SADRŽAJ UVOD...................................................................................................................... 1 1.OBJAŠNJENJE POJMA “OFFSHORE”.......................................................................2 1.1.Istorijski razvoj offshore kompanija...............................................................3 1.2.Razlika između “on” i “off” shore kompanija................................................5 1.3.Razlozi osnivanja i korištenja offshore kompanija.........................................5 2.PREDNOSTI, VRSTE I PODELA OFFSHORE KOMPANIJA.........................................7 2.1.Vrste offshore kompanija..............................................................................7 2.2.Podela offshore područja............................................................................... 8 3.OFFSHORE BANKARSTVO.................................................................................. 10 3.1.Najčešći bankarski poslovi u offshore centrima..........................................11 3.2.Poslovi povereništva................................................................................... 12 3.3.Fondovi zajedničkog investiranja................................................................12 3.4.Sopstvena društva za osiguranje................................................................13 3.5.Poreska politika u offshore centrima...........................................................13 3.6.Najznačajniji offshore finansijski centri.......................................................13 ZAKLJUČAK........................................................................................................... 17 LITERATURA.......................................................................................................... 18 SPISAK TABELA I GRAFIKONA............................................................................... 19
UVOD U nastojanju da svoje poslovanje internalcionalizuju uz što manje troškove, što je najčešće podrazumevalo izbegavanje poreskih nameta, preduzeća su još od davnina koristila razne načine i dovijala se zakonu. Na tim temeljima, a uz pomoć pravnika i ekonomista stvoreno je i tokom vremena se razvilo takozvano offshore poslovanje. Offshore poslovanje podrazumeva poslovanje van granica matične zemlje i predstavlja oblik poslovanja nerezidenata u stranoj zemlji. Značenje samog termina offshore nije jasno zakonski, poreski niti poslovno definisano, samim tim što u bukvalnom prevodu taj termin znači bilo gde izvan mesta na kom se osoba, koja koristi termin, nalazi. Offshore biznis ili offshore kompanija definišu sve što je u vezi sa strukturiranjem internacionalnog biznisa i upravljanjem porodičnim bogatstvom ili poreskim planiranjem. Prednosti koje offshore poslovanje nudi poput poreskih olakšica, smanjenje troškova, zaštita privatnosti i slično, dovelo je do populariovanja ovog načina poslovanja. Poslovi koji se najčešće vezuju za offshore su ulaganja, finansirnje, poresko planiranje i slično. Vlasnici biznisa biraju za sedište svog offshore biznisa one zemlje koje nude mogućnost poslovanja sa veoma niskom ili nultom poreskom stopom. Te zemlje se obično nazivaju poreski rajevi.
Offshore bankarstvo najčešće se odnosi na pribavljanje i plasiranje depozita, izdavanje hartija od vrednosti, udruživanje kapitala i njegovo plasiranje kao i trgovanje menicama, garancijama i drugim vrednosnim papirima. Smisao poreskih rajeva je da se u njima kreiraju takva zakonodavstva koja olakšavaju transakcije između subjekata koji nisu rezidenti te teritorije. Te međunarodne transakcije su minimalnopravno regulisane, a po pravilu učesnicima se pruža pravno regulisana zaštita tajnosti da transakcije neće biti povezane sa onima koji su je obavili. Takve transakcije su onda offshore što treba da znači da se registruju na pravnom području koje je različito od onoga gde se transakcija zaista odigrala. Predmet istraživanja je offshore bankarsko poslovanje najvećih finansijskih cenatara u svetu. Problem istraživanja su poreske olakšice koje nude pojedine zemlje i razlozi zbog kojih se kompanije iz celog sveta odlučuju za poslovanje putem offshore kompanija. Cilj istraživanja je da se prikaze nacin poslovanja offshore kompanija u svetu, kao i uslovi pod kojima pojedine zemlje dozvoljavaju ovakav nacin poslovanja. Rad se sastoji od tri poglavlja. Nakon uvodnog izlaganja, prvim poglavljem obuhvaćeni su osnovni pojmovi offshore poslovanja, istorijski razvoj kao i razlozi osnivanja offshore kompanija. Drugim poglavljem obuhvaćeni su vrste, podele, kao i prednosti poslovanja offshore kompanija. Treće poglavlje obuhvata pregled najčešćih bankarskih poslova u offshore centrima, poresku politiku koja se u takvim centrima primenjuje kao i pregled najvećih i najznačajnijih offshore centara u svetu. Nakon zaključnog dela prikazan je i spisak uvrštenih tabela i slika korišćenih u radu.
