Novi Magazin broj 8

SRBIJA 150 DIN / MAKEDONIJA 95 DEN / BIH 3.5 KM BROJ 8 / 23. 06. 2011.

Tetovaža u Srbiji

Jedino likove političara niko neće na sebi Ivan Vejvoda SAD i Evropa dovršiće posao na Balkanu Sumnjivi poslovi Heroin u diplomatskoj torbi

Domaći kapitalisti protiv ustupanja privrede strancima

alni pecij

g:

prilo

nfri: i V a Opr ne tajne č Mra raljice k izije v e l te

S

01 Naslovna.indd 1

21.6.2011 19:39:44

02-03.indd 2

21.6.2011 17:40:22

srednjitabak.indb 3

21.6.2011 21:50:16

Sadržaj

20

34

SAD i Evropa dovršiće posao na Balkanu

Tokom ove godine kroz centre za azil u Banji Koviljači i Bogovađi proći će najmanje 2.000 ljudi. Srbija je za ove ljude usputna stanica na putu u EU. Ratko Femić je istraživao kako funkcioniše paralelni svet azilanata koji put u bolju budućnost često plate životom

Balkan i Srbija više nisu u fokusu Amerike i Evrope, a šta je sve na dnevnom redu za Novi magazin otkriva Ivan Vejvoda

srbija 150 din / makedonija 95 den / biH 3.5 km

Tetovaža u Srbiji

Jedino likove političara niko neće na sebi

broj 8 / 23. 06. 2011.

Foto: tattoo CeNtar SiNĐeL

Ivan Vejvoda SAD i Evropa dovršiće posao na Balkanu Sumnjivi poslovi Heroin u diplomatskoj torbi Domaći kapitalisti protiv ustupanja privrede strancima

Stanica odložene nade

srBija

18

Na crnoj listi 40 trgovaca

Nacionalna organizacija potrošača predala je tržišnoj inspekciji crnu listu trgovaca koji ni posle tri opravdane reklamacije nisu uvažili žalbe potrošača

g:

prilo

ijalni i: Vinfr Opra e tajne čn Mra aljice kr zije televi

Spec

24

TeMa Broja

12

Odmor na rate, bankrot odjednom

Da li su građani Srbije neodgovorne trošadžije, ako je to istina - zašto se tako ponašaju, ima li u tome krivice države i da li to treba i može da se promeni

4 srednjitabak.indb 4

23/0/2011.

EU između Tibeta i Himalaja

Građani od nedavno imaju mogućnost da se o EU informišu na jednom mestu. Koja su najčešća pitanja?

26

Naši kapitalisti protiv stranaca

Tražimo da nas država prihvati, uvažava i pomaže, zahtev je srpskog poslovnog kluba „Privrednik“

Novi MagaziN

27

Miloš Bugarin

31

Preparati dobro leče u reklami

Nećemo da budemo samo nemi posmatrač mera koje neko spremi, a mi to posle osećamo na svojoj koži

Zakoni u Srbiji proizvođačima zabranjuju da potrošače dovode u zabludu, ali reklama je jača od propisa i blagih kazni

38

Vlada protiv guvernera

Da bi odbranio finansijski sistem od modela koji je u SAD pokrenuo svetsku finansijsku krizu, guverner NBS „pritegao“ uslove za stambene kredite, a Vlada ga optužila da ugrožava standard građana

40

Tuneli posvađali Novi Sad

Da li će izgradnja dva velika tunela kroz Frušku goru izazvati teške posledice po okolinu i kulturno-istorijsko nasleđe regioN

44

Hrvatskagejt

47

Kinezi grade put Bar – Boljare

Velike afere tresu Hrvatsku, ali za razliku od Srbije, u „lijepoj našoj“ se u mrežu hvataju krupne ribe

Pošto su razne varijante o finansijerima i graditeljima autoputa od Bara do Boljara propale, crnogorska vlast sada najavljuje da će put finansirati i graditi Kinezi

BROJ 8

21.6.2011 21:50:34

36

Heroin u diplomatskoj torbi

prtljag diplomata ne podleže carinskim pregledima. Osim satova, ajvara i pića, u torbama diplomata mogu se naći i oružje, antikviteti, slike...

48

Merkator zreo za prodaju

Više nema tako žestokog protivljenja nedavno objavljenoj nameri vlasnika da prodaju natpolovični paket ovog trgovinskog lanca sVeT

52

Turci više ne žele u EU

Čini se da se Turska udaljava od Ataturkovog sekularnog nasleđa, dok istovremeno postaje ekonomski jaka država

55

Grčka: Ko je lud da bude ministar finansija

Grci spasavaju svoju budućnost i zemlju od bankrota, a EU preko Grčke prelama budućnost evra

72

Mračne tajne kraljice televizije

Nuđenje seksualnih usluga za novac, rođenje sina koga nikada nije videla, prenaduvane priče o siromaštvu i zlostavljanju... Kiti Keli trebalo je tri godine da napiše priču o Opri Vinfri

KULTUra

60

Deca pojedenih roditelja

Na festivalu Cinema City s posebnim interesovanjem očekuje se premijerno prikazivanje omnibus filma „Oktobar“, grupe reditelja najmlađe generacije

64

Mi smo Ivini, Andrić je naš!

U Beogradu je upravo održan veliki skup pisaca i književnih kritičara iz Srbije i regiona o Ivi Andriću

66

Trendovi završe na đubrištu

Mladi talenti stižu. Jedna od najistaknutijih među njima je i pozorišna rediteljka Staša Koprivica

70

88

Novi magazin pomaže apsolventu ETF u Beogradu Stefanu Karadžiću da ovog leta otputuje na usavršavanje u Portugal

Kulturni modeli Taš je kul

Digla se velika prašina, opšta sprdnja zbog srpskoazerbejdžanske kombinacije u obnovi Taša, čulo se i mnogo gnevnih reči o ugroženom ponosu reVija

83

Novi magazin uvek sa vama!

Zašto građane Srbije ne zanima koliko će živeti

DNK test koji meri dužinu života i „proriče“ bolesti od kojih ćete bolovati najnoviji je hit i odlično se prodaje u Španiji i SAD. Ivo Marinković je ispitivao građane Srbije, ali i stručnjake, da li bi se podvrgli ovakvom testu

87

Tajni Internet u koferu

Novi američki projekat ima za cilj da se obezbede prenosivi sistemi koji bi se dostavljali pobunjenicima u borbama s lokalnim vlastima, za koje američka administracija proceni da pripadaju autoritarnim sistemima

rUBriKe

06 09 10 90 94 96 98

Arena Koraks Širi ugao Ekran Pisma Horoskop/ukrštenice Esej


21.6.2011 21:52:03

Arena

5 minuta sa...

DOBRA NEDELJA Beograd u najlepšem svetlu Početkom nedelje kanal Diskaveri prikazao je američkoj publici u okviru serijala “Gradimo veće i bolje” emisiju o izgradnji mosta preko Save na Adi Ciganliji u Beogradu. Autor serijala Deni Forester, inače arhitekta sa Harvarda, boravio je tokom godine u Beogradu i u emisiji ga prikazao u najlepšem svetlu. Forester opisuje most na Adi kao pravo tehnološko čudo i verovatno najveći projekat ikada u istoriji Srbije. Na početku emisije autor upoznaje gledaoce sa Beogradom i Srbijom, opisujući raspad stare Jugoslavije i period NATO bombardovanja, naglašavajući da “uprkos nasilnoj prošlosti, 11 godina od bombardovanja, Beograd ima najbržu rastuću ekonomiju u celoj Evropi”. Most koji Srbija gradi Forester naziva revolucionarnim u gradnji, s obzirom na to da je prvi put u istoriji zamišljeno da ovoliki most nosi samo jedan stub. Ovaj most će ujedno biti i najveći u svetu sa jednim pilonom. Forester upoznaje gledaoce i sa radnicima, opasnim poslovima, postupkom izgradnje mosta, uz zaključak da njegova izgradnja predstavlja najveći arhitektonski projekat u Evropi koji je u Srbiju doveo stotine radnika iz regiona nekada zahvaćenih ratom.

Nerma Jelačić

LOŠA NEDELJA

Na samom početku letnjih ferija trgovci su, s razlogom verujući da će proći manje upadljivo, najavili nova poskupljenja, i to za proizvode kojih domaćinstva nikako ne mogu da se odreknu – mlečne proizvode, dečju hranu i sredstva za ličnu higijenu. Trgovci objašnjavaju da će artikli u samoposlugama poskupeti najkasnije do sredine jula, nekako baš “slučajno” u vreme kada će se većina građana nalaziti na odmoru, odnosno van mesta prebivališta. Objašnjavajući svoju odluku, oni navode da je isključivi razlog za više cene poskupljenje sirovina, pa će tako u julu više cene dobiti mleko i mlečni proizvodi, kozmetika i kašice za bebe, kompoti, sredstva za ličnu higijenu, prašak za veš… U isto vreme najavljena su i poskupljenja školarina za pojedine fakultete. Uprkos tome što je Ministarstvo obrazovanja saopštilo da ne postoje realni razlozi za takav postupak, predstavnici fakulteta koji su najavili više cene za narednu školsku godinu nemaju nameru da odustanu od svoje odluke.

srednjitabak.indb 6

23/06/2011.

Novi Magazin

Foto: Sead Biberović

“Slučajna” letnja poskupljenja

BROJ 8

21.6.2011 21:52:07

Otkako je pre tri godine Haški tribunal prvi put angažovao portparola koji govori jezik sa ovog područja, Nerma Jelačić je pokušavala da Tribunal učini pristupačnijim za medije s područja bivše Jugoslavije. Posao joj, kaže, na neki način predstavlja završetak kruga: rodni Višegrad napustila je 1992. kao izbeglica, kao novinar u Engleskoj je za Gardijan, Dejli telegraf i Fajnenšel tajms pokrivala događaje u bivšoj Jugoslaviji, u Sarajevu je bila direktorka Balkanske istraživačke mreže, a za “kraj kruga” bilo joj je logično da se bavi sudskom stranom - epilogom svih naših ratova. Šta preovladava u poslu portparola Tribunala – profesionalno zadovoljstvo ili lično opterećenje? Ima od oboje, ali više je zadovoljstva. To ne znači da vas ljudi vole, da izazivate simpatije. Primila sam veliki broj svakojakih poruka kada je Ratko Mladić prebačen u pritvor, kada su izrečene presude Gotovini, Markaču… Ali, kada putujem po gradovima u bivšoj Jugoslaviji, naročito po manjim mestima, sretnem se s mladim ljudima koji nemaju pozitivno mišljenje o Tribunalu, a promene ga posle razgovora i prošire vidike, onda je to zadovoljstvo. A uobičajeno moj se posao svodi na bavljenje medijima iz bivše Jugoslavije i ispravljanjem “krivih Drina” koje su neispravljive. Dovoljno ste dugo u Tribunalu da biste mogli da ocenite njegov učinak. Mislim da će vreme pokazati da je Tribunal uradio mnogo za zemlje bivše Jugoslavije, da je iskopao mnoge činjenice i izneo ih na videlo, od identifikovanja žrtava, otvaranja arhiva, obelodanjivanja učešća stranih službi u ratovima... Uprkos tome i dalje postoji negativan pristup prema Tribunalu. Po tome se ne razlikuje mnogo javno mnjenje u BiH, Hrvatskoj, Srbiji, pa i na Kosovu, u Makedoniji… Samo se menja predznak: “antisrpski”, “antihrvatski”, “antibošnjački…. Niste u prilici da se srećete s pritvorenicima, ali ste upućeni u njihov život. Da li se druže po ličnom izboru? Većinu slobodnog dana, ako nisu u sudnici, provode zajedno. Zanimljivo je da od kada je prva osoba stigla u pritvor 96. godine nijednom nismo imali sukob na nacionalnoj, verskoj ili političkoj osnovi. Često citiram jednog od osuđenih koji je na kraju svog suđenja rekao: “Za nas u pritvorskoj jedinici je lako, mi se razumemo, ali kada pomislim na one koji su ostali dole, teško njima”! Uvredljivo je saznanje da se optuženi za ratne zločine savršeno druže i razumeju? Možda jeste paradoksalno, ali je to pravo lice rata. I očito je, ispostavilo se i kroz dokumenta koja je objavio Tribunal, da je komunikacija između njih postojala i tokom rata. A narodi su podeljeni. I dalje se deca s jedne ne druže sa decom s “druge strane”. To Tribunal ne može da menja. To mogu samo, da ih tako nazovem, domaće snage. Više puta su izrečene tvrdnje da Tribunal snosi odgovornost za zdravstvene probleme pritvorenika. Odgovor je glasio da puše, piju i ne vode brigu o sebi. Veliki broj pritvorenih pati od srčanih tegoba i povezanih bolesti, visokog krvnog pritiska, aritmije i slično. Mnogi pate od debljine, preko 60 odsto je medicinski gojazno, a većina bolesti dolazi od stila života kojima su živeli, kojim živi većina nas na Balkanu. Zaposleni u Tribunalu su stranci koje ratovi i sudbine ljudi u bivšoj Jugoslaviji nisu lično doticali. Da li su za 18 godina ostali distancirani ili su izronile emocije? Tribunal je institucija sa 1.000 ljudi i naravno da ima onih koji su više pogođeni time čime se bave, kao i onih koji to gledaju čisto sa pravno-formalističke distance. Ali, veliki broj to doživljava emotivno, imamo tužioce koji su u Hag stigli 93. godine i prirodno je da su postali vezani. Međutim, došlo je vreme da se Tribunal zatvori, što ne znači da je sve gotovo. Tribunal je podvukao crtu, ali je pokrenuo priču protiv mnogih koje nije stigao da procesuira. Potrebno je osnažiti ovdašnje pravosudne institucije koje će procesuirati zločince. Takvi se postupci vode u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, što je bilo nezamislivo pre nekoliko godina. Naravno da može bolje, ali smo na dobrom putu. Vreme je da se sami bavimo svojim problemima. V. T.

srednjitabak.indb 7

O višku i smislu Piše: Zlatko Minić urednik Jedno od najsumornijih tumačenja Vorholove beleške da će u budućnosti svako biti slavan na 15 minuta verovatno je ono prema kojem je, u stvari, reč o mračnom proročanstvu. Proročanstvu koje se ostvarilo kroz rijaliti programe, YouTube, društvene mreže, kroz medije koji nas zasipaju svilenim omotima u kojima nema ničega. Živimo u vremenu za koje se tvrdi da je era informacija i da su upravo informacije i brzina kojom su dostavljene ključ uspeha, bogatstva. Problem je što je izbrisana granica između smislene i korisne informacije koja predstavlja vest, koja donosi znanje, i prazne ljušture čiji je jedini cilj da nas hipnotiše, obmane ili uspava. Elektronski mediji zasipaju nas vestima na svaki pun sat, leti se kao hitna vest u kajronu pojavljuje informacija da je napolju vruće, a zimi da je, gle iznenađenja, hladno. Nerazrađene ideje koje sinu političarima postaju predmet medijske debate, polemiše se o izjavama da se nešto neće dogoditi ili najavama da će se u ne baš skoroj budućnosti nešto razmotriti. Ključne reči su spinovanje i spemovanje. Dobro poznata formula: Višak informacija = manjak smisla. Stvorena je virtuelna stvarnost koja se održava na virtuelnim vestima. Ne znamo šta će nam se u životu promeniti zbog zakona koji je usvojen, ali znamo šta poslanici koji su ga izglasali misle o fudbalu. U takvom okruženju pokrenuli smo Novi magazin i postavili internet portal www.novimagazin.rs. Na njemu vas nećemo zasipati stotinama vesti, parainformacija i kvazinovosti. Da li vas sve to zaista zanima i da li zaista imate vremena da sve to čitate? Umesto sabranih, pisaćemo izabrana dela – trudićemo se da za vas proberemo ono što je zaista bitno, da pokušamo da pronađemo nešto što će vas opustiti, da vas podsetimo na neki podatak koji ste zaboravili, u nepretencioznom pokušaju da budemo medij koji se trudi da informiše, zabavi i edukuje. Možda nam se ukusi neće u svemu poklopiti; ne plediramo ni da, uz bezbroj izvora koji mute ili bistre bespuće Interneta, odmah budemo vaš jedini izbor, ali sam siguran da se razumemo i da ćete redovno posećivati naš sajt. Jer, naši čitaoci su, kao i naš magazin – drugačiji.

7

21.6.2011 21:52:17

Arena

ImpresNM Novi magazin IZLAZI ČETVRTKOM

Izdavač: Društvo za novinsko-izdavačku delatnost “Agenda 2020“ d.o.o. Beograd, Terazije 23/II PIB: 106978740 MB: 20717467 Telefoni: 011/3248-745, 011/3228-280 E-mail: [email protected] Direktorka i glavna urednica: Nadežda Gaće Odgovorni urednik: Milorad Ivanović Zamenik glavnog urednika: Mijat Lakićević Urednik portala: Zlatko Minić Art direktor: Bojan Radulović VD urednik fotografije: Zoran Raš Uredništvo: Miša Brkić, Jelka Jovanović, Vojislav Tufegdžić, Dušan Veličković Sekretarica redakcije: Dubravka Vasić Redakcija: Aleksandra Ajdanić, Ratko Femić, Tamara Jorgovanović, Predrag Koraksić Corax, Vanesa Marčeta, Anka Milošević, Mirjana Pantić, Jelena Aleksić, Zoran Rašević, Aleksandar Spasić Stalni saradnici: Lazar Bodroža, Zoran Ćurčić, Ivan Ikić, Dragan Janjić, Miloš Miloradović, Marija Midžović, Slobodan Pavlović, Ljubomir Pfaf Advokatica redakcije: Nataša Dragović Raković Lektor: Lidija Cenić Prelom: studiotriD, Beograd Računovodstvo: Slavica Miljanić Distribucija: Distri press, Beograd Štampa: Rotografika, Subotica TK RAČUN: 355-0003200089249-85, Vojvođanska banka Registrovano kod APR pod brojem BD 27649/2011 08.03.2011.

srednjitabak.indb 8

23/06/2011.

U poverenju

Prednost ugroženoj deci

P

rednost pri upisu u vrtiće imaće deca iz društveno osetljivih grupa, potom deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata, deca koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta, deca čija su braća ili sestre upisani u istu predškolsku ustanovu, a tek potom ostala deca. To je predviđeno pravilnikom koji je propisao ministar prosvete u čijoj je nadležnosti i predškolsko vaspitanje. U društveno osetljive grupe spadaju deca žrtve nasilja u porodici, deca iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite, deca bez roditeljskog staranja, deca samohranih roditelja, deca iz socijalno nestimulativnih sredina, deca

Nove uvrede navijača

F

udbalski navijači u Srbiji spremaju se za novu sezonu, a umesto globalista, nepatriota i inih izdajnika na meti će im biti – gej populacija. Posle najave da je u jedan od najprestižnijih klubova došao igrač homoseksualne orijentacije, protivnički tabor priprema slogane i hitove kojima će, kako smatraju, uniziti protivnike i promovisati ispravnost svojih ljubimaca. I svojih stavova. Navijačima niko još nije otkrio da je prošle godine usvojen Zakon o zabrani diskriminacije i da ih vređanje seksualne manjine može koštati više nego neredi na tribinama i van njih.

Novi Magazin

sa smetnjama u psihofizičkom razvoju, kao i ona iz porodica u kojima je neko teško oboleo, deca ratnih vojnih invalida, raseljenih ili prognanih osoba, kao i deca čiji prioritetni upis predloži centar za socijalni rad i deca iz sredina u kojima je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj.

Od jula u Istri i srpski policajac

J

edan pripadnik kriminalističke policije Srbije otputovaće početkom sledećeg meseca u Hrvatsku, gde će sa hrvatskim kolegama patrolirati u turističkoj zoni koja je u nadležnosti istarske policijske uprave. Novi magazin je prvi objavio vest da će srpska policaja ove godine prvi put učestvovati u projektu „Sigurna turistička sezona“, koji se na hrvatskom primorju sprovodi od 2006. godine. Prošle nedelje o detaljima saradnje dogovorili su se srpski i hrvatski direktori policije Milorad Veljović i Oliver Grbić na sastanku održanom na graničnom prelazu Batrovci – Bajakovo.

BROJ 8

21.6.2011 21:52:20

Foto: nemanja jovanović

Na mom radaru Osnivač Hartefakt fondacije koja se bavi umetnošću i marginalizovanim ljudima. Pravnik sa iskustvom u organizacijama za ljudska prava. Osnovao i vodio Inicijativu mladih za ljudska prava u celom regionu. Sada student pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi prof. Ivane Vujić. Autor je i producent više od deset artističkih projekata koji se bave prošlošću i pitanjima raspada bivše SFRJ. Bavio se novinarstvom u Danasu i u Slobodnoj Evropi.

Andrej Nosov Pozorište i Čehov

Već tri godine učim o pozorištu radeći Čehovljeva dela. Svi mi smo negde tu, na pola puta. Od identiteta do naizgled banalnih problema borimo se da nam život ne prođe uzalud. Neki imaju snage i ideje, neki čekaju da im se život desi. Najzanimljivije je to što se kod Čehova događa mnogo stvari ispod površine, baš kao i svuda oko nas. Pozorište je pravi prostor kroz koji mogu nešto da kažem o svetu i svima nama. Odlična predstava Hartefakta i Bitefa „Hipermnezija“ pokreće nas da govorimo o detinjstvu, najbolnijem i najlepšem periodu života. Gledajte pozorište! Ono menja svet.

Profesija

Skoro sam shvatio da mi ljudi zameraju što sam do svoje 28. radio i radim mnogo stvari. Kažu da bih svime da se bavim. S druge strane, veliki broj mladih i preko tridesete živi na roditeljskom budžetu. Čudno je kako se uspeh i vizija smatraju manama u ovom društvu. Mislim da treba raditi i bez prestanka tragati za sobom, šta god drugi kažu. Upoznao sam ljude koji su u isto vreme i glumci i reditelji i producenti i aktivisti i poljoprivrednici i još mnogo toga. Voleo bih da se celog života menjam. Sve drugo je gušenje. Vratio sam se studijama i mislim da je FDU dobro mesto za rad na sebi.

Beograd

Deset godina živim u ovom gradu i imam osećaj kao da sam celog života tu. Beograd je mesto kojem se uvek rado vratim, ali i grad na koji se ljutim. Raduju me promene, ali me boli što često ćutimo kada nas udaraju po glavi. Smeta mi što nas više ne uznemirava da veliki broj sugrađana živi u nemogućim uslovima. Voleo bih da Beograd ima bar još pet pozorišta i bioskope. Nije dovoljno da smo okruženi šoping centrima, trebalo bi da imamo i druge prostore. Beograd je znan i po čaršiji, surovoj i bednoj, koja je u stanju da uništi i najznačajnija dela. Ipak, Beograd je najlepše mesto za starenje.

srednjitabak.indb 9

21.6.2011 21:52:26

Širi ugao Devojka u skoku Drugarice se fotografišu i pregledaju snimke uživajući u lepom vremenu u Moskvi, gde je temperatura dostigla 26 stepeni Celzijusa (AP Photo / Miša Japaridze)


23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

21.6.2011 21:52:28


21.6.2011 21:52:29

Tema broja

Odmor na rate, bankrot odjednom

M

ilica T. je prošle godine dobila otkaz. Sutradan je otišla u banku, uzela potrošački kredit od 1.500 evra i otišla u Španiju na odmor. Osim imena koje je izmišljeno, priča je potpuno autentična, pa se sad još samo postavlja pitanje da li je to i autentičan odgovor na krizu ili, možda, i šire - odraz nacionalne filozofije života ili je reč o usamljenom slučaju, izuzetku. Neko će možda zapitati kako je to moguće, tj. zašto banke daju kredit nekome za koga je krajnje neizvesno da li će sutra moći da ga vrati, ali ne treba kriviti banke. One idu za svojim interesom; banka nije obdanište, a nije ni crkva, mada i crkve sve više liče na finansijske institucije. Novine samo odražavaju šizofrenu situaciju koja vlada u stvarnosti: s jedne strane tekstovi o tome kako polovina građana Srbije ne plaća račune za struju, komunalije, telefon i ostale elementarne potrebe, a s druge, kao da se druga polovina sprema


23/06/2011.

Da li su građani Srbije neodgovorne trošadžije, ako je to istina - zašto se tako ponašaju, ima li u tome krivice države i da li to treba i može da se promeni, pokušali su da otkriju Jelena Aleksić i Mijat Lakićević

Novi Magazin

BROJ 8

za emigraciju ili invaziju na Grčku, Tursku i ostale morske destinacije. Takva je, stiče se utisak, navala na turističke agencije. Da li su, uopšte, to dve jednake „polovine“ ili je ona prva zapravo mnogo veća, ali se ova druga mnogo bolje čuje? Ili se, možda, te dve grupe preklapaju: jer ima mnogo onih koji, prvo, ne plaćaju račune, a onda odu u banku, uzmu kredit i odu na odmor. Po „principu“ Skarlet O’ Hara: „Plakaću sutra“. To jest - na jesen, kad rate dospeju do naplate. U poslednjih petnaestak dana banke užurbano rade dok Srbi galantno

21.6.2011 21:52:31

Prošle godine država je, u želji da podstakne obilaske domaćih letovališta, subvencionisala kamate na kredite za odmor po Srbiji, ali bezuspešno. Pošto nije bilo interesovanja, ukinuti su

podižu kredite za desetodnevno plandovanje. I to one najskuplje, gotovinske, gde kamata ide i do 34 odsto godišnje ako se pozajmljuje u dinarima. „Proleće i početak leta uvek karakteriše povećana potražnja građana za gotovinskim i potrošačkim kreditima. Tako je i u ovoj godini. Ukoliko se odluče da turistički aranžman plate uz pomoć kredita, građani se najčešće odlučuju za gotovinski kredit. Prosečan iznos pozajmice je oko 100.000 dinara, dok se najčešće odlučuju za period otplate od 36 meseci“, rekli su nam u najvećoj domaćoj banci, Intezi. Ni u ostalim bankama nije mnogo drugačije. Ekonomska kriza koja je građane dovela do ruba egzistencije, kako se može čuti, nije uticala

Poziv na štednju mogao bi da bude opasan po sitan biznis, jer on uglavnom živi od kredita koje uzima srednji sloj

Sama vlast je najveći rasipnik i nema moralno pravo da od bilo koga traži stezanje kaiša

na njihove apetite za odmorima. Ko nema, taj jednostavno pozajmi. „Gotovinski krediti omogućavaju klijentima slobodnije korišćenje novca, uz mogućnost da jedan deo kredita iskoriste za plaćanje aranžmana, a drugi za trošenje dok su na putu“, kaže za Novi magazin Miroslav Rebić, član izvršnog odbora u Sosijete ženeral banci. Uvereni da bar skromno troše pozajmljeni novac, Novi magazin je pitao turističke agencije čime se plaćaju najjeftinija letovanja. A iznenađenjima nikad kraja. “Čekovima”, rečeno nam je u desetak turističkih agencija koje smo obišli. Isključivo kešom plaćaju se luksuzna letovanja i najskuplji aranžmani, a osrednji karticama i gotovinom.

13

srednjitabak.indb 13

21.6.2011 21:52:32

Tema broja > Preterano trošenje „Najbolje se prodaju skuplji aranžmani. Evo, pre neki dan došla je žena i platila za nju i sina po 1.500 evra za letovanje u Turskoj i to za osam dana, odnosno sedam noćenja. Za taj novac mogli su da odu na Kubu ili Tajland, ali naši turisti ne razmišljaju tako. Nijedan od hotela u koji se ide u Turskoj nije ispod četiri zvezdice“, kaže prodavačica u agenciji Planeta travel. Tu smo, baš kao i u svakoj drugoj agenciji, čekali na red da dođemo do informacija, a kad smo strpljivo ispratili nekoliko mušterija, u jednoj - da joj sad ne spominjemo ime - ljubazno su nas zamolili da izađemo. „Ostala sam bez glasa“, rekla nam je devojka pokazujući da je radno vreme isteklo. Od jedne do druge, zatičemo pune agencije. Kažu, klasičnih potrošačkih kredita gotovo da više i nema, što smo se uverili i u bankama, ali se zato i te kako plaća karticama. Veće agencije imaju potpisane ugovore s nekoliko banaka u Srbiji, kao što su Inteza ili EFG, koje karticama nude plaćanje letovanja na rate. „Do sada je najskuplji aranžman koji smo prodali u Turskoj. Za njega su ljudi platili 12.000 evra. Na more je 20 dana otišla četvoročlana porodica i platili su gotovinom“, otkrivaju nam u Kontikiju. Kulturolog Jelena Đorđević navalu na turističke agencije, odmaranje u skupim letovalištima, a posebno pozajmljivanje za brčkanje po dalekim morima, tumači atmosferom rizika u kojoj živimo. „Živi se u vremenu od danas do sutra i ljudi neće da propuste nijedan trenutak, niti hoće da misle o tome šta će biti sutra. Jednostavno, ovo je doba opšteg hedonizma, bez obzira na krizu o kojoj se govori“, kaže profesorka Đorđević. Iako se ne može tvrditi da se keš kreditima plaćaju letovanja na egzotičnim ostrvima ili u najskupljim turskim hotelima koji su hit sezone, to ne mora biti ni daleko od istine, s obzirom na iznose koji se zajme


23/06/2011.

od banaka. U Folks banci prosečan iznos „letnjeg keš kredita“ koji građani uzimaju je 2.500 evra, a isti iznosi traženi su i u Rajfajzen banci. Zar nije logično da, iako se zadužuju, građani uzimaju manje kredite ili

Novi Magazin

BROJ 8

bar one koje će moći da vrate? Da li je zajam od dve hiljade evra onaj koji se komotno vraća kada je prosečna plata 350 evra? Sociolog Milovan Mitrović u razgovoru za Novi magazin odgovara na ova pitanja uz konstataciju da uopšte nije iznenađen pomamom za kreditima i odlaskom na letovanje „po svaku cenu“. „To je tipičan malograđanski mentalitet. Ljudi o kojima govorite pripadaju nižem srednjem sloju koji bi da kopira više slojeve društva. Videla žaba da se konji kuju. Štednja u krizi tipična je za seljake koji su naučeni da ne troše i kada imaju. Pošto zavise od prirode, nikada ne znaju šta ih sutra čeka. Slično se ponašaju i preduzetnici u prvoj godini poslovanja“, objašnjava Mitrović. Jedno je sigurno. Oni koji zajme ne idu na jeftina letovanja po Srbiji. „U poslednje dve godine osetan je pad noćenja broja domaćih gostiju koji čine 80 odsto turističkog prometa *u milijardama dinara u Srbiji, ali je broj stranih gostiju ostao isti“, rekao je sredinom marta Goran Petković, državni sekretar za turizam u Etno greška: ministarstvu ekonomije i regional„Po Srbiji se nog razvoja i profesor turizma na putuje malo i to samo van sezone“ beogradskom Ekonomskom fakultetu. Petković je tada još izrazio nadu da će se ove godine stvari popraviti. Njegova očekivanja, sva je prilika, ostaće puka želja. Oni koji bi da letuju u Srbiji na nivou su statističke greške, pa većina turističkih agencija ova putovanja i ne nudi. „Program u Srbiji uopšte ne radimo“, odgovaraju na naše pitanje u agenciji Odeon travel i upućuju nas u Kontiki, gde saznajemo da se po Srbiji „putuje malo i to samo van sezone“. „U ovom trenutku gotovo ništa“, ističu u Kontikiju.

21.6.2011 21:52:36


Foto: FoNet/AP

Prošle godine država je u želji da podstakne obilaske domaćih letovališta subvencionisala kamate na kredite za odmor po Srbiji, ali bezuspešno. Pošto nije bilo interesovanja, ukinuti su. Ako jeftina putovanja po Srbiji i nisu neki užitak za sugrađane koji mogu da zajme radi putovanja, znači li to da imaju realne snage za ove pozajmice, što bi bio dobar znak? Može li se tvrditi da to nisu oni koji duguju za račune, komunalije, poreze i isti oni koji će u septembru tražiti nešto od Vlade? Povećanje plata, zaustavljanje pada dinara, grejs period za otplatu zajmova, povoljne kredite za školovanje i slično? Ili su to ljudi koji, rasterećeni, ne računaju ni na čiju pomoć jer im jednostavno ne treba? „Nisu, naravno, ali i za to postoji objašnjenje. Apatija je odavno uhvatila ljude i niko nije u stanju ništa dugoročno da planira. S druge strane, građanima Srbije iskustvo govori da je kredite lako vratiti, jer ih je godinama do apsurda obezvređivala inflacija. Zašto mislite da sada to nije u podsvesti građana? Ne plaćamo struju niti pretplatu za televizor. Na šta ljudi računaju? Pa - oprostiće država, ne može mi naplatiti toliko koliko dugujem. Ako ništa, daće na rate, jer je uvek tako bilo. Deo onih koji uzimaju pozajmice to sebi verovatno može da priušti, jer ne treba polaziti od toga da smo svi siromašni, kako se nekad čini. Ljudi se žale, ali je u prirodi čoveka da se žali svaki put kad se situacija pogorša. Mnogo više novca nego što se činilo bilo je i u najgore vreme, pa je tako i sada“, veruje sociolog Mitrović. Ipak, prema rečima našeg sagovornika glavni uzrok takvom ponašanju građana jeste u opštoj neracionalnosti koju država podgreva. „Kako da ljudi budu racionalni kad država nije. Pa sada su nagrađeni oni koji nisu prijavljivali radnike, jer kada ga prijave dobiće beneficiju. Zašto je onda onaj koji je državi sve uredno plaćao bio racionalan. Nije bio, naprotiv, ispao je glup“ - zaključuje Milovan Mitrović.

Ovo nije jednogodišnje, da tako kažemo, pitanje. Drugim rečima, niti je nastalo u roku od godinu dana, niti u tom roku može da bude rešeno. To je pitanje dugoročnog razvoja Srbije. Građani Srbije već godinama troše jedno 15-20 odsto više nego što zarade. Troše tako što, s jedne strane, „prodaju dedovinu“, a s druge strane uzimaju kredite. Takvom načinu života, međutim, došao je kraj. Bar tako tvrde ekonomisti. Da bi koliko-toliko uhvatila vezu sa svetom, i to ne nekim dalekim, prekookeanskim, nego svojim susedima, da ne bi više i dalje zaostajala, Srbija mora da promeni svoju razvojnu filozofiju. Odnosno potrebna je, kako to ekonomisti vole da kažu, promena ekonomskog modela.

Cash is King: Isključivo kešom plaćaju se luksuzna letovanja i najskuplji aranžmani

Novi ekonomski model podrazumeva, u najkraćem, manje potrošnje a više štednje, manje uvoza a više izvoza. I naročito - veće investicije - i to pre svega u industriju. Naravno, u industriju spremnu i sposobnu za izvoz. U naslovnoj temi pretprošlog broja Novog magazina detaljno smo prikazali ko-

Građanima Srbije iskustvo govori da je kredite lako vratiti, jer ih je godinama do apsurda obezvređivala inflacija

Biznis klasa

Kada je posle petooktobarskih promena jedan nemački privrednik došao da poseti svog novog i, nema šta, do tada pouzdanog poslovnog partnera u jednom gradu u Šumadiji, naš čovek, kao i svaki dobar domaćin, pozvao ga je kod sebe u kuću. Kuća kao omanji hotel, u dvorištu veličine fudbalskog terena pravi vozni park. Pita Nemac koliko je generacija sticalo to bogatstvo. Kakve generacije, odgovara naš biznismen ponosito, to sam ja sam za poslednjih pet godina. Na te reči Nemac se zahvali na gostoprimstvu, okrene i ode. U turističkim agencijama kažu kako najpre prodaju najskuplje aranžmane i to – za keš. Poznato je da na svim sajmovima automobila najpre odu najskuplji modeli. Vlasnik jedne velike knjigovodstvene firme priča kako muku muči s klijentima, uglavnom malim i srednjim biznismenima. Uzmu, kaže, kredit za likvidnost i onda od tog novca plate letovanje na Kajmanima, a od mene traže da to posle računam kao trošak preduzeća.

liko je industrija u Srbiji propala u poslednje dve decenije i da smo po tome – i zapravo jedino po tome – lideri u regionu. Propast srpske industrije zbilja je poprimila neverovatne razmere. O tome smo na ovim stranicama nedavno pisali, ali ima smisla podsetiti na tu činjenicu kad se govori o potrošnji i ilustrovati je još nekim podacima iz postpetooktobarskog razdoblja. Recimo, učešće prerađivačke industrije u bruto domaćem proizvodu palo je sa 18 odsto 2001. na 13 odsto 2009. godine, dok je broj zaposlenih prepolovljen: sa 620 hiljada 2001. na 320.000 prošle godine. Još poraznije možda deluje činjenica da je naša industrija na prilično niskom tehnološkom nivou. Čak 90 odsto preduzeća pripada tehnološki nisko i srednje nisko opremljenim privrednim sektorima. Srbija danas

15

21.6.2011 21:52:37

Tema broja > Preterano trošenje praktično uopšte i nema industrijski proizvod. Gro njenog izvoza čine sirovine: čelik, pšenica, kukuruz, voće, šećer... Reindustrijalizacija je, dakle, ključna reč za budućnost Srbije. Priča o novom ekonomskom modelu, međutim, nije počela od juče. Ima, evo, već dve godine kako je ta ideja lansirana. Prošle godine je, uz učešće dvadesetak istaknutih domaćih ekonomista, napravljena velika studija o razvoju Srbije do 2020. godine koja se upravo zasniva na toj „promeni ekonomskog modela“. Na osnovu te knjige, uglavnom, predsednik Boris Tadić obnarodovao je početkom ove godine svoju i strategiju Demokratske stranke „Srbija 2020. godine“. Po svoj prilici i ta će se strategija pridružiti desetinama drugih koje su završile kao mrtvo slovo na papiru. Neće se ovim reći da je spas u strategiji, daleko bilo, ali ovako dalje više ne može. „Da li bi predsednik Srbije Boris Tadić trebalo da pozove građane Srbije da manje troše, a više štede i ove godine ne idu na odmor? Kao što je to, recimo, uradila nemačka kancelarka Angela Merkel u jeku krize pre dve godine. To je test-pitanje koje smo postavili domaćim stručnjacima. U anonimnoj anketi, u kojoj je učestvovalo 12 profesora univerziteta, pretežno ekonomista, samo jedan je na pitanje odgovorio pozitivno. Rekavši da to „ima logike; ako su Nemci, koji su najveći svetski putnici, i koji to putovanje pokrivaju izvozom, mogli da se uzdrže, onda mogu i građani Srbije, koji letovanje pokrivaju bankarskim kreditima“. Jedan je dao polovičan odgovor, rekavši da bi Tadić mogao da preporuči da se štedi - i za to odmah dao obrazloženje: trošimo više nego što zarađujemo, nemamo novca za investicije, a štednja je okosnica investicija i kad bismo to uradili smanjila bi se zaduženost zemlje po osnovu kredita koje banke povlače iz inostranstva - ali je bio protiv poziva da se ne ide na odmor; „neka


23/06/2011.

se svako ponaša u skladu sa svojim mogućnostima“, rekao je. Još samo jedan odgovor, mada pretežno negativan, imao je deo pozitivnog odnosa prema toj mogućnosti: predsednik „treba da poziva na racionalnost i upozorava da svaki dug treba da se vrati, ali „nema smisla da poziva na štednju, jer veliki broj građana Srbije nema od čega da štedi“. Preko 90 odsto anketiranih, dakle, smatra da bi za predsednika Tadića bilo bolje da ne sledi primer gvozdene nemačke kancelarke. Jedni - polazeći upravo od već pomenutog siromaštva većine građana („nismo uporedivi sa Nemcima, ovde je svega petina stanovništva iznad egzistencijalnog nivoa“); drugi ističući jednu drugu vrstu neuporedivosti Nemačke i Srbije („tamo su iscrpljene mogućnosti ekonomske politike, tamo se ekonomska politika vodi na pravi način i ima smisla da to traži neko ko je i sam simbol odricanja, dok se u Srbiji vodi pogrešna ekonomska politika, a sama Vlada je najveći

Novi Magazin

BROJ 8

rasipnik i nema moralno pravo da od bilo koga traži stezanje kaiša“), do onih koji u tome vide i loše ekonomske efekte. „Potrošnja domaćih proizvoda je dobra, jer podstiče proizvodnju; poziv na štednju mogao bi da bude opasan po sitan biznis, jer on uglavnom živi od kredita koje uzima srednji sloj; to bi moglo da bude opasno i po seoski turizam, jer su mnogi u to investirali, a da pozovete ljude da ne idu na more, to znači u Grčku, Hrvatsku ili Crnu Goru, moglo bi da ima negativne političke posledice“, kaže se u ovoj grupi odgovora. Da je parola „udri brigu na veselje“ zahvatila i boljestojeće (i višemisleće!?) slojeve društva, svedoči

21.6.2011 21:52:48

Volimo da kukamo Na naše pitanje da li pozajmljivanje za odmore svedoči o tome da se u Srbiji ipak ne živi tako loše kao što se čini, jer je za odmaranje na kredit potreban i nešto deblji buđelar, kulturolog Jelena Đorđević kaže: „Ima mnogo onih koji se žale, jer im je navika da neprekidno budu nezadovoljni. To je destruktivna karakteristika našeg mentaliteta koja demotiviše u svakom pogledu. Ljudi kukaju i to se neće promeniti niti ima bilo kakve veze s tim ko je na vlasti. Zbog toga je slika koja se stiče često daleko od realnosti u kojoj se živi“.


i priča jednog od učesnika naše ankete. „Pošto se moja žena nedavno zaposlila u firmi malo van Beograda, hteo sam da kupimo neka polovna kola da joj bude lakše da ide na posao, pa sam predložio da ove godine ne idemo na odmor nego da taj novac uštedimo, malo dodamo i kupimo auto. Nije htela ni da čuje. ’Jednom se živi, neću da se odričem

Za šta građani Srbije uzimaju kredit?

