METODE PRIKUPLJANJA PODATAKA
PROCES ISTRAŢIVANJA
PROJEKTOVANJE
Konceptualizacija
Paradigmatsko i teorijsko zasnivanje istraţivanja
ORGANIZOVANJE
REALIZACIJA
Planiranje istraţivanja
Prikupljanje podataka
Praktiĉne mere organizovanja
Metode prikupljanja podataka
Izbor teme istraţivanja
Izbor uĉesnika u istraţivanju
Ispitivanje
Istraţivaĉki zadatak
Obuka saradnika
Posmatranje
Idejna skica
Eksperiment
Izrada nacrta nauĉne zamisli
Studija sluĉaja
Formulacija problema
Analiza dokumenata
Predmet istraţivanja
Test
Ciljevi istraţivanja
Biografska metoda
Hipoteze
Merenje
Naĉin istraţivanja
SreĊivanje i obrada podataka
Nauĉna i društvena opravdanost
Ocena i analiza podataka
Provera hipoteze
Nauĉno zakljuĉivanje
IZRADA IZVEŠTAJA O REZULTATIMA
Metode prikupljanja podataka: - Ispitivanje - Posmatranje - Eksperiment
Operativne metode prikupljanja podataka - Studija sluĉaja - Analiza dokumenata - Test - Biografska metoda
Bitni činioci definicije “podatak”
a) Manifestovanost b) Značenje koje se može utvrditi c) Mesto u procesu/sistemu mišljenja
ISPITIVANJE • Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstveno usmenih, ali i pisanih, koje daju ispitanici. • Predmet ispitivanja: prošlost, sadašnjost i budućnost, realni dogaĊaji, ponašanja, zamisli, osećanja – SVE • Podaci se prikupljaju posredno i do njih se dolazi verbalnom provokacijom, koja izaziva verbalne reakcije. • UPITNI ISKAZ – upitni smisao • PITANJE – i sadržaj i upitni oblik, kao i upitni smisao
VRSTE ISPITIVANJA • BLAGO • NEUTRALNO • OŠTRO • Individualno • Grupno • Kolektivno • Usmeno • Pismeno • Kombinovano
Tehnike ispitivanja - INTERVJU • Intervju je TEHNIKA prikupljanja podataka ispitivanjem putem neposrednog usmenog i liĉnog opštenja ispitivaĉa sa ispitanikom. • Superiornost ispitivaĉa ne sme biti opažena • Ispitanik takoĊe ima neke oblike nadmoćnosti: daje pristanak, utiĉe na mesto i vreme, bira sadržaj, formu i intonaciju odgovora, kao i celokupnu atmosferu.
Neusmereni intervju – “slobodni intervju” - osnova za razgovor – OPŠTA PITANJA, orjentaciona, opredeljuju o ĉemu će se razgovarati – PODSETNIK za razgovor. - elastiĉna formulacija - nužno sadrži mesta predviĊena za unošenje odgovora.
Usmereni intervju - Veoma precizno i svesno razraĊen instrument i postupak. - Sloboda izbora sadržaja i oblika pitanja, ponašanja ispitivaĉa je znatno ograniĉenija. * USMERENI ORJENTACIONI INTERVJU * DIRIGOVANI * RIGOROZNI
• INDIVIDUALNI a) više ispitivaĉa u jednom vremenskom nizu b) istovremeno više ispitivaĉa ispituje jednog ispitanika • GRUPNI • KOLEKTIVNI a) preko “spikera” b) tim ispitivaĉa, najmanje 2 ĉlana
Tehnike ispitivanja - ANKETA • Svako ispitivanje na osnovu uzorka. • USMENA ANKETA – telefonska, radio, TV • PISMENA ANKETA – poštanska, novinarska, statistiĉka • KOMBINOVANA ANKETA – prelazni oblik izmeĊu ankete i intervjua
• Ankete sa FORMALIZOVANIM pismenim upitnikom – precizno konstruisan upitnik i precizno definisana pitanja i modaliteti odgovora.
• NEFORMALIZOVANE ankete – relativno malo pitanja, gde je data samo OSNOVA, a POTKA je izostavljena ili okvirno data.
