Mirjana Bobic Mojsilovic - Tvoj sam.pdf

www.balkandownload.org

1


Mirjana Bobić Mojsilović

TVOJ SAM

2


Tvoj sam „...Ako želiš ljubavnika, ljubavnika, Učiniću sve da me pitaš da to budem ja I ako želiš neku drugu vrstu ljubavi Nosiću masku za tebe Ako ti treba treba partner Uvati moju ruku Ili, ako želiš da me udariš u gnevu !vo me "voj sam... I ako ti se prispava na trenutak Na putu #a ću da te te vodim I ako želiš da radiš sama, na uli$i #a ću da se se sklonim Ako želiš o$a za svoje dete Ili bi samo da se sa mnom šetaš po pesku "voj sam...% Leonard Koen „I&m 'our man(

3


Niko nije kriv Kad je umro, Stanislav Dugi beše potpuno sam, iako se, posle, u gradu, svašta pričalo, jer, osim što je pronađen kako lei na otomanu u radnoj sobi, kao da spava, u poluotvorenim ustima, na njegovom modrom je!iku " leao je bordo kamen# $rtvo!ornik je došao na po!iv poli%ije, a poli%ija na po!iv radnika patronane slube koji je gospodinu Dugom svaka tri dana davao terapiju !a slabo sr%e, a kako je u poslednje vreme bio sklon i depresiji, i kako se ve& tri dana Stanislav Dugi nije javljao na tele'on, i kako mu nije otvorio vrata, i kako je video da su mu teške !avese od brokata, boje &ilibara, na pro!orima danima namaknute, mladi medi%inski brat, s ra!lonom sumnjom da se nešto desilo njegovom pa%ijentu, po!va poli%iju# (oli%ija je ra!valila vrata, mladi medi%inski brat je stavio ruku na usta pošto je unutra neopisivo smrdelo, a mrtvo!ornik je konstatovao da je sedamdesetogodišnji, dobro dre&i gospodin umro, najverovatnije u snu, i da je mrtav najmanje nekoliko dana# )la!na vrata bila su uredno !aključana, ključ je bio sa unutrašnje strane brave, i ništa nije bilo sumnjivo, iako se posle svašta pričalo# ) njegovom prostranom stanu čulo se samo tiketanje !idnog sata# *reme koje teče, be! ob!ira na sve# +edna istorija beše !avršena, i!a koje su ostali samo predmeti# (uno predmeta, koje je Stanislav Dugi skupljao sa straš&u, %elog ivota# tkako je pre nekoliko mese%i ostao be! svoje voljene, mlade supruge *išnje, Stanislav Dugi kao da se polako i sam gasio# (riče o tome da ga je neko moda ubio !arad njegovog velikog bogatstva, pale su u vodu pošto nikakvo veliko bogatstvo, na popisu njegove imovine, posle njegove smrti, ne beše pronađeno# Samo stilski nameštaj, nekoliko lepi-, ali stari- i prljavi- tepi-a, bodei od gvođa, keramičke posude nevelike vrednosti, por%elanske 'igurine pasa, konja i balerina, koje je očigledno skupljao kao pasionirani amater, set ra!gledni%a sa početka dvadesetog veka, i štos porno karata na kojima su se setno smešile bu%kaste dame debeli- butina i raščešljani- kosa, kakve je, međutim, sve tee na&i na sajmu antikviteta, pa je to, !a po!navao%e, mogla biti sasvim dobra kolek%ija " i to je bilo je sve od antikvarni- .sabrani- dela. 4


pro'esora Stanislava Dugog što je !a njim ostalo, ako ne računamo njegovu ogromnu biblioteku# 0li, kome bi to bilo !animljivo Dukata, spektakularnog starog nakita, i nov%a, ne beše nigde, iako je %eo komšiluk verovao da je pro'esor, mora biti, bogat čovek, jer je imao veliki starinski stan, i antikvarni nameštaj# $eđutim, Stanislav Dugi je malo koga puštao u ku&u i dok je njegova supruga bila iva, a posle njenog konačnog odlaska " pogotovo# ato se pričalo da taj uglađeni i otmeni pro'esor, u stvari, mora da nešto krije, i da to, sigurno, mora biti nešto mnogo vredno, mnogo skupo, ili se, pak, radi o nekoj mračnoj tajni# 0li, kada je mrtvo!ornik lupio pečat, kada su one teške !avese od brokata, boje &ilibara, ra!maknute, i kada je svetlost dana na-rupila u njegov prašnjavi stan, ništa od svega toga, o čemu se šaputalo, nije otkriveno# d vredni- stvari, u stanu je pronađeno i uredno popisano " još i dva srebrna es%ajga, od koji- jedan beše ukrašen %vetnim relje'om, ljiljanima u art nouveau stilu, !atim jedan .al dajč. kredena% u trpe!ariji, salonska ampir garnitura sa politurom koja je vapila !a restaura%ijom, četiri pseudo stilske 'otelje, dve berere sa goblen meblom koji je bio vidno propao, nekoliko stoči&a, mesingane lampe sa širmovima od mutnog stakla, komada tri, i dve alle lampe koje su, da je bilo !nala%a, mogle dobro da se prodaju na auk%iji# atim, nekoliko slika " pej!aa u ulju na platnu, nepo!nati- autora, mada je bilo očigledno da su slike stare " jer je na njima bilo dosta prljavštine i masno&e četiri stilska ogledala ra!ličiti- veličina, sva po!la&ena, tri komode i četiri no&na stoči&a kolek%ija ploča rok, pop i de! mu!ike, što beše *išnjina istinska strast jedan orman pun lepi- enski- -aljina, kaputa i bundi " očigledno !aostavština njegove voljene, mlade supruge, koja ga je !auvek napustila pre tri mese%a, ne ostavljaju&i ovom ti-om pro'esoru knjievnosti, koji je %eo ivot posvetio njoj, i skupljanju lepi- knjiga i dobri- priča, ni de%u, ni duševni mir " ve& jednu ra!nobojnu ogrli%u# +edina osoba koju je primao poslednji- mese%i u retke posete, ako ne računamo onog medi%inskog te-ničara koji je dola!io da mu daje lekove, ali i da mu kupi bakaluk, bio je njegov saradnik sa 5nstituta !a knjievnost, !a koga su komšije obično !nale da je stigao, po oblaku alko-olnog isparenja koji ga je pratio#

/


7aj pedesetogodišnjak bio je po!van, pošto je Stanislav Dugi nađen mrtav, da objasni neke stvari# (rvo " da li !na nešto o %rvenom kamenu u ustima pokojnika Drugo, ko je pokidao ogrli%u koja je stajala na pokojnikovom radnom stolu 7re&e, da li !na nešto o vrednosti tog kamenja 5 četvrto, da preu!me raskupusani rukopis koji je stajao na pro'esorovom pisa&em stolu, na kojem je pisalo da ga .treba predati stručnom saradniku, 8alabanu.# )! taj rukopis išlo je pismo na kome je pisalo# .a 8alabana.# 8alaban je tupo gledao u svog mrtvog pro'esora, ne!natno se ljuljaju&i# (oli%ijski inspektor mu ponudi stoli%u da sedne, i naredi da se širom otvore svi pro!ori, jer je ionako neprijatni miris u stanu samo pojačavalo 8alabanovo prisustvo# 8a!dio je na lošu rakiju# .*i ste stručni saradnik, 8alaban., upita ga poli%ijski inspektor, dre&i !apisnik# .+a Da, ja sam pisa%,. pomalo uvređeno odvrati 8alaban# .9ta god., promrsi inspektor i be! reči mu predade otvoreni koverat# 8alaban ga, i nepogledavši ga, tutnu u dep# .*i ste kod pro'esora često navra&ali. .Da, donosio sam mu knjige#. .:astavite, !apisujem.# 8alaban, !apli&u&i je!ikom, ispriča kako mu je u poslednje vreme donosio knjige o dragom i poludragom kamenju, jer se stari pro'esor, i! nekog ra!loga, koji njemu nije po!nat, posledni- mese%i strasno posvetio istraivanju !načenja i delovanja kamenja, naročito onog što je stajalo na ogrli%i, koja je bila pokidana# 5 koja je pripadala pokojnoj supru!i pokojnog pro'esora# 8alaban objasni da je to ta ogrli%a koju mu je pro'esor poka!ao, i o kojoj je pisao neku knjigu# 8alaban nije umeo da pre%i!ira o kakvoj se knji!i radi# .Dakle, kamen u njegovim ustima je i! ogrli%e., upita poli%aja%# 8alaban odgovori da najverovatnije jeste, jer se, koliko se on ra!ume, radi o granatu# 8alaban na trenutak !astade, kao da se prepao# (roguta knedlu i nastavi#

6


;


Poslednja želja )ragi kolega *alaban, ne ose&am se dobro večeras, le&i &u ranije# 0ko se no&as moja duša oprosti od ovog trošnog tela, pre nego što se nas dvoji%a sretnemo, -o&u da *as !amolim nešto# Da sredite ovaj moj rukopis o kamenju# Da date naslove poglavljima# )vek sam verovao da imate dara !a to# lavni naslov, takođe, sa velikim poverenjem, prepuštam *ama# +a sam ve& ugovorio da kod .Libera. i!ađe ova knjiga, koja bi se po anru, vide&ete i sami, najtačnije mogla svrstati u !birku priča, ali po savremenim standardima, lako bio mogla biti proglašena i romanom, što, na kraju krajeva i nije više vano# vo su modema vremena !a koja, ja, i!gleda, nemam .vo!nu kartu.# 0, pogotovo !ato što ve& ose&am .lepet krila anđela smrti., pa ne mogu da se bavim anrovskim de'inisanjem ovog mog teksta, a i ne verujem da &u dočekati da je vidim odštampanu# 5ako sam %elog ivota bio uveren da na svetu ima dovoljno literature, da bi- i ja tu nešto traio, moja duboka patnja i usamljenost, s ob!irom na okolnosti koje su *am po!nate, nagnala me je da promenim moj kruti pro'esorski stav# 5, kamenje me je inspirisalo, pa sam mašti pustio na volju# ?to, pred *ama je moje prvo literarno delo# 8udite blagi prema njemu# 5maju&i ljudsko i pro'esionalno poverenje u *as, ostavljam *am ovo moje .čedo., koje &e te, u punoj savesti, i!vesti pred čitao%e# (ošto !nam da i *i pišete, i pošto !nam da svi mi volimo, a i sam sam to činio čitavog svog ivota, da intervenišemo na tuđem tekstu, najljuba!nije *as molim da se u!drite od ikakvog dopisivanja ili menjanja mog autorskog teksta osim, ako negde pronađete neku reč koja !vuči suviše ar-aično !a današnje čitao%e# (ostarajte se, dragi moj, da na tre&oj strani stoji posveta@ .noj, koja me nije čula.# >


7akođe *as molim da se postarate da obave!no stoji objašnjenje, da je %ela knjiga plod 'ik%ije autora i da ni jedan lik ne liči ni na koga i! stvarnosti, te da je svaka sličnost sa likovima i događajima, slučajna, kako se niko na mene ne bi naljutio# Belim da *i govorite o knji!i kada i!ađe, i nadam se da to !a *as ne&e biti teak, nego prijatan !adatak# ) krajnoj liniji, to &e biti poslednja usluga *ašem pro'esoru, koji je o *ama uvek lepo mislio# se&am da mi vreme ističe i da nisam stigao da uradim sve što sam -teo# $oda ne bi bilo loše, ovo s-vatite samo kao predlog, a ne kao molbu, da *i dovršite priču o ametistu, naravno " ako *as uopšte bude inspirisala, jer ja, jednostavno, nisam stigao# 5!gleda da mi je is%urelo vreme# 0ko ne nađete sebe u toj priči, u tom kamenu, ako *as ne inspiriše, slobodno je i!ostavite i! rukopisa# Samo mi je taj kamen i! moje spisateljske ogrli%e ostao# Belim, takođe, da ovo moje pismo bude objavljeno u knji!i, umesto pogovora# Sada, idem da legnem# 0ko je ovo što ose&am, ono što predose&am, na&i &e te me sa %rvenim granatom u ustima# Kad pročitate rukopis, bi&e *am jasno !ašto# S poštovanjem, (ro'esor Stanislav Dugi Kona% !a njenu ogrli%u

A


PRVA KONZERVA Kad je pročitao pro'esorovo propratno pismo, 8alabanu su počele da se tresu ruke# 5! nekog ra!loga, bio je potresen# (očeo je da dr-ti# 5! 'riidera do-vati kon!ervu -ladnog piva# .Kurva je -tela nešto više., reče, vrte&i glavom# .Svaka kurva u, stvari, eli nešto više# Da od svog ivota napravi priču# Da njeni sokovi, njeni !amagljeni pogledi, njen karmin nama!an u više slojeva, njeni paljivo birani par'emi, njen čipkasti veš " da to postane literatura# Svaka kurva je -odaju&a !birka pripovedaka., mrmljao je poluglasno# 8alaban otvori kon!ervu# (ena poče da %uri# n je obli!a je!ikom, ra!valjen, i u!nemiren, i otpi jedan dobar gutljaj# (ogleda po svojoj rasturenoj ja!bini, prepunoj knjiga, pra!ni- limenki piva, pepeljara i! koji- su ba!dili opuš%i stari nekoliko dana# 8a%i pogled kro! pro!or# :o& se spuštala na 8eograd# Sede u 'otelju, i upali lampu# 7i-o podrignu, a onda otvori pro'esorov rukopis#

1C


Leoninina o!rli"a Stari pro'esor Kornelius 8eri sedeo je i plakao# :jegova mlada i lepa i voljena supruga, Leontina, uspava se u ospodu, ne ostavljaju&i ovom ti-om pro'esoru knjievnosti, koji je %eo ivot posvetio njoj, i skupljanju lepi- knjiga i dobri- priča, ni de%u, ni duševni mir " ve& jednu ra!nobojnu ogrli%u# 7a ogrli%a beše sastavljena od kamenja ra!ni- boja, a Leontina je nije skidala nikada, osim " kada su vodili ljubav, i kad je išla da se olakša# 7ada bi je skinula i sloila u platnenu vre&i%u# grli%u je volela više od svega, ona je bila njeno drugo 'i!ičko i spiritualno ja, a Kornelius je !a dugi- godina nji-ovog braka, ne be! i!vesnog bibera gorčine u sr%u, morao da se navikne da njegova voljena Leontina ne&e da mu kae odakle joj ogrli%a i !ašto joj je toliko vana# +ednom mu je rekla da joj je ota%, koji beše, kad se ona rodila, nii slubenik kon!ulata u Solunu, poklonio tu ogrli%u !a peti rođendan, pre nego što su se preselili u Skoplje, i da je ta ogrli%a vee !a rčku, !emlju njenog rođenja# Drugi put bi je čuo kako prijatelji%i govori da joj je ogrli%u poklonila iganka koja joj je gledala u dlan kad je bila još vrlo mlada devojka, i da joj je ta iganka, sa očima boje bakrenjaka, koja je !a!vonila na vrata njenog roditeljskog doma trae&i stare stvari, u !amenu !a dva para očevi- stari%ipela, skinula đerdan sa svog vrata, rekavši joj da &e je ta ogrli%a čuvati od svakog !la# atim je bio !apanjen kada je jednom, ne trepnuvši, rekla nekome da je ogrli%a napravljena od kamenja sa 0ronovog plastrona, i da svaki kamen predstavlja jedno pleme 5!raela, i da, iako drugi ne !naju tačan popis svidvanaest kamenova, da ona !na# 5 da je nešto od tog kamenja na njenoj ogrli%i# 0, jednom je rekla da je ogrli%u dobila od nekog ludog mornara u (ireju, a onda bi Korneliusa, !aboravivši svoju sopstvenu pret-odnu ver!iju, ubeđivala da mu je rekla da je ogrli%a došla i! 5ndije, putuju&i sto godina i! ruke u ruku, i da ima lekovita svojstva# Einjeni%a je da Korenelius nikako nije mogao tačno da se seti kada je Leontina počela da nosi tu ogrli%u# 11


)beđivala ga je da je ogrli%a bila na njenom vratu i kada su se upo!nali, ali on je mogao da se kladi u šta -o&ete, da je na nji-ovom prvom sastanku Leontina nosila bisernu ogrli%u a ne tu, oko koje se, i!gleda, vrteo %eo njegov ti-i ivot# elog ivota sumnjao je da je Leontina, koja beše divna ena, ali je imala ponekad eks%entrično ponašanje, ogrli%u nabavila na jednom nji-ovom !ajedničkom putovanju u prvoj godini nji-ovog braka, kada je na letnjoj terasi -otela u Linjanu, prilepivši se !a njega kao školjka !a stenu, smelo igrala sa jednim naočitim .kapetanom., koji je imao kou boje masline i brkove %rne kao abonos, a stas i dranje takvo da su se i gospoda, pa i sam Kornelius, a ne samo prisutne dame, !a njim okretali sa divljenjem, kao da gledaju !ala!ak sun%a# 5 %elog ivota, Kornelius je sumnjao da se posle te, !a njega vrlo neprijatne, nepodnošljive numere, desio 'lert među njima, i da je ogrli%a bila .kapetanov. !nak naklonosti, njegova ljubavna poruka Leontini# 0li nije smeo ništa da kae, nije smeo ništa da pita, a !nao je i! literature, da ljubomora ne vodi nikuda, i da ljubomorni muevi nemaju čemu da se nadaju# ato je samo bio progutao knedlu# :ije Kornelius bio blesav, iako je sav bio !aronjen u knjige " nije mogao da ne primeti kako je Leontina ogrli%u počela da nosi tek nekoliko mese%i kasnije, kad su se vratili ku&i# 5, ponekad bi ga spopadale sumanute misli da su se, .kapetan. i Leontina, moda, !nali i od ranije, bio je katkad, čak, siguran u to, pogotovo !ato što je svojim očima video kako se kapetan naklonio da je po!ove na ples, i kako je ona, ne trepnuvši, klimnula glavom, kao neko ko ula!i u staru, po!natu priču# 0li, nije imao sa kim da podeli svoje sumnje, a da je nešto tako pitao Leontinu, plašio se da bi ga proglasila ludim od ljubomore i, najverovatnije bi ga i ostavila# 0, ivot be! nje ne bi imao nikakvog smisla# no što ga je najviše bolelo, bilo je to što nikako nije smeo da pipne tu ogrli%u# Kada bi je dodirnuo, Leontina bi trčala da je pod kakvom česmom odma- opere#

12


.$oram da sperem energiju sa nje, moram da je pročistim, kristali su čista energija, oni pamte, dragi, nemoj da se ljutiš., rekla bi stavljaju&i dlan na grudi da je !aštiti# 5, svake godine u maju, Leontina bi odla!ila nekuda na nedelju dana# .$oj godišnji odmor, dragi, imam prava na to., govorila je dok se pakovala da se odmori na moru, u banji, na planini, na je!eru, ne ostavljaju&i ni malo prostora da je njen ti-i mu pita !ašto ide be! njega i šta &e tamo da radi sama# Kada bi se vratila, uvek bi bila i!u!etno vesela i mila du-a, da se Korneliusu sr%e topilo od miline, pa je, vremenom, i sam počeo da s-vata da taj njen mali -ir, u stvari, samo pomae da nji-ov brak bude bolji# Kada je pristala da se uda !a njega, to je bio jedini uslov " da ima slobodu, koju i njemu daje# Da moe jednom godišnje, na prole&e, da putuje sama# 5 pro'esor je mogao da bira@ ili da na to pristane, ili da se Leontina nikada ne vrati# d demona sumnje i ljubomore lečio se knjigama# Eitao je neprestano, čitao je sve što mu je dola!ilo do ruku, a njegov ivot sa Leontinom, iako pomu&en tamnom senkom kamenči&a koji su !ve%kali na njenom dekolteu, beše, ipak, sre&an# +er, ona je bila pored njega, i uvek se vra&ala# .9ta je nedelju dana u odnosu na %elu godinu., tešio bi se# .Da me ne voli, ne bi bila sa mnom.# Kako je vreme prola!ilo, Kornelius 8eri, počeo je i sam da veruje da kamenje nije samo ukrasni predmet, ve& da svaki kamen, kao što je govorila njegova ljubljena Leontina, ima svoju energiju, svoje se&anje i svoju priču# 0li, nije !nao koju# 5 baš to je, !nao je, činilo njegov ivot dobrim# (onekad bi se pro'esoru Korneliusu činilo da je Leontinina ogrli%a nekad dua, nekad kra&a, da kamenje menja boju, da je drugačije, i da svake godine ona ogrli%u, po nekom svom pravilu, i!nova preni!uje# Kada bi je pitao da li je ogrli%a drugačija, ili bogatija, Leontina bi, sa i!vesnom setom u glasu, govorila da mu se to samo čini# 5pak, nije bio lud " umeo je da broji# 5sprva je moda stvarno imala dvanaest kamenova, ali mogao bi se !akleti u sve na svetu da je slede&e godine, posle onog prljavog plesa sa .kapetanom., imala trinaest, da je jedne

13


godine na njoj bilo sedamnaest kamenova, i da im je raspored bio drugačiji, ali nije vredelo da se raspravlja# 8ila je dvadeset godina mlađa od njega, i lepoti%a kakva se retko sre&e# 8ila je njegov student# 7ako su se upo!nali, i tako su se venčali# Kornelius je toliko bio !aljubljen u nju, da nema toga što nije bio spreman da uradi, preradi i proguta, samo da bi je gledao kako -oda, kako klap&e klompama po ku&i, kako stavlja krpu !a sudove u !adnji dep 'armerki, kako s mokrom kosom, obučena samo u peškir, ula!i u njegovu sobu dok on radi, u!ima %igaretu i pevuši kako se tušira i kako se doteruje kada i!la!e# elog ivota se pitao, čime je !asluio toliku sre&u da baš on, pored toliki- drugi- lepotana, mladi&a i daleko bogatije gospode od njega, !adobije njenu ruku, njeno vreme i njenu privrenost# 9to se njenog sr%a tiče, odavno više nije bio siguran da li ga ona stvarno voli, ni koliko ga voli i kakva je to čudna ljubav sklupčana u njoj, ali je negde, u dnu svoga sr%a, !nao da to što je on pušta da bude kakva jeste, ra!maena, svojeglava i slobodna, njegova najve&a sre&a, i njegova najve&a patnja# a skoro trideset godina nji-ovog !ajedničkog ivota, u stvari, nije mogao da se na nju poali# Ku&a je bila manje" "više uredna, njegove košulje bile su, ipak, ispeglane, volela je da kuva, volela je da čita i da o knjigama priča sa njim, imala je čak i lu%idne opserva%ije, a pro'esor je tajno uivao u svom pigmalionstvu volela je da i!la!i sa njim i uvek mu je poka!ivala duno poštovanje, a kada bi on radio, dok je on čitao, ona je utišavala mu!iku, prestajala bi da igra ona je nestajala kao senka# 8ilo je dovoljno da on samo podigne pogled i da ona pljune vaku# 7o je bila jedina stvar koja ga je nervirala kod nje# 7o, što je volela da se ponaša kao devojka, kao kada su se upo!nali, čak i kad je ušla u !rele godine# :ji-ove no&i be-u nekada sasvim ti-e i bratske, a nekada, naročito u prvim godinama nji-ovog braka, Leontina bi se ba%ila na njega sa straš&u koja ga je plašila# 0 ponekad mu, mese%ima, ne bi dala da joj priđe# Eak ni da joj stavi ruku preko struka# Leontina je bila apsolutna gospodari%a njegoviuitaka, a Kornelius je bio toliko !a-valan !a te trenutke, ma kako retki oni bili, da nikada ništa nije traio# (uštao je njoj na volju da ga u!ima ili odbija od sebe kako joj se pro-te#

14


:ikada nije do kraja ra!umeo svoju enu, ali nije smeo da joj postavi ni jedno intimno pitanje i! stra-a da bi, onako -irovita, mogla da ga !auvek napusti# 5ako je on činio sve što je bilo u njegovoj mo&i da je usre&i, nikada nije mogao tačno da odredi, da li je ona bila sre&na ili duboko nesre&na sa njim# :isu mogli da imaju de%u, i Kornelius se ose&ao krivim !bog toga#
1/


Dok je to činila, vrtela je u rukama ogrli%u od poludragog kamenja, kao da su to brojani%e# Kornelius je tada !nao o čemu ona ra!mišlja, i koje 'ilmove ponovo gleda, i prekorevao je sebe što se i u tim, najteim trenu%ima, sebično pitao, da li u njenim se&anjima ima mesta i !a njega# (oslednjeg dana, sva uvela od bolesti koja ju je satirala neverovatnom br!inom, Leontina je vrtela među prstima svoje kamenje !atvoreni- očiju, sa smeškom, a onda, osetivši da je Kornelius posmatra, ona otvori umorne oči i pogleda ga# ) tom pogledu Kornelius pročita, kao, neku !a-valnost što je napokon pušta da ode na .odmor., !auvek, sa svojim mislima, svojim tajnama i svojim uspomenama# 7ada Kornelius skupi -rabrosti, i upita je prvi put@ .Leontina, ljubavi moja, re%i mi, sad, ako 8oga !naš, koji sam ja kamen. .-, dragi., reče ti-o Leontina, toliko ti-o da je Kornelius morao da se još više nagne nad njeno bledo li%e da bi je dobro čuo, .!nala sam da &eš me to pitati.# atim !atvori oči, i duboko u!da-nu# Korenelius pretrnu od stra-a da &e ona !auvek oti&i, a da on ništa ne&e sa!nati# 0li, ona ponovo otvori oči# .:i jedan od ovi- kamenči&a., reče s vidnim naporom# .7i, nisi kamen# 7i si, dragi, ue, na koje su nani!ani,. prošaputa, a !atim duboko u!da-nu# )činilo mu se da je -tela još nešto da kae, ali se !austavila# 0 onda je !auvek !aspala# 5mala je pedeset godina# Kornelius se stropošta kraj njenog kreveta !aro!an u su!ama# .Sad je sve gotovo., pomislio je, i drao je tako !a koščatu ruku, !ure&i dugo u beskrajnu pustoš pred sobom# Ljubio je i prevrtao, mršavu i bledu, slomljen od tuge# ) isto vreme, talas nemo&nog besa preplavi njegovu dobru dušu# se&ao se postiđen i duboko i!neveren " !nao je da svaki kamen predstavlja njenog ljubavnika, njene romantične tajne koje je ni!ala jednu !a drugom, a ni jedan od ti- plavi-, !eleni-, beli-, uti- kamenči&a nije bio re!ervisan !a njega# 16


(oče da plače još jače i još neutešnije# Sada je sve bilo gotovo, njegova poslednja nada raspršena je u paramparčad, a njegova muška sujeta die glavu prvi put, stvarno, tada, kad nje više nije bilo, i kada je i nju i prokletu ogrli%u, mogao da dodiruje koliko god eli# nda skide đerdan sa nje, i prvi put u ivotu oseti -ladan i prijatan dodir kamenja na dlanu# Kamenje je bilo veličine !rna grođa i u ra!nim bojama# 5ako se u to nije mnogo ra!umeo, odma- prepo!nade granat, i tupo se !agleda u njega# djednom, mo!ak kao da mu se ispra!nio# :ije imao ni jedne jedine misli# urio je u kamenje# 0 onda ga, dok je posmatrao to prelivanje boja kamenči&a u svojoj ru%i, i dok je slušao nji-ovo prijatno ku%kanje, opomenuše, ponovo, njene poslednje reči# .7i si, dragi, ue na koje su nani!ani#. 5 uteši se# :ama- ga preplavi najsavršenija od svi- ljubavi koje je ikad osetio prema Leontini# )!budljiva i u!višena, u!nemiruju&a i potpuno nova " jer pro'esor 8eri u toj poslednjoj Leontininoj rečeni%i prepo!nade, ne samo istinu o svome braku, svome ivotu i svojoj misiji na !emlji, on prepo!nade neku vrstu -aiku poe!ije, koja je u trenutku poslednjeg u!da-a i!ašla i! usta njegove drage# 5, Leontina mu se učini još lepšom i još veličanstvenijom nego što ju je ikada video# .$oja prelepa mu!a., prošaputa je%aju&i, i ljube&i njenu spava&i%u# Kad obred sa-rane prođe, pro'esor se !atvori u ku&u da tuguje i napiše ove redove#

1;


Senka # noći +edan grob od sijenitskog kamena, koji beše sav !asut %ve&em, a poglavito ljubiči%ama i ljiljanima, i o kome sa neskrivenim divljenjem i antičkim metrom pisaše Kava'i, pod svojom teškom pločom, krio je, !auvek, predivnog ?uriona# .
$$$ 1>


ala!ak sun%a koje se spremalo da potone i!a korena Kasandre, ostavljao je na nebu ruičasti akvarel, a obrisima sun%obrana i li%a ljudi na plai davao je braonkasti sjaj# :ebo je bilo veličanstveno, a atmos'era u va!du-u beše, !bog tog svetla koje je omekšavalo li%a, i!u!etno romantična# Leontina, devojče od dvadesetak godina, bosonoga je -odala po pli&aku, dre&i sandale u ru%i# bučena u -aljinu od plavo"belog kana'asa, provlačila je svoja bosa stopala kro! plimu, igrala se nji-ovim tragovima u pesku, i i!gledala je kao da nekoga čeka# :jeno li%e, međutim, bilo je naduto od plača, a naočari !a sun%e samo su delimično skrivale njenu duboku tugu# ) isto vreme, na drugoj strani plae, i!nad ka'ani%e .7alasi%a. koju je drala :ikoleta, rkinja velike teslesne snage i srdačnog osme-a, mladi& preplanuli- leđa, i gusti- plavi- lokni koje su se poput krune presijavale na popodnevnoj braonkastoj svetlosti koja je ula!ila kro! pro!or, sedeo je na krevetu, sa glavom u rukama# do!do, i! ka'ane, čulo se :ikoletino brbljanje, i !ve%kanje tanjira, a po maloj sobi lebdeli su samo u!dasi# Lagani vetri& ulete u sobu i na trenutak najei velika glatka leđa tunog mladi&a# n podie glavu, i ispravi svoj prelepi tor!o " bio je lep i mlad kao ?urion, čista vi!ija 0polona# 5 bio je iv, iv, iv i topao od tog grčkog sun%a, i mora, i peska po kome se valjao sa svojom devojkom i nji-ovim !ajedničkim prijateljima# *eče pre toga, svi !ajedno, bili su u ka'ani .Kod Kri&anina., gde su pili re%inu, tamanili grčku salatu, giri%e i prene lignje, prave&i se vani kako !naju besprekorno da pročitaju sve sa jelovnika " -oriatiki, meli!ano, midia saganaki, kolokitakia tiganita# 7opile su im se u ustima sve te divne grčke reči namočene u maslinovo ulje i beli luk, te reči koje mirišu na plavetnilo ?gejskog mora i slatku, lenju smokvu letovanja# 0ko nešto ne bi !nali da pročitaju na grčkom al'abetu " tu je bio lepi, plavi, loknasti, preplanuli 0polonije, tako su ga !vali, da i- ispravi i da im bude prevodila% i kod :ikolete, i svuda kuda su išli# 0polonije je studirao klasične je!ike i rčka je bila njegov intelektualni dom# 7u se ose&ao kao kod ku&e#

1A


Kad su dva sredovečna rka počela da pevaju i sviraju, ka'ana .Kod Kri&anina. bila je na nogama# rčke porodi%e sa sve malom de%om, pljeskale su rukama, pljuštali su glineni tanjiri, a 0polonije sa društvom, naručivao je još re%ine# Lena je sedela pored njega, o!arena od sre&e, i di!ala svoje vitke ruke da bi u taktu pu%ketala prstima# Einilo joj se da sre&a ovako i!gleda " sa tim kariranim stolnja%ima, plavim stoli%ama sa trščanim sedištima, vinom i! mali- čaša be! noi%a sa tim !alogajima, maslinama i origanom, sa !ategnutom koom, antičkom poe!ijom koju im je re%itovao, sa njegovim divnim vajanim rukama kojima joj je ma!ao leđa, sa tim muškatlama u saksijama poređanim po bašti prekrivenoj lo!om, sa tim belo"utim grčkim mačkama koje ukrašavaju svaki pri!or, sa tom sopstvenom ustreptaloš&u u sr%u, da &e ova no&, da &e ova luda no& biti, napokon, ponovo, nji-ova# :jena i 0polonijeva# Da &e se te no&i, pod !ve!dama, pod :ikoletinim čaršavom, sve jedno, nji-ove duše i nji-ova tela napokon, ponovo spojiti# +er, jednom su, u 8eogradu, leali nagi jedno pored drugog, i samo su ispipavali lepotu oblika vlastiti- tela, ali se nisu spojili# 8ilo je to veče, u kojima su nji-ove koe pipnule jedna drugu, stidljivo i opre!no# 0polonije joj je tada rekao da ne treba da ure# Leni se dopalo# Letovanje je sada bilo prilika !a to, i Lena je, otkako su krenuli na more u rčku, dr-tala pri pomisli da &e se prelepi, prepametni 0polonije spustiti na nju# 0li, otkako su pre nedelju dana stigli u rčku, 0polonije joj ni jednom nije prišao kao muškara% ljubio bi je neno u vrat, u obra!, ovlaš bi je poljubio u usta, leao bi pored nje i grlio je u snu, ali i! nekog ra!loga, nije više na onaj način, poka!ivao interesovanje da istrauje njeno telo, a nije bio raspoloen ni da joj dopusti da ona !apočne ljubavnu igru# Lena je toliko bila !aljubljena u njega, opčinjena njegovom 'i!ičkom lepotom, da je u njegovom prisustvu delovala kao potpuno omađijana, i gotovo da je jedva disala, pa je tu 0polonijevu i!nenadnu telesnu -ladno&u smatrala njegovom prola!nom slaboš&u# $oda čak i nekim obave!nim delom njegove boanske lepote, kojoj su se svi divili# Dok su ludovali .Kod Kri&anina., Lena se ose&ala kao mala kralji%a te velike no&i, dok joj je 0polonije, sav portvovan u panji, dolivao vino i nutkao je kadai'om prelivenim sladoledom#

