ENCIKLOPEDIJSKI
LEKSIKON BIBLIOTEKARSTVA SASTAVIO:
Dr KOSTA
GRUBAčIC
ZAVOD ZA IZDAVANJE UDZBENIKA S A R A J E V 0, l 9 6 4.
•
-
UVODNE NAPOMENE Želja je 'uzmu u obzir 1)
sastavljača
da
čitaoci
naročito sledeće: Primčnik je namenjen
u razmatranju ovoga
priručnika
prvenstveno onima koji se bave bibli- '
otečkom, izdava.čkom
i knjižarskom delatnošću, a može koristiti (kao podsetnik i sadržajni pregled iz stručne i bliske oblasti) takođe bib liofilima i ostalim ljudima knjige. On predstavlja prvi leksikon ovakve
vrste u našoj zemlji iako već postoje leksikoni iz raznih drugih oblasti. Kod nas je bibliotekarstvo tek u razvitku i vrlo su malobrojni ma kakvi primčnici iz te oblasti. 2) U poređenju sa bibliotečkim leksikonima u inostranstvu, on sadrži veliki broj obrađenih tema i termina koji nisu obuhvaćeni tim leksikonima (iz. oblasti naše štamparske i knjižarska-izdavačke delatnosti, našeg bibliotekarstva i naše knjige uopšte). Stoga može poslužiti takođe mnogim interesentima u inostranstvu. 3) Metod izrade je u velikoj meri eklektičnog karaktera. To je uslovljeno i samim nastojanjem sastavljača da budu obuhvaćeni svi najvažniji termini iz svih poznatih bibLiotečkih leksikona. Pozitivnost takvog metoda u ovom slučaju može se zaključiti i na osnovu činje nica da u nekim leksikonima nedostaje znatan broj termina koji su obrađeni u drugim leksikonima, i obratno. 4) Pošto se nauka i tehnika stalno razvijaju, stvaraju se i novi pojmovi i izrazi. Stoga je t1'ebalo da u leksikonu bude zastupljena savremena bib lio loška terminologija. To p1'edstavlja posebnu teškoću u pogledu stvaranja izraza na našem jeziku. Stoga su upotrebljeni ne samo internacionalni nego ponekad i drugi posebni izrazi (engleski, nemački i dr.) izrazi. Osim toga, u nizu slučajeva potrebno je bibliotekarima da znaju najvažnije specifične izraze na stranim jezicima (kod slovenskih jezika nije toliko neophodno, jer postoji izvesna srodnost sa našim jezikom). 5) Kod ogromne većine termina nije bilo neophodno opstrno objašnjenje dok je za neke upotrebljeno više stranica teksta (biblioteke, štamparstvo, izdavačka delatnost, o literaturi, bibliografija, katalogizacija, klasifikacija, stručno osposobljavanje bibliotekara, i dr.) u nameri da leksikon koristi naročito onima koji se spremaju za bibliotekarski poziv ili već vrše taj poziv ponekad bez najpotrebnijih pomagala. 6) Kod izvesnih tema odnosno kod opširnije obrađenih pojmova primenjen je većinom deduktivni postupak U tome smislu što se naj-
pre općenito objasni pojam i istorijat u inost1'anstvu i posebno (znatno detaljnije) kod nas. Inače po svom sadržaju i nekim drugim odlikama ovaj priručnik ima u mnogome enciklopedijsko obeležje bibliotekarstva. 7) Neosporno je da su uneseni izvesni termini (naročito iz književnosti) koji nisu neophodni za ovakav priručnik, ali je sastavljač ubeđen da oni nisu suvišni, naročito kao podsemik prilikom obrađi vanja i nabavljanja knjižnog materijala, u pružanju raznih informacija itd. U tu svrhu date su takođe, kao prilog, ne samo bibliotečke nego i najvažnije opšte skraćenice (naše i strane), i bibliografija koja ima pretežno leksikološki karakter. 8) Sastavljač se, na žalost, ograđuje u pogledu potpunosti, koji često i u odnosu na ostale podatke u leksikonu nije lakši od samostalnog obrađipanja teksta. Izbor. je bio naročito težak i delikatan pri na'vođenju periodiČ1i,ih publikacija~ izdavačkih kuća i zaslužnih ličnosti tt oblasti bibliotekarstva. Tako, na primer, po pravilu pomenuti su samo li8tOVii časopisi koji su postojali pre ovog stoleća i koji se ističu ~čim o$'obitim. • 9) .Kad: se sve navedeno uzme u obzir onda sastavljaču izgleda opravdana nađa da će svi dobronamerni interesenti uvideti ono što je pozitivno postignuto ovim priručnikom i da će svojim opravdanim prim~db~ma isavetima pom.oći da u eventualnom novom izdanju b1.iduotklonjef1,e 9teške i nedostaci koji su 'OVde proistekli .i koji su u velikoj meri uslovljeJt.i činjenicom da je sastavljač ovaj težak i ()bima1'l. posao obavio . sam. Sarajevo, no11embra 1963. K.
Grubačić
A ABECEDA je poseban naziv za redasled slova naše latinice. Nesumnjiva slič nost ukazuje na to da sve abecede, alfabeti, azbuke u svetu potiču od zajedničkog izvora. Još pre 1500. godine pre n. e. počeli su Feničani da pišu reči svoga (semitskog) jezika pomoću 22 egipatska simbola. Njima su obeležavali svoje suglasnike. Semitski jezici ni danas ne moraju obeležavati samoglasnike, jer je struktura jezika takva da ne može nastati nesporazum. Prema tome ova prva »abeceda« bila je ustvari samo »beceda«. Grčki kolonisti i trgovci, koji su govorili jednim indoevropskim jezikom, bogatim suglasnicima, morali su međutim uvesti znake za samoglasnike kada su preuzeli feničansko pismo i preinačili ga za svoje potrebe. Od Grka su preuzeli slova Hali i prilagodili ih glasovima svoga jezika. Od ova dva pisma potiču abecede odnosno redosledi slova kod jezika evropskih naroda. ABECEDARIUM (abecedarij um) je početnica za učenje čitanja i pisanja PO redosledu abecede. Od polovine XIX stoleća ovaj naziv je zamenjen (na primer kod Nemaca se takva početnica otada zoVe Fibel, kao što je kod nas bukvar). Inače, takve početnice su postojale još pre pronalaska štamparije. ABBEY, JOHN ROLAND (1896-) savremeni bibliofil koji raspolaže jednom od najlepših kolekcija poveza, kao j kolekcijom knjiga sa ilustracijama, uglavnom reprodukovanim > akvatintom i > litografijom.
ABOLlCIONISTICKA L1TERATUKl (lat. abolitio = ukidanje) odnosi se na društveno-politički pokret za ukidanje ropstva u SAD (1830-1860). Glavni predstavnik takve literature bio je U. L. Harison, izdavač lista »Oslobodilac« (»Liberator«) koji je izlazio u Bostonu 1835-1865. (Bilo je osnovano i Američko antirobovsko udruženje). U najvažnija dela abolicionističke literature spadaju: »Neminovna kriza Juga« od H. R Helpera, »Ciča Tomina koliba« od Bičer-Stoja, pesme Dž. G. Uitera i U. Uitmena, roman »Rob ili sećanja Arčj-Mura« od R. Hildreta i dela drugih američkih pisaca i javnih radnika (A. Linkolna, U. Filipsa, i dr.) koja su naročito doprinela buđe nju oslobodilačke svesti Crnaca. ABONEMENT (franc.), v. Pretplata. ABREVIJATURA (lat. abbreviare) iIi abrevijacija (lat. abbreviatio) znači skraćivanje nekog teksta ili reči, a onaj koji skraćuje zove se abrevijator (abrevijator je i papin pisar koji izrađuje papine breve, tj. razna pisma, diplome, povelje). Skraćivanje može da bude različito, na primer sastavljanjem slogova od više reči (NA-MA, GRA-MAG) ili inicijalno skraćivanje reči (SKJ, FNRJ, PTr) i dr. ABRIDGEMENT (engl.) skraćena verzija knjige koja inače zadržava osnovni karakter. originala. ABSTRACT (eng\.) siže, kratak sadržaj onoga što je napisano u knjizi, brošuri ili članku. ACONDITION, skraćeno A. C. ili A. Cond., francuski znači: pod uslovom,
AC~ERMANN -ADRESA~
.
uslovno, što je naziv za uslovni promet između izdavača i sortimentske knjižare. ACI(ERMANN, Rudolf (1764-1834) pronašao postupak da papir postane nepromočiv i uveo litografiju ti Engleskoj gde je izdavao niz odlično opremljenih putopisa i prvi započeo. izdavanje ilustrovanih časopisa i magazina. ACME COLOUR SEPARATOR elektronska mašina kojom se sa pozitiva u boji dobijaju slogovi negativa u neko1ika obojena tona. ACTA -SANCTOR(jM(lat.) je zbirka podataka o životIl svetaca. 04 1643-1940. izdato 67 svezaka od strane Bolandista (osnivač: Johann BolI and). AD LITTERAM '(lat.) bukvalno, doslovno. ' .. AD NOTAM (lat.) zapamtiti, zabeležiti, imati u vidu, uzeti na znanje .. AD PUBLlCANDUM (lat.), oznaka da je predmet za objayljivanje. AD (JSVMDELPHINI, v. In usum DelphinL ADAfTA~IJA (liit. adaptatio) općeni to znači priIagođav.imj~, a u bibliotečkom sQ1isljl oznaČilva slobodan' prevod, ili preradu' nekog napisa u svrhu' njegovog podešavanja u određene svrhe. '. ADAM, Robert' (1728--1792) engleski arhitekta značaj/l.n po tome što je napravio niz crteža' razvalina' Dioklecijanove .palate u' Splitu. Ti su crteži, rezani u bakru, objavljeni 1763. u Londonu. '. AĐAMSPRESS šfamparska mašina, ustvari savršeniji oblik ručnog stroja što ga je pronaŠao Isaac Adams (otud naziv stroJa) iz Bostona u prvoj polovini XIX stoleća; posle n,*oliko decenija potisnut cilindričnim strojem. ADDlTAMENTUM (lat.) je 02inaka za dodatak odn. doptinLi nekog dela, upotrebljava se i kaonašlovrepličkih spisa. ADRESA (engl. address) je 'akt kojim parlamentu nekim zemljam~ (parlamentarnitri' monarhijama) daje svoj stav prema političkim pitanjima koja monarh iznosi u svojoj tzv, prestonoj besedi. To je,
naročito u današnje doba, postala formalnost koje se, ipak, još pridržava Engleska. U bib1iografskom odn. bibliotečkom smislu naziv koji označava mesto izdavača i godinu izdanja (na naslovnoj strani knjige); na primer za knjigu od Isidore Sekulić »Zapisi o mom narodu« adresa je: Beograd, Prosveta, 1948. ADENDA i I(OIUGENDA je neko dodavanje (lat. addenda) i popravljanje (lat. corrigenda) koje obično autor vrši na kraju knjige ili na ivici pisanog odnosno štampanog teksta. Ta dodavanja i ispravljanja imaju ponekad veliki naučni i bibliografski značaj, naravno zavisno od ličnosti samog autora. .. ADESPOTA (grč.) su spisi nepoznatoga autora. ADUGAT (lat. adligatum, privezano) označava povezanost Jedne ili više publikacija ili pak rukopisa sa nekom drugom publikacijom odnosno rukopisom tako da to čini jednu svesku. No, iako je to mešovita sveska, ipak prilikom bib Iiotečke obrade (signiranje, katalogizacija, klasifikacija) prvo delo (publikacija, rukopis) u redosledu poveza služi kao glavno, određujuće. Takvo spajanje uobičava no je još odavna, prvenstveno iz praktič nih razloga da bi se bolje sačuvali razni, naročito sitni .spisi, leci i drugi dokumenti kulturnog i istorijskog karaktera. ADNEX (lat.) je dodatak, prilog (obično na kraju publikacije). ADREMA je skraćeni naziv za /l.dresograf,. tj. mašinu za štampanje a'dresa i 'raznih drugih naziva i popisa, a U bibliotekarskom radu služi prvenstveno za umnožavanj~ kataloških listića. ADRESAR je knjiga koja sadržava alfabetski popis stanovnika nekog mesta, ili popis lica određenog zanimanja, ili pak popis stanova, i dr. sa naznakom njihove adrese. Danas postoje adresari jz raznih oblasti zanimanja i udruživanja (adresar knjižara, biblioteka. instituta, školil, profesionalnih 'udruženja, itd.). Smatra se da je prvi poznati adresar nastao u Londonu >~~
••
.1
\
I,
...
ADRESOGRAF ~ Al(CESIJA (1595). zatim u Parizu (1691). Lajpcigu (1701) itd. Ti i drugi stariji adresari obuhvatali su obično popis plemića ili drugih visokotitularnih osoba. dok su danas adresari najčešće iz trgovinske ili neke druge poslovne oblasti. ADRESOGRAF, v. Adrema. ADVERZARIJA (Jat. adversaria = ono što se nalazi nasuprot) znači obično koncept-svesku u kojoj se nalaze napomene i druge razne zabeleške koje se kasnije obrade i srede kao zasebno delo. Sam naziv potiče još iz vremena starih Rimljana kada su na praznim stranicama knjiga (jer se pisalo na jednoj strani. a svaka suprotna stranica je ostajala prazna) stavljane beleške u vidu gramatič kih, kritičkih i drugih napomena uz tekst. AELFRIC SOCIETY, štamparsko društvo osnovano u Londonu sa zadatkom da objavljuje anglosaksonske svetovne i crkvene napise. AFISIRATI (Jat. affigere. franc. aficher) znači lepiti oglas (affiche) odnosno oglasom obznaniti. Postoji specijalna afišna hartija na kojoj se štampaju razni oglasi koji se potom Jepe na razne table, stubove i druga vidna mesta. AFORIZAM (grč.) je sažeto. izražena misao. obično u vidu izreke. a postoje či tava filozofsko-literarna dela koja su napisana aforistički (na primer dela La Rochefoucauld. »Misli« Božidara Kneževića. i dr.). AGENDA. (lat.) ima danas značenje podsetnika, cenovnika. i sl.. dok je ranije ta reč imala gotovo isključivo značenje Iiturgijske knjige lut. evang. crkve. AlTKEN. Robert. štampar iz Filadelfije koji je 1782. godine izdao prvu kompletnu bibliju štampanu u Severnoj Americi. AKADEMIE-VERLAG GMBH, izdavačka kuća !stočnonemačke Akademije nauka u Berlinu. osno 1947. AKADEMSKA IZDA.NJA su periodičke i druge publikacije raznih akademija i sličnih visokonaučnih ustanova. Sama reč
7
akademija značila je u staroj Grčkoj vrt gde je Platon sa svojim učenicima raspravljao o filozofskim pitanjima. Kasnije su taj naziv dobile razne više i visoke ustanove za obrazovanje. nauku. umetnost. Srpska akademija nauka, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. zatim razne druge akademije i naučne ustanove publikuju izveštaje o svom radu kao i dela svojih članova ili neka dr. naučna dela. Obično se kaže da su to akademijina izdanja. a upotrebljava se{i izraz akademski spisi. AKADEMSKI SAVET SFRJ osnovan je 1948. godine sa zadatkom da objedinjuje rad naučnih akademija. istražuje i predlaže mere za usavršavanje naučnog rada i da reprezentuje jugoslovensku nauku. U Savet ulaze po 3 predstavnika iz naučnih akademija pojedinih republika. pri Savetu postoji 15 nacionalnih .komiteta koji održavaju veze sa međunarod nim naučnim unijama. Od 1953. izdaje »Bulletin scientifique«. AKATIST (grč.) je crkvena pesma odn. skup od 24 ili 25 kratkih crkvenih pesama, svaka se zavr~ava sa »aIiIuja« (hvalite gospoda) ili sa »raduj se«. U vizantijskom crkvenom pesništvu ima dosta akatista. a ima ih zabeleženih i na srpskom, (iz vizant. ili originalnih). A.KAUSTIKA (grč.) je štampanje upotrebom specijalnog preparata (štampanje bez razjedanja i kvašenja). AKCENT iIi akcenat (lat.) je naglasak. naglašavanje a takođe i dijalektički znak (iznad iIi ispod slova) za određi vanje prirode glasa. odn. naglašavanja. U srpskohrvatskom književnom govoru postoje četiri akcenta: kratki silazni (kamen). dugi silazni (noć). kratki uzlazni (žena) i dugi uzlazni (ruka). Naglasak ima velikog značaja za lepotu govora.
=
AKCESIJA (od lat. accessio pristupanje, .priraštaj) znači pristupanje II neko nadleštvo radi sticanja prakse. a u bibliotečkom smislu prinovu literature za knji-
AI
žni, fond. Označava i odsek u kome se vrši nabavka odn. prinova krijižnog fonda. AI(CIDENCIJA (Iitl accidentia) označava nešto sporedno,' na 'primer, prvobitne uzgredne poslove štampara koji su mu poredstampanja većih pilblikacija bili posebimizvor'prihoda. Posle je nastala i posebna grana koja se bavi štampanjem sitnijih publikaCija (reklame. oglasi, dokumenti sa naročitim ukrasima, karte i dr.). Taj posao iziskuje dosta umetnič kog smisla pa se ta veština izučava u umetničkim zanatima i školama, Inače se upotrebljava i reč a k c i d e n c a (od lat. accidare) i označava uopšte fine poslove u ,štamparstvu (izrada raznih formulara, tabela i sl.). a slagači koji na tome rade dobiv<\ju i posebnu nagradu.
"AI(CIDENCNA ~OJA upotrebljava se najv;iše za štampanje tiskanica, reklama i sl. 'Za razliku' od boje za knjige i novine treba da ii'naduboku crninu i sjaj, da je gušća i da se lako sušt I
25: 75°/•. AI(CIDENCNI S,LOG upotrebljava se naročito za štampanje tiskanica, obraza-
ca, vrednosnih papira i sl., a po svojoj tehničkoj i estetskoj obr.adi spada u fini grafički rad sve od postanka štampe do danas. Izbor pisma zavisi, od svrhe kojoj se namenjuje reklamna ili dr. tiskanica. a pojedine reči se ističu prema njihovoj va-, žnosti za postizanje željenog efekta. Obrada akcideničnog sloga može da bude po principu ,otvorenog ili z,atvorenog oblika sa simetričnim ili asimetričnim rasporedom., uokviravatijem grupa (sloga). ukrašavanjemsloga jednostavnim ili kombinovanim linijama, pov1'Šinskim ukrašavanj,em, itd.
AKCIPJJE (lat. accipies. ,od accipe~ re = primiti, čuti, naučiti) je naziv za izvesne školske knjige ti srednjem veku, odn. početna reć uobičajene posvete u tim, knjigama: :taeclpies tanti doctoris dogina~ tasancti«. Ta se posveta nalazila uz Ile-
ke prizore iz nastave na naslovnom drvorezu tih udžbenika. AI(EFALAN (grč. znači:tbez glave«) je onaj spis, knjiga i uopšte publikacija kojoj nedostaje početak. Ima dragocenih dela, naročito rukopisa, kojima je naslov i početak teksta na neki način nestao. ali i kao akefalna mogu često u mnogo čemu poslužiti. A1(0 LADA je vitičasta zagrada u nekom tekst,u odnosno slogu. Upotrebljava se obično kod tabelarnih i sličnih radova kada se sažimaju redovi i slog formulara, jer okrugle i uglaste zagrade pri tom nisu dovoljne. Inače reč akolada (lat. accolata) ima i dr. značenja. AI
=
I
,
t
I
AKVATlPIJA - ALPABt::TSt(I KATALOG du tamniji (utoliko duže traje razjedanje) ili svetliji. Takva štampa liči na crtež tušem. Takav postupak kod štampanja pronađen je u Francuskoj (1768), dok se danas retko upotreblja.va. AKVATIPIJA, v. Vodena štampa. AKVIZICIJA (lat.) znači nabavljanje materijala, a takođe i ono što je nabavljeno, stečeno, zarađeno, i sl. ALABASTERSKI KARTON (grč.) je vrsta kartona, služi za kvalitetniju štampu i bolju opremu. ALAUPOVICEV ARHIV sačinjavaju arhivaine ostavštine Tugomira Alaupavića, književnog I političkog radnika iz Bosne. Alaupović je poklonio svoj arhiv Franjevačkoj gimnaziji u Visokom. ALBERT, Joseph (1825-1886) fotograf iz Minhena poznat po tome što je u štamparskom procesu primenjivao fotolitografski metod, pa otuda za taj proces i nazivalbertotip (danas poznat kao koloUp). ALBERTOTIPIJA je vrsta ravne štampe (v. pod tim terminom), dobila naziv prema nemačkom stručnjaku Josefu Albertu (1825-1886) čiji su radovi omogućili praktičnu primenu takve .vrste štampe, (koja Je inače bila upotrebljena' u Francuskoj) . ALBREHT, Karlo (1825-1887) štampar i izdavač u Zagrebu (uglavnom), izdavao »Hrvatsku lipu« i kalendar »Danka«, vlasnik prvog litografskog zavoda u Hrvatskoj. ALBUM (lat. »bela tabla«) je prvobitno označavao belu tablu na kojoj su stari Rimljani ispisivali razne oglase, a u srednjem veku knjigu sa neispisanim listovimakoja je služila kao gostinska knjiga i spomenar. Postepeno je album postao naziv za razne zbirke pesama, ilustracija, presovanih listova i cvetova, maraka, razglednica, itd. Ponekad je to naziv za specijalno povezane listove sa ukrašenim koricama. Prodaju se u papirnicama i služe najčešće kao spomenari.
=
g
ALDINE su publikacije. čuvenog venecijanskog tipograf a Aldusa Manutiusa (1449-1515) koji se smatra osnivačem posebnih kurzivnih slova, po njemu nazvanim »aldino«. Aldine su prvenstveno edicije grčkih i latinskih klasika, ali su zastupljeni i drugi pisci neki i hrvatskog porekla (Gučetić, Zlatarić i dr.), manjeg su formata, a tekstualno vrlo pouzdani. Aldo Manucije je povezivao knjige u vlastitoj knjigoveznicI i prvi počeo upotrebljavati kartonske, papirne korice ~. mesto drvenih (do tada upotrebljavanih}").: Ukrašavao ih je zlatotiskom i karakterističnim znakom (sidro sa dupinom), pa zbog svega toga aldine predstavljaju veliku bibliofilsku vrednost. ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA je najstarija biblioteka antike, osno oko 300. g. pre n. e. Osnovao ju je Ptolomej, pa se naziva i Ptolomejska biblioteka. Njen veći deo izgoreo je kada je Cezar 47. g. pre n. e. osvojio Egipat. Smatra se da je tada uništeno oko 700.000 svitaka, a ostatak (oko 45.000 svitaka) uništen 391. g. posle n. e. kada je hram, u kome su ču vani svici, pretvoren u hrišćansku crkvu. ALFABET (grč.) je poseban redosled slova nekog pisma (latinica je poredana abecedno, a ćirilica i glagoljica azbučno). U štamparskom i knjigovezačkom smislu označava grupu uzastopnih štamparskih tabaka kao oznaku mere za opseg neke publikacije, jer je prvobitno bio običaj da se signatura tabaka vrši slovima alfabeta. Tl!ko, na primer, u nemačkom jeziku alfabet obuhvata 23 slova (pošto je u, v, w važilo kao jedno slovo, a takođe i, j kao jedno slovo), pa prema tome knjiga od 52 tabaka ima 2 alfabeta i 6 tabaka. ALFABETSKI KATALOG ili imenski katalog označava popis publikacija raspoređen prema imenu ili pseudonimu autora ili nazivu dela. Ime se nalazi na zaglavlju katalaškog listića i piše se prema pravilima katalogizacije. I
10
ALFA-PAPIR - ALOGRAF
tije pa mogu efikasno poslužiti za pronalaženje neke publikacije (da li se i gde nalazi u knjižnom fondu biblioteke). V.. još pod: K a t a log, Katalogizacija. ALFA-PAPIR je specijalna hartija. Ime dolazi od arapske reči »halfa« koja označava jednu vrstu' trave. raste u nekim predelima Afrike i služi kao sirovina za izradu hartije (kuvanjem u naročitom rastvoru koji daje meku, neprozirnu hartiju). Najsavršeniju takvu hartiju proizvodi Engleska. ALGORIZAM ili algoritam (arap: i grč.) je naziv za arapske brojeve upotrebijavane u XII' .stoleću (sada se upo!' trebljava izraz algoritam). Logički algoritam predstl;lvlja pokušaj da se logičke operacijezamene ciframa i računskim metodama, tj. pokušaj stvl;lranja matematičke lqgike. . ALGRAFIJA (grč.) je način litografskog štampanja aluminijskimtimesto kamenim pločama. ALHAMI~A je književnost na kastiJjanskom jeziku napisana u arapskom stilu; upravo to je literatura u širem smislu (obuhvata i filozofiju, nauku i uopšte napise iz raznih oblasti) koja se razvijala naročito 04 XII do XV veka. Ta je lite.ratura imala velikog značaja za čitavu evropsku renesansu i pomoću nje se može saznati mnogo od onoga što se zaboravilo i od onoga što je u raznim arapskim i dr. delima predstavljala antička misao. Mnogi rukopisi i drugi dokumenti čuvaju seu biblioteci manastira u Eskopijalu. ALHAMIJADO, naziv za tekstove pisane arl;lpskim ~iovima (u Bosni od XVI i XVII stoleća na našem jeiiku). v.Arabica. ALINEJA (lat. a linea = od linije, počev od linije) znači nov pasus, odeljak teksta koji počinje obično mal.o uvučenim novim redom. Ranije se umesto uvlačenja novog reda obično upotrebljavao paragraf kao znak početka novog pasusa.
ALL RIGHTS RESERVED (eng\. = sva prava pridržava) obično je napisano na poleđini naslovne strane i znači da je autorsko pravo na tu knjigu rezervisano i da onaj ko se ogreši o to pravo snosi krivičnu odgovornost. ALLEGAT (lat. navedeno mesto, pozivanje na pisanu reč, mesto u spisu. ALMANAH (reč grčkog ili arapskog porekla) označava vrstu kalendl}ra ili godišnjaka i u tom se smislu ta reč upotrebljava još od XIII veka. Prvobitno su almanasi imali pretežno crkveno obeležje, ali su sadržavali i razna astronomska i meteorološka predviđanja. Posle su almanasi počeli sve više primati politički i poslovni (datumi koji se odnose !la vladajuću lozu, na razne službe i zanimanja i dr.) ili, isključivo literarni karakter (kao zbornik stihova ili književnih članaka i sL). A. je dugo bio sinonim za kalendare, ali kasnije, naročito od XVIII stoleća, dobija specif. fizionomiju u vidu zbornika literarnih napisa određene grupe odn. pravca, odn. u vidu zabavnika, informatora ili priručnika. Bilo je isic?rijski uslovljeno da kod naših naroda svi almanasi imaju rodoljubivi karakter, kao što su na primer: Zora (1852), Slavjanski almanah (1879), Narodna misao (1897) i dr. Kod Srba su prve almanahe pokrenuli, prvih decenija prošlog veka, Dimitrije Davidović i Vuk Karadžić, kod Hrvata su oko izdavanja almanaha radili naročito predstavnici ilirskog pokreta, kod Slovenaca izdavanje sličnih časopisa uglavnom počinje sa prosvetiteljstvom (Vodnik i dr.). ALOKUCIJA (lat.) je oslovljavanje, a takođe kratak govor, predgovor ili uvod kod neke knjige. ALONIM (grč.) je pseudonim kad se mesto vlastitog imena stavlja ime neke druge, žive ličnosti. AUAMIADO, v. Arabica. A,LOGRAF (grč.) je tuđi rukopis, tuđi potpis i sl.
ALOGRAFIJA - ANAL1 ALOGRAFIJA (grč.) je litografski štamparski proces pri kome se upotrebljava aluminij umska ploča. ALTERNATIVNI NASLOV je u stvari podnaslov ispred koga se obično stavlja veznik »i1i«, znači prosto drukčije formulisani naslov publikacije. AMANUENSIS (lat.) je u starom Rimu bio rob-pisar, kasnije se zadržao taj naziv u značenju pomoćnika, sekretara koji piše po diktatu, a ponegde u znače nju početnika u bibliotekarskoj i sl. službi. AMBLEM-KNJIGE (engl. = emblem books), knjige kod kojih amblemi (v.) izražavaju obično neku ideju i propraćeni su izrekama ili su određeni stihovi raspoređeni tako da daju oblik krsta. Prvu antologiju amblema štampao je Hajnrih štajner (Augsburg, 1531). AMBLEM (engl. = Device) kao bibliografski izraz znači izdavačevu ili štamparovu oznaku obično u vidu monograma ili sličnog crteža odštampanog na naslovnoj ili zadnjoj strani knjige. Njegova upotreba datira od XV stoleća. AMBROZIĆ, Miroslav (1885-1944) slovenački štamparski stručnjak. Direktor štamparije »Edinost« u Trstu (19181920), zatim direktor Delniške tiskarne u Ljubljani (1921-1936), neko vreme uređivao reviju »Slovenski tisk«. Objavio delo »Tiskarstvo« (1937). AMERICAN BOOK-PRICES CURRENT, vol. 1-56 (1895-1950) daje izveštaje o najvažnijim aukcijama u SAD, godišnji popis cena knjiga (sastavljen na osnovu kataloga sa najznačajnijih sajmova knjiga u SAD), donosi alfabetski spisak autora. AMERICAN BOOK-PUBLlSCHERS CONNCIL INC. - Američko izdavačko udruženje, osno 1946. radi saradnje i međusobnog potpomaganja izdavača. AMERICAN BOOKSELLERS ASSOCIATION, najpoznatije američko udruženje knjižara, osno 1900. godine, bavi se
načinom
11
i ostalim pitanjima trgovine knji gama. AMERICAN INSTITUT OF GRAFIC ART, američki institut za grafičku umetnost, osno 1914. u cilju usavršavanja grafičke umetnosti u SAD. AMERICAN LIBRARY ASSOCIATI. ON, američko bibliotekarsko udruženje, osno 1876. godine, centralna stručna organizacija amer. bibliotekara, (znatno doprinela razvitku tamošnjeg bibliotekarstva) . AMERIKANA (americana) u biblio;;,. grafskom smislu označava publikacij~'" (spise) u kojima su izveštaj i o otkriću, proučavanju i naseljavanju Amerike. U najširem smislu taj izraz obuhvata sve što je pUblikovano u odnosu na Ameriku (štampe, slike, karte i dr.) bilo od američkih ili dr. autora; publikacije američkih autora bez obzira na tematiku, čak i sve što se štampa i piše u Americi. - ANA (takođe - Jana) sufiks (za imena lica ili mesta) koji označava kolekciju knjiga ili dr. materijala, na primer: amerikana, čileana, itd. ANAGLlPTIKA, v. Anagliptografija. ANAGLlPTOGRAFIJA (grč.) je štampanje u vidu ispupčenih slova, uglavnom da mogu čitati slepi. Od prve reči složenice (anaglifi ili anaglipti) izveden je termin an~gliptika (veština pravljenja reljefnih ili polureljefnih slika i ukrasa). ANAGRAF (grč.) je sprava koja piše obratno, izvrnuto II cilju ponovnog otiska, umnožavanja. ANAGRAM (grč.) je reč sastavljena proizvoljnim raspoređivanjem slova i slogova iz neke druge reči, na primer: Toni-Nito, kipar-arkip, itd. ANALEKTA (grč.) je zbirka izabranih tekstova iz neke oblasti nauke ili umetnosti; zbirka pesama, članaka, filozofskih ili naučnih misli, itd. Ta reč označava i naziv publikacije takvih tekstova. ANALI (lat. annales) su godišnjaci ili letopisi, tj. knjige u kojima se obično istorijski događaji sređeni hronološki, prema godinama. To su u stvari najstariji
12
ANALItICI(A BIBLIOGRAFIJA - ANONIMI
istorijski SpISI, najstarije beleženje istorijskih događaja. Tako su kod Rimljana bili čuveni annales maximi. Sveštenik je u svom uredu imao tabula pontificis i unosio sva važnija zbivanja, kao npr. proučavanja Sunca i Meseca, itd. Kasnije je sve to poslt1ži\o za pisanje istorije. Otuda verovatno sada mnogi istorijski i istoI'ijskoknjiževni listovi i časopisi nose naziv »anali«. ANALITIČKA BIBLIOGRAFIJA navodi podatke o nekoj publikaciji na osnovu ispitivanja signatura, kusto da, vodenih znakova itd. Zove se još v. deskriptivna, kritička ili istorijska bibliografija. ANALITIČKI LISTIĆ je vrsta kata-loškog listića na kome se opisuje deo neke publikacije (obično kada autor toga dela nije istovremeno autor čitave publikacije), nekog članka ili dr. napisa. Stavlja se i posebna napomena (engl-. = Analyticai note) o publikaciji u kojoj se nalazi napis prikazan na analitičkom listiću. v. Katalogizacija. ANANIM (grč.) je vrsta pseudonima kod koga je ime autora napisano obrnutim redom slova, na primer: Remark umesto Kramer, Rebel umesto Leber. Takvi pseudonimi i uopšte anagrami (v.) praktikovani su naročito u XVI i XVII stoleću. ANASTAZIJE BIBLIOTEKAR (Anastasius Bibliothecarius) živeo je u IX veku n. e. i bio neko vreme papa, potom bibliotekar Rimske kurije (otud nadimak - Bibliotekar) i u tom zvanju napisao dragocene istorijske i bibliografske radove kao što su Chronographia tripartita (tu su i podaci o najvažnijim događajima koji su se zbili na Balkanu od sedmog do devetog veka) i zbirka podataka o monotelitskoj herezi, kao i dr. za istoriografij u značajni ra dovi. ANEGDOTA (grč.) je prvobitno znaćila nešto novo, nepoznato, a od VI veka naovamo znači pored toga i ono što je naročito tipično i zanimljivo, zatim ono što je dosetljivo, duhovito izraženo, bilo usmeno ili pismeno. Postoji veliki broj
anegdota iz antičkog vremena. Kao pisci anegdota iz novog veka poznati su naročito: Kurganov, Sefer, Sperancije, a kod nas su divne i mnogobrojne anegdote, o Nasradin-hodži, Cosi, Eri, o popovima i hodžama, o raznim ličnostima iz politič kog života, itd. ANEI(S (lat. annexus = prilog, dodatak) je tekst u vidu naknadne dopune ili priloga nekom ugovoru. ANEPIGRAF (grč.) je delo bez naslova, kaže se i anepigrafično delo; upotrebljava se i u množini: anepigrafa (= spisi bez naslova). ANGLlSTII(A (lat.) je učenje o engle- , skoj kulturi, prvenstveno o engleskom je'ziku i književnosti, a takođe i publikacije koje se na tu oblast odnose. ANGLO-SAXON CHRONICL, hronološka istorija Engleske, veći broj manuskripata (svaki posvećen posebnom periodu), od kojih se sačuvalo 6, ostali uništeni požarom koji je 1731. godine zadesio Kotonovu kolekciju. ANILlNSI(A STAMPA je način visokog štampanja, ime dobila prema anilinskim bojama. Stampa se obavlja u posebno konstruisanim mašinama, može biti jednobojna ili višebojna. ANILlNSI(E BOJE su prozirne, ne sadrže masnih sastojaka, podesne su za štampanje na svim vrstama hartije, upotrebljavaju se naročito u proizvodnji omota za pakovanje razne robe. ANNUAL CATALOGUE OF AUSTRALIAN PUBLICATIONS, godišnji katalog australijanskih publikacija, izlazi od 1936. kao tekuća bibliografija. v. Bibliografije. ANONIMI (lat. anonymus) su dela bez imena autora (iako to ime može negde u delu biti pomenuto ). N ajčešće su to dela iz kojih se uopšte ne može saznati njihov autor, jer je iz političkih ili dr. razloga hteo da ostane nepoznat javnosti. Danas postoje čitave knjige li vidu pregleda dešifrovanih anonima naročito pseudonima, a to mnogo koristi li bibliografskom i sl.
radu,
ANONSA ANONSA (franc.) je oglas, obznana. ANOPISTOGRAfSKA STAMPA je takva publikacija čiji je tekst samo na jednoj (obično neparnoj) strani lista, kao kod blokova. ANTIBARBARUS (grč. i lat.) je naslov jedne ili više knjiga čija sadržina treba da posluži poboljšavanju jezika, prvenstveno odstranjivanju barbarizama. ANTICKA KNJIZEVNOST, v. Literatura. ANTIDOTARIUM (grč. i lat.) je knjiga koja sadrži opise lekova i njihove upotrebe, dakle zbirka recepata. Taj se naziv upotrebljavao u starom i srednjem veku. Vidi još: Pharmacopea. ANTlfONAR (grč. i lat.) je zbirka antifona, tj. naizmeničnog pevanj a dva hora, uglavnom to je zbirka crkvenih pesama katoličke crkve, sređenih prema praznicima. Kasnije su se iz ove zbirke izdvojile pesme mise nazvane su graduale. ANTIGRAF (grč.) je prepis ili kopija nekog teksta ili crteža. ANTIKVA (lat. antiqua) je staro štampano pismo latinice. Bilo u upotrebi još u XV veku, posle nastanka gotice retko se upotrebljavalo do XIX veka kada ponovo oživljava, naročito pod uticajem Braće Grim. Danas se gotica retko upotrebljava, pa se opet primenjuje latinica (čija su slova najpre odgovarala humanističkom pismu, a u XVI i XVII veku su se razvili razni oblici latinice). ANTIKVARA ili antikvarnica, v. Antikvarijat. ANTIKVARIJAT (lat. antiquus) je trgovina starinama, obično trgovina starim knjigama. Najpre su kupovane i prodavime skupocene, prvenstveno stare knjige. Sama reč a n t i k var a n (lat. antiquarius) znači ono što je staro, upotrebljavano i ne odnosi se isključivo na knjige. Još u XVII veku se u Holandiji otpočelo sa licitacijom skupocenih i starih knjiga. Interesovanje za to bilo je naročito II vezi sa proučavanjem prošlosti.
ANTOLOGIJA
IS
Prva organizovana antikvarna knjižara nastala je u XVIII veku u Engleskoj i Francuskoj (naročito posle revolucije u vezi sa raspadanjem vlasti plemstva), a zatim u dr. zemljama u vezi sa poveća nim naučnim interesovanjem, proučava njem starina i uopšte prošlosti. Rad antikvarijata poprimao je sve više internacionalni karakter i sada postoje ne samo nacionalna nego i međunarodna udruženja a n t i k var a (ljudi koji proučavaju starine iH onih koji trguju starim knjigama i uopšte starinama). Postoje i posebn(~. a n t i k var n i k a t a I o z i sa popisom skupocenih, naročito starih knjiga (mada se sada u antikvarnicama kupuju i prodaju čak i nove, tek štampane publikacije. ANTlKVARNI KATALOG, v. Antikvarijat. ANTILEGOMENA (grč.) su spisi Novoga zaveta, sporni u pogledu autorstva. ANTIPORTA (lat.) je zapravo zaštitni prednaslovni list na kome se nalazi samo skraćeni naslov knjige, služi najviše kao zaštita pravog naslovnog lista. Prednaslovni list stavlja se i sada kod nekih publikacija, nastao i najviše se upotrebljavao u doba kada su knjige bile gotovo isključivo u Illekom povezu. ANTOLOGIJA (grčka reč i bukvalno znači branje cveća) je manji ili veći zbornik izabranih pesama ili pak proznih sastava iz dela jednog ili više autora; može biti sastavljen po čisto estetskom ili pak nacionalnom, hronološkom ili nekom dr. principu. Nekad se reč antologija odnosila na zbornik prevoda antičkih pesnika. Psalmi su jedna od najstarijih vrsta antologija. Cuvena je grčka antologija "Venac« Maleagra iz Gadare (oko 60. godine pre n. e.). U srednjem i naročito u novom veku nastalo je mnoštvo raznih antologija na raznim Jezicima. Prve antologije u književnosti naših naroda nastale su početkom XX stoleća u vidu či tanki deklamatora, a od umetničkih antologija ima ih dosta, kao što su: An-
14
ANTOLO(}IJUM -
tologija novije srpske lirike (od B. Popo»Savremena srpska pripovetka«, Antologija narodne poezije, Antologija narodnih pripovedaka, Antologija srpske ratne lirike (1912-1922), Ilustrovana đačka antologija, antologija iz raznih stranih književnosti, itd. Kod Hrvata je prvu umetničku antologiju sastavio A. Senoa (Antologija hrvatskog i srpskog pesništva); posle njega je Badalič izdao Hrvatsku antologiju, zatim su sastavljene razne antologije kao: Odabrane nove'e savremene hrvatske proze, Hrvatska moderna lirika, pa čitava zbirka antologija u izdartju knjižare Minerva, razne antologije iz stranih književnosti, itd. U Sloveniji su prve antologije sastavili Macun, Janežič (Cvjet je slovanskega naroda, i dr.), u nOVije vrijeme se pojavljuje mnoštvo antologija. ANTOLOGIJUM (grč.) je vrsta trebnika odn. priručnika u pravoslavnim crkvama; zove se i sužebnik (služabnik). jer služi prilikom vršenja raznih verskih obreda. ANTUNOVIC Ivan (1815-1888), knji· ževni\.< i istovremeno osnivač i urednik prvih bunjevačkih novina i časopisa ko· jima je znatno doprineo uzdizanju patriotske svesti kod Bunjevaca. APARATI ZA OTISKIVANJE SLOGA mogu biti različiti, potisnuli primitivniji način otiskivanja sloga četkom. Najčešće se otiskivanje sloga vrši cilindričnim na· činom ili pritiskom ploče. Premazivanje bojom vrši se ručnim valjkom, zatim se suknom i hartijom obloženi cilindar okreće. Za otiskivanje korektura najpodesnije su ručne prese, ali mašinsko otiskivanje daje najčistiji otisak. . APART. (franc.) je oznaka, upotrebljava se u knjižarama prilikom nabavke pojedinaČnih delova neke periodičke ili višetomne publikacije. APENDIKS (lat. appendix) u bibliotečkom smislu označava prilog odn. dodatak uz neku publikaciju. Prilozi su obično u vidu nekih šema, tabela, karata i sl. viča),
APERIODICKI SPISI u strogom smireči su sve publikacije koje nisu obuhvačane izlaženjem u određenim vremenskim razmacima, u užem, običnom značenju, su publikacije koje izlaze u nastavcima i sastavni su deo neke veče celine (pojedine od tih publikacija ne izlaze periodički nego povremeno). APOGRAF (grč.) je prepis ili kopija nekog originalnog dela (napisa, akta, dokumenta) . APOKALIPSA (grčka reč koja znači tumačenje i predviđanje događaja) je naročiti vid religijskih spisa i verovatno je jevrejskog porekla. Najstarija je knjiga Dani10va (164. g. pre n. e.) u kojoj se 'primećuje i uticaj Zaratustrine religije, a knjiga Jovanova (poslednja knjiga Novog zaveta) predstavlja najdragoceniji izvor za proučavanje istorije hrišćanstva. Apokalipsa od Jovana Bogoslova je sa· stavni deo Novog zaveta ali nije uvek smatrana kanonskom knjigom. Razne di-. apokalipse su večinom apokrifi. Cenili su ih naročito bogumili, od kojih je ostao i kratak tekst glagoljicom, pa se i po tome zaključuje da su bogumili poznavali to pismo. :.APOKALlPSA« je knjiga teška oko 100 kg, pisana na najboljem pergamentu, neki su joj inicijali od čistog zlata, ilustracije su pravili istaknuti francuski slikari. Knjigu je izdao francuski izdavač Zorž Fore (1963). Bila je izložena (zaštićena staklenim zvonom) najpre u Parizu iRimu; a potom je smeštena u gradsku biblioteku u Minhenu. Smatra se da je to najskuplja knjiga na svetu. APOKRIFI (od grčke reči koja znači nešto skriveno, ne pravo) su spisi iz oblasfi predanja i religije, nemaju pravi, kanonski karakter, tj. crkva ih ne priznaje kao prave. U bibHotečkom smislu apokrifi su dela nepoznatih autora, odnosno dela pripisana ne pravom autoru. Srednjevekovna odn. naša stara književnost Južnih Slavena obiluje apokrifima u kojima se opširno i zabavno iznosio onome što je slu
t
APOKRIFI
APOLOG -ARAPSKE BROJKE kratko izloženo u Bibliji, ali ponekad i protkanim napisima zbog čega su ih crkveni ljudi i oglašavali kao »lažna pisanja«. Apokrifi se obično dele na starozavetne i novoz8vetne, a takođe i na legende i na apokalipse (Leg.enda o Adamu, Legenda o Jobu, Enohova knjiga taj-ni, Nikodimovo jevanđelje, Legenda o Avgaru, Hod Bogorodice po mukama, Apokrifna apokalipsa Jovana Bogoslova, Protojevanđelje Jakovljevo, i dr.). APOLOG (grč.) je kratka priča, napis koji teži da ukaže na činjenično stanje i da tim ukaziv:inJem poučno deluje na či faoca. Reč se upotrebljava i u ztl.aČenju branioca nečega, v. Apologija. APOLOG~TIKA,v. Apologija. APOLOGIJA (od grčke reči, znači odbrana, opravdanje) ili apologetika je delo koje sadržava odbranu odn. opravdanje nekog slava, učenja iIi verovanja. Kao tipiČan primer uzima se »Odbrana Sokrittova«, 'koju je navodno sastavio Platon. Inače apologetika se shvata obično u smislu odbrane hrišćanskog učenja, mada nisu letke publikacije koje predstavljaju opravdanje nekog političkog učenja, i sl. APOSTROF (grč.) je znak kojim se obeležava da je izostavljeno neko slovo ili slog (naročito u poeziji radi rimovanja). APPLEGATH PRESS, rotacionistroj što ga je pre stotinak godina izumeo August Applegath (iz Londona). APROBACIJA (lat. approbatio, odobrenJe, saglasnost) u bibliot~ko1T\ smislu prvenstveno znači crkvenu dozvolu da se neki spis može stampati(pristanak u vidu objašnjenj,a da se u knjizi ne nalazi ništa što ne odgovarazvartičnim propisima), lat. approoatur = »cidobrav8 se«. Inače taj izraz znači i potvrdu' posle položenog ispita, pohvalu, povoljnu ocenu i sl. APPROBATUR, v. Aprobacija. APUD (lat.) je oznaka koja se uranija vremena stavljala uz ime izdavača ukazujući time na izvor nabavke dela, tj. jeretiČki
15
da se delo ne na\f;zi kod štampani nego kod onoga na koga se tom oznakom upućuje.
ARABESKA je ukras na knjizi u arapskom stilu, ornament obično sa lišćem (arapska vera-islam- je zabranjivala slikanje ljudi i životinja). To su oblici bliži prirodi nego što su recimo apstraktne strukture groteske i maureske. Arabeske navodilO potiču iz helenističke umetnosti, a potom su prihvaćene naročito u doba renesanse i otada zauzimaju vidno mest9!\ kao !'like u knjigama (naročito kao ivičnr;,; omamc·nt). Reč arabeska 'označava i zbirku knjižemog ili muzičkog sadržaja. ARABICA je posebna vrsta arapskog pisma kojim su se služili bosanSko-hercegovački muslimani pišući na našem jeziku. Napravljen je pokušaj da se arabica prilagodi našem fonetskom pravopisu, pa je kao takva i dobila naiiv(u Bosni je odomaćen izraz »arebica«, a ponekad izraz »matufovica«, u verskoj nastavi za nju je upotrebljavan izraz »mektebica«) mada je uobičajen takođe izraz aljamiado (španski) za svu kni-iževnost napisanu arabicom. tJ tu književnost spadaju razne religiozne, patriotske i ljubavne pesme, zatim razni prozni napisi, sve uglavnom verskog i poučnog karaktera. Kod nas je u toku XVII-og pa sve do prvih decenija XX-og stoleća štampano arabicom svega oko pola miliona primeraka - oko 40 knjiga i nekoliko listova - većinom u Sarajevu i Skoplju. v. Alhamijado, Aljamijado. ARAK (lat.) riajčešće označava dva nerazdvojena lista hartije, kao Što se to proda)e. u papirnicama, upotrebljava se' i u.značenju koJe ima termin: tabak (v. pod tabak). ARAPSKE BROJKE su zapravo poreklom iz Indije (I stoleće pre n. e.). Arapi su ih počeli upotrebljavati tek u VIII stoleću a u xn stoleć,u prene1i i.h u Evropu (najpre Spanija, a potom Francuska, Engleska, itd.). Najpre su bile samo u trgovačkoj upotrebi, a uglavnom od
]6
ARCHEOGRAFO TRIESTINO -
ARS MORIENDI
XIV stoJeća u književnim i dr. delima, skih i niza dr. ze~alja, kuji su tako doprinosili popularisanju i proučavanju te postoje pravila o njiho:voj upqtrebi. slavenskih jezika i kulturnih tekovina slaA.RCHEOORA.FO TRIESTINO je časo venskih naroda. Casopis je prestao da izpis što ga je 1829. godine pokrenuo Domenico Rossetti. U istorijskim komenta- lazi 1929. godine (sa 42. knjigom). ali je već ]92.4. počeo izlaziti ~Zeitschrift fUr . rima toga časopisa govori se o prošlosti slavische Philologie« koji isto tako tretira Hrvata i Slovenaca u Istri. Casopis izlarazna pitanja iz oblasti slavistike. zi i danas, ali je imao nekoliko prekida A.RCHIVIO STORICO PER LA. DALu toku trinaest decenija svoga postojanja. MAZIA je italijanski mesečnik. izlazio u ARCHIV (arhiv, grč. i lat.) je prvoRimu (1926'::"19.40) sa tendencijom fašibitno značio zbirku dokumenata, a od XVIII veka naovamo u najširem značenju stičkog osporavanja jugoslovenskog prava i najčešće je ustanova u kojoj se nalaze u odnosu na Jadran. No uprkos takvom razni. većinom 'rukopisni dokumenti kao stavu, ipak se u časopisu nalaze izvesni važni napisi. sa podacima iz istorije Dal. materijal za političku i kulturnu istoriju. macije. P'Onekad se taj izraz upotrebljava kao naAREBICA, v. Arabica. tiviz:vesne publikacije. sinonimarhiva1i..t ARHAIZMI (grč.) su zast;;.rele reči: ja, tl spisa koji se nalaze. u arhivskim nčitatelj. polz.a, podoban, itd. stanovama. a ponekad ima značenja i saA.RHETIP (grč.) znači prauzorak, promog materijala (dokumenti), vođenja administracije co dn. registrature u ustano- totip, a takođe original, prvobitno pismo, kao i otisak odn. primerak prvog izdanja. vama (~kta o' postavljenju službenika. eviARHIVA.LlJE, v. Arhiv. dencije o radu i organizaciji, itd.). ArhiARHIVAR, v. Arhiv. var ili arhivist 'je osobak6ja se bavi arARHIVISTII(A, v. Arhiv. hivskim poslovima. Athivska služba u Jugoslaviji razvila se naročito posle 1945. ; ARISTRONIM (grč.) vrsta pseudonigodine; još u toku ,oslobodilačkog rata ma kod koga se plemićko ime upotrebljaarhive državnih i samoupravnih ustanova ' va kao lično ime. stavljene su pod zaštitu. Godine 1950, doARMARIUM (lat.) je II srednjem veku bio naziv za manastirsku biblioteku, inanesen je Opšti zakon o državnim arhivima. U njima sU dtagoceni rukopisi, preče označava orman za knjižne svitke anpiske, monografije, snirnci., itd., što i1u- tike. ARMORIA.L (tat.) je knjiga grbova, a struje život, istorijU. borbu, kulturu i uopšte razvitak naših naroda. onaj koji se bavi pitanjem' grbova i proučava ih zove se armarist. , A.RCHIV FUR HEIMATKUNDE je ča sopis pokrenut 1882. u Ljubljani i izlazio ARNOULLET, Baltazar izdao sredinekoliko godina. (sa izvesnim prekidima). nom XVI stoleća čitavu seriju portreta franćuskih kraljeva i~l1natta' se pretečom Izdavač, ure.,dn.ik i gotovo jedini pisac ča-, sopislt bio Franc 5ehtlmi:Napisi se od- bakroreza U Fdmcuskoj. ARS CLERICA.LlS (lat.) doslovno znalWse naisi6liju Kl'tnijske cl kojoj· je dato " dosta dokutli~ritarnih podataka ii najsta- či.duhovna umetnoSt«, li oznaČava i v~ rije, prQ~losti te pokrajine. štinu pisanja srednjovekovnih kalUđera. ARCHlV FOR SLAVISCHE PHILO· A.RSMORIENDI (lat.) doslovno znači LOOIE je Jedan od najznačajnijih sla»veština umiranja«. To je bila popularna vističkihčasopisa. Pokrenuo ga je na netema u srednjem veku kada se masovno mačkom jeziku (1876. u Berlinu) i umiralo. naročito od kuge, pa se o tome uređivao (do 192.4) Vatroslav Jagie. Samnogo pisalo najpre latinskim, a zatim radnici su bili istaknuti slavisti iz slaveni nekim narodnim jezicima.
ARTISTISCHES INSTITUT ... -' AUKCIJA
ARTISTISCHES INSTITUT ORELL FISSLI A. G. je štamparija i izdavačka kuća u Cirihu, osno 1519. godine; 1890. postala akcionarsko društvo koje i sada kao takvo radi. ARUN DEL MSS je kolekcija od 550 manuskripata iz biblioteke Thomas-a Howard·a. Sad se ta kolekcija nalazi u Britanskom muzeju. ASCETONIM (grč.) je pseudonim kojim se umesto imena autora stavlja ime nekog sveca. ASEMANOVO JEVANĐEUE je staroslavenski spomenik pisan glagoljicom u XI stoleću, a kupio ga je od slavenskih kaluđera J. S. Aseman (1687-1768), bibliotekar Vatikanske biblioteke, u kojoj se i sada nalazi. Sastoji se od 158 pergamentskih listova i (na kraju rukopisa) mesecoslova u kome se pominju slavenski prosvetitelji Cirilo i Metodije. ASENETA je starozavetna apokrifna pripovetka u kojoj se govori o Aseneti (na osnovu biblijskog prikazivanja), prevedena je sa grčkog na srpski. Srpski tekst u rukopisu iz XV stoleća nalazio se u N arodnoj biblioteci u Beogradu koju su nemački fašisti sasvim uništili 1941. ASHBURNHAM PENTATEUCH je poznati ilustrovani manuskrip, verovatno španskog porekla, pisan u VIIstoleću. Nalazi se u Nacionalnoj biblioteci u Parizu koja ga je preuzela od Bertrama Ashburnham-a (otud naziv manuskripta) u čijoj se biblioteci nalazi 3.800 manuskripata i mnoge inkunabule među kojima i Gutenbergova biblija. ASINHROMSKA STAMPA je vrsta odn. način višebojne štampe kod koje se svaka boja posebno otiskUje specijalnim pločama.
ASSOCIATION LITTERAIRE ET ARTISTIQUE INTERNATIONALE, ALAl, skraćenica je za Međunarodni književni i umetnički savez koji se najviše bavi pitanjem zaštite autorskog prava. Osnovan je 1878. i ima predstavnike iz oko dvadeset zemalja. Sedište mu je u Parizu.' 2 Leksikon
17
ASSOCIATION OF PRINTING TECHNOLOGISTS, društvo štamparskih tehnologa, osno 1956. g. u Londonu radi okupljanja i što efikasnijeg rada stručnja ka u oblasti štamparstva i njihove saradnje sa dr. stručnjacima iz srodnih sektora industrije. ASTERISKUS (grč.) označava zvezdicu (*) u knjigama i dr. publikacijama, upućuje na neku primedbu u vezi sa tekstom. Ta se zvezdica stavlja obično ispod teksta, a ređe uz napomene na kraju na'it pisa (članka ili knjige). ASTERONIM je neki anonimni spis kod koga je umesto autora stavljena jedna ili više zvezdica, ili pak zvezdica sa još nekim drugim znakom. ATLANTSKA POVEUA je dokumenat koji obuhvata sporazum od 14. avgusta 1941. god. između Cerčila i Ruzveita, sadrži 8 tačaka koje se odnose na cilj i način borbe protiv neprijatelja u II svetskom ratu. Početkom 1942. god. objavljena je zajednička deklaracija od strane 25 savezničkih zemalja o usvajanju Atlantske povelje. ATLAS (grč.) u bibliotečkom smislu je delo u vidu knjige koja se sastoji od geografskih karata (obično čitavog sveta ili zemalja pojedinačno), ali ima i atlasa koji se sastoje od slika ili crteža iz određene oblasti nauke ili umetnosti (istorijski, politički, geološki, jezički odn. lingvistički, dijalektološkl, ltd.). ATRAPA je karton koji se stavlja na mesto knjige uzete sa police knjižnog magacina. AUDIOVIZUELNA SREDSTVA (engl. audio-visual aids) sačinjavaju gramofonske ploče, magnetofonski snimci, mikrofilmovi, projekcioni aparati i razna vizuelna pomagala koja se većinom upotrebljavaju u nastavi, ali sada sve više nalaze primenu i u bibliotekama. AUKCIJA (lat. auctio), u bibliotečkom smislu označava neku popratnu formu trgovanja knjigama poput licitacije. Antikvar koji rukovodi tim poslom ima
18
AURISPA ...:.. AUTOMATSKE ZAKLOPNE MASINE
izdataka oko pripremanja aukcije, u prihodu učestvuje sa određenim procentima, pa stoga iz vlastitog interesa nastoji da (katalogom, prospektima, i sl. načinima) privuče što više kupaca. Slično kao i kod berze, kod aukcije se vrednost reguliše prema ponudi i potražnji~ AURISPA, Giovanni (1369-1459) talijanski humanista koji je uspeo da pronađe oko 300 starih grčkih rukopisa (Ilijadu, Eshi10va i Sofoklova dela, itd.), zatim rukopise latinskih klasika i time znatno doprineo oživljavanju klasične starine. AUSTRlAKA (lat. austriaea) su publikacije koje se odnose na Austriju, bilo da su autori austrijskog ili dr. porekla, a u širem smislu a. obuhvata sve što se štampa na teritoriji Austrije. (v. australiana, amerikana, čileana i sl.). AUTENTICNO (grč.) delo ili spis je onda kad je izvorno. vero dostoj no. originalno. dakle. suprotno apokrifnom, tj. onome što nije tekst i tumačenje pravog autora. AUTHORITY ENTRY (engl.) je kataloški listić sa podacima o nekom društvu ili ustanovi (datum osnivanj a, promena naziva i dr.). AUTOBIOGRAFIJA (grč.) je životopis o samom sebi, tj. o sopstvenom životu autora. obično u vidu literarnog ispovedanja o životu i prilikama pod kojima se razvijao (tako da ponekad· ima i memoarski karakter). objavljuje se ili pod vlastitim imenom (ispovesti sv. Augustina. Z. Z. Rusoa i dr) ili skriveno. tj. pod nečijim drugim imenom. Autobigrafija ponekad prikazuje teo životni put. a ponekad samo 6dređene doživljaje i periode života u vidu zabeležaka. u sklopu istorijskih memoara ili u vidu autobiografskog romana, i sl. Prva značajna autobiografija u srpskoj književnosti je»Zivot i priključenija« Dositeja Obradovića. zatim »2ivotopisanije« Joakima Vujića. »Autobiografija«M. Vidakovića. »Memoari« Matije Nenadovića, »Autobiografija« B. Nušića (koja ima humoristički karakter).
i dr. U hrvatskoj književnosti prvo značajno delo te vrtte je Autobiografija Bartola Košića. u slovenačkoj Valentina Vodnika (u delu Velika Pratika) • itd. AUTOGRAF (grč.) je vlastoručni spis neke istaknute ličnosti (nekad je to samo vlastoručno potpisano). Autografi skupljani najpre u Francuskoj (XVI vek), a zatim i u drugim zemljama. čuvaju se danas u velikim bibliotekama (najznačajniji se nalaze u Pariw i Londonu). Svojim sadržajem se odnose na književnost. istoriju. tehniku i dr. Veština umnožavanja tih spisa (rukopisa) zove se a ut o g r af i j a. a strast ia prikupTjanjem a u t og raf o m a n i j a. AUTOGRAFIJA (grč.) jednostavan način umnožavanja slogova. crteža i dr. na kamenu. aluminijskoj ili cink-ploči. Sada se upotrebljava uglavnom samo za umnožavanje nota. v. Autograf. AUTOGRAFOMANIJA, v. Autograf. AUTOGRAM (grč.) znači svoj eručni potpis (neke istaknute ličnosti). a i ma. šinu za umnožavanje. AUTOGRAVIRANJE (grč. i franc.) je reprodukcija slika u više boja. pri čemu se i plastičnost nanosa boja reprodukuje verno originalu. AUTOHROM (grč.) je višebojno nadštampavanje na crnoj polutonskoj štampi. a označava i razglednice štampane na rasterskoj slid (raster je lat. reč i znači sprava pomoću .koje se pravepolutonske slike). AUTOLlTOGRAFIJA (grč.) je prvobitni način litografskog štampanja: litograf povlači četkom ili perom mastilo po kamenu ili metalnoj ploči. AUTOMATSKEZAKLOPNE MASINE same vrše ulaganje čiste hartije i vađe nje odštampanih primetakaitako ubrzavaju proces štampanja (ručnim ulaganjem postiže se oko 1.000 otisaka na sat. dok se automatskom mašinom postiže i do 4.000 otisaka). Postoje razni sistemi tih mašina. kao: Hajdelberg-automat. automati Gali-sistema (Viktoria, Feniks, PIa-
AUTONIM -
AUTORSKO PRAVO
neta i dr.), razni cilindrični automati (Ariston-Elka, Auto-Terno, Auto-Rekord, Kastor, Viktoria-Front, Viktoria-Astra i dr.), razni automati za kuverte i rotacioni automati; svaka mašina ima specifičnu konstrukciju i način upotrebe. AUTONIM (grč.) je pravo ime autora, odn. delo objavljeno pod pravim imenom autora, dakle reč suprotnog značenja od anonim. AUTOR (lat.) označava (počev negde od XVI veka) onoga koji je proizveo delo iz oblasti književnosti, muzike. nauke ili neke druge oblasti kulture. AUTORIZOVANO IZDANJE je izdanje nekog dela na osnovu sporazuma autora i izdavača, uz isključivo ovlašće nje autora. Kaže se, na primer: autorizovano izdanje sabranih dela, ili: autorizovani prevod, što znači isključivo uz ovlašćenje autora. AUTORSKA KOREKTURA je naziv za korekturu koju vrši sam autor nekog dela u cilju utvrđivanja da li je prilikom štampanja složeno tačno sve ono što stoji u rUkopisu. Korekturu vrši autor (ili neko u njegovo ime) obično pre preloma (na šifovima) i posle preloma sloga. AUTORSKE TABLICE su tablice takve abecedne poredanosti slogova sa kojih se mogu n(lpraviti imena i prezimena individualnih autora odn. nazivi kolektiva autora sa ukazivanjem na odgovarajuće uslovne oznake, tzv. a u t o r s k e z n 11 k e (prvi slogovi prezimena autora ili 'druge početne reči onoga što ulazi u sastav šifre i služe olakšavanju razvrstavanja publikacija i njihovog nalaženja na policama). Autorske tablice se upotrebljavaju prilikom određivanja početnih slogova naslova. AUTORSKI HONORAR je nagrada (obično novčani iznos) koji izdavač daje autoru odn. vlasniku rukopisa koji se štampa. Honorar može biti isplaćen odmah ili u ratama, obično se određuje prema a u t o r s k o m t a b a k u (to je jedinica za merenje obima dela i iznosi kod
19
nas 30.000 znakova, dok je kod drugih ta norma manja il! veća). AUTORSKI LISTle. glavni kataloški listić koji ima autorsku odrednicu (engl. Author Card), može biti autorski listić na ime individualnog ili kolektivnog autora (Authorentry) . AUTORSKI PRIMERAK. obično je uredbom regulisan odnos izdavača i pisca na osnovu čega izvestan broj štampanih primeraka autor dela dobija besplatno ili po nižoj ceni. AUTORSKI TABAK. v. Autorski honorar. AUTORSKI ZNAK. v. Autorske tablice. AUTORSKO PRAVO je zakonom zagarantovano pravo svake osobe da publikuje svoj rad koristeći se svim beneficijama koje iz toga proizlaze, pravo da štiti autentičnost svoga dela protiv eventualnih izmena ili zloupotreba. Danas postoji či tav nit zakonskih propisa koji se odnose na pravo naučnog, umetničkog i dr. literarnog stvaranja i korišćenja rezultatima toga stvaranja. Zakonske odredbe o autorskom pravu kod nas je prvo donela Austrija odn. Austro-Ugarska, a u staroj Jugoslaviji 26. XII 1929. je donesen Zakon o zaštiti autorskog prava, koji je 25. V 1946. zamenjen novim zakonom. Njime se zaštićuju dela naših državljana i to sva dela iz oblasti nauke i umetnosti bez obzira u kom su obliku (knjige, članci, govori, dramska i muzička dela, koreografija, slike, litografije, ilustracije, geografske karte, planovi, skice. umetničke fotografije, narodne umetničke tvorevine). Autorsko pravo pripada ne samo stvaraocu (originala) nego i prevodiocu i prerađivaču a u izvesnim slučajevima i priređivaču. Autorsko pravo može se pismenim ugovorom prenositi na drugoga. U Zakonu se precizira način nasleđiyanja i sticanja autorskog prava od strane srodnika i države (u Krivičnom zakonu čl. 163. govori se o krivično-pravnoj zaštiti autorskog prava). O međunarodnoj zaštiti autorskog prava naših državljana predviđene su me-
20
AUTOTIPIJA -
AZBUKA
re Bernskom konvencijom kojoj je na Kon- autotipni kliše. Prooašao ju jC' Georg ferenciji u Briselu 1948. pristupila i naša Majzenbah (Meisenbach) 1881. godine. zemlja. Na predlog Unesko-a donesena je Pored autotipije za jednobojnu štampu na konferenciji uZenevi 1952. Univerzal- postoje i autotipije za višebojnu štampu. Reprodukcija autograma. faksimila i sl. na konvencija o autorskom pravu u kojoj (napisanih hemijskim tušem) na cinkovu se, za razliku od Bernske konvencije, .proplsuje priznanje autorskog prava stavlja- ploču zove se autotipografija. AUTOTIPNI KUSE, v. Autotipija. njem na svakom primerku slova C (skraAUTOTIPOGRAFIJA, v. Autotipija. ćeno od :tCopyright«) I kao dodatak Ime AVNOJ je kratica od: Antifašističko nosioca autorskog prava. Kao minimalni rok trajanja autorskog prava predviđa se veće narodnog oslobođenja. Jugoslavije. 25 godina nakon autorove smrti. Inače, koje je kao najveće predstavništvo naroda Univerzalna .konvencija nije protiv posto- Jugoslavije formirano najpre u Bihaću (26. i 27. novembra 1942). a na Drugom jećih konvencija, nego se proširuje ina države koje su njeni članovi a .nisu čla zasedanju AVNOJ-a (29. XI 1943. u Jajcu) donesene su istorijske odluke koje novi Bernske konvencije. AUTOTIPIJA (grč.) je grafički postu- čine temelj nove jugoslovenske države. pak pomoću koga se original (crleži, fo- Kad je 1942. formiran AVNOJ izabran je tografije) ptenosina cinkovu pioču. Pri- Izvršni odbor sa zadatkom da vodi najlikom sniiDanjaoriginaisElPQstavl u repro- važnije upravne vojno-političke poslove. a dukcionu . kameru !spredosetljive ploče na Drugom zasedanju izabrano je Preds raslerom,kojiproptištatonove originala sedništvo AVNOJ~a i Komitet nacionalnog prema njihovoj 'jačiIli.'Negativ, dobiven oslobođenja sa svim obeležjima narodne ovim postupkom;" prenosi se na cil'1kovu. vlade. ili bakrenu ploču prevučenu emaj lom ili AZBUKA je redosled slova ućirilskom lakom koji su osetljivi na svetlo i otporni pismu (ranije i u glagoljici), ime je naprema kiselinama. Zatim se ploča izlaže stalo po nazivu prva dva slova: az, buki. delovanju .~iseli9a do potrebnog reljefa. Neko vreme zvala .se »azvjeda«. po nazivu Cinkova ploča· sa polutQnsklm otiskom prvog i trećeg slova (az, buki,vJeci.i, gladobijenim fotomehai1ičkim put~ zove se gol).v. Alfabet.
....
B BADIER, Florimond poznati francuski knjigovezac (u XVII veku), izvrsnom umešnošću ukrašava knjižne poveze. BADIUS ASCENSIUS, Jodocus (1462-1535) čuveni humanista i štampar, izdao u Parizu oko 700 dela. To su manifestacije humanističkog pokreta i smatra se da su izvršile ogroman uticaj na francuskb obrazovanje. BAEDEKER, Karl (1801-1859) osnovao izdavačku kuću svetskoga glasa specij alno radi izdavanj a vodiča-priručnika na nemačkom, engleskom i francuskom jeziku. Od 1827-1872. ta se izdavačka kuća nalazila u Koblencu, zatim u Lajpcigu do 1949, a sada se nalazi u Hamburgu. Do sada je objavljeno oko 50 tomova na nemačkom, oko 30 tomova na engleskom i oko 20 tomova na francuskom jeziku. BAG, .kratica od: Buchhandler Abrechnungs - Gesellschaft m. b. H. (= društvo za platežno obračunavanje u knjižarstvu s. o. j.) osnovano 1923. u Lajpcigu u cilju racionafiziranja i olakšavanja platežnog prometa između izdavača i knjižara. To je društvo ponovo uspostaVljeno 1953. u Frankfurtu n. M., naravno samo za zapadnonemačko knjižarstvo. BAGFORD, John (1650-1716) navodno naj okorelij i biblioman koji je, da bi sakupio kolekciju naslovnih strana, ilustracija i sJ. uništio mnoštvo knjiga. BAJKA je vrsta pripovetke, nastala najpre kao narodna umotvorina u stara vremena negde na Istoku (verovatno induskog ili arapskog porekla), posle je u toku društvenog razvitka i u raznim sre-
dinama dobijala razne varijante. Bajka prikazuje neobične događaje i neobič~ bića. Među najstarije i najpoznatije spada zbirka »Hiljadu i jedna noć«, bajke »Nemušti jezik«, »Baš Celik«, i dr; Veliko interesovanje za bajke, naročito u doba romantizma, dovelo je do individualnog stvaranja bajki (Grim, Puškin, Tolstoj, Andersen). BAKROREZ, vrsta grafičke umetnosti kod koje se crtež, naročitim iglama i alatom, urezuje u bakrenu ploču. Pošto se ploča bakroreza ispuni određenom bojom, koja ostaje samo u udubljenim mestima, preko nje se postavi vlažna hartija koja upija boju i pomoću prese otiskuje se slika. BAI(ROTISAI(, vrsta duboke štampe, otiskivanje bakroreza na hartiji. Ovim postupkom dobija se slika koja se odlikuje bogatom skalom tonova. Bakrotisak nalazi sve veću primenu u savremenom štamparstvu (radi kvaliteta i brzine štampanja), naročito kod štampanja ilustracija u jednoj iIi više boja. BAKROTISAI(, v. Bakrorez. BALADA (franc. ballade) je vrsta lirsko-epske pesme odnosno pesničke pripovetke (lirska je po osećajnosti, a epska po tome što opisuje neki događaj). Balada je prvobitno označavala pesmu koja se pevala uz igru. Jedan izvor balade je italij anski ili provansalski, odn. južni, drugi je škotski odn. nordijski (severni), a obadva potiču iz narodne književnosti. Prvi je više lirski, a drugi više epski. Nemački romantičari su izvršili jednu vrstu ukrštanja, stvorivši u XVIIIstoleću da-
=
22
BALE -
BASCANsKA PLocA
našnji oblik balade. Pisci balada su Petrarka, Mivi, I(olridž, Siler, Gete, Uland, Puškin, Igo, Zmaj, Prešern, i dr. BALE, John (1495-1563) sastavljač prve bibliografije u Engleskoj (»IlIustorium Maioris Britanniae Scriptorum ... «, 1548). BALI(ANIZMI su zastareli oblici reči iz oblasti života balkanskih naroda; poreklo tih reči je iz rimskog, grčkog i turskog vremena. Takve se reči mogij naći u ponekim delima književnih i naučnih radnika balkanskih naroda. BALI(ANOLOGIJA je posebna naučna disciplina koja proučava geografske, ekonomske, kulturne i dr. društveno-istorijske pojave na Balkanu. Naročito zbog istorijskih zbivanja postao je privlačna oblast višestranog naučnog proučavanja. BALI(ANSI(I ORNAMENT je vrsta ornamenta u ruskim rukopisnim knjigama XV stoleća, a pozajmljena je od Južni,h Slavena. BANNATYNE CLUB, klub osnovao u Edinburgu 1823.. Walter Scott (Valter Skot) sa zadatkom da se brine o štampanju dela škotske literature i istorije. Zadnje delo klub je objavio 1867. godine. 'BARBIER, Antoine Alexandre, (17651825) poznati bibliograf i bibliofil, izvesno vreme rukovodio bibliotekom državnog saveta (Bibliotheque du Cqpsei1 d' :Etat), izradio kataloge knjiga te biblioteke i razrešio mnoge anonime. U svom glavnom delu »Didionnaire des ol,lvrages anonymes et pseudonymes«dao popis razrešenja andninia i pseudonima. To je delo (prošireno) i više puta izdavano posle njegove&tnrti. BARSI( RODOS LOV, v. Letopis Popa Duklj anina. BARTH, Johann Ambrosius izdavačka kuća, osnovana 1780., u Lajpcigu, poznata naročito po izdavanju mnogobrojnih priručnika i časopisa, najviše iz oblasti prirodnih iprimenjenih nauka. BASI(ERVILLE, John (1706-1775) ču Veni engleski šta'mpar iz Birmingama,
pronašao prelazni slog (nosi njegovo ime), kao najznačajniji tJjegov štamparski rad smatra se folio-Biblija (l7E3). BASMA je vrsta tankog šarenog platna u bibliotečkom smislu to su štampani uzorci ornamenta na uvezima starinskih knjiga. BASNA je kratak književni sastav u vidu priče u kojoj se životinjama, biljkama i raznim predmetima pridaju ljudske osobine. Basna je prožeta alegorijom, a cilj joj je pouka. U njoj se ljudi služe prikrivenim izražavanjem, upravo nevolja ih je nagnala da kroz životinje, biljke i razne predmete iznesu alegorično ono što misle i osećaju pod tiranijom. U svetu još uvek nije iščezao tzv. ezopovski jezik, tj. prikriveno izražavanje. Basna se pominje još u VIII veku pre n. e., ali joj je pravi osnivač Ezop (grčki rob koji je živeo u VI veku pre n. e.). Ostali najču veniji basnopisci su Fedar (rimski rob, živeo u I veku), zatim Lafonten (u XVII veku), Lesing, Krilov i dr. a kod, nas je naročito poznat Dositej Obradović sa svojim naravoučenijama uz basne. BASTARDNO PISMO (reč bastard znači produkt rasnog i sl. ukrštavanja) odnosi se zapravo na dva vida pisma: jedno je upotrebljavano u XIV i XV veku (najpre u Francuskoj i Italiji, a potom i u Nemačkoj), a drugo je nastalo u periodu borbe između frakture i antikve, nastojanjem da se uzme neka sredina između ta dva pisma. U bibliotečk6m smislu bastardom se obično označava kurziv u gotskom pismu. BASČANSI(A PLOčA spada među najstarije spomenike srpskohrvatskog. jezika. Pisan je glagoljicom oko 1100. godine na kamenoj ploči (široka 197 cm, visoka 99 cm, debela 8 cm) u mestu Baški na ostrvu Krku. Tekst sadrži ispravu o tome kako hrvatski kralj Zvonimir poklanja zemljište sv. Luciji (crkvi), zatim zapis opata Dobrovita o građenju crkve. Ali tekst još nije sasvim protumačen, jer je vrlo nečitljiv usled oštećenja ploče i usled
Bt:Ct(I LIŠTiCI teškoća
paleografske prirode. Utvrđeno je da je pisana starohrvatskim jezikom sa elementima crkvenoslavenskog jezika. BECKI LISTrCI (Fragmenta Vindobonensia) je najstariji glagoljski crkvenoslavenski liturgijski spomenik. Pronašao ga je V. Jagić u Beču i sada se nalazi u bečkoj Nacionalnoj biblioteci. Sadrži interesantne podatke ne samo u pogledu jezika, nego i delova starocrkvenoslavenskog sakramenta. BEDFORD MISSAL, izvanredan primerak pariske iluminacije (XV vek) kod koga je svaka strana teksta oivičena listovima i cvećem, medaljonima koji prikazuju scene iz života svetaca, itd. l!BEHAR«, list izlazio (latinicom) u Sarajevu od 1900. do 1910. godine, dva puta mesečno, po sadržaju zabavno-pouč nog i islamsko-verskog karaktera sa izvesnim tendencijama hrvatski orijentisanihbosanskih muslimana. Od VII god, izlaženja 4 stranice teksta štampane turskim jezikom. BELA KNJIGA, naziv za službenu publikaciju u kojoj sU objavljena diplomatska dokumenta. Potiče iz engleske diplomatske prakse prošlog stoleća, a kasnije su i druge zemlje počele izdavati takve knjige (najpre sa belim koricama - otud i naziv). U tom smislu se publikuju i druge knjige pod nazivom »žuta knjiga«, crna knjiga i sl. BELA STRANICA je isto što i prazna stranica u knjizi, tj. stranica bez štampanog teksta. BELETRISTIKA (reč dolazi .od franc. belles lettres što je u XVIII veku prevođeno kao»lepe nauke« i označavalo pesništv() u širem smislu), danas uglavnom zabavnu odn. umetničku literaturu bilo u stihovima ili il prozi (romani, pripovetke i sL). v. Literatura. BELIN MACHINE, elektronska mašina kojom se dobija fotografski negativ originalne slike. BENEDlCTIONAL OF ST. AETHELWOLD, najlepši primerak Vinčesterske
BER'fH6LO
škole engleskog rukopisnog slikarstva, potiče iz druge polovine X stoleća. BENEVENTANA je vrsta srednjovekovnog latinskog pisma u vidu oblih i uglastih slova. To se pismo upotrebljavalo u Italiji, a potom neko vreqle i u Dalmaciji. R se u većoj ili manjoj. meri upotrebljavala od VIII do XV stoleća i to najpre u benediktanskom skriptoriju, u Monte Cassinu, a odatle se proširila u Južnu Italiju i Dalmaciju. Najpre je bio obli tip b.,' a potom i uglasti tip sa v~, ćim oštrinama i stešnjenošću slova. R Ir Dalmaciji sadrži izvesne samonikle 'morfološke elemente i njome su pisane ne samo crkvene nego i svetovne knjige, pisma hrvatskih vladara. Za b. je u XVII stoleću upotrebljavan naziv scriptura lango- . barđica, a poznati su i nazivi kao: langobardskokasinska miniskula, južnoitalijansko pismo i dr. Njeno istorijsko ime beneventana je došlo od imena pokrajine Benevent. Najlepši dalmatinski beneventanski rukopiS je Evangeliarum Većene gae (u Zadru, 1085) oblog tipa i Evangeliarum Troguriense(iz XIII veka, sada u I(atedralnoj riznici Trogira) uglastog tipa. BERMAN, Adolf (1198-1862), poreklom Nemac, vrlo iskusan tipograf, došao u Srbiju iz Rusije radi obavljanja štamparskih poslo., bio direktQr »I(njižarsko~serbske knjigopečatnje« u I(ragujevcu i potom u Beogradu, 1855. prelazi u Jaši (Rumunija), gde je osnov~o vlastitu štampariju. BERNSKA KONVENCIJA je međuna rodni sporazum iz 1886. godine u Bernu, odnosi se na zaštitu autorskog prava u svim zemljama potpisnicama. Prezidijum Narodne skupštine FN RJ ratifikovao je taj sporazum 23. VI 1951. SAD, SSSR i još neke zemlje nisu usvojile tu konvencijU. v. Autorsko pravo. BERTHOLD, Hermann osnovao u Berlinu »Institut fUr Galvano-Typie« (1858), zatim tvornicu mesinganih ploča koja je postala jedna od najvećih slovolivnica, a
ji rt·
24
BERRY -
BIBLIA PAtJPERtJM
1878. godine ustanovio jedinstvenu meru
za slova (jedinica = 0,376 mm; angloamerička
jedinica iznosi 0,351 mm). BERRY, Jean Duc de (1340-1416), mecena francuskog slikarstva. Za njega su braća Limbourg štampali (početkom XV stoleća) knjigu »Bogati časovi« koja se smatra najlepšim primerom umetničke ilustracije u Francuskoj. BESKONTAKTNA STAMPA u širem smislu je ravna štampa; dobivanj'e štampanih otisaka bez neposrednog dodira hartije (na primer: feromagnitografija i dr.). v. Ravna štampa. BESPLATNI PRIMERAK nekog štampanog dela dobijaju obično autor dela, državno tužioštvo, centralne narodne biblioteke (u cilju kompletiranja svega što se izdaje u dotičnoj zemlji) i još poneke ustanove. Vidi takođe: Obavezni primerak. BESSARION, Basi1ius (1395-1472) nadbiskup u Nikeju, od 1439.' kardinal u Rimu. Sakupio biblioteku od 746 rukopisa koju je zaveštao gradu Veneciji te je postala temelj Biblioteke sv. Marka. BESTIJARIJUM (lat. bestiarium) je vrsta srednjovekovne knjige u kojoj se govori o raznim životinjama (obično o onima o kojima se gov'ori u Bibliji), a ilustrovane su slikama živoitja. BESTSELER (engl.) je naziv za ono delo koje u o
na raznim vrednosnim pap mrna i dokumentima; v. još: Slepa štampa. BIBELOT je naziv za neobično malu knjigu. BIBLEISTIKA. v. Bibliologija. BIBLIJA (grč.) je zapravo zbirka svetih knjiga (lat. singularizovani naziv = biblia), a znači isto što i Sveto pismo koje obuhvata Stari zavet (najpre izišao na jevrejskom) i Novi zavet (najpre izišao na grčkom). Postoje razna mišljenja o tome ko je pisao pojedine delove Biblije. Sa jevrejskog i grčkog prevedena je na latinski (to je tzv. opšterasprostranjeni prevod Biblije od sv. Jeronima i od Tridentskog koncila priznat službenim tekstom rimokatoličke crkve), a potom na razne nacionalne jezike. Prvi naši i uopšte slavenski jezički spomenici (i početak književne delatnosti) su pojedini biblijski tekstovi prevedeni na staroslovenski jezik. Smatra se da su ti prevodi delo slavenskih apostola Cirila i Metodija, koji su stvorili pismo glagoljicu i njime preveli Sveto pismo na staroslovenski (jezik Makedonskih Slavena). Njihov originalni prevod nije sačuvan, mada se smatra sigurnim da su na osnovu tog prevoda nastale kasnije jezičke recenzije. Prevod Biblije na slovenački jezik izvršio je još 1584. god. Juraj .Dalmatin, dok ju je nil srpski prvi preveo Vuk Karadžić (1847) i to Novi zavet (prevod Starog zaveta zasluga je Đure Dariičića) . Prvi prevod čitave Biblije štokavskoikavskim dijalektom izvršio je početkom XIX veka slavonski franjevac Matija Petar I
BIBLIA SOLEMNIS - BIBLIOGRAFIJA BIBLIA SOLEMNIS (lat. = svečana Biblija) obuhvata Stari i Novi Zavet ispisan tzv. bolonjskim pismom na pergamentu (511 listova) i ima dosta ukrasa. Cuva se u Metropolitanskoj knjižnici u Zagrebu. BIBLIOBUS (grč. = »knjiga za sve«) ili vagon-biblioteka (autobus-biblioteka) je vrsta pokretne biblioteke (autobus u kome su .smeštene knjige) namenjene prvenstveno za čitaoce u čijem se mestu ne nalazi biblioteka pa ih poslužuju ovakvi autobusi. Sve više se afirmiše kao podesna naročito za udaljenija i zabačenija mesta. (v. Pokretna biblioteka). BIBLIOFIL, v. Bibliofilija. BIBLlOFILIJA (grč.) je ljubav prema knjigama i veliko interesovanje za njih, skupljanje i čuvanje knjiga uviđajući njihovu obrazovnu i uopšte kulturnu vrednost. Onaj koji ima takav odnos prema knjizi zove se b i b I i o f i l. Međutim, interes prema knjigama i njihovo skupljanje samo radi estetskog i nekog drugog, više spoljnog izgleda (a ne s obzirom na vrednost knjige) zove se b i b I i o m an i ja. BIBLIOFILOZOFIJA, v. Bibliozofija. BIBLIOFOBIJA (grč.) suprotno od bibliofilije znači mržnju i odvratnost prema knjizi, a čovek koji ima takav qdnos prema knjizi zove se b i b I i o fob. Covek sklon da kvari i uništava knjige zove se b i b I i o f t o r (grč.); slično znače nje ima i reč b i b I i o k I a s t. BIBLlOFTOR, v. Bibliofobija. BIBLlOGNOZIJA (grč.) znači poznavanje knjige, shvatanje njene kulturne vrednosti. Taj se izraz ranije upotrebljavao u značenju bibliografije. Covek koji dobro poznaje vrednost i značaj knjige, koji se razume u knjige zove se b i b I iognost. BIBLlOGRAF (grč.) je onaj koji se stručno bavi bibliografijom, piše bibliografske napise ili sastavlja razne bibliografije. Zato bibliograf treba da bude do~
25
bar poznavalac knjige, bibliotečke, štamparske i izdavačke delatnosti. BIBLIOGRAFIJA (grč.), kao naziv upotrebljavala se u značenju najopšgizacije. Pored navođenja imena autora,. naslova, mesta, izdavača, godine izdanja, broja stranica i formata, bibliograf se često mora osvrtati i na razne druge elemente i podatke. Pored tekuće bibliografije postoji i retrospektivna' bibliografija (publikacije koje su ranije štampane, ali iz raznih razloga nisu blagovremeno bibliografski obrađene) i razni drugi vidovi bibliografija, kao: deskriptivna, kritička odn. rezonujuća, primenjena odn. materijalna, čista bibliografij a, eklektička, personalna, oficijelna, nacionalna, itd. (v. i pojedinačno o svima). Bibliografija u pravom smislu razvija se k od S r b a u XX stoleću, tek posle
26
I3IBLI()Gl~AFIJA
II svetskog rata, jer se vekovima vodila borba za nacionalni opstanak, tako da su uopšte bili. vrlo teški uslovi za kulturni razvoj. Stoga su prvo stranci počeli pisati o srpskim knjigama. Od bibliografskih napisa koji se odnose na stare srpske knjige i rukopise naročito treba istaći: »Istorija slavenskog jezika i literature« (1826) od P. J. Safarika, »Hronološki popis slavenskih knjiga štampanih ćirilicom od 1491-1790«, (1861) od L P. Karatajeva, a od naših autora: »Rukopisi i stare štampane knJige« (1903) od Ljubomira Stojanovića, »Opis rukopisa Narodne biblioteke II Beogradu«, (1952) od Svetozara Matića. Bibliografske prikaze novije srpske književnosti (do 18Z3.godine) radio je Lukijan Mušicki, a »5rpsku bibliografiju za noviju književnost, 1741-1867« izradio je (1869) Stojan Novaković. On je napisao takođe i »BibliografijU srpske i hrvatske knjige«( od 1'868-1878. - za svaku godinu posebno). Novakovićeve bibliografije su nepotpune i dopunjavali su ih razni autori. U vremenu između I i II svetskog rata i naročito posle 1945 ..napisano je više bibliografija iz oblasti srpske i opšte jugoslovenske štampe - (radovi Durković-J akšića, Z. P. Jovanovića, Polužanskog, i dr.). K o dH rv a t a se bibliografski rad znatnije razvija tek u x!IX stoleću i to zahvaljujući rtaročito Ilirskom pokretu. Trebaposebno istaći rad Ivana Kukuljevića »Bibliografija hrvatska« (1860) koja obuhvata popis' hrvatskih knjiga, časopisa i novina otkako su počele izlaziti na hrvatskom jeziku. Njegova je bibliografija znatnim delolil sastavljena na osnovu raznih bibliografskih.napisa i ne odgovara U potpunosti bibliografskim principima, ali je to ipak do sada najbolja iz te oblasti· i zato Kukuljevića smatraju »ocem hrvatske bibliografije«; Bibliografskih priloga koji se odnose na Hrvatsku objavljeno je dosta u stranoj, najviše austrijskoj štampi, onđ. nalazi se u sastavu austrijske bibliografije, a posle I
.
svetskog rata nalazi se u sastavu opštej ugoslovenske bibliografije. Posle 1945. izlazi sistematski svake godine »Bibliografija knjiga štampanih u NR Hrvatskoj«. Osim toga, kao i u ostalim jugoslovenskim repUblikama, izlazile su još od ranije, a sada sve više razne stručne bibliografije, tj. bibliografije iz pojedinih oblasti nauke i umetnosti, o pojedinim mestima i krajevima, ustanovama, bibliografije novina i časopisa, itd. K o d S I o v e n a c a je već u XVI stoleću Primož Trubar otpočeo rad iz oblasti nacionalne bibliografije. Popis celokupne slovenačke izdavačke delatnosti sastavio je Matija Cop, ali je to delo objavljeno tek 1864. godine i to u sastavu Safarikove »Istorije jugoslovenske Iiterature«. Početkom XX stoleća obj avIjena je »Slovenska bibliografija« (obuhvata popis knjiga za period 1550-1900) a iza 1945. godine izlaze redovni godišnji pregledi slovenačke bibliografije. Tokom ovog stoleća rade se i sve sistematskije se razvijaju brojne stručne bibliografije, zatim pokrajinske i mesne bibliografije, bibliografije ličnosti i razne dr. specijalne bibliografije. U B o s n i i H e r e e g o v i n i su bili naročito teški uslovi za kulturni razvitak uopšte, pa prema tome i za razvoj bibliotekarstva pa dakle i za bibliografiju, koje takoreći nije ni bilo sve do 1945. godine (izuzev ukoliko je ušla kao sastavni deo bibliografija u Hrvatskoj, Srbiji i Austriji). Dosada su najsisterriatskije radili u toj oblasti: Đorde Pejanović (»Stampa Bosne i Hercegovine«, Bosansko-hercegovačka bibliografija i dr.), Hamdija KreševIjaković (»Stamparije u Bosni za turskogvremena«), Branko Culić (koji obrađuje redovnu tekuću bibliografiju BiH). Izrađeno je i više specijalnih bibliografija koje se odnose na dela književnika i naučnika, zatim razne bibliografije iz pojedinih oblasti kulture. U M a k e d o n i j i su objavljeni pojedini bibliografski prilozi, ali tek posle
II I
13laLIOG~AFIJA
1945. otpočeo je sistematski rad na bibliografiji. Nada Petrova: :.Makedonska bibliografija od oslobođenja do kraja 1949«, Božo Vidaeski: »Pri1ozi bibliografiji makedonskog jezika«, Natalija Dimić: »Bibliografija radova o NOB u Makedoniji«, itd. Postoji priličan broj bibliografskih radova o Crn o j G o r i objavljenih u prošlom stoleću, od toga veliki deo na stranom jeziku. Od bibliografskih radova koji se odnose na C. G. treba pomenuti: »Bibliografija Crne Gore« (na italijanskom i prošireno na našem jeziku) o~ Pera Toća i Trifuna Dikiča: :.Pregled književnograda Crne Gore od vladike VaSilija do 1918. godine«, itd. Posle II svetskog rata radi se na sistematskom pisanju i objavljivanju jugoslovenske bibliografije u celini i posebno bibliografija u republikama. Bibliografski institut SFRJ redovno oiJjavljuje bibliografiju knjiga, brošura, muzikalija, časo pisa, novina i članaka (v. »Bibliografija Jugoslavije«). Stampani su razni katalozi pojedinih knjižara i biblioteka, razni bibliografski časopisi i veliki broj bibliografija po strukama (iz oblasti književnosti i jezika, prava, istorije, geografije, prirode) zatim bIbliografije pisaca, nauč nikai dr. ličnosti, bibliografija radova u časopisima, bibliografije povremene štampe, Izbor dela o NOB (bibliografski priručnik, Beograd~Zagreb 1962) itd. v. još: Pregled bibliološke literature na kraju ovog leksikona. Glavne tekuće nacionalne bibliografije u inostranstvu (prema »Current National Bibliographies«, compiled by Helen F. Conover, Washington, 1955) su:· A r g e n t i n a: »Boletin bibliografico nacional« (Nacionalni bibliografski bilten). No. 1/1937, Buenos Aires, izlazi polugodišnje (neredovno) u izdanju Ministarstva prosvete (Direction Nalional de Cultura). Ograničen je na monografije argentinskih izdavača, uključuje mnogo prevoda dok su službene publikacije
27
uglavnom izostavljene, i »Boletin oficia! de la Republica Argentinac (Službeni bilteri Republike Argentine), Ano 111893, .Buenos Aires. Izlazi svakog dana izuzev praznika i u njega nisu uključeni službeni dokumenti; A u s t r a I i j a: »Annual Catalogue of Australian publications« (Godišnji katalog australijans~ih publikacija), . No. 1/1936, Canberra, izlazi godišnje o:d 1937. god.; A u s t r i j a: »Osterreichische Biblio~ graphie, Verzeichnis der Osterreichischeri'" Neuerscheinungen« (Austrijska bibliografija, Popis novih austrijskih izdanja), 1945, Wien (Beč). Počela je da izlazi kao godišnjak, zatim je izlazila tromeseč no, a od 1954. izlazi polumesečno; B e I g i j a: :.Bibliographie de Belgique, Belgische Bibliographie« (Belgijska bibliografija), 1875, Bruxelles, Bibliotheque royale. Izlazi mesečno i obuhvata dela izdata u Belgiji, dela belgijskih autora u inostranstvu· i dela koja se odnose na Belgiju, štampani materijal svih vrsta uključujuči: knjige, brošure, dokumente, revije, teze, ~eparate (poredak je predmetni sa odgovarajućim brojem decimalne klasifikacije); B r a z i l: :tBoletin bibliograficoc (Bibliografski bilten), 1918, Rio de Janeiro, idazi polugodišilje od 1951. godine. Nacionalna bibliografija je uređena po pojednostavljenoj formi decimalne klasifikacije, počinje sa predmetnim indeksom. a zatim sledi popis 'monografija sa punim bibliografskim detaljima i cenama nekih publikacija. »Bibliografia brasiIiera« (Brazilska bibliografija), 19~8/39, Rio de Janeiro, od 1941. izlazi neredovno, sa naslovima uređenim aifal>etskim redom, »Boletin bibliografico ,brasilieroc (Bilten brazilske bibliografije), 1953, Rio de Janeiro. Izlazi polumesečno sa katalogom sređenim po ,decimalnoj klasifikaciji i alfabetskim indeksom naslova; Bu g a r sk a: :tBtllgarski knigopis, mesečen biblioirafski builetln... l{nigi i
Ip···.tttlj;-C· &lli, I,I.:.~.I.·I· l ! ! .• " " " , ! -....
1.1
"
j..
"Oi
t·
'K
rt
l ff ..
filj'!'
BIBLIOGRAFIJA novi periodični izdanija« (Bugarska bibliografija, mesečni bibliografski časo pis . .. Knjige i nove periodične publikacije). G. 1/1897, Sofia. Izlazi mesečno u izdanju Bugarskog Bibliografskog instituta :tElin PeUne. :.Letopis na periodičnia pečate' (hideksperiodične ~tampe), G. 1/1952, Sofia, izlazi mesečno u izdanju Bugarskog Bib1iografskog instituta »Elin Pelin«;, C e j Ion: :tRegister of Books Printed in Ceylon and Registered Under Ordinancet: No., 1 of 1885 .•• 1889 (Registar knjiga štampanih na Cejlonu i popisanih prema odredbi. No. 1 od 1885-1889), Colombo.izlazi mesečno i ima sve odlike nacionalne tekuće bibliografije Cejlona. Uključuje u sebi službene i nesl~žbene publikacije sasvim potrebnim bibliografskim podacima. Cehoslovačka: »Ceškl1 knihae, 1951, Praha! izlazi nedeljno . u izdanju Na~ionalne bibliotel
:.Suomen kirjakanppalehti Finsk Bokhandelstidning« (Bibliografija finskih knjiga), 1908, Helsinki, izlazi polumesečno; Fra n c u s k a: »Bibliographie de la France, ou, Journal general de l'imprimerie et. de la librairiee (Bibliografija Francuske, ili Opšti žurnal štaritparstva .i knjižarstva), 191 I, Paris, izlazi nedeljno. Daje sve radove publikovane na francuskoj teritoriji, kao i u kolonijama; G r č k a : »Bulletin analytique de bibliographie helleniquee (Analitički bilten helen ističke bibliografije), Athenes, 1947, izlazi· godišnje na francuskom jeziku (grčka odrednica ima drugorazredni značaj) i za sada je jedini popis grčkih publikacija; G vate m a l a: »Indice bibliografico guatetnaltecoe (Gvatemalski bibliografski indeks), God: 1/1951,Giudad de quatemala, izlazi nedeljno; H 0\ a n dJj a :»Brinkman's catalogus van boeken die gedurende tot en met in Nederland en V1aanderen zijn ... e, 1850/ 82,. Leiden izlazi petogodišnje. »Brinkman's cumulatieve catalogus van boekene (Brinkmanov kumulativni katalog knjiga), 1846, ~eiden, izlazi mesečno, kumulativno u godišnjim volumenima; I n d i j a: ne postoji tekuća nacionalna bibliografija niti oQimniji popi~ publikacija izuzev: »Bibliography of scientific publicatiQns of South Asiae (Bibliografijanaučnih publikacija Južne Azije), No. l/Jan.-June 1949, New Delhi, izlazi polugodišhje. Postoji još popis novih knjiga na engleskom i indijskom jeziku koji izlaze učasopisima:»Bookseller PustakNikretae. Baroda, 1951, (izlazi mesečno), »The Boo~-traders' BulJetine, Bombay, 1951, (izlazi mesečno), :.Publishers Mounth1y«, CaJcutta, 1951 (izlazi mesečno); I n cl o n e z ij a : »Berita Bulanan« (Mesečni bilten), Jan. 1953, Bandung, izlazi mesečno i predstavlja indonežansku nacionalnu bibliografijU, »Catalogus dari buku-onku aliterbitkan di lndonesia«
•
BIBLIOGRAfIJA
29
K a n a d a: :.Canadiana«, 1/1951, ot· (Katalog knjiga pub1ikovanih u Indonetawa, nastavak ranije kanadske rtacionalziji), 1950, Bandung, .izlazi godišnje; ne bibliografije»The Canadian Catalogue I r s k a: :.Gatalogue of Government of Books Published in Canada, about Publications«, Dublin, izlazi tromesečno, Canada, as well as those written by Capolugodišnje i godišnje; »List of Governnadians during 1921. and 1922, C« izlazi ment Publications« (Popis državnih pumesečno kao brošura umnožen ofset-tehblikacija), izlazi mesečno; »Publications nikom, kontinuirano paginiran, sa odvoof the Irish Government« (Publikacije jeno paginiranim indeksom' autora na irske vlade), izlazi sedmično; kraju svakog izdanja. Neka izdanja su I t a l i j a: »Bolletiino delle pubblicakontinuirano paginirana za dva ili tri mezioni italianericevute per diritto di stamseca zajedno; pa« (Bilten ita)ijanskih publikacija dobi:.Chiian-kuo hsin-shu-mu« Kin a : jenih putem štampe), Firenze. Biblioteca (Popis novih knji~a zemlje), 1950(?),Penazionale centrale, 1886, najkompletnija king, izlazi polugodišnje i obuhvata knjitekuća italijanska bibliografija, izlazi mege, brošure, dokumente, službene i neslu~ sečno kao brošura od pedesetak stranica, žbene, publikovane u Narodnoj republici sa predmetnim odrednicama, punim biKini; bliografskim opisom i cenom. Godišnji K u b a: »Anuario bibliografica cubavolu~en daje kumulativno indekse sa odno« (Kubanski bibliografski godišnjak), vojenim indeksima umetničkih tekstova, 1937, La Habana, izlazi godišnje; »Regiperiodičnih spisa, mapa i atlasa; sta«, od 1909-1912, 2 serije, God. 1/1949, I z r a e I: :.5henatan ha-memshalah« La Habana, izlazi tromesečno. Pl\blika(Vladin godišnjak), 1949, Tel Aviv; :tBicije poređane alfabetski po' autorima sa bliographical Quarterly of the Jewish punom naznakom izdavača, mesta i goNational and University Library« (Bibliodine štampanja; grafski tromesečnik Izraelske nacionalne L u k s e m b u r g: :.Bib1iographie lui univerzitetske biblioteke), 1924, Jerusaxembourgeoise« (Luksemburška bibliogralem, the Shasues Press, Hebrew' Univerfija), god. 1/1944-45, Luxembourg, Bisity, izlazi !romesečno; bliotheque. nationale, izlazi godišnje od J apan: :.l
30
BIBLIOGRAFIJA
bibliographie: Gesamtverzeichnis des in Deutschland erschienenen Schriftums und der deutschsprachigen Schriften des Auslands« (Nemačka nacionalna bibliografija: Ukupni popis literature koja je štampana u Nemačkoj i literature na nemač kom jeziku u inostranstvu), 1931, Leipzig, izlazi u dve serije. »Reihe A« nedeljno, i »Reihe B«: polumesečno; >~Neu erscheinungen wissenschaftlicher Literatur aus den Uindern der Volksdemokratie und der Volksrepublik China« (Nova izdanja naučne literature zemalja narodne demokratije i Narodne Republike Kine), 1951, Berlin, ZentralstelIe fUr wissenschaftIiche Literatur, izlazi polumesečno; Nemačka Savezna Republ~ k a (Zapadna Nemačka): »Deutsche Bibliographie. Verzeichnis aHer in Deutschland eschienenen Ver6ffentlichungen und der in Osterreich und der Schweiz im Buchhandel erschienenen deutschsprachigen Publikationen sowie der deutschsprachigen Ver6ffentlichungen anderer Lander (Nemačka bibliografija). 1945/50, Frankfurt, bibliografija sa veoma dugom istorijom (pod različitim imenima može se slediti unazad do početka 18. veka); »Deutsche Bibliographie, w6chentliches Verzeichnis« {Nemačka bibliografija), 1947, Frankfurt. od 1947-1952. izdavana kao »Bibliografija nemačke biblioteke«, izlazi nedeljno; »Halbjahres Verzeichnis« (Polugodišnji popiS), Jan.-Juni 1951, Frankfurt a. M., izlazi godišnje u dva dela: I - popis po naslovu i II - popis po predmetu; P a k i S t a n: »Catalogue of the' Government of Pakistan Publications« (Katalog državnih publikacija Pakistana), Karachi. Tekuća nacionalna bibliografija još ne postoji; P e r u: »Anuario bibliografico peruano« (Peruanski bibliografski godišnjak), 1943, Lima, od 1945, izlazi neredovno; »Boletin bibliografico« (Bibliografski bilten), Juli 1923, Lima, Peru, izlazi tromesečno, neredovno;
P o I j s k a : »Przewodnik bibJiograficzny; urzedowy wykaz druk6w danich w Rzeezypospolitej Polskiej« (Bibliografski vodič; službeni popis štampanih stvari u Poljskoj), 1945, Warszawa, Biblioteka N arodowa, Instytut Bibliograficzny, izlazi nedeljno; »Bibliografia zawartosci ezatopitsu« (Bibliografija periodičnih članaka), Julu 1947, Warszawa, Biblioteka Narodowa, počeo izlaziti polumesečno, a od jula 1951. izlazi mesečno; P o r t o r i k o: »Anuario bibliografica pueertorriquefJ); indice alfabetico de libros, folletos, revistas y peri6dicos publica dos en Puerto Rico« (Bibliografski godišnjak Porto Rika; alfabetski indeks knjiga, feljtona, časopisa i periodičnih publikacija u Porto Riku), 1948, Rio Pieeras, od 1950. - izlazi godišnje; P o r t u g a l i j a: »Boletim de bibliografia portuguesa« (Bilten portugalske bibliografije), god. 1/1935, Lisboa, od 1937. izlazi godišnje sa punim bibliografskim podacima, ali bez cena; R u m u n i j a: »Buletinul bibliografical cartii«, 1952, Bucuresti, Camera CartH diu RPR, izlazi petnaestodnevno; S j e d i n j e n e a m e r i č k e d r ž ave (SAD) »Cumulative Book Index; a World List of Books in English Language« (Kumulativni indeks knjiga; svetski popis knjiga na engleskom jeziku, 1898, New York, The H. W. Wilson Co., izlazi mesečno (izuzev jula, avgusta i decembra) i kumulativno; »Publishers Weekly, the American Book Trade Journal« (Izdavački sedmičnik, Američki žurnal prodaje knjiga), Jan. 18. 1872, New York, izlazi sedmično; »Catalog of Copyright Entries« (Katalog izdatih naslova), Jan. (Juni 1947, Washington, izlazi polugodišnje u delovima obuhvata knjige j brošure uključujući serije i priloge za periodiku; Periodična izdanja; Drame j dela podešena za usmeno izražavanje; Izdata muzička dela; Neizdata muzička dela; Mu zička dela nanovo registrovana; Mape j atlasi; Umetnička dela, reprodukcije umet-
BIBLIOGRAFIJA ničkih dela, naučni i tehnički crteži, fotografije, ilustracije otisnute i izražene slikom; Trgovački leci i natpisi (reklame); Filmovi i filmski stripovi; »Library of Congress Catalog, a Cumulative List of Works, Represented by Library of Congress« (Katalog Kongresne biblioteke, kumulativni spisak dela koja se nalaze u Kongresnoj biblioteci), Jan 1947, Washington; »International Index to Periodicals, Author and Subject Index to the Humanities Social Sciences and Science« (Međunarodni indeks periodičnih publikacija, autorski i predmetni indeks), 1907-1915, New York, H. W. Wilson Co., od 1916. izlazi tromesečno, sa godišnjim volumenima i kumulativno, svake četvrte godine; »Readers' Guide to Periodical Literature; an Author and ~ubject Index« (Citalački vodič; Autorski i predmetni indeks), New York, H. W. Wilson Co., izlazi polumesečno od septembra do juna, u julu i avgustti mesečno, sa godišnjim volumenima, a svake dve godine kumulativno; »Mounthly Catalog of United States Government Publications« (Mesečni katalog publikacija vlade SAD), Januar 1895, Washington, U. S. Govt. Print. Off.; »Mounthly Checklist of State Publikations« (Mesečni popis državnih publikacija), 1910, Washington, U. S. Govt. print. Off.; »Newspapers and Periodicals«, N. W. Ayer & Son's Directory, Phil!idelphia, 1880, izlazi godišnje; »Handbook of Latin American Studies« (Priručnik latinsko-američkih studija), No. 1/1935, Gainesvil· le, od 1936, izlazi godišnje; »Lisl of Books Accessioned and Periodical Articles Indexed« (Popis novonabavljenih knjiga i registrovanih članaka iz periodike), 1950: Washington, izlazi mesečno; »Revista lnteramericana de Bibliografia« (Casopis međuameričke bibliografije), J an./Mart 1951, Washington, izlazi tromesečno; »Current Caribbean Bibliography, an Alphabetical List of Publications Issues in the Carribean Territories of France, Great Britain, the Netherlands and the United
31
States« (Tekuća karibska bibliografija, alfabetski popis publikacija izdatih na karibskim teritorijama Francuske, Velike Britanije, Nizozemske i Sjedinjenih Američkih Država), l/June 1951, Port of Spain, Trinidad izlazi tromesečno i neredovno; »A Guide to the Official Publications of the AthersAmerican Republics« (Vodič za službene publikacije drugih američkih republika), Washington, 1945. Obuhvata serije monografija izdatih u 19 zemalja Latinske Amerike i to: Argentini~. Boliviji, Braziliji, Cileu, Kolumbiji, Ko-"~ stariki, Kubi, Dominikanskoj Republici, Ekvadoru, El Salvadoru, Gvatemali, Haiti-u, Hondurasu, Nikaragvi, Panarni, Paragvaju, Peruu, Urugvaju iVenecueli; »Union List of Latin American Newspapers in Libraries in the United States« (Popis latinsko-američkih novina koje se nalaze u bibliotekama SAD), Washington 1953, uključuje preko 5,000.000 novina koje se nalaze u 56 biblioteka; »East European Accessions List« (Popis istočno -evropske prinove),I/Sepf. Oct. 1951, Washington, izlazi mesečno; »The. Middle East Journal« (Srednje-istočni žurnal), l/Jan. 1947, Washington, Middle East Institute, izlazi ttomesečno; S o v j e t s k i S a vez (SSSR): »I(nižnaja Ietopis, organ Gosudarstvenoj bibliografii SSSR«, 1/1907, Moskva, VsesojuznaJa knižnaja palata, izlazi nedeljno i donosi pun indeks autora, naslova i predmeta knjiga na ruskom jeziku, jednostavnije indekse za knjige na drugim jezicima naroda SSSR, kao i stranih knjiga prevedenih na ruski jezik sa bibliografskim podacima icenama; »Bibliografija sovetskoj bibliografij«, 1/1939, Moskva, Vsesojuznaja knižnaja palata, od 1941. izlazi godišnje; »I(artografičeskaja letopis«, Moskva, Vsesojuznaja knižnaja paIata, od 1931. izlazi tromesečno; »Let{)pis izobrazitel'nogo iskusstva« (Anali slikarske umetnosti), Moskva, Vsesojuznaja knižnaja palata, od 1934. izlazi tromesečno; »Letopis muzikal'noj literaturi«,
32'
BIBLIOGRAFIJA
Moskva, Vsesojuznaja knižnaja palata, od 1931. izlazi tromesečno; »Letopis recenzzii«, Moskva, Vsesojuznaja knižnaja paIata, od 1934-38. izlazio godišnje, od 1939. izlazi tromesečno; »Knigi, rekomandatel'nyj ukazatel'«, Moskva, Vsesojuzznaja knižnaja palata, izlazi neredovno; »Sovetskie novye knigi«, Moskva, Meždunarodnaja kniga, izlazi neredovno; »Letopis gazetnyh statej«, 1936, Moskva, Vsesojuznaja knižnaja palata, od 1939. izlazi nedeljno; »Letopis žurnalnyh statej«, 1926, Moskva, Vsesojuznaja knižnaja palata, od 1946. izlazi nedeljno; »Letopis periodičes kih izdanii SSSR«, 1933, Moskva, Vsesojuznaja knižnaja patata, sada izlazi godišnje; S p a n i j a: »Bibliografia hispanica« (Spanska bibli9grafija) , god. L Mayo/junio 1942, Madrid,Instituto Nacional del Libro Espanol, počela izlaziti pod naslovom: »Bibliografia espa'IJola«, 1901. u izdanju Spanish Publishers Association, sada izlazi mesečno sa punim bibliografskim podacima. icenama; S vaj c a~ sk a: »Das Schweizer Buch, bibliographisches Bulletin der Schweizerisehen Landesbibliothek«, Bern, Le livre suisse ... - Il libro svizzero ... «, 1901, Ziirich. Izlazi u dva dela: »Serie A: polumesečno, i »Serie B« dvomesečno; S ve d s k a: »Svensk bokforteckning« (Svedska nacionalna bibliografija), Jan. 1953, Stockholm, izlazi mesečno, tromeseč no, polugodišnje i kumulativno godišnje; T u n i s : »Bulletin economiques et social de la Tunisie«, 1/1947, Tunis, izlazi mesečno;
T 'u r's k a : »Tiirkiye bibliografyati« (Turska biblibgrafija), 1928, Istanbul počela izlaziti kao mesečnik, potom· kao tromesečnik, a od 1953, izlazi mesečno; U j e d i n j e n a A jo a p s k a R e p ublika (UAR):»Nasrat Dar al-kutub alMisriyah tashmul al-kutub allati iktanatha al-Dar« (Bilten vodeće biblioteke ... ), 1949, Cairo, Daral·kutub al-Misriyah (Eg-ipatska nacionalna biblioteka), izlazi
godišnje; »AI-Nashir al-Misri« (Egipatski bilten), No. l/Jan 1952, Cairo, Dar alMaarip Press; U r u g vaj: »Anuario bibliografico uruguayo« (Bibliografski godišnjak Urugvaja), 1946, Montevideo; Velika Britanija: »The British NaHonal Bibliography« (BritansKa nadonalna bibliografija), 1950,' London, izlazi nedeljno, svakog tromesečja kumulativno i u godišnjim volumenima; »The Bookseller« (Prodavac knjiga), 1858, London, izlazi nedeljno; »Current Literature« (Tekuća literatura), 1908, London, izlazi mesečno; »The Reference Catalogue of Current Literature, a National Inclusive BookReference-Index of Books in :?rint and on Sale in the British Empire« (Priručni katalog tekuće literature, nacionalnipnručni indeks knjiga u štampH onih koje su na prodaju u Britanskoj imperiji), 1874, London, Whitaker/New York, R. R. Bowker Co., izlazi neredovna; »The Subject Index to Periodicals« (Predmetni indeks za periodične publikacije), 1915/16, London. Od 1919. do 1953. izlazio godišnje, a od 1954. izlazi tromesečno i donosi listu od oko 400 periodičnih publikacij a na engleskom jeziku, najčešće štampanih u Vel. Britaniji; »Mounthly List of Official Colonial publications« (Mesečni popis službenih kolonijalnih publikacija), Juni IQ48, London; »The Far Eastern Quarterly, Review of Eastern Asia and the Adjacent Pacific Islands« (Tromesečnik za Daleki Istok, revija Istočne Azije i susednih ostrva Pa. cifika) , l/Nov. 1941, Lancaster, Penna, izlazi godišnje i svakog avgusta uključuje »Far Eastern Bibliography« (Bibliografija Dalekog Istoka); »Library Bulletin«, 1951, Achimota, izlazi mesečno i neredovno (odnOSi se na kolonije u Africi); »Africa«, 1/1928, London, Oxford University Press, izlazi tromesečno; V e n e c u e i il: »Anuario bibliografico venezolano« (Bibliografski godišnjak Venecuele), 1942, Caracas, izlazi godišnje i neredovno u izdanju Nacionalne biIioteke.
BIBLIOGRAFIJA -
BIBLIOGRAFSKA KARTOTEKA
3S
Bibliografija bibliografije je vrsta druBibliografija -rasprava,članaka i knjigostepene bibliografije, obuhvata bib lioževnih radova pokrenuta je u Zagrebu .grafski popis raznih bibliografskih mate1956. godine u izdanju Leksikografskog rijala (na primer: Bibliografija jugoslo- zavoda -SFRJ. Sv. Ill: književnost opće venske bibliografije prikazuje bibliografnito, teorija književnosti, uporedna knjiski materijal .0 Jugoslaviji ili bibliografski ževnost; sv. 1/2: Historija jugoslovenskih materijal štampan u Jugoslaviji). Postoji književnosti, A-K, L~Z; sv. 1/3: Historija i bibliografija trećeg stepena koja sadrži stranih -književnosti; sv. 1/4: Književne opis bibliografije bibliografija. periodične publikacije; sv. 1/5: Historija »Blbliografija Jugoslavijec (knjige, narodne književnosti; sv. 1/6: Književna brošure, muzikalije), sada izlazi petnaesto- društva; sv. IIII: Jugoslovenska književl. "" dnevno u izdanju Bibliografskog instituta nost, Poezija A-F, G-Lj, M-R. . Bibliografija 'Srbije, izlazila u BeoSFRJ. Sređena je po decimalnoj klasifigradu od 1946. do 1948. godine (izdavao kaciji. U istom izdanju izlazi »B tb I i og raf i j a J u g o s I a v i j ec (članci i je Ured za. informacije pri Predstavništvu prilozi u časopisima, novinama i zbirnim . vlade NR Srbije). Bibliografije- tl inostranstvu, v. Bibliodelima); Izlazi mesečno u tri serije: Segrafija. rija A (društvene nauke), Serija B (priBIBLIOGRAFSKA BELESKA, v. Birodne i primenjene nauke) i Serija C bliografska informacija. (književnost i umetnost). U istom izdanju BIBLIOGRAFSKA EURISTIKA, proizlazi i »S p i s a k I i s t o v a i č a s cinalaženje, analiziranje i sređivanje raznih pisa štampanih na teritoriji podataka iz bibliografSkih izvora. Naziv SFRJ«, izlazi tromesečno. »Bibliografija Jugoslovenskih bibliogra- označava takođe i teoriju o tome pronafija« obuhvata popis publikacija (1945- laženjU i sređivanju. Sada postoje čitave 1955. sada u štampi nastavak sledećeg studije iz te bibliološkediscipline. Pored perioda). Izišla je u Beogradu 1958. go- prikupljanja i sređivanja podataka o razdine u izradi Saveta društava biblioteka- nim napisima, vrši sei izbor podataka koji govore o nekoj temi koju treba prora, a u izdanju Bibliografskog instituta učiti i obraditi. Jugoslavije. Građa Je uglavnom sređena BIBLIOGRAFSKA INFORMACIJA je po univerzalnoj decimalnoj klasifikaciji. lako ima nedaslednosti, nepreciznosti i pismeno objašnjenje u vidu bibliografskog drugih nedostataka ipak je to prva publi- pregleda određene literature· ili pojedine ranije publikacije iIi tek objavljene, a kacija takve vrste u Jugoslaviji. obično Je namenjena bibliotekari ma i knji»Bibliografija knjiga i periodičnih iz- žarima radi potrebne orijentacije. Bibliodanja štampanih u Hercegovini (1873- graf daje i usmene informacije, a postoje 1941)«, objavljena u Mostaru 1958. go- .i posebne b i b l i o g r a rs k e b e l e š k e dine. Iako ima niz propusta, nedosledno- koje se nalaze uz bibliografski obrađene sti i dr. nedostataka sadrži i vrlo drago- publikacije i služe kao informativni pocene podatke i· napomene. daci. BIBLIOGRAFSKA JEDINICA je svaka »Bibliografija prevoda objavljeriihu Jugoslaviji ocj 194~1959«, publikovana posebno štampana publikacija iIi publiu Beogradu 1963. godine, sadrži podatke kacija objavljena na stranicama drugog !z kojih se vidi da je u tome vremenu izdanja, i predstavlja predmet bibliografprevedeno 10.906 dela sa 29 jezika i .naših ske obrade. . dela na 14 stranih jezika, sudelovalo je BIBLIOGRAFSKA KARTOTEKA je 3.622 prevodioca, itd. bibliografija složena u vidu kartoteke sa3 .LeksikOll
34
BIBLIOGRAFSKA KLASIFIKACIJA
stavljene od bibliografskih listića (karna kojima su publikacije bibliografski obrađene. BIBLIOGRAFSKA KLASIFIKACIJA označavala je nekada čitavu bibliotečku klasifikaciju, dok sada znači klasifikaciju namenjenu prvenstveno za bibliografiju. BIBLIOGRAFSKA RETKOST je ma koja publikacija koja se očuvala u vrlo malom broju primeraka, a predstavlja vrednost ne samo svojom retkošću nego i sadržajem i formom. Vidi još: Raritet. BIBLIOGRAFSKA TEHNIKA spada u metodiku bib1iografskog rada, obuhvata tehnički način i sredstva za olakšanje odnosno ubrzanje rada u oblasti bibliografije (mašine za analizu, zbrajanje ili mikrofilmovanje bibliografskih podataka, razna druga pomagala i upute). BIBLIOGRAFSKI INSTITUT SFRJ u Beogradu (nastao prerastanjem iz Bibliografskog instituta NR Srbije, osnovan 25. V 1948) ustanova saveznog značaja (Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 25. VIII 1949). Uredba kojom se osniva Bibliografski institut FNRJ izišla je 6. IX 1949. Glavni poslovi: izrada tekuće jugoslovenske bibliografije knjiga i članaka, izrada retrospektivne jugosl. bibliografije knjiga i članaka izašlih od 1945. do 1949, kao i vođenje Centralnog kataloga, itd. Na osnovu obaveznog primerka izrađuje tekuću bibliografiju publikacija sa čitave teritorije SFRJ (pri čemu su bibliografske publikacije podeljene na sl'edeći način: I knjige, brošure i muzikalije; II članci i prilozi u časopisima, novinama i zbirnim delima). Radi i na retrospektivnoj bibliografiji koja obuhvata period "Od 1945. do 1949. godine. Institut Je znatno razvio informativno-dokumentarnu službu, naročito skupljanje podataka o stranim publikacijama formiranjem Centralnog kataloga u kome su obuhvaćeni naslovi stranih knjiga i časopisa, koji se nalaze u jugoslovenskim bibliotekama. U Institutu se razvila: i služba međunarodne razmene publikadj a. tončića)
BIBLIOGRAPHICAL SOCIETY BIBLIOGRAFSKI INTERVAL je vremenski razmak od izlaženj a publikacije do njene bibliografske obwde (u tekućoj bibliografiji) . »BIBLlOGRAFSKI MESEČNIK«, periodična publikacija o izdavačkoj delatnosti (knjige, brošure) u SFRJ. Pokrenut 1947. u izdanju Direkcije za informacije pri vladi FNRJ, ali je te godine izišao samo br. 1-2, a 1948. i 1949. izišlo je po 12 brojeva. Donosio bibliografski popis knjiga i brošura, ali podaci nisu potpuni niti sasvim stručno vođeni. BIBLIOGRAFSKI UNIKAT je svaka publikacija očuvana u svega jednom primerku ili pak publikacija koja ima neku pismenu napomenu ili vlastoručni potpis autora odn. potpis neke istaknute lično sti, dakle publikac.ija koja ima neko jedinstveno, specifičrto obeležje. V. još Raritet. BIBLIOGRAFSKI ZAVOD D. D. Zagreb, u stvari izdavačka knjižara koja je izdavala školske i stručne knjige, izdala takođe Narodnu enciklopediju srpskohrvatsko-slovenačku (u 4 toma). BIBLlOGRAFSKO DRUSTVO je udruženje za teoretska i praktična pitanja iz oblasti tekuće i retrospektivne bibliografije. Tako, na primer, kod nas postoji opštejugoslovenska sekcija u sastavu Saveza bibliotekarskih društava SFRJ, u Francuskoj: Societe franc;aise de bibliographie god. 1906, u Engleskoj: Bibliografical soc.iety, u SAD: Bibliografical society, itd. Bibliografsko društvo u Londonu, osnovano 1892, sa zadatkom da potpomaže bibliografske radove i u tom cilju da osnuje bibliografsku biblioteku, da štampa knjige i novine koje se bave bibliografskim pitanjima, itd. BIBLlOGRAPHICAL SOCIETY OF AMERICA je američko bibliografsko društvo, osno 1904. koje osim biltena izdaje i »Proseedings and Papers« i bavi se isključivo užom bibliografijom.
BIBLIOHRIZIJA -
BIBLIOTECl(I CENTAR
BIBLlOHRIZIJA (grč.) je razno ukrašavanje publikacija zlatotiskom. BIBLIOHROM je knjiga čiji su razni delovi teksta štampani na različito obojenoj hartiji. Na primer, kod raznih adresara, kalendara ili kataloga neke su stranice obojene žuto, neke zeleno, crveno itd., uglavnom radi privlačenja pažnje čitalaca.
BIBLlOKLAST, v. Bibliofobija. BIBLlOKLEPT je čovek koji voli da krade knjige, ako je uslovljeno patološkim" momentima onda je b i b l i o k I e pt o m a n. BIBLlOLATER, v. BibUolatrija. BIBLlOLATRIJA (grč.) znači preterano poštovanje i ljubav prema knjizi, prvenstveno prema Bibliji, a i 'naročiti rešpekt prema svemu što je napisano, pogotovo štampano. Covek koji ima takve' osobine zove se b i bU o l a t e r. BIBLIOLIT (grč.) je rukopis koji je boio zatrpan vulkanskom erupcijom pa se usled toga u izvesnom smislu petrificirao (okamenio). (Tako je Vezuv zatrpao rukopise u Herkilanumu i Pompej ima, te su usled toga ti rukopisi dobili mineralan izgled). BIBLlOLOGIJA (grč.) je nauka o knjizi (o njenom postanku, umnožavanju, smeštaju, bibliotečkom obrađivanju, popularisanju, korišćenju, itd.); predmet joj je sve ono što mi obuhvatamo pojmom bi" bliotekarstva u najširem smislu reči. ponegde se u istom značenju upotrebljava izraz b i b l e i s t i k a. BIBLlOMANIJA (grč.) je preterana ljubav prema knjizi, 'strast za skupljanjem knjiga, prvenstveno retkih i po izgledu dragocenih, ne vodeći računa o njihovoj sadržini (i time se taj pojam razlikuje od bib1iofi1ije koja znači strast za skupljanjem knjiga zbog njihove stvarne naučne,umetničke i uopšte kulturne vrednosti). v. Bibliofilija. BIBLlOMANTIJA (grč.) znači predskazivanje ili gatanje na osnovu teksta do koga se najpre i slučajno dospe pri-
3$
likom otvaranja neke knjige, prvenstveno Biblije. BIBLlOPEJA (grč.) označava veštinu pisanja knjige, a takođe i veštinu povezivanja knjiga i drugih publikacija. BIBLlOPOLlJA (grč.) je starinski nailv za trgovinu knjigama, reč bi b l i opo I označavala je trgovca knjigama. BIBLIOTAP (grč.) je onaj koji sklanja knjige i uopšte izbegava da ih ikome pozajmi, ne, želeći da se drugi kori. knjigama čiji je on vlasnik. ", Blbllotečka klasifikacija je klasifikacija knjižnog fonda biblioteke, danas pretežno prema sistemu decimalne klasifikacije. v. pod: l(lasifikacija knjižnog fonda. BIBLlOTECKI (grč.), što se odnosi' na biblioteku: BiblloteČka mreža obuhvata sve biblioteke jedne zemlje ili jednog kraja, ili pak sve biblioteke jedne određene struke. Tim se terminom obuhvata razgranatosf i broj ' biblioteka. Bibliotečka obrada knjiga obuhvata čitav proces bibliotečkog rada počev od kupovine knjiga, zatim povezivanja i posebno inventarisanja, signiranja, katalogizacije i klasifikacije publikacija pa sve do njihovog srneštaj~ na policama u knjižnom magazinu. Cesto se u tom smislu upotrebljava izraz b i b l i o t e č k a t e hn i k a. v. još: Nabavka knjiga, Signiranje, l(atalogizacija, l(lasifikacija knjižnog fonda, i dr. Bibliotečka tehnika, v. Bibliotečka obrada knjiga. Bibliotečka zgrada treba da svojim smeštajem, rasporedom prostorija, 'potrebnim uređajima, nameštajem i dr. služi za najracionalnije korišćenje knjižnim fondom, da se nalazi u mirnom i najpogodnijem predelu mesta, d'a privlačno de- , luje, itd. Stoga je prilikom projektovanja i izgradnje bib1iotečke zgrade neophodna saradnja više faktora, naročito bibliotekara i arhitekte. Bibliotečkl centar je odsek (na primer, u Sarajevu u sastavu Saveta za kulturu.
:36
BIBLIOTECKI FOND -
BIBLIOTEKA ZEMALJSKOG MUZEJA
a u Beogradu u sastavu Narodne biblioteke) koji radi na širenju bibliotečke mreže, na osposobljavanju stručnog biblioteč kog kadra i uopšte na usmeravanju razvitka bibliotekarstva. Bibliotečki fond obuhvata sve publikacije (knjige, časopise, novine i dr.) i razni drugi materijal kao što su dijapozitivi, mikrofilmovi i ostalo što može poslužiti citanju i uopšte korišćenju knji• gomo Zato izrazi »knjižni fond«, »rukopisni fond« i dr. imaju nešto uŽe znače nje. Postoje razni bibliotečki fondovi, kao: osnovni, specij alni, operativni, rezervni, fond razmene, odvojeni fond, itd. Bibliotečki
kolektor (colledor=sakupje knjižarska organizacija (opšta ili specijalna, prema tome da li je namenjena za opšte ili specijalne biblioteke) koja popunjava biblioteke novoizašlim publikacijamai uopšte sarađuje sa bibliotekama u nabavnim, bibliografskim i sl. poslovima. Bibliotečki materijal, naziv za knjige, časopise, dnevne j povremene listove i drugi štampani ili ma kojim mehaničkim sredstvima umnoženi kao i pisani· materijal. V. Knjižni materijal. Biblioteka Britanskog muzeja (British Museum Library), V. Biblioteke u inostranstvu. Biblioteka »Budućnostc koju je 1908. pokrenuo i sve do 1941. izdavao Miloš B. Janković, učitelj i istaknuti pedagoški radnik (živi u Beogradu, sad predsednik Saveza pedagoških društava SFRJ) doprinela mnQgo ideološkom i stručnom uzdizanju pedagoškog kadra. U 82 sveske, koliko je svega izašlo, prikazana su mnoga napredna shvatanja i rezultati pedagoške prakse i teorije (većinom u vidu prevoda), o školi, detetu, pedagoškom pozivu, o svetovnosti nastave, o društvenoj uslovljenosti vaspitanja, itd. Biblioteka »Filip Višnjić« u Bijeljini spada među najznačajnije javne biblioteke \.I BiH. To je najuređenija i najpopuljač)
larnija sreska narodna biblioteka, služi kao matična biblioteka i već nekoliko decenija kao vrlo značajan kulturni centar čitave Semberije. Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu, osnovana 1847. godine, danas centralna i matična biblioteka AP Vojvodine. Još 1882. godine imala preko 10.000 svezaka, a 1898. godine prvi štampani katalog. Od 1922. godine radi prema savremenim bibliotečkim principima. Od 1945. godine dobija obavezni primerak sa čita ve teritorije SR Srbije. U sastav njenog knjižnog fonda ušla je 1948. godine i biblioteka Tekelijanuma iz Budimpešte (gde je bila i Matica srpska sa svojom bibliotekom sve do 1864). Raspolaže sa izvesnim brojem inkunabula i drugih vrlo značajnih knjiga i rukopisa, velikom zbirkom novina i časopisa, preko 20.000 pisama (većinom srpskih pisaca i drugih javnih radnika). U svome fondu ima preko 350.000 knjiga i raspolaže sa uređenom čitaonicom. U njoj se nalazi najveća zbirka srpske štampane i rukopisne knjige (na primer, preko 200 »Srbulja« od XIII do XIX stoleća) . Biblioteka se razvijala naročito zahvaljujući mnogobrojnim poklonima. Biblioteka »Vladimir Gaćinović«, osnovana 1936. godine u Bileći na inicijativu naprednih studenata i srednjoškolaca (Miro Popara, Kosta Grubačić, Vlado Vujović, Danica Bjelica) a njom rukovodio Marko Albijanić, član KPJ. U Biblioteci je bila zastupljena napredna literatura (nekoliko hiljada knjiga), imala prvenstveno političku ulogu: -da okuplja naprednu omladinu te varošice i njenih okolnih sela. Biblioteka je nosila naziv nacionalnog borca-revolucionara. Vojislav Gaćinović, brat Vladimira, bio poslanik za srez Bi1eću, pa su te okolnosti doprinele da vlasti ne zabrane rad biblioteke (sve do 1941. kada je uništena), sadašnja narodna biblioteka u Bileći nosi isti naziv. Biblioteka Zemaljskog muzeja u Sarajevu osnovana je u sastavu samog Mu-
13IBLIOTEl(AR. - BIBLIOTEKE l(OD SRBA zeja 1888. godine, ima oko 60.000 svezaka, nekoliko retkih knjiga i rukopisa. Spada među najznačajnije naučne biblioteke u BiH. BIBLIOTEKAR (grč.) je čovek koji se bavi bibliotekarskim poslovima. Cesto se taj naziv upotrebljava u značenju rukovaoca bibliotekom, i u značenju reči knjižničar (što je jezički i opravdano), ali oficijeIno b. označava posebno zvanje koje kod nas može imati samo bibliotečki radnik sa fakultetskom spremom dok se za zvanje knjižničara zahteva samo srednjoškolska sprema. l(od nas postoji i zvanje viši bibliotekar, kome u nekim zemljama odgovara zvanje naučni bibliotekar. »Bibliotekar«, organ Društva bibliotekara SR Srbije, pokrenut 1948. godine u Beogradu, izlazi četiri puta godišnje. Objavljuje razne napise o organizaciji i radu biblioteka (pretežno na terenu SR Srbije), tretira pitanja stručnog osposobljavanja bibliotečkog kadra i uopšte razna pitanja iz oblasti bibliotekarstva. »Bibliotekar« (6H6JIHOTeKapb) organ l(omiteta kulturno-prosvetnih ustanova pri Ministarskom savetu RSFSR, izlazi u Moskvi od 1923. godine kao jednomesečni časopis za teoretska i praktična pitanj a bibliotekarstva. »BIBLIOTEKARSKA ISKRA«, organ Društva bibliotekara SR Makedonije. Izlazio 1955. i 1956. godine u izdanju bibliotečkog centra pri Narodnoj biblioteci u Skoplju. BIBLIOTEKARSTVO označava kod nas celokupnu bibliotečku delatnost. Cesto se taj termin upotrebljava i u znače nju bibliologija (nauka o knjizi, tj. uče nje o istoriji knjige, o organizaciji i radu biblioteka, ulozi knjige u kulturnom razvitku, itd.). »BibIiotekarstvo«, časopis Društva bibliotekara Bosne i Hercegovine, direktni nastavak »Biltena Društva bibliotekara i Narodne Biblioteke NRBiH«, izlazio od 1955. do 1959. godine. Casopis izlazi tro-
mesečno
37
i prikazuje bib1iotečku i srodnu problematiku. Ima više rubrika (iz kulturne istorije, iz istorije biblioteka i bibliotekarstva, bibliotečka tehnika, prikazi i dr.) sa materijalom koji služi za uopšt~ vanje iskustava i za unapređenje bibliotečke prakse i teorije. BIBLIOTEKA (grč.) ili knjižnica je ustanova koja nabavlja, smešta, obrađuje i daje na korišćenje knjige i drugi knjižni materijal. To je najopštije i najadekvatnije značenje termina, govori se i o I~. noj biblioteci (svojina nekog pojedinca), zatim u smislu edicije i serije iz· neke određene struke (pedagoška biblioteka, politička biblioteka i dr.), a ponekad i u značenju čitaonjce, itd. Po svojoj nameni biblioteke mogu biti naučne, javne, odnosno narodne, školske, sindikalne, itd., a po obimu knjižnog fonda i delatnosti, mestu mogu biti seoske, gradske, odnosno op~ štinske, sreske, centralne, zatim državne ili privatne, nacionalne ili internacionalne, itd. Razvoj biblioteka privatnih i državnih biblioteka kao javnih ustanova, stvaranje nacionalnih biblioteka od kneževskih i državnih (u vezi sa idejom narodnog suvereniteta), ličnih, porodičnih biblioteka; biblioteka kao riznica shvatanja društvene grupe odn. staleža, kao važan faktor u razvoju društva: staleška, klasna, i uopšte politička funkcija biblioteke: knjiga i biblioteka kao društveni faktor. značaj školskih, sindikalnih biblioteka i biblioteka po ustanovama: opšte naučne biblioteke kao konkretno objektiviranje ljudskog duha: uzajamna povezanost uloge biblioteka i društvenog uređenja: biblioteke kao sredstvo kulturnog i uopšte društvenog razvitka - pratiti sve to znaČI pratiti razvoj, odraz i dokumentaciju ljudskog duha, razvoj i kondenzaciju kulture naroda i čovečanstva. Biblioteke kod Srba postoje još iz vremena dolaska na vlast dinastije Nemanjića (XII stoleća) . Biblioteka je imala naziv »knjigohranilnica«. Zadugo su bi-
l BIBLIOTEKE tJ HRVATSKOJ b1ioteke bile pri dvorovima i kod najuglednijih feudalaca, u ~anastirima.' što je razumljivo već i s obzirom na plsm~ nost stanovništva. Najstarija srpska biblioteka je u manastiru Hilandaru (u XII stoleću) . Zasluga za osnivanje te biblioteke, kao i biblioteke manastira Studenice, pripada Savi Nemanjiću, srpskom p:osvetitelju. Knjige su dugo čuvane u nznicama, bilo ih je vrlo malo. U biblioteci mitropolita Nikanora, osnovao prvu srpsIm štampariju . u manastiru Gračanica (1538), bilo je 27 knjiga. Inače, knjige su uglavnom rukopisne (u ~anastiru ~~ čani saČuvano je 159 rukopisa, u Cetm]skom 84, itd. a najviše ih je očuvano u Hi1andarskom manastiru (oko 700 srpskih i 100 grčkih rukopisa). Viševekovno ropstvo pod Turcima, istorijsko-društveni uslovi su određivali da kulturni centar Srba bude u Vojvodini, gde se tokom XVIII stoleća, naročito u doba prosveće nosti znatno razvila pismenost i ljubav prema knjizi. Prema jednom popisu iz 1732. godine 104 crkve su raspolagale sa 1.145 knjiga (465 srbulja i 680 ruskih crkvenih knjiga). Najveća biblioteka XVIII veka je Biblioteka Srpske patrijaršije. Bio je povelik broj i privatnih biblioteka uglednih sveštenika (najveća je bila biblioteka mitropolita Stratimirovića, oko 2.500 knjiga). Oslobođenjem od ropstva pod Turcima stvoreni su povoljniji uslovi za kulturni razvitak Srba, ali su biblioteke uglavnom bile privatnog karaktera. Sredinom XIX veka postojao je veliki broj biblioteka u vidu javnih čitaonica (čitališta) , a najveće su bile u _Beogradu, Negotinu (otvorene 1846), Sapcu, Požarevcu (1847) itd. Iz ovih biblioteka razvile su se kasnije veće gradske biblioteke. Danas svaka opština ima svoju biblioteku koja služi i kao centar za ostale, manje, okolne biblioteke. Postoji i veliki broj biblioteka raznih ustanova i organizacija, školske, Sindikalne, vojne, itd. Od većih javnih biblioteka, prva je otvorena Narodna biblioteka u
Beogradu (1832), Biblioteka Društva srpske slovesnosti (1842), Biblioteka Serbskog liceuma (1844), itd. Biblioteke u Hrvatskoj u srednjem veku bile su smeštene uglavnom po samostanima (najpre benediktanaca a potom franjevaca, dominikanaca i pavlina) , sadržavale su prvenstveno kodekse. Još u prvoj polovini 15. stoleća biblioteka Zagrebačkog Kaptola imala je oko 230 kodeksa. Kodeksi u toj biblioteci kao i u drugim srednjovekovnim biskupskim bibliotekama kratko su opisani (kako su nabavljeni i još ponešto) na listu po završetku teksta, a smeštavani su obično po grupama i onim redom kako su razvrstani u inventarima. Za vreme humanizma i renesanse i naročito u prosvećenosti biblioteke dobijaju sve veći značaj, prvenstveno u tadašnjim književnim centrima (naročito u Dubrovniku). Knjiga je služila ne samo kao zabava, nego i kao sredstvo prosvećivanj a. Tokom vremena biblioteke postaju sve brojnije, smeštaj i obrada knjižnog fonda sve uređenija, a veće biblioteke (uz samostane dominikanaca i franjevaca u Dubrovniku, isusovaca u Zagrebu, itd.) imale su posebne prostorije. U doba prosvetiteljstva i nacionalne romantike osnivaju se i biblioteke uz prosvetno-naučne ustanove. Naročito treba istaći biblioteku Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti. Citaonice su postajale stecište pristalica Ilirskog pokreta (a posle i uopšte javnih i kulturnih radnika) dok postepeno nisu počele nastajati javne biblioteke (koje dobijaju veliki značaj posle II svetskog rata). Sa razvitkom biblioteka sve se više usavršavala i bibliotehnika (posebne odredbe i statuti o organizaciji i radu biblioteka, obavezno dostavljanje publikacija, stručno uzdizanje bibliotečkog kadra, itd.). O glavnim bibliotekama SR Hrvatske (Nacionalna sveučilišna biblioteka u Zagrebu, Naučna biblioteka u Zadru, Naučna biblioteka u Dubrovniku) v. posebno o njima.
~---
BIBLIOTEKE tJ SLOVENIJI -
U CRNOJ GORI
Biblioteke u Sloveniji nastale su u turno-prosvjetnog društva »Gajret«. Pomanastirima. Fondove su sačinjavali presle 1945. godine se pristupilo sistemattežno rukopisi, koji i danas predstavljaju skom organizovanom otvaranju biblioteč ke mreže i unapređenju bibliotekarske velike dragocenosti. U zamkovima su službe. postojale biblioteke tadašnjeg plemstva, U Makedoniji. Pored brojnih biblioteu doba humanizma i naročito u doba proka u manastirima počele su u XIX stosvećenosti javljaju se i biblioteke uz proleću da se osnivaju gradske biblioteke svetno-naučne ustanove. Osnivanjem Uni(iako pretežno u vidu čitaonica), ali siverziteta (1919) nastaje u njegovom sa~ stematsko, organizovano bibliotekarstvo stavu najveća naučna biblioteka u Ljupočinje posle 1945. godine. Najveća i najbljani, koja 1945. godine dobija naziv Ljudska in univerzitetna knjižnica, istourednija je Narodna i univerzitetska .~i blioteka u Skoplju, istovremeno centraIrla vremeno centralna slovenačka biblioteka, ustanova te vrste u SR Makedoniji. • obuhvata oko pola miliona svezaka. IstiU Crnoj Gori pored izvesnog broja ču se takođe Muzejska biblioteka i Slomanjih biblioteka u manastirima i privatvenska knjižnica u Ljubljani, zatim bine biblioteke Petra I i Petra II značajna blioteke uz neke usta'nove i više studijskih je naročito Cetinjska čitaonica (osnovana biblioteka u unutrašnjosti. 1868. godine i to kao jedina ustanova te U Bosni i Hercegovini bibliotekarstvo vrste), koja je vršila istovremeno više sve do 1945. godine je slabo razvijeno. ~;ulturno-prosvetnih funkcija. 1896. otvoPrve biblioteke su bile privatne ili u marena je Knjaževsko-crnogorska biblioteka nastirima iii su pripadale kulturno-proi muzej, 1946. godine organizovana je i 5vetnim društvima, (Prosvjeta, Napredak, radi po savremenim bibliotečkim princiGajret). Najstarija veća naučna biblioteka je Biblioteka Zemaljskog muzeja u pima narodna biblioteka na Cetinju kao Sarajevu (osnovana 1888). Od starijih Centralna biblioteka SR Crne Gore. Sada postoje biblioteke u svim opštinama i vebiblioteka treba istaći naročito Gazihusrefćim mestima. Posebno treba istaći bibliobegovu biblioteku u Sarajevu, Srpsku či teke u Boki Kotorskoj (Franjevačka bitaonicu u Banja Luci, Biblioteku »FiIip Višnjić« u Bijeljini, knjižnice u franjeblioteka u Kotoru, Biblioteka zavičajnog vačkim manastirima (Fojnica, Kreševo, . muzeja u Herceg Novom i Biblioteka na Ostrvu Bogorodice). Sutjeska kod Sarajeva), Prosvjetnu CenPrema Statističkom godišnjaku FNRJ tralnu biblioteku u Sarajevu, Knjižnicu 1962. (Beograd, Savezni zavod za statiHrvatskog kUlturno-prosvjetnog društva stiku) u 1961. u Jugoslaviji bilo je: »N apredak«, Biblioteku muslimanskog kul1.223 naučnih i stručnih biblioteka sa 3.065 narodnih biblioteka sa 12.034 školskih biblioteka sa
Raspored
naučnih
11,360.000 knjiga 7,969.000 knjiga
i s t r u č n i h b i b l i o t e k a po republikama je
sledeći:
Srbija 303 biblioteke sa 3,955.000 knjiga (od toga uža Srbija 263, APV 34 i AOKM 6 biblioteka) Hrvatska Slovenija Bosna i Hercegovina Makedonija Crna Gora
477 biblioteka sa 238 sa 94 sa 90 sa 21 sa
3,165.000 knjiga 2,422.000 838.000 660.000 320.000
jjii'-
ISTAkNUTIJE BIBLIOTEKE U SFRJ
40
Raspored knjižnog fonda u
stručnim
naučnim
500 1.000 5.000 10.000 50.000 100.000 500.000
249 biblioteka posedovalo je od 610.. je od 150 je od 177.. je od 18 je od 17 je od 2 .. su posedovale preko
N aro dnih
bibIiot ek a
bibliotekama bio je: 1.000 knjiga 5.000 10.000 - 50.000 .. - 100.000 - 500.000 knjiga
opšteg tipa (opštinske, sreske, gradske, bolničke, čitaonicom 1.429), i to:
za slepe, sindikalne i dr.) .bi1o je 3.065 (od toga sa u Srbiji
1.512, sa
čitaonicom
870, sa
627.000 svezaka
(od toga u užoj Srbiji 1.061, u APV 380, u AOKM 71). u u u u u
604, sa 529, 203, 154, 67,
Hrvatskoj Sloveniji Bosni i Hercegovini Makedoniji Crnoj Gori
čitaonicom
292, sa 69, 82, " 80, 36,
Raspored knjižnog fonda u narodnim bibliotekama je 964 808 599 210 209 275
biblioteke
imale
"
" " "
" "
.