*u milijardama dinara


Nema smisla da predsednik Boris Tadić poziva na štednju, jer veliki broj građana Srbije nema od čega da štedi

bilo čega’ rekla mi je“, priča svoj slučaj sagovornik Novog magazina, poznati ekonomista. Kada bi u Srbiji postojao lični bankrot desetine, a možda i stotine hiljade građana bi bankrotirali. Novijeg je datuma vest da je pokrenuto 2,3 miliona postupaka protiv građana koji duguju elektrodistribucijama, toplanama, bankama, telefonskim kompanijama. S druge strane, ne može se reći da građani Srbije ne štede. Oni u bankama drže - s obzirom na sve do sada rečeno - gotovo neverovatnih 720 milijardi dinara ili 7,2 milijarde evra (ionako je 99 odsto štednje u stranoj valuti). To je za oko pola milijarde evra više nego što, po svim osnovama, duguju.

17

21.6.2011 21:52:58

Tendenciomer

Povećane školarine na šest fakulteta

U

prkos pozivu ministarstva prosvete da ne povećavaju školarine, šest fakulteta Beogradskog univerziteta su to ipak učinili. Samo nedelju dana pre prijemnog ispita budući studenti Stomatološkog fakulteta saznali su da će studije plaćati 40.000 dinara više nego kolege prošle godine. Školarina na ovom fakultetu biće 220.000 dinara, što je ujedno i drugo po redu najskuplje akademsko školovanje u Srbiji. Najveću cenu plaćaju studenti na Arhitektonskom fakultetu koji za godinu dana treba da izdvoje 240.000 dinara, ali cena ove godine nije menjana. Matematički fakultet povećao je školarinu u odnosu na prošlu godinu za 2.000 dinara, pa godina košta 102.000 dinara. Na Geografskom fakultetu školska godina košta 77.000 dinara, što je za 7.000 dinara više nego lani. Školarine na Elektrotehničkom fakultetu povećane su od 9.000 do 21.000 dinara pa je za godinu, zavisno od smera, potrebno platiti od 90.000 do 204.000 dinara. Cene školovanja povećane su i na Bogoslovskom i na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje. Fakulteti pravdaju poskupljenja time da školarine nisu menjane u poslednje dve godine, a da iz Ministarstva prosvete nisu dobili konkretna uputstva vezana za školarine, sem što ih je ministar kroz medije pozvao da ne povećavaju cene.

Na magarcima do Indije

M

ladi par iz Francuske upustio se pre osam meseci u neobičnu avanturu – u društvu dva magarca i tri psa krenuli su pešice put Indije. Tridesetdvogodišnji majstor tetovaže David Verso i sedam godina mlađa fotoreporterka Morgen Levefvre iz Grenobla pre desetak dana obreli su se u Srbiji do koje su, prolaskom kroz Italiju, Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu, već prepešačili oko 3.500 kilometara. Sudeći prema njihovoj ljubavi prema životinjama, nije isključeno da do krajnje destinacije pokupe još nekog „turistu“. Na putu do njihove „obećane zemlje“ Morgen i David spavaju pod šatorima koje nose magarci, a za novac ne brinu, pošto su skromni vegetarijanci i hrane se uglavnom biljkama koje sami nađu. Vesela družina očekuje da će stići u Indiju za dve do tri godine.


23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

Na crnoj listi 4 Nacionalna organizacija potrošača predala je tržišnoj inspekciji crnu listu trgovaca koji ni posle tri opravdane reklamacije nisu uvažili žalbe potrošača, otkriva Jelena Aleksić

T

ržišna inspekcija proveriće rad 40 prodavnica po Srbiji koje nisu uvažile žalbe potrošača ni posle tri opravdane reklamacije. Crnu listu trgovaca dostavila im je prošle nedelje Nacionalna organizacija potrošača, koja će prema saznanjima Novog magazina, posle izlaska inspekcije na teren odlučiti da li će ovu listu i objaviti. U zavisnosti od rezultata s terena, pojedini sa liste ili svi biće stavljeni na „stub srama“ . Da li će ih i koliko eventualni bojkot kupaca opametiti, videćemo. U ovom trenutku istina o zaštiti i pravima potrošača u Srbiji crna je koliko i pomenuta lista. Posle šest meseci primene novog Zakona o zaštiti potrošača, pompezno najavljivanog kao “Evropa u Srbiji”, zaštita kupaca ostala je mrtvo slovo na papiru. Svi koji su se čitajući novinske napise o novom propisu nadali da će kao i Evropljani biti „gospodin kupac“,


Srbija

Zoran Stanković Ministar zdravlja rekao je da će država Galenici, koja se guši u dugovima, obezbediti kredit. Sve dok država bude pokrivala rupe u javnim preduzećima, fabrike poput Galenike neće morati da brinu o odgovornom finansijskom poslovanju.

2.500 žalbi potrošača prime u proseku organizacije za zaštitu za godinu dana

prevarili su se. Novi zakon je konfuzan i nedorečen, a podzakonski akti i pravilnici iz doba „Titove Juge“. Kako to izgleda u praksi? Kupili ste patike koje su posle tri dana ili tri meseca pukle. Šta raditi? Zakon kaže da ukoliko se tako nešto dogodi u roku od šest meseci, trgovac je dužan da vam patike vrati, popravi ili vrati novac. Zvuči normalno, zar ne? Sve dok se ne stigne do ključnog pitanja: Kada? Kad trgovac odluči, ako odluči! Naime, u jednom članu Zakona (54) piše da bi zamena trebalo da se obavi u „primerenom roku“, a koji je to rok nigde nije precizirano. U članu 58, koji se bavi istom problematikom, piše da trgovac mora u roku od 15 dana da vas pisme-

21.6.2011 21:00:28

Zorana Marković Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije najavila je oštriju kontrolu partija. To bi moglo da utiče na rast njenog rejtinga, ali ne zadugo. Ako se ispostavi da će i ovo obećanje, kao i mnoga prethodna, biti samo „ludom radovanje“, Markovićkin rejting može brzo da se strmoglavi.

Aleksandar Šapić Bivši vaterpolista je potvrdio da će biti jedini kandidat za mesto predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke u Beogradu na izborima 2. jula. Rejting bi mu rastao da je ostao u bazenu ili bar učio decu vaterpolo čarolijama. U mutnim vodama srpske politike malo ko je ostao neukaljan.

ti 40 trgovaca

Kome da se žalimo? Koliko je oblast ostala neuređena i haotična vidi se možda najbolje po tome što različite organizacije za zaštitu potrošača daju dijametralno suprotne odgovore na vrlo prosto pitanje: „Šta je njihov posao“? Papović je zadovoljan činjenicom da su organizacije dobile veća ovlašćenja i ističe da je njihova uloga posredovanje između nezadovoljnog kupca i trgovca. U Asocijaciji potrošača Srbije potpuno drugačije gledaju na to. „Ni slučajno, kakva medijacija, pa to bi bilo kadija te tuži kadija ti sudi. Mi smo tu da čujemo žalbe potrošača i da lobiramo za njihove interese, sprovodimo istraživanja i savetujemo ljude, nikako da posredujemo“, izričita je Edina Popov, predsednica APS.


no obavesti šta će povodom reklamacije uraditi. U prevodu, kada vam puknu jedine patike koje imate i vi ih vratite u prodavnicu morate da sačekate 15 dana da trgovac smisli šta će tim povodom uraditi i ko zna koliko da nešto zaista i uradi. „ A može i da ne uradi ništa. Sve je, kad se malo zagrebe, ostavljeno trgovcu i njegovoj dobroj volji i zbog toga mi tražimo izmenu spornog člana zakona. Naravno, i usvajanje podzakonskih akata i pravilnika koji su na snazi ostali od ranije“, kaže za Novi magazin Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOZP). Dakle, moderna pravila „zbućkana“ sa zastarelim propisima, plus loša trgovačka praksa, jednako prevaren potrošač. Tako otprilike izgleda i stara i nova matematika. Novim zakonom propisano je da se garancija na nove proizvode mora davati na minimum dve godine, a za polovne uređaje na godinu dana, što bi trebalo pozdraviti, da nije jednog „ali“. Na primer, početkom avgusta pokvari vam se klima za koju imate uredno izdatu garanciju na dve godine. Radosni odlazite u radnju sa idejom da imamo novi zakon, evropski. A tamo... Reći će vam da ćete na popravku čekati do 15. septembra, kada je leto već prošlo, a klima vam više i ne treba. Popravka uređaja pod garancijom može da traje 45 dana. „To je, na primer, zastareo propis koji je potrebno menjati. Čitav zakon je, čini mi se, napravljen pod uticajem trgovačkoj lobija i da bi se na brzinu zadovoljila Evropa. Suštinski, zakon je balkanizovan, a potrošači ostavljeni na milost i nemilost trgovcima“, dodaje Papović. „Mi tražimo da uvoznici i distributeri snose odgovornost za kvalitet proizvoda, a ne mali trgovac, koji je zapravo preprodavac i nema pojma o kvalitetu robe koju prodaje. Tačnije, moguće je da ne zna“ kaže Edina Popov, predsednica Asocijacije potrošača Srbije.

Dušan Ivković Selektor košarkaške reprezentacije Srbije izabrao je reprezentaciju u kojoj vladaju dobra atmosfera i timski duh, što će mu dati krila bar do početka evropskog prvenstva. Ali, pod obručem može i da ostane bez krila, jer uspeh nikome nije zagarantovan.

“Socijalisti ne treba da se zaljubljuju ni u gradonačelnika Dragana Đilasa, iako je šarmantan čovek, niti u naprednjake, a nadam se da u ove radikale i narodnjake više nema ni razloga zaljubljivati se.“ Aleksandar Antić, predsednik Skupštine Beograda i predsednik beogradskog odbora SPS-a “Koalicija u Beogradu funkcioniše kao porodica koja se ponekad posvađa i ne govori dva dana, ali na kraju mora da počne da razgovara. Neko će da lupa vratima, neko će ukinuti deci mobilni, kompjutere ako nisu dobra, ali svi smo naši.” Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, predsednik beogradskog odbora DS-a “U zemlji Srbiji svako može da predlaže i povećava cene po svom nahođenju, dok na standard građana, koji je iz dana u dan sve gori, niko ne obraća pažnju.” Ranka Savić, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata “Moramo da se okrenemo sebi i interesima građana. Evropski zakoni su dobri i treba da ih usvajamo i primenjujemo”. Nenad Popović, potpredsednik DSS “Naša prošlost je problem s kojim treba da se izborimo, a od naših partnera tražimo da nas poštuju, jer da nije bilo nas ne bi bilo ni ove koalicije”. Ivica Dačić, potpredsednik Vlade

19 21.6.2011 21:00:40

Intervju > Ivan Vejvoda

P

otpredsednik nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda u SAD, doskorašnji višegodišnji direktor ogranka te organizacije u Srbiji, nekada spoljnopolitički savetnik premijera Zorana Đinđića i pre nekoliko godina jedan od najozbiljnijih kandidata za mesto šefa diplomatije Srbije, insistira na nastavku evroatlantskih integracija Srbije i bez ikakvih sumnji vidi je u Evropskoj uniji, pa i u NATO. Iz svoje vašingtonske pozicije napominje da je „Balkan predmet interesa malog broja ljudi u Americi, kako u medijima i nevladinom sektoru, tako i u institutima i državnom aparatu”. To kaže sa dozom zadovoljstva, pošto smanjeni interes za ovo područje znači da više nismo žarište ili zona sukoba.

Amerika i Evropa dovršiće nedovršen posao na Balkanu Balkan i Srbija više nisu u fokusu Amerike i Evrope, a šta je sve na dnevnom redu za Novi magazin otkriva Ivan Vejvoda u razgovoru sa Nadeždom Gaće i Jelkom Jovanović Fotografije: Aleksandar Stojanović


23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

21.6.2011 21:00:48

Dnevni red svetskog interesa je pomeren, ali mi smo sebi i dalje najvažniji. Jeste li u SAD otišli pripremljeni na to? Mnogo ljudi u Srbiji i regionu shvata da su danas druga pitanja goruća; Kina, Indija, rast Azije, kako to zovu u Americi, sever Afrike, Libija, Bliski Istok, pa globalni izazovi, klimatski, migracioni, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala. Te teme imaju preimućstvo nad Balkanom, a reći ću i nešto što zvuči brutalno – u Americi ni Evropa nije tema, ne vidi se.

TRANSATLANTSKE SPONE: Transatlantski odnosi i dalje su najvažniji u svetu i ekonomski bez premca; 80 odsto finansijskih tokova odvija se između Amerike i Evrope, one najviše međusobno ulažu jedna u drugu. Transatlantski odnos je nešto što će za vreme naših života biti nepremostivo, ostaće uprkos rastu Kine i ekonomskim međuzavisnostima SAD i Kine u G2. Politički Evropa i Amerika dele iste vrednosti, kredo je isti – sloboda, demokratija, ljudska prava, tolerancija… Tu nema razmirica. Razlike dolaze kada se jave izazovi poput Iraka, Avganistana, Bliskog istoka, Libije, ali snaga tog transatlantskog odnosa dovodi do zajedničkog pristupa. Srbija nije u žiži, ali Kosovo je i dalje tema. Ima li u pristupu Kosovu razlike između evropske i američke agende? Nema razlike, zajednička poruka je da je ovo Evropa i da se sve zemlje regiona kreću ka evropskim i evroatlantskim integracijama, kao i da će Amerika biti tu dok se taj, kako kažu, nedovršeni posao ne okonča. To smo videli prilikom posete potpredsednika Bajdena pre dve godine, posete sekretarke Klinton prošle godine i, evo sad, posete njenog pomoćnika Fila Gordona. Kad govorim u Americi često im kažem da ne zaborave Balkan; činjenica je da ovde mogu pokazati najveći uspeh. Ako nisu kadri da na Balkanu dovrše posao evroatlantske integracije, kako će se dokazati u jednom Iraku, Avganistanu, Libiji?

Kako vama izgleda žongliranje zvanične politike Srbije kad je reč o kosovskom pitanju? Veoma je važno što su počeli razgovori Beograda i Prištine koje ja vidim kao diplomatsku, pravnu, miroljubivu politiku u odbrani interesa države Srbije, ali i kao shvatanje realnosti na terenu. Kosovo je proglasilo nezavisnost, rezolucija 1244 ostavila je suverenost de jure Srbiji, ali Srbija nema suverenost nad tom teritorijom. To su činjenice definisane Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244 i one se ne mogu zaobići. Čini mi se da ova vlada sa predsednikom Tadićem vodi realnu politiku koja će nastojati da odbrani državni interes i da obezbedi bolji život ljudima, Srbima, pre svega. ali i Albancima kao delu procesa pomirenja u regionu. Ide se na smirivanje tla posle zemljotresa koji nam se dogodio, na rešavanje životnih pitanja koja nemaju statusna obeležja, ali svako ko svet gleda otvorenih očiju zna da se na kraju dolazi i do pitanja statusa. Odlazak gospodina Stefanovića u Prištinu hrabar je politički potez sračunat da se pokaže da je i u praksi Srbija deo rešenja, a ne problema. Nije dovoljno da Priština kaže “mi želimo da budemo dobri susedi”, nije dovoljno da Beograd kaže “naći ćemo rešenje” – mora se sesti za sto i naći to rešenje.


VAŠINGTONSKI POGLED NA BEOGRAD Kakav je vašingtonski pogled na Beograd? Kad se ujutru razbudim ja sam u Beogradu - prvo pročitam važniju štampu, pogledam sajt B92. Prosto bez toga ne mogu, suviše sam vezan za Srbiju i željan da naše područje što pre dovrši reforme. Moramo što pre dokazati da smo kadri da se pridružimo onima koji su pre nas postali uređena društva. Srećete se sa mnogim ljudima na važnim i uticajnim funkcijama u Srbiji i svetu, s kim najjednostavnije komunicirate? Nema tu najjednostavnije, to su veoma upućeni ljudi, ali u EU mogu da pomenem Stefana Sanina koji zaista poznaje region i s njim se može otvoreno razgovarati. Ali, slično je i sa drugima koji se bave nama. Sada se suočavamo s tim da ni kao Srbija ni kao region nismo u centru pažnje, pa nemaju uvek informaciju o trenutnim izazovima i problemima i ja ulažem deo napora da ih u to uputim. Da li bi vam bilo draže da ste ostali ovde u nekoj drugoj ulozi nego što ste otišli u Vašington na veoma važnu funkciju u Fondaciji Maršal? Čovek voli da živi u svom gradu, Beograd je moj grad, tu sam rođen, tu su mi porodica, kumovi, prijatelji, tu se najbolje osećam. S druge strane, postoji karijera. Ja sam, da tako kažem, u poslednjoj fazi svoje karijere u kojoj nema čestih ponuda. Meni je ponuđeno da preuzmem upravljanje fondacijom Nemački Maršalov fond u SAD i teško je bilo odbiti taj izazov. Zanimljivo je iskustvo gledati današnji svet s tolikim menama i previranjima iz jednog od njegovih glavnih gradova. Važan deo srpskog javnog mnjenja veruje da ste bili dragocen čovek ovde. Možete li više učiniti sa pozicije na kojoj ste sada? Teško je govoriti o nekom svom uticaju, pa i nepristojno, ali sudeći prema onome kako su me drugi percipirali kažu da sam jednako, ako ne i malo više uticajan tamo. Dođe čovek u fazu kada poštuju njegovo mišljenje, kada ste kao osoba stekli ugled. Ljudi smatraju da je moj uvid, zasnovan na minulom radu, nešto što može da pomogne u razumevanju, možda i da doprinese da se neke stvari pomere unapred. Diplomatski odgovarate na pitanja, jeste li ikada želeli da budete diplomata? Verujte da nisam. Moj je otac bio diplomata i u nekoj kasnoj adolescenciji razmišljao sam o tome. Kad sam upisao fakultet nestala je ta želja, prosto sam video koliko je to težak posao, da morate da govorite ono što vaša vlada misli, da niste slobodni u onoj meri u kojoj je to neko ko ne radi za državu. Mene je taj, da kažem, slobodarski duh - od generacije sam 68 – odaljio od diplomatije. Mnogima u Srbiji je još žao što vi niste ministar spoljnih poslova… Bio je jedan trenutak kada se moje ime pojavljivalo. U određenoj meri sam zadovoljan što je ispalo ovako. Da li biste pristali na eventualnu novu ponudu? U ovim godinama čovek shvati na nikada ne sme da kaže nikad, da treba otvorenih očiju da gleda u sopstvenu budućnost. I kao što nikada nisam očekivao ponudu fondacije Maršal da idem na više mesto, ne može me ništa iznenaditi. Zadovoljan sam time gde jesam, vratiću se u Beograd posle ovog privremenog rada, ali ništa ne isključujem.

21 21.6.2011 21:00:53

Intervju > Ivan Vejvoda Srbija će biti u NATO-u

da

Posle 5. oktobra govorilo se o evroatlantskim integracijama, danas mahom o evropskim. Razlika nije samo terminološka. Nije, ja i dalje govorim o evroatlantskim integracijama. Za vreme vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića i te kako smo želeli u NATO. I vojska je išla u tom pravcu, išlo se u Brisel i NATO i mnogo nas se zalagalo da nas uzimaju u rane korake integracije. Postali smo članica Partnerstva za mir, istina sa zakašnjenjem, ali to je pozitivno za našu bezbednost, za oružane snage. Mi se usklađujemo sa bezbednosnim standardima, idemo u mirovne misije. Bio je prošle sedmice u Beogradu i taj skup načelnika generalštabova, što mislim da je veoma važno; što više ljudi dolazi sa strane to je bolje za nas, oni se tu na licu mesta upoznaju sa realnom situacijom. Parlament je izglasao deklaraciju o neutralnosti, ali mi moramo govoriti o realnosti, okruženi smo EU i NATO. Mi smo unutrašnje dvorište Unije i NATO, nama veoma prijateljske zemlje - Grčka, Italija, Bugarska, Slovačka - sve su tamo. Mislim da ima velikog razumevanja članica NATO za naše rasprave, legitimno je da se ljudi ne slažu, da izražavaju proteste, kako je to rekao i predsednik Tadić. U Sloveniji je takođe bila debata, strahovalo se od ishoda referenduma jer je nevladin sektor posebno bio protiv, ali izglasali su pristupanje NATO. Mi se krećemo u tom pravcu, teško je prognozirati hoćemo li postati članica, ali ako bi trebalo da odgovorim mislim da hoćemo. Evropa je nesavršena, nema fanatizma oko nje, svesni smo i mana, ali prosto je bolje biti sa pola milijarde ljudi koji tvore EU nego van nje. Tako je i NATO nesavršena stvar, ali čini mi se da je bolje da budemo deo rasprave unutar tog kluba, nego da o nama raspravljaju kad smo izvan. Na kraju, koliko god da nam je teško, bolje nam je nego, recimo, Tunisu i možda bi neka naša misija tamo mogla pomogne reformskim iskustvom. Da ne govorim koliko je članstvo dobar signal za investitore.

Sve se češće spominje specijalni status za sever Kosova, a u poslednje vreme podela. U suštini to nije neobično, ma koliko komplikovano bilo za nas, to je evropsko pitanje kakvih je već bilo u modernoj istoriji - Olandska ostrva, Južni Tirol, Severna Irska, spor Danske i Nemačke, Kipar, pa vanevropski primeri Hong Konga i Tajvana. Iskustva pokazuju da postoji mnoštvo rešenja i alatki koje se mogu iskoristiti.

IRSKA POUKA: Miša Gleni je u jednom članku posle hapšenja Ratka Mladića napisao da je dobro što su Priština i Beograd krenuli u pregovore, ali i da treba da se podsetimo Severne Irske - da je 30 godina potrajalo dok su za sto seli Džeri Adams i Jan Pejzli, a nisu se ni rukovali. I da je trebalo još deset godina da se dogovor ostvari. Mi idemo brže, možda zato što je to XIX vek; možda zato što smo brzi da se uhvatimo za guše i da poteče krv, ali na ovoj vetrometini smo brzi i da iz toga izađemo; možda zbog svesti da je svima nama u interesu da što pre to rešimo. Zoran Đinđić, čiji sam savetnik bio, vrlo dobro je znao da pitanja Haga i


23/06/2011.

Kosova moramo što pre ostaviti iza sebe, da je to teg koji sprečava Srbiju da uhvati korak izgubljen devedesetih i da ostvaruje reformske procese neopterećena teškim istorijskim pitanjima. U kosovsku inicijativu krenuo je početkom 2003, svestan da moramo tražiti demokratsko, pravično i racionalno rešenje. Znao je da se ništa naprečac i preko noći ne može postići, ali da se mora napraviti prvi korak. Amerika je tada rekla da je rano, Evropljani su u privatnim kontaktima bili prijemčiviji…

Govorite o podeli Kosova? Zoran je imao nekoliko scenarija, podela je bio jedan. Treba razbiti mistifikacije: Zoran se zalagao za što brže i najmanje loše rešenje. Posle sukoba nema idealnih rešenja i neko mora liderski da iskorači i kaže šta treba činiti. Jedno od rešenja bila je podela uz koju bi išlo i priznanje nezavisnosti ostatka Kosova. Vreme je otišlo... Osam godina kasnije, šta je rešenje za smirivanje frustracija jedne i druge strane?

Novi Magazin

BROJ 8

Šampioni smo u propuštanju prilika, da parafraziram Vuka Draškovića. Cena su rđavije varijante. Rešenje je neka vrsta autonomije za sever, kakva se delimično pojavljuje i u Ahtisarijevom planu. ali treba je dograditi. Čini mi se da je formula autonomija unutar koje se Srbi ne bi osećali zatvorenim, a Priština kao gubitnik. Područje sa slobodnim kretanjem, gde nema granica, ima uticaja države Srbije u stvarima kako što su školstvo, zdravstvo, gde postoje razni oblici paralelnih institucija. Shvatam ni sada nije problem postojanje paralelnih institucija, već stepen njihove korumpiranosti, možda i kriminalizacije. Pre dve godine na skupu u Dubrovniku jedan irski ministar, napominjući da nije stručnjak za Balkan, rekao je da vidi mnogo sličnosti sa Irskom. Dugo su se držali načelnih pozicija i nisu se pomerali, onda su shvatili da mogu preći mnoštvo pitanja pre tih načelnih i pokrenuli su se.

21.6.2011 21:01:05

Mislite da se sa načelnih priča pređe na ljude, ono što čini život. Tako je, da se pređe na ljude i rešavanje njihovih problema kao što su sloboda kretanja, obrazovanje, ko može neku školu da popravi… Postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, iako je pretrpeo mnogo zamerki, otvorio je prostor da ljudi shvate da postoji realnost s kojom se moramo suočiti. U Srbiji su i dalje veliki otpori promenama statusa Kosova, očekujete li prihvatanje realnosti? Da. Kad odgovaraju u anketama ljudi osećaju da treba da brane državu, nacionalne interese, što je logično, ali s druge strane postoji dovoljna obaveštenost da se zna istina. Svi koji smo bili ovde tokom bombardovanja posle kojeg nas je Milošević proglasio herojima i potpisao Kumanovski sporazum, znamo šta se dogodilo. Bol i istorijska patnja su razumljivi, ali ljude tišti nezaposlenost, šta će im deca sutra jesti i raditi i u tom smislu ankete pokazuju koji su to egzistencijalni problemi. Uveren sam da ne postoji opasnost od zamrznutog sukoba na Kosovu. Ankete koje spominjete posle 5. oktobra pokazivale su veću naklonost građana ka EU nego danas. Hoće li Srbija dobiti status kandidata i datum pregovora? Apsolutno nemam sumnji - bićemo kandidat u decembru. Vlada i kancelarija koju vodi Milica Delević i ostali zaduženi prionuli su na posao. Možemo raspravljati o tome da li smo zadovoljni kako i kojom brzinom ide, da li je pravosudna reforma idealna ili je propala ili je između, to je legitimno, ali vidimo da se ide napred. Eto, u pravosudnoj


Intelektualna živost Kako iz vašeg privremenog američkog ugla ocenjujete intelektualne elite u Srbiji? Beograd je uvek bio žiža intenzivnog intelektualnog života, nisu ovde džaba dolazili Krleža, Ujević i drugi intelektualci krajem XIX i u XX veku. Beograd je veliki grad, tektonska pomeranja koja su se kroz istoriju događala nisu upela da rastresu kaldrmu, ima tu raznolikosti i poštovanja u velikoj meri, lepeza mišljenja od krajnje desnice do krajnje levice, što tvori situaciju u kojoj je moguće razmišljati. Intelektualni život je platio veliku cenu devedesetih, ali kad pogledate recimo izdavački svet, vidite živost - vaš Novi magazin je primer toga u medijskom životu. Zazirem od mišljenja koja kažu da je isto ili čak gore nego što je bilo devedesetih, stvari su se pomerile. Često nismo pravični prema sebi, volimo da se kudimo i satiremo, što je dobro i zdravo, može nas motivisati da se poduhvatimo angažmana gde god da smo i uz svu teškoću današnjeg trenutka.

reformi Vlada je napravila iskorak, prihvatila kritike, što pokazuje da smo neke lekcije naučili. Unija je nezadovoljna što Rumunija i Bugarska pre ulaska nisu obavile potrebne poslove, pa ne želi da se to ponovi. Neće zemlje sa nerešenim problemima i sisteme koji nisu konsolidovani kao demokratska društva. Danas se primenjuju rigoroznija pravila, videli smo na primeru Hrvatske.

DATUM KAO OBAVEZA: Svesrdno se zalažem i za dobijanje datuma i gde god mogu ubeđujem ljude da je to važno. Ne kao uzvratni poklon što je Mladić tamo gde je davno trebalo da bude, nego zbog dinamike kretanja prema EU. Važni su podsticaji pozitivnog uvlačenja u institucije, to je niska cena za Evropu, a ohrabruje reformski i demokratski nastrojene ljude, pre svega u državnom aparatu. Suspenzija iz 2006. dovela je Srbiju do gubitka koraka. Važno je da se svakog dana svi u regionu, pa i mi, pomeramo po mili-

metar, da građani vide napredak i da razmišljamo o tome kako sami da se uredimo.

Datum kao privilegija i obaveza? Apsolutno. Evropa uvek može da nas zaustavi, vidimo na primeru Turske koliko to može da se produži. Nije za Evropu opasno da da datum, to obavezuje nas. Vesna Pusić je rekla ono što svi znamo - 95 odsto je domaći zadatak, pet ono što Evropa može da učini. Moramo sebe da menjamo, da unapređujemo institucije koje će nam život učiniti boljim.

Hoće li Holandija dati pristanak? Hoće, mislim da se stav Holandije počeo menjati pre nekoliko meseci, ali moramo uvažavati i njihove unutrašnje političke odnose, što često prenebregavamo, potrebu Holandije da se ide nekim redom i mislim da odlaganje ratifikacije nije problem.

Može li priča da se zaokruži zaključkom da EU dobija na političkoj snazi ako usisa sve zemlje Zapadnog Balkana? Apsolutno, ali mi ne možemo ući kao Grčka 1981. ili Španija, okolnosti su drugačije, Evropa je prošla dugačak put, platila je mnoge cene. Da spomenemo Kosovo još jednom - Evropa je iz ulaska Kipra naučila da nikada više ne unosi jedno takvo nerešeno pitanje. Mislim da je to jasno i Beogradu i Prištini, ali motiv rešenja tog pitanja treba da bude unutrašnji, da mi osećamo da moramo naći rešenje. Najmanje rđavo rešenje. S druge strane, Evropi je proširenje jedan od najvećih uspeha i donelo joj je mnoga preimućstva, ekonomke dobrobiti i stabilnost. Mnogi mladi Evropljani danas ne znaju ili zanemaruju da je EU mirovni politički projekt utemeljen na ekonomskoj osnovi. Mi želimo da postanemo deo tog mirovnog projekta pošto smo se na katastrofalan način devedesetih okliznuli i krenuli stranputicom u vreme kada su svi oko nas jurili u Evropu. Sad smo se vratili na taj drum i znamo da su demokratske ustanove put povratka u Evropu.

23

21.6.2011 21:01:16

Srbija > Šta valja znati o EU

EU između Tibeta i Himalaja Građani Srbije od nedavno imaju mogućnost da se o Evropskoj uniji, njenim institucijama i fondovima informišu na jednom mestu – u Informacionom centru EU u Beogradu. Mirjana Pantić otkriva kakvo je interesovanje građana za EU i koja su najčešća pitanja koja postavljaju službenicima novootvorenog centra

“I

dent sam, apsolvent, zainteresovan za dalje studiranje van zemlje, po mogućstvu u Norveškoj. Imam utisak da to iziskuje mnogo vremena i novca. Da li grešim?”, jedno je od najčešćih pitanja koja stižu na adresu EU info centra. “Većina pitanja stiže od studenata i odnosi se na stipendije. Mada, mislim da smo izazvali i interesovanje starije populacije, tako da poslednjih dana imamo i starije ljude koji dolaze i interesuju se za život u zemljama EU. Interesuje ih, na primer, kako izgleda zaštita socijalnih prava u zemljama Evropske unije”, objašnjava predstavnica EU info centra za odnose s javnošću Olivera Lazarević. Deo pitanja koje građani postavljaju zaposlenima u Informacionom

mate li publikacije o Tibetu i Himalajima?” Ovo je samo jedno u nizu pitanja koja su u proteklih mesec dana stizala na adresu novootvorenog Informacionog centra Evropske unije u Beogradu. Pitanje je očigledno zalutalo, pošto nadležnost centra, kako mu samo ime kaže, jeste informisanje o EU, a ne geografiji Azije. Možda je reč o neumesnoj šali, možda o neznanju, ali u oba slučaja dokaz je da je zaista bilo pravo vreme za otvaranje EU info centra koji građanima omogućuje da bolje upoznaju Evropu, proces evropskih integracija i institucije u Briselu.

PITANJA O NOVCU: Osim o Aziji, građani su EU info centru upućivali i pitanja koja se odnose na boravak u Sjedinjenim Američkim Državama. Brošura o SAD, Aziji ili Africi, naravno, nema, ali zato u biblioteci nedavno otvorenog centra postoji pregršt publikacija o kulturi i geografiji Grčke, Nemačke, Francuske i drugih zemalja EU. Većina pitanja ipak stiže na pravu adresu, zalutalih pisama ima vrlo malo. Sudeći prema pitanjima o EU koja su do sada obrađena, najveće interesovanje vlada za stipendije za postdiplomske studije u Evropi. “Stu-


23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

centru odnosi se na pristup fondovima EU. Zvaničnici Srbije stalno ističu poljoprivredni potencijal zemlje i očekivanje da će briselski novac pomoći da ta grana privrede živne. Izgleda da to obećanje nije mnogo zaintrigiralo seljake – na adresu EU info centra stigao je samo jedan zahtev za informaciju kako doći do fondova Unije za ruralni razvoj. Više interesovanja građani su pokazali za obnovljive izvore energije. Znaju da je to daleko od njih ali, prema rečima Olivere Lazarević, predlažu zanimljiva rešenja i zanima ih kako mogu da ih realizuju. Pitanja koja se odnose na evropski novac u većini slučajeva su opšta. Građane interesuje kako funkcioniše Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) i kako da se prijave i dobiju sredstva. Zadatak EU info centra je da ih uputi na izvor informacija, gde mogu detaljnije da se upoznaju sa IPA fondovima. “Izvor informacija je sajt Delegacije EU u Beogradu gde se permanentno objavljuju konkursi za dobijanje sredstava od EU. Tu su i druge organizacije koje se bave besplatnim pružanjem pomoći u apliciranju za sredstva iz IPA fondova”, kaže Lazarević. Građane interesuje i ostvarivanje ljudskih prava, povezivanje sa evrop-

21.6.2011 21:01:23

skim kompanijama i mogućnost za zaposlenje u EU. Bilo je i onih koji u EU čak vide svog potencijalnog zaštitnika: „Žrtva sam mafijaških bandi. Oduzimaju mi imetak, stalno mi prete i psihički me povređuju. Recite mi kojoj instituciji Evropske unije da se obratim“, upitao je jedan građanin, očigledno žrtva reketaša. DA LI BEZVIZNI REŽIM SA EU I DALJE VAŽI: Nedavno uzbuna da će nam zbog lažnih azilanata Evropa ponovo uvesti vize, navela je jednog građanina da postavi pitanje da li je Srbija još na beloj šengenskoj listi EU. Neoprezna objašnjenja o bezviznom režimu povukla su i niz drugih pitanja koja se odnose na slobodno putovanje u evropske države, potpisnice Šengenskog sporazuma. Građane interesuje koliko mogu da se zadrže u tim zemljama, ali i da li postoji mogućnost za zapošljavanje u EU. Osnovne informacije o putovanjima mogu da dobiju u EU info centru. O specifičnim pitanjima u vezi s nekom evropskom zemljom zaposleni u tom centru upućuju građane na ambasadu te zemlje, dok o uslovima za rad postoji pregršt informacija na sajtu Evropske komisije. Prema rečima Olivere Lazarević veliki broj građana dolazi u Infor-


macioni centar EU da se podrobnije informiše o institucijama Unije i procesu evropske integracije. „Evropska unija je za građane velika nepoznanica, jer nisu imali adekvatan izvor informacija i oslanjali su se isključivo na informisanje o događajima koje vide u medijima. U medijima su, međutim, uglavnom zastupljene informacije o političkim dešavanjima. Ono čega nema su mnogo konkretnije stvari, poput toga šta EU znači za građane Srbije, kakva su iskustva drugih zemalja u procesu evropske integracije… Iz medija, na primer, saznamo o milionima evra koje je EU uložila u Srbiju, ali se ne govori mnogo o tome gde je konkretno taj novac, gde su projekti, šta se dešava s njima. Nije to krivica medija, jednostavno je to tako”, ukazuje Lazarević. EU info centar od građana dnevno dobije desetak pitanja. Uz to, u centar svakog dana dođe tridesetak posetilaca. Većina dolazi da prelista brošure ili pregleda sajtove Evropske unije na kojima se informišu o raznovrsnim temama. Nekima je potrebna literatura za izradu diplomskog ili master rada, pa svraćaju u EU info centar kako bi se njome poslužili. Posetioci imaju na raspolaganju 10 kompjutera na kojima mogu da pretražuju informacije o EU.

25

21.6.2011 21:01:33

Srbija > Klub Privrednik

Domaći kapitalisti protiv favorizovanja stranaca

S

rpski privrednici se ne boje konkurencije i otvorenog tržišta i apsolutno podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali duboko nisu saglasni s namerom određenih političkih i biznis krugova koji žele da privreda u Srbiji bude samo u rukama stranih investitora i korporacija, jer je to tobože preduslov uspešnosti i blagostanja u Srbiji. To je glavna poruka srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, koju je na tradicionalnom letnjem prijemu okupljenim predstavnicima vlasti, diplomatskog kora i međunarodnih finansijskih institucija saopštio predsednik Kluba Branislav Grujić. „Globalna ekonomska kriza pokazala je da su negativni tokovi slabiji upravo tamo gde postoji razvijena domaća privredna elita i gde ih je država u svojstvu partnera pomogla finansijski i na druge načine, održavajući na taj način privrednu aktivnost“, objasnio je Grujić. On je prijem iskoristio da pošalje još nekoliko poruka koje prihvataju i udruženja drugih poslodavaca kao važan stav srpske business community. „Srpski privrednici nedvosmisleno traže da ih sopstvena država prihvata, uvažava i da im pomaže na način kako se to radi u okruženju i svim razvijenim zemljama sveta. Podrška, stalni dijalog i konsenzus političke, privredne i intelektualne elite neophodni su uslov za brži, kvalitetniji i stabilniji razvoj Srbije. Negativni primeri pojedinih slučajeva privatizacije i drugi negativni slučajevi zloupotrebe privrednog okruženja iz prošlosti, koji su predmet obrade državnih organa, nikako ne smeju da budu razlog medijske kampanje u kojoj se svi domaći privrednici


23/06/2011.

Tražimo da nas država prihvati, uvažava i pomaže na način kako se to radi u okruženju i svim zemljama sveta, zahtev je srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ izjednačavaju.“ rekao je Grujić. Pedesetak najkrupnijih srpskih kapitalista okupljenih u „Privredniku“ (za koje radi više od 150.000 zaposlenih) insistira na modelu razvoja koji od Srbije stvara zemlju efikasne i efikasno upravljane i konkurentne privrede, koji stvara nova radna mesta bez obzira na to da li su kompanije u vlasništvu države ili privatnih poslodavaca i u kojem je uspostavljena temeljna saradnja i poverenje između vlasti, privrednika i zaposlenih. Dan pre tradicionalnog prijema „Privrednik“ je ugostio glavnog ekonomistu Evropske banke za obnovu i razvoj Erika Berglofa i taj susret iskorišćen je da neki od članova Kluba (što je zapravo stav svih) ocene da će zahtev EU o preispitivanju dvadesetak velikih privatizacija smanjiti priliv investicija u Srbiju. Branislav Grujić objašnjava da je taj potez EU posledica brige Unije za interese svojih firmi: „Svaka ozbiljnija država, a EU je organizacija ozbiljnih država, brine da njihovi privredni subjekti ne budu oštećeni i da imaju adekvatan tretman u zemljama u kojima mogu da imaju uticaj“. A vlasnik ITM grupe Toplica Spasojević ubeđen je da će preispitivanje privatizacija imati negativan uticaj na privlačenje novih investitora, jer ima država koje su za ulaganje sigurnije od Srbije.

Novi Magazin

Tražimo dijalog: Branislav Grujić

Nešto ranije, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da je administracija EU srpskim vlastima uputila pismo kojim traži da se ispita privatizacija više od 20 preduzeća, kako bi se utvrdilo da li su one bile u skladu sa zakonom i evropskim kriterijumima. Među preduzećima čija bi privatizacija trebalo da bude proverena su Sartid (US stil), Jugoremedija, Veterinarski institut, Nacionalna štedionica, Mobtel, C market, Šinvoz, Tehnohemija, Srbolek, Keramika iz Kanjiže i Zastava elektro. A Tomo Zorić, portparol Javnog tužilaštva, izjavio je da ta institucija proverava sve sporne privatizacije. Miša Brkić

BROJ 8

21.6.2011 21:01:38

Srbija > Novi stari predsednik PKS

I

Tražimo suštinski dijalog sa Vladom Preduzetnici moraju da kreiraju ekonomsku politiku. „Nećemo da budemo samo nemi posmatrač mera koje neko spremi, a mi to posle osećamo na svojoj koži“

Stali smo sa sečom birokratije: Miloš Bugarin

Fotografije: Nemanja pančić

nsistiraćemo na, ne formalnom, nego suštinskom dijalogu srpske poslovne zajednice sa Vladom Srbije. Formalni dijalog zadovoljen je kroz socijalno-ekonomski savet i to je samo puka forma. A suštinski dijalog podrazumeva da predstavnici srpske poslovne zajednice učestvuju u kreiranju ekonomske politike. Tako za Novi magazin opisuje „radne obaveze“ u novom mandatu ponovo izabrani predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin. „Nećemo da budemo samo nemi posmatrač mera koje neko spremi, a mi to posle osećamo na svojoj koži. Veoma je važno da u kreiranju poslovnog miljea kroz široku javnu raspravu bude uključena kompletna poslovna zajednica, a da kreatori ekonomske politike moraju da uvaže i predloge koje daju iskusni strani i domaći privrednici. Treba nam stalni dvosmerni dijalog poslovne zajednice i izvršne vlasti, jer će tako biti manji rizik donošenja loših odluka i štetnih posledica.


