NORMA JEZIKA
1
СТАНДАРДНИ ЈЕЗИК И НОРМА
Стандардн Стандардни и језик се дефинише дефинише као « аутономан вид језика, увијек нормиран и функционано !оиваентан, који на"таје !о#то "е једна етни$ка ии национана формација, ук%у$ив#и "е у интернационану цивиизацију, !о$не !о$не у &ој "у'ити "војим идиомом, идиомом, који је дотад функциони"ао "амо за !отре(е етни$ке цивиизације) (Д. Брозовић). Дакле, нормираност је једна од иманентних особина стандардног језика. *ку!но"т !равиа у!отре(е једно+ језика $ини &е+ову норму , а она мое бити! ") орто+раф"ка (#раво#исна), Б) ортое!"ка (#равоговорна), $) еки"$ка (#равила %#отребе рије&и), и ' +рамати$ка (и то! морфолошко творбена и синтакси&косеманти&ка). а свак% свак% од норми норми #остој #остојее норма нормати тивни вни #рир%& #рир%&ни* ни*и, и, тек тада је норма норма екс#ли*ирана, језик #от#%но нормиран! а) #раво#ис, б) #равоговор, #равоговор, в) рје&ник, г) граматика. Јези$ка норма је #о својој #рироди конзервативна (настоји да за%стави нагле #ромјене језика! н#р. н#р . страшан, страшан, хаос, хаос, ин, супер...). супер...). +на дакле не само да о#ис%је и #ро#ис%је, него и #ланира развој језика. ато се нормира&е језика др%к&и планирање, језичка политика, политика, језичка др%к&ије је зове! зове! језичко планирање, стандардизација, језичко нормирање, нормирање, језичка језичка култура култура , и сл. +снова +снова норме мора бити еласти&на стабилност и флексибилност, јер се тиме &%ва основна ф%нк*ија језика! с#ораз%мијевае. с#ораз%мијевае. -%т -%т до јези јези&к &кее норм нормее и стан станда дард рдаа води води кроз кроз -. фаза које које је издвоји издвојио о /о#уа 0и#мен, а #реноси их М1 Радованови2! селекција (=одабирање; #рерастае органског % неоргански идиом), 1) селекција ) дескрипција (=описивање/ дескри#тивни рје&ни*и и граматике), граматике), 0) кодификација (=прописивање/ израда нормативних нормативних #рир%&ника), елабо аборац рација ија (=разра (=разрађив ђивање ање; #рил ) ел #рилаг аго о2ава 2авае е норм нормее ства стварн рним им др%штвеним #отребама, н#р. ф%нк*ионална раслојеност норме), 3) акцептуација (=прихватање; н#р. н#р. $%к $%ков #рав #равио ио#и #исс зван звани& и&но но #рихваћен % Србији 1454, а екави*а тек 146)/ 5) им!ементација 34!риме&ива&е/ #раво#ис $%ков, ијекави*а је % #рвој фази #римјене тог тог #раво#иса и % Србији), ) експанзија (=ширење), 7
4) култивација (=његовање 7. и 4. #одраз%мијевај% #отискивае свих варијетета, ширее % свим слојевима и на *ијелој територији/ %&ее и #ро#агирае норме, др%штвено #рестиан стат%с киевног језика), 6 ) евалуација (= вредновање ) и 18) реконструкција (= преправ!ање норме). Све то обезбје2%је киевном језик% стат%с др%штвене инстит%*ије, која има с9едеће димензије! кодификованост, истори&ност, а%тономност, #равилност, киевна тради*ија, брига о језик%, %тилитарност (тј. корисност), на*ионални #рести, со*ијални #рести, симболизовае јединства и идентитета и виталност. ИСТОРИЈАТ НОРМЕ СР5СКО6 СТАНДАРДНО6 ЈЕЗИКА "ечки књи#евни договор 781 91 -8:.1 +одине -от#исни*и, 4. 0. 1438. %к%#но : osam: ;рвати! <ван =%к%9евић, Димитрије Дем>тар, <ван ?а%ранић, $инко -а*ел, Стје#ан -ејаковић, Срби! $%к Стеф. =ара@ић, A%ро Дани&ић, Словена*! Bрао ?иклошић +сновни #роблем "ечког књи#евног договора јесте егова #рва, %водна иако на%&но нес#орна ре&ени*а! CДо9е #от#исани знај%ћи да један народ треба једну киевност да има ...., састали смо се овијех дана, да се разговоримо, како бисмо се, што се за сад више мое % киевности слоили и %јединилиC (=иевни договор 1656!6). =амен с#оти*аа % т%ма&еима јесте % текст% с#ораз%ма истакн%та синтагма C један народC. Dасно је да та ре&ени*а говори о киевној, или бо9е ре&ено! киевнојези&кој разједиености %н%тар једнога (јези&ки) истога народа. Eо #отвр2%је и завршна ре&ени*а договора! Cато молимо све киевнике, који %#раво еле срећ% и на#редак народу својему [а не кае се! својим народима], да би на ове мисли наше #ристали, и #о има дјела своја #исалиC (=иевни договор 1656!01). Fије тешко одгонетн%ти због кога с% се то народа сак%#или бе&ки договара&и, и на који народ мисле кад #(р)о(т)#ис%ј% #ет договGрених #равила. Fаиме, годин% дана #рије =иевног договора % Бе&% $%к =ара@ић је % C=ов&еић%C објавио свој знаменити текст HСрби сви и св%даI, % коме он јасно јези&ки разграни&ава ј%нословенске народе! на Б%гаре, Србе, које &ине сви штокав*и и Cзакона гр&кога и закона римскога и закона м%хамеданскогаC, ;рвате, који с% &акав*и, и Словен*е, који с% кајкав*и. " Бе&ки киевни договор односи се само на штокав*е, #од којима је $%к #одраз%мијевао само Србе и ср#ски језик. Eа&ке договора! 1) не ва9а мијешати нарје&ја, нити мијешај%ћи градити каво ново, него је најбо9е изабрати једно за све, јер с% и др%ги народи то %&инили
0
) најбо9е је за киевно #римити ј%но нарје&је, зато а) што највише народа тако говори, б) што је оно најблие староме славенском језик% (стJрословенском), а #о томе и свим осталим словенским јези*има, в) што с% готово све народне #јесме % ем% с#јеване, г) што је стара д%брова&ка киевност % ем% с#исана, д) што највише киевника и исто&нога и за#аднога вјерозакона већ тако #ише. -а се кае да ће $%к на#равити #равила гдје се јат замје%је са ије, је или иK 0) Да се х #ише гдје м% је #о етимологији мјесто. ) Да се х не #ише % генитив% мноине, него земаља, отаца, лаката.... 3) Да се %з слоготворно р не #ише ни а ни е, дакле! прстK 5РЕ6;ЕД 5РИР*<НИКА КОЈИ 5РЕДСТА=>АЈ* ИСТОРИЈ* НОРМЕ sве до -8?@ A Стојан Новакови2, Ср#ска граматика.... -8?71 Иван Bроз, $рватски правопис (заснован на #рин*и#има фонетског #раво#иса, ијекавски изговор, на $%ковом на&ел% C-иши као што говоришC/ на#%шта илирски етимолошки #раво#ис, #ише дакле! врапца, а не врабца, слатка, а не сладка, и сл.). -8??1 Томо Марети2, %раматика и стилистика хрватскога или српскога књи#евног језика (само $%кова и Дани&ићева дјела/ критериј%м а%торитета). -?.-1 $рватски рјечник <вана Броза и Bраа <вековића (највећим дијелом само на гра2и из $%ка и Дани&ића, како га је био замислио Броз, који је %мро 1460, #а је рје&ник завршио егов %јак <вековић, #рошир%ј%ћи гра2% и на др%ге #ис*е). -?