namkai norbu - kristal i put svetlosti.pdf

�ISTAL 1

puT

SVELO S NamkhaiNorbu

CIP - Katalogizaci Katalogizacija ja u publikaci publikaci Naodna ibioeka Srbije, ograd 929:22/29 Nou N .  NORBD Namkhai Ks i put sveosti / Namai Nobu; pevod s engleskog Žejka Jovano vić. Jovano vić.  (izd.)  Beogad Esoea, 1996 (Zemun: Gafički atelje: "Galeb)  209 st  ilust.  20 c. (tice hjadu loto lotosa sa : edicija spiituanosti Istoka) Pevod dela The Cstal and the Way o Light Ligh t

Prevo s eneskog Želka Jovanović

 /Nakhai Nobu Nobu  Napomen Napomene e st. 203209 ISBN 8681585797 8681585797 294.3 a) Nobu Namkhai (938) b) udistička meditacija I=50763788

THE CRYSTAL A THE WAY OF LIGHT The teachings of Namkhai Namkhai Norbu © Copyrigh originala Namkhai Norbu and John Shane 1986 © Cpyright za ugoslaviju P "ESOTHERA" Beograd Sva prava prevoda i objavljivanja zadržava izdavač

zdavač: P ESOTHERA, Beograd Izdavački save Maja Mandić i Vladimir Madić Glavni i odgovorni urednik Vladimir Madić

Ova knjiga posvećena je mom učiel učielju ju Đangćub Doru, mom ujaku Uren Tenzinu i strcu Kjence Ćkji Uangćugu i dobrobiti svih svesnih bića. Nakhai Norbu

Idejno rešenje koria: Izdavač orekura orekur a Vladimir Madić Kompjuerski slog i grafički dzajn: Sran Krstić

Šapa: Grafički atelje "Galeb", Zemun Po izdanje Beograd 1996.

Y ISBN 8681585-79-7 5

�ISTAL 1

puT

SVELO S NamkhaiNorbu

CIP - Katalogizaci Katalogizacija ja u publikaci publikaci Naodna ibioeka Srbije, ograd 929:22/29 Nou N .  NORBD Namkhai Ks i put sveosti / Namai Nobu; pevod s engleskog Žejka Jovano vić. Jovano vić.  (izd.)  Beogad Esoea, 1996 (Zemun: Gafički atelje: "Galeb)  209 st  ilust.  20 c. (tice hjadu loto lotosa sa : edicija spiituanosti Istoka) Pevod dela The Cstal and the Way o Light Ligh t

Prevo s eneskog Želka Jovanović

 /Nakhai Nobu Nobu  Napomen Napomene e st. 203209 ISBN 8681585797 8681585797 294.3 a) Nobu Namkhai (938) b) udistička meditacija I=50763788

THE CRYSTAL A THE WAY OF LIGHT The teachings of Namkhai Namkhai Norbu © Copyrigh originala Namkhai Norbu and John Shane 1986 © Cpyright za ugoslaviju P "ESOTHERA" Beograd Sva prava prevoda i objavljivanja zadržava izdavač

zdavač: P ESOTHERA, Beograd Izdavački save Maja Mandić i Vladimir Madić Glavni i odgovorni urednik Vladimir Madić

Ova knjiga posvećena je mom učiel učielju ju Đangćub Doru, mom ujaku Uren Tenzinu i strcu Kjence Ćkji Uangćugu i dobrobiti svih svesnih bića. Nakhai Norbu

Idejno rešenje koria: Izdavač orekura orekur a Vladimir Madić Kompjuerski slog i grafički dzajn: Sran Krstić

Šapa: Grafički atelje "Galeb", Zemun Po izdanje Beograd 1996.

Y ISBN 8681585-79-7 5

THE CRYSTAL A THE WAY OF LIGHT The teachings of Namkhai Namkhai Norbu © Copyrigh originala Namkhai Norbu and John Shane 1986 © Cpyright za ugoslaviju P "ESOTHERA" Beograd Sva prava prevoda i objavljivanja zadržava izdavač

zdavač: P ESOTHERA, Beograd Izdavački save Maja Mandić i Vladimir Madić Glavni i odgovorni urednik Vladimir Madić

Ova knjiga posvećena je mom učiel učielju ju Đangćub Doru, mom ujaku Uren Tenzinu i strcu Kjence Ćkji Uangćugu i dobrobiti svih svesnih bića. Nakhai Norbu

Idejno rešenje koria: Izdavač orekura orekur a Vladimir Madić Kompjuerski slog i grafički dzajn: Sran Krstić

Šapa: Grafički atelje "Galeb", Zemun Po izdanje Beograd 1996.

Y ISBN 8681585-79-7 5

SA17ZAJ Pimeda urednika ..... . ....... 1 Šest Var stihova. ........................... 15 17 Voč za izgovor ti �etansh mena i izza 1. Moje rođnje, dtinjso i obraovanje; i kako sam sreo gLavnog učiteLja.  ................ 21 2. Uvodna pepektiva: učenja Dzogćena i kuLtu Tibeta .. .............................. 1 . Kako mi je majstor Đangćub Dorđ pokazao stvao značenje neposrednog uvoda............. 5 4. Dzogćen u odnosu na zčite nivoe budističk puta . ............................. 46 5. Sa sticem i ujakom koji su bili majst01 Dzogćena ... ....................... 65 ILuste.. ....................... 76 6. Osnova................... 98 7 Put ...................... 116 8. PLod ......... .. .............. 158 Dodatak 1 OgLedalo .    . ....................... 180 Dodatak 2 Biogfski podai o auto. ........... 195 Dodatak  Serija ongde ....................... 201 Napomene ... .... . ........... 20 .















0





•



SA17ZAJ Pimeda urednika ..... . ....... 1 Šest Var stihova. ........................... 15 17 Voč za izgovor ti �etansh mena i izza 1. Moje rođnje, dtinjso i obraovanje; i kako sam sreo gLavnog učiteLja.  ................ 21 2. Uvodna pepektiva: učenja Dzogćena i kuLtu Tibeta .. .............................. 1 . Kako mi je majstor Đangćub Dorđ pokazao stvao značenje neposrednog uvoda............. 5 4. Dzogćen u odnosu na zčite nivoe budističk puta . ............................. 46 5. Sa sticem i ujakom koji su bili majst01 Dzogćena ... ....................... 65 ILuste.. ....................... 76 6. Osnova................... 98 7 Put ...................... 116 8. PLod ......... .. .............. 158 Dodatak 1 OgLedalo .    . ....................... 180 Dodatak 2 Biogfski podai o auto. ........... 195 Dodatak  Serija ongde ....................... 201 Napomene ... .... . ........... 20 .















0





•



E

lLUSA Namkhai Nou Rinoće slka sa ovlačena u Italii (foto: Džil Pus) Polihedonski kistal iz osamnaestog  veka iz Tieta (Džon Dage i Devid Medala, London) IZMEĐ STRANICA (76 i 96) 1 Gaa Doe i Adzom Druka (Tanka Nige Velingsa,  kolekce Bil Palmea, fot Szan Begle) 2 Tanka na koo e ikazan Padmasamhava sa svoe dve glavne atneke eše Coel i Mandaavom oko nega su ikazane scene sa učiteima koi su uče stvovali u vom šienu udističke Dhame u Tietu. (Tanka neoznatog umetnka,  kolekcie Džon Šena, foto Suzan Begle)  Detal sa gone tanke na kome e ikazan Padmasamhava sa svoe dve glavne atneke (luavnice). (Tana neoznatog autoa,  kolekce Džon Šena, foto Szan Begle) 4 Detal sa tanke koi ikazue Nućn Sane ešea, učenika Padmasmahave i Ješe Coel (Tanka neoznatog autoa,  koekcie Džon Šena, foto Szan Begle) 5 Detal sa anke koi ikazue eše Coel kako pedae temu tima Dakinima i Nagi. (isto)  6 Deta sa tanke koi ikazue Padmasamhavinu artneku, Indiku Mandaav (isto) 7 Detal sa tanke koi ikazue ednu od Padma samhavinh glavnih atneki (eovatno Kaasiddhi) (isto) 

8 Detal sa tanke na kome e ikazan evodilac Vairćana sa svoim učenicima Juda Ningom i Pang Miham Gongom (isto)  9 Detal sa tanke na kome e ikazan Palgi Ješe, učenik Vaioćane, koi e okoio Zaštitnike iz klase Mamo (isto) 10 Detal sa tanke na kome e ikazan Heruka koi se oavlue ped Padma�amhavom (isto) 11 Tietanska tanka koa pikazue velikog etog Dalai Lamu, Galćog Ngau (16182) (Tanka nepoznatog autoa, foto Baan Beesfod) 1217 Detali sa feski u tanom hamu etog Dalai Lame, ongdag Lukang" na koima e kazano kako ogii aktkuu Janta Jogu (Feske su slikai neoznati tietanski umetnici fotogafie Namkhai Nou) 182 Namkhai Nou Rinoć na ovlačenu u Kalifonii okazue nek od oložaa za aktikovane Dzogćn Longdea. (Foto Cultim Alione) 24 Tietanski monah zavšava kip tietanskog ogia esnka Milaee, koi sedi u ednom od položaa Longdea (foto Baan Beesfod) 25 Deta sa tanke koi kazue Milaeinog glavnog učenika koi keči i zagedao se u akov og na zemli  tom ogu se Milaea sakio od olue. (foto Baan Beesfod) 26 Negova svetost Tenzin Gamco, četnaesti Dalai La ma, dae učene Dzogćena, u Londonu 1984g u ruci dži kistal sa aunovim eom, koi se koisti kao itualni edmet u ovo iniciacii. (foto Baan Beesfod) '2 Detal sa feske Togjala u tanom hamu etog Dalai Lame. Tu e pikazan ogi koi di kistal. (feske su delo nepoznatog tietakog slikaa foto Namkhai Nou) 28 Namkhai Nou Rinoće aktikue u ovučenosti; leće 1984, u ećini Maatka u Nealu; mnogo godina anie, Padmasamhava i Mandaava su u to 

E

lLUSA Namkhai Nou Rinoće slka sa ovlačena u Italii (foto: Džil Pus) Polihedonski kistal iz osamnaestog  veka iz Tieta (Džon Dage i Devid Medala, London) IZMEĐ STRANICA (76 i 96) 1 Gaa Doe i Adzom Druka (Tanka Nige Velingsa,  kolekce Bil Palmea, fot Szan Begle) 2 Tanka na koo e ikazan Padmasamhava sa svoe dve glavne atneke eše Coel i Mandaavom oko nega su ikazane scene sa učiteima koi su uče stvovali u vom šienu udističke Dhame u Tietu. (Tanka neoznatog umetnka,  kolekcie Džon Šena, foto Suzan Begle)  Detal sa gone tanke na kome e ikazan Padmasamhava sa svoe dve glavne atneke (luavnice). (Tana neoznatog autoa,  kolekce Džon Šena, foto Szan Begle) 4 Detal sa tanke koi ikazue Nućn Sane ešea, učenika Padmasmahave i Ješe Coel (Tanka neoznatog autoa,  koekcie Džon Šena, foto Szan Begle) 5 Detal sa anke koi ikazue eše Coel kako pedae temu tima Dakinima i Nagi. (isto)  6 Deta sa tanke koi ikazue Padmasamhavinu artneku, Indiku Mandaav (isto) 7 Detal sa tanke koi ikazue ednu od Padma samhavinh glavnih atneki (eovatno Kaasiddhi) (isto) 

8 Detal sa tanke na kome e ikazan evodilac Vairćana sa svoim učenicima Juda Ningom i Pang Miham Gongom (isto)  9 Detal sa tanke na kome e ikazan Palgi Ješe, učenik Vaioćane, koi e okoio Zaštitnike iz klase Mamo (isto) 10 Detal sa tanke na kome e ikazan Heruka koi se oavlue ped Padma�amhavom (isto) 11 Tietanska tanka koa pikazue velikog etog Dalai Lamu, Galćog Ngau (16182) (Tanka nepoznatog autoa, foto Baan Beesfod) 1217 Detali sa feski u tanom hamu etog Dalai Lame, ongdag Lukang" na koima e kazano kako ogii aktkuu Janta Jogu (Feske su slikai neoznati tietanski umetnici fotogafie Namkhai Nou) 182 Namkhai Nou Rinoć na ovlačenu u Kalifonii okazue nek od oložaa za aktikovane Dzogćn Longdea. (Foto Cultim Alione) 24 Tietanski monah zavšava kip tietanskog ogia esnka Milaee, koi sedi u ednom od položaa Longdea (foto Baan Beesfod) 25 Deta sa tanke koi kazue Milaeinog glavnog učenika koi keči i zagedao se u akov og na zemli  tom ogu se Milaea sakio od olue. (foto Baan Beesfod) 26 Negova svetost Tenzin Gamco, četnaesti Dalai La ma, dae učene Dzogćena, u Londonu 1984g u ruci dži kistal sa aunovim eom, koi se koisti kao itualni edmet u ovo iniciacii. (foto Baan Beesfod) '2 Detal sa feske Togjala u tanom hamu etog Dalai Lame. Tu e pikazan ogi koi di kistal. (feske su delo nepoznatog tietakog slikaa foto Namkhai Nou) 28 Namkhai Nou Rinoće aktikue u ovučenosti; leće 1984, u ećini Maatka u Nealu; mnogo godina anie, Padmasamhava i Mandaava su u to 

ILTcJE

JRSTAL I

tT

SVEOS

pećini p� imili penos i ostvaili paksu Amitajusa Bude Dugog Zivota (foto Dzogćen Komuna)

cRTZI Tibetasko slovo  (Namkhai Nobuova kaligafa) 12 Šest stihova Vae u tibetanskom kuiv ma Ue (Kaligaa Namkhai Nobua) 15 Zelena Taa (ctež Najdžel Velings) 24 Šeab Miuo (tibetanski dotisak nepoznatog umetnika) 38 Gaab Doe (ctež Najdžel Velings) 41 Buda Šakjamuni istorijski Buda (ctež Najdžel Velings) 47 Padmasambhava (ctež nepoznatog umetnika) 57 Guu Dag po (ctež Najdžel Velings) 58 Simhamukha (ctež Najdžel Veling s) 5 9 Peti Dalai Lama, Gjalćog Ngaba (1617-82) (tibetanski dvotisak nepoznatog autoa)  62 Teći Kaapa Rangung Doe (12841339) (tibetanski dvotisak nepoznatog autoa)  63 Maćig Lapdon (ctež Najdžel Velings)  68 Praktiča Ćda na kemacionom olju (tietnski d  votisak nepoznatog autoa)  69 Tibetanski slogovi OM A, HUM (kaligafja Namkhai Nobua) 101 Točak postojanja (tib. dotisak nepoznatog umetni ka) 102 Sanskitski slogovi !Evam" (kaligafija u tibetanskom pismu Namkhai Nobua) 127 Amitajus Buda Dugog ivota (ctež Najdžel Veli ngs) 129 Vaioćana, veliki pevodilac (tibetanski dvotisak) 132 16

Zaštitnica kaati (tibetanski dotisak) 136 Zaštitnik Doe egpa (tibetaski dvotisak) 137 Zaštitnk Mahakala (tibetanski dotisak) 138 Zaštitnik Rahula (tibetanski dotisak) 139 Veliki majstor Dzogćena Đigme Lina (172998) (ti be.tanski dotisak) 144 Đangćub Doe glavni učitelj Namkhai Nobu Rinpo ćea (ctež Najdžel Velings) 148 etir sloga ongdea (kaligrafije Namkhai Nobu) 199

11

ILTcJE

JRSTAL I

tT

SVEOS

pećini p� imili penos i ostvaili paksu Amitajusa Bude Dugog Zivota (foto Dzogćen Komuna)

cRTZI

Zaštitnica kaati (tibetanski dotisak) 136 Zaštitnik Doe egpa (tibetaski dvotisak) 137 Zaštitnk Mahakala (tibetanski dotisak) 138 Zaštitnik Rahula (tibetanski dotisak) 139 Veliki majstor Dzogćena Đigme Lina (172998) (ti be.tanski dotisak) 144 Đangćub Doe glavni učitelj Namkhai Nobu Rinpo ćea (ctež Najdžel Velings) 148 etir sloga ongdea (kaligrafije Namkhai Nobu) 199

Tibetasko slovo  (Namkhai Nobuova kaligafa) 12 Šest stihova Vae u tibetanskom kuiv ma Ue (Kaligaa Namkhai Nobua) 15 Zelena Taa (ctež Najdžel Velings) 24 Šeab Miuo (tibetanski dotisak nepoznatog umetnika) 38 Gaab Doe (ctež Najdžel Velings) 41 Buda Šakjamuni istorijski Buda (ctež Najdžel Velings) 47 Padmasambhava (ctež nepoznatog umetnika) 57 Guu Dag po (ctež Najdžel Velings) 58 Simhamukha (ctež Najdžel Veling s) 5 9 Peti Dalai Lama, Gjalćog Ngaba (1617-82) (tibetanski dvotisak nepoznatog autoa)  62 Teći Kaapa Rangung Doe (12841339) (tibetanski dvotisak nepoznatog autoa)  63 Maćig Lapdon (ctež Najdžel Velings)  68 Praktiča Ćda na kemacionom olju (tietnski d  votisak nepoznatog autoa)  69 Tibetanski slogovi OM A, HUM (kaligafja Namkhai Nobua) 101 Točak postojanja (tib. dotisak nepoznatog umetni ka) 102 Sanskitski slogovi !Evam" (kaligafija u tibetanskom pismu Namkhai Nobua) 127 Amitajus Buda Dugog ivota (ctež Najdžel Veli ngs) 129 Vaioćana, veliki pevodilac (tibetanski dvotisak)

11

132 16

  l E

BA A

Nam Guu Be Nam Dea Be! Nam Dakini Be! a sune  i na neu Veika Tana izni a sih pednika naee učene Dzena, neka se uzdine i aii p si pdčia na rhu e stranie naazi se e tietansk s A ke e sim prvitng stana uma; ispd "A" e pzdra Trima Krenima Guruu Dei i Dakini a krau se naaze reči Padmasamhaing iskaziana ptana prema učeu Dzgćena. "Pednii" su ni ki su preazii duaističk stane.)

12

a kniga e sastaena na snu zapisa usmenih učena ka e Nahai Nru inpće daa na pre daanima i seminarima u rzni deim seta t km prtekih sedam gdina ka i iz mih zaeeki sa predaana ka nisu snimena ii nsu zapisana i iz materiaa nastag na snu priatnih razgra sa Rinpćem Mada Rinpć dr ada engeskim ezikm n  e se d kraa 984. gdine ie  da predae n a itaianskm eziku, kim ada nae d zapadnh  ezika Pse sakih nekik rečenia inpće zastae i nege reči prede se na engeski ez zg prisut nh udi ki ne razumeu itaianski a kniga ne i mga nastati ez psećng napra sa ke su predie snimae i transkriae Rinpćea uče na ai mada e spntani pred čst nadahnut dta mpana dsna transkripa čest e nedstatna Zat e edan d snnih zadataka urednika i da kupni materia prenese u dar pisan engeski  ezik. A prh i pred tga i mngih zapisa ke detan razmatrau razičite teme trea e sačiniti knigu ka i istaka unutarnu strukturu učena ka eine ne gueći izraziti kaitet stia inpćeg usmeng predaana Pkua sam t da pstignem 13

  l E

BA A

Nam Guu Be Nam Dea Be! Nam Dakini Be! a sune  i na neu Veika Tana izni a sih pednika naee učene Dzena, neka se uzdine i aii p si pdčia na rhu e stranie naazi se e tietansk s A ke e sim prvitng stana uma; ispd "A" e pzdra Trima Krenima Guruu Dei i Dakini a krau se naaze reči Padmasamhaing iskaziana ptana prema učeu Dzgćena. "Pednii" su ni ki su preazii duaističk stane.)

a kniga e sastaena na snu zapisa usmenih učena ka e Nahai Nru inpće daa na pre daanima i seminarima u rzni deim seta t km prtekih sedam gdina ka i iz mih zaeeki sa predaana ka nisu snimena ii nsu zapisana i iz materiaa nastag na snu priatnih razgra sa Rinpćem Mada Rinpć dr ada engeskim ezikm n  e se d kraa 984. gdine ie  da predae n a itaianskm eziku, kim ada nae d zapadnh  ezika Pse sakih nekik rečenia inpće zastae i nege reči prede se na engeski ez zg prisut nh udi ki ne razumeu itaianski a kniga ne i mga nastati ez psećng napra sa ke su predie snimae i transkriae Rinpćea uče na ai mada e spntani pred čst nadahnut dta mpana dsna transkripa čest e nedstatna Zat e edan d snnih zadataka urednika i da kupni materia prenese u dar pisan engeski  ezik. A prh i pred tga i mngih zapisa ke detan razmatrau razičite teme trea e sačiniti knigu ka i istaka unutarnu strukturu učena ka eine ne gueći izraziti kaitet stia inpćeg usmeng predaana Pkua sam t da pstignem

12

13

   

aizmničim izaajm učja i Rioćovih zaba  vih i rosvtjavaućih iča koj tako dotvoo iustruju učja. Pošto j kjia amja običom čitaocu kao i auči ku okušao sam da tkst što maj otrtim rimdbama koiko sam uošt uso kao urdik to s doodio zahvajujući strjju samo Namkhai Norbu Rioća koji j uvk imao dovojo sobodo vr ma da rastumači i objasi. Pruzimam otuu od ovorost za sv vtua ršk ii orša aašavaja koja su možda ostaa u tkstu. Toiko judi j omaao u ovom rojktu da  bih moao sv da ih imujm ai osbo bih žo da s zahvaim svojoj ži Džo a iscroj odrš i ohra brju  ovo doba kada s čovčastvo ribižava krizi od ajvć j važosti očuvaj i jaso saoštavaj drvih rdaja mudrosti koja vod trasormaciji ojdica ošto rdstavjaju viki dorios soko  joj trasormaci društva od koj sada zavisi budući ostaak aš vrst i at. Radći a ovoj kjizi uživao sam u saradji sa Namkhai Norbu Rioćom i adam s da ć to istiski odirati makar mau uou u vikom aoru da s okoča soa i skad i da s u svim bićima odstak mir i soboda od atj oim čitaoca da zaamti da ikad ijda kjia  mož biti zama za rimaj rosa od kvaiik ovao majstora Nka oi koji još maju istisko duhovo ratja budu dovojo srći da a au! Nka sv bud ovojo

S VAA SOVA

ada s vidjiv ojav maistuju kao razoikost iak j ta razoikost dvojsa i u svoj višstrukosti ojdiačih stvari koj ostoj nijda s  mož svsti a oraični ojam Ako smo sobodi od kok svako okušaja da kažmo to j ovako ii oako ostaj am jaso da su sv maistova orm  vidovi bskrajo bsormo i odvojivo od toa sam o sbi su savrš Videvši da je sve samo-sa vršeno

Džoj Arćidoso jui 1985

od samo očtka ost strmjja bio kom ostiuću savadaa j rosto ostajući u rirodom staju kakvo jst stao sotao astaj risustvo dvojstv kotmac. 15

   

aizmničim izaajm učja i Rioćovih zaba  vih i rosvtjavaućih iča koj tako dotvoo iustruju učja. Pošto j kjia amja običom čitaocu kao i auči ku okušao sam da tkst što maj otrtim rimdbama koiko sam uošt uso kao urdik to s doodio zahvajujući strjju samo Namkhai Norbu Rioća koji j uvk imao dovojo sobodo vr ma da rastumači i objasi. Pruzimam otuu od ovorost za sv vtua ršk ii orša aašavaja koja su možda ostaa u tkstu. Toiko judi j omaao u ovom rojktu da  bih moao sv da ih imujm ai osbo bih žo da s zahvaim svojoj ži Džo a iscroj odrš i ohra brju  ovo doba kada s čovčastvo ribižava krizi od ajvć j važosti očuvaj i jaso saoštavaj drvih rdaja mudrosti koja vod trasormaciji ojdica ošto rdstavjaju viki dorios soko  joj trasormaci društva od koj sada zavisi budući ostaak aš vrst i at. Radći a ovoj kjizi uživao sam u saradji sa Namkhai Norbu Rioćom i adam s da ć to istiski odirati makar mau uou u vikom aoru da s okoča soa i skad i da s u svim bićima odstak mir i soboda od atj oim čitaoca da zaamti da ikad ijda kjia  mož biti zama za rimaj rosa od kvaiik ovao majstora Nka oi koji još maju istisko duhovo ratja budu dovojo srći da a au! Nka sv bud ovojo

S VAA SOVA

ada s vidjiv ojav maistuju kao razoikost iak j ta razoikost dvojsa i u svoj višstrukosti ojdiačih stvari koj ostoj nijda s  mož svsti a oraični ojam Ako smo sobodi od kok svako okušaja da kažmo to j ovako ii oako ostaj am jaso da su sv maistova orm  vidovi bskrajo bsormo i odvojivo od toa sam o sbi su savrš Videvši da je sve samo-sa vršeno

Džoj Arćidoso jui 1985

od samo očtka ost strmjja bio kom ostiuću savadaa j rosto ostajući u rirodom staju kakvo jst stao sotao astaj risustvo dvojstv kotmac. 15

K"SL I ] SVOS

MEA ° EST A� SHOA

Šest Vađra Stihoa ii, osono Šest Vađra Reoa, pošto se iorni tibetanski tekst sastoji o samo šest reoa sarži saršei reime učenja Dogena. Oaj priično soboan preo uraii su Brajan Beresfor i Džon Šejn, na osnou Namhai Norbuoog usmenog objašnjenja. Iustraca prestaja Šest Stihoa u tibe tanskom ue kiu, u kaigrai Namkhai Norbua. Ceo gani tekst u oj knjii treba smatrati kao  tumačenje oih Šest Stihoa, koji se naae u Dražue Pa Rigpe Kuđug Tantri, u preou Tantra kukaice koja onosi sreću ne ojsten sesnosti rigpa). Pošto je kukaica pi esnik proeća, oa Tantra i oi Stihoi su gasnici uhonog buđenja



 VI ZA I A IENA l AZA Tibetanska imena i irai transkriboani su u skau sa sistemom koji ogoara srpskoj Vukooj fonetici, koja sarži skoro sa soa tibetanskog afa beta Neostaju samo:a, kha, ha, nga, ća, ha i kratko a (prestajeno sa a)  fontiku (koja pokauje kako se reči čiaju) i transiteracu (atu u ia fonetike, koja pokauje kako se reči pišu) 'agrai sastaia je Žejka Joanoić, proiac sa eneskog na srpski jeik

ETANSA NSLJA GOO NA SPSOM 



KHA GA NGA ĆA ĆHA DA NJA A

KHA GA NGA (kao going, engl) ĆA ĆHA (duboo) DA NJA A 17

K"SL I ] SVOS

MEA ° EST A� SHOA

Šest Vađra Stihoa ii, osono Šest Vađra Reoa, pošto se iorni tibetanski tekst sastoji o samo šest reoa sarži saršei reime učenja Dogena. Oaj priično soboan preo uraii su Brajan Beresfor i Džon Šejn, na osnou Namhai Norbuoog usmenog objašnjenja. Iustraca prestaja Šest Stihoa u tibe tanskom ue kiu, u kaigrai Namkhai Norbua. Ceo gani tekst u oj knjii treba smatrati kao  tumačenje oih Šest Stihoa, koji se naae u Dražue Pa Rigpe Kuđug Tantri, u preou Tantra kukaice koja onosi sreću ne ojsten sesnosti rigpa). Pošto je kukaica pi esnik proeća, oa Tantra i oi Stihoi su gasnici uhonog buđenja

 VI ZA I A IENA l AZA Tibetanska imena i irai transkriboani su u skau sa sistemom koji ogoara srpskoj Vukooj fonetici, koja sarži skoro sa soa tibetanskog afa beta Neostaju samo:a, kha, ha, nga, ća, ha i kratko a (prestajeno sa a)  fontiku (koja pokauje kako se reči čiaju) i transiteracu (atu u ia fonetike, koja pokauje kako se reči pišu) 'agrai sastaia je Žejka Joanoić, proiac sa eneskog na srpski jeik

ETANSA NSLJA GOO NA SPSOM 



KHA GA NGA ĆA ĆHA DA NJA A

KHA GA NGA (kao going, engl) ĆA ĆHA (duboo) DA NJA A



17

ST I T SVĐS THA

HA (oo)

A

A

A

A

PA

PA

PHA

PHA

BA

BA

MA

MA

CA CHA

CA

OZA UA ŽA ZA A RA LA ŠA

CHA (oo) OZA UA ZA  A (ro) A RA LA ŠA

SA

SA

HA

HA

A

A

'IONZl



TRA RA

TRA (o rv)

LHA

HLA (Ildno)

HRA

HRA (Irs)

RA (o rgn)

aka rb nć  Ia 199 oo vraa mu  mon oda o) na ravno od  mn h maa, sm bo o s ors  obašnavanu učna Dzoćna.

ST I T SVĐS THA A

HA (oo) A

A

A

PA

PA

PHA

PHA

BA

BA

MA

MA

CA CHA

CA

OZA UA ŽA ZA A RA LA ŠA

CHA (oo) OZA UA ZA  A (ro) A RA LA ŠA

SA

SA

HA

HA

A

A

'IONZl



TRA RA

TRA (o rv)

LHA

HLA (Ildno)

HRA

HRA (Irs)

RA (o rgn)

aka rb nć  Ia 199 oo vraa mu  mon oda o) na ravno od  mn h maa, sm bo o s ors  obašnavanu učna Dzoćna.

p�LAVLJE

I

 MOJE RENJE) rĐ I  OB7AZVA NJEj I  SAM  S7EO fLAf uLJA Od samog počeka, beskonačan brj bića kja psoje imaju kao sušinsku unutaju snovu savršen čisto stanje prosvetljenog bića; znajući da o važi i za mene, posvećujem se najv išem osvarenju. Lngenini 13063 edvi  Bdiii kji zaava jam Osnve u Anu Jgi

Rođen sam u selu Geug, u pokrajini Gngra u Degeu u Istčnm Tibetu sedamnaesog dana deseog me seca gdine Zemjang Tigra (8 decembra 938), i kažu da je tog dana ruža pred mojom kućom proe ala mada sam ren usred ime. Ujak i stic dmah Kiaihedn z am naeg veka, i ibea (Dn age i Dejvid Medala, Lndn

2.1

p�LAVLJE

I

 MOJE RENJE) rĐ I  OB7AZVA NJEj I  SAM  S7EO fLAf uLJA Od samog počeka, beskonačan brj bića kja psoje imaju kao sušinsku unutaju snovu savršen čisto stanje prosvetljenog bića; znajući da o važi i za mene, posvećujem se najv išem osvarenju. Lngenini 13063 edvi  Bdiii kji zaava jam Osnve u Anu Jgi

Rođen sam u selu Geug, u pokrajini Gngra u Degeu u Istčnm Tibetu sedamnaesog dana deseog me seca gdine Zemjang Tigra (8 decembra 938), i kažu da je tog dana ruža pred mojom kućom proe ala mada sam ren usred ime. Ujak i stic dmah Kiaihedn z am naeg veka, i ibea (Dn age i Dejvid Medala, Lndn

2.1

KRSTAL I )T SVEOS

Zelena Tar .

Poso vaeset ena manfesaca Sambhoakaja Tae, enske manfesace Iobtno hamakaa Bue mabhe Svak obk Tae otelovluje oeen  v saoseana elena aa edstavla akvn, enečn v saoseana,  ona e naconalna zattnca beta, ok na me Bela aa otelovljue lon, mačnsk vd saoseana 24

ENJE, 'ENJS lOBRWVANJE

prmetla Znala e a b majka bla jako uznemrena kada b saznala ša sam urado,  a b se plaša da se ne zarazm nekom bolešću, a baka nkome nje rekla. Mslo sam da je o jako ljubazno s njene srane,  svarno sam je jako voleo. Kada sam je vdeo kako tho sama plače, msleć a savam, bo sam uboko potre sen,  odlučo sam da se popravm. A ne mogu reć da sam kada u potpunos uspeo da prevazđem svoj nesašluk aa sam mao pe gona, jenog ana grao sam se re kućom, kaa je našlo dvanaes monaa; sv su bl čudno obučen M smo žvel u vrlo osamljenom mestu, putnc skoro nkaa nsu uda prolazl, pa sam se znenado kada sam h vdeo Nsam moao da ogodm zašo su došl. Ušl su u ku ću  malo kasnje ozval me da uđem Uveen sam u malu olau sobu  obukl su me u fnu svlenu odeću Nsam shvao zašo me oblače, al pak sam užvao Sedeo sam amo na  vsokom tronu, ok su on satma zvol rtual, a zam su otšl. Pomslo sam "Dobro, s tme smo završl". Al, sv su nasavl a me odsećaju da sam nkarnacja  pokazval su velko pošovanje rema men, a sam shvao da to nije nkakav kraj, već tek očeak svega. Nekolko neelja asnje ošl su nek monas  odvel me u manastr Dege Gongćen, značajno meso u našem kraju: tu je žveo  sam kralj Degea Otac m  je rao u Kraljevoj amnstracj, ro kao čnovnik, čemu n a aadu odovara otrle oložaj majora l pokrajnskog guvernera, a kasnje, pošto je tolko voleo  žvonje, kao šef ode1enja za srečavanje lova van sezone, l prekomernog lova, u celom Tbetu. Uve su me da vdm Kralja  pošto sam sada bo przna kao renkarnaca, Kralj m e poklono celu jednu zgradu u sklopu manast ra u sam žveo do devete godne sa učteljem koj m e je erao da danonoćno uorno sudram. Trebalo je nauč mnoge stvar, uključujuć  manastrska prava  moltve U toj akaemj, 25

KRSTAL I )T SVEOS

Zelena Tar .

Poso vaeset ena manfesaca Sambhoakaja Tae, enske manfesace Iobtno hamakaa Bue mabhe Svak obk Tae otelovluje oeen  v saoseana elena aa edstavla akvn, enečn v saoseana,  ona e naconalna zattnca beta, ok na me Bela aa otelovljue lon, mačnsk vd saoseana 24

ENJE, 'ENJS lOBRWVANJE

prmetla Znala e a b majka bla jako uznemrena kada b saznala ša sam urado,  a b se plaša da se ne zarazm nekom bolešću, a baka nkome nje rekla. Mslo sam da je o jako ljubazno s njene srane,  svarno sam je jako voleo. Kada sam je vdeo kako tho sama plače, msleć a savam, bo sam uboko potre sen,  odlučo sam da se popravm. A ne mogu reć da sam kada u potpunos uspeo da prevazđem svoj nesašluk aa sam mao pe gona, jenog ana grao sam se re kućom, kaa je našlo dvanaes monaa; sv su bl čudno obučen M smo žvel u vrlo osamljenom mestu, putnc skoro nkaa nsu uda prolazl, pa sam se znenado kada sam h vdeo Nsam moao da ogodm zašo su došl. Ušl su u ku ću  malo kasnje ozval me da uđem Uveen sam u malu olau sobu  obukl su me u fnu svlenu odeću Nsam shvao zašo me oblače, al pak sam užvao Sedeo sam amo na  vsokom tronu, ok su on satma zvol rtual, a zam su otšl. Pomslo sam "Dobro, s tme smo završl". Al, sv su nasavl a me odsećaju da sam nkarnacja  pokazval su velko pošovanje rema men, a sam shvao da to nije nkakav kraj, već tek očeak svega. Nekolko neelja asnje ošl su nek monas  odvel me u manastr Dege Gongćen, značajno meso u našem kraju: tu je žveo  sam kralj Degea Otac m  je rao u Kraljevoj amnstracj, ro kao čnovnik, čemu n a aadu odovara otrle oložaj majora l pokrajnskog guvernera, a kasnje, pošto je tolko voleo  žvonje, kao šef ode1enja za srečavanje lova van sezone, l prekomernog lova, u celom Tbetu. Uve su me da vdm Kralja  pošto sam sada bo przna kao renkarnaca, Kralj m e poklono celu jednu zgradu u sklopu manast ra u sam žveo do devete godne sa učteljem koj m e je erao da danonoćno uorno sudram. Trebalo je nauč mnoge stvar, uključujuć  manastrska prava  moltve U toj akaemj, 25

T 

pT

SVEOS

studo sm  tbetku medcnu  stoou. Mo o sm npmet d ectuem cee ozoke  tune tekstove. Vedno sm studo s mnom utem  n kdem su me k pozv d džm pedvn z nek pedmet. Čnio m se d mm dovono znn  kko sm ksnie svto nsm zno nšt. ko td nsm to bo svestn dođ su me pv zvesnom mstou ko će sve što sm do td nuo  skuso dovest u no  dubu pepektvu  koz kontkt s nm tebo e d se pobudm  st nem do stko svtn uen zoćen Ndnuo me e d svtm zn t uen  b ksne  sm pouvo u zpdnom svetu. T msto ne bo ndozn nost Tbetnc su uvnom nvk n utee vsoko n ko se pedstvu u vekom stu Bez t spošn znkov ud obno ne mou d pepoznu kvtete msto  možd se n  ne b zkovo od n A kd sm npusto k demu dobo sm pe zvnne obveze; pos su me u Knu ko pedstvnk omdne Tbetu seunsko poknsko skupštn u okno vd. Tmo sm poo d um knesk ezk  džo sm  pedvn z tbetko; te ktvnost su me pno peokup e. Nsm moo d pevdm koko se tmošn duštven  potk stktu btno zkue od tbe tke pto sm se kko će n mou zemu  nod utct ono što se dođo u Kn. Ond sm edne noć usno sn U tom snu vdeo sm edno mesto puno be cementn kuć Pošto st dne ne bo tbetnsk  već st uoben u Kn petpostvo sm d su to kneske kuće što se ksne spostvo ko poešno. Kd sm se u snu pbžo vdeo sm n edno kuć mntu Pdmsmbve spsnu vekm tbetnskm sovm pno sm se kko e mouće ko e kuć knesk d se n no nz mnt spsn n tbe tkom? Otvoo sm vt ušo  unut sm vdeo stc Pomso sm   e mouće d e ov ovek 2

E "DJE

'  OBZOVNE

stvno msto? Ond sm se snuo d se dodemo em e tbetnsk ute tko du bosove  poeo e d ectue Pdmsmbvnu mnt. Sve e oš uvek zedo udno  sd sm bo pot puno uben d e on msto. Td m e stc eko d zđem z veke stene ko se tu nz  eko e d ću u sedn stene nć pećnu u koo se nz osm podn mnd . Reko m e d odm odem  poedm To me e oš vše zpn9  sm pk otišo. Kd sm sto do pećne otc se povo z mene  dok sm uzo poeo e vo sno d zov Pđnpmt sutu vžn mnsk tekst. Poo sm s nm d zovm sut  zedno smo šet oko stene  uš u pećnu. Nsm uspeo d vdm sv osm mnd već smo nove uove  vce  sm se pobudo s novm psustvom u umu. Godnu dn pose ovo sn kd sm se vto u Tbet edn ovek sto e u nše seo  poseto oc nuo sm d p o zvnednom ek ko e upvo seo Opso e mesto n kome e dokto žveo tno e opso to ovek  dok e po seto sm se sn Bo sm sun d e ovek ko on opsue st on ko sm vdeo u snu. Rzovo sm s ocem kome sm sn spo m sm se pbudo  sd sm  podseto n t sn Upt  d  bsmo mo d posetmo to ovek. Sožo se  sedeće dn smo kenu Kone smo  et dn  kd smo ko nno st sno e sve zedo ko u mom snu Stvno sm osećo d sm već bo u tom seu s tbetnskm kućm zđenim od ement u kneskom stu s mn tom znd vt n kuć ovo ovek Vše nsm sumno d će to bt mo ute  osto sm tmo d pmm uene od ne Ute se vo Đnćub ođe  zvn e zedo ko obn osob z tbetnsko se. Neov odeć  nn žvot b su obn smo n povšn  u ovo knz spću nee pe o nemu koe pokzuu d e on bo u stnu 2

T 

pT

SVEOS

studo sm  tbetku medcnu  stoou. Mo o sm npmet d ectuem cee ozoke  tune tekstove. Vedno sm studo s mnom utem  n kdem su me k pozv d džm pedvn z nek pedmet. Čnio m se d mm dovono znn  kko sm ksnie svto nsm zno nšt. ko td nsm to bo svestn dođ su me pv zvesnom mstou ko će sve što sm do td nuo  skuso dovest u no  dubu pepektvu  koz kontkt s nm tebo e d se pobudm  st nem do stko svtn uen zoćen Ndnuo me e d svtm zn t uen  b ksne  sm pouvo u zpdnom svetu. T msto ne bo ndozn nost Tbetnc su uvnom nvk n utee vsoko n ko se pedstvu u vekom stu Bez t spošn znkov ud obno ne mou d pepoznu kvtete msto  možd se n  ne b zkovo od n A kd sm npusto k demu dobo sm pe zvnne obveze; pos su me u Knu ko pedstvnk omdne Tbetu seunsko poknsko skupštn u okno vd. Tmo sm poo d um knesk ezk  džo sm  pedvn z tbetko; te ktvnost su me pno peokup e. Nsm moo d pevdm koko se tmošn duštven  potk stktu btno zkue od tbe tke pto sm se kko će n mou zemu  nod utct ono što se dođo u Kn. Ond sm edne noć usno sn U tom snu vdeo sm edno mesto puno be cementn kuć Pošto st dne ne bo tbetnsk  već st uoben u Kn petpostvo sm d su to kneske kuće što se ksne spostvo ko poešno. Kd sm se u snu pbžo vdeo sm n edno kuć mntu Pdmsmbve spsnu vekm tbetnskm sovm pno sm se kko e mouće ko e kuć knesk d se n no nz mnt spsn n tbe tkom? Otvoo sm vt ušo  unut sm vdeo stc Pomso sm   e mouće d e ov ovek

E "DJE

'  OBZOVNE

stvno msto? Ond sm se snuo d se dodemo em e tbetnsk ute tko du bosove  poeo e d ectue Pdmsmbvnu mnt. Sve e oš uvek zedo udno  sd sm bo pot puno uben d e on msto. Td m e stc eko d zđem z veke stene ko se tu nz  eko e d ću u sedn stene nć pećnu u koo se nz osm podn mnd . Reko m e d odm odem  poedm To me e oš vše zpn9  sm pk otišo. Kd sm sto do pećne otc se povo z mene  dok sm uzo poeo e vo sno d zov Pđnpmt sutu vžn mnsk tekst. Poo sm s nm d zovm sut  zedno smo šet oko stene  uš u pećnu. Nsm uspeo d vdm sv osm mnd već smo nove uove  vce  sm se pobudo s novm psustvom u umu. Godnu dn pose ovo sn kd sm se vto u Tbet edn ovek sto e u nše seo  poseto oc nuo sm d p o zvnednom ek ko e upvo seo Opso e mesto n kome e dokto žveo tno e opso to ovek  dok e po seto sm se sn Bo sm sun d e ovek ko on opsue st on ko sm vdeo u snu. Rzovo sm s ocem kome sm sn spo m sm se pbudo  sd sm  podseto n t sn Upt  d  bsmo mo d posetmo to ovek. Sožo se  sedeće dn smo kenu Kone smo  et dn  kd smo ko nno st sno e sve zedo ko u mom snu Stvno sm osećo d sm već bo u tom seu s tbetnskm kućm zđenim od ement u kneskom stu s mn tom znd vt n kuć ovo ovek Vše nsm sumno d će to bt mo ute  osto sm tmo d pmm uene od ne Ute se vo Đnćub ođe  zvn e zedo ko obn osob z tbetnsko se. Neov odeć  nn žvot b su obn smo n povšn  u ovo knz spću nee pe o nemu koe pokzuu d e on bo u stnu 2

2

K"STL 1 T SVS

koe daleko nadilai oičnot. Unci koia e io okžen takoe  živeli na veoa oičan način i glavno  ili oični ldi ote ni ili ogati i gaili  žitaice oaivali el i aedno aktikovali angć Doe e io ato Dogćena, a Dogćen ne avii od olanh tvai to e čene o tinko tan čoveka Kada a kanie og  vladaćih olitičkih olea natio Tiet i konačno e natanio na Zaad aolio a e kao oeo na Intitt a oientalitik Univeiteta  Nal  I talii i video a da ada  olni lovi i klta  koo ldi ovde žive aličiti od onh koe a otavio  Tiet onovni lovi vako oedinca nialo e ne alik Video a da oto čena Dogćena ne avie od klte og da e eda ae i akik  kontekt vake klte

POfLVLJE 

UVNA PPEKVA ENJA 1{ENA  7A ETA Ako Dogćen oa'i totini ainteeovanih ldi to nie dovolno a ako oani  edno edino nainteeovano ooi i to e evie. aa Dođe

Mnogi ldi dana ote n ainteeovani a dhovna itana,  ta nedotatak inteeovana odie ote ateialitičko tanovite aeg dtva Ako ih itate  ta ve, ožda će čak eći da ne  ve ni  ta. Takvi ldi le da e vaka eligia aniva na vei ko ata alčice olo od  eve koe nea vee a aveeni veto , Dogćen ne ožeo atati eligio e ni od koga ne ahteva da  neto vee Dogćen tvai navodi oedinca da oata ee i da otkie  kakvo e tan tvao nalai U čenia Dogena ata e da oedinac fnkcionie na ti eavina nivoa a to  telo gla ili enegia i . Č ak n neko ko ni  ta ne vee ne ože eći d a ne vee  otveno telo Telo e onova naeg otoana a ganice i olei naeg tela ani

36

31

K"STL 1 T SVS

koe daleko nadilai oičnot. Unci koia e io okžen takoe  živeli na veoa oičan način i glavno  ili oični ldi ote ni ili ogati i gaili  žitaice oaivali el i aedno aktikovali angć Doe e io ato Dogćena, a Dogćen ne avii od olanh tvai to e čene o tinko tan čoveka Kada a kanie og  vladaćih olitičkih olea natio Tiet i konačno e natanio na Zaad aolio a e kao oeo na Intitt a oientalitik Univeiteta  Nal  I talii i video a da ada  olni lovi i klta  koo ldi ovde žive aličiti od onh koe a otavio  Tiet onovni lovi vako oedinca nialo e ne alik Video a da oto čena Dogćena ne avie od klte og da e eda ae i akik  kontekt vake klte

POfLVLJE 

UVNA PPEKVA ENJA 1{ENA  7A ETA Ako Dogćen oa'i totini ainteeovanih ldi to nie dovolno a ako oani  edno edino nainteeovano ooi i to e evie. aa Dođe

Mnogi ldi dana ote n ainteeovani a dhovna itana,  ta nedotatak inteeovana odie ote ateialitičko tanovite aeg dtva Ako ih itate  ta ve, ožda će čak eći da ne  ve ni  ta. Takvi ldi le da e vaka eligia aniva na vei ko ata alčice olo od  eve koe nea vee a aveeni veto , Dogćen ne ožeo atati eligio e ni od koga ne ahteva da  neto vee Dogćen tvai navodi oedinca da oata ee i da otkie  kakvo e tan tvao nalai U čenia Dogena ata e da oedinac fnkcionie na ti eavina nivoa a to  telo gla ili enegia i . Č ak n neko ko ni  ta ne vee ne ože eći d a ne vee  otveno telo Telo e onova naeg otoana a ganice i olei naeg tela ani

36

!ST  T VETO su i opipljivi Osećamo da nam je hladno i da smo gladni, trpimo bol i usamljenost i veliki deo života provodimo pokušavajući da prevaziđemo telesnu pat nju Nivo energije ili glasa nije tako lako uočljiv, i ne shvataju ga baš svi N a Zapadu su čak i lekari uglavnom nesvesni tog nivoa i bolesti pokušavaju da izleče samo na telesnom nivou. Ako se poremeti energija pojedinca, ni njegovo telo i um neće biti uravnoteeni Iz vesne bolesti, kao što je rak, zazvane su poremećajima energije, i ne ogu se jednostavno rešiti hirurškim zahvatom ili lekovima Na sličan način mnoge duševne bolesti, a i neki lakši duevni problemi, izazvani su slabom cirkulacijom energije Naš um je občno vro sloen i zbunjen, i kada želimo da budemo spokojni, možemo otkriti da nam to ne uspeva, jer nervozna i uznemirena energija ne dozvoljava da se smirimo Za rešavanje problema tela, glaa i uma, u učenju Dzo gćena nalazimo prakse koje rade na svakom od ova tri nivoa te prakse mogu se integrisati sa svakodnevnim životom pojedinca i tako mogu elokupno životno iskustvo, do tada puno napetosti i zunjenosti, promenti u iskustv9 mudrosti i slobode Učenja nisu puka teorija  već su praktična; mada su učenja Dzogćena vrlo dre  vna, pošto se priroda tela glasa i uma pojedinca nije izmenia, isto su to lko značajna za čoveka u današnjim okolnostima, koliko su i nekada bila.

!VOBI STANJE Dzogćen je učenje koje se u suštini odnosi na pobitno stanje bića a to je suštinska priroda svakog pojedinca od samog početka Ući u to stanje znači doživeti sebe kakvi jesmo, kao središte univeuma  3

31

{;A 'ZCA 

L;

ET

mada ne u običnom egoističkom smslu Obična ego istična svest je ograničen kavez dualitičke vizije koja nas ograđuje od doivljavanja istinske prirode, pros tora pobitnog stanja Shvatiti prvobitno stanje znači shvatiti učenje Dzogćena, i uloga prenošenja učenja sastoji se u saopštavaju tog stanja; stanje saopštava onaj ko je to stane shvatio ili ostvario ono što je pre toga bilo samo latentno, a saopštava ga osobama koje su ostale uhvaćene u dualističkim uslovima I samo ime "Dzogćen" što znači " Velio Savršenstvo", odnosi se na samosavršensvo ovog stanja, u osnovi čistog od samog početka, bez ičega što bismo odbacili ili prihvatili Za shvatanje prvobitnog stanje i ulaženje u njega, nje potrebno nakvo intelektualno, kultuo ili isto rijsko znanje. Pobitno stanje je po samoj svojoj prirodi van intelekta Pa ipak, kada ljudi čuju neko učenje koje ranije nisu čuli , pre svega žele da znaju gde je to učenje nastalo, odakle je poteklo, ko je to poučavao, itd To je r�zuljivo, ali ne moe se reći da Dzogćen pripada kulturi neke zemlje Postoji, na primer, Dzo gćen tantra, pod naslovom "Dra talgur caue gud", gde se kaže da učenje Dzogćena moemo naći u trinaest solaih sistema, pa ne možemo čak ni da tvrdimo da Dzogćen pripada planeti Zemlji, a kamoli kulturi ne kog posebnog naroda Iako je tačno da je tradicija Dzogćena koju ovde razmatramo preneta posre dstvom tibetake kulture, koja je to predanje čuvala od samih početaka pisane istorije u Tibetu, ipak se ne može reći da je Dzogćen tibetanski, pošto samo pobitno stanje nema narodnosti i nalazi se svuda, sveprisutno je Ai, istina je i da su bića svuda ušla u dualističku  viziju koja koči iskustvo prvobitnog stanja I kada su osarena bića pokušala da sa njima komunciraju, retko su mogli potpuno bez reči ili simbola da saopšte prvobitno stanje, pa su kao sredstvo saopštavanja kor isti svaku kulturu na koju bi naišli Tako se često 33

!ST  T VETO su i opipljivi Osećamo da nam je hladno i da smo gladni, trpimo bol i usamljenost i veliki deo života provodimo pokušavajući da prevaziđemo telesnu pat nju Nivo energije ili glasa nije tako lako uočljiv, i ne shvataju ga baš svi N a Zapadu su čak i lekari uglavnom nesvesni tog nivoa i bolesti pokušavaju da izleče samo na telesnom nivou. Ako se poremeti energija pojedinca, ni njegovo telo i um neće biti uravnoteeni Iz vesne bolesti, kao što je rak, zazvane su poremećajima energije, i ne ogu se jednostavno rešiti hirurškim zahvatom ili lekovima Na sličan način mnoge duševne bolesti, a i neki lakši duevni problemi, izazvani su slabom cirkulacijom energije Naš um je občno vro sloen i zbunjen, i kada želimo da budemo spokojni, možemo otkriti da nam to ne uspeva, jer nervozna i uznemirena energija ne dozvoljava da se smirimo Za rešavanje problema tela, glaa i uma, u učenju Dzo gćena nalazimo prakse koje rade na svakom od ova tri nivoa te prakse mogu se integrisati sa svakodnevnim životom pojedinca i tako mogu elokupno životno iskustvo, do tada puno napetosti i zunjenosti, promenti u iskustv9 mudrosti i slobode Učenja nisu puka teorija  već su praktična; mada su učenja Dzogćena vrlo dre  vna, pošto se priroda tela glasa i uma pojedinca nije izmenia, isto su to lko značajna za čoveka u današnjim okolnostima, koliko su i nekada bila.

!VOBI STANJE Dzogćen je učenje koje se u suštini odnosi na pobitno stanje bića a to je suštinska priroda svakog pojedinca od samog početka Ući u to stanje znači doživeti sebe kakvi jesmo, kao središte univeuma 

{;A 'ZCA 

L;

ET

mada ne u običnom egoističkom smslu Obična ego istična svest je ograničen kavez dualitičke vizije koja nas ograđuje od doivljavanja istinske prirode, pros tora pobitnog stanja Shvatiti prvobitno stanje znači shvatiti učenje Dzogćena, i uloga prenošenja učenja sastoji se u saopštavaju tog stanja; stanje saopštava onaj ko je to stane shvatio ili ostvario ono što je pre toga bilo samo latentno, a saopštava ga osobama koje su ostale uhvaćene u dualističkim uslovima I samo ime "Dzogćen" što znači " Velio Savršenstvo", odnosi se na samosavršensvo ovog stanja, u osnovi čistog od samog početka, bez ičega što bismo odbacili ili prihvatili Za shvatanje prvobitnog stanje i ulaženje u njega, nje potrebno nakvo intelektualno, kultuo ili isto rijsko znanje. Pobitno stanje je po samoj svojoj prirodi van intelekta Pa ipak, kada ljudi čuju neko učenje koje ranije nisu čuli , pre svega žele da znaju gde je to učenje nastalo, odakle je poteklo, ko je to poučavao, itd To je r�zuljivo, ali ne moe se reći da Dzogćen pripada kulturi neke zemlje Postoji, na primer, Dzo gćen tantra, pod naslovom "Dra talgur caue gud", gde se kaže da učenje Dzogćena moemo naći u trinaest solaih sistema, pa ne možemo čak ni da tvrdimo da Dzogćen pripada planeti Zemlji, a kamoli kulturi ne kog posebnog naroda Iako je tačno da je tradicija Dzogćena koju ovde razmatramo preneta posre dstvom tibetake kulture, koja je to predanje čuvala od samih početaka pisane istorije u Tibetu, ipak se ne može reći da je Dzogćen tibetanski, pošto samo pobitno stanje nema narodnosti i nalazi se svuda, sveprisutno je Ai, istina je i da su bića svuda ušla u dualističku  viziju koja koči iskustvo prvobitnog stanja I kada su osarena bića pokušala da sa njima komunciraju, retko su mogli potpuno bez reči ili simbola da saopšte prvobitno stanje, pa su kao sredstvo saopštavanja kor isti svaku kulturu na koju bi naišli Tako se često

3

33

AL I / SVWS

dešavalo da se kultura isprepiće sa učenima, a u ietu se to dogodio o te mere da ako ne shvatimo učena, nemoguće e shvatiti kulturu. čena Dzogćena nisu nikada ia poseno raši rena u ietu naprotiv Dzogćen e uvek nekako io uzdržan Ipak, uče na Dzogćena su suština svih tietan skih učena Dzogćen e toliko neposredan da e uvek io pomao skrivan, i ludi su ga se često prioavai Štaviše, postoi i tradica Dzogćena unutar drevnog predana Bona, tietanske šamanske tradicie koa datira od pre doaska udizma iz Indie. Ako imamo u  vidu da su učena Dzogćena suština svih tietanskih duhovnih tradica i udističkih, i Bona (mada Dzo gćn ustvari ne pripada ni Budizmu ni Bonu), i ako shvatimo da su duhovne tradicie predstavlae suštinu tietanske kuture, onda učena Dzogena možemo ko ristiti kao kluč za razumevane tietanske kulture u ceini Iz te perspektive moemo videti kako su se razičiti vidovi tietanske kuture ispoavali kao asete  edinstvene vizie ostvarenih ić a, mastora duhovnih tradica. Jasnoća poitnog stana, kao krista u srcu kul ture, maniestvana  umovima mnogih mastora, isi  ala e orme tietanske umetnosti i ikonograie medicine i astrologie, kao sane zrake ili iskričave odraze. Doaženem do shvatana prirode kristaa, i ćemo u stanu da ole osmislimo zrake i odraze koi z nega isiavau

34

LVLJE 

 .I JE .AJS

 ĐANfCB rĐE AZAO  SANO ZNAČENJE  NESErNOf UVODA Znane Dzogćena  e kao kada si na navišem planinskom vrhu niedan slo panine nie više taansen ni skriven, i ma ko da se nalazi na tom navišem vrhu, ne može ga niko i ništa usovlavati Iz tante zen Uadeše Kada sam otišao svom učitelu, mastoru angću Doru, već sam prošao kroz ceovito inteektualno orazovane m mi e io ispunen svime što sam naučio u manastirskim akademiama Misio sam da su u prenošenu uče na od suštinske važnosti razraene rituae iniciacie i zamolio sam angću Dora da mi da izvesnu iniciaciu. Danima sam ga moio, a on e uvek odiao. "Kakva e korist od toga?", rekao i "Od drugih učitela primio si toike iniciace to nie glavno u učenima Dzogćena. Prenos se ne prima samo or manom iniciaciom" Ali, ma šta on govorio, a sam 3

AL I / SVWS

dešavalo da se kultura isprepiće sa učenima, a u ietu se to dogodio o te mere da ako ne shvatimo učena, nemoguće e shvatiti kulturu. čena Dzogćena nisu nikada ia poseno raši rena u ietu naprotiv Dzogćen e uvek nekako io uzdržan Ipak, uče na Dzogćena su suština svih tietan skih učena Dzogćen e toliko neposredan da e uvek io pomao skrivan, i ludi su ga se često prioavai Štaviše, postoi i tradica Dzogćena unutar drevnog predana Bona, tietanske šamanske tradicie koa datira od pre doaska udizma iz Indie. Ako imamo u  vidu da su učena Dzogćena suština svih tietanskih duhovnih tradica i udističkih, i Bona (mada Dzo gćn ustvari ne pripada ni Budizmu ni Bonu), i ako shvatimo da su duhovne tradicie predstavlae suštinu tietanske kuture, onda učena Dzogena možemo ko ristiti kao kluč za razumevane tietanske kulture u ceini Iz te perspektive moemo videti kako su se razičiti vidovi tietanske kuture ispoavali kao asete  edinstvene vizie ostvarenih ić a, mastora duhovnih tradica. Jasnoća poitnog stana, kao krista u srcu kul ture, maniestvana  umovima mnogih mastora, isi  ala e orme tietanske umetnosti i ikonograie medicine i astrologie, kao sane zrake ili iskričave odraze. Doaženem do shvatana prirode kristaa, i ćemo u stanu da ole osmislimo zrake i odraze koi z nega isiavau

34

iT I

PT

VETOn

zapeo za ovakv savšeno izveden ian inicaci kakv s mi dgi čiei vek davai Negovi odgovoi me nis zadovoavai žeeo sam da savi specani šeši da pipemi manda i da mi sipa mao vode na gav ii d  adi nešo sično. To sam svano iskeno žeeo a on e sano odbiao Konačno sam oiko insisiao da e maso na ka pisao Obećao e da će opiike koz dva meseca na Padmasambhavin dan desei dan ibeanskog meseca da mi da iniciaci ko sam žeeo bio e o opnomoćene Samanabhade i spokonih i besnh božansava Badoa2• Ta inicaca svai nie mnogo kompikovana i veš maso mogao bi da e zavši  veoma bzo Ai Đangćb Doe nikada nie sekao omano obazovane i nie bio navikao da dae inici  acie Kada e konačno došao dgo očekivani dan ebao m e od deve  do ponoći da bi zavšio inicac! Pe svega ebao e sebe da pipemi zvoenem iaa samoiniciacie To m e aao do podne. Onda e počeo sa iniciaciom za mene Ai pe svega pošo nie bio fomano obazovan nie znao da počia eks a povh oga video sam da nie znao da zvede sve iane svai koe e ebao da adi On ne spadao  masoe e vse Zao e  bio i edan čenik koi e i sam bio sčan čie i pipemio e se mandae i iane obeke Onda e čenk počeo da čia eks  kome piše ša se adi sedeće Ai kada bi on počiao da maso eba da napavi zvesn md ii ges Đangćb Dođe nie znao kako se o adi pa s moai da pekin dok on ne nači. Zaim doazi cea dgačka invokaca koa se peva pizivaći sve masoe odosova i dok o peva maso eba da svia zvonce i mai bban dama. Osoba vična iaima može o veoma bzo da izvede Đangćb Dođe nie bio navikao na o i cea sva e saa nečvena popna fasa Pvo e sa asisenom počavao pimedbe  eks. "Ah!" ekao e "Ovde kaže da eba

3

LVLJE 

 .I JE .AJS  ĐANfCB rĐE AZAO  SANO ZNAČENJE  NESErNOf UVODA Znane Dzogćena  e kao kada si na navišem planinskom vrhu niedan slo panine nie više taansen ni skriven, i ma ko da se nalazi na tom navišem vrhu, ne može ga niko i ništa usovlavati Iz tante zen Uadeše Kada sam otišao svom učitelu, mastoru angću Doru, već sam prošao kroz ceovito inteektualno orazovane m mi e io ispunen svime što sam naučio u manastirskim akademiama Misio sam da su u prenošenu uče na od suštinske važnosti razraene rituae iniciacie i zamolio sam angću Dora da mi da izvesnu iniciaciu. Danima sam ga moio, a on e uvek odiao. "Kakva e korist od toga?", rekao i "Od drugih učitela primio si toike iniciace to nie glavno u učenima Dzogćena. Prenos se ne prima samo or manom iniciaciom" Ali, ma šta on govorio, a sam 3