Da li će Srpski parlament preduzeća, kao nova evropska praksa Komore, pomoći preduzetnicima u dijalogu s političarima? Nadam se da hoće. Srpski privrednici ozbiljno su shvatili nedavno održani prvi Parlament i predano su odradili svoj deo posla. Ali, imam gorak osećaj da predstavnici zakonodavne vlasti nisu odradili svoj deo posla. Iako smo poslali pozivna pisma i zamolnice, nisu se pojavili šefovi poslaničkih grupa i predsednici parlamentarnih odbora. Nismo imali adekvatan odziv predstavnika zakonodavne vlasti, iako je to bilo mesto strateškog dijaloga, gde se umrežavaju interesi i gde treba saslušati one zbog kojih poslanici sede u skupštinskim klupama i ministri u ministarskim foteljama. To shvatam kao neozbiljan doživljaj prvog skupa ovakve vrste i nadam se da ćemo sledeći put tu praksu strateškog dijaloga uspeti da iz Evropske unije prenesemo u Srbiju. Pa da kad privrednici izglasaju u svom parlamentu, onda to bude obavezujuće naredne dve godine za izvršnu i zakonodavnu vlast. Oko čega će se PKS angažovati da bi popravila poslovni ambijent? Generalno gledano, ne možemo

reći da Srbija ima loš privredni ambijent. Vlada je s nekoliko paketa podsticajnih mera delovala stimulativno. Ali, ono što kompletna srpska poslovna zajednica zamera to je strahovito komplikovan i težak administrativni milje u kojem su procedure užasno birokratizovane. Bili smo vrlo srećni kada je krenula Sveukupna reforma propisa koju su podržale sve asocijacije poslodavaca. Junački smo krenuli i rešili 30 odsto tog posla, a onda smo kod drugih 30 odsto zastali na pola puta i sada imamo započetu, a nedorečenu priču poboljšanja privrednog ambijenta. Dakle, imamo donete, harmonizovane i primenljive zakone u skladu sa evropskim propisima, a s druge strane postoji brdo komplikovanih zakonskih procedura koje zavise od činovnika do činovnika. Zbog toga je veoma važno da Srbija pojednostavi zakonsku proceduru i da se birokratija svede na najmanju moguću meru. Zašto se Privredna komora Srbije odlučila da sa Gradom Beogradom uzme Beogradski sajam? Taj posao započeli smo pre godinu i po dana i raduje me da polako zaokružujemo projekat. Dogovor je da 51 odsto upravljačkih prava ima Grad Beograd, a 49 odsto Privredna komora Srbije. To je i evropski model i od njega će najveću korist imati domaći privrednici. Partnerstvo Beograda i srpskih privrednika u upravljanju Sajmom može da donese samo boljitak privredi. Sajam može da bude i stalna izložbena postavka domaće privrede, a Komora ima potpisane međunarodne sporazume sa više od 70 država kojima možemo da obezbedimo prezentacije u Srbiji. Miša Brkić

27

21.6.2011 21:01:41

Srbija > Krijumčarenje sa imunitetom

Heroin

u diplomatskoj torbi Z

bog načela nepovredivosti diplomatska pošta je dugo bila dobar materijal za špijunske romane i filmove. Njen sadržaj je zaštićen od provera, ali su izuzeci pokazali da su situacije sa velikog platna i te kako realne. Pod oznakom diplomatske pošte prenosili su se oružje, droga, antikviteti, narkoticima ošamućeni kidnapovani političari… Bivši američki ambasador u Srbiji Kameron Manter poverio se u jednom intervjuu da je u prtljagu nosio ajvar u SAD, iako to nije dozvoljeno.


23/06/2011.

Jasno označen državnim pečatom, prtljag diplomata ne podleže carinskim propisima i pregledima. Osim satova, ajvara i pića, u torbama diplomata mogu se naći i oružje, narkotici, antikviteti, slike

18,5

hiljada pakli cigareta prevozila je u automobilu supruga kongoanskog diplomate

Novi Magazin

BROJ 8

Premijer Ujedinjenog kraljevstva Vinston Čerčil je, navodno, tokom Drugog svetskog rata primao pošiljke kubanskih cigara diplomatskom poštom, ali za svoje potrebe. CRVENI VOSAK: Decenijama posle Drugog svetskog rata diplomate su uz pomoć svog statusa i diplomatskog prtljaga zarađivale krijum-

čarenjem cigareta. Pre desetak dana supruga diplomate iz Konga, sa službom u Srbiji, uhapšena je u Rumuniji pošto je u

U Kambodži diplomate opasnije od turista

21.6.2011 21:01:45

njenim kolima pronađeno 18.500 pakli cigareta. Sumnja se da su Ester Paskaline Bombeto i njen suprug Mark Marius Itela Elomba, savetnik ambasade Konga u Srbiji, deo švercerskog lanca koji je krijumčario cigarete iz Crne Gore u Rumuniju. U ovom slučaju nije pomoglo pozivanje na diplomatski imunitet, jer je “šema” provaljena i mesecima praćena. Rumunska obaveštajna služba (SRI) i policija za borbu protiv kriminala dugo su pratile kretanje ovog vozila koje je dvaput nedeljno prelazilo iz Srbije u Rumuniju, ponekad u pratnji diplomate ambasade Konga u Beogradu. Istrage su pokazale da je ovo deseti ilegalni transport cigareta iz Srbije u Rumuniju uz pomoć diplomata. To nije prvi slučaj da diplomata akreditovan u Srbiji “padne” zbog šverca cigareta, a prošle godine je austrijska policija uhapsila diplomatu akreditovanog u Srbiji i njegovog vozača zbog šverca cigareta. Profesor FPN i bivši ambasador Srbije u Parizu Predrag Simić kaže da diplomatska valiza (pošta) mora da bude posebno overena. “Takvu pošiljku, zapečaćenu crvenim voskom, prenosi posebno ovlašćen kurir koji može da bude i ambasador. Ako postoji sumnja onda se koristi posebna procedura prema Bečkoj konvenciji kako se ona otvara – pošiljka se zadržava, a pregledu prisustvuje osoblje iz ambasade. Isti tretman važi i za vozila sa CD tablicama”, navodi Simić.

JUGOSLOVENSKE DIPLOMATE ŠVERCOVALE NOVAC: Veliki broj ovih zloupotreba ostaje neotkriven, ali prema onome što se zna jugoslovenski i srpski diplomatski prtljazi bili su puni – novčanica. Jugoslovenski generalni konzul u Čikagu Bahrudin Bijedić bio je 1988. optužen za pranje oko 1.5 miliona dolara koje je slao u prtljagu s pečatom konzulata. SRJ je obilato koristila diplomatske švercerske kanale. Bivši izvršni direktor Beogradske banke Zoran Marković svedočio je pred Specijalnim sudom da je tokom


Živ prtljag Jedan nigerijski ministar kidnapovan je u Londonu i smešten u sanduk koji je bio na putu u Nigeriju. S njim je “putovao” još jedan čovek opremljen špricem i opijatom kojim je kljukao ministra. Otmičari su bili skriveni u drugom kovčegu. Izraelac Mordekai Masud Luk, dvostruki agent, 1964. je drogiran, vezan i strpan u “diplomatsku torbu” u egipatskoj ambasadi u Rimu, ali su ga spasli Italijani. Ispostavilo se da je kovčeg u kojem je bio smešten već korišćen u slične svrhe za jednog egipatskog vojnog zvaničnika koji je prebegao u Italiju.

devedesetih velika količina gotovog novca iznošena na Kipar, na početku kao diplomatska pošta, a kasnije uz saglasnost Narodne banke Jugoslavije. I bivšem šefu BIA Radetu Bulatoviću je u Rimi, gde je radio u kon-

9t

bila je teška jedna diplomatska pošiljka SSSR

Državni vrh SRJ je devedesetih diplomatskom poštom iznosio veliku količinu gotovog novca na Kipar zulatu, nestala je tašna sa 50.000 dolara. Bulatović je vraćen u Beograd, ali mu je propust oprošten. “Devedesetih su i plate tako isplaćivane jer nije bilo drugog načina. Ali to je normalno i u granicama dozvoljenog. Sitnog šverca je uvek bilo. U

65kg heroina pronađeno je u kolima albanskog diplomate

istočnom Berlinu uhapšen je poljski vojni ataše jer je za ženu prenosio bunde”, kaže za Novi magazin penzionisani pukovnik Milan Karagaća koji je bio vojni izaslanik SRJ u Berlinu. Za vreme sankcija, kako tvrdi nekadašnji šef beogradske policije i član međunarodnog borda za borbu protiv narkotika Marko Nicović, jugoslovenske diplomate su pod oznakom diplomatskih pošiljki u SRJ slali lekove koji su kupljeni donacijama dijaspore. “Znam za taj kontingent lekova, ali su se slali i satovi, tehnički uređaji…”, tvrdi Nicović. MUZEJ U TORBI: Dozvoljen sadržaj diplomatske pošte nisu samo dokumenta, već su to i vredni predmeti koji se preko ambasada upućuju muzejima. Tako je Milan Karagaća prenosio odlikovanja vojvode Putnika u Vojni muzej. I kabaste stvari, kao na primer rashodovani teleprinteri i ostala diplomatska “oruđa”, mogu putovati kao zaštićene pošiljke. “Diplomatskom poštom se šalju i pantljike za pisaće mašine, jer naša diplomatija ne koristi kompjutersku šifru. Pošto se pisaće mašine više ne proizvode onda smo te trake naručivali iz nekih istočnoevropskih zemalja. Jednom sam slao imovinu jednog našeg heroja iz Prvog svet-

29 21.6.2011 21:01:47

Srbija > Krijumčarenje sa imunitetom skog rata, gde su bile i neke sablje, a sve je to išlo za muzej u Čačku. Kada sam 1982. bio u Kini zamolili su me da tadašnjem pomoćniku ministra spoljnih poslova Budimiru Lončaru odnesem vazu princa Kambodže Sihanuka. Nije mi bilo lako da nosim lomljiv i kabast predmet 7.000 kilometara i baš mi je laknulo kada sam stigao u Beograd”, priča Simić. Švercom cigareta i droge uglavnom se bave diplomate iz siromašnih i korumpiranih zemalja. Ipak, i oni imućniji koji preferiraju umetničke predmete, arheološke artefakte i ostale kolekcionarske pasije, “okliznu” se na kokain. “Neke diplomate iz siromašnijih zemalja čak se odreknu imuniteta da bi im se sudilo u zemlji u kojoj su na službi, a onda traže azil. Znam za jedan takav slučaj afričkog diplomate u Francuskoj”, objašnjava Simić. Zloupotrebe diplomatskih torbi za krijumčarenje umetnina i antikviteta na koje su lakome diplomate, ali i mirovnjaci UN, vojnici koji učestvuju u multinacionalnim operacijama i humanitarci, javna je tajna koju većina zvaničnika demantuje. “U Kambodži diplomate su veća opasnost od turista. Njihove kuće pune su drevnih kambodžanskih predmeta. Kada krenu u sledeću misiju nose sa sobom te predmete”, rekao je za magazin “Broker” Etien

Sumnjivi “počasni konzul” Počasni konzul Srbije u Sijera Leoneu je Adonis Aboud koji se u toj zemlji često dovodio u vezu s kriminalnim aktivnostima, a bio je osumnjičen i za ubistvo bivše mis te zemlje. Magazin “Afrikan čempion” pisao je da je naš konzul sa sinom predsednika Sijera Leonea krijumčario tehničku robu - uvozio satelitsku opremu i za to nije plaćao nikakvu carinu, jer su satelitski dekoderi stizali kao diplomatska pošta. Kako je pisao „Standard tajms“, glavni list u Sijera Leoneu, Adonis Aboud ne samo da je počasni konzul Jugoslavije u toj zemlji, nego je, iako crnac, po nacionalnosti - Srbin.

Supruga američkog vojnog atašea u Meksiko Sitiju godinama je krijumčarila kokain u SAD

Pošiljka od devet tona Dok je spolja označena kao diplomatska torba, ova pošiljka ima “diplomatski imunitet” i zaštićena je od pregleda i zaplene, što je uređeno članom 27, Bečke konvencije o diplomatskim odnosima. SSSR je testirao limite diplomatskih pošiljki kada je 1984. tvrdio da je traktor od devet tona diplomatski prtljag. “Beli kamion Mercedes nosio je ćirilični natpis ‘Совтрансавто’ i pokušao je da prođe preko Švajcarske… Iako Bečka konvencija ne precizira veličinu diplomatskog prtljaga, švajcarski zvaničnici su rеkli da smatraju da je 450 funti (204 kg) najveća dozvoljena težina”, naveli su u knjizi “Diplomatski kriminal” Čak Ešman i Pamela Treskot. Dalja sudbina belog kamiona rešavala se u zapadnoj Nemačkoj, gde su Sovjeti dozvolili inspekciju. Pronađeno je 207 kovčega koji su bili tretirani kao diplomatski prtljag i nisu pregledani.


23/06/2011.

Novi Magazin

tanskog podzemlja” opisao engleski novinar Toni Tompson. Ni jugoslovenske diplomate nisu bile imune na brzu zaradu, pa su i neki od njih bili uključeni u diplomatske narkoskandale. Problem je što su takvi slučajevi zataškavani. “Ne mogu da se setim detalja, ali pre nekih desetak godina neko od diplomata SRJ u Argentini švercovao je drogu. To je zataškano i malo se zna o tom slučaju”, otkriva Simić. Prošle godine uhapšen je Agim Hadžija, drugi sekretar ambasade Albanije u Skoplju, koji je u svom automobilu sa albanskim diplomatskim tablicama prenosio 65 kilograma heroina. Kovčeg spakovan za marokansku ambasadu u Londonu 1980. razdvojio se i otkrio drogu vrednu 500.000 funti. “U praksi to nije retka pojava. Dešava se da diplomatski predstavni-

BROJ 8

Klement, šef kancelarije Uneska u Pnom Penu. Osamdesetih je penzionisani američki diplomata u Peruu bio glavni igrač u iznošenju opljačkanih starina. Švedska televizija dokumentovala je 2000. nelegalne aktivnosti švedskog diplomate iz Perua koji je godinama koristio diplomatsku torbu za krijumčarenje Tumako statua. Muzej u Stokholmu kupio je 102 predmeta od njega. KURIRI NARKOKLANOVA: Nije tajna da neke zemlje sa vrlo korumpiranim vladama koriste diplomatski imunitet i zaštićene pošiljke za krijumčarenje droge, što je u svojoj knjizi “Bande: Putovanje u srce bri-

ci iz srednje Azije, afričkih zemalja, centralne i Južne Amerike, prenose narkotike. Prošle godine uhapšena je supruga američkog vojnog atašea na službi u Meksiko Sitiju koja je godinama u SAD krijumčarila kokain. Imali smo u Beogradu slučajeve u kojima su diplomate Severne Koreje, Nigerije i još nekih zemalja u svojim prtljazima imali hašiš, heroin, ali to su rizične operacije i policajac koji zaustavi i pretrese auto sa diplomatskim tablicama može da izgubi posao. Ako se ništa ne nađe u tim pretresima, onda je država u problemu”; kaže za Novi magazin Marko Nicović, nekadašnji šef beogradske policije i član međunarodnog borda za borbu protiv narkotika. Ratko Femić

21.6.2011 21:01:51

Preparati dobro leče u reklami Građani često veruju da su istinite reklamne tvrdnje kompanija koje nude razne preparate sa blagotvornim dejstvom na zdravlje. Zakoni u Srbiji proizvođačima zabranjuju da potrošače dovode u zabludu, ali reklama je jača od propisa i blagih kazni

J

ogurt za jačanje imuniteta, čokoladni musli za pomoć u oslobađanju od suvišnih kilograma, sok za mentalnu relaksaciju i voda za povećanje fizičkih aktivnosti… Sa ekrana i bilborda zasipaju nas reklame proizvoda s tvrdnjama da je to baš ono što nam nedostaje da bismo ojačali kosti, suprotstavili se gojenju ili naprasno stekli kondiciju, oslobodili se celulita i strija, ispeglali kožu. Svi ti navodi prihvataju se gotovo bez rezerve, iako iza njih često nisu naučni dokazi, već uveravanje proizvođača na bazi nekoliko sastojaka koje proizvod sadrži. Žene češće nego muškarci bez razmišljanja posežu za takvim proizvodima, pošto im je manekenski i mladalački izgled postao imperativ. Ali, kako zaista biti siguran da baš ti proizvodi imaju “magična svojstva” koja će nam pomoći da se oslobodimo suvišnih kilograma?


VOAJERI ISPRED EKRANA: Ljudi ispred malih ekrana praktično su voajeri koji veruju da zgodna devojka u reklami ima dobru liniju zahvaljujući proizvodu za mršavljenje koji reklamira. Većinu ne interesuje što neki od tih proizvoda nemaju deklaraciju, a reklame su toliko ubedljive da se potrošači i ne upuštaju u analizu da li određeni čaj ili kafa zaista imaju sastojke koji pomažu u sagorevanju kalorija. Zelena kafa za mršavljenje postala je prošle godine pravi hit u Srbiji, obećavajući ekspresno mršavljenje. I taman u proleće, kada žene obično krenu u rigorozne dijete za predstojeću bikini sezonu,

Desetine preparata obećavaju manekenski stas

31 21.6.2011 21:01:53

Srbija > Sumnjive zdravstvene poruke

preduzeće Elephant rešilo je da povuče zelenu kafu iz prodaje. Povlačenju su prethodili medijski članci u kojima su iznete sumnje da kafa ima sastojke opasne po zdravlje. Prilikom povlačenja proizvoda Elephant je naveo da će na tržištu ostati isti proizvod u obliku kapsula, koji je zdravstveno i naučno ispitan, što sugeriše da zelena kafa nije prošla taj tretman. Proizvođač je naveo i da će promeniti dobavljača sirovine za napitak i da će ih ubuduće nabavljati iz Evropske unije. Krajem aprila prošle godine zelena kafa vraćena je u prodaju. Na etiketi nove kutije u prodaji stavljen je naslov “100 odsto zdravo, bez sibutramina”. Taj sastojak bio je glavni krivac za povlačenje kafe iz prodaje jer izaziva niz neželjenih efekata, među kojima su vrtoglavica, nesanica i ubrzani rad srca. Nema, međutim, podataka da je proizvođač platio globu, niti da je iko od potrošača ranije zelene kafe tužio kompaniju. Presavijanje tabaka, inače, u svetu je uobičajeno i u mnogo manje riskantnim situacijama. Direktorka novosadskog Fonda SFS za edukaciju, istraživanje i konsalting u poljoprivredi Veselina Pelagić ukazuje da su potrošači u Sr-

32

31-33 Tvrdnje-L.indd 32

23/06/2011.

biji često skloni da bez razmišljanja prihvate zdravstvene tvrdnje koje se nalaze na deklaraciji i u reklami. “Uobičajeno se zdravstvene tvrdnje koriste na hrani i dijetetskim dodacima i one ukazuju na vezu između nutritivnog sadržaja, drugih sastojaka hrane i bolesti ili različitog zdravstvenog stanja”, kaže Pelagić u razgovoru za Novi magazin i dodaje da je regulativa u Srbiji manjkava i ne obuhvata široku paletu mlečnih i dijetetskih proizvoda proizvedenih kod nas i u zemljama u okruženju. Tekst na deklaraciji koja ističe zdravstvene tvrdnje takođe nije dovoljno specifikovan u dokumentima i pravilnicima javnog zdravlja, kao ni u naučnoj i stručnoj javnosti u Srbiji. Pelagić navodi da Pravilnik o deklaraciji samo u jednom delu koji se odnosi na označavanje nutritivnih vrednosti proizvođače obavezuje na prikazivanje energetske vrednosti i sastojaka kakvi su proteini, ugljeni hidrati, masti, vlakna, natrijum, vitamini i minerali. KAKO JE DANONE KAŽNJEN U AMERICI: Evropska unija stala je na put neproverenim zdravstvenim tvrdnjama na prehrambenim proizvodima pre skoro pet godina. Re-

Novi Magazin

BROJ 8

gulativom EU ustanovljeno je pravilo da tvrdnje proizvođača, poput onih da određeni proizvod “reguliše nivo holesterola u krvi”, “sadrži malu količinu masti” ili “ima visok nivo vlakana”, mogu da se nađu na etiketama proizvoda isključivo ako su jasne, tačne i naučno dokazane. “Neke zemlje u okruženju, poput Hrvatske i Bosne, počele su da uvode slične mehanizme harmonizovane s regulativom EU. Ovakav, pa čak ni sličan mehanizam, u Srbiji još nije na raspravi kod relevantnih autoriteta“, ukazuje Pelagić. Francuski prehrambeni gigant Danone bio je na udaru i američkih i evropskih vlasti zbog iznošenja nedokazanih zdravstvenih tvrdnji na proizvodima. Najveći svetski proizvođač jogurta uveravao je potrošače da sastojci u jogurtima aktivija i aktimel pomažu regulisanju probave i jačaju imunitet. Američka Federalna komisija za trgovinu optužila je kompaniju Danone da nije pružila dovoljno dokaza da ti proizvodi zaista pomažu jačanju imuniteta i zabranila dalje takav vid reklamiranja. Krajem prošle godine Danone je nezadovoljnim Amerikancima platio 21 milion dolara jer nije mogao da podupre zdravstvene tvrdnje kojima je etiketirao jogurt.

21

milion dolara Danone je platio Amerikancima koji su ga tužili

U EU PROLAZE SAMO NAUČNO DOKAZANE TVRDNJE: Veselina Pelagić ukazuje da u EU iznošenje zdravstvenih tvrdnji odobrava Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA). Regulativa EU usvojena 2006. godine ostavila je proizvođačima rok do 2010. godine da se prilagode novim pravilima, odnosno da naučnim dokazima potkrepe tvrdnje koje iznose na proizvodima. EFSA je posle godinu i po dana napravila presek i preispitala 4.000 prehrambenih proizvoda i dodataka ishrani koji se reklamiraju kao namirnice sa blagotvornim efektom na zdravlje. “Na crnoj listi su se našli čajevi, riblje ulje, probiotici i pojedini sokovi koji uopšte nemaju pripisano dejstvo. Da se regulativa

21.6.2011 21:09:43

EFSA implementira u svakodnevni život EU, potvrđuje velika borba španskih i britanskih proizvođača probiotika i njihovo ulaganje u naučno istraživanje i ulaganje u proizvode da bi odgovorili na zahteve EFSA o zdravstvenoj tvrdnji. Uredba Evropske unije dopušta da se ovakve poruke na proizvodima ističu samo ako su tačne, jasne i naučno dokazane”, ističe Veselina Pelagić. Među proizvodima za koje je EFSA utvrdila da zdravstvene tvrdnje iznete na njima nisu naučno dokazane bio je, na primer, sok od brusnice koji proizvodi Ocean Spray. Kompanija je, bez dokaza, tvrdila da taj sok može da spreči urinarne infekcije kod žena. Brusnica je poznata kao narodni lek za upale i infekciju bešike i mokraćnih kanala, ali otvoreno pitanje bilo je da li to važi za industrijski proizvod? Na udaru evropske agencije našlo se i riblje ulje “Eye Q”, koje navodno pozitivno utiče na centralni nervni sistem i memoriju dece. Dokazi za te tvrdnje nisu postojali, kao što nije bilo dokaza ni da čaj “lipton” poboljšava koncentraciju.

DVA MILIONA DINARA ZA PREKRŠAJ: U Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Srbije Novom magazinu je rečeno da podaci na deklaraciji proizvoda ne mogu da budu takvi da potrošača dovode u zabludu u pogledu porekla, sastava, sirovine, namirnica, neto količine, roka upotrebe, načina izrade ili proizvodnje. Pozivajući se na Pravilnik o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica koji je usvojen 2004. godine, u Ministarstvu kažu da se deklaracijom potrošaču ne može sugerisati da namirnica ima naročite osobine, kao što su na primer tvrdnje da jogurt ubrzava metabolizam. Prema Zakonu o zaštiti potrošača informacije i podaci o svojstvima proizvoda i usluga moraju


Ministarstvo zdravlja bez odgovora Pošto Veterinarska inspekcija nije zadužena da proverava da li određeni proizvod zaista leči, Novi magazin je pitao Ministarstvo zdravlja da li je to u njihovoj nadležnosti i na koji se način ispituju zdravstvene tvrdnje koje iznose proizvođači. Ministarstvo nije odgovorilo na pitanja.

Beli ili smeđi šećer? Jedan od uobičajenih proizvoda za kojim žene posežu u nameri da se sačuvaju nagomilavanja kilograma jeste smeđi šećer. Ključna razlika između njega i belog šećera nije energetska vrednost, kako se obično misli, nego cena. Smeđi šećer je skuplji. Uobičajene su tvrdnje da taj šećer sadrži vitamine i minerale, zbog čega se više preporučuje u ishrani od belog. Nutricionisti, međutim, ukazuju da je udeo tih sastojaka u smeđem šećeru tako mali da ne znači gotovo ništa u dnevnom unosu vitamina i minerala. Uz to, nema gotovo nikakve razlike između belog i smeđeg šećera kada je reč o njihovoj energetskoj vrednosti. Slična je situacija i sa lajt proizvodima. Tačno je da lajt majonezi, jogurti i margarin imaju manje kalorija od običnih, ali isto tako imaju i manje korisnih sastojaka. Lajt proizvodi, naime, prolaze kroz poseban proces, pa im se prilikom odstranjivanja masnih sastojaka izbacuju i neke korisne materije, a dodaju veštačke boje i aditivi.

da budu tačni, potpuni, osnovani i nedvosmisleni, jer je pravo potrošača da bude informisan tako da ne bude doveden u zabludu. Pojedini oblici poslovanja smatraju se obmanjujućim u svakom slučaju, a jedno od takvih jeste i neistinita tvrdnja trgovca da određeni proizvod leči određenu bolest. Veterinarska inspekcija zadužena je za bezbednost hrane i proveru da li je navedeni sastav na deklaraciji zaista ispravan. Ukazivanje na zdravstveni benefit koji proizvođači ističu nije, međutim, u nadležnosti te inspekcije. Načelnica Veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin ističe da svaki proizvođač mora da ima specifikaciju koja odgovara proizvodu. “Veterinarska inspekcija na mestu proizvodnje kontroliše da li je specifikacija ispravna. Ne može se na tržištu pojaviti proizvod koji nije u skladu sa zakonom”, ističe Čelebićanin. Zakonom propisana kazna za kompanije koje netačno tvrde da određeni proizvod leči neku bolest, disfunkciju ili deformitet iznosi od 300.000 do dva miliona dinara, a kazne za preduzetnike 50.000-500.000 dinara. Sanja Čelebićanin kaže da nema precizne podatke koliko je proizvođača kažnjeno za pogrešne tvrdnje, pošto se kazne u Veterinarskoj inspekciji ne raspoređuju na taj način. Ta je inspekcija prošle godine izrekla ukupno 2.740 kazni, a za prva četiri meseca ove godine 901. Prema Zakonu o oglašavanju, oglasna poruka ne može da sadrži neistinite tvrdnje da proizvod ili usluga imaju pozitivan ili negativan uticaj na zaštitu zdravlja ili životne sredine, naročito isticanjem reči “ekološki siguran”, “ekološki neškodljiv”, “eko hrana”, “zdrava hrana” ili sličnih reči ili simbola koji imaju isto značenje. Kazna za preduzeća koja prekrše ova pravila je od 100.000 do milion dinara. Mirjana Pantić

33

21.6.2011 21:01:57

Srbija > Azilanti na našem tlu

Stanica odložene nade

M

orao sam da pobegnem. Za mene je život u Mogadišu bio pakao, sklonio sam se u strahu od jedne frakcije. Pre pet godina ubili su mi ženu i dve ćerke. Ostao sam bez ičega i za mene je sa Somalijom svršeno. To je zemlja gladi i nasilja, gde su i deca naoružana i opasna”, priča Ahmed, čovek koji se tražeći bolje sutra obreo u Srbiji. Put spasenja Somalijca sa sitnim očima i garavim kovrdžama posle dugog lomatanja po brodovima, kamionima i balkanskim bogazama pre godinu dana zaustavila je granična policija u Srbiji. Jedini njegov prtljag bila je magična reč – azil. Izgovorio ju je pred policajcima, kao i stotine njegovih sapatnika koji se ovih dana sklanjaju od vrućine u park u Banji Koviljači. Tamnoputi i kosooki posetioci, žene u neobičnim haljinama pokrivene maramama, sa decom koja igraju nama nepoznate igre, nisu došli da ublaže kostobolju, pokušaju da izleče život. Ovo banjsko mestašce u zapadnoj Srbiji od pre nekoliko godina ispresecano je gorkim sudbinama ljudi koje je u nevolji okupio Centar za azil, smešten na brdu.


23/06/2011.

Tokom ove godine kroz centre za azil u Banji Koviljači i Bogovađi proći će najmanje 2.000 ljudi. Srbija je za ove ljude usputna stanica u EU. Ratko Femić je istraživao kako funkcioniše paralelni svet azilanata koji put u bolju budućnost često plate životom Fotografije: Zoran Raš

10.000 $ potrebno je da bi se prešao put od Avganistana do zemalja Zapadne Evrope

Novi Magazin

BROJ 8

“Želim da ostanem ovde. U Somaliji struju imaju samo oni koji imaju novca za agregat”, nastavlja svoju priču Ahmed, Prevodilac je njegov zemljak Musa, novosadski student koji je već dobio subsidijarnu zaštitu – privremeni azil. U pozadini se čuju arapski, paštu (govori se u Avganistanu), farsi (govore ga u Iranu, Avganistanu…) i drugi “nikadčuo jezici”, praćeni zurlama i ostalim zvukovima Orijenta koji se razležu sa mobilnog telefona. Jedan od “stanara” bojažljivo prilazi i skreće nam pažnju da Ahmed nije potpuno iskren. Išao bi on, kaže, dalje na zapad, ali nema novca. Verovatno

20.6.2011 21:35:31

Materijal za roblje Od granice Avganistana sa Iranom do Grčke petočlanoj porodici krijumčari su tražili 3.000 dolara po osobi, a tarifa za decu je upola niža. “Od Grčke do Srbije uzeli su im 4.500 evra ukupno. Oni štede novac koji zarade u industriji opijuma, rade za talibane, prodaju svu svoju imovinu… Mlađima celo selo prikupi novac, a onda oni rade po tri posla u zemljama EU i redovno šalju novac selu. Problem je kada na put krene neko ko nema novca pa mu neki od krijumčara obezbedi prolaz, uz obavezu da odradi uslugu. To se često pretvori u ropski odnos i nikada ne uspevaju da izađu iz tog lanca”, kaže Radoš Đurović.

14

godina imao je najmlađi azilant koji je bez roditelja stigao u Srbiju

će, kao i mnogi u ovoj internacionalnoj čekaonici za nastavak života, kada dođe do novca da - “zapali”. USPUTNA STANICA: Srbija je, u potrazi za boljim životom, zgodno mesto gde ovi ljudi mogu da predahnu na putu ka obećanim zemljama EU. Imaju zdravstvenu zaštitu, hranu, higijenske pakete… Ipak, po pravilu, tražioci azila posle nekoliko meseci ilegalnim kanalima napuste

Ahmedu iz Mogadiša pre pet godina ubili su ženu i dve ćerke. Ostao je bez ičega i za njega je Somalija prošlost Srbiju, preko granice sa Mađarskom, pre nego što zakonska procedura bude okončana. “Informisani su o ilegalnim kanalima, dobro su međusobno povezani, saznaju za Koviljaču još u Grčkoj, odakle ih najviše dolazi. Tamo azila

I građani Srbije traže azil

Prema raspoloživim podacima 17.700 srpskih državlja na zatražilo je azil u nekoj od zemalja EU i zbog toga je Srbija izbila na treće mesto po broju tražilaca azila. Azil je odobren u 340 slučajeva. Broj zahteva azilana ta poreklom iz Srbije udvostručen je prošle godine u odnosu na raniji period, a oko 75 odsto zahteva pote klo je sa Kosova i Metohije, navedeno je u izveštaju UNHCR-a. Približavanje Srbije zemljama EU podrazumeva da tražilaca azila nema.


20.6.2011 21:35:34

Srbija > Azilanti na našem tlu

Iračanin Safa prvi je dobio privremeni azil

nema. Prema procenama UN u Grčkoj ih ima oko 50.000, najviše Avganistanaca. Izgleda da su granične službe Bugarske i Rumunije rigoroznije, jer izbegavaju da idu preko tih zemalja”, kaže upravnik Centra za azil Robert Lesmajster. Jedan od azilantskih kanala ide preko Patra na Peloponezu, na jugu Grčke, a odatle brodom za Italiju i dalje u EU. Iz Grčke idu i kroz Albaniju, Crnu Goru, dok treći krak prolazi kroz Makedoniju, Kosovo, Srbiju, odakle se upućuju dalje prema destinacijama u zapadnoj Evropi. Na putu mnogo žena zatrudni da bi se dete rodilo u nekoj zemlji Evrope, kako bi azilanti imali neku vezu s tom zemljom. Ljudima koji se bave ovom problematikom već je poznato da se deca prave u Grčkoj. Leto je sezona za azilante, jer u toplim mesecima mogu napolju da spavaju i brže da se kreću. “Kada naiđu na prvog policajca kažu mu da hoće azil i u stanici policije dobiju papire s kojima mogu legalno da dođu do Centra za azil u Koviljači. Neke od njih lokalci, koji su deo krijumčarske mreže, dovezu do Banje. Reč je o lancima povezanim od zemlje porekla. Lokalno stanovništvo koje živi u pograničnom području zna sve staze van graničnih prelaza. Granice održava samo


23/06/2011.

strah”, kaže Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. I među novim “posetiocima” Banje Koviljače ima onih koji su povezani s krijumčarima. “I mene su pitali: ’Gde želiš da odeš? Hoćeš u Nemačku, Švedsku, Ameriku? Samo obezbedi novac’”. Cene idu iznad deset hiljada dolara za skandinavske zemlje i zapadnu Evropu. Niko ne želi da ostane ovde, a i oni koji bi se možda zadržali budu obeshrabreni kada vide kako žive oni koji su dobili azil. Njihov život se ne razlikuje od našeg i ni oni ne mogu da pomognu svojim porodicama. Nikoga nije briga za njih. Pitajte Iračanina Safu kako živi”, priča jedan od stanara Centra.

PUT NEIZVESNOSTI: Svega ima u vrtlogu sudbina sakupljenih u Banji Koviljači. Mnogi svoj put ka sreći plate životom, pa neki od njih u Srbiju stignu bez saputnika, supruge, devojke, deteta, koji ne prežive transport. Svi stanari znaju bar poneku tragičnu priču, kao onu o Avganistancu Ahmedaliju koji je u Banju stigao bez svoje devojke koju je poveo u neizvesnost. Obalska straža ih je pojurila i pucala na njih dok su se brodićem natovarenim ljudskim teretom prebacivali iz Turske u Grčku. U opštoj pometnji njegova je devojka pala u more i udavila se. Mladi Avganistanac Farid odudara od slika koje preko medija iz te zemlje dolaze do ostatka sveta. Ode-

2.000 azilanata očekuje se do kraja godine u Srbiji

Pobegli s maratona Kroz Centar za azil prolazili su i vanserijski talenti, kao što je nekoliko etiopskih atletičara koji su dobili subsidijarnu zaštitu, ali su i oni pobegli na zapad. “Atletika je isplativija na zapadu. Jedna grupa atletičara iz Etiopije prebegla je sa maratona u Crnoj Gori u Srbiju. U grupi iz Obale Slonovače bilo je nekoliko fudbalskih talenata na koje su i neki beogradski klubovi bacili oko. Oni su igrali u lokalnom klubu Gučevo. Pravili su dar-mar na treninzima. Jedan je zabijao po četiri gola na utakmici”, navodi Lesmajster. O fudbaleru iz Obale Slonovače i dalje se ispredaju priče u Banji i žali što nije bilo sluha da se takvi fudbaleri zadrže. “Ma taj je igrao sa Drogbom u omladincima i kažu da je bio bolji od njega”, priča jedan taksista.

Novi Magazin

BROJ 8

ven je u džins, svetloplavu majicu sa šarenom slikom i perlama oko vrata, ali ipak izgleda pokislo. Pre samo nekoliko dana otišao je s maloletnim prijateljem na Drinu da se okupaju, ali dečak koji je preživeo pakao Avganistana i nedaće na putu do ovog dela vilajeta nije savladao drinske vrtloge i udavio se. Sahranjen je na romskom groblju u Loznici. Azilanti u bolje sutra putuju složeni u dupla dna kamiona, nagurani u zapečaćene kontejnere na brodovima, izloženi boleštinama, bez vode, hrane, vazduha, pa se mnogi uguše. Vozači usput istovare leševe. Na put kreću i cele porodice sa bebama, malom decom, trudnice, a čest prtljag krijumčara ljudskih sudbina su i maloletnici bez pratnje roditelja. Dešava se da ih istovare mnogo pre zapadnoevropske destinacije, kažu im da su stigli, a oni ne prave razliku između Belgije i Srbije. NI NA NEBU NI NA ZEMLJI: Od kada je 2008. počeo da se primenjuje Zakon o azilu, tri Etiopljanina,

20.6.2011 21:35:42

17.700 srpskih državljana zatražilo je azil u nekoj od zemalja EU

Ima Iračana, Kurda, Pakistanaca, Palestinaca, Tunižana… U moru različitosti razlikuju se i higijenske navike. Mnogi su se tek u “izbeglištvu” susreli s nekim od osnovnih tekovina civilizacije i još ne mogu da se načude što vodu “iz zida” mogu da dobiju kad god hoće. A tek klozetska šolja – neki koji su je tada prvi put videli pomislili su da je reč o bunaru usred kuće. Smeštajni kapaciteti za prijem azilanata već su prebukirani, a pro-

Nisu više dobrodošli

Nekoliko stotina građana Banje Koviljače pokrenulo je peticiju u kojoj traže premeštanje Centra. Centar je otvorenog tipa, pa azilanti dan najčešće provode u glavnom parku. Stanovnicima Banje smeta njihovo ponašanje, misle da će to da šteti turizmu, a uplašeni su i za svoje žene. „Dosad nema krivičnih postupaka protiv tražilaca azila. Čak su na njih jedno vreme bili učestali napadi. Lokalne grupice delinkvenata čule su da oni primaju doznake od svojih rođaka iz inostranstva, da imaju devize, pa je bilo otimanja novca, mobilnih telefona, šamara”, kaže Robert Lesmajster.

jedan Iračanin i jedan Somalijac do bili su privremeni azil koji može da se produži. I u UNHCR-u navode da je problem to što u Srbiji nema me hanizama za integraciju tih osoba i oni ostaju u Koviljači iako je Centar prebukiran. Iračanin Safa prvi je dobio privremeni azil. Taman ten, brčići a la Klerk Gebl, širok osmeh i cigareta. U Srbiju je došao avionom iz Sirije. Uplašen je za budućnost i ne želi da se jada da mu se ne bi obilo o glavu. “Ovde u gradu žive fini ljudi i vole me. Nikada u gradu nisam imao problema, ali sramota me je da pričam kako živim. Ja sam inženjer, dva fakulteta sam završio u Bagdadu, a prinuđen sam da prodajem sapun da bih imao za cigarete. Stalno mi se produžava privremena zaštita, a ja bih želeo da izađem iz kampa, jer nisam zarobljenik. Dostojanstvo mi ne dozvoljava da tražim od ljudi novac. Želeo bih da me neko uči srpski jezik, da mogu da radim... Bili smo u takvoj situaciji da mi je porodica rekla: ’Idi i spasi nas’ i sada već tri go-


dine nisam video ženu i sina. Sin je pre nekoliko meseci imao nesreću. Kako da im pomognem? Mnogo bih želeo da ih vidim”, prekida ga plač. Safa spušta glavu, briše oči salvetom. Iako su oni koji su dobili privremeni azil u nadležnosti Republike Srbije, još nije određeno ko bi se bavio njihovom integracijom. “Potrebno je da se donese uredba o integraciji. Oni bi trebalo da imaju kurseve jezika, obuke koje bi ih osposobile za život. U Centru su jer država nema gde da ih smesti. Što se tiče prava na spajanje porodica, država ne snosi te troškove i to moraju sami da finansiraju, a oni nemaju novca”, objašnjava Đurović. SVAKODNEVNO PRISTIŽU: Park sa raskošnim hladom ispred banjskog lečilišta u Banji Koviljači kao da je skupio svu nevolju ovog sveta na travnjak ispod širokih krošnji. Kroz park špartaju duboko podeljeni suniti i šiiti, zatim avganistanski Hazare i Paštuni i ostali koji u svojim zemljama nisu mogli da nađu zajednički jezik.

73

deteta došlo je u Srbiju bez pratnje roditelja

Na putu mnogo žena zatrudni da bi se dete rodilo u nekoj zemlji Evrope

cenjuje se da će broj onih koji traže azil u Srbiji u narednom periodu rasti. Samo ove godine očekuje se da će u Srbiju doći najmanje 2000 azilanata. Ove nedelje trebalo bi da bude otvoren još jedan centar u Bogovađi kod Lajkovca, gde će biti mesta za 150 potražilaca azila. Ipak, azilantima zbog blizine granice na Drini više odgovara Banja Koviljača. “Skoro svakog dana pristižu novi tražioci azila. Trenutno imamo 87 ljudi u Centru, a 140-180 ljudi živi u privatnim stanovima u Banji Koviljači. Oni sami plaćaju smeštaj doznakama od rodbine iz inostranstva ili svoje zemlje”, kaže Lesmajster. Prema podacima UNHCR-a, prošle godine u Srbiji registrovano je 522 tražioca azila. Doneto je 28 odbijaju ćih odluka. Za prvih šest meseci ove godine, od 1. januara do 31. maja, u Srbiji je registrovano 976 pojedinač nih zahteva za azil. U proceduri je re šavanje 223 zahteva azilanata. Od početka godine 277 maloletnika zatražilo je utočište u Srbiji, a čak 73 njih došlo je bez pratnje starijih.