.
su
po po pc. po po po
Istaknutije biblioteke u SFRJ su: Arhivalna knjižnica glasbeno naro.dopisnega inštitut a - Ljubljana (osn. 1934, poseduje oko 2.500 svezaka); Biblioteka Arheološkog muzeja ~ Split (osn. 1821. oko 25.000 svezaka); Biblioteka Arheološkog muzeja - Zadar (osn. 1890. oko 10.000 svezaka); Biblioteka Državnog arhiva Dubrovnik (osn. 1891. god. preko 10.000 svezaka); Biblioteka Državnog muzeja Cetinje, (osn. 1926. god., preko 20.000 svezaka); Biblioteka Historijskog arhiva - Zadar (osn. 1894. god., oko 15.000 svezaka); Biblioteka Instituta za nacionalnu arheologiju Jugoslovenske Akademije znanosti i umjetnosti- Split (osn. 1893. god., blizu 10.000 svezaka); Biblioteka Instituta za oceanografiju i ribarstvo -
250 500 1.000 2.000 3.000 preko
1,755.000 svezaka sa 1.124.000 sa 845.000 sa 447.000 sa 171.000
sledeći:
500 knjiga 1.000 2.000 3.000 5.000 5.000 knjiga
Split (osn. 1931. god., oko 12.000 svezaka); Biblioteka Matice Srpske - Novi Sad (osn. 1847. god., preko 350.000 svezaka); Biblioteka Slovenske akademije znanosti in umjetnosti - Ljubljana (osn. 1938. god., blizu 75.000 svezaka); Biblioteka Zemaljskog muzeja - Sarajevo (osn. 1888. god., oko 60.000 svezaka); Centralna biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu (osn. 1842. god., oko 450.000 svezaka); Centralna biblioteka Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu (osn. 1868. god., oko 100.000 svezaka); Centralna narodna biblioteka SRCG - Cetinje (osn. 1946. god., blizu 300.000 svezaka); Knjižnica narodnog muzeja - Ljubljana (osn. 1821. god., preko 125.000 svezaka); Ljudska in
I
t3IBLIOTEI\E tJ INOSTl~ANSTVU
i
t
Univerzitetna knjižnica Ljubljana (osn. 1774. god., blizu 400.000 svezaka); Metropolitanska knjižnica Zagreb (osn. krajem XI stoleća, oko 50.000 svezaka); Narodna biblioteka »Filip Višnjić« - Bijeljina; Narodna biblioteka SR Bosne i Hercegovine (istovremeno služi kao univerzitetska) u Sarajevu - Sarajevo (osn. 1945. god., oko 400.000 svezaka); Narodna i univerzitetska biblioteka SR Makedonije - Skopje (osn. 1944. god., blizu 400.000 svezaka); Naučna biblioteka - Dubrovnik (osn. 1950. god., blizu 100.000 svezaka); Naučna biblioteka - Zadar (osn. 1855. god., oko 170.000 svezaka); Slovenska knjižnica - Ljubljana (osn. 1946. god., preko 50.000 svezaka); Sveučilišna knjižnica (sada se zove N acionaina sveučilišna biblioteka) Zagreb (osn. 1607. god., oko 700.000 svezaka); Univerzitetska biblioteka »Svetozar Marković« Beograd (osn. 1844. god., oko 400.000 svezaka); Narodna biblioteka SR Srbije - Beograd (osn. 1832. god., oko pola miliona svezaka). Biblioteke u inostranstvu sve se brže razvijaju i po broju i po svom knjižnom fondu, tako da je teško dati preciznu statistiku. U pojedinim zemljama, glavne biblioteke, prvenstveno u kojima se nalazi znatan broj knjiga i rukopisa koji se tiču naše zemlje i naših naroda:
A I b a n i j a: Albanska državna biblioteka u Tirani (osn. 1922. god., ima oko 200.000 svezaka); A u s t r i j a ima svoju najveću biblioteku u Beču (»Osterreichische Nationalbibliothek«), osno 1526. god., dugo vremena bila je dvorska biblioteka dinastije Habzburgovaca. U njoj se nalazi mnoštvo knjiga i rukopisa koji se odnose na naše narode (čak i Biblija Radona, napisana oko 800. godine i nekadanje vlasništvo Zagrebačke katedrale, u kojoj su beleške na kajkavskom narečju, u njoj je i nekoliko vrlo značajnih glagoljskih rukopisa, zatim nekoliko inkunabula i dr. retkih knjiga);
41
B u g a r s k a ima svoju nacionalnu biblioteku u Sofiji, osno 1879. god., sa knjižnim fondom od blizu pola miliona knjiga (u njoj ima dosta starih srpskih rukopisa i prvih srpskih štampanih knjiga), Univerzitetska biblioteka u Sofiji, osno 1888. god., sa blizu pola miliona knjiga; Narodna biblioteka u Plovdivu, osno 1879. god., sa oko 300.000 svezaka, itd.; U e e h o s lova č k o j je najstariji Univerzitet u Srednjoj Evropi (Nacionalna i univerzitetska biblioteka u PragU\> osnovana je još 1348. godine (1782. gof pripojena joj je javna biblioteka) i ima blizu 2 miliona svezaka, Biblioteka Narodnog muzeja u Pragu ima preko pola miliona svezaka (ta je biblioteka obogaćena velikim knjižnim fondom poznatog slaviste Josifa Pavla Safarika i u njoj se nalazi zbirka srpskih knjiga i naročito rukopisa), Centralna biblioteka u Pragu ima blizu milion svezaka, čuvene su biblioteke u Brnu i Bratislavi, itd.; E n g I e s k a ima čuvenu biblioteku Biblioteku Britanskog muzeja u Londonu, koja je istovremeno jedna od najvećih u svetu, osno 1753. godine i ima oko 10 miliona knjiga (ima i naših rariteta); Fra n e u s k a ima čuvenu NaCionalnu biblioteku u PariZU, osno u XIV veku sa oko 6 miliona svezaka i oko 125.000 rukopisa i drugih rariteta, među njima i naših; G r č k a ima u svojim bibliotekama dragoceno kulturno blago, a za nas je od osobitog interesovanja biblioteka u manastiru Hilendar, jer se tu nalazi velika zbirka srpskih rukopisa (oko 700 rukopisa ćirilicom) i veliki broj dela stare srpske književnosti, a u njoj je sačuvano i Miroslavljevo jevanđelje koje se sada nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu; I t a I i j a ima svoju dugu kulturnu tradiciju pa i velike i brojne biblioteke od kojih se ističu naročito: Državna centralna biblioteka u Florenci (osn. 1837. god., ima oko 3,5 miliona svezaka), Državna biblioteka u Rimu (osn. 1804.
fHBLIOTeI
u
god., oko 1,5 milion svezaka), Univerzitetska biblioteka u Napulju (osn. 1615. god., blizu milion svezaka), Ambrozijanska biblioteka u Milanu (osn. 1609. god., prekapala miliona knjiga), Vatikanska biblioteka uRimu (osn. 1450. god.) koja kao i Nacionalna biblioteka u Veneciji ima dosta knjižnog materijala koji se odnosi i na naše krajeve (naročito Hrvatsku); I< in a ima vrlo dugu kulturnu istoriju, alisrazmerno "maJo biblioteka što je uslovljeno raznim okolnostima pa delimično i ne postojanjem savremenog pisma. Najveća je NaCionalna biblioteka u Pekingu (osn. 1910. god, hna oko milion svezaka) i biblioteka u Nankingu (ima " oko pola miliona svezaka); Ma đ a r s ka ima Biblioteku Mađar skog nacionalnog muzeja (osn. IS02. god., ima preko pola miliona sveza,ka), Univerzitetsku biblioteku u Budimpešti (osn. 1635. god. ima blizu milion svezaka), Biblioteka Mađarske akademije nauka, a u svima ima dosta knjižnog materijala iz naših krajeva, naročito iz-ukinutih hrvatskih manastira, iz vojvođanskih biblioteka, itd.; Mnogobrojne su n e m a č k e b ib lio t e k e, od kojih se naročito ističe Deutsche Staatsbibliothek, u istočnom Berlinu (osn. 1661. god.) koju su dosta upropastili nacisti (naročito prebacivanjemvelikog dela knjižnog fonda u Zapadnu Nemačku), a u njoj se nalazi zadarski Evangelijar iz XI veka i više desetinastari.n srpskih rukopisa i izvestan broj retkih knjiga naših naroda. U DDR bilo je 1962/ god. 12.252 biblioteke (bez dei:jih) sa" 14,404.000 knjiga, 2,426.000 či talaca, pozajmljeno po 100 svezaka nil 299 čitalaca. U Bavarskoj državnoj biblioteci (Bayerische Staatsbibliothek) u Minhenu nalaze se dragocene knjige i rukopisi koji se odnose na naše narode (u njoj su i Brižinski spomenici iz X veka); u P o l j s k o j su glavne biblioteke: Nacionalna biblioteka u Varšavi (preko
INOSTRANSTVU
------------------------
milion svezaka), Univerzitetska biblioteka u Varšavi (preko milion svezaka), Biblioteka Jageionskog univerziteta u I
:BIBLIOTEKE
48
tJ INOSTRANSTVU
,.---~----------------------
.--~~ ..
žnja, tako da je 1908. godine osnovano i bibliotekarsko društvo u Petrogradu, koje je izdavalo svoj časopis »Bibliotekar«. Neposredno pred Prvi svetski rat bilo je u Rusiji preko 12.000 biblioteka sa knjižnim fondom od oko 9 miliona knjiga.Posle oktobarske revolucije nastaju ogromne kvantitativne i kvalitativne promene u celokupnom društvenom i kulturnom životu pa i u oblasti bibliotekarstva. Lenjin je pridavao prvorazredni značaj bibliotekama i o tome postoje brojni faktografski podaci. Knjižni fondovi brzo su počeli da se obogaćuju naročito marksističkom literaturom i literaturom na jezicima raznih naroda. U 1950. godini je preko 300.000 biblioteka. Svaka Sovjetska socijalistička republika ima svoje državne javne biblioteke koje se izdržavaju na osnovu državnog budžeta i dobijaju obavezni primerak svih izdanja štampanih u SSSR. Najveće su biblioteke: Biblioteka SSSR imeni Lenina u Moskvi (najveća
Grad (zemlja) Amsterdam (Nizozemska) Ann Arbor (SAD) Basel (Švicarska) Beč (Austrija) Berkelay (SAD) Berlin
(Nemačka)
Bologna (Italija) Boston (SAD) Broocklyn (SAD) Bruxelles (Belgija) Cambridge (V. Britanija) Cambridge (SAD) Chicago (SAD)
biblioteka na svetu) i Gosudarstvenaja biblioteka imeni M. E. SaItikova - Ščedrina u Lenjingradu. Pored bi· blioteka po gotovo svim selima i fabrikama postoji i oko 120 nau'::nih biblioteka od kojih je najveća Biblioteka Akademii nauk SSSR u Lenjingradu sa knjižnim fondom od oko 10 miliona knjiga, Fundamentalnaja bibliotekaobščestvenih nauk u Moskvi, Vsesojuznaja gosudarstvenaja biblioteka inostranoj literaturi (VGBIL), i dr. U svim velikim sovjetskim bibliote:1t kama nalazi se dosta knjiga i rukopisa koji ~ tiču i naših krajeva i naših naroda; publičnaja
U Š vaj car s k o j je naročito znaJ avna univerzitetska biblioteka u Bazelu (osn. 1460. god.) koja ima veliku zbirku starih grčkih rukopisa i znatan broj izdanja slovenačkih i hrvatskih protestanata (jedino se u njoj nalazi Katekizam iz 1563. god., štampan latinicom). čajna
Naziv biblioteke Univ. biblioteka Univ. biblioteka Univ. biblioteka Nacionalna biblioteka Univ. biblioteka Biblioteka Kalifornijskog univerziteta Nemačka državna biblioteka Univ. biblioteka (Univ. Humboldt) Univ. biblioteka Javna biblioteka New York City-biblioteka J avna biblioteka Kraljevska biblioteka Univ. biblioteka Biblioteka Univerziteta Hervard Javna biblioteka Univ. biblioteka
Godina osniv.
Broj svezaka
1578. 1460. 1526. 1775.
1,500.000 1,300.000 1,360.000 1,600.000 1,300.000
1868. 1659.
1,400.000 2,130.000
1831. 1605.
1,700.000 1,000.000 1,800.000 1,650.000 1,400.000 2,000.000 1,500.000 5,250.000 1,750.000 2,300.000
1838. 1415. 1638. 1890.
44 Naziv biblioteke
Grad (zemlja) Cincinnati (SAD) . Cleveland (SAD) Detroit (SAD) Edinburgh (V. Britanija) Erlangen (Nemačka SR) Firenca (Italija) Freipurg
(Nemačka
Gottingen(Nemačka
SR) SR)
Hag (Nizozemska) Halle (Nemačka DR) Heidelberg (Nemačka SR) Ithaca (SAD) Jena (Nemačka DR) Kioto (Japan) Kopenhagen (Danska) Leiden (Nizozemska) Leipzig (Nemačka DR) Lenjingrad (SSSR) London (V. Britanija) Los Angeles (SAD) Madison (SAD) Marburg (Nemačka SR) MađTid (Spanija) Milwaukee (SAD) Minneapolis (SAD) Moskva (SSSR) Miinchen (Nemačka SR) Napulj (Italija) New Haven (SAD) New York (SAD)
Oslo (Norveška) Oxford (V:· Britanija) Pariz (Francuska)
Philadelphia (SAD) Pittsburg (SAD) Prag (CSSR)
J avna biblioteka Javna biblioteka Javna biblioteka Nacionalna biblioteka Univ. biblioteka Nacionalna biblioteka Univ. biblioteka Univ. biblioteka Državna i univ. biblioteka Kraljevska biblioteka Univ. i zemaljska biblioteka Univ. biblioteka Biblioteka univerziteta Cornell Univ ~ biblioteka Nacionalna biblioteka I<:raljevska biblioteka Univ. biblioteka Nemačka biblioteka Univ. biblioteka Državna biblioteka Biblioteka Britanskog muzeja Javna biblioteka Biblioteka univer. Wisconsin Zapadnonemačka biblioteka NacionaIna biblioteka Javna biblioteka Biblioteka Univerziteta Minnesota Biblioteka Lenjin Bavarska drža.vna biblioteka Nacionalna biblioteka Biblioteka Univerziteta Yale Javna biblioteka Biblioteka Univerziteta Columbia Univ. biblioteka Biblioteka Bodleiap Nacionaina biblioteka Biblioteka Francuskog instituta Biblioteka Sorbonna Javna biblioteka Univ. biblioteka J avna biblioteka Biblioteka Instituta Cornegie Nacionalna biblioteka
Godina osniv. 1869. 1682. 1743. 1714. 1321. 1457. 1735. 1798. 1694. 1390. 1865. 1512. 1665. 1912. 1543. 1814. 1753. 1885. 1946. 1716.
Broj svezaka 1,650.000 2,600.000 1,363.000 2,000.000 1,100.000 2,500.000 1,720;000 1,180.000 1,620.000 2,000.000 1,700.000 1,320.000 1,250.000 1,260.000 1,200.000 1,000.000 2,680.000 1,600.000 6,500.000 6,000.000 1,820.000 1,050.000 1,900.000 1,500.000 1,100.000
1851. 1828. 1558. 1734. 1701. 1895.
1,40(}.OOO 14,500.000 2,000.000 1,250.000 3,650.000 5,000.000
1754. 181 l. 1602. 1367. 1795. 1253.
2,000.000 1,100.000 1,500.000 6,000.000 1,500.(}QO 1,500.00Q 1,520.000 1,000.000 1,170.000 1,140.000 1,500.000
1746. 1895. 1348.
BIBLIOTEKOGRAFIJA -
Grad (zemlja) Rimini (Italija) Rio de Janeiro (Brazil) Saint Louis (SAD) Stockholm (Svedska) Strassbourg (Francuska) Tokio (Japan) Toulouse (Francuska) Uppsala (Svedska) Urbana (SAD) Varšava (Poljska) Washington (SAD) Ziirich (S vicarska)
BILTEN
Naziv biblioteke Nacionaina biblioteka Nacionalna biblioteka J avna biblioteka Kr aljevska biblioteka Univ. biblioteka Univ. biblioteka Nacionaina biblioteka Univ. biblioteka Univ. biblioteka Biblioteka Univerziteta Illinois Univ. biblioteka Kongresna biblioteka Univ. biblioteka
BIBLlOTEKOGRAFIJA je opIsivanje jedne ili više konkretnih biblioteka (kakav je njihov izgled, uređaj, organizacija i rad). To je uži pojam od bibliotečke nauke, koja obuhvata čitav proces bibliotečkog rada, itd. BIBLlOTERAPIJA je terapeutsko korišćenje knjigama (u bolnicama i dr. medicinskim ustanovama). BIBLIOTHECA UNIVERSALIS je prvo veliko bibliografsko delo u svetu (1545-55) . U njemu je između ostalog izložena i klasifikacija nauka. Sastavio ga je švajcarski stručnjak Konrad Gesner. BIBLlOZOFIJA (grč.) je učenje o sakupljanju knjiga i dr. knjižnog materijala sa ciljem da se stavi u službu nauci i umetnosti. Ponekad se u tom smislu upotrebljava i termin »b i b I i o f i l o z of i j a«. BIBLIST, v. Biblistika. BIBLISTIKA je stručno poznavanje I proučavanje Svetog pisma (Biblije), a bibi ist je onaj koji dobro poznaje i objašnjava Bibliju i onaj koji se u tumačenju drži samo Biblije ne vodeći računa o predanju. BIBLOGRAFI, v. Iluminatorski rukopisi. BIBLOS (grč.) je zapravo antički naziv za biljku papirus koja uspeva u Egip-
45 Godina osniv.
Broj svezaka
1875. 1810.
1,950.000 1,000.000 1,000.000 2,100.000 1,300.000 1,070.000 1,050.000 1,300.00Q
1567. 1893. 1872. 1229. 1620. 1867. 1817. 1800. 1833.
1,000.00đt
2,100.000 1,000.000 1l.400.000 1,000.000
tu i od nje se spravljala hartija, a kasnije je taj naziv dobio značenje knjige (grč ,ki=biblion), iz njega su izvedene i mnoge druge reči, kao: biblioteka, bibliologija, itd. »Biblos«, austrijski časopis za pitanja knjige, biblioteka, dokumentaciju, bibliografiju i bibliofiliju, izlazi tromesečno od 1952. godine u Beču kao službeni organ Društva prijatelja austrijske Nacionalne biblioteke, Udruženja austrijskih bibliotekara i austrijskog Društva za dokumentaciju i bibliografiju. U pogledu sadržaja odlikuje se informativnim pregledima organizacije i rada, takođe i pregleda inostranog bibliotekarstva. BILTEN (franc.: bulletin) je vrsta povremene ili periodičke publikacije, obično internog odnosno službenog karaktera. Taj termin može da označava i neko službeno saopštenje o stanju na frontu, o važnom političkom zasedanju, o stanju zdravlja neke istaknute ličnosti, itd. »Bilten bosansko-hercegovačke šfanipe« je pokrenut u Sarajevu 1. 11949. god. u izdanju tadašnjeg Ureda za informacije pri Predsedništvu vlade NRBiH. Izlazio svakih 10 dana u vremenu od 1. januara 1949. do 30. oktobra 1951. godine donoseći pregled članaka objavljenih u listovima Bosne i Hercegovine.
,l i I
46
BILTEN DOKUMENTACIJE -
.Bilten dokumentacije iz stručnih ča sopis,ai dnevne štampe«, pokrenut 1954. god. u Beogradu. Izlazi jedanput meseč no, u izdanju Jugoslovenskog centra za tehničku i naučnu dokumentaciju. Prikazuje članke iz domaće i strane periodike. Clanci obrađuju aktuelna pitanja iz oblasti društvenog života, razvrstani su prema univerzalnoj decimalnoj klasifikaciji. • Bilten društva bibliotekara i narodne biblioteke NRBiH« je izlazio od 1955. do kraja 1959. godine kada je prerastao u časopis »Bibliotekarstvo« (v. o tome). .Bilten I:!:davačklh preduzeća NR Hrvatske« pokrenut u Zagrebu 1951. godine i izlazio povremeno sve do 1954. godine. .Bilten izdavačkih preduzeća Bosne i Jtercegovlne« je zapravo nastavak glasila »K n j ig a i k n j i ž a r« . (Udruženja knjižarskih i izdavačkih radnika BiH, izlazio mesečno u Sarajevu od l. VIII 1953. godine do maja 1954). Bilten je izlazio od l. IV 1955. godine do septembra 1957, a od januara 1958. godine izlazi povremenoprvo kao organ Udruženja izdavačkih pr~duzeća i organizacija SFRJ sekcija za SRBiH, a zatim opet. kao Bilten izdavačkih preduzeća BiH. »Bi1ten (registar članaka) odeljenja za štampu predsjedništva Narodne vlade Bosne I Hercegovine«, u izdanju Ureda za informacije pri Predsjedništvu vlade NRBiH, izlazio svakih 10 dana od l. III 1947. godine do 10. II 1949. godine, donoseći pregled članaka objavljenih u jugoslovenskoj štampi. »Bllten sadržaja stranih časopisatf kao prilog »Z~l'enom biltenu«, tj. Bil. . . tenu dokumentacije stručne literature (za tehni1)u, saobraćaj, medicinu), izišao 1952. :tBilten Saveza ustanova i organizacija za širenje knjlg.e SR Hrvatske«, v. :tNarodna knjižnica«. .Bilten strane štampe« izlazio mesečno od avgusta 1948. god. do septembra 1949. godine i donosio pregled članaka objavljenih u sovjetskoj štampi. Izdavao ga je ~..
BIOGRAFIJA
Ured za informacije pri Predsjedništvu vlade NRBiH. »Bilten Udruženja izdavačkih preduzeća NR Srbije« izlazio od 1951. godine do 1955. godine u Beogradu. BINOZA (Zagreb), novinska zadruga koja je pre II svetskog rata izdavala pretežno .naprednu literaturu. Poznate su zbirke: Svjetski pisci, Omladinska književnost, i' dr. Radila uglavnom od 1930. godine do 1940. godine. BIOBIBLlOGRAFIJA (grč.) je bibliografski obrađen spisak dela o životu i radu neke ličnosti ubrajajući u to i dela same ličnosti (čija se biografija prikazuje). Postoji i b i o b i b I i o g raf s k i r e č n i k sređen alfabetski prema imenima onih koji su obuhvaćeni bibliografijom, a takođe i b i o b i b l i o g raf s k a kartoteka. B!OBIBLlOGRAFSKA KARTOTEKA, v. Biobibliografija. BIOBIBLlOGRAFSKI RECNIK, v. Biobibliografija. BIOGRAF, v. Biografija. BIOGRAFIJA (grč.) znači životopis, a b i o g raf je pisac biografije, tj. dela o životu i radu jedne ili više ličnosti. Rukopisi, štampani i drugi materijal koji pruža razne biografske podatke sačinjava tzv. b i o g raf s k i m a t e t i j a l. Biografija može da bude literarno obrađena, na primer u vidu biografskog romana. Kao književni rod postojala je još u staroj indijskoj, kineskoj i nekim drugim književnostima, naročito u klasičnoj antičkoj književnosti. Kasnije su se razvile i danas postoje razne naučne, beletrističke, lekSikografske i druge biografije. U najstarijim biografijama preovladavaju mitski elementi i one nemaju strogo individualni karakter (ličnost se prikaiuje uglavnom kao predstavnik manje ili veće grupe, plemena, itd.), srednjovekovne bio" grafije su većinom hagiografije (v. o tome), dok savremene biografije prikazuju na umetnički način ličnost u celini (od rođenja do smrti), razvojni put, uticaj e,
BIOGRAFSKI MATERIJAL formiranje, uopšte sve nasleđene i steče ne osobine njegova dela. Neke biografije Dbuhvataju veći broj ličnosti, a postoje i razni biografski leksikoni. Kod jugoslovenskih naroda biografije datiraju iz srednjeg veka. Kod Srba su biografije najznačajniji deo srednjovekovne književnosti. Nastale su zapravo iz hagiografija, a i kasnije zadržavale hagiografski karakter. Prikazuju srpske svetovne i crkvene poglavare, dajući im svetačka obeležja, kasnije poprimaju realni, istorijski karakter. Bile su smeštene u dvorovima i manastirima i njima su se služili gotovo isključivo vladari, plemići i dr. velikaši i crkveni dostoj anstvenici. U srednjovekovnoj srpskoj književnosti čuvene su biografije: Zivot sv. Simeuna, čiji je pisac Rastko (sv. Sava) Nemanjić, inače prvi biograf u srpskoj književnosti; Zivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih (napisao arhiepiskop Danilo II) , Zivot Stefana Lazarevića (od Konstantina Filozofa), i dr. U novoj biografskoj literaturi naročito su poznata izvesna dela Vuka Karadžića, Jovana St. Popovića, Milana M. Milićevića, Svetislava Vulovića, Lj. Stojanovića, J. Skerlića, i dr. I kod prvih biografija u hrvatskoj, slovenačkoj i makedonskoj književnosti ima dosta hagiografskog, a u XIX stoleću počinju se javljati moderne biografije koje imaju političko-istorijski ili literarno-istorijski karakter. BIOGRAFSKI MATERIJAL, v. Biografij a. BISTICCI, Vespasiano da (14211498), florentinski knjižar iskupljač manuskripata, navodno bio zaposlio 45 pisara da prepisuju. 200 dela za opatijsku biblioteku.
BIZANTINOSLA. VIKA (Byzantinoslavica) , časopis koji je izdavao Slovanski ustav (Slavenski institut) u Pragu. Izlazio je od 1929. godine i uglavnom tretirao pitanja vizantijskih uticaja na slavenske narode (ima niz članaka koji se tiču direktno naših naroda).
BIZANTOLOGIJA
47
BIZANTINSKA ILUMINACIJA (Byzantine illumination) , veština i1ustrovanj a manuskripata u Maloj Aziji (još pre V veka). Ima klasičnih crta sa elementima istočnjačkog misticizma, a u VIII i IX veku preovlađuju arhitektonski i geometrijski crteži. Otada pa do XIV veka pretežno crteži evangelista, posle toga portreti patrona, itd. BIZANTOLOGIJA ili V i z a n t o log i j a je proučavanje istorijskih ostatak~ i uticaja bivšeg vizantijskog carstva, (U: vezi sa njenim uticajem i mnogobrojnim podacima koji se tiču naših i drugih naroda). Vizantologija se počela jače razvijati još u doba humanizma i renesanse, a naročito u XVII veku i to prvenstveno u Francuskoj (godine 1645. štampan prvi tom čuvene kolekcije »Pariski korpus vizantijskih istoričara«) kada je bizantologija i postala posebnom naučnom disciplinom. U XVIII veku, u »veku prosvećenosti« prilično zanemarena (s obzirom na njenu izvesnu povezanost sa srednjovekovnom verskom zatucanošću i viza ntijskim konzervatizrnom) . Tek krajem XIX i tokom XX veka vizantologija izaziva veće interesovanje, naročito naših i drugih balkanskih i slavenskih istoričara. Vizantologija je kod Srba najtešnje povezana sa srpskom istoriografijom, što je i razumljivo kad se zna da vizantijsko-srpski odnosi čine ogroman deo sadržine srpske istorije. Postoje vrlo značajni prevodi mnogih vizantijskih hronika, zatim razne historiografske studije (R. Radonića, St. Stanojevića, i dr.) i mnogobrojni specijalni radovi iz oblasti istorije Vizantije. Posle II svetskog rata osnovan je i Vizantološki institut pri Srpskoj aka- . demiji nauka. Istorija Hrvata takođe je tesno i. dugo bila povezana sa Vizantijom f mnogi hrvatski istoričari, pravnici i filolozi su proučavali i proučavaju razna pitanja iz oblasti vizantologije, dok je kod Slovenaca vizantologija manje zastupljena, jer je i njihova istorija manje povezana sa Vizantijom.
I
I'
48
BLAJND FOLIO -
BLAJND FOLIO (engl. blind=slep) je ma koja nepaginirana stranica (ne nosi broj) ali je uračunata. BLOCK -BOOKS (engl.), knjige obično verskog karaktera. Tekst se odnosi uglavnom samo na opis slike, štampane su sa drvoreza,a pretpostavlja se da potiču sa kraja XV i početka XVI stoleća.
BLOCKING (engl.), mašinsko otiskivanje crteža ili slova na korice knjiga (mastilom, slepo, zlatotiskom j dr.). BLON, Jackes Christophe, Le (16671741) pionir savremene trikolorne reprodukcije. BLURB (engl.) izraz za kratku belešku kojom se od strane izdavača' preporučuje knjiga ili autor, naštampana obič no na omotu ili na uvodnim stranama knjige. BODLEIANA, čuvena biblioteka Oksfordskog univerziteta, v. Biblioteke. BODLEY, Sir Thomas (1545-1613) se bavio diplomatijom i naučnim radom, najviše doprineo ponovnom podizanju oksfordske univerzitetske biblioteke (koja je sa fondom od oko 2.000 svezaka otvorena 1602. godine i smatra se prvom polujavnom bibliotekom u Evropi). BODMER, Martin (1899-), švajcarski bankar, pose4uje jednu od najdragocenijih biblioteka u svetu (sve važnije prve štampane primerke publikacija) od XV do XX stoleća, među kojima i oko 500 inkunabula, izvrsnu kolekciju Sekspirovih dela, itd.). BODONI, Giambattista (1740-1813) čuveni italijanski štampar i slovorezac čijim se tipom slova (izradio ga je 1790. godine) i danas služe i slovo1ivničari i izrađivači matrica. BOHEMIKA (bohemica) je naziv kojim se označava literatura (sve publikacije) koje se odnose na Cešku, bez obzira na autora i mesto izdanja, a u užem smislu naziv za publikacije o Ceškoj i čiji su autori Cesi.
BONNIER
BOLESTI KNJIGA su procesi ošteće nja, truljenja i raspadanja štampanog i rukopisnog materijala. Takve procese izazivaju mikroorganizmi, prašina, vlaga, termički i razni drugi nehigijenski uslovi. Materijal knjige (hartija, koža, platno, lepak i dr.) sastavljen je od organskih materija, biljnih i životinjskih, pa otuda i podložnost raznim oboljenjima. Postoje specijalne mere za terapiju odnosno higijenu knjige. Da bi se te mere poznavale i uspešno primenjivale potrebno je naročito poznavati šta sačinjava hartiju i kako se ona proizvodi, koje su konstitucionalne bolesti knjige (s obzirom na materijal od koga je knjiga napravljena), koje su pak infektivne bolesti (tj. prouzrokovane zaraznom klicom), zatim bolesti ·usled starenja i raznog oštećenja. Postoje desetine vrsta insekata koji napadaju knjigu odnosno materijal od koga je napravljena i deluju razorno (naročito termiti), neki su vrlo teško primetni. Infekcija se vrši na razne načine, često oboljenja nastaju od gljivica (plesan, buđ) kojima naročito pogoduje vlaga. U razvijenim zemljama postoje specijalni instituti za patologiju knjige. Ali i za oču vanje knjiga važno je održavanje, čisto ća, vetrenje i dr. preventivne, a ne samo terapeutske mere za očuvanje knjižnog fonda. v. jo'š: Cuvanje i konzerviranje knjiga. BOLONJSKI zbornik.
RUKOPIS, v.
Hvalov
BONHOMME, Pasquier (iz druge po· lovine XV stoleća) je prvi pariski štam par koji je štampao dela na francuskom jeziku i jedan od prvih koji je tačno označavao adresu svoje radionice pa je takvo označavanje ušlo kasnije u običaj kod pariskih štampari!. BONNIER, Albert je izdavačka kuća, štamparija i knjigoveznica u štokholmu, osnovana 1837. godine i do sada najznačajnija izdavačka kuća Svedske. Izdaje i švedski konverzacioni leksikon.
BOOK: -
AUCTION RECORDS -
BOOK - AUCTlON RECORDS, Vol. London 1903, pa nadalje, sadrži izveštaje o najvažnijim engleskim aukcijama i alfabetski spisak autora. BOOK BUYERS GUILD, društvo za unapređenje prodaje knjiga putem kreditnog sistema (posredovanje između kupca i knjižara), osnovano 1957. godine u Londonu. »THE BOOK COLLECTOR«, tromeseč, ni žurnal, izlazi u Londonu, namenjen prvenstveno bibliofilima. BOO1\ DESIGN AND PRODUCTION, tromesečni ilustrovani žurnal, osnovan 1958. godine u Londonu, pretežno se odnosi na usavršavanje proizvodnje (u vezi sa trgovinom knjigama). BOOK-HAND (engl.) izraz koji se odnosi na ma koje pismo upotrebljavano u rukopisima pre pronalaska štamparije. BOOK PLATES (engl.) štampana etiketa, nalepljena na unutrašnjoj strani prednje korice knjige, uz reči ex libris sadrži ime vlasnika. »THE BOOKSELLER«, nedeljni žurnal što ga je 1858. godine pokrenuo Joseph Whitaker, objavljuje popis novih knjiga i drugih novosti o prodaji knjiga. THE BOOK SOCIETY, društvo osnovano 1928. godine u Londonu, šalje svojim članovima izbor novoobjavljenih knjiga (izbor vrši posebni odbor društva) i na omotu stoji reklama »Preporučuje Book Society« ili sl. »BORBA«, l. list srpskih socijalista, izlazio triput nedeljno 1882. i 1883. (svega oko 30 brojeva), uređivao ga najpre Mita Cenić, a potom Nikola Nikolić; 2. marksistička periodična publikacija (srpske soc. demokr. partije), izlazila dvaput mesečno u Beogradu 1910-1914. Glavni urednik Dimitrije Tucović, zatim Dušan Popović. Znatno doprineo jačanju radničkog pokreta u Srbiji. Pored značajnih priloga domaćih marksista erucović, Popović, Filipović i dr.) objavljivani su radovi i drugih najistaknutijih marksista;
3.
BOSANCICA
49
marksistički časopis
koji je izlazio U redakciji su bili Triša K:eclerović, Filip Filipović (glavni urednik), Moša Pijade, i dr. Sarađivali najistaknutiji naši i strani marksisti o najvažnijim temama dajući pregled i orijentaciju razvitka radničkog pokreta; 4. organ SSRNJ (Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije). Pokrenuta je II Zagrebu 19. II 1922. godine, najpre kao nedeljni list K:PJ, a 1924. godine menja ime i zove se »Radnička bor-" ba«, od 1926. godine ponovo izlazi pod ,. imenom »Borba«. Sestojanuarska diktatura 1929. godine zabranjuje izlaženje »Borbe«. U toku NOB »Borba« je izlazila od 19. X do 27. XI 1941. godine (svega 19 brojeva) u oslobođenom Užicu, a zatim od 8. X 1942. godine do 27. II 1943. godine u Drinićima (na oslobođe nom teritoriju Bosne, kod Bosanskog Petrovca) u svemu 21 broj, a od 15. XI 1944. godine počinje da ponovo redovno izlazi u oslobođenom Beogradu i to kao organ K:PJ, a od g. VI 1954. godine kao organ SSRNJ. Od 22. III 1948. godine njeno izdanje u Beogradu izlazi ćirilicom, a u Zagrebu latinicom. BORDER DECORATION (engl.), dekorisartje ivica štampanag teksta. Ovo ukrašavanje se vrši najčešće prenošenjem već gotovog otnamenta. BORGIS (od reči Bourgeois, navodno ime varoši, u kojoj se rodio Zofroa Tori (Geofroy Tory) , francuski štampar i izdavač luksuzno opremljenih publikacija namenjenih aristokratskim krugovima) je vrsta štamparskog pisma čija slova imaju grafičku meru (veličinu) 9 tačakaodn. jedinica (dakle po veličini između petita i garrnonda) . Vidi još: Stamparska slova. BOSANCICA je vrsta staroslovenske ćirilice, upotrebljavala se u Bosni. Njome su se služili bogumili, pisana povelja K:ulina bana (XII vek) , a i frahjevci su se njome služili. Bosančica je dosta jednostavna, nema suvišnih znakova kao crkvena ćirilica koja je preovladavala sve do 19~3-1924.
o
!,
ii
I'
4 Leksikon
"~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~--~========O=====l
ji
50
~
f
I·I I
i
I
l
»BOSANSKA POSTA« -
Vuka. Jedan primerak »oficije« štampan je bosančicom 1571. godine u Veneciji, original se čuva u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Vidi još: Cirilica. , »BOSANSI(A POSTA«, list za politička i privredna pitanja austrofilskih tendencija. Stampan triput nedeljno u Sarajevu od 1896., godine do 1898. godine. Pod is.tim nazivom pokrenut 1929. godine kao sarajevski dnevnik, iste godine dobio naziv u »Jugoslovenska pošta«, za vreme NDH izlazio pod nazivom »Bosanska pošta«. . »BOSANSI(A VILA«, zabavni, poučni i književni list pokrenut i štampan u Sarajevu (1885-1914) izražavao patriotsku antiokupatorsku tendenciju: U listu ima dosta etnografskih podataka. Saradnici su bili uglavnom srpskikuIturni i. drugi javni radnici. BOSANSI(E SALNAME su kalendari odnosno godišnjad štampani u Sarajevu, za vreme turske uprave (1866-1878) i potom austro"1lgarske vladavine .. Stampani su u, Vilajetskoj odnosno Zemaljskoj štampariji, . sadržavaju razne članke i mnogobrojne podatke od važnosti za proučavanje tadašnjih prilika u Bosni i Hercegovini. Svi ovi godišrtjaci nalaze se u Gazi-Husrefbegovoj biblioteci u Sarajevu. »BOSANSKIPRIJATEU« je prvi bosanski časopis. Pokrenuo ga je pristaša Ilirskog pokreta franjevac Ivan Franjo Jqkić, prvi svezak štampan 1861. godine u Zagrebu (jer u Bosni nije ni bilo štamparije sve do 1865. godine). . »BOSANSKI . VJESNIK«, je prvi list izdavan i štampan u Bosni čim je u Sarajev:u proradila' štamparija. IzI~zio samo 186(). godinf (od 7. IV do 24. IX) jednom nedeljno,štampan srpskom ćirilicom i vukovskim narodnim jezikom, po sadržaju političkog i zabavriog karaktera, ali sa dosta tendencija turskog režima (zastupanje teze o posebnom b9sanskom narodu i sL).
»BOSANSKO-HERCEGOYACKA BIBLJOGRAFIJA knjiga. i brošura«, izišla
»BOSNJAK«'
u Sarajevu 1953. godine. Sastavio Đorđe Pejanović, obuhvata publikacije iz perioda od 1945. do 1951. godine. Od istog sastavljača objavljena je u Sarajevu 1954. godine j »B o s a n s k o - h e rc e g o v a č k a b i b l i o g raf i j a knjiga za 1952. godinu. Obadve bibliografije izašle su u izdanju »Svjetlosti«, Sarajevo. »BOSANSKO-HERCEGOVACKE NOVIN.E«, službeni austro-ugarski list na srpskohrvatskom jeziku, izlazio u Sarajevu od 1878. godine do 1881. godine, kada dobija naziv .»8arajevskilist«. »BOSNA« (list za vilajetske poslove, vijesti i javne koristi), izlazio nedeljno od 1866. do. 1878. godine u· Sarajevu, štampan na srpskohrvatskom i turskom jeziku, kao organ turske uprave objavljivao pretežno službeno-informativne napise. BOSNIAKA (bosniaca) u bibliotečkom smislu označava sve publikacije i rukopise u kojima se govori o Bosni i Hercegovini, u širem smislu obuhvata ne samo· materijala. Bosni i Hercegovini (štampa, knjige, rukopisi, slike, karte i dr.) od ma kojih autora, nego i publikacije bosansko-hercegovačkih autora bez obzira na tematiku koju obrađuju (pa .čak obuhvata i sve što se štampa II Bosni i Hercegovini makar ko i makar o čemu pisao), Bosniake ima najviše u Narodnoj biblioteci SRBiH u Sarajevu, na našem, turskom i nemačkom jeziku, ali je ima dosta i u drugim našim i stranim, bibliotekama (naročito u Austriji i Turskoj) što je najviše uslovljeno istorijskim prilikama. »BOSNISCHE POST«, list za politič ka i privredna pitanja, štampan na nemačkom jeziku u Sarajevu' od 1884. dq 1919. godine, najpre dvonedeljno, a posle kao dnevnik. Pisan u duhu germanofibke politike. »BOSNJAK«, nedeljni list, štampan u Sarajevu od 1891. do 1910. godine uz pomoć bosanske vlade u cilju vršenja uticaja na muslimane (u duhu Kalajeve teze o tzv. bosanskoj naciji).
BOŠNJAK: -
BRITISH AND ....
51
------------------------------------------------.-----------------BOŠNJAI(, Petar, živeo u XVII veku, prve zagrebačke štamparije, dao novac za koji su isusovci kupili štampariju i smestili je u Zagreb. BRADFORD, William (1663-1732) možda najznačajniji štampar iz vremena kada je Amerika bila kolonija. Osnovao 1685. godine prvu štampariju u Filadelfiji, a 1690. godine prvu tvornicu papira. 1693. godine otišao u Njujork gde je 50 godina štampao zakone kolonija kao kraljevski štampar. 1725. godine izdao prve njujorške novine. 1730. godine prvu mapu Njujorka u bakrorezu. BRAILLE, Louis, učitelj za slepe i sam bio slep, usavršio pismo za slepe štc ga je pronašao Francuz Ch. Barbier. V.: Pismo za slepe, štampa za slepe. BRAMAH, Josef (1748-1814) pronalazač prve cilindrične mašine za izradu papira. »BRANISLAV«, naziv lista glasila Ilirskog pokreta, izlazio u Beogradu (svega 13 brojeva) od novembra 1844. do februara 1845. godine. Glavni urednik ovog, slobodarskog glasila je Bogoslav Šulek. Pod naslovom »B r a n i s I a v« izlazio je takođe i list (za politička i privredna pitanja) u Osijeku od jula 1878. godine do marta 1879. godine. To je bio opozicioni list, progresivan, zastupao idt!ju oslobođenja i ujedinjenja naših naroda. Odgovorni urednik Martin Polić. »BRANI(OVO I(OLO{{, zabavno-poučni i književni list izlazio od 1895. do 1911. godine u Sremskim K:arlovcima. Pokretač i urednik Paja Marković - Adamov. osnivač
BREHMER, August konstruktor mašine prošivanja kartona žicom i mašine za prošivanje knjiga. BREVIARlUM ROMANUM (lat.) tip b r e v i j a r a što ga je definitivno sredio franjevac Hajman (1244. godine), razvio 8e kod benediktinaca, zatim prihvaćen od rimske kurije i franjevaca; upotrebljavaju ga gotovo sve katoličke crkve u južnoslovenskim zemljama.
BREVIJAR (lat. - breviarium) vrsta trebnika katoličkih sveštenika, sadržava molitve i dr. tekst za svakodnevnu obaveznu upotrebu. Taj termin se počeo upotrebljavati i u značenju ma kakvog skraćenog teksta, dela ili rezimea odnosno pregleda, kao i u značenju zbornika, izvoda iz radova jednog ili više autora. U istom značenju upotrebljavaju se nazivi: h o r o log i j, č a s o s lov. Hrvatsko-glagoljski brevijari potiču još iz vremena Cirila i Metodija, koji su prevodili brevi~l\ j arske tekstove vizantijske crkve, ali sa-~· čuvani brevijarski tekstovi pisani glagoljicom potiču zi XIII stoleća. Poznato je 27 rukopisa glagoljskih brevijara. Pisani su na pergamentu, hrvatskom redakcijom staroslovenskog jezika, neki se ističu ornamentikom. K:odeksi glagoljskih brevijara nalaze se u Vrdniku, Novom Vinodolu, Zagrebu, Ljubljani, Beču, Pragu, Parizu, Rimu, Londonu, Oksfordu, Moskvi. što se tiče latinskih brevijara, najstariji poznati zagrebački rukopisni brevijar pisan je krajem XIII stoleća, štampan najpre u Mlecima 1484. godine. Inače, rukopisnih kodeksa latinskog brevijara ima u više mesta (Šibenik, Trogir, Rab, i dr.). BREYER Mirko (1863-1946) čuveni knjižar- antikvar, izdavač više kataloga i saradnik velikog broja naših časopisa u kojimi! obji!vljivao dokumentovane napise kulturno-istorijskog i bibliografskog karaktera. zagrebački
BRILJANT (briIIant) je vrsta štamparskog pisma čija slova imaju grafičku meru (veličinu) od 3 tačke odnosno jedinice, dakle sićušna slova. Potiče iz Amerike. Vidi još: Štamparski! pisma. BRITISH AND FOREIGN BIBLE SOCIETY (Britansko i inostrano biblijsko udruženje), osnovano 1804. godine u Londonu, bavi se popularisanjem (širenjem) Biblije u čitavom svetu, ima svoje štamparije i knjigoveznice u gotovo svim razvIjenim zemljama. Do sada je pubIikovala preko 400,000.000 primeraka bib:j·
l
52
BRITISH BOOK NEWS -
je odnosno njenih delova, na 835 raznih
jezika i dijalekata. BRITISH BOOK NEWS, mesečni list sa popisom (/}rema sistemu decimalne klasifikacije) važnijih publikacija Velike Britanije i Komonvelta, izlazi od 194D. godine u izdanju British Conncil. BRITISH FEDERATION OF MASTER PRINTERS, britanska nacionalna organizacija poslodavaca štamparske industrije, uključujući tu i knjigovezačku delatnost, industriju papira i sl. Osnovana 1900. godine (sadašnji naziv od 1931. godine) u cilju unapređivanja pomenute industrije. »BRITlSH UNION CATALOGUE OF PERIODICALS« (Britanski katalog periodike), skraćeno BUCOP, štampan u Londonu, 1955-1958, vol. 1-4, obuhvata blizu 3.000 stranica, preko 140.000 naslova periodičkih publikacija iz celog sveta prema materijalu iz 440 britanskih bib1iote~a tako da olakšava, naročito bibliotekarima, posao u traženju podataka o publikacijama koje izlaze u svetu. BRIZINSKI SPOMENICI, v. Frajšinski spomenici. BROCKHAUS, F. A. (1772-1823) osnivač istoimene izdavačke kuće (1805. godine) sa sopstvenom štamparijom (osn. 1818. godine). Poznat prvenstveno po svome Konverzacionom lekSikonu, zatim po popularno-naučnim delima i putopisima čuvenih autora. BROSIRATI, v. Brošura. BROSURA (franc. brochure), knjižica koja obuhvata najviše tri štampana tabaka (48 strana), obično u mekom povezu. B r o š i r a t i .(franc. brocher) znači i prošiti knjigu mekim povezoJTl. BROZIC, Nikola, župnik i glagoljaš u Omišlju, priredio izdanje glagoljskog brevijara iz 1561. godine (tj. novo izdanje Bar6nićeva brevijara iz 1493. godine). »BRSLJAN«, I. zabavno-literarni list izlazio od 1885. do 1886. godine dva puta mesečno u Novom Sadu. U njemu irna narodnih pesama i drugih priloga folklornog karaktera. Uređivao ga Dorđe
BUKI NER
Rajković 2. list za mladež, izlazio u Zagrebu od 1872. do 1875. godine, zatim od 1889. do 1903. godine. U listu irna dosta slika, pesama, priča i dramskih priloga namenjenih omladini. Sarađivali većinom učitelji.
»BOCHEREI UND BILDUNG« (Knjižnica i obrazovanje), mesečničasopis Društva nemačkih bibliotekara i Saveza nemačkih biblioteka. Casopis namenjen prvenstveno bibliotečkim radnicima narodnih biblioteka sa interesantnim informativnim podacima iz oblasti prakse i teorijt' nemačkog bibliotekarstva. BUDIMPESTANSKI ARHIVI, od ko-. jih su danas važni: Državni arhiv, Ratni arhiv i Arhiv Nacionalnog muzeja. U njima se nalazi veliki broj arhivalija naših naroda (najviše raznih samostanskih i banskih spisa), a tamo su dospele iz doba mađarske vlasti. BUDNICA, vrsta patriotske pesme nastale u vreme preporoda u Hrvatskoj kao nastavak d a vor i j a (vidi o torne). Budniee su praktično zabranjene zabranom ilirskog pokreta. »BUDUCNOST«, poznata i vrlo dragocena napredna pedagoška biblioteka koju je pokrenuo i izdavao Miloš B. Janković (iZišlo 82 sveske), doživotni predsednik Saveza pedagoških društava SFRJ, koji je inače mnogo doprineo popularisanju i razvijanju naprednih pedagoških shvatanja, v. Biblioteka »Budućnosk BUĐANOVACKO JEVANĐELJE, prepis jevanđelja iz Crnojevića štamparije, pisano ćirilicom (1548. godine u Buđanov cima, Srem) , 1939. godine postalo svojinom patrijarha Gavrila, a posle se zčlgu bilo. BUKINER (franc.) je onaj koji voli da prebira po starim knjigama i da skuplJa upotrebljavane i stare knjige; onaj koji prodaje stare i upotrebljavane knjige zove se b u k i n i s t (slično kao i antikvar), a postoje čak i bukinističke k n j i ž a r e i b u k i n i s t i č k i k a t alo z i, itd.
BtJl(INIST - BtJSTROFEDON BUKINIST, v. Bukiner. BUKOLICAR, v. Bukolika. BUKOLIKA (grč. - bukoliamos) ili b u k o 1 e s k a p o e z l J a su pastirske pesme, idile (poznate naročito kod rimskog pesnika Virgilija), pisac takvih pesama zove se b u k o I i č a r. »BUKTINJA«, republikansko-politički (J. Prodanović i dr.) mesečnik u Beogradu (od 1923. do 1926. godine). BUKVAR (staroslovenski: bukva=slovo, pismo) znači pismenica, početnica, iz koje se uči savlađivanje osnova pismenosti, tj. čitanje i pisanje slova. Bukvari su prvi školski udžbenici, u njima je dosta ilustraCija koje privlače dečju pažnju i olakšavaju da se što bolje shvate i nauče pisana i štampana slova. Ponekad bukvar i čitanka čine jedinstveni udžbenik odnosno priručnik. Zbog teških uslova u kojima su živeli robujući tuđinskoj vlasti naši narodi relativno kasno dobijaju i svoje prve bukvare. Prvi bosanski bukvar štampan je u Budimpešti 1836. godine (»Bukvar iliti početak slovstva iliričkog i latinskog jezika za učionice deržave bosanske složene od fra Stjepana Marijanovića). Za srpske škole u Bosni i Hercegovini upotrebljavani su bukvari iz Srbije i Vojvodine (ili prema njima podešeni) . Prvi takav bukvar pisan prema Vukovom pravopisu, štampan u Beogradu 1869. godine, priredio je za bosansko-hercegovač ke škole Miloš Mandić. O istoriji bukvara v. još pod: Citanke. BUKVICA ima značenje azbuke. (staroslovenski: bukva=slovo; takođe drugo slovo po redosledu staroslovenske ćirili-
53
ce: az - buki), imala i značenje vojničke isprave (knjižice). BULA (latinski: bulla) znači vrstu pečata i povelju sa takvim pečatom; poznate su papine bule u vidu povelja odn. zvaničnih raspisa. o važnim pitanjima. Postoji i tzv. zlatna bula (bulla aurea) nemačkog cara Karla IV (to je njegov zakon, izdat 1356. godine). BULEVARSKA LITERATURA, odnosi se na razne publikacije bez umetničkog ukusa i obično je senzacionalnog karaIt iera. »BUNJEVACKE I SOKACKE NOVINEc, list izlazio nedeljno od. 1870. do 1873. godine u Mađarskoj, štampan latinicom (ikavski) imao mesečni prilog »Eunjevačka išokačka vilae. Po sadržaju pretežno političkog i poučnog karaktera. BURLESKNA LITERATURA, literaturil sa naglašenim akcentima .,.. šale, lakrdije (franc.: burlesque smešan, lakrdijaški), označava i muzičke komade šaljivog karaktera. BURY, Richard de (1287-1345) čuve ni bibliofil i mecena nauke. Sačuvao veliki broj klasičnih rukopisa, u Oksfordu osnovao biblioteku pristupačnu svim studentima, ali je prilikom raspuštanja manastira 1537. godine rasturena i biblioteka. Njegova knjiga»Philobiblion« puna je slavopojki knjizi I bibliotekama. BUSTROFEDON (grč.) je način pisanja kod Feničana, Grka i nekih drugih starih naroda, odlikuje se time što se jedan red. piše s leva nadesno, a sledeći red s desna na levo. Sam termin doslovno znači: »na način kojim se vo okreće prilikom oranjac.
=
e CABINET DES POINSONS, jedna od svetskih kolekcija raznih tipova slova, sastavni deo Imprimerie Nationale Franc;aise. CAMBRIDGE BIBLlOGRAPHICAL SOCIETY, društvo bibliografa, osno 1949. u cilju razvijanja interesovanja za knji~ gu, prvenstveno za publikacije iz Kembridža. CAMBRIDGE UNIVERSITY PRESS, druga po starini štamparija u Velikoj Britaniji (osn. 1521), njen prvi štampar John Siberch (a prva štampana knjiga »Oration« od Henry Bullocka) . Tek kraljevskom poveljom 1534. godine odobreno postavljanje štampara, pa se prvim zvanič nim štamparom smatra neki Thomas. CAMDEN SOCIETY, osnovano 1838. godine (a 1897. postalo sastavni deo Royal Historical Society}, kao društvo za objavljivanje. rukopisa i retkih knjiga crkvene i literarne istorije Ujedinjenog kraljevstva. CANCEL, štamparski list, odn. tabak na kome ima grešaka pa se zamenjuje ispravljenim, a Ca n c e l - t i t e l je nova naslovna strana sa izmenama u tisku, umeće se obično kad se knjiga štampana u Engleskoj priprema za američko tržište. CANCELLARESCA CARS IVA, V. Kurzivno pismo. CANCELLARESCA FORMATA, V. Kurzivno pismo. »CANKARJEV GLASNIK« (mesečnik za leposlovje in pouk), izlazio od IS37. do 1943. godine u izdanju Cankarove zaklade u Cleveland-u (Ohio, SAD), u njenajznačajnijih
mu
sarađfvali
napredno orijentisani sloveiseljenici. CANKARJEVA ZALOZBA, najpoznatija slovenačka izdavačka kuća, osno 1945. godine u Ljubljani. CAPTION (engl.), opisni deo uz neku ilustraciju. CARET (latinski' = nedostaje), simbol V ili T koji se u korekturi upotrebljava još od XIII stoleća da se njime označi da na tom mestu treba nešto umetnuti. CARIGRADSKI ARHIVI predstavljaju dragocen izvor za istoriju južnoslovenskih naroda pod Turcima. Od dva carigradska arhiva, Basvekalet arsivi (Basbakalnik arsivi) sadrži oko 50 miliona dokumenata i deftera (zvaničnih knjiga) koji potiču većinom iz kancelarije Gradskog divana i Visoke Porte, a Topkai Sarayi Muzesi arsivi sadrži materijal iz sultanovog dvora. (Obadva arhiva sadrže važne podatke za istoriju naših naroda zadnjih decenija su počeli stručnjaci da proučavaju materijal u tim arhivima). »CARIGRADSKI GLASNIK«, list na srpskom jeziku (ćirilicom) izlazio sedmič no u Carigradu od 1895. do 1901. godine. Vlasnik i urednik lista Nikola Sp. Savić, potom Kosta Grupčević. Sadržina lista pretežno informativnog karaktera (vesti iz Srbije i čitave Otomanske carevine). CARINTHIA, list na nemačkom jeziku, izlazio u Celovcu od 1811. do 1890. godine sedmično, a potom dvomesečno, po sadržini najpre literarnog, a onda pretežno donosio istorijski i prirodno-naučni materijal (koji se odnosi na Korušku). nački
CARMfLITE MISSAL CARMELITE MISSAL, v. Misal. CARNEGIE MEDAL, godišnja nagrada (ustanovljena 1936. godine) koju Bibliotekarsko društvo u Londonu dodeljuje za izvrsno napisanu dečju knjigu od strane nekog britanskog autora. »CARNIOLA«, časopis izlazio u Ljubljani na nemačkom jeziku (od 1838. do 1844. godine), a potom (spajanjem sa »Iivestijom Muzejskog društva za Kranjsko, 1908) na nemačkom i slovenačkom jeziku. Sadrži literarnih priloga. CAROSTAVNIl( je naziv za literarno-istorijska dela, upravo to su dela stare srpske književnosti - o srpskim vladarima idinastijama. CARREL-SISTEM, sistem odeljenih odn. ugrađenih radnih mesta za privilegovane čitaoce u magazinu. Pretpostavka za takav sistem je strogo sistematski smeštaj knjiga. CATCHWORD (engl.), l. reč na dnu teksta svake strane ili odeljka i na početku sledeće stranice odn. odeljka da bi se knjigovezac lakše orijentisao; 2. reč na vrhu svake stranice u rečnicima štampana istaknutim slovima. CATHOLlI(ON, latinski rečnik što ga je u XIII stoleću napisao Johann Balbus, smatra se da ga je štampao Guternberg pa je sa Gutenbergovom zaostavštinom prešao 1469. godine u ruke Petra Sefera (Peter Schaffer). CAXTON, William (1422-1491) prvi engleski štampar, izdavač i prevodilac dela koja je publikovao. U Brugesu je (1475. godine) štampao prvu knjigu na engleskom jeziku, 1476. godine osnovao prvu štampariju u Engleskoj. Smatra se da je upotrebljavao 8 gotskih tipova slova. »CELlCA« (slovenački: ~ ćelija). ciklostilski umnožavan časopis PKKPJ za Sloveniju, izišao u tri sveska 1933-1934. godine pod rukovodstvom Edvarda KardeIja i Borisa I(idriča. Tekstovi se odnose pretežno na organizaciona partijska pita. nja u Sloveniji.
CENA KNJIGe
5S
CELJSI(A HRONIKA Je pisana na nejeziku (postoje samo prepisi iz XVI-XVI Il stoleća) . Sadrži istorijske podatke o vladavini grofova celjskih. Hroniku je počeo sastavljati nepoznati autor, oko polovine XV stoleća. »CELSI(E SLOVENSI(E NOVINEc (imale naJpre naziv Celske novine, a potom Slovenske novine), prvi slovenački politički list, izlazio sedmično od 1848-1849. List je imao i naprednih shvatanja, pa je i to doprinelo brzom prestatt ku odn. zabrani izlaženja. . CELOFAN (cellophan) je prozirna tanka hartija, pravi se od viskoze, jednog derivata celuloze. Pronašao je Svajcarac dr Brandenberger 1908. godine. Celofan se upotrebljava naročito u knjižarstvu, prvenstveno u svrhu pakovanja, kao za. štitni omot. CELOI(UPNO IZDANJE je izdanje u kome su zastupljena sva dela nekog pisca, objavljuje se obično nekoliko godina posle izlaska pojedinih njegovih dela, a naJčešće posle autorove smrti. I za vreme života može da bude više celokupnih izdanja, koja se razlikuju potpunošću sadržaja. CELOVEčl(1 RUI(OPIS, poslednji list istrgnut iz nekog· crkvenog kodeksa, potiče iz XV stoleća, pisan na pergamentu, ima neniačku grafiju, sad je vlasništvo Istorijsk()g društva u Celovcu. CELULOIDNI PAPIR je vrsta fotografske hartije, vrlo osetljive prema svetlosti. Ta se hartija upotrebljava prvenstveno za kopiranje. CELULOZA (lat. cellula) je bezoblič na masa, nalazi se u biljkama, hemijski sastav odgovara formuli CSHlOOS; jednoj vrsti ugljenih hidrata. Ona je sastavni deo svake bolje hartije. CENOVNII(, popis robe uz naznačenje cena. Postoje posebni knjižarski katalozi sa označenim cenama knjigama i drugom knjižnom materijalu. ·CENA I(NJIGE može da bude realna vrednost koštanja (gde je uračunata harmačkom
CENTRALNA BIBLIOTEKA tija, rad, oprema, autorski honorar, itd.), i prodajna cena, u užem smislu nominalna cena. Cenu za novu knjigu određuje izdavač na bazi koštanja. Vrednost starih knjiga, naročito inkunabula i dr. retkih knjiga određuju bib1iofili i prodavci. Inače antikvarne cene nemaju utvrđenu normu, nego se određuju obično prema retkosti, potraživanju, opremi, itd. CENTRALNA BIBLIOTEKA je obično najveća biblioteka na određenoj teritoriji (opština, srez, republika) ili pak glavna biblioteka za više srodnih ustanova (univerzitetska u odnosu na fakultetske, ili neka glavna naučna biblioteka na teritoriji gde postoje i manje naučne biblioteke, itd.), i služi kao rukovodeći i nauč no·metodski centar bibliotekarstva. ponegde se upotrebljava u istom značenju matična biblioteka, v. još Matična biblioteka, Državna biblioteka, Nacionalna biblioteka. CENTRALNA BIBLIOTEKA SRPSKE AKADEMIJE NAUKA, postoji od 1842. godine, najpre kao Biblioteka Društva srpske slovesnosti, zatim je bila sastavni deo Narodne biblioteke, a tek 1892. godine je počela da nidi kao Biblioteka Srpske akademije nauka, i to kao biblioteka zatvorenog tipa (služila samo čla novima Akademije). Godine 1951. donesen je pravilnik o savremenoj organizaciji i radu Centralne biblioteke Srpske akademije nauka, kao javnoj naučnoj biblioteci. Knjižni fond ove biblioteke iznosi oko 300.000 svezaka, pretežno naučne literaiure. CENTRALNA NARODNA BIBLIOTEKA SR CRNE GORE, radi na Cetinju od 1946. godine, prima obavezni primerak i organizirana je shodno principima savremenog bibliotekarstva. CENTRALNI KATALOG obuhvata knjižne fondove više biblioteka određenog administrativnog područja. Obično je smešten u glavnoj odnosno centralnoj biblioteci, ima značaja za informativnu službu u bibliotekarskom radu, jer se čitaoci mo-
CHAMP.LEVE
gu odmah orijentisati (prilikom tr~ženja) u kojoj se biblioteci nalazi neka knjiga (nakataloškim listićima centralnog kataloga naznačena je i biblioteka u kojoj se nalazi određena publikacija). Kod nas postoji centralni katalog u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani; mogu postojati i ceniralni katalozi za pojedine struke. CENZURA (lat. censura) najčešće znači službeno pregledanje i ocenjivanje materijala spremljenog za štampu, uglavnom politička kontrola sa ciljem da onemogući objavljivanje materijala štetnog po interese postojećeg društvenog uređenja. Organ koji vrši cenzuru daje obično pismeno rešenje na tekstu koji se podnOSi na odobrenje, pre i posle štampanja, a sud_o ski može i posle opticaja. Ime cenzura je poz:nato još iz 443. godine n. e. kada je u Grčkoj zabranjeno delo filozofa Protagore. Od toga vremena nije prestajala državna i još više crkvena cenzura. »CERKVENI GLASBENIK«, izlazio od 1878. do 1945. godine u Ljubljani. Sadržaj pretežno iz oblasti crkvene muzike. CEROVIĆ - AJHŠTET, Branislav, osnovao 1896. godine knjižaru u Beogradu, bavio se i izdavačkom delatnošću oko tri decenije. CERTIFIKAT (lat. - certe, facere) je vrsta svedočanstva ili isprave; cer t i f ik a e i j a (lat. certificatio ) znači dokazivanje. CETlNJSKA ČITAONICA, osnovana 1868. godine kao prva crnogorska javna biblioteka, imovina uništena u toku rata, njena delatnost imala tokom više decenija veliki kulturni i politički značaj. Imala svoj ustav i svoja pravila, a 1884. godine nabavila štampariju, te je izdavala j više publikacija. »CETINJSKI VJESNIK«, poluzvanični list crnogorskog režima, pokrenut 1908. godine, izlazio dvaput nedeljno do 1913. godine (posle izlazio neko vreme pod /1azivom »V je sn i k«). CHAMPLEV~ (franc.) majstorski doterane korice (iz XI-XIII stoleća), dobi-
CHANNEL SCHOOL vene tako da se crtež ureže na tanki zlatni ili bakarni list koji je sačinjavao omot. CHANNEL SCHOOL, škola rukopisnog slikarstva iz XIII stoleća (ponekad se označava severnofrancuskom ili južnoengleskom umetničkom školom). CHEPMAN, Walter (1473-'-1538), zajedno sa Androw Myllar-om osnovao 1508. godine prvu štampariju u Skotskoj. CHODOWIECI(I, Daniel Nikolaus (1726-1801), berlinski graver poznat naročito po ilustracijama dela Sekspira, Servantesa, Getea, Lesinga i dr.; i po velikom uticaju na tadašnje ilustratore u Nemačkoj.
CICERO (lat. cicero) vrsta štamparskih slova, po veličini (grafička mera 12 tačaka) između garrnonda (10 tačaka) i mitela (14 tačaka), upotrebljava se naročito za štampanje udžbenika i (ječjih knjiga. Naziv cicero dolazi po tome što su tom veličinom slova prvi put (1467. godine) štampana Ciceronova pisma. Cicero služi kao osnovna mera štampanja veličine slova i slepog materijala. To je zapravo kontinentalna jedinica za merenje širine štamparskog slova i dubine stranice, iznosi 4,511 mm, ili 12 Didot-jedinica. CIJANOTIPIJA (grč.) kopiranje tek" sta i dr. na cijanot. hartiji, pokrivenoj slojem posebnog rastvora tako da prilikom fotografskog kopiranja izblede na hartiji mesta kad se osvetle. CIMELIJA (grč.), razni rariteti i dr. dragocene knjige. CINI(OGRAFIJA je fotomehaničko umnožavanje urezivanjem slova ili slika u ploče od cinka. Sinonim je izrazu f o t 0c i n k o g raf i j a, a znači i svaku reprodukciju putem cinkografije. Onaj koji to obavlja zove se cin k o g raf. Cinkografija označava i preduzeće koje proizvodi klišeje za cinkografsko štampanje. ClOS (kratica od: Comite International de l' Organisation Scientifique) je međunarodni komitet za naučnu organizaciju. Osnovan je 1925. godine sa sedi-
COCHIN
57
štern u Zenevi, zadatak mu je prvenstveno u praktičnom instruktivnom radu na unapređenju racionalizacije i primeni u na uci i tehnici. CIRI(ULAR iIi e j,: .• ul liO P is m o vrsta direkhvnog pisma koje se upućuje rukovodiocima ili svim službenicima neke ustanove, ili pripadnicima neke organizacije, najčešće sadrži zvanično objašnjenje o sprovođenju izvesne odluke koja ima obavezni karakter. CIRI(ULARNO PISMO, v. Cirkular.i: CITAT je veći iii manji tekst iii samo~ rečenica, pa čak i samo jedina reč uzeta iz nečijeg napisa ili govora. Citat se stavIja među znake navoda. Onaj koji navodi preterano mnogo citata zove se c i t a t olog, odnosno kaže se da je opterećen c i t a t o log i j o m. CITATOLOG, v. Citat. CITATOLOGIJA, v. Citat. »CITHARA OCTOCHORDA«, zbornik hrvatskih crkvenih napeva (I. izdanje 1701. godine u Beču), sastoji se iz osam delova, u svakom najpre na latinskom a potom hrvatskom mise sa tekstom iz ranijih liturgijskih knjiga. CITOHROMIJA (citochromie) vrsta četvorobojne štampe za slike. Na ploči za crnu boju nalaze se pojedinosti crteža, zatim se upotrebi crvena, plava i najzad žuta boja (ove tri se prethodno prerade u što svetliji ton). CIVILlT~ (franc.), v. I
,I·
CODEx jih se najvIse istakao Charles Nicolas Cochin (1715-1790). CODEX (lat.) jedan od najstarijih oblika knjig-e, sastoji se od dve ili više povoštenih tablica povezanih kožnom vrpcom. I\asnije se taj naziv upotrebljava za knjigu načinjenu od pergamenta ili papira. Codex alexandrinus, grčki tekst Biblije, potiče iz V stoleća, pisan incijalom na pergamentu, sada u Britanskom muzeju. Codex amiatinus, kopija Vulgate (latinske verzije Biblije iz IV stoleća) iz početka VIII stoleća (rađena u Monkwearmouth-u ili Jarrow-u), sada se nalazi u Lorencovoj biblioteci u Firenci. Codex argenteus (latinski: = srebrni kodeks), 1. naziv za kodeks čiji je tekst pisan srebrnim slovima, kao što je slučaj sa nekim biblijskim kodeksima; 2. italij anski rukopis Biblije iz VI stoleća, nalazi se delom (do Novog testamenta) u Univerzitetskoj biblioteci u Upsali, a delom u Milanu. Codex aqui1eiensis, v. Cedadski evangelij ar. Codex dip!omaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, diplomatski zbornik raznog materijala iz hrvatske istorije Srednjeg veka, materij al sređen hronološki po tomovima, u izdanju. Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu. Codex Sinaiticus, rukopis Biblije na grčkom, potiče verovatno iz IV stoleća i to je najstariji sačuvani grčki kodeks na velinu, deo Starog i ceo Novi zavet nalaze se u Britanskom muzeju. CODICES (skraćeno: codd), drvene tablice za pisanje, prekrivene voskom i pričvršćene kao stranice knjige. Na njima se pisalo perom. I\asnije su ove tablice pravljene od velina, i upotrebljavane za pisanje manuskripata. COKE, sir Thomas (1697-1759) poznati bibliofil koji je kupovao mnoge knjige i manuskripte (najviše iz italijanskih
COPYRIGHT kolekcija) za svoju biblioteku u Norfolku iz koje je Britanski muzej dobio 12 značajnih rukopisa. COLINES, Simon de (1475-1547), ču veni francuski štampar među prvima upotrebljavao kurziv i dalje razvio upotrebu rimskog pisma. Njegovo delo »Praxis criminis persequendi« sadrži 'navodno najlepše francuske drvoreze toga perioda. COLLATE (engl.) pored značenja srediti knjige, i značenja - uporediti jedna kopijU sa drugom kopijom knjige istog tiska, znači opisati prelom knjige što pruža precizne podatke o povezivanju knjige (broj listova u svakom tabaku, posebni listovi koji sadrže greške, itd.). COLLATlNG MARK (engl.), četvero uglasti znak, obično 12 jedinica dubine i 5 jedinica širine, nalazi se dok se knjiga štampa na hrbatu između prve i zadnje strane svakog odeljka posle spajanja znaci se poređaju jedan iza drugoga u silaznom nizu. Na taj način lako je primetiti grešku kod spajanja. »COMAEDIA«, ilustrovani časopis, izlazio sedmično od 1923. do 1926. godine u Beogradu, donosio priloge B. Nušića, l. Vojnovića, Rade Drainca i dr. o raznim pitanjima pozorišta, filma i muzike. CONGREVE PRINT, otisak u boji postiže se metodom što je pronašao Sir William Congreve (1772-1825). CONVERSIO BAGOARIORUM ET CARANTANORUM, od nepoznatog autora, najznačajniji pisani izvor za istoriju Slovenaca. Sa dosta podataka o Slovenima I\arantanije i Panonije, o širenju hrišćanstva, itd. potiče iz IX stoleća, pisan latinskim jezikom. Ima više prepisa i izdanja. COPYRIGHT (engl.) označava zaštitno pravo na američkim knjigama (prema američkim zakonima, SAD nisu članice Bernske konvencije). Trajanje zaštitnog prava je 28 godina od prvog publikovanja, pri isteku toga vremena može se produžiti na sledećih 28 godina. Copyright (na engl.) znači zakon o autorskom izda-
COPYRIGHT ACT - CRNORIZAC vačkom
pravu, a copyright je takođe uobiformula za zaštitu tog prava. COPYRIGHT ACT (engl.), akt uveden prvi put 1709. godine da zaštiti autore od nedozvoljenog štampanja njihovih dela u celini i delimično (1911. godine akt je proširen i na muzička i slikarska dela), umetničko delo je zaštićeno za vreme autorovog života i 50 godina nakon njegove smrti, a Beniskom Konvencijom (v. o to, me) ovo je usvojeno od najvećeg broja zemalja. . COPYRIGHT NOTICE (engl.), beleška o autorskom pravu, stavlja se na poleđini naslovnog lista, da bi odgovorio zahtevima univerzalne konvencije o autorskom pravu izdavač mora prilikom prvog izdanja knjige odštampati određeni znak i datum izdanja, k.ao i ime vlasnika autorskog prava. CORPUS (lat.: telo) je zbornik zakona (corpus juris) ili raznih uputstava u vidu crkvenih trebnika i dr., takođe jedna vrsta štamparskih slova ima naziv korpus (v. o tome). Corpus inscriptionum (skraćeno CIL), epigrafsko delo Berlinske akademije, u njemu su natpisi latinskim jezikom iz vremena rimske imperije, delo je štampano u više tomova, u III tomu su natpisi iz južnoslovenskih krajeva. CORRIGENDA, v. Adenda i korigenda. CORIUM (lat.: = koža), termin (in corio) se nalazi u nekim dokumentima iz XVI stoleća, oznaka da je kožni povez. CORVINA (lat.) naziv za biblioteku koja je pripadala Matiji Korvinu (14431490), takođe naziv za knjige koje su pripadale toj biblioteci. COTTON, Sir Robert Bruce (15711631), poznati engleski bibliofil, vlasnik bogate biblioteke knjiga i rukopisa, među njima i kopija Beowulfa (iz 1000. godine) i dve kopije Magne charte. čajena
=
COUNTER-MARK (engl.), vodeni znak,' predstavlja inicijale izrađivača papira, stavljen na drugoj polovini arka, suprotno od normalnog vodenog znaka.
COURHAND (engl.), opšti naziv za sve vrste rukopisa (izuzev onoga kojim su pisane knjige), upotrebljavane II Engleskoj od XII do XVII stoleća u računima, izveštajima, memorandumima, itd. CRAMOISY, Sebastien (1585-1669), pariski štampar i izdavač, bio naimenovan za prvog direktora Imprimerie Royal (prilikom osnivanja 1640. godine). CRANTZ,Martin osnovao (sa Friburgeromi Geringom) prvu štampariju u Francuskoj. Prvo delo štampano u tl4 štampariji izašlo 1470. godine.· '" CRIBL~ INITIALS (franc.), dekorisani inicijali koje je u XVI stol eću upotrebljavao (na početku svakog poglavlja) francuski štampar Geofrey Tory. :.CRNOGORAC«, sedmični politički list, prvi u Crnoj Gori, izlazio od 1,871. do 1873. godine na Cetinju, pretežno informativnog karaktera. . :.CRNOGORKA«, prvi literarni časopis II Crnoj Gori, izlazio najpre kao prilog listu »Crnogorac« (v. o tome) od 1871. godine, a od 1884. godine do 1885. godine kao zaseban sedmičnik. Urednik časo pisa Jovan Pavlović. CRNOJEVIĆA STAMPARIJA je prva štamparija na. Balkanu. Osnovali su je (1485. i 1492. godine) Ivan i Đurađ Crnojević. Poznata i pod nazivom O b o d s k a š t a m p a r i j a, jer je počela da radi na Obodu (kod Rijeke Crnojevića), posle preneta na Cetinje. Prvi glavni štampar bio jeromonah Makarije, posle pada Crnojevića države (1496. godine) prešao u Rumuniju i tamo osnovao prvu ćirilsku šta mpariju. U Crnojevića štampariji štampano je, prema podacima, šest knjiga: Oktoih prvoglasnik, Oktoih petoglasnik, Psaltir, Molitvenik (Trebnik), Cetverojevanđelje, Cvjetni triod. Te knjige su štampane u vremenu od 1493. do 1496. godine, i predstavljaju jedine srpske inkunabule. Tehnič ki su veoma lepo opremljene. CRNORIZAC Hrabar (živeo u prvoj polovini X stoleća) anonimni brani1ac staroslovenske azbuke, (»0 pismeneh Crno-
60
»CROATIA« -
CVIJANOVICA KNJIZARA
risca Hrabra«), najstariji prepis potiče iz XIV stoleća. »CROATlA«, časopis Hrvatsko-srpske koalicije, izlazio mesečno na mađarskom jeziku, pokrenut 1906. godine u Budimpešti. U njemu su sarađivali Svetozar Pribićević, Veljko Petrović i dr. »CROATIA SACRA«, časopis namenjen pretežno za crkvenu istoriju Hrvata, donosio značajne podatke iz arheologije, istoriografije i dt. Casopis je izlazio od 1931. do 1944. godine u Zagrebu. CROMBERGERi Jakob (1503-1537), nemački štampar u Sevilji, njegov sin poslao štamparski stroj i štampara Juana Pablosa u Meksiko gde je ovaj 1556. gO: dine štampao u Americi prvu knjigu muzičkog sadržaja. CRTICA, znak -, a takođe kratak napis beletrističkog karaktera i sl. »CRVENA HRVATSKA«, sedmični list, izlazio od 1891. do 1914. godine u Dubrovniku, orijentisan najpre u duhu pravaške, a posle opštejugoslovenske politike. Prvih desetak godina izdavač i urednik lista bio Fran Supilo. »CRVENA SLOBODA«, list Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije, pokrenut 1902. godine, štampan u Budimpešti u maloj štampariji srpskog socijaEste-emigranta Milorada' Popovića. »CRVENA ZASTAVA«, glasilo Komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ-a).
List izlazio od l. XII 1919. godine do 15. XII 1920. godine. Zabranjen zloglasnom Obznanom. »CRVENI BARJAK« (Rdeči Prapor, Crvena zastava), list Jugoslovenske sekcije pri Ruskoj komunističkoj partiji, izlazio (najpre u Taškentu) dvaIJut meseč no (1920. i 1921. godine) na srpskohrvatskom i slovenačkom jeziku. »CRVENI SMEH«, ilustrovani list, izlazio u toku 1920. godine, sedmično u Beogradu, šireći napredna shvatanja i boreći se protiv reakcije. CUM LICENTIA (lat.) , izraz što se stavlja na naslovnu stra tlu knjige da označi da je knjiga štampana dozvolom svetovnih ili crkvenih autoriteta. CVETNI TRIOD ili pentikostar je liturgijska knjiga sadrži crkvene pesme. Na osnovu makutaturnih listova u jednom Služabniku manastira Dečana, može se videti da je Cvetni trio d štampan u Crnojevića štampariji. (v). CVIJANOVIC Svetislav, knjižar i izdavač. Najpre služio kao knjižarski pomoćnik u više mesta u Jugoslaviji i inostranstvu, 1902. osnovao vlastitu knjižaru u Beogradu i kao izdavač pokrenuo ediciju »Moderna biblioteka«, izdao preko 250 ukusno opremljenih knjiga domaćih i stranih pisaca. CVIJANOVICA KNJIZARA, v. Cvija· nović Svetislav.
č CASLOVAC (časoslov, grčki: = horologion) je crkvena knjiga koja sadrži tekst za pojedine obrede. Tekst je znatno skraćen (obuhvata samo ono što je najbitnije), štampan je uz psaltire i zbornike ili posebno (Prvih decenija XV stoleća još je služio i kao priručnik u nedostatku školskih knjiga). CASOPIS ZA ZGODOVINO IN NARODOPISJE, tromesečnik Društva istoričara u Mariboru (1904-1940). U njemu ima značajnijih bibliografskih i drugih priloga slovenačkih istoriograf a. CASOPISI periodične (mesečne, kvartalne, godišnje, povremene) publikacije, obično ustaljenog formata (najčešće između kvarta i folio) sa prilozima stručnog (naučnog, literarnog, političkog~ ili opšteg sadržaja. U nekim velikim zemljama poznati su knjižarski časopisi sa bibliografskim i kataloškim pregledom literature. Kod nas su zbog teških političkih i ekonomskih prilika (dugo robovanje pod tUđinom) časopisi nastali relativno kasno. Kod Srba, smatra se, da je prvi časopis »Slaveno-serbski magazin«, izlazio u vidu mesečnika što ga je pokrenuo i uređivao Zaharije Orfe1in, štampan je (1768. godine u Veneciji) svega jedan broj (uglavnom usled pomanjkanja materijalnih sredstava). Prvi redovni vojvođanski časopis »Serbske letopisi za godinu 1825« (štampano u Budimu do 1864. godine, a otada izlazi u Novom Sadu) od 1873. godine dobija ime »Letopis Matice srpske«. Ima velikog značaja za srpsku političku i kul-
turnu istoriju. Od 1847. godine pokrenu~ je u Beogradu časopis »Glasnik Društv~. srpske slovesnosti«, koji se posle L864. godine zove »Glasnik Srpskog učenog društva«. U drugoj polovini XIX stoleća izlazilo je na teritoriji Vojvodine i Srbije više časopisa i listova od kojih su poznati: »Mlada Srbadija« Ujedinjene omladine srpske (Novi Sad, 1870-1872), »Preodnica« (Beograd, 1873-1874), znatna struč na i omladinska periodična štampa, vojni časopis »Ratnik« (Beograd,. 1879-1914, i 1921-1940) organ generalštaba, »Neven« Cika Jove - Zmaja (1880-1906, u Novom Sadu), »Prosvetni glasnik« (Beograd, 1880~1914. i 1919-1943), »Učitelj« (Beograd, 1881-1914), »Stražilovo« (Novi Sad, 1885-1894), »lenski svet« (Novi Sad, 1886-1904, i 1907-1916), organ dobrotvorne zadruge Srpkinja, »Bratstvo« organ Društva Svetog Save (Beograd, 1887-1911, i 1921-1941), »Glas Srpske kraljevske akademije nauka« (pokrenut u Beogradu 1887. godine, od 1848. godine pod nazivom »Glasnik Srpske akademije nauka«), »Delo« (Beograd 1894-1899, i 1902-1915). Mnoga društva i ustanove izdaju svoje publikacije, a od značajnijih časopisa ističu se naročito poznati: »Srpski književni glasnik« (Beograd, 19011914, i 1920-1941), »Misao« (Beograd, 1919-1933), »Stožer« (Beograd, 19301935), »Danas«, »Nova literatura«, »Naša stvarnost«, »Umetnost i kritika«, »Mlada kuitura«. Posle 1945. godine broj časopisa se znatno povećao.
62
CASOPISI
U Hrvatskoj su prvi časopisi bili, na stranom jeziku. Od najstarijeg časopisa »Agramer Theater 30urnal« (1815) saču van je samo jedan primerak, a drugi ča sopis, »Luna« bio je najpre u vidu novina, donosio je i izvesne priloge na hrvatskom jeziku. Cak i časopis »Croatia« (1839-1842) bio je na nemačkom jeziku. Prvi časopis na hrvatskom jeziku »Danica hrvatska, slavonska i dalmatinska« pokrenut je 1835. godine (neko vreme nosi naziv »Danica i1irska«, ili pak samo »Danica«), sa prekidom od 1849-1853. godine izlazi do 1863. godine. Casopis je odigrao veliku ulogu u književnom i uopšte kulturnom ujedinjavanju Hrvata. Značajnu su ulogu imali i ovi časopisi: »!
la« (1885, Sarajevo, prvi bosansko-hercegovački književni časopis »Zora« 1896, Mostar, »Razvitak« 1910, Banja Luka), »Pregled« (1927-1941), i (1946-1949), »Mlada Bosna« (1928-1931), »Zivot« (1952), itd. kao i više stručnih časopisa, naročito posle 1945. godine. Prvi makedonski časopisi štampani su u Solunu. To su »!
I
j
I
Il
I
CASOSLOV -:- II časopisa muzika - 6 časopisa istorija - 19 časopisa filologija - 8 časopisa
31.000 33.000 40.000
U 1961. godini bilo je svega 869 časopisa (sa ukupnim tiražom od 33,386.000
češki
i slovački: ita1ij anski mađarski
rumu nski šiptarski ČASOSLOV,
2 3 8 l 4
nosti l časopis, zanatstvo 6, veterina 7 Hd. časopisa
časopisa časopisa časopisa časopis časopisa
v. Brevijar, Caslovac. EVANGEL!JAR (codex aquileiensis) je latinski tekst (pisan incijalnim pismom) jevanđelja, verovatno još iz V stoleća, nalazi se u mestu Cedad. U kodeksu ima dosta imena onih koji su se zapisivali (karoIinškim pismom) prilikom proputovanja na hodočašće (kada se kodeks nalazio još u Akvileji) . Kodeks je značajan naročito zbog tih upisanih raznih langobardskih i slavenskih imena među kojima su i istorijska imena: Boris, Trpimir, Rastislav, itd. ČITALAC u bibliotečkom smislu je osoba koja posećuje biblioteku da čita knjige i dr. bilo da se time koristi u prostorijama same biblioteke ili pozajmljuje. Obično se grupišu čitaoci prema zvanju i uzrastu (studenti, nastavnici, omladina, itd.) pa su i sale, - čitaonice .tako raspoređene i podešene. Neke biblioteke praktikuju da sa čitaocima povremeno 0državajukonferencije pod rukovodstvom nekog bibliotekara (iznose se želje čita laca, njihove primjedbe i napomene, kao i saveti bibliotekara o efikasnijem načinu korišćenja knjigom, upozorenje za rad, za čuvanje knjiga i dr. publikacija). ČETVEROJEVANĐELJE BEOGRADSI(O, štampano 1552. u štampariji kneza ČEDADSKI
63
primeraka) od toga je sedmično izlazilo 10 časopisa, petnaestodnevno 16, mesečno 308, dvomesečno 174, tromesečno 107, povremeno 254; najviše iz oblasti književnosti 43, iz hemijsko-tehnološke struke 40, medicine 30, a najmanje iz likovne umet-
23.000 primeraka
U 1961. godini izlazilo je ukupno 18 nim tiražom od 555.000 primeraka) i to:
CITANKA
u u u u u
nacionalnih manjina (sa ukup-
tiražu 7.000 primeraka tiražu 51.000 primeraka tiražu 327.000 primeraka tiražu 4.000 primeraka tiražu 166.000 primeraka
Radiše Dimitrijevića (na štampanju radio je jeromonah Makarije) , ima 211 listova folio-formata, ustavna slova i inicijale crvene ili crne boje. CISTA BIBLIOGRAFIJA, za razliku od primenjene bibliografije, donosi samo spisak dela i bibliografske podatke bez vrednovanja, tj. bez ocene i sl. v. Bibliografija. ČITALAčl(A GRUPA u bibliotečkom smislu je skup čitalaca koji zajednički obrađuju ili proučavaju neku temu. Nekad je to i zbog pomanjkanja dovoljnog broja neke knjige ili makakvog napisa ili radi lakše obrade materijala (uz diskusiju), nekad u cilju navikavanja na čitanje, da se privuče čitalac i da zavoli knjigu, itd. Postoje i čitalačka društva, poznata i u istoriji naročito od XVIII veka naovamo. ČITANI(A može da ima vrlo široko značenje, najčešće se pod tim nazivom misli na vrstu udžbenika iz nastave maternjeg jezika. Prvobitno su se upotrebljavali samo abecedari i bukvari, zatim katehizmi, pa i same biblije. (Kasnije su nastale čitanke i u vidu antologija, kao izbor štiva iz određene oblasti i sl.). Smatra se da je prvu čitanku za srpske osnovne škole izradio (1770. godine) Danilo Lazari, zaposlenik srpskog magistra-
I
I.
64
CITAONICA ....: CUVANJE I KONZERVIRANJE KNJIGA
ta u Temišvaru, ali prva štampana či tanka (1777. godine) bila je zapravo sa nemačkog prevedena čitanka (za austrijske osnovne škole) od Felbigera. Prvu čitanku u Srbiji sastavio je Dimitrije Isailović i štampana je u Beogradu 1839. godine. U Hrvatskoj postoje. još od XVI veka priručnici u vidu čitanki i štampani su izvesno vreme glagoljicom, ćirilicom i latinicom (u Mlecima, Rimu, Beču, Zagrebu i drugde), a kasnije, u XVIII, XIX i XX stol eću čita.nke su, kao i u ostalim zemljama poprimale raznu opremu i sadržinu (uglavnom shodno pedagoškim shvatanjima i uopšte shodno razvitku si.stema vaspitanja i obrazovanja). Kod Slovenaca je Abecedarium bio prvi bukvar i prva slovenačka knjiga uopšte, a kasnije je (u XVIII stoleću) slično kao u Srbiji i Hrvatskoj, najviše poslužila (u prevodu) čitanka J. I. Felbigera. U Bosni i Hercegovini prvu čitanku, kao i prvi bukvar sastavio je Miloš Mandić. Prva čitanka štampana je 1868. g-odine, i upotrebljavala' se, uz još neke štampane u Beogradu i Beču, sve do 1883. g-odine. Otada pa do 1918. godine upotrebljavaju se čitanke po odobrenju austrijske okupacijske vlasti. U Makedoniji su prvi čitanački pri~ ručnici bili srpski, ruski ili bugarski, dok je prvi priručnik takve vrste na makedonskom jeziku (»Bukvar .so čitanka«, za. I razred osnovne škOle) izišao tek 1945. godine. U Crnoj Gori je Stevo Cuturilo (tada školski nadzornik) izdao 1888. godine či tanke za I,JI iUtrazteđ osnovne škole. CITAON'ICA je prostorija koja se obič no nalazi u zgradi u sastavu biblioteke ili neke druge ustanove (škola, preduzeće). Postoje tzv. biblioteke-čitaonice, tj. ustanove koje su isključivo namenjene da pozajmljuJu knjige na čitanje, bilo u samoj čitaonici, ili kod kuće. Ponekad se,
dakle, reč čitaonica upotrebljava u znače nju reči biblioteka i obratno. Citaonice kod Srta stvorene su tek sredinom XIX stoleća i u početku su raspolagale periodičnim publikacijama, a tek kasnije knjigama. Tako je CitaIištEl beogradsko, tako reći prva čitaonica, Qtvoreno 1846. godine. Tokom celog XIX stoleća u Srbiji nije bilo više od stotinu či taonica. U Vojvodini su čitaonice postojale nešto ranije nego u užoj Srbiji. U Hrvatskoj se čitaonice javljaju u vezi sa jačanjem ilirskog pokreta i uopšte u doba narodnog preporoda. 1835. godine postojala je' čitaonica »Kasino« u Zagrebu, 1838. godine čitaonica u Varaždinu, Karlovcu, Bakru i dr. Citaonica u Zagrebu je četrdesetih godina prošlogstoleća postala centrom hrvatskog kulturnog rada. U drugoj polovini XIX stoleća pored čio taonica opšteg tipa osnivaju se razne či taonice stručnih udruženja i društvenih organizacija. Tada već postoje čitaonice i u drugim našim zemljama, u Sloveniji. Bosni i Hercegovini, itd., i obično su to biblioteke i uopšte centri za okupljanje tzv. pismenog sveta. CITOVNICE, v. Ctenija. ČLANAK je napis iz društvene, političke, naučne, umetničke ili neke druge oblasti, (štampan je obično u časopisu ili kakvoj drugoj periodičnoj publikaciji). CTENIJA (zovu se još čitovnice) su jedan vid čitanki sa poučnim materijalom. U raniJa vremena, kad su sveštenici~ bili gotovo jedini pismeni ljudi, čtenija su im služila za davanje narodu verskih, etič kih, i drugih uputstava. CUVANJE I KONZERVIRANJE KNJI· GA i drugog knjižnog materijala vrši se putem dezinf~kdje i dezinsekcije, zatim raznim drugim sredstvima protiv Vlage, prašine, miševa i insekata, merama za'Štite od požara, dobrim povezivanjem i koričenjem materijala, itd. Vidi još: Bolesti knjige.
ć CIRIUCA je vrsta slovenskog pisma, verovatno sastavio slovenski prosvetitetj Kliment, ali to nije utvrđeno. Cirilica je napravljena prema grčkom unicijal nom (ustavnom) pismu (pismo sa pravilnim potezima) upotpunjeno znacima za one glasove koji postoje u slovenskom jeziku. Staroslovenska ćirilica imala je, 37 slova, pa se kod starosrpske ćirilice broj slova smanjio prema glasovnom sistemu srpskog jezika. Vuk Karadžić je stvorio fonetskl,l ćirilicu, tj. uzeo je za svaki glas poseban znak dodavši neke nove znake a izbacivši sve stare kojima su obele!avana po dva glasa odnosno zvuka, a u svoju reformisanu azbuku uneo 6 novih slova: h, b.' JI>,Rt, j, J,I. Iz latinice je uzeo j, iz stare ćirilice h, J,I, iz rumuns~e ćirilice, b je uzeo prema Mušickom, a sam je napravio JI> od n i 1>, a Rt od H i I> Cirilicom pišu pretežno pravoslavni Sloveni (Srbi, Bugarf: Rusi), ali su !le njome služili i Hrvati, a služila je kao bosansko srednjevekovno pislilo. Najstariji spomenik, pisan ćirilicom jeste SamuiIov natpis iz 993. godine na jednom kamenu u Makedo~:Iiji. Najstariji srp~ki spomenik pisan
• Leksikon
ćirilicom
jeste Miroslavljevo jevanđelje'lL (iz XII veka). Najstarija hrvatska isprava pisana ćirilicom potiče iz XII veka sa otoka Briča, a i prevod Letopisa popa Dukljanil1a (početkom XVI veka) pisan je ćirilicom koja se tada upotrebljavala u splitskom kraju (do prošlog veka i glagoljica se u Dalmaciji nazivala ćirilicom). Najstariji ćirilski spomenici u Bosni su natpis bana Kulina iz 1185. godine i Kulinova povelja iz 1189. godine. CIRILO I METODIJE,slavenski prosvetitelji iz IX veka, po narodnosti Grd, rodom iz Soluna. Svoju kulturno misionarsku ulogu vršili su prvo u Moravskoj (sastavivši prethodno slavensko pismo), a posle u Panoniji i, drugim slavenskim zemljama. Glavni izvori o njihovom životu i radu jesu: Žitije Konsfantina«, »Zitije MetodiJa« i »Pohvala sv. Citila i Metodija«. v. još: Staroslovenski jezik, ,CiriIica. Glagoljica. CUKOVIC RADOMIR, knjižar i izdau Beogradu (od 1932. do 1948). Pre· težno izdavao školske knjige i dečju fi· t~i'aturu . vač
D DADAIZAM (prem:a ft ane. reči: dada::;:konj). pravac u književnosti prvih decenija XX stoleća. osnivač mu je pesnik TristanCllf; Francuz rumunskog porekla. Pod izgovorom tzv. neograničene umet' ničke slobode., zastupa stanovište stilske i logičke besmislenbsti. Pojava ovakvog kao i raznih drugih modernističkih pravaca uslovljena je opštim duhovnim stanjem toga, vremena. DAGuER(engl.:kama. nož). tipografskiznak t (krsta). koji se upotrebljava u fusnoti kao drugi po. redu. tj. dolazI iza znaka >I< (asteriska. zvezdice); znak krsta stavlja se Često i ispred datuma smrti i ucip'š!e u označav~nju »umrlosti«.· ' , DAGEROTIPIJA (naziv po' franc. slikaru Daguerre-u. 1789"":1851). prvobitni vid fotografije. snimanje na' p!očupre ki-ivenusrebrnim' jodid6m. Snimanjem se dobijala . samo jedna pozitivna slika, pomoću živine pare. DAKTILOGRAFIJA (grč.) pisanje odnosno otipkavanje ' na pisaćem: stroju. a takođe naziv, za profesiju. naročito otkako je (1873. god.) ,uvedena seri}ska proizvodnja pisaćih strojeva i u vezi sa tim otpo· čelo sistematsko osposobljavanje II daktilog-rafskom poslu. Pre nekoliko decenija je uveden sistem tzv. slepog tipkanja (sa svih deset prstiju i bez gledanja na tas· taturu) . Usavršavanje te veštine ima veo likog značaja za širenje pisane reči. DALMATIN ANTUN, pomoćnik Pri· moža Trubara u podizanju štamparije (koju je osnovao baron Ungnad). 1566. ~od. \1Če~tvoVao U štampanju reformator·
:.DAN KNJIGE« nost pod uredništvom Nikole Skerovića i Dušana Đukića. »DAN KNJIGE« jedan od vidova ili načina propagiranja knjige. Na dan određen za propagiranje knjige drže se predavanja i objavljuju napisi o značaju knjiga i biblioteka, prave izložbe knjiga i drugih publikacija, itd. Slično, samo u većem obimu, organizuje se mesec knjige. v. »Mesec knjige«. DANICA, zabavno-poučni almanah, izlazio 1826-1829. god. i 1839. godine u Beču. Vlasnik, izdavač i urednik Vuk Karadžić, u časopisu dosta priloga iz narodnog života (istorije naših naroda, narodne pesme, pripovetke itd.), i naročito iz oblasti filologije. Pod istim nazivom izlazio je 1860-1871. godine u Novom Sadu časopis za zabavu i književnost u redakciji Đorđa Popovića-Daničića. DANICA ILIRSKA, časopis pokrenut 1835. godine u Hrvatskoj (pokrenuo ga Ljudevit Gaj), izlazio najpre kao nedeljni prilog »Narodnih novina« pod nazivom »Danica hrvatska, slavonska i dalmatinska«, potom »Danica ilirska« (18361843), zatim opet pod prvobitnim naslovom do 1848-1849. kada ponovo dobija naziv »Dani.ca ilirska«. Prilozi su najpre pisani većinom kajkavskim narečjem, ali je ubrzo preovladala štokavština. Casopis je vršio značajnu patriotsku ulogu i uopšte u širenju ilirskog pokreta u kome su vidno učestvovali baš pisci-saradnici toga časopisa (Mažuranić, Vraz i dr.). DANSKA BIBLIOGRAFIJA, v. Bibliografije. DANSKE BIBLIOTEKE, v. Biblioteke. DARAGNES, Jean-Gabriel (rođ. 1886), jedan od najplodnijih savremenih francuskih ilustratora knjiga. Ujedno je slikar, grafičar, litograf, štampar i izdavač. Izvrsni su mu bakrorezi, drvorezi. DAROVNI PRIMERAK je knjiga ili neka druga publikacija poklonjena biblioteci ili pojedincu. Obično se na darovnom primerku nalazi darovni natpis sa vlastoručnim ili stampanim potpisom darodav-
DAY
67
ca (autora, izdavača ili drugog ranijeg vlasnika knjige). Drugo su, pak, u velikom broju poklonjene knjige i druge publikacije od strane pojedinca, ustanove ili organizacije. DATIRANO IZDANJE ima označeno vreme odnosno datum (lat. datum, dare označava podatak o vremenu pisanja ili zbivanja) kada je delo publikovano (inače sama reč datum znači dano, ital. dato znači danas, od danas). Prilikom bib liotečke obrade kod publikacija bez godine. izdanja stavlja se s. a. (lat. sine anno). DATUM PUBLIKACIJE (datum, lat.: dato, engl.: Publication date) je vreme kad je objavljeno neko delo, odnosno datum koji najavljuje izdavač i pre koga niti jedan primerak knjige ne sme biti prodat. Datum publikovanja odnosno izdanja obično je stavljen pri dnu naslovne strane, a kod periodičnih publikacija je to vrlo različno. Međutim, datum registracije (v. copyright-a) obično se stavlja na poleđini naslovne strane, ali se taj datum stavlja na kataloški listić ukoliko nedostaje datum izdanja na naslovnoj strani ili se ne može utvrditi (samo se pritom stavlja u zagradu). DAVIDOVIC, Dimitrije (1789-1838), novinar i publicist. istaknuti kulturni i politički radnik. »otac serbske pečati i žurnalistike«, pokretač i uređivač prvog srpskog dnevnika »Novine serbske«, koje je izdavao prvo tl Beču (1813-'-1821) pa posle tl Srbiji (1834-1835). DA VORIJA je vrsta pesme, ime joj dao Ljudevit Gaj prema imenu slavenskog boga rata Davora. Takvih pesama iIria svega desetak i nastale su u Hrvafskoj u doba preporoda. Spevali su ih Gaj, Demetar i drugi predstavnici Ilirskog pokreta, a rado ih je prihvatio narod (naročito omladina) ispoljayajući njima svoj buntovni duh, pa su nastale pritužbe okupatorskih vlasti i zabranom Ilirskog pokreta praktično su zabranjene i davorije. DAY(e), Stephen (1594-1668), rukovodio prvom presom u Kembridžu (SADi
68
DECIMALNA I
i štampao prve knjige Severne Amerike. Njegov rad nastavio sin Matthew. DE.ClMALNA I(LASlfIKACIJA, najrasprostranjeniji internacionalni sistem bibliotečke klasifikacije, primenjen gotovo u svim razvijenim zemljama sveta i to ne samo u bibliotekama (prvenstveno za izradu sistematskog kataJoga) nego i u drugim ustanovama, naročito onim za naučmi i tehničku dokumentaciju. Tvorac Decimalne klasifikacije,' Đuj (Melvil Dewey, 1851-1931), objavio svoj sistem najpre anonimno 1876. godiQe. Drugo izdanje izišlo 1855, trinaesto 1932, petnaesto.1951. godine, itd. Taj Đujev sistem u osnovi je prihvaćen: i chlje razrađen kao Univerzalna decimalna klasifikacija (UDK) . za čije se izmene, dopune i' među narodnu upotrebu počeo od 1895. godine starati Međunarodni. institut za bibliografiju .odnosno Međunarodni institut za dokumentaciju (Institut International de BibUographie; .promenio svoj naziv 1937. godine .u Fed~ration Internationale de Documentation).UDK objavljena najpre 1907. godine, i posle - razrađena- 1933. godine. UDIt je univerzalna po tome što obuhvata sistem telokupnQg lJudskog znanja .i što ima međt1rtar,odnikarakter (kod nas se upotrebljava i pod nazivom Među narodna detimalna klasifikacija; skraćeno MDK), a decimalna je po svojoj strukturi.. Sveukupnostljudskog znanja raspoređena je na deset ,osnovnih grupa (klasa) odnosno decimala, a. svaka se deli dalje na deset podgrupa i tako dalje sve do najdetaljnije raščlanjenosti pojmova iz svih oblasti znanja (nauke. umetnosti i kulture uopšte). EV9 deset glavnih grupa: . O Opšte' l Filozofija 2 Religija. Teologija 3 SoCijalne; društvene nauke 4 Lingvistika, Filologija 5 Matematika. Prirodne nauke 6 Primenjene nauke. Medicina, Tehnika
7 Umetnost. Arhitektura. Fotografija. Muzika. Igre. Sport 8 I
621.395.6 Aparati 621.395.63 Pozivni uređaji 621.395.632 Pozivni prijemnici 621.395.632.2 Optički prijemnici 621.395.632.22 Padalice 621.395.632.222 Automatsko vraćanje padalice dejstvom prebacivača. Kao što se iz navedenog vidi, ukoliko je obim pojma manji utoliko je njeiov broj D.I< duži, ali broj decimala nije merilo
DECIMALNA KLASIFIKACIJA značaja
toga pojma. Tako, recimo, DK finansije, a DK 268 označava katehizis. Takođe treba imati na umu da se posle trećeg mesta u DK stavlja tačka koja služi kao tehnička olakšica, na primer: 930.26 (čitaj: devet, tri, nula predah - dva, šest). UDK obuhvata glavnu tablicu (glavni i specijalni brojevi) i pomoćne tablice (opšti pomoćni brojevi za gledište, mesto, vreme, oblik, jezik). Glavna tablica UDK predstavlja sistematski, po brojevima, sređene pojmove. Da se ne bi poremetila šema klasifikacije, a da ipak budu zastupljeni srodni elementi, u UDK postoje pored glavnih još i pomoćne tablice (u vidu opštih pomoćnih brojeva koji se dopisuju brojevima glavne tablice) da bi se odredio oblik, mesto, vreme, ili neka druga ozriaka za pobližu odredbu publikacije. U pomoćne tablice spada: I) Z n a k n ab r a j a n j a (+ čitaj i) raznih struka obuhvaćenih u jednoj publikaciji, na primer: 51 +53 (matematika i fizika); z n a k p r o š i r e n j a (/ čitaj do) upotrebljava se da bi se izbeglo nabrajanje grupa koje se ređaju bez prekida, na primer: 113/125 (filozofija prirode); i z n a k s i n t e z e (' čitaj apostrof) kada dva ili više brojeva treba složiti u jedan decimalni broj (upotreba apostrofa uvedena je samo za određene grupe UDK) na primer: broj 546.32'175 (Kaliumnitrat) složen je od 546.32 (kalium) i 546.175 (nitrat). 2) Z n a k o d n o s a (: čitaj d v e t a č k e), na primer: l :301 označava odnos filozofije i sociologije. Tu je inverzija brojeva dozvoljena da bi se istaklo šta je značajnije s obzirom na vrstu biblioteke ili s obzirom na materiju u publikaciji. U slučaju 301 :34+ 17 izražava se odnos sociologije prema pravu i prema moralu. 3) O p š ti P o m o ć n i b r o j e v i z a j e z i k (kao: =30 Nemački, =82 Ruski, itd.), na primer: 22.05=82 (Biblija na ruskom jeziku). 336
označava
69
4) O P š ti P o m o ć n i b r o j e v i z a o b l i k (O ... ) nekog predmeta označe nog glavnim brojem, na primer: 37cOl (021) Priručnik pedagogike. Sistematski sređena dela u obliku knjige obeležavaju se opštim pomoćnim brojem (02). Alfabetski razvrstana dela u obliku knjige, enciklopedije, rečnici i leksikoni označa vaju se brojem (03), brošure, predavanja, disertacije, članci, pisma, i dr. označavaju se brojem (04), periodične publikacije, časopisi, novine brojem (05), publikaciHl! društva, institucije brojem (06), poligra: fije, zbirke, tablice, brojem (08)., istorijski prikazi, istorijski i pravni izvori sa (09). 5) Opšti pomoćni brojevi za m e s t o, na primer: mesto uopšte (l). u odnosu na ceo svet (100), u odnosu na Evropu (4), u odnosu na SFRJ (497.1), Aziju (5), Afriku (6), Severnu Ameriku (7), Južnu Ameriku (8), Okeaniju (9), itd. 6) O P š t i P o m o ć n i b r o j e v i z a r a s e i n a r o d e načinjeni su iz opštih pomoćnih brojeva za jezik (stavljenih u zagradu) na primer: bele rase uopšte (=2), Englezi (=20), Slaveni (=8), Obojene rase (=9). Arapi (=927), itd. 7) O P š ti p o m o ć n i b r o j e v i z a v r e m e stvaraju se tako što se vremenski podatak stavlja pod znak navoda, na primer: »1960.1.5« znači Prvi maj 1960, »15« šesnaesti vek, itd. 8) Alfabetska podela i redni brojevi, kao sredstva sređivanja (u navođenju imena odnosno njegove skraćenice) na primer: 92 Njegoš (biografija o Njegošu), itd. 9) O P š ti P o m o ć n i b r o j e v i z a g l e d i š t e, na primer: za teorijsko .001; realizacije .002; ekonomsko .003; primene .004; uređaja i opreme .005; prostorija .006; personala .007; organizacije .008; sociološko.009. Tako ćemo, recimo, knjigu u kojoj se tretira moral sa ekonomskog gledišta klasificirati brojem 17.003. 10) S p e c i j a l n i p o m o ć n i b r oj e v i sa znakom - (crtica) i znakom .0
c
'lO
DECIMALNA I(LASIFIKACIJA
(tačka nula) označavaju neke pojedinosti predmeta, na primer: 37 - 0.55.2 Problem vaspitanja žene, itd. Naravno, malo će se koji od navedenih znakova pomoćnih tablica upotrebljavati u bibliotekama masovnog tipa. Za njih je najpodesnije skraćeno izdanje UDI(, a pri ostručnjavanju je, uglavnom, dovoljno navesti prve tri decimale iz glavne tab1ice i samo najnužnije iz pomoćnih . tablica (pomoćni brojevi za oblik, znak odnosa, znak sabiranj a, znak za mesto). Raspolažući temeljnom opštom i struč nom naobrazbom, klasifikatori se (prema konkretnim prilikama i ličnim uviđanjima mogu pridržavati još nekih praktičnih uputstava prilikom primenjivanja Decimalne klasifikacije, kao: l) Prvenstveno imati na umu kojoj svrhi je namenjeno klasificiranje, koliki je i kakav (u stručnom pogledu) knJižni fond dotične biblioteke, itd. 2) Izbegavaju se sva nepotrebna detaljisanja; bolje je upotrebiti kraći decimalni indeks i izbeći grešku, a kasnije je lako dopisati pob1ižu odredbu (specijalnim, odnosno pomoćnim brojevima). 3) PogledaHu predmetni registar da se vidi u koju grupu spada ono. što se klasificira, a zatim se u sistematskom delu pronađe što precizniji (detaljniji) broj. 4) Prilikom klasificiranja neke publikacije nije dovoljno imati u vidu samo naslov, nego je potrebno dobro razmotriti sadržinu, zatim u kome je obliku data, sa koga gledišta, itd. Na primer: u nekoj knjizi o detetu može da bude obuhvaćeno razmatranje sa higijenskog, . vaspitnog, psihološkog, zdravstveno-zaštitnog, statističkog i dr. gledišta .. 5) Opšti pomoćni brojevi ne upotrebljavaju se samostalno, nego samo sa glavnim brojem DK i to u cilju što potpunijeg određivanja. Na primer, ne može zasebno stajati (497.1), nego jedino uz neki. glavni broj, recimo: 378.4 (497.1) Univerziteti u SFRJ, 301 (03) Leksikon il sociologije, itd.
6) Pri rasporedu brojeva UDI( uvek pretpostavljamo kao da. je ispred svakog broja stavljena O, (nula, zarez) i onda ih ređamo kao obične decimalne brojeve (na primer 32, potom 323, itd.). 7) I(od složenih brojeva na prvo mesto dolazi onaj koji označava glavni pojam, zatim brojevi koji označavaju gledište, mesto, vreme, oblik, jezik. 8) Prilikom rasporeda znakova i složenih brojeva za sređivanje u katalozima treba nastojati da ono što je opštije prethodi posebnijem, na primer: 512+513 (algebra i geometrij a). 9) Pri sređivanju kataloških listića sa označenom strukom prema DI( najbolje je raspored složenih brojeva inverzirati, na primer, osim 1:301 (odnos filozofije i sociologije) staviti takođe 301: l (odnos sociologije i filozofije). 10) Prilikom redigovanja stručnoga kataloga potrebno je naročito obratiti pažnju na pregradne kartone, da budu raznih veličina i boja, a tako isto na alfabetski sređeni predmetni registar koji ukazuje na mesta stručnog kataloga na kojima se nalazi tražena literatura. Naravno, alfabetski sređeni predmetni registar (indeks) potreban je uglavnom samo kod kataloga većeg obima. Ali zato je važno da interesenti imaju što veću preglednost u katalogu (šema osnovnih grupa, analitički listići i eventualno tematska kartoteka, itd.). Inače DI( ne daje neke potpune recepte kojih bi se pridržavao klasifikator, nego se mnogo očekuje od njegove stručne spreme (po mogućstvu da prilikom klasifikovanja za svaku glavnu grupu postoji stručnjak) i snalažljivosti stečene praktičnim radom u klasifikovanju. I(lasificirati (stručno katalogizirati) prema DI( neku publikaciju znači cifarski označiti tu publikaciju i tako joj odrediti mesto u sistemu ljudskog znanja izloženog u knjižnom fondu dotične biblioteke, a redosled postupka je uglavnom sledeći: Prvo, na osnovu sadržaja knjige (čest\>
DECIMALNA 1\LASIFI1\AClJA . ·je potrebno pročitati pre.dgovor, uvod, prospekt,. eventualno reklamu ili prikaz na omotu knjige, a ponekad i nekoliko delova teksta) odrediti u koju stručnu oblast spada. Zatim u alfabetskom predmetnom registru potražiti odgovarajući DK: broj za tu struku, ali radi što veće tačnosti i' preciznosti prokontrolisati taj broj u glavnoj tablici DK:, gde. se nalaze detaljnije izdiferencirana pitanj a dotične struke. K:ad nismo sigurni u nekim detaljima bolje je dati DK: broj kojim se obuhv?-ta širi pojam. Ako se, recimo, u jednoj knjizi govori o porezu na dohodak, ali su obuhvaćena i neka druga pitanja oporezivanja, onda je bolje staviti 336.2 nego 336.215. Uostalom, ko se bude interesovao tematikom iz te oblasti neće !pu biti teško da u stručnom katalogu pregleda sve listiće na kojima decimalni indeks čine samo prve tfi cifre (336). Ako pak u knjizi ima pitanja iz raznih oblasti (recimo, iz vaspitanja, psihopatologije, sociologije, itd.) onda je neophodno pomoćnim znakom za sabiranje ili znakom za odnos obuhvatiti sve te oblasti. K:ad je najzad donesena odluka i na kataloški listić napisan DK: broj, onda se listić ulaže na odgovarajuće mesto (prema redosledu) . u stručni (sistematski) katalog, a u redosledu prilikom smeštaja listića u kutije tog kataloga važno je da pomoćni brojevi idu ovim redom + / : = (O) (1/9)( =) »2« A/S - .00 .0. Pritom imati u vidu da i kod istog broja treba prvo staviti publikacije iz oblasti marksizma i one koje se odnose na našu stvarnost i na našem su jeziku. Prigovori protiv DK: su opšteg i posebnog karaktera. Neki stručnjaci (K:edrov, K:unce, Drtina i dr.) smatraju da je naučno neosnovan i sam princip subordiniranja i koordiniranja koji je sproveden u DK: pomoću jednodimenzionalnog sistema brojeva i da je to »izraz naivnog objektivizma i kosmopolitizrna (Horst Kun' ze, BibliotheksverwaItungslehre, str. 162 ,-163). Naime teškoću UDK:. naročito u
71
pogledu adekvatnog· prikazivanja raznih publikacija iz oblasti nauke i umetnosti, vide u jednodimenzionalnosti (linearnosti) samog sistema. jer on kao takav ne odgovara sistematizaciji nauka koja nije linearna. Međutim, ni sistematizacija nauka nemože nikada u potpunosti odraziti svu isprepletanost.sveopštu povezanost· i uslovljenos! celokupne stvarnosti. u njenoj bezbrojnoj dimenzionalnosti. Radi se pretežno o izvesnoj relativnosti koja je inače neminovna već zbog same raznovrii~ nosti stvarnosti injene promenljivosti. Ali to nije opravdan razlog da se odustane u .izgrađivanju i usavršavanju naučne i bibliotečke klasifikacije. Najveći nedostatakUDK: jeste ideološkeprirode. Dok je religija srazmerno najdetaljnije razrađena. dotle dijalektički materijalizam uopšte nigde nije ni pomerlut iako ga je usvojila polovina čovečan stva. a mnogobrojne knjige iz te oblasti ne mogu biti zaobiđene ni prilikom njihovog sistematizovanja u biblio-tekama kapitalističkih zemalja, kao što se ne mogu zaobići reHgiozne i razne reakcionarno pisane knjige kada stignu na red prilikom njihovog sistematizovanja u bibliotekama socijalističkih zemalja. Stručnjacima Je verovatno zagonetno zašto je psihologija stavljena pod mnogo duži deCimalni indeks, 159.9, nego .što je to slučaj sa logikom i gnoseologijom, 16, a da se ine govori o metafi2;ičkoj strukturi' i odnosimIl u razrađivanju pomenutih i raznih drugih disciplina. Osim toga komunizam i nacionalsocijali?:am stavljaju se u osnovi pod isti indeks 335. Politika DK: 32 stavljena je pre ekonomike DK 33, iako danas i veliki broj ·građanskih stručnjaka btiče primat ekonomske baze. Kapitalizam.je stavljen pod 330.148,a imperijalizam pod 327.2, iako je imperijalizam najviši stadij kapitalizma, tj. odnosi se. na jedan određeni društveni,a ne samo uži politički sistem. Naravno UDK: ima i· drugih raznih zbrkanosti i . nelogičnosti. : Tako. na pri-
12
t>ECIMALNA .kLASIFIKACIJA -
mer, psihofiziologija je označena brojem 159.91 (dakle kao psihologija), a fiziološka psihologija brojem 612.821 (medicina), Sport, teška i laka atletika i sl. stavljeno je ,pod indeks 79 (umetnost) iako bi logičnije bilo da je sport stavljen bIIr u oblasti higijene DI( 613, a festival i sl. u folklor DI( 39.. Nije precizirano recimo zašto je Javilo mnenje označeno i brojem 321.019.5 i brojem 301.153.4, itd. Ne samo što nije postavljena naučna. periodizacija istorije, nego je i s~svim neshvatljivo zašto se prvi! drugi svetski rat stavljaju samo u istoriju. Evrope" tj. Dl( 940.3 i 940.53 kao da Amerika, Japan i razne zemlje vanevropskih kontinenata uopšte nisu učestvovale u. tim svets k i m ratovima. Pa čak i o.pšta svetska istorija stavljena je pod DI( broj 94. (tj. odnosi se samo na istoriju Evrope). Ne treba zaboraviti da se i putem klasifikacije vrše falsifikacije' istotije, .kao što nam, naprimer,govori bibliografska klasifikacija H. E. aUsa(H. E. BJiss: A J;libliographic Classifh~ation.New Y~rk. 1952/53). koji ne .vodi računao aaučnimčinj{micama da se periodizacija i$torije. vrši prema ekonomskim formacijama. koji podjednako klasificira komunizam i ,fašizam. sasvim prenebregava klasnu borbu. a građanski rat trp, u običnu vojnu istoriju, .itd. UDK ponegde. odiše duhom germani11 acij e; Danas .zaista čak i sme,šno zvuči kad se I(osovo i Albanija trpaju tl EvropsIm Tursku ili kad se Austrija, 'Luksemburg. Cehoslovačb. Polj sh i Mađarska stavljaju u sferu Nemačke. Uop~te indekSOIli 43 uključijje se llI\(emačku i celokupna Sred~ja,.Evropa (8 'to nažalost liije izmenjeno nl sovjetskom varijantom UDK). Socijalistički sektor stvarnosti nije takoreći ni postaVljen' a kamo li razrađen pa -se socijalistička privre~a trpa u kapitalističku, ·marksistič.ka filozofija u idealističku. Između jezika i književnosti. po redosledu se nalaze prirodne nauke, maJematika.me9icina i dr. istorija je pod decimalnim. mestom 9, lt društvene nau-
DECJA LITERAtURA
ke pod decimalnim mestom 3. Tehnika je označena sa 62, medicina sa 61, seoska privreda sa 63, pa opet tehnika pod 64/69. Neke najvažnije oblasti nauke samo su površno i neodređeno navedene, mnoga značajna pitanja nisu ni pomenuta. Protiv DI( davali su dosta oštre prigovore još od ranije i građanski. naročito nemački stručnjaci (I(arl Diesch. I(arl Loffler,.Rudolf l(aiser, i dr.). a prigovore na ideološku stranu najviše' su davali sovjetski stručnjaci, koji su izradili posebnu varijantu UDI(, ali su najpre dugo zadržali i dalje tu klasifikaciju (izuzev decimalnog mesta 3 i izvesnog posebnogodređivanja materijala sa marksističkimodnosno socijalističkim karakterom) a i najnovijom sovjetskom varijantom u .prevedenoj UDI( niSu otklonjeni vrIo važni nedostaci (raspon struka, gerrnanizacija u odnosu na zemlje sa decimalnim indeksima obuhvaćenih grupom 01\ 43, itd.). Međutim unesene varijante 'lU vrlo dragocene naročito u pogledu klasificiranja publikacija dijalektičko-materi jalističkog j socijalističkog odnosno komunističkog karaktera, kao i u pogledu izvesnih novih uputstava metodskog karaktera. Vidi posebno: Sovjetska primena Decimalne klasifikacije. DECJ.A BIBLIOTEKA ima značenje prostorija u kojima. sU' smeštene publikacije koie su svojim sadržajem i opremom namenjene dečjem uzrastu, a ima i značenje posebne edi~.ije namenjene deci. U širem značenju upotrebljava se pojam dečja 1iter4tura. DECJA LITERATURA označava sva deja koja su namenjena. deei.,Postoji 9 bimna literatura književnog, naučno-po pularnog. zabavnog i dr. karaktera koja deluje na dečju maštu, osećanja, izaziva različita interesovanja. Tu spadaju raznovrsne publikacije. Poznati dečji pisci su Andersen (Bajke), Dž. SIjIt (Guliverova putovanja), Zil Vern (Put u središte Zemlje); kod nas Zmaj Jova Jovanović"Ivima
I
.............. , ........--~--~~-~-
-
DEDIKACIJA Brlić-Mažuranić, Copić
Oton Zupančić, Branko
i dr.
DEDIKACIJA (od lat. reči dedicare= posvetiti) označava posvetu koja se na knjizi (obično na listu ispred predgovora) stavlja nekoj visokoj ličnosti. Tako su, uglavnom, do XVIII veka knjige posvećivane kneževima, biskupima i drugim uglednim ličnostima, koje bi za uzvrat nagrađivale pisca. Stoga se u posveti dosta opširno izražavala neka duboka odanost, poštovanje i sl. DEFEKTNI EGZEMPLAR u najširem smislu znači onu publikaciju koja se zbog nekih nedostataka ne može u potpunosti koristiti (nedostaju neki listovi ili postoje druga razna oštećenja). U užem smislu to je primerak sa nedostacima prouzrokovanim obično prilikom štampanja (pogrešni otisci, ispreturani slogovi, pasusi ili čitave stranice, nečitak tekst i nejasne slike itd.). Razlikuju se dakle knjige sa greškama i oštećene knjige. DEFTERI (tur.) zvanične administrativne osmanske knjige obično sa nekim popisom iz vojne, finansijske i druge društveno-političke oblasti. Do XVIIIstoleća odluke je donosio većinom Carski divan, a najpoznatiji njegov Defter datira iz 1521. godine. Postojali su i specijalni defteri »miihimne« u koje su se unosile odluke Carskog divana. Ima ih blizu 300, u njima ima raznih podataka onasIm narodima i krajevima, a naročito u Ahkam defteri ma o Bosni. Srbistan defteri se odnose posebno na Srbiju. Naročito su značajni katastarski defteri. Svi oni predstavljaju važan izvor za istoriju. DEKADENTNA LITERATURA (od lat. de - cedare, frc. decadence, što znači opadanje, raspad), odnosi se na dela koja odražavaju propadanje određene društvent' klase. Ovaj pojam se primenjuje i za razne krajnje subjektivističke modernističke pravce krajem XIX i početkom XX VP-ka. Takva literatura doprinosi haosu, dezinformaciji i uopšte sprečavanju progre-
»DELAVEC«
13
sa. Dekadentna literatura uzima maha naročito krajem XIX i početkom XX stoleća.
DEKALKOMANIJA (od lat.: de - ('alcare) je način prenošenja slika u boji na hartiju i drugi materijal. To je zapravo list hartije pokriven lepilom. Služi obično za stavljanje raznih slika na posude ili na kakve predmete i na dečje igračke radi estetskog ili reklamnog efekta. Sinonim terminu dekaikomanija je izraz metahro· matipija. . DEKAMERON (ital. Decamerone, tj. »Priča od deset dana«) čuveno delo ita!ijanskog pisca Bokača, sadrži stotinu priča što su od deset gostiju (koji su se sl)lonHi u vreme epidemije kuge u okolinu Firence) ispričali u deset dana. Delo je izvršilo veliki uticaj na razvoj evropske književnosti. Prevedeno je na mnogobrojne jezike. DEKLAMATORIJUM (declamatorium od lat. declamare - govoriti umetničkim ili besedničkim tonom) II bibliotečkom smislu označava knjigu koja sadrži pesme i druge priloge za deklamovanje. DEKLARACIJA (od lat. decJarare obznaniti, declaration == obznana) je službena i obično svečana objava nekog značajnog državnog ili partijskog akta o nekom važnom pitanjU. Inače deklaracija se upotrebljava i u značenju prijavljivanja robe carinskim organima vlasti, iskazivanje sadržine poštanskih paketa, prikazivanje iznosa zarade, itd. DEKSIGRAF (grč.) je aparat za fotografsko umnožavanje kataloških i slič nih listića. DELAUNAY Nicolas (1739-1792), jedan od najistaknutijih predstavnika francuske grafike, ima značajne ilustracije knjiga i vrlo lepe vinjete. :.DELAVEC«, list o radničkim pitanjima, pokrenut 1893. u Ljubljani, kasnije bio social demokratski organ i izlazio do kraja XIX stoleća. Pod tim naslovom iz,lazio i list od 1914. do 1941. godine u Ljubljani kao: Glasilo strokovne komiSije
=
14
»DELAVSI
za Slovenija, Glasilo Glavnega radničkoga saveza Jugoslavije, itd. ~DELAVSKE NOVICE«, nedeljni list, izlazio u Ljubljani od 1921. do 1924. godine, najpre kao organ I
DEPOZITARNA BIBLIOTEKA stor iznad, ispod i sa strane teksta. Neke knjige osim navedenog imaju još zaštitni omot i traku (obično sa reklamom)·, zatim (pored na koricama prilepljeI)og lista kao kod svake knjige) još tzv. respektni list (ispred naslovnog lista) i na njemu skraćeno izražen naslov. U sastavu samog bloka knjige glavni delovi sa najčešće praktikovanimredosledom su:. prednaslov, frontaspis, nasloyna strana, Mamparev impresum i beleška o autorskom pravu, posveta, predgovor, zahvalnost, pregled sadržaja, popis ilustracija, uvod, stranice teksta, dodatak;' autorske napomene, rečnik, bibliografija, indeks, kolofon, štamparske greške. DE LUXE EDITION (engl.), v. Luksuzno izdanje. DEMIDOV, P. G. (1738-1821), ruski stručnjak na polju klasifikacije knjižnog fonda. Njegova bibliotečka klasifikacija polazi od podele nauka na pet grupa: Jilologija, istorija, teologija, filozofija, tehnologija, shodno izvorima iz kojih ljudski razum crpi svoja znanja (mašta, pamćenje, vera, suđenje, podražavanje). DEMONIM (grč.), vrsta pseudonima u vidu neke odomaćene reči, kao, na primer, »posmatrač«, »izvesti1ac«, »čitalac«, »primorac«, »kasapin« itd. DEMOTICKO PISMO (DEMOTIK), oblik egipatskog pisma iz vremena VII ~ V stoleća pre n. e., i kao što s.e iz naziva može zaključiti (dernos = narod) upotrebljavano je od strane naroda i razlikuje se od svešteničkog pisma (iz koga je kasnije nastao kurziv). DEMY (engL), standardni form(it štamparske hartije: 17 1/2 X 22 1/2. DENTELLE (franc.), naziv za čipkasti ukras. na kožnom povezu knjige (praktikovano naročito u Francuskoj u XVIII stoleću) a takođe naziv. za ukrasnu vinjetu u obliku čipke. DEPOZITARNA BIBLIOTEKA, prvenstveno centralna biblioteka, i uopšte ona biblioteka u kojoj se čuvaju sve publikacij~ izišle u čitavoj 7;emlji ili dotičnojr.e-
DERMATOID -
DEWEy (DJUJ) MELVIL
publici odnosno pokrajini ili oblasti. (N a primer: u Narodnoj biblioteci SR BiH u Sarajevu nalaze se sve publikacije iz SFRJ, a u banjalučkoj, tuzlanskoj i mostarskoj narodnoj biblioteci sve publikadie iz SR BiH. Te se publikacije dobijaju kao obavezni primerak (vidi o tome). DERMATOlD (grč.), veštačka koža podesna za povezivanje knjiga. DESCHAMPS, Pierre (1821-1906). poznat po leksikonu grčkih i latinskih geografskih imena sa francusko-latinskim (»Dictionnaire de popisom mesta geographie ancienne et moderne«) zatim po nizu stručnih dela o bibliografskoj I izdavačkoj delatnosti (naročito što se tiče Meksika). DESETERAC, stih od deset slogova. sa cezurom iza četvrtog sloga, karakterističan za gotovo celokupnu jugoslovensku epsku narodnu poeziju. Obično je bez rimovanja i najčešće se peva uz gusle. DESIGNATION MARK, v. Oznaka za povezivača knjige. DESKRIPTIVNA BIBLIOGRAFIJA zove se još opisna ili analitička bibliogra· fija jer detaljno prikazuje podatke o knjizi: puno ime autora, potpun naslov, mesto i datum izdanja, ime izdavača i štampara. format, paginaciju, tipografske pojedinosti i ilustracije, vrstu hartije i poveza. cenu i ostale podatke. DESKRIPTIVNO KATALOGIZIRANJE. (opisno katalogiziranje), znači onaj deo procesa katalogizacije koji se odnosi na identifikaciju knjige za razliku od predmetnog katalogiziranja. Vidi; Katalogizacija. PE.TEKTlVSKA LITERATURA (lat. detegere=otkriti) odnosi se pretežno na kriminalno-avanturističke i razne druge prestupničke akcjje. obično tajanstvenog karaktera (sadržaj obuhvata najčešće krađe, ubistva i druga nasilja). U izvesnom smislu se može identifikovati detektivska i kriminalistička literatura. (v. literatura).
15
DEUTSCHE BIBLlOGRAPHIE, vidi pod Bibliografije. DEUTSCHE BUCHE.REI. zbir svega što se štampa na nemačkom jeziku (izuzev novina i muzikalija) u čitavom svetu. a uz to još i literatura na stranim jezicima ukoliko je objavljena u Nemačkoj. To je zapravo biblioteka, osno 1912. u Lajpdgu i njoj svi nemački izdavači daju obavezni primerak, izdaje bibliografiju svih tih dela. Posle podele Nemačke osnovana. je u Frankfurtu n/M Deutsch\ Bibliothek sa istim zadacima. DEUTSCHE STAATSBIBLlOTHEK. vidi: Biblioteke. DE. VIZU (De visu). lat., znači »prema viđenome«, tj. na osnovu neposredno pregledanog teksta, a stavlja se na osnovu opisa štampanog egzemplara, a ne na osnovu bibliografskih, kataloških ili nekih drugih izvođenja. DEVICE, V. Amblem. DEVIZA (lat.: devisa) ili lozinka, ge· slo, kratak usmeni ili pismeni izraz neke rukovodeće ideje ili programa rada i borbe, a upotrebljava se obično u političkim govorima ili na natpisima na grbovima. zastavama, proglasima, knjigama itd. Cuvena je deviza »Proleteri svih zemalja ujedinite se!«. Njome se završava delo »Komunistički manifest« i označava kratko izraženi cilj borbe radničke klase, odnosno njene avangarde. Ponekad deviza je sinonim reči »parola«. Reč deviza označava takođe i stranu menicu odnosno valutu. DEWEY (DJUJ) ME.LVIL (18731931) američki bibliotekar i bibliolog, tvorac decimalne klaSifikacije. Svoj sistem primenio najpre u klasificiranju knjižnog fonda biblioteke u Amherst-koledžu gde je stekao i akademski rang i postao bibliotekar. Posle je bio sekretar ALA (American Library Association) i urednik prvog tamošnjeg stručnog bibliotekarskog časopisa (Library Journal). a u Columbia koledžu osnovao bibIiotekarsku školu. Kada je osnovan Međunarodni bibliografski
l
I
76
DEZIDERAT - DIJAKRITICKI ZNACI
institut (Institut international) uzet je Djujov decimalni sistem kao baza za izradu opšteg sistema bibliografske klasifikacije, a posle je detaljnije razrađivan kao međunarodna odnosno univerzalna decimalna klasifikacija. Glavno Djujevo delo »A Classification and Subject Index for Cataloguing and Arranging the Books and Pamphlets of a Library«, štampano prvi put, anonimno, u Amherst-u 1876. godine i otada doživelo veliki broj izdanja. Vidi još pod: Decimalna klasifikacija. DEZIDERAT ili desi der at (lat.: desideratum, od desiderium = želja, zahtev; desiderata = stvari kojih nema pa se žele). označava u bibliotekarstvu stvari (knjige, zbirke) kojih nemamo i želimo nabaviti. DEZINFEKCIJA (lat.) u bibliotekama je uništavanje klica bolesti koje se nalaze i u knjigama i u prostorijama knjižnog fonda, kao i prilikom nabavke knjiga, jer i knjige mogu biti kliconoše, pa se dezinfekcij a vrši da bi se zaštitili i osobe koje su u dodiru sa tim' knjigama a i same knjige (v. euvanje knjiga, Bolesti knjige) . DEZINFORMACIJA je namerno nepravilno odnosno netačno prikazivanje (štampom, radiom i sL) zbivanja u društvenoj, političkoj ili nekoj drugoj oblasti stvarnosti. DEZINSEKCIJA (lat.) u biblioteci je uništavanje štetnJh insekata (prvenstveno u knjižnom fondu) raznim otrovnim gasovima i sl. v. Bolesti knjige. DIAPER (engl.), vrsta platna za korice knjige, ukrašeno ornamentom u vidu romba ili nekog drugog geometrijskog oblika, a znači takođe jednoobrazno ukrašenu pozadinu slika ilustrovanih manuskripata. DIATRIBE (grč.), ponekad naziv za kritičko-polemički spis i popularni način izlaganja, učenja. DICTlO PROBATORlA (Iat.), jedna ili dve reči na početku drugog lista u .. rednjevekovnim rukopisima, a služila je
za identifikaciju datuma i mesta postanka i drugih podataka u odnosu na rukopis. DICTIONARIUM (od lat.: dictio reč, način govora) se upotrebljava uglavnom od kraja srednjeg veka za alfabetsko sređivanje pojmova i stvari, a danas se taj latinski izraz upotrebljava isključivo u značenju rečnika (franc.: dictionnaire, engl.: dictionary). DIDAT (franc.) ime francuske porodice poznate po štamparsko-izdavačkoj delatnosti tokom XVIII i XIX stoleća. Taj naziv se upotrebljava i za tipografsku jedinicu mere veličine slova (koju je ustanovio Franl:ois A. Didot 1775. godine). DIETRICH, (naziv po osnivaču Felex-u Dietrich-u) je internacionalna bibliografija za časopise, sadrži detaljnije podatke o svim prilozima u nemačkim i stranim časopisima kao i bibliografiju recenzija. DIFTERA (grč.), naziv za pergamentsku, pa i drugu vrstu kože za pisanje, a takođe naziv za starinsku knjigu. N aziv kod nas verovatno došao preko Turaka (i danas se u nekim krajevima čuje reč: »tefter« = notes). DIGEST (engl. = izvod), sažeto izloženo neko delo (slično podsetniku odnosno repetitoriju ) . DIG IT (engl.), štamparski simbol u vidu pesnice sa ispruženim kažiprstom, izraz označava ma koji broj između O i 9. DIJAGRAM, naziv za grafičko odnosno šematsko prikazivanje određenih podataka, obično "se navodi uz statistiku, a služi za brzu i preglednu orijentaciju. DIJAK, v. Iluminatorski rukopisi, Gramatik. DIJAKRITIČKI ZNACI (grč.: dijakriv :::: koji je osnovan na razlikovanju) u "jezičkom (i bibliotečkom) smislu su znaci koji služe za raspoznavanje izgovora (narOČito naglašavanja) pojedinih reči. To su znaci u vidu tačke, zareza, dvotačke i dr. i stavljaju se iznad .ili ispod nekog slova i time menjaju njegovu fonetiku (na primer: u francuskom e, ti ru-
-
DIJA.LEKT skom e, u nemačkom ii, u našem jeziku š, ž. DIJALEKT (grč.) ima najčešće značenje narečja odnosno govora u pojedinim krajevima. Kod nas su poznati štokavski, kajkavski i čakavski dijalekt, od kojih je samo prvi usvojen kao službeni književni dijalekt. DIJALOG (grč.) obično znači razgovor udvoje, a takođe delo napisano u vidu dijaloga. DIJAMANT (lat.: diamant) je vrlo sitna vrsta štamparskog slova, čija je grafička mera 4 tačke (otprilike 1,5 mm) datira od 1700. godine iz slovolivnice Vajkens u Amsterdamu. Vrlo se retko upotrebljava i ono što je njim odštampano smatra se retkim i dragocenim, zbog čega vrsta štampe i dobila taj naziv (prema istoimenom dragom kamenu). Dijamantom je štampana, na primer, jedna biblija 1924. godine u Lajpcigu. Inače dijamant se danas upotrebljava samo u izuzetnim slučajevima. DIJAPOZITIV (grč. dia i lat. positivus) je slika na staklu ili drugom prozračnom materijalu, a služi za projekciono uyeličavanje na ekranu (platnu). Upotrebljava se u nastavi, zatim u dekorativne svrhe, itd. DIJARIUM (lat. diarium) je dnevnik, odnosno knjiga u vidu dnevnika bez obzira na što se odnosi (na privatni dnevnik, dnevni pazar i sL) iii na dnevnike koji prikazuju politička, ratna i druga društvena zbivanja. Naziv »Diarium« susreće Se više kao naslov iii uz naslov starijih knjiga. DIJAREZA (grč.) je uslovljeno rastavljanje reči na slogove, odnosno, rastavljanje nekog diftonga (dvoglasnika) obeleženog dvotačkom iii nekim drugim znakom. Na primer, kad se ae raščlanjuje u ae, pri čemu tačke stavljene na poslednjem samoglasniku znače da svaki od samoglasnika treba zasebno izgovoriti). DIJAZOTIPNA HARTIJA je vrsta vrlo osetljive hartije pokrivene jedinjenjem
č, ć,
DISERTACIJA
----M-_si!:e;.~-
71
koje pomoću svetlosti daje pozitivnu sliku. pa služi za kopiranje (dijazokopiranje - kopiranje na dijazotipnoj hartiji). DIMITRIJEVIĆ BORA, bio knjižar. i izdavač u Beogradu (od 1905. do 1948. godine. sa izvesnim prekidima). Izdavao pesmai-ice i druge popularne knjige za narod. »DIMITROVAC«, list jugoslovenskih dobrovoljaca u Španiji svrstanih u bataljonu »Dimitrov«. pisan srpskohrvatskim, češkim i španskim jezikom, glavni ure
DISERTACIJA (lat.: dissertare, dissertatio) je naučna rasprava i obično se piše radi dobijanja naučnog stepena, koji se stiče na univerzitetu posle uspešno odbranjene disertacije i svečanog proglašenja, pa se zove još i inauguraina disertadja. Disertacija se po pravilu štampa ili se umnoži na drugi način. U širem smislu disertacija znači isto što i dispu-
'k -;; i;;::· --
-~aar
18
DISKqTEKA -
tacija (lat.: disputatio = borba rečima), tj. svaka usmena ili pismena naučna rasprava odnosno diskusija. DISKOTEKA (grč., lat.) je zbirka gramofonskih ploča, magnetofonskog i sl. materijala koji se u većim bibliotekama posebno obrađuje i smešta. DISPENZATORIJUM(lat.· dispensatorium) u srednjem veku naziv za apotekarski zbornik, kasnije zamenjen izrazom farmakopeja (grč.). U zborniku su uputstva za spravljanje lekova i izdaje ga obično neki zdravstveni zavod: Sinonim: Dispenzatorijum (od lat.: dispendere) i antidotariJum (grč. i lat. - knjiga o lekovima). DISPONENDA, latinska reč, upotrebljava se obično' u knjižarstvu kada knjižar stavlja izdavaču na raspolaganje knjigu koju je od njega bio primio ali je nije prodao, ili. pak, tu knjigu sa odobrenjem izdavača zadržava do sledećeg termina obračunavanja.
DITIRAMB (grč.), nadimak Baha, boga vina i uŽivanja. taj naziv dobila i pesma u njegovu slavu. Danas se tim terminom označava lirska pesma (slična odi) puna burnog zanosa i mašte upreferanom veličanju zemaljske sreće ili neke lično sti, prirodne ili društvene pojave, itd. DITOGRAFIJA (grč.) oznaČava grešku u rukopisima ili rukopisnim knjigama, kad je dvaput uzastopno napisana neka reč iIi izraz (dve istovetne reči). DIVAN (pers.) naziv za savetovanje sultana ili drugih starešina, a u bibIioteč; kom smislu označava zbirku spisa ili čla r:aka, najčešće naziv za zbornik lirskih pesama (na primer: »Divan Hafiza«; Geteov l'Zapa'dno-istočnjački divan« i dr.). DIVASEVO 'JEVANĐELJE, bosanski ćiri1ski spomenik iz XIV veka, pronađen 1961. godine u crkvi sv. Nikole kod Bijelog Polja. Delimično oštećen (nema početka ni kraj a), ali ipak ima veliku istorijsko-umetničku vrednost. Pisan je kaligrafski mastilom i ima preko 60 inicijalnih ukrasa. To je rukopis vlastelina Di-
DNEVNIK
voša Tihoradića koji se pominje i u poveljama Stjepana Kotromanića (prva polovina XIV veka). U ovom se rukopisu govori o splitsko-bosanskim vezama, iz njega se vidi uticaj splitskog minijaturnog slikarstva kao i zajedničke crte slikanih ukrasa toga spomenika i plastike na steć cima. Na njemu se primećuju paleografsko-stilski refleksi glagoljice. ~ukopis je još u proučavanju. ĐIVOT-IZDANJE naziv koji se sada ređe upotrebljava a znači lepo opremljeno izdanje (najlepša slova, ilustracije, skupocen povez - kožni sa zlatotiskom, itd.). Vidi: Luksuzno izdanje. »DNEVNI LlST«, organ ~adikalne partije, a zatim part. list Samostalnih radikala, što ga je 1887. godine u Beogradu pokrenuo štampar Sveta Nikolić. U njemu su sarađivali progresivni političari i di-ugi javni radnici (~adoje Domanović, Jaša Prodanović, Jovim Zujović, Vasa PeIagić, Jovan Skerlić i dr.). U listu su objavljivani i prilozi iz beletristike. Izlazio' do 1911. godine (svega 324 broja); politički list izlazio u Crnoj Gori 1914~ 1915. (svega 1.88 brojeva). DNEVNIK najčešće znači knjigu u koju se tako reći svakodnevno unose važniji doživljaji, odnosno već dovršenu i objavljenu knjigu takvog karaktera. Tek iz vremena humanizma i renesanse imamo dnevnike Kolumba, ~ema i dr., no poznatiji su i opširniji oni iz XVIII veka, Većina dnevnika odnosi se na razna putovanja i zbivanja, a vrlo su retki oni sa naučnom sadržinom (kao što je, na primer dnevnik engleskog fizičara Faradeja) . Kod nas su naročito poznati dnevnici iz NOB (Nazora, Colakovića, Dedijera, i dr.) . Dnevnik se upotrebljava i u značenju svakodnevnog vođenja podatal\a u ra~ nim ustanovama (na primer: u školama o radu nastavnika na času, o pohađanju učenika; u bibliotekama zapisi o poseti čitalaca, o izdava'nju i primanju knjiga, itd,). Ponekad je dnevnik naziv za knji-
»DNEVNIK« zevno delo (»Dnevnik suvišna
DOKUMENTACIJA I BIBLIOTEKE čoveka«,
i -sl.), a ponekad se dnevnik vodi u cilju
nekog naučnog istraživanja. . »DNEVNIK«, glasilo SSRN· AP Vojvodine, nastavak lista »Slobodna Vojvodina« koji je izlazio -još u toku NOB. DIRITIO CROATO, IL, nedeljni list, izlazio 1888-1909. godine, najpre u Puli pod redakdjom Antuna Jakića, a potom u Trstu pod drugim naslovima. DOKTRINA (lat.: doctrina), učenje ili stav o nekom pitanju, a često se shvata i kao' neosnovano tvrđenje (doktrinarstvo!); DOKUMENAT (lat.: docere, documentum) pismena isprava ili sličan materijal dokaznog karaktera, bilo opšteg (documentum publicum) ili privatnog (documentum privatum) značaja. D, služi za naUČr10 i uopšte službeno dokazivanje. Postoji tzv. d o ku m e n t a r II a l i t er a t u r a koja ilustruje .delatnost neke ličnosti, ustanove ili organizacije. Reč d o k ii m e n t a c i j a može da znači či tavi materijal u vidu dokumenata (rukopisi, knjige, filmovi, crteži; fotografije i dr.).' a ttiožeda znači i proces dokazivanja. pomoću tih dokumenata bHoda se radi u naučne svrhe (naprimer tehnička dokumentacfja) . u svrhu utvrđivanja ma koga činjeničnog stanja, zatim u smislu pribavljanja r~znih pisanih, grafičkih i drugih materijala, kao i njihovo' sređiva nje, bibliografsku obradu i sl. Svaka bi" blioteka moze da služi za dokumentaciju, a postoje i posebne ustanove za .to. Tako, naprimer, 'postoji Jugoslovenski centar za tehni'čku i naučnu dokumentaciju, zatiro' Međunarodni savez za dokumentaciju (FID == Federation Internationale de Documentation) itd. Specijalistakt>ji poznaje razne vidove dokumenata i može se dobro njima' sluziti obično se naziva d 6 k u· me n t ,ar i s t ili d o k u rh e n ta t o r. 'DOKUMENTACIJA I BIBLIOTEKE su nerazdvojni faktori, jer otkako postoje biblioteke one služe i za dokumentaciju i oduvek - se uviđala potreba racionalnije
79
orijentacije u korišćenju knjižnim fondom. Praksa je sve više nametala potrebu preglednosti, rasporeda knjiga u pogledu sadržaja, u pogledu njihovogsmeštaja i uopšte u pogledu njihovog korišćenja od strane čitalaca. Tako na primer kl!isifikacija knjižnog fonda služi da se u njemu što pre pronađe određena publikacija. Ako se ona ne može naći na osnovu alfabetskog (imenskog) kataloga, jer, recimo, čitalac ne poznaje imena svih autora koji su pisali o temi koju taj čitalac obra$_ đuje, onda situaciju olakšava stručni ka--~ talog u kome je odražen knjižni fond prema sadržaju materijala, odnosno sistematski katalog koji se oslanja na siste· matiku nauka, na njihovu podelu, i ima prvorazredni značaj naročito u naučnim bibliotekama. Klasifikacija knjižnog fonda &Iuži takođe kao izvrsno sredstvo za bibliotečke informacije, za plansko popunjavanje i reviziju knjižnog' fonda i za razne druge bibliotečke delatnosti. naročito u pogledu propagiranja knjiga, u izradi literature koju preporučujemo, u izradivanju stručnih pa i drugih bibliografija, u pravljenju podsetnika -prospekta on6ga što treba preporučiti za čitanje roditeljima, učenicima.· i drugim interesentima s obzirom na njihova zanimanja, 'itd. Sve je aktuelnije pitanje kako iz mnoštva publikacija odabrati orio što je i potrebno. Svakodnevno se izdaju mnogobrojne knjige i časopisi o tehničkim i naučnim dostignućima. U nedavno kod nas prevedenoj knjizi »Moderna dokumentacija i. informacije« kaže se i sledeće: »Knjige se umnožavaju u takvim ·razmerima ... da nau~o-istraživačke biblioteke· u Ame~ rici; koje nastoje da prikupe sve što se objavi lJ vezi sa nekom temom, udvostručuju svoj fond svakih šesnaest g.t>di" na. Preko 50.000 periodiČnih publikacija koje se odnose na prirodne nauke i -njihovu primenu; objavljuju i distribuiraju godišnje nekoliko miliona članaka. utvrđeno je da bi jedan hemičar sa znanjem trideset jezika,- pod pretpostav:
80
DOKUMENTACIJA I BIBLIOTEKE
kom da počne prvog januara da čita radove iz svoje oblasti po četrdeset časova nedeljno, i to po četiri članka na. čas, do 31. decembra pročitao samo jednu desetinu materijala pUblikovanog u toku te godine. Rezultat toga bio bi ravan nuli zbog toga što pri tom ne bi imao vremena da ma šta učini sa stečenim znanjem. Nezavisno od· toga, verovatno postoji i veći broj neobjavljenih izveštaja i radova pri\atnog karaktera. Nastala je takva situacija, kaže fizičar prof. J. D. Bernal, da je možda lakše :izgraditi neku teoriju, nego saznati iz literature da li je taKva či njenica otkrivena ili zaključak ranije izveden. Situacija je ista i u društvenim i političkim naukama, ekonomskim .naukama, zbivanjima u poslovanju i u svetski uopšte. Svake godine štampa se sve više i više informacija u časopisima, novinama, knjigama, brošurama i izveštajima, .da nema toga ko bi bio u stanju da sve to pregleda, pročita i proceni radi odabiranja onog što bi mu· bilo korisno« (Moderna dokumentacija i informacija, osnovni priručnik, uredio dr. O. Frank, Beograd, 1962, str. 10). Klasifikacijom svoga knjižnog fonda biblioteka pomaže stručnjacima da dobiju potrebni uvid u celokupni stručni materijal kako ne hi lutali i udarali na pogrešna ina otvorena vrata, jer im, na primer, stručni katalog ukazuje na sve što je o izvesnoj temi pisano i stručnjak uz pomoć nekog već postignutog naučnog rezultata lakše ostvaruje nove p,ronalaske. I ukoliko je savršenija klasifikacija knjižnog fonda utoli~o više olakšava pristup u fondove' stručne literature svih nacionalnih i svetskih biblioteka kako bi se dokumentacijom izvršila potrebna priprema .za stručni. odnosno naučni rad, zaprouča vanje i stvaranje naučnih dela. Otuda danas u svim razvijenim zemljama neophodnost tehničke i naučne dokumentacije, koja ima ogromni značaj i u pogledu razmene duhovnih i materijalnih dobara u
m
nacionalnim i internacionalnim razmera~ ma, a utoliko je značajnija ukoliko je jedinstvenija i uopšteupotrebljivija. Sto veća ujednačenost i međunarodni karakter klasifikacije knjižnog fonda i svih dokumenata neophodni su i s obzirom na sve veću aktuelnost komunikativnosti i zbližavanja među narodima i s obzirom na sve veće izjednačavanje knjižnog fonda da bi se njime lakše i više koristili čitaoci svih krajeva i profeSija, a ne samo u uskim okvirima i samo na nacionalnom jeZiku. Stoga se, na primer, univerzalna decimalna klasifikacija (UD K) primenjuje u najvećim bibliotekama sveta, a primenjuje se i u drugim ustanovama, naročito u centrima za dokumentaciju (gde se sabiraju slike, crteži, patenti, mikrofilmovi), II administraciji (za sređivanje akata), u raznim sektorima nauke, tehnike i privrede, u sređivanju izdavačke delatnosti,u pronalaženju sadržaja raznovrsll.ih i mnogobrojnih periodičkih. publikacija, itd. U b:bliotekama se najviše upotrebfjava za izradu stručnog kataloga i sad se već na mnogim štampanim delima nalazi i broj DK kako bi se što pre izvršilo sortiranje publikacija i kataloških listića i omogudo čitaocima da se što pre upoznaju sa sadr~inom knjižnog fonda na svim jezi" cima. U predgovoru. skraćenog. izdanja UDK na našem jeziku (Univerzalna decimalna klasifikacija, Beograd, Jugoslovenski centar za tehničku i naučnudokumentaciju, 1959) kaže se sledeće: »Na svim poljima. ljudskog rada, pismom, štampom, raznim foto-, fono-, tehničkim i drugim sredstvi-. mi! danas Se saopštava, prenosi i čuva neizmerno nasleđe i stvaralaštvo naše ci~ "iJizacije koje se povećava, takoreći;. geo· metrijskom progresijom, a pojedinac jt nemoćan da ga sam upozna i shvati. Stoga tehnika i nauka stvaraju i izgrađuju metode i sredstva koja omogućavaju snalaženje i ovladavanje svim ljudskim te~ kovinama našeg vremena, prelazeći granke vremena i prostora. da bi se razvitak
DOKUMENTACIJA I BIBLIOTEKE nastavljao na onom što je postignuto. I(ao delo tih nastojanja univerzalna decimalna klasifikacija ima primenu u svim oblastima ljudskog znanja koje se u razvoju oslanja na dokumentaciju pUblikovanih i nepUblikovanih ljudskih dela«. Problem sređivanja knjižnog fonda u smislu racionalne dokumentacije postaje teži ne samo s obzirom na aktuelnost racionalnog snalaženja u mnoštvu svakodnevnih novih publikacija nego i s obzirom na razvitak same nauke. na razgranatost i razgraničavanje njenih disciplina. A. život se sve više razvija i postaje složeniji namećući potrebu racionaliziranja i sređivanja u svim njegovim oblastima .. »Svaka zemlja poseduje ili nastoji (la razvije niz raznolikih institucija prema sopstvenim potrebama radi vršenja naučnih istraživanja, metoda rukovođe nja i sprovođenja upravnih poslova, zakonodavnih, društvenih - kao i ostvarivanje problema naučnih ustanova. tehnike. ekonomike, industrije, trgovine, prosvete i dr. Svim ovim institucijama potrebno je obilno i snažno priticanje odgov;lrajućih informacija, baš kao što je pulsaciJa krvi od životnog značaja za zdravlje čovečijeg tela. Bez obzira do kojih se granica kreću dužnosti osoblja pri sistematizovanju novog znanja, iIi na sastavljanjudokumenata radi formulisanja ili sprovođenja politike. takve informacije predstavljaju sirovinu za njihov rad« (Moderna dokumentacija i informaCije, str. 9). Dakle. sa naglim razvojem t$nike i prirodnih nauka sve više raste potreba dokumentacije i informativne službe. bilo da seta odvija u specijalnim ustanovama za tehničku i naučnu dokumentaciju, bilo pak da same biblioteke sve više pojača vaju delatnost te službe. naročito savremenijom katalogizacijom, bibliografijama i drugim vidovima pružanja·pregleda svegd onoga što se publikuje o raznim pitanjima industrije i tehničkih i naučnih dostignuća uopšte. I(od nas su tek u razvitIm specijalni centri za dokumentaciono6 Leksikon
DOPUNSI(I LISTle
81
-informativnu službu (Centar za naučntl i tehničku dokumentaciju i još neke manjt ~lične ustanove i naučne biblioteke) dok je u najrazvijenijim zemljama ta služba 60stigla ogromne razmere i takve centre kao što su American Documentation Institute (SAD), VINITI (SSSR), DSIR (Engleska), CNRS (Francuska), itd. DOKUMENTACIJA IZ STRUCNIH ČASOPISA J DNEVNE STAMPE, vrsta biltena što ~a od 1954. godine izdaje Jugoslovenski centar za tehničku i naučnu" dokumentaciju u Beogradu. '" DOKUMENTARNA LITERATURA, vidi Dokumenat. . "DOM JN SVETe, pretežno literarni list, izlazio od 1888. do 1944. godine II Ljublj?ni, u njemu sarađivali istaknuti slovenački pisci (O. 2upančič i dr.). »DOMOBRANe, dnevni list. izlazio u Zagrebu od 1864. do 1866. kao organ SamostaIne stranke. zastupao Mažuranićev stav u pogJedu unije sa Austrijom protiv Mađarske. . DONAT (lat. Donatus) uobičajena kTatica za naziv »Ars gramatici urbis Romae« od Elijasa Donata. To je elementarna gramatika latinskog jezika u srednjem veku. Izišla' je 350. godine n; e., elementarni deo toga udžbenika nepromenjeno izdavan. DOPUNSKO IZDANJE je izdanje izvesnog broja štampanih egzemplara izvan predviđenog i odštampanog tiraža .. To je ustvari d o š t a m p a van j e na osnovu staroga sloga istog dela. Sinonim je i d o P u n s k i t i raž. jer znači nanovo štampanje teksta u izdanju čiji je tiraž već potpuno odštampu. DOPUNJENO IZDANJE za razliku od dopunskog izdanja ne predstavlja doštampavanje odnosno dopunjavanje istovjetnog izdanja. nego je to izdanje koje sadrži neki dopunjujući materiJal (tekstualni. grafički). pa se kaže još i p r o š jr e n o i z d a n j e. DOPUNSKI LISTIC (engl.: E;ctension card). jedan ili više k.taloških listića na
82
DOPUNSKI TIRAZ -
kojima je nastavak naslovnog teksta koji zbog opširnosti nije mogao stati na jedan listić).