1. OBJAŠNJENJE POJMA “OFFSHORE” U izvornom značenju engleski izraz “off shore” znači izvan obale, odnosno udaljeno od granice, a u praktičnom smislu izraz se odnosi na finansijski ili trgovački posao zaključen izvan granica i zakonskih propisa određene zemlje. Offshore je dopušteni oblik poslovanja stranaca u drugoj državi.1 Offshore kompanije deluju u pravnom prometu bez veće imovine, a za registraciju su im dovoljni lični podaci, otvoren žiro-račun i poštanski pretinac. Uglavnom niču u državama niskih poreskih stopa. Zbog načina poslovanja te liberalnog držanja vlasti u tim državama, omogućeno je osnivačima tih kompanija prebacivati novac u inostranstvo i time izbegavati plaćanje poreskih obaveza. Tendencija rasta poreskih stopa je jedan od osnovnih razloga razvoja offshore-centara širom sveta, premda treba istaći kako danas gotovo svaka zemlja daje neki oblik poreskih olakšica. Nepovoljna poreskaa politika, visoke cene nadnica, cene valute i slicno, uzrokuju seobe celih industrija ili delatnosti u druge zemlje. Izvorno se termin upotrebljavao za nove finansijske centre na Karibima, Bahamima, Liberiji, Kajmanskim otocima, Jersey, Guernsey, ostrvu Man itd. bez ikakve finansijske infrastrukture, u kojima su multinacionalne banke, korporacije i velike američke banke otvorile svoje podružnice da bi preko njih obavljale finansijske operacije. Ti mali uredi (poslovni punktovi 1
http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013
ili tek poštanski sandučići) nisu zahvaćeni strogim propisima i ograničenjima o rezervama i uslovima obavljanja finansijskih transakcija koja važe za osnivače u njihovim glavnim sedištima već nude:2 •
niža poreska opterećenja (npr. obično se njima ne oporezuje dobit od trgovanja vrednosnim papirima i dividendni prihod)
•
omogućavaju kretanje kapitala bez ograničenja
•
ne ograničavaju kretanja kamatnih stopa
•
nemaju stroga ograničenja devizne kontrole
Ponekad se uz pojam offshore prekomorskih centara vezuje i pranje “prljavog” novca iz nelegalnih transakcija u trgovini oružjem, narkoticima ili novca stečenog izbegavanjem poreza. Ovi centri služe i kao pogodno mesto formiranja velikih fondova u tzv. Offshore zajedničke fondove (investment trust) čiji se domaćin zbog poreskih obveza premešta iz velikih finansijskih centara u ovakve svojevrsne poreske oaze. Velike finansijske institucije i multinacionalne korporacije koriste offshore tržišta da bi preko njih, kao svojevrsnih slobodnih zona, obavljale posebne međunarodne novčane transakcije. Svi ovi centri su pod uticajem i dominacijom matičnih organizacija koje iz njih izvlače i svu zaradu. Offshore centrima danas se smatraju svi finansijski centri ili posebne zone koje nude liberalne propise u obavljanju finansijskih transakcija nerezidentima. U New Yorku je 1981. godine osnovana offshore zona (International Banking Facilities – IBF) u kojoj američki nerezidenti (strane banke u New Yorku ali i podružnice američkih banaka u inostranstvu) mogu obavljati eurovalutne transakcije, a da ne podležu američkim strogim propisima. Slične propise za nerezidente imaju i London i Tokio. Takvim se tržištima mogu nazivati i Hong Kong, Singapur, Luxemburg, Panama i Bahrein koji su se iz offshore oaza (svaki iz posebnih razloga) razvili u značajne finansijske centre. 1.1. Istorijski razvoj offshore kompanija Zanimljiva je činjenica da su offshore poreskna utočišta u raznim oblicima, korištena vekovima. Još u staroj Atini, trgovcima su nametnuti porezi od dva posto na svu vrednost uvezene i izvezene robe. To je dovelo do toga da su trgovci radije skretali svoje brodove na susedna ostrva, dvadesetak milja dalje, negoli plaćali poreze. Takva ostrva su postali sigurna utočišta za skrivanje robe koja bi se kasnije kriumčarila u zemlju. U 15.veku Flandrija (današnja Belgija) bila je međunarodno trgovačko središte. Većinu je razmena tadašnja vlada oslobodila svih obaveza, pa su tako engleski trgovci radije snabdevali tu zemlju potrebnim sirovinama nego Englesku kojoj su za istu aktivnost bili dužni plaćati razne namete.3 Holandija je pak bila poresko utočište u 16., 17. I 18. veku mada je neki i danas smatraju takvom. Budući da je holandska vlada primenjivala fleksibilna ograničenja i obaveze, privučena trgovina pretvorila je holandske luke u najveće i najvažnije luke sveta. 2
Obradović S. (2006): Ilegalni tokovi međunarodnog kapitala i offshore finansijske institucije, Ekonomski horizonti, 2006, 6, (1−2) str. 151−164 3 http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013
Međunarodno izbegavanje poreza nije nova pojava ni za Sjedinjene Američke Države. Naime, njene su kolonije već 1721. godine preusmeravale većinu svoje trgovine u Latinsku Ameriku kako bi izbegle poreze koje im je nametnula Engleska. Treba spomenuti i Švajcarsku koja je stvorila utočište za kapital (pre nego za poreze) za one koji su bežali od socijalnih i političkih pokreta u Rusiji, Nemačkoj, Južnoj Americi, Španiji i na Balkanu. Slika 1. Procenat učešća pojedinih sektora u offshore poslovanju u Velikoj Britaniji i deset najvećih učesnika4
Banke su takođe među prvima počele internacionalizovati svoje poslovanje, a osnovni cilj bio im je premošćivanje strogih poreskih politika, kao i izbegavanje visokih poreskih stopa. Tako je na primer kanadska Bank of Nova Scotia otvara svoju prvu podružnicu na Jamajci već 1889. godine. Danas su mnoga poreska utočišta postala i offshore finansijska središta, tj. središta kreditno monetarnog poslovanja u čvrstim valutama. Ta središta počela su rasti nakon Drugog svetskog rata. Pedesetih godina nastalo je evropsko tržište dolara izvan SAD-a. Uprava saveznih rezervi SAD-a 1969. godine saglasila se s uspostavljanjem praznih ogranaka malih banaka u inostranstvu tako da su i one mogle konkurisati međunarodnom finansijskom tržištu. Opšta pojava povećanja poreza i stroga monetarna kontrola u većini industrijalizovanih zemalja podstakla je stvaranje pogodnih propisa u drugim zemljama radi njihovog smanjenja i zaštite od moguće konfiskacije od strane vlasti. Ovaj ukratko prikazan istorijski razvoj pokazuje, zanemarimo li političke ciljeve i devijacije državne aparature, nagli rast opštih potreba za koje treba osigurati sve više novca. Nezavisno o kom se vremenu ili pak državnom uređenju radilo, sa gledišta pojedinca to su irelevantne činjenice jer jedino što on oseća je direktan poreski teret koji služi za zadovoljenje tih opštih ciljeva.