2C


.Kadai'i me pagoto., terao je da ponavlja, sa osme-om koji je otkrivao savršenu potkovi%u njegovi- !uba# .Ka " da " i " 'i " me " pa " go " to., ponavljao je slogove, polako, da bi svi u -oru mogli da i- odre%ituju# 0-, ta, divna, u&kasta slast rčkeH (ijanstvo, od koga joj se ve& malo mutilo u glavi, i njegovi dugi pogledi i osmesi koje je -vatala kradomi%e, ne mogavši da otkrije šta to i koga to 0polonije gleda, i blagi ose&aj mučnine koji je dola!io i!daleka, natera Lenu da se i!vini i da se pre svi- povuče u sobu# 0polonije se ponudi da je otprati, ali Lena mudro odbi# a slučaj da joj se sloši, nije elela da je 0polonije vidi u lošem i!danju, bledu, ili " na kolenima# ato gotovo potrča do :ikoletinog pansiona# )mila se, popila dosta vode i odma- joj bi lakše# Legla je na krevet i sanjarila# otovo da je mogla da oseti 'i!ičko u!buđenje pri pomisli da se vrata te male sobe otvaraju, da na prstima ula!i njen 0polonije, da stavlja svoje ruke na njene grudi i da je ljubi# Sve je mirisalo na njega# 8ilo joj je glupo da se vra&a u ka'anu# *e& je bilo dosta kasno# Eekala je# sluškivala je# ) ostale sobe kod :ikolete, ve& su se, i!gleda, svi vratili# Svi, osim njega# Euo se kikot pripiti-, ludi-, mladi-, raskalašni- studenata# (osle čekanja koje joj je !gledalo kao večnost, kada se sve umirilo, od stra-a da ne !aspi i ne propusti taj veličanstveni trenutak, Lena se odjednom pope na prste, ustreptala, kao da je još neko u sobi pa pa!i da ga ne probudi, i priđe pro!oru# Dole, na samoj ivi%i plae, u polumraku te no&i, koju je osvetljavala samo jedna četvrtina $ese%a, a !ve!de mirkale kao da su poma-nitale, ona vide par, naslonjen na stablo palme, kako se strasno ljubi# :ije mogla da se prevari# Dole, misle&i da je !aklonjen mrakom, i palmom, bio je 0polonije# *idela je dosta jasno@ njegove plave lokne kako nestaju pod nečijom velikom šakom, i videla je velike, tamne šake kako se spuštaju na njegovu !adnji%u, i njegovo telo, njegov obris koji beše nalik 0polonu, kako se tr!a od !adovoljstva, a onda, ona, ostaju&i potpuno otvoreni- usana, ona vide kako se njen ljubljeni 0polonije spušta na kolena# 21


8e! da-a, dok joj je sr%e bubnjalo u grudima, Lena potrča dole, bosa, u beloj spava&i%i, poput uplašene no&ne mlade, presami&ena u stomaku, kao mačka, od onoga što &e videti# d onoga što se bojala da &e videti# 0polonija i nepo!natog muškar%a u ti-oj, tajnoj, sramotnoj strasti# :ije elela da je 0polonije vidi, ali u tom trenutku, on pogleda u stranu i ugleda je# n odgurnu muškar%a od sebe, obrisa usta i ustade# Lena potrča# 0polonije be! reči, krenu !a njom# $uškara% veliki- tamni- ruku, !amače ka plai, %rn i mračan i lepljiv, kao ta sparna no&# atim se sve utišalo# Sutradan, 0polonije %eo dan nije i!ašao i! sobe# (opodne, kad su svi ustali, otre!nili se od mamurluka i došli na plau, Lena objavi svima da i- napušta, jer su se ona i njen voljeni 0polonije !auvek rastali# Kad je stigao autobus da je odve!e na jug ili bilo kuda, daleko odatle, Lena podie svoju torbu i ne skidaju&i naočari !a sun%e, iako je ve& bio sumrak, samo im svima kratko ma-nu# Dok se penjala na stepeni%e autobusa, rešena da se više nikad, nikad, ne okrene, odnekud dotrča :ikoleta i tutnu joj koverat u ruku# .Grom Iour boI 'riend., reče sa teškim grčkim ak%entom i namignu joj# Dok je autobus i!la!io i! sela, učini joj se da je kod jedne palme ugledala %rnu senku onog nepo!natog muškar%a# 5, stresla se od gađenja pri pomisli na svog mračnog suparnika, u igri u kojoj je i!gubila, u igri u kojoj nije !nala ni da učestvuje# orko se nasmeši na te misli# Kad su obrisi malog sela na Kasandri !auvek ostali !a njom, Lena, snebivaju&i se, otvori koverat# 5! koverta joj ispade na krilo mali kameni prive!ak, braon, sa beličastim šarama, optočen srebrom, koji je 0polonije, ponekad, nosio oko vrata# Lena ga je drala u ru%i i nekoliko sekundi ra!mišljala da li da ga ba%i# 9ta &e joj, više, posle svega, išta od njega

22


(omešana ose&anja duboke povređenosti, gađenja prema njemu, taj pelin i!neverenosti, ra!očarenja i besa, ra!livao se po %elom njenom bi&u, pekao, svrbeo i boleo, ali ona ipak stegnu prive!ak u ru%i, i spusti ga u svoju tašnu# 0polonije joj je napisao i podue pismo# .Draga Leno, šaljem ti ovaj mali prive!ak# 7o je poludragi kamen, a-at# (ostoji verovanje da onaj ko nosi taj kamen, mora da govori istinu#. (o!ivaju&i se antičke mitove, poe!iju, pa čak i priču o mladom ?urionu, lepom kao sam 8og, 0polonije ispriča, iskreno, priču o sebi# )glađenu, i uglačanu, i drevnu, kao kamen koji joj je poklonio# :ije pominjao prošlu no&, ni muškar%a !aklonjenog senkom palminog drveta# :ije bilo ni reči .i!vini.# 5onako bi bila suvišna# Lena !guva pismo i ba%i ga kro! pro!or# .d svega što se o njemu moe re&i., ti-o promrmlja Lena, ne be! i!vesne do!e antičke u!višenosti u svom napuklom sr%u, .ipak smo i!gubili ono najdrago%enije " njegov oblik koji beše kao vi!ija 0polona.# (omisli, na trenutak, kako je bolno poraena kao ena# 5, kako nikada više ne&e gledati lepe muškar%e čiji obrisi mame ruke vajara, dubore!a%a i goli%aju maštu pesnika# 0 onda, !auvek !aključa tu priču u svom sr%u#

23


Ahat Aat, poludragi kamen, pojavljuje se u različitim bo jama i u različitim tonovima, od plave preko sme-e do $rne, i ima svileni sjaj. oristio se kao kamen za nakit još u najdrevnija vremena. )obio je ime po re$i Aates, pored koje je prona-en. /eruje se da štiti od slučajni padova i nesreća uopšte. U antičko doba, korišćen je za pravljenje kameja. 0rni aat koristio se za pravljenje zaštitni amajlija, dok plavi aat, navodno, donosi mir i sreću onome ko ga nosi. U drevna vremena, verovalo se da ga treba držati u bašti, ili da ga, bar, baštovan nosi, jer pomaže rast biljaka. /eruje se da u blizini aata čovek ne može da laže. Izuzetno je lekovit u stresnim situa$ijama + pomaže onome ko ga nosi, da i lakše prevazi-e.

24


Srećni %ornar :ije prošlo ni mese% dana otkako se vratio sa svoje poslednje plovidbe, a ve& su ga svrbeli tabani# Kad +udin Donel +unior, !vani (opaj, poljubi svoju vereni%u $ildred, sa kojom je bio !aručen ve& više od dve godine, i kojoj je, pre poslednjeg putovanja bio obe&ao da &e se !a slede&i )skrs i oeniti njom, ona !amalo što nije pala u nesvest# :ačin na koji ju je ljubio, nagnut %elim telom nad njom, kao da kroti kakvo tele sa imanja njenog o%a u 0rkan!asu, govorio je sirotoj $ildred da se on opet sprema na dugo putovanje# 0, to je !načilo da &e $ildred sedeti, čekati i samovati, dok &e +udin Donel +unior, njen veseli mornar, !aboraviti na obe&anja koje je dao nji-ovom pastoru, da &e !aboraviti na njegove propovedi na nedeljnim misama i da &e se, kao i svi mornari koje je gledala u 'ilmovima, prepustiti mornarskom ivotu, to jest " svim i!a!ovima nečastivog# $ildred nije bila glupa " !nala je ona šta to !nači " najmanje pola godine ra!vrata !a njega, bančenja po birtijama i ulaenje u mračne ula!e sa %rvenim svetiljkama okačenim i!nad vrata, i da &e njen sre&ni mornar, sa svojom brodskom bratijom, koja prevo!i sanduke smr!nute ribe, i oruje i drvenu građu, i sve što treba " od jedne daleke luke do druge, biti potpuno drugačiji čovek od onoga koga je !avolela i kome se obe&ala# 5, da &e, kao i uvek do sada na svojim putešestvijima, on poludeti od tog mora, od ti- talasa, od plime i oseke, od vetrova koji mu -lade kosti, od sun%a i soli koji su na njegovom li%u i vratu ve& ostavili svoje duboke tragove, i da &e se vratiti, nekako, ranjen u sr%u, koje &e posle, ona, morati da vida# 7akav je ivot sa mornarom, pomislila je i ovoga puta " +udin je bio takav muškara%, i tako ju je grlio svojim velikim ručerdama, i tako je dola!io gladan i edan nje, male kr-ke $ildred, da je ona bila spremna da !arad ti- sočni-, masni- trenutaka u njegovom čvrstom !agrljaju, !amuri na sve što, ionako, nije mogla da vidi svojim očima# 5, to je bio mudar stav# +er, +udin Donel +unior, !vani (opaj, bio je, u stvari, vrtirep#

2/


tisnuo se na more " jer ništa drugo nije umeo, a ni -teo da radi# (esnik bi rekao da je bio lutali%a, ali on je !a sebe govorio da je samo rado!nao čovek# 8io je od oni- muškara%a koje, jednostavno, ne dri mesto, a takvi su smrt !a ene# 8ar je $ildred tako govorila# +udin je govorio da muškara% koji malo jeste tu, malo nije tu, jedini moe da usre&i svaku pravu enu, jer je momak koji odla!i i koji se vra&a " poput vetra# Sa njim nikada ništa ne moe biti ustajalo, pa ni ljubav# $ildred je volela ove njegove meta'ore, i !nala je da u tim njegovim rečima, uprkos svom tom čekanju, ima istine# Da nije otišao na more, +udin bi bio se!onski drvoseča po šumama Kanade, nosač torbi lov%ima na divlje veprove ili na dabrove, bio bi ribarski pomo&nik, dole, na samom jugu Kali'ornije, ili bi bio kamiondija, sa drumskom krstari%om kojom bi je!dio s kraja na kraj kontinenta# 0li, +udin, iako odrastao gore, na severu, u planinčinama $ontane, !avoleo je more još kao dečak, čitaju&i uliverova putovanja i posle, $obi Dika# 7o be-u i bukvalno knjige njegovog ivota# .$edita%ija i voda, venčani su !auvek. %itirao je Fermana $elvila, s-vataju&i duboko !načenje te mudrosti# $ildred je nala!ila da je to simpatična misao# Sa svoji- putovanja donosio je 'antastične priče, pa čak i ako bi ponekad pomislila da i- je moda malki%e i dogradio, da i- je čak i i!mislio, one su joj grejale sr%e# (opaj, koji joj priča te priče, i vrti pramičak njene kose, grejao joj je sr%e# $ogla je da !amisli svo to bananino drve&e i kokosove palme o kojima joj je govorio# $ogla je, lepo, !atvoreni- očiju, da vidi svog (opaja kako svojim ogromnim ručerdama u!ima kokosov ora-, kako ga ra!bija o stenu i kako ga nagr&e da se napije njegovog slatkog mleka mogla je da vidi strogog starog kapetana, koji purnja svoju lulu i sa namrštenim veđama, ispitivački, posmatra obalu kojoj se pribliavaju mogla je da vidi kako njen (opaj malim čam%em pristaje na neistraene obale posute puderom naj'inijeg peska, i!a čijeg rastinja vrebaju ogromni komodo !majevi, i !mije najra!ličitiji- i najopasniji- vrsta# 5, mogla je da vidi ogromne talase koji ljuljaju njegov brod kao da je igračka, i kako (opaj mršti li%e pod udar%ima igličasti- kaplji%a mora i kiše koje mu magle vid#

26


Sve što joj je (opaj govorio, o del'inima čija se teget tela presijavaju dok plešu oko broda, o gro!nim belim ajkulama koje vrebaju u toplim morima, o morskim raama i čudesnim ribama koje -vataju u dubokim vodama o a!ijskim krokodilima i dresiranim vidrama koje !a svoje gospodare, tamo, u deltama vijetnamski- reka love ribu o čudesnim gigantskim školjkama u kojima more spava, sve je to mogla da vidi# Sve je to mogla da vidi# $oda i !ato što je ponekad mnogo podse&alo na -olivudske 'ilmove sa $arlonom 8random, ili na dokumentra%e sa kanala :a%ionalna geogra'ija# 0li, na alost, mogla je da vidi i ono o čemu joj nikada nije govorio# 7e ene, sa pristaništa sveta# $ogla je da oseti te mirise " slatke, lepljive, reske teške mirise pomorandi, riblje utrobe, na'te, joda i erosa (ireja, Jenove, $arseja ili Kjota, da vidi te lepoti%e, jadni%e, kralji%e, kurve, kopnene nim'e što i postoje !bog takvi- kao što je (opaj, otkako je sveta i veka te, što piju slatka pi&a u čašama ukrašenim papirnatim sun%obranima, sa veštačkim noktima obojenim u nenormalne boje te, što, kad se napiju, primaju po dvoji%u"troji%u sa broda, u isto vreme te, što i- gri!u, ljube i teše, dok lutaju od luke do luke# $ogla je da vidi, kako (opaj grli neku od ti- ena oko struka, i kako, teturaju&i se, on " veliki i ona " mala, manja od $ildred, !amiču slabo osvetljenom uli%om, po čijim slivni%ima teku vode odbačeni- i kako (opaj šutira kantu !a đubre, i da čuje kako šugava no&na mačka jaukne od stra-a i kako vetar s mora, valja !guvane papire i ambalau od $ekDonaldsa, dok i! daljine dopire pesma očajni- bekrija sveta koji loču u ka'ani%ama, stvorenim !a kratke susrete# 5, mogla je da vidi i kako mu te enske ruke skidaju mornarsku blu!u, i kako se ti dugi, uvebani, po-otni prsti, sa noktima o'arbanim u boju patlidana, !avlače u njegove pantalone, u ono vrelo pulsiraju&e mesto, koje treba da pripada samo njoj# 0li, !nala je da je to nemogu&e# Sre&ni mornar, (opaj, pripadao je njoj, ali i %elom svetu, on je, stvarno, bio vetar koji je nemogu&e u-vatiti# 5, da je ikad, onako enski, pokušala da ga u-vati, on više ne bi bio vetar " u ru%i ne bi imala ništa#

2;


$orala je da se pomiri sa njegovom neu-vatljivoš&u, isto kao i sa njegovim tetovaama, sa njegovom koom na kojoj bi se, svaki put kada bi se vratio, šepurila nova slika# 5mao je kita na butini, i sidro na bi%epsu, imao je prelepu sirenu na leđima  .jer, sirena, kad je na sigurnoj miši%i " čuva mornara., govorio je# 5mao je tigra na vratu, i !maja na grudima, islikanog !elenim i %rvenim mastilom, !a koga je čuvenom majstoru u Singapuru, koji ga je bo%kao nedelju dana, platio čitavo malo bogatstvo# .$oja koa je moja biogra'ija., govorio je smeju&i se, ponosan# .:e pitaj me !ašto ova ili ona slika, $ildred, maštaj# 5, $ildred bi glasno maštala, svaki put i!mišljaju&i nove priče !a stare slike i (opaj bi je grabio, lud od strasti, i putovao ponovo, !ajedno sa njom# 0, onda bi $ildred ljubila tog velikog ljutog !maja, i kaiprstom bi neno prela!ila preko obrisa sirene koja je imala dugačku kosu i tropski %vet !akačen !a u-o, i volela je ono sidro na njegovoj ru%i, i kita na njegovoj butini# nala je da to, (opaj moe imati samo sa njom# (a ipak, nije joj bilo pravo što (opaj ponovo odla!i, a tek se bio vratio# :ije stigao ni tri puta da je i!vede na sladoled, i samo dva puta bili su u bioskopu, a on ve& ponovo pakuje svoju vre&u, i ve!uje maramče oko vrata# (odla !mija strašne ljubomore na sekund joj pe%nu i prodrma %elo telo, ali se $ildred odma- sabra# $ildred nije bila glupa# nala je da mornaru i ra!vigor%u, kakav je bio (opaj, svašta moe da se desi, i !nala je da svakakve ideje mogu da mu padnu na pamet, i da muškar%u poput njega, koji je čitav svoj ivot pretvorio u beskrajnu pučinu, malo 'ali da !aboravi na vreme, i da ostane negde, kod neke druge obale, veoma dugo# ato, kad on nasu sebi čašu burbona, i ispi je na dušak, spreman da joj, kao kakav đači& pred učitelji%om, svečano saopšti da se uskoro sprema na novo putovanje, $ildred je bila spremna# trča u sobu, i vrati se, sva !agonetna# +ednu ruku drala je i!a leđa# (opaj je i!gledao !bunjeno# $ildred isprui ruku sa malom !elenom kutijom# .$ala, šta je to., upita u tišini ogromni +udin Donel +unior, !vani (opaj, preplašen od sopstveni- emo%ija koje su vrebale da ga stegnu !a gušu# 2>


se&ao se krivim# (rstom prođe oko vrata, po rubu svoje mornarske maji%e, kao da je u pitanju košulja koja ga stee# (roguta jednu knedlu, !atečen, i neplanirano dirnut# .vo je poklon !a mog mornara., reče $ildred, glasom sigurnim i svečanim, i otvori kutiji%u# :a ljubičastom plišanom jastučetu leao je tanak srebrni lana%, i na lan%u plavi, pro!račni kamen, kao kaplji%a morske vode, u obliku su!e, u tankom srebrnom ramu# .7ako mi morski- nemani, $ildred, stvarno !naš da pogodiš čoveka., reče (opaj i u!e kutiji%u# $ildred skoči na njega, obema nogama ga obujmivši oko struka, i !akači mu se !a vrat kao da je ona sama, to srebrno lanče sa priveskom# (opaj poče da je ljubi# $ildred se !adra u njegovom naručju još nekoliko sekundi, a onda siđe sa njega, i u!e lana% da mu ga okači oko vrata# (opaj krotko savi glavu# .+udin Donel +unior., poče $ildred da šapu&e, skupljaju&i obrve da bolje vidi alki%u na kopči lan%a, .ovo nije obična stvar# vo je sre&ni kamen koji čuva mornare od svake opasnosti, a naročito od najve&e " da se ne vrate ku&i.# $ildred ga poljubi# .Sre&ni kamen., odvali (opaj kako bi i!begao ne!godnu mogu&nost da se smekša, ili da mu od ganutosti krene su!a# :akašlja se, suviše dramatično# .:isam čuo !a taj kamen.# .-, blesane., reče $ildred lupnuvši ga neno po obra!u, .to je kamen koji donosi sre&u mornarima i putni%ima i !ove se akvamarin.# .Da li si sigurna da ova stvarči%a nije !a devojke., upita (opaj gledaju&i prive!ak# .7aj kamen &e da te čuva i da mi te ivog i !dravog vrati# 7ako mi je rekla 5ndijanka, u radnji, da je akvamarin, u stvari, po legendi, blago sirena, da je to kamen !a mornara.# (opaj je privuče sebi i čvrsto je !agrli# .:osi&u ga, $ildred, ne brini#.

2A


Kad je $ildred, koja je u svečanoj beloj -aljini, na%igovanoj na struku, sa belom marami%om kojom maše, počela da se smanjuje, +udin Donel +unior, !vani (opaj, stavi ruku na grudi, dodirnu kamen, i pomoli se 8ogu da more bude prijatno, a putovanje veselo# 5 da čuva dobru $ildred, čiji se obrisi i!gubiše u šarenilu boja i vrevi na pristaništu# 0 onda, ostavi tu staru priču o kamenu, sirenama, opasnostima i sre&nom povratku, na obali# +er, ovoga puta, (opaj je stvarno otplovio# otplovio# :ije imao nameru da se vrati# :ije -teo da se usidri ni kod $ildred, ni bilo gde drugo# Fteo je da bude slobodan, kao pti%a, da mu ni vreme, ni prostor, ni nikakva pravila koja su postavljali $ildred i njen pastor, ili bilo ko drugi, ne kroje ivot# +ednostavno je s-vatio da to nije !a njega# ato se ponovo otisnuo na more# aljubio se u njega# 7akav je bio sre&ni mornar# Kad je ušao u svoju kabinu, (opaj skide lana% sa akvamarinom# (lavičasti pro!irni kamen svetlu%ao je svojim divnim vodenim, sirenskim sjajem# :ekoliko sekundi ga je posmatrao, i učini mu se da na dlanu ima %elo more# :asmeši se na tu pomisao# 0, onda, i! male platnene vre&i%e, koju je bio sakrio u unutrašnji dep svoje torbe, istrese mali, teški, svetlu%avi teret svoji- putovanja# pu tovanja# :a !ategnutoj površini čaršava leala je guvi%a !amršeni- srebrnilanči&a sa prives%ima od akvamarina# +edan je dobio u $arseju, drugi u Fong Kongu, tre&i u (ort $oresbiju, četvrti u 8ombaju# 8ili su tu, da ga čuvaju, i da se vrati# (opaj i- pogleda, pomilova, i vrati u vre&i%u# (red očima mu se pojavi $ildred, i ču, na trenutak, njen tuni, mali, i!nevereni glas, ali sre&ni mornar ustade, teško u!da-nu, otvori vrata svoje kabine i poče da peva, da je odagna# $ildred nestade# Kada je posle devetnaet dana plovidbe, sa jakim vetrovima, kišom i talasima koji su svojim dinovskim ustima ljubili brod toliko, da je i!gledalo da -o&e da ga progutaju, i sa nekoliko !austavljanja u malim mediteranskim

3C


lukama, njegova lađa prispela u (irej, (opaj je kročio na kopno, kao čovek koji je doneo jednu vanu odluku# Da više nikada ne do!voli da ga ni jedna ena čeka, kad ve&, ionako, nema nameru da se vrati# Sirene su ga volele, to je !nao i pre nego što je dobio prvi akvamarin# (rola!e&i pristaništem, na klupi ugleda mladu devojku, u -aljini od plavo"belog kana'asa, sa naočarima !a sun%e# 8ila je to sasvim ljupka slika# (opaj se !austavi# Sedela je sama, sa putnom torbom pored nogu, i i!gledala je kao najusamljenija morska nim'a, nasukana na kopno# Kao neko ko više nema koga da čeka# Su!e su joj se slivale ni! li%e ispod naočara# :ije i- brisala rukom# Krajičkom je!ika, lovila i- je po usnama# (opaj je video tugu oni- koji putuju# 5!nenada odluči da priđe nepo!natoj devoj%i# Stade ispred nje i reče joj da ne bude tuna# Devojka se tre# .Da li govorite engleski., upita# Devojka, !bunjena, potvrdno klimnu glavom# (opaj i!vadi i! depa lanče sa akvamarinom u obliku su!e, koji je dobio od $ildred, i prui ga devoj%i# Devojka se nasmeši# .7o je akvamarin, kamen koji čuva one koji putuju# )!mite ga, treba&e vam#., reče sa ispruenim dlanom na kome je dr-tala ta mala plava kaplji%a# .Stvarno., upita devojka i!nenađeno# .Stvarno,. reče (opaj srdačno# .7o je poklon.# Spusti joj lanče sa kamenom ka menom na krilo, a !atim se okrete i ode# Devojka se nasmeši, slegnu ramenima, u!e lanči& sa divnom, providnom, malom su!om, i stegnu ga u ru%i# atim se okrete !a čudnim mornarom# na vide kako mornar prila!i doku, stavlja s tavlja ruku u dep pantalona, i!vadi neki smotuljak, a !atim ga !a'rljači u more# stade tako da stoji, kao da -o&e da bude siguran da je to što je ba%io stvarno stiglo tamo gde je -teo# 7amo 7a mo gde pripada# 0 onda popravi svoju kapi%u i gegaju&i se, i !vidu&u&i, napusti taj kadar# Lena ostade da čeka svoj brod# 31


Akvamarin 1bog svoje boje, akvamarin je dugo bio povezivan sa morem, i smatralo se da je to kamen morski boginja i sirena. 2ibari i mornari, nosili su ga kao amajliju, jer se veruje da akvamarin čuva od opasnosti na moru i na putu uopšte. 3ostoji verovanje da je akvamarin bio jedan od kamenova na čuvenom Aronovom plastronu, a u drevnom !giptu je saranjivan zajedno sa svojim vlasni$ima jer se verovalo da pomaže u putovanju sa ovog na onaj svet. Akvamarin je kamen koji donosi ljubav i privlačnost. 4imbol je mladosti, nade i zdravlja. /eruje se da pomaže prevazilaženje bračni nesuglasi$a. "ako-e se veruje da onoga ko ga nosi štiti od prevara -avola. U srednjem veku bilo je uvreženo verovanje da onome ko ga nosi daje moć predvi-anja, da ga spasava od lenjosti i nesani$e. U kristaloterapiji koristi se kao lek koji smiruje emo$ionalne probleme, i koji donosi jasnoću uma.

32


Niko i ni&a :e !nam !ašto me to pitate ašto je to vano Kresao sam toliko ribi%a u ivotu da ne mogu ni da i- i!brojim, ali pravi dasa o tome ne govori, pravi dasa to radi, kapirate :ije da sam neki lepotan, niti imam najve&eg .guštera. na planeti, ali %i%e su se uvek palile na mene# d kad !nam !a sebe# :eki kau da je to !ato što imam malo ve&i nos, ko &e ga !nati 7ek, nosinger mi je stvarno pove&i# :anjušim plen na pristojnoj ra!daljini# :ikad nisam morao da se trudim nešto posebno# Sednem i samo ša%ujem# 5, ona prila!i, nepogrešivo#
33


?ngleskinje, totalno lude, našminkane po %eo dan, i na plai NHO imaju trepavi%e na%rtane ispod donji- kapaka i sve i!gledaju " ili kao ona manekenka 7vigi, !nači totalni su grobovi, ili kao ona Lulu, koja je tad bila velika !ve!da " !nači, lujke, u sandaletinama " -ormonkama, pegave i bele# 5li, Gran%uskinje, u espadrilama, više su u -ipi 'a!onu, oblači i- ?LL?, male sise, mršave noge, malo govore, lako legnu na leđa# 7ad sam mislio da mogu da napravim moju ličnu sistemati!a%iju ribi%a, ali nisam to uradio# :isam imao vremena " karao sam stalno# :e moe u isto vreme i da se ra!mišlja i da se karaH +edno isključuje drugoH Dva o!biljna posla ne idu !ajedno# (osle sam počeo da ra!mišljam, mnogo kasnije, ako ra!umete šta -o&u da kaem +ebi ga, imam /; godina, i sad me stiu gresi mladosti# +e l= se to tako kae :e moe više baš svaki put, i kra&e traje### 5, nije više samo sport u pitanju# 5ma tu, sada, jebi ga, i malo obave!a# 0 onda ) sumrak, i!ađem na trgi& i postavim .reklamu.# 5mao sam stvarno odlično urađen portret 8riit 8ardo, pljunuta ona ona je tad bila velika 'a%a " a i strašna riba suvi pastel, kreda, posle i!lakiram lakom !a kosu !a one koji ne&e da se otvore, radio sam i ugljen i olovku, senčenje pal%em i kaiprstom, ludilo# :ije da nisam imao talenta# 5mao sam i portret Lenona, i i!loim još dva"tri portreta strašni- riba, koje sam %rtao i! glave, i " %rtam# ko mene se okupi gomila turista, rado!nala%a " ja gledam mušteriju, ali preko nje gledam publiku# :ema šta dalje, dođu posle same# (osle deset, odem u ka'anu na plai, %irkam, duvam# +ebi ga, ko god ima dokav%a -o&e da ga deli sa mnom# Duvka je ideal komuni!ma na delu# Sve je naše i samo !ajedno moemo da uivamo# (oMer to t-e people# $o& naroduH :e, dami%e su dola!ile same i nisam se, a bilo je i nji-, nikada pe%ao na matorke# ne su bile popularne kod Ban Kloda i kod nekog (epea, 9pan%a, koji je radio na šanku u .Giri.#ne, te vremešne dame, volele su ovu divljinu, ali i diskre%iju, a umele su lepo da i- časte@ davale su im kintu !a klopu i kupovale im košulje, kao nagradu !a dobar snošaj# +a sam, ako ra!umete šta -o&u da kaem, bio u sportskom ribolovu# :ikad nedo!voljeni trikovi, nikada ni jedna korist, osim one ispod pupka, nikad nasilje, u!imam samo ono što mi se otvoreno da# +edino, kad me pitaju 34


odakle sam, ja, da smanjim mogu&e komplika%ije, uvek kaem da sam odavde# Sa San 7orinija# :e mogu da me provale, bolje govorim engleski od rka# :eke su bile mnogo otmene " 0merikanke sa 'otoaparatima, tri drugari%e, pričale su da rade !a neke modne časopise, meni je bilo sve jedno " imale su dointe, i bile su vesele# +ednu po jednu, tri no&i sam i- sređivao, i nisu imale ništa protiv# Kao, to je # K#, svi smo slobodni, one su slobodne, ne ljute se na mene, ne ljute se jedna na drugu, slobodna ljubav je slobodna ljubav# +edna od nji- mi je bila dala neko govno, kao, meskalin, Kastaneda i te 'ore, to je tada bilo mnogo popularno, kao, jebačina sa tim je ne!aboravna# :e !nam koji je đavo bio, ali sam sutradan imao glavu k=o bundevu, i bljuvao sam k=o lud# :e, psi-odelija, nije nikad bila moj de!en# +edino što je malo kvarilo tu morsku sre&u jeste bila prokleta činjeni%a da i! nekog ra!loga ni sa jednom dami%om nisam mogao dva puta# +e l= to nenormalno :isam -teo da se ve!ujem# 9ta bi-, pobogu, radio sa bilo kojom, od nji-, preko dana 5šao na plau (io ka'u (ravio planove !a budu&nost :osio joj sun%obran i &askao na mom lošem engleskom ili katastro'alnom 'ran%uskom o lepoti neobave!nog seksa  tome da &emo se posle leta obave!no videti :e, ne, to nije bilo !a mene# 7a sranja# 8ar sam tu bio pošten# :isam mnogo pričao# :isam, pogotovo, pričao ono što ne mislim# 0 pret-odno sam rekao da nisam mnogo ni mislio# aključak " reči su bile suvišne# $oj diki%a se odlično spora!umevao@ onakvog, be! li%a, i be! mimike " sve su ga ra!umele# 5mao sam samo 2; godina, i potpuno sam bio otkačio# Kresnem ribu, i čim ona krene da me ljubi i grli, pošto sam svršio, meni se smuči# 0ko bi moglo da nekako odma- odletim i da malo budem sam, ako ra!umete šta -o&u da kaem 8liskost skenjava seksualne šeme, ra!blaava lepotu orga!ma# .:emoj samo da mi kaeš da me voliš., jebi ga, to je jedino o čemu sam mislio, onako pra!nog mo!ga, dok mi slatki 'leševi blinkaju kro! diki%u, kičmu i mo!ak# $islim, radi se o tome da ja oboavam ene, i tada sam i- oboavao, samo nisam ja bio baja !a ve!ivanje, pogotovo ne tada#

3/


Samo !apalim# Sutradan je ne gledam, ono, nemam vremena !a nju, nije mi u 'okusu# +ebi ga, sve me drugo više interesuje od nje# Startujem, na njene oči, bilo koju drugu ribu, ako ne&e da s-vati odma- da sam večeras !au!et# 5 ubudu&e# (osle par dana, kad se opustim, počinjem da joj se javljam, da ne misli da sam neki kreten, i pederčina# 5 tako se spajtamo# 0li, više je ne povaljujem# 7oliko ima novi- ribi%a koje stiu# 5spriča&u vam ovo@ tu su bili i neki američki -ipi%i, i! Los 0nđelesa@ koji klenoviH :arkosi i klenoviH *ra&aju se i! 7urske, pa malo !apalili i na San 7orini# Doneli šit, i neke đinđuve, to valjaju# (onašaju se kao .$amas and papas., ušli ljudi u o!biljne ve!e !a nekim grobovima koje su na ostrvu na=vatali# Dre se !a ruke po %eo danH