-@1 Скери2ева Анкета о к&и'евном језику : Dован Скерлић, ср#ски крити&ар и истори&ар, % &асо#ис% Српски књижевни гласник #окреће анкет% о киевном језик% и #редлае, зарад јединства ср#ског и хрватског народа, да се Срби одрекн% ћирили*е, а ;рвати ијекави*е те да се стандардиз%је латини&на екави*а. "нкете о екави*и во2ене и раније : једна од их 161. % Сарајев%, % &асо#ис% Српска омладина, којом се тако2е зарад јединства народа заговарала екави*а. -осебно је тада био активан млади германиста -еро Слије#&евић. < 1610. во2ена је анкета која је #рокламовала екави*%, и то % Словенији, око &асо#иса еда, а #ратила је #ок%шај %једиеа словена&ког, ср#ског и хрватског народа. (-итае екави*е биће акт%ализовано код Срба % Lе#%бли*и Ср#ској % ток% рата, #оново с истим *и9ем ср#ског јези&ког и на*ионалног јединства. Eако је 1660. године, без икакве звани&не одл%ке, наметн%та % јавној %#отреби екави*а. Ск%#штина L. Ср#ске је 11. новемба 166. године %својила амандман о језик% : % сл%беној %#отреби је и ијекави*а и екави*а и ћирили&но #исмо. Eа одл%ка је #реина&ена 3. ј%на 1665. године
када је %ставно #ро#исан ср#ски језик екавског изговора, а #одстакн%та је од неких лингвиста из Србије (<вићи, ?илка и -авле). Mбрзо је #оново враћен нормативни стат%с ијекави*и и % L. Ср#ској). -?791 Аек"андар Bеи2, &равопис српскохрватског језика (фонолошки, логи&ка интер#%нк*ија, само за екавски изговор). -?:-1 Дра+утин Bорани2, !равопис хрватскога или српскога је"ика (дора2ен Брозов #рJво#ис, на снази све до 1658/ творба ф%т%ра #реко с%#ина, одвојено #исае не #у, грамати&ка интер#%нк*ија). -?:71 Јован =укови2, !равопис савременог нашег је"ика, Сарајево (за Би;). -?:@1 'овосадски договор од 81 до -.1 -71 -?:@1 % ?ати*и ср#ској % Fовом Сад% : Fакон "нкете о ср#скохрватском језик% кој% је #окрен%о $етопис %атице српске, донесени с% ак9%&*и, их 18! 1) =иевни језик Срба, ;рвата и Nрногора*а један је и јединствен језик, са два изговора, ијекавским и екавским/ ) слоени&ки назив језика! ср#скохрватски, односно хрватскоср#ски/ 0) равно#равна с% оба #исма : латини*а и ћирили*а/ ) оба изговора : ијекавски и екавски : тако2е с% равно#рвана/ 3) треба израдити рје&ник киевног језика, зад%%ј% се ?ати*а ср#ска и ?ати*а хрватска/ 5) #отребно је израдити заједни&к% терминологиј%, 7) треба израдити заједни&ки #раво#ис, што је Cданас најхитнија к%лт%рна и др%штвена #отребаC, 4)треба одл%&но стати на #%т #остав9а% вјешта&ких #ре#река #риродном и нормалном развој% хрватскоср#ског киевног језика/ 6) зад%%ј% се три %ниверзитета (% Београд%, агреб% и Сарајев%), двије академије (% Београд% и агреб%) и двије ?ати*е (ср#ска и хрватска) да одреде комисије за израд% #раво#иса и терминологије... 18) зак9u&*и достав9ени савезном и CзаинтересованимC (језиком обједиеним) ре#%бли&ким извршним вијећима, %ниверзитетима, академијама и мати*ама... -?C.1 &равопис српскохрватскога књи#евног језика са речником, ?ати*а ср#ска (екавско издае)/ !равопис хрватскосрпскога књижевног је"ика, ?ати*а хрватска (ијекавско издае/ без с#е*ифи&ности ијекавских ср#ских/ ијекав*и за#раво #одведени #од ;рвате)/ -?CD1 ечник јечник српскохрватског књи#евног језика , том 1 и / ?ати*а ср#ска (азб%&но), ?ати*а хрватска (абе*едно)/ =тритике % ;рватској, #рекид рада на рје&ник%/ &екларација о на"иву и положају хрватског књижевног је"ика (%др%ее киевника ;рвтаске) : ина%г%рише #равило до тада не#ознато % лингвисти*и, а то је да сваки народ има #раво да свој језик назове својим именом.
3
-?C?1 МиEаио Стеванови2, *авремени српскохрватски језик (граматички системи и књи#евнојезичка норма ), том 1 (Bонетика и ?орфологија), том ! Синтакса. 16781648. Lас#раве о киевном језик% % Би; : инсистирае на босанскохер*егова&кој с#е*ифи&ности која се огледа % не%трализа*ији варијаната заједни&ког језика : исто&не (београдске) и за#адне (загреба&ке) : %води се терминолошка синтагма Hбосанскохер*егова&ки стандарднојези&ки изразI. -?D-1 $рватски правопис, Боидар Bинка, Стје#ан Бабић и ?илан ?ог%ш (HOондона*I, јер је фототи#ско издае штам#ано % Oондон% 167. Lје&ник је забраен)/ -?D71 &равопис сххс језика, а%тора ?. "јановића, . Диклића и С. ?арковића, Сарајево1 -?D91 јечник турцизама у сххс језику, "бд%лаха Pка9ића. -?D@1 Lе#%бли&ки %стави % ре#%бликама СBLD. M Mстав% ;рватске језик именован као хрватски/ % Mстав% Србије као ср#скохрватски, а тако је именован и % Mстав% Nрне 'оре, с тим што је ијекавског изговора/ % Mстав% Би; као ср#скохрватскиQхрватскоср#ски ијекавског изговора. -?DC! ечник српскохравтског књи#евног језика, шест томова, ?ати*а ср#ска. M ем% је обра2ено око 138 888 рије&и, од $%ковог времена до године објав9иваа. =ористи се као нормативни рје&ник, иако није замиш9ен тако. ?ати*а ср#ска је 887. године објавила једнотомни 'е(ник српскога је"ика, са око 43 888 рије&и. Mз овај рје&ник, % ср#ској јези&кој #ракси незаобилазан је и 'е(ник С*+ , а то је 'е(ник српскохрватскога књижевног и народног је"ика, ти#а теза%р%са или великог о#исног рје&ника. M ем% је лексика од Доситеја и $%ка до савременог доба, јер се још ради на том рје&ник%. Oексика об%хвата териториј% од Fеготина и -ирота до Oике и =орд%на, од сјевера Ба&ке до Dадранског мора. 'е(ник С*+ објав9%је се од 1636. године, а 818. објав9ен је 14. том. До краја 811. о&ек%је се 16. том. Биће објав9ено %к%#но 08 томова и тада ће бити о#исано око 38 888 рије&и. До сада је #о#исано око 38 888. M ем% је, %з рије&и из киевног језика, заст%#9ена и лексика из народних говора, дијалектизми, регионализми и сл. -?D?F &риручна граматика хрватскога књи#евног језика, R. Барић и др. -?8CF =ати&ић и Бабић, *интакса, ворба хрватског књижевног је"ика. -??-F СенаEид Gаиови2, "осански језик -??71 3771 децем(ра) +дран % ратном Сарајев% =онгрес босанских интелект%ала*а (Бошака) и донесен #роглас о језик%, % коме стоји да Боша*и имај% #раво на свој језик HБосански (боша&ки), као битн% констит%тивн% ком#онент% бићаI. -??91 јечник карактеристичне лексике у босанском језику "лије <саковића.
