FAKULTET AKULTET POLITE POLITEHNIČ HNIČKIH KIH NAUKA PROIZVODNO MAŠINSTVO
NAVOJNI NAVOJNI SPOJEVI Seminarski rad
PREDMET Ma!inski e"emen#i I MENTOR Pr$%&dr Asi' A"i($d)id
STUDENT Ammar I'ri* PT+
,-./0 I Travnik,Decem Travnik,Decembar bar 2014.
/&UVOD Ovim seminarskim radom pokusat cu da što bolje objasnim ove dvije oblasti iz Mašinski elemenata 1 navedem prora!une,stepen si"urnosti elemenata navojni parova i sve"a ostalo".
1
Na1$2ni s3$2e1i #avojni spojevi se ostvaruju posredstvom navoja. #avoj mo$e biti izradjen neposredno na dijelovima koji se spajaju % neposredni navojni spojevi ili na posebnim dijelovima kao što su navojna vretena, zavrtnji, navrtke koji se koriste za realizaciju posredni navojni spojeva. Dijelovi u spoju mo"u izvršavati &unkciju ta!no de'nisano" medjusobno" kretanja ili &unkciju obezbedjenjem !vrste veze % spoja. (okretni navojni spojevi osim za trans&ormaciju kretanja mo"u se koristiti i za trans&ormaciju meani!ke ener"ije i predstavljati navojne prenosnike. Vi24ane 1e5e 65a1r#n2e1i7 #epokretni navojni spojevi koji se ostvaruju pomodu zavrtnja i navrtke poznati su kao zavrtanjske veze. )avrtanjske veze mo"u prenositi opteredenje u pravcu ose zavrtnja * uzdu$no opteredene zavrtanjske veze ili opteredenje koje dijeluje poprijeko u odnosu na osu zavrtnja * popre!no opteredene zavrtanjske veze. +unkcija uzdu$no opteredeni zavrtanjski veza se zasniva na relativno velikom pritezanju zavrtnja. ila pritezanja je potrebna ili za obezbedjenje zaptivanja na dodiru spojeni dijelova. (osredstvom pritiska na ovom dodiru % pritisne zavrtanjske veze, ili samo radi poboljšanja raspodijele radne sile % obi!ne zavrtanjske veze. #eke uzdu$no opteredene zavrtanjske veze ne smeju se pritezati jer bi sila pritezanja dovela do nepotrebno" opteredivanja dijelova u spoju % neprite"nute uzdu$no opteredene zavrtanjske veze. (opre!no opteredene zavrtanjske veze dijele se u dvije "rupe. (rvu !ine one kod koji se opteredenje prenosi posredstvom otpora trenja izmedju spojeni dijelova i zovu se &rikcione odnosno nepodešene zavrtanjske veze. - dru"oj "rupi su one popre!no opteredene zavrtanjske veze kod koji se opteredenje prenosi smicanjem stabla zavrtnja tj. smicajne ili podešene. #ajširu primenu imaju nepodešene &rikcione/ popre!no opteredene zavrtanjske veze, a zatim pritisne uzdu$no opteredene zavrtanjske veze.
