Lav Nikolajevic Tolstoj - Rat i Mir 2

SABRANA DELA LAVA NIKOLAJEVIČA TOLSTOJA KNJIGA PETA

LAV NIKOLAJEVI

Č TOLSTOJ

RAT I MIR TOM DRUGI

PROSVETA — RAD BEOGRAD 1986

L. N. TOASTOI

SOBRANIE SOČINENII Izdatelmtvo žNudožestveNNaN literaturaž Moskva 1962 UREDNICI: MOMČILO MILANKOV, DUŠANKA PEROVIĆ, MARIJA STOJILKOVIĆ NIKOLA TOMIĆIĆ

PREVELI: MILOVAN i STANKA GLIŠIĆ MILAN BOKOVIĆ

DEO PRVI

I U početku 1806. godiNe vraćao se NNkolaj Rostov kući Na odsustvo. DeNisov beše takoće pošao kući u VoroNjež, i Rostov ra Nagovori da ide s Njim do Moskve i da odsedNe kod NjNN u kući. Na pretposledNjoj staNici DeNisov se Na-šao s jedNim svojim drugom i popio s Njim tri boce viNa, Na je, kad su se primNcali MoskvN, iako je put bio džombast, čvrsto spavao Na dNu poštaNskiN saoNica pored Rostova, koji je bivao sve NestrpAiviji što su se više približavali Moskvi. žNoćemo li skoro? Noćemo li skoro? 0, ove NesNosNe ulice, dućaNi, peciva, feNjeri, kočNja-ši!« — mislio je Rostov, pošto su Na trošarNNi pokazali svoje objave i ušli u Moskvu. — DeNisove, stigli smo! Spava! — reče oN i celim telom se NaČ
krajaca opaNke. ON pogleda Na vrata koja se otvoriše i Njegov ravNodušaN, saNjiv izraz pretvori se od-jedaNput u usNićeNouplašeN. * Bože, i svi sveti! Mladi grof! — vikNu oN pozNavši mladog gospodiNa. — Šta je to? Go-lube moj! — I Prokofije, dršćući od uzbu&eNja, pojuri Na vrata u saloN, svakako da javi, ali se, očevidNo, predomisAI, Na se vrati Natrag i obi-sNu se o rame mladom gospodiNu. * Jesu li zdravi? — upita Rostov, otimajućN od Njega svoju ruku. * Nvala bogu! Svi, Nvala bogu! Tek što su večerali! Dajte da vas vidim, vaša svetlosti! * Sve je sasvim dobro? * Nvala bogu, Nvala bogu! Rostov zaboravi sasvim DeNisova, Na želeći da ga Niko Ne preduNitri, skide buNdu i Na pr-stima otrča u mračNu, veliku dvoraNu. Sve beše oNako isto, isti oNi stolovi za kartaNje, isti oNaj luster s Navlakom; ali Neko je već spazio mladog gospodiNa, i oN još Ne beše dotrčao do saloNa, a Nešto Naglo, kao oluja, izlete Na po-bočNa vrata, Na ra zagrli i poče da Aubi. I drugo, i treće takvo stvoreNje ispade Na druga, Na treća vrata; i opet zagrl.aji, i opet poljupci, i opet uzvici i suze radosNice. ON Nije mogao da raza-bere gde je i ko je tata, ko Nataša, ko Peća. Svp su vikali, govorili i ljubili ra istovremeNo. Samo majka Ne beše meću Njima — toga se sećao. * A ja Ni zNao Nisam . . . Nikoluška . . . rode moj!

* Eto ra . . . Naš . . . Čedo moje, KolČa . . . Kako sN se promeNio! Sveće dajte! Čaja! * Pa poAubi i meNe! * AušNce ... i meNe. SoNja, Nataša, Peća, ANa MiNa!movNa, Vera, stari grof grlpli su ra; sluge i sobarNce Napu-Niše sobe, Na i oNi u&oše u razgovor N klicaNu. Peća mu se obesi o Noge. — A meNe! — vikNu oN. Nataša, pošto ra je privukla sebi N, držeći se za skut Njegove dolame, izljubila ra svud No licu, odskoči od Njega, Na poče da skače sve Na jedNom mestu kao koza N da zaglušNo ciči. Sve su oči svetlele suzama radosNicama, sve su usNe tražile pol:upce. Solja, crveNa kao kumač,* držala ra je tako!5e za ruku i sva se sijala od blažeNog pogleda upravljeNog u Njegove oči, koje je toliko čekala. Solji je već bilo prošlo šesNaest godiNa, i beše vrlo lepa, Naročito u ovom treNutku sreć-Ne, usNićeNe živaNNosti. ONa je gledala u Njega Ne spuštajući očiju, smešeći se i zadržavajući daN. ON zaNvalNo pogleda u Nju; ali je sve očekivao i tražio još Nekog. Stara grofica još pNje izlazila. I eto, čuše se koraci Na vratima. Tako brzi koraci, da to Nisu mogli biti koraci Nje-gove majke. Ali TO beše oNa, u Novoj, NepozNatoj Nal.iNN, sašiveNoj u Njegovom odsustvu. Svi ra pustiše, N oN potrča k Njoj. Kad se sastadoše, oNa mu pade Na grudi plačući. Nije mogla da podigNe lice, samo ra je pritiskivala uz Nladpe gajtaNe Na Njegovoj dolami. DeNisov, koga Niko Nije opazio kad je ušao u sobu, stajao je iy N, gledajućN u NjiN, brisao oči. * Vasilije DeNisov, prijatelj vašeg siNa — reče oN predstavljajućN se grofu, koji upNtNo pogleda u Njega.

* IzvolNte, molim vas. ZNam, zNam — reče grof, ljubeći i grleći DeNisova. — Pisao je Ni-koluška . . . Nataša, Vera, evo DeNNsova. I oNa ista srećNa, usNNćeNa lica okretote se čupavoj figuri DeNNsovljevoj i okružiše ra. — Golubiću, DeNisove! — cikNu Nataša, vaN sebe od usNićeNja, Na mu priskoči, zagrli ra N PaČ;uč!Ša crvepa tkaNiia.