5
-??CF СенаEид Gаиови2 и др., !равопис босанског је"ика. -???1 +рилогија о босанском је"ику Sевада Dахића. 7... %раматика босанскога језика а%тора S. Dахића, С. ;алиловића и <. -алића.
До #от#%ног #ретвараа уковог српског или касније названог (звани&но Fовосадским договором) српскохрватског-хрватскосрпског језика и именом % (само) хрватски дошло је % ратном вихор% #о&етком #ос9едег десет9ећа TT вијека. Само што тада ;рвати нис% остали %сам9ени, за има с% крен%ли и Боша*и, који с% назив српскохрватски #реименовали % босански . FовG име језик% додијелили с% и Nрногор*и #а се он % N. 'ори назива црногорски1 Fовонастала имена за језик јес% #олити&ка имена, а не лингвисти&ка јер #осебност језика #одраз%мијева лингвисти&ке критериј%ме, а то с% стр%кт%рни (иста стр%кт%ра фонолошка, морфолошка, синтакси&ка #равила и сл.), генетски (исто #оријекло од #расловенског, старословенског...) и ком%никативни (нема билингвизма ме2% говорни*има новоименованих језика, тј. сте#ен с#ораз%мијеваа је сто#остотан) : #а тако сва та имена за језик #редстав9ај% један лингвисти&ки језик. +СF+$FR +С+Б
7
0) .ластична стабилност , #одраз%мијева и сталност екс#ли*итне норме (јер она само на тај на&ин мое осиг%рати ефикасност ком%ника*ије и % #ростор% и % времен%), али и ен% с#особност да б%де % склад% са новим #отребама ком%ника*ије #ромијеена, односно #одрвргн%та евал%а*ији (вреднова%) и реконстр%к*ији (#ре#рав9а%). (Rласти&на стабилност за#раво #одраз%мијева однос колоквијалног, тј. дијалекатског, с%#стандардног и стандардног). Eе три карактеристике стандардног језика што с% их издвојили -раани, јес% и % основи норме, односно #ланираа језика, или егове стандардиза*ије. Eо с% о#ште карактеристике. С тим се трима каракетристикама неријетко #ре#лић% или #ак комбин%ј% и сфере (&етири домена) односа некога др%штва, односно #ри#адника одре2ене говорне заједни*е #рема свом језик%, а те се сфере ис*р#9%ј% % &етирима критериј%мима! 1) а%тономији језика, ) истори&ности језика, 0) виталности језика, и ) #ланира% језика. !од аутономијом језика % др%штвеном контекст% #одраз%мијева се #остојае или не#остојае свијести о томе да је неки језик јединствен и независан од било ког др%гог језика (без обзира да ли је то #отвр2ено или није лингвисти&ким &иени*ама). Oингвистика #ознаје двије врсте а%тонимије језика. -рва је заснована на др%штвеној свијести Cсамој #о себиC, јер #одраз%мијева да је дати језик #о својој стр%кт%ри дово9но разли&ит од свих др%гих језика да се егова а%тономност и не доводи % #итае (н#р. фран*%ски, р%иски, енглески, ема&ки....). Eаква се а%тономија назива /01234 JVWGXGYZ[J ( #рема ема&ком J\]WJX^, што зна&и размак, растојае, разда9ина, %да9еност). Др%ги ти# а%тономије јесте 50/25а%тономија, која #о&ива на др%штвеној свијсти % &ијој је #одлози намјерно наглашавае разлика и #ланско %да9авае стр%кт%ре једног идиома од стр%кт%ре ем% генетски сродних идиома (#рема ема&ком JV]\JV, које је енантиосемијска рије&, рије& са %н%трашом антонимском стр%кт%ром, јер зна&и #римарно изградити, изграда, али као др%го равно#равно зна&ее има! разградити, разграда, раст%рити). =од /01234 JVWGXGYZ[е говорни*и с% %главном #олити&ки индиферентни (незаинтересовани) #рема а%тономији, код 50/25а%тономије #ри#адни*и с% дате јези&ке заједни*е толико заинтересовани за а%тономиј%, да јој изналазе и не#остојеће критериј%ме. Lазним средствима облик%је се свијест о (не)#остојећој а%тономији језика, нај&ешће инсистираем на етни&ким, к%лт%рним, #олити&ким, историјским или географским &инио*има. "ли засиг%рно #ро*еси стандардиза*ије #редстав9ај% најснаније лингвисти&ко средство формираа свијести о а%тономији, а #рис%ство #%ристи&ке или не#%ристи&ке тенден*ије % једноме језик%
4
мода најекс#ли*итније одај% о ком ти#% јези&ке #олитике је рије&, односно ком ти#% а%тономије дати језик #ри#ада ("бшатнд или "%сба% а%тономији). ато је /сторичност језика, ма колико била самосталан критериј%м, истовремено и интерферирај%ћи, ис#ома%ћи критериј%м за а%тономност једнога језика. <стори&ност #одраз%мијева #остојае или не#остојае свијести о историјском контин%итет% језика. <стори&ност је %ско #овезана с #исменошћ% и #исаним с#омени*има, тако да је #ојава #рвог #исаног с#оменика неријетко #рестав9а грани&ник % одре2е% историјских #о&етака датога језика (данас % "%сба%јези*има, врло зна&ајан и историјат имена....). Док а%тономији јези&ка #олитика #рилази и#ак #рије свега лингвисти&ки, тј. с лингвисти&ким инстр%ментаријем, дотле она истори&ност развија ванлингвисти&ким сресдствима. <#ак, #онекад се : % оквир% стандардиза*ије : % сам% јези&к% стр%кт%р%, #осебно на лекси&ком ниво%, %носе елементи из старијих јези&ких стаа, који, макар и индиректно, до#риносе свијести о истори&ности (%#. % ;рватској! гледе, присега, кресиво, на"о(ност....). 0италност језика #одраз%мијева #остојае свијести о томе да %н%тар етни&ких грани*а и изван их треба одравати и #овећавати број говорника датога језика и %мновати егове ф%нк*ије. Eри наведена елемента стандардног језика : а%тономсност, истори&ност и виталност : #редстав9ај% сегменте др%штвене свијести о језик%. &ланирање језика коме је неријетко или синоним или најбитинији дио стандардиза*ија језика : #редстав9а облик дјеловаа др%штва на одре2ени језик, на физиономиј% датога језика. Стандардиза*ија % нај%ем смисл% #редстав9а дескри#*иј% (која остаје строго лингвисти&ки заснована), кодифика*иј% (#о#ис јез. једини*а и #ро#ис о иховим односима) и елабора*иј% (ос#особ9авае кодификованог идиома за разли&ите ф%нк*ије % јавној ком%ника*ији). Eеме9и стандардиза*ије зато и јес%! а) нормативна граматика (за морфолошки и синтакси&ки ниво), б) нормативни рје&ник (за лекси&косеманти&ки ниво), в) #раво#исни #рир%&ник и рје&ник ( за реализовае фонолошког нивоа % #исаном текст%) и ортое#ски #рир%&ник и рје&ник (за реализа*иј% фонолошког нивоа % говиорној ком%ника*ији, % говор%). Eа се дјела %главном стварај% % фази дескри#*ије и кодифика*ије. M фази елJбора*ије има се #ридодај% и стилисти&ки #рир%&ни*и и савјетни*и (како о#шти, тако и они #освећени #ојединим ф%нк*ионалним стиловима), терминолошки рје&ни*и за #оједина #одр%&ја, с#е*ијални рје&ни*и (н#р. страних рије&и, језика #ојединих раздоб9а, #ојединих #иса*а., аргонски....), историјски рје&ни*и (дијахрони и етимолошки), затим двојези&ки и вишејези&ни рје&ни*и...., контрастивне граматике и сл. Све јези&ке #олитике %главном се дијеле % два ти#а, два модела!