37

20.6.2011 21:35:46

Srbija > Stambeni krediti

Vlada protiv g Da bi odbranio finansijski sistem od modela koji je u SAD pokrenuo svetsku finansijsku krizu, guverner NBS „pritegao“ uslove za stambene kredite, a Vlada ga optužila da ugrožava standard građana. Guverner uzvratio da bi Vladi bolje bilo da gradi autoputeve nego stanove

I

ma li današnja Srbija sličnosti sa Amerikom na početku svetske krize? „Ima“, odgovara na ovako zlokobno postavljeno pitanje niko drugi nego najpozvaniji čovek u zemlji – guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić. U čemu je sličnost? „U Americi je tada vrednost kredita prevazišla vrednost nekretnina, zbog čega je i izbila kriza“, odgovara Šoškić i dodaje: „Veoma je važno da odobreni kredit nije u istoj vrednosti kao i založena nepokretnost. To je jedan klasično dobro razrađeni, rasprostranjeni princip koji važi svuda u svetu i nema razloga da ne važi kod nas. Kredit se ne može odobravati onome ko ne može da ga vrati, nego samo onome ko ima finansijsku snagu da ga vrati“. Da bi u Srbiji izbegao američki scenario guverner je predložio, a Izvršni odbor NBS sredinom maja jednoglasno usvojio, odluke da se od 1. jula poveća učešće sa 10 na 20 odsto za stambene kredite sa hipotekom, da se ti krediti odobravaju samo u vrednosti od 80 odsto od tržišne vrednosti nekretnine i da se uvede obavezno učešće od 30 odsto za kredite indeksirane u evrima. Namera centralne banke pri donošenju ove odluke bila je da se očuva i ojača stabilnost finan-


23/06/2011.

250

miliona evra uzela je država zajam da gradi stanove na lokaciji bivše kasarne

7.000 stanova želi da gradi Vlada Srbije

Novi Magazin

BROJ 8

sijskog sistema. Prevedeno na običan jezik, guverner je objavio nameru da zaustavi inflaciju i evroizaciju (da vrati dinar kao sredstvo plaćanja) i time pospeši ambijent za poslovanje u Srbiji. Dok NBS nije donela ovu odluku verovalo se da te želje (obuzdavanje inflacije i evroizacije i popravljanje poslovnog ambijenta) imaju - Vlada i političari. Vlada Srbije, međutim, nije sa oduševljenjem dočekala nameru guvernera pa je delegacija, koju su činili premijer Mirko Cvetković i ministar za prostorno planiranje Oliver Dulić, posetila Narodnu banku i tražila od Šoškića da preispita donetu odluku. Mora da je muka bila mnogo velika jer odavno se ne pamti da je izvršna vlast na tako otvoren način krenula da se meša u poslove monetarne vlasti. Prvi put na jednom naizgled sitnom pitanju odjednom se pokazala sva suština ključnog problema s kojim se Srbija suočava kad jedna institucija (NBS) brani i čuva sistem, a druga (Vlada) brani građane smatrajući da sistem može da bude i fleksibilniji. Argumenti Vlade su da će mere NBS negativno uticati na standard građana, da će zaustaviti izgradnju stanova, da će pogoršati situaciju u građevinskom sektoru, da ministar Dulić neće imati kome da proda 4.500 stanova na lokaciji bivše kasarne „Stepa Ste-

Foto: fonet/beoinfo

Piše: Miša Brkić

panović“, za šta se država zadužila kod komercijalnih banaka sa 250 miliona evra i da je ugrožena namera države da prema sličnom principu gradi još - 7.000 stanova. Posle tog sastanka počeo je jak i koordiniran pritisak na Narodnu banku Srbije i guvernera Šoškića. Niko nije hteo da čuje argument NBS da „Uredba Vlade podrazumeva da banka odobrava kredit u iznosu od 75 odsto vrednosti nepokretnosti, što je niže od granice od 80 odsto koja je predviđena Odlukom Narodne banke, pa tako korisnici subvencionisanih stambenih kredita neće biti u obavezi da obezbede veće učešće od onog predviđenog Vladinom Uredbom“.

20.6.2011 21:35:47

v guvernera

Niko se nije obazirao i na tuđa iskustva koja je naveo guverner Šoškić - u Turskoj krediti mogu da budu samo u domaćoj valuti, u Mađarskoj učešće za kredit ide i do 55 odsto, a u Austriji su ukinuti zajmovi u švajcarskim francima i ostalim valutama koje postoje van evrozone. U jednom trenutku Narodna banka Srbije čak je ponudila da učešće za stambene kredite ostane 10 odsto, ali samo pod uslovom da se država odrekne hipoteke prvog reda na svoje potraživanje (subvencionisani deo kredita) od građana u iznosu od 15 odsto kredita. Jer, ta hipoteka prvog reda ugrožavala je novo pravilo NBS prema kojem poslovne banke ne


mogu da odobravaju subvencionisane zajmove ako je iznos kredita koji se traži od banke daleko viši od minimalnih 80 odsto vrednosti preostalog dela nekretnine. Ali, s druge strane, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita imala je tumačenje prema kojem uredba Vlade o odobravanju subvencionisanih zajmova „ne predviđa mogućnost upisivanja hi-

Gradilište stanova na lokaciji bivše kasarne „Stepa Stepanović“

Narodna banka Srbije nema više nameru da razmatra nove uslove za stambene kredite (Dejan Šoškić)

poteke nižeg reda kao obezbeđenje kredita“. Zbog toga su „dobro obavešteni izvori“ uz pomoć medija ubeđivali javnost kako Vlada neće dozvoliti da Narodna banka sprovede najavljene mere i da će na sve načine „pritisnuti“ guvernera da odustane od povećavanja učešća za stambene zajmove, odnosno da će se saglasiti da nove mere NBS počnu da važe tek 2012. godine, a možda i kasnije. Tako je Nemanja Komazec, državni sekretar u Ministarstvu prostornog planiranja, na pitanje da li postoji mogućnost da država građanima koji uzimaju stambene kredite obezbedi razliku između učešća od 10 do 20 odsto odgovorio „da se između ostalog i o tome razmišlja i da subvencije zahtevaju dodatni budžetski novac“. „Nismo još izveli računicu koliko bi to koštalo“, rekao je Komazec. A iz Vlade su uglavnom stizali signali kako će se „ubeđivanje“ guvernera NBS nastaviti i narednih dana. Dejan Šoškić se, međutim, pokazao kao tvrd guvernerski orah. Prvo je Vladu podsetio da je cilj privatizacije da se država povuče iz poslova kojima treba da se bavi privatni biznis i da joj je „bolje da gradi autoputeve umesto stanove“, a zatim joj i sugerisao da ne opterećuje poreske obveznike jer nema prostora za dodatno zaduživanje. Onda je ministru Duliću objasnio „da Narodna banka Srbije nema više nameru da razmatra nove uslove za stambene kredite“ i na kraju poentirao: „Ako želimo reforme ne možemo da se ponašamo na isti način kao do sada“. Time je Vladu stavio pred svršen čin – ako je na rečima za reforme, onda to mora da pokaže i u praksi, a ne da pod firmom brige za standard građana podstiče inflaciju i uništava sopstvenu valutu.

39

20.6.2011 21:35:47

Srbija > Vojvodina

Tuneli kroz Frušku goru posvađali Novi Sad Da li će izgradnja dva velika tunela kroz Frušku goru, jednog ispod Iriškog venca, a drugog ispod petrovaradinske tvrđave, koju planiraju pokrajinske i novosadske vlasti, izazvati teške posledice po okolinu i kulturnoistorijsko nasleđe, istraživao je Živan Lazić

U

rbanistički planovi za izgradnju dva tunela kroz Frušku goru podelili su i međusobno posvađali žitelje Novog Sada. Jedan je prema (jugo)zapadu, ispod Iriškog venca, ka Rumi, a drugi, još problematičniji, vodi pravo kroz petrovaradinsku tvrđavu, na putu Novi Sad - Beograd. Prvi tunel deo je master plana Fruške gore koji je nedavno promovisala vojvođanska vlada. Za njega postoje dva razloga, oba jaka. Prvo, na taj način bi se znatno skratio i olakšao saobraćaj koji sada ide vijugavim putem preko jednog od Vrhova Fruške gore, gde je za 11,5 kilometara potrebno pola sata prilično rizične vožnje. Tunel (koji je projektovao arhitekta Bogdan Đurđević) dužine 2,9 kilometara znatno bi skratio taj put, olakšao ga i ubrzao. Argument više za ovo rešenje predstavlja i činjeni-


23/06/2011.

ca da bi on bio sastavni deo budućeg poluautoputa koji bi od rumunske granice, preko Zrenjanina, Novog Sada i Rume, s jedne strane vodio ka Šapcu i dalje ka Bosni i Hercegovini, a s druge strane ulivao bi se u Koridor 10, odnosno autoput Beograd - Zagreb. Ipak, protivnici ovog puta iznose svoje argumente. Ugledni novosadski projektant, autor više knjiga i na desetine radova o mostovima, posebno novosadskim, Bratislav Karadžić prvo podseća da su tuneli skupi objekti, te da se smanjivanje neprihvatljive emisije postiže, pre svega, poboljšanjem kvaliteta vozila. Tunel ispod Iriškog venca smatra finansijski neisplativim i „na dugom štapu“. Primedbe sa ekološkog stanovišta pismeno je dostavila i Zorica Pavićević, saobraćajni inspektor u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu. Predložila je alternativno rešenje:

Novi Magazin

Ključna greška učinjena je pri obnovi bombardovanog Varadinskog mosta. Umesto sa dva drumska kolovoza, kao što je urađeno, trebalo je izgraditi most sa četiri, još bolje sa šest drumskih traka

BROJ 8

20.6.2011 21:35:48

Plan izgradnje tunela kroz Petrovaradin znači da će biti izgrađena još lepša i starija tvrđava

iz Novog Sada bi se išlo autoputem za Beograd, po prelasku mosta kod Beške skretalo na poluautoput do Maradika. Od ovog sela bi trebalo izgraditi 11,4 kilometra poluautoputa do Rume. Ukupna relacija bila bi petnaestak kilometara duža od predviđene master planom, ali u potpunosti bi zaobilazila područje nacionalnog parka. Mnogo više i znatno oštrijih primedaba iznosi se u Novom Sadu na tunel ispod Petrovaradinske tvrđave. Ideja je, više političara nego urbanista, da se za izgradnju novog novosadskog mosta, radi rastereće-

Međuetapa Budući poluautoput od Rumunije do BiH uključuje i most na Dunavu, između Novog Sada i Sremskih Karlovaca, dug 2,2 km, sa osloncem na zemljište slabije nosivosti. Realnije je etapno građenje; u startu izgrađen kompletan tunel privremeno bi se povezao sa obližnjom sadašnjom trasom Novi Sad - Ruma. Gradnja tunela trajala bi 18 meseci, u dve smene bi bilo angažovano oko 300 radnika koji bi iskopali preko 250.000 kubika zemlje i kamena.

11,5km dugu deonicu automobili sada prelaze za pola sata vrlo rizične vožnje


nja pritiska na najstariji Varadinski most, iskoriste stubovi železničkog mosta „Franc Jozef“, srušenog pri kraju Drugog svetskog rata, oko 450 metara uzvodno od Varadinskog. Karadžić tvrdi da se ne vidi funkcija ovog, za sada samo zamišljenog, prelaza. Most je prema definiciji deo saobraćajnice; u ovom slučaju drum postoji samo sa bačke strane. Petrovaradin se, prema planovima, neće znatnije uvećati, niti se očekuje veći rast prometa. Kroz tunel ne bi prolazio ni pešački ni biciklistički saobraćaj. Posle „Mosta slobode“, to bi bio drugi gradski most negostoljubiv prema pešacima i dvotočkašima. Najveći je, ipak, problem to što ovaj projekat predviđa bušenje dve tunelske cevi kroz utvrđenje, od kojih bi svaka bila prečnika 14,5 metara! Na tribini o budućnosti Petrovaradinske tvrđave svih šest primedaba odnosile su se na planirani drumski tunel, čija bi izgradnja dovela u pitanje nameru da se tvrđava uvrsti u

kulturnu baštinu UNICEF-a, čemu je smetnja dugo bilo prisustvo vojske. Kako vojska ubuduće ne računa na ove poligone, proizlazi da vlast sama gradi novu prepreku! Petrovaradinska tvrđava je očuvanija od bilo kojeg fortifikacijskog objekta u Evropi, čak 90 odsto, pa su mišljenja da bi je i dalje trebalo negovati kao biser grada, a ne rasturati bušenjem. Darko Polić, arhitekta iz JP „Urbanizam“, objašnjava da s jedne strane Tvrđave sastav zemljišta (dijabazne stene) zahteva bušenje pomoću gasova koji širenjem u pore otkidaju delove tvrđave. S druge strane projektovanog tunela nalazi se glinasto klizište, pa bi se u ovom delu tunel morao izgraditi otkopavanjem. Deo bedema tvrđave morao bi se srušiti i, posle iskopavanja tunela, ponovo nazidati! Još su veće primedbe arheologa: tunel bi uništio groblje vojne utvrde iz Rimskog doba i hiljade grobova izginulih, sa obe strane, u sukobu hrišćana i Osmanlija na obližnjem brdu Vezirac 1716. godine. Zašto vlast, pak, i pored nasrtaja na kulturni spomenik, uporno insistira na ovoj trasi novog gradskog mosta? Karadžić ističe da je ključna greška učinjena pri obnovi bombardovanog Varadinskog mosta. Reč je o idealnom mestu za premošćavanje: reka je uska, tek 220 metara, obale stabilne, utemeljenje stubova izvanredno, pristup sa obe strane dobar. Umesto mosta sa dva drumska kolovoza, kao što je urađeno, trebalo je izgraditi most sa četiri, još bolje sa šest drumskih traka. Saobraćaj se ne bi slivao u Podgrađe, najatraktivniji deo Tvrđave, već bi se novoizgrađenim kejom i sa petrovaradinske strane povezali svi novosadski mostovi i pristupni putevi. Sagovornik Novog magazina jedino pravo rešenje vidi u ispravljanju inicijalne pogreške. Bez ponovne restauracije i dogradnje Varadinskog mosta, smatra Karadžić, sve će se svoditi na pokušaj da ostali mostovi obavljaju funkciju najstarijeg, Franc Jozefovog mosta. A to ne samo da nije moguće, nego je i ishodište novih urbanističkih promašaja.

41

20.6.2011 21:35:50

Karte na sto > Dimitrije Boarov

Čuda se događaju

Foto: Miloš Ćirković

Dugo nisam verovao u tezu da je Internet čudo, sve dok i meni samom ta čuda nisu počela da se događaju. Evo, onaj koga je to zanimalo mogao je preko svetske mreže da gleda prenos Ekonomskog samita u Sankt Petersburgu (16. juna), na kojem je ruski predsednik Dimitrij Medvedev držao značajan govor, pa čak uputio i neke kritike sopstvenoj, ruskoj vladi. Među onima koji su pažljivo, iz prvog reda, slušali predsednika Medvedeva, moj prijatelj je ugledao, to jest tako mu je izgledalo, i našeg premijera Mirka Cvetkovića. Pogledam sutradan novine da pronađem neku širu vest o „aktivnosti“ našeg premijera u Rusiji, kad ono nigde nikakve, osim informacije da je naš ministar spoljnih poslova Jeremić razgovarao u Petrogradu sa kolegom Lavrovim navodno o tome kako u Savetu bezbednosti pokrenuti istragu o trgovini srpskim organima u Albaniji, itd. Pa, ako u medijima nema vesti da je Cvetković krajem prošle sedmice bio u Rusiji, onda on tamo i nije bio – ili nije predviđeno da mi o tome budemo obavešteni. Uzmimo kao radnu pretpostavku da on tamo ipak nije bio, ali da je bio verovatno bi išao da pripremi teren za najavljenu „junsku posetu“ našeg predsednika Tadića Rusiji – ako je bude. To jest, da pokuša da nađe izlaz iz ćorsokaka u kojem se Srbija našla posle prihvatanja sugestije Evropske

NIS-u se ne smeju menjati uslovi prikupljanja profita „odavde do večnosti“, a naš javni interes i postupak približavanja Evropskoj uniji podrazumevaju upravo suprotno komisije EU da se izjednače akcize na uvozni bezolovni benzin i dizel sa akcizama na benzin i dizel slabijeg kvaliteta – koje proizvode rafinerije u Srbiji. Rusi su već izračunali da će to NIS-u naneti štetu od oko tri milijarde dinara, pa traže naknadu izgubljene dobiti ili u novcu ili u kapitalu – inače neće moći da krenu sa investicijama za obnovu naših rafinerija. Priču komplikuju uslovi iz međudržavnog sporazuma i ugovora o prodaji 51 odsto NIS-a Gaspromnjeftu od pre tri godine, jer su naši „pregovarači“ pristali na zahtev koji se karikirano može opisati ovako: Vlada Srbije ne sme menjati uslove poslovanja NIS-a do kraja 2012. godine, kako bi Gaspromnjeft na srpskom tržištu zaradio toliko da bi mogao investirati u obnovu rafinerija koje je zatekao, ali Vlada to ne sme činiti ni posle 2012. godine – sve dotle dok Gaspromnjeft ne otplati sve te investicije na koje se „obavezao“. Dakle, NIS-u se ne smeju menjati uslovi prikupljanja profita „odavde do večnosti“ – a naš


23/06/2011.

Novi Magazin

Među onima koji su pažljivo, iz prvog reda, slušali predsednika Medvedeva ugledao sam, to jest tako mi je izgledalo - i našeg premijera Mirka Cvetkovića. Pogledam sutradan novine da pronađem neku širu vest o „aktivnosti“ našeg premijera u Rusiji - kad ono nigde nikakve javni interes i postupak približavanja Evropskoj uniji podrazumevaju upravo suprotno, „pogoršavanje uslova“ i nametanje „evropskih standarda“ koji, na drugoj strani, zapravo i nisu normirani unutar EU, ali postoje u izvesnim „direktivama EU“ i javljaju se u „sugestijama“ EU koje stižu putem sve opširnije i konkretnije prepiske između Beograda i Brisela. Ako niste tačno razumeli o čemu je tu reč, nemojte gubiti samopouzdanje, jer to i nije lako razumeti. Mađari su u pregovorima sa ruskim (para)državnim naftnim kompanijama prošli nešto bolje – ali i oni ne sasvim dobro. Evo, našoj štampi se nije učinila zanimljivom vest da je Mađarska vlada 24. maja ove godine „reotkupila“ 21,2 odsto vlasništva u MOL-u od Surgutnjeftgasa za 1,88 milijardi evra. Taj isti udeo Surgutnjeftgas je u proleće 2009. godine kupio od vlade Mađarske za 1,4 milijarde evra – ali transakcija kasnije nije „registrovana“, mada je novac legao, navodno zbog „netransparentnosti vlasništva“ ruske kompanije. Sada su Mađari procenili da im je jeftinije da vrate novac koji su Rusi odbrojali, dodaju još 480 miliona evra – i povrate u svoje vlasništvo petinu udela u nacionalnoj naftnoj kompaniji. „Mali Đokica“ bi iz ove pričice mogao da zaključi da bi se Srbija mogla izvući iz problema sa Gaspromnjeftom ako bi na primljenih 400 miliona evra dodala 35 odsto kapitalne dobiti (koliko je u Mađarskoj ostvario Surgutnjeftgas), to jest 140 miliona evra – pa isplatila Ruse sa 540 miliona evra i reotkupila svojih 51 odsto u NIS-u. Istina, Mađari su se, da bi to ostvarili, uhvatili za „netransparentnost“, dok je u našem slučaju sve belodano – tako da ni EU, navodno, ne traži da se naša transakcija preispita, kao što formalno traže da se preispita Đinđićeva prodaja Smederevske željezare US stilu. Teoretski je od toga važnije pitanje - otkud nama taj novac? Pa otkuda Mađarima, nego iz Evrope.

BROJ 8

20.6.2011 21:35:50

MOND DIPLOMATIK

ARAPSKI SAN

SPOR OKO TURBO LIMAČA

slobodan Vučićević optužuje goranka Fižulića

O

vo nisam očekivao ni u najkošmarnijim snovima. Tako je opisao prvih šest meseci poslovanja u Hrvatskoj vlasnik beogradske NCA Investment grupe Slobodan Vučićević. On je u decembru prošle godine za 18 miliona evra (15 miliona u gotovini i tri u dokapitalizaciju) kupio 51 odsto hrvatske firme Adria Design (deo Magma grupe) poznate po brendu dečjih igračaka Turbo limač, a pre neki dan požalio se da ga je izigrao hrvatski partner (i

miliona evra na ime prenosa udela u pet društava na području Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. „Vučićević je od početka imao prikrivenu zamisao da uplatom samo dela ugovorene cene ostvari potpuno ovladavanje svim firmama Magma grupe, pa je Magma bila prisiljena da raskine sporazum i podnese tužbe Trgovačkom sudu u Zagrebu. Magma je izdala nalog svojim advokatima u Beogradu da protiv NCA, njenih vlasnika i odgovornih osoba podnesu kaznene prija-

Ko će koga: Goranko Fižulić i Slobodan Vučićević

manjinski vlasnik) Goranko Fižulić, od koga je kupio većinski paket vlasništva. Vučićević je na konferenciji za novinare u Zagrebu optužio bračni par Fižulić (Biserku i Goranka) da neopravdano koriste robnu marku Turbo limač kao svoju i objasnio da ih je zbog toga tužio Arbitražnom sudu u Parizu i da traži odštetu od 10 miliona evra: „Bio sam šokiran kad je Fižulić rekao da je prevaren, ušao sam iskreno u ovu priču. Ponižava me njegovo glumljenje žrtve jer tvrdi da mu nešto dugujem. Fižulić mi je rekao da je ovo tek početak i da će slučaj podići na nacionalni nivo. Mene samo biznis zanima, nemam mrlju u karijeri, nacionalizam mi je stran“. S druge strane, iz kompanije Magme tvrde da Vučićević nije uplatio ugovorenih 6,6


ve za davanje mita, neovlašćeno odavanje i saopštavanje poslovne tajne i podsticanje na nesavesno poslovanje, gde se vlasnik NCA pojavljuje kao podstrekač na kazneno delo. Takođe, izdat je nalog da se podnese prijava Agenciji za zaštitu tržišnog nadmetanja zbog nelojalne konkurencije na tržištu“, kaže se u saopštenju Fižulićeve kompanije. Na sve te optužbe Vučićević kaže da spornih 6,6 miliona evra nije bio obavezan da plati jer Magma nije ispunila ugovorene uslove - nije svežim novcem sanirala dugovanja tih firmi od 2,7 miliona evra. Umesto toga, napravila je neadekvatnu dokapitalizaciju tako što je firmama-ćerkama oprostila dug, a dug prema bankama i dobavljačima ostao je nepokriven. M. Br.

revolucije koje se lančano nižu širom arapskog sveta neće samo uticati na živote i zbivanja na prostoru od tunisa do egipta. Geopolitika čitavog regiona i promene

kroz koje prolazi u želji da se oslobodi kolonijalne prošlosti, neminovno će se proširiti, prvenstveno ka evropi, piše le Monde Diplomatique u novom broju

Medvedev neće protiv Putina Predsednik Rusije Dimitrij Medvedev tvrdi da se on i njegov prethodnik, aktuelni premijer Vladimir Putin, neće suočiti kao rivali na predsedničkim izborima naredne godine. Ko će se od njih dvojice kandidovati za predsednika i dalje je nepoznanica. Medvedev je u intervjuu za Fajnenšel tajms rekao da će o svojoj kandidaturi odlučiti naknadno, što je do sada govorio i Putin.

Pad akcija i evra

Posle sastanka ministara finansija evrozone u Luksemburgu na kojem je odlučeno da se o pomoći Grčkoj i povećanju evropskog fonda spasa za dužnike raspravlja u julu, evro je nastavio da klizi naniže u odnosu na dolar. Istovremeno, pale su i akcije na evropskim berzama - u Nemačkoj, najvećem tržištu evrozone, spustile su se za 1,2 odsto, a stručnjaci predviđaju dalji pad do kraja ovog meseca.

UN osudile seksualnu diskriminaciju

Prvi put u istoriji Ujedinjene nacije, tačnije Savet UN za ljudska prava, osudio je diskriminaciju na osnovi seksualnog opredeljenja. Predlog Južne Afrike da se osudi svaka diskriminacija pripadnika lezbejske, gej, biseksualne i transrodne populacije podržale su 23 zemlje, dok su Rusija, islamske i afričke zemlje bile protiv, smatrajući da tu nije reč o osnovnim ljudskim pravima. Tri zemlje, među njima i Kina, bile su uzdržane.

43

20.6.2011 21:35:54

Region > Hrvatskagejt

Tako Velike korupcionaške afere ovih dana potresaju Hrvatsku, ali za razliku od Srbije, u „lijepoj našoj“ se u mrežu hvataju krupne ribe, piše dopisnica Novog magazina iz Hrvatske Julijana Mojsilović Dežulović

I

ma nekoliko godina da u Hrvatskoj ne važi ona narodna – tresla se gora, rodio se miš. Tresu se, naime, i gore i more, ali stradaju i medvedi i ajkule. Ili – otkrivaju se afere, a pod istragom i u zatvoru završavaju ne samo sitne ribe nego i bivši premijer, ministri, gradonačelnici, visoki državni službenici i uspešni, iliti kontroverzni, biznismeni. Tačan broj do sada „provaljenih“ protivzakonitih poslova, kao ni ukupnu sumu novca za koju su oštećeni država i poreski obveznici, nije moguće precizno navesti, jer na naslov-


23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

nim stranama novina svakodnevno osvane po jedna nova afera sa novim ili već poznatim akterima iz sveta balkansko-tranzicijske politike i biznisa. Ono što su mediji zbrojili jesu desetine afera i stotine miliona evra manje u budžetu, a više u nekretninama, pokretninama i na računima pojedinaca. U Srbiji takav, bar okvirno, zbirni podatak ne postoji. Izračunato je, na primer, čini se ofrlje, da su samo dve firme u malverzacijama oko javnih nabavki oštetile državu za desetine miliona evra. Neki se mediji, poput Insajdera B92, bave temom ko je upropastio Srbiju i kažu da su beo-

lepa blizu slična

gradski i državni budžet, pa time i građani, oštećeni za nekoliko stotina miliona evra. I u Hrvatskoj i u Srbiji sve su afere otkrivali, naravno, novinari, uz pomoć tradicionalno dobro obaveštenih izvora, ali za razliku od Srbije - u kojoj je za sada najveći broj priča o pljački vezan za privatizaciju i korupciju kojom su oštećeni i budžet i zaposleni - u Hrvatskoj su privatizacioni poslovi gotovo završeni u vreme Franja Tuđmana, tako da su bezmalo sve najveće afere u vezi s prelivanjem novca iz preostalih javnih i državnih preduzeća u džepove moćnih pojedinaca pomoću privatnih firmi, kooperanata i marketinških agencija. Ne zna se da li je u Zagreb nekada stiglo briselsko pismo, slično onome koje je nedavno dobio Beograd, ali se pouzdano zna da je u nekoj formi i Hrvatska svojevremeno upozorena da nema Evropske unije pre raščišćavanja korupcijskih afera. I da ta metla ne može zaobići nikoga, od premijera do sitnih posrednika.

20.6.2011 21:35:56

„Hrvatskagejt“ u brojkama

20 34 100 stranica

afere

umešanih ljudi

Ne zna se ni ko ni odakle - kaže se da nije iz Hrvatske - ali se zna da je neko, odnekud, e-mailom odaslao pismo, zapravo dodatak zvaničnom dokumentu koji je Vlada prosledila Evropskoj komisiji, od 20 stranica sa spiskom od sto ljudi umešanih u ukupno 34 afere. Uvid u taj dokument, za koji se tvrdi da ga nisu videli ni saborski zastupnici ni javnost, imao je zagrebački nedeljnik Globus. „Dokument koji su Globusovi novinari dobili na uvid ne odaje nikakve tajne, već vrlo pregledno, u obliku tablica, prikazuje što je sve napravljeno da bi se dokazala volja i spremnost potpune implementacije Poglavlja 23. Ono što je bilo sporno opoziciji bila je činjenica da su se tablice, kao ekstra materijal (‘za one koji žele znati više’), pojavile naknadno i sa druge adrese. Izvori bliski USKOK-u objašnjavaju da podaci u tablicama nisu tajna niti su klasificirani kao državna tajna, ali nisu za objavu, jer je to interna korespondencija između


USKOK-a i Evropske komisije. Ako nisu tajni, zašto se ne smeju objaviti, pitali smo izvor koji kaže da to ne bi bilo primjereno“, objavio je Globus 17. maja ove godine. I dodao: „Poznato je da su akteri većine afera ponikli iz redova vladajuće stranke ili njezinih koalicijskih partnera“. Onda se vladajuća stranka u Hrvatskoj dohvatila metle da počisti pre svega mangupe iz svojih redova, pa je prva velika zverka koju je zaskočio USKOK – Ured za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala – bio potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Damir Polančec 2009. godine. On se posle višemesečnog pritvora

Tresu se more i gore, stradaju ajkule i medvedi

Jedan je medij duhovito primetio da su najveće afere vezane upravo za kompanije koje u nazivu imaju pridev „hrvatski“

sada brani sa slobode, na zajedničkom suđenju sa još sedmoricom osumnjičenih. Već tada je bilo jasno da otkrivanje svih učesnika te afere u vezi sa Podravkom, nazvane Spice - u prevodu Začin - neminovno vodi u raskrinkavanje drugih, posredno povezanih ili sasvim nevezanih slučajeva, a time i do bivšeg premijera Iva Sanadera, do sada najmoćnijeg čoveka u Hrvatskoj koji je političku i poslovnu fotelju zamenio ćelijom i trenutno, na svoj zahtev, čeka izručenje domovini iz Austrije u kojoj je prošle godine uhapšen na osnovu međunarodne poternice. Njegovo eventualno suđenje u Hrvatskoj dodatni je stres za vladajući HDZ i sveukupnu aktualnu vlast i to baš sada, dok opijeni zadovoljstvom zbog dobijanja datuma ulaska u EU 2013. razmišljaju čime još taj uspeh da začine, pa krajem ove ili početkom naredne godine dobiju parlamentarne izbore. Strahuje se da bi Sanader, kad već tone, za sobom mogao povući i partijske drugarice i drugove koji trenutno mašu metlom. Poznato je, na primer, da je premijerka Jadranka Kosor, tada u svojstvu potpredsednice Vlade, a umesto Sanadera, potpisala neke po Hrvatsku i nacionalnu naftnu industriju štetne ugovore sa mađarskim MOLom. Njena je odbrana, pojednostavljeno, prvo bila da nije potpisala, pa onda da nije znala šta je potpisala. Sanader bi mogao, recimo, da rasvetli i tu dilemu, a onda ko zna šta može isplivati. Vratimo se, međutim, onome što se već zna. Prema napisima od 12. maja 2011, hrvatska Vlada je izračunala da je u otkrivenim aferama njen budžet uskraćen za 750 miliona kuna, ili sto miliona evra. Ali samo nekoliko meseci ranije, u februaru, mediji su pobrojali deset najvećih afera u kojima je krađa dostigla sumu od oko 340 miliona evra, uz napomenu da USKOK ispituje druge malverzacije koje bi postojeću brojku mogle uvećati za još oko četiri stotine miliona evra. Jedan je medij duhovito primetio da su najveće afere vezane upravo za kompanije koje u nazivu imaju pridev

45

20.6.2011 21:35:57

Region > Hrvatskagejt „hrvatski“, pa je tako u aferi u HAC-u, Hrvatske autoceste, „nestalo“ blizu 140 miliona evra u izgradnji deonice autoputa Dugopolje - Ravča, dela koji spaja Split i Dubrovnik, odnosno u skupom farbanju tunela, gradnji trafostanica i još ponečeg. U priči oko HEP-a, Hrvatske elektroprivrede, pominje se suma od skoro 90 miliona evra koji su za državu izgubljeni zbog nerealno niske cene struje za šibenski TLM, Tvornicu lakih metala, koja je zatim tu energiju prosleđivala mostarskom Aluminiju, od kojeg je zauzvrat dobijala sirovinu po povoljnijoj ceni. Struja je, takođe po povlašćenoj ceni, prodavana i petrohemijskoj firmi Dioki, što je jedna od afera koja vodi do Sanadera, pa i do stana koji je on navodno dao jednom od HEP-ovih ljudi. Uz Hrvatsku poštansku banku, jedinu koja je još u državnom vlasništvu, pominju se štetni krediti u iznosu nešto manjem od 40 miliona evra. Hrvatske željeznice platile su ceh od više od tri miliona evra, između ostalog i u poslu sa Železnicama Srbije, jednoj od prvih prekograničnih mahinacija. U već pomenutoj aferi Spice „puklo“ je blizu 55 miliona evra u pokušaju grupe ljudi da, predvođeni Polančecom, preuzmu Podravku. U majci svih afera - ne po visini direktne štete, već po značaju umešanih ljudi - u slučaju Fimi media, marketinške agencije koja je u neposrednoj vezi sa Sanaderom, tačnije njegovom navodnom naredbom ministarstvima i državnim firmama da za svoje marketinške potrebe koriste baš tu agenciju, do sada je šteta procenjena na više od pet miliona evra. Oko četiri miliona od te sume Sanader je, kažu, dobio u koferčetu od bivšeg blagajnika HDZ-a i šefa carine Mladena Barišića, uhapšenog pa puštenog da se brani sa slobode. Ukupna bi šteta, prema proceni istražnih organa, mogla biti i dvostruko veća, dakle više od deset miliona evra. I dok se u Fimi media raspliće, afera sa četiri preplaćena tankera Brodosplita koja se smatra Sanaderovim prvencem, vrednim gotovo četiri miliona evra, nije rešena.


23/06/2011.

Da su i u Hrvatskoj robne rezerve mila majka za pljačku pokazuje i slučaj poznat kao Đakovština, u kojem su još neimenovani počinioci u višemesečnoj preprodaji državu oštetili za nešto manje od četiri miliona evra. U aferi Kamioni posle pet godina je ustanovljeno da je Ministarstvo obrane Republike Hrvatske oštećeno za oko milion i po evra u kupovini vojnih vozila od nepovoljnog ponuđača. Tu je stradao tadašnji ministar odbrane Branko Vukelić, između ostalog poznat po vojnom sporazumu potpisanom sa srpskim kolegom Draganom Šutanovcem u junu 2010. Poslednja, ali ne i najmanja afera, u vezi je sa Fondom za zaštitu okoliša. Bivši direktor tog fonda Vinko Mladineo pušten je da se brani sa slobode kao osumnjičen da je sa agencijom Fima media zaključivao ugovore kojima je izvlačen novac iz javnih preduzeća i ministarstava, te da je mešetario sa lažnim fakturama pri otkupu PET ambalaže. U Hrvatskoj se za svaku vraćenu staklenu i plastičnu bocu od pića domaće proizvodnje dobija po nekih sedam evrocenti. Prva procena štete je oko 700 hiljada evra, ali se govori da bi konačan broj mogao biti blizu trideset miliona evra. U onom e-mailu od ne zna se koga i odakle, nabrajaju se još i afere Dijagnoza, Crosco, Bankomat, Menadžer, zatim diplomatsko-finansijski skandali ambasadora Nevena Jurice i Jovana Vejnovića, pa i međunarodna afera s Hypo bankom u kojoj se takođe pominje Sanader, i tako dalje. U tom pi-

Novi Magazin

BROJ 8

Autoput Zagreb - Split: Hrvatskoj je stiglo upozorenje da nema Evropske unije pre raščišćavanja korupcionaških afera

100-340 miliona evra šteta je koju su afere nanele budžetu i građanima Hrvatske

smu se, pored četrnaest afera i pedeset osumnjičenih na državnom nivou, nabraja i dvadeset afera i još pedeset ljudi, ali na lokalnim nivoima. Među njima se verovatno nalazi i pre neki dan uhapšeni gradonačelnik Varaždina Ivan Čehok, dobar drug Damira Polančeca, osumnjičen za sukob interesa i pomoć firmama za zbrinjavanje komunalnog otpada u Varaždinu, čime je oštetio gradsko komunalno preduzeće za 20 miliona evra. Kako se, izgleda, krenulo i na gradonačelnike, ne piše se dobro ni prvom čoveku Zagreba Milanu Bandiću. Za njega kažu da je jedan od glavnih aktera afere Pročistač, koja je pri kraju šestomesečne istrage i u kojoj je nestalo oko 140 miliona evra. Sporna je koncesija za gradnju prečistača otpadnih voda koju je, uz pomoć ZOVa, Zagrebačkih otpadnih voda, dobio jedan nemački konzorcij. Dalje, ZOV svake godine po ugovoru dobije istu sumu novca, bez obzira na to koliko je vode prečišćeno, a ako se od građana - koji tu uslugu plaćaju Zagrebačkom holdingu, a ovaj prosleđuje ZOV-u - ne sakupi dovoljno, Grad iz budžeta pokriva manjak. U celu stvar umešan je i već pomenuti Dioki, a onda posredno i Sanader, kao prijatelj vlasnika te firme Roberta Ježića, usput i gazde riječkog Novog lista, trenutno takođe u pritvoru. I tako u beskraj. I, ako je verovati hrvatskim medijima, a do sada su bili u pravu, sledeće dve godine, do ulaska prečišćene Hrvatske u EU, u potresima gora i mora stradaće još medveda i ajkula.

20.6.2011 21:35:59

Region > Crna Gora

Kinezi grade autoput Izgradnja autoputa još nije počela, a kad će ne zna se

N

ovi, četvrti po redu, tender za izgradnju crnogorskog dela autoputa koji bi Srbiju spajao s primorjem, od Bara do Boljara, biće raspisan na jesen, najavio je prošle nedelje u Podgorici ministar saobraćaja Milo Lompar. Proteklo je, dakle, gotovo dvije godine otkako je tadašnji crnogorski premijer Milo Đukanović, zajedno sa kolegama iz Hrvatske i Srbije Jadrankom Kosor i Mirkom Cvetkovićem, presjekao crvenu vrpcu i označio početak velikog poduhvata. Radovi su i otpočeli, mada nezvanično, u mjestu Gornje Mrke, petnaestak kilometara od Podgorice prema Kolašinu. Moćne građevinske mašine podgoričkih firmi Bemaks i Geneks, s naljepnicama i hrvatskog Konstruktora, nekoliko dana raščišćavale su kamenjar i šikaru da naprave ogromni plato za smještaj mehanizacije. Danas je taj plato zarastao u korov. Nekoliko potencijalnih graditelja, sve inostranih, nisu ni započinjali radove, ali razni papiri olakšali su državnu kasu za deset miliona evra. Najviše novca potrošeno je za eksproprijaciju - otkupljeno je 900.000 kvadratnih metara zemljišta i objekata. Crnogorska Vlada prvo je raskinula


Pošto su razne prethodne varijante o finansijerima i graditeljima autoputa od Bara do Boljara propale, crnogorska vlast sada najavljuje da će put finansirati i graditi Kinezi Piše: Veseljko Koprivica ugovor sa hrvatskim konzorcijumom Konstruktor, koji je u junu 2009. godine godine dobio koncesiju da izgradi autoput. Konstruktor nije uspio da u predviđenom roku obezbjedi bankarske garancije. “Autoput Bar - Boljare će se graditi i tu nema mjesta sumnji”, tvrdio je krajem prošle godine i Milo Đukanović. Onda je stigla vijest da je protiv Žderića policija u Splitu podnijela krivičnu prijavu zbog krivotvorenja dokumenata libijske ambasade i da hrvatsko tužilaštvo devet godina vodi istragu o privatizaciji Konstruktora. Vlada je onda otpočela pregovore sa na tenderu drugorangiranom kompanijom, grčko-izraelskim konzorci-

1,6

milijardi evra treba da košta trećina autoputa

jumom Aktor Šikun Binui. Njegova ponuda bila je čak za milijardu viša od Konstruktorove. U oba slučaja država Crna Gora trebalo je da snosi dvije trećine troškova gradnje. Studija izvodljivosti, koju je uradila francuska kompanija Lui Berže, pokazuje da je optimalan rok završetka izgradnje autoputa Bar - Boljare 2027. godina, odnosno tek tada se očekuje da će autoput biti ekonomski isplativ. Saobraćajni ekspert iz Bara Emin Duraković upozorio je prije dvije godine da bez integrisanja ove trase u evropsku mrežu koridora ili novog pomorskokontinentalnog koridora Bari – Bar – Beograd – Temišvar/Budimpešta nema održive izgradnje crnogorskog dijela puta. Durakovićeve prognoze su pesimističke: “Zbog načina na koji crnogorska vlada vodi ovaj posao taj put nikada neće biti izgrađen”. Opozicija uvjerava da bi građani Crne Gore skupo plaćali vožnju autoputem. Ulaskom u gradnju puta od Bara do Mateševa javni dug bi skočio na 2,7 milijardi evra ili oko 90 odsto bruto-društvenog proizvoda, što je za MMF i druge međunarodne finansijske institucije neprihvatljivo. Grčko-izraelski konzorcijum Aktor Šikun Binui predložio je da za čak 1,6 milijardi evra gradi trećinu autoputa. Pregovori sa izraelsko-grčkom kompanijom trajali su mimo objavljenog roka, Milo Đukanović je putovao u Izrael… I, na kraju, ništa od tog aranžmana. Vlast je nedavno lansirala “bolju varijantu“ - autoput žele da finansiraju i grade Kina i Turska. Andrija Lompar, ministar saobraćaja, objasnio je prošle sedmice da će se Crna Gora “koncentrisati na prioritetnu dionicu od Podgorice do Mateševa” i da će se oko te dionice pregovarati sa Kinezima. Ali će prethodno, kako je najavio, biti raspisan tender na koji Kinezi treba da se jave.