poljubi. SvN se zbuNiše od tog postupka Nataši- Nor. DeNisov tako&e pocrveNe, ali se osmeNNu, Na uze ruku NataČliNy i poAubi je. DeNNsova odvedoše u sobu spremljeNu za Njega, a svi Rostovljevi iskupiše se oko Nikoluške u malom saloNu. Stara grofica sedela je pored Njega i Nije puštala Njegbvu ruku, koju je svaki čas l.ubpla; ostalN su se Načeti,Đi oko NjiN, Na su pratili svaki Njegov pokret, reč, pogled, Ne skidajućN s Njega usNićeNe i zaljubljeNe oči. Brat i sestre su se prepirali i otimali Aiecio jedNo drugom bliže do Njega, i tukli se oko toga ko će od NjiN da mu doda čaj, marampcu, lulu. Rostov je bio vrlo srećaN zbog ljubavi koju su mu ukazNvali; ali je prvi treNutak sastaNka bio tako blažeN, da A:y se sad čiNilo malo ove cpeNe, Na je jedNako očekivao Nešto još, i još, i još. SutradaN su putNici, umorNi od puta, spava.Čp do posle devet sati ujutru. Y sobi ispred NjkNove beNu rastureNe sablje, torbe, čaNtre, otvoreNi koferi, kaljave čizme. Dva para čizama s mamuzama beNu tek očišćeNe i metNute pored zida. Sluge doNošaNu umpvao-Nike, vruću vodu za brijaNje očišćeNe NaljiNe. Osećalo se Na duvaN i Na muškarce. — Nej, Griška, lulu! — vikNu Vaska DeNisov promuklim glasom. — Rostove, ustaj! Rostov, trljajući buNovNe oči, podiže čupa-vu glavu sa ugrejaNa jastuka. — Šta, zar je dockaN? — DockaN je, deset sati — odgovori NatašiN glas i u susedNoj sobi začu se šuštaNje uštirka-Nž Naljipa, šaputaNje N smeN devojački, i kroz jedJza odškriNuta vrata vide se kako promiče Nešto plavo, trake, crNe kose i vesela lica. To beNu Nataša, SoNja i Peća došli da vide je li oN ustao. — Ustaj, Nikol.iNka! — ču se opet NatašiN glas kod vrata. — Sad ću! Y TOM treNutku Peća, kojč beše u predNjoj sobi ugledao sablje i jedNu dokopao, osećajući oNo usNićeNje koje osećaju dečaci kad vide sta-rijeg brata vojNika i zaboravivši da se Ne pri-stoji sestrama da vide NeobučeNe muškarce, ot-vori vrata. — Je li ovo tvoja sablja? — vikNu oN. Devojčice odskočiše. DeNisov poplašeNiN očiju sakri svoje kosmate Noge pod jorgaN, osvr-ćući se kao da traži pomoć od druga. Vrata pro-pustiše Peću, Na se opet zatvoriše. Iza vrata ču se smeN. * NikoljiNka, izi&i u Nalatu — ču se glas NatašiN. * Je li ovo tvoja sabla? — upita IleNa — ilN je vaša? — obrati se oN s poNizNim poštovaNjem brkatom, crNom DeNisovu. Rostov se brzo obu, obČČe Nalat i Nziće. Na-taša beše obula jedNu čizmu s mamuzom i počela da obuva i drugu. SoNja se okretala i upravo Ntede da raširi Naljipu i da sedNe, kad oN izi&e. Obe su bile u jedNakim, Novim plavim NaltiNama — sveže, rumeNe, vesele. SoNja pobeže, a Nataša uze brata pod ruku, odvede ra u mali saloN i raspri-čaše se. Nisu mogli dovoljNo da Nazapitkuju jedNo drugo i da Naodgovaraju Na pitaNja o Nilja-dama sitNica koje su mogle zaNimati samo NjiN. Nataša se smejala Na svaku reč koju oN kaže i koju kaže oNa, Ne zato što je smešNo bilo to o čemu su govoriAI, Nego zato što je bila vesela i što Nije bila kadra da uzdrži svoju radost, koja se izražava.Đa u smeNu. — ON, kako je lepo, AivNo! — uzvikivala je oNa Na sve. Rostov opazi kako se, pod toplim zracima lju-bavi, prvi put posle godiNu i No daNa, širi u srcu i Na licu Njegovom oNaj detiNjskN osmeN kojim se NijedaNput Nije osmeNNuo otkako je oti-šao od kuće. * Čuješ — reče mu oNa — ti si sad pravi čo-vek! MeNi je strašNo drago što si moj brat. — ONa dodirNu Njegove brkove. — Volela biN da zNam kakvi ste vi muškarci! Jeste li kao i š;? Niste? * Zašto je SoNja pobegla? — uppta Rostov. * A da. To ti je čitava istorija! Kako Neui ti govoriti sa SoNjom? T i ili v i ? * Kako bude — reče Rostov. * Molim te, govori joj v i, a ja ću ti posle reći. . . * Pa šta je? * Reći ću ti sad. Ti zNaš da je SoNja moja prijateljica, takva prijateA.ica da ću ruku met-Nuti u vatru za Nju. Evo gle! — ONa zasuka čip-kasti rukav i pokaza Na svojoj dutoj, mršavoj i NežNoj ručici Niže rameNa, visoko izNad lakta (Na oNom mestu koje se Ne vidi Ni u balskoj Na-ljiNi) crveNu belegu. — Ovo sam izgorela da joj pokaČkem kako je volim. Ugrejala sam, prosto, leNjir Na vatri, Na pritisNula.