V:NO NČENE NEPO UVO

sviai zvonce Uzeo e zvonce i oko pe mina samo zvonio. Onda e počiao da eba sviai dama (vidi sik na s 68). Tako e nekih pe mina nepekidno sviao mai bban. Odednom eč O sad vidim Teba isovemeno sviai zvonce i bban " i adio e o i do ada e zaboavio ša o eba da peva pa e moao ponovo da ispoba z pomoć čenika koi e znao da čia Sam Đangćb Doe nie pošao koz obazovane koe kče sdiane već e bio pa kiča koi e azvianem pakse maniesovao mdos i asnoć i ako posao maso. Posao e koz inici  aci ko e izvodio co dan i veći deo noći. Kada e zavšio bio sam skoo  san šoka pošo sam sa všeno znao kako eba da se adi iciacia a ovo  opše e ičio na o eć e bia skoo ponoć i svi smo bii ako gadni. Zaedno smo više pa opevai Pesm ae (vidi s 98) Pesma ae e kaka spoa dosoansena pesma koa pakičaa vodi  konempaci pem inegacie sa svanim zvkom  a nena sogovna ska obezbee dboko opšeno disane To e kaake isičan način na koi se  Dzogćn eia iai Tada smo izgovoii kak pond Gana Pe i ei smo. Pose obeda maso mi e dao svao ob�nene isinskog značena inicace i penosa i video sam da pkos svih omanih iniciacia koe sam do ada pimio nikada nisam shvaio ša e inicica nii sam šao  sinsko značene Tada e Đangćb Doe bez pekia i ii čeii saa svano obašnavao Dzogćen ne deći peda  vane  ineekanom smis već ćaskaći na vo ovoen i opšen paeski način. Poed sve oe obazovanosi ovo e bio pi p da e neki mso okšao diekno a m penese neko shvaane Ono šo e ekao i način na koi e o ekao io e aš kao ana Dzoćena sponano bez pekida gno zgo  voena Znao sam da čak ni vo obazovan načnik ne

37

iT I

PT

VETOn

zapeo za ovakv savšeno izveden ian inicaci kakv s mi dgi čiei vek davai Negovi odgovoi me nis zadovoavai žeeo sam da savi specani šeši da pipemi manda i da mi sipa mao vode na gav ii d  adi nešo sično. To sam svano iskeno žeeo a on e sano odbiao Konačno sam oiko insisiao da e maso na ka pisao Obećao e da će opiike koz dva meseca na Padmasambhavin dan desei dan ibeanskog meseca da mi da iniciaci ko sam žeeo bio e o opnomoćene Samanabhade i spokonih i besnh božansava Badoa2• Ta inicaca svai nie mnogo kompikovana i veš maso mogao bi da e zavši  veoma bzo Ai Đangćb Doe nikada nie sekao omano obazovane i nie bio navikao da dae inici  acie Kada e konačno došao dgo očekivani dan ebao m e od deve  do ponoći da bi zavšio inicac! Pe svega ebao e sebe da pipemi zvoenem iaa samoiniciacie To m e aao do podne. Onda e počeo sa iniciaciom za mene Ai pe svega pošo nie bio fomano obazovan nie znao da počia eks a povh oga video sam da nie znao da zvede sve iane svai koe e ebao da adi On ne spadao  masoe e vse Zao e  bio i edan čenik koi e i sam bio sčan čie i pipemio e se mandae i iane obeke Onda e čenk počeo da čia eks  kome piše ša se adi sedeće Ai kada bi on počiao da maso eba da napavi zvesn md ii ges Đangćb Dođe nie znao kako se o adi pa s moai da pekin dok on ne nači. Zaim doazi cea dgačka invokaca koa se peva pizivaći sve masoe odosova i dok o peva maso eba da svia zvonce i mai bban dama. Osoba vična iaima može o veoma bzo da izvede Đangćb Dođe nie bio navikao na o i cea sva e saa nečvena popna fasa Pvo e sa asisenom počavao pimedbe  eks. "Ah!" ekao e "Ovde kaže da eba

3

ST  !T SVWS

V:NO NČENE NEPO UVO

sviai zvonce Uzeo e zvonce i oko pe mina samo zvonio. Onda e počiao da eba sviai dama (vidi sik na s 68). Tako e nekih pe mina nepekidno sviao mai bban. Odednom eč O sad vidim Teba isovemeno sviai zvonce i bban " i adio e o i do ada e zaboavio ša o eba da peva pa e moao ponovo da ispoba z pomoć čenika koi e znao da čia Sam Đangćb Doe nie pošao koz obazovane koe kče sdiane već e bio pa kiča koi e azvianem pakse maniesovao mdos i asnoć i ako posao maso. Posao e koz inici  aci ko e izvodio co dan i veći deo noći. Kada e zavšio bio sam skoo  san šoka pošo sam sa všeno znao kako eba da se adi iciacia a ovo  opše e ičio na o eć e bia skoo ponoć i svi smo bii ako gadni. Zaedno smo više pa opevai Pesm ae (vidi s 98) Pesma ae e kaka spoa dosoansena pesma koa pakičaa vodi  konempaci pem inegacie sa svanim zvkom  a nena sogovna ska obezbee dboko opšeno disane To e kaake isičan način na koi se  Dzogćn eia iai Tada smo izgovoii kak pond Gana Pe i ei smo. Pose obeda maso mi e dao svao ob�nene isinskog značena inicace i penosa i video sam da pkos svih omanih iniciacia koe sam do ada pimio nikada nisam shvaio ša e inicica nii sam šao  sinsko značene Tada e Đangćb Doe bez pekia i ii čeii saa svano obašnavao Dzogćen ne deći peda  vane  ineekanom smis već ćaskaći na vo ovoen i opšen paeski način. Poed sve oe obazovanosi ovo e bio pi p da e neki mso okšao diekno a m penese neko shvaane Ono šo e ekao i način na koi e o ekao io e aš kao ana Dzoćena sponano bez pekida gno zgo  voena Znao sam da čak ni vo obazovan načnik ne

37

SmO NJ N POSR VD

bi bio u stanju a tako govori. On je govorio izjasnoće a ne sao iz itelektualog razuevanja O tog aa svatio sa a intelektualno stuiranje, koje i je ranije bilo tolko važno, ima samo sekunarnu vrenost  svatio sa a se priip prenosa ne sastoji sa o u zvoeju rituala ili iiaa, i li  avanju in telektualni objašjenja Tog ana potpuno su se su . šile oje entale konstukije. Do taa sam bio otpuno učaure u razvsne ieje koje sa pokupio toko akaemskog obrazovanja Prenos je najbitiji eo Uvoa u Dzogćen. Direktan uvo koji sam priio tog ana i nastavio a pria toko vreea poveeog sa Đa ngćub Dore, prestavlja tipiča ačin na koji je učeje Dzogea koz lozu preošeno o ajstora učeiku, očeši o eea Garab Dora, pog astora Dzogćena, koji je sam priio prenos neposreni vizioarskim kotak to sa S abogakajo (vii str 170)  Šenab Miuo (vii str 38), veliki reforator Bona, u noge stuje traia Bona uveo je jeo stavniji i anje sofistkova oblik učenja Dzogćena; euti, ono što na je pozato kao Ti Serije učeja Dzo gćena pvi je na ovoj laeti, u ovom vreensko iklusu poučavao Garab Dore. I ada je veliki a

Šerab Miuo

Tibetaski do tisak Šerab Miuo sedi a lotosovom restolu, d i skitar svastke, koi u Bou odovara budstičko vari smbolu euštive, veče rirode rvobite eerie. Nastari dostui storski odaci kau da e velki duhovi mastor Šerab Miuo, roe 856..e, reformisao i sitetisao ostoee različite tradicie Boa zameuui rtvovae stvarih ivotia upotrebom ritualh statueta, i uveo e araie ozate forme učea Dzoea Jadabe Sembo, ae sofstkovae od Tri Sere Garab Dora. 38

Kore reči Bo zači "recitovati"  evati", a se to me riavalo svima koi su ecitovali matre ili izvodili rituale. Sa storske tačke ledta e moemo ovoriti o edo Relii Boa, ve samo o sta au moih sta u oi amastičke tradice Ćeica da ostoi etimoloka veza meu reči "Bo i tibetasko iea ibeta  "Bd", okazue koliko su te tradice be duboko ostoveee sa odrue i ukoreee u emu. Rituale rakse Boa deluu tako to oouuu oedicu da zađe iva dualma, i da ovlaa kcioisaem eerie. 39

ST  !T SVWS

SmO NJ N POSR VD

bi bio u stanju a tako govori. On je govorio izjasnoće a ne sao iz itelektualog razuevanja O tog aa svatio sa a intelektualno stuiranje, koje i je ranije bilo tolko važno, ima samo sekunarnu vrenost  svatio sa a se priip prenosa ne sastoji sa o u zvoeju rituala ili iiaa, i li  avanju in telektualni objašjenja Tog ana potpuno su se su . šile oje entale konstukije. Do taa sam bio otpuno učaure u razvsne ieje koje sa pokupio toko akaemskog obrazovanja Prenos je najbitiji eo Uvoa u Dzogćen. Direktan uvo koji sam priio tog ana i nastavio a pria toko vreea poveeog sa Đa ngćub Dore, prestavlja tipiča ačin na koji je učeje Dzogea koz lozu preošeno o ajstora učeiku, očeši o eea Garab Dora, pog astora Dzogćena, koji je sam priio prenos neposreni vizioarskim kotak to sa S abogakajo (vii str 170)  Šenab Miuo (vii str 38), veliki reforator Bona, u noge stuje traia Bona uveo je jeo stavniji i anje sofistkova oblik učenja Dzogćena; euti, ono što na je pozato kao Ti Serije učeja Dzo gćena pvi je na ovoj laeti, u ovom vreensko iklusu poučavao Garab Dore. I ada je veliki a

Šerab Miuo

Kore reči Bo zači "recitovati"  evati", a se to me riavalo svima koi su ecitovali matre ili izvodili rituale. Sa storske tačke ledta e moemo ovoriti o edo Relii Boa, ve samo o sta au moih sta u oi amastičke tradice Ćeica da ostoi etimoloka veza meu reči "Bo i tibetasko iea ibeta  "Bd", okazue koliko su te tradice be duboko ostoveee sa odrue i ukoreee u emu. Rituale rakse Boa deluu tako to oouuu oedicu da zađe iva dualma, i da ovlaa kcioisaem eerie.

Tibetaski do tisak Šerab Miuo sedi a lotosovom restolu, d i skitar svastke, koi u Bou odovara budstičko vari smbolu euštive, veče rirode rvobite eerie. Nastari dostui storski odaci kau da e velki duhovi mastor Šerab Miuo, roe 856..e, reformisao i sitetisao ostoee različite tradicie Boa zameuui rtvovae stvarih ivotia upotrebom ritualh statueta, i uveo e araie ozate forme učea Dzoea Jadabe Sembo, ae sofstkovae od Tri Sere Garab Dora. 38

39

s AČ POS)r UDA

AL   SOSn

 jsr kji je kasije dša pd imem Padmasa mbhaa esumji mg pzaiji  je upra d Garab rđa primi pres i epsred u bliku iziarskg presa krz reme i prsr i a ubičajei ači krz lzu Garab reih učeika i jihih učeika Garab rđe je bi ppu sa re biće kje je maifesal rđeje u bliku Nir maakaje (idi sr 70) ka ljudsk biće k 55 gdie aše ere u zemlji re kja se alazila a seerzapadu dije u j e pre e ži učeći ljudska bića i dakie (idi drugu ačku kmeara ispd slike) Njeg kač učeje kje je da pre eg š će ući u Tel d Selsi bil je saže izlagaje učeja  Tri Priipa kja se pekad aziaju i ri psledja esamea Garab rđa

C  a re  e N ade igs)

,:

O fARB  Za razliku d Bude Šakjamuija kji je žie pre jega a alk Padmasambhai kji je dša kasije Garab rđe ije maifesa bič rđeje s are biće mže zabrai reme i mes sg rđeja a ači kji izgleda emguć sa graičee ačke glediša dualisičke zije Garab rđea majka Sud harma bila je kćerka Kralja rea i bila je ma ja ee kje je sila zače je psle mediaie izije i aj dgađaj ju je i ushii i zbui Sidela se i plašila da će ljudi lše mislii  jj ili erai da e · dee uara pš ga je rdila deia; za ga je baila u rupu puu pepela Kada se eklik daa kasije pua kajaja raila a  mes zaekla je dee kak blisa d sreće igrajući se u pepelu d ada su si  dee prihaili ka čudesu ikaau elikg učielja

 a rea   sa r c uea  gea

1 DIREN ĐENJE u  i sae resi se esred d masra ueiku as uek  ra u   sau  isus saa sašaa se ui! u sak siuai  delas u k uesu 2 UČENK uazi u edseu kelau i

dilaaui i sae VŠE NE STAJE U SUMN  e š ese

3 UENIK NASTAJA U STANJU edsee

kemlae i sau ude ke lau u sa delas se dk  e sai li sha  š e sisk sae sakg eda d samg eka (harmakaa idi sr 0) ai e mrače duaisk zim Nasala se d ug sarea (sr 171 

s AČ POS)r UDA

AL   SOSn

 jsr kji je kasije dša pd imem Padmasa mbhaa esumji mg pzaiji  je upra d Garab rđa primi pres i epsred u bliku iziarskg presa krz reme i prsr i a ubičajei ači krz lzu Garab reih učeika i jihih učeika Garab rđe je bi ppu sa re biće kje je maifesal rđeje u bliku Nir maakaje (idi sr 70) ka ljudsk biće k 55 gdie aše ere u zemlji re kja se alazila a seerzapadu dije u j e pre e ži učeći ljudska bića i dakie (idi drugu ačku kmeara ispd slike) Njeg kač učeje kje je da pre eg š će ući u Tel d Selsi bil je saže izlagaje učeja  Tri Priipa kja se pekad aziaju i ri psledja esamea Garab rđa

C  a re  e N ade igs)

,:

O fARB  Za razliku d Bude Šakjamuija kji je žie pre jega a alk Padmasambhai kji je dša kasije Garab rđe ije maifesa bič rđeje s are biće mže zabrai reme i mes sg rđeja a ači kji izgleda emguć sa graičee ačke glediša dualisičke zije Garab rđea majka Sud harma bila je kćerka Kralja rea i bila je ma ja ee kje je sila zače je psle mediaie izije i aj dgađaj ju je i ushii i zbui Sidela se i plašila da će ljudi lše mislii  jj ili erai da e · dee uara pš ga je rdila deia; za ga je baila u rupu puu pepela Kada se eklik daa kasije pua kajaja raila a  mes zaekla je dee kak blisa d sreće igrajući se u pepelu d ada su si  dee prihaili ka čudesu ikaau elikg učielja

 a rea   sa r c uea  gea

1 DIREN ĐENJE u  i sae resi se esred d masra ueiku as uek  ra u   sau  isus saa sašaa se ui! u sak siuai  delas u k uesu 2 UČENK uazi u edseu kelau i

dilaaui i sae VŠE NE STAJE U SUMN  e š ese

3 UENIK NASTAJA U STANJU edsee

kemlae i sau ude ke lau u sa delas se dk  e sai li sha  š e sisk sae sakg eda d samg eka (harmakaa idi sr 0) ai e mrače duaisk zim Nasala se d ug sarea (sr 171 

KRSA I

t

SS

međusobno poveznih obšnen. Tri prinip Grb orđ su suštinski eementi ove kristne strukture i ožemo videti d su svi rzličiti vidovi učen povezni s nim u mreži ukoplenih komponent obšne n u grupm po tri igrm n strni 75 pokzue koresposndeniu između tih tronih grup. ri prinip Grb orđ počinu direktnim uvo đenem neposrednm prenosom pobitnog stn od mstor učenku. reb d nm bude sno d se sm prenos ne dešv unutr intelekt Ali postoe tri n čin prezenirn uvod: direktno simbolički i us meno.  t tri sti su osnovne krkteristke ri serie učen zogen: Menggde ili Suštinsk ser; Lo ngde ili Ser prostor; i Semde ili Seri o prirodi um. igrm s ove tri serie nzi se n strni 120 gde smo pokzli osobit i pristup svke od ser. Tri serie ne treb strti z tri stupn ili grupe ili škoe. o su tri nčin prezentirn uvod i tri metod prktik ovn li svi su usmereni n to d prktičr dovedu do kontempe i sve su to uen zogen Grb orđev glvni učenik Mnđušrimitr sproveo e podelu Grb Dorđevog učen u ri serie  to su nstvili i ksnii mstori Pošto e Mennggde Stinsk ser" odnosi se posebno n direktn uvod; Longde dode dimeziu simboličkog uvod  u Semdeu nlzimo usmeni uvod Tko u svko od seri nlzimo posebn nčin uvo đen u kontempliu i prvobitno stne li isto stne se direktno prenosi ko integrlni deo svke sere Možemo rei d e Semde stvrno temeln osnov z prenošene učen zogen dok ongde rdi s osnovnm tčk m Semde Mennggde e suštin Sem de i Longde kou su mstori sželi u skldu  s svoi kustvom i otkrivnem "termi5 . Ai Semde e

SAO Č POS {A

bio prilično zsenen Mennggdeom i povremeno e bilo porebno ponovo istiti negov znč

KRSA I

t

SAO Č POS {A

SS

međusobno poveznih obšnen. Tri prinip Grb orđ su suštinski eementi ove kristne strukture i ožemo videti d su svi rzličiti vidovi učen povezni s nim u mreži ukoplenih komponent obšne n u grupm po tri igrm n strni 75 pokzue koresposndeniu između tih tronih grup. ri prinip Grb orđ počinu direktnim uvo đenem neposrednm prenosom pobitnog stn od mstor učenku. reb d nm bude sno d se sm prenos ne dešv unutr intelekt Ali postoe tri n čin prezenirn uvod: direktno simbolički i us meno.  t tri sti su osnovne krkteristke ri serie učen zogen: Menggde ili Suštinsk ser; Lo ngde ili Ser prostor; i Semde ili Seri o prirodi um. igrm s ove tri serie nzi se n strni 120 gde smo pokzli osobit i pristup svke od ser. Tri serie ne treb strti z tri stupn ili grupe ili škoe. o su tri nčin prezentirn uvod i tri metod prktik ovn li svi su usmereni n to d prktičr dovedu do kontempe i sve su to uen zogen Grb orđev glvni učenik Mnđušrimitr sproveo e podelu Grb Dorđevog učen u ri serie  to su nstvili i ksnii mstori Pošto e Mennggde Stinsk ser" odnosi se posebno n direktn uvod; Longde dode dimeziu simboličkog uvod  u Semdeu nlzimo usmeni uvod Tko u svko od seri nlzimo posebn nčin uvo đen u kontempliu i prvobitno stne li isto stne se direktno prenosi ko integrlni deo svke sere Možemo rei d e Semde stvrno temeln osnov z prenošene učen zogen dok ongde rdi s osnovnm tčk m Semde Mennggde e suštin Sem de i Longde kou su mstori sželi u skldu  s svoi kustvom i otkrivnem "termi5 . Ai Semde e

bio prilično zsenen Mennggdeom i povremeno e bilo porebno ponovo istiti negov znč

'ZrCE

U

mosu

NA B'Sn }T

p8LAVLJE 1

1ZO[CEN U ODNOS NA RALIČI NOE BISnČW[ lTA Odekni se svh negatvnh dela, vek delj  savšeno vln potpuno ovlada svo o: to e Budino čene. Buda Šakamun Ako naie isao pieti to što nalazi; ako njedna sao ne n ae peti spokojno stanje Oba tentka podjednako su pazna Gaa Doe

Prolem du alma

Dzogćen ćeo lakše shvatt ako azotio njegov odnos pea azn dug duhovn puteva  spekt bdiza uopšte; ta učena s podjednako dagocena  naenjena bća na azlčt nvoa. Sv ptev au zaedničk cl  pokušaj da pevazeo poble ko nastaje kada pojednac e  d aliza, azvie sebe li ego, koji spoljašn svet doživljava kao dgo, stalno pokšavajć da an pliše ti  sveto da bi se zadovoljo i obezbedio. Tako nikada ne ožeo biti zadovoln i bezbedn, e sve nagled spoljašnje pojave s nestalne; štaviše, stvani

Bda akauni, stosk Buda

'ZrCE

U

mosu

NA B'Sn }T

p8LAVLJE 1

1ZO[CEN U ODNOS NA RALIČI NOE BISnČW[ lTA Odekni se svh negatvnh dela, vek delj  savšeno vln potpuno ovlada svo o: to e Budino čene. Buda Šakamun Ako naie isao pieti to što nalazi; ako njedna sao ne n ae peti spokojno stanje Oba tentka podjednako su pazna Gaa Doe

Prolem du alma

Dzogćen ćeo lakše shvatt ako azotio njegov odnos pea azn dug duhovn puteva  spekt bdiza uopšte; ta učena s podjednako dagocena  naenjena bća na azlčt nvoa. Sv ptev au zaedničk cl  pokušaj da pevazeo poble ko nastaje kada pojednac e  d aliza, azvie sebe li ego, koji spoljašn svet doživljava kao dgo, stalno pokšavajć da an pliše ti  sveto da bi se zadovoljo i obezbedio. Tako nikada ne ožeo biti zadovoln i bezbedn, e sve nagled spoljašnje pojave s nestalne; štaviše, stvani

Bda akauni, stosk Buda

KRSTL I - SOS

AN1A

Vaaana soane ane u očavana

pred Budo 
ZOrĆ U S�L N SK PT

 sforacje

l ane e

ee do pročćavanja s  deanos če se pra kčar prprea da pr udros. Spojanje anre počnju akozvan Pue pročćavanja prv su pnje Vađrajane  "Neunvog voza". Drug supanj Vađrajane je pu ransforae kj počnje od rećeg najveg nvoa spojanjh anr  ukjčue sva r nvoa uuranjh anr. e unu ranje anre ope poaze od preposavke praznne svh pojava a one ugavno korse unrnju jogu rade na supno energesko sseu ea da b dovee do ransforaje eokupne denzje prakčara u dezju osvarenog bća koje se vuauje u praks. e eode uda nje dao u svo fzčko eu već u eu anfesaje" a poučavae su h  druge anfesaje Sabhogakaje. Prenos anre zvoo se pra anfesajo d enzje Sabhogakaje koja se pojavjuje ajso sa dovojno vdove jasnoće da ože da opaz u d enju a eod prakkovanja koj se kors u anr akođe je eod anfesaje Poo nas ajsor nra u praksu pue vuazae  renegraje nae energje sedo prer vornog prenosa  anfes ujeo se kao božansvo uazo u čsu denzju andae. ako  sa osvarujeo Sabhogakaju prevazazeć sveovnos grubh eeenaa koj se ra foru u svoje sune Kada ureo uazo u denzju sveos  boja snu eeenaa  ada u o pročćeno sanju bća nso akvn u ndvdu ano ssu  dae ožeo da poažeo drug bća. Kaže se da je počenk u anr kao orć spre an da poe č se zež z jajea č ureo sog rena ne uazeć u bardo  eusanje vd sr 252 ) anfesujeo se kao božanso koje so osvar u praks oko žvoa. To osvarenje očgedno se ra zkuje od prosog prekdanja očka rađanja  uranja koe sree surčke prakse 51

KRSTL I - SOS

AN1A

Vaaana soane ane u očavana

pred Budo 
ZOrĆ U S�L N SK PT

 sforacje

l ane e

ee do pročćavanja s  deanos če se pra kčar prprea da pr udros. Spojanje anre počnju akozvan Pue pročćavanja prv su pnje Vađrajane  "Neunvog voza". Drug supanj Vađrajane je pu ransforae kj počnje od rećeg najveg nvoa spojanjh anr  ukjčue sva r nvoa uuranjh anr. e unu ranje anre ope poaze od preposavke praznne svh pojava a one ugavno korse unrnju jogu rade na supno energesko sseu ea da b dovee do ransforaje eokupne denzje prakčara u dezju osvarenog bća koje se vuauje u praks. e eode uda nje dao u svo fzčko eu već u eu anfesaje" a poučavae su h  druge anfesaje Sabhogakaje. Prenos anre zvoo se pra anfesajo d enzje Sabhogakaje koja se pojavjuje ajso sa dovojno vdove jasnoće da ože da opaz u d enju a eod prakkovanja koj se kors u anr akođe je eod anfesaje Poo nas ajsor nra u praksu pue vuazae  renegraje nae energje sedo prer vornog prenosa  anfes ujeo se kao božansvo uazo u čsu denzju andae. ako  sa osvarujeo Sabhogakaju prevazazeć sveovnos grubh eeenaa koj se ra foru u svoje sune Kada ureo uazo u denzju sveos  boja snu eeenaa  ada u o pročćeno sanju bća nso akvn u ndvdu ano ssu  dae ožeo da poažeo drug bća. Kaže se da je počenk u anr kao orć spre an da poe č se zež z jajea č ureo sog rena ne uazeć u bardo  eusanje vd sr 252 ) anfesujeo se kao božanso koje so osvar u praks oko žvoa. To osvarenje očgedno se ra zkuje od prosog prekdanja očka rađanja  uranja koe sree surčke prakse

5

JTA  tT VETO

Pt mo oloj

Metim, d bi e dooljo oldlo tšjom eeijom i d bi e tekl doolj moć kocetcije, kojom otpjjemo oj poce tomcije, e ophodo je poeti moe odie  omi, što je teško oiti  kodeom žiot md je oj metod bži od pt odicj, z čije oteje  potebi moi žioti. Dzoće ije i St i t Oo opštj Dzoće je ođeje  e metcij ko  ti OSNONE pke Dzoće de e poedo  o m, ode pojedic  pobito tje,  koje  diekto odi mjto, i  tom tj tljmo e dok potpo e otimo el pe o, elo od etlot o je, opet, zičito od oej do kojih tže pktč Ste ili te O tome, međtim, eć ooiti  oom met eć  pollj o Plod če . Dzoće (idi t 15675. Md je Dzoće čeje koje peteo di  o m  Dzoće lzimo i pke l i tel; to je ekdo  odo  pk kotemplcije, i koiti  mo d bi pktič doelo  to tje Smo e kotemplcij može zit zti Dzoćeom, li pktič Dzoće može d koiti pke  h io koliko  eophode z otkljje pepek tj kotemplcije. Oobiti metod Dzo će zoe e Pt mo olobođej;  pmejij to etod e momo e če odicti, išt počišć ti ili tomiti Sk kičk zij koj e poji koiti e ko pt eiki mjto P Dmp S e je eko Ne loj  okoloti koj omij dlitičk kičk ij tek pi jje omoćje poj d  loe ko jže i jdeotoije teb odeći to pijje, momo  i eti pot poobot m z moolo bođeje. 

51

'{

 mosu NA BDI PT

Mđtim izz mooloođeje e te htiti ko d potoji eko "j" ili eo koji teb d e olobodi N io Dzoće temelj petpotk je ko što mo eć ekli, d  e poje pze od mopiode. Po tmčej Dzoće, "moolobođeje zči d e što e metje  pktičeom ikteom polj ptimo d e poji po oko kko jete ez đij d l je doo li loše, lepo ili žo to te, ko em kčej ili pijj, bez po čk i bez olje, št od d je išlo bilo d e di o mili ili iled poljšjem dođj, to e to mtki olođ, mo od ee i mo po ei ko tko pktikjemo eme otoo det dlitičke izije kd eće biti  pilici d ikl  kmoli d e koe  izte Pktič ži običim žiotom, i m poteb kk pil om jeoe (odoo jee e oti, i ek otje  tj pobito jedit, iteie oje tje  m što ie ko deo ikt; pitom i e možemo ideti olto št što bi m pokzlo d oob pktikje. o je zčeje moolobođej to e podzme pod Dzo ćeom, tj "elikim Setom", i to je zčeje edojtee kotemplcije, ili jedoto kotem plcje Iko m  mtikoj kdemiji tdio i pktkoo e moće ptee, moj čitelj Đćb Doe pomoo mi je d htim zet edot čej Dzoće, i de peteo tome čim Rezme  teli koj ledi pokzje zličte p tee Ste ioe te i Dzoće; ode mo bcil tbel, d i e tekl j lk o temioloiji koj e običo poteblj  pm o čej. Md  je tbel koi, potoji opot d eki čitoci poešo petpote d e t podzme hijehij čej  Dzoćeom  h Uti, e b e molo potiti obto  Dzoćeom  d; ili tbel možemo čitt odozdo  oe, edoledom po kome 53

JTA  tT VETO

Pt mo oloj

'{

Metim, d bi e dooljo oldlo tšjom eeijom i d bi e tekl doolj moć kocetcije, kojom otpjjemo oj poce tomcije, e ophodo je poeti moe odie  omi, što je teško oiti  kodeom žiot md je oj metod bži od pt odicj, z čije oteje  potebi moi žioti. Dzoće ije i St i t Oo opštj Dzoće je ođeje  e metcij ko  ti OSNONE pke Dzoće de e poedo  o m, ode pojedic  pobito tje,  koje  diekto odi mjto, i  tom tj tljmo e dok potpo e otimo el pe o, elo od etlot o je, opet, zičito od oej do kojih tže pktč Ste ili te O tome, međtim, eć ooiti  oom met eć  pollj o Plod če . Dzoće (idi t 15675. Md je Dzoće čeje koje peteo di  o m  Dzoće lzimo i pke l i tel; to je ekdo  odo  pk kotemplcije, i koiti  mo d bi pktič doelo  to tje Smo e kotemplcij može zit zti Dzoćeom, li pktič Dzoće može d koiti pke  h io koliko  eophode z otkljje pepek tj kotemplcije. Oobiti metod Dzo će zoe e Pt mo olobođej;  pmejij to etod e momo e če odicti, išt počišć ti ili tomiti Sk kičk zij koj e poji koiti e ko pt eiki mjto P Dmp S e je eko Ne loj  okoloti koj omij dlitičk kičk ij tek pi jje omoćje poj d  loe ko jže i jdeotoije teb odeći to pijje, momo  i eti pot poobot m z moolo bođeje.

 mosu NA BDI PT

Mđtim izz mooloođeje e te htiti ko d potoji eko "j" ili eo koji teb d e olobodi N io Dzoće temelj petpotk je ko što mo eć ekli, d  e poje pze od mopiode. Po tmčej Dzoće, "moolobođeje zči d e što e metje  pktičeom ikteom polj ptimo d e poji po oko kko jete ez đij d l je doo li loše, lepo ili žo to te, ko em kčej ili pijj, bez po čk i bez olje, št od d je išlo bilo d e di o mili ili iled poljšjem dođj, to e to mtki olođ, mo od ee i mo po ei ko tko pktikjemo eme otoo det dlitičke izije kd eće biti  pilici d ikl  kmoli d e koe  izte Pktič ži običim žiotom, i m poteb kk pil om jeoe (odoo jee e oti, i ek otje  tj pobito jedit, iteie oje tje  m što ie ko deo ikt; pitom i e možemo ideti olto št što bi m pokzlo d oob pktikje. o je zčeje moolobođej to e podzme pod Dzo ćeom, tj "elikim Setom", i to je zčeje edojtee kotemplcije, ili jedoto kotem plcje Iko m  mtikoj kdemiji tdio i pktkoo e moće ptee, moj čitelj Đćb Doe pomoo mi je d htim zet edot čej Dzoće, i de peteo tome čim Rezme  teli koj ledi pokzje zličte p tee Ste ioe te i Dzoće; ode mo bcil tbel, d i e tekl j lk o temioloiji koj e običo poteblj  pm o čej. Md  je tbel koi, potoji opot d eki čitoci poešo petpote d e t podzme hijehij čej  Dzoćeom  h Uti, e b e molo potiti obto  Dzoćeom  d; ili tbel možemo čitt odozdo  oe, edoledom po kome



53

A I P VEO

se putevi postepeno predstavjaju i praktikuju gde svaki od pu teva treba završi ti pre ne go što se pribiimo sedećem zogćen se razikuje  postepenih puteva jer majstor DT uvodi učenika u "Veiko Savršenstvo" sre svih puteva. ma toiko puteva da bi za svakog pojedina postojao odgovarajue učenje Tako na primer ako nekome najviše odgovara sutričko učenje mož se reći da je to "najviše" učenje jer će najboje nkionisati za tog pojedina adgod se u vezi sa Dzogćenom pominje "visoko" ii "nsko" treba imati na umu ovu ogradu

EE 1.ETDA AĆm FA - E, TAE I rCENA Dzogćn:

anta

 Sua  anta Dzogćen ne vd sebe kao vh bo ka'e hjeahje nvoa; Dzogćen nje oste en ut Dzogćen je ut samoosoboenja a ne ut tansfo mace a ne kost vzuazacu kao osnovnu  aksu; on je zvan ganca  ae sa svh dgh nvoa mogu se kost kao sekundane akse Osnovna aksa Dzogćena je dektno uaenje u nedvojstvenu kon temacu  ostajanje u njoj sa neekdnm odubjavanjem k ontem acje sve dok ne stgnemo o otnog Ostvaenja azčt nvo tante su  akse Vađrjan  ade sa et ostavkom aznn e svh ojava  ncom Šunjate Sv nvo tante ade  o tom  ncu kosteć vzua zacu a vzuazaca se na svakom nvou azčto ko t sa cjem onovog ntegisanja enegje ojednca sa enegjom unvezuma 

'Z{C U D�OU NA J   !taJ ii

p tant / Ajga /vobitna joga) :

  m jga pna a 

Anutaa tanta najvša tanta tb Sangua Mee judde) u ško jnge odejena je na t  nvoa: At joga  Anu joga naaze se samo u ško jngmaa. At joga je kajnj st uanj Anu joge kumnaca os eenog uta kako ga vd ova škoa; At joga se takoe nazva Dzogćen  stanje koje dostemo u ovoj jog zasta je aute ntčno sto što  stanje Dzogena. A do njega se ste utem tansomace na kaju devet stunjeva osteenog uta dokje sam Dzogćen ne ost een  u Dzogćenu se odmah daje Dektan uvod. Anu jog vod do At joge u ško jngmaa  kos metod vzuazacje koj naazmo jedno u ovoj ško. Vzuazacja se manestuje u enutku ne gad se ostee no d etaj o det aj. Vzuazujemo sebe kao boanso  osećaj je vanj od detaa.

 ka

Dok je At joga kumnacja ua tansomace u ško jngma u ostae t škoe aktkovanje Maha joge koja uk\učuje vzuazovanje detaj o detaj vod do stana Mahamude Vekog ečata  gesta). vo s tanje e n e azkuje od Dzogća  At joge mada metod s tzanja do tog metoda  ESTE azčt.

SJašne ili

v nvo uta tansomacje Ovde vzuazujeo sebe kao boansto  očnjemo da admo sa unu  ašnjom tan om kosteć to sutne enegje taj ost uak se nastav a na svm nvoma u a ansoma cje

  Mahajga

�) 

 an t jga 

 !ata tr

(/Ilin i wduat

"Boa nstvo i  osaeno bće ovde se vzuauje zvan nas, mada sto kao  m  admo mao sa u nu ašnjom jogom kao  sa s ojašnm eatnostma 

A I P VEO

se putevi postepeno predstavjaju i praktikuju gde svaki od pu teva treba završi ti pre ne go što se pribiimo sedećem zogćen se razikuje  postepenih puteva jer majstor DT uvodi učenika u "Veiko Savršenstvo" sre svih puteva. ma toiko puteva da bi za svakog pojedina postojao odgovarajue učenje Tako na primer ako nekome najviše odgovara sutričko učenje mož se reći da je to "najviše" učenje jer će najboje nkionisati za tog pojedina adgod se u vezi sa Dzogćenom pominje "visoko" ii "nsko" treba imati na umu ovu ogradu

EE 1.ETDA AĆm FA - E, TAE I rCENA Dzogćn:

 Sua  anta Dzogćen ne vd sebe kao vh bo ka'e hjeahje nvoa; Dzogćen nje oste en ut Dzogćen je ut samoosoboenja a ne ut tansfo mace a ne kost vzuazacu kao osnovnu  aksu; on je zvan ganca  ae sa svh dgh nvoa mogu se kost kao sekundane akse Osnovna aksa Dzogćena je dektno uaenje u nedvojstvenu kon temacu  ostajanje u njoj sa neekdnm odubjavanjem k ontem acje sve dok ne stgnemo o otnog Ostvaenja

anta

azčt nvo tante su  akse Vađrjan  ade sa et ostavkom aznn e svh ojava  ncom Šunjate Sv nvo tante ade  o tom  ncu kosteć vzua zacu a vzuazaca se na svakom nvou azčto ko t sa cjem onovog ntegisanja enegje ojednca sa enegjom unvezuma

'Z{C U D�OU NA J   !taJ ii p tant

/ Ajga /vobitna joga) :

  m jga pna a 

Anutaa tanta najvša tanta tb Sangua Mee judde) u ško jnge odejena je na t  nvoa: At joga  Anu joga naaze se samo u ško jngmaa. At joga je kajnj st uanj Anu joge kumnaca os eenog uta kako ga vd ova škoa; At joga se takoe nazva Dzogćen  stanje koje dostemo u ovoj jog zasta je aute ntčno sto što  stanje Dzogena. A do njega se ste utem tansomace na kaju devet stunjeva osteenog uta dokje sam Dzogćen ne ost een  u Dzogćenu se odmah daje Dektan uvod. Anu jog vod do At joge u ško jngmaa  kos metod vzuazacje koj naazmo jedno u ovoj ško. Vzuazacja se manestuje u enutku ne gad se ostee no d etaj o det aj. Vzuazujemo sebe kao boanso  osećaj je vanj od detaa.

 ka

Dok je At joga kumnacja ua tansomace u ško jngma u ostae t škoe aktkovanje Maha joge koja uk\učuje vzuazovanje detaj o detaj vod do stana Mahamude Vekog ečata  gesta). vo s tanje e n e azkuje od Dzogća  At joge mada metod s tzanja do tog metoda  ESTE azčt.

SJašne ili

v nvo uta tansomacje Ovde vzuazujeo sebe kao boansto  očnjemo da admo sa unu  ašnjom tan om kosteć to sutne enegje taj ost uak se nastav a na svm nvoma u a ansoma cje

  Mahajga

�) 

 an t jga 

 !ata tr

(/Ilin i wduat

"Boa nstvo i  osaeno bće ovde se vzuauje zvan nas, mada sto kao  m  admo mao sa u nu ašnjom jogom kao  sa s ojašnm eatnostma



KTA

I P T

VT

jatantr (tnI akcije):

Niv a avaa i ve av vizalze zva a i a ie više  a Raim a sm elatima a e im a m mgli imii m  vaeg ia i ie mam se za a a višim ivima ae

Sutr put od,canja

iaaa i Mahaaa ae ema isv ate ili azie sve eave i ee ae Ta te teei evi ve a mam ei ave li ge mah e sa avišim eem

Veli mastr iz evetg vea ve ere Pa masamhava aviš e utia a uspstavlae uistiih uea u Tietu ge u šamai pratiari maće B traiie rae stvarali prepree z ute melee Buma Pamaamhava e i ptpu stvare iće e e maifestval aprir rođee u Ureu ge · e iret  Gara Drđa primi viarsu tasmisiu Dzgea a i us meu trasmiiu  svih avremea  iretih sleeka lze Gara Dra Kasie e putva   ie ge e upi i avlaa sva tatria uea a e tam u t vreme mga a aui Razvi e sps t a se trasfrmiše u svai l i i ara a i e j sve stale si hie" t mći e aau aa se sruši ualiti stae Ta a su ga pzvali a u Tietu raširi uitia uea i e u stau a pmću vih viših mći savlaa prepree e e susre u lu egativih eergia Sva meta imau vlaauće eegie i šamasi B svešeii imali su spti a uresree razliite miate eergie u Tietu Oi u tu mć ristili a i teali utemelee uiiih ua u 



[ZO

 'osa N

B

PT

amaamhava



KTA

I P T

VT

[ZO

jatantr (tnI akcije):

Niv a avaa i ve av vizalze zva a i a ie više  a Raim a sm elatima a e im a m mgli imii m  vaeg ia i ie mam se za a a višim ivima ae

Sutr put od,canja

iaaa i Mahaaa ae ema isv ate ili azie sve eave i ee ae Ta te teei evi ve a mam ei ave li ge mah e sa avišim eem

Veli mastr iz evetg vea ve ere Pa masamhava aviš e utia a uspstavlae uistiih uea u Tietu ge u šamai pratiari maće B traiie rae stvarali prepree z ute melee Buma Pamaamhava e i ptpu stvare iće e e maifestval aprir rođee u Ureu ge · e iret  Gara Drđa primi viarsu tasmisiu Dzgea a i us meu trasmiiu  svih avremea  iretih sleeka lze Gara Dra Kasie e putva   ie ge e upi i avlaa sva tatria uea a e tam u t vreme mga a aui Razvi e sps t a se trasfrmiše u svai l i i ara a i e j sve stale si hie" t mći e aau aa se sruši ualiti stae Ta a su ga pzvali a u Tietu raširi uitia uea i e u stau a pmću vih viših mći savlaa prepree e e susre u lu egativih eergia Sva meta imau vlaauće eegie i šamasi B svešeii imali su spti a uresree razliite miate eergie u Tietu Oi u tu mć ristili a i teali utemelee uiiih ua u

 'osa N

B

amaamhava



KRTAL

I

pT

PT



VETLS

o



Gu Dagpo Gu Da go je Heka  predsavlja jednu od osnovnh besnh orm  kojma se Padmasa mbhava manfestovao da b izvršo akcje moć. 5S

Smhamukha Dakn  mhamkha je jedno od osnovnh besnh oblčja I kojma se admas ambhava manesovao

9

KRTAL

I

pT

VETLS

o



Gu Dagpo Gu Da go je Heka  predsavlja jednu od osnovnh besnh orm  kojma se Padmasa mbhava manfestovao da b izvršo akcje moć. 5S

iUSTAL J I P;T n

Tibetu Pamaambhava e maifetovao u različim oblcma a bi avlaao vlaaue eergie meta  a bi ih obuzao  aterao a štte buitča učea čii u Zašttci tme potal. Pošto e bo zva vih graica ie matrao eo phom obacvae vreih elemeata loalih ra icia Tibeta ve e umeto toga tvoro ulove u koima e Buizam mogao a e itegriše a lokalom kulturom a vm eim profieim itemima omologie arologe rtuala i mecie kao što e Bua Šaamu poučavao u ovr oovremee iie ulture ortei e ao oovu aopštavaa ečega što e uštki zva kulture. Po Pa maambhavim utcaem i ule egove aktvo tvore e po uhovih traca iz rea ie i loalh Bopo izvora  ta lop e aa pozat ao karakteritča tbetaa forma Buzma Prvi učeci amaambhave u Tibetu iu ebe matrali za školu li ektu O u eotavo bli pratičar ta ričog Buizma i Dzogea• Kaie kaa u e poavile ruge trace praktkovaa oe u leile uge roolove preete o ih tatrčkh ma tora  razvile e u škole aa u izvore lebee Pamaambhave počel azvat Ngmapa t Dre v l Dreva Šola Meutm e meo pomlti a u ama učea Dzogea šola l i eta ili a pripaau eo šol il et Po Dzogeom e uve porazumeva po bito ae  maa zaa poto loza preoa ovog taa o matora učeku člaov te loze oi vi poeao pratuu Dzoge mogu prpaati ma koo školi tbetaog Buzma il e alazit meu pripaicima Boa ili e pripaati eo šoli i ekti. Ravetlimo to a eoliko primera Mo učitel mator Đagub Dorđe bio e bez graica i ezavia o šola. Preo e prmio o vog glavog učiela 6

Smhamukha Dakn  mhamkha je jedno od osnovnh besnh oblčja I kojma se admas ambhava manesovao

9

'Z  U NA 'ĆX T

matora Ngala Pama Duula a vea učea  trame Dzogea prmo e  o eog Bopo matora Dzogea. Još o začeaka torie Tbeta u traici Boa potoala u učea Dzogea maa ta tracia ie bila tol iko razvea ao oa kou e uveo Garab Dore Nigmapa ili Drevi atarii u o četiri škole tibetakog Buizma i vrlo u rao apor bovali učea Dzogea koa ve o aašeg aa eprekio preoe. Dzoge e meuim toliko poi oveue a Nigmapama a mogi pogrešo marau a Dzoge pripaa ilučivo o školi. ogo velikih pretavia Dzogea zaa e mafetovalo u itori Nigmapa ao šo u relativo ori Loe Rabampa (130363)  Đigme Ligpa (172998), ko e m atrau za avee milioce toičare i uhove učtele u Tibetu. Al ea o velikih pratčara bio e poglavar škole Karma Kagu. To e Ragug Dore (12841339) tre Karapa koi e eiio učea Mahamure z loze voe šole a raiciom Ati Joga Dzogea z tramiie Nigmapa i tao eiea učea preoe e ve o aašeg aa u škol Kau Šola Sakapa razvila e u tom perou ao i Kau leei ruge loze tramiie oete z iie raice Mah aiha Mo trc Kece Ćo agug bio e opat te šole i izvarea primer praktičara Dzogea među Saapaa Šola Gelupa e aaie razvila kao pokret za reformacu o e zalaže za aptae takozvae eumereoi u tatrzmu poovo iticae začaa utričih učea  za tritu primeu Vi ae  pravila moašog poašaa oa e potavio Bua. Zato e četo mara a Dzoge mora biti veoma aleko o ieala Gelukpa Ipa ke u to školi bilo mogo Dzoge matora uklučuui i veliog petog Dalai Lamu Galog Ngaba (161782) Oe bo p Dala Lama a položau ve tovog vlaara Tbeta pore uhove uoge ou u mali  egovi pretho 6

iUSTAL J I P;T n

Tibetu Pamaambhava e maifetovao u različim oblcma a bi avlaao vlaaue eergie meta  a bi ih obuzao  aterao a štte buitča učea čii u Zašttci tme potal. Pošto e bo zva vih graica ie matrao eo phom obacvae vreih elemeata loalih ra icia Tibeta ve e umeto toga tvoro ulove u koima e Buizam mogao a e itegriše a lokalom kulturom a vm eim profieim itemima omologie arologe rtuala i mecie kao što e Bua Šaamu poučavao u ovr oovremee iie ulture ortei e ao oovu aopštavaa ečega što e uštki zva kulture. Po Pa maambhavim utcaem i ule egove aktvo tvore e po uhovih traca iz rea ie i loalh Bopo izvora  ta lop e aa pozat ao karakteritča tbetaa forma Buzma Prvi učeci amaambhave u Tibetu iu ebe matrali za školu li ektu O u eotavo bli pratičar ta ričog Buizma i Dzogea• Kaie kaa u e poavile ruge trace praktkovaa oe u leile uge roolove preete o ih tatrčkh ma tora  razvile e u škole aa u izvore lebee Pamaambhave počel azvat Ngmapa t Dre v l Dreva Šola Meutm e meo pomlti a u ama učea Dzogea šola l i eta ili a pripaau eo šol il et Po Dzogeom e uve porazumeva po bito ae  maa zaa poto loza preoa ovog taa o matora učeku člaov te loze oi vi poeao pratuu Dzoge mogu prpaati ma koo školi tbetaog Buzma il e alazit meu pripaicima Boa ili e pripaati eo šoli i ekti. Ravetlimo to a eoliko primera Mo učitel mator Đagub Dorđe bio e bez graica i ezavia o šola. Preo e prmio o vog glavog učiela

'Z  U NA 'ĆX T

matora Ngala Pama Duula a vea učea  trame Dzogea prmo e  o eog Bopo matora Dzogea. Još o začeaka torie Tbeta u traici Boa potoala u učea Dzogea maa ta tracia ie bila tol iko razvea ao oa kou e uveo Garab Dore Nigmapa ili Drevi atarii u o četiri škole tibetakog Buizma i vrlo u rao apor bovali učea Dzogea koa ve o aašeg aa eprekio preoe. Dzoge e meuim toliko poi oveue a Nigmapama a mogi pogrešo marau a Dzoge pripaa ilučivo o školi. ogo velikih pretavia Dzogea zaa e mafetovalo u itori Nigmapa ao šo u relativo ori Loe Rabampa (130363)  Đigme Ligpa (172998), ko e m atrau za avee milioce toičare i uhove učtele u Tibetu. Al ea o velikih pratčara bio e poglavar škole Karma Kagu. To e Ragug Dore (12841339) tre Karapa koi e eiio učea Mahamure z loze voe šole a raiciom Ati Joga Dzogea z tramiie Nigmapa i tao eiea učea preoe e ve o aašeg aa u škol Kau Šola Sakapa razvila e u tom perou ao i Kau leei ruge loze tramiie oete z iie raice Mah aiha Mo trc Kece Ćo agug bio e opat te šole i izvarea primer praktičara Dzogea među Saapaa Šola Gelupa e aaie razvila kao pokret za reformacu o e zalaže za aptae takozvae eumereoi u tatrzmu poovo iticae začaa utričih učea  za tritu primeu Vi ae  pravila moašog poašaa oa e potavio Bua. Zato e četo mara a Dzoge mora biti veoma aleko o ieala Gelukpa Ipa ke u to školi bilo mogo Dzoge matora uklučuui i veliog petog Dalai Lamu Galog Ngaba (161782) Oe bo p Dala Lama a položau ve tovog vlaara Tbeta pore uhove uoge ou u mali  egovi pretho 6

6

kR5TAL I J T

SVEOS

" �  r

�"  r

ibetanski dotisak koji predstavla velikog Petog Dalai lamu Gjaćog Ngaba ( 6 1782) pog pogavara škoe Gelkpa koji je bio i svetovni vadar Tibet. O n e  t ajnosti praktikovo Dzogćen.

62

'ZfCE

vl amosu NA B'ISTCI

JT

�q9

� PGl ·r Tibetanski doisk koji prestavlja trećeg Karmapu, Rangung Dra (1284-1339) poglavara škole Karma Ka koji je sjedinio trad ice Ma ha mudre i Ati joge.

6

kR5TAL I J T

SVEOS

" �  r

�"  r

ibetanski dotisak koji predstavla velikog Petog Dalai lamu Gjaćog Ngaba ( 6 1782) pog pogavara škoe Gelkpa koji je bio i svetovni vadar Tibet. O n e  t ajnosti praktikovo Dzogćen.

'ZfCE

vl amosu NA B'ISTCI

JT

�q9

� PGl ·r Tibetanski doisk koji prestavlja trećeg Karmapu, Rangung Dra (1284-1339) poglavara škole Karma Ka koji je sjedinio trad ice Ma ha mudre i Ati joge.

62

USTAL I

rUT

6

SVES

nici. Započeo je izgradnju Palate Potale u današnjem obliku. U tajnosti je praktikovao Dzogćen da ne bi kompromitovao svoj politički položaj. Zato treba da zapati o da učitelji odani jednoj školi dok potpuno zadržavaju taj angažman ipak slobodno primaju pre nose drugih tradica i to je usari i doprinelo velikom ukrštanju u duhovnom životu i kulturi Tibeta.

SA SEM  A
Prvo učeći preseci zbunjenost. Onda razmišljaj o značenju naučenog Na kraju, prema upu'tvima, meditiraj o značenju. Milaea

U ibetu učitelji su se mogl naći u mnogobrojnim, raznovrsnim životnim  okolnostima ali bilo je četiri glavna životna stila; bilo je monaha koji  su živeli u manastirima bilo je sveštenika koji su živeli kod kuće u selu svetovnjaka koji su živeli po šatorima kao nomadi i putovali sa svojim učenicima, ponekad prateći svoja stada bilo je i jogija koji su često živeli po pećin ama. J a lično primio sam tranmisiju ne samo od svog glavnog učitelja već i od mnogih drugih, uk ljučujući i mog s trica i ujaka Ujak Togden bio je veliki jogi, praktičar Dzogćena Kao i Đangćub Dore Togden nije studirao niti je imao neko intelektualno obrazovanje i nije pripadao nijednoj školi U Togdenovom slučaju to se dogodilo jer su njegovi roditelji, još dok je bio dečak odlučili da bi trebalo da postane filigran i elo njegovo obrazovanje bilo je usmereno na zanat. U jednom trenutku oboleo je od ozbiljne duševne bolesti koju nijedan doktor nije mogao da izleči. 64

65

USTAL I

rUT

SVES

nici. Započeo je izgradnju Palate Potale u današnjem obliku. U tajnosti je praktikovao Dzogćen da ne bi kompromitovao svoj politički položaj. Zato treba da zapati o da učitelji odani jednoj školi dok potpuno zadržavaju taj angažman ipak slobodno primaju pre nose drugih tradica i to je usari i doprinelo velikom ukrštanju u duhovnom životu i kulturi Tibeta.

SA SEM  A
Prvo učeći preseci zbunjenost. Onda razmišljaj o značenju naučenog Na kraju, prema upu'tvima, meditiraj o značenju. Milaea

U ibetu učitelji su se mogl naći u mnogobrojnim, raznovrsnim životnim  okolnostima ali bilo je četiri glavna životna stila; bilo je monaha koji  su živeli u manastirima bilo je sveštenika koji su živeli kod kuće u selu svetovnjaka koji su živeli po šatorima kao nomadi i putovali sa svojim učenicima, ponekad prateći svoja stada bilo je i jogija koji su često živeli po pećin ama. J a lično primio sam tranmisiju ne samo od svog glavnog učitelja već i od mnogih drugih, uk ljučujući i mog s trica i ujaka Ujak Togden bio je veliki jogi, praktičar Dzogćena Kao i Đangćub Dore Togden nije studirao niti je imao neko intelektualno obrazovanje i nije pripadao nijednoj školi U Togdenovom slučaju to se dogodilo jer su njegovi roditelji, još dok je bio dečak odlučili da bi trebalo da postane filigran i elo njegovo obrazovanje bilo je usmereno na zanat. U jednom trenutku oboleo je od ozbiljne duševne bolesti koju nijedan doktor nije mogao da izleči. 64

AL I H VELO

oačo su ga odv kod tadašjg majstora Dzogća Adzom Dukp vd sku )  pošto s sro sa tm majstorom  samo što j ozdravo vć j postao ozbja praktča postao j jog koj j sv vrm provodo u osam po zoovam pćama vsoko u paama gd su tumara jaguar  opard. ad sam bo dt pokad su m dozvojava da budm s jm  sćam s da su opard posbo vo putr  oću b pok5ava da s ukradu u pću u kojoj j Togd džao hrau  za b putr.  tm vsokm pćama kao ma dčak prv put sam aučo Jatra Jogu prosto koprajuć Tgdov pokrt rv put sam žvo sa jm kada sam mao tr god  sćam s da j ujak satma potpuo go praktkovao J atru dok sam ja kao što rad sva da u tm godama povrmo u gr udarao  šutrao ujaka a o j smtao astavjao svoju praksu. ada sam bo mao starj aučo sam začj ooga što j ujak rado. Togd j mao dugu kosu  vku kovrdžav bra du  kada sam kasj došao a Zapad mso sam da Togd občo č a sik ara Marksa samo što j oso aočar. O j prmr praktčara koga pr zaju za majstora zbog kvatta koj j mafstovao usd praks a ij bo prpozat kao rkaaja kog rajg majstora. ad su ga p put posa Adzom Drukp bo j toko pormće da j jdva razumo učja Adzom ukp koja j svakog ta držao u osam a vsokm pašjama u su od šatora omadskom kapu ormraom tokom povačja a zatm b poovo stao. Tog ta prd kraj povačja Togd j uz pomoć Adzom rukp bo u staju da dovojo savada svoj probm  bo j spma da poč sa praktkovajm. Majstor j agovsto da b Togd trbao da s povuč u samoću a pošto ujak j bo u stju da prat prdavaja j zao šta b rado u takvoj zoo vaost. Adzom rukpa j ovako ršo taj probm 66

65

A mc I V O U BIL vAW ZOĆENA

ks Ćoda

posao j ujaka u pću udaj čtr daa pšačja  rkao mu da tamo osta  da praktkuj sv dok učtj  pšaj po jga; sa jm j posao  jdog učka da mu pokaž put do pć. Taj uček j mogo goda prato prdavaja Adzom kp  bo j ozbja praktčar. Bo j jdostava čovk  tktuaa  čo s ugavom kotrsao a pra ksu Ćoda Čtaj Ćo. To j praksa u kojoj radmo a prvazažju prajaja  kačja za go tako što mtao vizuaizujo kako udmo sopstvo f zčko to Ovu praksu razva j vka Tbtaka praktčarka Maćg apdro (049) koja potč z Bopo porod  kombovaa j mt Bopo Šamaskh tradja sa učjma rađaparamta Sutr  prdaja Dzogća koj j prma od svoja dva gava u čtja a amp  raba Ngoša  stvora j obik raks karaktrstča za Tbt; Ćd prd stavja kompta put a s praktikuj  zajdo sa drugm mtodama. raktčar ćoda su tradoao omadi; o putuju od jdog msta do drugog sa mmam ptjagom kao prosja čsto  os šta osm rtuah stmata  bubaj sa dva a zvo  trubu od but kost a žv u maom šatoru koj podgu pomoću rtuaog trozupa khathaga) koj stav kao osač šatora a čtr rtuaa bodža korst kao kočće raksa s pstvo prduzma a usamjm  pustm mstma kao što su pć  pask vrhov a aročto a grobjma  krmaom pojma  to oću kada stravča rgja ta kvh msta suž za tzvraj osćaja praktčara koj sdć sam u mraku prizva sva bća prma kojma ma karčk dug; pozva h  da m vrat dug u obiku poud svog ta Mdu zvaama su Bud  pros vtja bća za koj praktčar umom trasformš poudu u ktar tu su  sva bća z šst podčja za koj s pouda umož  trasfoš u sv što ć m ajvš korstt  u čmu ajvš užvaju; pozva su  dmo 6

A mc I V O U BIL vAW ZOĆENA

AL I H VELO

oačo su ga odv kod tadašjg majstora Dzogća Adzom Dukp vd sku )  pošto s sro sa tm majstorom  samo što j ozdravo vć j postao ozbja praktča postao j jog koj j sv vrm provodo u osam po zoovam pćama vsoko u paama gd su tumara jaguar  opard. ad sam bo dt pokad su m dozvojava da budm s jm  sćam s da su opard posbo vo putr  oću b pok5ava da s ukradu u pću u kojoj j Togd džao hrau  za b putr.  tm vsokm pćama kao ma dčak prv put sam aučo Jatra Jogu prosto koprajuć Tgdov pokrt rv put sam žvo sa jm kada sam mao tr god  sćam s da j ujak satma potpuo go praktkovao J atru dok sam ja kao što rad sva da u tm godama povrmo u gr udarao  šutrao ujaka a o j smtao astavjao svoju praksu. ada sam bo mao starj aučo sam začj ooga što j ujak rado. Togd j mao dugu kosu  vku kovrdžav bra du  kada sam kasj došao a Zapad mso sam da Togd občo č a sik ara Marksa samo što j oso aočar. O j prmr praktčara koga pr zaju za majstora zbog kvatta koj j mafstovao usd praks a ij bo prpozat kao rkaaja kog rajg majstora. ad su ga p put posa Adzom Drukp bo j toko pormće da j jdva razumo učja Adzom ukp koja j svakog ta držao u osam a vsokm pašjama u su od šatora omadskom kapu ormraom tokom povačja a zatm b poovo stao. Tog ta prd kraj povačja Togd j uz pomoć Adzom rukp bo u staju da dovojo savada svoj probm  bo j spma da poč sa praktkovajm. Majstor j agovsto da b Togd trbao da s povuč u samoću a pošto ujak j bo u stju da prat prdavaja j zao šta b rado u takvoj zoo vaost. Adzom rukpa j ovako ršo taj probm

ks Ćoda

posao j ujaka u pću udaj čtr daa pšačja  rkao mu da tamo osta  da praktkuj sv dok učtj  pšaj po jga; sa jm j posao  jdog učka da mu pokaž put do pć. Taj uček j mogo goda prato prdavaja Adzom kp  bo j ozbja praktčar. Bo j jdostava čovk  tktuaa  čo s ugavom kotrsao a pra ksu Ćoda Čtaj Ćo. To j praksa u kojoj radmo a prvazažju prajaja  kačja za go tako što mtao vizuaizujo kako udmo sopstvo f zčko to Ovu praksu razva j vka Tbtaka praktčarka Maćg apdro (049) koja potč z Bopo porod  kombovaa j mt Bopo Šamaskh tradja sa učjma rađaparamta Sutr  prdaja Dzogća koj j prma od svoja dva gava u čtja a amp  raba Ngoša  stvora j obik raks karaktrstča za Tbt; Ćd prd stavja kompta put a s praktikuj  zajdo sa drugm mtodama. raktčar ćoda su tradoao omadi; o putuju od jdog msta do drugog sa mmam ptjagom kao prosja čsto  os šta osm rtuah stmata  bubaj sa dva a zvo  trubu od but kost a žv u maom šatoru koj podgu pomoću rtuaog trozupa khathaga) koj stav kao osač šatora a čtr rtuaa bodža korst kao kočće raksa s pstvo prduzma a usamjm  pustm mstma kao što su pć  pask vrhov a aročto a grobjma  krmaom pojma  to oću kada stravča rgja ta kvh msta suž za tzvraj osćaja praktčara koj sdć sam u mraku prizva sva bća prma kojma ma karčk dug; pozva h  da m vrat dug u obiku poud svog ta Mdu zvaama su Bud  pros vtja bća za koj praktčar umom trasformš poudu u ktar tu su  sva bća z šst podčja za koj s pouda umož  trasfoš u sv što ć m ajvš korstt  u čmu ajvš užvaju; pozva su  dmo

66

6

iTA I rUT 



.";A

STCEJv!

I l1AK.!

kOI u BIL .!ASTR

CZ



           l          V     l        l  l l     j            l   l   š š         h       l       

M L (05549)    l       U      68

 zl uhv j  u  tl nv v jt nutšnj "n" u v thv j u n n tntn  št j th  lt  t j ž pvć   h zn u p pln vt, l ptj  n u lu ngtvnh ng  p gućv ptču  h pvuč   nčn v t ngj M  ntt  štt puš   n  zšjnh p. Npz zštt nčn n nn jš vš p tnj j n uj u uu u ltču vzju   ugg Piz n čg  njvš pš  vn nu n št nš l  

iTA I rUT 



.";A

STCEJv!