47

20.6.2011 21:35:59

Region > Slovenija

Merkator

zreo za prodaju U slovenačkoj javnosti nema više tako žestokog protivljenja nedavno objavljenoj nameri vlasnika da prodaju natpolovični paket ovog trgovinskog lanca. Koliko je izvesno povezivanje strateških operacija maloprodaje Merkatora i Agrokora, istraživala je Seniha Muharemi Vukas

P

rodaje se Merkator. Ovakvi naslovi već odavno nisu vest dana u slovenačkoj štampi, budući da se par dana posle njihovog objavljivanja obično pojavi objašnjenje kako od posla iz raznoraznih razloga neće biti ništa. Kada je 15. juna u Ljubljani potpisan dogovor vlasnika 50,03 odsto Merkatora o zajedničkoj prodaji akcija ništa se dramatično nije dogodilo na Berzi, ali retke analize u medijima zaključuju da bi ovog puta ipak moglo doći do prodaje. Dosadašnji pokušaji prodaje Merkatora propadali su iz raznih razloga. Vreme krize i letargija na berzama nije pogodovalo velikim transakcijama, prodavci su u prodaju kretali nepromišljeno, diletantski i često sa

350 miliona evra je vrednost polovine Merkatora

I sada će poslednju reč u prodaji posredno imati država, odnosno politička opcija bliska ministru finansija Francu Križaniču


23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

željom da prodaja ne uspe. Problem je bio i konflikt interesa među prodavcima u izboru najpovoljnijeg kupca. Kada se konačno pojavio ozbiljan kupac – Agrokor, on nije bio po volji ni političarima ni upravi Merkatora, koja u teoriji nema uticaja na promenu vlasničke strukture, ali u praksi i te kako utiče na izbor budućeg vlasnika. Konzorcijumu prodavaca formiranom 15. juna pristupile su banke koje u svojim portfeljima imaju oko 27 odsto akcija Merkatora (Abanka, Banka Celje, Gorenjska banka, Hypo Alpe Adria, investicioni fond NFD 1, NFD Holding, NKBM, NLB), te Pivara Laško, Pivara Union i Radenska sa ukupno oko 23 odsto. Dva najpoznatija slovenačka biznismena - Boško Šrot iz Pivare Laško i Igor Bavčar iz Istrabenza - za osiguranje svojih kredita kod poslovnih banaka nekada su založili deonice Merkatora do kojih su došli u kupovini državnog udela u Merkatoru u vreme vladavine Janeza Janše 2005. godine. Kada su njihove poslovne imperije počele da se ruše i kada su prestali da otplaćuju kredite, banke su ove deonice zaplenile i sada ih nude na prodaju. Pivara Laško sa poveza-

nim firmama Unionom i Radenskom ne bi prodavala Merkator, ali to od nje traže banke kao uslov za produženje kredita od oko 450 miliona evra. Interesantno je da među bankama koje prodaju Merkator nema Unikredit banke, koja je vlasnica najmanje osam odsto, a posredno i do 15 odsto deonica Merkatora. Unikredit je inače jedan od najvećih poverilaca i „kućna banka“ hrvatskog Agrokora, koja ga je do sada finansijski pratila u pokušajima preuzimanja Merkatora. France Arhar, predsednik uprave Unikredit banke Slovenija, već je izrazio sumnju u ozbiljnost namera potpisnika dogovora. Na vest o zajedničkoj prodaji većinskog dela Merkatora reagovao je i vlasnik Agrokora Ivica Todorić oživljavanjem ponude o saradnji između Merkatora i Agrokorovog Konzuma. Uprava Merkatora u jednom od ranijih pokušaja odbrane od Agrokora predložila je Todoriću da Merkator kupi Konzum, ali do nastavka pregovora u tom pravcu nije došlo. Zbog toga je Agrokor 17. juna obavestio Zagrebačku berzu da je zainteresovan za početak pregovora, a Todorić je u pismu pozvao Debeljaka da predloži termin pregovora

20.6.2011 21:36:01

Foto: nemanja pančić

u Ljubljani. ”Slobodan sam Vam se ovim putem obratiti i iskazati interes Agrokora u strateškom povezivanju svojih maloprodajnih operacija sa grupom Merkator... U pismu koje ste nam poslali 2. marta iskazali ste da bi se grupa Merkator u okviru određenih strateških smernica povezala sa delom grupe Agrokor koja obavlja delatnost maloprodaje. Ovim putem želimo Vas izvestiti da smo spremni započeti razgovore na temelju Vaših predloga“, piše u pismu koje potpisuje Ivica Todorić, objavljenom sat vremena pre zatvaranja Berze 17. juna. Inače, autor ideje o koordiniranoj prodaji većinskog paketa Merkatora je predsednik njegove uprave Žiga Debeljak, a lansirao ju je početkom ove godine, kada je Agrokor neuspešno pokušao da postane većinski vlasnik Merkatora. Upravu Merkatora u pripremama za prodaju savetuje ekipa na čijem se čelu nalazi Cvetka Selšek, inače predsednica uprave SKB banke, slovenačke filijale francuske banke Societe Generale. Organizator prodaje, odnosno koordinator prodavaca, je Nova ljubljanska banka. Evidentno je da su prodavci ovog puta dobro organizovani, a imaju i


podršku moćne uprave Merkatora. Sadašnji dogovor je rezultat saznanja da dugoročno Merkator ne može ostati u većinskom slovenačkom vlasništvu. Trenutna tržišna vrednost Merkatora sa cenom akcije od 160180 evra iznosi oko 650-700 miliona

O prodaji odlučuje država

Sadašnji dogovor vlasnika rezultat je saznanja da dugoročno Merkator ne može ostati u većinskom slovenačkom vlasništvu

evra, a prodaje se polovina deonica u vrednosti oko 350 miliona. Tog novca u Sloveniji danas nema. Država nema nameru da ponovno ulazi u vlasničku strukturu ovog trgovačkog lanca, jer mora da pruži pomoć nacionalnom avioprevozniku Adriji u iznosu od 85 miliona evra, što će iscrpiti njene finansijske potencijale, a preti i druga dokapitalizacija NLB. I sve to u samo godinu dana. I veliki preduzetnici grcaju u dugovima, protiv nekih se vode krivični postupci, a

za kupovinu Merkatora morali bi da se zaduže kod stranih banaka, što je s obzirom na njihov današnji rejting čista fantastika. Kao i uvek kada je Merkator u pitanju, i sada će poslednju reč u prodaji njegovih deonica posredno imati država, odnosno politička opcija bliska ministru finansija Francu Križaniču. Do sada, on se pokazao kao branitelj nacionalnog interesa u ekonomiji, u slučaju Merkatora shvaćenog kao mogućnost da Merkator kroz svoju trgovačku mrežu u zemlji i inostranstvu plasira robu slovenačkih proizvođača, da koristi usluge domaćih konsultantskih i advokatskih firmi, da sponzoriše kulturu, sport, pa i politiku, što sve strani trgovac kao većinski vlasnik ne bi imao interesa da radi. Nacionalni interes, shvaćen kao elementarni interes potrošača da kupuju kvalitetnu robu po što nižim cenama, nezavisno od toga odakle je vlasnik trgovine bio, u drugom je planu. Danas se, međutim, nacionalni interes ispoljava i u potrebi saniranja bankovnog sistema, u oslobađanju banaka od nagomilanih deonica često sumnjive vrednosti i u njihovom osposobljavanju da ponovo kreditiraju privredu. Oživljavanje međunarodnih finansijskih tržišta i oporavak najvećih ekonomskih partnera Slovenije, pre svega Nemačke, takođe idu u prilog verovanju, da bi ovoga puta prodaja Merkatora mogla da uspe. Sledeći koraci prodavaca, kojima bi mogli da se pridruže još i Banka Koper (2,07 odsto Merkatora) i srpska firma Rodić M&B (3,34 odsto Merkatora) uključivaće izbor kredibilnog finansijskog konsultanta, definisanje prodajnog postupka i uslova prodaje te objavu početka prikupljanja ponuda. Nikakve garancije, naravno, nema da će se na tenderu pojaviti idealan kupac, niti da će se uopšte iko pojaviti. Međutim, nije reč samo o Merkatoru. Slovenija posle svih dosadašnjih promašaja u prodaji državne imovine jedino ozbiljno i profesionalno izvedenim tenderom može da povrati ozbiljno narušeno poverenje potencijalnih stranih investitora.

49

20.6.2011 21:36:03

Svet > Nafta

IZVOZ SIROVE NAFTE IZ (u hiljadama barela dnevno)

KO ZAVISI OD LIBIJSKE

NAFTE

Dok se sukobi i nasilje nastavljaju u Libiji, sve se češće postavlja pitanje prirodnih bogatstava ove zemlje. Međunarodna agencija za energiju saopštila je da je proizvodnja sirove nafte „drastično opala“. Šta to znači za zemlje koje su zavisne od libijske nafte?

EVROPA NA UDARU

Irska je zemlja koja je u najveć ovog energenta dolazi sa sever dobijaju 20 odsto svojih potreb

irska

Srbija nije među zemljama koje su ugrožene zato što gro nafte na našem tržištu potiče iz Rusije. Srbija je 2010. godine iz Libije uvozila uglavnom naftu, dok je najviše izvozila medicinske i farmaceutske proizvode. Ukupni uvoz iz Libije prošle godine bio je u vrednosti oko 150 miliona dolara, a 2005. godine svega 137.000 dolara.

italija

ITALIJA: NAJVEĆ

Kada govorimo o količ sa 376.000 barela dne se ubedljivo na vrhu li Francuska, Nemačka i

austrija

Švajcarska

Libija

NAFTNA POLJA U normalnim okolnostima u Libiji se dnevno proizvede 1,6 miliona barela sirove nafte, što je 2 procenta svetske potrošnje. Zbog sukoba, proizvodnja je pala na svega pola miliona barela nafte


23/06/2011.

Novi Magazin

Franc

BROJ 8

20.6.2011 21:36:05

FTE IZ LIBIJE

A UDARU

koja je u najvećoj zavisnosti od libijske nafte zato što čak četvrtina dolazi sa severa Afrike. U stopu je prate Irska i Austrija koji iz Libije sto svojih potreba. Preko 85 odsto libijske nafte izvozi se u Evropu

Velika britanija

Grčka

nemačka

lija

JA: NAJVEĆI POTROŠAČ

Španija

ovorimo o količini, Italija .000 barela dnevno nalazi dljivo na vrhu liste. Slede ska, Nemačka i Kina

Kina

australija

portugalija

Holandija

SAD

rancuska

SAD NISU NA UDARU Sjedinjene Države iz Libije dobijaju svega pola procenta svojih energetskih potreba, zbog čega nisu previše na udaru. Većinu nafte SAD dobijaju iz svojih bušotina, kao i iz Kanade, Meksika i Saudijske Arabije

skala naftne zavisnosti (procenat uvoza sirove nafte iz libije od ukupnog uvoza date zemlje)


51 20.6.2011 21:36:07

Svet > Pobeda proislamista

Turci više ne Nije prošlo ni devedeset godina otkako je Mustafa Kemal Ataturk napravio modernu, sekularnu državu od zemlje koja je dugo važila za „bolesnika Evrope“, a već se čini da se Turska udaljava od njegovog sekularnog nasleđa, dok istovremeno postaje ekonomski jaka država, primećuje Tamara Jorgovanović

T

reća u nizu - i najubedljivija - pobeda proislamske Stranke pravde i razvoja (AKP) premijera Redžepa Tadžipa Erdogana na parlamentarnim izborima 12. juna pokazala je rađanje jedne nove, samouverene Turske koja više nije primorana da traži društvo onih koji je neće. Ovi izbori protekli su bez jedne teme bez koje se dosadašnje kampanje nisu mogle ni zamisliti. Evropska unija bila je upadljivo odsutna iz predizbornih debata, što je samo potvrdilo slutnje o sve većoj ravno-

Pamuk: Evropa greši

dušnosti Turaka prema evrointegracijama. To što birači nisu kaznili vladajuću stranku iako ne samo da ih nije „uvela u Evropu“, nego im nije omogućila čak ni bezvizni režim, pokazuje da su građani ubeđeni da krivac nije u Maloj Aziji. Takođe i ono što se događa u Grčkoj ne ohrabruje proevropska osećanja. Turci zaista mogu da budu umorni od Evrope. Pre pola veka pokazali su interesovanje za ulazak u evropsku porodicu, 1987. su aplicirali za punopravno članstvo, 1999. su najzad postali kandidat, a 2004. najzad i zvanično počeli pregovore. Već godinu dana ovi pregovori su na ledu i pitanje je kada će se nastaviti,

Pisac Orhan Pamuk, koji je u vreme izbora boravio u svom rodnom Istanbulu, rekao je da EU greši što odbija Tursku koja je sve uticajnija na poljima umetnosti, kulture, ali i politike. Prema njegovim rečima Turci trenutno skeptičnije gledaju na Evropu, jer se sam svet promenio. „Evropa je postala bogatija, ali je i čitava serija nezapadnih zemalja takođe postala mnogo bogatija“, objasnio je pisac. Nobelovac Pamuk osuđen je u martu da plati novčanu kaznu od oko 3.000 evra jer je u jednom intervjuu rekao da je u Turskoj ubijeno 30.000 Kurda i milion Jermena. Zbog ovakvih izjava Pamuk je od 2006. stalno na meti vlasti.


23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

1987.

Turska aplicirala za punopravno članstvo u EU

1999. postali su kandidat za članstvo u EU

2004. najzad i zvanično počeli pregovori za članstvo u EU

2023. godinu Turska želi da dočeka kao jedna od 10 najbogatijih zemalja u svetu

a ulazak u EU nije moguć pre 2014. Brisel insistira na uslovima koji još nisu ispunjeni, kao što su kiparsko pitanje i poštovanje ljudskih prava. Većina Turaka gleda na EU kao na ekskluzivni „hrišćanski klub“ koji prema Turcima gaji duboke predrasude, pa danas samo 50 odsto građana podržava ulazak u Uniju, u odnosu na 75 odsto pre 7 godina. Turski ulazak u evropsku porodicu, inače, podržavaju SAD i Velika Britanija, dok su najveći protivnici Francuska i Nemačka. Evroskepticizam Turaka naveo je bivšeg ministra spoljnih poslova Britanije Džeka Stroua da kaže kako je na ovim izborima gubitnik Evropska unija, jer je okrenula leđa „najjačoj, najbogatijoj i najdemokratskijoj državi na Bliskom istoku“. Iako se većina Evropljana ne bi složila sa ovom poslednjom ocenom - kada je reč samo o slobodi štampe, recimo, Reporteri bez granica smestili su Tursku na 138. mesto, a pretpostavlja se da se u zatvorima trenutno nalazi više od 50 novinara. Turska je trenutno zaista zemlja sa sjajnom perspektivom i 16. država u svetu po ekonomskom razvoju. Za devet godina koliko je na vlasti, Erdogan je stvorio mnogo bogatiju državu sa boljim socijalnim sistemom. Dok je na Zapadu vladala kriza, Turska ekonomija je 2010. zabeležila rast od 8,9 odsto, a očekuje se da će taj broj ove godine iznositi između četiri i pet odsto. Poređenja radi, u državama EU očekuje se rast od jednog procenta. Nezaposlenost je i dalje visoka, ali pada, a mala i srednja preduzeća čine kičmu ekonomije. Inflacija iznosi 7 odsto, a do 2013. zemlja će otplatiti veliki dug MMF-u uzet 2001. zbog bankarske krize. Već je najavljeno da stogodišnjicu stvaranja moderne, se-

20.6.2011 21:36:09

ne žele u EU kularne države 2023. Turska želi da dočeka kao jedna od 10 ekonomski najrazvijenijih zemalja u svetu. Novi ustav omogućiće brisanje represivnih zakona koje je donela vojska još osamdesetih, a zbog kojih EU stalno proziva Tursku. Ono na čemu insistira vlada u Ankari, ali i političari iz drugih zemalja koji joj pružaju podršku, jeste da su se Turska, Evropa i ceo svet promenili u poslednjih deset godina i da Brisel mora da prihvati novu stvarnost. Poneta sjajnim ekonomskim bumom i veoma živom diplomatskom inicijativom u arapskom svetu, Turska se sada oseća ravnopravnijom Evropi

Sve glasnije i češće čuje se ono što je premijer Erdogan rekao uoči izbora: da više Evropi treba Turska nego Turskoj Evropa

Evropska unija bila je upadljivo odsutna iz predizbornih debata, što je samo potvrdilo slutnje o sve većoj ravnodušnosti Turaka koja je u krizi, pa se iz Male Azije sve glasnije i češće čuje ono što je premijer Erdogan rekao uoči izbora: da više Evropi treba Turska nego Turskoj Evropa. Objašnjavajući u intervjuu nemačkom Špiglu šta je predsednik vlade hteo da kaže, turski šef diplomatije Ahmed Davutolu odgovorio je da Turskoj nije potrebna Evropa da bi zadovoljila potrebe za energijom, već Irak, Iran i Rusija. „Evropljani, s druge strane, zavise od anadolijskog koridora da dobiju naftu i gas. Istina je da smo potrebni jedni drugima. To je jedini način da nadjačamo sile kao što su Kina i Indija. I vi i mi treba da se pitamo: u čemu je budućnost Evrope?“, rekao je ministar.


53 20.6.2011 21:36:12

Svet > Pobeda proislamista Jedna od karata na koju Ankara igra jeste i starenje Evropljana: procenjuje se da će do 2050. u EU biti 207 miliona radnika, 33 miliona manje nego danas, a samo 169 miliona ukoliko se zaustavi priliv radnika iz država koje nisu članice. Turska ima 74 miliona stanovnika, a čak 65,2 odsto je staro između 15 i 64 godi-

Turska je trenutno 16. država u svetu po ekonomskom razvoju. Turska ekonomija zabeležila je 2010. rast od 8,9 odsto

Osetljiv na kritike Iako je sredinom devedesetih i sam u zatvoru odsedeo četiri od deset meseci, na koliko je osuđen zbog čitanja jedne islamske pesme, premijer Erdogan sklon je da tuži po zakonu koji inače želi da promeni. Prema turskom pravu povreda časti ne spada u slobodu govora, što je premijer iskoristio da izvede na sud svakoga ko bi mu ugrozio ugled ili mu se podsmevao. Podaci nisu dostupni javnosti, ali kako piše Vol strit džornal, samo za prve dve godine na mestu predsednika vlade broj tužbi iznosio je 57. Premijer je pobedio 21 put i na ime odštete dobio 350.000 evra. Prema rečima jednog advokata koji se bavi slobodom medija, broj Erdoganovih tužbi trenutno se meri stotinama. Među optuženima su karikaturista koji je premijera nacrtao kao krpelja koji isisava krv iz radnika, studentska pozorišna trupa jer ga je u pesmi nazvala „uličnim prodavcem“, kao i brat i sestra koji su ga (takođe u pesmi) prozvali da je odgovoran za nezaposlenost. No, premijer bi se uskoro mogao naći sa druge strane optuženičke klupe: lider opozicije Kemal Kilidždarolu najavio je tužbu protiv Erdogana jer ga je nazvao „hodajućom mašinom laži“ i „besramnim, nemoralnim i bezobzirnim“.


23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

ne. Ovakav potencijal nije za odbacivanje. S druge strane, Evropa je već tržište za 50 odsto turskog izvoza, pa ni to ne treba odbaciti. S obzirom na to da najveće protivnike ima u Parizu i Berlinu, Ankara najverovatnije čeka ishod izbora u Francuskoj 2012. i Nemačkoj 2013. kako bi videla na čemu je. Do tada zemlja se drži diplomatskog programa „bez problema sa susedima“ i predano radi na ulozi regionalnog lidera i posrednika u rešavanju kriza od Balkana do Bliskog istoka. Jedan od ciljeva je uspostavljanje slobodne trgovinske zone i bezviznog režima sličnog šengenskom, koji bi obuhvatao oblasti Bliskog istoka, Persijskog zaliva i Tursku. Takođe, njen kredibilitet u pobunjenim arapskim zemljama zaista je veliki zbog uspešnog spajanja islamskih vrednosti, osnovnih sloboda i ekonomskog napretka. Ankara će mnogo lakše uticati na ljude u ovim zemljama nego Vašington ili Brisel, ali će ipak biti „evropski igrač“ zahvaljujući članstvu u EU. Istovremeno, insistiranjem na evropskom putu turska vlada želi da dokaže da islam i demokratija nisu nespojivi i da svet ne treba da se plaši nečega što zapadni analitičari već nazivaju „neoosmanizmom“ iz Anadolije.

20.6.2011 21:36:14

Svet > Grčka

Ko je toliko

1) hrabar 2) lud

a j i s n a n fi r a t s i n i ude m

da b

J

oš jedno vrelo leto je pred Grcima, ali niko se u toj zemlji neće zadovoljno rashlađivati svežnjima evra od hordi turista i beskrajnim kafenisanjima u radno vreme u senci maslina. Biće ovo, sva je prilika, dugo i možda najvrelije leto grčkog nezadovoljstva. Tri godine duga kriza, koja se u svetu zauzdava i oblikuje malo političkim, malo veštinama finansijskog štapa i kanapa, u Grčkoj je stigla do kraja tobogana. Gde će doskočiti i kako, u ovom trenutku niko ne zna. Ni Evropljani ni svet ni finansijske institucije, a čini se - to najmanje znaju sami Grci. U suštini, krčkanje (oko) Grčke svelo se na to da Grci spasavaju svoju budućnost i zemlju od bankrota, a Evropska unija preko Grčke prelama budućnost evra. Ako Grčka ne otplati svoje dugove cena pozajmica će skočiti za druge zemlje-dužnike,


Grci spasavaju svoju budućnost i zemlju od bankrota, a EU preko Grčke prelama budućnost evra. Analitičari s kojima je razgovarala Aleksandra Ajdanić jedinstveni su da će Unija učiniti sve da spase Grčku, jer time spasava i sebe a onda će i one biti na ivici nelikvidnosti ili bankrota. Nije reč samo o Irskoj i Portugalu koje su već dobile prve spasilačke zajmove iz fonda evrozone. Tu je i Španija, u kojoj već danima traju protesti zbog oštrih mera štednje, a prema mišljenju stručnjaka mogle bi im se pridružiti i vrlo zadužene Italija i Belgija, čak pre Španije. Sve u svemu, spasavanje Grčke direktno je vezano sa sudbinom evrozone, a sva ta neizvesnost o dometima i efektima “zaraze” već talasa i globalno finansijsko tržište.

355

milijardi evra iznosi grčki dug

“Grčki problem je deo mnogo šireg problema, velike krize s kojom se suočava evrozona, ne samo njena periferija, kako to u Briselu kažu, već i zemlje sa suficitom, poput Nemačke, Holandije, Finske”, kaže za Novi magazin Spiros Vretos, novinar i dugogodišnji ekonomski analitičar iz Atine. “Ovo nije samo evropska, već i globalna kriza”, korak dalje ide Kostas Panajotakis, profesor sociologije. “A ona je pokazala ne samo nekompetentnost, već i glad političkih i ekonomskih elita koje vode

55

20.6.2011 21:36:14

Svet > Grčka svet, i to je suština problema. I sada su praktično obični ljudi iz Grčke i Evrope pozvani da plate grehove banaka i političara koji ih nisu na vreme regulisali”. GRČKA I NEMAČKA: Trenutno u spasavanju onoga što spasavaju svako za sebe, i Grčka i EU, kupuju vreme. Svaki ishitren ili pogrešan korak mogao bi da ima neslućene posledice. Čak je i nemačka kancelarka Angela Merkel, uvek vrlo oštra u postavljanju uslova za davanje pomoći “neodgovornim” i rasipnim Grcima, ovih dana malo ublažila stav i pokazala spremnost da ne trenira strogoću nauštrb sudbine cele evrozone. Njeno “smekšavanje” nije uslovljeno samo neodrživošću predloga da privatni kreditori preuzmu spasavanje Grčke, na šta su joj evropske kolege skrenule pažnju, već i upozorenjima da bi takav potez na duže staze mogao značiti da bi se evrozona mogla naći u ulozi Grčke, pa onda tražiti od MMF pojas za spasavanje. Niko u ovom trenutku – a najmanje Nemačka ne želi ni da pomisli na takav scenario, koji se nekako paralelno provlači svetskim medijima s pitanjima najvećih evro-pesimista o eventualnom napuštanju evra. Dakle, Unija će učiniti sve da spase Grčku, jer time spasava i sebe. Ali Grčka mora da odradi svoj deo posla i više nema praznih obećanja. Kad ispuni zadate uslove dobiće pomoć. Grčka nije dovoljno velika da uzdrma EU - čak ni združeni problemi Grčke, Irske i Portugala još nisu preveliki zalogaj, ali prelivanje grčkog scenarija na Španiju i ostale zemlje s povećim dugovima i budžetskim deficitima, već bi bilo igranje vatrom.


23/06/2011.

Grčka mora da odradi svoj deo posla i nema više praznih obećanja. Kad ispuni zadate uslove dobiće pomoć Sa Grcima u poslednje vreme nikome nije lako, a najmanje njima samima. Premijer Papandreu pokušao je svega u par dana sve što se moglo sa ciljem da zaustavi sve masovnije ulične proteste, nezadovoljstvo sunarodnika naraslo do pucanja i ostavke svojih ministara – od ponude da podnese ostavku i da se formira vlada nacionalnog spasa, do jedino sprovedenog - rekonstrukcije vlade. Iako je novi Papandreuov kabinet više formalni potez nego suštinska promena, ipak je sklonjen jedan

Novi Magazin

15,9

odsto je trenutna stopa nezaposlenosti

trn iz oka Grcima – dosadašnji ministar finansija koji je bio arhitekta novih mera štednje. Papandreu je kupio malo vremena. Novi ministar, jasno je ipak, ništa neće promeniti ni kod kuće ni u EU. Već na prvom koraku, na sastanku ministara finansija evrozone u Luksemburgu, nije osigurao 12 milijardi evra vrednu petu infuziju iz paketa pomoći koji je Grčkoj odobren prošle godine (110 milijardi evra). Iako je peta tranša najavljivana kao sigurna stvar već krajem juna, ministri su se ipak razišli prolongirajući je za juli dok ne dobiju crno na belo da će rekonstruisana vlada u Atini dobiti poverenje, a onda obezbediti i opšti konsenzus o novim merama štednje. Ako toga bude, onda će razmotriti i dugoročnu pomoć svojoj južnoj članici.

Čak je i nemačka kancelarka Angela Merkel, uvek vrlo oštra u postavljanju uslova za davanje pomoći “neodgovornim” i rasipnim Grcima, ovih dana malo ublažila stav

BROJ 8

20.6.2011 21:36:16

Spasilački fond Ministri finansija članica Evropske unije povećali su garancije za spasilački fond iz kojeg će ubuduće moći da se pozajmi 440 milijardi evra umesto dosadašnjih 250 milijardi. Evropskom fondu za finansijsku stabilnost bile su potrebne garancije veće od kreditnih kapaciteta i zbog kreditnog rejtinga i privlačenja investitora. To bi trebalo i da 17članu evrozonu osnaži u neposrednom sudaru sa grčkom krizom, ali i dužničku krizu koja se zarazno širi.

STARE NAVIKE: “Grčka finansijska kriza prerasla je u političku – politički sistem uveden 1974. posle pada hunte dostigao je limit i političke partije nisu više u stanju da izraze volju naroda. Ljudi nisu dobro informisani, ne shvataju na kakvom se raskršću zemlja našla i kakav je ulog”, kaže Vretos. Korupcija i jaz između privatnog i državnog sektora, u kojem su bile stečene sve moguće privilegije, važni su faktori koji su doveli do krize. I sada, kada

paket novih mera dodatno udara na državne službe, najavljujući ukidanje još 1.500 radnih mesta, smanjenje plata za dodatnih 30 odsto i povećanje poreza, ti ljudi i dalje ne žele da se odreknu svojih privilegija. Kao ni mnogi kojima su mito i korupcija doneli mnoge blagodeti. Huliti sada na prethodnu Karamanlisovu vladu, što je otkako je ušetala Grčku u evropsko dvorište, sve finansijske podsticaje preusmerila

Grci sada ne shvataju da ih nekoliko godina previše rasipnog života vraća u neku mnogo manje ružičastu prošlost

28

milijardi evra su nove uštede u budžetu

50

milijardi evra očekuje se od privatizacije do 2015.

na podstrekivanje potrošnje, a zatim i lažirala godišnje izveštaje – uzaludan je posao. Urađeno je šta je urađeno, a Grci koji su se posle godina nemaštine i stega hunte odjednom našli na šarenom bulevaru zahvaljujući na svakom koraku podgrevanom potrošačkom mentalitetu i evrima u novčanicima, sada ne shvataju da ih nekoliko godina previše rasipnog života vraća u neku mnogo manje ružičastu prošlost. Grčka drama, začinjena ogromnim deficitom i dugom od 355 milijardi evra, u ovom trenutku je vrlo kompleksna i neizvesna rabota za sve njene direktne učesnike, ali i za one koji moguće scenarije raspleta za sada posmatraju sa strane, pokušavajući da na vreme zauzmu odgovarajuću poziciju. Ulozi su različiti, ali moguće posledice nisu. Idealan scenario ne postoji jer opšti je utisak da Grčka neće biti u stanju da, oslanjajući se samo na rast svoje privrede, ako i kada do njega dođe, otplati dugove. Svaki novi zajam koji uzme samo će biti dodatni pritisak za vraćanje dugova, a ne za podsticanje privrede. To samo znači da je potrebno zaista promisliti strategiju pomoći i Grčkoj i drugim evropskim dužnicima. Možda će na kraju Grčka ipak stići i do bankrota. Neki kažu - možda bi joj dobro bilo da se odrekne evra, pa ako već ekonomski propada neka očuva nacionalni ponos. Možda bi trebalo da restrukturira svoj dug, otpiše polovinu…I tako redom. Očigledno je da je teorijskih mogućnosti mnogo. Za praktične, moraće da se sačeka kraj leta, odnosno vreme koje su i Grčka i EU “kupile” ovog juna. Ako se u međuvremenu nešto neplanirano ne dogodi.

57


20.6.2011 21:36:17

Kultura

Poročna Ejmi

Vest o propalom koncertu čuvene soul pevačice Ejmi Vajnhaus u Beogradu obišla je svet. Mira Pantić je bila na koncertu i za čitaoce Novog magazina prenosi šta se događalo

Foto: FoNet/AP

Prema pisanju britanskih tabloida pred evropsku turneju održala je tajni koncert u londonskom klubu „100“, gde je bila trezna i zvučala sjajno. Avalon produkciji, organizatoru koncerta u Beogradu, poslala je dugačku listu zahteva, među kojima je bio

E

vropska turneja Ejmi Vajnhaus visi o koncu. Koncerti u Atini i Istanbulu otkazani su posle skandaloznog nastupa britanske zvezde na beogradskom Kalemegdanu gde se ona, pod dejstvom alkohola i verovatno narkotika, teturala po bini, saplitala i bezuspešno pokušavala da otpeva makar jednu pesmu. Pitanje je da li će problematična pevačica uspeti da se sastavi do jula, za kada su zakazani njeni nastupi na festivalima u Španiji, Švajcarskoj, Italiji i još nekoliko evropskih država.


02/06/2011. 23/06/2011.

Novi Magazin

Turneja britanske dive najavljivana je mesecima. Fanovi su upravo zbog njene sklonosti porocima strahovali da se koncert u Beogradu neće ni održati. Pesimizam je donekle ublažen krajem maja, kada je saopšteno da je Ejmi otišla da se rehabilituje u jednoj londonskoj klinici za lečenje bolesti zavisnosti, kako bi bila u top formi za nastupe. Bilo je i drugih uveravanja da je gospođica Vajnhaus spremna za performans, da se vratila u normalu i da to nije ona ista „devojčica“ koja je često fotografisana u stondiranom stanju, koja je fizički nasrtala na fanove i hapšena zbog posedovanja narkotika.

Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)

BROJ 85

20.6.2011 21:36:20

Hvala Beograde! Bilo je sjajno. Postavljeno u 2.40, 19. juna thelittleidiot http://twitter.com/thelittleidiot

i onaj da u sobama hotela u kojem odseda sa svojom svitom ne sme biti minibarova. Fanovi su namah poverovali da će svadljiva i nepredvidljiva Ejmi pružiti svoj maksimum na koncertu. Umesto toga, pevačica je izašla na binu, počela da posrće, da pada i mumla. Publika je prvih petnaestak minuta reagovala smehom i aplauzom na pevačicine gafove, ali im posle toga njeno recitovanje, zaboravljanje reči pesama, bacanje mikrofona, užasno loš glas i zaplitanje jezikom više nisu bili simpatični. Gađali su je papirima, skandirali, tražili da napusti scenu. Njenom bendu, koji je bio sjajan, evidentno nije bilo nimalo prijatno što su ni krivi ni dužni deo skandala. Pevačica se, s druge strane, nije obazirala na prekor publike pošto se činilo da uopšte nije svesna gde se nalazi – da

Ne poznajem Ejmi Vajnhaus, ali iskreno se nadam da će neko njoj blizak moći da interveniše i pomogne joj. Ovo je zaista tužno. Postavljeno u 00.08, 19. juna

li je na koncertu, u kafani ili na fudbalskoj utakmici. Pominjala je Atinu, Njujork... Bilo je i onih koje ništa od pomenutog nije iznenadilo. “Pa šta vam je ljudi, to je ona. Ejmi koju poznajemo. Gledali ste na ‘jutjubu’ koncerte iz drugih gradova. Ili obori publiku sjajnim nastupom, ili se sama sruši čim izađe na binu. Nepredvidljiva je“, rekao je jedan od fanova. Prognoziraju joj da će, ako tako nastavi, završiti kao Dženis Džoplin, talentovana zvezda šezdesetih, koju su alkohol i heroin oterali u smrt u 28. godini. Ejmi Vajnhaus ima nepunih 28 godina, sjajna je pevačica, ima izvanredne vokalne mogućnosti i ogroman talenat. Ali, sve više ide ka tome da podeli sudbinu drugih izvanrednih muzičara koji su tragično završili, poput Džima Morisona i Kurta Kobejna. skom pozorištu i pozdravljena pravim ovacijama. Predstavu je režirao Slobodan Unkovski, a igraju Anita Mančić, Branislav Lečić, Goran Šušljik, Ivana Vuković, Ljubomir Bandović, Sloboda Mićalović, Svetlana Bojković I Vojislav Brajović

P

osle „Beogradske trilogije“, „Supermarketa“, „Skakavaca” i „Barbela”, Biljana Srbljanović je ponovo pred beogradskom pozorišnom publikom. Njena najnovija drama “Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)“ premijerno je izvedena u Jugoslovenskom dram-


O svojoj drami Biljana Srbljanović kaže: “Pitanja su uvek ista - šta je ono što nas večno sukobljava u generacijama roditelja i dece, kako je odrastanje bolno i nekada traje do pozne starosti i kako smrt, osim logične tuge, donosi i neku čudnu vrstu smirenosti. Komad govori o generaciji mog oca, generaciji Valtera u Sarajevu, o ovoj mojoj, zagubljenoj generaciji, i onim sledećim koje nastavljaju taj ciklus porodičnih sukoba, opsesija, velike ljubavi i besa. Komad je za mene pre svega smešan, mada mislim da ti izuzetni glumci nalaze neki pravi ton između tuge i sete, i komike života i smrti.”

Ime: moby Lokacija: L.A. Bio: ćelavi vanzemaljac

Naš izbor Najnovija svetska DVD produkcija

HÆVNEN  Drama

Režija: Susanne Bier; Scenario: Anders Thomas Jensen; Uloge: Mikael Persbrandt, Trine Dyrholm, Ulrich Thomsen; Trajanje: 119 minuta. Životi dve danske porodice se ukrštaju kroz intenzivno, ali rizično prijateljstvo dva dečaka. Ekipa vrhunskih skandinavskih glumaca i do sada najbolja saradnja proslavljene režiserke Bier i plodnog scenariste Jensena. Film je dobio Oskara i Zlatni globus za najbolji strani film. DES HOMMES ET DES DIEUX  Drama Režija: Xavier Beauvois; Uloge: Lambert Wilson, Michael

Lonsdale; Trajanje: 120 minuta Devet francuskih monaha trapističkog manastira u Alžiru živi u harmoniji sa lokalnim islamskim stanovništvom, sve do pojave fundamentalista 1996. kada počinje građanski rat. Moderna tragedija, sa dugim i meditativnim kadrovima. SANCTUM  Avantura, drama, 3D

Režija: Alister Grierson; Producent: James Cameron; Uloge: Richard Roxburgh, Rhys Wakefield, Alice Parkinson, Daniel Wyllie, Ioan Gruffudd; Trajanje: 108 minuta Ekipa speleologa okupila se da istraži nepoznatu podmorsku pećinu kod Papue Nove Gvineje, ali stvari ubrzo počinju da idu neplaniranim tokom. Podvodna fotografija je odlična, a producent je James Cameron i to je filmu glavni adut. Ipak, priča je krajnje melodramatična, a dijalozi su banalni.

59 20.6.2011 21:36:22

Kultura > Film

Deca pojedenih roditelja Na festivalu Cinema City sa posebnim interesovanjem očekuje se premijerno prikazivanje omnibus filma „Oktobar“, grupe reditelja najmlađe generacije. Sa dvojicom autora, Ognjenom Isailovićem i Ognjenom Glavonićem, razgovarao je Ivan Ikić, pokušavajući da utvrdi kako je ovaj neobičan film o 5. oktobru nastao i koje su mu poruke

U

glavnoj domaćoj selekciji Nacionalna klasa, ovogodišnji Cinema City premijerno prikazuje omnibus film Oktobar, originalno diplomsko ostvarenje sedmoro mladih reditelja sa beogradskog Fakulteta Dramskih Umetnosti u klasi našeg proslavljenog reditelja Slobodana Šijana. Film “Oktobar” donosi svež pogled sedam mladih reditelja koji su bili tinejdžeri kada je režim Slobodana Miloševića pao. Kroz sedam intimnih priča on predstavlja i kompleksnu sliku današnje Srbije, ambivalentnog društva koje nosi teret tranzicije i borbe između starog sistema sa jedne i Evropske unije sa druge strane. Autori “Oktobra”


23/06/2011.

su Ivan Pecikoza, Senka Domanović, Ognjen Isailović, Dane Komljen, Damir Romanov, Ognjen Glavonić i Milica Tomović. Razgovarali smo sa Ognjenom Isailovićem i Ognjenom Glavonićem.

Koliko se vaše priče međusobno razlikuju i šta mislite da im je zajednička nit koja ih međusobno spaja? Ognjen Isailović: Međusobno se razlikuju u onoj meri koliko se i mi međusobno razlikujemo. Čini mi se da ih spaja iskreni pristup procesu pravljenja, gde iskreno podrazumeva da je svako od nas dao najbolji deo sebe oblikujući svoj delić celine, imajući poverenje u ostale kolege i njihove deliće. Ognjen Glavonić: Sve priče razlikuju se žanrovski, stilski i estetski.

Novi Magazin

BROJ 8

Filmovi menjaju ljude, a ljudi menjaju svet. Ali, malo je dobrih ljudi i dobrih filmova. A čak i dobri ljudi retko gledaju filmove. Još ređe su ti filmovi dobri, Ognjen Glavonić Uočljiva nit koja ih povezuje je datum i mesto radnje, odnosno dan 5. oktobar 2010. godine i grad Beograd. Ali, mislim da je nit koja je manje vidljiva snažnija i bitnija - to je neka vrsta generacijskog stava i osećanja prema događajima koji su odredili ne samo istoriju ove zemlje, već i nas kao pojedince.

20.6.2011 21:36:23

Autori “Oktobra” za sebe vole da kažu: Revolucija jede svoju decu, ali nas je teško svariti

Kako je, po vašem mišljenju, petooktobarska revolucija pojela svoju decu? Da li se vi osećate kao ta pojedena deca revolucije? Ognjen Isailović: Više mi se čini da je pojela generaciju naših roditelja. I to ne sama, već zajedno sa mnogo groznih stvari koje su se smenjivale i metastazirale proteklih 50 godina... Moje osećanje je da smo mi kao deca pojedenih roditelja shvatili da od njih ne možemo više očekivati promene, mnogo su toga oni promenili i sami nasilno bivali menjani. Ne računajući mali broj roditelja korumpiranih bilo kojim oblikom moći, ostatak je prilično umoran. Nas ”mlade” upravo to može naterati da brže odrastemo, ako se ne utopimo u lenjosti i cinizmu. Ognjen Glavonić: Siguran sam da kada su u igri velika očekivanja i ogromne nade, posle promene bilo


koje vrste, čak i one željene, i borbe vredne, apetiti nikada ne mogu do kraja biti zadovoljeni i uvek ostane osećanje potrošenosti i iskorišćenosti. Nažalost, neko vreme se ne može izbrisati niti ispraviti. Niti pretvoriti u nešto što bi bilo ukusno. Naravno da mislim da je moglo i moralo mnogo

Internacionalni filmski festival Cinema City koji se održava u Novom Sadu od 18. do 25. juna ima 14 selekcija domaće i strane produkcije, sa tri takmičarske selekcije i brojnim retrospektivama. Preko 150 filmova, više od sto premijera, prikazuje se na pet zatvorenih i četiri otvorene lokacije, a festival dodeljuje 20 nagrada za domaći, internacionalni i low budget film. Premijerno se prikazuju četiri nova domaća filma unutar selekcije „Nacionalna klasa“: „The box“ Andrijane Stojković, „Kako su me ukrali Nemci“ Miše Radivojevića, „Ako zrno ne umre“ Siniše Dragina i omnibus diplomaca beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti „Oktobar“.

više da se uradi, promeni i uredi. Ali isto tako mislim da je neodgovorno žaliti za vremenom koje je prošlo, a naročito za vremenom koje je dovelo do akumulacije nada i očekivanja i tog datuma i tih promena.

Kako ste vi doživeli 5. oktobar 2000, a kako ga danas doživljavate sa ove istorijske distance? Šta mislite da se promenilo za tih deset godina? Ognjen Isailović: Dvehiljadite sam vozio bicikl sa drugarima jer smo ranije bili pušteni iz škole zbog nereda. Promenilo se to što se 2000. koristila fraza: ”Nećemo poslednjih deset godina”, a od tada je prošlo novih deset godina. Ognjen Glavonić: Ja sam se tog dana selio iz jednog u drugi stan, jedan dom sam zamenio novim. Kre-

61

20.6.2011 21:36:24

Kultura > Film

nuo sam u gimnaziju, upoznao gomilu novih drugara s kojima se i danas družim i s kojima sam te dane i taj dan proveo osmatrajući i slušajući dešavanja oko nas, dešavanja koja su bila mnogo veća od nas. Prijala mi je ta opuštenost u prepuštanju toj masi ljudi ispunjenih u isto vreme nevericom i zadovoljstvom. U odnosu na taj dan ljudi su tužniji i umorniji, ali u odnosu na vreme koje je prethodilo tom danu ipak se normalnije diše i zdravije i slobodnije kreće. Iako je uređenija i normalnija, septička jama je i dalje septička jama. Kao mladi ljudi koji prave filmove, verujete li da ti filmovi mogu da menjaju „svet“? Zašto mislite da ga menjaju ili ne menjaju.... Ognjen Isailović: Ako se uzme da je svaki čovek svet za sebe, onda verujem da može da pomeri, prodrma


23/06/2011.