6
") 1иберални модел језичке политике , коме с% карактеристике Cс#онатаностC, мае %#литае дравних инстит%*ија % каналисае језика, маа обавезност јези&ких говорника #рема #редлоеним рјешеима.... (н#р. сат и &ас....). Eај модел се заснива на а%торег%ла*ији ком%ника*ијског система Б) 2ирективни модел језичке политике , #одраз%мијева висок сте#ен #рис%ства инстит%*ија % #рово2е% јези&ке #олитике и велик% обавез% #ридраваа #ро#исаних #равила % јавној ком%ника*ији. Eај модел се заснива на интервен*ијама % јези&ком систем%, на негира% а%торег%ла*ионих #ро*еса % јези&ком систем%. 'L"?"E<_=" < СE
18
констр%к*ија ти#а! контактирати некога (%мјесто с неким), об"иром на (%мјесто! с об"иром на), у ве"и тога (%мјесто! у ве"и с тим)/ од никога (%мјесто! ни од кога) и сл. Док ноaма грамати&ка, која је свим стиловима заједни&ка, т%ма&и шта је и зашто нормативно до#%стиво, лексичка норма #ро#ис%је %#отреб% рије&и и ихова зна&еа. Dеднојези&ки рје&ник киевног језика треба да да #олисеми&к% стр%кт%р% сваке лексеме, %каз%ј%ћи на све %#отребе разлике блискозна&них рије&и! тако је н#р. јасно да рије&и дажд и киша јес% блискозна&ни*е, али не и #от#%ни синоними. амислите како би било када би метереолози најав9ивали дажд %мјесто кишеbK Сли&но је, зар не и са! мостом и #упријом, пен>ером и про"ором и сл., #ошто се на их мое #римијенити не однос интерде#енден*ије, него детермина*ије (а наиме! свака ћ%#рија јесте мост, али не и обрн%т%, сваки #ен@ер јесте #розор, али не и обрн%то)/ хљеб и крух (али! трбухом "а крухом) и сл. " ево н#р. %#отребног акт%елног не#оштоваа лекси&ке норме ср#скога језика, тј. #огрешне %#отребе ре&и! н#р. при(ати се користи и % смисл% говорити и разговарати, #а се мог% &%ти и с9едеће рогобатности! *е при(ајте предуго мобилним теле6оном?@ <ли! пролонгирати се с%среће и % зна&е% одложити или одгодити %мјесто! продужити. <ли! #редлог "ахваљују#и за негативн% #оследи*%! Aахваљују#и неспремности пао је на испиту. " да не говоримо о !еоназмима (ти#а! (есто пута, пошто кошта, у#и унутра, при#и ближе, вратити се натраг и сл.), или таутоо+ијама ((ак штавише, нешто око десетак, а #оследи тендер конкурс ће бити рас#исан %скоро/ садашња актуелна влада, како и на који на(ин, предло"и и сугестије, тен"ије и напетости, и сл.). Pто се #ак правописне (ортографске) норме ти&е, она за#раво и није &исто јези&ка норма. Dер #раво#ис и нема шта да #ро#ис%је % језик%. +но што је % језик%, то %твр2%је граматика, стилистика и ортое#ија. -раво#ис говори о језик%, тј. #ро#ис%је какава ће бити егова на#исана, графи&ка слика или #редстава. Стога је он највећим дијелом кGнвен*ија (договор) о томе како ћемо шта #исати! гдје мало, гдје велико слово, гдје *рти*%, гдје без *рти*е, гдје та&к%, гдје за#ет%, и сл. "ли има и #раво#исних #равила која #роисти&% из логике система, н#р. интер#%нк*ијаK Oоги&ка или грамати&ка (конвен*ија), али онда законитости граматике треба знати (знати ти#ове грамати&ких , или знати ти#ове логи&ких односа/ ти#ове зависних ре&ени*а н#р.) 3ртоепска или правоговорна норма #ро#ис%је киевни изговор % #рвом ред% рије&и, #а онда и ре&ени*а. +ртое#ија дакле нормира ак*енат (нагласак) #ојединих рије&и, а би9ее га сви озби9нији рје&ни*и киевног језика. "к*енатска колебаа с% доста &еста, али нека од тих колебаа с% асистемска (н#р. асистент, командант, д%ине! ена и ена! F сг, и ' #л.).