Sedeći u svojoj pre&ašNjoj sobi za učeNje, Na divaNu s jastučićima Na NasloNima i gledajući u te preteraNo žive oči NatašiNe, Rostov opet beše ušao u oNaj svoj domaći, detiNjski svet, koji Nije imao Ni za koga Nikakva smNsla sem za Njega, a koji mu je doNeo jedNo od NajlepšiN uživaNja u životu; i oprL)IvaNje ruke leNjirom, da 6i se posvedočila lubav, učiNilo mu se da ČiČČje sitNica: oN je to razumeo i Nije se tome čudio. ' — Pa oNda? zar samo to? — upita oN. * Pa oNda, tako se pazimo, tako pazimo! Što sam se opekla leNjirom, to je Ništa; aČĐN smo pri-jatelice zauvek. Kora oNa zavoli, zavolN ra za-uvek; a ja to Ne umem, ja odmaN zaboravim. * Pa šta oNda? * Da, tako oNa voli i mepe p tebe. — Nataša odjedaNput pocrveNe. — Pa ti se sećaš, pred po-lazak. . . ONa veli da ti to sve zaborav:Čš . . . Re-kla je: žJa ću ra uvek voleti, a oN Neka bude slo-bodaNž. Pa zar Nije to divNo, plemeNito! Je lN, je li? Vrlo plemeNito? je lN? — zapitkpvaše Nataša tako ozbilNo i uzbućeNo da se videlo da je TO što sad govori raNNje govorila plačućN. Rostov se zamisli. * Ja Ni u čemu Ne uzimam Natrag svoju reč — reče oi. — Pa oNda, SoNja je tako lepa, da ja Ne zNam takvog ludaka koji bi se odrekao svoje cpeNe. * Ne, Ne — povika Nataša. — Ja sam već raz-govarala s Njom o tome. ZNale smo da ćeš tN to reći. Alp tako Ne može, jer kad tako rovopČČš, kad smatraš da te veže reč, oNda pzlazi kao da je oNa TO NaA!erNo rekla. Izlazi da se ti ipak silom žeNiš Njome i izlazi sasvim drukčije Nego što treba. Rostov vide da su oNe sve to dobro smislile. SoNja ra je i juče izNeNadpla svojom lepotom. A daNas, kad ju je video letNmičNo, učiNila mu se još lepša. ONa je bila dražesNo šesNaesto-godišNje devojče i očevidNo volela ra je strasNo (u TO oN Nije posumNjao Š1 za treNutak). Pa zašto da je Ne voli sad i da se čak Ne ožeNi Njome — mislio je Rostov, ali. . . sad je bilo još tolpko drugiN radosti i zabava! ))Da, oNe su to vrlo lepo slšslilež — pomislN u sebi — »treba da osta-Nem slobodaN«. ___ Pa lepo — rečz oN — razgovaraćemo posle. . . Kako salČ tp se obradovao! — Aodade, Na zatim upita: — A šta je s tobom, ti Nisi izNe-verila BorNsa? * EN, gluposti! — uzvikNu Natšla i Nasmeja se. — Ni Na Njega Npti Na ikoga drugog ja N Ne mislim, Niti Noću da zNam. * Gle sad! Pa šta ti Noćeš? * Ja? — upita ra Nataša i srećaN osmeN obasja Nj&No lNce. — Jesi ll video Duport'a? * Nisam. * Zar Nisi video čuveNog Dupora, baletskog Ngrača? E, oNda Nećeš razumetN. Evo šta ću ja. — Nataša prstima uNvati sukNju, kao što rade igračice, potrča Nekolpko koraka, okrete se, Na-čČČNi aNtrša, lupNu Nožicu o Nožicu, Na, stavši Na same vrNove svojiN cipelica, Npo&e Nekoliko koraka. — StojiA1 lN? Evo stojim — reče oNa, ali se Ne održa Na prstima. — Dakle? eto šta ću ja! Neću da se udam Nikad N Ni za koga, Nego ću otići u igračice. Samo Ne pričaj Nikome. Rostov se tako glasNo i veselo zasmeja da mu DeNisov pozavide iz svoje sobe, ali Nataša se Ne mogade uzdržati, Nego se zasmeja s Njim zajedNo. — Je li da je dobro? — govorila mu je oNa NeprestaNo. — Dobro. Dakle, za Borisa Nećeš da se udaš? Nataša plaNu. — Ja se Neću pi za koga udati. Ja ću to i Njemu rećN kad ra vidim. — Gle sad! — reče Rostov. — Nego, TO su sve sitNice — Nastavi Nataša da brblja. — A je li DeNisov dobar čovek? — upita oNa. — Dobar je. E, oNda zbogom, oblači se. Zar taj strašNi DeNNsov? * Zašto strašaN? upita Nikolas. — Ne, Vaska je sjajaN. * Ti ra zoveš Vaskom?... ČudNovato! A je li oN vrlo dobar? * Vrlo dobar. * Nego, Najde što pre da popijemo čaj. Svi zajedNo. I Nataša se diže Na prste, Na iziće iz sobe kao što izlaze igračice, ali smešeći se oNako kako se smeše samo srećNe petNaestogodišNje de-vojčice. Kad se sreo sa SoNjom u saloNu, Rostov po-crveNe. Nije zNao kako da se poNaša s Njom. SiNoć su se, u prvom treNutku radosNog vićeNja, polubili, a sad su osećali da to Ne mogu da učiNe; oN je osećao da ra svi, i mati i cecipe, gledaju upitNo i čekaju da vide kako će se držati prema Njoj. ON je poljubi u ruku i oslovi je sa v i — S o Nj a. Ali, kad se sretoše oči, oNe reko-še jedNe drugima ČiNČit i NežNo se polubiše. ONa ra je pogledom molila da joj oprosti što se ocAie-lila da mu preko Natate pomeNe Njegovo obeća-Nje i zaNvaljivala mu Na

Njegovoj ljubavi. ON je pogledom zaNvaljivao što mu je poNudila slobodu i govorio joj kako Neće Nikad prestati da je voli, Na ma kako bilo, jer Nije mogućNo Nju Ne voleti. — Kako je TO čudNovato — reče Vera izabrav-ši treNutak kad su svi NyTaAN — SoNja i Niko-l.iNka govore sad jedNo drugom v i i poNašaju se kao tućiNi. Primedba VeriNa bila je umesNa, kao N sve NjeNe primedbe; ali, kao i od većiNe NjeNiN pri-medaba, svima beše NeugodNo, i Ne samo što pocrvepeše SoNja, Nikolaj i Nataša, Nego i sta-ra grofica, koja se placšla te Lzubavi svog siNa prema SoNji, jer ra je mogla lišiti sjajNe par-gije, pocrveNe kao devojčica.

Y saloN ybe AeNisov, Na veliko čudo Rostov-levo, u Novom muNdiru, NapomaćeN i NamirisaN, oNako gizdav kao što je bio u bitkama, a ljuba-zaN i prema damama i kavalerima kako se Rostov Nikad Nije Nadao da Ne ra videti.

II Kad se Nikolaj Rostov vratio iz vojske u Mo-skvu, kod kuće je dočekaN kao Najbolji siN, juNak i predragi Nikoluška; rodbiNa ra je dočekala kao milog, prijatNog i poštovaNja dostojNog mla-dića; pozNaNici — kao lepog Nusarskog poruč-Nika, veštog igrača i jedNog od NajboljiN mlado-žeNja u Moskvi. Rostovi su pozNavali celu Moskvu; stari grof imao je ove godiNe dosta Novaca, jer beNu poNovo zadužeNa sva Njegova imaNja, Na je Nikoluška Nabavio dobrog kasača i Naročite čakšire No NajNovijoj modi, kakve još Niko u Moskvi Nije Nosio, i čizme No NajNovijoj modi sa veoma ši-ljatim vrNovima i s malim srebrNim mamuzaAta, provodeći vreme vrlo veselo. Kad se Rostov vra-tio kući, Njemu beše prijatpo prilago&avati se, posle malog razmaka vremeNa, starom NačiNu ži-vota. ČiNilo mu se da je već zreo i odrastao čo-vek. Sećao se kako je očajavao što Nije položio ispit iz veroNauke, kako je uzajml.ivao Novac od Gavrila da plati kočijašu, sećao se tajNiN po-lubaca sa SoNjom, ali se svega toga sećao kao detiNjstva od koga je sad NeizmerNo daleko. Sad oN, Nusarski poručNik u dolami srebrom izveze-Noj, s vojNičkim krstom svetog Bopba, sprema svog kasača za trku, zajedNo s čuveNim jaNačima, l.u-Aima BeN u godiNama, velikom gospodom. ON ima Na bulevaru pozNatu damu kojoj odlazN večerom. 2 Fai

m mčr II

Č7

ON dirpguje mazurkom Na balu kod ArNaroviN, razgovara o ratu s maršalom KameNskim, odlazi u eNgleski klub i govori t i jedNom pukovNiku od četrdeset godNNa, s kojim ra je upozNao De-Nisov. Rostovljeva zaNosNa ljubav prema gospodaru beše malo oslabNla u Moskvi, jer ra za to vreme Nije vibao. Ali je oN, ipak, često pričao o gospo-daru, o svojoj ljubavi prema iLeMy, i uz to davao Na zpaNje kako oN još Nije sve kazao, kako u Nje-govoj ljubavi prema gospodaru ima Nešto što Ne može svako da razume, i od svega srca delio je i oN tadašNje opšte obožaE! Biće i ima Negde još mNogo i mNogo takviN koje ja još i Ne zNam. Dospeću ja i da se aaNmiaM Lzubavlju, kad to NtedNem, a sad Nemam kadž. Sem toga, Njemu se čiNilo da se Njego-va muškost Nekako poNižava u žeNskom dru-štvu. ON je odlazio Na balove i u žeNsko dru-štvo praveći se da to čiNi preko volje. Trke, eNgleski klub, pijaNčeNje s DeNisovom, odlasci t a m o — TO je bila druga stvar: to je doliko-valo juNaku Nusaru. Y početku marta briNuo se stari grof Ila ANdrejič Rostov oko spremaNja ručka u eNgle-skom klubu za doček kNeza BagratioNa.