Dvehiljadite sam vozio bicikl sa drugarima jer smo ranije bili pušteni iz škole zbog nereda. Promenilo se to što se 2000. koristila fraza: ”Nećemo poslednjih deset godina”, a od tada je prošlo novih deset godina, Ognjen Isailović mali broj ljudi, da ih pokrene da se zamisle. Nije malo ako utiče i na 3, 4 takva ”sveta”. Ognjen Glavonić: Filmovi menjaju ljude, a ljudi menjaju svet. Ali, malo je dobrih ljudi i dobrih filmova. A čak i dobri ljudi retko gledaju filmove. Još ređe su ti filmovi dobri.

Novi Magazin

BROJ 8

Vaš film se bavi preispitivanjem identiteta u tranzicionoj Srbiji. Kako je zapravo, po vašem mišljenju, lični identitet ugrožen u tranzicionom vremenu? Ognjen Isailović: Često se u svakoj oblasti spominju ”klanovi”. Mislim da su klanovi vrlo ozbiljna reč. Kod nas je slučaj kumovsko-rođačko-zavičajno-partijskog združivanja. A ”zadruge” se tolerišu sve dok i jedni i drugi profitiraju. Dijalog i proces rasta su neprofitabilni. Zato su se pravi ljudi odavno povukli u alternativu jer su izgubili glas pokušavajući da nadglasaju. Ognjen Glavonić: Lični identitet ugrožen je u svakom vremenu. Ja sam rođen u SFRJ i u toku života moja zemlja, njeno ime, a i moj pasoš, koji nekako određuje moj identitet, menjan je mnogo puta. Kada se promene odnosi prema ljudima koji

20.6.2011 21:36:25

su iz druge nacije, vere, države, stvara se atmosfera koja je mnogo opasnija i gadnija po lični identitet nego neka tamo tranzicija koja siromaši i bogati ljude. Naš film se bavi ljudima koji žive u sadašnjosti, ali koji sa sobom nose celu ličnu istoriju i veliko iskustvo i nisu određeni samo i najviše tranzicijom ili petooktobarskim promenama, već ograničenošću i krhkošću njihovih sopstvenih nadanja i želja.

Da li je naše društvo uspelo da izgradi nacionalni identitet ili još uvek traga za njim? Šta vi doživljavate kao deo našeg nacionalnog identiteta? Ognjen Isailović: Borba između jeftinog estradnog nacionalizma i lažnog liberalnog malograđanskog tipa građanstva dva su pravca koja mi se podjednako gade. Verujem da su dobri ostaci identiteta sačuvani kod ovih, malopre pomenutih, ljudi koji su se povukli. A možda i pobegli. Ima ih. Ognjen Glavonić: Mislim da je određeni, nažalost, u većini vremena glasniji i uticajniji, deo našeg društva u poslednjih dvadeset godina svojim „angažmanom“ duboko urušio

Mislim da je nit koja je manje vidljiva snažnija i bitnija - to je neka vrsta generacijskog stava i osećanja prema događajima koji su odredili ne samo istoriju ove zemlje, već i nas kao pojedince.

i zaprljao sve što ima ikakve veze s terminima kao što su nacionalno i tradicionalno. Ni hiljadu “novaka đokovića” to neće zakloniti. Da li za sebe vidite šansu u ovoj zemlji i u ovoj kinematografiji ili je šansa negde na nekom drugom mestu? Ognjen Isailović: Trudim se Ognjen Glavonić: Šansa je u meni. Film nema granica, ali države imaju i to je problem. Ja se ipak nekako nadam da ću svojim radom zaslužiti sve što mi se desi. To je, mislim, najpoštenije, makar i živeo u zemlji koja me je mnogo puta naučila nešto drugačije.


20.6.2011 21:36:29

Kultura > Književnost

Mi smo Ivini, Andrić je naš! U Beogradu je upravo održan veliki skup pisaca i književnih kritičara iz Srbije i regiona o Ivi Andriću. Raspravi tokom koje se govorilo o Andriću, Bosni, Mladoj Bosni, Jugoslaviji, Gavrilu Principu, Ferdinandu i Sofiji, topovima oko Sarajeva i Zelenim beretkama u Sarajevu, prisustvovao je i Vule Žurić, koji za čitaoce Novog magazina prenosi najzanimljivija mišljenja

U

galeriji Artget nije mogla „ni igla da padne“ od silnog sveta koji se okupio na početku manifestacije koju je beogradski Kulturni centar organizovao u čast obeležavanja pedesetogodišnjice dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću. Trodnevni program pod nazivom „Andrić, naš sagovornik“ koncepcijski je uobličio profesor beogradskog Filološkog fakulteta Tihomir Brajović, koji je prve večeri bio moderator na tribini „Kako čitamo Andrića i kako Andrić ’čita’ nas: južnoslovenske/zapadnobalkanske kontroverze u ogledalu književnosti“. Naslov možda ne zvuči ni provokativno ni atraktivno, ali su imena učesnika obećavala pravi polemičarski vatromet. Kada je glumac Pavle Pekić pročitao odlomak Andrićevog „Pisma iz 1920“, na Brajovićeva pitanja odgovarali su Miljenko Jergović, Vladimir Pištalo, Goran Samardžić,


23/06/2011.

Novi Magazin

Vladimir Kecmanović i Muharem Bazdulj. „Pisci su uvek i zabavljači, glumci, pripovedači”, kaže književna kritičarka Tatjana Rosić, koja je na Filološkom fakultetu doktorirala sa tezom “Figura oca kao figura odsustva u srpskom romanu dvadesetog veka”. Prema njenom mišljenju “svi pozvani pisci imali su i imaju iskustvo stvaranja i objavljivanja na prostorima bivše Jugoslavije – a bavili su se i raspadom iste te Jugoslavije u svojim delima”. Rasprava kao da je i krenula od prećutne saglasnosti da se nedavnim

raspadom zemlje mnogo pre samih događaja u svojim mnogim delima bavio upravo naš jedini nobelovac. “U istoriji srpske književnosti Andrić se uvek čita relativno konzervativno, u kontekstu istorijskih i političkih paradigmi zapadnog Balkana, te otomanske i austro-ugarske imperije”, podseća Tatjana Rosić i upozorava da “teško se distanciramo od dve tradicionalne premise u interpretacijama Andrića: prva je da je on vrhunski stilista našeg jezika koji je u toj meri kondenzovao svoj izraz da se svaka njegova rečenica može čitati kao neka vrsta sažetog vekovnog iskustva, kao izreka ili poslovica; druga je već pomenuta ideja o Andrićevom delu kao nekoj vrsti hronike balkanske istorije”. Pisci su tog utorka uveče upravo načinili još jednu takvu hroniku. Njihov razgovor o Andriću, Bosni, Mladoj Bosni, Jugoslaviji, Gavrilu Principu, Ferdinandu i Sofiji, topovima oko Sarajeva i Zelenim beretkama u Sarajevu, trajao je više od dva sata. Najraspričaniji je bio Miljenko Jergović, dok je Goran Samardžić na rečima bio najštedljiviji. Vladimir Pi-

BROJ 8

20.6.2011 21:36:29

štalo je, između ostalog, podsetio da koreni jugoslovenstva, nad kojim se u jednom trenutku lamentiralo, počivaju u eri Napoleonovih osvajanja jadranske obale, a Muharem Bazdulj je „iz prve ruke“ svedočio o poprištu „Travničke hronike“. Kao što je mnogobrojna publika i očekivala, Vladimir Kecmanović je prihvatio izazov i jasno i glasno izneo odgovor na pitanje koje je sve vreme lebdelo u rashlađenom vazduhu galerije: čiji je pisac Ivo Andrić? Jergović je umesto svog odgovora konstatovao da je Andrić „najtemeljitije najnečitaniji pisac“ o čijem delu najvatrenije raspravljaju upravo oni koji nisu pročitali ama baš nijednu njegovu rečenicu. „Neki su učesnici bili bolji i sugestivniji, dok su mi odgovori nekih drugih bili manje bliski”, kaže mladi pesnik Marjan Čakarević, koji je od nedavno deo kreativnog tima Kulturnog centra. “Neizmerno je važno


Miljenko Jergović je konstatovao da je Andrić „najtemeljitije najnečitaniji pisac“, o čijem delu najvatrenije raspravljaju upravo oni koji nisu pročitali ama baš nijednu njegovu rečenicu da se različita poetička, ideološka ili egzistencijalna iskustva sučeljavaju i artikulišu u javnom prostoru, da postoji stvarni javni dijalog u kulturi o svim pitanjima, jer je to civilizacijski standard”, ističe Čakarević, “dočim kafane služe za provod i opuštanje, a ne za ozbiljno promišljanje kulture i vođenje kulturne politike.” Kafana je ipak uspela da se “umeša” u realizaciju trodnevnog druže-

nja sa Andrićem i njegovim delom, jer je tokom druge večeri prejaka muzika sa ulice gotovo onemogućila muzičke umetnike da izvedu svoj program. Taj nasilnički ritam, međutim, poslužio je kao sjajna ilustracija za predavanje Tihomira Brajovića “Subverzivni Andrić: politika kao Prokleta avlija književnosti”. Završno veče bilo je rezervisano za tribinu “Između svetlosti i mraka: enigma Andrićeve erotike”, koju je vodila Tatjana Rosić, a na kojoj su učestvovali Jelena Pilipović, Marija Grujić, Petar Jevremović, Žaneta Popović Perišić i Tihomir Brajović. “Kanonizovanje Andrića kao delikatnog, uzdržanog pisca koji je znao pravu meru života i poretka otežava čitanja koja se zasnivaju na ideji decentriranja i dekonstruisanja zadatog poretka”, kaže Tatjana Rosić. “Čini mi se da smo u četvrtak uveče napravili pomak u tom pravcu, mada bih volela da je taj korak bio odlučniji i smeliji. Ipak, mislim da su pomenute nekolike teme vezane za enigmu Andrićeve erotike koje će tek biti istraživane i o kojima će se tek pisati.” Tribina je tekla očekivanim mirnim tokom sve do trenutka dok nije došlo do neslaganja u vezi sa mogućnošću karakterisanja silovanja kao erotskog čina. “I to nas vraća neophodnosti feminističkog, psihoanalitičkog i čak postkolonijalnog čitanja Andrića”, tvrdi Tatjana Rosić i zaključuje kako je učesnicima obeju tribina zajedničko “nastojanje da budu politički korektni. U tom smislu svi su govorili kao da hodaju po minskom polju i mislim da je to odlično. Sada znamo koliko je toga prećutano i koliko toga još moramo ispričati.” “Manifestacija posvećena Andriću bila je jedna od najboljih na kojima sam radio”, priznaje Čakarević. “Reč je o srećnom i promišljenom spoju tradicije i savremenosti. Program je tematski odlično osmišljen, izbor učesnika dobar, a razgovori vrlo inspirativni i živi. Promišljanje Andrića u novom epohalnom kontekstu ostvareno je u potpunosti.”

65

20.6.2011 21:36:31

Kultura > Intervju: Staša Koprivica

S

taša Koprivica ima samo 27 godina, ali je u pozorišnom svetu već postala ne samo ime o kojem se govori sa uvažavanjem, već i ime koje garantuje uspeh kod publike. Karte za njenu predstavu Ne igraj na Engleze, rasprodate su i po mesec dana unapred. Razgovor započinjemo pitanjem o ženama rediteljima. Čini se da su danas gotovo brojnije od muškaraca. „Već petnaestak godina“, kaže Koprivica, „žene reditelji nisu toliki tabu. Ima ih na sceni podjednako koliko i muškaraca. Tu sve potpuno ravnopravno funkcioniše i barem ja nisam osetila nikakvu diskriminaciju. Priča o tome “otkud žena u muškom poslu” ne pije vodu jer to prosto više nije samo muški posao. Mislim da nijedna od aktuelnih rediteljki nije postala poznatija ili uspešnija zahvaljujući svom polu, već isključivo poslu koji je uradila. Mogla bih da izdvojim Anu Tomović i Đurđu Tešić koje su odlične rediteljke. One ne pokušavaju da profitiraju na račun toga što su žene i da se, na primer, bave temama polne jednakosti, već svoj posao rade najbolje što mogu i to rade dobro. U svakom slučaju, dobro je da se to pitanje potpuno prevazišlo i da se više ne gleda ko je kog pola već koliko je vičan zadatku.“ Tvoja predstava “Ne igraj na Engleze” koja je u Beogradskom dramskom pozorištu pravi hit, bavi se fenomenom kladionica. Koliko je ta priča univerzalna, a koliko naša? Tu predstavu nisam počela da radim zbog fudbala u koji se preterano ne razumem. U njoj je prisutna tematika vezana za srednje-mlađu generaciju koja traži pribežište u potpuno trivijalnim stvarima. Junaci kao da su zaključani u određenom periodu života. Oni, zapravo, ne mogu da odrastu i suočeni su sa ozbiljnim problemom prihvatanja odgovornosti prema sopstvenom životu. Ljudi koji idu u kladionice svakako će reći da su njihovi glavni motivi novac i ljubav


23/06/2011.

Trendovi uvek završe na đubrištu pop-kulture

Mladi talenti stižu. Jedna od najistaknutijih među njima je i pozorišna rediteljka Staša Koprivica, koja se oprobala i kao scenarista, glumica i pevačica. Ova višestruko talentovana mlada umetnica u razgovoru sa Petrom Protićem za Novi magazin govori o svojim predstavama, o ženama rediteljima, o novom Internet projektu i televizijskim serijama, o svom ženskom bendu, o tviteru i blogu Fotografije: Zoran Raš

Novi Magazin

BROJ 8

20.6.2011 21:36:34

se više ne igraju nečim, nego igraju nešto. Palo mi je na pamet šta bi se desilo kad bi klincima nestalo struje i kad bi izgubili mogućnost da igraju to nešto. Tu se pojavljuje imaginarni lik Plavog zeca koji je neuhvatljiv i lovca koji ga juri. Kroz čitavu jurnjavu on zapravo uči decu kako mogu da se zabave sami sa sobom i uz pomoć mašte. Komad ima svega desetak replika i u potpunosti je rađen kao crtani film-slepstik. Ali doživeli smo uspeh jer su predstavu gledala deca od dve godine koja su sjajno reagovala. Sem toga,“Plavi zec” je bio na mnogo međunarodnih festivala i funkcionisao bez problema i bez titla.

Da li su ti preči sopstveni ili tuđi tekstovi? Ne volim da pišem tekst za predstavu koju režiram, sve i da imam dobru ideju. Ako ništa drugo, angažujem dramaturga da zajedno radimo na tome jer smatram da su dve glave pametnije od jedne. Za razliku od filma, gde je često dobro da čovek bude kompletan autor, pod uslovom da zna šta radi, u pozorištu je dobro imati dve ili više glava koje rade na jednoj stvari.

prema fudbalu. Ali oni koji se ozbiljno klade, u smislu da već imaju kockarski problem, ne gledaju fudbal već teletekst. A kada je o novcu reč oni ga ne zarađuju već se kockaju. Mislim da je posredi odlaganje života za kasnije. Jer dok god su u svojim groznicama, ne mogu misliti na realne probleme. Glavni junaci u “Ne igraj na Engleze” stavili su na ozbiljnu kocku novac koji jednome služi da plati očeve bolničke troškove, drugom da pokrije putovanje za njega i suprugu, a trećem da vrati dug mafijašima. Svima im život, dakle, visi o koncu. Ali, bitnija je kladionica.


Radiš i u dečijem pozorištu. Možeš li da izdvojiš neku predstavu? Da, i to je moja velika strast. Izdvojila bih “Plavog zeca”, gde sam radila dramatizaciju i adaptaciju sa Milenom Depolo u pozorištu Boško Buha. Tu sam prvi put imala potpunu autorsku slobodu. U pitanju je pesma Duška Radovića koja me vezuje za detinjstvo, ali sam imala i asocijaciju na one old school crtane filmove kakav je Luni Tuns (Looney Tunes). Dobila sam ideju da se u stilu Luni Tunsa obradi jedna aktuelna tema. Klinci danas više ne znaju da se igraju bez pomoći kao što su video igrice. U stvari, oni

Uskoro će se pojaviti nova domaća serija u kojoj učestvuješ kao scenaristkinja. O čemu je konkretno reč? U pitanju je serija “Pevaj, brate!” koja je bazirana na istoimenoj predstavi Stevana Koprivice, mog oca. Tako da nas dvoje zajedno radimo na scenariju. Produkciono gledano u pitanju je sitkom, situaciona komedija, ali to neće biti serija u kojoj se čuje smeh. Emitovanja će krenuti na jesen. Režiser je Ognjen Janković, a direktor fotografije Mihajlo Savić. Trenutno završavamo prvi deo od dvanaest epizoda, a pretpostavljam da će ih ukupno biti dvadeset četiri. Ostavimo, ipak, ljudima da sami procene koliko je to dobro kad pogledaju prvu epizodu. Šta misliš o kvalitetu domaćih serija? Pomenuli smo sitkome, situacione komedije. U svetu se za takve serije angažuje do šestoro pisaca, i to ne slu-

67 20.6.2011 21:36:36

Kultura > Intervju: Staša Koprivica čajno. Jer ukoliko se šestoro složi da je nešto smešno, onda to jeste smešno. Ali to kod nas, nažalost, ne može tako da funkcioniše i zato nam serije nisu preterano duhovite. One su uglavnom urađene na brzaka, površno i produkciono loše. Ima svetlih primera ili onih koji su delimično svetli. Postoje loše režije i loši scenariji koji su super glumljeni. Ili se pojavi odličan scenario koji je loše režiran. Svuda ima nečeg pozitivnog i negativnog. Stara priča kojom se mnogi pravdaju da “publika to voli”, ništa ne znači. Jer publika će voleti bilo šta što ide u udarnom terminu nedeljom uveče. To nije nikakva mudrost. Planiraš da napraviš pionirsku veb seriju na ovim prostorima. Šta te je inspirisalo i kako napreduješ? Veb serija je novi format koji se pojavio na Internetu i postigao gledanost koja je veća od bilo koje televizijske serije u svetu. Čim se snimi nova epizoda ona se postavi na YouTube ili drugi sajt, tako da za mnogo manje vremena i novca nastaje serija koju može da pogleda bilo ko na planeti. Meni je najveća inspiracija bila Feliša Dej, američka glumica koja se umorila od dugogodišnjeg igranja epizodnih uloga i rešila da uradi nešto gde će ona igrati glavnu ulogu. Shvatila je da bi trebalo da napravi svoju seriju. Tako je nastala veb serija “The Guild”, koja se bavi ljudima opsednutim online video igrama. Sama je angažovala glumce, reditelja, direktora fotografije i snimili su seriju koja je vrlo jeftina i efektna, a prilično duhovita. Već posle prve sezone postigla je svetski uspeh, a sve je urađeno iz čistog inata. Serija na kojoj radim zove se“Papirići” i baviće se ljudima koji imaju između 26 i 36 godina, a pri tom žive životima šesnaestogodišnjaka. Radimo praktično volonterski, ali nećemo biti pod pokroviteljstvom televizije ili marketinške agencije. Ako ništa drugo, u projektu će moći da učestvuju ljudi koji inače, zbog raznoraznih stvari, nemaju priliku da se afirmišu. S druge strane, radiće i poznati jer ne bih da pravim nikakvu vrstu diskriminacije. Prosto ću birati prema kvalitetu i spo-


23/06/2011.

Staša Koprivica rođena je 1984. godine u Beogradu. Pozorišnu režiju upisala je 2002. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a nagradu „Dr Hugo Klajn“ za najboljeg studenta režije dobila je 2005. godine. Režirala je predstave Šta je sobar video?, Karma - Koma, U pola cene. Njena predstava Ne igraj na Engleze u Beogradskom dramskom pozorištu pravi je hit, karte su rasprodate i po mesec dana unapred. Ostvarila je ulogu Tiće u filmu Šejtanov ratnik, bila koscenarista filma Šišanje i TV serije Premijer. Peva u muzičkom sastavu Fandango

sobnostima. Iako bi, tehnički bilo ko ovde mogao da napravi veb seriju, ja ću gledati da sve bude potpuno profesionalno. Trenutno smo dogurali do faze predprodukcije.

Sarađivala si na filmskim scenarijima i dobijala glumačke zadatke. Da li planiraš i da režiraš na velikom platnu? U ovoj fazi se ne bih usudila da uđem u neko snimanje filma. Najviše zbog toga što sam izbliza videla kako to izgleda. Trenutno je u Srbiji jezivo stanje po tom pitanju, mnogo gore nego u pozorištu. Potrebni su ogromni budžeti, ogroman rad i mnogo vremena za koje nisam sigurna kako se isplaćuje, ne mislim samo materijalno nego i mentalno, jer znam kako ljudi pogube nerve oko svega toga. Treba, na primer, uložiti pet godina krvničkog rada u film koji će u bioskopu pogledati trideset hiljada ljudi ako imaš sreće i ako te podržavaju ne znam koji mediji. Na sve to neko poluobrazovan uzme da kritikuje tvoj film, i to neargumentovano. Ovde je stvarno mali broj relevantnih kritičara. Inače, trenutno u našoj kinematografiji postoje dva ekstrema: totalna estrada i totalni mrak. Sve i da je ovaj drugi kvalitetan, postavlja se pitanje šta je njegova ciljna grupa i ko će to želeti da gleda. Ima li domaćih filmova koji, ipak, vrede? Mislim da je najsvetliji primer iz prethodne sezone “Tilva roš”. Iako je to diplomski film Nikole Ležajića, urađen je promišljeno, razumno, pažljivo i sa takvim srcem. To je dobar primer kako se pravi umetničko delo koje se direktno tiče reditelja. Taj film funkcioniše. On komunicira i sa

Novi Magazin

BROJ 8

20.6.2011 21:36:40

ljudima izvan tog Bora i izvan naše zemlje, gde postiže neverovatne uspehe. To je jedna lepa, emotivna priča, usput precizno režirana. Dečaci u filmu su naturščici, ali mislim da se majstorstvo Ležajića vidi u njegovom radu sa pravim glumcima. Gradi neke karaktere, pre svega u epizodnim ulogama, koji su potpuno fascinantni i vrlo formanovski. Tako da smatram da će zbog toga njegovi filmovi biti dobri i onda kad ne bude radio sa naturščicima i kad se ne bude bavio Borom.

Ostvarila si san i konačno imaš svoj bend u kojem pevaš. Kako se razvijao taj muzički deo tvoje karijere? Moj paralelni život je bend Fandango. Za to uvek nalazim vremena zato što je zabavno i prija. Stvarno sam oduvek želela da imam bend i sećam se da su mi ranije predlagali da budem solo pevačica, a ja sam odgovarala da ne želim to već da pevam u bendu. Još u srednjoj školi pevala sam prateće vokale za nekakav džeparac i pokupila sam interesantno iskustvo iz studija. A dešavalo mi se slično i u pozorištu - da pevam vokale za dečiju predstavu. Uglavnom, upoznala sam ekipu devojaka koje se bave muzikom, jer se mnogo družim sa ljudima koji sviraju na demo-sceni. Sve je počelo kao zezanje, a posle smo odlučile da napravimo ženski bend. Do sada smo svirale po celoj Srbiji. Mogu se pohvaliti da smo upravo primljene na jedan ozbiljan festival, Jelen Demo Fest u Banjaluci. Tako da uskoro idemo da se rvemo sa jakim imenima.

Pesme koje izvodi tvoj bend sadrže i poneku psovku. Kome su one upućene? Tu se konkretno misli na pesmu „Hejt“, pošto je ona jedina koja sadrži eksplicitne izraze. U pitanju je tipična „raskidačka“ pesma, pisana „iz lika“ zapostavljene i vrlo besne osobe. Nije inspirisana ničijim konkretnim iskustvom, a autor je basistkinja i producent benda Angie Joševski, koja i inače voli malo agresivnije tekstove i muziku. Uživam kad je pevam, svaki


put se lepo oslobodim stresa kad sočno opsujem u refrenu.

Koliko ti u životu znače tviter i blog? Mene blog kao format strašno podseća na pismene zadatke iz srpskog jezika. A ja sam ih u životu onoliko napisala, što svojih, što tuđih. Zato mi sad nekako i nije gušt više da ih pišem. Napišem nešto samo kad mi baš dođe, i to je vrlo retko - što se može videti po malkice zanemarenom blogu koji imam na Blicovom sajtu. Ali, eto, za one koje zanima - nije mrtav, samo hibernira. Tviter obožavam, jer „pratim“ uglavnom ljude koji su vrlo duhoviti, poetični ili one koji imaju korisne informacije, pa mi je retko dosadan. Trudim se da ne davim mnogo ljude na njemu, ali nekad mi se desi da

Stara priča kojom se mnogi pravdaju da “publika to voli” ništa ne znači. Jer, publika će voleti bilo šta što ide u udarnom terminu nedeljom uveče. To nije nikakva mudrost.

imam izlive nepotrebnog znanja ili besmislenih informacija. Izvinjavam se.

Negde sam pročitao da za sebe kažeš da si “mrzitelj trendova”. Zbog čega? Svaki trend prođe kroz tri faze. Faza kad je nov i svi ga vole zato što je tako nov i lud, faza kada svi polako počinju da ga mrze, jer se potrošio i dosadio ljudima; i - faza kada ga opet svi vole jer su shvatili njegovu pravu vrednost ili su prosto nostalgični za periodom kada je bio još uvek mlad. Svaka od tih faza nosi za sobom duge i naporne rasprave, i uživo i na Internetu. Ljudi se nepotrebno svađaju oko trivijalnosti. A trendovi, bili oni dobri ili loši, ionako uvek završe na đubrištu popkulture. Predvidljivost tog procesa užasno me zamara i nervira. Često se u tom procesu unište neke lepe pesme, filmovi I modni detalji, pa su posle neupotrebljivi, a to je šteta.

69

20.6.2011 21:36:43

Kultura > Kulturni modeli

Foto: zoran raš

Taš je kul

T

ašmajdanski park je ovih dana definitivno hit. Svi dolaze da vide kako izgleda park za čiju obnovu je prijateljski Azerbejdžan, za koji jedva da iko zna gde se tačno nalazi, dao dva miliona evra, uz uslov da se na centralnom mestu podigne spomenik Hajdaru Alijevu, takozvanom osnivaču modernog Azerbejdžana. Hajdar je, kao što znamo, umro, pa je njegova čvrsta ruka otišla u legendu, a prema dobrom starom staljinističko-carističkom principu nasledio ga je niko drugi do njegov sin Ilham. I bio je Ilham nedavno u Beogradu, učestvovao u otvaranju parka, bacio pogled na bronzanog oca i zatim otišao u Novi Sad da obiđe jedan drugi sličan azerbejdžanski projekat. I digla se velika prašina, opšta sprdnja zbog srpsko-azerbejdžanske kombinacije, ali čulo se i mnogo gnevnih reči o ugroženom ponosu, nekompatibilnim kulturama usred istorijskog Tašmajdana, a bogami bilo je i političkih varnica u vezi sa rezultatima i perspektivama ovakve spoljne politike. Bila je i jedna neuspela peticija koja se pozivala na pravo građana da odlučuju kakav park


23/06/2011.

Digla se velika prašina, opšta sprdnja zbog srpsko-azerbejdžanske kombinacije u obnovi Taša, čulo se i mnogo gnevnih reči o ugroženom ponosu, nekompatibilnim kulturama usred istorijskog Tašmajdana. Dušan Veličković se prošetao parkom i iznosi jedno malo drugačije viđenje

Novi Magazin

BROJ 8

hoće, a zatim i jedan protestni hepening kraj spomenika Alijevu. Odem i ja prošlog vikenda do tašmajdanskog parka. Odavno nisam bio. Prvo, „Madera“ nije više ono što je bila. Od kada je renovirana u pseudobečkom stilu u ovu kafanu je počelo da se dolazi uglavnom u džipovima sa zatamnjenim staklima, valjda zato što je to sada nekakvo hotelijerstvo visoke klase sa napad-

no ljubaznim hostesama na ulazu, od kojih je običnom posetiocu uvek malo neprijatno, i sa kelnerima koji se, kad nešto naručiš, udalje uvek dva-tri koraka unatraške, što takođe doprinosi napetoj atmosferi i strahu od bon-tona. „Šansa“ je već bolja, ima verovatno jedinu autentičnu zaher tortu u Beogradu, sa džemom u sredini, kako to propisuje bečka poslastičarnica „Saher“, ali od cike i vriske dece u „Šansi“ nema šanse za opušten i miran razgovor. To je sve na obodu parka. Na obodu su i stadion, crkva Svetog Marka, Ruska crkva i spomen-obeležje radnicima RTS-a koje je Miloševićev režim ostavio da stradaju u bombardovanju. U međuvremenu je nestala spomen-ploča na osnovu koje se moglo zaključiti da je pre 25 godina u parku bilo jurnjave i pucnjave. Bilo je to još predmoderno doba u Srbiji, pa se niko nije čudio što su se građani, spremni da u vršenju svoje građanske dužnosti i život izgube, dali u poteru za atentatorima koji su pucali na turskog ambasadora. Jedan je kasnije, u skladu s tadašnjim jezikom političke nomenklature, izjavio: „Šta imaju oni tu nama da vršljaju“. I, gle čuda, atentatori su bili Jermeni, a tabla nestade

21.6.2011 21:02:36

Foto: zoran raš

sada kada smo u kombinaciji sa Azerbejdžanom koji se sa Jermenijom spori oko Nagorno Karabaha. A evo šta ima u samom parku. Kad se uđe u park sa jugoistočne strane pogled puca na nešto sto u pejsažnoj arhitekturi verovatno nema imena. To je kao neki francuski park u socrealističkom ključu. Onda se nailazi na dva velika spomenika iza kojih se, kao kroz neku nedovršenu trijumfalnu kapiju, nastavlja ka crkvi Svetog Marka. S leve strane je Alijev, a desno Milorad Pavić. Obojica gledaju ka hotelu Metropol. Alijevu je, pretpostavljam, svejedno, njemu je bilo važno da bude spomenik, a za Pavića sam siguran da bi više voleo da mu je pogled usmeren ka crkvi. U stvari, Pavić mi nekako u ovoj kombinaciji liči na kolateralnu štetu. Poznavao sam dobro Cicija Pavića još iz onih vremena kada su nadobudni srpski pisci ismevali njegovu književnost. Imao je profesorsku karijeru i obrazovanje o kojem oni nisu mogli ni da sanjaju, a onda se još uspešno umešao u književnost za koju su se oni držali noktima i samohvalisanjem. E, pa, ovaj u bronzi nikako nije Pavić. On nikada nije ličio na Vudija Alena u ulozi nekog levog ministra. Naprotiv, imao je onu kočopernost autentičnog i krajnje zanimljivog egocentrika. Ali, čujem da skulpture potpisuje neko ko ima isto prezime kao vladajuća porodica iz Bakua. Ako je to tačno, onda ne treba dalje raspravljati. I sada kad posle svega razmislim, meni je novi Taš, ipak, potpuno kul. Kao prvo, tašmajdanski park nikada nije imao neku jasnu fizionomiju da bi mogao da je izgubi. Uvek je bio jadni, musavi parkić, omiljen iz prostog razloga što je zgodno postavljen u samom centru grada. A pogledaj sada, dobio je potpuno novo lice, uredno i čisto. I to ne bilo kakvo lice. Sav taj konceptualni užas, na čelu sa smešnim spomenicima, odjednom dobija izgled prave pop-art instalacije, ili još bolje - kulise za pozorišnu predstavu na otvorenom ili za film. Uđeš u park i kao da si kročio u svet mašte, recimo u filmski svet neke


Sav taj konceptualni užas na čelu sa smešnim spomenicima odjednom dobija izgled prave pop-art instalacije ili, još bolje, kulise za pozorišnu predstavu na otvorenom ili za film. Uđeš u park i kao da si kročio u svet mašte, recimo u filmski svet neke antistaljinističke komedije antistaljinističke komedije. Uzmeš bronzanog Alijeva, doteraš ga da liči na Staljina što, mnogi kažu, i nije daleko od istine. Onda pozoveš Jiržija Mencla ili mladog Formana i daš im scenario zasnovan na istinitom događaju. Tamo negde sredinom pedesetih godina, u zao čas, vlasti u Pragu odluče da podignu monumentalni spomenik Staljinu. Tako i bude, vlast ponosna, narod ćuti. Kad ono odjednom, cap! Održi Hruščov onaj govor, ispostavi se da je Staljin bio tiranin i ubica. Česi u pometnji. Kud će, šta će, drž’ ovamo drž’ onamo i brže bolje sruše tek podignuti spomenik kao da ga nikad nije ni bilo. Taj film, naravno, nema nikakve veze sa današnjim Beogradom. Ne verujem da će bronzani Alijev, bez obzira na umetničku nezgrapnost i staljinističku prošlost, ikada biti na dnevnom redu za rušenje. Naš slučaj nije ideološki, jer mi živimo u postmodernom dobu velikog tržišta. Alijev je voleo da bude spomenik, Srbiji je potrebne novac, a građanima Beograda park. Ima tu još postmoderne kombinatorike. Oni nikada neće dati

Alijevu je, pretpostavljam, svejedno, njemu je bilo važno da bude spomenik, a za Pavića sam siguran da bi više voleo da mu je pogled usmeren ka crkvi.

Kosovo, mi nikada nećemo dati Nagorno Karabah, a što je za nas možda i najvažnije kaspijska nafta će lakše curiti ka ovim krajevima u kojima se čuva bronzani Alijev. Moguće je da tu ima još nekih prikrivenih razloga, ali očito je da nema ni govora o ideologiji, ponosu, ugrožavanja kulturnog i nacionalnog identiteta, kako to mnogi danas pričaju. U stvari, ono zbog čega mi se najviše dopada ovaj novi Taš jeste činjenica da je on sjajna parodija na sve istorijske, nacionalističke, spomeničke euforije kakvih je u ovim krajevima često bilo. Šta, recimo, da je na Tašu podignut neki istorijskiji, srpskiji spomenik, da li bismo onda bili srećni? Podignemo, recimo, spomenik Caru Dušanu. To onda svi kao poreski obveznici platimo, ali nema novca i za uređenje parka. I sad, ako bih dao mašti na volju mogao bih da zamislim kako spomenik inspiriše nekog zaludnog akademika da malo razmišlja o nacionalnom programu i nacionalnim ciljevima. Onda se tome pridruži desetak grlatih amatera i ubrzo, u skladu sa Dušanovim carstvom, budemo na velikoj muci jer je Dubrovnik u stvari naš. Ma kakvi Dubrovnik, naše je sve do Soluna i dalje. Dobro, preterujem, naravno, ali samo zato da bih rekao kako azerbejdžansko-srpski park, bez obzira na sav taj kič i konceptualni haos, ipak donosi neko olakšanje ljudima kojima je dosta velikih nacionalnih tema i istorijskih ličnosti, koji su željni malo udobnosti i mira. Kakvi spomenici, kakvi bakrači, svako čuda za tri dana, niko više Alijeva i ne primećuje. Park živi potpuno normalno, na stazama, na klupama, u kafanama. Ima, naravno, kao i obično, puno majki sa decom. Mnoge od njih, a tako je otkako postoji ovaj park, imaju onaj tužni pogled koji kao da govori „Ja više nemam svoj život“. E, pa to bi me brinulo više od toga kome je kakav spomenik podignut. To me asocira na neka bitnija pitanja ravnopravnosti, brige države za majke sa decom i da ne nabrajam više.

71

21.6.2011 21:02:38

Revija > Opra Vinfri (1)


23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

21.6.2011 21:02:46

Mračne tajne kraljice televizije Nuđenje seksualnih usluga za novac, rođenje sina koga nikada nije videla, prenaduvane priče o siromaštvu i zlostavljanju... Književnici Kiti Keli trebalo je tri godine, 3.000 intervjua i 850 svedoka da napiše uzbudljivu i istinitu priču o crnkinji iz siromašne porodice koja je u beloj Americi uspela zauvek da obeleži i promeni društvo


21.6.2011 21:02:53


C

rnkinja iz siromašne porodice koja je uspela u beloj Americi pokazala je već mnoga lica. Opra najbolja prijateljica, Opra borac za prava dece, žena i potlačenih, politički angažovana Opra. Ona iznenađuje, šokira, izaziva, tera na preispitivanje. Poseduje vlastitu producentsku kuću, vlastitu TV-mrežu, snima svoj šou, izdaje časopis. Izuzetno je bogata (teška je 2,4 milijarde dolara!), a svoje bogatstvo stekla je sama, bez koristi od udaje i bez nasledstva. Uzor je ženama širom sveta. U šou programu koji se smatra najuticajnijim u istoriji televizije, ona je podsticala svoje goste da joj otvoreno govore o svom ljubavnom životu, čeprkaju po svojoj bolnoj prošlosti, priznaju svoje greške, otkriju svoje poroke. Zauzvrat, Opra se više puta otvorila svojoj publici i podelila detalje pretrpljenog seksualnog zlostavljanja iz svoje prošlosti, govorila o svojim intimnim vezama, borbi s prekomernom težinom, iznosila je svoja duhovna uverenja i čvrsta stajališta o situaciji u svetu. Posle četvrt veka “opraizacije” Amerike, da li je moguće da je ostalo još tajni? Kiti Keli kaže da jeste. Stoga se i prihvatila pisanja biografije jednostavno nazvane “Opra”. Kiti Keli je međunarodno priznata autorka biografija slavnih osoba, od kojih su najpoznatije biografije Elizabet Tejlor, Frenka Sinatre, Nensi Regan i porodice Buš. Dobila je brojne nagrade, a objavljivala je u Njujork tajmsu, Vašington postu, Njuzviku i drugim medijima. OVO JE AMERIKA: “Činjenica je da biografija u osnovi predstavlja invaziju na nečiji život. Uprkos svojoj nelagodnosti zbog termina, razumem zašto neautorizovana biografija kod glavnih likova izaziva bes. Naime, ona nudi nezavisan prikaz njihovog života. Ne klanja se, ne kleči pred moćnim javnim osobama koje se, navikle da im se obraća s poštova-


23/06/2011.

njem, potpuno prirodno opiru detaljnom praćenju kakvo takva biografija podrazumeva. Ni Opra Vinfri nije se ni u čemu razlikovala”, napisala je Kiti Keli. Iako je na vest o ovoj bio-

Novi Magazin

BROJ 8

grafiji reagovala rečima “Ovo je Amerika. Ja ne učestvujem u tome, ako neko želi da napiše knjigu, pa neka

21.6.2011 21:02:59

Kada je postala seksualno promiskuitetna, setila se kako dodatno može da zaradi novac. “Danju, kada joj je mama radila, pozivala je muškarce kući”, ispričala je njena sestra Patricija

n a p i š e ”. Kasnije se predomislila i rekla kako “već sad zna da će u knjizi biti gomila neistina”. Novinarka je zbog toga prikupila sve intervjue koje je poslednjih godina Opra davala različitim medi-


jima širom sveta. Prikupila je i preko 3.000 dokumenata koji će joj pomoći da napravi pravu sliku. Legenda o Opri Vinfri kao o izuzetno siromašnom crnačkom detetu bez oca, majke tinejdžerke koja ju je zapostavljala, proširila se kada je televizijska zvezda počela

14

godina je imala kada je rodila sina

da daje intervjue. “Bila sam jadno malo crno detence dlakave glave”, opisala je svoj izlazak na svet 29. januara 1954. u Misisipiju, američkoj saveznoj državi s najvećom

75 21.6.2011 21:03:05

Revija > Opra Vinfri (1) stopom rasizma u svetu. “Nisam imala nijednu haljinu iz prodavnice, niti par cipela”, rekla je novinarima, “sve dok nisam navršila šest godina. Jedina moja igračka bila je lutka napravljena od kukuruznog klipa i čačkalica...” Rane godine pamti kao osamljeničke, a one provedene u Milvokiju s majkom koja je primala socijalnu pomoć bile su još gore. “Bili smo toliko siromašni da nismo mogli da nabavimo psa ili mačku, pa sam imala dve bubašvabe kao kućne ljubimce. Stavila sam ih u ćup i nazvala ih Melinda i Sendi.” Gostila je svoju publiku pričama o donošenju vode iz bunara, pretvorila se u Opraljugu dok je raspredala pripovetke o baki koja je zamahivala prutom i dedi koji je udarao štapom. Mit o ogromnom siromaštvu, međutim, u knjizi ruši Oprina sestra Patricija. “Naravno, nismo bili bogati”, rekla je. “Ali, Opra je preuveličala koliko loše nam je bilo - pretpostavljam kako bi je gledaoci zavoleli i publika se povećala. Nikad joj bubašvabe nisu bili kućni ljubimci. Uvek je imala psa. Imala je i belu mačku, jegulju u akvarijumu i papagaja koga je učila da govori”. Sestra Patricija nije jedina u Oprinoj porodici koja se nije slagala s tamnim tonom njenih izjava, a jedna od njih je i osoba koja najbolje poznaje istoriju Vinfrijevih, tetka Katarina Kar Ister. “Opra je odrasla kao jedino dete s punom i nepodeljenom pažnjom svakoga od nas. Odakle Opri te besmislice da je odrasla u prljavštini sa bubašvabama, nije mi poznato. Morate da razumete da volim Opru i sva dobra dela koja čini za druge, ali ne razumem laži koje govori. Laže već godinama”, rekla je tetka Katarina, dodajući da baka nije tukla Opru, niti da je bila bez lutaka i haljina.