4
http://www.guardian.co.uk/uk/2013/may/12/uk-companies-condemned-tax-havens
1.2. Razlika između “on” i “off” shore kompanija On shore kompanije predstavljaju kompanije u matičnom ekonomskom i političkom okruženju koje svoje poslovanje obavljaju unutar granica i zakonskih propisa zemlje. Bitna razlika između on i off shore centara je u raznovrsnim godišnjim administrativnim i finansijskim obavezama. Naime, on shore kompanije podležu raznoraznim obavezama i poreskom sistemu za razliku od offshore kompanija. Upravo su zbog navedene činjenice offshore kompanije kao trgovačka društva troškovno znatno pogodnije. Offshore kompanije mogu biti registrovane za sve delatnosti osim trgovine lekovima, drogom i oružjem. Najčešće se koriste za bankarstvo i osiguranje, zatim posredničke poslove, za usluge rada preko nerezidentnog računa, formiranja mešovitog preduzeća itd. 1.3. Razlozi osnivanja i korištenja offshore kompanija Finansijska privatnost u zapadnim zemljama polako nestaje. Većina offshore područja ima sledeći moto: “Ono što imate ili ono što dugujete, nije ničija briga osim vaše” . U Luxembergu npr. finansijska privatnost ima tradiciju od 19. veka. U većini tradicionalnih offshore područja velikim se prekršajem smatra ako bankarski službenik ili službenik trusta otkrije neku pojedinost u vezi s klijentom, bez njegovog odobrenja. Kazne za takav postupak su novčane i zatvorske. U industrijskim zemljama lični podaci poput telefonskog računa, prometa na kreditnoj kartici, kreditnog rejtinga, promena na računu, poreske prijave, pa čak i medicinski dosijei, dostupni su i na prodaju svakome koga zanima nečiji slučaj. U svetu se razvikani pohodi protiv droge, terorizma i pranja novca koriste kao izgovor da bi se uklonile legalne i kulturne prepreke nečijem službenom njuškanju po privatnim podacima drugih osoba. Rešenje za finansijsku privatnost jeste offshore kompanija koja može postojati, a da se ime vlasnika ne mora pojaviti niti u jednom obliku javnog zapisa. Razlog tome je činjenica da je u zemljama koje su offshore odredišta, anonimnost legalizovana na osnovu britanskog običajnog prava (Common Law) koje je kod njih čak važnije od Statuta. Svaki preduzetnik, kreirajući i proširujući svoje poslovanje, zna kada je trenutak da uz postojeće poslovanje uvrsti i inostrano poslovanje sa nerezidentnom kompanijom. Takvi se koraci čine iz sledećih razloga:5
5
•
stvaranje i jačanje poslovnog imidža u inostranstvu
•
poslovno prezentovanje roba i usluga na inostranom tržištu
•
olakšano poslovanje sa stranim partnerima i jačanje partnerskih veza
•
planiranje i akumuliranje kapitala u valuti na nerezidentnom računu kompanije u zemlji i banci po vlastitom izboru
•
jednostavnije raspolaganje sredstvima na nerezidentnim bankovnim računima
•
“sigurna” sredstva u “sigurnoj” valuti
•
sami odlučujete o poslovnim podhvatima…
http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013
Nerezidentna kompanija je nezaobilazna pojava u današnjem poslovnom svetu i to najviše radi postojanja “globalnog sela”, te kao takva neophodna u povezivanju osnovnih poslovnih, pa i privatnih planova. Upravo iz tog razloga, preduzetnici baziraju svoje poslovanje kroz minimalno jednu nerezidentnu kompaniju, a rezultat takvog poslovanja je: •
više vremena na usmerenost na nove poslovne poduhvate
•
jednostavniji i profesionalniji način poslovanja
•
veća zarada
•
smanjenje poslovnih troškova
•
sigurnija i bolja zaštita kapitala
2. PREDNOSTI, VRSTE I PODELA OFFSHORE KOMPANIJA Što se tiče finansijskih ciljeva preduzetnika oni su naime svugde isti i tipični. To su: sloboda stvaranja i akumuliranja kapitala, zaštita imovine, finansijska privatnost, kao i prihvatljivi porezi. Svaki preduzetnik nastoji osnovati postojeću kompaniju na način da ostvari svoje ciljeve (dobit), odnosno da svoju kreativnost troši na način i u smeru postizanja i ostvarenja tih ciljeva. Veliki je broj prednosti koje vlasnici biznisa mogu da ostvare kroz osnivanje offshore kompanija:6 •
Smanjenje poreskih obaveza
•
Zaštita privatne imovine
•
Upravljanje rizikom
•
Tajnost podataka
•
Smanjenje troškova
2.1. Vrste offshore kompanija Offshore kompanije mogu se koristiti za bilo koju vrstu posla, ali postoje i neke koje su specijalizovane za pojedine delatnosti.7
6
•
Holding kompanija. Karakteristika holding kompanije je ta da ona poseduje akcije drugih kompanija i može sudelovati u njihovom upravljanju i kontroli. Ona može primati dividende tih kompanija, sakupljati ih i reinvestirati bez poreza. Holding kompanija može prodati akcije svojih podružnica, a da ne plati porez na kapitalnu dobit koja je ostvarena pri prodaji. Poreske vlasti u zemljama gde se nalaze podružnice mogu zahtevati da se plati zadržani porez na isplaćene dividende pre nego se one pošalju holding kompaniji. Taj porez može biti umanjen ili čak ukinut ako je holdin kompanija osnovana na području koje ima sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa zemljom u kojoj se nalazi pordužnica.
•
Finansijska kompanija. Offshore kompanija može se primeniti na način da se putem nje finansira neka druga kompanija kroz zajmove. Privlačnost ovakvog postupka dolazi na videlo ako se ta druga kompanija nalazi u zemlji u kojoj se kamate na takav zajam mogu prikazati kao trošak poslovanja. Sa takvom strategijom, moguće je posuditi novac i u isto vreme ostvariti prihod od kamata na području bez poreza.