I l1AK.!

kOI u BIL .!ASTR

CZ



           l          V     l        l  l l     j            l   l   š š         h       l       

M L (05549)    l       U      68

KAL I  V

zaštitimo Ćod tako radi na odsecanju dvostrukog ok ova  ega i prianjanja telu. Ustvari, "ćod" znači "seći"; problem koji treba preseći je poimanje a ne samo telo Ludsko telo smatra se dragocenim vozilom za osti zanje osvarenja. Praktičar Ćda koji je ujaka Togdena pratio do pećine u kojoj je trebalo da se povuče u samoću vodio ga je zuzetno zaoblaznm putem pored mnogih osam ljenih mesta pogodnih za praksu,  umesto uobčajena četiri dana putovanja, putoval su vše od mesec dana dok nisu stgl na odredište Usput je svakodnevno u občnom azgovoru, ujaku saopštavao direktna uput stva o svim vdovima prakse a ne samo o Ćdu Kada je konačno ostao sam, Togden je tačno nao šta treba da rad. Stric je nekoliko godna ostao u povčenosti,  kad je konačno zašao već je bo razvio izvesne primetne moći, što je ljude navelo da mu daju ime ili ttulu "Togden" u prevodu "Ostvaren jogi" ja ga uvek naz vam tm menom mada mu je kšteno ime bilo Uren Tezin. Zat m je nastavio da se često povlači u osamu a zmeu perioda izolacije putovao je od mesta do mesta. Njegovo tumaranje prmetle su kineske vlast koje su u to vreme gradile puteve do stočnog Tibeta, uhapsili su ga  pozvali da objasn šta rad. Pošto je bo takva ličnost, ujak nje bio u stanju da im da zado voljavajući odgovor, pa su vlast zaključle da on mora da je špijun. Doneli su smrtnu presudu, al uprkos nekoliko pokušaja da ga smaknu bilo je nemoguće ubiti ga Kada je osloboden, meštani su počel da ga zovu "Togden". Onje tako dobro komunicirao sa ivot injama da je čak  dvlj plašljivi planinsk jelen koj bei od svih dolazo kod Togdena  svuda ga prato Posećvale su ga  smele ivotinje. Jednom prilikom sam Kralj Degea došao je u pose tu Togdenu; njegov mnistar e popeo do Togdenove pećine da najavi ra jev dolazak  našao ogromnog planinskog lava kako 

 zl uhv j  u  tl nv v jt nutšnj "n" u v thv j u n n tntn  št j th  lt  t j ž pvć   h zn u p pln vt, l ptj  n u lu ngtvnh ng  p gućv ptču  h pvuč   nčn v t ngj M  ntt  štt puš   n  zšjnh p. Npz zštt nčn n nn jš vš p tnj j n uj u uu u ltču vzju   ugg Piz n čg  njvš pš  vn nu n št nš l  

< ! I l.A I  BILI !A fCA

mirno sedi pored jogija. Ukoliko je eleo da ga Togden pimi, Kralj je morao da se pridrui toj najkraljevskijoj od svh zveri. Pošto je veo na a način daleko od svih nase ljenh mesta ljud koji su postepeno čuli a Togdenov ugled, doazli su kao praktičari da od njega potrae neka učenja, i pri tom su morali da prou kroz prilične teškoće sto je vailo i za strica Khen Ćkji Uan gćuga, mada su okolnosti u kojima je iveo u mladost ble vrlo različite od Togdenovih U ranoj mladost b o je priznat kao Tulku i ustolčen kao reinkarnacija Opa ta četiri značajna manastira Pošto j bio na tom poloaju, od njega se očekivalo da se povinuje izves nom ivotnom šab lonu koji uključuje admnistrativne, pa čak i političke dunosti a ujedno da ispunjava učenjačke i ritualne obavee On je medutim uprkos priličnog protivljenja vše voleo da sve vreme provodi u povučenosti, posvećujući ivot praktikovanju. Kada je bio u osami, i on e iveo zolovano na zabačenm mestima, u pećni znad granice večitog snega, gde je preko cele godine sve bilo pod snegom Al, bo je  čuveni praktčar, posebno kao terton, l otkrivač sakrivenh tekstova i objekata, pa su kod njega dolazili ljudi koji su bl čvrsto odlučli da aš od njega prime unja. Oko Khjence okji Uangćuga često su se dešavale čudne stvar u vezi sa njegovom tertonskom sposobnošću ednom prilikom, kad sam bio veoma mlad veo sam u pećini malo ispod stričeve pećine. Dok sam bo tamo, jedne noći mi se u snu pojavila Dakini  dala mi mali svtak papira na kome je bio napisan svet tekst. Objasnila mi je da je to vrlo zna čajan tekst i da treba da ga dam stricu čim se probudim U to vreme sam već tolko razvio svoju praksu da sa m mogao zadrati svesnost za vreme spavanja i u snovima  u tom snu znao sam da sanjam. Sećam se da sam stegao pesncu oko svtka i preko nje sam rsto stisnuo drugu šaku 

KAL I  V

zaštitimo Ćod tako radi na odsecanju dvostrukog ok ova  ega i prianjanja telu. Ustvari, "ćod" znači "seći"; problem koji treba preseći je poimanje a ne samo telo Ludsko telo smatra se dragocenim vozilom za osti zanje osvarenja. Praktičar Ćda koji je ujaka Togdena pratio do pećine u kojoj je trebalo da se povuče u samoću vodio ga je zuzetno zaoblaznm putem pored mnogih osam ljenih mesta pogodnih za praksu,  umesto uobčajena četiri dana putovanja, putoval su vše od mesec dana dok nisu stgl na odredište Usput je svakodnevno u občnom azgovoru, ujaku saopštavao direktna uput stva o svim vdovima prakse a ne samo o Ćdu Kada je konačno ostao sam, Togden je tačno nao šta treba da rad. Stric je nekoliko godna ostao u povčenosti,  kad je konačno zašao već je bo razvio izvesne primetne moći, što je ljude navelo da mu daju ime ili ttulu "Togden" u prevodu "Ostvaren jogi" ja ga uvek naz vam tm menom mada mu je kšteno ime bilo Uren Tezin. Zat m je nastavio da se često povlači u osamu a zmeu perioda izolacije putovao je od mesta do mesta. Njegovo tumaranje prmetle su kineske vlast koje su u to vreme gradile puteve do stočnog Tibeta, uhapsili su ga  pozvali da objasn šta rad. Pošto je bo takva ličnost, ujak nje bio u stanju da im da zado voljavajući odgovor, pa su vlast zaključle da on mora da je špijun. Doneli su smrtnu presudu, al uprkos nekoliko pokušaja da ga smaknu bilo je nemoguće ubiti ga Kada je osloboden, meštani su počel da ga zovu "Togden". Onje tako dobro komunicirao sa ivot injama da je čak  dvlj plašljivi planinsk jelen koj bei od svih dolazo kod Togdena  svuda ga prato Posećvale su ga  smele ivotinje. Jednom prilikom sam Kralj Degea došao je u pose tu Togdenu; njegov mnistar e popeo do Togdenove pećine da najavi ra jev dolazak  našao ogromnog planinskog lava kako 

< ! I l.A I  BILI !A fCA

mirno sedi pored jogija. Ukoliko je eleo da ga Togden pimi, Kralj je morao da se pridrui toj najkraljevskijoj od svh zveri. Pošto je veo na a način daleko od svih nase ljenh mesta ljud koji su postepeno čuli a Togdenov ugled, doazli su kao praktičari da od njega potrae neka učenja, i pri tom su morali da prou kroz prilične teškoće sto je vailo i za strica Khen Ćkji Uan gćuga, mada su okolnosti u kojima je iveo u mladost ble vrlo različite od Togdenovih U ranoj mladost b o je priznat kao Tulku i ustolčen kao reinkarnacija Opa ta četiri značajna manastira Pošto j bio na tom poloaju, od njega se očekivalo da se povinuje izves nom ivotnom šab lonu koji uključuje admnistrativne, pa čak i političke dunosti a ujedno da ispunjava učenjačke i ritualne obavee On je medutim uprkos priličnog protivljenja vše voleo da sve vreme provodi u povučenosti, posvećujući ivot praktikovanju. Kada je bio u osami, i on e iveo zolovano na zabačenm mestima, u pećni znad granice večitog snega, gde je preko cele godine sve bilo pod snegom Al, bo je  čuveni praktčar, posebno kao terton, l otkrivač sakrivenh tekstova i objekata, pa su kod njega dolazili ljudi koji su bl čvrsto odlučli da aš od njega prime unja. Oko Khjence okji Uangćuga često su se dešavale čudne stvar u vezi sa njegovom tertonskom sposobnošću ednom prilikom, kad sam bio veoma mlad veo sam u pećini malo ispod stričeve pećine. Dok sam bo tamo, jedne noći mi se u snu pojavila Dakini  dala mi mali svtak papira na kome je bio napisan svet tekst. Objasnila mi je da je to vrlo zna čajan tekst i da treba da ga dam stricu čim se probudim U to vreme sam već tolko razvio svoju praksu da sa m mogao zadrati svesnost za vreme spavanja i u snovima  u tom snu znao sam da sanjam. Sećam se da sam stegao pesncu oko svtka i preko nje sam rsto stisnuo drugu šaku 

A I  VO

Ost ć pš je bez vh gđj   z  s se pb ve s  s  še jš ve čvst stegte je pe ge K s tv pes, ve s   l stv  l svt Oh s  vel zbđej tš  zc  vt stčeve peće Obč  je bl zvlje  g t  zev pšt je t b zzet svj jtj ses pse, l b s pevše zbe  bh če K je pš v t  bjs s  št se gl  pz s  l svt N tet gje pgle vl ,   Hvl t T s čev T se vt ptvj   se pšte št zzet je gl g pl pt e je z svt  vez s vzj  te ge se lz je te O je ve ljbz pzv vel pštvje pe   šljej  s   vee b pč l T je b sg  l b tebl jv  gls te ili da to sve tiho izvede. Osetio  sam da  bi mnogim ljudima pomoglo ukolo bi znali za termu i ako bi prisusovali otkrivanju tere; to bi potvrdilo i ojačalo

jhv ve Stc se s t sl  bjvlje je  se terma nalazi u izvesnoj oblasti, i  da će on određenog

t ć  đ te

Kada je došao  taj datum, izašao je i uskoro ga j pratila vela skupina ljudi  Mesto na koje je  stric

z lzl se vs  b ple  pšt je  b j ebe četv lj l je  g s da bi uopšte stigao gore. Konačno je rekao da s

vlj pbl  pz je glt s ltc z nas. Rekao je d a se terma nalazi u toj steni Zatražio e mali cepin kakav upotrebljavaju alpinisti, nekolko minuta je stajao sa epinom u rci pre nego što ga je svo snagom bacio prema litici. Cepin se čvrsto zabio u naizgled čvrstu stenu i ostao tamo. Stric je rekao da se tu  nalazi terma i nekolko mladića je od jednog debl

pvl eeve  pstvl h z ltc  s sv pst pstl Je lć se ppe  s cep N pšte zeđeje  stee se vj  zgle čvste ltce O je stc e lć  cep lg st bje  Rp e bl p svg pes Stc  je e  zv pes   je t  O je lć st  z seeć vs z s  eev Re je  v gl, g  sjj bel peet Stc  je e  g e t Zt s le pstl je be, el lj g je ztegl zeđ sebe  lć  eev je cep bc peet  ćebe Stc gje pg bel šl   gje pg sv s vel 
A I  VO

Ost ć pš je bez vh gđj   z  s se pb ve s  s  še jš ve čvst stegte je pe ge K s tv pes, ve s   l stv  l svt Oh s  vel zbđej tš  zc  vt stčeve peće Obč  je bl zvlje  g t  zev pšt je t b zzet svj jtj ses pse, l b s pevše zbe  bh če K je pš v t  bjs s  št se gl  pz s  l svt N tet gje pgle vl ,   Hvl t T s čev T se vt ptvj   se pšte št zzet je gl g pl pt e je z svt  vez s vzj  te ge se lz je te O je ve ljbz pzv vel pštvje pe   šljej  s   vee b pč l T je b sg  l b tebl jv  gls te

pvl eeve  pstvl h z ltc  s sv pst pstl Je lć se ppe  s cep N pšte zeđeje  stee se vj  zgle čvste ltce O je stc e lć  cep lg st bje  Rp e bl p svg pes Stc  je e  zv pes   je t  O je lć st  z seeć vs z s  eev Re je  v gl, g  sjj bel peet Stc  je e  g e t Zt s le pstl je be, el lj g je ztegl zeđ sebe  lć  eev je cep bc peet  ćebe Stc gje pg bel šl   gje pg sv s vel 
ili da to sve tiho izvede. Osetio  sam da  bi mnogim ljudima pomoglo ukolo bi znali za termu i ako bi prisusovali otkrivanju tere; to bi potvrdilo i ojačalo

jhv ve Stc se s t sl  bjvlje je  se terma nalazi u izvesnoj oblasti, i  da će on određenog

t ć  đ te

Kada je došao  taj datum, izašao je i uskoro ga j pratila vela skupina ljudi  Mesto na koje je  stric

z lzl se vs  b ple  pšt je  b j ebe četv lj l je  g s da bi uopšte stigao gore. Konačno je rekao da s

vlj pbl  pz je glt s ltc z nas. Rekao je d a se terma nalazi u toj steni Zatražio e mali cepin kakav upotrebljavaju alpinisti, nekolko minuta je stajao sa epinom u rci pre nego što ga je svo snagom bacio prema litici. Cepin se čvrsto zabio u naizgled čvrstu stenu i ostao tamo. Stric je rekao da se tu  nalazi terma i nekolko mladića je od jednog debl

3

K7SAL I } SVETOS

hotela. A sleećeg jutra ponovo bi se pei o gore a prime nova učenja Al i čak ni ovakve tegobe nisu ništa u poreenju sa naporom koji je Milarep a (Milarasba) morao a uloži a bi primio učenja o svog učitelja Marpe3 koji ga je naterao a sagrai pet kula i a ih sve poruši pre nego što mu je ao bilo kakvo učenje. Da bismo shvatili zašto su ti ljudi bili spremni da ize sve tegobe treba a se setimo kako su krhki naši životi i da smrt može bilo kada  a nas snađe Kaa saznamo kako iz života u život nastavljamo a patimo ne shvatajući zašto patimo niti kako da okončamo patnju odjednom nam postaje ja sna ogromna vrenost majstora i njegovog učenja. Nije neobično a ljudi ulažu velike napore i žrtve a bi primili učenja. Ali anas je posebno aširena sklonost i želja a se sari olakšaju. Ove u ovoj knjizi objašnjenja koja slee o Osnovi Putu i Plodu kako se shvataju u učenju Dzogćena, mogu izgleati složeno i kao a je potrebno mnogo napora da bi se shvatilo. Napor koji je ovde potreban ne može se pore iti sa naporom koji bismo morali uložiti ako bismo zatražili učenja o majstora kao što su bili Togen Khence Ćokji U angćug ili Marp a Ma kako objašnjenje bilo jasno ništa ne može a se saopšti bez aktivnog učestvovanja osobe koja prima učenje. Ako ozbiljno pokušamo a objasnimo prirou univerzuma i prirodu pojeinca ne možemo očekivati a to objašnjenje bue lako čitljivo kao obra priča; ali ne mora a bue i komplovano Postoji klasični sklop objašnjavanja učenja ge s koristi okvir međusobno povezanih pojmova u gru pam a po tri i tu šemu ćemo pratiti u objašnjenjima koja slee Kostur te šeme može se jenostavno prikazati u obliku ijagrama:

,�A SmEJv( I kAQ! OI / BILI ASW7 1ZOfCA

[

" 

OSNOVA

 itergija.

II

PU

III

PLOD

�;aašanje

/I

Gled

/ I Dabg Rolpa Cal

Sem de

.

Longde Menngagde

NtrmanakaJa

7

K7SAL I } SVETOS

hotela. A sleećeg jutra ponovo bi se pei o gore a prime nova učenja Al i čak ni ovakve tegobe nisu ništa u poreenju sa naporom koji je Milarep a (Milarasba) morao a uloži a bi primio učenja o svog učitelja Marpe3 koji ga je naterao a sagrai pet kula i a ih sve poruši pre nego što mu je ao bilo kakvo učenje. Da bismo shvatili zašto su ti ljudi bili spremni da ize sve tegobe treba a se setimo kako su krhki naši životi i da smrt može bilo kada  a nas snađe Kaa saznamo kako iz života u život nastavljamo a patimo ne shvatajući zašto patimo niti kako da okončamo patnju odjednom nam postaje ja sna ogromna vrenost majstora i njegovog učenja. Nije neobično a ljudi ulažu velike napore i žrtve a bi primili učenja. Ali anas je posebno aširena sklonost i želja a se sari olakšaju. Ove u ovoj knjizi objašnjenja koja slee o Osnovi Putu i Plodu kako se shvataju u učenju Dzogćena, mogu izgleati složeno i kao a je potrebno mnogo napora da bi se shvatilo. Napor koji je ovde potreban ne može se pore iti sa naporom koji bismo morali uložiti ako bismo zatražili učenja o majstora kao što su bili Togen Khence Ćokji U angćug ili Marp a Ma kako objašnjenje bilo jasno ništa ne može a se saopšti bez aktivnog učestvovanja osobe koja prima učenje. Ako ozbiljno pokušamo a objasnimo prirou univerzuma i prirodu pojeinca ne možemo očekivati a to objašnjenje bue lako čitljivo kao obra priča; ali ne mora a bue i komplovano Postoji klasični sklop objašnjavanja učenja ge s koristi okvir međusobno povezanih pojmova u gru pam a po tri i tu šemu ćemo pratiti u objašnjenjima koja slee Kostur te šeme može se jenostavno prikazati u obliku ijagrama:

,�A SmEJv( I kAQ! OI / BILI ASW7 1ZOfCA

[

" 

OSNOVA

II

 itergija.

PU

III

PLOD

�;aašanje

/I

Gled

/ I Dabg Rolpa Cal

Sem de

.

Longde Menngagde

NtrmanakaJa

7

A I  V

lAlE

Sa 1 . Na ovoj savremenoj t angki (tradicionalna sa na platnu, koja se može lako saviti i nositi Garab Dore pvi majstr Dzogćena koji se manifestovao na ovoj planeti u ovom vremensKom cklusu (oko 55 gn.e po javljuje se  sjajnom tigleu, vzionarskoj svetlosti zad Adzom Dkpe, jednog od velkih majstora Dzogćena sa kaja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Garab Dore je ovde pazan k Mahasiddha, osvaren tan trički praktičar, mada se ponekad prikazuje u ormi po ' put i stoskog Bude  akjamunija Garab Do re sedi na jelenskoj koži, a pored njega je tantrička tva koja se kosti kao posuda za tajne ritualne predmete, tekstove, itd Adzom Drukpaje u običnoj tibetanskoj odeći, preko kojeje prebačena formalna svilena odora; sedi na j astuku za predavanja, spreman da da učenje. Na stočiću ispred njega su (s leva na desno mali damaru zvonce i dore melong ili oglealo korišćeno kao simbol za objašnjava nje zvesnih vidova učenja i činija od lobanje za ponude Se    Bez komentara vidi test spod slika Sa 4. Nubćen Sa ne Ješe bio je velki ostvareni jogi, Sid  ha, čije delatnosti su omogućile da se u Tibetu pro de i prežive Padmasambhavina učenja . U periodu po sle Padmasambhavnog olaska z Tibeta, posle pog širenja budističke Dharme, z političkih razloga došlo je do gušenja Dharme, te je monaškoj zajednici bilo prak tično nemoguće da otvoreno praktkuje po manastirima.

76

CIE Učenja su tada prenosili i praktikovali nezareeni pra ktičari pod vostvom majstora kao što je bio Nbćen Sane Ješe, koji je potajno ž iveo i praktikovao u l aičkm zaje nicam a daleko od centa ra političke moći Tako su učenja sačuvana sve dok nije ponovo spostavljena povoljna politička klima. Nubćen Sane eše je bio stručnjak za kontrolisanje negativnih utcaja, i na ovom deta lju prazan je kako rži purbu kojom odvraća demone. Jedan jogi leti na neb znad njegove pećine, a slovo Hum, smbol pIobitnog stanja, manfeste se sa planne

Ska  Energija  kao opšti princip u učenju smatra se ženskim (prijemčivim elementom, ok se materija ili supstanca sma tra za muško (aktivno ića koja se manifestuju kao zvesni vidovi energje, i li njma vlada ju sm atraj se za ženska,  na sanskrit se zo Dakini, a na tibetanskom "haro" (oslovno "koji boravi n� nebu". Posto je svetovne i nesvetovne Dakne i prema ti p svoje aktivnosti klasifovane s  pet gpa, kao i pet Dijani Buda. Nsvetovne Dakine su manifestace Sambhogakaje, kao Simhamukha (sr 59) i Yara Jogini: one pripaaju porodici Bude i prestavaj manifestace najviše aktivnosti z porodica Yadra, Ratna, Pama i  ra, a povezan su sa energijama različitih vidova mudrosti. Neke se Dakine manfestj kao Zaštitnice, na prier Ekaati (str 136, neke kao dska bića, a neke kao zli duhovi os toje mnoge vte koje mog bi ti spok ojne ili besne, kreativne ili estrktivne. Tokom svog života na zemlji, Garab Dore je učio Dakne, mnogo godina PRE nego što je počeo da uči ljuska bia. On je prorekao da će većina bića kja osvare učenja Dzogćena  biti žene. Možda je to zbog postojanja velikog broja Dakina. Stotine hljada Dak ina mogu imati neprekini kontakt sa majstorom koji je osario Telo od Svtlosti, dok obična ljudska bića teže uspostavljaju takav kontakt.



A I  V

lAlE

Sa 1 . Na ovoj savremenoj t angki (tradicionalna sa na platnu, koja se može lako saviti i nositi Garab Dore pvi majstr Dzogćena koji se manifestovao na ovoj planeti u ovom vremensKom cklusu (oko 55 gn.e po javljuje se  sjajnom tigleu, vzionarskoj svetlosti zad Adzom Dkpe, jednog od velkih majstora Dzogćena sa kaja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Garab Dore je ovde pazan k Mahasiddha, osvaren tan trički praktičar, mada se ponekad prikazuje u ormi po ' put i stoskog Bude  akjamunija Garab Do re sedi na jelenskoj koži, a pored njega je tantrička tva koja se kosti kao posuda za tajne ritualne predmete, tekstove, itd Adzom Drukpaje u običnoj tibetanskoj odeći, preko kojeje prebačena formalna svilena odora; sedi na j astuku za predavanja, spreman da da učenje. Na stočiću ispred njega su (s leva na desno mali damaru zvonce i dore melong ili oglealo korišćeno kao simbol za objašnjava nje zvesnih vidova učenja i činija od lobanje za ponude Se    Bez komentara vidi test spod slika Sa 4. Nubćen Sa ne Ješe bio je velki ostvareni jogi, Sid  ha, čije delatnosti su omogućile da se u Tibetu pro de i prežive Padmasambhavina učenja . U periodu po sle Padmasambhavnog olaska z Tibeta, posle pog širenja budističke Dharme, z političkih razloga došlo je do gušenja Dharme, te je monaškoj zajednici bilo prak tično nemoguće da otvoreno praktkuje po manastirima.

CIE Učenja su tada prenosili i praktikovali nezareeni pra ktičari pod vostvom majstora kao što je bio Nbćen Sane Ješe, koji je potajno ž iveo i praktikovao u l aičkm zaje nicam a daleko od centa ra političke moći Tako su učenja sačuvana sve dok nije ponovo spostavljena povoljna politička klima. Nubćen Sane eše je bio stručnjak za kontrolisanje negativnih utcaja, i na ovom deta lju prazan je kako rži purbu kojom odvraća demone. Jedan jogi leti na neb znad njegove pećine, a slovo Hum, smbol pIobitnog stanja, manfeste se sa planne

Ska  Energija  kao opšti princip u učenju smatra se ženskim (prijemčivim elementom, ok se materija ili supstanca sma tra za muško (aktivno ića koja se manifestuju kao zvesni vidovi energje, i li njma vlada ju sm atraj se za ženska,  na sanskrit se zo Dakini, a na tibetanskom "haro" (oslovno "koji boravi n� nebu". Posto je svetovne i nesvetovne Dakne i prema ti p svoje aktivnosti klasifovane s  pet gpa, kao i pet Dijani Buda. Nsvetovne Dakine su manifestace Sambhogakaje, kao Simhamukha (sr 59) i Yara Jogini: one pripaaju porodici Bude i prestavaj manifestace najviše aktivnosti z porodica Yadra, Ratna, Pama i  ra, a povezan su sa energijama različitih vidova mudrosti. Neke se Dakine manfestj kao Zaštitnice, na prier Ekaati (str 136, neke kao dska bića, a neke kao zli duhovi os toje mnoge vte koje mog bi ti spok ojne ili besne, kreativne ili estrktivne. Tokom svog života na zemlji, Garab Dore je učio Dakne, mnogo godina PRE nego što je počeo da uči ljuska bia. On je prorekao da će većina bića kja osvare učenja Dzogćena  biti žene. Možda je to zbog postojanja velikog broja Dakina. Stotine hljada Dak ina mogu imati neprekini kontakt sa majstorom koji je osario Telo od Svtlosti, dok obična ljudska bića teže uspostavljaju takav kontakt.

76

A I

p VE Psl čdsng rnja blz jzra Dhanaks, Padmasambhava j ak čtiri gdin uči mng Dakin, i smat ra s daj  n uvk kružn svimDakina Tak s Dakin psal zadužn z ga čnja kja i na čvanj pvri sa Pa asa bhava ili njgva parnrka š Cl. Dakin ili klasa bića pvzanih sa vdnim msma, pznaa ka "Naga", čvaj r, "skrivn blag", dk n sazri vrm da "Trn" pnv prna i tkrij t blag. Trtni s rinkarnac Pad  masambhavinih glavnih čnika, i čnika dgih ma jsra kji imaj psbn vz sa samnast različiih va ajnih blaga kja j Padmasambhava dlči da sakrij za buuć gnrac Pamasa mbhava j živ  dvt vk nv r, i prka j da ć s  bd ćnsi pjavii ri "Najvća", sa Vlikih", vads i jdan "Mćan 08 "Jakih" i 1000 "Srdnjih" trtna različitih va. Okrvitlj ksva j sam jdna va rna, i njima j nphdna· vidvnjačk bsrina, p št s krivn r čst na pisan na jzik Dakina. Prcs rivanja trmi j  tk, i čnja s prnšnjm nprkin bnavljaj i paj, ms da psaj sv njasnija, ili da s ppn zgb, š s mgl dsii d a j psjal sam smn prdan Slk 6. Mana rava  lvj rci drži vazn dugg živa

U dsnj rci di "Dadar", riualn srlu, čija prava svina prsavlja živn snag pjdinca ka aki vng principa pbitng stanja a svin strl zakačni su: mlng glal kj sv dražava i vd prdsavlja svbhvanu prir prvbitng sanja; ra k u p bja čij lpanj prdsavlja nprkidn kranj p lmna a kji s prns pranm živnm nrgijm, i mgćavaju razviak i nprkin b navjanj fzičkg la. Iznad Mandarav, Dakin z p prica ns pnUd



.ACIE SUka 7 Bz kmnara; vidi ks ispd slk. Sika 8. Vairćana j bi jdan d pih sda budi

stičkih naha kji s zarni u Tibtu, prmivši zav d Ša ntarakši Padasabhava i Tr�ng Dcn  Kra Tiba kasnij su ga zamlli da d  Odij a am ptraži učnja, kja ć sbm dnti  Tib. Na put j pša u ušvu sa jš jdnim ibtanskim majstm i kaa su sgli  Odijanu, prvli s sa vrmna sa Šri Simh učnkm Manušriir, Garab Drvg glavng učnka, kji i j prn učnja Dzgćn Sa avljan vi m učnjia, Vairćan n prija s upti narag  Tibt, ali j mr na put. Varća na j u Odijani sta jš dv gdin, da bi prii dalja čnja d Šri Sh, a zatim s vrati  Tib, g j rbal Kralj da prda čnja. Mti, zvsn pliičke frak cij na dvr pšal su da diskrituj Vaćanu, tvrći a j sbm dn lažna učnja, prtran j  tčni Tibt, gd j prv ng gdina Vladar g dla isčng Tibta ima j mladg sna p mnu J udra Njingp ada j dčak sr Vairćanu, dmah j bi u sanju da shvai sva čnja kja mj Va rćana prda P sćanj j manifsva nga Dzgćn čnja, a bi j prv mlad da bi s mgl rći da j ranij pručava a tkstv. Vairćana ga j prpzna ka rnkar nacu svg prijatlja sa p ta d Odijan, i dčak j psa Vairćanin glavni učnk, a kasnij i učnik Padma sambhav. Vairćana j knačn zadbi Kraj mlst, kada j Vimalaitra ubdi Trng Dcna da s Vairćanina čnja autn ična, i tak s Varćana vrai na dvr g j zajdn sa Vimalamir, Jš Cl i sa Kralj rai na širnju čnja p Tibt. like 9 i 10 Bz kmnara; vidi tt pd slka. lka . ični hram ptg Dalai La pznat pd

imnm "Zngdag Lukang na ri zida nalaz s frsk

7



A I

p VE Psl čdsng rnja blz jzra Dhanaks, Padmasambhava j ak čtiri gdin uči mng Dakin, i smat ra s daj  n uvk kružn svimDakina Tak s Dakin psal zadužn z ga čnja kja i na čvanj pvri sa Pa asa bhava ili njgva parnrka š Cl. Dakin ili klasa bića pvzanih sa vdnim msma, pznaa ka "Naga", čvaj r, "skrivn blag", dk n sazri vrm da "Trn" pnv prna i tkrij t blag. Trtni s rinkarnac Pad  masambhavinih glavnih čnika, i čnika dgih ma jsra kji imaj psbn vz sa samnast različiih va ajnih blaga kja j Padmasambhava dlči da sakrij za buuć gnrac Pamasa mbhava j živ  dvt vk nv r, i prka j da ć s  bd ćnsi pjavii ri "Najvća", sa Vlikih", vads i jdan "Mćan 08 "Jakih" i 1000 "Srdnjih" trtna različitih va. Okrvitlj ksva j sam jdna va rna, i njima j nphdna· vidvnjačk bsrina, p št s krivn r čst na pisan na jzik Dakina. Prcs rivanja trmi j  tk, i čnja s prnšnjm nprkin bnavljaj i paj, ms da psaj sv njasnija, ili da s ppn zgb, š s mgl dsii d a j psjal sam smn prdan Slk 6. Mana rava  lvj rci drži vazn dugg živa

U dsnj rci di "Dadar", riualn srlu, čija prava svina prsavlja živn snag pjdinca ka aki vng principa pbitng stanja a svin strl zakačni su: mlng glal kj sv dražava i vd prdsavlja svbhvanu prir prvbitng sanja; ra k u p bja čij lpanj prdsavlja nprkidn kranj p lmna a kji s prns pranm živnm nrgijm, i mgćavaju razviak i nprkin b navjanj fzičkg la. Iznad Mandarav, Dakin z p prica ns pnUd

.ACIE SUka 7 Bz kmnara; vidi ks ispd slk. Sika 8. Vairćana j bi jdan d pih sda budi

stičkih naha kji s zarni u Tibtu, prmivši zav d Ša ntarakši Padasabhava i Tr�ng Dcn  Kra Tiba kasnij su ga zamlli da d  Odij a am ptraži učnja, kja ć sbm dnti  Tib. Na put j pša u ušvu sa jš jdnim ibtanskim majstm i kaa su sgli  Odijanu, prvli s sa vrmna sa Šri Simh učnkm Manušriir, Garab Drvg glavng učnka, kji i j prn učnja Dzgćn Sa avljan vi m učnjia, Vairćan n prija s upti narag  Tibt, ali j mr na put. Varća na j u Odijani sta jš dv gdin, da bi prii dalja čnja d Šri Sh, a zatim s vrati  Tib, g j rbal Kralj da prda čnja. Mti, zvsn pliičke frak cij na dvr pšal su da diskrituj Vaćanu, tvrći a j sbm dn lažna učnja, prtran j  tčni Tibt, gd j prv ng gdina Vladar g dla isčng Tibta ima j mladg sna p mnu J udra Njingp ada j dčak sr Vairćanu, dmah j bi u sanju da shvai sva čnja kja mj Va rćana prda P sćanj j manifsva nga Dzgćn čnja, a bi j prv mlad da bi s mgl rći da j ranij pručava a tkstv. Vairćana ga j prpzna ka rnkar nacu svg prijatlja sa p ta d Odijan, i dčak j psa Vairćanin glavni učnk, a kasnij i učnik Padma sambhav. Vairćana j knačn zadbi Kraj mlst, kada j Vimalaitra ubdi Trng Dcna da s Vairćanina čnja autn ična, i tak s Varćana vrai na dvr g j zajdn sa Vimalamir, Jš Cl i sa Kralj rai na širnju čnja p Tibt. like 9 i 10 Bz kmnara; vidi tt pd slka. lka . ični hram ptg Dalai La pznat pd

imnm "Zngdag Lukang na ri zida nalaz s frsk

7

TAL I

FA

V



i r-"cE

sa vzjama koje se odnose na uenje Dzogćena. Jedan zd ustruje Longćenpn komentar tantre Dzogćena "Rgpa kongšar" pro tumaen po nom s petog ala Lame stracje pokauju karakterstne tajne prakse Toaa  koj vod do otarenja Tea od Svetost  Dgnog Tea Na dgom zdu prazano je osa manfestaca Padasa bave  osadeset er aha sdda z tantrke tradcje. reć zd ustruje pooaje  pokrete karakterstnog tbetansog obka joge Pok ret Jantra Joge naaze se u domaćoj tradce Bona kao   bdstkoj Anuttaratantr. Ov zdov ns nada do sada fotografsan zato što su vast za tvore ovaj hram Ator je uspeo da  oto graše prkom poset Tbet 19.g. kada se p pt pose vše od dvadeset god na vrato u Tbet. Sik 12 i 13 Na sanskrtu "Jantra" na tbetansko "rlkor" sa nskrtska "joga" na tbetansk se prevod kao "Neor" "Trukor" zna "Čarobn toak"  sm "a šna "  "motor". e "Neor" sastavena je od mence "nema"  gagoa "ora ". Nea zna "prrodno ne zmenjeno stanje" neega a orma zna "posedovat" Tako ako spojmo re "Tkor"  "Neor", vdmo daje Jantra Joga metod kojm pojednac ste do svog prrod nog stanja korsteć judsko teo kao mašnu koja jed nom pokrenta prozvod zvesno dejso. Praktna razka zmeu Jantra Joge  ndjske Hata Joge koja j trenutno na Zapadu poznatja le  tome što Jantra ra po sstemu telesn kretnj povezan sa dsanjem ue sto fksranh pooaja koj s osnova Hata oge. U ova dva s tema takoe naazmo razlta ostvarena koja se strem kao krajnjem cj praktkovanja Joge. Sk 14-27 Bez komentara. Vd tekst spod se



  a de p maj ena na  pane  m emaljkm k a Ipd 0a je Adm Dukpa jedan  elikih tibetankih majta zena a kaja deet I početka dadeet eka. (Tanka Najdel Vellna I klekije Bia Palmea  n Bale)

8

TAL I

FA

V

i r-"cE

sa vzjama koje se odnose na uenje Dzogćena. Jedan zd ustruje Longćenpn komentar tantre Dzogćena "Rgpa kongšar" pro tumaen po nom s petog ala Lame stracje pokauju karakterstne tajne prakse Toaa  koj vod do otarenja Tea od Svetost  Dgnog Tea Na dgom zdu prazano je osa manfestaca Padasa bave  osadeset er aha sdda z tantrke tradcje. reć zd ustruje pooaje  pokrete karakterstnog tbetansog obka joge Pok ret Jantra Joge naaze se u domaćoj tradce Bona kao   bdstkoj Anuttaratantr. Ov zdov ns nada do sada fotografsan zato što su vast za tvore ovaj hram Ator je uspeo da  oto graše prkom poset Tbet 19.g. kada se p pt pose vše od dvadeset god na vrato u Tbet. Sik 12 i 13 Na sanskrtu "Jantra" na tbetansko "rlkor" sa nskrtska "joga" na tbetansk se prevod kao "Neor" "Trukor" zna "Čarobn toak"  sm "a šna "  "motor". e "Neor" sastavena je od mence "nema"  gagoa "ora ". Nea zna "prrodno ne zmenjeno stanje" neega a orma zna "posedovat" Tako ako spojmo re "Tkor"  "Neor", vdmo daje Jantra Joga metod kojm pojednac ste do svog prrod nog stanja korsteć judsko teo kao mašnu koja jed nom pokrenta prozvod zvesno dejso. Praktna razka zmeu Jantra Joge  ndjske Hata Joge koja j trenutno na Zapadu poznatja le  tome što Jantra ra po sstemu telesn kretnj povezan sa dsanjem ue sto fksranh pooaja koj s osnova Hata oge. U ova dva s tema takoe naazmo razlta ostvarena koja se strem kao krajnjem cj praktkovanja Joge. Sk 14-27 Bez komentara. Vd tekst spod se

  a de p maj ena na  pane  m emaljkm k a Ipd 0a je Adm Dukpa jedan  elikih tibetankih majta zena a kaja deet I početka dadeet eka. (Tanka Najdel Vellna I klekije Bia Palmea  n Bale)



I 

 

8

": 

3. eaj sa tangke r Padasahaa s svoe d gane pnke U desno uc dr de (na tIetansko III Vau (sanskit a u levoj u e čina za onude od loanje. e Cogel s dene strane, dri ritualni trozuac II Khathangu (sanskrit) velikog ajsora  Suzan Bage

 angka prikazue ajstora z devetog veka nove ere Padasahavu, u olku MahapandIte, sa dve gla vne učence  eše Cjel I Mandaavo; oko njih su scene sa asto koji su učestvovali u rano širenju udističke Dhare u Tieu Ovakve tangke su oično l kane u seijaa od po dvetri sa slikaa Iz ivota Padasahave a sledeći slikaa vidio detalje sa ove tang ke uz ojašnjenja. (Tangka nepoznatog autora Iz kolekcije Don Šejna oto Suzan Bagej.)

8

 aj dalj a angke prikazuje  en ange a, eka Padmasahave l ee el Ostvario e paksu Jaantake ednog od osa Heruka III Deše Gage to su prakse  e Padasahava peneo svoji gavni učenicia. aantaka se pojavljuje znad en Sange Ješea kao što su na drugi detalia ove tangke druge Heruke prikazane d ajsora povezanih sa tl  praksaa Znak ostvarenja uće Sange ešea ilo e to  je ogao da proode čvrstu stenu svojo puro ritualni odeo ko vidio u ne j desnoj ucI (Foto Suzan Bage)

83

I 

 

": 

3. eaj sa tangke r Padasahaa s svoe d gane pnke U desno uc dr de (na tIetansko III Vau (sanskit a u levoj u e čina za onude od loanje. e Cogel s dene strane, dri ritualni trozuac II Khathangu (sanskrit) velikog ajsora  Suzan Bage

 angka prikazue ajstora z devetog veka nove ere Padasahavu, u olku MahapandIte, sa dve gla vne učence  eše Cjel I Mandaavo; oko njih su scene sa asto koji su učestvovali u rano širenju udističke Dhare u Tieu Ovakve tangke su oično l kane u seijaa od po dvetri sa slikaa Iz ivota Padasahave a sledeći slikaa vidio detalje sa ove tang ke uz ojašnjenja. (Tangka nepoznatog autora Iz kolekcije Don Šejna oto Suzan Bagej.)

 aj dalj a angke prikazuje  en ange a, eka Padmasahave l ee el Ostvario e paksu Jaantake ednog od osa Heruka III Deše Gage to su prakse  e Padasahava peneo svoji gavni učenicia. aantaka se pojavljuje znad en Sange Ješea kao što su na drugi detalia ove tangke druge Heruke prikazane d ajsora povezanih sa tl  praksaa Znak ostvarenja uće Sange ešea ilo e to  je ogao da proode čvrstu stenu svojo puro ritualni odeo ko vidio u ne j desnoj ucI (Foto Suzan Bage)

8

83

IAS/MelJE

6. Detaj sa tangke  životu Padmasambhave, Padmasambh ave, gde vidim njegovu veiku Indisku učenicu I patnerku Mandaavu, manl festovanu ka Dakini u judskom biku kja peše (Fot Suzan Bage)

7 Ovaj detaj sa tangke pikazue ednu  Pad masablnlh gavnih učenica havlnlh hav (vevatno Kaasddh) manlfestovanu naik Beoj Tai, kako daje učenja učenicima sakupjenim Isped ne Jedan od učenika dži svežan tekstova uv enih u svilu. Iznad Kalaslddhl manIfeste manIfeste se edan od sam Heuka Dešeg Gage (Fto Suzan Bagle

5. Detaj sa tangke b 2 pikazje eše ogj ogje e edu od Padmasambavlnh glavnih učen  tantlčku patneku kako daje dve Teme" III skivena baga; jedna tema je elikvija a duga tekst Teme pimaju ti Dakine koje s poštovanjem kleče s ped ne Dve Dakine n• čaobne šalve od judske kože. Biće Iz kase Naga diže se Iz svog vodeng domena da b blaga pimia na čuvanje (desno doe U stenama Iznad Ješe oge vidimo dve već skivn teme. (Foto Suzan Bage 85

IAS/MelJE

6. Detaj sa tangke  životu Padmasambhave, Padmasambh ave, gde vidim njegovu veiku Indisku učenicu I patnerku Mandaavu, manl festovanu ka Dakini u judskom biku kja peše (Fot Suzan Bage)

7 Ovaj detaj sa tangke pikazue ednu  Pad masablnlh gavnih učenica havlnlh hav (vevatno Kaasddh) manlfestovanu naik Beoj Tai, kako daje učenja učenicima sakupjenim Isped ne Jedan od učenika dži svežan tekstova uv enih u svilu. Iznad Kalaslddhl manIfeste manIfeste se edan od sam Heuka Dešeg Gage (Fto Suzan Bagle

5. Detaj sa tangke b 2 pikazje eše ogj ogje e edu od Padmasambavlnh glavnih učen  tantlčku patneku kako daje dve Teme" III skivena baga; jedna tema je elikvija a duga tekst Teme pimaju ti Dakine koje s poštovanjem kleče s ped ne Dve Dakine n• čaobne šalve od judske kože. Biće Iz kase Naga diže se Iz svog vodeng domena da b blaga pimia na čuvanje (desno doe U stenama Iznad Ješe oge vidimo dve već skivn teme. (Foto Suzan Bage 85

LlA5TCIJE

ke oj ojii prkazuje jenog o najiaknutiji Valoanln Valoanln enlka Pagl Ješea Ješea l  j tang ke  glavnog učena Đnana Kumare, preodioca saradnia Valroae Palg Ješe je ao Zaštitnie z lae mamo I ode vidimo ao mu se mamo priazuju. Izna njega je 10 n o osam eruka sejn sa patnerkom oo Suzan Bagle)

8. Oaj etalj sa tang ke pokazuje Va oan  (leo goe e kog peoioca, sa emenia Pamasambhave Izna oga se pojaljuje Herua Dobden Nangpo sjednjen sa parnerom Desno doe Judra Njlngpo, Vairoanin Vairoanin gavni učeni, sedi u meditaciji oužen zracima dugine sveost I sjajnim tIgi eima, ma nfestacija nfestacijama ma njegove osobene osobene energije. U najišem tIgeu pojavljuje se simbol Dharmaaje, Samantabhadra sjeinjen sa partnerom Levo Levo  Judra Njlngpoa je figura Pang Mlpham Gonpoa, učenia a Judra Njln gpoa I savnog Valroćane. (Foto Suzan Bagle].

86

1 0  lj tange žiota Pamasambae  ranog širenja buističke ame u Tbetu Ovde VlOlm eio majstora ao drži Varu  čašu od lobanje punu netaa nudi Heru oi mu

_ "[lestuje oružen pamenom. (Foto Suzan Bage)

7

LlA5TCIJE

ke oj ojii prkazuje jenog o najiaknutiji Valoanln Valoanln enlka Pagl Ješea Ješea l  j tang ke  glavnog učena Đnana Kumare, preodioca saradnia Valroae Palg Ješe je ao Zaštitnie z lae mamo I ode vidimo ao mu se mamo priazuju. Izna njega je 10 n o osam eruka sejn sa patnerkom oo Suzan Bagle)

8. Oaj etalj sa tang ke pokazuje Va oan  (leo goe e kog peoioca, sa emenia Pamasambhave Izna oga se pojaljuje Herua Dobden Nangpo sjednjen sa parnerom Desno doe Judra Njlngpo, Vairoanin Vairoanin gavni učeni, sedi u meditaciji oužen zracima dugine sveost I sjajnim tIgi eima, ma nfestacija nfestacijama ma njegove osobene osobene energije. U najišem tIgeu pojavljuje se simbol Dharmaaje, Samantabhadra sjeinjen sa partnerom Levo Levo  Judra Njlngpoa je figura Pang Mlpham Gonpoa, učenia a Judra Njln gpoa I savnog Valroćane. (Foto Suzan Bagle].

86

S S

I  T

1 0  lj tange žiota Pamasambae  ranog širenja buističke ame u Tbetu Ovde VlOlm eio majstora ao drži Varu  čašu od lobanje punu netaa nudi Heru oi mu

_ "[lestuje oružen pamenom. (Foto Suzan Bage)

7

-\ 'ET 

11 Na ooj tangkl predtaljen je eliki peti Dalal Lama Gjal Ngab 161782) Pri Dala Lama koji je Imao et onu  lat u Tibetu pored duhonog autoriteta koji je Imao kao pogaar škole Geukpa. U tajnoti je praktIkoao Dzogćen Izana manIetujući ladanje aršeno ukađeno a raličitim obaezama. Započeo je Izgradnju elike Palate Potale; tik pored Lhae a Ipod I Iza Potale Potale na otu ued jezera počeo je da gradi mall tajni hram Z ličnu upotebu; hram e ao Zongdag Lukang I negoi zidoi prekrieni u ekama Tangka neznatog autora oto Brajan Beeord 88

  ' Da detalja a reki Iz tajnog hrama petog Dala Lame, Zongdag Lukang; eke prlJogu. oto Namkhal Norbu w ogie koji paktIkuju Jantra Jogu. 8

S S

I  T

-\ 'ET 

11 Na ooj tangkl predtaljen je eliki peti Dalal Lama Gjal Ngab 161782) Pri Dala Lama koji je Imao et onu  lat u Tibetu pored duhonog autoriteta koji je Imao kao pogaar škole Geukpa. U tajnoti je praktIkoao Dzogćen Izana manIetujući ladanje aršeno ukađeno a raličitim obaezama. Započeo je Izgradnju elike Palate Potale; tik pored Lhae a Ipod I Iza Potale Potale na otu ued jezera počeo je da gradi mall tajni hram Z ličnu upotebu; hram e ao Zongdag Lukang I negoi zidoi prekrieni u ekama Tangka neznatog autora oto Brajan Beeord 88

K7STA I

Fr SVEST

  ' Da detalja a reki Iz tajnog hrama petog Dala Lame, Zongdag Lukang; eke prlJogu. oto Namkhal Norbu w ogie koji paktIkuju Jantra Jogu. 8

/5AJ

1 0. aj detalj sa Togal feske u tajnom hamu Dala Lame prikazuje joglje kako paktIkuju u  skom pejzažu okruženi raznim vizionarskim pikazama koje se manestuju kao unk Ijo jhovog napetka u praksI. Levo gor: Buda I pt Dakina manIfestuju se u sfama (ugne svetlosti koje se zovu tIgie"; Ispod njih je gi koji se bavi praksom za razviane  /rnje vatre, toplote kao sredstva za ostvarene e dinstva osećaja I paznine. Iznad ne v glave, Iz srednjeg  tri kanala diže se plamen gde se tIbetansko slovo "A" manlfes'j u bujici svetlosti u pet boja (Foto Namkhal Noru)

14  15 Ova dva detalja sa freski Iz tajnog hrama petog Dala l Lame pkazuju joglje u razlii tim položajima za praktIkovanje a tIbetansko slovo "A" smbol prvobitnog stana uma pov· ljuje se u "tIgie" sfeaa od dugine svtlosti slovo A" često je korišćeno kao objekat za usmeravan pažnje. Različiti telesni položaji kombinovani sa specifičnim šemama disana utiu na tok suptilne enegij pojedinca a samim tlm I na stanje njegovog uma. (foto Namkha Norbu) .0

, I N o ovom uvećanom detau sa eske Togala, u telma dvoice joglja jasno je prikazan   j tri gavna kanala suptiln e energije Jogi naslikan s leđa paktikuje Integrlsanje svoje 80'je sa elementom vode On zuri u kretanje vod u vodopadu dok usmeava pažnju na  V l  k de. Slovo "A vizualIzovano u središtu njegovog tela nasikano preko sredneg i la , odjekuje u spoljašnjoj manifestaCiji velikog vodenog slova A" sa jogljeve desne "  (Foo Namkhal Norbu)

1

K7STA I

Fr SVEST

/5AJ

1 0. aj detalj sa Togal feske u tajnom hamu Dala Lame prikazuje joglje kako paktIkuju u  skom pejzažu okruženi raznim vizionarskim pikazama koje se manestuju kao unk Ijo jhovog napetka u praksI. Levo gor: Buda I pt Dakina manIfestuju se u sfama (ugne svetlosti koje se zovu tIgie"; Ispod njih je gi koji se bavi praksom za razviane  /rnje vatre, toplote kao sredstva za ostvarene e dinstva osećaja I paznine. Iznad ne v glave, Iz srednjeg  tri kanala diže se plamen gde se tIbetansko slovo "A" manlfes'j u bujici svetlosti u pet boja (Foto Namkhal Noru)

14  15 Ova dva detalja sa freski Iz tajnog hrama petog Dala l Lame pkazuju joglje u razlii tim položajima za praktIkovanje a tIbetansko slovo "A" smbol prvobitnog stana uma pov· ljuje se u "tIgie" sfeaa od dugine svtlosti slovo A" često je korišćeno kao objekat za usmeravan pažnje. Različiti telesni položaji kombinovani sa specifičnim šemama disana utiu na tok suptilne enegij pojedinca a samim tlm I na stanje njegovog uma. (foto Namkha Norbu) .0

J<CTAL

{

lHT

1

mo cT

.

, I N o ovom uvećanom detau sa eske Togala, u telma dvoice joglja jasno je prikazan   j tri gavna kanala suptiln e energije Jogi naslikan s leđa paktikuje Integrlsanje svoje 80'je sa elementom vode On zuri u kretanje vod u vodopadu dok usmeava pažnju na  V l  k de. Slovo "A vizualIzovano u središtu njegovog tela nasikano preko sredneg i la , odjekuje u spoljašnjoj manifestaCiji velikog vodenog slova A" sa jogljeve desne "  (Foo Namkhal Norbu)

ILTCIJE

.

18. At, Namhal Nrb Rnće, piim pedavanja džanih  povučensti,  KainiJI, SAD, 1981., sedi u nde plžaju u me se bičn piazje Maepa, a sa ta stavjenim pjasm z meditaij da m pmaže da se ži  tm plžaj

19. D pžaj Lndea sa ba en dinta, de palčevlma pitIsam "Tala blaženstva" sa be tane vata. (Ft gafiJe: Ctim Allne)

0 š Jedan pžaj ndea. U svim pljima sta u tvena, a Jezi ne ddije nl nje n dnje nee Oči, kje se smataju z Dvei Mdsti" tađe s n etemie tvene

21  Štap za medItaij Ispd miše pi tisa taču za pitisa, a pmaže I da čma bde ptpn pava Štap  ai  p;vlzna sedtva ja patiča pmaž da dži nde žaje, J z ilJ  Imaju ntlu ta pane,  suptilne eneiJe ta da tane u sednjem anal

22 Kad Je pana u ednjem analu, um Je u ntemplacJI Pana bičn ciuše z slani III lunai anal, I dva puta tm 24 ata Plj JI se isti uJut Je a slia u ledalu ppdnevn plžaja. U veme ada Je pana nman  analu na desnj stani tela leva na Je pdinuta I vice vesa Paniči   telu žene Je a slia u leda ta u telu mušaca pa žene patuju u sva dat dba dana sli u eda mušačev pžaja z taj tenta u dnu

3 ndea žaji ade sa Jedintvm ećaja paznine, z  je se v dvnJača Jasnća aija d načn tpnja azvja Ia pase ndea ne zahtevaju niav Inteetan hvatanje, već ade na dietnm venj  Isustv pvbitn tanja d uštins značaja Je majstva tansmisiJa Bez nje neće funciniati. Opisi vih plžaja nis mpletna uputstva  pas

93

J<CTAL

{

lHT

mo cT

.

ILTCIJE

.

18. At, Namhal Nrb Rnće, piim pedavanja džanih  povučensti,  KainiJI, SAD, 1981., sedi u nde plžaju u me se bičn piazje Maepa, a sa ta stavjenim pjasm z meditaij da m pmaže da se ži  tm plžaj

19. D pžaj Lndea sa ba en dinta, de palčevlma pitIsam "Tala blaženstva" sa be tane vata. (Ft gafiJe: Ctim Allne)

0 š Jedan pžaj ndea. U svim pljima sta u tvena, a Jezi ne ddije nl nje n dnje nee Oči, kje se smataju z Dvei Mdsti" tađe s n etemie tvene

21  Štap za medItaij Ispd miše pi tisa taču za pitisa, a pmaže I da čma bde ptpn pava Štap  ai  p;vlzna sedtva ja patiča pmaž da dži nde žaje, J z ilJ  Imaju ntlu ta pane,  suptilne eneiJe ta da tane u sednjem anal

22 Kad Je pana u ednjem analu, um Je u ntemplacJI Pana bičn ciuše z slani III lunai anal, I dva puta tm 24 ata Plj JI se isti uJut Je a slia u ledalu ppdnevn plžaja. U veme ada Je pana nman  analu na desnj stani tela leva na Je pdinuta I vice vesa Paniči   telu žene Je a slia u leda ta u telu mušaca pa žene patuju u sva dat dba dana sli u eda mušačev pžaja z taj tenta u dnu

3 ndea žaji ade sa Jedintvm ećaja paznine, z  je se v dvnJača Jasnća aija d načn tpnja azvja Ia pase ndea ne zahtevaju niav Inteetan hvatanje, već ade na dietnm venj  Isustv pvbitn tanja d uštins značaja Je majstva tansmisiJa Bez nje neće funciniati. Opisi vih plžaja nis mpletna uputstva  pas

93

KA 

}   L 

!LCJE

24 ens  u ni i c r ee n sui ei  es esn M re (Mrsb Me se rdicinn ur  riue n su   se bn niv Mre su vu Univeru"  d e rine u ueu d b be u A   dim u ređenu s rehdni si n usvi riue edn d ih de poožaja Foo Braa Berefrd

25. De s ne  riue Mrein  n ueni  eei ur u v r  e red ni n ei Mre se u r sri d rd (id riu n srni 163 ) (F Brn erefrd.



 S ese  u n hru e 00 Le de  rue   drž � lit   reeue suneve re. U ueni Den ds se risi rs  sib \ no n i se u s edinc reue  n  ecu ed  n vo ··sn svrns (F h bu

5

}   L 

KA 

!LCJE

24 ens  u ni i c r ee n sui ei  es esn M re (Mrsb Me se rdicinn ur  riue n su   se bn niv Mre su vu Univeru"  d e rine u ueu d b be u A   dim u ređenu s rehdni si n usvi riue edn d ih de poožaja Foo Braa Berefrd

25. De s ne  riue Mrein  n ueni  eei ur u v r  e red ni n ei Mre se u r sri d rd (id riu n srni 163 ) (F Brn erefrd.

 S ese  u n hru e 00 Le de  rue   drž � lit   reeue suneve re. U ueni Den ds se risi rs  sib \ no n i se u s edinc reue  n  ecu ed  n vo ··sn svrns (F h bu



JTAL

I

P;T

5

OSNOVA

SVETO

OSNOVA , T I p

Na tibeanskom jeziku, učenja Dzogćena poznata su i pod imenom "Tigle npo" ili "Veliko Tigle", a TIGE je serični obli kao kapljica neizdeljena linijama i uglovima kao crež na ovoj srani koji predstavlja okruglo ogledalo ili MELONG sačijen od pet dragocenih metala; o je posebni simbol učenja Dzogćena i jedinsva pobinog sanja Tako mada su učenja radi jasnoće podeljena na grupe, ne smeo zaboraviti njihovo emeljno jedinsvo kao savršenu sfer TGEa Ali u om temeljnom jedinsvu rzli kuju se grupe od po tri, gde je svaka grupa meusobno povezana sa svim drgim grupama kao šo vidimo na drugom crtežu gde imamo trouglaste podele koncen rične krgove i "Gakjil" ili 'očak radosi" koji se okreće oko c entra. Ovaj crtež nal azi se na pol eini savremenog melonga i po njegovoj ivici ispisani su slogovi a A HA ŠA SA MA koji zavaraju dveri šes 0drčja; slogovi su ispisani drevnim pismom :ang Zunga.

28. Namkha Norbu Rlnoće poleća 1984g. aktikue u povučenosti u ćini MaratIka u Nealu; mo goda raie, Padmasambhava Je u toj pećini I sam imo penos  ostvar paksu Amtajusa, Bude Dugog Života (vdi st 29) (Foto: Dzogćen Komuna)

96

97

JTAL

I

P;T

OSNOVA

SVETO

OSNOVA , T I p

Na tibeanskom jeziku, učenja Dzogćena poznata su i pod imenom "Tigle npo" ili "Veliko Tigle", a TIGE je serični obli kao kapljica neizdeljena linijama i uglovima kao crež na ovoj srani koji predstavlja okruglo ogledalo ili MELONG sačijen od pet dragocenih metala; o je posebni simbol učenja Dzogćena i jedinsva pobinog sanja Tako mada su učenja radi jasnoće podeljena na grupe, ne smeo zaboraviti njihovo emeljno jedinsvo kao savršenu sfer TGEa Ali u om temeljnom jedinsvu rzli kuju se grupe od po tri, gde je svaka grupa meusobno povezana sa svim drgim grupama kao šo vidimo na drugom crtežu gde imamo trouglaste podele koncen rične krgove i "Gakjil" ili 'očak radosi" koji se okreće oko c entra. Ovaj crtež nal azi se na pol eini savremenog melonga i po njegovoj ivici ispisani su slogovi a A HA ŠA SA MA koji zavaraju dveri šes 0drčja; slogovi su ispisani drevnim pismom :ang Zunga.

28. Namkha Norbu Rlnoće poleća 1984g. aktikue u povučenosti u ćini MaratIka u Nealu; mo goda raie, Padmasambhava Je u toj pećini I sam imo penos  ostvar paksu Amtajusa, Bude Dugog Života (vdi st 29) (Foto: Dzogćen Komuna)

97

96

SVA

0AVLE VI

 OSNOVA otpuno je nemoguće naći Budu bilo gde, os im u sopstvenom umu. Osoba koja ne zna za to može da traži napoju, ali kako je moguće naći sebe tražeći bilo gde ivan sebe? o sopstvenu prirodu traži spoja, isti je kao budaa koja, iigravajući se u gom ud, zaboravja ko je, i svuda traži ne bi l i našao sebe admasambhava ga  pzava m

 trojnim grupama grupa pod nazivom "Osnova p i plod ima entrani značaj; sad a ćemo i sve podrobn razmotriti.

Osnva:

stina prira eera

Osnova, ii na tibetanskom Ž i, je termin k označava temejno tle postojanja i na univean 9

ivou i na nivou pojedina, gde su univerum i pojedi na suštinki ist o ostvariti jedno znači ostvariti drugo Ako se ostvariš, ostvario si p rirodu unverzuma. Ranije smo pominjali pobitno stanje koje se doživjava u nedvojstvenoj kontemplaiji, i u tom stanju pojedina ponovo stiče iskustvo identičnosti sa Osnovom Naziva se Osnovom, jer tu je od samog početka, čista i samosavršena, i ne mora se graditi ostoji u svakom biću, ne može se uništiti , mada se iskustvo Osnove gubi kada biće uđe  dualiam Ono je tada privremeno pomračeno međudejstvom om negativni duševni stanja strasti prianjanja i gađenja, koji irastaju i korena neznanja dualističke vizije Ai, Osnovu ne treba objektifikovati ko samopostojeću stvar to je stanje bića Ona je prikrivena u običnom pojedinu u ostvarenom biću je ispoljena  učenjima uopšte, a ne samo u Dzogćenu, smatra se da svest ne prestaje smrću fizičkog tela, već se sei a karmički uzroi sakupljeni tokom bezbrojnih života dovode do dalji ponovnih rođenja, sve dok se p ojed ina ne ostvari, karma prevaziđe, i okonča proes ute lovjenja. Ne govori se mnogo tome kako je i kada počeo proes utelovljenja, jer se smatra važnijim da se bavimo stvarima koje će stvarno pomoći da okončao patnju utelovjenja u uslovljnom postojanju, umesto da dragoeno vreme traćimo na spekulisanje o prvom uzroku  Budino vreme, u braminskoj sekti priično se raspravljalo o preinoj prirodi Tvora, a raspravjalo se čak i o tome da li Tvora postoj. Sam Buda odbijao je da potvrdi ili porekne postojanje Najvišeg Bića kao prvog uzroka, savetujući učeniima da se posvete dostizanju stanja prosvetljenja, a u tom stanju bi i sami znali da odgovore na takva pitanja, ivan sumnje i spekulaije Na nivou stvari koje zaista doživljavamo u životu, jasno je gde počinje proes uteovjenja počinje u svakom trenutku u kome uđemo u duaiam, baš kao 99

SVA

0AVLE VI

ivou i na nivou pojedina, gde su univerum i pojedi na suštinki ist o ostvariti jedno znači ostvariti drugo Ako se ostvariš, ostvario si p rirodu unverzuma. Ranije smo pominjali pobitno stanje koje se doživjava u nedvojstvenoj kontemplaiji, i u tom stanju pojedina ponovo stiče iskustvo identičnosti sa Osnovom Naziva se Osnovom, jer tu je od samog početka, čista i samosavršena, i ne mora se graditi ostoji u svakom biću, ne može se uništiti , mada se iskustvo Osnove gubi kada biće uđe  dualiam Ono je tada privremeno pomračeno međudejstvom om negativni duševni stanja strasti prianjanja i gađenja, koji irastaju i korena neznanja dualističke vizije Ai, Osnovu ne treba objektifikovati ko samopostojeću stvar to je stanje bića Ona je prikrivena u običnom pojedinu u ostvarenom biću je ispoljena  učenjima uopšte, a ne samo u Dzogćenu, smatra se da svest ne prestaje smrću fizičkog tela, već se sei a karmički uzroi sakupljeni tokom bezbrojnih života dovode do dalji ponovnih rođenja, sve dok se p ojed ina ne ostvari, karma prevaziđe, i okonča proes ute lovjenja. Ne govori se mnogo tome kako je i kada počeo proes utelovljenja, jer se smatra važnijim da se bavimo stvarima koje će stvarno pomoći da okončao patnju utelovjenja u uslovljnom postojanju, umesto da dragoeno vreme traćimo na spekulisanje o prvom uzroku  Budino vreme, u braminskoj sekti priično se raspravljalo o preinoj prirodi Tvora, a raspravjalo se čak i o tome da li Tvora postoj. Sam Buda odbijao je da potvrdi ili porekne postojanje Najvišeg Bića kao prvog uzroka, savetujući učeniima da se posvete dostizanju stanja prosvetljenja, a u tom stanju bi i sami znali da odgovore na takva pitanja, ivan sumnje i spekulaije Na nivou stvari koje zaista doživljavamo u životu, jasno je gde počinje proes uteovjenja počinje u svakom trenutku u kome uđemo u duaiam, baš kao

 OSNOVA otpuno je nemoguće naći Budu bilo gde, os im u sopstvenom umu. Osoba koja ne zna za to može da traži napoju, ali kako je moguće naći sebe tražeći bilo gde ivan sebe? o sopstvenu prirodu traži spoja, isti je kao budaa koja, iigravajući se u gom ud, zaboravja ko je, i svuda traži ne bi l i našao sebe admasambhava ga  pzava m

 trojnim grupama grupa pod nazivom "Osnova p i plod ima entrani značaj; sad a ćemo i sve podrobn razmotriti.