:e bi- to !nao, da Gilis nije rekla@ .Dorsi su super.# 0 !atim ustade, navuče svoju indijsku tuniku, i!vini mi se i ode !a njim# +a popuši- svoj .(apastratos. na miru# asluio sam to, -vala lepo# (ošto sam ja 'in čovek, sutra sam našao američke 'rikove, gde na plai valjaju one đinđuve# Dođo- kod delije od sino&, i viteški ga upita- da li mu i danas nešto dugujem# ledao me je belo, a u njegovom osme-u bilo je nekog univer!alnog prijateljstva i naivnosti# Gilis je bila pored njega#

Faljini%a, dečačka 'ri!ura, vitka, male sise, tanki glenjevi# animljivo, uvek sam se na to palio, a nisam pojma imao da isto to voli i matori Earls# 8ukovski, naravno, koji drugi 7o sam posle našao kod njega " da se pametni 'rajeri pale na noge, a glupi na sise# .Dakle, ja sam pametan., !aključi- mnogo godina kasnije, dok sam ga čitao# )!budio sam se kad sam to otkrio# :ije mala stvar da se neko, ko je niko i ništa, kao ja, nađe u nekom tako velikom delu# Da najba!ičnija uverenja po pitanju ena i karanja delim sa velikim čovekom# (osle sam sve njegovo pročitao# $atori je moj pisa%, to uvek ističem# ?lem, dami%a je sela pored mene, na stepenište ispred pekare# *idelo se da je umorna od puta# 5 slep%u bi bilo jasno da je tek stigla# (odočnja%i i tako to, ali " dobar pogled# davno nisam bio video tako mladu ribu koja tako gleda# no, ima neku snagu, !na šta -o&e# Dami%a je delovala vrlo 'ino# či !elene, usta mala, napu&ena# dličan pro'il, jebi ga, i sedi sama# 5!ula sandališke, kad ono " stopala prelepa, glenjevi " kao kod divoko!e# Kako da odolim 8ilo je jače od mene# apočinjem ra!govor na engleskom# .7ek si stigla. na klimne glavom# .Došla si sama., pitam# .0-a., kae# .7reba ti soba. .+ea-., reče otegnuto, i odmeri me od glave do pete# .Divno ostrvo. reče, .i!gleda spektakularno kad se gleda sa broda.# .0-, još je lepše kada se ode u 5ju., poče- da se trudim kao pubertetlija, .na drugom je kraju, odande se sve vidi, i prsten, i liti%e, i vulkan, i more###. .dakle si. pitam# Puti nekoliko sekundi# .5! 0tine., reče nekako odlučno, što me je !bunilo# :isu rkinje baš tako otresite sa nepo!natima, ali ova mora da ivi u ?ngleskoj ili u 0meri%i,

3>


nekako je svoja# 0 i suviše je dobra riba !a rkinju, mada ja !nam samo ove sa ostrva# .ajebana kombina%ija., pomislim# 5 odvedem je u jedan mali pansion gde je moj ortak radio# :ađem joj sobu, ona !a-valna, odma- -o&e da me časti pi&em# .:e., kaem, .ostavi to !a uveče.# 5, uradi me klinka# ) smislu, da mi se uključi mo!ak# (očnem da ra!mišljam#  njoj# :e dođe te večeri u bar na plai# 5 ne pojavi se na trgi&u, ni u diskote%i# +ednostavno, k=o u !emlju da je propala# 0 to 'rajere pali# Kad i- riba ispali# 7o mene pali# 5, mislim na nju naredna dva dana# Kao, mora da se !gotivila sa nekim kretenom# 0 opet, nije mi delovala kao danko!a, pa da se vu%ara po plai, ustondirana k=o ve&ina ovi- odrona što se karaju sa ovakvima kao što sam ja, da bi eksperimentisale sa svojim doivljajem tela, sa orga!mom i tantrom# $alu su mator%i poslali na more, to se vidi, negovana je# 5 onda se desi najluđe čudo u mom ivotu# 7re&e večeri, pojavi se u baru na plai# +oš %rnja, odmorna, nasmejana# (relepa# 7oliko je lepa i nena i mlada, da odlučujem da ne&u ni da pomislim da je kresnem, to bi bilo bogoskrnavljenje# Svi je gledaju# :arkosi se diu na laktove da je bolje vide, čak se i pederi okre&u !a njomH 5, priđe meni# +a sam švaler, jebač, šta god, ali u tom trenutku imam neverovatnu elju da !aštitim malog anđela sa dečačkom 'ri!uri%om i !elenim očima# 5ma belu -aljini%u, krojenu kao košulja, apostolke i kaiš od konop%a oko struka# :eviđeno je lepa i nena# 7akve ribe bude ono najbolje u muškar%u# .dravo., gleda me pravo u oči# +ebi ga, !bunila me je# .9ta piješ., pitam i drim svoju čašu na ustima# .Din tonik., reče i sede na barsku stoli%u pored mene# (rekrsti noi%e, član%i sevaju# leda u more# 7o je najlepši pro'il koji sam video u ivotu# 0 nisam bio ni pijan, ni stondiran# .$aloletni%ima se ne slui alko-ol., reko- da je isprovo%iram# .) redu je., reče, .imam dovoljno godina, punoletna sam# dgovaram !a svoje postupke.# 3A


(ijemo pi&e, ona mlati noi%ama, ja ne !nam gde pre da gledam, ima male grudi, pomislim, a ona komentariše ljude u baru, pita ko je ko, da li ipo!najem, pita gde se još i!la!i, koje plae da overi i šta sve ima da se vidi# :išta me ne pita o meni# 7o mi se dopadne# )vek je najbolje kad uspete da pričate sa ljudima, a da što manje kaete o sebi# :e pitam je !ašto je sama, ništa je ne pitam# Dobro je ovako# Samo &askamo, dami%a mi, neočekivano, prija# 7o, da šikamo i &askamo, da se ništa posebno niko od nas ne trudi# (opili smo još po tri pi&a# 0 din tonik !na da udari i u glavu i u noge#
doivljajH .$ogu li da te pipnem., pitala je, neno spuštaju&i ruku na moj šli%# Samo sam je pritisnuo# Duboko je u!da-nula# 8io sam !adovoljan# $ala srna sa !elenim očima bila se napalila# nda se odmakla od mene i počela da otkopčava -aljini%u# S mukom sam se borio da ne svršim od te ludačke s%ene# dve!ala je konopa% sa struka, i!vukla ruke i! -aljine, i pustila je da padne na pod#

4C


Da, vano obaveštenje@ u sobi je bio mrak, ali je gorela ulična svetiljka, njeno divno telo stajalo je preda mnom okupano plavičastom svetloš&u# +ebi ga, vonči%a, šta da kaem )!ela me je !a ruku, dok sam ja drugom otkopčavao šli% na mojim pantalonama# $oja ruka bila je na njenom stomaku, ravnom i nenom, koa joj je bila glatka kao naj'iniji pliš, to je onaj 'ini glatki što' što se presijava### +eb=o te, i dan danas pamtim tu s%enu i taj dodir# Ljubili smo se, a onda smo legli u krevet# Legao sam na nju# 8ila je !anosna, divna, nena# Euo sam !rikav%e# 5 nju, kako isprese%ano diše# (opeo sam se i pokušao da ga stavim u nju# 5šlo je teško# 8ila je uska# 5 onda je jauknula, kratko se trgnuvši# 8io sam 7amo# .:emoj tako jako., šapnula je, .boli me.# )blaio sam pokrete, ali nisam mogao da stanem# 0 onda sam stao# djednom# )ključio mi se mo!akH Diki%a se spustio# )palila mi se sijali%a# Dami%i je bio prvi put# 8ila je nevina# .0-a., samo je klimnula glavom kad sam je pitao# (očeo sam da je ljubim, u!vra&ala mi je poljup%e, mogao sam da se !akunem da je volim, mogao sam da plačem, kao pička, a nisam bio ni na čemu, samo ta njena lepota i to što je baš mene i!abrala, o-, ponovo sam bio onaj stari, ooooops, dikson se vra&a i evo me opet tamo, u tom vrelom, strašnom, divnom, potresnom moru# Leali smo jedno pored drugog, ja i moja lepa rkinja# , da, sutra &u se videti sa njom i ne elim da odem, ne elim da budem sam, elim da mi kae ono što je nemogu&e, da sam ja njen spasila% i da me voli# 5 da joj je bilo divno# na puši i ne gleda me# se&am se loše, odjednom, ne, nije mi muka, ali počinje da me boli eluda%, uvr&e mi se, i!nutra, ne !nam koji mi je kura%# Belim sve da joj kaem, jebi ga, sami smo, nije me sramota, ničeg me nije sramota, ali ne mogu da otvorim usta# +a elim da govorim, a ne mogu,

41


!ave!ao sam se potpuno# Belim sve da joj dam, ali nemam ništa, osim onog riđkastog kamenči&a na pertli koji nosim oko vrata ve& neko vreme# 5, šta uradim Skidam ga sa vrata i stavljam ga na njen pupak# .Gor Iou., kaem glasom koji uopšte ne prepo!najem# 5skreno, u tom trenutku ose&am se neviđeno ranjeno, je l= se tako kae :e, ranjeno, ranjivo, i dajem joj tu perlu kao što bi neki kreten davao verenički prsten# .-., u!ima ga, gleda ga u polumraku, kae da je divan i da &e ga čuvati# Samo to, ni reč više, ništa više# 0 onda me !amoli da odem, kae da joj se spava# +ebi ga, nisam na to navikao# Da meni kau da odemH +a sam taj koji je odla!io# 0li, poštujem, igram 'er# )stanem# bučem se# )staje i ona, umotava se u čarša' na kom smo leali# *idim tamnu mrlju, kad se okrenula# Fo&u nešto glupo i iskreno da joj kaem# :ikada nisam spavao sa nevinom devojkom# Fo&u da joj kaem da smo !ajedno i!gubili nevinost# 0li, ona be! reči ula!i u kupatilo i pali svetlo# Dok !atvaram vrata !a sobom, čujem kako moja mala Lena, rkinja, opsuje na čistom srpskom# :a sekund sam pomislio da se vratim# 0li, dami%a mi je rekla da odem, a onda sam, sila!e&i ni! stepeni%e počeo da se smejem# 8io sam !aljubljen# $islio sam da &u je videti sutra i da &emo se !ajedno smejati, na srpskom# Da &emo, jebi ga " sve što treba# (ortokolada, suvlaki, dranje !a ruke, !ala!ak sun%a, sve bi- joj dao# 0li, više je nisam video# :estala je# 7og leta više nisam karao# :isam mogao# (a, bar nešto " u! nju sam postao bolji lik# *ideo sam šta sve mogu i koliki su mi dometi# 5mam čuku, to sam s-vatio# Slikao sam portrete još nekoliko godina, ali ne više na San 7oriniju# $enjao sam ostrva i mora, stigao sam čak i do 5bi%e# no, diskoteke, oštrije ribe, oštriji seks# Duvanje, posle je bilo i koki%e, ali samo ponekad# 42


5, onda sam se oenio, i, to je to# 5mam radioni%u !a uramljivanje slika, valjam i neke serigra'ije# # K# je, ne ne alim se# 8alavurdija +okH :emamo gepče# Bena Da# 7u je# Gir%anje sa strane Da, kad god u!mognem, mada je sada to sve ređe# 5 *ideo sam je pre jedno deset godina na nekoj i!lobi u 8eogradu# Eoveče, po!nao sam jeH 8ila je sa nekim mator%em, garant da joj je to bio mu# Delovala je uasno usamljeno, i bila je nenormalno lepa# Kao nekad, moda čak još i lepša# (rišao sam da joj se javim# :ije me po!nala# .0leks, San 7orini., rekao sam da je podsetim# .$islim da ste me !amenili s nekim., rekla je ljuba!no, ali -ladno, i okrenula se od mene# $atori koji je bio pored nje, malo je sagnuo glavu i odmerio me preko naočara, od glave do pete# :isam mu se dopao# 7o je ivot# 8ilo mi je krivo što me se ne se&a# :e bi- !nao šta, još, da kaem DaH :osila je jednu ogrli%u sa ra!nobojnim kamenjem# +esam se bio naduvao tada, pre i!lobe, ali nisam -alu%inirao " video sam onaj karneol, što sam joj ja daoH 7o mi je, ipak, bila satis'ak%ija# (re nego što odem na pivo, da vas pitam Da li !nate šta je danas sa njom

43


Karneol Na jednom areološkom nalazištu u gradu Uru, u grobni$i 3u Abi, sumerske kralji$e iz trećeg milenijuma pre 5rista, prona-ena je njena odeća na kojoj je, pored drugog poludragog kamenja, bilo i karneola. )revni !gipćani stavljali su ga u grobove zbog verovanja u njegove velike moći u zagrobnom životu. !gipćani su ga obožavali i zato je karneol, u kombina$iji sa lapis lazulijem i tirkizom bio najomiljeniji nakit njiovog doba. 6vaj kamen voleli su i na *liskom Istoku + veruje se da je karneol predstavljao jevrejsko pleme 2ubena na Aronovom plastronu, a apostol 7ilip i neki muslimani zovu ga i danas kamen iz 8eke. 8uslimani su verovali da ugravirano Alaovo ime na ovom kamenu onome ko ga nosi donosi Alaovu pomoć u ostvarenju svi želja. U antičkoj 9rčkoj i 2imu, zvali su ga sardius i koristili su ga za pravljenje prstenova pečatnika, broševa i kameja. 9ete je verovao u moć ovoga kamena, kome je pripisivao moć zaštite od zla, pojačavanje nade i donošenje dobre sreće. U indijskoj astrologiji karneol važi za drugi kamen ro-eni u znaku škorpije. 1a mnoge je karneol moćan kamen motiva$ije, a neki ga i danas zovu kamen samopouzdanja. Navodno, pomaže naročito onima koji su uplašeni od onoga što dolazi, i onima koji nemaju smelosti da donose važne odluke. U kristaloterapiji koristi se za lečenje impoten$ije, menstrulani grčeva i neplodnosti.

44


'R()A KONZERVA .(šššš., čulo se samo otvaranje nove kon!erve piva, klokotanje prvinekoliko gutljaja# 8alaban je sedeo u 'otelji, pio pivo i !urio ispred sebe# (ročitane strani%e pro'esorovog rukopisa bile su na podu# statak je stajao na stolu, čekaju&i da bude pročitan# 8alaban još jednom nagrnu kon!ervu piva, i !apali novu %igaretu# (ovuče jedan dug dim, a !atim se, stenju&i, sagnu i podie ponovo priču o karneolu, koju je upravo pročitao# (onovo pročita poslednju stranu, stavi je na stomak i glasno reče@ .Dobar je Stanislav# *oleo bi- da sam ja ovo napisao#. atim pogleda još jednom papir, i spusti ga na pod# .$amu mu jebem, matori je odličan., promrmlja smeškaju&i se i u!e da čita slede&u priču#

4/


Sa%o *a voje o+i 8ilo je kasno leto# Sun%e je još uvek bilo jako, ali su no&i bile -ladnije# ) malom porodičnom -otelu na .Sabia d=oro., na severu italijanskog +adrana, gostiju je još uvek bilo puno, ali se ogromna plaa sa !latnim peskom polako pra!nila# $ore je bilo idealno toplo# Ligeštuli uredno poređani# De%e, na svu sre&u, sve manje, ako ne računamo lokalnu, koja su i inače dobro vaspitana i ne dosađuju turistima# +edan gospodin u svojim četrdesetim, lei u ligeštulu i čita knjigu# (ored njega je vrlo mlada devojka, mogla bi da mu bude i &erka, ali po tome kako je on gleda kada ula!i u vodu, evidentno je da su oni par# na i!la!i i! vode, mokra je, ima bikini sa %vetnim de!enom, dečačku 'ri!uru, veoma je vitka, prila!i starijem gospodinu, staje ispred njega on podie pogled, nasmeši se# na podie nogu, i neno mu gurne knjigu# Knjiga padne na pesak# na se smeje# nda se ona sagne i počne da trese mokru kosu po njemu# n je -vata !a ruke, i pokušava da je poljubi# na se i!makne, nasmeje se, rukom mu rasturi 'ri!uru i !avali se u svoj ligeštul# ospodin se ose&a pomalo glupo, ali ne reaguje# :e moe da bude toliko mlad# :amesti 'ri!uru, neno joj se nasmeši, a onda do-vati knjigu, otrese je od peska i nastavi da čita# na pretura po svojoj tašni !a plau koja je takođe u %vetnom de!enu i slae joj se sa kostimom, !atim vadi poslednji broj Easopisa .ioia., i vaku# :ervo!no okre&e strani%e časopisa, vidi se da ne čita, da samo gleda slike# na glasno va&e vaku i pravi balone# 8aloni pu%aju# ospodina nervira što ona pu%keta vakom, i što moe da čuje rad njenivili%a i pljuvačke, to ga dekon%entriše, ali ne kae ništa# krene se ka njoj i nasmeši se# na nastavi da pu%ka balonima# atim, spusti novine na pesak# Stavi naočare !a sun%e# nda i- polako spušta kaiprstom, na vr- nosa# 5, tako posmatra s%enu ispred sebe# Dok dri kaiprst na nosu, sun%e ba%a svoj !rak na burmu na njenoj desnoj ru%i# )data je# 5 gospodin ima burmu# n je, očigledno, njen mu# 0li, s ob!irom na njene godine, oni su vrlo kratko u braku#

46


(laom prola!i muškara% u šortsu, goli- prsa# (replanuo je, njegova leđa su miši&ava i glatka, njegove grudi tek malki%e prošarane %rnim maljama# Kosa mu je gusta i %rna kao ugalj, !ali!ana brilijantinom, !ačešljana una!ad, i lokni%e na krajevima pokrivaju polovinu njegovog mo&nog, bikovskog vrata# $uškara%, malo mlađi od bledog gospodina koji se krije od sun%a da ne pregori, usporava korak dok prola!i pored nji-# Devojka ga gleda# $uškara% ima %rne brkove, masne ka'ene oči, ogromna ramena i miši&ave ruke# Klimne im glavom u !nak učtivog po!drava i produi dalje# Devojka ne mrda glavu, ne okre&e se# 0li, njene !elene oči ga prate# na se promeškolji, podigne jednu nogu, i prekrsti je# atim se !avali u ligeštul, vrati naočare na vr- nosa i napravi ogroman balon od vake# 8alon pukne# ospodin sve vreme posmatra svoju mladu suprugu# :e kae ništa# Kad primeti da je ona gledala ovog lepog ne!nan%a koji i!gleda kao kakva ljubavna !ver, gospodin posednički prui svoju ruku i poma!i svoju mladu, lepu enu po kolenu# nda ona stavi svoju šaku na njegovu# 7raje to samo nekoliko sekundi, a onda je ona skloni# ospodin je utešen# )miren# Kad njoj pukne balon, on ovoga puta ne podigne glavu sa knjige# Samo se blago nasmeši i nastavi da čita# atim, ona u!ima kremu !a sunčanje i počinje da se mae# (rvo noge# *rlo elegantnim pokretima utrljava kremu na svoju %evani%u, pa na koleno, a !atim prela!i na butine#

:a trenutak i!gledaju kao nekada bludni par *ladimira :abokova@ kao pro'esor Fambert Fambert i Lolita, samo što je prošlo dosta vremena od onda# *enčani Fambert Fambert i njegova Lolita, jedno sedam godina kasnije# :ešto tu ne štima# na se dosađuje# )veče, oni i!la!e na večeru, u restoran pansiona u kome su odseli# (iju belo vino i jedu pastu sa vongolama# *eselo je, jer svira mu!ika# :eki igraju# na se klati na svojoj stoli%i, u ritmu mu!ike# 8end svira najpopularnije kan%one sa pret-odni- 'estivala u San
4>


$u kae, da ne !na !ašto, ali da ga taj muškara% podse&a na kapetana nekog krijumčarskog broda# na, skloni kosu i!a u-a# .Stvarno., ona pita# na to pita tako, da mu jasno daje do !nanja da ne eli da priča ni o tom nepo!natom muškar%u, ni o kapetanima, ni o brodovima, ni o šver%u, ni o čemu# $u, i!nenada postiđen što je uopšte !apočeo tako glupu temu, na trenutak okrenu glavu, kao da ga je neko po!vao# 8end počinje da svira laganu mu!iku !a ples u dvoje# (arovi igraju svuda oko nji-# na se klati u stoli%i, neno je !aba%ila glavu, i sluša mu!iku, tu mu!iku koja je nosi, !atvoreni- očiju# n pokušava da !apodene neki ra!govor, ali ona samo odma-uje glavom# n se onda i!nenada brine da ona ne popije mnogo, da joj ne po!li, pita je da li -o&e da idu da se prošetaju, ili da odu u sobu da spavaju# na samo odma-uje glavom, ona, očigledno, igra# atvoreni- očiju, ona mu govori da je mu!ika divna, da ne dola!i u ob!ir da idu bilo kuda, i da eli da igra# Da joj se mnogo igra, i da nije igrala skoro tri godine, od maturske ekskur!ije# n se na to smeška, simpatično mu je što njegova ena pominje matursku ekskur!iju, i kao da mu odjednom ponovo postaje jasno da je ona !a njega stvarno klinka, i sa gotovo očinskim strpljenjem joj objašnjava da on nikada ne igra i da to ne trai od njega, jer je to jedina stvar na svetu koju ne&e da joj ispuni# na se onda trgne i pogleda ga preko ramena# nim svojim !elenim očima# .0li, nemaš ništa protiv da ja igram, !ar ne. n odma-ne glavom# .:emam, dušo, naravno, slobodno igraj.# .) redu., ona kae i okrene se u svojoj stoli%i ka podijumu, njišu&i se# n je gleda pogledom koji govori da je ra!ume, da eli da joj popušta, da eli da je ra!ma!i# 7aj superiorni pogled mua koji je mnogo stariji, taj pogled (igmaliona, ona ose&a na svom potiljku, i to je nervira# n joj kae, on se i!vinjava, ali mora da je napusti na nekoliko minuta# na se ne okre&e, samo klima glavom, kao da mu kae .Slobodno idi.# 4A


) trenutku dok on ustaje i prinosi svoju stoli%u stolu, i! mase ljudi koji igraju na podijumu, nji-ovom stolu prila!i !ali!ani muškara%, sa brkovima, u beloj košulji raskopčanoj do pupka# :asmejan je i srdačan# *eoma samouveren, on se nakloni prvo njemu, pa onda njoj# (ita ga, na italijanskom, moe li da gospođi%u po!ove na ples# na sedi, i ne gleda u dva muškar%a koja stoje !a njenim stolom, ona ne eli da utiče na odluku svog mua, ona eli da on sam, svojevoljno, dopusti da ona igra sa drugim muškar%em# :ju !abavlja ta staromodna, ta starinska s%ena# :jen mu proguta knedlu, i na italijanskom mu odgovori da nema ništa protiv, ukoliko gospođi%a, koja mu je ena " onda široko i teatralno pokae rukom na nju " pristane# .ra!ie, molto gra!ie., kae 5talijan, a onda priđe njoj# (okloni se, i prui joj ruku# na ustane, krene sa 5talijanom, i okrene se ka svom muu# 7repne# 7o je !načilo@ .Fvala. $u se !adovoljno osme-ne, i krene u toalet, a onda na trenutak !astane i okrene se ka podijumu# 8end počinje da svira .+e t=aime., veliki -it Sera ensbura i Dejn 8irkin# n vidi kako njegova mlada ena stavlja ruke oko bikovskog vrata 5talijana# Krajičkom oka spa!i te %rne maljave ruke na %rvenoj -aljini%i svoje ene# amuri, ne be! gorčine, a !atim viteški nastavi tamo kuda je krenuo# na, njegova ena, i u!nemiriju&i lokalni Don Buan, igraju stisnuti jedno u! drugo, kao da su se čekali %elog ivota, dok pevač stenje i šapu&e u mirko'on .je t=aime, je t=aime.# Dok se, !atim, gleda u ogledalu toaleta, mua prostreli oštra, nepodnošljiva strela ljubomore# dagna je gledaju&i svoje li%e@ to je li%e !adovoljnog čoveka od četrdeset i jedne godine, koji ima !relost, pamet i mudrost# 9ta je jedan ples u odnosu na %eo ivot adovoljan je sobom što oko toga nije pravio pitanje, što je bio širok i dentlmen# be&ao je da &e joj dati slobodu, i evo, prvu priliku da pokae da je poštuje, iskoristio je na najbolji mogu&i način# .Dobro si uradio., pomisli, popravi 'ri!uru i i!ađe napolje, računaju&i da je pesma !avršena, i da se ona ve& vratila !a sto# /C


0li, ispred re%ep%ije, pored koje on mora da prođe da bi se vratio u salu, napravila se u međuvremenu velika guva# :eko je pao, nekom je po!lilo# ovu ga da pomogne# n prila!i i vidi jednu stariju debelu enu, koju je ranije primetio na večeri, kako lei na ugaenom -otelskom tapisonu# Dvoji%a muškara%a pokušavala su da je dignu, dok je re%ep%ioner i!davao uputstva i !vao -itnu pomo&# n se pridrui da im pomogne da je dignu# 5! restorana su dopirali !vu%i mu!ike# +edna, druga, peta pesma# 0plau!i posle svake# 7rajalo je to di!anje gospođe, čekanje -itne pomo&i i njeno utovarivanje na nosila, dobri- pola sata# :ije da mu nije padalo na pamet da je predugo odsutan, ali nije mogao da napusti tu s%enu, sam bi sebi delovao kao kukavi%a# Kada se vratio u restoran, nje nije bilo# (omislio je da je moda ona otišla u enski toalet, koji se nala!io sa suprotne strane re%ep%ije, u drugom -odniku# atim sede i nasu sebi još jednu čašu vina# $u!ika je dala pau!u pevaču, i svirali su neki divan de! instrumental, nešto što ga je podsetilo na .$ood indigo. *udija Fermana# 8ilo mu je lepo# :a podijumu je nekoliko parova igralo veoma sporo, i atmos'era je bila, u stvari, idealna !a piju%kanje, pomislio je, i !a pono&no opuštanje# vu divnu mu!ičku !avesu na trenutak su samo pokvarile sirene# Fitna pomo&, ili poli%ija, nije bio siguran# Klavirista je davao sve od sebe# (omislio je kako je sre&an i kako mu je divno# vo letovanje sa njom, ovaj lagani i dobro o-lađeni .(inot grigio., ovaj divni de! da !ačini ovu divnu no&# 0 onda, dok je čuo kako mu!ika počinje novu stvar šuštanjem četki%a po bubnju, on primeti njenu pra!nu stoli%u# (ogleda na sat, i u!nemiri se# (o!va kelnera, plati i ostavi mu bakšiš# $irnim korakom krenu u sobu, a otrov najsrašniji- sumnji, da je moda ne&e !ate&i tamo, u sobi, u nji-ovom krevetu, na trenutak mu !austavi disanje# n !astade, duboko uda-nu, i skoro poskočivši stupi na stepeni%e# na je bila unutra# Euo je !vuk tuša i! kupatila i to ga je smirilo# .Lena., reče glave prislonjene na vrata kupatila# .de si bio, nisam mogla da čekam, mislila sam da si otišao u sobu., čuo je njen opušteni glas, koji je bio malo na!alni, jer su joj usta bila puna vode i sapuni%e# /1


.:e, nešto se desilo., poče on, dok je lepo mogao da čuje kako se njegovo sr%e polako umiruje i kako mu otku%aji ponovo postaju spori i kontrolisani# .:e čujem te ništa., viknu ona# n sede na krevet, i rukom pređe preko njene %rvene -aljini%e koja je bačena, leala, tu, pored njega# :ije smeo da je pita gde je ona bila# :ije -teo da je pita, jer bi to bilo neukusno# n je bio taj koji je napustio nji-ov sto, on je bio taj koji je nju, silom prilika, pustio da čeka, posle onog plesa, sama u restoranu# na i!ađe umotana u peškir, lepa i vlana, i sede mu u krilo# n poče da je ljubi# na rukom gumu %rvenu -aljini%u na pod, i obori ga na leđa# )činilo mu se da je sa -aljinom palo i nešto malo# Euo je kratak, blag udara% predmeta o pod# Ftede da se okrene, ali ona !ba%i peškir, i !apoče ljubavnu igru# Dok je ljubi, on stee svoje ruke oko njenog struka, i misli na one druge muške ruke koje su je ste!ale dok su igrali# 7o ga još više u!budi# ne %rne šake na %rvenoj -aljini%i#*ideo je sebe kao ljubavnu !ver, ve&u od one koja ga je plašila, i traio je da ga ona čvrsto dri !a vrat# n pleše sa njom, u krevetu, !a-valan što je tu, pored nje, i!među njeniruku, govori joj .+e t=aime., .5o ti amo., .*olim te.# na ga mnogo voli te no&i, ali mu ništa ne kae# Dok on pluta na talasima serotonina koji plavi %elo njegovo bi&e, ma!e&i njeno divno rame jednom rukom, spreman da svakog sekunda potone u po!nato blaenstvo sna posle ljubavi, ona polako skida njegovu ruku sa svog ramena, ljubi ga još jedan put, i gipko, poput mačke, ustaje s kreveta# n mrmlja slatke reči, i poluotvoreni- očiju vidi kako se ona savija, skuplja %rvenu -aljini%u s poda, a onda rukom, u polumraku, počinje da napipava nešto po tepi-u# .9ta to traiš., on pita i namešta oblak mekog jastuka da bi još udobnije utonuo u njega# .:išta., kae ona ti-o# .Spavaj.# n pada u san, ali pre nego što sklopi oči, on vidi kako je ona skupila pesni%u, i otišla u kupatilo# :ije lepo sanjao#

/2


0li sutrašnji dan beše divan, i svaki posle njega# (o%rneli su, on je nju ma!ao, ona ga je !adirkivala, pili su belo vino, i jeli divne spe%ijalitete italijanske ku-inje, i još su nekoliko puta vodili ljubav# 5, više niko nije došao da ga pita da li moe da igra sa njegovom enom, niti je ona više traila da igra, što mu je bilo neobično# (omislio je, na trenutak, da je njegova divna mlada ena nekako !amišljenija nego ranije# n je pogledom, po plai, i na šetalištu i u restoranima traio %rnog 5talijana koji mu je na sekund, ali samo na sekund pomutio sre&u, ali ga više nije video# 7o je umirilo njegove %rvi&e sumnje, i ulepšalo mu ivot# Dva mese%a kasnije, kad su se vratili ku&i, on, trae&i dugmad !a košulju, krenu da otvara kutiji%e !a nakit, metalne kutije od keksa u kojima dre igle i kon%e, dugmad !a posteljinu, i sitni%e# (ošto i- nije našao, on pogleda u njen orman i otvori malu okruglu kutiju od kartona, optočenu ukrasnom !latnom pleteni%om, u kojoj je ona drala svoje drangulije# ) šarenilu plastični- ogrli%a, lana%a, đinđuva, -ipi minđuša, bakarnigrivni i %vetova od tila, on ne nađe svoju dugmad, ali odma- spa!i prive!ak veličine nokta na pal%u# Kamen je bio %rven, mat, i sa četiri tanka klinči&a, drao se !a tanki !latan okvir# )čini mu se po!nat# Gleš memorije@ u nos ga, kao pesni%om, udari kratak kadar " raskopčana bela košulja, dlakave preplanule muške grudi, !latan lana% i %rveni prive!ak# n sede na pod, pokošen# Dr-tao je# Drao je tu malu, %rvenu kap !la, kap mrnje i besa, tu poganu kap sumnje na svom dlanu, i gledao je neko vreme potpuno -ipnotisan# $ogao bi da se !akune da je to prive!ak koji je nosio onaj lani kapetan broda koji se bavi krijumčarenjem, onaj masnokosi bik !ejtinjavi- očiju, onaj, čije su %rne šake po-otno ste!ale struk njegove voljene ene u %rvenoj -aljini%i# .0li šta., pomisli, .ako sam sve ovo sam is'abrikovao, šta ako je ovo njen stari prive!ak, šta ako je optuim, a ona potpuno neduna i, koja bi ena tako nešto pri!nala, i šta ako se uasno naljuti na mene što joj preturam po stvarima, i šta ako me optui !a patološku ljubomoru, i šta ako me, s pravom, optui da sam li%emer koji svojom velikodušnoš&u samo skuplja re%ki%e da bi posle mogao da joj napla&uje na pla&uje svoju dobrotu i širinu .s kamatom., i šta š ta ako me ostavi. /3


n se sabra, i vrati prive!ak u kutiju# )teši se i smiri se mnogim ra%ionalnim argumentima koji su mu kao lek, padali na pamet# (romeni košulju# buče onu koja je imala ušivenu dugmad# :išta, nikada posle, nije rekao o tome#  tom privesku sa koralom# :astavio je svoj ivot, sa njom# 0li, svaki put kad bi ga ona nosila oko vrata, on ga je ose&ao kao uareni ugalj na svojoj koi, na svom sr%u# :osio ga je i on#

/4


Koral U grčkoj mitologiji verovalo se da je $rveni koral nastao od krvi 8eduze, čiju su odsečenu glavu ukrale Nim:e. 2imljani su za svoju de$u pravili ogrli$e od granči$a korala, jer su verovali da i koral štiti od opasnosti, ali i da je moćan talisman protiv urokljivi očiju, lek za zubobolju i stomačne tegobe. "ako-e, ženama se prepisivalo da nose koral kako bi se izlečile od sterilnosti. U mandarinskoj ini, koral je bio znak visokog statusa. oralni ornamenti nalaženi su u keltskim grobni$ama iz gvozdenog doba. U budističkim spisima koral je jedan od sedam dragulja koji se pominju, a tibetanske lame koristile su ga za pravljenje brojani$a. )ugo se verovalo da koral zaustavlja krvarenje, da štiti od uroka i da zaustavlja olujne vetrove. Naj$enjeniji je japanski koral, koji raste u priobalju #apana i "ajvana, ali i koral iz 8editerana, 8editerana, sa si$ilijanski si$ilijanski obala. obala. oral može da promeni boju i pobledi, kad onaj ko ga nosi ima temperaturu. I danas se veruje da je koral lekovit i da je e:ikasan kod okoštavanja, upala kože, ali i da pomaže u lečenju depresije, kao i da čisti krv. /eruje se tako-e da onome ko ga nosi, donosi nova$. U Indiji se veruje da je koral moćan talisman koji sprečava nesreće, neslaganja i sukobe.

