U V O DN DN E N A PO M E N E (liierati ratiira ira hispanoam hispanoamericana) cana) joS uvek nema konačno Pojam hispanoamerićkc književnosti (li delmi delmisano sano značenj značenje; e; u zavi zavisn snos ostiti od stavova stavova savr savrem emeni enih h ame amerrikanista, kanista, i značcnjc značcnjc i hronoloSki hronoloSki okvir okvir ovog ovog pojma pojma sužava sužavajju se, se, proSiruj proSiruju u i razl razliićito ćito tuma tumaće. će. A utor utor ove knj knjige pošao pošao jc od postavke, postavke, jedne edne od mogući mogućih, h, da pojam pojam hispa hispanoam noameri eričk čkcc knji knjižcvnosti obuhv obuhvata ata dcla dcla na na španskom španskom jeziku eziku koj koja a su nanapisali ili stvorili u okviru usmene tradicije, pripadnici svih rasnih i etničkih zajednica i scx;ijalnih grupacija, autohtoni ili doscljeni, i kako dela iz oblasti fikcije, tako i ona čija sadržina je milološka, istori storijjska i inf informa ormatitivnovno-dokumcnta dokumcntarna, rna, počcv počcv od otkrića otkri ća Novog sveta sveta pa do savr savre emenog doba doba. Osobenosti antropogeografsk antropogeografskog og kontck kontcksta sta u kome komeje nasta nastalla i razvij razvijala se ova knji književnost ževnost usl uslovil vili su neodl neodlučnost učnost stručnjaka stručnjaka u fiksiranj ksiranju njcnog njcnog nazi naziva va.. J edan edan od prvi prvih h je bio ge geograf ografsko-li sko-lingvi ngvist stiičkt tertermin literatura latinoamericana (latinskoamerička književnost) koji je obuhvatao književnost američkog ričkog kontincnta kontincnta na španskom španskom jeziku. eziku. Nasta astao o je na osnovu osnovu sinta sintagm gmcc America Latina (Latinska A merika) ri ka) koju je 187 1875. god godine prvi upotrebi upotrebio kolum kolumbij bijsski istori storiča čarr knj književno ževnossti l lose M arij rija Tores ores K ajsedo sedo (J ose Ma Maria ria T orres Caicedo) Caicedo) kao suprotn suprotnost ost pojm pojmu America anglosajona (Anglosa (A nglosaksons ksonska ka A merika). ri ka). Početkom ovog veka veka ne neki amerikan rikaniisti su pojam pojam proši proširil rili uklju uključivši u nj njega i knj književn ževnos ostt Brazila na portugalskom jeziku. Književni kritičar i istoričar Pedro Enrikes Urenja (Pedro Ilenri'quez quez Urena) U rena) iz iz Dominikan Domini kanske ske Re Republ publike me medu prvi prvima koristi kori sti ovaj ovaj termi termin n u preda predava vanj njiima održani održanim m na univerz univerziitetu u I larvard arvardu u škol školske ske 19 1940— 1941. godine, godine, kasn kasniije pretvor pretvoreni enim m u znača značajjnu knji knj igu1* i nedvosmisl nedvosmislcno cno kaže kaže da pod nji njim podrazumeva podrazumeva sve ameri američk čke e zeml zemlje u koji kojima se govori govori špa španski nski,, kao kao i Brazi Brazill u kome se govori govori portugalski portugalski.. Sredi Sredinom nom ovog veka poj poja avlj vljuje uje se, se, i često često koristi koristi, u ovom isto istom m znače značenju, nju, reč reč I beroameri beroamerika ka (Iberoamerica). Indihenisti kao npr. peruanski esejista i političa oli tičarr I I ose ose Ka K arlos rlos M arij rijategi tegi (J osć Carl Carlos os M ariđt riđtcgu cguii) predl predlažu naziv naziv Ind I ndoa oam merika ri ka (Indoamerica) želeći da u taj koliko geografski, toliko i kulturološki i lingvistički pojam unesu i segment domorodačke civilizacijske tradicije, njihovih jezika i folklora. Sa lingivstičke tačke gledišta ovo je najSiri pojam poSto obuhvata teritorije španskog, portugalskog i mnogobrojnih indijanskih jczika, ali do sada nije ušao u širu upotrebu.
*
*
*
S obzirom na obimnost i složenost grade, a u želji da ona bude što preglednije i funkcionalnije izložena, knjiga je podeljena na sledeće delove: Prehispanske književnosti, Naeionalne književnosti, Ter Termini, ini, Pisc isci, I lron lronolog logija najva jvažnijih dogadaja iz politič litičkke, socijaln ijalne e i kult kultu urne ist istorije zemalja Hispanske spanske A merike ri ke i Opšt Opšta a bi bibliog bliogra raffija. —
- - - - - - - -- - - - - - - -- - - - - - -- - - - - - -- - - - - - - - - -- - - - - - - -- - - - - - - -- - - - - - -- - - - - - -- - - - - - - - - -- - - - - - - -- - - - - - - -- - - - - - -- - - - - - - -- - - - - - - -- - - - - - -
з
P r ehis hi spansk pansk e knj iževno iževnossti (literatu teraturraspre prehisp hispđn đniicas) i hispanoamerička književnost Ter Termini ini prehisp ispanske knjiže jiževnosti (li neosporno neosporno se isklj isključuju učuju pri prim primeni usvoj usvoje enog krite kriteri rijjuma uma po kome je špa španski nski jezik zik jedna jedna od naj najvažni važnijjih odl odlika ovog ovog drugog drugog termi termina na.. Stoga preh prehiispanska spanska kultum kultumoo-knj knjiiževna baStina baStina ni nije bi bila zastupzastupIjena u pregledima hispanoameričke književnosti sve do pojave Istorije hispanoameriike knjiievnosti - ital talijanskog nskog am amerikani erikaniste ste Đ. Đ . Belinija nij a2>. On, medutim, svoju Istoriju počinje poglavljem pod nasloteratur turasprecol precolombinas binas (Prekolumbovske književnosti) uz kratko objašnjenje da hispavom L as liter noamerički identitet mnogo duguje ne samo hispanskoj već i domorodačkoj tradiciji. A utor ove knj knjige takode takode smat smatra ra da je mi minimu nimum m inform nforma acij cija o knjiže književnim vnim rel relikvij kvijama vel velikih kih indi ndijanski nskih h ci civil vilizacij zacija a koje koje su na na američkom ričkom kontine kontinentu ntu postoj postoja ale pre pre Kol K olum umbovog bovog dolas dolaska, ka, neoneophodan za bolje razumevanje tema, motiva, mitološko-legendarnih likova, simbola, astronomskih i astrološki strol oških h pojm pojmova, kao i veom veoma a osobeni osobenih h ideja ideja o svetu svetu i životu, životu, vremenu vremenu i prostor prostoru u u del delima nenemalog broja broja knjiže književnika vnika ovog ovog podne podnebl bljja. Da Da pomenem pomenemo o ne nekoli kolicinu cinu naj najpoznati poznatijjih: Hose Emilio
-
P r ehis hi spansk pansk e knj iževno iževnossti (literatu teraturraspre prehisp hispđn đniicas) i hispanoamerička književnost Ter Termini ini prehisp ispanske knjiže jiževnosti (li neosporno neosporno se isklj isključuju učuju pri prim primeni usvoj usvoje enog krite kriteri rijjuma uma po kome je špa španski nski jezik zik jedna jedna od naj najvažni važnijjih odl odlika ovog ovog drugog drugog termi termina na.. Stoga preh prehiispanska spanska kultum kultumoo-knj knjiiževna baStina baStina ni nije bi bila zastupzastupIjena u pregledima hispanoameričke književnosti sve do pojave Istorije hispanoameriike knjiievnosti - ital talijanskog nskog am amerikani erikaniste ste Đ. Đ . Belinija nij a2>. On, medutim, svoju Istoriju počinje poglavljem pod nasloteratur turasprecol precolombinas binas (Prekolumbovske književnosti) uz kratko objašnjenje da hispavom L as liter noamerički identitet mnogo duguje ne samo hispanskoj već i domorodačkoj tradiciji. A utor ove knj knjige takode takode smat smatra ra da je mi minimu nimum m inform nforma acij cija o knjiže književnim vnim rel relikvij kvijama vel velikih kih indi ndijanski nskih h ci civil vilizacij zacija a koje koje su na na američkom ričkom kontine kontinentu ntu postoj postoja ale pre pre Kol K olum umbovog bovog dolas dolaska, ka, neoneophodan za bolje razumevanje tema, motiva, mitološko-legendarnih likova, simbola, astronomskih i astrološki strol oških h pojm pojmova, kao i veom veoma a osobeni osobenih h ideja ideja o svetu svetu i životu, životu, vremenu vremenu i prostor prostoru u u del delima nenemalog broja broja knjiže književnika vnika ovog ovog podne podnebl bljja. Da Da pomenem pomenemo o ne nekoli kolicinu cinu naj najpoznati poznatijjih: Hose Emilio Paćeko, ćeko, (J osć osć Emi Emilio Pache Pacheco), co), Mi Migel An A nhel hel A sturi turijjas, (Mi (M igue guel An A ngel gel Ast A sturi uria as), Ka K arlos rlos Pel Peljiser ser (Ca (Carlos rlos Pelli Pellicer), cer), Pa Pablo Ne Neruda (Pabl (Pablo Ne Neruda), ruda), E rnesto rnesto K arade radena nall (Ernes (E rnesto to Cardena rdenall) i Okta Oktavi vio o Paz (Octavio Paz). Tre T reb ba naglas lasiti iti da je veoma teško uspostaviti iti hronološ loški okvir traja rajan nja prehisp ispanskih knjiže jiževnosti. Počeci se gube u istorijsko-legendarno-mitskom vremenu stvaranja indijanskih etničkih zajednica sačuva sačuvani ni u kole kolektivnom ktivnom pam pamćenj ćenju. Kra K rajj je j e nemoguće nemoguće utvrdi utvrdititi.. Možda M ožda bi bi se moglo oglo kazati kazati da je to oktobar ok tobar 1492. godi godine ne kadaje K olum olumbo bo sa sa špa španskim nskim konkista konki stadori dorim ma i mi misiona sionari rim ma stupio stupio na tlo tlo NoNovog sveta donoseć donosećii, uz špa španski nski je jezik zi k i hrišća hrišćanst nstvo, vo, i veoma veoma jak utjca utjcajj španske španske,, ilili šire, šire, zapadnoevr zapadnoevropopske civi civillizacij zacije e. Med M eduti utim, m, im imajući u vidu vidu da su sva del dela iz prekolum prekolumbovsko bovskog g doba zapisa zapisana na na na amerindijanskim jezicima a španskim pismom u postkolumbovsko vreme, da ih je mali broj za koje se može tvrditi da su sačuvana u izvornom obliku, tj. da su izbegla kontaminaciju sa evropskom književnošu, neka nam bude dopušteno dopušteno da kažemo kažemo da prehri prehrišća šćanske nske knj književnosti ževnosti nasta nastavl vljjaju da traj traju u tokom X V I veka veka.. U poredo poredo sa sa zapi zapisiva sivanj nje em i prevode prevodenj nje em na evropske jezike ezike neka neka del dela i dal dalje žive žive u usmenoj tradiciji domorodačkog stanovništva (dramsko delo RabinalAchl, npr., i danas se prenosi usmenim usmenim putem s kole kol ena na koleno kol eno medu Indi Indijjanci ancim ma K iće u Gvat Gvatem emali ali)). teraturas aturasprehisp prehispdnicas dnicas i N eophodno je skr skre enuti pažnj pažnju u da ne ne treba poi poistove stoveći ćiva vati ti pojm pojmove liter literaturas indigenas ili ili amerindias (domorodačke ili amerindijanske književnosti). Naime, književnost Indijanaca postoji i danas u onim zemljama u kojima žive veće indijanske zajednice. Ona uglavnom pripada usmenom toku: pripovetke, pesme, izreke i poslovice sastavni su deo domorodačkog folkl olklora ora.. U neki nekim m zeml zemljama ama vla vlade podstiču podstiču pisanje književnih dela na amerindijanskim jezicima. U Peruu, npr., na osnovu osnovu Usta U stava va iz 1979. godi godine kećua kećua i aj ajmara mara jezici zici,, kao i drugi drugi amerindi ri ndijjanski je jezici zici posta postalli su zvanični zvanični je jezici zici ravnopravni ravnopravni sa špa španski nskim m. U drevnom gradu gradu Kusku, K usku, sve svetitillištu štu I nka, dana danass postoji škola pisaca (la escuela cuzquena) koji nastoje dapišu na kećua jeziku. Postavl ostavljjase pitanj pitanje, meduti edutim m, koli kolikoje bi bilo moguće mogućeda tokom tokomviše viševe vekovnog kovnogprocesa procesa traaskul traaskultur turaacij cijedomorodačke domorodačke knjiže knji ževno vnosti sti ostanu ostanu potpuno potpuno sa samosvojne osvojne.. Iako I ako nji njihovoprisus prisustvo tvo usavr savrem eme enim nim kulturkulturnim nim tokovim tokovi ma na prostorim prostori ma Hispanske spanske A merike erike ni nije ko konačno načno utvr utvrde deno, no, domorodačke knji knjiže ževnos vnostiti — nedovol nedovoljjno poznate poznate i nedovo nedovolljno proučene proučene— ipak pak su nji njihov hov neod neodvoj vojiiv deo. deo.
Nacionalne književnosti Pregled devetnaest nacionalnih književnosti u ovoj knjizi u kojoj je hispanoamerička književnost tretirana kao jedinstvena, ne predstavlja ustupak pobornicima nacionalnih različitosti, već pragmatičan postupak Čiji je cilj da olakša sagledavanje upravo celovite hispanoameričke književnosti u njenim nacionalnim meandrima i da pokaže uži okvir u kome su formirani pojedini pisci značajni neki samo za lokalnu sredinu, neki za odredenu reglju, a neki za sveukupnu književnost hispanoame-
4
ričkog ričkog kulturno kul turnog g prostor prostora. a. On treb treba a da da čitaoc čitaocu u pruži informa nformacij cijeo nasta nastajjanju nju sveg svegaonogšto se podrapodrazumeva umeva pod liliteram teramom del delatnoSću u zemljama Hi Hispanske spanske A merike, rike, kao kao i da mu mu ponudi prostor prostor za lociran ociranjje pi pisaca saca,, knji književn ževniih pokreta i grupa, grupa, rodova i vrsta itd itd.. u okvire okvire pojedini pojedinih h naci naciona onallnih nih grani granica ca.. Svaka nacionalna književnost predstavljena je hronoloSki. Počinje sa veriienom Otkrića i kolonizacije, sadrži osnovne podatke o kolonijalnim književnostima (u onim zemljama u kojima je ova bila formirana) i pregled kasnijih književno-istorijskih razdoblja zaključno sa početkom devedesetih godina ovog veka. Upravo pregledi pojedinih nacionalnih književnosti pokazuju njihovu duboku uzajamnu povezanost i relativnost granica koje ih razdvajaju a za koje je meksički pesnik i esejista Oktavio Paz (Octavio ctavio Paz) Paz) kaza kazao o da su isto isto tako vešta veštačke čke kao i pol političke tičke grani granice medu medu nji njima. Treba T reba napomenuti napomenuti da u izvesnom broju slučajeva nije jednostavno utvrditi nacionalnu pripadnost pisaca sa ovih prostora. ra. Tako T ako je, na pri prim mer, H uan uan de K aste steljanos (J uan de Caste Castelllanos) nos) roden roden u Ve V encue ncueli, a žive živeo o u KoKolumbiji; Bartolome rtolome I dalgo (Ba (B artolomć Hida Hidallgo) go) koliko koliko A rgent rgentiinac nac tol toliko i Urug U rugva vajjac; Fl F lorens orensiio Sanće Sanćess (Fl (Florencio Sđnche Sđnchez) z) roden je u Urugva Urugvajju, a žive živeo o i knji književnu ževnu slavu stekao u Arge Argent ntiini. ni. M eduti edutim, m, želja želj a — nekada nekada diskretno diskretno iskazan skazana a, nekada agresi gresivna vna — za dokazi dokazivanj vanjem em postojanj postojanja a arge argentini ntinizma zma,, meksi meksikan kaniizma zma ili ili čile čil eanizma npr, npr, Ces Cestoj e ono što je je zajed zajedničk ničko o potiskipotiski vala u drugi plan. Počev od oslobađanja od političke dominacije metropole, pojavljuje se, a negde i veoma intenzi tenzivno vno razvi razvijja osečan osečanjje pri pripa padnosti dnosti ml mladim dim naci nacijjama ama u nasta nastajjanju; anju; ono ono se ponekad pretvara pretvara u izr izra aziti nacionalizam čiji cilj je največa moguča afirmacija različitosti, a odbacivanje nepobitnih srodnosti sa hispa hispans nskom kom civil civilizacij zacijom om. I upravo upravo sredi sredinom nom X I X veka u mno mnogi gim m zeml zemljama ama Hi Hispanske spanske A meri merike ke insistira se na formiranju nacionalnih književnosti i na potpunom raskidu sa kolonijalnim književnim stvaralaStvom čija jedinstvenost je budila sečanje na unitarističku vlast nekadašnjeg kolonizatora. K raj veka su obe obeležil žile mnoge žučne pol polem emiike izmedu zmedu žestoki žestokih h poborai poboraika ka naci naciona onallistički stičkih h stavov stavova ai razl razložnih ožnih i obrazova obrazovani nih h int inte elektual ktualaca, ca, kao A ndres ndres Beljo Belj o (A ndrćs Bello), npr., koji koji su ume umeli da razdrazdvoje političku od dragocene kulturno-civilizacijske baštine koju su Španci, zajedno sa delom sebe, ostavili u naslede ovim mladim narodima. V rlo rl ojak otpor otpor da seprihvati prihvati postojan ostojanjjejedins dinstve tvene ne hispanoa hispanoam meričke ričke knjiže književn vnos osti ti čestoj čestoje povezan sa eventualnim ostvarivanjem, od nekih priželjkivanog, a od nekih omraženog, hispanoameričkog političkog jedinstva koje je Simon Bolivar, nazvani Oslobodilac, jedan od najzaslužnijih vojskovođa u borbi kolonija za oslobođenje i dalekovidi državnik, smatrao najcelishodnijim rešenjem za mlade, nedovoljno organizovane, surovim gradanskim ratovima rastrzane hispanoameričke republike. Nesum sumnji njivaj e činje činjenica da između između da danaSnji naSnjih h država Hispanske spanske A merike ri ke postoje postoje mnogobr mnogobroj oj-ne razl razliike ke:: rasne rasne,, naci naciona onallne, ne, geogra geograffsko-kli sko-kl imatske tske,, ekonomske ekonomske,, kulturne, kulturne, pol poliitičke tičke.. Te T e razii raziike se odražava odražavajju i u njiho nji hovi vim m na nacion ciona alnim knj književn ževnos osti tim ma. Al A li ono što im i mje zaj zajedni dničko (šp (špa anski nski jezik, zi k, religija, bogato civilizacijsko Spansko naslede) čini da se, onda kada se prevazidu nacionalističke strasti, očiglednije sagledava nesumnjivo kulturno jedinstvo ovog ogromnog prostranstva. Ne može se ospori osporiti ti postojanje naci naciona onallnih knj književn ževnos osti ti od koji kojih ne neke odlikuju odli kuju izrazi zrazite tespeci peciffičnos čnosti, ti, ali je je isto isto tatako neosporno da postoje nadnacionalni tokovi koji predstavljaju sintezu svih nacionalnih osobenosti postavl postavljjenih nih naveomastaru i veomačvrstu zajed zajedni ničku čku osnovu, a to j e hispa hispanoam noameri eričk čka a književnos knji ževnost. t. J edna od najbit jbitn nijih komponenti te te osnove je nesumnjivo jivo Spanski jez jezik — kn knjiže jiževni jezik jezik — čije čijem m očuvanju i proučavanju inovacija osobenih za pojedine regije u znatoj meri su doprinele nacionalne A kadem kademije koje koje se osni osniva vajju poče počev od se sedam damdese desetitih h godina prošlog prošlog veka (u K olum olumbi bijji 1871, 71, u Ekvatoru toru 1874 874, u Me M eksiku ksiku 1875. itd.) itd.) a koje kojesu sve svedopi dopisneakadem kademije one naj najstari starijje među među nji njima— ma— Španske kraljevske akademije (Real Academia Espaflola). To T oko kom m posled lednje dvedecenije odnos nacion ionalnih lnih knjiže jiževnosti prem rema hisp ispanoameričk ričkoj bio je u vi viSenavr navrata ata predmet predmet ozbi ozbilljnog proučavan proučavanjja3*; pravl pravljjene enesu ist istori orijjsko-knji sko-knjiže ževne vneanal nalize, isp ispiitiva tivaiii je je kulturni kulturni plura plurallitet tet hi hispa spanoa noameričkog ričkog prostora. prostora. Čileanska nska kriti kri tiča čarka rka A na Pisa Pi saro ro (A na Pizarro) uoči uočilla
----------------------------------------------------------------------------------------- - 5 -