11
+стаје #итае шта се #одраз%мијева #од нормом стилистичком " то је #итае директно #овезано са схватаем саме стилистике. +дносно са одре2еем #редмета стилистике као на%ке. Све до Бајијеве лингвостилистике, стилистика је сматрана дис*и#лином ком#лементарном грамати*и. Eако је н#р. Eомо ?аретић % својој 'рамати*и и стилисти*и хрватскога или ср#скога језика #исао да CграматикC #ита да ли је нешто C#равилно ре&ено или на#исаноC, док Cстилистик иде и да9е/ и он дакако траи грамати&к% и лекси&к% #равилност, јер грамати&ке и лекси&ке #огрешке врије2ај% и егово јези&ко осјећае/ али он се с тијем не задово9ава, већ још траи, да оно, што се изри&е, б%де %к%сно.C <з тога #роисти&е, вели ?аретић Cда је стилистика само од &ести (` дјелими&но) % свези с граматиком, и то толико што стил мора и грамати&ки бити #равиланC. CСтилистика не #ита што је ре&ено, него како је ре&еноC. " Cдобра или %к%сна стила ова с% три главна својства! јасноћа (раз%м9ивост), истинитост, 9е#отаC. Dасноћа је хармонија изме2% интен*ије и реализа*ије, изме2% миш9еног и оствареног израза, н#р. Борио се с другим писцима за свет% ствар (не зна се! да ли заједно с др%гим #ис*има, или #ротив их), или н#р. данаше бисеми&не констр%к*ије, које директно #ротив%рје&е ?аретићевом критериј%м% јасноће! Lе#резентативни светски ф%дбал није у кри"и само у ргентини. ( Само % "ргентини није % кризи, а FR! Fије % кризи не само % "ргентини...) Св%да др%где је као и код нас. (Бли*, 76, 1. 18. 88, ). =%#а*! Ccелио бих #робати оно одело у и"логуC. -родава*! CFемог%ће, мораћете га и#ак #робати у кабиниC (Бли*, 440, 1. . 883, 5)/ Cамисли, 9ована, %арко и ја смо најзад % комбина*ијиKC ( Dована, замисли, ?арко и ја смо...) (Бли*, 0868, 14. 6. 883, 13)/ =стинитост зна&и не%#отреб% Cни #ретјерано јаких ни #ретјерано слабих изразаC (тј хи#ерболи&них и мејози&них израза, предиван, перекрасан, пресјајан, ултранационалан, екстремно добар, и сл.)/ строжији (двостр%ки ком#аратив! строг строи, строиdји)/ eе#ота #ак траи хармониј%, складност, благозв%&ност израза. " са 9е#отом иде и та&на %#отреба зна&еа рије&и! н#р. суров (овјек) : сиров (овјек).... Fа сли&ан на&ин однос изме2% граматике и стилистике разматра и највећи ср#ски лингвиста ". Белић. Eако Белић, % с%штини сматра да с% за стилистик% Hвећ %на#ред обавезни рез%лтати до којих је граматика дошла.I Стил се мое као Hдо#%штенI једино остваривати % окри9% стандардног (киевног) језика. Свако одст%#ае од стандардног језика, #о Белић%, не само да је грамати&ка него је и стилисти&ка #огрешка. " он је то #оказао анализом двај% #римјера! CMвода % збирк% ;роника моје варошиC ?ом&ила Fастасијевића и једне #јесме Dоси#а =осара. Eа тзв. нормативна стилистика изг%била је, ме2%тим, свак% ваност % лингвостилисти*и као #рвој на%&ној стилисти*и. лингвостилистика
1
стил де6инише као и"бор и"ражајних средстава. " ако је стил избор, а сваки је избор слобода, онда за#раво норме стрилисти&ке и не мое бити. Dер ако је избор нормиран, онда он није ни избор ни слобода. <з тако схваћене стилистике све што #остоји % језик% јесте добро, ако није #одједнако вриједно. " добро је једино ако је сврховито, ако сл%и одре2еној сврси. " % језик% #остоје двије основне сврхе! ком%никативна и екс#ресивна (#оетска). Док #рва #одраз%мијева готово иск9%&иво с#ораз%мијевае, др%га #одраз%мијева израавае осјећаа, а то онда %к9%&%је и естетск% сврх% језика, односно израавае 9е#оте. Eако је са стилисти&ког становишта све до#%штено што сл%и екс#ресивности. ато %словно %зета норма стилисти&ка и настаје на бази разграде и надграде норме грамати&ке. +сим лингвостилистике као на%ке о стилемама, #остоји још и ф%нк*ионална стилистика као на%ка о ф%нк*ионалним стиловима. " т% се већ мое говорити о с#е*ифи&ним реализа*ијама киевнојези&ке норме % оквир% #ојединих ф%нк*ионалних стилова. +сим тога, однос о#штејези&ке и ф%нк*ионалностилисти&ке норме омог%ћава издвајае критериј%ма диферен*ија*ије грамати&ких, грамати&костилсити&ких и &исто стилисти&ких категорија % ср#скоме језик%. " самим тим и диферен*ирае грамати&ке, грамати&костилисти&ке и &исто стилисти&ке норме. " % србисти*и је диферен*ија*иј% тих норми, односно ихових категорија #рви дао Dован $%ковић. $%ковић трага за одговором на #итае! «шта с% то % ствари грамати&ке норме и колико с% оне, кад и где, само грамати&ке, а колико се % третира% киевног језика меша једно с др%гим! грамати&ке, грамати&ко стилисти&ке и &исто стилисти&ке категорије (односно јези&ке норме једне, др%ге и треће врсте)b«. +н сматра да свака шире заснована анализа % стил% % смисл% %о&аваа ф%нк*ионалне вијредности датих #ојава % језик%, Hнеминовно води ка категориса% стилисти&ки не%тралних (екс#ресивно немаркираних) и стилисти&ки релевантних (екс#ресивно маркираних) грамати&ких категоријаI. $%ковић доказ%је да се Hна основ% каквих статисти&ких #одатака, на основ% %о&аваа недостатка % фреквен*ији једне грамати&ке #ојаве % свакидаем #исаном израз%, не мог% изводити зак9%&*и о застарелости или о 6олклорности једне грамати&ке категоријеI, јер Hмноге данаше #ојаве % киевном језик% (н%но) треба #роматрати на основи јези&ких стилова, #а тек онда их #роји*ирати на односе урбанеBнеурбане к%лт%реI. " да је то једини ис#раван #%т, D. $%ковић недвосмислено #оказ%је с9едећим, на јези&ком материјал% %теме9еном, зак9%&ком о фреквентности им#ерфекта, који као Hграмати&костилисти&ка категорија #ри#ада одре2еним врстама стила (%метни&ки #ри#оведа&ког, мемоарског о#исиваа дога2аја и сл.)I. M#раво зато ни код $%ка им#ерфекта нема Hсв%да где, из којих разлога, нема стила #ри#оведа&ког (#ри&ала&ког : мемоарског)I, као што и данас %