//


Za&o %e vara&ašto si otišla ašto si otišla .9to me laeš ašto me varaš., ti vrište&i, potresni, strašni sti-ovi padaju mi na pamet, vrtim i- po ustima, gutam i- kao da su pi&e, opet i opet, još, edan sam, nije mi dosta, -o&u da se udavim u ovom moru očaja# Dok nisi bila tu, leao sam ovde, na krevetu, satima# ) piami, kao da sam bolestan# 5 bio sam bolestan# *ukao sam se, od kreveta do kupatila, i onda bi- se vratio, i ponovo legao# Samo to, danima# :avučem jorgan preko glave, legnem na stomak, dišem tvoj miris u čaršavu, prilepim nos na dušek, čvrsto, i ječim kao ranjeni pas# 7oliko je bolelo, nisam verovao da toliko moe da boli# ašto si otišla ašto si otišla ašto sam te pustio, !ašto sam rekao da je to u redu 9to me laeš ašto me varaš Slušao sam de!# .7-e sound o' love. Earlija $ingusa mi odjednom !vuči kao posmrtni marš# $oja ljubav je to, mrtva je, gotovo je#
/6


be&ao sam ti da &u te pustiti, da &eš imati slobodu, rekla si da ideš samo na nedelju dana, i mislio sam da &u to mo&i da podnesem, da &e to da mi bude lako, da imam snage !a to, ali slomio sam se# 8olestan sam# ašto si otišla de si bila 9ta si radila Da li si mislila na mene, ljubavi moja :isi rekla# :išta nisi rekla# .5 -ave a se%ret love., sad peva Karmen $ek

9ta si čula od njega, da li te je negde vodio, da li ti je nešto poka!ao, da li si otkrila nešto novo o svetu, o sebi, o meni, da li ti je kupio koki%e i lili-ip, da li si sa njim vakala vaku i pravila balone, !na li taj uopšte išta o literaturi, o čemu ste pričali, šta on čita, u kom si romanu sad bila, ljubavi moja, šta si %itirala, na koga si -tela da ličiš, koga ste imitirali, vas dvoje, siroči&i oluje, !ašto, !ašto si otišla 7i misliš da sve moe da se popravi, da sam ja pesak, a ti talas, da je dovoljno da preko mene pređeš, sa tim tvojim očima, sa tim tvojim rukama, sa tom tvojom koom, i tim tvojim mirisom bebe, pa da se sve poravna, kao da ništa nije bilo# +este li bili na moru :a pesku ajedno, na nekoj plai, polude&u, da li ste se prijavili u -otel pod lanim imenima, da li ste uopšte i!la!ili napolje, i! te !amračene sobe, ili ste samo naručivali -ranu i pi&e koje su vam na posluavni%ima ostavljali ispred vrata na kojima je bilo okačeno kartonsko upo!orenje na kome piše .:e u!nemiravaj. 5li ste bili tu, i!a &oška, u drugoj uli%i, u komšiluku ašto si onda u!imala taksi, da !avaraš trag Da mi daš malo mira, da mislim da si daleko, na drugom kontinentu, u drugoj stvarnosti, u drugom anru, nedostina, i!gubljena, daleka, i da ta daljina i!gladi, ispegla, moje burne misli ašto si otišla Da me i!gladniš i i!moriš Da li ste se !nali od ranije, ili si ga tamo srela, je l= to bio kratak susret ili uasni, prosti tre&era!redni plan i! je'tini- romana, kakve su mu oči, da li je du-ovit, ima li para, kako si ga !vala, da li si srela nekoga koga !naš, da li ste išli uli%ama, plaama, šumskim putelj%ima dre&i se !a ruke ili samo jedno pored drugog da nikom ne bi ste bili sumnjivi, da li ti je drao kišobran kad je padala kiša, kakvo je bilo vreme, da li je bilo -ladno, šta ste pili, da li ima pre'injeni ukus, na šta on miriše, kakve su mu ruke, da li je gurman, šta si mu govorila, da li si skinula burmu još u taksiju, ili si je prkosno drala da bi on !nao da postoji još neko, da li si mu rekla !a mene Da li te je on nešto pitao Kakva mu je koa, da li se brije ujutru ili uveče, da li si mi se smejala, da li si me saaljevala, da li misliš da sam ja sredovečna, !aljubljena, nemo&na, mekana, mlaka budala ašto si otišla Da li ti je rekao da te voli, da li ti je rekao da mu nikada ni sa jednom drugom enom nije bilo kao sa tobom, da li je i on oenjen, da li si mu />


govorila reči ljubavi, ili si &utala, šta si mu radila, da li si pevušila u kupatilu dok se tuširaš, da li ste !ajedno ula!ili u kadu punu pene i pili o-lađeno belo vino Koji je!ik on govori, uopšte ašto si se vratila, pokai mi tvoju kou da vidim da li postoji neki njegov trag, da li je ostavio pečat na tvom telu, nemoj da mi se smejuljiš, kai, umre&u, kai, što me varaš, !ašto me laeš Da li ti je ljubio stopala, da li si oblačila njegov demper i njegovu piamu Da li me voliš Da li me voliš toliko da me nikada ne&eš napustiti stvarno, moram to da !nam da biti oprostio, imam šta da ti opraštam, nisam !nao da &e biti ovako, ovako, da &eš stvarno oti&i, i da mi ništa ne&eš re&i, da to ne&u mo&i da podnesem, da &u se raspasti od sumnji, da ništa ne&u !nati, da ni jedno moje pitanje ne&e dobiti odgovor, nisam !nao da &e biti ovako, inače te nikada ne bi- pustio, a ako bi sama otišla, ja, ja, ja te ne bi- pustio na!ad, jer to što radiš ti " to rade kurve, ljubavi moja, kakav odmor, gde to postoji, da odeš, u sred ivota, da odeš u nepo!natom prav%u, i da se juče vratiš, sad te gledam dok spavaš, lepa si ljubavi i tako si neduna dok leiš, gledam tvoj pro'il i ludim, ne mogu da dočekam da se probudiš, tvoje opuštene, blago napu&ene usne, ljubio bi- te i!među obrva, da, danas je taj dan, danas &emo da nastavimo kao da ništa nije bilo, juče si došla, rekla si u sedam uveče, i ja sam te čekao na pro!oru, !ašto si otišla, što me mučiš, !ašto me varaš, što me laeš Da li me voliš Došla si sino&, i ništa nisi rekla, donela si taj plavi kamen, rekla si da se !ove lapis la!uli i da je drevan, i da je mo&an, i da je to kamen koji čuva brak, i !nao sam da ti je on to dao, da je to u nekoj ve!i sa njim i sa tim tvojim odlaskom, i ništa drugo nisi rekla osim da ti je bilo 'ino i da ti je prijala samo&a, i da si me se uelela, i da sam mogao da se obrijem, ali ja nisam mogao da se obrijem jer nisam postojao, nisam iveo dok ti nisi bila ovde, gde si bila, re%i mi, !ašto me mučiš 5 onda si i!vela taj stripti!, samo !a mene, .'or Iour eIes onlI., rekla si, samo !a moje oči, počela si da otkopčavaš mantil i rekla mi da sednem, i da ne moram da se presvlačim, da mogu da ostanem u piami, bila si sa tim tvojim plavim kamenom, lapisom, oko vrata, i ja sam seo, pokoran, u ku&nim papučama i piami, eljan da te grlim, da te ljubim, da te udarim, a ti si rekla da ti 'ali mu!ika, i da &eš je sama pustiti#

/A


5 da !naš šta mislim, da mislim da si bila s nekim, i da sam budala, i pitala si me da li to mislim, da si bila s ljubavnikom, i ja sam klimnuo glavom, kao poslednji rogonja, i ti si onda pustila .(reludijum !a poljuba%. 7edija *ilsona# 8io je to dobar, blistav klavir, rekla si nije baš mu!ika !a svlačenje, ali jeste dobar uvod !a poljuba%, na šta sam se ja nasmešio, ba%ila si mantil na pod, i počela da otkopčavaš dugmad na košulji# .vako sam se svlačila pred njim, dragi., rekla si gledaju&i me pravo u oči, .da li to eliš da čuješ, da li to eliš da !naš, ovako sam se svlačila i on je tako sedeo i gledao me poudnim očima, da li to eliš da čuješ., pitala si, podigla si ton, podigla si bradu i stisnula !ube, počela si da dieš nogu i gledala me tim svojim neprijateljskim, dalekim, -ladnim očima, i ja sam %vileo na krevetu# .:emoj, stani., rekao sam, dre&i ruke na očima, .ne elim to., %vileo sam sa glavom na kolenima# nda si stala, klavir je i dalje bio i!vrstan, i samo se to čulo nekoliko minuta, bili smo nepomični, ti i ja, video sam tvoje noge u %ipelama na štiklu, dr-tao sam na krevetu i gledao tvoja stopala, nisi se mrdala# :isi čak ni disala, ništa osim tog i!vrsnog klavira nisam čuo# 5 onda si rekla da to više nikada ne sme da se desi# 7o moje ludilo, te moje sumnje, ti moji optuuju&i pogledi, taj i!gled jadnika i rtve i da to ne moeš da podneseš# Putao sam spuštene glave, stideo sam se, bio sam jadan, poraen, posramljen, neobrijan, u piami, očajan, i!neveren, i!luđen od čekanja i pitanja koja nisam smeo da ti postavim, ali videla si i- sva u mojim očima, videla si i- i bila si ljuta, s ra!logom, ja sam bolesni, posesivni jadnik koji te ne !asluuje, to sam mislio dok sam krajičkom oka gledao tvoja stopala, i slušao tvoj nemi bes# nda su se tvoja stopala pomerila, okrenula si se i prišla 'otelji, video sam da ra!mišljaš šta da radiš, nemoj da odeš, molim te, ne napuštaj me, ljubavi, umre&u ako opet odeš, ostani, samo ostani i nikada te ništa ne&u pitati, samo me ne napuštaj, molio sam se u sebi, posmatraju&i kako i!la!iš i! sobe# :isam mogao da se pomerim# Eekao sam# 0 onda si se, posle večnosti, vratila, obučena u penjoar i sela u 'otelju preko puta mene#

6C


+edan kraj penjoara skli!nuo je sa tvoje glatke butine i otkrio je# (odigao sam glavu# 8ila je to najlepša s%ena koju sam ikada video# ledala si me, i polako pustila da ti penjoar otkrije jedno rame, !atim je bljesnulo i drugo, onda si polako odve!ivala kajiš na struku, i ustaju&i ga stresla sa sebe kao !mija košulji%u, igrala si neno i divno samo !a mene, u tom malom svetlo"plavom prslučetu i ga&i%ama, traila si da te gledam, traila si da ne skidam pogled sa tebe, i onda si polako spuštala bretelu, jednu pa drugu, okrenula si mi svoja leđa i otkopčala prsluče, skinula si ga i ba%ila i!a sebe, i to malo drago prsluče, pada na moju glavu, ne mrdam se, ne skidam ga, okre&eš se, rukama si pokrila grudi, počinješ da se smeješ, volim te, volim te, traiš da otvorim oči, da te gledam, i ja te slušam, samo nemoj nikada da me napustiš, stavljaš palčeve na kukove, !atim i- spuštaš do ivi%e ga&i%a, !avlačiš i- ispod lastiša, igraš se sa njima, igraš se sa mnom, ali to je jedino što elim u ivotu, da se igraš sa mnom, i da budeš tu, prila!iš mi, stavljaš nogu na ivi%u kreveta, stavljaš nogu na moju butinu, ma!iš me njom# mađijan sam, ba%am te na krevet, i!nevereni i ponovo !aljubljeni mu, u su!ama, u magičnoj strasti, gušim te poljup%ima, rukama, -o&u da popijem svaku kap sa tebe, da postanem tvoj miris, tvoje telo, tvoj jedini ljubavnik, da !aboraviš sve nji- koji su bili pre mene i koji &e do&i posle mene# Ljubiš me, govoriš mi da me voliš, ljubiš me, u!dišeš, uivaš, ja sam tvoj gospodar, tvoj dobri čovek, tvoja neumorna, ra!u!dana ivotinja, pod čijim snanim, vrelim pokretima dr-tiš i u!dišeš, volim te kao svi oni !ajedno, kao što bi te voleli svi muškar%i koji su te ikada pogledali, -vala što si se vratila, sve sam ti oprostio, ništa se nije desilo, ti si moja, moja si# Sanjariš, posle, driš me !a ruku, i kaeš da je bilo divno, da nikada nije bilo ovako, polaskan sam, volim te, dodajem ti %igaretu, povlačiš dug dim, poljubiš me, sre&an sam, u svemu učestvuje i Dekster ordon sa sre&nom pesmom .Kau da je divno !aljubiti se., ku%kaš me drugom rukom po ramenu, i ne govoriš ništa, a ja ose&am more ljubavi koje me preplavljuje dok te gledam, Lena, toplu i mirnu pored sebe# .7i si moj čovek., kaeš# :e bunim se, u tvojoj sam vlasti, elim da gospodariš, mi smo takav par " ja sam ti oprostio, potpuno, nikada ništa ne&u pomenuti, nikada više ne&eš videti taj pogled u mojim očima, tu si i vanija si mi od mog ponosa, vanija 61


si mi od bilo kakve istine, vanija si mi od bilo kog odgovora, ti si moja neduna, oklevetana, nepravedno optuena, sumnjom ukaljana ljubav, tu sam, !auvek, pod tvojim nogama# Da li si ti meni oprostila Spavaš, neduna, kao anđeo# ledam tvoje li%e i pitam se, !ašto si se vratila ašto me laeš 9to me varaš dakle ti kamen

62


Lapis lazuli ;apis lazuli je tamno plavi poludragi kamen koji je ponekad prošaran zlatnim piritom. )revni 2imljani verovali su da je kamen moćan a:rodizijak, a kao nakit, razmenjen me-u supružni$ima, učvršćivao je brak. U srednjem veku verovalo se da on održava telo zdravim, a dušu čisti od straova i zavisti. /eruje se da budi kreativnost, intelekt, doprinosi duovnom bu-enju i mentalnoj jasnoći *io je to kamen kraljeva + u !giptu, 9rčkoj i 2imu, svi važni ljudi su ga nosili kao znak sopstvene moći, verujući da im lapis nosi i podršku bogova. 8oćan je talisman za vernost.

63


Sr"e boje rasola Stara legenda kae da 0mendiljo (ri!mo de Suenjos beše čovek i!vanrednog ukusa, i široke ruke# Kada bi on !ašao u bordel u )li%i *etrova, sve devojke bi bile ustreptale kao plamič%i sve&a# +er, osim što im je uvek donosio uše&erene smokve, urme i bombone od špinovanog še&era, bademe prelivene medom i druge poslasti%e, 0mendiljo beše vaio i !a velikog ki%oša " mirisao je kao ni jedan drugi muškara% koji je ula!io u ku&u madam ?speran%e# +ednom bi došao mirišu&i na %vet lavande, drugi put bi njegova svilena blu!a odisala mirisom pomorandi i %imeta, a najviše oduševljenja i!a!ivao je njegov par'em !a koji je teško moglo da se odredi od čega je " na prvi ustisak bio je to muskatni ora- pomešan sa %imetom i đurđevkom, ali ve& kod slede&eg talasa pomaljala bi se, tu, i! tre&eg plana, i ljubiči%a sa vanilom, pa čak i tanka nijansa lipinog %veta# noj madam ?speran%inoj devoj%i sa kojom bi proveo vrelu no&, uvek bi, kao naročit !nak !a-valnosti, ostavio majušnu boči%u par'ema, a kad bi bio posebno dobro raspoloen, ostavljao bi i nešto više@ ukras !a punđu napravljen od kosti, kutiji%u egipatske kane !a kosu, %vet i!ve!en perli%ama koji je mogao da se nosi i kao broš, marokanski kajal !a oči, ili kakvu svilenu traku !a vrat sa ukrasnom kopčom# Dola!io je ve& nekoliko godina i, !a ra!liku od mnoge druge gospode, 0mendiljo je bio po!nat i po tome što nije imao samo jednu devojku sa kojom bi se provodio " sve su bile njegove, i o svima je, podjednako vodio računa, a svaka od nji- mogla se nadati da &e osetiti njegov miris, i da &e od njega dobiti neki naročit poklon# 7ako je to bilo, sve dok kod madam ?speran%e ne uđe , jednog kišnog jesenjeg dana, kao u kakvu $arkesovu priču, devojka pegavog, veoma bledog li%a i plavi- očiju, kr-kog tela i vitki- ruku, u koju se 0mendiljo (ri!mo de Suenjos na smrt !aljubi# vali su je :inja# Legenda počinje tu# 0mendiljo je od tada dola!io otprilike dva puta mesečno, i uvek nenajavljen, i svaki put je birao samo nju# $adam ?speran%a nije bila 64


!adovoljna ra!vojem situa%ije, jer nikada nije mogla da predvidi kada &e tačno 0mendiljo do&i, pa se često dešavalo da :inja, kad on dođe, bude !au!eta, sa nekim drugim gospodinom, kako su to nalagala pravila i ku&ni raspored madam ?speran%e, koja im je, inače, svima bila kao majka# $adam je smatrala da to nije bilo dobro !a posao " da neki gospodin uvek eli samo jednu istu devojku da mu bude na raspolaganju, a još je manje moglo biti dobro, da se bilo koja devojka, pa tako i :inja, ludo !aljubi u neku mušteriju " to bi !načilo ili da &e ub!o da ode, ili da &e da se ra!boli od tuge# $eđutim, madam ?speran%a nije mogla ništa da odbije pre'injenom 0mendilju široke ruke, pa je gledala, kako je !nala i umela, da, kad se on pojavi, :inju nekako oslobodi svi- drugi- obave!a# stale devojke kod madam ?speran%e takođe nisu bile mnogo sre&ne !bog ove i!nenadne promene pravila# tkako se $ala pojavila, ne samo 0mendiljo, nego i drugi muškar%i, koji inače uopšte nisu bili tako i!birljivi, odjednom su traili samo nju# :eke devojke su među sobom šaputale da je :inja toliko popularna, !ato " jer drugačije miriše druge su tvrdile da gospodu $ala ne privlači time što je lepa, jer bilo je i lepši- devojaka od nje kod madam ?speran%e, nego time što i- je omađijala nekim tajnim ritualima koje i!vodi kad ostane nasamo sa muškar%ima# :eke su, pak, bile ubeđene da se !a :inju lepe, !ato jer se prema muškar%ima ne ponaša pokorno, ve& kao da im je gospodari%a, a sama :inja bi, !a večerom, ti-o ponavljala da nema nikakve tajne sa njom u ve!i, osim jedne jedine istine " a to je da ona ne moe da se !aljubi# Da je rođena be! sr%a# Kada je, obasuta poklonima koje joj je doneo 0mendiljo, i njemu saopštila da se ne nada uludo, i da ga ona ne moe voleti, 0mendiljo je toplo poma!i po li%u i nasmeši se, kao čovek koji toliko toga !na# .7o je nemogu&e, :inja., reče, .svako se bar jednom u ivotu !aljubi i svako bar jednom voli#. :inja je slegnula ramenima, kao da je -tela da mu kae .vide&eš., a 0mendiljo je obasu poljup%ima# Dok je ljubio, bio se !arekao da &e pridobiti njenu ljubav, i da &e otkriti i prona&i to sr%e !a koje je $ala tvrdila da ga nema# (robao je poklonima, i nije išlo# (robao je par'emom koji je dao da se sloi samo !a nju " mošus i lubeni%a, perunika i tek nekoliko kapi eukaliptusa " i 6/


nije išlo# (robao je da je probudi ljubomorom " nekoliko puta je dola!io i u!imao druge devojke i davao im poklone, ali :inja je bila potpuno mirna i potpuno nedodirnuta# 5, što se on više trudio, to je ona ostajala sve -ladnija# Fvalila je njegove mirise, -valila je njegov ki%oški i!gled, -valila je čak i njegovo ljubavničko ume&e, ali, na alost, ni njega ni bilo koga drugog nije mogla voleti, jer joj, kako mu je govorila, .to nije dato.# 0mendiljo, budu&i da je bio čovek koji svaki svoj naum i!vede do kraja, nije bio ni pokoleban, ni očajan, bio je uveren da je :inja to sebi utuvila u glavu, pa je nastavio da se bori !a njeno sr%e# :jegovo sr%e bivalo je sve ve&e i ve&e i toliko je bilo poraslo da joj, jednog dana, pret-odno dobro ra!mislivši, on ponudi brak# $islio je da je to poslednji adut koji ima, i da se tako nešto ne odbija# Da samo takvo pitanje i takva ponuda mora da raskravi i najtvrđe sr%e# 0li, :inja ga ljuba!no odbi# .$ogu i da se udam !a tebe, ali ako eliš enu koja te ne&e voleti, onda me u!mi# $eni je sve jedno#. 5 0mendiljo privremeno odustade od braka, ali ne odustade od traenja ključa, leka i melema !a njeno sr%e# 5šao je kod apotekara da mu naprave lek !a tu boljku !a koju nikada ranije ne beše čuo, ali je sve to ostajalo be! uspe-a# *račare i putuju&i magovi, vlasni%i tajni- re%epata !a sre&an ivot, pravili su joj kapi od mešavine krvi abe krastače i rotkvi%a, meleme od rua i bibera, esen%ijalna ulja od retki- biljaka, tu%ali su ora-ovu ljusku, koja simboliše tvrdo i malo sr%e, i mešali ga sa pra-om bisera dovučeni- čak i! japanskimora, koji joj je on stavljao u čaj, ali ništa nije pomagalo# Eak je i!gledalo da, što se on više trudi, $ala postaje sve otpornija# 7aj kamenči& njenog sr%a postajao je sve tvrđi# :ije mogla da ga voli# 0 onda, on pronađe neku mudru enu koja je !nala lekove !a sve boljke, koja je porađala, sa-ranjivala i pomagala kod svi- vrsta tegoba u donjem trbu-u, i ona mu reče da, ako je ve& tako o!biljna stvar " da postoji još samo jedan lek@ da joj kupi ro!enkvar%# Da, ako to ne pomogne, da jadni%i stvarno nema pomo&i, i da je, onda, 8og obeleio u!imaju&i joj najvanije čulo " ono koje je odgovorno !a ukus, miris i boju ljubavi## .7aj kamen., reče, .privlači ljubav.# 0mendiljo ode kod juvelira, i naruči mu bogati medaljon, optočen !latom i dijamantima, ali juvelir ga odvrati od tako ekstravagantnog poklona# 66


.
6;


njenoj -aljini, !atim bi joj skidao ipon, a na kraju bi mu dopustila da joj neno odve!uje trake na ste!niku# Sada mu se, čim je !atvorio vrata, :inja ba%i u !agrljaj i poče da plače# arila je svoju glavu u njegove grudi, i tresla se je%aju&i# .*idiš da sam bio u pravu., reče !adovoljno 0mendiljo, ma!e&i je očinski po %rvenkastim loknama# .7i ipak imaš sr%e, čim moeš da plačeš.# :inja samo klimnu glavom, i bri!nu u plač još jače# 0mendilja ispuni talas ljubavi kakav nikada do tada nije osetio# .Fvala ti, dragi prijatelju., reče ona dok su joj je%aji prekidali da-, .ja sam se !aljubila, i, stvarno, kao što si rekao, nisam be! sr%a.# .7o je divno, :inja, ima li ičeg lepšeg od ljubavi., upita je !adovoljno 0mendiljo, odmaknuvši njenu glavu sa svoji- grudi i gledaju&i je pravo u oči# .7o se ne bira., reče ona je%aju&i# .:e, stvarno se ne bira., ponovi on sa smeškom, ali taj osme- se u sekundi pretvori u bolan grč na njegovom li%u# (očeo je da s-vata šta mu ona govori# dmaknu je od sebe, skinu joj svileni šal koji je nosila oko vrata i na njenom dekolteu ne nađe ništa osim male bordo masni%e koju je napravio neko drugi# Sr%e od ro!enkvar%a, nije bilo tu# 0mendiljo se, kao udaren gromom bolne istine, u-vati !a glavu# :inja sede na krevet i !aje%a još jače# .Ko je on., upita 0mendiljo, glasom koji je odjednom odavao utisak potpune kontrole# .:e mogu da ti kaem., prošaputa ona, dre&i ruku na grudima, i gledaju&i ga kao da čeka presudu# .Dala sam mu prive!ak, dala sam mu sr%e, kao !nak moje ljubavi#. 0mendiljo duboko u!da-nu i jedva se u!dra da ne !aplače# atim pogladi svoj stomak, i svečanim glasom pravog gospodina, trude&i se da !vuči uverljivo, reče da mu je drago# .8io sam u pravu# Svako ima sr%a, je l= tako, $ala. na klimnu glavom, sa očima punim !a-valnosti# .Sad, moda, mogu i tebe da volim., reče i isprui ruke prema njemu# 0mendiljo joj se tuno osme-nu, poma!i je po kosi, kao da se !auvek oprašta od nje, i i!ađe i! sobe#

6>


$adam ?speran%a i devojke, naredni- mese%i malo su se čudile što naj'iniji među svom gospodom koju su ikada srele, među svim nji-ovim mušterijama, 0mendiljo (ri!mo de Suenjos, više ne svra&a u ku&u u )li%i *etrova, ali, kad su se njegovi mirisi potrošli, kad su i!-lapili, i kad su ismenili novi mirisi muškara%a, !aboravile su da se čude# :inja je primala muškar%e još neko vreme, nadaju&i se da &e se vratiti i 0mendiljo, njen prijatelj koji ju je ra!umeo, i portugalski konjokradi%a u koga se !aljubila, i kome je poklonila sr%e# 0li, niko se nije vratio# bra!i su joj bili sve %rveniji, oči sve istaknutije, a onda, jednoga dana, načisto preblede, i sklopi oči# Legenda kae da se 0mendiljo (ri!mo de Suenjos oenio enom koja je imala veliko sr%e i da je sa njom dugo iveo u sre&nom braku# *iše nikada nije svratio u )li%u *etrova# (ortugalski pusta-ija se više nije pojavio# (ričalo se da je iste godine ubijen u jednom maslinjaku u bli!ini 8arselone, ali to niko sa sigurnoš&u nije mogao da potvrdi# 5stina je da je i! %ele ove priče, preiveo samo prive!ak od ro!enkvar%a, kamen koji privlači ljubav# Selio se i! ruku kurvi u ruke nji-ovi- ljubavnika, kao !alog večne ljubavi koja &e njima, i jednima i drugima davati smisao ivota# (utovao je na konjima i ma!gama, u kočijama# (utovao je lađama i velikim brodovima, splavovima i, posle, vo!ovima i automobilima, preko 9panije i Gran%uske, u 5taliju, rčku i 7ursku, pa ponovo u rčku i svuda gde su !aljubljeni, očajni, ostavljeni i romantični ljubavni%i putovali, davali !akletve, ostavljali uspomene jedni drugima, i traili ono čega nije bilo# *ukao se po torbi%ama, depovima, vre&i%ama !a duvan, bio sakrivan u podve!i%ama i među grudima, gnječen i gnjavljen, ra!menjivan !a -leb i prevo! brodom, pakovan u kutiji%e i mirisan burmutom i 'inim par'emima preplovio je mora, i sudbine, ratove i trgov%e, upio u sebe toliko su!a radosni%a i su!a rastanaka, !noja !apamtio toliko ljubavni- reči na ra!nim je!i%ima, toliko !agrljaja i poljuba%a, ljubavni- pisama i tajni vukao se u kutijama sa dugmi&ima i skupim ogrli%ama od dijamanata i sa'ira, bio među konop%ima i ekserima, među biserima i srebrnim minđušama, ba%an i podi!an i! prašine, uspavan među osušenim lati%ama u -erbarijumima, 6A


sakrivan i &uškan, krasio vratove nevini- devojaka i ena koje su če!nule !a ljubavnim sastan%ima# (ulsiralo je to malo ro!a sr%e boje rasola, u mnogim ivotima, u mnogim pesmama i serenadama, da bi !avršilo, posle mnogo godina, na buvljoj pija%i u 8eogradu# +edan čovečuljak, sa so%ijalnim naočarima čija je drška bila !alepljena 'lasterom, sedeo je na maloj stoli%i na rasklapanje, a ispred sebe je prostro, na jednoj mušemi, %elu svoju radnju# 7u je bilo raspareni- minđuša, pregršt šareni- lili-ipova kojima je odavno istekao rok trajanja, kutiji%e od .(?. bomboni%a, lan%i !a vodokotli&e sa drškama od drveta i od por%elana, gvo!dena postolja !a lampe, dve ogrli%e napravljene od minijaturni- šišarki, jedan pravoslavni krst od drveta, gomila stari- i pokvareni- ručni- satova, i sitna biuterija svake vrste# +edna muška ruka probrlja po tim polomljenim .sudbinama. koje su leale na mušemi, i podie mali prive!ak# .7o je ro!enkvar%., čkilje&i reče čovečuljak sa naočarima koje su bile !alepljene 'lasterom# $uškara% se tre, i ma-inalno !agrli enu koja je stajala pored njega# .Da probudi i očuva ljubav. reče čiki%a smejulje&i se# .7o sr%e je putovalo, gospodine, mnogo dugo, da bi stiglo do vas., nastavi pričljivi čovek posmatraju&i muškar%a i enu pogledom koji im je jasno govorio da se vidi da se kriju, da su tajni ljubavni%i# Eiki%a je delovao čudno, kao ludak, kao neki jurodivi koji sve vidi, i koji je samo u!eo to neugledno obličje da bi im nešto saopštio# $uškara% spusti ruku sa njenog ramena# Bena se odmaknu jedan korak# 8ilo joj je neprijatno# svrnula se oko sebe# :ije videla nikoga po!natog# (omislila je, na trenutak, na svog tunog, dobrog mua, koji sedi sa 'lomasterom !a radnim stolom, gri%ka kikiriki koji mu je ona ispekla, i pomno anali!ira 'antastičnu pro!u Latinske 0merike, dok ona sa ljubavnikom švrlja po buvljoj pija%i, kupuju&i uspomene na svoj sopstveni ivot# 0li, to je trajalo moda nekoliko sekundi, ta sekven%a koja ju je vratila u stvarni ivot, u stvarno stanje stvari " to, da je udata i da vara mua, rekavši mu da ide sa drugari%ama na ručak i da &e do&i kasno#

;C


Eovečuljak nije prestajao da govori, iako ga skoro uopšte nisu slušali# 5!gledao je kao da baš samo nji- čeka, to dvoje tajni- ljubavnika sa podignutim kragnama mantila i sa tamnim naočarima u oblačnom danu# 0 onda im, br!o govore&i i 'r'ljaju&i, ispriča nešto nepove!ano, o nekoj pegavoj kurvi :inji koja nije mogla da voli, o 0mendilju i %eđenim abama, o nekoj ?speran%i, pominjao je mirise, bademe, %veklu, govorio o potra!i !a ljubavlju i neu!vra&enim ljubavima, o konjokradi%i koji je !a uspomenu ostavio :inji opaku !ara!nu bolest od koje je i sam umro, o kamenu koji je putovao morima i drumovima, koji je preiveo ratove i poplave, poare i velike vetrove, o kamenu koji pamti najluđe ljubavne reči i poljup%e, jer to je kamen koji leči i privlači ljubav, sre&an kamen !aljubljeni-# .*ama, mlada damo, treba ovaj kamen. reče čiki%a, .to se vidi.# Bena se odmaknu još korak, prave&i se da je ne!ainteresovana i da ga ne sluša# Eiki%a se !akikota# .:išta slađe od !abranjene ljubavi., promrlja !a sebe# .Koliko traite !a njega., prekide ga muškara%, jer je čiki%a očigledno imao nameru da im do u tančine ispriča i kako je kamen stigao na buvlju pija%u, u njegove ruke# 0 toliko strpljenja, ni vremena, očigledno, nisu imali# (osle kra&eg %enkanja, čiki%a mu prodade kamen# $uškara% u!e sr%e, protrlja ga kratko o rukav svog mantila, i na ispruenom dlanu ga dade svojoj ljubavni%i# na mu se obisnu oko vrata, ali se br!o priseti da su na javnom mestu i spusti svoje ruke# :apravili su nekoliko koraka, ra!gledaju&i druge drangulije, a !atim uđoše u auto# Dok je njen ljubavnik palio auto, i polako dodavao gas, ena se okrenu i pogleda čudnog čiki%u koji je imao naočare !alepljene 'lasterom, i vrlo čudne oči ispod nji-# ledao je !a njom# 9iroko je otvarao usta, poka!uju&i svoju kre!avu vili%u, i nešto joj govorio# :a sekund pre nego što &e čiki%u !auvek i!gubiti i! vidnog polja, učini joj se da joj je rekao @ .75 :?$09 S<0.# .Kakav ludak., pomisli ena# Samo je slegnula ramenima# :išta nije ra!umela#

;1


Rozenkvarc 4piritualisti veruju da je rozenkvar$ jedan od najmoćniji ljubavni kamenova. 6vaj kristal oni koriste za sve poslove sr$a + od lečenja ranjenog sr$a, do zaštite< za postizanje duševnog mira, za ponovno uspostavljanje emo$ionalne ravnoteže, kao i za privlačenje novi ljubavi. amen za sve ljubavne rituale, donosi sreću, mir i vernost u vezama koje su ostvarene. 6vo je i u kristaloterapiji + kamen sr$a. /eruje se da sprečava trombozu, da jača srčani mišić i da sprečava in:arkt. 3siu podstiče na ljubav i vernost, jača osećaj za lepotu. Ne sme da se izloži delovanju jake sunčeve svetlosti, jer onda može da izgubi svoju lepu roze boju, i svoju moć.