Osnva:

stina prira eera

Osnova, ii na tibetanskom Ž i, je termin k označava temejno tle postojanja i na univean 9

;SL I

99

t SOS

OSNO

š s zvršv d s vri  prvbin snj kj j izvn svih grni kljčjći grni vrn rči i pjv Rči Ps Vr2 ipk pkšvj  d piš:

jk k lv nprdiv zdvljsv izvn svih grni prsvljnj spkjsv vrhn Dhr svs nivrz svršn  pčk.

pSMA VAĐR rđn ipk s nprkidn nsvlj n dlzi nii dzi svprisn jviš Dhr nprnjiv prsr bz dfiniij spnn ss lbjć svršn nn snj  psji d sg pčk ssvrn bz s bz ičg ngivng z  drinj bz ičg pzi ivng z p rihvnj bsknčn prsirnj prdir svud grn bz grni bz vz niš čk ni z rsvrnj niš čg bis s slbdii prisn izvn rsr i vrn psji d sg pčk grn "jing' nrnjg prsr sjjn krz jsnć k sn i s ssvršn nnišiv k Vđr čvr k pnin čis k ls •

166

Na tibenskom Jg; snskr Dhu - dizj.

o-nas

    n i vih

\  šna

K š sljn psjnj pjdin nsj  kričkih rgv k j i s li nivrz Drvn ibnsk Bn rdi n prir bjšnjv d j psr kjij psj pr svrn vg nivrz svri bi n ispljni krički rg ji j s d bić  prhdn nišng n vzdh divlj rnj vg vr pdsk j nsnk sšin n vr sl rzlik  prri dš j d kndnz sšin n vd vrg v ri vć psjć sšin ln pdsk j nsnk sšin ln z j is k š s k bćkn j zgšnjv  pr vj niv sšin ln j prski niv psjnj k svlsi i bj d djs svih sšin ln frirj s prvi ni n sk ii rln niv n isi nčin i isi rdsld kji s frirn sšin ln Zi djsv rijnih ili  skih ln frir s zvn Ksičk Jj" sčinjn d svih rzličii pdrčj bivnj  s pdrčj viših bžnsv i ng k i šs pdrčj svjng psjnj pdrčj bgv i plbgv ljdi i živinj frsrirnih dhv i bić pkl k s sšin svih ln  i i svi ln i rziči pdrčj nsi iz prsr  k s nni k rički rgvi pršlih bić j prsr nij izvn kr p nij ni izvn svljng niv ps jnj  ž s rći d j jn čis d pčk i 161

;SL I

t SOS

OSNO

š s zvršv d s vri  prvbin snj kj j izvn svih grni kljčjći grni vrn rči i pjv Rči Ps Vr2 ipk pkšvj  d piš:

jk k lv nprdiv zdvljsv izvn svih grni prsvljnj spkjsv vrhn Dhr svs nivrz svršn  pčk.

pSMA VAĐR rđn ipk s nprkidn nsvlj n dlzi nii dzi svprisn jviš Dhr nprnjiv prsr bz dfiniij spnn ss lbjć svršn nn snj  psji d sg pčk ssvrn bz s bz ičg ngivng z  drinj bz ičg pzi ivng z p rihvnj bsknčn prsirnj prdir svud grn bz grni bz vz niš čk ni z rsvrnj niš čg bis s slbdii prisn izvn rsr i vrn psji d sg pčk grn "jing' nrnjg prsr sjjn krz jsnć k sn i s ssvršn nnišiv k Vđr čvr k pnin čis k ls •

o-nas

    n i vih

\  šna

Na tibenskom Jg; snskr Dhu - dizj.

166

RSTAL I

tT

161

STLO

samosavršen kao stanje Osnove. Prvobitno stanje je "Neroeno ipak se neprekidno nastavja ne dol azi niti odlazi sveprisutno.. . izvan prostora i vremena... postoji od samog početka... po rečima Pesme Vare moemo reći da je to suština eementa prostora sveprisutnog i neroenog a ipak osnove elokupnog bića. ama učenja Dzogćena posmatraju proes nas taka kosmosa na način koji je paralean ai mao različit od onog koji naazimo u trad iiji Bona.  Dzo gćenu se smatra da prvobitno stanje izvn vremena  izvan stvaranja i uništenja jeste temeljno čista osnova sveg postojanja i na univerzanom i na individuano nivou ntelektuana priroda pobitnogstanjaje ani festaija u svetosti koja se dalje manifestuje kao pet boja suštie eemenata. Suštine eemenata eusob nim dejsvom (što je objašnjeno u kosoogiji Bona proizvode same elmente koji čine i telo pojedina i eu materanu dimeziju. niveum se shvata kao spontano nastala igra energije prvobitnog stana i kao takvu je moe uivati pojedina koji ostaje integrisan sa svoji suštiskim unutarnjim stanjem u samoos lobaajućem s amosavršenom stanju stanju Dzogć na Ako pojedina usled temejnog pogrešnog opaaja stvarnosti ue u zabunu duaizma pobitna svest koja je zapravo izvor svih manifestaa uhvaćena je  sopstvene projekije i smatra ih za spoljašnju stvar nost koja postoji odvojeno od nje same. Sve različit strasti nataju od ovog temejno pogrešnog opaanja i  stano usovjavaju pojedina u duaizam.  učenjima Dzogćena i objašnjenjima Osnov Puta i Ploda pokazuje se kako je došlo do iuzij duaizma kako se ona moe ukinuti i kakvo je iskustvo pojedina kad a se iuzija ukine Ali svi primeri koji se objašnjava priroda svarnosti samo delimično us pevaju da je opišu jer ona je po sebi izvan rei  pojmova. Miarepaje rekao: Moemo reći daje suti ska priroda um a kao nebo jer prazno je ijedno i drugo 162

K š sljn psjnj pjdin nsj  kričkih rgv k j i s li nivrz Drvn ibnsk Bn rdi n prir bjšnjv d j psr kjij psj pr svrn vg nivrz svri bi n ispljni krički rg ji j s d bić  prhdn nišng n vzdh divlj rnj vg vr pdsk j nsnk sšin n vr sl rzlik  prri dš j d kndnz sšin n vd vrg v ri vć psjć sšin ln pdsk j nsnk sšin ln z j is k š s k bćkn j zgšnjv  pr vj niv sšin ln j prski niv psjnj k svlsi i bj d djs svih sšin ln frirj s prvi ni n sk ii rln niv n isi nčin i isi rdsld kji s frirn sšin ln Zi djsv rijnih ili  skih ln frir s zvn Ksičk Jj" sčinjn d svih rzličii pdrčj bivnj  s pdrčj viših bžnsv i ng k i šs pdrčj svjng psjnj pdrčj bgv i plbgv ljdi i živinj frsrirnih dhv i bić pkl k s sšin svih ln  i i svi ln i rziči pdrčj nsi iz prsr  k s nni k rički rgvi pršlih bić j prsr nij izvn kr p nij ni izvn svljng niv ps jnj  ž s rći d j jn čis d pčk i

OSNOV

O



ali um je svestan a nebo nije." Ostvarenje nije znanje o univerzumu već iv iskustvo prirode univerzuma. Sve dok nemamo takvo ivo iskustvo zavisimo od p mera i podo smo njihovim ograničenjia Mog bsmo reći da je osnova poput tajansvenog obekta k pokušavam da vam opišem. Ako kaem da je objekat beo i nekako okrugao steći ćete neku ideju o njemu; ai sedećeg dana moe neko drugi ko je taj objekat video da vam da drugačiji opis i promenićete mišjenje u skadu sa tim opisom isleći da je objekat više ovaan nego loptast i boje korala a ne bee. Ni pose pedeset opisa niste nimao mdr i u vezi sa objektom i kad čujete neki novi opis menjate išljenje. Ako meutim sami vidite taj objekat sigurno znate kav je i shv;tate da su svi opisi bili dimično tačni ali jedan nije mogao da uhvati elu prirodu tog taan stvenog objekta. sto je i sa svim opisima Osnove prvbitnog stanja koje ostaje istinsko inherentno sta nje pojedina čisto od početka iako je biće uronjeno u dualizam i uhvaćeno u mreu strasti. Sada kad so razmotrii značenje izraza "Osnova" po shvatanju Dzogćena moemo početi sa raz atran  jem načina na koji se ova Osnoa .mafestu  ka  pojedina i univeum koji 0 d v.ava. N .sm  voima učenja smatra se da e pedna sanen od tela glasa i uma. savršena stanja tela glasa i uma simboično su predstavljena tibetanskim sovima Om a um. elo uključuje elokupnu materalnu dme nziju pojedina glas je ivotna energija koja se na sakritu naziva prana a na tibetanskom ung. Cirku aa energije povezana je sa disanje. m ukjučuje i um koji misi i prirodu ua izvan intekta. o.gas i um običnog pojedina toliko su posta ove da je o n potpuno uhvaen u duaizam. ada takav poje.?  ina opaa dualistku stvaost negova perepa zove se nečista ii karmička vizija pošto je uslovljena karmičkim uzroima koji se neprekidno manifestuju usled proših radnji do te mere da ivimo zatvoreni u 163

RSTAL I

tT

STLO

OSNOV

samosavršen kao stanje Osnove. Prvobitno stanje je "Neroeno ipak se neprekidno nastavja ne dol azi niti odlazi sveprisutno.. . izvan prostora i vremena... postoji od samog početka... po rečima Pesme Vare moemo reći da je to suština eementa prostora sveprisutnog i neroenog a ipak osnove elokupnog bića. ama učenja Dzogćena posmatraju proes nas taka kosmosa na način koji je paralean ai mao različit od onog koji naazimo u trad iiji Bona.  Dzo gćenu se smatra da prvobitno stanje izvn vremena  izvan stvaranja i uništenja jeste temeljno čista osnova sveg postojanja i na univerzanom i na individuano nivou ntelektuana priroda pobitnogstanjaje ani festaija u svetosti koja se dalje manifestuje kao pet boja suštie eemenata. Suštine eemenata eusob nim dejsvom (što je objašnjeno u kosoogiji Bona proizvode same elmente koji čine i telo pojedina i eu materanu dimeziju. niveum se shvata kao spontano nastala igra energije prvobitnog stana i kao takvu je moe uivati pojedina koji ostaje integrisan sa svoji suštiskim unutarnjim stanjem u samoos lobaajućem s amosavršenom stanju stanju Dzogć na Ako pojedina usled temejnog pogrešnog opaaja stvarnosti ue u zabunu duaizma pobitna svest koja je zapravo izvor svih manifestaa uhvaćena je  sopstvene projekije i smatra ih za spoljašnju stvar nost koja postoji odvojeno od nje same. Sve različit strasti nataju od ovog temejno pogrešnog opaanja i  stano usovjavaju pojedina u duaizam.  učenjima Dzogćena i objašnjenjima Osnov Puta i Ploda pokazuje se kako je došlo do iuzij duaizma kako se ona moe ukinuti i kakvo je iskustvo pojedina kad a se iuzija ukine Ali svi primeri koji se objašnjava priroda svarnosti samo delimično us pevaju da je opišu jer ona je po sebi izvan rei  pojmova. Miarepaje rekao: Moemo reći daje suti ska priroda um a kao nebo jer prazno je ijedno i drugo

O



162

SA I

T

163

SETO

OSNOA    nečs

v/,

Točk posojnj

1 64

ali um je svestan a nebo nije." Ostvarenje nije znanje o univerzumu već iv iskustvo prirode univerzuma. Sve dok nemamo takvo ivo iskustvo zavisimo od p mera i podo smo njihovim ograničenjia Mog bsmo reći da je osnova poput tajansvenog obekta k pokušavam da vam opišem. Ako kaem da je objekat beo i nekako okrugao steći ćete neku ideju o njemu; ai sedećeg dana moe neko drugi ko je taj objekat video da vam da drugačiji opis i promenićete mišjenje u skadu sa tim opisom isleći da je objekat više ovaan nego loptast i boje korala a ne bee. Ni pose pedeset opisa niste nimao mdr i u vezi sa objektom i kad čujete neki novi opis menjate išljenje. Ako meutim sami vidite taj objekat sigurno znate kav je i shv;tate da su svi opisi bili dimično tačni ali jedan nije mogao da uhvati elu prirodu tog taan stvenog objekta. sto je i sa svim opisima Osnove prvbitnog stanja koje ostaje istinsko inherentno sta nje pojedina čisto od početka iako je biće uronjeno u dualizam i uhvaćeno u mreu strasti. Sada kad so razmotrii značenje izraza "Osnova" po shvatanju Dzogćena moemo početi sa raz atran  jem načina na koji se ova Osnoa .mafestu  ka  pojedina i univeum koji 0 d v.ava. N .sm  voima učenja smatra se da e pedna sanen od tela glasa i uma. savršena stanja tela glasa i uma simboično su predstavljena tibetanskim sovima Om a um. elo uključuje elokupnu materalnu dme nziju pojedina glas je ivotna energija koja se na sakritu naziva prana a na tibetanskom ung. Cirku aa energije povezana je sa disanje. m ukjučuje i um koji misi i prirodu ua izvan intekta. o.gas i um običnog pojedina toliko su posta ove da je o n potpuno uhvaen u duaizam. ada takav poje.?  ina opaa dualistku stvaost negova perepa zove se nečista ii karmička vizija pošto je uslovljena karmičkim uzroima koji se neprekidno manifestuju usled proših radnji do te mere da ivimo zatvoreni u

svj grnic  ptic u vzu Smtr s  stv rn bić zvn grnic uizm j j svri svti  t sm tntn st nj Osnv im čistu viziju z svršnu jsnću vg pbitng stnj čist vizij srn bić sjini su irtn prns st nj u m rv s usnim bjšnjnjm snv im s bjšnjv  s tmjn pstjnj živjv  tzvn ri Mursti ii Tri Stnj tj Suštin Prir i Enrgij. Nčin funcinisnj bjšnjv s pću g rist i ristn ug Tbensk dosk pokzje J  bog s  kko d "Točk posjnj". U cen očk s pec zj  snj koj pedsljj "T oo" dlsčk  ( neznje snj) podsče ej (zj)  pnj nje (pec) šo pojednc ezje  ln kg pnje koj s sebe podsče (n snsk: Ss) U sledeće še kg pkzn s bć koj l npedj n goe pe osenj koz dhon pks l popdj dole se še hćen  poces eloljenj  šes pod sloenog posojnj  sledeće njše kg. U ooj ezj Točk  š podčj pkzn s  d gonj segen leo  desno od es gde b se n s nlzl dnesc. Pod bogo  polbogo s s lee sne  pode ljd s desne. lje  pc kzljke n s  nlze se pode pe l nepekdno nezdooljnh dho podčje bć i pkl   onj Ljdsko podčje j e njpogodnje z npedonje do osvenj. Spoljšnj kg sbolše dnes ez  lnc ezsnog nsnk koj se objšnj kko d lsčko skstvo  sko enk očvšćje i ooenog poso pobne sesnos eeljno pogešn opnje snos  sledsen dš n poces svjć pd sloljenog posoj nj  šes pod.

5

SA I

T

SETO

OSNOA    nečs

v/,

Točk posojnj

1 64

svj grnic  ptic u vzu Smtr s  stv rn bić zvn grnic uizm j j svri svti  t sm tntn st nj Osnv im čistu viziju z svršnu jsnću vg pbitng stnj čist vizij srn bić sjini su irtn prns st nj u m rv s usnim bjšnjnjm snv im s bjšnjv  s tmjn pstjnj živjv  tzvn ri Mursti ii Tri Stnj tj Suštin Prir i Enrgij. Nčin funcinisnj bjšnjv s pću g rist i ristn ug Tbensk dosk pokzje J  bog s  kko d "Točk posjnj". U cen očk s pec zj  snj koj pedsljj "T oo" dlsčk  ( neznje snj) podsče ej (zj)  pnj nje (pec) šo pojednc ezje  ln kg pnje koj s sebe podsče (n snsk: Ss) U sledeće še kg pkzn s bć koj l npedj n goe pe osenj koz dhon pks l popdj dole se še hćen  poces eloljenj  šes pod sloenog posojnj  sledeće njše kg. U ooj ezj Točk  š podčj pkzn s  d gonj segen leo  desno od es gde b se n s nlzl dnesc. Pod bogo  polbogo s s lee sne  pode ljd s desne. lje  pc kzljke n s  nlze se pode pe l nepekdno nezdooljnh dho podčje bć i pkl   onj Ljdsko podčje j e njpogodnje z npedonje do osvenj. Spoljšnj kg sbolše dnes ez  lnc ezsnog nsnk koj se objšnj kko d lsčko skstvo  sko enk očvšćje i ooenog poso pobne sesnos eeljno pogešn opnje snos  sledsen dš n poces svjć pd sloljenog posoj nj  šes pod.

5

YSTAL I tT SOS

C



 je nčin n kji e energij pjeinc pjvjuje k nzge pjnji vet Biće kje e z u ui zm živjv ebe kk živi u ztvrenm  ni zge izvjenm  vet "tm npju kji živjv k rug i prjekce ptvenih ču p gren mtr z bjekte kji ptje nezvin  vg J  z kji prinj rimer kjim e pkzuje iuzrnt ve rzvjenti pvči preu zmeu nčin mnifetvnj energije pjeinc i ng t e ev k krit izžim unčevj vetti K unčev vett pne n krit n je ržv  prem zzivjuć pjvu zrk  re u bjm pek tr kje izgeju k  u vjene  krit  utvri u m unkcij njegve bene prire; it tk energij mg pjeinc je t kj e pjvjuje k vet privin pjnjh fenmen U tvri ne ptji nt pjnje i vjen  pjeinc  u zgćenu veikm vrentvu" živv e uprv t temejn jeintv "ng t jete" Ovj niv p tvene energije kji e mnifetuje k c z v ren biće pre tvj imenziju Nirmnkje tj "e mnfetcije k k gvrim  tri kje tj te t ne przumev m tri Buin te ii tri niv ttue  u tri imenzije energje vkg pjeinc u ikuvu tvrenj (vii tr 169) Kritnu kugu kritim k  primer z vj nčin manifestovanja energije  pojedinca Kada pored kris talne kugle stavimo neki predmet, u njoj možemo

videti sliku predmeta, pa zgleda kao da je sam objekat u kugli. Tako energija pojed inca može izgledati kao da je "unutr d oživljena slka, viena umm okom". A ma  kako živa bia sika to je opet energija samog pojedinca sada manifestovana  kao ropa. Na ovom

nivou praktičar Puta transformacije usredsređeno radi '



OSNOVA

 ng

n trnfrminju nečite vizije u čitu Otvren bće vj niv vje energije živjv k Smbh gkju tj "e bgtv" Mii e n bije fnttičnih frmi kje e ve mgu mnifetvti n nivu u�tine eement  t je vett Mnifetce vg nv u n prmer ttinu pkjnih i benh bžn tv pinih u Br Thru tj Tskoj kjz mrvh t bžnv pjvjuju e u Bru k mnifetce vg niv energje mg pjenc  Krtn kg je bezbjn K je tvim n cenu tkninu zge crven n zeenj tknin z ge zeen  tk je t tk n dg niv energij pjenc utinki je beknčn i bezbičn  pet mže uzeti bi kkv ik Seeći primer pmći će nm  rzjnim t znči kričk vzij M je energj pjeinc utink bez bik krmički trgvi kj ptje u tku vet iniviue ue prinjnj ve  ng t pžm k te g i um i kinu čje bine reuju uzrci kupjeni tkm bezbrjnh živt U iuziji vjtv pjeic je tk uvjen krmičkm vizijm  utvr zge k  je iniviu t kričk vzj K je preečen v iuzij pjeinc živjv vje tnje kkv itinki jete i bi je  pčetk: beknčni um energij izvn vih mgućih gr čenj bk Otvriti v znč tvriti hrmkju tj e tine" ii u bjem prevu e tvrnti kkv jete" i dg, o i c, k n hrmkj Smbhgkj i Nirmnkj iu vjeni jen  rugg Beknčn bezbičn energj (hrm kj mnfetuje e n nivu utne eement nime vetti k nemterni bici kje mgu ziti m bić  vivitm jnćm (Smbhgkj  n nivu mterije mnifetuje e u privin rtim mterijnim bicim (Nirmnkj 9

YSTAL I tT SOS

C



 je nčin n kji e energij pjeinc pjvjuje k nzge pjnji vet Biće kje e z u ui zm živjv ebe kk živi u ztvrenm  ni zge izvjenm  vet "tm npju kji živjv k rug i prjekce ptvenih ču p gren mtr z bjekte kji ptje nezvin  vg J  z kji prinj rimer kjim e pkzuje iuzrnt ve rzvjenti pvči preu zmeu nčin mnifetvnj energije pjeinc i ng t e ev k krit izžim unčevj vetti K unčev vett pne n krit n je ržv  prem zzivjuć pjvu zrk  re u bjm pek tr kje izgeju k  u vjene  krit  utvri u m unkcij njegve bene prire; it tk energij mg pjeinc je t kj e pjvjuje k vet privin pjnjh fenmen U tvri ne ptji nt pjnje i vjen  pjeinc  u zgćenu veikm vrentvu" živv e uprv t temejn jeintv "ng t jete" Ovj niv p tvene energije kji e mnifetuje k c z v ren biće pre tvj imenziju Nirmnkje tj "e mnfetcije k k gvrim  tri kje tj te t ne przumev m tri Buin te ii tri niv ttue  u tri imenzije energje vkg pjeinc u ikuvu tvrenj (vii tr 169) Kritnu kugu kritim k  primer z vj nčin manifestovanja energije  pojedinca Kada pored kris talne kugle stavimo neki predmet, u njoj možemo

videti sliku predmeta, pa zgleda kao da je sam objekat u kugli. Tako energija pojed inca može izgledati kao da je "unutr d oživljena slka, viena umm okom". A ma  kako živa bia sika to je opet energija samog pojedinca sada manifestovana  kao ropa. Na ovom

nivou praktičar Puta transformacije usredsređeno radi '



STA I T SOS

Ovakvm prmerma masor dae usmen uvod u osnovu,  obašnava kako se osnova manfesue u r energeska modusa. To e ovorena ana kou sv mogu sam okr. M ceo žvo provodmo kao da e "naopačke zvu", proekuć "Ja" kao a poso ovoeno od spolašneg svea kom pokušavamo da manpulšeo da bsmo bl zaovoln Sve ok se nalazmo u ualsčkom sanu, skusvo e uvek zasno vano na osećau gubka, sraha napeos  nezadovolsva. S druge srane, ako zađemo zvan dualsčkog n voa, sve e moguće. Blzu Mlarepne pećne žveo e vrlo učen monah beanac ko e mslo da e ako nelgenan erovao e da m ože sve da pobed svom nelekom al začuo sv su ražl učena o M larepe ko nkad ne nša sudrao, a ko monaha niko ne dolazo. Bo e vrlo lubomoran  ošao e na raspravu ko Mlarepe. Heo e ga rakrnka sa nek olko odabranh argumenaa  upao ga e "Da l e prosor maeralan l nemaeralan" M larepa odgovor "Maeralan e. Monah pomsl "Sada sam o nega napravo popunog doa "  spremao se na dalu raspravu u om pravcu, kad Mlarepa podže šap  poč da lupa po praznom prosoru kao a e buban Monah zam upa "Da l e sena maeralna l nemaer alna" Mlarepa ogovor ako šo e rku provukao kroz senu Zapanen monah posao e Mlarepn učenk nelek e korsno orđe al ne doseže punoću bća Usvar nelek može da bude klopka koa sprečava da dopremo do nadublh vova svoe prroe U mlados sam sreo masora če delanos su ble neleku so ako nedokučve kao  Mlarepne mada e prča o negovom žvou opuno drugača On e 

OSNOVA

 ng

n trnfrminju nečite vizije u čitu Otvren bće vj niv vje energije živjv k Smbh gkju tj "e bgtv" Mii e n bije fnttičnih frmi kje e ve mgu mnifetvti n nivu u�tine eement  t je vett Mnifetce vg nv u n prmer ttinu pkjnih i benh bžn tv pinih u Br Thru tj Tskoj kjz mrvh t bžnv pjvjuju e u Bru k mnifetce vg niv energje mg pjenc  Krtn kg je bezbjn K je tvim n cenu tkninu zge crven n zeenj tknin z ge zeen  tk je t tk n dg niv energij pjenc utinki je beknčn i bezbičn  pet mže uzeti bi kkv ik Seeći primer pmći će nm  rzjnim t znči kričk vzij M je energj pjeinc utink bez bik krmički trgvi kj ptje u tku vet iniviue ue prinjnj ve  ng t pžm k te g i um i kinu čje bine reuju uzrci kupjeni tkm bezbrjnh živt U iuziji vjtv pjeic je tk uvjen krmičkm vizijm  utvr zge k  je iniviu t kričk vzj K je preečen v iuzij pjeinc živjv vje tnje kkv itinki jete i bi je  pčetk: beknčni um energij izvn vih mgućih gr čenj bk Otvriti v znč tvriti hrmkju tj e tine" ii u bjem prevu e tvrnti kkv jete" i dg, o i c, k n hrmkj Smbhgkj i Nirmnkj iu vjeni jen  rugg Beknčn bezbičn energj (hrm kj mnfetuje e n nivu utne eement nime vetti k nemterni bici kje mgu ziti m bić  vivitm jnćm (Smbhgkj  n nivu mterije mnifetuje e u privin rtim mterijnim bicim (Nirmnkj 9

OSNOVA

rane bo monah u manasr Sakap ko e kao  sv manr mao vrlo srna pravla. Monah e učno vrlo ozblan prekrša  mao e odnos sa ženom,  zbačen e z manasra Zbog oga se oseo loše,  ošao e veoma aleko, al na puovanma e sreo zvesne masore prmo od nh neka učena  posao ozblan prakčar. Zam se vrao u rodno meso, al manasr ne heo ponovo da ga prm, pa su mu rođac na o bronku planne sagradl kolbu za povlačene Tu e žveo nekolko godna ho prakkuuć  sv su ga nazval "Prakčar" Al posle oš nekolko hh godna, kao a e poludeo. ednog dana za vreme prakovana, počeo e kroz prozor da zbacue svoe knge ona h e spalo, polomo e sve saue, sve prevuo,  delmčno unšo kuu za povlačene. ud su počel da ga zovu "uak" Onda e nesao  r godne ga nko ne vdeo Posle oga, neko e na nega popuno slučano nabasao Žveo e vrlo daleko, na samom vrhu planine Sv su se pal kako e sve o vreme uspevao a prežv, kako e na o vsn nabavlao ranu er amo nša ne rase  občno na e vsne nko ne zalaz. ud su ona počel da se zanmau za nega  a ga posećuu. Iako e odbao a sa nma komuncra negov načn žvoa ubedo e lue da on ne lud Umeso a ga zovu "udak", počel su o nemu da govorekao o osvarenom bću, svecu Mo src opa Sakapa, Kence Ćok Uangćug, čuo e za nega  olučo da ga pose  da sa sobom povede mene oš neke lude Penaes anaahl smo kone do sela spod planine na koo e žveo čudn masor. Odale e rebalo da se penemo peške, pošo do vrha planine ne blo saze,  eško smo se popel do gore. ud z og kraa ekl su nam da e nekolko dana 

STA I T SOS

Ovakvm prmerma masor dae usmen uvod u osnovu,  obašnava kako se osnova manfesue u r energeska modusa. To e ovorena ana kou sv mogu sam okr. M ceo žvo provodmo kao da e "naopačke zvu", proekuć "Ja" kao a poso ovoeno od spolašneg svea kom pokušavamo da manpulšeo da bsmo bl zaovoln Sve ok se nalazmo u ualsčkom sanu, skusvo e uvek zasno vano na osećau gubka, sraha napeos  nezadovolsva. S druge srane, ako zađemo zvan dualsčkog n voa, sve e moguće. Blzu Mlarepne pećne žveo e vrlo učen monah beanac ko e mslo da e ako nelgenan erovao e da m ože sve da pobed svom nelekom al začuo sv su ražl učena o M larepe ko nkad ne nša sudrao, a ko monaha niko ne dolazo. Bo e vrlo lubomoran  ošao e na raspravu ko Mlarepe. Heo e ga rakrnka sa nek olko odabranh argumenaa  upao ga e "Da l e prosor maeralan l nemaeralan" M larepa odgovor "Maeralan e. Monah pomsl "Sada sam o nega napravo popunog doa "  spremao se na dalu raspravu u om pravcu, kad Mlarepa podže šap  poč da lupa po praznom prosoru kao a e buban Monah zam upa "Da l e sena maeralna l nemaer alna" Mlarepa ogovor ako šo e rku provukao kroz senu Zapanen monah posao e Mlarepn učenk nelek e korsno orđe al ne doseže punoću bća Usvar nelek može da bude klopka koa sprečava da dopremo do nadublh vova svoe prroe U mlados sam sreo masora če delanos su ble neleku so ako nedokučve kao  Mlarepne mada e prča o negovom žvou opuno drugača On e 

YSTAL

I pT

SVETLO

raije vrlo slava Kau uu aaca oišao gor da posei majsora ali ad je sigao umeso da dobij učeje zasuo ga je ameje i ei moasi iz jego praje bili su ešo povreei Reli su am i da je aj majsor amo gore držao pse od ojih su ei divlji i ujedaju. Svi mešai su se plašili da ga posee poš smo o čui da budem isre i mi smo se uplašili. Sric je bio vrlo debeo i dugo smo se peli srmi obroom bez saze. Salo smo se spoicali i zali p limavim seama. Kad smo bili blizu vrha odeu smo čuli ao majsor govori ali igde ismo vid uću. Kad smo oačo sigli a sam vrh plaie videl smo eu vrsu prose amee sruure. Ne bi se ba§ mogla azvai ućom više je ličila a velu šear poriveu amejem a a ri srae je imala ve eporivee rupe  joj čove e bi mogao da s uspravi oš uve smo čuli ao majsor ura govor ai ismo mogli da zamslimo sa im bi razgovarao Oda se ore i video ao prilazimo pa j odjedom počeo da se prevara da spava pori§ gau ćebe om Svaro je izgledalo da je lud ali ipa smo obazrivo prišli Kad smo bii dovoljo bizu prič ali smo eolio miua i o je zeada siuo ćeb sa lica i pogledao as Ogrome izbečee oči bile s zaavljee a osa mu je divlje sršala Mei j i gledao svaro jezivo. očeo je da govori ali ism uopše razumeli ša aže iao je bio ibeaac a  mi. Nije o bio i loai dijale oji ismo zali  smo dobro vladali im dijaleom. Bez preida je g· vorio opriie pe miua a ja sam razumeo samo d reee. edom ao da je reao izmeu paia  posle oga je poovo reao ešo erazumljivo. S deća rečeica oju sam uhvaio ao da je bila vred bi a oda je ope reao ešo besmisleo iao sa 2

OSNOVA

rane bo monah u manasr Sakap ko e kao  sv manr mao vrlo srna pravla. Monah e učno vrlo ozblan prekrša  mao e odnos sa ženom,  zbačen e z manasra Zbog oga se oseo loše,  ošao e veoma aleko, al na puovanma e sreo zvesne masore prmo od nh neka učena  posao ozblan prakčar. Zam se vrao u rodno meso, al manasr ne heo ponovo da ga prm, pa su mu rođac na o bronku planne sagradl kolbu za povlačene Tu e žveo nekolko godna ho prakkuuć  sv su ga nazval "Prakčar" Al posle oš nekolko hh godna, kao a e poludeo. ednog dana za vreme prakovana, počeo e kroz prozor da zbacue svoe knge ona h e spalo, polomo e sve saue, sve prevuo,  delmčno unšo kuu za povlačene. ud su počel da ga zovu "uak" Onda e nesao  r godne ga nko ne vdeo Posle oga, neko e na nega popuno slučano nabasao Žveo e vrlo daleko, na samom vrhu planine Sv su se pal kako e sve o vreme uspevao a prežv, kako e na o vsn nabavlao ranu er amo nša ne rase  občno na e vsne nko ne zalaz. ud su ona počel da se zanmau za nega  a ga posećuu. Iako e odbao a sa nma komuncra negov načn žvoa ubedo e lue da on ne lud Umeso a ga zovu "udak", počel su o nemu da govorekao o osvarenom bću, svecu Mo src opa Sakapa, Kence Ćok Uangćug, čuo e za nega  olučo da ga pose  da sa sobom povede mene oš neke lude Penaes anaahl smo kone do sela spod planine na koo e žveo čudn masor. Odale e rebalo da se penemo peške, pošo do vrha planine ne blo saze,  eško smo se popel do gore. ud z og kraa ekl su nam da e nekolko dana 

ONOVA

srica ša je o razumeo ali i o je uhvaio samo a dva ragmea i io od ljudi oji su bili sa ama ije iša više razumeo Sric je upzao roz ajveći ovor u zidu možd a sa amerom da zaraži blagoslov i da vidi reaciju. Koliba je bila vrlo mala a sric vrlo ve i čudi majsor eremie je gledao pravo u jegovo lie. Sric je so bom doeo ee slaiše i dve uije je poudio ma jsoru oji je uzeo samo jedu. Majsor je pored sebe imao eaav gliei loac. Savio je slaiše u loac i poudio sricu. Sric je samo sedeo uura i čeao. Oda je majsor z abora svoje pocepae odeće iz vuao pare sare uee aie o oju je očigledo brisao i duvao os i o je poloio sricu Sric je o s pošovajem prihvaio i asavio da čea sve do mu majsor ije upuio besa pogled a ša je s ric odlučio da je ajpameje da izae Zaim je bio red da ja uem. Bio samj ao uplaše ali ušao sam sa uijom esa oje mi je s ric dao da poudim majsoru ruio sam mu ali majsor ije heo da uzme. omislio sam Možda je prvo rebalo da ovori pae pa sam ovorio i poudio mu e oio esa. zeo je jeda i savio u loac. speo sam da zavirim u loac i video da je pu vode u ojoj je bio od svačega po ešo; bilo je duvaa ešo papira sričev slaiš zajedo sa mojim esom. Ne zam da i je jeo z og loca ii je samo u jemu držao svari ali u olibi ša ije agovešavalo ormale uće poslove pripremaja i uvaja hrae mada bi ih sa ovi oibe možda mogao aći. Osao sam još malo posmarajući sve o do mi majsor sa besim pogle dom ije dao eaav slomljei gliei čaji oji je orisio ao ošir uzeo sam aj polo i zašao d a se pridruim sricu i osalima 3

YSTAL

I pT

SVETLO

raije vrlo slava Kau uu aaca oišao gor da posei majsora ali ad je sigao umeso da dobij učeje zasuo ga je ameje i ei moasi iz jego praje bili su ešo povreei Reli su am i da je aj majsor amo gore držao pse od ojih su ei divlji i ujedaju. Svi mešai su se plašili da ga posee poš smo o čui da budem isre i mi smo se uplašili. Sric je bio vrlo debeo i dugo smo se peli srmi obroom bez saze. Salo smo se spoicali i zali p limavim seama. Kad smo bili blizu vrha odeu smo čuli ao majsor govori ali igde ismo vid uću. Kad smo oačo sigli a sam vrh plaie videl smo eu vrsu prose amee sruure. Ne bi se ba§ mogla azvai ućom više je ličila a velu šear poriveu amejem a a ri srae je imala ve eporivee rupe  joj čove e bi mogao da s uspravi oš uve smo čuli ao majsor ura govor ai ismo mogli da zamslimo sa im bi razgovarao Oda se ore i video ao prilazimo pa j odjedom počeo da se prevara da spava pori§ gau ćebe om Svaro je izgledalo da je lud ali ipa smo obazrivo prišli Kad smo bii dovoljo bizu prič ali smo eolio miua i o je zeada siuo ćeb sa lica i pogledao as Ogrome izbečee oči bile s zaavljee a osa mu je divlje sršala Mei j i gledao svaro jezivo. očeo je da govori ali ism uopše razumeli ša aže iao je bio ibeaac a  mi. Nije o bio i loai dijale oji ismo zali  smo dobro vladali im dijaleom. Bez preida je g· vorio opriie pe miua a ja sam razumeo samo d reee. edom ao da je reao izmeu paia  posle oga je poovo reao ešo erazumljivo. S deća rečeica oju sam uhvaio ao da je bila vred bi a oda je ope reao ešo besmisleo iao sa 2

L I l SOS

Sve u svemu bl smo mo dvdese mu  sjal smo polju gledajuć g Od je poovo počeo da m eazumljvo govo  d pokzue psom  pomsll smo d pokušav d m kže d eba da demo u o m pavcu Sčekl smo još mlo  o da je odjedom eko plčo beso  zumljvo: "Boje de " Sc se okuo pem me  oslm u ašoj maoj gup  ekao "Možd je boje da ga poslušmo!"   sv smo keul u pavcu koj m je pokzo čud mjso. Nsmo došl z og pavca smo meav da se vamo m puem  mo m pojm kuda demo  zšo l sc je ekao da se z mjsoovh eč možd ešo kje u je bo vlo ežak ekoko sa smo se spušl s og vh do mesa gde pla počje poovo d se dže pema sledećem vhu.  sedlu zmeđu dv vha ba je gus šuma  upavo pe ego šo smo se spusl u šumu čul smo sejje  zpomgje ožul smo  šl lovc koj je po s se  somo ogu Ne mogo d hod pa su ga ek z aše gupe ode do jegove poodce šo je bo pčo daeko. Sc je eko da bmo m osal mog d se vmo d vdmo čudog majso. "Možda će m sd d eko učje" eko je Al kda smo sg do kobe čudog mjso e smo šo je eko "Dobo se učl"  već m je eko d odemo Čjec d se ovkv mjso e posvećuje učeju ljudskh bća e moa d zč da o uopše kog e uč. Možd je žveo ako čudo dok se u dugoj dmezj mafesovo  uč eljudsk bć ako može uč vše bć ego šo  m u ekom vekom gdu  m emmo sposobos d vdmo kvu vsu kvos. Gaab Dođe je a pme po Dakma d vao učeje Dzogće a ek od je počeo d uč ljude U Bdou u sju međuveme posle sm 

ONOVA

srica ša je o razumeo ali i o je uhvaio samo a dva ragmea i io od ljudi oji su bili sa ama ije iša više razumeo Sric je upzao roz ajveći ovor u zidu možd a sa amerom da zaraži blagoslov i da vidi reaciju. Koliba je bila vrlo mala a sric vrlo ve i čudi majsor eremie je gledao pravo u jegovo lie. Sric je so bom doeo ee slaiše i dve uije je poudio ma jsoru oji je uzeo samo jedu. Majsor je pored sebe imao eaav gliei loac. Savio je slaiše u loac i poudio sricu. Sric je samo sedeo uura i čeao. Oda je majsor z abora svoje pocepae odeće iz vuao pare sare uee aie o oju je očigledo brisao i duvao os i o je poloio sricu Sric je o s pošovajem prihvaio i asavio da čea sve do mu majsor ije upuio besa pogled a ša je s ric odlučio da je ajpameje da izae Zaim je bio red da ja uem. Bio samj ao uplaše ali ušao sam sa uijom esa oje mi je s ric dao da poudim majsoru ruio sam mu ali majsor ije heo da uzme. omislio sam Možda je prvo rebalo da ovori pae pa sam ovorio i poudio mu e oio esa. zeo je jeda i savio u loac. speo sam da zavirim u loac i video da je pu vode u ojoj je bio od svačega po ešo; bilo je duvaa ešo papira sričev slaiš zajedo sa mojim esom. Ne zam da i je jeo z og loca ii je samo u jemu držao svari ali u olibi ša ije agovešavalo ormale uće poslove pripremaja i uvaja hrae mada bi ih sa ovi oibe možda mogao aći. Osao sam još malo posmarajući sve o do mi majsor sa besim pogle dom ije dao eaav slomljei gliei čaji oji je orisio ao ošir uzeo sam aj polo i zašao d a se pridruim sricu i osalima 3

OSNO

fzčkog ea  pe sedećeg ođej gegaa sves . umog bća pos oje u duševom eu bez eesh veza  udvjja Možda je oaj majso koj je ama zgledao ako čudo <va učo kva bća da svamo edvojsveu podu svaos opau u objašje jm osove ko suš poda  eegj  kd zamo kako se eegja pojedca mafesuje kao dag opa  cl možemo sva d eko ko je poovo egso svoju eegju može da deuje a ač edosupa občm bćm. ada delaos akvog majso vše e zgedaju eshvjvo

5

OSNO

L I l SOS

fzčkog ea  pe sedećeg ođej gegaa sves . umog bća pos oje u duševom eu bez eesh veza  udvjja Možda je oaj majso koj je ama zgledao ako čudo <va učo kva bća da svamo edvojsveu podu svaos opau u objašje jm osove ko suš poda  eegj  kd zamo kako se eegja pojedca mafesuje kao dag opa  cl možemo sva d eko ko je poovo egso svoju eegju može da deuje a ač edosupa občm bćm. ada delaos akvog majso vše e zgedaju eshvjvo

Sve u svemu bl smo mo dvdese mu  sjal smo polju gledajuć g Od je poovo počeo da m eazumljvo govo  d pokzue psom  pomsll smo d pokušav d m kže d eba da demo u o m pavcu Sčekl smo još mlo  o da je odjedom eko plčo beso  zumljvo: "Boje de " Sc se okuo pem me  oslm u ašoj maoj gup  ekao "Možd je boje da ga poslušmo!"   sv smo keul u pavcu koj m je pokzo čud mjso. Nsmo došl z og pavca smo meav da se vamo m puem  mo m pojm kuda demo  zšo l sc je ekao da se z mjsoovh eč možd ešo kje u je bo vlo ežak ekoko sa smo se spušl s og vh do mesa gde pla počje poovo d se dže pema sledećem vhu.  sedlu zmeđu dv vha ba je gus šuma  upavo pe ego šo smo se spusl u šumu čul smo sejje  zpomgje ožul smo  šl lovc koj je po s se  somo ogu Ne mogo d hod pa su ga ek z aše gupe ode do jegove poodce šo je bo pčo daeko. Sc je eko da bmo m osal mog d se vmo d vdmo čudog majso. "Možda će m sd d eko učje" eko je Al kda smo sg do kobe čudog mjso e smo šo je eko "Dobo se učl"  već m je eko d odemo Čjec d se ovkv mjso e posvećuje učeju ljudskh bća e moa d zč da o uopše kog e uč. Možd je žveo ako čudo dok se u dugoj dmezj mafesovo  uč eljudsk bć ako može uč vše bć ego šo  m u ekom vekom gdu  m emmo sposobos d vdmo kvu vsu kvos. Gaab Dođe je a pme po Dakma d vao učeje Dzogće a ek od je počeo d uč ljude U Bdou u sju međuveme posle sm

5



OrLAVLJ Vl Tau:

PUT Neki ljudi eo život povedu pipemajući se za paksu onda doe kaj života a oni se još uvek pipemaju Tako počinju sledeći život ne završivši sve pipeme!  le velk msto z kle Sk



Osnov (i ut (lam _ Pt lod (deu

{

ledite (tu ks (om Stv (oda

U osnovnoj gupi gde imamo osnovu put i plod dgi aspekt je put. Na stazi sve se odnosi na ad koj tea uložiti da se izvučemo z dualističkih uslova i d se ostvaimo e čak i ako nam je majsto diektn peneo uvod u poitno stanje i ojasnio nam staj i kako se ono maifestuje polem je u tome št ostajemo zatvoeni u kavezu svojih oganičenja. Treb nam ključ način da otvoimo kavez metod kojim će aditi na ostvaenju onoga što smo do sada samo i telektualno azumeli Taj ključ je put na tietanso lam koji i sa ima ti vida kao što ćemo videti. 

TA&L: �EDIS) II VIZIJ O ONOE S JE l KK JEMO

Pvi vid puta je taua  gledište Ne filozofsko ili intelektualno gledište kao kada u opisu filozofe Mad jamik kažemo Nagaunio gedište U Dzogćeu uopšte ne mislimo a nešto tako. U Dzogćeu je važo da čovek stvao moa da posmaa see i da vidi kako je staje njegovog tela glasa i uma. Tada tačno otkivmo d smo u svakom smisl uslovlje i sop stvenim oganičejima uma zatvoei u kavez duali zma. Tako se suočavamo sa svim svojim polemima što uopšte e moa da ude lako i pijatno Postoje mnogi paktič polemi: na poslu u životnim us lovima naavljaju hane ili fzičke tegoe. To mo žemo azvati polemima tela. Zatim postoje polemi glasa ili enegije neoza i olesti. Čak i ako smo fizički u dooj kodici i mateijalno oezeeni još uvek postoje polemi uma duševi polemi. Tih duševnih polema ima veoma mnogo i mogu iti teško vidljivi postoje svakakve ige koje igamo sa svojim a. Rezultat sve g tog napoa je da smo sei sagadili avez možda čak i ne shvatajući da ga gadimo Zato pvo tea da otkijemo kavez a to možemo samo ako sve veme posmatamo see. To je još jedan azlog što je ogledalo melong značajan simol u Dzogćenu Ogle dalo se ne koisti samo u ojašnjenju meuzavisnosti elativne i apsolutne istine\ već služi da nas podseća da sve veme posmatamo stanje u kome smo. O tome postoji jedna tietanska poslovica: 

OrLAVLJ Vl Tau:

PUT Neki ljudi eo život povedu pipemajući se za paksu onda doe kaj života a oni se još uvek pipemaju Tako počinju sledeći život ne završivši sve pipeme!

Pvi vid puta je taua  gledište Ne filozofsko ili intelektualno gledište kao kada u opisu filozofe Mad jamik kažemo Nagaunio gedište U Dzogćeu uopšte ne mislimo a nešto tako. U Dzogćeu je važo da čovek stvao moa da posmaa see i da vidi kako je staje njegovog tela glasa i uma. Tada tačno otkivmo d smo u svakom smisl uslovlje i sop stvenim oganičejima uma zatvoei u kavez duali zma. Tako se suočavamo sa svim svojim polemima što uopšte e moa da ude lako i pijatno Postoje mnogi paktič polemi: na poslu u životnim us lovima naavljaju hane ili fzičke tegoe. To mo žemo azvati polemima tela. Zatim postoje polemi glasa ili enegije neoza i olesti. Čak i ako smo fizički u dooj kodici i mateijalno oezeeni još uvek postoje polemi uma duševi polemi. Tih duševnih polema ima veoma mnogo i mogu iti teško vidljivi postoje svakakve ige koje igamo sa svojim a. Rezultat sve g tog napoa je da smo sei sagadili avez možda čak i ne shvatajući da ga gadimo Zato pvo tea da otkijemo kavez a to možemo samo ako sve veme posmatamo see. To je još jedan azlog što je ogledalo melong značajan simol u Dzogćenu Ogle dalo se ne koisti samo u ojašnjenju meuzavisnosti elativne i apsolutne istine\ već služi da nas podseća da sve veme posmatamo stanje u kome smo. O tome postoji jedna tietanska poslovica:

 le velk msto z kle Sk



Osnov (i ut (lam _ Pt lod (deu

{

ledite (tu ks (om Stv (oda

U osnovnoj gupi gde imamo osnovu put i plod dgi aspekt je put. Na stazi sve se odnosi na ad koj tea uložiti da se izvučemo z dualističkih uslova i d se ostvaimo e čak i ako nam je majsto diektn peneo uvod u poitno stanje i ojasnio nam staj i kako se ono maifestuje polem je u tome št ostajemo zatvoeni u kavezu svojih oganičenja. Treb nam ključ način da otvoimo kavez metod kojim će aditi na ostvaenju onoga što smo do sada samo i telektualno azumeli Taj ključ je put na tietanso lam koji i sa ima ti vida kao što ćemo videti. 

JU5TAL

I T

TA&L: �EDIS) II VIZIJ O ONOE S JE l KK JEMO



p;tT

SVEOS

Na tuem nosu uvek prmeto čak  malu stvar kao što je mrav. Al na svom nosu nećemo vdet čak n t ako velku stvar kao što je jak' Taua u Dzogćenu znač da ne gledamo napolje  krtujemo druge posm atrajmo sebe Posmatrajuć sebe možemo otkrt svoj  kavez Tada stvarno moramo žele t da zaemo z kaveza. Nje dovoljno da samo znamo za kavez Drug od Garab Dordeva tr prncpa glas pošto smo prml drektan uvod u prvobtno stanje l osnovu ne smeo "mat nkakve sumnje"  a dotle možemo stć jedno ako sam vdmo, što znač posmatramo sebe. To je znanje taue l gledšta

•

1 18

Prm prev "U tđm oku vidi ru, a u svom  vid balvan".

Zaptal su Jungdon Dorepea velkog majstora Dzo gćena Kakvu medtacju upražnjavaš?" Odgovoro je  O čemu bh medtrao Ponovo ga uptaš e "Zna č u Dzogćenu se ne med tra Odgovoro je: "A kada sam ja skrenuo (z kontem placje)?" 1{ovane l1:du mtacije   onpcije tl  (-'lnjia I

/en

U učenju Dzogćena postoj značajna razlka zme đu raza "medtacja  "kontemplacja" Sama praksa Dzogćena je praksa kontemplace gde boravmo u neprekdno samooslobaajućem nedvojstvenom sta nju zvan granca pojmovnog nvoa mentalne aktvno st; to obuhvata čak  rad takozvanog občnog" uma l raconalnog mšljenja. Ma da se msao može pojavt  pojavljuje se u kontemplac nsmo njome uslovljen  ona se ostavljena kakva jeste sama od sebe oslobađa U kontemplacj um ne ulaže nkakav napor  nema ničega što treba učnt  ne učnt. Ono što jeste takvo je kakvo je samosavršeno. U Dzogćenu meutm pod medtacjom se msl na neku od mno gh praks koje uključuju zvesta n umn rad u clju osposobljavanj za ulazak u stanje kontem placje. Te prakse mogu obuhvatat razne vrste fk sranja  zurenja  čme dolazmo do stanja spokojstva kao  razlčte prakse vzualzace  tako dalje. Dakle u onome što s e nazva medtaca treba nešto uradt s umom dok u kontemplac toga nema 119

JU5TAL

I T

p;tT

SVEOS

Na tuem nosu uvek prmeto čak  malu stvar kao što je mrav. Al na svom nosu nećemo vdet čak n t ako velku stvar kao što je jak' Taua u Dzogćenu znač da ne gledamo napolje  krtujemo druge posm atrajmo sebe Posmatrajuć sebe možemo otkrt svoj  kavez Tada stvarno moramo žele t da zaemo z kaveza. Nje dovoljno da samo znamo za kavez Drug od Garab Dordeva tr prncpa glas pošto smo prml drektan uvod u prvobtno stanje l osnovu ne smeo "mat nkakve sumnje"  a dotle možemo stć jedno ako sam vdmo, što znač posmatramo sebe. To je znanje taue l gledšta

•

Zaptal su Jungdon Dorepea velkog majstora Dzo gćena Kakvu medtacju upražnjavaš?" Odgovoro je  O čemu bh medtrao Ponovo ga uptaš e "Zna č u Dzogćenu se ne med tra Odgovoro je: "A kada sam ja skrenuo (z kontem placje)?" 1{ovane l1:du mtacije   onpcije tl  (-'lnjia I

/en

Prm prev "U tđm oku vidi ru, a u svom  vid balvan".

119

1 18

K"STA

Ri

I T

T

SOS

U dogćenko kontemplci moemo podednko d integišen i moment pokotv gde nem mil i momente gde potoi ketne mili otući u potpunom piutvu i venoti gde nmo ni popn ni nemieni To čio piuvo mo tle venoti koe ne odbcue mili niti ih ledi n tibetnkom e niv igp nupot migpi  temelnom nennu dulitičkog um Ako ne moemo d neo to čito piutvo igpe nkd nećemo nći Dogćen d bimo nšli Dogćen momo politi golo tne igpe Stne igpe e tub učen Dogćen i to tne mto pokušv d penee diektnim uvođenem t peno tn kko mi e obnio mo učitel mto Đngćub De ne vii ni od fomlne itulne iniccie ni od intelektulnog obšnen Ako e ne utlm u tnu igpe td pimenom tue gledišt nepekidno pomtući voe tne moemo u vkom tenutku nti koim pkm teb d deluemo d bimo šli i vog kve i otli vn neg Ai ko e ptic ceo ivot pove u kve mod čk i ne n d moe leteti; to pe nego što končno nputi kve ptic mo nučiti d eti  bebednim okolnotim e ko ne ue d leti i nem štitnih šipki n kveu moe d e povedi vk gbivic to tko pktič mo ovldti voi enegim p u učenu Dogćen potoe pke ko im e to pote im pki  ve vte ptic i v vte kve li momo nti kkv mo vt ptie i u kkvom kveu ivimo Ztim momo vno eleti d đemo i vih kve e nie dovono d mo povećmo ili ulepšmo vo kve n pime dodvnem fnttične nove špke đene od neko eotičnog" tibetnkog učen Ne v gditi ni novi kitlni kve od učen Dogćen M kko lep ipk e to mo kve  edini cil učen Dogćen 

U učenju Dzogćena postoj značajna razlka zme đu raza "medtacja  "kontemplacja" Sama praksa Dzogćena je praksa kontemplace gde boravmo u neprekdno samooslobaajućem nedvojstvenom sta nju zvan granca pojmovnog nvoa mentalne aktvno st; to obuhvata čak  rad takozvanog občnog" uma l raconalnog mšljenja. Ma da se msao može pojavt  pojavljuje se u kontemplac nsmo njome uslovljen  ona se ostavljena kakva jeste sama od sebe oslobađa U kontemplacj um ne ulaže nkakav napor  nema ničega što treba učnt  ne učnt. Ono što jeste takvo je kakvo je samosavršeno. U Dzogćenu meutm pod medtacjom se msl na neku od mno gh praks koje uključuju zvesta n umn rad u clju osposobljavanj za ulazak u stanje kontem placje. Te prakse mogu obuhvatat razne vrste fk sranja  zurenja  čme dolazmo do stanja spokojstva kao  razlčte prakse vzualzace  tako dalje. Dakle u onome što s e nazva medtaca treba nešto uradt s umom dok u kontemplac toga nema

lvne i ndne ke

d n vuče i vih kve u potntvo vedog neb u poto pvobitnog tn Gomp i eie pke mogu e podeiti n "glvne pke t one koe vode kontemplii i m kontempli i ekundne pke koe n neki nčin de n kontemplcii ili n vinu odđene poobnoti Sekundne pke obuhvtu pke ponte pod imenom "Šet Jog pk unutašne veline  um pk peno veti  Pou i tko de2 ko i ve pke n nivou učen ivn Dogćen Mogu e koititi utičke i tntičke pke put počišćvn ii tnfomcie li  pktič Dogćn to u ekunde pke Ovde momo itći d e  paktikovne Dogćen od uštinke vnoti peno koi pimmo od mto ''Tn Dogćen e tvi m po ebi tn pošto e otvoen i tne više nem čim e moemo hvtiti nie tv u tome d neko nešto od n kiv ko tnu Ai ipk e neophodn odeđeni nivo povećnoti oobe ko ei d pimi ven uputtv o pktikvnu; idelno e ko ve do potpunog peno potoi nepekidno učešće oobe ko penoi učene i onog ko pim Md potoi šiok epe pi ne momo ve pktkovti Npotiv pke štedlivo koitimo n nčin i u veme kd n onovu pomtn optvenog tn hvtimo d bi nm ie koine ili neophodne Zto ovde mtm mo onoko koliko e dovolno  opšti uvodni peged učen Dogćen Čitlc međutim teb d bude vetn d opii nikko ne pedtvlu dovono uputtvo  paktkvne Kluč moete nći u tbei ti eie n tni 120 Uopšte uev potoe pke koe de  teom glom i umom Pošto u telo g i um uovleni momo diti  t ti pekt Zto uputtvo  vku pku obično obuhvt edeć ti eement kkv teb d 11

K"STA

I T

T

SOS

U dogćenko kontemplci moemo podednko d integišen i moment pokotv gde nem mil i momente gde potoi ketne mili otući u potpunom piutvu i venoti gde nmo ni popn ni nemieni To čio piuvo mo tle venoti koe ne odbcue mili niti ih ledi n tibetnkom e niv igp nupot migpi  temelnom nennu dulitičkog um Ako ne moemo d neo to čito piutvo igpe nkd nećemo nći Dogćen d bimo nšli Dogćen momo politi golo tne igpe Stne igpe e tub učen Dogćen i to tne mto pokušv d penee diektnim uvođenem t peno tn kko mi e obnio mo učitel mto Đngćub De ne vii ni od fomlne itulne iniccie ni od intelektulnog obšnen Ako e ne utlm u tnu igpe td pimenom tue gledišt nepekidno pomtući voe tne moemo u vkom tenutku nti koim pkm teb d deluemo d bimo šli i vog kve i otli vn neg Ai ko e ptic ceo ivot pove u kve mod čk i ne n d moe leteti; to pe nego što končno nputi kve ptic mo nučiti d eti  bebednim okolnotim e ko ne ue d leti i nem štitnih šipki n kveu moe d e povedi vk gbivic to tko pktič mo ovldti voi enegim p u učenu Dogćen potoe pke ko im e to pote im pki  ve vte ptic i v vte kve li momo nti kkv mo vt ptie i u kkvom kveu ivimo Ztim momo vno eleti d đemo i vih kve e nie dovono d mo povećmo ili ulepšmo vo kve n pime dodvnem fnttične nove špke đene od neko eotičnog" tibetnkog učen Ne v gditi ni novi kitlni kve od učen Dogćen M kko lep ipk e to mo kve  edini cil učen Dogćen 

Ri

lvne i ndne ke

d n vuče i vih kve u potntvo vedog neb u poto pvobitnog tn Gomp i eie pke mogu e podeiti n "glvne pke t one koe vode kontemplii i m kontempli i ekundne pke koe n neki nčin de n kontemplcii ili n vinu odđene poobnoti Sekundne pke obuhvtu pke ponte pod imenom "Šet Jog pk unutašne veline  um pk peno veti  Pou i tko de2 ko i ve pke n nivou učen ivn Dogćen Mogu e koititi utičke i tntičke pke put počišćvn ii tnfomcie li  pktič Dogćn to u ekunde pke Ovde momo itći d e  paktikovne Dogćen od uštinke vnoti peno koi pimmo od mto ''Tn Dogćen e tvi m po ebi tn pošto e otvoen i tne više nem čim e moemo hvtiti nie tv u tome d neko nešto od n kiv ko tnu Ai ipk e neophodn odeđeni nivo povećnoti oobe ko ei d pimi ven uputtv o pktikvnu; idelno e ko ve do potpunog peno potoi nepekidno učešće oobe ko penoi učene i onog ko pim Md potoi šiok epe pi ne momo ve pktkovti Npotiv pke štedlivo koitimo n nčin i u veme kd n onovu pomtn optvenog tn hvtimo d bi nm ie koine ili neophodne Zto ovde mtm mo onoko koliko e dovolno  opšti uvodni peged učen Dogćen Čitlc međutim teb d bude vetn d opii nikko ne pedtvlu dovono uputtvo  paktkvne Kluč moete nći u tbei ti eie n tni 120 Uopšte uev potoe pke koe de  teom glom i umom Pošto u telo g i um uovleni momo diti  t ti pekt Zto uputtvo  vku pku obično obuhvt edeć ti eement kkv teb d 11

p

AL I  E

bude polža tela, kako treba disati, i kako se treba koncentrisa ti, zuriti, iksirat i il i vzualizovat Nee prakse namenene su posebno ednom aspektu stanja pedinca, n a prime kada oristimo kontrolisane tela i glasa da bismo usredsredili um. Neka praksa može se odnositi na ednstavn puštane tea , dok drga ka što e Pesa Vađre, rad putem glasa  zvuka oste i prase ke koiste svak od eemenata: zemlu, vazdu vatru, vodu i postr

V





R UČN

ĐZ

ede: Sea ide ua

ngde: Sea t

Menngagde: Suština eia

Četiri Neđo,

Če Da ili ibl: (blavau za ulaza u ntelacu )

ei Ćožaga: (Ća znači "ah este") (Za nastavane n telacie ) (B Mennade ia i ae ke na ućuu ulaza u ntelacu; n Unutašn  Slni Rušen i 1 Sedzn)

ii Joge 1 Ž e "stane 

tva"; z facu sa bet i bez beta, tie se d tana sa T tae ridn, a nda tabn

 Latn "više vz ie" ili "uvida"; tane va se ratvaa ili "budi" Oba e u stanu da ratke a retane li, bez naa da di unutašne " a tača" stane 12

 Salva "anća'; č u tvene celuna vizia e in teiana Nie ist št i inteletualna btna 2 Mitpa "azn

ina"; teni čia fsira azan  tr, bez tetana, a ke sli našle, ne uzneavau 3. Deva "seća

uita"; tel se di u

 Riv Ća Ća lanine dni se na tel el e ah ete Svai la tela e la ase . Gac Ća Ća Okeana dn e na či ie

\va nie više k( ca J e "edinv";   n i Latn za   se avau;  z zvan dv  ·   ndub "sa

�en Nedv I  na ntemlaca )Ž se uneti u vau nt Ptun e 
ntlisan lau d se ne azvie u ai ali s a da te nie tu, ia s tun utni aani stezane išića "dn dve" tela ačava rdni seća tune uštenti

4 Jee "edinsv";

sedinavane vi stali Da uvd na u nteaciu  rau Dzćena Ka ibl t ed sa ez e labav i ne ddue ni dne n ne nece Sva četii Da atuu e zaedn

tebn nah e bn zuene Svai la čiu, e la ase 3. Ria Ća Ća

stana; naše tane e av este, bez  avi Ova Ća e iti a Lundb u Sedeu i Jee u Lndeu

4 anva Ća Ća vze ae se da u sve naše vzie "ka uas" Divava ve aičke vzie a s enu eneriu, bl a Dan, Ra  Cal Sva četiri Ćaa aktuu e zaedn u tenutu Dzćen

Slanje kotempce do kog se sže potpuo e so u e T1i Sen/e.