10
мемоарском стил% тог облика не само да има него је и врло рас#ростраен. H+но што мое застарети % најоби&нијем ком%никативном језик%, : слиједи $%кововићево сјајно диферен*ирае : &есто егзистира као грамати(коB стилисти(ка појава у стиловима. Mколико је ре2а % оби&ном информативном израајном #ост%#к%, %толико % извесне врсте стилисти&ки бојеном израз% мое имати виш% израајн% вредност. < са једном и са др%гом од ових двеј% категорија је такав сл%&ај кад им %#отреб% #осматрамо на %рбаном #лан% јези&ког развитка % добром дел% наше јези&ке територије. (...) ?нога грамати&ка категорија, и кад је ре2а, #отен*ијално #остоји и као мог%ћа, која, колико год регионално била ре2а и необи&нија, још егзистира % ивом киевном језик% наше заједни*еI. <з тога $%ковић издваја методолошки једини мог%ћи ис#равни зак9%&ак! Hако једна грамати&ка категорија иви % киевном језик% #оред др%ге, нове која је као нова заме%је и #остаје оби&нија (категорија #ридевског краћег и д%ег облика је данас за тај сл%&ај сим#томати&на), онда изме2% их #остоји однос! а) грамати&ка категорија (одре2ени #ридјевски вид н#р.) и #рема ој као екс#ресивно маркирана грамати&костилисти&ка категорија (неодре2ени #ридјевски вид н#р.)I. " ако се те категорије #осматрај% % #ерс#ективи развитка киевног језика, онда се : #рема $%ковићевом зак9%&к% : Hи овде као и % многим др%гим сл%&ајевима о&ит%је једно од основних егових законитости! оно што је некад (мода само донекле и % $%ков% језик%) вредело као грамати&ка, &исто грамати&ка, норма, временом #остаје замеено др%гом нормом, &исто грамати&ком, а стара грамати&ка, ако није ос%2ена на иш&езавае, иви #оред нове као ена варијанта, али сад % двовалентној вредностиC грамати(ка 8 стилисти(каD. ато се и обли*и неодре2еног вида #ридјева и обли*и им#ерфекта % савременом киевном језик% више не мог% нити смиј% сматрати &исто грамати&ким, него једино грамати&костилисти&ким категоријама. Eеориј% о интерферен*ији и диферен*ија*ији грамати&ких и грамати&костилисти&ких категорија % савременом киевном језик% D. $%ковић је разрадио и теоријски #род%био и тиме што је јасно истакао да Hнавик% да се % *ентар #осматраа #остав9а језик литерат%ре %мјетни&ког израза, да грамати&ар само одатле (или #ретено одатле) *р#е свој% гра2%, свакако треба једном #ревазићиI. Mмјесто језика киевних дјела, #о $%ковићевом миш9е%, % нормира% #олазиште треба и мора да б%де је"ик просјека. " је"ик просјека &ине за#раво обједиавај%ће јези&ке *рте свих ф%нк*ионалних стилова. < %#раво на тој основи, кроз јези&ке карактеристике ф%нк*ионалних стилова, мора се извршити и диферен*ија*ија јези&ких и стилисти&ких категорија. =атегорије које с% заст%#9ене % свим ф%нк*ионалним стиловима киевног језика јес% (исто грамати(ке категорије. =атегорије које с% одлика #ојединих ф%нк*ионалних стилова јес% грамати(коBстилисти(ке категорије. "
1
категорије које с% идиолекатског карактера (које с% јези&ке карактеристике #ојединих #иса*а, или гр%#е #иса*а) јес% (исто стилисти(ке категорије. Eе се категорије н%но % киевном језик% разлик%ј% и #о својој фреквентности, и #о стабилности, и #о својој норматривној вриједности. Без %вааваа критериј%ма који с% % #одлози триј% наведених ти#ова категорија не мое бити на%&но %теме9ене норме киевног језика. OR=С<_=" F+L?" Oекси&ка норма је #о много &ем% с#е*ифи&на % оквир% осталих стандарднојези&ких норми. $ећина теорети&ара норме сматра да норма #рвенствено захвата ортографске, ортое#ске, фонетске и грамати&ке #ојаве, а да с% лекси&ке #ојаве већим дијелом изван нромативног домета. +грани&еност нормативних ингерен*ија % лекси&кој сфери оби&но се објашава двама основним разликама! прво, рје&ник је % на&ел% неограни&ен (или бо9е ре&ено, ограни&ен на лекси&ки слој који је истовремено и грамати&ки), док се норма односи само на избројиви (ограни&ени) број #ојава, и друго, % рје&ни&ким изборима стилски моменат је к%дикамо %ти*ајнији него % др%гим јези&ким сферама/ др%к&ије ре&ено! % рје&ник% избор #ревладава над заданошћ%, што је обрн%то грамати*и, фонети*и и #раво#ис%. Fо, б%д%ћи да је #о законитостима стандардног језика варијантност разлог нормираа, онда је лекси*и норма нај#римјеренија. Dер, нормом се %вијек одре2%је шта је стандардно, шта нестандардно, шта стилски не%трално, шта стилски оби9еено (маркирано), шта #ри#ада ком ф%нк*ионалном стил% : а % лекси*и с% све те карактеристике највид9ивије. бог тога се мое рећи да, б%д%ћи да с% сви јези&ки нивои нормирани, и лекси&ки ниво #одлијее лекси&ком нормира%, јер је лекси&ки контин%итет нај&ешћи доказ #остојаа лекси&ке норме. Fо, тако2е треба рећи да је од свих норми лекси&ка најмае имплицитна а највише експлицитна. <м#ли*итна норма је лингвисти&ка норма, норма која #ри#ада језик% као систем%, она је дакле иск9%&иво јези&ка (језик % Сосисровом смисл%), док је екс#ли*итна норма со*иолингвисти&ка, и она се не односи на језик као систем него на стандардни језик, и она није %слов9ена само %н%тарјези&ким него и ванјези&ким &инио*има. M#раво због тога што је лексика нај#одлонија #ромјенама, и што је % ој највише онога што је ванјези&ке #рироде, она захтијева с#е*ифи&не на&ине интегра*ије % стандардни језик. Lазли&ити ти#ови раслојаваа лексике #росто захтијевај% нормативн% #ро*јен% ихове вриједности. _етири с% основна ти#а раслојености лексике! 1) временска раслојеност лексике ) територијална раслојеност лексике 0) ф%нк*ионална раслојеност лексике
13
) генети&ка раслојеност лексике (раслојеност #о #оријекл%).