;2


TRE.A KONZERVA 8alaban prođe rukom kro! kosu# *e& su dve kon!erve piva, !guvane, stajale kod njegovi- nogu, a on spusti rukopis na sto i ode po još jednu# )sput udari nogom o neke naslagane knjige koje je tek nameravao da pročita, i one padoše# n i- preskoči, u! psovku, i vrati se u sobu# Sede ponovo u svoju 'otelju, otvori kon!ervu i sitno gu%nu# oknu je!ikom# agleda se u pra!ninu ispred sebe# .+eb=o te., -teo je da kae gledaju&i u rukopis, ali ne reče ništa# )vali se u 'otelju, i nastavi da čita#

;3


Ma+eova /oslednja želja

Sa njim sam od moje šesnaeste godine# n je moja prva i jedina ljubav uvek je govorio, .*ojvotkinjo, mi !ajedno rastemo. iako je bio sedam godina stariji od mene# 0li, on me je svemu naučio " kako se ljubi, kako se spava i kako se budi, kako se jede, kako se &uti, kako se trpi# n me je svemu naučio# :išta mi na svetu nije bilo vano kao da budem lepa !a njega# )stanem ujutro, pre njega, i sredim se, našminkam se, stavim puder, maskaru, namestim kosu, obučem korset i visoke štikle, stavim najlepši nakit, i kad moje lane pogleda tim očima, da bude !adovoljan# Da prvo što vidi, kad spava kod ku&e, da to budem ja, kakvu me voli " sto odsto ena, doterana ena, koja vodi računa o sebi# Kad bi došao povređen " ja sam ga previjala# Svaka njegova rana !a mene je bila samo još jedna šansa da mu pokaem koliko ga volim# eo moj ivot bio je posve&en samo njemu# Da li je sre&an, da li je miran, da li je !abrinut, da li se skriva, i kako da mu ugodim u svakom trenutku, to je bio moj !adatak# .$ače moje malo., tako me je !vao, .ne moraš., to je govorio, .ne moraš da sediš pored mene, i!ađi nekuda, prošetaj se., ali sam ja ostajala pored njega, uvek, u svakom trenutku, u svakoj situa%iji# :isam -tela da idem nikuda be! njega, a i nisam imala sa kim# 7erao me je i da !vršim školu, ali ja sam to odbila# Ftela sam da !na da mene ne !anima ništa osim njega, jer me i nije !animalo# Kad bi on bio odsutan !bog posla, ja sam sređivala ku&u, jedan od njegovi- momaka bi me vodio u kupovinu, jer *ojvoda mi je uvek ostavljao dovoljno nov%a, da kupim šta mislim da nam treba, i ja bi- se tako provodila# Kupovala sam sve !a šta sam mislila da &e ga obradovati, kad se umoran i nasekiran vrati ku&i# Ftela sam, čak, da tetoviram njegovo ime, ali on je bio poludeo# .Kakva ti je to glupa ideja., pobesneo je# .7etovirane ene nisu dame, a ja volim dame. urlao je na mene toliko, da sam se rasplakala# +a sam mislila da bi se on obradovao, jer on je moje ime imao istetovirano na grudima, pa sam mislila da bi moda trebalo i ja, al= eto, on nije dao, i sad mislim da je bolje što je tako ispalo# 9to nemam ništa na sebi# Dr-tala sam kao prut svaki put kad bi on pobesneo, a on " kad bi me video da plačem, tako bi se saalio na mene, da me je odma- u!imao u krilo, i ma!io i tešio# ?, to su bili trenu%i# 7o, kad se pomirimo, !bog toga je vredelo ;/


provesti %eo ivot sa njim# bog toga je vredelo trpeti, gutati, i plakati, !bog ti- naši- trenutaka, kad me on u!me u krilo, i kad me posle, u naručju, odnese u našu spava&u sobu# Kad me poma!i po kosi i kae@ .7i si moj ivot#. 0 ja mogu da umrem od sre&e u tom trenutku, i -o&u da mu kaem@ .:e, ti si moj ivot., ali ot&utim, jer bi se moda naljutio# :ije voleo da ponavljam njegove reči# 7o sam naučila !a sve ove godine provedene sa njim# Da nešto moe, a nešto ne moe " ali !a u!vrat, ja sam bila kralji%a# :e mislim tu samo na poklone, ispunjavanje elja " ne, on je mene gledao kao neponovljivi, retki, drago%eni %vet, koji on u!gaja, koji on gleda i koji on miriše# vo što sad vidite, to nije moja prirodna boja kose# +a sam smeđa, ali je on voleo da budem plavuša, prvi put on me je lično o'arbao, i to je meni bilo nešto posebno, kao da me je u!eo !auvek, ne !nam da li sam jasna, kao da me je obeleio, promenio i u!eo !a sebe# (onosna sam što sam bila njegova ena# :išta od onoga što se posle pisalo po novinama, nije tačno# 8ar one najgore stvari nisu tačne, ja to !nam# Da je bio kriminala%# 8io je nean čovek, dobar mu i divan ota%# prostite, su!e mi naviru same od sebe, kad ovo i!govaram# 5stina je potresna# :ema ve!e, nije vano, njega nema, i sad ja moram da trpim i da slušam svašta, nema nikoga da me !aštiti, od gnusni- lai, od kleveta, od njegovibivši- prijatelja# :e, ja sam vrata moje ku&e !a nji- !atvorila# 7ako je to# (oslednji- godina, malo se promenio# *iše je putovao, u inostranstvo, i na more, radi poslova# (onekad bi spojio vikend, da se odmori, to sam ja tako ra!umela, i, nema problema, samo da on bude siguran i !adovoljan# Eovek koji toliko radi i koji ima tako veliki bi!nis, mora da nauči da se opušta, to sam mu čak ja sama rekla, i on je bio !adovoljan, rekao mi je .mače moje, ti si genije., i obe&ao mi je da &e da me vodi na Karibe, da !ajedno uivamo, samo kad sve poslove !avrši# $eni ništa nije 'alilo# Galio mi je samo on@ da prođe kro! ku&u, da mi napravi bari%e u kupatilu, eto, to je meni bilo dovoljno da budem sre&na# Da ba%i peškir gde god -o&e, da ne ustane i! kreveta po dva dana, da gleda boks i 'udbal, a ja da mu donosim na posluavniku, ise%kano i sređeno, sve što naručimo tele'onom " i pi%u, i palačinke i &evape# ?to, to je bila moja sre&a# Da ga gledam i da ;6


uivam pri pomisli da sam mu jedina i da me voli, kao i ja njega, do groba# :e, ništa nikada nisam posumnjala# :e, to što je putovao " putovao je, nema problema, to je bilo tako, ali mi je, kad sad provrtim 'ilm, bilo malo neobično kada me je jednom, i! čista mira, dok smo sedeli i gledali televi!iju, pitao, onako, neobave!no, .mače, da li ti je ikada palo na pamet da se o'arbaš u %rno. .:e, pa ja sam plavuša., rekla sam kao da on to ne !na, i on je -teo da umre od sme-a, a posle me je i !agrlio# 8ilo mi je milo što se tako smeje, jer je ti- dana nešto bio mnogo nervo!an, i !amišljen, što uopšte nije ličilo na njega# 8io se vratio sa vikenda koji je proveo na moru, i ponašao se malo čudno# +a !nam da je on imao dosta posla, i da su neki od njegovi- poslova, !bog moje i sigurnosti našeg sina, tajni, ali je malo češ&e odla!io na tele'on, koliko sam mogla da primetim, okretao bi neki broj, čekao nekoliko sekundi, a onda bi spuštao slušali%u# ) prvim trenu%ima sam mislila da !avršava neki svoj posao, da nekom moda malo i preti, ali na njegov, 'ini način, ali onda sam s-vatila da nije to, jer je posle sedeo pored tele'ona i samo gledao u njega čekao je kad &e da !a!voni# Kad sam prošla pored njega i nešto ga pitala, on se vrlo oštro bre%nuo na mene# 5, kad sam se rasplakala, nije došao da me u!me u naručje# 0li, dobro, imao je on takve trenutke, svaki brak ima toga, da se ljudi ponekad ne ra!umeju, da se ponekada ne čuju# nda je promenio teretanu u kojoj je vebao# .bog sigurnosti., tako mi je rekao# .) redu., pomislila sam, on najbolje !na šta je !a njega najbolje# (očeo je da se drugačije oblači, što mi se, negde, i dopalo# Svečane trenerke !amenio je !a 'ina odela koja su mu odlično stajala, to je nosio kad je išao na poslovne sastanke, a ovako, kad je bilo neobave!no, nosio je samo 'armerke i bele košulje# :e, ne alim se, nisam i- ja prala i peglala, to je on nosio u servisH 5 bio mi je, dok sam ga takvog gledala, još nekako lepši, još muevniji i privlačniji# $islim, tada ništa nisam sumnjala# :ije mi davao povoda, stvarno# *ojvoda je !nao da jedino na tu temu ne mogu ništa da tolerišem# nao je da sam ljubomorna kao pas, i ja sam mu to i bila rekla@ da ako nekad, ne daj 8oe, dođe do takve situa%ije, da ja ne&u misliti ni na koga, ni na naše dete, ;;


neka robijam, ali " da &u ga ubitiH nao je da se ne šalim# 5, nekako, mada ne moete da me !amislite takvu, mislim da mu se dopadalo to kad mu ja pretim da &u ga ubiti ako ga u-vatim sa drugom# 5 stvarno, nije mi davao povoda, a da jeste, to bi sve po našoj ku&i bilo pora!bijano, sigurno# +er, ja sam njemu dala sve " svoj ivot, svoju mladost, svoje misli, sve što sam mogla da mu dam, ja sam mu dala# n je to !nao, bio je ponosan što sam takva, što ima takvu enu na koju je mogao da se u potpunosti osloni# +edino što sam od njega traila " bila je vernost# Samo to# :i pare, ni ku&a, ni auto, ni nameštaj, ni nakit " samo to# *ernost# 0, donosio mi je nakit# +edan veliki !latni krst sa dijamantima, pa prstenje, najmodernije, narukvi%e, lanči&e, sve onako " baš, baš se sijalo# :ovine su posle pričale da je on to krao, ja ne verujem u te priče# :ešto je, to je sigurno, dobijao kao kompen!a%iju kad nije mogao u kešu da naplati neki posao, ali da je krao " sačuvaj me 8oeH (a, ja prva !nam da ne treba nositi tuđ nakit, jer je to maler# +a ne bi- nosila nešto da !nam da je kradeno, ni u ludilu# 0 on mene ne bi slagao, nikada# 5pak, mislim da se nešto desilo tada, kad je promenio teretanu# 7o sad, kad odvijam 'ilm, mogu da !aključim# +er, i!gledao mi je kao da se odjednom nešto pro'inio# (očeo je drugačije da govori, mene je !a svaku sitni%u ispravljao, kao, ne kae se tako " nego ovako, i kritikovao me je što gledam španske serije " kao, to je gubljenje vremena i !aglupljivanje, odjednom mu je to smetalo# +a bi- plakala, a on me nije u!imao u naručje i nije neko vreme -teo da vodi ljubav sa mnom# ovorio mi je da je umoran, pa sam se ja bila !abrinula, -tela sam da idemo kod doktora da vidimo da li mu je sve u redu sa pritiskom, sa sr%em, a sumnjala sam i na depresiju, jer je bio mnogo napet# 7eak je ivot on vodio i mnogo se borio# $islim, da me ne ra!umete pogrešno, ja ni sada nemam čvrste doka!e# 0li, ono što sam videla svojim očima " videla sam# 5, kad sad odvrtim 'ilm, sve je tako bilo# n je bio lepotan, pa videli ste mu sliku u novinama +a čujem na uli%i kako ene pričaju da je i ovo i ono, ali da je mnogo lep i mnogo seksi# (a podignem glavu, milo mi je, dođe mi da im kaem, .ej, to je moj čovek., ali samo prođem# ;>


*ojvoda je, ovako, moda i vaio !a nekog grubijana, ali je, i!vinite, to ja mogu da vam kaem, bio mnogo nean muškara%, mnogo nean# ?to, imao je i široko sr%e, umeo je i da !aplače# *oleo je da peva# :jegovi drugovi su ga mnogo poštovali, ne samo !ato što je bio najjači, što im je bio še', nego !ato što je bio mnogo pametan# :aš mali je na njega# Sa tri godine ve& je !nao da slae ne samo lego ko%ke, nego je !nao da prepo!na svaku marku automobila koji vidi na uli%i# *idite, ja nemam doka!a, ali ja sad, ipak, mogu sa sigurnoš&u da tvrdim, da je moj *ojvoda imao ljubavni%u# Sve me boli kad na to pomislim# $oj ivot je uništen, i!vinite !bog toga što plačem, ne mogu da se !austavim# Eemu, brate, sve " ako se laemo, ako smo neiskreni Eemu sve +a njega nikada nisam slagala, i ponosim se svojim ivotom, svim sr%em pripadala sam njemu, i nikada nikoga drugog osim njega nisam ni pogledala# Kad sam rekla da se pro'inio, -tela sam da kaem da je tada dola!io sa nekim novim idejama# :a primer, *ojvoda, koji je, onako, ipak, verovao u 8oga, odjednom je počeo da mi priča nešto o urokljivim očima i tako to# 5, da je u teretani upo!nao neko !animljivo društvo i da mu je neki .prijatelj. rekao da kamenje ima dušu# 5 da je poludrago kamenje bolje od dragog, što meni baš i nije bilo najlogičnije, al= ja sam njemu verovala# 5 da bi trebalo da poskidam svo to !lato, jer nije lepo da se kitimo preko dana i da !lato više nije u modi# ) redu, poskidala sam sve, i stvarno sam sebi nekako bila i lepša be! onolikog !lata, nekako sam delovala nenije i čistije# 5 onda je jednog dana došao i doneo mi ovo# vo lanče sa %rnim kamenom#

Kad su javili da je *ojvoda nastradao, da je nešto bilo podmetnuto pod njegov auto u :emačkoj, i da ništa od njega nije ostalo, pala sam u nesvest# 7o je strašan bol, strašan bol, taj gubitak voljene osobe kojoj ste posvetili %eo ivot# 5, pošto ništa od njega nije ostalo, nije moglo da bude sa-rane# :ema šta da se sa-rani, ništa nije ostalo od mog divnog *ojvode# 0, njegovi drugovi odluče da, ipak, napravimo komemora%iju u rvačkom klubu gde je on kao dečko trenirao# 8ili su svi, čak i bra&a 8uldo!i, ma " svi koji u ovom gradu nešto !nače@ plaču, dok kum Pora dri govor, ridamo svi# +a sam, naravno, u dubokoj %rnini# a mene nema ivota više, ne&e biti njegovi- bari%a u kupatilu, i ničega više, gotovo je sa mojim ivotom, imam %rni šešir sa velikim obodom, i taj prokleti oniks oko vrata, ali to mi je poslednja uspomena na njega, i gledam u njegovu sliku, lep je bio moj *ojvoda, sviđao se enama, i u tom trenutku vidim krajičkom oka, jer se neko mnogo !aplakao i!a moji- leđa, pa sam se malo okrenula, vidim jednu lepu enu, stariju od mene, sa %rnom kratkom kosom, u %rnom demperu i beloj košulji, kako je ti-o ušla i stala kod vrata# :ešto me je odma- pogodilo u stomak# :isam !nala šta, pa sam se, iako to nije bilo u redu, okrenula još jednom# (lakala je, brisala je li%e marami%om, a oko vrata je imala %rni kamen, u obliku su!e# 5sti kao moj# Sve se srušilo# Su!e su lile i! mene, toliko sam glasno je%ala da je neko, mislim da je to bio $iki 8ereta, mnogo dobar dečko, prišao da me !agrli# Pora je taman bio !avršio govor, pa smo svi ustali i rekli .Slava mu#. (onovo sam se okrenula, ali nje više nije bilo# )opšte ne !nam kako sam odatle i!ašla i ko me je doveo ku&i# *idite, moja tuga je strašna# :isam nikada !nala da tuga moe da te grli, da te tako jako grli da ne moeš da dišeš# nači, on je mene lagao# 0 nema ga više, da mogu da ga grdim i da se na njega ljutim# 0 sigurna sam da mu je ono bila ljubavni%a, jer otkuda bi takva 'ina ena došla na našu komemora%iju :iko nije !nao da mi kae ko je ona# 0 moda i nisu -teli, to >C


su sve lojalni *ojvodini drugovi# (uno sam ra!mišljala o svemu# 7o se sve desilo pre tri mese%a# +e l= moe neko da umre, a da ga ne sa-rane 0ko moe, onda je on anđeo# 5li je anđeo, ili je đavo koji se mnom igra# Javo, koji je sve to smislio, eksplo!iju i komemora%iju, da bi pobegao u neku drugu !emlju, pod drugim imenom, i iveo sa nekom drugom enom, do kraja ivota# 0ko me pitate, mislim da je moj *ojvoda " anđeo# 0li, više bi- volela da je đavo, eto to bi bila moja jedina elja, da se ispostavi da je on đavo, i da sve ovo nije istina, i da mi se vrati, da dođe ku&i, pa da sve ovo lepo raspravimo# 5, ako bi- tada utvrdila da me je lagao i !a ovaj kamen, !a eksplo!iju, i !a smrt i !a komemora%iju, onda bi- ga stvarno ubila, pa da !nam !ašto sam u %rnini#

>1


Oniks 0rni, mat poludragi kamen iz porodi$e kal$edona. U viktorijanskoj !ngleskoj bio je u modi, ne samo zato što je bio kamen žalosti, nego i zato što je bio kamen kraljevske tuge + kralji$a /iktorija ga je nosila. U art deko periodu, koristio se kao tanka podloga za rubin i gorski kristal. 3ostoji antički mit vezan za ovaj kamen. ;egenda kaže da je !ros isekao /eneri nokte sa ruku dok je spavala, i da i je razba$ao po plažama širom 1emlje. ada su tri sudaje videle šta je uradio, pretvorile su /enerine nokte u kamenje. "o kamenje je postalo oniks. U ezoteriji se koristi za razne rituale, kao kamen za zaštitu od uroka i kao moćan kamen koji može da smiri rasplamsale seksualne želje.

>2


Pov#ći sreć# *a r#kav Svi su ve& bili dosta popili# :a trenutak, ali samo na trenutak, i!gledali su kao juna%i ?dvarda lbija@ $arta, Dord, Fani i :ik, samo mnogo manje tragični, naravno# 8ilo je manje alko-ola i inače u nji-ovim venama, i te no&i, ali .$arta i Dord., imali su svoje tajne, be! sumnje# 5 .Fani i :ik., krili su što šta ispod tepi-a# Ko se boji *idinije *ul' Samo ne tako %rno, ipak# $arta je volela da se igra s%ena i! 'ilmova, mogla je, ako -o&ete, da bude i opaka .$arta. i naivna .Fani. koja se napija i, posle, povra&a# 3


7ako da se oko posluenja nije mnogo bunio# nao je on dobro ta njena raspoloenja, to, što je on blagonaklono !vao .$artine situa%ije., kada bi ona ili &utala, ili mu na postavljena pitanja odgovarala samo sa .da. ili .ne., kad nije bila spremna da bilo šta podeli sa njim, a o nekim nenostima u tim trenu%ima, nije moglo biti ni govora# 7o su bili trenu%i u kojima se on najviše plašio da je $arti dosadno sa njim# 0 kad je njoj dosadno, ona odla!i# vo je bio jedan od ti- dana, pa je dola!ak :ika i Fani predstavljao poten%ijalni splav !a Dorda i $artu, !a nji-ovu i!nenada ti-u i skoro pustu obalu# :isu i- dugo videli, otkako je Fani rodila drugu bebu# :ik i Fani, bili su, takođe, vidno eg!altirani kad su stigli, Fani ga je čak poljubila tri puta, tako da je Dord na kraju morao malo da se i!makne i napravi onaj i!ra! li%a koji govori .9ta je sad to. $arta je još uvek bila u kupatilu, kad i- je Dord primio, široko raširivši ruke i poka!uju&i svoj najsrdačniji osme-, kao da ga upravo slikaju !a novine# 8io je prenaglašeno srdačan, pogotovo s ob!irom na činjeni%u da je prošli put, kad su se videli, krajičkom oka video jedan najblae rečeno neprimeren :ikov gest " bili su u restoranu na večeri, i :ik je sipao $arti, prvo $artiNHO krompir u tanjirH 0 !atim i sve ostalo# 5, Dord se jedva su!dravao da ne eksplodira od ljubomore " ne !ato što je mislio da :ik ima nepristojne namere prema njegovoj eni, nije, naime, mogao ni u snu da !amisli takvu drskost, ve& !ato što je i!gledalo kao da je on, Dord, višak u toj s%eni# 0li, :ik je bio takav tip# Kad mu je dobro išlo, bio je šarmantan, veseo, ra!govorljiv i sre&an, toliko srdačan, da je i!gledalo da njegova ivotna radost moe da pređe i na ostale u njegovom društvu# a ra!liku od njega, Fani je bila uvek standardno dobro raspoloena i vaila je !a prijatno društvo " ali ništa više od toga# 8ila je od oni- ena koje retko os%iliraju u raspoloenju, kao da je neprestano pa!ila da :ik, svojim erup%ijama sre&e, nešto ne pokvari# *olela je da sve bude kako treba, be! mnogo tumbanja, be! eks%esa, pred drugima# .$ala koketa. tako ju je !vao Dord, na šta bi ga $arta oštro pogledala, sa podignutom obrvom# .0li ni jedna ena nije !abavna kao ti., dodao bi odma-, pre nego što $arta stigne da mu ispljune neku %iničnu primedbu u stilu " .o, pa pro'esor je počeo da prime&uje i druge ene.# >4


Dord !aista nije gledao druge ene, !a njega je $arta bila oličenje svega što je u ivotu eleo# .7oliko je !aljubljen u tebe, $arta., rekla joj je prošli put Fani kad su !ajedno otišle u toalet, .da se u Dordovom prisustvu sve ene ose&aju kao da ne postoje, to me nervira.# .(reteruješ., rekla je $arta, gledaju&i je ne be! saaljenja# .Da li si im ponudio pi&e., doviknula je $arta# Dord, :ik i Fani ve& su bili udobno !avaljeni u 'otelje, kad je ona ušla# 5mala je malu %rnu -aljinu, i!nad kolena, moda čak malo kra&u nego što bi to Dord odobrio, ali sad je bilo kasno da joj išta prigovori# 5 imala je mali !eleni prive!ak !a srebrnom lančetu, koji je divno išao u! njene oči# Dord ga primeti i pomisli kako ga nikad ranije nije video, i kako $arta uvek ima neko malo i!nenađenje# 8ila je de%entno našminkana, tako da su, stvarno, njene oči dola!ile do i!raaja# 8listala je# .(okretni pra!nik. pomisli !adovoljno Dord, dok ga je na trenutak preplavilo ose&anje ponosa !bog neke vrste vlasništva nad njom# :jegov pogled govorio je@ .$oja je.# na pride, i!ljubi se preterano srdačno sa Fani, dok :iku samo prui ruku# Kratak pogled, ali :ik br!o i!vuče ruku# Dord je bio !adovoljan# )stade i nasu joj pi&e# .Divna 'ri!ura, Fani., reče $arta ovlaš prela!e&i pogledom preko Fanini- lokni, i podie čašu u !nak dobrodošli%e# .Fvala., reče Fani, ponosno i- dodiruju&i rukom# .Bene koje stalno menjaju 'ri!ure., poče :ik stavljaju&i svoju ruku na Fanino rame, .nisu baš naj!adovoljnije., i nasmeja se# $arta se nasmeja glasno# Fani ga pogleda ra!rogačeno# .:aravno, ele promenu., odgovori ponosno, .promenu na bolje, i dobiju je, ako su pametne.# *idelo se da je ipak bila !bunjena, nije s-vatala na šta :ik %ilja# :ji-ov brak je ponovo bio odličan# .Dord, ti si sre&an čovek., nastavi :ik, .tvoja ena godinama ima istu 'ri!uru#. $arta podie čašu i trepnu# Dord se napumpa kao paun, i pun samo!adovoljstva, na sekund !atvori oči osme-nuvši se sam sebi# (odie čašu, da na!dravi opet# >/


$arta se glasno i pomalo podrugljivo nasmeja na ovu :ikovu opasku# Dord nije podnosio da mu $arta protivreči pred drugima, i ona je to !nala# .:e, :ik, ti si sre&an čovek., reče $arta, teatralno poka!uju&i na Fani, .baš ste lep par., reče sa neverovatno širokim osme-om i trep&u&i, da Dord nije mogao da i!begne utisak nekakve njene i!veštačenosti# .*i ste, u stvari, sre&ni ljudi, da !aključim., reče mudro Fani, .kad imate ovakve ene.# Klimnula je glavom i njene krupne plave lokne na trenutak su se !aljuljale# :ik je poljubi u obra!# $arta okrenu glavu na drugu stranu# 6


:ika# $oda# $arta je večeras bila ljubomorna na Fani# Svaki put kad bi :ik stavio ruku na nju, kad bi je poma!io ili poljubio u obra!, ose&ala je to kao šamar sebi, i nije mogla da veruje da joj se to događa# (a, i napravila je ovu večeru da bi se sve poravnalo, i!gladilo, da nikada niko ne pomisli da se ne viđaju !ato što je nešto bilo i!među nje i :ika, da odagna svaku sumnju na tu malu, nesmotrenu, glupu avanturu koja i- je drala nekoliko nedelja, a sad očekuje nešto# Kad su se vratile sa sendvičima, tanjiri&ima i 'irentinskim jajima, Dord je ve& bio otvorio vino# :ik je u!eo nekoliko sendviča# .boavam ova jaja. rekao je Dord, nabadaju&i jedno na viljušku# .$eni nemoj da sipaš mnogo vina., reče Fani Dordu, .napi&u se#. .De%a &e i onako spavati kad mi dođemo., reče :ik prijateljski, .ne&e te videti %vr%nutu., a onda joj namignu# Fani se !akikota# $arta prui čašu Dordu# .+e l= sve u redu, dušo. upita Dord, vode&i računa da joj ne sipa suviše, pogotovo !ato jer mu se učinilo da je $arta ve& promenila raspoloenje# .:aravno da je u redu, !ašto ne bi bilo u redu., bre%nu se $arta# .ato što uvek :0$ kada ti se promeni raspoloenje., Dord samouvereno pogleda :ika i Fani# .7oliko je dobro po!najem da i najmanji treptaj na njenom li%u čitam kao otvorenu knjigu., nastavi Dord umilnim glasom, uveren, da osim superiornosti koju prika!uje :iku i Fani, svojoj mladoj eni daje najlepšu i!javu ljubavi# $arti se to nije dopalo# Diskretno je prevrnula očima# .Kako iko moe da !na šta je u tuđoj glavi., uba%i se Fani, prave&i se naivna# ) stvari, -tela je da kae nešto i o sebi# (ogleda :ika# .+a nemam pojma šta je u tvojoj glavi., reče :ik kao da se brani# .0, da budem iskren, ne bini voleo da !nam.# .0li dvoje ljudi, mislio sam, kad se vole i kad se dobro po!naju### mogu da !naju jedno o drugom### ., poče Dord, kao da se pravda, ali ga $arta prekide# .:ikada nikoga ne moemo toliko dobro !nati., reče $arta i pogleda se u ogledalo# ;


.-o, $arta., poskoči Dord glume&i veselost# .Da (opijemo u to ime. .5, šta ja sad mislim., upita $arta, drsko ga gledaju&i u oči, i diu&i čašu da na!dravi# na otpi svoje vino do dna, kao da mu tera mat# Dord se promeškolji i ustade i! 'otelje, nude&i sendvičima Fani i :ika# .(ro%entualno, male su šanse da pogodiš., reče :ik, .kao u ko%ki, i manje###. .:ik, molim te, jesmo li se dogovorili da o tome ne pričaš., Fani je bila u isto vreme i mole&iva i besna do ludila# .0, !ašto Dord i $arta su naši prijatelji###. :ik se %erio# .naju !a moju malu slabost, je l= tako. .$olim te, :ik., reče Fani, pokušavaju&i da mu u-vati pogled# .:ije valjda to opet poprimilo###. Dord je voleo da ostavi utisak diskretnog čoveka# .Fteo sam da kaem da te ko%ka nauči matemati%i, statisti%i i verovatno&i. reče :ik prave&i se da ne vidi Fanin očajnički pogled koji je ve& video propast ove večeri# $arta ivnu# .5 još koje čemu., reče $arta sipaju&i sebi novo pi&e# .9to češ&e igraš, ve&e su šanse da dobiješ#. .d kad si ti, dušo, stručnjak !a ko%ku., upita pokroviteljski Dord, pokušavaju&i da je dodirne po ru%i# na je i!maknu# .:e, nisam stručnjak, ali baš !ato# Fo&u da me :ik nauči#. Dord preblede# :ik diskretno proguta knedlu# :a Faninom li%u poka!a se tračak olakšanja, ali ko &e ga !nati šta je, u stvari, mislila# .$oemo da se igramo nečega, :ik, šta kaeš., upita Fani menjaju&i ton# $nogo se trudila da ovo veče uspe# .boavam igre., reče $arta koja je ponovo sela i prekrstila nogu, ne pogledavši Dorda# n je i!gledao kao da je odjednom i!gubio nit# .(oker u svlačenje., upita :ik, smejulje&i se, ali se videlo da nije mislio o!biljno# .Daj, nismo de%a., omače se Dordu# >>


$arta !apali %igaretu# .enijalan 'ilm, .Svlačenje., ali ne&emo se sada svlačiti., reče $arta, !agonetno# :ik se stidljivo nasmeši i još jednom poljubi Fani# 5!gledao je kao neko ko se pridrava !a splav, da ne potone# Dord ustade i sipa još vina sebi i :iku# Einio je to sada nekako manje muevno i manje sigurno nego ranije# 5 to što je stalno ba%ao pogled ka $arti koja ga je totalno ignorisala, činilo ga je nervo!nim# Fani se do-vati 'ilma, koga se se&ala do u najsitnije detalje, :ik je palio %igaretu !a %igaretom pokušavaju&i da se seti s%ena koje je Fani verno opisivala, Dord je pokušavao da se uba%i u ra!govor, ali ga niko nije slušao# $arta je sedela, pušila i smišljala igru# Fani je bila u elementu, bila je u %entru panje svog mua# :esmotreno, ona popi još jednu čašu vina, i polako je ve& počela da !apli&e je!ikom# .Fani, nemoj više, po!li&e ti., reče :ik gledaju&i u $artu# $arta to primeti, i ponovo prekrsti noge# Dord je pogleda, bila je prelepa# .Lepota je snaga kojom ena šarmira ljubavnika i uasava supruga., padoše mu i!nenada na pamet ove reči ?mbrou!a 8irsa, i Dord !adr-ti# (onovo se osetio kao onda, kao da je višak# Seti se s%ene u restoranu, :ikove usredređenosti na $artin tanjir, to, kad joj on i!igrava !aštitnika, i $arte koja trep&e, koja uiva u toj dodatnoj panji, i pogleda je ponovo, sada# .Da li je mogu&e da su nji- dvoje###. pomisli, i odjednom ga preplavi nepodnošljivo dr-tanje# Spusti svoju čašu na sto, i prekrsti ruke preko stomaka, čvrsto, da se ne vidi da je pogođen# .7o je %imanje sre&e !a rukav, :ik, tako nekako, !ar ne. reče $arta, i dodirnu rukom !eleni kamen na svome lanči&u#. .(oker u svlačenje. upita :ik, prave&i se da ne ra!ume ono što ona pokušava da mu kae# .Ko%kanje, to je %imanje sre&e !a rukav# (okušaj da dokaemo da smo miljeni%i sudbine,. reče $arta gledaju&i ga direktno u oči# .Stvar je mnogo prostija., reče :ik, !evnuvši na silu, .radi se o tome da ulaeš nešto, sa nadom da &eš dobiti mnogo više# .0li, o čemu se radi kad ulaeš sve, i ne dobiješ ništa. $arta je bila !amišljena# >A


.(a., Dord se odjednom uključi u ra!govor, .ponekad se upravo ono što ne dobijemo ispostavlja kao najve&i blagoslov.# $arta ga saseče pogledom punim mrnje i prekorevanja# Dord se pokaja što je uopšte otvorio usta# $ogao je da se kladi u sve na svetu da !na na šta je ona mislila# .ubitak je uvek gubitak Dord., reče :ik, primetivši sevanje $artiniočiju, i Dordovu i!nenadnu pokunjenost# 5 :ik je mogao da se kladi u sve na svetu da !na na šta je $arta mislila# 0li, nije -teo da je pogleda# Svi su ovde !nali o čemu ona govori, osim Fani# Dord je mislio na de%u koju $arta ne&e roditi# :ik je mislio na kratku i strasnu avanturu koju su on i $arta imali prošle godine i koju je on prekinuo, pokajnički se vrativši u naručje Fani, koja je tada čekala bebu# $arta je mislila na sve to !ajedno, uključuju&i i ovo veče# .$eni je loše. u!da-nu Fani, .muka mi je, :ik, -ajdemo ku&i.# Fani ustade i krene prema kupatilu, lagano se teturaju&i# .+e l= moeš sama. Dord je dentlmenski skočio sa stoli%e da joj pomogne# :ik i $arta su ostali da sede, ne pomerivši se# .Fani je mnogo umorna od kad je rodila (eni., reče :ik, gledaju&i $artu kao da je prvi put vidi#

videla čak ni se&anje na onu nji-ovu kratku strast# Kao da ju je potpuno prebrisao i! svog ivota# Fana je povra&ala# Dord je nekoliko sekundi stajao na vratima, tek su ga onda primetili# :i $arta ni :ik nisu bili sigurni šta je on čuo i da li je uopšte nešto čuo# :ik naglo ustade# .5dem da pomognem Fani., reče# Dord je klimnuo glavom# ledao je $artu pra!nim pogledom# $arta ga prvi put ove večeri pogleda direktno u oči# .Kakav je to kamen., upita Dord# .0venturin., reče $arta ustaju&i i skupljaju&i čaše# .7o je sre&ni kamen., glas joj je odjednom bio promenjen, skoro umilan i pitom, pripitomljen# .Donosi sre&u ko%karima, i svima onima koji se usude da je trae.# :ik se pojavio na vratima, dre&i pod rukom Fani koja je bila bleda kao kreč i jedva je stajala na nogama# .$oramo da idemo., reče :ik, .nije joj dobro.# $arta je klimnula glavom# Dord krenu da im otvori vrata# $arta je skupljala čaše i tanjiri&e# Dord se vratio i &utao# .Dakle, sre&an kamen., reče Dord# .Da li si sre&na, $arta. Dord je stajao sa posluavnikom u rukama# $arta je &utala nekoliko sekundi# .Samo treba %imnuti sre&u !a rukav., reče# Dord klimnu glavom# $arta spusti čaše# Stade na sekund, kao da ra!mišlja šta da uradi, onda se okrenu, i -rabro priđe Dordu# (ovukla ga je !a rukav# Dord je pogleda sa olakšanjem i ispusti posluavnik sa sendvičima# Euo se tresak#

A1


Aventurin 1eleni poludragi kamen koji svuda važi za srećan talisman. ažu da pomaže ko$karima. 1eleni kamen donosi mir, ravnotežu i smiruje uzburkane emo$ije. Ako se nosi sa nekim drugim kamenom, aventurin mu pojačava svojstva. Aventurin je jedan oblik kvar$a, karakterišu ga mineralne okluzije koje mu daju satenasti sjaj. Najčešće se pojavljuje u zelenoj boji, ali može biti i braon i žut, pa čak i plav i siv. /eruje se da pomaže u kreativnosti, maštovitosti, da pojačava jasnoću uma. )onosi bogatstvo i prosperitet, kao i sreću. 3omaže da se vide alternative i nova rešenja u svim situa$ijama dajući pozitivan pristup, rabrost i snagu. )onosi sreću naročito u ko$ki i kla-enjima. Aventurin donosi osećaj prijateljstva, to je tako-e i kamen sa zaštitničkim energijama. /eruje se da je kamen lekovit za krv, $irkula$iju, glavobolje i nesani$u.