DOPUNSKI TIRAZ, v. Dopunsko izdanje. DORt GUSTAVE (Dore Gistav, 1832. do 1883), poznati francuski slikar i plodan ilustrator knjiga (Biblija i dela Dantea, Rablea, Servantesa, Balzaka i dr.). DRUSTVENO UPRAVLJANJE U BI· BLlOTEKAMA, kao i društveno upravljanje u drugim ustanovama treb;l da ubrzava i povećava sprovođenje demokratičnosti shodno socijalističkom društvenom uređenju u kome trudbenici raspolažu sredstvima za proizvodnju i njenom raspodelom. Sistem samoupravljanja u preduzećima i ustanovama omogućava i onima koji nisu u organima narodne vlasti da učestvuju u upravljanju. U tom cilju u bibliotekama postoje osim upravnika biblioteke bibliotečki savet (čije čla nove bira kolektiv i savet za kulturu) i Upravni odbor (čije članove bira sam kolektiv biblioteke), v. Organizacija i rad biblioteka, Zakon o bibliotekama, Snabdevanje i izdržavanje biblioteka. POSITEJ OBRADOVIC, v. Obradović Dositej. :tDOSITEJ OBRADOVICc, antikvarnica i knjižara u Beogradu (1921-1948), njen vlasnik bio Dragoslav Petković, koji je u tom svojstvu izdao dragocene knjižarske kataloge. DOSTAMPAVANJE, v. Dopunsko izdanje. DOTACIJA (lat.: dotatio miraz, poklon) ili subvencija je izvesna pomoć za troškove izrade odnosno štampanje neke knjige ili časopisa ili novina kada se samom prodajom odnosno pretplatom ne mogu pokriti troškovi. Pomoć daje država ili neka ustanova I uopšte ori aj koji je zainteresovan za tu publikaciju. DRAMA, grčka reč znači radnju, a obično se upotrebljava kao naziv u književnosti koja se, za razliku od epske i lirske književnosti, služi ne samo jezikom
=
DRUSTVO BIBLIOTEKARA SRH nego i sredstvima koja dramatičaru (piscu dramskog dela) pruža .pozornica (živi ljudi, stvari, zvuci, svetlost). U drami se obično razrešavaju najoštrije životne protivrečnosti. Postoje tri osnovna vida dramskog dela: tragedija, komedija i drama u užem smislu (zatim razne dramske varijante kao što su: opera, opereta, vodvilj, farsa). Postoji posebna nauka o drami i njenom izvođenju na pozornici i zove se dramaturgija, pisanje i prikazivaIlJe pozorišnih komada zove se dramatopeia, a dramatizovati znači obraditi neko delo u vidu drame. DROIT D' AUTEUR (franc.)' vidi: Autorsko pravo. DRU STVO BIBLIOTEKARA SRBiH osnovano je 18. IX 1949. godine na sastanku tridesetak bibliotekarskih radnika iz Sarajeva, Mostara, Teslića, Doboja, Jajca i Brčkog. Društvo je osnovano na inicijativu Narodne biblioteke SRBiH II Sarajevu i tadašnjeg Ministarstva prosvete. To je II istoriji bibliotekarstva Bosne i Hercegovine prva stručna organizacija. Društvo bibliotekara Jugoslavije osnovano je 1931. g., ali nije imalo svoje sekcije. u Sarajevu nego samo u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Sada je Društvo bibliotekara SRBiH član Saveza društava bibliotekara SFRJ. DRU STVO BIBLIOTEKARA SR CRNE GORE, osnovano decembra 1952. godine na Cetinju, sada ima 42 člana. Radi na unapređivanju bibliotekarstva i u tome najtešnje sarađuje sa Centralnom bibliotekom SR Crne Gore. Svoju delatnost .obavlja najviše kroz sekcije (za bibliografiju, za popularne biblioteke i dr.); U zajednici sa Centralnom bibliotekom Društvo je izdalo više publikacija, časopis Bibliografski vjesnik i dr.; učestvovalo na izradi Zakona o bibliotekama SR Crne Gore (donesen oktobra 1962). Vidi još: Savez društava bibliotekara Jugoslavije. DRU STVO BIBLIOTEKARA SR HRVATSKE, najpre kao Hrvatsko bibliotekarsko društvo osnovano 1940. godine, i
DRUSTVO BIBLIOTEKARA SRM potom kao zagrebačka sekcija Društva jugoslovenskih bibliotekara, a od novembra 1948. godine na novim osnovama. Obavljalo je istovremeno sindikalne funkcije (slično kao i ostala društva bibliotekara) do 1959. godine kada je reorganizacijom Sindikata Jugoslavije i Savez društava bibliotekara prestao delovati kao sindikalna organizacija bibliotekara (ušli u sastav Sindikata prosvetnih i naučnih radnika). Dok je 1949. god. bilo svega 60 članova, sada Društvo ima 430 čla nova, od toga 240 u Zagrebu. Društvo ima svoje sekcije i više podružnica, (povereništava) , aktivno je učestvovalo u izgradnji jugoslovenskog bibliotekarstva, ima naročitih zasluga za organizovanje sć'st1'nka Veća Međunarodnog saveza bibliotekarskih društava koji je održan 1954. godine u Zagrebu i uopšte u saradnji jugoslovenskih i inostranih bibliotekara. Ima svoj časopis »Vjesnik bibliotekara Hrvatske« (vidi o tome!), a izdaje i druge publikacije.4' ' DRUSTVO BIBLIOTEKARA SR MAKEDONIJE, osnovano decembra 1949. godine u Skoplju, tada imalo 49 članova, a sada ima 150. Radi prvenstveno na širenju bibliotečke mreže i na okupljanju bibliotečkih radnika i njihovom stručnom uzdizanju (kursevi, seminari i dr.), znatno je doprinelo donošenju Zakona o bibliotekama SR Makedonije (donesen decembra 1960. godine). Društvo ima pododbore i svoje sekcije (za popUlarne biblioteke, za bibliografiju, za naučne biblioteke). Izdavalo svoj časopis »Bibliotekarska iskra« (Izlazio 1955. i 1956. godine - svega 8 brojeva), a izdaje priručnu bibliotečku literaturu. Vidi još: Savu, društava bibliotekara Jugoslavije. DRU STVO BIBLIOTEKARA SR SLOVENIJE, postojalo još u staroj Jugoslaviji kao slovenačka (ljubljanska) sekcija Društva jugoslavenskih bibliotekara, a na novIm osnovama postoji od decembra 1947. gudine, kada je imalo 70 članova, dok ib sada ima 350. Nje\iova je velika zasluga
DRVOREZ
83
orgar:izovanju I kongresa jugoslovenskih bibliotekara 1949, u Ljubljani i u por:laganjt: razvitka bibliotekarstva u drugim ,ugos!0venskim repUblikama. Ima 9 pJdrLJžnica i svoje sekcije, na razne načine pomaže stručnom osposobljavanju bibliotekara i širenju mreže biblioteka. znatno je doprinelo donošenju republič :-og zakona o bibliotekama (1961), izdaje svoj časopis »Knjižnica« (vidi o tome!). i vrIo je aktivno oko izdavanja stručne;\ bibliotekarske i bibliografske literature. ~ itd. Vidi još: Savez društava bibliotekara Jugoslavije. DRU STVO BIBLIOTEKARA SR SRBIJE. osnovano decembra 1947. godine u Beogradu (ranije postojalo kao sekcija Društva jugoslovenskih bibliotekara). u svoj sastav uključuje i. bibliotekare AP Vojvodine i Al(MO. ima oko 500 članova i više podružnica. Izdaje svoj časopis »Bibliotekar« (vidi o tome), a objavilo je i više priručne literature iz oblasti bibliotekarstva. Znatno je dopr.inelo razvitku bibliotekarstva u SR Srbiji (donošenje Zakona o bibliotekama, novembra 1960. godine) i razvitku bibliotekarstvII u Jugoslaviji, naročito u, SR Makedoniji i SRBIH. Vidi još: Savez društava bibliotekara Jugoslavije. DRUSTVO, JUGOSLOVENSKIH BIBLIOTEKARA, osnovano 1931. godine u Beogradu, imalo je svoje sekcije u Zagrebu i Ljubljani, ali malo učinilo u razvitku i afirmisanju bibliotekarstva. v. Savez društava bibliotekara Jugoslavije. DRUSTVO KNJIGOVEZACKIH RAI)NIKA BiH, osnovano je lD. avgusta 1910. godine u prostorijama Radničkog doma u Tereziji ulici (sada Dobrovoljačka) u Sarajevu, na osnivačkoj skupštini koja je tada usvojila pravila Društva. Tada izabrani odbor ubrzo se stavio ,na čelo štrajka kojim je izvojevano radno vreme od 8 časova i još nekoliko zahteva u pogledu prava knjigovezačkih radnika. DRVOREZ je najstariji način ilustrovanja (urezivanje slova, crteža). prime'l
84
DRZAVNA BIBLIOTEKA -
njivan i pre pronalaska štamparije. Prvo se izdubi10 (obično nožem) ono što nije trebalo otiska ti, pa su ostajali samo obrisi slika koji su farbani i potom služili kao klišei. Za drvorez je najpodesnije šimširovo drvo, ali se upotrebljava i jasenovo, kruškovo i dr. Drvorez je najpogodniji vid klišea, jer je jednostavan i odgovara svakoj hartiji, daje oštrije konture, bolje prima boju, itd. Više upotrebljavaju umetnici, a vrlo retko u štampariji. Danas se mesto drvoreza više primenjuje bakrorez, naročito pomoćufotohemigrafije.
Suprotno od drvoreza je duborez kod koga se obrisi slike izdubljuju pa prilikom otiskivanja ostaje belo na crnoj podlozi. DRZAVNA BIBLIOTEKA je po pravilu· centralna biblioteka, koja postoji gotovo u svim zemljama i u njoj se skupljaju i obrađuju sve publikacije koje izlaze u dotičnoj državi. Te biblioteke imaju obično javni i naučili karakter. U nekim državama (Francuska, Austrija i dr.) za takvu biblioteku upotrebljava se naziv n a e i tl n a l n a biblioteka, a kod nas, gotovo u svim našim repUblikama, naziv n a r o d n a b i b l i o t e k a (koja obično vrši i funkciju univerzitetske biblioteke i zakonskom obavezom dobija obavezni primerak), v. Nacionalna biblioteka, Centralna biblioteka. DRZAVNA STAMPA RIJA osnovana je u Srbiji tek 1831. godine i zvala se Knjaževsko-serbska pečatnja (više puta menjala ime). Stamparske m~šine kupljene su u Petrogradu, a i stručnjaci su u njoj bili najpre stranci. Litografiju je dobila 1850, a fotocinkografiju 1890. godine. Stamparija je' bila smeštena prvo u Beogradu, zatim je 1833. godine premeštena u Kragujevac, pa je 1835. godine vraćena u Beograd i tu ostala· do 1914. godine. Od 1914. do 1918. godine njome se služi austro-ugarska vlast. Državna štamparija obnovljena je 1918. godine u novostvorenoj Državi SHS.
»DUBROVNII(<<
Prvi zakon o Državnoj štampariji donesen je 1862. godine. Modernizacija štamparije izvršena je naročito 1925. godine. Stamparija je postala i važno izdavačko preduzeće (prvenstveno službena izdanja). Posle 1945. godine štamparija se sve više razgranjavala i 1955. godine izrasla u veliko preduzeće pod nazivom »Beogradski grafički zavod«. DRZAVNO IZDANJE je ono izdanje publikacija koje se obično štampaju u državnim izdavačkim preduzećima. Tako se štampaju prvenstveno školske knjige (udžbenici i priručnici), a u socijalistič kim zemljama po pravilu i ne postoje privatna izdanja. DUBLET (franc.: doublette, engl.: Added copies) ili duplikat označava drugi primerak neke publikacije istog izdanja, u bibliografskom smislu to su egzemplari koji se tipografski ne razlikuju. Ukoliko neka biblioteka raspolaže sa publikacijama u više primeraka obično ih svrstava u posebni, tzv. d u b l e t n i f o n d, koji joj služi za poklon iJoj za razmenu knjiga sa drugim bibliotekama. DUBOKA STAMPA ima svoj naziv po tome što delovi klišea koji se otiskuju leže dublje nego ostali delovi. Tekst, odriosno crteži ili slike urezani su u ploču (kalup), dobro natopljeni bojom, a potom se upotrebi poseban papir, neprovidan i mek kako bi mogao upijati boje iz dubine kalupa (boja sa površine kalupa odstrani se ranije). Duboka štampa podesna je Haročito za štampanje slika sa polutonovima. Glavne vrste duboke štampe su: bakrotisak, duboka štampa u potezima i s rasterom, najviše se upotrebljava u reprodukciji slika, reklama i prospekata, u izradi ilustracija, poštanskih i laksenih maraka, novčanica itd. »DUBROVNIK«, književni almanah, izlazio od 1849. do 1851. godine ti Dubrovniku, urednik Matija Ban, ponovo je izlazio od 1867. do 1876. godine (sa prekidom).
DUDEN -
DVOSTRUKO IZDANJE
DUDEN Konrad (Duden Konrad, 1829. do 1911), njemački filolog, radio na utvrđivanju nemačkog pravopisa, 1903. godine izdao je Pravopisni rečnik nemač kog jezika, koji je poznat pod imenom Der Duden, prema ovome rečniku izrađeni su Dudenovi rečnici za italijanski, francuski, španski i druge jezike. Posle njegove smrti izašlo mu je glavno delo: »Der Grosse Duden« (1934-1935, u 4 sveske) . DUDIC TRlfKO, bio knjižar u Mostaru (od 1900. do 1914) i izdao izvestan broj knjiga. DUKTUS (lat.: ductus = tok, vođenje), označava potez pera odnosno pisanje tako da je povlačenje linija, pored. davanja oblika pojedinim slovima, glavna karakteristika nekog pisma. DUNSIJADA (engl.: Dunciade) naziv komičnog herojskog eposa, što ga je napisao engleski klasicistički pesnik A. Popa. U epu se ismejavaju nesposobni pesnici toga doba, taj izraz u figurativnom smislu znači satiričnu pesmu. DUODEC (lat.: duodecim = dvanaest) u širem smislu označava· sistem mera od dvanaest jedinica, a u bibliotečkom smislu oblik dvanaestine (12°), tj. format publikacije čiji štampani tabak ima 12 listova (24 stranice). Knjige takvog formata su vrlo retke. (Duodec u muzičkom smislu označava dvanaesti ton, počev od osnovnog tona). DUODECIM TABULAE (lat.: = dvanaest tablica), naziv za dvanaest hrastovih tablica na kojima je polovinom V stoleća iznesena najstarija kodifikacija rimskog prava (osnovi javnog i privat-
85
nog prava) kojim se znatno smanjuje dotadašnja svemoć konzula. DUPLA (paralelna) STAMPA je naziv za one publikacije (uglavnom posle XV veka) koje su istog izdanja, ali se ipak razlikuju (i to obično štamparskim greškama koje su ispravljene u toku štampanja tako da se nalaze samo u jednom delu naklade). DUPLIKAT (lat.: dup!icatum) nastaje udvajanjem (na primer nekog spisa), prepisivanjem ili. na drugi način. Vidi:\~. Dublet. DUSANOV ZAKONIK, vidi Rukopisi Dušanov-og zakonika. DVOBOJNA STAMPA, vrsta visoke štampe u dve boje pomoću mašine sa dva cilindra tako da je jedan otisne tabak u jednoj boji, a zatim se preko pomoćnog cilindra tabak prenese na drugi cilindar na kome se izvrši otisak u drugoj boji. DVOSMISLEN NASLOV (engl.: Ambiguvus title) je tako neprecizan da mu se mogu dati razna, amfibo!ična, značenja, pa se prilikom katalogizacije takav naslov obično proširuje (stavljanjem u zagradu ili u belešci na dnu listića). DVOSTRUKI NASLOV može da bude kod knjiga na više jezika, a taj se naslov odnosi i na slučaj kada je glavni naslov dopunjen sporednim. DVOSTRUKO [ZDANJE je naziv za izdavanje dela koja se istodobno štampaju u dva razna mesta (obično u raznim zemljama) naročito zbog carinskih ili deviznih teškoća ili pak radi sprečavanja preštampavanja. Takva dupla izdanja praktikuju se uglavnom u Engleskoj i u SAD.
Dž DZELEBDZIC JEREMIJA, knjižar i u Beograclu (1930-1948). Pretežno je izdavao pedagošku literaturu. DZEPNA IZDANJA su publikacije, po svome obimu podesne da ih čitalac nosi sa sobom, a' po .sadržini su obično' poput priručnika (vodiči, kalendari, rečnici) . izdavač
Takva izdanja su praktikovana naročito u prvoj polovini. XIX veka, ali i danas nisu retka. U Sarajevu izlazi ediCija »Džepna knjiga«, zastupljena uglavnoqI marija beletristička dela, v. još: Portativno izdanje.
Itll fi$fb.
___F r 'GlEJ?7
FSWW'TWFW-
5ZR
"''C
:'"
Đ ĐlSALOVIC
VESELIN, bavio se knjiposlovima, a i sam je pisao, odnosno prevodio. Zapravo je prel1Zel1 knjižaru »Natošević« D. D., u Novom Sadu, gQe je i radio od 1927. do 1940. g. žarsko-izdavačkim
J;>URĐEVIC ISO, bio knjižar i izdavač 't u Sarajevu (1913-1941) i u Beogradu (samo nekoliko godina) i postigao' značajne uspehe u svojoj kulturnoj delatnosti.
v
~
-TRZ
E EAST ANGLlAN SCHOOL, vodeća engleska škola rUkopisnog slikarstva s kraja XIII i početka XIV veka, bila razvijena naročito u manastirima, ECHTERNACH MSS, naziv serije Nortambrijskih rukopisa iz VIII stoleća, a najpoznatiji je Willibrord Gospels. EDA, skandinavski književni spomenik, većinom pesme, iz IX i XIII stoleća, u rukopisu Codex regius, nalazi se u Kraljevskoj biblioteci u Kopenhagenu. U edama su skupljene razne mudre izreke, priče o postanku sveta i priče u vidu raznih predskazivanja. EDICIJA (lat.: editio :::< izdavanje), može da ima više značenja: tiraž, naklada, zajednički naziv za sve istovetno opremljene publikacije (na primer: u izdanju Džepne knjige) Hi publikacije jednog izdavača (na primer: u izdanju Gece Kona), a najopštije znači izdanje knjiga, koje opet može da bude: editio definitiva (konačno izdanje, sa svim dopunama i izmenama) , zatim: editio in usum scolarum (školsko izdanje), editio posthuma (posmrtno izdanje), potpuno, originalno, popravljeno, kritičko i dr. izdanje. Vidi još: Izdanje, i pojedinačno. Edicije zbirki u Jugoslaviji, razni kompleti i dela u nastavcima (što ranijih, a što postojećih, ima oko 500 naslova), pokazuju raznovrsnost tematike i druge bitne karakteristike izdavačke delatnosti: Agitaciona biblioteka Saveza grafičkih radnika (Beograd, 1935-1940), izišlo 9 sv.
Agitaciona biblioteka Srpske socijaldemokratske stranke (Beograd, 1908-1919), 19 sv. Agitaciona biblioteka »Tucović« (Beograd, 1922-1923), 5 sv. Agrama biblioteka (Zagreb, 19221928), 20 sv. Aktuelna pitanja (Sarajevo, 1928), 7 sv. Antropozofska biblioteka (Zagreb Beograd, 1926-1933), 11 sv. Atlasi (Beograd, Srpsko geografsko društvo, 1929-1935), 13 sv. Biblioteka »Albatros< (Beograd, 19211922), 5 sv. Biblioteka Antologija jugoslovenske književnosti (Beograd, 1955). Biblioteka Arhiva za arbanasku starinu, jezik i etnologiju (Beograd, 19251937). 4 sv. Biblioteka »Balkan i Balkanci« (Beograd, Balkanski institut, 1937-1939),6 sv. Biblioteka »Budućnost« (Beograd, urednik i izdavač Miloš Janković, 19081913, i 1919-1941), 82 sv., sve pedagoške. Biblioteka Centralnog higijenskog zavoda (Beograd, 1927-1942), 48 sv. odn. brojeva. Biblioteka časopisa »Pravosuđe« (Beograd, 1939-1941), 44 sv. Biblioteka Dečja radost (Beograd, 1952--1954), 12 sv. Biblioteka »Delfin« (Rijeka, 1956-). Biblioteka dobitnika Nobelove nagrade (Beograd, 1939-1941), 14 sv.
j
EDICIJA Biblioteka Društva za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR (Beograd, 1945--1949), 45 sv. Biblioteka »Društvo« (Zagreb, 1924-1926), 13 sv. Biblioteka ekonomista (Beograd, 1912--1930), 5 sv. Biblioteka EOS (Beograd, 1937--1938), 4 sv. Biblioteka »Epoha« (Zagreb, 1933-1941), 13 sv. Biblioteka »Epoha« (Beograd, 1952--). Biblioteka filmovanih romana (Beograd, Kosrnos, 1954--). Biblioteka »Forum« (Novi Sad, Bratstvo i jedinstvo, 1953--). Biblioteka gradskog poglavarstva grada Beograda (Beograd), do 1931. izišlo oko 30 sv. Biblioteka hrišćanskog dela (Skoplje, 1935--1941), 28 brojeva. Biblioteka »Iz ratne prošlosti naših naroda« (Beograd, Vojno delo, 1952--). Biblioteka »Iza kulisa« (Beograd, Rad, 1956--) . Biblioteka Izabranih Eseja (Zagreb, Mladost). Biblioteka Izabranih Pripovjetki (Zagreb, Novo pokoljenje, 1947--1951), 43. sv. Biblioteka :.Izbor« (Subotica, Minerva, 1955--) . Biblioteka Javnog prava (Beograd, Geea Kon, 1929-1940), 18 sv. Biblioteka »Jedro« (Cetinje, Narodna knjiga, 1955--). Biblioteka »Jugoslovenski romani« (Beograd, Kosrnos, 1955--). Bibliofeka Jugoslovensko-bugarske lige (Beograd, 1937-1940),8 sv. Biblioteka Jugoslovenskog udruženja za međunarodno pravo (Beograd, 19311940) . Biblioteka Južnoslovenskog filologa (Beograd, 1928--1939), 9 sv. Biblioteka »Kolibri« (Beograd, Dečja knjiga, 1953--).
89
Biblioteka Kolo (Subotica, Minerva, 1957--). Biblioteka lijepe knjige »Belka« (Zagreb, izlazila pre 1941). 12 sv. Biblioteka Likovnih umjetnosti (Zagreb, Zora, 1951--). Biblioteka Malog pozorišta (Beograd, Rajković i Cuković, 1921--1933), 43 sv. Biblioteka Muzike (Beč, Edition Slave, 1922--1923), 15 sv. Biblioteka Muzike i muzičara (Beograd, Osvit, 1922), 12 sv. Biblioteka »N apred« (Bizerta, 19161919), 25 sv. Biblioteka Narodnog univerziteta u Beogradu, (Beograd, 1928--1930), 20 sv. Biblioteka Nauka i znanje - prirodne nauke (Beograd, Nolit, 1933), 10 sv. Biblioteka »Nauka i život« (Beograd, Narodna knjiga, 1952-). Biblioteka »Nolit« (Beograd. Nolit, 1933-1940), 4 sv. Biblioteka »Nolit« - Beletristika (Beograd, Nolit, 1929--1938), 46 sv. Biblioteka »Nolit« -- Istorija i ekonomija (Beograd, Nolit, 1933-1937), 5 sv. Biblioteka »Nolit« -- Nova ruska beletristika (Beograd, Nolit, 1940--1941),8 sv. Biblioteka »Nolit« (Beograd, Nolit, 1955--) . Biblioteka »Nolit«, Jugoslovenski pisci (Beograd, Nolit, 1956--). Biblioteka Odabranih romana (Zagreb, Hrvatska književna naklada, 1938--1940), 13 sv. Biblioteka Omladina (Beograd, Omladina, 1953--). Biblioteka Općeg znanja (Zagreb, Minerva, 1937--1940), 8 sy. Biblioteka »Orfej« [Beograd, Nolit (Novo pokolenje), 1954-]. Biblioteka »Plava knjiga« (Beograd, Omladina, 1953--). Biblioteka »Politika« (Beograd, Politika, 1939), 10 sv. Biblioteka »Politika i društvo« (Beograd, Izdavačka zadruga Politika i društvo, 1937--1941, 1946).
·t
90
EDICIJA
Biblioteka »Portreti« (Beograd, Nolit, 1956-). Biblioteka »Prosveta« (Zagreb, Prosvjeta, 1950). Biblioteka Prosvjetnog radnih (Zagreb, 1946-1951). Biblioteka »Putevi« (Beograd, Prosveta, 1952-). Biblioteka »Radost« (Beograd, 19341940), 18 sv. Biblioteka Saveza pionira Hrvatske (Zagreb, do 1956), 31 sv. Biblioteka Savremenih Jugoslovenskih pisaca (Beograd, Narodna prosveta, 1929 -1930), 20 sv. Biblioteka Savremenih pisaca (Zagreb, 1930-1937), 13 sv. Biblioteka savremenih religiozno-moralnih pitanja (Beograd, 1921-1931), 31 sv. Biblioteka »Saznanje« (Beograd, Geca Kon, 1937-1939), 9 sv. Biblioteka Skautskog glasnika (Beograd, 1930-1940), 7 sv. Biblioteka »Spektar« (Beograd, Narodna knjiga, 1957-). Biblioteka Srpskih pisaca (Beograd, Narodna prosveta, 1928-1931), 63 sv. Biblioteka »Srpskog kurira« (Zeneva, 1917), 4 sv. Biblioteka stranih pisaca (Beograd, Narodna prosveta, 1932-1933), 57 sv. Biblioteka stranih pisaca (Beograd, Narodna knjiga, 1952-1953). Biblioteka »Svet1ost« (Beč, Edition Slave, 1922-,-1923), 33 sv. Biblioteka Svetskih klasika (Beograd, Kultura, 1946-). Biblioteka Svetskih romana (Beograd, Zadruga, 1953-1954), 4 sv. Biblioteka »Svijet« (Cetinje, Narodna knjiga, 1955-). Biblioteka Svjetskih klasika (Zagreb, Kultura, 1946-1952), 23 sv. Biblioteka Svjetskih romana (Rijeka, Otokar Keršovani, 1955-). Biblioteka Sahovske centrale (Zagreb, 1946-1954), 17 sv.
Biblioteka vazduhoplovnog glasnika (Zemun, 1933-1941), 55 sv. Biblioteka velikih romana (Beograd, Prosveta, 1954-). Biblioteka »Vesela pozornica« (Beograd, Narodna knjiga, 1952-1953). Biblioteka »Vremena i ljudi« (Beograd, Prosveta, 1952-). Biblioteka »Vrhovi« (Beograd, Narodna knjiga, 1957-). Biblioteka za pravne i društvene nauke (Beograd, GecaKon, 1915-1934), 30 sv. Biblioteka za seksualno pitanje (Beograd, Napredak, između 1920 i 193G), 14 sv. Biblioteka »Zenit« (Beograd, N olit, 1939-1941), 12 sv. Biblioteka Zlatno kolo (Beograd, Dečja knjiga, 1957-). Binoza Omladinska biblioteka (Zagreb, 1933-1936), 7 sv. Binoza - Svjetski pisci (Zagreb, Biblioteka Novinske zadruge, 1930-1945), 107 sv. Biografije znamenitih ljudi (Beograd, Jugoistok, 1937-1940), 16 sv. Biseri svetske književnosti (Beograd, Jugoistok, 1942-1944), 30 sv. Brankovo kolo, Zajednica prijatelja knjige (Novi Sad, Bratstvo-jedinstvo, 1954-), 16 sv. Bratstvo (Beograd, Društvo Svetog Save, 1888-1941), knjiga I-XXXII. Pregled Bratstva po godinama. Brazde - Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca (Beograd, Prosveta, 1954-). Cupićeva zadužbina (Beograd, Zadužbina Nikole Cupića, 1875-1941), 84 sv. Dečja biblioteka Nolit (Beograd, Nolit, 1931-1940),7 sv. Dečji klasici (Beograd, Narodna prosveta, štampano pre 1940), 10 sv. Djela Hrvatskih pisaca (Zagreb, Zora, 1950-1956). Djela Hrvatskih pisaca - izvanredna izdanja (Zagreb, Zora, 1950).
EDICIJA Dobar drug - Dečja i omladinska biblioteka (Beograd, Jugoistok, 1942-1944), 13 sv. Dokumenti današnjice (Beograd, Sedma sila, 1939-1941), 65 sv. Dokumenti iz istorije radničkog pokreta Srbije (Beograd, Narodna knjiga, 1948-1954) . Domaći univerzitet narodnog dela (Beograd, Narodno delo, izašlo pre 1930), 4 sv. Društvo Svetog Save (Beograd, Društvo Svetog Save, 1886-1941),52 sv. Džepna biblioteka (Sarajevo, narodna prosvjeta, 1952-1955), 12 sv. Džepna biblioteka (Zagreb, Fina Grković, 1933-), 12 sv. Džepna knjiga :.Cvrčak« (Sarajevo, Džepna knjiga, 1953"':"). Edicija »Socijalne misli« (Zagreb, 1930), 6 sv. Ekonomska biblioteka (Beograd, Nolit, 1957-). Enciklopedijska biblioteka (Beograd, 1936-), 17 sv. EDS - univerzal (Beograd, NolitEOS, 1938-), 13 sv. Etnografska biblioteka (Beograd,1930. do 1931), 4 sv. Etnografski muzej u Beogradu, Posebna izdanja (Beograd, 1930-1947), 7 sv. Etnološka biblioteka (Zagreb, Etnografski muzej, 1925~1934), 21 sv. Etnološka knjižnica (Beograd, 19351938), 3 sv. »Feniks« biblioteka (Sarajevo, Svjetlost, 1956). Filmska biblioteka (Zagreb, Zora, 1950. do 1951), 4 sv. »Galebovi« (Zagreb, 1943, 1945). :.Gama« biblioteka (Sarajevo, Narodna prosvjeta, 1954-). »Gama« - Mala biblioteka (Sarajevo, Narodna prosvjeta, u 1956. izašlo 16 sv.). Glasnik Srpskog učenog društva (Beograd, 1847-1892), Knj. I do 75 (Knj. 1-17 izašle kao Glasnik srbske sloves-
nosti, a knj. 18-75, kao Glasnik srbskog učenog društva). Glasnik srpskog učenog društva - II odeljak, 15 sv. Godišnjica Nikole Cupića (Beograd, Cupićeva zadužbina, 1875-1941), Knj. I-L. Građevinski i umetnički spomenici Dalmacije (Beograd, 1928), 6 sv. Hiljadu i jedna noć (Beograd, Prosveta, 1950-1956), 8 sv. Hiljadu najlepših novela (Hiljađ\ svjetskih pisaca) (Zagreb, od 1929. do 1938. izašlo 102 broja u 67 knjiga). Hrvatska biblioteka (Zagreb, St. Kugli, 1882-1922), 1141 sv. Hrvatska kazališna biblioteka (Zagreb, St. Kugli, 1899-1939), 111 sv. Hrvatska misao i riječ kroz stoljeća (Zagreb, 1942-1943), 7 sv. Hrvatska naklada (Zagreb, 19361940), 16 sv. Hrvatski politički urednik (Zagreb. 1936-1940), 6 sv. Hrvatski moderni pisci (Zagreb, Binoza, 1935-1940), 24 sv. Hrvatski moderni pisci - vanredno izdanje, 3 sv. Hrvatski pisci (Zagreb, Zora, 19461950), 12 sv. Humoristička biblioteka (Beograd, 1931-1932), 12 sv. Humoristička biblioteka Ježa (Beograd, 1956) . Humoristička knjižnica (Zagreb, od 1908. do 1925. izašlo 190 brojeva u 85 sv.). Ideali (Beograd, Omladina, 1955). Ilustrovana omladinska biblioteka (Zagreb, 1930-1940), 24 sv... Industrijska biblioteka Jugoslovenskog· Lojda (1922-1924), 8 sv. Iseljenička biblioteka (Zagreb, Savez organizacija iseljenika, 1929-1934),59 sv. Istorisko društvo u Novom Sadu, posebna izdanja (Novi S'ad, 1929-1938), 6 sv.
92
EDICIJA
Izdanje galerije umjetnina (Split, 1933), II sv. Izdanje ministarstva narodnog zdravlja (Beograd, do 1923. g. izašlo 76 sv.). Izdanje ministarstva poljoprivrede (Beograd, do 1930. g. izašlo 34 sv.). Izdanje Nove Jugoslavije (Beograd, Nova Jugoslavija, 1944-1945), 10 sv. Jeronimska knjižnica (Zagreb, Hrvatsko književno društvo Sv. Jeronima, 1869. do 1946). 705 sv. Jevtina biblioteka (Beograd, Prosveta, 1946), ukupno 24 sv. Jevtina biblioteka ruske literature (Novi Sad. Braća Gruzineev, 1920-1922), 54 sv. Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb: djela .jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, Knjige 1-36 (1882-1940), knjige 37-49 (1948-1957); Djela koja su izašla potporom JA ili su prešla u njenu svojinu, 16 sv.; Građa za gospodarsku povijest Hrvatske (JA), 6 sv.; Građa za povijest književnosti Hrvatske (JA), knjige 1-15 (1897-1940), knjige 16-27 (1948-1956); Hrvatska bibliografija (JA). pojedina djela, 5 sv.; Ljetopis Jugoslovenske akademije, sv. 1-53 (1877-1939), sv. 54-61 (1949-1956), (ljetopis br. 1 obuhvatio je period od 1867-1877, a izišao je 1877, sv. 61 izišla je 1956. za 1954. god.); Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium (JA), knj. 1-43 (1868-1918), knj. 44-46 (1948-1951); Monumenta historico-juri dica Slavorum meridionalium (JA), knj. 1-12 (18771938); Noviji pisci hrvatski (Pojedina djela) (JA), 12 sv.; Posebna izdanja (POjedina djela) (JA), 5 sv.; Prirodoslovna istraživanja Hrvatske i Slavonije (JA). sv. 1-23 (1913-1941). sv. 24-28 (1948 -:-1957) ; Rad Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, knj. 1-269 (18671940). knj. 270-317. (1949-1958); Različita izdanja (Po~dina djela) (JA}. 14 sv.; Riječnici jugoslavenske akademije: (a) rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika
(JA), 16 sv.; (b) Prinosi za Hrvatski pravno-povjesni rječnik, sv. \-10 sa dodatkom 1908-1923; (e) Rječnik narodnih zoologičkih naziva, knj. I (1928), knj. II sv. I {I 938) , knj. Il sv. 2 (1941). knj. II sv. 3 (1947); (d) Rječnik liječničkog nazivJja (1868), (e) Jugoslavenski imenik bilja (1879); Stari pisci hrvatski (JA), knj. 1-32 (1869-1957); Starine (JA), knj. 1-40 (1869-1939), knj. 41-45 (1949-1955); Strosmajerova galerija slika (JA), 6 SV.; Zbornik Jugoslo'renskih pučkih popjevaka (JA), 5 sv.; Zbornik sadašnjih pravnih običaja Južnih Slavena (JA), Građa u odgovorima iz različnih krajeva slovenskog juga, str. '4-714 (1874); Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena (JA), knj. 1-32 (1896-1939), knj. 33-39 (1949-1957); Znanstvena djela za opću naobrazbu (JA), 13 sv. Jugoslavenski pisci (Zagreb, Zora, 1950-1955),23 sv. Jugoslavenska biblioteka (Beograd, 1915), izišlo 12 brojeva. Jugoslavenska biblioteka (Tiskom knjižare Josipa Mareblića, 1915-1918), II sv. Jugoslovenski klasici (Beograd, Novo pokolenje, 1947-1949), 16 sv. Jugoslovenski narodni pokret »Zbor« (Beograd, 1938-1942), 15 sv. Jugoslovenski pisci (Beograd, Novo pokolenje, 1949-1950), 19 sv. Jugoslovenski pisci (Beograd, Rad), 1954-). Jugoslovenski savremeni pISCI (Beograd. Prosveta, 1947-). Jugoslovenski stariji pisci (Beograd, Prosveta, 1947-). Junaci djela i misli, knj. I-VI (Zagreb, 1943-1944), 6 sv. Kadok (Klasična djela omladinske književnosti) (Beograd, Radomir Cuković, 1937-1940), 40 sv. Kadok, klasična i savremena dela (Beograd, Stožer, 1957-). Karijatide, filozofska biblioteka (Beograd, Kosmos, 1932-1940), 14 sv.
EDICIJA
Kazališna biblioteka (Zagreb, Nakladni zavod Hrvatske, 1946). Klasici jugoslovenski (Beograd, Narodno delo, 1932-1935), 12 sv. Klasici ruske književnosti (Zagreb, Minerva, 1934-1935), 12 sv. Klasici svetski (Beograd, Narodno delo, 1934-1935), 4 sv. Klasično kazalište (Zagreb, Zora, 1947. do 1950), 18 sv. Knjiga za svakog (Beograd, Brana Mesarović, 1936-1937), 15 sv. Knjiga znanja (Beograd, Novo pokolenje, 1951-1953), 13 sv. Knjige našega vremena (Zagreb, Minerva, 1933-1934), 4 sv. Knjižnica dobrih romana (Zagreb, Kuća dobre štampe, 1926-1945), 6 sv. Knjižnica »Prirode« (Zagreb, Zora, 1946-1950), 19 sv. I(olarčeva zadužbina (Beograd): (a) Spisi koji su dobili nagradu za života I. M. Kolarca, 36 sv.; (b) Spisi koji su dobili nagradu književnog fonda posle Kolarčeve smrti, 39 sv.; (c) Redovna izdanja zadužbine, 66 sv.; (d) Biblioteka I(olarčevog narodnog univerziteta (Beograd, 1932-1941), 48 sv.; (e) Mala biblioteka Kolarčevog narodnog univerziteta (1939-1941), II sv.; Biblioteka KoIarče vog Narodnog univerziteta (Beograd. 1951-1956), 105 sv.; Knjižnica za narodno prosvećivanje Kolarčevog narodnog univerziteta (Beograd, 1947-1949), 78 sv. Komunistička biblioteka (Beograd, Tucović, 1920), 5 sv. Kosrnos, Svetski roman danas (Beograd, Kosrnos, 1957), 6 sv. I(ulturni problemi (Zemun-Pančevo, Napredak, 1912-1922), 12 sv. Kulturno-istorijske monografije (Beograd; Narodno delo, 1930), 5 sv. Lastavica (Biblioteka za djecu) (Sarajevo, Narodna prosvjeta, 1954-). Laste (Dečja biblioteka) (Beograd, Novo pokolenje, 1951-1952), 17 sv.
93
Lijepa naša domovina (Zagreb, Hrvatski izdavački bibliografski zavod, 1942. do 1945), 6 sv. Likovi i događaji iz srpske prošlosti (Beograd, Prosveta, 1952-). Likovi Narodnih heroja Hrvatske (Zagreb, 1951-1954), 17 sv. Luča, Biblioteka Zadruge Profesorskog društva (Beograd, 1933-1940), 42 sv. Ljudski dokumenti (Zagreb, Zora, 1950. do 1955), 7 sv. . Mala biblioteka (Beograd. Prosvet\; 1947-1952), 72 sv. Mala biblioteka (Mostar, Paber i Kisić, 1899-1910), 185 sv. Mala biblioteka (Sarajevo-Beograd, 1918-1931), 319 sv. Mala biblioteka (Solun, 1917), 10 sv. Mala biblioteka (Zagreb, Zora, 1947-). Mala biblioteka dečje knjige (Beograd, 1952-1957), 52 sv. Mala biblioteka Hrvatske naklade (Zagreb, 1940), 8 sv. Mala biblioteka Matice srpske u Dubrovniku (1911-1914),7 sv. Mala biblioteka Minerve (Zagreb, Minerva, 1931-1932), 12 sv. Mala biblioteka poezije »L YI(OS« (Zagreb), do 1957. izišlo 29 sv. Mala biblioteka Srpskog geografskog društva (Beograd, 1930-1949), 8 sv. Mala filozofska biblioteka (Beograd, Kultura, 1954), 14 sv. Mala knjiga (Beograd, Nolit, 1953). Mala knjižnica »Biblioteke lijepe knjige« (Zagreb, do 1942), 14 sv. Mala lovačka biblioteka (Zagreb, 1947. do 1954), 30 sv. Mala naučna biblioteka, do 1910. izišlo 10 sv. Mala naučna knjižnica Hrvatskog prirodoslovnog društva (Zagreb, Nakladni zavod Hrvatske, 1946-1951), 83 broja. M a t i c a h r vat s k a: Zbirke, kolekcije, 46 sv.; Sabrana djela pojedinih pisaca, 5 sv.; Casopisi, zbornici, godišnjaci, 8 sv.; Vankolekcijska izdanja (Ovde su obuhvaćene :;ve knjige matice); Zbirke,
94
EDICIJA
kolekcije Biblioteka suvremenih pisaca (Split), 10 sv.; Crtice iz Hrvatske književnosti (Matica Hrvatska), 5 sv.; Filozofska Hrestomatija (Matica hrvatske), 10 sv.; Filozofska knjižnica Matice hrvatske 4 sv.; Grčki i Rimski klasici, Matica hrvatska, 8 sv.; Historijska knjižnica Matice hrvatske, 5 sv.; Hrvatska knjižnica kritike (Zagreb, Matica hrvatska, 1950'-1953), 6 sv.; Hrvatske narodne pjesme (izdala Matica hrvatska), 10 sv.; Hrvatske skladbe, Matica hrvatska, 4 sv.; Hrvatski pisci do 1952. godine suvremeni; Hrvatski pisci Matica hrvatska, 28 knjiga; Jubilarna izdanja Matice hrvatske o stotoj godišnjici, Kolo I sv'. l Povijest glazbe (1942), Kolo II sv. l Hrvatska državna i pravna povijest (1940), 3-4 Zemljopis Hrvatske (urednik Zvonimir. Dugački) I-II (1942/ t943); Kombol POVijest hrvatske književnosti, 1945. (5, 6); Knjižnica pododbora Matice hrvatske (Zagreb), 16 sv.; Knjižnica svjetskih pisaca, Matica hrvatska, 13 sv.; Knjižnica za hrvatske trgovce, Matica hrvatska, 4 sv.; Knjižnica za klasičnu starinu, Matica hrvatska, 6 sv.; Kolo hrvatskih umjetnika, Matica hrvatska, Svezak I (1906) do sv. IV (1909); Mala knjižnica, 3 sv.;. Mala knjižnica (Nova serija), 44. sv.; Mala knji.žnica (posleratna serija), 12 sv.; Novovjeki izumi, 5 sv.; Omladinska knjižnica (1941), 35 sv.; Poučna knjižnica Matice hrvatske (Zagreb, 1878-1912), 36 sv.; Prijevodi Grčkih i Rimskih klasika,23 sv.; Prirodopisna knjižnica Matice hrvatske, 5 sv.; Prosvjet· no-politička knjižnka, Matice hrvatske, 16 sv.; Slavenska knjižnica, Matice hrvatske, 15 sv.; Slike iz svjetske književnosti (Matica hrvatska, 1891-1909). 8 sv.; Suvremena knjižnica Matice hrvatske (Zagreb, 1936-1945), 54 SV.; Izvanredno izdanje suvremene knjižnice Matice hrvatske IV kolo (1939), 4 sv., V kolo (1940). 3 sv., VI kolo (1941). 9 sv.; Svjetska povjest, Grčka (1881), 12 sv.; Svjetski pisci (Matica hrvatska 1946); Zabavna knjižnica Matice hrvatske (1877-1910). 315 sv.;
Zabavnik Matice hrvatske, 6 sv.; Razne manje zbirke Matice hrvatske; Casopisi, zbornici, godišnjaci; Dubrovnik, cvijet narodnog književstva (Casopis, ure~nik Matija Ban), knj. I (Dubrovnik, 1849), knj. II (Zagreb, 1850), knj. III (Zagreb, 1851); Glas Matice hrvatske, Godina I (1906) do IV (1909); Hrvatska revija, Mjesečno glasilo (Matica hrvatska), Godina I (1928) do god. XVIII (1945) (u 1945. god. izašla dva broja); Hrvatsko kolo, N aučno -književni umjetnički zbornik, knj. I (1905) do VI (1910), knj. V (1912), knj. VIII (1927) do XXIV (1943), Godina 1945. (izašlo 1946) i 1946. (izašlo 1947). Godina I (1948) do VII (1955), (za 1944. i 1947. nije izašlo); KnjiŽevnik (časopis) Matica hrvatska, Godina I (1864) do III (1866); Kolo - časopis za literaturu, umjetnost i narodni život, Matica hrvatska i Matica ilirska, knj. IV, V, VI (1847), knj. VII (1850), knj. VIII (1851) (knjige I, II, III štampane troškom); Neven, Zabavni i poučni list, Tečaj I (1852) do VI (1857); Vienac, zabavni i poučni časopis, Godina I (1869) do IV (1872), Tečajevi 5-32 (Zagreb), Tečaj 33 (1901) do 35 (1903); Vankolekcijska izdanja Matice hrvatske, 331 sv. Matica srpska u Dubrovniku (Dubrovnik, 1910-1914), 7 sv. M a t i e a s r p s k a (Novi Sad): Zbirke, povremena izdanja, časopisi, godišnjaci i dr., 17 sv.; Glas Matice srpske (1934 -1945), 119 brojeva; Glas Matice srpske (1946-1949), 12 brojeva; Godišnjak Matice srpske (1931-1941) (1938. izišao u posebnoj knj.); Kalendar Matice srpske (1902-1938, u 1902. do 1923, a u 1938. izišao u posebnoj knj.); Knjige Matice srpske (1901-1929), 50 sv.; Knjige za narod iz zadužbine Petra Konjevića (Matica srpska, 1885~1932), 161 sv.; Letopis Matice srpske, God. 1-134 (1825-1958, Novi Sad), 382 knj.; Mozaik Matice srpske (1952-1954), 16 sv.; Naši pisci (Matica srpska), 5 sv.; Popularni romani (Matica srpska, 1952),31 knj.; Predavanja za
EDICIJA narod (Matica srpska, 1924-1927), 16 sv.; Rad i imenik Matice srpske (1886-1933, izlazio: 1886. do 1914, 1920, 1929, 1933); Savremenici (Matica srpska), 8 sv.; Srpska književnost u 100 knjiga (Matica srpska, 1957). Memoari i dokumenti (Zagreb, Zora, 1951-1953),4 sv. Merkurova zabavna knjižnica (Zagreb, 1917-1918), 26 sv. Minijaturna biblioteka (Novi Sad, 1925-1938), 150 sv. Moderna biblioteka (Beograd, 19121928), 34 sv. Moderna knjiga (Beograd, Narodno delo, 1934-1935), 14 sv. Moderna knjiga (Rijeka, Otokar I
Narodna knjižnica .SvjetIost« (Beograd, 1936), 6 sv. Narodna knjižnica :.Zdrav dom« (Beo. grad, 1932-1939), 121 broj. Narodne pesme (Beograd, 1952-1957), 40 sv. Narodni univerzitet (Novi Sad, 1925), 24 sv. Naša knjiga (Beograd, 1934-1941), 73 sv. Naša knjiga (Subotica, Minerv.a, 1954i. Naši pjesnici (Zagreb, Narodna kn~ žnica, 1922-1926), 13 sv. Naši vidici (Zagreb, 1943-1944), 4 sv. N aučna biblioteka (Zagreb, 1933,..1938), 12 sv. Nauka i život (Beograd, 1942-1944), 5 sv. Nauka i život (Beograd, Narodna knjiga, 1952-1955), 40 Sv. Nauka i život (Beograd, Prosveta, 1945-1949), 29 sv. Nova pedagogija (Zagreb, Minerva, 1933-1934), 10 sv. Nova pedagoška biblioteka (Beograd, Geca I
1953~).
Omladinska književnost (Beograd, Rad, 1955-). Omladinska knjižnica (Zagreb, Nakladni zavod Hrvatske, 1945-1947), 25 knj. Omladinska knjižnica (Zagreb, Peda. goško-književni zbor, 1946-1956), 10 sv. Omladinska matica (Beograd, 19261928), 6 sv. Omladinska knjiga Minerve (Zagreb, Minerva, 1933-1934), 8 knj.
96
EDICIJA
Omladinsko kazalište (Zagreb, Nakladni zavod Hrvatske, 1946-1947), 9 sv. Omladinsko kolo (Subotica, Minerva, 1953-1955), II sv. Osmeh (Beograd, Stožer, 1957). Partizanska književnost (Zagreb,1945) Pedagogijska knjižnica (Beograd, 1908-1935), 65 sv. Pedagoška biblioteka (Beograd, Jugoslovensko učiteljsko udruženje, 1939), 9 sv. Pedagoška biblioteka (Beograd, Pro· sveta, 1945-1954), 42 sv. Pedagoška biblioteka »Glas nedužnih« (Beograd, 1935),4 sv. Pedagoška biblioteka »Nova svetlost« (Zemun, 1928--1941), 25 sv. Pedagoški klasici (Beograd, 19221927), 6 sv. Pisci Bosne i Hercegovine (Sarajevo, Svjetlost, 1951). Plava ptica (Beograd, Geca Kon, 1938 -1944), 36 sv. Plava ptica (Beograd, Dečja knjiga, 1953). 18 sv. Plejada (Beograd, Geea Kon, 19391941), 22 sv. Plejada (Beograd, Omladina, 1954-). Poezija mladih (Cetinje, Crna Gora do 1956. II sv.). Politička biblioteka (Beograd, 19461951), 69 sv. Politička biblioteka (Beograd, Kultura, 1958), 23 sv. Politička biblioteka (Zagreb, Binoza, 1938--1940), 6 sv. Politika i društvo (Beograd, Narodna knjiga, 1952), 28 knj. Pomorska biblioteka (Split, 19331934). 9 sv. Popularna biblioteka (Zagreb, 19161924), 10 sv. PopUlarna biblioteka (Zagreb, Mladost, 1952-1953), 8 sv. Popularna biblioteka političke ekonomije (Beograd, Rad, 1951-1954), 24 sv. PopUlarna pravno-politička biblioteka (Beograd, do 1957. izišlo 9 sv.).
Posebna izdanja geografskog društva Srbije (Beograd, 1927-J954) , 32 sv. Posebna izdanja HIBZ-a (Zagreb, 1941-1945), 6 sv. Pozorišna biblioteka (Beograd, Jugoistok, 1942-1944), 10 sv. Pozorišna biblioteka (Beograd, Prosveta, 1946-1953). 38 sv. Pozorišna biblioteka (Beograd), 50 sv. Pozorišna biblioteka (Beograd, 19201930), nekbliko sv. Pozorišna biblioteka (Novi Sad, Slavija, 1923-1940), 49 sv. Pozorišna biblioteka (Sarajevo, 1952), 20 sv. Fozorišna biblioteka (Velika Kikinda, 1888-1889), 18 sv. Pozorišna biblioteka (Zagreb, Narodna knjižnica, 1930), II sv. Pozorišna dela (Beograd, Geea Kon, 1935-1939), 18 sv. Problemi današnjice (Zagreb, Epoha. 1934-1935), 9 sv. Prosvetina biblioteka (Zeneva-Sarajevo, 1918-1933), 13 sv. Prosvjetna biblioteka (Zagreb, 19171922), 12 sv. Republikanska biblioteka (Beograd. 1907-1923), II sv. Romansirane biografije znamenitih ljudi (Beograd, Rad, 1957-). Rusko-Serbskaja biblioteka (Odesa. do 1917). 5 sv. Savremena biblioteka (Beograd. 1914 -1940), 67 knj. Savremena biblioteka (Zagreb, 19391944), 51 sv. Savremena biblioteka (Zagreb, 19401946), 28 sv. Savremena drama (Cetinje, Narodna knjiga, 1957, 1958), 3 sv. Savremena knjiga »Beli Medvede (Beograd, 1940), 6 sv. Savremena pedagoška biblioteka (Beograd, Rajković). 1936-1939). 15 sv. Savremena pitanja (Beograd. Zadruga, 1940), 13 sv.
EDICIJA
,
'
Savremena pitanja (Niš, Državna štamparija, 1915), 16 sv. Savremena pitanja (Zagreb, 19191920). 9 sv. Savremena poezija (Beograd, Nolit, 1955-). Savremena proza (Beograd, Nolit, 1955-). Savremeni jugoslovenski pisci (Beograd, Narodna knjiga, 1952-1955),22 sv. Savremeni jugoslovenski roman (Sarajevo. Narodna prosvjeta, 1956), 14 sv. Savremeni pisci (Cetinje, Narodna knjiga, 1953), 14 sv. Seksualna biblioteka (Beograd, do 1930), 14 sv. Selo u književnosti (Sarajevo, Seljač ka knjiga, 1952-1954),31 sv. Sindikalna biblioteka (Beograd, Socijalistička knjižara, do kraja 1919), 8 sv. Sindikalna biblioteka (Beograd, Rad, 1946-1950), 107 sv. Slavenski pisCi (Zagreb, Nakladni zavod Hrvatske, 1946-1949), 10 knj. Slavenski pisCi (Zagreb, Seljačka sloga, 1947--1950), II sv. Slovenski pisci (Beograd, Rad, 1954-), 12 sv. Socijalistička biblioteka (Beograd, do 19(3), 7 sv. Socij alistička biblioteka (Beograd, 1907-1914), 12 sv. Socijalistička biblioteka »Tucovič« (Beograd), 5 sv. Sovjetska knjiga (Zagreb, Nakladni zavod Hrvatske, 1945-1950), 18 sv. Sovjetska književnost (Beograd, Prosveta, 1944-1950), 22 sv. Srpska Akademija Nauka (Beograd): Srpska akademija nauka, 38 sv.; Bulletin de I'Academie Serbe des Sciences (SAN); Bulletin de l' Academie Serbe des Sciences (SAN), nova serija; Glas SAN, Prvi razred, Prirodno·matematičke nauke; Glas SAN, II razred, Filozofsko·istorijske i filozofske nauke; Glas SAN, Odeljenje društvenih nauka, Nova serija, knj. 1-6 (1951-1957); Glas SAN, 7 Leksikon
97
Odeljenje literature i jezika, Nova serija, knj. 1-3 (1951-1957); Glas SAN, Odeljenje tehničkih nauka, knj. 1-3 (19491956); Glas SAN, OdeJjenje medicinskih nauka, knj. 1-12 (1948-1957); Glas SAN, Prirodno· matematički razred (do kraja 1957), 13 sv.; Glasnik SAN, knj. I-IX (1949-1958); Godišnjak SAN, knj; I-L (1887-1941), knj. LI-LXIII (1947 -1958); Institutska izdanja SAN; Posebna izdanja SAN; Arheološki institut SAN. (1950); Etnografski institut SAN, knj. 1':~ (1950) do 7 (1957); Filozofski i filološki spisi SAN, knj. l-ll (1893-1914), knj. 12-35 (1923-1941), knj. 36 (1948) ukupno 36 sv.; Geografski institut SAN, knj. 1-14 (1949-1958); Geološki institut SAN, knj. 1-7 (1950-1954); Institut za ekologiju i biohemiju SAN, knj. 1-4 (1950-1953); Institut za medicinska istraživanja (do kraja 1957), 6 sv.; Istorijski institut SAN, (do 1958), 8 sv.; Mašinski institut SAN (do 1957), 6 sv.; Matematički institut SAN, knj. 1-3 (19491957); Muzikološki institut SAN (do 1957), 10 sv.; Odeljenje društvenih nauka SAN, knj. 1-15 (1896-1914), knj. 16-55 (1923-1941), knj. 56-58 (1948-1949), nova serija knj. 1-28 (1949-1958); Odeljenje literature i jezika SAN,knj. 1-8 (1950-1958); Odeljenje medicinskih nauka SAN, knj. I-ll (1950-1957); Odeljenje prirodno-matematičkih nauka SAN, knj. 1-9 (18!:3-1912), knj. 10-33 (1922 -1941), knj. 34-41 (1943-1948), knj. 42-43 (1949), knj. 1-18 (1950-1958); Odeljenje tehničkih nauka SAN, knj. 1--5 (1950-1957); Spomenice SAN, knj. \-6 (1888-1907), knj. 7-14 (1939-1957); Stari jugoslovenski umetnički spomenici SAN (1933); Vizantološki institut SAN (do 1957),6 sv.; Zbirka umetničkih radova SAN (1933); Spomenik SAN, Prirodno·matematički spisi, knj. 1-8 (1888-1910), knj. 9-21 (1922-1939); Spomenik SAN, filološko istorijske i filozofske nauke; Spomenik SAN, odeljenje društvenih nauka, nova serija knj. 1-8 (1950-1956); Srpski
98
EDIClJA
dijalektološki zbornik SAN, II SV.; Srpski dijalektološki zbornik SAN, Institut za srpski jezik (do 1957), 13 sv.; Srpski etnografski zbornik SAN, Prvo ode1jenje ~ NastlIja i poreklo stanovništva (19021955), 35 SV.; Srpski etnografski zbornik SAN, 2i\Tot i običaji natoda (1894-1958), 33 sv.; Srpski etnografski zbornik SAN, Srpske narodne umotvorine (1927); Srpski etnografski zbornik SAN, Rasprave i građa 0935-1955), 3 SV.; Uputstva i pravilnici za naučna istraživanja SAN, 6 sv.; Zadužbina Dimitrija Stamenkovića, 22 sv.; Zadužbina K:amenika i Pavla, braće Jovanovića, 9 sv.; Zadužhina Lazara Art;enijevića -- Bata Lake, knj. I-II (1898-1899): Zadužbina Mihaila Pupina, 8 sv.;. Zbornik radova SAN,'6 sv.; Zbornik za istoriju, jezik i književnost, Spomenici na srpskom· jezIku, 24 sv.; Zbornik za istoriju, Spomenici na tuđim jezicit:fla(I904-1939), 14 SV.; Zbornik za istoriju, Fontes rerum Slavorum meridionalium, 12 SV.; Zbornik za istoriju, istorijska građa, Turski spomenici, knj. I, sv. l, 1940. Srpska knjiga (Beograd, 1941-1944), 51 sV. S rIJ S k a k ti i ii e v na z a d r II ga (Beograd): Stpskaknjiževna zadruga (1892...... 1913. 1921~1940. 1943-1944, 1947),348 sv.; Zabavnik SKZ, 34 sv.; Zabavnik SK:Z, I kolo (1931), 48 sv.; PoUč' ni SKZ, 14 sv.; Posebna izdanja, 19 SV.; Nato dna knjiga S.KZ, 2 .$V. Srpske narodne pes:rne (Beograd, oko 1925. g.), 14 sv. Srpske narodne pripovetke, l - ozbilj. ne, II - šaljive pripovetke. SrpsKi Klasici - pesnici {Beograd, Narodna knjiga, 1952), ~ sv. Srpski klasici, Proza (Beograd, 1952. do 1953). 12 sv. Srpski narod u XIX veku (Beograd, Geca K:on, 1935-1940), 19 sv. Srpski pisci (Beograd, Prosveta, 1947. da UI51)~ 14 n.
Srpski pisci (Beograd, Prosveta, 1951), 18 sv. Srpski pisci (Zagreb, 1946-1948), II sv. Srpski realisti (Beograd, Prosveta, 1945-1946), 12 sv. Srpski spomenici (Beograd, Narodni muzej, 1922-1928),5 sv. Statistika Državopis Srbije (Beograd), knj. I-XX (1863-1894). Statistika Kraljevine Srbije (Beograd, 1892-1909), knj. I-XXX, 5 delova. Statistika nastave Kraljevine Srbije, knj. I-XI (Beograd, 1896-1912). Statistika spoljne trgovine K:raljevine Srbije. knj. 1-29 (Beograd, 18911910) . Statistika spoljne trgovine Kraljevine SHS (Beograd, 1918-1939). Statistički godišnjak Kraljevine Srbije (Beograd, 1895-1913), knj. 1-12. Statistički godišnjak Kraljevine Jugoslavije (Beograd), knj, I-X, za god.: 1929-1940. (izlazilo 1932-1941). Sto godina Hrvatske književnosti 1830 do 1930. (Zagreb, Minerva, 1934-1935), 6 sv. - Stožer (Beograd, Stožer, 1958), 3 sv. Strani pisci (Zagreb, Sloga, 1957-), I kolo 6 sv., II kolo: 6 sv. Strani pisci (Zagreb, Zora), 1950: 3 sv., 1951: 7 sv., 1952: 10 sv., 1953: 6 sv., 1954: 7 sv., 1955: 12 sv., 1956.: 7 sv., 1957: 16 sv., 1958: 7 sv. Suvremeni hrvatski piSCi (Zagreb, 1909--1938), 63 Sv. Suvremeni hrvatski pisci' (Zagreb, 1942-1945), 26 sv. Suvremeni pisci (Zagreb. 1957), 6 sv. Suvremeni pisci Hrvatske (Zagreb, Zora), 1945 2 sv., 1946: 6 sv., 1947: 8 sv., 1949: l sv., 1950: 2 sv., 1952; 2 sv., 1953: 2 sv., 1954: 4 sv., 1955: 4 sv., 1957: 4 sv. Suvremeni pisci Jugoslavije (Zagreb, Zora, 1947-1949), 9 sv. Svedočanstva (Beograd, Prosveta, 1951), 45 sv.
/
EDICIJA Svedočanstva
(Beograd,
Prosveta
99
Za naše hrabre vojnike (Solun, 1917), 9 sv. Svedočanstva o velikim ljudima i doZabavna biblioteka (Beograd, Tehnička gađajima (Beograd, Kosrnos, 1933-1941), knjiga, 1949-,1952), 19 sv. 19 sv. Zabavna biblioteka (Sarajevo, Seljačka Svetska književnost (Beogr.ad, ~ad, knjiga, 1952--1955), 17 sv. 1956), 13 sv. Zabavna biblioteka (Zagreb, 1913Svetski pisci (Beograd, Zadruga pro1941),603 sv. fesorskog društva, 1939~1940), 10 sv. Zadrugarska biblioteka (Split, 1923), Svetski psici (Beograd, Nolit,1950-). 26 sv. Svetski roman (Beograd, Jugoistok, Zadružna biblioteka (Beograd, 1932'i 1942-1943), 6 sv. 1941), 29 sv. .<,,; Svjetski klasici (Zagreb, Zora,1945-). Zadružna knjižnica (Beograd, 189629 sv. 1926), 114 sv. Svjetski klasici (Zagreb, Zora, 1945). Zanatliiska biblioteka (Beograd, 1928 Skolska biblioteka (Beograd, Zadruga -lr3S), 20 sv. profesorskog društva, 1939-1940),20 sv. Zanimljiva biblioteka (Beograd, N.o1it,· Skolska biblioteka (Beograd, .N-out, 1951). 1952), I kolo 90 sv. Zanimljiva biblioteka (~ij:eka, 1955-). Skolska biblioteka (Sarajevo, Svjetlost, Zbirka diletantskog Poz{)rišta (Panče 1954-1956), 12 sv. vo, 1931-,1935), 70 sv. Skolski pisci (Beograd, GecaKon, Zbornik dokumenata i podataka o na1925-1941), 30 sv. rodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih Tekstovi i pregledi (Zagreb, 1942- naroda (Beograd, 1949-). 1944), 7 sv. Zbornik pozorišnih dela (Novi Sad, U časovima .odmora (B:eograd, ~ad, 1872~19(5), 37 sv. 1958), 5 sv. Zbornik zakona, ,uredaba iuredbenih Učiteljskaru.čna biblioteka (Novi Sad, ukaz'aod početka z1ikonadavstva u ,Srbiji 1922), 4 sv. do kraja 1909. god. (Beograd, 1840Umetnička.biblioteka (Beograd, do 1912), .64 sv. 1921), 12 sv. Zbornik zakona, 'Pravila i naredaba po Univerzalna biblioteka (Sp1it, oko struci 'carinskoj (Beagrad, 1884-1911). 1918), 18 .sv. Zdravstvena biblioteka Minerve (ZaUniverzum (Sarajevo, do 1957), 17 sv. 'greb. Minerva, 1934), 6 sv. Uzorna dela iz Hrvatske i svjetske Zelena biblioteka (Beograd, Kosrnos, književnosti (Zagreb, 1918-1926), II sv. 1955-). Vedra knjiga (Zagreb, 1943-1945), Zemlje i narodi (Zagreb, 1943-1'944), 12 sv. 10 sv. Veliki ljudi i njihova dela (Beograd, Zlatna biblioteka (Beograd, Kosmos, Kultura, 1945-1948),22 sv. 1957.-). Veliki rat Srbije (Beograd, 1924~ Zlatna knJiga (Beograd, Geca Kon, 19,'39), 31 sv. 1f30-1941), 105 sv. Vojna biblioteka (Beograd.G(lca 1\on, 1936-1940), 13 'sv. Zlatna knjiga (Beograd, 1941, 1943), 17 sv. Vojna biblioteka (Beograd, Vojrio delo, 1952), 21 sv. Zlatna knjiga (Beograd, 1953-). Vojna biblioteka (B.eograd, Vojno deZnameniti ljudi (Beograd, Narod!lll lo, 1951), 9 sv. knji~a, 1951-1955), 4 sv, 1957~).
100
EDITIO DEFINITIVA -
Znameniti Srbi XIX veka (Zagreb, 1901-1904), 36 sv. teksta sa ukupno 216 slika. Znanstvena knjižnica (Zagreb, 1943, 1944), 4 sv. Zivotni romani znamenitih ljudi (Zagleb, Minerva, 1940), 6 sv. EDITIO DEFINITIVA (lat.) , konačno odnosno potpuno dopunjeno iredigovano izdanje (ponekad posle autorove smrti). v. Edicija. EDITIO PIUNCE.PS, naziv koji se odnosi samo na publikacije iz XV i XVI stoleća, znači prvo štampano izdanje nekog dela koje je ranije postojalo samo u rukopisu. Humanisti su ovaj izraz upotrebljavali samo za grčke i latinske kla~ike, danas se upotrebljava uglavnom samo za inkunabule i dela iz XVI stoleća. EDITION EN REGARD (franc.), izdanje kod koga je na jednoj strani knjige tekst na originalu, a na drugoj (suprotnej) strani uporedni prevod toga teksta. EDII(T (lat.: edictum), zvanična objava ili naredba, naročito su čuveni edikti pretorski, što su ih izdavali rimski pretori prilikom stupanja na dužnost. Edikti su značajni naročito kao izvori za prouča vanje istorije. EFEMERIDA (grč.) u bibliotečkom smislu znači najčešće dnevnik i periodič ku publikaciju i uopšte publikaciju u kojoj se događaji hronološki beleže. Taj se naziv često susreće u starijoj periodici, a naročito u značenju astronomskog godišnjaka u kome je unapred po danima izračunat položaj nebeskih tela. EGIPATSl(O PISMO ili e g i P t i a n a jc prema egiptolozima (koji proučavaju egipatske starine) vrsta tipografskog pisma pravougaonog izgleda u kome se osnovne i spajajuće linije gotovo ne razlikuju. Nastalo je početkom XIX veka, u doba kada je vladalo naročito oduš~vljenje za Egipat ( a što je podsticano i odgonetanjem pisma rozetnog kamena). Najpoznatij a su egipatska pisma: memfis, siti i beton.
EKSLIBRIS
EGIPTlANA, v. Egipatsko pismo. EGZEGEZA (grč.) .znači pre~ežno fi1010ško izlaganje ili tumačenje tekstova nekog antičkog ili teološkog autora. Onaj koji to stručno piše odnosno tumači zove se egzeget, a veština tumačenja teoloških napisa zove ~e egzegezika. EGZEMPLAR (lat.: exemplar=primerak) u bibliotečkom smislu označava pojedinačni (.tisak neke publikacije. Vidi još: Obavezni primerak. EI(LEI(TIČI(A BIBLIOGRAFIJA daje izbor celokupne literature iz određenog a~pekta. Takve su, na primer, stručne bibliografije, literarni vodiči i dr. Vidi: Bibliografij a. EI(LEI(TlČKA BIBLlOTEI(A (izraz eklektički je grčkog porekla i označava ono što se izabere kao najbolje od svega) predstavlja izbor iz celokupne literature i to sa posebne tačke gledišta (kao: razne stručne bibliografije, priručnici iz određe ne oblasti, izbor beletrističkih dela i dr.), bilo da je izbor periodičan ili konačan. EI(LOGA (grč.), najčešće naziv za pastirsku, idiličnu pesmu (Virgilijeve ekloge, itd.). EI(SCERPT, vidi: Epitome. EI(SI(UDIT (lat.: exc. = excudit, od excudare = izvajati) skraćenica na bakrorezima, obično na rubu ploče uz ime umetnika ili izdavača, a može biti i u naslovima knjiga uz ime štampara. EI(SLlBRIS (lat. ex libris = iz knjiga) je izvesni knjižni, odn. štampani grafički znak na publikacijama kao oznaka vlasnika (obično malo parče papira naJepljeno na unutarnjoj strani prednje korice sa imenom vlasnika sa ili bez grafičkog ukrasa). Prvi poznati ekslibris potiče iz druge polovine XV veka, a najpoznatija zbirka nalazi se u Nirnbergu i obuhvata oko 38.000 primeraka. E. su najviše praktikovani u XVI veku, a i danas su predmet skupljanja (postoje čitava udruženja za unapređenje te umetnosti i proučavanje njene istorije). Onaj koji skuplja takve knjižne znakove zove se
/
EKSPLANACIJA ekslibrisist. Kod nas su poznati ekslibrisi najpre iz Dalmacije u XV stoljeću. U Sloveniji je najpoznatiji ekslibris na unutarnjoj strani korica kodeksa koji je bio svojina biskupa Tomaza Hrena (čuva se u Nar. in Univ ..knj.), zatim ekslibris B. Radlića (Ex libris Balthazaris Radlity Decapi & Vica Generalis Labacen), u Hrvatskoj ekslibrisi Zrinskih, Jelačića, i dr., a u Crnoj Gori poznat je eks libris (štampan na Cetinju): »Iz knjižnice Vladike Crnogorskog Petra Petrovića Njegoša«. EKSPLANACIJA (lat.: explanatio izlaganje, tumačenje) u filologiji i izdavačkoj tehnici znači tumačenje nekog teksta prema njegovom smislu, a ne u či sto jezičkom pogledu. EVANGELIJARIJUM (grč. i lat.) knjiga. u kojoj su skupljena sva četiri jevanđelja, obično skupoceno opremljena i danas važi kao raritet. EVANGELISTAR (grč.) liturgijska knjiga, sadrži jevanđelja podeljena u 0deljke onako kako se čitaju i tumače, slično kao što epistolar sadrži epistole (pisma apostola) prema rasporedu njihovog čitarija .pojedinih nedelja. EVENTAll (franc.), ukras lepeza stog oblika na koricama knjiga, primenjivan naročito u XVII stoleću.
=
EVOLUTIVNI RASPORED (engl.: Evolutionary order), naćin sređivanja odn. klasifikovanja predmeta prema redosledu njihovog razvitka (postanka) i na tome principu je Katerova klasifikacija (»Catter's Expansive Classification«), poznata i pod nazivom Katerizacija, a ima 7 uzastopnih klasifikacionih šema od kojih svaka predstavlja proširenje prethodne, a sedma je ostala nedovršena usled autorove smrti. Suština je u tome da se zadrže osnovne oznake već izvršene bibliotečke klasifikacije (oznake baziraju na alfabetu u kome su glavne podele označene velikim majuskulama, a podrazdeJi malim Filozofija, Br = Remajuskulama (B ligija, itd.). Ovakav sistem klasifikovanja
=
EKSTRAOPRENiA
101
uglavnom se više ne upotrebljava. v. Klasifikacija knjižnog fonda. EX LIBRIS, vidi: Ekslibris. EXCUDIT (lat., skraćeno esc), stara štamparska oznaka u impresumu, a takođe na bakrorezima uz potpis umetnika ili izdavača. Vidi još: Ekskudit. EXPLICIT (lat.). završnica u starinskim knjigama (najpre značilo: svitak do kraj a razmotan i pročitan). Vidi još: Eksplicit. EKSPLICIT (lat.: expJicit) je skra~ nica za izraz explicitum est liber (knjiga je odmotana, tj. završena), na završetku t~kstova srednjevekovnih rukopisa i prvih štampanih publikacija kraj (zamotuljka, svitka se obeležavao rečima: volumen explicitum (odmotano do kraja), a sama rečexplicit isticana posebnim pismom ili bojom. EKSPOZE (franc.: expose) je vrsta izveštaja, prvenstveno izveštaja nekog ministra ili drugog političara visokog ranga o nekom važnom političkom događaju, o rezultatima političke delatnosti, o među narodnoj situaciji, i sl. EI(SPRESINfORMACIJA jebibliografska informacija čitaocima o novoprispelim pUblikacijama. To obavlja biblioteka ili slična ustanova neposredno po primitku publikacija. Postoje i bilteni za brzo naučno i tehničko informisanje o novim pronalascima i raznim drugim podacima neophodnim za stručnjake određene oblasti. Tako postoje i ekspreskatalogizacija, tj. obrada knjižnog materijala odmah po njegovom prispeću u biblioteku kako bi u što kraćem roku dospelo do čitaoca. EKSTRAOPREMA opšti izraz za razne priloge koje obično stavlja vlasnik kao dopunu u vidu ilustracije i sL, tako da taj egzemplar postaje svojevrsni unikat. Takvo dodavanje prvi je izvršio Englez N. Ferer (XVII vek), a u XIX veku su naročito u Francuskoj i SAD praktikovana dodavanja rukopisa i raznih podataka o autoru ili o nastanku knjige i sl.
EKSTRAPOLACIJA fKSTRAPOLACIJA (lat.) vid interpolaciJe, tj. teksta u rukopisu koji ne pripada njegovom autoru ili je nedostajao u originalu anonimnog dela. To je takođe naziv za statističke podatke o štamparskoj proizvodnji (na primer: brojčani podari o proizvodnji u toku cele godine) običrio na osnovu ranijih podataka. ELEGIJA (grč.) označava tužnu, sentimentalnu pesmu. K.od starih Grka i Rimljana to je bio naziv za svaku pesmu sa distihom, tj. u heksametru i pentametru. (Kod nas su poznate naročito elegije Zmaja, Jakšića i Vojislava Ilića). ELEKTRONSKA BIBLIOTEKA (samo u najveĆim bibliotekama SSSR i SAD) je najnovijeg datuma u bibliotečkoj tehnici, u dokumentaciji 1 uopšte u pribavljanju Informacija. Na primer, tražimo informacije i podatke šta je sve napisano o nekoj temi, recimo o dobijanju lekova iz biljaka. (Najpre treba napraviti popis tzv. ključnih reči, odn. izdvojiti kataloške listiće sa odrednicama koje se odnose na biljke ilekove). Kartoteka biblioteke prenesena je na magnetofonsku vrpcu koja se stavlja u sklop elektronskog kalkulatora, na primer tipa IMB 1401 sa 4 magnetske vrpce, a svaka vrpca sadrži do 14,000.000 slova, što odgovara knjizi od 6.000 stranica;. sa svake vrpce čita se 60.000 slova u sekundi (24 stranice) i istovremeno se odvajaju ključne reči (istovremeno se može tražiti nekoliko problema U istim publikacijama). Ako hoćemo da saznamo šta je gde i kada . objavljeno o dobijanju lekova iz biljaka. potrebno je rta elektronskom aparatu napisati ključne reči: le k, biljka, dobijanje (industrija. tehnika) j za nekoliko sekundi aparat će dati odgovore tj. štampani listić sa popisom svih napisa opomenutoj· temi. U elektronskoj biblioteci umesto knjiga nalaze se kasete u kojima su mikrofilmovi knjiga j članaka (umanjeno 1.000 puta). Jedan odeljak od 990.000 sličica odgovara materiji u 3.000 knjiga srednje veličine.
ENCHERIDION
Prvo se na formularu napIsu ključne teme koja nas interesuje, pa se formular stavi u elektronski mozak. kalkulator traži publikacije o temi i pravi spisak koji saopštava elektronski mozak. (koji je već ranije sve te napise »čitaoc i mikrofilmovao). Pošto čitalac izabere iz spiska publikacije, mašina ih traži po rafovima, presnimi trenutno na film ma' terijal iz kasete, a korisnik taj materijal pročita pcmoću projektora na stolnom ekranu. ELENCHUS (grč.) pregled sadržaja knjige i uopšte izvestan popis. ELZEVIRI su izdanja istoimene čuve ne holandske porodice (Elsevier ili Elzevier). izdanja bilo preko 2.000 i to pretežno grčkih i rimskih klasika. Dela su štampana u specijalnom formatu. a štamparsko-izdavačka oznaka bila je l>ex officina Elzevirorum« ili »apud Elzeviros«. Stamparija je osnovana u Lajdenu 1583. godine. EMENDANDA latinska reč, označava šta u nekom tekstu treba popraViti, tj. označava (slično kao i izraz ermata ili corrigenda) greške u knjizi koje su primećene u toku ili posle štampanja. (često Se naznače na posebno pri!oženom listu uz knjigu), EMERALD (engl.). veličina štamparskih slova uobičajena u Engleskoj, nešto je veća od nonparela i iznosi 6 1/2 jedinica. EMPIRE (ampir) naziv za stil u umetnosti, taj stil nastao II Francuskoj u vreme Prvog carstva (otud i naziv). raširio se u više zemalja francuskim uticajem. Stil se odlikuje jednostavnošću, reprezentativnošću, pompeznošću kao i mirnoćom klasičnog izraza. U jugoslovenskim krajevima (najviše u Hrvatskoj i Sloveniji) ima više arhitektonskih i dr. spomenika sa odlikama toga stila. ENCHERIDION (grč.) vrsta priručni ka kakvi su postojali u doba antičke Grčke, najčešće naziv za molitvenik (najreči
ENCIKLIkA -
f:NCIKLOPEDIjA
103
stoleću naročitd su značajni Broćkhaus Čuveniji je štampan 1529. godine II Vi-I(onversations-Lexikon i BoI'šaja sovet' teinbergu.) . skaja enciklopedija u 65 svezaka (panela ENCIKLIKA. (grč.) papina poslanica izlaziti 1926. godine). ~vim biskupima i nadbiskupima, odnosi se na važna verska i razna druga društvenoDela enciklopedijskog karaktera bilo je politička pitanja; kod naših naroda još od XV stoleća 'Tna ENCIKLOPEDIJA. (grč.), prvobitno primer: Lucidar, u hrvatskoj glagoljskoj određeni obim znanja iz neke oblasti i književnosti). Ali u pravom smislu prvo uopšte obiIri obrazovailOsti, sada više iIria enciklopedijsko delo je »Hrvatska eneikloznačenje sistematskog izlaganja celovitog pedija« (objavljena svega dva toma: I obima ljudskog znanja (univerzalne, optom 1887. godine i II tom 1890. godine, šte enciklopedije) ili pak samo iz pojeobadva uglavnom zaslugom dr-a Ivan4. dinih oblasti (medicinska enciklopedija, Zacha). Nešto kasnije izlaze biografskI'" pomorska, pedagoška i dr.) sa najopštileks-ikoni: »Album znamenitih Hrvata XIX jiniobaveštenjima odn. podacima. Za rastoleća«, i »Znameniti Srbi XIX veka«. zliku od popularno-naučnih konverzacionih Prva opštejugoslovenska enciklopedija leksikona, enciklopedije se odlikuju obim»Narodna enciklopedija srpsko-hrvatskonijim i naučno interpretiranim podacima. -slovenačka« izrađena je na inicijativu Bibliografskog instituta u Zagrebu, a u reEnciklopedije supostojale još u antič dakciji Stanoja Stanojevića, objavljena kom svetu, a kineska enciklopedija ,.Yung-loh-ta tien« iznosila je mnogo to- ćirilicom i latinicom u četiri torna (Zagreb 1925-1929). Pored izvesnih neravnomet· mova. Iz antičkog vremena čuveno je enciklopedijsko delo »Disciplinarum libri IX« nosti i neujednačenosti podataka, ovo je (iz Istoleća), »Historia naturalis« u 37 ipak najbolje delo takve vrste sve do potomova, itd. Od srednjovekovnih enciklo- jave »Enciklopedije Jugoslavije« u izdapedija značajne su, na primer: Origines nju Leksikografskog zavoda »Slovenski sive Etymologarium libri XX (delo Isido- biografski leksikon« (1925~1932, 1933= ra Seviljskog, iz VII stoleća), De Uni1952) studiozno je ali nepotpuno delo, a verso (od Hrabanusa Maurusa, VIII sto- »Znameniti i zaslužni Hrvati 925-1925« leće), zatim u XVII stoleću »Scientiarium prigodno i nekritičko. »Leksikon Minerva« ornnium encydopaedia« (od H. AImsteda, . je prva opšta enciklopedija kod nas. Izdadelo je u 7 svezaka i raspoređeno abeced- la ga je 1936. godine zagrebačka Nakladnim redom, po prvi put u delima ove vr- na knjižara Minerva. Cela ta enciklopedija s-ie), »Novum organum« (od čuvenog enobjavljena je u jednom tomu (792 strane, gleskog klasifikatora nauka Frensisa u dva stupca nonparela) obuhvata 54.000 pojmova, pa se već po tome može zakljuBekona) , »Grand dictionnaire historique« (od L. Moreira) . U XVIII stoleću postičiti da su ti pojmovi suviše sažeto ištuglo je svetskl.t slavu delo francuskih enro obrađeni. Nešto opširnija (1.360 strana ciklopedista prosvetitelja »Encydoperlie ou u dva toma) je enciklopedija »Sveznanje« u izdanju· Narodnog dela, 1938. godine Didionnaire raisanne des Sciences, des pokrenuta je »Hrvatska enciklopedija« ali' Arts des Metiets« u 35 tomova, zatim je objavljeno svega 5 tomova ( do slova čuvena »Encidopaedia Britanica« (u zadE), kao i »5veznadar«. Izdavačko predunjem izdanju, 1963, 24 toma). U XIX stozeće »Prosveta« u Beogradu objavilo je leću poznate su»Granđ Larousse Universel du XIX siede«, »New American Enci1959. godine »Malu enciklop.ediju Prosvete« u 2 totna. U izdanju i nakladi Leksi~ dopaedia«, »Nuova Encidopaedia Italiana«, »AIgemeine Enzyclopedie der kografskog zavoda SFRJ počela je 1955. Wissenschaften und Kiinste«, i dr. U XX godine izlaziti »Enciklopedija Jugoslavi-
J()4
ENGLESKA LINIJA -
je« u izvrsnoj tehničkoj opremi, dosad je izašlo 5 tomova (A-M). U uvodnoj reči punoj patosa, redakcija »Enciklopedije Jugoslavije« kaže i sledeće: »U prikupljanju građe za produbljenje društvene i kulturne svijesti izvršeni su golemi pojedinačni napori i sakupljena je impozantna količina. podataka. Nadahnuti život tim individualnim naporima, oduhoviti ove slavne dokumente pozitivnom masovnom kulturnom sviješću, dići zavjesu nad mrakom stoljeća, obasjati dugotrajni nokturno našeg života punom rasvjetom - to je osnovni poziv Enciklopedije Jugoslavije, koja je pokrenuta da bude podsjetnikom istorijskih iskustava, a istodobno i putokazorn za budućnost. Enciklopedija će povezati napore prošlih pokoljenja s današnjim nastojanjima na stvaranju uslova za nesmetani razvitak svih naših stvaralačkih snaga«. Sistematskim rasporedom građe, na temelju provjerenih podataka, Enciklopedija će, kao vrelo informacija, djelovati sugestivno pri razmatranju cjelokupne kulturne i političke južnoslovenske . problematike«. Vidi takođe leksičku bibliografiju u sastavu ove knjige. (Pregled bibliotečke literature). Enciklopedia Britanica ima u poslednjem izdanju (1963) 24 toma sa oko 3a miliona reči; u izradi je učestvovalo preko 9.000 saradnika (među njima i američki predsednik Kenedi). U toku blizu 200 godina od svog nastanka Enciklopedija Britanska doživela je mnoga izdanja. Enciklopedija Jugoslavije, v. Enciklopedije.
ENGLESKA LINIJA je ukrasna linija, u sredini debela a prema krajevima se ravnomjerno stanjuje. Stavlja se obično na naslovnu stranu iznad podataka izdanja, a takođe na završetku teksta publikacije, i još ponegde. ENGLESKO-AMERICKI SISTEM PISMA je takav tipografski sistem (od 1886. godine) jedinica merenja je tačka od 0,351 mm.
EPIGRAF
ENOHOVA KNJIGA TAJNI spada u apokrife i odnosi se na Enoha (starozavetna ličnost) i njegovo putovanje po nebesima, posećivanje samoga Boga koji mu izlaže svoje stvaranje neba i zemlje, itd. Slovenski tekst ovoga apokrifa nastao je verovatno još u X stoleću (kod Makedonskih Slovena), pisan je glagoljicom (preveden sa grčkog), a njegov srpsk1 tekst ćirilicom pojavljuje se tek u XVI stoleću. (Kraću redakciju iz srpskog rukopisa - »Apokrif o Enohu« objavio je St. Novaković, 1884. godine). ENSCHEDE, najčuvenija holandska slovolivnica, zapravo štamparski koncern, osno još 1703. god. u Haarlem-u (od 1771. god. nosi ime Enschede & Zonen). ENUMERATlVE
CLASSIFICATION
(engl.), naziv za linijsku klasifikaciju, nastoji da sastavi listu specifičnih predmeta, ima više selektivni karakter. ENVOI (franc.), u starofrancuskim pesmama kratka strofa za posvetu, danas u prenosnom značenju oznaka veći nom za rukopisnu posvetu u knjigama. EP ili EPOS (grč.) veći spev u kome se prikazuju zbivanja raznog sadržaja (istorijskog, romantičnog, religijskog itd.), pisan obično u stihovima, po postanku narodni i umebički. Kao književna vrsta negovan naročito u doba romantizma. Poznati su epovi Mahabharata, Ilijada, Odiseja, a od pojedinih pesnika Besni Rolando (od Ariosta), Faust (Gete); kod nas Gundulićev »Osman«, Mažuranićev »Smrt Smail-age Cengića«, Njegošev »Gorski vijenac« i dr. U našoj narodnoj književnosti, poznate su junačke narodne pesme. Vidi još: Epopeja. EPIGRAF (grč.) može da znači natpis na spomeniku, kući, naslovnom listu, a upotrebljava se i u značenju nekog gesla ili izreke u kojoj je sadržana suština, ideja nekog dela. Postoji i čitava nauka koja proučava antičke natpise i razne druge zapise na kamenim i metalnim pločama, natpise na diptihonima, itd., pa
EPIGRAFIJA
EPITOMA
lOS
~~~---------------------------
tako pruža i podatke za istoriju. Ta nauka zove se epigrafika ili epigrafija (vidi o tome).
EPIGRAfIJA ili epigrafika (grč.) proantičke i razne druge zapise na pločama i dr. materijalu, natpise na diptihonima i sl. Epigrafika kao arheološka disciplina ima vrlo značajan zadatak naročito u našim zemljama gde se zadržalo mnoštvo natpisa i dr. U Srbiji je Vuk Karadžić dvadesetih godina prošlog stoleća putovao u cilju skupljanja epigrafskog materijala i dr. starina, a Ljuba Stojanović prvi objavio sistematski sređenu zbirku »Stari srpski zapisi i natpisi« (l-VI, 1902-1926). U krajevima današnje SR Hrvatske odavno postoji interesovanje za epigrafske spomenike. Već u prvoj polovini XV stoleća javlja se delo »Epigramata reperta per Illyricum«, zatim niz drugih izvora za antičku epigrafiku u hrvatskim krajevima. Posebno treba istaći značaj književnika Marka Marulića u skupljanju i tumačenju solinskih natpisa. U Sloveniji takođe u XV stol eću počinje sistematsko prikupljanje i proučavanje epigrafskih spomenika, mada u počet ku bez naučnih tendencija, dok se sada, na primer u Ljubljani, epigrafika predaje i na Univerzitetu (doduše u sklopu antičke arheologije). Epigrafski spomenici u BiH pisani' su na latinskom i grčkom, pominju se u delu »Zemljopis i povesnica Bosne« od I. F. Jukića (1851). Evidentiranje i obrada mnogobrojnih epigrafskih spomenika nađenih na teritoriji BiH počinje tek poslednjih decenija prošlog stoleća. Naročito je »Glasnik« Zemaljskog muzeja u Sarajevu« poznat po svojoJ epigrafskoj tradiciji. učava
EPlqRAM (grč.) je kratka, jasna, sa(zajedljiva) pesma kojom se ismejava pojedinac, neka organizacija ili či tavo društvo. Kod starih Grka epigram je imao značenje natpisa na grobu ili na nekom umetničkom delu. Onaj koji piše epigrame zove se e p i g r a m i s t. tirična
EPILOG (grč.) može da znači završni rezultat nekog događaja odnosno procesa, a takođe govor glumca na kraju predstave, kao i pogovor, završnu glavu nekog većeg književnog _dela gde se daje rasplet drame i dalja sudbina glavnog junaka tog dela. EPISTEMOLOGIJA (grč.), naziv za filozofsku disciplinu koja proučava principe i metode saznanja, upotrebljava se obično u istom značenju kao i: gnoseologija, noetika, teorija saznanja. . EPISTOLA (grč. i lat.) najčešće im1 značenje poslanice, pa se i knjiga u kojoj su skupljene biblijske poslanice zove epistolarijum, a upotrebljava se i u značenju pisma odnosno pismene poruke, epistolarno je ono što je u vezi sa pismirna ili je zapisano u obliku pisma, može da bude i u vidu literarnog dela. EPISTOLAE OBSCURORUM VIRORUM (lat. = pisma mračnjaka), anonimno pisane poruke (epistole) humanista. EPISTOLAR ili EPISTOLARIUM u katoličkim crkvama sveštenik· koji čita poslanice. Epistolari su takođe obrasci pisama i titula, kao i knjige u kojima su skupljene epistole (na primer biblijske poslanice). Cuven je ćirilski epistolar manastira Slepče kod Bitolja, koji potiče iz XVI stoleća, a sada je u Lenjinovoj biblioteci u Moskvi, zatim Trebnik iz 1600. g. (u Nar. in. univer. biblioteci u Ljubljani), »Zbornik« pisan u XVII stol eću u Hilendaru, itd. EPITAf (grč.) se upotrebljava u značenju nadgrobnog spomenika i· u znače nju natpisa na takvom spomeniku. EPITOMA (grč.) je kratak izvod iz nekog većeg dela, pregled sadržaja, a onaj koji to izrađuje zove se e p i t om at o r. Ponekad se epitoma upotrebljava kao naziv za sveukupni pregled neke oblasti znanja. U tom ili sličnom znače nju upotrebljava se i reč e k s cer p t. Ekscerpti u vidu citata ili. izabranih pasusa iz knjige ne mogu biti štampani bez dozvole izdavača originala.
106
EPIZODA -
EPIZODA (grč.) označava više sporedni, uzgredni, umetnuti deo nekog književnog dela (epizode nekog junaka u romanu). Postoji i epizodična bibliografija, na primer o nekom aktuelnom događaju, što nije bilo predviđeno planom biblioteke odnosno bibliografskog instituta. EPONYM (grč.) pseudonim koji predstavlja više pisaca nekog dela. EPOPEJA (grč.) epos = reč, priča) označava skup narodnih junačkih pesama ili delo nekog pisca o velikim događaji ma. IIiIa više vrsta eposa (a celokupna se književnost obično deli na epsku, lirsku i dramsku), epsko delo može biti u stihu i u prozi, u vidu duže pesme, pripovetke ili romana. Izraz epopeja upotrebljava se ponekad i u značenju romana koji obuhvata obiman sadržaj o značajnom, prelomnom istorijskom periodu (na primer: »Rat i mir«). EROTIKA (grč.) se upotrebljava u značenju ljubavi, ali i u značenju ljubavne literature, odnosi se na lirske, suptilne izlive osećaja kao i na neobuzdane nagonske strasti; u poslednjem slučaju poprima ponekad oblike i pornografije. postoji čitav niz dela (pesama, pripovedaka, romana) erotskog karaktera. ESEJ (engl.: essay, franc.: essai) naziv za neki kraći naučni, literarni ili publicistički napis. Taj je naziv u upotrebi naročito posle čuvenih Montenjovih »Eseja«. Pisac eseja zove se e s e j i s t. ESHATOKOL (grč.) znači poslednji list u svitku, a takođe završne podatke neke isprave. ESPERANTO, veštački jezik, sastavio ga 1887. godine varšavski lekar L. Zamenhof. U njemu su reči pretežno romanske, a gramatika latinska. Ima svega 28 slova. Postoje klubovi esperantista u mnogim zemljama. ESTAMI>A (franc.) vrsta štampanog otiska (obično slike) neposredno sa metalne ili drvene pločice (bakrorez i uopšte duboka štampa).
ETNOLOGIJA
ESTlENNE (LES) ili STEPHANUSI francuska štamparsko-izdavač ka kuća (1502-1674), delovala u Parizu i delimično u Zenevi, izdavala najviše dela grčkih i rimskih klasika i leksikone. Osnivač i prvi tipograf Henri I (14701520), njegov sin Robert I (15C3-1559), odličan poznavalac klasičnih jezika i štampar brojnih izdanja Biblije i velikog dela Thesaurus Latinae linguae (Blago Latinskog jezika). Cuven je takođe i drugi sin Henri II (njegova epohalna edicija je Thesaurus linguae Graecae). ET ALIORUM, formula koja se upotrebljava od XVII veka u označavanju zloupotrebe (zove se i r i g), kada se prilikom javne prodaje čuvenih biblioteka utrpavaju (to rade knjižari) u katalog i neka manje vredna dela koja nisu bila u fondu tih biblioteka. ETHNIC NUMBERS (engl.) ili l i ng u i s t i e n u m b e r s, vidi: Lingvistič ki brojevi. ETIKETA (franc.: ćtiquette) ceduljica sa nekim natpisom (vrsta predmeta, oznaka cene) ili nekim brojem (na primer kod signiranja knjiga, na lekovima i dr.). ETIMOLOŠKI REČNICI (etimologija je reč grčkog porekla i znači nauku o poreklu i građenju reči), rečnici u kojima se daje ne samo značenje navedenih reči, nego i njihov etimon, tj. koren iz koga je dotična reč nastala. ETNOGRAFIJA (grč.), vidi: Etnologija. ETNOLOGIJA (grč.), nauka o narodima, njihov razvitak i karakteristike, običaji i način života uopšte. U istom ili bar sličnom smislu upotrebljava se izraz etnografija (opisivanje naroda). Pomoćne su joj nauke antroponomija i antropogeografija. U Jugoslaviji se tek u XVI stol eću javljaju etnološki odnosno etnografski spisi (sa folklornom građom, kao: nošnja, običaji, svetkovine i sl.), a u XVIII stoleću brojna dela među kojima prvo mesto zauzima Rečnik i drugi radovi Vuka St. K.aradžića. Danas postoje i etnografski najčuvenij a
ETRURSKI STIL muzeji i dr. (ustanove za etnološka ispitivanj a i proučavanj a). ETRURSKI STIL, vrsta poveza knjige iz XVIII stoleća, sastoji se od teleće ko~e i ukrašen je klasičnim orname;1tima, naročito uzorima uzetim sa etrurskih vaza. EUHALOGIJUM (grč.), liturgijska knjiga u vidu molitvenika. Vidi: Trebnik. EUKOMION (grč.), pohvalni govor koji može biti pisan i u satiričnom duhu. EURISTIKA ili Heuristika (grč.), je učenje i veština o pronalaženju, analiziranju i korišćenju raznih podataka iz oblasti nauke i uopšte kulture. Vidi još: Bibliografska euristika. EVALUATION (lat. e;;g\. franc.), vrsta kataloške beleške kojom se procenjuje vrednost nekog dela. EXERCITIUM SUPER PATER NOSTER (Iat.), jedna od najstarijih štampanih knjiga (pre pronalaska pokretnih slova). Poznata su tri izdanja, od kojih
EZOPOVSKI JEZIK
107
su dva flamanskog porekla. Starije, hiroksilografsko (pola pisano, pola štampano), nastalo u prvoj polovini XV veka, a drugo izdanje u drugoj polovini istog veka. Od trećeg izdanja sačuvao se samo jedan list. EZOPOVSKI JEZIK dobio naziv prema Ezopu (zajedljivi grbavi rob iz Frigije), smatra se tvorcem basne. Taj se jezik sastoji u kamufliranom, uvijenom načinu izražavanja misli i da bi se on razumeo potrebno je umeti čitati »između redaka«. Pisanje može biti ponekad u vb du šifri ili drugim nejasnim, često alego-' rič nim i satiričnim, formulacijama. Kod nas je praktikovan naročito pre rata da cenzura ne bi otkrila i zabranila ispoljavanje shvatanja. Tako su, na primer, upotrebljavani izrazi: naši učitelji (umesto: Marks, Engels, Lenjin), pisac »Kapitala« (umesto Karl Marks), avangarda radničke klase (umesto: komunistička partija) itd. v. Basna.
F FABLlO (franc.) je priča u stihovima od po osam slogova, a ima cilj da nešto ismejava. Najviše upotrebljavana u XIII veku. Sastavi su većinom anonimni. Najviše tretiraju pitanj a o ženi, prvenstveno o njenim osobinama, a zatim o sveštenicima, varalicama i sličnim kategorij ama ljudi. Fablio je doprineo razvitku novele i farse. FABULA (lat.: fari, fabula) je u stvari basna, tj. priča u kojoj govore i rade životinje. Ima obično poučni karakter. Danas ima značenje priče, radnje u književnom delu (takođe u filmu). FACETIAE (lat.) , zbirka duhovitih šala, odnosno izreka, a znači i pUblikaciju u kojoj je zastupljen grub humor. Takve publikacije bile popularne naročito u XV i XVI stol eću, pa i ranije (»Libri IV facetiarum«, i dr.). FACTOTUM (lat.) , štamparski ornament sa slobodnim prostorom u sredini u koji se može utisnuti slovo. Upotrebljavao se u ranija vremena najčešće radi otiskivanja inicijala na početku poglavlja knjige. FAKSIMIL (lat.: fac simile = »učini je kopija nekog rukopisa (potpis ili deo teksta) koja je ranije rađena obič no bakrorezorn danas pretežno fotosnimanjem. Sredinom XVIII veka ima faksimila pomoću drveta (slično bakrorezima). Faksimil se gotovo i ne razlikuje od originala, a vernost se postiže raznim fotohemigrafskim postupcima. Postoji i faksimiIno izdanje, tj. mehaničkim putem pres1ično«)
neseno istovetno izdanje nekog dela, poznat je takođe i faksimilni povez. FAKSIMILNI POVEZ, vidi: Faksimil. FAKSIMILNO IZDANJE, vidi: Faksimil. FALCOVANJE (reč. nem. porekla), znači presavijanje hartije odnosno štampanih tabaka (nem.: Falz = svaki oštri prevoj hartije), a postoji i posebna mašina za to (nem. Falzmaschine). FALSE DATE (engl.), pogrešan odn. lažan datum, namerno ili nenamerno staVljen, obično kod štampanja, pa prilikom katalogiziranja treba iza njega staviti pravi datum, na primer: 1962. [1961]. »FALSE FIRST« EDITION, (engl. lažno prvo izdanje), kad izdavač označi kao prvo izdanje delo koje je neko drugi već bio izdao. FAMOS - SPISI (lat.: famosus = slavan, ali i ozloglašen), stari naziv za spise (naročito u doba humanizma), u kojima se podrugljivo govori (većinom u vidu letaka) o glasovitim ličnostima. FANFARA - STIL u povezivanju odn. ukrašavanju korica odlikuje se geometrijskim oblicima u vidu raznih crteža lišća, cveća i sl. To je francuski stil i potiče iz XVI stoleća, naziv je došao prema knjizi »Les Fanfares et Corvees Abbadesques des Roules-Bontemps« (1613. god.), koja je bila dekorisana u tom stilu. FARMAKOPEJA (grč.) u srednjem veku naziv za knjigu o lekovima. Vidi: Dispenzatorijum.
~, ~, ' •. ·.:",-,c~n.-
('
!
FARMINGTON PLAN ~ »FENJER« FARMINGTON PLAN, naziv prema mestu Farmington u SAD gde je na savetovanju američkih bibliotekara 1942. donesen plan koji predviđa sumarnu nabavku strane literature putem velikih knjižara u pojedinim zemljama, i raspodelu kupljenog materij ala specij alizovanim naučnim bibliotekama koje na taj način brže dolaze do knjiga, a ne snose odgovornost za stvaranje fonda knjiga. FARSA (lat.: farcire) označava šalu, u literaturi šaljiva, obično kratka, pozorišna igra il motivima iz narodnog odn. društvenog života bila razvijena najviše u Francuskoj iSpaniji) . Danas je to pretežno komedija sa dosta karikatura iz društvenog života, ali više lakrdijaškog nego umetničkog karaktera. FASCIKLA (Iat.:fasciculum) je sveska ili skup akata (ponekad znači i same korice u koje se stavljaju akta), a može da znači i svaki posebni deo nekog književnog odn. naučnog rada koji izlazi u nastavcima. Ti delovi mogu, ali ne moraju, biti označeni kao »fascikla«, »Lieferung« i sl. FASET termin što ga je pre nekoliko godina uveo indijski bibliotekar Ranganatan da bi njime u klasifikaciji knjižnog materijala označio osnovnu kategoriju po kojoj se može izučavati predmet unutar svake oblasti znanja (prema materijalu, procesu, strukturi itd.). Fasetna indeksacija je raznoaspektna i odražava prelaz od jednog faseta ka drugom. Fasetna formula je šema za redosled faseta prilikom klasifikacije knjiga, a sadržaj klasificiranih dela na osnovu fasetne formule zove se fasetna analiza. v. Klasifikacija knjižnog fonda. FECIT (lat. napravio), stavlja se obično na crtežu, bakrorezu i sl. ispred imena autora. F:il:D:il:RATlON INTERNATIONALE DE DOCUMENTATION (FID). osnovan 1895. godine kao Međunarodni institut za bibliografiju (FIAB) sa sedištem u Brislu, kasnije premešten u Hag i tamo na X međunarodnom kongresu 1901. godine
=
109
uzeo naziv Institut international de documentation, a od 1937. godine ima današnji naziv. Stalno je u vezi sa organizacijom Ujedinjenih nacija UNESKO (skraćeni naziv od: United Nations Educational, Scientific and Cultural Organisation = Organizacija Ujedinjenih nacija za pitanja odgoja, nauke i kulture) koja ima i bibliotečko odeljenje, nedavno je izdala trojezično skraćeno izdanje Univerzalne decimalne klasifikacije (UD K). Clan FID-a je i Jugoslovenski centar za" tehničku i naučnu dokumentaciju sa se-~' dištem u Beogradu. FEDERATION INTERNATIONALE DES ASSOCIATIONS DES BIBLIOTHECAlRES (FIAB) je Međunarodni savez bibliotekarskih društava osnovan 1929. godine, za saradnju u oblasti bib!iotekarstva. Njegovim radom rukovodi savet i razne komisije i sekcije. FIAB saziva međunarodne kongrese bibliotekara. Clan je FID-a i sporazumno sa bib1iotekarskim društvima rešava razna pitanja iz oblasti bibliotekarstva (izmene i dopune u pravilima katalogizacije, klasifikacije, iid.). FELJTON (franc.: feui1Ieton) naziv za naučnopopularni članak, esej ili sl. literarni sastav, obično kao podlistak nekog dnevnika. Pisac feljtona zove se f e l jtonist. FELJTONIST, vidi: Feljton. FENICANSKO PISMO, pismo Feninastalo oko 1000. g. pre n. e. Verovatno je samo usavršeno kretsko pismo (zajednička im je linearizacija i nazivi slova) ili je nastalo od starosinajskog pisma koje je opet na bazi egipatskih hijeroglifa. - Feničani su svoje pismo znatno uprostili (napuštanje slikovnih elemenata i dr.) iz njega su se kasnije razvila. razna pisma, neposredno ili posredno starohebrejsko, arapsko, grčko i drugo. čana
»FENJER«, prvi satirični list II Srbiji. izlazio od 1875-1876. god. (svega 17 bro-
110
FERE-HUMANISTIKA -
jeva), izdavaČ i urednik Milan Pešić, socijalist. FERE - HUMANISTIKA, italijansko pismo u XVI stoleću, nastalo iz ranijih rukopisa, u drugoj polovini XV stoleća upotreblj avalo se takođe u Engleskoj, Nemačkoj i dr., naročito za štampanje klasičnih .dela. fEROMAGNITOGRAFIJA, v. Beskontaktna štampa. FEROTIPlJA (lat.: ferrum željezo) je fotografija napravljena na željeznoj
=
ploči.
FIAB, vidi: Federation Internationale des Associations des Bibliothecaires. FID, vidi: Federation Internationale de Documentation. FIEJ (Federation Internationale des Editeurs de Journaux et Publications) Međunarodni savez izdavača novina i ča sopisa, osnovan 1948. godine. Sedište mu je u Parizu. Obuhvata SAD j 16 zapadnoevropskih zemalja. FIGURA (lat.: fingere, figura) je oblik, pojava, lik, pesnički ukras (slikovit izraz), a u logici vrsta deduktivnog zaključivanja. U publikacijama se dosta če sto nalaze figure, tj. crteži raznih likova, kao i ukrasi u vidu figura. FILATELIJA (grč.), skupljanje i proučavanje poštanskih i drugih vrednosnih maraka. Danas postoje mnogobrojna filatelistička udruženja u svetu, i vrlo bogata literatura iz oblasti filatelije, a skoro svi dnevni listovi imaju i posebnu rubriku zato. FILATELIZAM (grč.), znači strast za skupljanjem poštanskih maraka, a postoje i čitava filatelistička izdanja u vidu publikadja namenjenih ·za filateliste. Vidi još: Filatelija. FILIGRAN (lat.: fil um, granum) je umetnički (kujundžijski i sl.) rad, a takođe vodeni znak (žig) na hartiji (novčanica i 51.), koja se primećuje prilikom držanja hartije prema svetlosti, značajan naročito za dokazivanje originalnosti sta-
FLEKSIBILNI POVEZ rih knjiga. Lepa hartija sa nekim utisnutim mustrama zove se filigran-papir. FILM (engl.) ima značenje tanke celuloidne ploče, odnosno celuloidne pantljike. Naziv film je odomaćen i u značenju snimljenog komada (koji se prikazuje u bioskopu, školi i sl.). Sistematisanje skupljenih filmova zove sefilmoteka. FILO BIBLION (grčki = ljubitelj knjige) je delo engleskog kancelara i biskupa Durhema Richard de Bury (1287-1345). Delo izišlo najpre u K.elnu (1473. godine), posle pn~štampavano oko 50 puta i prevođeno na razne jezike. U delu se govori o velikoj vrednosti knjige. FILOLOGIJA (grč.), nekad smatrana najopštijom naukom o jezikU, dakle ti smislu koji sada ima lingvistika (opće nito proučava postanak i razvitak jezika i njegove tvorevine), a danas se filologija svodi pretežno na protrčavanje jezikastarih spomenika. FIPO (Federation Internationale dela Presse Orientale), vidi: Orient Press International Federation (OPIF) . FIT (Federation Internationale des Tradueteurs ) je Međunarodni savez prevodilaca, osnovan 1953. godine. Sedište u Parizu. U njemu je zastupljeno 12 zemalja, među kojima i Jugoslavija. FJODOROV IVAN, prvi ruski štampar, uredio 1553. godine prvu &tampariju u crkvene svrhe, a 1564. godine u zajednici sa Pjotrom Timofejevim l\1stislavcem izdao prvu štampanu rusku knjigu ćirili com (izdanje Apostola). God. 1567. nalazi se u Litvaniji gde štampa jevanđelja, a kasnije psaltir sa časovnikom (horologijum), 1572. god. nastanio se u Lvovu i postaje osnivač ukrajinskog štamparstva izdavši opet Apost6la, 1575. go.
111
FLEXIBLE CLASSIFICATIQN -. FORMAT mentom. Upotrebljava se obično kod džepnih izdanja. FLEXIBLE CLASSIFICATION (engl.), klasifikacija koja omogućava unošenje novih predmeta, a da se ne poremeti logika rasporeda. FLEXIBILITY (engl.) američki princip u građenju biblioteka, po kome je biblioteka kao i fabrika čista materijalna svrsishodnost, pa se primenjuje tzv. modlllar-system, tj. pokretnost u smislu izmene svih prostorija i uređaja unutar zgrade. Tome principu ozbiljno prigovaraju u Evropi, naročito u pogledu fOemalizrna pri arhitekturi i u pogledu preterane racionalnosti. FLORENTINSKI DRVOREZ, drvorez fIorentinskih umetnika izanatlija posle1njeg decenija XV i prvog decenija XVI stoleća, smatra se uzornim primerima ranije veštine ukrašavanja knjiga. FLORILEGIJUM (Iat.), zbirka odabranih tekstova iz nekog dela. Poznate su zbirke izreka u našim starim ćirilskim rukopisima, a u stvari su to izreke grčkih filozofa prilagođene hrišćanskom shvatanju. Prevodi nekih od florilegij a datiraju iz XII stoleća. Poznati su neki rukopisi srpske recenzije iz XIV-XVII stoleća (O razume, Poučenije filoz.}fij a, i dr.). FLY LEAUF (engl.), prazan list ispred naslovne strane.
FOLDER (engl.), publikacija od svega jednog tabaka presavijenog tako da sači njava dva ili više lista koji nisu ni prošiveni ni razrezani. FOLIJACIJA, cifatsko označavanje araka knjige, primenjena uglavnom u XV stoleću upotrebom reči »fo1io« i rimske cifre. Arapske cifre upotrebljavaju se za folijaciju tek od kraja XV stoleća, a krajem XVI stoleća umesto folijacije počinje se praktikovati paginacija. FOLIJANT (lat. folium) je naziv koji se upotrebljava za knjige velikog formata, tj. folio-formata (listovi obično veliči ne tabaka).
FOLIJIRATI znači brojevima označa vati listove neke knjige tako da stranice dva nasuprotna lista dobijaju jedan isti broj (na primer u trgovačkom knjigovodstvu), jer po sadržini i sačinjavaju jednu stranu. Folijiranje zapravo prethodi paginaciji, koja datira od kraja 15. veka. FOLIO (lat.) označava određeno mesto knjige (folio recto = na prednjoj strani, folio verso = na drugoj, suprotnoj strani, itd.), a znači i određenu veličinu knjige (Folio = 2°), znači takođe list pa,_ pira ili pergamenta obeležen brojem samo" na početku, zatim tabak hartije u njegovej punoj veličini (neprevijen) . FOLKLOR (engl.) je izraz stvoren pre nešto više od jednog stoleća i doslovne) znači učenje o narodu, ali se pretežI}o upotrebljava u užem smislu, tj. kao uče nje o narodnom predanju i običajima. FORM-CLASSES (engl.), klasifikovanje odn. razvrstavanje knjiga prema literarnom obliku (drame, esej, itd.), a ne prema predmetu. FORMAT (lat.) u bibliotečkom smislu je oblik i veličina neke knjige, pri čemu se prvo označava širina pa onda visina u santimetrima ili specijalnim u knjižarstvu uobičajenim jedinicama. U pogledu veličine knjige najčešća su tri formata: Oktav (8°) do 25 cm, Quart (4 0 ) 25 do 35 cm, Folio (2°) preko 35 cm. Format je zapravo sastavni deo opreme knjige i zato uglavnom spada u nadležnost izdavača (i format se unosi u ugovor). Format ima velikog značaja u racionalizaciji hartije. Tako format kataloškog listića prema m.eđunarodnim pravilima, iznosi 71/2 X 121/2 cm. U Nemačkoj se prave formulari prema tzv. DIN normi (DIN Deutsche Industrienorm). Osnovnanort;na je pravougaonik sa površinom l qm (= AO), a ostale se određuju prepolovljavanjem te veličine i označavaju se brojevima 1-10 kojima se dodaje slovo A. Tako DIN Al je polovina od DIN AO, a DIN A2 je polovina od DIN Al. Najviše se upotrebljava DIN A4 (210 X 297 mm), DIN A5
=
•
112
FORMAT KATALOSKOG LISTICA -
(148 X 210 mm) i DIN A6 (105 X 148 mm). fORMAT KATALOSKOG LISTICA, vidi: Format. FORMULAR (lat. formulare) je štampani obrazac' za popunjavanje raznim podacima. Radi što racionalnije upotrebe štampa se obično u većem broju primeraka. U bibliotekama se upotrebljavaju formulari sa podacima o knjigama, formulari sa podacima o čitaocima, itd. fORTNIGHTLY (engl.), petnaestodnevna odn. dvonedeljna periodična publikacija, zove se još i »Bi-weekly« (dvonedeljni) . FORZAC .(nem. = Vorsatz) je naziv za tzv; dupli list u knjizi čija je jedna polovina zalepljenaza unutrašnju stranu prednje odn. zadnje korite, a druga polovina samo ivicom priIepljena za ptvi odrt. poslednji tabak. On treba da štiti blok knjige i obično. je od čvršće hartije. Ponekad se na njemu štampaju tabele, mape i sl. u vezi sa sadržinom knjige, inače je većinom prazan. fOTOCINKOGRAfIJA, v. Cinkografija. FOTOGRAfIJA (grč.) znači »pisanje svetlošću«; jer se pomoću dei stva svetlostiizrađuju slike predmeta. Taj izraz označava i sliku na hartiji, a takođe i sam proces izrađivanja slika uz pomoć dejstva svetlosti. fOTOGRAMETRIJA (grč.) način izrade topografskih karata pomoću fotografskog snimanja; naročito II vidu filmskog snimanja zemljišta iz aviona (aerofotogrametrija) . -
FOTOKOPIJA (grč.) je kopija nekog teksta izrađerta fotografSkim putem (snimak se sa fotografskog negativa preslikava na specijalnu podlogu pa se dobije pozitivna slika, a ako se fotokopija izvodi direktno na hartiju onda se slika mora okrenuti na pravu stranu, itd.). Fotokopiranje kao i mikrofilmovanje ima velikog značaja u bibliotekama, naročito radi snimanja izvesnih rariteta i onoga što ne-
FRAJSINSKI SPOMENICI
dostaje da bi se pop)lnilo neko delo (kad je oštećena neka stranica itd.). Vidi još: Kopija, Mikrofilmovanje. fOTOLITOGRAfIJA (grč.) je prenošenje fotografske slike na lito grafski kamen ili na ofset. Pri tom je potreban specijalan papir premazan želatinom. fOTO STAT (Photostat), sprava za fotografsko reprodukovanje štampanog iIi pisanog materijala. fOTOTEKA (grč.), posebni odeljak u kome su smeštene fotokopije odn. mikrofilmovi (u bibliotekama, centrima za dokumentacijU, i sL). fOTOTIPIJA (grč.), naziv za reljefne ploče napravljene primenom fotografije. Postoji posebna vrlo kvalitetna fototipna hartija. Inače foto ti P je izraz za sliku izrađenu pomoću dagerotipa (sprava sa jodnim srebrom). Fototipija kao vid klišea se upotrebljava na taj način što se crtež odn. slika napravi obično tušem, na beloj hartiji, pa se izrađeni crtež snimi fotografski i negativ se kopira na specijalno prevučenu mesinganu ili cinkovu ploču koja se potom premaže bojom samo na onim mestima gde se nalazi slika, a posle ispiranja vodom pospu se specijalnim prahom linije crteža i kad se ploča zagreje prah se rastopi i sjedini s bojom, zatim se obavlja tzv. razjedanje (ecovanje) , tj. 'ploča se potom potopi u kiselinu koja razjeda nezaštićena mesta sve dok se ne dobije potrebna dubina klišea, a crtež ostaje zaštićen u potrebnoj visini. fRAGMENT (lat.: fragmentum) je deo odn. odlomak nekog umetničkog ili nauč nog dela (fragmentarno = u. odlomcima), a fragmentist je pisac fragmenata. fRAGMENTA VINDOBONENSIA, vidi: Bečki listići. fRAJSINSKI SPOMENICI (Brižinski spomenici) su tri slovenačka teksta u latinskom kodeksu iz Freising-a (koji se slovenački zove Brižin, pa se zovu još i Brižinski spomenici), nalazi se u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu. Da-
----~-
-- -- ~-=----- ---==-----
FRAK TURA tiraju još iz X stoleća, pisani su latinskom maniskulom a služili su nemačkim emisarima za vršenje crkvenog uticaja kod Slovenaca. To je najstariji slavenski tekst pisan latinicom. U njemu se ogleda uticaj starog crkvenoslavenskog jezika.
FRAKTURA (lat.: fractura) je nemač ko gotsko pismo, tj. abeceda šiljastog oblika nastala u XVI veku (ime je dobila po izlomljenim linijama). Bila je u upotrebi do XVIII veka, potom uglavnom zamenjena antikvom (latinicom). FRANCUSKA ILUMINACIJA odlikuje se naročito ukrašavanjem inicijala. Bila razvijena u francuskim gradovima još u XII i XIII stol eću. KNJIZARA, FRANCUSKO-SRPSKA poslovala u Beogradu (1927-1948), njen vlasnik Aleksandar Popović, istovremeno bio glavni zastupnik francuske izdavačke kuće »Hachette« i sam se bavio izdavač kom delatnošću. FRANKLIN, Benjamin (1706-1790), i političar, znača jan i kao štampar. Njegova štamparija bila jedna od vodećih u Ame-ici, pomagao i ostale štamparije. Interesantno je da i njegov testament počin;e rečima: »Ja, Benjamin Franklin, štampar ... «.
čuveni američki fizičar
FRANJEVACKA BIBLIOTEKA U KOTORU, osnovana sredinom XVI stoleća, ima oko 20.000 svezaka, među kojima i 50 inkunabula i drugih retkih knjiga i rukopisa (sve pretežno verskog karaktera), među kojima je i rukopis dela »Osman« od I. Gundulića. FRAZEONIM (grč.) pseudonim kod koga se umesto imena autora upotrebljava neka fraza, kao: »jedan od pobornika« ili »do smrti odani« i t. sl. FRENONIM (grč.) je pseudonim kod koga je umesto imena autora upotrebljena neka karakterna osobina, izražena reč8 Leksikon
FUSNOTA ju, kao: »skromni«, itd.
113 »uvređeni«,
»verni«,
FRESKA (ital.: fresco = sveže) ili živopis, slika napravljena na još svežem malteru. Taj vid zidnog slikarstva praktikovan je od drevnih vremena, a naročito se razvio u antičkoj i srednjovekovnoj civilizaciji. Nadaleko su čuvene srpske srednjovekovne freske koje datiraju počev još od X stoleća (kao što su one u crkvi sv. Petra u Rasu, kod Novog Pazara), pa:, kroz čitav srednji vek u skoro svim crkva- " ma i m3nastirima Srbije, naročito u zadužbinama srpskih vladara, (Studenica, Peć, Sopoćani). a spadaju i danas u remek dela naše umetnosti, iako se za njih ne može tvrditi da su originalni rad isključivo srpskih slikara. Rađene su najpre, verovatno, po vizantijskom, a kasnije talijanskom i drugim uzorima i uticajima (otud i razni stilovi u tom slikarstvu). U HrvatSkoj i Sloveniji je zidno slikarstvo bilo najrazvijenije u doba kasne gotike (XV stoleće), a u Bosni i Hercegovini ima tragova o postojanju fresaka još iz vremena Kulina Bana, a takođe i u Crnoj Gori i u Makedoniji. FRONTISPIClUM (lat.) znači zaglavlje, a takođe i naslovnu stranu (kod bakroreza), ilustraciju na početku knjige, koja prethodi naslov;1oj strani i po pravilu nije paginirana. ,.FRUSKA GORA«, nedeljni list za privredna i razna druga društvena pitanja (kao prilog humoristički list »lolja«), pokrenut 1878. godine u Sremskoj Mitrovici, a od 1780. njegov vlasnik, izdavač i urednik bio je Konstantin Trumić, po zanimanju štampar. FUSNOTA (nem.) je beleška stavljena na dnu strane nekog teksta, odštampana obično sitnijim slovima, objašnjava neku reč ili misao iz teksta sa kojim se pove-
114
FUST -
FUTURA
---------------------------------------------------------
zuje nekim znakom (zvezdica, brojka, i dr.). Ubacuje se u Vidu napomene van redovnog teksta da ne bi bila poremećena njegova stilizacija i neposredna poVezanost. FUST, Johann, nemački trgovac finansirao Gutenbergove eksperimente, a docnije i sam preuzeo materijal, udružio se sa Petrom Šeferom (Schaffer) i 1457. godine
izdao čuveni Psaltir koji sadrži crvene i plave inicijale - što .istovremeno predstavlja prvi primer štampanja u boji, sadrži i prvi primer kolofona sa imenom štampara, mestom i datumom štampanja. fUTURA (lat.) je vrsta modernog groteksnog pisma geometrijski konstruisano, ima jasan i jednostavan izgled. Njega je 1925. godine izradio Karlo Rener.
G GABRSCEK, And:ej (1864-1938), slovenački
štampar, knjižar i izdavač, bavio se i politikom, osnovao izdavačko preduzeće »Goriška tiskarna« i izdao više zna~ čajnih dela iz oblasti beletristike. GAJA RD (franc.· Gaillarde) je vrsta štamparskih slova čija je tipografska mera 8 tačaka. »GAJRET« je bio časopis istoimenog kulturno-prosvetnog društva. Pokrenut u Sarajevu 1907. godine i izlazio (sa prekidima) do 1941. godine, a bio je takođe literarna publikacija Srba muslimana. GALERIJA (ital.: galleria), prostorija u kojoj su izložena umetnička dela, po· nekad se taj izraz odnosi na samu zbirku umetničkih dela, a postoje i čitave zgrade posvećene isključivo smeštaju takvih dela (Tretrjakovska galerija U Moskvi, itd.). Nekad su i u bibliotekama postojale prostorije u vidu galerija. Osnov slikarskih galerija u Srbiji dali su Narodni muzej u Beogradu (osn. 1841) i Muzej Matice srpske (osn. 1847), a prva galerijska ustanova bila je Galerija Matice srpske (osn. 1881), a od sadašnjih galerija najpotpllnija i najuređenija je Ga· lerija naše i strane umetnosti smeštena u Narodnom muzeju II Beogradu. Postoje takođe: Galerija fresaka (osn. 1953. god. u Beogradu), Galerija Pavla Beljanskog (u Muzeju grada Beograda) i dr. U Hrvatskoj počinje sistematsko podizanje umetničkih galerija krajem XIX stoleća. Naročito su poznate Strosmajerova umetnička galerija, Galerija Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, i dr.
U Sloveniji su još u XVlIstoleću po.At stojale značajne privatne umetničke galerije, a kao samostalne ustanove od najvećeg značaja poznate su: Narodna galerija (osn. 1919. god. II Ljubljani), Moder· na galerija (osn. 1951. god. u Ljubljani) i dr. U SR BiH postoji Umetnička galerija u Sarajevu (osn. 1946. god.), u SR Makedoniji Galerija slika i skulptura (osn. 1948. god. u Skoplju), a II Crnoj Gori, Državna galerija SR Crne Gore. (izvedeno iz je prevlačenje predmeta metalom i to galvanskim putem radi dužeg traja· njao GALVANOPLASTIKA
grčkog)
Zapravo to je kliše izrađen umesto ori· ginalnog klišea sloga ili pak izrada oti· saka u metalu od plastičnih predmeta (no· vac i 51.). Galvanski klišei dobijaju se tako da se već izrađeni kliše (na drvetu ili metalu) otisne u olovnu ploču ili neku drugu smesu koja se prethodno istopi i nalije na olovnu ploču, otisak se stavlja u kadu u kojoj je poseban rastvor i to tako da otisak bude na katodi a bakama ploča na anodi sa koje struja razlaže ba· kar i prenosi ga na kato du gde se ravno· merno nataloži u dovoljnom sloju, potom se otisak izvadi, ispere i kliše odvaja od olova. GALVANOTIPIJA (grč. i prema Luiđi Galvaniju, ital. anatomu) , je galvanska, elektrolitska izrada tipografskih klišea po· moću prevlačenja nekim metalom radi lepšeg i soJidnijeg otiskivanja, inače
GARMON -
116
g a I van o t e h n i k a je prevlačenje predmeta metalom pomoću galvapske struje. GARMON ili garmond (franc.) je vrsta štamparskog pisma čija je grafička mera 10 tačaka. Tim se slovima najčešće štampaju knjige. Naziv je nastao po franc. p.ečatorescu Garmond-u (XVI vek) ..Sino· nim korpus (izraz koji se upotrebljava u nekim krajevima Nemačke) v. Korpus. GARNITURA, u grafičkom zanatu ceo materijal za slog raznih stepena neke vr· ste pisma (na primer garnitura groteska) kao i znakova potrebnih uz to pismo. GAVRILO Trojičanin bio je u XVII stoleću prepisivač rukopisa (sabrat ma· nastira sv. Trojice). Kod nekih rukopisa nije samo prepisivao :nego i vršio izvesnu recenziju, menjanje i dodavanje (na primer u rukopisu iz 1650. god., koji se sada nalazi u Muzeju u Pragu). GAZELA (arap.), lirska ljubavna pesma (česta u istočnjačkoj literaturi), pisana u dvostihavnim strofama. GAZI HUSREVBEGOVA BIBLIOTEKA u Sarajevu (osnovana je 1573. godine od strane Gazi Husrevbega, tadanjeg car· skog namesnika u Bosni). Najpre je bila uz medresu, a 1931. god. premeštena bli· zu Careve džamije u Sarajevu. U njoj se nalazi oko 15.000 knjiga, 4.000 rukopisa i 3.000 raznih dokumeriata (blizu stotinu sidžila šerijatskih sudova, hronika Muhameda Enveri Kadića, mnogobrojna turska pisma iz XVII i XVIII stoleća, itd.). GEMA (Gesellschaft fiir musikalisehes AuffiihruQgs- und Vervielfii.ltigungsrecht) je društvo koje ima pravo izvođenja i u· množavanja muzičkih dela u SR Nemač koj. GENEALOGIJA, nauka o poreklu. a takođe rodoslov koji se' često predstavlja u obliku dijagrama iIi tabele (genealoška tabela) . GEONIM (grč.) pseudonim kod koga je umesto. imena autora upotrebljena neka geografska ili etnografska oznaka, kao: »OdSarajlije«, »od Ere«, itd.
=
i':
GLAGOLJICA GEORG, skraćeni naziv za predmetni katalog što su izdavali (1889-1913) Karl Georg i Leopold Ost. Izdat u 7 tomova. Ovaj katalog obuhvata sve nemačke publikacije toga vremena. GESAMTKATALOG DER WIEGENDRUCKE (nem.), skraćeno GKW, centralni autorski katalog inkunabula, daje lokaciju svih primeraka dela (kad ih ima manje od deset). Publikovanje ovog nemačkog dela počelo je 1925. god. i još nije završeno. GESLO ili lozinka ili deviza u bibliotehnici znači reč o predmetu (nem.: Schlagwort), takve reči sačinjavaju predmetni registar (indeks), na primer za sistematski i predmetni katalog. GESNER, Konrad (1516-1565), pisac čuvenog dela »Bibliotheca universalisc (1545) u kojoj je data prva solidnija klasifikacija knjižnog fonda. GESTA ROMANORUM, antologija klasičnih anegdota iz starog Rima, prva kolekcija na latinskom jeziku još početkom XIV stoleća. GIGANTOGRAFIJA (grč.) je jako uveličavanje autotipijom, a upotrebljava se naročito kod ravne štampe (za izradu plakata i sL). Uveličavanjem se postiže poseban utisak. GIORNALE DELLA LIBRERIA, zvanična bibliografija italijanskog tržišta knjigom (u njoj su anonse izdavača i podaci koji se odnose na tržište knjigom u zemlji i inostranstvu). Izdaje je it alijansko udruženje izdavača (»Associaziona Italiana degli Editori«). GLAGOWICA (crkvenoslovenski: glago1ati =. govoriti) je stara slavenska azbuka, koja je, najverovatnije, kasnije zamenjena ćirilicom. Smatra se da ju je sao. stavio jedan od slavenskih učitelja (Konstantin - Ciril). Postoji obla glagoljica (na primer u najranijim makedonskim spomenicima) i tzv. hrvatska glagoljica koja se razvila u XI veku. Od spomenika pisanih glagoljicom poznati su naročito: Zografsko jevanđelie, Sinaj ski
»(JLAS CRNOGORACA« psaltir, Makedonski fragment, Baščanska ploča, Vinodolski zakon. :tGlAS CRNOGORACA«, nedeljni list za politiku i književnost, izlazio na Cetinju od 1873. do 1915. god. Imao je više rubrika i priličan broj domaćih i stranih saradnika, među kojima su bili: Lj. Nenadović, S. Matavulj, Zmaj, i dr. Izlazio je i 1917-1922. povremeno kao organ crnogorske vlade u emigraciji. »GlAS H ERCEGOVACA«, političko -informativni list (nastavak »Novog hercegovačkog bosiljka«) izlazio dvaput nedeljno 1885-1897. u Mostaru, latinicom. »GlAS MATiCE HRVATSKE«, nauč no-literarna, informativna i polemična revij a (pretežno zastupala ideje »starih« protiv »mladih«). »GlAS NARODA«, list iz »narodne stvari, promet, zanat, trgovinu, pouku i zabavu«, izlazio 1871-1876. god. u Novom Sadu u izdanju »Zadruge za srpsku narodnu štampariju«, bio je orijentiran u patriotskom i sodj alističkom duhu, u njemu su sarađivali miletićevci, a od socijalista Svetozar Marković, Vasa Pelagić, i dr. »GlAS SRPSKE AKADEMIJE NAUKA«, zbornik radova (knj. I, 1887), raspored dat prema odeljenjima same ustanove, zastupljene gotovo sve naučne oblasti. GLASILO, naziv koji se obično nalazi ispod naslova periodičke publikacije, da bi pobliže odredio čiji je ona organ, odnosno ko je pokreće i izdaje. »GlASNIK DAlMATINSKI«, službeni list dalmatinske uprave u Zadru, izlazio dvaput nedeljno od 1849-1866. god. U listu dosta literarnih priloga. »GlASNIK DRUŠTVA SRPSKE SlOVESNOSTI«, pokrenut na predlog Jovana St. Popovića, izlazio od 1847-1864. god., zatim pod naslovom Glasnik Srpskog učenog društva. »GlASNIK ISTINE«, list pokrenut na inicijativu organizacije KPJ u Sarajevu,
GLOBUS
117
izlazio od l. marta do l. maja 1926. (svega 5 brojeva). »GlASNIK SlOVENSKI«, jedini slovenački književni časopis u to vreme ( I856- I868, u Celovcu). »GlASNII( ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU«, najstariji naučni časo pis u Bosni i Hercegovini, izlazi od 1889. godine (do 1963. god. izišlo 74 godišta) sa prilozima pretežno iz arheologije i etnografije. Svi važni}i radovi opjavljeni od 1893. do 1916. god. štampani su Beču u 13 svezaka Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und der Hercegovina. »GlASONOšA«, ilustrovani hrvatski časopis, izlazio od 1861. do 1866. god. u Karlovcu, potom u Beču. Izdavao ga i uređivao Abel Lukšić, tadašnji knjižar i štampar. Casopis bio narodski orijentisan, okupio znatan broj hrvatskih književnika. GLA VA, u bibliotečkom smislu je zaokrugljena celina neko~. dela. Glave se obično numerišu i imaju posebne naslove, napisane većim i masnijim slovima i to najčešće na novim stranicama. GLAVNA KATALOšKA JEDINICA, vidi: Katalogizacija. GLAVNI AUTOR, vidi Katalogizacija. GLAVNI KATAlOŠKI LISTIĆ donosi najpotpunije podatke o publikaciji, za razliku od uputnih i drugih sporednih kataloških listića. Vidi: Katalogizacija. GLAVNI NASLOV knjige obično se nalazi najpotpunije izložen na tzv. naslovnoj strani, za razliku od sporednih naslova (na primer na koricama ili na omotu knjige naslov je obično kratko formulisan) . Vidi: Katalogizacija. GLINENE PlOCE služile su u stara vremena za urezivanje slova. Tako, na primer, u ASiriji su postojale hiljade takvih pločica, ispunjavale čitavu biblioteku. GLOBUS ili glob (lat.: globus) je geografska slika Zemljine kugle (globus terrestrio zemljina lopta). Prvi globus napravio grčki geograf Krates iz Malosa (II st. pre n. e.), a najstariji očuvani
=
118
GLOSA- GRAFATRON
globus izradio Nemac Martin Behajm (1492). Najveći i najteži globus (8,5 m prečnik, težina 21 tone) nalazi se u Masačusetsu (SAD). GLOSA (grč.) prvobitno označava nejasnu reč, za koju je potrebno posebno tumačenje (u govoru znači i peckanje) u literaturi je to pesma od četiri strofe čiji poslednji redovi čitani skupa daju posebnu rimovanu strofu sa određenim smislom. Vidi još: Glosarijum. GLOSARIJUM ili glosar (lat.: glossarium) ima značenje knjige (sa raznim napomenama) a najčešće rečnika u kome se objašnjavaju stare i nedovoljno poznate reči. Tako postoji etimološki glosarijum (glossarium etymologicum) u kome su tumačenja o poreklu reči. GNOSEOLOGIJA (grč.), vidi: Epistemologija. GODINA STAMPANJA je u ranija vremena bila isto što i godina izdanja odnosno publikovanja, a sada ponekad nije ista godina. GODISNJAK odgovara latinskoj reči annali i znači periodičnu (godišnju) publikaciju čiji se sadržaj odnosi na određenu oblast (na primer: Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine) i prikazuje ono što je kao najbitnije u toku godine napisano iz te oblasti, a ponekad ima karakter kalendara. »GOLUB«, list za srpsku omladinu, izlazio od 1879. do 1914. godine u Somboru, u njemu sarađivali tadašnji istaknuti pedagozi i književnici. »GOLUBICA«, almanah, izlazio od 1839. do 1844. godine u Beogradu u izdanju Gligorija Vozarevića, istaknutog knjigovesea i knjižara. U njemu su sarađivali istaknuti srpski književnici. GONKUROVA NAGRADA, vidi Nagrada za naučna i umetnička dela.
GORAZDANSKA STAMPARIJA radila je od 1519. do 1523. godine u Goraždu. Osnovali su je braća Đurađ i Teodor Ljubović, koji su bili izučili štamparski za-o nat u Mlecima i otuda done1i štamparska
slova. Prva knjiga koja je štampana (1519) u Goraždanskoj štampariji bio je »Služabnik«, zatim »Psaltir« (1521) i »Molitvenik« (15~3), posle dvadesetak godina štamparija prenesena u Trgovište (Vlaška). GOTOANTlKVA (lat.: gotoantiqua) ili Petrarkino pismo, varijanta gotske minuskule (od koje je šira i oblija) nastala u XIV stoleću.
GOTSKA MINUSKULA je u stvari što i got ica (gotsko odnosno nemačko pismo), nastala u XII veku, (romanski stil prelazi u gotski), kada okrugli oblici minuskule Karolinga postaju sve uglastiji, šilj astij i. GOTSKO PISMO ili gotica je nemač ka abeceda sa oštrim linijama slova. Nastala je u XIII stoleću pod uticajem gotike tj. umetničkog stila koji se pojavio još u XII veku (prvo II Francuskoj pa u ostaloj Evropi). odlikuje se šiljastim oblicima, prelazeći često u grotesku (vidi još: Gotska minuskula) . Gotskim pismom naziva se takođe pismo kojim je gotski biskup Vulfila napisao svoj prevod Biblije (u IV veku). Slova potiču iz grčkog unicijalnog pisma, a ima pozajmica iz latinskog i runskog pisma. Goticom se naziva i tzv. zapadnogotsko pismo koje se upotrebljavalo uglavnom u Španiji (od VII do XI veka).
GRADUELE (lat.) je naziv jedne Iiturgijske knjige rimokatoličke crkve, sadrži sve horske pesme mise.
=
GRADUS AD PARNAS SUM (lat. stepenice, odnosno put do Parnasa) naziv za specijalni rečnik klasičnih jezika sa naznačenjem dužine samoglasnika i popisom pesničkih izraza, u cilju olakšavanj astihotvorstva. GRAFATRON najnovija mašina u štamparstvu, prvi put se počela proizvoditi 1963. godine u Engleskoj. Njena je konstrukcija takva da najpre projektuje slova na jednu traku, a potom ta slova istovremeno eksponira i otiskuje.
119
o
GRAFIČKA INDUSTRIJA ILI STAMPARSTVO obuhvata sredstva, rad i rezultate u oblasti štamparstva, kao slog za štampu i izradu slova, slagačnica i sastavljanje sloga, stereotipija, mašine za slaganje (vidi o tome) linotip i monotip mašine, izrada klišea (drvorez, linorez, metalorez, fototipija, autotipija, hromotipija, galvanoplastika, visoka štampa (štampa na zaklopnim mašinama, štampanje na jednookretnim i na dvookretnim mašinama, dvobojno štampanje, štampanje na rotacionim mašinama, ravna štampa odnosno litografija (kamenotisak, ofset-tehnika), duboka štampa (bakrorez iradirung, duboka štampa u potezima, i duboka štampa sa rasterom), i najzad povezivanje knjiga i drugog štampanog materijala (vidi o tome). U razvitku štamparstva kod Južnih Slavena od velikog je značaja bila Venecijanska štamparija (osnovana 1469. god.) u kojoj su izučavali štamparsku vještinu naši ljudi, čijom su zaslugom dosta rano i kod nas uspostavljene štamparije (1483. god. na Obodu, 1494. god. u Senju, 1519. god. u Goraždu, 1537. god. u manastiru Rujnu u Srbiji, itd.). Do 1945. godine postojale su uglavnom male štamparije, a savremena grafička preduzeća samo u većim gradovima. Posle oslobođenja, naročito posle 1955. god., izvršena je u SFRJ reorganizacija grafičkih preduzeća i rekonstrukcija grafičke industrije (uvođenje automatskih i rentabilnijih strojeva i dr.). Stalno se povećavala i količina papira (već u 1957. god. bilo je: 97.199 t odštampanog i prerađenog papira, od toga 26.240 t roto-papira, 21.297 t pisaćeg papira, 9.380 t kartonskog i 32.450 t ostalog papira; 96 grafičkih preduzeća, broj zaposlenih u grafičkoj industriji iznosio 22.667 radnika - od toga 6.673 kvalifikovanih, 12.100 priučenih, 3.894 službenika i van tog broja oko 2.000 učenika). Osposobljavanje za grafičku struku obavlja se u grafičkim školama i preduzećima, a sva ta preduzeća - uključujući i kar-
prerade grafičke amorganizovana su u Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavije. Vidi još: Stampanje, Stamparstvo, Tiraž, Izdavač ka delatnost. GRAFIČKA INDUSTRIJA U JUGOSLAVIJI, Vidi: Grafička industrija. GRAFIČKA MERA je razrner tipografskih slova koji izražava visinu slova sa slobodnim upotrebnim prostorom, izražava se tačkama od 0,376 mm. U tu svrhu upotrebljava se t i P o m e t a r, tj. instr~ menat dužine 30 cm i podeljen na 79š" tačaka: Inače kao osnovna mera za slova i sav slepi materijal obično služi cicero (yrsta pisma veličine 12 tačaka) . Ima raznih veličina štamparskih slova, kao: Dijamant, Perl, Nonparel, Kolonel, Petit, Borgis, Garmond, Cicero itd. (vidi o svima pojedinačno prema alfabetskom redosledu). Današnji sistem grafičkih mera postavio Francuz Furnije u XVIII veku. Vidi još: Tipografska tačka. GRAFIKA (grč.) je veština pisanja odn. crtanja, takođe način umnožavanja raznih publikacija (umetničkih i naučnih dela). U grafiku spada drvorez, bakrorez, litografija i dr., sam fotohemigrafski postupak se naziva grafikom. - Vidi još: Grafička industrija, Stampanje. GRAMATIK ili dijak je dvorski pisar u doba vladavine Nemanjića. Bavili su se najviše pisanjem odn. prepisivanjem raznih povelja i sl. isprava. To je vršeno po uputstvu dvorskog službenika (logoteta) koji je rukovodio dvorskom kancelarijom i brinuo se o redigovanju i izdavanju povelja. v. Iluminatorski rukopisi. GRAMATIKA (grč.), nauka o jezičkim pravilima. Prvu gramatiku koja se upotrebljavala u srpskim školama doneo je početkom XVIII veka iz Rusije Maksim Suvorov, učitelj Slovenske škole u Beogradu i Karlovcu. To je bila gramatika crkvenoslovenskog jezika koju je sastavio Milentije Smotricki, a adaptirao Đorđe Polikarpov. Krajem XVIII veka sastavio je Avram Mrazović gramatiku slaven 0tonaže i balaže -
preduzeća
l 120
GRAMOFONSKE PLOCE -
srpskog jezika. Ali prvu gramatiku srpskog jezika (po govoru prostoga naroda) sastavio Vuk Karadžić, inače jedan od tvoraca naše kulture. Tu gramatiku, zvanu »Pismenicu«, napisao je 1814. god. (po nagovoru J. Kopitara) i već u njoj primenio čuveno pravilo: »piši kao što govoriš«. Posle toga najznačajnije srpske gramatike pišu Đuro Daničić, Stojan Novaković, Ljuba Stojanović i Aleksandar Belić.
Prvu gramatiku hrvatskog jezika napisao Bartol Kašić (B. Kašić: Institutionum linguae ilyricae libri duo, Rim 1604), i mnogo kasnije Matija Antun Reljković (M. A. Reljković: Nova slavonskil i nimacka gramatika, Zagreb, 1767). U drugoj polovini XIX veka napisao je V. Jagić gimnazijski udžbenik hrvatskog jezika, zatim su pisali gramatike Mirko Divković, Toma Maretić, Musulin, i dr. Prva slovenačka gramatika izišla 1584. godine. Nju je napisao Adam Bohorič (oslanjajući se mnogo na latinsku gramatiku). Dosta je poznata i gramatika koju je napisao Marko Pohlin, a još ču venija ona koju je stvorio Jernej Kopitar (Gramatik der Slavisehen Sprache in Krain, Karnten und Stayermark, Ljubljana, 1808). Valentin Vodnik je svoju gramatiku izdao na slovenačkom jeziku, a posle 1848. god. objavljeno je više gramatika ;?:a nastavne potrebe (Anton Janežič i Anton Breznik su naročito doprineli razvitku gramatike). Prvu gramatiku makedonskog jezika napisao Đ. M. Pulevski (Slavensko-naseljeniski-makedonska slovnica rečovska, Sofija, 1880), a gramatiku makedonskog književnog jezika napisao K. Kepeski (Makedonska gramatika, Skopje, 1946). GRAMOFONSKE PLOCE zauzimaju sve više značajno mesto u modernim bibliotekama, jer pružaju veliku pomoć, naročito u priredbama za čitaoce (govorne ploče). Sličnu namenu u poslednje vreme imaju u modernim bibliotekama i magnetofonske trak!!_
»GRLICA«
GRAVIRANJE (franc.: graver) je pravljenje raznih crteža, slova i sl. u drvetu i dr. materijalu. Sami otisak dobijen sa takvog materijala zove se gravura. Postoji i gravirana knjiga, tj. knjiga preštampana sa ploča na kojima je rukom bio izrezan tekst i ilustracija. Vidi još: Gravura. GRAVURA (franc.: gravure, od grč kog: grafein = crtati, pisati, urezati), ili graviranje najčešće ima značenje grafič ke tehnike urezivanja na drvenoj, metalnoj ili kakvoj drugoj ploči sa koje se potom može vršiti reprodukcija crteža odnosno teksta. Najpre se upotrebljavao drvorez (već početkom XV veka), kasnije se razvila grafika kao posebni vid likovne umetnosti. U Srbiji se drvorez praktikovao još u doba Stefana Lazarevića (prva polovina XV veka). Posle dolaska Turaka grafička delatnost se obavlja uglavnom po manastirima (najviše u Svetoj Gori). Bakrorez se praktikuje tek od sredine XVIII veka, a u XIX veku je vrlo rasprostranjen. GRB, vidi: Heraldika. GRCKO PISMO nastalo je iz feničan skog, a postojale su dve varijante: jonska (opšte u~vojeno, više službeno pismo Grka, iz koga su i slavenski prosvetitelji Cirilo i Met0dije razvili ćirilicu i glagoljicu), i hallddska (iz nje se posredno razvila latinica). GRIMM, braća Jakob (1785-1863) i Wilhelm (1786-1859), prvi bio i bibliotekar, vrlo zaslužni u skupljanju, objavljivanju i popularisanju narodnih bajki i drugih narodnih umotvorina, čime su postali poznati širom celog sveta. »GRLlCA«, prva povremena publikacija (u vidu kalendara) u Crnoj Gori, pokrenuta na inicijativu Njegoša i u redakCiji njegovog sekretara, izlazila od 1835. do 1839. godine na Cetinju. Publikacija je bila u vidu kalendara i almanaha, namenjena »mladeži crnogorskoj«.
GROTESKA- GUTENBERG Glavni saradnici bili su Njegoš, Milaković i Sima Milutinović. GROTESKA (ital.: grotta, grottesco) je naziv za vrlo složeno sastavljeni ukras, naročito u slikarstvu, a znači i književni sastav u kome su prikazani neobični događaji i ličnosti (groteskno inače znači neobično, fantastično). Postoji i groteskno pismo kao i čitav niz pisama antikve kojima je istovetno vršeno povlačenje linija unutar pojedinih slova pa se zovu i skeletna pisma. Groteskna pisma su nastala prvih decenija XIX veka. Ta su pisma poznata i pod nazivom: lapidarna, monumentalna, blok-pisma, itd. GROTESKNO PISMO, vidi: Groteska. GRUNTOVNICA (nem.: Grundbuch) zemljišna knjiga u kojoj su sudskim putem registrovana nepokretna imanja.
121
GRUPNA OBRADA je bibliotečki izraz za pojednostavljenu obradu nekih publikacija, istovrsnih ili srodnih po tematici, po zajedničkom autoru ili nekim drugim zajedničkim svojstvima. v. Katalogizacija. GUMIRANA HARTIJA, premazana je s jedne strane lepilom pa može poslužiti za nalepljivanje kao kod slučaja etiketa, ili u vidu pantljike za krpljenje pocepanih listova, itd. GUTENBERG, Johann rođen oko 1400. godine, umro verovatno 1468. godine, iz Majnca, pronalazač štampanja sa pokretnim slovima i livenja slova. Najvažnije delo koje je štampao je tzv. Biblija sa 42 reda (zove se još i Gutenbergova Biblija). Vidi još. štampanje.