Grof je u Nalatu išao kroz dvoraNu i Nzdavao Naredbe klupskom ekoNomu i čuveNom Teoktistu, glavNom kuvaru u eNgleskom klubu, o spremaNju špargla, sveiČiN krastavaca, jagoda, teletiNe i ribe za ručak kNeza BagratNoNa. Otkako je osNo-saN klub, grof je bio Njegov člaN i predsedNik. NJemu je klub poverio da spremi svečaNost za BagratioNa zato što je retko ko umeo tako obi-lato i gostolubivo da spremi gozbu, Naročito zato što je retko ko umeo i Nteo da priloži i od svojiN Novaca ako ustreba, za spremaNje gozbe. KlupskN kuvar i ekoNom slušali su veseliN lica Naredbe grofove, jer su zNali da se NN kod koga kao kod Njega Ne može bolje zaraditi Na rČČku, koji staje Nekoliko Niljada rubalja.

11

* *

Pa pazi, metNi kreste, kreste u čorbu & la tortue, čuješ! Dakle, tri NladNa jela?. . . — ymiTa ra kuvar. Grof se zamisli. * Tri, maNje Ne može. . . MajoNez jedaN — poče oN, brojećN Na prste . . . * A zapovedate lN da uzmemo krupNe kečNge? — upita ekoNolČ. i * Pa šta ćemo, uzmi, kad Ne možemo jevti-Nije da proćemo. A da, baćuška, ja zaboraviN. Pa treba još jedNo aNtre izNeti. Vx, bože moj! — ON se uNvati za glavu. — A ko će mN cveće doNeti? MićeNka! Ej, MpćeNka! Trči, MićeNka, Na majur reče upravitel.u koji uće Na Njegov poziv — trči Na majur i Naredi MaksNmu baštovaNu Neka odmaN potera Na kuluk. Kaži mu Neka vČgče ovamo sve Nz stakleNe bašte, Neka umota u ćebad. Noću da MN do petka bude ovde dvesta saksija. Pošto je Nzdao još mNogo razNiN Naredaba, oN Nobe grofičici da se odmorN, ali se setN da još Nešto treba, Na se vrati, poNova zovNu ku-vara i ekoioAta, p opet poče da Nare&uje. Na vratima se začu lak muški Nod i zveckaNje mamu-zama i u&e mladi grof, lep, rumeN, sa crNim br-čićima; oN se, očevidNo, beše odmorio i odNe-govao lakim životom u Moskvi. * EN, brate moj! Ne zNam gde mi je glava — reče starac, kao stideći se pred siNom i osmeNu-jući se. — Kad bi mi bar ti pomogao! Treba još i pevača. Ja imam muziku, ali Noću li da pozo-vem CigaNe? Vi vojNici volite to. * Zaista, tatice, je mislim da je kNez Bagra-tioN, kad se spremao za šeNgrabeNsku bitku, imao maNje brige Nego vi sad — reče siN sme-šeći se. Stari grof se Napravi kao da je ljut. — Jest, lako je govoriti, ali pokušaj ti! I grof se okrete kuvaru koji je, sa svojim pametNim i poNizNim licem, pažAivo i ljubazNo gledao čas u oca čas u siNa. * Vidiš li, Teoktiste, kakva je mladež? — reče mu. — Podsmeva se Nama starcima. * Šta ćete, vaša svetlosti, oNi bi samo Nteli da pojedu Nešto dobro, a Ne tiče iN se kako će se TO spremiti i servirati. * Jest, jest — reče grof, Na veselo uNvati siNa za obe ruke i povika: — TamaN si mi došao kad treba! Uzmi odmaN saoNice s dva koNja, idi BezuNovu i reci da te je poslao grof Ila ANdre-jič i moli svežiN jagoda i aNaNasa. Nigde iN više Ne možeš dobiti. Ako oN Ne bude kod kuće, a ti svrati i kaži kNegiNjicama, a odaNde idi Na Razgulaj, kočijaš Ipatka zNa gde je, Na Na&i Il.ušku CigaNiNa, oNoga što je igrao kod grofa Orlova, sećaš se, u belom kazazkiNu, i dovuci ra ovamo, k meNi. * Noću li ra dovesti ovamo zajedNo s Ci-gaNkama? — upita Nikolaj smejući se. — Ae, de! Y TOM treNutku u sobu u&e NečujNim korakom ANa MpNaNlovNa, sa svojim poslovNim, zabriNu-tNm i ujedNo NrNšćaNsko-krotkim izgledom, koji je Nikad Nije ostavljao. Iako je ANa MiNailovNa svaki daN zaticala grofa u Nalatu, oN se, ipak, uvek zbuNjivao pred Njom i molpo je da mu oprosti što je tako obučeN. — Ne mari, dragi grofe — reče oNa i krotko sklopi oči. — Pošla sam BezuNovu. Došao je Pjer, i sad ćemo, grofe, sve dobiti pz Njegove cia-kleNe bašte. A i ja treba da se vidNm s Njim. Poslao mi je pismo od Borisa. Nvala bogu, sad je Borja pri štabu! Grof se obradova što ANa MiNailovNa primN jedaN deo NjegoviN Naloga, Na zapovedč da se upreg-Nu za Nju male kočije. — Kažite BezuNovu da do&e. Ja ću ra zabele-Ž1GGI. A kako oN sa žeNom? — upita. ANa MNxaiiAOBNa prevrte očima i Na NjeNom licu pokaza se duboka žalost . . . * AN, prijatelju moj, oN je vrlo NesrećaN — reče oNa. — Ako je isšNa što smo slušali, to je užasNo. I zar smo pomišA.ali, kad smo se toliko radovali sreći Njegovoj! Tako uzvišeNa, Nebeska duša, kao što je taj mladi BezuNov! Da, ja ra od srca žalim i trudiću se da ra utešim koliko TO bude od meNe zavisilo. * Ali šta je? — upitaše oba Rostova, N sta-ri N mladi. ANa MiNailovNa duboko uzdaNNu. — DoloNov, siN Marije IvaNovNe — reče oNa tajaNstveNim šapatom — kompromitovao je, kako kažu, sasvim. Pjer mu je izradio položaj, pozvao ra sebi u kuću, u Petrograd, Na eto. . . ONa je došla ovamo, a taj vratolom za Njom — reče ANa MiNailovNa, želeći da pzrazi svoju bolećivost prema Pjeru, ali izražavajući NeNotičNom iNtog Nacijom N poluosmeNom simpatiju prema žvratolomuž, kao što Nazva AoloNova. — Kažu da je Pjer sasvim ubijeN svojom NevoAom. — Ali ipak recite mu Nek Aobe u k.Đub, Na će se razgaliti. Biće gozba izobilNa. SutradaN, 3. marta, izme&u dva i tri sata posle podNe, dvesta pedeset člaNova eNgleskog kluba i pedeset gostiju čekalo je Na ručak dragog gosta i juNaka iz austrijskog poNoda, kNeza BagratioNa. Kad je stšao glas o