SUROVO DETINJSTVO: Prvih šest godina Opra opisuje kao nešto najgore što se može dogoditi detetu. Tvrdila je da je zbog tamnije boje kože morala da spava na zadnjem tremu pansiona, dok je njena sestra svetlije puti spavala s majkom u spavaćoj sobi. “To me uznemirava


23/06/2011.

više od laži o lutki od kukuruznog klipa i bubašvabama jer podstiče štetnu diskriminaciju među našim narodom. Opra je spavala na tremu pansiona samo zato što se Vernita morala brinuti o svojoj tek rođenoj ćerki”, rekla je tetka i nastavila: “Opra gledaocima stalno spominje da su ona i Prislijeva ćerka Liz Mari rođake, ali to je apsurdna laž. Istina je, imamo rođake Prislije, ali oni nisu u krvnom sredstvu sa Elvisom, Opra to zna, ali voli da izmišlja da je dalji Elvisov rod jer time postaje bolja nego što jeste”. Kada je tetka Katarina pitala Opru zašto govori takve laži, ova joj je odgovorila: “To je ono što ljudi žele da čuju. Istina je dosadna. Ljudi se ne žele dosađivati. Više vole dramatične priče.” Opra je leto 1986. provela snimajući film “Boja purpura“, a onda je, nedelju dana pre premijere filma odlučila da snimi emisiju o silovanju, incestu i seksualnom zlostavljanju. Ta emisija će postati zaštitni znak njenog programa – žrtva koja je izvojevala pobedu nad nesrećom. S vremenom će postati i prva crnkinja milijarderka u svetu i kulturološka ikona sa, gotovo bi se moglo reći,

Novi Magazin

BROJ 8

2,4

milijarde dolara procena je Oprinog bogatstva

statusom svetice. Niko osim nje i uskog kruga njenih saradnika nije znao što će tačno da uradi. U četvrtak 5. decembra 1985. Opra je emisiju počela u devet sati predstavivši mladu belkinju Lori. “Svaka treća žena u ovoj zemlji bila je seksualno zlostavljana ili napadnuta“, objavila je publici pre nego što se obratila svojoj gošći. “Znači, ušao je u sobu i počeo je da vas mazi. Za devetogodišnju devojčicu mora da je bilo prilično zastrašujuće da otac ima seks s njom?“ Lori je potvrdno klimnula, bez reči. Zatim je ušla u publiku i postavila svoj mikrofon pred belkinju srednjih godina s naočarima. “I ja sam bila seksualno zlostavljana“, rekla je gošća. Opra je stavila ruku oko nje i potom sama briznula u plač. “I ja sam to proživela“, izustila je Opra, “činjenica da sam imala sva ta nesrećna iskustva oblikovala je moj život“. Njena publika osećala je kao da posmatra otvaranje raspuknute Oprine duše dok je ona razotkrivala svoju sramotnu tajnu. “Bio je moj rođak, bilo mi je devet, a njemu devetnaest godina. Nikoga nije bilo kod kuće. Nisam znala šta se događa. Nikada pre nisam videla muškarca. Ipak, znala sam da je to loše jer je rukom krenuo dole pritiskajući me i pipajući me. Kupio je moje ćutanje izlaskom u zoološki vrt. Nije me prestajalo boleti i sećam se da

21.6.2011 21:03:06

Dve bubašvabe s kojima je odrastala obična su laž. “Nismo bili bogati, ali Opra je preuveličala koliko nam je bilo loše kako bi je gledaoci zavoleli”’, tvrdi njena sestra Patricija sam krvarila do zoološkog vrta.” Zatim je ispričala kako ju je seksualno napastovao i rođakin dečko, a kasnije i stric. “Neprekidno sam bila zlostavljana, od devete do četrnaeste godine.“ Oprina zapanjujuća lična ispovest postala je glavna nacionalna vest, a njenu iskrenost i otvorenost mnogi su dočekali sa odobravanjem. Ipak, njena porodica je žestoko opovrgavala optužbe, a bilo je i ljudi koji su sugerisali da pokušava da stekne popularnost radi filmske uloge, s obzirom na to da nikada ni sa kim nije razgovarala o tom iskustvu pre javnog priznanja. “To me je tako vređalo“, priznala je kasnije.

DA LI JE SVE LAŽ: “Časopis ‘Parade’ nedavno je postavio pitanje: “Da li je Opra stvarno bila seksualno zlostavljana ili je to samo bila velika reklama za osvajanje Oskara?” Oprini rođaci pamte je kao tinejdžerku bez kontrole koja je sve činila za novac. Kada je postala seksualno promiskuitetna setila se kako dodatno može da zaradi novac. “Pozivala je muškarce kući danju, kada joj je mama radila”, ispričala je njena sestra Patricija. “Ti momci bili su mnogo stariji od nje. Kada bi dečko stigao pred naša vrata, Opra bi meni i mlađem bratu Džefriju dala sladoled i rekla da se igramo na tremu. Onda bi ušla

72-79 Opra-L.indd 77

u kuću s mladićem. Nisam znala šta tamo rade sve dok nisam malo porasla, a ona mi je samo pokazivala kako izvodi ‘konja’ – kako je nazivala seksualni čin”. Proteklo je mnogo godina dok Patricija nije shvatila da je Opra prodavala “konja”, odnosno pružala seksualne usluge u zamenu za novac. Nakon što je tu informaciju podelila s medijima, dogodio se raskol između sestara, a njihov odnos nikada nije potpuno obnovljen. Opra je priznala promiskuitetne adolescentske godine prepričavajući kako je za seks nalazila muškarce na ulici, sve koji su je hteli – jer joj je odgovarala pažnja.

19.000 dolara dobila je njena sestra Patricija kada je otkrila istinu o sestri

Opra gledaocima stalno spominje da su ona i Prislijeva ćerka Liz Mari rođake, ali to je apsurdna laž U zimu 1968. godine kada joj je bilo 14 godina Opra je počela da po kući nosi veliki kaput i da se žali da joj je hladno. Posle je priznala da je pola trudnoće poricala istinu, a da je drugu polovinu trudnoće pokušavala da se povredi kako bi izgubila dete. Kada je zatrudnela rekla je ocu šta joj je učinio njegov brat Trent i izra-

1985. Opra je u svojoj emisiji priznala da je bila zlostavljana

zila sumnju da bi on mogao da bude otac deteta. “Svi u porodici to su stavili pod tepih”, pričala je kasnije Opra. “Budući da sam bila poznata kao promiskuitetna osoba smatrali su da je, ako se išta dogodilo, to moglo da bude jedino mojom krivicom. Budući da nisam sa sigurnošću mogla reći da je on otac deteta, predmet rasprave postalo je to pitanje, a ne zlostavljanje.” Zbog stresa Opra je dobila trudove u sedmom mesecu. Uveče 8. februara 1969, nekoliko dana posle petnaestog rođendana, Opra je rodila dečaka u bolnici Habard. Svog sinčića nazvala je Vinsent Miguel Li. Ostala je u bolnici samo dva dana i rekla da je bila potpuno psihički rastrojena i da nikada nije videla svoje dete. Novorođenče je preminulo trideset osam dana posle rođenja, a vrlo je malo ljudi znalo za taj događaj. “Opra nikada nije govorila o detetu koje je izgubila”, rekla je njena sestra Patricija. “Bila je to velika porodična tajna o kojoj se gotovo nikada nije razgovaralo.” Godine 1990. Patricija, kojoj je očajnički bio potreban novac za drogu, prodala je tajnu tabloidima za 19.000 američkih dolara. Proteklo je mnogo godina pre nego što je Opra počela da povezuje zločin koji joj je naneo ožiljke u detinjstvu s problemima koji su sledili – adolescentski promiskuitet, neželjena trudnoća, vrlo loše veze s muškarcima, sklonost ženama, zloupotreba droge, opsesivna potreba za kontrolom i kompulzivno prejedanje. Umesto da potraži pomoć psihoterapeuta, posegla je za melemom javne ispovesti na televiziji, te je doživela katarzu. Svoju je sramotu nosila kao novi šešir, svoju je službenu novinarsku biografiju upotpunila podatkom da je bila “žrtva seksualnog zlostavljanja u detinjstvu“. U SLEDEĆEM BROJU: Ljubav prema ženama. I zašto je mrzela Lejdi Dajanu Pripremila: Renata Rašović (Večernji list)

77 21.6.2011 21:11:53


OPRIN SVET Ona možda završava svoju emisiju, ali mi još uvek živimo u velikom “O” svetu

Odaberite svoj lik!

Stedman

Gejl

Suz

Dr Fil

Dr Oz

1971-1984: O pra početnik reporter

Kreni

1996-1999 Opra guru

2000-2006: Opra živi svoj san 2007-2011: Oprini sledeći nivoi

1971. Zapoš televizijskoj 17 godina.

1976. Postaj televiziji WL

1978. Debitu “Ljudi pričaj

1983. Seli se da vodi “AM postaje najg

1985. Glumi

1986. Menja Vinfri Šou” i emisiju na n

1987. U jedn nagrađuje ih

78 72-79 Opra-L.indd 78

23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

21.6.2011 21:10:17

Ključ

Dr Oz

Liza Ling

Veoma posebne epizode

Skok gledanosti

Kontroverzni momenat

Kupi drugu kuću

Zgrada Empajer

Prizovi kišu

1985-1987:Oprina obuka o raznovrsnosti

1988-1995: Opra terapeut

Indeks Oprinih događaja

1971. Zapošljava se kao honorarni spiker na televizijskoj stanici WVOL u Nešvilu sa samo 17 godina.

1988. Pojavljuje se na sceni sa vagonom sala u epizodi pod nazivom “San o dijeti se ostvaruje”.

2004. Viče ”Svi dobijaju po auto! Svi dobijaju po auto!”, dok svakom članu publike poklanja „pontijak G-5“.

1976. Postaje voditelj vesti u 5 časova na televiziji WLAC u Baltimoru.

1992. Objavljuje veridbu sa svojim partnerom Stedmanom Grejemom, za koga se posle nije udala.

2005. Raskrinkava Džejmsa Freja, čoveka koji je izmislio svoje memoare. Naravoučenije: Ne kači se sa ovom ženom. Posmatra Toma Kruza kako mahnito skače na njenom kauču.

1978. Debituje sa sopstvenom emisijom “Ljudi pričaju” na TV WLAC.

1983. Seli se u Čikago na televiziju WLS da vodi “AM Čikago”, emisiju koja uskoro postaje najgledanija lokalna tok-šou emisija.

1985. Glumi u filmu “Boja Purpura”.

1986. Menja naziv svoje emisije u “ Opra Vinfri Šou” i proširuje je na jednosatnu emisiju na nacionalnoj televiziji.

1987. U jednoj epizodi deli publiku i nagrađuje ih zavisno od boje očiju.

1993. Posmatra Bila Klintona prilikom potpisivanja novog zakona za zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja. 1996. Bira knjigu “Dubine okeana” kao prvi odabir za Oprin klub čitalaca. 1997. Osniva Oprinu Ejndžel mrežu, svoju sopstvenu filantropsku organizaciju. 1998. Dobija spor protiv Big Beef, odnosno farmera koji su je tužili zbog toga što je pričala o bolesti ludih krava. 2000. Pokreće svoju kablovsku mrežu Kiseonik i O:Oprin magazin, gde se pojavljuje na svakoj naslovnici.

2006. Kada je Ludakris, 50 Sent i Ajs Kjub optužuju da ima predrasude protiv hip-hopa, ona odgovara da voli Kanija Vesta. 2007. Podržava Obamu, čime osigurava njegovu pobedu. Visoka tačka karijere. Posvećuje mnogo vremena metodi samopomoći “Tajna”. Niska tačka karijere. 2011. Najavljuje da završava svoj šou, ali i da pokreće novu kablovsku mrežu OWN: Mreža Opre Vinfri.


21.6.2011 21:03:20

Revija > Tetovaža sve modernija

Slike na telu bez straha i predrasuda Nekada su tetovaže obeležavale tela ljudi s one strane zakona ili vojnika, a u zlim vremenima logoraša. Danas ta umetnost nije privilegija neposlušnih, zaljubljenih i zatvorenih, pa su tela skoro polovine ljudi u svetu oslikana. Anka Milošević istražuje koje motive i na kojem mestu najčešće tetoviraju građani Srbije i da li su likovi političara inspiracija za neki tattoo Foto: Tattoo centar Sinđel

80

80-82 Tetovaze-L.indd 80

23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

Z

a tetoviranje kao umetnost i način da se ulepša telo znaju u svim civilizacijama od davnina, čovek je brzo sa oslikavanja pećina prešao na slikanje sopstvenog tela. U nekim kulturama tetovaža je služila da pokaže rang i status osobe u društvu ili pripadnost plemenu. Indijanci su oslikavali lice i telo kad su išli u rat, tugovali za dušom umrlog, prizivali Manitua ili kišu. U Kini i Japanu nekada su jakuze i trijade bili „obučeni u tetovažu“. U nekim vremenima i nekim društvima tetoviranje je bilo i tabu tema, nešto što “nije dobro” i rade samo loši momci i devojke sumnjivog morala. Danas je tetovaža oslobođena okova i predrasuda, zaštićena od inficiranja, dostupna je svima – mladima, starima, ženama, muškarcima... Popularnost tetovaže raste iz dana u dan. Svetske javne ličnosti, sportisti, glumci i muzičari izlažu tetovaže, pa je sve više mladih koji, ugledajući se na svoje idole, oslikavaju telo. Ni Srbija ne zaostaje u modnim trendovima, pa prema nekim procenama

21.6.2011 21:44:35

25-30 odsto građana Srbije ima bar jednu tetovažu.

ŽENE I TETOVAŽE: Inicijali muža, dece, pa čak i omiljeni citati danas su najčešći simbol koji traže pripadnice lepšeg pola u Srbiji kad dođu u studio za tetoviranje. Odmah posle toga slede tribali, zvezde, leptiri, vile i cveće, tvrde tatu umetnici. Žene se više ne trude da tetovaže rade na manje vidljivim mestima – sve veći broj njih odlučuje se za sliku na vratu, podlaktici, gležnju, iza uva. Popularna mesta su i na dnu leđa i preponama, a poslovne žene se opredeljuju za leđa i nadlakticu kako bi mogle da ih pokriju za vreme važnih sastanaka, ali i prikažu tokom leta. Već nekoliko godina modni hit su i burme, tetovaže prstena, koje tetoviraju parovi zaklinjući se na vernost. Snežana Dubajić, tatu umetnica i vlasnica salona Sinđel iz Beograda, kaže da je mnogo žena koje se jav-

Najmanje 20 evra za kvadratni centimetar Tetoviranje je skupa zabava. Kvadratni centimetar najprostijeg crteža je 20 evra, a višebojne, složenije slike daleko su skuplje.

ljaju kako bi prekrile ožiljke - od porođaja, operacija, liposukcije, opekotina… “Nedavno je došla mlada devojka koja je imala veliki ožiljak od opekotine iz detinjstva na ramenu i ruci. Cela porodica je skupljala novac za njenu tetovažu. Taj ožiljak stvarao joj je mnogo problema, imala je kompleks zbog njega, ali kad smo završili svi su bili presrećni i ozareni su izašli iz studija. Ožiljak se više nije video, samo prelepa tetovaža vile”, kaže ona.

MUŠKI TATU: Na prvom mestu među simbolima koje tetoviraju muškarci takođe su slova – inicijali imena supruga ili dece. Ime modifikuju u tribale ili ih ispisuju modernim, umetničkim slovima. Na drugom mestu po popularnosti je krst, a snažniji pol voli i oslikavanje simbola pripadnosti – Srbija, četiri ocila, dvoglavi orao. Veliki broj njih na telu oslikava sveca

81 80-82 Tetovaze-L.indd 81

21.6.2011 21:20:48

Revija > Tetovaža sve modernija

čiju slavu slavi, a tu su i standardni zmajevi ili zveri. Najčešća mesta za tatu su nadlaktica i podlaktica, grudi i leđa, ali i butina, rebra i vrat. Tatu umetnici ističu da muškarci vole da vide svoju tetovažu u ogledalu, pa da je to i razlog što je najčešće rade na grudima. I muškarci se javljaju za prekrivanje različitih ožiljaka, ali kod njih je izraženija želja da stare tetovaže koje im se više ne sviđaju ili su loše urađene pokriju novom, lepšom. Čak 50 odsto muškaraca koji idu na tetoviranje dolaze da bi ispravili staru tetovažu. Prema rečima Snežane Dubajić po tetovažu dolaze svi – od maloletnika koji dolaze u pratnji roditelja, pa sve do penzionera koji su uvek imali želju da to urade, ali nisu zbog različitih predrasuda ili osude okoline. Međutim, najviše je onih između 25 i 35 godina. Jedino vreme kada se ne preporučuje da se radi tetovaža jeste posle mora, kad je koža oštećena od sunca.

82 80-82 Tetovaze-L.indd 82

23/06/2011.

POLITIČARI I TETOVAŽE Tetovaža među političarima ima dugu istoriju i u Srbiji. Kralj Aleksandar Karađorđević, koji je ubijen u atentatu u Marselju 1934. godine, imao je tetovažu preko grudi. Prikazivala je jednoglavog orla široko raširenih krila, s mačem u jednoj i šarom u drugoj kandži. Orao je krunisan heraldičkom krunom, nalik na krunu Svetog rimskog carstva nemačke nacije. I njegov ubica Vladimir Černozemski imao je tetovažu ispod miške - lobanju sa ukrštenim butnim kostima i inicijale VMRO, odnosno organizacije koja je organizovala i izvela atentat na prvog jugoslovenskog kralja. Od danas aktuelnih političara svoje tetovaže “prijavili” su lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, koji na levoj strani grudi ima zmiju. Potpredsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije Nebojša Bakarec pre nekoliko godina šokirao je javnost fotografijama na kojima nag do pojasa pozira s mačem u ruci kako bi se videle brojne tetovaže na ruci i leđima – anđela i mnoštvo zvezdica. Među najpoznatijim svetskim političarima čije je telo krasila tetovaža je i Vinston Čerčil, koji je na desnom ramenu imao istetovirano sidro. Nije bio jedini član porodice s tetovažom, jer je i njegova majka oko desnog zgloba imala istetoviranu zmiju. Bivši američki predsednik Teodor Ruzvelt na grudima je imao tetoviran porodični grb. Sem što slikaju sopstveno telo, političari su inspiracija, a prednjače Amerikanci kojima su Linkoln, Karter, Kenedi, Buš, Bil i Hilari Klinton i Obama nepresušni izvor inspiracije. U Beogradu se, prema rečima umetnika, još niko nije javio da istetovira nekog od sada aktuelnih političara. Za oslikavanje Josipa Broza Tita odlučuje se malo, mahom starijih ljudi, jugonostalgičara koji tetovaže rade u spomen dobrim starim vremenima. Tito je bio veoma popularan motiv i za života, a veliki broj kriminalaca tetovirao je njegov potpis na leđima kako bi izbegli batine u policijskim stanicama. Veliku prašinu podigla je i tetovaža Draže Mihajlovića na ramenu košarkaša Milana Gurovića, zbog koje je proslavljeni sportista dobio zabranu ulaska u Hrvatsku i BiH. Za sada nije poznato ni da li se neki građanin Srbije odlučio da svoje telo ukrasi likom premijera Mirka Cvetkovića, kao što je to slučaj s njegovim kolegom iz Republike Srpske Miloradom Dodikom. Dodikov lik prošle godine svoje mesto je pronašao na levom ramenu jednog mladića iz Banjaluke čiji se identitet čuva, ali su fotografije njegove tetovaže brzo postale hit u regionu.

Novi Magazin

BROJ 8

21.6.2011 21:44:48

Revija > Medicina

Zašto građane Srbije ne zanima koliko će živeti

D

a li biste pristali na test koji će vam pokazati koliko vam je još dana ovozemaljskog života ostalo? Košta manje nego natalna karta, gledanje u karte, šolju, pasulj, izlivanje olova i sistematski pregled zajedno, štaviše potpuno je besplatno? Ne, eksplicitno odgovara većina od dvadesetak ljudi s kojima smo razgovarali, jer ih sopstveni rok trajanja uopšte ne


DNK test koji meri dužinu života i „proriče“ bolesti od kojih ćete bolovati najnoviji je hit i odlično se prodaje u Španiji i SAD. ivo Marinković je ispitivao građane Srbije, ali i stručnjake, da li bi se podvrgli ovakvom testu

zanima. “Ja kakva sam, kad bih u horoskopu pročitala datum svog upokojenja odmah bih za sobom počela žaliti i odenula bih crninu”, odgovara u šaljivom tonu tridesetogodišnja učiteljica iz Beograda. A onda ozbiljno dodaje da je veliki hipohondar i da joj ovakva “predskazanja” ulivaju strah koji pobeđuje njenu radoznalost. U sličnom tonu su i ostali odgovori, sa „opravdanjem“ iz različitih pobuda tipa „Lepota života je u slatkoj

83

21.6.2011 21:56:18

Revija > Medicina Čemu to služi, a uz to i ne radi Vest da je nauka toliko uznapredovala da se može izmeriti nečiji životni vek otvorila je brojne etičke dileme i strah da bi „zle“ osiguravajuće kuće mogle sprečiti one sa lošim rezultatima da se dobro osiguraju. Sve i da se može precizno odrediti kad je kome u genima zapisano da skonča, to osiguravači ne bi dočekali oberučke, kaže za Novi magazin Boris Milošević, direktor prodaje u Merkur osiguranju. Osiguravajuća kuća isplaćuje rentu koja je neka vrsta doživotne penzije ako osiguranik doživi istek ugovora o osiguranju. „Neki prosečan životni vek građana Srbije je 73 godine. Ako mi neko dođe sa garancijom da će živeti 90 godina ne isplati mi se da mu plaćam gotovo 20 godina duže“, dodaje on. Hipotetički, u zemlji u kojoj svega dva odsto stanovništva ima polisu životnog osiguranja jer im je ona, između ostalog, skupa, to bi povećalo cenu osiguranja pošto bi kompanije prenele svoj rizik na ostale osiguranike. A to nikako ne bi pomoglo da se dostigne evropski prosek gde svaki drugi građanin ima barem jednu polisu životnog osiguranja. Dr Zorica Dinić, vlasnica prvog privatnog doma zdravlja Vizim, ne razmišlja da DNK test uvrsti u svoju ponudu. „U mojoj praksi nema mesta eksperimentisanju. Nisam pristala ni na alternativnu medicinu, jer ne mogu ljudima da naplatim uslugu za koju nisam sigurna kako i da li će im uopšte pomoći“, kaže ona.

neizvesnosti od budućnosti“, „To je stvar sudbine“ ili životnog principa „Zgrabi dan, živi svaki kao da je poslednji“. Ali, Evropljani su i u ovom slučaju više proračunati i mnogo ranije počinju da razmišljaju o smrti od građana Srbije. DNK test koji meri dugovečnost u Španiji za 500 evra prodaje kompanija krajnje banalnog naziva “Dužina života” (Life Length). U toku su pregovori da se do kraja godine poslovanje proširi u Veliku Britaniju, jer je prodaja odlična pošto, prema rečima Džerija Šeja, naučnog konsultanta te firme, ljudi razmišljaju ovako: “Ako ću da umrem za deset godina, bolje da odmah potrošim sav novac, a ako ću da poživim još 40 trebalo bi opreznije da trošim”. I u Sjedinjenim Američkim Državama test dugovečnosti je nova moda. Tri kompanije koje ga prodaju po upola nižoj ceni od svojih evropskih konkurenata tvrde da mogu da čitaju “biološke godine” svakog pojedinca na osnovu analize DNK iz krvi, te da su u stanju da precizno izmere koji čovek ima kraći, a koji duži životni vek. TRANZICIJA DUHA: Maks Veber je još početkom prošlog veka napisao “Protestantsku etiku i duh kapitalizma” i objasnio zašto se kapitalizam rodio tamo gde jeste. Inspirisao ga je jedan od otaca američke nacije Bendžamin Frenklin sa


23/06/2011.

50%

građana Srbije ne bi volelo da zna koliko dugo će živeti

20%

građana Srbije bi volelo da zna koliko dugo će živeti

30%

građana Srbije nije sigurno da li bi volelo da zna koliko dugo će živeti

svojom parolom: “Znaj da je vreme novac, znaj da je kredit novac”. Tranzicija duha još je sporija od ekonomske tranzicije, pa je možda baš tu objašnjenje zašto Srbi ne žele da znaju koliko će da žive, a Amerikanci recimo žele. Sve do pre neku godinu ljudima koji su oboleli od neke teške bolesti nije se govorilo koliko dugo će živeti, tako je nalagao etički kodeks naših lekara, dok je u Americi potpuno normalno, tačnije obavezno, da lekar saopšti pacijentu koliko mu je još ostalo kako bi ovaj mogao da zbrine porodicu, vrati dugove i otplati kredite, kaže za Novi magazin Žarko Trebješanin, socijalni psiholog. „Oni razmišljaju praktično - kako da se uklope sa posledicama tog stanja“, dodaje naš sagovornik. I građani Srbije su danas do guše u dugovima i kreditima, ali se i dalje „pomere s mesta“ na spominjanje smrti. Ni besplatno, a kamoli da plate, ne bi pristali da ih testiraju na dugovečnost.

“Ne postoje dovoljno precizni instrumenti da se odredi dužina telomera. To vam je kao da desetinu milimetra merite krojačkim metrom. Mogućnost greške je ogromna”

Novi Magazin

BROJ 8

“Za tih 500 evra ću da otputujem negde, što će me oraspoložiti, i posle ću živeti od uspomena neko vreme. I tako vesela ću duže da živim”, kaže naša učiteljica. Sličnog je mišljenja i novinarka u srednjim dvadesetim, čije se zanimanje rangira među top pet najstresnijih u svetu: “S obzirom na to da živim brzo i hranim se još brže, možda brzo i umrem, pa bih taj novac da potrošim na drugačiji način”, ironična je. Visoko pozicionirani menadžer u domaćem finansijskom sektoru koji uveliko broji četvrtu deceniju živi vrlo nezdravo. Malo spava, slabo vežba, mnogo radi, pije, izlazi i puši. “Ja nikako ne bih voleo da znam koliko ću dugo živeti, jer onda ne bih mogao da živim svakog dana kao da mi je poslednji”, odgovara on. Oni koji bi se bez mnogo premišljanja okuražili da urade test kažu da ih loši rezultati ne bi utukli, naprotiv, osvestili bi se i poveli računa o svojim životnim navikama. “Na zdravlje utiču mnoge stvari, stil i uslovi života, a ne samo DNK”, kaže menadžerka u domaćoj firmi za odnose s javnošću koja bi se rado testirala. “Mislim da bi mi, kad bih čuo rezultat, to uticalo na zdravlje zbog placebo efekta”, kaže njen kolega za Novi magazin. TESTIRANJE ŽIVOTNOG VEKA: Svi ljudi na krajevima hromozoma imaju zaštitne opne, takozvane telomere, koji se skraćuju sa svakom deobom ćelije. To znači da su ti završeci najduži kad smo najmlađi i najkraći u dubokoj starosti. Naučnici su napravili jednu krivu koja pokazuje prosek dužine telomera za sve uzraste, od kolevke pa do groba, preko đačkog doba. Tako kompanije koje prodaju ovakve testove odrede da li znatiželjni pacijent sa recimo 42 godine ima bela krvna zrnca kao da mu je 20 ili kao da mu je 65 godina. “Da imam, kao što nemam, 500 evra viška, datum kraja me ne bi zanimao - važniji je kvalitet od kvan-

21.6.2011 21:56:18

titeta”, odgovara sagovornica Novog magazina. “Još 500 evra pa mogu da kupim vrhunsku ugaonu garnituru i tabure pride. Kao što ne bih voleo da mi vračare proriču budućnost, tako se ne bih podvrgao ni ovom testu”, kaže mladić koji se poslednjih meseci „kući“. Pojedini ispitanici koji su učestvovali u razgovoru za Novi magazin ne strahuju toliko bliži li im se sudnji dan, koliko su njihovi razlozi da se ne podvrgnu testu teleološke prirode. “Smisao života i jeste u tome da on nije unapred određen. Svi znamo da ćemo jednom umreti, ali se svi nadamo da će taj dan što kasnije doći. Lepota života je u toj slatkoj neizvesnosti i tačnom ili iluzornom osećaju da smo mi sami gospodari svojih života”, kaže preduzetnik u srednjim godinama. “Sve dok ne znaš koliko ti je još ostalo, nadaš se i postoji neki smisao tvog bivstvovanja na ovoj planeti. Više bih voleo da znam da li postoje drugi oblici života u kosmosu”, odgovor je umetnika. Jedan od upućenijih u temu zapitao se koliko je test zapravo precizan, da li kompanije uz račun ispostave i 100 odsto tačnu procenu ili postoje odstupanja “na datu vrednost”. “To je čisto genetski test koji daje brojku, ali u hermetički zatvorenom okruženju, što u realnom životu nije slučaj”, kaže on, neodlučan da da krv u svrhe testiranja sve dok ne bude imao odgovore na svoje dileme. Zato smo pitali genetičara Olivera Stojkovića koliko je test tačan.

Koje se bolesti mogu pročitati iz telomera Strani mediji pišu kako su neke studije pokazale da su ljudi s kraćim telomerima podložniji tome da dobiju rak, neko od srčanih oboljenja ili Alchajmerovu bolest. Prodavci time opravdavaju upotrebu testa koji može poslužiti kao zvono za uzbunu i prevenciju. Takve “studije” dr Oliver Stojković, šef laboratorije za forenzičku genetiku na Institutu za sudsku medicinu, odbacuje kao besmislicu. “Na osnovu takvog DNK testa ne može se odrediti nijedna bolest niti predispozicija za bilo koju bolest”, kaže on. A evo i zašto: Telomeri su zaštitnici hromozoma i istovremeno informaciono „đubre” jer ne nose važne gene koji kodiraju bilo koju osobinu ili bilo koju bolest, pa ćelija sebi može da dozvoli luksuz da ih izgubi. Kao knjiga koja se kopira iznova i iznova i svaka sledeća kopija izgubi po 100 reči na početku i na kraju stranice. Ali, te reči su besmisleni niz slova, na primer “aaaaa”, tako da knjiga ne gubi smisao.

“Ne postoje dovoljno precizni instrumenti da se odredi dužina telomera. To vam je kao da desetinu milimetra merite krojačkim metrom. Mogućnost greške je ogromna”, objašnjava on. I kao što se konj potkiva da se kopita zaštite od prevelikog habanja, tako se telomeri mogu “ojačati” raznim lekovima koji podstiču lučenje enzima telomeraze koji ih čuva. U Americi se uz test nude i čajevi koji stimulišu te enzime i produžavaju životni vek telomera što, kako kaže Stojković, s naučnog aspekta, „pije vodu“.

500

evra košta DNK test koji otkriva koliko ćete živeti

Tranzicija duha još je sporija od ekonomske tranzicije, pa je možda baš tu objašnjenje zašto Srbi ne žele da znaju koliko će živeti, a Amerikanci, recimo, žele

“Samo što ja ne verujem da baš čaj od neke biljke koja raste na vrhu Urala utiče na lučenje telomeraze”, skeptičan je. Testovi koji se danas komercijalno prodaju u suštini su prevara utemeljena na ispravnim naučnim osnovama, dodaje naš sagovornik. Da, oni mere u kakvom su stanju ćelije nekog dela organizma, u ovom slučaju leukocita. Ali, ako se ispostavi da neko ima bela krvna zrnca osamdesetogodišnjaka, iako mu je tek 30, to ne znači da su mu dani odbrojani, sve dok su mu pluća, jetra, srce i bubrezi mladi. Zapravo, tek ako bi se na uzorku tkiva iz svakog od tih vitalnih organa ispostavilo da su „istrošeni“, onda bi se moglo reći da mu se život bliži kraju. Ali, takvom Bendžaminu Batonu ne treba preskupi test da bi to saznao, jer u takvom stanju jedva da bi mogao da potrči za autobusom.


21.6.2011 21:56:24


21.6.2011 21:56:29

Revija > Internet

Tajni Internet u koferu

A

merički Njujork tajms obelodanio je da SAD intenzivno razvijaju nove tehnologije koje su sposobne da zaobiđu kontrolu Interneta. Američka administracija je odlučila da podrži razvoj alternativnog Interneta i lokalnih sistema mobilne telefonije. Projekat ima za cilj da se obezbede prenosivi sistemi Interneta u senci, koji bi se dostavljali pobunjenicima u borbama s lokalnim vlastima, za koje američka administracija proceni da pripadaju autoritarnim sistemima. Razvoj novih tehnologija za komunikaciju ubrzan je neposredno pošto je bivši egipatski predsednik Hosni Mubarak odlučio da isključi Internet tokom poslednjih dana svoje vladavine. Sličan scenario ponavlja se i u Siriji, gde tamošnja vlast takođe povremeno blokira pristup Internetu, pokušavajući da spreči protok i razmenu informacija među demonstrantima. Snaga Interneta pokazala je svu svoju moć u severnoj Africi i na Bliskom Istoku, gde su preko svetske mreže povezivane akcije demonstranata, iako su neke vlade reagovale tako što su pokušale da spreče pristup Internetu. Američka vlada već ima iskustva u projektima alternativnih mreža. Prema navodima Njujork tajmsa Pentagon je uložio više od 50 miliona dolara u izgradnju nezavisne mreže mobilne telefonije u Avganistanu, i to tako što je mreža postavljena u zaštićenim voj-


Novi američki projekat ima za cilj da se obezbede prenosivi sistemi koji bi se dostavljali pobunjenicima u borbama s lokalnim vlastima, za koje američka administracija proceni da pripadaju autoritarnim sistemima. Ključ projekta je sistem koji lako može ilegalno da se prenese preko granice Piše: Aleksandar Spasić

nim bazama kako bi se Talibani onemogućili da isključe državnu avganistansku mrežu mobilne telefonije. U drugim slučajevima, u Iranu, Libiji i Siriji, finansirano je stvaranje tajnih mreža mobilne telefonije koje pobunjenicima treba da omoguće komunikaciju van kontrole državnih organa. Poznat je i slučaj severnokorejskog disidenta, koji je uz pomoć američkih diplomata zakopavao kineske mobilne telefone na brdima uz granicu, kako bi ih njegovi sunarodnici noću otkopavali i koristili za tajne pozive. Novi projekat američke administracije, nazvan “Internet u koferu”, predstavlja sistem koji lako može ilegalno da se prenese preko granice, a omogućava lokalno bežično povezivanje, kao i sa globalnim Internetom. Na projektu sarađuje velika grupa ljudi, među kojima su uključene diplomate i vojni inženjeri, ali i disidenti iz desetak zemalja. Snažnu podršku projektu pruža i američka državna sekretarka Hilari Klinton. “Vidimo kako sve više ljudi koristi Internet, mobilne telefone i druge tehnologije kako bi se njihov glas čuo kada protestuju protiv nepravde i nastoje da ostvare svoje težnje”, kaže Hilari Klinton o projektu “Internet u koferu. “Postoji istorijska prilika da se naprave pozitivne promene koje SAD podržavaju. Zbog toga smo odlučili da im pomognemo i omogućimo komunikaciju”. Ovaj projekat Obamine administracije

predstavlja novu podršku u višedecenijskoj diplomatskoj borbi SAD za razvoj slobode govora i demokratije, kao što je dugogodišnje emitovanje radio programa Glasa Amerike, ali koriste se i druge metode. Tako je u SAD nedavno razvijen softver koji uspeva da sakrije identitet korisnika Interneta, ali ih i obučava na koji način mogu tajno da razmenjuju informacije preko Interneta, a da ne budu otkriveni. Uključeni u razvoj projekta “Internet u koferu” upozoravaju i na moguće opasnosti koje vrebaju aktiviste koje žele da koriste ovu tehnologiju, ali ističu da mogući pozitivni uticaji prevazilaze rizike. Osim američke administracije, podršku borcima za ljudska prava često pružaju i neke velike kompanije. Jedna od njih je i Majkrosoft, koji je prošle godine najavio da će pomoći nevladinim organizacijama u Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Kini, Kazahstanu, Kirgistanu, Maleziji, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Uzbekistanu i Vijetnamu. Majkrosoft će obezbediti besplatan softver i pravnu pomoć, a navodni razlog bile su žalbe nevladinih organizacija u Rusiji da su im predstavnici državnih organa pretresali prostorije i oduzimali računare, a sve sa obrazloženjem da koriste nelegalan softver. Podrška Majkrosofta ovim organizacijama predstavlja veliko iznenađenje, budući da je upravo Majkrosoft najveći borac u borbi protiv nelegalnog softvera.

87

21.6.2011 21:56:35

Novi magazin

uvek sa vama! Novi magazin pomaže apsolventu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Stefanu Karadžiću da ovog leta otputuje na usavršavanje u portugalski grad Faro

M

ladi i obrazovani ljudi najveći su kapital i najčvršći temelj države i društva. Ulaganjem u njih ulažemo u budućnost. Novi magazin odlučio je da pomogne apsolventu Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u Beogradu Stefanu Karadžiću (24) kako bi ovaj ambiciozni mladić mogao, kao jedini

predstavnik Univerziteta u Beogradu, da otputuje u Portugal. U gradu Faro održava se kurs o obnovljivim izvorima energije, a Karadžić je jedan od 20 studenata iz cele Evrope koji je primljen u velikoj konkurenciji. Stefan je rođen i odrastao u Kruševcu. Na smeru biomedicina na Elektrotehničkom fakultetu ostala su mu još dva ispita. Osim

što je odličan student, angažovan je u više studentskih i omladinskih organizacija, predsednik je Udruženja studenata tehnike Evrope u Beogradu (BEST) i organizator Sajma poslova (Job fair). Novi magazin će pokriti putne troškove za Stefanov odlazak u Faro. “Svake godine aplicira 10 do 15 puta više studenata nego što se prima. Ja sam jedini predstavnik Univerziteta u Beogradu primljen na ovaj kurs”, ističe Karadžić koji se za pomoć obraćao Ministarstvu omladine i sporta i različitim kompanijama. Do kraja fakulteta ima još dva ispita, a planira da nastavi školovanje. Ne želi da ode iz Srbije. “Mnogo sam putovao i svuda mi je lepo, ali ovde je najlepše, iako uslovi nisu savršeni i neće biti još neko vreme. Ali siguran sam - ko želi može da uspe”, kaže Stefan Karadžić. Po povratku iz Portugalije planira da, kao i ranije, podeli svoja saznanja s kolegama, ali i sa čitaocima Novog magazina koje će izvestiti i o programu kursa, ali i o životu i druženju mladih naučnika. A. M.

Talentovani i vredni zaslužuju pomoć: Stefan Karadžić i glavna urednica NM Nadežda Gaće


23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

21.6.2011 21:56:41


21.6.2011 21:56:44

Revija > Ekran

JA IMAM TALENAT

RTS1, subota i nedelja u 21:00

Ostalo je još samo jedno polufinalno veče najtalentovanijeg programa “Ja imam talenat” pre nego što saznamo ko će biti pobednik ovog drugog serijala. U subotu 25. juna na Prvom program RTS-a na sceni će se po-

javiti još osam takmičara od kojih će samo dvoje proći u finale. Do sada su publika i žiri odabrali osam finalista: Kvartet Nevski, plesača Borisa Lukmana, plesni gluvonemi par Milicu i Nenada, malog bubnjara Đurađa Đuričića, plesnu grupu USB, malu Anđelu Nikolić koja izuzetno svira harmoniku,

Izbor filmova

mladu pevačicu Katarinu Bogićević, kao i opersku pevačicu Dragu Džinić. U razgovoru sa urednikom serijala Jelenom Ilić saznali smo da će se u poslednjem polufinalu za svoje mesto među najtalentovanijima u Srbiji boriti Studio Alektik iz Novog Sada (devojke koje na poseban način svira-

Petak, 24. jun

Petak, 24. jun

TV 1000, 14.00

B92, 21.00

Bili Medison

Da bi preuzeo kontrolu nad porodičnim multimilionskim biznisom, Bili (Adam Sendler) mora da dobije opkladu da može za šest meseci da završi celu osnovnu školu – svih 12 razreda. Činjenica da je on beznadežni šmokljan koji je i prvi put jedva završavao razrede, nimalo mu ne ide na ruku.


23/06/2011.

Novi Magazin

BROJ 8

Uživo iz Bagdada Tim CNN-ovih novinara, na čelu sa producentom Robertom Vajnerom, stiže u Bagdad 1991. Godine da izveštava o dešavanjima tokom Zalivskog rata. Svoj posao obavljaju pod budnim okom iračkih cenzora, u neprestanom sukobu sa Sadamovom moćnom propagandnom mašinom, uvek u trci sa vremenom, kako bi bili uvek ispred konkurencije. Svojim izveštavanjem Vajner i njegov tim ušli su u istoriju modernog novinarstva.

21.6.2011 21:56:47

Jelena Ilić

ju gudačke instrumente), devojčica sjajnog glasa Sonja Škorić iz Pančeva, operski pevač Miodrag Spasić iz Sremske Kamenice, plesač Luka Živanović iz Obrenovca, grupa iz Beograda koja neguje irski step - Erin’s fiddle, brat i sestra Tamara (vokal)

i Dušan Milanović (gitara), plesna grupa iz Trebinja Maris, te Katarina Jovanović - pevačica iz Kruševca. “Za finale koje će se u nedelju 26. juna emitovati uživo u 21 sat iz studija 8 u Košutnjaku, finalisti su spremili potpuno drugačije nastupe i numere, jer je to veče kada je od presudne važnosti kakav će utisak ostaviti na gledaoce, jer oni su ti koji će putem SMS poruka glasati za pobednika,” kaže Jelena Ilić. Ipak, karijere ovih talentovanih ljudi ne zavise samo od pobede u programu “Ja imam talenat”, jer su na dobar način već stekli priliku da se predstave javnosti. “Setimo se da popularna Suzan Bojl, iako je postala prava zvezda već tokom takmičenja, nije bila prva u finalnoj večeri jer joj je nastup bio lošiji od očekivanog i pobedu je odnela jedna plesna grupa”, objašnjava Ilićeva. Pored slave i gotovo izvesne mogućnosti za usavršavanje karijere, pobednik takmičenja dobiće i 100.000 evra koje dodeljuje Komercijalna banka. Međutim, i drugoplasirane i trećeplasirane u velikom finalu očekuju brojne nagrade i pokloni. A za sve one koji se nisu prijavili za učestvovanje u ovom drugom serijalu - mali savet: na vreme se pripremite, jer audicije za naredno takmičenje uskoro počinju! V. M.