H HAGIONIM (grč.) je pseudonim u HABENT SUA FATA LIBELLI (lat.) citat iz TerencijiIlla Maura, a znači da kome ime nekog sveca služi kao oznaka i knjige imaju svoju sudbinu, svoju isto- autora. HAIN, Ludwig (1781-1835), čuveni riju. HABILATACIONI SPIS je (lat.) iz- bibliograf i autor dela Repertorium biblioraz za studiju na osnovu koje se (posle graphicum, u kome je alfabetski poređan priznanja od strane univerzitetskih refe- popis svih knjiga koje su objavljene do renata) stiče pravo držanja fakultetskih 1500. godine. Delo je izlazilo od 1826. do predavanja. 1838. godine u 4 sveske i ostalo je neHACHETTE, A. A., knjižarsko-izdavač dovršeno. U njemu se tačno opisuju publiko preduzeće, osnovano 1826. god. u Pakacije. Zbog toga delo slUŽi i kao važan rizu. Izdaje prvenstveno klasike, dečju i priručnik bibliografima radi upoređivanja omlaclinsku literaturu. raznih izdanja istih tekstova (upoređuju HAGAOA (Haggadah) je kodeks raz- se dužine redaka i sl.). nih biblijskih priča i dr. biblijskih iluHALOUN IBN, v. Ibn Haldun. strovanih tekstova, služi kao jevrejska HALKOGRAFIJA, vidi Bakrorez. obredna knjiga. U Sarajevu se nalazi najHALKOTIPIJA, vidi Bakrorez. stariji primerak Hagade koja predstavlja HARASSOWITZ, Otto, izdavačka kuća primer španske iluminatorske umetnosti (osn. 1872. godine u Lajpcigu, a sada je XIV veka. Knjigu je prodao jevrej Koen u Wiesbaden-u) izdaje pretežno dela iz Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Pisana filozofije, filologije, bibliofekarstva, itd. je na pergamentu, ima mnoštvo raznih H~RTIJA (grč.), vidi Papir. ukrasa. Iako je nastala u XIV stol eću , HARVAROSKI SISTEM, način citiraona je otkrivena u Sarajevu sredinom nja izveštaja iz naučnih dela i periodič XIX stoleća i tek se otada sa sigurnošću zna da su postojali srednjovekovni ilu- nih publikacija, a ide ovim redom: autominirani jevrejski rukopisi. To izvrsno rovo prezime i inicijali, godina publikodelo španske iluminatorske umetnosti iz . vanja, pUlJi naslov, naziv periodičke puXIV stoleća objavio je u izvodima publi- blikacije, kako se skraćeno vrši popis naučnih periodičnih izdanja (World list cističko·izdavački zavod »Jugoslavija«. HAGIOGRAFSKI SPISI (grč.: hagio- of Scientific Periodicals ), broj sveske i graf == pisac života svetaca), ili h a g i o- broj prve stranice izveštaja; na primer: g raf i j e (grč.) su životopisi svetaca. Papić, P. M. (1963), Biblioteke u socijaHagiografije su oni spisi Starog zaveta, lističkom društvu, 3ibliotekarstvo, kurz. koji se prema jevrejskom shvatanju razli- 4,356. HASTA (lat. koplje), paleografski kuju od Mojsijevih (Psalmi, Pesma nad izraz za crte slova koje svojom dužinom pesmama, i dr.),
=
HEBRAIK:A okomito prelaze gornju ili donju liniju između kojih se nalaze slova. HEBRAIKA (hebraica) naziv za jevrejsku literaturu, čiji su autori Jevreji ili prikazuje život Jevreja. Ta je literatura velikim delom uništena. Ponešto se sačuvalo u nekim berlinskim, praškim i bečkim bibliotekama. HEINSIUS, Wilhelm (1768-1817), osnovao »Algemeines Biicher1exikon«, obuhvata godišta od 1700. do 1892. Važan naročito za period od 1700. do 1750. godine, za taj period još uvek jedina danas upotrebljiva bibliografija. HEKTOGRAF (grč.) je aparat za umnožavanje spisa, crteža i sličnog materijala. HELIOGRAVURA (grč.) znači isto što i f o t o g r a v u r a, a to je vrsta duboke štampe koja se obavlja samoručnom presom i služi samo za male tiraže. Otisci su vrlo lepi (sa toplim, mekim tonom) i vern i su originalu. HEMEROLOGIJUM (grč.), naziv za kalendar. HEMEROTEKA (grč.), naziv za privremeni bibliotečki smeštaj periodičkih publikacija (koje čekaju da budu kompletirane prema određenom vremenskom razmaku, obično godišnje). HEMIGRAFIJA je proces mehaničkog graviranja zasnovanog na reakciji hemikalija. HEMITIPIJA je način pravljenja mapa i sl., urezivanjem linija na cinkanu ploču pokrivenu voskom, te linije se ispune topljivim metalom, a zatim se pomoću kiseline odstrani cink, tako da linije ostanu izrazito ucrtane.
HERALDIKA (lat.: heraldus) je uče nje o grbovima, zapravo pomoćna istorijska nauka koja proučava razne grbove na pečatima i spomenicima i tako pruža korisne podatke za utvrđivanje toka društvenog razvitka. Najstariji izvori su rukopisni grbovnici iz XIII veka, a prva štampana dela iz oblasti heraldike potiču iz XV veka. Kod nas su iz te oblasti po-
123
HIJEROGLIFI
znati: Sternatografija (od Pavla Ritera Vitezovića), Heraldički običaji u Srba (od Stojana Novakovića), Stari grb bosanski (od Račkog) itd. HERAUSGEBER (nem.) doslovno znači izdavač, ali ne u smislu Verleger, što odgovara našoj reči izdavač, nego više u smislu redaktora. Kod zbornika i periodičnih publikacija sa prilozima raznih autora Herausgeber figurira kao mentor. On je takođe kompilator antologije, krestomatije, i sl. '" HERBARIJ UM (lat.: herbarium) je' sveska obično velikog formata i podešena za smeštaj i presovanje skupljenih biljaka (herbarisatio sakupljanje biljaka u zbirku). HERBAL, knjiga o bilju (imena i opis biljaka), verovatno prve takve knjige potiču iz IV stoleća pre n, e. HERMENEUTIKA (grč.), veština tumačenja određenih tekstova (biblijskih i sl.), a takođe naziv za izvestan prikaz dela iz oblasti umetnosti. HESS, Andreas, izdao 1473.- godine knjigu »Cronica Hungarorum«, u Budimu, to je najstarija očuvana knjiga iz Podunavlja. HIC NULUS EST DEFECTUS latinski izraz koji znači da »ovde ništa nije izostavljeno«, služi kao napomena čitaocu da bi bio sigurniji u potpunost teksta, od značaja naročito kod nekih starih knjiga kod kojih se nalaze prazne stranice pa bi se moglo zaključiti da je tu nešto izostavljeno. HIJERARHIJA U KLASIFIKACIJI, raspored termina prema hronološkoj i uzajamnoj povezanosti među pojmovima. HIJERATICKO PISANJE, oblik hijeroglifa što su ga upotrebljavali u tekstovima na papirusu sveštenici - prepisivači u Starom Egiptu. Najpre se pisalo vertikalno a potom horizontalno i to s desna na levo (sve do IIIstoleća n. e.). HIJEROGLIFI (grč.) su slikovno pismo starih Egipćana (hijeroglifski znači prikazivanje II slikama, ali i nešto ne-
=
"-'
124
HIJERONIM -
jasno). Hijeroglifika je poznavanje tajnog pisma, a hijerografija je opisivanje (objašnjavanje) svetih obreda, starih spisa itd. Za hijeroglife se zna od pre 3.500 godina pre n. e., bilo u upotrebi do oko 200. godine n. e. Francuz Sampoljon (Champol1ion) odgonetnuo hijeroglife početkom XIX veka. HIJERONIM (grč.) je pseudonim u kome neko crkveno ime zamenjuje pravo autorovo ime. HILANDARSKA BIBLIOTEKA, pored izvanredno značajnog slikarstva, predstavlja prvoklasml kulturnu vrednost. U biblioteci ima preko 700 rukopisa, od kojih su oko 200 minijature raznih stilova. U Hilertdarskoj biblioteci nalazi se i medicinski kodeks (vidi o tome) iz XV ili XVI veka, od preko 400 stranica, napisanih srpskom recenzijom, sadrži i veliki broj spisa antičke medicine. HILANDARSKIODLOMCI su svega 2 lista staroslovenske ćirilice iz XI veka, sadrže delove propovedi Kirila Jerusalimskog iz IV veka. Te je odlomke našao u hilandarskom manastiru V. L Grigorović i objavio ih sredinom XIX veka u Zapisima Kazanskog univerziteta, a sad se čuvaju u univerzitetskoj biblioteci u Odesi. HILDEBRANDSLlED (Hildebrandska pesma), najstarija nemačka junačka pesma, datira iz VIII stoleća, govori o borbi junaka Hildebranda. Pisana je meša~ vinom nemačkog jezika (nije dovršena). HIMNA (grč.), prvobitno pesma u slavu bogova i heroja, najstarija je Homerova zbirka od 34 himne u novije doba himna je vrsta lirske pesme, prožete svečanim osećanjima. Prva zvanična srpska državna himna »Bože pravde« nastala je u drugoj polovini XIX veka (za vreme Milana Obrenovića), tekst je Jovana Đor đevića, a muzička kompozicija Davorina Jenka, postala je kasnije sastavni deo jugoslovenske državne himne između dva rata, u kojoj su bili još I odlomci hrvatske himne iz 1891: »Lijepa naša domovi-
HOMONIM. na« od Antuna Mihanovića i slovenačke himne iz 1860: »Naprej zastava slave« od Simonka Jenka. Zvanična crnogorska državna himna »Ubavoj nam Crnoj Gori« (tekst Jovana Sundečića, a kompozicija Antona Sulca) pevala se od 1870. godine do 1918. godine, ali je postojala i nezvanična crnogorska himna »Onam' onamo« koju je 1867. god. spevao knjaz Nikola. Državna himna SFRJ je »Hej Sloveni« koju je 1834. godine spevao slovački pesnik Samo Tomašik (melodija je poljske himne). »Internacionalu« je 1871. god. spevao francuski proleterski pesnik Eugene Pottier (Ežen Potje), štampana je prvi put 1887. godine, a 1888. godine komponovao ju je Pierre Degeyter (Pjer Degejter), prvi put je izvedena u Lionu 1888. godine na proslavi Socijalističkog udruženja novinara. Prevedena je na gotovo sve jezike sveta. HODOSKI KODEKS dobio ime po manastiru Hodošu (gde se nalazio do pred kraj XIX veka, sada je u muzeju u Pragu). To je najstariji srpski medicinski kodeks, a i najstariji kodeks svetovnog karaktera kod Slovena. Datira iz XV ve" ka, obuhvata JOO stranica malog formata pisanih u srpskoj recenziji. Tekst uglavnom prevod sa vizantijskog i odnosi se na oblast terapije, patofiziologije i astrologije. Naročita mu je vrednost što sadrži nazive o bolestima i lekovima na srpskom jeziku. HOLOGRAF (grč.), manuskript napisan vlastoručno od strane samog autora, a postoji preštampani holograf, kao i reprodukcija manuskripta mehaničkim pu' tem. HOMILIJAR, crkvena knjiga u kojoj je izbor iz homilija (komentara evanđe lja) svetih otaca. HOMOLOGIJA (grč.), pravljenje klasifikacionih tabela na principu sličnosti u osnovnim karakteristikama. HOMONIM (grč.) u bibUotečkom smislu to je pseudonim u kome je ime autora označeno imenom nekog klasičnog pisca.
HOROLOGIJ -
HOROLOGIJ ili HOROLOGION, vidi Brevijar, Caslovac. HORTUS SANITATIS (lat.), naziv za izvesne publikacije iz oblasti medicine (izraz upotrebljavan naročito u XV i XVI ~toleću) . HRBATSKI NASLOV, nalazi se na hrbatu knjige i zbog nedostatka prostora obično je skraćen tako da obuhvata uglavnom ime autora i glavni naslov, a takođe broj toma odn. sveske. Kod tanjeg bloka knjige hrbatski naslov knjige se piše uzduž počinjajući obično od donje strane kako knjiga stoji na polici. Uveden je tek u XVI stoleću (ranije su se knjige držale položene). HRESTOMATIJA (grč.) je uzorna či tanka u kojoj se nalazi izbor onoga što je najvrednije iz neke oblasti ljudskoga znanja, najčešće iz oblasti beletristike (najbolji odlomci iz dela raznih književnika), vidi još: Antologija. HRISOVULJE (grč.) ili »zlatne bule« su spisi u vidu zlatopečatnih povelja. U stara vremena vladari su značajne povelje pečatili zlatom {obično na svilenoj traci koja je visila na pergamentu). Cuvena je hrisovulja odnosno povelja cara Dušanll, tzv. svetostevanska povelja, posvećena manastiru sv. Arhanđela. HRIZOGRAFIJA (grč.) je veština pisanja zlatom, a onaj ko se bavi time zove se h r i z o g raf. Takvo pisanje odnosno crtanje zlatom bilo je odomaćeno u Vizantiji. HROMOKSILOGRAFIJA, naziv za izrađivanje drvoreza u bojama, kao iriaziv za rezultate takvog izrađivanja. Ta vrsta drvoreza potiče još iz XV stoleća. HROMOLITOGRAFIJA je litografsko štampanje U više boja, a naziv »chromolithographie« potiče iz prve polovine XIX stoleća (prema francuskom patentu za proces graviranja kamena u boji). HROMOTIPIJA, višestruka autotipija, kao način izrade klišea za reprodukovanje višebojnih slika dobijenih autotipskim načinom, a potom uštampavanjem boja i
»HRVATSKA«
125
uzimanjem snimaka kroz naročite filtere posebnih za svaku boju (crvenu, žutu, plavu i eventualno još sivu), čijim se poklapanjem prilikom štampanja dobijaju razne nijanse. HRONIKA (grč.) je vrsta istorije ne· kog naroda, plemena, nekog kraja ili nekog mesta, pisana je određenim vremen~kim redosledom, uglavnom po godinama, pa se zove i l e t o p i s. Cuvene su naročito vizantijske hronike. Hronike spadaju u najstariju makedonsku j bugarsk\t. književnost (IX i X vek). Navodno je"'postojao srpski tekst skraćenog hronografskog pregleda carig:radskog patrijarha (iz IX veka). Cuvene su hronike Jovan/1. Zonare (početkom XV veka), Đorđa Hamartola i Konstantina Manasa. Sve su to prevodi vizantijskih spisa i u njima je puno fantastičnog. Onaj koji piše hronike zove se h r on i č a r ili l e t o p i s a c. Danas se naziv hronika često upotrebljava u periodičnim pUblikacijama. HRONOGRAF (grč.) je slavenska istoriografska kompilacija koja obuhvata pregled svetske istorije sa dodatkom ruske, srpske i bugarske istorije, a kao izvor služile su vizantijske hronike, ruski letopisi i r-azna biografska dela. Prvi kod Srba hronograf je Pahomije (u XV veku). HRONOGRAf'IJA (grč.) je pisanje istorije u vidu letopisa, a pisac toga je hronograf odn. letopisac. Vidi još: Hronika. HRONOGRAM (grč.) je latinski zapis nel{Og događaja označen rimskim cifarskim slovima. To može da bude u stihu. HRONOLOGIJA (grč.) ima znacenJe računanja vrembna, a takođe i značenje nauke koja utvrđuje datume zbivanja (a()tronomsko-matematički pravac u hronologiji) i u ljudskom društvu (istorijsko-praktični pravac hronologije). »HRVATSKA«: l) časopis izlazio u Zagrebu 1869. godine; 2) nedeljni list (1871. godine) Eugena Kvaternika (pisan u antiaustrijskom duhu): 3) dnevnik
126
»HRVATSKA MISAO« -
Stranke prava, izlazio u Zagrebu od 1886. do 1895. god., neko vreme urednik je bio E. Kumičić, (od 1895. god. ima novi naziv »Hrvatska domovina«, a od 1900. izlazi opet pod nazivom »Hrvatska«); 4) dnevnik Stranke prava, izlazio u Zagrebu od 1911. do 1918. godine (pisan u klerikaInom, antisrpskom i uopšte reakcionarnom duhu). »HRVATSKA MISAO«: 1) prvi list (mesečnik) Napredne omladine pokrenut u Pragu 1897. godine (pisan u jugoslovenskom i opšteslovenskom duhu); 2) mesečni časopis, izlazio u Zagrebu od 1902. do 1903. godine (pisan u duhu ideologije S. Radića). »HRVATSKA VILA«, literarni časopis, sarađivali istaknuti hrvatski književnici (Kumičić, Kozarac, Kranjčević i dr.), izlazio od 1882. do 1885. godine (u Zagrebu i Sušaku), najpre mesečno, a potom nedeljno. HRVATSKI IZDAVALACKI BIBLIOGRAFSKI ZAVOD, poslovao u Zagrebu za vreme okupacije (1941-1945), izdao više zbirki raznih dela. HRVATSKO·GLAGOLJSKI BREVIJARl, vidi: Brevijar. »HRVATSKO KOLO«, periodična publikacija (prvo »Starih«, pa onda i »Mladih«), u izdanju Matice hrvatske, izlazio od 1905-1911, obnovljeno kao književno-naučni zbornik od 1927-1943, 19451946, 1948-1952, a 1953. i 1955. godine kao zbornik.
HVALOV ZBORNIK
HRVOJEV MISAL potiče iz XV stoleprepisan je glagoljicom (i iluminirani za tadašnjeg splitskog vojvodu Hrvoja Vukčića Hrvotinića, koji je, verovatno iz političkih razloga, bio naklonjen rimokatoličkoj crkvi, pa je i misal bio namenjen dvorskoj crkvi sv. Mihovila i izvesnom broju vlastelina. Jezik je u njemu blizak narodnom čakavskom-ikavskom govoru. Zna se jedino za monografiju o njemu koju je napisao Jagić. HUMANIZAM I RENESANSA U KNJIZEVNOSTI, v. Literatura. HUMORESKA (lat.), kraća pripovetka duhovitog sadržaj a. HVAL »KRSTJANIN« (živeo u drugoj polovini XIV i prvoj polovini XV stoleća), bosanski bogumil, prepisivač više rukopisa kod hercega Hrvoja Vukčića (neki od tih rukopisa nalaze se u univerzitetskoj biblioteci u Bolonji). Vidi još: Hvalov zbornik. ća,
HVALOV ZBORNIK ili Bolonjski rukopis je spomenik bosanske bogumiIske crkve, a prepisao ga je ćirilicom (sa starijeg glagoljskog rukopisa) Hval Krst janin za splitskog vojvodu Hrvoja Vukčića. Nalazi se u univerzitetskoj biblioteci u Bolonji, pa je poznat i kao »Bolonjski rukopis«. Zbornik sadržava razne zapovesti, apokrife, poslanice, psalme i druge tekstove, ukrašen je inicijalima i minijaturama (koje su radila dva majstora uglavnom u gotičkom stilu).
I IBIDEM (lat.) reč koja se obično stavlja na dnu stranice nekog teksta da bi se označilo da se citirano mesto nalazi na istoj strani već citiranog dela (idem isto). Cesto se piše skraćeno: ib. ili ibid. IBN HALDUN (1332-1406), čuveni arapski istoričar, poznat takođe kao klasifikator nauke koje deli u verske i svetovne: u verske spadaju pravne (šerijatsko pravo i dr.) i jezičke (čitanje, tumanje kurana, gramatika, retorika itd.) a u svetovne: logika, geometrija, aritmetika, astronomija, muzika, prirodne nauke, metafizika itd. (a svima je cilj »razlikovanje istine od neistine«). IDEOGRAFIJA (grč.) vrsta pisma (na primer slikovno pismo Indijanaca) u kome se posebnim znacima obeležavaju pojmovi, a ne pojedinačni glasovi. IDEOGRAFIKA (grč.) veština pisanja znacima tako da svaki znak predstavlja neki pojam, odnosno misao. IDEOGRAM (grč.) je znak za obeležavanje pojma, misli. IDEOLOGIJA (grč.) doslovno znači nauka o idejama. To je zapravo sistem određenih shvatanja kao odraz životnih uslova i interesa određene klase. Ideologija radničke klase jeste marksizam-lenjinizam. IDIOGRAF (grč.) znači vlastiti rukopis, takođe svojeručni potpis, a idiografsko prikazivanje znači individualno prikazivanje. Sinonim Idiohiron. IDIOHIRON, vidi: Idiograf. IDIOMATOLOGIJA (grč.) ili idiomatografija je posebno učenje o dijalektima,
=
o načinu izražavanja, idiomatski znači .•:, ono što je tipično za neki jezik, posebno ., za njegov dijalekat. IDIOMATOGRAFIJA (grč.), vidi: Idiomatologija. IDIOTI KON (grč.) rečnik u kome se navode i objašnjavaju dijalekatske osobenosti, specifičnosti nekih izraza. I - KING (kineski), književni spomenik, sadrži razna predskazanja izložena u prvoj od pet kanonskih knjiga Konfučijevog učenj a. IKONOGRAFIJA (grč.) je poznavanje, izrada i opisivanje slika, ikona i kipova. Onaj koji se time bavi zove se ikonograf (ova reč označava i spravu za mehaničko prenošenje slika i crteža). Ikonografija znači takođe beleženje i objašnjavanje atributa amblema i simbola u mitologiji i u hrišćanskoj umetnosti, a znači i spisak ~lika sa oznakom mesta gde se nalaze. ILUMINACIJA (lat.: i11uminaHo) znači osvetljavanje, a takođe bojadisanje nekog crteža ili otiska. Upotrebljava se i u smislu prosvećivanja (iluminator = prosvetitelj, iluminat prosvećen čovek). Iluminator se zvao u srednjem veku onaj koji je slikao u knjigama i u rukopisima. ILUMINATORSI(I RUKOPISI (vidi: Iluminacija), postoje kod Srba već krajem XII stoleća. Neki su u potpunosti ilustrovani. Iluminatorsld ukrasi izvođeni su mastilom ili cinoberom pa naknadno obojeni, a u nekim slučajevima vršeno je i pozlaćivanje. Huminisanje su obavlja!! večinom sami prepisivači, pretežno crkve-
=
128
ILUSTRACIJA -
na lica, S,'etovni prepisivači su se zvali h i b log raf i, d i j a c i, g r am a t i c i, i dr. Minijaturna umetnost razvija se u Srbiji sve više od XIII stoleća, a prestaje uglavnom krajem XVIIstoleća. U Hrvatskoj je od i1utninatorskih rukopisa najstariji »Splitski evanđelistar« (VIII vek) , a zatim sve brojniji rukopisi počev od XI stoleća pa nadalje (naročito brojni misali), a čuvaju se u raznim bibliotekama, prvenstveno onim uz jadran:::ku obalu. Većinom su crkvenog karaktera. Sa razvitkom štamparstva prestaje praksa prepisivanja. pa dakle i iluminacija. Uslovenačkim bibli'Otekama· ima više od stotine rukopisa ukrašenih minijaturama; dok ih je u BoSni i Hercegovini relaHvno malo (većinom rađeni u obliku kodt-ksa. a religiozne su sadržine). Najznačajnija je Sarajevska hagada (vidi o tome), Cetvorojevanđelje srpsko-slavenske recenzije, i dr. U Makedoniji. jJcčev od najstarijih rukopisa (XI stoleće), pa nadalje primećuju se razni uticaji minijaturske umetnosti (langobardski, vizanUjski. ruski i dr.), t:to se vidi II gotovo svim jevanđeljima (Asemanovo, Zografsko i dr.). ILUSTRACIJA (lat.: iI1ustratio) objašnjenje, tumačenje teksta najčešće slikama, dok ih jeu Bosni i Hercegovini relaoznačava i samu sliku uz tekst, odnosno uz knjigu, list ili časopis. ILUSTROVANO IZDANJE neke publikacije sadrži razne slike, obično radi oči glednijeg prikazivanja predmeta o kome tekst govori. IMENSI(II(ATAL(}G, vidi: Alfabetski katalog." . IMPENSIS (lat. = »na rAčun« ili »0 trošku«), izraz koji se stavljao u impresumu ili kolofonu starinskih khjigada se označi izdavač iIi onaj koji je finansirao izdavanje dela. IMPERIJAL HARTIJA (»carska harU· ja«), najveći format (57X78 cm) hartije za pisanje, namenjene za specijalne svrhe.
IN UZUM DELFINI
IMPRESUM (lat.: impressum) je oznaka, obuhvata podatke o štampanju publikacije (izdavač, urednik, i dr.). Podaci se nalaze obično na poleđini naslovne strane ili na kraju' knjige, a nekad se odnose i na štampara i knjigovesca, pa čak i na poreklo papira (naročito kod bibliofilskih izdanja), ime umetnika koji je dao nac.rt za korice i omot i dr. ponekad se navodi i pismo kojim je delo ~tampano.
IMPRIMATUR (lat.) znači »može se štampati«, služi kao pismena napom'ena II smislu odobrenja od strane cenzure, autora ili redaktora da se neki. napis (knjiga, članak, i dr.) može odšlampati i objaviti. Obično se napomena stavlja na završetku korekture odn. na kr~ju rukopisa. Onaj koji daje imprimatur snosi odgovornost za eventualne greške, i zato imprimatur treba da bude sa datumom i potpisom. IMPRIMERIE NATIONALE, nekad: Imprimerie ~oyale du Louvre, francuska kraljevska štamparija, osnovana u doba Luja XIII (IE38), u kojoj je 1642. godine štampana Biblia Vulgata u 8 tomova. IN ALBI S (Iat.=u nepresavijenom tabaku) izraz koji je ranije upotrebljavan, pošto su (do XIX stoleća) knjige donošene na tržište većinom unefalcovanim (nepresavijenim) tabadma. I(njige nebroširane i nepovezane su transportov!lne u drvenim buradima. IN MEMORIAM (lat. = za sećanje), čest naslov za nekro1oŠke napise. IN PROGRESS (engl.), izraz u katalogizaciji kojim se označava da još nije kompletirano delo koje izlazi u nastavci" ma. IN l1ZUM DELFINI (lat.: in usum Delphini), znači za upotrebu Dofena, tj. za upotrebu francuskog prestalonasIednika priređena izdanja antičkih klasika, po naredbi Luja XIV . Iz tih izdanja je izbacivano sve što je nepodesno, pa se taj izraz zadržao za delo specifično skraćeno, kako bi bilo podesno za čitaoca. Tako su
IN UZUM SKOLARUM i školska izdanja sastavljena na sličnilJ1 principima (vidi još: In uzum skolarum). Ponei\ad se takva izdanja zovu i kas trirana ili purgirana. IN UZUM SKOLARUM (lat.: in usum s.::holarum = za školsku upotrebu), vidi: ln uzmn Delfini. INAUGURALNA DIZERTA.CIJA (lat.: inauguratio = posveta, svečano uvođenje u dužnost) je naučna studija koja omogućava inauguraciju, tj. ustoličenje u neku akademsku čast (na primer: sticanje doktorata). v. još: Dizertacija. INCIPIT (lat. = počinje) u izvesnom smislu nadomestak naslovne strane, naročito u vreme kada su još nedostajali podaci o autoru i drugim bibliografskim eiementima (tj. do kraja XV veka). U Hednjovekovnim rukopisima i najranijim štampanim delima tekst je počinjao obič no odmah na prvoj strani rečima: »hic incipit« (= ovde počinje). Incipit je zapravo čitava uvodna rečenica istaknuta posebnim pismom i bojom. INDEKS (lat.: index) je popis sadržine neke knjige, u vidu registra alfabetski ,n'ceni nazivi upotrebljenih imena i predmeta. Takođe znači stavljanje u zabranu (tj. knjige stavljene u indeks zabranjenih) (vidi još: Indeks librorum prohivitorum). No najčcqće indeks je naziv za registre i aJfabetske spiskove svake vrste. I bibliografije koje obrađuju određenu oblast ponekad imaju taj naziv, a takođe antikvar upotrebljava indeks u vidu kartoteke i u njemu pored bibliografskih podataka nalazi se zabeležena cena knjige (~a pregledom sopstvenih i tuđih firmi). v. Predmetni pokazatelj. INDEKS LIBRORUM PROHIBITORUM (lat.: Index librorum prohibitorum spisak zabranjenih knjiga), zvanični naziv za spisak knjiga koje je zabranila katolička crkva, zato što se u njima nalaze jeretička učenja. Indeks izlazi od 1959. godine. Postoji i tzv. indeksna kongregacija, kao stalni crkveni odbor za razmatranje svih publikacija koje treba
=
Đ
Lel{sikon
INFORMATIVNA SLUZBA
]29
zabraniti (tj. staviti na indeks), kao štetne po interese katoličke crkve. INDEKS PERGATORIUS (Iat.), sinonim za: Index Librorum Prohibitorum (vidi o tome). INDEKS TRANSLACIONUM (lat.: Index translationum) , izlazi II izdanju UNESKO-a (od 1949. godine), kao nastavak dela što ga je od 1932. do 1940. godine izdavalo Društvo naroda. To je popis bibliografskih prevoda iz oko 50 zemalja. Prevodi su dati prema zemljiC~ u kojoj su dela izdata. Raspored je izvršen alfabetski prema 10 glavnih grupa Decimalne klasifikacije, a na kraju se nalazi indeks svih autora čija su dela prevedena u tom periodu. INDEKSNA KONGREGACIJA, vidi: Indeks Librorum Prohibitorum. INDEKSNI BROJEVI čine sistem za iskazivanje procentualne promene određe ne statističke kategorije, pri čemu se kao baza indeksa uzima 100. INDIKATOR (lat.: Indicator), općeni to znači pokazivač, a u bibliotečkom smislu aparat koji prima porudžbine knjiga. INDIVIDUALNA ODREDNICA, kataloška odrednica na osobu ili mesto, na primer kad za knjigu o životu Nikole Tesle napišemo odrednicu »Tesla«, za knjigu o istoriji Italije odrednicu l>Italija«, itd. v. Katalogizacija. INEDITA (lat.) je naziv za spis koji nije ranije obj wljen. INFORMATIVNA. SLUZBA U BI· BLlOTEKAMA ima ogromnog značaja za popularisanje knjižnog fonda, kao i korišćenje njime. Ta je služba najviše razvijena u bibliotekama namenjenim tehnici i industriji što je i razumljivo s obzirom na svakodnevne brojne publikacije iz tih oblasti. U velikim bibliotekama postoji i posebno tzv. informativno odelje:1je (vidi o tome) i specijalno osposobljeni struč njaci - informatori. Sredstva i. moguć nosti za informaCije su u prvom redu svi vidovi kataloga (alfabetski, sistematski, predmetni), osobito centralni katalozi,
l 130
INFORMATIVNI LISnC -
prospekti, razne stalne i povremene izložbe, prikazi i beleške u periodičnim publikacijama, konferencije i drugi vidovi rada sa čitaocima, itd. Velike svetske biblioteke blagovremeno prikupljaju podatke o svemu šta se u svetu piše o pojedinim temama iz oblasti nauke, tehnike, medicine, umetnosti, itd. Pribavljanje informacija o izumima košta godišnje na milijarde dolara. Tako, dokumentacioni centar Sovjetske akademije nauka. ima preko 2.000 službenika koji godišnje izrade oko pola miliona izvoda iz raznih napisa. Vidi još: Dokumentacija, Bibliografije, Klasifikacija knjižnog fonda. INFORMATIVNI LISTle, kataloški !istić koji se stavlja u katalog pod imenom nekog kolektivnog dela, i daje pojedinosti o tome delu, datumu osnivai1ja, promeni naziva, i dr. INFORMATIVNO ODELJENJE (lat.: informatio = davanje uputstava, odn. obaveštenja) postoji u velikim bibliotekama da bi se pružila što veća pomoć či taocima, naročito na osnovu kataloga i svih vidova pomoćnih kataloga. Vidi još: Informativna služba u bibliotekama. INFORMATOR, vidi: Informativna služba u bibliotekama. INFRA (lat. = »ispod«) oznaka u fusnoti ili u tekstu, koja upućuje na podatak (ili podatke) koji se pominje kasnije. INICIA (lat.: Inicia = počeci) su početne reči odnosno rečenice jednog ili više listova (initi a foliorum) na početku nekog rukopisa ili knjige, prvenstveno počeci tekstova srednj ovekovnih rukopisa i ranije štampanih dela. Inicije su važno sredstvo za bibliografsko obrađivanje rukopisa. Pošto su prve strane najviše izložene oštećenjima i gubicima, to se prilikom navođenja izvora uzimaju i inicie poslednjih dveju strana dela. INICIJALI (lat.: initialia) su velika početna slova koja od ostalog teksta odskaču veličinom, ukrasom i bojom. To su obično slova kojima počinje novi red ili novo poglavlje u tekstu nekog dela. Ta
INKUNABULE
su slova ukrašena i iznutra i spolja vijugavim linijama. Inicijali imaju znače nje i početnih slova imena i prezimena (ugravirana na prsten ili izvezena na nekom predmetu). Prvi inicijali su nađeni u grčkim· rukopisima iz IV stojeća n. e. INKUNABULE (lat.: incunabulum, množina incunabula) je izraz za knjige koje su štampane pre 1500. godine, tj. za knjige štampane u XV stoleću. Taj izraz upotrebio je najpre francuski bibliograf Philippe Labbe (1607-1667). Stampa inkunabula ima u početku sličnosti sa rukopisima, naročito u pogledu oblikovanja slova, česte upotrebe skraćenica i !igatura, izostavljanja naslovne strane, itd. Prve inkunabule su vrlo raznolike, svaka knjiga ima nešto specifično, dok se postepeno nije stvorio novi oblik štampane knjige. Inkunabule su povezivane u drvene korice presvučene kožom (naročito su retke sa tim povezom), a tek se krajem XVI stoleća za korice počeo upotrebljavati karton (napravljen lepljenjem tabaka hartije). Inkunabule su štampane u tiražu od prosečno 400-500 primeraka. Ukupno je poznato oko 45.000 raznih inkunabula. Vrlo su cenjene na međunarodnom knjižnom tržištu, posebno zbog njihovog značaja za istoriju štampanja. U SFRJ ima oko 2.000 inkunabula, mnoge od njih su obilno ukrašene ornamentima, inicijalima i drugim umetničkim ukrasima. Cuvene su inkunabule štampane ćirilicom krajem XV stoleća u Crnojevića štampariji (Cetinje, Obod): Oktoih 1-4 glasa, Oktoih 5-8 glasa, Psaltir s posledovanjem, Trebnik (Molitvenik), Cetverojevanđelje, Cvetni triod (vidi i posebno); u Hrvatskoj se nalazi preko 1.500 inkunabula u 1.157 izdanja sa sadržajem iz svih tada obrađivanih oblasti kulturne delatnosti, a štamparsko im je poreklo većinom italij ansko (najviše venecijanski štampari) ali ima priličan broj čiji su autori i štampari naši ljudi. Cuvene su inkunabule: Evangelistar (iz 1495. godine), istovremeno prva knjiga štampana
INSERAT -
INVENTAR
J31
INTERNATIONAL PUBLISHERS' AShrvatskim narodnim jezikom, i latinskim SOCIATION (IPA), Međunarodni savez slovima, i hrvatsko-glagoljske inkunabule, izdavača. Osnovan 1896. godine sa zakojih ima ukupno pet: Rimski misal (štampan 1483. godine), Rimski brevijar datkom da štiti interese izdavača i izda(štampan 1491. godine), Rimski brevijar vačkih preduzeća. INTERPOLACIJA (lat.: interpolatio) (štampan 1493. godine), Rimski misal (štampan u Senju 1494. godine) iSpovid je remećenje originala nekog dela (razne ispravke, izostavljanja i umetanja reči, općena (Senj, 1496. godine). U Sloveniji je registrovano 1.007 inkunabula u 852 rečenica, čitavih odlomaka i čak strofa), izdanja (najviše ih ima u Narodnoj in obično u nameri falsifikovanja ranijeg univerzitetnoj knjižnici u Ljubljani). teksta, pa se zato naziv i n t e r p o l a t o r INSERAT ili anonsa je oglas u vidu odnosi na onoga koji izvrće tuđe tekstove. il reklame i sl., prema porudžbini odštamINTERPOLATOR, vidi: Interpolacija. ''"' INTERPUNKCIJA (lat.) je rečenični pan, obično u dnevnim ili drugim periznak (tačka, zarez, uzvik i dr.), naodičnim publikacijama. INSERCIO, naziv za štamparsko slovo stao još oko 200. godine pre n. e. Intervel. 61/2 tipometr. tačaka, upotrebljava se punkcija je precizirana pravopisom. Prvi pisani spomenici slovovskim pismom su u Nemačkoj i Francuskoj za male novinske oglase (inserate) , otuda i naziv. kratki natpisi kod kojih su slova išla oINSTRUKCIJE (lat.: instrudio = podozgo nadole, odnosno odozdo nagore, s učavanje, predavanje) u bibliotečkom smileva na desno ili s desna nalevo, bez praslu ima značenje uputstava za katalogi~ vila. Reči pa ni rečenice nisu odvajane ziranje, naročito anonimnih i pseudonim, jedna od druge. Grčki pa čak ni rimski nih knjiga u naučnim bibliotekama. U topisci nisu još konzekventno razdvajali reme smislu nazivaju se, na primer: Pruska či. Tek u X stoleću reči se konzekventno pravila za katalogizaciju, Beogradska pra- odeljuju jedna od druge, a kad je pronavila, itd. đena štampa, štampari su počeli da upoINTER.FOLlJACIJA (lat. interfoliatio), trebljavaju interpunkciju radi lakšeg či ulaganje neispisanih listova među na· tanja teksta. U XVI stoleću primljen je štampane listove radi omogućavanja u- prvi opštevažeći sistem interpunkcije koji nošenja napomena i drugih dopuna. se pripisuje italijanskom knjižaru i izdaINTERLINEAR. (engl.), objašnjenja vaču Aldus-u Manutius-u. ili prevodi koj.i se umeću između redova INTERVJU (engl.) je razgovor, prvenu tekstu.' stveno razgovor novinara (reportera) sa »INTERNACIONALA«, v. Himna. nekom političkom, ili drugom istaknutom INTERNATIONAL FEDERATION OF ličnošću. Objavljuje se obično u dnevnoj JOURNALISTS (IFJ), Međunarodni sa- štampi, a ponekad se intervjui štampaju vez novinara, osnovan 1952. godine. Se- u posebnoj' knjizi. dišt~ mu je u Briselu. To je glavna noviINVENTAR. (lat.: inventariutn) je narska organizacija zapadnih zemalja. knjiga koja sadrži spisak stvari nekog doINTERNATIONAL PRESS INSTITU· maćinstva, ustanove, preduzeća, itd. Izraz TE (IPI), Međunarodni institut za štam- se ponekad odnosi na samu knjigu u kopu. Osnovan 1951. godine na inicijativu joj su popisane (inventarisane) stvari, a i uz potporu :.kraljeva štampe« (Rokfeler, ponekad na same te stvari (nameštaj, Ford i dr.), sa zadatkom da unapređuje knjige, i dr.) Inventarisanje knjiga u binovinarstvo. Sedište mu je u Cirihu. Ima bliotekama vrši se uglavnom prema sledenacionalne komitete u 33 zemlje i izdaje ćim rubrikama redni broj, datum, prezime mesečni bilten »IPI-Reports«. i ime pisca, naziv dela, sveska, mesto i
t II
J,
II
I
132
INVENTARI SANJE KNJIGA- IZDAVACKA DELATNOST U INOSTRANSTVU
godina izdanja, izdavač, štamparija, način pribavljanja, cena, povez, signatura, napomena. INVENTARISANJE KNJIGA, vidi: Inventar. INVENTARNI KATALOG (ponegde se u istom značenju upotrebljava i izraz mesni ili topografski katalog), sređen je prema inventarnom redosledu brojeva, odnosno prema signaturi, (da se lakše može na polici naći tražena knjiga), a takođe vršiti potrebna revizija knjižnog fonda. INVERZIJA (lat.: inversio), općenito znači obrtanje, stavljanje u obrnuti red; u jeziku znači izmenjeni red reči radi nekog isticanja ili sl. U bibliotečkom radu invezij a se najčešće upotrebljava prilikom katalogizacije (u davanju odrednica) i klasifikacije (na primer kod publikacije) koja govori o odnosu unutarnje i spoljne politike, u stručnom katalogu mora se nalaziti ne samo listić DK 3~3:327, nego i obrnuto listić sa DK 327:323). INZULARNO PISMO, razvilo se na otocima (otuda i naziv), uglavnom Engleskoj, Skotskoj i Irskoj, tokom VIIstoleća, osnov toga pisma je rimski uncijal. Inzularno pismo je već izišlo iz upotrebe. IPA, vidi: International Publishers' Association. IPI, vidi: International Press Institute. »)PI-Reports«, vidi: International Press Institute. IRONIM (grč.) je vrsta pseudonima u vidu ironičnog izraza, kao: »Genijalni«, »Covek u futroli«, itd. IRSKO-SAKSONSKA ILUMINACIJA, vrsta iluminatorske umetnosti, o njoj se zna prema najranijim rukopisima (VII stoleća) , nastali u hrišćanskim manastirima u severnoj Irskoj. Ta je umetnost imala velikog uticaja na evropsku umetnost (prenosili su je uglavnom monasi). Odlikuje se vedrim c.rtežima, savijenim figurama sa izduženim vratovima, itd. »ISKRA«: l) literarni časopis, izlazio u Zadru (1884-1886. i 1891-1894. godine); 2) ilustrovani literarni list, izlazio u
Beogradu 1898. godine. U listu su sarađivali tadašnji istaknuti srpski književnici; 3) glasilo Saveza radničke omladine Jugoslavije, izlazio 1924. godine u Zagrebu, kao legalni vid delatnosti SKOJ-a. ISPORUCIVANJE KNJIGA u biblioteci odvija se uglavnom, tako što čitalac poruči knjigu iz magazina predavanjem popunjenog revers a, a potom se poručena knjiga sravni na kontrolnom mestu (signatura, izdanje, broj svezaka, potpis korisnika, itd.) i izdaje čitaocu na osnovu članske karte. Knjigu može koristiti u či taonici, po pravilu 2-3 nedelje (mnogo tražena literatura izdaje se na kraće vreme), a ako čitalac ne upotrebljava knjigu u toku 3 dana uzastopce ona se vraća u magazin. Slično se vrši pozajmljivanje za upotrebu knjige van biblioteke, ali se isključuju od pozajmljivanja rukopisi inkunabule, stare i retke knjige, erotika i odvojena (zabranjena) literatura, v. još: Međubibliotečka pozajmica knjiga. »ISTOK«, literarni i politički list, izlazio u Vršcu 1871-1881. godine, pisan uglavnom u duhu protiv namesničkog režima u Srbiji. IZDANJE ima najčešće (zavisno od konteksta) značenje tiraža, ili je to pak naziv za sve po spoljašnjem i unutrašnjem obliku istovetne otiske, na primer, u odnosu na opremu, svrhu, poreklo, itd. Zatim izdanje može da bude po redosledu (prvo, drugo, treće, itd.), posthumno, jubilarno, izdanje celokupnih dela, kritičko izdanje, popravljeno, dopunjeno izdanje, itd. (vidi i pojedinačno). IZDAVACKA DELATNOST U INOSTRANSTVU: Prema podacima Ujedinjenih nacija u svetu izlazi preko 8.000 listova sa ukupnim tiražom od oko 300 miliona primeraka, postoji 156 novinskih agencija, 12.600 radio-stanica, oko 400 miliona radio-prijemnika, itd. U Evropi ima oko 2.600 dnevnih listova, u Severnoj Americi oko 2.200 listova, od čega oko 78'~/O izlazi u SAD. Evropa ima prvo mesto i po broju novinskih agencija, kojih ima 60.
IZDAVACl(A DEL. U JUGOSLAV. - IZDAVACl(O·l(NJIŽ. DEL. U JUGOSLAV.
na drugom mestu je Azija sa 40, pa Afrika sa 22, Južna Amerika sa 20, itd. Daleko najviše knjiga objavljeno je u Sovjetskom Savezu - 74.000 naslova, od če ga sU preko polovine dela iz oblasti nauke. Na drugom mestu je Velika Britanija sa blizu 25.000 dela, zatim Japan sa preko 24.000, Nemačka - blizu 22.000, SAD sa \8.000 dela i Francuska sa gotovo 13.000 dela. Prema podacima u knjizi »l(njiga u svetu« od R E. Barkera produkcija knjige II svetu iznosi oko 5,5 milijardi, a oko 3/4 toga samo u 10 zemalja i u njima se izdaje preko 10.000 naslova godišnje. Oko 2,5 milijarde (od pomenutog broja knjiga) upotrebljava se u školama, zatim bibliotekama i drugim ustanovama, a relativno malo pripada pojedincima. Prema jednoj anketi UNESCO-a najviše se štampa na engleskom jeziku (22'D/o), zatim na ruskom (17'0/0), nemačkom (\5'0/0), japanskom (12'D/o), francuskom (10'0/0), španskom (7,80/0), italijanskom (6,7'0/0) itd. IZDAVAČKA DELATNOST U JUGOSLAVIJI; vidi: Izdavačko-knjižarska delatnost u Jugoslaviji. »IZDAVAčKA DELATNOST U NR BiH« (Bibliografski bilten), periodična (mesečna) publikacija, koja je izlazila u Sar.ajevu II toku 1950. godine, donosila bibliografske preglede knjiga objavljenih u Bosni i Hercegovini. Bilten je izdavan od strane Ureda za informacij,e pri Predsjedništvu vlade NR BiH. IZDAVAČKE KUĆE, v. Izdavačka delatnost II Jugoslaviji, Izd. d. u inostranstvu. IZDAVAČKI KATALOG, popis produkcije jedne ili više izdavačkih kuća, u kome se navodi produkcija, sva ili pak vremenski ili tematski ograničeno. l(ao dopuna uz izdavački katalog objavljuju se specijalni prospekti za pojedine knjige. IZDAVAČKI UGOVOR, je pisani ugovor između autora odnosno nosioca autorskog prava nekog dela, s jedne strane i izdavača, s druge strane, kojim se pravo izdavanja (za određeni vremenski rok)
133
prenosi na isključivo pravo dotičnog izdaa autor, odnosno nosilac autorskog prava dobija određeni honorar. Vidi još: Autorski honorar, Autorsko pravo, Izdavačko pravo_ IZDAVAČKO-KNJIZARSKA DELATNOST U JUGOSLAVIJI. Izdavačko-knji žarska delatnost obuhvata prvenstveno poslcive knjižare oko nabavke i plasiranja knjiga, a knjižare su često obavljale i izdavačku i knjigovezačku delatnost, razvijale se uporedo sa razvitkom štamparstva, kod nas datira od kraja XV stoleća. U prvoj polovini XIX stoleća neke knjižare izdaju dela srpskih pisaca (knjižari i izdavači: Josip Milovik, u Budimu, Stefanović, Lauvić i Janković u Novom Sadu, Gavrilo l(ovačević u Zemunu i naročito Gligorije Vozarević u Beogradu). U drugoj polovini XIX i početkom XX stoleća znatno se povećala izdavačko-knji žarska delatnost, naročito u Beogradu i Novom Sadu. U Beogradu su poznate knjižare: Velimira Val.ožića, Ljube Joksimovića, Mite Stajića, Rajković-Cukovića, Gece l(ona, Svetislava Cvijanovića, u Novom Sadu: Braće Popovića, u Pančevu: Braće Jovanovića. Izdavačkom delatnošću počinju da se bave razna kulturna društva i družine, kao: Matica srpska u Novom Sadu, Srpska akademija nauka, Srpska književna zadruga, Društvo Sv. Save, Zadužbina Nikole Cupica, zatim izdavačke kuće Narodno delo, Narodna prosveta, i dr. Pred prvi svetski rat bilo je u Srbiji i Vojvodini preko 200 knjižara (od toga dvadesetak u Vojvodini). Pred drugi svetski rat na teritoriji današnje SR Srbije bilo je nešto preko 350 knjižara, među kojima i nekoliko antikvarnica. U Beogradu se nalazilo l(njižarsko udruženje l(raljevine Jugoslavije, i izdavalo svoj mesečnik: »Glasnik knjižara«. Posle drugog svetskog rata knjižarstvo prelazi u društveni sektor, osnivaju se razne društvene knjižare i izdavačke kuće. Izdavač ka preduzeća imaju svoje knjižare odn. prodavnice. Godine 1960. bilo je na terivača,
'34
IZDAVACKO-KNJIZARsK:A DELATNOST U JUGOSLAVIJI ----~
torij i SR Srbije 312 knjižara (Srbija: 214, od toga u Beogradu 52, AP Vojvodina: 72, AP Kosrnet: 26). U Hrvatskoj već početkom XVI stoleća rade knjižare u Senju, u Dubrovniku i u nekim drugim primorskim gradovima, ali je ipak u toku nekoliko stoJeća (počev od polovine XV stoleća) Venecija bila hrvatski izdavačko-knjižarski centar. Tek u XVII stol eću u većoj se meri razvija izdavačko-knjižarska delatnost na domaćem terenu. U XIX veku, pa i kasnije naročiti značaj za izdavačko-knjižarsku delatnost irna Matica hrvatska. U predratnoj Jugoslaviji bile su čuvene zagrebačke knjižare: Minerva, Binoza, Zabavna biblioteka, Savremena biblioteka, Tipografija, izdavačko preduzeće Hrvatska naklada itd. Sada na teritoriji SR Hrvat· ske postoji velik broj izdavačkih preduzeća.
Prvi izdavač slovenačke knjige bio je Primož Trubar, a prvi slovenački štampar Janž Mandele (oba u XVI stoleću). U vezi sa potiskivanjem protestantizma jenjavala je izdavačka delatnost u Sloveniji, da bi ponovo ojačala naročito u XIX i XX stoleću. Naročito su se u izdavačko-knjižarskoj delatnosti istakli: Ignac A. Kleinmayer, Lavoslav Schwentner, Katoliška bukvama (kasnije Jugoslavenska knjigama), Slovenska matica, Zvezna knjigama, Cankarjeva družba, i dr., a posle oslobođenja: više izdavačkih preduzeća.
U Bosni i Hercegovini je izdavačka delatnost sve do 1918. godine bila neznatna, ako se izuzme Goraždanska štamparija (iz prve polovine XVI stoleća). Vilajetska štamparija u Sarajevu i Prva srpska štamparija Vladimira Radovića iz druge polovine XIX stoleća u Mostaru. Knjige su većinom stizale trgovinom i doturanjem u po1itičko-prosvetne svrhe. Između dva rata bilo je u Bosni i Hercegovini izvestan broj, uglavnom privatnih knjižara i štamparija. Posle oslobođe nja formirane su značajne izdavačke kuće.
U SR Makedoniji knjižare u pravom smislu postoje tek od XIX stoleća. Sada postoje posebna izdavačka preduzeća. Prva knjižara u SR Crnoj Gori otvorena je 1879. godine na Cetinju. Između dva svetska rata bilo je nekoliko, uglavnom privatnih knjižara. Posle oslobođe nja radi desetak knjižarskih preduzeća i sva su, osim »Narodne knjige«, u sastavu preduzeća »Kultura«. Današnja glavna izdavačka preduzeća u SFRJ su sledeća: u B e o g r a d u: Novinsko izdavačko preduzeće »Borba«, Vojno izdavački zavod »Vojno delo«, kartografski zavod »Geokarta«, novinsko izdavačko preduzeće »Zadruga«, izdavačko preduzeće »Građevinska knjiga«, izdavačko preduzeće »Kuitura«, izdavačko preduzeće »Sportska knjiga«, izdavačko štamparsko preduzeće »Minerva«, izdavački zavod i agencija za unutrašnju i internacionalnu ekonomsku propagandu »Interpublic«, novinsko izdavačko i oglasna preduzeće »Jež«, izdavačko odeljenje Kolarčevog narodnog univerziteta, izdavačko štamparsko preduzeće »Kosmos«, medicinsko izdavačko preduzeće »Medicinska knjiga«, izdavač ko preduzeće »Narodna knjiga«, izdavač ko preduzeće »N aučna knjiga«, novinsko izdavačko preduzeće »Omladina«, izdavač ko preduzeće »Nolit«, novinsko izdavačko preduzeće »Politika«, izdavačko preduzeće Srbije »Prosveta«, izdavačko preduzeće »Rad«, izdavačko štamparsko preduzeće »Savremena administracija«, novinsko-izdavačka ustanova »Službeni list FNRJ«, Srpska književna zadruga, novinsko izdavačko preduzeće» Tehnička knjiga«; u N o v o m S a d u: izdavačko preciuzeće »Bratstvo-jedinstvo«, novinsko izdavačko preduzeće »Magyar Szo«; u Z a g r e b u: Zavod za organizaciju i unapređenje uredskog poslovanja »Birotehnika«, izdavačko preduzeće »Epoha«, poduzeće za izdavanje,prodaju i distribuciju knjiga »IBI«, izdavačka knjižara »Prosvjeta«, Izdavački zavod Jugosloven-
liDAVACKO PRAvb ske akademije, izdavačko preduzeće »Naprijed«, Leksikografski zavod SFRJ, Matica hrvatska, izdavačko preduzeće »Mladost«, novinsko izdavačko preduzeće »NIP«, novinsko izdavačko i štamparsko poduzeće :.Orbis«, Pedagoško-književni zbor, poduzeće za izdavanje školskih knjiga i udžbenika »Skolska knjiga«, izdavačko preduzeće »Zora«; u L j u b l j a n i: Cankarjeva založ,· ba, Državna založba Slovenije, Mladinska knjiga, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Slovenski knjižni zavod, zadružna založba pri glavnem odboru Zadružne zveze LR Slovenije »Kmečka knjiga«; u S a r a j e v u: izdavačko preduzeće »Veselin Masleša«, izdavačko preduzeće »Svjetlost« i Zavod za izdavanje udžbenika; u S k o p j u: knjigoizdatelstvo »Kočo, Racin«, Pretprijatie za udžbenici, prirač nici, školski i administrativni knigi i obrasci »Prosvetno delo«, izdavačko pretprijatie »Kultura«, novinsko-izdavačko pretprijatie »Narodna zadruga«; na C e t i n j u: izdavačko preduzeće SR Crne Gore »Narodna knjiga«. v. Tiraž izdanja. IZDAVAčKO PRAVO, isključivo pravo koje autor daje izdavaču da se materijalno koristi njegovim delom umnožavanjem i plasiranjem. Autorsko pravo time ostaje neokrnjeno. Ugovorom između autora i izdavača mogu se na osnovu za-
IZRADA SLovA
i35
kon skih prava vršiti pojedinačne izmene ili dopunjavanja. IZDAVANJE KNJIGA, v. Isporučiva nje knjiga. IZLOZBA I(NJlGA može biti stalna kao što je to, na primer, slučaj u većim , hibIiotekama na mestima radi informisanja o novopristiglim publikacijama ili pak prigodna izložba knjiga, na primer povodom održavanja sajma knjiga, jubileja nekog književnika, akCije »Mesee dana knjige«, ili skupštine bibliotekara, itd. svim slučajevima prvenstvena uloga izložbe jeste propagiranje knjige. IZMISLJENI IMPRESUM (engl.: Fictions imprint) ili lažni impresum sadrži izmišljene po
ut
II
~III
II'
,j 'I l,!
I
J »JADRAN«, izdavačka knjižara, osnovana još u prošlom veku i poslovala u Dubrovniku sve do 1941. godine. JA HAC, vidi: Jezičac. JAPANSKA HARTIJA se pravi od speCijalnog drveta (ručnom izradom), Žuć kasta je i ima svilenkast sjaj. Naročitom obradom nastaju dugačka vlakna koja daju izvanredno otpornu, a ipak vrlo mekanu hartiju. Vrlo je skupa i upotrebljava se za luksuzna iZdanja. JAPANSKO PISMO, ideografsko pismo koje su JapanCi uzeli u VII stoleću od K.ineza, potom su uprošćavali znakove tog pisma zadržavajući sličnu glasovnu vrednost približavajući se postepeno fonetskom pravopisu, od koga postoje dva vida: tzv. »katakana« od 48 slogova i »hiragana«, takođe od 48 slogova, ali znatno uprošćenija i stoga najopštije japansko pi~mo. To je zapravo mešavina kineskih ideograma i japanskih glasovnih znakova, a piše se u stupcima odozgo nadole i s' desna na levo. Zbog kompliciranosti ovakvog načina pisanja uvedena je 1923. godine u Japanu latinica (suglasriici se pišu na engle.. ki način). JAVNE BlBLIOTEI(E su uglavnom narodne i državne biblioteke, uopšte one koje su, sa ili bez naknade, dostupne svakome, nasuprot bibliotekama zatvorenog tipa koje su pristupačne samo člano vima ustanove iIi udruženja kome biblioteka pripada. Prema delu »Atičke noći« od rim~kog pisca Aula Gelija (II st. n. e.) prvu javnu biblioteku osnovao je atinski tiranin Pizistrat (VI st. pre n. e.) i imala
je bogat knjižni fond, ali je perzijski kralj Kserks, zauzećem Atine, prigrabio sebi biblioteku i tek je posle nekoliko stoleća ponovo vraćena u Atinu. v. Biblioteke. »JAVNOST«, list za nauku i politiku. izlazio u I(ragujevcu od 1873-1874. godine (ukupno 69 brojeva), u njemu saradi'lao Svetozar Marković. List je imao veliki dništveno-po1itički značaj, a zbog reiimskih represalija morao je prestati sa illaženjem. I(asnije je neko vreme izlazio pod nazivom »Glas Javnosti«. :tJA VOR«, list za pouku, zabavu i književnost, pokrenuo ga Zmaj Jovan Jo,"anović u Novom Sadu 1862. godine. List je uspeo da okupi istaknute kulturne radnike Vojvodine. JEDINSTVENA ODREDNICA, vidi: Katalogizacija. »jEDINSTVO«, politički i literarni list. izlazio u Beogradu 1868-1873. godiue, kao poluzvanični organ tadašnje vlade. Pod istim nazivom izlazi od 1945. godine list SSRN AP KM. »JEDNAI(OST«: l} soCijalistički list što ga je 1872. godine pokrenuo u Novom Sadu Svrtozar Marković; 2) prvi ženski socijalistički Ust u Srbiji, izlazio 19101912. godine i 1914. godine u Beogradu (u!,upno izašlo 46 brojeva). JEVREJSI(A BIBLlOTEI(A U SARA· JEVU, odnosno biblioteka Jevrejskog kulturnog društva »La Benevalencia«, osriovana 1933. godine u Sarajevu i služila kao javna biblioteka, njen knjižni fond
I
JEVREJSK:O PISMO -
»JUDITA«
131
------------~ -~~-.--~-~~----:-------
sadržavao oko 5.000 knjiga. Biblioteku su 1911. godine uništili nacisti i ustaše. JEVREJSK:O PISMO, vodi poreklo od mesopotarnijskog klinastog pisma, a znaci se pišu s desna na levo. Najstariji tekstovi jevrejskog jezika pisani su starojevrejskim pismom u XI i X stol eću pre n. e. Tek su u VIII stol eću uvedeni vokalni znaci. Sad su u upotrebi dve vrste kurzivnog pisma (uz kvadratno pismo još iz vavi1onskog doba). JEZIČAC ili jahač, u bibliotekarstvu označava stršeći deo kataloškog listića ili pak pregradnog kartona, tako da upozor'!Va na početak sledećeg slova u alf abetshom redosledu kataloških listića na k!utoteci (odnosno kataloškoj kutiji) ili da u sistematskom (stručnom) katalogu istakne početak decimalnih indeksa narednih ~tručnih grupa odnosno podgrupa. JezIčac može da bude i od posebnog čvr šćeg materijala. JEZIK, najvažnije sredstvo za sporazl1mevanje ljudi nastao u procesu društve· nog razvitka sa kojim stoji u uzajamnoj vezi. Savremena lingvistika povezuje pitimje postanka jezika sa pitanjem postanka i razvitka čoveka. Pretpostavlja se da na svetu ima oko 2.500 jezika. Postoje sledeće velike porodice jezika: indoevropska, finskougarska, semitska, tibetsko-kineska, malajsko-polinezijska, tursko-tatarska, dravi dska i za' bantu-jezike u Africi. Oko 100 jezika i jezičkih grupa nije još dovoljno proučeno da bi se mogli klasificirati i svrstati u Jezičke porodice. To su jezici australijskih urođenika, američkih Indijanaca, zatim baskijski, đurđijanski, korejski, japanski i više drugih jezika. Srpskohrvatski jezik spada u grupu slavenskih jezika, a ovi spadaju u grupu indoevropskih jezika. Praslavenski jezik je trajao do oko V stoleća i imao razne glasovne prumene i dijalekte. Račvanjem pra~lavenskog jezika nastala je južnoslo\ enska grupa jezika (srpskohrvatski i slovenački s jedne i makedonski i bugar-
ski s druge strane). Srpskohrvatski se dalje razvio u tri dij alekta: štokavski i čakavski, od kojih je prvi najmnogobrojniji i čini karakteristiku književnog jezika, mada ima značajnijih književnih dela pisanih kajkavskim dij alektom. JEŽ, novinsko-izdavačko preduzeće u Beogradu, izdaje humoristički list »Jež«, Humorističku biblioteku Branislava Nušića i raznu drugu humorist ičku literaturu. JOCiĆ Luka, knjižar i izdavač koji je poslovao u Novom Sadu (poslednjih decenija prošlog i prve decenije ovog veka) izdavač uglavnom školske knjige. JOKSIMOVIĆ Ljuba, knjižar i izdavač u Beogradu, delovao od 1890. godine do pred prvi svetski rat, izdao celokupna dela Svetozara Markovića, Ljube Nenadovi ća i niz drugih knjiga. JOVANOVIC, braća (K:amenko i Pavle), knjižari, izdavači i štampari u Pančevu. Poslovali {ld 1872. godine do kraja 1910. godine. Izdavali su Narodnu biblioteku Braće Jovanović, a osim toga su izdali i oko 350 raznih drugih knjiga. JOVANOVIC, Toma i Vujić (Lazar), izdavačka knjižara u Beogradu, osnovana oko 1898. godine i poslovala do 1948. godine. Izdavala knjige za narod - pesmarice, pripovetke, kalendare, ikone, istorijske slike, a ta.kođe i dečju literaturu. JUBILARNO IZDANJE je izdanje celokupnih ili izabranih dela ili pak periodičnih, monografskih i drugih publikacija (obično specij alno opremljenih) povodom godišnjice ili druge proslave neke istaknute ličnosti ili nekog značajnog događaja. »JUDITA« je prva štampana knjiga i;;; hrvatske beletristike. To je spev splitskog humanističkog pesnika Marka Marulića. Stampana je 1521. godine l i štampariji Fontaneta de Monteferata u Veneciji. Jedini primerak tog prvog izdanja Marulićevog dela čuva se u Dubrovniku, u biblioteci franjevačkog manastira. Jedini primerak drugog izdanja danas je u zagrebačkoj Nacionalnoj sveučilišnoj knjižnici, kojoj ga je poklonio sa posvetom
138
JtJGOSL()V. AKADEMIJA ZNANOSTI I OMJEt. -
istoričar
Ivan Kukuljević-Sakcinski. Jedan primerak trećeg izdanja postoji u Državnoj biblioteci u Minhenu. Marulićev spev izdat je još jednom u XVI veku (1584. godine) i jednom u XVII veku (1627. godine), a u novije vreme 1869, 1901. i 1950. godine.
JUGOSLOVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI u Zagrebu, naučna
i izdavačka ustanova, osnovana 1866. godine, izdala preko 1.000 knjiga koje su grupisane u zbirke. Vidi: Edicije zbirki. .
»JUGOSLOVENSKA BIBLIOGRAFIJA, izlazila mesečno kao prilog »G1asnika knjižara«, od 1934-1935. godine u Beogradu (uglavnom prema tadašnjoj registraciji obaveznog primerka Narodne biblioteke) .
JUGOSLOVENSKA KNIGARNA, slovenačko
izdavačko preduzeće, osnovano 1879. godine u Ljubljani, radilo do II
JUŽNOITALSKO PISMO
svetskog rata, izdavalo svet«.
časopis
»Dom in
JUGOSLOVENSKI BIBLIOGRAFSKI INSTITUT, (vidi: Bibliografski institut SFRJ.
JUGOSLOVENSKI CENTAR ZA TEHI NAUČNU DOKUMENTACIJU
NiČKU
osnovan u Beogradu u cilju što racionalnijeg i potpunijeg prikupljanja, sastav-· ljanja i objavljivanja podataka koji mogu potpomoći u naučnom i celokupnom kulturnom radu. Centar je nacionalni član FID-ea, izdaje svoj bilten i povremeno druge publikacije iz oblasti dokumentacije. JUHTA, specijalno podešena goveđa koža podesna za povez knjiga, malo je u upotrebi (naročito zbog skupoće). JUVENILIJA (lat.: iuvenilis = mladićki) naziv za dela koja je autor napisao u mladosti. JUZNOITALSKO PISMO, vidi: Beneventana.
K KAKOG RAFIJA (grč.) je ružno i nepisanje, nije u skladu sa ortografskim pravilima. KAtAB, Method, istaknuti savremeni češki tipograf (Pnimyslova tiskarna, Prag), naročito poznat po veštini ornamentisanja ivice i raspoređivanja na štampanoj stranici. KALAMOS, vidi: Kalamus. KALAMUS (grč. i lat.), pero od trske kojim se pisalo u stara vremena, sve do srednjeg veka kad se počelo upotrebljavati ptičje pero. Upotrebljavalo se i kod nas (otud reč: Kalem). KALANDER (franc.' cal andre) sprava za valjanje i glačanje hartije, koja tako postaje čvršća, glatkija i sjajnija. Tako dobijena hartija upotrebljava se najviše za ilustracije. KALENDAR (lat.: calendae, calendarium = l. dan u mesecu) knjiga u kojoj se nalazi sređen pregled dana, nedelja i meseci radi računa nj a vremena. Zasnovan je na posmatranju zvezda i postoji još u starom Egiptu (XIV vek pre n. e.), a prvi umnoženi hrišćanski kalendar izišao je polovinom XV veka. Najpre su bili tzv. večiti kalendari, a od polovine XVI veka kalendari su određivani za po jednu godinu. Bili su ukrašeni drvorezima i bakrorezima. Sadržavali su (pored datuma i naznake praznika i važnijih događaja) i razna uputstva o vremenskim prilikama, o zdravljU, životnoj mudrosti, itd. Danas postoje raznovrsni kalendari, kao: džepni, zidni, profesionalni, i dr. U XX stoleću kalendari se štampaju veći· tačno
nom u vidu godišnjaka sa datumima kratkim podacima (imena svetaca i praznika), ali ih ima i u vidu zbornika sa literarnim i drugim prilozima. U Bosni i Hercegovini su za vreme austrougarske vladavine kalendare uglavnom izdavala kulturno-prosvetna društva (Prosvjeta, Gajret, NJpredak), a sadržavali su pored kalendariuma i razne zabavne, poučne i patriotsko-političke priloge. KALIGRAFIJA (grč.) je lepo pisanje (krasnopis), odnosno veština lepog pisanja, a onaj koji piše kaligrafski zove se k a 1 i g raf. Od vremena starih Rimljana pa do XVI stoleća postignuto je pravo savršenstvo u lepoti pisanja, naročito kod poluuncij ala, karolinškog i humanističkog pisma. Naročito su čuveni italijanski kaligrafi Arrighi, Cresci, Palatino, i dr. KALlGRAFSKA ŠKOLA, prva srpska škola takve vrste, osnovana početkom XIX stoleća u Sremskim Karlovcima. KAMENOTISAK, litografski nacm štampanja s kamenih ili cinkanih ploča. Za ovu se svrhu upotrebljavaju ploče od krečnjaka. One moraju imati jednoliko i vrlo fino zrno. Mašina može izraditi oko 800 otisaka na čas, a izlaganje se vrši pomoću štapova i konaca, slično načinu koji je primenjen kod jednookretnih mašina za visoku štampu. Vidi još: Ravna štampa. KANEVARIJEVA BIBLIOTEKA (Canevari Library) je kolekcija knjiga za koje se pretpostavlja da su pripadale Demetriu Canevari-u (1559-1625), lekaru pape Urbana VII, ali to izvesni današnji
14()
KANON -
KARTOGRAFIJA
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -----------bibliotekari opovrgavaju na osnovu poveza tih knjiga koji potiče još iz prve polovine XVI stoleća, kao i na osnovu predmeta njihovog sadržaja, te se smatra da one čine kolekciju biblioteke Pier-a Luigi-a Farnese (1503-1547).
KANON (grč. i lat.), je pravilo, odluka, a takođe zbir knjiga koje je priznala crkvena vlast. Kanonsko pravo hrišćanske crkve (propisi, odredbe) nalazi se u Corpus iuris canonica. KANTATORIJUM (lat.: cantatorium) je knjiga iz koje se peva na misi u katoličkoj crkvi (tal.: cantata, lat.: cantus = pesma praćena instrumentima, a takođe crkvena pesma). KAPITAL (lat.) , naziv za ukrasnu štofanu pantljiku na gornjoj i donjoj ivici hrbata knjige, služi za ukrašavanje, te se u stara vremena dosta držalo do njenog izgleda.
=
KAPITALIS (lat.: caput glava) je praoblik današnje antikve (staro štampano pismo latinice) _ Rimljani su ga preuzeli od Grka, a Grci od Feničana_ postoje razne vrste kapitalisa, kao: rustika, kvadrata, i dr. KAPITL (lat.: capitulum) ili poglavlje u knjizi.
je glava
KARADŽiĆ-STEFANOVIĆ, Vuk (1787_ do 1864), jedna od najzaslužnijih ličnosti u kulturnoj istoriji jugoslovenskih naroda, naročito svojim doprinosom kao filolog (uveo narodni jezik u književnost, izvršio reformu jezika i pravopisa, napisao 1814. godine prvu gramatiku »Pismenica srpskoga jezika po govoru prostoga naroda« 1815. godine »Rječnik«, uveo fonetski pravopis, i dL), kao sakupljač narodnih umotvorina (narodne pesme, pripovetke, poslovice, zagonetke i dL), kao istoričar (»Istorija naroda našega 18041814«), kao prevodilac, urednik, književnik i kritičar, itd. Svojim neumornim radom u oblasti kulture omogućio razvitak naše nacionalne kulture i njenu afirmaciju u svetu.
»KARADŽIĆ«, časopis za srpski narodni život i običaje, izlazio u Aleksincu 1899-1904. godine, povremeno, izdavao ga i uređivao poznati etno graf Tihomir Đorđević. U časopisu je sakupljeno dosta folklorne građe. KARIKATURA (lat.: carrus kola, carrieare = tovariti), reč potiče najverovatnije od slikara Ambale-a Karačia (1560. do 1609) iz Bolonje, a općenito znači crtež kojim se na duhovit, humoristički odnosno satirički način prikazuje najče šće neka ličnost ili aktuelna pojava. Onaj koji pravi karikature zove se k a r i k aturist. KAROLINŠKA ILUMINACIJA je rezultat karolinške renesanse koja je u VIII stoleću usavršila franačku veštinu ilustrovanja rukopisa. U njoj se stiču vizantijski, keltski i drugi uticaji, postoje razni stilovi nastali pod uticajem raznih škola (Tours, Aachen, Rheims, Trier, i dL). KAROLINŠKA MINUSKULA je vrsta pisma (nastalo početkom IX stoleća) po uzoru na rimsko kurzivno pismo. Iz nje se razvila gotska minuskula i današnja antikva. KAROLINSKO PISMO se razvilo u IX stoleću u opatiji St. Martin, Tours, verovatno iz anglosaksonskog poluuncijalnog ili iz ranog merovinškog pisma. Opat Alcuin je razvio pravopis toga pisma (prvi upotrebljava veliko slovo na počet ku rečenice, itd.), a italijanska renesansa u XV stol eću obnovila je to pismo pod imenom neo-caroline ili scrittura umanistica. KARTOGRAF, v. Kartogrflfija. KARTOGRAFIJA (grč.) je pravljenje raznovrsnih karata (geografskih, istorijskih, topografskih, klimatoloških, geoloških, morfoloških, bioloških, antropoloških, političkih, privrednih, saobraćajnih, itd.). Služe kao nastavna sredstva i u druge svrhe. Onaj koji izrađl.!je karte zove se k a r t o g raf. Kartografiju su dobro poznavali još stari Grci i Rimljani. U Državnoj biblioteci u Beču nalazi se saču·
=
KARTOGRAM vana antička geografska karta sveta Tabula Pentingeriana, tako nazvana po njenom ranijem vlasniku Konradu Pentingeru iz Augsburga, nemačkom naučni ku koji je proučavao starine. Inače, karta je, uglavnom. slična onima kakve se danas prave za turističke svrhe. KARTOGRAM je geografska karta na kojoj su obično crtama ili crtežima predstavljeni neki statistički odnosi. KARTON (franc) je čvrsta i debela hartija, proizvod papirne industrije, težina 150~500 grama po kvadratnom metru. Upotrebljava se za koričenje, za razne fascikle i kutije i u druge trgovačke i industrijske svrhe. KARTONAZA (franc.: cartonnage) je pravljenje kartona i vrsta povezivanja od kartona sa utisnutim naslovom dela. Upotrebljava se naročito za povezivanje manjih knjiga (kartoniranje knjiga). KARTOTEKA (sastavljeno od franc. i grč. reči) ima značenje mesta gde su smešteni listići, a takođe znači na listićima (karticama) sređen pregled knjiga odn. publikacija. Cesto je sinonim za reč: katalog. KARTU LAR, knjiga u koju su prepisivane razne potvrde odnosno isprave u srednjem veku (evidencija crkvenih imanja i 51.), važila kao pravna dokumentacija (na primer kod nas: Supetarski kartular, potiče iz XII stoleća) . KARTUS (franc.), vrsta ornamenta u slikarstvu i nekim drugim likovnim umetnostima, potiče iz vremena renesanse u Italiji, a najviše se razvio u Francuskoj. KASINESKO PISMO, vidi: Monte Cassino. KASTIGATOR (lat.: eastigare = kazniti, koriti, popraviti) naziv u bibliotekarstvu, potiče od ranijih vremena kada su izdavači uzimali stručnjake (kastigatore) koji su trebali da pregledaju i isprave neki rukopis.
KASIRANJE (franc.) je lepljenje kartona papirom (prilikom povezivanja knjiga),
141
KATALOGIZACIJA
(grč.) u bibliotekarstvu popis knjižnog materijala neke biblioteke (inače taj naziv je u stara vremena upotrebljavan u smislu popisa najraznovrsnijih stvari). U knjižarstvu su poznati naročito: izdavački, antikvarijatski, aukcioni i prigodni katalozi. Bibliotečki katalozi su ili u oblikl.! knjiga ili u obliku kartoteke. štampani katalozi treba da budu što pregledniji i zato se štampaju raznim vrstama slova (pisma). Postoji mnogo vrsta bibliotečkog katalo-:. ga, kao: alfabetski katalog (zove se još ~ i nominalni) u kome SI.! knjige popisane alfabetski prema imenu autora ili naslovu dela; katalog u vidu popisa primljenih i rashodovanih knjiga (sa podacima o nabavci odnosno razlozima skidanj a sa evidencije određenih knjiga); mesni katalog, u kome su knjige popisane prema rasporedu njihovog smeštaja u magazinu; stručni katalog u kome je popis knjiga sređen prema njihovoj stručnoj klasifikaciji (ovaj katalog ilustruje knjižni fond koji može da bude sistematski klasificiran prema stručnim oblastima unutar kojih su opet sređeni alfabetski prema autorima i naslovima, ili pak predmetni katalog u kome je popis knjiga izvršen prema najkraćem i najrazumljivijem izrazu za Sadržaj dela); unakrsni katalog kao vrsta rečničkog ili leksikonskog kataloga (kombinacija autorskog, predmetnog i drugog kataloga sa zajedničkim alfabetom) ; šifrovani katalog (v. posebno) centralni katalog, u kome je popis knjižnih fondova više biblioteka; katalog II kelme je popis celokupnog fonda jedne biblioteke, katalog u kome je popis samo izabranih knjiga ili samo knjiga iz jedne oblasti ili pak katalog u kome je popis knjiga o jednoj temi, itd. v. Katalogizacija, Centralni kat alel g, AHabetski katalog, Predmetni katalog, Sistematski katalog, i dr. KATALOG »ŠIFROVANI«, v. Mainzski šifrovani katalog.
KATALOG
znači
KATALOGIZACIJA
(grč.)
vanje knjižnog materijala
je obrađi (publikacija,
142
KATALOGIZACIJA
obično tako da se na popisanim napišu podaci kOji se nalaze na naslovnoj strani publikacije (autor, naziv dela, mesto izdanja, izdavač, godina izdanja, broj strana, itd.). Tako se katalogizacijom izrađuje katalog, a ni katalogiziranje ni katalog (v. o tome posebno) nisu jedinstveni za sve biblioteke. p r i n e i p i k a t a log i z a e i j e p r ihvaćeni na međunarodnoj k o n fer e n e i j i u P a r i z u, o k t o bra 1961: l. S v r h a pr i n c i p a : Izneseni principi odnose se samo na izbor i· oblik odrednica (headings) i prve reči odrednica (redalica - entry-words) kataloških jedinica (tj. na glavne elemente koji određuju redosled kataloških jedinica) II katalozima štampanih knjiga (u ovim »Principima« reč »knjiga« uključuje i ostali bibliotečki materijal) u kojima su u jednom azbučnom redu sređene kataloške jedinice izrađene na imena autora, a gde su imena nepodesna ili su nedovoljna, na naslove dela. Principi su namenj eni naročito katalozima fondova velikih opštih biblioteka, ali se preporučuje da se primene i na kataloge ostalih biblioteka i ostalih azbučnih popisa knjiga, uz imena koja bi odgovarala nameni tih kataloga i popisa. 2. Z a d a e i k a t a log a : Katalog treba da bude korisno sredstvo da se utvrdi: 2.1. da li biblioteka poseduje određenu knjigu koju pobliže označava: a) autor ili naslov, ili b) ako autor na knjizi nije naveden, tada samo naslov, ili e) ako autor i naslov nisu podesni, ili nisu dovoljni, za identifikaciju, tada podesna zamena za naslov; 2.2. a) koja dela određenog autora i b) koja izdanja određenog dela postoje u biblioteci. 3. S tr u k t u r a k a t a log a. Da bi mogao ostvariti ove zadatke trebalo bi da katalog sadrži: 3.1. najmanje jednu katalošku jedinicu za svaku knjigu za koju je to potrebno, 3.2. više od jedne kataloške jedinice za svaku knjigu za koju
rukopisa)
listićima
------_.- - . - - - - - - - - -
je to potrebno s obzirom na interese korisnika ili osobine knjige - na primer: 3.21. kad je autor poznat pod više imena ili oblika imena ili, 3.22 kad je autorovo ime utvrđeno ali nije navedeno na naslovnoj strani knjige, ili, 3.24 kad se knjiga pripisuje različitim autorima, ili, 3.25 kad knjiga sadrži delo poznato pod različitim naslovima. 4. V r s t e k a t a loš k i h j e d i n ic a: Kataloške jedinice mogu biti: glavne kataloške jedinice, sporedne kataloške jedinice i uputnice. 4.1. Jedna kataloška jedinica za svaku knjigu - glavna kataloška jedinica - mora biti potpuna kataloška jedinica, koja sadrži sve pojedinosti potrebne za identifikaciju knjige. Ostale kataloške jedinice mogu biti ili sporedne kataloške jedinice (tj. dopunske jedinice koje se zasnivaju na glavnoj kataloškoj jedinici, a ponavljaju pod drugim odrednicama (sve ili neke) podatke sadržane u njoj, ili uputnice (koje čitao ca upućuju na drugo mesto u katalogu). 5. U P o t r e b a r a z I i č i t i h k a t aloš k i h j e d i n i e a: Oba zadatka kataloga (vidi 2.1. i 2.2) najuspešnije se ostvaruju pomoću 5.1. jedne kataloške jedinice za svaku knjigu sa odrednicom izvedenom na osnovu autorovog imena ili iz naslova, kako su štampani na knjizi, i 5.2. jedne kataloške jedinice za svaku knjigu sa jedinstvenom odrednicom (uniform heading) (Izraz jedinstvena odrednica uzet je umesto izraza standardna odrednica koji se upotrebljava u tekstu predloženom Konferenciji, s obzirom na prigovor da bi navedeni izraz mogao značiti da je odnosnu odrednicu odobrila neka organizacija za standardizaciju), kad god se javljaju različiti oblici autorovog imena ili naslova, jedinstvena odrednica sastoji se od jednog određenog oblika autorovog imena ili od jednog određenog naslova, ili za knjige koje se po autoru ili po naslovu ne mogu identifikovati, od podesne zamene za naslov, i 5.3. pode-
KATALOGIZACIJA snih sporednih kataloških jedinica ili (odn. ili i) uputnica. 6. Z a d a t a k r a z l i č i t i h k a t aloš k i h j e d i n i c a: 6.1. Glavna kataloška jedinica za dela vođena na imena autora obično bi trebalo da bude jedinstvena odrednica. Glavna kataloška jedinica za dela popisana na naslov može da se vodi ili na naslov kako je štampan na knjizi, sa sporednom kataloškom jedinicom na jedinstveni naslov, ili na jedinstveni naslov, sa sporednim kataloškim jedinicama ili uputnicama na ostale naslove. Poslednji se način preporučuje za katalogiziranje dobro poznatih dela, osobito onih koja su poznata po konvencionalnim naslovima (vidi 11.3) (Principi za postupak s delima vođenim na naslove mogu se primeniti i za rManje kataloških jedinica pod ma kojom određenom autorskom odrednicom. 6.2. Kataloške jedinice pod drugim imenima ili drugim oblicima imena istog autora obično bi trebalo da imaju oblik uputnica, ali u posebnim slučajevima mogu se upotrebljavati i sporedne kataloške jedinice (Na primer kad je određena grupa dela povezana s određe nim imenom). 6.3. Kataloške jedinice sa drugim naslovima istoga dela obično bi trebalo da imaju oblik sporednih kataloških jedinica, ali mogu se upotrebiti i uputnice, kad takva uputnica može zameniti više sporednih kataloških jedinica pod. istom odrednicom. (Na primer kad je određena varijanta naslova upotrebljena u izvesnom broju izdanja). 6.4. Sporedne kataloške jedinice (ili u određenim slučajevima uputnice) trebalo bi izraditi i na imena autora, saradnika, itd. i na naslove dela Za koja postoji glavna kataloška jedinka na ime autora kad je naslov važno alternativno sredstvo za identifikaciju. 7. I z b o r j e d i n s t ven e o d r e dn ice. Jedinstvena odrednica obično bi trebalo da bude najčešće upotrebljavano ime (ili oblik imena) ili najčešće upotrebljavani naslov, koji se javljaju na iz-
143
danjima katalogiziranih dela ili kako ih navode poznati autoriteti. 7.1. Kad su izdanja objavljena na više jezika, trebalo bi dati prednost odrednici koja se zasniva na izdanjima na originalnom jeziku, ali ako je uobičajeno da se taj jezik u katalogu ne upotrebljava, odrednica se može izvesti prema izdanjima i prihvaćenim oblicima imena ili naslova na jednom od jezika koji se u katalogu obično upotrebljava. 8. J e d n o l i c e k a o a u t or: 81'i'. Za svako izdanje dela za koje se utvrdilo""" da je rad jednog lica trebalo bi izraditi glavnu katalošku jedinicu pod autorovim imenom. Sporedna kataloška jedinica ili uputnica izrađuje se na naslov svakog izdanja u kojem autorovo ime na naslovnoj strani nije navedeno. 8.2. Jedinstvena odrednica morala bi biti ime pod kojim je autor u izdanjima svojih dela najčešće identifikovan (vidi 7.1.) i to u najpotpunijem obliku koji se tamo obično javlja, sa ovim izuzecima: 8.21. za jedinstvenu odrednicu trebalo bi uzeti drugo ime, ili drugi oblik imena ako je ono ušlo u op· štu upotrebu ili ako se tako autor navodi u biografskim, istorijskim i književnim delima, ili u vezi s njegovim javnim delovanjem iZvan autorstva. 8.22. trebalo bi dodati druge karakteristične oznake ako je potrebno da se autor razlikuje od drugih istog imena. 9. K a t a loš k e j e d i n i c e n a k at a loš k a t e la. 91. Glavnu katalošku jedinicu za neko delo trebalo bi izraditi na naziv kolektivnog tela (tj. ma koje ustanove, organizovanog tela ili skupa osoba koji su poznati pod kolektivnim ili zajedničkim nazivom). 9.11. Kad je delo po svojoj prirodi nužno izraz zajedničkog mišljenja' ili delovanja kolektivnog tela (na primer službeni izveštaj, pravila i propisi, proglasi, programi i zapisnici o rezultatima kolektivnog rada) pa iako ga je potpisalo lice u svojstvu funkcionera ili službenika kolektivnog tela ili, 912 kad tekst naslova ili naslovne strane posmat-
I i I
II
~ I' !
144
KATALOGIZACIJA
ran zajedno s prirodom dela jasne, govori da je kolektivno telo kolektivno odgovorno za sadržaj dela. (Na primer tekuće publikacije čiji se naslovi sastoje od opšteg naziva vrste (Bilten-bulletin, radovi transactions, itd.) pred kojima ili za kojim se nalazi naziv kolektivnog tela i koje sadrže prikaz o delatnosti tela). 9.2. U drugim slučajevima kad kolektivno telo vrši dopunsku funkciju, kao što je na primer funkcij a urednika prema autoru, trebalo bi izraditi sporednu katalošku jedinicu na naziv kolektivnog tela. 9.3. U slučajevima nedoumice glavna kataloška jedinica može se izraditi ili na naziv kolektivnog tela, ili na naslov, ili na ime ličnosti koja se javlja kao autor, sporedna kataloška jedinica u ovakvom slučaju izrađuje se na onu alternativu koja nije izabrana za glavnu katalošku jedinicu. 9.4. Kod dela vođenih na naziv kolektivnog tela trebalo bi da jedinstvena odrednica bude naziv pod kojim je telo najčešće identifikovano na svojim publikacijama, s ovim izuzecima: 9.41. ako se u pUblikacijama često susreću različiti oblici naziva, jedinstvena odrednica trebalo bi da bude službeni oblik naziva; 9.42. ako postoji službeni naziv na više jezika, odrednica bi morala biti naziv na onom od tih jezika koji najbolje odgovara potrebama korisnika kataloga; 9.43, ako je kolektivno telo opšte poznato pod nekim konvencionalnim nazivom, trebalo bi da konvencionalni naziv (na jednom od jezika koji se obično u katalogu upotrebljavaju) bude jedinstvena odrednica: 9.44. za države i ostale teritorijalne vlasti jedinstvena odrednica morala bi biti opšteupotrebljavani oblik naziva odnosnog područja na jeziku koji najbolje odgovara potrebama korisnika kataloga; 9.45. ako se kolektivno telo u sukcesivnim razdobljima služilo različitim nazivima koji se mogu smatrati kao neznatna kolebanj a jednog naziva, za svako bi delo kao odrednica trebalo odabrati naziv koji se upotrebljava u vreme kad je delo izašlo,
različiti
nazivi povezuju se uputn:cama, (kad je sigurno da sukcesivni nazivi označuju isto telo, dopušta se alternativno rešenje naime da se sve kataloške jedinice skupe pod poslednjim nazivom uputnicom od ostalih naziva); 9.46. ako je potrebno trebalo bi dodati druge karakteristične oznake, kako bi kolektivno telo razl!kovali od drugih sa istim nazivom. 9.5. Ustavi, zakoni i ugovori, kao i neka druga dela sličnih karakteristika morala bi se voditi na naziv odnosne države ili druge koje teritorijalne vlasti, uz dodatak formalnih ili konvencionalnih naslova koji označavaju prirodu materij ala. Prema potrebi izrađuju se i sporedne kataloške jedinice za prave naslove. 9.6. Delo kolektivnog tela koje je podređeno nekom višem telu moralo bi se voditi na naziv podređenog tela, s ovim izuzecima: 9.6. liko sam naziv uključuje podređenost ili podređe;1u ulogu, ili nije dovoljan da identifikuje podređeno telo odrednica bi morala biti naziv višeg tela, s nazivom podređenog tela u pododrednici (subheadin g); 9.62. ako je podređeno telo upravni, sudski ili zakonodavni organ neke vlade, odrednica bi morala biti naziv odnosne države ili druge teritorijalne vlasti s nazivom organa u pododrednici. 10. Višestruko autorstvo: Kad su u stvaranju nekog dela sudelovala dva ili više autora (u ovom slučaju reč »autor« uključuje kolektivno telo na čiji su naziv izrađene kataloške jedinice (vidi: 9)]: 10.1. ako je jedan autor u knjizi prikazan kao glavni autor, a ostali imaju podređenu ili pomoćnu ulogu, kataloška jedinica za delo morala bi se izraditi na ime glavnog autora; 10.2. ako nijedan autor nije prikazan kao glavni autor, glavna kataloška jedinica morala bi se izraditi: 10.21. ako postoje dva ili tri autora, na ime autora koji je na naslovnoj strani naveden na prvom mestu, a sporedne kataloške. jedinice izrađuju se na ime drugog autora, odnosno na imena drugih autora; 10.22. ako postoji više od
KATALOGIZACIJA tri autora, na naslov dela, a sporedne kataloške jedinice izrađuju se na ime autora koji je prvi naveden na knjizi i na onoliko drugih autora koliko se smatra za potrebno. 10. 3 Zbirke (Znatna manjina Konferencije nije prihvatila tekst 10.3 već se izjasnila u prilog ovom alternativnom tekstu: 10. 3. GInnu katalošku jedinicu za zbirku koja se sastoji od samostalnih dela ili odlomaka dela različitih autora trebalo bi izraditi: 10 31 kad zbirka ima zajednički naslov: 10. 311 na ime sastavljača (tj. lice koje je odgovorno za skupljanje građe zbirke iz različitih izvora), ako je on naveden na naslovnoj strani, 10. 312 na naslov zbirke, ako sastavljač nije naveden' na naslovnoj strani, 10. 32 na ime autora ili na naslov prvog dela u zbirci, kad zbirka nema zajedničkog naslova. 10. 33. Sporednu katalošku jedinicu trebalo bi izraditi na ime sastavljača (ako je poznat) kad god to ime nije odobreno za odrednicu glavne kataloške jedinice, a na naslov ako je glavna kataloška jedinka na ime sastavljača (pripovedaka, pesama, članaka i sl.). Glavnu katalošku jedinku za zbirku koja se sastoji od samostalnih dela različitih autora trebalo bi izraditi: 10.31. na naslovi zbirke, ako ima zajednički naslov; 10.32 na ime autora ili na naslov prvog dela u zbirci, ako nema Zajedničkog naslova; 10.33 u oba slučaja sporednu katalošku jedinicu trebalo bi izraditi na sastavljača (tj. na ike koje je odgovorno za skupljanje građe za zbirku iz različi tih izvora) ako je on poznat, 10.34 Izuzetak: ako je ime sastavljača jasno istaknuto na naslovnoj strani, glavna kataloška jedinica može se izraditi na ime sastavljača, sa sporednom kataloškom jedinicom na naslov. 10.4 Ako se sukcesivni delovi nekog dela
vo
J45
ri nisu utvrđeni; 11.12. dela koja imaju više od tri autora, od kojih nijedan nije glavni autor (vidi: 10.22), 10.13. zbirke samostalnih dela ili odlomaka dela različitih autora objavljenih pod zajedničkim naslovom; 11.14 dela (uključivši tekuće publikacije i časopise) koja su uopšte bolje poznata po naslovu nego po imenu autora: 11.2. Sporednu katalošku jedinicu ili uputnicu na naslov trebalo bi izraditi za: 11.21. anonimna dela čiji su autori utvrđeni, 11.22. dela za koja je glavna kataloška jedinica izrađeria na autorovo ime, kad je naslov važno alternativno sredstvo za identifikaciju, 11.23 dela za koja je glavna kataloška jedinica izrađe na na naziv kataloškog tela, ali koja imaju izrazite naslove, a u njima nije sadržan naziv kolektivnog teja, 11.24. zbirke za koje je glavna kataloška jedinica izrađena izuzetno pod imenom sastavljača. 11.3. Jedinstvena odrednića (za glavne i sporedne kataloške jedinice, vidi: 6.1.) za dela koja su vođena na naslov morao bi biti originalni naslov ili naslov koji se najčešće upotrebljava II izdanjima tog dela (vidi. 7.1.) s ovim izuzetkom: 11.31. ako je delo opšte poznato pod nekim konvencionlllnil'n naslovom, trebalo bi. konvencionalni naslov uzeti kao jedinstvenu odrednicu. IlA. Jedinstvena odrednica na dela čiji sukcesivni delovi ili sveske imaju različite naslove, moraJa bi biti naslov prvog dela, ako većina elelova ili svezaka nema drugi naslov. 11.5. kad tekuća publikacija u toku izlažet:lja menja naslov, trebalo bi za svaki niz svezaka koje izlaze pod istim naslovom izraditi glavnu k>italošku jedinicu na te nasJovei naznačiti bar naslove ko.ii dolaze neposredno pre ili pasle njega. Za STakl takav niz svakalw može se izraditi spor.edna kataloška jediokailla, jedilI:! o~ brani naslov (akoge 'jeanofl1westl.\U katalogu tele sabratipodaej, ,o tel,u~Qj publikaciji kao <;elini) " Akosu,m~đ:tlt:iITI, promene' naslova' neznatne, moie. se oblik koji se najčeš.ee lJ'jJ()trebIJ:avaizabratrkao
.na
"--'
146
K.ATALOŠKA JEDINICA- K.AYSER
jedinstvena odrednica za sve sveske. 11.6. Višestran! međunarodni ugovori i konven< cijei neke druge kategorije .publikacija izdani· s neizrazitim naslovima mogu se yoditi na jedinstvenu konvencionalnu od· rednicu izabranu tako da održava oblik dela. . 12. P r va' r e č o d r e d n i e (r ed a l i e a)z a l i č n a i m e n a. Kad se ime lica koje se javlja kao autor sastoji od više reči, izbor prve reči odrednice (reda1ice) zavisi, koliko je to mogl1će. od običaja prihvaćenog u zemlji čiji je autor državljanin ili, ako to nije moguće. od običaja prihvaćenog na jeziku k()jim se autor uglavnom služi. Napomena: Prema tekstu objavljenom u »Bibliotekaru« XIV br. 1. (v. još: Katalog i sve vrste). Red podataka na kataloškom listicu, itd ..
e
'KATALOSKA JEDINICA, vidi: KataJogizacij a. KATALOSKA KUTIJA ili ladica služi za smeštaj kataloških listiĆa i svojom veličinom i oblikom specijalno je podeše< na II tu svrhu, a složene su u kataloškim ormanima po redosledukoji odgovara alfabetskom. sistematskom, predmetnom ili .drugom vidu kataloga. KATALOSKI LiSne, vidi: Katalogizacija, Standardni glavni listić. i sl.
KATALOZI KNJiŽARA pružaju vrlo često
dragocene bibliografske podatke. Verovatno prvisprski knjižarski katalog štampao' je Dimitrije Teodosije u Veneciji (1769. godine). U Budimu je 1804. godine novosadski knjižar Dimitrije (Damjan) Kaulici objavio »Katalog raz· nih cerkovnih, molitvenih, istoričarskih i školskih sIavenoserbskih i slavenskih knjig«,i dr., ali su kasnije knjižarski katalozi mnogo potpuniji, kao što je na primer »Spisak knjiga«, knjižare Braće Jovanovića u Pančevu (1873) i dr. Pred kraj XIX stolećaštatnpaju se značajni. bibliotečki katalozi, kao što su: »Katalog srpske narodne. biblioteke tl· Beogradu« (1886), Katalog Matice srpske u Novom
Stidu (1899) i drugi, a zatim još više u XX st01eću. U Hrvatskoj su verovatno najstariji knjižarskikatalozi razni popisi izdanja mletačkog tiskara Barzola Occhi"a (početkom XVIII stoljeća) , zatim popis hrvatskih knjiga u »Calendarium Zagrabien5e« (sredinom XVIII stojeća). i, kao mnogi potpuniji »Popis vlastite naklade knjižare Kug!i« u Zagrebu (krajem XIX i prve decenije XX stoleća). v. još: Katalozi štampani. KATALOZI ŠTAMPAN J, uglavnom se rade na osnovu bibliotečnih kataloga i publikuju se naročito radi praktičnije upotrebe a ističu se prvenstveno: Catalogue of the printed books in the Library of the British Museum (u 13 vol. London 1881-1905, novo izdanje počelo 1946), Catalogue general des livres imprimes de la Bib\iotheque Nationale (Paris, 1897. dosad izd. 188 .sv.) , A Catalogue of books represented by Library of Congress printed cards (vol. sa dodacima 260, 194219.57), British Union Catalogue of Periodicals (obuhvata blizu 3000 stranica sa preko. 14.000 naslova period publ.), Reference Catalogue of Current Literature (objavljen 1874) koji daje retrospektivni popis knjiga štampanih u Vel. Britaniji, a posebnu vrednost predstavlja Katalog Biblioteke Vl. I. Lenjina u Kremlju u red. Kuharkova i dr. 1961.). KATEHIZIS (grč.) ili katehizatn, katehizmus, je vrsta koncizno sastavljenog udžbenika obično u vidu pitanja i odgovora), odnosi se na udžbenik o učenju hrišćanske vere. KAULlCI (JA), Damjan, knjižar, izdavač i štampar u Novom Sadu (posle- . dnja decenija XVIII i prva decenija XIX veka), izdao »I\atalog raznih crkvenih, molitvenih istoričeskih i školskih slavenoserbskih i slavenskih knjiga«. KAYSER, nemačka bibliografija u 36 tomova, izlazila od 183,H9U. godine (alfabetski je poredana) obuhvata uglavnom nemačke publikacije od 17.50-1910.
KELLS, BOOK OF~ KETEROVA KLASIFIKACIJA
KETERIZACIJA. (prema Cutter-u, C. A., američkom bibliotekaru), naziv pri upotrebi Keterovih tablica za alfabetski raspored knjiga na policama u knjižnom fondu (početna slova autora ili .naslova dela i određenog broja predviđenog. tim tablicama). KETEROVA KLASIFIKACIJA (Charles Cutter, 1837-1903) je proširena klasifikacija, »Expansive classification«, prv.obitno namenjena biblioteci u Bostonu u kojoj je Keter radio. Sistem (1891-1893};;). ima šest šema u kojima za indekse osnov-';' nih klasa služe slova a za označavarije podgrupa uzimaju se indeksi sa minuskulama, kao što pokazuje sledeći primer:
godine. Važna je naročito za književne podatke iz vremena klasika. KELLS, BOOK OF, značajan primerak iz saksonske umetnosti IX stoleća, latinski tekst jevanđelja pisan ·kombinacijom .uncijalnog i poluuncijalnog, (irska varijanta Vulgate), ukrašen ornamentima lišća, biljaka i raznim geometrijskim i drugim figurama. KENTERBERIJSKA ŠKOLA (Canterbury School), važan centar engleskog slikarstva VIII-XIII stoleća, odlikuje se velikim slovima u crvenoj, zelenoj i plavoj bojI, kao i ivičnim ukrasima u obliku lišća zagasitog tona boje.
K. Pravne nauke
VI-a šema:
I-va šema: A. Opšta grupa B. Filozofija i religija D. Istorijske nauke E. Biografija F. Istorija G. Geografija H. Socijalne nauke L. Nauke i umetnosti X. Nauka o jeziku Y. Literatura Yi. Beletristika
147
A. Opšta grupa B. Filozofija i religija C. Hrišćanska i jevrejska religija D. Istorijske nauke E. Biografija F, Istorija G. Geografija H. Socijalne nauke I. Sociologija J. Političke nauke
L. Nauke i umetnosti
M. Prirodna istorija N. O. P. Q. R.
Botanika Zoologija Zoologija kičmenjaka Medicina Primenjene nauke
S.
Građevinarstvo
Proizvodnja i zanati Vojska Sportske igre Umetnost X. Nauka o jeziku Y; Literatura YI. BeletriS'tika Z. Bibliotekarstvo
T. U. V. W.
Za knjige, na primer, o parnim maši nama razdeoba je uglavnom sledeća: I-a šema: L-teoretske i primenj. nauke
II i III šema: R-primenjene nauke
IV šema: T-mašinstvo, indus. i zano
V i VI šema: Tc-Parne mašine' i tehnika para
VII šema: Td-Parne mašine (uključuje
preko 35 podra~d.)
148
KIBERNETIKA -
KLASIFIKACIJA KNJIZNOG FONDA
Biblioteka odabira onu šemu koja odgovara obimu knjižnog fonda. Najrazrađenija je VII-a šema, ali tu šemu Keter nije uspeo da dovrši. Preterano detaljisanje u sistemu vidi se i po tome što na primer podrazdeIi u matematici zauzimaju u tablicama 40 stranica teksta, kod zoologije 80 itd. Keter je prvi u istoriji bibliotečne klasifikacije primenio tablice opredelitelja, tj. pomoćne specijalne standardne oznake. U njegovom sistemu primenj ena su dva vida pomoćnih znakova: za oblik i za mesto (na primer: F Istorija, F 35 Istorija Italije itd., T Parotehnika, Td-2 Bibliografija o pitanjima parotehnike). KIBERNETIKA je jedna od najnovijih naučnih disciplina koja proučava automatske mašine (elektronske automatizacije, kao, na primer, elektronski mozak, mašina za računanje, »elektronska kornjača«, i dr.). KICOVIC, dr Miraš (1892-1963), profesor, naučni slIvetnik u Narodnoj biblioteci SR Srbije, napisao više radova iz oblasti srpske kulturne istorije, a od svih radova iz oblasti bibliotekarstva glavno mu je delo »Istorija Narodne biblioteke u Beogradu« (1960). KINESKI PAPIR, vrsta papira ručne proizvodnje, potiče iz Kine, mek je i otporan, upotrebljava se naročito za pokrivanje slika u cilju njihove zaštite, za krpljenje oštećenih listova, itd. KINESKO PISMO, nastalo pre više milenija, njegov sistem je ređanje slova (odnosno posebnih zna.kova za svaku reč) u kolonama odozgo nadole i s desna na levo. Mnogobrojnost znakova (oko 50.000) čini kinesko 'pismo nepraktičnim, pokušava se doći do uprošćenog sistema pisanja; naročito je u tom pogledu poznata tzv. knjiievna revolucija krajem prošlog sto~ leća u. Kini (prvenstveno pod uticajem industr.ijalizacije) na bazi izgrađivanja jedn.ostavnijeg jezika (bajhua) koji je 1920. godine i uveden kao obavezan u sveškol"e. Godine 1955. objavio je Komi-
tet za reformu kineske pismenosti nacrt kineskog pisma, a 1957. godine objavljen je čak i nacrt zakona o uvođenju latinskih umesto kineskih znakova. KINETOGRAFIJA, pismo za plesne pokrete, još je u procesu oformljavanja i upotrebljava se samo u nekoliko zemalja (SAD, Nemačka, Engleska i još neke). KIPNI ili pisanje pomoću čvorova u· potrebljava\i su Inke, vladajuća kasta u nekim krajevima Amerike pre njenog otkrića, a ima tragova i na drugim kontinentima, pa čak se i sada upotrebljava kod nekih primitivnih naroda odnosno plemena. KLASICIZAM U KNJlZEVNOSTI, v, Literatura. KLASIFIKACIJA KNJIZNOG FONDA znači prvenstveno izradu bibliotečkih kataloga. Sistem izrade tih kataloga nije jedinstven mada se sve više teži, jedinstvenom internacionalnom sistemu. Iako je Decimalna klasifikacija najrašireniji i perspektivno sve više opšteprihvaćeni način sistematizovanja knjižnog fonda, ipak je ona relativno novijeg datuma i još se uvek vode diskusije o tome da li ima neki podesniji način klasifikovanja, naročito u oblasti katalogizacije gde predmetni katalog ima priličan broj zastupnika. Sistematizacija knjiga u zemljama starog istoka (Mesopotarnija, Egipat, Kina) i u bibliotekama Grka i Rimljana (»tablice« Kalimaha) predstavlja osnovu za dalji razvitak teorije i prakse klasifikacije u bibliotekama Evrope. Sistematizacija knjiga u doba ranog srednjeg veka (V-XI stoleća) shodna je tadašnjem sistemu školskog obrazovanja (»trivijum« i »kvadrivijum«) i tadašnjem stanju nauke najvećim delom u službi teologije. Iz tog: .perioda ističu se enciklgpedija »Etymologiae sive Origines .. , .,.»I&idora Sebiljskog (570-636) i vizantijske- i arapske jezičke enciklopedije (klasifikacija nauka Ibn-Sini u »Knjizi znanju, i dr.). Sistematizacija knjiga u XII-XIV
KLASIFli(ACIJA I(NJI2NOG F~NOA stoleću ne predstavlja neki napredak u toj oblasti a kao i kultura toga vremena obeležena je znatnim uticajem univerziteta koji su bili centri katoličke sholastike. Neosporno je ipak da se povećalo interesovanje za knjigu i bibliofilstvo. Najveći značaj iz tog vremena ima klasifikacija koju je izvršio Rodžer Bekon (1210-1294) sprovođenjem uticaja antičke filozofije i pridavanjem velika uloge prirodno-nauč noj oblasti znanja. Sistematizacija knjiga u doba preporoda (XV-XVI stoleća), u doba Humanizma i reformacije, održava takođe tadašnji uspeh nauke i tehnike i porast svetske literature. Znatno je izmenjen sastav knjižnih fondova i čitalačke pUblike. Tada postoje izvrsno opremljeni bibliotečki katalozi i vrlo opsežne teorije klasifikacije (Flori an, Trefler, E. Maunsel, De la I(rua di Men, G. Vali, R Mafei, I(onrad Gesner, i dr.) koje, naravno nisu bez uticaja raznih filozofskih klasifikacija toga perioda. Sistematizacija knjiga u XVIIstoleću odražava ogromne uspehe naročito prirodnih nauka. (O tome vidi pod: I(lasifikacija nauka). Sistematizacija knjiga u XVIIIstoleću poprima karakter klasifikacije ljudskog znanja koju su izneli francuski enciklopedisti, prvenstveno Oidro i D' Alamber pa je u to vreme i »francuski sistem« bibliotečke klasifikacije bio dominirajući. Naravno, postojali su razni pojedinačni sistemi, kao, na primer, kod Zerar-a (Religija, Nomologija, Istoriografija, Filozofija, Filologija, Tehnologija) ili kod Franke-a (pridržava se određenih principa istorijskih, alfabetskih, statističkih, itd.), ali opšte karakteristike tadašnje klasifikacije jesu odraz uticaja Frencisa Bekona, zatim pojačanog interesovanja za načelna teoretska i praktična rešenja pitanja klasifikacije kao i velikog porasta biblioteka (neki knjižni fondovi dostižu do 150.000 svezaka). U periodu revolUcije i početkom XIX stoleća postoje u Francuskoj razni defor-
149
mistički projekti klasifikacije (Amejion, I(amus, Paren, Tebo, Butenšon, i dr.). Dolaze do izražaja i razni vidovi restaura-. torske klasifikacije u Francuskoj i u drugim zemljama (na primer: V. Kruga: »Pokušaj sistematske enciklopedije znanja«, 1797). U XVIII stol eću bila je vidno razvijena bibliotečkaklasifikacija u Rusiji (A. I. Bogdanov, N. N. Bantiš-!(amenski, A. M. SumIjanski, i dr.), riaročito pod uticajem »francuskog sistema« i reformi Petra Prvog (osnivanje akademijt!l1,: nauka, znatan broj biblioteka i dr.). U XIX stol eću postoji gotovo nepregledan broj sistema bibliotečke klasifikacije što je uslovljeno prvenstveno mnogobrojnim filozofskim klasifikacijama nauke. Ali za sve je takve sisteme zajedničko polaženje od idealističkih, često pretežno teoloških postavki, a gotovo svaka biblioteka imala je pOI1eku specifičnu varijantu uslovIjenu konkretnim potrebama. Opšti karakter sistematizacije knjiga u XIX stoleću je u vezi sa' razvitkom društveno-političkih prilika. Engelsova klasifikacija nauka, razvitak višeg obrazovanja, velika uloga univerziteta i sistem fakulteta, razne naučno-tehničke specijalizacije i sl. sve je to našlo odraza u sistematizaciji knjiga, naročito u porastu štampe i bibliotečkih fondova (razvitak nauke j proizvodnje knjiga). »Opšti sistem« Fortija d' Irbana (Fortia d Urban. Paul Antoine: Systeme general, de bibliographie alphabeti que au tableau encyclopedique des connaisances humaines .... « Paris, 1819), uticaj »francuskog sistema« u Engleskoj i SAD (klasifikacija od strane Sen-Simona i O. I(onta, Ampera, Isidora Zofrua, Sent- Ilera, R Merlena, Frančeško Palerma i drugih znatno su izmenili klasifikaciju »francuskog sistema« shodno razvitku nauke i umetnosti). Naročito veliko interesovanje u Nemačkoj je za sistematizaciju nauka '(uticaj Hegela i drugih filozofa) i za bibliotečku klasifikaciJu (I(rug, I. S. Erš, I. Leman, S. Petresen, A. A. Slajermaher). U Sj~dinjenim Američkim
150
KLASIFIKACIJA KNJIŽNOG FONDA
Državama, pak, interesovanje za klasifi kaciju bilo je veliko naročito od 70-tih godina XIX stojeća, poglavito posle završetka građanskog rata (1861-1865). Tamo se prvenstveno ističu: »Mnemotehnička klasifikacija« Dž. Svarca, klasifikacija V. T. Garisa, Decimalna klasifikacija M. Duja, »proširujuća klasifikacija« C. Kestera, klasifikacija D. Bonaci i E. K. Ričardso na i dr. Opštu karakteristiku klasifikacije u XX stoleću čine: razvitak nauke i tehnike, društvene promene i socijalistička revolucija, razvijanje bibliotekarstva u posebnu samostalnu disciplinu, opšta tendencija ka jedinstvenoj međunarodnoj bibliotečkoj klasifikaciji. S i s t e m k l a s i f i k a e i j e u K o ng r e ii n o j b i b l i o t e c i SAD (biblioteka je osnovana 1800. godine i za kratko vreme imala fond sa milionima tomova) izrađen je korišćenjem klasifikacionih sistema Ketera i DUja, a glavne su mu grupe ove: A. Opšta grupa B. Filozofija, Religija C. Istorijska nauke D. Istorija i poznavanje zavičaja (svih zemalja izuzev Amerike) E. Amerika (u celini) F. Amerika (SAD) G. Geografija (opšta) H. Društvene nauke I. Političke nauke K. Pravo L. Vaspitanje i obrazovanj~ M. Muzika N. Umetnost P. Jezik i književnost Q. Egzaktne nauke R. Medicina S. Poljoprivreda T. Tehnika U. Vojska V. Pomorstvo Z. Bibliografije Klasifikacioni indeksi su kombinovani logičkom i cifarskom strukturom, na pri-
mer;
Q Egzaktne nauke QA matematika od QA l do QA 100 opšta pitanja matematike od QA 101 do QA 45 aritmetika (45 podrazdela) od QA 152 do QA 295 algebra ( 14'1 podrazdela) od QA 300 podrazdela )
QA 431 analiza (132
Kao što se vidi sistem nije po jedinstvenom planu nego predstavlja seriju odvojenih, međusobno nedovoljno povezanih spec.ijalnih klasifikaCija.
S i s t e m r u s k e b i b l i o t e k e Ak a d e m i j a n a u k a što ga je razradio (1841) tadanji potpredsednik te Akademije K. E. B er: I. Bibliografija i opšta istorija literature II. Knjige opšte naučne i poli grafske: I) enciklopedijske i propedevtičke
2) dela grčkih i rimskih autora III. Poznavanje jezika IV. Matematika i astronomija V. Opšte prirodne nauke (fizika, hemija) VI. Geologija i mineralogija VII. Prirodna istorija organskog sveta VIII. Antropologija, Opšta fiziologija IX. Kosrnička istorija i kosmička geografija, tzv. politička X. Istorija i geografija naroda i zemalja XI. Politika i pravosuđe XII. Ekonomika i tehnologija XIII. Umetnost XIV. Lepa književnost XV. Bogoslovlje XVI. Filozofija XVII. Medic.ina XVIII. Vojska i mornarica XIX, Arhitektura XX. Rukopisi i ručni crteži
}$1
KLASIFIKACIJA KNJIZNOG FONDA . XXI. Zbirka svih kataloga akademskih biblioteka Za. detaljf)iju raspodelu upotrebljavaju se latl;Iska i ponekad grčka slova na primer IV E Geometrija, IVEa Opšta i elementarna geometrija, itd.). Sema koja je još 1842. godine postavljena i održala se do sada u Nemačkoj državnoj biblioteci u Berlinu izgleda, sažeto, ovako: lOp će n i t o (enciklopedije, časo pisi i novine, univerzitetski i .drugi školski spisi, bibliografije, i sl.); II T eo log i j a (općenito, istorija crkve, dogmatika, apologetika, liturgika, katehetika, rabinistika, itd.). III D r ž a v ·a i p r a v o (politika, službeni spisi,pravne nauke ,-- trgovačko, crkveno, krivično, rimsko, nemačko i razna druga prava, ratna veština) .. . ·IV M e li i c i n a i p r i r o d n e n au k e (općenito, hirurgija, ginekologija, balneologija, botanika, mineralogija geologija, hemija, fizika). V F i I o z o f i j a, . p e ct a g o g i j a, umetnost, tehnika (praznoverice, mistika, dela.iz oblasti vaspitarija, filozoJija, umetnost, arhitektura, matematika, astronomija, tehnologija, ekonomija). VI I s.t o r ij a (općenito,' pomoćne istorijske nauke, etnografija, statistika, geografija, stara istorija, mitologija Grka i RimlJana, istorija osrednjeg, novog i najnovijeg vremena, istorija pojedinilJ .zemalja) . . VII J e z i e i i I i t e r a t u r a (lingvistika, stenografija, klasič~a filologija, grčka, rimska filologija, estetika i retorika, romanski jezici, nema'čki, germanski jezid, slavistika, okcidentalni i orijentalni jezici). Realni katalog univeriitetske biblioteke u Hale-u zasnovan je na šerrii koju je postavio Oto Hattvig 1888. godine: A. Bibliotekarstvo i opšti sprsi; B. Opšta nauka .0 jeziku i orijentalni jezici; C. Klasična filologija; D. Novija filologija; E. Lepe umetnosti; F. Filozofija; G. Pedago-
gija; H. Kulturna istorija i opšta. nauka o religiji; J. Teologija; K.. Naqka.o pravu; L. Na!lka o državi; M. Pomoćne istorijske nauke; N. Istorija; O. Zemljopis; J> . Opšta prirodno-naučna dela i matema~ičke nauke; Q. Fizika i meteorologija:' R. Hemija~ S. Prirodne nauke: T. Poljoprivreda i šumarstvo,' Tehnologija;' U. MediCina. Kao što se vidi gornje šeme odgova:raju tadašnjem stanju nauka, imaju izvesne haotičnosti u rasporedu. (odvajanje opštih prirodnonaučriih spisa i fizike i he"'l~ mije iz. grupe prirodnih nauka, izostavljao'''' nje takve drušfvene nauke kao što je politička ekonomija, i niza teoretskih i prakti.čkih· disciplin~ koje več tada' postojale), a prenebregnuta sui osnovna logič ka pravila kiasifikaclje,naročito u' pogledu redosledrie povezanosti· i srodnosti, pa f sami nazivi pojedinih grupa zvuČe 'nelogično (»kulturna istorija i opšta nauka o religiji«, kao dil suštinu kulturne istoriJe čini opšta nauka o religiji) itd. Šema »Nemačke nacionalne biblIografije,«: l. Općenito. ,Knjiga i pismo: Viso~o školstvo. 2.' Religija. Teologija. 3. filQzq.Iija. Psihologija.-4;· .Nauka o pravu. 5. Privredne i socijalne' 'nauke. 6: Politika. Uprava. 7. Nauka o jeziku i književnosti. 8. Lepa' književnost. 9~ Omladinska literatura. 10. Pedagogika. Omladinski pokret. ll. Skolske knjige: 12.' Likovne u·metnosti. 13. Muzika. PoiodŠk Igra. 14. Istorija: Kulturna istorija. Etnografija; 15. Geografija. 16. Karte; atlasi: 17. Medicina. 18. Prirodne nauke. 19. Matematika; 20. Tehnika. Zanat. 2l. Trgovina. Saobraćaj. 22. ' PoljQpriyreda j šumarstvo, vrtlarstvo. 23. Gimnastika, sP9rt.igre.. 24. Domaeifl'stvo. Razno. Heinrich ~oloff (Lehrbuch der. Sachkatalogisierung, Leipzig, 1954. str. 51) primećuje da gornjašetna nosi bibliografski karakter i' da. bibibHotekar neke od ovih grupa spojio (7 i 8,9 i l J.15 i 16), .a neke razdvojio odnosno razdelio (70'18) i da Je za ~bib1iotekarski siste.m ovakva šemanepdhvatljiva. Inače šema je skroz idealistički postavljena, r~dosle:.d
su
152
kLASIFIKAcIJA 1(NJIZNOG FONDA _ _ ,_._ _ _ _ _ _ ._ _____ . _____________ _ _ ___ ~
je u ixvesnim slučajevIma prosto paradohsalan (između privrede i trgovine stavljene umetnosti, istorija, medicina i niz drugih grupa) itd,
"ll
I(lasifikacija u »I(ni;(naja palata« obuhvata 31 grupu i to ovim redom: L
Marksizam-Lenjinizam,
2.
l(PSS,
3.
I(otnsomol, 4. Društvene nauke, 5. Filozofija, društveno-politička učenja, 6. Istorija, 7. Politička ekonomija, 8. Međunarodni odnosi, politika i nauka II inostranstvu, 9. Komunistička izgradnJa Sovjetskog Saveza, 10. Statistika narodne privrede, ll. Finansije, 12. Rad, 13. Država i pravo, 14. Vojska, 15. Prirodne nauke, Matematika, 16. Tehnika, Industrija, 17. Poljoprivreda, 18. Saobraćaj, transp
~
"'_~
.....___ .
_~
.........:..d_
A. N a u k e o p r i r o d i !) Nauke o opštim zakonima prirode - fizičko-matematičke i hemijske; 2) Nauka o prirodi u celini i o neživoj prirodi Astronomija, Geologija i Geografija; 3) Nauke o živoj prirodi - Biologij a, Medicina, FiskultlIra; 4) Primenjene nauke, čiji je sadržaj uticaj čoveka na prirodu, Tehnika, Poljoprivreda, Veterinarstvo. B. N a u k e o d r u š t v u I) Nauke o zakonima razvitka društva - istorijske nauke - ekonomika, država, pravo, i uprava, vojska i vojne nauke, socijalni život. 2) Nauke o mišljenju i društvenoj svesti psihologija, filološke nauke - jezik, literatura, folklor, umetnost, religija, prosveta i pedagoške nauke, nauka i njena organizacija, nauka o knjizi - učenje o štampi, bibliotekarstvo i bibliografija. N a čelu klasifikacije dolazi grupa Marksizam-Lenjinizam, čiji je predmet sva realno postojeća stvarnost, a literatura kombinovanog karaktera (enciklopedije, opšti priručnici, periodika i dr.) čini poslednju grupu. U razrađivanju se težilo da bude: l. logički zasnovan naučni redosled 2.
naučna
i
politička tačnost
i pravil-
nost 3.
uz~jamna
4
na prvo mesto politički i drugi aktuelni materijali
povezanost
5. prvenstveno ono što se odnosi na SSSR i njegove narode 6. odvajanje zastarele literature od one koja je aktuelna za čitaoca 7. pravilnost terminologije i, najzad,
kao - općenito shodnost.
praktična
celi-
I
I
t\LASIrIKAClJA NAUKA
153
oruđe i rezultat nauke, i kulture uopšte. U Naravno kao što ima veliki broj klasifikatora u pogledu predmeta, (i to ne samo knjigama su na izvestan način izložene j sadržane tekovine ljudskog duha: celo~ u bibliografijama, u katalogizaciji, akcesiji, magaziniranju i drugim sektorima kup no dosadašnje znanje, sistemi istina biblioteke, nego uopšte u administraciji, izloženi' u naučnim delima, tvorevine maarhivima i raznim drugim ustanovama za šte i osećanja u mnogobrojnimknjiievnim; slikarskim, muzičkim i drugim umetdokumentaciju, U· knJižarsko-izdavačl
I
II, l
l KLASIFIKACIJA NAUKA U XVI stol eću dao je švajcarski struč njak K o n r a d G e s n e r u svome delu »Hibliolheca universalis« (prvo veliko bibliografsko delo u svetu, 1545-1555. god.) sledeću klasifikaciju: Praeparantes: N a e e s s a r i a s: l) Sermonicales Gramaticam, Dialedicam, Rhetoricam, Poeticam, 2) Mathematicas, Aritemeticam, Geoll1etri('1:tm. Jv\usicam, Astronomiam, Astro!ogiam; Substantiales: Ornanten: Hisloriam, Cognitionem, Geographiam, Diuinationes, Magie cognitionem, Variam de artibus illiteratis cognitionem., Phisicam, Metaphisicam, Theologicam gentilum, Ethicam, Oeconomicam, Politicam, Jurisprudentiam, Medicina, Theologicam. Ubrzani razvitak nauka u novom veku uslovio je i uveliko povećao potrebu njihovog sistema1isanja i razgraničavanja. Zadovoljenju te potrebe najviše je doprineo Frensis Bekon (1561-1626) za koga Marks kaže da je bio »rodonačel nik engleskog materijalizma i svake moderne eksperimentalne nauke«: Frensis Bekon smatra da su čula izvor saznanja i da se svaka nauka zasniva na iskustvu, a služi se racionalnim metodom u obrađivanju onoga što je čulima dobijeno. Takvo shvatanje nalazi se i u osnovi njegove klasifikaCije nauka izložene u delu: ~'De dignitale et augmentis scientiarum« .i dr. Doduše, on se ne može u potpunosti da oslobodi izvesnih metafizičkih opterećenja, verovatno primljenih od antičkih filozofa (prvenstveno Platona i Aristotela), ali je on napravio džinovski korak u daljem razvitku nauka, prvenstveno. u preciziranju njenog predmeta i metode. Sematski prikazana, Bekonova klasifikacija nauka .jzgleda ovako: I I s t o r i jske nauke (pamćenje): Historia natmalis (istorija prirode), Historija civiJia (istorija čovečanstva), II P o e z i j a (m aš t a): (epska, dramska, i dr.), III Filozofija (razum); (o bogu, o 'prirodi, o čoveku). Pitanju podele odnosno klasifikacije mmka posvećivali su pažnju i dru"i filo-
zofi disU i
Lok, Lajbnic, francuski encildopefilozofi, zatim naročito: Kont, Spenser, Erdman, Vunt, P. TBih, V. Sauer, P. Openhajm, i dr. Og is t Kont (Augusto Comte., 1798--1857), glavni predstavnik pozitivizma u filozofiji, izložio je svoje učenje Ll delu »Cours de philosophiepositive« u kome je dao i svoju klasifikaciju nauka. On uči da čovečanstvo u svome razvitku prolazi tri stadijuma: teološki, metafizički i pozitivni. U posebnom poglavlju, o hijerarhiji nauka, ističe da je razvitak nauka dospeo u pozitivni stadijum pa i njihova podela treba da odgovara njihovoj povezanosti u procesu proučavanja stvarnosti koji i jeste njihov predmet. Pošto je odbacio metafiziku i uveo joiisociologiju kao novu nauku, on vrši izvesnu linearnu podelu nauka na apstraktn€ i primenjene, opšte i pojedinačne, a polazeći od Matematike, kao najapstraktnije nauke, daje sledeću hijerarhiju: Matematika (Aritmetika je apstraktna, a Geometrija konkretna), Opšta mehanika, Astronomija, Fizika, Hemija (anorganska i organska), BioJogija (Botanika i Zoologija), Sociologija (koju on deli na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku). Dok je kod Konta od naročitog značaja pojam procesa (proces kao predmet nauka), dotle S p e n s e r (Herbert Spencer, 1820-1903) pri ocenjivanju i klasifikovanju nauka pridaje veliki značaj kvalitativnim odnosima predmeta (opšte pojedinačno, spoljnje unutarnje, pozitivno - negativno, itd,). U svom delu »Genesis of Science« kritikuje Kontovusistematizaciju nauka, a sam vrši sledeću podelu na: apstraktne nauke (Logika, Niatematika), apstraktno-konkretne nauke (Mehanika, Fizika, Hemija) i konkretne nauke (Astronomija, Geologija, Biologija, Psihologija, Sociologija). nemački klasični
U novijoj filozofiji (zadnje decenije prošlog i prve decenije ovog stoleća) stručnjaci se zadržavaju više na definisanju i razgraničavanju nauka nellO na
KLASIfIKACIJA NAUKA njihovom sistematisanju, mada se ne srne prevideti uzajamna veza prvog i drugog. Tako, B. . Erdman (Benno 'Erdmann, 1851-1921) vrši najpre raščlanjavanje nauka (u delu »Gliederung der Wissenschaften«), li potom iznosi njihove specifično sti: .Matematika je nauka logičke ordinacije,a nauke kauzalne ordinacije su: prirodne nauke i to formalne (Fizika, Hemija) i mate"rijalne (Astronomija, Geologija, .Mineralogija, Biologija), a takođe duhovne nauke su formalne i materijalne. Neki smatraju da je V i l j e m V u n t (Wilhelm Wundt, 1'832-1920) mnogo doprineo na polju klasifikacije nauka, naročito u svojoj raspravi »0 podeli nauka«. Pošto je matematiku izdvojio ka formalnu nauku, ostale je svrstao u' tzv. realne nauke i podelio ih na prirodne i duhovne, a jedne i druge na fenomenološke,sistematske i genetičke, ove tri opet na opšte i posebne. Tako u prirodne - fenomenološke - nauke spada: Astronomija, ,Geografija, a u posebne: .Mineralogija, Botanika, Zoologija, u genetičke: Astrofizika, Kosrnologija, itd. U duhovne - fenomenološke - opšte: Psihologija, a posebne: PSihologija životinja i Psihologija naroda, zatim pSihofiziološke nauke (Psihofizika, Antropologija, Etnologija), u sistematske- opšte: Filologija, a posebne: Nacionalna ekonomija,' Politika, Pravo, Teologija, u genetičke - opšte: Individualna istorija, Narodna istorija, Svetska istorija,a posebne: Istorija države, Istorija religije,Istorija umetnosti, itd. Sistemu pojedinačnih nauka Vunt je dodao sistem filozofskih nauka: genetičko učenje o saznanju koje se deli na formalno (Logika) i realno (Gnozeologija), i sistematsko učenje o pdncipima koje se deli na opšte -(.Metafizika) i speCijalno, a ovo poslednje opet na' filozofiju prIrode (Kosrnologija, Biologija, Antropologija) i filozofijU duha (Etika i Filozofija prava, Estetika, Filozofija religije). Osim toga,' Logika i Gnozedlogija obuhvaćene su .Metodologijom, a Filozofija duha Filozofijom istori-
je,dok Istorija Filozofije proučava navedeni sistem filozofskih" nauka.
J55 čitav
U pogledu fazgraničavanja i razrađi vanja izvesnih naučnih disciplina (prvenstvenokod prirodnih nauka) pomenuti naučnici su neosporno dOp'rineli rešavanju pitanja klasifikacije, i to ne samo mnaštvom materijala i raznovrsnošću podsticaja; nego i nekim vrlo tačnim pOjedinač nim postavkama. Osim toga; dobija se utisak da i nemarksistički stručnjaci- sve više uviđaju, nesigtlrnost idealističkog't, shvatanja u naukama I u njihovom klasifikovanju pa, izbegavajući klasifikaciju odaju se raščlanjavanju, vrednovanjU, i drugim vidovima proučavanja. No time oni doprinose dragocenu •pomoć i rešavanju pitanja klasifikacije nauka, a takođe klasifikacije knjiga. Tako, obimno poligrafsko delo »U n iv e r s i t a s L i t e r a r u m« (Uni~ersitas Litterarum, Handbi.Jch der Wissenschaftskunde. Unter .Mitarbeit zahireicher Fachgele,hrter in Verbindung mit Wiily Hope, Giinter Ludwig,Wieland Schmidt herausgegeben v:on Werner Schuder. Berlin, Wlllter de Gruyter &. CO, 1955, str. XX + 819, 25 ,X 17), je 'vrlo iscrpno i pregledno pa, bez obzira na razne idealistiČke formulacije' i postavke, pruža mnogobroJna olakšanja i marksističkim stručnjacima baš prilikom klasifikovanj a nauka, kao i u pogledu klasjfjkovanja knjiga, (postOjI, i posebno poglavlje koje tretira nauku o knjizi). To delo predstavlja na izvestan način rezime skoro svih dosadašnjih učenja o n~uci; niegov sadržaj izložen je sledećim redom: .Matematika, Fizika, Hemija, Astronomija, Geologija, .Mineralogija, Paleontologija, , Botanika" Zoologija, Antropologija, .Medicina, Opšta etnologija, Nacionalna etnologija, Sociologija, PUblicistika, Tehnika,' Poljoprivreda, Geografija, Istorija, Nauka o državi i privredi, Nauka o pravu, Pedagogija, Filologij~, Nauka o pozorištu, Nauka o umetnosti,Naukao muzici, Nauka o re·
156
KLASIFIKACIJA NAUKA
ovog razdoblja pojavljuje se hemija u Bg'iji i teologija, Filozofija, Organizacija vidu alhemije. Ako se odjednom, posle nauke, Nauka o knjizi. tamne noći srednjeg veka, nanovo i neU svome delu »Dijalektika prircde« slućeno snažno rađaju nauke, te se poči E n g e I s je, pored ostalog, dao u vidu nju razvijati čudesnom brzinom, tada i za fragmenata pregled razvitka nauke i nacrt ovo čudo ponovo zahvaljujemo proizvodnjihove klasifikacije. Iz tog njegovog nji. Pre svega, posle I(rstaških ratova u fragmentarnog osvrta može se zapaziti kao ogromnim se razmerama razvila industriosnovno da društvena praksa, prvenstveno ja, koja je donela mnoštvo novih činjeni proizvodnja,. uslovJjava pojavu svake naca: mehaničkih (tkanje, časovničarstvo, uke (čime se naravno ne poriče ogromni mlinarstvo), hemijskih (bojadisanje, meuticaj nal,lke na proizvodnju). Evo izvesnih misli iz tog inače fragmentarno ph talurgija, alkohol), i fizičkih (naočare), Ove su činjenice dale ne samo ogroman sanog dela. »Potrebno je, veli Engels, promaterijal za proučavanje, već su i same učiti p o s t e p e n i r a z voj pojedinih pružale sasvim druga sredstva za ekspegrana prirodnih nauka. Najpre a s t r orimentisanje nego dotadanja, i ujedno n o m i j a - koja je već zbog smene goomogućile konstrukciju novih instrumenadišnjih doba neophodno potrebna pastirta, može se reći da je prava eksperimenskim i zemljoradničkim narodima. Astrotalna nauka tek sada postala moguća. nomija se može razviti jedino uz pomoć Drugo, sva zapadna i srednja Evropa, m a t e m a t i k e. Dakle, bilo je potrebno uključivši Poljsku, razvijala se sada pobaviti se matematikom ... Zatim, na odrevezano, iako je još na čelu bila Italija đenom stupnju razvitka za zemJjoradnju i zahvaljujući veličini svoje tradicionalne u određenim krajevima (dizanje nivoa vocivilizacije. Treće, geografska otkrića de, navodnjavanje u Egiptu), a naročito učinjena isključivo zbog zarade, dakle u u vezi s nastajanjem gradova, velikih poslednjoj instanci zbog proizvodnje - građevina, i s razvitkom obrta - dolazi pribavila su neograničeni, do toga vreo m e h a n i k a. Ona je uskoro postala pomena nepristupačni materijal iz oblasti trebna i za plovidbu i za ratovanje. I memeteorologije, zoologije, botanike i fiziohanici treba matematika, te tako mehanika dovodi do razvitka matematike. Tako je logije (čoveka). Cetvrto, pojavila se štampostanak i razvitak nauka već od samog pa. Sada se - ne računajući matematiku, astronomiju i mehaniku, koje su već popočetka uslovljen proizvodnjom. I(roz stojale - fizika definitivno odvojila od svu antiku ograničeno je pravo naučno istraživanje na ove tri naučne grane, a u hemije (Toričeli, Galilej - prvi, u vezi s industrijskim hidrotehničkim izgradnjasmislu egzaktnog i sistematskog istražima, proučava kretanje tečnosti, vidi kod vanja tek u razdoblju posle klasike (AlekKlerka Maksvela) . BOJI je učvrstio hemiju sandrinci, Arhimed, itd.). U fizici i hemikao nauku, Harvej - otkrivši krvotok ji, koje su se jedva počele pojmovno odefiziologiju (čoveka odnosno životinje). ljivati (teorije o elementima, nepostojanje Zoologija i botanika ostale su zasad još predstave o hemijskom elementu), u botanauke koje sabiraju materijal, sve dok im nici, zoologiji, anatomiji čoveka i životise nije pridružila paleontologija - Kivije nja, mogle su se dotada tek sabirati či - i ubrzo posle toga otkriće ćelije i raznjenice i po mogućnosti sistematizovatL vitak organske hemije. To je omogućilo Fiziologija se svodila tek na golo nagarazvitak uporedne morfologije i fiziologiđanje čim bi se udaljila od najopipljivije. Otada su zoologija i botanika prave jih pojava - na primer od varenja i lunauke. Krajem prošlog (XVIII) veka osnočenja~A drukčije nije moglo ni biti dok još ni krvotok nije bio poznat. Na kraju vana je geologija, nedavno (loše) nazva-
r I
I
157
nih stanja ravnoteže bitni je uslov diferenciranja materije, a time i života« (Engels, ibid. str. 253). Dakle iako se sve menja, iako jesve uzajamno uslovljeno i neprestano se kreće II smislu dijalektič kog jedinstva suprotnosti, ipak na osnovu relativnog mirovanja koje se odražava relativno trajnim oblicima svesti, može se izvršiti diferenciranje materije čime je onda olakša no i diferenciranje odraza te materije, dakle diferenciranje nauka. Pri tome se treba čuvati naročito mehanistič kog, vulgarnog shvatanja, jer Engels kaže: »I
158
KLASIFIKACIJA NAUKA -- KLlNASTO PISA'iQ
bila je potpuna ... Kad ja fiziku naziv!3m rhehanikom molekula, herniju fizikom atoma, pa onda i biologiju hemijem belančevina, to hoću time da izrazim p,elaz jedne od ovih nauka u drugu, dakle, vezu, kontinuitet, kao i razliku, diskretnost obej II . .. U fizici, a još više u hemiji, ne zbivaju se samo kvalitativne promene kao rezultat kvantativnih promena, tj. prelaz hantiteta 11 kvalitet, nego treba ovde po:':matrati čitavo mnoštvo kvalitativnih prl'mena, za koje niukoliko nije ustanovljeno da Eli uslovljene knntitativnim promenama. Rado ćemo priznati dasavrernena struja u nauci .ide u tom smeru, no to ne dokazuje da je ona isključivo ispravna i da će se idući tom strujom i s e rp s t i fizika i hemija. Svako kretanje uključuje mehaničko kretanje, promenu mesta najvećih ili najmanjih delova materije, i p r v i zadatak, no doista samo prvi zadatak nauke, sastoji se u tome da sazna ovo mehaničko kretanje. Ali to mehaničko kretanje ne iscrpljuje kretanje uopšte. Kretanje nije samo promena mesta, ono je u izvanmehaničkim područji ma takođe promena kvaliteta. Otkrićem da je toplota molekularno kretanje počela je nova epoha. Ali ako o toploti ne znam ništa· drugo reći nego da je ona neka 'izvesna promena mesta molekula, najbolje ću učiniti da ćutim ... Upravo zbog toga što naši saveznici prirodnjaci ne poznaju drugu filozofiju do najobičniju VUlgarnu fHozofijll, kakva se daDas šepuri na nemačkjm univerzitetima, dopuštaju oni sebi da na ovaj način barataju izrazima kao što je »mehanički«, a da nisn načisto s time ili i ne slute za kakve su zaključke .oni nužno odgovorni« (Engels, ibid. 258 -261). Engels je ukazao na značaj filozofije za sve ostale nauke i pobliže odredio predmet i opseg njenog proučava nja, a to je jedno od najvažnijih pitanja u postavljanju klasifikacije nauka. »Prirodnjaci misle da će se osloboditi filozofije na taj način što je ignorišu ili psuju. ·Ali kako St! oni ne mo~u ni maknuti \Jez
razmišljanja i kako su za mišljen;e nuž.ne logičke kategorije, to oni te kategorije r:ekritički uzimaju bilo iz prosečne svesti tzv. obrazovanog čoveka kojom vladaju ostaci davno preživelih filozofij il, bilo iz odlomaka one filozofije koju su bili obavezni da slušaju na univerzitetu (a to su ne samo odlomci, nego takođe· i zbrka shvatanja ljudi koji pripadaju najrazliči tijim i obično najgorim školama) bilo iz nekritičkog i nesistematsko g čitanja svakovrsne filozofske literature. Tako oni robuju filozofiji, nažalost većinom najgoroj. I baš oni koji najviše grde filozofiju robuju upravo najgorim vulgarizovanim preostacima najgorih filozofija. Bez obzira na njihov stav prirodnjaci su podložni filozofiji. Pita se samo da li su podložni lošoj pomodnoj filozofiji ili takvom obliku teorijskog mišljenj a koje počiva na poznavanju istorije mišljenja i na njenim dostignućima. . .. Prirodnjaci produžuju prividni život filozofiji kad se koriste otpacima stare metafizike. Tek kada se budu prirodne i istorijske nauke ispunile dijalektikom, postaćesuvišna sva filozofska starudija - izuzevši čisto učenje D mišljenju - i nesta će iz pozitivne nauke« (Engels, ibid. str. 214-215). v. Klasifikacija knjižnog fonda.
I(LlNASTO PISMO, pismo klinast6g oblika kojim su se još od pre tri i viŠe hiljada godina pre n. e. služili mnogi narodi (najpre u Me~opotamiji, a zatim i drugde). Najpre je imalo više stotina znakova. Znakovi su se urezivali u glinu pisaljkom, kasnije se smanjio broj znakova na' 41 i od slikovnog dobilo se delimično alfabetsko pismo. Klinasto pismo dešiirovao je 1846. godine Englez Henry C. Rawlison, koji je još ranije dao naziv pismu. Tragovi pisma nalaze se na mnogim kamenim spomenicima, a njime su pisana i razna dela filološkog karaktera od kojih neka .služe i kao istorijski izvori (naročito pravni propisi, kao što je ču veni Zakonik kralja Hamurabija ....:.oko
KLISE -
KNJIGA NA LANCU
2000. godine pre n. e:) i kao podaci iz oblasti matematike, astronomije, itd. KLIŠE (franc.: c1iche) je kalup potreban za reprodukciju slike. Postoje originalni klišei i kopije klišea, služe za umnožavanje. Izrada klišea radi štampanja slika može biti ručna na drvetu ili metalu ili hemijskim putem sa fotografija. Prema tome kako se prave, klišei mogu biti uglavnom: drvorez, metalorez, fotografija, autotipija,hromotipija, galvanoplastika (vidi pojedinačno pod svim tim navedenim terminima). KLlSOGRAF je sprava za kliširanje elektromehaničkim putem, upotrebljava se većinom u novinarstvu. KLOČEV GLAGOLJAŠ (G\agolita Clozianus) je staroslavenski zbornik, pisan glagoljicom u XI stoleću, nije sačuvan u celini, nalazi se delom u Trentu (bio svojina grofa Cloz-a, otud ime), a delom u Insbruku. Sfl ~rži uglavnom homilije (izvesne propoycdi Sa tumačenjem mesta iz Biblije). KNJIGA je po svom današnjem sastavu i obliku skup određenog broja pojedinačnih listovai1i tabaka hartije (sa određenim tekstom) slepljenih, sašivenih ili na drugi način povezanih i omotanih, dok SI1 predoblici današnje knjige bili razni svici, diptisi i kodeksi. Kad nema više od tri tabaka, kad je lako povezana i ima jednostavan omot onda se kod nas naziva brošurom. N aziv knjiga upotrebljava se i u smislu dela neke celine (na primer: prva odnosno treća knjiga»Kapitala«, itd.) .. vidi još: Pismo, Knjiga i kultura, štampa, Tiraž knjiga, itd. . »KNJIGA I KNJIŽAR« je bio glasnik Udruženja knjižarskih i izdavačkih radnika za Bosnu i Hercegovinu (to udruženje bilo je istovremeno i vlasnik i izdavač lista). štampan je u Sarajevu od 1953-1954; godine (izišlo svega 5 brojeva). KNJIGA J KULTURA stoje u uzajamnoj povezanosti. Ako se kultura shvati kao sveukupnost čovekovog stvaralaštva u
[i. ..
159
oblasti nauke, umetnosti i vaspitanja onda je knjiga najeminentniji deo kulture. Teško je i zamisliti šta bi kultura čovečan stva bila bez knjige (u najširem znače nju). Celi život čovečanstva se taložio u knjizi. Narodi, ljudi i države su nestajali, ali knjiga je ostajala. Ona je rasla zajedno sa čovečanstvom. U njoj su se ·krista1isala učenja koja potresaju umOVQ i sve strasti koje uzbuđuju srca. U njoj je zapisana ona golema ispovest burnog života čovečanstva, ona golema autobiografija koja se zove svetska istorija. Na ' ulazu u biblioteku egipatskog vladara Ramzesa II (1388-1322. godine pre n. e.) . bio je natpis: »Iek duši«. Odnos uzajamne uslovljenosti knjige i kulture (knjiga kao elemenat, oruđe, meril o i odrazkulture) , knjiga kao duhovna hrana i zabava kulturnog čoveka, sve to ukazuje na neprocenjivi značaj knjige (i biblioteke kao ustanove za sistematsko i organizovano korišćenje knjigom). ,.KNJIGA I SVET« je zapravo na:stavak »Bi1tena« Udruženja izdavačkih preduzeća SR Srbije pokrenut 1951. godine u Beogradu (izlazio neredovna ). Od 1957. godine izlazi »Knjiga i svet« kao organ U druženja izdavačkih preduzeća i· organizacija SFRJ. štampa se jednom meseč no (u novinskom formatu), a služi ·obaveštavanju knjižarske mreže i biblioteka o publikacijama koje tokom meseca izdaju članovi Udruženja. KNJIGA NA LANCU (lat.: Liber C3tenatus) - praktikovana u sredrrjevek6vnim bibliotekama radi zaštite od krađe. Knjige su bile u srednjevekovnim bibliotekama radi zaštite od krađe. Knjige su bile vezane lancem za gvozdenu šipku na pultu, a lanac je prolazio kroz gornji rub zadnje korice. Takav način čuvanja knJige izišao je ii običaja već u XVI stoleću, ali nas i danas na. to podsećaju, na primer, telefonski imenici II javnim govormcama. Sačuvanih knjiga na lancu ima u nekim bibliotekama Engleske, Holandije i Italije.
160
I(NJIGONOŠE -
KNJIZNICA MALE
KNJIGONOšE, popularizatori knjiga i njihovi raznosači po zabačenijim krajevima. Knjigonoše obavljaju taj rad u sporazumU sa bibliotekom iz čijeg fonda uzimaju knjige da bi ih posle određenog roka povratili. To je jedan vid pokretnih biblioteka. Njihova je uloga utoliko značajnija što je još uvek vrlo mali broj čitalaca na selu. Do sada su se naročito istakli svojim zalaganjem i uspehom knjigonoše Biblioteke »Filip Višnjić« 1:1 Bijeljini. KNJIGOVEZNICA, radionica za povezivanje knjiga i drugog knjižnog materijala. Nekad je povezivanje knjiga bilo samo ručno, sada postoje razne mašine i specijalno osposobljeno stručno osoblje koje rukuje tim mašinama. Obično sve štamparije i sve velike biblioteke imaju svoju knjigoveznicu. Vidi još: Povez knjiga. KNJIZAR, osoba koja se bavi knjižarstvom, u socijalističkim zemljama poslovođa, pa i ostali nameštenici u knjižarama koje obično pripadaju određenim izdavačkim preduzećima, a u kapitalističkim zemljama knjižari su obično privatni vlasnici knjižara. KNJIZARA, radnja (prodavnica) knjiga i raznih drugih publikacija. Trgovine knjigama bilo je i u starom veku, ali prave knjižare postoje tek posle pronalaska štamparije. Ponekad knjižara služi i kao antikvarnici! (vidi o tome). U Jugoslaviji je od 1956. do 1962. godine broj knjižara povećan od 486 na 801. KNJItARSTVO je opisni naziv za celokupnu delatnost u odnosu na knjigu, prvenstveno kao robu, i tiče se najviše izdavača, knjižara i kupca. Već u IV stoJeću pre n. e. postojala je kupovina i prodaja dela što su ih prepisivali robovi. U starom Rimu i tokom srednjeg veka bila je razvijena trgovina rukopisima.· Posle pronalaskaštamparije 'u početku je jedno lice objedinjavalo štampaM, izdavača i ,knjižara. Već u-XV stoleću .pos.tojesamostalni putujući knjižari, u XVI stoiećujav-
BRAĆE
već prvi sajmovi knjiga. Od XVII sve više se odvajaju funkcije izdavača, štampara i knjižara. Tek krajem prošlog stoleća regulisana su internacionalnim propisima pitanja autora, izdavača, i dr. (Vidi još; Izdavačko-krtjižarska delatnost) .
ljaju se stoleća
»KNJI2EVNA REPUBLIKA",
meseč
nik za sve kulturne probleme. Urednik i neko vreme izdavač bio Miroslav Krleža. Mesečnik je izlazio od 1923 ........ 1927. godine i posle drugog svetskog rata. Napisi u njemu su socij alističkog karaktera, odraz borbe protiv malograđanštine. »KNJI2EVNIK«: I) naučni časopis, izlazio od 1864-1866. godine u Zagrebu, izdavali su ga i uređivali poznati istoričar Račko i čuveni lingvisti Jagić i Torbar; 2) hrvatski književni mesečnik (1928 -1939. godine). KNJIZEVNI PRAVCI, vidi: Literatura. KNJIZEVNOST, vidi: Literatura. KNJI2NI DZEPCIC, vidi: Knjižni listić.
I(NJIZNI LISTIC sadrži ukratko naslov knjige i ime čitaoca sa datumom kad mu je knjiga pozajmljena. I(njižni listići smešteni su u posebnu kutiju radi evidencije gde se knjiga nalazi, pre izdavanja knjige listić se nalazi obično II »knjižnom džepiću« (najčešće na unutarnjoj strani prednje korice). KNJIZNl POVEZ, vidi: Povez knjiga. KNJI2NICA. vidi: Biblioteke. »KNJIZNICA« je glasilo (časopis) Društva bibliotekara SR Slovenije. Izlazi od 1957. godine u Ljubljani. KNJIZNICA HRVATSKOG KULTUR. NOG DRUSTVA NAPREDAK U SARA· JEVU, osnovana 1928. godine i do drugog svetskog rata imala 23.090 dela. Godine 1949, njen knjižni fond većim delom ušao u sastav Narodne biblioteke SR Bosne i Hercegovine, a jedan deo u sastav gradske (reonske) biblioteke »Silvije Strahimir Kranjčević« u Sarajevu.