је glavne glavne vidove vidove ovog pi pitanj tanja a: »[...] problem probl em se sastoj sastojii u tome како se posta postavi vititi prema ide idejji jedi j edinstva nstva i uz koje kriterijume. U tome smislu su za književnost primenjivani kriterijumi istorijske organizaci je, je, krtterijum ijumi geografsk fskih omedenosti, ili ili ling lingvist ističk ički kr krite iterijum ijumi. Iz njih su, izg izgled leda, potekla dva oblika redu redukci kcioni onizma zma:: s jedne strane onaj onaj ko kojji predl predla aže pojam pojam latinskoame latinskoameričke ri čke knji književnosti ževnosti kao sume sume ili ili zbira zbira razl razliičitih čitih naci nacion ona alnih knj književn ževnos osti; ti; s druge strane strane,, obl oblik koji koristi poja pojam la latinoa tinoam merikan rikanst stva va kao neku vrstu entelehije gde se uopStavanje i idealizacija uzdržavaju od bilo koje istorijske analize koja bi dopustila uočavanje nacionalnih ili regionalnih različitosti. U ovom smislu izgleda da se problem usmerava ka konstrukciji, polazeći od konkretne istorijsko-književne analize, organizacionih model odela koji koji bi dozvo dozvollili posma posmatranje tranje dina dinam mike jedins dinstva tva u pl plurali uralitetu, tetu, i u tom sm smislu uočavan uočavanjja proces cesa strukturi strukturiranja, ranja, destrukturi destrukturiranja ranja i ponovn ponovnog og strukturiranj strukturi ranja a knj književno ževnog g diskursa u kre kretanj tanju u istotorije iz koga proističe«. Najnovija istraživanja ovog problema koja se obavljaju kako na Spanskom tako i na drugim jezički zičkim m područj područjiimaverovatno će će dopri doprine neti ti nje njegovom govom konačnom konačnom reše rešenju. nju. T er mini U ovoj ovoj knj knjizi obradeni obradeni su termini termini koji označa označava vajju pojed pojediine rodove i vrste — prozne prozne,, pesn pesniičke i dramske dramske — knji književne ževnepokret pokrete, e, škol škole e i grupe, grupe, i to: 1) term termiini tipičn tipičnii za hispa hispanoa noam meričku ri čku knji književnos ževnostt kako pisanu tako i onu iz usmene tradicije (kao npr. americanismo, criollismo, indianismo, indigenismo, modem modemiism smo, o, afroam afroameri ericani canism smo, vidali vidalitd, td, payador payador,, son); son); 2) termini preneti iz španske književnosti, ali isključivo u vidovima karakterističnim za hispanoameričku socijalnu i kulturnu sredinu (relacićn, crćnica, romance, dicima, copla, costumbrismo, regionalismo); 3) termini zajednički evropski vropskim m knjiže knji ževno vnostim stima a či čijeznače značenj nje eje prikaza prikazano no prvenst prvenstveno veno u knji književno ževno istori istorijjskom i knjiže knji ževno vno teorijskom kontekstu zemalja španskog jezika na američkom kontinentu (historia, barroco, romanticismo, realismo, naturalismo). Treb Treba naglas lasiti iti da pojed jedini ini te termini ini ponekad ima imaju različit ličitu u semantičk ičku vred rednost u knjiže jiževnostima raznih hispanoameričkih zemalja i u tekstovima pojedinih istoričara književnosti, kako na španskom španskom tako tako i na drugi drugimjezici ezicim ma, što može da dovededo ozbilj ozbil jnih nesporazuma nesporazuma.. Činje njenica da do sada sada nije nij e sa sačinjen činjen rečnik rečnik hisp hispa anoam noamerički ri čkih h termi termina na pokazuje pokazuje u kolikoj kolikoj meri postoj postojii neuskl neusklad aden enost ost u korišćenju mnogih od njih. Uspostavljanje kriterijuma za odbir termina predstavljalo je dugotrajan i mukotrpan posao. Bilo je potrebno da se u što većoj meri razdvoje termini iz hispanoameričke od onih iz španske književnosti; nemali broj termina, medutim, potekao je upravo iz španske književnosti da bi vremenom u hispanoameričkoj književnosti stekao u većoj ili manjoj meri izmenjeno značenje (romance, sainete). K njiževno ževnoiistori storijjska i knji književno ževnote teori orijjska te termi rminologij nologija u hispanoa hispanoam meričkoj ričkoj knjiže knji ževn vnos osti ti,, posebno sebno nov novijijoj oj (X I X i XX X X v.) posta ostavl vljja či čitav tav ni niz nere nereše šenih nih ili sam samo del delimično čno reše rešenih nih pitanja. pitanja. Pošt Pošto o je naj najveći veći broj ovih termi termina kod nas nas relativno relativno ma malo poznat, poznat, bilo bil oj e neophodno da se poseb posebna na pažnj pažnja a posve sveti nji njihovom što verni vernijjem prevođenj prevođenju u — u oni onim slučaj slučajevim vima kada postoje postoje ekvi ekviva vallenti — ili ili nji njihovom transkri transkribova bovanj nju, u, ka kada se činil činilo da ne postoji postoji mogućnost ogućnost prevodenj prevodenja a na naš naš jezik. zik. M nogi nogi termini koriste se prilično neobavezno; nije retka pojava na ogromnom španskom jezičkom području da razni kritičari i istoričari književnosti jednom istom terminu daju manje ili više različita ndianism anismo, indigeni ndigenism smo, liter teratura atura gauche gauchesc sca), a), pa čak i realismo i naturalismo, a naznačenja (npr. indi ročito onima vezanim za savremena prozna dela veoma popularna u većini evropskih zemalja, pa i alismo mdgico, liter teratur atura marav araviillos osa, a, novel novelafantdstica. fantdstica. kod nas, kao što su reali R ad na termini terminim ma sp specif cifični čnimza hispa hispanoa noam meričku ričku knji književno ževnost st nedvosm nedvosmiisle sleno je pokazao pokazao da je u njiho jihovom defmis fmisa anju, ju, omeđavanju i tumačenju pita itanje krite iterijum ijuma od prima rimarne rne važnosti. Ti kr kriterijumi su morali da budu zasncrvani na činjenicama relevantnim za kulturu i književnost raznih etnono-geogra geograffskih skih sredi sredina naHispans spanske keA merike, ri ke, za pri priSutn Sutnos ostt špa španske, nske, i šire šire,, evropske liliterarne tradi tradici cijje,
za autoh autohton tone e tvorevine tvorevinehisp hispa anoam noameriC riCkog sta stanovništva novništva ođ trenutk trenutka a kadaono ono počinj počinjcc da se rasno, etnički i jezički konstituiše u nove narode koji nastoje, nekada racionalno, a nekada u emotivnom grču, da pronadu sopstveni identitet. U sluč sluča ajevim vima ka kada da poj pojedini dini termini termini ni u na najnovi novijjoj li l iteraturi teraturi nisu nisu konačno def definisani, nisani, u ododgovaraj govarajućoj ućoj odred odredni nici ci navede navedeni ni su osnovni osnovni podaci podaci o razli različitost čitostiima u nji njihovomkoriSče koriSčenj nju u kod znača značajjnih savrem savreme enih nih ame amerikan rikaniista. sta. J edan edan od ozbi ozbiljnih probl proble ema preds predsta tavl vljjala je grupa termina termina o tricagauche gauchesca, sca, poes poesffa gauch gauche esca, liter teratur atura de knji književnim ževnim tvore tvorevina vi nama masa temom temom iz iz života života ga gauča— Itri gauchos gauchos,, liter teratur atura gauchesca gauchesca — koji se odnose na pesnička i prozna dela nastala u oblasti Rio de la Plate, naročito u Argentini. Ovi termini nedovoljno preciznog značenja, kod nas prevodeni sa gaučovs gaučovska ka ili gauča gaučans nska ka knji književnos ževnost, t, obuh obuhvat vatiili su sva svadel dela, kako kako ona iz fokl foklorne tradi tradici cijje, tako i ona iz pera pera pozna poznatitih h pisa pisaca ca u koji kojima j e osnovna osnovna grada svakodne svakodnevi vica ca gauča gauča i rural ruralna na sredina sredina u kojoj kojoj su žive živelli. U skla skladu sa rezulta rezultatitima ma naj najnoviji novij ih istraži istraživa vanj nja a, oni oni su svede svedeni ni na dva: dva: poesfa gaucha (poezija gauča) koja označava anonimne narodne, isključivo pesničke tvorevine i literatura gauchesca, prevedeno kao knj književnost ževnost o gauči gaučim ma, koja koja obuhvata obuhvata knj književna ževna del dela poje pojedini dinih h pi pisaca saca koji koji su u razli različiti čitim m pesn pesniičkim čkim, prozni prozni.n .n i dram dramskim skim formam ormama obra obradivali divali tema tematitiku ku iz iz života života gauča gauča u XI X I X i XX X X veku. veku. (literatu teraturrapopular ili U netaje i odrednica odrednica posve posveće ćena na na narodnoj knji književnos ževnostiti (li ili oral) kao i odrednice o pojed pojediinim nim usmenim usmenim vrstama vrstama. Treba T reba napome napomenuti nuti da narodna knji knj iževnos ževnost, t, sa izuz izuzet etkom kom hisp hispa anoam noamerički ri čkih h romans romansii, nij nije obrađe obrađena na u sa savreme vremenim nim istorij storijama ama knji književnost ževnostii Hispanske spanske A merike, erike, kao ni u postojećim rečnicima hispanskih književnosti u kojima se pojavi poneki usamljeni pojam iz ove obla oblasti. M eduti edutim, m, to odsustvo odsustvo podataka podataka o knji književnost ževnostii iz usmene usmene tradi tradicij cije ne znači znači da ona ona ne ne postoj postojii u zeml zemljama ama španskog španskogjezičkog ezičkog područja područja na na tlu ame američkog ri čkog konti kontine nenta nta,, niti daj e kao kao umetnost umetnost reči reči tatako ograničenih kvaliteta da nije vredna beleženja i proučavanja. Upravo suprotno pokazuju brojne zbirke, zbirke, prve prvenstveno nstveno lirske li rske i lilirsko-na rsko-narati rativne vne poe poezi zijje, zabel zabeleže ežene ne u neki nekim ma od tih tih zemalj zemalja, a, naro naroči čito to u M eksiku, Či Čileu, K olu olumbiji biji i Arge A rgen ntini, tini, ka kao o i znata znatan n broj ozbilj ozbil jnih naučn naučniih radova radova o mnog mnogiimvidovividovima usmen usmenog og stvara stvarallaštva aštva na ovi ovim m prostorim prostori ma. Knj K njiiževnost ževnost iz iz usmene usmene tradi tradicij cije predsta predstavl vljja značajan, značajan, mada mada ne uvek uvek dovolj dovoljno uočlj uočljiiv tok tok hispa hispanoa noam meričke ri čke knj književnos ževnostiti koji koji se ponekad ukršta, boga bogate teći ći ih sadržajno i formalno, sa tokovima umetničke književnosti. Njeni motivi, likovi, sredina i govor često su integrisani u umetničku pesmu, priču ili roman. K njiže nji ževno vnost st Ćikan Ćikana a, stanovnik stanovnika a SAD SAD hispans hispanskog kog porekl porekla a, kojoj kojoj tek od seda sedam mdese desetitih h godi godina ovog veka istori storiča čari ri knji književnos ževnostiti posve posvećuj ćuju u izve izvessnu pažnj pažnju, u, a koja koja joS uvek uvek nij nije zastupljen zastuplj ena a u ist istori ori- jam jama hisp ispanoameričk ičke knjiže jiževnosti, obrad radenaje u posebnoj od odrednici. ici. Ter Termini ini su prvo navedeni u prevodu ili ili fon fonetskoj tr transkripc ipciji, dok su u zagradi napisa isani u original ginalu i, i, event eventua uallno, praće praćeni ni etim timoloSkim oloSkim obj objaSnjenj Snjenjima. J edino edino j e kod nazi naziva va knj književnih ževnih grupa postupak bio obrnut, naime, prvo je naveden originalni naziv grupe, a u zagradi njegova transkripcija ili prevod. Pisci S obziro obzirom m na činj činje enicu nicu da hispa hispanoa noam merička ri čka knji književnost ževnost obuhvata pisce pisceiz devetnae devetnaest st zem zemalja, alj a, a po podacima iz nacionalnih i opStih istorija književnosti, radi se o približno tri hiljade autora dela nej nejednake dnake umet umetni ničke čke vrednos vrednostiti,, bilo biloje neophodno neophodno napra napravi viti ti njiho nji hovu vu se selekcij kciju. IzvrSen I zvrSena asel selekcij kcija, na osnovu koje je izdvojeno oko dve stotine pisaca, autorskog je karaktera, pa iako napravljena sa željom da bude obj objekti ektivna u na najvećoj većoj mogućoj ogućoj meri, ri, nei neizbežno zbežno im ima i subj subje ektivni ktivni pečat pečat.. U radenaj e u skla skladu sa sa sled sledeć ećiim kri kriteri terijjumi umima: estet estetiička vrednost piSčevog piSčevog del dela i knj književnoi ževnoistori storijjski značaj značaj toga dela u okviru nacionalne, i Sire, hispanoameričke književnosti bili su odlučujući; nije pravljen napor da se postigne veStačka ravnoteža u pogledu zastupljenosti broja pisaca pojedinih nacionalnih književnosti. ževnosti. U skla skladu sa tim time hisp hispa anoam noamerički ri čki pisci mog moglli bi da budu razvrstani razvrstani u čet četiiri grupe: 1) pisci čija čij adel dela im imaju traj trajnu nu umet umetni ničku čku vrednost u okvi okviru ru celokupne celokupnehispa hispanoa noam meričke ričke knj književnos ževnostiti;; 2) pisci čija dela predstavljaju vrhunske umetničke domete u nadonalnim književnostima; 3) pisci čija dela
____ ______ ____ ____ ____ ___ _ 7 - ___ ___ _ _ _ _________________________ _____________________________________ ____________ ______
PREHI SPANSK PANSK E K NJ I ŽEVNO EVNOSTI
(li (literaturas aturas pr prehispdnicas, hispdnicas, precolombiprecolombinas) — poja pojam koji podrazume podrazumeva va veoma veoma široku široku obla oblast kulturnog kulturnog nasl nasled eda a autohtonih autohtonih stanovni stanovnika ka dadanaSnj naSnje e Hi Hispanske spanske A merike; rike; obuhv obuhvata ata del dela na nastal stala pre dolas dolaska ka Špana Španaca ca na amerićki ri ćki kontinent, konti nent, a koja koj a uslovno uslovno mogu mogu da se nazovu nazovu knji književni ževnim u evropskom evropskom značenj značenju u ove reči reči. Na N ajveći broj je anoni anoni-man; an; nasta nastajjala ala su su u okviru okviru određe određeni nih h družtve družtveno-rel no-reliigij gijskih skih struk struktur tura a i im imata prvenstveno izves izvesne ne sosocij cijalne funkcije funkcij e (čuvanj (čuvanje e podata podataka ka o znam znamenitim niti m lično ličnost stiima i dogada dogadajjima jednog naroda, naroda, podučavanje podučavanje mladih, dih, sla slavlj vljenje nje bogova bogova,, tuma tumačenje kosmogonij kosmogonijskog skog siste sistem ma, objažnjava objažnj avanj nje e pojave pojave čoveka na Zemlji i njegovog mesta i uloge u svetu; neki su bili sastavni delovi religioznih, vojničkih i drugih rituala; nemali broj je astronomskog i astroloSkog karaktera). Nastala na ogromnim teritori jam jama američ ričkog ko kon ntine inenta, u narodima ima veoma različit ličitih ihciviliz iviliza acijsk ijskih nivo ivoa, a u okviru iru velikih likih ling lingivist vistiičkih grupa (sm (smat atra ra se da da je u vreme vreme dol dola aska Špana Španaca ca u dana današnj šnjoj oj Hispa spanskoj A merici ri ci bilo bil o viSe od sto domorodački domorodačkih hjezika ezika koje koje mode moderni rni lingvisti visti nazi naziva vajju am amerindi rindijjanski nskim m), ona se veoma veoma razl razliiku ju i sadržajto ržajto i for formalno lno. U toku stol stole eća koja su prethodi prethodilladolasku špa španski nskih h konkista konkistadora, dora, na te teritori ritorijji dana današnjeg šnjeg Me M eksika živeli su mnogi narodi: Olmeci (olmecas), Totonaci (totonacas), Uasteci (huastecas), Sapoteđ (zapotecas), Misteci (mixtecas), Tarasci (tarascos), Otomi (otomfes), Tolteci (toltecas), Ćićimeci (chich (chichiimecas), cas), As A steci teci (azteca (aztecas) s) i Ma M aje (ma (mayas yas). Neki od njih, njih, a naroči naročito to narodi narodi A ste steka i M aja, stvo stvori rilli su veoma razvi razvijjene civil civilizacij zacije e čiji čiji su brojni broj ni spom pomenici materi terijjalne alne kulture kul ture sa sačuvani čuvani,, a otkopavanj otkopavanje ei proučavanj proučavanje e novih traj traje e do dana danas. s. Arheo A rheolloški nal nalazi viso visoke ke umetni umetničk čke e vrednosti svedoci svedoci su os osmiSIjenog stvaralačkog napora koji je proistekao iz izgradenog pogleda na ustrojstvo sveta i na ulogu čoveka čoveka u nje njemu. K njiže nji ževno vnost st (odnos (odnosno, no, podvuci podvucim mo to joS jednom, ednom, ono što što se danas danas podrazume podrazumeva va pod titim pojmom poj mom)) sači sačinjava njavalla j e nerazd nerazdvoj vojni ni deo civil civilizacij zacije e i im i mala veom veoma a važnu ulogu ulogu u nji njihovoj hovoj svakodnevici. Najstariji nauatl (nđhuatl) narod su Tolteci čija religiozno- kulturna tradicija čini osnovu kasnije visokorazvijene civilizacije nautal sveta. Osnovali su gradove Teotiuakan (Teotihuacđn) i Tulu čiji iji hramovi hramovi su do dana danass sačuva čuvan ni. U Х Л v. me medu Toltecima se poja ojavlj vljuje uje K ecal calkoatl koatl (Quetzalcćatl — pernata zmi zmija), čovek čovek bel bele puti puti,, uman uman i dobar, dobar, asketa sketa,, propovednik propovednik humane humane i misaone saone rel religije gije, protivnik prinošenja Ijudskih žrtava idolima, prvobitno njihov vladar i prvosveštenik, a potom njihovo nji hovo vrhovno vrhovno božan božanst stvo. vo. K ecal calkoatl koatl je j e i ist istori orijjskaličnos čnostt i mitsko mitsko bi biće; će; čovek čovek i bog sa sa mnogo mnogo lilica, koji se pojavl pojavljjuje uje u razni raznim m vreme vremenima nima i na razni raznim m mestima i čij čiju je real realnu egzi egzist ste encij nciju do sada sada bi bilo nemoguće nemoguće posta postavi vititi u neke neke konk konkretne retne okvire. okvire. U mnogobrojni nogobrojnim m sačuvani sačuvanim m legendam egendama a i mi mitovim tovi ma nje njegov nestana nestanakk je je objašnjavan objašnjavan na razl razliičite čite na načine čine;; po jedni ednima j e s3m sebe sebe spa spallio i pretvori pretvorio se u zvezdu zvezdu,, po po drugim drugima j e otiša otišao o u nepoznate nepoznate kraje krajeve na na istoku, stoku, prore prorekavši kavši prethodno dol dolazak drugi drugih h belih ljudi koji će pokoriti starosedeoce i uništiti njihove idole. Prisutan je u tradiciji Maja pod imenom nom K ukulka ukulkan (Kukulkdn, što i na njihovom jeziku znači »pernata zmija«), kao Gukumac (Guku-
PREHISPANSKE KNJIŽEVNOSTI
matz) među među narodi narodima ma Kiće u dana današnj šnjoj oj Gvate vatem mali. ali. J edan edan je od na najznača značajjnij nijih lilikova prehi prehispa spans nski kih h knjiže knji ževnos vnosti ti razni raznih naroda. naroda. Ono Sto je zajedničko svim ovim narodima, jeste da nijedan nije imao fonetsko pismo; piktografski grafskim m i ide ideograf ografski skim m pism pismom om,, zarezim zarezi ma na štapovi štapovima ma i pomoču pomoču Cvorov Cvorova a na kanapi kanapima ma,, pravl pravljjeni eni su zapisi zapisi o onome što je trebal trebalo da bude sačuva sačuvano. no. Mnog M nogii moderni moderni lingvist vistii, posebno etnol tnolingvi ngvisti, sti, kao i antropolozi, smatraju da svi ovi semiotički sistemi predstavljaju neku vrstu pisma. M alobrojni alobroj ni zapi zapisi iz prehispa prehispanskog nskog vrem vremen ena a obavezno obavezno su bi bili dopunjavan dopunjavanii usmen usmeniim tumače tumače-njim njima, tako tako da je to jedinst jedinstvo vo sli slikovno kovno izra izraženih ženih pojmova pojmova i izgo i zgovore vorene ne reči reči predst predstavlj avlja alo ono što se danas danas smatra smatra prehi prehispans spanski kim m knj književnos ževnostitim ma. lako one svoj svojim naj najveći većim m del delom pripad pri padaj aju u usmen usmenoj oj umetnosti reči, pošto se pod tim proširenim pojmom podrazumevaju »iskazi, kratki ili dugački, koje član članovi ovi jednog jednog društva sagl sagla asno poziti pozitivno vno ocenj ocenjuj uju u i na čije čij em povrem povremen enom om ponavl ponavljjanju, nju, u sušti suštinski istovetnom obliku svi oni insistiraju. Takvi iskazi čine književnost toga društva«1*. Sva poznata poznata dela zapisana zapisana su tek posle posle dolaska dolaska Španaca Španaca latini tinični čnim m pismom pismom.. Stoga je veoma teško rekonstruisati njihove izvorne oblike. Izvestan broj sadrži tragove španskog uticaja što pokazu je da su u toku zapisiv isiva anja i ka kasnijih prepisiv isiva anja nesumnjivo jivo unošene izv izvesne izm izmene u prvobitn itne tekstove. Radi lakšeg klasifikovanja koriste se pojmovi iz evropske književnosti. Govori se o prehispanskoj skoj poezi oezijji (li (lirskoj rskoj i epskoj), epskoj), prozi (hroni (hroničarskoj, čarskoj, istori torijjskoj, skoj, zaba zabavno vnojj, poučnoj, poučnoj, legend genda arnoj), rnoj), dramdramskim tekstovima, mitovima. AJi analogije između evropskih i prehispanskih književnih žanrova mogu se prihvatiti samo uslovno; osobenosti organizacije društva, političkih sistema, tipova religioznosti, njthovog odnosa prema istoriji i tradiciji, struktura i značenje njihovih mitova, čine ih, i u književnosti, na izvestan način jedinstvenim. Narodi čije su civilizacije bile najrazvijenije imali su i najbogatije književnosti; to su Maje, A ste steci i I nke čije čiječe knjiže knji ževn vnos osti ti biti preds predsta tavl vljjene, ne, dok če se se za knj književnu ževnu tra tradic diciiju ostal ostalih naroda dadati samo najosnovniji podaci.