•
Privatna investiciona kompanija. Jedini posed ovakve kompanije jesu vrednosni papiri, a glavni joj je posao ulaganje u akcije svoga vlasnika. Dobit se ostvaruje od trgovine akcijama i dividenada na niskoporeznom ili besporeznom području.8
•
Uvozno – izvozna kompanija. Uvoznici odnosno izvoznici ostvaruju dobit na način da robu prodaju po ceni višoj od nabavne. Takva zarada može biti umanjena porezom. Da
http://www.off-shore.net/srpski/ Datum pristupa: 12.05.2013 http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013 8 http://www.off-shore.net/srpski/ Datum pristupa: 12.05.2013 7
bi se to izbeglo može se koristiti kombinacija regularne i offshore kompanije na način da offshore kompanija kupuje inventar i sredstva i preprodaje ih uz uvećanu cenu svojoj onshore kompaniji. Dobit ostvarena na offshore području je neoporeziva, a onshore kompanija može imati čak i gubitak. Ovakvo poslovanje zahteva pomno kontrolisanje i upravljanje offshore kompanijom. •
Transportna kompanija. Ovakva se kompanija bavi prevozom putnika i stvari; charterom svoje ili tuđe flote brodova ili aviona. Kompanija koja poseduje brodove najčešće je inkorporirana u zemlji čiju zastavu brodovi nose tzv. zemlja pogodnosti.
•
Kompanija za profesionalne usluge. Kompanije za profesionalne usluge koriste ljudi koji su plaćeni za svoje usluge (dizajneri, konsultanti, sportisti, zabavljači itd.). Korišćenjem offshore načina poslovanja oni mogu zaštiti svoje prihode. Sklapaju govor o davanju usluga sa svojom offshore kompanijom , a ona onda naplaćuje usluge korisniku. Naknada koju isplaćuje offshore kompanija puno je niža od njenog prihoda. Najpogodnija mesta za ovakav način poslovanja su Irska i otok Man.
•
Kompanije s intelektualnim vlasništvom. Svi oni koji su kupili intelektualno vlasništvo (autorsko pravo, patent, zaštitni znak) koristiti će ovu vrstu kompanije. Svaki put kada neko ko je kupio pravo (npr. neki patent), proda proizvod, autor dobija naknadu što se oporezuje u mestu njegove rezidencije. Ako pak autor toga patenta proda prava svojoj offshore kompaniji, ona može licencirati upotrebu i prodati je proizvođačima u raznim zemljama. Naknada tada ide offshore kompaniji, bez poreza na dobit.
•
Osiguravajuća kompanija. U nekim zemljama postoje propisi kojima se uređuje osnivanje i poslovanje osiguravajućih i reosiguravajućih kompanija, koji između ostaloga sadrže i elemenat oslobađanja od poreza na osiguravajuće premije i dobit od investicija. Multinacionalne kompanije osnivaju svoje osiguravajuće kompanije koje im služe za osiguranje i reosiguranje prodružnica. Iznosi premija koje te multinacionalne kompanije plaćaju za svoje podružnice obračunava se kao njihov trošak. Ti offshore osiguravajući fondovi predstavljaju više od četvrtine ukupnih međunarodnih osiguranja.
2.2. Podela offshore područja Offshore finansijski centri su male kancelarije, poslovni punktovi ili poštanski sandučići koji izmiču strogim propisima i ograničenjima u finansijskom poslovanju, nude niža poreska opterećenja (porezni raj) i nemaju ograničenja deviznog nadzora. Postoje tri skupine offshore centara: •
Velika međunarodna tržišta poput Londona, Tokija, New Yorka koji su liberalizacijom poslovanja nerezidenata omogućili posebne finansijske povlastice.
•
Centri koji nemaju obeležja velikih međunarodnih tržišta jer nemaju razvijenu finansijsku infrastrukturu i snažno nacionalno finansijsko tržište. To su: Bahami, Bermudi, Kajmani, Malta, Kipar, Gibraltar, Portoriko itd.
•
Centri koji su postavili visok nivo bankovne finansijske infrastrukture, pa su zbog strateških i drugih prednosti postali značajno središte kolanja međunarodnog kapitala. To su: Luxemburg, Hong Kong, Singapur.
Trenutno u Evropi postoji desetak poznatijih offshore centara: Kipar, Dablin, Gibraltar, Guernesy, ostrvo Man i Jersey, Liechenstain, Luxemburg, Madeira i Malta. Poslovi i poslovanje u pojedinim offshore centrima međusobno se razlikuju. U njima se nudi mogućnost obavljanja aktivnosti na području bankarstva, uzajamnih fondova, poverilačkih finansijskih usluga, osiguranja, brodarstva, posredovanja i direktnog investiranja. Osnovni činioci razvoja offshore centara jesu:9 •
odgovarajuća pravna regulativa finansijskog sektora
•
kvalitetan kadrovski potencijal
•
zaštita tajnosti podataka
•
niža poreska opterećenja
•
razvijen telekomunikacioni i transportni sistem
•
blizina visoko razvijenih i gusto naseljenih središta
S obzirom na visinu (izuzimanja od) poreske obaveze 1. Tipično offshore područje koje karakterišu sledeće činjenice: •
osnovni kapital kompanije se ne deponira
•
godišnji bilans se ne predaje službenim organima (pa je vođenje knjiga formalna obaveza)
•
na dobit kompanije se plaća porez u fiksnom obliku (bez obzira na rezultate poslovanja)
Takvi offshore centri su: Bahami, Delaware, Jersey, ostrvo Man… 2. Ograničena offshore područja koja uz gore navedene prednosti imaju ograničenje u liberalnosti svog poslovanja u smislu sastavljanja načelnog bilansa kompanije uz overu od strane revizora prema službenim organima. Ova područja još uvek zadržavaju pravo fiksnog oporezivanja dobiti. Neki od tih su: Hong Kong, Irska… 3. Oporeziva offshore područja koja nemaju puno liberalnosti u poslovanju. •
