METODE PROCENE RIZIKA Procena rizika je prevashodno empirijski proces donošenja inženjerskih odluka na osnovu znanja i iskustva u cilju povišenja bezbednosti. Predstavlja sistematski proces koji opisuje prirodu, verodostojnost i intenzitet rizika. Procena rizika je vezana za situaciju, akciju ili zagađujuću supstancu i uključuje prisustvo neodređenosti.Može da bude kvalitativna, kvantitativna, ili, najčešće u praksi, kombinovana. Procena rizika se može opisati postavljajući sledeća pitanja i pronalazeći odgovore na ista: # Šta može da krene kako ne treba? # Koje su šanse da se to dogodi? # Kako se to može dogoditi? # Šta su posledice? Upravljanje rizikom predstavlja proces identifikacije problema, zahteva za informacijama, kao i definisanje akcija vezanih za određivanje, ocenu, izbor, implementaciju, praćenje i modifikaciju aktivnosti preduzetih da redukuju rizik na prihvatljivi nivo. U svetu postoji veliki broj priznatih metoda za procenu rizika formiranih od strane različitih udruženja i asocijacija. Nijedna metoda za procenu rizika ne propisuje izbor preventivnih mera za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika. Metode za procenu rizika su podeljene u dve grupe: # metode za procenu rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i # metode za procenu rizika u oblasti zaštite od požara (metode za procenu požarnog rizika). Metode za procenu rizika na osnovu korišćenih podataka za procenu mogu biti: kvalitativne, polukvantitativne (kombinovane) i kvantitativne. KVALITATIVNE METODE ZA PROCENU RIZIKA OD POŽARA Kvalitativne metode za procenu rizika od požara predstavljaju jednostavan oblik procene. Primena metode u konceptu zaštite od požara mora biti tačno odabrana i objektivno procenjena od stručnjaka za zaštitu od požara. Prednost ovih metoda za procenu rizika od požara je u brzom sprovođenju procene i univerzalnoj primeni. POLUKVANTITATIVNE
METODE
ZA
PROCENU
RIZIKA
OD
POŽARA
Polukvantitativne metode za procenu rizika od požara su Index-metode za analizu, koje su razvijene da bi se pojednostavila procena rizika, uvođenjem jednostavnog šematskog prikaza. Pri tome e veliki deo odgovornosti pri rangiranju rizika zasnovan na znanju i iskustvu stručnjaka, koji najbolje znaju koje parametre za procenu rizika od požara treba uzeti u obzir i kako ih međusobno povezati. Prednost ovih metoda je u tome što je analiza rizika od požara jednostavna, jeftina i postoje uštede u vremenu primene. Vrlo su razumljive i mogu se primeniti i u drugim oblastima. Posebnu pažnju
treba posvetiti izboru metode u zavisnosti od namene objekta. U savremenim metodama procene rizika, sve više pažnje se posvećuje detaljnoj kvantitativnoj proceni, a posebno požarnoj bezbednosti građevinskih konstrukcija. Maks Gretener je1960. godine započeo studiju o mogućnosti donošenja odluke na osnovu proračuna rizika od požara za građevinske objekte. Ova studija je postavila temelje i inicirala dalji razvoj metoda za procenu rizika od požara. Gretener metoda je nastala 1965. godine u Švajcarskoj. Ova metoda daje vrednost na osnovu koje se može odrediti da li je rizika od požara u posmatranim objektima prihvatljiv ili je neophodno usvojiti dodatne zaštitne mere. Zatim se vrednost svake od predloženih mer ponovo unosi u proračun i to se ponavlja sve dok se ne dobije željena vrednost rizika od požara. Glavni nedostatak ove metode se ogleda u tome što svi ovi proračuni zahtevaju mnogo vremena. U praksi se koristi veliki broj metoda za procenu rizika od požara, a to su: # metoda SIA 81 (Schweizerischer Ingenieur und Architekten Verein), # metoda VKF 2007 (Vereinigung Kantonaler Feuerversicherungen), # metoda GUSTAV PURT, # metoda EUROALARM (The European Fire Alarm Manufactures Association), # metoda TRVB 100, # metoda matrice vrednosti rizika i # metoda FRIM-MAB (Fire Risk Index Method). KVANTITATIVNE METODE ZA PROCENU RIZIKA OD POŽARA Kod metoda za kvantitativnu procenu požarnogrizika mora se logički postaviti vreme toka događaja, na primer da nastanka preko razvijanjapa do kontrole požara. Svakom nastanku požara dodeljuje se jedna verovatnoća koja se dobija na osnovu iskustva stručnjaka ili iz statističkih podataka. Rezultati se mogu grafički prikazati preko analize stabla događaja ETA (Event Tree Analysis). Početni događaj za stablo događaja je„nastanak požara“. Zabeleženi rangov ishoda su rezultati uspeha ili neuspeha bezbednosnih podsistema (ključni osnovni događaji). proračunate verovatnoće uspeha/greške za svaki priloženi ključni osnovni događaj moraju uvek biti 1.0 i zasnovano je na formuli pouzdanosti koja glasi: Puspeh+ Pgreška= 1.0