ASTECI
ASTECI
Indyanski ralnici (iz rukopisa Dij Dijega Durbana— Dicgo Durbđn)
Svi navedeni odlomci književnih tekstova prevedeni su sa španskog i zato se ne navode njihovi originali na amerindijanskim jezicima. Reči iz amerindi erindijjanski anskih hjezika zika (posebno (posebno vla vlastita ime imena) na) razli različito čito su transkr transkriibovane na Spa Spanski nski jez jezik (pr. (pr. qu quechua-ke -kechua, ha haylii-j lii-ja ailli, illi, ha haraui-ar i-arawi, qh qhashwa-qh -qhaswa, M otecuzoma-Mo -M otecuhzoma-M octezum octezuma a, V iracocha racocha--Wiraquo raquocha cha--Wiracocha racocha). ). U ovom tekstu tekstu korišće kori šćene ne su trans transkri kripcij pcije e ko je se najče jčešće sreć reću u savrem remenim izd izdanjima jima na španskomjcz jczičko ičkom m području. ju.
• ASTECI
Narod, jezik, zi k, pismo. smo. — J eda edan ograna ogranakk naroda naroda Ćićim Ćićime eka su Ast Aste eci. Oni su se se posled poslednji nji dose doselili na me meksičku ksičku viso visora rava van n Ana Anaua uakk (A (A nđhu nđhua ac); poj pojavil vili su se se u X I I I v. i posle mukomukotrpnog traganj traganja a za teri teritori torijjom na kojoj kojoj bi se naselili, posle posle krvavi krvavih h ok okri riaj aja a sa sa starosede starosedeoci ocim ma, nastanastanili su se konačno na ostrvu u jezeru gde su, po legendi, ugledali orla koji na jednom kaktusu proždire zmiju, a to je bio znak za kojim su, na osnovu proročanstva, tragali godinama. (Ova scena i danas danas predsta predstavl vljja sim simbol države (Me (M eksiko. ksiko.)) Tu Tu su su pod podigli grad M esikosiko-T Tenoćti enoćtitltlan an 132 1325 5. godine. Grad, koji oni u svojim religioznim pesmama nazivaju »temelji neba«, postaje političko, religiozno, kulturno kul turno i privr privred edno no se sediSte carstva carstva;; u njemu njemu je, u vrem vreme e dol dolas aska ka Špana Španaca, ca, žive živello oko pola pola mi miliona ona stanovnika; mnogi konkistadori, impresionirani njegovom velelepnoSću, iscrpno su ga opisali. MnoStvo podataka o izgledu samog grada i o njegovim žiteljima nalazi se u hronici Bernala Dijasa del Kastilja*.
- A F R OA O A M E R I ČK Č K A K N J IŽ I Ž.E V N OS O ST
- A F R OA O A M E R I ČK Č K A K N J IŽ I Ž.E V N OS O ST koji hoda,e/n6 koj hoda,e/n6o o у/ri/ у/ri/iii — vradžb vradžbiinc. nc. Podražava juć jući fon fonclski lski vid vid na narodnc pc pcsmc, a f r o a n i c r i č k i pesnici koriste onomatopcjc, kao i hiiiinhaforc (jitanjaforas — tcrm tcrmiin jc izmislio izmislio Л. Л . Rcjcs*) — rcči bez odrcdcnog značcnja, aU vclikc akustičke vrcdnosti, napravljcnc po uzoru na postoječe rcči iz crnačkog jczika, kojima sc postižc ritmičnost pcsmc i dočarava niagijska atmosfcra ritua rituallnog pl plcsa, csa, vradžbi vradžbina, na, baj bajanj anja ili ili pada padanja nja u trans (kao hitanhafore N. Giljcna: cosongo, mainaiomba, senscmaya, sdngoro). Najznačajnija pesnička forma prcncta iz folklornc tradici je u umetničk ičku poc/.ijujc son* ko koji je, je, zahvaljuju ljujuđ đ N. Giljcnu, doživco vcliku popularnost; u obradi savrcmenih pesnika dobio jc čcsto izrazito socijalnu notu i postao oblik protcsta crnog čovcka protiv nasilja i društvcne ncpravdc. J edan od od na najče jčeščih obrcdnih mo motiva iva afroa froameričke poezije je smrt zmijc; taj obrcd odrcdcnog dana u godini izvode igrači i pcvači čijc ritualne pokretc simboličnog značenja prati primitivna, veoma veoma ritm ritmiična i jcdnoli jcdnolična muzika uzika.. K oristcći oristcći taj taj motiv, otiv, Gil Giljen jc napisa napisao o jednu od svo svojjih na najpozna poznatitijjih pcsama pcsama,, kao i jcdnu od naj najkaraktcri karaktcri-stičnijih pesama afroamcričkc poczijc uopSlc; to Sensem maya (cant (cantopar opara a matar a una ctil ctilebra) iz je Sense koje kojesu navedcni navedcni počctni i završn završnii stihovi stihovi:: iMayombe-bombe-mayombe! iMttyombe-bombe-mayombć! iMayotnbe-bombe-mayombi! la cttl cttlebra tie tiene los ojo ojoss de vidr vidriio; la cule culebra bra vicn vicne e, у se enr enre eda en en un palo; palo; con sus ojos ojos de vi vidrio drio en en un pal palo, o, con stts ojos de vidrio. L a cul culebra catnina catnina si sin patas patas;; la culcbra se esconde en layerba; caminan caminando do se esconde en en la ye yerba, caminando caminando sin sin pata patas. s. iMayombe-bombe-mayombi! Sensemayđ, la culebra... iMayombe-bombe-mayombć! Sensemayd, no se se mueve... iMayombe-bombe-mayombđ! Sensem Sensemayd, ta cule culebra... bra... iMayombe-bombe-mayombć! iSense Sensem mayd, ayd, se nutrior nutri or^ ^
Pripadnici ovog pesničkog toka u vcćini ne poštuju klasične metričkc forme; koriste romansu* nsu* i l etril etri l j u’ zbog njih ji hove ove prila rilagodl odljivosti ivosti i
srodnosti sa narodnim pcsniStvom. U izboru moliva i siilskih figura (poscbno mctafora) vidan jc uticaj popularnog Spanskog pcsnika Garsija sija Lorkc. Lorkc. U obradi obradi grade grade čcsto jc prim primenje njen nadrcalistički postupak. Pod izrazitini uiicajcm najznačajnijcg prcdstavnika afroamcričkc poczijc Nikolasa Giljena, formi ormiral rali su sc mnogi nogi pcsn pcsniici: Urugvaj rugvajac IlIlđeđefonso fonso I’crcda I’crcda Va V aldcs, dcs, K uba ubanci M arscl rsclino Л гоsarcno sarcno (Ma (M arcclino rccli no A rozarcno) rozarcno) i I I osc Saka Sakari ria as Taljc Taljctt (Jo (J osć Zac Zacarias ias Tallc Tallctt), Dom Dominika inikan nac DoDomingo M orcno Il I limencs mencs (J imćncz), K uba ubanac nac Ramon Girao (Ramđn Guirao), zatim Emilio Balja Baljagas*, Ma M anue nuel del del K abral ral*, L uis Pal Pales Ma Matos*, tos*, Al A lcho K arpent rpentjjcr*. cr*. Afromcrikanizam je stckao pristalice i medu proznim piscima, koji su u formi pripovetke ili romana obradivali sličnu tcmatiku kao i pesnici. Prcds Prcdstavn tavniici: V cnccuc cnccucllanac nac Il I l crardo crardo de del V alje lj e (Gcra (G crardo rdo dcl dcl V allc), ll c), K uba ubanka Lidij Lidija a Ka K abre brera (Lidia (L idia Cabrcra), Cabrcra), K uba ubanac nac Ra Ramon Gira Gi rao, o, kao kao i A. K arpcntjcr rpcntjcr čiji sc roma roman Ecuž-Yamba-0 smatra najznačajnijim umctničkim ostvarcnjcm u ovoj grupi pisaca. Po svojim idcjnim, cstctičkim, tcmatskim i formalnim odlikama afroamerikanizam pripada postavangardi*. ANTOLOGUE Ildcfonso dcfonso de de Pcrcda Va Valdćs, dćs, Antologta Antologta de la poesl poesla a ncgra amcricana (Santiago dc Chile, 1936) Emilio Ballagas, Aniol Aniologfa ogfa de la la pocsta negra hispanoamcricana (Madrid, 1944). J uan Felip Felipe e Tor Toruno, Pocs ocsllanegra (Mćxico, 1958) Aurora dc Albornoz у J ulio ulio Rodrfgu Rodrfgue ez-Lu z-L uis, Senseт ауЛ, 1м pocsla pocsla ncgra ncgra en el el mundo hispa hispanonohablante (Mailrid, 1980). BIBLIOGRAFUA Ildefonso Pereda Valdćs, El negro negro rioplal ri oplale ense nseу otros otros (M onte tevi vide deo, o, 1937 1937). ). — Ramćn amćn GuiGuiensayos (Mon rao, Orbita baOrbitadela lapoesta poestaafrocuba afr ocubana na (L a Habana, na, 1938). — J . A. A . de Caslro, slro, Te Tem ma negro en Habana,, 194 1943). — Emilas lciras lcirasdc Cuba (L a Habana lio Ballagas, Mapa delapoesta ncgra ncgra (Buenos Aires ires, 1946). — J . Felipe FelipeTonif onifiio, Poesta negта (Mćxico, 1953). — Roberto Fem&ndez Retamar, L a pocsta pocsta contcmpor contcmporđne đnea a en Cub Cuba a (La (L a Habana, Habana, 1954). 1954). — Angcl Valbuena Brio-
156 A M E R IK A N IZ A M
A M E R IK A N IZ A M
ncs, Nua' Nua'a a pocs pocsta ta de Pucrto Rico Ri co (Madrid, 1954). — Salvador Bucno, l.a prosa afrocuafrocubana o ncgrista; Ilistoria de la Htcratura cubastr. 415—41 415—416 6 (L a Mab Maban ana a, 1963 1963).). — na, str. Gcrmi Gcrmiin Ble Bleilicrgy crgy J ulian Marias Marias,, Diccionario dc ta litcratura cspaiiota, s(r. 552 (Madriđ, 1964 1964). ). — Ang Angcl cl Valbucna albucna Brion Bri oncs, cs, El tcma ncgro ncgro cn la pocsta pocsta anti antilllana; ana; Li Litcratur tcratura hi hispaspa413—4 431 (Barccl (Barcclona ona,, noamcricana, str. 413— 1965 1965). ). — Em E miliano Di'cz Di'cz Ecli Ecliarri уJ osć Marfa Marfa Roca Franqucsa, Pocsta ncgra: flistoria dc la litcratura cspatl cspatlol ola a c hi hispano spanoam amcri cricana, cana, str. 1355— 1355—13 1360 60 (Mad (M adririd, d, 1968). 1968). — Rosa Valdćs Valdćs Cruz, La pocsta pocsta ncgroi ncgroide de en Amčri črica (Ncw Yo Y ork, 19 1970). — M6 M6nica ica Man Mansour, La poc pocsla sla ncgrista (Mćxico, 1973). — Ljiljana PavlovićSamurović, Estctilka i idcoloSka oprcdeljcnja savr savrcmenih nih hisp hispanoa anoam mcri cričkih čkihpcsni pcsnika; Svctloctlo(Bcograd, 1974 1974). ). — sti Kordilj Kordil jcra, str. 35—37) (Bcograd, Richard chard L. L. Ja J ackson ckson,, Th Thc blac lack imagc in La Lattin amcri crican lilitcratu tcraturc rc (Albuquerquc, Ncw Mcxico, 197 1976). — D.E. I Ie I erdcck, rdcck, Carribcan writcrs (Wa (Washington, 1979 1979). ). — Ri Richard chard L. L. J ackson, ckson, Black nritcrs in Latin Amcrica (Albuquerquc, 1979 1979). ). — Richa Ri chard rd L. L . Ja J ackson, ckson, Th TheAfro-S ro-Sp panish nish Amcr Amcriican auth author: or: an annotatcd bibliog bliog-(Ncw York, York, 1980). — raphy raphy of of cri criticism ticism (Ncw Marvin A. Lewis, Afr Afro- hisp hispani anicc poe poetry, try, 1940—1980, from fr oms!avay s!avay to ncgritud ncgritudin South (Missou ssouri ri,, 1983). — Dani DaniclAmerican eri can ve verse (Mi Hcnri Pagcaiuc, Et aportc aportc afri africano cano en en Hisp Hispaa»RECI FS«, br. 6, str. 202 202—21 —211 noamčrica; »RE (Pa (Paris, ris, 198 1984). — Willi Wil lia am Lu Luis (pri (prircd rcdiivač), vač), Voice Voicess from from un undcr: black black narr narrat atiive in Lati Latin n Amcrica and Carribean (Wcstport, USA, 1984 1984). ). — J orge Emi Emilio Ga Gallardo, rdo, Prcscncia african afri cana a en en la cul cultura tura dc Amčrica čri ca Latin Latina; И gencia de los cullos afroamcricanos (Bucnos A ires, res, 198 1986). — Rich Ri cha ard L. L. Ja J ackson ckson,, Blackliliter teratur ature and humanism anism in Lati Latin n Amcri crica (L ondon, 1988 1988). ).
1) Majombe-bombe-majombc! Majombe-bombc-majombe! Majombe-bombe-majombc! Zmij Zmija im ima stakl staklas astc tc oči; oči; zmija dolazi i obavija se oko štapa, sa slaklas slakl astitim m oči očima svoji svojim m. Zmija hoda bez nogu; zmija se skriva u travi, hodajući hodajući bcz nogu nogu!! Majombe-bombe-majombc!