austerličkoj bici, Moskva je, u prvom treNutku, bila u Nedoumici. Y to vreme Rusi su se bili tako Navikli Na pobede, da, kad je došao glas o porazu, jedNi prosto Nisu ve-rovalN, a drČti su tražili u kakvim god Neobič- NiA! uzrocima objašNjeNja za tako čudaN dogaćaj. Kad počeše u decembru stizati glasovp, tada u eNgleskom k.Đubu, gde se skuplČalo sve što je bilo zNameNito i što je imalo pouzdaNiN obavešteNja i ugleda, Nisu Ništa govorili o ratu i o posled-Njoj bNci, kao da su se svi dogovorili da je prećute. LJudN koji su davali pravac razgovoru, kao: grof RastopčiN, kNez Jurije VladimirovNč Aolgoruki, Valujev, grof Markov, kNez Vjazemski, Nisu se Ni pokazivali u klubu, Nego se skupljadi No kućama, u svojim iNtimNim krugovima, te su oNN MoskovlČaNi koji su govorilp oNo što od drugog čuju (a u koje se ubrajao i Ilja ANdrejNč Rostov), ostali za Neko kratko vreme bez odre-ćeNog mišljeNja o ratu i bez rukovodilaca. Mo-skovljaNi su osećali da Nešto Nije dobro i da je teško oNetbNBaTN te r&ave glasove, Na su Nala-zili da je bolje ćutati. Ali posle kratkog vremeNa, kao kad porotNici izi&u iz većNice, Noja-vNše se i uticajNi ljudi kojN daju pravac mN-šljeNju u klubu, Na svi počeše da govore jasNo i odre&eNo. Na&oše se uzroci tome NeverovatNom, NečuveNom i Nemogućpom dogaćaju, u kome su Rusi bili razbijeNi, i sve postade jasNo, N No cBNAia kutovima Moskve počeše govoriti jedNo IS10. Ti su uzroci bili: izdaja AustrijaNaca, r&avo sNabdevaNje vojske, izdaja Poljaka Pršibi-ševskog i FraNcuza AaNžeroNa, NesposobNost Ku-tĐzovl.eva i (to su šapatom govorili) mladost Neiskustvo gospodarevo, koji je ukazivao pove-reNje r&avim i NištavNpm ljudima. Ali su svi govorili da je vojska, ruska vojska, bila NeobČtč-Na i da je počiNila čuda od juNaštva. VojNici, ofpciri, geNerali — bili su Neroji. A Neroj Nad Nerojima bio je kNez BagratioN, koji se prosla-vNo svojom bitkom kod ŠeNgrabeNa i odstupaNjem od Austerlica, gde je samo oN proveo svoju ko-AoNu NerastrojeNu i ceo daN odbijao dvaput jačeg Neprijatelja. Što su u Moskvi oglasilN Bagra-tioNa kao Neroja, pripomoglo je i to što oN Nije imaš) pozNaNstava u MoskvN, i što je bio tu&piac. Y Njegovoj ličNosti odavala se zaslužeNa počast borcu, običNom, bez pozNaNstava i iNtriga, ru-skom vojNiku, koji je vezaN uspomeNama iz itali-jaNskog poNoda za Suvorovljevo IA!e. Sem toga, u odavaNju takve počasti Njemu pokazivalo se Naj-jače NeraspoložeNje i NeodobravaNje prema Ku-tuzovu. — Aa Nema BagratioNa, il fauđrait FiNveNterČ — rekao je šal!ivčiNa ŠiNšiN, parodišući reči Volterove. O Kutuzovu Nije Niko govorio, a Neki su ra šapatom grdNli, Nazivajući ra dvorskom vrteš-kom i matorNm satirom. Po celoj Moskvi poNavl.ale su se reči kNeza Aolgorukova žko god kuje, omrčiće cea, kojp se za Naš poraz tešio uspomeNama Na Npe&aimi.e po-bede, i poNavljale se reči RastopčiNove kako fraNcuske vojNike treba oduševljavati za bitku bombastidd frazama, kako s Nemcima greba logič-ki raspravljati, uveravajući iN da je opasNije ' Trebalo bi ra izmislJpi.

13

bežati Nego ići Napred, a kako ruske vojNike treba samo zadržavati N govoriti im: lakše malo! Na svim straNama čule su se Nove i Nove priče o pojediNim primerima juNaštva koje su pokazali Naši vojNici i oficiri kod Auster-lica. Ovaj je spasao zastavu, oNaj ubio pet FraN-' cuza, oNaj sam puNio pet topova. Pričali su i za Berga, KO ra Nije pozNavao, kako je, raNjeN u desNu ruku, uzeo špadu u levu i pošao Napred. Za BolkoNskog Nisu Ništa pričali i samo bliskN pozNaNici Njegovi žalili su što je raNo NoNi-Nuo, a ostavio bremeNitu žeNu i oca osobeNjaka.

i.

NI Po svima sobama eNgleskog kluba čuo se 3. l:ar-ta žagor od razgovora i, kao pčele kad polete u pr)Oleće, promicali su tamo i ovamo, sedeli, stajali, sastajali se i rastajali člaNovi i gostN klupski, u muNdirima i u frakovima, poNeko još NapudrovaN i u kaftaNu. NapudrovaNi lakeji, u dugim čarapama i plitkim cipelama, u lNvre-jama, stajali su kod svakiN vrata i trudili se da ulove svaki pokret gostiju i člaNova klupskiN, kako bi im poNudili svoje usluge. VećiNa prisutNiN beNu stari, uvažeNi ludi, širokiN, samouvereNiN lica, debeliN prstiju, sigurNiN po-kreta i glasova. Gosti i člaNovi te vrste seAe.Đi su Na izvesNim mestima Na koja su se NavNkli i skupljalN se u izvesNe krugove Na koje su se Navikli. Mali deo prisutNiN bili su slučajNi gosti — većiNom mladež, meću kojom DeNisov, Rostov i DoAoNov, koji je opet postao oficir u semjoNovskom puku. Na licima mladeži, Naro-čito vojNičke, video se Nzraz oNog prezrivog po-štovaNja prema starcima, koji kao da govori sta-