-1 0ременска раслојеност лексике
Oексика стандардног језика дијели се на о#шт% или о#ште%#отребн% и лексик% ограни&ене %#отребе. +#ште%#отребна је је #озната већини говорника датога језика, док је она др%га #о #равил% #озната %ем кр%г% 9%ди (т% н#р. с#ада терминолошка лексика). $ременско раслојавае #о #равил% захвата о#ште%#отребн% лексик% (али и терминолошк%, али не % толиком обим%, н#р. краснорје(је : реторика и сл.). +но #одраз%мијева да се акт%елно стае лексике датога језика разлик%је од стаа % #ретходним раздоб9има. "ли % свим раздоб9има #остојала је лексика која се %#отреб9авала &есто и она која се %о#терб9авала ријетко. ато се % о#штој лекси*и %вијек разлик%ј% два слоја! слој активне лексике и слој пасивне лексике. "ктивна лексика је она која је % разматраном раздоб9% #озната већини говорника, који је и %о#треб9авај% % #исаној и говорној ком%ника*ији (н#р. (овјек, година, мир, свијет, много, мало, лоше, добро и сл.). -асивн% лексик% &ине оне лексеме које с% % стандардном језик% из разли&итих разлога застарјеле. " то мог% бити! а) историцизми , тј. лексеме које с% из активног % #асивни слој #решле #од дјеловаем изванјези&ких &инила*а, н#р.! разне тит%ле, зваа, сл%бе (гро6, кмет, кња", султан, ага, бег....), или нова&ане једини*е (перпер, 6илер, талир, шкуда...) и сл. б) архаизми , лексеме које с% из активног % #асивни слој #решле из %н%тарјези&ких разлога, и то зато! 1) што је израз #остао архаи&ан, #а је замијеен др%гим изразом ((исло E број, пол"а E корист и сл.), ) што је израз% % савременом језик% #ридр%ен нови садрај, тј. #ромијеен садрај (н#р. лука E ливада/ сад! дио обале гдје #ристај% бродови...)/ 0) због #ромјене творбеног наставка, тзв. творбени архаизми ( лепост E лепота, путешествије E путовање и сл.)/ ) због измјене фонолошког састава (н#р. сердце E срце, цесар E цар, "ајец E "ец, сахат E сат и сл.) в) књишке лексеме (које мог% бити и некроти"ми, #рем некрос ` мртав), лексеме које се #ојав9%ј% % изради вишејези&ких рје&ника као рез%лтата творбе самог лексикографа (н#р. цакљив F сјајан/ каменарница F каменолом, мирисница F пар6имерија) и сл. 71 +ериторијана раслојеност лексике Eериторијано раслојавае лексике за критериј%м има вели&ин% јези&ког #одр%&ја на којем се нека лексема %#отреб9ава. Eериторијално
15
ограни&ене лексеме дијеле се на! локали"ме провинцијали"ме), регионали"ме и дијалекти"ме. 1окализми с% најмае #одр%&но рас#ростраене лексеме, лексеме везане само за неко мјесто, н#р. госпар (за Д%бровник). егионализми с% лексеме које захватај% ск%# говора већих од мјесног говора, а маег од дијалекта или нарје&ја, као н#р. кењац F магарац (% ;ер*еговини), "драво F много ($ојводина)/ банда F страна (Далма*ија)/ беванда F шприцер, гемишт и сл. 2ијалектизми с% лексеме &ија рас#росртраеност #окрива *ијело нарје&је или дијалекат, као н#р.! окле F одакле/ "договор F договор, јопет F опет и сл. Дијалктизми се мог% #от#%но разликовати од конк%рентних стандарднојези&ких лексема, и називај% се #от#%ни лекси&ки дијалектизми (н#р. здраво ` много/ банда ` страна/ кар#%за ` л%бени*а...). Дијалектизми који имај% разли&ит% семантем% % дијалект% и стандардном језик% јес% лекси&косеманти&ки дијалектизми (н#р. га#е ` дое р%б9е % стандардном језик%/ а % дијалект% ` панталоне, хла(е. Дијалектизми могг% бити и творбени и фонолошки (н#р. вишљи, ајдук, про, и сл.). 45ункциолана раслојеност лексике B%нк*ионалн% стран% %#отребе јези&ких једини*а #ро%&ава стилистика, и то ф%нк*ионална стилистика, која се дијели на! фоностилистик%, морфостилистик%, синтаксостилистик%, лексикостилистик% (или семантостилистик%), графостилистик%, текстостилистик%. Стандардни језик је све%к%#ност ф%нк*ионалних стилова, а % класифика*ијама се нај&ешће издваја их #ет! киевно%мјетни&ки, #%бли*исти&ки, на%&ни, административни, и разговорни. Oексеме карактеристи&не за #јесни&ки #одстил називај% се поети"мима (н#р. кам, плам, санак, срдашце, гроце, небесан, дјева, плетисанка, супротица и сл.). Oексеме карактеристи&не за на%&ни стил јес% термини! 6онема, мор6ема, аломор6, ало6он, алолекса, синтагма.... Lазговорни стил је нормативно најзаним9ивији због колоквијалног језика или с%#стандарда (н#р. страшан, хаос, др(ан...), а #отом због аргонизама (лексике својствене одре2еној др%штвеној ск%#ини 9%ди! кева, стари, 6акс, дрмнути, треснути, гајба, риба и сл.), као и због в%лгаризама (% које не с#ада само о#с*ена лексика, тј. #роста&ке рије&и, него и све др%штвено не#римјерене или не#ристојне рије&и, ти#а! сеља(ина, гњида, љигавац).
@1 %енетичка раслојеност лексике (по поријеклу) M о#шти слој активне лексике %з домаћ%, словенск% лексик% %лази и већи број страних лексема. Fема ниједног језика који има само домаћ%
17
лексик%. Дакле, свим јези*има је карактеристика јези&ко #ос%2ивае, тј. #ре%зимае неке лекси&ке једини*е из др%гог језика. Eо #ос%2ивае мое бит %слов9ено разли&итим разлозима, као н#р.! а) %н%тарјези&ким (за #о#%н% #разнина % властитом језик%! мода, политика, јеван:еље, школа или #ак због нијансираа, диферен*ирае зна&еа, то с#е*ифи&но зна&ее не #окрива домаћа рије& (н#р. интервју и ра"говор, репертоар и распоред, старт и по(етак и сл.), в) ванјези&ким разлозима (к%лт%рне, #олити&ке, на%&нотехни&ке и др%ге везе говорника двај% језика, као н#р. лат. лектор, &ешки! (асопис, робот, тал боца, ма2арски! (ипка, лопта : све директно #ос%2ивае. "ли се мог% створити и синонимни #арови изме2% идиоглотеме (рије&и из свог језика) и алоглотеме (рије&и из страног језика), као н#р.! једнина, множинаC сингулар, плурал; ра(унар C компјутер и сл. Св> лекси&ке једини*е #ре%зете % ср#ски језик из др%гих језика називај% се посу:енице. !осу:енице се #о иховим заједни&ким карактеристикама разврставај% % неколико ск%#ина (врста)! 1. интернационали"ми (то с% #ос%2ени*е које % више језика који не #ри#адај% истој јези&кој #ороди*и (н#р. (овј)ек имај% сви словенски јези*и! (еловек, (ловек) имај% исто основно зна&ее и % основи исти израз, а %главном #оти&% из класи&них језика, као н#р.! демократија, хроника, мо"аик, стил, 6ило"о6ија, и сл.), . ег"оти"ми : #ос%2ени*е које озна&авај% #осебности #ојединих народа (н#р. с#е*ифи&на јеле и #ића! борш(, вотка; гирос, метакса; текила, виски, шљивовица, и сл./ народне ноше, #јесме и #лесове (килт, шубара, балалајка, гусле, 6ламенко, и сл./ #отом називи нов&аних једини*а! јен, лек, динар, долар, 6оринта, лев, и сл. ). Само они који се #от%но одаомаће, &есто јела, #рестај% се сматрати егзотизмима (н#р. гулаш, паприкаш, сарма...)/ 0. епоними : лексеме које с% #остале заједни&ке имени*е #реко имена или #резимена иховог твор*а (антономазијске лексеме), н#р.! гиљотина, никотин, сендви(, жилет, макадам, манири"ам, петрарки"ам, бараба, лин(, квислинг...)/ . преведенице (калкови) : #ре%зете стране лексеме код којих се % израз% одраава ихово #оријекло, н#р. водо#ад (f[J]]>ghJii), X>\G^>р (]jk]jg>a>g) #ол%свијет (^>YZ.YGX^), околност (lZgjVY]WJXWZJ), %след (вследствие), Z сi. -ос%2ени*е се на разли&ите на&ине #рилаго29вај% % језик% #римао*% (% ср#ском језик%), и то. 'рафијско и #раво#исно #рилаго2авае, б) фонолошко #рилаго2авае! балерина, ка%бој, ф%дбал, б) #розоедијско (#рофесор, асистент, командант, и сл.), в) морфолошко (критика : X>Y! ^Z> mgZWZj/ ком%нист(а), hZj]Zg>X : фиксирати Z сi. n) семанти&ки (1. једнако зна&е>! балерина, ран& (ш#ански), #%ловер (енг), . %е зне&ае него % језик% давао*% (доајен (фр. 1) &лан ди#ломатског кора, . декан), бл%з (енг. а) меланхолија, врста м%зике и сл.), 0. зна&ее шире него % језик% давао*% (хајд%к (ма2. разбојник), најлон (енгл), коак...).