Senscm Senscmaj aja a, zmi zmija... Majombe-bombc-majombe! Scnsemaja, nc mičese... Majombe-bombe-majombe! Scnsemaja, zmija... Majombc-bombc-majombe! Scnscmaja, crkl crkla aje! ubijjanj anje zmije zmij e) Scnscmaja (pcsmaza ubi Prevod B. Prelević 2) Lctrilja, pcsma slična romansi, sastavljcna od stro[a po po pct ili ili Sest sti stihova hova osmcraca ili ili ScstcraScstcraca: ca: izasvakc svakc strofe strofe dolazi dolazi pripcv. pripcv.
ticaniistno) stno) - 1. KnjiAMKRIKANIZAM (ametican žcvno-kulturni pokrct stvorcn na političkim postavkama borbc za nezavisnost hispanoameričkih kolonija, kojc su sadržalc i ideju o njihovom duhovnom oslobadanju od uticaja mctropolc. ctropolc. Osn Osnovn ovna a tcžnja tcžnja bi bila j c stvaranj stvaranje e svcsti o nacionalnom idcntitetu, spoznaja istorijskih i socijalnih, rasnih i geografskih osobenosti hispanoamcričkih zcmalja, i njihovo unoScnje u knjižcvnost. Njcgovo formiranje počinjc u vrcmc oslobodilačkih ratova u X I X vcku. vcku. Prip Pri padali su mu mu mnog mnogobrojni obrojni pisci ra/J ra/J ičit iči tih est estctički ctičkih h oprcde oprcdelljcnja. I mao mao je pristalicc medu pcsnicima, proznim i dramskim pi pisci scima svih knji knjižcvn žcvniih škola u X I X i XX vcku. Začcci političkog amcrikanizma vide sc u delu Sim Simona Boli olivara vara (Si (Simđn Bolfva olfvar, r, 1783 783— 183 1830), državnik državnika a i jednog od najznačajni najznačajnijjih voda u borbi borbi za osloba oslobada danjc njc Spans Spanski kih h kolonij kolonija. U pepesni sničkomdetu detu Andrcsa A ndrcsa Bclja clj a* poj pojavlj vljuju uju se prvi clcmcnti knjižcvnog amerikanizma, a u prvim dcccn dcccniijama X I X v. ide idejja pokreta je rel relativno tivno ograničcna; najčcSćc se svodi na prcslikavanje nara naravi vi i običaja, lilikova kova i pcjzaža pcjzaža rcgional rcgionalnog karaktcra. Kasnije, ona sc proSiruje i produbljuje, a njcni slcdbcnici nastoje da prevazidu egzotičnost i živopisnost i da izraze suStinu bića hispanoa spanoam mcričkog cri čkog čoveka i složene sl ožene vido vidove ve njcgove socijalne i civilizacijske životne sredine. Hosc Enrike Rodo*, jedan od prvih teoretičara knji književno ževnog g ameri amerikani kanizma zma,, pokušao pokušao je je 189 1895. da mu odrcdi istorijski tok, mogućnosti i ograničenja: »Mora da se uoči u ovom pokretu, koji nastoji da održi nadahnjivanje tradicijama i zavičajnim običajima u književnosti naroda A mcrike, crike, odgova odgovarajuča rajuča osnova osnova koja koja ga čini jaj a-
-------------------------------------- 157 A M E R IK A N I Z A M
A M E R IK A N I Z A M
kim i uticajnim. On nam neće dati formulu književne kulture koja bi obuhvatila sve prirodne zahteve zahteve naJ naJ e ci civil vilizacij zacije e, sve zakonite zakonite te težnje žnje našeg duha, ali može da bude neophodan i plodan elemenat u okviru celine književnosti oblikovane na jednoj veoma širokoj idcji, i možc da znači, u odrcdcnim granicama, obnovitcljsko nadahnuće nadahnuće koje koje bi bi ojača ojačallo, uz pomoć pomoć kulta kulta tradicije i oscćanja nacionalnosti, svcsti naroda oslabljenih kosmopolitizmom i nemarnih prcma privrženosti tradiciji.« Savremeni istoričari knjižcvnosti koji se bave ovim, joS uvek nedovoljno proučenim pojmom smatraj smatraju u da je am amerikani erikanizam zam prošao kroz viSc viSc faza. Tako, Pcdro Enrikes Urenja (Henriquez Urefia) podvlači dugovečnost ovog pokreta: »Naš amerikanizam, naSi nacionalizmi nisu rođcni rođcni u ovom veku: postojc postojc od onda kada kada sm smo post postiigli političku oli tičku nezavi zavisn snos ost. t. L judi udi genijalncvizije, junaci osnivači, učitclji, pokazali su nam put. Ali tck sada tok postaje opšti, zapljuskuje čita čitavu vu naSu naSu Ame A meri riku ku i čak se pretvara pretvara u zvazvaničnu doktrinu.« doktri nu.« Po Po mišlje šljenju Anh A nhe ela Rame, pravi pravi ameri amerikani kanizam zam poči počinje u XX X X v. i pove poveza zan n je sa antiime iimeprija rijalist lističk ičkim stavovima ima mnogih hispanoameričkih intelcktualaca od kojih su posebno važni P. Enrikes Urenja, Hose V askonse skonsellos i Al A lfonso fonso Re Rejes*. Po Re Rejesu, su, pojavljuje se »amerikanizam kao nova ujedinjujuća koncepcija, kao jedan oblik odbrane koji vodi ka proučavanju onog što je sopstveno. »Zahvaljujući dclima Martfn Fierro HoHosea Ernandesa*, Viaje a Nicaragiia Rubcna Darij Darija a,* Al A l maAmćri aAmćrica ca Hosea Santosa Čokana* i Odas seculares L eopolda Lug L ugon one esa* sa*, veliki broj hispanoameričkih pisaca prihvatio je j e amerikan rikanizam izam ka kao o osnovnu odred rednicu u REOLIZAM; NATIVIsvome stvaranju. V. K REOLIZAM; ZAM; MONDON M ONDONOVIZ OVIZAM; AM; K NJ IŽEVNOST IŽEVNOST O GAUČIMA; REOIONALIZAM; KOSTUMBRIZAM. 2. Reči i izrazi u španskom jeziku koji se govori u hispanoam hispanoame erički ri čkim m zeml zemljama. ma. Mog M ogu u da da budu: a) arhaične reči iz španskog jezika (candela — vatra, pollera — suknja suknja); ); b) reči unete u španski iz amerindijanskih jezika (v. PREHISPANSKE KNJIŽEVNOSTI), kao što su canoa — kanu, tabaco — duvan, mate —
158
----------------
— vrsta čaja, poncho — pončo, gattcho — gaučo; c) reči iz stranih jezika (naročito englcskog, francuskog i italijanskog), transkribovane ili u originalnoj grafiji: tuvolć (fr. đ lout volće) — biljka kafe u jcku rasta; rentar (engl. to rent) — iznajmiti; norte (engl. nord) — kišica sa vetrom koji dolazi sa severa; mariachi (fr. mariage) — orkestar narodnih svirača; d) rcči koje su rczultat specifične semantičke ili morfološke evolucije ( pordeba jiar ji ar — poniziti; cansera — izgubljeno vreme; olorosar — mirisati; prosear — govoriti, ćaskati). »Am »A merikan rikaniizmi zmi nisu jezičke zičke ne nepravi pravillnosti nosti,, niti niti krivovcrni činioci, niti su provincijalizmi kojima je proš rošaran današnji govor; oni su poneka kad d pronalasci karakteristični za odredeni geografski sektor, a ponekad otpornapuštanju reči istisnutih i zastarclih. I jedni i drugi su proizvod istog pravila o preobražavanju koje primorava svaki živi organizam da sc prilagođava društvenim i kulturnim promcnama koje mcnjaju njegove potrebe.«1* Argcntinizmi (argentinismos), peruanizmi (pemanismos), meksikanizmi (mejicanismos) i dr. nazivi su za amcrikanizme karakteristične za govor pojedinih zemalja. BIBLIOGRAFUA 1. Federico Garcfa Godoy, Americanismo literario J osć Mar Martf, Nuestra Am&ica (Buenos Aires, 1939). — Pedro Henrfquez Urena, Las corrientesliterarias ariasen la laAm& Am&ica hispđ hispđni nica ca (Mćxico xico-B -Buc ucno noss A ires, res, 196 1964). — J osć Enrique Enrique Rodć, La Amćri Habana bana,, ćrica nuestra stra (L a Ha 1970 1970).— ).— J osć S4nc S4nche hez-B z-Bon ondy, dy,Modemismoy (B arcellona, 1970 1970). ). — Sole Sol edad dad americanismo (Barce Sobrcel americanism canismodePe PedroHe HenAlvarez,Sobr rtquez Ure Urena; »Casa de las Amćricas«, br. 129, str. str. 63—77 ( U Habana bana,, 1981 1981). ). — Grupaautora, La lilileratura ratura lal laliinoam noamericana cana como proceso (Buenos Aires, 1985). — Miguel Roculturahisp hispano anoam americanadel del siglo siglo jas jasM ix,L ix,L acultura XIX, Historia de la literatura hispanoamericana, tom II, Del neocl neoclasi asici cism smo al modemismo, str. 55— 55—74 (Mad (M adri rid, d, 1987). 1987). 2. Franci rancisco sco J. J . Santa Santam marfa, Dicci Diccion onari ario o ge general de americanismos (Mćxico, 1942; 3 toma). — F. indtgen enas asenel idiom diomaespa espa-H. Casull Casullo, o, Vocesindtg nol (Buenos Aires, 1964). — T. Buesa Oliver,
'J A R I J E L I Z A M
Indoam icani os Id I dri
anol (Ma-
Esej, napisan kao govor Prospera učenicima,
A R I J E L I Z A M
Indoamericanism canismos Id I dricos ri cos en espanol espanol (Madrid, drid, 196 1965). — M. A. A . Morfni Morfnig go, Diccionario (B uenos nos Ai Aircs, 196 1966). — de americanismos (Bue Alonso Zamora Viccnte, Espanol spanol deAmćrićri ca; Dialcctologla espanola, str. 378—454 (Madrid, 1967). — Fcmando Lđzaro Carreter, El espanol spanol fucra de Espai Espaiia; Le L engua ngua esp espanola: histori storia, a, tcori tcoria a у prđctica, prđctica, str. 51—60 (Salama (Salamanca, nca, 1972 1972). ). — Francisco rancisco J. J . San Santa tam marfa, Diccionario de mejicanismos (Mćxico, 1978). — Miguel Л- Arias de la Cruz, Diccio1980). 0). nario nari o tcmđtico; Am Americani eri canism smos (L ećn, 198 — Diccionario ilustrado Sopena; Americani(B arcelona, 1982 1982). — Radl adl Tomds smos (Ba Escobar, Diccionari Diccionario o dcl hampa hampa у dcl dcl dclito; to; Lunfardo latinoamcricano, drogadiccidn, insur surreccidn ccidn,, voce vocessvul vulgaresypopular populares es (Buenos Aires, res, 1986). — Ma M anue nuel Alvar, var, Lćri ćrico del mestizaje en en Hi Hispanoam spanoamtri trica (Madrid, 1987).
1) Diccionario ilustrado Sopena; Americanismos, (Barcelona, ona, 1982) 1982) Prdlogo, str. 5 (Barcel
ARIJELIZAM (arielismo) — jedan vid književnog amcrikanizma*, idcalističko-nacionalnog karaktera, karaktera, ko kojji je je im ime dobio dobio po ese esejju Arijel (1900) urugvajskog esejiste, »ftlozofa istorij istorije e« I l osea osea E nrikea nrikea Rod Rodoa oa (J osć osć E nrique nri que Rodć, R odć, 1871— 1917). Polaze Polazeči či od Šekspirove Bttre i njenih likova Arijela i K alibana bana,, ka kao i učitelj učitelja a Prospera, Prospera, korist kori ste eći i filozofsku dramu Caliban Ernesta Renana (1823— (1823— 1892), 892), Rodo R odo je napisao napisao de delo o duhovnim i socijalnim osobcnostima hispanoameričkih naroda ugroženih, krajem X I X veka, veka, sve sve većim većim uti uticaj cajima iz SAD. SA D. U uvodnom delu eseja objašnjava: »Arijel, duh vazduha, predstavlja u simbolizmu Šekspirovog dela otmeni i krilati deo duha. Arijel je vlast razuma i osećanja nad niskim podsticaji podsticajima ma iraci racional onalnog: nog: to j e vel velikodušn kodušnii zanos, uzvišeni i nezainteresovani pokretač u akciji, duhovnost kulture, živahnost i Ijupkost inteligencije — idealni vrhunac kome teže odabrani ljudi, ispravljajuči, u nadmoćnom čoveku, uporne ostatke K alibana bana,, si simbol bola senzual senzualnosti nosti i besti bestidnost dnostii...«1 ...«1^A rij ri jel (sim (simbol bol H ispa spanske A merike rike)) i K aliban ban (simb (simbol ol SAD) SA D) predstavljali su sukob dva, po Rodou, suštinski različita pogleda na život i na društveno ustrojstvo.
Esej, napisan kao govor Prospera učenicima, sastoji se od prologa, šest dclova i epiloga; upućcn upućcn jc »om »omladini Am A merike« rike« (a la juventud deAme America). U njemu je, kao osnova, izražena idcja o nadmoćnosti latinskog duha nad anglosaksonskim. »Najistaknutije linij eArijela — odbrana hispanskih vrednosti i grčko-latinske tradicije, na oprezu pred proizvodima utilitarizma, oduševljavanje ličnošću kao krajnjim bastionom stionom jcdinke, cdinke, vera vera u ide idea al i u budućnost — postavljaju pomoću tcrmina klasicističkog humanizma ključni problem epohe i Rodoove misfi: mogućnosti i opasnosti demokratije. [...] Iz svoje pcrspektive, u osnovi eklektičke i univerzalističke, stranice Arijela potvrduju ideal celovito vitog g čove čoveka ka i vrcdnosti vrcdnosti duhovnosti duhovnosti koje koje je pozitivizam odbacio.«2 A rij rijcliza cli zam m je od 1901. stekao mnog mnogobroj obrojne ne slcdbcnike medu hispanoameričkom omladinom. Pošto se Rodo izjasnio kao pristalica modernizma*, mnogi mladi književnici postmodcrnističkog razdoblja usvojili su njegove ideje (v. POSTMODERNIZAM). Vrsni tumaČ pesništva R. Darija* (njegov tekst je objavljen kao osaspr profanas), ofanas), prolog drugom drugom izdanju izdanju zbirke zbirke Prosas namctnuo je ovome svoje amerikanističke ideje vida у espe esperranankoje su vidne u knjizi Cantos de vida 20. Arijel je izazvao veliko interesovanje savremenika i doživeo mnogobrojna izdanja u raznim hispanoameričkim zemljama; arijelizam kao odnos prema društvu i umetnosti pozitivno su oce ocenili Hi Hispa spanoa noamerika rikanc ncii A Rejes*, s*, Fra Fran nsisko Garsi Garsija K alderon deron**, Ma M aks Enrikes Enrikes U renja, renja, kao i Španc Špancii K larin rin, U namu namuno, no, V alera. Iako I ako zazastareo u nekim sociološkim tumačenjima, arijelizam i njegova osnovna antinomija prisutni su u savremenoj hispanoameričkoj književnosti. Fernandes rnandes Reta Retama mar* r* oživeo oživeoje nje njegovu govu sušti suštinu nu u svom delu Calibdn (1974). NOVUAIZDANJA Obras Obrascomplctas plctas (Madrid, 1957). 1967) LaAinč AinčrricaNue Nuestra (La Habana, 1977) 1977) BIBLIOGRAFUA М ах Henrfque Henrfquezz Ure Ureffta, ta, Roddy Rubćn Dario (La Habana, 1918). — Gli Gliceri cerio o Al Albarf barfn n Puente Puente,, El patsanu patsanucnto cnto deJ osć osć Enri Enrique que Rodd (Madrid,
159 — A U G U R A L IZ A M
— A U G U R A L IZ A M
1953). — Luis Albcrto SAnchez. J osć Enriq Enriqu ue
Rodć; Escrito Escri torrcs rcpres rcprescn cnta tativo tivoS S dc Amćri Amćrica, ca, I seri serijja, str. 77—94 77—94 (Mad (M adri rid, d, 1963). 63). — Arturo A rturo Ardao, Rodć; Su americani canismo (Montevidco, 1970). _ Emil Emilio io Orib Oribe e, Rodd: cstudio critico (B ucnos Ai Aires, res, 1971 1971). ). — VVa VVashinу antologfa (Bucnos gton gton L ockart, Rodćysu odćysu prćdi prćdica; ca; Scnti Scntim micntos cntos fundamcntalcs (Montevidco, 1982). — I’hilip Ward, Dicci Di ccionari onario o Oxford Oxford de Utcra Utcratu turcr espanola e hispanoamcricana, str. 55—56 (Madrid, drid, 1984). — Ma Mabcl bcl M orana orana,, J osć Enriq Enriqu uc Rodd; Uistoria de la litcratura hispanoamcricana, tom II, Dct ncoclasicismo al modcmi655—665 (Mad (M adri rid, d, 1987 1987). ). smo, str. 655— 1) Aricl Aricl,, gcnio dcl aire, re, rcprcscn rcprcscnta ta,, cn cl sim si mboli bolismo dc la obra obra de Sl Slwkcspca kcspcarre, la parte parte noblcy nobl cy alada alada dcl dcl espfritu. Aricl cs cl impcrio de la razćn у el sentimiento sobre los bajos cstlmulos de la irracionalidad: dad: es el entusiasm ntusiasmo generoso, oso, el mdvil dvil aho у desintcres desintcresado ado en la la accićn, la esp espiiritu ri tual aliidad dad de la cul cultura, tura, la vivacidad vivacidadу la l a gracia racia de la in intcUgc tcUgcn ncia — el tćrm tćrmino idcal idcal a quc quc asciende asciendela scl sclccci cccićn ćn humana, rccti rcctijjicando cando cn el el hombr hombre esupe superior los los tcna tcna-ces ces veslig sli gios dc dc Cal Caliibđn, bđn, slm slmbolo bolo dc scnsuali scnsualidad dadу de torpcza.. torpcza.... 2) Mabcl М огаћа. аћа.
AUGURALIZAM (auguralismo) — jcdan od tokova avangardc*, hispanoamerička varijanta evropskog futurizma, čiji je tvorac postao urugv urugva ajski pcsni pcsnik Al Alvaro varo Arma A rmando ndo Va V ascur (Al (A lvaro A rmando rmando Va V asse sseur, 1898— 1978) augttrtilles (P (Proročanske oročanskepesm pesme, zbirkom Cantos augttrti 1904). Uidobro* u knjizi Pasando у pasando tvrdi tvrdi da j e V ascur ascur formuli ormulisa sao o post posta avke augu augura rallizma zma pre pre ncgo ncgo što jc M arine rineti ti to uči učinio za futurizam. Po V aseuru: aseuru: »Za »Za auguralnog auguralnog [proročanskog] [proročanskog] pesnik pesnika a, kao kao i za fil fi lozofa ozofa pragm pragmati atistu, osnovna osnovna je ne proš rošlos lost naslag lagana u činjc injcn nica icama, vcć bttdućnost, a iz nje, stvaralački čin, čin obnovc pre nego čin kristalizacijc, ono što sc upravo deša dešava va,, ono ono što će bi biti, ne ono što vcć jcstc.« * A ugurali uguralizam zam,, kao kao i njegov njegov tvorac, tvorac, ubrzo ubrzo su su pal pali u zaborav, ne ostavivši vidljiviji trag u avangardnoj poeziji Iiispanske Amerike. BIBLIOGRAFUA A ntonio ntonio de Und U ndurra urraga ga,, Tc Tcorladel crea reacion ionism ismo; И centeHuidobro; Poestaуprosa;Antologla, str. 26—30 26—30 (Ma (M adrid, drid, 1967). — Emili Emil iano DiczEchari chari у Joe J oećć Ma Marfa Roca Roca Fra Franqucs nqucsa a, Histo------------
1 6 0 —
-
ria de la litcratura cspanola c hispanoamerica(M adri rid, d, 1968 1968). ). — GiuGi una, str. 1218— 1219 (Mad scppc Bcllini, Ilisloria de la literatura hispanoamcricana, str. 320, 352 (Madrid, 1985).
1) Para clpocta cl pocta aug augural, comopar comopara a el fil filćsofopr ćsofopragmalista ista, lo cscnc cscnciial nocscl nocsclpasa pasado do estratifi stratifica cado doen heheđcvenir, r, у Љ ćstc, chos, sino cl đcveni tc, el acto de creaci creacićn, dcrctiov rctiovaci acićn ćn,, mđsquc quccl dccrista cristallizaci zacićn ćn,, loqueva sicnd sicndo, o, lo quc va ascr, no lo l o queya cs cs.