KNJIZNICA MALE BRACE tl DubrovnHm.verovatno najstarija biblioteka u
KNJIZNICAR Jugoslaviji, jer je osnovana još 1234. godine. U njoj se nalazi preko 40.000 svezaka, među kojima i 122 inkunabule. KNJIZNICAR, službenik koji obavlja stručne poslove u biblioteci (ponekad, kao i bibliotekar, radi poslove oko nabavke i obrade knjiga i dr.), obično ima završeno srednješkolsko obrazovanje i posebni ispit iz bibliotekarske struke. Vidi još: Stručno osposobljavanje bibliotečkog kadra. »KNJIZNICAR«, bilten bibliotečkog centra SR Srbije i Pokrajinskog odbora Društva bibliotekara SRS za Vojvodinu, pokrenut u Novom Sadu 1952. godine, izlazio tromesečno do 1958. zaključno. KODEKS (lat.: codex), obično zakonik odnosno skup zakona, pravila ili propisa, a može biti i u rukopisu (codex manuscriptus) . On je tipičan za srednji vek. Nastao je pre knjige, a posle diptihona. N aziv je dobio po drvenim koricama (codex = cepanica, drvena tablica za pisanje). Najpre se naslov stavljao na poslednju stranu, a od V veka n. e. na prvu. KODIFIKACIJA (Iat.), skupljanje i sređivanje zakonika i uopšte zakonskih propisa. KOEBAU, fabrika za izradu štamparskih strojeva, svetskog glasa. osnovali je 1817. godine u Wireburgu Friedrich Kanig i Friedrich Andreas Bauer (otuda i naziv, po njihovim skraćenim prezimenima). KOLACIONIRANJE (lat.:col1atio = upoređivanje) znači sravnjivanje nekog prepisa sa originalom, odnosno upoređi vanje raznih izdanja neke knjige da bi se ustanovila eventualna razlika, označava takođe kontrolu još nepovezanih tabaka (da li su pravilno sređeni), kao i toga da li postoje sve strane neke knjige, da li su tačno umnoženi kataloški listići, itd. KOLARCEV NARODNI UNIVERZITET u Beogradu, zadužbina Ilije MilosavIjevića Kolarca (1800-1878. godine), ostavio veliku imovinu sa zaveštanjem II Leksikon
KOLOTIPIJA
----------------
t61
da se podigne srpski univerzitet i pomaže srpska književnost. Ta je zadužbina izdala veliki broj knjiga, a Kolarčev narodni univerzitet nastavio je tu izdavačku delatnost zadužbine. KOLEKCIJA, vidi: Zbirka. KOLEKTARIJ, crkvena knjiga (u kojoj su molitve). KOLEKTOR, sakupljač, odnosno sabirač knjiga, maraka, itd. KOLEKTIVN'I AUTOR ili korporativni autor, vidi: Katalogizacija. KOLEKTIVNOTELQ, vidi: Katalogizacija. KOLO, uglavnom isto što i serija knjiga grupisanih poput zbirke, prema određenoj tematici ili obliku, ili vremenskom razdoblju. »KOLO« (Clanci za literaturu, umjetnost i narodni život), periodična publikacija od 1842-1853. godine u Zagrebu, pokrenuli ga Rakovac, Vraz i Vukotinović, imao opšteslavenski duh (ilirizam) i romantičarski zanos; 2) beogradski ča sopis Danila V. Zivaljevića, izlazio od 1889-1892. i od 1901-1903. godine. KOLOFON (grčki = završetak, kraj) beleška koja se nekad stavljala. na kraju knjige, sadržava bibliografske podatke, kao: ime autora, ime štampara, godina izdanja i dr. Počinjalo se rečju »explicit«, pa se često tako i zove. Smatra se da je »Psalter« od Fusta i Schaffer-a, objavljen 1457. godine, prva štampana knjiga u kojoj se nalazi kolofon. Sad se reč kolofon (Colophon) upotrebljava i u značenju izvesnog izdavač kog znaka štampano g obično na naslovnoj strani. Kolofon je takođe sinonim za: Subscriptio (vidi o tome). KOLOGRAfIJA, vidi: KoIoUpija. KOLONEL (franc.) ili M i n j o n je vrsta pisma veličine 7 tačaka, tj. oko 2,5 mm (to je vrsta sitnijih slova - između nonparela i petita). Retko se upotrebljava. KOLOTIPIJA je fotomehanički proces u izrađivanju preciznih reprodukcija II jednoj ili više boja.
l·· · ";
I 162
KOLPORTAZA -
KOLPORTAZA (franc.: colportage = torbarenje) je raznošenje odnosno prodavanje novina, časopisa ili knjiga pri čemu prodavalac (kolporter) obilazi kupca u njegovom stanu, dućanu, kancelariji. Tako se obično prodaje popularna i jeftina literatura, ali se danas i to malo praktikuje. KOLUMNA (lat.) , stubac teksta u knjizi ili u novinama i starim rukopisima (kod svitaka papirusa), ponekad se taj naziv upotrebljava i u značenju čitavog teksta na jednoj strani publikacije. KOLUMNIST, pisac kolumne, urednik kolumne ili rubrike u novinama, časopisu i sl. periodičnoj publika~iji. KOLUNICEV ZBORNIK rukopis iz 1486. godine, sadržava zbirku propovedi i traktat o sedam smrtnih grehova. Rukopis je pisan glagoljicom uglavnom čakavski. KOMEDIJA (grč.: prvobitno značila pesmu u čast Dionisa, boga vina) vrsta drame u kojoj glavni junak, iako pati, kod publike izaziva smeh, jer se na kraju ipak sve dobro završi. KOMENTAR (lat.: comentarius = objašnjenje) je tumačenje teksta nekog zakona ili ma kakvog napisa ili govora, znači takođe knjigu u kojoj su data tumačenja zakona ili nekog drugog predmeta. Naučna rasprava koja objašnjava predmet zove se k o m e n t a c i j a, a onaj koji objašnjava (tumači) zove se komentator. KOMENTACIJA, vidi: Komentar. KOMENTATOR, vidi: Komentar. KOMINIKE (franc.: communique) izveštaj, obično u oblasti politike. zvanični
=
KOMPENDIJUM (lat.: compendium ušteda, skraćivanje) je izvod, kratki sadržaj, kratak pregled neke naučne discipline, a takođe koncizan udžbenik, odnosno priručnik.
KOMPILACIJA (lat.: compilatio ) je neki rad koji je sastavljen od drugih tuđih dela, a onaj koji tako sastavlja delo
KON
na osnovu tuđih publikacija zove se kompilator, sastavljač. KOMPILATOR, vidi: Kompilacija. KOMPLETIRANJE (lat.: upotpuniti) izraz koji se u bibliotekarstvu upotrebljava obično kod onih knjiga i časopisa za koje nedostaju pojedini tomovi odnosna sveske pa ih treba naknadno nabaviti i tako upotpuniti, stvoriti celinu. Taj se izraz upotrebljava i u smislu upotpunj avanja defektnih primeraka (kad nedostaje koji list ili tabak). KOMPOZICIJA (lat. compositio ) je sastavljanje delova u jednu celinu, najčešće se odnosi na umetničku tvorevinu u oblasti muzike i slikarstva. KOMPRES (lat.: compressio pritisak, stezanje) znači, (pored ostalog) štampani slog bez razmaka. KOMUNISTiČKI LISTOVI I ČASO PISI POČETKOM 1941. U JUGOSLAVIJI: Početkom 1941. godine KPJ je imala 8 ilegalnih štamparija, a svaki okružni komitet svoju ciklostilnu tehniku. Pored nekih legalnih periodičkih publikacija (Izraz, Naša stvarnost, i dr.) ilegalno su izlazili: Proleter (organ CK KPJ), K o m u n i s t, i G l a s r a d n o g n ar o d a (organ PK za Srbiju), (»Komunist« je prvo izlazio kao organ KPJ i to povremeno od 1925. godine, a od 1934. godine izlazio je kao organ PK Srbije), I s t i n a i T r u d b e n i k (PK za Vojvodinu), Srp i čekić, i Vjesnik radnog naro.da (CK Hrvatske), B o r b a r a d n o g n a r Q d a (PK za Dalmaciju), D e l o, L j u d s k a p r a v ic a, i S love n s k i p o r o č e val e c (CK Slovenije), Glas saveza radn i k a i s e l j a k a (PK za Bosnu i Hercegovinu), G l a sCr n e G o r e (PK za Crnu Goru), i I s k r a (PK za Makedoniju). KON, Geca, knjižar i izdavač u Beogradu (od 1901. do 1941. godine), izdao oko 3.000 raznih knjiga iz svih oblasti nauke i beletristike, bila najveća knjižarska-izdavačka kuća u Jugoslaviji, od
=
-'iii
I
163
--------==~~~~
1934. godine posloval.a kao akcionarsko društvo, poznate su joj zbirke i sabrana dela: Biblioteka javnog prava, Biblioteka za pravne i društvene nauke, Biblioteka saznanja, Naša knjiga, Nova pedagoška biblioteka, Plava ptica, Plej ada, Pozorišna dela, Srpski narod u XIX veku, Školski pisci, Vojna biblioteka, Zlatna knjiga, itd. (vidi: Edicije zbirki). KONAČNO IZDANJE (e:1gl. Definitive edition), vrši se. obično posle smrti autora i obuhvata najčešće njegova celokupna dela. KONlG, Friedrich (I774-IE33), pronalazač ci!indriČ110g štamparskog stroja. KONKORDANCIJA (lat.: conccrdantia = podud·aranje) je aJfa!Jetski popis svih reči ili pak drugih podataka koji se odnose na neko delo ili neki drugi predmet ili ideju, a pritom se navode i izvori nalaženja. Tako postoji konkordandja za Bibliju, za Dante-a, Šekspira, i dr. U š.tamparstvu konkordancija označava meru za širinu retka: iznosi 4 cicera, tj. oko 18 mm. KONSPEKT (lat.: conspectus) je pregled, skica ili nacrt nekog rada, neke knjige, predavanja, itd. KONSULTAC!JA (lat.: consultatio) je savetovanje (lekara, političara ili dr.) o nekom pitanju, a takođe štampani materij.al u periodičnim izdanjima sa uputstvima o pitanjima za koja se interesuju čitaoci, kao i usmeno savetovanje sa či taocima da im se pomogne u korišćenju literaturom. KONTEKST (lat.: contextus) je smisaono povezivanje u tekstu, na primer smisao reči u vezi sa ostalim delovima teksta, značenje u sklopu celine. Taj se izraz upotrebljava i u značenju tekućeg teksta za razliku. od fus_nota i drugih primedbi na dnu iwnhiksta. KONTINUACIJA (franc., engl. = continuation) ima značenje publikacije koju je započeo jedan autor a završio drugi (kontinuator) , a takođe značenje dela koje iilazi u više svezaka odnosno u nastav-
cima, kaD i upisivanJe-novih svezaka određene zbirke u periodici. KONTIN.uATOR, vidi: Kontinuacija. KONVOLUT (lat.: convoluere, convo· lutum = svitak) naziv za antikvarne knjige i spise koji se prodaju ne pojedinačno nego zajedno, a u bibliotekarstvu taj naziv označava dve ili više publikacija koje su obično skupa povezane i katalogiziraju se pod jednim naslovom. KONZERVIRANJE KNJIGA, vidi: Cu-;, vanje knjiga. '" KOPIJA (lat.: copia) je otisak, prepisivanje, preslikavanje, umnožavanje mehaničkim putem (kopiranje). U tu svrhu postoji specijalan papir, mašina i druga sredstva za kopiranje. KOPf-RAJT (engl.: copy-right) je formula na knjigama stavljena kao znak zaš.tite autorskog i izdavaČkog prava. Vidi: Copyright. KORAN, vidi: I
i
I',
I
164
niji korekturni znakovi su sledeći: Posehni znaci koji se upotrebljavaju, 'samo onde gde se nalaze pogreške za ~o!e su oni uo,bičajeni. mogu se videti n!I 5\('dećim primerima (navedenim u knjizi od Nikole Pijukovića: »Stamparstvo u teoriji i rraksi«. Beo;rrad 1936): U slogu pogrpšno uslo· ženo slovo. označava se jednim od običnih znako· va Nalazi li se \I jednom
Y,
le
L,' L v I"'1Lv\
retku vge s~nih pogre šJka. svaka se pogreška I \.I označava /6t1ga~l'iFM( zna· l_d~CUA.j~ kom Za svaku označenu pogrešku. stavlja se na čistome rubu hartije isti znak kao i na otisku. a pred njega ispisuje se i slovo kojim treba ono pogrešno zameniti. Oštećena slova. na oti· sku se samo jedanput potrrtavaju. a na čistome rubu hartije ona se ispi· 5U1.U i takođe potcrtav..sju U reči usloženo slovo nekog dr]goga pisma. na ct. otisku se' dv..!puta potcr· tava. a na rubu hartije ona se ispisuju i takođe dvaputa potcrtaju, Ako je koje slovo II nekoj reči is!fteno. treba njemu prethodno ili iza njega slele slovo. jednim od običajnih znakova' obe' leži ti. a na rubu hartije IIZ isti z...ill\k ispisali pre· crtano slovo i ono koje u slogu nedostaje i to po redu kako ih i u slogu treba staviti. 1/ ~ Kada je uVispušlena V.-::lLOqU jednaJ6eči. onda se na . d.1 v čistome prostoru između lOJi,M, reči. gde umetak treba iz· vršiti, stavlja znak a na 1'r'
v
_
=
)L t.ti
'tubu hartije. pored istoga znaka. čitljivo se ispisuju ispuštene reči. Ako je tl slogu ispušten veći stav. on se u korekturi ne ispisuje. nego se na dotično me mestu stavlja znak a na rubu hartije. uz pri· belešku istoga znaka. stavlja se prirnedba za upozorenje na rukopis, Ako je u slogu koja reč samo jednim delom po~o složena. onda se prvo i poslednje od pogrešnih slova precrtavaju uspravnim rrtama. a ove se dve crte stavljaju sa trećom vodoravnom pov.učenom 1--'1 crtom, Na rubu hartije pored znaka istoga oblika. ispisuje Se pravilno ispisan deo te
-I
reči.
Ako su u jednoj reči ispremetana (s/Na ili su ispremetane reči fcelS. onda se na otisku povlači crta u obliku položenoga ~ ali tako da svojim obvijanjem oko tih slova ili reči jasno pokazuje kako oni moraju mesta zamenitL . 'VL Ako su u reči sva slo· .~~va ~IHR6e8šrt8f11 cela se reč precrtava znakom a na rubu hartije uz znak istoga oblika cela se reč tačno ispisuje,
LM..
Kada se želi nekoliko složenih reči drukčije poređati. onda se n~ otisku i~ad tih reči roj ke. jasno re-ane oznacujL kako reči po redu rn:iraJu sie diti Radi upozorenja na te izmene, na rubu harU
KOREI\TtJRNI ZNAKOVI je se ispisuju samo redni brojevi, koliko i1r se odnosi na razmenu označe: nih reči. Glalačke iti po,±:oži("e 'Obrnuta slova. na otisku se obeležavaju jednim od običnih znakova, ana bu hartije uz taj znal(, stavlja se još i znak V, koji znači da se obeleže-I no slovo pravnno okrene. Ako je u jednoj reči sadržano neko suvipšno slovo, ono se na otisku obeležava jednim od obič-. nih znakova. a na rubu hartije uz taj znak stav-o Ija se i znak ~. koji zna;: či da se na otisku obele-· ženo slovo mora iz sloga izbaciti. Dvaput ~ složena reč ili više reči: precrtavaju se na otisku vodoravnom crtom. a ova ~ se pri .početku i svršetku zatvara uspravnim ('rta:' ma. Na rubu hartije stav-i Ija se znak istoga oblika: a iza njega i znak ~ S3 istim značenjem kao i za odstranjivanje po;edinih suvišnih slova. Istim znakom se obeležava i kada treba ce!e stavove iz slo-, ga ·odstraniti.
ru-;
Q fi!t..·...._..",,!l
Treba Ii izvesne reči ili složiti kUTzivnim., polucrnim ili crnim pismom. onda te reči na otisku. treba određenim načinom potrrtati. Za kur-, zivno pismo reči se potcrtavaju vijugavim potezom. za polucrno pismo jednim vodoravnim. a za crno sa dva vodoravna poteza. Na rubu hartije.~
rečenice
16$'
mogu se ponoviti povuče ni potezi ili iznad poteza i slovima ispisati; ~ polucrno, .!!!lQ tj. naziv karaktera j;i'šri1a kojim se ·dotična reč ili rečenica želi istaći. - Ako je izvesnu reč iIi više reči. trebalo špacio·" ~\\1I1111 nirati (slova prorediti) a t~ nije učinjeno. ispod tih reči na otisku se povtte vodoravan potez. Na rubu hartije povlači se isti ta· kav potez. a !}reko toga vodoravnog poteza. una· krsno se povuče nekoliko uspravnih potezića. - Da li je neka reč ne\Iv V V lJ u potrebno ws.!.9...nj r an a ona se podvlači u~o ~zanim ležećim zagradi("ama. što znači da slova treba skupiti jedno uz drugo. Ako i·zmeđu dveju reči nije ostavljen nik~v razmak. nego su on astavljene jedna uz drug • onda se između slova gde bi ih trebal~J2zmaknuti stavlja znak).... Kada je jedila reč podOjena na d~ dela i između njih stavljen potreban razmak onda se na tome razmaku stavi znak što znači da delove reči sa leve i desne strane znaka treba ujedno sasta· viti. U obadva poslednja slučaja, isti se znakovi stavljaju i na rubu harti· je. a iza njih nije potrebno nikakvo daljnje obja· šnjenje -,
-
o.
Kada sLi dve reči premalim razmakom rastav·
·1
i(OREKTURNI 7.NAKOVI
16(;
'-'
I
ljene, onda se na tom razmaku stavlja znak Išto znači da razmak između tih reči valja nešto proširiti. Je li razmak između dve reči odviše širok, na razmaku se stavlja /,"\, . k •. . ,ovaJ zna , a on znacI da razmak treba suziti. Isti se znakovi upotrebljavaju i kada su u jednom retku između reči nesrazmerni razmaci. U tim slučajevima na rubu se znakovi ponavljaju, bez obiašnjenja. Ako \I proređenome slogu između dva retka nije stavljen prored. između njih treba povući vodoravan potez, a kraj poteza na već čistome ru>.bu hartije rastaviti u dva kraka u obliku oštroga ugla. Jesu li dva retka jedan od drugoga rastavlje,na više nego što je potrebno. izmedu njih se povlači potez. sa završet:.. nim znakom u obliku za\-. grade sa izbočinom na· polje. ' Ako' u jednome slogu izmedu izvesnih redaka ili stavova, treba razmak povećati do širine jedn')ga petita. između njih se povlači linija sa završet· kom onoliko znakova oblika zagrade. sa izbočina ma prema otisku. za koliko dvopunktnih proreda treba razmak povećati. Na primer· povećanje razmaka do jednog nonparela oz-, qačava se znakom: Za oznaku proširenja razmaka" većega od peti·
HI
ta. na kraju povučenoga poteza stavlja se samo jedan znak oblika zagra· de. a pored njega se slovima ili brojkom ispisuje za koliko taj međuprostor treba proširiti. Na primer: Protivno tome. ako u slogu između nekih redaka ili stavova razmak treba suziti. onda se na isti način stavljaju znaci ali završetak znaka svojom izbočinom je okrenut napolje.
A,tJ..wJ:~----Kada su u slogu izmeredaka usloženi sitniji komadi p'roreda. pa usled 'pokretanja sloga oni na· sedaju jedan na drugoga. onda se i pojedine reči u retku pomaknu iz ravne linije na niže ili na više. Poremećene reči na otisku treba označiti ravnim potezima ispod i iznad, tih reči. a na rubu hartije povlače se takođe dva paralelna = poteza. Ako s\agač naiđe na neku. u rukopisu. nečit ljivo ispisanu reč. on u slogu f I okreće (blokira) otprilike onoliko slova. koliko misli da bi prostora mogla zauzeti njemu nepoznata reč. Korektor ili autor. na otisku precrtavaju blokade. a na rubu hartije čitljivo ispi· suju dotičnu reč. Ako se između reči umesto čistoga razmaka ukaže »slepac«' (Spiess) , tj. otisak izdignutog is~ključenogl!.<:1ePQg) ma-: đu
KORESPONDENCIJA -
KORVl~OVA BIBLIOTEKA
terijala, on se na otiskl,l obeležava jednim od obič~ nih znakova, a na r\lbu hartije uz isti znak stav1ja se još i udvostručeni "
e t--
krst. Ako na otisku bojom prezasićena slova daju prljav izgled, korektor na otisku ispod njih stavlja po jednu tačku, a na rubu hartije za svako prljavo slovo po jedan ovakav ~ znak_ [Ak:o je na početku novoga stava izostavljeno uvlač~nje prvoga retka, pred početkom reči toga stava, stavlja se ovaj C:= znak. a isti takav obeležava se i na rubu hartije. r-Kada je početak jednoga retka uvučen, a nije ga trebalo uvlačiti. na uvučenbrne prostoru i na rubu hartije stavlja se ovajt--zna~o je neki stav trebalo početi novim. uvučenim retkom a to nije uČinjeno,on se označava ovim.s znakom_ Kada je slaganje trebalo nastaviti bez izlaska prednjega retka- i bez uviačenja sledećeg retka reči izlaznog retka, na otisku iza poslednje do ispred početka tako uvuče n0li:'a retka. treba povu4.!.. jedan potez· kao znak ne;) c!prekidnoga slaganja. Na rubu stavlja se samo znak istoga oblika,
Ako korektor pri čita. nju korektura jedriu rec . ~ nekim zriakom 'obeleži kao .....\ ~ ~9gF@Šfll1./ . a docnije se '~ uv-eB-aTje bila ispravno ,*: • •
167
složena, on na otisku is' pod te reči stavi red taČ' kica kao znak da ostaje kako je i bilo složeno. a na rubu hartije pogrešno ispisani ispravak precrta i time poništi njegovu važnost.
KORESPONDENCIJA (lat: correspondentia) je dopisivanje. prepiska (privatna ili službena) U širem značenju ko-~ respondencija je' ma koja informacija ~ (članak, primedba i dr.) KORESPONDENT, vidi Korespondencija. KORICE su dve manje ili više čvrste table koje obuhvataju blok knjige spreda i pozadi i obično su presvučene nekim materijalom Srednjovekovni rukopisi i inkunabule imali su mahom drvene korice presvučene kožom ili pergamentom. Od kraja XVI stoleća upotrebljava se veći nom ka.rton presvučen harlljom, platnom. kožom, itd. Korice povezujehrgat. one su malo veće od bloka knjige. uglovi mogu bi.ti zaobljeni. Na prednjoj korici običf/o se nalazi naslov i ime autora. često i naziv izdavačke kuće. Publikacije u tzv. mekom povezu imaju tanke i meke korice. a ponekad se svojom čvrstoćom i vellči ncm ne razlikuju od listova knjižnog bloka. KORIGENDA (lat. corrigenda) znači ono što treba ispraviti. na pritner,štamparske greške i sl. Vidi: Adenda i korigenda. KORPORATIVNI AUTOR, vidi: Kolektivni autor, KatalogizC!cija. KORPUS (lat.: corpus) u bibliotekarstvu nemački naziv za garmond, tj. vrstu štamparskih slova veličine 10 tipografskih tača ka, naziv je dobio po tome što je njime štampan Korpus juris (Corpus iUris. zbornik rimskog prava što ga je priredio car Justinijan još u Vl veku, iako je taj naziv dobio tek u XVI veku). KORVINOVA BIBLIOTEKA (Bibliotheca Corviniana) je osnovana polovinom
-----• 168
KOSMOGRAFIJA -
XV stoleća zauzimanjem mađar3kog kralja Matije Korvina. Posedovala blizu 2.000 svezaka, uglavnom rukopisnih kodeksa, lepo opremljenih. U biblioteci su se istakli svojim radom i stručnjaci hrvatske narodnosti. Biblioteka nije bila dugog veka, jer je usled navale Turaka i ona ubrzo bila opustošena i tek mali deo njenog knjižnog fonda dospeo II razne evropske biblioteke, najviše u bečku biblioteku. Još se uvek radi na prikupljanju kodeksa iz bivše Korvinove biblioteke. U N acionalnoj sveučilišnoj biblioteci u Zagrebu nalazi se kodeks »De Trinitate« (iz IV stojeća) u 12 knjiga. KOSMOGRAFIJA (grč.), nauka o kosmosu ili svemiru, takođe ranije naziv za knjigu koja govori o geografiji (u najširem značenju) kao i o pojedinim njenim disciplinama. KOSMOS, izdavačka kuća u Beogradu, Svetomir Lazarević, prešla u vlasništvo firme Geca Kon A. D. Kao izdavačko preduzeće obnovljeno početkom 1945. godine i radilo do kraja 1947. godine. Najznačajnija izdanja: Marksov )Kapital«, i zbirke: Karijatide, Svedočan stva, Epos-biblioteka velikih romana, Covečanstvo (Vidi Edicije zbirki). osnivač
Sada postoji kao izdavačko-štampar sko preduzeće Saveza gluhih Jugoslavije. Izdaje beletristiku i literaturu iz oblasti defektologije. Od zbirki poznatije su: Biblioteka filmavanih romana, Biblioteka jugoslovenskih romana, Kosmos-svetski roman danas, Zelena biblioteka, Zlatna biblioteka. l>KOSOVO«, list na srpskom i turskom jeziku, izlazio od 18T? do 1884. godine u Prištini, a od 1888. godine samo na turskom u Skopju. KOVCEZIC, sandučić, u bibliograiskcm smislu naziv za zbirku raznih napisa, kao što je, na primer: ,Kovčežić za istoriju jezika i običaja«, što ga je 1849. godine u Beču izdao Vuk Karadžić; ranije ponekad naziv za periodičnu publikaciju.
KRIPTOGRAFIJA KOZMA PLEZV!TER. pisac prvog spisa o bogumilima (najstariji iz 1494. godine), ima dragocenih podataka o prilikama u vreme poj;;ve bogumilstva i o učenju bogumilskih jeretika; spis je objavljen prvi put 1857. godiae u Kukuljevićevom arhivu. KOZNI POVEZ je vi'st;{ knjižnog poveza (korice prevučene kožom) upotrebljavan naročito II srednjem veku, danas ~e upotrebljava uglavnom samo za retka, blbliofilska izdanja. KRAKOVSKI FRAGMENT čine delovi od pet štampanih tabaka koji pripadaju univerzitetskoj biblioteci u Krakovu i poznati su pod imenom »Donati fragmenta«. Neki listovi iz Donatusove gramatike. neki iz Biblije i iz Planetarijuma, koji je štampan polovinom XV stoleća. »KRALJSKI DALMATlN«, novine francuske uprave u Dalmaciji, izlazile sedmič no od 1806-1810. godine u Zadru na hrvatskom i italijanskom jeziku (to su inače prve novine na hrvatskom jeziku). imaju prosvetiteljski karakter i dosta podataka za našu istoriju u to doba. »KRA.NJSKA ČBEUCJ\«, almanah poezije, izlazio 1830-1833. godine i 1848. godine u Ljubljani, u njemu sarađivao i F. Prešern. Publikacij a bila namenjena prvenstveno mladoj slovenačkoj inteligenciji. KRASNOPIS, vidi: Kaligrafija. KREJON (franc. Crayon), crtež, skica, slika napravljena olovkom ili kredom kao ilustrativni ukras umetničkih dela. KRETSKO PISMO, upotrebljavano na otoku Kreti u III i II mileniju pre n. e., imalo tri oblika - jedan piktografski i dva linearna; to pismo još uvek nije dešifrovano (još je nepoznat jezik starih Krećana).
KRIMPER, Jan van (1892-1958), ču veni izrađivač slova, 1925. godine postao umetnički savetnik poznate holandske firme »Enschede en Zonen«. KRIPTOGRAFIJA (grč.) je pisanje tajnim, šifrovanim pismom, a onaj koji
I
I
KRIPTOGRAF se služi takvim pismom zove se kriptograf. KRIPTOGRAF, vidi: Kriptografija. KRIPTOGRAM (grč.) je pismo sastavljeno tajnim znacima (slovima), dakle vrsta šifrovano g pisma. KRiPTONIM (g~č. = ono što je skriveno) je vrsta pseudonima odnosno anonima, odnosno sinonima za to. KRITICKA BIBLIOGRAFIJA, vidi Rezohujuća bibliografija. KRITlCKO IZDANJE je u stvari najoriginalnije izdanje nekoga dela, tj. najverniji tekst uz priloge i primedbe sa strane teksta ili u posebnom svitku. KSEROGRAFIJA (xerography), naziv za način električnog reprodukovanja originala (bez upotrebe mastila, valjka i dr.). Ovakav način podesan je naročito za reprodukovanje knjiga koje se više ne štampaju. Izum kser. datira od 1946. godine. KSILOGRAFIJA (grč.), vrsta drvoreza, odnosno njegova reprodukcija. KUGLI, Stjepan, knjižar i izdavač u Zagrebu (najpre sa A. Dajčom preuzeo 1881. godine Hartmanovu knjižaru, koju su zajedno vodili do 1902. godine). Posle smrti Stjepana Kuglija (1915) radnju su preuzeli njegovi sinovi, poslovali do 1945. godine. To je između dva rata bila najveća knjižarsko-izdavačka kuća u Hrvatskoj. Naročito su poznate zbirke i sabrana dela: Hrvatska biblioteka, Hrvatska kazališna biblioteka, itd. Vidi: Edicije zbirki. KULTURA (lat.) u širem smislu društvena pojava koja odražava stepen intelektualnog razvitka ljudi i njihovog dostignuća u proizvodnji materijalnih i duhovnih vrednosti stvorenih fizičkim i umnim radom. Kultura u užem smislu, tzv. duhovna kultura, je odraz u svesti ljudi poznavanja prirode i društva na određe nom stepenu razvitka. Tu spada: nauka, umetnost, obrazovanje i prosveta uopšte. Pojam civilizacije odnosi se na materijalnu kulturu i Engels je karakteriše kao
l\.URAN
169
»stupanj društvenog razvitka... kada robna proizvodnja dostiže puni procvat i vrši prevrat u čitavom ranijem društvu«. Kao što i samo ime kaže, kultura na latinskom znači obrađivanje, njegovanje, pa se govori i o kulturi odnosno kultivisanju biljaka, dok je c i v i I i z a ej j a (lat.: civilis == građanin) relativno poznatijeg datuma i kao reč vezana za pojavu građanskog društva i nagli razvitak tehnike, obrazovanja i sl. Međutim, sama upotreba ta dva termina u toku društve-" nog razvitka prilično je zamrsila njihovo''> razgraničavanje.
»KUL TURA« novinsko-štamparsko preu Beogradu, izdaje marksističku naučnu i zabavnu literaturu, poznate su joj zbirke: Biblioteka svetskih klasika, Mala filozofska biblioteka, Veliki ljudi i njihova dela, Politička dela, itd. Vidi: Edicije zbirki. duzeće
KUMULATIVNA BIBLIOGRAFIJA (lat.: cumulatio == nagomilavanje) je vrsta periodične bibliografije i obrađuje publikacije određenog perioda, nastala je i najviše uobičajena u SAD. KURAN ili koran (arapski == čitanje, zbornik religiozno moralnih propisa u vidu trebnika, islamskog učenja. Smatra se da su to sakupljene izreke božijeg (Alahovog) proroka Muhameda, sređene u 114 glava, oko 600. godina n. e. i redigovane u jednu knjigu. U Muhamedpašinoj biblioteci u Prizrenu (Makedonija), nalazi se rukopis kurana iz 1311. godine, a u Gazi Husrefbegovoj u Sarajevu Kuran što ga je 1726. godine prepisao Ahmed Hadžinesimović iz Prusc.a u Bosni. Kod nekih prepisa ima izvrsnih kaligrafskih ukrasa sa puno umetničke vrednosti. Kuran je prvi preveo (prema francuskom prevodu) na srpskohrvatski jezik Mićo Ljubibratić, taj prevod štampan je u Beogradu 1895. godine. Kasnije je preveden i sa turskog na srpskohrvatski. Znači smatra se da je prva kompletno napisana verzija kompilacija Muhamedova čitanka)
170
t
I
------------------------~----------.-------------------------
sekretara Zayid Ibn Thabit-a. Današnji standardni tekst je Zayid-ova kasnija recenzija iz 651. godine. Najpre se smatralo da se samo rukopisni kuran može upotrebljavati, vernid su se čak opirali njegovom štampanju. Smatra se da je Paganini de Paganini prvi štampao Kuran na arapskom jeziku i arapskim slovima (u Rimu oko 520. godine) ali se nije očuvao prevod. Najstariji sačuvani primerak na arapskom jeziku datira iz 1694. (tada ga je u Hamburgu izdao Avram HirikIman), a štampan je i u Rusiji za vreme Katarine IL Najstariji datirimi kuran (784. godine) nalazi se u Kairu, a prvu' zvaničnu štampanu verziju i~dala je egipat.ska vlada 1925. godine i tu su verziju prihvatili svi muslimanski vernici. Prvi evropski prevod (na' latinskom) izvrslO je Petrus Venerabilis, Abbot of Cluny (opat Cluny-a), oko 1413. godine. Na latinskom jeziku izdao ga je prvi Teodor Bibliander (u Bazelu, 1543. godine). 'KURENTNO PISMO,običart rukopis. KURIJALNI STIL, poslovni uobičajeni način pisanja, k,l.O što se piše u papinskoj kancelariji. KURZIVNO PISMO (lat.: eurrere = trčati) je tipografski naziv za' kosi položaj slova i obično služi -da se nešto istakne u tekstu. Ima raznih varijanti kurzivnog pisma. Cancellaresca corsiva, tj. pismo što ga je usvojio papski sud polovinom XV stoleća za upotrebu u memorijalima, smatra se da je udešeno za Aldusa Manutiusa 1500. godine kao štamparsko slovo, poznato kao italie (u Engleskoj), corsivo (u Italiji), kursiv (u Nemačkoj). Vladala je pogrešna pretpostavka da se to pismo zasniva na Petrarkinom rukopisu, jer je pogrešno protumačena jedna izjava u Aldinovom izdanju Petrarke (početkom XVI stoleća) . Stilizovana verzija humanističkog kurzivnog pisma -- Cancellaresea formata
-- upotrebljavana je u Italiji u xV i XVI stoleću većinom za diplomatske dokumente i doživela je vrhunac usavršavanja kaligrafijom Giovanbattista Palatina. Kurzivni tip slova Civilite napravio je 1557. godine Robert Granjon iz Liona na osnovu tadašnjeg francuskog tipa rukopisa. Smatra se da ime potiče od Erazmovog dela prevedenog na francuski pod nazivom »La civilite puerile«, štampano g takvim slovima. v. Bastardno pismo. KUSTODE (itaJ.) , znak za pojedine lage (svežnje tabaka) nekog rukopisa, slovo ili brojka obično na poslednjoj strani lage (dole) a pokatkad i na prvoj strani lage. Kustode su često ukrašene. ponekad iza kusto de stoji slovo q kao skraćenica za kvatern (quatern). KUSTOS (lat.: čuvar, stražar) u bismislu označava prvu reč iduće strane, a ta se reč nalazi kao poslednja na prethodnoj strani. To je služilo pri slaganju listova (do kraja XV veka kada se počinje sa signiranjem odnosno paginiranjem) . Kustosu je prethodio rekla-· mant, koji je imao istu ulogu u srednjovekovnim rukopisima. bliotečkom
KVARIC, Bernard (Quaritch Bernard, 1819-1899), čuveni evropski knjižar, posednik najveće riznice knjiga na evropskom tržištu u XIX stol eću (oko 70.000 primeraka), a pokrovitelji su mu bili Gledston, Dizraeli i niz drugih velikih ličnosti.
KVART (lat.: quartum) je format harčija je visina lista 25-35 cm, a veličine je 114 tabaka (4 lista sa 8 stranica) i skraćeno se označava sa 4°. Upotrebljava se naročito za umetničke albume i mape. tije
KVATERN (lat.: quatern), laga odnosno svežanj od 4 falcovana lista, tj: 16 stranica,
I
I I: II
li
I
L ;,il:LAING, John (1809-1880), edinburški ; bibUotekar, sastavio »Rečnik anonimne i ip:seUd0anonimne literature Velike Britani-
t«prvi katalog toga sajma knjiga :1zl§iia·'~';1594. godine).
9?)j:MRi~~AJRiINQ,1PJ~l\\0, v. Monumental;~Ipjiim~t iiSil S"; i~s~
s:!;xljARiQUSSJi, Pierre, izdavačka kuća, !{(J)sllol':-B)na" ~ti511i?,[god!ne ill Parizu, poznata i JI!lial\ocitotfp;oii tiInoginfis lel!sikonima. ;L'[I;.~nJIIIfai:[lje1flati!.'!skb pismo (abecei4:a}'iGaast1d;~I!Qd grilifug (pdsEedno od se. mkhikog)i hri~ata.ra4ll1llmilaL;jt}J.aša latinica (lmlb(~ dS®VnatriB8:Jwn,binmiilfllJh slova ~~!lS.~ia.1
u upotrebi kod Hrvata uglavnom od sre-'t dine XV stoleća, mada je još od IX stoleća bilo pojedinih reči, pa i čitavih kratkih tekstova (epigrafski spomenici) pisanih latinicom. Prenošenje hrvatskih glasova u latinicu vršeno je naročito na osnovu raznih uzora koji su služili pisarima latinskih tekstova, ali je pri tom nastajalo šarenilo u pogledu pisanja pojedinih glasova. Najstariji hrvatski tekst koji je u celini pisan latinicom je verovatno statut sestara sv. Dominika u Zadru iz 1345; godine. Bilo je dosta pokušaja izrade pravopisa(Budinić, I(ašić, Damjanić, Vitezović, Gaj) u cilju poJednostavljenja latinice. Kod Slovenaca se sve od X stoleća naovamo pisalo i štampalo gotovo isključivo latinicom. Za vreme Ilirskog pokreta i Slovenci su počeli primenjivati Gajevu (češku) varijantu latinice, a tek 1935. godine izrađen je današnji slovenački pravopis. Izučava nje pitanja latinice i latinskog jezika ima velikog značaja (vidi još: Latinski jezik kod jugoslovenskih naroda) za naše narode naročito zbog toga što latinica sve više uzima maha. a latinskim jezikom su p,isana mnogobrojna istorijska, umetnička, naučna i druga dela. LATINSKI' JEZIK 1(00 JUGOSLOVENSKIH NARODA vodi poreklo od onoga vremena kad su Rimljani upravljali Balkanom i kad su Slaveni naselili današnje krajeve (VI i VII stoleće); zatekavši u njima romanizirano stanovništvo sa svojim jezikom (tada je verovatno bilo vrlo malo ostataka tračkog, keltskog i ilir-
LAURENCIJSKJ KODEKS skog jezika). Prihvatanje latinskog jezika u pismenosti od strane Slovena uslovljeno je primanjem hrišćanstva i drugim uticajima (Vidi Latinica). LAURENCIJSKI KODEKS, kodeks dela Eshila i Sofokla, potiče iz XI stoleća, pronađen je u XV stol eću n. e. LEAFLET (engl. = listić), u užem smislu naziv za publikaciju od 2-4 stranice, pri čemu je tabak tako presavijen i izvršena takva paginacija da se uklapa u knjigu, a u širem smislu sinonim za letak i brošuru. LECTORI SALUTEM (lat.) skraćeno: L. S., znači: čitaocu pozdrav! Bilo uobičajeno u starijim spisima. LEGENDA (lat.: legere, legenda = ono što je za čitanje) je u srednjem veku bila knjiga sa štivima za obavezno čitanje na liturgiji. To je takođe naziv za priču iz života svetaca i uopšte za priču o nečem nestvurnom. Sada je to najčešće naziv za narodne priče o ličnosti i događaju, o kojima doduše nema dokaza. Legenda je takođe naziv za objašnjenje neke šeme, karte i sl. LEGENDA AUREA (lat.), zbirka životopisa svetaca, datira iz XIIIstoleća. LEGENDARIJUM (lat.: legendarium) je knjiga u kojoj su razne priče iz života svetaca, pa se zove i p a s i o n a I. LEGIBILNOST TEKSTA, čitljivost, odnosno opšti efekat teksta na ljudsko oko, zavisi naročito od veličine, oblika i gustine slova, od razmaka između slova, reči i redaka, od boje i kvaliteta papira, od osvetljenja, od sposobnosti vida i intelektualnog nivoa čitaoca, itd. Smatra se kao najpodesnije da u redu ne bude prosečno više od 13 reči, da slova budu veličine 9-12 tipografskih jedinica, da budu ujednačene margine, beli mat-papir, a slova jasna. LEKCIONARIJUM (lat.: lectionarium) je naziv za liturgijsku knjigu u kojoj su odlomci iz Biblije ili iz drugih crkvenih knjiga (iz jevanđelja, poslanica). Najstariji lekcionarijum potiče iz VII veka. U
LEKSIKOGRAFIJA
pogledu tehničke obrade lekcionarijum je raritet. LEKSIDiON (grč.) je naziv za vrlo mali rečnik. LEKSIKALIJA, v. Leksikon. LEKSIKOGRAF je onaj koji sastavlja odnosno piše rečnike. Vidi još: Leksikografija. LEKSIKOGRAFIJA (grč.) je sastavljanje rečnika (skupljanje, sređivanje i tumačenje reči jednog ili više jezika), može biti: etimološki (objašnjava nastanak i razvitak reči), stručni (objašnjava reči i izraze određene struke - filozofije, medicine, pedagogije, poljoprivrede, itd.), leksikon stranih reči i izraza, itd. Od obič nih rečnika razlikUje se naročito svojom većom obimnošću kao i posebnim tumačenjem reči i izraza tako da u tom pogledu liči na enciklopediju. LekSikografski rad ima prvorazredni značaj u razvijanju nauke i kulture. Leksikografija je oblast lingvistike i bavi se pretežno skupljanjem i sređivanjem reči (obično aHabetskim redosledom) uz potrebno semantičko objašnjenje, a može da obuhvata opštu leksikografsku građu (opšta leksikografija - u opštim leksikonima i rečnicima) ili pak stručnu leksikografiju (rečnici odnosno leksikoni iz pojedine stručne oblasti: filozofije, tehnike, privrede, razni rečnici iz oblasti domaćih ili stranih jezika). Izuzev pojedinih glosa, kod jugoslovenskih naroda nije bilo nekog značajnog leksikografskog dela sve do XV stoleća, a i posle toga dugo su vremena postojali uglavnom samo razni strani jezički i drugi rečnici protumače ni odnosno prevedeni na naš jezik. Prvi rečnik čiju osnovu čine reči naših jezika je »Blago jezika slovinskoga« (sredina XVII stoleća) od Jakova Mikalja. Zatim nastaju razni drugi, pretežno komparativni, dvojezični rečnici. Vukov »Srpski rječnik isturnačen njemačkijem i latinskijem riječima (I izdanje 1818. godine) predstavlja neosporno značajni leksikografski prilog u istoriji naše kulture. Takođe
l!
LEK:SIKOGR. ZAVOD je od velikog znacaJa u srpskohrvatskoj leksikografiji pokretanje Rječnika hrvatskoga ili srpskoga jezika u izdanju Jugo510venske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, koji je počeo izlaziti 1880. godine, ali još nije završen. LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD SFRJ, osnovan 1950. godine u Zagrebu, izdaje enciklopedije i leksikone (jugoslovenske, opšte, pomorske, medicinske, šumarske, likovne, muzičke), bibliografije članaka, itd. LEKSIKOLOG (grč.) je onaj koji se bavi proučavanjem reči i rečničke građe, a učenje o rečničkoj građi i o sastavljanju leksikona zove se I e k s i k o log i j a. LEKSIKON (grč.) je vrsta rečnika, u vidu alfabetski sređenog spiska reči. Ako se odnosi na sveukupnost reči koje ulaze u sastav jezika onda se obično naziva I e k s i k a, a leksičko ili leksikaino je sve što se odnosi na rečnik ili rečničku građu, upotrebljava se i izraz I e k s i k a I i j a v. Leksikografija. LEKTIRA (franc.). štivo kao popratni pomagač u izučavanju, na primer školska lektira, koja se obično zvanično, odnosno školskim planom i programom, predviđa kao pomoć učenicima usavlađivanju nastavnog gradiva, a u tu svrhu štampaju se i posebne edicije. LEKTOR (lat.: legere, lector) u izdavačkim preduzećima onaj koji se bavi čita njem rukopisa (da li je neki rukopis za štampu, jezički i sadržajno ispravan, itd). LEMA (grč.) može značiti pravilo, ges10, neki citat, temu odnosno naslov članka (sadržava u sebi suštinu onoga o čemu se u članku govori). LEPORELO-ALBUM, publikacija tehnički ustrojena poput harmonike, kao što se, na primer, ponekad štampaju slikovnice, razglednice mesta, itd.
LETAK je prvi vid novina, potiče iz XV stoleća, obično se sastoji od jednog lista (valjda i radi praktičnosti u rasturanju) , a tekst je najčešće u vezi sa nekom političkom ili drugom propagandom.
LETOPIS
173
LETOPIS je vrsta spisa u kome su zapisi značajnijih zbivanja izneseni obično hronološkim redom, a ime mu potiče od grčkih hronografa. Naši letopisi spadaju u staru srpsku književnost (najpre u vidu dopune vizantijske istorije, a potom kao srpska istorija). Najstariji srpski letopis nastao je krajem XIV veka. Postoje zapravo stariji i mlađi srpski letopisi. Stariji su opširniji i ima ih svega 6 (kopirinjski, vrhobreznički, pećki, cetinjski i dva studenička). Mlađih ima oko 50, 8:, stilski su nesređeniji nego stariji. Nekad" je naziv letopis bio popularniji, naročito u našoj istoriografiji, a i neki časopisi dobili su taj naziv (na primer: »Letopis Matice srpske«, koji izlazi još od 1825. godine) . Prvi srpski letopisi datirafu iz XIV stoleća, rađeni su po ugledu na vizantijske hronike. Letopise su sastavljali uglavnom samo sveštenici. Stariji letopisi imaju pretežno crkveni karakter, dok kasniji, mlađi, letopisi sve više poprimaju svetovni karakter. Obično imaJu dva dela: u prvom materijal iz opšte istorije, a u drugom iz domaće istorije. Sadržaj se odnosi pretežno na vladare i ratove. Pisani su najviše u manastirima po kojima su dobili i svoje ime (Studenički, Cetinjski, itd.). Prilikom prepisivanja vršena su razna redigovanja, skraćivanja ili nadopunjavanje tekstova, itd. Mala im je literarna, a prilično velika istorijska vrednost i služe kao značajni izvori stare srpske istorije. v. Hronika. »Letop!s Matice slovenske«, prvi slovenački naučni zbornik, izlazio 1867-1912. godine u Ljubljani, godišnje donosio slovenačku nacionalnu bibliografiju. »Letopis Matice srpske«, najstariji jugoslovenski časopis (u pravom smislu reči časopis), pokrenut 1825. godine u Novom Sadu (N eko vreme u Budimpešti). Letopis popa Dukljanina (naziv po autoru), poznat i pod nazivom Barski rodoslov, najstariji izvor za našu istoriju. Potiče iz XII stoleća. U njemu se govori
..
~
t
174
LETTER BY LETTER FILING -
o Gotima'i dr., a najviše je izložena dukljanska hronika XI i XII stoJeća, naročito o pojedinim vladarima. Najstarija prošlost izložena je legendarno. Letopis je postao pristupačan naročito kada ga je dr Ivan Crnčić štampao, 1874. godine u Kraljevici. Posle je izdavan još u Beogradu (1928. godine, u redakciji Ferda Sišića) i u Zagrebu (1950. godine, u redakciji V. Mašina). LETTER BY LETTER FILING (engl.: ređanje slovo po slovo), način alfabetskog ređanja odrednica tako da se svaka odrednica smatra celinom (samo jednim nizom slova) bez obzira da li se ona sastoji od jednog ili više slova, na primer: l. kataloška jedinica, 2. kataloška obrada, 3. kataloška odrednica, itd., a ne: kataloška odrednica, 2. kataloška jedinica, itd. LETTERA ROTUNDA, okruglo gotsko pismo koje se u XIII stoleću upotrebljavalo u Italiji. LIBRARIJA (lat.: liber, libraria) ili librerija (franc.: Iibrairie) može da znači knjižaru, a takođe zbirku knjiga. LlBRARIJUM (lat.: Iibrarium) ormar ili neko slično smestište knjiga (na primer, privatne ili priručne biblioteke, i sL). LlBRARIJUS (lat.: Iibrarius) ili librer (franc.: libraire) je naziv za onoga koji prepisuje knjige ili vodi druge pisarske poslove, a takođe i naziv za knjižara odnosno antikvara. LIBRARY BINDINGS (engl.), specijalnipovez za knjige u biblioteci, vrlo otporan (kako bi izdržao .što dužu upotrebu) . L1BRER, vidi: Librarijus. LIBRERIJA, vidi Librarija. LI BRETO (ital.: libretto ) je naJcesce naziv za knjižicu u kojoj je tekst opere ili drugog vokalno-muzičkog sastava, pisac takvog teksta zove se l i b r e t i s t (ita\.: librettista ). »LiBRI« (International Library) među narodni bibliotečki časopis, izlazi u Kopenhagenu od 1950. godine. U izdavačkom odboru su predstavnici sa svih kontinena-
LINGVISTIKA
ta. Tekst se štampa uglavnom s"mo na engleskom jeziku. Obrađuje prvenstveno stručna pitanja, kao što je pitanje katalogizacije, bibliografije, paleografije, itd. LICENCIJA (lat.: licentia = dozvola), kaže se i licenca, odobrenje, odnosno dozvolu za pokretanje, izdavanje nekog lista, pravo (na osnovu ugovora) za korišćenje nekog patenta, nekog dela koje je autorskim pravom zaštićeno (pisac daje po ugovoru odobrenje nekom preduzeću da izda jedno ili više dela, druga preduzeća tada ne smeju to delo izdavati). Licenca je uvek ograničena na određeni broj primeraka. LIGA TOR (lat.) , knjigovezac. LIGATURA (lat.) spajanje odnosno sažimanje dvaju ili više slova (u tipografiji sinonim: logotip) u jednu celinu (na primer: ff, PF, OE) a takođe spajanje dva ili više slova ili nota pomoću luka (r) i sl., vrši se ne samo iz praktičnih nego naročito iz estetskih razloga. UlIPUTNI FORM.AT (naziv prema zemlji Liliputanaca o kojima piše Svift II knjizi »Guliverova putovanja«) je vrlo mali format knjige. Takvog formata su obično izdanja rečnika i dela klasika (kaže se: liliputno izdanje, tj. izdanje čiji je format malih razmera, do 10 cm visine) . LlllPUTNO format.
IZDANJE, v.
Liliputni
LIMIT ili LlMlTUM (lat.: limes = granica) je utvrđena granica cena, na primer, kad u trgovini knjigama kod aukcije poručivalac limitira (daje limit) za neko delo. Postoji i posebno limit-izdanje, obično u čast neke ličnosti, i sl. LIMIT-IZDANJE, v. Limit. LINGVISTICKI BR.OJEVI upotrebljavaju se prilikom klasifikovanja knjiga da bi se uz osnovnu oznaku pobliže odredio njihov jezik. LINGVISTIKA (lat. lingua = jezik) je najopštija nauka o jeziku (učenje o postanku i razvitku jezika).
LINOGRAFIJA
LINOGRAFIJA (od lal. i grčkog) štampano sa linoleurrtnih oblika (specijalna smesa firnajza, lanenog ulja, slika se sve na tkanini od jute). LINOREZ pravljenje klišea na linoleumu,obično pri izradi plakata, oglasa, reklamnih omota i sl. Podesan je za rezanje, dobro prima boju i prenosi je na hartiju, ali u mnogo čerrtu zaostaje iza drvoreza. LINOTIP (engl.: linotype) je najrasprostranjeniji tip štamparske mašine slagačnice, koj a neposredno izliva čitave stampane radove. Omogućava da se istovremeno slaže, izliva i stavlja,' ali je nezgodno što se i kod najmanje korekture mora čitav red ponovo slagati· i izlivati. v. još: Stampanje. L1PMAN-REGAL, v. Lipmanove police. LIPMANOVE POLICE, police za srneštaj knjižnog fonda koje je izumio u prošlom veku Nemac R. Lipmann, dobro im je svojstvo u tanie što su od metala i što su praktične (u pogledu smešbija i higijene knjiga), ugrađene su u konstrukciju magazina, pa se dobija u prostoru, daske su pokretne, nalaze se u zupčc:mim ležajima i ne mogu ispasti. LIRIKA (grč.) vrsta pesništva pretežno II vidu stihova punih naročitog izliva osećanja, neposredno izraženog. Lirika ponekad znači sveukupnost dela koja spadaju u ovaj vid literature. L i r i č a r je pisac lirskih pesama. Inače reč lirsko če sto označava ono što je osećajno, melodično i sl. LITEM (lat.: littera) je napisano odnosno štampano slovo, takođe slovo izliveno od metala. LITERA ANTIKVA (lat.: littera antiqua) je minuskula iz vremena humanizma, jedan raniji oblik današnjeg antikVa pisrna.. LITERARY NEWS (engl.: literarne novosti), beleške o piscima i njihovim delima, takve beleške dostavlja izdavač redakcijama listova radi popularisanja publikacije koje se nalaze u štampi.
175
LITERATURA
=
LITERATURA (lat.: litteratura slovno pismo) u najširem smislu znači pismeno predanje čitavog naroda, sve ono što je napisano u jednom narodu iIi čitavom čovečanstvu, tj. sveukupnost onoga što je napisano a obično se deli, na beletristiku (tj. lepu književnost, naučnu1iteraturu iz oblasti prirodnih nauka, medicine, tehnike, pedagogike i dr.), publicistiku itd. lJ užem smislu pojam literature i uopšte poj am literarnog odnosi se na umetničku književnost a ona čini najveći deo književnih fondova svih biblioteka. Rečeno je da bi se i u uslovima kada ne bi postojali nikakvi udžbenici istorije, nikakva pisana istorija, pa čak ni istorijski spomenici na osnovu književnih dela mogla napisati dosta verna istorija čovečanstva. Uostalom, pored svih specifičnosti, književnost i istorija svih naroda ima bliske veze. S obzirom na formu,ali koja ukliučuje i dublja sadržajna značenja, sva književna dela mogu uglavnom ~ da pripadaju jednom od književnih rodova. Književni rodovi (epika, lirika, drama), njihov oblik i njihova veća ili manja zastupljenost su zavisni od mnogih činilaca, a jedan od najvažnijih je istorijsko-društvena uslovljenost u kojoi se kretao raz~ vitak kulture naroda i čovečanstva. Ep je, na primer, bio najpodesriiji književni oblik za veličanje viteštva u doba feudalizma, lirska poezija je bila najpodesnija za izliv ljubavnih i patriotskih osećanja u doo. ba romantizma, roman može najobuhvatnije i najtemeljitije da obradi društveno-političke probleme, itd. Stil, kao jezički način izražavanja: misli i osećanja, pored slikovitosti i emocionalnosti kao neophodnih odlika svakog književnog dela; nosio je obično obeležje svoje epohe;. kod -klasičara je stil pretežno svečan, .retorski, kod romantičara ima neko neobično, subjektivno i egzotično obeležje, realisti se služe pretežno rečima svakodnevnog života, naturalisti najčešće upotrebljavaju reči koje se odnose na nagonski život, a
i
I, t
176
LITERATURA -----_._---
kod modernista je glavno lepota oblika. Kad veći broj pisaca ima sličan pogled na život i sličnim načinom odražavaju stvarnost, onda ti pisci pripadaju jednom književnom pravcu iako svaki pisac ima nešto svoje shodno njegovom umetničkom osećanju icelokupnoj pesničkoj ličnosti. Glavni književni pravci čine u izvesnom smislu književne epohe. l kao što se ne može povući oštra vremenska granica između društvenih formacija ili između perioda, tako nije moguće neko striktno hronološko i teritorijalno razgraničenje književnih pravaca. U to nas može uveriti i sam razvoj književnosti. Stara grčka i rimska književnost odrahvale su stvarnost svog vremena. Već kod Homera, u herojskim epovima starih Grka, počinje raspadanje mitološke i nastajanje natur-filozofske misli (jer posle rodovskog nastaje robovlasničko društvo). Takođe, najistaknutiji rimski pesnici Horacije, Vergilije, Ovidije, Juvenal, lukijan, Apulej i drugi - koji su manje više bili pod velikim uticajem grčke kulture, označili su da ta književnost za vreme Avgusta dostigne svoj »zlatni vek«. I naša narodna književnost ne samo što je ogledalo duše naših naroda, njihovih običaja i shvatanja, nego je posredno ili neposredno, odražavala sva njihova istorijska zbivanja, naročito njihov mukotrpan život, patnje pod tuđinom i borbu za slobodu. U srednjem veku književnost je pod jakim uticajem katoličke crkve, koja je ostavila svoj pečat u svim oblastima pa i u književnosti. U doba humanizma i renesanse, u doba prelaska naturalne u robno-novčanu privredu, dakle sa prvim izdancima buržoazije u krilu feudalizma, nastaje i duhovno revolucionarno vrenje čiji su mnogobrojni rezultati u nauci (pronalasci baruta, štamparije, mikroskopa, uspesi u astronomiji Kopernika, Replera, Galileja, Njutna), u slikarstvu (Leonardo da Vinči, Mikelanđelo, Rafaelo), u književnosti (Dante, Petrarka, Bokačo, Ser-
vantes) zaista obeležili »doba koje je tražilo i rađalo divove« (Engels). Humanizam je zapravo preporod ideologije (centar interesovanj a - čovek), a Renesansa je preporod celokupne kulture. To je u stvari jedinstveni pokret, kombinacija antičke klasične misli i narodnog stvaralaštva, pokret uperen protiv srednjovekovne feudalne i crkvene stege i razumljivo je što je Dante u »Božanstvenoj komediji« smestio papu čak u osmi krug paklenog levka (u tom krugu pakla borave licemeri, laskavci, podmitljivci, lukavi savetnici i slični tipovi pokriveni teškim, iznutra olovnim, a izvana pozlaćenim kabanicama jer su im reči bile zlatne a duša olovo). U XVII veku dolazi do izražaja klasicizam koji, analogno merkantilizrnu u privredi i apsolutizmu u politici, traži nešto opštevažeće i podražava antičku formu književnog stvaralaštva. U izgrađivanju likova klasičari se drže uglavnom samo dominantne crte karaktera (na primer u delima Molijera, Šekspira). Isticanje snažnih ličnosti. postaće nam jasnije ako se setimo vladavine raznih Lujeva u doba dvorskog apsolutizma. (Sam naziv »klasicizam« verovatno potiče od Servi usa Tuliusa koji je građane Rima deli o u šest klasa od kojih je najbogatija c1assici, ili pak zato što je renesansa priznavala grčku i rimsku starinu kao uzor - scriptor classicus - istaknuti pisac, pa se izraz »klasično« odnosi prvenstveno na antičku kulturu. U doba prosvećenog apsolutizma najviše dolazi do izražaj a prosvetitelj sko-književni pravac, koji se najpre i najviše razvio u Francuskoj, ali je dosta zahvatio sve evropske zemlje. Engels je pisao za »car5tvo razuma« (u pro$vetiteljskoj epohi) da je to bilo idealizirano društveno carstvo buržoazije. Racionalizam u književnosti je prosvetiteljski pravac koji teži da uzdigne razum (ratio), da usmeri mase protiv feudalizma i crkve. Pisci su istovremeno naučnici, filozofi, i pedagozi (Valter, Ruso i dr.). Oni kritikuju crkvu
1
\
J
I
LITERATURA l poput Volterovog »Randida« čitaju opelo hrišćanstvu. U pogledu književnih oblika velika se pažnja poklanja romanu, drami, basni, jer se u takvim oblicima najpodesnije mogu izraziti potrebe vremena, naročito u smislu popularizacije nauke i prosvetiteljskih ideja. Racionalizam u IlĆlŠOj književnosti javlja se tek u drugoj polovini XVIII veka. Naša tri glavna predstavnika racionalizma - Dositej Obradović, Matija Antun Reljković i Valentin Vodnik bili su baš iz onih krajeva koji su se, sticajem istorijskih uslova, najranije približili zapadno-evropskoj kulturi. To stvaralaštvo po tematici i metodi išlo je linijom »sovjeta zdravog razuma« i »naravoučenija« (Dositej 'l Obradovića) ili žigosanja ekonomske i moralne zapuštenosti (Reljković u svome delu »Satir«), ili u dragocenim napisima (iz oblasti privrede i prosvete) Valentina Vodnika, a naročito stoga što se to namenjuje i služi narodnim masama. Pisano je jezikom koji JC tada ipak bio njima najpristupačniji, mada još narodni jezik nije postao književni jezik sa neophodnim gramatičkim l pravopisnim pravilima, koj a će kasnije -- u doba formiranja građanskog društva u naciju - izgraditi Vuk, Gaj i drugi.
Romantizam koji daje sve više maha ljudskoj mašti i osećanjima javlja se u doba oslobodilačkih ratova i formiranja nacija. Rod nas on najviše dolazi do izražaja polovinom XIX veka. Sa romantizmom je usko vezana i borba za izgrađi vanje narodnog jezika kao bitnog oruđa naclonalne kulture. Patriotizam je jedna od najomiljenijih tema romantičara. Druga omiljena tema je ljubav prema ženi, koja je u doba feudalizma robovala u drustvu i porodici. Te dve glavne teme romantizma - ljubav i patriotizam - obratiivane su pretežno u stihovima, jer se njima lakše i neposrednije mogu izliti ljudska osećanja. Stoga su gotovo svi romantičari uglavnom pesnici: Puškin, Gete, Hajne, Bajron, Njegoš, Branko Radičević, Zmaj, Jakšić, Vraz,. Preradović,
12 Leksil\:on
Mažuranić,
177
Prešern. Nastaje raznovrsnost oblika, isticanje individualnosti pesnika, kršenje šablona i uopšte slobodno ispoljavanje pesničkog talenta, što,je jedno od vidnih obeležja romantizma. Predstavnici realizma u svim delima održavaju stvarnost putem tipizacije likova i sredine, slikajući tako određene klase, profesije i uređenja. Ubrzani razvitak kapitalizma naročito u pogledu industrijalizacije i trgovine, i u vezi s tim mnogobrojni pronalasci, razvoj prirodnih nauki;. promena u shvatanjima sveta i života, sve zaoštrenija borba buržoazije i proletarijata u toku XIX veka, doprinose da preovIađuje ovaj književni pravac. Sve se više oformljuju i sukobljavaju dva osnovna shvatanja - pozitivističko, metafizičko i u krajnjoj liniji idealističko, s jedne strane, i materijalističko, s druge strane. Sve se to odražava u književnosti. Stvarnost iziskuje da se opsežnije i dublje uđe naročito u društvenu problematiku. Ni književnost ne može da zaobilazi tada već razvijene naučne metode opisivanja, analiziranja i uopštavanja, a vrlo složenu društvenu problematiku može dokument 0vanije i obuhvatnije da obradi prozna književnost, naročito društveni roman. Stvarnost je bila i suviše prozaična, pa nije čudo što je poezija, koja je dominirala u romantizmu, gotovo sasvim ustupila mesto romanu, pripoveci, drami, satiri. Nije više glavna tema - ni ljubav, ni patriotizam, nego unutrašnji i društveni sukobi. Razni vidovi borbe klasa, među klasa i staleža, kao i raznovrsne manifestacije u procesu te borbe, uspesi i neuspesi, strast za bogaćenjem, za slavom i položajem, zatim ljubav i mržnja, uživanje i razvrat, beda i očajanje - nalaze odraza u delima pisaca kao što su Balzak, Stendal, Dikens, Tolstoj, Gogolj, Turgenjev, Dostojevski i drugih realista. Svetozar Marković namenjuje oštru kritiku protiv svega što nije vredelo u književnosti. Doduše, osim prikazivanja sela (naročito kod Glišića, Lazarevića, Vojislava Ilića i
pesničkih
T I
178
LITOGRAFIJA -
Domanovića), prikazivano je, iako mnogo manje, činovništvo, zanatski i trgovački stalež (naročito u delima Ignjatovića, Kumičića, Novaka, Kersnika i Travčara) . U toj socijalnoj panorami, pored pravog realizma ima primesa naturalizma (naročito kod Kumičića i Bore Stankovića) pod uticajem Emila Zole, glavnog teoretičara i pisca naturalizma (posebni vi d realizma crtajući najgrublje strane života ponekad biologiziranjem ljudskog društva). U našem realizmu bilo je dosta primesa romantizma. U periodu od devedesetih godina prošlog veka do dvadesetih godina ovog veka nastaje mnoštvo književnih pravaca (impresionizam, ekspresionizam, simbolizam, akmeizam, futurizam, dadaIizam, nadrealizam, itd.), sa različitim a često i čudnim shvatanjima i programima. Dolazi do dekadencije (opadanja umetnosti), koja ima dva glavna obeležja: larpurlartizam (umetnost radi umetnosti) i individualizam (prenemaganje o sebi). Predstavnika ovih pravaca ima više kod nas (Dučić, Vidrić, Rakić, Nahajev, pa i Matoš i neki još živi kao Ristić, Vučo i drugi). U tom periodu nastavlja se realistička tradicij a u delima gotovo svih značajnijih pisaca (NUšić, Nazor. Cankar, Župančič, Kočić, Santić, zatim specifični realizam Ive Andrića, itd,). No ipak realizam toga perioda ima dosta primesa tzv. neo romantizma, naročito kod Kočića, Santića, Nazora i Župančiča, koji isprepliću socijalnu i nacionalnu tematiku (otpor protiv naCionalnog ugnjetavanja u vidu nacionalnih pokreta).
Tek posle prvog svetskog rata, pojavom mladih pisaca na liniji realizma (Krleža, Cesarec, Prežihov Voranc i dL), počinje sve više da se potcrtava uloga radničke klase, njen položaj i borba protiv imperijalizma. Naravno nije sasvim zanemarena ni ljUbav, ni istinski patriotizam, Taj romantizam je inače sastavni deo socijalističkog realizma. Oni ističu rad, kao jedini izvor vrednosti, i u vezi s tim tendencioznost i vaspltni značaj književnosti.
LOGOTIPIJA
U toku
oslobodilačkog
rata, u kome su naši piSci, novu tematiku je pružila u izobilju sama stvarnost svojim mnogobrojnim vidovima stradanja, poraza i pobeda. Poznata su dela Gorana Kovačića, Vladimira N azora, Jovana Popovića, Branka Copića, Mateja Bora, Koste Racina i drugih, Poezija je glavni vid njihovog stvaralaštva, jer II ratu najviše dolaze do izražaja ljudska osećanja. Dnevnici postaju gotovo jedini oblik proznog književnog stvaranja što je i razumljivo u takvim uslovima. U knjižarama i biblictečkim knjižnim fondovima najzastupljenija su dela lepe književnosti i čitaoci i bibliotečki radnici traže da se književna tržišta i knjižni fondovi popunjavaju delima takve književne vrednosti »koja bi postala svojina i radost sviju ljudskih stvorenja, jer narod na nju ima puno pravo kao i na nauku, kao i na kulturu duha, kao i na sve što ga čini lepšim, boljim i svesnijim« (Skerlić). LITOGRAFIJA (grč.) je veština umnožavanja (prenošenje presom) , crteža, slika iIi teksta sa kamena. Litografija je vid ravne štampe, a označava takođe sva izdanja štampana litografskim naCInom (tzv. litografsko izdanje). Može da znači pripremanje kamena, samu radnju umnožavanj a, ili pak rezultat, tj, proizvod litografisanja. LOGIKA (grč,) je nauka o oblicima i zakonima pravilnog mišljenja, takođe sposobnost logičkog mišljenja. LOGOGRAFIJA (grč.) znači štampanje logotipima, pisanje najstarijih istorijskih podataka (o mestima i dr,). Logografi su stari grčki pisci koji su nekoliko stoleća pre n. e. prikazivali neke istorijski značajne pojave (o plemenima, kraljevima, i dr.). LOGOTIP, v. Logotipija. LOGOTIPIJA (grč.) je otiskivanje odnosno već gotov otisak II drvetu izrezanih ili galvanoplastičnim putem izrađenih štamparskih oblika u vidu čitavih reči ili slogova. Sami ti štamparski oblici zovu učestvovali
l LOKO CITATO -
se log o t i P i, kojima se, radi ekonomije vremena, stolećima nastojalo zameniti tip sa pojedinačnim slovima, ali se ipak pokazalo kao nepraktično i sad se više ne upotrebljava. Ponekad sinonim: Ligatura, Logografija. LO KO CITATO (lat.: loco citato), skraćeno I. c. znači: na navedenom mestu (nekog teksta). LOKO LAUDATO, (lat.) , skraćeno: l. L, znači: na navedenom mestu (nekog teksta) . LOKO SIGlU (lat.: loco sigilli), skraćeno I. s., znači: »umesto pečata«. Beleška na overovIjenom prepisu dokumenata sa pečatom. LUCIDARIJUS (lat.: Elticidarius, od eluci dare = osvetliti, rastumačiti) popu-
LUNARIO
179
larni srednjovekovni zbornik raznih napisa o svetu, narodima i državama, ljudima i životinjama, itd. Tu su podaci prikupljeni obično iz apokrifa i sličnih izvora. LUKSUZNO IZDANJE je izdanje sa naročito skupocenom opremom. Uz to luksuzno izdanje postoji često i obično izdanje iste knjige, sa istim slogom, ali slabijom opremom. Postoje izdanja za ljubitelje knjiga, obično su numerisan a i imaju ručni povez, često su privatnog karaktera i uz njih se ne praktikuje skromnije opremljeno izdanje. Inače, luksuzni povez (raskošno ukrašen i od najboljeg materijala) može da bude i na knjigama raznih drugih izdanja.
LUNARIO (itaL), vrsta kalendara.
! ,
LJ »LJUBLJANSl(E NOVICE« (Lub!anske novize) , prve novine na slovenačkom jeziku, izlazile najpre dvaput nedeljno, a potom dnevno 1797-1800. godine u LjubIj ani, urednik Valentin Vodnik.
»LJUBLJANSl(1 ZVON«, slovenački literarni časopis, izlazio 1881-1941. godine u Ljubljani. U njemu su sarađivali najznačajniji slovenački pisci (Cankar, Župančič, i dr.).
M ,~,
MABILLON, Jean (1632-1707), tvorac pojma nacionalnih pisama i osnivač paleografij a. MADRIGAL (franc.), prvobitno pastirska, idilična pesma, inače lirska pesma, obično ljubavnog sadržaja, sastoji se od 6-13 stihova, ispevanih u jambu; znači i vrstu muzičke kompozicije. MAGAZIN (arap.) u biblioteci znači prostor gde je smešten knjižni fond i, za razliku od čitaonice, tamo je zabranjen pristup čitaocima (knjige se porucuJu na osnovu kataloga). Magazin inače znači mesto za smeštaj, za zalihe, a reč se če sto upotrebljava i kao naslov časopisa sa ilustrovanim i zabavnim sadržajem. MAGNETOFON (grč.), aparat za magnetno snimanje i reprodukovanje zvuka (govora, muzike, pesme i dr.) na če ličnoj žici ili traci, koje se ravnomernom brzinom kreću pored elektromagneta kroz čije navoje teku mikrofonske struje, upotrebljava se naročito u radiodifuziji i u novinarsko-reporterskoj službi, u snimanju značajnih govora, predavanja i sL, može dragoceno poslužiti u razne svrhe dokumentacije, itd. MAHABHARATA (ind.=Velika pesma o Bharatima) , najveći ep u svetskoj književnosti (2109 pevanja sa preko 100.000 distiha), smatra se enciklopedijom indijskog života, datira iz V stoleća, na naš jezik Maretić preveo je Pesmu o kralju Nalu. MAHANATAKA, čuvena indijska drama u epsko-dijaloškom obliku, (iz X stoleća).
MAINZ-PSAL TER (ili Ps alter Moguntinum) , čuvena inkunabula koju su 1457. godine štampali J. Fust i P. Schaffer; to je prva knjiga sa punim kolofonom i inicijalima koji predstavljaju prvi uspešan pokušaj dvoboj nog štampanja. MAINZ-SKI ŠiFROVANI KATALOG, nastao u praktičnom radu prilikom prekatalogizacije gradske biblioteke u Majncu, predstavlja nov način predmetnog katalogiziranja, odlikuje se nezavisnošću od smeštaja knjiga. Katalog ima sistematsko i geografsko-istorijsko odeljenje i dva registra odrednica: sistem3.tski (za obrađi vača) i alfabetski za korisnika od A S (za geografsko istorijski deo kataloga) i literarni od a-z. Upotrebljava se takođe u Darmštatu, Frankfurtu n/M i Marburgu. MAJEROV LEKSIKON (Meyers Konversations-Lexikon), jedan od najpoznatijih svetskih leksikona, dobio ime po svom utemeljaču, nemačkom publicisti Joseph-u Meyer-u (1796-1856), koji je 1826. godine osnovao Bibliografski institut u Goti, a od 1874. godine taj institut se nalazi u Lajpcigu. Prvo izdanje leksikona izišlo je 1840-52. a kao enciklopedijski leksikon (Meyers Grosses Konversations-Lexikon), izišao je u više izdanja. MAJO, ime splitskog đakon a (XI stoleće), koji se mnogo bavio pisanjem i prevođenjem (sa grčkog na latinski). MAJOLSKI STIL (Maiali style), stil ukrašavanja Maiolus-ovih knjiga, (sredinom XVI stoleća) . MAJSKI SPISI, naziv za spomen-spise socijaldemokratske partije, pisani i izda-
182
MAJUSKULA -
MALOVREDNI MATERIJAL
vani povodom praznika Prvi maj. U njima ima važnih priloga socij aj demokratskih prvaka. MAJUSKULA. (od lat.:'maior = veći), pismo sastavljeno isključivo od propisanih velikih, kapitalnih slova (prvenstveno u starom i srednjovekovnom latinskom i grčkom načinu pisanja). MAKA.MA. (arap.), vrsta arapske književnosti, uglavnom u stihovima, gde se zabavno prikazuje neki doživJj aj ili stanje; naziv za najsavršeniji vid arapskog književnog stvaralaštva.
MAKETA (franc.: maquette) skica, model (na primer, prva vajarska skica, skica za građevinu, i sL), u bibliotečkom smislu prethodni obrazac izdanja nekog materijala (u malom tiražu) da bi se upoznala javnost (na primer: prednacrt nekog zakona i sl.) da bi potom usledilo izdanje definitivnog teksta. Znači takođe probni otisak, odn. primerak u izdanju ili povezivanju knjiga. MAKULATURA (lat.: maculare = umrljati) pogrešan tisak (štampa) usled pogrešnog sloga, lošeg otiska i lošeg poveza. Izraz se upotrebljava i u smislu ma kakvog defekta knjige. MAKU LI RATI (lat.) znači povući ili dati u otpad, i sl. štampane stvari koje se ne mogu prodati. MALA BRACA,
franjevački kaluđerski
red koji je imao dragocenu biblioteku u Dubrovniku (jedna od najstarijih i najpoznatijih biblioteka u našoj zemlji). »MALA SRBADIJA«, dečji list Srpskog učiteljskog udruženja, pokrenut 1890. godine, (sa prekidom izlazio do 1912. godine u Beogradu). MALOVREDNI MATERIJAL ili tzv. sitni materijal (nem.: Minderwertiges Material, engl.: Figutive material), sači njavaju publikacije (uglavnom) privremenog, prolaznog značaja, važne posebno za dokumentaciju, teško je uvek odrediti efemernost nekih pUblikacija, tj. da li one zaista spadajU u malovredni materijal.
Taj materijal predstavlja takođe problem i zbog nedovoljnosti prostora i zbog načina obrade, (ipak se o njemu mora voditi računa, naročito u centralnim bibliotekama, pošto ga one jedino gotovo primaju). U malovredni materijal spada poglavito: razni direktivni materijal - uputstva, smernice, rezolUcije, odredbe itd., (ukoliko su to izdanj a mesnih organa i organa sreskog značaja); razne instrukcije, uputstva i druga objavljivanja te vrste koje izdaju preduzeća; programi i metodski materijal, kao: materijali dopisnih škola, radovi pod kontrolom (studentska i seminarska skripta), uporedni i efemerni seminarski planovi i rezultati laboratorijskih analiza u školama i drugim ustanovama; materijal u svrhu podsetnika i obaveštenja, kao: razni adresari i imenici, kalendari, katalozi pojedinih firmi, izdavača i knjižara (ali ne i bibliografije koje izdaju biblioteke), tematski planovi, vodiči kroz izložbe, kino i pozorišni programi, programi sportskih priredbi; tehnički i privredni materijal privremenog karaktera, kao: cenovnici, uslovi isporuka, adresari, propisi za zaštitu od nesreća, poštanske i druge tarife, kursne knjige, propisi knjiga, reklame, trgovački prospekti, opisi mašina i sprava, telefonski imenici, zbirke tema za pronalazače i novatore, dalje programi za konferencije, uputstva za prijem u naučne zavode, itd., te tehnički katalozi firmi koji se pojavljuju u obliku sveski i listova, itd.; periodične pUblikacije, kao: sezonski ili drugi pozorišni planovi, meteorološki izveštaj i, potsetnik za agitatore, vozni redovi železnica, radio i televizijski programi, i drugi programi koji periodično izlaze; razni materijal iz oblasti grafike, kao: svi plakati kao i plakati koji služe u očigledne svrhe (očigled ni plakati za poljoprivredu, medicinu, tehniku), primenjena grafika odnosno grafičke publikacije za decu (listovi za izrezivanje, nalepljivanje i bojadisanje) , razglednice, plakati i razni zidni oglasi~ leci, itd.
MAN-JO-ŠU Sav se taj materijal po pravilu grupno jer je racionalnije i jeftinije (ušteda radne snage i vremena), da se ne bi otežavalo korišćenje katalozima osnovnog knjižnog fonda, a lakše se koristi i malovredni materijal· jer je grupnom obradom prilično sistematski sređen (serije po srodnosti, sa zbirnim signaturama, po mogućnosti hronološki i alfabetski). Na primer: razne publikacije sa autorom i bez autora, a ove druge: a) partije i drugih masovnih organizacij a, b) narodne vlasti, e) raznih ustanova i preduzeća, d) ostale publikacije bez autora, itd. obrađuje
MAN-JO-ŠU, velika japanska »Antologija 10.000 stihova«, sadrži 4.496 pesama II 20 odeljaka, potiče iz XI stoleća, u njoj su zastupljeni dotadašnji najveći i mnogobrojni drugi japanski pesnici, delo je objavljeno na engleskom (1929-1941), u 6 tomova. MANESIJANSKI RUKOPiS, rukopis iz XIV stoleća, u Švajcarskoj, sadrži veliki broj pesama, (u 7.000 strofa od 140 nemačkih trubadura minesengera) , ima 137 slika; naziv rukopisa potiče po imenu viteza (Manesse), a nalazi se u Hajdelbergu. MANIFEST KOMUNISTIČKE PARTIJE, najpopularnija knjiga proletarijata, koju su 1847. godine napisali, i 1848. godine objavili osnivači naučnog socijalizma Marks i Engels; najpre je štampan na nemačkom i engleskom, a posle na svim poznatijim jezicima i u bezbroj primeraka i izdanja. Po obimu je to mala knjiga u kojoj je koncizno, dijalektičko-materija lističkim shvatanjem, kritika buržoaskog društva i izložen istorijski put proletarijata i program avangarde radničke klase; završava čuvenom borbenom parolom: »Proleteri svih zemalja, ujedinite sef«. N a našem jeziku Komunistički manifest objavljen je prvi put 1871. godine u listu »Pančevac« (verovatno u prevodu Svetozara Markovića).
MARMION
183
MANUAL ili MANUALE (lat.) ručna knjiga ili dnevnik, naročito u knjigovodstvu. MANUTlUS Aldus (1449-1514), vidi: Aldine. MANUSKRIPT (lat.: manu scriptum), skraćeno: Ms, Mskr, Mscr, Mss, znači svojeručni rukopis autora, obično rukopis spremljen za štampu, znači i original koji je mašinom otipkan, odnosio se na stari srednjovekovni rukopis bilo da je ispisan na papirusu, pergamentu ili hartiji. Izraz »štampano kao rukopis«, znači da se to delo ne smatra još kao objavljeno. Postojeodređena prava (zakonom regulisana i ugovorom precizirana) za autore i izdavača manuskripta. MARCIJANA, čuvena biblioteka u Veneciji, osnovana 1480. godine, njen knjižni fond raspolaže sa oko 10.000 rukopisa i preko 300.000 raznih knjiga. MARGINALIJE (lat.: marginalia, margo ivica), najčešće označava beleške, napomene sa strane (na ivici) nekog teksta. Marginalni rezime je kratak sadržaj, suština onoga što je izneseno u nekom paragrafu odnosno pasusu teksta nekog dela, taj sadržaj napisan je ili štampan sitnim slovima, sa strane teksta. Marginalije predstavij aju veliku teškoću za
·1
=
slagače.
MARGINALNI REZIME, vidi. Marginalije. MARINOVIC, Stefan živeo u XVII stol eću i pre 400 godina (15E3. godine) osnovao srpsku štampariju u Skadru, u kojoj je štampao knjigu »Crveni. triod« (na njoj stoji da je štampana 1563. godine, vidi još o njoj). Inače, Marinović se ranije bavio štamparstvom u Veneciji i u štampariji Vukovića štampao 1561. godine »Posni triod«. MARKSISTIČKO-LENJINISTIČKA LITERATURA obuhvata dela osnivača nauke marksizma-lenjinizma, kao i dela pisana u duhu njihovog učenja. MARMION, Simon (1425-1489), ču veni flamanski iluminator manllskripta,
:: '·.1'
184
MAROQUIN -
nazvan »princom iluminacije« (prince denIuminure) , glavno delo »Grandes Chroniques« nalazi se u Lenjingradu. MAROQUIN (franc.), vrsta kože za povezivanje knjiga, prvobitno koža marokanskih koža, danas većinom koža od južno-afričkih koza. Odlikuje se hrapavošću. Njena primena bila je najpre na Istoku, a za vreme renesanse u Francuskoj i Italiji, (u svim bojama). I danas se ubraja u najskupocenije vrste poveza. MARSELJEZA, francuska nacionalna himna, koju je 1792. godine napisao i komponovao Rouget de Lisle. MASKIRANA LITERATURA, sva dela u kojima se nešto krivo ili skriveno navodi, na primer: imena i mesto istinskih zbivanja, ime autora ili izdavača, mesto i vreme objavljivanja, itd. Ovde spadaju osim pseudonimnih i anonimna dela, razlozi mogu biti različni (politički, subjektivni, itd.). Za mnoge jezike već postoje priručna dela koja dešifruju anonime i pseudonime. MASOVNA BIBLIOTEKA je ona biblioteka koj a je namenjena širokom krugu čitalaca (u tom smislu govori se i o masovnoj literaturi, bibliografiji, itd.). To je najčešće sinonim za: opšta biblioteka, javna biblioteka, narodna biblioteka, i sl. MASTER CARD (engl.), osnovni kataloški listić na kome su podaci o ostalim listićima koji se odnose na isto delo, taj listić sadrži i razne bibliografske podatke. »MAŠINA ZA CITANJE«, upotrebljavana je u XVI i XVII stoleću. Knjiga se nalazi na vodoravnoj dasci između dva pomična točka i podešena je za udobno čitanje.
MAŠINE ZA IZLIVANJE I SLAGANJE SLOVA su linotip i (izlivanje i odmah slaganje celih redova) i monotip i (iz!ivanje i odmah slaganje slova pojedinač no). Vidi još: Linotip, Monotip. MAšINA ZA KOLACIONIRANJE (engl.: Col1ating machine) ame·ički izum služi za sravnjivanje raznih tekstova (ko-
MATRICA pija, podataka, mapa), korisno bibliografsko pomagalo. MAŠINSKA REVIZIJA poslednja revizija korektora neposredno pred štampanje. MAŠINSKI POVEZ (za razliku od ručnog) mnogo više u upotrebi, znatno jeftiniji, ali manje solidan od ručnog poveza (vidi o tome). MAŠINSKI SLOG slaganje mašinom slagačnicom (za razliku od ručnog slaganja). Prednost je u tome što se slova mogu neprekidno izlivati i stalno ponovo upotrebljavati, što doprinosi ekonomičnosti i brzini u radu. MATERIJALNA BIBLIOGRAFIJA, vidi: Primenjena bibliografija. MATICA HRVATSKA, nastarije hrvatsko književno društvo, osnovano kao Matica ilirska, 1839. ili 1841. godine u Zagrebu, od 1874. godine nosi ime Matica hrvatska, kao izdavačko preduzeće izdaje beletrističku, filozofsku i drugu literaturu, do danas izdala oko 1.000 knjiga, od kojih su veliki broj u zbirkama. Vidi: Edicije zbirki. MATICA SLOVENSKA, slovenačko književno društvo, osnovano 1864. godine u Ljubljani, kao izdavačka kuća do sada obj avila preko 300 knj iga. MATICA SRPSKA, književno d:-uštvo osnovano u Budimpešti 1826. godine, od 1864. godine je u Novom Sadu; kao izdavačko preduzeće izdaje uglavnom popularno-naučne knjige i časopis »Letopis Matice srpske«, do sada izdala oko 1.000 knjiga koje su većinom grupisane u zbirke. Vidi: Edicije zbirki. MATIČNA BIBLIOTEKA, v. Centralna biblioteka. MATIČNE KNJIGE, dokumentarne zvanične knjige u vidu inventara sa popisom rođenih, venčanih i umrlih, a i raznih drugih podataka. Vidi: Matrikula. MATRICA (lat.) je metalni oblik (kalup) u kome se izlivaju štamparska slova, a taj naziv označava i obrnut kalup, koji se dobija otiskivanjem autotipije. Posebni matrični karton upotrebljava se prilikom
f
MATRII(lJLA -
MEĐUNARODNA RAZME NA I(NJIGA
šapirografiranja (pošto se tekst prethodno otipkao pisaćom mašinom). Vidi još Izrada slova, štampanje. MATRII(ULA (lat.: matricula) knjiga u kojoj se popisuju imena, članovi nekog društva, neke parohije ili opštine, imena rođenih, venčanih, umrlih. Takođe označava upisnicu na univerzitetu. Vidi još: Matične knjige. MATUFOVICA, vidi: Arabica. MAZARENOVA BIBLIJA (Mazarin Bible), naziv za verziju biblije koju je štampao Johan Gutenberg, a njena je kopij a nađena 1760. godine II biblioteci kardinala Mazarena. MEDIEVAL je tipografsko pismo slič no srednjovekovnom latinskom pismu, odnosno pismu italijanske renesanse. MEĐAŠ, v. Pregradni karton. MEĐUBIBLIOTEČI(A POZAJMICA I(NJIGA ustanovljena je posebnim propisima sa važenjem u međunarodnom i nacionalnom (državnom) domenu kulturne saradnje. Prva pravila o međunarodnoj pozajmici knjiga donesena su na Među narodnom kongresu bibliotekara u Madridu 1935. godine, 1954. godine u Zagrebu na sastanku Međunarodnog ~ib!iotečkog saveza donesen je novi pravilnik, prema kome se omogućava svil)1 bibliotekama koje usvajaju taj pravilnik da najefikasnijim putem dostavljaju i primaju tražene publikacije. Glavni sekretarijat FIAB-a predviđa da se u svakoj zemlji osnuje centrala koja bi prenosila molbe kojima se potražuju knjige (pošto prethodno utvrdi da li se te knjige nalaze u nekoj biblioteci u zemlji), da vodi statističke podatke o pozajmljivanju, itd. Biblioteka koja dobija knjige na pozajmicu snosi troškove i odgovara za njihovo oštećenje i gubitak. Postoji i revers usvojen od FIAB-a, rok pozajmice je po pravilu mesec, a obično se ne pozajmljuju dela koja se inače ne izdaju na čitanje van biblioteke, kao i dela koja su jeftinija i mogu se dobiti u knjižarama, itd. Postoji i posebna komi-
185
sija FIAB-a za međunarodnu pozajmiCU knjiga, koja proučava razna pitanja U vezi sa tom službom i daje potrebne preporuke Savetu FlAB-a. I(od nas postoji Nacrt pravilnika o međubibliotečkoj pozajmici knjiga; na IV I(ongresu bibliotekara Jugoslavije (27-29. maja 1959. godine) odlučeno je da se biblioteke pridržavaju toga nacrta pravilnika, a na sednici Zajednice jugoslovenskih nacionalnih biblioteka (28. februara 1963. godine) usvojen je Sporazum o meA:.: đubibliotečkoj pozajmiei u našoj zemlji i njime se predviđa da se međubibliotečke pozajmice obavljaju preko nacionalnih biblioteka republika koje u ovu službu uključuju stručne i druge veće biblioteke sa svoje teritorije. Pozajmica se odvija prema načelu uzajamnosti, u obzir za pozajmljivanje dolaze sve publikacije izuzev retko g i uopšte naročito vrednog materijala i tekuće periodične publikacije, pozajmica sa inostranim bibliotekama odvija se samo preko nacionalnih biblioteka. Svaki čitalac može preko svoje teritorijalno najbliže biblioteke da se koristi knjižnim fondom ma koje naše ili inostrane biblioteke. Biblioteke u zemlji koje žele da se uključe u uzajamno pozajmljivanje knjiga po pravilu se registruju kod centralne republičke biblioteke i treba da se pridržavaju određenih uputstava, pozajmljivanje se vrši putem specijalnog revers a a izdaje se u principu najviše do pet knjiga za jednog čitaoca i to na mesec dana (posle toga roka mora se tražiti dozvola za produžavanje), biblioteke treba da vode knjigu evidencije pozajmica, itd., kako je to predviđeno uputstvima. MEĐUNARODNA DECIMALNA I(LASIFII(ACIJA, skraćeno MDI( ili UDI( (Univerzalna decimalna klasifikacija), vidi: Decimalna klasifikacija. MEĐUNARODNA RAZMENA I(NJIGA (knjižnog materijala) uobičajena je već duže vremena kao podesan način da se publikacije, koje u stvari sačinjavaju višak knjiga jedne biblioteke, dostave
186
MEĐUNARODNI JEZIK: -
drugoj biblioteci u kojoj nedostaju ili ih nema dovoljno. Razmena periodičnih i drugih pUblikacija vrši se obično na osnovu prethodnog sporazuma između zainteresovanih biblioteka. Tako se i bez novčanih izdataka znatno doprinosi popunjavanju knjižnog fonda. MEĐUNARODNI JEZIK, jezik koji ne postoji, kao što je to slučaj za »esperanto«, ali se njemu teži. Taj izraz ima če sto značenje jednog od velikih svetskih jezika (ruski, nemački, engleski, kineski, španski, itd.) - »Esperanto« je sastavio lekar dr Zamenhof iz Poljske i danas broji preko 6 miliona pristalica, postoje i drugi pokušaji međunarodnog jezika, kao što je »ido« i dr. v. Esperanto. MEĐUNARODNO UDRUZENJE B~ BLlOTEKARSKIH DRUŠTAVA, vidi: Federation internationale des associations des bibliothecaires (FlAB). MEĐUNARODNO UDRUZENJE KNJIZARA-ANTIKVARA, osnovano 1948. godine u K:openhagenu sa ciljem da unapređuje međunarodno antikvarno knjižarstvo (izdavanje »Međunarodnog rečnika« za antikvarne knjižare, itd.). MEĐUNARODNO UDRUZENJE ZA DOKUMENTACIJU, vidi: Federation internationale de documentation (FID). MEĐUNASLOVI, posebni naslovi za pojedina poglavlja jedne knjige, stoje na posebnim listovima, naročito kod luksuzne opreme. Upotrebljavaju se poglavito onda kad pojedini napisi u delu potiču od raznih autora. MEKTEBICA, vidi: Arabica. MELODRAMA (grč.) je izrazito osećajna pesma sa mUZikom, a takođe pozorišni komad praćen muzikom. MELOGRAFIJA (grč.) znači pisanje nota, takođe mašina za pisanje nota. Melograf je pisac nota. MEMOARI (franc.) knjiga uspomena, spomenica, sećanja iz svog života i drugog zbivanja, zbornik raznih naučnih ili drugih društvenih zapisa vođenih u toku nekog perioda. Postoji obimna memoarska
METALNI POVEZ
literatura (sadrži seća nj a istaknutih političara, vojnih. naučnih i drugih ličnosti). MEMOARSKA LITERATURA, v. Memoari. MEMORANDUM (lat.) obično znači političku predstavku, diplomatsku notu, a takođe podsetnik. MEMORIJALNA BIBLIOTEKA (lat.: memoria = sećanje) je ona biblioteka koja je osnovana u znak sećanja na neku zaslužnu ličnost, a takođe privatna biblioteka neke ličnosti, posle čije smrti je smeštena i posebno se vodi u biblioteci. Postoji i memorijalno izdanje publikacije u znak isticanja nekog događaja ili istaknute ličnosti. MENOLOGIJA (grč.) vrsta verskog kalendara, u izvesnom smislu istorija svetaca sređen a prema datumima, odnosno prema danima u mesecu. (1460-1478), MENTELIN, Johann štampar iz Štrasburga, izdao 1466. godine prvu Bibliju štampanu u Nemačkoj. MERENTHALER, Ottmar (1854-1899), pronalazač prvog linotip a (1884. godine). MEROVINŠKO PISMO, kurzivno pismo, razvilo se u Galiji kao nacionalni oblik rimske poluuncij ale, upotrebIjavano u manuskripti ma od V do VIII stoleća.
»MESEC KNJIGE« je određe11i mesec u kome se obično svake godine popuIariše značaj knjige. MESNI KATALOG, v. Topografski katalog. METAFRAZA (grč.) prevođenje u vidu opisivanja, više po smislu, na primer, prevođenje stihova proznim (nevezanim) slogom. Metafrastičan znači preveden po smislu, metafrast onaj koji prevodi po smislu. Ponekad se taj izraz shvata u smislu bukvaInog prevoda. METALNI POVEZ je upotreba umetmetala za povezivanje knjižnog materijala (praktikovano još u VII veku, ali se ne upotrebljava uglavnom posle XVIII veka). Obično se metal (zlato, srebro, bakar) u vidu tankog lima nički obrađenog
METALDGRAFIJA -
MINIJATURNA IZDANJA
upotrebljava kao gornji sloj poveza (ispod njega drvo, iIi sl. materijal). METALOGRAFIJA (grč.) znači opisivanje metala, a takođe veština urezivanja {pisanja i crtanja) na me.talnim pločama. MIGNON, znači »miljenik«, vrsta štamparskih slova, vel. 7 tipometr. tačaka, datira od XVIII stoleća, v. Petit. METALOREZ je izrada klišea na metalu, (na čeliku), obično manje slike sa većim brojem otisaka, najviše služi za umnožavanje pri izradi novčanica, maraka i sl. METELCICA, alfabet što ga je 1825. godine sastavio slovenački filolog Frano Metelko, uzeo niz slova iz ćirilice, izazvao burnu diskusiju i navukao mržnju vlade koja je 1833 godine zabranila štampanje knjiga metelčicom. MIKROCITAC, sprava za čitanje sitnog i nečitkog teksta, v. Mikroreprodukcija. MIKROFOTOGRAFIJA (grč.) slikanje 'U određenom formatu pomoću naročitog mikrofotografskog aparata. Cesto sinonim: Mikrokopija, Mikrofilmovanje (vidi o tome). MIKROGRAFIJA (grč.) opIsIvanje sitnih predmeta, pisanje malim slovima. MIKROREPRODUKCIJA fotografski postupak kojim se na specijalnom filmskom materijalu smanjuju dokumenta i sl. tako da, na primer film 9 X 12 cm može obuhvatiti 180 str. knjige. Mikročitačem se mikrokopije projiciraju uveličano da bi se Iako moglo čitati. Primenjuju se u slučajevima kad bi novo izdanje bilo nerentabilno. MIKROTEKA (grč.) zbirka mikrokopija (mikrofotografija) . MILECIJA (Milatius), dubrovački letopisac, (verovatno iz XIII stoleća) , saču vani su izvesni delovi njegove hronike o Dubrovniku. MILlNDA PANHA (ind. = Pitanje Milinde) , budističko-verski spis iz Istoleća pre n. e., u njemu su izložene osnove budističkog učenja.
167
MINERVA, knjižarsko i izdavačko preu Zagrebu, osnovano 1926. godine, izdalo veliki broj knjiga grupisanih veći nom u zbirke i sabrana dela (Biblioteka općeg znanja, Klasici ruske književnosti, Knjiga našeg vremena, Mala biblioteka Minerva, Nova pedagogija, Noviji hrvatski pisci, Omladinske knjige Minerve, Zdravstvena biblioteka, Sabrana dela: Miroslava Krleže, Silvija Strahimira Kranjčevića, Augusta Šenoe, itd.). Pod istim nazivom: iZdavačko-štamparsko preduze$, u Subotici, izdaje uglavnom beletristik~ (na srpskohrvatskom i mađarskom jeziku). duzeće
MINHENSKI PSALTIR, čuveni srpski srednjovekovni rukopis (XIV stoleće) , nalazi se u Minhenskoj državnoj biblioteci. MINIJATURA (lat.: minium = prvobitno olovni oksid, materijal da ne rđa) je ukrasna ilustracija teksta, rukom slikana, u antičkim i naročito srednjovekovnim rukopisima (na primer, kaluđeri su ukrašavali prvenstveno velika početna slova nekog teksta). Inače minijaturno znači malo, u malom formatu, a minijatist je onaj koji radi slike u malom formatu, ali »minijaturno slikanje« nije karakterisano veličinom ukrasa, nego je tu reč minijatura izvedena od minij um (crvena boja kojom je rađen crtež minijature) bez obzira što su minijature rađene i drugim bojama, koje su bile najčešće mine:-alnog a retko biljnog porekla (boje su stavljane na pergament ili hartiju i to preko crteža napravljenog perom). MINIJATURNA IZDANJA su više bibliofi1ski kurioziteti, pokazivanje savršenstva štamparske tehnike. Smatra se da je Gutenbergov učenik Petar Šefer štampao 1468. godine knjigu veličine 94 X 65 mm, a inače veličina knjige minijaturnog izdanja ne prelazi 3 cm. Minijaturna izdanja forsirala je (navodno) francuska kraljica Marija Antoaneta, koja je htela da svaku željenu knjigu može nositi u rukavici. Minijaturno izdanje Danteove
188
MINIJAT. SLIKANJE
»Božanstvene komedije« prikazano je na Svetskoj izložbi u Parizu 1878. godine. MINIJATURNO SLIKANJE, v. Minijatura. MINNESA.NGERHANDSCHRIFTEN, naziv za kolekcije nemačke trubadurske lirike, od 25 njih najveća, najlepša i najpoznatija je »Grosse Heidelberger Liederhandschrift« poznata i kao »Manessische Liederhandschrifi«. Kolekcije su bogato ilustrovane prizorima iz viteškog života. MINUSKULA (od lat.: minus = manje) je pismo čija su slova manja od majusku1a, a nekoliko slova strše iznad ili ispod ravni (na primer g ispod, b iznad ravni). Pismo latinske minuskule razvilo se u IV veku iz uncijalnog pisma, a grčka minuskula razvila se u IX veku. MINJON (franc.) je vrsta štamparskih slova čija je visina 2,5 mm (7 tačaka) , dakle, po veličini između nonparela i petita. Malo se upotrebljava. MIRAKULE (od lat.: miraculum) su vrsta literarnog sastava, spadaju u srednjovekovnu književnost, verske g su karaktera (prikazuju događaje iz života svetaca) . MlROSLA VOVO JEVANDELJE, ćiril. evangelistar (181 list), najstariji i najvažniji srpski književni spomenik iz XII stoleća, pisan u vreme vladavine humskog kneza Miroslava, bilo u manastiru Hilandaru do 1896. godine, jedan fotolitografisani primerak neko vreme bio u manastiru Zitomisliću u Hercegovini, original je u Narodnom muzeju u Beogradu (osim I lista). Naročito se ističe lepotom pisma i raskošnim ukrasima. Izradili su ga dijak Grigorije i Varsameleon. Izdao ga fotolitografski Ljub. Stojanović (1897). MISAL (lat.: missale) je knjiga molitava i pesama, molitvenik, sadrži delove iz rimokatoličke liturgije. Srednjovekovni misali su raskošno opremljeni i veoma skupoceni. U tipografiji misal znači vrstu velikih slova kojima se štampaju naslovi i početni redovi kod misala. MisaIno pismo je
MONTE CASSINO PISMO naročito
raskošan oblik gotske minuskule, a dobio je ime baš zato što se upotrebljava za misale. Pismo je izrazito geometrijsko sa malim razmakom. U svetu je čuven, na primer: Carmeliie Missal, sastavljen za londonske karmelićane, napisan verovatno krajem XIV stoleća u Londonu, i1ustrovalo ga je više umetnika, ukrašen je groteskama i raznim scenama iz Biblije. MITEL (nem.: Mittel) je vrsta štamparskih slova, veličina 14 tačaka (visine oko 5 mm), po veličini između cicera i tercija. MNEMONIKA ili mnemotehnički znaci su simboli za lakše pamćenje, na primer u klasifikacionim šemama, u bibliografiji, itd. N aročito su značaj ne u tom pogledu pomoćne tabele (kod Decimalne klasifikacije, i dr.). MNEMOTEHNIČKI ZNACI, vidi Mnemonika. MODERNIZAM U KNJIZEVNOSTI, v. Literatura. MONOGRAFIJA (od grčkog: monos = sam, grafein = pisati) je delo o jednom određenom pitanju iz neke naučne i uopšte kulturne oblasti, obrađuje samo jedan predmet ili život i rad jedne ličnosti. MONOGRAM (grč.) je povezivanje, (često umetnički isprepletano ), dva ili više slova u grafičku celinu. To su obično početna slova imena umetnika, postoje takođe monogrami na prstenu, na pečatu, zatim vezeni monogrami, itd. MONOHROM (grč.), jednobojan, za razliku od polihrom (višebojan). MONOTIP (grč.) je vrsta mašine slagačice koja izliva svako slovo posebno, a ima prednost u tome što se prilikom korektura lakše vrši zamena pa je pogodna za naučni slog (u kome su formule, i sL). Ta je mašina zapravo kombinovana od mašine koja izliva i mašine koja slaže slova pojedinačno. MONTE CASSINO PISMO, spada II tzv. nacionalna pisma, naziv je po benediktanskom samostanu Monte Cassino u
Ije
MONUMENTALNO PISMO Italiji, gde se najviše i upotrebljavalo. Pismo se zove i Beneventansko (vidi o tome), Beneventana (vidi o tome), a i langobardsko. Kao i sva nacionalna pisma i ovo je pismo stilizacija kasnog rimskog kurziva. Bilo je u upotrebi od X do XIV stoleća.
MONUMENTALNO PISMO (lat.: monumentum := građevina) zove se i lapidarno pismo (lat.: lapis:= kamen), prvobitno natpis na istaknutom mestu, ldesan na kamenu neke građevine. Takvi natpisi bili su vidno i brižljivo uklesani. Kasnije se taj naziv odnosi na svako pismo sa nekim vanrednim 9b!ikovanjem, kao, na primer, rimsko kapitalno pismo. MONUMENTUM ANCIRANUM (Iat.), rimski istorijski spomenik, zapravo memoar cara Avgusta, sačuvan u prepisu urezanom na hramu u Ankiri (otud i naziv) . MORZEOV ALFABET je internacionalno utvrđeni alfabet koji služi za električni prenos vesti. Slova su sastavljena kombinovanjem tačaka i crtica. MOTO (ital.: motto, od lat.: mutire) je vrlo sažeta misao, izreka, poslovica, i sL, stavlja se obično na početku nekog dela, članka i uopšte napisa, da bi se nagovestila suština ili smisao onoga o čemu se piše. MRTVA LITERATURA u bibliotečkom smislu je ona literatura za koju se ne interesuju čitaoci, i tako zapravo pred-
MUZIKALIJE
189
stavlja mrtvi kapital, koji samo opterećuje knjižni fond, odnosno magazin. MUNIMENTS, engl. naziv za povelje na naslovnoj stranici knjige, informišu o privilegijama koje pripadaju nekoj porodici, udruženju, itd.
MUZEJSKA BIBLIOTEKA U LJUBLJANI, osnovana 1821. godine, kada i N arodni muzej, posle preuzela više raznih društvenih i drugih biblioteka. Smeštena u prostorijama Narodnog muzeja, raspolaže sa preko 100.000 svezaka i veliki:m brojem rariteta. ~. MUZIČKA BIBLIOTEKA, v. Muzikalije. MUZIKALIJE se odlikuju svojim posebnim formatom i posebnom opremom i kao muzičke zbirke sačinjavaju obično posebno odeljenje, odnosno odsek u biblioteci. Tu spada teoretska literatura o muzici, razni prograp1i, gramofonske ploče i magnetofonske vrpce, itd. Postoje i posebne muzičke biblioteke (prvi put se taj naziv pominje 1884. godine prilikom osnivanja izdavačke muzičke kuće Peters u Lajpcigu), pa i Međunarodni savez muzičkih biblioteka (vidi o tome). Kod nas je najveći deo muzikalija smešten u nekim crkvenim bibliotekama i muzičkim ustanovama (muzičke akademije i sL), a relativno manje u javnim bibliotekama (pretežno samo u centralnim i velikim naučnim bibliotekama). Za muzički materijal se primenjuje posebni bibliotečki način obrade (posebna katalogizacij a i dr.),
--~.------,--~-
....
N NABA VKA KNJIGA uslovljava kvantitet i kvalitet knjižnog fonda predstavljapolaznu i osnovnu funkciju biblioteke. Koje će se publikacije, rukopisi i drugi materijal nabaviti za knjižni fond zavisi prvenstveno od vrste same biblioteke i njenih materijalnih mogućnosti (na primer: narodna bib1ioteka l).abavlj a drugačiju literaturu nego naučna odnosno struč na biblioteka, itd.), ali postoje opšti principi u nabavljanju literature kao što su: naučna, umetnička, vaspitna i uopšte hilturna vrednost knjige, njena aktuelnost i potražnja, itd. Vrlo je važno voditi raču na da se knjižni fond ne pretrpava suvišnim materijalom (pored ostalog i zato da ne bi uzalud zauzimao dragoceni prostor, vreme i stručnu radnu snagu). Nabavka se vrši: kupovinom, poklonima, razmenom i obaveznim primercima (ovo poslednje je osnovno u centralnim i drugim bibliotekama koje primaju obavezni primerak) . Da bi se udovoljilo principima pravilne nabavke, naročito u pogledu kupovine, potrebno je redovno pratiti prikaze, prospekte i knjižarske kataloge, kao i bibliografske informacije i stručno vršiti izbor porudžbine. O tome se u velikim bibliotekama staraj u posebno za to osposobljeni bibliotekari koji se uz to konsu!tuju sa naučnim i drugim stručnjacima, a postoji i posebna komiSija za nabavku (pri Odeljenju za prijem knjiga) koja se sastaje obično jedanput nedeljno i odlučuje šta će od prispe!og materijala ući u knjižni fond biblioteke, a pre toga se na osnovu pregleda u katalozima prikupe
potrebni podaci da se 'ne bi nabavljale publikacije kojima već u dovoljnom broju raspolaže biblioteka. Nabavno odeljenje rukovodi čitavim radom oko izbora porudžbina i drugim putem prispelog materijala, ono ima kartoteku porudžbina za potrebnu evidenciju, vodi knjigu prijema knjiga (inventarni popis) kao najvažniji dokumenat biblioteke. NACHSCHLAGEWERKE (nem.), vrpriručnika kod kojih je materijal sređen alfabetskim registrom i objašnjen. Tu spadaju leksikoni, enciklopedije, razni rečnici, bibliografije, adresari, katalozi itd. v. Priručnik. sta
NACIONALNA BIBLIOGRAFIJA izlazi obično periodično i obuhvata prema bibliografskim pravilima obrađen spisak svih publikacija jedne države ili pak jednog određenog jezičkog prostora. Vidi: Bibliografij a. NACIONALNA BIBLIOTEKA predstavlja zbirku celokupnog pisanog materijala jednog naroda odnosno jedne države sa ciljem da skuplja i čuva prvenstveno knjižni materijal koji se odnosi na tu državu ili se u njoj piše i publikuje (putem obaveznog primerka i dr.), zatim da izrađuje nacionalnu bibliografijU, itd. Stoga se taj izraz često upotrebljava u smislu centralne ili državne biblioteke (kod nas, na primer, Narodna biblioteka SRBiH u Sarajevu, Narodna biblioteka SR Srbije u Beogradu, i dr.). Vidi još: Biblioteke, Državna bibUoteka, CentraIpa biblioteka.
_-
_ _ _ _ _ _ _ _r
_
i -!
NACRT -
NAGRADE ZA NAUCNA l UMETN. DELA
Nacionalna biblioteka u Parizu, v. Biblioteke. Nacionalna biblioteka u Veneciji (postoji od 1468. godine) ima veliki broj knjiga i rukopisa koji se tiču i naroda i krajeva Jugoslavije i koji potiču iz tih krajeva (na primer Glagoljski brevijar iz 1491. godine, rukopisi Marka Marulića, razni izveštaj i i opisi, naročito koji se tiču Dalmacije i Crne Gore). Nacionalna sveučilišna biblioteka u Zagrebu, v. Sveučilišna knjižnica u Zagrebu. NACRT (rus.: Očerk, nem.: Abriss) nije samo naziv u oblasti crtanja (fig., plan, skica) nego takođe kratak tekstualni pregled neke naučne discipline, nekog učenj a, neke teorije, i sl. »NADA«, ilustrovani list (o pouci, zabavi i umetnosti) Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu, izlazio 1895-1903, dvaput mesečno, latinicom i ćirilicom. NAGRADE ZA NAUCNA I UMETNIC· KA DELA dodeljuju se obično svake godine na osnovu zaveštanja izvesne lično sti ili na osnovu odluke neke vlade ili pak druge društvene organizacije. Nagrade mogu biti nacionalne ili međunarodne, ustanovljene su radi podsticanja naučnih, književnih i drugih javnih radnika za unapređenje one delatnosti do koje je naročito stalo zaveštaču odnosno davaocu nagrade, pa je obično i u nazivu nagradeistaknut njen karakter (nagrada za mir, nagrada za književnost, itd.) kao i ime zaveštača odnosno davaoca (Nobelova nagrada, Nagrada Evropskog saveta, Nagrada Saveza književnika, i dr.) ili pak nosi ime istaknute ličnosti (Geteova nagrada, Njegoševa nagrada i dr.). Od međunarodnih nagrada naročito su poznate: Nobelova nagrada (vidi posebno), Nagrada Evropskog saveta (Der Europarat Preis, od 1951. godine, za najbolju evropsku knjigu), Sevensrnina nagrada, Nagrada Italije (Premio Italia, od 1949. godine, za književnost i muziku), Međuna rodna izdavačka nagrada: Der ReneSchi-
191
kele Preis (od 1952. godine u Minhenu), itd. U Jugoslaviji postoji veliki broj nacionalnih nagrada vezanih za pojedine značajne datume, a dodeljuju ih savezno ili republička izvršna veća, udruženja književnika ili koja druga društvena organizacija, ustanova, preduzeće, itd. Od nacionalnih nagrada drugih zemalja najpoznatije se: Pulicerova nagrada u SAD (Jozef Pulicer, 1847-1911, američki novinar mađarskog porekla, njegova zadužbina nagrađuje od 1918. godine dela i~f, oblasti književnosti i novinarstva), Gon- '" kurova nagrada u' Francuskoj (naziv prema imenu francuskih književnika Braća Goncourt, čija zadužbina od 1903. godine nagrađuje najbolja književna dela), više nagrada Francuske akademije, Lenjinova i mnogo drugih sovjetskih nagrada, književne nagrade Velike Britanije (Somerset Moam, Kraljičina zlatna medalja za poeziju, nagrada Udruženja biblioteka »Karnedži«, i dr.), u Italiji nagrada Bugati, Hemingvej i dr., zatim Velika književna nagrada Svajcarske, itd. N o b e lova n a g r a d a nosi naziv po imenu švedskog naučnika Alfreda Bernharda Nobela, koji je svoje veliko bogatstvo (stečeno uglavnom stvaranjem i prodajom eksplozivnih sredstava i eksploatacijom nafte u oblasti Bakua) zaveštao onima koji najviše doprinesu napretku, blagostanju i miroljubivosti čove čanstva, ili kako kaže zaveštalac »onima koji su učinili najveću uslugu čovečan stvu«. Na osnovu testamenta dodeljuje se svake godine 5 nagrada (3 za zasluge u oblasti fizike, hemije i medicine, l .za književnost, i 'I nagrada za doprinos miru). Bez obzira što nagrade dodeljuje Švedska akademija nauka, odnosno švedska akademija za književnost (petu nagradu dodeljuje posebna komisija koju određuje norveški parlament), one treba da se dele isključivo prema zasluzi kandidata, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost. Ako se nagrada ne dodeli nikome, određena svota za nagradu te go-
192
NAGRADE ZA NAUCNA
dine ponovo se priključuje fondu. Nagrade se dele počev od 1901. godine (petogodišnjica Nobelove smrti) i otada je nagrađeno preko 300 dobitnika od kojih (1901-1962) za književnost su sledeći: 1901. Sully-Prudhomme (Francuz), 1902. Theodor Mommsen (Nemac), 1903. Bj6rnsjerne Bj6rnson (Norvežanin), 1904. Frederic Mistral (Provansalac ), 1905. Henryk Sienkiewicz (Polj ak), 1906. Giosue Carducci (!talijan), 1907. Rudyard Kipling (Englez), 1908. Rudolf Eucken (Nemac), 1909. Selma Lagerl6f (Šveđanka), 1910. Paul Heyse (Nemac), 1911. Maurice Maeterlinck (Belgijanac) , 1912. Gerhardt Lauptmann (Nemac), 1913. Rabindranath Tagore (Indijac), 1914. nagrada nije dodeljena, 1915. Romain Rolland (Francuz), 1916. Verner von Heidenstam (Šved), 1917. Karl Gjellerup i Henrik PontopJ!lidan (Danci), 1918. nagrada nije dodeljena, 1919. nagrada nije dodeljena, 1920. Karl Spitteler (Švicarac) i Knut Hamsun (Norvežanin), 1921. Anatole France (Francuz), 1922. Jacitno Benavente (Španjolac), 1923. W. B. Yeats (Irac), 1924. Wladislav Reymont (Poljak), 1925. George Bernard Shaw (Irac), 1926. nagrada nije dodeljena, 1927. Grazia Deledda (!talijanka), 1928. Henri Bergson (Francuz) i Sigrid Undset (Norvežanka), 1929. Thomas Mann (Nemac), 1930. Sinclair Lewis· (SAD), 1931. E. A. Karlfeldt (Šved), 1932. John Galsworthy (Englez), 1933. Ivan Bunjin (Rus), 1934. Luigi Pirandelo (Ita1ijan) , 1935. nagrada nije dodeljena, 1936. Eugene O'Nei1I (SAD), 1937. Roger Martin du Gard (Franc;:uz).
UMETNICKA DELA 1938. Pearl Buck (SAD), 1939. F. E. Silanpaa (Finac), 1940. nagrada nije dodeljena, 1941. nagrada nije dodeljena, 1942. nagrada nije dodeljena, 1943. nagrada nije dodeljena, 1944. Johannes V. Jensen (Danac), 1945. Gabriela Mistral (Cileanka), 1946. Herman Hesse (Švicarac), 1947. Andre Gide (Francuz), 1948. T. S. Eliot (Englez), 1949. William Faulkner (SAD - dodeljena 1950), 1950. Bertrand A. Russel (Englez), 1951. Par Lagerkvist (Šved), 1952. Fran<;ois Mauriac (Francuz), 1953. Winston Churchill (Englez), 1954. Ernest Hemingway (SAD), 1955. HaIdar Kiljan Laxness (Islanđanin) , 1958. Boris Pasternak (SSSR), 1959. Salvatore Quasimodo (Italijan), 1960. Saint-John Perse (Francuz), 1961. Ivo Andrić (Jugosloven), i 962. John Steinbeck (SAD), 1963. Jiorios Seferis (Grčka).
Nagrade za književna, umetnička ostvarenja u Jugoslaviji: Decembarske nagrade Kosova i Metohije, dodeljuju se 29. XII i to za kulturu, umetnost i nauku. Prešernove nagrade, dodeljuju se na godišnjicu smrti Franca Prešerna, 8. II, Šestoaprilske nagrade, dodeljuju se na dan godišnjice oslobođenja Sarajeva, Kidričeve nagrade, dodeljuju sena godišnjicu smrti Borisa Kidriča, 11. IV, Prvomajske nagrade naučnim radnicima Hrvatske i to: za životno delo, za naučne radove s područja društvenih nauka (»Božidar Adžija«), za naučne radove s područja prirodnih nauka (»Ruđer Bošković«) i za naučne radove s područja tehničkih nauka (»Nikola Tesla«), Nagrade grada Zagreba, dodeljuju se povodom godišnjice oslobođenja Zagreba, 8. V i to za književnost, muziku, likovnu umetnost i scensku umetnost, naučna
NAJSKUPLJA KNJIGA NA SVETU Nagrade :.Vladimir Nazor«, dodeljuju se na godišnjicu smrti Vladimira N azora, 19. VI, Sedmajuiske nagrade, dodeljuju se na Dan ustanka naroda Srbije i to za životno delo, za književnost, pozorišnu umetnost, likovnu umetnost, muzičku umetnost, filmsku umetnost, za rad u oblasti masovne kulture, za životno delo iz oblasti nauke, za naučne radove i naročito vredna ostvarenja u oblasti nauke, . Nagrade povodom Dana ustanka naroda Crne Gore, dodeljuju se 13. VII, Kajuhove nagrade, dodeljuju se na godišnjicu Dana ustanka slovenskog naroda, 22. VII, Nagrade povodom Dana ustanka naroda Bosne i Hercegovine, .dodeljuju se 27. VII i to za umetnost i za nauku, Njegoševa nagrada, dodeljena prvi put povodom 150~godišnjice rođenja Petra Petrovića Njegoša 7. IX 1963, dodeljuje se za književnost, Levstikove nagrade, dodeljuju se za beletristička i popularno-naučna dela, Nagrada »Neven«, dodeljuje se za radove s područja dečje literature, Nagrade »Mladosti«, dodeljuju se povodom »Dana Mladosti« za . književna ostvarenja, Zmajeva nagrada, dodeljuje Matica srpska u Novom Sadu za poeziju, Nagrada »Hid«, dodeljuje časopis »Hid« u Novom Sadu za književnost, Nagrada novinsko-izdavačkog preduzeća »Forum« dodeljuje se za umetnost, Nagrada kritike NIN-a, dodeljuje se za književnost. NAJSKUPUA KNJIGA NA SVETU smatra se da je rukopis Kurana, poklonjen nekom persijskom šahu. Ta knjiga napisana je na zlatnim listovima debljine 6 mm, ukrašena sa 398 dragih kamenova, 167 bisera, 130 rubina i 109 dijamanata, ukupna joj je vrednost preko 100,000.000 dolara. NAJVECA KNJIGA NA SVETU je atlas Karla II. Veličina mu je 1,77 mX 13 Leksikon
NAROD
193
98 cm, nalazi se u Britanskom muzeju II Londonu. Karte su slikane ručno, i svaka je bila ugravirana na 20 bakrenih pločica. Atlas u Državnoj biblioteci u Berlinu druga je po veliČini knjiga na svetu. Međutim, belgijski književnik Hugo Klaus izdao je u SAD knjigu od svega 6 stranica od pleksiglasa, ali je knjiga visoka 2,35 m, a u njoj se· nalaze četiri crteža i jedna Klausova pesma koju bibliofili mogu dobiti na željenom jeziku. NAKLADA, isto što i izdanje (vidi o tome), nakladnik izdavač. NAME AUTHORITY FILE (engl.) lista sa popiSom autorskih odrednica (individuainih, kolektivnih, izdavačkih) koje postoje u određenom katalogu, popis listića koji upućuju na autorske odrednice. NAME REFERENCE (engl.), kataloški listić, upućuje sa alternativnog oblika nekog imena na oblik koji je usvojen za odrednicu u katalogu. NAPOMENA ili primedba ima zadatak da objasni iIi dopuni tekst, da ukaže na izvore citata, i sl. Ako se stavija na stranici, ispod teksta, onda je to fusnot1l (vidi o tome!). »NAPREDc: l. radnički list izlazio 1900-1901. godine u Beogradu, u njemu sarađivali socijaliStički borci Radovan Oragović, Dimitrije Tucović i dr.; 2. radnički list koji je izlazio 1913-1914. godine u Zagrebu; 3. list za srpske vojnike van otadžbine, izlazio 1916-1918. godine u Bizerti; 4. demokratsko-građanski list, izlazio 1938-1941. godine tl Beogradu. »NAPREDAK«! l. politički list. izlazio 1848-1849.· godine u· Zemunu, Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, ponovo pokrenut 1863-1869. godine, 2. list za politiku. privredu, pouku i zabavu, izlazio sedmično 1890-1892. godine u izdanju štampara Spindlera u Sarajevu, ćirilicom. NAPRETKOVA BIBLIOTEKA, vidi: Knjižnica Hrvatskog kulturnog društva »Napredak«. »NAROD«: I. politički list koji je -iz- . lazio l 87Q-I 873. godine u Novom Sadu,
=
194
NAR. BIBLSRBiH U SARAJEVU -
uređivao ga Jovan Subotić; 2. list koji je izlazio 1884-1894. godine u Splitu kao organ Narodne hrvatske stranke; 3. list koji je izlazio 1896-1907. godine u Beogradu kao organ Radikalne stranke; 4. list bosansko-hercegovačkih Srba, izlazio 1907-1927. godine (sa prekidima) najpre u Mostaru a onda u Sarajevu; 5. list Demokratske stranke u Vojvodini, izlazio 1924-1929. godine u Novom Sadu.
NARODNA BIBLIOTEKA SRSiM U SARAJEVU, osnovana 1945. godine i u sastav njenog knjižnog fonda ušao je knjižni fOhd Centralne biblioteke (ranijeg) Srpskog prosvjetnog društva Prosvjeta (Prosvjetina biblioteka) i veliki deo biblioteke ranijeg Hrvatskog kulturnog društva Napredak (Napretkova biblioteka). Sada ima blizu pola miliona svezaka. To Je opšta centralna (nacionalna) i opšta naučna biblioteka SRBiH i vrši funkcije univerzitetske biblioteke. Od 1945. godine dobija obavezan primerak sa čitave teritorije SFRJ, ima veći broj rukopisa i starih knjiga, prvenstveno bosniake. Smeštena je u zgradi bivše Vijećnice i raspolaže sa četiri čitaonice (jedna za nastavnike i naučne radnike, jedna za apsolvente; a dve za ostale čitaoce). Organizacija i rad biblioteke obavlja se prema savremenim principima bibliotekarstva.
NARODNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA SR MAKEDONIJE U SKOPWU nasledila je biblioteku tamošnjeg bivšeg Filozofskog fakulteta (osnovana 1922. godine), formirana je 1945. godine kao centralna biblioteka SR Makedonije, dobija obavezan primerak i vrlo se brzo razvija tako da sad ima blizu 300.000 svezaka.
NARODNA BIBLIOTEKA SR SRBIJE U BEOGRADU osnovana je 1832. godine, verovatno na inicijativu Grigorija VozareVIca, najpre pod nazivom »Novozavedena biblioteka varoši beogradske« j odmah imala pravo na obavezni primerak. Godine 1833. preseljena u Kragujevac (zvala se Knjaževsko tipografijska
NAR. IN UNIV. KNJI!. U LJUBLJANI biblioteka), a 1835. godine vraćena u Beograd. Značajno je da je već posle nekoliko godina njenog postojanja došla u nadležnost najvećeg prosvetnog organa vlasti, da je zvanično određeno zvanje bibliotekara i da su vođeni aIf abetski i sistematski katalozi. Značajno je da su i rukovodioci biblioteke bili istaknuti kulturni i javni radnici. Godine 1856. za bibliotekara je postavljen Đuro Daničić koji je bio inicijator novog naziva: Narodna biblioteka, a od 1861-1869. godine bibliotekar je bio Janko Safarik, zatim Stojan Novaković koji je takođe dosta doprineo unapređenju biblioteke i za to vreme štampan je prvi njen katalog. Prvi zakon o Narodnoj biblioteci donesen je 1881. godine. Dok je prilikom osnivanja (1832. godine) imala oko 1000 knjiga, godine 1941. imala je oko pola miliona knjiga među kojima 1424 rukopisne knjige, 1800 starih štampanih knjiga, oko 2000 pisama, zbirke starih karata i crteža, bogatu periodiku, itd. Sve su to uništili avioni nacističkih varvara (kulturna vrednost procenjena na preko 58 milijardi predratnih dinara). Posle II svetskog rata N arodna biblioteka je obnovljena, radi kao centralna javna naučna biblioteka i raspolaže sa preko 300.000 svezaka.
NARODNA IN UNIVERZITETNA KNJI1NICA U WUBWANI (dobila ovaj naziv tek 1945. godine) nastala je iz Lirealne biblioteke koja je još za vreme Marije Terezije osnovana u Ljubljani (1774. godine) i koja je 1794. godine po· stala javnom bibliotekom, 1807. godine dobila je značaj centralne biblioteke (otada dobija obavezni primerak) , a pošto je 1850. godine ukinut LjUbljanski licej, njegova biblioteka postaje studijska biblioteka, a tek 1919. godine osnivanjem Ljubljanskog univerziteta počela je da vrši funkcije narodne i univerzitetske biblioteke, dobila pravo na obavezni primerak iz cele Jugoslavije, itd. 1921. godine postaje državnom, a 1938. godine univerzi· Mskom bibliotekom, 1941. godine uselila
NARODNA KNJIZNICA -
NAUCNA BIBL. UDuaROVNIKU
se u novu modernu zgradu, a 1944. godine nemački avion je izazvao požar koji Je uništio oko 50.000 knjiga. i veliki deo kataloga i kartoteka. Od 1945. godine n!di kao centralna biblioteka Slovenije i najuređenija jugoslovenska biblioteka, izdaje tekuću slovenačku bibliografiju. Njen knjižni fond obuhvata preko 500.000 svezaka, blizu 600 inkunabula i veliki broj rukopisa. »NARODNA KNJIZNICA«, glasilo Saveza knjižnica i čitaonica SR Hrvatske, časopis izlazio od 1957. do 1961. godine, dvomesečno, pokrenut u cilju tretiranja i rešavanja problematike knjižnica i či taonica, naročito onih manjih. njihove afirmacije i širenja odn. uopštavanja korisnih iskustava, itd. Nastavak ovog časo pisa je »Bilten Saveza ustanova i organizacija za širenje knjige SR Hrvatske. NARODNA PROSVETA, 1. izdavačka kuća, vlasnik Antonije Ivanović, u Beogradu od 1928. do 1941. godine, izdavala zbirke i sabrana dela (Biblioteka srpskih pisaca, Biblioteka stranih pisaca, Dečji klaSici, Srpske narodne pesme, Seksualna biblioteka, Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca, Sabrana dela: Onore de Balzaka, Fjodora Dostojevskog; Lava Tolstoja, Ivana Turgenjeva, i dr.), 2. izdavačka kuća u Sarajevu (posle 1945) koja je posle nekoliko godina rada ušla u sastav izd. pred. »Veselin Masleša«. »NARODNE NOVINE«, list što ga je 1835. godine pod imenom »Novine Hrvatske«. pokrenuo Ljudevit Gaj, od 1836. do 1843. godine izlazio pod nazivom »Novine Ilirske«; potom »Narodne novine« i »Novine Hrvatsko-slavonsko-dalmatinske«, a od 1849. godine opet »Narodne novine«. NASLOV DELA, vidi: Katalogizacija. Naslov u vidu rečenice, na primer: Beli se usamljeno jedro, Ipak se okreće, Bilo je to u ponoć, itd.; u katalogiziranju se uzima prva reč kao odrednica. Naslov zbirke, vidi: .Katalogizacija. Naslovna strana publikacije sa-drži ~ I a v n i n a s lov i P o d n a S I Q V (u-
.195
koliko ovaj drugi. postoji) , mesto i godinu izdanja određene publikacije. Naslovna strana je najčešće posle prve korice, a ponekad je od korice odvojena praznim listom ili sa listom na kome je neka posveta ili pak sažet naslov (to je tzv. dodatna naslovna strana - added titel page) za izradu kataloškog listića. Ako postoje dve različne naslovne strane onda se za izradu glavnog kataloškog listića uzima onaj naslov koji se direktnije odnosi na knjigu, a ako su istovetne na-itl slovne strane i na istom jeziku uzima''" se prva po redosledu, a druga ako stoje nasuprot. Osim toga. prednost se daje štampanoj naslovnoj strani u odnosu na' graviranu. a ako su naslovne strane na različnim jezicima onda se uzima ona sa jezikom na kome je delo pisano. Kad i tekst i naslovna strana nisu pisane istim jezikom. onda se uzima naslovna strana izvornog jezika dela. Naslovni tabak, prvi tabak hartije, sadrži naslovni list, posvetu. predgovor, propratnu reč, sadržaj i spisak ilustracija. Paginira se rimskim ciframa. Kod knjiga malog opsega, gde gore navedeni delov1 zauzimaju malo prostora, ne daje se posebni naslovni tabak, nego sve ulazi u tabak teksta. »NASTAVNIK«, časopis koji se bavio pitanjima pedagoške prakse i teorije, izlazio 1890-1914. godine, bio organ Srpskog profesorskog društva. Posle prvog svetskog rata u sličnom je cilju pokrenut »Glasnik Profesorskogdruštva«. »NASA KNJIGA«, mesečnik koji je izlazio J929-1932. godine u Beogradu i Zemunu, to je jedan od prvih jugoslovenskih' bibliografskih časopisa (donosio popis novih publikacija u Jugoslaviji), NASA PRAKSA, litografisana periodična publikacija Oblasne narodne biblioteke AKMO, a izlazi od 1959~ u Prištini. NAUCNA BIBLIOTEKA U DUBROVNIKU osnovana 1936. godine, raspolaže sa preko 60.000 svezaka, među kojima 76 inkllnaQ\lla i blizu 900 rukopisa, kQji ~3-
us
NAUI\A -
NIBELUNGENLIED
učnim ra dnicima pružaju vrlo dragocene podatke. NAUKA, sistem istina odnosno znanja do koga je čovečanstvo došlo u toku svoga društveno-istorijskog razvitka. Do svojih rezultata nauka dolazi pronalaženjem i proučavanjem zakona objektivne stvarnosti, od samog početka nauka se razvija na bazi privredno-praktične delatnosti ljudi. Dijalektičko-materij alistički pogled na svet omogućuje da se nauka i tehnika sve brže, više i svestranije razvijaju na dobrobit celog čovečanstva. O razvitku i podeli nauka vidi: Klasifikacija nauka. NEKROGRAF (grč.), pisac bibliografija umrlih osoba. NEOKAROLINSKO PISMO, drugi naziv za humanističko pismo XV stojeća. NEPARNI FOLIO, vidi: Parni folio. NEPOTPUNA KATALOGIZACIJA (engl.: Medium cataloguing=srednja odn. prosečna katalogizacij a), naziv za takvu katalogizaciju kojom se' dajunajbitnije informacije za identifikovanje dela, dakle bez navođenja imena autora predgovora odn. autora uvoda, bez impresuma, bez paginacije i specifikacije, ova se katalogizacija razlikuje od one u kojoj su dati samo neophodni podaci. »NEPSZABADSAG« (Nepsabadžag), organ Mađarske socijalističke radničke partije, izlazi kao dnevnik od 1956. godine umesto dotadanjeg »Sabad nep«-a. političko-informativne »NERETVA«, novine hercegovačkog vilajeta, izlazile u Mostaru (1876-1877), štamp-ane su u Hercegovačkoj vilajetskoj tiskarni, na srpskohrvatskom, ćirilic~, Vukovim pravopisom i na turskom, arabicom. »Neretva« se štampala u 360 primeraka. .»NEUES .DEUTSCHLAND«, organ Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (Berlin, DDR). NEUME (grč.), pisani znaci (neumensko pismo), upotrebljavali su se u srednjovekovnim rukopisima za reprodukovanje melodija i obeležava1i su samo tok
melodije i to nepovezano. Nakon pronalaska notnih linija i ključeva u XI stol eću neumensko pismo se razložilo u pojedinačne znakove s kojima se mogla obeležavati i visina tonova. Iz neuma se razvio današnji petolinijski notni sistem, koji jc u nekim zemljama upotrebljavan već u XI stoleću. Kod Slovena je neumska notacija nastala od vizantijske i trajala od IX do XIX stoleća. Vizantijskih neumskih rukopisa ima i u manastiru Hilandaru, a latinskih neumskih rukopisa ima kod nas dosta po katoličkim manastirima. U velikim svetskim bibliotekama ima vizantijskih, ruskih i latinskih neumskih rukopisa. U Hilandaru ima oko 20 slovenskih, većinom srpskih, neumskih rukopisa (osmoglasnici, triodi, praznični mineji), mahom su iz XVIII i XIX stoleća. Neki od njih su fragmentarno mikrofilmovani i ti se delovi nalaze u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. »NEVEN«: 1. književni list, izlazio 1852-1858. godine u Zagrebu; 2. čuveni dečji list što ga je pokrenuo i uređivao Zmaj Jovan Jovanović,izlazio 1880-1911. godine u Novom Sadu i Zagrebu. »NEVESINJE«, list za politiku i književnost, izlazio sedmično 1898-1899. godine na Cetinju, vlasnik i štampar Nikšićka štamparija, pošto je donosio vesti »iz porobljenih jugoslovenskih krajeva« bio zabranjen u Austro-Ugarskoj. NEWBERY MEDAL (engl.), godišnja nagrada koja se u Americi dodeljuje za najbolji rad iz oblasti dečje literature, naziv je prema imenu John-a Newbery-a, britanskom izdavaču iz XVIII stoleća (prvi izdavao literaturu za decu). NIBELUNGENLlED (nem. = Nibelunška pesma, Nibelunzi su mitsko pleme patuljaka), čuveni nemački' srednjovekovni ep, datira iz XII stoleća, od nepoznatog je pesnika, (obrađuje mitološke motive o Zigfridu, BrunhiIdi i Krimhildi, i bajke o propasti Burgunda) , temu epa je muzičld obradio Rihard Vagner u delu»Der Ring der Nibelungen«.
NIHIL OBSTAT NIHIL OBSTAT (lat. = »ništa ne spreoznaka stavijana na poleđini naslovne strane rimokatoličkih knjiga, kao potvrda da u knjigama nema doktrinarnih grešaka i da ih katolička cenzura odobrava. NOBELOVA NAGRADA, v. Nagrade za naučna i umetnička dela. NOM-DE-PLUME (franc.), čovek od pera (književnik); vrsta pseudonima. NOMENKLATURA (lat.: nomencIatura) je pregled (spisak) izraza, imena i naziva, obično internacionalnih izraza i imena iz oblasti prirodnih nauka (latinska imena životinja ili biljaka) i dr. N om e n k I a t o r je kod starih Rimljana bio rob, koji je svom gospodaru kazivao imena onih s kojima se susreće. NOMINALNI KATALOG, vidi: Katalog, Imenski katalog. NON CIT~ (franc.), oznaka za delo koje iz ma kog razloga nije navedeno (citirano) u bibliografij ama. NON COUP~ (franc.), oznaka za delo čiji tabaci nisu još rasečeni. NON PLUS ULTRA, vrlo sićušna štamparska slova (svega 2 tipometr. tač ke), livena su uslovolivnici Enšede (Enschede) u Harlemu. NON ROGNIi: (franc.), oznaka za knjigu koju knjigovezac još nije izravnao, tj. mašinski obrezao. NON SEQUlTOR (lat.) , napomena kojom se upozorava: »ne sledi logički«, tj. nešto nije logično. NONPAREL ili n o n p a r e l (franc.: nonpareille = sa čim se ne može upoređivati), u štamparstvu je naziv za vrlo sitna slova (6 tipografskih tačaka, otprilike 2 mm visine). NORMA (lat.) je propis ili merilo koliko nečega treba prosečno uraditi, a u tipografiji označava skraćeni naslov knjige stavljen na dnu prve strane svakog novog tabaka (tj. posle 16 strana) određenog štamparskog tabaka. Tekst se takve norme štampa obično nonparelom, a služi čava«),
NOTIFIKACIJA
197
naročito knjigovescu za brže sastavljanje tabaka prilikom povezivanja. NORMIRANJE RADA U BIBLIOTEKAMA, vrlo značajan faktor za racionalnu organizaciju procesa bibliotečkih poslova, za primenu metoda naučnog planiranja, za povećanje proizvodnosti rada i što pravilnije nagrađivanje službenika. Osnov je svemu izrada odgovarajućih normi, a to je vrlo teško naročito za neke poslove (rad sa čitaocima, informativna služba i sL), dok je za neke poslove reM> lativno Iako (katalogizacija, klasifikacija ,. i sL). Od velikog je značaja racionalna struktura same ustanove i pravilna sistematizacija radnih mesta, tehnička usavršenost poslova i povoljni uslovi za rad. Vrste normi: norme za vreme (minimum potrebnog vremena kod određivanja proizvodnih uslova i najracionalniji način rada za stvaranje izvesne količine proizvodnje određenog kvaliteta) i norme za proizvodnju (tj. određena količina proizvoda utvrđene kakvoće u prihvaćenim računskim jedinicama koja se ima izvršiti u datom vremenu uz najracionalnije Ofganizovanje rada). Norma zavisi prvenstveno od uslova rada i normirati znači odrediti najpodesniju organizaciju posla. NORTAMBRIJSKA SKOLA, stil ukrašavanja (iluminiranja) rukopisa iz (VII stoleća), u Engleskoj, ima uticaja na razvoj rukopisnog slikarstva u svetu. Motivi toga stila bili su najpre sa rimskih mozaika i skulptura, zatim razni anglosaksonski motivi sa nakita iz tog perioda. NOTABENE (lat.: nota bene = pazi dobro) znači da se ima na umu, da se zapamti (skraćeno S~ beleži sa NB, kao znak za podsećanje). NOTACIJA (lat.: notatio) znači pribeležavanje, napomena, podsetna beleška. i sl. (takođe znači pisanje nota), a sama beleška zove se notica. NOTICA, vidi: Notacija. NOTIFIKACIJA (lat.: notificatio = obznanjivanje) službeno saopštenje nekog značajnog momenta.
198
NOVA KNJIGA -
»NOVA KNJIGA«, informativni list o novim izdanjima, pokrenut 1959 ..godine u Novom Sadu, izlazi mesečno, izdavač: Novinsko izdavačko štamparsko preduzeće »Progres«. »NOVA MAKEDONIJA« je organ SSRN Makedonije, pokrenut u toku NOB, 1944. godine (u selu Vranovci). »NOVA ZETA«, književni časopis, izlazio na Cetinju 1889-1891. godine, urednik Lazar Tomanović, saradnici tadašnji istaknuti srpski pisci. NOVAI(OVIC, Stojan (1842-1915), srpski političar I naučnik" njegovo delo znači veliki doprinos razvitku školstva I bibliotekarstva (bio profesor, ministar prosvete i bibliotekar), napisao više dela iz slavenske filologije, književnosti i istorije, uređivao I' izdavao časopis »Vila«, a ii bibliotekarstva mu je vrlo poznato delo »Srpska knjiga, njeni prodavci i čitaoci u XIX veku (Beograd, 1900), v. još: BIbliografije. NOVELA (lat.) je vrsta pripovetke. Nastala je krajem srednjeg veka. Po svojoj .kompoziciji liči na kratak roman. Obično na jednostavan način, ali sa dosta psiholoških elemenata, osvetljava individualna i društvena pitanja. Ima ih u . prozi i U' stihu. NOVINA je tipična periodična publi. kacija i po smislu se odnosi obično na dnevnu štampu, iako neke novine izlaze, na primet, sedmično. Po pravilu format je veći nego kod časopisa, a u pogledu sadržine Ispunjena je pretežno najnovijim vestima, najviše iz oblasti unutarnje i spoljne politike, a zatim aktuelnim i zanimljivim vestima iz celokupnog zbivanja u svetu. Prema podacima UNESKO-a iz 1957. godine, svakog se dana štampa"225 miliona primeraka novina. v. Statističke podatke pod: Tiraž izdanja. »NOVINE SERBSI(E«, prvi dnevni list u istoriji srpske i jugoslovenske štampe, u njemu su sarađivali tadašnji najistaknutiji' kulturni radnici, među kojima i Vuk Karadžić. Novine je' pokrenuo 1.
NOVO STAMPANJE avgusta 1813. godine u Beču Dimitrije »otac serbske pečati i žurnalistike« (pratilac i prevodilac prote MatiJe Nenadovića, sekretar Kneževe kancelarije, ministar prosvete). U njima ima dragocenih podataka o tadašnjoj književnoj kritici i uopšte o kulturnom stanju naroda u to vreme. Davidović
NOVINSI(A AGENCIJA je ustanova za pri1wpljanje i davanje informativnih podataka. Ta se ustanova razvila naročito nastankom i širenjem telefonske i telegrafske službe i sve većom ulogom novinara. U Jugoslaviji je 1919. godine osnovana prva telegrafska agencija AVALA. Tu' je agenciju osnovao franc. novinar Albert Mousset. Imala je u suštini privatni karakter sve do 1926. godine i imala isključivo pravo davanja informarija čitavoj domaćoj štampi. Kad je izvršena okupacija 1941. godine likvidirana je Avala i neke druge agencijske službe. Tek 5. XI 1943. godine osnovana je u o~,lob('đenom Jajcu Telegrafska agencija Nova Jugoslavija (TANJUG) sa zadatkom da domaćoj i stranoj javnosti pruža informaciJe. Posle je TANJUG premešten u Drvar, pa na Vis, i najzad oktobra 1944. godine u oslobođeni Beograd gde se i sa da nalazi. NOVO IZDANJE je zapravo nepromenjeno izdanje nekog dela, a takođe izmenjeno izdanje uz dozvolu autora (obično se naznači na naslovnoj strani da li je tc) novo izdanje izmenjeno, dopunjeno, i sl.). Inače postoje pobliže odredbe na osnovu koje se vrše potrebni ugovori oko izdanja. NOVO ŠTAMPANJE, u stvari novi nepromenjeni otisak sa nepromenjeniri1 slogom već ranije štampanog dela, a če sto se ovai termin pogrešno upotrebljava kao sinonim za: novo izdanje. Novo štampanje se ponekad .vrši radi dobijanja vernog otiska ranijeg izdanja i ono je samo u tom smislu i novo izdanje.
NOVOSEL -
NOVINSKE AGENCIJE U SVETU
NOVOSEL, Antun, knjižar i štampar u Zagrebu, od 1795. do 1825. godine, izdao lJko 300 knjiga. NliMERATOR (Jat.) sprava za otiskivanjeilrojeva, na primer kod inventarisanja i .igniranja knjižnog materijala. NUM~RISANJ PRIMERCI (egzemplari) su primerci- koji se numerišu prvenstveno da bi se naglasila retkost knjiga štampanih u malom broju (tiraž obično 300-400 hamada), što je slučaj uglav-
199
nom kod bibliofilskih izdanja i kod nauče nih dela namenjenih užem krugu ljudi. NUMERUS KURENS (lat.: numerus currens == »trčeći broj«, tj. tekući broj), je numerisanje knjiga prema rednom broju inventarisanja, a samo numerisanje poči. nje obično svake godine iznova. Ako se knjige u knjižnom magazinu redaju pre~ ma n. k. onda je n. k. istovremeno oznaka za mesto na kome se knjiga nalazi.
NOVINSKE AGENCIJE U SVETU (značajnije) Skraćenica
AA AA ADN AFP AGER
ANI ANP ANSA ANTARA AP APA BELGA BTA CP CTK DPA EFE FNB HSINHUA ITIM KYODO MEN MERIDIONAL MTI NTB PAP PTI RB .REUTER
S
Puni naziv Anadolu Ajansi Agenee d'Athimes Allgemeiner, Deutscher Nachrichtendienst Agenee France Presse Agentia de Informatii Telegrafice (Agerpress ) Agencia de Noticlas e Informacoes Algemeen Nederlandseh Persbureau Agenzia Nazionale Stampa Associata The Indonesian News Agency Associated Press of America Austria Presse Agentur Agence Telegraphique Belge BJgarska telegrafičeska agentura Canadian Press Ceskoslovenska tiskova kancelar Deutsche Presse-Agentur Agencia EFE Finska Notisbyran Agencija Nova Kina !tonei Izrael Meuhadim Kiodo Cušin Sa Middle East News Agencia Meridionai Magyar Tavirati Iroda Norsk Teiegrambyra Polska Agencia Prasowa Press Trust of India .Ritz aus Bureau, Dansk Telegrambureau ~euters LTD, Saporiti
Centrala Ankara Atena Berlin (Istočni) Pariz Bukurešt Li<;abcn
Haag Rim Džakarta New York Beč
Bruxelles Sofija Toronto Prag Hamburg !Vl.adrid Helsinki Peking Tel AviT Tokio Kairo Rio de Janeiro Budimpešta Oslo Varšava Bombaj - New Delh Kopenhagen London Bueno, Aires
200 SAPA SDA STT TANJUG TASS
TT UPI UPI
NOvtNSt<~ A(j~NCIJ~
U Sv~ttJ - NUMIZMATIKA
South Africain Press Association Srhweizerische Depeschenagentur (ATS) Suomen Tietotoimista . Telegrafska agencija Nova Jugoslavija Telegrafnoje agentstvo Sovjetskovo Sojuza TidningarnasTelegrambyra United Press International United PrsI> of India
NUMIZMATIKA (grč. l lat.) , prouča va novce, odlikovanja i slične predmete. postoje i numizmatičke knjige koje prikazuju umetničku i uopšte kulturnu ist.riju moneta; te su knjige obično bogato
Johanesburg Bern Helsinki Beograd Moskva Stockholm / New York New Delhi
ilustrovane. Samo opisivanje moneta zove se numizmatografija, onaj koji opisuje numizmatograf, a onaj koji skuplja i proučava zove se numizmatičar.
I
o OBAVEZNI PRIMERAK je primerak jednog izdanja koji izdavač na osnovu zakonskih propisa dostavlja zakonom predviđenim ustanovama. U SFRJ je na osnovu člana 20. tač. 1 Zakona o provedbi Ustavnog zakona, Savezno izvršno veće donelo 4. VII 1953. Uredbu o obaveznom dostavljanju štampanih stvari. Po toj uredbi svako štamparsko preduzeće u SFRJ dužno je dostaviti besplatno i o svom trošku 8 primeraka od svake štampane (ili drugim tehničkim putem umnožene) stvari (knjige, brošure, separati, muzikalije, časopisi, novine, geografske karte, katalozi, i dr.) i to: 7 primeraka centralnoj biblioteci narodne republike na čijoj se teritoriji nalazi štamparsko odnosno izdavačko preduzeće i po 1 primerak Bibliografskom institutu SFRJ. Od primljenih 7 primeraka centralna biblioteka zadržava sebi 2, a po 1 primerak dostavlja centralnim bibliotekama drugih naših republika. Uredbom je takođe predviđeno da se dostavljaju obavezni primerci od svakog izdanja, objavljeni na svakom pismu i jeziku, a takođe svako doštampavanje, zatim mesečni izveštaj i o svim publikacijama (uredbom su naznačeni i podaci koje treba dati u izveštaju), predviđene su kazne u slučaju nepridržavanja uredbe, itd. . OBODSKA STAMPARIJA, vidi: Crnojevića štamparija. OBRADA KNJIZNOG FONDA obuhvata sistem poslova oko sređivanja knjižnog fonda u biblioteci, počev od nabavke publikacija i drugo~ knjižnog materijala pa
do njegovog smeštaja u magazinu. ut~ poslove spada: protokolisanje, signiranje, inventarisanje, katalogiziranje, klasificiranje (izrada i ulaganje kataloških listića), bibliografski i drugi poslovi. v. još: Nabavka knjiga, Signiranje, K.atalogizacija, K.lasifikacija knjižnog fonda. OBRADOVIĆ Dositej (1742-1811), veliki prosvetitelj srpskog naroda, filozof i književnik, glavni predstavnik racionalizma kod Srba, osnivač Velike škole u Beogradu i prvi ministar prosvete, neumorni pobornik knjige kao oruđa kulture. Glavna dela: »2ivot i priključenija«, »Basne«, »Savjeti zdravog razuma« i dr. Isticao je naročito značaj knjige, otvaranja škola, borio se protiv zaostalosti, sujeverja, zalagao se za upotrebu narodnog jezika. ,.OBZOR«, dnevni list izlazio 18601941. godine u Zagrebu, Beču i Sisku (list je osnovan pod nazivom »Pozor«, a tek od 1883. godine nosi naziv »Obzor«), u njemu su sarađiva1i istaknuti hrvatski kulturni radnici. ,.ODJEK«, politički, ekonomski i književni list, izlazio od 1884-1937. godine (sa prekidima i menjanjem naziva), u Beogradu, bio u duhu ideologije Radikalne stranke (od 1923. godine kao organ Demokratske stranke, pod istim nazivom izlazi periodična publikacija u Sarajevu). ODREDNICA ili redalica II bibliotehnici odnosno u katalogizaciji znači prvu reč (ili prve reči) koja se piše na vrhu polja kataloškog listića. Pravilno ISPISIvanje odrednica ima veliki značaj za re-
ODREDNICA NA ILUSTRATORA dosle e! kataloških listića u alfabetskom katalogu kojim se čitaoci najviše koriste prilikom traženja raznih publikacija smeštenih u knjižnom fondu biblioteke. Odrednica može sadržavati ime autora ili naslov publikacije. U nekim slučajevi ma pišu Se na posebnom kataloškom listiću pododrednice (kako se to predviđa pravilima katalogizacije). Odrednica se piše savremenim pravopisom, aime pisca jednoobrazno (ako pisac ima više imena dosledno se svuda ispisuje samo jedno ali uvek isto ime) i uvek u istom padežu. Brojevi kao odrednica pišu se slovima (300 čuda: Trista čuda), a ostali deo na kataloškom listiću zadržava pismo, jezik, pravopis i ostalo onako kako je na naslovnoj strani publikacije. Ukoliko katalogizator unosi neke izmene ili dopune onda to stavlja obično na dnu polja kataloškog listića i to u četvrtaste zagrade. U slučaju da je publikacija na nekom od malo poznatih pisama onda se vrši transkripcija odnosno transliteracija, naravno sve kako to predviđaju pravila za katalogizaciju ili praksa pojedine biblioteke. Vidi još: Katalogizacija. ODREDNICA NA ILUSTRATORA, ka' taloška odrednica na ime ilustratora, piše se u slučaju kad je knjiga sva ili pretežno sačinjena od ilustracija, ili kad je reč o nekom istaknutom ilustratoru, ako ilustracije nIsu od prvorazrednog značaja onda se na ilustratora pravi samo uputni listić.