Subota, 25. jun

NAŠ IZBOR

Za Nedu

Dokumentarni film HBO, 21.35, Četvrtak, 23. jun

Dokumentarni film o Nedi Aga-Soltan, koja je postala zaštitni znak postizbornih protesta u Iranu tokom juna 2009. godine, nakon što je njenu tragičnu smrt zabeležila kamera. Tokom protesta protiv rezultata iranskih predsedničkih izbora, 20. juna 2009. godine Nedu Aga-Soltan snajperski hitac pogodio je pravo u srce. Snimci njenih poslednjih trenutaka, zabeleženi mobilnim telefonom su se, samo nekoliko sati kasnije, pojavili na monitorima, privlačeći pažnju čitavog sveta i čineći Nedu simbolom nove iranske revolucije. Ovaj dokumentarac prikazuje ličnu priču mlade Iranke i njene tragične smrti, istovremeno istražujući širu iransku borbu koja se odigrala i privukla mnoge da se okupe oko njenog lika.

Sreda, 29. jun

Srećni brojevi

Dobro jutro, Vijetname

Dok ljudi obično sanjaju o tome da dobiju na lotou, jedan čovek odlučuje da ništa ne prepusti slučaju i pravi plan da se obogati. Ras Ričards (Džon Travolta) je poznati meteorolog na lokalnoj televiziji u Americi. Sav novac uložio je u iznajmljivanje snoumobila, ali je zima neočekivano blaga, zbog čega mu trpe i biznis i televizijska karijera. Rasova devojka radi na televizijskom izvlačenju dobitaka na lutriji, pa ga svim mastima premazani Gig, vlasnik striptiz bara, nagovara da uz pomoć devojke namesti izvlačenje. Ras ubrzo shvata da mu se naizgled genijalan plan obija o glavu.

Dobitnik Oskara, Robin Vilijams u ulozi za koju su svi kritičari rekli da je kao stvorena za njega – drskog i nekonformističkog radio voditelja, Adrijana Kronauera. Pošto ga je vojska dovela da vodi jutarnji radijski program, Kronauer razdrmava do tad ustajali, sterilni program neprekidnom unakrsnom vatrom humora i najnovijih hitova iz Amerike. Vojska ga obožava – ali su oficiri nakostrešeni!

TV 1000, 14.00


HBO Comedy, 20.25

91 21.6.2011 21:56:54

Izbor emisija za ovu nedelju ČETVRTAK

Film Slučajni špijun TV1000, 20.00

PETAK

Film Ajris Avala, 20.30

Britanska baronesa Panonika Rotšild zaljubljuje se u američkog džez genija Telonijusa Monka i napušta porodicu da bi započela novi život u Americi. Staljingrada

Razgovori sa preživelima iz Staljingradske bitke koji su 1942. bili tinejdžeri.

Priroda Divlja Hrvatska Nature, 18.00

SUBOTA

HBO, 20.05

PONEDELJAK

NEDELJA

Dokumentarac Žuta Kuća Viasat History, 20.00

Dirljiva priča o 63 dana koji su Vinsent Van Gog i Pol Gogen proveli zajedno pod istim krovom, slikajući seriju dela koja se danas smatraju remek delima moderne umetnosti. Drama Dijabolik TV 1000, 20.00

Priča o bogatoj flori i fauni u Hrvatskoj, jednoj od najmanjih zemalja u Evropi.

Džejms Beluši glumi svojeglavog policajca koji uz pomoć neobičnog policijskog psa pokušava da stane na put opasnom narkodileru.

Priroda Divlja Majorka Nature, 21.30

Komedija

Podizanje Arizone

UTORAK

U želji da imaju potomstvo, bivši sitni kriminalac i njegova supruga, bivša policajka, odlučuju da kidnapuju bebu iz porodice koja ima “višak” dece.

SREDA


Novi Magazin

Šerlok Holms, čuveni detektiv ser Artura Konana Dojla, stiže u scenarističkom i rediteljskom izdanju Gaja Ričija, sa Robertom Daunijem Juniorom u naslovnoj ulozi i Džadom Louom u ulozi njegovog pomoćnika dr Votsona.

Svi su čuli za Palma de Majorku, ali malo je poznato da se, osim čuvenih turističkih kompleksa, na tom ostrvu nalaze i retke vrste životinja.

TV 1000, 20.00

23/06/2011.

NEDELJA, FILM

Šerlok Holms HBO, 20.05

Komedija K-9 TV 1000, 14.00

Žena i ljubavnica direktora škole zajedno pripremaju njegovo ubistvo. Njihov plan uspešno je sproveden u delo i sve je leglo, dok ne nestane telo žrtve koga su se pažljivo oslobodile.

Dokumentarac Škotski ključ Viasat History, 22.00

Uzbudljiva priča o najpoznatijem bekstvu iz zatvora u istoriji Amerike: begu sedam naoružanih zatvorenika iz jednog teksaškog zatvora u decembru 2007. i poteri koja je usledila.

Viasat History, 13.30

Komedija

Dobroćudni bračni par Fil i Kler strahuju da je njihova veza počela da propada. Tokom svog redovnog večernjeg izlaska u grad ukrašće rezervaciju u restoranu. Ispostaviće se da je rezervacija bila za par lopova.

Dokumentarac Lov na teksašku sedmorku Viasat Explorer, 16.00

Istorija Deca

Noć za pamćenje

Priča o poreklu slobodnih zidara, diskretnog i tajnovitog udruženja koje više od 300 godina fascinira, raspaljuje maštu i izaziva podozrenje u gotovo celom svetu.

Avala, 20.30 Uspešni bankar (Rasel Krou) seli se u Provansu i započinje život kakvom se nije nadao. Film je zasnovan na istoimenom bestseleru Pitera Mejlsa.

Viasat History, 18.00

Film rađen prema istinitoj priči o dugogodišnjoj romansi između spisateljice Ajris Murdok i njenog supruga Džona Bejlija, od studentskih dana pa sve do njene bitke sa Alchajmerovom bolešću.

92

Film Dobra godina Avala, 20.30

Dokumentarac

Džez baronesa

Priča o američkom piscu koji je u Nemačkoj špijunirao naciste za račun saveznika i kome je posle rata suđeno kao zločincu, jer mu niko nije verovao da je bio dvostruki agent.

Film Hvatač pacova

TV 1000, 22.00

Istorija Hanibal Viasat History, 21.00

Istorija

Van Gog, kompletna priča Viasat History, 18.00

Dokumentarna serija iz tri dela o jednom od najfascinantnijih umetnika u istoriji, njegovim remek delima i nepoznatim detaljima s početka njegove umetničke karijere.

Dokumentarac

Spektakularna priča o kartaginskom vojskovođi Hanibalu sa igranim sekvencama, dokumentarnim delovima i vrhunskom kompjuterskom animacijom.

Dirljiva priča o odrastanju 12-godišnjeg dečaka u radničkoj porodici u Glazgovu početkom sedamdesetih.

BROJ 8

(od 23.06. do 29.06. 2011)

Atošina avantura

Viasat Explorer, 14.00

Dokumentarni film koji prati lovce na blago koje traga za preostalim bogatstvom sa dve najpoznatije brodske olupine na svetu – Atoše i Svete Margarite – u blizini obale Floride.

Reality Rad čini muškarca Viasat Explorer, 18.00

Britanac Ešli Hejms, koji sam priznaje da je mlakonja i slabić, pokušava da postane pravi muškarac time što će savladati najteže i najzahtevnije poslove na planeti.

21.6.2011 21:57:10

Sport Film Kao nekad Prva, 20.00

Redži je u mladosti bio sitni gangster, ali je zbog ranjavanja u jednom okršaju završio kod svog oca koji je uspešan košarkaški menadžer i ne odobrava druženje sina sa sumnjivim likovima. Film Linin dnevnik HBO, 22.05

Istina o Lini Berglund, normalnoj 15-godišnjakinji koja žudi da bude kao njene popularne prijateljice. Priča o životu tinejdžera koji se zaljubljuju, otkrivaju seks i shvataju šta je to pravo prijateljstvo. Film Zaljubljivanje Avala, 10.30

Kako ćemo se izboriti sa klimatskim promenama i kakve će efekat te promene imati na biljni i životinjski svet?

Dečji film Jedinstvena gospođica C RTV 1, 08.08

Kad poštar neoprezno stane na skejtbord i doživi nesreću, njegova torba s pismima padne pred noge dobrodušne gospođice Charlotte, koja odlučuje da svim primaocima razdeli pisma…. Dokumentarac

Nevidljivi avioni

Nauka Obdukcija vanzemaljca: istinita priča

Serija Pacifik HBO, 21.35

Ovaj dokumentarac otkriva šokantne činjenice o jednoj od najkontroverznijih emisija ikada emitovanih na televiziji – da li je čuvena „obdukcija vanzemaljca“ bila obična prevara.

Epska desetočasovna mini-serija koja prati čvrsto povezane odiseje tri američka marinca preko nepreglednih prostranstava Tihog okeana.

Priroda Raj na zemlji: Kostarika - Zemlja čistog života National Geographic, 19.00

Zašto na Kostarici žive najsrećniji ljudi na svetu? Čak 85 posto stanovnika te zemlje je srećno i zadovoljno svojim životom…

Priroda Delfini – Dešifranti Nature, 13.00

Priča o najnovijem pokušaju da se prouči način na koji delfini međusobno komuniciraju.


U malom gradu u Luizijani lokalni šerif, zajedno sa striptizetom iz Nju Orleansa, pokušava da reši ubistvo transseksualca koje je neko pokušao da zataška.

Nature, 21.00

Kupujući božićne poklone za porodicu Frenk i Moli se slučajno upoznaju. Međutim, upoznavanje prerasta u pravu romansu. Neizbežno, njih dvoje shvataju da je to što rade pogrešno, ali možda je prekasno da bi spasili svoje brakove...


Film Na udaru B92, 21.00

Priroda Kako nastaju klimatske promene

Putovanja Na skriveno te mesto vodim RTS 1, 10.35

Putopisna reportaža o prirodnim lepotama Srbije koje su više ili manje poznate kao turistička ili izletnička mesta.


Od čuvenog U-2 do „Noćnog sokola“ F-117, ovaj dokumentarac svedoči o pokušajima konstruktora i naučnika da naprave nevidljivi avion koga radari neće moći da otkriju. Komedija Prodavac automobila

Prva, 18.55

Robin Vilijams glumi prodavca automobila u nevolji. Ima samo dva dana da proda 12 automobila ili će u suprotnom izgubiti posao.

Dokumentarac

Korida iza rešetaka Viasat Explorer, 22.00

Film Čudnije od raja Cinemax, 18.30

Priča o brutalnom rodeu u zatvoru Angola, jednom od najozloglašenijih i najbolje čuvanih u Americi, gde se neobučeni osuđenici bore protiv bikova.

Ovo je film o samodopadljivom mladiću iz Njujorka kome u neočekivanu i krajnje neželjenu posetu stiže lepa, šesnaestogodišnja rođaka iz Mađarske.

Dokumentarac Inženjerske veze: Vembli stadion National Geographic, 12.00

Ričard Hamond proučava rekordno visok krov na novom Vembliju, što je ključni element dizajna koji služi tome da bi stadion sačuvao status ikone.

TENIS

SVAKOG DANA Sport klub i RTS

Vimbldon

Prenosi mečeva sa Vimbldona svakog dana od 13 časova, osim nedelje, 26. juna, kada po tradiciji “beli cirkus” u Londonu ima slobodan dan. Našim preostalim teniserima u drugoj nedelji turnira pridružiće se i juniori iz Srbije koji su se kvalifikovali za turnir. ODBOJKA

SUBOTA i NEDELJA Arena sport, RTS 2, 17.00 Svetska liga, muškarci, Portugal - Srbija

Dve utakmice petog vikenda Svetske lige Srbija igra na terenu domaćina, u Portugalu. U prvom dvomeču koji je igran u Novom Sadu po jedan meč je pripao svakoj reprezentaciji. ODBOJKA

Nedelja SUBOTA, RTS 2, 20.00 Evroliga, žene, Srbija – Španija

U petom vikendu grupe A Evrolige za odbojkašice, reprezentacija Srbije igra kao domaćin protiv Španije. Do završnice turnira Srbiju nakon Španjolki očekuju Grkinje, a u redovima naše ekipe vlada optimizam i uverenje da će oba vikenda završiti trijumfima. VATERPOLO

Ponedeljak SUBOTA i NEDELJA, RTS 2, 20.30 Svetska liga – Polufinale i finale

U Firenci se održava završni turnir Svetske lige, na kojem Srbija brani trofej osvojen prošle godine u Nišu. Ukoliko osvoje ovaj turnir, “delfini” bi automatski obezbedili kartu za Olimpijske igre u Londonu 2012 godine. U našoj grupi su još reprezentacije Kine, Italije i SAD. Polufinalni mečevi se igraju u subotu, a finale dan kasnije.

93 21.6.2011 21:57:23

Pisma i stavovi Ponosni na Teu

Kolega iz Beograda

SRBIJA 150 DIN / MAKEDONIJA 95 DEN / BIH 3.5 KM

Beograđanka pokorila svet, NM broj 7 Poštovani, siguran sam da shvatate razlog zbog kojeg ne mogu da se potpišem ispod ovog pisma, jer mi to ni u matičnoj redakciji, a bojim se ni u nekim drugim, ne bi oprostili. Želim da vam čestitam na odvažnosti da na naslovnoj stani vašeg magazina objavite fotografiju mlade spisateljke Tee Obreht, rođene Beograđanke, dobitnice prestižne britanske nagrade Orindž za svoj prvi roman. Dva su razloga zbog kojih vam iskreno čestitam. Prvi je što ste jedini u Srbiji objavili razgovor sa mladom Teom koja je radnju svog nagrađenog romana pronašla u našim manje znanim predanjima, a drugi što ste u sivilu takozvanih estradnih zvezda i banalnih politikantskih naslovnih strana Teinim likom zasijali na najlepši način. Sve je ređe, nažalost, da se novine u Srbiji i sadržajno i estetski usude da publici podare nešto drugačije i smislenije od nazovi “ukusa koji publika traži”. Zato vam od srca želim da

istrajete u svojoj koncepciji i razvoju nedeljnika.

BROJ 7 / 16. 06. 2011.

Putevi droge Srpski narkoklan preuzeo tržište Evrope

Finansijska afera Država gurnula banke u Nibens Ćelavost Naši muškarci u redovima za transpantaciju Poklon-prilog

Konačna istina o raspadu Bitlsa

01 Naslovna-varijanta.indd 1

Tea Obreht, književni genije

Beograđanka pokorila svet 14.6.2011 19:27:15

U unutrašnjosti je nepodnošljivo Poštovana redakcijo, sve čestitke na dobrom nedeljniku koji pravite. Možda ne bi bilo loše da se u nekom od narednih brojeva pozabavite životom u unutrašnjosti Srbije koji je u ovom trenutku dostigao kritičnu tačku. Naime, po manjim gradovima ljudi veoma teško preživljavaju, kao da je ekonomska kriza sada dostigla svoj vrhunac. Plate su sve niže, posla nema ni za mlade, a kamoli za nas starije koji smo proteklih godina postali tehnološki višak. Gradovi su sve više pusti, deca nam odlaze u veće gradove u potrazi za bilo kakvim poslom. Teška situacija se i vidi na ulicama po unutrašnjosti. Zatvara se nekada veliki broj radnji i lokala po glavnim ulicama, sada su puste sa natpisom “Izdaje se!”. Ono što se nekada nazivalo srednjom klasom kao da više ne postoji – samo bogati i siromašni. Izbor je da se kupuje po kineskim radnjama za one koji nisu bogati, a oni koji jesu kupuju u ekskluzivnim radnjama. Ne postoji sredina. Ostoja iz Gornjeg Milanovca, elektronskom poštom

Veoma poučan tekst Kroćenje goropadi, NM broj 6 Poštovani, s velikim zadovoljstvom sam pročitao tekst vaše novinarke Aleksandre Ajdanić o sudbini boksera Majka Tajsona. Retko kada smo u prilici da iz prve ruke, kao svojevrsno pokajanje, pročitamo tekst iz kojeg mnogo može da se nauči. To se pre svega odnosi na generacije mladih koje bi iz priče samog Tajsona mogle, ukoliko to žele, da na dobar način shvate šta su prave vrednosti i koliko životni ciljevi zapravo mogu da budu pogrešni. Voleo bih da što je moguće češće objavljujete ovako zanimljive tekstove. Još jednom veliki pozdrav, Srđan Stamatović, Niš


23/06/2011.

Novi Magazin

Krajnje b Draga redakcijo, preskočiću onaj deo u kojem bi trebalo da pohvalim vaš magazin, jer je valjda dovoljno to što ga čitam i što vam šaljem pismo. Jedini razlog što vam se obraćam jeste, po mom mišljenju, donošenje besmislene odluke Beograda o zabrani prodaje alkoholnih pića u vremenu od 10 uveče do šest ujutru. Konkretno, našao sam se u vrlo neprijatnoj situaciji kada sam na iznenadni poziv prijatelja, povodom lepog događaja, krenuo u posetu i nisam mogao da kupim flašu pića koju bih odneo na poklon. I bilo mi je veoma neprijatno jer sam bio prinuđen da u kuću uđem praznih ruku. Prosto je običaj da se ponese flaša pića, a moja je krivica, eto, bila što nisam predvideo da neko može da me pozove u 11 uveče, pa da se “na vreme” pripremim! Šta je poenta te gradske uredbe koju su pre toga ukinuli u Novom Sadu? Da, na

Sanduče Na ovim stranama objavljujemo vaša pisma. Šaljite nam predloge, stavove, sugestije... Novi magazin, Terazije 23/II 11000 Beograd, Srbija; e-mail adresa: [email protected] Redakcija zadržava pravo da skrati pisma

BROJ 8

21.6.2011 21:57:25

e besmislena prohibicija da kupim ništa od alkoholnih pića? Da nabavim sve što nam treba u kući, a po karton piva posebno dođem sutra posle 6? Ma, toliko je sve ovo nepojmljivo. Zapravo, sve me podseća na tolike besmislene kampanje na koje smo potpuno oguglali da i ne primećujemo više da se poigravaju s našim zdravim razumom. Kao kada nam svake jeseni, pre početka školske godine, s TV ekrana poručuju da ne treba prolaziti automobilom kroz crveno svetlo na semaforu, niti bi pešaci na crveno trebalo da prelaze ulicu! Pa ko normalan to uopšte radi? Kome je onda upućena takva kampanja koja sigurno mnogo košta? Ili, kada nam u “velikim akcijama” čišćenja objašnjavaju da nije lepo bacati otpad na ulicu i u reku? Kome je

takva poruka poslata? Oni koji tako nešto rade sigurno neće promeniti ponašanje zbog toga što će im televizijskim spotovima “objasniti”da to nije lepo! Ne zamerite što sam odužio, ali stvarno pomišljam kako počinjemo da živimo u “Velikom bratu” u kojem se neko poigrava s nama. Veliki pozdrav, Ogorčeni Ostoja P., elektronskom poštom

Foto: fonet

primer, maloletnici ne piju? Pa, oni i ne bi trebalo da su u to vreme na ulici. Ali to je briga njihovih roditelja, a ne specijalnog zakona koji se odnosi na samoposluge. I da li to znači da maloletnici smeju da piju do 10 uveče? Pa koji zakon to može da reguliše? Nijedan. Da li ova naopaka uredba znači da ljudi koji preterano konzumiraju alkohol već u 6 ujutru mogu da sednu ispred samoposluge i napiju se do 7? Toliko je u ovoj priči nemogućih ograničenja koja istovremeno, kako to obično biva, najčešće pogode ljude koji se razumno i odgovorno ponašaju. Dakle, ja nisam mogao da kupim flašu pića koju bih odneo na proslavu, a drugi neće moći uveče da kupe pivo i odnesu kući ako se kasno vraćaju s posla. Šta ću da radim sutra kada mi dođu gosti, prijatelji, rodbina, zasednemo i bude nam prijatno, pa se u neko vreme ispostavi da mi nedostaje pića kojim mogu da ih ponudim? Umesto da odem do kioska ili u prodavnicu koja već dežura, treba da im kažem – izvinite, ali gradska vlast brine o vama i ne dozvoljava vam da popijete još jednu čašu vina? I da li, ukoliko uopšte više krenem u veliku večernju nabavku u hipermarkete koji rade 24 sata, ne mogu

Počela je sezona nesnosne buke Draga redakcijo, uprkos namerama vlasti u Beogradu da građanima obezbede miran san time što će sprečiti puštanje glasne muzike u kafićima koji se nalaze u zgradama, verujem da većina Beograđana, ali i stanovnika drugih gradova koji su se ”usrećili” da imaju splavove na rekama, nije ništa bolje nego prethodnih godina. Živim u novobeogradskom bloku uz Savu i verovala sam da je moja porodica povlašćena zbog toga što deca rastu u neposrednoj blizini reke. Međutim, kao što mnogo šta ispadne naopako u našoj zemlji, shvatila sam da smo u stvari kažnjeni. Otkako je počelo lepo vreme više nismo u prilici da imamo normalno, tiho veče. Isto je i sa hiljadama ljudi u komšiluku. Vlasnici splavova jednostavno se ne obaziru na doba noći u kojoj “specifična” muzika trešti s njihovih “uglađenih lokala”, niti ih bilo ko sprečava u tome da nama, zaposlenima, pogotovo vikendom, uskraćuju osnovno pravo na miran san. Da li je potrebno da vam objašnjavam dokle se ta nazovi muzika prenosi preko vode? I svejedno je da li se splavovi nalaze na jednoj ili drugoj strani Save. Prosto je neizdrživo. Šta mi imamo od toga što je kafićima u centru grada zabranjeno da puštaju glasnu muziku posle 11 sati uveče ili posle ponoći, kada svi koji su bili tamo nagrnu na splavove? Da li su njih proterali odande da bi nama pravili sve protiv čega su se i sami bunili? Jer, ovde ih niko ne opominje, misleći valjda da je sasvim normalno da neko mora da plaća ceh “ludog beogradskog života” kakvim se hvalimo pred onima koji ovde dolaze. Po principu “čega se pametan stidi, budala se ponosi”. Zar je to nešto čime bi trebalo da se hvalimo – gomila bahatih koji nemaju druge “obaveze” nego da do jutarnjih sati vrište na splavovima uz nesnosnu dreku? Jelena, majka dvoje dece, Novi Beograd, elektronskom poštom


21.6.2011 21:57:26

Sudoku & ukrštenica 1

3 6 4 1 8 9 5 4 7 1 3 1 5 7 7 3 9 1 9 5 8 9 6 4 7 2 8 7 8 8 3 6 4 7 Za početnike 1

SAONICE

*

*

*

*

*

UPRAVNIK EPARHIJE

*

*

*

*

*

SMOTULJAK, SVITAK (MN.)

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

*

VRSTA REČNE RIBE PROPELERI JELOVA ŠUMA, JELIK

OSVEĆENO ULJE,SVETO MIRO

MINIJATURIME NI VERNI GLUMCA MODEL MONTANA

9 1

LOMLJAVA, KRŠ BILO KAKAV

SITAN OTPADAK OD DRVETA PUSTINJAK, OLIČENJE BOGA (HINDU)

SIMBOL GVOŽĐA

1 2

GLAVNI GRAD ITALIJE

VOZARI SPLAVA OBEDOVATI NAVEČE

OZNAKA ZA POLUPREČNIK

7 6

ŽENA SA IZSTARI SREBRNI RAŽENIM LJUBAVNIM NOVČIĆ NAGONOM

ODAŠILJAČ PREKI-DANJE

KAPUT OD ČOJE (TURC.) KARTAŠKA IGRA DRŽAVNIK ČEMBERLEN

MESTO U SLOVENIJI, KOD DOMŽALA

M. A. FR. KNJIŽEVNICA, ŽORŽ

NEVINAŠCE, NEVINČE AM. ASTRONOM, HAL UZVIK BOLA

VRSTA MORSKE RIBE (MN.) IMANJE BEZ VLASNIKA GLUMAC MARVIN

JEDINICA ZA SNAGU ŽITELJKA APENINSKE DRŽAVE DAN SV.ĆIRILA

9 6 2 7 3 5 8 1 4

3 7 8 4 6 1 2 5 9

8 2 6 9 1 4 7 3 5

4 9 5 3 7 2 6 8 1

1 3 7 6 5 8 4 9 2

4 9 1 7 5 6 2 3 8

8 3 7 4 9 2 5 1 6

6 2 5 1 3 8 4 9 7

7 4 3 2 6 1 8 5 9

1 8 9 3 4 5 6 7 2

5 6 2 8 7 9 1 4 3

3 1 4 6 8 7 9 2 5

2 5 8 9 1 3 7 6 4

9 7 6 5 2 4 3 8 1

2 3 6 1 7 4 9 5 8

Novi Magazin

3

5 4 1 8 2 9 3 6 7

8 7 9 5 6 2 3 4 1

1 4 5 8 3 9 6 7 2

9 2 4 6 5 7 1 8 3

3 5 7 9 8 1 4 2 6

6 1 8 4 2 3 7 9 5

5 8 1 7 9 6 2 3 4

7 6 2 3 4 5 8 1 9

4 9 3 2 1 8 5 6 7

Reš enj a

*

2 8 9 1 4 3 5 7 6


23/06/2011.

*

6 5 3 2 9 7 1 4 8

96

*

STRANO ŽENSKO IME

5 9 3 4 6 2 3 1 5 5 1 6 8 9 7 5 6 4 8 1 2 2 7 1 8 7 4 9 Za eksperte 3 2

*

JEDNOCIFREN BROJ

Za napredne

1

*

AUTO OZNAKA GRČKE

2 9 7

3 2 8 6 7 3 1 8 9 2 1 7 1 3 5 7 2 8 6

LOVAČKI PAS KRALJ IZ NASELJE UZVIK ZAKOJI DOSPEVA "MA- KOD VLADI- DOVOLJNOSI STVA LOVINU HABHARATA" MIRACA

7 1 4 5 8 6 9 2 3

4

GLUMAC SA SLIKE

VODORAVNO: Sanke, eparh, rolne, gr, uj, etel, jelej, tri, emiter, r, splavari, iverak, lom, fe, eremit, učak, tarok, nevinak, ma, orade, Asaf, vat, vakant, Italijanka, Ćirilovdan.

2

UPUTSTVO ZA SUDOKU: Svaki red, svaka kolona i svaki segment 3x3 polja treba, bez ponavljanja, da sadrži sve brojeve od 1 do 9.

BROJ 8

21.6.2011 21:57:33

Jarac

Devica Rak

orpija

Ovan Blizanci

Rak

Lav

(nedeljni horoskop od 23.06-30.06. 2011)

Tokom ove nedelje će vas krasiDevica Blizanci Rak Ovan

ti rečitost, dobra komunikacija i brzina u donošenju odluka. Nećete želeti da gubite vreme, a s druge strane nećete biti 21. 3. - 20. 4. impulsivni kao obično. Finansijska situacija će biti stabilna. Novčani dobitak Škorpija LavVaga očekujte u nedelju i ponedeljak. Sutra je povoJarac Vodolija ljan dan za polaganje ispita, preseljenje ili odlazak na put. U ljubavi druga polovina nedelje donosi veću stabilnost. Zdravlje solidno. Savet: Krajem nedelje vodite računa s kim ćete započeti poslovnu saradnju.

Strelac Bik

Lady D. astro_ladyd@yahoo. com

postići veliki Škorpija Strelac LavVagaOve nedelje ćete uspeh na poslu koji će i vas izne- Ribe Jarac Vodolija

naditi. Iako ste se malo povukli, uspećete da održite poslovnu stabilnost, a ujedno ostanete 22. 6. - 23. 8. autoritet iz senke. Neki će imati priliku da promene posao i da nakon toga rade Strelac za mnogo veću platu. Sa pojedinim prijateljima Ribe Ovan Bik Blizanci ćete se upustiti u avanturu i otići na kraći put. U ljubavi promenljivo. Veća nestabilnost za one koji su u braku. Zdravlje osetljivo. Savet: Ukoliko ste slobodni, znajte da neko među prijateljima nije ravnodušan prema vama.

Očekuje vas dobra nedelja u kojojOvan neće biti velikih promena, ali će vam većina stvari ići od ruke. Atmosfera na poslu biće mnogo bolja nego protekle 23. 11. - 21. 12. nedelje. Sa kolegama ćete lako dolaziti do konstruktivnih ideja koje će biti od sve većeg značaja u narednom periodu. U ljubavi reRak lativno stabilno. EmocijeLav će vam biti posebno naglašene u prvoj polovini nedelje. Krajem nedelje su moguće manje rasprave. Zdravlje dobro. Savet: Prepustili ste se hedonističkom načinu života. Budite više fizički aktivni.

Na poslovnom planu će biti sta- Rak nedelje ćete biti Škorpija Pred Strelac vama je lepa nedelja. Vaše Devica Početkom Vaga Jarac Vodolija Blizanci Lavove bilno i ove nedelje. Iznenada fokusirani na rešavanje nekih samopouzdanje će biti sve naJarac Vodolija Ribe Ovan ćete imati šansu da profitirate, porodičnih pitanja. Ukoliko ste glašenije. Manje komplikacije ali ćete prikrivati od dugih napočeli da razmišljate o promeni su moguće u odnosu sa prijatečin na koji eventualno budete stana ili možda već pokrenuli ljima, ali isključivo zbog novca. 21. 4. - 21. 5. 24. 8. - 23. 9. kupoprodaju, ponudu koju bu- 21. 12. - 21. 1. Finansije ipak ne treba da vas došli do novca. Dobitak je moguć sutra i u subotu. U porodici stabilno do kra- dete dobili, nemojte odbiti. Kasnije će situacija biti brinu. Zarada od posla će biti sve veća. Oni koji Devica Vaga Škorpija Strelac Bik vezi ili braku,Blizanci ja nedelje. Partner će biti sklon iznenađenjima, znatno nepovoljnija. Možete biti samo na gubitku. su dužoj mogu očekivati poziVodolija Ribe Ovan Bik mogu ŠtoBlizanci Lav promenu. Odnos sa partnerom će ući u ali i brzom trošenju. Oni koji su slobodni se posla tiče, moraćete daRak ulažete veće napore. tivniju očekivati dosta zanimljivih poznanstava. Zdrav- Na emotivnom planu stabilno. Posebno povoljni stabilnu fazu u kojoj neće biti naglih oscilacija. lje dobro, samo redovno kontrolišete pritisak. dani za ljubav su petak i subota. Zdravlje dobro. Slobodni će početi otvorenije da pokazuju emoSavet: Ako budete u bilo kakvoj nedoumici, konsultuj- Savet: Na poslu morate biti strpljiviji. Izbegavajte cije i možda započnu vezu. Savet: U utorak obratite pažnju na zdravlje. te se sa muškom figurom u porodici i prihvatite savet. konflikte sa kolegama.

arac

Bik

evica odolija

Vaga

Ribe Bik

Horoskop

Ribe Bik

izanci

Vodolija

ćete imati ener- LavVaga Ni ove nedelje vas neće držati Blizanci Od ove nedelje Rak Devica Škorpija Jarac gije za dvoje pa bi bilo dobro mesto pa ćete biti stalno u poJarac Vodolija Ribe Ovan da budete više sportski akkretu. Na poslu će biti dobra tivni. Počećete i više vremena atmosfera pa ćete u radu užida provodite sa prijateljima. vati više nego do sada. Oni koji 22. 5. - 21. 6. Što se posla tiče, nećete imati 24. 9. - 23. 10. se bave privatnim poslom neka nikakvih problema. Oni koji studiraju će sutra povedu računa kakve će poteze praviti, neka ne Vaga Škorpija Strelac briljirati. Finansijska situacija promenljiva. rizikuju ukoliko žele da sačuvajuBik stabilnost. FiRibe Ovan Troškovi Bik su mogući u utorak. U ljubavi lepo nansijska Novac ćete dobijati Blizanci Rak situacija solidna. Lav početkom nedelje, a u drugoj polovini nedelje uglavnom od drugih. U ljubavi vas avanturizam su moguća iznenađenja. Zdravlje solidno, ali se neće napuštati. Zdravlje dobro. Savet: Oni koji su vezi neka manje flertuju ako ne pazite povreda. Savet: Nema potrebe da žurite i budete brzopleti. žele da partner uzvrati istom merom.

Rak DevicaU

nedelji koja je pred vama Lav Vaga možete očekivati sve veću stabilnost na polju finansija. Sutra će komunikacija na poslu biti lošija. Nakon teškog radnog 22. 6. - 22. 7. dana, raspoloženje će biti bolje u subotu kada je izvestan i novčani dobitak. Škorpija Strelac Očekujte i lepo druženje sa prijateljima. U porodici relativno stabilno, ali su moguće rasprave sredinom nedelje. Tada ćete i zdravstveno biti osetljiviji. Psihička napetost usled stresa. Savet: Sledeće nedelje su moguće komplikacije na finansijskom planu pa ovu nedelju što bolje iskoristite.


Devica ste imali zbog nepoštoJarac Problema Strelac Vodolija Škorpija

vanja dogovora i određenih rokova, ali nažalost tokom ove nedelje će situacija biti slična ukoliko nešto ozbiljno ne preduzmete. 24. 10. - 22. 11. Posao će donositi sve veću zaradu. Dobitak moguć već sutra. Ono što sigurno moBik razumevanje Blizanci žete da očekujete od strane partnera. Strastvenost će biti posebno naglašena. Ako su neki imali problema sa povredama ili uopšte sa zdravljem, tokom ove nedelje će se osećati mnogo bolje. Savet: Budite strpljiviji u poslu. Pustite još malo vremena da prođe, pa onda donesite odluku.

Devica

Vaga

Devica Strelac Vodolija

Vaga

Škorpija

Škorpija

Strelac

Rak

Škorpija Ovan

Tokom ove nedelje uspećete da Ribe spojite lepo i korisno. Radićete taman onoliko koliko treba, ali uživaćete i u zabavi i provodu. Očekujte sve veću naklonost na21. 1. - 19. 2. dređenih. Finansijska situacija biće potpuno stabilna. U porodici će atmosfera Blizanci Rak biti maksimalno vesela. Odnos sa partnerom će biti nešto lošiji na početku nedelje, najviše zbog ljubomore, ali od srede dolazi do stabilizacije. Zdravlje dobro. Savet: U drugoj polovini nedelje izbegavajte svađe s kolegama.

Vaga Ribe

Ribe

Možete Ovan očekivati relativno dobru nedelju. Problemi u porodici biće i dalje, ali u drugoj polovini nedelje će se odnosi izgladiti. Na poslovnom planu 20. 2. - 20. 3. nastavljate da nižete uspehe. Nakon iznenadnih troškova tokom sutrašnjeg Lavdobitku već za dana,Rak možete se nadati većem par dana. Deca će vam biti zdravstveno osetljivija na samom kraju nedelje pa obratite pažnju. Oni koji nisu u vezi, upoznaćete nekog vrlo uspešnog. Savet: Manje novca trošite na zahtevne ukućane.

Lav

Strelac

97

21.6.2011 21:57:34

Esej > Vojin Dimitrijević

O mrtvacima i starcima, opet Povodom rada Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i izručenja Ratka Mladića čovek mora da ima neke asocijacije. Zašto se svi nadmeću u tome da krivično delo koje je počinio neko sa suprotne strane proglase za genocid? I u jugoslovenskim ratovima izvršeni su strahoviti zločini koji uvek ispadaju drugorazredni zbog toga što se ne mogu počastiti tim čarobnim terminom. Prema Konvenciji o genocidu od 1948, koju svi manjeviše smatraju neospornim tekstom, zločin genocida koji se sastoji iz ubistva i sličnih radnji kvalifikovan je njegovom namerom, koja se sastoji u „potpunom ili delimičnom uništenju jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve“. Šta treba učiniti da bi se sudovi i istorija pozabavili nedelima koja su dovela do patnji i uništenja ogromnog broja ljudi koji se ne mogu vezati nacionalnim, etničkim, rasnim ili verskim obeležjima?

Pod utiskom saznanja o holokaustu skovana je i nova reč „genocid“, od latinskog korena genus (rod ili pleme). Odgovarajuća konvencija, nastala u istom periodu, lišava odgovornosti vlade i režime koji su sistematski uništavali živote sopstvenih sugrađana i sunarodnika Evo istorijskih primera. Nedavna poseta Beogradu članova ruske grupe Memorijal podsetila nas je na veliki talas terora koji je Staljin sa saradnicima (koje je stalno Profesor Vojin menjao, pa i likvidirao) sproveo u SSSR-u posle 1930. Dimitrijević je doktorirao na godine. Još se vodi rasprava o broju žrtava, u kojoj Pravnom fakultetu se i najpedantnije procene ne razlikuju u stotinama, u Beogradu. hiljadama i stotinama hiljada ljudi, već u celim milionima. Počasni je doktor Kada sam nekad pisao Strahovladu, knjigu o državnom Univerziteta Mekgil teroru, procene kojima sam se služio ukazivale su da je iz Montreala broj ubijenih iznosio bar desetak miliona. Sada, kada i Univerziteta su ruski arhivi otvoreni, nema razloga da se ove brojke Kent u Velikoj bitno revidiraju, mada se i prema ruskim istraživačima Britaniji. Član one penju i do tridesetak miliona. Smatra se ipak da je je Venecijanske komisije, Staljin likvidirao bar 15.000.000 ljudi. Pri tom se ovde Međunarodne govori o ubijenima u akcijama NKVD i sličnih službi, komisije pravnika, a ne o milionima drugih koji su pomrli u gulazima i sudija ad hoc prinudnim preseljenjima Međunarodnog Nažalost, ova sećanja blede – Staljin u ispitivanjima suda pravde javnog mnjenja počinje da zauzima visoko mesto jer se u Hagu, član identifikuje s pobedom nad Nemačkom 1945. U toku II Upravnog odbora Asocijacije instituta svetskog rata SSSR je postao važan saveznik zapadnih sila. Razumljivo je što se u Nirnbergu sudilo samo nemačkim za ljudska prava.


23/06/2011.

Novi Magazin

nacistima i što su tu postupali i sovjetski tužioci i sudije. Pod utiskom saznanja o holokaustu skovana je i nova reč „genocid“, od latinskog korena genus (rod ili pleme). Odgovarajuća konvencija, koja je jedini međunarodni ugovor u kojem se predviđa i krivična odgovornost države, nastala je u istom periodu i ostala da postoji i da lišava odgovornosti vlade i režime koji su sistematski uništavali živote sopstvenih sugrađana i sunarodnika. Naime, pokušati da se Staljin okrivi za genocid bilo bi apsurdno, sem ako neko ne bi hteo da kaže da je on kao Đurđijanac hteo da pobije što više Rusa. Drugi primer koji sada dolazi na dnevni red jeste surova vladavina Crvenih Kmera nad Kambodžom od 1975. do 1979. Ovo je još jasniji primer sistematskog likvidiranja ljudi koji su bili pripadnici sopstvene zajednice. Pol Pot i drugovi rešili su da eliminišu sve koji ne odgovaraju njihovim predstavama. Svi obrazovani ljudi, uključiv i sumnjivce koji znaju neki strani jezik ili nose naočari, likvidirani su. „Degenerisano“ gradsko stanovništvo moralo je da se seli u daleka neobrađena polja. I ovde se razlikuju procene u pogledu direktnih i indirektnih žrtava, tj. onih koji su bili ubijeni i onih koji su izgubili život na „poljima smrti“. Stradalo je bar 2.000.000 ljudi, ili 20 odsto stanovništva. I, šta se desilo? Vođi su preživeli i posle dugog natezanja neki treba da izađu pred sud koji je, pod pritiskom UN, osnovan na jedvite jade. Pol Pot je lepo umro u krevetu. Glavni optuženici su stari i svi počinju da ih sažaljevaju (što je odnekud poznata priča). Kije Sampan, šef države, ima 79 godina, ideolog Nuon Či star je 84, ministar spoljnih poslova Jeng Sari ima 85, a njegova žena, koja se kao ministar za socijalna pitanja starala da što više nepodobnih elemenata iščezne s lica zemlje, ušla je u osamdesetu. Ostajem pri tome da ostareli zločinci moraju da odgovaraju i da njihova krhkost i (često simulirana) senilnost ne mogu da budu razlog za nekažnjavanje. Izvršilac krivičnog dela mora da živi sa strepnjom i možda grižom savesti do kraja života ili dok se ne suoči s poštenim suđenjem. Čudno je, pak, što kmerski teror mnogi nazivaju genocidom. Crveni Kmeri ubijali su i zlostavljali sve i svakoga, pa i one koji nisu bili Kmeri. Mnogi polpotovske zločine nazivaju „autogenocidom“, što je svakako prikladnije, ali ostaje mučan utisak da svet i međunarodno pravo nisu u stanju da se suoče s masovnim zločinima kao takvim, već da sva odvratna dela moraju da se farbaju tako da izgledaju kao posledica sukoba između različitih plemena, a ne kao rezultat ponašanja bića koja ne zaslužuju da se nazovu ljudima. Dok se ova etička, verska ili rasna oznaka ne ukloni, individualna krivična odgovornost, odgovornost čoveka za svoje postupke, neće biti jasna.

BROJ 8

21.6.2011 21:57:39

99-100 k3-K4.indd 99

21.6.2011 17:41:15

99-100 k3-K4.indd 100

21.6.2011 19:38:07

Novi Magazin broj 8

Recommend Documents