LVN IOLOIJ Z  VIĐ pKE SE'E zraz "žine", "lagtong"  "nime" usvari više dgo varau strikm i tantriom nivou uena, ali pšto su ti izrazi pzna tii i vše se upotreblavau, i mi i  ovde krstimo a iste faze prase u testovima zogena 

p

AL I  E

bude polža tela, kako treba disati, i kako se treba koncentrisa ti, zuriti, iksirat i il i vzualizovat Nee prakse namenene su posebno ednom aspektu stanja pedinca, n a prime kada oristimo kontrolisane tela i glasa da bismo usredsredili um. Neka praksa može se odnositi na ednstavn puštane tea , dok drga ka što e Pesa Vađre, rad putem glasa  zvuka oste i prase ke koiste svak od eemenata: zemlu, vazdu vatru, vodu i postr

V





R UČN

ĐZ

ede: Sea ide ua

ngde: Sea t

Menngagde: Suština eia

Četiri Neđo,

Če Da ili ibl: (blavau za ulaza u ntelacu )

ei Ćožaga: (Ća znači "ah este") (Za nastavane n telacie ) (B Mennade ia i ae ke na ućuu ulaza u ntelacu; n Unutašn  Slni Rušen i 1 Sedzn)

ii Joge 1 Ž e "stane 

tva"; z facu sa bet i bez beta, tie se d tana sa T tae ridn, a nda tabn

 Latn "više vz ie" ili "uvida"; tane va se ratvaa ili "budi" Oba e u stanu da ratke a retane li, bez naa da di unutašne " a tača" stane

 Salva "anća'; č u tvene celuna vizia e in teiana Nie ist št i inteletualna btna 2 Mitpa "azn

ina"; teni čia fsira azan  tr, bez tetana, a ke sli našle, ne uzneavau 3. Deva "seća

uita"; tel se di u

\va nie više k( ca J e "edinv";   n i Latn za   se avau;  z zvan dv  ·   ndub "sa

�en Nedv I  na ntemlaca )Ž se uneti u vau nt Ptun e 
sedinavane vi stali Da uvd na u nteaciu  rau Dzćena Ka ibl t ed sa ez e labav i ne ddue ni dne n ne nece Sva četii Da atuu e zaedn

3. Ria Ća Ća

stana; naše tane e av este, bez  avi Ova Ća e iti a Lundb u Sedeu i Jee u Lndeu

4 anva Ća Ća vze ae se da u sve naše vzie "ka uas" Divava ve aičke vzie a s enu eneriu, bl a Dan, Ra  Cal Sva četiri Ćaa aktuu e zaedn u tenutu Dzćen

LVN IOLOIJ Z  VIĐ pKE SE'E zraz "žine", "lagtong"  "nime" usvari više dgo varau strikm i tantriom nivou uena, ali pšto su ti izrazi pzna tii i vše se upotreblavau, i mi i  ovde krstimo a iste faze prase u testovima zogena

. Gac Ća Ća Okeana dn e na či ie



12

JRSTAL I fT SVS

tT

obično nalazimo izraze: (1 ) nepa (stanje spokojsa), (2) mijw (stanje "bez pokreta", koje ne može biti narušeno ili uslovljeno). (3) njmnji (ravnoteža, stanje u kome sve ima isti ukus. (4) Iuwd1lb ostaje neize-



4 Jee "edinsv";

tebn nah e bn zuene Svai la čiu, e la ase

Slanje kotempce do kog se sže potpuo e so u e T1i Sen/e.

 Riv Ća Ća lanine dni se na tel el e ah ete Svai la tela e la ase

njeno  "samosavršetvo". Nadalje, pošto izraz "Nelđor", "joga" ili "sjedinjenost" može biti shvaćen kao da nagoveštavajedinsvo dve stvari, a u Dzogćenu ne postoji pojam dva koja treba sjediniti, četiri faze praktikovanja u semdeu jed nostavno se zovu četiri Tingedzina, tj kontemplacije Svaka od tri serije, semde, longde i menngagide, ima osobeni pristup, ali cilj je svima ti kontemplaca I nijedna od tri serije nije postepe put, pošto u svakom slučaju majstor direktno prenosi. Ali menngagide, doslovno "tajno izgovrena serija", koja se takođe naziva Njingthig, "srce suštine", ili "suština (svih) suština", je svakako direktnija od semdea, koji više radi na us menom objašnjeu i d etaljnoj analzi. Menngagide je krajnje paradoksalan u uvodu, pošto priroda stvarnosti ne potpada pod granie logke, pa se može bjasniti samo paradoksima U longdeu, međutim, precizni po ložaji tela i uputstva za disanje praktičara direktno uvode u iskustvo kontemplacije, bez potrebe za intelektualnim objašnjenjima (vidi slke 1823 i Dodatak 3, strana 199-2. Mada metodi objašnjavanja variraju od jedne se rije do druge, u Dzogćenu uvek postoji direktno uvođenje To ne znači da nema pripreme, već se priprema zvodi zavisno od potreba pojedinaca. Time se Dzogćen razlikuje od drugih nivoa na putu, gde postoji čisto i nepokolebljivo pravilo za sve U Dzogćenu nema potrebe za svedočanstvom o položenom nivou ostvarenja ili primljenoj inicijaciji, čime bismo stekli pravo da pristupimo sledećm, višem nivou, kao što je slučaj na postepenim putevima. Dzogćen ne radi na taj način. Učeniku se pruža mogućnost da o dmah kroči na najviši

ntlisan lau d se ne azvie u ai ali s a da te nie tu, ia s tun utni aani stezane išića "dn dve" tela ačava rdni seća tune uštenti

ondro,

pri p re mne prakse

nvo, i samo ako mu nedostaje sposobnost za taj nivo, moraće da se spušta sve dok ne dođe do nivoa prakse koji će mu omogućiti da preaziđe teškoće koje ima d a bi mogao d a nastavi do nivoa same kontemplacije U svim školama tibetanskog budzma ne samo da moramo postepeno da se penjemo kroz sve nivoe sutre i tantre, već pre nego što nam se uopšte dozvoli da praktikujemo tantru, moramo završiti nz pripremnih praksi Ngondro koji se u današne vreme naziva i etiri temeljne prakse Cilj ime razvijanje sposobnosti koju pojedinac ne poseduje, i tradicionalno su te prakse apsolutno neophodne za zesne nivoe tantričke prakse Tokom školovanja, ja sam dva puta uradio ceo Ngondro Sve četiri škole smatraju Ngondro oba veznim za svakoga ko želi da prstupi višim praksama Ai, Dzogćen na drugačiji način prilazi tom problemu; princip Dzogćena razlikuje se od principa tan tre. Garab Dorđe nije rekao: "Po uči Ngondro". On je rekao da majstor pro treba da pruži direktan uvod, a učenik treba da pokuša da uđe u probitno stanje, otkrivajući to stanje za sebe samog, a zatim treba da pokuša da nastavi u tom stanju. Kad naiđu prepreke i zavisno od potrebe, praktičar primenjuje praksu da bi ih savladao. Ako nađemo da nam nedostaje izvesna sposobnost, pristupamo praksi koja će nam pomoći da je razvijemo. Tako vidimo da se Dzogćen kod odlučivanja o tom šta treba uraditi, oslanja na svesnost praktičara3 a ne na pravilo koje se svima nameće kao obavezno U Dzogćenu mora tako da bude. Ngondro obuhvata prakse utočišta i bodićite, po nudu mand ale, recitovanje mantre Vađrasave i Guru jogu i, kao priprema za prianje viših učenja, svaka od tih praksi mora se uraditi 1000 puta Svaki nivo učenja ima sopstvenu vrednost i princip, i ponavlj?je tih praksi kao pripreme zaista ima nkcu u odnosu na sposobnost pojedinaca koji pristupaju tantričkim 1U

JRSTAL I fT SVS

tT

obično nalazimo izraze: (1 ) nepa (stanje spokojsa), (2) mijw (stanje "bez pokreta", koje ne može biti narušeno ili uslovljeno). (3) njmnji (ravnoteža, stanje u kome sve ima isti ukus. (4) Iuwd1lb ostaje neize-

njeno  "samosavršetvo". Nadalje, pošto izraz "Nelđor", "joga" ili "sjedinjenost" može biti shvaćen kao da nagoveštavajedinsvo dve stvari, a u Dzogćenu ne postoji pojam dva koja treba sjediniti, četiri faze praktikovanja u semdeu jed nostavno se zovu četiri Tingedzina, tj kontemplacije Svaka od tri serije, semde, longde i menngagide, ima osobeni pristup, ali cilj je svima ti kontemplaca I nijedna od tri serije nije postepe put, pošto u svakom slučaju majstor direktno prenosi. Ali menngagide, doslovno "tajno izgovrena serija", koja se takođe naziva Njingthig, "srce suštine", ili "suština (svih) suština", je svakako direktnija od semdea, koji više radi na us menom objašnjeu i d etaljnoj analzi. Menngagide je krajnje paradoksalan u uvodu, pošto priroda stvarnosti ne potpada pod granie logke, pa se može bjasniti samo paradoksima U longdeu, međutim, precizni po ložaji tela i uputstva za disanje praktičara direktno uvode u iskustvo kontemplacije, bez potrebe za intelektualnim objašnjenjima (vidi slke 1823 i Dodatak 3, strana 199-2. Mada metodi objašnjavanja variraju od jedne se rije do druge, u Dzogćenu uvek postoji direktno uvođenje To ne znači da nema pripreme, već se priprema zvodi zavisno od potreba pojedinaca. Time se Dzogćen razlikuje od drugih nivoa na putu, gde postoji čisto i nepokolebljivo pravilo za sve U Dzogćenu nema potrebe za svedočanstvom o položenom nivou ostvarenja ili primljenoj inicijaciji, čime bismo stekli pravo da pristupimo sledećm, višem nivou, kao što je slučaj na postepenim putevima. Dzogćen ne radi na taj način. Učeniku se pruža mogućnost da o dmah kroči na najviši 

K"SA I T SO7

erim i zgrm

nr g

učenjima. U Dzogćenu se rade iste prakse; ali ne kao priprema za  direktno uvođenje. Preduzimaju se kao de o opšteg svakodnevnog sklopa prakse, i ne postoji nkakva obaveza da se urad određen broj prak' Ako se Ngondro radi kao priprema za tantričku praksu, da b fncionisao, praktčar ne treba to ni u kom  slučaju da radi samo da bi dobo "pasoš" za viša učenja. Takav stav samo  će izazvat taštinu i lažan osećaj superioosti, umesto da produbi posvećenost, skromnost čstotu i prvrženost i sjedinjenost uma sa umom našeg glavnog (korenog)  majstora. Ngondro postoji da b omogućio da sakupmo zasluge, da  bismo mogli pristupiti putu mudrosti. Ako Ngondro ne radimo sa sa vršenom namerom, on neće funcionsat Praktčar Dzogć�na može koristit tantričke prakse samo kao sekundarne, uporedo sa glavnom prak so m ko ntemplacije Sve tantričke prakse sarže vizualzaciju, ali u v i m tantrama, Anutara tantrama praktičar pored vzualzacje koristi unutrašnje jogičke prakse, radi ponovnog integrisanja svoje dualističke egzistencije u inherentno prvobitno jedinso. Proces razvijanja vzualzacije zove se "Kjerim", a rad sa unuta jom jogom zove se "Dzogrim"; i termin znače "razvoj" i "ispunjenje". Pomoću ta dva stupnja, nečsta vzija pojednca transformiše se u čstu dimenzu, "mandalu" onog božanstva u koje je majstor  incra učena. Mantre su prirodni zvci dimenzije božan sva,  zgovaraju se kao vibracioni ključ za tu dime-

nziju. S su mngi jui nviki n reč jg i  re njčeće scir inijski ssem uhvne prkse pzn p imenm Hh g kji u nnje vreme mngi jui upržnjvju sm k vrsu fzičke veže g mže  ue krisn čk  n j nčn m pen sven im ugu uhvne prkse. Z je svkk vžn  r m pznje cjeve prkse n uh 2

ondro,

pri p re mne prakse

nvo, i samo ako mu nedostaje sposobnost za taj nivo, moraće da se spušta sve dok ne dođe do nivoa prakse koji će mu omogućiti da preaziđe teškoće koje ima d a bi mogao d a nastavi do nivoa same kontemplacije U svim školama tibetanskog budzma ne samo da moramo postepeno da se penjemo kroz sve nivoe sutre i tantre, već pre nego što nam se uopšte dozvoli da praktikujemo tantru, moramo završiti nz pripremnih praksi Ngondro koji se u današne vreme naziva i etiri temeljne prakse Cilj ime razvijanje sposobnosti koju pojedinac ne poseduje, i tradicionalno su te prakse apsolutno neophodne za zesne nivoe tantričke prakse Tokom školovanja, ja sam dva puta uradio ceo Ngondro Sve četiri škole smatraju Ngondro oba veznim za svakoga ko želi da prstupi višim praksama Ai, Dzogćen na drugačiji način prilazi tom problemu; princip Dzogćena razlikuje se od principa tan tre. Garab Dorđe nije rekao: "Po uči Ngondro". On je rekao da majstor pro treba da pruži direktan uvod, a učenik treba da pokuša da uđe u probitno stanje, otkrivajući to stanje za sebe samog, a zatim treba da pokuša da nastavi u tom stanju. Kad naiđu prepreke i zavisno od potrebe, praktičar primenjuje praksu da bi ih savladao. Ako nađemo da nam nedostaje izvesna sposobnost, pristupamo praksi koja će nam pomoći da je razvijemo. Tako vidimo da se Dzogćen kod odlučivanja o tom šta treba uraditi, oslanja na svesnost praktičara3 a ne na pravilo koje se svima nameće kao obavezno U Dzogćenu mora tako da bude. Ngondro obuhvata prakse utočišta i bodićite, po nudu mand ale, recitovanje mantre Vađrasave i Guru jogu i, kao priprema za prianje viših učenja, svaka od tih praksi mora se uraditi 1000 puta Svaki nivo učenja ima sopstvenu vrednost i princip, i ponavlj?je tih praksi kao pripreme zaista ima nkcu u odnosu na sposobnost pojedinaca koji pristupaju tantričkim 1U

? vnm nivu k i fizfske snve jge. Hh g je r pzn nije ik pzn  psj spe cifičn iensk frm jge zsnvn n Anur nrm Prv veiki zpnjčki pznvc en skih uhvnih ricij VIvnsVenc iz je 1958g knjigu p nsvm Tensk jg i jne krine (Oxfr niversy Press nn 1958)  i n je uze ienski zrz rr (n snskriu jn r) sm u jenm smisu umčeći g k ge merijski ijgrm misičkg znčen zgrđen s cijem  prkičru mgući uspsvjnje žeg eepskg knk s žnsmkje prziv  nije shvi   je eks kj previ usvri upusv z jgu rur n ienskm ii jnr n snskriu znči črni čk i ire mr ii min Snskriki zrz jg n ienski se prev k neđr sženc ssvjen  imence nm i gg đru Nm znči prirn neprmen jen snje nečeg  ru znči psevi. T k spjnjem reči rukr i neđr viim  je jnr jg me kjim peinc siže  svg prir ng snj krseći jusk e k mnu kj jenm pkrenu prizvi ređen ejsv. Dk fizičk jg nem znčjnu ugu u hinjn skm i mhjnskm uizmu u nrčkm uzmu ke pznm k Vrjn (Neuniiv vz) i Mnirjn (Mnrčk vz) jg presvj e mejn sresv s renj Fizfsk snv me  rezui kjm sremi V rjn vr su rzič  nih u hh jgi. Krjnji cij hh jge zržen u Pnjevim Joga Sutrm, je rsvrnje živne energije i ppuni presnk svke misne kivnsi u snju jeinsv s psum   e se sže puem z kji je krkeričn psepen neursnje e  isnj ču i um  njihvh rzičih nkc. Tk se reivn smr z nečis  re cii. t}]

K"SA I T SO7

erim i zgrm

nr g

učenjima. U Dzogćenu se rade iste prakse; ali ne kao priprema za  direktno uvođenje. Preduzimaju se kao de o opšteg svakodnevnog sklopa prakse, i ne postoji nkakva obaveza da se urad određen broj prak' Ako se Ngondro radi kao priprema za tantričku praksu, da b fncionisao, praktčar ne treba to ni u kom  slučaju da radi samo da bi dobo "pasoš" za viša učenja. Takav stav samo  će izazvat taštinu i lažan osećaj superioosti, umesto da produbi posvećenost, skromnost čstotu i prvrženost i sjedinjenost uma sa umom našeg glavnog (korenog)  majstora. Ngondro postoji da b omogućio da sakupmo zasluge, da  bismo mogli pristupiti putu mudrosti. Ako Ngondro ne radimo sa sa vršenom namerom, on neće funcionsat Praktčar Dzogć�na može koristit tantričke prakse samo kao sekundarne, uporedo sa glavnom prak so m ko ntemplacije Sve tantričke prakse sarže vizualzaciju, ali u v i m tantrama, Anutara tantrama praktičar pored vzualzacje koristi unutrašnje jogičke prakse, radi ponovnog integrisanja svoje dualističke egzistencije u inherentno prvobitno jedinso. Proces razvijanja vzualzacije zove se "Kjerim", a rad sa unuta jom jogom zove se "Dzogrim"; i termin znače "razvoj" i "ispunjenje". Pomoću ta dva stupnja, nečsta vzija pojednca transformiše se u čstu dimenzu, "mandalu" onog božanstva u koje je majstor  incra učena. Mantre su prirodni zvci dimenzije božan sva,  zgovaraju se kao vibracioni ključ za tu dime-

nziju. S su mngi jui nviki n reč jg i  re njčeće scir inijski ssem uhvne prkse pzn p imenm Hh g kji u nnje vreme mngi jui upržnjvju sm k vrsu fzičke veže g mže  ue krisn čk  n j nčn m pen sven im ugu uhvne prkse. Z je svkk vžn  r m pznje cjeve prkse n uh 2

TAL I T SVETLOS

Ovakvo gledše može zgleda slčno gledšu hnaanskog budma ako poam samadha ogrančmo na presanak nrodha) o e vrlo daleko od Vađraane emeln poam u og Auara anre e prepona vane sušnskog ednsva relavnog  apsolunog a poam e načaan već u Mahaan. Dok surčk nvo Hnaane  Mahaane apsolu prannu) vde kao obeka osvarena, do koga sžemo oslobađauć se vea nečse) relavne dmenze, anre počnu od sves nos pranne svh poava apsolu)  sreme pono vnom negrsanu apsolua sa relavnm, rade meodom ransformae. Tako se relavnog ne odr čemo n ga kao nečsog odbauemo već ga koro kao sredsvo a ranformau, dok ne prevladamo dualzam,  dok ne budemo u sanu da kažemo da  sve poave,  relavne  apsolune, sog ukusa  čse od samog počeka Tako, u anra og Vađraane elo, glas  um  nhove fnke se ne blokrau, n se neuralzuu kao u haha og, već se prhvaau kao nherenn kvale l ornamen  sana ko se manfesuu kao energa Pošo e energa u neprekdnom kreanu, za ralku od sačke hahaoge, anraogae dnamčna  kors seru pokrea poveanh sa dsanem. v z skusva namo da su naša osećana  osea povean sa načnom dsana Na prmer, mrno, d boko  uednačeno dsane pra spokono  opušen sane uma, dok napeo, neuednačeno, plko  br dsane pra sane kom vlada bes l mržna ak svako duševno sane ma odgovarauć sklop dsana  anra oga o kors a regulsane energe poedna da b se um na krau oslobodo uslovlenos. elo  energu olko česo muč napeos  uznemrene da čak  ako se popuno posvemo ome da um uvedem u kone mplau, vrlo eško napreduemo. Kao sekun darna praksa u Dzogćenu, anra oga ma ulogu  s

? vnm nivu k i fizfske snve jge. Hh g je r pzn nije ik pzn  psj spe cifičn iensk frm jge zsnvn n Anur nrm Prv veiki zpnjčki pznvc en skih uhvnih ricij VIvnsVenc iz je 1958g knjigu p nsvm Tensk jg i jne krine (Oxfr niversy Press nn 1958)  i n je uze ienski zrz rr (n snskriu jn r) sm u jenm smisu umčeći g k ge merijski ijgrm misičkg znčen zgrđen s cijem  prkičru mgući uspsvjnje žeg eepskg knk s žnsmkje prziv  nije shvi   je eks kj previ usvri upusv z jgu rur n ienskm ii jnr n snskriu znči črni čk i ire mr ii min Snskriki zrz jg n ienski se prev k neđr sženc ssvjen  imence nm i gg đru Nm znči prirn neprmen jen snje nečeg  ru znči psevi. T k spjnjem reči rukr i neđr viim  je jnr jg me kjim peinc siže  svg prir ng snj krseći jusk e k mnu kj jenm pkrenu prizvi ređen ejsv. Dk fizičk jg nem znčjnu ugu u hinjn skm i mhjnskm uizmu u nrčkm uzmu ke pznm k Vrjn (Neuniiv vz) i Mnirjn (Mnrčk vz) jg presvj e mejn sresv s renj Fizfsk snv me  rezui kjm sremi V rjn vr su rzič  nih u hh jgi. Krjnji cij hh jge zržen u Pnjevim Joga Sutrm, je rsvrnje živne energije i ppuni presnk svke misne kivnsi u snju jeinsv s psum   e se sže puem z kji je krkeričn psepen neursnje e  isnj ču i um  njihvh rzičih nkc. Tk se reivn smr z nečis  re cii. t}]

HT

savlada akve prepreke,  prakčaru čak može pomoć u lečenu elesnh obolena pošo kao deo lečena beansk dokor ponekad prepsuu spefčne pok ree poveane sa d sanem ako e uoč kako ralč položa ea uču na sklop dsaa. Ako sdo napred savenog grčenog rupa dsane e b popuno razlčo od dsana kada somo ruku dgnuh nad glave  popuno ovorenog goreneg dela ela. Da b se obezbedla prena kon rola dsana, a samm m  energe u anra og radmo sa kreane koe kors mogućnos razlčh položaa ela. Cl e akozvano prrodno dsane,  ako dsane na koe ne uču emovn l elesn čn o l fakor okolne l  rn noga anrčka božansa pkazana su sedn l ena sa parnerma  e forme ponae su kao forme J abJum oamaka). Nhovo ednsvo predsavla neodvovo ednsvo relavnog  apsolunog, manfesae  pranne, meoda  mudros. akođe smbo luu ednsvo akozvanh solarnh  lunarnh energa, dva pola suplne energe ko eku u ssemu suplne energe u ludskom elu šo se nava unu rašna mandala Kad se negavno  pozvno spo u sruno kolo, možemo da upalmo svelos. Kaa se solae  luna e energe ssema suplne energe u ludskom elu dovdu u sane ednsva, koe e od samog počeka blo u nma posoeće laenno sane, ludsko bće može da posane prosveleno. so kao šo, u kneskom flozofskom ssemu aoza n  ang skrsk slo predsavlau dva prnpa energe, emelno neodvo  EVAM va  meusobno avsna čnoa popuno negrsanog ednsva ako se  solarne sunčeve)  lunarne lrfa    bc  nskom mesečeve) energe smarau za emeno nedva od mu) samog počeka Nhovo emelno ednsvo smbolše sanskrk slog EVAM, smbol abum ednsva. 2

TAL I T SVETLOS

Ovakvo gledše može zgleda slčno gledšu hnaanskog budma ako poam samadha ogrančmo na presanak nrodha) o e vrlo daleko od Vađraane emeln poam u og Auara anre e prepona vane sušnskog ednsva relavnog  apsolunog a poam e načaan već u Mahaan. Dok surčk nvo Hnaane  Mahaane apsolu prannu) vde kao obeka osvarena, do koga sžemo oslobađauć se vea nečse) relavne dmenze, anre počnu od sves nos pranne svh poava apsolu)  sreme pono vnom negrsanu apsolua sa relavnm, rade meodom ransformae. Tako se relavnog ne odr čemo n ga kao nečsog odbauemo već ga koro kao sredsvo a ranformau, dok ne prevladamo dualzam,  dok ne budemo u sanu da kažemo da  sve poave,  relavne  apsolune, sog ukusa  čse od samog počeka Tako, u anra og Vađraane elo, glas  um  nhove fnke se ne blokrau, n se neuralzuu kao u haha og, već se prhvaau kao nherenn kvale l ornamen  sana ko se manfesuu kao energa Pošo e energa u neprekdnom kreanu, za ralku od sačke hahaoge, anraogae dnamčna  kors seru pokrea poveanh sa dsanem. v z skusva namo da su naša osećana  osea povean sa načnom dsana Na prmer, mrno, d boko  uednačeno dsane pra spokono  opušen sane uma, dok napeo, neuednačeno, plko  br dsane pra sane kom vlada bes l mržna ak svako duševno sane ma odgovarauć sklop dsana  anra oga o kors a regulsane energe poedna da b se um na krau oslobodo uslovlenos. elo  energu olko česo muč napeos  uznemrene da čak  ako se popuno posvemo ome da um uvedem u kone mplau, vrlo eško napreduemo. Kao sekun darna praksa u Dzogćenu, anra oga ma ulogu  s

KTA I

pT SVETW

araudra

e vare

U viskj jgičkj raksi Kara udre (ečat akcije) utrebjava se seksan jedinsv da bi se stig d jedinstva sarne i unae energije; iz tga je risteka sika jabju sib stvarnsti rene ka bažene igre raznine i energije Kra udra je stva a raksa a ne sa dbar način za uživanje seksa d ask duhvne rakse Značaj kara udre   viski stunjevia že shvatiti iz tantričke reke "Bez kara dre nea ahaudre "4 Kara udra nije gavna raksa Dzgćena. U Dzgćen in· tegriše svje stanje sa svi iskustvia kja sret ne stajući  knteaci i uštajući da se sve š naie sa  sebi sbdi Mćni sećaj seksan  jedinstva ak čestvuje u njeu take je vredan  jer njegv intenzitet na gućje da jasn razik  je sećaj u sv iskustvu d stanja risustva ii rige kji ga rati U Dzgćenu se svi sećaji tak kriste i rienjujući rakse kje izazivaju razne se ćaje raktičar je u stanj da jasne razikuje stanje risustva kje uvek staje ist i renjive sećaje U Dzgćen Menngagdeu ii seriji Uadeše naazi rakse d ien 21 sedzin" kje iaju urav unkcij da raktičaru guće razdvajanje bičn ua kji razišja d rirde ua van inteekta "Te vare je naziv za judsk te sa unutrašnj anda ii siste stine energije kada se k· isti ka snva za stizanje stvarenja Unutrašnj andaa sastji se iz tri dea r tk sutine živtn energije vezan sa dah na sanskritu zve se ran a ung na tibetak; drug sutine struje ran (nadi na sakritu ca na tibetansk) d kjih nei teku krz knkretne teesne kanae a neki ne; i treć  je sutina energija  sštinsk bku kja se n tibetansk zve tige a kundaini ii bind n sanskritu Tige i ung nisu dve dvjene stvari već j  jedn suština drgg Urav rad na unutrašnjj n 3

HT

savlada akve prepreke,  prakčaru čak može pomoć u lečenu elesnh obolena pošo kao deo lečena beansk dokor ponekad prepsuu spefčne pok ree poveane sa d sanem ako e uoč kako ralč položa ea uču na sklop dsaa. Ako sdo napred savenog grčenog rupa dsane e b popuno razlčo od dsana kada somo ruku dgnuh nad glave  popuno ovorenog goreneg dela ela. Da b se obezbedla prena kon rola dsana, a samm m  energe u anra og radmo sa kreane koe kors mogućnos razlčh položaa ela. Cl e akozvano prrodno dsane,  ako dsane na koe ne uču emovn l elesn čn o l fakor okolne l  rn noga anrčka božansa pkazana su sedn l ena sa parnerma  e forme ponae su kao forme J abJum oamaka). Nhovo ednsvo predsavla neodvovo ednsvo relavnog  apsolunog, manfesae  pranne, meoda  mudros. akođe smbo luu ednsvo akozvanh solarnh  lunarnh energa, dva pola suplne energe ko eku u ssemu suplne energe u ludskom elu šo se nava unu rašna mandala Kad se negavno  pozvno spo u sruno kolo, možemo da upalmo svelos. Kaa se solae  luna e energe ssema suplne energe u ludskom elu dovdu u sane ednsva, koe e od samog počeka blo u nma posoeće laenno sane, ludsko bće može da posane prosveleno. so kao šo, u kneskom flozofskom ssemu aoza n  ang skrsk slo predsavlau dva prnpa energe, emelno neodvo  EVAM va  meusobno avsna čnoa popuno negrsanog ednsva ako se  solarne sunčeve)  lunarne lrfa    bc  nskom mesečeve) energe smarau za emeno nedva od mu) samog počeka Nhovo emelno ednsvo smbolše sanskrk slog EVAM, smbol abum ednsva. 2

T

Aitajs Buda dgg ivta sjedinjen sa artnerk ak sjednjene igre zv se jbj (taajka) i sibš baensv sarenja ig energije kja se aniestje  ranine i sštsk jedinsv anestace i ranine I Aitajs i jbavnia  desnj rci dre "dadar" stre sa geda i vraa  et bja sib energije jedina a  evj ci de vazn dgg ivta 3

KTA I

pT SVETW

araudra

e vare

U viskj jgičkj raksi Kara udre (ečat akcije) utrebjava se seksan jedinsv da bi se stig d jedinstva sarne i unae energije; iz tga je risteka sika jabju sib stvarnsti rene ka bažene igre raznine i energije Kra udra je stva a raksa a ne sa dbar način za uživanje seksa d ask duhvne rakse Značaj kara udre   viski stunjevia že shvatiti iz tantričke reke "Bez kara dre nea ahaudre "4 Kara udra nije gavna raksa Dzgćena. U Dzgćen in· tegriše svje stanje sa svi iskustvia kja sret ne stajući  knteaci i uštajući da se sve š naie sa  sebi sbdi Mćni sećaj seksan  jedinstva ak čestvuje u njeu take je vredan  jer njegv intenzitet na gućje da jasn razik  je sećaj u sv iskustvu d stanja risustva ii rige kji ga rati U Dzgćenu se svi sećaji tak kriste i rienjujući rakse kje izazivaju razne se ćaje raktičar je u stanj da jasne razikuje stanje risustva kje uvek staje ist i renjive sećaje U Dzgćen Menngagdeu ii seriji Uadeše naazi rakse d ien 21 sedzin" kje iaju urav unkcij da raktičaru guće razdvajanje bičn ua kji razišja d rirde ua van inteekta "Te vare je naziv za judsk te sa unutrašnj anda ii siste stine energije kada se k· isti ka snva za stizanje stvarenja Unutrašnj andaa sastji se iz tri dea r tk sutine živtn energije vezan sa dah na sanskritu zve se ran a ung na tibetak; drug sutine struje ran (nadi na sakritu ca na tibetansk) d kjih nei teku krz knkretne teesne kanae a neki ne; i treć  je sutina energija  sštinsk bku kja se n tibetansk zve tige a kundaini ii bind n sanskritu Tige i ung nisu dve dvjene stvari već j  jedn suština drgg Urav rad na unutrašnjj n 3

T

Aitajs Buda dgg ivta sjedinjen sa artnerk ak sjednjene igre zv se jbj (taajka) i sibš baensv sarenja ig energije kja se aniestje  ranine i sštsk jedinsv anestace i ranine I Aitajs i jbavnia  desnj rci dre "dadar" stre sa geda i vraa  et bja sib energije jedina a  evj ci de vazn dgg ivta 3

KRTAL I fT 

Vairoana

Ova posebna vsta anta oe kou a uim bila e edna od pih oa uvedenih u Tibet Povezana e sa Hekom Nanco Galpo i poznata e pod imenom Janta einstva solano i lunano" Naslov se od nosi na einteau solane  lunane eneie suptil no eneetsko stema Tekt e napisao Vaioana veliki tibetaski pevodilac, uenk Padmsamhave i Humkae6 koi e iveo u 8.veku ne , i u hamu u Istonom Tibetu Od to vemena sve do današne dana odala se nepekiuta loza peosa anta oe. Tek e saeo i opseno uio AdZom Dkp a o ne ovih neposednih uenka i a sam pimio peno i uputo 3

f

kundane ke

razgibavanje zglobova; osam osnovnih pokreta; peeset varijanti vaeset pet položaja; seam lotosa; se dam krajnjih praksi  i talas vađre kojim ispravljamo greške učinjene tokom praktikovanja P9re ovih 108 praks postoje još ve pripreme: devet pročišćavajućih isanja oa se rae pre svake seanse Jantra Joge a se nečist vazuh baci iz si stema a korisne su i pre svake ruge vrste meditacije; i ritmičko disanje koje postiče ravnomerno i duboko disanje i razvija sposobnst zažavanja aha koje se koristi u kumbaki posebnom t ipu zatvorenog držanja aha  gde se vazduh lako pritisne naole u preelu abomena ali tako a se stomak ne nauje, a u isto vreme se povuče oozo nagore a bismo usresreili pranu pre nego što vazuh uveem u srenji kanal. Osam glavnih pokreta ili jantri su povezana serija pokreta o koih svaki vodi i obezbeđuje oređeni tip isanja. Povezivanjem disanja i pokreta i različitih položaja u kojima se telo kreće osigurava ispravnost oreenog tipa isanja. Osam tipova sanja su sporo udisanje; otvoreno anje; žil  ijagonani pritisak na dole); brzi zdah; bzi udah; zatvoreno anje; ren (uvlačenje) i sporo zisanje. Svaki od osam pokreta ima pet isajnih faza Kod pet glavnih grupa od po pe t položaja ili asana svaka grupa rai na razvijanju i stabilsanju oređenog via isanja kombinujući osam tipova  isanja sa zvesnim rugim činiocima Praktičar ne mora a savlada svih vadeset et položaja već je dovoa n po jean iz svake grupe zavisno o sposob nosti pojeinca i njegove telesne kondice Svaka asana ima osam faza isanja. Jantra je sekundaa praksa. To znači a spaa u koje pomažu a pistupimo kon templaciji ili p omažu a sa konte mplacom aimo na 3

KRTAL I fT 

Vairoana

Ova posebna vsta anta oe kou a uim bila e edna od pih oa uvedenih u Tibet Povezana e sa Hekom Nanco Galpo i poznata e pod imenom Janta einstva solano i lunano" Naslov se od nosi na einteau solane  lunane eneie suptil no eneetsko stema Tekt e napisao Vaioana veliki tibetaski pevodilac, uenk Padmsamhave i Humkae6 koi e iveo u 8.veku ne , i u hamu u Istonom Tibetu Od to vemena sve do današne dana odala se nepekiuta loza peosa anta oe. Tek e saeo i opseno uio AdZom Dkp a o ne ovih neposednih uenka i a sam pimio peno i uputo

f

kundane ke

3

J"STAL

I

ruT

3

SVEOS

razvja dređene ssbnst, li slž za stzanje ekg sebg clja, ka št je lečenje sebe l rgh Praktičar Dzgćena mže krstt recitvanje matr, vzalzvanje bžanstava, sve rakse rčšćavanja, il trasfrmacje, al treba th raks je ekndarna  ds a kntemlacj. raktičar Dzgćena nije gračen, i kadgd mje trebn mže cst z svakg krsng zvra. Narav, raktičar nije n najmaje zanteresvan da ravi klekcj razlčtih teva i tra ca l raks. Svesnst mra rkvdt svim našm elatnstima, a svesnst jasn razlikje krisn d ke raznde. Upotreba rtuala

razgibavanje zglobova; osam osnovnih pokreta; peeset varijanti vaeset pet položaja; seam lotosa; se dam krajnjih praksi  i talas vađre kojim ispravljamo greške učinjene tokom praktikovanja P9re ovih 108 praks postoje još ve pripreme: devet pročišćavajućih isanja oa se rae pre svake seanse Jantra Joge a se nečist vazuh baci iz si stema a korisne su i pre svake ruge vrste meditacije; i ritmičko disanje koje postiče ravnomerno i duboko disanje i razvija sposobnst zažavanja aha koje se koristi u kumbaki posebnom t ipu zatvorenog držanja aha  gde se vazduh lako pritisne naole u preelu abomena ali tako a se stomak ne nauje, a u isto vreme se povuče oozo nagore a bismo usresreili pranu pre nego što vazuh uveem u srenji kanal. Osam glavnih pokreta ili jantri su povezana serija pokreta o koih svaki vodi i obezbeđuje oređeni tip isanja. Povezivanjem disanja i pokreta i različitih položaja u kojima se telo kreće osigurava ispravnost oreenog tipa isanja. Osam tipova sanja su sporo udisanje; otvoreno anje; žil  ijagonani pritisak na dole); brzi zdah; bzi udah; zatvoreno anje; ren (uvlačenje) i sporo zisanje. Svaki od osam pokreta ima pet isajnih faza Kod pet glavnih grupa od po pe t položaja ili asana svaka grupa rai na razvijanju i stabilsanju oređenog via isanja kombinujući osam tipova  isanja sa zvesnim rugim činiocima Praktičar ne mora a savlada svih vadeset et položaja već je dovoa n po jean iz svake grupe zavisno o sposob nosti pojeinca i njegove telesne kondice Svaka asana ima osam faza isanja. Jantra je sekundaa praksa. To znači a spaa u koje pomažu a pistupimo kon templaciji ili p omažu a sa konte mplacom aimo na

Ljudi m često govore a h ne zanmaju rtalne prakse, već samo meditacja. Mada je tačno a su u Dzogćenu ritualne prase ekundarne u onosu na kontemplacu, pak putem koncentrace, mantre  mure praktičar može mat kontakt sa eergijom a bste shvatl na šta mslim, spričaću vam prč o tome šta m se dogolo na dgom putovanju od Tbeta do Indje; pošto se poltčka stuacja u mojoj zemlj sve vše pogoršavala, bo s am sgran da će ubrzo oć do velkog prevrat a, pa s am odlučo da napustim Tibet

Četir porodce s ptovale zajeno z Istočnog  Centralni Tbet,  grp od oko trideset ljd sa kojima. Zbog prisstva kineskh trpa, nismo išl ptevma, već st azama.  je pretila opasnost od mnogh

banta koji s koristili opšt gžv, i pljačkal s grpe ptnika. Imal smo mnogo skpocenih konja, i ptovanjeje blo vrlo teško, zmeđ kneskh tupa  opasnh ·bandta. Jeom smo shvatl da nas prate banti, 

mal smo sa njma va okršaja. U pvom okršaj speli s da nam krad nekolko konja, a  gom smo m zarobil dva band ta. Postalo nam je jasno da bandti nameravaj da nas napadn slom, al nismo zal 136

Zašitnici učena

kaa, a tval sm šrkm dlnm gd nje bl mesta na kme bism se sakril. Oset sam da  mć mg jedin da zvem Zašttnke čenja; zat, kad gd bsm se zasta vil da jedem li a se dmrim, ša bih  mal šatr, i satma raktikva rtal riz ivaja Zašttnika Oasnst je svakim danm bvala sve veća i ar dana kasije, kada sam blje zaša  raktikvaje, nešt čd je čel a se ešava. Dk sam svra velki rialn bbanj, činil mi se da vim kak iz njega ršte varnice. Prv sam misl da mam r blema sa čma a halciiram, ili a se rai  renj međ štaa  bbnja, al kad sam zva sestr, i a je vela varce  vazdh k bbnja Tada sam zva brata, a kasnije  rteje i el naš žn, i sv s videl varce Bli sm sgi da je t zak da će  as razbjnic naasti t e nć, i zavezali sm kje dalje d kama, i svi sm rbdel ć, stražareć sremn za akc. A razbjnc nis dšli  kad a sam sledeć eg dana raktkva, et, ka i raje, javile s se vace Nastavle s svakdnevn da se  javljj sledećh nedelj dana, dk sm tvali, a nda jedng dana nije b varnica. Ovg ta bl sm sgi da će razbjnic da dđ, i vrl ažljv rre mil sm se za dbra. Naravn, naala nas je cela banda razbjnka. Ai, m sm jh iznenadil,  seli sm da ih eram,  s am nanel nak štet. O  tada s as stavl na mi,  bezbedn sm tval d Centralng Tibeta Ka št vidte, i sekndarne rakse mg da nes sae kristi! stj sam snvh klasa zašttnka,  mng dgra. eki d jih s v'k svarena bića, a nek še ns stvareni. Sva mesta, svaka zemlja, grad, lana, reka, jezer l šma, ka i svaka gdia, sat, a čak i mint, imaj svj sbit vladajć eergj, l zaštia t is visk vjene energije. Razna 37

J"STAL

I

ruT

SVEOS

razvja dređene ssbnst, li slž za stzanje ekg sebg clja, ka št je lečenje sebe l rgh Praktičar Dzgćena mže krstt recitvanje matr, vzalzvanje bžanstava, sve rakse rčšćavanja, il trasfrmacje, al treba th raks je ekndarna  ds a kntemlacj. raktičar Dzgćena nije gračen, i kadgd mje trebn mže cst z svakg krsng zvra. Narav, raktičar nije n najmaje zanteresvan da ravi klekcj razlčtih teva i tra ca l raks. Svesnst mra rkvdt svim našm elatnstima, a svesnst jasn razlikje krisn d ke raznde. Upotreba rtuala

Ljudi m često govore a h ne zanmaju rtalne prakse, već samo meditacja. Mada je tačno a su u Dzogćenu ritualne prase ekundarne u onosu na kontemplacu, pak putem koncentrace, mantre  mure praktičar može mat kontakt sa eergijom a bste shvatl na šta mslim, spričaću vam prč o tome šta m se dogolo na dgom putovanju od Tbeta do Indje; pošto se poltčka stuacja u mojoj zemlj sve vše pogoršavala, bo s am sgran da će ubrzo oć do velkog prevrat a, pa s am odlučo da napustim Tibet

Četir porodce s ptovale zajeno z Istočnog  Centralni Tbet,  grp od oko trideset ljd sa kojima. Zbog prisstva kineskh trpa, nismo išl ptevma, već st azama.  je pretila opasnost od mnogh

banta koji s koristili opšt gžv, i pljačkal s grpe ptnika. Imal smo mnogo skpocenih konja, i ptovanjeje blo vrlo teško, zmeđ kneskh tupa  opasnh ·bandta. Jeom smo shvatl da nas prate banti, 

mal smo sa njma va okršaja. U pvom okršaj speli s da nam krad nekolko konja, a  gom smo m zarobil dva band ta. Postalo nam je jasno da bandti nameravaj da nas napadn slom, al nismo zal

Zašitnici učena

kaa, a tval sm šrkm dlnm gd nje bl mesta na kme bism se sakril. Oset sam da  mć mg jedin da zvem Zašttnke čenja; zat, kad gd bsm se zasta vil da jedem li a se dmrim, ša bih  mal šatr, i satma raktikva rtal riz ivaja Zašttnika Oasnst je svakim danm bvala sve veća i ar dana kasije, kada sam blje zaša  raktikvaje, nešt čd je čel a se ešava. Dk sam svra velki rialn bbanj, činil mi se da vim kak iz njega ršte varnice. Prv sam misl da mam r blema sa čma a halciiram, ili a se rai  renj međ štaa  bbnja, al kad sam zva sestr, i a je vela varce  vazdh k bbnja Tada sam zva brata, a kasnije  rteje i el naš žn, i sv s videl varce Bli sm sgi da je t zak da će  as razbjnic naasti t e nć, i zavezali sm kje dalje d kama, i svi sm rbdel ć, stražareć sremn za akc. A razbjnc nis dšli  kad a sam sledeć eg dana raktkva, et, ka i raje, javile s se vace Nastavle s svakdnevn da se  javljj sledećh nedelj dana, dk sm tvali, a nda jedng dana nije b varnica. Ovg ta bl sm sgi da će razbjnic da dđ, i vrl ažljv rre mil sm se za dbra. Naravn, naala nas je cela banda razbjnka. Ai, m sm jh iznenadil,  seli sm da ih eram,  s am nanel nak štet. O  tada s as stavl na mi,  bezbedn sm tval d Centralng Tibeta Ka št vidte, i sekndarne rakse mg da nes sae kristi! stj sam snvh klasa zašttnka,  mng dgra. eki d jih s v'k svarena bića, a nek še ns stvareni. Sva mesta, svaka zemlja, grad, lana, reka, jezer l šma, ka i svaka gdia, sat, a čak i mint, imaj svj sbit vladajć eergj, l zaštia t is visk vjene energije. Razna 37

136

A I 

OS

�"i l

�q "<' I

p

,

Ek j gvn zšnc učnj Dzogćn On s mnfsuj ko ć s smo jdnom od sv odk m jdno oko jdn z u jdn prmn kos jdnu ssu; on j prsonfkcj sušnsk ndvojsvn pr rod p on nrgj. Vd mo j kko gr n šu pokornog g ko  mmu k ogrnu judskom kom  k od p onj prdsvj p srs koj su prvz n p mogu d s nos ko ukrs Nos ogrcu od judsk onj  jdnom rukom ko skprom v š čovk koj j zopčo učnj Dgom rukom j zgr unšnog dmon  src npr j nsk dosk) 38

'

"'m  �q

q,{ \ r

I

nsk dosk prkzuj Dor gpu drugog gvnog zšnk Dzogćn koj jš n vu. Ćso j prkzn kko j zjo kozu Dor gp šo znč  Dor Vr o j zšnk Bon  mnfsovo s d  osujo Pdmsmvn npor d u  usposv udsčk učnj. Pdmsmv g j pokoro  zvovo d š učnj. o j on ponkd pozn ko vom vzno ć". Pošo j ov nrg mnj porzn od Run momo mu prć kd nm j porn pomoć u rvno sv ovnm srm dok s Ek  Ru v smo svrm koj su srkno vzn z učnj  osrnj 3

A I 

OS

�"i l

�q "<' I

p

,

Ek j gvn zšnc učnj Dzogćn On s mnfsuj ko ć s smo jdnom od sv odk m jdno oko jdn z u jdn prmn kos jdnu ssu; on j prsonfkcj sušnsk ndvojsvn pr rod p on nrgj. Vd mo j kko gr n šu pokornog g ko  mmu k ogrnu judskom kom  k od p onj prdsvj p srs koj su prvz n p mogu d s nos ko ukrs Nos ogrcu od judsk onj  jdnom rukom ko skprom v š čovk koj j zopčo učnj Dgom rukom j zgr unšnog dmon  src npr j nsk dosk)

'

"'m  �q

q,{ \ r

I

nsk dosk prkzuj Dor gpu drugog gvnog zšnk Dzogćn koj jš n vu. Ćso j prkzn kko j zjo kozu Dor gp šo znč  Dor Vr o j zšnk Bon  mnfsovo s d  osujo Pdmsmvn npor d u  usposv udsčk učnj. Pdmsmv g j pokoro  zvovo d š učnj. o j on ponkd pozn ko vom vzno ć". Pošo j ov nrg mnj porzn od Run momo mu prć kd nm j porn pomoć u rvno sv ovnm srm dok s Ek  Ru v smo svrm koj su srkno vzn z učnj  osrnj

38

3

JRSTAL I pT SVETOS7

 �' 1  �"  r Iz klase Maakale su glavni zaštitnici mnogi učenja Oni su sekundarni zašti nici učenja Dzogćena. Ima vrlo mnogo tipova Maakale, kojima vlada glavni Mahakala, Maning . Maakal e su muški; mada ima i žn sk Mahakali, one su pod vladavinom Maakala Samo učenja Dzogćena, u kojima žensk princip enegije ima toliko primaran značaj, kao glavnog zaštitnika iaju žensk zaštitnicu, Ekaati.

� ( l �q c 1 Rahula je još je dan od glavn zaštinika učenja Dzogćena. Donji deo tel a je zmijski, doje gornji deo pokriven očima koje, uz oči na njegovi deve glava, simbolšu sposobnost viđenja u svim pravcima. Luk i srela spremni su da udare nepraelje, a mnoga usa da p rožde njovo neznanje. Na ovom dotisku vidimo da je okužen plamenovima velike energije, kao i sv i osali zaštitnici, ali moć Raule tako je inenzivna da, ako praktičar nije već razvio prilično ma jstorstvo, Raula može da bude opasan saveznk poencalno nadmoćne snage, ako mu ne priemo na pravi način H1

JRSTAL I pT SVETOS7

� ( l �q c 1

 �' 1  �"  r

Rahula je još je dan od glavn zaštinika učenja Dzogćena. Donji deo tel a je zmijski, doje gornji deo pokriven očima koje, uz oči na njegovi deve glava, simbolšu sposobnost viđenja u svim pravcima. Luk i srela spremni su da udare nepraelje, a mnoga usa da p rožde njovo neznanje. Na ovom dotisku vidimo da je okužen plamenovima velike energije, kao i sv i osali zaštitnici, ali moć Raule tako je inenzivna da, ako praktičar nije već razvio prilično ma jstorstvo, Raula može da bude opasan saveznk poencalno nadmoćne snage, ako mu ne priemo na pravi način

Iz klase Maakale su glavni zaštitnici mnogi učenja Oni su sekundarni zašti nici učenja Dzogćena. Ima vrlo mnogo tipova Maakale, kojima vlada glavni Mahakala, Maning . Maakal e su muški; mada ima i žn sk Mahakali, one su pod vladavinom Maakala Samo učenja Dzogćena, u kojima žensk princip enegije ima toliko primaran značaj, kao glavnog zaštitnika iaju žensk zaštitnicu, Ekaati.

H1

TAL

I



tT V

Gane pae

Ršen, adese jedan osnon sedn

učenja imaju enerije koje su posebno ezane sa njima o su osareniji zašinici Te enerije su konorak naskane kao personifikoane, kako su iene u re nuku manfesoanja majsorima koji su sa njma imai konaka  njihoa oromna moć prkazana e srašnm besnm formama, sa mnoo ruku  mnoo aa  sa nakiom z kremaconih poja Kao  se fiure anrčke konorafie n fure zašinka nije isprano umači kao puku simboku, šo su nek zapadni pisc u iskušenju da urade Mada se ikonorake forme obikuju na osnou opaaja i kuure onih koji su ide zornu manfesacu, a obkoao ihje razoj radce, ipak su u prkazana sarna bća Semde obuhaa ine sa usmeraanjem koje nas dood u sanje spokoja  hakon koj nas ospo sobjaa da rasorimo menanu akinos odraana o sanja da bsmo moi da radimo sa sanjem mis o su prakse mediace a ne konempace Ipak se smaraju za ane prakse, pošo sue da nas uedu  konempacu a same po seb nsu sarne prakse zoćena, jer praksa posaje sinski zoćen samo kad dosine sepen nedojsene konempace I zasa, prase ne i haon naazimo uopše u sm budisičkim škoama mada nu popuno ise kao one u semdeu Pošo smo ednom sii u sanje nedojsene konempace, ma kakim sredsima, puem bio koje od r sere sam smo ih okusi  iše uopše nećemo sumnja u o ša je onempaca Tada moramo nasa  noj Nasaak ima da nioa prakse, i oba su osnone prakse, dae u Mennadeu. Meuim, Mennade je po sebi kompeno učene,  a sopsene sekundarne prakse pročišćaanja i pripreme: u ršen koi rad na razdajanju uma od prirode uma; u dadese jednom osnonom semdzinu de imamo nz meoda, ukjučujuć usmeraanje, disanje, pooae ea

eo oa oda

zuk,  ako daje, da b nas doeo u konempacu  Kada bo kojim meodom sinemo do konempace moramo da nasaimo u njoj,  da radimo na ome d a u konempacju uedemo u saku deanos i se okonos i o se naza Trećo šo dosono znači aseć, u smsu da se popuno opusmo, kao seanj črso ezano prća kada odsečemo konopac kojim je pruće ezano, samo će se opusi i pasi Iza Trećoa nasaja se praksa Todaa Toa šo znač prea ziaenje najiše, u smisu čm si ode, e s amo Ta praksa je sao ajna, i ode ne b bio prkadno dai iše od najosnonije opisa Toa naazimo samo u zoćenu. Prakkoanjem oaa moemo soje bće bo does do konačno ca Razjanjem eri Seos naaju eir zije Toa, i radeć sa jednsom zije  praznne, nasajamo se dok ne osarmo Teo od Seos To je scrpiane posojanja, u kome se samo fzičko eo rasara u sšnu eemenaa, seos O oome će bi reči kasnje, k ada budemo oorii o Podu ii osarenju. i, d a i Toa funkconisao, po mora d a se usarš praksa Trećo, i prakičar uek mora da bude sposoban da osane u sanju konempacije Mada sam ja, na �mer od Đanćub ora, primio upusa za praksu oaa još dok sam bo sa njm u Tibeu, ek mnoo odina kasnije počeo sam sarno da  o prakkujem ednosano nsam msio da sam doono razo soje sposonosi.  jedne noći, pošo sam eo u Ia  ćiše odna predaao na Unieieu, usnio sam san U om snu, kao šo se česo doaao u mojim snoima raio sam se da poseim majsora Đanćub ora u Tieu Oo pua majsor me je pozdraio  rekao: A znači raio si e z Iae, je da? a, odooro sam  odmah moram nara. Mao sam se brinuo o ome ša bi se 

TAL

I



tT V

Gane pae

Ršen, adese jedan osnon sedn

učenja imaju enerije koje su posebno ezane sa njima o su osareniji zašinici Te enerije su konorak naskane kao personifikoane, kako su iene u re nuku manfesoanja majsorima koji su sa njma imai konaka  njihoa oromna moć prkazana e srašnm besnm formama, sa mnoo ruku  mnoo aa  sa nakiom z kremaconih poja Kao  se fiure anrčke konorafie n fure zašinka nije isprano umači kao puku simboku, šo su nek zapadni pisc u iskušenju da urade Mada se ikonorake forme obikuju na osnou opaaja i kuure onih koji su ide zornu manfesacu, a obkoao ihje razoj radce, ipak su u prkazana sarna bća Semde obuhaa ine sa usmeraanjem koje nas dood u sanje spokoja  hakon koj nas ospo sobjaa da rasorimo menanu akinos odraana o sanja da bsmo moi da radimo sa sanjem mis o su prakse mediace a ne konempace Ipak se smaraju za ane prakse, pošo sue da nas uedu  konempacu a same po seb nsu sarne prakse zoćena, jer praksa posaje sinski zoćen samo kad dosine sepen nedojsene konempace I zasa, prase ne i haon naazimo uopše u sm budisičkim škoama mada nu popuno ise kao one u semdeu Pošo smo ednom sii u sanje nedojsene konempace, ma kakim sredsima, puem bio koje od r sere sam smo ih okusi  iše uopše nećemo sumnja u o ša je onempaca Tada moramo nasa  noj Nasaak ima da nioa prakse, i oba su osnone prakse, dae u Mennadeu. Meuim, Mennade je po sebi kompeno učene,  a sopsene sekundarne prakse pročišćaanja i pripreme: u ršen koi rad na razdajanju uma od prirode uma; u dadese jednom osnonom semdzinu de imamo nz meoda, ukjučujuć usmeraanje, disanje, pooae ea

eo oa oda

zuk,  ako daje, da b nas doeo u konempacu  Kada bo kojim meodom sinemo do konempace moramo da nasaimo u njoj,  da radimo na ome d a u konempacju uedemo u saku deanos i se okonos i o se naza Trećo šo dosono znači aseć, u smsu da se popuno opusmo, kao seanj črso ezano prća kada odsečemo konopac kojim je pruće ezano, samo će se opusi i pasi Iza Trećoa nasaja se praksa Todaa Toa šo znač prea ziaenje najiše, u smisu čm si ode, e s amo Ta praksa je sao ajna, i ode ne b bio prkadno dai iše od najosnonije opisa Toa naazimo samo u zoćenu. Prakkoanjem oaa moemo soje bće bo does do konačno ca Razjanjem eri Seos naaju eir zije Toa, i radeć sa jednsom zije  praznne, nasajamo se dok ne osarmo Teo od Seos To je scrpiane posojanja, u kome se samo fzičko eo rasara u sšnu eemenaa, seos O oome će bi reči kasnje, k ada budemo oorii o Podu ii osarenju. i, d a i Toa funkconisao, po mora d a se usarš praksa Trećo, i prakičar uek mora da bude sposoban da osane u sanju konempacije Mada sam ja, na �mer od Đanćub ora, primio upusa za praksu oaa još dok sam bo sa njm u Tibeu, ek mnoo odina kasnije počeo sam sarno da  o prakkujem ednosano nsam msio da sam doono razo soje sposonosi.  jedne noći, pošo sam eo u Ia  ćiše odna predaao na Unieieu, usnio sam san U om snu, kao šo se česo doaao u mojim snoima raio sam se da poseim majsora Đanćub ora u Tieu Oo pua majsor me je pozdraio  rekao: A znači raio si e z Iae, je da? a, odooro sam  odmah moram nara. Mao sam se brinuo o ome ša bi se 

�STAL I } SOS

dogodilo kad bi me kineske vlasti tamo tek tako za tekle Tada me je majstor pitao kako napredujem  praksi Rekao sam da mislim da ide prilično dobo a on me upita Šta si najvie praktikovao? Jo uvek tregćo odgovorio sam Jo uvek se koncentriem na  tregćo  a on reče  ..Zar jo nisi počeo toal? Odgo vorio sam da nisam poto mi je on uvek govorio da e neophodno po dobro utvrditi tregćo. Da rekao e ali nisam ti kazao da treba ceo život da provede praktkujući tregćo; sad je vreme da praktuje toal. Ako se pojave sumnje idi i pitaj Đigme Lingpu Pomislio sam da je to to je rekao vrlo čudno poto sam znao da je Đigme Lingpa bio majstor Dzogćen koji je živeo u osamnaestom veku i umro pre mnogo godina. Pomislio sam da sam možda pogreno razu meo majstorove reči pa sam ga zamolio da mi objasni a on je samo rekao Đige Lingpa je gore na plann za kue. Idi odmah da se vidi s njim a mestu gde je moj majstor živeo za njegove kue bila je visoka litica Rekao mi je da treba da se popnem na vrh te planine i da ću tamo naći pećinu  kojoj se nalazi Đme Lingpa (vidi str 146). Ai ja sa već dobro poznavao tu planinu i dok sam živeo s majstorom peo sam se mnogo puta skupljajući lekovio bilje i nikada nisam video pećinu Pomislio sam Pa to je vrlo čudno; mislim d a tamo uopte nema pećine , naglas sam pitao Kojim putem da se popnem do pećine? poto su postojala dva puta u planinu. Ma jstor je rekao Penji se odavde pravo gore! rzo id uradi to odmah! Zamoli Đigme Lingpu da očisti sv sumnje koje možda ima u vezi sa toalom a ond praktikuj. Tada nisam vie mogao nita da ga pita jer e majstor umeo jako da se razbesni i pomslio sa da bih dobio grdnju kad bih insistirao. Zato rekoh  redu; odmah idem i krenuo sam 

Jo uvek u snu pope sam se upninu odah iza kuće. Nije bilo staze a povrina stene ila je prino glatka ali sam pak uspeo da se popne. Na jedom mestu primetio sam neto to je isprva zgledalo ao mantre uklesane u steni ba kao to Tetani sto kleu mantre na takvimpovrinama Ali kada sa alo zagledao ne bih li video kakve bi to mante mogle iti video sam da to ustvari uopte nisu mare. rotao sam nekolko rečenica i otkrio da je t cela tara; zgledalo mi je kao Dzogćen tantra. ato pomlih Hodanje po tantri nije ba dobro delo ; a bihpris tio negativnost onoga to čiim počeo sam da retu jem mantru arasatve od 100 sogova i nastavi da se penjem Tada sam stigao do jedne uspraljne sten na kojoj je pisao naslov antre. Kasnije sam tkrio a j  to terma Upadee ili sere Menngagdea  učenja zo gćena. astavio sam da se penjem i stiao do rne livade na čijem kraju se nalazila velka senovita bo čina. Polako sam krenuo ka njemu i zaisa sam n ao na pećinu. Mada nisam bio potpuno ueen d ću unutra naći Đigme Lingpu polako sam riao l u pećinu Pogledao sam unutra i video da je pćina pri no vela a  sredini se nalazi velka bela stena.  toj steni sedelo je dete vrlo malo dete koje je nosilo rlo svetlu plavu prozirnu odeću od materijala nalik o om od koga se na Zapadu prave spavaćice. ete j ialo vrlo dugu kosu i sede lo je sasvim obično ogu puž nih ispred sebe a ne u položaju za meditacu ili pratik ovanje. Popeo sam se na veliku belu stenu pgledao vo desno da vidim ima li jo koga ali u pećini nije bil ie nkoga Pomislio sam u sebi To ne mže nkak da bude Đigme Lingpa poto je ovo samo malo et !  i polako sam priao blže. Dete je zgleao isto ako  +

�STAL I } SOS

dogodilo kad bi me kineske vlasti tamo tek tako za tekle Tada me je majstor pitao kako napredujem  praksi Rekao sam da mislim da ide prilično dobo a on me upita Šta si najvie praktikovao? Jo uvek tregćo odgovorio sam Jo uvek se koncentriem na  tregćo  a on reče  ..Zar jo nisi počeo toal? Odgo vorio sam da nisam poto mi je on uvek govorio da e neophodno po dobro utvrditi tregćo. Da rekao e ali nisam ti kazao da treba ceo život da provede praktkujući tregćo; sad je vreme da praktuje toal. Ako se pojave sumnje idi i pitaj Đigme Lingpu Pomislio sam da je to to je rekao vrlo čudno poto sam znao da je Đigme Lingpa bio majstor Dzogćen koji je živeo u osamnaestom veku i umro pre mnogo godina. Pomislio sam da sam možda pogreno razu meo majstorove reči pa sam ga zamolio da mi objasni a on je samo rekao Đige Lingpa je gore na plann za kue. Idi odmah da se vidi s njim a mestu gde je moj majstor živeo za njegove kue bila je visoka litica Rekao mi je da treba da se popnem na vrh te planine i da ću tamo naći pećinu  kojoj se nalazi Đme Lingpa (vidi str 146). Ai ja sa već dobro poznavao tu planinu i dok sam živeo s majstorom peo sam se mnogo puta skupljajući lekovio bilje i nikada nisam video pećinu Pomislio sam Pa to je vrlo čudno; mislim d a tamo uopte nema pećine , naglas sam pitao Kojim putem da se popnem do pećine? poto su postojala dva puta u planinu. Ma jstor je rekao Penji se odavde pravo gore! rzo id uradi to odmah! Zamoli Đigme Lingpu da očisti sv sumnje koje možda ima u vezi sa toalom a ond praktikuj. Tada nisam vie mogao nita da ga pita jer e majstor umeo jako da se razbesni i pomslio sa da bih dobio grdnju kad bih insistirao. Zato rekoh  redu; odmah idem i krenuo sam

 +



TAL I }T SOS

T

r , I  a

-I

Đime Linpa (1729-98) e io veli masto Dena

� školi Ninma; iveo e  stočnom Tiet. Bio e e

kanaca Vimalamie, velo mastoa Doena  osm veka, koi e postao vaničn čitel T50n De cena, ala Tieta Đime Linpa e doveo do pocat enesanse čena kou e apoče Lonen Raam (308 63, čie viie e ime Lpa viao tokom ceo  . sv vta Nkada se e pihvatio fmanih akade skih stdia, ve e po avšet petoodišne pvla ena  samo anifestovao ko svou asno ako Oko nane da s a svi smatai a veko čen' Jaka. Idao e i sakpio Lnen Ninthi i ostavio devet tomova saanih dea, klči i atoitativne

E

!