ODREDNICA PO LlCNOM IMENU (Forename entry), lično ime staVljeno umesto prezimena, ~ad se radi o velikim ličnostima (kraljevima, papama, svecima, orijentalnim piscima), koje su i poznate uglavnom samo po ličnom imenu. OFICIJELNA BIBLIOGRAFIJA, obuhvata popis odnosno bibliografiju službenih publikacija. OFSETNA STAMPA (engl.: offset) je ravno, prenosno štampanje, na ofset mašini (lit02ufska rolaciona mašina za
OGNJANOVIC
štampanje sa prenosnim tiskom), koju je pronašao Amerikanac Dž. V. Rube!. Tu se najpre tisak prenese na gumu, a odatle na hartiju. Može se upotrebiti i gruba hartij a. Preporučuje se naročito kad se štampa u boji, pa se upotrebljava mnogo za reklame i sl. U primeni je od početka ovog veka. Mašine za ofset štampu izrađuju se za istovremenu štampu u jednoj ili više boja, brzina štampanja dostiže 6.000. otisaka na čas u višebojnoj štampi. štampanje se vrši tako da se otisak sa ploče prenosi prvo na jedan gumeni cilindar, pa zatim na hartiju. Postupak je IOledeći: »Na cilindar postavi se izrađena cinkana ploča, zatim gumena prevlaka od sveže gume dobrog kvaliteta. Ulaganje je hartije kod ovih mašina skoro uvek automatsko, hartija klizi preko stola, s koga je aparati s mehaničkim ili električnim pogonom dovlače tačno na »marke«, ovo je važno za višebojnu štampu da bi se boje tačno poklopile. Za premazivanje ploče i razribavanje boje ugrađen je ceo sistem gumenih i kožnih valjaka za boju i vlaženje. Obojena ploča prenosi lik na gumu drugog cilindra, pa se s ove gume lik otiskuje na hartiju koja se provlači između gumenog i trećeg cilindra. Odštampani tabak se automatski izlaže na dasku za i~laganje. Stampa se vrši na svakoj hartiji, ali za kvalitetne radove hartija mora biti odgovarajuće kakvoće. Promene temperature i vlažnost odeljenja ne smeju biti osetni, jer inače nastaje neravnomerno širenje ili skupljanje hartije, zbog čega kod višebojne štampe poklapanje boja nije pravilno. Vidi još: Ravna štampa, OGAM, verovatno isto što i inzularno pismo (vidi o tome), u svakom slučaju pismo keltskih stanovnika na Britanskim ostrvima. OGLAS, vidi: Inserat. OGNJANOVIC, Svetozar, knjižar i izdavač u Novom Sadu, otvorio 1894. go-
OKSFORDSI(I IMPRESUM! dine knjižaru u Sremskim Karlovcima, 1906. godine preuzeo knjižaru Arse Pajevića u Novom Sadu, izdao više stotina knjiga. OI(SFORDSI(I IMPRESUMI (engl.: Oxford imprints), impresumi koji se stavljaju na publikacijama Oksfordskog univerziteta, bilo da se one štampaju u Oksfordu (Oxford: at the Claredon Press) ili u Londonu (London: Oxford University Press), a za koje univerzitet preuzima odgovornost. OI(TA V (lat.) je format štampanog tabaka sa 8 listova, odnosno 16 stranica, obeležava se sa go. Izraz oktav upotrebljava se i za format knjige do visine 25 cm. OI(TODEC (lat.) je štampani tabak koji se sastoji od 18 listova. Sad se retko tako štampa. OI(TOIH (grč.), knjiga liturgijskog pojanja u pravoslavnoj .crkvi, naziv dolazi po tome što su pesme podeljene u osam glasova (samoglasnik). OLA BOOI(S (engl.), knjige napravljene od ola, odnosno od delova mladog lišća palme (po prepariranim listovima piše se gvozdenim perom), takve knjige postoje na Cejlonu još od pre dve hiljade godina a i danas se prave u nekim budističkim manastirima. OLEOGRAFIJA, uljane reprodukcije Btografskim putem.
»OMLADINA«,
socijalistički
časopis
Ujedinjene omladine, izlazio 1887-1888. godine, u Beogradu, dvaput mesečno, u njemu su objavljivani prevodi izvesnih delova radova Marksa i Engelsa, a u prilogu u nastavcima »Srbija na Istoku« od Svetozara Markovića. Pod istim nazivom izlaze kasnije neki omladinski listovi. OMNIBUS BOOI( (engl.), naziv za knjigu koja sadrži više dela jednog autora ili dela više autora. OMOT, kod brošura i kartonaža to je laki povez od hartije, nalepljen je na hrbat bloka i na njemu je obično naštampan naslov dela. Iz i1ustrativno oblikovanog omota XIX stoleća razvio Se zaštitni
OPISNA BIBLIOGRAFIJA
203
omot, koji nije prilepljen za hrbat i pretežno služi da zaštiti skupoceni povez, ima ih u raznim vidovima, sa tekstom (reklamni prikaz knjige i dr.) i bez njega. ONE SHOT (engl.), preštampavanje u izvesnom izdanju punog teksta periodične publikacije ili skraćene knjige za razliku od preštampavanja u serijama; naziv se upotrebljava takođe u značenju magazina od koga postoji samo jedno izdanje. ONOMASTIKON (grč.) je spisak naziva i uopšte reči u vidu rečnika odn. sternatski (prema oblastima znanja) sređenog leksikona. Tako je Julije Poluk napisao (u II stoleću) Onomastikon u 10 knjiga (o nauci i umetnosti, o društvenom uređenju i raznim drugim pitanjima). Onomastikon takođe znači i pesmu u čast rođendana ili imendana. ONOMATOLOSKI RECNIK (od grčke reči koja znači tumačenje imena, proricanje iz imena) ima gotovo isto značenje kao i onomatika (grčki) tj. učenje o značenju i pravljenju imena.
st
ONOMATOPEJA
(grč.),
pesnička
fi-
gura koja se sastoji od reči podražavanja glasova iz prirode (šušti, šumi, šišti, itd.). OPEN-SHELF SISTEM, primenjuje se u američkim javnim bibliotekama i predstavlja olakšicu za korisnika koji ima slobodan pristup knjižnom fondu. Negativne strane tog sistema su povećanje uprav~ nih troškova, brže oštećivanje knjiga i veća mogućnost krađe i pogrešnog vraća nja knjiga na police. OPERA OMNIA (lat), celokupna dela nekog pisca, muzičara ili drugog stvaraoca iz oblasti kulture. Postoje takođe nazivi o p e r a s e l e c t a (izabrana dela), i dr. OPERATIVNI FOND ili aktivni fond je celokupni knjižni fond biblioteke koji je obrađen i služi za upotrebu (za razliku od neobrađenog i uopšte neupotrebJjavanog fonda). OPISNA BIBLIOGRAFIJA, vidi: Deskriptivna bibliografija.
204 OPISTOGRAF - ORIENT PRESS INTERNATIONAL FEDERATION (OPIF) Zgrada biblioteke i njene prostorije OPISTOGRAF, manuskript ili knjiga treba da budu il zdravom i mirnom delu sa pisanim odnosno štampanim tekstom mesta i da odgovaraju svim higijenskim na obe strane. zahtevima i racionalnim potrebama rada OPREMA KNJIGE obuhvata uglavnom spoljnji izgled knjige, sloga, poveza, (svetle prostorije, podešene prema procesu zaštitni omot, vrstu hartije, i dr. O oprerada koji se odvija u biblioteci, j snabdemi se stara po pravilu izdavač, jer je on vene svim potrebnim materijalom - kataloškim kutijama, knjižnim policama, nosilac poslovnog rizika i radi se o reklami .preduzeća. itd.) . Nabavka knjiga i drugih publikacija OPSTA UPUTNICA, vrsta kataloškog vrši se takođe prema određenim principilistića na kome se prilikom katalogizirama koji odgovaraju nameni odnosno vrsti nja daju opšta uputstva na odrednicu kosame biblioteke (narodna, specijalna, školja se odnosi na specifični predmet iJina ska, bolnička, zavodska, i dr.) i prema specifičan naziv (vidi: Katalogizacija), opštim načelima za nabavku· (aktuelnost, kod bibliografije neke !ičnostiili predmeta upućuje ne pododrednicu. . naučnost) itd. Obrada nabavljenih dela (kupovinom, OPSTEOBRAZOVNE BIBLIOTEKE, obaveznim primerkom, poklonom, razmenaziv za školske i javne biblioteke. nom, itd.) počinje već u odeljenjuza OPSTI NASLOV, naslov knjige koja prijem i nabavku knjiga (distribucija, se sastoji od više svezaka koji su pretsigniranje, inventarisanje) , ali najvažniji hodno objavljeni odvojeno. Vidi još: Kai najveći posao oko obrade dela sastoji talogizacija. se u izradi potrebnih kataloga (alfabetOPUS (lat.), skraćeno: op., znači naski, sistematski, predmetni, i dr.) ispiSiučno ili . umetničko delo,. muzičku kompovanjem kataloških listića i njihovim smeo ziciju(taj se izraz upotrebljava najviše štanjem u odgovarajuće kataloške kutije. u muzičkoj literaturi). itd. OPUS POST HUMOM, skraćeno: op. Cetvrta glavna funkCija, rad sa čita posth., delo objavljeno nakon autorove ocem, najznačajnija je i njoj su sve drusmrti, iz njegove zaostavštine. ge funkcije podređene. Za obavljanje te ORGANISATION INTERNATIONALE funkcije potrebni su specijalno osposobljeDES JOURNALlSTES (OIJ), Međunarod ni bibliotekari - pedagozi i raznovrsni na organizacija novinara osnovana 1946. oblici njihovog rada sa čitaocima (upogodine kao nastavak ranije raspuštenog znavanje čitalaca, razni sastanci odn. Novinarskog saveza. Sedište je u Parizu. konferencije, izložbe, predavanj a i dr.). Vidi još: Zakon o bibliotekama, Nabavka ORGANIZACIJA l· RAD BIBLlOTE· KA obavlja se na osnovu statuta svake knjiga II bibliotekama, Katalogizacija, Klasifikacija, Rad sa čitaocem, Propaganbiblioteke pojedinačno, a svaki statut moda knjige, Međunarodna razmena knjiga, ra biti u skladu sa zakonom o bibliotePozajmljivanje knjiga, Informativna slukama. Za funkcionisanje biblioteke najžba u bibliotekama, itd. bitnija su njena četiri elementa: biblioteč ka zgrada, nabavka knjiga, obrada ORIENT PRESS INTERNATIONAL FEDERATION (OPIF), Međunarodni saknjižnog fonda i rad sa čitaocima (pri čemu .se podrazumeva da bibliotečki radvez orijentalne štampe, osnovan 1946. gonici objedinjavaju i sprovode sve te funkdine, sačinjavaju ga novinari, pisci i izcije u sklopu stručnog, administrativnog davači (iz oblasti štampe, filma, radija) i materijalnog poslovanja biblioteke, kao oko 50 zemalja Srednjeg i Dalekog istokulturne ustanove). ka, sedište saveza je uZenevi.
ORIGINALNI POVEZ
. ORIGINALNI POVEZ, prvobitni povez knjiga, danas je to izdavačev povez, takav postoji tek od početka XIX stoleća, dok se ranije kupac sam brinuo o tome. ORIGINALNO IZDANJE je ono izdanje što ga je sam autor odredio i pregledao. U sličnom pogledu upotrebljavaju se izrazi: originalni tekst, originalni povez, i sl. ORIHON, publikacija koja se sastoji od kontinuiranog, presavijenog i nerasečenog tabaka probušenog duž jedne strane (da bi se provukao konac i držao tabak); takođe naziv za svitak rukopisa ispisan u stupcima (sa marginama između svakog stupca), a kad se svitak presavije margine daju efekat· savijene lepeze. ORIJENTACIONI LISTle (engl.: Explanatory gUide cards), sporedni kataloški listić, uglavnom u značenju uputnice. Američkom odn. engleskom: Guide card (listić za orijentaciju) odgovara i naš pregradni karton sa izvučenim jezičcem i služi da olakša pronalaženje odrednice odn. decimalnog indeksa, a obično se pravi od čvršće materije i u drugačijoj boji nego ostali listići. v. Međaš, Pregradni karton, Jezičac. ORIJENTALIJA, vidi: Orijentalistika. ORIJENTALISTIKA ili orijentalija (lat.: oriens = rađanje sunca, orientalis = istočni, istočnjački), oblast nauke i umetnosti koja proučava jezik, običaje, književnost i druge kulturne pojave i celokupni život istočnjačkih naroda. Ponekad se taj izraz odnosi samo na ono što je pisano orijentalnim jezicima. Velike biblioteke imaju posebno odeljenje koje nabavlja, sređuje, proučava i daje na korišćenje orijentalnu literaturu odn. celokupni posebni fond orijentalistike (rukopisi i publikacije koje se tiču istočnjačkih naroda). Orijentalist jQ onaj koji poznaje i proučava orijentalne jezike i istoriju orijentalnih naroda. ORIJENTALNE BIBLIOTEKE, biblioteke čiji knjižni fond sačinjavaju uglav-
OSSOLINEUM
nom knjige i rukopisi na orijentalnim jezicima. U Bosni i Hercegovini bilo je u vreme turske uprave na stotinu takvih biblioteka (pretežno u Sarajevu), uz medrese, džamije i kao privatne, a poznate su naročito: Gazi-Husrevbegova, Kantamirijina,. Osmana Šahdina ef. Bjelopol)ea, Ismail ef. Misrijine medrese, Đumi šića medrese, Muhameda Envera Kadića, Mustajbega Dženetića, Mutevelića, Karađozbegova (u Mostaru), medrese Elči-paše (u Travniku), itd. Ostaci tih bibliotek? smešteni su u Orijentalnom institutu i Gazi-Husrevbegovoj biblioteci (vidi posebno). ORNAMENTACIJA (od lat.: ornare, ornamentum = ukras) ili o r n a m e nt i k a je ukrašavanje odn. veština naročitog ukrašavanja na građevinama, i dr. ORNAMENTIKA, vidi: Ornamentacija. ORTOGRAFIJA (grč.) ili pravopis je učenje o pravilnom pisanju, težnja da se jezički glasovi podesno odraze slovima i da se njihova kombinacija jedinstveno uredi. Za srpskohrvatski jezik postoji fonetski pravopis (uveo ga Vuk Karadžić), u Nemačkoj se upotrebljava Dudenov pravopis, itd. Vidi opširnije: Pravopis. ORTONIM (grč.) znači pravo ime, tj. obeležavanje autorovog imena. »OSLOBOĐENJE«: 1. list za nal.lku i politiku, izlazio 1875. godine u Kragujevcu (svega 38 brojeva) pa je zabranjen kao pre njega »Glas javnosti«, obadva lista je pokrenuo i u njima naprednu misao širio Svetozar Marković; 2. list Socijaldemokratske stranke, izlazio 1914.. godine u Zagrebu; 3. list SSRN Bosne i HercegQvine, pokrenut u toku NOB (1943. godine). OSNOVNI FOND, prvenstveno svi unikati publikacija, ponekad se tu podrazurnevaju i publikacije u više primeraka, izuzimajući manjevredni materijal, rezervni fond, odvojenu odn. zabranjenu literaturu, i sl. OSSOLlNEUM, čuvena poljska biblioteka koja se bavi i izdavačkom delatno-
'u:
206
OST UND WEST -
OZNAKA ZA POVEZIVACA KNJIGE
seu, nju je 1826. godine osnovao u Lavovu poljski istoričar i hibliograf Juzei lttassimi1ian Ossolinski (otud i naziv biblioteke), u biblioteci se skupljaju i ču vaju rukopisi i publikacije svih slavenskih naroda. OST UND WEST (Istok i Zapad), list koji je izlazio na nemačkom jeziku, 1861-1865. godine u Beču, pokretač i prvi urednik bio je Imbro Ignjatijević-Tka lac, u njemu sarađivali Svetozar Miletić i dr. istaknuti Srbi. OSTRAKONI (grč.), vrsta crepova na kojima se u antičko doba pisalo (urezivanjem ili povlačenjem boje). Najveća kolekcija ostrakona nalazi se u Oksfordu (-Ashmolean Museum). »OTADŽBINA«: l. književni mesečnik, izlazio 1875.,1892. godine u Beogradu (urednik dr Vladan Đorđević); 2. politički list što ga je pokrenuo i bio glavni urednik Petar Kočić, list je izlazio u Banjoj Luci (1907-1908) i u Sarajevu (19111914), često zabranjivan jer je donosio napise patriotskog karaktera. OTVORENI LISTIĆ (engl.: open entry), kataloški listić na kome je ostavljeno neispisanog prostora da bi se tu dopunili podaci o delu koje izlazi u nastavcima, a za listić na kome su podaci za kompletirano delo postoji naziv zatvoreni listić (closed entry).
-----
OUT OF PRINT (engl.), skraćeno: o. p., znači razgrabljeno (rasprodata) izdanje neke publikacije. OVERDUE BOOK (engl.), knjiga koja je zadržana duže od dozvoljenog roka, a zahtev upućen čitaocu koji je prekoračio taj rok zove se overdue notice (engl.). OVERDUE NOTICE, vidi: Overdue book. OXFORD GAZETTE, The, su prve engleske novine, izlazile od 1665. do 1666. godine, a kasnije pod nazivom London Gazette. štampao ih štampar Oksfordskog univerziteta Leonard Lichfield. OXFORD UNIVERSITY PRESS, izdavačka kuća odn. štamparija počela sa radom još u XV stoleću, a zvanično osnovana 1585. godine. Nalazi se u Londonu i verovatno je najproduktivnija izdavačka kuća Evrope (katalog registruje preko 10.000 naslova), poznata je prvenstveno po raznim priručnicima (Oxford DicHonaires, i dr.), kao i po izdanjima klasika i prevoda. Obuhvata sve oblasti nauke i knj iževnosti (izuzev modernog pes ništva). OZNAKA ZA
=
POVEZIVAČA
KNJIGE
(engl. Designation mark) obično odgovara početnim slovima naslova knjige i stavlja se pored tabačkog znaka svakog odeljka publikacije, da bi povezivač lakše raspoznao pojedine naslove.
p PAGlNA MI!A (lat.) na strani moje knjige, tj. prema izdanju koje ja imam. PAGINACIJA (lat.: paginatio) znači ciframa obeležavanje strana knjige (pagina ". strana knjige) ili ma koje druge publikacije ili pak rukopisa. Postoje specijalnl štambi1ji i mašine za numerisanje stranica. PAHER I KISIC, knjižarska i izdavačka kuća u Mostaru (od 1878. do oko 1935. godine), izdavala mostarski književni časopis »Zora« i Malu biblioteku. PAJEVIC, Arsa, knjižar i izdavač u Novom Sadu (od 1876. do 1906. godine), jedno vreme najveći izdavač u Vojvodini, (izdavao popularnu literaturu). PALACNI REGISTAR upotrebljava se .u nekim priručnicima, telefonskim imenicima i sl., jer stepenasti izresci na ivici strana olakšavaju svojim alfabetskim redosledom nalaženje traženih mesta. U tu svrhu upotrebljava se takođe raznobojna hartija. PALEOGRAF (lat.) je onaj koji se bavi paleografijom. PALEOGRAFIJA (grč.) poznavanje, proučavanje i veština čitanja starinskih pisama i uopšte rukopisa. Ti su rukopisi većinom iz starog i srednjeg veka. PALEOTIPI (grč.) su najstariji štampani materijal, prve štampane knjige posle pronalaska štamparije, kao na primer, inkunabul~, tj. knjige štampane pre 1500. godine n. e. PALIMSET (grč.) je pergament na kome je neki tekst (stari rukopis) izbrisan, pa posle tu napisan dru~i tekst. Ce-
sto je moguće, naročito pomoću fluor~~: centne fotografije, pročitati i raniji tekst (na primer, dragoceni antički tekstovi). PALINGRAFIJA (grč.) znači prenos, pretisak (na primer, starih drvoreza na kamen ili metalnu ploču). PAMFLET, (franc pamphlet) je pogrdni napis, obično štampan u vidu letka ili brošure, svojim sadržajem u njemu autor nosi uvredu protivniku (najčešće svom političkom protivniku). Reč je napravljena prema srednjolatinskoj školskoj komediji »Pampfi1us de amore«. »PANCEVAC«, borbeni list, izlazio 1867-1875. godine u Pančevu, u njemu su sarađivali Svetozar Marković, Vasa Pelagić, i dr. U njemu je prvi put na srpskohrvatskom jeziku objavljen »Manifest komunističke partije« (1871. godine). PANDEKTI (grč. i lat.) su izvodi iz spisa rimskih pravnika, izraz se upotrebljava i u značepju pravnih knjiga istoč norimskog cara Justinijana. PANEGIRIK (grč.) je pohvalni govor ili neki drugi pohvalni nl1pis (ti vidu pesme i sl.) u čast nekoga.Panegirizam je pohvalno pesništvo. PANEGIRIZAM, vidi: Panegirik. PANNIZI,sir Anthony (1797-1879), poreklom Italijan, bio profesor italijanskog jezika na londonskom univerzitetu, a potom kao bibliotekar u Britanskom muzeju, erudicijom i energijom uspeo da od te ustanove stvori ono što ona danas predstavlja. PANONSKE LEGENDE, opisi života i rada slavenskih prosvetitelja Cirila (Zi-
I
1I 208
PANTOGRAF -
tije Konstantina) i Metodija (Zitije Metodija), pronađeni i objavljeni prvi put tek u XIX stoleću, (pretpostavlja se da su napisani u IX stoleću) . PANTOGRAF, (grč.) sprava za kopiranje crteža, naročito prilikom pravljenja mapa, i za graviranje slova u bakru ili na kamenu. PANTOGRAFIJA (grč.) je mehaničko prenošenje (sa uzora) crteža pomoću pantografa, specijalne sprave za takvo prenošenje. PANZER, Georg Wolfgang Franz (1729-1I~05), teolog iz Nirnberga, čuven po svojoj bibliografiji ranog štamparstva (»Annales typographici ad annum 1536«), u kojoj je sredio popis inkunabula prema mestu, datumu i štamparu. Svojim radom trasirao je put sastavljačima »Gesamtkatalog der Wiegendruck« (Centralni katalog inkunabula) . PAPIR (grč. i lat.) iIi hartija (grč.) je vegetabiIni materijal napravljen od tankih slojeva fileovanih finih niti koje se prave od celuloze uz dodavanje tutkala, boja i drugih sastojaka. Drvo iz koga se dobija takva celuloza obično je smreka i jela. Postoje bolesti papira prouzrokovane vlagom, bakterijama i gljivicama. Vrste papira zavise od njegovih sastoJaka, zatim od načina pravljenja i od svrhe kojoj je namenjen. Smatra se da je papir pronašao (oko 100. godine pre n. e.), Kinez Tsai-Lun. Pretpostavlja se, da su Arapi, pobedivši neke kineske odrede, zarobili i nekoliko kineskih proizvođača papira, pa su oni preneli ovaj zanat u islamski svet. U Irak je uveden u VII stoleću, u Spaniji oko 900. godine. Kao centri proizvodnje papira važe: Bagdad, Damask, Kairo, Valencija, itd. U Evropi se papir pojavljuje krajem XI veka. Francuz Louis Robert konstruisao je prvu mašinu za izradu papira (1799).
Ii
PAPIROLOGIJA Glavne tvornice papira i papirnih proizvoda u SFRJ su: Fabrika hartije i lepenke u Beogradu, »Avala« - fabrika koverata i papirno-konfekcijskih artikala u Beogradu, »Javor« - fabrika talas papira i kartonaža u Beogradu, Fabrika hartije u Cačku, Tovarna lesovine in lepenkeu Ceršaku (Slovenija), »Karton« - mestno gospodarsko podjetje konfekcije papira u Ljubljani, Kartonažna tvornica u Ljubljani, Tovarna papirja, kartona in lepenke u Ko1ičevu (Slovenija), Industrija papirnatih izdelkov u Mariboru, Tovarna lesovine in lepenke u Prevaljania (Slovenija), Tovarna dokumentnega in kartnega papirja u Radeči, Sladkogorska tovarna kartona in papirja u Sladkemu Vrhu (Slovenija), Tovarna lepenke u Tržiču, Papirnica Vevče u Ljubljani, Zagrebačka tvornica papira u Zagrebu, Tvornica papira u Rijeci, »Morava« - preduzeće za preradu hartije u Cupriji, »Kartonaža« u Novom Sadu, »Ivica Lovinčić« - tvornica papirnate konfekcije i ambalaže u . Zagrebu, »Litokarton« - kartonaža, prerada papira i litografija u OSijeku, Zagrebačka kartonaža u Zagrebu, »Polet« - industrija papirne konfekcije i hemijskih proizvođa u Sarajevu, »I(omuna« - fabrika za mukavi i kesi u Skopju. U Jugoslaviji se prema podacima iz 1958. goqine najviše troši pisaći papir i to po stanovniku: 28 kg pisaćeg, 20 kg kartonskog, 19 kg novinskog, a ostatak ostale vrste papira, to je prema evropskom proseku: pisaćeg 280/0 u SFRJ prema 21% u celoj Evropi, kartonskog 200/e prema 2fi8/o u Evropi, a novinskog približno isto po stanovniku.
PAPIRIN tija.
(grč.-lat.)
je pergament-har-
PAPIROGRAFIJA (grč.) je umnožavanje rukopisa, obično pomoću posebne sprave, tzv. papirografa. PAPIROLOGIJA, izučavanje dokumenata pisariih na papfrusu.
starih
PAPIROTIPIJA PAPIROTIPlJA, fotolitografski način štampanja ilustracija (izum datira-iz 1873. godine). PAPIRUS (grč.) je materijal dobijen od srži biljke papirus, a služio je kao hartija (pre pronalaska hartije za pisanje) prvenstveno i najviše u Egiptu gde je i pronađeno dosta dragocenih rukopisa sačuvanih na papirusu. Zna se da je papirus upotrebljavan već oko 3.000 godine pre n. e. PARAGRAF (grč.) najčešće znači član ili odeljak određenog propisa (zakona, uredbe, pravilnika) kao i znak (§) kojim se taj odeljak obeležava. Može takođe značiti odeljak odn. pasus ma koga teksta (poglavlja pojedinih studija i sl.). Otuda paragrafirati znači raspodeliti tekst na odeljke, odn. obeležiti ih parag·afima. PARAGRAFIRATI, vidi: Paragraf. PARAL~LNO IZDANJE, publikacija sa uporednim tekstom istoga dela (na primer: autorizovani i revidirani tekst jedan pored drugog). PARALIPOMENA (grč. = ispušteno) su stvari koje su bile ispuštene pa se stavljaju kao dopune, i uopšte naknadno dodaju za veće (glavno, delo), takođe može značiti pasuse koje je autor u rukopisu brisao, jer prvobitno nije hteo objaviti to, na primer, paralipomena uz Geteov »Faust«. PARENTEZA (grč.) najčešće znači umetnutu rečenicu (znaci parenteze su okrugle i uglaste zagrade ili pak crtice), inače parentetično je i ono što je sporedno, uzgredno za neko pitanje (pa se stoga to sporedno stavlja u zgrade ili između povlaka, crtica). PARERGON (grč.), obično se ta reč upotrebljava u množini: parerga, i znači uzgredne stvari. U naslovu knjiga znači dodatak, sabrane male spise i sl. PARNI FOLIO (engl.: Even folio), leve odnosno parne stranice u paginaciji knjige, dakle suprotno od desnih odn. neparnih (neparni folio, engl.: The add folio).
PASKVIL
209
PARODIJA (grč.) je sarkastičan napiS, podrugljivo podražavanje nečijeg napisa, obično pesme ili dr. književne tvorevine (takođe u muzici) davanjem drugog umesto originalnog teksta tako da se uglavnom zadržava oblik, ali se unosi drugi smisao kojim se neko ili nešto ismejava. Pisac parodija zove se parodista. PARTIJSKA STAMPA obuhvata publikacije (listovi, časopisi, brošure, knjige) koje izdaje politička partija ili njena izdavačka preduzeća, a svojim sadržajem te~ publikacije imaju prvenstveno za cilj ide-" ološko-političko uzdizanje članstva partije i njegovo teoretsko osposobljavan;e za borbu u postizanju određenog politič kog programa. Po pravilu, u publikacijama, kao i u svim bibliografijama i katalozima sprovodi se partijnost, tj. propagiranje ideologije i uopšte učenja određene partije. PARTITURA (lat.) naziv za pregledno napisane note svih instrumenata i glasova (Jedan iznad drugog, takt po takt) nekog muzičkog komada. PARTIZANSKE STAMPARIJE, vidi Stamparije u Jugoslaviji. PASIGRAFIJA (grČ.:=»pismo za sve«) vrsta pisma (slova ili dr. znaci) koje bi mogli razumeti svi narodi, na primer, kad bi se reči zamenile arapskim ciframa, kao što je to već predlagano i pokušavano. U smislu pasigrafije već se upotrebljavaju matematski, meteorološki, muzički i neki drugi znaci. PASILALIJA (grč.) je opšti, svetski jezik, sastavljen od onoga što je najbolje u svim jezicima, kako je to, na primer, zamišljao Lajbnic. Ponekad se umesto tog izraza upotrebljavaju reči p a s i I i ng v a i p a s i fra z i j a. PASIONAL, v. Legendarijum. PASKVIL (ital.: pasquillo) je ismejavanje, vređanje, klevetanje putem napisa, crteža ili slika, a onaj koji to čini zove se paskvilant. Naziv je došao po imenu Paskvino, antičkom kipu u Rimu (na taj kip su stavljane satiričke pesme).
210
PASPARTU -
PERIODICNA ILI TEI(UCA BIBLIOGRAFIJA
PASPARTU (franc.) najčešće znači kartonski okvir koji služi za umetanje slike (u knjizi okvir sa ornamentalnim ukrasima). PASPORTIZACIJA I(ATALOGA je opisivanje bibliotečkog kataloga ukazujući na obim i karakter knjižnog materijala, način katalogizacije i dr. vidova obrade knjiga. PASTORALNA LITERATURA (od lat.: pascere, pastor = pastir,a takođe sveštenik) je ona literatura koja prikazuje idilični pastirski, seoski život (pastorala kao literarni oblik praktikovana je naročito u XVIII veku), postoji takođe pastoralna teologija (o vršenju svešteničkih dužnosti), pastoralna medicina, itd. PATENT (od lat.: patere, patens) znači pravni akt kojim se nekome daje isključivo pravo za korišćenje pronalaskom, a patent - licencija je dozvola da se može služiti nečijim pronalaskom (patentom). PATRIOTII(A (lat.: Patriotica) je literatura o domovini (lepote i bogatstva zemlje, njena istorija, a u širem smislu sve ono što je napisano o nekoj zemlji, odn. državi), pa bilo da je objavljeno u njoj ili u inostranstvu. P,"USPAPIR (lat. i grč.) je providna, tanka bez drvna hartija, a služi naročito za kopiranje štampanog ili crtanog originala (takva kopija se zove paus). »PEDAGOŠI(A BIBLlOTEI(A« edicija pokrenuta 1945. godine u Beogradu, obuhvata dela iz oblasti istol'ij ske i savremene pedagogije. Do 1949. godine uređi vali: dr Kosta Grubačić, Miloš Janković i Rade Milovanović (štampano više desetina knjiga). PEJANOVIĆ, Đorđe (1878-1962), najistaknutiji utemeljač bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini, profesor, sekretar kulturno-prosvetnog društva »Prosvjeta« i rukovodilac njene poznate biblioteke. Napisao je više radova iz oblasti bibliotekarstva: Istorija biblioteka u Bosni i Hercegovini, Bibliografija štampe Bosne i Her-
cegovine 1850-1941, Štamparije u Bosni i Hercegovini, i dr. PELLECHET, Marie (1840-1900), ču veni francuski bibliograf, poznavalac francuskih inkunabula, glavno delo: »Catalogue general des incunables des bibliotheques publiques de France«. PEN - CLUB (Poets, Playwrights, Editors, Essayists and Novel!ists - Club), Međunarodni klub odnosno Međunarodna organizacija pesnika, dramaturga, izdavača, esejista i novelista. U njemu su zastupljeni klubovi iz 41 zemlje, sa preko 6.000 članova. PENTAGLOTA (grč.) je na pet jezika napisana knjiga, odnosi se prvenstveno na Bibliju štampanu u pet paralelnih tekstova. Drugi izraz za to je p e n t apia (grč.). PENTAPLA (grč.), vidi: Pentaglota. PENTII(OSTAR (grč.), vidi: Cvetni triod. PERFORIRANA HARTIJA (lat.· perforare = bušiti) je hartija sa nizom rupica koje služe za lakše otkidanje (na primer kod poštanskih maraka i sL), postoji perforaciona mašina za bušenje takvih rupica. PERGAMENT-HARTIJA (lat.: pergamena) vrsta hartije upotrebljavane umesto papirusa, znači i napis (tekst) na takvoj hartiji. Pergament služi i za povezivanje knjiga. Naziv pergament je prema maloazijskom gradu Pergamonu. Danas se perg-ament - hartijom naziva i specijalno nalepljena hartija, providna je, trajna i nepropusna, pa služi za hermetič ko zatvaranje. PERGAMONSKA BIBLIOTEKA, u starom veku najznačajnija posle Aleksandrijske biblioteke. Nalazila se u mestu Pergamonu u Maloj Aziji. PERIODlCNA ili TEI(U ćA BIBLIOGRAFIJA donosi u određenim vremenskim razmacima bibliografski popis publikacija. Većina nacionalnih bibliografija (vidi o tome), izlazi periodično, a i mnoge stručne odn. naučne i specijalne bi-
PERIODIKA -
PISMENICA SERB. JEZ. PO GOVORU PROST. NARODA
bliografije su zapravo tekuće odn. periodične bibliografije, jer registruju publikacije objavljene od vremena izlaska prošle (prethodne) sveske bibliografije. Vidi: Bibliografije. PERIODIKA (grč. i lat.) u biblioteč kom smislu obuhvata sve publikacije pod istim naslovom i tekućom numeracijom a štampaju se u određenim vremenskim razmacima (godišnje, tromesečno, mesečno, dnevno, itd.). Najčešće se odnosi na listove i časopise, ali periodično izlazi i većina nacionalnih bibliografija, zatim razni godišnjaci, kalendari, itd. Za periodiku postoji u biblioteci poseban smeštaj, katalogiziranje i uopšte obrada i korišće nje. PERL (lat., odn. franc.) je vrsta štamparskih slova veličine 5 tipografskih tačaka (vrlo sitna slova, po veličini između dijamanta i nonparela) , datira od 1627. godine, od štampara Jannona u Sedanu. PERSONALIJE (lat.: Personalia) su publikacije o ličnosti (podaci o životu, o političkom, kulturnom i ostalom društvenom delovanju, o imovnom stanju i dr.), a obično se izdaju povodom godišnjice ili druge proslave pojedine ličnosti. PERSONALNA BIBLIOGRA.FIJA je vrsta bibliografije koja navodi samo dela izvesne ličnosti i literaturu o toj ličnosti izlaze većinom u vezi sa iscrpnim vrednovanjem ličnosti (povodom jubileja, i sl.). Vidi: Bibliografije, Personalije. PERSONALNI KATALOG katalog na čijim su listićima odrednice prema ličnim imenima autora, bilo da se radi o njegovim delima ili o delima koja govore o njemu. PERSONALNI LEKSIKON sadrži samo podatke o raznim ličnostima (lične podatke, mesto boravka i delovanja, zasluge, adrese, itd.), većinom o određenom krugu ličnosti (književnici, naučnici, političari, itd.). PETIT (franc.) vrsta štamparskih slova, čija je veličina 8 tipografskih tačaka
(između
se vrlo
211
borgisa i kolonela). Primenjuje često.
PETROGLIFI (grč.) su znaci (crteži) na kamenu, na liticama i pećinskim stenama, često se taj izraz upotrebljava za petrografsko odn. slikarsko pismo koje se hiljadama godina razvijalo iz raznih slika i dr. znakova kojima su se na izvestan način sporazumevali naši dlleki preci. PETRUCCI, Ottaviane dei (14661539), štampar iz Venecije verovatno pro..';. našao način štampanja muzikalija pokretnim metalnim slogom. »Harmonica musices odhecaton« je prvo delo koje je na takav način štampano (1501. godbe). PIKTOGRAFIJA (lat. i grč.) je preslikavanje rukopisnog ili štampanog teksta, jedna vrsta umnožavanja, i po svom etimološkom značenju naziv za pojmovno pismo, slikovito prikazivanje (pomoću određenih znakova), misli, htenja i oseća nja, pa se zove još i piktografsko ili slikovno pismo (kod Indi; anaca, Eskiml, itd.). Vidi još: Petroglifi. PINAKES (grč.), termin koji potiče od Kalimaha, bibliotekara Aleksandrijske biblioteke, (u III stoleću pre n. e.) sastavio katalog knjiga te biblioteka na daskama odnosno tablicama (pinax = tablica). PINATIPIJA (grč.) postupak pravljenja jednobojnih ili višebojnih fotografskih slika i dij3pozitiva pomoću hromatiziranog želatina. PIR/\TED EDITION (engl.) ilegalno izdanje, tj. bez dozvole nosioca autorskog prava. PISAC je sastavljač najčešće literarnih, ali i drugih, napisa (članaka, knjiga), tako da u pravnom, zakonskom smislu znači isto što i autor; inače se obično razlikuje pojam pisca u užem smislu (pesnik, književnik) od najšireg značenja toga pojma koji se odnosi i na pisca nBučnih, žurnalističkih i drugih napisa. PO
»PISMENICA SERBSKOGA JEZIKA. GOVORU PROSTOGA. NARODA«,
2i2
PISMO -
prva gramatika srpskog jezika (izdana u Beču, 1814. godine). Vidi još pod: Karadžić Vuk. PISMO je (pored onog značenja u smislu dopisa, korespondencije), naziv za slikovno prikazivanje glasova radi izražavanja misli, osećanja, htenja, zbivanja. Razvoj sredstava za sporazumevanje tekao je počev od raznih predmeta, čvo rova i dr., pa preko pisanja u vidu razn:h crteža, slika i drugih znakova (na primer piktografija kod Eskima i Indijanaca, k1inasto pismo kod starih naroda u dolini Eufrata i Tigrisa, hijeroglifi kod Egipćana, kretsko, kinesko, starosemitsko pismo) do savremene latinice i ćirilice. Taj proces razvitka bio je dug i raznovrstan. Posle dugovremenske upotrebe simDo]ičnih znakova za pojedinačne predmete tokom vremena su se od predmeta odvojili jezički glasovi i apstrahirali u slova. Tako, tl 13. veku pre n. e. nalazimo prvi alfabet kod Feničana. Pojedini narodi, na primcr Kinezi, zadržali su i danas izvestan međustupanj pismo-reči umesto slova. TRkođe postoji velika raznovrsnost u pogIeLlu sredstava za pisanje. Dok su I:gipcilni već oko 3.000 godina pre n. e. phali na papirusu, drugi narodi su još hiljildamc! godina pisali po kamenim, drvenim i zemljanim pločama, na kori drveta, na voštanim tablicama, itd. Smatra se da je egipatsko pismo (hijeroglifi) najstarije (nastalo oko 3.000 godina pre n. e.). Drugo savršenije egipatsko pismo - hijeratsko nastalo je oko 600. godine pre n. e., a u bližem vremenu još savršenije egipatsko pismo tzv. demotsko pismo. U Evropi je najstarije kritsko pismo (oko 2.000 godina pre n. e.). Kinesko pismo nastalo je oko 2.000 godina pre n. e., itd. Najrazvijenije je svakako alfabetsko pismo čiji je temelj verovatno feničansko pismo (oko 1600. godina pre n. e.), a iz njega su izrasla druga pisma kao na primer grčko, a od ovog i pisma srpskohrvatskog jezika - ćirilica (iz istočnof$rčke g-rane) i latinica (iz zapadno-
»POBJEDA« grčke grane). Oba pisma srpskohrvatskog jezika imaju po 30 slova od kojih svako označava po jedan glas (samo se u latinici dž, lj, nj, beleže sa dva znaka), a i skupovi glasova u pojedinim rečima pišu se onako kako se izgovaraju i naš je pravopis fonetski (u tome je takođe ogromna zasluga Vuka Karadžića). Vidi još: Kinesko pismo, Arapsko pismo, i dr. pisma. O pismima detaljno vidi i u knjizi Zvonimira Kujundžića i dr. (Pregled bibliološke literature). PISMO ZA SLEPE, sistem u vidu znakova pomoću kojih mogu čitati slepi. Tako je poznato Brajovo pismo (iako je Braj samo usavršio pronalazak Francuza Ch. Barbiera) iMun-tip (Moon-typ, naziv po dr William-u Moon-u). Kod prvog tipa je karakteristično da se sastoji iz ispupčenih tačkiea, a kod drugog su slova oblikovana uzdignutim linijama (ovaj sistem se uči lakše ·od Brajove azbuke i upotrebljavaju ga odrasli, tj. ljudi koji su oslepili u toku života). v. još: štampa za sIepe. PLAGIJAT (od lat.: plagium) nedopušteno prisvajanje i objavljivanje literarne i druge duhovne svojine, onaj koji to čini zove se plagijator. PLAGIJATOR, vidi Plagijat. PLAI(AT (nizozem. i franc.) je grafič ki i često umetnički obično u više boja oblikovan oglas za javnost. PLAI(ETA, metalna tablica sa uzorom u reljefu dobijenom izlivom sa voštanog kalupa, u XV stoleću upotrebljavana k30 uzorak na koricama knjiga. PLANOGRAfIJA, štamparski proces kojim se izvesni uzorak štampa sa ravne površine (ofset, litografija). PLON LIBRAIRIE, izdavačka kuća, osnovana 1850. godine u Parizu, poznata naročito po zbirci »Feux Croises« (sa prevodima istaknutih stranih romana). »POBJEDA«, centralni list SR Crne Gore, organ SSRN CG, izlazi u Titogradu, pokrenut 1943. godine na oslobođenoj teritoriji.
PODNASLOV -
PODNASLOV je dopuna naslova u vidu kratkog objašnjenja i nalazi se ispod glavnog, pravog naslova, na naslovnoj strani. PODODREDNICA, vidi: Odrednica. POEMA (grč.) je spev, vrsta pesničke tvorevine koja umetnički odražava neki događaj, na primer, »Jama« Gorana Kovačića (prikazuje užase ustaških zlodela). Ponekad se taj termin upotrebljava i za druga literarna pa i muzička dela, kao na primer: »Gorski vijenac« (poema o slobodi) od Njegoša, »Pedagoška poema« od Makarenka, »Poema ekstaza« od Skrjabina, itd. POET (lat. i grč.) je pesnik, pisac u širem smislu poet je književnik, autor dela koja spadaju u umetničku literaturu. POETII(A (lat. i grč.) je teorija poezije (u širem smislu), njene suštine, oblika, vrsta, izražajnih sredstava, itd. Svojim predmetom proučavanja zalazi u oblast estetike i teorije književnosti. POEZIJA (lat. i grč.) ili pesništvo je sveukupnost pesničkog stvaralaštva, tj. ritmički stihom, strofom i rimom povezanog teksta (misli, osećanja, zbivanja). U najširem smislu taj pojam obuhvata svu umetničku literaturu. POGOVOR je kratak tekst na kraju dela, ponekad u vidu postskriptuma (vidi o tome). a često može to da bude članak drugog pisca iIi izdavača, sa napomenama iIi izvesnim dopunama i podacima o nameni, pisanju i štampanju knjige, o njenom autoru itd. POI·NTIlLE-STIL, vrsta ukrašavanja poveza nastala oko 1620. godine i primenjivana od XVIII stoleća. Linije su sastavljene od sitnih i stisnutih tačaka (otuda i naziv = tačkast) . Ornamenti se sastoje od filigranskih spirala, grana, arabeska; izvedeni su većinom na marokenu. POI(RETNA BIBLIOTEI(A je biblioteka koja se ne nalazi stalno na jednom mestu, nego je smeštena u nekom prevoznom sredstvu (vagonu, autobusu) približujući tako knjigu čitaocima koji se
POLIG:RAFIJA
213
nalaze u manjim mestima, selima, zavodima, tvornicama ili ustanovama. Postoji posebna organizacija, tehnika poslovanja tih biblioteka, a takođe spedj alni bibliotekari i drugi bibliotečki radnici koji se brinu o njenom knjižnom fondu, vrše propagandu, pozajmljivanje, otpremu i druge poslove u oblasti zadataka pokretnih biblioteka. POLEMICAR, vidi: Polemika. POLEMICI(I SPISI, vidi: Polemika. POLEMIKA (grč.-franc.) je mahom\',.; publicistički vođena naučna, literarna ili politička borba mišljenja. Postoje i čitavi polemički spisi (zasebne brošure, pa i knjige) koji često verno karakterišu odnosno odražavaju društveno-političku i duhovnu atmosferu izvesnog perioda istorije jedne ili više zemalja. Polemika (i usmena i pismena) vodi se obično u vidu rasprave (napad, odbrana) o raznim pitanjima, ličnostima, događajima. Onaj· koji vodi polemiku zove se polemičar. POLIGLOT (grč.) je onaj koji poznaje više jezika. Ovaj termin može da znači i delo u kome je ista sadržina data na više jezika (obično u vidu paralelnih stubaca) kao što Je na primer slučaj sa Biblijom. Postoji i poliglotni. leksikon odnosno polig. rečnik. POLIGLOTNI LEKSII(ON, vidi: Poliglot. POLI GRAF (grč.) je onaj koji mnogo piše o raznovrsnim stvarima, a takođe znači mašina za kopiranje. POLIGRAFIJA (grč.), često sinonim štampe odn. onoga što se štampa (poligrafsko izdanje) takođe sinonim izdanja raznovrsnog sadržaja (na· primer skup članaka više autora, o jednoj iIi više tema). Poligrafija često znači pisati o mnogočemu, a takođe znači ono što se odnosi na grafički zanat i što je u vezi sa različnim tehnikama štampanja, ono što je izrađeno na mašini, tj. mašinska kopija, a takođe naziv za sve grane grafičke industrije. ~.
214
POLIGRAFSKO IZDANJE -
POLIGRAFSKO IZDANJE, vidi: Poligrafij a. POLIGRAM (grč.), je ono što je umnožena kopiranjem. POLIHRON (grč.) u više boja, višebojan, za razliku od monohron (jednobojan) . »POLlTIČKA SVOBODA«. novine makedonskih socijalista - revolucionara (izlazile od 1898-1899. godine po!umesečno II Sofiji). POLITIČKA LITERATURA obuhvata publikacije koje se odnose na politiku (grčki = ono što se tiče države, društva), tj. koje tretiraju zadatak, sredstva i. metode državne delatnosti. Politička pitanja imaju srazmerno vrlo aktuelni karakter. pa je i najveći broj dnevnih listova u svim zemljama posvećen tim pitanjima. »POLlTlKA«, dnevni list 1904-1915. godine, 1918-1941. godine i od 1944. godine nadalje. Osnovali su je i dugo vremena vodili Vladislav, Darko, Slobodan i Vladislav Sl. Ribnikar. POLONIKA (lat.: polonica) je literatura o Poljskoj (tiče se njenih krajeva i ljudi), pa bilo da se štampa u Poljskoj ili u inostranstvu. POLONIM (grč.) je kolektivno delo, tj. publikacija napisana od strane više autora. v. Poligrafija. POLU POVEZ, odlikuje se time što je hrbat knjige presvučen drugim materijalom nego korice, naziv se daje prema materijalu na hrbatu, na primer polup!atno, polukoža i sl. POLUPLATNO, POLUKOZA, v. Polupovez. POMOĆNE ZBIRKE, vidi: Specijalne zbirke. "POPOTNIK«, slovenački pedagoški časopis (izlazio od 1880-1941. godine u CeljU, Mariboru, Ljubljani). POPOVIĆ. BRAĆA, knjižari, izdavači i štampari u Novom Sadu od 1870-1907. godine, izdavali popUlarne knjige za narod, pesmarice i dr.. prvi srpski knjižari
POSEBNI OTISAK
koji su uveli knjižarske kataloge U cilju pepularisanja i prodavanja knjiga. POPULARNA LITERATURA (lat.: popularis = narodni) je literatura pisana pristupačnim stilom, a ipak je naučno fundirana. Cesto se i najteža naučna pitanja mogu pisati popularno (Hercen je smatrao da nema teških nauka, nego samo teških izlaganja). POPULARNO IZDANJE, izdanje čiji su primerci jeftiniji nego kod običnih izdanja, bilo zbog jednostavnije opreme. lošije hartije, jeftinijeg štampanja itd. ili pak zbog visokog tiraža, a obično radi namene širokom krugu čitalaca. Jeftinoća, se ne postiže skraćivanjem teksta. PORNOGRAFIJA (grč.) je literatura koja svojim sadržajem i izlaganjem prikazuje ono što se smatra nepristojnim i nemoralnim, najviše se odnosi na seksualna pitanja i pobuđuje erotička iživljavonja. PORTATlVNO IZDANJE (lat .. portativus ili portabilis = koje se može nositi) je obično izdanje džepnog formata (portativum = knjiga za džep) kojim se štampaju prvenstveno rečnici i razni drugi priručnici. v. Džepno izdanje. PORTOLANI su knjige koje služe kapetanu broda, u njima je označeno tzv. »lučko« vreme, pa se može orijentisati da li treba uploviti u luku (ako je označeno da je plima) ili mora da se usidri na otvorenom moru (ako je označeno da je oseka i čekati dok se pojavi plima). POSEBNI NASLOV, naslov za pojedini deo neke publikacije, na primer, kod zbornika. Ako takav naslov nema podatke o objavljivanju onda se smatra među naslovom. Kod dela u više tomova posebni naslov se poklapa sa naslovom pojedinog toma, a ako se zajednički naslov ponavlja u svakom tomu onda on po pravilu stoji s leve strane, a posebni naslov na suprot njemu, tj. na desnoj strani. POSEBNI OTISAK ili separat (lat.: separatus = odvojen) je obično zasebno po':ezani inače već u periodičnoj publika-
POSEBNO IZDANJE ciji odštampani članak ili slični napis (ponekad obuhvata samo jedan list), pošto je taj tekst inače složen za časopis, godišnjak ili drugu periodičnu publika~'iju, posebno se pravi samo povez i naslc.v. Posebni otisak se pravi obično dogovorno sa autorom napisa (članak, rasprava, esej) koji dobija separate besplatne· ili uz malu novčanu naplatu. Međutim, posebnim pravnim propisima podleže izc:ayanje separata koji su delovi zajednič ke puHikacije (kao što su, na primer, zbirna dela), v. Separat, Posebno izdanje. POSEBNO IZDANJE je isto što i separat (posebni otisak) ali u XVIII veku izdavači su pravili posebna izdanja originalnih izdanja no na lošijoj hartiji da bi jeftinoćom onemogućili bespravno preštampayanje. Takođe današnja popularna izdanja mogu se smatrati takvim posebnim izdanjima. POSLANICA ima značenje pismene poruke, na primer, epistole (vidi: Epistola) .
POSMRTNO IZDANJE je publikacija dela nekog autora posle njegove sm,ti, računajvći tu i duhovnu zaostavštinu autom koj a nije uopšte ranije štampana. POSTHUMNO ili POSTUMNO IZDANJE (lat.: postumum ili opus posthumum), vidi: Posmrtno izdanje. POSTILA (lat.: post illa = prema onima) je prvobitno popularno tumačenje biblijskih tekstova (a takođe zbirka takvih tumačenja i to prema redosledu crkvene godine). Od 14. veka naovamo ima takođe značenje zbirke propovedi. »POSTOLARSKI ŠEGRT«, naziv za tipografski nepravilni postupak kad se početni redak novog teksta stavlja na završetku stranice. POSTSKRIPTUM (lat.: postscriptum, skraćeno: P. S.) je dodatak na kraju pisma ili spisa (obično napomena ili drugo nešto što je bilo izostavljeno u toku pisanja) . POSVETA, vidi: Dedikacija.
POVEZ KNJIGA
215
POVELJE, pisani spomenici iz srednjovekovne istorije, sadrže obično vladarske ukaze kojima se dodeljuje zemljište manastirima ili vlastelama. Povelje služe kao dragoceni izvori u proučavanju tadašnjeg društvenog i političkog uređenja. POVEZ KNJIGA je onaj deo knjige koji obuhvata blok knjige, tj. korice i hrbat koji skupa pričvršćuju listove knjige. Ponekad pod izrazom povez knjige shvatamo i samu radnju, tj. povezivanje. Povez služi za čuvanje knjige i da pojedinim listovima i tabacima daje čvrst oslonac. U ranija vremena povez je više ukrašavan nego što je to sada običaj. Prema upotrebljenom materijalu razlikujemo uglavnom polupoveze (poluplatneni, polukožni) i cele poveze (celo platno, cela koža), povez zatim može da bude i samo kartonski, tzv. meki povez, itd. Kao materijal za povez služe razne vrste baIonskog platna, svinjska i teleća koža, svila, somot, razne sintetičke materije, i dr. Po načinu proizvodnje povez može biti ručni i mašinski. N aziv povez knjige (knjižni povez) je sinonim i za vrstu pogona (radionice) u kome se tehnički obrađuje knjiga posle njenog štampanja. Taj naziv istovremeno se upotrebljava u značenju samog povezivanja odnosno rezultata povezivanja knjiga. Povezivanje knjiga vršeno je još u XV veku, ali su do XIX veka knjige prodavane većinom nepovezane. Rad oko povezivanja obuhvata danas presavijanje (fa1covanje) tabaka, njihov uvez, obrezivanje i koričenje. Kod inkunabula i drugih starih knjiga korice su bile od drveta presvučene kožom ili pergamentom, a od XVI veka za korice se upotrebljava karton prevučen papirom, platnom, kožom i drugim materijalom. Ponekad je naslov na koricama odn. na hrbatu ispisan zlatnim slovima (zlatotisak). Hrbat je obično zaokrugljen ili ravan i često je umetnički ukrašen. Korice sa hrbatom štite knjigu i drže listove na okupu. Vrsta poveza zavisi od tehnike posla, želj a naručioca ili cene izrade, od
~
II
II~: I
'1 :1
1I 'I
l
I
I
i
I 'I
I
1
I
I
i
1
II
I
~1 216
POVOSTENE PLOCICE -
svrhe kojoj je namenjena. knjiga, itd. Na knjige luksuznijeg izd['nja ušije se na krajevima kapitalvrpca koja služi za ukras, ali ujedno knjigu čuva od raspadanja. POVOSTENE PLOCICE, materijal na kome se pisalo u stara vremena (slično kao što se pisal-o po gliaenim pločama), ispisana pločica mogla se ponovo izglačati da bude čista (tabula rasa) i da se na njoj više puta piše. POZAJMUIVANJE KNJIGA, v. Isporučivanje knjiga. PRA VOPIS je sistem pravila o pisanju slova i drugih znakova koji se upotrebljavaju u pisanju, kao i o načinu pisanja (sastavljeno i rastavljeno) reči i o načinu izgovora. Postoji, uglavnom, istorijski, etimološki i fonetski pravopis. N a čuve nom Knj.iževnom dogovoru u Beču 1850. godine, poznati kulturni radnici kao što su Vuk St. Karadžić, Ivan Kukuljević, Đuro Daničić, i dr., odlučeno je da se izjednači pravopis ćirilice i latinice sa fonetskim pravopisnim principima i štokavskim dijalektom u knjiievnom jeziku. Na inicijativu Redakcije Letopisa Matice srpske (septembra 1953. godine) o raspisivanju ankete o srpskohrvatsk,om jeziku i prav.opisu i održanog (na završetku te ankete) sastanka (8, 9. i 10. decembra 1954. godine u Novom Sadu), 25 učesni ka ankete zaključilo da je narodni jezik SrQa, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik, sa dva ravnopravna izgovora (ekavski i ijekavski) i dva ravnopravna pisma (ći rilica i latinica). Na osnovu tih zaključa ka izradu zajedničkog pravopisa izv:šila je (21. februara 1959. godine) sporazumno komisija srpSkih i hrvatskih stručnjaka i potom publikovala (1960. godine) Matica 5rpska (ćirilicom i ekavski) i Matica hrvatEka (latinicom i ijekavski) da se kao zajednički srpskohrvatski pravopis primenjuje na području srpskohrvatskog jezika. PRAVOPISNI ZNACI su: tačka (.), dve tačke (:), nekoliko tačaka (... ), crta (-), crtica (-), zagrade (), zvezdica
PREDMETNA KLAsIFIKACIJA' (*), apostrof (,), znak jednakosti (=), znak porekla, navodnici (,,"), akcenatski znaci (\1\" i itd.), i genitivni znak (t\). PREDGOVOR je napis koji obično stoji .ll knjizi neposredno posle naslovnog lista (na posebnoj strani) u njemu autor (ponekad i drugi stručnjak ili izdavač) iznosi namere, želje i ciljeve koji treba da se postignu delom kome se predgovor piše. Predgovor može da služi i u razne propagandne svrhe a zapravo on je i ušao u praksu kada je produkcija knjiga toliko porasla da je nametnula potrebu kratkog obraćanja čitaocima naglašavanjem cilja, sadržaja i uop.šte kvaliteta i vrednosti knjige. PREDICABLES (grč.), logički termini što ih je objasnio Porfirije u svojoj raspravi o Aristotelu i time dao osnov klasifikovanja (rod - vrsta - razlika svojstvo - slučajnost). PREDMETNA KLASifiKACIJA Džems Brauna (1862-1914) pod nazivom »Subject classification« (objavljena 1906. godine) zasnovan je na njegovoj klasifikaciji nauka (prema evoluciji svijeta) i izgleda ovako: I. Materija i sila - fizikohemijske nauke II. Zivot - biološke nauke. Nauka o čoveku. Medicina. III. Razum - Filozofija i religija. Društvene nauke. IV. O d r a ž a van j e - Jezik i književnost. Istorija. Geografija. Indeksi su relativno kratki i sastoje se od slova i ~eifara, na primer: B-C-D- Fiziko-hemijske nauke (I. materij a i sila). BOOO Fizika. Teoretska mehanika. B 100 Primenjena mehanika. B200 Građevinarstvo. B300 Arhitektura. C050 Elektrotehnika.
I
I
I, i
l
PREDMETNI KATAL6Ći CIOO Optika. C300 Akustika. C400 Muzika. D700 Hemija. D900 Hemijska tehnologija. Braun je uveo tablicu »kategorija« (ukupno 980 kategorija), koja uključuje u sebe opredelitelje (pomcćne oznake za razne vidove knjiga, gledišta itd.) kao: l. Bibliografija, 2. Enciklopedija i reč;]i ci, 10. Istorija, 33. Geografija, itd. Na primer: C050.2 Elektrotehnički reč nici i enciklopedije, ROOO.33 Geografija Francuske, R600.33 Geografija Španije, itd. Prednost sistema je neosporno u tome što je uzeta u obzir evolucija sveta, ali ona je, na žalost, .shvaćena idealistički, a osim toga mehanička je i podela teoretskih i praktičnih nauka. Glavni razlog što je Braunov sistem klasifikacije. našao primenu samo u izvesnom broju engleskih biblioteka jeste u tome što je on praktič no nepodesan (ne može se grupisati literatura o izvesnoj nauci, nego je rasturena po raznim grupama itd.). PREDMETNI KATALOG zove se još i alfabetsko-stvarni katalog (za razliku od sistematskog odnosno stručnog kataloga kbji je takođe stvarni) jer su kataloški listići sređeni po alfabetskom reda glavnog pojma koji izražava predmet odnosno suštinu onoga o čemu u publikaciji piše. Takav katalog dolazi u obzir uglavnom u naučnim bibliotekama, jer se, na primer, kod beletristike teško mogu praviti pojedinačni izrazi za osnovni pojam odnosno predmet dela. U bibliotekama sa mešovitim fondom knjiga - beletristika i nauka - prave se i predmetni i imenski katalog i katalog naslova. Kao i sistematski katalog (kod nas pod nazivom - stručni katalog) tako je i predmetni katalog (Schlagwortkatalog) takođe stvarni katalog (Sachkatalog). Predmetni katalog je sređen alfabetski prema predmetnoj odrednici, tj. prema reči koja predstavlja što je moguće adekvatniji izraz sadržine određene publikacije. Zajedničko. dakle, za
217
obadva kataloga je proces određivanja sadržine publikacije. Kod prvoga se u sređivanju polazi od najopštijeg, a kod drugog od što je moguće konkretnijeg izra;la sadržaja, kod prvoga je sređivanje knjižnog fonda prema realnom, stručnom sadržaju u sistemu nauka, a kod drugog je sadržaj knjižnog fonda sređen prema predmetnim odrednicama (najkraće izra ženim sadržajem publikacij a). Suštinska je razlika prvenstveno metodske prirode: kod prvog se polazi od opšteg ka kon~ kretnom, a kod drugog se traže predmet- ~ ne odrednice i potom alfabetski sređuju. Na primer: »Fiziologija čoveka« po prvom ide u Fiziologiju (DK 612), a kod drugog pod odrednicu »Covek«. U pogledu sadržaja predmetni katalog daje preglede ukupne literature o konkretnom predmetu na jednom mestu i pod predmetnom odrednicom, a sistematski katalog na raznim mestima, već prema oblicima stanovišta (čovek sa filozofskog, sociološkog, fiziološkog, ili drugog gledišta,_ a kod pred.metnog kataloga sve te oblasti pod odrednicom »čovek« no ipak i tu dolazi razbijanje odrednice na oblasti kao čovek-filo zofija, čovek-fiziologija, itd., a samo najopštije pod »čovek«). Kod sistematskog kataloga pojmovi su grupisani po srodnosti sadržaja, a ne po alfabetskoj srodnosti koja razbija pojmove oblika, odnosa, itd. Poimanje predmetne odrednice je naročita teškoća kod predmetnog kataloga i čitalac nije uvek siguran da će naći traženu knjigu baš pod stavljenom odrednicom jer sadržina knjige može da bude različno formulisana, ponekad naslov knjige ne odgovara njenom sadržaju ili iziskuje mnogo uputnih listića (naročito kad dva ili više predmeta čine sadržinu dela itd.) a pri tom je procena uslovljena subjektivnošću bibliotekara tako da u davanju odrednice ponekad možda niko od njih nije u pravu, a ponekad se rukovode principom verovatnoće odn. proseka u pogledu toga kako bi mogla shvatiti većina
i
i;' I i
218 čitalaca.
PREDMETNI KATALOG
Ponekad nastaju teškoće i usled redalice (imenica odnosno početna reč), štihvorta (takođe reč iz naslova) i šlagvorta odn. predmetne odrednice koja izražava sadržinu dela. Na primer, kod publikacije »Prirodne lepote okoline Sarajeva« u prvom slučaju imamo »Prirodne ... «, u drugom »Lepota« ili »Okolina«, u trećem »Sarajevo-okolina«. Zatim mogućnost različitog jezičkog izražavanja za izvestan sadržaj, postojanje sinonima i homonima, teškoća u stvaranju predmetne odrednice u slučaju kad se susretnu pojam mesta i pojam stvari, ili kod pojmova vremena, kod pojmova oblika (godišnjak, zbornik, monografija), kod katalogiziranja dela lepe književnosti (roman, pesme, pripovetke) itd. U pogledu stvaranja kataloškog listića nastaje pitanje principa užeg ili šireg pojma (ako je, na primer, publikacija o Voždovcu, da li predmetna odrednica treba da bude »Voždovac« ili »Beograd«) i niz drugih teškoća koje se ublažavaju standardizovanjem predmetnih odrednica, raznim grupisanjima, uputnim pregledima, i sl. što dovodi do indeksa odn. do sistematskog pregleda predmetnih odrednica upotrebljenih u predmetnom katalogu (a to je uglavnom isto što i predmetni registar u sistematskom katalogu) i takav alfabetski sređen indeks odn. registar pruža katalogizatoru mogućnost uvida da li je i kako već upotrebljena neka predmetna odrednica. Analizirajući neka pomenuta i neka druga pitanja predmetnog kataloga, Roloff ističe izvesna uputstva kao regulative i pomoć u orijentaciji prilikom davanja predmetne odrednice. Evo uglavnom tih pravila (Heinrich Roloff, Lehrbuch der Sachkatalogisierug, Leipzig, 1954, str. 103-118) : l. Predmetna odrednica (Schlagwort) treba da što potpunije izražava sadržaj dela; 2. Ta odrednica treba da bude više konkretna (uzeti uži pojam a upućujući na širi); različnosti
3. Potrebno je onoliko odrednica ko· liko ima predmeta o kojima se u delu izlaže; 4. Ako se tretira samo jedan predmet onda je potrebna samo jedna odrednica, ali mogu biti upotrebljene ipododrednice i sporedne odrednice; 5. Od dva pojma uzeti glavni, a za drugi uputni (na primer: Osiguranje u rudniku - »Rudnik« sa uputnim »Osiguranje u rudniku«); 6. Odrednice iste sadržine a različito formulisane (sinonimi) idu pod jedan pojam i. to onaj koji više odgovara jeziku na kom se vodi katalog; 7. Kod homonima treba uz odrednicu staviti u zagradu bližu oznaku, na primer: »Rak« (zglavkar) , i »Rak« (bolest), itd.; 8. Oblik odrednice treba da je podešen prema jeziku (»Upala pluća«, a ne »Pneumonija«), a takođe voditi računa o novostvorenim društvenim i drugim uslovima (»Sovjetski Savez«, a ne »Rusija«, kad je reč o SSSR); 9. Kao govorni oblici odrednice moguće su proste reči (knjiga), složenice (Knjigoveznica), imenica sa adj. atributom (Interna medicina), imenica sa gen. atributom, više imenica (Sodoma i Gomora) pa i čitava rečenica (Disciplina drži vojsku). No preporučljivo je da u svim slučajevima odrednica bude. što kraća i jednostavnija, a to važi i za složenice (Knjigoveznica, a ne: Prostorije za povezivanje knjige) ; 10. Upute »v« (vidi) odnose se na alternativu po smislu srodnih izraza (Obećana zemlja, v. Palestina); ll. Kod personalnih pojmova treba da bude i bliža odredba (zanimanje, godina rođenja i smrti), ~d pseudonima ono što je poznatije i običnije, kod imena naroda ono što je podesnije (Francuska isto~ij a, a ne: Istorija Francuza), itd.; 12. Pojmovi mesta su geografska vlastita imena, a izbegavati upućivanje na podređene pojmove, na primer Versajski
PREDMETNI KATALOG ugovor: Versaj, ugovor 1919, ali: Barokna umetnost u Francuskoj: Francuska, Arhitektura, doba baroka (sa: Barokna umetnost, v. i Francuska), kod rečnika prvo dolazi nacionalna oznaka (Francuski rečnik), itd.; 13. Pojmovi vremena stoje sami ili sa pojmom predmeta: 1848. »Godina« 1848., Svet srednjeg veka pod »Srednji vek« a ne pod »Stoleća« 800-1500., »Udžbenik stare geografije« pod: »lemljopis, stari vek«, itd.; 14. Neka se dela stavljaju samo pod oblik poJmova: aforizmi, enciklopedije, zakoni, katalozi, zbirke pesama, zagonetke, govori, školske knjige, rečnici, časopisi, novine, itd.; 15. Redosled iza glavne odrednice je sledeći: uputa, pododrednica, sporedna odrednica i to kod uputa prvo neodređene pa određene, a kod pododrednica prvo općenito zatim pojmovi vremena (i to: stari vek, srednji vek, doba prosvećenosti, 1800-1900, sadašnjost) i najzad ostale pododrednice tako da se na svaku pododrednicu nadovezuje njena sporedna odrednica, a za redosled naslova merodavna je godina izdanja; 16. la redosled glavnih predmetnih odrednica ipododrednica merodavan je alfabetski raspored, a kad su povezani adjekti vi i imenica kao jedinstvena predmetna odrednica onda adjektiv dolazi na prvo mesto (Makedonski jezik, Socijalno sta, ranje, itd.). Ima pokušaja da se predmetni i alfabetski katalog spoje u tzv. unakrsni katalog, koji je u američkim bibliotekama najviše zastupljen, a podesan je naročito za manje biblioteke i knjižarske prospekte. la taj katalog važe pravila predmetnog i alfabetskog kataloga. Osim toga, bilo bi podesno, iako je u izvesnom smislu luksuzno, da u većim bibliotekama postoje svi vidovi kataloga, naročito radi uzajamnog upotpunjavanja. Predmetni katalog može da posluži naročito za izbor 1itera-
219
ture i pri izradi predmetnog registra za sistematski katalog. U svojim uputstvima za izradu predmetnog kataloga (uglavnom prema »Predmetnom katalogu« J. M. Dikovske sa izvesnim dopunama I(rozeovog priručnika i Pravila Nacionalne biblioteke u Parizu) Dr Dušan Milačić. Predmetni katalog, uputstva za izradu, Beograd, Izdanje Naučne knjige, 1950, (str. 34-37) ističe sledeće: »Pored kataloga treba staviti uputstva za s!uženjet katalogom sa izloženim principima na osnovu kojih je katalog rađen. Ali, i pored toga, bibliotekar treba stalno da pomaže čitaocu u traženju potrebne literature u katalogu. Da bi se izbegle greške u radu, da bi odrednice i pododrednice o istim predmetima bile istovetne potrebno je imati kartoteku upotrebljenih odrednica, ili predmetnih naslova i podnaslova i njihovih uputnih redalica, ili predmetnih naslova i podnaslova i njihovih uputnih listića, koji se u tom trenutku nalaze u katalogu biblioteke. Inače bi se moglo desiti da jedan bibliotekar napiše odrednicu: I(osovski boj, drugi: Boj na 1(0s'o v u, a treći: l( o s o v s k a b i t k a ... Izrada predmetnog kataloga složenija je i teža od ostalih kataloga, jer traži od bibliotekara, pored bibliotekarske stručnosti, još i veliko opšte znanje i poznavanje svih problema nauke. Glavna je slabost predmetnog kataloga u tome što je izbor odrednica često subjektivna stvar koja zavisi od bibliotekareva shvatanja. Glavno je njegovo preimućstvo u tome što odmah, neposredno, odgovara na konkretna pitanja kojl! interusuju čitaoca, a ne zaobilaznim putem, kao stručni katalog u kom je svaka knjiga klasirana ne pod jednom posebnom odrednicom koja tačno odgovara predmetu ili sadržini knjige nego pod opštijom naučnom granom koja grupiše dela srodna ili bliska po svom predmetu. N a primer, u stručnom katalogu knjige o algebri, aritmetici i geometriji biće grupisane
PREDMETNI KATALOG u odeljku M a t e m a t i k a, dok će u predmetnom katalogu biti raspoređene pod odrednicama A I ge b r a, A r i t m et i k a, G e o m e t r i j a_ Ili, knjige o raznim vrstama sporta biće grupisane u stručnom katalogu u odeljku S p o r t, dok će u predmetnom katalogu svaki sport dobiti posebnu odrednicu: Ves l a n j e, P 1 i van j e, S k i j a n j e, T en i s, F u dbal. Pri služenju predmetnim katalogom, ne mora da zna kojoj naučnoj grani pripada problem koji ga interesuje, kao što je u sistematskoj klasifikaciji. Zato u predmetnom katalogu čitalac lako i brzo nalazi literaturu o predmetu koji ga interesuje: čitalac
Znači,
pri određivanju u koji razdeo kataloga treba rasporediti neku knjigu prvenstveno moramo voditi računa o tome kojoj naučnoj grani pripada predmet knjige dok je u predmetnom katalogu sam predmet odlučujući faktor, tj. u predmetnom katalogu nema potčinjavanja ili podređivanja jednog predmeta drugome, već su svi predmeti ravnopravni i podjednako značajni. Dakle, svaki se predmet obrađuje samostalno, odvojeno, ne vodeći računa o njihovoj međusobnoj vezi. Tako, neka opšta knjiga iz oblasti botanike dobiće odrednicu: B o t a n i k a; knjiga o cveću: C već e; a knjiga o hrizantemi: H r i z a n t e m a. stručnog
Usled njegove elastičnosti u predmet' nom katalogu mogu se bez porernecaja kataloga lako vršiti izmene, tj. mogu se povlačiti zastarele i netačne odrednice i zamenjivati ih novim, tačnijim, a tako isto mogu se unositi nove odrednice za sva moguća pitanja, što nije slučaj sa stručnim katalogom po decimalnom sistemu, ako u tablicama decimalne klasifikacije nisu predviđeni slobodni indeksi. Pa čak i onda kad u klasifikacionoj šemi ima slob.odnih indeksa, nova pitanja najčešće dobijaju mesta koja im ne odgovaraju i veoma duge brojeve (sedmo i osmocifre-
PREDMETNI POKAzATELJ ne) koji su nepraktični za upotrebu (služenje) . Predmetni katalog dozvo1j ava nam da se koristimo i izvesnim dokumentima koji bi, bez njega, bili gotovo izgubljeni. To naročito važi za studije i članke objavljene po časopisima, koji inače ne ulaze ni u jedan drugi katalog, dok se bez teškoće mogu unositi u predmetni katalog pod odrednicama koje odgQvaraju njihovoj sadržini ... « Komplikovanost i subjektivnost su če sti pratioci pri izradi i upotrebi predmetnog kataloga. Sto se pak tiče poređenja sa sistematskim katalogom opšte je poznato da i sistematski katalog »traži od bibliotekara veliko opšte znanje i poznavanje svih problema nauke«, i kod njega je svaka publikacija pod posebnim decimalnim indeksom a ne samo »pod opštijom naučnom granom koja grupiše dela srodna«, itd. Ako se uzme ranije navedeni primer, onda to znači da će Algebra imati DK 512, Aritmetika 511, Geometrija 513, dakle sve posebno a ne samo pod DK 51 (matematika općenito). Tako isto Veslanje ima DK 797.12, Plivanje DK 797.2, Skijanje DK 796.93, Tenis 196.342, Fudbal DK 796.332, a ne pod DK 796 (sport općenito). Korist predmetnog kataloga u tome što »čitalac ne mora da zna kojoj naučnoj grani pripada problem koji ga interesuje« ili što u tome katalogu »su svi predmeti ravnopravni i podjednako značajni«, »svaki se predmet obrađuje samostalno, odvojeno«, ali i kod sistematskog kataloga postoje posebne indeksne decimale (Botanika DK 58, Cveće DK 635.9, Hrizantema DK 582.998), elastič nost mu je jedna od glavnih karakteristika koja je naročito doprinela rasprostra~ njenosti UD K, koja ima prvenstvo i u pogledu dokumentacije studija i članaka. PREDMETNI POKAZATELJ ili predmetni registar je alfabetski sređen popis izraza glavnih pojmova (suština predmeta o kome se u publikaciji govori) služi za lakše korišćenje prvenstveno sistematskim
PREDMETNI REGISTAR ~ PRIMA odn. stručnim katalogom (na primer, ako nas interesuje šta u knjižnom fondu biblioteke ima o karnevalu onda ćemo u predmetnom registru uz naziv karneval naći i DK broj 394.25, a zatim u sistematskom katalogu sve publikacije ostručene tim brojem). Ponekad je ovaj registar zajedno sa registrom autora kombinovan u tzv. unakrsni katalog. Vidi još: Indeks. PREDMETNI REGISTAR, vidi: PredmetnI pokazatelj, Indeks. PREDNASLOV, nepotpun, odn. kratak naslov (bez navođenja autora i bez impresuma), štampan je na listu koji se nalazi ispred pravog naslov. Počeo se upotrebljavati krajem XVII stoleća, dakle kasnije nego što su počele da se praktikuju zaštitne stranice ispred naslova. PREGRADNI KARTON, v. Orijentacioni listić, Jezičac, Međaš. PREKATALOGlZACIJA je prerada već postojećeg kataloga prema zahtevima novih potreba i pravila. Na primer, nekad su i bibliotečki katalozi vođeni u vidu knjige, a sad se vode u vidu kartona sastavljenih od kataloških listića, ali se obično vrši prekatalogizacija tj. umjesto ranijeg izrađuje se katalog prema savremenim pravilima katalogizacije. Pot!ekad se vrši samo delimična prekatalogizacija (na primer, menja se samo način stavljanja odrednica iii dr.). PRELIMINAIRES (engl.), delovi publikacije ispred glavnog teksta (prednaslovna i naslovna strana, posveta i dr.), često imaju posebnu paginaciju. PRELOM je raspoređivanje štamparskog sloga na strane, tj. formiranje štampanih strana, kolumna (lat.: columna = štampana strana). Slog koji se dotle nalazio na šifovirrta sa proizvoljnim brojem redova sada dobija oblik stranica određe ne veličine i sa paginacijom. PRENONIM (lat. i grč.) vrsta pseudonima kod koga se ime staVlja umesto prezimena, tj. ime dobija značenje prezimena, kao na primer: M. Stevan umesto Stevan
Miladinović.
Tako je, na primer, nemački pisac Zan Paul Fridrich Rihter objavljivao svoja dela pod imenom Zan Pau\.. PRENUMERANT, raniji naziv za pretplatnika. PRESBIRO (franc.: presse, bureau) državno ili privatno novinsko preduzeće, služi obično kao informativni centar prikupljanja i dostavljanja vesti iz unutrašnjosti i inostranstva. PRESTAMPANO IZDANJE, v. Prvo izdapje. PREVOD je prerios sadržaja neke publikacije iii ma kog napisa sa originalnog jezika na neki drugi jezik. Pravo prevođenja ima isključivo autor originala U" koliko ugovorom sa izdavačem nije drugačije predviđeno (tj. to pravo preneseno na drugog). Međunarodna zaštita autorskog prava prevođenja regulisana je Bernskom konvencijom. v. Autorsko pravo, Bernska konvencija. PREZENTACIONI NASLOV, obično prednaslov koji ukazuje na povod objavljivanju dela. Po sadržini i posvetni naslov može biti često prezentacioni naslov. PREZENTNA BIBLIOTEKA (lat. i grč.) je biblioteka koja. svoj knjižni fond stavlja na raspolaganje isključivo u svojim prostorijama (tj. ne pozajmljuje knjige). PRIGODNA LITERATURA su publikacije izdate povodom nekog zna,čajnog datuma, na primer, povodom godišnjice nekog događaja ili neke ličnosti (vidi još: Jubilarno izdanje), a i postojeća literatura podesna za obradu neke teme ili za upoznavanje u vezi sa nekom predstojećom važnom konferencijom, itd. PRILOG publikaciji može da bude mapa, razni snimci, statistički pregledi i sl. Prilozi uz novine i časopise označavaju se obično posebnom paginacijom. PRIMA (lat. = prva), sitno napisana cifra na prvoj strani svakog štampanog tabaka (tj. na str. 1,17, 33, itd.) knjige. Ona služi knjigovescu za evidenciju broja tabaka. Ponovljeni znak na trećoj strani
222
PRIMEDBA -
PROPAGANDA KNJIGE
svakog tabaka zove se secunda (sekunda). Vidi Signatura. PRIMEDBA. vidi: Napomena. PRIMENJENA BIBLIOGRAFIJA ili materijalna bibliografija daje, pored naslova, podatke o sadržini dela. Vidi: Bibliografije. PRINTED AS MANUSCIPT (engl.), oznaka da je štampano kao rukopis. PRINTED IN GERMANY (engl.) znači da je štampano (izdato) u Nemačkoj (stavljalo se prema američkom zakonu o autorskom pravu obično na poleđini naslovnog lista). Prema međunarodnom sporazumu (1955. godine) to više nije potrebno nego je dovoljno naznačiti: copyright. PRINTED IN YUGOSLAVIA znači da je štampano u Jugoslaviji, sam izraz (Printed in ... ) je međunarodna oznaka u cilju zaštite autorskog prava pisca dotične zemlje. PRIPOVETKA je knjižeyni sastav u kome se prikazuje događaj relativno kratkog trajanja i u kome učestvuje relativno mali broj ličnosti. Postoje narodne (usmene i pismene) i tzv. umetničke odnosno individualno sastavljene pripovetke a po načinu odražavanja stvarnosti mogu biti: romantičarske, realističke, filozofske, satirične, itd. PRIREĐiVAČ, onaj koji je prikupio, sredio i omogućio izdanje (ili čak i sam izdao) jedno ili više dela nekog autora. Vidi još: Herausgeber. PRIRODNA KLASIFIKACIJA ima za osnov podele prirodne, suštinske odlike onoga što se klasifikuje (kao što je to u zoologiji, botanici, itd.), za razliku od veštačke klasifikacije koja se zasniva na izvesnim formalnim, spoljnim odlikama (ko d rečnika i sl.). PRIRODNO STAMPANJE, proces otiskivanja izvesnog predmeta (list, paprat) na metalnu ploču, datira od XV stoleća. PRIRUČNIK je takva knjiga koja po svojoj sadržini i sređenosti materijala služi za praktičnu upotrebu. Takvi su pri-
ručnici:
enciklopedije, leksikoni, i drugi bibliografije, adresari,. katalozi i sl. knjige koje po pravilu, ne sadrže povezan tekst nego je materija sređena po terminima (pojmovima). v. Nachschlagewerke. »PRIZREN«, list na srpskom i turskom jeziku u doba turske uprave, izlazio od 1871. do 1874. godine, najpre u Prizrenu, potom u Prištini. ,PROCTOR, Robert George Collier (1868-1903), čuveni katalogizator, autor dela »Index To The Early Printed Books In The British Museum ... « bilo osnova za katalog knjiga štampanih u XV stoleću (»Catalogue of Books Printed In The XVth Century Now In The British Museum«). PROČISCENO IZDANJE (eng\. Expurgated Edition), publikacija iz koje je odstranjeno sve ono što bi u normalnom ili drugom smislu moglo dovesti do nekog kompromitovanja. PROKLAMACIJA (lat.: proclamatio) je proglas odn. obnarodovanje važnog akta ili događaja, kao i sama publikacija (letak, brošura, knjiga ili drugi napis). PROLEGOMENA (grč.) je predgovor, prethodna napomena ili uvod u neko uče nje (nauku) odnosno u neko veće delo; može značiti i pripremanje predavanja. PROLOG (grč.) je vrsta predgovora ili uvoda u neku studiju ili u predavanje. naziv potiče otuda što je u antičkoj drami prvi deo pružao uput za razumevanje celog dramskog dela. PROMEMORIJA (lat.: pro memoria, skraćeno p. m.) znači za uspomenu, za sećanje, takođe spomenica odn. knjiga publikovana u znak sećanja na nekoga ili na nešto. Ponekad znači pismenu molbu ili predstavku. PROPAGANDA KNJIGE obuhvata preduzimanje i sprovođenje mera da se što više proširi krug čitalaca: približavanjem knjige narodu, popularisanjem knjige putem raznih predavanja i napisa, priredbama, izložbama, raznim reklamarečnici,
PROPAGANDNA LITERATURA ma, informacijama i drugim načinima naročito u toku »meseca knjige« (negde je to »sedmica knjige«) i uopšte u drugim prilikama da se pobudi interesovanje i ljubav prema knjizi, da se što više i što racionalnije čita. Propagiranjem knjige propagira se, posredno ili neposredno, biblioteka kao ustanova za plansko i sistematsko korišćenje knjigom. Obavlja se na raznovrsne načine, kao što su: usmena (predavanja o knjizi, i uopšte razgovori sa čitaocima), pismena (u vidu raznih informacija o knjigama), vizuelna (putem izložbi, filmskim i televizijskim reklamama, i dr.), prigodne propagande stručne literature, specij11na propagandna kampanja prigodom održavanja knjižnih sajmova, »meseca knjige«, itd. v. Rad sa čitaocem, Mesec knjige, Informativna služba u bibliotekama, i sl. PROPAGANDNA LITERATURA (u sastav ulazi i agitaciona literatura) obuhvata ona dela koja naročito doprinose širenju određenih političkih ideja i shvatanja. PROPEDEVTIKA (grč.) je predvežba ili uvod u neku nauku. Tako, na primer, psihologija i logika služe kao propedevtika za filozofiju, jer znanje iz tih discip" lina je uslov za razumevanje filozofskih problema i teorija (ako ne znamo šta je mišljenje, kao psihički proces, i zakone pravilnog mišljenja, onda ne možemo suditi o nečijem mišljenju, itd.). Postoje i razne propedevtičke vežbe i ustanove za pripremanje radi lakšeg snalaženja u kasnijoj složenijoj studijskoj problematici. čiji
PROSPEKT (lat.: prospectus) najčešće skicu, nacrt ili plan zgrade, preduzeća, organizacije i dr. Ponegde ima značenje široke ulice (na primer, Nevski prospekt), slikane pozadine, itd. Prospekti knjiga i drugih publikacija donose podatke o piscu dela, kratak sadržaj dela, uzorke teksta, prikaze i dr. što služi reklamisanju i propagiranju knjige; u bibliotekama se pregledaju takvi prospekti znači
PROVEN!ENTNI PRIMERAK
223
u cilju nabavke literature, odn. popunj avanja knjižnog fonda. »PROSVJETA«: l. list koji je nedeljno izlazio 1885-1888. godine u Sarajevu; 2. list za crkveno-školska pitanja u Crnoj Gori, izlazio mesečno od 1889-1892. godine na Cetinju; 3. časopis Srpskog prosvjetnog društva, izlazio u Sarajevu mesečno od 1907-1914. godine, od 19181923. godine i od 1930-1937. godine; 4. književni časopis izlazio u Zagrebu 1893. godine petnaestodnevno; časopis Srpskog,,, kulturnog društva, pokrenut 1943. godi-~ ne na oslobođenoj teritoriji, izlazi mesečno u Zagrebu. PROSVETINA CENTRALNA BlBLIO~ TEKA U SARAJEVU, osnovana 1913. godine kao ustanova Srpskog prosvetnog i kulturnog društva »Prosvjeta«. Od 19131914 njenu čitaonicu je posetilo 268.544 osobe. Godine 1949. njen knjižni fond ušao u sastav Narodne biblioteke SR BiH (1940. godine imao je taj knjižni fond 22.480 dela, ali je u toku okupacije mnogo stradao.). PROSIRENO IZDANJE, v. Dopunjeno izdanje. PROTOGRAFIJA (grč.) znači crtanje koje se prvobitno upotrebljavalo, tj. prvobitni crteži, planiranje, skiciranje, prvobitno pismo. Protograf znači prvobitni rukopis (prethodnik kasnijeg spisa ili kopije) . PROTOKOL (grč.) je knjiga službenog karaktera u kojoj se vode zapisnici o organizovanju i izvršavanju određenih poslova, zaključci doneseni na nekom sastanku diplomata ili drugih službenika ili članova pojedine organizacije ili ustanove. PROTOTIP (grč.) je ono što služi kao obrazac odn. uzorak, a takođe znači prvi snimak odn. otisak, zatim stvarno lice kao oličenje nekog literarnog junaka. PROVENIENTNI PRIMERAK (izvedeno iz lat., nem: Provenienz-exemplar, engl.: Pedigreebook) je knjiga koja po-
-, !
224
PROZA -
PUBLICISTIKA
tiče iz neke čuvene biblioteke i takvu knjigu bibliofili naročito cene. PROZA (laL) je nevezani slog u načinu izražavanja (nasuprot vezanom slogu u poeziji, u stihovima), znači takođe umetničku literaturu pisanu takvim slogom. (Otuda i izraz prozaično znači ono što je obično, bez ulepšavanja). PRVA REČ ODREDNICE (redaIka), vidi: Katalogizacija, Odrednica. PRVI SRPSI(I BUI(VA.R, sast1lvio ga je Sava Inok iz manastira Dečana, štampan ćirilicom 1597. godine u Mlecima u štampariji Đ. A. Rampaceta. O tom bukvaru se saznalo tek 1S03. godine kad ga je spomenuo Lj. Stojanović u »Prilozima ka bibliografiji starih štampanih knjiga«. Primerak prvog izdanj a Bukvara nalazio se u Narodnoj biblioteci u Beogradu koja je uništena 1941. godine i sad postoji u toj biblioteci samo original drugog izdanja (bez naslova, svega 4 lista). PRVO IZDANJE je prvi put istim slo· gom i u isto vreme štampano delo, dok kasnije iako na isti način (istim slogom) štampano delo zove se preštampano izdanje, a prema prirodi izmene prvog izdanja ostala izdanja mogu biti: »ispravIjeno«, »revidirano«, itd. PRVO PUBLlI(OVANO IZDANJE, ne znači i prvo štampano izdanje, nego je to prvo izdanje namenjeno javnosti. PSA.LTER MOGUNTINUM, v. Mainzpsalter. PSALTIR (grč. i lat.) je knjiga zbirka psalama, naziv potiče otuda što su se nekad psalmi pevali uz pratnju psalter-a ili ps alteri ona (muzički instrument sličan harfi). PSEUDOANDRONIM (grč.) je muško ime odn. prezime stavljeno umesto imena ženskog autora (na primer: Zorž Sand (George Sand) umesto pravog imena francuske spisateljice Aurore Dupin, baronne Dudevant). PSEUDO-EPIGRAFI (grč.) su podmetnice, tj. lažni spiSi, (u srednjem veku,
na primer, razni spisi pripiSivani su bogougodnicima) . PSEUDOGINIM (grč.) je stavlja:Jje ženskog umesto muškog imena autora, na primer: Clara Gazil umesto Prospe! Merimee, ili Nina umesto Rajko Vidojković, itd. PSEUDOGRAF. vidi Pseudografija. PSEUDOGRAFIJA. (grč.) je krivotvorenje spisa; štampanje tuđeg dela pod svojim imenom. Pseudografum je krivotvorerri spis, a pseudograf je onaj koji krivotvori spis. PSEUDOGRA.FUM, vidi: Pseudografij a. PSEUDONIM (grč.) je izmišljeno, Iažno ime, kad se pisac ne potpisuje svojim zvaničnim već proizvoljnim imenom (ponekad i u drugim slučajevima da bi se prikrilo pravo ime kao što je slučaj u ilegalnom radu i dr.). Prema izboru imena postoje razne vrste pseudonima: hagionim, sideronim, pseudoginim i dr. (vidi pcjedirračno). Za razrešavanje pseudonima (prilikom katalogizacije, bibliografske obrade i dr.) postoje priručnici kao što je, na primer, »Lexicon pseudonymorum« od E. Velera ili (za nemačku jezičku oblast) »Deutsches Pseudonimenlexi::on« od Holzmana i Bohate. PSIHOLOGIJA ČITA.f<.iJA proučava proces čitanja i njegov uticaj na mišljenje, maštu, osećanje i druge psihičke funkcije, a takođe sklonost i interesovanje či talaca. PTOLOMEJSI(A BIBLIOTEKA, vidi: Aleksandrijska biblioteka. PUBLICISTIKA (laL) ima često značenje žurnalistike, tj. dnevne štampe, u širem smislu znači sve što se štampa i daje javnosti na uvid i upotrebu. Prve novine štampane u Bosni je nede!jl1i list »Bosanski vjesnik« (izlazio 1866, ćirili com i Vukovim pravopisom), zatim pretežno službene novine »Bosna« (18661887), »Neretva« (1876. godine, u Mostaru), i dr., ali su svi ti listovi ostali skoro b~z ikakvog uticaja na narod, jer
PUBLICITET se on odupirao okupatorskom uticaju i radije pratio štampu u drugim krajevima, prvenstveno u Srbiji. 2a vreme Austro-Ugarske okupacije, u procesu opštih razvojnih tendencija kapitalizma, izmenjeni su i uslovi za publicistiku, naročito donošenjem zakona o štampi 1907. godine, i ukidanjem preventivne cenzure. Pored zvanične i poluzvanične štampe, kao što su »Bosansko-hercegovačke novine« (1878. -1881), koje su kasnije dobile naziv »Sarajevski list« (1881-1918), »Bosnische Post« (1884-1918), izlazio je izvestan broj listova kao organi raznih organizadja (Vatan, Bošnjak, Prosvjeta, Napredak, Nada, Behar). Od časopisa značajniji su bili: »Glasnik zemaljskog Muzeja u Bosni i Hercegovini« (pokrenut 1889. godine), »Bosanska vila« (1885-1914) i »20ra« (1896-1901). Bilo je i nekoliko periodičnih publikacija u Beogradu koje su isključivo pretresale pitanja u odnosu na prilike u BiH. U vremenu od 19181914. godine izlazila je (uglavnom bez veće ustaljenosti) u BiH blizu 300 listova i časopisa. v. još: Stamparstvo, Novine, Casopisi, i sJ.
15
Lel~ikon
PUTOPISI
225
PUBLICITET (lat.: publicitas) znači javnost, kad knjiga ili druga pojava ima veliki publicitet to znači da je vrlo poznata, popularna. PUBLlI(ACIJA (Iat.), objava, objavljivanje i ono što se štampa, objavljuje (knjiga, brošura, i dr.). PULICEROVA NAGRADA, vidi: Nagrade za naučna i ulJ1etničkil dela.
.1
PUNI(TACIJA ili PUNI(TUACIJA (lat.) je obeležavanje vokala pomoću ta-:~. čaka i crtica (u orij~ntalnim jezicima: arapskom, hebrejskom, sirijskom). PUNI(TUACIJA, vidi: Punktacija. PUNI(TUM (lat.) ima značenje tačke (znak na kraju rečenice, iza rednog broja, kod kratice), određenu celinu izvesnog teksta odnosno spisa, zatim predmet govora, itd. PUTOPISI su vrlo obimna literatura u kojima se, obično pripovedački, iznose utisci sa putovanja kroz neku zemlju ili kraj, može da bude i na naučnom nivou, pružajući opšti pregled neke zemlje (geografske, etnografske i dr. karakteristike).
.1
I
R RABAT (ita!.) smanjena Lena, popust, knjižarima; kada izdavač određuje prodajnu cenu svojim pUblikacijama predvidi i knjižarima procentu alni popust koji opet, zavisi od vrste publikacija, količine porudžbine, načina prodaje, itd. Povlašćene cene daju se takođe prilikom subskribcije (poziv na pretplatu neke publikacije), naročito kada se vrši pretplata na velike rečnike, enciklopedija, sabrana dela i dr. (često duže .,vremena pre definitivnog štampanja tih dela). RACIONALIZAM, v. Literatura. RAD SA CITAOCEM obuhvata sve one bibliotečke delatnosti usmerene na pomoć čitaocu, da se čitalac što efikasnije koristi knjižnim fondom dobijanjem potrebnih informacija, raznih preporuka u izboru literature, itd. Velike svetske biblioteke imaju vrlo razvijenu informativnu službu. Određeni službenici, koji su specijalno osposobljeni za rad sa čitaocem (poznaju stanje knjižnog fonda, psihologiju čitaoca i dr.), pružaju čitaocu bibliografske i druge podatke, olakšavaju mu da pronađe potrebnu literaturu i određeni tekst, vrše propagandu knjige, itd. v. još Citalac, Citanje. »RADENIK«, prvi jugoslovenski i balkanski socijalistički list, izlazio od 1871. do 1872. godine (svega 137 brojeva), urednik lista Svetozar Marković zbog svoje naprednosti list posle druge godine bio zabranjen. RADIRUNG (lat.) je grafički postupak, sličan bakrorezu, pri čemu umetnik ne gravira crtež direktno u bakarnu ploobično
ču,
nego je ploča prekrivena izvesnom masom u koju se crtež ureže tako da dospe do metala, a potom se raznim hemikalijama, hemijskom obradom dobija vrlo fini crtež u boji. Prvi radirung za koji se zna potiče iz 1513. godine, a radirung je inače najviše praktikovan u XVIIstoleću. Vidi još: Bakrorez. RADNICKA BIBLIOTEKA U SARA.JEVU bila u sastavu Radničke komore, osnovana 1927. godine (imala knjižni fond od oko 5000 knjiga, i nekoliko podružnica u unutrašnjosti). Sačuvani deo njenog knjižnog fonda nasledila Biblioteka Radničkog univerziteta u Sarajevu. »RADNICKE NOVINE«, glavni list socijalističkog pokreta u Srbiji, izlazile 1897, 1902-1915, u Beogradu. Urednik izvesno vreme Dimitrije Tucović. Ponovo su pokrenute 1918. godine i do Obznane bile jedno vreme organ K.PJ, posle toga organ desnih sodj alista. RAJKOVIC I CUKOVIC, knjižari i izdavači u Beogradu, od 1898. do 1932. godine izdavali pedagošku i dečju literaturu, udžbenike. rečnike i dr., kao i više zbirki (Biblioteka malog pozorišta, Pedagoška knjižnica, Pedagoški klasici). Vidi: Edicije zbirki. RAJNER, Antun, knjižar i izdavač u Zagrebu (jedan od prvih hrvatskih knjižara) od 1753-1760. godine, izdao veći broj knjiga. »RAJNSKE NOVINE« (Rheinische Zeitung ... ), list za ekonomska i politič ka pitanja, izlazio 1842-1843. godine u Kelnu, u njima sarađivao i neko vreme
RAMAJANA -
RECNICr SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA
bio njihov urednik Karl Marks. Zbog širenja napredne ideologije novine su zabranjene već sledeće godine. RAMAJANA, čuveni indijskI ep o kraljeviću Rami i njegovoj supruzi Siti, sadrži oko 24.000 stihova (u Indiji je vrlo popularan i služio je kao osnova za niz drugih spevova). RAMS (franc.-nem.), oznaka za staru, odnosno škart-robu, u knjižarstvu knjige koje se po prvobitnoj ceni ne mogu prodati obično se prodaju van knjižare. RARITET (lat.) je retkost, skupocenost, na primer najstarije štampane knjige, razni rukopisi i dr. (vidi takođe: Inkunabule, Unikum) . U istom značenju upotrebljava se izraz rarisimum. RARISIMUM (lat.) , vidi: Raritet. RASPRA VA, obično naučni spis manjeg obima, ponekad se taj naziv odnosi i na veća naučna dela, kao što je disertacija (vidi o tome) i sl. RASTER, vidi: Autotipija. RATDOLT, Erhard (1447-1527), štampar iz Augsburga prvi štampao Euklidovu geometriju (»Elementa geometriae«, 1482. godine). RAVNA STAMPA, vidi: Litografiia. RAZMENA (Exchange: engl.) u bibliotekarstvu obuhvata obično duplikate knjiga što ih poseduje izvesna biblioteka pa ih šalje drugoj (drugim bibliotekama) da umesto njih dobije druge knjige koje su opet IJajčešće. duplikati u tim bib1iote1(ama ili drugim ustanovama. Vidi još: Međunarodna razrnena knjiga. REALIZAM, v. Literatura. REALNA ENCIKLOPEDIJA, vidi: Realni Leksikon. REALNI KATALOG ili stvarni katalog je popis publikacija, sređen tako da ukazuje na njihovu sadržinu (na ono što se prikazuje u tim publikacijama), glavni vidovi takvog kataloga su sistematski i predmetni katalog (vidi pod tim terminima). REALNI LEKSIKON (takođe realna enciklopedija i drugi vidovi realnih reč-
227
nika) je takva vrsta rečnika u kome su ukratko obrađeni i alfabetski sređeni termini pojedinog stvarnog, realnog područ ja ljudskog znanja (fizike, tehnike, pedagogije, itd.). REALNI REČNIK, vidi: Realni leksikon. RECENZENT, vidi: Recenzija. RECENZIJA (lat.) najčešće znači ana'i?;'l i kritički prikaz izvesne publikacije ili rukopisa, pozorišne predstave, priredbe, itd. Takođe može da bude naziv za·;~. redigovano, popravljeno, odn. izmenjeno i uopšte kritičko izdanje (obično stare knjige) u kome su otklonjene razne varijante nastale tokom vremena, pa se tekst ponovo doteruje prema rukopisu autora. Onaj koji vrši ili sastavlja recenziju zove se recenzent. Recenzije ili redakcije staroslovenskog jezika, koje su vršene počev od 12. stoleća prepisivanjem staroslovenskih tekstova u raznim slovenskim zem'j Jma uslovile su stvaranje posebnih slavenskih jezika (srpski, bugarski, makedonski, ruski) iz prvobitnog zajedničkog slavenskog, tj. staroslavenskog jezika što su ga stvorili Ciri· lo i Metodije. v. Staroslovenski jezik. RECENZIRAJUCA BIBLIOGRAFIJA, vidi Kritička bibliografija. RECLAM-VERLAG, G. m. b. H., izdavačka kuća osnovana 1828. godine u Lajpcigu, širom sveta poznata po svojoj seriji »Reclams-Universal-Bibliothek« sa svojom vrlo pristupačnom cenom. REČNICI SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA (vidi najpre: Rečnik, Leksikografija), datiraju od XVI stoleća i nastajali su shodno razvitku našeg jezika i naše nacionalne kulture uopšte. Uglavnom prema navođenju enciklopedije »Prosveta« (Beograd, 1959. godine) do sada su objavljeni sledeći rečnici: »Didionarium quinauae ... Iinquarum: latinae, italicae, germanicae, Damatiae et ungaricae« (Mleci, 1595. godine, sastavljač: Faust Vrančić);
228
RECNICI SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA
»Blago jezika slovinskoga ili slovnik kome izgovaraju se riječi slovinske, latinski i dijački« (Jakin, 1651. godine, sastavlj ač: Jakov Mikalj); »Dikcionar ili reči slovenske zvekšega v kup zebrane, v red postavljene i dijač kerni zlahkatene« (Grac, 1676. godine, sastavljač: Juraj Habdelić); Talijansko-ilirski rečnik (Dubrovnik, 1728. godine, sastavljač: Del Belin); »Gazophylacium, seu latino-iIlyricorum onomatum aerarium« (Zagreb, 1740. godine, sastavIj ač: Martin Belostenec) ; »Lexicon latinum interpretatione illyrica germanica et hungarica locupl~s« (Zagreb, 1742. godine, sastavljači: Andrija Jambrešić i Franjo Sušnik); »Ričoslovnik iliričkoga, italijanskoga i nimačkoga jezika« (Beč, 1803. godine, sastavljač R. J. Voltidžije); »Rječoslož je ilirsko·italij ansko-latinsko ... « I-II, (Dubrovnik, 1806. godine, sastavljač: Joakim Stulić) u predgovoru rečnika govori se o sličnosti jezika antič kih naroda Male Azije sa jezikom starih i današnjih naroda Trakije i Ilirije. Od rečnika savremenog srpskohrvatskog jezika na prvo mesto dolazi »Srpski rječnik« Vuka Stefanovića Karadžića. Prvo izdanje izišlo je 1818. godine i obuhvata 27.000 reči, a drugo je izišlo 1852. godine i obuhvata 47.000 reči, u prvom izdanju upotrebljena su tri akcenta a u drugom četiri. U treće izdanje (1898. godine) unete su dopune iz Vukovog primerka, a četvrto izdanje (1934. godine) je ustvari preštampano treće izdanje; »Rječnik hrvatskoga jezika« I-:-II, od Ivekovića i .Broza izišao je u Zagrebu 1901. i zasnovan je na Vukovu rečniku j dopunje~ iz dela nekoliko naših književnika; . II
»Rečnik
srpskohrvatsko-nemački« od i Kangrge (Beograd, 1928. godine) sadrži preko 71.000 reči sa velikim brojem značenja i to se smatra dosada najvećim rečnikom savremenog srpskoRistića
hrvatskog književnog jezika (u štampi je novo prošireno izdanje). »Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika« od dr Luja Bakotića (1936. g. u Beogradu) nema akcenata, reči su protumačene našim jezikom. »Rečnik srpskohrvatskog i narodnog jezika« Srpske akademije nauka (Beograd, 1959. godine, samo prva knjiga) obuhvatiće jezičko blago književnog jezika Srba i Hrvata, sve od vremena Dositeja i Vuka do naših dana i veliki broj reči savremenog narodnog jezika. »Sistematski rečnik srpskohrvatskog jezika« od dr Jovanovića, izišao je u Beogradu 1938. godine. Od rečnika našeg starog jezika: »Rječ nik iz književnih starina srpskih« (I-III, Beograd. 1863-64. od Đure Daničića sadrži građu uzetu iz ćiri1skih i srpskih spomenika koji su izdati do 18f3. godine, reči su prevođene na latinski ili grčki Jezik. »Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika« Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, zasnovao je još Đura Daničić, sadrži građu iz spomenika od kraja XII do XIX stoleća i iz dela Vuka Karadžića, M. Miličevića i dr., dosada izišlo 15 knjiga (L u izdanju Đure Daničića 1882. godine), »Prinosi za hrvatski pravno-povjestni rječnik« od Vladimira Mažuranića, (I-X, 1908-1922. godine i Dodaci, 1923. godine). Veći
terminološki
rečnici
su: »Hrvatznanstvenog nazivlja« (dve knjige, 1874-75), od Bogoslava Suleka, »Liječnički rječnik« (Split, 1912) od I.Arambašina, »Rječnik narodnih zoologičkih naziva« I (1928) od Miroslava Hirca, »Filozofski rečnik« (1932) od Svet. Marića, »Medicinski reč nik« (1956., Beograd, Zagreb) od dr Aleksandra Kostića, »Botanički rečnik« (1959., Beograd) od Dragutina Simonovića i dijalektološki rečnik od G. Elezovića »Reč nik kosovsko-metohijskog dijalekta« I i II (Beograd, 1932, 1935). sko-nemačko-talijanski
rječnik
RECNIK Najpoznatiji dvojezični rečnici su: »Latinsko-srpski rečnik« (Beograd, 1886) od J. Đorđevića, »Rječnik talijansko-slovinski« (Senj, 1887) od Drag. Parčića, »Francusko-srpski« (Beograd, 1898) od Nastasa Petrovića, »Rečnik srpsko-turski i tursko-srpski «(Beograd, 1899) od Alekse popovića, »Rečnik rusko-srpski« (Beograd, 1903) od Miloša S. Anđelkovića, »Grčko -hrvatski rječnik za škole« (Zagreb, 1910) od Stjepana Senca, »Srpsko-mađarski« (Novi Sad, 1921) i »Mađarsko-srpski« (Novi Sad, 1922) od dr Veselina Đisalo vića, »Francusko-srpski« (Beograd, 1923) od Jaćima Stevovića, »Francusko-srpski« (Beograd, 1927) od Lazara Kneževića »Spanjolsko-hrvatski pnrUClll rječnik« (Zagreb, 1928) od Isa Velikanovića, »Francusko-srpski rečnik« (Beograd, 1930) od dr Filipa Medića i Et jena Lorana, »Enciklopedijski nemačko-srp skohrvatski rečnik sa srpskofonetičnom oznakom izgovora književnoga nemač koga« (Beograd, 1936) od dr Svetomira Ristića i Jovana Kangrge, »Rečnik rusko-srpskohrvatski« (Beograd, 1936) od dr Dimitrija Đurovića, »Rječnik talijansko-hrvatski« (Zagreb, 1937) od Ivana Androvića, »Francusko-srpski rečnik« (Beograd, 1942) od Mite Miličevića, »Rječnik talijansko-hrvatski« (Zagreb, 1942) od Ivana Androvića, »Talijansko-hrvatski rječnik« (Zagreb, 1945) od dr Mirka Deanovića, »Englesko-hrvatski rječnik« (Zagreb, 1946) od dr M. Drvodelića, Francusko-srpski i Srpsko-francuski rečnik od Aleksandra R. Perića, »Rusko-srpski reč nik« (Beograd, 1949) od Miloša MoskovIjevića, »Hrvatsko-poljski rječnik« (Zagreb, 1949), od Julija Benešića, »Rečnik srpskoga ili hrvatskoga i arbanaškog jezika« I (Zagreb, 1950) od dr Henriha Banca, »Srpskohrvatski-slovenski rječnik« (Ljubljana, 1955), Janka Jurančića, »Enciklopedijski englesko-srpskohrvatski reč nik« I-II (Beograd, 1956) Svetomira Ristića, Zivojina Simića i Vladete Popovića, »Hrvatsko-francuski rječnik« (Zagreb,
REbAKCLJA
229
1956) Ž. Dera, M. Deanovića i R. Majksnera, »Hrvatsko-talijanski rječnik« (Zagreb, 1956) M. Deanovića i J. Jerneja, »Srpskohrvatski-ruskijslovar« (Moskva, 1957) 1. 1. Tolstoja. Najobimniji rečnici stranih reči su: »Leksikon stranih reči i izraza« Milana Vujaklije (Prvo izdanje 1937) i »Rječnik stranih rIJecI, Izraza i kratica« (Zagreb, 1958) dr Bratoljuba Klaića.
RECNIK je alfabetski sređen popis pojmova sa odgovarajućim jezičkim i struč- " nim objašnjenjima. Najčešći su dvojezički rečnici, kao i rečnici iz određenih struč nih oblasti (koji se obično naznači već u naslovu). Cesto se u istom smislu upotrebljava i naziv leksikon (vidi o tome). Vidi još: LekSikografija, Leksikon, Rečnici srpskohrvatskog jezika. RED PODATAKA NA KATALOŠKOM LISTIĆU: ime autora, naslov dela, eventualno i podnaslov, broj svezaka, koje je izdanje po redu, podaCi o prilozima (slike, tabele, indeksi), impresum (mesto, izdavač ili štampar i godina izdanja), kolacija (broj strana i priloga, forma), eventualne napomene i naziv zbirke sa rednim brojem sveske. Kod periodičnih publikacija stavlja se hronološki poslednji naslov i podnaslov, mesto izdanja, izdavača i početne i završne godine izlaženja, format i napomena. I kod knjiga i kod periodikt. dolazi i eventualna specifikacija tj. navođenje svake sveske višetamnog dela. v. Katalogizacija, Odrednica, i sl. REDAKCIJA (franc.) ima najčešće značenje odbora koji uređuje periodičnu ili drugu vrstu publikacije, najčešće ča soph ili novine, a brine se i o tome da li napisi odgovaraju sadržajnim, idejnim, jezičkim, tehničkim i ostalim zahtevima onoga čijim interesima služi određena redakcija. Pored redakcijskog odbora (ponegde i redakcijski savet) postoji glavni odn. odgovorni urednik i tehnički urednik (vrši potrebne štamparske korekture, brine se o blagovremenom izlasku i ekspe-
!!!!JU!!!Iid
230
REDIGOVATI -
diciji publikacije itd.). Naziv redaktora se upotrebljava i u smislu izdavača-priređi vača zbornika i raznih serijskih izdanja. Redakcija znači i sama obrada (sadržajno, jezičko, stilsko doterivanje) izvesnog teksta ili čitavog dela. REDIGOVATI (lat.) znači raditi na skupljanju, sređivanju, pregledanju i eventualno ispravljanju teksta u raznim prilozima namenjenim za publikaciju. Tu spada prvenstveno razmatranje naučne vrednosti napisa, jezičko i stilsko doterivanje i uopšte pripremanje napisa za štampanje, za radio i sl. REfERANCE (engl.), naziv za upući vanje sa jedne odrednice na drugu (na primer, sa opšte na posebnu, itd.), obično kod sinonimnih odrednica i onih koje imaju izvesnu međusobnu vezu, a ref er a n e e car d je engleski naziv za uputni kataloški listić. REfERANCE CARD, vidi: Referance. REfERANCE CATALOGUE OF CURRENT LITERATURE (engl. = Katalog tekuće literature), prvi put objavljen 1874. godine, daje retrospektivni popis svih knjiga štampanih u Vel. Britaniji i služi kao priručnik za potrebe b:itanskog tržišta knjigom. REfERAT (lat.: referatus) znači izveštaj, predavanje, zaduženje oko obavljanja specijalnog posla (izvesna oblast samostalnog rada), a u bibliotekarstvu znači još iznošenje samo sadržaja knjige za razliku od recenzije koja daje i kritički sud o sadržaju. REfERISUĆA ili INfORMATIVNA BIBLIOGRAfIJA, vidi. Recenzirajuća bibliografij a. REfLEX COPING (engl.), proces fotografskog reprodukovanja nejasnog teksta. REGAL (lat.), u štamparstvu naziv za ormar sa sanducima u koje se smeštaju štamparska slova. REGESTE (lat.: regere, regesta) su izvodi sređeni hronološkim redom, iz raznih dokumenata kao što su pove;je, pi-
REMITIRATI srna i sl. državnih i crkvenih glavara, a od velikog su značaja za proučavanje istorije. Izvodi treba da budu sastavljeni tako da je nepotrebno studiranje samih dokumenata. REGIMAGYAR KONYVTAR, »Stara mađarska biblioteka«, bibliografija mađar skih knjiga do l7l!. REGISTAR, v. Indeks, Predmetni pokazatelj. REGLETE (franc.), tanke metalne lajstne, malo kraće od visine slova, stav· ljaju se među redove sloga da bi se povećao razmak i time poboljšala čitljivost teksta. Spadaju u tzv. slepi materijal (vidi o tome). REKLAMA (lat.: redarnare) je način preporučivanja (obično putem štampe i radija) neke publikacije (ili ma kog proizvoda) ističući pozitivne strane: u čemu je naročita vrednost knjige, povoljna cena, kako se vrši pretplata ili porudžbina, itd. U knjižarstvu je to čitav skup raznih informacija putem izložbi, oglasa, prikaza, konsultacija, kataloga, prospekta, plakata, itd. REKLAMA.ClJA (lat.: reclamatio ) je izvesno potraživanje, obično u vidu reagovanja ili opomene zbog izostanka neke isporuke (na primer, kad se ne dobije obavezni primerak neke publikacije ili kad je nešto dobijeno u defektnom stanju). REKLAMANT, vidi: Kustos. REKLAMNO IZDANJE, izdanje namenjeno više kao komercijalna informacija, a znači takođe popularno izdanje (obično manjeg formata i jeftinije) dela o nekoj ličnosti ili o nekom pitanju sa kojim treba da se upozna i šira publika. REKTO (lat.: recto) je tekst na prednjoj strani lista, prve:1stveno kod rukopisa, a suprotno od rekto je »verzo« (poleđina lista). Izraz re c t o f o l i o (Iat.), znači: na prednjoj strani lista. RELI URE, franc. naziv za povez knjiga. REMITIRA.TI (lat.) znači vratiti izdavaču knjige (koje nisu prodate) .
REPERTOAR -
REZONUJUCA ILI 1
REPERTOAR (franc.: repertoire) u bibliotekarstvu se taj termin upotreblja\!3 u značenju opšte bibliografije (na primer. opšta bibliografija francuske knjige). REPERTORIJ (lat.) je spisak ili priručnik sa sistematskim, hronološkim ili alfabetskim iznošenjem materijala. Upotrebljava se obično kao naslov za periodiku koja objavljuje isključivo referate ili recenzije o knjigama, naročito o naučnim delima, a i bibliografije se mogu smatrati kao svojevrsni repertorij. REPERTORIUM BIBLIOGRAPHICUM AD ANNUM 1500 (lat.), izvorno alfabetski sređen popis autora za 16.311 inkunabula (zasnovan je na kolekciji tadašnje Bayerische Staatsbibliothek u Minhenu), sastavio ga je L. Hain (1781-1836), publikovan je u 4 toma (Stutgart, 18261838. godine) kasnije dopunjavan. REPETITORIJ (franc.: repeter = ponoviti) je vrsta publikacije, prvenstveno namenjene studentima za ponavljanJe glavnih teza učenja odgovarajuće naučne oblasti. REPORTAZA (franc.: reportage = izveštaj) je prikupljanje, živo i plastično prikazivanje, najčešće znači izveštaj nekog očevica o događajima i utiscima (taj se izveštaj obično objavljuje u dnevnoj štampi ili putem radija i filma). REPORTER (lat., franc.) je izvestilac, saradnik neke periodičke publikacije, ili onaj koji daje prikaze informativnog karaktera za novine, radio, film. REPRODUKCIJA (lat.: reproductio) znači ponovno umnožavanje originala svih vrsta u štampi fotografskim ili fotohemigrafskim načinom. Ranije praktikovani ručni postupak (drvorez, bakrorez) danas se retko upotrebljava za reprodukciju, u nju spadaju najviše: gravure, fotografije, slike, crteži i drugi proizvodi umetnosti. REPLIKACIJA (lat.: replicatio) je osporavanje, opovrgavanje nečega, utuk na utuk (replika), polemični napis kao odgovor na drugi napis.
231
RETKE KNJIGE, vidi: Raritet. RETORIKA (grč.) je govorništvo, veština govora, učenje o govorništvu, u prenosnom smislu lepo ali besadržajno priča nje odnosno govorenje. RETROSPEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA (reč retrospektivno potiče od lat. i grčkog i znači osvrt unazad) je takva bibliografija koja obuhvata literaturu određenog prošlog vremenskog razdoblja za razliku od tekuće bibliografije. To su pretežno stručne bibliografije koje obuhvataju određenu oblast znanja. RETUS (franc.) je popravljanje i doterivanje slike tušem, većinom popravljanje fotografskih uzoraka za reprodukciju, a znači i samo popravljeno mesto. Retuširanje je potrebno naročito da bi se dobila mekoća odnosno izražajnost, kao i da bi se otklonilo suvišno anadopunilo ono što nedostaje_· REVIJA (franc.: revue, engl.: review) najčešće znači pregled, kao i književni i drugi umetnički časopis. REVIZIJA KNJIZNOG FONDA, sistematski pregled u cilju utvrđivanja šta u knjižnom fondu nedostaje od inventarisanog bibliotečkog materijala (trijerisanje, tj. čišćenje fonda od nepotrebnih publikacija, kompletiranje dela, i dr.). Obavlja se prvenstveno na osnovu mesnog (inventarnog) kataloga. REZERVNI FOND ili pomoćni fond obuhvata publikacije koje ne ulaze u sastav operativnog fonda biblioteke, nego je izdvojen i služi za razmenu (dobijanje drugih publikacija) kao i za dopunu fonda nekoj drugoj biblioteci u vidu poklona i sl. REZIM'E (franc.) je izvod, pregled, zaključak, sažeto prikazivanje neke publikacije, često se daje i na kraju knjige na jednom ili više glavnih svetskih jezika. REZONUJUčA ili KRITIČKA BIBLIOGRAFIJA (franc.' Bibliographie raisonnee) obuhvata literaturu ne samopo na-o slovima, nego daje i kritički sud o njoj, pa se zove još i recenzirajućom biblio-
l' ! j RICHARDSON grafijom, a i informativnom i referišubibliografijom (naravno sa nijansom razlike na šta i ukazuje značenje tih naziva). Vidi Bibliografije. RICHARDSON, Keshing Ernest, v. Klasifikacija knjižnog fonda. RICHARDSON, Samuel (1689-1761), poznati engleski štampar i pisac. »RILlNDZA« (šiptarski = »Preporod«) je organ SSRN Kosova i Metohi;e. Pokrenut je kao nedeljni list 1944. godine sa ciljem da prati društveno-politička, ekonomska i kulturna pitanja šiptarske nacionalne manjine. RIMOVANE HRONIKE su srednjovekovni istorijski prikazi u stihovima, obič no bez umetničke vrednosti. RIMSKI BROJEVI se ponekad upotrebljavaju u publikacijama (označavanje godine izdanja, pojedinih poglavlja, stranke predgovora i uvoda, a nekad se či tava paginacija vrši rimskim ciframa). RIMSKO PISMO stvorili su Rimljani na osnovu grčkog otprilike u VIIstoleću pre n. e. Radi se u stvari o majuskuInom pismu, poznatom kao kapitalis (koje se u početku upotrebljavalo samo kao monumentalno pismo) klesano u kamenu, a za upotrebu na papirusu i pergamentu napravljene su razne varijante kapitalisa. Za poslovnu upotrebu razvio se kurzivni oblik iz kojeg je proistekla minuskula (vidi pod tim nazivom). Krajem VII stoleća n. e. nastala su pojedina nacionalna pisma iz kojih se razvijaju razne varijante minuskule: karolinška, zatim gotička, pa humanistička iz koje se razvila i naša današnja latinica, koja je dobila naziv po latinskom jeziku. RIS, reč arapskog porekla, označava jedinicu mere za hartiju u tabacima. Jedan ris ima 500 tabaka (araka). RITUAL (lat.) jeliturgijska knjiga rimokatoličke crkve, sadrži propise za sveštenike, općenito označava knjigu o crkvenim i drugim verskim obredima i ceremonijama. Inače knjiga Rituale Romanum (važi i danas, a objavljena je 1614. goćom
!
RONDO
dine) sadrži popise o obredima u rimokatoličkoj crkvi. RITUALE ROMANUM, vidi: Ritual. ROBOT-PREVODILAC, jedan od mijnovijih izuma, koji pomoću »elektronskog rečnika« navodno može prevesti više nego desetine ljUdi (samo su prevodi puni grešaka pa je potrebno još usavršiti takav način prevođenja).
ROLNA, vidi: Svitak. ROMAN (lat., franc.) prvobitno označavao pripovedački spev napisan romanskim narodnim jezikom (za razliku od latinskog jezika). To je u stvari opsežnije književno delo u kome se prikazuju važni doživljaji i događaji puni zapleta i raspleta. Po predmetu prikazivanja mogu biti biografski (i autobiografski), istorijski, ljubavni, ratni, avanturistički, i dr., a po načinu prikazivanja odnosno prema književnom pravcu kome pripadaju mogu biti racionalistički,
naturalistički,
I
realistički,
itd_ . ROMANESQUE ILLUMINATION, engl. naziv za rukopisno slikarstvo iz XII stoleća, odlikuje se ozbiljnošću, krupnim inicijalima, motivima sa lišćem, simbolič nim prikazivanjem omiljenih tema (poznata je Vinčesterska biblija i druge kompletne biblije i psaltiri) toga doba. ROMANSA (lat., franc.) je vrsta manje lirske pesme obično sa ritmom podesnim za pevanje, takođe ima značenje starog oblika španskih istorijskih i lirsko-epskih pesama koje najviše prikazuju borbu sa Maurima. ROMANSERO ili romancera je zbirka romansi, takve zbirke pojavljuju se II Spaniji od polovine XVI stoleća. ROMANTIZAM, v. Literatura. RONDEL, vidi: Rondo. RONDO i rondel su vrste pesama pisane sa po dve rime u desetercu ili osmercu, obadva imaju po tri strofe i refren, rondo je sastavljen od 13 stihova, prva i treća strofa imaju po pet stihova, dok je rondel sastaVljen od 16 stihova i to prve dve strofe po četiri, a treća strofa
I
I
ROSLEIN šest stihova. Osim toga, razlikuju se po šemi rimovanja i po refrenu. Obe vrste pesama nastale su u srednjem veku i upotrebljavane naročito u XIV i XV stoleću. Glavni im je predstavnik pesnik Šari Orleanski, zatim Gec, Bridžiz, Henli, Anenski, Severjanin, Dobson. Kao teoretičar naročito se bavio pitanjem tih pesama de Banvil, ističući prvenstveno značaj prirodnog i veselog refrena. ROSLEIN (nem. = »ružica«), nemački naziv za štamparske cvet ove ornamente. ROTACIONA STAMPA je vrsta štampanja pomoću rotacione mašine kod koje se cilindri stalno okreću u jednom pravcu, a između njih prolazi papir. Postiže se znatno veća brzina štampanja nego na drugim mašinama za štampanje, pa se upotrebljava za štampanje novina. ROTATOR (lat.) je sprava za umnožavanje ili kopiranje crteža i rukopisa, obično pripremljenih na pisaćoj mašini i na specijalnoj hartiji. ROTOKOPIJA (lat.) je otisak umnožen na rotoprinteru ili na rotatoru. ROTOPRINTER (lat.) je aparat za umnožavanje na principu ravne štampe (jedan vid ofset tehnike). RUBAKIN, N. A. (1862-1946), istaknuti ruski bibliograf, pridavao veliku vaspitnu ulogu bibliotekama, njegova klasifikaciona bibI. šema obuhvata: I Ideali i stremljenja čovečanstva (umetnost, publicistika, etika i dr.) i II Vasiona i svemir (društveni život čovečanstva, odnos čove ka i prirode, neorganska i organska priroda, teorija saznanja, itd.). RUBRIKA (lat.: rubrica) znači najčešće zaglavlje knjige, časopisa, obično novinskih listova, tako da se u tim posebno istaknutim i označenim zaglavljima (sa posebnim, obično ustaljenim naslovima) odnosno rubrikama objavljuju istovrsne ili vrlo srodne stvari. Još u srednjovekovnim rukopisima i ranoj štampi odeljivani su izvesni tekstovi obično ukrasi-
RUNE
233
ma u crvenoj boji, pa je ta oznaka posle prenesena na pasuse odn. odeljke. RUBRUM, v.idi: Kolagon. RUčNI POVEZ, za razliku od mašinskog poveza koji se kao rentabilniji sve više upotrebljava, jer je solidniji i primenjuje se naročito u bibliofilskom i bib liotečkom povezivanju knjiga. RUČNI SLOG je štampani slog što ga slagač radi rukom, za razliku od mašinskog sloga. Slagač rukom postavlja livene slogove u redove. Starije knjige su mahom ručnog sloga i tek se u XIX stoleću razvio mašinski slog. RUDJMENTUM NOVITARUM (lat.) je istorija sveta od Brandisa (Lucas Brandis), štampana 1475. godine u Libeku. To je bogato ilustrovana inkunabula. RUKOPIS u najširem smislu obuhvata sve što je napisano rukom, ima značenje individualnog načina pisanja (na primer okrugao, čitak, položen rukopis), u bibliotekarstvu knjige odnosno kodekse koji su pre pronalaska štampe napisani rukom. Većina starih sačuvanih rukopisa napisana je na pergamentu, samo malo njih na papirusu, a počev od XIV stoleća sve više i više na hartiji. Pisalo se guščjim i drugim perima i raznim mastilima i bojama. Rukopisi su bogato ukrašavani (naročito inicijali). Danas je većina srednjovekovnih rukopisa svojina biblioteka, a reprodukuju se obično fotohemijskim putem. RUKOPISI DUSANOVOG ZAKONIKA obuhvataju preko 20 prepisa, od kojih su verovatno najstariji i najbliži originalu Struški prepis i Prizrenski prepis iz XV stoleća. Ovaj poslednji nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu i prema njemu je St. Novaković izdao Dušanov zakonik, 1870. godine, koji je donesen 1349. godine, dakle, u doba najveće moći srednjovekovne srpske države. RUNE su pismo ranih nordijskih naroda, poreklom verovatno iz grčko-rim skog kulturnog područja, neka slova drugog porekla. Pretpostavlja se da su rune deformisani oblik etrurskog pisma, nesta-
234
RUNNING TITLE -
lo ih je primanjem hrišćanstva, koje se služilo svojim pismima. Znaci su podesni za urezivanje i sačuvani su naročito u natpisima po oružju, nakitima i kamenju, najviše od IV do VII stoleća, a zapaženi su još početkom naše ere. Runskih natpisa nađeno je i u našoj zemlji, a potiču od Gota koji su u doba seobe naroda zapose1i naše krajeve. RUNNING TITLE (engl.), naziv za naslov na svakoj stranici neke knjige (u zaglavlju odnosno na vrhu stranice). RUPEL, dr Mirko (\901-1936) filolog, istoričar književnosti, naučni saradnik Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, bib1iotekarski stručnjak i direktor N arodne in univerzitetne knjižnice u Ljubljani. Proučavao naročito slovenačku knji-
RUZNAMA
ževnost (»Slovenski protestantski pisci« i dr.) i filologiju (tvorac prvog slovenač kog pravopisa). Znalno je doprineo unapređenju centralne slovenačke biblioteke i objavio je više radova iz oblasti bibliotekarstva. RUSTIKA, vidi: Kapita1is. RUZNAMA (perzijski), večiti kalendar. U Perziji i Turskoj: i godišnjak. Večiti kalendar poznat i u rukopiSima sačuvan i u našim krajevima, je onaj koji se pripisuje Sejh Vafau (Zejni šejn Mus1ihudin Mustafa b. Ahmed s - Sadri el Konevi) , koji je živeo u XV stoleću (umro 1490. godine). Njegov kalendar je prepisivan i prerađivan. Tako se i kalendari rađeni za period od 30-50. godina temelje na Sejh Vefalovoj Ruznami.
.:Il'
s SABRANA DELA ili celokupna dela, 1881-1918. godine, najpre triput nedelFt za razliku od izabranih dela, predstavljano, (zatim kao »Sarajevski večernji list«). ju zbir pojedinačnih radova nekog autora. »SARAJEVSI(I VEČERNJI LlST«, viTo ne moraju biti svi radovi toga autora, di: »Sarajevski lisk SASTAVLJAČ, vidi: Katalogizacija. ali izdanje treba da pruži zaokruženu sliku delatnosti autora. SATINAZA, vidi: Satinirani papir. SAFIAN (pers.), kozja koža, manje SATINIRANI PAPIR, papir koji je na hrapava nego maroken, (vidi pod tim papirskoj mašini posebno glačan i tako terminom), u raznim boj ama, upot~eblj adobio izvesnu sjajnu uglačanost. va se za povezivanje bibliografskih knjiga. SATIRA (lat.) literarni napis kojim se SAJAMSI(I KATALOG, prvi put datira 'duhovito žigoše neka negativna pojava iz 1564. godine. U takvim katalozima kod pojedinaca ili u društvu; satira može obično ima popis novoizašlih knjiga, knjida bude pisana u prozi ili u stihu. ga koje su u pripremi za štampu, ili su SATZSPIEGEL, testom pokrivena pou štampi. Sajamski katalozi su zapravo vršina jedne stranice u knjizi, pri čemu preteče bibliografijama. se nastoji da srazmer između njega i či SAI(RAMENTAR (lat.) je liturgi;ska stog prostora bude sklaclan; po visini se knjiga rimokatoličke crkve, sadrži sveštemeri cicerom ili brojem redaka, po širini nikove molitve za. vreme mise. Poznata takođe cicerom Hi pak konkordancijom. je naročito po svojoj opremi, pa predSAVEZ DRUSTAVA BIBLlOTEI(ARA stavlja veliku dragocenost za bibliofile. SFRJ osnovan je na Prvom kongresu biSALCBURSKA SI(OLA, čuvena nemJč bliotekara FNRJ, održanom ~3, 24. i 25. ka. iluminatorska škola, čiji je ce:1tar bio septembra 1949. godine u Ljubljani sa Salcburg (koji je inače bio ce:Jtar ilumiciljem da koordinira rad društava biblionatorske umetnosti od VIII do XV stotekara svih šest federalnih republika, pa leća). Glavno delo iz VIlI stoleća je da i time ubrza razvoj bibliotekarstva u Cuthbertovo jevanđelje, a iz XIIstoleća SFRJ. Na· tom kongresu donesena su i »Admonter Riesenbibel« i »Antifon sv. pravila Saveza i smernice za njegov buPetra«. dući rad, kao: da se zakonski odrede USALNAME, v. Bosanske saIname. povi, zadaci i mreže biblioteka, da se SANSI(RIT (staroindijski) jezik kla-' planski vrši nabavka literature, da se osisične staroindijske književnosti, sveti jegura uredno dostavljanje obaveznog prizik Indusa. merka, da se reguliše međubibliotečka SARAJEVSKA HAGADA, vidi: Harazrnena knjiga (uključujući tu i razmenu gada. sa ir/ostra nim bibliotekama), da se pri»SARAJEVSI(I L1ST«, nastavak »Bostupi izdavanju opštejugoslovenske periosansko-hercegovačkih novina«, izlazio od dičke bibliografije i popisa rekomandira-
I,
SAXTON -
SEKRETIRANE KNJIGE
nih knjiga, da se izrade centralni republički katalozi i pomoću njih centrajni katalog SFRJ, da se što pre naprave bibliotečke zgrade i snabdiju potrebnim nameštajem i sredstvima, da se radi na stvaranju i usavršavanju bib1iotečkog kadra i povećanju mreže masovnih biblioteka, da se poveća njihov ugled i uloga, itd. Društvo bibliotekara Jugoslavije, osnovano 1931. godine imalo je svega 3 sekcije (Beograd, Zagreb, Ljubljana) i vrlo je malo doprinelo razvitku bibliotekarstva, uopšte nije bilo sistematskog stručnog školovanj a bibliotekarskog kadra, čak i čitavi krajevi nisu imali j avnih biblioteka, a posle oslobođenja naglo je porastao broj biblioteka i bibliotečkog kadra i sve se više uzdiže bibliotekarstvo kao moćan faktor kulturnog razvitka zemlje. Drugi kongres Saveza društava bibliotekara održan je 7-8. juna 1953. godine u Mariboru, Treći kongres 27-29. aprila 1956. godme u Zagrebu, Cetvrti kongres 27-29. maja u Beogradu, a Peti kongres od 26. do 28. septembra 1963. godine u Sarajevu. U pravilima Saveza društava bibliotekara Jugoslavije ističe se njegov cilj što aktivnijeg i svestranijeg pomaganja razvoja kulturno-prosvetne, naučne i političke delatnosti društvene zajednice, unapređenje bibliotekarstva i bibliotekarske struke kao celine, koordiniranje rada republičkih društava bibliotekara, itd. U sprovođenju tih zadataka Savez i republička društva bibliotekara sarađuju sa organizacijama koje imaju slične ciljeve i sa organima za prosvetu i kulturu od komune do federacije, itd. Prema opštim odredbama Pravila Savez je dobrovoljna organizacija republičkih društava bibliotekara zasnovana na načelu njihove samostalnosti. Delatnost Saveza se proteže na celu teritoriju SFRJ. Najviši organ Saveza je Skupština koja se redovno održava svake druge godine, sačinjavaju je delegati izabrani na skupštinama republičkih društava, izvršni odbor i nadzorni odbor Saveza. Svako republičko drnštvo delegira za Skupštinu 2
svoja predstavnika i po l delegata ispred svakih 50 članova. Vanredna skupština se saziva prema potrebi ili na zahtev najmanje dva republička društva. Izvršni odbor Saveza izvršava zaključke Skupštine, prati rad republičkih društava, stara se o razmeni iskustava i daje preporuke za njihov rad, obrazuje komisije i druga stručna tela sa konkretnim zadacima, organizuje stručna savetovanja, brine se o izdavanju publikacij a Saveza, predstavIj a bibliotekare u međunarodnoj organizaciji bibliotekara i sarađuje sa stručnim udruženjima u inostranstvu, itd. Stručne sekCIje i komisije mogu imati stalni ili povremeni karakter i one na povremenim sastancima i savetovanjima pretresaju sve važnije probleme struke i donose zaključ ke i preporuke na odobrenje Skupštini odnosno izvršnom odboru Saveza. Materijalna sredstva Saveza su članski ulozi, pf1h'Jdi od izdavanja knjiga i drugih publikacija, dotacije, i dr. SA.XtON, Christopher, najznamenitiji kartograf XVI stoleća, naročito mu se ističe delo »Britannia Insularum« (151'3). SCENONIM (grč.) vrsta pseudonima kod koga se upotrebljava ime nekog dramatičara ili glumca umesto imena autora. SCHLAGWORT (nem.), predmetna I eč, odrednica za kataloge, bibliografije i registre. v. Slagvort. SCRIBAL COpy (engl.), naziv za manuskript od prepisivača za razliku od onoga što ga je pisao autor. SCRIPT (lat. == rukopis, tisak), naziv za vrstu štamparskih slova koja liče na rukopis, takođe odštampani tekst izvesnog komada, filma ili radio-emisije. SCRIPTORIUM, vidi: Skriptorij. SECOND INDENTATlON (engl.), naziv za razmak od leve ivice kataloškog listića do mesta na kome, prema utvrđe nim propisima, počinje naslov. SEKRETIRANE KNJIGE, knjige koje se, obično u naučnim bibliotekama, nalaze zaključane, a izdaju se samo uz dokaz naučne potrebe i to isključivo u čitaonici
SEKUNDARNA BIBLIOGRAFIJA biLlioteke. Ovde spadaju u prvom redu sudski konfiskovane i razne knjige nepoželjne zbog političkog- sadržaja i spisi čija je tajnost u interesu odbrane zemlje, kao i privatna štampa koja po želji davaoca treba da ostane sekretirana do određenog roka, a i rukopisi mogu biti sekretirani kao; na primer, zaostavština Oskara. Vaj Ida u Britanskom muzeju, a u nekim bibliotekama sekretirana je i seksualna-pornografska i šund-literatura. Vidi još: Zabranjena literatura. SEI(UNDARNA BIBLIOGRAFIJA, bibliografija o nekom predmetu sastavljena korišćenjem postojeće primarne bibliografije. SEI(UNDARNI I(ATALOSKI LISTle (engl.: Added entry) ili sporedni odnosno ma koji (uputni i dr.) osim glavnog. Može da se odnosi na izdavača, glavnog u~ednika, na naslov, itd. Obično sadrži manje podataka nego glavni listić (na prim!>r, izostaje podnaslov i razne anotacije). SELEKTIVNO I(ATALOGIZIRANJE, katalogiziranje pri kome se vrši izbor publikacija koje se katalogiziraju sa svim por!/lcima dok se za druge navode samo . delim ični podaci, a neke se publikacije l ne katalogiziraju. v. Katalogizacija. SEPARAT (lat.) je poseban otisak iz časopisa ili zbornika, odnosno pojedini zasebno štampani prilozi zbirnih izdanja uključujući i časopise, a često su snabdeveni omotam, pog{)tovo kad obuhvataju više tabaka:. Separati se obično šalju besplatno autoru, ali se i prodaju, pogotovo kad zbirno delo sadrži priloge iz više raznih oblasti pa se pretpostavlja da će imati kupaca koji žele da imaju zasebno ::>tisak o nekom pitanju više nego da kupuju čitavo delo. Vidi još: Poseban oti!'oak. SEPTUAGINTA (lat.) je grčki prevod Staroga iaveta, taj prevod je nastao u Egiptu u III stoleću pre n. e. SERBII(A (lat.: serbica) , sve publikacije odnosno dela koja se odnose na Srbi-
SIBILINSKE KNJIGE
237
ju i Srbe uopšte (na zemlju, narod, život, običaje, ljude itd.) bez obzira gde objavljene i kojim jezikom pisane. »SERBSI(A PCELA«, godišnji almanah, izlazio 1830-1841. godine u Budimu i Novom Sadu, po sadržaju pretežno literarnog l istorijskog karaktera. »SERBSI(AJA POVSEDNEVNIJA NOVINI« (kasnije nosile naziv »Serbsldja novini«), prve srpske novine, izlazile u Beču dvaput sedmično 1791-1792. godine (urednik bio grčki patriota Markides Pu~. Ijo). '" SERIJA (lat.) znači općenito niz, red, a serijske publikacije izlaze kao tekući niz pojedinačnih dela, sva pod skupnim naslovom, ali od raznih autora. Tu spadaju takođe adresari, redovi vožnje, godišnjaci i druge publikaCije koje izlaze obično u određenim vremenskim razmacima. SET (engl.) naziv za publikacije istog izdavača iH istog autora, a koje či ne jednu celinu i u pogledu jednoobraznosti stila. SEVENSMINA NAGRADA osnovana 1939. godine pri Međunarodnom savezu bibliotekarskih udruženja, a ime nosi u čast T. P. Sevensme, dugogodišnjeg sekretara te organizacije. N agrada iznosi 1.000 švajcarskih franaka i dodeljuje se godišnje onome koji napiše najbolji rad (u iznosu od 50 do 100 strana) iz oblasti bibliotekarstva (rad mora biti pisan na jednom od jezika kOjim se služi Savez). SHORT-TITLE CATALOGUE (engl.), skraćeno STC, standardni britanski katalog za raniju štampu Engleske, Skotske i Irske i engleske knjige štampane u inostranstvu, uz popis autora i naslova nalaze se i podaci o tome gde se dela nalaze. Katalog je najpre obuhvatao period od 1475~1640. godine, a potom je dopunjen periodom od 1641-1700. godine. SIBILINSKE I(NJIGE, knjige u kojima se iznose proricanja o budućnosti Rima, naziv dolazi po Sibili, proročici staroga Rima (njena proricanja sakupljena su u sibj\skim knjigama koje je, prema legendi
iiii
, ,
238
SIDERONIM
eritrejska sibila prodala kralju Tarkviniju Oholom). SlDERONIM (grč.) je vrsta pseudonima izvedenog od pojma odn. izraza iz oblasti astronomije. SIGLA ili Sigl (lat.: sigillum, siglum) je utvrđeni znak za skraćivanje reči i slogova, na primer u stenografiji, u srednjovekovnim rukopisima. Uobičajeno je skraćivanje i naslova izvesnih periodičnih, pa i drugih, publikacija, najčešće se vrši skraćivanje inicijalima, naprimer: NIN (Nedeljne informativne novine), PBB (Paul,Braunes Beitrage) , itd. SIGNATURA (lat.: signum = znak) je oznaka za pojedine predmete ili grupe predmeta, na primer knjiga i drugih publikacija, prilikom bibliotečke obrade. Tako signatura može biti oznaka odn. broj knjige u magazinu, na primer oznaka 1/432 znači da je publikacija određena u prvu grupu i da je 432. u toj grupi. Ta signatura stavlja se obično uz inventarni broj na poleđini prvog lista knjige, a takođe na signetu odn. vinjeti koja je nalepljena na koricama. Isto tako kod većine knjiga stavlja se još u toku štampanja na prvoj i trećoj strani svakog štampanog tabaka levo ili desno dole ispod teksta mala cifra, koja se takođe zove signaturom. Cifra na prvoj strani tabaka zove se prima, a cifra na trećoj stran! tabaka zove se sekunda. Takva signatura je važna naročito za knjigovesea da bi lako razlikovao pojedine tabake. Ovo obeležavanje tabaka ušlo je u praks'l početkom XIX stoleća, a dotle su pojedini tabaci označavani slovima. Signatura je takođe utiskivanje na štamparskim slovima (na uzdužnoj strani slova) tako da slagač lako može zakačiti slovo odnosno videti kojoj vrsti pisma pripada slovo, jer je signatura kod svih slova napravljena na drugom mestu. Signatura u kartografiji 31uži kao simbol za objekte koji se ne mogu prikazati u razmeri karte (na primer, oznake naselja), signatufom se zove i potpis autora
SINOPTIK. na svom delu, zatim popis neke potvrde, itd. SIGNET (lat.: signetum) je privatni pečat, znači i oznaku na knjizi, prvenstveno u vidu vinjete odnosno etikete štampara ili izdavača na naslovnoj strani knjige. SIGNIRATI (lat.: signare) znači potpisati, obeležiti (potpisom, pečatom ili dr.), takođe snabdeti signaturom. Vidi još: Signatura. SILABIČKO PISMO, vidi: SIogovno pismo. SIMPOZION, vidi: Simpozium. SIMPOZIUM ili simpozion (lat. = gozba), naslov Platonovog spisa u kojem se izlaže filozofsko učenje o erosu, danas se taj izraz upotrebljava u značenju diskusije o nekom značajnom pitanju, događaju ili ličnosti. SINDIKALNE BIBLIOTEKE, su biblioteke privrednih preduzeća i ustanova, služe prvenstveno stručnom i idejnopolitičkom uzdizanju svojih čitalaca. Postoje posebna uputstva za organizaciju i rad sindikalnih biblioteka. SINE ANNO, skraćeno s. a. (lat.), znači bez navoda godine izdanja (na publikacijama) . SINE LOCO ET ANNO (Iat.), znači i bez mesta i godine, tj. na publikaciji nije naznačeno mesto i godina izdanja, pa se prilikom navođenja podataka (na kataloškom listiću i dr.) kratko naznači: s. 1. et a. SINONIMI (grč.) su reči koji imaju isto ili vrlo slično značenje, ali se različito izgovaraju odn. pišu, na primer: leća i sočivo, kruh i hleb, bašta i vrt, itd. Uče nje o takvim rečima zove se sinonimija. SINONIMIJA, vidi Sinonimi. SINONll'f1.NI RECNIK je takav rečnik u kome je popis srodnih ili reči istog značenja jednog jezika, sinonimi su grupisani tako da redosled bude prema stručnim oblastima. SINOPTIK, vidi: Sinopsa.
SINOPSA- SISTEM BIBLIOTECNE KLASIFIKACIJE RANGANATANA SINOPSA (grč.) je kratki, pregledni napis ili skica iz određene oblasti nauke, odn. pregled publikacija koje govore o istom predmetu ili poređenje napisa o izvesnom predmetu. Tako, na primer: sinopsa evanđelja po Mateju, Marku i Luki (a ti evanđelisti zovu se sinoptici) ; sinoptičke karte pokazuju stanje vremena u raznim predelima, itd. SINTAGMA (grč.) je skupljanje, sređi 'vanje, zbirka spisa i sl., a onaj koji skuplja odn. sastavlja zove se sintagmatik. SINTAGMATIK, vidi: Sintagma. SINTAKSA (grč.) je učenje o rečeni cama (vrste, građenje, i dr.j, deo gramatike o tome. SISTEM BIBLlOTECNE KLASIFIKACIJE N. E. BUSA (SAD 1935) izložen je u radu od 3 toma (1(j35. skraćeno obuhvaća klasifikaciju nauka i klasifikaciju knjiga, a 1940. izašao je prvi od četiri najavljena toma pod nazivom »Bibliografska klasifikacija« - prva dva toma predstavljaju kritičku analizu ranijih i sadašnjih naučnih i bibliotečnih klasifikacija, a u trećem je objavljen sistem samog autora). Svaka nauka ima četiri razdela: filozofija date nauke, sopstvena nauka, istorija nauke, praktična primena nauke, a sve četvoro je objedinjeno u jednoj grupi. Redosled nauka treb.a da odgovara evoluciji sveta odražene u naukama: fizičko hemijske, nauke o neorganskoj prirodi, biološke nauke, nauke o čoveku i društvu. Sistem sadrži nekoliko tablica i kombinovanih rubrika, a glavne grupe osnovne h,blice sa slovnim indeksima su sledeće: 39) A. Filozofija (uključujući logiku, matematiku, meteorologiju, statistiku). B. Fizika (uključujući primenjenu fiziku i fiziku u mehaničku tehnologiju). C. Hemija (uključujući hemijsku tehnologiju, hemijsku industriju i mineralogiju). D. Astronomija. Geologija. Prirodna istorija.