STRATEGIJE ISPITIVANJA • PSIHOLOŠKA STRATEGIJA – ponašanje ispitivaĉa usmereno na rušenje psihiĉke barijere, otpora i nelagodnosti. - naĉin pribavljanja pristanka ispitanika - poĉetna pitanja i redosled pitanja radi rasta otvorenosti i iskrenosti - ritam i trajanje ispitivanja - naĉini provere istinitosti iskaza - prisustvo i uĉešće drugih - oblik i ton pitanja
• LOGIĈKA STRATEGIJA – organizacija sadržaja ispitivanja, sadržaj pitanja. * TIP LEVKA – od širih, opštih ka užim i konkretnijim pitanjima * TIP BATERIJE – definisanje jednog osnovnog, centralnog pitanja i oko njega rasporeĊivanje užih pitanja koja ga objašnjavaju * POLIDETERMINISTIĈKI TIP – kombinacija levka i baterije, usmeren na otkrivanje determinanti sadržaja iskaza ispitanika
PITANJA Sastav pitanja: OSNOVA – iskaz kojim se ispitivaĉ obraća ispitaniku, pitanje u upitnom obliku POTKA – modaliteti mogućih odgovora ispitanika GRAFIĈKI OBLIKOVAN PROSTOR mesto za evidentiranje odgovora
VRSTE PITANJA • SUGESTIVNA PITANJA Navode ispitanika u odreĊenom smeru i utiĉu na trajno formiranje stavova kod ispitanika. • PROJEKTIVNA PITANJA Iskaz o mogućem ponašanju drugih koji su im poznati. • HIPOTETIĈKA PITANJA Varijanta projektivnih, traži se od ispitanika da zamisli jednu situaciju i da saopšti kako bi se u njoj ponašao
Primena ispitivanja u politikološkim istraţivanjima • Metode i tehnike treba usaglašavati sa prirodom pojave • Direktno ispitivanje – samo na odreĊenom prostoru i u odreĊeno vreme, meĊu odreĊenom populacijom i u odreĊenoj situaciji. • Blago ispitivanje • Orjentacioni intervju • Polideterministiĉki tip • Kontrolna pitanja • Konativna komponenta
POSMATRANJE • Metod nauĉnog prikupljanja podataka neposrednim ĉulnim opažanjima manifestacije pojave. • Nije moguće u potpunosti izostaviti subjektivnu komponentu, jer posmatraĉ opaženom daje odreĊeno znaĉenje i smisao. • PREDMET POSMATRANJA: a) spoljni predmeti i pojave b) sam posmatraĉ – introspekcija SVE POJAVE ĈIJE SE SPOLJAŠNJE MANIFESTACIJE MOGU ĈULNO OPAZITI – SAMO AKTUELNE POJAVE ZA VREME NJIHOVOG TRAJANJA.
• Osnovna prednost: neposredno dolazimo do originalni, autentiĉnih podataka bez protoka vremena i prenosilaca podataka koji bi mogli da ih deformišu. • NE MOGU se posmatrati prošle pojave, a javljaju se teškoće kod posmatranja unutrašnjih psihiĉkih pojava, vrednosti, stavova, kao i kod istraživanjadugotrajnih, široko rasprostranjenih, masovnih i veoma složenih pojava.
Teškoće i ograniĉenosti posmatranja 1) Ograniĉenost opažajnog polja posmatraĉa 2) PodreĊenost posmatranja spontanom ritmu dogaĊaja 3) Složenost pojava i istovremenost manifestacija pojave 4) Nepravilnost, neujednaĉenost pravilnsoti odigravanja pojave 5) Teorijski i meotdološki nedostaci
Najpovoljniji predmet istraživanja: - male društvene grupe - procesi odluĉivanja - proces rada, organizacija i podela rada
Klasifikovanje tehnika posmatranja Prema kriterijumu instrumenata koji se koriste: a) Posmatranje bez korišćenja tehniĉkih pomagala b) Posmatranje sa korišćenjem tehniĉkih pomagala c) Posmatranje sa intenzivnim korišćenjem tehniĉkih pomagala Prema kriterijumu postupaka: a) NEPOSREDNOST: 1) neposredno 2) posredno
b)
UĈEŠĆE 1) Posmatranje s uĉesvovanjem 2) Posmatranje s prisustvovanjem 3) Posmatranje bez prisustvovanja
Neposredno posmatranje • Ono u kome istraživaĉ neposredno ĉulno uspostavlja odnos sa stvarnim ĉinjenicama. a) Posmatranje bez uĉestvovanja b) Posmatranje sa uĉestvovanjem
1) POTPUN UĈESNIK 2) UĈESNIK – POSMATRAĈ 3) POSMATRAĈ – UĈESNIK 4) ĈIST POSMATRAĈ 5) NAUĈNI POSMATRAĈ
EKSPERIMENT • Naĉin prikupljanja podataka neposrednim ĉulnim opažanjem, korišćenjem pomoćnih tehniĉkih sredstava ili bez njih. Uslovi se veštaĉki izazivaju i kontrolišu. • Mogućnost upotrebe eksperimenta: - priroda pojave i predmeta istraživanja - razvijenost teorije i metodologije - etiĉki momenat • AKTUELNE i BUDUĆE mikropojave
VRSTE EKSPERIMENATA • PRAVI Laboratorijski eksperiment Eksperiment u prirodnim uslovima • KVAZIEKSPERIMENTI Prirodni eksperiment Ex post facto eksperiment Simulacija (modalni eksperiment)
• LABORATORIJSKI EKSPERIMENT - Najteže primenljiv u politiĉkim naukama - Male grupe, karakteristiĉnih obeležja (vosjka, policija, ĉlanovi organizacije i sl.) • EKSPERIMENT U PRIRODNIM USLOVIMA - eksperimentalna i kontrolna grupa - Zakljuĉak: da su razlike u ponašanju nastale pod uticajem eksperimentalnog ĉinioca.
• PRIRODNI EKSPERIMENT - Uporedno istraživanje istovrsnih obeležja pod dejstvom razliĉitih ĉinilaca. • EX POST FACTO EKSPERIMENT - Rekonstrukcija na osnovu raspoloživih podataka, statistiĉkom metodom. • SIMULACIONI (MODALNI) EKSPERIMENT - Praktiĉna provera idealnog ili realnog modela.
Ĉinioci eksperimenta • Eksperimentator • Eksperimentalni ĉinilac
• Eksperimentalni subjekt • Kontrolna grupa
• Uslovi eksperimenta
Faze eksperimenta a) Predeksperimentalna – pripremna faza b) Eksperimentalna – u toku koje se eksperiment realizuje c) Posteksperimentalna – obrada podataka, priprema izveštaja i korišdenje dobijenih rezultata