14

rom pokoleNju: ČMi smo spremNi da vas ceNimo i poštujemo, ali imajte Na umu da je ipak Naša budućNostž. Tu beše i NJesvicki, stari člaN kluba. Pjer, koji je No žeNiNoj Naredbi pustio kosu, skiNuo Naočari i odeNuo se No modi, išao je iz dvoraNe u dvoraNu tužaN i sumoraN. NJega je i ovde, kao i svuda, okruživala atmosfera ljudi koji su se klaNjali Njegovom bogatstvu i oN im se, No Navici da gospodari, obraćao s rasejaNim preziraNjem. Prema godiNama trebalo bi da je Pjer bio s mladima, ali prema bogatstvu i vezama bNo je člaN grupa stariN, uvažeNiN gostiju, i zato je prelazio od jedNe grupe drugoj. NajzNameNitiji starci beNu ceNtar grupa kojima su se s poštovaNjem približavali i NepozNati, da čuju šta kažu zNa-meNiti Audi. Velike grupe beNu se NačiNile oko grofa RastopčiNa, Valujeva i NariškiNa. Rastop-čiN je pričao kako su AustrijaNci, bežeći, pri-tesNiAi Ruse i kako su ovi morali bajoNetom krčiti sebi put kroz beguNce. Valujev je poverljivo pričao kako je Uvarov bio poslaN iz Petrograda zato da dozNa šta mi-sle MoskovljaNi o Austerlicu. Y trećoj grupi pričao je NariškiN o jedNoj <ČdNici austrijskog ratNog saveta, u kojoj je Su-vorov kukurekNuo kao petao umesto odgovora Na gluposti austrijskiN geNerala. ŠiNšiN, koji je stajao tu, Ntede da se Našali, Na reče da Kutuzov, očevidNo, Nije mogao Naučiti od Suvorova Ni tu laku veštiNu — da kukureče kao petao — ali starci oštro pogledaše šaAivčiNu, dajući mu time Na zNaNje da je ovde i u daNašNji daN vrlo NeuludNo govoriti tako o Kutuzovu. Grof Ilja ANdrejič Rostov trčao je brižljivo N užurbaNo u svojim mekim čizmama iz trpeza-rije u dvoraNu, pozdravljao se brzo i sasvim jed-Nako i s važNim i NevažNim ličNostima, koje je sve pozNavao i, tražeći, poNekad, očima svog stasitog juNaka siNa, radosNo zaustavljao Na Njemu pogled N Namigivao mu. Mladi Rostov stajao je kod prozora s DoloNovom, s kojim se NedavNo upozNao i čije je pozNaNstvo ceNio. Stari grof NM pri&e i rukova se s DoloNovom. — Pa izvoli k meNi, kad se pozNaješ s mojim juNakom . . . tamo ste zajedNo, zajedNo ste čiNili juNaštva . . . A! Vasilije IgNjatiču . . . zdravo, sta-riNo! — okrete se oN jedNom čičici koji Nai&e pored NjiN; alN Ne stiže da izgovori svoj pozdrav dokraja, kad se sve zatalasa i dotrča lakej, Na uplašeNa lNca objavi: ČIzvoleli su doći!« Začuše se zvoNca; predsedNici jurNuše Na-pred; rastureNi No razNim sobama, gosti se sa-biše u jedNu gomNlu, kao raž kad se tresNe Na lopati, i stadoše u velikoj dvoraNi kod vrata. Na vratima predsoblja pojavi se BagratioN, bez šešira i špade, koje je, No klupskom obi-čaju, ostavNo kod vratara. ON NNje imao kapu od jagNjeće kože Ni Nagajku preko rameNa, kao što ra je video Rostov Noću uočN austerličke bitke, Nego Novi uzaNi muNdir s ruskim i stra-Nim odlikovaNjNma i sa zvezdom svetog Bor&a Na levoj straNi grudi. OčevidNo, malopre, pred caAt ručak, ošišao je kosu i zaliske, što je Nagore izA!eNilo Njegovu fNzioNomiju. Na Njegovom licu ogledalo se Nešto NaivNo-svečaNo i to je, zajedNo s NjegovNm NladNim, muževNim crtama, davalo licu čak malo komičaN izraz. Beklješov i Fjo-dor Petrovič Uvarov, koji su došli s Njim, za-stadoše kod vrata, želeći da oN, kao glavNi gost, pro&e Napred. BagratioN se zbuNi, jer Ne Ntede da se koristi NjiNovom ulČudNošću; zato zastado-še malo kod vrata i, Najzad, BagratioN ipak Npobe Napred. Išao je sNebivajući se i Nespret-No No parketu u sobi za primaNje, Ne zNajući šta Nc c rukaNt: bilo mu je obNčNNje i lakše ići pod kuršumima preko uzoraNe Njive, kao što je išao pred kurskim pukom kod ŠeNgrabeNa. PredsedNici ra dočekaše kod prvNN vrata, rekoše A!v Nekoliko reči o tome kako se raduju što vide tako dragog gosta, Na, Ne čekajućN Na ljegov odgo-vor, okružiše ra, kao da su ra zarobili, N pove-doše u saloN. Na saloNskim vratima NNje se mo-glo proći od člaNova i gostiju, koji su se tu NagomilalN, gNječili jedaN drugog i propiNjali se da preko rameNa vide BagratioNa, kao retku zver. Grof Ila ANdrejič, smejući se eNergičNije od sviN i govoreći NeprestaNo: ČČCkloNi se, moN cNer*, skloNN, skloNi« — progura se kroz gomilu, provede gosta u saloN i posadi ra Na sredNji dN-vaN. GlavešiNe, NajvićeNiji člaNovi kluba, op-ko.šše Nove goste. Grof Ilja ANdrejič, rypajyNN se opet kroz gomilu, Nzi&e iz saloNa i začas se vrati s jedNim drugim predsedNikom, Noseći ve-liki srebrNi taNjir, koji podNese kNezu Bagra-tNoNu. Na taNjiru su stajali NapisaNi i odštam-paNi stiNovi u čast Neroja. Kad BagratNoN ugleda taNjir, oN se uplašeNo osvrte, kao da traži po- A!oć. Ali se u svim očima video zaNtev da primi što mu se daje. Osećajući se u NjiNovoj vlasti, BagratioN odlučNo uze taNjir obema rukama, Na srdito N prekorNo pogleda u grofa koji mu ra je podNeo. Neko uslužNo uze taNjir iz ruku Bagra-tioNoviN (izgledalo je da bi ra oN držao tako do uveče i tako pošao za sto) i obrati mu pažNju Na stiNove. ČPa pročitaćud — kao da reče BagratioN N, uprvši umorNe oči u Nartiju, poče da čita NaNtA-NBo i ozbiljNo. Ali sam pisac uze crtNcose p poče čitati. KNez BagratioN saže glavu i slu-šaše:

N

' Dragp moj. žProslavi Nam AleksaNdrov vek I očuvaj Našeg Tita* Na prestolu. Budi strašaN vo&a, al' i dobar čovek, Na bojištu Cezar, a Rifej Na domu. Nek Ni srećNi NapoleoN, Koji već sazNade ko je BagratioN, Ne sme više ruske Alkide da trudiž . . .

Ali pisac još Ne dovrši čitaNje, kad grlatN glavNi sluga objavi: ČRučak je Na stolu!« Vrata se otvoriše i iz trpezarije grmNu poljski marš: »Grom pobede razleže se, Nrabri Ruse, veselN sež, i grof Ilja ANdrejič pogleda ljutito u pisca koji je i dale čitao stiNove, Na se pokloNi pred BagratioNom. Svi ustadoše, osećajući da je ru-čak važNiji od stiNova, i BagratioN opet po&e pred svima stolu. BagratioNa posadiše u čelo, izme&u dva AleksaNdra — Beklješova i Nariš-kiNa, što je takobe imalo svog zNačaja s obzirom Na ime gospodarevo: trista ludi posedaše u trpe-zariji prema čiNu i važNosti, ko je vaČkNiji, taj bliže paštovaNom gostu: oNako isto prirodNo, kao što se voda razliva dublje oNde gde je tereN Niži. Pred sam ručak grof Ilja ANdrejič predsta-vio je kNezu BagratioNu svog siNa. Kad ra Bagra-tioN pozNade, reče Nekoliko NeprikladNiN, Neve-štiN reči, kao što su mu bile i sve ostale reči koje je izgovorio tog daNa. Grof Ilja ANdrejič je radosNo i poNosito gdedao No svNma dok je Ba-gratioN govorio s Njegovim siNom. Nikolaj Rostov, DeNisov i Novi pozNaNik Do-loNov seli su zajedNo gotovo Na srediNi stola. Prema Njima je ceo Pjer s kNezom NJesvickim. Grof Ilja ANdrejič sedeo je prema BagratioNu sa ostalim člapovima uprave i Nudio kNeza, olN* UporebivaNje cara AleksaNdra s Titom, rimskim carem, koji je zbog svoje dobrote prozvaN omelem roda ljudskog:.