osnovni kapital društva mora se deponirati
•
moraju se voditi poslovne knjige
•
mora se izrađivati bilans
Prednost ovih područja prema rezidentnim kompanijam je u tome što je postotak koji se plaća na dobit u jako povoljnom postotku (0.1% - 4.25%). U ovakva područja spadaju Madeira, Kipar, Švajcarska, Liechenstain, a od 01.01.1994. godine i Mađarska.10
9
http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013 http://www.razvoj-karijere.com/media/files/Poreska_evazija.pdf Datum pristupa: 12.05.2013
10
3. OFFSHORE BANKARSTVO Tendencija rasta poreskih stopa je jedan od osnovnih razloga razvoja offshore centara širom sveta, premda treba istaci kako danas gotovo svaka zemlja daje neki oblik poreskih olakšica. Nepovoljna poreska politika, visoke cene nadnica, cene valute i sl. uzrokuju seobe celih industrija ili delatnosti u druge zemlje, najčešće offshore područja. Modele seobe kapitala i industrija su izmislili pravnici, knjigovođe i poreski savetnici kako bi rasteretili poreske obveznike. Danas su poreska utočišta finansijski centri koji su ujedno i središta poslovanja u čvrstim valutama. Rast tih središta u pedesetim godinama je naročito podsticao nastanak evropskog tržišta dolara van SAD-a, nesigurna svetska situacija, te sve veće kamate na dolare plasirane izvan SAD. U šezdesetim je uvođenjem američkog poreza za izjednačavanje kamata IET (Interest Equalization Tax) iz 1963., povećanje kreditne kontrole u SAD, osavremenjenje banaka, kao i mreža novih propisa kojima su se američki investitori podsticali na ulaganje u inostranstvo, samo još više doprinelo procvatu tog tržišta.11 Bankarski se poslovi često obavljaju u podružnicama koje su namerno osnovane u zemljama čiji pravni porezi i nadzorni sistemi nisu tako strogi kao u matičnoj zemlji. To se često poistovećuje s ostrvskim državama jer su ti poslovi razvijeni na Bahamima, Barbadosu, Britanskim Devičanskim ostrvima, Kipru, Jamajci itd. Toj skupini pripadaju i male evropske kopnene države Andora, Lihtenštajn, Luksemburg, Monako i Švajcarska. Prema načelu vremenskih zona i regionalnog centra tržišta kapitala može se govoriti o četiri grupacije offshore bankarstva:
11
•
Zemlje karipskog i srednjoameričkog bazena, servisiraju severni i južni kontinent.
•
Evropska područja u okviru pojedinih država, obalskih područja i nezavisnih ostrvskih država, koje servisiraju korisnike u okviru Evropske zone.
Đorđe P. (2011): Neke karakteristike ofšor poslovanja, Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2011, vol. 45, br. 1, str. 39-57
•
Tzv. zemlje Persijskog zaliva servisiraju srednjoistočne zemlje uključujući i zemlje bogate naftom.
•
Hong Kong, Singapur i Nauru servisiraju zemlje Azijsko-pacifičkog područja i Okeanije.
Ponekad se bankarski poslovi obavljaju u prodružnicama koje se nalaze na teritoriji matične zemlje, ali u povlašćenim zonama koje su izuzete od opšte državne regulative. Takvi se poslovi najbrže razvijaju u New Yorku i Dublinu. Početkom 90-tih godina oko polovine svetskih zaliha novca i njegovih tokova bilo je deponirano ili je prolazilo kroz spomenuta područja. U isto su vreme depoziti u offshore bankama iznosili oko 1 000 milijardi $, a još je toliko kapitala bilo plasirano u zajedničke fondove kojima upravljaju offshore banke. Ovakav tip bankarstva nastao je zbog regulatornih anomalija u razvijenim zemljama. Propisivanje poslova kojima se banke smeju baviti uveliko je smanjio njihovu sposobnost da u matičnim državama odgovore na izazove konkurencije. Upravo iz tih razloga banke postupno sele svoje poslove u regulatorne oaze. Od 1969. godine, uprava saveznih rezervi SAD saglasila se s uspostavljanjem raznih ogranaka malih banaka u inostranstvu, te se većina ogranaka registruje na Kajmanskim ostrvima i Bahamima. Offshore bankarstvo je značajna privredna grana tih područja. Bankovno poslovanje među nerezidentima, sa stranim sredstvima plaćanja odnosi se na: •
Banke koje su namerno smeštene u određenim stranim područjima, gde su zakoni, posebno poreski, blaži nego kod kuće.
•
Posebno stvorene finansijske “slobodne” zone u kojima vladaju posebni zakonski narocito poreski režimi za domaće ili strane banke, koje su izuzete od svih ili određenih kontrola i poreza na međunarodno bankovno poslovanje.
3.1. Najčešći bankarski poslovi u offshore centrima Banke se u offshore centrima najčešće bave: •
pribavljanjem i plasiranjem depozita
•
izdavanjem hartija od vrednosti
•
udruživanjem kapitala i njegovim plasiranjem
•
trgovanje menicama, garancijama i drugim vrednosnim papirima
Dozvolu za rad izdaje središnja banka ili neko drugo telo koje ima ulogu središnje banke. Dozvola se izdaje za ograničene ili neograničene aktivnosti. Pred zakonom postoje dve vrste banaka:12 -
12
Banke registrovane za obavljanje bankarskih poslova izvan jurisdikcije pojedinog centra (npr. na Malti je minimalni kapital za osnivanje banke koja će se baviti offshore aktivnostima 1 500 000 USD).
Obradović S. (2006): Ilegalni tokovi međunarodnog kapitala i offshore finansijske institucije, Ekonomski horizonti, 2006, 6, (1−2) str. 151−164
-
Banke registrovane za obavljanje bankarskih poslova unutar jurisdikcije pojedinog centra.