AVANGARDA (vtmgitmlia, prcvod francuskog tcrmina l'avant-garde) — zajednički naziv više knjižcvn knjižcvniih pokrcta i škola, nckada komkomplcmcn plcmcnta tam mih, nckada nckada proti protivre vrečn čniih, forfor- miranih ranih u hispanoamcričkoj književnosti pod uticajem evropskih struja: cksprcsbnizma, dadaizma, kubizma, futurizma, nadrealizma. Počinje dvadesctih godina ovoga vcka i u punom razmahu trajc oko dvc dcccnije. Začctnikom avangardnih tcžnji smatra se Uidobro*, dobro* , a njegov njegov krcaci krcacionizam onizam** prvi prvi je je ava avanngardni pokrct u Hispanskoj Amcrici. Veliku ulogu odigrali su i ultraizam*; purizam* i nadrcalizam*, nastali pod ncposrcdnim evropskim uticajcm; cstridcntizam*, auguralizam*, runrunizam* prcdstavljaju hispanoameričke varijantc evropskih izama i bili su kratkotrajni i bez bez vcćeg vcćeg odjcka. odjcka. Osnovni Osnovni cilj cilj pripa pripadnika dnika avanga avangarde rde bila bil aje temetemeIjita obnova poczijc, potpuno oslobadanje od tradicionalnih jczičkih i mctričkih normi, odbacivanje konvcncionalne lirskc tematike, kao i do tada prim pri menjiva nji vanih nih pcsnički pcsničkih h postupapostupaka. Glavne karaktcristike: neograničena sloboda umetničkog izražavanja, originalnost često po svaku cenu, odricanje vrcdnosti prcthodnim knjižcvnim razdobljima, prožimanje raznih umctnosti — što jc kao rezultat dalo likovne i muzičkc elcmcnte u pesničkom delu, prevazilažcnjc lokalnih, nacionalnih, čak i jezičkih granica i duh intcrnacionalne saradnje. Avangardna revotucija posebno se odrazila u jcziku: napuštcna su pravila sintakse, jezik poezije se odvojio ne samo od govornog, već i od dotadašnjcg knji književnog ževnog jezika zika;; zancmarene zancmarene su zakonizakonitosti, zasnovane na logici i gramatičkim pravilima, i stvorene nove, zasnovane na individualnom osećanju jezika pojedinih pesnika. Počctkom trcćc deccnije ovog veka najznačajriiji centar književne avangarde bio je Buenos
------------------------------------------------------------------------------------------------ -------------------------------------------------------------
BAROK res, č
oscća
тбп G6mez de la Sema, I
(Madrid,
BAROK A jres, či čiji se uti uticaj caj oscćao oscćao u svi svimzcml zcmljama HiHispanske spanske Am A merike; erike; u njem njemu u su Borhe Borhes* s* i njegovi njegovi sledbenici (Hirondo*, Molinari* i dr.) bili veoma aktivni ktivni,, izdaj zdajući broj brojne ne Caso Casop pise avangardne vangardne oriori jen jentacije (Priina, Proa, Martin Fierro*) i osniva(Martin Fierr ierro o* Florid lorida*). juć jući knjiže jiževne grupe (Martin A vanga vangardaje iz iz osn osnova ova izme zmenila nila i sa sadržinu, držinu, i jczik, czik, i formu poezi poezijje, koj koja a, posta postavši vši ncdovolj ncdovoljno razum razumIjiva, hermctična, gubi sposobnost komuniciranja sa čitalačkom publikom. I sđmi pesnici, zatvoreni u krugu malobrojnih istomišljenika, ubrzo postaju svesni svesni bcspuča bcspuča u koje koje vodi vodi potpuni raskid raskid sa svi svim tradicionalnim vidovima književnog stvaranja i zloupotr zl oupotreba ebastva stvarala ralačkeslobo slobode de. K rajem rajem tride tridese seti tih h god godiina dol dolazi do sm smiriva rivanja nja avangardne avangardne žcstinc; mnogobroj nogobrojni ni pcsn pcsniici se postavljaju selektivno prema avangardnim pokretima, usvajajuči samo izvesne elemente koji se uklapa ukl apajju u njihovo nji hovo sopstveno sopstveno vide videnj nje e pe pesničkog sničkog čina. Stoga je ma mali broj hispa hispanoa noam meričkih ričkih pesnika pesnika koji koji su pri pripa padali isklju sključivo jednom avangardnom pokretu, kao i onih koji su ostali avangardni u toku toku Cita Citavo vog gstvaralačkog stvaralačkogveka. veka. Četrdesetih godina avangarda je u vcćini hispanoameričkih književnosti prevazidena; ustupila je mesto postavangardi*. rdi*. BIBLIOGRAFUA ospoetasdevang vanguar uarA nge ngel Cruchaga ruchaga Santa SantaMaria ria, Lospoetas dia deChile Chile(Santiagode Chil Chile, 1930 1930). ). — Ra-
тбп G6mez de la Sema, Ismos (Madrid, 1931). — Ju J uan J acobo Baja Bajarrlfa, lfa, El vanguardismopoil opoilicoenAmtr AmtriicaуEsp Espan ana a (Bue (Bueno noss AiAires, 1957). — Nelida Salvador, Revistas arge argentinas ntinas de vangu anguar ardi dia, a, 1920—1930 (BuenosAires, 1962). 1962). — Ju J uan J osć Cas Caselli, Poesta arge argentina ntina de vanguardia uardia (Buenos Aires, 1964). — Germ£n Germ£n Ble Bleiberg berg у Juli JuliSn Sn Ma Marfa rfas Dicciona onarrio de deliter teratur atura espanol anola, a, (urednici), Dicci str. 807—8 807—808 08 (Ma (M adrid, 1964 1964). ). — Guil uillenno enno deTorre, Histori Historia adeliteratur aturasdevangu anguardia ardia Lass (Ma (M adri drid, 196 1965). — Ma M ario rio de Mich Micha alli, li , La vanguardi nguardias as del del si siglo glo veinte veinte (La (L a Havana Havana,, 1967). — Federico Carlos Sainz de Robles, Ensay nsayo o deun diccion diccionari ario o dela liliteratura, tom I, str. 1192— 92—1193 (Mad (Madri rid, d, 1972 1972). ). — E. CaCaracciolo Trejo, La poesta poesta de Vice Vicente HuidoHuidobro у la vang vanguar uardia (Mad (M adri rid, d, 1974 1974). ). — L jiljana Pavl Pavlov oviić-Sam ć-Samurović, urović, Estetičk tička a i ideoloSka opredetje tjenja nja savr savremenih enih hispanoam hispanoamerički čkihpesni snika; ka; Svetlos tlostiti Kordilj Kordiljera, str. 17—30 (Be (Beograd, ograd, 197 1974). — Oscar Coll Collazos (pri(pri ređivać), Los vang vangua uarrdismos en la la Amtri trica Latina (Barceiona, 1977). Nicolžis Bratochevanguarrdia dia (Madrid, vich, Postmodemismoу vangua 1979). — Nelson Osorio, El juturismo у la vanguardia liliteraria aria (Cara (Caracas, cas, 1982 1982). ). — Sadt Sadt travts de de la tram trama; sobre sobre vanan Yu Y urkiev ievich ich, A travts guardi guardias as literarias arias у otras otras concom concomitancias tancias (Barcelona, 1984). — Giuseppe Bellini, Historia storia de la literatu atura hisp hispano anoam americana, cana, str. 245—36 245—365 5 (Ma (M adrid, drid, 1985 1985). ). — Nelson Osorio, Osorio, La fonnacićn fonnacićn de la vang vanguardi uardia a lite literaria raria en Vene Venezuela; Antecedentes у documentos documentos (Caracas, 1985).
X I
BAROK (barroco) — književni pokret koji se u hispanoameričkim kolonijama formira početkom početkom XV X V I I v. pod pod uti utica cajjem špa španski nskih h ba baroknih roknih pi pisaca saca i traje do polovin olovine X V I I I veka veka.. Stvaranj Stvaranju barokne poe poetike tike prethodi prethodio o j e ma manirizam* koji je sadržao zametke njenih пајvažnijih odlika. U kolonijalnoj aristokratskoj sredini, gde je pesničko stvaralaštvo uživalo veoma veliki ugled i činilo sastavni deo dvorskog života, vicekraljevi i crkveni velikodostojnici preuzima preuzimajju ulogu mecena cena.. U arisristokratskim satonima i mnogobrojnim književ11. L elui eluiko kon n hispanoa hispanoam meričke ričke knjiže književno vnoe eti IN D IH E N IZ A M -
nim društvima u kojima se, raznim povodima, organizuju takmičenja pesnika čiji tekstovi se, potom, štampaju u zajedničkim zbirkama, začinje se barokna književnost. M ateri terijjalno bog boga atstvo, tstvo, ra raskoš i dokoli dokolica špa špannskog kolonijalnog piemstva, posebno u Meksiku i Peruu, stvorili su veoma povoljnu klimu za razvoj razvoj raznih umetnosti umetnosti me'đu me'đu koji kojima je knj književnost nesumnjivo uživala najveći ugled. Primajući redovno knjige iz metropole, kolonijalni pisci su podražavali prvenstveno poznate pisce toga vrem vremen ena: a: Ke K eveda veda, L opea, Kal K alde derona rona i, na-
--------------------------------------- 161
IN D IH E N IZ A M -
Indijfl postao postao je 1532 1532.. Gonsa Gonsallo Ferna Fernandcs ndcs de Ovjedo*. »Uprkos »U prkos svom privi prividno dnom m sredn srednjjovekovl ovekovljju [...] hroničari su podariti svojim stranicama novu vrstu životno životnosti, sti, anti antikonve konvencio nciona nallnog ose osećanja, ćanja, bilo bilo zato što su spontano i gotovo bez bez obrazovaobrazovanja opisivali ono što su doživljavali ili zato što su, koli koliko god da su bi bili obrazovan obrazovanii, dozvolj dozvolja aval vali da ih uzbuduju Cudesa sveta.«1* Svoje videnje španske konkiste zabeležili su i mnogobrojni domorodački hroničari čija su dela obično sinteza teksta i likovnog svedočanstva (npr. A lvarado varado Tesosom sosomok* ok*). ). M noge noge hroni hronike domorodaca poslužile su španskim hroničarima
i istoričarima kao dragocena građa za pisanje sopstve sopstvenih nih dela. dela. Tako T ako je Fra F ra Berna Bernardi rdino no de Saagun* za svoju Opštu istoriju Nove Španije koristio, pored usmenih svedočanstava, i mnoge zapise astečkih autora.
INDIIIENIZAM (indigenismo; indfgena — domorodac, starosedelac) — književno-socijalni pokret pokret nasta nastao o početkom početkom XX X X v. u oni onim zeml zemljama H ispanske spanske A meri merike ke u kojim koji ma amerindijanci čine značajan deo stanovniStva (Peru, Meksiko, Bolivija, Ekvador), sa ciljem da se ovima vrate politička, druStvena i ekonomska prava koja su im oduzeta dolaskom Španaca na njihove teritorije. Pripadali su mu pisci realističke i naturalističke orijentacije. Predstavlja nastavak i proširenje indijanizma*. Izvesni istoričari književnosti poistovećuju ova dva pojma — Dijes-Ećari (Diez-Echarri) i Roka Frankesa (Roca Franquesa). Neki koriste samo jedan da bi bi označi označilli sva del dela u koji kojima se obrađuje indijanska tematika: Huan Karlos M arij rijategi tegi (J (J uan uan Ca Carlos rlos Ma Mariđt riđte egui gui), npr., sa samo indi ndiheniza henizam m, Džin Dži n Fran Franko ko (J ean Fra Franc nco) o) indi indijani janizam zam, dok Donal Donald L Šo (Don (Dona ald L. L. Shaw) termin indihenizam zamenjujc sa neoindihenizam (neo-indigenismo).
srcdnu društvenu stvarnost. Najznačajniji predstavn tavniici su M anue nuel Gonsal Gonsales Pra Prada* da* , K lorind orinda a M ato deT urne urner*, r* , I lorhe Ika I kasa sa**, Siro Ale A leg grija rija* i Alsides Argedas*. Srodni pojmovi: indijanizam*, amerikanizam*, nativizam,* kostumbrizam.*
Poslednjih decenija preovlađuje težnja da se oni konačno konačno razgra razgraniče. niče. Po mišlje šljenju Ai A ide K ometa meta M ansoni nsoni (A (A lda Cometta ometta M anzoni nzoni) postoposto ji suštins inska razlika pošto ind indijan ijaniza izam predstavlja idealizovanu projekciju prošlosti Indijanaca, a indihenizam odražava njihovu nepo-
BIBLIOGRAFUA Cartnen Bravo-Villasante, La Maravilla deAmćrica, los cronisias de Indias (Madrid, 1986).
1) Enri Enrique que A nderson nderson Im Imbert bert
BIBLIOGRAFUA A lfredo redo Y ćpe ćpez Mirand randa a, L a rto rtov vela indigmi indigmista sta (С (С игигco, 1935 1935). ). — Pedro edro Hen Henrf rfqu que ez Ureii U reiia, a, Parala historia de los indigenismos (Buenos Aires, 1938 1938). ). — J . Coma omas, Ensayos sobre indigeni(Mćitico co,, 195 1953). — Manue anuell Belle ell esterossterossmo (Mćiti Gaibrois Ju J uiia Ull Ul loa Su4 Su4rez, rez, Indi ndigeni genism smo (M adrid, rid, 1961). — Em E milio Carrirriamericano (Ma lla, El romamicimo en laAm&ica Hispdnica, tom II; str. 16—21 (Mad (M adri rid, d, 1967 1967). ). — Lui L uiss A lberto Sđnc Sđnche hez, Proceso у conteni contenido do de la la 512 (Ma(M anovela hispanoamericana, str. 484— 512 drid, 196 1968). — Tomđs omđs G. Esc E sca ajadill dil lo, L a narnarrativa ind indiigenista: nista: un plante planteam amieruo у ocho (L ima 1971 1971). ). — L ’lndigćnism incisiones (Li ndigćnisme anandin; din; Approches, Approches, tendan tendance cess etperspe spectiv ctives; Ac(Grenob noblle, 198 1980). — Juli J ulio o tes tes du 4e coll colloque (Gre Rodrfguez Rodrfguez Lu L uis, Herme rmentuli ntulica ca у pr pratis atis del del in• digenismo; la novela indigenista de Clorinda Matto atto a J osi Marta Argue Arguedas das (Mćrico, 1980). — Ea E arl M. Ald Al drich rich J r, Regionalismo e indige-
---- 176---------------------------------------ISTORIJA
ISTORIJA (M adri rid, d, 1980). — Antoni ntonio Sacoto Sacoto Sanismo (Mad lamea, E l indio en el ensa ensay yo de ta Amćri ćrica (Cuenca nca,, Ecuador, cuador, 1981 1981). ). — Braurauespanota (Cue lio Munoz, Sons Sons of o f llllie wi wind ihe se search for identity in Span SpaniishAmerican Indian I ndian lilitcratu tcrature (New (New Brun Brunsvvick, svvick, 1982). 982). — Giuse Gi useppe ppe Bel Bellini, L a novcl novcla a ind indigettisla: ttisla: A. Argu Argue edas, das, Ica Icaza za,, C. Ale Alegrla; grla; Hi Histori storia a dcla liliteratura ratura hispano hispanoam ameriri 513—524 (Mad (M adri rid, d, 1985). 1985). — Jua J uan n cana, str. 513— Alcina Franch (priredivač), Indi ndianismo anismo e indige digeni nism smo en Amćri ćrica (Madrid, 1990).
REALIZAM) i naturalistička (v. NATURAL I ZAM ZA M ). Po Po nj njima ima, Est Este eban ban Ećeve Ećeveri rijja* bi bio cautiva,, preteča indijanizma svojim delom L a cautiva dok bi značajni predstavnici, izmedu ostalih, bili Huan uan Le L eon M era,* ra,* Soril Sorilja ja deSan San Ma Martin*, rtin*, HuH ulio Arbol Arboled eda a*, a indi ndiheniz henizm ma, Ma M anuel nuel Gonsales onsales Pra Prada* da*, Kl K lorinda orinda Ma M ato de T urner* urner*,, Horhe H orhe Ikasa* i dr. BIBLIOGRAFIJA
INDIJANIZAM (indianismo; indio — Indijanac) — tok hispanoameričke književnosti nastao u vrcmc romantizma* sa dljcm da
------KOLONIJALNA KNJIŽEVNOST
Concha Melćndez, L a nove novela ind indiianista en Hisp Hi spaa(M adri rid, d, 193 1934). — noam&ica, 1832—1889 (Mad Afda Cometta Manzoni, Е1 ind'to ind'to en en lapoesfa l apoesfa deAm& Am&ica Esp E spaho aholla (Buenos Aires, 1939): — Concha Melćndez, La litaratura indianista en el el Регп dt dt hoу; »Asomante«, str. 49—62 (Puerto (Puerto Rico Ri co,, 1943 1943). ). — Af A fda Come Cometta Manzoni, El indio en la novela de Am&ica (Buenos Aires, 1960). — Emilio Carrilla, El romantici anticism smo en en ta Amćr Amćriica Hi Hispđn spđniica, tom II; str. str. 16—21 (Mad (Madri rid, d, 196 1967). — Jea J ean n FranFranco, Historia de la litcratura hispanoamericana, str. 130—131, 255—261 (Barcelona-Caracas-M cas-Mćxi ćxico co,, 1981 1981). ). — Beni enito Vare Varella J dcome, Evoluci volucidn dn de ta novela hispan hispanoam oamericana ericana en en el XI XI X (La (L a nov nove ela ind indianist ianista); a); His Hi stori toria a de de la II , str. 94— literatura hisp hispanoa anoam mericana, ri cana, tom II, 95 (Ma (M adrid, 1987). — J uan Al Alcina Franch (priredivač), Indianismo e indigenismo en Am&ica (Madrid, 1990).