14
-ос%2ени*е које с% #от#%но #рилаго#2ене стр%кт%ри језика #римао*а, више се и не сматрај% #ос%2ени*ама, оне с% %својени*е (н#р. школа, на6та, кукуру", кип, краљ, кромпир, сабља, (арапе, јастук и сл. #а им ни рије&ни*и не наводе извор). -ос%2ени*е које се неком својом ососбином не %кла#ај% % језик #римала* јес% ту:ице (н#р. шо%, резиме, ате9е, бифе, карате и сл.) FR?"LF< CBMF=N<+F"OF< СE
16
назива англосрпским је"иком , што је врста ср#ског језика који све више одст%#а од својих норми и све више бива %#отреб9аван #рема нормама енглеског језика. 0) Стихијно развијае навика које се, због вишестр%ког, %#орног механи&ког и готово #а#агајског #онав9аа % говор% и #иса%, %ста9%ј% % свакодневној #ракси, #отом с#онатно #рерастај% % паралелну оби(ајну норму, истиск%ј%ћи он% стандарднојези&к%, и на тај на&ин нар%шавај% #римат стандардног језика и егових варијетета. ато немарни Cф%нк*ионални стилC #редстав9а за#раво један антиваријетет и назовиф%нк*ионални стил (из тих разлога га и треба став9ати #од наводникеK) ) Све већ% рас#ростраеност немарног Cф%нк*ионалног стилаC #от#омае и све &ешћа #ракса да се на#иси и ис#иси нај&ешће не #регеледај% (не лекториш%) #рије објав9иваа и емитоваа, него се дога2а оно што је Lанко Б%гарски сликовито #редставио као Cистресае садраја ком#ј%тера на #а#ирC. +вај назовиф%нк*ионални стил ис#о9ава се на свим јези&ким нивоима : и #раво#исном, и #равоговорном, и грамати&ком, и семанти&ком, и #рагмати&ком. ?ото који обелеава с%штин% немарног Cф%нк*ионалног стилаC могао би се форм%лисати на следећи на&ин! C-иши како хоћеш, &итај како ти одговара, с граматиком како ти во9а, са зна&еем шта б%деKC. Fастанак немарног Cф%нк*ионалног стилаC, б%д%ћи да с% егови корисни*и #рвенствено #ри#адни*и младе генера*ије, мое се довести и % вез% са генера*ијским јазом, који је најо&игледнији на #одр%&ј% ком%ника*ије. _есто се тај ком%ника*ијски генера*ијски с%коб доводи % вез% са #ојмом тзв. алтернативне к%лт%ре. "лтернативна к%лт%ра % својој основи #редстав9а реак*иј% на к%лт%рни модел који #реовладава % једном др%штв%. "лтернативна к%лт%ра је на неки на&ин анти#од офи*ијелној к%лт%ри. < она је одраз свјетских кретаа. " % свијет% с% носио*и Cалтернативних к%лт%рних #окрета с%диони*и маргинализованих др%штвених гр%#а (н#р. хомосекс%ал*и, феминисти&ки #окрети и сл. ). =од нас с%, #осебно на крај% осамдесетих, алтернативн% к%лт%рн% %#раавали #рије свега омладин*и и ст%денти. " једна од осносвних особина те к%лт%ре јесте и #остојае алтеранативне ком%ника*ије, односно алтернативног на&ина јези&ког с#ораз%мијеваа. _етири с% основна на&ина на који се, #рема истраиваима Д%бравка Pки9ана, #остие алтернативност јези&ког израза и #ромовише мог%ћност стварне јези&ке револ%*ије! 1) -рви на&ин је најна#реднији, и он заст%#а а#сол%тн% слобод% %#отребе јези&ких једини*а, тј. скидае таб%а са слоја таб%иране лексике. Др%к&ије ре&ено, % омладинској штам#и слободна је %#отреба лас*ивне лексике и #совки (&име се негира
8
конзеравативност офи*ијелне штам#е). Дакле, #реко %кидаа јези&ких таб%а %кида се конзервативни зарад слободног #огледа на ивот, а самим тим и на %#иотреб% језика. (?е2% лексемама доминира основни #сова&ки глагол ср#скога језика, и то % разним формама егове творбене #ороди*е! "аје....ти, сје...ти, затим домаћи називи за м%шки и енски #олни ораган, #осебно % метафори&ној %#отреби....и сл.). ) Др%ги на&ин одст%#аа од стандардне %#отребе језика враћа H#раво гра2анстваI дијалектизмима. +но што је % оби&ним новинама везано иск9%&иво за х%мористи&ке стани*е, % омладинској и стидентској штам#и се #ојав9%је св%гдје, без обзира на р%брик%. 0) < на#окон, трећи на&ин, који је сиг%рно најрас#ростраенији, и који %з о#с*ен% лексик% даје основни тон овом ти#% медијске револ%*ије : јесте #исае с%#стандардом. Lади се за#раво о томе да се % исказ који је % основи обликован #рема на&елима стандардног језика %несе, на свим нивоима, велики број с%#стандардних синтакси&ких, семанти&ких и лекси&ких једини*а, нај&ешће #ре%зетих из говора самога а%тора. Fа тај на&ин стандард лабави, односно разбија се %нтар себе самога (F#р.! 6ора, 6рка, 6урати, ин, супер, хаос, страшан...) ) _етврти на&ин није само одлика језика младих, али је #осебно за их карактеристи&ан, а то је разбијае стандарда др%гим, моћнијим језиком, #осебно оним данас нај#рестинијим : енглеским. Eако, #о Pки9ановом истраива%, алтернативни код н%ди! о#с*ен% лексик% и #совке, дијалекте, о#%штени с%#стандард и енглески језик. " све &етири наведене особине имај% %и о#сег од стандардног језика, дакле с%авај% ком%ника*иј%, с%авај%, сма%ј% ком%ника*иј%с моћ језика, ограни&авај%ћи тај језик само на одре2ен% гр%#% говорникаK Све то, ме2%тим, доводи до с%#ротстав9аа #рестине, нормативне, #раксе, и #о#%ларне, највећим дијелом ненаормативне или, бо9е ре&ено, до алтерантивности норме и псеудонорме &сеудонорма #редстав9а дио #аралелне оби&ајне норме везан за област #исаа или говореа и об%хвата с#онатано развијене навике које одст%#ај% од стандарднојези&ке норме и које с% %с9ед вишестр%ког #онав9аа #рерасле % ск%# %ста9ених образа*а.
1