Razlozi koji privlače kapital u offshore centre su: •
odsutnost kontrole međunarodnih bankovnih poslova
•
jednostavan pristup eurovalutnom tržištu
•
odsutnost kontrole deviznog poslovanja
•
nema zahteva u pogledu likvidnosti
•
neoporezivanje kamata
•
ako je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, dobitak stečen izvan centra može se, posredstvom centra, transferisati u matičnu zemlju, a porez se plaća tamo gde su manje stope
3.2. Poslovi povereništva Povereništvo je jednakopravna i nezavisna obaveza koja obavezuje poverenika na vođenje računa o vlasništvu nad kojim ima kontrolu, ali za tuđu korist. Povereništvo je bankarsko upravljanje tuđom finansijskom imovinom (trust bankarstvo). Najčešći razlozi osnivanja takvih fondova jesu vrlo niski troškovi osnivanja i naknada za obavljanje poslova poverenika, te izuzeća fondova i osnivača od oporezivanja. 3.3. Fondovi zajedničkog investiranja Na svetskom tržištu deluje nekoliko hiljada fondova zajedničkog investiranja. Samo ih u SAD ima više od 3 000. Fondovi se registruju kao korporacije koje prikupljaju sredstva od šire javnosti (obično od individualnih investitora) i plasiraju ih uglavnom u dugoročne investicije.13 Postoji više vrsta ovih fondova, a razlikuju se po organizaciji, naknadama, metodama kupovine i prodaje udela itd. Osnovna podela razlikuje otvorene (openend fond) i zatvorene (closeend fond) fondove. Na području investicionih fondova offshore centri nude:14 •
pomoć u osnivanju fonda
•
pomoć u vođenju fonda
•
usluge pri poslovanju sa hartijama od vrednosti
•
usluge u obliku transfera centra
Svi su fondovi pod uticajem matičnih organizacija koje iz njih izvlače zaradu.
13
http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013 Mihaljević D. (2012): Položaj i uloga offshore financijskih centara u financijskoj globalizaciji, EKON. MISAO PRAKSA DBK. GOD XXI. (2012.) BR. 2. (795-818) 14
3.4. Sopstvena društva za osiguranje Sopstveno društvo za osiguranje predstavlja osiguravače u vlasništvu velikih industrijskih kompleksa, a osnovani su isključivo za to da pokriju rizik tih preduzeća. Da bi se umanjili visoki troškovi za direktno osiguranje, osnivaju se vlastita društva posredstvom kojih se ulazi na tržište reosiguranja koje predstavlja tržište na veliko u okviru osiguravajućih industrija. Premije koje se naplaćuju u okviru vlastitog društva ostaju u preduzeću majci i koriste se za daljne finansijske operacije. Kapital potreban za osnivanje vlastitog osiguravajućeg društva, npr na Malti dostiže svotu od 250 000 USD. 3.5. Poreska politika u offshore centrima Offshore centri poznati su po vrlo niskim poreskim stopama (porezni raj), pa se u njima često stvaraju fondovi ili vodi poslovanje kako bi se izbegle visoke poreske stope u sopstvenoj zemlji. Da bi se zadovoljile finansijske potrebe međunarodnih kompanija i bogatih pojedinaca, ta su središta počela menjati pristup i imidž, pa se od “poreskih rajeva” pokušava stvoriti kvalitetna međunarodna finansijska središta. Najpoznatija offshore središta učlanjena su u Offshore Group of Banking Supervisors kao npr Aruba, Bahamas, Barbados, Cayman Islands…15 Poreske stope koje se u tim središtima primenjuju na rezidente i offshore kompanije, kreću se u rasponu od 0 do 10 posto. Visina poreza zavisi od strategije razvoja nekog centra ili o međunarodnog položaja i ugleda zone zemlje. Za određivanje poreske stope značajan je i broj zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Najviše takvih ugovora imaju Luksemburg, Švajcarska i Dablin kao poznati i kvalitetni finansijski centri. S problemom poreske evazije suočavaju se zemlje s visokim poreskim stopama i te zemlje različitim merama pokušavaju sprečiti tu poresku evaziju:16 •
Donošenjem zakona o kontroli stranih podružnica po kojima se preduzeća registrovana u offshore centrima oporezuju izvorno i to oporezivanjem u zemlji s visokim poreskim stopama, osim kada to offshore preduzeće ima stvarno poslovno zaleđe, a nije osnovano radi špekulativnih namera.
•
Deviznom kontrolom se na nefiskalni način sprečava odliv sredstava u offshore centre.
•
Uvode se naknade na transfere iz offshore centara.
•
Prate se obaveze i registruju transakcije u koje su uključeni offshore centri kako bi se uočile ilegalne transakcije koje su im donele negativan imidž.
3.6. Najznačajniji offshore finansijski centri Trenutno u Evropi postoji desetak poznatijih offshore centara: Kipar, Dablin, Gibraltar, Guernesy, ostrvo Man i Jersey, Lichenstein, Luksemburg, Madeira i Malta.