ISTORIJA (historia). — Istorija, kao nauka koja proučava događaje i ličnosti iz prošlosti, u hispanoameričkoj sredini počinje da se formira pol polovi ovinom nom X V I v. i im i ma mnoge srodnosti srodnosti sa književnošću, pravom, etnologijom i drugim oblasti oblastima I judsko udskog g znanja. znanja. Nas Nasta tajje uporedo sa hronikom* čije mnoge funkcije preuzima. U periodu kolonijalne književnosti izrazito je pragm pragma atična tična.. »Ja »J a kažem kažem da je isto istori rijja pripovedanje istinđ od strane učenog čoveka da bi se poučilo kako dobrotvorno živeti.«1* U toku toku XV X V I i XV X V I I v., ka kako ko u sa samim ko kolon loniijajama tako i u metropoli, napisana su mnogobrojna dela koja odgovaraju ondašnjem značenju pojma istorijiL Pošto je građa koja je u njima obradivana bila veoma raznovrsna i umnogome prevazilazila granice istorije u klasičnom i u modernom značenju ove reči, tadašnja istorija se delila li la na viSe iSe vrs vrsta. M ORA OR A L NA I STOR ST ORU UA (historia moral) je obuhvatala dela u kojimas kojima su
177
------KOLONIJALNA KNJIŽEVNOST njega teme iz života gauča viSe ne privlače posebnu pažnju argentinskih proznih pisaca; mešaju se sa drugim tada aktuelnim socijalnim temama. •Dramska dela. — Velika popularnost tema o gaučima u poeziji i prozi uslovila je i njihovo uobličavanje u elementarne dramske forme. Na osnovu osnovu Gutjc Gutjcresovog resovog rom romana ana J uan More Moreira, ira, tada veoma veoma om omiljeni paj pajac I lose H. H . Podesta odesta na napravio je pantomimu koja je pod istim nasl naslovom ovom prikazi prikazivana vana 188 1884. u cirk cirkusu usu.. N Nova ova verzi verzijja — sa di dijalozim ozima — igrana grana j c 1886, tatakode u cirkusu i doživela je vcliki uspch. U toku sledećih godina ona se pretvara u dramsku formu koja sjedinjava karakteristike cirkuske i pozorišne predstave, stalno se proširuje unošenjem novih likova, umnožavanjem dijaloga, prikazivanjem tipičnih pesama i igara gauča. Prikazuje se u M onte ontevide videu, u, pa u predgradima Buenos Aj Ajresa da bi u sezo sezonam nama a 1890 1890.. i 1891. 891. postala najgledaniji spektakl igran u centru Buenos uenos A jresa resa.. Za Zahval hvaljujući njemu, njemu, u Arge A rgent ntiini se stvara veoma široka pozorišna publika. ZBIRKE Р оеф оеф
Cancioneropopul popular ar riop rioplatense; Llr Llri Jo J orge M. Fur Furt, Canci cagauchesca (Bucnos Aires, 1923) Eleuterio F. Tiscomia, Poetas gauchescos (Buenos Aires, 1940) gauchescaу nativi nativista sta riop rioplaA lvaro varo Y unqu unque e, Poesfa gauch teitse(Buenos uenos A ires, res, 1952) 1952) Rafae Rafael R. Rodrfqu Rodrfque ez Lćp L ćpe ez, Lapocsla pocslagauchescaen lenguaculta culta (Bue (Buenos nos A ires, res, 1953 1953)) J orge Luis Luis Bor Borges у Ado Adolfo Bioy Bioy Cas Casares, Poesta guuchesca (Mćxico, 1955; 2 knj.) Antologla adela lapoesla slagaucheHoraci oracio o Jorge J orge Becco Becco,, Antologl sca (Ma (M ardid, rdid, 1972)
Dram Dr amska dela
J uan Car Carios ios Ghia Ghian no, Te Teatro gauchesco prim primttivo ivo (Buenos Aires, 1957) Romant i prlpovelke V. R. Pajro, B. Linć, M. Ugarte, E. Asevedo Dijas,
R. Gvira Gviralldes.
BIBLIOGRAFUA
J osć J . Po Podestš, Medio siglodefarđn farđndul dula (C6rdoba, 1930). — Domingo A. Caillava, Hist Histori oria a de dela
litcratu tcratura gauchcsca en el Urug Uruguay, 1810— 1940 (Mon (M onte tevi vide deo, o, 1945). — Elbio Bem Bemžrdez dez Jaqu J aqucs, cs, Santos Santos Vega (Buenos Aires, 1948). — J orge rge Luis Luis Bor Borges,Aspe ,Aspectosdelalilitcratu tcratura gauchesca (Monte (M ontevi vide deo, o, 1950 1950). ). — atura gauc gauche hescaу Carlos A. Leuman, La literatura la poe poesla sla gauclia (Bue (B uenos nos A ires, res, 195 1953). — ndiosу gauchos en A ugusto Radl Cort< Cort
tom II I, br. 196, str. 231 231— —257 257 (Monte (M ontevi vide deo, o, 1958). — Antonio ntonio Page Pages La Larraya, Santos Santos Vega mito de la la pampa, »Universidad«, br. 50, str. 17—36 (Santa Fe, 1961 1961). ). — Ange ngel Va V albuena Briones, Lapoesia siagauchesca; Literatura hispan hispanoamericana, ericana, str. 154—178 (Ba (B arcelona, rcelona, 1965). — Horacio J orge Becc Becco, o, Nacim Naci mientodela lapoesla slagauchesca;Desarrol arrolllo delapocsta pocstagauchesca; sca; Histo Historiadela lali literatu atura argentina, tom I, I, str. str. 145— 168, 337— 337—360 360 (Bue (B uenos nos Aircs, 196 1967). — Jo J orge rge B. Rive Rivera, La pri primitiva tiva poesla sla gauchesca (Buenos Aires, 1968). — Augusto Radl CortSzar, Poesta gauchcsca argentina; Interpretadacon el aportedelateorla rlafolk folkldrica drica (Buenos Aires, 1969). — A Bercngue poesla a gaurcnguerr Cariso Carisom mo, La poesl chesca; Literatura argentina, str. 95—112
(Ba (B arcelona, rcelona, 1970). — Aug A ugus usto to Т атауо Va V argas, Litcratura gauche chesca; Literatura en HiHispano Amćri ćrica, tom I; str. 210—220 220 (Li (L ima, 1973). — R. R. B Bore orellllo, o, H. J . B Be ecco, cco, F. F. Wei Wein Trayectoriadelapoesfagauberg у A. Prieto, Tr chcsca (Buenos Aires, 1977). — Guiseppe Historria dela Bellini, La liliteraturagauchesca; Histo literatura hispa hispanoamericana, cana, str. 252—260 (Madrid, 1985). — Rodolfo Rodolfo A Bore Borello llo, La poesta gauchesca; sca; Historia storia de la la li literatu atura hispanoameri ericana, tom II, Del neocl neoclasi asici cism smo al modcm odcmismo, str. 345—358 345—358 (Madri adrid, d, 1987).
1) Giuseppe Bellini.
K OLONUAL LONUAL NA K NJI ŽEVNOST EVNOST (literalura azdobllj e hispa hispanoa noam meričke colomal) — razdob
knjtže knj tževno vnosti koj koje e tra traj e od kraja X V veka — od kotonizacij zacije e novog sve sveta do do Dočetka otkrića i kotoni otlobođe đenj nja a kolonij kolonija a od Spans Spanske XIX« tj. do otlobo daroina roinactfe ctfe. U »pecifičnim uslovima novorada se itvore vorenBl кокх кокхф ф tokom okom X V I veka rada
KOPLA
KOPLA lcnjiževnost koja ima mnoge specifičnosti i koja se bitno razlikuje od renesanse u Španiji. »Prvo {to treba imati na umu, kao osnovu za razumevanje književnog perioda kolonije, to je tla se nalazimo prcd istorijsko-kulturnim sistemom čija zakonitost potpuno odgovara ekonomsko-društvenoj infrastrukturi Kolonije. Radi se o korelaciji prisutnosti i odsutnosti koja odreduje sledeći veoma rečit niz: nema romana, praktično nema pozorišta, ima [...] previše lirske poezije, postoji obilje religiozne i hagiografske epike, žica narodne poezije rciko se pojavljuje, vojničke hronike i sveštcnički letopisi na sve strane, itd. [...] možemo da vidimo kolonijalnu književnost kao proccs u toku konstituisanja koji postupno, ne bez pukoti pukotina, odgovara potreba potrebama ma vla vladaj dajućeg ućeg društvenog reda reda u Kol Kolon oniiji.«1* K olonij olonija alna se knjiže književn vnos ost, t, naroči naročito to tokom tokom X V I veka, veka, razvija razvij a neravnom neravnomerno, erno, u zavisno zavisnost stii od ekonomske situacije, sastava doseljenika, veza sa metropolom i postojanja (ili nepostojanja) obrazovnih institucija višeg reda. Tada se formiraju prozne vrste: hronika*, izveštaj*, istorija* kao i epski, lirski i dramski književni rod. K ao prvi prvi hisp hispa anoam noamcrički crički kolon koloniijalni pisac pisac smatra se K olum olumbo bo**. U pored poredo o sa pisa pisanom nom knji književnošć ževnošću u stvara se i narodna* u okviru koje romansa (španska, a potom hispanoamerička*) ima najstarije poreklo i najveću rasprostranjenost na kontinentu. Od početka početka X V I I veka veka kolonija kolonij alna knj književn ževnos ostt hvata korak sa španskom, kao i sa drugim zapadnoe padnoevropski vropskim m knjiže knji ževno vnostim stima a. Stoga X V I I vek u glavnim crtama ima odlike baroka*; u X V I I I veku veku se formi formira neoklasiciza oklasicizam m*. Prero Prero-mantizam* predstavlja završno razdoblje kolonijalne književnosti tokom koga se, u okviru borbi za oslobadanje od španske političke vlasti, rada i spoznaj spoznaja o posebnostima— posebnostima— geog geogra raffskim, istorijskim, civilizacijskim — američkog sveta; formira se amerikanizam* kao osnova na kojoj će početkom X I X veka veka početi početi gradnja gradnja naci nacion ona alnih nih knjiže knji ževnos vnosti ti pojedi pojedinih oslobod oslobode enih zem zemalja, a čija ideja-vodilja će biti potraga za nacionalnim identltetom. V ećina ećina savrem savreme enih nih istoriča istoričara ra knjiže književno vnost stii kolonijalnu ktljiževnost smatra kao prvu fazu hispanoameričke, a manji broj је vidi samo kao deo
španske književnosti nastao van metropole ali pod njenim neposrednim uticajem. BIBLIOGRAFIJA Bcrnard crnard Mos M oscs cs,, Span Spaniish Colonial olonial Lil Li leracure racurein South South (New York, Y ork, 1922 1922). ). — A rmando rmando D. America (Ne Pirotlo, L a Ш егамга мга en Ami Amirica: el coloniaje coloniaje (Bue (Buenos nos A ires— Monte ontevi vide deo, o, 1937 1937). ). — Епriqu rique e Anderson nderson Im I mbert, bert, Hist Hi stori oria a de!a liliteraturatura hispanoamericana, I. La col coloni onia. Ci Cien ano anoss (Mćxico,, 1954). — J uan uan Ma Maria ria de Rcptiblica (Mćxico Gutićrrcz, Escritores coloniales americanos (Bue (Bueno noss Ai Aires, res, 1957). — A. Ari A ria as La L arreta, rreta, Historia de la literamra indoamericana, I. Literaturas aborigenes; II Literatura colonial (Bue (Buenos nosAires, res, 1968). 68). — Rudolf udolf Grossm Grossmann, nn, H'tsto H'tstori ria a у problanas probl anas de la liliteratura ratura lati l atinoa noa-merica ri can na. (La (La ćpoca ćpoca coloni colonial al hisp hispano anoportuportu99—220) 0) (Mad (M adri rid, d, 1972 1972). — Luis L uis guesa, str. 99—22 inigo Ma Madri drigal (uredn (uredniik), Hist Hi stori oria adela lite li terarnra hispanoam hispanoamerican ri cana, a, I. I. Špoca coloni col onial al (Ma (M adrid, drid, 19 1982). —J — J aime Concha oncha,, La liliteraturatura colonial hispanoamericana; La sangrey las str. 100—11 100—114 4 (L a Habana, Habana, 1987). 1987). letras, str.
KOPLA (copla) — termin copla u španskoj poeziji označava autonomnu strofu od tri do osam stihova, a u hispanoameričkoj pesmu koju pevač improvizuje na odredenu melodiju. Hispanoamerička kopla potiče od raznih lirskih vrsta španske poezije; jedna je od najčešćih metričkih formi usmene anonimne poezije koja sc koristi i u pisanoj poeziji. Sastoji se od četiri stiha istog ili različitog broja slogova. Rima je konsonatska ili ili asonantska asonantska.. Najčešće češće je tematsk tematskii ili ili motivski motivski vezana vezana u veću veću metri metričku čku celinu (cancićn — pesma pesma)) koja koja se peva peva na istu melodiju. Ponikla iz španske usmene tradicije, u raznim raznim zeml zemljama ama Hispa Hispanske nske A merike erike pretrpela je vidne uticaje amerindijanskih folklornih formi. P o tem tematici tici obično se razvrsta razvrstava vajju u I juba ubavne, vne, prigodne, pri godne, religiozn reli giozne e, humori humoristične, stične, sati satiri rične čne,, геfleksivne i kostumbrističke. Primer humorističke kople: SeAor SeAora, a, vćndame vćndame un pan porque aqu( llego en ayunas; queyo endespui ndespuiss selo pago pago cuando la ram rama a echephunas. phunas. I) (Kolumbija)
187 KREACIONIZAM
KREACIONIZAM str. str. 189— 189— 190 (M adri adrid, d, 1964 1964). ). — L uis A l berberteraturaрсгиапа, иапа, lom III, slr. to Sđnchez, L a liliteraturaрсг 859— 859—86 862 2 (L ima, ma, 1966). 966). — L uis Al A l berto berto Sđn Sđnchez, Proccso у contenido de la novela hispanoameri noamericana; cana; L a protonove protonovell a cosmm cosmmbrist bri sta: a: Lizardi, str. 105 costumbribri 105— 123; L a novcla costum sta, str. 214— 214—23 239 9 (M adri adrid, d, 1968 1968). ). — Susana Susana ostumbrista bri stass de Am Amćri ćriZ anett nettii (prire (pri redivač), divač), Costum ca Latina; L atina; Ant A ntologfa, ologfa, B uenos uenos Ai A ires, res, 1973). 1973). — L ucrecio Pćre Pćrez. Bla Bl anco, nco, lil Romanticismo cn H ispanoam spanoam& & ica; L os cuadros de cos costum tumbrcs; Literatura espanota e hispanoamericana, tom V , str. str. 79—30 (M adrid-M drid-M ćxico-Bueno ćxico-Buenoss AiA ires-C res-C aracas, racas, 1980). 980). — J osć Fern F ernđnd đndez ez MonM ontesinos, Costumbrismo у novela (M adrid, Diccionario Ох О х/or dde 1983). 83). — Philip Phil ip W ard, rd, Diccionario litcratura espanola e hispanoamcricana, str. 194 (Barce (B arcellona, ona, 1984 1984). ). — Gi useppe useppe Bellini, Bellini, Histori storia a de la lite l iteratu ratura ra hisp hi spanoa anoam mericana, str. 325— 325— 327, 327, 331— 331—33 332 2 (M adrid, adrid, 1985). 1985).
KREACIONIZAM (creacionismo, od crear — stvarati) — prvi prvi avangardni avangardni pokret pok ret u hispanoameričkoj književnosti čiji je tvorac U idob idobro ro** (v. A V A N G A R D A ). K ao filoz filozofska fska osnova za formulisanjc poetike kreacionizma poslužile su mu Emcrsonove idcje o funkciji umetničkog dela. Želcći da prevazide (ne i da odbaci) poetiku modernizma*, izgradio je drukčije viđenje odnosa prirode i umetnosti, stvarnog i umetnikovog sveta, a naročito samog stvaralačkog čina. Pesnikovo stvaranje izjednačuje sa stvaranjem prirode; »Izvan sveta koji postoii pesnik stvara svet koji bi trebalo da postoji.«1' Pesma mora da postoji kao autonomna tvorevina, ravnopravna sa tvorevinama prirode: »Pcsma je pesma, isto tako kao što je narandža narandža, a ne jabuka.«2 jabuka.«2** Podvla Podvlače čeći ći ono što što mu izgle izgled da naj najznačaj značajnija nij a novina, novina, kaže: kaže: »K rea reacionistička pesma se sastoji sastoji od stvorenih stvoreni h slika sli ka,, od stvorenih stvorenih situacija, od stvorenih pojmova; ona ne uskraćuje nijedan element tradicionalne poezije, samo što su u njoj svi ovi elementi izmiSljeni, a da nimalo nije vodeno računa o stvarnosti ili o istini koja je prethodila činu stvaranja.«3) U krea kreaci cioni onist sttčkom tčkom postupku naj najveću moguću važnost dobijaju maStovite metafore iz kojih je nestao element poredenja, logična veza medu pojmovima, i koje su se svcle na efektne pesničke slike, smišljene najčcSće sa namerom da iznenade svojom neobičnošću, kao npr.:
190
L as Cas C asca cada dass [’cquenas cabeHeras en ta oritla
Pesme su u slobodnom stihu, oslobodene ne samo metričkih, već velikim delom i sintaksičkih pravila. U i dobro tvrdi tvrdi da j e osnovne postavke postavke kreaci kreacioonizma nizma naj najavio avio 1916 1916.. u j ednom edno m predavanju predavanj u održanom održanom u Bue B uenos nos A jresu; resu; medutim, medutim, izvorn i zvornii tekst nijc objavljcn tada, već kasnije u odlomcima u Manifeslima (1925) i predgovorima za пеke zbirke pesama. Francuski pesnik Pjer R everdi verdi, (Pi (P i erre Reve R everdy, rdy, 1889— 196 1960), uz podrSku nekih hispanoameričkih i španskih pesnika, osporavao jc desetih godina originalnost Uiđobrovog kreacionizma, tvrdeći da je nastao pod njegovim uticajcm. K rcacioni rcacionizam zam j c krajem kraj em druge decen decenii j e ovog veka stekao sledbenike medu mladim hispanoamerićkim, ali i medu španskim pesnicima (H erardo erardo Dijcg Di jcgo, o, I l uan L arca). rca). Popularnost Popularnost mu j e bila bil a vcoma vco ma vel velika i kratkotraj kratkotrajna; na; 1919, iz njcga izrasta ultraizam* koji će na čitavom pođrućju Spanskog jczika odigrati važnu ulogu u stvaranju avangardne poezije. BIBLIOGRAFIJA Н епгу пгу Al A lfred Holmes, Holmes, Vicente Huidobro and Creationisme (Ne (N ew Y ork, 1934 1934). ). — David Ва В агу, Pcrspectiva europea dc! creacionismo; »Revista Iberoamericana« (Pillsburgh, 1958). — Vicente[ I uidobr ui dobroy oy elcreaelcreaRadl Silva Castro, Vicen cionismo; »Revista Iberoamericana« (Pittsburgh, sburgh, 1960 1960). ). — B raul raulio Arena A renas, s, Vicente H uidobr uidobro o у el creaci creacionism onismo; o; Obras Obr as compl comple etas de Huidobro (Santiago de Chile, 1964). — Germđn Germđn Bleibe B leiberg rg у J uliđn uli đn Ma M aria ri as (uredn (urednii ci), ci) , Diccionario de literatura espanola, str. 194 (M adrid, 1964). 64). — A ntonio ntonio de Und U ndurra urraga ga,, Teo Te orfa del crea creacion cionism ismo; Vice Vicente Hu H uidob idobro; Poesta у prosa, str. 19— 19— 183 183 (M adrid, adrid, 1967). 1967). disputa sobre sobre la l apatem patemi— M ireya ireya R obl obl es, L a disputa dad del creacionismo; »Thesaurus«, tom X X V I , br. 1, str. str. 95—1 95— 103 (Bog (B ogot otS, S, 1971). — poesfa de Vice Vi cent nte e E. Caracciolo Trejo, L a poesfa Huidobro у la vanguardia, slr. 63— 63— 78 (M adrid, drid, 1974). — Em E milio il io M irć, Del creacionismo al surrealismo; »Insula«, br. 337 (M adrid, 1974). — L jil ji ljana jana Pavlovi Pavlović-Sam ć-Samuro uro-stetička čka i ideol deoloSka oSka opredel opredeljenja nja savrem savremević, Esteti
MODERNIZAM Cavelano Cđrdova Iturburu, La revolucićn martinperrista — (Bue (B uenos nos Ai A ires, res, 1962 1962). ). — movimii ento de »M »MarCarlos rlos M astrona stronardi rdi,, E l movim tin Fierro*; Historia de la literatura argcntina,
tom II II, str. 912—936 912—936 (Bue (B uenos nos A ires, 1968 1968). ). — A ugus ugusto to Т атауо атауо Va V arga rgas, Literatura en Hispano Amćri Amćrica, ca, str. 423— 423—42 426 6 (Ll (L lima, 1973). 1973). Di ccionari rio o Oxfo O xford rd de litc li tcrara— Philip Ward, Dicciona tura espanola e hispanoamericana, str. 517— 518 (Barcelona, 1984). 1) F rente rente a la l a Jun J une eraria rari a solemni solemnidad dad del del historiado histori adorr у del catedrđti catedrđtico co que momifica omifi ca cuanto cuanto toca toca.. F rente rente al recetari recetario o que ins i nspir pira a las l as e ellucubraci ucubracione oness de nuenuestros stros mds mds bel bellos esplritu plri tuss a la l a afici afi cićn ćn al anacroni anacroni-smo у al mi metism etismo o que dem demuestran. uestran. F rcnte a la la ridfcula ri dfcula necesi necesidad dad defundam fundamentar nuestro nuestro nacionaci onalismo intelectual, hincliando valores falsos que al primer pinchazo se desinflan como chattchitos. Frente a la incapacidad de contemplar la vida sin escalar scalar las l as est estan ante terfas rfas de de las las bibli bibliot ote ecas: cas: M A R T I N F I E RRO sie sient nte e la nece necesidad sidad impre imprescind scindibl ible e de dedefini fi nirr sey de l lamar amar a cuantos se sean capace capacess depcrci pcrcibir que nos hallamos en presencia de una nueva sensi sensi bil bil idad у de una nueva nueva compr comprens ensiidn que que, al ponemos de acucrdo con nosotros mismos, nos descu descubra bra panor panor amasy nue\'os medi mediosy osy form for mas de expresi6n.