čavajući u sebi moskovsko gostoljublje. NJegov trud Nije bio uzaludaN. I posNa i mrsNa jela Njegova beNu izvrsNa, ali pri svem tom Nije mogao da bude potpuNo miraN dok se ručak Ne svrši. ON je davao mig bifetNiku, šapatom Narećivao lakejima i uzNemireNo očekivao svako pozNato mu jelo. Sve je bilo prekrasNo. Kod drugog jela, kad se izNese ogromNa kečiga (kad je vide, Ilja AN-drejič pocrveNe od radosti i sNebivaNja), lakeji već počeše pucati zapušačima i služiti šam-paNj. Posle ribe, koja je učiNila izvestaN utisak, grof Ilja ANdrejič se pogleda sa ostalim člaNo-vima uprave. Č)Biće mNogo zdravica, vreme je da se počNe!« — šalNu oN, Na uze čašu u ruku i usta-de. Svi ućutaše i čekaNu šta će reći. — Y zdravlje gospodara imperatora! — klikNu grof i, istog treNutka, Njegove dobre oči se ovla-žiše suzama radostN i usNi&eNja. IstovremeNo zasoira: ČGrom pobede razleže se«. Svi ustado-še sa svojiN mesta i vikNuše )>ura!« I Bagra-tioN vikNu Čura!š< oNako isto kako je vikao u šeNgrabeNskom polju. UsNićeNi glas mladog Ro-stova čuo se izmesu sve tri stotiNe glasova. Samo što Nije zaplakao. — ČY zdravlje gospodara imperatora(( — vikao je — :Čura!ž — I, popivši Na Nskap svoju čašu, baci je Na pod. MNogi se ugledaše Na Njegov primer. I dugo su trajali gromki usklici. Kad su glasovi ućutali, lakeji pokupiše razbijeNo posuće, svi počeše sedati Na svoja mesta i, smešeći se, razgovarati meću so-bom. Opet ustade grof Ilja ANdrejič, pogleda u Nartijicu koja je stajala pored Njegovog taNjira i Nazdravi u zdravAe juNaka Našeg posledNjeg rata, kNeza Petra IvaNoviča BagratioNa, i opet se grofove plave oči ovlažiše suzama. Opet tri stotiNe gostiju uzvikNu :Čura!Č i, umesto muzike, pevači zapevaše kaNtatu koju je spevao Pavle IvaNovič Kutuzov:

17

žZa prepreke Rus Ne Naje, Nrabrost je zaloga pobedama, BagratioNe imamo, Č Sve dušmaNe satrćemo«, itd. Tek su pevačN svršili, kad se počeše re&ati !:ove II Nove zdravice, uz koje se grof Ilja ANdre-jič sve više i više razNežavao, i uz koje se sve više lupalo posu&e, i sve više uzvikivalo. Pilo se u zdravl:e Beklješova, NariškiNa, Uvarova, Aolgorukova, ApraksiNa, Valujeva, u zdravlje klupske uprave, u zdravlje prire&ivača, u zdravAe  sviN člaNova kluba, u zdravle sviN klupskiN tostiju i, Naposletku, posebNo u zdravlje orgaNN-zatora ručka grofa Ilje ANdrejiča. Na tu zdra-vicu grof izvadi maramicu i, pokrivši Njome lice, sasvNm se rasplaka. '4 '

IV Pjer je sedeo prema DoloNovu i Nikolaju Ro-stovu. Jeo je mNogo i Nalapljivo i mNogo pio, kao i uvek. Ali oNi što su ra izbliže pozNavali vi-deli su da se tog daNa dogodila u Njemu Neka ve-lika promeNa. Za sve vreme ručka je ćutao i gle-dao OKO sebe, škiAeći i mršteći se, ili bi za-ustavio pogled, Na, kao sasvim rasejaN, čačkao prstom Nos. Lice mu beše Neveselo i mračNo. Izgledalo je da Ne vidi Niti čuje šta se dogaća OKO Njega, Nego da misli samo o jedNom, Nečem teškom i NeobjašNjivom. To NeobjašNjivo pitaNje što ra je mučilo beše aluzija kNegiNjičiNa u Moskvi da se Dolo-Nov približio Njegovoj žeNi i jedNo aNoNimNo pismo koje je jutros dobio i u kome je govoreNo <: oNom Niskom šaljivošću, običNom za svako aNoNimNo pismo, kako oN sdabo vidi Na svoje Naočari i kako je veza Njegove žeNe s DoloNovom samo Njemu tajNa. Pjer odlučNo Nije verovao Ni aluzijama kNegiNjičiNim Ni pismu, ali mu je grozNo bilo da gleda sad u DoloNova, koji je se-deo prema NjeA!u. Svaki put kad se Njegov pogled NeNotičNo sukobio s lepim, drskim očima Dolo-Novl.evim, Pjer je osećao kako se u duši Njego-voj budi Nešto straNovito, gNusNo, Na je brže okretao glavu od Njega. Sećajući se NeNotpčNo cele prošlosti svoje žeNe i NjeNog držaNja pre- ma DoloNovu, Pjer je jasNo video da je oNo što je rečeNo u pismu moglo biti istiNa, moglo je bar izgledati istiNa kad se Ne bi ticalo Nj e r o -v e ž e N e. Pjer se i NeNotice sećao kako se DoloNov, kome je posle rata bilo sve vraćeNo, vratio u Petrograd i došao k Njemu. Koristeći se svojim prijateljstvom u dumpovaNju s Pjerom, DoloNov je došao pravo k Njemu u kuću i Pjer ra je tu smestio N dao mu Novaca Na zajam. Pjer se sećao kako je EleN kroz osmeN izražavala svoje Nezadovol-stvo što DoloNov živi u NjiNovoj ku-ći, N kako mu je DoloNov ciNički Nvalio lepotu Njegove žeNe, i kako se oN otada Na sve do dolaska u Moskvu Nije Ni za treNutak odvajao od NjpN. !>Da, oN je vrlo lepž — mislpo je Pjer — !>zNam ra. Za Njega bi bila osobpta draČk kad bi osramotio moje ime i Narugao mi se, baš zata što sam se zauzNmao za Njega, pobriNuo se, pomo-rao mu. ZNam ja, razumeA; ja kakav bi zNačaj za Njega imala Njegova prevara, kad bi to bila isti-Na. Da, kad bi to bila istiNa; ali ja Ne verujem, Nemam prava da verujem i Ne mogu da verujem.« Pjer se setio oNog izraza koji je dobijalo lice DoloNovljevo u treNucima Njegove bezdušNosti, kao što je oNaj treNutak kad je vezao stražara za medveda i spustio ra u vodu, ilN kad je bez ikakvog uzroka izazivao čoveka Na dvoboj, ili kad je ubijao iz pištolČa kočpjaševog koNja. Taj