15
http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013 Mihaljević D. (2012): Položaj i uloga offshore financijskih centara u financijskoj globalizaciji, EKON. MISAO PRAKSA DBK. GOD XXI. (2012.) BR. 2. (795-818) 16
Poslovanje pojedinog offshore centra međusobno se razlikuje. Tako npr. Kipar nudi offshore bankarstvo, mogućnost osnivanja međunarodnih trustova i društava, ali i poreske olakšice za sve pojedince koji nakon penzionisanja žele koristiti finansijska sredstva uložena u taj offshore centar. Tabela br. 1. Dozvole za medjunarodno poslovanje preduzeca prema broju i aktivnosti na Kipru17 Nove dozvole Prema geografskom poreklu Evropa Amerika Azija Prema aktivnosti Prodaja, marketing i distribucija Pomorke operacije Konsultantske usluge Komercijalno i drugo bankarstvo Osiguranje Finansijske i poverenicke usluge Investicije i holding
2000 5,713 4,644 542 423 3,808 83 342 1 6 13 969
Dablin preko International Financial Centra nudi stranim korporacijama samo 10%-tnu poresku stopu, a Gibraltar je razvijeni bankarski sektor u kojem posluje 29 značajnih banaka. Guernesy ima dobro razvijene poslove u kojima jedno osiguravajuće društvo preuzima posao i privlači još nekoliko osiguravajućih društava i više od nekoliko hiljada kompanija koje imaju status tzv. International Buisness Company s povoljnim poreskim stopama. Na ostrvu Man se obavljaju bankarske delatnosti, poslovi upravljanja imetkom i poslovi osiguranja, uz koje se nude i investicioni projekti. Određene kompanije ne plaćaju porez na prihod iako se smatraju rezidentima. Od 1981, odnosno 1987. inoviran je poreski sistem, koji sada u potpunosti odgovara stranim ulagačima, vlasnicima postojećih off shore kompanija, i osnivačima novih off shore kompanija.Dodatni podsticaji odnose se na osiguravajuća društva koja mogu podneti zahtev za oslobađanje od poreza na profit i poreza na dividende vlasnika ukoliko je profit ostvaren po osnovu off shore načina poslovanja, što je ,inače, privlačno za sve vrste fondova.I trust kompanije čiji vlasnici nisu rezidenti, a kompanije imaju status rezidenata, oslobođene su plaćanja poreza na profit iz prostog razloga što ta poreska privilegija predstavlja pogodnost za akumulaciju zdravog kapitala, koji je oslobođen od poreza lako transverzibilan po želji vlasnika.
Tabela br. 2. Osnovne informacije o otvaranju kompanije na ostrvu Man18
17 18
http://www.imf.org/External/NP/ofca/2001/eng/cyp/073001.pdf www.IsleOf Man.ocraworldwide
Isle of Man GENERAL Type of Company Political Stability Common or Civil Law Disclosure of Beneficial Owner Migration of Domicile Permitted Tax on Offshore Profits Language of Name CORPORATE REQUIREMENTS Minimum Number of Shareholders / Members Minimum Number of Directors / Managers Bearer Shares Allowed Corporate Directors / Managers Permitted Company Secretary Required Standard Authorised Capital LOCAL REQUIREMENTS Registered Office/Agent Company Secretary Local Directors Local Meetings Government Register of Directors / Managers Government Register of Shareholders /Members ANNUAL REQUIREMENTS Annual Return Submit Accounts RECURRING GOVERNMENT COSTS Minimum Annual Tax/Licence Fee Annual Return Filing Fee
Exempt
International LLC
Excellent Common No Normally No* No Latin Alphabet One Two No No Yes £ 2,000
Two One No Yes No £2
Yes Yes Yes No Yes Yes
Yes No No No No Yes
Yes No
Yes No
£ 430 £ 50
£ 430 £ 50
Jersey je već više od 30 godina jedan od najznačajnijih offshore centara finansijskog sveta koji se koristi za upravljanje različitim fondovima i trustovima. Džersi , kao jedno od Kanalskih ostrva Velike Britanije, osiguralo je poseban status u EU; zadržana je fiskalna autonomija i prihvaćena je carinska unija. Strana ulaganja su privučena povoljnim poreskim olakšicama.Fiskalna politika je diversifikovana.Razlikuju se kompanije koje plaćaju godišnju taksu i kompanije kojekoje plaćaju porez.Off shore kompanije koje plaćaju godišnju taksu u iznosu od 500 funti ne plaćaju porez na profit, pod uslovom da kompanija ne posluje na samom Džersiju, da su osnovane na Džersiju i da se njima upravlja van Džersija.Kompanije koje su, pak, osnovane na samom Džersiju, koje posluju na Džersiju i kojima se upravlja sa Džersija, plaćaju porez na profit od 20%.
Tabela br. 3. Osnovne informacije o otvaranju kompanije u Džersiju 19
Jersey GENERAL Type of Company Political Stability Common or Civil Law Disclosure of Beneficial Owner Migration of Domicile Permitted Tax on Offshore Profits 19
Exempt Good Common Yes No Nil
http://documents.ocra.com/jurisdiction/europe/Jersey_Information.pdf
Language of Name CORPORATE REQUIREMENTS Minimum Number of Shareholders / Members Minimum Number of Directors / Managers Bearer Shares Allowed Corporate Directors / Managers Permitted Company Secretary Required Standard Authorised Capital LOCAL REQUIREMENTS Registered Office/Agent Company Secretary Local Directors Local Meetings Government Register of Directors / Managers Government Register of Shareholders /Members ANNUAL REQUIREMENTS Annual Return Submit Accounts RECURRING GOVERNMENT COSTS Minimum Annual Tax/Licence Fee Annual Return Filing Fee
Latin Alphabet Two One (Two recommended) No No Yes £ 10,000 Yes No No No No Yes Yes No £ 600 £ 150
U kneževini Liechenstain posluje oko 60 različitih kompanija, a među najunosnijim poslovima je upravljanje imovinskim fondovima. Lihtenštajn je razvio finansijski biznis zahvaljujući svom položaju u carinskoj uniji sa Švajcarskom, razvijenoj infrastrukturi za potrebe međunarodnog biznisa i diversifikovanim zakonskim propisima o statusnim oblicima off shore kompanija. U Linhenštajnu sve kompanije sa statusom off shore kompanije uživaju izuzetne fiskalne beneficije i poreske olakšice; off shore kompanije su oslobođene plaćanja poreza na profit.Off shore kompanije su obavezne da plaćaju samo tzv.capital tax po minimalnoj poreskoj stopi od 0.1%. Istovremeno, ove kompanije plaćaju tzv. stamp duty po stopi od 3%, a ponekad i tzv. witholding tax po stopi od 4%.