A2


Poslednji an!o elo jutro, dok je čekao taj trenutak, da napokon dođe popodne i da se vidi sa njom, čitao je Kortasara, priče i! !birke "ajno oružje. 8ila je to jedna od oni- knjiga kojima se vra&ao svaki- nekoliko godina " staro :olitovo i!danje čija se u&kasta .spava&i%a., tako je !vao papirni omot tvrdog pove!a, ve& po%epala od muvanja po poli%ama, po podu ispod kreveta, a jednom je čak našao i u 'io%i !a posteljinu# 5 sada, dok poput pubertetlije čeka da ona !a!voni, dok namešta va!u !a %ve&e i kasete sa odabranom sentimentalnom mu!ikom, dok namešta čaršav na krevetu, poče da se smeje# .animljivo je kako ljudi misle da je nameštanje kreveta uvek isto nameštanje kreveta, da je pruanje ruke uvek isto pruanje ruke, da je otvaranje kon!erve beskrajno mnogo puta otvaranje iste kon!erve# 0li, u stvari, sve je i!u!etno., pale su mu na pamet početne rečeni%e Kortasarove priče, i ličio je sam sebi na (jera# Samo što (jer u priči .7ajno oruje. ima dvadeset i četiri godine, a on, $iša, ima trideset i četiri, i dr-tanje koje ose&a gledaju&i na sat i besmisleno pomeraju&i predmete po poli%i, dok je čeka, u stvari jeste, u isto vreme " i uvek isto, i potpuno neponovljivo .otvaranje kon!erve#. Dopadala mu se pomisao da njegov mali ivot, na trenutke, liči na priče koje je čitao# Da ne liči samo na pesme koje je on pisao# (rišao je pro!oru " u&kasto liš&e bilo je prostrto po uli%i, kao neka 'antastična s%enogra'ija, nepomično, kao slika, dok ga i!nenadni vetri& nije blago pomerio, ostavljaju&i &elava ostrv%a as'alta dan se polako gasio, ali $iša još uvek nije -teo da upali svetlo u sobi# Dole, na uli%i, jedan taksi se !austavio tik ispred njegovog ula!a# adr-tao je i povukao se i!a !avese, dok mu je sr%e tuklo sporim i teškim udar%ima# .?vo je., pomisli, gledaju&i dole# *rata taksija su se otvorila i on sa ra!očarenjem vide da je stigla stara komšini%a, nose&i putnu torbu# :ije ni !nao da je gospođa :ada nekuda putovala# )la!ila je sporo u !gradu# $iša pogleda na sat# 7ri minuta do pet# djednom ga je u-vatila panika# A3


9ta, ako ona sada dođe, a gospođa :ada još uvek ne stigne da ude u svoj stan, onda bi mogla da je vidi, i mogla bi da !aključi kod koga ona to ide, a to ne bi bilo !godno# Skloni se od pro!ora# .:e paniči., rekao je naglas, .ne paniči.# ašto ne bi bilo !godno, on nema ra!loga da se krije, on ne čini ništa loše prema nekom koga po!naje, on je slobodan čovek, i ima prava da se viđa sa kim god eli, ali ona ga je molila !a apsolutnu diskre%iju, i gospoda :ada ne moe da !na da li je ona udata, i kojim povodom dola!i u njegov mali stan u pet po podne# (onovo je pogledao na sat# (et# Sad &e do&i, samo što nije# $iša namesti kragnu na košulji, i povuče pulover# (riđe ogledalu, i ugleda svoje li%e# 5mao je !abrinut i!ra!# 9ljapnu se nekoliko puta po obra!ima, i nasmeši se# .7ako, sad je ve& bolje., pomisli# )čini mu se da je odjednom neverovatno mračno, pa upali malu lampu koja je stajala kod kreveta# 0 li, pod svetloš&u te lampe, njegov skroman stan delovao je još jadnije# (riđe komodi i upali još jednu lampu# 7ako, sad je ve& mnogo bolje# Sede na 'otelju# (et i pet# (ogladi dlanom svoj sat, i navuče manetnu košulje preko njega, kao da je sam sebi i tom satu -teo da stavi do !nanja da ne&e da do!voli da ga prokleto vreme više maltretira# apali %igaretu# nda ustade, i proveri da li su činiji%e sa kikirikijem i bademima pune# )radio je to ve& nekoliko puta do sada# atim ode do 'riidera da pipne 'lašu koka kole# 8ila je dovoljno -ladna# nda otvori vratan%a !amr!ivača, da proveri da li je led na svom mestu# 8io je# Ljudi misle da je otvaranje 'riidera uvek isto otvaranje 'riidera, ali ono je neponovljivo# vog puta je neponovljivo, pomisli, dok mu je glavu blago pe%nula iskra slasti pri pomisli da &e svakoga trenutka ona !a!voniti# Da, samo što nije !a!vonila# djednom se prepao da se ne nala!i na pravom mestu !a taj veličanstveni trenutak kad bude čuo !vono, pa urnim korakom ode u sobu i sede na A4


'otelju, sa koje je lepo mogao da gleda u ula!na vrata# tresao je pepeo u šaku, nije -teo da se pomeri sa mesta# djednom mu se tišina u stanu učini nepodnošljivom# Skoro da je mogao da čuje otku%aje majušne ka!aljke na svom ručnom satu# )stao je, istresao pepeo i! šake i pustio ranije pripremljenu kasetu# .7-e best o' Leonard o-en.# :jegov baršunasti umorni glas napuni sobu# $iša je ti-o pevušio sa njim# )čini mu se da je mu!ika preglasna, pa priđe i utiša je# 5 Mas t-ere 'or Iou, mI darling one. pevušio je i klimao glavom# n je bio tamo !a nju, on je bio tu, čekao je# Da uđe, da ga poljubi u obra!, da sedne na 'otelju, da on sedi preko puta nje, da joj doda pi&e, da ona u!me %igaretu, da joj on prinese upaljač, da na njenoj ru%i vidi prsten sa tirki!om, koji joj je dao, da je pita da li ga nosi stalno, da ona klimne glavom, i da on bude sre&an# Da ona kae kako oboava Leonarda Koena, da ga je slušala i kad je bila vrlo mlada# 5, da mu, gledaju&i ispred sebe, u svoju prošlost, kae da je verovala da je ona ta, njegova, Koenova, Su!an koja ga vodi dole do reke, da je uvek sebe !amišljala kao takvu osobu, jedino što nikada nije bila plava i što uvek nosi kratku kosu# Eekao je# (et i dvadeset# (rišao je pro!oru# :o& se spremala da legne na uli%u, a po dsvetloš&u ulični- svetiljki uto liš&e dobilo je sivo"plavičasti sjaj# :ije bilo automobila# +edno belo kuče vuklo se kolovo!om# )li%a je bila spremna da je primi# $iša se skloni sa pro!ora i, kao da je i!gubio pamet, opre!no priđe vratima# (ogledao je kro! špijunku# :iko nije bio ispred, niko nije ra!mišljao da li da !a!voni, ni jedan romantični glasnik nije se lopovski spuštao ni! stepeni%e posto mu je ostavio pisam%e na vratima# *ideo je samo mrak, i trunku svetlosti veličine !rna pirinča, koja je kro! ula!na *rata i -odnik !grade dopirala sa uli%e# 8ilo je mirno, gospođa :ada je sigurno ušla u svoj stan# .Sve je čisto., !aključi sa olakšanjem, i vrati se u sobu# :amesti činiji%e, lee na krevet, ne i!uvaju&i %ipele# Leonard ga je vodio na

njom# Sa Lenom# $ogao je da oseti njen miris, i mekanu, skoro bebinu kou na njenom vratu, koji je bio tanak, i stvoren !a ljubljenje# $ogao je rukom da prođe kro! njenu kratku %rnu kosu, i da oseti kako ga snopi&i njeni- dlaka miluju po prstima# $ogao je da oseti njen glatki obra! na svom, i da jasno, kao da stoji pred njim, vidi njena usta, njene !elene oči, da joj neno primakne glavu i da počne da je ljubi# :eke kočni%e !aškripale su napolju# n se tre i! sanjarenja, skoči i! kreveta, popravi svoju košulju i demper, i prilete pro!oru# +edan auto, sa lošim auspu-om koji je pravio buku, ode ni! uli%u ostavljaju&i !a sobom oblači& dima# $iša pogleda na sat# (ola šest# Leonard je pevao .FaI, t-at=s no MaI to saI goodbIe.# .:e&e biti !bogom., pomisli $iša# $oda nije uspela da muu u!me auto# $oda se on vratio sa puta $oda nije uspela da pronađe taksi, danas je teško na&i taksi# $oda i nije mogla da !ove taksi i! ku&e, moda je i!ašla peške, da !avara trag, moda je sela prvo u tramvaj, pa i!ašla na slede&oj stani%i da bi sve i!gledalo be!a!leno, obično, ništa sumnjivo, kao daje krenula u kupovinu, ili kod !ubara# $oda je svome muu morala da skuva ručak, moda je morala da i!vede %eo ritual bračnog popodneva# $oda nije smela da gleda na sat $iša pomisli kako mu je, prošle nedelje, kad su se upo!nali, rekla da je udata#

:e, ona !na da je on čeka u svom stanu, pa !ato i moe malo da !akasni# :ije mu !aka!ala sastanak na autobuskoj stani%i, nisu se dogovorili da se nađu u mračnoj uli%i ispod mosta, stvar je bila vrlo konkretna i jasna# .Do&i &u kod tebe., tako mu je rekla pre dva dana kada su se poslednji put videli# .Do&i &u kod tebe., još uvek mu je od!vanjalo u ušima, i ta mu!ika njenog glasa i ti- reči punila mu je sr%e# .Do&i &u kod tebe., rekla je to br!o, kratko, uurbano, kao da je neko prati, .do&i &u kod tebe., to je bila ši'ra koja je govorila sve " da ne moe da mu da svoj tele'on, da ne eli da mu kae gde stanuje, da nema vremena !a te biogra'ske gluposti, da mora sada da ide, da se i!gubi, da nestane, jer kasni sat otku%ava, i jer &e da se pretvori u abu, u pono&, to mu je rekla i!vlače&i svoju ruku i! njegove, oblače&i jaknu, popravljaju&i 'ri!uru, njena ruka, koja nervo!no kli!i kro! njenu kratku kosu, još uvek on vidi tu ruku, i da ta motelska soba, koju su u!eli, nije dobra, da, nije dobra jer trai veliku organi!a%iju, i !ato jer nema mu!iku, rekla je to, da ubije nelagodnost te s%ene pod upaljenim svetlima motelske sobe, stvarno je glupo i nekako bedno be! mu!ike, rekla je, nemoj da se ljutiš, i!vini, ovo je bila moja ideja, ne&emo više dola!iti ovde, ovo je glupo, .do&i &u kod tebe.# 7o je danas u pet, rekla je .do&i &u kod tebe., klimala je glavom dok joj je govorio adresu, poljubila ga u usta, a on je bio prevlavljen njenim telom, njenim mirisom, njenom koom dok mu je samo koji minut ranije govorila da je usamljena, i da joj je divno, i da eli da ga ponovo vidi, i da bio on mogao, da bi moda mogao da postane njena najslađa tajna, i !amolila ga da i!ađe jedan sat posle nje, da ništa ne bi bilo sumnjivo, i da ne moe da ga vo!i ku&i, i da mora da ode, da joj je ao, ali da ne moe, da je glupo što su uopšte otišli u motel, da joj je ao, ali da se nada da &e on ra!umeti# Leonard je is%ureo# (ogledao je na sat# Dvadeset do šest# (ogledao je u pepeljaru# *e& je bila puna# (rebrojao je opuške# (opušio je sedam %igareta# 5spra!nio je pepeljaru, pustio novu traku, i prišao pro!oru# tvorio ga je da provetri sobu# Sve va!du- poljubi mu li%e# )lične svetiljke trep&u, na nebu nema !ve!da, ali dobro je, dobro je, sad &e ona da dođe, rekla mu je da dola!i, moda je !alutala, a ovde nema tele'onske govorni%e, to bi trebalo stvarno neko da pokrene, da se govorni%e, kao u svim normalnim gradovima na planeti, nala!e na svakom &ošku# A;


(rošao je pored kreveta i ma-inalno povukao ruku preko pokrivača, da ga poravna# Kao (jer, pomisli, ali mu to poređenje odjednom više nije prijalo# :i $išel nije došla kod (jera tog dana# dlučno ode do 'riidera i i!vadi nekoliko ko%ki%a leda# atim i!vadi votku, i nasu sebi jedno pi&e# *rati se i sede u 'otelju, u onu sa koje je lepo mogao da vidi ula!na vrata# .Ledena vatra votke., pomisli kad je progutao prvi gutljaj# nda nagrnu čašu i popi sve# :ije mu rekla .gleda&u da dođem., rekla je .do&i &u., tu ima i!vesnosti, čvrstog obe&anja, plana, dogovora, a 'ini ljudi ne krše dogovore, nije mu rekla .čekaj me., rekla je .do&i &u., taj slatki 'utur koji je !vonio u njegovim ušima, popravio mu je raspoloenje koje se, na trenutak, klatilo na ivi%i provalije# 7aj slatki 'utur# 8udu&nost koja je uvek slatka# 0 onda mu pade na pamet, ne !na više čija, divna misao da je budu&nost vreme u kome naši poslovi napreduju, prijatelji su istiniti, a sre&a !agarantovana# $iša ustade, i nervo!no sputi čašu na sto# Ko%ki%e leda su !ve%nule, unutra više nije bilo votke# $iša se !agleda u led koji se polako topio# $ogao bi da napiše pesmu, pomisli, o tim ko%ki%ama leda# 5 o slatkoj budu&nosti koja se topi# *e& nekoliko dana ništa novo nije napisao# :i jednu pesmu# Kad bi došao i! biblioteke, samo je maštao, čitao je svoje stare pesme, ali od tolikog u!buđenja nije mogao da piše ništa# Lena je bila u publi%i# Dok je čitao svoje pesme, ose&ao je njen pogled# se&ao je da mu šalje !nake# Kao da je govorila .(ogledaj me, pogledaj me.# 5 on je pogledao# *ideo je te njene oči, to njeno li%e koje ga gleda, koje ga !ove# na mu je prišla na koktelu, posle# na je prišla njemu, rekla je da joj se sviđa njegova poe!ija#


Smatrao je sebe večitim gubitnikom sa enama, i otuda je i i!virala njegova poe!ija# 5! te slatke u!aludnosti, i! čekanja i patnje, i! sopstvene usamljenosti u kojoj se š&u&urio kao pokislo kuče# .+a sam nesre&nik., rekao joj je, ona je mislila da on govori neki svoj sti-, i rekla je da je to divno, da joj se dopada ta njegova iskrenost, .ali stvarno., rekao je o n . ja nemam sre&e u ljubavi, mene svi ostavljaju., rekao je, a ona ga je poma!ila po kosi i rekla da se nada da ta njegova .bolest nesre&ne ljubavi. nije !ara!na, da ne&e pre&i na nju, i onda ga je poljubila, kratko, ne!aboravno# 7o je bilo te, prve večeri# .:a&i &u te.#

.gledaj kako je divno., poka!ala je rukom na njegov pro!or, i on je video !ala!ak sun%a, i 7opčidersku šumu, ona se smejala i rekla .sad si gotov, sad &u da te kidnapujem., a on je prekrstio ruke kao da ve& ima lisi%e, .ti si najluđa, najslađa osoba koju sam ikada sreo.# .:apisa&eš pesmu o ovome., rekla je, ne gledaju&i ga# $iša je rekao da ne prima narudbine# ., dopadaš mi se., rekla je i dala je gas, .dopada mi se i što ne pitaš kuda idemo.# .:ikada ne pitam., rekao je on, !amurivši# Samo je naslonio glavu na sedište i leteo, leteo, leteo# . ti, divni ljubavni nesre&niče., rekla je pošto su se posle duge vonje !austavili na putu oivičenom jablanovima# $iša ništa nije pitao# (rineo je svoju glavu njenoj, bli!u, vrlo bli!u, osetio je njen slatki da- koji je mirisao na vaku sa ukusom borovni%e i neno je poljubio# setio se kao gimna!ijala%, u tom ukradenom trenutku, u kolima, dok se veče spušta, na nekom putu, pojma nema kom, i!van grada, sa enom koju jedva da i po!naje i u koju je ve& smrtno !aljubljen, i koja ga je kidnapovala, otela, i!abrala baš njega, i koja ga eli, koja ga eli# 5 onda, ona kae, ona predlae da u!mu sobu u motelu, i $iša misli da sanja, da ne čuje dobro, i !a pet minuta ve& se nala!e ispred re%ep%ije neke ra!valjene buvare u kojoj čkiljava svetlost sijali%a od četrdeset sve&a nagurani- u širmove od providnog stakla, čini njeno li%e veoma bledim, a ona, iako pokušava da deluje veoma samouvereno i gotovo poslovno, blago dr-ti, i u!ima ga !a ruku, kao Su!ana Koena, i vodi ga sa sobom# .$ilim da mogu da te volim !auvek., šapu&e on, ona mu stavlja ruku na usta, i ne da mu da upali svetlo u sobi, .divno je da nas osvetljava samo no&., kae ona, .!ar nije divno. :jegove oči se navikavaju na mrak, počinju da ga vole, on vidi njeno li%e, kao mali mese% u toj sobi, tamnoj kao nebo, on je miriše, udiše je, ona ga ljubi, dodiruje ga neno# .Kao =(oslednji tango u (ari!u=, !ar ovo nije to., šapu&e ona, a on se dobro&udno brani# .*aljda ne&e biti tako mračno., kae on ti-o, .i, ti nemaš kosu, nemaš kovrde kao $arija 9najder., dodaje on opre!no# 1CC


.:e, $išo, nisi s-vatio, ja sam $arlon, ti si $arija. kae ona i seda na krevet# Dopada mu se ta igra, to poređenje# .7i si čarobna., on šapne ošamu&en od njenog glasa, njenog li%a, njeniruku koje su svuda po njemu, od te s%ene, od te divlje poe!ije koja kulja i! nje# .7i si moja ena., šapu&e on, i !na da ona ne moe da kae .ti si moj mu., da ne pokvari tu iskričastu, tunu, predivnu magiju motelske sobe koja miriše na njen da-, na tuđe pikav%e i stari tapison, on i!govara to, i ne moe da veruje da je to i!ašlo i! njegovi- usta, i da on veruje u tu malu, divnu, nesmotrenu glupost koja je upravo sletela i!među nji-# nda se gledaju u tom mraku, na njenoj košulji otkopčano je tek nekoliko dugmadi, sve tek treba da se desi, sva ta dugmad čekaju da popadaju, oni &ute, ona rukom neno obriše svoja usta od ti- njegovi- poljuba%a, i on, pokoren, oboren, rastopljen, omađijan, skida svoj prsten sa tirki!om, mali prsten koji je kupio na uli%i, pošto mu je prodava% rekao da je tirki! kamen koji je simbol i !emlje i neba, i stavlja joj ga na prst# Kupio ga je bio !bog te legende, !bog neba i !bog !emlje, i napisao je odličnu pesmu o njemu, i evo, pesma se događa i sada, pred njegovim očima, nebo je tu, !emlja je tu, njegovi sti-ovi su ustali i grle i-, oboje# na počinje da plače# Kae da voli kamenje, kae da nema tirki!, kae da je, nekako, !nala, da &e od njega dobiti taj kamen# .*e& si u pesmi., kae on neno, i -o&e da je poljubi, ali ona se i!miče, ona se i!miče i ustaje, i !akopčava dugmad na košulji, i popravlja 'ri!uru i pali svetlo# $agija nestaje, pod u&kastom sijali%om sve dobija tačne obrise, njeno li%e je li%e nekoga ko se predomislio# Krevet je skoro nedodirnut, &ebe " umotano u čarša', samo je malo i!guvano, jastu%i su netaknuti, u tišini se čuje slavina i! kupatila koja kaplje, !avesa na pro!oru je prljava, bordo tapison sa !elenim rombovima, ugaen i i!ranavljen davnim %igaretama koje su ostavile na njemu smolaste %rne rupi%e# n sedi na krevetu, be! reči, posmatra je, ona duboko uda-ne i kae da mora da ide, da je ovo bilo glupo, da ovo ne&e biti nji-ov poslednji tango, da &e se videti opet, ali ne ovako, da ovako ne moe, da je mislila da moe, da je 1C1


ideja, koja je njena, bila glupa, da ga moli da je ra!ume, i da ne moe da pri-vati da i!među !emlje i neba postoje nji- dvoje u ovakvoj rupčagi, u kojoj nema ni mu!ike, ni ničega# .Do&i &u kod tebe., rekla je kad je odla!ila, poljubila ga je u usta, i otišla, i ostavila ga da sedi na tom krevetu i da gleda na sat# 5, $iši se to dopalo# $iši se to dopalo, što je otišla, što je sve odloeno !a dva dana, dopalo mu se, sve, sa !emljom, nebom i ovom motelskom sobom čiji su !idovi mirisali na je'tine priče i topla isparenja ka!ana i! ku-inje# 9to se ništa nije desilo ovde# 5 što je rekla .do&i &u kod tebe., i što je to danas, u pet# (ogledao je na sat# 8ilo je pola sedam# Legao je na krevet# (rekrstio je ruke na grudima i gledao u pla'on# +oš mu je onda, u motelu, bilo jasno da &e napisati pesmu#  tome kako ona odla!i# Sad !na da &e napisati pesmu o tome kako ona ne&e do&i, bar ne danas, u pet# Sad !na da je ona onda otišla, da danas ne bi došla#  tome kako se njegova nesre&a sa enama ne moe !austaviti# Kako je u!aludno čeka# Kako je u!alud nameštao činiji%e sa kikirikijem, i pravio led, i kupio votku, i kako je mnogo popušio, i kako slatki 'utur postaje gorak kad prestane da bude 'utur, kad ga ka!aljka pretvori u prošlo vreme# *reme# (rošlo vreme# (rošlo je vreme# $iša pogleda na sat, ve& je bilo skoro sedam# *iše nema smisla da je čeka, ona ne&e do&i# $oda &e do&i neki drugi put, moda &e ga opet i!nenaditi ispred biblioteke, da mu trubne i! svog auta, da mu ma-ne i da ga odvede nekuda, on ne&e pitati kuda, moda &e do&i sutra, nenajavljena i be! plana, da mu kae šta se to isprečilo i!među !emlje i neba, ovoga puta# 5, bar &e imati onaj tirki!, kao uspomenu na ostavljenog pesnika# n ustade, ba%i još jedan pogled kro! pro!or# :o&, vetar i liš&e# .:eponovljivo., reče sa i!vesnom do!om %ini!ma, i dubokog ra!očarenja# (ride stoči&u i pokupi činiji%e sa kikirikijem i bademima, !atim skloni pepeljaru i svoju čašu# )gasi jednu lampu# Soba je delovala -ladno i tuđe, 1C2


napušteno# n ugasi kaseto'on# :ije mogao više da ostane unutra, bar ne sad, ne više, morao je to da prekine# buče jaknu, i i!ađe napolje# no napušteno belo kuče, bilo mu je jedino društvo# .8ar !nam šta &u no&as da radim., pomisli i i!gubi se u no&i# no što nije !nao, ono što nije mogao !nati, jer mu to niko nije rekao, jeste da tirki!, koji je neko nosio, ne sme da se poklanja, jer prenosi tuđu sudbinu# :ije !nao da joj je sa divnim plavim kamenom preneo svoju .!ara!nu bolest nesre&ne ljubavi.#

1C3


Tirkiz 3oludargi kamen tirkiz koristi se za pravljenje nakita, od kako postoji ljudska $iviliza$ija. Najstariji nakit na svetu je od trikiza + na zlatnoj narukvi$i egipatske kralji$e 1er, =>>??. pre 5rista@ prona-enoj u njenoj grobni$i, nalazio se tirkiz. 1a mnoge drevne narode tirkiz je bio simbol spajanja zemlje i neba, to jest tela i duše, i bio je poštovan kao jedan od najmoćniji talismana. 4ve indijanske kulture verovale su u čudesne moći tirkiza + za jedne je on stvoren od perja tropski pti$a, za druge je bio talisman za dobro zdravlje, za treće + bio je to kamen koji donosi bogatstvo. I danas ponegde postoji izreka + da ruka koja nosi tirkiz nikada neće biti bez para. /eruje se da čuva imovinu, da je to kamen koji čuva dobro zdravlje. "irkiz je korišćen i kao platežno sredstvo. U drevnoj 3ersiji, kamen je smatran jakim talismanom za pobedu, a današnji Iran smatra tirkiz svojim na$ionalnim kamenom. 2eč tirkiz je :ran$uskog porekla. !vropski trgov$i su ga prvi put otkrili u turskim bazarima, pa doslovno, tirkiz + znači turski kamen, iako su ga "ur$i kupovali u persijskim rudni$ima. I ekspir u 8letačkom trgov$u pominje tirkizni prsten koji je simbol neba i zemlje i koji donosi napredak i uspe. /eruje se da promena boje tirkiza može da otkrije otrov, da predvidi opasnost, da ukaže na neverstvo žene, ili na bolest. "ako-e se veruje da tirkiz štiti od urokljivi očiju, i da može da otera negativnu energiju. 4rećan kamen za konjanike, i možda se zato vezuje za oroskopski znak strel$a. Ne valja nositi tu- tirkiz jer, veruje se, na njemu ostaje i sudbina onoga ko ga je nosio.