146

Jo uvek u snu pope sam se upninu odah iza kuće. Nije bilo staze a povrina stene ila je prino glatka ali sam pak uspeo da se popne. Na jedom mestu primetio sam neto to je isprva zgledalo ao mantre uklesane u steni ba kao to Tetani sto kleu mantre na takvimpovrinama Ali kada sa alo zagledao ne bih li video kakve bi to mante mogle iti video sam da to ustvari uopte nisu mare. rotao sam nekolko rečenica i otkrio da je t cela tara; zgledalo mi je kao Dzogćen tantra. ato pomlih Hodanje po tantri nije ba dobro delo ; a bihpris tio negativnost onoga to čiim počeo sam da retu jem mantru arasatve od 100 sogova i nastavi da se penjem Tada sam stigao do jedne uspraljne sten na kojoj je pisao naslov antre. Kasnije sam tkrio a j  to terma Upadee ili sere Menngagdea  učenja zo gćena. astavio sam da se penjem i stiao do rne livade na čijem kraju se nalazila velka senovita bo čina. Polako sam krenuo ka njemu i zaisa sam n ao na pećinu. Mada nisam bio potpuno ueen d ću unutra naći Đigme Lingpu polako sam riao l u pećinu Pogledao sam unutra i video da je pćina pri no vela a  sredini se nalazi velka bela stena.  toj steni sedelo je dete vrlo malo dete koje je nosilo rlo svetlu plavu prozirnu odeću od materijala nalik o om od koga se na Zapadu prave spavaćice. ete j ialo vrlo dugu kosu i sede lo je sasvim obično ogu puž nih ispred sebe a ne u položaju za meditacu ili pratik ovanje. Popeo sam se na veliku belu stenu pgledao vo desno da vidim ima li jo koga ali u pećini nije bil ie nkoga Pomislio sam u sebi To ne mže nkak da bude Đigme Lingpa poto je ovo samo malo et !  i polako sam priao blže. Dete je zgleao isto ako

�

aanjen š me vid, ka š sam  ja sam bi aanjen ada, š me je učielj iriči sa da se nađem sa Đigme Lingm, a u ećin nje b nikg drugg, akjuč sam da b  mga bi n, i da reb a da se našam s štvanjem. Za, dk je dee i daje uri u mene, reka sam sa velim švanjem: "Mj majstr me je sla da Vas nađem." Dee je ada gesm, jš uvek ne rgvarajuć, pkaal da sed nem Dete je aim pd il ruku d glave, ksa mu nije bila veana već je slbdn adaa, zvad je arče savjeng ara veične a garete,  vri je sviak Pče je naglas da ča,  stvarn je ima gas deea. Psa m je jasn da n  čia anr, a nda misl u sebi: Dakle, iak je il nečega u tme št je majsr rea da se nem vam i nađem Đgme Lngu!" jer sve reč kje je dete ča dnsle su se na Čer Svest aa Svarn sam b aanjen i u tm trenuku sam se prbud i naša se u svm sanu u I ai. ada s am na da m je vreme da pčnem d rakikuje m a. Zna e vrste čest se manifestuju  ssvene jasnće kad naš učtej nje prsuan da bi nam ičn da uutsva il save, a važn je da ne brkam fantaiju sa stvarnm jasnćm. Fanaija je nečisa viija kja  naje z karmčk ragva u usvjenm ku svesi pjedina, dk je jasnća manifesaja čise vje Ak a pčnem da rak

tekstove  ist Tieta i medicini, i tekst o tome na koi nač lekovito kamene dele kada se nos i na koi. Nadahnuo e ravitak "imea", i pšte pkreta, koi e nastao  stčnm iet da i se ačie škole tietansko dma dovele do skladnie saad ne, pšto e sektašo pelo da ih advaa. H7

TAL I }T SOS

T

aanjen š me vid, ka š sam  ja sam bi aanjen ada, š me je učielj iriči sa da se nađem sa Đigme Lingm, a u ećin nje b nikg drugg, akjuč sam da b  mga bi n, i da reb a da se našam s štvanjem. Za, dk je dee i daje uri u mene, reka sam sa velim švanjem: "Mj majstr me je sla da Vas nađem." Dee je ada gesm, jš uvek ne rgvarajuć, pkaal da sed nem Dete je aim pd il ruku d glave, ksa mu nije bila veana već je slbdn adaa, zvad je arče savjeng ara veične a garete,  vri je sviak Pče je naglas da ča,  stvarn je ima gas deea. Psa m je jasn da n  čia anr, a nda misl u sebi: Dakle, iak je il nečega u tme št je majsr rea da se nem vam i nađem Đgme Lngu!" jer sve reč kje je dete ča dnsle su se na Čer Svest aa Svarn sam b aanjen i u tm trenuku sam se prbud i naša se u svm sanu u I ai. ada s am na da m je vreme da pčnem d rakikuje m a. Zna e vrste čest se manifestuju  ssvene jasnće kad naš učtej nje prsuan da bi nam ičn da uutsva il save, a važn je da ne brkam fantaiju sa stvarnm jasnćm. Fanaija je nečisa viija kja  naje z karmčk ragva u usvjenm ku svesi pjedina, dk je jasnća manifesaja čise vje Ak a pčnem da rak

r , I  a

-I

Đime Linpa (1729-98) e io veli masto Dena

� školi Ninma; iveo e  stočnom Tiet. Bio e e

kanaca Vimalamie, velo mastoa Doena  osm veka, koi e postao vaničn čitel T50n De cena, ala Tieta Đime Linpa e doveo do pocat enesanse čena kou e apoče Lonen Raam (308 63, čie viie e ime Lpa viao tokom ceo  . sv vta Nkada se e pihvatio fmanih akade skih stdia, ve e po avšet petoodišne pvla ena  samo anifestovao ko svou asno ako Oko nane da s a svi smatai a veko čen' Jaka. Idao e i sakpio Lnen Ninthi i ostavio devet tomova saanih dea, klči i atoitativne

E

!

tekstove  ist Tieta i medicini, i tekst o tome na koi nač lekovito kamene dele kada se nos i na koi. Nadahnuo e ravitak "imea", i pšte pkreta, koi e nastao  stčnm iet da i se ačie škole tietansko dma dovele do skladnie saad ne, pšto e sektašo pelo da ih advaa.

�

146

STA 1



Pe u

H7

SETS

iuje rern ii u grešn vree, ez vn rzvijeng reg  e v izzvi zijne reree n uu Njje ezeđenje  g je vđv vifivng jr i  un verenje ueni u jrv uuv. zgen e r vr vii enje š i re je iren ve   ung vrenj  š je Te  Svei  zi,  ni u jenj  uiiih š ne rie  je zgen vi,  njviše uenje. i gvre  je uviše vi   revzizi ni ing jeinc, i gvre  zgenu r   re  g r uju  vren i  je ne ie iini ren  u ne re niv u. Pre e vi g zgen, ji e ni je ne re  i  i i u nju  ruje zgen   e ii i nđe  n nijen   ih e ni ne neje n n nš ne fi   ne n i neje, že  e  n rzvijnje e ni i,  ngih ui e n i u vervn ve riune PE PB El'IH ZA }K- . KVAE ZĆEA

T zni  r ii žeju  uje i hv 1 Učešće:

2 Marivost:

io Učenje Ali o  još više znči  ivno u  ounosi učesujeo u srnji s jsoro. To ne znči so  jsor ojšnjv,  o učeni se ne

rži n T zni  r   ue eni u ueš  ne uje u veeni,  ne  z n  n enj ue, n žui  neš ur i H

 psutna sesnost:

4 konketna pksa:

 pdna

T zni  ne e  u Mr  uve  ue riuni u v renuu Nije vjn  zn ceu eriju uenj,   i re g živi rreen Mr vrn   uđe u necu. Nije vjn zni   ruje, r vrn  ue u ru T zni rii n u uri N  nriu rđn vn zni uerznnje ii "znnje je zzi izvn Ove e  uzi u iu  r ii vjn ineigencije  hvi n š n ue, i vjn inuiivne ni  vii i uđe u n n š n e uzuje  ne rne verng uenj T zni uz u u u r Nrvn, Prđn nije u ineeun znnje e  nj  j uiej, Đngu rđe, n rier, nije i ineeun rzvnje  i, i e izuzenu ur i n uri zn vne viee Svg n ee je u grđen vrišu ire vje ue i ri jue ji u zii  g vie i zrže uhvni ii eri ve N nije  uir eicinu njegv eicin znnje e nn ifev iz vee jne ne iz necije  i je  veš iceiej  u jui e zii  ih ei Ovei  e  njegvj jni iz e rue, š  uevv u rceu ji je i jš jen nifec njegve jne Prš je  nei n   i  Đngu rđe,  e je zi  ziuje n š e i iiri Zn   n ne zn  i i iše,  š j riin r iše, ez rzišjnj  ri  u gne  g gu. Se ih u ui z  , i rzjen vren n n rzru  eiri n  rg, ge  i uš jr ji H

STA 1



Pe u

SETS

iuje rern ii u grešn vree, ez vn rzvijeng reg  e v izzvi zijne reree n uu Njje ezeđenje  g je vđv vifivng jr i  un verenje ueni u jrv uuv. zgen e r vr vii enje š i re je iren ve   ung vrenj  š je Te  Svei  zi,  ni u jenj  uiiih š ne rie  je zgen vi,  njviše uenje. i gvre  je uviše vi   revzizi ni ing jeinc, i gvre  zgenu r   re  g r uju  vren i  je ne ie iini ren  u ne re niv u. Pre e vi g zgen, ji e ni je ne re  i  i i u nju  ruje zgen   e ii i nđe  n nijen   ih e ni ne neje n n nš ne fi   ne n i neje, že  e  n rzvijnje e ni i,  ngih ui e n i u vervn ve riune PE PB El'IH ZA }K- . KVAE ZĆEA

T zni  r ii žeju  uje i hv 1 Učešće:

2 Marivost:

io Učenje Ali o  još više znči  ivno u  ounosi učesujeo u srnji s jsoro. To ne znči so  jsor ojšnjv,  o učeni se ne

rži n T zni  r   ue eni u ueš  ne uje u veeni,  ne  z n  n enj ue, n žui  neš ur i H

KUSTAL

I lUT

 psutna sesnost:

4 konketna pksa:

 pdna

T zni  ne e  u Mr  uve  ue riuni u v renuu Nije vjn  zn ceu eriju uenj,   i re g živi rreen Mr vrn   uđe u necu. Nije vjn zni   ruje, r vrn  ue u ru T zni rii n u uri N  nriu rđn vn zni uerznnje ii "znnje je zzi izvn Ove e  uzi u iu  r ii vjn ineigencije  hvi n š n ue, i vjn inuiivne ni  vii i uđe u n n š n e uzuje  ne rne verng uenj T zni uz u u u r Nrvn, Prđn nije u ineeun znnje e  nj  j uiej, Đngu rđe, n rier, nije i ineeun rzvnje  i, i e izuzenu ur i n uri zn vne viee Svg n ee je u grđen vrišu ire vje ue i ri jue ji u zii  g vie i zrže uhvni ii eri ve N nije  uir eicinu njegv eicin znnje e nn ifev iz vee jne ne iz necije  i je  veš iceiej  u jui e zii  ih ei Ovei  e  njegvj jni iz e rue, š  uevv u rceu ji je i jš jen nifec njegve jne Prš je  nei n   i  Đngu rđe,  e je zi  ziuje n š e i iiri Zn   n ne zn  i i iše,  š j riin r iše, ez rzišjnj  ri  u gne  g gu. Se ih u ui z  , i rzjen vren n n rzru  eiri n  rg, ge  i uš jr ji H

SV

ftT

j sdo napolj  dvoršt občno zaposln oko pa- jnata  učnka. Usrd l t gngul kojom j bo okržn počo b da m dktra n okvajuć n za trntak oko tog šta ć da kaž. Onda b prstao da dktra sv vrm nastavljajć sa svojm poslom d ok ja n zapšm ono što j rkao. Kad bh završo vkno bh m da sam gotov. O b prkno razgovor sa jdma koj s došl da ga vd  bz paz počo b da dktra sdć rdov ponkad u proz a ponkad  sthovma Njdnom nj morao da ta: Gd sam ono bo?  " d sam st ao?" l nšto slčno. Naprotv čsto sam ja morao a ga zamolm da ponov nšto što j rkao a ja zaboravo. Tako smo radl nkoko dana  dok sa m psao bo sam  bđn da ono što d iktra nkad kako nć moć da s skop. A svak noć bh odlazo  svoj sob  čtao zapsano  uvk bh vdo da la stvar tče  potpnom kontntt baš kao  savršno osmšjn  napsan ntlktuan tkst; stvar pravo s tako

angćb Dor. 1 56

Autoov lavn učtl, masto Đanub o s d u oađnom dvotu svo ku u u I stočnom Tbtu čkau acnt  ostoc buč  u odu aka  na vc oko vata nos tradconaln mon ol dalo naavno od t lmnth mtaa smbol ona Na stolu sd na naa s ksc sa lkovma kačca a doan kova  čna a kov Ia na s dsn stan su dva daka sa lkovma a a nh ko oton oo momo da vdmo autoa ko sd za stolom u k smno očku dktat Go šau motn zastavc Oa ct Nada Vna ust ču sa 149 stan ov kn 151

KUSTAL

I lUT

SV

ftT

j sdo napolj  dvoršt občno zaposln oko pa- jnata  učnka. Usrd l t gngul kojom j bo okržn počo b da m dktra n okvajuć n za trntak oko tog šta ć da kaž. Onda b prstao da dktra sv vrm nastavljajć sa svojm poslom d ok ja n zapšm ono što j rkao. Kad bh završo vkno bh m da sam gotov. O b prkno razgovor sa jdma koj s došl da ga vd  bz paz počo b da dktra sdć rdov ponkad u proz a ponkad  sthovma Njdnom nj morao da ta: Gd sam ono bo?  " d sam st ao?" l nšto slčno. Naprotv čsto sam ja morao a ga zamolm da ponov nšto što j rkao a ja zaboravo. Tako smo radl nkoko dana  dok sa m psao bo sam  bđn da ono što d iktra nkad kako nć moć da s skop. A svak noć bh odlazo  svoj sob  čtao zapsano  uvk bh vdo da la stvar tče  potpnom kontntt baš kao  savršno osmšjn  napsan ntlktuan tkst; stvar pravo s tako

angćb Dor.

Autoov lavn učtl, masto Đanub o s d u oađnom dvotu svo ku u u I stočnom Tbtu čkau acnt  ostoc buč  u odu aka  na vc oko vata nos tradconaln mon ol dalo naavno od t lmnth mtaa smbol ona Na stolu sd na naa s ksc sa lkovma kačca a doan kova  čna a kov Ia na s dsn stan su dva daka sa lkovma a a nh ko oton oo momo da vdmo autoa ko sd za stolom u k smno očku dktat Go šau motn zastavc Oa ct Nada Vna ust ču sa 149 stan ov kn

1 56

151

SA I T SEOSn

T

uvk manistuju "gongtri" trm uma. Za sdćih nkoiko ndja zavšii smo jdan viki tom radći a taj način a kasij sam vido nkih dvadst takvih tomova ko j Đangćub Dord na sičan način diktao dugim učicima

Sv  asa sisi i ima sai d daa pi is i as va sva dici i i aa Ipa sm pi aivsi aa asava da aiva da asaa a ipa  a sv  psi a  pa d sampid pp dvsv

12



sva ut d

Pt



Taa mpa dpa

ćPA: NAANJE IL SA

Posdnji od tri vida puta j Ćodpa što znači "ponašanj" ii "stav" i to j voma začajan vid Dzogćna jr s na taj način praka unosi u svakod nvi život tako da nma pdvojnosti zmdu praks i svih datnosti u kojima učstvujm Sv dok n budmo u stanju da živim u ktmpaciji u saju samosavršnstva u kom s kačno osobadamo kao kad s zmija raspić, nophodno j da sa svsošću vadamo svojim ponašajm i vžbamo s da n odu tamo ć smo vidi da j prisustvo svssti jdna od pt sposobnosti nophdih za praktikovaj Dzogća; stvarno moramo u svakom trutku da budmo prisutni i sabrani Praktičar Dzogćna mož u svakodnvnom životu da koristi to prisustvo svsnosti tako da i on što b iač bio "otrov" duaističkog iskusva postan put z ostajanj u kontmpaciji i izazak iz duazma. Kao št s tkuća voda zamrzava u rsti d i sobodan tok prvobitn nrgij usd datnosti usovjnih uzroka i posdica unkcioisanjm karm pojdinca očvršćava u naizgd konkrtan matrijai svt. "iko savršnstvo" praktičrvog stava Ćodpa omogućuj savadavanj karmičkih uzroka tak da s priikom astanka s amoosobadaju. 3

SA I T SEOSn

T

uvk manistuju "gongtri" trm uma. Za sdćih nkoiko ndja zavšii smo jdan viki tom radći a taj način a kasij sam vido nkih dvadst takvih tomova ko j Đangćub Dord na sičan način diktao dugim učicima

Sv  asa sisi i ima sai d daa pi is i as va sva dici i i aa Ipa sm pi aivsi aa asava da aiva da asaa a ipa  a sv  psi a  pa d sampid pp dvsv

12



sva ut d

Pt



Taa mpa dpa

ćPA: NAANJE IL SA

Posdnji od tri vida puta j Ćodpa što znači "ponašanj" ii "stav" i to j voma začajan vid Dzogćna jr s na taj način praka unosi u svakod nvi život tako da nma pdvojnosti zmdu praks i svih datnosti u kojima učstvujm Sv dok n budmo u stanju da živim u ktmpaciji u saju samosavršnstva u kom s kačno osobadamo kao kad s zmija raspić, nophodno j da sa svsošću vadamo svojim ponašajm i vžbamo s da n odu tamo ć smo vidi da j prisustvo svssti jdna od pt sposobnosti nophdih za praktikovaj Dzogća; stvarno moramo u svakom trutku da budmo prisutni i sabrani Praktičar Dzogćna mož u svakodnvnom životu da koristi to prisustvo svsnosti tako da i on što b iač bio "otrov" duaističkog iskusva postan put z ostajanj u kontmpaciji i izazak iz duazma. Kao št s tkuća voda zamrzava u rsti d i sobodan tok prvobitn nrgij usd datnosti usovjnih uzroka i posdica unkcioisanjm karm pojdinca očvršćava u naizgd konkrtan matrijai svt. "iko savršnstvo" praktičrvog stava Ćodpa omogućuj savadavanj karmičkih uzroka tak da s priikom astanka s amoosobadaju. 3

AL



T

 SS

molm  njju đrajogne Bl je vrlo r uope ne bl pon  žvel je ve od pedee godna u m loj kuć u popunom mrku radeć prku ponu po menu Jnghg koj omogućva nekome ko je već poobn da one u nju konemplaje d je produž do popunog ovarenj rvjnjem unurnje lumnono  vonrske jnoće Kd am go do ju Khdrne kuće polo m je jno da on vd u mraku o ko o vd n velo Md je njen lug bog mene upalo nek olko pueh lmp bo m ven d ju Khadr lmpe nu ble porebne. Pod velqću lamp vdeo am re ove upečljve re žene Dug koa koja je pdl do pod p upleen u ve bl je ed do pod rmen  odande do krjeva bl je a. Blo je jno da nkd nje ekla kou ju Khdro je u počeku odbjla d m d njju  koju am amolo govoreć da je on amo romn ra koja ne n na  učnjm al pk je predložla dau noć provedemo u oru u bln Te noć njl je povoljn n u kome ju je njen učelj ngovro d m da nju uju je poll lugu da mojoj mj  er donee doručk  mene je povl d dem d e  njom vdm. Tokom ledećh nekolko nede prenel m je velk broj učenj uključjuć  komplenu prku Jnghg ju Khadro maram  jednog od vojh glavnih učelj. Dok am bo  njom poavljao amjoj p anj  odgovrjuć n njh prčl m je prču o vom žvou koju am kanje po ko Ćodp l ponnje prkč Dogćen nč da prkčr oane pruan u veno u vakom renuku  ne dovoljava umu d lu ledeć ok ml o prolo da brne o adnjo l d planra bu dućno. Ne nč da ne plniramo ojemo ven ekundarnh urok koj e pojavljuju  prem njm e 5

odnomo be nervoe  rlku od o lavnog Meea nerećnog junka benke nrodne prče koja odlčno luruje neo o e verovno može dogod kada nmo prun. Prč kaže d je jednom bo ko rom čovek da je jedno mogo d ard neo  jelo ako o je o od vr do vr moleć malo bogje ljude da mu daju mlo evlj Jednog dn omehnul mu e reć dobo je mnogo rnevlj  vro e kuć rećan. Kuća mu je a bl vrlo ml  poo je u njoj blo mnogo mev odlučo je d voje drgoeno rneve v u džak koj je konopem ok čo o krovnu gredu d g mev ne dohvae Zm je legao pod džak poo je u njegovoj kuć blo ako mlo me Nje odmh mogo d p p je poče d kroj plnove. Pomlo je u eb Neću d pojedem ve rnevlje  džka neo ću da čuvam a eme pod ću ga  onda će r jo rnevlja. Za godnu dn mću dee džkov  ledeće godne mću onu džkov.  I navo je d planr kko će vke godne ma ve ve džkov ve dok e ne oboga  ond je pom lo "Neću vše mort da žvm u ovoj kolbc sagrdću paltu  mću sluge d vode rčuna o men. Nć ću lepu ženu,  ond ć emo nrvno, mt decu Sguran sam da ćemo prvo dobt sn l kakvo me da mu damo? " I ležo je tmo pokušvajuć da s msl me z budućeg sn. I zmslo je mnoga me n, l njedno ga nje zdovoljlo Končno, n crnom nebu izašo je

sjjn mesec,  čm ga je vdeo uzvknuo je : Tako je Zvću g a Slavn Mesec! ", l uprvo u tom trenutku miš koj je grcko konopac kojm je džk zevlj bo obešen za gredu znd njeg, končno je progrzo konopc, džk je po siromhu n glvu i istog trena

g ubo, tko d se njedn od njegovh rzrđenh pla nov nd nje ostvaro. Žveć u snovma o budućnost, zmkl mu se čak  sdšnjost.

57

AL



T

 SS

molm  njju đrajogne Bl je vrlo r uope ne bl pon  žvel je ve od pedee godna u m loj kuć u popunom mrku radeć prku ponu po menu Jnghg koj omogućva nekome ko je već poobn da one u nju konemplaje d je produž do popunog ovarenj rvjnjem unurnje lumnono  vonrske jnoće Kd am go do ju Khdrne kuće polo m je jno da on vd u mraku o ko o vd n velo Md je njen lug bog mene upalo nek olko pueh lmp bo m ven d ju Khadr lmpe nu ble porebne. Pod velqću lamp vdeo am re ove upečljve re žene Dug koa koja je pdl do pod p upleen u ve bl je ed do pod rmen  odande do krjeva bl je a. Blo je jno da nkd nje ekla kou ju Khdro je u počeku odbjla d m d njju  koju am amolo govoreć da je on amo romn ra koja ne n na  učnjm al pk je predložla dau noć provedemo u oru u bln Te noć njl je povoljn n u kome ju je njen učelj ngovro d m da nju uju je poll lugu da mojoj mj  er donee doručk  mene je povl d dem d e  njom vdm. Tokom ledećh nekolko nede prenel m je velk broj učenj uključjuć  komplenu prku Jnghg ju Khadro maram  jednog od vojh glavnih učelj. Dok am bo  njom poavljao amjoj p anj  odgovrjuć n njh prčl m je prču o vom žvou koju am kanje po ko Ćodp l ponnje prkč Dogćen nč da prkčr oane pruan u veno u vakom renuku  ne dovoljava umu d lu ledeć ok ml o prolo da brne o adnjo l d planra bu dućno. Ne nč da ne plniramo ojemo ven ekundarnh urok koj e pojavljuju  prem njm e

odnomo be nervoe  rlku od o lavnog Meea nerećnog junka benke nrodne prče koja odlčno luruje neo o e verovno može dogod kada nmo prun. Prč kaže d je jednom bo ko rom čovek da je jedno mogo d ard neo  jelo ako o je o od vr do vr moleć malo bogje ljude da mu daju mlo evlj Jednog dn omehnul mu e reć dobo je mnogo rnevlj  vro e kuć rećan. Kuća mu je a bl vrlo ml  poo je u njoj blo mnogo mev odlučo je d voje drgoeno rneve v u džak koj je konopem ok čo o krovnu gredu d g mev ne dohvae Zm je legao pod džak poo je u njegovoj kuć blo ako mlo me Nje odmh mogo d p p je poče d kroj plnove. Pomlo je u eb Neću d pojedem ve rnevlje  džka neo ću da čuvam a eme pod ću ga  onda će r jo rnevlja. Za godnu dn mću dee džkov  ledeće godne mću onu džkov.  I navo je d planr kko će vke godne ma ve ve džkov ve dok e ne oboga  ond je pom lo "Neću vše mort da žvm u ovoj kolbc sagrdću paltu  mću sluge d vode rčuna o men. Nć ću lepu ženu,  ond ć emo nrvno, mt decu Sguran sam da ćemo prvo dobt sn l kakvo me da mu damo? " I ležo je tmo pokušvajuć da s msl me z budućeg sn. I zmslo je mnoga me n, l njedno ga nje zdovoljlo Končno, n crnom nebu izašo je

sjjn mesec,  čm ga je vdeo uzvknuo je : Tako je Zvću g a Slavn Mesec! ", l uprvo u tom trenutku miš koj je grcko konopac kojm je džk zevlj bo obešen za gredu znd njeg, končno je progrzo konopc, džk je po siromhu n glvu i istog trena

g ubo, tko d se njedn od njegovh rzrđenh pla nov nd nje ostvaro. Žveć u snovma o budućnost, zmkl mu se čak  sdšnjost.

57

5

W f.VJ V

p Ao e aea doba, Pu  Plod će b dob Ao e aea loša, Pu  Plod će b loš Pošo se ao zas od dobe aee, ue bud usee a egoa e aog pozog dšeog saa

Se Meše

Đe ipa

{

Ganć

Osoa Pu Plod

PLD, ili OSVARENJE

Podele učea Dzogćea posoe sao u clu oašaaa Posa osae zač uč sa oo šo e aše sae od saog počea, a o e ž osoa Osaee e poebo osusa To e aše eeo sae od saog počea Naočo  Dzogćeu, pošo o e pose pe eod, pu pao služ da bso l u pobo sae, oe e  osoa  plod Zbog oga Gal, sbol pobe eege o e osob sbol učea Dzogćea, a  dela oi 158

Đl Šal i Ranl

Đl

su ao ue da če eelo edso Možeo aso de da Gal, l "Toča ados", odažaa edso  eđuzasos s o gupa Dzogćea, al ožda aodeđee poazue eđusobu zasos osoe, pua  ploda A pošo e Dzogće, Velo Sašeso, sušs saosašeo edso po bg saa, oo podo zaea edose sbol o će ga pedsala  Tao pu e ošo azdoe od ploda eć e podublae pocesa saooslobađaa, se do se e dosge osoa oa e posoala od počea,  doszae e osoe e plod Ode se os beasa eč seua, šo zač "peša" žeć obč žoo, ešao oeplac sa sao delaošću U Dzogćeu ea ša da se poe, ea specale odeće ou bso osl,  spola s ea ša de Nea ača da zao da l eo sao paue l e Pasa apsoluo e zas od spole oe A pcp e u oe da se se u ela oolosa ože ues u pasu  egsa To aao zač da a oeplaca oa b pecza, ače se e b alo ša poeša,  a o se sl u dugo od T Pcpa Gaab Dođa, o glas "e osa u su" Nea sue ša e oeplaca, o e pecizo a se azau  sposobos: Đedol, šadol  agdol Dol  sa  slučaa zač "Oslobođee", ao  u aslou slaog Bado Todola, šo se peod ao "Oslobađ ae pue slšaa u sau Badoa", al e u daaše ee pozae pod asloo belanska kga mrtvih. Kod pog, đedola, poces sao oslobađaa oš ue e aa sposobos edol zač: "posaao oo se oslobađa",  ao pe se uza osa oa spaaa ada  a u sa suce Al u oo slučau ad ažeo suce, pod  se e sl da e u Dzogćeu poeba ea sa poooa da bo deloal a oo dualza Ra d se sao o oe da ue sou sesos odžaao  15

W f.VJ V

p Ao e aea doba, Pu  Plod će b dob Ao e aea loša, Pu  Plod će b loš Pošo se ao zas od dobe aee, ue bud usee a egoa e aog pozog dšeog saa

Se Meše

Đe ipa

{

Ganć

Osoa Pu Plod

PLD, ili OSVARENJE

Podele učea Dzogćea posoe sao u clu oašaaa Posa osae zač uč sa oo šo e aše sae od saog počea, a o e ž osoa Osaee e poebo osusa To e aše eeo sae od saog počea Naočo  Dzogćeu, pošo o e pose pe eod, pu pao služ da bso l u pobo sae, oe e  osoa  plod Zbog oga Gal, sbol pobe eege o e osob sbol učea Dzogćea, a  dela oi 158

Đl Šal i Ranl

Đl

su ao ue da če eelo edso Možeo aso de da Gal, l "Toča ados", odažaa edso  eđuzasos s o gupa Dzogćea, al ožda aodeđee poazue eđusobu zasos osoe, pua  ploda A pošo e Dzogće, Velo Sašeso, sušs saosašeo edso po bg saa, oo podo zaea edose sbol o će ga pedsala  Tao pu e ošo azdoe od ploda eć e podublae pocesa saooslobađaa, se do se e dosge osoa oa e posoala od počea,  doszae e osoe e plod Ode se os beasa eč seua, šo zač "peša" žeć obč žoo, ešao oeplac sa sao delaošću U Dzogćeu ea ša da se poe, ea specale odeće ou bso osl,  spola s ea ša de Nea ača da zao da l eo sao paue l e Pasa apsoluo e zas od spole oe A pcp e u oe da se se u ela oolosa ože ues u pasu  egsa To aao zač da a oeplaca oa b pecza, ače se e b alo ša poeša,  a o se sl u dugo od T Pcpa Gaab Dođa, o glas "e osa u su" Nea sue ša e oeplaca, o e pecizo a se azau  sposobos: Đedol, šadol  agdol Dol  sa  slučaa zač "Oslobođee", ao  u aslou slaog Bado Todola, šo se peod ao "Oslobađ ae pue slšaa u sau Badoa", al e u daaše ee pozae pod asloo belanska kga mrtvih. Kod pog, đedola, poces sao oslobađaa oš ue e aa sposobos edol zač: "posaao oo se oslobađa",  ao pe se uza osa oa spaaa ada  a u sa suce Al u oo slučau ad ažeo suce, pod  se e sl da e u Dzogćeu poeba ea sa poooa da bo deloal a oo dualza Ra d se sao o oe da ue sou sesos odžaao  15

P

AL  T TS

 viđenem kako misli nastau kao talasi, i kako naša čula nkcionišu u odnosu pema oseau sebe. Sam Buda Šakamuni e ekao:

Pt noše

Ulazak u konte mplacju na onoliko  vemena koliko e potebno mav da pee p ut od vha do koena nosa, donosi više napetka ka ostvaenu nego ceo život poveden u sakuplanu dobih dela (vlina). ošto smo napedovali u paksi, sve misli, zapavo i svi osećai svih čula oslobađau se sami od sebe as �a . se p vid dal ma, i tada putem ponovnog sednena subekta  obJekta kod paktičaa mogu da se manifestuu ngoe, pet viših svesnosti Nih same ne teba tažiti Koz napedak u paksi, nastau kao spoedni poizvod pakse, i ne teba ih uzimati za kane cileve pakse vo imamo ngonše očiu, ili viziu. Zove se "stva o znane očiu božanstava", pošto obično mislimo da su božanstva bia koa imau veću sposobnost od nas. To znači da azviemo na pime sposobnost da vidimo stvai bez obzia na azdalinu Možemo čak videti stvai koe se nalaze iza dugih pedmeta koi se nalaze u nomalno" vizii. Zatim, u vezi sa sluhom postoi slična sposobnos - "stvano znane sluha", ili "slušane ušima božan stava". U stanu smo da čuemo sve zvke, bez obzia na udalenost, bilo da su glasni ili tihi, i tako dae Teća sposobnost e znane uma dugih ludi; dr gim ečima, sposobnost čitana misli. Osobu čin telo, glas i um Očima vidimo uglavnom izički oblik ili telo, dok e sposobnost slušana povezana sa glasom, ene giom, zkom. Telo i glas su konketnii od uma, pae lakše dobiti sposobnost u vezi sa nima Vlo e teško tačno znati ili shvatiti šta neka osoba misli Može da se poavi ta sposobnost



 





ostoi pilično duhovita piča o asnoći masto Đangćub Doa, koa lepo ilustue takve sposobnosti. Kao što sam već ekao, Đangub Doe e adio kao dokto, i kada e uspešno izlečio izvesnog bogatog pacjenta koi e živeo na nekoliko dana putovana, ta pacjen e odlučio u znak zahvalnosti da pošale slugu sa poklonom za mastoa Sluga e ahao kona, noseći poklon zamotan u paketu i vezan kanapom unuta e bilo puno manih paketa čaa. Sluga e ahao čitav dan kada se za'tavio da penoi, na dva dana ahana od Đangćub Doevog doma, pomslio e da mastou nee aliti nekoliko paketa čaa. Izadio e nož, asekao paket i izvadio teinu č aa Onda e ponovo zapečatio i zavezao smaneni paket, tako da izgleda savšeno, kao da nie ni oaan. D va dana kasnije, bio sam u kući Đan g ub Dorđa kada je majstor izn enada zamolio svoju žen u da mu pripremi jelo za nekoga ko treba da stign e. U Đang ćub Dorđvoj zajednici s vi smo bili n avikli na dog aaje koji bi drg de izgledali čudn i, i tako je majstorova žena bez pitanja počela da spremajelo. Muž juje zamolio da jelo svečano postavi, sa s vim potrebnim tanjirima, ali je  izričito iistirao da n e bude n ijedn og noža. Najčudnije je bilo to da se ni za koga je postavljalo da jede posebn o, osim ako je očkivan i posetilac bio u važena

osoba Kada e sluga glasnik konačno stigao, pažlivo sam motio da vidim šta će se dogoditi ozdavio e ma stoa sa velikim poštovanem, dao mu zapečaeni pa ket i izazio zahvalnost svog gospodaa koi e bio izlečen I Đangub Doe se nemu zahvalio, spustio paket, ekao da e ga kasnie otvoiti i pitao gasnika da li e gladan. Kad e sluga ekao da este, postavleno e elo koe e spemen o za nega Obok e bio obilnii nego što e bilo uobičaeno kod nas, i sastoao se od nekoliko vta ela, koa e glasnik sa zadovolstvomeo. Tada e stigao do mesa, alie pimetio da na stolu nema 3

P

AL  T TS

 viđenem kako misli nastau kao talasi, i kako naša čula nkcionišu u odnosu pema oseau sebe. Sam Buda Šakamuni e ekao:

Pt noše

Ulazak u konte mplacju na onoliko  vemena koliko e potebno mav da pee p ut od vha do koena nosa, donosi više napetka ka ostvaenu nego ceo život poveden u sakuplanu dobih dela (vlina). ošto smo napedovali u paksi, sve misli, zapavo i svi osećai svih čula oslobađau se sami od sebe as �a . se p vid dal ma, i tada putem ponovnog sednena subekta  obJekta kod paktičaa mogu da se manifestuu ngoe, pet viših svesnosti Nih same ne teba tažiti Koz napedak u paksi, nastau kao spoedni poizvod pakse, i ne teba ih uzimati za kane cileve pakse vo imamo ngonše očiu, ili viziu. Zove se "stva o znane očiu božanstava", pošto obično mislimo da su božanstva bia koa imau veću sposobnost od nas. To znači da azviemo na pime sposobnost da vidimo stvai bez obzia na azdalinu Možemo čak videti stvai koe se nalaze iza dugih pedmeta koi se nalaze u nomalno" vizii. Zatim, u vezi sa sluhom postoi slična sposobnos - "stvano znane sluha", ili "slušane ušima božan stava". U stanu smo da čuemo sve zvke, bez obzia na udalenost, bilo da su glasni ili tihi, i tako dae Teća sposobnost e znane uma dugih ludi; dr gim ečima, sposobnost čitana misli. Osobu čin telo, glas i um Očima vidimo uglavnom izički oblik ili telo, dok e sposobnost slušana povezana sa glasom, ene giom, zkom. Telo i glas su konketnii od uma, pae lakše dobiti sposobnost u vezi sa nima Vlo e teško tačno znati ili shvatiti šta neka osoba misli Može da se poavi ta sposobnost



 





ostoi pilično duhovita piča o asnoći masto Đangćub Doa, koa lepo ilustue takve sposobnosti. Kao što sam već ekao, Đangub Doe e adio kao dokto, i kada e uspešno izlečio izvesnog bogatog pacjenta koi e živeo na nekoliko dana putovana, ta pacjen e odlučio u znak zahvalnosti da pošale slugu sa poklonom za mastoa Sluga e ahao kona, noseći poklon zamotan u paketu i vezan kanapom unuta e bilo puno manih paketa čaa. Sluga e ahao čitav dan kada se za'tavio da penoi, na dva dana ahana od Đangćub Doevog doma, pomslio e da mastou nee aliti nekoliko paketa čaa. Izadio e nož, asekao paket i izvadio teinu č aa Onda e ponovo zapečatio i zavezao smaneni paket, tako da izgleda savšeno, kao da nie ni oaan. D va dana kasnije, bio sam u kući Đan g ub Dorđa kada je majstor izn enada zamolio svoju žen u da mu pripremi jelo za nekoga ko treba da stign e. U Đang ćub Dorđvoj zajednici s vi smo bili n avikli na dog aaje koji bi drg de izgledali čudn i, i tako je majstorova žena bez pitanja počela da spremajelo. Muž juje zamolio da jelo svečano postavi, sa s vim potrebnim tanjirima, ali je  izričito iistirao da n e bude n ijedn og noža. Najčudnije je bilo to da se ni za koga je postavljalo da jede posebn o, osim ako je očkivan i posetilac bio u važena

osoba Kada e sluga glasnik konačno stigao, pažlivo sam motio da vidim šta će se dogoditi ozdavio e ma stoa sa velikim poštovanem, dao mu zapečaeni pa ket i izazio zahvalnost svog gospodaa koi e bio izlečen I Đangub Doe se nemu zahvalio, spustio paket, ekao da e ga kasnie otvoiti i pitao gasnika da li e gladan. Kad e sluga ekao da este, postavleno e elo koe e spemen o za nega Obok e bio obilnii nego što e bilo uobičaeno kod nas, i sastoao se od nekoliko vta ela, koa e glasnik sa zadovolstvomeo. Tada e stigao do mesa, alie pimetio da na stolu nema 3

pWD

JSAL I / SVEOST

poavama stvarnost  sveznaućom savršenom mudrošću u svm sposobnostma Al, sutre obašnavau da nhove metode zahtevau mnogo kalp, l eona, da b se dostglo to stane;  mada su metod nžh tantr brž,  on zahtevau mnogo žvota Vše tantre  Dzogćen osposoblavau nas da d�stgnemo potpuno ostvarene tokom ednog žvota, a su metode Dzogćena drektnje čak i od metoda  všh tan tr. Ostvarene vza Longdea, l praksa Togala - kraneg, tanog učena Dzogćena omogućuu praktčar da brzo razreš čvorove us lovenog postoana,  kao funkca potpunog ostvarena do koga se tako stže, Zčko telo se rastvara u suštnu elemenata, a to e svetlost Da b se postglo to ostvarene, "Semn" (Semnd), što znač "prroda uma", koa se takođe nazva  "unu trašnng", ntegrše se sa "Ćon" (s nd), što znač "stane postoana", a nazva se  "spolašn ng" To što se  edno  drugo zovu "ng" (što znač "prostor", na sanskrtu dhatu), pokazue da od početka mau stu prrodu To ne znač da se postoane ponštava, nego da sa stanovšta Dzogćena može uvek da se kaže da e poednac sredšte unveuma, u smslu da e poed nac kao mkrokosos savršen odraz unverzuma kao makrokosmosa Suštska prroda ednog e suštnska prroda drugog Kada ostvarmo sebe, ostvaremo suštnsku prrodu unverzuma Postoane dvostva e samo luza  kada se luza raščni, shvata se l ostva ru prvobtno edstvo sopstvene prrode  prrode veuma Integracjom unutrašneg nga  spola šeg nga manfestuemo telo od svetlost Ako su ostalh pet ngonšea bl znac razvana na putu, ovo e konačno plod   Đalu (na tbetanskom), l telo od svetlost ostva reno praktkovanem ogćena razlkue se od "ulu", "mačkog", "luzoog" tela ostvarenog praktkovan em vh tantr Gulu zavs od suptlne prane poed _

Unutašn ng  spolaš ng

Telo od svetlost

nca,  tako pošto se u Dzog ćnu prana u vek smatra relat vnom dmenzom, ulu ne potpuno ost varene Đalu telo od s vetlost, e omle  metod ostvarena ko su manfesto val mastor long dea  menng ag dea , sa  vrlo kratkm prekdma t loz, neprekdno se manfestovao s ve do današnjeg dana Učtelj majstora Đang ćub Drđa dostg ao e ta nivo ost varena Đang ćub Dorđe je bo prsutan, pa znam da to nije samo baka Mastor m e isprčao kako e neg o v učtel Njala Pema Dudul sakupo s ve s voje učnke,  one koj su stano val daleko  one ko su bl u blizni,  rkao m da hoć da m prenese neka učenja koja m do tada n  je dao u celn Preneo me ta učna, a zatm su duže od nedelu dana zaedno praktko val Gana Puu. Gana Pua e zvtan načn za odstran vane poremećaa zmeu majstora  učenka  među  čencma. Zatm, na kraju te nedelje, ala Pema D udul je obja vo da muje vreme da umre  daje to naumo dauči u blzn, na iz vesnoj plann Učenc su g a moll da ne umre, al rekao je da je došlo  vreme  da se tu nšta ne može učnt Tako su g a s v otpratl u planinu, do mesta g de je podg ao mal šator Onda je rekao učenicima da potpuno ušju šator, zatvori g a unutra,  zamolo da g a sedam dana puste na mir.

Učenc su se spustli n planinu  ulog orl se čekajuć da prode sedam dana, a za to vreme puno je padala k�a  blo je mnog o duga na nebu Onda su se" pono vo popel  otvorl šator koj je bo zaš ven kao što su g a osta vl Unutra su našl jedno majstoro vu odeću, kosu  nokte Noso je odeću laka,  ostala je u hrp tamo gde je sedeo, a kaš je još u vek bo za vezan po sredn Osta vo je odeću kao zmja koja se iz vukla z kŠljce. Moj učte je bo prsutan  isprčao m je tu prču,  zato znam da je stnta  da je takvo ostvarenje m oguć. Znam mnog o tak vhprča, ali ujak Tog den sprčao m je jednu posebno zanmlj vu prču Godne 1952. u  67

1 66

pWD

JSAL I / SVEOST

poavama stvarnost  sveznaućom savršenom mudrošću u svm sposobnostma Al, sutre obašnavau da nhove metode zahtevau mnogo kalp, l eona, da b se dostglo to stane;  mada su metod nžh tantr brž,  on zahtevau mnogo žvota Vše tantre  Dzogćen osposoblavau nas da d�stgnemo potpuno ostvarene tokom ednog žvota, a su metode Dzogćena drektnje čak i od metoda  všh tan tr. Ostvarene vza Longdea, l praksa Togala - kraneg, tanog učena Dzogćena omogućuu praktčar da brzo razreš čvorove us lovenog postoana,  kao funkca potpunog ostvarena do koga se tako stže, Zčko telo se rastvara u suštnu elemenata, a to e svetlost Da b se postglo to ostvarene, "Semn" (Semnd), što znač "prroda uma", koa se takođe nazva  "unu trašnng", ntegrše se sa "Ćon" (s nd), što znač "stane postoana", a nazva se  "spolašn ng" To što se  edno  drugo zovu "ng" (što znač "prostor", na sanskrtu dhatu), pokazue da od početka mau stu prrodu To ne znač da se postoane ponštava, nego da sa stanovšta Dzogćena može uvek da se kaže da e poednac sredšte unveuma, u smslu da e poed nac kao mkrokosos savršen odraz unverzuma kao makrokosmosa Suštska prroda ednog e suštnska prroda drugog Kada ostvarmo sebe, ostvaremo suštnsku prrodu unverzuma Postoane dvostva e samo luza  kada se luza raščni, shvata se l ostva ru prvobtno edstvo sopstvene prrode  prrode veuma Integracjom unutrašneg nga  spola šeg nga manfestuemo telo od svetlost Ako su ostalh pet ngonšea bl znac razvana na putu, ovo e konačno plod   Đalu (na tbetanskom), l telo od svetlost ostva reno praktkovanem ogćena razlkue se od "ulu", "mačkog", "luzoog" tela ostvarenog praktkovan em vh tantr Gulu zavs od suptlne prane poed _

Unutašn ng  spolaš ng

Telo od svetlost

nca,  tako pošto se u Dzog ćnu prana u vek smatra relat vnom dmenzom, ulu ne potpuno ost varene Đalu telo od s vetlost, e omle  metod ostvarena ko su manfesto val mastor long dea  menng ag dea , sa  vrlo kratkm prekdma t loz, neprekdno se manfestovao s ve do današnjeg dana Učtelj majstora Đang ćub Drđa dostg ao e ta nivo ost varena Đang ćub Dorđe je bo prsutan, pa znam da to nije samo baka Mastor m e isprčao kako e neg o v učtel Njala Pema Dudul sakupo s ve s voje učnke,  one koj su stano val daleko  one ko su bl u blizni,  rkao m da hoć da m prenese neka učenja koja m do tada n  je dao u celn Preneo me ta učna, a zatm su duže od nedelu dana zaedno praktko val Gana Puu. Gana Pua e zvtan načn za odstran vane poremećaa zmeu majstora  učenka  među  čencma. Zatm, na kraju te nedelje, ala Pema D udul je obja vo da muje vreme da umre  daje to naumo dauči u blzn, na iz vesnoj plann Učenc su g a moll da ne umre, al rekao je da je došlo  vreme  da se tu nšta ne može učnt Tako su g a s v otpratl u planinu, do mesta g de je podg ao mal šator Onda je rekao učenicima da potpuno ušju šator, zatvori g a unutra,  zamolo da g a sedam dana puste na mir.

Učenc su se spustli n planinu  ulog orl se čekajuć da prode sedam dana, a za to vreme puno je padala k�a  blo je mnog o duga na nebu Onda su se" pono vo popel  otvorl šator koj je bo zaš ven kao što su g a osta vl Unutra su našl jedno majstoro vu odeću, kosu  nokte Noso je odeću laka,  ostala je u hrp tamo gde je sedeo, a kaš je još u vek bo za vezan po sredn Osta vo je odeću kao zmja koja se iz vukla z kŠljce. Moj učte je bo prsutan  isprčao m je tu prču,  zato znam da je stnta  da je takvo ostvarenje m oguć. Znam mnog o tak vhprča, ali ujak Tog den sprčao m je jednu posebno zanmlj vu prču Godne 1952. u  67

1 66

RAL   

o odnom aju žio j taa oji j u madoti nolo godina bio na ta ug ii pomoćni jd nog majtoa Dzogćna pa j naano uo noga unja Otata žiota poo j oma jdnotano daajući  lanjm manti u amnu. Žio j tao mnogo godina i no ga nij pimćiao niti u ga atal za patiaa Jdnog dana j objaio da ć uti za da dana i ao j da žli  oj tai da otai anatiu u om mu j žio in Manati j nadao azgaio noot da j taj o ao da oć da bud zaton na da dana da bi uo i pošto u i atili znaaj t ti mnogi judi u došli i cla ta j potala lii događaj. z li ana tia doši u pd tanici i buditii šoa pa a i lanoi in adinitacij oji u i u to  bii ojnii pona Tao j bio piutno mnogoljudi ada u otoii obu  ojo j taj čo bio zaton dam dana I idli u da o ni otaio to Otal u amo tn nitoć o  i noti. Moj uja jogi došao j u ou uću da m poti oda pošto  odoio o tom događaju i ad mi j piao o to oi u mu bi pun uza Rao j da j lia tagdija što nio od na nij imao doojno znanja da ppozna da j ta naizgd obina ooba oa j žila tao bzu na utai bio li patia �d oga mo mogli da pimio unja Tao toji ta a patiaima Dzogćna Spoja  nma šta idti. oto (184.g. potio a pa da odžim pdaanja i da patujm u Tou ompi planino anatiu bizu tibtan gan od Mont ta gd j admaabaa patoao i u p ćini Maatia gd u admaambaa i njgoa pat  na Mandaaa otaii pau dugog žiota. Tu a pimio t o tom šta  dogodio a ujaom· Togdno. Vt j dono jdan Tibtanacojij upa o tigao u Katandu iz Tibta gd j adio ao ladin lubn u poajini u ojoj j Togdn žio. zgda 1 

 da j pošto a naputio Tibt uja mnogo godina nataio da žii u oai oj pćin ali na aju u ga ao i nog dug in jogij natai da izađ iz pounoti to j bilo u piodu ultun olucij ada j  donn d t da u ta oob poatatoi adnia pošto dobijaju anu a n ad ao j iš ć od otali; taili u ga ao u ućni pio uto da ga uo a janim uđnjm i ozbiljnim ažnjaanj. Č oga am o u Katanduu pod nogi dugi obaza bio j zadun za daji nadzo nad Togdno om j dozolio da žii u dnoj ućici agađ noj na ano ou jdn obi n uć u glano gadu t poajin; uća j pi padala poodici Tibtanaca oja  binula za Togdna tao d aj mogao ao i anij d a žii u oai. ošto j anij oaj lužbni gaatoao za Togdna dozoii u u da od da žii u jdnoj izooanoj ući i jdan inoni ga j dono poćiao da poi ao j. Jdnog dana  ad j inoni tigao našao j za tonu uću Kada j upo da uđ našao j Togd noo tlo na auu za ditaciju ali to  upio do iin alog dtta inoni  pilino zabinuo ao tau ta da aopšti ptpotaljnia oji u inzi. lašio  da ć pomiiti da j na ni nain poogao Togdnu da pobgn pa j oda otišao da i obati šta  dogodio. Kad  noio dana anij atio do t izooan u u patnji iši i nonia poajin lad Togdnoo tlo j bilo pot puno ntalo Otai u amo oa i noti. Kada u ptpotaljni zauđno zatažili objašnjnj tibtani inoni ogao j amo da až d a j uo d a dni ligiji ttoi goo da jogiji otauju taozano to od tloti ali on nada nij oiao da ć idti tao nšto Događaj j tolio uticao na njga da j poo ozbijno da  intuj za duon tai i i u  pužila pilia pobgao j pš u pa 1



RAL   

da j pošto a naputio Tibt uja mnogo godina nataio da žii u oai oj pćin ali na aju u ga ao i nog dug in jogij natai da izađ iz pounoti to j bilo u piodu ultun olucij ada j  donn d t da u ta oob poatatoi adnia pošto dobijaju anu a n ad ao j iš ć od otali; taili u ga ao u ućni pio uto da ga uo a janim uđnjm i ozbiljnim ažnjaanj. Č oga am o u Katanduu pod nogi dugi obaza bio j zadun za daji nadzo nad Togdno om j dozolio da žii u dnoj ućici agađ noj na ano ou jdn obi n uć u glano gadu t poajin; uća j pi padala poodici Tibtanaca oja  binula za Togdna tao d aj mogao ao i anij d a žii u oai. ošto j anij oaj lužbni gaatoao za Togdna dozoii u u da od da žii u jdnoj izooanoj ući i jdan inoni ga j dono poćiao da poi ao j. Jdnog dana  ad j inoni tigao našao j za tonu uću Kada j upo da uđ našao j Togd noo tlo na auu za ditaciju ali to  upio do iin alog dtta inoni  pilino zabinuo ao tau ta da aopšti ptpotaljnia oji u inzi. lašio  da ć pomiiti da j na ni nain poogao Togdnu da pobgn pa j oda otišao da i obati šta  dogodio. Kad  noio dana anij atio do t izooan u u patnji iši i nonia poajin lad Togdnoo tlo j bilo pot puno ntalo Otai u amo oa i noti. Kada u ptpotaljni zauđno zatažili objašnjnj tibtani inoni ogao j amo da až d a j uo d a dni ligiji ttoi goo da jogiji otauju taozano to od tloti ali on nada nij oiao da ć idti tao nšto Događaj j tolio uticao na njga da j poo ozbijno da  intuj za duon tai i i u  pužila pilia pobgao j pš u pa

o odnom aju žio j taa oji j u madoti nolo godina bio na ta ug ii pomoćni jd nog majtoa Dzogćna pa j naano uo noga unja Otata žiota poo j oma jdnotano daajući  lanjm manti u amnu. Žio j tao mnogo godina i no ga nij pimćiao niti u ga atal za patiaa Jdnog dana j objaio da ć uti za da dana i ao j da žli  oj tai da otai anatiu u om mu j žio in Manati j nadao azgaio noot da j taj o ao da oć da bud zaton na da dana da bi uo i pošto u i atili znaaj t ti mnogi judi u došli i cla ta j potala lii događaj. z li ana tia doši u pd tanici i buditii šoa pa a i lanoi in adinitacij oji u i u to  bii ojnii pona Tao j bio piutno mnogoljudi ada u otoii obu  ojo j taj čo bio zaton dam dana I idli u da o ni otaio to Otal u amo tn nitoć o  i noti. Moj uja jogi došao j u ou uću da m poti oda pošto  odoio o tom događaju i ad mi j piao o to oi u mu bi pun uza Rao j da j lia tagdija što nio od na nij imao doojno znanja da ppozna da j ta naizgd obina ooba oa j žila tao bzu na utai bio li patia �d oga mo mogli da pimio unja Tao toji ta a patiaima Dzogćna Spoja  nma šta idti. oto (184.g. potio a pa da odžim pdaanja i da patujm u Tou ompi planino anatiu bizu tibtan gan od Mont ta gd j admaabaa patoao i u p ćini Maatia gd u admaambaa i njgoa pat  na Mandaaa otaii pau dugog žiota. Tu a pimio t o tom šta  dogodio a ujaom· Togdno. Vt j dono jdan Tibtanacojij upa o tigao u Katandu iz Tibta gd j adio ao ladin lubn u poajini u ojoj j Togdn žio. zgda

1

1 

kTAL  }T 

ut svetlosti

gde je osetio da bi mogao da bude sloboan da primi učenja i da praktikuje, i tamo sam ga sreo Duboko me se dojmio ujakovo osvarenje. Pošto sam znao da je u mladosti imao ozbiljnih pobema sa duševnom bolešću nisam očekivao da će toliko postići za života Na njegovom prieru vidimo da svaki pojeinac to može

PL

eliki rasfer

Praktičar koji usavrši i upotpun četvrti nvo vizij � Toala uopšte ne manifestuje smrt i tu transustncjaciju sprovodi dok praktično živi, bez ikakvh  toma fenomena telesne smrti, postepeno postaJuc nevidljiv nekome sa normalnom karmičkom vizijom Ta nivo ostvarenja zove se "veliki trans er:' i to osarenje manifestovai su Padmsabhava  yalamra.  Veiki transfer i telo od svetosti su u sušti t: edo što kod veikog transfera stižemo ranije. Ta va metoda osarenja predstavljaju osobenosti Dzogćena.

 

Obična bića ponovo se raaju bez mogućnosti iz bora karma ih usovljava da uzmu teo u skadu sa uzrocima koje su sakupii tokom bezbrojnih života.  druge strane, potpuno ostvareno biće sobodno je od cikusa uslovjenih uzroka i posedica Takvo biće može da manifestuje teo da bi pomoglo drgima Telo o svetlosti, ili svetlosno teo bića koje je osvario veliki transfer su pojave koje se mogu aktivno održati radi komunikacije sa onima koji imaju dovoljno razvijenu vidovnjačku jasnoću da mogu opaziti takvo teo Da bi pomoglo onima bez viovnjačke sposobnosti, ostv  reno bić može da se manifestuje u kokretnom fzičkom teu kao što su učinii na primer Garab Dore i Buda. Takva tea pripadaju Nianakaji na sanskritu kaja znači "telo" ii "dimezija" a rmanaje "manfestacija" Tako potpuno osvareno biće može da s  dlu! da manifestuje telo od svetlosti ili da se po sJJ  ponovo rodi u običnom fizičkom telu u boj mate jalnoj dimeziji, a da nije uslovjeno tam telom  delatnostima koje u tom telu upražnjava.

Da ponovo upotrebimo metaforu ogedaa, ovo

osarenje tea od svetlosti znači da više nismo u stanju odraza, već smo �li u stanje samog ogedaa, u prirodu i energiju ogledaa. Pošto znamo kako se energija manifestuje kao dang rolpa i cal, u stanju smo da potpuno

integrišeo svoju energiju, sve o nivoasamog materijanog postojanja To se postiže ili kroz vizije longdea koje n'taju 'Ied prakse etiri Da; ii putem praktik ovanja Četiri Svetosti koje dovode do pojave etiri Vizije Toala. Razvijaju se ugavnom kao i vizije ong-

ea Pa je "Vizija dharmate" (ili "suštine stvarnosti") a ruga je daje razvijanje prve. Treća je sazrevanje, a

tvrta je zavšetak postojanja. Ako smo za života uši u treći nivo tih viija -možemo da kažemo da smo "uši" ako imamo ivesne znake  koji to pokazuju - kada umremo, teo olako nestaje u svetost. Umesto da se na uobičajeni način  raščanjava na sastavne deove, rasvara se u suštinu eemenata, koja je svetlost. Proces

može potrajati uže od seam dana dok ne doe do toga Takvo ostvarenje postigli su majstori kao što je Garab Dore. S ve što ostane od tela su kosa i nokti, koji se smatraj za nečistoću Ostatak tea rasvara se

u suštinu eemenata. Za praktičara koji manifestuje to osvarenje ne može se uopšte reći a je "umro" u uobičajenommisu reči jer onjoš otaje aktivan kao princip bića, u telu o svetosti Aktivnost takvog bića usmerena je na pomagae drugia i takvo biće je stvao vidjivo nekome ko ia fizičko teo i dovojno sposobnosti da ga vidi. 

Nirmaakaa, ambhogakaa Dharmakaja



kTAL  }T 

ut svetlosti

gde je osetio da bi mogao da bude sloboan da primi učenja i da praktikuje, i tamo sam ga sreo Duboko me se dojmio ujakovo osvarenje. Pošto sam znao da je u mladosti imao ozbiljnih pobema sa duševnom bolešću nisam očekivao da će toliko postići za života Na njegovom prieru vidimo da svaki pojeinac to može

PL

eliki rasfer

Praktičar koji usavrši i upotpun četvrti nvo vizij � Toala uopšte ne manifestuje smrt i tu transustncjaciju sprovodi dok praktično živi, bez ikakvh  toma fenomena telesne smrti, postepeno postaJuc nevidljiv nekome sa normalnom karmičkom vizijom Ta nivo ostvarenja zove se "veliki trans er:' i to osarenje manifestovai su Padmsabhava  yalamra.  Veiki transfer i telo od svetosti su u sušti t: edo što kod veikog transfera stižemo ranije. Ta va metoda osarenja predstavljaju osobenosti Dzogćena.