MA RTIN RTIN FJ ERO — v. M A RTIN FIER RO M A RTINFERRIS RTINFE RRISM M O — v. M A RTINFJ ERIZAM M A RTINFERRIS RTINFERRISTA TA S — v. M A RTINFJ ERISTI M A R T I N F J E R I S T l (martinferristas, martinpripadnici dnici argcntinske argcntinske avanga avangardne rdne J ierri ierrisstas as))— pripa književne grupe Martin Fierro*. M A R T I N F J E R I Z A M (martinferrismo, martinpoetika pripa pri padnika dnika arge argentinske ntinske fierrismo) — poetika avangardne avangardne književne knji ževne grupe M artfn F ierro*. ierro*. MILONGA (amerikanizam*) — narodna narodna pepesma i igra u oblasti Rio de la Plate, naročito populama popul ama u A rgent rgentii ni; izvodi izvodi se uz pratnju pratnju muzike, najčešće gitare; slična tangu*. Pripada usmenom pesništvu iz koga je prcšla u pisanu knjiže knji ževnos vnost. t. Pesnik Pesnik P edro Đ onif onifa asio Palasios Palasios (P edro Bonif B onifa acio Palacios Palacios,, 1854— 1917 1917), ), poznat pod pseudonimom pseudonimom A l maf maf uerte uerte,, opcvao opcvao j e u svojim Milongama život u skromnim četvrti-
1 3 »
ma Buenos B uenos A j resa, resa, podražavajući podražavajući ne sam samo o tetematiku, već i stil i duh narodne poezije. Urugvajac V ašington B enavi enavides des (VV (V V ashingto ington n B enavi navide des, s, roden roden 1930 1930)) objavio obj avio je j e 1965. zbirku pesama L as mil milon onga gas. s. BIBLIOGRAFIJA Diccionario Ilustrado Sopena, Americanismos, str. 420 (Barcelona, 1982). MODERNIZAM (modemismo). — »Modernizam je hispanski oblik univerzalne krize književnosti i duha koji oko 1885. započinje razl razla aganje ganje X I X v. i koji će se se pokaza pokazati ti u umetnosti, nauci, religiji, politici i postupno u drugim vidovima ukupnog života, i stoga sa svim osobenostima duboke istorijske promene, čiji se proces nasta nastavl vljj a i danas.«1 danas.«1* K ao knj književni ževni pokrct rađa se u Il I l i spanskoj spanskoj A merici, ri ci, a potom potom se prenosti i u Španiju. Nastaje na tradiciji romantizma*, ali prevazilazi njegov sentimentalizam, nacionalizam, retoričnost, stilsku nebrižljivost. Formiranje modernističkog pokrcta krcta u H i spanskoj spanskoj A meri merici ci počinje poči nje oko 1880. sa tcžnjom da se prevaziđu granice tadanjeg književnog Spanskog jezika, da se upoznaju najnoviji kulturni tokovi u raznim evropskim zemljama, da se osvoji sloboda umetničkog izraza. Elementi modernističkih inovacija pojavljuju se u proznim prozni m i pesn pesnii čkim čki m del deli ma H osea M arti arti j a, G utjeres Nah N ahere ere** , K asala* sala* i Silve* Silve* , kada kada se romantizam u Evropi povlači pred pojavom pozitivizma, realizma, Parnasa, naturalizma, impresionizma, simbolizma. Posebno je važna M arti arti j eva uloga u unoše unošenj nju u raznih stra strani nih h uti uticaj caj a u književnos knji ževnostt Španske Španske A meri merike: ke: »poznava»poznavati razne književnosti najbolje je sredstvo oslobađanja oslobađanja tira ti ranij nije e bilo koje koj e od njih. nji h.«2 «2** Obja Obj avljivan vlj ivanjj e M arti arti j cve pe pesni sni čke zbirke zbirk e I sm smaeaelillo 1882. označava početak modernizma u poe poeziji. zij i. K ao godina godina afirma afi rmacij cije e mode moderni rnizma zma uziuzima se 1888. kada se pojavljuje knjiga stihova i proze Azul R . D arija rij a* , kojoj, a time time i novo novom m pokretu pok retu u celi celini, ni, ugledni španski španski pisac H uan V alera posvećuj posvećuje e dve kritik kri tike e napi napi sane sane u obliku obli ku pisama pisama upučenih upučenih mladom ml adom nikara nik aragvanskom gvanskom piscu piscu.. M ari-Ž ri -Žozef ozef Fori F ori tvrdi da već već od 1900. modermoderniza niz am prestaje da bude jedinstven; izve i zvesn snii istosto-
NADREALIZAM T eorija mondo ondono novizma vizma,, puna puna isklju isključčivos ivosti i kontradiktornosti, nije stekla veći broj pristalica, termin nije ušao u širu upotrebu i posle K ontreras ontrerasove ove smrti smrti pao j e u za z aborav. borav. Srodni termini: amerikanizam, kreolizam*, nativizam*, modernizam, postmodernizam.
NADREALIZAM (superrealismo ili ili surrealismo, od francuskog termina le surrialisme) — književni pokret avangarde* nastao pod neposrednim uticajem francuskih pisaca, naroči naročito to A . B retona. retona. I zvesn zvesnii špans španski ki i hispanoamerički pisci, koji su se kretali u krugovima pariskih nadrealista i saradivali u njihovim časopisima, prvi su ga preneli na špansko jezičko područje gde postaje poznat počev od 1925; u toku sledeće dve decenije intenzivno utiče na brojne hispanoameričke pisce; njegovi tragovi su veoma uočljivi i u mnogim delima napisanim u toku šeste decenije. Nadrealistička poetika se nadovezala na ultraističke estetičke postavke (v. U L T R A I ZA M ); hisp hispa anoam oamerički rički pis piscci, prvenstveno pesnici, uneli su u nju i elemente španske književne, posebno barokne, tradicije, sjedinjavajući nadrealističku primenu i reprodukovanje snova u književnom delu sa baroknim mešanjem jave i sna, života i sna. Najvažnije odlike: automatsko prenošenje procesa mišljenja u književno delo, visoko vrednovanje nesvesnog, često povezanog sa fantastičnim i mističnim, korišćenje slobodnih asocijacija zasnovanih na psihoanalitičkom metodu, nova koncepcija čoveka i njegove realnosti, postupno oslobadanje od tradicionalnog društvenog nasleđa, želja da se stvori delo kao samostalna, samosvojna, jedinstvena, integralna umetnička tvorevina. U hispanoa hispanoame meri ričkoj čkoj knjiže knji ževnos vnosti ti mal mal obrojni obrojni su su pisci-nadrealisti u evropskom značenju; većina ih je od nadrealizma, kao i od drugih avangar-
BIBLIOGRAFIJA Mondortovism ortovisme e (Paris, Francisco Contreras, L e Mond 1917 1917). ). — R ađl ađl Silva Castro, Castro, Panorama de la literatura de Chile, str. 64 (Santiago đe Chile, diffi tsion ion de la lit li t1961 1961). ). — Sylvi Sylvia a M olloy, oll oy, L a diffits tćrature tćrature hi hi spano-am spano-amćr ćriicaine caine en en France F rance au au XX? sićcle, str. 80— 80— 83 (Paris, (P aris, 1972 1972). ).
dnih pokreta, usvojila samo neke komponente kombinujući, npr., elemente poetike ultraizma, kreacionizma* ili purizma* sa nadrealističkim. Stoga nadrealističkih elemenata ima u delima pesnika različitih estetičkih i ideoloških opredeIjenja: avangardnih, refleksivnih, društveno angažovanih gažovanih ili tradici tradiciona onalilist stiičkih čki h (S. (S. Va V alje lj eho* ho* , Sara de Ibanjes*, A. Storni*, H. Viljaurutija*, O. Hirondo*, A. Hiri*, N. Para*, O. Paz*). Neruda* je u delima Te Ten ntativ ativa a delhom delhombre bre inft inftn nito ito i prvim Boravištem na zemlji (Residencia en la tierra) veoma kreativno iskoristio iskustva nadrealizma, stvorivši nesumnjivo hispanoameričku varijantu ovog pokreta koji objedinjava francuski uticaj i hispansku književnu tradiciju, oplemenjene njegovom stvaralačkom individual dualnošću. V ećina hispanoa hispanoame meri rički čkih h nadre nadrea alistički usmerenih pesnika pisala je ugledajući se na N erudu; mali broj je j e neposredno neposredno popodražavao francuske uzore. Posebno jak nadrealistički centar postojaoje u B uenos uenos Aj A j resu gde su izla izl azile zil e mnogobrojne mnogobroj ne pupublikacije nadrealističkog usmerenja (Que, A partir parti r de ce cero, ro, Boa, Boa, L etra у L (nea). Uticaji nadrealističke poetike vidni su u delima pisaca postavangardnog* razdoblja, kao i mnogih savremenih pesnika i romanopisaca. ANTOLOGLJE Aldo Pellegrini, Antologia de la poesta surrealista (Bue (B uenos nos A ires, 1961 1961)) Surr eali alistasy stasyotros otrosper peruanos M . L aner ner у A Oque Oquendo, ndo, Surre insulares (Barcelona, 1973)
201
— NEOKLASICIZAM usklađeno sa estetičkim stavovima i senzibilitetom modernog pisca karipskog podneblja. Tvorcem i glavnim predstavnikom većina većina knjiže knji ževnih vnih istoričara istori čara smatra smatra Il I l osea L esam esama a L imu* mu* koji je j e i sć sćlm u ese esejj i ma zbirke zbirkeL a expresidn americana objaSnja objaSnj avao značenj značenje e ovog pojma. Po njemu, neposredan ili posredan uti uti caj caj Spa Spans nskog kog barok baroknog nog pcsnika pcsnika Luisa L uisa de Gongore podstakao je kod Hispanoamerikanaca ono što je bilo duboko usađeno u njihovoj svesti: napetost, plutonizam ili vatru što razbija da bi potom sastavila razbijene delove, punoču jezika u neprestanom bogaćenju, parodiju stilova i istovremcnost, što je j e sve sve veoma veoma blisko odli odlika kam ma baroka baroka.. O n još j oš smatra da su u hispanoameričkom baroku prisutne dve velike sinteze: hispanoinkaička (v. P R E H I SP SP A N S K E K N J I Ž E V N O ST S T I ; I NK NK E ) i hispanocrnačka. S. Sarduj* tvrdi da neobarok odlikuju obilje, kondenzovanost i korišćcnje intertckstualnih i intratckstualnih postupaka. U svojoj studiji Barroco piše: piše: »N eobarok eobarok neuravnotcžcnosti, strukturalna želja jedne želje koja ne može da dosegne svoj predmct, želja za koju je logos samo organizovao zaklon što skriva nepostojanje. Pogled više nijc samo beskraj: kao delimični predmet pretvorio se u izgubl zgubl jeni predm predmet.«1 et.«1'' K ao i barokni barokni pisci, isci, L esam esama a L i ma korist kori stii veli veliki ki broj slika sli ka koje koj e se gomi gomi l aj u i stil stilsskih ki h figur fi gura a — naroči naročito to meta metaff ora i hiperbola, ali njegov jezik ipak ne počiva na klasičnoj estetici, već na nadrealizmu*: u dclo prodire nered, nesklad, snovidenje, ira ir aciona ci onall nost, nost, po reči rečima ma K armen rmen Ruis R uis Barionuevo. U neobarok neobarokne ne pisce pisce ubraj ubraj a se i A . K arpent rpentjj cr*. cr* . U srodnom značenj značenju u kori k orist ste e se se i termini termini barroco americano (američki barok) i barroco barr oco cubacubano (kubanski barok). BIBLIOGRAFIJA presi6n americana (La Ha J osć osć L ezam zama L ima ima, L a expresi6n bana, bana, 1957; 1957; Mad M adri rid, d, 1969 1969). ). — Severo Sarduy, Sarduy, Escrito scri tosobre sobre un cuer cuerpo (Bue (B uenos nos A ires, res, 1969 1969). ). — Severo Sarduy, Barroco (Buenos Aires, barrocoy el neo1974). 1974). — Severo Sarduy, Sarduy, E l barrocoy barroco; Amćrica Latina en su literatura, str. 167—184 (Mćxico, 1976). — Edenia Guillermo у J uana Am A melia He Herndnd rndnde ez, »Paradiso*, culm culminacićn nacićn del barroc barroco o cuban cubano; o; »Papeles de Son Arma A rmada dans ns« « (Pa (P alma de M allorca, orca, junio, junio, 1974). — Elofsa Lezama Lima, Introduccićn;
J osć Le Lezzama Lim Li ma, Pa Para rad diso iso, str. 13— 13— 94 (M adrid, drid, 198 1980). — Ca C armen rmen Ruiz R uiz Ba B arrionue rri onue-procedimi dimientos ntos de de la la palab palabra; ra; E l »P avo, L osproce radiso« de Lezama Lima, str. 97— 97— 113 estćtica tica (Ma (M adrid, 1980). — J osć Orte Ortega ga,, L a estć neobarroca en la narrativa hispanoamericana (M adri adrid, d, 198 1984 4).
1) Neobarroco Neobarr oco del dcse dcsequi quiUbrio, Ubri o, deseo deseo estructural de un desco desco que no puede puede alcanzar alcanzar su obje objeto, dese deseo o para cl cual el logos no ha organizado mđs que una pantall pantalla que esconde sconde la carenc carenciia. L a mi mirada уа no es solamente infinito: ert tanto que objeto parcial se ha convertido en objetoperdido.
NEOKLASICIZAM (neoclasicismo; retko se koristi tcrmin clasicismo) — knji knjiže ževn vnii pokret pok ret koji se pod cvropskim uticajem stvara u hispanoameričkim zcmljama u vremc borbi za političko oslobodenje sa ciljem da oživi klasične književne vrednosti. Razvija se u okviru prosvetitcljskog pokreta i traje, okvirno, od 1750 1750.. do 1830 1830.. godi godine. ne. K orenite oreni te promene pro mene u političkom i društvenom životu imale su velikog odjcka u književnom stvaranju. Po R. Grosmanu, najvažnije karakteristike neoklasicizma bile su politička angažovanost pisca koja uslovljava dcklamatorski ton u mnogim pesničkim delima, tendencija da se grčko-rimska prošlost zameni prošlošću indijanskog stanovništva; otkrivanje hispanoameričkog pejzaža i veza izmedu njega i čoveka; traganje za suštinom bića hi hi spanoa spanoame meri ričkog čkog čoveka. čoveka. »K njiže nji ževvnost se pretvara nolens volens u instrument rada aktuclne istorije, tj. politike. Neguje se ne da bi se postigli književnoestetički, već istorijskousmereni ili političkoobrazovni efckli.«1* U vreme neoklasicizma neguju se poezija, proza i dramske vrste. Prozne vrste, naročito esej i pripovetka, uživale su najveći ugled medu piscima od kojih su mnogi bili aktivno uključeni u oružane i poli politti čke okršaj okršaj e. E sej sej postaj postaj e j oš jedno važno važno oružje u njiho nji hovoj voj borbi za red i napredak, kao i sredstvo koje im pomaže da steknu svest o sebi i o svetu u kome žive; u obliku eseja raspra raspravl vljj ana su su mnoga etnič etnička, ka, nacionalna, naci onalna, politička, pravna pitanja. Dugo zapostavljane, prozne vrste doživljavaju svoj nagli procvat; Lisardijev Perikiljo Santijenlo prvi je roman hispanoameričke književnosti. Poezija je lirska i epska; pesme su pisane po ugledu na grčke i
NEOREALIZAM rimske rimske pesn pesnii ke ke,, naroči naročito to Ve V ergi rgi l i j a, Il I l oracij oraci j a i Homera. U mnogobrojnim epskim pcsmama preovladava rodoljubiva tematika: opisani su važne istorijske ličnosti i događaji; često je koriščena oda. Poezija je največim delom didaktičko-moralistička, laudativna, sa opSirnim deskripcijama, posebno onim o američkom pejzažu. zažu. Dra D rams mski ki pisci, koji koj i sa vel velikim kim zanimanj zanimanj em čitaj čitaju poetik poetike e Boaloa B oaloa i L usana usana,, neguju neguju kla kl asične vrste, tragediju i komediju, ali u njih unose elemente mente hi hi spanoa spanoame meri ričkog čkog kostumbri kostumbrizma zma** . D cla cla su im suvoparna, često patetična, pisana sa očigledno moralističkim ciljem. Stilske osobine neoklasicističkih proznih, pesničkih i dramskih tekstova predstavljaju sintezu baroknih barokni h osobenost osobenostii , kla kl asicisti sicističkih knjiže knji ževnih vnih postupaka, ali i nagoveštaja romantizma. Često su koriščeni latinizmi i arhaizmi, a ponekad i reči iz amerindijanskih jezika. U vrcme neoklasicizm sici zma a, počev počev od Л . B el j a, stvara stvara se duh ameri ameri-kani kanizma* zma* — tog novog osećanja osećanja zajcdništ zajcdni štva va i pripadniStva američkom kontinenlu koji brzo stiče veliki broj pristalica. Najznačajniji predstavnici vnici:: A. A . Be B el j o*, K ario de la V andera*, ndera*, M . de L avarde varden*, n*, F ernande ernandess de L isard isardi* i*,, II I I . Ol O l memedo*, P. de Olavide*. BIBLIOGRAFUA E nrique nrique A nde nderson Im I mbert, bert, Historia de la literatura hispanoamericana, str. 153—200 (MćxicoBueno uenoss A ires, ires, 1%2). 1%2). — E. Dicz-E Di cz-Ech cha arri у J . M. Roca Franquesa, Historia de la literatura espanol spanola a e hispanoarne hispanoarnerricana, cana, str. 732—765 ( M adrid, 1968). 68). — R udolt udolt Grossm Grossmann, nn, Clasicismo 1760—1830 1830;; Histori storia a у problem problemas de !a literatu teratura ra latinoa atinoam mericana, cana, str. 176— 220 220 (Ma(M aПиdrid, drid, 1972 1972). ). — J uan Ma M anue nuel Pache Pacheco,L a Пиstracićn en el Nuevo Mundo (Caracas, 1975). — J . L. L . Rom Rome ero (prire (prirediva divač), č), Elpensamiento politico poli tico de la Em E manci ancipacidn pacidn (179 (1790—1825) (Cara (C aracas cas,, 1977 1977;; 2 toma). toma). — M arfa rfa Casas Casas de novela pi picaresc caresca a lali l alino noam america ri cana na Faunes, L a nove (Ma (M adrid, 1977) 977).. — J . C. C . Chiara C hiaram monte onte (pri(priređivač), Pensamiento de ta Ilustracićn; Economla у sociedad iberoamericanas en el siglo XVIII (Cara (C aracas cas,, 1979 1979). ). — L ucreci ucrecio o Pćrez Blanco, Neoclasicismo literario en Amćrica; Historia de la literatura espanola e hispanoamericana, tom IV I V, str. 185—209 (Ma (M adridM ćxico- Bue B uenos nos A iresres-Caracas, racas, 1980 1980). ). — neocldsi ocldsicosy cosyromdnti dnti-Giuse useppe ppe Bel Bellini, Entre ne cos; Historia de la literatura hispanoamericana, str. 213—23 213—231 1 (Ma (M adrid, drid, 1985 1985). ). — L uis
li storia oria de de la liliInigo Madrigal (priredivač), I lis ter teraiura aiura hispanoameri ericana, cana, tom II Delneoclasicismo al modemismo, (M adrid, drid, 198 1987).