1C4


L#n, kralj /onoći

puloverom !ave!anim oko vrata, i sa osme-om na preplanulom li%u# Kao u onom 'ilmu# $ogla je, u sred !ime, da vidi sebe na moru, u kupa&em kostimu, toliko je to ivo bilo u njenoj glavi, da bi joj odma- postajalo toplije# Kad je bila nei!drivo gladna, mogla je da se kontroliše@ samo bi !amislila kako se upravo najela masnog pečenja, -leba, kačkavalja i ruske salate, da bi odmamogla da povra&a# $ogla je da !amisli sebe u svakoj, najčarobnijoj situa%iji, u najdivnijoj sli%i, mogla je da oseti mirise svoji- snova, svoji- maštanja, mogla je da oseti kaplji%e kiše, i miris lipa, mogla je da pri!ove u svoj um sve što joj je bilo potrebno da skoro svaki dan provede u sre&i# 7oliko se bila i!vebala da više nije morala ni da !atvara oči# ) početku je morala da se smiri, da se pripremi, da se kon%entriše i da čvrsto !amuri, da bi pri!vala te divne slike# 0li, vremenom joj je postajalo sve lakše da svojoj neis%rpnoj mašti pusti na volju, i sada je ve& toliko bila ovladala tom svojom te-nikom ivi- snova, da !bog nji- " nije morala ni da trepne# $ogla je, na primer, da sa lako&om pri!ove mirise " !reli paradaj! u januaru, miris pomorande kad god bi uli%om protutnjao kamion koji je ispuštao smrdljive gasove jagodu kad god bi pomislila na ljubav miris grođa je, na primer, bio toliko jak i toliko stvaran, da bi svaki put, kada na njega pomisli, morala da proguta pljuvačku# $ogla je da oseti slatki, masni, kremasti ukus Gerer

da vidi sebe u svakom dobrom 'ilmu koji je gledala, a najviše je volela one, u kojima se putovalo, i vrištalo u kolima, one 'ilmove u kojima je bilo kabrioleta " ona bi tad !ave!ala maramu, da joj vetar ne ra!duva kosu, i da bi lepše i!gledala ne ekranu# :ije, na primer, nikada sebe !amišljala kao mladu devojku, nije se podmlađivala, !ate!ala bore, podi!ala obrve i pu&ila svoja usta da bi i!gledala mlađe, nije svoj 'ilm gradila u prošlosti, nego u sadašnjosti# )vek je to bila ona, i na 0i%alaji%a, i na 8arbadosu, i na dodeli skara, i na plai, i u

Sela je, !apalila je %igaretu# )šuškana u tom amoru, kao jabuka u slami, nije stigla ni da pošteno uda-ne va!du-, a njegova glava, sa tom šišarkom od kose, ve& je bila ispred nje# .+a sam $ese%., rekao je i klimnuo glavom, a njegove smeđe lokni%e su igrale sa njim# na se trgnula# (rvi put ga je videla tada# 5mao je plave oči, malo iskošene, i veseo i!ra! li%a# .:e boj se., rekao je, a ona je bila polaskana jer joj se obratio na .ti.# 8io je mlađi od nje, to je odma- videla, ali gledao je nekako !ainteresovano, ispitivački, u njegovom pogledu bilo je nečeg više, nego što bi se u toj raspodeli uloga teško moglo očekivati " barmen koji se glupira da bi !abavio svoje goste, pra!nina sa kojom u! ritam tam"tam mu!ike prevr&e čaše i 'laše, ne ostavlja nikada prostora ni !a šta, osim !a puko opaanje li%a i oblika# 0li, ovo je bilo drugačije, to je Lena prepo!nala odma-, videla je da je on gleda stvarno, nestvarno# 5, da@ u!e&e taj koktel koji joj je ponudio, .$esečevu sonatu., proba&e ga, !ašto da ne, nikada nije pila koktele u ka'i&ima, da vidimo šta Lun, kralj pono&i, moe da napravi# 5 dok on mu&ka sastojke u šejkeru, ona posmatra njega# 5ma lep pro'il, malo istaknutu bradu, ima dobro dranje tela, nije oronuo kao ve&ina muškara%a u tom ka'i&u, koji se dre kao da su se ve& umorili od svega " ne, Lun stoji pravo, u toj beloj maji%i koja mu leerno pada do ivi%e kaiša na 'armerkama, i ispod čiji- jaki- prevoja ona jasno na!ire da on ima čvrst stomak, ja verovatno redovno veba trbušnjake, i dopalo joj se da on, takav, baš njoj pravi .$esečevu sonatu# (ogledala je u njegove ruke " bile su snane i spretne# .+a sam na drugoj polulopti, kad se ti budiš., reče Lun i stavi joj koktel na šank# Koktel je bio serviran u duguljastoj čaši, proširenoj na vr-u, kao !a martini, samo mnogo dubljoj, i i!gledao je čudno# (i&e je bilo bele boje, kao mleko, kao mlečni put, pomisli ona, sa plavičastim odbleskom po ivi%ama# )činilo joj se da si&ušne tački%e srebra svetlu%aju na vr-u# Lun je gledao, pun očekivanja# na opre!no gu%nu# :ije mogla da odredi tačno šta joj je stavio unutra, ali ukus je bio divan, 1C>


omamljuju&i, bilo je kokosovog mleka, to je mogla da prepo!na, bilo je ruma i vanile, bilo je i neke oštrine i blagosti u isto vreme i, sa njenom maštom, njoj ne beše teško da oseti slatki je!ik pi&a u svojim ustima kao da je koktel ljubi# 7ako je počelo# (ostali su ljubavni%i# bli!ivala je svoje usne# Lun, kralj pono&i primaknu joj se i poljubi je još jedanput# 5 još jedanput# aboravila je na vreme, !aboravila je na mesto, !aboravila je na pravila, i !aboravila je na njegove godine# Lun, kralj pono&i, i njegova no&na nevesta koja čeka da on !avrši posao, da padne u njegov !agrljaj# 5skradala se i! ku&e, ti-o, na prstima# *e& neko vreme, ona i njen stariji mu spavaju u odvojenim sobama# 7o nji-ovo odvajanje od postelje, bilo je posledi%a strašne činjeni%e da je ona počela o!biljno da pati od nesani%e# )stajala bi, u!disala bi, šetala bi se po sobi i gledala kro! pro!or, i te duge no&i nikako nisu mogle da prođu, sa $ese%om ili be! njega, sa vedrim nebom ili kada bi se po njemu prostrli tamni jorgani oblaka " tek, ona se !nojila prevrtala, okretala jastuk i jutra bi dočekivala potpuno budna u 'otelji u bibliote%i# 7ek kad se preselila u drugu sobu, i kad je po krevetu mogla da se širi kako joj je bilo !godno, kad više nije morala da pa!i koja je njegova, a koja njena strana, počela je da spava normalno# Da sanja# ato joj je sada bilo neuporedivo lakše da se u pono& iskrade i! ku&e# :jen mu je dobro spavao, nije imao običaj da se no&i budi, a i kad bi ponekad ustao, ona ga je bila naučila, da su !aključana vrata njene sobe, normalna stvar# $ogla je, dakle, da ode u naručje svog ljubavnika kad god je elela, po no&i, pod uslovom da se vrati pre svitanja# ato se uvek iskradala bosa# 8e! čarapa# 5!ašla bi i! svoje sobe, !adravaju&i da-, osluškivala bi da li on spava, i kad bi čula njegovo -rkanje ili kašlju%anje i! spava&e sobe, polako bi okretala ključ u bravi svoje sobe, i kao mačka, opre!no, korak po korak, osvajala bi svoju upravo pronađenu slobodu# Stavila bi %ipele ispod miške i neprestano se osvr&u&i, mi% po mi%, otvarala ula!na vrata, koja je pret-odno dobro podma!ala sun%okretovim uljem# 7i-o bi i- !atvorila, ostavljaju&i i1CA


ne!aključana, kako bi pred samo svitanje mogla neopaeno da se uvuče u svoj stari ivot, u svoj stvarni ivot u kome joj je, sve više, nedostajalo va!du-a# :jen dobri, naivni mu, ništa nije sanjao# 7o jest, sanjao je ra!ne uasne snove, ali je mislio da je to posledi%a brige, stresa, loše večere i, na alost, njegovog stra-a od smrti# Dok je sanjao te snove, on, dakle, nije ni sanjao, da sa tim %ipeli%ama pod miškom, kao kakva poludela (epeljuga, n jegova ena, pognute glave, trči bosa preko uli%e, !amiče i!a &oška, !atim !astane, obuje %ipele, i ba%i se u naručje svome mladom ljubavniku# )la!ila bi kod njega u stan, koji se nala!io i!nad ka'i&a@ on bi stajao na vratima, taj Lun, kralj pono&i, naslonjen na dovratak, sa rukama u depovima 'armerki, i puštao bi je da ga ona grli, a onda bi je, jednim veštim pokretom ruke, okrenuo kao da u ru%i ima najlepšu i najskupo%eniju 'lašu, i onda bi rukom prešao preko nje, od vrata, do dna# Kad je prvi put došla kod njega, stavio joj je na ruku malu narukvi%u od nani!ani- perli na gumi%i# Kamen je bio beo, ponegde !amu&en, sa plavičastim odsjajem, i imao je boju onog koktela koji joj je napravio# .7o je mesečev kamen. reče, .$esečeva devojka, mora to da nosi# Da te čuva i da ti pomogne da vidiš budu&nost.# Lun je ljubi kao da i!vodi mesečevu sonatu, svaki put, a njegovi dodiri, njegovi poljup%i po njenom telu ostavljali su srebrnkaste tragove njegoviusana ona se pod mesečinom, u njegovom naručju, presijavala kao prava sirena i! tog mračnog mora, i! tog okeana no&i# Lun je bio ljubavnik sa kojim je %eo svet videla pod svetloš&u sijali%a, pod treptajima neonski- reklama, bandera, pod svetloš&u mesečine# 8ilo je lepo videti svet i! $esečeve perspektive# dveo ju je tamo gde nikada nije bila " videla je nebo i !ve!de, osetila nji-ov ukus i miris i!bli!a, videla je pti%e koje spavaju ispod nje, na granama videla je krovove najviši- !grada i televi!ijske antene koje su i!gledale kao igračke, videla je satelite, i ostrva u okeanima, koja su bila mala kao da su od plastelina videla je mora koja su se ljeskala, dole, kao da su velike, nepregledne, lelujave, %rne najlon kese, kao kod 8ertolučija videla je najviše planinske vr-ove čije su uspravne glave okupane šlagom snega mamile da ipolie mogla je da poljubi svaki oblak, i da joj svaki oblak bude postelja !a 11C


nju i Luna, i da im nikada ne bude tesno i da ona nikada ne eli da spava, po no&i# Belela je da ne propusti ni jedan trenutak sa njim, da bude !auvek $esečeva nevesta, da i!dri sve njegove mene, i da ga podjednako voli i kad je pun i kad je sasvim mlad# Da, sa njim, to je bila i mesečeva sonata i mesečeva rapsodija, leteli su kao mladen%i na Sagalovoj sli%i, u!di!ali se i padali, i opet u!letali, sve dok prve ptiči%e ne počnu da %vrku&u# 7o je ona sekunda " čuje se %vrkut, i !atim, to malo, dramatično ostrv%e tišine, poslednja traka no&i# 5 !atim, bolni prasak dana# 5 onda, ona trči ku&i, poljubljena, dodirnuta, namirisana njegovim mirisom, posuta njegovim srebrnim pra-om, sa tim slatkim tovarom na sebi, opre!no otvara vrata stana koji je ve& malki%e osvetljen plavičastom svetloš&u svitanja, otključava vrata svoje sobe, ti-o i- !aključa i ba%a se na krevet# (reba%i ruku preko li%a, nasloni nos na svoje rame, da još upija mirise te ljubavi, i polako pada u slatki san, u! tunu uspavljuju&u mu!iku ti-og -rkanja njenog mua# Dok tako usnula lei, stopala su joj %rna od trčanja, od beanja, od -odanja, od iskradanja, njena bosa, prijava stopala, opisuju njen put# na ne prestaje da sanja, u stvari# .$oe još jedno., Lun je pita, unose&i joj se u li%e, i ona se trgne# :a sekund je !bunjena, ne !na gde se nala!i, ali on je tu, malopre su se rastali, onda pogleda u svoje noge# 5ma %ipele i čarape# 5 sedi !a šankom# 5 upravo je popila najbolji koktel u svom ivotu# .-, da, moe još jedan, naravno., kae i s-vati šta joj se dogodilo# .8ilo je divno., pomisli, a na li%u joj ponovo !aigra onaj $ona Li!in osme-# Lun, kralj pono&i joj namignu# na gu%nu jedan gutljaj i! nove čaše koktela, koji je upravo stigao pred nju# Ftela je da nastavi tamo gde je stala# .

ko njenog !globa neno je svetlu%ala narukvi%a od mesečevog kamena# .)m je čudo., pomisli sa smeškom, i nastavi da piju%ka, prave&i se da stvarno gleda ljude oko sebe#

112


Mesečev kamen Ime mesečev kamen, ovaj beličasti poludragi kamen dobio je zbog mita koji kaže da se kroz ovaj kamen može posmatrati 8ese$. Navodno, kad je 8ese$ mlad, pojavljuje se mutna bela tačka na ivi$i kamena koja se polako kreće, da bi u vreme punog 8ese$a zauzela $entralnu pozi$iju. /eruje se da mesečev kamen može da poveća ljubavne strasti i nežnosti, kao i da je moćan kamen za lečenje epilepsije. 2imski mit kaže da je ovaj kamen nastao od mesečine. Inače, ovaj kamen je zbog povezanosti sa noći i 8ese$om i, navodno, moćan magijski kamen " tačnije, tri dana posle punog 8ese$a, koristio se za prori$anje budućnosti, tako što se stavljao ispod jezika, i onda bi se kontempla$ijom došlo do rešenja budući ak$ija. 3oznat je i kao kamen koji štiti one koji putuju na daleka putovanja i, pogotovo, one koji putuju noću. )obar je kamen za ljubav. /eruje se da ako ga nosite noću, u krevetu sa partnerom, pomaže da se reše svi emo$ionalni problemi.

113


1ETVRTA KONZERVA Eetvrta kon!erva leala je !guvana na podu, pored 8alabanovi- nogu, pepeljara je bila puna pikava%a, ali on se nije spremao da ustane# 8ilo je ve& jako kasno# Kro! otvorene pro!ore, osim ku%anja svog sr%a, 8alaban je mogao da čuje još samo kako diše no&# (eta kon!erva bila je na stoči&u i on je otvori, ali je ostavi na stolu, ne ispuštaju&i sveanj papira i! ruke# (re nego što se ba%io na slede&u priču, 8alaban duboko i tuno u!da-nu# .*išnja, *išnja, *išnja., prošaputa to kao neku mantru, drmnu glavom, !amurivši, kao da mu je neka bubi%a sletela na trepavi%u, obrisa rukom oči, i otvori slede&u stranu#

114


Ka%en *a no!e vo mi sve i!gleda kao ono +oneskovo ludilo# .(išem memoare osobe koja je i!gubila memoriju.# 7o je ovo što činim# 8esmisleno, glupo, i u isto vreme lekovito# nate, to sa tim kamenjem, progoni me, opseda me i danas, kad sedim sam i očajan, oronuo i ne više mlad, u svojoj sobi, sa svojim knjigama, sada, kada odjednom više ne vidim nikakav smisao svog postojanja, osim da napišem još ovu, poslednju priču# $ogu pisati samo biogra'iju svoje ljubavi prema njoj, ali ne i njenu biogra'iju, jer kako pisati memoare nekoga ko je i!gubio memoriju, kako pisati o nekome koga ne po!najete dovoljno, čiju tajnu nikada niste do kraja spo!nali 0, ostavila mi je i neku vrstu, !aveta# 5spred mene je ta ogrli%a, i kao da ona sama, Leontina, sedi tu, na mom stolu, i prebrojava kamenči&e# (očeo sam još pre neki dan da pišem priču o ametistu, ali mi, ne !nam !ašto, nije išlo# 5, ostao je još samo granat# a taj kamen vee me jedna bolna uspomena# Se&am se ovoga@ bili smo u (ragu, ona je -tela da se igramo Kundere, on je tada bio mnogo popularan, išli smo na sva mesta i u sve uli%e koje je on pominjao u svojim romanima# Leontina je bila očarana što .-oda po literaturi., tako je govorila, ja sam bio očaran !ato što je gledam tako sre&nu, tako inspirisanu, tako inspirativnu# $oram da napomenem da se nije tada odla!ilo i! (raga be! bar nekog malog komada nakita sa granatom# Fteo sam da joj ga kupim, !a uspomenu na (rag, na nas dvoje u (ragu# (oveo sam je do !latare i rekao joj da i!abere šta eli# (rsten, minđuše, prive!ak !a lana%#
11/


stali smo još nekoliko dana, ali (rag mi više nije bio lako lep# 8io je odjednom sumoran pod stvarno tunom senkom tog odbijenog poklona, i, ni dan danas, ne mogu da i!begnem to ose&anje odbačenosti koje me obu!me kad god neko pomene taj divni, Kunderin i, naravno, Ka'kin grad# :ekoliko godina kasnije, kad smo išli na neku premijeru u po!orište, Leontina je obukla jednu divnu bordo -aljinu od pliša, a oko vrata je stavila !latan lana% na kome je visila mala bordo kugli%a, boje košti%e nara# 8io je to granat# Koji joj je kupio neko drugi# :ije bila svesna šta mi je učinila# dbijam da !amišljam danas kako je on i!gledao, taj muškara% čiji je poklon primila, odbijam da 'anta!iram kako ga je upo!nala, kuda su išli i šta su radili, šta je ona imala obučeno tada, na šta je mirisala i kako ga je ljubila# :e mogu više# :apisao sam ove priče u kojima su glavne uloge dodeljene njoj, i njenim ljubavni%ima, nji-ovim stvarnim, i!mišljenim, dorađenim, ulepšanim ili unakaenim trenu%ima, nji-ovim obalama, nji-ovim poljup%ima, poklonima, nji-ovom kamenju koje je imalo !načenje, meni nedostupno, koje je imalo svoje !nanje " meni !abranjeno te priče, opsednute nji-ovim telima, nji-ovim no&ima, dok se taj nesre&ni mu pominje kao nekakva tuna senka, koja svakoj od ti- priča daje dodatni smisao i ra!log# +a sam taj prevareni mu# Kornelius 8eri, kukavi%a i bednik, koji je %elog ivota &utao i trpeo# 7ako i!gleda# +a sam voleo nevernu enu# Sad, kad ona više nije tu, mogu da kaem " voleo sam tu kurvu, više nego bilo šta na ovom svetu# +a sam voleo tu bolesnu kurvu, koja je ni!ala ljubavnike, kao te proklete perle, i onda sam i sam postao bolestan# (oludeo sam od nje# :e morate se igrati inspektora Klu!oa, da bi ste s-vatili šta vam se događa i!a leđa, ne morate uvek imati čvrste doka!e da vas ena vara, da bi ste !nali da ste rogonja, ali budimo realni " njen tirki! je menjao bojuH Kad je išla na te treninge, ostajala je due, do!voljavala je da je ti miši&avi muškar%i dodiruju, da joj poka!uju kako se !ateu gluteusi i kako se grudi

116


učvrš&uju, svojim sam očima video malu šljivu na njenom vratu, pa koga je mogla tamo da upo!na :eku ivotinju kojoj je do!volila da joj to uradi# :a moje oči je igrala sa jednim 5talijanom, ako sam nešto i i!mislio, da podmitim literaturu " to nisam, i posle je nosila i taj koral, koji nikakve ve!e sa mnom nema# ašto sam &utao ašto sam to trpeo Putao sam, jer sam se plašio, &utao sam jer sam se plašio ne toliko ni da &e me ona napustiti, nego da &e od mene napraviti budalu# 8iti gospodin, !nači ne do!voliti sebi raspravu ni situa%iju u kojoj moete biti ponieni# Dakle, ne poraeni, nego " ponieni# ospodin ne sme sebi do!voliti nadmetanje sa lukavima# Lukavost je osobina be!ob!irni-# :isam mogao da do!volim da me ona dodatno poni!i svojom logikom, svojim savršenim laima, svojim doka!ivanjem da sam nenormalan i patološki ljubomoran# Putao sam# ato sam &utao# 5 &utao sam, jer sam, ipak, patološki trijum'ovao svaki put kad bi mi se vratila, kad bi se simbolički .vratila ku&i., pošto bi se njena a'era !avršila, pošto bi pobegla od svog ljubavnika, ili pošto bi je on napustio, a ona morala da guta svoje su!e# 5, likovao sam nad činjeni%om, jedinom nepobitnom, da sam ja, da sam jedino ja, nepromenljiv u njenom ivotu# Da ja ostajem# Da ona ostaje sa mnom# .:eka čudna gordost nagoni nas ne samo da posedujemo drugog, nego i da i!nuđujemo njegovu tajnu, ne samo da mu budemo dragi, nego da mu budemo i 'atalni, da igramo u ivotu drugog sivu eminen%iju#. 8odrijar je opisao mene# Kakav trijum' samoljubljaH

5 takav, uglađen, uvaen, stegnut i očajan, nevoljen, voleo sam je# *oleo sam prokletu kurvu# 0li, ovo je priča o meni# vo &e biti priča o meni, koji nisam kamen, koji nisam dorastao da budem nešto vano na njenom spisku, kome ona nije dodelila ni jedan kamen, nikakvo !načenje, ni misteriju, ni lekovito svojstvo, ni ve!u sa drevnim kulturama, ni sa nebom, ni uspomenu na neki trenutak obojen mističnom svetloš&u kristala# 7o je tuno# Dok se ona kurvala, ja sam ostajao kod ku&e, ti-, kao uplašeni miš, slušao sam njene korake, slušao sam kako se sprema, pirlita, li%ka, slušao sam njene odlučne korake po kupatilu i -odniku, i to, kako odla!i mirisao sam oblak njenog par'ema koji je ostajao !a njom u predsoblju, i vra&ao se u svoju sobu !atim, kad ona !atvori vrata !a sobom, ti-o %vile&i kao prebijeni pas# $oja ljubomora je bila ogromna, pri!najem# ) početku bi- plakao i udarao rukama u jastuk, u 'otelju, dok su me proganjale nepodnošljive slike " ona, kako !agrljena, sa nekim muškar%em, koji je u mojoj 'anta!iji svaki put bio drugačiji, odla!i ni! uli%u# ) stvari, mislim da !a nekoga ko voli, ne postoji potresnija slika od te@ da vidite svoju enu, s leđa, kako !agrljena sa nekim muškar%em, sre&no se njišu&i, odla!i ni! uli%u# no što ne moe da se podnese, to je pomisao da vaša ena odla!i srećno se njišući. $islio sam da takav bol, moe da se i!gubi pod nekim jačim utiskom, pod jačom slikom koja &e još više boleti, ali otkrio sam, tokom svi- ovi- godina, da jača slika ne postoji# amišljao sam je u svim mogu&im seksualnim po!ama sa drugim muškar%ima, mogao sam da do u detalje vidim šta im radi, šta oni njoj rade, mučio sam sebe mogu&noš&u da jasno vidim graške !noja na njenim leđima, i mogao sam čak i da osetim slatki nepodnošljivi miris kurve, i ta n jena usta, i pokvarene, laljive !amagljene !elene oči, ali ništa od toga me nije tako bolelo kao kad bi- je !amislio da se sa nekim, !agrljena, sre&na, spušta uli%om# :e !nam !ašto, ali ta slika nje, koja sre&no odla!i, uvek me je aso%irala na smrt# :a moju smrt# *erovatno se tako ose&aju ljudi koji !naju da &e umreti " ne ostavljaju oni svoje najmilije " oni su ostavljeni na toj obali, sa koje ne&e mrdnuti# 5, čekao sam je da se vrati# 11>


+edno vreme sam čak i neumereno pio# Lakše se plače kad se pije# 5li još bolje, otkrio sam da se lakše pije kad se plače# 5 tako sam otkrio neke svoje tune, i bolne rituale# :a primer, to što i sada govorim samo strašne stvari, se&am se samo uasni- trenutaka, ne pominjem ništa dobro i ništa radosno ona nije rekla da sam ja stub njenog ivota, ona je rekla da sam ja ue, da sam kona% !a njenu ogrli%u# ) stvari, ogorčen sam, očajan sam# Kupam se u svojoj mi!eriji kao svinja u brlogu# 5, !nate šta Literatura ne podnosi sre&u# Se&am se@ ako bi nekad i!ašla uveče, nikada je nisam sačekao namršten i budan u 'otelji# Beleo sam da ona eli da se vrati# Legao bi- u krevet, ugasio bi- svetlo, pokrio se jorganom i čekao# (ravio sam se da spavam# (ravio sam se da ne !nam, da ne vidim# :ajstrašnije dr-tanje obu!imalo me je od trenutka kada bi- čuo ključ u ula!nim vratima, do trenutka kada bi ona, na prstima, opre!no, ušla u krevet# *oleo sam da je njuškam krišom, ja, odbačeni, prevareni čovečuljak# :ije nju činilo kurvom to što se kurvala, nego što se ponašala kao da se ništa nije desilo# 9to nije imala stida, ni kajanja# 5!gledala je kao potpuno normalna osoba, ponašala se kao neko kome takve gnusobe nikada ne bi pale na pamet, i, kad bi je pogledao čovek, koji ne !na ono što ja !nam, sve one male, sitne !nakove, sve te ostavljene tragove, misterio!ne tele'onske po!ive, pomislio bi da ja 'abuliram# Da i!mišljam# (itao sam se " šta je ona traila u drugim muškar%ima " ne !nam, mogu samo da pretpostavim da je traila varku, iskri%u, i!mišljotinu !aljubljivanja, da je moda stvarno traila i neki sti- koji joj je nedostajao# $oda sam joj bio dosadan, moda sam bio preo!biljan i konven%ionalan# $oda sam bio suviše uljudan !a nju, moda je elela da napravim neku s%enu, moda je sanjala o tome da me i!vede i! takta i da je išamaram, da je i!ba%im i! ku&e, da nešto uradim# 0li, ja ništa nisam uradio# :išta, osim jedne neobične, čudne, ne!amislive stvari# )mesto svega toga, postao sam neka vrsta bolesnog psa# *ernog psa# Koji joj lie ruku bespogovorno# (ostao sam neka vrsta saučesnika te neverni%e " u mojoj tišini, u mojoj !atvorenoj ljušturi, iveo sam sa njom, uivljavao se sa njom u svaku njenu avanturu# $ogao sam nepogrešivo i be! ikakvog predmeta, be! ikakvog 11A


!naka, be! ikakvog kamena, da !nam kad se ona !aljubila, i koliko je to jako, i da li &e trajati nekoliko dana ili nešto due# na to nije !nala@ dr-tao sam kad je i ona dr-tala# (očeo sam da uivam u tome# aljubljivao sam se i ja, sede&i u svojoj sobi, ose&ao sam stra-, nadu, treperenje u stomaku, lupanje sr%a, pa čak i erotsko !adovoljstvo kad bi ona otišla, a ja ra!mišljao kako je upravo, sa nekim drugim# .:o&ni portir. to je taj 'ilm# )čestvovao sam u tom mučenju dobrovoljno i tajno, i ta bolesna kurva nije !nala, nije mogla da !na da meni, u stvari, u tim trenu%ima, kad u svom jadnom umu !amišljam kako joj prila!e drugi muškar%i, uopšte nije bilo tako loše# *oleo sam svoj bol# *oleo sam nju# 7o moje samomučenje, na kraju mi se dopalo, postalo je deo mene, mog svakodnevnog rituala, nisam mogao da ivim više be! tog noa u elu%u, be! tog neprestanog, je!ivog %epanja mog sr%a i mog uma# 8e! tog ose&anja da sam neutešna, pokorna, krotka rtva, a da je ona moja mučiteljka# 8io sam kao narkoman " uništavala me je, i di!ala me je, moj slatki, neprealjeni otrov, be! koga nisam, be! koga ne mogu da ivim ni sad, kada bi, ako ni !bog čega drugog, onda bar !bog moje sede kose, trebalo da se smirim# 0li ne mogu, nemiran sam# ato sam pisao ove priče, da se ponovo išamaram, išutiram, ispolivam vrelom, pa -ladnom vodom, da proivim %eo svoj ivot sa njom, kro! ove priče# :ajpotresnije, najjadnije od svega je što mi sada nedostaje i ona moja ra!araju&a sumnja# Saiveo sam se s njom# 8e! nje, moj ivot je ništa, ravna, mrtva bara# ato sam, i!gleda, pisao ove priče, da nastavim da ivim ivotom koga više nema, jedinim ivotom koji sam !nao# (isao sam i- i !ato da bi- je vratio ovde, u moju radnu sobu# *olela je da bude u bibliote%i, i bi&e u bibliote%i, jednog dana# (isao sam da bi- joj produio ivot, da bi bila tu, sa mnom, neodoljiva i nepodnošljiva# Da bi- je ulepšao i opoganio, da bi- joj oprostio, da bi- sebe još jednom, poslednji put, ka!nio# Da bi mi rekla, ono što nije mogla da mi kae# Da bi- napisao priču u kojoj me ona, ipak, ludo voli# ) kojoj sam ja siva eminen%ija njenog ivota# 12C


0li, napisao sam priče u kojima je ona kriva, i u kojima sam ja dobri mu, ili ti-i mu, ili naivni mu# (ustio sam mašti na volju, to mi je uvek išlo od ruke# $oda u njenom ivotu nije bilo pesnika, ali je onda bilo mu!ičara, to su literarne slobode, mogao sam da napišem šta sam god -teo da bi- se i!lečio, ali čak ni ove priče, posle svega, ne mogu mi pomo&i# $oda sam -teo da joj se, na kraju, kad ja imam poslednju reč, ja, mali ti-i Kornelius, napokon osvetim pisanjem, a ipak, ipak sam je voleo, ispalo je da je sa svakom novom pričom volim sve više# Sad, kad ja odlučujem kako &e i!gledati istorija, sad, kad je ja pišem, kad sam ja pobednik koji je ostao, mogao sam da uradim šta god elim, i imao sam poriv, to je ljudski, !ar ne, da je uništim, !aro!am, ugnječim i isprljam# 5, da je ponovo ljubim, tako palu# Sa prošloš&u ne moemo ništa da uradimo# (rošlost ne moe da se promeni, ali " moe da se opišeH 7u lei superiornost sadašnjosti# (a ipak, ispalo je da sam umeo da je volim kao svaki od ti- njenimuškara%a, od ti- njeni- ljubavnika, moji- likova, koji su postojali takvi, ili skoro takvi, ili moda neuporedivo gro!niji nego što sam ja mogao da !amislim, ispalo je da je volim kao svi oni !ajedno# Samo što to nikada nisam uspeo da joj pokaem# Kako je ona, moja jadna Leontina, mogla to !nati 5spalo je da sam je voleo i pre nego što sam je !nao, i pre nego što sam je sreo# $argerit Diras, negde kae, da veruje da ljubav ide uvek ravnopravno sa ljubavlju, da ne veruje u očajničke ljubavi koje se ive usamljenički# bjašnjavaju&i svoj i!vanredni roman ;jubavnik, ona kae@ "oliko me je voleo da sam ga morala voleti zbog toga, toliko me je želeo da sam ga morala želeti zbog toga. Nije mogućno voleti nekoga kome se uopšte ne svi-ate, kome ste dosadni, potpuno, ne verujem u to... 0li, da je mene !nala, drugačije bi mislila# $ogu&e je voleti nekoga be! ob!ira da li on voli vas# (a čak, i uprkos tome# :eu!vra&ena ljubav, nije u!aludna# Kad je umirala, rekla mi je da sam ja kona% !a njenu ogrli%u, da sam ja ue na koje je nani!ano njeno kamenje# Da li je to bila njena najve&a, najvanija ljubavna i!java koju mi je ikada dala

121


5li je time -tela da kae da ništa ne bi bilo tako da nije bilo mene Da sam, u stvari, bio njen ti-i partner u tom njenom neprestanom lutanju, u toj potra!i !a !aljubljivanjem, u toj, svaki put istoj i svaki put neponovljivoj drami odla!aka i melodrami povrataka 5mala je mene, ja sam bio ta osa, o sa, koja joj je određivala vertikalu, ja sam bio taj kome se uvek vra&ala, ja, svojevoljno rtvovani mu koji je na svoj čudan način ra!umeo, da ima enu koja ne moe da bude samo njegova, i čije sr%e ne mogu da odgonetnem ni sada# sa da# 5li je, to mi je palo na pamet, dok sam, juče, !avršavao tu priču, moja draga Leontina bila, u stvari, prava, a ne 'iktivna, $esečeva nevesta 0 ja, bio sam " njene !atvorene oči# :ikad ne&u sa!nati# :ajstrašnije od svega, ipak, njena najve&a surovost " nisu bile njene prevare, nego njen poslednji u!da-, istina njeni- poslednji- reči# Da ja nisam kamen# Da ja nisam ni jedan od ti- divni- ra!nobojni- dragulja# Da !a mene nema spektakularne, romantične, neprepričljive uspomene, da ja nisam nikakva draga, mračna, divna tajna# Da na mene nije mislila kad je umirala# +er, ja sam bio kamen od koga je napravljen napravljen njen ku&ni prag# *eliki, stabilni, mo&ni, čvrsti, sivi kamen, petros, petros, kamen svi- kamenova, na kome sve počiva# 0li, od tog kamena se ne prave prives%i, taj kamen se ne nosi na lepom dekolteu, on ne ukrašava ništa od tog kamena se ne moe napraviti u!budljiva, dramatična ljubavna priča# :a tom kamenu se ivi običan ivot sa po!natim pravilima, sa ploči%om na vratima na tom kamenu se lee i ustaje, na njemu se i doručkuje i večera, na tom kamenu se imaju kijavi%e i bubulji%e, na njemu lei prljav veš, i migrene, na tom kamenu se !eva, i podrigne ponekad na tom kamenu svaka priča ima jasne, po!nate obrise, tačnost, ritual stvarnog ivota u kome ne moe biti neke naročite poe!ije, u kome ima otšiveni- poruba i mirisa !noja to je kamen koji podra!umeva usisivače, pranje !uba, novčanike pune sitniša, mlako pivo i presoljenu supu, to je kamen koji !nači i loše mirise stvarnosti koji teško da mogu da uđu u romantični spomenar# $irisi stvarnosti o kojima se ne govori# a mene nema lepog kamena# 122


7o mnogo boli# 5, ja sam ispao ue, kona% !a njenu ogrli%u, ono na čemu sve visi, na čemu se sve dri# naj koji &e da nanie priče !a nju# (riče o njoj# elog ivota, literatura mi je bila jedino pravo, jedino stvarno utočište# Eitaju&i je, tumače&i je, uče&i je i po!naju&i je, bio sam ve&i i bolji nego što je to ona ikada mogla da vidi# Ftela je da napišem ove priče, -tela je da ona bude glavna g lavna junakinja# :apravila je od mene pis%a# 0, pisa% " moe sve, on je stvarala% svetaH n ima poslednju reč# Sada, ja odlučujem, ja biram# +0 S0$ <0:07# 7ako sam odlučio# :e&u da ostanem kamen !a noge# +a sam granat# :e samo !ato što bi to bila pravda, !bog onog malog, odgurnutog, odbijenog poklona u (ragu, ne samo !ato, nego i !ato što sam, pošto je ona otišla !auvek, i pošto me je na neki način !avetovala da ovo napišem, počeo da proučavam poludrago kamenje# :abavio sam dosta knjiga o tome i, ono što sam tamo našao, probudilo je moju !natielju# $isterija kamenja, nji-ova !račenja, mitovi i legende ve!ani !a nji-, nji-ova upotreba u kristaloterapiji, o čemu, moram pri!nati, nisam imao pojma# (očeo sam da verujem u mo& kamenja# 0li ono što sam pronašao o granatu, opredelilo me je da odlučim da je to moj kamen# Da sam to ja, čak iako ona to nije rekla, čak iako je ona i!ričito rekla da tu, !a mene, nema mesta# ato nisam -teo da i!mišljam priču o muškar%u koji joj ga je poklonio# Do vraga s njimH +a sam granat# Dakle, našao sam da je granat bio široko koriš&en kro! istoriju is toriju i da je imao mnogostruku upotrebu kao i da je smatran vrlo mo&nim kamenom# :a primer, što mi je bilo baš !animljivo, u 5ndiji su !a vreme pobune u Kašmiru, plemenski vojni%i gađali britansku vojsku me%ima napravljenim od

123


granata# 5!gleda da je ovaj divni kamen poka!ao i!u!etno veliku e'ikasnost kad je upotrebljen kao muni%ija# atim, nisam !nao da su ga često mešali sa rubinom# bog svoji!aštitni- mo&i, nala!io se u krunskom nakitu ruski- %ari%a, kralji%e *iktorije, i mnogi- drugi-, a u ?giptu su ga stavljali u grobove jer se verovalo da granat odrava svetlost prilikom selidbe u drugi svet# 5deja o svetlosti, inače, nala!i se i u Starom avetu u kome se pominje da je :oe u!eo granat da mu osvetli kovčeg# :ašao sam i da granat moe da leči mnoge bolesti, da štiti od otrova, i !atim, da se u srednjem veku koristio !a lečenje ra!ni- .bolesti krvi.# 8ilo je još mnogo neverovatno !animljivi- stvari, ali jedna me je potpuno potpuno oduševila# :egde sam našao da i!među ostali- magijski- mo&i, granat omogu&ava da se ponovo sjedinimo sa voljenom osobom# Da, mogao sam da napišem još jednu priču o Leni i nekom ljubavniku koji joj donosi granat# 0li, sinula mi je bolja ideja# +a &u biti ta priča# ledajte jeH )!imam tu ogrli%u, drim je u rukama, i sada je kidam# Kratak tr!aj, i kamenči&i se otkotrljaju po stolu# Kao poljski miš, mali %rveni granat bei ka ivi%i stola# austavljam ga kaiprstom# svetli&e mi prola!ak kro! tunel i!među dva sveta# Euva&e me od svakog !la# Spreči&e da budem otrovan ljubomorom# dveš&e me do nje# )!imam moje lekove !a sr%e, dovoljno mali- piluli%a, da me povedu na putovanje# alivam sve to velikom čašom vode# 0, sada, stavi&u kamenči& boje nara na je!ik# 5!vu&i &u ovaj papir i! mašine i staviti ga sa ostalima# Le&i &u na krevet, ovde, u radnoj sobi# Le&i &u# Kao i uvek, čeka&u#

124


Granat Nar i granat su u vrlo bliskoj vezi u grčkoj mitologiji. 3ošto je 5ad oteo 3erse:onu i odveo je u donji svet, )emetra je naredila 1evsu da je oslobodi. 1evs je poslao 5ermesa da 3erse:oni osigura siguran povratak. 5ad je teška sr$a morao da je pusti. Ali pre nego što je otišla, 5ad je 3erse:oni, kao dar, dao nar. 6na je poklon privatila, a 5ad je znao, kad jednom bude okusila slast narovi košti$a, da će mu se vratiti. I 3erse:ona se vraćala 5adu svake godine, na tri mese$a, zauvek. 3erse:onin povratak 5adu stvorio je zimu, koja je trajala sve dok je ona, tri mese$a, boravila kod 5ada. U mnogim grčkim mitovima, granat, kao i nar povezani su sa večnošću. 1ato se granat smatra kamenom brzog povratka, i ponovnog spajanja ljubavnika, a tako-e i lekovitim kamenom koji popravlja i spaja pokidane veze me-u ljubavni$ima.