239
E. Biologija (uključujući paleontologiju t geografiju organske prirode). F. Botanika (uključujući geobotaniku i bakteriologiju) . G. Zoologija (uključujući zoogeografiju) . H. Antropologija (uključujući medicinu, higijenu, fizičku kulturu i dr.). I. Psihologija (uključujući' uporednu psi· hologiju i psihijatriju). K. Sociologija (uključujući antropogeo grafiju) . L. Istorija (politička i ekonomska, uklju:", čujući geografiju i pomoćne istorijskt "nauke). M. Evropa N. Amerika O. Australija, Azija, Afrika istorija, geografija, etnografija i dr. P. Religija. Teologija i etika. Q. Socijalna praksa (fi\antropija, poboljšanje materijalnih i stambenih problema i dr.). R. Političke nauke. S. Pravo. T. Ekonomika. U. Primenjene nauke (izuzev fizičke i hemijske tehnolog.). V. Umetnost. Sport. Igre. W. Filologija (izuzev indoevropske). X. Indoevropska filologija (jezik i !itera, tura). Y. Engleski jezik i engleska literatura. Z. Bibliologija. Bibliografij a. Korišćenje alternativnih indeksa (Psihologije u filozofiji - I A. itd.) znatno povećava elastičnost sistema, ali smanjuje njegovu· stabilnost, vodi relativizmu i proizvoljnosti. Osnova indeksacije su slova (C hemija, A filozofija i dr.) a koriste se cifre (20 pomoćnih tablica). Naročiti je nedostatak u idealističkim postavkama ovoga sistema, što se vidi već i na osno- . vu gore izloženog redosleda. SISTEM BIBLlOTECNE KLASIFiKACIJE RANGANATANA (koji je kao direktor Biblioteke u Madrasu, Indija, 1933. godine objavio »Calon classification« i prema njoj glavne tablice) sadrži grupe
240
SISTEMATSKI KATALOG
osnovnih grana znanja označenih slovima abecede: 38) A. Nauka (u celini) B. Matematika C. Fizika D. Inženjerstvo E. Hemija F.Hemijska tehnologija G. Biološke nauke H. Geologija I. Botanika J. Agrotehnika K. Zoologija L. Medicina M. Primenjene nauke N. Umetnosti O. Literatura P. Jezik Q. Religija R. Filozofija S. Psihologija T. Vaspitanje i obrazov. U. Geografija V. Istorija W. Politika X. Ekonomika y. Sociologij a Z. Pravo. Pokušaj da se pruži evolucionr poredak nauka (prirodne pa društvene) i da se zbli že teoretske i praktične nauke (hemija-hemijska tehnologija, itd.) u šustini je mehanički mada manje nego kod Brauna. Kako se vrši indeksacija (uz pomoć »karakteristika« i »klasifikacijskih dvotačaka«) vidi se iz ovog primera L 35 : 411 A Anemija, L 25: 42 Infektivne bolesti creva, itd. koji ukazuje na srodnost sa Decimalnom klasifikacijom. Pri tom treba dodati da postoje takođe opredelitelji, (pomoćni brojevi), za oblik, vreme, mesto i dr. kao na primer: O: 2 dramski oblik književnosti itd. Ovaj sistem klasifikacije primenjuje se samo u univerzitetskim i naučnim bibliotekama Indije. SISTEMATSKI KATALOG jeste po određenim principima sređen popis knjižnog fonda i služi da se u postojećem
knjižnom fondu biblioteke što pre pronađe tražena publikacija. Sistematski se zove po tome što se njegova izrada zasniva na sistemu nauka i umetnosti, na njihovoj klasifikaciji prema stručnim oblastima, pa se zove još i stručni katalog, a ima prvorazredni značaj naročito u nauč nim bibliotekama. Za razliku od alfabetskog kataloga, on ne vodi računa o autoru .publikacija, nego mu je bitno sređiva nje publikacija po sadržaju i služi kao izvrsno sredstvo za razne bibliotečke informacije, pruža stvarni pregled knjižnog fonda, služi za plansko povećanje i reviziju toga fonda, kao i za propagandu knjiga i rukovođenje čitanjem, za izradu preporučujuće literature, za izradu i sređivanje naročito stručne bibliografije, itd. Problem sistematizovanj a, stručnog klasificiranja knjiga postaje sve veći i aktuelniji, naročito s obzirom na značaj snalaženja u moru postojećih i svakodnevno novih publikacija i s obzirom na razvitak nauke i tehnike. Svakodnevno se izdaju mnogobrojne publikacije o tehničkim i naučnim dostignućima, a sistematski odn. stručni katalog omogućava stručnja cima da dobiju što lakši i potpuniji uvid u sve što se štampa, omogućava im da pronađu sve što je o nekoj temi pisano, da ne bi udarali na otvorena vrata, nego da uz pomoć već postignutog naučnog rez:!ltata kri5e dalje puteve i stvaraju nove pronalaske. Taj katalog omo~ućava najlakši pristup u fondove stručne literature svih nacionalnih i inostranih biblioteka, uvid u celokupnu tehničku i naučnu dokumentaciju. Naravno sistematski katalog ima i svojih ned6stataka jer zahteva poznavanje sistema na kome je izrađen, a i taj sistem treba često usavršavati i delimično menjati, jer ponegde (naročito u oblasti tehnike i prirodnih nauka) zastareva. Tako, na primer, Decimalna klaSifikacija (vidi o tome!), iako najpodesniji sistem Za izradu stručnog kataloga, ipak ima niz nedostataka. Sistematski katalog ima niz
S !TN I MATERIJAL prednosti koje mu daju istaknuto mesto u sistemu bibliotečkih kataloga. Neki stručnjaci naročito ističu činjeni "U da su nacionalne bibliografije i katalozi nezamenljivi informativni izvori za biblioteke i druge ustanove dokumentacije i vrlo je poželjna notacija koja jednoobrazno označava sadržaj određene publikacije, pa je UDK podesna i u tom pogledu kao centralni sistem notacije, jer brojevi irnllju međunarodni karakter, a slova odn. reči nemaju, zatim omogućena je mnemotehnika (u zapamćivanju decimalnih indeksa), lako se može nadovezivati sistematizovanje daljeg razvitka nauke i tehnike, itd. No, pored svih prednosti kojima UDK s najviše prava pretenduje da bude jedinstveni internacionalni sistem bibliotečke klasifikacije, ona je opterećena raznim nedostacima. Ukoliko se oni lakše mogu ukloniti utoliko je opravdanij a pomenuta pretenzija i realizacija iste. Vidi još: Decimalna klasifikacija, Klasifikacija knjižnog fonda, Predmetni katalog. SITNI MATERIJAL obuhvata razne spise privatnog karaktera (ven čanice, posmrtnice i sl.), zatim letke, plakate, stripove, reklame, prospekte, itd. To je u nekim bibliotekama sinonim za: Malovredni materijal (v. posebno). SKRIPTA, vidi: Skriptorij. SKRIPTORIJ(lat.: scriptor pisac, scriptum = ono što je napisano) je naziv za pomoćnika kustosa, a takođe pisana predavanj a (skripta, skriptura ) u vi du udžbenika ili priručnika kojim se obično služe studenti u nedostatku gotovih udžbenika. Neka takva skripta ulaze i u knjižni fond biblioteke. Scriptorium je naziv za pisarnicu u srednjovekovnim manastirima u kojoj su kaluđeri prepisivali tekstove. SKRIPTORIUM, vidi: Skriptorij. SKRIPTURA, vidi SKRIPTORIJ. SKRIVENA BIBLIOGRAFIJA, ona bibliografija koja je sastavni deo neke publikacije (na primer kad se u delu koje
16 Leksikon
SLIKOVNO PISMO
241
govori o krumpiru navodi, obično na kraju, bibliografski popis literature koja se odnesi na tu temu), dakle kad je uzgredni ili spcredni deo publikacije. SLAGAČNICA, prostorija u kojoj se nalazi sav materijal za sastavljanje odn. slaganje slova. v. još: Slovoslagačnica. »SLA VENO - SERBSKIJ MAGAZIN«, najstariji srpski časopis i jedan od prvih na Balkanu, izišao svega jedan broj, izdao ga je u Veneciji 1768. godine Zaharije Orfelin. »SLAVENO-SERBSKIJA VJEDOMOSTI«, političko-informativni list, izlazio od 1792 - 1794. godine u· Beču, (bio izložen oštroj austro-ugarskoj cenzuri). SLAVISTIKA je nauka o slavenskim jezicima, literaturi, nauci i uopšte slavenskoj kulturi, a izraz označava i sve publikacije iz oblasti slavistike, a ponekad je sinonim samo za slavensku filologijU, čiji je osnivač Jozef Dobrovski (17531829). »SLAWISCHE RUNDSCHAU« (nem. = slavenski pregled), nemački časopis za slavistiku sa dosta priloga ne samo iz oblasti filologije nego i iz ostalih oblasti kulture Slavena. Izlazio U Pragu od 1929-1941. godine. SLEPI MATERIJAL je zajednički naziv za sve delove štamparskog sloga koji ne otiskuju, ne ostavljaju nikakav znak i niži su od slova kako bi ostala praznina odnosno razmak između pojedinih reči (vid slepog materijala koji služi za to zove se spacijum) i radi povećanja razmaka između redova (za to služi takođe poseban slepi materijal). Vidi još: Reglete, Spacium. SLIKOVNICA je vrsta ilustrovane publikacije, namenjene većinom za decu predškolskog i mlađeg školskog uzrasta. Iako bibliografski spada u dečju literaturu, ipak su u slikovnici uglavnom slike ono što je bitno, popratni tekst je sporedan, a ponekad ga i nema. SLIKOVNO PISMO, vidi: Piktogra-
fija.
242
SLOANE -
SOCIETE DES BIBLIOPHILES FRAN<;AIS
SLOAN E, sir Hans (1660-1753), poznat naročito kao osnivač biblioteke, knjižni fond imao mnogo starih knjiga (prvenstveno iz XVI stoleća) . Njegova biblioteka bila najvažniji deo za fond Britanskog muzeja (1759. godine). »SLOBODA«: 1. politički, liberalni list izlazio na srpskom i francuskom jeziku od 1864-1865. godine u Ženevi; 2. organ socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije, izlazio od 1892--1902. godine u Zagrebu i ponovo pokretan 1917. i 1918. godine; 3. organ srpskih socijaldemokrata u Mađarskoj, izlazio od 1911-1914. godine u Budimpešti; 4. organ Jugoslovenske revolucionarne federacije, izlazio sedmično u Moskvi 1918. godine. »SLOBODNA DALMACIJA« informativni dnevnik u Dalmaciji, pokrenut u toku NOB (17. VI 19~3. godine na Mosoru) . »SLOBODNA VOJVODINA«, list izlazio najpre ilegalno (1942) u redakciji komunističkog prvaka i narodnog heroja Svetozara Markovića, a od 1944. godine izlazi kao organ Narodnog fronta za Vojvodinu, 1952. godine dobija naziv »Dnevnik«, izlazi u Novom Sadu. SLOG ili, preciznije, štamparski slog, je naziv u oblasti grafike kojom se označavaju metalna štamparska slova napravljena za potrebe štampanja ručno ili mašinom (otud i postoje dve vrste sloga: ručni imašinski) . SLOGOVNO PISMO ili silabičko pismo ima znakove za slogove umesto znakova za reči (kako je pre toga bilo) i znači prelaz ka pismu sa slovima (alfabet) . SLOVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMETNOSTI, osnovana je 1938. godine u Ljubljani i ima više odeljenja i instituta koji se bave proučavanjem raznih naučnih oblasti, bavi se i izdavač kom delatnošću (do sada izdala oko 200 samostalnih publikacij a). SLOVANSKA knjižnica u Ljubljani raspolaže bogatom zbirkom slavenskih knji-
-------------------
ga i periodike, objavljenih i izvan Jugoslavije. Nastala je početkom XX stoleća, a današnji naziv ima od 1946. godine, kada je preuzela funkciju studijske knjižnice u Ljubljani. Knjižni fond broji oko 40.000 svezaka. SLOVENSKA MATICA, izdavačka kuća osnovana 1864. godine u Ljubljani, izdala više stotina knjiga naučnog i zabavnog sadržaja. SLOVENSKI BIOGRAFSKI LEKS~ KON počeo izlaziti 1925. godine i još nije završen, obuhvata biografske podatke najistaknutijih ličnosti, to je gotovo jedina zbirna biografska edicija u Jugoslaviji. SLOVOSLAGAčNICA ili slagarica je vrsta mašine koja zamenjuje ručno slaganje slova i drugih štamparskih znakova; ima takođe značenje prostorije za te poslove i za smeštaj te mašine. SLUŽBENIČKI KATALOG ili službeni katalog (engl.: official catalogue), namenjen je isključivo potrebama službenika biblioteke. SMIRDIN, A. F. (1795-1857), predstavnik izdavačke delatnosti 30-40-tih godina XIX stoljeća u Rusiji, istakao se naročito pojeftinj avanjem knjiga, (pokrenuo časopis »Biblioteka za čitanie«). SNABDEVANJE I IZDRŽAVANJE BIBLIOTEKE vrši po pravilu onaj koji je osniva (to se predviđa zakonima i dr. propisima), a postoje i dotacije raznih ustanova, razna zaveštanja, fondovi itd. Budžetom biblioteke predviđa se obično: nabavka knjiga i periodičnih pUblikacija, povezivanje i repariranje knjiga, propagiranje knjiga (izložbe, akcije »Mesec knjige«, savetavanja itd.), plate službenika i nameštenika, i razni materijalni izdaci (administrativni troškovi, ogrev, osvetljenje, održavanje čistoće) itd. v. Organizacija i rad biblioteka, Društveno upravljanje u bibliotekama, Zakon o bibliotekama. SOCIETE DES BIBLlOPHILES FRANCAIS (franc.), Bibliofilsko društvo osnovano 1820. godine u Parizu u cilju da oživi štamparsku tradiciju Francuske, na-
SOCIJALIS. KNJ IZ. »TUCOVIC« - SOVJET. PRIMENA DEC. KLASIFIKACIJE
-
,
ročito
objavljivanjem
nepoznatih
dela,
itd. SOCIJALISTIČKA KNJIZARA »TUCOVIC« (naziv prema imenu Dimitrija Tucovića) izdavačka knjižara, od 19061935. godine izdavala levičarsku literaturu (zbirke: Socijalistička biblioteka i dr.). SOCIJALISTIČKI R.EALlZAM, v. literatura. SONET, lirska pesma od 4 strofe prve dve po 4, a druge dve po 3 stiha. Kod nas je naročito poznat Prešernov »Sonetni venac«. SOPRONOVA PEČATNJA je prva štamparija u Sarajevu, osnovao ju je zemu nski štampar Ignjat K. Sopron, pokrenuo »Bosanski vjesnik« (1866. godine) i to su prve novine štampane u Bosni (list je izlazio jednom sedmično ). Ubrzo posle osnivanja Sopronova štamparija je prešla u državne ruke i dobila naziv »Vilajetska štamparij a«. SOVJETIKA (sovietica) obuhvata svu literaturu (iz naučne, umetničke i ostalih kulturnih oblasti) koja se odnosi na SSSR i njegove krajeve i narode, naučni ke, umetnike, političare i druge velike lič nosti I njihova dela. SOVJETSKA PRIMENA DECIMALNE KLASIFIKACIJE ima svoje specifičnosti. Interesovanje za DK u Rusiji javlja se već krajem XIX stoleća, a početkom XX stoleća njeni propagatori, prvenstveno akademici ili profesori univerziteta (vatreni pristalica MDK bio je naročito B. S. Bodnarskij, rođ. 1874. godine). No bilo je i otpora. U pogledu projekta novih klasifikacija na decimalnom sistemu treba istaći naročito radove M. P. Bogdanova (1871-1919). Evo njegove osnovne podele: O Enciklopedije i bibliotekarstvo l Prirodne nauke i matematika 2 Tehnologija 3. Poljoprivreda 4 Statistika 5 Ekonomske nauke
243
6 Sociologija i pravo 7. Obrazovanje 8. Razno (medicina, geografija, istorija ... ) 9. Periodika. Međutim, sa ovom podelom naročito u razrađivanju, nije bila sagI asna Komisija bibliotekarskog društva koja je napravila svoj »Projekt«. Bilo je i projekata nedecimaInih bibliotečkih klasifikacija, od kojih se ističu klasifikacija M. E. Bekera i N. Borovko. Sistematizacija knjižnog fonda u Rusiji od 1917-1945. odlikuje se raznim kombinacijama i bez ustaljene jednoobraznosti Lenjin je pridavao veliki značaj bibliotekama i uviđao veliki značaj internacionalnog sistema u sređivanju knjižnih fondova. Bilo je dosta izdanja skraćenih prevoda DK (i prerada), a UDK uvedena je zvanično tek 1962. Naročito su interesantna izdanja DK od strane E. N. Dobržinskog (1864-1938. direktor biblioteke Lenjingradskog politehničkog instituta) i N. V. Rusinova (1875-1940) (bibliograf Svesavezne knjižne palate), ali je najraširenija od svih sovjetskih izdanja DK tablica istaknutog bibliografa i profesora Moskovskog bibliotečkog instituta L. N. Tropovskog (1885-1944). Njegova vadjanta UDK mnogo se primenjuje it masovnim, a delimično i u naučnim bibliotekama. Prva varijanta objavljena je 1934. godine od strane Bibliotečkog instituta, Glavne izmene odnose se na:
.1. Indeks DK 3 '- društvene nauke 2. Indeks DK 9 - istorija 3. geografski opredeIiteIJ 4. upotreba slova 5. jezici SSSR (ispušten indeks 491. 71. i 891. 71. itd.). Od drugih sovjetskih varijanti ističu se na primer: A. Lermana, Klasifikacija sa »mnemoničkom« indeksacijom B. P. GUščina, Klasifikacija Svesavezne knjižne palate, »Kompleksno-sistemnij katalog« O. V. Gejnca (1895-1942), i dr.
244
SOVJETSKA PRIMENA DECIMALNE
Međutim, sovjetska teorija i praksa nisu mogle prenebregnuti činjenicu postojanja i sve većeg širenja Univerzalne decimalne klasifikacije. Jedini realni izlaz bio je u tome da se na osnovu dugogodišnjeg iskustva definitivnije srede i prilikom prevoda UDK unesu najneophodnije izmene i dopune, koje se znatno razlikuju od ovih u varijanti Tropovskoga. U predgovoru prevedene UDK se napominje da ona služi kao sredstvo međunarodne saradnje u oblasti bibliografije i naučno -tehničke informacije, njeni se indeksi nalaze u mnoštvu međunarodnih bibliografij a iz raznih oblasti znanj a, u raznim zemljama i na raznim jezicima, pa se nameće potreba dešifrovanja tih indeksa, pogotovo u sadašnje doba kad se stalno povećavaju kulturne veze sa if1ostranstvom. Pri tom se ističu opštepoznate negativne odlike UDK (na primer: socijalizam stavljen između zadrugarstva i finansij a, istorij a odvojena od društvenih nauka, jezik od književnosti i dr.), ali zasada nema drugog sistema koji bi je mogao zameniti.
Dopune i izmene UDK što su ih izvršili sovjetski bibliotečki stručnjaci usvojene su na savetovanjima predstavnika bibliografskih i informativnih centara socija!ističkih zemalj a (u Budimpešti 1962). Tim izmenama i dopunama nisu otklonjeni svi nedostaci UDK, a one se odnose najviše na društvene nauke i dijalektički materijalizam, a i pri tom su uglavnom zadržani paralelni indeksi UDK radi lakšeg dešifrovanja inostranih indeksiranih publikacija. Zadržane su i metodske upute, ali su dodata i nova objašnjenja naročito u pogledu razgraničavanja socijalističkog i kapitalističkog sveta. Tako su uvedeni opšti opredelitelji u odnosu na mesto: (104) kapitalističke zemlje, zatim su nastale teritorijalno-političke izmene u odnosu na SSSR i dr. zemlje, novopriznate jezike, znatno su razrađeni specijalni (analitički) opredelitelji, itd.
KLA~IFIKACIJE
Kod glavne (osnovne) tablice date su vrlo značajne dopune i izmene, kao na primer: takođe
znanja U oblasti nauke uopšte 001 (010. I) Osnivači marksizma-lenjinizma o nauci 001 (010.2) Odluke i direktive Partije vlade o pitanjima nauke u obI. filoz. 001 (010.3) partijnost nauke. Borba protiv buržoaskih uticaja u oblasti filozofije: 10 (09) Opšta istorija filozofije 10 (09) Istorij a domarksističke filozofije 10 (09) 3 postanak i razvitak marksističko-Ienjinističke filozofije 10 (09) 4 Istorija savremene nemarksističke filozofije IDO Marksistička filozofij a 100.0 Dijalektički materijalizam u celini Osnovna pitanja filozofije. 100. l Materijalizam i idealizam 100.2 Materija i oblici njenog postojanja 100.3 Materija i svest Materijalistička dijalektika 100.4 Osnovni zakoni materijali100.5 stičke dijalektike materijalističke Kategorije 100.6 dijalektike 100.7 Teorija saznanja
kod društvenih nauka: Marksizam-lenjinizam; 300. 1/5 Marksizam-lenjinizam u celi300. l ni. Dela osnivača marksizma-lenjinizma Marks i Engels. Njihova dela 300. II Lenjin. Njegova dela 300. 12 300. 14 Zbornici dela Marksa, Engelsa, Lenjina 300. 15 Radovi drugih autora po pitanjima marksizma-lenjiniz-
ma
SOVJETSKA PRIMENA DECIMALNE KLASIFIKAC}JE
300.2 300.3. 300.30 300.31 300.32 330.33 300.34 300.35 300.36 300.37 300.38 300.39 300.4/.5 300.40 300.41 300.42
300.43 300.44 300.45 300.40 300.47
300.48
300. 51 300.52
Istorij a i razvitak marksizma-lenjinizma. Njegovi sastavni delovi. Istorijski materijalizam Opšti radovi iz oblasti istorije materijalizma Istorijski materijalizam kao nauka o zakonima razvitka društva Materijalna proizvodnja osnova društvenog razvitka Baza i nadgradnja društva (opšti radovi) Klase i klasne borbe Marksističko-lenjinističko učenje o državi Društvena svest i njena uloga u životu društva Uloga narodnih masa i lič nosti u istoriji Kultura kao društveno-istorijska pojava Rat kao društveno-istorijska pojava Naučni komunizam Opšti radovi Teorija naučnog komunizma Marksističko-lenjinističko učenje o partiji. Partija i klasa. Partija i mase. Strategija i taktika klasne borbe proletarijata Teorija i taktika socijalistič ke revolucije Marksističko-lenjinističko učenje o diktaturi proletarijata SOCijalizam i komunizam Društvene klase i grupe u socijalizmu. Preovladavanje klasnih razlika u socij alizmu Rukovodeća uloga partije u sistemu diktature proletarijata Socijalistička demokratija Uloga narodnih masa u socijalističkom društvu
300.53 300.54 300. 55 300.56 300.57 300.58 305. 305.0 305.1/4 305. 6/.1
245
Uloga nauke i ideologije u izgradnji socijalizma i komunizma Ličnost u socijalističkom društvu Pokretačke snage socij alis tič kog društva Postepeni prelaz od socijalizma ka komunizmu Komunističko društvo. Viša faza komunizma Svetski socijalistički sistem Teorija i istorija socijalizma Opšti radovi. Istorija socijalizma u celini Domarksistički socij alizam. Utopijski socij alizam Razne »socij alističke« teorije krajem XIX i početkom XX stoleća
305. 8 305. 9 329.01/.05 329.01 329.02 329.03
Anarhizam Socijalne utopije. »Idealna država i sl. Komunističke i radničke partije. Komunistički pokret. Komunistička partija Sovjetskog Saveza - KPSS Istorija Komunističke partije Sovjetskog Saveza Međunarodni komunistički
pokret 329.030 Opšti radovi 329. (32. 1 Prva internacionala ... 329.035 (103) Komunističke i radničke partije socijalističkih zemalja 329. 035 (104) Komunističke partije i komunistički pokret nesocij alis tič kih zemalja 329.04 Komunistički pokret omladine 329.05 Komunistički pokret dece (pionira) 329.06 Partije koje ulaze u sastav Narodnog fronta 329.1/.8 Razne političke partije 330.01 Ekonomsko učenje marksizma-lenjinizma Sve navedene teme razrađene su i detaljizirane posebnim indeksima.
II
I
'I'
,
'I
"
I I
l
246
SOVJETSKA PRIMENA DECIMALNE KLASIFII\. -
Neki indeksi su odstranjeni odnosno zamenjeni drugim indeksima, na primer: isključe:1 je indeks 332 (novac, bankarstvo) i zamenjen indeksom 336.4 (finansije) indeks 335 zamenjen je indeksom 3:J5 (teorija i istorija socijalizma) indeks 329. 15 (komunističke partije) zamenje:1 je indeksom 329.01/.05 (Komunističke i radničke partije) tablica o religiji skraćena je desetinama puta, a indeks 159.9 (psihologija) uprošćen, tj. umesto 159.9 uveden je (još ranijom primenom UDK u Rusiji) DK 15, odnosno shodno tome skraćeni su svi indeksi iz te nauke, na primer: 152 umesto 159.92. itd. Međutim, iako je u predgovoru napomenuto da su dopune i izmene samo vremenski palijativi i da ne odstranjuju sve nedostatke UDK, ipak je možda potrebno ukazati na izvesne propuste i nedoslednosti samih dopuna i izmena. Evo nekoliko primera o tome. Opredelitelj (pomoćni, dodatni broj) za geografsko-teritorijalnu podelu nije izmenjen tamo gde je to sama stv2fnost naročito iziskivala. Tiče se, na primer, indeksa (437) Cehoslovačka, (438) Poljska i dr. zemalja koje takvom indeksacijom ulaze u domen (43) tj. Nemačka, kako je to odgovaralo duhu germanizacije ranijih sastavljača UDI\. Slično je u pogledu Koreje (519.1) u odnosu na Kinu (510), itd. Novim izmenama i dopunama marksističko-Ienjinističko shvatanje došlo je do izražaja na primer u filozofiji, u učenju o socijalizmu i komunizmu i o ekonomici, ali zar to nije potrebno i drugde, na primer u psihologiji, u raznim političkim i socijalnim pitanjima, u sociologiji, u školstvu i prosveti uopšte, u lingvistici, umetnosti, u shvatanju istorije pa čak i u shvatanju prirodnih nauka. Doduše, u svim tim slučajev:ma mogao bi se dodati romoćni opredelitelj za gledište (~IO), kao što je to učinjeno kod 3iO.0(01O), ali
SPECIJALNE ZBIRKE
to bi dosledno trebalo učiniti i za niz drugih pitanja koja su dobila novi indeks, na primer 165 (010) umesto 100.7 (marksistička teorija saznanja) i dr. SPACIONIRANJE (lat.) je način isticanja pojedinih rečenica, pa i čitavih odeljaka (pasusa) u opštem izgledu sloga odn. teksta, a postiže se umetanjem tzv. spacija (vidi: Spatium) , tj. posebnih delova tzv. slepog mate~ijala (vidi o tome!) u slogu, obično širine 1-2 tačke između pojedinih slova, tako da onda slova u tekstu budu razmaknuta i taj deo teksta postaje upadniji. SPACIUM (lat.), slepi materijal u slogu kcji je niži od slova i tako ne ostavlja otisak. Širok je 1-2 tačke i služi za ispunjavanje malih međuprostora kao i za spacioniranje, tj. isticanje pojedinih reči ili čitavih rečenica na taj način što se između pojedinih slova stavlja slepi materijal pa slova ostanu razmaknuta. SPECIJALNA KLASIFIKACIJA, klasifikacija jedne određene grane umetnosti ili nauke (biologije, antičke arhitekture, francuske literature, i t. sI.). SPECIJALNE VRSTE PUBLlKACI· JA su muzička dela, libreta, geografske karte, atlasi, globusi i druge publikacije kod kojih sadržina i format razlikuju se od drugih naučnih i literaturnih publikacija. SPECIJALNE ZBIRKE ili specijalni fond (ponegde postoji izraz pomoćni fond, pomoćne zbirke i sl.) sačinjavaju rukopisi i publikacije koje imaju specifičan karakter s obzirom na vrednost, oblik, upotrebu, način obrade itd. U izvesnim inostranim bibliotekama to nije jedan nego više specijalnih fondova (fond literature za određenu struku, fond za samo jednu vrstu literature, fond za literaturu prema jeziku na kome je pisana, fond za određenu vrstu čitalaca, itd.). Od obimnosti knjižnog fonda i karaktera same biblioteke najčešće zavisi koliko će biti specijalnih zbirki, a u našim bibliotekama naj·
SPECIJALNI FOND -
-------------------
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA
češće
dolaze u obzir sledeće: zbirka rukopisa i retkih knjiga, orijentalistika, kartografska zbirka, muzikalije, umetničke reprodukcije, mikrofilmovi imalovredni materijal (vidi posebno o tome). SPECIJALNI FOND, vidi: Specijalne zbirke. SPLITSKI EVANGELISTAR (Evangelistarium Spalatense) je najstarija pisana knjiga na teritoriji SR Hrvatske. Pisana je pretežno poluuncijalnim pismom na pergamentu u VIII i IX stoleću. Na pisanju je učestvovalo više pisara, a sada se taj kodeks čuva u riznici Splitske katedrale. SPOMENICE su obično prigodne publikacije povodom godišnjice nekog važnog događaja ili istaknute ličncsti (na primer: Spomenica o Vladimiru Gaćinovi ću, Sutjeska, itd.). SPOREDNA KATALOŠKA JEDINICA, vidi: Katalogizacija. SPRINGER-VERLAG, izdavačka kuća, osnovana 1842. godine u Berlinu sa filij alama u Getingenu, Haj delbergu, Beču, Minhenu. Jedna od najvećih svetskih izdavačkih kuća za literaturu iz naučnih oblasti (na primer, 54 toma priručnika fizike), a izdaje i oko 120 časopisa. »SRBIJA«: l. list za ekonomska i politička pitanja, izlazio od 1867-1870. godine u Beogradu, u njemu sarađivali socijalisti Živoj in Žujović, Svetozar Marković, i dr.; 2. dnevni list koji je izlazio od 1892-18~3. godine u Beogradu, uglavnom organ liberalne stranke; 3. politički dnevnik izlazio 1908-1909. godine u redakciji književnika Dragutina Ilića. SRPSKA KNJiŽEVNA ZADRUGA (SKZ), izdavačko-knjižarska kuća, osnovana 1892. godine u Beogradu, izdala blizu 400 knjiga (pretežno beletristike) veći nom grupisane u zbirke. Vidi: Edicije zbirki. »SRPSKA SLOBODA«, političko-lite rarni list na srpskom i francuskom jeziku, izlazio od 1865-1866. godine u Ženevi, list je bio liberalistički orijentisan i upe-
247
ren protiv režima kneza Mihaila, saradnici - dopisnici bili vrlo ugledni javni radnici (Nićifor Dučić, Vasa Pelagić, Stojan Bošković, i dr.). »SRBSKlJ DNEVNH(<<, napredni politički list, izlazio od 1852-1864. godine u Novom Sadu, najduže bio urednik Danilo Medaković, list je imao literarni dodatak »Sedmicu« u kome su sarađivali najpoznatiji srpski pisci iz Vojvodine i Srbije. SRBULJE, stare srpske knjige i rukopisi (u srpsko-slavenskoj recenziji), prvenstveno publikacije štampane u srp-' skim štamparijama XV i XVI stoleća. Znatan broj srbulja nalazi se u raznim našim i stranim bibliotekama. Tako se, na primer, u N aCionaInoj biblioteci u Beču nalazi: Oktoih, Molitvenik i Trebnik Božidara Vukovića, Cetverojevanđelje, Psaltir Vićenca Vukovića, Triod Stefana od grada Skadra (sve iz XVI stoleća) , itd. SREDNJA BIBLIOTEKARSKA ŠKOLA U BEOGRADU, prva škola takve vrste u Jugoslaviji, osnovana 1948. godine (23. IX). Nastavnim planom i programom predviđeno izučavanje 21 predmeta sa gradivom potrebnim za što širu opštu i stručnu naobrazbu za buduće bibliotekare koji mogu takođe nastaviti školovanje u cilju sticanja fakultetske spreme u oblasti bibliotekarstva. »SRPČE«, ilustrovani list za decu, izlazio od 1881-1886. godine u Beogradu, saradnici bili najistaknutiji srpski pisci. SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI (SAN), zapravo je nastavak Društva srpske slovesnosti (osn. 1842. godine) i Srpskog učenog društva (1844), osnovana 1886. godine kao Kraljevska srpska akademija, a ubrzo dobila naziv Srpska kraljevska akademija, od 1944. godine ima sadašnji naziv. Zadatak joj je obrazovanje naučnih kadrova, obrađi vanje i razvijanje nauke i umetnosti. Iz· daje svoj organ »Glas« (prvi broj izišao 1887. godine), i »Spomenik«, kao i niz drugih publikacija (do sada izdala preko
248
STAJIe -
STARO~LĆ)vENSKI JEZIK
1000 knjiga, vidi: Edicije zbirki). SAN ima šest odeljenja (prirodno-matematičko, odeljenje tehničkih nauka, medicinskih nauka, literature i jezika, društvenih nauka, likovne i muzičke umetnosti) i veliki broj instituta. STAJIĆ, Mita, dvorski knjižar u Beogradu, od 1896-1912. godine, imao prvu modernu sređenu knjižaru u Srbiji, sa 4 opšta kataloga knjiga (1897, 1899, 1905. i 1912). STAMPERICA VATICANA (Iat.), zvanična štamparija rimokatoličke crkve, osnovana 1587. godine, njome je praktično rukovodio Aldus Manutius, a slova za nju izrađivao Robert Granjon. STANDARDNI GLAVNI LISTIĆ, kata!oški listić koji daje sve podatke za identifikaciju dela, sastoji se od odrednice, naslova, impresuma (mesto i vreme objavljivanj a i ime izdavača), kolacije (dopunski podaci) - broj svezaka, stranica, ilustracija, format i naziv serija i najzad beleške u vidu specifikacije sadržaja i dopunske bibliografske informacije i an 0tacije. STANDARDNO DELO (engl.: Standard Work), izraz koji označava solidno i provereno značajno delo, koje je postalo već opštepoznato i obično doživelo više izdanja. To važi naročito u pogledu dela iz oblasti nauke. rečnika, itd. STANDARDNO IZDANJE je utvrđeni obrazac izdanja nekog dela čiji je tekst i format uglavnom zvanično propisan ili bar preporučen i važi za određene društvene . oblasti ili ustanove (prvenstveno naučne) kao mero davno delo, na primer kod nas Pravopis srpskohrvatskog jezika, kod Nemaca Duden, itd. Izraz standardno delo potiče iz engleskog, a sama reč standard označava utvrđenu meru, uzor, obrazac. v_ Standardno delo. STANDING SONFERENCE OF NATIONAL AND UNIVERSITY LIBRARIES (Stalna konferencija nacionalnih i univerzitetskih biblioteka), osnovana 1950. godine u Londonu (radi nezavisno od Libra-
ry Association), obuhvata 6 nacionalnih i 21 univerzitetsku biblioteku, 3 koledžske biblioteke i Britansku biblioteku političkih i ekonomskih nauka. »STARINE«, povremena edicija od 1869. godine u Zagrebu, obj avljeno oko 50 knjiga, govori o prošlosti naših naroda, većinom radovi naših istaknutih istoričara.
STAROSLOVENSKI JEZIK, prvi književni jezik Slavena, njime su pisani spomenici IX-XII stoleća, osnovicu jezika čini jezik makedonskih Slovena na kome su slavenski prosvetitelji Cirilo i Metodije pisali prve knjige (druga polovina IX stoleća, o recenzij ama staroslovenskog jezika v. pod Recenzija). Spomenici staroslovenskog jezika pisani su ćirilicom i glagoljicom. Najstariji očuvani spomenici pisani glagoljicom su: »Kijevski misal« (bio najpre u biblioteci Duhovne akademije, a sada u Narodnoj biblioteci u Kijevu). »20grafsko jevanđelje« (nađeno u bugarskom manastiru 20grafu. sada je u Narodnoj biblioteci u Lenjingradu), »Marijino jevanđelje« (sada u Lenjinovoj biblioteci u Moskvi), »Asemanovo jevanđelje« (nalazi se u Vatikanskoj biblioteci u Rimu), »Kločev zbornik« (nekada bio svojina austrijskog grofa Kloca, nalazi se delom u Tridentu, a neki njegovi delovi su u Insbruku) , »Sinajski psaltir« (nalazi se u grč kom manastiru sv. Katarine), »Sinajski euhologij« (nalazi se delimično gde i »Sinaj ski psaltir«, a 4 njegova lista u Narodnoj biblioteci u Lenjingradu), »Makedonski glagolski odlomak« (sada u biblioteci Akademije nauka u Lenjingradu), »Ohridski odlomci« (sada u Centralnoj naučnoj biblioteci u Odesi). Najstariji očuvani staroslovenski spomenici pisani ćirilicom su: »Savina knjiga« (evangelistar što ga je sa glagolskog teksta prepisao pop Sava, nalazi se u Centralnom arhivu u Moskvi), »Suprasaljski zbornik« (nađen u manastiru SuprasaIju kod Bjalistoka, izvesni njegovi delovi nalaze se u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci u Ljubljani, a iz-
vesni delovi u varšavskoj ilenjingradskoj biblioteci), »HiIandarski odlomci« (nađeni u Hilandaru, sada su u univerzitetskoj biblioteci u Odesi), »Odlomci Undoljskog« (sada u Lenjinovoj biblioteci u Moskvi), »Makedonski ćiril ski odlomak« (sada u biblioteci Akademije nauka u Lenjingradu), »Samoilov natpis« (najstariji datirani staroslovenski spomenik ćirilicom, to je nadgrobni natpis nađen kod Prespanskog Jezera) . STATIONARIl (lat.), srednjovekovni pozajmljivači rukopisa na univerzitetima. Bilo ih je naročito u Italiji, Francuskoj i Engleskoj. Oni su pravili i prepise tekstova predavanja, ponekad su i trgovali rukopisima. Njih su u Srednjem veku određivali univerziteti (I(embridž, Oksford, i dr.) da prate proizvodnju knjiga u vrše raspo delu knjiga među studentima. STATISTII(A u bibliotekama ima velikog značaja naročito radi pružanja pregleda broja i vrste čitalaca, korišćen ih • knjiga iz bibliotečkog fonda, itd. (v. lit.: Polužanski »Statistika u bibliotekama«. STATURORY COPIES (engl.), naziv za obavezni primerak (deposit copy) ma koje pUblikacije, šalje se u roku od mesec dana posle štampanja Britanskom muzeju i drugim britanskim velikim bibliotekama (kako je to zakonski regulisano). STEMATOGRAFIJA (grč.), rodoslov, zbirka grbova (čuvena »Stematografija« od Pavla Ritera Vitezovića koju je preveo Hristifor Zefarović i izvršio dopunu dodavanjem o pečatima i grbovima srpskih vladara, objavljena u Beču 1741. godine, njome počinje i Novakovićeva Srpska bibliografija za noviju književnost). STENOGRAF, vidi: Stenogram. 'STENOGRAFIJA (g;·č.) je veština da se piše brzinom kojom se govori (da bi se tačno zabeležila izlaganja, diktat). Verovatno je stenografija najpre nastala u Grčkoj (pretpostavlja se da je upotrebljavana još prilikom beleženja i skupljanja Sokratovih govora), ali je do pune primene i usavršavanja stenografije došlo
tek kod Rimljana, prva moderna stenografija objavljena je tek u XVI stoleću. Postoji više sistema stenografije, a glavni su: grafički i geometrijski sistem. STENOGRAM (grč.) znači ono što je napisano stenografski (a onaj koji piše stenografski zove se stenograf). STENOTIP, vidi: Stenotipija. STENOTIPIJA (grč.) je prepis na či sto (običnim slovima) nekog stenograma, a stenotipirati znači najpre stenografisati, a potom prepisati mašinom (stenotip ina- , če znači mašinu za stenografisanje, a onaj koji stenografiše i stenografisano prepisuje običnim slovima na pisaćoj mašini zove se stenotipist) . STENOTIPIST, vidi: Stenotipija. STEREOTIP (grč.) općenito znači ono što je nepokretno, nepromenijivo, a najčešće ploču sa nepomičnim slogom, kao što je, na primer, kliše, a znači i ono što je štampano na taj način (zove se takođe stereotipija ili stereotipika) . Takve ploče, odnosno klišeji upotrebljavaju se mnogo za oglase. Stereotip se javlja tek u XVIII stoIeću.
STEREOTIPIJA, vidi: Stereotip. STICHWORT (nem.), najbitnija karakteristična reč uzeta iz naslova knjige i služi kao odrednica (vidi Odrednica, Schlagwort) . STIGMONIM (grč.) anonim kada se umesto imena stavlja nekoliko tačaka. STIL U KNJiŽEVNOSTI, v. literatura. »STRADIJA, poznati satirični časopis koji je izlazio 1904. i 1905. godine u Beogradu u redakciji književnika Radoja Domanovića.
STRANICA je jedinica knjige čiji izgled i veličina zavisi od sloga i formata kniil!e. od kvaliteta hartije, veličine štamparskih slova, vrste pisma, itd. »STRAZA«, mesečni časopis za literarna i druga društvena pitanja, izlazio 1878. i 1879. godine u Novom Sadu (urednik je bio Lazar Paču, sarađivali su Vasa Pelagić, Pera Todorović, i dr.), u njemu
-,. I
250 »STRAŽILOVO« -
STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE BIBLIOTEČl\OG l\ADRA
su prvi put objavljena izvesna pisma Svetozara Markovića. »STRAZILOVO«, zabavno-literarni list, izlazio od 1885-1894. godine u Novom Sadu, u njemu sarađivali najistaknutiji srpski pisci (Laza l\osiić, Ljuba Nenadović, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Svetozar Corović, i dr.). STRUČNA BIBLIOGRAFIJA navodi samo publikacije iz određene stručne odnosno naučne oblasti, može da bude ili periodična (vidi o tome) ili završena (okončana) bibliografija. STRUČNA BIBLlOTEl\A, vidi: Struč na literatura. STRUČNA LITERATURA obuhvata publikacije određene struke odn. oblasti (muzike, pedagogije, šumarstva, medicine, i dr.). U užem smislu stručna literatura obuhvata knjige namenjene stručnja cima određene oblasti, a postoje i čitave biblioteke (privatne i javne) čiji knjižni fond sačinjavaju publikacije iz određene oblasti. v. još: Biblioteke, Literatura. STRUČNI KATALOG, vidi: Sistematski katalog. STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE BIBLIOTEČKOG KADRA, postaje sve značajnije i aktuelnije s obzirom 'na sve širu mrežu biblioteka i sve veći značaj bibliotekarstva uopšte za kulturni razvitak naroda i čovečanstva. Lenjin je prema rečima Nadežde l\rupske »organizovanje biblioteka smatrao za jedno od merila kulturnog nivoa zemlje« i zahtevao najveću odgovornost biblioteč kih radnika naročito u pogledU približavanja biblioteka potrebama narodnih masa, jer »ponos i slavu javne biblioteke treba videti u tome koliko široko prodire knjiga u narod, koliko je privučeno novih čitalaca, koliko se brzo zadovoljava svako traženje knjige, koliko je knjiga izdato na čitanje, koliko je dece pridobijeno za čitanje, za korišćenje bibliotekom«. A uspeh biblioteke zavisi prvenstveno od '>premnosti i zalaganja stručnog bibI. kadra:
Sistematsko osposobI j avanje biblioteč kog kadra datira zapravo tek od prošlog stoleća, kada je ubrzan proces proizvodnje knjiga i drugih publikacija i nastala velika potreba za naučnom i tehničkom dokumentacijom i informacijom. Sistem osposobljavanja stručnog kadra različit je u raznim zemljama. U Engleskoj glavnu brigu oko školovanja bibliotekara vodi Britansko bibliotekarsko društvo. Srednji i visokokva1ifikovani kadar regrutuje se sa raznih koledža i sa Londonskog univerziteta, zatim putem raznih kurseva i seminara, a bibliotekarski ispit može polagati svaki građanin bez obzira na školsku spremu. Postoje škole za bibliotekarstvo i nastava u njima traje jednu ili više godina (obično pri pojedinim fakultetima) a od kandidata za bibliotekarski ispit naročito se traži poznavanje praktičnog rada. Ni u Francuskoj ne postoji jedinstveni sistem obrazovanja. Tek odnedavna postoje škole namenjene specijalno za bibliotekarstvo, izuzev što u sastavu l\atoličkog instituta u Parizu odavno postoji dvogodišnja bibliotekarska škola. Ostali bibliotekari postaju na osnovu položenog ispita (posle završenog fakulteta i upoznavanja praktičnog rada u Nacionalnoj biblioteci u Parizu) koji se sastoji od pismenog sastava i usmenog izlaganja (iz istorije knjige, bibliografije, organizacija i rad biblioteka, katalogizacija). U SAD ima više desetina bibliotekarskih škola (prva osnovana 1887. godine) iz kojih godišnje izlazi preko 1.000 osposobljenih bibliotekara. Zvanje i položaj bibliotekara visoko se respektuje. U Sovjetskom Savezu postoji jedinstveni sistem školovanja koji obuhvata i četiri stupnja osposobljavanja bibliotečkog kadra. Uglavnom kursevima se osposobljavaju bibliotekari za masovne biblioteke, bibliotečkim tehniku mima (traju 3 godine posle završene sedmoljetke) osposobljavaju se bibliotekari za gradske i dečje biblioteke, bibliotečkim institutima
tJ ZAPADNOJ NJEMACKOJ (traju 4 godine posle završetka biblioteč kog tehnikuma ili druge srednje škole) osposoblj avaju se bibliotekari za naučne i razne stručne biblioteke, i najzad, visokom akademskom kvalifikacijom za aspirante bibliotečkih nauka (kao naučni radnici i nastavnici za osposoblj avanje bib1iotečkog kadra). U Zapadnoj Nemačkoj ne postoji ustaljeni niti jednoobrazni sistem osposobljavanja bibliotekara i ono je najčešće u sklopu velikih biblioteka, kao što je, na primer, Bibliotečka škola Bavarske državne biblioteke koja sprema kadar za višu bibliotečku službu pri naučnim bibliotekama u Bavarskoj (uslov je posedovanje matura Ine svedodžbe, položeni prij emni ispit), u njoj školovanje traje 2 godine - l godina praktičnog i l godina teoretskog rada i zatim se polaže ispit. Ostale bib1iotečke škole za višu službu postcje u Zapadnoj Nemačkoj pri univerzitetskim bibliotekama u Kelnu, Frankfurtu, Hamburgu, Berlinu i Getingenu. U Nemačkoj Demokratskoj Republici (DOR) postoji uglavnom jedinstveni školski sistem, a rukovodeći naučni centar za bibliotekarstvo je bibliotečki institut na Filozofskom fakultetu Humboltovog univerziteta u Berlinu (Institut fiir Bibliothekswissenschaft, osnovan 1955. godine), školovanje obuhvata 5 godina teoretskog i 2 godine praktičnog rada. Posle položenih ispita stiče se zvanje naučnog bibliotekara. Zvanje bibliotekara (uvedeno još pre više od 50 godina, ranije bio više pomoćnik naučnog bibliotekara, a sada irna samostalniji posao) stiče se posle trogodišnjeg školovanja (nakon mature) i položenih ispita iz teorije i' prakse. Zvanje bibliotečkog pomoćnika stiče se posle uspešno g dvogodišnjeg rada (nakon što je prethodno završio osnovnu školu) u naučnoj biblioteci. I u ostalim državama sistem školovanja bibliotekara je vrlo heterogen. Kao
U NJ. D. R.
251
općenito može se reći da u kapitalističkim zemljama ne postoji jedinstveni školski sistem, a u izvesnim od tih zemalja (Švedska, Švajcarska, itd.) postoji uglavnom izvesna stručna nadopuna koja se većim delom stiče praktičnim radom u biblioteci, a u socijalističkim zemljama preovlađuje jedinstveni školski sistem srednjeg, višeg i visokog školovanj a (kao što su srednje bibliotekarske škole odn. tehniku mi, bibliotekarske katedre na fakultetu, odn. posebni bibliotekarski fakulteti i instituti.
Naravno, pošto je bibliotekarstvo u sozemljama relativno .mlado, a bibliotečka m'eh vrlo široka, to se osposobljavanje stručnog kadra vrši još uvek znatno putem raznih seminara i kurseva na koje dolaze kandidati po završetku određenog osnovnog, srednjeg ili visokog školovanj a. cijalističkim
U Jugoslaviji postoji samo u Beogradu srednja bibliotekarska škola (vidi o tome), (koja traje 4 godine i u nju se upisuje posle završene osmogodišnje osnovne škole) i dvogodišnje izučavanje .bibliotekarstva u sastavu nekih viših pedagoških škola (sada je u projektu otvaranje bibliotekarske katedre na nekim filozofskim fakultetima). Treba imati na umu da u SFRJ tek posle II svetskog rata, posle uspešno završene oslobodilačke borbe i narodne revolucije počinje sistematska naučna i obrazovna služba biblioteka, i u vezi s tim osposobljavanje stručnog bibliotekarskog kadra, a zbog čijeg pomanjkanja još uvek preovlađuje osposobljavanje putem kurseva i prakse, a postoje i propisi o pripravničkom stažu, stručnim ispitima i kursevima za službenike bibliotekarske struke. U 1962. godini bilo je u 3.065 narodnih biblioteka 1.666 stalnih, 1.135 honorarnih i 1.775 tzv. dobrovoljnih službenika, statistički pregled iz 1963. godine izgleda ovako:
U SFRJ
252
STALNI KADAR U BIBLIOTEKAMA SFRJ Skolske kvalifikacije stručnog bibliotečkog kadra Ukupno faku!.
Ostalo osoblje
sred. niža ukupno na bibI. poslov.
administrat.
3.506 1.463 377 1.666
788 497 92 199
1.146 397 88 661
395 63 30 302
2.329 957 2 lO. 1.162
589 205 115 269
588 301 52 235
1.314 495 115 704
351 222 37 92
473 156 38 279
136
120
690 393 76 491
185 35 30 120
169 67 9 93
956 416 110 430
209 115 25 69
253 66 21 166
89 10 15 64
551 191 64 299
206 110 34 62
199 115 15 69
514 254 87 173
105 S4 13 8
158 78 17 63
71 16 6 49
334 178 36 120
95 39 36 20
85 37 15 33
BOSNA i HERCEGOVINA 374
160 87 173
68 43 13 8
144 48 17 63
44 16 6 49
256 107 36 120
49 12 36 20
69 41 15 33
266 101 19 146
42 25 5 12
92 38 5 49
50 6 3 41
184 69 13 102
36 6 4 2&
46 26
82 37 5 40
13 8 1 4
26
5
44 19 2 23
18 3 2 13
20 15
JUGOSLAVIJA a)
naučne
b)
stručne
c) narodne SRBIJA a) naučne b)
stručne
c) narodne HRVATSKA a) naučne b)
stručne
c) narodne SLOVENIJA a)
naučne
b)
stručne
c) narodne
a)
naučne
b)
stručne
c) narodne MAKEDONIJA a)
naučne
b)
stručne
c) narodne CRNA GORA a) naučne b)
stručne
c) narodne
IS
II
15
4
2
18
4
253
U SFRJ OSTALI KADAR KOJI RADI U BIBLIOTEKAMA BROVOLJNO Ukupno
HONORARNO
Honorarno
ILI
DO-
Dobrovoljno
a) naučne b) stručne c) narodne
2.794 268 252 2.274
657 101 57 499
2.137 167 195
SRBIJA
1.140
265 23
875 26
JUGOSLAVIJA
a) naučne b) stručne c) narodne
HRVATSKA a) naučne b) stručne c) narodne
SLOVENIJA
49 51
1.775
8
43
1.040
234
806
700 ll7
162 24
538 87
110 479
25
113
85 366
661 72 61 528
133
a) naučne b) stručne c) narodne
BOSNA I HERCEGOVINA
126
60
66
II 6
4
4
7 2
109
52
57
132 19 21 92
28
104
7 4
12
17
75
35
9
26 5
9
18
a) naučne b) stručne c) narodne
MAKEDONIJA a) naučne b) stručne c) narodne
CRNA GORA a) naučne b) stručne c) narodne
Postoje uglavnom sledeća zvanja i sprema: a) bibliotečki manipulant (svršena osnovna škola i niži bibliotekarski kurs), b) knj ižničar (II i III vrste), (svršena potpuna srednja ili njoj ravna škola i srednji bib1iotekarski kurs), (.) bibliotekar-pripravnik (fakultetska sprema, pripravnički staž i stručni ispit), d) stručna
42 16 75
6 3
27
528 30
45 453
17
3
bibliotekar (potrebna praksa i uspeh u radu u zvanju bibliotekara-pripravnika), e) viši bibliotekar (potrebna praksa u zvanju bibliotekara i pokazani uspeh u radu). Prema pravnim propisima o naučnim ustanovama mogu i u bibliotekama raditi službenici sa zvanjem stručnog i naučnog saradnika, itd. Prevođenje u više zvanje
254
U SFRJ
može se vršiti na predlog ustanove i na osnovu mišljenja stručne komisije. Pripravnička služba traje po pravilu 2 godine. Staž se provodi u popUlarnim, struč nim i naučnim bibliotekama na poslovima koji osposobljavaju za samostalno vođe nje poslovima u ustanovama za koja su ta zvanja predviđena. Ustanova vodi računa o pravilnom osposobljavanju stažera i njegovom pripremanju za stručni ispit (upućivanjem na odgovarajuću literaturu, organizovanjem stručnih seminara itd.). Stručni ispit polaže se pred komisijom određenih stručnjaka. Kandidati za polaganje stručnih ispita prijavljuju se ispitnoj komisiji preko svoje ustanove i uz prijavu podnose određena potrebna dokumenta . .Ispiti se sastoje iz opšteg i stručnog dela. Program opšteg dela ispita predviđa poznavanje Ustava i izvesnih drugih opštih zakonskih i administrativnih propisa. (državno i političko uređen.;e Jugoslavije, upravljanje u društvenim službama, propisi, itd.). Stručni deo sastoji se iz pismenog i usmenog ispita i to: l. za mlađeg bibliotekara (odn. bibliotekara -pripravnika) domaća pismena radnja i usmeno polaganje iz paleografije, istorije knjige, istorije biblioteka, bibliografije, bib!ioteč kog poslovanja, bibliotečke tehnike obrada knjiga i dr., organizacija i rad biblioteka, strani jezik prema vlastitom izboru i poslovi oko čuvanja i konzerviranja knjiga i drugog bibliotečkog materijala. Ocene su: odličan, vrlo dobar, dobar i ne zadovoljava. Ocenu daje ispitna komisija. O položenom stručnom ispitu daje se svedočanstvo sa potpisom predsednika i zapisničara ispitne komisije. Opšti deo ispita prethodi stručnom delu, a stručni pismeni ispit prethodi usmenom stručnom ispitu. Uspeh kandidata na opštem i struč nom delu ispitaocenjuje se odvojeno. U slučaju delimičnog neuspeha na stručnom delu ispita kandidatu se priznaje uspeh postignut iz opšteg dela, a slaba ocena iz tri ili više predmeta stručnog dela ispita uslovljava ponavljanje celog stručnog
ispita. Stručni ispit može se polagati dva puta u uzastopnim ispitnim rokovima, a t,eći put na osnovu posebnog odobre:Jja. Pripravnička služba može se izves:Jo vreme pridružiti ako postoje opravdani razlozi. U nedostatku sistematskog školovanja bib1iotečkog kadra organizuju se kursevi, čiji nastavni plan i program predviđa izučavanje opštih i stručnih predmeta, a posle provedene prakse i završetka kursa polaže se ispit iz opšteg i stručnog dela. Osim redovnog školovanj a i kurseva, povremeno se održavaju seminari za usavršavanje bibliotečkih službenika. Da bi se ubrzao proces osposobljavanja stručnog kadra postoje propisi o polaganju ispita za priznavanje srednje odnosno više struč ne spreme (za bib!iotečke manipulante odnosno knjižničare). Službenici koji u biblioteku dolaze iz druge službe treba da imaju odgovarajuću školsku spremu i da polažu stručni ispit (u određenom roku) za zvanje u koje budu postavljeni. Pripravniku se može priznati ranija pripravnička služba, a dužina staža u tom slu Č2jU određuje se prema srodnosti poslova kao i prema stepenu spremnosti pripravnika za polaganje ispita, a pripravnik ne polaže ispit iz onih predmeta iz kojih mu je priznat uspeh na ranijem stručnom ispitu. Do postavljanja u novo zvanje službenik zadržava platu dotadašnjeg zvanja. Ako prelaskcm iz druge struke u bibliotekarsku dobije više zvanje za koje nije propisan stručni ispit onda polaže stručni ispit predviđen za početno zvanje, a stručni ispit se ne polaže kad se prelazi radi naročite sposobnosti ili potrebe službe. Od staža i polaganja ispita mogu se osloboditi službenici koji prema oceni stručne komisije imaju dokazanu spremu i praksu za vršenje poslova određenog zvanja i kojima je za napredovanje u zvanju u koje se postavljajU priznato preko 14 godina službe. Službe:1ici koji su položili stručni ispit u drugoj javnoj službi i ispunj avaju druge zakonom propisane
STRUKTURA KATALOGA uslove za prelazak u bib1iotečku ustanovu polažu za odgovarajuće zvanje dopunski ispit iz gradiva posebnog dela stručnog ispita koje ne sadrži gradivo već položenog stručnog ispita. (Za detaljnije podatke i razvojni pregled o pravnom regulisanju zvanja i stručne spreme u bibliotekarskoj službi vidi naročito: Pravilnik i uputstvo o pripravničkom stažu, stručnim ispitima i kursevima za savezne službenike bibliotekarsko-arhivističke struke (Službeni list FNRJ, br. 18/49, i br. 5/50) i Pravilnik (od 9. IX 1960) o ispitima službenika ustanova u oblasti kulture). STRUKTURA KATALOGA, vidi Katalogizacija, Katalog, Predmetni katalog, Sistematski katalog, i dr. STUBAC ili špalta je tekst koji je uzdužnom crtom ili prostim razmakom odeljen od drugog teksta na istoj strani. Slog sa više stubaca nalazi se u listovima, leksikonima i rečnicima uopšte, u adresarima, itd. Vidi takođe: Kolumna. STUDIJA (lat.: studi 1Jm) znači učenje, proučavanje u oblasti nauke, umetnosti ili kulture uopšte, takođe napisani ili publikovani rezultat toga proučavanj a. »STVARNOST«, novinska izdavačka kuća u Zagrebu, 1926. pokrenula godišnjak »Svjetski almanah« koji izlazi svake godine l. decembra i donosi pregled podataka iz svih oblasti života. Pri toj izdavačkoj kući radi Klub čitalaca koji informiše svoje članove o svim novim izdanjima i pruža im mogućnost nabavljanja publikacija uz maksimalni popust kod svih jugoslovenskih izdavača. SUBSIDIARIES (engl.), naziv za sve delove knjige izuzev teksta, a to znači: bibliografija, razne beleške i drugi dodaci, kolofon, indeks, tabele, i drugi prilozi kao i prazne stranice knjige. SUBSKRIBCIJA (lat.) je pismena obaveza da će se kupiti određena publikacija koja tek treba da bude štampana (cela ili u nastavcima) još od XVIIstoleća se praktikuje u knjižarstvu da se pre izlaska knjige vrše ne samo reklame nego
SVEUCILISNA KNJIZNICA
255
i porudžbine i tako se unekoliko saznaje koliki treba da bude tiraž, i pokrivaju troškovi. Pretplatnici uživaju popust obično 10-20'% od kasnije cene. Ovaj popust prestaje po izlasku knjige. SUMMUM GENUS (lat.), naziv za osnovnu grupu od koje se polaZi u klasifikovanju (klasificiranju). SUPLEMENT (lat.) je dopuna odnosno dopunski tom uz glavno delo, praktiImje se naročito kod naučnih dela. SUPPRESSED (engl.), naziv za delq. koje se iz političkih, moralnih ili drugih" razloga povlači iz opticaj a (insistiranjem državnih, crkvenih ili drugih faktora) . SUPRALIBROS ili SUPERLIBROS (laL), grb vlasnika određene knjige, utisnut na prednjoj korici, a služi i kao oznaka vlasništva i kao ukras. SVEČANI SPIS (nem.: Festschrift), publikacija povodom svečanosti (jubileja i s\.) neke ličnosti ili neke ustanove odn. organizacije. Vidi još: Jubilarno izdanje. SVESKA ili tom je često sinonim veće knjige kao sastavnog dela neke publikacije (koja ima više delova), taj izraz se upotrebljava i za pojedinačne delove serijske publikacije. »SVJETSKI ALMANAH«, v. pod »Stvarnost«. SVEUČILIŠNA KNJIŽNICA U ZAGREBU, osnovana na početku XVII stoleća, danas je centralna biblioteka SR Hrvatske (nedavno dobila naziv: Nacionalna sveučiiišna biblioteka, prima obavezni primerak sa čitave te~itorije SFRJ, moderno je uređena, ima oko 700.000 svezaka, 167 inkunabula, preko 200 jugoslovenskih retkih knjiga, oko 3.500 rukopisa i drugog knjižnog materijala, i to bez duplikata i bez onih 50.000 svezaka »Jv1etropolitane« (biblioteke Zagrebačkog kapitola) kojom još od 1914. godine, po jednom ugovoru, rukovodi Sveučilišna knjižnica. Zgrada biblioteke sagrađena 1913. godine i tada biblioteka imala oko 130.000 svezaka. U biblioteci ima oko 300 čitalač kih mesta a godišnji priraštaj knjiga i
256
»SVEZNANJE« -
!:WEYNHEYM
periodike iznosi oko 13.000 svezaka. Svojom organizacijom i radom doprinosi vidno razvitku bibliotekarstva Jugoslavije. »SVEZNANJE«, opšta dvotomna enciklopedija, jedna od prvih takve vrste u Jugoslaviji, objavljena 1937. godine u Beogradu, u izdanju »N arodnog dela« (urednik P. M. Petrović).
horn samo sa jedne strane (poleđina je bila čista i pisana strana bila je uvek unutra) i to naporeO!llm stupcima (kolumnama) tako da su redovi išli paralelno dužini svitka, a naslov se nalazio na kraju svitka. Izraz svitka upotrebljava se i za izradu ukrasa prilikom povezivanja knjiga.
SVITAK ili rolna je oblik knjige u starom veku pisane na papirusu ili pergamentu (u V stoleću mesto svitka dolazi kodeks). Svitak je bio ispisan ma-
SWEYNHEYM, Conrad (iz XV stoleća) , zasnovao štamparsku delatnost u !taliji i izdao prvu štampanu bibliju u Italiji (1471. godine~.
I
š .. SIFRA (franc.: chiffre) ima znacenJe brojke, početnih slova kod imena i prezimena i dr., a najčešće značenje tajnog pisma sastavljenog na specijalan način primenom slova, brojki ili drugih znakova koji imaju određeno značenje, poznato onima koji se njime služe (naročito u vojsci idiplomatiji) . Sifre su upotrebljavane i nekoliko stoleća pre n. e., i to najpre na Istoku i u Grčkoj i Rimu, a potom širom celog sveta. Usavršavanje šifre ide do fantastičnih razmera. Sifra Julija Cezara sastojala se u izmeni abecednog redosleda slova (svako slovo ima značenje četvrtog slova iza njegovog pravog redoslednog značenja). Grci su umesto slova uveli pisanje brojki, a danas ima sistema šifre najkomplikovanijih kombinacija i oni obuhvataju čitave debele knjige. SIFROVANI KATALOG, v. Manz-ski šifrovani katalog. SI-KING, knjiga od 350 pesama pisanih desetak stoleća pre n. e., ima veliki značaj u kineskoj književnosti, odražava život i običaje Kineza, pesme sredio filozof Konfučije (oko 500 godine pre n. e.), prvi prevod izvršio je 1871. godine engleski sinolog James Legge (Džems Leg). SKOLSKA BIBLIOTEKA je naziv za sve knjige namenjene školskoj upotrebi. Taj naziv imaju ponekad i edicije takvih publikacija. »SKOLSKI LlST«, prvi srpski pedagoški časopis, izlazio 1858-1907. godine (Novi Sad, Sombor, Budimpešta), uređi vali ga i u njemu sarađivali tadašnji istaknuti pedagoški radnici (Đorđe Nato17 Leksikon
šević,
Nikola Vukićević i dr.). Pod isti~. nazivom izlazio je u Sremskim Karlov.ci"" ma od 1909-1911. SKOLSKO IZDANJE (lat.: editio in usum scholarum) je po pravilu jeftino i mahom broširano izdanje naučnog ili umetničkog dela, najčešće skraćeno, popraćeno komentarima i uopšte prilagođeno za pedagoške svrhe. SLAGVORT (nem.: Schlagwort) je reč koja najpogodnije izražava sadržaj, smisao i predmet nečega, pa takve reči služe kao odrednice u leksikonima, a takođe u bibliografiji, katalozima (predmetni katalog) i raznim registrima. v. Slagvort. SLEBINGER, dr Janko (1876-1951), slovenački bibliograf, pisao bibliografijU slovenačke etrlologije i iz drugih oblasti (štampano posebno ili u časopisima), rukovodio Narodnom i univerzitetskom bibliotekom, uopšte znatno doprineo razvitku slovenačke knjige. SPANSKA ILUMINACIJA, vrsta renesansne iluminacije čiji se stil odlikuje islamskim i hrišćanskim uticajima, ističe se delo »Commentaria in ApocaJipsin« (iz VIII stoleća). STAMPA (ital.: stampa) ima znače nje otiska slova (proces štampanja) i značenje rezultata toga, tj. svega što se štampa, a u užem smislu (i najčešćem) odnosi se na dnevnu štampu. Otiskivati (štampati) se mogu i rukopisna slova, ali su ipak praktičnija specijalno za to pode· šena slova. Vidi, još: Stamparija, Stampanje.
I
l
258
ŠTAMPA U BOJI -
ŠTAMPARIJE U JUGOSLAVIJI
ŠTAMPA U BOJI ili hromotipija je reprodukovanje slika u boji i to različi tim postupkom. Mahom se svaka boja posebno štampa. Kod ofset štampe uobičaje no je 6 osnovnih boja, v. Hromotipija. ŠTAMPA ZA SLEPE je umnožavanje teksta tako da ga mogu čitati slepi i u tu ~vrhu služi specijalno pismo za slepe, a usavršio ga je (1829. godine) francuski učitelj (takođe slep) Louis Braille (1809. do 1859. godine, na osnovu izuma Ch. Barbiera) . To je tzv. Brajov sistem (od po 6 ispupčenih tačaka) koji je pre stotinu i više godina postao internacionalni ~lfabet za slepe (abecedu srpskohrvatskog jezika po tom sistemu sastavio je prvo Vinko Bek, 1889. godine, a tridesetih godina ovog stoleća osnovana je u Zemunu i štamparija za slepe). Zahvaljujući tome sistemu nastale su mnogobrojne knjige, prvenstveno udžbenici i priručnici, a sistem se proširio i na note, stenografiju, karte i dr. učila i tako ublažena tragedija slepih (ima ih blizu sedam miliona na svdu). v. još: Pismo za slepe. ŠTAMPANI KATALOZI, v. pod: Katalozi štampani. ŠTAMPANJE je umnožavanje teksta otiskivanjem na papiru pomoću sprave odnosno m;:":3ine za štampanje. Iako se smatra da je Gutenberg pronašao štampanje ipak je i u Evropi bilo štampanja, tj. umnožavanja teksta već nekoliko decenija ranije. To je zapravo bila drvena štampa, naime tekst za umnožavanje urezivan je u drvene tablice sa kojih se t.innož::,valo prenošenjem na papir, a Gutcnb("r~u pripada zasluga što je umesto tak" ih tablica, koje se nisu mogle više korditi, pronašao pokretna slova. U Kini je otiskoil1 sa drvenih tablica još 868. godil,'.'! n. e. štampana knjiga »Sutra« od Vang·Sic, a u Britanskom muzeju u Londonu ('-uva;u se izreke King-Cea odštamp:!TIe preno~nim slovima 1324. godine (a i hartiju je pronašao Kinez Caj-Lung, u XI stoleća) . Međutim, kineska veština štampanja prenosnim slovima nije mogla
!laći primcne u Evropi jer je Kineska azbuka imala 5.000-10.000 znakova, a azbuke evropskih jezika svega 25-30 znakova. Vidi još: Grafička industrija. ŠTAMPANJE MUZiČKIH NOTA vrši ~e uglavnom pomoću ravne štampe. Najranije štampane note, za koje znamo, polič:, iz 1473. godine. ŠTAMPANJE NA ROTACIONIM MA5'>INAMA je vrsta visoke štampe, a obavIja sc na hartiji koja je namotana n~a rolne, a posle otiskivanja mašine automatski odsecaju, slažu, savijaju i odbrojavaju tabake. Pošto se slog napravi na mašini za slaganje, vrši se raspored po stranama i stupcima (to je tzv. prelamanje ;ologa) , zatim se stereotipijom (vidi o tome!) izrade matrice i u posebnim kalupima izliju ploče sloga pa kad se one pregledajU i doteraju, učvrste se na ci· lindrima za štampanje, kojih ima višE' parova tako da svaki par vrši štampanje jedne stranice. Kretanje je kod rotacionih mašina neprekidno i štampanje se vrši za sve vreme obrtanja, zbog čega je produkcija mašina vrlo velika i postiže oko 30.000 otisaka na čas. ŠTAMPANJE PRE GUTENBERGA, vidi: Štampanje. ŠTAMPARIJE, mesto odnosno prostorije gde su smešten e i gde rade mašine za štampanje. Danas postoje razne mašine za štampanje knjiga, novina, karata i raznog drugog materij ala. Pronalazak štamparije (upravo pronalazak livenih pokretnih slova sredinom XV stoleća od strane Gutenberga) predstavlja, uz pronalazak pisma, najveću kulturnu tekovinu čovečanstva. Vidi još: štampanje, Štamparstvo, Stamparije u Jugoslaviji. ŠTAMPARIJE U JUGOSLAVIJI imaju svoju dugu istoriju, jer postoje već od kraja XV stoleća. Prvu štampariju osnovao je Đurađ Crnojević, 1493. godine u Obodu (vidi: Obodska štamn~riia). a druga po redu osnovana je 1494. godine u Senju. U XVI stoleću radile su srpske štamparije u Veneciji (Božidara Vukovi-
I
I
j
~~~~~~~l
:1
STAMPARIJE U JUGOSLAVIJI .ea ii !Božidara Ljubovića~. Il Goraždu, u manastiru Rujno, u manastiru Mileševi, lU Beogradu. Thški društveno-politički tuslovi, nar05tto pod turskom vlašću omettali susf.a:1nost i puni rad i razvoj štam[parijR IKod nas. U oslobođenoj Srbiji poič.e4> le 1832. godine u Beogradu rad ~tamparije koja se zvala »Knjaževskosrbska-knjigopečatnja«, a 1860. godine rad prve privatne štamparije (takođe u Beogradu), a 1873. godine rad tzv. »Društvene štamparije« u Kragujevcu. U Hrvatskoj je posle Senjske štamparije (1494'--1509), osnovana 1530. godine štamparija u Rijeci, 1570. godine kod Cakoveca (osnovao ju je Juraj Zrinski, od 1568. do 1587. godine radila u Varaždinu), 1664. godine u Zagrebu (pod ruIkovodstvorn Pavla Ritera Vitezovića), a .1kasnije, til XVIII i naročito u XIX stoleću 'osnivajm se štamparije i u drugim mestitrna (Osijek, Zadar, Karlovac, Split). U ;Dubr-ovniku je osnovana štamparija 1783. !gddine, na Cetinju 1834. godine. U Sloveniji je prva štamparija osnovana 1575. godine u Ljubljani. U Bosni i Hercegovini prva je posle Goraždanske štamparije proradila »Sopronova pečatnja« (vidi o tome!) u Sarajevu (1866. godine). Prva makedonska štamparija radila je u Solunu (1838. godine), a zatim u Skoplju (1850. godine). U toku postojanja stare Jugoslavije (1918-1941) štamparije su kao i ostala preduzeća bile uglavnom u privatnim rukama, a već u toku narodnooslobodilačke borbe štamparije postaju narodnom svojinom. Stampatije u NOB (popularniji naziv: partizanske štamparije) radile su na -oslobođenoj i na neoslobođenoj teritoriji i bile su veliki doprinos oslobodilačkoj borbi. Nekima od njih raspolagala je još od ranije KPJ, a neke su u toku rata preotete od neprijatelja. U B e o g r a d u je postojala ilegalna štamparija CK KPJ i u njoj je početkom avgusta 1941. godine štampan prvi broj
259
Glavnog odn. Vrhovnog štaba, a bilo je još 6 ilegalnih partijskih štamparija u vremenu od 1939-1941. godine (a znatno su korišćene i legalne štamparije za štampanje ilegalnog materijala). Neke su poslate u unutrašnjost, a glavna štamparija CK KPJ ostala je čitavo vreme kao neumorni, neustrašivi i nepobedivi botac tokom čitavog nar. osI. tata U Beogradu. Prva partizanska štamparij a na oslobođenoj teritoriji Srbije radila je u G o tn j e m M i l a n o veil (tu je septembt;a 1941. godine štampar1»Glas natoda«), tim II oslobođenom C a čk u (ukorne je oktobra 1941. godine nađena sasvim moderna štamparija), pa u Užicu (tu je štampana »Borba«, ali na njenom prvom broju od 19. X 1941. godine stajalo je da se štampa u Beogradu), jedna 'partizanska štamparija radila je u Istočnoj Srbiji. U Voj vod i n i je radila uSremu štamparija (prenesena 1943. godii1e iz Beograda) koja je štampala list »Slobodna Vojvodina«, osim toga jedan tigI poslat je iste godine iz Bijeljine na Frušku Goru, a jedne noći 1944. godine dopremilu su saveznici jednu štamparsku mašinu za vojvođanske borce. Na teritoriji Hrvatske najpre je radila štamparica mašina koja je 1942. godine prenesena iz Zagreba na slobodnu teritoriju. Ubrzo potom prenesena je još jedna mašina iz Zagreba. Stampan je »Vjesnik«, »Vijesti« i dosta drugog materijala. Kad je posle kapitulacije italije oslobođeno Hrvatsko primorje naši bord su se domogli desetak štamparskih mašina koje su potom štampale mnoge p:ublikacije kao: »Vjesnik«, »Naprijed«, »Slobodna Dalmaoija«, »Srpska riječ«, »Glas Slavonije« i dr. listove, brošure i knjige. N a t e r i t o ri j i B o s n e i H e rc e g o v i n e radilo je u toku narodnooslobodilačke borbe više štamparija u kojima su umnožavane knjige, novine, PfJglaSi, vojna i politička uputstva, itd. NeLe od tih štamparija bile su na oslobođenoj
il ,I
za:
I
,Ii I
260
STAMPAR IJE U JUGOSLAVIJI -
a neke na neoslobođenoj teritoriji. U svemu ih je bilo jedanaest, a radile su u Sarajevu, u Driniću (kod Bos. Petrovea) , na Kozari, u Drvaru, u Banjoj Luci, u Travniku, u Birču, i u Hercegovini. Do jedne štamparije došli su partizani oslobođenjem Livna (u avgustu 1942. godine) do druge oslobođenjem Bihaća (novembra 1942. godine), do treće oslobođenjem Prijedora (marta 1942), do četvrte oslobođe njem Banje Luke (1944. godine) jedna je prenesena iz Dubrovnika, jedna iz Travnika, jedna iz Bijeljine, itd. I l e g a l n e š t a m p a r i j e u Ljubljani (bile su uglavnom tri) odštampale su mnogo dragoceno g materijala (brošure, letke, »Slovenski poročevalec« i dr.) , najmodernija od tih štamparija zvala se »Jama«, a posle kapitulacije Italije nabavljeno je nekoliko većih štamparij a (čuvene partizanske štamparije na oslobođenoj teritoriji Slovenije bile su »Triglav«, »Slovenija« i »Partizanska tiskara«) . U Crn o j G o r i radila je štamparija u Gostilju (kod Bje!opavlića) koja je radila do kraja marta 1942. godine, štampala list »Narodna borba« i »Saopštenja« Glavnog štaba za Crnu Goru i Boku. Današnje važnije štamparije u SF.RJ su: U B e o g r a d u: Beogradski grafički zavod, novinsko izdavačko preduzeće »Borba«, zadružna štamparija »Branko Đonović«, Vojno šiamparsko preduzeće, Kartografski zavod »Geokarta«, štamparsko izdavačko preduzeće »Glas«, »Grafika remont«, Grafičko preduzeće »Beogradska kartonaža«, Grafičko preduzeće »Morava«, Grafičko prerađivačko preduzeće »Avala«, Grafičko preduzeće »Dimitrije Tucović«, Grafičko-proizvodno uslužno preduzeće »Zlatotisak«, Grafičko preduzeće »Jovan Popović«, Preduzeće za turističku štamparsko-izdavačku delatnost »Jugoturist«, Stamparsko preduzeće »Kultura«, Novinsko-i$tamparsko preduzeće
STAMPARSKA SLOVA
»Politika«, Grafičko preduzeće »Prosveta«, Stamparija i knjigoveznica »Sava Colović«, Slovolivnica »Slovo«, Stamparija Grafičkog preduzeća »Radiša Timotić«, Stamparija »Savremene administracije«, štamparija i cinkografija Saveza gluvih Jugoslavije »Kosmos«, Stamparij a i cinkografija »Privredni pregled«, Stamparija i grafičko preduzeće »Sportska knjiga«, Stamparija Centralnog Veća Saveza sIe" pih Jugoslavije »Filip Višnjić«; u N o v o m S a d u: Stamparsko preduzeće »Budućnost«, Stamparsko preduzeće »Zmaj«, Novinska štamparija »Zvezda«, Preduzeće »Grafostroj«, štamparskoIitografski zavod »Grafika«; u Z a g r e b u: Grafičko poduzeće MUP »Slavko Gmajnički«, Hrvatska seljačka tiskara, »Litografija«, Stamparija »Ognjen Prica«, Stamparija »Prosvjeta«, Stamparija »Vjesnik«, Grafički nakladni zavod »Tipografija«, Tiskara Jugoslovenske akademije«, Tiskara Grafičke škole, Tiskara »1. G. Kovačić«, Tiskara RVI; u L j u b l j a n i: »Litografija«, Tiskara »Jože Moškrič«, Tiskarna Ljudske pravice, Tiskarna »Slovenski poročevalec«, Tiskarna »Tone Tomšič«, Tiskarna zavoda za gluho omladino, Umetniški Zavod za 1itografij o; u S a r a j e v u: Gradska štamparija, Narodna štamparija, Novinsko-štamparsko preduzeće »Oslobođenje«, Privredno preduzeće SGJ, Stamparija, pečatoreznica i knjigoveznica, Stamparski zavod >>Veselin Masleša«; u S k o p l j u: Pečatnica »Goce Delčev«,
n a e e t i n j u: Stamparsko preduze»Obod«. STAMPARIJE U NOB, vidi: Stamparije u Jugoslaviji. STAMPARSKA GREŠKA je greška nastala prilikom slaganj a. STAMPARSKA SLOVA, slova određe nog oblika i veličine, koji su određeni tipometrički prema broju tipografskih tačaka (vidi o tome!), a po veličini odnoće
STAMPARSTVO sno broju tih tačaka imaju ovaj redosled. Briljant - 3 tačke (punkta), Dijamant 4, Perl 5, Nonparel 6, Kolonel 7, Petit 8, Borgis 9, Garmond 10, Cicero 12, Miti 14, Tercija 16, Tekst 20, Dupli cicero 24, Dupla tercija 32, Kanon (3 cicera) 36, Veliki kanon 42, Misal (4 cicera) 48. Nazivi i veličine nisu u svim zemljama ISti pa su u praktičnom saobraćaju navodi samo broj tipometr. tačaka. O štamparskim slovima pojedinačno vidi prema njihovim na7 1vima i još: Non plus ultra, Insertio, Mignon, Korpus. STAMPARSTVO, naziv za celokupnu delatnost oko proizvodnje pisane reči uopšte (knjige, listovi, časopisi, plakati, tiskanice i dr.), a ponekad taj naziv ima značenje jedino procesa štampanja odnosno štamparske tehnike. Pre štampanja umnožavanje pisane reči vršeno je prepisivanjem (većinom kaluđeri), pa je umnožavanje bilo sporo, oskudno i nesigurno, što u velikoj meri važi i za drvorez i bakrorez i razna mehanička umnožavanja sve do pronalaska štampanja sa pokretnim slovima. Smatra se da je još u X stoleću u Kini bio pronađen način štampanja pokretnim slovima, on je praktikovan zatim u Japanu i nekim drugim azijskim zemljama. U Evropi je prvi Gutenberg izumeo oko 1440. godine ručnu spravu za izlivanje odvojenih slova i drvenu presu, a prvu štampariju sa pokretnim slovima osnovao je u Majncu 1448. godine
SUND LITERATURA
261
(najpre je štampao »Donat« a zatim Bibliju). Postoje izvesna sporna pitanja o tome da li baš Gutenbergu pripada zasluga koja mu se ipak zvanično priznaje u pogledu pronalaska štampanja sa pokretnim slovima, ali je neosporno da je ubrzo posle osnivanja štamparije u Nemačkoj došlo do primene veština štampanja u više evropskih zemalja. Kod nas je 1493. godine proradila Obodska štamparija (vidi o tome), a 1494. godine štam:,~ parija u Senju. Ali i u inostranstvu i kod:'" nas štampane su za dugo vremena uglavnom samo knjige i to u malom broju, a periodične publikacije tek u XVII stoleću (smatra se da je prvi dnevni list »La Gazette« izišao 30. V 1631. godine u Parizu), a sa ubrzanim ekonomskim i celokupnim društvenim razvitkom razvijala se i tehnika štampanja (Pronalasci sve savršenijih mašina, vidi posebno o glavnim vrstama štampanja) i sve veći tiraž raznovrsnih publikacija. Vidi posebno: štampanje, Tipografija, Slog, Kliše, Fototipija, Autotipija, Hromotipija, litografija, Visoka štampa, Duboka štampa, Grafička industrija, štamparije u Jugoslaviji. STIHVORT, v. Schlagwort. SU-KING, čuvena knjiga konfučijani zrna, zbornik mitova i raznih predanja od najstarijih vremena do VIIlstoleća. SUND LITERATURA, literatura niskog umetničkog i etičkog kvaliteta. (gangsterske i slične priče i romani)
q:- n
T količina odn. papira 4 stranice za pisanje (arak papira), 16 štampanih stranica, (štamparski tabak je određena veličina hartije koja se upotrebljava za štampanje, format je različit prema veličini i formatu publikacije), a ima značenje fascikule ili delova veće publikacije, ponekad je to i sinonim za skripta. TABELA (lat.) je pregled brojčanih i raznih drugih podataka koji služe za upoređivanje, dokazivanje i dokumentovanje. Ona je često u vidu stubaca iznad kojih je označeno šta se navodi, o čemu su i kakvi podaci. Tabele imaju takođe znače nje slika, crteža i sl. reprodukcija u knjizi (često na kraju knjige) i one su obično na tvrđoj hartiji a poleđina im je veći nom prazna. TABLICA, pregled cifarskih ili grafič kih podataka sređenih tako da mogu poslužiti u određene svrhe, kao što je to slučaj recimo sa logaritamskim tablicama, tablicama gađanja, indeksnim tablicama Decimalne klasifikacije, itd. TABULA PEUTINGERIANA, v. Kartografija. TAHIGRA.flJA. (grč.) je stenografija staroga veka, sastojala se od delova grč kih slova. Pronađena je na voštanim pločama i papirusima u Egiptu. TAKVIM (arap.), godišnjak, kalendar. Do početka XIX veka i u Turskoj bio uobičajen ovaj naziv umesto izraza saInama. Takvimom se često naziva u saInamama samo kalendarij, koji pored osta-
TABAK (arap.: debag) je
veličina
log sadrži vreme pojedinih islamskih molitava. TA.LMUD (na novojevrejskom čenje«), jevrej3ka sveta knjiga, sadrži predanja, učenja i propise jevrejske religije. Pretpostavlja se da je knjiga sastavljena oko 500. godine, ali u stvari postoje dve verzije: palestinska (oko 330. godine) i vavilonska (oko 550. godine) iako se vavilonski tekst smatra obaveznim. Sastoji se iz dva dela: l) M i s n a, tj. zbirka učenja verske i pravne sadržine (molitve, bračni zakoni, civilno i krivično pravo, ritualni obredi, itd.), 2) G e m a r a, zbirka objašnjenja uz Misnu koja su dali amarejci, učitelji koji su delovali do kraja V stoleća. Misna je napisana novijim jevrejskim jezikom u kojem ima dosta aramejskih, grčkih i latinskih reči; ona je kasnije prevedena na latinski i nemački jezik. Pojedini delovi Talmuda prevedeni su još na neke jezike. Postoji mnogo komentara uz Talmud. TANJUG (skraćenica od Telegrafska agencija Nova Jugoslavija), osnovana 5. novembra 1943. godine u Jajcu (njen prvi direktor Vladislav Ribnikar) , prikuplja i daje vesti iz zemlje i inostranstva. TEKSOPRINT, fotografski postupak za prenošenje štamparskog pisma za ofset i duboku štampu. TEKST (lat.) je deo ili odlomak pisanog ili štampanog sadržaja, odnosno ceo takav sadržaj, a takođe naziv za popratne reči uz muzički komad, zatim: odlomak iz Biblije kao i naziv za vrstu štamparskih slova veličine 71/2 mm, odnosno
= »u-
TEKSTUALNO IZDANJE 20 tipografskih tačaka (danas se više ne upotrebljava za knjige). TEKSTUALNO IZDANJE (tekstualno inače znači doslovno, beleženje od reči do reči) je pUblikacij a koj a sadrži samo tekst (na primer nekog zakona) za razliku od izdanja sa komentarom odnosno raznim tumačenjima od strane izdavača i dr. TEKSTURA (lat.), naziv za gotsku minuskulu jer liči na rešetkasto tkanje. Gutenberg je svoju 42-rednu Bibliju štampao pismom koje podražava teksturu. v. Textur. TEKTURA (lat.), parče hartije, obič no u vidu pantljike na kojoj je ispravan tekst pa se nalepi na mesto pogrešnog teksta u knjizi. TEKUĆA BIBLIOGRAFIJA, vidi: Periodična bibliografija. TELEGRAFSKA AGENCIJA, vidi: Novinska agencija. TELEGRAFSKA AGENCIJA NOVA JUGOSLAVIJA, vidi: Tanjug. »LE Tl!;Ll!;GRAPHE OFFICIEL DES PROVINCES ILLYRIENNES«, list što ga je pod uredništvom Charles Nodier izdavala francuska uprava u Ljubljani dvaput nedeljno, 1810~1813. TELON IM (grč.) skraćeni pseudonim, .sastoji se od završnog slova imena i prezimena autora, na primer: O. C. (od Stevo Miladinović) . TELONISUIM (grč.) pseudonim koji se sastoji od jednog ili više završnih slova imena ili prezimena autora, na primer: -ić, -ov, -n, itd. TEMA (grč.) ima .više značenja, kao: naziv nekog predavanja ili rasprave, pismenog zadatka, umetničkog sastava, a takođe glavna misao ili glavni predmet o kome se piše ili govori, zatim motiv muzičke kompozicije, i dr. TEMATIKA (grč.) je skup više ili svih tema o kojima se piše ili govori. TERCA (lat.: tertia) je vrsta štamparskih slova veličine 6 mm, odnosno 16 tipografskih tačaka.
TIPOGRAFIJA
263
TERMINOLOGIJA (lat. i grč.) je skup stručnih izraza iz oblasti određene nauke, umetnosti, zanata, profesije, i dr. TETRALOGIJA (grč.) je literarno ili muzičko delo sastavljeno iz četiri dela koja svojom zajedničkom idejom i suštinom sačinjavaju celinu (na primer u drami). TEUBNER, B. G., izdavačka kuća, osnovana 1811. godine u Lajpcigu (sada je u Stutgartu). Izdaje dela iz oblasti. prirodnih i tzv. duhovnih nauka, a naro-" čito su poznata: Bibliotheca scriptorum Graecorum et Romanorum, Thesaurus linguae latinae, Enciklopedija matematičkih nauka i sl. TEXTUR, nemački naziv za gotsko pismo, a »textus« je naziv za gotsko pismo koje se upotrebljavalo u XII i xm stoleću u liturgijskim knjigama. v. Tekstura. TEXTUS, vidi: Textur. TEZA (grč, lat.) je postavka, tvrđenje u logici i nauci uopšte (teza i antiteza), a takođe nacrt ili osnova za izvesnu diskusiju, često u vidu pitanja koje je i kratko obrađeno, a to je i sinonim za doktorskuđisertacij u. TEZAURUS (grčki: thesaurus = blago) je prenosna oznaka za obimne zbornike, za opsežne i iscrpne rečnike, a upotrebljava se i kao naslov za bibliografije. THOU, Jacques Auguste De (l553~ 1617>,. čuveni francuski bibliofil (bio ta· kođe bibliotekar i državnik) posedovao biblioteku rariteta (oko 1000 rukopisa i oko 8000 knjiga). TIPIK, vrsta trebnika u pravoslavnim crkvama, sadrži pravila za liturgijske obrede i život monaha. TIPOGRAF (grč.) je slagač štamparskih znakova. (što vrši ručno ili mašinom) TIPOGRAFIJA (grč.) u užem. smislu znači .poznavanje veš tine štampanja, delatnost oko slaganja slova za štampanje, kao i rezultat te delatnosti. Vidi: Stamparstvo, štampanje.
TIPOGRAFSKA TACKA -
264
TIRA2
pamti i raspoređuje desetine hiljada znakova u sekundi i obavlja razne druge poslove štampanje, rasturanja, dokumentacije, itd. TIPOMETRIJSKA JEDINICA, vidi: Tipografska tačka. TlPOMETRIJSI(A TAČKA, vidi Tipograf sk a tačka. TIPOVI BIBLIOTEKA ili vrste biblioteka s obzirom na njihove zadatke i organizaciju najčešće su: masovne (narodne, popularne i to: seoske, gradske, reonske, zadružne), stručne (profesionalne, sindikalne i sl.), naučne (naučnih društava i ustanova), školske biblioteke, dečje biblioteke, itd. Vidi: Biblioteke. TlRAZ (franc.: tirage) je određeni broj primeraka publikacije, odnosi se na jedno izdanje odnosno štampanje i na osnovu tiraža izdavač izračunava cenu publikacije. v. Tiraž izdanja u Jugoslaviji, Tiraž izdanja u inostranstvu. Tiraž izdanja u inostranstvu
TIPOGRAFSKA (ili tipometrijska) je jedinica za merenje veličine štamparskih slova. Tipografska tačka iznosi 3,76 mm. Sistem takvog merenja potiče iz XVIII stoleća i usvojen je gotovo svuda izuzev u anglosaksonskoj jezičkoj oblasti gde tipografska tačka iznosi 0,331 mm. Vidi: Grafička mera, štamparska slova. TIPOGRAFSKI ELEKTRONSKI MOZAK, izum novijeg vremena. U tipografiji sve više preovlađuje automatizacija, naročito uvođenjem· elektronskih mozgova u proces štampanja. Upotrebljava se perforirana vrpca za upravljanje radom linotipa, zatim fotoni i drugi aparati za kliširanje fotografija, za štampanje i prenošenje reklamnih otisaka, a transmisjoni uređaji omogućuju istovremeno štampanje više izdanja listova u raznim mestima. Transmisionim aparatima šalju se negativi teksta či tavih stranica, itd. Elektronski mozak TAČKA
Prema Statist. god. SFRJ 1963. ovako izgleda međunarodni pregled za: a) izdate knjige u 1961.
<':l
·biJ o
] ii: Argentina Austrija Belgija Brazi!2) Bugarska Cehoslov1tčKa
Francuska Grčka
Holandija Indija Indonezija Italij a2) 4) Japan Jugoslavija Kanada
3703 3237 3402 5337 3716 9728 12705 1362 9010 8967 869 7684 24223 5531 3212
13 49 89 813 30 485 133 15 147 86 9 129 382 240 101
98 61 101 116 52 74 443 40 149 30 52 225 567 44 24
508 41 188 119 1231 I II 259 294 270 691 66 191 354 232 1795 163 109 416 102 34 1292 155 47 632 1653 324 818 3564 656 1255 ... 3) l 837 667 1749 356 56 31 174 28 1250 1613 1137 619 416 67 98 2955 187 426 32 194 76 100 117 1188 528 613 665 403 3447 790 739 2902 1407 1984 134 410 654 346 906 15 156 638 110
2410 616 1216 1031 608 1684 49283 ) 403 2522 3644 9'7 2689 5015 1367 635
244 82 119 227 232 230 257 535 80 4 782 427
1709 159 755 648 110 744 1152 279 374
40
984 100 402 826 82 500 423 7399 73 253
I
265
TI RAZ Mađarska
Nemačka
DR
Poljska SAD4) SR Nemačka SSSR5 ) švedska Turska 6 ) UAR V. Britanija 8)
5672 6493 7224 18060 21877 73999 5345 4357 2708 24893
83 264 213 275 2080 2239 102 556 61 65
20 73 95 565 495 577 56 51 71 541
1602 81 149 2103 326 1475 240 418 1144 434 1360 210 872 2331 285 2403 307 1494 2329 1219 6012 662 1058 1859 1100 14026 2036 5004 37073 2361 547 385 615 832 231 1453 148 8087) .. .1) 212 1294 2b 92 215 49 4071 648 1901 4024 10307
1074 1751 1335 5159 5294 8581 1723 645 464 8615
183 334 411 2419 1879 1747 579 334 239 2278
51 360 112 1290 1438 355 275 150 197 1443
3) Filologija je data zajedno sa knji::
Kao
jedinica uzet je naslov dela. su neperiodične publikacije, brošure, prva izdanja originalnih i prevedenih dela, ponovna izdanja, kao i važniji službeni izveštaj i. Razvrstavanje grupa II kolonama je prema sveopštoj decimalnoj klasifikaciji. i) Opšta i sabrana dela, bibliografije, enciklopedije, rečnici, periodika, retkosti sl. 2) 1959. godina.
ževnošću.
Obuhvaćene
4) Samo knjige.
5) 43822 naslova knjiga pušteno je na tržište. Ostale knjige razdeljene su besplatno. 6) Samo prva izdanja. 7) Prirodne nauke date 5U zajedno sa primenjenim naukama. 8) Sa tiskom. Bez publikacija čija je cena manja od 6 pensa.
b) Dnevni listovi i potrošnja novinskog papira Dnevni listovi
Potrošnj a novinskog papira u hili. tona prosek gs ;'1; ~
Argentina Austrija Belgija Brazil Bugarska Cehoslovačka
Francuska Grčka
Holandija Indija Indonezija Italija Japan Jugoslavija Kanada 3 )
1959 1960 1961 1960 1961 1961 1960 1959 1961 1960 1959 1961 1961 1961 1960
233 3186 155 38 1470 208 47 2623 285 291 3837 54 12 1585 200 24 3710 269 116 114721) 252 1) 79 1000 125 99 3217 278 465 4610 2) 112) 94 1036 II 91 50001) 101 157 39139 416 19 1215 66 108 4128 231
169,76 ) 25,0 78,0 52,3 5,8 1)
o>
81,4 21,9
133,0 78,8 82,J1) 91,9 7) 134,1 214,9 10,3 24,8 21,4 24,9 362,0 319,1 8) 476,0 11,7 12,5 18,3 98,0 79,5 138,5 36,1 9 ) 64,9 95,7 6,3 8,0 16,1 66,6 119,6 238,0 292,71o) 279,2 678,2 15,7 11,6 35,2 175,1 345,0 435,3
171,0 222,9 65,9 90,6 119,07) 138,47) 234,5 13,0 15,01) 27,8 32,9 474,0 502,9 21,71) 26,9 1) 16~,4 158,3 1) 100,0 1) 19,6 19,6 262,9 327,2 721,6 793,1 47,5 42,3 464,8 446,31)
266 Mađarska
Meksiko PoljSka Rumunija SAD4) SR Nemačka5) SSSR Sve dska VAR Velika Britanija
'TI RAZ 1961 1961 1961
23 189 46
1522 2992 4492
152 83 150
1961
33
:2986
161
1960
1763
326 307
23,3 31,2
16,0 60,8 56,9
33,9 ' 100,7 54;1
38,2 99,6 54,0
44,9 96,3' 55,3
22,4
34,6
38,~
42,1
1960 .473
58900 170'44
1961
457
39355
181
237,7
337,9
354,5
1961
123
3586
477
86,0
135,5
180,6
176,8
1958
46
500
20
10,9
17,4
29,3
34,6
49,4
1961
123
26700
506
1250,0
709,8
1147,9
1309,2
1273,0
Pod dnevnim listovima podrazumevaju se publikacije koje sadrže opšta obaveštenja i izlaze bar 3 puta sedmično. Tiraž je mnogo važniji pokazatelj od pokazatelja broja listova, jer ovaj poslednji zavisi od različitih metoda prebrojavanja U pojedinim zemljama.. Podaci za ukupni tiraž predstavljaju dnevni tiraž i odnose se na broj primeraka prodatih u zemlji i van nje. Podaci O potrošnji novinskog'papira predstavljaju kategoriju »raspoloživo za potrošnju«, tj. proizvodnju + uvoz izvoz. I(od nekih zemalja uzete su u obzir i promene u zalihama. l) Prethodni podaci ili procena.
3233,0 311,0 11 )
5441,2 6411,0 6604,0 6672,0 257,812 ) 472,8 12 ) 533,412) 592,112)
2) Podaci o tiražu obuhvataju samo 313 dnevnih listova.
3) Samo dnevni listovi koji izlaze na engleskom i francuskom jeziku. 4) Samo dnevni listovi koji izlaze na engleskom jeziku. 5) Sa Zapadnim Berlinom, bez Sara. 6)1937. godina. 7) Sa Luksemburgom. 8) Sa Sarom. 9) Sa teritorijom Pakistana. 10) Sa I(orejom iTajvanom. ll) Predratna Nemačka. 12) ,Sa Zapadnim Berlinom.
. Tiraž poznatijih dnevnih listova u inostranstvu '
Naslov Argentina Critica Democratia El Mundo Noticias graficas La razon Au s trij a .Arbeiterzeitung Express I(leines Volkshlatt I(tirier Neues Osterreich. , Presse, : : Volksstimme
Mesto izlaženja
Buenos Aires
" "
"
." Beč
Tiraž u 000
300 235 300 240
140(200) 140 114(184) 170(250) 172(180) 41(61)
TI RAZ Naslov
Mesto izlaženja
Belg:ila La derniere heure Gazet van Antwerpen Het Laatstte Nieuwe Le soir
Bruxelles Antwerpen Bruxelles
Brazil A noticia Diario de noticias Ojarnai O globo
" Rio de Janeiro
..
TiraŽ u 000
igO' 152 312 301 100
70 70 J20
Cehoslovačka
Mlada fronta Prace Rude pravo Obrana lidu Francuska L' Aurore et France libre Combat Figaro France-soir L' Humanih~ Le Monde Paris Journal P arisi en Libere Populaire
Prag
Paris
480' 80 4H} 1300
.
127 156
150 620 50
Grčka
Akropilis Elefterija K:atimerini Vima
Atena
I n d Lj a Times of India Hindustan Times Hindustan Standard The Statesman Italija Corriere della Sera Giornale d' Italia Giorno Messagero Tempo
Bombaj-Delhi New Delhi K:alkuta-Delhi K:alkuta Milano Rim Milano Rim
102 . 52 54.
67· 500' ,105
195 255
200
268
'fl RAZ
N aslov
-------
Mesto izlaženja
Tiraž u 000
-~-----
Stampa Unita Indonezija Indonezija Raja Merdeka Pedoman Times of Indonesia Japan Asahi šimbun Mainiči šimbun Jomiuri šimbun Nihon keizai šimbun Sangio keizai šimbun
Torino Rim Milano Đakarta
Tokio
305 120 230 9 II 17
2000 2076 2100 710 940
I< i n a Zen min ži bao People 's daily
Peking
700
Mađarska
Magyar nem zet N epszabadšag Nepszava Nizozemska Algemeen Handeisblad Het Parool De Telegraaf Trouw De Volkskrant Het Vrije Volk N e m a č k a SR Frankfurter Allgemeine Zeitung Frankfurter Rundschau Suddeutsche Zeitung Die Welt Bildzeitung
Budimpešta
Amsterdam
Frankfurt Miinchen Hamburg
58 155 120 109 149 36
227(300) 114 215 243(301 ) 3241
N e m a č k a DR Neues Deutschland Berliner Zeitung Tribune Norveška Aftenposten Arbeiderbladet Dagbladet
Berlin
600 500 400
Oslo
270 65 103
TI RAZ
269
Naslov
~esto
Poljska Trybuna Ludu Trybuna robotnicza Zycie warszawy
Varšava Katowice Varšava
Svicarska Basler Nachrichten Der Bund Neue Zurcher Zeitung Die Tat La Suisse La Tribune de Geneve Svedska Aftonbladet Dagens Nyheiter Expressen Svenska Dagbladet Stockholms- Tidningen UAR AI Ahram AI Gumhuria Al Akbar Le progres egypt\en SAD Christian Science ~onitor Chicago Tribune New York Herald Tribune Vashington Post New York Times Wall Street Journal New York News SSSR Izvestija Komsomoljskaja Pravda Krasnaja Zvezda Pravda Trud Velika Britanija Daily Express Daily Herald Daily ~ail Daily ~irror
izlaženja
Basel Bern Zurich
.
Zeneva Zeneva Stockholm lt
Tiraž u 000
500 125
18 32 72 31 34 52 176 300 265 104
181 Kairo
80 120 80 12
Boston Chicago New York Washington New York
214 864(1209) 367(486) 412(477) 744(1400) 710
1900(3244) ~oskva
1800 1700 1500 5000 2000
London
4040 1523 2105 4526
270
TI RAZ
Naslov
l\1esto izlaženja
The Daily Telegraph and Morning Post News Cronicle The Guardian The Times
Manchester London
Tiraž izdanja u Jugoslaviji: Prema godišnjaku SFRJ 1962. štampano je u 1961. godini svega knjiga i broStatističkom
na na na na na na na na na na na na na na na na
srpskohrvatskom
makedonskom češkom i slovačkom italijanskom mađarskom
rumunskom ruskom i rusinskom šiptarskom turskom esperantu engleskom francuskom nemačkom
više jezika ostalim jezicima Ukupno j
šura 5531 sa tiražom 33,186.000 primeraka, i to:
5.531 knjiga u tiražu 33,186.000 primeraka.
brošura
bilo
je 1.4.37
Ll
tiražu 7,717.000 primeraka
na: srpskohrvatski jezik slovenački
makedonski arapski češki i slovački " danski engleski francuski grčki
italij anski mađarski nemački
norveški poljski
1105 1267 178 248
3.722 knjiga u tiražu 24,842.000 primeraka, 762 3,759.000 357 1,546.000 22 32.000 23 78.000 66 294.000 26 25.000 51 203.000 86 ;;82.000 7 8.000 3 14.000 100 608.000 107 505.000 48 309.000 109 309.000 42 272.000
jeziku
slovenačkom
Prevedenih knjiga
Tiraž u 000
505 u tiražu 1,572.000 primeraka 227.000 66 15 43.000 6 116.000 18 65.000 120.000 13 1,644.000 226 952.000 151 II 63.000 139.000 32 38.000 17 730.000 116 12.000 3 81.000 16
to
TIRA2 rumunski ruski i naroda SSSR španski švedski turski na više jezika ostale jezike Ukupno
145 5 4
2.000 1,221.000 39.000 14.000
53 34
387.000 242.000
1.437 u tiražu 7,717.000 primeraka,
od ukupno izdatih 5.531 dela (u svemu 69.737 autorskih tabaka) u tiražu 33,186.000 primeraka, izdato je: 7.718 dela domaćih autora u tiražu 27,570.000 primeraka, i 813 dela stranih 5,616.000 primeraka.
271
autora
u
tiražu
Najviše dela štampano je iz oblasti književnosti (1.367), privrede (583), vaspitanj a (420), tehnike (235) i politike (230), a najmanje iz etnologije (8), fotografije (12), itd.
U 1961. godini izlazilo je 869 časopisa (u ukupnom tiražu 39,336.000 primeraka), od kojih 10 sedmičnih, 16 petnaestodnevnih, 308 mesečnih, 174 dvomesečnih, 107 tromesečnih, 254 povremenih. Najviše je bilo časopisa iz oblasti književnosti (43), iz hemijsko-tehnološkestruke (40), medicine (30), a najmanje iz likovne umetnosti (I), zanatstva (6), veterine (7), itd. Casopisa nacionalnih manjina. bilo Je 18 u ukupnom tiražu 555.000 primeraka, to: .
7.000 primeraka na češkom i slovačkom jeziku 2 u tiražu na italij anskom 3 51.000 327.000 na mađarskom 8 4.000 na rumunskom na šiptarskom 166.000 4 Ukupno
18 u tiražu 555.000 primeraka.
Od ukupno 1.039 listova (u ukupnom tiražu 602,141.000 primeraka), izlazi: dnevno više puta u sedmici
19 u tiražu 378,956.000 primeraka 13 21,845.000 148 144,809.000 96 11,861.000 299 24,534.000 464 20,076.000
sedmično
petnaestodnevno mesečno
povremeno Ukupno
1.039 u tiražu 602,141.000 primeraka,
od toga listova nacionalnih manjina 39 u tiražu 22,756.000 primeraka, na bugarskom
jeziku
na češkom i slovačkom ". na italij anskom . na mađarskom
2 u tiražu 6
36.000 primeraka 2,913.000
5
952.000
12
16,150.000
to:
l TI RAZ
272 na rumunskom na rusinskom na šiptarskom
2 2 7
355.000 90.000 2,070.000
na turskom
3
190.000
Ukupno
39 u tiražu 22,756.000 primeraka.
Prema verovatnoj proceni u 1963. izdato je blizu 6.000 raznih knjiga i brošu-
ra u ukupnom tiražu od blizu 42 miliona primeraka.
K n j i g e, b r o š u r e, I i s t o v i i č a s o p i s i 1 9 6 2. g o d i n e u S F R J:
-------------------------------------
Domaćih
666 Ukupno Marksizam-lenjinizam Politika Pravo Državna uprava Istorij a Privreda Industrija i zanati Poljoprivreda Trgovina i saobraćaj Statistika Socij alno osiguranje staranje Odgoj Etnologija Filozofija Prirodne nauke, uopšte Matematika i astronomija Fizika Hemija Geologija i paleontologija Biologija, botanika i zoologija Geografija Medicina Tehnika Tehnika trgovine saobraćaj~ Domaćinstvo
Filologija Književnost Umetnost, uopšte Likovna umetnost Muzika Urbanizam i arhitektura Foto"rafija
Ukupno
autora
5.637 37
4.787 31 173 145 97 189 375 25 151 69 90
173 151 99 202 380 25 156 69 90 33 362 4 110
3 162 88 102 41 70 87 184 255 157 30 194 1.659 52 212 43 38 23
Stranih autora 850 6 6 2 13 5 5
33 354 4 100 3 155 78 100 40 59 81 171 242 1413 30 188 1.013 43 182 38 37 23
8 10 7 10 2 l 11 6 13 13 9 6 646 9 30 5
Tiraž u hiljadama 39.667 161 1.598 991 339 1.540 1.091 65 370 183 232 72 6.157 4 802 2 1.922 899 714 52 671 1.410 597 886 914 471 3.046 11.159 210 540 228 74 50
l I
TITLONIM Zal/ava, kazalište, film i ples Fiskultura Opšta grupa Religija Muzikalije
TOTTEL 33 44 106 39 124
273 31 43 101 28 117
2 l 5 II 7
63 106 1.311 372 365
Dnevni listovi u Jugoslaviji Naslov
Mesto izlaženja
Tiraž
Borba Delo Dnevnik Glas Slavonije La voce del popolo Ljubljanski dnevnik Magyar szo Nova Makedonija Novi list
Vjesnik
Beograd, Zagreb Ljubljana Novi Sad Osijek Rijeka Ljubljana Novi Sad Skopje Rijeka Sarajevo Beograd Beograd Priština Split Beograd Maribor Beograd Zagreb Zagreb
176.800 ' 70.300 23.200 5.900 3.000 30.000 31.400 31.900 7.300 69.200 297.200 10.600 5.700 30.200 55.700 40.600 144.143 79.700 111.600
TITLONIM (grč.) je pseudonim kad se umesto imena autora stavlja oznaka zanimanja (na primer od inženjera, od advokata, itd.), ili kad se ukazuje na autorovu publikaciju (na primer: pisac »I\uće oplakane«, pisac »Zlatnih brda«, itd.) . TOM (grč.), vidi: Sveska. TOPOGRAFIJA (grč.) je opis jednog ili više mesta, često pored geografskih opisa sadrži i razne istorijske podatke o događajima koji su se u tom mestu desili. TOPOGRAFSI\I I\ATALOG ili mesni katalog (takođe: magazinski katalog) je
popis na kataloškim listićima (sa kratko navedenim naslovnim podacima) knjižnog fonda biblioteke koji se obično nalazi uz prostorije magazina knjiga i služi bibliotečkom osoblju naročito prilikom traženja i proveravanja da li se i gde nalazi određena publikacija. TOTTEL, Richard, čuveni engleski štampar iz XVI stoleća, imao je patent za štampanje svih pravnih knjiga, a najpoznatiji je po delu »TotteI's MiscelIany« (zbirka mnogobrojnih pesama renesansnih pesnika), knjiga je objavljena 1557. godine i ima neprocenjivi značaj za englesku literaturu jer su samo u njoj sačuvani
Oslobođenje
Politika Privredni pre-gled Rilinđa
Slobodna Dalmacija Sport Večer Večernje
Večernji
novosti list
)3 Leksikon
n
$
TRACING -
274
TROGIRSKI FRAC:]V,ENT
stihovi velikih pe~,nika Sir Thom:'s i Henry Howard-a (postcji samo jedna kopija I izdanja, koja se nab:~zi li Bodleian Library). TRACING (engl.), oznaka koja se stavlja na prednjoj ili leđnoj stranici glavnog kataloškog listića da bi se njome ukazalo na ostale postojeće kataloške listiće za isto delo. TRADE BIBLlOGRAPHY (engl.) ili Trade catalogue (engl.) je bibliografski odnosno kataloški knjig'a od strane izdavača, knjižara ili praktikovano još u XVI stoleću :w ciškom i dr. sajmovima. TRADE CATALOGUE (engl.), vidi: Trade bib1iography. TRADUKClONIM (lat. i grč.) pseudonim kod kega je ime autora na drugi jezik, na primer: IVElle; ::::: Đorđe lv1!imr, Ištv = Steva;;, itd. TRAGEDIJA (grč. = pesma jarcu, izraz nastao po običaju da se u "lavu b8ga Dionisa prino5i na žrtvu jc;f2C, il i penči su bili obuče:Ji u jareće , dan:ls najčešće znači veliku nesreću, individualnu ili kolektivnu, naziv za dramsko delo u kome se prikazuje stradanje. TRAKTAT (lat.) je rasprava, držani ugevor i dokumenta iz prethod';ih ugovora, kao i oznaka za male verske letke. TRANSKRIPCIJA (lat.) je fonetsko prenošenje teksta, zapravo prenoše:1je glasovne vrednosti slova jednog slovima (i shodno fonetici) c1rug~,g jezika. Znači takođe podeš2V2cnje muzičkog dela napisanog za jedan instmme;]t ili glas, na drugi, kao i radio-emici.j:o:: se prenosi sa magnetofonske trake. Trans~ kripcij a nije S
,m
može uvek verEO cbcležiti (n3 prim~r srpska, ruska i ćirilica [;}zličito transk: ibuje ime G~:ls i dr.; a da i ne govorimo o alL::betima različnih kao: češki, francuski) nemački, mađ21rs!d, itd.) i foneb::a .'eneophodan II bibliotekarstvu. Fono~ošk2. tr,;:n3poput posebnim znacimJ precizir:: janse f3,zličnih P] je Ll stv-;ri l:c:n-· plikov::mija i još trebu nego fone~skD..
o to 1112 ), kao vi d c1os1ovr!e vodi naročito r ć:ČUTIJ o zbog i pre~izTIosti postaje na]prihvatl]ivi'im vidom ci~e II n:.~ci0nalnim i intein:J.cio~~alnim okvirima. bib:icgt3.fl,:e) itd. (cd literature vidi l1DfCČitO: Š. Jurić: TI12tc·de i bib1iotekarstvo«,
bibliotek3:a I--!rv2.t-
ilO
II
»Ei;:,1ictel-::arstvu«) 3/1930. godine). je pre:Jo-
šenje slov::: Ei reči pism ~ s!ovima drugoga pisnul, bez obzira na fo;:"_etiku (na primer 53 ćirilice Da latinicu, ili oCf2t;}O, sL), to je zapravo doslovna
liter2fpreradom delE! ozbi1jne
no delo sadržine. rF
INDEX Inclex Librsrum II"lclex Librorum
naziv
Z2.
altern2.ti·vni
J
P~·ohiblto·.
TRJLOC1J/~,
zičko
ili
primer:
se ide· (na trilogija od St. Jakovljevidi: Tro-
TROGIR.S1\! fRAGTvU'r,]T mentum Tr"gurU
TRUBAR -
TVORNICE PAPIRA U JUGOSLAVIJI
kodeks Petronijeve »Trimalhionove gozbe«. Pronađen je 1450. godine u knjižnici trogirske porodice Cipiko, potiče iz 1423. godine, a objavljen je najviše zaslugom Ivana LUcića. Od 1703. godine nalazi se u Nacionalnoj biblioteci u Parizu.
TRUBAR, Primož (1508-1586), osnivač slovenačkog
književnog jezika, kao pristalica reformacije pobegao 1547. godine u Nemačku i otuda nastojao da širi jevanđelje među Slovencima pa je prvo II Tibingenu štampao na slovenačkom je-
275
ziku katehizme i Matejevo evanđelje, a 156l. godine čitav Novi zavet. Stampao je još slovenački abecedarij i psaltir. Njemu je baron Ivan Ugnad osnovao posebnu štampariju u Urahu (Virtenberg) i tu je Trubar štampao više slovenačkih dela. Bio je neko vreme opet u Ljubljani, ali je ponovo morao bežati u Virtenberg. Ukupno je izdao 25 slovenačkih dela sa važnim predgovorima.
TVORNICE PAPIRA U JUGOSLAVI.
JI, vidi.~ Papir.
u »UCITELJSKA STRAZA«, mesečni pedagoški časopis, izlazio u Beogradu od 1935. do 1941. godine. UDZBENIK je knjiga namenjena za potrebe nastave. Udžbenici su po pravilu službenog karaktera (podležu odobrenju prosvetnih vlasti) i mahom su prosečno znatno jeftiniji od ostalih pUblikacija. Bilo ih je još u antičko doba. UKRASNE KORICE (engl.: Decorated cover) stavljaju se obično na knjige luksuznih izdanja. UKRSTENI KATALOG, vidi: Unakrsni katalog. UMETNICKA LITERATURA (vidi još: Beletristika) za razliku od literature u najširem smislu obuhvata samo tzv. lepu književnost, tj. književnost kao što su pesme, pripovetke, romani, drame, a pisana je u stihu ili u prozi. v. Beletristika, literatura. UMETNOST je oblik društvene svesti kojim se rečju, bojom, tonom ili drugim načinom slikovito izražava stvarnost. Tu spadaju: književnost, muzika, arhitektura, skulptura, slikarstvo, pozorište, film, itd. Umetnost, kao deo ideološke nadgradnje uslovljena je ekonomsko-društvenom bazom, dakle i društvenim odnosima koji daju klasno obeležje umetničkom delu. Umetnost kao nauka, ima ogromnog značaja za društveni razvitak. UNAKRSNI KATALOG ili ukršteni katalog (takođe rečenički katalog) je popiS publikacija koji sjedinjuje u sebi razne druge kataloge i registre, tako da pojednostavljuje traženje publikacije u knji-
žnom fondu. U takvom katalogu sc pisac ")ojavljuje na tri kataloška mesta: pod imenom pisca na predmet i na naslov. Najpre je nastao u SAD pod nazivom Dictionary catalogue. Slično takvom katalogu postoie unakrsne bibliog:afije. Uvlkrsni katalog postoji i u Vatikanskoj biblioteci. Vidi još: Katalog, Katalogizacija. UNAUTHORISED EDITION (engl.), neautorizovano izdanje neke knjige, kad je bez odobrenja autora i izdavača originalnog izdanja i to u vremenu zaštitnog roka (trajanje pravne zaštite, tj. 50 godina nakon smrti vlasnika autorskog prava). Vidi: Bernska konvencija, Autorizovano izdanje. UNCIJAL (lat.), naziv za grčko i rimsko pismo koje se zaobljenim oblicima razlikuje od kapitalisa. Grčki uncijal je u upotrebi od IV stoleća do kraja srednjeg veka, a rimski uncijal se nalazi u rukopisima od IV do VIII stoleća. Uncijal spada u majuskuIna pisma (vidi o tome). UNESKO (eng\. skraćenica od: United Nations Educational, Scientific and Cultural Organisation == Organizacija Ujedinjenih nacija za vaspitanje, nauku i kulturu) je međunarodna kulturna organizaCija osnovana 1945. godine sa zadatkom da se ubrza kulturni razvitak svih, prvenstveno zaostalih. naroda i da se kulturnom saradnjom doprinese miru i međunarod nom sporazumevanju uopšte. U njoj su za~tupljene 83 zemlje, budžetira se doprinosom svih članica prema broju stanov-
UNIKAT -
UPUCUJUCI LISTIC
niha i visini nacionalnog dohotka. Sekret3ript UNESKO-a nalazi se u Parizu i u njemu radi oko 1000 službenika. Glavni je zadatak da doprinosi miru i kulturnoj saradnji među narodima, razvijanju prosvete, nauke i celokupne kulture, pri če mu je zabranjeno svako mešanje u unutrašnja pitanja ma koje zemlje.
UNIKAT (lat.) je original nekog dela, jedini primerak (tj. ne postoji duplikat). Vidi još: Unikum. UNIKUM (lat.· unicus) znači jedinstveno, tj. samo jednom u svetu stvoreno delo, jer su, na primer, kod starih knjiga svi ostali primerci uništeni, izgubljeni ili je dotično delo napravljeno samo u jednom primerku. Posebni slučaj unikuma je kad se jedan primerak izdanja (za razliku od ostalih primeraka) izradi u posebnoj skupocenoj opremi, a takođe kad se jedan primerak izdanja odlikuje nekom drugom izuzetnošću, na primer kada su na njemu zabeležene napomene autora, itd. Sinonim je: Bibliografski unikum. UNITED NATIONS EDUCATIONAL, SCIENTIFIC AND CULTURAL ORGANISATION (UNESCO), vidi: UNESKO. UNIVERSAL COPYRIGHT CONVENTION, Međunarodna konvencija o autorskom pravu, ustanovljena 1952. godine od UNESCO-a, njime se pored ostalog obezbeđuje da dela štampana u ma kojoj zemlji ravnopravno tretiraju u drugoj zemlji potpisnici. Konvenciju je potpisalo oko 40 zemalja. UNIVERZALNA BIBLIOTEKA (lat.: universaIis = sveopšti) je biblioteka koja, za razliku od specij alne ili stručne biblioteke skuplja publikacije iz svih oblasti nauke i umetnosti, dakle njen knjižni fond je univerzalan. U tom smislu govori se o univerzalnom izdanju (štampa iz svih oblasti), univerzalnom katalogu (popis publikacij a iz svih oblasti znanj a), itd. Univerzalne biblioteke su, na primer, cen-
271
tralne, univerzitetske, nacionalne biblioteke, itd.
UNIVERZALNA DECIMALNA KLASIFIKACIJA (UDK), vidi: Decimalna klasifikacij a (DK). UNIVERZALNA KONVENCIJA, vidi: Autorsko pravo, Universal copyright convention, Bernska konvencija. UNIVERZALNI KATALOG, vidi: Katalog, Univerzalna biblioteka. UNIVERZALNO IZDANJE, vidi: Univerzalna biblioteka. UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA je vrsta univerzalne biblioteke, jer je njen knjižni fond sastavljen od publikacija iz svih grana ljudskog znanja, a podešena je za potrebe (i nastavnu) univerziteta (tj. svih fakulteta). UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA »SVETOZAR MARKOVIC«, osnovana je 1844. godine u sastavu Serbskog liceuma, od 1863. godine bila je u sastavu Velike škole, od 1905. godine služila fakultetima (jedan deo knjižnog fonda dodeljen Narodnoj biblioteci), a tek 1926. godine postaje samostalna univerzitetska ustanova. Njena je zgrada prva u SR Srbiji specijalno namenjena u bibliotekarske svrhe. Godine 1946. dobila je sadašnji naziv povodom stogodišnjice rođenja Svetozara Markovića. Dobija obavezni primerak i danas je to najveća biblioteka u SR Srbiji (oko 600.000 svezaka). U njoj postoji specijalni fond domaćih i stranih disertacija (oko 70.000 primeraka). UPOREDNI NASLOV ili paralelni naslov je u stvari glavni naslov samo dat na drugom jeziku ili drugim rečima iskazan. Može da stoji uz glavni naslov na naslovnoj strani ili pak da se nalazi na omotu ili drugde. UPOREDNI PREVOD, vidi: !1PUCUJUCI LISTIC, v. Orijentacioni Katalog, Katalogizacij a, Odrednica.
listić,
_'7 278
UVOD
UPUTNICA, vidi: Katalogizacija. UREDNIK, vidi Redakcija, Redaktor. UVOD je sažeto izlaganje na početku dela, a napisan je obično od strane autora. U njemu se iznose glavne ideje publikacije sa namerom da čitalac odmah dobije celinu autorove zamisli i lakše uđe u razumevanje metodologije i sadržine čitavog dela. Za razliku od predgovora,
UVODNIK uvodu se ne iznose izdavački i razni drugi motivi i okolnosti.
II
UVODNIK je obično članak na počet ku dnevnog lista, časopisa ili druge periodične publikacije, najčešće sadrži misli o nekom aktuelnom ili važnijem pitanju, u izvesnom smislu to je reprezentativni prilog dotične publikacije, naročito u pogledu značaja, sadržine i autora.
v VEDEMEKUM (lat.: vade mecum = idi sa mnom) je praktična, podesna knjiga keja služi kao savetodavalac i mali podsetnik odnosno priručnik iz oblasti naznačene u naslovu. Vidi još: Podsetnik, Vodič, Priručnik.
VAKAT (lat.: vacat = nedostaje) je prazna, tj. nenaštampana strana u knjizi, ali se prilikom slaganja ipak zaračunava kao da je odštampana, jer je slagač mora popunj avati slepim materij alom (vidi o tome). Na arapskom izraz »vakat« znači određeno vreme kad nE;što treba uraditi. VALOŽIĆ, Velimir, knjižar i izdavač u Beogradu, 1853. godine preuzeo knjižaru Miloša Popovića, izdavao popularne knjige za narod i školske udžbenike. VAMPUMI (reč potiče iz jezika plemena severoameričkih 'Indijanaca) je pisanje u vidu nizanja školjki, bisera, komada metala i dr., tako da se dobiju razne šare (slično pojasevima) koje služe i kao ukras, ali i kao sredstvo zapisivanja magijskih formula, molitava i raznih drugih sporazumevanja, pa vampurni predstavljaju ponekad važne dokumente. VARIJANTA (lat.) je odstupanje od prvobitnog teksta nekog dela, au rukopisima to nastaje prilikom prepisivanja. Izraz se upotrebljava naročito za promene koje su prouzrokovali izdavači kasnijih izdanja. v. još: Recenzija. VARIORUM EDITION (od lat.: cum notis variorum) , izdanje koje sadrži beleške više urednika i komentatora, znači i naziv za publikaciju koja sadrži razna poređenj a teksta.
VATIKANSKA BIBLIOTEKA U RIMU postoji od sredine XV stoleća. U njoj ima dosta knjiga i rukopisa koji govore o ljudima i krajevima Jugoslavije ili pak potiču iz tih krajeva, među tim materij110m najstariji je rukopis pisan glagoljicom, čuveno Asemanovo evanđelje (nastalo u Makedoniji, u XI stoleću) . VEBSTEROVI LEKSIKONI, vidi: Webster. VEDE (sanskritski = »znanje«), najstariji verski spisi Inda, zbirka obrednih pesama, molitava, izreka, itd. »VEDEŽ«, prvi slovenački omladinski časopis, izlazio od 1848-1850. godine u Ljubljani, ima značajnih pedagoških priloga. VEJSKO PISMO je posebna vrsta ideografskog pisma afričkih crnaca (plemena Vej), sadrži oko 200 znakova za vokale i slogove. Znakovi za pisanje su vrlo teški, inače pišu se horizontalno i s leva na desno. Oblici pisma često se menjaju. VELENSKI PAPIR (franc.: ve1in) , hartija proizvedena 1750. godine i to ne na običnom žičnom situ nego na finom tkanju od bakrene žice. Tako se dobila potpuno ravnomerna prozirnost i sličnost pergamentu. Današnji mašinski papir je isključivo velenski. VELLUM, engleski naziv za perga~ ment i pergamentski povez. VENECIJANSKO PISMO, vrsta pisma (slova), nastalog u Veneciji Ii XV stoleću, a osnova mu je humanističko pismo
280
VERBALNA KONKOIWANCIJA -
iz toga stoleća, upotrebljavao ga je i Aldus Manutius (vidi). VERBALNA KONKORDANCIJA (lat.), popis reči i obrta češće upotrebljavanih od strane jednog ili više pisaca. Pojedine odrednice imaju stranične upute na paralelna mesta. Granice između verbalne i realne konkordancije nisu oštro postavljene. Vidi još: Konkordancija. VERBATIM ET LlTERATlM (Iat.), izraz za doslovni, bukvaIni prevod. VERE IN V. HL. KARL BORROMA.US (društvo sv. Karla Boromea) je n~jsta rij a organizacij a takve vrste, osnovana 1844. godine u Bonu. Do II svetskog rata osnovala je oko 6000 knjižnica sa ukupno 5,000.000 knjiga, 500.000 čitalaca l 10,000.000 pozajmica. Ima svoje podružnice (1950. godine bilo ih je 4.017) kojima se petina članarine vraća u vidu knjiga po sopstvenom izboru, osim toga centralna organizacij a škol uje bibliotekare, održava razne tečajeve, izdaje časopis, itd. VERTATUR (laL), korekturni znak koji kazuje da slovo u slogu treba obrnuti jer stoji naopako. VERZAL (laL) su velika slova u štamparskom tekstu (naziv prema velikim slovima na početku stihova). VERZO (lat.) je poleđina lista u srednjevekovnim rukopisima, upravo tekst naštampan na poleđini lista, odnosno na levoj stranici otvorene knjige (Verso folio = na obratnoj strani lista). ViENNA DIOSCORIDES, veliki vizantijski rukopis nepoznatih autora (VI stoJeće), sadrži tekst o biljkama pi3an uncijalom i i1ustrovan u boji, naziv je dobio po tome što se nalazi II Nacionalnoj biblioteci u Beču (Vienna) i što se smatra da tekst najvećim delom potiče od grčkog Jekara Padanios-a Dioscorides-a. VIGEZIMOKVART (lat.) je fonmi knjige ili lista veličine 1/24 tabaka, a označava se 24°. »VILAJETSKA ŠTAMPARIJA«, vidi Sopronova pečatnj a.
VLASTITO IZDANJE
VINJETA (franc.: vignette) je ukras po obliku sličan listu vinove loze, (sada ima i drugih oblika) a obično je u vidu ornamenata i služi za llkr2Š:1Vanje pisama, mare mica, i dr. Praktikuje se od XVII i naročito od XVIII stojeća. To je ponekad bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama knjiga. Takođe ima značenje monopolskog omota sa pečatom (kod cigareta i sL), često je bkođe sinonim etikete. VISOKA ŠTAMPA, suprotno ravnoj (vidi o tome) i dubokoj (vidi o tome) štampi, je takav način štampe kod koje otisci (slova, crte, i dr.) stoje visoko u odnosu na nenaštampani deo hartije. Takva je štampa općenito u upotrebi pri štampanju knjiga i periodičnih publikacija. Vrši se na posebnim mašinama koje se dele na zaklopne, jednookretne, dvookretne, dvoboj:;e i rotacione mašine za štampanje (vidi o svima pojedinačno). ViŠESTRUKO AUTORSTVO, vidi: Katalogizacija. VITRINA (franc.) je obično stakleni erman II koji se stavljaju knjige i dr. publikacije (kao i slike, umetnički predmeti i 51.) prilikom izložbe ili u druge svrhe. Taj naziv ima takođe značenje dllćanskog izloga. VIZANTOLOGIJA, v. Bizantologija. »VJESNIl(<< je glasilo SSRN Hrvatske. Pokrenut je 1941. godine, povremeno izlazio u toku NOB, od 12. maja 1945. go" dine izlazi u Zagrebu. »VJESNIK BIBLIOTEKARA HRVATSK/:« je stručni časopis Društva bibliotekara SR Hrvatske, koje je i njegov izdavač. Izlazi u Zagrebu od 1950. godine, uglavnom četiri puta godišnje. U njemu se tretiraju pitanja organizacije i rada biblioteka, stručnog uzdizanja biblioteč kog kadra i uopšte pitanja koja su u vezi sa bibliotekarstvom. VLASTITO IZDANJE je naziv za ona dela čiji je izdavač sam autor, koji snosi sam troškove za štampanje i rasturanje, kao i rizik u pogledu proda~e publikacije.
VODENA ŠTAMPA -
VODENA ŠTAMPA (akvatipija) je zapravo otisak vodenih znakova (francuski se zovu filigrani) na skupocenoj hartiji l koriste se u cilju izvesne dokumentacije (za određivanje starosti štampanih i rukopisnih dela, u dokazivanju pravih i patvorenih izdanja knjiga, banknota, vrednosnih papira, itd.). Vodeni znaci su u vidu monograma ili u vidu raznih simboličnih znakova (grb i sl.), ističu se tamnim ili svetlim konturama (već prema tome da li hartiju držimo na tamnoj podlozi ili prema svetlu) i prave se na više načina. Gotovo svi stari papiri na Zapadu imaju vodene znakove počev od XIII stoJeća. Najstariji vodeni znak verovatno su upotrebljavali italijanski papirni mlinovi. VODENI ZNACI, vidi: Vodena štampa. VODIC je takva publikacija koja svojom sadržinom daje uputstva i obaveštenja, prvenstveno turistima i drugim putnicima kroz oblasti njima dotle nepoznate ili nedovoljno poznate. U njemu se ukazuje na najpodesnije mogućnosti putovanja, snabdevanja i prenoćišta, navode se znamenitosti (sa kratkim napomenama o značaju i najvažnijim istorijskim i drugim podacima). Iz praktičnih razloga vodiči se štampaju obično u obliku i veličini džepnih izdanja. Vodiči su pravljeni još u VI stoleću pre n. e. Cuveni su naročito Bedekerovi vodiči. Inače u današnje doba publikuje se mnoštvo najraznovrsnijih vodiča koji se odnose na pojedine zemlje, gradove i druga mesta, ustanove, spomenike, itd. VOJNE BIBLIOTEKE su relativno novijeg datuma, njihovom osnivanju doprineli su naročito Petar Veliki (najpre su osnovane u ruskoj Pomorskoj akademiji, a kasnije pukovske akademije) i Fridrih Il (osnovane pri pUkovskim štabovima), a početkom XIX stoleća u Francuskoj je
VULGATA
281
naređeno da se formirajU vojne biblioteke i njima su upravljali vojni sveštenici. VOKABULARU (Iat.), jezički rečnik koji sadrži jezičko blago dva ili više jezika sa alfabetskim redosledom reči jezika sa koga se prevodi. U vokabulariju su, po pravilu, dati samo čisti prevodi reči i idioma, a ne i objašnjenja kao u leksikonima i drugim rečnicima. Vokabularij može da znači, osim spiska reči koje se prevode takođe i samo bogatstvo reči (kaže se na primer: siromašan mu je vokabularij) . VOX, Maximilien, čuveni savremenr francuski tipograf i izdavač koji je izvršio klasifikaciju svih postojećih vrsta štamparskih slova (svrstao ih u 9 grupa), tom klaSifikacijom služe se mnogi slovoIivci. VOZAREVIĆ, Grigorije, prvi srpski izdavač u Beogradu u prvoj polovini XIX stoleća, izdao oko 20 dela od kojih su najvažnija Dela Dositeja Obradovića u IDO knjiga, Golubica u 5 knjiga, i dr.
VRSTAC, vidi: Slagačnica. VUK STEFANOVIĆ KARADZIĆ, v. Karadžić-Stefanović
Vuk.
VUKANOVO JEVANDELJE, pisao ga (u gradu Rasu) monah Simeon, a naziv dolazi otuda što je namenjen Nemanjinom sinu Vukanu, pisan je početkom XIII stoleća, ima 189 listov a, ukrašen raznim iniCijalima, nalazi se u Lenjingradu. VUKOVIĆ MILAN, knjižar i antikvar u Beogradu, napisao »Mali knjižarsk! leksikon« (bibliografsko-bibliofilsko-bibliotekarski priručnik) i još uvek aktivno uče stvuje na popularisanju i plasiranju knjiga.
VULGATA, latinska verzija Biblije koju je krajem IV stoleća preveo sv. Jerolim.
w WEBSTER, Noah (1758-1843) ame filolog i leksikograf. Glavna su m", dela: Compendiou Dictionary od the Eli' glish Language (rečnik engleskog jezika; čije je prvo izdanje izišlo 1806. godine, a sad već znatno prošireno izdanje nosi naziv: Webster's New International Dictionary zatim: Webster's Biographical Dictionary koji sadrži oko 40.000 kratkih biografija ličnosti raznih nacionalnosti i zanimanja; Webster's Geographical Dicrički
tion ary sa preko 40.000 kratkih napisa iz oblasti geografije; Webster's DictiOllJry of Synonims (Rečnik sinonima, vrlo potreban u bibliotekarskom radu - katalogiziranju i dr.), Webster's New Colleg'i2te Dictionary i dr. Te leksikone izdaje američka izdavačka kuća G. & Merri::.m Co. WORLD FEDERATION Of SCIENTIFIC WORKERS (WfSW) svetski savez naučnih radnika sa sedištem u Londonu, članovi iz 20 zemalja.
c.
z ZABAVNA LITERATURA obuhvata u širem smislu, svu beletristiku (lepu književnost) a takođe izvesne publikacije koje nemaju veće umetničke vrednosti, kao što su razni stripovi i dr. »ZABAVNIK«, prvi srpski almanah, poučne i literarne sadržine, izlazio od 1815-1821. godine u Beču i od 1823':"" 1836. godine u Srbiji, izdavao ga je Dimitrije Davidović (vidi). ZABRANJENA LITERATURA, sači njavaju publikacije koje svojom sadržinom ne odgovaraju političkom, moralnom, ideološkom i uopšte dr. zahtevima, pa se zato posle bibliotečke obrade smeštaju u odvojen zaseban knjižni fond i pristupačne su čitaocima samo radi upotrebe za određene dokumentacione svrhe. Vidi još Index librorum prohibitorum, Sekretirane knjige. ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIH NACIONALNIH BIBLIOTEKA osnovana je 1962. godine u Beogradu radi proučava nja pitanja koja se odnose na sve centralne nacionalne biblioteke socij alis tičkih republika i Jugoslovenski bibliografski institut, a njeno predsedništvo sačinjavaju članovi koje delegiraju te ustanove. ZAKON O BIBLIOTEKAMA pravno formuliše osnovne postavke u pogledu cilja, organizacije i rada biblioteka. U SFRJ nije donesen savezni zakon o bibliotekama, nego je svaka republika pojedinačno donela svoj zakon. Najpre je to uradila SR Bosna i Hercegovina (1957), a potom i ostale republike: SR
Srbija (1960), SR Makedonija (1960), SR Hrvatska i SR Slovenija (1961) i SR Crna Gora (1962). Nekih većih razlika u tirri zakonima nema, i svaki od njih obuhvata uglavnom sledeće: Biblioteke služe širenju opšteg obrazovanja, pomaganju naučnog i stručnog rada i zadovoljavanju kulturnih potreba građana i u tom cilju nabavljaju, sređuju i čuvaju bibliotečki materijal i daju ga na korišćenje građanima, državnim organima, ustanovama, organizacijama i drugim korisnicima. U ·smislu zakona u biblioteke spadaju i knjižnice, čitaonice i druge ustanove koje vrše gore pomenute zadatke. Bibliotečki materijal je od opšteg interesa i zakonom je zaštićen, Tu spadaju: knjige, časopisi, dnevni i povremeni listovi i drugi štampani odnosno mehanič kim sredstvima umnoženi (a takođe i pisani) materij al. Biblioteke rade u skladu sa opšte društvenim interesom, a mogu biti samostalne, ustanove ili u sastavu drugih ustanova i organizacija. Samostalne biblioteke su javne biblioteke, imaju svoja pravila o zadacima, organizaciji i radu, dok to za biblioteke u sastavu drugih ustanova odnosno organizacija propisuje osnivač. Javnu biblioteku mogu osnovati nadležni državni organi, ustanove, organizacije ili građani. O ukidanju javne biblioteke odlučuje njen savet uz saglasnost osnivača. Javnom bibliotekom upravljaju savet, upravni odbor i upravnik, a finansiranje biblioteke se vrši prema propisima o finansiranju samostalnih ustanova. Stručne poslove u vezi sa orga-
284
ZAREZ -
niziranjem i unapređenjem bibliotečke službe vrši za područje svake političko -teritorijalne jedinice određena javna biblioteka kao matična biblioteka. Zakon o bibliotekama sadrži i kaznene odredbe za nepridržavanje njegovih propisa. ZAREZ ili zapeta (grč., lat.: comma) je pravopisni znak koji je bio u upotrebi još u IX stoleću (u grčkim manuskriptima i dr.). ZASTITNI KARTON je čvrsti omot u koji se stavlja knjiga da se ne bi oštetila. Omot je s jedne strane otvoren, ali i tu obično ima poklopac. Kod bibliofil skih knjiga zaštitni karton je obično skupoceno opremljen i zove se šuber (nem.). ZASTITNI LIST, obično od providnog tankog papira, a služi da zaštiti slike odnosno table u boji. ZASTITNI OMOT je obično svitak od papira kojim se obavija knjiga da bi se čuvao povez i ujedno reklamirala knjiga, zbog čega se na omotu obično nalazi reklamni tekst. Zaštitni omoti su u upotrebi od XIX stoleća. Vidi još: Omot. ZASTITNI ROK je vreme trajanja autorskog prava, kada autori i njihovi zakonski pravozastupnici imaju isključivo pravo raspolaganja određenim delom (ukoliko to ugovorom nije prešlo na izdavača). Države članice Bernske konvencije saglasile su se da se do 50 god!na nakon smrti autora ne može delo štampati bez sticanja autorskog prava, a 50 godina posle smrti autora ta zaštita prestaje. ZASTITNI ZNAK, vidi: ZBIRKA je najčešće kolekCija dela raznih autora, ponekad ima značenje zbornog dela ili zbornika; pod tim se izrazom podrazumeva takođe izvestan broj publikacija o jednom predmetu, kao što su razne edicije, zbirke raznih propisa i sL, ili zbirke radova nekog autora, zbirke pripovedaka, itd. v. Edicije zbirki. ZBIRNO DELO je mahom obimnija publikacija ili više pUblikacij a sa prilo-
»ZVIEZDA« zima raznih autora (ti prilozi predstavljaju zasebne celine ma da se za zbirno delo može staviti naslov koji karakteriše čitav sadržaj). Neki bibliolozi za primer zbirnog dela navode leksikone, enciklopedije, kao i jubilarne i sl. spise. ZBIRNO IZDANJE obuhvata više prvobitno posebno objavljenih dela jednog pisca, koja u zbirnom izdanju imaju zajednički naslov. ZBORNIK ili zbirna sveska je publikacija koja obuhvata više samostalnih i prvobitno posebno objavljenih napisa od raznih autora ali o zajedničkoj temi (na primer: zbornik zakona). Ponekad zbornik obuhvata publikacije manjeg formata koje se slažu po obliku i sadržini (na primer materijal iz raznih časopisa koji su doneli priloge o određenoj temi), a ponekad je zbornik istovetan sa zbirnim delom ili je pak njegov sastavni deo. Prilikom katalogizacije, odrednica može da glasi na autora ili na naslov zbornika, a prema potrebi se piše uputni listić (prema tome kako je to pravilima predviđe no) . »ZBORNIK ZA NARODNI ŽiVOT I OBICAJE JUŽNIH SLOVENA«, izlazi povremeno od 1896. godine u izdanju Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, do sada izišlo oko 40 knjiga.
ZEITSCHRIFT FOR SLAVISCHE PHILOLOGIE, v. Archiv, fiir slaviche Philologie. ZLATOTISAK, ručno stavljanje pozlaslova i drugih znakova i ukrasa na povez, za razliku od mašinskog pozlaći vanja koje se upotrebljava za veće ornamente. ćenih
»ZORA DALMATINSKA«, literarni i list koji je izlazio od 1844-1849. god. u Zadru, u listu je sarađivao i Petar
politički
Preradović.
»ZVIEZDA«, književni časopis, izlazio u Zadru, pokrenut 1863. god., uređivao ga je pisac Jovan Sundečić (1825-1910).
r-
t
-~
I
ž ZELATIN, vrsta tutkala (klija), odn. lepila, u vidu prozirne pantljike, dobijene obično iz kostiju, služi naročito za krpljene pocepanih listova i u slične svrhe, prvenstveno u knjigoveznicama.
ZURNAL (franc.) može da znači dnevnik, beležnicu, novine, časopis (na pa: mer: modni žurnal) i sl. ZURNALISTIKA (franc.) je najčešće naziv za novinarstvo, učenje o znacaJu, nastanku i razvitku dnevne štampe i ulozi novinara.
B!BLlOTEČI(E
I NAJVAZNlJE OPŠTE A
A. = anno (lat.: u godini) a. = answers (engl. odgovori) AAC = Anglo-American code (engl.: anglo-američko uputstvo za katalogizaciju) A.A.e. = anno ante Christum (lat.: godine pre naše ere) A.A.L. = Association of AEsistant Librarians (engl.: Udruženje saradnika biblioteka) AA1.L = American Association of Law Libraries (engl.: Američko udruženje pravničkih biblioteka) AALS = Association of American library Schools (engl.: Udruženje američ kih bibliotečkih škola) A.B.A. American Booksellers' Association (engl.: Američko udruženje trgovaca knjigama) Ab.B. = Algemeinbildende Bibliothek (nem.: opšteobrazovna biblioteka) Abb. = Abbildung (nem.: slika) abbr (ev.) = abbreviation (engl.: skraćenica); abbreviated (engl.' skraćeno) A.B.C. = American Book Center (engl.: Američki knjižni centar) Abhandlg. = Abhandlung (nem.: rasprava)
=
Abk. = Abki.irzung (nem.: skraćenica) Abs. = Absatz (nem.: članak) abs. = absens (lat.: odsutan) abst (r.) abstract (engl.: članak, rezime, konspekt)
=
a.c.
= anni
currentis (lat.: ove godine)
A.C. = ante Christum (lal.: pre naše ere)
Sl(RAĆENICE
(NAŠE I STRANE)
a.Chr. = ante Christum (lat.: pre naše ere) A.C. = author's corrections (eng!.' autorove ispravke) acad. = academy (engl.: akademija) A.D. anno Domini (lat.: leta Gospodnjeg, tj. naše ere) a.d. = a dato (lat.: od dana) a.d: = after date (engl.: posle dana) ad. = additional copy (engl.: dopunski primerak, kopij a) a.d. = akcionarsko društvo a.D. = anno Domini (lat.: u godini Gospodnjoj, leta Gospodnjeg) ad.fin. = adfinem (lat.: na kraju) ADI = American Documentation Institute (engl.: Američki institut za dokumentaciju) A.D.S. = auto graph document signed (engl.: dokumenat napisan rukom potpisnika) adm.c. = administrativnij centr (rus.: administrativni centar) AdL = adresse (franc.: adresa) ads. adress (engl.: adresa) ads. = advertisements (engl.: oglasi, reklame) anni futuri (lat.: sledećih goa.f. dina) Afgh == Afghanistan (engl.: Avganistan) Af (r) ==Africa (Afrika); African (engl.: afrički) .
=
=
=
afsd
= aforesaid
(engl.: višepomenuti)
AFZ == Antifašistički front žena agitprop = agitacija i propaganda agr. = agriculture (engl.-lat.: zemljoradnja, poljoprivreda)
r ! II
!
288 ags. = angelsachsisch (neni.: anglosaksonski) A.I. = Altesse Imperiale (franc.: Carsko Visočanstvo) aind = altindisch (nem.: staroindijski) AK = Alfabetischer Katalog (nem.: Alfabetski katalog) Akad.K. = Akademiai Kiad6 (mađ.: Izdanje Mađarske akademije nauka) a.k.a. also known as (engl.: takođe poznat kao) AKMO = Autonomna Kosovsko-Metohijska oblast AKV = Allami Kanyvterjeszt6 Vali alat (mađ.) Državno knjižarsko preduzeće A.L.A. = American Library Association (engl.: Američko bibliotečko udruženje) Alg. Algeria (engl.: Alžir); Algerian (engl.: alžirski) ALI = American Library Institute (engl.: Američki bibliotečki institut) alk = alkalmozta (mađ.) prerađeno, adaptirano allg. = allgemein (nem.: opšte) all. = allami (mađ.) državno, nacio.nalno AII.Ny. = Allami myomda (mađ.) Državna štamparija all pub. = all published (eng\.: sve što je publikovano ) alph alphabetical (eng\.); alphabetisch (nem.) - alfabetski A.L.S.=autograph letter signed (eng\.: pismo napisano rukom potpisnika) alt dt. = altdeutsch (nem.: staronemač ki) altfranz. = altfranzasisch (nem.: starofrancuski) althochdt = althochdeutsch (nem: starovisokonemački ) A.M. = ante meri diem (lat.: pre podne) -'- jutarnje izdanje, (novina) a~m. = above mentioned (engl.: višepomenuti) Am.Doc. = American Documentation (engl.: Američka dokumentacija) - (tro-
=
=
=
mesečni časopis)
a.n. = absque nota (lat.: bez podataka o izlasku knjige) ang. = an gol (mađ.) engleski Anm = Anmerkung (nem.: beleška, primedba) ann. = annals (engl.' letopis, anali) ANaB = Arhiv narodnooslobodilačke borbe altnordisch (nem.: staronoranord. dijski) annot. = anotation (engl.: anotacija, pribeleška) anon. = anonym, (grč.) anonim, anonimna knjiga antiq. = antiquary (engl.-lat.: antikvar, bukinist) ; antiquarian (engl.: antikvaran) antiqs. = antiquties (engl.-lat.: antikvarijati, antikvarne knjige) a.o. = and others (engl.: i drugi) AaB = Allgemeine 6ffentliche Bibliothek (nem.: opšta javna biblioteka) apo = apendix (lat.: prilog, dodatak) godina) a.p. = anni praeteriti (lat.· prošlih godina) a.p. = author's proof (engl.: autorska korektura) A.P. = a protester (franc.: za pretest) AP = Autonomna pokrajina A.P.C.N. = anno post Christi natum (lat.: godine posle Hristova rođenja, tj. godine naše ere) app. = appendix (lat.: prilog, dodatak) A.K annual report (engl.: godišnji izveštaj) Ar. = arapski, Arabljanin, Arabija Arg. = Argentina, argentinski ARL = Association of Researich libraries (engl. Udruženje naučnih biblioteka) Art. = Artikel (nem.: članak, član) As. = Asia (engl.: Azija); Asiatic (engl. azijski) A.S. Altesse Serenissime (franc.: Presvetlo Visočanstvo) A.S.C.A.P.=American Society of Composers, Authors and Publishers (engl.: Američko udruženje kompozitora, autora i izdavača) -
=
=
=
289
=
asf. and so forth (engl.: i tako dalje) ASNE = American Society of Newspapers Editors (engl.: Američko društvo urednika novina) ASNOM = Antifašističko sobranje narodnog oslobođenj a Makedonije ASSFRJ = Akademski savet Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ASSR = Autonomna sovjetska socijalistička republika atd. = atdolgozas (mađ.) prerada; atdolgozđa = preradio Atm. = atmosphere = atmosfera atn. = atnezte A.-U. Austro-Ugarska (monarhija) Aufl. = Auflage (nem.: izdanje) aug(m). = augmented (engl.: raširen, -o, prošireno izdanje) Aus. Austria (engl.: Austrija); Austrian (engl.: austrijski) Ausg. = Ausgabe (nem.: izdanje) Ausspr. = Aussprache (nem.· izgovor) aut. = autograph (engl.: autograf, potpis, original rukopisa) auth.an. = author analytic(al) (engl.: analitički autorski opis) AV = audio-visual (engl.: audiovizuelni) AV = Abkiirzungsverzeichnis (nem.: popis skraćenica) a.v. = a vista (lat.: na uvid, na ogled) A.V. = Authorized Version (engl.: autorizovana verzij a, - engleski prevod Biblije, priznat anglikanskom crkvom i prvi put izdan 1611 godine) AVG=Akademische Verlagsgeselschaft (nem.: akademsko izdavačko društvo) A.Y.P.L. Association of Young People's Librariaris (engl.: U druženje bibliotekara omladinskih biblioteka)
=
=
=
B
b. = book (engl.: knjiga) b. = born (engl.: rođen) Bantu = Bantusprachen (nem.' Bantu-jezici) 19 Leksikon
bayr. = bayriseh (nem.: bavarski) BB = BezirksbibIiotheken (nem.: rejonska biblioteka) Bbl.Ffm. = Bi:irsenblatt fUr den Deutsehen Buchhandel. Frankfurter Ausgabe (nem.: Berzanski list za nemačku trgovinu knjigama. Frankfurtsko izdanje) . B.C. = before Christ (engl.: pre Hrista, pre naše ere) BC = bibliographic(al) classification (engl.: bibliografska klasifikacij a) B.C. = British Commonwealth (engl.: Britanski Komonvelt) BC = broad classification (engl.: široka klasifikacija) b.č. bolšej čast ju (rus.: većim delom) Bd. = Band (nem.: svezak, tom) bd. ::: bound (engl.: povezani, u povezu) . Bde. = Bande (nem.: sveske, tomovi) bdg. = binding (engl.: povez); bookbinding (engl.: povezivanje, koričenje) B.E. British Empire (engl.: Britanska imperija) bearbeitet (nem.: obrađeno) bearb. Begr. = Begriinder (nem.: osnivač) bergm::: bergmannisch (nem.: rudar-
=
= =
shll
.