Tabela br. 4. Osnovne informacije o otvaranju kompanije u Linhenštajnu
Liechtenstein GENERAL Type of Company Political Stability Common or Civil Law Disclosure of Beneficial Owner Migration of Domicile Permitted Tax on Offshore Profits Language of Name CORPORATE REQUIREMENTS Minimum Number of Shareholders / Members Minimum Number of Directors / Managers Bearer Shares Allowed Corporate Directors / Managers Permitted Company Secretary Required Standard Authorised Capital
AG Excellent Civil No Yes Nil Latin Alphabet
Anstalt
One
One holder of Founder’s rights One Other solution Yes No CHF 30,000
One Yes Yes No CHF 50,000
LOCAL REQUIREMENTS Registered Office/Agent Company Secretary Local Directors Local Meetings Government Register of Directors / Managers Government Register of Shareholders /Members ANNUAL REQUIREMENTS Annual Return Submit Accounts RECURRING GOVERNMENT COSTS Minimum Annual Tax/Licence Fee Annual Return Filing Fee
Yes No Yes No Yes No
Yes No Yes No Yes No
Yes Yes
Yes Yes / No
CHF 1,000 N/A
CHF 1,000 N/A
Luksemburg je poznat po finansijskim fondovima i zajedničkim ulaganjima u prenosive vrednosne papire. Na Madeiri posluju kompanije koje se bave međunarodnom trgovinom i uslužnim delatnostima, a bankama za rad na tom ostrvu licencije izdaju portugalske banke. Malta tek počinje usvajati offshore buisness, ali zbog poreske politike i kontrole finansijskog poslovanja koju sprovodi njen parlament, za sada nije toliko zanimljiva za strane korisnike. Trst je 1995. godine dobio odobrenje za otvaranje offshore zone za poslovanje s istočnoevropskim zemljama. U New Yorku je 1981. godine osnovana offshore zona u kojoj američki nerezidenti (strane banke u New Yorku ali i podružnice američkih banaka u inostranstvu) mogu obavljati evrovalutne transakcije, a da ne podležu američkim propisima. Slični propisi za nerezidente su u Tokiju, Hong Kongu, Singapuru, Panami i Bahreinu (uz već spomenute evropske offshore centre).
ZAKLJUČAK Poslovanje na offshore lokacijama je jedna od karakteristika savremene svetske privrede. Ofšor kompanije posluju i na teritoriji Srbije, a vlasnici su im ili državljani Srbije ili stranci. Takođe na tržištima zemalja članica Evropske Unije je izuzetno veliko učešće kompanija sa ofšor lokacija, među koje spadaju neke od najpoznatijih. Ono što je omogućilo procvat offshore poslovanja u svetu su dva osnovna faktora: pravno formulisanja pravnih normi i teritorija. To ne znači da te pravne norme neće biti kreirane tako da njihovo korišćenje od strane kompanija i pojedinaca neće nanositi štete drugima. Legalno offshore poslovanje u poreskim rajevima prema tome znači pre „dozvoljeno na osnovu zakona“, nego poslovanje u skladu sa dobrim poslovnim običajima. Međunarodne organizacije često upotrebljavaju pojmove „offshore finansijski centri“, ili pak „međunarodni finansijski centri“ što može da implicira da nema razlike između pojmova „offshore“ centra i „poreskog raja“. Međutim, razlike između njih nisu samo jezičke nego i suštinske, tako da upotreba istog termina za različite fenomene u međunarodnim ekonomskim odnosima može dovesti do konfuzije. Treba znati i da kada je reč o poreskim rajevima oni nisu na marginama svetske ekonomije, nego integralni deo savremene svetske poslovne prakse. Oni su postali jedan od najvažnijih
instrumenata postojećeg globalizovanog finansijskog sistema i istovremeno jedan od važnih uzroka finansijske nestabilnosti. Offshore delatnost ugrožava naplatu poreza najviše u zemljama sa najvećim bruto proizvodima po glavi stanovnika u svetu. Takođe zahvaljujući ofšor poslovanju distribucija prihoda i troškova globalizacije se vrši još više u korist malobrojne elite, a na štetu ogromne većine stanovništva. U tom smislu poreski rajevi su u samom središtu procesa globalizacije, ili u najmanju ruku u središtu specifičnog tipa globalizacije čiji smo svedoci od početka 80-tih godina prošlog veka, odnosno od početka prevlasti neoliberalne paradigme u svetskoj privredi.
LITERATURA 1) Đorđe P. (2011): Neke karakteristike ofšor poslovanja, Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 2011, vol. 45, br. 1, str. 39-57 2) Mihaljević D. (2012): Položaj i uloga offshore financijskih centara u financijskoj globalizaciji, EKON. MISAO PRAKSA DBK. GOD XXI. (2012.) BR. 2. (795-818) 3) Obradović S. (2006): Ilegalni tokovi međunarodnog kapitala i offshore finansijske institucije, Ekonomski horizonti, 2006, 6, (1−2) str. 151−164 4) http://lumens.fthm.hr/edata/2011/a0e4ea23-ec02-4aa5-b029-3a9d6af89fcb.pdf Datum pristupa: 11.05.2013 5) http://www.off-shore.net/srpski/ Datum pristupa: 12.05.2013 6) http://www.razvoj-karijere.com/media/files/Poreska_evazija.pdf 12.05.2013
Datum
pristupa:
7) http://www.guardian.co.uk/uk/2013/may/12/uk-companies-condemned-tax-havens 8) http://www.imf.org/External/NP/ofca/2001/eng/cyp/073001.pdf 9) www.IsleOf Man.ocraworldwide 10) http://documents.ocra.com/jurisdiction/europe/Jersey_Information.pdf
SPISAK TABELA I GRAFIKONA 1. Slika 1. Procenat učešća pojedinih sektora u offshore poslovanju u Velikoj Britaniji i deset najvećih učesnika str. 3. 2. Tabela br. 1. Dozvole za medjunarodno poslovanje preduzeca prema broju i aktivnosti na Kipru str.12. 3. Tabela br. 2. Osnovne informacije o otvaranju kompanije na ostrvu Man str. 13. 4. Tabela br. 3. Osnovne informacije o otvaranju kompanije u Džersiju str.14. 5. Tabela br. 4. Osnovne informacije o otvaranju kompanije u Linhenštajnu str. 15.