12/


3ESTA KONZERVA Svanulo je# 8alaban spušta strani%u na pod# uta knedlu, !atim duboko u!da-ne# .8ravo, matori., prošapu&e, ali usta su mu suva, mnogo suva, pepeljara je toliko puna da je nekoliko pikava%a ve& palo na tepi-, kon!erve su tu, !guvane, odbačene, njegovi prijatelji u no&i# Krenuo je po još jednu kon!ervu piva, ali se saplete o boru na tepi-u, i !amalo što nije pao# teturao se do kupatila# 7amo ugleda svoje i!be!umljeno, podbulo, slupano, kiselo li%e# 8alaban odluči da ne popije šesto pivo# *rati se u sobu i obučen, lee na krevet# Dugo je !urio u pla'on# 0 onda !a-rka#

126


Tajna koja i%a i%e (robudio se posle podne# 5onako, nije mu bilo vano# Dan je bio šugav, a on se ose&ao ulupano# lava ga je bolela do ludila, mislio je da &e da eksplodira# Kad je seo na krevet, spopade ga snaan nagon !a povra&anjem# 8alaban se s mukom odvuče u kupatilo# :ije povra&ao, nije imao šta da ispovra&a# .sim sopstvene utrobe., pomisli, čiste&i balu sa svoji- usta i brade, i pogleda se u ogledalu# Skoro da se uplašio# gledalo mu je u!vra&alo pora!nom slikom@ njegovo nekada lepo li%e, bilo je otečeno i uništeno alko-olom i tim mamurlukom, ali je sada dobilo i neki grč koji ranije nije imalo# 8alaban poče da se umiva, ali mu je i dalje bilo loše ploči%e u kupatilu igrale su spori, pokvareni ples, koji je on, ve& toliko puta gledao# :a br!inu opra !ube nije imao snage da se u ovakvom stanju brije, pa i!ađe i! kupatila br!o, kao da je -teo da pobegne od sebe# Do-vati kesi%u kikirikija koja je leala, !aboravljena na komodi pored televi!ora, i ponovo se ba%i u krevet# (ade mu na pamet kako je sanjao kamenje, puno nekog %rnog kamenja, i kako on to kamenje nosi na svojim leđima, i kako mu je neobično teško i kako ga bole leđa, ali on ga nosi, a niko mu ne kae koliko treba da ga nosi, i šta je njegova odredni%a# setio je topot neobjašnjive u!nemirenosti# .8oe, šta li to !nači, mora da &e da se desi neko teško sranje,. prošaputa, a onda, kao da se tek tada stvarno probudio, skoro poskoči i! kreveta# Setio se pro'esorovog rukopisa, i odma- se snudio# (omešane 'ik%ija i stvarnost# amršene, i!u!etno !amršene, tako da mu je i no&as, dok je čitao, bilo teško ponegde da ra!a!na 'aktogra'iju, od i!mišljotine# Da odvoji stvarnog pro'esora Stanislava Dugog, koga je !nao, koji je postojao " od njegovog knjievnog lika, od 'ik%ije koja se !ove Kornelius 8eri# no što je odma- bio s-vatio, pročitavši poslednje strani%e knjige, jeste da se pro'esor Stanislav Dugi, očigledno, ubio, na isti način kao i njegov

12;


knjievni lik, pro'esor Kornelius 8eri# Da je stari poro'esor opisao sopstveno samoubistvo# 8alaban na sekund pomisli da bi u ovom slučaju onaj poli%ijski inspektor očekivao da mu se on javi# Setio se da mu je ovaj juče dao svoju vi!it"kartu# 0li, odma- je odustao do te ideje, da ne komplikuje ivot nikom# 5onako ga je ve& dosta iskomplikovao, pomisli, misle&i, pre svega, na svoj ivot# Kad bi mu takve sumorne misli pale na pamet, naročito ako je pret-odne no&i mnogo pio, 8alaban je bio u stanju da postane u isto vreme ne!amislivo mračan i besan na %eo svet, ali i da se raalosti nad samim sobom# 8io bi pun nekog samosaaljenja " svaki put kada bi, ovako mamuran, ba%io pogled na svoju sopstvenu sobu u kojoj spava, u kojoj čita, u kojoj ivi, ose&ao bi se jadno# 8ila je to soba sam%a, čoveka be! para, be! stila, be! ljubavi i be! ivotne radosti, !apuštena i dronjava# .0 što je najjadnije., pomislio bi, .ova soba i!gleda kao soba alkosa.# 5! tog samosaaljenja u koje se utapao dodatnim rečeni%ama, u stilu .moj ivot je ništa, jedna velika ništarija, govnarija., neosetno bi ula!io u stanje besa ili ogorčenosti prema svetu koji ga okruuje# apravo, najviše je bio kivan na samog sebe !ato što ve& godinama ništa nije pisao# 8a%io bi, na primer, pogled na svoj pisa&i sto, i poši!eo bi# S%enogra'ija na njemu, nije se menjala mese%ima# Knjige, stare novine, pisa&a mašina sa uredno uvučenim papirom, i milion mali- slova .. koje je on ku%ao, svaki put kad ne !na šta &e sa sobom# .$oda bi bolje išlo kad bi- kupio kompjuter., pomislio bi, ali onda bi se to pretvorilo u jadikovku nad njegovim bednim primanjima#


ob!ira da li je bila dobra ili loša, on je mr!eo " !ato što je uopšte napisana i !ato " jer je nije napisao on# ) stvari, i sam je bio svestan da, dok je on pio, dok je lokao po ka'ančinama, ogovarao, mr!eo i pljuvao druge pis%e, uveravaju&i iste takve gubitnike kakav je i sam bio, da je on novi .knjievni selektor i gigant. knjievne s%ene, drugi su sedeli i stvarali# (isali su# 5pak, sa malo dobre volje prema njemu, poetski bi se moglo re&i da je 8alaban bio neka vrsta tunog pijan%a i! ?g!iperijevog 8alog prin$a< pio je !ato što je bio u potra!i !a i!gubljenim vremenom, i bio je u potra!i !a i!gubljenim vremenom " !ato što je pio# Svoju suštinsku spisateljsku 'rustra%iju, 8alaban je maskirao jednim ledenim i odbojnim stavom prema ljudima, koji je svesno gajio, kako bi prikrio svoju !astrašuju&u nesigurnost, svoj pre svega spisateljski kukavičluk i besplodnost, a !atim i alko-olom# Kad bi popio nekoliko piva, odma- je postajao bolje raspoloen, neuporedivo -rabriji i spreman da svakom, čak i kad ga niko ništa ne pita, kae da upravo piše roman# 7a priča traje ve& dvadesetak godina# Sa druge strane, iako je %enio pro'esora Stanislava Dugog, !bog njegovog obra!ovanja, !nanja, istinske posve&enosti teoriji knjievnosti, !bog toga što je njega, 8alabana, pre dvadeset godina lično doveo u 5nstitut i dao mu posao i priliku da napreduje, nervirao se što se !a sve te silne godine nije makao sa mesta na kom je bio kad je u 5nstitut stigao# :i simbolički, ni stvarno# )vek je bio samo saradnik pro'esora Dugog, njegov .mali od kuine., uvek samo " drugopotpisani na svakom pro'esorovom naučnom radu# 0, !a ra!liku od pro'esora Stanislava Dugog, koji je bio teoretičar, on je, ipak, bio pisa%# )ostalom, imao je objavljenu jednu knjiguH 5 !ato je, kad je juče pročitao pro'esorovo pismo, bio u isto vreme i!nenađen, polaskan i, naravno, i!nerviran# (olaskan, jer mu je pro'esor uka!ao veliku čast određuju&i baš njega, 8alabana, da raspolae njegovom intelektualnom svojinom, to jest, da mu sredi rukopis# Da dQ naslove, da mu bude, u neku ruku, urednik# atim, ta ponuda, da on napiše jednu priču u njegovoj knji!i, 8alabanu je u prvom trenutku delovala kao najve&a počast koju je mogao da !amisli# 7o je bio prvi put da mu se pro'esor obratio kao pis%u, kao pravom knjievniku# 8alaban je, na trenutak, ve& video sebe u toj knji!i, video je svoje ime i!nad priče o ametistu, i odma- je mogao da čuje be!brojne glasove čitala%a i 12A


kolega pisa%a i knjievni- kritičara koji mu govore .tvoja priča je najbolja.# *ideo je sebe na promo%ijama, kao glavnog govornika, i čuo je brojne aplau!e# 0li, nije stigao sa čitanjem ni do kraja pisma, a ve& je bio i!nerviran# (rvo, !ato što je pro'esor uopšte napisao knjigu# .9ta sad, i matori se namerio da pod stare dane postane i pisa%., bio je, kao i uvek u takvim situa%ijama, ljubomoran što neko drugi piše, što neko drugi ima strpljenja, volje i istrajnosti da napiše knjigu# Drugo, bio je i!nerviran !ato što je odjednom sebe video u drugora!rednoj ulo!i, u ulo!i nosača ugleda i slave tuđe knjige, što mu, naravno, .ne pada na pamet da radi, jer da mu je do toga, on bi lepo seo i ve& jednom napisao svoj roman., pomislio je juče gledaju&i u pismo# 5, tre&e, ne moe njemu niko da naredi da govori o nekoj knji!i, ako on to sam ne odluči, a moe o tome da odluči, tek pošto neku knjigu pročita, pa ako mu se ne bude svidela, sa velikim !adovoljstvom bi to saopštio .matorom., samo da ovaj ve& nije bio umro# 7ako je !vao pro'esora, kad bi dopustio da ga nekontrolisano raspale vatre ljubomore i jeda# 0li taj bes, bio je i!nenada raspršen njegovom !bunjenoš&u# Sedeo je na stoli%i, dok su ga posmatrale lukave oči poli%ijskog inspektora, pune iščekivanja, kad ga probode streli%a !bunjenosti što je pro'esor Stanislav Dugi, i!abrao baš njega !a sve te poslove, što je njemu ostavio .svoj testament.#8alaban se trgnu i odma- se sabra, tako da inspektor ništa nije mogao da primeti# :aime, ta 8alabanova !bunjenost, i!virala je i! jedne, male, mračne tajne# 7a tajna je imala ime# 8alaban sruči pola kesi%e kikirikija u usta, a slani ukus mu na trenutak umiri eluda%, i vučju glad koja ga je spopala# (ogleda po sobi# (ro'esorov rukopis je leao tamo gde ga je jutros ostavio# .+a sam đubre., reče glasno, i sa nekakvim gađenjem na li%u, prođe rukama kro! svoju %rnu kosu, a !atim se strese#

5, naravno da je bio ljubomoran, ali je bio i duboko potresen# .7olika iskrenost, toliko ludilo., pomisli, sa mešavinom iskrenog divljenja i najiskrenije !avisti, prevr&u&i ne!aboravne rečeni%e i slike koje je no&as, čitaju&i, otkrio# (omisli, i! čista mira, kao da se odjednom potpuno otre!nio, kako &e neke priče morati da pročita ponovo, ne samo !ato što su bile odlične, nego pre svega !ato što mu je palo na pamet da su mu među svim tim muškar%ima, neki !aličili na neke koje !na# naj pesnik, i! priče, ličio mu je na jednog pesnika### 7o ra!mišljanje prekide jedan papir, ispao pored 'otelje na kojoj je no&as sedeo, i koji je tek sad primetio# 8alaban lenjo prui ruku i do-vati ga# :a njemu je pisalo@ A8!"I4" Ametist je prozirni ljubičasti poludragi kamen. "o je kamen ljubavi, duovnosti i zadovoljstva. 6n je jedan od najblagorodniji kamenova, i zato se mnogo koristi prilikom medita$ije. Ametist poseduje jaku duovnu energiju, i veruje se da pojačava aktivnost desne moždane polovine. 6n se koristi za povećanje psiičke budnosti, ali i za sanjanje intuitivni snova. leopatra je nosila ovaj kamen u svom kraljevskom prstenu. Nosili su ga monarsi, a u srednjem veku, i $rkveni velikodostojni$i, pa je tako postao i kamen $elibata i duovnosti. 6božavala ga je i atarina /elika. A, pronalazili su ga čak i u neolitskim areološkim lokalitetima. 2eč ametist potiče od grčke reči amet'stus koja doslov$e znači nije pijan, odnosno nije otrovan. 9r$i su verovali da kamen štiti od pijanstva, a vezuje se i za parabolu o )ionisu i )ijani. 8alaban ga paljivo pročita, a !atim okrenu drugu stranu# :a njoj ništa nije pisalo, pa on, sa i!vesnim olakšanjem s-vati da pro'esor tu priču nije ni počeo### dnosno, da to !nači, da sada moe da je piše sam, i! početka# Da ima svu slobodu ovog sveta# Da mu je ostavio samo ovu malu belešku, da on, 8alaban, ne bi morao sam da kopa po knjigama# 131


0li, ono najvanije što je s-vatio, bilo je da pro'esor ne !na# Da pro'esor nije !nao# 8alaban sad ustade, priđe rukopisu koji je leao na podu i pronađe (ropratno pismo, koje je još jedanput pročitao " ovoga puta, paljivo# .:e, ništa nije !nao., reče na glas# 0li onda mu pade na pamet neobično pitanje# ašto baš ja da pišem, i !ašto o ametistu $oda je ipak nešto sumnjao Suviše je očigledno# dgovor mu se sam nametnuo# .ato što šikam., reče steu&i vili%u, sa onim i!ra!om li%a koji kao da je govorio da mu je sve jasno# .Sigurno je nešto sumnjao###. 8alaban se !amisli# .Lukavi, matori###šmeker., reče 8alaban, a brada mu je !adr-tala# +er, njegova, 8alabanova tajna je imala ime# vala se *išnja# 5, bila je ena pro'esora Stanislava Dugog, njegovog pro'esora, mentora i še'a u 5nstitutu !a knjievnost# 8alaban, dr-te&i, ponovo sede na svoj krevet# *išnja, ljubav njegovog ivota# *išnji%a, *išnjik, ena koju nije mogao imati samo !a sebe, jer je bila udata# na !bog koje je pio# na, !a kojom je če!nuo, !a kojom če!ne i sad# :jegova tajna ljubav# na koje više nema, !a kojom nije smeo da plače javno, ona koju nije smeo da poseti dok je umirala, ona koju je svi- ti- dvadeset godina oboavao i mr!eo, i pijan je !vao kurvom, jer nije imala -rabrosti da se odrekne udobnog braka i uglednog mua# na, koja ga je lagala da &e da se ra!vede, ona koja je od njega napravila ogorčenog, besplodnog %inika, ona, !bog koje je bio snis-odljiv prema njenom muu, pro'esoru, pred kojim se ponašao kao krpa, i! ose&anja krivi%e i panike da .matori. nešto ne provali# na, !a kojom još uvek %vili, ti-o, da niko ne čuje, ona !bog koje se ne tre!ni, otkako je umrla# 8alaban poče da je%a, prvi put glasno, prvi put glasno, pustio je svojim grudima na volju, otvorio je svoje sr%e# :jegove su!e mirisale su na sav taj alko-ol koji je popio !bog nje, a njegova soba preplavi se tom dugo skupljanom, nedozvoljenom, tajnom, nepotrošenom, strašnom, ogromnom tugom.

132


.*išnja, *išnja, *išnja., šaputao je, plakao je, %ureo mu je nos, bale su se slivale ni! njegovu bradu, i odjednom, 8alaban oseti neku unutrašnju !a-valnost, !bog te erup%ije emo%ija, i polako poče da se smiruje# (rui ruku, !avuče je ispod dušeka i i!vadi 'otogra'iju u tankom drvenom ramu# 8alaban je dugo posmatra, a onda je neno poma!i# :a 'otogra'iji su on i *išnja, !agrljeni, nasmejani, na jednom od nji-oviprvi- tajni- sastanaka# Slikali su se ispred !oološkog vrta# 8ilo je to pre dvadeset godina# :a sli%i oboje imaju po trideset godina " lepi su, mladi su, samo stoje jedno pored drugog, ne grle se, ne dodiruju se, pa ipak vidi se da se vole# 8alaban sada gleda u *išnjino li%e i pomisli kako se ona uopšte nije promenila, sve dok se nije ra!bolela pre šest mese%i, kad je poslednji put i video# Kako se uopšte nije menjala# 0 onda pogleda svoje li%e, i seti se sebe, od tada# d pre dvadeset godina# 8alaban je bio i!u!etno lep, %rna kosa, plave oči, jaka vili%a, lepa mesnata usta, pravilan muški nos# d te lepote, danas, ostale su samo oči# n u!e ram i stavi ga na komodu pored televi!ora# (rvi put mogao je slobodno da je gleda# (ro'esor više nije iv# 8alaban se se&ao@ *išnju je upo!nao kada je došao na 5nstitut# 8ila je tada, skoro ve& deset godina udata !a pro'esora i delovali su kao sasvim skladan i moderan par# n je bio !godan muškara%, i!ra!ito upečatljivog pogleda " ličio je malo na
133


smetalo, to što njegova lepa i mlada ena nije potpuno u sen%i njegove knjievne veličine# .Kakav jadnik, u stvari., pomisli 8alaban, sa mešavinom ljutnje i nekog saaljenja# .Kro! kakav li je pakao samomučenja prola!io ljubomorni pro'esor, koji je %elu svoju priču i!gradio na sumnji# *išnja je bila do te mere opre!na, baš se trudila da mu nikada, ama baš nikada ne da povoda da posumnja# Da je .matori. ikada posumnjao, oni bi sigurno bili ra!vedeni, a ljubomorni .matori., ne da ne bi &utao kao Kornelius, nego bi je, najverovatnije, !adavio., pomisli 8alaban# 0li, pravu istinu !nali su samo *išnja i 8alaban# :jen jedini ljubavnik bio je on, 8alaban# Svi- ovi- godina, svi- ovidvadeset godina, *išnja je bila, osim sa svojim muem " a 8alabanu do dana današnjeg nije bilo jasno kako je mogla da toliko dugo ostane u tom braku " samo sa 8alabanom# *iđali bi se često, bar jednom nedeljno, ona bi dola!ila u ovaj njegov stan, u ovu njegovu rupu# 8alaban se seti kako je ova rupa tada bila drugačija, kako je odisala mirisom ene, mirisom voljene ene, kako je bila pravo, nji-ovo, malo ljubavno gne!do# vaj svinja% sada, to je stan koji se urušio otkad ona nije ovde ušla, otkad se ra!bolela# (omisli kako je bilo strašno što, kad se ra!bolela, ne samo da nisu mogli da se viđaju, nego nisu mogli čak ni da ra!govaraju# n nije mogao da joj čuje glas, ni da je uteši, niti da joj kae da je oboava# $atori je stalno bio pored nje# 8alaban pomisli kako je samo tada, logikom strašne nepravde, pro'esor imao *išnju samo !a sebe# ašto nije mogla da ostavi .matorog., 8alaban nije mogao da objasni, ni da ra!ume, pa čak " ni da oprosti# +er, *išnja je ostala sa pro'esorom# .n je bio lud. promrmlja, spuštaju&i ruku na rukopis, kao da -o&e da bude siguran da je !abravljen, da više niko, i! njega ne&e i!a&i# .+er, ta količina samoljublja, ta taština., pomisli 8alaban, .čovek koji sumnja da ga ena vara, %eo svoj ivot posveti bolesnom ni!anju njenii!mišljeni- ljubavnika, samo da ne bi pri-vatio činjeni%u da ona ima samo jednog, koga voli#. .0 to !nači, pro'esore, da joj niste vi bili najvaniji, da niste bili siva eminen%ija njenog ivota., reče glasno, gledaju&i u -rpu papira ispred sebe# 134


8alaban ustade i !apali %igaretu# .+a sam bio njena siva emine%ija, ja sam bio njena najve&a, najtoplija tajna., reče ti-o i !astade# (ovuče jedan dubok dim# 5!ba%i ga, prave&i koluti&, čini to kao da skuplja -rabrost# .5, ne moete me uništiti, prebrisati moete me, da vama bude lakše, starče, pretvoriti u desetine nebitni-, površni-, prola!ni- avantura, moete me usitniti koliko god elite da ne bi- postojao, ovoliki, stvaran i iv, ali, ja sam stajao tu, ne kao knjievna 'ik%ija, nego kao stvarni muškara%, vaš suparnik, svi- ovi- dvadeset godina., mrmljao je 8alaban, i!nenađen i sam tom buji%om reči koja je i! njega i!la!ila# 8alaban popuši %igaretu, u!nemiren, ra!besneo, pokunjen u pobedi koju nema više kome da prikae, kojoj nema ko da kliče, u kojoj nema više poraeni-# 8io je !amišljen# (omisli onda, kako je pro'esorova meta'ora sa kamenjem odlična, kako je .matori. napravio time i odličan knjievni .štos., ali što se stvarnosti tiče " koliko se on se&a, nije bilo nikakvog baš takvog ludila oko kamenja#*išnja jeste volela to kamenje, i palila se na to, i nosila je neku ogrli%u, neke ra!ličite ogrli%e, pa čak i tu, koja je pronađena pokidana na pro'esorovom stolu, ali sve što je pro'esor napisao o kamenju, o njoj i o njenim malim i nebitnim ljubavni%ima " plod je, stvarno, čiste 'ik%ije# .5li moda i nije, da li je mogu&e da je =matori= !nao nešto što ja ne !nam, da je *išnju po!navao bolje od mene., prođe mu i!nenada kro! glavu, i !mija ludačke ljubomore, ona što ruši svetove, poče da pala%a svojim račvastim je!ikom# .+a sam njen jedini ljubavnik., reče glasno, da odagna tu bolesnu sumnju koja je potekla njegovim venama#

status i ugled, da je prokleta kurva koja -o&e da uđe u literaturu, koja -o&e da bude !ve!da pro'esorove knjige o savremenoj poe!iji, i da !ato ne moe da se odvoji od .matorog#. .Da li to očekuješ od njega, da ti napiše studiju u kojoj &eš ti biti glavni pesnik. pitao bi je unose&i joj se u li%e, a ona bi mu sa ledenom mirno&om odgovorila samo@ .Da.# 8alaban bi poši!eo, onda bi mu *išnja rekla .5di, leči se,budalo., i dok još ne bi ni stigla do vrata, on bi vikao !a njom, na kolenima, .*išnja, *išnji%a, *išnjik, ljubavi, vra&aj se ovamo, vra&aj se tvom siromašnom umetniku, matori nikada ne&e ra!umeti tvoju poe!iju, vra&aj se, sad &u da te pojedem.# 5 ona bi se vratila# 7akva je bila nji-ova ljubav#7otalno dečija, genera%ijska# 8alaban se setno nasmeši# +edini kamen čiju je istoriju mogao sa stopro%entnom sigurnoš&u da potvrdi, bio je onaj granat u pro'esorovim ustima# 8alaban joj ga je kupio# .Kakva ironija., pomisli, .da ljubomorni mu, od %ele te 'anta!ije i!abere baš moj kamen, da sa njim u ustima, umre#. $oda je sumnjao n slegnu ramenima i !agleda se u krošnje pune plavi- krpi%a neba# *eče se spustilo# 8alaban, pošto se u međuvremenu doveo u red, pošto se istuširao, obrijao, oporavio i nešto pojeo, odluči da i!ađe napolje, da se malo prošeta, i da dopusti kora%ima da sređuju njegove u!burkane misli# Fodao je, samo je -odao, -odao je, slušao je ritam svoji- koraka, -odao je, koračao je, slušao je svoje disanje, sve va!du- mu je punio no!drve i plu&a, i prvi put, otkako se *išnja ra!bolela, nije ose&ao nikakvo davljenje, nikakav pritisak u grudima# Disao je# Sišao je do reke# .S%ena je mo&na. pomisli 8alaban i sede na klupu, da bi mogao da je dugo posmatra, da uiva u re%i, u njenoj spektakularnoj mo&i, da posmatra i ra!mišlja# (omisli, ali be! jeda i be! jada, kako je pro&erdao svoj ivot# (omisli kako ivi kao pa%ov, kako je postao ogorčen, besan i ljut# (omisli na sekund i kako je bio ljut na *išnju što je umrla, što ga je ostavila#

136


(omisli kako mora da se sredi, i kako još uvek moe da uradi nešto sa svojim ivotom# (omisli, kako pro'esoru nije uspeo da otme enu koju voli, ali da sada, mirne duše, moe da mu otme knjigu# :ekoliko sekundi, naslađivao se tom mogu&noš&u, a onda se nasmeja na tu podlu, pa%ovsku, opasnu misao# 8alaban gleda u reku# .*oda i medita%ija su venčane !auvek., seti se Fermana $elvila koga i pro'esor %itira u onoj priči o mornaru# Dugo ra!mišlja# :jegov pogled prikovan je !a mo&nu tamnu površinu vode koja se valja ispred njega# n sada sve vidi# 8alaban, donosi odluke# 8alaban odlučuje da ne&e, da ne eli, da ne moe da napiše priču o ametistu, ali da &e sve ostalo uraditi onako kako je pro'esor !amolio# 5spuni&e mu sve elje, osim te# 8alaban odlučuje da sutra sebi kupi prive!ak od ametista, da bi ga čuvao od pijanstva i otrova# d svi- otrova# 8alaban odlučuje da radikalno smanji svoje pi&e# 8alaban odlučuje da no&as, kad se vrati ku&i, posle dvadeset godina u!aludnosti, uvuče papir u mašinu i počne stvarno da piše# +oš neko vreme sedi i posmatra reku# 0 onda ustane, i krene, ni ne !naju&i da je ve& postao lepši čovek#

13;


E/ilo! (osle sa-rane pro'esora Stanislava Dugog, pronađeni su neki dalji rođa%i koji su nasledili njegov stan# 8ila je to neobična porodi%a, majka sa dve devojči%e# :jenog mua, i o%a devojči%a, niko do sada nije video, jer je on stalno na putu# na je komšijama rekla da je on mornar, i da ga !ato nema# Deo antikvarnog nameštaja pokojnog pro'esora, !avršio je po antikvarni%ama, odakle je posredstvom nekog 5talijana, !a koga su svi pričali da je šver%er, stigao u Linjano i okolinu# +edan ve&i deo biblioteke, majka oni- devojči%a, prodala je !a simboličnu %i'ru, jednom i!u!etno divnom čoveku, od pedesetak godina, lepom kao sam 0polon, koji je takođe pro'esor na nekom 'akultetu# Knjige je birao nekoliko dana, !ajedno sa svojim mladim asistentom# Drugi deo knjiga je, u ratama, bio i!nošen i ostavljan pored kontejnera, pa su se, pored ostali- stvari, i knjige pro'esora Stanislava Dugog, našle na pijačnim te!gama# $eđu njima je bilo i nekoliko knjiga *išnjine poe!ije# :ji je, sa velikom straš&u i i!birljivoš&u, kad god bi imao para, kupovao jedan mladi pesnik koji je !asmejavao prodav%e trae&i da mu u! knjigu, daju i pripadaju&u .spava&i%u. Komplet porno ra!gledni%a, koji se takođe našao na nekoj te!gi, na kojoj je iganka sa očima boje bakrenjaka, prodavala stare %ipele, polomljene naočare i rasparene minđuše, ubr!o je odatle stigao na buvlju pija%u, među drangulije prostrte po mušemi, nad kojom je čučao čiki%a sa naočarima čija je drška bila !alepljena 'lasterom# d njega i- je otkupio, i to dosta skupo, jedan sredovečni gospodin i!u!etno otmene pojave# 5!gledao je kao da je neki pro'esor, a !a njim je %upkala dosta mlađa devojka, najverovatnije " njegova studentkinja# ne stare uljane slike, na kojima je bilo dosta prašine i masno&e, posle nekog vremena, pošto su promenile nekoliko vlasnika, stigle su na ramljenje u ramadijsku radioni%u kod nekog mnogo simpatičnog lika, koji puši mari-uanu, i stalno govori o .'ir%anju.# Sva tri stilska ogledala, po!la&ena, prodata su na auk%iji " kupio i- je neki vlasnik ka'i&a, i !avršila su u njegovom ka'eu, da se u njima, i! svi- uglova,

13>


ogleda i jedan barmen, jedan simpatični lik, koji se pročuo po spravljanju nekog .$esečevog koktela.# *išnjine stvari, !avršile su u -umanitarnoj organi!a%iji koju je 'inansirala neka američka 'onda%ija !a sveopštu ljubav# :jom je rukovodila jedna simpatična levičarka, koja je mnogo volela Srbe još i! svoji- mladalački- -ipi dana, neka Gilis, i! Kali'omije, i koja i- je prosledila tamo gde su stvarno bile neop-odne# *išnjina kolek%ija ploča stigla je nekako na internet, tamo je planula, ali joj se gubi svaki trag# Dve oronule berere, kupio je, i!gleda, neki doktor koji je pod stare dane morao ponovo da se ku&i, jer ga je, navodno !bog ko%ke, i! stana isterala ena# Dva srebrna es%ajga bila su glavna atrak%ija na jednom gala dečijem rođendanu na kome su " to dete, njegovu samo-ranu majku, udovi%u, i sve !vani%e, čuvali naoruani telo-ranitelji# *išnjin nakit ostao je u stanu " !adrala ga je mornarova ena, smatraju&i da na to ima puno pravo# :ekoliko mese%i kasnije, 8alaban je bio spreman !a novi ivot# :jegov stan je bio čist, uredan i sređen# (i&e je smanjio na najmanju mogu&u meru, i !ato je i uspeo da napiše prvo poglavlje svog romana, u kome je glavni lik jedan pedesetogodišnjak koji odlučuje da promeni svoj ivot# Sredio je pro'esorov rukopis, sve kako je pro'esor eleo, i on je, pod naslovom K:0 0 :+?:) 

7o reče, i ujede se !a je!ik# +er, u publi%i je !apa!io mnogo neobični- muški- likova koji su ga gledali, i čudno mu se smejali#

14C

Mirjana Bobic Mojsilovic - Tvoj sam.pdf

Recommend Documents