2
3
Parame#ri na1$2a i na1$2ni( 3ar$1a&
#avoj je "eometrijsko telo koje nastaje zavojnim kretanjem "eometrijske slike u obliku trou"la. )avojno kretanje je slo$eno od rotacije i translacije. vaka ta!ka na trou"lu pri tom opisuje prostornu krivu liniju % zavojnicu, a svaka stranica na trou"lu opisuje zavojnu površinu te je navoj o"rani!en zavojnim površinama. Trou"ao, koji opisuje navoj zavojnim kretanjem, predstavlja teorijski pro'l navoja. tvarni pro'l se razlikuje od teorijsko" usled zaobljavanja i zasecanja u zoni temena trou"la. )aobljavanje se vrši radi smanjivanja koncentracije napona, a zasecanje radi spre!avanja da oštre ivice zadiru u zaobljenja. #avojak je deo navoja koji nastaje pri jednom punom obrtu pro'la. )avojak je deo zavojnice koji ta!ka opiše pri jednom obrtu. od zavojnice navoja/ (/ je aksijalno rastojanje izmedju krajnji ta!aka zavojka. orak navoja (/ je aksijalno rastojanje susedni navojaka. #avoj mo$e biti jednovojni ako nastaje zavojnim kretanjem jedno" trou"la. od jednovojno" odnosno jednostruko" navoja od navoja je jednak koraku ( (/. 3ko je navoj dvovojni dvostruki/ pri nje"ovom obrazovanju kredu se dva trou"la tako da je (2(, kod trovojno" (( odnosno kod viševojno" ( z(, "de je z broj odova odnosno broj po!etaka navoja. -"ao pro'la navoja al&a/ je u"ao izmedju bo!ni stranica pro'la. -"ao navoja "ama/ je u"ao izmedju tan"ente na zavojnicu i njene projekcije na ravan upravnu na osu navoja. ada se jedan zavojak ispravi odvije/ dobija se trou"ao !ija je ipotenuza ispravljeni zavojak. #avoj je po pravilu desni, a izuzetno mo$e biti i levi. (ri zavojnom kretanju, pri udaljavanju od posmatra!a, kod desno" navoja ta!ka rotira u desnom smeru u smeru kazaljke na satu/, a kod levo" navoja ova rotacija je u levom smeru.
4
#avoj mo$e biti spoljašnji i unutrašnji. od spoljašnje" navoja "eometrijske slike u vidu trou"la vrše zavojno kretanje sa spoljne strane cilindra, a kod unutrašnje" navoja sa unutrašnje strane cilindra.
5
5zrada navoja mo$e biti izvedena narezivanjem primenom ru!ni alata % nareznica i ureznica prikazane na slici 4a. Osim to"a navoj mo$e biti izradjen rezanjem na stru"u sl.4b/, "lodanjem. #avoj povedane preciznosti se još i brusi. #ajproduktivniji je postupak ladno" valjanja navoja % sl.4c koji se u"lavnom koristi za izradu standardni navojbi delova. Ovaj postupak, osim produktivnosti doprinosi zna!ajnom povedanju !vrstode i izdr$ljivosti navojni delova jer se pri utiskivanju navoja ostvaruje ladno de&ormisanje.
6
7
8
9
1 0
1 1
Vi24ane 1e5e65a1r#an2ske7 )avrtanjska veza je navojni spoj ostvaren posredstvom zavrtnja i navrtke. 5zuzetno, navrtka mo$e da izostane ako se unutrašnji navoj izradi u jednom od dijelova koji se spajaju. )avrtanjsku vezu, !ine spojeni delovi, zavrtanj, navrtka i dielovi za osi"uranje ili zaptivanje. P$3re4n$ $3#ere4en2e 1e5e sa 1i2k$m i"i 5a1r#n2$m& 6adno opteredenje sila +s/ deluje popre!no na osu zavrtnja. (omeranje klizanje/ spre!ava sila trenja + mi/ koja se dobija pritezanjem zavrtnja i ostvarivanjem sile +b na dodiru spojeni delova. ila trenja mora biti veda od popre!ne sile +s za stepen si"urnosti protiv klizanja mi/1,2..1,7. (opre!no optere!ene veze zavrtnjevima izvode se pomo!u nepodešeni 5 podešeni zavrtnjeva.
(odešene zavrtanjske veze sl.22b/ se ostvaruju korišdenjem zavrtnja za ta!no nale"anje tablica 7/. )avrtanj i otvor se precizno obradjuju i &ormira neizvesno nale"anje, što i !ini skupljim od nepodešeni. Opteredenje se prenosi smicanjem stabla zavrtnja i pritiskom na dodirne površine stabla.
12
1
1 4
Li#era#8ra M385#5 9:9M9#T5 5 65(T3 #9D9:;O <-O;9<5=, )9#5=3 200>.
1?
Sadr)a2 -vod ............................................................................................ ..................... 1 #avojni spojevi ......................................................................................... ........ 2