METODA SIA 81 I VKF 2007 Metoda SIA 81 za procenu požarnog rizika, bazirana je na Greteneovoj studiji, a urađena je i objavljena na osnovu zajedničkog rada stručnjaka tri institucije SIA, švajcarskog Udruženja inženjera i arhitekata (Schweizeischer Ingenieur und Architekten Verein), BDV službe zaštite od požara u industriji i trgovini (Brand-Verhütungsdienst für Industrie und Gewerbe) i VKF kantonalno udruženje požarnog osiguranja (Vereinigung kantonaler Feuerversicherungen). Zajedničkim radom stručnjaka grupe BDV, na osnovu prikupljenih podataka iz prakse, ustanovili su da pri proceni požarnog rizika povećava se uloga faktora za imobilno (nepokretno) i mobilno (pokretno) požarno opterećenje. Na osnovu snimanja i istraživanja i požarnog opterećenja u periodu 2003 – 2007. godine u 95 preduzeća u Švajcarskoj došlo se do pojednostavljenja preobimne metode SIA 81. Postavljena je nova metoda postupak procene požarnog rizika VKF 2007“. Obe metode su primenljive u oblasti industrije, zanatstva i trgovine za proračun požarne bezbednosti prizemnih i višespratnih objekata. Faktori potencijalne opasnosti, koji obuhvataju opasnosti koje se odnose na unutrašnji sadržaj objekta i opasnosti koje mogu nastati usled samog načina i vrste izgradnje objekta. Mere zaštite se odnose na otkrivanje, dojavu i alarmiranje nastalog požara, kao i na opremu i način gašenja požara. Metoda VKF 2007 podrazumeva da se u fazi projektovanja građevinskog objekta moraju sprovesti pasivne građevinske mere zaštite pa se zbog toga ti faktori ne razmatraju u postupku procene požarnog rizika. Kod obe metode tačno je definisano da je posmatrani objekat ili požarni sektor zadovoljavajuće požarne bezbednosti ako je ispunjen uslov da je proračunata vrednost požarne bezbednosti (γ ) jednaka ili veća od 1. Metodom SIA 81 preciznije određuje požarna bezbednost kod starijih, ranije izgrađenih objekata. Metoda VKF 2007 je pogodnija za procenu požarne bezbednosti za novije objekte, koji su građeni prema savremenim predloženim standardima i normama zaštite od požara. METODE GUSTAV PURT I EUROALARM Procena požarnog rizika prema metodama GUSTAV PURT i EUROALARM predstavlja osnovu za donošenje odluke o ugradnji automatskog stabilnog sistema za gašenje požara. Opravdanost postavljanja sprinkler instalacije određuje se na osnovu veličine požarnog rizika za konstrukciju objekta (noseći elementi, međuspratne konstrukcije, krovne konstrukcije i sl.), kao i na osnovu požarnog rizika za sadržaj objekta (ljudi, oprema, nameštaj, uskladištena roba i sl.). Proračun požarnog rizika objekta, prema metodama GUSTAV PURT i EUROALARM, koji zavisi od mogućeg intenziteta i vremena trajanja požara, kao i konstruktivnih karakteristika nosivih elemenata objekta (otpornost konstrukcije prema delovanju visokih temperatura) Proračun požarnog rizika sadržaja objekta, se odnosi na opasnost za ljude, opremu, nameštaj, uskladištenu robu i sl.) METODA MATRICA VREDNOSTI RIZIKA
Ova metoda je zasnovana na polukvantitativnoj osnovi. Prema ovoj metodi definiše se verovatnoća da će se požarni događaj desiti kao požarni rizik, a posledica koja će biti rezultat ovog događaja kao požarna opasnost. Ukupan rizik se naziva vrednost rizika i definisan je preko jednostavne formule kao: Vrednost rizika= vrednost požarne opasnosti x vrednost požarnog rizika Svakom rangu požarne opasnosti i požarnog rizika pridodata je brojčana vrednost. Vrednosti u svakom kvadratu matrice se dobijaju kao proizvodi kvantitativnih nivoa rangiranja požarne opasnosti i požarnog rizika. Za identifikaciju opasnosti od požara i analizu procene rizika od požara neophodno je: # sistematizovati prepoznavanje potencijalnih opasnosti od požara # razviti i u praksi proveriti metodu matrice faktora rizika od požara. Na osnovu izvršene procene rizika i sprovedenih mera zaštite od požara povećava se bezbednost.