 

Obična bića ponovo se raaju bez mogućnosti iz bora karma ih usovljava da uzmu teo u skadu sa uzrocima koje su sakupii tokom bezbrojnih života.  druge strane, potpuno ostvareno biće sobodno je od cikusa uslovjenih uzroka i posedica Takvo biće može da manifestuje teo da bi pomoglo drgima Telo o svetlosti, ili svetlosno teo bića koje je osvario veliki transfer su pojave koje se mogu aktivno održati radi komunikacije sa onima koji imaju dovoljno razvijenu vidovnjačku jasnoću da mogu opaziti takvo teo Da bi pomoglo onima bez viovnjačke sposobnosti, ostv  reno bić može da se manifestuje u kokretnom fzičkom teu kao što su učinii na primer Garab Dore i Buda. Takva tea pripadaju Nianakaji na sanskritu kaja znači "telo" ii "dimezija" a rmanaje "manfestacija" Tako potpuno osvareno biće može da s  dlu! da manifestuje telo od svetlosti ili da se po sJJ  ponovo rodi u običnom fizičkom telu u boj mate jalnoj dimeziji, a da nije uslovjeno tam telom  delatnostima koje u tom telu upražnjava.

Da ponovo upotrebimo metaforu ogedaa, ovo

osarenje tea od svetlosti znači da više nismo u stanju odraza, već smo �li u stanje samog ogedaa, u prirodu i energiju ogledaa. Pošto znamo kako se energija manifestuje kao dang rolpa i cal, u stanju smo da potpuno

integrišeo svoju energiju, sve o nivoasamog materijanog postojanja To se postiže ili kroz vizije longdea koje n'taju 'Ied prakse etiri Da; ii putem praktik ovanja Četiri Svetosti koje dovode do pojave etiri Vizije Toala. Razvijaju se ugavnom kao i vizije ong-

ea Pa je "Vizija dharmate" (ili "suštine stvarnosti") a ruga je daje razvijanje prve. Treća je sazrevanje, a

tvrta je zavšetak postojanja. Ako smo za života uši u treći nivo tih viija -možemo da kažemo da smo "uši" ako imamo ivesne znake  koji to pokazuju - kada umremo, teo olako nestaje u svetost. Umesto da se na uobičajeni način  raščanjava na sastavne deove, rasvara se u suštinu eemenata, koja je svetlost. Proces

može potrajati uže od seam dana dok ne doe do toga Takvo ostvarenje postigli su majstori kao što je Garab Dore. S ve što ostane od tela su kosa i nokti, koji se smatraj za nečistoću Ostatak tea rasvara se

u suštinu eemenata. Za praktičara koji manifestuje to osvarenje ne može se uopšte reći a je "umro" u uobičajenommisu reči jer onjoš otaje aktivan kao princip bića, u telu o svetosti Aktivnost takvog bića usmerena je na pomagae drugia i takvo biće je stvao vidjivo nekome ko ia fizičko teo i dovojno sposobnosti da ga vidi. 

KSA I f S OS

Sambhogakaja, ii "teo bogatva", je dimenzija uštie eemeata koji čie grubi materai vet, up tia dimezija vetoti koja e pojavjuje u obiju formi koje e mogu opaziti amo razvijajem vido vjačke pooboti i duševe jaoe. Potpuo otvareo bie može maifetovati formu Sambhogakaje u teu od vetoti. pravo kao š to u učevi zraci maifetaca i heretih oobia uca, i mudrot potpuo ova reog bia jete oo što predtavja to bie. Svaka forma Sambhogakaje je "peronifiaca" pricipa čite mudroti. Kao što uce ema ameru da pošaje voje zrake a eko određeo meto, ve od oobia meta zavii da i e primiti zrake, praktičar je taj koji mora da bude aktiva da bi opazio dimenziju Sambhogakaje i pritupio mudroti koju peroifije određea forma Sambhogakajeotvarajui tu dimenz vog potojaja. Mada poobot maifetovaja forme Sabho gakaje ii Nirmaakaje predtavja faetu potpuog oareja, takvo otvareje zači da mo zaši zva vih graica i vih formi. čiii mo očigedim to taje koje uvek jete i od amog početka je bio aše itiko taje i koje e nikada e može izgubiti mada je ikuvo (doživjaj) tog taja izgubjeo u iuziji duaizma. Potpuo otvareje zači da mo otvarii tovetot a krajjom oovom bia, Dharmakajom, teom itie", ii dimenzijom tvaroti kakva jete". pravo ova veprita praza matrica, ži, oova bia vakog pojedica, maifetuje e u bekoačo prožimajuem peu eergija uivezma u obiku Sambhogakaje i Nirmaakaje otvareog bia ii kao ograničei kavez karičke vizije  teo, ga i u  bia uhvaeog u duaizam koje voju eergu pogrešo matra za aizged zdvojei pojašji vet. (Kao što mo objaii u pogavju o dag, ropa i ca, a trai 10510 ). 172

Nirmaakaa, ambhogakaa Dharmakaja



p

Potpuo otvareje zači koači kraj izije, kraj patje prekidaje ažog krga ovjeog rađaja to je vitaje potpue obode, avršee mdroti, a jvišeg bekrajog bažetva.  potpuom otareju avadaa je mrt, prevaziđeo ceokupo dvojtvo, i poobot potaog pomagaja vim biima avršeo e ipojava a mogo ačia Rođenje u ljudskom telu je najpodobnije za rad na potpunom ostvarenju ; i da bismo zaista bili ljudi, da bismo ispunili svoju čovečnost. cilj nam mora biti takvo ostvarenje. I nače kao što je Bda rekao, provodimo život kao d te zaokupljeno igrom  kući koja će izgoreti do temelja. Za obično ljudsko biće smrt je stvarna i može doći bilo kad bez najave. Tragično je protraćiti dragoceno ljudsko rođenje u trivijalnm interesovanjima . Samo praksa vodi do ostvarenj a,  i samo sopstvenim ostvarenje m možemo konačno da pomognemo drugima, vodeći ih do postzanja istog tog stanja; svaka materijalna pomoć koju možemo da pružimo uvek je samo privremena Da bismo mogli pomoći d rg im a, moramo početi tako što ćemo pomoći sebi, ma kako to protivrečno zvučalo. Kad brojimo do milion, moramo početi od jedan; i sto tako da bismo pomogli društvu, moramo početi radeći na sebi. Svaki pojdinac m ora istinski d a p rihvati odgovornost prema samom sebi, a to s može učiniti samo tako što ćemo raditi na povećanju sopstvene svesnosti, da bismo bili potpuno svesni da bismo više vladali

obom. Promea u maom može da doee promeu u vekom uticaj bia koje apreduje ka oareju može da bude moa i a ivou uptiog dhovog ticaja i u kokretom uticaju a drštvo. Majtora Đagub Dorđa, a primer iu matrai majtorom zato što je bio zvaičo prizat kao reinkaraca Bio je običa ooba koja je edia ekoiko veikih majtora Dzogea i proveo je u raku oo što u g a aučii 

KSA I f S OS

Sambhogakaja, ii "teo bogatva", je dimenzija uštie eemeata koji čie grubi materai vet, up tia dimezija vetoti koja e pojavjuje u obiju formi koje e mogu opaziti amo razvijajem vido vjačke pooboti i duševe jaoe. Potpuo otvareo bie može maifetovati formu Sambhogakaje u teu od vetoti. pravo kao š to u učevi zraci maifetaca i heretih oobia uca, i mudrot potpuo ova reog bia jete oo što predtavja to bie. Svaka forma Sambhogakaje je "peronifiaca" pricipa čite mudroti. Kao što uce ema ameru da pošaje voje zrake a eko određeo meto, ve od oobia meta zavii da i e primiti zrake, praktičar je taj koji mora da bude aktiva da bi opazio dimenziju Sambhogakaje i pritupio mudroti koju peroifije određea forma Sambhogakajeotvarajui tu dimenz vog potojaja. Mada poobot maifetovaja forme Sabho gakaje ii Nirmaakaje predtavja faetu potpuog oareja, takvo otvareje zači da mo zaši zva vih graica i vih formi. čiii mo očigedim to taje koje uvek jete i od amog početka je bio aše itiko taje i koje e nikada e može izgubiti mada je ikuvo (doživjaj) tog taja izgubjeo u iuziji duaizma. Potpuo otvareje zači da mo otvarii tovetot a krajjom oovom bia, Dharmakajom, teom itie", ii dimenzijom tvaroti kakva jete". pravo ova veprita praza matrica, ži, oova bia vakog pojedica, maifetuje e u bekoačo prožimajuem peu eergija uivezma u obiku Sambhogakaje i Nirmaakaje otvareog bia ii kao ograničei kavez karičke vizije  teo, ga i u  bia uhvaeog u duaizam koje voju eergu pogrešo matra za aizged zdvojei pojašji vet. (Kao što mo objaii u pogavju o dag, ropa i ca, a trai 10510 ). 172

iAL i r SVEOST

Kroz moć prakse manifestovao je veliku jasnoću, pa je usle d njegovih osobina došlo do toga da ga sma raju za majstora. Tada su učenici počeli da se skupaju oko njega. Kao šo sam već pomenuo u drugim pričama, o n ne živeo u manastiru ve u običnoj kući a njegovi učenici, među kojima je bilo i monaha i laika, dolazili bi da žive oko njega i kako su godine prolazile, po stepeno su sagradi li kuće, sve dok oko njega nije izraslo selo prakičara Vrsta sela koja se u razvila zove se Gar", što znači privremeno ili sezonsko boravište nomada koji bilo kad mogu da krenu dalje, na primer kada je trava u om kraju popasena Kako je vreme proicalo svakakvi ljudi  mladi i sari b�gai i s iromašni  dolazili su da žive u Đangćub Dorđevom Ga Za one koji nisu imali sredstava za život svakog dana je bilo čorbe i skromne hrane koju· su dobijali besplatno a za o su plaćali ljudi koji su imali više nego što imje porebno Nadahnui majsorom, svi su prema svojim mogućnosima davali priloge za po trebe cele komune. Tako je praktičarima koji nisu imali sredtava omoguno da žive primaju učenja i prak tikuju u Garu ali svi koji su tamo živeli svakodnevno su radil i, učestvujući u teškom fizičkom poslu  obra đivali su zemlju sakupali bijke i pripremali lekove. Uticaj majstora širio se kroz ovu grupu pojedinaca sa različitim zanimanjima i dštvenim položajima i kako je napredovala svesnost svakog pojedinca razvila se neka va sa radnje kakva je u to vreme u Tibetu bila nepoznata Majstor nikada ne od lučio da tako reba da bude; kod svojih učenika pomagao je razvijanje svesnosti i i te svesnosti razvila se ova reakca na okolnosi i svakodnevne potrebe Sklop Gara bio je popuno ra zličit od feudalnog sis ema koji j uglavnom još uvek vladao u Tibetu Mnogo godina knije kineski putevi počeli su da prodiru u Tibe, i konačno su Kinezi stigli do ačke na kooj je bilo moguće izvesti takozvanu "Demokratsku 1 74

p

Potpuo otvareje zači koači kraj izije, kraj patje prekidaje ažog krga ovjeog rađaja to je vitaje potpue obode, avršee mdroti, a jvišeg bekrajog bažetva.  potpuom otareju avadaa je mrt, prevaziđeo ceokupo dvojtvo, i poobot potaog pomagaja vim biima avršeo e ipojava a mogo ačia Rođenje u ljudskom telu je najpodobnije za rad na potpunom ostvarenju ; i da bismo zaista bili ljudi, da bismo ispunili svoju čovečnost. cilj nam mora biti takvo ostvarenje. I nače kao što je Bda rekao, provodimo život kao d te zaokupljeno igrom  kući koja će izgoreti do temelja. Za obično ljudsko biće smrt je stvarna i može doći bilo kad bez najave. Tragično je protraćiti dragoceno ljudsko rođenje u trivijalnm interesovanjima . Samo praksa vodi do ostvarenj a,  i samo sopstvenim ostvarenje m možemo konačno da pomognemo drugima, vodeći ih do postzanja istog tog stanja; svaka materijalna pomoć koju možemo da pružimo uvek je samo privremena Da bismo mogli pomoći d rg im a, moramo početi tako što ćemo pomoći sebi, ma kako to protivrečno zvučalo. Kad brojimo do milion, moramo početi od jedan; i sto tako da bismo pomogli društvu, moramo početi radeći na sebi. Svaki pojdinac m ora istinski d a p rihvati odgovornost prema samom sebi, a to s može učiniti samo tako što ćemo raditi na povećanju sopstvene svesnosti, da bismo bili potpuno svesni da bismo više vladali

obom. Promea u maom može da doee promeu u vekom uticaj bia koje apreduje ka oareju može da bude moa i a ivou uptiog dhovog ticaja i u kokretom uticaju a drštvo. Majtora Đagub Dorđa, a primer iu matrai majtorom zato što je bio zvaičo prizat kao reinkaraca Bio je običa ooba koja je edia ekoiko veikih majtora Dzogea i proveo je u raku oo što u g a aučii 

pW agrau reformu" u predelu Đangćub Dorđevog Gara Knesk nkconeri  tbetansk čnovnc i kneske uprave oblazl su sva sela  manasre  vršl nspekcju u clju radkaln e reforme srukture th nstuc a   nj  hovog rada  vlasnšva Bo sa m u Đangćub Dorđevom Garu kad je stgla grupa akvh čnovnka  mogu reć da njhova poseta uopšte n ije bla prateljska već vrlo pomno spvanje koje je občno dovodlo do veoma drasčnh  korenh promena A dk su čer kneska funkconera  njhov tbeansk čnovnc s provodl nspekcu bl su sve vše znenađen onm što su otkrl. Ja govorm knesk, pa sam razumeo šta su međusobno razgovaral Blo m je  jako čud no što su majsor  grupa ljud koja je žvela oko njega većmnogo godna žvel kao savršena, nkconalna agrikulturna kmuna, potpuno u skladu sa kneskom soc alnom defnc om komune. Nša nje rebalo menjat; nje blo potrebno sprovodt nkakvu reformu. Tako su Garu dozvoll  da nastav tačno onako kao ra nje  čak  kada je Tbet konačno prpojen Kn, Gar je nasavo da funkconše kao m esto zajednčke duhovne p rakse. Dok je tragedja u Tbeu proguala sve maastre, koj su propal l bl unšen, Gar je samo dobo novo me. Praktčar koj  su amo žvel nazval su ga "Komuna Oslobođ enja" , što j e malo jedno z načenje za neze koj su veroval d a su oslobodl Tbe, a drugo za one koji su sledili put samo-oslobođenja!

Kroz sve bue promene koje su snašle Tibe Đangćub Dorđe je nasavio da poučava a to je mogao da uradi upravo zbog svesnosi prakičara u njegovom Garu, šo se ispoljilo u praktikovanju u svakodnevnom životu. Mi hodamo radimo, jedemo, spavamo, i sve te delanosi moraju da budu prožee praksom tako da uopšte ne gubimo vreme za napredovanje ka ostvarenju. Mada je Đangćub Dorđe bio neprekidno akti van, pomagao ljudima i svakodnevno radio kao lekar, 1 75

pW

iAL i r SVEOST

Kroz moć prakse manifestovao je veliku jasnoću, pa je usle d njegovih osobina došlo do toga da ga sma raju za majstora. Tada su učenici počeli da se skupaju oko njega. Kao šo sam već pomenuo u drugim pričama, o n ne živeo u manastiru ve u običnoj kući a njegovi učenici, među kojima je bilo i monaha i laika, dolazili bi da žive oko njega i kako su godine prolazile, po stepeno su sagradi li kuće, sve dok oko njega nije izraslo selo prakičara Vrsta sela koja se u razvila zove se Gar", što znači privremeno ili sezonsko boravište nomada koji bilo kad mogu da krenu dalje, na primer kada je trava u om kraju popasena Kako je vreme proicalo svakakvi ljudi  mladi i sari b�gai i s iromašni  dolazili su da žive u Đangćub Dorđevom Ga Za one koji nisu imali sredstava za život svakog dana je bilo čorbe i skromne hrane koju· su dobijali besplatno a za o su plaćali ljudi koji su imali više nego što imje porebno Nadahnui majsorom, svi su prema svojim mogućnosima davali priloge za po trebe cele komune. Tako je praktičarima koji nisu imali sredtava omoguno da žive primaju učenja i prak tikuju u Garu ali svi koji su tamo živeli svakodnevno su radil i, učestvujući u teškom fizičkom poslu  obra đivali su zemlju sakupali bijke i pripremali lekove. Uticaj majstora širio se kroz ovu grupu pojedinaca sa različitim zanimanjima i dštvenim položajima i kako je napredovala svesnost svakog pojedinca razvila se neka va sa radnje kakva je u to vreme u Tibetu bila nepoznata Majstor nikada ne od lučio da tako reba da bude; kod svojih učenika pomagao je razvijanje svesnosti i i te svesnosti razvila se ova reakca na okolnosi i svakodnevne potrebe Sklop Gara bio je popuno ra zličit od feudalnog sis ema koji j uglavnom još uvek vladao u Tibetu Mnogo godina knije kineski putevi počeli su da prodiru u Tibe, i konačno su Kinezi stigli do ačke na kooj je bilo moguće izvesti takozvanu "Demokratsku

agrau reformu" u predelu Đangćub Dorđevog Gara Knesk nkconeri  tbetansk čnovnc i kneske uprave oblazl su sva sela  manasre  vršl nspekcju u clju radkaln e reforme srukture th nstuc a   nj  hovog rada  vlasnšva Bo sa m u Đangćub Dorđevom Garu kad je stgla grupa akvh čnovnka  mogu reć da njhova poseta uopšte n ije bla prateljska već vrlo pomno spvanje koje je občno dovodlo do veoma drasčnh  korenh promena A dk su čer kneska funkconera  njhov tbeansk čnovnc s provodl nspekcu bl su sve vše znenađen onm što su otkrl. Ja govorm knesk, pa sam razumeo šta su međusobno razgovaral Blo m je  jako čud no što su majsor  grupa ljud koja je žvela oko njega većmnogo godna žvel kao savršena, nkconalna agrikulturna kmuna, potpuno u skladu sa kneskom soc alnom defnc om komune. Nša nje rebalo menjat; nje blo potrebno sprovodt nkakvu reformu. Tako su Garu dozvoll  da nastav tačno onako kao ra nje  čak  kada je Tbet konačno prpojen Kn, Gar je nasavo da funkconše kao m esto zajednčke duhovne p rakse. Dok je tragedja u Tbeu proguala sve maastre, koj su propal l bl unšen, Gar je samo dobo novo me. Praktčar koj  su amo žvel nazval su ga "Komuna Oslobođ enja" , što j e malo jedno z načenje za neze koj su veroval d a su oslobodl Tbe, a drugo za one koji su sledili put samo-oslobođenja!

Kroz sve bue promene koje su snašle Tibe Đangćub Dorđe je nasavio da poučava a to je mogao da uradi upravo zbog svesnosi prakičara u njegovom Garu, šo se ispoljilo u praktikovanju u svakodnevnom životu. Mi hodamo radimo, jedemo, spavamo, i sve te delanosi moraju da budu prožee praksom tako da uopšte ne gubimo vreme za napredovanje ka ostvarenju. Mada je Đangćub Dorđe bio neprekidno akti van, pomagao ljudima i svakodnevno radio kao lekar, 1 75

1 74

p

K:SAL I }T SVEOS to nimao nje usporavao njegovo napredovanje ka ostvarnju I pored toga što je živeo na običan način, bio je zaista izuzetan čovek. Đangćb Dore je bio već star kada je stigao u taJ kraj gde je oko njega postepeno izrastao Gar. Ljudi bi ga pitali koiko ima godina i uvek je odgovarao da ima sedamdeset. Kad sam ga sreo 1955.g. još uvek je go vorio da ima sedamdeset godina, a to je bio šezdeset godina posle njegovog doaska u taj kraj. z rado znalosti sam ga i ja nekoiko puta pitao koiko ima godina, i uvek je rekao sedamdeset. Ai ljudi iz tog kraja računai su da je u to vreme morao da ima bar sto trideset godina. Sada je prošo više od dvadeset godina otkad sam napustio ibet, i za sve te godine sa svojim majstoro sam imao kontakta u praksi snova. Na osnovu toga znao sam da je još uvek živ. Onda, 1980godine iz tri izvora sam sazn ao da su majstor i njegova krka, koja je takođe bila praktičar Dzogćena, umri pod neo� bičnim okonostima. 1981.g. vratio sam se sa ženom i decom da posetim Tibet, i od nekih učenika mog majsto ra čuo sam da s u i Đangćub Dorđ e i njegova kćerka, pre nego što su umri, tražii da ih seda m dana ostave zavorene u njihovim sobama. Ai, na žaost, oboje su bili uznemireni pre isteka vremena. Kada su otvorii sobe, otkrii su da su im se tea skupia do oko metar i dvadeset visine. Bio je jasno da su pobednički doši do ' kraja žvota u fizičkom teu, manifestujući jedan vid tela o svetlosti. Došai na Zapad, na molbu da počavam zo gn putovao sam po celom svetu adahnuće živoa  učenja Đangćub Dorđa neka dovede do enja oih  koji ih čuju, gdegod se naazli! Ovim zakjučujem priaz osnove, puta i poda u učenjia Dzogćena. U davanju učeja, reči i intele tualni pojmovi ogu da budu sao putokazi koji ka zuju na istinsku prirdu stvarnosti koja iza njih s toji. 1 76

Sož ena međusobno povezana pojmovna struktura učenja ama po sebi je sjajna i epa, kao kristal sa mnogo površina, gde svaka površina ez greške  odražava sve druge i odnosi se prema nma U sre kristala možemo pogledati samo ako pogedamo u sebe Dzogćen nije samo nešto što treba studirati; Putem Svetlosti treba putovati.



�

ao čea ka zima nekta iz ea svih vsta, tai čene svda ka een ki nalazi mino mest za pašu,

traži samjenost da bi svario sve što si sakupio. ao ldak izvan svih granica

idi gde od ti se sviđa; i živi kao lav, ptpun slbdan d staha. Tanta zena

177

p

K:SAL I }T SVEOS

Sož ena međusobno povezana pojmovna struktura učenja ama po sebi je sjajna i epa, kao kristal sa mnogo površina, gde svaka površina ez greške  odražava sve druge i odnosi se prema nma U sre kristala možemo pogledati samo ako pogedamo u sebe Dzogćen nije samo nešto što treba studirati; Putem Svetlosti treba putovati.

to nimao nje usporavao njegovo napredovanje ka ostvarnju I pored toga što je živeo na običan način, bio je zaista izuzetan čovek. Đangćb Dore je bio već star kada je stigao u taJ kraj gde je oko njega postepeno izrastao Gar. Ljudi bi ga pitali koiko ima godina i uvek je odgovarao da ima sedamdeset. Kad sam ga sreo 1955.g. još uvek je go vorio da ima sedamdeset godina, a to je bio šezdeset godina posle njegovog doaska u taj kraj. z rado znalosti sam ga i ja nekoiko puta pitao koiko ima godina, i uvek je rekao sedamdeset. Ai ljudi iz tog kraja računai su da je u to vreme morao da ima bar sto trideset godina. Sada je prošo više od dvadeset godina otkad sam napustio ibet, i za sve te godine sa svojim majstoro sam imao kontakta u praksi snova. Na osnovu toga znao sam da je još uvek živ. Onda, 1980godine iz tri izvora sam sazn ao da su majstor i njegova krka, koja je takođe bila praktičar Dzogćena, umri pod neo� bičnim okonostima. 1981.g. vratio sam se sa ženom i decom da posetim Tibet, i od nekih učenika mog majsto ra čuo sam da s u i Đangćub Dorđ e i njegova kćerka, pre nego što su umri, tražii da ih seda m dana ostave zavorene u njihovim sobama. Ai, na žaost, oboje su bili uznemireni pre isteka vremena. Kada su otvorii sobe, otkrii su da su im se tea skupia do oko metar i dvadeset visine. Bio je jasno da su pobednički doši do ' kraja žvota u fizičkom teu, manifestujući jedan vid tela o svetlosti. Došai na Zapad, na molbu da počavam zo gn putovao sam po celom svetu adahnuće živoa  učenja Đangćub Dorđa neka dovede do enja oih  koji ih čuju, gdegod se naazli! Ovim zakjučujem priaz osnove, puta i poda u učenjia Dzogćena. U davanju učeja, reči i intele tualni pojmovi ogu da budu sao putokazi koji ka zuju na istinsku prirdu stvarnosti koja iza njih s toji.



�

ao čea ka zima nekta iz ea svih vsta, tai čene svda ka een ki nalazi mino mest za pašu,

traži samjenost da bi svario sve što si sakupio. ao ldak izvan svih granica

idi gde od ti se sviđa; i živi kao lav, ptpun slbdan d staha. Tanta zena

177

1 76

Ključ za trojne grupe u učenjima Dzog6ena NB: nearni dijaam ne može zaista da predstavi kompleksne međunose različitih vidova unja, koji bi bili bolje predstavjeni trodimenzionalnom kistalnom strukturom, gde je svaka tačka vezana sa svakom drugom tačkom. Pošto je knjiga linearna prezentacija, usled same prirode jezika i načina pisanja, kada su učenja napisana u knjizi moraju se dati u linearnom nizu Dakle, ovaj dijagram namenjen je samo kao provzorni ključ kojim se otvaraju suptnije vzje mnogi koresndencja u kistalu učenja, i ka o pomo u praćenju  argumentacije u njizi

Prvobitno stanje, ili 1 OSNOVA koja odgovara za svakog pojedin (Ži)

SUŠTINI (koja je prazna), PRROD (a ipak manifestaca nastavja da se pojajuje) ENERGIJI (koja se manifestuje na tri karakteristična načina kao:



Objašnjene su metaforama ristala i njegovih zrakova, DNG kristalne lopte i ogledala sa odrazima; to je naš a ener ROPA gija. li, biće u Samsari poešno  smatra spolja C šnjim pojavama, i vdi i kao karičke vizije, koje  redu čine

UM GS (li respira toa energija) TEO

Ključ za trojne grupe u učenjima Dzog6ena NB: nearni dijaam ne može zaista da predstavi kompleksne međunose različitih vidova unja, koji bi bili bolje predstavjeni trodimenzionalnom kistalnom strukturom, gde je svaka tačka vezana sa svakom drugom tačkom. Pošto je knjiga linearna prezentacija, usled same prirode jezika i načina pisanja, kada su učenja napisana u knjizi moraju se dati u linearnom nizu Dakle, ovaj dijagram namenjen je samo kao provzorni ključ kojim se otvaraju suptnije vzje mnogi koresndencja u kistalu učenja, i ka o pomo u praćenju  argumentacije u njizi

Prvobitno stanje, ili 1 OSNOVA koja odgovara za svakog pojedin (Ži)

TAUA 2

3

PT (lam)

SUŠTINI (koja je prazna), PRROD (a ipak manifestaca nastavja da se pojajuje) ENERGIJI (koja se manifestuje na tri karakteristična načina kao:

Gledište ili vizija onoga što jeste i što smo mi

GOMPA

Konkretne prakse, date u Tri Serije (vidi odvojeni di jagram)

ĆODPA

Kako živimo u svetlosti Gledišta i prakse, unoseć kontemplaciju u svaku de latnost 24 sata dneo, ruk ovodeći svoje ponašanje svesnošću

Ostvarenje VEK TRANSFER ili POD TEO OD SVLOST (Drebu)

l

 (



Objašnjene su metaforama ristala i njegovih zrakova, DNG kristalne lopte i ogledala sa odrazima; to je naš a ener ROPA gija. li, biće u Samsari poešno  smatra spolja C šnjim pojavama, i vdi i kao karičke vizije, koje  redu čine

stinsko gledište je posmatanje stanja sopstvenog SEMDE Serija Uma

UM GS (li respira toa energija) TEO



UMA GLSA

TEL Serija Posora Postoje prakse za rad sa Telom, ONGDE Glasom i Umom, kao vidovima MENGAGDE Suštinska Serija pojedinca

-POTPUNO OSTVAREJE

GAVNE PRAKSE: su prakse kontemplacije, samog Dzogćena, i pra"se meditacije koje vode do sosobnosti ulaska u kontemplaciju. Prakse TREG pomažu sposobnost nastajanja kontem placij, dok prakse TOGJ brzo osposobljavaju po jedinca da razvije stanja kontemplacije, kroz viziju, do konaog zaključka, u ostvarenju Tela od Svetlosti SEKNDARNE PRKSE: su sve prakse koje se ogu koristiti jedno sa kontemplacijom, za rai janje posebne sposobnosti ili za prevazilaženje određene prepreke p antra Joga, recitovanje manti, ritua, itd.)

[

DHARMA ri SAMBHOGAKJA Tela' NRMNAKJA



To su tr kvaliteta sop stvenog bića, kada os tvarimo, i učinimo stvarnom OSNOVU, an k n  S j<�

WDATAJ 

WDATAJ 

rATAJ 1

 OrLE1ALO

Savt o pisusvu  svsnosti

Ovaj kratak ekst Namhai Norbu Rinpoćea iz vorno je napisan na tibetanskom J eziku. Zati m ga je na italijanski preveo Adriano Klemente, a na engleski Džon Šejn i objavljen je u obliku pam feta prilikom prve Internacionalne Koerence o Tibetanskoj me dicini, održane u Veneciji i Arćidosu, u Itali, 1983:g. Ovde je uključen kao precizno i detaljno uputstvo o najsuštinskijm aspektu prakse Dzogćea Na srpsohrvatsom ezu poavio se u oblku fotoopirae kižice 1987g. u prevodu Žejke Jovanovć (Eici a At ioga) 18

TAL  T ..

Tada se manifesuje unurašnji kvalie velike izvorne čisoe rvobinog Sanja i mi ga prepoznajemo i ovlaavamo njime kao živim iskusvom  To iskusvo sarnog znanja aueničnog izvornog sanja ili isinka svesnos Sanja naziva se Nirvana. osveljenje nije niša osim našeg sopsvenog uma u pročišćenom sanju Zao je admasambhava3 rekao: Umsvara iSamsaru i Nianu Izvan uma ne posoji ni Samsara ni Niana ošo smo uvrdili da je um osnova i Sasare i Nivane sledi da je sve šo izgleda konkreno u sveu i sva prividna čvrsina samih bića usvari samo iluzorna vizija našeg sopsvenog uma Osoba bolesna od žuči vidi belu školjku kao žuu maa objekivno možemo da vidimo da o nije njena prava boja; iso ako, usled odreenih karmičkih uzroka svesnih bića, manifesuju se različie iluzorne vizije. o bismo se na obali reke sreli sa bićima iz svakog od šes sanja posojanja, oni u reku ne bi vieli na isi način pošo svako od njih ima rugačije karičke uzroke. Bića iz vrelog pakla videla bi reku kao varu; bića iz hladnog pakla videla bi reku kao led; bića z područja gladnih duhova videla bi reku kao k i gnoj; vodene živoinje videle bi je kao svoju živonu sredinu; ljudska bića videla bi reku kao piku vodu; dok bi je polubogovi videli kao oružje a bogovi kao nekar. To pokazuje da u svaosi niša ne posoji konkreno i objekivno Zao shvaajući da je um sarno koren Samsae reba da počnemo da čupamo korenje repoznajući sam um kao sušinu r9sveenja, po semo oslobođenje Tako pošo smo svesni da je samo um osnova Saare i Nirvane, odlučujemo se da prakikuje mo. U oj ački, uz pribranos i odlučnos neophodno je ne 82

Klanjam se Majstor! Praktičar Dzogćena mora imati precizno prisustvo i svesnost. Dok stvarno i istinski ne upoznamo svoj um i dok njime ne ovladamo, čak i ako dajemo mnoga objašnjenja stvarnosti to će ostati puko mastilo na papiru i tema za diskusije intelektualaca, bez mogu ćnosti rođenja ma kakvog shvatanja stvarnog znanja U Kunđe Gjalpo tantri zogćena, kae se Um stvara i Samsar i Nirvanu, i zato treba da znamo tog Kralja koji sve stvara" Kažemo da se selimo u nečisti privid vizije Sam sare, a u stvarnosti seli se samo naš um. Zatim, to se tiče čistog rosvetljenja ostvaruje ga samo naš um kada je pročišćen Um je osnova svega i i uma sve nastaje, Samsara i Nirvana, obična svesna bića i rosvetljena Bića. ogledajmo kako se bića sele po nečistoj viziji S amsare iako je S5tina Uma, istinska priroda uma, potpuno čista od s amog počtka ipak, pošto je čisti um privremeno prekriven veom nečistoće neznanja nema samospoznavanja sopstvenog Stanja sled nedostatka samoraspoznavanja, strasti stvaraju iluzorne misl i radnje. ako se akumulišu azni negativni karički uzroci i pošto neminovno sazrevaju u posledie, mi gorko patimo, seleći se u šest stanja postojanja 2. ako je neprepoznavanje sopstvenog Stanja uzrok procesa utelovljenja, i usled toga robujemo iluzijama i rastre senosti Uslovljeni umom jako se navikavamo na iuzorne radnje. Isto je i sa čistim Prosvetljenjem; ne postoji zaslepljujuća svetlost izvan naš eg uma, koja zas ija i probudi nas. Ako raspozna mo da je naše unutrašnje Stanje čisto od samog početka i samo privremeno pomračeno nečistoćama, i ako bez skretanja pažnje održavamo prisu·stvo tog prepoznavanja, tada se rastapaju sve nečistoće. o je suština Puta. 11

DATA 

prekidno održavai prisunu svesnos bez skreanja pa žnje Na primer ako želimo da sprečio reku da eče moramo da je zausavimo na samom izvou ako da je ok definiivno prekinu; ma koju drugu ačku odabrali, nećemo posići i rezula Na sličan način ako želimo da odsečemo koren Samsare, moramo odseći koren uma koji je svara; inače ne bi bilo načina da se oslo bodimo Saare Ako hoćemo da rasorio svu pa nju i preprke koje nasaju iz naših negaivnih ela, moramo oseći koren uma koji ih je prozveo. Ako o ne učinimo čak i ko elom i glasom činimo obra dela nećemo dobii nikakav rezula osim renune prolazne korisi Osim oga, pošo nikada nismo odsekli korn negaivnih dela, ona ogu ponovo da se nakupe kao kaa sa dea okinemo nekoliko lisova i grančica umeso da do iz korena iščupamo; do se nikako neće osušii već će svakako ponovo da izrase. Ako um og Kalja koji sve svara, ne osavimo u njegovom prirodnom sanju čak i ako prakikujemo anričke meode Supnja Razvoja i Supnja Usa vršavanja4, i ako ponavljamo mnogo manri, ne nalaz imo se na puu popunog oslobođenja Ako želimo da osvojimo neku zemlju moramo a pokorimo ralja ili oglavara e emlje zemlju nećemo osvojii pokoravanjem dela sanovnšva ili nekog unkcioera Ako ne održavamo neprekidno prisvo i dozvolimo da nam skrene pažnja, nikada se nećemo oslobodii beskonačne Samsare S druge srane ako ne dozvolimo da nas savladaju nemarnos i iluzije i ako smo pod samokonrolom onda u sebi sjedinjujemo sušinu svih Učenja koren svih ueva ošo raznoliki činioci dualisičke vizije kao Samsara i Nirvana, sreća i panja obro i loše i dr nasaju z uma, možemo da zaključimo da je um njihova e 83

TAL  T ..

Tada se manifesuje unurašnji kvalie velike izvorne čisoe rvobinog Sanja i mi ga prepoznajemo i ovlaavamo njime kao živim iskusvom  To iskusvo sarnog znanja aueničnog izvornog sanja ili isinka svesnos Sanja naziva se Nirvana. osveljenje nije niša osim našeg sopsvenog uma u pročišćenom sanju Zao je admasambhava3 rekao: Umsvara iSamsaru i Nianu Izvan uma ne posoji ni Samsara ni Niana ošo smo uvrdili da je um osnova i Sasare i Nivane sledi da je sve šo izgleda konkreno u sveu i sva prividna čvrsina samih bića usvari samo iluzorna vizija našeg sopsvenog uma Osoba bolesna od žuči vidi belu školjku kao žuu maa objekivno možemo da vidimo da o nije njena prava boja; iso ako, usled odreenih karmičkih uzroka svesnih bića, manifesuju se različie iluzorne vizije. o bismo se na obali reke sreli sa bićima iz svakog od šes sanja posojanja, oni u reku ne bi vieli na isi način pošo svako od njih ima rugačije karičke uzroke. Bića iz vrelog pakla videla bi reku kao varu; bića iz hladnog pakla videla bi reku kao led; bića z područja gladnih duhova videla bi reku kao k i gnoj; vodene živoinje videle bi je kao svoju živonu sredinu; ljudska bića videla bi reku kao piku vodu; dok bi je polubogovi videli kao oružje a bogovi kao nekar. To pokazuje da u svaosi niša ne posoji konkreno i objekivno Zao shvaajući da je um sarno koren Samsae reba da počnemo da čupamo korenje repoznajući sam um kao sušinu r9sveenja, po semo oslobođenje Tako pošo smo svesni da je samo um osnova Saare i Nirvane, odlučujemo se da prakikuje mo. U oj ački, uz pribranos i odlučnos neophodno je ne 82

KSTAL I



SVOS

jna onova. Zbog toga j ntanj pažnj on utva  tjn pncp pa. pavo d taj navš put npdnog pu tva, v Bud pošh vna pota u povtjn, d t taj put Bd budunot pota pov tjn  d taj pavan put, Bud adašnjot po vtjn u. Ao n do taj ut, nj ogu dot pov tj nj. pdno putvo Stanja j ušna vh utva, on vh mdtacja, ajua vh duhovnh pa, o vh otnh toda, c vh ajnjh učnja ato j nophodno da tžo a odavanjm npdnog putva b tanja pažnj. A to na n d pošot, n ouj budunot,  n d uo  oj nataju u adašnjot onuvš  u b, tba poatat optvno tn o tanj  odžavat vnot tanja onavog avo jt, van pojovnh ogannja "t vmna". Moao da otano u npnano tanju, u vo podno tanju, obodno od ntoa po uvanja mu "ba  nba", "anja  nmanja", "dobog  ošg",  tao daj. Ivono tanj Vog Savšntva ata j van pojova "t vmna" a oob oj t ponju da patuju u vao uaju još naju tu vnot  tšo j da u pponavanj optvnog Stanja ato j vo važno da n dovoo da nam  "t vna" nu pažnju Da bo p tanj pažnj, možo poušat da otono v voj ,  da  umo na taganj a tanj pooja  a oanj ta u to uaju oao  tt da j to po gšno, j  ao "unj " oj o aoupjn, n nšta do još jdna ao. Tba da oputo u,  da odžavao ao bu dno putvo optvnog Stanja, n dopuštaju da na 1 

DATA 

prekidno održavai prisunu svesnos bez skreanja pa žnje Na primer ako želimo da sprečio reku da eče moramo da je zausavimo na samom izvou ako da je ok definiivno prekinu; ma koju drugu ačku odabrali, nećemo posići i rezula Na sličan način ako želimo da odsečemo koren Samsare, moramo odseći koren uma koji je svara; inače ne bi bilo načina da se oslo bodimo Saare Ako hoćemo da rasorio svu pa nju i preprke koje nasaju iz naših negaivnih ela, moramo oseći koren uma koji ih je prozveo. Ako o ne učinimo čak i ko elom i glasom činimo obra dela nećemo dobii nikakav rezula osim renune prolazne korisi Osim oga, pošo nikada nismo odsekli korn negaivnih dela, ona ogu ponovo da se nakupe kao kaa sa dea okinemo nekoliko lisova i grančica umeso da do iz korena iščupamo; do se nikako neće osušii već će svakako ponovo da izrase. Ako um og Kalja koji sve svara, ne osavimo u njegovom prirodnom sanju čak i ako prakikujemo anričke meode Supnja Razvoja i Supnja Usa vršavanja4, i ako ponavljamo mnogo manri, ne nalaz imo se na puu popunog oslobođenja Ako želimo da osvojimo neku zemlju moramo a pokorimo ralja ili oglavara e emlje zemlju nećemo osvojii pokoravanjem dela sanovnšva ili nekog unkcioera Ako ne održavamo neprekidno prisvo i dozvolimo da nam skrene pažnja, nikada se nećemo oslobodii beskonačne Samsare S druge srane ako ne dozvolimo da nas savladaju nemarnos i iluzije i ako smo pod samokonrolom onda u sebi sjedinjujemo sušinu svih Učenja koren svih ueva ošo raznoliki činioci dualisičke vizije kao Samsara i Nirvana, sreća i panja obro i loše i dr nasaju z uma, možemo da zaključimo da je um njihova e 83

AAK 

avadaju bo av . Kada o tn opuštn, u  naa u vo podno tanju. Ao i tog podnog tanja nau , bo dob  oš, n tba da pouuo da   naaio u tanju poojtva  u taau , v ba ao da pponao v  a budnm putvo aog Stanja. Kada  pato ao puom pažnjo  jdnotavno h pponajo, on  opuštaju u op tvno tno tanj,  v do taj ta vnot njhov opuštnot, n tba da aboavo da odžavao u u putvu. Ao no  ptano jdnotavno da pponajo , tada tba vš pažnj obatt na to da u uno tvano putn Ao otjo da  pojavjuj  o to da  naao u tanju poojtva, n napuštaju jdno što tavno putvo ua, tba da natavo tao  o pomatat tanj tanja a m a t nan, ao n nau nav , tba da natavo a putvo jdnotavnog pponavana oj ao poanja puu pažnju tanju poojtva. To na da odžavao putvo tog podnog tanja, n poušavaju da ga uvto u n pojovn ov, nt da  nadao da   anftovat u no pobno obu, bo,  vtot, tba ao da  oputo u tanj oj n unavju oobn a ganath  Ao j oobaa oj ponju da patiuju tšo  da natav u to tanju duž od jdnog tnuta, to n tba da h bn  tba da ž da to tanj potaj duž vna,  n tba da  paš da  otpuno ntat, v tba ao da odavaju to puvo ua, n padaju u duatu tuacju gd poa taju ubjat opaža poatan objat Ao  dogaa da u, ao odžavao to putvo, n otaj u to tanju poojva, v uv tž 85

KSTAL I



SVOS

jna onova. Zbog toga j ntanj pažnj on utva  tjn pncp pa. pavo d taj navš put npdnog pu tva, v Bud pošh vna pota u povtjn, d t taj put Bd budunot pota pov tjn  d taj pavan put, Bud adašnjot po vtjn u. Ao n do taj ut, nj ogu dot pov tj nj. pdno putvo Stanja j ušna vh utva, on vh mdtacja, ajua vh duhovnh pa, o vh otnh toda, c vh ajnjh učnja ato j nophodno da tžo a odavanjm npdnog putva b tanja pažnj. A to na n d pošot, n ouj budunot,  n d uo  oj nataju u adašnjot onuvš  u b, tba poatat optvno tn o tanj  odžavat vnot tanja onavog avo jt, van pojovnh ogannja "t vmna". Moao da otano u npnano tanju, u vo podno tanju, obodno od ntoa po uvanja mu "ba  nba", "anja  nmanja", "dobog  ošg",  tao daj. Ivono tanj Vog Savšntva ata j van pojova "t vmna" a oob oj t ponju da patuju u vao uaju još naju tu vnot  tšo j da u pponavanj optvnog Stanja ato j vo važno da n dovoo da nam  "t vna" nu pažnju Da bo p tanj pažnj, možo poušat da otono v voj ,  da  umo na taganj a tanj pooja  a oanj ta u to uaju oao  tt da j to po gšno, j  ao "unj " oj o aoupjn, n nšta do još jdna ao. Tba da oputo u,  da odžavao ao bu dno putvo optvnog Stanja, n dopuštaju da na 1 

KSTAL I T SS

da sledi alase misli o pšlosi ili budućnosi,  ga skreću čulni agregai kao šo je vid, slu id, ada pokušaje da svaie da je i sam alas isli nesupsanivan kao vear. Ako pokušamo da uvaimo vear, ne uspevamo u ome na sličan način, ako pokušamo da blokiramo alas misli, ne možemo da ga presečeo. Zbog oga ne reba da pokušavamo da blokiramo misli, a još manje da pokušavamo da i se odričemo kao nečeg negaivnog. U stvaosi, sanje spokojstva je sušinsko sanje ua, dok je alas ala s misli unkcionisanje piodne jasnoće uma kao šo nema nikakve razlike između sunca i njegovi zraka, ili pooka i žuborenja, ako nema razlike zmeu uma i misli Ako smaramo da je sanje spokojsva nešo poziivno šo reba posići a alas misli nešo negaivno šo reba odbacii, ime osajemo uslovljeni u dvojsvo privaanja i odbacivanja, i nema načina da prevaziđemo obično sanje uma. Zbog oga je sušinski princip prepoznavanje pu kom pžnjom, s im da ne dopusimo da nam skrene pažnju, bilo koja misao naiđe dobra ili loša, značajna ili beznačajna bezn ačajna i  i da nasavimo da održavamo prsustvo u sanju kreanja samog ala misli Kada naiđe misao mi sao i ne uspemo da osanemo spok ojni sa im prisusvom, pošo mogu da slede slične akve msli, neopodno je da vešo prepoznamo misli bez skreanja pažnje "Prepoznavanje" ne znači da je  vidimo očima ili da d a o njoj miramo neki pojam o usvari znači da samo obraćamo puku pažnju ne skrećući ni za jednom mišlju ri vremena", ili i li ma kakav čulni opažaj da naiđe, da budemo popuno svesn og "alasa" dok nasavljamo u prisusv čise svesnosi. o apsoluno ne znači nikakvo modiikoanje uma, kao šo je pokušavanje da se misli zaobe ili da se blokira njiov ok 8

AAK 

avadaju bo av . Kada o tn opuštn, u  naa u vo podno tanju. Ao i tog podnog tanja nau , bo dob  oš, n tba da pouuo da   naaio u tanju poojtva  u taau , v ba ao da pponao v  a budnm putvo aog Stanja. Kada  pato ao puom pažnjo  jdnotavno h pponajo, on  opuštaju u op tvno tno tanj,  v do taj ta vnot njhov opuštnot, n tba da aboavo da odžavao u u putvu. Ao no  ptano jdnotavno da pponajo , tada tba vš pažnj obatt na to da u uno tvano putn Ao otjo da  pojavjuj  o to da  naao u tanju poojtva, n napuštaju jdno što tavno putvo ua, tba da natavo tao  o pomatat tanj tanja a m a t nan, ao n nau nav , tba da natavo a putvo jdnotavnog pponavana oj ao poanja puu pažnju tanju poojtva. To na da odžavao putvo tog podnog tanja, n poušavaju da ga uvto u n pojovn ov, nt da  nadao da   anftovat u no pobno obu, bo,  vtot, tba ao da  oputo u tanj oj n unavju oobn a ganath  Ao j oobaa oj ponju da patiuju tšo  da natav u to tanju duž od jdnog tnuta, to n tba da h bn  tba da ž da to tanj potaj duž vna,  n tba da  paš da  otpuno ntat, v tba ao da odavaju to puvo ua, n padaju u duatu tuacju gd poa taju ubjat opaža poatan objat Ao  dogaa da u, ao odžavao to putvo, n otaj u to tanju poojva, v uv tž 85

ATAK  kr e  sk  beez s m b  jom li pukom pa žn jo isli  mis  je m an je na v an ozn poz rep  pre To p njee činj či o k p tek te o  ko g a k kog  od neko  ko aje k tr aje potr   daa po  že d o že  mo ko m eško  teš  jaa t tan ta n j  ja an e etan t kr  s a  vik  vi k a dušše v nih n h du kih  jaki d  ja led  jee, usle iku u j ktik rakt da pra ali i ical ic  st  s t a e n m r rem e    v  v  og  čno onačn sko besk kom be  tok o to smo ojee sm  koj  je,, k n je  žn pa ž  j  v  a  o v   o o i imo m otr  ot r  m z  r  a  saao  ja.. Ako s  jen ja lo vl je telo ocs ute k oz p ocs o lno taln da,, sta sada o sa  ve do njaa s ve d ođenj enutka  ođe od tr enu ot, od iv ot,  živ   jii ž adaašn j sad se a  da ke d ke i ili l i pr  o i l e b ije  nij  n da kad nika o i ni eno str  r esen rast  v eli ra smo  ži v  e. n j  je.  žn skr  r ean ja pa ž i i nesk osi snos  vesn  s ve s sus  žb bamo u pr isu  v e ž  e  ne še n še  v  i a d tle e dotl do o m e ig  n stig   nee st s ve dok n Zbog tog a, s ve nje e ažnj až p  ne  n e d sle sl e  u  je u as je  nas da n da o m ije kr ijem okr  o o ako nju u, ak ažnj  paž o p imo bim os i zabor a v nos, mor amo na sv e la dala nemaos sa v lad snii onog a  vesn  s ve  po osanemo s da p i da šai kuša inee poku ačin će nač guće mogu a.  um m    vo u vo st i isust su pr  a e n i s se ući  ja  juć  j n sla a o đa,, osl gađa doga o se do šo š insskom is is in o m e eno n sv  p s o u  ja    jan ja n  v  l sa s a a g n o o  v  I zv an  jee an n j rea z k kre  uz  u  ili  il i  ja,  ja , n    sa s a og   jnog   jn ko poko  spo  s m v  o u s is s  pi  p  s a  ju,, an ju san s i d m e "  v  u a k nik ni k o m đ e nađ na a d m o  žem  že o m n e li, isli, is m sa alaa al  jo om i nas žn n j m pa ž kom puko  jaa pu epozna v an j iju u" I z v an pr epo accij a og  br og  dobr   jako do ičeeg  jak  ju,, nema nič m San ju nom sop pseno  jan ja u so a v l jan ažimo  r aži da r  lo da balo reba og , šo bi re snog  l o jasn rlo ja ili v r  ianian ns man šo o zv an neš mo da će se ne dam nada Ako se na og  e enog  n v  p s o  vu so isus vu s  pr  r isu  u p saa v imo u nas o da na so u mes i,, um so o v ai fes fe so očno j  naa is  vio o n  po o ja vi uh p  duh ao d se zao  daa se la s d  naa g las ičii n an n j jaa,  o lič Sa c da  vac  va no o emo al    jem j  šal  š iju u  kaapij na zapadnu k ada, a mi na ijii g ad kapij o da m  jem  je e e      v  ko v  i a ako k  čaa  ju,, č ča ju luča iim mo U om slu mii odm  pod ga p ga za i o n m r  a m a  um  u  se  s e si s i o a ao  stv   meediir amo, u ršeno m sav rše  je ko  ju an  san  u s  u nje e l ljanj ja av  as   nas  n e  e  žn  ž n  jv  a  zaais a na ao o j jee z  Za a.. Z ša ebii o u seb imo lazzim nala na

Ako zanemarjemo ono šo imamo u sebi i umeso oga ražimo nešo drugo, ićemo kao prosjak koji je dragi kamen uporebljavao umeso jasuka, i ne znajući za o, mučio se i psio da bi preživeo. Nasavljajući u prisustvu sopstvenog Sanja i pos marajući alas misli, bez prosuđivanja da li je prisustvo  veoma jasno ili manje jasno, i ne razmišljajući o sanju spokojsva i alasu misli u smislu privaanja jednog i odbacivanja drgog, popuno neuslovjeni željom da 87

KSTAL I T SS

da sledi alase misli o pšlosi ili budućnosi,  ga skreću čulni agregai kao šo je vid, slu id, ada pokušaje da svaie da je i sam alas isli nesupsanivan kao vear. Ako pokušamo da uvaimo vear, ne uspevamo u ome na sličan način, ako pokušamo da blokiramo alas misli, ne možemo da ga presečeo. Zbog oga ne reba da pokušavamo da blokiramo misli, a još manje da pokušavamo da i se odričemo kao nečeg negaivnog. U stvaosi, sanje spokojstva je sušinsko sanje ua, dok je alas ala s misli unkcionisanje piodne jasnoće uma kao šo nema nikakve razlike između sunca i njegovi zraka, ili pooka i žuborenja, ako nema razlike zmeu uma i misli Ako smaramo da je sanje spokojsva nešo poziivno šo reba posići a alas misli nešo negaivno šo reba odbacii, ime osajemo uslovljeni u dvojsvo privaanja i odbacivanja, i nema načina da prevaziđemo obično sanje uma. Zbog oga je sušinski princip prepoznavanje pu kom pžnjom, s im da ne dopusimo da nam skrene pažnju, bilo koja misao naiđe dobra ili loša, značajna ili beznačajna bezn ačajna i  i da nasavimo da održavamo prsustvo u sanju kreanja samog ala misli Kada naiđe misao mi sao i ne uspemo da osanemo spok ojni sa im prisusvom, pošo mogu da slede slične akve msli, neopodno je da vešo prepoznamo misli bez skreanja pažnje "Prepoznavanje" ne znači da je  vidimo očima ili da d a o njoj miramo neki pojam o usvari znači da samo obraćamo puku pažnju ne skrećući ni za jednom mišlju ri vremena", ili i li ma kakav čulni opažaj da naiđe, da budemo popuno svesn og "alasa" dok nasavljamo u prisusv čise svesnosi. o apsoluno ne znači nikakvo modiikoanje uma, kao šo je pokušavanje da se misli zaobe ili da se blokira njiov ok 8

KSA I  S

bio ta promenimo nastavjamo bez sretanja pažnje ne zaboravjajući da održavamo prisustvo svesnosti ao n taj način vadamo sobom doazimo do sutinse prase Nee jude uznemirava ada ad a čuju orae razovor razovor i sično i to  nervira ii im pažnju sreĆu spojanje stvari i rađaju se iuzije. To je porean put pozna pod imenom "opasan proaz u ome se spojanja vizija pojavuje ao nepijatej". To znači da mada umemo da nastavimo i u stanju spoojsva i u taasu misi jo uve ne uspevamo da interiemo to stanje sa svojom spojanjom vizijom.  tom to m sučaju j uve održavajući prisusvo sves nosti ao neto vidimo to ne treba da nam srene pažnju ne prosuđujući da i je to to vidimo prjatno treba da se opustimo i da nastavimo u prisustvu. Ao naiđe misao oja prosuđuje ono to vidimo ao prijatno ii nepratno treba samo da je prepo znamo puom pažnjom i da nastavimo u prisutnoj svesnosti ne zaboravjajući je. Ao se nađemo u neu neuodn odnoj oj situaciji na primer oruženi veiom buom treba samo da prepoznamo tu neprijatnost i da nastavimo u prsusu svesnosti ne zaboravjajući zaborav jajući je. oo ne umemo da interiemo prisustvo sves nosti sa svim svaodnevnim eatnostima ao to je jedenje hodanje spavanje sedeje i tao daje onda stanje ontempace ne može trajati duže od oračeno vremena seanse sedeće meditace.  tom sučaju poto nismo bii u stanju da utvrdimo istinso prisustvo svesnosti stvaramo jaz zmeđu seae sedeće pratovaa i svaodnevno života. ato je deće veoma značajno nastaviti u prisustvu svesnosti bez sretanja pažnje ineriući a sa svim deatnostima u svaodnevnom životu.  rađnaparamitasutri5 Buda je reao reao "Subhuti na oji način BodhisattvaMahasat BodhisattvaMahasat 

ATAK  kr e  sk  beez s m b  jom li pukom pa žn jo isli  mis  je m an je na v an ozn poz rep  pre To p njee činj či o k p tek te o  ko  k g  a kog  ko e d n o  ko  k a aje j e tr  potr  po a  da  že d  že o  mo ko m eško  teš  t  j  ja a tan ta n  ja an e etan t kr  s a  vik  vi k a n i h  v  n š e duš du h kih  jaki  ja d led le u s ,  je  j e iku u ktik rakt ra p a d ali ical ic  stt i remena s  v rem og  v  čno onačn sko besk kom be  tok o to smo ojee sm  koj  je,, k n je  žn pa ž  v a j  o v  imo o otr  r imo  saao r azmot  ja.. Ako s  jen ja lo vl je telo ocs ute k oz p ocs o taln ta , s da, lno sada o sa  ve do njaa s ve d ođenj enutka  ođe od tr enu ot, od iv ot,  živ   jii ž adaašn j sad se a  da ke d ke i ili l i ijee bilo pr   nij da n kad nika o i ni eno str  r esen rast  v eli ra smo  ži v  e. n j  je.  žn skr  r ean ja pa ž i i nesk osi snos  vesn  s ve s sus  žb bamo u pr isu  v e ž  e  ne še n še  v  i a d tlee dotl ig nemo do stig   nee st s ve dok n Zbog tog a, s ve nje e ažnj až p  ne  n e d sle sl e  u  je u as je  nas da n ijemo da kr ijem okr  o o ako nju u, ak ažnj  paž o p imo bim os i zabor a v nos, mor amo na sv e la dala nemaos sa v lad snii onog a  vesn  s ve  po osanemo s da p i da šai kuša inee poku ačin će nač guće mogu a.  um m    vo u vo st i isust su pr  a se n ućii se  juć o slaan ja j đa,, osl gađa doga o se do šo š insskom is is in o m e eno n sv  p s o u  ja    jan ja n saa v l I zv an o v og nas  jee an n j rea z k kre  uz  u  ili  il i  ja,  ja , n    sa s a og   jnog   jn ko poko  spo  s issusv om  pi  ju,, s a p an ju san s i d m e "  v  u a k nik ni k o m đ e nađ na a d m o  žem  že o li, ne m isli, alaasa mis al s n a i m  jo  j o  žn  ž n p a m kom puko pu a n  ja  j  v  a n a o z e epo p p r  iju u" I z v an accij a o og  g  br  dobr  do o    jak ja k g  iče ič e a n m n e  ju,  ju , an S  m nom no e s  sop so p  jan ja u a v l jan ažimo  r aži da r  lo da balo reba og , šo bi re snog  l o jasn rlo ja ili v r  ianian ns man šo o zv an neš mo da će se ne dam nada Ako se na enog  opsv enog   vu so isus vu s  pr  r isu  u p saa v imo u nas o da na so u mes i,, um so o v ai fes fe so očno j  naa is  vio o n  po o ja vi uh p  duh ao d se zao  daa se la s d  naa g las ičii n an n j jaa,  o lič Sa  vacc da o no va al jem  jemo  šal iju u š  kaapij na zapadnu k ada, a mi na ijii g ad kapij mo d a  jem e  je  v e  ako v   čaak i ako  ju,, č ča ju luča iim mo U om slu mii odm  pod ga p ga o ni za m r  a m a  um  see u sii s aos  meediir amo, u stv ao ršeno m sav rše ko je  ju an  san  u s  u nje e l ljanj ja asav   nas ee n  žn n  zaais a na jv a ž ao o j jee z  Za a.. Z ša ebii o u seb imo lazzim nala na

Ako zanemarjemo ono šo imamo u sebi i umeso oga ražimo nešo drugo, ićemo kao prosjak koji je dragi kamen uporebljavao umeso jasuka, i ne znajući za o, mučio se i psio da bi preživeo. Nasavljajući u prisustvu sopstvenog Sanja i pos marajući alas misli, bez prosuđivanja da li je prisustvo  veoma jasno ili manje jasno, i ne razmišljajući o sanju spokojsva i alasu misli u smislu privaanja jednog i odbacivanja drgog, popuno neuslovjeni željom da 87

DAAK 

a svestan da ima teo pratiuje savreno ponapon aane? Subhuti BodhisattvaMahasata ada hoa potpuno je svesan da hoda; ada stoji potpuno je svestan da stoji; ada sedi potpu potpuno no je svestan da sei; ada spava potpunoje svestan da spava; a o mu je to zdravo ii boesno potpuno je svesan oba ta stanj! To je ba tao Da bismo ae shvatii ao možemo da in in eriemo prisustvo svesnosti sa svim ativnostima sva odnevno života uzećemo na primer hodanje. Nea potrebe da odmah sočimo i da hodamo uznemiren uznemiren i nepaŽjivo da mariramo oredoe i da omimo sve pred sobom čim nam hoanje padne na um. meto toa ada ustanemo to možemo uraditi setivi se "sada ustaem i do hodam ne žei da srećem a žnju. Na taj način bez sretanja pažnje ora po or or  sa prisustvom svesnosti treba da ovadavamo sobo . Na isti način ao ostajemo u sedećem poožaju ne treba da zaboravimo tu svesnost i bio da jede uusan zaoaj ii pijucamo ii razovaramo bio ta da radimo bez obzira da i je to veoma značajno ii manje važno treba da nastavimo sa prisutnom se snoću bez sretanja pažnje. oto smo toio navii na rastresenost teo se raa prisstvo svesnosti a to posebno važi za osobe oje te počinju da pratiuju. Ai adod počinjeo sa neom novom vrstom posa prvo treba da naučio ao se to radi. Ča i ao u prvih neoio pouja nemamo ba mnoo uspeha poao stičemo isst i rad postaje sve ai.  od učenja ontempacije u početu nam je potrebno da budemo preda i p ot puno reeni da ne srenemo zatim treba oio od možemo da odavamo prisusvo svesnosti i onano ao izubimo pažnj treba to da primetimo.  8

KSA I  S

bio ta promenimo nastavjamo bez sretanja pažnje ne zaboravjajući da održavamo prisustvo svesnosti ao n taj način vadamo sobom doazimo do sutinse prase Nee jude uznemirava ada ad a čuju orae razovor razovor i sično i to  nervira ii im pažnju sreĆu spojanje stvari i rađaju se iuzije. To je porean put pozna pod imenom "opasan proaz u ome se spojanja vizija pojavuje ao nepijatej". To znači da mada umemo da nastavimo i u stanju spoojsva i u taasu misi jo uve ne uspevamo da interiemo to stanje sa svojom spojanjom vizijom.  tom to m sučaju j uve održavajući prisusvo sves nosti ao neto vidimo to ne treba da nam srene pažnju ne prosuđujući da i je to to vidimo prjatno treba da se opustimo i da nastavimo u prisustvu. Ao naiđe misao oja prosuđuje ono to vidimo ao prijatno ii nepratno treba samo da je prepo znamo puom pažnjom i da nastavimo u prisutnoj svesnosti ne zaboravjajući je. Ao se nađemo u neu neuodn odnoj oj situaciji na primer oruženi veiom buom treba samo da prepoznamo tu neprijatnost i da nastavimo u prsusu svesnosti ne zaboravjajući zaborav jajući je. oo ne umemo da interiemo prisustvo sves nosti sa svim svaodnevnim eatnostima ao to je jedenje hodanje spavanje sedeje i tao daje onda stanje ontempace ne može trajati duže od oračeno vremena seanse sedeće meditace.  tom sučaju poto nismo bii u stanju da utvrdimo istinso prisustvo svesnosti stvaramo jaz zmeđu seae sedeće pratovaa i svaodnevno života. ato je deće veoma značajno nastaviti u prisustvu svesnosti bez sretanja pažnje ineriući a sa svim deatnostima u svaodnevnom životu.  rađnaparamitasutri5 Buda je reao reao "Subhuti na oji način BodhisattvaMahasat BodhisattvaMahasat 

DAAK 

a svestan da ima teo pratiuje savreno ponapon aane? Subhuti BodhisattvaMahasata ada hoa potpuno je svesan da hoda; ada stoji potpuno je svestan da stoji; ada sedi potpu potpuno no je svestan da sei; ada spava potpunoje svestan da spava; a o mu je to zdravo ii boesno potpuno je svesan oba ta stanj! To je ba tao Da bismo ae shvatii ao možemo da in in eriemo prisustvo svesnosti sa svim ativnostima sva odnevno života uzećemo na primer hodanje. Nea potrebe da odmah sočimo i da hodamo uznemiren uznemiren i nepaŽjivo da mariramo oredoe i da omimo sve pred sobom čim nam hoanje padne na um. meto toa ada ustanemo to možemo uraditi setivi se "sada ustaem i do hodam ne žei da srećem a žnju. Na taj način bez sretanja pažnje ora po or or  sa prisustvom svesnosti treba da ovadavamo sobo . Na isti način ao ostajemo u sedećem poožaju ne treba da zaboravimo tu svesnost i bio da jede uusan zaoaj ii pijucamo ii razovaramo bio ta da radimo bez obzira da i je to veoma značajno ii manje važno treba da nastavimo sa prisutnom se snoću bez sretanja pažnje. oto smo toio navii na rastresenost teo se raa prisstvo svesnosti a to posebno važi za osobe oje te počinju da pratiuju. Ai adod počinjeo sa neom novom vrstom posa prvo treba da naučio ao se to radi. Ča i ao u prvih neoio pouja nemamo ba mnoo uspeha poao stičemo isst i rad postaje sve ai.  od učenja ontempacije u početu nam je potrebno da budemo preda i p ot puno reeni da ne srenemo zatim treba oio od možemo da odavamo prisusvo svesnosti i onano ao izubimo pažnj treba to da primetimo.  8

ST I !T SVS

Ako istrajeo u predanosti održavanja prsustva svesnosti, možemo da stignemo do tačke u kojoj nam pažnja vše uopšte ne ne skreće. U Dzogćeu Dzogćeu - Učenju spontanog samo-savršensa, govori se o samooslo bođenju načina vienja, načina medtiranja, načina ponašanja i ploda6, ali to samooslobođenje mora da nastane kroz prsstvo svesnosti Samooslobođen Sa mooslobođenje je načna nač na ponašanja apsolutno ne može nastati ako se ne zasniva na prsustvu svesnosti Ako ne uspemo da preczno ostvarimo osloboenje načina ponašanja, ne možemo prevazići razlku zme u seansi se ansi seden sed enja ja u meditac medita ci i i svakodnevnog svakodnevnog života života Kada gov govorimo orimo o samooslobođ samooslobođenju enju načna pona šanja kao temeljnom tem eljnom prncpu svh tantr, agama  upa up a deša Dzogćena7, to se danas veoma dopada mladim ljudima  neki od njih ne znaju da je stvarna osnova samoosloboenja prsstvo svesnost, pa mnog od njih, čak i ako to pomalo teorski shvataju i znaju da govore o tome, i dal da lje nisu u stanju da to primene. Bolesnk koji savršeno zna osobne  delovanje leka  ue stručno da objasni kako lek deluje, ai ga ne zima, neće ozdraviti Na isti način, tokom beskonačnog vre mena, patli smo od teške bolesti  bl smo podložni dualističkom stanju  jedin lek za tu bolest je stvao znanje stanja samoosloboenj samoosloboenj a bez padanja u ogra ničenja Kada se nalazmo u kontemplaci, u nastavljanju svesnosti istins�og S tanja, ada način pnašanja nije od tolkog značaja značaja;; s drug drugee strane, ako neko tek počinje počinje sa praktkovanjem, može samo nazmence da sed u e ditaci i i da žvi svakodnevn žvot Razlogje u tome što imamo prejako pranjanje, zasnovano na logičkom ra zmišljanju, na smatranju s matranju da su čulni čul ni objekti objekti kokretni,  na našem materijalnom telu od ki  mesa Kada meditiramo o "odsustvu samoprirode", me ntalno stražujuć svoju glavu i delove tela,  jedan po 

jedan deo tela elmnišemo elmnišemo pošto "nema sopstva", na kraju ustanovimo da "sopstvo" ili "ja" ne postoji Ali to "odsustvo prirode po sebi" ostaje samo ko md znanja do koga se došlo intelektualnom anazom, i još uvek ne postoj stvao znanje o om "odsustvu prirode po sebi" Jer, dok ugodno razgovaramo o tom "odsustvu samoprrode", ako se dogodi da stanemo na trn, svakako ćemo odmah vknuti "jao! jao! ja o! jao jao!"!" To pokazuje da smo još uvek podložni dualističkim us lovima i da "odsu "odsuso so prirode po sebi", koje tako glasno ustma proklamujemo, za nas još uvek ne postalo stvarno stanje u kome žvimo. Zbog toga je prsustvo svesnosti svesno sti najznača najznačajnje, jnje, kao osnova samoosloboenja u svakodnevnom ponašanju Pošto ponašanje smatramo z razh razloga toliko začajnm, pojavile su se razlčite forme pravila, us tanovljene tanovlje ne u skladu sk ladu s a spoljašnjm okolnostima koje u odreeno vreme vladaju kao što su relgjska prava  zakonske odredbe Meutim, velka je razlka zmeu poštovanja pravila kada smo na to naterani i pošto vanja pravia usled svesn svesnosti osti Pošto smo ugavnom sv slovljen karom, strastima i duazmom, ma veoma malo ljud koj pravla i odredbe poštuju na osnovu svesnosti Iz tog razloga, čak i ako to ne žele, ljudska bića su primorana da poštuju moć raznih zakona  pravla M smo već uslovljeni karom, strastima i du aizmom Ako tome dodamo oganičenja zvedena z prinude da sledimo pravila i zakone, time smo još vše opterećen, i bez sumnje se još više ualjavamo od ispravnog "načina vienja" i pravilnog "načina pona šanja" Ako shvatimo pojam "samoosloboenje" tako da možemo da radmo što želmo, to nije pravilno; to apsolutno nije značenje principa samo-osloboenja,  .