.
bes. = besonders (nem.: naročito) besitzanz. = besitzanzeigend (nem.: označujući vlasništvo) bev. ::: bevezetes (mađ.) uvod, predgovor) Bez. Bezeichnung (nem.: oznaka) b.g. = bez godine (izdanja) BGB = Biirgerliehes Gesetzbuch (nem.: Građanski zakonik) . bi. ::: biography (engl.: biografija) bian. = bi annual (engl.: polugodišnji, izdanje koje izlazi dvaput godišnje) Bib. = Bible (engl.: biblija); biblical (engl.: biblijski) bibI. = bibliotheca (lat.: biblioteka) BiH ::: Bosna i Hercegovina bi.-m. = bi-monthly (engl.: dvomesečni,
=
dvomesečnik)
290 BISFRJ = Bibliografski institut SociFederativne Republike Jugoslavije bi:w. = bi-weekly (engl.: dvonedeljno, jalističke
polumesečnik)
bk. := book (engl.: knjiga) b-ka = biblioteka (rus. skr.) BKA:= Buchkartenapparat (nem.) aparat za knj. karte bkbdg:= bookbinding (engl.: poveziv.anje, koričenje) bks. = books (engl.: knjige) B.L. = black latter (engl.: naziv za gotsko pismo) B.M(us). = British Museum (engl.: Britanski Muzej) b.m. = bez mesta (izdanja) BNB = British National Bibliography (engl.: Britanska nacionalna bibliografija) BNBC = British National Book Centre (engl.: Britanski nacionalni knjižni centar) B/ND=binding, no date known (engl.: naziv za knjigu u povezu za koju se ne zna datum okončanja povezivanja) BOTIC, vidi SBOTIC BoU. := botaničeskij žurnal (ruski: botanički žurnal) bov. = bavitett (mađ.) umnoženo B.P. := book-post (engl.: poštansko 0deljenje za pošiljke knjiga) Bp. = Budapest (mađ.) Budimpešta B.R. = book of reference (engl. priručnik)
br. = broj br.m. == brevi manu (lat.: kratkim postupkom) Brit.Nat.Bibl. = British National Bibliography (engl.: Britanska nacionalna bibliografija) Br.sl. := uroj službeno B.S. = bibliographic (al) society (engl.: bibliografsko društvo) B.S.A. = Bibliographical Society of America (engl.: Bibliografsko društvo Amerike) B.S.E. = Bol'šaja sovetskaja enciklopedija (rus.: Velika sovjetska enciklopedija)
B.S.LB. = British Society for International Bibliography (engl.: britansko društvo za međunarodnu bibliografiju) BuchD. = Buchdruck (nem.: štampa knjige) BuchW, = Buchwesen (nem.: krtjištvo) BUCOP = British Union Catalogue of Periodicals (engl.: Britanski opšti katalog periodike) Bw = Bindewort (nem .. sveza) bzw = beziehungsweise (nem.: odnosno)
e C = Celsius - oznaka temperaturnih stepeni na termometru po Celziusu C. = classified catalog(ue) (engl.: sistematski katalog) C4. = crown quaro (engl.·lat..) format knjige: 10 inč X 71/2 inč c. = chapter (engl.: glava) c. = dm (mađ.) naslov ca = circa (lat.: otprilike, oko, približno - pred datumima, cenama i dr.) C.A.A. = Canadian Authors' Association (engl.: Udruženje Kanadskih autora) cand. = candidat (lat.: kandidat) cap (s) = capital (s) (engl.: propisno slovo, propisna slova) cart(og) = cartography (engl.: kartografija) cat(al), vidi: catlg cat\g = catalog(ue) (engl.: katalog); catalog (u) er (engl.: katalogizator) ; catolog(u)ing (engl: katalogizacija) cati gr = catalog(u)er (engl.: katalogizator) CBC = Canadian Bibliographic Centre (engl.: kanadski bibliografski centar) CBC = ChiIdren's Book Council (engl.: Savet o dečjoj knjizi, u SAD) CBI =: Cumulative Book Index (engl.: Kumulativni popis knjiga) CC = colon classification (engl. klaSI fikacija u kolonoma) cc. = chapters (engl.: glave, poglavlja)
291 CCC = classified catalog (ue) code (engl.: uputstvo za sastavljanje sistematskog kataloga) CCC = Central Classification Committee (Centralni odbor za klasifikaciju) Cd = card (engl.: kartica) cf = confer (engl.: uporedi!) cIf = cannot find (engl.: naziv za nepoznatu knjigu) eJ. cum figuris (lat.: sa slikama) cgo. = can go over (engl.: može biti izdano - natpis iznad rukopisa) Ch. Div. = Children' Division (engl.: dečji odsek, odeljenje dečje literature) Ch. Ln. Children's Librarian (engl.: rukovodill!c dečje biblioteke, ili odeljenja dečje knjige, bibliotekar dečje biblioteke ili odeljenja dečje knjige) c/h/o. = cannoLhear of (engl.: nema podataka o-knjizi-) chron. chronicJe (engl.: hronika, letopis) Cie Compagnie (franc.: društvo, drugovi) ciml. = cimbap (mađ.) naslovni list cit. = citation (engl.: citat); cited (engl.: citirani) ck sl = crkvenoslovenski CLA = California Library Association (engl.: Bibliotečko udruženje I(alifornije) CLA = Canadian Library Association (eng\.: I(anadsko bibliotečko udruženje) CLA = Children's Library Association (engl.: udruženjedečjih biblioteka) CLA = Cuban Library Association (engl.: I
=
=
=
=
=
=
c.n.v. cum notis variorum (lat.: sa primedbama različitih redaktora i komentatora) Co. = Compagnie (franc.: društvo, drugovi) col. = collector (engl.: kolektor, skup-
ljač)
= collection (engl.: kolekcija, zbirColl.&~es.Lib. = College & Research
I
coIl.
ka)
Libraries (engl.: Biblioteke koledža i nabiblioteke - časopis Udruženja bi. bliotekakoledia i naučnih biblioteka u SAD) col.pl. Colo(u)r{ed) plate (engl.: vi. šebojna ilustracija, reprodukcija) comp. compare (engl.: sravni, uporedi) conf. confer (engl.: sravni, uporedi) con t. = contents (engl .. sadržaj); containing (engl.: koji sadrži) Contd. = continued (engl.: produžni, nastavak sledi) cop. copy (engl.: primerak, rukopis, original, kopija, reprodukcija) cop. copyright (engl.: autorsko pravo) Cor. corpus (lat.: kodeks, popis materijala) učne
=
= =
= = =
=
cor. correspondent (imgl.: korespondent) cp. = comp are (engl.: sravni) cpIte = complete (engl.: kompletan, ce· lokupan, potpun) Cte Conte (franc.: grof) Ctesse Contesse (franc.: grofica) cum. = cumulative (lat.: kumulativni) C.U.P. Cambridge University Ptess (engl.: izdanje I(embridžskog Univerzite-
=
=
=
ta)
curo = current (engl.: tekući) CVSSJ Centralno veće Saveza sin· dikata Jugoslavije
=
=
C.W. cream-wove (paper) (eng\.: pa· pir za pisanje krem boje, bez vo den ill znakova)
i
! ;;I.
'"
292 cyc(lo) = cyclop(a)edia (engl.: enciklopedija); cyclop (a) edic (engl.: enciklopedijski) CZ = Cankarjeva založba (izdavačka kuća u Ljubljani) ćiro
==
ćirilica
č.
=
čas
Č.
==
čast
čl.
=
(rus.: deo)
član
D
D. == daily (engl.: dnevno, svakodnevno izdanje, dnevnik) D.=didionary catalog(ue) (engl.: reč nički, unakrsni katalog) d. = died (engl .. umro) DAK = Dokladi Akademil nauk (rus.: izdanja Akademije. nauka) DASFRJ = Državni arhiv Socijalistič ke Federativne Republike Jugoslavije db. = darab (mađ.) štivo, odlomak D.B. = Domesday Book, Doomsday Book (engl.: katastraina knjiga, zemljopisni opis Engleske, dat Viljemom Osvajačem 1089 god.) DBG = Deutscher Buch-Export und - Import Gmbh (Nemački izvoz uvoz knjiga O.S.O.J.) D.C. = Decimal Classification (engl.: decimalna klasifikacija) D. C. = Dewey Classification (engl.: Dju-ovaklasifikacij a) DC. = Direct Current (engl.: jednosmerna, istosmerna struja) D.C. double column (engl.: u dve kolone) DCC = Division of Cataloging and Classification (engl.: Odeljenjeza katalogizacija i klasifikaciju - Američkog bibliotečkog udruženja) dct. ::;;: document (lat.: dokument) DCYPL = Division of Libraries for C.hildren and Young Peaple (engl.: Odeljenje dečjih i omladinskih biblioteka Američkog bibliotečkog udruženja) dd. = de dato (lat.: od dana) d.d. deoničarsko društvo
=
=
D.D.C. = Dewey Decimal Classification (engl.: Đuova decimalna klasifikacija) DDR = Deutsche Demokratische Republik (nem.: Nemačka Demokratska Republika) def. = defect (neispravnost, defekt); defect ive (engl.: neispravan, oštećen, defektan) del. = deleatur (\at.) - znak~ ili (za izostavljanje) de1in. = delineavit (lat.: nacrtao potpis umetnika ispod crteža) ders. = derselbe (nem.: isti) descr. description (engl.: opis, slika) Det. i jun.lit. ::;;: Detskaja ijunošeskaja literatura (rus.: dečja i omladinska literatura) Dft. = draft (engl.: projekt, nacrt, plan, crtež) dial. dialect, dialekt dicht. = dich teris ch (nem.: pesnički) dict. = dictionary (engl.· rečnik) dict.&encyc. = didionaries and encyclop (a)edies (engl.: rečnici i enciklopedije) DIN =Deutsche Industrienormen (nem.: nemačke industrijske norme, format hartije utvrđen prema nemačkoj jedinstvenoj industrijskoj normi) dipl. = diplomirani Dis. = discontinued (engl.: prekinuto - izdanje -) Diss. = dissertation (engl.); dissertacija (rus.) Dissertation: (nem.) disertacija dis (tr) = distribution (engl.: raspodela, rasprosi1"anjenost); = distribute (engl.: raspode1iti, razneti, rasprostraniti) OK = Decimalna klasifikacija DLCYP = DiviSion of Libraries for Children and Young People (engl.: deljenje dečjih i omladinskih biblioteka) DLS = Dodor of Library Science (engl.: u Americi: doktor bib1iotekarstva) dly = daily (engl.): dnevno, svakodnevno izdanje, dnevnik
=
=
o
r----
D.N.B. = Dictionary of National Biography (engl.: rečnik nacionalne biografije) do = ditto (lat.: isto, duplikat) doc. = doctor (lat.: doktor) doc. :=: document (lat.: dokument) Dokl. i soobšč.Ist.fak. = dokladi i soobščenija Istoričeskogo fakulteta (rus.: Izdanje i saopštenja Istorijskog fakulteta) D.R. = dead reprint (engl.: tačna kopija) dr. = doctor (doktor) (lat.: učeni) Dr.ing. = Doctor Ingineur (doktor inženjerije) doctor juris (doktor prava Dr.jur. - lat.) Dr med. = doctor medicinae (lat. doktor medicine, lekarstva) Dr.phil. = doctor philosophiae (lat.: doktor filozofije) Dr.theo!. = doctor theologiae (lat.: doktor teologije) Drucherspr. = Druckersprache (nem.: jezik štampara) d.s. = document signed (engl.: dokumenat kod koga je potpis autografan) DS lP = Državni sekretarij at inostranih poslova DSUP = Državni sekretarijat unutrašnjih poslova dt. = deutsch (nem.: nemački)
=
Dtschl. = Deutschland (nem.:
Nemač-
ka)
=
DTV Društvo za telesno vaspitanje DTO = Društvo za telesni odgoj Dtzd = Dutzend (nem.: tuce, 12 komada) dup (I). duplicate (engl.: duplikat, Kopij a, dublet, dubletni) DVB:=: Dieterich'sche Verlagsbuchhandlung (nem. Diterihova izdavačka knjj· tara) DVfM = Deutscher Verlag fiir Musik (nem.: Nemačko izdavačko preduzeće za muziku)
=
Dw. = Dingwort (nem.: imenica)
E e. = edition (engl.: izdanje) e. = error (lat.: greška) ea. = each (engl.: svaki) E&OE = errors and omissions excepted (engl.: isključujući greške i propuste) EBB = extra best (engl.: najboljeg kvaliteta) E.B(r.) = Encyclop(a)edia Britannica (engl.: Britanska enciklopedija) E.C. = Expansive Classification (engl.' naziv za Keterovu Klasifikaciju, koja s~ sastoji iz grupe tablica različite podele) ed. = edidit (lat.: izdano); edit (lat.: izdao); edition (engl.: izdanje); editor (engl.: redaktor); edite d (engl.: u redakciji) E.D.D.= English Dialect Dictionary (engl.: rečnik engleskih dij alekata )
=
edition de luxe (franc.: raskoe.d.l. šno izdanje) e.e. = errors excepted (engl.: greške)
isključu
jući
e.g.
= examp1i
gratia (lat.· na primer)
Eguet.Ny = Egyetemi Nyomda Univerzitetska štamparij a ehem. bivši)
= ehemalig
(nem.:
(mađ.)
nekadašnji
eigtl. = eigentlich (nem.: u stvari, zapravo)
=
ekavski ek. ell. = elJatva (mađ.) opremljeno, snabdeveno sa ... ELZ Enciklopedija Leksikografskog zavoda Elz. Elzevi(e)r (engl.: elzevir, knjiga izdana u Holandiji u XVI i XVII veku kod firme Elzevir) Elz. = Elzevier type (engl.: elzevir-pismo - štamparska slova »elzevir«) e.n. = evo nelkUl (mađ.) bez godine E.N.A. = English Newspaper Association (engl.: Englesko novinsko udruženje) Empfindungsw. = Empfindungswort (nem.)
=
=
294 En. = Egenname (nem.: vlastito, sopstveno ime) Eney. = eneyc\op (a)edia (engl.: c;Jciklopedija) Ency(c).Brit. = Encyclop(t)edia Brita· nnica (engl.: Britanska enciklopedija) enco = enciklopedija end-p. = end·paper (engl. forzac, obrazac) eng!.: = engleski eng(r). = engraver (engl.: graver); engraving (eng\.: gravira, graviranje) enI. == enh:rged (engl.: dopunjeno izdanje-) Ent.Sta.Hall. = enterd at Stationers' Hall (engl.: autorsko pravo najavljerlO) Entw. = Entwicklung (nem.: razvoj) Entwurf VVO = Entwurf zur neuen Verkers- und Verkaufsordnung des westdeutschen Buchhandels. VerčiffentIicht in Bb\. Ffm. 1955, S. 626-635 (nem.: Projekt novog reda prodaje i rasturanja knjiga zapadnonemačke trgovine knjigama. Objavljeno u časopisu Bb!. Ffm. 1955.) e.o.d. every other day (engl.: svaki drugi dan, kroz dan) e.o.m. = every other month (engl.: svaki drugi mesec, jednom u dva meseca) Epit. = epitome (engl.. konspekt, skraćeno, kompendij um) end-paper (eng\.) e.p. er. = error (lat.: greška) Erz. == Erziihlung (nem.: pripovest,
=
=
priča)
ES = Einheitliche Systematik (nem.: Jedinstvena sistematika) E.S.C. = extra super-calei1dered (paper) (engl.: posebno glazirana, satinirana hartija boljeg kvaliteta) et.a!. = et alii (lat.: i drugi, za ko autore) et.a!. = et alibi (lat.: i na drugim mestima) etc. et cetera (lat. i tako dalje) ETO = Egyetemes Tizedes Osztalyozas (mađ.) Međunarodna Decimalna klasifikacija et seq = et sequens (lat.: i sledeći)
=
et sq = et sequens (lat.: i sledeći) EV. = en ville (franc.: u gradu, u mestu) E/V = en ville (franc. 11 g:-adu, u mp-· stu) evf. :;:: evfolyam (m'iđ.) godišnje, godište i Evk6nyv - godišnjak Ew. = Eigenschaftswort (nem.: pridev) Eur. = Europe (Evropa); European (engl.: Evropski) ewrop. :;:: ewropiiisch (nem.: Evropski) Ex = exemple \Jat.: obrazac, primer) Exc. = Excellence (franc.: Presvetli, ekselencij a) excl. :;:: exclusive (franc.: isključivo) ex.gr. == exampli gratia (lat.: na primer) ex-liv. = ex libris (lat.: iz knjiga, oznaka vlasništva na knjizi) expl. :;:: explanatory (engl.: objašnjenje, tumačenje)
extra bdg. = ext:-a binding (engl.: raskošni povez) Exx = examples (Iat.·engl.: primeri, obrasci) Ez. = Einzahl. (nem.: jednina) F
f. = fecit (lat.: učinio, uradio, izradio, gravirao) f. = femininum (lat.: ženskog roda) f. = (und) folgende (nem.: (i) sledeći) F. :;:: Form (forma) F. :;:: Fahrenheit degree (engl.: stepeni Farenhajta, oznaka na temperaturnoj skali termometara po Farenhajtu) F. = folio (lat.: list, folio, in-folio (format knjige u 1/2 !ista). knjiga visine 30 cm i više) fac. :;:: facsimile (lat.: fakSimil) fac. = factotem (lat.) - naziv za ornamentalni okvir kod Inicij ala, takođe inicijal tl ornamentalnom okviru fac-sim. = facsimile (lat.: faksimil) Fak Fakultet (lat.) FAN == Fi1iala Akademii nauk (rus.: filijala, odeljenje Akademije neuka)
=
295 fasc. = fascic(u)le (lat.: fascikl a, sveska, izdanje) fb. = felbOr (kc5tes) (mađ.: polukožni povez) Fco. franco (lat.: franko, bez troškova) FDGB = Freier Deutscher Gewerkschaftsbund (nem.: slobodni nemački radnički savez, sindikat) fel. szerk. = felelc5s szerksztG (mađ.: odgovorni izdavač) fe. fecit (lat.: uradio, učinio, načinio, gravirao) f.e. = for example (engl.: na primer) Le. foly6 ev (mađ.: tekuće godine) f.E. fremde EnduI!g (nem.: strani nastavak) fej = fejezet (mađ.' glava) ff. fortfolgende (nem.: sledeći); following (engl.: sledeći) FIAB = Federation Internationale des Assotions des Bibliothecaires (franc.: Inc ternacionalna federacija bibliotečkih udruženja) fic(t) = fiction (engl.: beletristika, lepa književnost) FID = Federation Internationale de Documentation (franc.: Internacionalna federacija za dokumentaciju) fig. figure (lat.: cifra, crtež, dijagram, skica) Filmw. = Filmwesen (nem.: sve što se tiče filma) FIPP ,= International Federation of the Periodical Press (engl.: Internacionalna federacija periodične štampe) dkepm = fenikermasalat (mađ.: fotokopija) . f.n. = foot-note (engl.: fusnota, primedba na dnu stranice) FNRJ = Federativna Narodna Republika Jugoslavija Fol. = folio (lat.: list, folio, in-folio (format knjige 1/2 lista, ili 30 cm visine ili više) fold = folded (engl.: presavijen)
=
=
= =
=
=
folyt.kćv.=folytatasa kćvetkezik (mađ.:
nastavak sledi)
= foreign relations odnosi) ford. = forditotta; forditas
for. rel.
(engl.: me-
đunarodni
(mađ.: preveo, prevod) Forstw. = Forstwesen (nem.: šumarstvo) Fort. == fortnightly (engl.: petnaestodnevni, dvonedeljni, polumesečni, jednom u dve nedelje, izdanje) F.P. = fine paper (edition) (engl.: raskošno izdanje, izdanje štampano na hartiji visokog kvaliteta i velikog formata) F.P.L. = Federal Public Library (engl.: Federalna javna biblioteka) . fr. = fragment (lat.: fragment, deo komad) franc. francuski fs. = facsimile (lat.: faksimil) fogg. ft1ggelek (mađ.: dodatak) Funkw. = Funkwesen (nem.: radiofonija) ft1z. = fi1z~t (mađ.: sveska, serija) f.v. = folio verso (lat.: na dr. strani lista) . Fw. = Fiirwort (nem.: zamenica) FYI== for Your information (engl.: za vašu illlormaciju, obaveštenje za vas)
= =
G
=
g. godina g. = gilt (engl.: pozlaćen) GA := General Assembly (engl.: Generalna skupština) Gaz. = gazette (engl.) zvanične, vladine m,vine; gazetteer (eng\.: geografski rečnik)
GAl = Gesamtverzeichnis der ausliindischell Leitschrjften (Ukupan popis inostranih časopisa) geLr. = gebriiuchlicn (nem.: u upotrebi, obično)
g<:>genw. = Gegenwart (nem.: sadašnjost, savremeno) gegr. = gegriindet (nem.: osnovano) geh. = gehoben (nem.: uzdignut, podignut)
Geogr.v šk. = Geografija v škole (rus.: geografijp u školi) geol. = geologija Ger(m) = Germanski. Nem'ačka. ne· mački
(}gs. = Gegen.satz (nem.: suprotnost) Gl( ~ GesamtkatalOg (nem.: ukupni, opšti, glavni katalog) Gl( = Glavni katalog Gk = Greek (engl.: grčki) glo(ss). = glossary (engl.: rečnik) , G.L.S. ;", graduate library school (ame· rička bibnotečka škola. za 1icakoja su za· vršila koledž) Gtribh';'" Geselschaft mitbescnriinkter Ilaftung (zadruga. društvo sa ograniče' nim jemstvom. nem.) , , ',' GNO ;", gradski narodni odbOr god. '=.godfna gOs. =gosudarstvenij (rus: državni) gosp. = gospodin Govt;print.off. = Governement printing (.ffice (engl.: Državria 'štamparija) g.p. = great primer (engl,) - štampa veličina f8 engleskih tipografskih jedinica, odn. 16.8, tipografskih jedinica, odn. 6.33 mm, odn. '0.25 inča. grč. = grčki griech. = griechisch (nem.: grčki) graph. = grafički , , Gw = Geschlechtswort (nem.: rečkoja označava ,rod) GW = Gesamtkatalog der Wiegendrucke (nem.: Ukupni katalog inkunabula) , gyiijt. = gyiijtotte; gyiijtemeny (mađ.: sakupio; zbirka)
II h.e.ny.n. = hely., ev, kiado es nymda nelk(il (mađ.: bez mesta i godine izdanja i štampanja) h. =,hianysik (mađ.: nedostaje) h. = hora (grč.; čas,san h. = hasab (mađ.:' spalta. kolumna, stubac) hb. :;:::;half-bourid(engl.: polupovez. knjiga. u polukožnom povezu)
hdbk = handbook (engl.: priručnik. u· putstvo) hebr. = hebrejski hL-bd. = Half-Bound (engl.: polupovez. knjiga u polukožnom povezu) hL-cL = half-calf (engl.: u polukožnom povezu od teleće kože) hf.-cl. = half-cloth (engl.: u polupovezu iz tkanin~) HGB = Hande!sgesetzbuch (nem.: trgovački zakonik) hL-lea (th) = half·leather (engl.: u polukožnom povezu) hL-moro = half-morocco (engl.: u polusafijanovom povezu) hij. = hiraval (mađ.: nedostaje) hinweis = hinweisend (nem.: koji upućuje)
H.M.P. d:: hand-made paper (engl.: pa· ručne izrade) H.M.S.O. = His (Her) Majesty' s Stationery Office (engl.: Izdavački ured Njegovog (Njenog) Veličanstva) hon.editor = honorary editor (engl.: počasni redaktor) HP = horse power (engl.: konjska snaga) 'Hrsg.= Herausgeber (nem.: izdavač) hrsg. = herausgegeben (nem.: izdano) Hs. = Handschrift (nem.: rukopis) Hsn. == Handschriften (nem.: rukopisi) HSS = Hrvatska seljačka stranka h.t. = hoc titulo (lat: pod tim zaglavIjem,pOd tim naslovom) pir
i. = index (lat.: indeks. popis, pokazatelj. registar) IAALD = Internatiorial Association of Agricultural Librarians and Documentalists (engL: Internacionalno udruženje poljoprivrednih bibliotekara i dokumentarista) IAML = Interllational Association of Music Libraries (engl.: Međunarodno udruženje muzičkih biblioteka)
I
I.A.P. = imitation art paper (engl.: ukrašena, bojena, iscrtana hartija) lASLIC = Indian Association of Spedal Libraries and Information Centre (engl.: Indijsko udruženje specijalnih biblioteka i Informativnog centra) IATUL = International Association of Technical University Libraries (engl.: Međunarodno udruženje biblioteka tehnič kih fakulteta ) !B = Informbiro !BA = International Book Association (engl.: Međunarodno knjižno udruženje) ib. = ibidem (lat.: na istom mestu, takođe tamo) ibid. = ibidem (lat.: na istom mestu, takođe tamo) icon = iconography (engl.: ikonografija); iconographic (engl.: ikonografski) id. = idem (lat.: isti [autor], ista [knjiga], isto) IDK = Itodalomti5rteneti Dokumentaci6s K5zpont (mađ.: Centar literarno-naučne dokumentacije) i dr. = i drug i dr. = i drugi i.e. = id est (lat.: to jest, tj.) i.f. = ipse fecit (lat.: sam uradio [oznaka na svojeručnim delima umetnika]) Ifj. = Ifjusagi Kiad6 (mađ.: omladinsko izdanje) IFD = International Federation for Documentation (engl.: Međunarodna federacija za dokumentaciju) IFLA = International Federation of Library Associations (engl.' Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja) ign. :; ignotus (lat.: nepoznat) IIRP Institut izučavanja radničkog pokreta ijek. ijekavski ik. = ikavski II( = izvršni komitet II(CI( = Izvršni komitet Centralnog komiteta IKI(I = Izvršni komitet I(omunističke internacionale IL. = in library (engl.: u biblioteci)
= =
il. = illustration (engl.: ilustracija); illustrated (engl.: ilustrovano); illustrator (engl.: ilustrator) ill. vidi il. i1leg. = ilegal (lat.: nezakonit, nelegalan) ill um. = illuminated (engl.: iluminirani) iIlusts. = illustrations (engl.: ilustracije) im. = imeni (rus.: po imenu, imena) i.m. = idezett mu (mađ.: na navedenom mestu) imp. = imperator imp. = imprimatur (lat.), odobrenje da se štampa (knjiga, publikacija) imp. = imperfect (lat.: nepotpun,defektan) imp. = imported (engl.: importni, uvozni) imp. impression (engl.: otisak, štampa) incI. = incomplete (lat.: nepotpun, nezavršen, defektan) incI. = includes (engl.: isključuje), included (engl.: uključeni, uključujući); (including (engl.: uključujući, u tom broju); inclusive (engl.: isključivo) incompI. = incomplete (lat.: nepotpun, nezavršen, defektan) ind. = index (lat.: indeks, popis, registar, pokazatelj) inf. = infra(lat.: niže) inf. = information (engl.: informacija, obaveštenje) inform. = information (engl.: informacij a, obaveštenje) in loco = in loco (lat.: na svom mestu, na mestu) in loc.cit.= in loco citato (lat.: u citatu, na citiranom mestu) LN.R.L = Jesus Nazarenus Rex Judaei (lat.: Isus Nazarećanin car Judejski) insbes. = insbesondere (nem.: naro-
=
=
čito)
insges. = insgesamt (nem.' sveUkupno) In-t=.Institut(rus.)
ukupno,
r ,
298 ins cr. = insciption (lat.: natpis) LN.S. (O) .C. = Indian national Scientific Documentation Centre (engl.: Indiji:>ki nacionalni naučni dokumentacioni centar) 10 = izvršni odbor ir. = irodalmi (mađ.: literarni) irr. = irregular (lat.: iregularan, nepravilan, neperiodičan, neredovan) i sl. = i . slično ISO = International Organisation for Standartization (engl.: Međunarodna organizacija za standardizaciju) iss. = issued (engl.: izdani) Ist.rev.b-ka = Istoriko-revolucionaja biblioteka (rus.: istorisko-revoluciona biblioteka) ISP = Izdavačko štamparsko preduzeće
ital. = italic (italik, naziv za kurzivno pismo) itd. = i tako dalje IV = izvršno veće izd. = izdanje izd-vo = izdatelstvo (rus.) izg. = izgovor IZJ Izdavački zavod Jugoslavije
=
J
j. = journal (franc.: dnevnik, svakodnevne novine, žurnal, časopis) JA = Jugoslovenska armija jav = javitatt (mađ.: ispravljeno) JAT = Jugoslovenski aero-transport JAZU = Jugoslovenska akademija znanosti i umetnosti JCK = Jugoslovenski Crveni krst J.Doc. = Journal of Documentation (engl. Dokumentarni žurnal, tromesečni časopis Udruženja specijalnih biblioteka i informativnog centra Engleske) JDZ = Jugoslovenske državne železnice jegyz. = jegyzet (mađ.: napomena) Jh. = Jahrhundert (nem.: stoleće, vek) JIe = Jugoslovenski istorijski časopis JNA = Jugoslovenska narodna armija
JNOF = Jedinstveni narodnooslobodifront jnl. = journal (franc.: dnevnik, dnevne novine, žurnal, časopis) jour. = journal (franc.: dnevnik, dnevne novine, žurnal, časopis) JRM = Jugoslovenska ratna mornarica JUGOPRES = Jugoslovenska novinska agencija jun. = junior (mlađi) JZ = Jugoslovenske železnice lački
K
K:. = Kiad6 (mađ.: izdavač) k. = kotet (mađ.: tom, sveska) kal. = kalendar Kanzspr. = Kanzleisprache (nem.: kancelarijski jezik) k.a.p. = klauzula o autorskom pravu kb.=kOriiIbeliiI (mađ.: otprilike, circa) kaufm. = kaufmiinnisch (nem.: trgovački)
k.d. = komanditno društvo Kf = Kurzform, Koseform (nem .. skraćeni oblik, oblik od milja) KI = Komunistička internacionala kieg. = kiegeszito (mađ.: dopuna) KIM = Komunistička internacional a mladih Kindspr. = Kindersprache (nem.: dečji jezik) Kiv. = kivan at (mađ.: izvod, rezime) klny. = ku16nlenyomat (mađ.: posebni otisak, separat) KNOJ = Korpus narodne odbrane Jugoslavije KNU = Kolarčev narodni univerzitet knj. = knjiga KOI = Komunistička omladinska internacionala kol. = kolekcija, zbirka kom. = komad kov. = k6vetkezo (mađ.: sledeći) KP = Komunistička partija KozI. = kozlony (mađ.: list, bilten) KPJ = Komunistička partija Jugoslavije
299 KPSS == Komunistička partija Sovjetskog saveza krest. == krestjanskij (rus.: seljački) Kr.Soobšč.IIMK == Kratkie soobščenija Instituta istorii materijalnoj kulturi (rus.: Kratka saopštenja Instituta istorije materijalne kulture) K-uK. == Kaiserlich und kčiniglich (nem.: carski i kraljevski) kv. == k5nyv (mađ.: knjiga) KW == kilovat kvt. == kOnyvtar; Kvhlr == K5nyvtar (mađ.: biblioteka; bibliotekar) KWh = kilovatsat KZ == Krivični zakonik L I. == lasd (mađ.: vidi) l. == lap (mađ.: list, novine) L. == liber (lat.: knjiga) L. = library (engl.: biblioteka) l. = language (engl.: jezik); langue (franc.: jezik) I. = lex (lat.: zakon); law (engl.: zakon) I. == letter (engl.· pismo, slovo) I. = line (engl.: linija, red) L.A. = Library Association (engl.: Bibliotečko udruženje) LACP = London Association of Correctors of the Press (engl.: Londonsko udruženje korektora) Landwirtsch. = Landwirtschaft (nem.: zemljoradnja, poljoprivreda) lat. == latinski latinis. = latinisiert (nem.: latinizovano) LB = Landesbibliothek (nem.: Zemaljska biblioteka) benevolo salutem L.B.S. = Lectori (lat.: pozdrav dobrom čitaocu [stajalo na početku knjiga štampanih u ranij a vremena] ) Lc. == loco citato (lat.: citirano mesto, na navedenom mestu) Le R.P. == le Reverend Pere (franc.: ča sni otac)
Le.
= limited edition
(engl.: izdanje sa ti.-ažom, numerira no izdanje) lett. == lettters (engl.: literatura) Lex. = lex icon (engl.: leksikon, rečnik) LGU Leningradskij gosudarstvenij universitet (rus.: Leningradski državni univerzitet) If. == leaf (list, listić) (engl.) I.h. == left-hand (page) (engl.: parna stranica, leva stranica) lib. == liber (lat.: knjiga) Iib. == library (engl.: biblioteka) lib.cat. == library catalog(ue) (engl.: bibliotečki katalog) ling. == linguistics (engl.: lingvistika, nauka o jeziku) Lit. == literally (engl.: bukvalno, doslovno) lit. == literatura (i rus.) lit. == literarisch (nem.: literarno) Lit. == Literatur (nem.: literatura) lit.gaz. == Literaturnaja gazeta (rus.: književne novine) Lit.sovr. == literaturnij sovremenik (rus.: književni savremenik) lith(og) = lithography (engl.: litografija) JI == leaves (engl.: listovi, listići) ll. = lines (engl.: redovi, linije) LLMM = Leurs Majestes (franc.: Njihova Veličanstva) LMS == Letopis Matice srpske loc.cit. == loco citato (lat.: na citiranom mestu, na navedenom mestu) log. == logarithmus == logaritam I.s. == loco sigilli (lat. mesto označeno žigom, mesto za žig) L.S. == library science (engl.: bibliotekarstvo) ls. == libraries (engl.: biblioteke) LSA = Library Science Abstracts (engl.: Clanci iz bibliotekarstva ~ [periodična publikacija Bibliotečkog udruženja Engleske]) LSA == Library Services Act (engl.: Bibliotečki zakon [U SAD]) L.Sch. == Library school (engl.: bibliotekarska škola) ograničenim
,•.
Itd. [s
".~.
'"
~,,,--<~,,,,
.•
-
= limited
(engl.: s ograničenjem jemstvornl) leather [binding] (engl.: kožni
ograničenim
Uhr. == povez) Uo r. = left to right (engl.: s leva na desno) Itr. = letter (engl.: slovo, pismo) LVO = Leihverkehrsordnung (nem.: Uredba o iznajmljivanju [knjiga]) Lw. = Lehnwort (nem.: tuđica, pozajmljena reč) LZ = Leksikografski zavod l.p. = long primer' (engl.: korpus, pismo veličine 10 engleskih tipografskih jedinica, odn. 9,346 tipografskih jedinica, odn. 3,5 mm) M
m. = magyar (mađarski) m. = masculinum (tat.: muškog roda); miinnlich ' (nem.: muškog' ro da); muškog roda M. = manual (engl.: priručnik, uputstvo); (lat.: priručni) M. = manuscript (lat.: rukopis) M. Memorandum (lat.: podsetnik, pribeleška, memorandum, kratko izlaganje, rezime, konspekt, skica) M. = monthly (engl.: mesečno, meseč nik, mesečna publikacija, svakog meseca) 2m = bi-monthly (engl.: dvomesečnik, publikacija koja izlazi jednom u dva meseca) m. = map (engl.; karta, mapa) m. modern (engl.: moderan, savremen) M.A. = Middle Ages_i (engl.: srednji vek, srednjovekovni) mađ. = mađarski Mag. Magister (lat.: magister, UC1telj; inače univerzitetska tituta, manja od doktora a veća od titule diplomiranog studenta) Mat. matrix (lat.: matrica) Math. Mathematik (nem.: matematika); mathematies (engl.: matematika), (lat.: mathematica)
=
=
=
= =
Mat-li = Materijali .(rus.) MBF = Međunarodna bibliotečka federacija mdal mundartlich (nem.: dijalekatski) MDC Modified Decimal Classification (engl.: modificirana decimalna klasifikacija) MDFZ = Međunarodna demokratska federacija žena MDI( = Međunarodna decimafna klasifikacija MDI( = Miiszaki Dokumentaci6s I(ozpont (mađ.: Centar za tehničku dokumentaciju) M.E. = managing editor (engl.: odgovorni, glavni urednik, rukovo dil ac redakcije) megje1. megjelertesi (mađ.: izdavač ki. .. ) mem. = memoires (franc.: uspomene, memoari, učene beleške) memb. member (franc., engl.: član [udruženja ili drugog kolektiva]) Mgr Monseigneur (franc.: Visost. MonSinjor) MGU = Moskovskij gosudarstvenij universitet (rus.: Moskovski državni univerzitet) M.H. = Matica Hrvatska mhd = mittelhochdeutseh (nem.: srednj evisrikonemački) MJ. = Majeste Imperial (franc.: Carsko Veličanstvo) mi. = microfilm - mikrofilm Milit. = Militiirwesen (nem.: što se tiče vojske) mise. = miscellany (engl.: književna smesa. zbornik [književnih dela]); miscellaneous (engl.: mešani, raznoobrazni) mitteldt. = mitteldeutsch (nem.: sred-
= =
=
=
=
njenemački)
, MI( = .Mesni komitet MI(CI( Međunarodni komitet Crvenog krsta , MI(HS = Međunarodna .konfederacija hrišćanskih sindikata
=
301 MKSS = Međunarodna konfederacija slobodnih sindikata mlat. = mittellateinisch (nem.: srednjelatinski) Mlle = Mademoiselle (franc.: gospođica)
M.M. = machine-made (paper) (engl.: mašinski pravljena [hartija]) Mme. = Madame (franc.: gospođa) mnd = mittelniederdeutsch (nem.: srednjedonjenemački)
mnl. = mittelniederEindisch (srednjenizozemski, srednjeholandski) mod. = modern (engl.: savremen, moderan) monogr~= monografija MOR = Međunarodna organizacija rada Mr = Monsieur (franc.: gospodin); Mister (engl.: gospodin) Mr. = Magister (lat.: učitelj, magister; takođe univerzitetska titula manj a od doktora i veća od titule diplomiranog studenta) Mrs. = Messieurs (franc.: gospoda) M.R. = Majeste Royale (franc.: Kraljevsko Veličanstvo) Ms. = manuscript (lat.: rukopis, manuskript) MS. = manuscript (lat.: rukopis, manuskript) Msgr = Monsignore (špan., ita!.), Monseigneur (franc.) - bukvalno gospodar, inače naziv za velike plemiće ili sveštena lica, Monsinjor M.S.L.S. = Master of Science in Library Science (engl.: magister bibliotekarstva) MSS "" manuscripts (lat., engl., franc.: manuskripti, rukopisi) MTA = Magyar Tudomanyos Akademia (Mađarska akademija nauka) MTS = mašinotraktornaj a stancij a (rus.), mašinsko-traktorna stanica MTSB Maschinen-Traktoren Station Bibliothek (nem.: Biblioteka Mašinskotraktorske stanice)
=
munk. = municipal (engl.: municipalni, gradski) mundartl =::: mundartlich (nem.: dijalekatski) Mus. = Musik (muzički, muzika, i sl.) mus. = museum (lat.: muzej, muzejski) Mz. = Mehrzahl (nem.: množina)
N n. = nota (lat.: nota, primedba, beleška, kratko objašnjenje) nar. = narrow size (engl.: uski format [knjiga čija je širina manja od 2/3 visine] ) Nakl. = naklada, štampa npr. = na primer nat. = national, nacionalni NATO = North Atlantic Treaty Organization (Organizacija sila potpisnica Severnoatlantskog pakta) N.B. = nota bene (lat.: obratite pažnju, na uvaženje) NBC = National Book Council (engl.: nacionalni knjižni savet [u Engleskoj]) NBL = National Book League (engl.: nacionalna liga knjige [u Engleskoj]) N.C.A. = no copies available (engl.: ne postoji nijedan primera k, nijedna kopija) n.Chr. = nach Christo (nem.: posle Hrista, tj. naše ere) N .c.L. = National Central Library (engl.: Nacionalna centralna biblioteka [u Londonu]) NCR = Nippon Cataloguing Rules (engl.: japanska pravila katalogizacije) N.D. = Notre Dame (franc.: Naša Gospa, Bogorodica) n.d. = no date of pUblication (engl.: bez datuma publikovanja) NDC = Nippon Decimal Classification (engl.: japanska pravila katalogizacije) NDH = Nezavisna država Hrvatska NDL = National Diet Library (engl.: Nacionalna parlamentska biblioteka [u Japanu] ) new edition (engl.: novo izdan.e. nje)
=
302
=
Nebenf. Nebenform (nem.: sporedni, naporedni oblik) NE/ND ::::: new edition in preparation, no know date of publication (engl.: novo izdanje u pripremi, nepoznat datum pub1ikovanja) nemz. ::::: nem zeti (mađ.: nacionalni, državni) (nem.: nazivni Nennf. ::::: Nennform oblik) N.E.P. ::::: new edition in preparation (engl.: novo izdanje u pripremi) nepsz. :::::nepszerii; nepszeriizit6 ( mađ.: popularno; popularizira juće ) new ed., rev. and enI.::::: new edition, revised and enlarged (engl.: novo izdanje, ispravljeno u dopunjeno) new par. ::::: new paragraph (engl.: novi paragraf, novi odeljak) new ser. ::::: new series (engl.: nova serija) NF == Narodni front nhd == Neuhochdeutsch (nem.: novovisokonemački)
N-i
= naučno-issledovatelskij
(rus.: na-
učno-istraživački)
NIl == naučno-issledovatelskij institut (rus.: na učno-istr aživački institut) NIL::::: not in library (engl.: ne nalazi se u biblioteci [knjiga]) NIP == Novinsko izdavačko preduzeće N.K = narodna knjižnica NKK ::::: Nepk6nyvtari K6zpont (mađ.: Centar narodnih biblioteka) N.K ::::: no known (engl.: nepoznat) n.1. = new line (engl.: novi red) nknj. ::::: narodna književnost nl. == niederIiindisch (nem.: nizozemski, holandski) Miniszterium NM. ::::: Nepmiivelesi (mađ.: Ministarstvo narodnog obrazovanja) N.N ::::: nomen nominandum (lat.: Tom tom Gospodinu) N2 ::::: Numero (lat.: broj) NO::::: Narodni odbor NO ::::: Narodna omladina
N.O. == no out (engl.: nije izašlo [izdanje] ) NOB == Narodno-oslobodilačka borba NOF = Narodno-oslobodilački front NOJ == Narodna omladina Jugoslavije NOLIT = Nova literatura (izdavačko preduzeće)
NOP = Narodno-oslobodilački pokret NOV i POJ == Narodno-oslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije N.O.Y. == not out yet (engl.: još nije izašlo [izdanje]) n.p. = new paragraph (engl.: novi paragraf, novi odeljak) n.p. == no paging (eng\.' bez paginacije, bez numeracije stranica) n.p. ::::: no place of publication (engl.: bez mesta izdanja) n.p.n.d. = no place no date (engl.: bez mesta i bez godine [izdanja]) Nr == number (engl.: broj, izdanje) m. == number (engl.: broj, izdanje) NR::::: Narodna republika NRPJ == Nezavisna radnička partijI! Jugoslavije N.S. == New Style (engl.: novi stil, gregorijanski stil [odnosi se na brojanje godina, tj. na kalendar]) N/S::::: not in stock (engl.: ne postoji u magazinu) ns. ::::: new series (engl.: nova serija) N.S.J.C. ::::: Notre Seigneur Jesus Christ (franc.: Naš Gospod Isus Hrist) N.T. ::::: New Testament (engl.: Novi zavet, Novi testament) n.t.-p. ::::: no title-pege (engL: bez naslovnog lista) n.u. == name unknown (engl.: ime nepoznato [nepoznato ime odn. prezime autora)] l'JUC=National Union Catalog [engl.: N acionaIni centralni katalog (u SAD)] ny. == nyomda (mađ. štamparija, tipografija) n.y. == no year [engl.; bez godine (izdanja)]
303 ći«
nz. = nichtzielend [nem.: »ne ciljaju(ni na koga)] NZH = Nakladni Zavod Hrvatske Nj
=
Nj.Vel. Njegovo Veličanstvo Nj.Vis. = Njegovo Visočanstvo Nj.Sv. = Njegova Svetost (papa)
o O. = octavo [lat.: oktavo, in-oktavo, (format vel. 1/8 lista, takođe format knjige visine 20-25 cm] o.ii. = oder iihnlich (nem.· ili slično) ober dt. ober deutsch (nem.: gornje-
=
nemački)
=
obit. obituary (engl.: spisak umrlih, nekrolog) obI. oblong (engl.) - knjige albumskog formata OC Own classification (engl.: sopstvena, vlastita, svoja klasifikacija) ODI( = Orvosi Dokumentaci6s l(c5zpont (mađ.: Nacionalni centar za dokumentaciju) odI. odlazak odn. = odnosno O.E = Old English (type) (engl.: naziv za gotička slova, pismo) o.e. = omissions excepted (engl.: isključujući propuste) off.abbr. = official abbreviation (engl.:
=
=
=
zvanično skraćenje, zvanična skraćenica)
o.g .. = ove godine o.J. ohne Jahreszahl [nem.: bez godine (izdanja)] OI( = okružni komitet, oblasni komitet OI(BI( = Orszagos l(c5nynforgalmi es Bib1iografiai l(c5zpont (mađ.: Nacionalni centar za bibliotekarstvo) OL = Orszagos Leveltar (mađ.: zemaljski arhiv) o.m. ovoga meseca
=
=
On = Ortsname (nem.: mesno ime. ime mesta) ONO = Opštinski narodni odbor op. = opus (lat.: delo, opus, muzikalno delo, literaturni sastav) op. = opposite (engl.: naprotiv, suprotni) o.p. = out of print [engl.: rasprodano, rastureno (izdanje)] op.cit. = opere citato (lat.: u citiranom delu, u navedenom delu) O.P.P. = out or print at present [engl.: u sadašnje vreme rasprodato, rastureno (izdanje) ] opp. opposite (engl.: naprotiv, suprotno) op.posth. = opus posthurnum [lat.: posmrtno (izdano) delo] op ubI. = 0publikovan (rus.: objavljeno, izdano) or. = original (lat.: izvorni, prvobitni, originalni, original, prototip, originalni tekst) .t orig. = original (lat.: izvorni, prvobitni, originalni, original, prototip, originalni tekst) OriG.Bds. = original boards [engl.: originalni, (izdavačev) povez] orig.ed. = original edition (engl.: originalno, prvo izdanje) O.S. = Old-style (type) (engl.: pismo, slova staroga tipa) O/S = on sale (eng\.: II prodaji) o.s. = out of stock [engl.: nije u skladištu (knjiga, publikacija)] o.s. = outsides [engl.: vanjski, vanjski listovi (bale, hrpe, rizme hartije)] osterr. = osterreichisch (nem.: austrijski) ostind. = ostmitteldeutsch (nem.: istoč
=
nosrednjenemački)
OS ZI( = Orszagos Szechenyi l(c5nyvtar Nacionalna biblioteka Sečenji) Otd. = Otdelenie (rus.: OdeJjenje) ovI. = ovla:šćen O-vo;' obšćestvo (rus.: društvo) OZN Odeljenje zaštite naroda
(mađ.:
=
T _3o_4____ ._____________ p
p. = pagina [lat.: stranica (knjige)] P. = P ater, P astor (lat.: otac) (obič no se stavlja uz imena sveštenika) P. = printed (eng\.: štampan) P.A. = press-agency (engl.: agencija štampe) p.a. = per annum (lat.: svake godine, godišnje, u godini jednom) p.a. = pro anno (lat.: svake godine, godišnje, u godini jednom) pag. = pagina (lat.: strana, stranica (knjige) ] paint. = painting (engl.: slika) pam. = pamphlet (engl.: pamflet, brošura) par ex = par exemple (franc.: na primer) parh. = paragraph (lat.: paragraf, 0
~ _________________ _
piet. := picture (engl.: slika, crtež, portret); pictorial, pictural (engl.: ilustrovani) PK = Priisenzkatalog (nem.), katalog za prez. biblioteku (v.) PK = Pokrajinski komitet PL := public library (engl.: javna biblioteka) pl. = place (engl.: mesto) pl. = plural (lat.: množina) pl. = peldaul (mađ.: na primer) pl. = plate (engl.: ilustracija, gravura) p.l. := preliminary leaf (engl.: listić zbirnog lista) PLA := Private Libraries Association [engl.: Udruženje privatnih, pojedinačnih, biblioteka (u Engleskoj)] pld. = peldany (mađ.: primerak) pm. = pamphlet (engl.: pamflet, brošura) p.m. := pro memaria (lat.: za uspomenu) P.n. = punim naslovom pnt. = point (engl.: tačka); Punkt (nem.: tačka) PO:= Poetry (engl.: poezija) P.O. = post office (engl.: poštanski ured, poštansko odeljenje) po Hr. = po Hristu, tj. naše ere pol. = politika pop.ed. = popular edition (eng\.: popularno izdanje, masovno izdanje) port. == portrait (franc., engl.: portret) ports = portraits (franc., eng\.: porireti) Postw = Postwesen (nem.: sve što se tiče poštanske službe) povI. = povlašćen P.P. = praemissis praemittendis (lat.) - na početku pisama umesto oslovljavanja pp. ::::: pages (engl.: strane, stranice); paginae (lat.: strane, stranice) p.p.=privately printed (edition) (engl.: izdanje nekomercijalne tipografije, privatno izdanje) ppa == per procura (lat.: po opunomoćenju, po ovlašćenju)
305 P.p.c. = pour pren dre conge [franc.: za oproštaj (na posetnicama) ] pph = pamphlet (engl.: pamflet, brošura) PPW = propietar of the posthurnous work (engl.: vlasnik autorskog prava na literarno delo posle smrti autora) pr. = per, pro (lat.: po, od) pr. = price (engl.: cena) pr. = printer (engl.: štampar, tipograf) pref. = preface (engl.: predgovor) pre Hr. = pre Hrista, tj. naše ere preimušč. = preimuščenstvenno (rus.: prvenstveno) prelim. = preliminary matter (engl.: zborni list) prelims = preliminaries (engl.' zborni list) preUI. = preliminary leaves (engl.: zborni list) Pres. = presentation copy (engl.: darovni primerak) pr.g. = prošle godine print = printing (engl.: štampa, štampanje) priv. = private (engl.: pojedinačni, lični)
priv. = privately (engL: pojedinačno, redom) priv. = privata (lat.: pojedinačno, lič
pojedinačnim
no)
=
priv.pr. privately printed (edition) (engl.: izdanje nekqmercijalne tipografije) priv.print. = privately printed (edition) .(engl.: izdanje nekomercijalne tipografije) pr.m.= prošlog meseca pre n.e. = pre naše (nove) ere prev. = prevedeno prim. = primedba proc. == proceedings [engl.: protokoli, radovi, zapisi (naučnog društva)] proc. = processed (engl.: umnoženo na aparatu za umnožavanje) prof. professor profesor proizv. = proizvedenie (rus.: delo)
=
20 Leksikon
=
prosv.nac. = Prosveščenie nacionalnih menšinstv (rus.: prosveta nacionalnih manjina) Ps. = Psel.ldonym (grč.: pseudonim, lažno ime) ·P.S. = post scriptum (lat.: posle napisanog, kasnije napisano, dodatak nečem već napisanom, kratko objaŠnjenje ili dopuna napisanog) pseud = pseudonym (grč.: pseudonim, lažno ime) pseuds. = pseudonyms (grč.: pseudonirni, lažna imena) PSS = postscripts, post scripta (postskriptumi, dodaci ranije napisanom, krat· ka objašnjenja napisanog) P.T. = plein titre (franc.: puni naslov. punim naslovom) P.T. = praemisso titulo (lat.) - (starinski način oslovljavanja na početku pisma) pt. = part [engl. deo (knjige), sveska, tom] pt. = point, points (engl.: tačka, tačke) pt. = print (engl.: otisak, odštampano, gravira) ptbl. = portable [lat., franc., engl.: portativni, za nošenje, džepno (izdanje)] ptd = printed (engl.: štampano) ptg. = printing (engl.: štampanje, štampa) p.t.o. = please turn over (engl.: molim, pogledajte s druge strane, molim pogledajte obratno, molim okrenite) ptr. = printer (engl.: štampar, tipograf) pts = parts {engl.: delovi, sveske tomovi (knjige)] . P.T.T. = Postes, 1eIegraphes, Telephones (franc.); Pošta,. telegraf i telefon pub. == public (engl.: javni,opšti) pub .. pubJication(engl.:izdanje) pub. = publisher (engl.: izdavač) pub. = published (engl.: izdano, objavljeno, publikovano) pUb.co. = publishing company (engl.: izdavačka kompanija, izdavačka kuća)
=
306 pubd. = published (engl.: izdano, publikovano, obj avljeno ) pub. doc. = public document (eagl.: uredsko izdanje; j avni dokumenat) publ. = publication (engl.: izdanje) Q
q. = quaestionis (lat.: o kome je bilo govora, koji, odnosni) Q. = Quaterly (engl.: periodično izdanje, tromesečno izdanje, tromesečni, kvartalni, jednom u kvartalu, jednom u tri meseca) Q. = Quarto [lat.: kvarto, in-kvarto (format 1/4 tabaka), knjiga visine 25 do 30 cm) q. = quantitas (lat.: količina); quantity (engl.: količina) qq.v. = quae vide (lat.: vidi, vidite, pogledajte) Qr = quarterly (engl.: periodično izdanje, tromesečnik, koji izlazi jednom u kvartalu, jednom u tri meseca) qual. = qualitas (lat.: kvalitet, osobina); quality (engl.: kvalitet, osobina) quart. = quarterly (engl.: tromesečnik, koji izlazi jednom u kvartalu, jednom u tri meseca) qu. = quaestionis (lat.: o kome je bilo govora, imenovani, odnosni) q.v. = quod vide (lat.: vidi)
R
R. = registered (engl.' registrovan) R. = Reamur (oznaka temperaturnih gradi, stepena, na termometarskoj skali po Reomiru) R. = Royal [franc., engl.: kraljevski; format knjige 20X25 inča (palaca)] r. = read (engl.: čitaj, čitajte) r. = reeto (lat.: neparna stranica, desna stranica) r O = reeto (lat.: neparna stranica, desna stranica) r. = review (engl.: pregled, recenzija, periodičko izdanje sa recenzijama)
f.=reSZ (mađ.: deo) r. = revised (engl.: pregledano, isprav ljeno) r.e. = revised edition (engl.: pregleda· no, ispravljeno izdanje) read. = reader (engl.: čitalac) reet. = reeto (lat.: desno, desna, neparna stranica) reit. = reiteration (engl.: ponavljanje) Rechtsw. = Rechtswesen (nem.: pravo) reg. = registar rem. = remark (engl.: primedba) rep. = report (engl.: raport, izveštaj, saopštenje, novinski članak) rep. = reporter (engl.: reporter, izveštač)
rept. = report (engl.: raport, izveštaj, saopštenje, novinski članak) req. = request (engl.: trebovaaje, zahtev, rezervacija) res. = research [engl.: (naučno) istraživanje] resp. = respective (engL: odnosno) Resp. = res publica (lat.· javne stvari, republika) rets. = returns [engl.: odgovori (na anketu) ] rev. = review (engl.: pregled, recenzi·· ja, periodična publikacija sa recenzijama, revija) rev. = revised (engl.: ispravljeno) red.ed. = revised edition (engl.: ispravljeno izdanje) red.&en1. = revised and enlarged (engl.: ispravljeno i dopunjeno) Rkp.M.H. = Rukopisi Matice hrvatske RKUD = Radničko kulturno-umetnič ko društvo RMK = Regi Magyar K6nyvtar (»Stara mađarska biblioteka«, bibliografija mađarskih knjiga do 1711) rmks = remarks (engl.: primedbe, beleške) rom. = Roman (Jat.) - antikva, latinsko pismo rov = roviditett (mađ.: skraćenje, obrevijacija)
307 RP. = reprint (engl.: poseban otisak, ponovni otisak, preštampano, preštampavanje) RS. = ready shortly [engl.' skoro gotovo (uskoro će izaći, izdanje)] r.s. = right side (engl.: prava, desna strana) RSDRP = Ruska Socijaldemokratska Radnička Partija RSFS~ = Ruska sovjetska federativna sodj alistička republika RS.L. = RoyaL Society of Literature rengL: Kraljevsko literarno društvo (u Engleskoj) l RT. = received text (engl.: primljeni tekst) rus. = ruski RV. = Revised Version (engl.: revidirana verzija, engleski prevod Biblije, izdan 1885. godine) rz. = riickbeziiglich (nem.: povratno, unazad, što se odnosi unazad)
s s. = sachlich (nem.: stvarno, materijalno, predmetno) s. = sfehe (nem.: vidi) S. = Seite (nem.: strana) S. = saddie stitched book (engl.: knjiga šivena u omot) S. = saint (franc., engl.' sveti) S. = series (engl.: serija) S. = sixteenmo (engl.: ferrnat knjige 1/16 tabaka, knjiga visine 15-171/2 cm) S. = South (engl.: jug); Sud (franc.: jug) S. = subscription (engl.: potpis, pretplata, pretplatni iznos, pretplatna cena) S. = Survey (engl.: obzor, pregled) s. = school (engl.: škola) s: = science (engl.: nauka); scintific (engl.: naučni) s. = section (engl.' sekcija, deo, odeljak, odeljenje, paragraf) s. = see (engl.: vidi) s. = set (engl.: komplet)
s. = sign (lat.: znak); signatura (lat.: signatura) s. = signed (engl.: potpisani, s potpisom) s.a. = siehe auch (nem.: vidi još, vidi i)
Sa. = summa (lat.: ukupni iznos, suma, ukupno) s.a. = semi-annual (engl.: polugodišnji, periodična publikacija koja izlazi polugodišnje, jednom u pola godine) s.a. = sine anno [lat.: bez godine (izdanja) ] sachs. = siichsisch (nem.: saksonski) SAD = Sjedinjene Američke Države SAN = Srpska akademija nauka Sans. = Sanskrit sans. = sanserif (engl.: groteska, groteskno pismo) Sanskr. = Sanskrit sb. = sbornik (rus.: zbornik) SB = SpezialbibIiotheken (nem.: specijalne biblioteke) SBNOR = Savez boraca narodnooslobodilačkog rata SEOTle = Savez bankarskih, osiguravajućih, trgovačkih i industrijskih činov nika sc. = scene [engl.: scena, slika (pozorišnog komada)] sc. = science (engl.: nauka) sc. = scientific (engl.: naučni) s.c. = small capital rengl.: mali kapital, pismo (slovo) kapital] s.cap. = small capital [engl.: mali kapital, pismo (slovo) kapital] s.caps = small capitals [engl.: mali kapital, pismo (slovo) kapital] sch. = school (engl.: škola) scherzh. = scherzhaft (nem.: šaljivo) schles. = schlesisch (nem.: šleski) (nem.: schriftspr. = schriftsprach1ich književno, književnim jezikom) Schriftw. = Schriftwesen [nem.: literatura, sve što se tiče pisanog (i štampfInog)] schwab = schwiibisch (nem.: švapski)
:I ;1 "
i
I "'I
iii
i!,
,:1
308
--------------
schweiz. = schweizerisch (nem.: švajcarski) sd. = sewed (engl.: šiveno, broširano) sd. = sound [engl.: zvučni (film)] SDBJ = Savez društava bibliotekara Jugoslavije SDZb = Srpski Dijalektološki zbornik sed. = section (engl.: sekcija, deo, odeljenje, paragraf) seem. = seemannisch (nem.: mornarski) S.E.e.O. = salve errore et omissione (lat.: pravo ispravke grešaka i propuštenog zadržano) seI. = selection (engl.: selekcija, izbor, izabrano mesto, izabrani odlomak) seI. = selected (engl.: izabrani, probrani) sem. == semicolon (lat.: semikolon, tač ka izapeta ;) S.Em. == Son tminence (franc.: Njegova Preuzvišenost) semi-m. = semi-monthly [engl.: dvonedeljno, polumesečno, petnaestodnevno, jednom u dve nedelje (izdanje, publikacija)] senr. senior (lat.: stariji) seq. = sequens (lat.: sledeći) ser. == series (engl.: serija) SFRJ == Socijalistička Federativna Republika Jugoslavij a S.G. = Sa Grace (franc.: Njegova milost) S.G. Sa Grandeur (franc.: Njegova preuzvišenost) sgd. = signed (engl.: potpisani, s potpisom) S.g.d.g. sansgarantie du gouvernement (franc.: bez vladine garantije) sh. == sheet (engl.: list) S.H. == Sa Hautesse (franc.: Njegova Visost) s.h.v. == sub hoc voce, sub hoc verbo (lat.: pod tom rečju, time) si. == silent [engl.: nemi (film)] SIC == Srp i čekić (periodična publikacija I(PH)
=
=
=
sig. == signature (signatura, potpis) sign. = signatura, potpis SIV = Savezno izvršno veće SI( = Systematischer I(atalog (nem.: sistematski katalog) SI( = sistematski katalog SI( == Savez komunista SI(AN = Srpska kraljevska akademija nauka SI(G = Srpski književni glasnik (literarni časopis) SI(J == Savez komunista Jugoslavije SI(P (b) == Svesavezna komunistička partija (boljševika) skr. == skraćenica SKZ == Srpska književna zadruga SKZ == Sveučilišna knjižnica Zagreb SRZ = Seljačka radna zadruga sl. = slika sl. == sledeći s.1. = sine loco [lat.: bez mesta (izdanja) ] s.l.e.a. == sine loco et anno [lat.: bez mesta i godine (izdanja)] s.l.a.n. = sine loco, anno ve!nomine [lat.: bez mesta, godine ili imena (izdanja)] Slav. == slavenski slov. == slovenski, slovenački s.l. et a. == sine loco et an'no [lat.: bez mesta i godine (izdanja)] smo = small (engl.: mali, nevelik) sl.g. = sledeće godine Slg. = Sammlung (nem.: zbirka, kolekcija) sl.gl. == službeni glasnik SLUJ = Savez likovnih umetnika Jugoslavije smo == smotri (rus.: vidi) S.M. == Sa Majeste (franc.: Njegovo Veličanstvo)
s.n. == sine nomine [lat.: bez imena (tipografa, štampara)] S.O. = salvis omissis (lat.: sa pravom dopune) SO == Socijalistička omladina sob. == sobstvennoe imja (rus.: sopstveno, \ično ime)
309 Soč = soči neni e (rus.: delo) sog. = so gen ant (nem.: takozvani,
tzv.)
=
sogen. sogenant (nem.: takozvani, tzv.) SOl( = Stanortkatalog [nem.: katalog po mestu (smeštaja) ] sokr. = sokraščennoe slovo (rus.: skraćenica)
=
SOPS Sovet po izučeniju proizvoditelnih sil (rus.' Savet za izučavanje proizvodnih snaga) SOS save our souls (engl.: spasite naše duše, poziv za pomoć) Sov.kn. Sovetskaja kniga (rus.: sovjetska knjiga) S.P. = small paper (copy) (engl.) maloformatno izdanje knjige, maloformatni primerak (kopija) knjige sp. special, specijalni spr. = sprinkled edge (engl.) pegast obrez knjige Sprachl. Spracblehre (nem.: nauka o jeziku) Sprw. = Sprichwort (nem.: poslovica,
=
=
=
=
uzrečica)
=
sq. sequens (lat.: sledeći) s.r. = svojom rukom, svojeručno sr. = senior (lat.: stariji) SR socijalistička republika SRZ = seljačka radna zadruga srp.hrv. = srpskohrvatski S.S. = Sa. SainU (franc.: Njegova Svetost, papa) SSF svetska sindikalna federacija SSJ = Savez sindikata Jugoslavije SSJ = Savez studenata Jugoslavije SSOJ Savez socijalističke omladine Jugoslavije SI(OJ = Savez komuriističke omladine Jugoslavije SSRN = Socijalistički savez radnog naroda SSRNJ = Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije SSSR = Savez sovjetskih socijalistič kih republika st. stanovnik
=
=
=
=
st. = stariji S.T. = salvo titulo (lat.: .sa pridržanim naslovom) St. = Saint (franc., engl.: sveti) st. = stet (lat.· ostaviti kako je bilo, primE\dba u korekturi da bi se ostavilo u tekstu ono što je prethodno bilo precrtano) stang. = standard, obrazac stat. = statistika, statistički STe = short title caUog(ue) (engl.: katalog kratkih naslova) str. = strana, stranica str.pov.br. = strogo poverIjivo broj stud. = Studiosus (lat.), student sub. subscription (lat.: potpisnica, pretplata, pretplatni iznos, pretplatna cena) sUbj.an. subject analytic(al) (entry) (engl.: predmetni analitički opis) subs. = subscibtors (lat.: potpisnici) subsec = subsection (podsekcija, podrazdeo) siiddt. siiddeutsch (južnonemački) siidwestdt. = siidwestdeutsch (nem.: ji.tgozapa dnonemački ) sum. = summary (engl.: rezime, kratko izlaganje) sup. = supplement (lat.: suplement, prilog) sup.: supra (lat.: više) SUP = sekretarijat unutrašnjih poslova superb. super binding (engl.: povez veće izdržljivosti) supp\. supplement (lat.: suplement, prilog) sv. = svezak, tom, sveska sv. = sveti s.v. salva venia (lat.: dozvoljeno izjaviti) . S.v. sub voce (lat.: pod rečju, pod rubrikom, podsetnica) s.v. = sub verbo (lat.: pod rečju) Sv.O. Sveti otac (papa) svw. = soviel wie (nem.: toliko koliko. kao)
=
=
=
=
=
= =
=
_ kM
tl!MšL
aiO
.--------------~.-------~~~~--~
=
SWI\ Schlagwortkatalog (nem.: katalog sa odredn. prema predmetnoj reči, predmetni katalog) SWI\ Stichwortkatalog (nem.), katalog sa odrednicom prema bitnoj reči iz naslova synop. = synop sis (lat.: sinopsis, konspekt, nacrt) syst. system, sistem sz. = szent (mađ.: sv., sveti) sz. sz~m (mađ.: broj) sz. = szazad (mađ.: stoleće) szemelv. = szemelveny; szemelvenyes (mađ.: izabrana dela) szerk.=szerkesztette; szerkeszt5 (mađ.: redigovao, izdao; redaktor, izdavač)
=
= =
T
T. = octodecimo (lat.: osamnaestina, format knjige veličine 1/18 tabaka, knjiga visine 121/2-15 cm) T. = technics (engl.: tehnika) t. = title (engl.: zaglavlje, naslov, naziv, tituJa) t. = titulo (lat.: naslov, titula, naziv, zaglavlje) t. = tomus (lat.: tom, svezak) tab. = table (engl.: tablica) tab. = tabula (lat.: tabla, pločica, tablica) tab. = tabak, ar.ak hartije tab.=tabloid (-Size, newspaper) (engl.), američke maloformatne [I2X 16 inča (palaca)], jako ilustrovane novine, do 32 strane TANJUG Telegrafska agencija Nova Jugoslavija TASS = Telegrafska agencija Sovjetskog Saveza t.a.w. twice a week (engl.) - dvaputa nedeljno TBC tuberkuloza t.e. top edge [engl.: gornji obrez (knjige) ] t.e.g. top edge gilt [engl.: gornji obrez (knjige) pozlaćen] Tech. = Technik, tehnika
=
=
= = =
terk. = terkep (mađ.: karta - geografska) text.rec. textus receptus (lat.: primljeni tekst) tf. = tili forbidden (engl.: do zabrane) t.g. tekuće godine TGL Technische Normen, Giitervorschriften und Lieferbedingungen (nem.: tehničke norme, propisi o robi i uslovi isporuke) Theat. = Theater, pozorište (lat., engl., franc., nem.) thiiring. = thiiringisch (nem.: tirinški) tit. = title (engl.), titulo (lat.) - naslov, naziv, titula, zaglavlje tj. = to jest t.k. = tak kak (rus. = tako kao) t.m. = tekućeg meseca T.M. = trade mark (engl.: zaštitna marka, zaštitni znak (fabrike ili radionice)] t.naz. = tak nazivaemij (rus.: tako zvani, tzv.) t.o. = takim obrazom (rus.: na taj
=
= =
način)
T.O. = turn over (engl.: prevrnite, okrenite, pogledajte drugu stranu, pogledajte obratno) tOfl}. = tomus (lat.: tom, svezak, sveska) T.O.P.=temporarily aut of princt [engl,: trenutno otsutno, trenutno ne raspolažemo (izdanjem) ] T.O.P. = turn over, please (engl.: molim okrenite, prevrnite, pogledajte drugu stranu, pogledajte obratno) tov. = tovarišc (rus.: drug) t.p. = tittle-page engl.: naslovni \ist, naslovna strana) tpi = tittle-page and index (engl.: naslovni list i indeks) Tr. = trudy (rus.: radovi) tr. = translation (engl.: prevod) tr. = translator (engl.: prevodilac) tr. = translated (engl.: prevedeno) tr. = transpose (engl.: predstavljati, prenositi)
31 t tr. = travel (engl.: putovanja, putopisi) trag. = tragedy (engl.: tragedija) trans. translation (engl.: prevod) trans. translator (engl.: prevodilac) trans. = translated (engl.: prevede-no) Trip. = triplicate (lat., engl.: triplikat, u tri primerka, treći primerak) Tr.N.I Assoc.In-ta Nar. Severa = Trudy Naučno-issledovatelskoj associacu Instituta narodov Severa (rus.: Radovi naučno-istraživačkog udruženja Intitituta naroda Severa) T.S. = typescript (copy) (engl.: primerak kucan pisaćom mašinom, kopija kucana mašinom) T.s.v.p. = Tournez s' il vous plait (franc.: molim okrenite, izvolite pogledati obratno) T.T. = toto titulo (lat.: punim naslovom) tur. = turski TV = televizija tzv. = takozvani typew. = typewritten (engl.: kucan mašinom, pisan mašinom)
= =
u U. = universal (lat., engl.: univerzalni, opšti, svetski) u. = universitet u.a. = ugyanaz (mađ.: isto) u.a. = und andere (nem.: i drugi) u.a. = unter anderem (nem.: između ostalog) u.ii. = und iihnlich (nem.: i slično) u.a.m. = und andere mehr (nem.: drugi više) UAR = Ujedinjena arapska republika UB Universitiitsbibliothek (nem.: univerzitetska biblioteka) UB = Univerzitetska biblioteka ubers. = Ubersetzung (nem.: prevod) ubertr. = ubertragen (nem.: preneseno) ubI. = ublich (nem.: uobičajeno) u.c. = upper casa (engl.: kasa propisanih slova, propisno slovo) UČ. učenij (rus.: učeni)
=
=
UCPEDGIZ = Učebnoe ped'agogičes koe gosudarstvennoe izdatelstvo (rus.: školsko pedagoško državno izdavačko pre· duzeće)
Uč.zap. = Učenie zapjski (rus.: ne beleške, saopštenja)
nauč
=
Uč.zap.Leningr.ped:in-ta Učeni e zapiski Leningradskogo pedagogičeskogo instituta (rus.: Naučna saopštenja Lenjingradskog pedagoškog instituta) UDBa = Uprava državne bezbednosti UDC = Universal Decimal Classification (engl.: univerzalna decimalna klasifikacij a, briselska decimalna klasifikacij a) UDI( univerzalna decimalna klasifikacija u.E. unseres Erachtens (nem.: po našem mišljenju) U.F. = iij folyam (mađ.: nova serija) UOP udruženje grafičkih preduzeća ugs. = umgangssprachlich (nem.: govorno, svakodnevnim jezikom) ugyn ugynevezett (mađ.: takozvani) uj. = ut6irat (mađ.: postscriptum) UIPJ = Udruženje izdavačkih preduzeća Jugoslavije Ul( = univerzalna klasifikacija UN = United Nations (engl.: Ujedinjene nacije) unabr. = unabridged (engl.: potpuni,
= = = =
' [
I
, I,
i ilil
'i'
-I' II
!~ ,:I ' I"
I:
lii,' i'II
l!
l, ,' ,
Iii "
i'i'
neskraćeni)
urib. = unbound (engl.: bez poveza, nepovezani) unbd. = unbound (engl.: bez poveza, nepovezani) unbest. unbestimmt (nem.: neodre-
=
đeno)
uncI. = unc1assified (engl.: neklasificirano) unc1ass. unc1assified (engl.: neki asificirano) und. = uncut (engl.: neobrezano) undsgd undersigned (engl.: dolepot· pisani) UNEscO United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (engl.: Organizacija Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu)
=
=
=
I
312 UNESCO Bul. Lib. = UNESCO Bulletin for Libraries (engl.: Bilten UNESCO-a za biblioteke (izlazi mesečno)] unf. ::::; unfinished (engl.: nezavršeno) univ. ::::; universitet univ. I. ::::; University library (engl.: univerzitetska biblioteka) unk. = unknown (engl.: nepoznat) unkn ::::; unknown (engl.' nepoznat) unof. = unofficial (engl.: neoficijalno. nezvanično)
v v. V.
reč)
i tako
= vagy (mađ.: ili) = vaszon (m:Jđ.: platneni
povez
knjige)
= volt (mađ.: = verte (lat.:
bivši, raniji) okreni) V. = vide (lat.: vidi) V. = vek (uz brojeve) V. = vostok (rus.: istok) V. ::::; verse (engl.: stih, poezija) V. = verso (lat.: parna strana) VO = verso (lat.: parna strana) V. ::::; volume (eng\., franc.: tom, volumen, sveska) v.a. = vide ante (lat.: vidi više, vidi go:-e, vidi pre) v.d. = various dates (engl.: razni datumi, razne godine) VDfS = Vorankundigungsdienst fur Bibiiotheken [nem.: služba prethodne najave, (prethodnog obaveštavanja) bibliote.ka] VES = Volkseigener Petrieb (nem.: pogon u vlasništvu naroda, oznaka za izdavača i dr. preduzeća koja su u vlasništvu naroda) vel. = veličina vel. = vel1um (engl.: ve.len, tanki pergament) ver. ::::; verse (eng\. stih, poezija) veralt. ::::; veraltert (nem.: zastareo) verf. = verfasste (nem.: sastavio) Verf. ::::; Verfasser (nem.: sastavljač) Verkchrw. ::::; Verkehrswesen (nem.: saV.
V.
unp. = unpaged (engl.: bez paginacije, bez numeracije strana) unp. = unpublished (eng\.: neobjavljeno, nepublikov ana) unpub. = unpublished (engl.: neobjavljeno, nepublikovano ) unsgd = unsigned (engl.: nepotpisano, bez potpisa) un-t::::; Universitet (rus.) ua. ::::; ugyanott (mađ.: na istom mestu) verzitetsko izdanje, univerzitetska štamparija) U.P. = University press (engl.: uniUpro = upravlenie (rus. uprava) Urgesch. = Urgeschichte (nem.: praistorija) URS::::; Ujedinjeni radnički sindikati urspr. ::::; urspriinglich (nem.: prvobit· no) U.S. = United States (engl.: Sjedinjene Države) U.S. = ut supra (laL: kako je više pokazano, kako je gore rečeno) U~A = United States of America (engl.: Sjedinjene Američke Države) USAOJ == Ujedinjeni savez antifašistič ke omladine Jugoslavije USBE = United Sates Book Exchange (engl.: knjižna razrnena Sjedinjenih Država) USSR::::; Union of Soviet Socialist Republics (engl.: SSSR) ust. ::::; ustarevšee slovo (rus.: zastarela usw. ::::; und so weiter (nem. dalje, itd.)
ut.sup. = ut supfa (lat.: kako je gore pokazano, kako je više kazano) Uw. ::::; Umstanswort (nem.)
obraćaj)
vert. ::::; vertatior (lat.: okreni) Vertr. == Vertreter (nem.: zastupnik) Vestno: = Vestnik (rus.: vesnik) Vestn.AN. = Vestnik Akademii nauk (rus.: Glasnik Akademije nauka) vgl. = vergleiche (nem.: uporedi)
313 VGO
= Vsesojuznoe
obščestvo
geografičeskoe
(rus.: Savezno geografsko dru-
štvo) VGRO = Vsesojuznoe geologo-rezvedočnoe obedinenie(rus;: Savezno geološko-istraživačko udruženje) v.i. = vide infra (lat.: vidi niže, dole) vid. = vide (lat.: vidi) viz. = videlicet (lat.: po imenu) vId. = vklučitelno (rus.: uključujući) Vkl. == Verkleinerungsform (nem.: deminutiv, oblik umanjivanja) VKM = Vali as es K6zoktatasiigyi Miniszterium (mađ.: Ministarstvo za prosvetu i nastavu) Vn. = Vorname (nem.: prezime) v.l. = varia lectio (lat.: različito čita nje) v.n. = variorum notae [lat.: primedbe različitih (komentatora ili redaktora knjige)] . vo. = volume (engl.: volumen, tom, sveska) vol. = volumen, svežanj, sveska voc. = vocational [engl.: profesionalna (literatura) ] vocab. = vocabulary (eng\.: rečnik) vols. = volumes (engl.: volumeni, tomovi, sveske) V.P. = Vojna pošta v.p. = various paging (engl.: razdeljena paginacija, različita paginacija) v.p. = various places (of publication) [engl.: različita mesta (publikacije)] v.p. = vide post (lat.: vidi niže) v.pr. = vidi primer vr. = vrednost v.r. = vlastoručno, svojeručno V.P.M. = volumes per month (engl.: tomova mesečno) v.r. = variant reading (engl.: različito čitanje)
vr.d. = vršilac dužnosti vs. = verse (engl.: stih, poezija) v.s. = vide supra (lat.: vidi gore, vidi više) v.sl. = vidi sliku v.str. = vidi stranu
VšNOV i POJ = Vrhovni štab Narodvojske i partizanskih odreda Jugoslavije vt.č. = v tom čisle (rus.: u tom broju) v.u.s. = vide up supta (lat.: vidi više, vidi gore) vv. = vreses (engl.: stihovi) v.v. = vice versa (lat.: obrnuto) Vve. = Veuve (franc.: udovica, udova) vv.ll. = variae lectiones (lat.: različita nooslobodilačke
čitanja)
Vw. = Verhaltniswort (nem.: odnosna rečca)
v.y. = various years godine (izdanje)]
[engl.:
različite
w w. = weiblich (nem.: ženskog roda) W. = weekly (nedeljno, sedmično, sedmičnik, jednom nedeljno ) (W) = Widow of the author (engl.: udova autorova) w. = wanting (engl.: nedostajući, traži se) w.a. = with answers (engl.: sa odgovorima) w.a.f. = with all faults (engl.: sa svim greškama) Wahlspr. = Wahlspruch (nem.: sudska osuda, rešenje, izbor) WB = Wissenschaftliche Bibliothek (nem.: naučna biblioteka) wdcts = woodcuts (engl.· gravure na drvetu, drvorez) w.f. = wrong fo(u)nt(engl.: »tuđe« pismo, primedba u korekturi za slova koja su slučajno odštampana drugim pismom, drugom vrstom slova) weidm. = weidmanisch (nem.: pastirski) Wetterk. = Wetterkunde (nem.: meteorologija) Wirtsch. = Wirtschaft (nem.: privreda, gazdinstvo ) wkly = weekly (engl.: nedeljni, sedmičnik)
wO.a. = without answers (engl.: bez odgovora) w.or.wo.a. = with or without answers (engl.: sa i bez odgovora) W.V. =Wiirterverzeichnis (nem.: indeks reči) Wzbw = was zu beweisen war (nem.: što je trebalo dokazati)
x xyl. = xylography (engl. ksi1ografija) y
y. = year (engl.: godina) Y.B. = yearbook (engl.: godišnjak) yrbk. = yearbook (engl.: godišnjak) yld == your letter dated (engl.: vaše pismo datirano dana ... ) yrs. == years (engl.: godine)
z zahlr. = zahlreich (nem.: brojni) zap. = zapisnik zap. = zapiski [rus.: beleške, zapisi (naučni)
l
.
ZAVNOBiH = Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine ZAVNOH = Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Hrvatske z.B. = zum Beispiel (na primer) ZBI = Zentralblatt (der Deutschen Demokratischen Republik) [nem.: Centralni bilten (Nemačke Demokratske Republike) J
ZbMS == Zbornik Matice srpske Zeitungsw. = Zeitungswesen (nem.' novinarstvo, žurnalistika) ZET == Zapadnoevropsko tržište ZBfB = Zentralblatt fur Bibliothekswesen (nem.: Centralni bilten bibliotekarstva) ZfB = Zentralinstitut fur Bibliothekswesen (nem.: Centralni institut za bibliotekarstvo) Ziff. == Ziffer (nem.: cifra, broj) ZK = Zentralkatalog (nem.: Centralni katalog) ZKA = Zentralkatalog der ausliindischer Literatur (nem.: Centralni katalog inostrane literature) z.s.n.j. = zadruga sa neograničenim jemstvom z.s.o.j. = zadruga sa ograničenim jemstvom z.T. = zum Teil (nem.: delom, delimič no) zus. = .zusammen (nem.: ukupno, zajedno) Zus. == Zusammensetzung (nem.: sastav, složeniea) z.Zt. = zur Zeit (nem.: u vreme, za vreme, u to vreme) ZwA == Zentralstelle fur wissensehaftliehe Altbestiinde (nem.: Centrala za stare naučne fondove) ZwL = Zentralstel1e fur wissensehaftliehe Literatur (nem.: Centrala za naučnu literaturu)
Srednjovekovni
novovekovni latinski nazivi mesta koji se nalaze knjigama j univerzitetskim spisima
Absola = Oslo Accusorium Colonia = Grenoble Alata castra = Edinburgh Alba Bulgarica = Beograd Alba graeca = Beograd Alcimoennis = Ulm Amstelodamum = Amsterdam Ansibarium = Osnabriik Antiqua civitas = Halberstadt Antiquipolis = Oldenburg Antuerpia ili Antwe;'pium Antwerpen, Anvers Aquae Sextiae = Aix-en-Provence Aquisgranum = Aachen Arctopolis = Bern Argentoratum = Strassburg Augusta Lugdunensis Lyon Augusta Vangionum = Worms Augusta Vindelicorum = Augsburg Aurelia = Orleans Bacodurum = Passau Barcino = Barcelona Basi1ea (Rauracorum) = Basel Belgium Norum = New York Berolinum = Berlin Bonna = Bonn Bononia = Bologna Borbetomagus = W orms Brecislaburgum = Pressburg, Bratislava Brunna = Brno Bruxel1ae = Brussei Byzantium = Konstantinopolj, Carigrad Cadomus = Caen Caesaraugusta = Saragossa Calesium = Calais Canatbrigia = Cambridge Can tu aria Canterbury
=
=
=
II
starijim
Caroli Hesychium = Karlsruhe Cassella = Kassel Castra Alata = Edinburgh Colonia = Kiiln Colonia Allobrogum = Genf, Zeneva Colonia Julia = Pisa Colonia Munatiana = Basel Confluentia = Koblenz Corona = Kronstadt, Brasiovu Cracovia = Krakow Dantis('um = Gdansk, Danzig Darvernum = Canterbury Dessavia = Dessau Dibio ili Divio (num) = Dijon Dresda = Dresden Durobrivae = Rochester Durocortorum = Reims Canterbury Durovernum Eblana = Dublin Eboracum = York Edinburgum ili Edinum = Edinburgh Florentia = Firenze Francfortum ad Moenum = Frankfurt a.M. Frisinga = Freising Geminus pons = Zweibrucken Genabum = Orleans Genava = Genf, Zeneva Gissa Hassorum = Giessen Glascua = Glasgow Gotinga = G6ttingen Graecum = Graz Grani palatum = Aachen Grannopo1is ili Gratianopo1is = Grenoble ' Gripeswolda = Greifswald
=
=
Groninga Groningen Hafnia Kopenhagen Haga Comitis Den Haag
=
=
D
316 Hala Hermundorum == Halle a,d,Saale Hammonia == Hamburg Hapalia == Halberstadt Havnia == Kopenhagen Heberanum == Bremen Helenopolis == Frankfurt a,M, Herbipolis == Wiirzburg Hierosolyma == Jerusalem Hi1desia == Hi1desheim Holmia == Stockholm Holtena == Altona Janoba == Genf, 2eneva Ingolstadium == Ingolstadt Ju1iobona == Wien, Beč Leoberga == Lw6w Leona == Lyon Leopo1is == Lw6w Lipsia == Leipzig Londinium == London Lubeca == Liibeck Lugdunum (Segusianorum) == Lyon Lugdunum Batavorum == Leiden Lutetia Parisiorum == Paris Macropo1is == Wiirzburg Madritum == Madrid Maguntiacum == Mainz Mannehemium == Mannheim Mantua Carpentanorum == Madrid Marburgum == Marburg/Lahn Massilia == Marseille Mediolanum == Milano Missna == Meissen Moguntia == Mainz Monachium == Miinchen Monasterium == Miinster Mons Pelicardis == Montbe1iard Mons regius == Kanigsberg Moscovia == Moskva Nancium == Nancy Nicaea = Nizza Nordovicium == Norwich Norirnberga == Niirnberg Innsbruck Oenipons Olysipo == Lissabon Oxonia == Oxfo.rd
=
Palatium aquae == Aachen Parisii = Paris Parthenopo1is == Magdeburg Passavium == Passau Patavium == Padova Pavonis mons == Bamberg Petropo1is == Leningrad Pinti a == Valladolid Posna == Poznan Posonium == Bratislava Praga == Prag, Praha Probatopo1is == Schaffhausen Querimaniae vadus == Klagenfurt Ratisbona == Regensburg Ratomagus = Rouen Regina Castra == Regensburg Regiomontum == Ka1inin, Kanigsberg Remi == Reims Rhodopo1is == Rostock Roma = Rim Rostochium == Rostock Rotomagus == Rouen Rupella == La Rochelle Sarum == Salesbury Sćećin Sedinum Stutgardia == Stuttgart Taurinum == Torino Tergeste == Trst Tigurum == Ziirich Trajectum ad Rhenum == Utrecht Tremonia == Dortmund Tridentum = Trento Trigentia = Trento
=
Trumantia = Dortmund Tubinga = Tiibingen Tuliphordium == Gattingen Tulisurgium = Braunschweig TulIonum = TouIon Turicum = Ziirich Turoni == Tours Vbiopolis == KaIn Bonn Vbiorum arx VIma = Vim Vltrajectum = Utre..:ht
=
317 Ups alia = Upsa\a Varsovia = Varšava Venetia ili Venegia = Venecija Verona = Bern Vesontio = Besan<;on Vicetia ili Vicentia = Vicenza Vindobona ili Vindomana = Wien, Viieberga == Wittenberg Vormatia = Worms
Vraiislavia = Wroclav Westmonasierium = Westminster Wimaria = Weimar Wirceburgum = Wiirzburg Zagrabia = Zagreb Beč
Napomena: Uglavnom prema HILEROVOJ knjizi »Wiirterbuch des Buches« (v. Pregled bibliotečke literature).
PREGLED BIBLlOLOSKE LITERATURE Pismo, knjiga i kultura Beck, M;Hcel: Von der Macht des Buches. Vier Kapitel zur Kulturgeschichte des Buches. Win1erthur, (1958). Bockwitz, Hans: Beitrage zur Kulturgeschichte des Buches. Ausgewiihlte Aufsatze. Leipzig. (1958). Bogeng, G. A. E.: Einfiihrung in die Bibliophi1ie. Leipzig. (1931). BohaHa, Hans: Einfiihrung in die Buchkunde. Ein Handbuch filr Bibliotbekare, Biicherlfebnaber und Antiquare. Zveite Auflage. Wien. 1928. Breyer, Mirko: O starim i rijetkim jugoslovenskim kniigama. Zagreb. 1952. Dahl, Svend: Geschichte des Buches. Le'pzig. Zwei te Auflage. 1951. Die Welt des Buches. Eine Kunde vom Buch. Hrsg. von Hellmuth Langenbud;er. Ebenh:lusen bei Milnchen. 1940. Grubačić, dr Kosta: Razvitak društva u ogledalu knjiievnih dela. Sarajevo. P. O. iz č. »Bib1iotekarstvo«, 1960, br. 2. Grubačić, dr Kosta: Dositejeve misli o knjizi (čl. »Eiblioieh.rstvo«, 1961, br. 2). K3.rskii, E. F.: Slavjanskaja Kirri10vskaja paleografija. Leningrad. 1928. Kliemann, Horst: Die Werbung furs Buch. 4. Auflage. StuttgiHt. 1950. KreševIjaković, Hamdiia: Kratak pregled hrvatske knjige u Herceg Bosni od najstarijeg vremena do danas. Sarajevo, 1912. Kulundžić, Zvonimir: Kniiga o knjizi. I tom: Historija pisma. Drugo iz osnove prera đeno i znatno prošireno izdanie. Zagreb. 1957. Kulundžić, Zvonimir: Put do knjige. Zagreb. Epoha. 1959. Lange, Wilhelm: Schriftfibel. Geschichte der cbendliindischen Schrift von den Anfagen bis zur Gegenwart. 3. Auf I. Wiesbaden. s.a. Novaković, Stojan: Srpska knjiga, njeni prodavci i čitaoci u XIX veku. Beograd. 1900. Papić, Mitar: Pisana riječ u našem društvu, Sarajevo. 1963. Prohaska, Dragutin: Das kroatisch-serbische Schrifttum in Bosnien und I-Ierzegowina. Zag:-eb. 1911. Schotten!oher, Kar!: Biicher bewegten die Welt. Eine Kulturgeschichte des Buches. 2 Bande. Stuttgart. 195\-1952. Stanojević, Stancje: Knjige i drugo u starim srpskim zapisima. Novi Sad. 1906. Thomcen, Carl i dr.: Le Role des bib1iothl:ques dans \' education des adultes. Paris. UNESCO. 1950.
Papir, štampanje i povez knjige Barge, Hermann: Geschichte der Buchruck<:d:unst von ihren Anfal1gen bis zur Gegenwart. Leipzig. 1940. Breyer, Mirko: Prilozi povijesti dubrovačkog štamparstva. Dubrovnik. 1921. Buchgewe":blich-graphisches Lexikon. Nachschlagewerk uber die meisten in Buchgewerbe, Graphik und Buchhandel vorkommenden Begriffe, Bezeichnungen, Maschinen, Materialien, Personen, Techniken und Verfahren. 2. Auf!. s.a. Dedijer, Vladimir: Partizanske štamparije. Beograd. »Kultura«. 1945.
319 -----------Grafička revija, časopis za unapređivanje grafičke djelatnosti. Zagreb. grafičkih radnika Jugoslavije. 1923-1932. Grafički priručnik. Uredio Stjepan Janson, tipograf, Zagreb. 1930.
Izd.
Saveza
Kollecker, E. und Matuschke, W.· Der moderne Druck. Handbuch der graphischen Techniken. Hamburg. 1956. Kranjc, Cene: Naše tiskarstvo v letih 1918-1938. Spominski zbornik Slovenije. Ljubljana. 1939. KreševIjaković, Hamdija: štamparijp. u Bosni za turskog vremena. Građa za povijest književnosti Hrvatske. Izd. Jugosi. akad. znanosti i umietnosti. Zagreb. Kruger, OHo: Satz - Druck - Einband und verwandte Dinge. Ratgeber fur Beste!ler und Facharbeiter. 7. Auflage. Wiesbaden. 1957 Medaković, Danilo: Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka. Beograd. 1958. Pejanović, Đorđe: štamparije u Bosni i Hercegovini J529-1951. Sarajevo, »Svjetlost«, 1952. Piiuković, Nikola: štamparstvo u teoriji i praksi. Beograd. Izdanje U druženja štamparskih preduzeća u Beogradu. 1936. Plavšić, Lazar: Srpske štamparije od kraja XV do sredine XIX veka. Beograd. 1959. Popović, Liubinko: O povezu knjiga i njegovom opisu. Sarajevo. č. »Bib1iotekarstvo«, 19f3, br. 3. Renker, Armin: Das Buch vom Papier. Dritte, neubearbeitete Ausgabe. Wiesbaden. 1950. Renner, Paul: Die Kunst der Typographie. 3. Auflage, neu bearbeitet von Georg Schautz. Berlin. 1954. Schauer, Georg Kurt: Wege der Buchgestaltung. Erfehrungen und Ratschlage. Stuttgart. 1953. Vuksan, Dušan: Pregled štampe u Crnoj Gori. Cetinje. 1934. Wiese, Fritz: Der Bucheinband, Eine Arbeitskunde mit Werkzelchnungen. 3., erweiterte Auf!2ge. Stuttgart. 1953. Wyczanski, Andrzej: Mikrofilm - nauka posteć ksiažki. Wroctaw, Osso1ineum, 1960. Izdavačko-knjižarska
delatnost
Deoet godina izdavačke delatnosti, štampe, bib1iotekarstva i radia NR BiH. 1945-1955. Jakić, Tomislav: Kratak pregled hrvatskog knjižarstva kroz vijekove. Zagreb. 1952. - 1\laić, Vjekoslav: Knjižarstvo u Hrvata. Zagreb. 1922. Ludwig, Karl: Rechtskunde fur Buchhandler. Stuttgart. 1951. Merkhaut, Jaroslav: Adresar knjižara, nakladnika, papirnica, novinstva i tiskara u Jugoslaviji. Zag"eb. 19;;3. Mumby, FranIe Publishing and Bookselling. A History from the earliesttimes to the present day. London. 1954. Pregled štamparsko-izdavačke djelatnosti u Crnoj Gori 1494-1954, Cetinje, 1955. Taubert, Sigfred Grundriss des Buchhandels in all er Welt. Hamburg. 1953. Uhlig, Fried: De' Sortimentslehrling. Ein Lehrbuch fUr junge B.uchhandler. 12. neu bearbeitete Auflage. Hamburg. 1957. Uhlig, Friedrich: Der Verlagslehrling. 6. neu bearbeitete Auflage. Hamburg. 1957. Ulmer, Eugen. Urheber- und Verlagsrecht. Berlin, G6ttingen, Heidelberg. 1951. Unger, A.: Lehrbuch fUr BuchdruC'ker. 2. Auflage. Wien. 1915. Wendt, Bernhard: Der Antiquariats-Buchhandel. Ein Lehrbuch fur junge Antiquare. 2. nei bearbeitete Auf!age. Hamburg. 1952. Widmann, Hans: Geschichte des Buchhandels vom Altertum bis zm Gegenvart. Wiesbaden. 1952.
320 Biblioteke Aus der Arbeit der wissenschaftlichen Bib1iotheken in der Deutschen Demokratischen Repubfik. Leipzig, Hrsg. v.d. Bib1iothekskommission filr Ausbildungsfragen. 1955. Begović, Radmila: Uputstva za tehničko poslovanje u bibliotekama, Sarajevo, 1963. Begović, Radmila: Uputstva za propagandu knjige, Sarajevo, 1960. Biblioteke u Jugoslaviji. Beograd. Savez društava bibliotekara Jugoslavije. 1962. Bibliothek, Bibliothekat, Bibliothekswissenschaft. Festschrift Joris Vorstius zum 60. Geburtstag uargebracht. Leipzig. 1954. Bohinec, dr Valter: Zgodovina knjige, knjižnic in tiska. Ljubliana. 1957. Costa, Ugo: Godice delle biblioteche italiane. Milano A. Mondadori Editore. 1937. Cubar' jan,O. S.: Obščee bibliotekovedenie. Učebnik. Rekomandovan Glavnim upravlimiem .učebnih zavedeni j i kadrov Ministerstva kul' turi RSFSR dija studentov bibliotečnih institutov. Moskva. 1960. Detshja biblioteka. Praktičeskoe posobie dIja detskogo bibIiotekarja. Pod redakciei A. A. Hrenkovoj. Moskva. 1958. Drtina, Jaroslav: Knihovna jako instituce sociaIisticka. Praha. Statni pedagogicke nakladatelstvi. 1961. . Durković-Jakšić, Ljubomir: Istoriia srpskih biblioteka (1801....:1850). Beograd, Zavod za. izdavanie udžbenika SRS. 1963. . Evte:"va, Zinaida Aleksandrovna: Bibliotečnoe delo v strania narodnoj demokratii. Vipusk I: Polša, Cehoslovakija, Bolgarija. Moskva. 1954. GraeseI, Arnim: Handbuch der BibIiotheksl~hre. Zweite, v511ig umgearb. Auf!. d. »Grundziige der Bib1ibthekslehre«. Leipzig. 1902. Handbuchder Bibliothekswissenschaft. .Begr. von Fritz Milkau. Zweite, vermehrte und verbesserte Auf1age hrsg. von Georg Leyh. Bd. 1-4. Wiesbaden. 1952. Handbuch osterreichischer Bibliotheken. Herausgegeben von der Vereinigung Osterreichischer Bibliothekare. I-II. Wien. 1960. Jurić, Sime: Pregled povijesti knjižnica s kratkim prikazom razvoja pisma i knjige. Zagreb. Kultura. 1956. Kićović, dr Miraš: Istorija Narodne biblioteke u -Beogradu. Beograd. 1960. Kirchner, Joachim: Bib1iothekswissenschaft (Buch- und Bibliothekswesen) Heidelberg. 1951. . Klenov, A. V.: Bibliotečnaja tehnika. 5-e izdanie, ispravlennoe i dopolnennoe. Moskva. 1955. Kongres Saveta društava bibliotekara Jugoslavije. Materijali sa svakog kongresa zasebno štampani. I 1949, II i III 1958, IV 1959, V 1963. Krabbe, Wilhelm und Luther Martin Wilhelm: Lehrbuch der Bibliotheksverwaltungslehre. Stuttgart. 1953. Krupskaja, N. K.: O bibliotečnem dele. Sbornik. Moskva. 1957. . . Kunze; Horst: BibIiotheksverwa!tungslehte. Leipzig. VEB Otto Harrassowitz. 1956. . Lannoye, Charles: La BibIiotheque ideale. 2-e edition mise it jour. Paris Bruxelles. Les :Editions UniverSitaires. 1951. Les Bih\iotheques dans la Repub1ique Populaire Roumaine. Bucarest. 1961. Leyh, Georg: Aus 40 Jahren Biblibtheksatbeit. Kleine Schriften. Wiesbaden. 1954. Masson, Andre et Paule Salvan. Les Bibliotheques. Paris. Presses universitaires de France. 1961. Pejanović; Đorđe: Istorija biblioteka II Bosni i Hercegovini od početka do danas. Sarajevo. »VeselinMasleša«. 1960. Perlić Z., Orešković, M.: Biblioteke i njihovo uređenje. Zlata Perlić: Značenje i rad narodnih knjižnica, Marko Orešković: Stručno uređenje narodnih i uče .ničkih knjižnica. Zagreb. 1952.
821 Pihuijak, Irena: Das rumanische Bib1iothekswesen. Eine Shizze seiner Geschichte. Wien. Osterreichische Nationalbibliothek. 1961. Pivec - Stele, M.: Bibliotekarstvo Slovenije. Prvi kongres bibliotekara FNRJ. Ljubljana. 1949. . Po!užanski, Dragiša: Narodne knjižnice i čitaonice. Kako se uređuju i vode. Beograd, 1953. Popović, Ljubinko: Prilog istoriji biblioteka u Bosni i Hercegovini u vremenu od 1878-1918. P. O. iz Biltena Društva bibliotekara i Narodne biblioteke NR BiH. Sarajevo. 1958-1959. . Prace se čtenarem. Pedagogicke otazky knihovnictvi. Sbornik statu a materialu. Redigoval ausporadal M. Kovalinka. Praha. Narodna knihovna. 1956. Rabota s čitate\jami. Učebnik. (Pod redakciej V. F. Saharova i I. M. Caregradskego) Moskva. 1961. Rijavec, Josip: Slovenske knjižnice. Ljubljana. 1951. Rojnić, Matko: Les bibliotheques yougosiaves. Zagreb. Publie par l' Union des Associations des bibliothecaires de la RPF de Yugoslavie. 19M. Slajpah, Mara: Ljudske knjižnice. Priročnik za knjižničarje. Ljubljana. Državna založba Slovenije. 1961. Sumarević, Svetislav: Citalište. Beograd. Stamparija »Beletra«. 1938. The Library of Tomorrow. A Symposium. Edited by Emily Miller Danton. Chicago. American Library Association. 1939. Verona, Eva i Mišić-Jambrišak, Jelka: Knjižnice u gradu Zagrebu. Vodič i popis časopisa koje navedene knjižnice primaju. Zagreb. 1941. Verona, Eva: Prinosi povijesti Sveučilišne knjižnice u Zagrebu u prvome razdoblju njena života (1607-1773). Zagreb. P. O. Zbornik Zagrebačke klasične gimnazije. 1957. Vasil' čenko, Vladimir Evstaf' evič: Istorija bibliotečnogo dela v SSSR. Učebnik dija bibliotečnih institutov. Pod redakciej E. V. Sellin. Moskva. »Sovjetskaja Rossija«. 1958. Vorstius, Joris: Grundziige der Bibliotheksgeschichte. 5. Aufla~e. Leipzig. 1954.
Klasifikacija I katalogizacija Ablov, N. N.: Klassifikacija knig, ee istorija i metody v svjazi s klassifikaciej nauk voobšče. Ivanovo-Voznesensk. 1921. Ambarcumjan, Z. N.: Bibliotečnaja klassifikacija, vyp. I-II, Moskva, 1941. (vyp. I), 1948. (vyp. Il). Ambarcumjan, Z. N.: Systematičeskij katalog. Učebnoe posobie dija studentov bibliotečnyh institutov. Moskva. 1954. Begović, Radmila: Uputstva za izradu sistematskog kataloga i sistematski smještaj knjiga na policama, Sarajevo 1960. Bibliotečnye fondy ikatalogy. Učebnik. Pod red. Ju. Vl. Grigoreva. Moskva, 1961. Bliss. Henry Evelin: The organisation of knowledge. New York. 1929. Bliss, Henry Evelin:: The organisation of knowledge in libraries. New York. 1933. BondarskU, B. ~.: Bibliografičeskaja klassifikacija... (obščij obzor i desjatičnaja sistema). Moskva. 1923. Dewey. M.: Abridged Decimal Classification and ~elativ Index. Ed. 6. New York. 1945. Diesch, Karl: Katalogprobleme und Dezimalklassifikation. Berlin. 1949. DK-Mitteilungen. l bis 8. Jahrgang. (1956-1963). Drtina, Jaroslav: Zur klassifikation der Bibliothekwissenschaft. (ZBfB. Leipzig. 1963. Jg. 75. Heft 5) Engels, Friedrich: Dijalektika prirode. Beograd. Kultura. 1951. Fill dr Karl: Einfiihruni in das Wesen der Dezimalklassifikation. Berlin. 1960.
al
Lekllkon
Fran1<, Otto: Enifiihq.ll1g ;in die De.zimalklal>sifik~tion.Leipzig. 1!l49. Frank, Otto: Moderna do1
Richardson, Ernest Cushing: Classifikation, theoreticlli .and Pfllcticlll. New York.:199.5.... RoioH. Heinrich: Lehrbuch der Sachkatalogisierung. Leipzig. 1954. Petrovskij, V. V.: Organizacija knjižnih fondov ikatalogov profsojuznih bibliotek. Moskva. 1957. Pravila za katalogizaeij'U. Stampana kao ·rukopis. Beograd. Društvo bibliote,kara SR Slbij~. 1957. . Reb1in, Bodo: Lehrbuch fiir ,Q.as~tl,llogisiergn. in allgemeinbildenden Bi.~U9thek~n. ,Leipzig. V,B6 Verlag fur Buch· un,ci Bil)liot!hek$wesen. 1957. Rusinov, N. V.: Desjatičnaja klassifikacija i sislematičeskij katalog. Moskva.
. .
m~
Savers, W. C. B.: A manual of .c1as.$if1klition for librarians and bibliagrap.Q.!!J'$.- 1..011901'1. 1955.. . . . Samurin, E. I.: Očerki po istor,ii l)ibH9teČn(il-l)~bH9grafičeskoj klassifiklltiJii. 1959. (tom II). MO$kva. 19~5· (t. ~amurin, E. L: Sistematičeskij katalog i ego organizacija. Moskva. 1939; '1";povy katil10g pro lidove knihovni. Dil l-IH. Praha. 1960. Trebst, Hans:' Studien zu einer analytischen Sachkatalogisierung. Lepzig. "o
n.
193I.
Tropovskij, L N.: Desjatičnaja klassifi\
323 Bibliografska literatura Berkov, P. N.: Bibliografičeskaja evristika (K teorii i metodike bibliograrazyskanij). Moskva. 1960. . . Besterman, Theodore: A World Bibliographies and of Bibliographical. Vol I-III. Geneve. Societas BibliographiCa. 1955. Bibliografija jugoslovenske periodike. Beograd. 1962. Bibliografija sovjetskoj bibliografijii. Moskva. Izd. Vsesojuznoj knjižnoj palaiy, v. pod tekuće bib!. BibliogTafijc (tekuće), v. pod odrednicom Bibliografije. Dibliographie de la Documentation et de la Bibliotheconomie. Anne 1-1951-.. Le Haye. Federation Internationale de Documentation. Bibliotekovedenie i bibliografija za rubežom. Sbornik. Vipusk I-IV. Moskva. 1959. BohaHa, lIang und Hodes Franz: Internationale Bibliographie der Bibliographicn. Ein Nachschlagewerk unier 1'1'1itwirkung von Walter Funke. Frankfurt a.M. 1950. Borov, T.: Knigi biblioteki. Bibliografija. Sofija. tom I, 19:17. Ceska bib1iog'fafie. Sborn/k stati a materittlu. Praha. Sv. I, 1959. Collison, Robert: Indexes and Indexing. Guide to the Indexing of Books, Periodicals ... London. 1959. Conover, Helen F.: Current National Bib!iographies. Washington. The Library of Congress. 1955. Denisev, V. N.: Obščaja bibliografija. Učebnoe posobie dija učaščihsja bib!iotečnyh tehnikumov. Moskva. 1954. DobrovoIje, France Bibliografoja literature o Cankarjevi dramatiki. Ljubljana. 1960. Dobrovoljc, France: Neka literarno-istorijska i esejistička djela o slovenač koj književnosti II sprskohrvatskom jeziku i srpskohrvatski prevodi iz slovenačke književnosti sastavio France Dobrovoljc (uz knjigu: Stanko Janež. Istorija sloyenačke književnosti). Drtin3, Jaroslav: Ceska bibliografie. Sva z Ceskych knihkupece a nakladatel u. Praha. 1944. Durković-Jakšić: Gaiev pokušaj da izdaje »Narodne novine« ćirilicom. P. o. Istorijski časopis,I\nj. 4. 1954. Beograd. Ejhengol'c, A. D.: Obščaja bibliografija, učebnik dIja bibliotečnyh institutov, Moskva. 1957. Firsov, G. G.: Registracija i opisanie periodičeskih izdanij. Moskva. 1960. Fleischhack, Curt· Einfuhrung in die buchhandlerische Bib1iographie 3. verand. Aufl. VEB Verlag fill' Buch- und Bibliothekswesen. Leipzig. 1955. Fleischhack, Curt i dr.: Grundriss der Bibliographie. Bearbeltet vor Curt Fleischhack, Ernst Ruckertx, und Giinther Reiehardt unter Mitwirkung von Gottfried Giinther und Werner Duz. Leipzig. VEB Otto Harrassowitz. 1957. Fonotov, G. P.: V. L Lenin o bibliografii. Moskva, izd., Vvesojuznoj knižnoj palaty. 1962. Hahh, Wiktor: Bibliografia bibliografij pol skih, Wroclav. 1956. Index translationum. Repertoire international des traductions. Tom I (1948) - Paris. UNESCO. 1949. Izbor dela o NOB, bibliografski priručnik (Beograd-Zagreb, 1962). Jovanović, P. Živorad: Jugoslovenska bibliografija 1945. Građa. Beograd, 1947. Jovanović, P. Ž.: Spisak izdanja Srpske književne zadruge. 1892-1950. I\ipričeva, J. K: Bibliografija v pomošč naučnoj rabote. Metodičeskoe i spravočnoe posobie. Leningrad. 1958. Korner, Josef: Bibliographisches Handbuch des deutschen Schriftfums. 3. vollig umgearbeitete und wesentlich vermehrte Auflage. Bern. A. Franeke Verlag. 1949. Leistner, Sigrid i dr.: Kleine Bibliographie zum Buch- und Bibliothekswesen. Bearbeitet von: Sigrid Leistner und Klaus Teige. 2. neubearbeitete und etweiterte Auflage. Als Manuskript gedruckt. Berlin. 1958. fičeskih
324 Levin, L. A.: Bibliografija bib1iografij proizvedenij K Marksa, F, Engelsa, V. !. Lenina. Moskva. 1961. Logar, Janez i dr.: Slovenska bibliografija. Clanki in Ieposlovje v časopisju in zbornikih 1945-1950. Ljubljana. 1962. Lysakowski, Adam: Bibliotekarstwo naukowe z uwzglednieniem documentaciji naukowotehnicznej. Praca zbiorowa zapoczotkowana pod redakcija Adama Lysakowskiego. Krakow. Panstwowe Wydownidwo. Naukowe. 1956. Malcles, L. N.: Les Sources du Travail Bibliographique. Preface de Julien Cain. Geneve. Librairie E. Droz. 1950. Tom I: Bibliographies generales. 1950. tom II: Bibliographies specia1isees 1952. Martinović, dr. Niko: Književni radovi palih boraca. Cetinje. 1959. Moravek, dr. Endre: Verzeichnis ungarischer Fachausdriicke und Abkiirzungen aus dem Buch- und Bibliothekswesen und Ubersetzung ins Deutsche, Franzosiche und Englische. Wien. Osterreichische Nationalbib1iothek. 1958 . Novaković, Stojan: Srpska bibliografija za noviju književnost, 1741-\867. Beograd. Na svijet izdalo: »Srpsko učeno društvo«. 1869. Pejanović. Đorđe: Bibliografija štampe Bosne i Hercegovine 1850-1941, Sarajevo, »Vese1in Masleša«, 1961. Pejanović, Đorđe: Bosansko-hercegovačka bibliografija knjiga i brošura. Sarajevo. »Svjetlost«. 1959. Petrov, S. O. - Birjuk. J. D. - Zolotar. T. P.: Slav.ianskie knigi kiri1ovskoj pečati XV-XVIII vv. Opisanie knig, hranaščihsja v G05udarstvennoj publičnoj biblioteke USSR. Petrova, Nada: Makedobska bibliografija, bd6sloboduvanjeto do krajoy na 1949. godina. Skopje. 1951. Petrova, Nada: Makedonska bibliografija za 1954. i 1955. Skopje. 1961. Petrova, Nada: Makedonska bibliografija za 1950-1951. Skopje. 1962. Polužanski, Dragiša: Bibliografija izdanja Matice srpske 1826-1949. Novi Sad. 1950. Schneider, Georg: Einfiihrung in die Bibliographie. Leipzig. 1936. Sokolović, Osman: Pregled štampanih djela na srpskohrvatskom jeziku muslimana Bosne i Hercegovine od 1878--1948. Sarajevo. 1957. P. o. iz Glasnika Vrhovnog islamskog starješinstva za 1955/1956. g. 100 godini bIgarska bibliografija, 1851-1953. Spomenna knižka. Sofija. 1952. Samurin, E. 1.: Metodika sostavlenija annotacii, Moskva. Izd. Vsesojuznoj kn. palaty. 1959. Štitić, L. i Dizdar, H.: Bibliografija knjiga i periodičnih izdanja štampanih u Hercegovini (1873-1941). Sastavili Lina Štitić i Hamid Dizdar. Mostar. 1958. totok, Wilhelm - Weltzel, Rolf: Handbuch der bib1iographischen Nachschlagewerke, Frankfurt a. M. 1954. Walford, A. J. i dr.: Guide to Reference Material. London. The Library Association Ch au cer House. 1959. Wr6blewski, Adam: Bibliografia za \ecajaca a crytelnidwo, 1956. Zischka, Gert A.: Index lexicorum, Bibliographie der lexikalischen N achschlagewerke, Wien, 1959.
Enciklopedije Allgemeine Winkler Puhs Encyclopedie. Hoofdredadie Prof. Ur. H. R. Hoetiek dr. Amsterdam. Elsevier. 1956. American International Encyclopedia. New York. 1953. Bol'šaja sovjetskaja enciklopedija. Tom I-LI. Moskva. 1949-1958. Catho1ic Encyclopaedia New York. 1907-1914. Vol. 16. Chambers's Encyclopedia. New edition. Vol. 1-15. London. George Newnes Limited. 1955. Collier's Encyclopedia. 20 Volumes with Bibliography and Index. New York. 1952-1953. Dictionnaire Encyc\opedique Quillet. Tom I-Vl. Paris. Librah'ie Aristide Quillet. 1953.
325 Encic10pedia cattolica. Citta del Vaticano. Vol. L 19-48. Encic10pedia europea-americana d'Esp;gna. 1905-1933. Vol. 59. Encic10pedia Italiana di scienze, lettere ed arti. Roma-Milano. l'ublicata sotto I'alto patronato S. M. il re d'Italia. 1929-1937. Vol. 38. Enciklopedičeskij slovar. Glavnij redaktor B. A. Vodenski. I-III. Moskva. Gosudarstvenoe naučnoe izdatelstvo »Bolšaja sovjetskaja eneiklopedija«. 19531955. Enciklopedija Jugoslavije. 1-5 (dalje izlaženje u toku). Zagreb. Izdanjt i naklada LekSikografskog zavoda FNRJ. 1955-1962. Enciklopedija LekSikografskog zavoda. 1-6 (poč. iz!' 1959, izlazi još). Izdanje i naklada LekSikografskog zavoda FNRJ. Enciklopedija tehničkih znanja. Sv. I-VI. Beograd. Tehnička knjiga. 19491951. Enciklopedijski rječnik pedagogije. Zagreb. Matica hrvatska. 1963. Encyc10paedia Britannica. New Surwey of Universal Knowledge. Vol. 1-24. London. 1955. (Poslednje izdanje 1963. Vol. 24). Encyclopaedia of Librarionship. Edited by Thomas Landau A. L. A. London. Bowes and Bowes. 1959. Encyclopaedia of the Social Sciences. Vol. 1-15. New York. The Macmillan Company. 1953. Encyc\opedia Americana. Vol. I-XXX. New York. Americana Corporation. 1954. The Encyclopedia of American Facts and Dates. Edited by Gorton Carruth and Associates. New York. 1956. Encyc\opedia of World Art. Vol. I-III. New York. Mc Graw-Hill Book Company. 1959-1960. Encyclopedie de la Pleiade. 1955. Paris. Ericyclopedie de l'Islam. Nouvelle edition. Leyde. Tom I: A-B 1954-1960. L' Encyclopedie et le progres des sciences et des techniques. Paris. 1952. Encyclopedie Francaise. Publiee sous la direction generale de Lucien Febvre ... : Paris. Comite de l' Encyclopedie Franc;aise. Tom I-XIX. Svaka je sveska posvećena nekoj posebnoj materiji. 1935-1957. EncycJopedie pour la jeunesse. Tom J-II. Paris. 1958. Encyclopedija Powszechna. Varšava. Vol. 30. Počela izlaziti 1868. The Golden Book Encydopedia. Vol. I-XVI. New York. 1959. Grand Larousse encyc!opedique en dix volumes. Paris. Vol. I 1960- ... Grande Dizionario encidopedico. Vol. I - Torino. 1954-. La Grande Encydopedie (1885-1902). Vol. 31. Paris. Der Grosse Brockhaus. Handbuch des Wissens in zwanzig Banđen. FunIzehnt€', vi.illig neubearbeitete Auflage von Brockhaus' I
326 Stanojević, Stanoje: Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knjiga I-IV. Zagreb. Knj. I-II. s. a. knj. III-IV. 1928/29. The Standard International EncycIopedia. William H. Hendelson, Editor. New York. Vol. I. 1956. Sveznanje. Opšti enciklopedijski leksikon. Pod uredništvom P. M. Petrovića. Knj. I-II. Beograd. Narodno delo. 1937. Universal Jewish Encyclopaedia. New York. 1900-1906. Vol. 16. Novo izdanje. 1948. The World Book Encyclopedia. Vol. I-XIX. Chicago. 1958.
Leksikoni,
rečnici
Biblioteekkundige vakterme. Proewe vann vertal!ade woorde!ys, engels-afrikaans. Saamgest onder leiding van Petrus Carolus Coetze Technical Terms used in librarv science. A-L, M-Z. - Pretoria 1961. The Bookman's Glossary. New York. 1951. (Treće, prerađeno i prošireno izdanje.) Brunet, J. Ch.: Manuel du Libraire et de l' amateur de livers contenant: Un nouveau diciionnaire bibliographique, une table en forme de catalogue raisonne. 4. edition. Bruxelles. Tom I-V. 1838-1845. La Chatre, Maurice de: Dictionnaire ... , Paris. Administration de libra irie. 1952. Fi1opović, Marijan: ABC leksikon osnovnog znanja. Zagreb. Vlastita naklada. 1961. Glaister, Georferey Ashall. G10ssary of the Book. Terms Used in PaperMaking, Printing, Bookbinding and Publishing with Notes on Illuminated Manuscripts, Bibliophi1es, Private Presses and Printing Societies. Including IlIustrations and Translated Extracts from Grafisk Uppslagsbok. London. George Allen unwin Ltd. 1960. Harrod, L. M.: The Librarians' Glossary. Terms used in Librarianship and the BOOk Crafts. London. Grafton & Co. 1959. Havkina. B. L.: Slovar bibliotečno-bibliografičeskih terminov. Anglo-ruskoj, njemecko-ruskij, francusko-ruskij. S. pri!. spiska latinskih terminov. Moskva. 1952. Hiller, Helmut: W6rterbuch des Buches. Zwei te durchgesehene und erweiterte Aufiage. Frankfurt am Main. Vittorio Klostermann. 1958. Hiilscher. Eberhardt: Handw5rterbuch filr Biichersammler. Hamburg. 1947. Karadžić-Stef. Vuk: Srpski rječnik. Isturnačen njemačkijem i latinskijem riječima. SkuPio ga i na svijet izdao Vuk. Stef. Karadžić. Cetvrto državno jz danje. Beograd. 1935. Kiepen-Lexikon des Wissens und der Bildung. In zwei Biinden. Kiiln. 1958. Kiirschners Sechs-Sprachen Lexikon. (Deutsch-Englisch-Franzosisch-Italienisch -Spanisch-Lateinisch). Dritte vermehrte und verbesserte Aufl. des Welt-Sprachenlexikons. Berlin. 1911. Leksikon Minerva. Praktični priručnik za modernog čovjeka. Zagreb. Minerva nakladna knjižara. 1936. . Lexikon A-Z in einem Band. Leipzig. VEB Bibliographisches Institut. Lexikon des Buchwesens. Hrsg. von Joachim Kirchner. Bd. 1-4 (Bd. 3-4: TafeJbiinde). Stuttgart. 1952-1957. Lexikon des gesamten Buchwesens. Hrsg. von Karl L6f!le~ und !oachim Kirchner unter Mitwirkung von Wilhelm Olbrich. Bd. 1-3. Lelpz.lg. 1930-1937. Martin, Walter: Kleines Fremdw6rterbuch des Buch- und Schriftwesens. Leipzig. VEB Otto Harrassowitz. 1959. Međunarodni politički leksikon. Uredili: ing. Marijan Hubeny, dr Branko Kojić, dr Bogdan Krizman. Zagreb. Novinarsko izdavačko poduzeće. 1960. . Meyers Lexikon. Siebente Auflage. Leipzig. Bib\iographisches Institut. 1924-1930.
827 Pipics, Zoltan: A kiinyvtaros gyakorlaii .. sz6tara. Dictionarium bibliothecarii practicum. 20 nyelvu szakszotar a konyvtari feldolgoz6 munkahoz magyar es nemzetkiizi hasznalatva. Terv. es iisszrall. - Budapest: Gondolat. 1963. Priručni leksikon. Urednici: Milan Selaković, Ivo Vrančić. Zagreb. 1959. Priručni slovn!k naučny. Praha. Nakladatelstve Ceskoslovenske akadernie ved. Dil I - 1962- ... Rečnici srpskohrvatskog jezika, v. pod tom odrednicom u tekstu. Rust, Werner: Lateinisch-griechische Fachwiirter des Buch- und Schriftwesens. Leipzig. 1950. Saringuljan, M. H.: Anglo-ruskij bibliotečno-bibliografičeskij slovar. Sostavi! M. H. Saringuljan. Pod redakciej P. H. Kananova i V. V. Popova. Moskva. Izdate\'stvo Vsesojuznoj knižnoj palaty. 1958. Schlemminger, Johann: Fachwiirterbuch des Buchwesens. Deutsch, Eng1isćh, Franzosiseh. Zusammenstellung der gebrauchlichsten deutschen, englischen und franziisischen Fachausdrucke aus Buchhandel, Verlag, Buchgewerbe, Graphik und dem Gesllmtgebiet des Buchwesens. Zwei te, wesentlich erweiterte Auflage. Darmstadt. 1954. Slovnik knihovnickych terminu v šesti jazycfch. Ce~ky-rusky-polsky-nemecky anglicky-francuzsky. Praha: Statu pedagogicke nakladatelstvL 1958. Samurin, I. E.: Slovar knigovedčeskih terminov dija bibliotekarej, bibliografov, rabotnikov pečati i knižnoj torgovli. Moskva. Izdatelstvo »Sovetskaja Rossija«. 1958. Taschenbuch fur Bibliothekare und BibliotheksheJfer in allgemeinbi1denden Bibliotheken. Hrsg. v. Zentralinstitur fur Bib1iothekswesen. 1959. Vocabularium bib1iothecarii. EngIisch - Franziisisch - Deutsch. Bearbeitet von Henri Lemaitre und Anthony Thompson .. Hrsg. UNESCO. Paris. 1953. Vuiaklija, Milan Leksikon stranih reči i izraza. Beograd. Geca Kon, A.. D. 1936-1937. (1954. u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izdala Prosveta, Beograd). Vuković, T. Milan: Mali knjižarski leksikon. Bibliografsko-Bibliofilsko-Bibliotekarski Priručnik. Beograd. Izdanje pisc. 1959. Webster's Biographical Dictionary. First Edition. Springfield. Mass. USA. 1953.
Periodika Biblios. Osterreichische Zeitschrift fUr Buch und bibliothekswesen, Dokumentation und Bibliographie. Wien. 1952. i dalje. Bibliotekar, Casopis Društva bibliotekara SR Srbije. Beograd (od 1948. i dalje) . Bibliotekar, časopis koji izlazi od 1946. u Moskvi. Bibljotekar. Mesečno spisanie za bibliotečno delo. Sofija. D'ržavna bibliotekar. Mesečno spisanie za bibliotečno delo. Sofija. D'ržavna biblioteka »Vasi1 Kolarov«. God. 1/1954-9/1962. Bibliotekarska iskra, Casopis Društva bibliotekara SR Makedonije, izlazio od 1955. do 1956. (svega 8 brojeva). Bibliotekarstvo. Casopis Društva bibliotekara SR Bosne i Hercegovine. Izlazi od 1960. (1955) god. Bibliotekarz. Czasopismo poswie cone sprawom bibliotek i czytelnictwa. Warszawa. Stowarzysznie bibliotekarzy polskich. Ron 28/1961. Der Bibliothekar. Zeitschrift fUr Bibliothekswesen. Leipzig. 1947. i dalje. The Bodleian Library Record, Oxford. The bodleian Library. Vol. 6/19571960. Bulletin du Bibliophile et du Bibliothecaire. Paris. L. Girard-Badin. Cerepahov, M. S. i Fingerit, E. M.: Ruskaja periodičeskaja pečat (18951917). Spravočnik. Moskva. 1957. Generalregister zum Zentralblatt fUr Bibliothekswesen 51-70. Jg. 19341956. Bearbeitet von Ruth Unger. Leipzig. VEB Otto Harrassowftz. 1962,
328 Knihovna. VedeckĐ-teoreticky sbornik. Praha. Sv. l, 2, 3... 1959-1962. dalje. Knjižnica. Casopis Društva bibliotekara SR Slovenije. Ljubljana (od 1957. i dalje).,. Knjižničar. Bilten Bibliotečkoll centra APV. Novi Sad. (Izlazio od 1952HI5~).
Letopis periodičeskih izdanijSSSR. Moskva. 1958. The Library. Oxford. The Oxford University Press Fifth series XVII/1962. Libri e riviste d'Italia. Roma. Anno 1/1950-XIV/1962. Narodna knjižnica. Glasilo ~aveza knjižnica i čitaonica SRH. Zagreb. Izlazi od 1957-1961, a potom kao Bilten Saveza ustanova i organizacija za širenje knjige SR Hrvatske. Naša praksa. Organ Oblasne narodne bib1ioteke ARMO, Priština (izlazi od 1959. god. lit.). Peril'dičeskaja pečat' SSSR. 1917-1949. Bibliografičeskij ukazatel'. Tom L-X.- M()$~va. lzdatel'stvo svesojuznoj \mižnoj pa1aty. 1956-1960. Studies in Bebliography. Papers of the Bibliographical Society of the University of Virginia. Charlottesvil1e, Virginia. Vol. 1/1948-1949. 1963. izašao vol. 16. Svjetski almanah. Godišnjak novinarske izdavačke kuće »Stvarnost«, za iodinu 1963; 1964. Vjesnikpibliotekara Hrvatske. Zagreb. Od 1950. i dalje. Zentralblatt fUr Bib1iothekswesen. Leipzig. 1884. i dalje. Zeitschrift fiir Bibliothekswesen und Bibliographie. Frankfurt a. M. 1954. liaIje.
INTRODUCTORY REMARKS
The author wishis the reader to take the following into consideration: 1. This manual is intended primarily for those who are concerned with libraries, publishing houses and bookshops. It may also be of some use to bibliophiles and men of letters (as a refference book and contents index for classified and the border ing fields). This is the first manual of this kind in this country, although there already exist lexicons of fmn, tourism, medicine, trade and many other branches of human activity which are not, in principle, of more importance than books; and besides, librarianship in our country is only just developing: as a consequence manuals of any kind in this field are scarce. 2. In comparison to library manuals abroad, this one contains many determined themes and terms which are not included in the aforesaid manuals (especially from the field of Yugoslav printing and publishing activities, librarianship and printed matter in general). Hence it can be useful to many people abroad who are interested in Yugoslav book industry, and at least a small contribution to the better cultural cooperation in librarianship. 3. The m~thod used by the author is largelyeclectical in character. This is due to the authors intention to enclose all most important terms from all known library lexicons. The advantages of this method can be proved by the fact that in some lexicons there are many terms not recorded which can be found in other similar works, and vice versa. 4. Since humanities and technical sciences are i continuous development, new ideas and terms are invented daily. Consequently the author felt a need to use most up-to-date bibliological terms. This fact creates special difficulties in forming new Serbo-Croatian adequate terms. The author, therefore, was compelled to use from time to time not only international but also national (English, German etc.) terms. ln a number of cases librarians should know most important specific expressions in foreign languages. In the case of Slav languages this is not indispensible since the congeniality of these languages with Serbo-Croatian renders it possible to avoid at least major difficulties in understanding. 5. A majority of terms required no detailed explanations, whilest in some instances the author needed several pages of text to define and explain the term (library, printing, publishing, literature, bibliography, cataloguing, classification, special training and education of
.
--'~~'----'-
,.-
-,-------- - - - - -
.-~-.~-~---.,
330 librarians). Thus, this manual can be used, at least untii first feKt-books appear, by future librarians and also by those already employed in libraries who had no special training, and sometimes work without most elementary manuals. 6. To explain some themes, i.e. ideas and terms, in dertail, the author most often used the dedudive method, in the sense that he first defined the meaning of the term, then gave its histo!'ical uses c:nd meanings, its uses abroad and (in more detail) in Yugoslavia, first in federal frame, and then in each Republic in particular. For that reason this manual in its contents as well as in some other fea'rures has many characteristics of an of an encycopaedical approach to the librarianship. 7. The author is aware that he introduced certain literary terms which, strictly speaking, are not indispensible in a manual of this kind, but he is convinced that these are not superfluous, since they can be useful to librarians when cata!oguing and buying new books, giving informations, etc. Having this in mind, the author added an appendix which contains not only library but also abbreviatio!ls of most important both Yugoslav and foreign terms from all walks of life. It also contains an index of latinized places, and a bib!iography which is mainly lexicologica! in character. S. The author has no illusions as regards completeness and qua!ii'y of the choice of terms defined. Selection and choice of terms is a trying job, not in the leaST easier than independent formulating of the text. The choice is especially difficu!t and delicate in the case of periodica! publications, publishing houses and eminent librarians. Thus, for example, as čl rule, mention was made only of those newspapers and periodicals which existed up to the beginning of Jhe present century, and those that deserve attention for some special reason. 9. Having the above said in mind, the author deems himself justified in hoping that ai! well-disposed readers will appreciate all positive that has been accomplished in this manual. He welcomes all observations and objedions made in bona fide which wili help hirn to aviod in a prospedive edition omissions and errors existing in the present volume, dlle primarily to the fact that the author had to rely on himself in this vast and difficult enterprise.
DPI1ME4AHI15I
li
COCTaBMTe.~lI lKeJlaHMe, 'lT06bI 'lMTaTeml npM nOJlb30BaHMM 9TMM CnpaBO'lHIlKOM, 06pa-
'/;I
TilJi!! BHMMaHMe Ha CJle)lYIOIl\ee:
1) CnpaBO'lHHK npe)lHa3Ha'leH B nepBYIO O'lepe)lb )lJIli Tex JlMU KOTopble 3aHIlMaIOTC!I 6M6J11!OTe'lHotl, M3)laTeJlbCKolt H KHMrOToproBolt )le!lTeJlbHOCTb'lO, a KpOMe Toro MM MOrYT
nOJlb30BaTbC!I
(0630p
CO)leplKaHH!I no CneUMaJlbHbIM
JlIO)l.M, 3aHHMalOIl\!leClI C KHHraMlf.
06J1aCT!lM/
6H6J1HOqJll.%I M
3TOT CnpaBO'lHHK !lBJI!lerC!I nepBbIM CJlOBapeM Ta-
\~'
il> jhil
II JI
Kora pO)la B Halllelt CTpaHe, XOT!I Y Hac Y.lKe CYIl\eCTBYIOT CJlOBapH H3 oi5J1aCTlI KHHO
ith
TypH3Ma, Me)lHUIIHbI, TOprOBJlH II MHorHX )lPYrliX OTpaCJlelt, KOTopbIe B CYIl\eCTBe, He
li '
HMelOT H4CTOJlbKO 3Ha'leHII!I, a KpOMe Toro, t'iH6J1uOTeKOBe)leHlIe Y Hac HaXO)lIlTC!I eIl\e
'I
il
II!
B creneHH paSBHTllll fl CnpaBO'lHlIKU 113 9TOlt 06J1acTfI BeCbMa MaJlO'lHcJleHbI.
li
2)
!II
"
Do cpaBHelUl10 C 61l6.1HOTeKapcKHMH CnpaBO'lHHKaM!I, KOTopble
uelt, B HallleM TepMllHOB,
CJlOBape
KOTopble
!lBJllIeTClI 60JlblllOe
H3)laHbI 3a rpaHH-
KOJl!l'leCTBO 06pa60TaHHblXClOlKeTOB
He OXBa'leHbI TeMH CJlOBaplIMll/
liS
06J1aCTlI
TIlnOrpaqJCKotl
H
"m
M
II
KHlIr01l3)l.aTeJlbCKolt JlellTeJlbHOCTlI Halllero 6116J1MOTeKOBe)leHlIlI II HalllllX KHMr Boo6Il\e. /DOTOMY 9TOT CnpaBO'lHllK MOlKeT IlOMO'lb MHOfMM 3aMHTepeC0B8HHbIM JllluaM 3a rpaHlluelt II OKa3aTbClI XOTlI 6bI H He60JlblllHM BKJla)lOM B )leJlO 06J1er'leHlIlI MelK)lYHapO)l.HOrO KYJlbTypHoro COTpY)lHII'leCTBa B 06J1aCTH 6H6J1HOTeKOBe)leHllll.
3) MeTo)l 06pa6oTKH 60Jlblllelt 'laCTbIO 3KJleKTll'leCKOrO xapaKTepa. 3TO 06YCJlOBJleHO H nonbITKofi COCTaBHTeJlll OXBaT!lTb Bce caMble BalKHble TepMllHbI H3 Bcex 113BeCTHbIX 6H6J1110rpaqJH'IeCKIIX HHOM
CJIY'Iae BII)lHa
CnpaBO'lHIIKOB. II
B
TOM, 'ITO
nOJlOlKIITe,~bHall
CTopOMa
TaKoro
MeTO)la B na-
B HeKOTopbIX CJlOBapllX He)lOCTae 3Ha'lIlTeJlbHOrO
BBll)lY Toro, 'lTO HaYKa II TeXHIIKa Bce BpeMlI pa3BIIBaIOTClI, C03)laIOTClI HOBbIe nO-
HlITHfI II BblpalKeHHfI. D03TOMY HYlKHO, 'lT06bI B cnpaBO'lHHKe 6blJlO OTBe)leHO MeCTO II COBpeMeHHolt 6H6J1l'lOfpaqJlI'IeCKOfi TepMl!HO,10rllll. 3TO npe)lCTaBJI!!eT OC06ylO TpynHOCTb,
oc06eHHO
B
OTHO!lleHlIlI
C03)la H lili· BblpalKeHlI1t Ha
HallleM
1I3bIKe.
n03TOMY
3)leCb ynoTpe6JleHbl He TOJlbKO HHTepHaUHOHa.IIbHble, HO lIHOf)la II IIHOCTpanHO-HaUIIOH8JlbHble j8nrJIHficKlle, HeMeUKHe IInp./ BbIpalKeHlIlI. KpoMe Toro, B pllJJ:e CJlY'laeB 6116JlIIOTeKapllM He06xo)lHMO Y3HaTb caMble BalKHble cneUlIqJlI'IeCKlle BblpalKeHIl!! Ha IIHOCTpaHHbIX H3bIKax/ Ha CJlaB!!HCKIIX !!3bIKaX 8TO He CTOJlb lIX C HalllKMlI
He06xo)lIlMO, T.K. 6J11130CTb
1I3blKaMII YKJlOHl!eT, XOT!! 6bI B rJlaBHOM, 60Jlbllllle TpynHocTlI B 1l0-
HHM8HlIlI/.
5) .nJili 60JlblllllHCTBa TepMIIHOB He 6bI.m He06xo)lIlMOCTH B 061l1HPHOM 06'b!!CHeHIIII, TOfna KaK JJ:JI!! HeKOTopbIX CKoe
)leJlO,
OTBe)leHO 110 HeCKOJlbKO CTpaHlIU/, 6116J1liOTeKII, TIIIlorp8qJ·
113)laTeJlbCKa!! )lellTeJlbHOCTb, o
JIl!TepaType, 6H6JIlIOrpaqJHlI, KaT8J10rIl38-
Ulili, KJl8CCOqJIIKaUII1I, IlpOqJeCCIIOHaJIbHOe YCOBep!lleHCTBOB8H,lIe 6H6J1110TeKapelt H npoqee/c lKeJl8HlleM, '1T06b1 CIlpaBO'lHHK, XOTlI 6bI )lO BbIXO)l8 Jl3 neqaTII HaCTOllIl\IIX yqe6HHKOB Mor OK83aTb nOMOIl\b, oc06eHHO TeM TOBapllIl\aM, KOTopbIe Y'laTCH Ha 6116JII'lOTeKapen
IlJIII
YlKe pa60TalOT
W
'I
i"
I' I:
'I'
i! ij
':1
!I
I
KOJlll'leCTBa TepMllHOB, KOTopbIe lIMelOTClI B )lpymx CJlOBapllX II 060pOTHO.
4)
:,1
IIMII IIHOr)la 6e3 caMbIX He06xonllMbIX Iloc06l1t1.
I.,
:,[
332 6) Y
HeKoTopblX ClOlKeTOB, nJIH sepaee y 06mnpHO 06pa60TaHHblI nOHRTHit npl!MeHCH B
60JlbUlHHCTBe CJIyqaeB }le}lYKTlIBHbIit MeTO}l B TOM CMblCJle, 'ITO CHaqaJla }laHb! B 06UleM 06'bIICHeHHb!e nOHRTHR, a 3aTeM HeTopnaT H COCTOIIHHe 3a rpaHllueit II oc06eHHo/ropa3:a.0 }leTaJIbHee/ Y Hac, II TO CHaqaJIa B COlO3HOM pa3Mepe, a nOTOM OT}leJlbHO no pecny6J1HKaM. no CBoeMY CO}leplKaHlflO II no HeKOTOpb!M }lpyrHM CBoitcTsaM 3TOT cnpaBOqHHK HBJlReTCR 9HUHKJlOneAHqeCKHM nOKI!30M 6H6J1HOTeKapcTsa.
7)
HeocnopllMO,
'ITO
HeKOTopble
BblpalKeHHR
I
oc06eHHO
H3
JlHTepaTypbl
I
He
HBJlIIIOTCII He06xo}lHMb!MIl }lJIlI TaKor o po:a.a CnpaBOqHHKa CQCTaBHTeJIb YBepeH 'ITO OHH He IIBJlIIIOTCII JlHmHHMH, oco6eHHO KaK nllMIITKH npn 06pa6oTKe Horo MaTepHaJla, npH COCTaBJleHHH pa3Horo po:a.a
H nOJlyqeHHH KHHlK-
HHI:j>0pMaUHit HU. JJ.JlH SToro lKe
:a.aHb! B BH:a.e npHJlOlKeHHH He TOJlbKO 6H6J1HOTeqHble a Ii caMhIe BalKHble 06UlHe coKpaUleHHH iHamH
H HHOCTpaHHble/,
Ha3BaHHII MeCT-JlaTHHCKHM
llIPHI:j>TOM H 6H6J1HO-
rpal:j>HH no npeHMyiueCTBY CnpaBOqHOrO xapaKTepa.
8) K
COlKaJJeHHIO COCTaBHTeJlb He 6epeT Ha ceGII OTBeTCTBeHHOCTb B OTHOllIeHHH nOJl-
Horo II Ka'leCTBeHoro Bbl60pa, KOTOPblit qaCTO H B OTHOllIeHHH K OCTaJlhHb!M CBe:a.eIlHIIM B CnpaBOqHHKe He Jlene OT caMOCTOHTeJlbHOrO 06pa60TKH TeKCTa. Bhl60p oc06eHHO TPY. :a.eH H :a.eJlHKaTeH B OTHOUleHHH nepnOllHqeCKHX ny6JIHKaUHit H3llaTeJlhCTB, 3acJlylKeHHhlI JlH'lHOcTeit B 06J1aCTH 6H5mIOTeKoBelleHHH. TaK HanpHMep no npaBHJlY YOOMHHYThl TOJlbKO Te ra3eThl H lKypHaJlbl, KOTophle BbIXOllHJlH llO
20.
BeKa H KOTophle 'leM
JlH60 Bhl.neJlIIIOTCH.
9)
ECJlH npHHHTb BO BHHMaHHe Bce BbIllIeCKa3aHHoe TO COCTaBHTeJlIO KalKeTCH O[JpaB-
}laHHOfi Ha}lelK}la 3TOM
B03MOlKHOM 3TOM
'ITO
CnpaBOqHHKe HOBOM
Bce ll06pOlKeJlaTeJlbHble
H 'ITO CBOHMH H3llaHHH
H3.naHHH 06'bIlCHIIIOTCII
6hlJIH TeM,
OC)beMY pa60TY npolleJlaJl OJlBH.
JIHua npH3HalOT TO 'ITO [J03HTHBHO B
3aMeqaHHIIMH H COBeTaMH nOMorYT H qT06hl npH OTKJlOHeHhl 'ITO
omH6KH
COCTaBHTeJlb
3TOT
H
HellOCTaTKH, TPYJlHYIO
KOTopble B
H 60JlbmylO no
ZUR EIHFOHRUNG Ein Anliegen des Autors ist, dass der Leser bei der Beurteilung dieses Handbuches besonders Folgendes berucksichtige: 1. Das Handbuch ist vorwiegend fUr solche geplant, die sich mit Bibliothekswesen, Verlagstafigkeit und Buchhandel befassen, kann aber auch (als Nachschlagewerk und Obersicht eines fachlich nahestehenden Gebietes) fUr Bibliophilen und andere, die sich mit dem Buchwesen befassen, von Nutzen sein. Es stellt das erste Lexikon dieser Art in unserem Lande dar, obwohl es schon Lexika auf dem Gebiete des Films, des Tourismus, der Medizin, des Handels und vieler anderer Zweige gibt, die prinzipiell nicht von grosserer Bedeutung sind als das Buch. Ausserdem ist das Bibliothekswesen bei uns noch eine junge Wissenschaft und die Zahl der Handbucher uberhaupt ist auf diesem Gebiet sehr gering. 2. Verglichen mit Bibiiothekslexika im Ausland enthalt es eine grosse Zahl bearbeiteter Themen und Termini, die in jenen. nicht umfasst sind (aus dem Gebiete des jugoslawischen Buchdrucks, Buchhandel, Bibliothekswesens und des jugoslawischen Buches uberhaupt). Demgemass kann es ebenfalls vielen Interessenten im Aus!and zustatten kommen und wenigstens eine kleine Beisteuer sein zur Erleichterung der internationalen kulturellen Zusammenarbeit auf dem Gebiete des Bibliothekswesens. 3. Die Gestaltung hatte in grossem Masse eklektischen Charakter, was schon durch das Lestreben bedingt war, die wichtigsten Termini aus den bekannten Bibliothekslexika alle zu umfassen. Der Vorzug dieser Methode ist in diesem Falle fesfsfellbar auf Grund der Tatsache, dass in einigen Lexika eine betrachtliche Anzahl Termini fehlt, die in andern vertreten sind, und umgekehrt. 4. Im Zuge der sfandigen Entwicklung von Wissenschaft und Technik entstehen ununterbrochen neue Fachausdrucke. Aus diesem Grunde sollte auch im Lexikon die zeifgenossische Terminologie vertre· ten sein, was aber in Hinsicht auf die sich notwendig machende Pragung von Ausdrucken in der Landessprache neue Schwierigkeiten verursachte. Deshalb wurden nicht nur internationale sondern manchmal auch fremdsprachige - nationale (englische, deutsche u.a.) Termini angefUhrt und gebracht. In einer Reihe von Fallen muss ja der einheimische Bibliothekar die wichtigsten spezifischen Fachausdruck. in den Fremdsprachen kennen (bei den slawischen Sprachen ist das nicht so wichtig, denn die nahe Verwandtschaft mit den Landessprachen
334
-------
raumt ja wenigstens die grossten Schwierigkeiten beim Versfandnis aus dem Wege). 5. Bei der Liberwiegenden Mehrzahl der Termini waren ausfUhrliche Erklarungen des mit dem beheffenden Terminus ausgedri.ickten Gagenstandes nicht unumgang!ich notwendig, wahrend bei ein igen andem mehrere Seitan Text verwendet wurden (Bibliotheken, Buchdruck, Veriagstatigkeit, Literatur, Bibliographie, Katalogisierun9, Klassifikafion, Fachausbildung der Bibliothekare usw.) in der Absicht, mit dem Lexikon das noch nicht vorhandene eigentliche Lehrbuch zu ersetzen, besonders Wr diejenigen, die sich fUr den Bib!1ofhekarberuf vorbereiten oder diesen Beruf schon, manchmal sogar ohne die notwendigsten Hilfsmittel ausliben. 6. Bei gewissen Themen, bzw. ausfi.ihrlicher bearbeiteten Begriffen wurde grosstentei!s deduktiv verfahren, in dem Sinne, dass zuerst der allgemeine Begriff erklart wurde, dann das Historiat und der Stand in der Welt und speziell (betrachtlich detailierter) in unserem Lande u.zw. zuerst in der Federation und dann in der Republik; ansonsten ist das Handbuch, dem Inhalt und anderen Hauptzugen nach, in mancher Beziehung eine enzyklopadische Darstellung des Bibliothekswesens. 7. Es bleibt unbestritten, dass gewisse Fachausdrucke (besonders aus der Literal'ur) eingereiht w~rden sind, die Hir ein solches Handbuch nicht unbedingt notwendig gewesen waren, aber der Autor ist i.iberzeugt, dass sie nicht i.lberflussig sind, besonders als Gedachtnissti.ltze beim Katalogisieren und Anschaffen von Buchmaterial, bei der Erteilung von verschiedenen AuskunHen usw. Zu diesem Zwecke sind als Anhang nicht nur die bibliotheksmassigen, sondem auch die wichtigsten allgemeinen (in- und auslandisehen) Abki.lrzungen und die Bibliographie von i.iberwiegend lexikologischen Charakter angeHihrt. 8. Leidar muss sich der Autor verwahren, was die Vollstandigkeit und die Qualitat der Auswahl an!angt, die mit Rucksicht auf die zah!reichen Angaben nicht leichter ist als eine selbstandige Bearbeitung des Textes im Lexikon. Die Wahl ist besonders schwierig und delikat in Hinsicht auf die periodisehen Publikationen, die Ver!agshauser und auf verdiente Personlichkeiten auf dem Gebiete des Bibliothekswesens. So sind z.B. in der Regel nur die ZeHungen und Zeitschriften erwahnt, die vor diesem Jahrhundert bestanden haben und sich dureh etwas Besonderes auszeichnen. 9. Wird alles AngefUhrte berucksichtigt, dann erscheint dem Autor die Hoffnung berechtigt, dass alle wohlmeinenden Interessenten anerkennen werden, was mit diesem Handbuch Positives geleistet w~rden ist, und dass sie mit zweckmassigen Bemerkungen und Ratschlagen dazu beitragen werden, in einer ev.neuen Auflage die miteingef\ossenen Fehler und Mangel auszumerzen, die auch in grossem Masse bedingt waren durch die Tatsache, dass der Autor bei dieser schwierigen und umfangreichen Arbeit sich selbst i.iberlassen war. Sarajevo, im November 1963.
MEt.mONS PRELIMiNAIRES L' auteur de ce manuel desire que les lede-urs tiennent sudout compte de ce qui suit: 1. Ce manuel est destine d' abord ii ceux qui s' occupent de bib!iotheconomie, de publication et de la librairie. II peut aussi etre utile aux bibliophi!es et aux hommes de lettres en tant que aide-memoire et sommaire de !eurs specialites et des specialites qui leurs sont proches. Cette encyclopedie est la premiere de cette sorte chez nous. Nous avons deja des encyclopedies de film, de tourisme, de medecine, de commerce et de tant d' autres branches qui ne depassent pas I' importance des livres. En outre la bibliotheconomie chez nous n' est qu' en etat de deve!oppement et des manuels de ce domaine sont peu nombreux. 2. En comparaison des encyc!opedies de bibliotheconomie ft I' etranger cefte encyclopedie contient un grand nombre de sujets et de termes qu' on ne saurait trouver dans ces encyclopedies et qui sont relatifs a notre art de l' imprimerie et de publication, notre bibiiotheconomie et notre livre. C' est pourquoi cefte encyclopedie peut servir aussi a I' etranger et apporter du moins une petite contribution fi la collaboration internationale culturelle en domaine de bibliotheconomie. 3. La Methode de composition de cette encyclopedie est dans line grande mesure de caradere eclectique.C' est la consequence de I' effort de I' auteur pour embrasser tous les termes les plus importants des meilleurs encyclopedies de bibliotheconomie. La preuve de ce que cefte methode est la meiileure, resulte du fait que dans cedaines encyclopedies il manque un grand nombre des termes qu' on trouve dans d' autres. 4. Grace au developpement incessant de la science et des techniques, naissent des nouvelles notions et expressions et c' est pourquoi cefte encydopedie doit contenir la terminoiogie bibliothecaire eontempora ine. Cela presente une difficuli-e particuliere quanf a ia creation des expressions en notre langue. Pour parer fi cet ineonvenient on cl utilise non seulement les expressions internationales mais quelquefois Bussi les expressions etrangeres (anglaises, allemandes, etc.) Cefte methode a ete utile aussi pour une autre raison, vu que dans un grand nombre des eas il faut que le bibliothecaire eonnaisse les principales expressions ćtrangeres relatives ii la bibliotheconomie. (Pour les langues
336 slaves cela n' est pas necessaire puisque leur liaison avec notre langue eloigne du moins les grandes difficultes dans la cori1prehension). 5. La grande majorite des termes n' avaient pas besoin d' une explication detailh~e. Pour certains termes on a d' autre part utilise plusieurs pages d' explication. Ce sont surtout les termes: bibliotheques, art de I' imprimerie, publication, litterature, bibliographie, catalographie, classification, formation professionnelle de bibliothecaires, etc. Cefte explication plus detaillee doit servir a tous ceux qui se preparent pour la profession de bibliothecaire de meme qu' aux bibliothecaires qui exercent parfois leur metier sans les manuels qui leurs sont necessaires. 6. Pour certains termes qui sont plus longuement expliques on a en general utilise la methode de deduction, c' est-a -dire on a d' abord explique le terme en general puis on a donne I' historique de ce terme. Quant a son sujet et les autres qualites, cette encyclopedie est pour beaucoup un compte-rendu de bibliotheconomie. 7. II est certain que cette encyclopedie contient certains termes, surtout les termes de caractere litteraire, qui ne sont pas necessaires pour une encyclopedie de ce genre, mais f' auteur est persuade que ces termes ne sont pas superflus surtout en tant que aide-memoire pour le traitement et I' acquisition des livres, pour donner les renseignements aux lecteurs etc. Dans ce but on a donne aussi en appen dice, non seulement les abreviations bibliothecaires mais aussi les abreviations generales (notres et etrangeres), les noms de lieux en latin et une bibliographie qui a surtout un caractere encyclopedique. 8. L' auteur, malheureusement, fait ses reserves, quant a I' integrite et la qualite du choix, lequel presente les memas difficultes que la composition independente du texte de I' encyclopedie. Ce choix est surtout difficile et delicat la oU il s' agit des publications periodiques, des maisons d' edition et des personnages de merite en bibliotheconomie. 9. L' auteur espere qu' en tenant compte de tout ce qu' on a dit ci-dessus les lecteurs bienveillants reconnaissent les qualites de cette encyclopedie et qu' ils aident I' auteur par leurs remarques justifiees et par leurs conseils. Grace a cela, une nouvelle edition de cette encyclopedie n' aura pas les memes defauts qui, dans cefte edition, sont pour une grande part causes par le fait que I' auteur dans son travail difficile et volumineux ne pouvait s' adresser qu a lui meme.
Dr Kosta
Grubačić:
Enci,kLopedijski leksikon bibLiotekar stva,
RecenL'lent:
Dr Dušan Milačić. upravnik Narodne biblioteke u Boog,I1adu. u pei!'l.z,iji
Jezdl'ika redlakcij:a: Dževad Midžić i Uglješa Kisić
Urednik: Dževad Midžić
Tehniaki urednik: Divna Lubura
KiO!l.'ektor: Ljubica Mladenović
Izdavat: Zavod
za
izdavanje udžbenika. Sara,jevo
za
izdavača:
Slobodan
Stojnić
Stamp!!!'; »Grafičar«,
Tuzla
Za štampariju : Obrad Jakšić