1) Ruđolf uđolf Grossm rossma ann. nn. NEOREALIZAM (neorrealismo) — term termii n koji pojedini istoričari književnosti primenjuju na savremenu hispanoameričku prozu, obuhvatajući njime razne vidove realizma*; najčešće se, ipak, odnosi na moderne forme dokumentarnog tarnog real real i zma. zma. M edu prvima prvi ma ga j e koristio L uis A l berto berto Sa S anćes nćes koji smatra da da se se hispoahispoanomerički neorealizam formirao po ugledu na italijansku i severnoameričku književnost, da je u ncorealističkim romanima najčešće obradena urbana tematika uz pesimističko videnje društvenih odnosa u kome je očit uticaj ruskih pisaca Gogolja, Čehova, Tolstoja, Gorkog. K ao preteču savremenog savremenog neoreali neorealizma zma vidi vidi del del o Е ! matad matade er o Estebana Ećeverije*, a kao jednog nog od prvih preds predsta tavni vnika ka Il I l uli ul i j a K orta ortasara sara** . Opšte karakteristike savremenog hispanoameričkog romana, čije veoma različite vidove obuhvata zajedničkim, nedovoljno objašnjenim pojmom neorealizam, bile bi: opsednutost po jedi jedi nostima nostima,, naročito naročito onima koje otkriva otkrivaju ju ružnoću i bedu; korišćenje govornog jezika uz zloupotrebu uličnih izraza, prostakluka, psovki; postavljanje radnje romana u gradsku sredinu, tačnije u gradsko podzemlje; pretvaranje pobunjenih, nezadovoljnih, prokletih gradana u glavne junake. Neorealiste odlikuje nacionalni ili regionalni znak; najkarakterističniji presdstavnici su, po njemu, Gabrijel Garsija M arkes rkes* i M ario V argas rgas Ljos L josa a* . F ernando A legrij grija smatra da postepeno postepeno prevaprevazilaženje krajnosti regionalizma*, u kome pejzaž ima glavnu ulogu, dovodi do uspostavljanja ravnoteže ravnoteže i zmedu zmedu pejzaža pejzaža i čoveka, što što j e j edna od naj naj znača značajj niji nij i h odlika odli ka neore neorea al i zma. zma. V rhunac rhunac njeg njegove ove prve fa faze traje traj e od ok oko 1930 1930.. do pedesepedesetih godina godina (M anue nuel R ohas*, ohas*, M igel igel A nhe nhel A sturija rij as* , M ario M onte onteforte T oledo* oledo*,, Edua E duardo rdo M alje lj ea* , A gus gustin J anjes* njes* , H orhe Ika I kassa* , Siro A legr legrijija a* , Ses Sesar V alje lj eho*, A leho leho K arpent rpentjj er*, r* , A rturo U slar slar Pje Pj etri* i dr. dr. Po njegovo njegovom m mišlje išlj enju, to su pisci koji prevazilaze lokalnu tematiku, regionalističku i kostumbrističku* obradu
POSTAVANGARDA nadahnuću. ViSe narativna nego osećajna, prepuna je slika uzetih iz seoskog života, kao i konja i prizora iz pampe koje je čine metafori metaforičnom čnom i izvešt i zveštače ačenom. nom. K ad iznosi iznosi svoj svoje podvige ili podvige nekog slavnog razbojnika, liči na napuljskog zbrkanog improvizatora, obično prozaičnog; u nekim trenucima on se uzdiže do pesničke visine da bi ponovo pao u recitovanje razvučeno i skoro bez versifikađje. V an toga toga,, pevač pevač ima svoj svoj repertoar narodnih pesama, kintilja, desima* i oktava, raznih vrsta sa osmoslož osmosložni nim m stihovi stihovima ma.. M eđu nji nji ma ima mnogo vrednih kompozicija koje otkrivaju nadahnuće i osećanj osećanj e.” U vreme vreme romantiz romantizma ma** poezi poezijj a gauča gauča,, kako kako iz iz socijalnih i nacionalnih, tako i iz literarnih razloga, počinje da privlači pažnju obrazovanih pesnika, koji, koristeći njene tematske, metričke i jezičke jezičke ka kara rakte kterist ristik ike e, ka kao o i spccif ccifiča ičan n loka lokalni kolorit, stvaraju bogatu i raznovrsnu književnost o gaučima.* BIBLIOGRAFIJA popular riop rioplate latense; AntoloEmesto Morales, Llricapopul gfa gaucha (Bue (B uenos nos A ires res, 192 1927). — J uan uan AlAl fonso Carrizo, Cancionero popular de La Rioja (Tucum (T ucumđn, đn, 1942 1942). ). — V entura entura R. Lynch, Folklore bonaerense (Buenos Aires, 195 1953; prvo izđanj zđanje e, 1883 1883). ). — B runo Ja J acovecoveAlfonso Ca Carriz rrizo o (Buenos Aires, lla, J uan Alfon 1943). — Ricardo Rodrfguez Molas, Historia soci social al del del gaucho gaucho (Bue (B uenos nos A ires, res, 194 194-68). — gauchesca; Rodolfo A. Borello, L a poesfa gauche Historia de la literatura hispanoamericana, neoclasi asici cism smo al modemism smo, o, str. tom И, Del neocl 345— 45— 346 346 (M adri adrid, d, 1987 1987). ).
1) [...] ...] L a poe poesi sia a origina originari ria a del del cantor cantor espesad pesada, a, monćtona, irre rregular, cuando se abandona a lla a iins nspipiracićn acićn del momen omento. to. M ds narr narrat atiiva que sentimental, llena de imđjenes tomadas de la vida campestre, pestre, del cabatto I dela el as escen escenas as del del desierto, sierto, queta hacen hacen metafćri etafćr icaypomposa. Cuando refi refie ere susproezas proezas ol o l as de al algiin giin afamado afamado mal malćv ćvol olo, o, pari pariceseal improvisad provisador or napol napoliitanodes desarreg arreglado, prosdico prosdico de ordi ordina nari rio, o, elevđn vđndose dose a la la altura poi poi tica ticapor por momen omentos, tos, para para cae caerr de nuevo nuevo al recitad citado o instpi nstpido i casi casi sin sin versificac sifi caciičn. čn. Fuera uera de esto, to, el cantor cantor posee su repe repertorio torio de poesl poeslas popul popular are es, qui quinti ntillas, dćcim dćci mas у octavas octavas,, diversos diversos jćner ćneros de ver versosoctosll octosllabos. Entr Entre e esta hai muchas com compo-
sicione sici ones de m&ito, i que que descu descubren bren ins inspir piraci acićn ćn у sauimiento.
POSTAVANGARDA (postvangiiardia) — književno razdoblje koje u većini hispanoameričkih zemalja počinje četrdesetih godina, a čiji završetak nije moguće odrediti; plod je reakci ja na eks eksttrem remističke ističke poet poeti ke ava avang nga arde rde* . Znatan broj pesnika bio je umoran od neograničene slobode umetničkog stvaranja, od društvene izolacije u koju ih je dovela, od eksperimentisanja jezikom, stilom i formom koji su često bili sami sebi cilj. Sve prisutniji u svome vremenu, svedoci, a mnogi i učesnici u važnim svetskim dogadajima (Drugi svetski rat, pre svega) i zbivanjima u svojim zemljama (radnički pokret, socijalna revolucija, vojna diktatura), mnogobrojni pisci napuštaju domen isključivo estetskih preokupacija i aktivno se bave razmatranjem nacionalnih i još češće kontinentalnih problema uslovljenih geografskim, rasnim, etničkim i civilizacijskim odrednicama nicama. B ogaće ogaćenje nje sadrži sadržine ne donel donel o je ponovno uvodenje izvesne formalne i jezičke discipline u pesnički postupak. Iako koriste delove nasleda avangardnih pokreta (kreacionističku i ultraističku metaforičnost, nadrealističko bogatstvo i inventivnost u stvaranju neočekivanih pesničkih slika); ipak ponovo pokazuju interesovanje za metričke forme španskog pesništva, klasičnog i usmenog. Ponovo se neguju sonet, desima*, romansa*, ali i metričke forme karakteristične za folklor pojedinih zemalja ovog podneblja (son* u afroantilskoj poeziji, tango* u argentinskoj). U pravo u razdoblju razdoblj u postavanga postavangarde rde mnogi mnogi pesnici, koji su prošli kroz razne faze avangardnog iskustva u eksperimentisanju pesničkim izrazom, sazrevaju i selektivno koriste stečena znanja; neki će objaviti dela visoke umetničke vrednosti zahvaljujući kojima će savremena hispanoamerička poezija steći veliki ugled u svetu (Gorostisa*, Muerte sin fin, 1939; H . Roha R ohas* s*,, L a ciudad ci udad sum sume ergida rgi da,, 1939 939; E. E . K aransa aransa** , Seis elegfas у un himno, 1939; K arera arera A ndrade* ndrade*,, Pa(s secreto i Registro del mundo, 1940; V i ci ma mu muerte, rte, 1941; N eruda*, Ijaurutija*, L a D i cim eruda* , Canto general, 1940; Para*, P oemasy antipoe antipoe-mas, 1954; O. Paz*, Piedra de sol, 1957 1957;; K . PeP epal abrasy asyfiie fii ego, go, 1963 ljiser*, C on palabr 1963.. i dr.). dr.).
iiv n u iv ^ u n
TA T A NGO NG O (amerikanizam*) — argentinska argentinska igra i pesma narodnog porekla uz muzičku pratnju, najfieSće gitare. U unietničku poeziju tematiku tanga, zajedno sa drugim temama ncposredno vezan vezaniim za sva svaki kida dašn šnjj icu D uenos uenos A j resa, resa, naročito njegovih predgrada, unose početkom tridesetih godina mladi pripadnici avangarde* (Borhes*, Olivari* i dr.). Rado je koriste i pesnici kasnijih gcneracija; Fernando Giber (Fernardo Guiber, roden 1912 1912)) objavi obj avio o j e 1962 1962.. zbirk zbi rku u pesama pesama pod naslovom Tango Tango;; Osvaldo Rosler, pored toga što koristi ove teme, piše i studije o vezama izmedu poezije i tanga. Poslednjih godina se govori o postojanju poezije tanga (la poesi poesi a del tango). U poeziji tanga iz usmcnc tradicije često jc korišćen lunfardo*; u poeziji tanga poznatih pesnika, u zavisnosti od njihove želje da postignu rea real i stičkostičko-ži živopisne vopisne likove li kove i situaci situacijje iz narodne sredine, elementi lunfarda mogu, ali ne moraju, da budu zastuptjeni. T eme i motivi poezij poezi je tantanga, kao i lunfardske poezije najčešće su iz života podzemlj podzemlja a — zatvora, zatvora, krčmi, javnih kuća, lučkih uličica; to su Ijubavi, podvizi i obračuni lokalnih kavgadžija i siledžija. BIBLIOGRAFIJA Francisco rancisco Ga Garcfa J imćnez, ćnez, E l tang tango; o; Hi Histori storia a de me(B uenos nos Ai Aires, res, 196 1965). — Osva Osvalldo dio siglo (Bue Rossler, BuenosAires dospor cuatro [antologija gij a poezi poezijje Buenos uenos Aj A jresa resa sa predgovorom predgovorom o tema temama ma tanga tanga]] (Bue (B uenos nos Ai Aires, res, 1968). 1968). — Carlos Giordano, L a poe poesia social despu despuiis de Boedo; Boedo; Historia storia de la literatura ratura argenti ntina, tom I I I, str. 1184, 1184, 1308 1308 (Bue (B uenos nos A ires, res, 1968). 1968). — Tomđ Tomđs de de La L ara e Inć Inćs Leo Leonilđa ilđa Ronce Roncetti de Pauti, E l tema del tango en en la la Uteratura Uteratura argenargen(B uenos nos Aires Aires,, 1969). — Guil Guillermo rmo Ara A ra,, tina (Bue Suma depoesla depoesl a argentina, argentina, 1538—1968, tom I, Critica, str. 90—91 (Buenos Aires, 1970). — Diccionario Ilustrado Sopena, Americanis-
570 (Barce (Barcellona, ona, 1982 1982). ). — A lfredo redo mos, str. 570 Gravina (priredivač), E l tango de ауег ауегу hoy Haban ana, a, 1984 1984). ). — Fem F emanan[cancionero] (L a Hab do O. A ssunc ssuncao ao,, El tangoy sus circunstancias (1880—1920), (Buenos Aires, 1984). — E duardo duardo Abu A buffhel hele I lalab lalabi,i, P orsi orsie empre pre tango tango (Santiago de Chile, 1987). TR T R A D I C I J A (traclicion) — nova prozna vrsta vrsta čiji je tvorac peruanski romantičarski pisac Rikardo Palma*. Nastala kao sinteza hronike*, putopisa, predanja, istorijskog romana*, kostumbrističke* i folklorne pripovetke (v. N A R OD N A K NJ lŽL iV NOST ). Oso Osobenosti su maštovito koriSćenje istorijskih i anegdotksih motiva iz nacionalne prošlosti, obradenih duhovito, često sa primesom ironije, ponekad i satire. Obiluje kostumbrističkim prizorima koji su često dati po ugledu na pikarsku prozu. Gotovo uvek nalikuje na kratku priču. Stil odlikuje odli kuje kako govor ulice pun ame ameri rikan kanii zama zama* , obogaćcn poslovicama i izrekama iz narodne tradicije, tako i arhaični književni jezik usmene i pisane pisane Spans Spanske ke knjiže knji ževnos vnosti ti X V I I veka veka.. Obično O bično se sastoji od tri dela; u prvom je izneta anegdota, istorijski podatak, poslovica, izreka ili amerikanizam, u drugom pisac razmišlja na tu temu, a u trećem je ona opširnije obradena. Smatra se da je Palmin tekst Don Dimas de la (1860) prvi pri mer mer tradicije kao već uo Tijere Tijeretta (1860) bličcne prozne vrste, koju on ovako definiše: »U osno osnovi, vi, tradici tradicijj a j e samo samo jedan od obli oblika ka u koji može da se zaodene istorija, ali bez njenih nedostataka. Zadatak je istorije da suvoparno ispriča činjenice, nc koristeći ukrase mašte i da ih proceni pro ceni s fi lozofskoozof sko-društ društvene vene tačke tačke gledi gledi šta šta. [...] [...] A njoj [tradicij [tradiciji] i],, dozvolj dozvol j eno j e da izgra izgradi di dvorac na maloj osnovi istine. Tradicionalista [u značenj značenju: u: pisa pi sacc tradici tradicijja] treba da bude pesnik pesnik i sanjar. sanjar. I stori storičar čar j e čovek čovek razboritog razbori tog rasu rasudivanja divanja i prozaičnih istina«1*. Palmina tradicija prihvaćena je oduševljeno od čitalaca širom His-
255
panske panske A meri merike; ke; mnogi mnogi pisci isci iz raznih zemal zemal j a podraža podražavali vali su njcgov knjižcvn knji žcvnii postupak: postupak: K lorinda M ato de de T urner* urner*,, M eks ksikan ikanci ci A rte rtemio de V alje lj e-A rispe rispe (A rte rtemio de V alle ll e-A rizpe) rizpe) i L uis Gonsa Gonsal es de de Obregon (L uis Gonzđ G onzđlez lez de Obregćn).
esol sollos de ista. sta. C umpl umplcc a la Hi Histori storia a narr narrar ar los los hehechos sccamcntc, sin rccurrir a las galas de la fantasla, у aprcciarl aprcciarlos, os, dcsde dcsde el el punto punto de vi vista sta fil fi losćficoosćfico-so soci cial. al. [...J A ella ll a, sob sobrre una peque pequena na base base de ve verdad, ad, le es llcito cito edif edifiicar un castil castilllo. E l tradici tradicion onali alist sta a tienequcser qucser poetaу sonad sonador. or. E l histori storiad ador or es el hombre hombre del raciocinio acioci nio у de las proprosaicas realidades.
BIBLIOGRAFIJA V . Rikardo Ri kardo Palm P alma. a.
1) E nel nel fondo, la Trad Tr adici icićn ćn no no esmđs que que una dc dc las l as formas que puede revestir la Historia, pcro sin los
T R I ST E (triste) — anonimna anoni mna narodna narodna pesma pesma koja se, uz pratnju gitare, peva uz igru. Potiče iz folkl fol klorn orne e tra tradici dicijj e A rgent rgentii ne, ne, P erua i drugi drugi h zemalj zemalja a Hi Hi spa spanske A meri merike. ke.
тт МШ МШ0Ш
ULTRAIZAM (ultra(smo) — knji knjiže ževn vnii popokret, ponikao iz kreacionizma*, u kome su prisutni i elementi evropskih avangardnih struja: dadaizma, kubizma, a naročito futurizma. V ažio ži o j e isključivo isključivo za poe poeziju. zij u. Gil G iljj ermo rmo de de T ore, španski pisac, prvi je upotrebio ovaj neologizam; podržan od nekolicine mladih španskih pesni pesnika, ka, u j esen esen 1918 1918.. obj obj avio vi o j e krat kratki ki mani mani-fest ul ul trai trai zma. U toku sledeći sledećih h godina godina pokret pokret u Španiji stiče brojne pristalice; izdaju ultraističke časopise (»Grecia«, »Cervantes« i dr.). N aj znača značajj niji nij i , »U l tra «, «, počeo počeo da izla izl azi januara 1921 1921,, a posl posl ednj ednjii broj štampan štampan februara f ebruara 1922; smatra se da je time prestao da postoji i ultraizam kao književni pokret. U početnoj početnoj fazi fazi predst predstavl avljj ao j e opšti opšti avanga avangardni rdni pokret koji je okupljao mlade pesnike željne temeljite obnove poezije: »Naša književnost mora mor a da se obnovi«, obnovi «, — piše 1919 1919.. de T ore ore — »mora da postigne svoje ultra [...]. Naše vjeniju obuhvatiče sve tendencije bez razlike. kasnije će ove tendencije ostvariti svoje jezgro i svoje odredenje«1). Iako nije stvorio koherentnu poetiku, niti okupio pesnike koji su zastupali i stovetne stovetne este estetič tičke ke sta stavove, G. G . de T ore je j e nametnuo mladim piscima ideje o stvaralačkom postupku za koje je verovao da nadmašuju Uidobrove*, insistirajući i tada i kasnije na tome
da je ultraizam daleko avangardniji i dalekosežnijeg dometa od kreacionizma. U ltrai traisti sti su pos postavi tavilli novu, tem temat atsku sku i forma f ormall nu, obnovu poezije: odbacivanje osećajnosti, sub jekt jektivno ivnossti, anegd negdot ote e, ret retoričnos oričnostt; maks ksima imalno lno korišcćnje metafora i pesničkih slika; ironičan ton; kidanje logičkog diskursa; predstavljanje fragmentarnih doživljaja sveta pretočenih u više vi šeznačn značne e i više vi šesloj slojne ne slike sli ke.. M ladi B orhes*, orhes*, znal znal ac razni raznih h vidova evropske evropske avangarde avangarde,, posebno j e privučen pri vučen ultra ul traii zmom, čije čij e osnovne i dej dej e prenosi u A rgentinu; 1921 1921.. u B uenos uenos A j resu resu šta štampa mpa Prizmu Pri zmu (»Pri (»P rism sma a«) — publikaciju od jcdnog jedinog lista, neku vrstu zidn zi dnii h novi novina na u koji koj i ma, ma, zajedno zaj edno s drugim pesn pesnii cima avangardne orijentacije, iznosi svoje videnje ultraističke obnove poezije. Borhes je jedini hispanoa hispanoame meri rički čki teoreti teoretičar čar ul ul trai trai zma. U eseju eseju Ultralsmo (1921 (1921,, B uenos uenos A j res), res), ka k ao i u drigm tekstovima, daje poctiku pokreta čije su najznačajnije novine po njcmu: »1. Svodenje lirike na njen prvobitni elcmenat: metaforu. 2. Brisanje prosečnih fraza, sveza i nepotrebnih prideva. 3. Uklanjanje ukrasnih figura, ispovednosti, prigodnosti, pridika i izveštačene nejasnosti. 4. Sint Si nte eza dveju dveju ili viš vi še slika sli ka u j ednu, koja koj a bi bi na ta taj nači način n uveća uvećall a svoj svoju u suge sugest stii vnu moć. [...] [...] U l trai trai stičke pesme se, dakle, sastojc od niza metafora