ST I !T SVS

Ako istrajeo u predanosti održavanja prsustva svesnosti, možemo da stignemo do tačke u kojoj nam pažnja vše uopšte ne ne skreće. U Dzogćeu Dzogćeu - Učenju spontanog samo-savršensa, govori se o samooslo bođenju načina vienja, načina medtiranja, načina ponašanja i ploda6, ali to samooslobođenje mora da nastane kroz prsstvo svesnosti Samooslobođen Sa mooslobođenje je načna nač na ponašanja apsolutno ne može nastati ako se ne zasniva na prsustvu svesnosti Ako ne uspemo da preczno ostvarimo osloboenje načina ponašanja, ne možemo prevazići razlku zme u seansi se ansi seden sed enja ja u meditac medita ci i i svakodnevnog svakodnevnog života života Kada gov govorimo orimo o samooslobođ samooslobođenju enju načna pona šanja kao temeljnom tem eljnom prncpu svh tantr, agama  upa up a deša Dzogćena7, to se danas veoma dopada mladim ljudima  neki od njih ne znaju da je stvarna osnova samoosloboenja prsstvo svesnost, pa mnog od njih, čak i ako to pomalo teorski shvataju i znaju da govore o tome, i dal da lje nisu u stanju da to primene. Bolesnk koji savršeno zna osobne  delovanje leka  ue stručno da objasni kako lek deluje, ai ga ne zima, neće ozdraviti Na isti način, tokom beskonačnog vre mena, patli smo od teške bolesti  bl smo podložni dualističkom stanju  jedin lek za tu bolest je stvao znanje stanja samoosloboenj samoosloboenj a bez padanja u ogra ničenja Kada se nalazmo u kontemplaci, u nastavljanju svesnosti istins�og S tanja, ada način pnašanja nije od tolkog značaja značaja;; s drug drugee strane, ako neko tek počinje počinje sa praktkovanjem, može samo nazmence da sed u e ditaci i i da žvi svakodnevn žvot Razlogje u tome što imamo prejako pranjanje, zasnovano na logičkom ra zmišljanju, na smatranju s matranju da su čulni čul ni objekti objekti kokretni,  na našem materijalnom telu od ki  mesa Kada meditiramo o "odsustvu samoprirode", me ntalno stražujuć svoju glavu i delove tela,  jedan po 

KS  T SVETO

verovanje U ako pogrešno glediše pokazuje da nsmo svarno shvaili ša znači svesnos. Ne reba i da shvaimo da je prinip zakona i pravila iso šo i prinip svesnosi. Zakoni i pravila usvar su uvrđeni na osnovu okolnosi vremena i prosora i deluju uslovljavanjem pojedina pomoću činilaa izvan njega. Svesnos međuim nasaje iz sa nja znanja koje poseduje sam pojedna Zbog oga zakoni  pravila ponekad odgovaraju unurašnjoj sves nosi pojedina a ponekad ne odgovaraju Ali ako imamo svesnos možemo da prevaziđemo okolnosi u kojima smo prisiljeni da sledio pravila i zakone  ne samo o  pojedina koji ima svesnos i koji je drži čvrso prisunom u s anju je da spokojno živi pod svim zakonima i pravilima koji vladaju u sveu a da ime nije nimalo uslovljen. Mnogi Majsor su rekli: oeraj konja svesnosi  pomoć biča prisusva  zaisa ako svesnos ne ubrzamo prisusvom ona neće moći da deluje. Da razmorimo jedan primer svesnosi: reimo d a se ispred osobe u normalnom sanju nalazi šoa puna orova i da je osoba svesna ša je o Odraslim i uravnoeženim osobama koje znaju ša je u šolji i svesne su posledia uzimanja orova ne reba davai neka posebna objašnjenja u vezi s im. Ali moraju da upo zore one koji ne znaju da se u nalazi orov i o ako šo će reći oprilike sledeće: U ovoj šolji nalazi se orov smronosan a ko se progua!  ako svarajući svesnos kod drgih možemo izbeći opasnos. Na o mislimo kada kažemo svesnos Ali imamo i slučajeve u kojma osobe iako znaju kolio je orov opasan ome ne poklanjaju nikakvu pažnju ili još uvek sumnjaju da li je o svao olko opasan orv ili im svarno nedosaje svesnos i im ljudima jednosavno nije dovoljno reći: Ovo je orov Njima mora da se kaže: Zabranjeno je pii ou sup 1

jedan deo tela elmnišemo elmnišemo pošto "nema sopstva", na kraju ustanovimo da "sopstvo" ili "ja" ne postoji Ali to "odsustvo prirode po sebi" ostaje samo ko md znanja do koga se došlo intelektualnom anazom, i još uvek ne postoj stvao znanje o om "odsustvu prirode po sebi" Jer, dok ugodno razgovaramo o tom "odsustvu samoprrode", ako se dogodi da stanemo na trn, svakako ćemo odmah vknuti "jao! jao! ja o! jao jao!"!" To pokazuje da smo još uvek podložni dualističkim us lovima i da "odsu "odsuso so prirode po sebi", koje tako glasno ustma proklamujemo, za nas još uvek ne postalo stvarno stanje u kome žvimo. Zbog toga je prsustvo svesnosti svesno sti najznača najznačajnje, jnje, kao osnova samoosloboenja u svakodnevnom ponašanju Pošto ponašanje smatramo z razh razloga toliko začajnm, pojavile su se razlčite forme pravila, us tanovljene tanovlje ne u skladu sk ladu s a spoljašnjm okolnostima koje u odreeno vreme vladaju kao što su relgjska prava  zakonske odredbe Meutim, velka je razlka zmeu poštovanja pravila kada smo na to naterani i pošto vanja pravia usled svesn svesnosti osti Pošto smo ugavnom sv slovljen karom, strastima i duazmom, ma veoma malo ljud koj pravla i odredbe poštuju na osnovu svesnosti Iz tog razloga, čak i ako to ne žele, ljudska bića su primorana da poštuju moć raznih zakona  pravla M smo već uslovljeni karom, strastima i du aizmom Ako tome dodamo oganičenja zvedena z prinude da sledimo pravila i zakone, time smo još vše opterećen, i bez sumnje se još više ualjavamo od ispravnog "načina vienja" i pravilnog "načina pona šanja" Ako shvatimo pojam "samoosloboenje" tako da možemo da radmo što želmo, to nije pravilno; to apsolutno nije značenje principa samo-osloboenja,  .

K 

sanu pod prenjom zakona  akvom prenjom zakon šii živoe pojedinaa Na om prinipu zasnovani su zakoni i mada se o veoma razlikuje od prinipa svesnosi ipak je nephodno sredsvo spasavanja živoa onih koji su nesvesni. Sada možemo da nasavimo sa meaform orova a bismo pokazali ša znači svesnos Ako osoba ima pred sobm šou orva i svesna je i vrlo dobro zna kakve bi bile posledi uzimanja orova ali nema salno prisusvo pažnje u vezi sa činjeniom da se u oj šolji nalazi orov može da se desi da rasreseno popije malo ova ako ako svesnos nije neprekidno praćen priusvom eško se dolazi do pravih rezulaa. Na o mislimo kada kažemo prisusvo  Mahajani se najveći značaj priaje jedivu praznine i saoećanja i o je sama sušia dokrine Mahajane svari ako nemamo svesnos nerazdvojno povezanu sa prisusvom niao se ne može pojavii zaisa iskreno saosećanje Sve dok nemamo svarno iskusvo da nas pokreće saosećanje prema drugima besmisleno je prevarai se da smo oliko ispunjeni saosećanjem O ome jedna ibeaska poslovia kaže Mada imaš oči kojima vidiš dre ljude reba i ole dalo da bi video sebe  Ova poslovia podrazumeva da o svao želimo da se u nama javi iskreno saosećanje prema drgima moramo da posmaramo sopsvene reške da ih budemo svesni i d a u mislima sebe savimo na njihovo meso da bismo okrili u kakvim okolnosima se nalaze Jedini način da se u ome pe je prisusvo svesnosi nače ma kolo se prevarali da imamo veliko saosećanje kadad naići će okolnos koja će pokzai a se u nama nikada svao nije dilo saosećanje Sve dok se ne pojavi čiso saosećanje nema načina da prevaziđemo svoja ogr�ničenja i prepreke A doađa se da mnogi praičari napredujući na puu .

KS  T SVETO

verovanje U ako pogrešno glediše pokazuje da nsmo svarno shvaili ša znači svesnos. Ne reba i da shvaimo da je prinip zakona i pravila iso šo i prinip svesnosi. Zakoni i pravila usvar su uvrđeni na osnovu okolnosi vremena i prosora i deluju uslovljavanjem pojedina pomoću činilaa izvan njega. Svesnos međuim nasaje iz sa nja znanja koje poseduje sam pojedna Zbog oga zakoni  pravila ponekad odgovaraju unurašnjoj sves nosi pojedina a ponekad ne odgovaraju Ali ako imamo svesnos možemo da prevaziđemo okolnosi u kojima smo prisiljeni da sledio pravila i zakone  ne samo o  pojedina koji ima svesnos i koji je drži čvrso prisunom u s anju je da spokojno živi pod svim zakonima i pravilima koji vladaju u sveu a da ime nije nimalo uslovljen. Mnogi Majsor su rekli: oeraj konja svesnosi  pomoć biča prisusva  zaisa ako svesnos ne ubrzamo prisusvom ona neće moći da deluje. Da razmorimo jedan primer svesnosi: reimo d a se ispred osobe u normalnom sanju nalazi šoa puna orova i da je osoba svesna ša je o Odraslim i uravnoeženim osobama koje znaju ša je u šolji i svesne su posledia uzimanja orova ne reba davai neka posebna objašnjenja u vezi s im. Ali moraju da upo zore one koji ne znaju da se u nalazi orov i o ako šo će reći oprilike sledeće: U ovoj šolji nalazi se orov smronosan a ko se progua!  ako svarajući svesnos kod drgih možemo izbeći opasnos. Na o mislimo kada kažemo svesnos Ali imamo i slučajeve u kojma osobe iako znaju kolio je orov opasan ome ne poklanjaju nikakvu pažnju ili još uvek sumnjaju da li je o svao olko opasan orv ili im svarno nedosaje svesnos i im ljudima jednosavno nije dovoljno reći: Ovo je orov Njima mora da se kaže: Zabranjeno je pii ou sup

K 

sanu pod prenjom zakona  akvom prenjom zakon šii živoe pojedinaa Na om prinipu zasnovani su zakoni i mada se o veoma razlikuje od prinipa svesnosi ipak je nephodno sredsvo spasavanja živoa onih koji su nesvesni. Sada možemo da nasavimo sa meaform orova a bismo pokazali ša znači svesnos Ako osoba ima pred sobm šou orva i svesna je i vrlo dobro zna kakve bi bile posledi uzimanja orova ali nema salno prisusvo pažnje u vezi sa činjeniom da se u oj šolji nalazi orov može da se desi da rasreseno popije malo ova ako ako svesnos nije neprekidno praćen priusvom eško se dolazi do pravih rezulaa. Na o mislimo kada kažemo prisusvo  Mahajani se najveći značaj priaje jedivu praznine i saoećanja i o je sama sušia dokrine Mahajane svari ako nemamo svesnos nerazdvojno povezanu sa prisusvom niao se ne može pojavii zaisa iskreno saosećanje Sve dok nemamo svarno iskusvo da nas pokreće saosećanje prema drugima besmisleno je prevarai se da smo oliko ispunjeni saosećanjem O ome jedna ibeaska poslovia kaže Mada imaš oči kojima vidiš dre ljude reba i ole dalo da bi video sebe  Ova poslovia podrazumeva da o svao želimo da se u nama javi iskreno saosećanje prema drgima moramo da posmaramo sopsvene reške da ih budemo svesni i d a u mislima sebe savimo na njihovo meso da bismo okrili u kakvim okolnosima se nalaze Jedini način da se u ome pe je prisusvo svesnosi nače ma kolo se prevarali da imamo veliko saosećanje kadad naići će okolnos koja će pokzai a se u nama nikada svao nije dilo saosećanje Sve dok se ne pojavi čiso saosećanje nema načina da prevaziđemo svoja ogr�ničenja i prepreke A doađa se da mnogi praičari napredujući na puu

1

.

KSA I } SS

ednos avno zavše ako šo o seb mse da su božan svo, a sv du su zl duhov Tako samo povećavau sopsvena oančena, azvau panane za sebe  mnu pema duma. I čak  ako mnoo ovoe o Mahamud  Dzoćenu, on nša ne ade osm šo posau sve već sučna  peneno se ponašau u okv osam sveovnh dham To e suan znak da se u na ma ne poavlo svao saosećane a koen ee e sva e u ome šo se nkada ne poavlo psusvo svesnos. Zao, ne bbauć o ome, bez upana u po kušae da se sakemo za eleanne asade eba da pokušamo da svano  snsk dovedemo do poave psusa svesnos u nama, a zam da e spovedemo u paksu. To e naznačana ačka u paks Dzoćena. Namkha Nobu, pakča Dzoćena posvećue ovu knu svom učenma u Dzoćen Komun. U ava usa!

1ATAK 

 BOqAFSk A O AU Kaka boaa bla e po obavlena u duom zdanu beaske kne so auoa pod naslovom Olc od z: kltu storij bt; zdane vane Kaneae Neove Sveos Dala Lame. Na enlesk peveo Džon Renods, kao plo auoovo knž 'Dzoćen  Zen, zdane an un Ede, Oakland Calona, 1984. Ovde e uklučeno kao komplena boaa od Rnpoćeve anedoske pče o naanem densvu, kou nalazmo u pom poavlu kne ošo e ova boaa pe svea od neesa za Tbe oloe, osav smo beanska mena  nazve u ssemu anskpe u kome e maea zvoo zda. Namkha' Nobu Rnpoće ođene u seu dGe'u, u poka lCon a u sDe deu, u Isočnom Tbeu, osmo dana deseo mesea odne Zemano Ta 1938) Oa mu e bo sGol ma Tshe n, član pe mćke pode  zvesno veme nkone u vlad sDe dea, a maka se zvala Ye shes Chos son ada mu e blo dve odne, dal yl ama Rn pohe  Zhe hen Rab byams Rnpohe su a pe poznal kao enkanau A'dzom B pe. A'dzom 'Bu pa e bo edan od velkh Dzos hen Masoa s počeka ovo veka. Bo e učenk pvo mhyen bse Rpohea, 'Jam dbyans mhyen bse dBan po a 182992),  učen da spu Rnpohea• Oba slavna učela bl su voe Rmea, l nesekaško pokea u devenaesom veku u sočnom beu A'dzom 'B pa e nekh dese seda pua pmo asmse od





KSA I } SS

ednos avno zavše ako šo o seb mse da su božan svo, a sv du su zl duhov Tako samo povećavau sopsvena oančena, azvau panane za sebe  mnu pema duma. I čak  ako mnoo ovoe o Mahamud  Dzoćenu, on nša ne ade osm šo posau sve već sučna  peneno se ponašau u okv osam sveovnh dham To e suan znak da se u na ma ne poavlo svao saosećane a koen ee e sva e u ome šo se nkada ne poavlo psusvo svesnos. Zao, ne bbauć o ome, bez upana u po kušae da se sakemo za eleanne asade eba da pokušamo da svano  snsk dovedemo do poave psusa svesnos u nama, a zam da e spovedemo u paksu. To e naznačana ačka u paks Dzoćena. Namkha Nobu, pakča Dzoćena posvećue ovu knu svom učenma u Dzoćen Komun. U ava usa!

1ATAK 

 BOqAFSk A O AU Kaka boaa bla e po obavlena u duom zdanu beaske kne so auoa pod naslovom Olc od z: kltu storij bt; zdane vane Kaneae Neove Sveos Dala Lame. Na enlesk peveo Džon Renods, kao plo auoovo knž 'Dzoćen  Zen, zdane an un Ede, Oakland Calona, 1984. Ovde e uklučeno kao komplena boaa od Rnpoćeve anedoske pče o naanem densvu, kou nalazmo u pom poavlu kne ošo e ova boaa pe svea od neesa za Tbe oloe, osav smo beanska mena  nazve u ssemu anskpe u kome e maea zvoo zda. Namkha' Nobu Rnpoće ođene u seu dGe'u, u poka lCon a u sDe deu, u Isočnom Tbeu, osmo dana deseo mesea odne Zemano Ta 1938) Oa mu e bo sGol ma Tshe n, član pe mćke pode  zvesno veme nkone u vlad sDe dea, a maka se zvala Ye shes Chos son ada mu e blo dve odne, dal yl ama Rn pohe  Zhe hen Rab byams Rnpohe su a pe poznal kao enkanau A'dzom B pe. A'dzom 'Bu pa e bo edan od velkh Dzos hen Masoa s počeka ovo veka. Bo e učenk pvo mhyen bse Rpohea, 'Jam dbyans mhyen bse dBan po a 182992),  učen da spu Rnpohea• Oba slavna učela bl su voe Rmea, l nesekaško pokea u devenaesom veku u sočnom beu A'dzom 'B pa e nekh dese seda pua pmo asmse od





WATAJ

svog gavog majstora 'am dbya mKhye brtse dBag poa, a od dPal spru Ripochea je primio kompete transmisije kLog e syig thiga, i za vete rTsa ruga. Sam A'dzom 'Brug pa postao je gter sto, ili otkrovitelj tekstova skriveih baga, pošto je u tridesetoj godii vizije primio direkto od euporedi vog 'igs med gig pe (173098). Podučavajući u A'dzom sgaru u istočom Tibetu tokom etjih i zim skih powčeosti5 A' dzom 'Brug pa je postao majstor mogih oovremeih učitelja Dzogćea. Među jima je bio i stric Norbu Ripoćea, rTogs lda O rgya bsTa 'dzi6 koji mu je bio prvi učitelj rDzogs chea Kada je Norbu Ripoće imao osam godia šes aesti Karapa7 i dPal spug Situ Ripoche8 zajedni čki su ga prepoza kao ikaacu uma9 Lho dBrug Zhabs drug Ripochea Taj majstor, reinkaaca savog 'Brug pa bKa' brud majstora, Padma dKar poa (152792) bio je svai istorijski osivač države Butaa Sve do početka dvadesetog veka, Zhabs drug Ripochei su bili Dharmarađe ili privremei i duhoi vadari Butaa oš kao dete od rDzo che mKha Ripoche a, od ujaka mKhye brtse Yag srid Ripochea i od strica rTogs da Ora brTa 'dzi a, Norbu Ripo će je primio uputstva za rDzo che ag ba syig thig i sNyig thig Yab bzhi U međuvremeu, od gNas rab mChog sprul Ripochea  je primio transmisije rNyig ma bka' ma zatim kLog a rdo e syig po, i gNam chos Mi 'ur rDo ea Od mKha Ripoche dPa da Tshu khris (1906 ) primio je trasmisije iz rGyud sde ku bts, save Sakjapa zbirke tatričkih praksi Pored toga primio je moge inicace i sušao moga usmea objjeja14 od savih Ris med pa i esektaških majstora istočog Tibea. Od osme do dvaaeste godie pohađao je akademiju sDe dge dbo stod sob gra u maastiru sDe

2

dge dgo che, gde je sa mKhe i �poc eom mKhye rab Chos kyi 'od zer (1901- ), studrao t�aes osovih tekstova1 koji se koriste kao stadard aka demski krikulm određe od strae mKha po gZha dga'1 Norb Ripoche je postao strčjak u Abhisamayaakari. Pored toga, s a istim majstorom Je studirao veliki kometar Kalachakra Tatre17, Ghya garbha Tate, Zab o ag doa �armpe �a bug rDo fea, Medcnske Tatre , I dsk I . esku atroogiju 19, a primio je i iicijacije i trasme Sa skya'i sgrb thabs k bts. Od osme do četraeste godie, a akademiji sDe dge Ku se gSer ljogs bshad ga, od mKha Ripoche Brag gyab Bos ros (1913 ) primio je ptsa za Prađaparamita stre, Abhisamayalaar,  t ta trička teksta: rDoe Gr, Hevajra Tatra i Sampta Tatra• Od svog metora mhog sprl Ripochea21 dobio je uptva za svetove auke22    , ot!savs Takođe, od osme do četraeste gode Mastir rDzog gsar u istočom Tibet, primio je čeja od slavog rDzog gsar mKhye brtse Ripo chea od Sa skya'i zab chos lam 'bras, suštinskoj dok trii škole Sa skya pa, a osim toga i tri teksta rGd kyi spyi do ram bzhag, Ijo shig che mo, i Hevajra Tatr4. Oda, a akademiji Khams bre bshad ga, sa mKha Ripoche Mi ya a chs (1920 ), stdi rao je osovi tekst o logici, Tshad ma rig gter atora Sa skya Padite. Oda, u pećii za meditacij Segche gNam brag, povkao se sa ujakom rTogs lda O ra brTa 'dziom, da bi praktikvao Vajrapaia, Si mhamkh, i Belu Taru U to vreme, si A'dzom 'Brug pe, 'Gyr med rDo rje (198 ) se  vratio iz etralog Tibeta, i tokom boravka sa jima dao im cikls rDo e gro lod, Klg che syig thig, i cklus dGogs pa zag tha, Rig 'dzi rGo Ldem 'Phru ca ,

.

1.6 1.7

WATAJ

svog gavog majstora 'am dbya mKhye brtse dBag poa, a od dPal spru Ripochea je primio kompete transmisije kLog e syig thiga, i za vete rTsa ruga. Sam A'dzom 'Brug pa postao je gter sto, ili otkrovitelj tekstova skriveih baga, pošto je u tridesetoj godii vizije primio direkto od euporedi vog 'igs med gig pe (173098). Podučavajući u A'dzom sgaru u istočom Tibetu tokom etjih i zim skih powčeosti5 A' dzom 'Brug pa je postao majstor mogih oovremeih učitelja Dzogćea. Među jima je bio i stric Norbu Ripoćea, rTogs lda O rgya bsTa 'dzi6 koji mu je bio prvi učitelj rDzogs chea Kada je Norbu Ripoće imao osam godia šes aesti Karapa7 i dPal spug Situ Ripoche8 zajedni čki su ga prepoza kao ikaacu uma9 Lho dBrug Zhabs drug Ripochea Taj majstor, reinkaaca savog 'Brug pa bKa' brud majstora, Padma dKar poa (152792) bio je svai istorijski osivač države Butaa Sve do početka dvadesetog veka, Zhabs drug Ripochei su bili Dharmarađe ili privremei i duhoi vadari Butaa oš kao dete od rDzo che mKha Ripoche a, od ujaka mKhye brtse Yag srid Ripochea i od strica rTogs da Ora brTa 'dzi a, Norbu Ripo će je primio uputstva za rDzo che ag ba syig thig i sNyig thig Yab bzhi U međuvremeu, od gNas rab mChog sprul Ripochea  je primio transmisije rNyig ma bka' ma zatim kLog a rdo e syig po, i gNam chos Mi 'ur rDo ea Od mKha Ripoche dPa da Tshu khris (1906 ) primio je trasmisije iz rGyud sde ku bts, save Sakjapa zbirke tatričkih praksi Pored toga primio je moge inicace i sušao moga usmea objjeja14 od savih Ris med pa i esektaških majstora istočog Tibea. Od osme do dvaaeste godie pohađao je akademiju sDe dge dbo stod sob gra u maastiru sDe

2

dge dgo che, gde je sa mKhe i �poc eom mKhye rab Chos kyi 'od zer (1901- ), studrao t�aes osovih tekstova1 koji se koriste kao stadard aka demski krikulm određe od strae mKha po gZha dga'1 Norb Ripoche je postao strčjak u Abhisamayaakari. Pored toga, s a istim majstorom Je studirao veliki kometar Kalachakra Tatre17, Ghya garbha Tate, Zab o ag doa �armpe �a bug rDo fea, Medcnske Tatre , I dsk I . esku atroogiju 19, a primio je i iicijacije i trasme Sa skya'i sgrb thabs k bts. Od osme do četraeste godie, a akademiji sDe dge Ku se gSer ljogs bshad ga, od mKha Ripoche Brag gyab Bos ros (1913 ) primio je ptsa za Prađaparamita stre, Abhisamayalaar,  t ta trička teksta: rDoe Gr, Hevajra Tatra i Sampta Tatra• Od svog metora mhog sprl Ripochea21 dobio je uptva za svetove auke22    , ot!savs Takođe, od osme do četraeste gode Mastir rDzog gsar u istočom Tibet, primio je čeja od slavog rDzog gsar mKhye brtse Ripo chea od Sa skya'i zab chos lam 'bras, suštinskoj dok trii škole Sa skya pa, a osim toga i tri teksta rGd kyi spyi do ram bzhag, Ijo shig che mo, i Hevajra Tatr4. Oda, a akademiji Khams bre bshad ga, sa mKha Ripoche Mi ya a chs (1920 ), stdi rao je osovi tekst o logici, Tshad ma rig gter atora Sa skya Padite. Oda, u pećii za meditacij Segche gNam brag, povkao se sa ujakom rTogs lda O ra brTa 'dziom, da bi praktikvao Vajrapaia, Si mhamkh, i Belu Taru U to vreme, si A'dzom 'Brug pe, 'Gyr med rDo rje (198 ) se  vratio iz etralog Tibeta, i tokom boravka sa jima dao im cikls rDo e gro lod, Klg che syig thig, i cklus dGogs pa zag tha, Rig 'dzi rGo Ldem 'Phru ca ,

.

1.6 1.7

KSTL

I

tT SS

Kada je ima četaest gdina, 1951g primi je inicace Varagini p tradicijama Ngr pa i shar pa u kviru Sa skya Onda ga je mentr psavetva da ptraži ženu kja živi u pdručju Kadari i kja je živ telvljee sa me Varajgini t e da d nje primi inicijacu Ova majstrica  y mKha' 'gr rd rje dPal sgrn (1 8381953 bila je direktan učenk velikg 'am dbyan mKhyen bre dBang pa i Nyag bla Padma bDud 'dula ka i starija savremenica 'dzm 'Brug pe U t vreme imala je 113 gdia i bila je u pvučensti u mraku nekih pedeset šest gdina N rbu Rinpche je d nje primi transmisije mKha' 'gr gsang 'dus umn blag 'am dbyangs myen brtse dBang pa i mKha' 'gr yang thig, gde je glavna praksa pvlačenje u mrak ka i lng chen snying thig ake mu je pdarila spstvena umna blaga uk ljučujući Dakini Simhamukhu mKha' 'gr dbang m'i seng ge gdng ma'i zab thig Onda, gdine 1954, pzvan je u psetu Nardnj Republici Kini, ka predstavnk mladine ibeta Od 1954g bi je instruktr za tibetanski jezik na ugza padnm Univerzitetu za Nacinalne Manjine u Chengduu, Sichuan, Kina Živeći u ini, se se sa slavnim Gangs dkar Rinpchem Od tg majstra ču je mnga bjašnjenja Narpinih Šest Dktrina Maha mudre dKn mchg spyi dus, ka i z tibetanske medicine U t vreme Nrbu Rinpche je savlada kineski i mnglski jezik Kada je ima sedamnaest gdina, vrati se u rdni sDe dge i sledeći viziju kju je primi u snu sre je svg Kreng Majstra Nyag bla Rinpche Rig dzin Byang chub rD rja kji je žive u udaljenj dlini na istku sDe dgea  Byang chub rD e Rinpche bi je rdm iz pdručja Nyag rng na granici ine Bi je učenk A'dz 'B rg pe  Nyag bla Padma bDud 'dula i Shar rdza Rinpchea slavng Bnp učitelja 

TK 

rDzgs chena, kji je dstiga Dugin el d Svet lst U vj udaenj dlini Byang chub rD rje Rinpche je radi ka lekar i bi glava kmun kja se zvala Nyag bla sGar bila je t ptpun samdstatna kmuna kja se u ptpunsti sastjala d nezareenh praktičara jgija i jgina Od svg majstra Nrbu Rinpche je primi inicijaciju i transmisiju suštinskih učenja rDzgs chen Sems sde Klng sde i Man ngag gi sde Št je jš važnije vaj majstr ga je direktn uve u iskustv rDzgs chena am je sta skr gdinu dana, čest asistirajući Byang chub rD e Rinpcheu u lekarskj praksi i služi mu ka pisar  sekretar ke je primi transmisije d majstrvg sina Nyag sras 'Gyur med rD rja Psle tga, Nrbu Rinpche je krenu na prdužen hdčašće u Centralni ibet Nepal, Indiju i Bu tan Vrativši se u svj rdni sDe dge tkri je da su sve lšiji plitički uslvi dveli d erupcije nasilja Pbe gavši p u Centralni ibet, knačn je bezbedn stiga u Skim ka zbeglica Od gdine 1958 d 1960 žive je u Gangtku u Skimu zapslen ka autr i urednk knjiga tibetanskih tekstva za ancelariju za Razvj pri Vladi Sikima 1960, kada je ima 22 gdine na pziv Prfesra Giuseppe uccia, tiša je u t aliju i neklik gdina bravi u Rimu U tm peridu, d 1960 d 1964 bi je pmćn istraživač u Institut talian per i Medi ed sttrem Oriente Primivši stipendiju d Rckefeller undatin bi je u bliskj saradnji sa Prfesrm ucciem, i napisa dva ddatka za knjigu Prfesra uccia pd naslvm ibetanske nardne pesme yantsea i Zapadng ibeta (Rim 1966 a drža je i seminare pri IMO  jgi medicin i astrl giji Od 1964 d danas Nrbu Rinpche radi ka pr fesr na Institut Orientale Univerziteta u Napuu 

KSTL

I

tT SS

Kada je ima četaest gdina, 1951g primi je inicace Varagini p tradicijama Ngr pa i shar pa u kviru Sa skya Onda ga je mentr psavetva da ptraži ženu kja živi u pdručju Kadari i kja je živ telvljee sa me Varajgini t e da d nje primi inicijacu Ova majstrica  y mKha' 'gr rd rje dPal sgrn (1 8381953 bila je direktan učenk velikg 'am dbyan mKhyen bre dBang pa i Nyag bla Padma bDud 'dula ka i starija savremenica 'dzm 'Brug pe U t vreme imala je 113 gdia i bila je u pvučensti u mraku nekih pedeset šest gdina N rbu Rinpche je d nje primi transmisije mKha' 'gr gsang 'dus umn blag 'am dbyangs myen brtse dBang pa i mKha' 'gr yang thig, gde je glavna praksa pvlačenje u mrak ka i lng chen snying thig ake mu je pdarila spstvena umna blaga uk ljučujući Dakini Simhamukhu mKha' 'gr dbang m'i seng ge gdng ma'i zab thig Onda, gdine 1954, pzvan je u psetu Nardnj Republici Kini, ka predstavnk mladine ibeta Od 1954g bi je instruktr za tibetanski jezik na ugza padnm Univerzitetu za Nacinalne Manjine u Chengduu, Sichuan, Kina Živeći u ini, se se sa slavnim Gangs dkar Rinpchem Od tg majstra ču je mnga bjašnjenja Narpinih Šest Dktrina Maha mudre dKn mchg spyi dus, ka i z tibetanske medicine U t vreme Nrbu Rinpche je savlada kineski i mnglski jezik Kada je ima sedamnaest gdina, vrati se u rdni sDe dge i sledeći viziju kju je primi u snu sre je svg Kreng Majstra Nyag bla Rinpche Rig dzin Byang chub rD rja kji je žive u udaljenj dlini na istku sDe dgea  Byang chub rD e Rinpche bi je rdm iz pdručja Nyag rng na granici ine Bi je učenk A'dz 'B rg pe  Nyag bla Padma bDud 'dula i Shar rdza Rinpchea slavng Bnp učitelja 

TK 

rDzgs chena, kji je dstiga Dugin el d Svet lst U vj udaenj dlini Byang chub rD rje Rinpche je radi ka lekar i bi glava kmun kja se zvala Nyag bla sGar bila je t ptpun samdstatna kmuna kja se u ptpunsti sastjala d nezareenh praktičara jgija i jgina Od svg majstra Nrbu Rinpche je primi inicijaciju i transmisiju suštinskih učenja rDzgs chen Sems sde Klng sde i Man ngag gi sde Št je jš važnije vaj majstr ga je direktn uve u iskustv rDzgs chena am je sta skr gdinu dana, čest asistirajući Byang chub rD e Rinpcheu u lekarskj praksi i služi mu ka pisar  sekretar ke je primi transmisije d majstrvg sina Nyag sras 'Gyur med rD rja Psle tga, Nrbu Rinpche je krenu na prdužen hdčašće u Centralni ibet Nepal, Indiju i Bu tan Vrativši se u svj rdni sDe dge tkri je da su sve lšiji plitički uslvi dveli d erupcije nasilja Pbe gavši p u Centralni ibet, knačn je bezbedn stiga u Skim ka zbeglica Od gdine 1958 d 1960 žive je u Gangtku u Skimu zapslen ka autr i urednk knjiga tibetanskih tekstva za ancelariju za Razvj pri Vladi Sikima 1960, kada je ima 22 gdine na pziv Prfesra Giuseppe uccia, tiša je u t aliju i neklik gdina bravi u Rimu U tm peridu, d 1960 d 1964 bi je pmćn istraživač u Institut talian per i Medi ed sttrem Oriente Primivši stipendiju d Rckefeller undatin bi je u bliskj saradnji sa Prfesrm ucciem, i napisa dva ddatka za knjigu Prfesra uccia pd naslvm ibetanske nardne pesme yantsea i Zapadng ibeta (Rim 1966 a drža je i seminare pri IMO  jgi medicin i astrl giji Od 1964 d danas Nrbu Rinpche radi ka pr fesr na Institut Orientale Univerziteta u Napuu 

KST I T SS

gde dr beans ezi, mongs ez  rn or Tbea. Od ada e esenzvno isravao iso rse izvore beanse lre, srać mao poznae niževne izvore Bonpo radce. Godne 1983. Norb Rnpoche e bo domaćn pe Ineaconalne Konvence za Tbeans edcn  Venec, I alia Iao oš ve avno rad na nverze, oom proelh dese godna Norb Rnpoche e neormalno drao povlačena  raznm zemama, lčć Ia Francs nges Asr Dans, Noeš, Fns a od 1979g SAD Za vreme h povačena dae pračna psva za prase Dzogs chena  ne seašom orma, a  čena o aspema beanse lre naočo Janra Joge, beanse medcne  asrologe. avše, pod negovm vosvom, porasla e, napre  Ia, a sada   neoio drgih zemala, lčć  SAD, aozvana Dzogćen Komna• o e neormalno d rene poednaca o, nasavlać da obavla občaene poslove  dršv, ma zaednčo ineresovane za praćene  praiovane če na oa Norb Rnpoche nasava da prenos Don Renolds e gorn normac zeo gla vnom iz bograe na beansom ez, iz dodaa niz roesora NorbaZ y hreng ba (Dharmsaa Lbrary o Tbean Wors and Archves, 1982)

 S A OgE:  SLOGA ONgEA: rEI IGA. II  VAĐRA pU SLOGOVA

er soga, oa predsava čer reč, d � rezme prase Longdea. 'A' e p  sog  predsavla reč 'eva mepa', šo znač 'nerođeno', a odnos se na sane 'mogpa', oe e 'bez msl' Sšnso sane praznne, šnaa, e nerođeno. Kae se da e m pračara nepredno  onempac ao šo mornar ada s na mor orse goba da provere da e zema bz golb se odmah vraća na brod ada ne nađe na zem Ho e drg slog,  predsavla reč 'gagpa mepa' šo znač 'bez preda'. Iao znamo da s sve misl prazne, pa poso nepredno nasaane misl Kada obasnmo , Osnov, prvobno sane poednca (vd sr 98), obašnava se da e nena Sšna prazna, al nena rroda se nepredno manese bez pre_ da Sog Ho e smbol načna na o pračar odrava nepreno prssvo svesnos  onempac, prme nć meode čer Da (sr 122) Kae se da e pračar ao sreac ad a odapne sre ,  mora sedn eo Glas,  energ,  Um, ao hoće sre om da pogod me. račareva neprena svesnos na s načn se mora odrava prsnom. 1

KST I T SS

gde dr beans ezi, mongs ez  rn or Tbea. Od ada e esenzvno isravao iso rse izvore beanse lre, srać mao poznae niževne izvore Bonpo radce. Godne 1983. Norb Rnpoche e bo domaćn pe Ineaconalne Konvence za Tbeans edcn  Venec, I alia Iao oš ve avno rad na nverze, oom proelh dese godna Norb Rnpoche e neormalno drao povlačena  raznm zemama, lčć Ia Francs nges Asr Dans, Noeš, Fns a od 1979g SAD Za vreme h povačena dae pračna psva za prase Dzogs chena  ne seašom orma, a  čena o aspema beanse lre naočo Janra Joge, beanse medcne  asrologe. avše, pod negovm vosvom, porasla e, napre  Ia, a sada   neoio drgih zemala, lčć  SAD, aozvana Dzogćen Komna• o e neormalno d rene poednaca o, nasavlać da obavla občaene poslove  dršv, ma zaednčo ineresovane za praćene  praiovane če na oa Norb Rnpoche nasava da prenos Don Renolds e gorn normac zeo gla vnom iz bograe na beansom ez, iz dodaa niz roesora NorbaZ y hreng ba (Dharmsaa Lbrary o Tbean Wors and Archves, 1982)

 S A OgE:  SLOGA ONgEA: rEI IGA. II  VAĐRA pU SLOGOVA

er soga, oa predsava čer reč, d � rezme prase Longdea. 'A' e p  sog  predsavla reč 'eva mepa', šo znač 'nerođeno', a odnos se na sane 'mogpa', oe e 'bez msl' Sšnso sane praznne, šnaa, e nerođeno. Kae se da e m pračara nepredno  onempac ao šo mornar ada s na mor orse goba da provere da e zema bz golb se odmah vraća na brod ada ne nađe na zem Ho e drg slog,  predsavla reč 'gagpa mepa' šo znač 'bez preda'. Iao znamo da s sve misl prazne, pa poso nepredno nasaane misl Kada obasnmo , Osnov, prvobno sane poednca (vd sr 98), obašnava se da e nena Sšna prazna, al nena rroda se nepredno manese bez pre_ da Sog Ho e smbol načna na o pračar odrava nepreno prssvo svesnos  onempac, prme nć meode čer Da (sr 122) Kae se da e pračar ao sreac ad a odapne sre ,  mora sedn eo Glas,  energ,  Um, ao hoće sre om da pogod me. račareva neprena svesnos na s načn se mora odrava prsnom. 1

TL

I tT

S

'Ha' je teći og, i amenjuje eč 'miua', što nači 'nepomenjivo', 'nemenjivo', i imbo je čin jenice d a pobitno tanje, u ome uaimo u ontempacu, jete temejno, nepomenjivo tanje vaog pojedinca, oje je uve već potojao od amog po četa, i ne moa e tvoiti o tanje je bio pečeno amo natanom nečite viije ao eutat pianjanja i negativni uoa Kada patiča o pau pe vaiđe te pepee ponovo uai u p bitno tanje, i potaje ao novoođenče, ai ne u miu aje detinjat već da patičaeva vet potaje goo jana ao u novoođeng deteta oje amo geda vet u vaom tenutu be uđenja. 'Je' je četvto i poede ovo ani ivoi u de vnim tetovima daju aičite ivode u vei  njim.  neim tetovima mata e da je og 'Je', a  dugima E, oje iči na A' nad oga je imbo a E Nije ao a iguošću utvditi oje tumačenje je pavino, ai vevatno e adi o 'Je', ao u 'Ješe', što nači mudot Je' na ibetanom nači 'od početa' , ii 'voo' Ne na e da ije og 'Je' tibetani. Mogao bi biti na jeiu ena, ii Odijae, i u tom učajuje veovatnije daje 'j nego 'Je'. Međutim, bio odae da je veden, ovaj og je imbo eči 'nacog', što nači 'anoiot', u miu beonačne anooti moguće manifetace aiče viije, i način na oji e pa tiča be napoa integiše a vim anoiim mogućnotima oje mu e pojavjuju, uaeći u ontempaciju i natavjajući u njoj o ve aičite apete vaodnevnog života. Kaže e da je patiča u tome ao vodenica, oja natavja da e oeće do voda teče, opušteno, i potpuno ama od ebe Sve deatnoti ea, Gaa i ma, i ve što e pojavjuje ao naša amiča viija, be napoa mešamo a tanjem ontempace. 

 NPOMENE  Moje rođee, detistvo i obrazovanje; i kako sam se sreo sa svojim glavnim učitejem

 vidi dodata 2 t 195 , gde e naai deta jnija bogafija autoa.  Uvodna perspektiva; učea Đzogćena i kutura Tibeta 1.

Za detajniju obadu načaja Bona u tibetanskoj kulturi, vidi autorov tekst The Neclace of Gzi, A CuLtur HstO) of Tibet , u izdanju In-

fomation Oce of Hi Hoine te Daai Lama, Daamaa, India, 980 na e ngeom jeu 3 Kako mij e Majst or angćub Đorđe pokazao stvao značee neposrednog uva

1 ibetani aenda je eđen ao unani a enda, čiji cu počinje mladim meecom u febuau. očevši od tad a, madi meec je uve pi dan meeca, a pun meec je uve 5 Sa tantiče tače gedišta, peiod u ome meec ate pogodan je a metod, i ato e u tom peiodu ade pae Heue, a 0 dan mata e poebno povojnim u toj fai, i ove e ad maambavin dan, je velii majto je tog 3

TL

I tT

S

'Ha' je teći og, i amenjuje eč 'miua', što nači 'nepomenjivo', 'nemenjivo', i imbo je čin jenice d a pobitno tanje, u ome uaimo u ontempacu, jete temejno, nepomenjivo tanje vaog pojedinca, oje je uve već potojao od amog po četa, i ne moa e tvoiti o tanje je bio pečeno amo natanom nečite viije ao eutat pianjanja i negativni uoa Kada patiča o pau pe vaiđe te pepee ponovo uai u p bitno tanje, i potaje ao novoođenče, ai ne u miu aje detinjat već da patičaeva vet potaje goo jana ao u novoođeng deteta oje amo geda vet u vaom tenutu be uđenja. 'Je' je četvto i poede ovo ani ivoi u de vnim tetovima daju aičite ivode u vei  njim.  neim tetovima mata e da je og 'Je', a  dugima E, oje iči na A' nad oga je imbo a E Nije ao a iguošću utvditi oje tumačenje je pavino, ai vevatno e adi o 'Je', ao u 'Ješe', što nači mudot Je' na ibetanom nači 'od početa' , ii 'voo' Ne na e da ije og 'Je' tibetani. Mogao bi biti na jeiu ena, ii Odijae, i u tom učajuje veovatnije daje 'j nego 'Je'. Međutim, bio odae da je veden, ovaj og je imbo eči 'nacog', što nači 'anoiot', u miu beonačne anooti moguće manifetace aiče viije, i način na oji e pa tiča be napoa integiše a vim anoiim mogućnotima oje mu e pojavjuju, uaeći u ontempaciju i natavjajući u njoj o ve aičite apete vaodnevnog života. Kaže e da je patiča u tome ao vodenica, oja natavja da e oeće do voda teče, opušteno, i potpuno ama od ebe Sve deatnoti ea, Gaa i ma, i ve što e pojavjuje ao naša amiča viija, be napoa mešamo a tanjem ontempace. 

 NPOMENE  Moje rođee, detistvo i obrazovanje; i kako sam se sreo sa svojim glavnim učitejem

 vidi dodata 2 t 195 , gde e naai deta jnija bogafija autoa.  Uvodna perspektiva; učea Đzogćena i kutura Tibeta 1.

Za detajniju obadu načaja Bona u tibetanskoj kulturi, vidi autorov tekst The Neclace of Gzi, A CuLtur HstO) of Tibet , u izdanju In-

fomation Oce of Hi Hoine te Daai Lama, Daamaa, India, 980 na e ngeom jeu 3 Kako mij e Majst or angćub Đorđe pokazao stvao značee neposrednog uva

1 ibetani aenda je eđen ao unani a enda, čiji cu počinje mladim meecom u febuau. očevši od tad a, madi meec je uve pi dan meeca, a pun meec je uve 5 Sa tantiče tače gedišta, peiod u ome meec ate pogodan je a metod, i ato e u tom peiodu ade pae Heue, a 0 dan mata e poebno povojnim u toj fai, i ove e ad maambavin dan, je velii majto je tog 3

KRSTAL I tT SVES7

tog pod nazivom ibetanska kniga mih' i neni slogovi u izvonom obliku su na eziku Uena, eziku Dakina Ova pesma nie moli tva neno paktikovane ne uklučue vizuali zaciu; to e foma kontemplacie, u koo praktiča integiše um sa nivoom enegie koz zvuk pesme dok e peva U paksi neno znače ne nie toliko važno kao z. 3 'Kam': (tibetanski) Suština elemen�ta 'đu ngva' elementi 4 Vidi Death, Inteediate State and Rebih in Tibetan Budhism Lati Rinpoće i efey Ho pkins, Ride ondon, 199; takođe autoov pevod na italanski Tibetanske ige mvih: Il Libro Tibetan ei MOi Nakhai Nobu Newton Compton Editoi Rome 1983 Pt

.

U ovo analogii, asnoća čistota i pozinost ogledala pedstavlau Apsolutno dok odazi koi se u ogledalu poavluu - koi nemau konketne supstance pedstavlau iluzonost Relativnog Relativno i Apsolutno su međua visni i uzaamno nastau, e ogledalo ne može postoati bez odaza, niti odazi bez ogledala 2 Vidi The Life an d Teachings of Na·opa. HV Guenthe, Oxod 1963. 3 Pimeti da u Menngagdeu postoi i unutašni i spolašni Ngondo, ali to nisu obavezne pa kse 4 Pimedba uednika vidi Clear Light of Bliss Mahamud i Vajyana Buism Geshe Kelsang Gyao, Wisdom Publications, Ln don 1982, st 126. 'aksa sa pečatom akcje, 'kamamuda' odnosi se na meditacju sa pat neom akcje Da bi se paktikovalo sa pe 1

U6

pE'BE

S.

čatom akce ovde na stupnu upotpunen moate već da budete upoznati sa podstican em vetova suptilnih enegia) da uđu bo ave, i astope se u centalnom kanalu koz moć meditacje Osoba koa ne može na ova način, koz meditacu da kontoliše dah ne može nikako to da čini kz sekualno sedin avane Laik koi e tenutno nesposoban da tansfomiše seksualnu delatnost u put te balo bi da azvie aku težnu i motivaciu da bi u budućnosti bio u stanu to da učini' Vidi autoovu knigu Yanta Yoga. e Yoga of Movement, Shangshung Editions (Dzog chen Communiy Publing), Napul 198 (Jant Joga, Joga pokreta u prevodu na

spskohatski Želke Jovanović, Edica Ati oga, 1987) Kniga sadži osnovni Vaioćanin tekst, i Namkhai Nobuov komenta 6. Hukaa e bio i učitel i učenik admasa mbhavin 7 Vidi The Divine Madman The Sublime Le and Songs of Da Kunley pevod Keith Dowman, Ride London 1980 u pevodu na spskohvatski, Tibetanski božanski ludak Gafos, Beogad) 8 Autoova katka biogafa Au Khado, sad e izdata u Women of Wm ed Tsutim A1lione, Routledge & Kegan aul London 1984 (ili Žene mudrosti na spsohvatskom eziku u pevodu Želke Jovanović Edica Atioga 1986) Dodatak 2 Biografski podaci o autoru

1.

Kunbzang 'go 'dul od gsal klong yangs do e, 1898-  l7

KRSTAL I tT SVES7

tog pod nazivom ibetanska kniga mih' i neni slogovi u izvonom obliku su na eziku Uena, eziku Dakina Ova pesma nie moli tva neno paktikovane ne uklučue vizuali zaciu; to e foma kontemplacie, u koo praktiča integiše um sa nivoom enegie koz zvuk pesme dok e peva U paksi neno znače ne nie toliko važno kao z. 3 'Kam': (tibetanski) Suština elemen�ta 'đu ngva' elementi 4 Vidi Death, Inteediate State and Rebih in Tibetan Budhism Lati Rinpoće i efey Ho pkins, Ride ondon, 199; takođe autoov pevod na italanski Tibetanske ige mvih: Il Libro Tibetan ei MOi Nakhai Nobu Newton Compton Editoi Rome 1983 Pt

.

U ovo analogii, asnoća čistota i pozinost ogledala pedstavlau Apsolutno dok odazi koi se u ogledalu poavluu - koi nemau konketne supstance pedstavlau iluzonost Relativnog Relativno i Apsolutno su međua visni i uzaamno nastau, e ogledalo ne može postoati bez odaza, niti odazi bez ogledala 2 Vidi The Life an d Teachings of Na·opa. HV Guenthe, Oxod 1963. 3 Pimeti da u Menngagdeu postoi i unutašni i spolašni Ngondo, ali to nisu obavezne pa kse 4 Pimedba uednika vidi Clear Light of Bliss Mahamud i Vajyana Buism Geshe Kelsang Gyao, Wisdom Publications, Ln don 1982, st 126. 'aksa sa pečatom akcje, 'kamamuda' odnosi se na meditacju sa pat neom akcje Da bi se paktikovalo sa pe 1

pE'BE

S.

čatom akce ovde na stupnu upotpunen moate već da budete upoznati sa podstican em vetova suptilnih enegia) da uđu bo ave, i astope se u centalnom kanalu koz moć meditacje Osoba koa ne može na ova način, koz meditacu da kontoliše dah ne može nikako to da čini kz sekualno sedin avane Laik koi e tenutno nesposoban da tansfomiše seksualnu delatnost u put te balo bi da azvie aku težnu i motivaciu da bi u budućnosti bio u stanu to da učini' Vidi autoovu knigu Yanta Yoga. e Yoga of Movement, Shangshung Editions (Dzog chen Communiy Publing), Napul 198 (Jant Joga, Joga pokreta u prevodu na

spskohatski Želke Jovanović, Edica Ati oga, 1987) Kniga sadži osnovni Vaioćanin tekst, i Namkhai Nobuov komenta 6. Hukaa e bio i učitel i učenik admasa mbhavin 7 Vidi The Divine Madman The Sublime Le and Songs of Da Kunley pevod Keith Dowman, Ride London 1980 u pevodu na spskohvatski, Tibetanski božanski ludak Gafos, Beogad) 8 Autoova katka biogafa Au Khado, sad e izdata u Women of Wm ed Tsutim A1lione, Routledge & Kegan aul London 1984 (ili Žene mudrosti na spsohvatskom eziku u pevodu Želke Jovanović Edica Atioga 1986) Dodatak 2 Biografski podaci o autoru

1.

Kunbzang 'go 'dul od gsal klong yangs do e, 1898- 

U6

l7

iTL I ! SVS

sang mdzod grb pa'i rdo r 19-  'Gro d dpa' bo rdo r 18421924. 4. rza da spr Rin po h Orgyan 'igs md hs kyi dbang po 180887 5. Za vrm tnih povačna čio  zogn a tokom zimskih povačna davao  rtsa rng og kanaa i nrgia 6 zraz rtogs dan znači 'ona ko  dostigao shvatan' i manvi  sinoniman sa a 'byor pa 'ogi' 7 rGya  ba arapa Rang 'byng rig pa'i rdo r 192481 8 ada dbang mhog rgya po 18861952 9 thgs kyi spr sk. 10. gag dbang rnam rgya 1591651 ll. n dga' dpa dan 18781950. 12 'am dbyangs hs kyi dbang phyg 191073 13 'am dbyangs bo gros rgya mtsho 190252. 14 bang dang khrid. 15 gzhng hn bo gsm Ti tkstovi s 2. 3

FB 20 21.

gr briag sam gsm Yongs 'dzin mhog spr n dga' ags pa

22 23

rig gnas kyi skor rzong gsar hyn brs Rin po h am mgn hyn spr Chs kyi bo gros 1896

24.

spyi on brtag gsm Hvara Tantra  takođ poznata kao brtag gnyis r  podna na dva da mn mtshams dgongs gtr Gangs dkar Rin po h arma bshad spr Chs i sng g 19036 N a ro hs drg rtsa ba'i ba ma Shar rdza bra shis rgya mtshan 189193 'a s pa rdzogs hn 'ds sd 

1 922 

1959

2 26 27 28 29 30 31 32

1 Ptmoha sut 2 naya sut d Gunpbh  Abhhaasauccaya ng 4 Mulayakakaka Ngjun 6 Mazyaakaata  ndk 7 Catuhsataka  dv 8 Bohcata  Snvd 9 Abhsaayalankaa  Myng 1O.Mahayaasutank  My/ng 1 1 Mahyaataibhanga  My/ng 12Dhahawtabhanga  My/ng 13at  My/ng 16 17. 18 19.

S

gZhan phan hs kyi snang ba. s 'khor 'gr hn rGyd bzhi rtsis dkar nag 9

iTL I ! SVS

sang mdzod grb pa'i rdo r 19-  'Gro d dpa' bo rdo r 18421924. 4. rza da spr Rin po h Orgyan 'igs md hs kyi dbang po 180887 5. Za vrm tnih povačna čio  zogn a tokom zimskih povačna davao  rtsa rng og kanaa i nrgia 6 zraz rtogs dan znači 'ona ko  dostigao shvatan' i manvi  sinoniman sa a 'byor pa 'ogi' 7 rGya  ba arapa Rang 'byng rig pa'i rdo r 192481 8 ada dbang mhog rgya po 18861952 9 thgs kyi spr sk. 10. gag dbang rnam rgya 1591651 ll. n dga' dpa dan 18781950. 12 'am dbyangs hs kyi dbang phyg 191073 13 'am dbyangs bo gros rgya mtsho 190252. 14 bang dang khrid. 15 gzhng hn bo gsm Ti tkstovi s 2. 3

FB 20 21.

gr briag sam gsm Yongs 'dzin mhog spr n dga' ags pa

22 23

rig gnas kyi skor rzong gsar hyn brs Rin po h am mgn hyn spr Chs kyi bo gros 1896

24.

spyi on brtag gsm Hvara Tantra  takođ poznata kao brtag gnyis r  podna na dva da mn mtshams dgongs gtr Gangs dkar Rin po h arma bshad spr Chs i sng g 19036 N a ro hs drg rtsa ba'i ba ma Shar rdza bra shis rgya mtshan 189193 'a s pa rdzogs hn 'ds sd 

1 922 

1959

2 26 27 28 29 30 31 32

1 Ptmoha sut 2 naya sut d Gunpbh  Abhhaasauccaya ng 4 Mulayakakaka Ngjun 6 Mazyaakaata  ndk 7 Catuhsataka  dv 8 Bohcata  Snvd 9 Abhsaayalankaa  Myng 1O.Mahayaasutank  My/ng 1 1 Mahyaataibhanga  My/ng 12Dhahawtabhanga  My/ng 13at  My/ng 16 17. 18 19.

gZhan phan hs kyi snang ba. s 'khor 'gr hn rGyd bzhi rtsis dkar nag

S

9

Norbu je danas Lma i obrazovan na zapadu suštinu budzma On n u Dzog en na duhovnost prepunu ožastava poput Padmbave, manala svega ostalog što Tibet planetom za sebe a prepunu okultnh krov sveta

' Kroz

prepuno anegdota, proaza kroz podova nektara, ova po prilaz u

i snove,

Njegova Svetost a susretu Norbuu zatno pero rekao mu da što mogu e na zapadu pod napora  verovatno Norbuovo deo, na uvod u takode

daeko pre autora.

kulturu