izraz se često mogao videti Na licu DoloNovlje-vom dok je gledao u Njega. :>Aa, oN je ubojicaž — mislio je Pjer — žNjemu Nije Ništa ubiti čo-veka, oN bi Nteo da ra se ovi plaše, mora biti da muČ je TO prijatNo. ON, svakako, misli da ra se i ja plašim. I doista, plašim ra sež — po-misli Pjer, Na pri toj misli oseti opet kako se u dušp Njegovoj budi Nešto strašNo, gNusNo. DoloNov, DeNisov i Rostov sedeli su sad prema Pjeru i izgledalo je da su vrlo veseli. Rostov je veselo razgovarao sa svoja dva prijatelja, od kojiN jedaN beše drski Nusar, a drugi čuveNi ubo-jica i vetropir, i poNekad bacao podsmešljive poglede Na Pjera, koji je Na tom ručku izNeNa-Čivao svojom zamišljeNom, rasejaNom, masivNom figurom. Rostov je gledao Pjera mrsko, prvo zato što je Pjer u Njegovim Nusarskim očima bio bo-gati civilaš, muž jedNe lepotice, jedNom reči, ž e N a; drugo zato što Pjer, oNako zamišA:eN i rasejaN, Nije pozNao Rostova i Nije odgovorio Na Njegov pozdrav. Kad počeše da piju u zdravlje ro-spodarevo, Pjer, zamišljeN, Ne ustade, Niti uze čašu. — A vi — vikNu mu Rostov, gledajući u Njega i uzbućeNo i ljutito. — Zar Ne čujete: u zdravle gospodara imperatora! Pjer uzdaNNu, ustade poslutNo, popi svoju čašu, Na kad su svi seli, oN se sa svojim dobro-ćudNim osmeNom okrete Rostovu i reče: — Pa ja vas Nisam Ni pozNao. Ali Rostovu Nije bilo do toga, oN je vikao žura!ž * Zar Nećeš da obNoviš pozNaNstvo — reče DoAoNov Rostovu. * Nek ide do &avola, budala — reče Rostov. * Treba maziti muževe koji imaju depe žeNe — reče DeNisov. Pjer Nije čuo šta su govorilp, ali je zNao da roBope o ljemu. ON pocrveNe i okrete glavu. — A sad, u zdravAČe lepiN žeNa! — reče Dolo-Nov, Na se sa čašom u rucN okrete Pjeru ozbNljNo i smešeći se samo uglovima usta. — Y zdravlČe lepiN žeNa, Pegruša, N NjiNoviN ljubavNika! — reče mu. Pjer je, oborivši oči, pio iz svoje čaše, Ne gledajući u DoloNova i Ne odgovarajući mu. La-kej, koji je razdavao Kutuzovljevu kaNtatu, metNu list pred Pjera, kao pred ugledNNjeg gosta. ON Ntede da ra uzme, ali se DoloNov Naže, dokopa list iz Njegove ruke i poče da čita. Pjer pogleda u DoloNova, zeNice mu se oboriše: Nešto straš-No i gNusNo, što ra je uzNemiravalo NeprestaNo za ručkom, probudi se i osvoji ra. ON se sav, oNako gojazaN, Naže preko stola i vikNu: — Ne dirajte to! NJesvNcki i jedaN gost s desNe straNe, kad čuše taj uzvik i videše koga se tiče, okretoše se poplašeNo i brzo BezuNovu. — Ostavite, ostavite, šta vam je? — šapu-taNu uplašeNi glasovi. DoloNov pogleda u Pjera svetldm, veseČšm, bezdušNim pogledom, osmeNujući se kao da bi xieo reći: žE, to ja volim«. — Ne dam — reče oN jasNo. Pjer poblede, usNa mu zaigra, oN istrže list. — Vi ste . . . vi cie . . . Nitkov! . . . Ja vas pozi-vam Na dvoboj — Na odmače stolicu i ustade pza stola. Y istom treNutku kad je Pjer to učiNio i iz-govorio te reči, osetio je da je pitaNje o krivici Njegove žeNe, koje ra je mučilo za ova posledNja dvadeset četiri sata, bilo rešeNo potvrdNo, koNačNo i NesumNjivo. ON je Nju mrzeo i zauvek raskiNuo s Njom. 3 Rat i mir P

33

Iako je DeNisov molio Rostova da se Ne meša / tu stvar, Rostov je ipak pristao da bude sekuN-daNt DoAoNovu, Na je posle ručka ugovorio s NJe-svickim, sekuNdaNtom BezuNovlevim, uslove za dvoboj. Pjer je otišao kući, a Rostov, DoloNov i DeNisov sedeli su u klubu do uveče, slušajući CigaNe i pevače. — Dakle, do vi&eNja sutra u SokoljNicama — reče DoloNov opraštajući se s Rostovom Na iz-lasku iz kluba. — I ti si miraN? — upita Rostov. DoloNov zastade. — Evo vidiš, ja ću ti u dve reči otkriti svu tajNu dvoboja. Ako ideš Na dvoboj i pišeš te-stameNat i NežNa pisma roditeljima, ako pomšp-Aaš kako možeš pogiNuti, ti si budala i pouz-daNo si NpoNao; a kad ideš s čvrstom

Namerom da Njega ubiješ, što je mogućNo brže i pouzda-Nije, oNda je sve u redu. MeNi je govorio Nam lovac medveda u Kostromi: žKako se, veli, Ne bi čovek bojao medveda? Ali čim ra ugledaš, probe te straN, i gledaš samo da ti Ne umakNe!" Pa, tako i ja. A demaiN, moN cNer !Č SutradaN u osam sati izjutra do&oše u sokoL)-Ničku tumu Pjer i NJesvicki i tamo već NaboNie DoloNova, DeNisova i Rostova. Pjer je ličio Na čoveka zauzetog Nekim mislima koje se Nikako Ne tiču posla što ra očekuje. NJegovo upalo lice bilo je žuto. Videlo se da Nije spavao te NoNN. Osvrtao se rasejaNo oko sebe i mrštio se, kao da mu smeta jaka svetlost suNčaNa. NJega su izu-zetNo zaNimale dve misli: krivica Njegove žeNe, o kojoj posde NeprospavaNe Noći Nije već ostalo Ni NajmaNje sumNje, i NeviNost DoloNovlČeva, koji Nije imao Nikakvog razloga da čuva tu&u čast. ČMožebiti da biN i ja to učiNio da sam Na Nje-

' Do vi&eNja (sutra), dragi moj.

'10
':.;','N4tNČJ

roBOM mestu« — mislio je Pjer. )>Čak je pouzdaNo da biN i ja TO isto učiNio; Na šta će oNda ovaj dvoboj, ovo ubpstvo? Ili ću ja Njega ubiti, ili će oN meNe pogoditi u glavu, u lakat, u koleNo. Da MN je da odem odavde, da pobegNem, da se sakri-jem Negde« — padalo mu je Na um. Ali upravo V tim treNucima, kad su Aiy dolazile

takve misli, oN je osobito mirNo i rasejaNo, što je ulivalo poštovaNje oNima koji su ra gledali, pitao: :ČNo&emo li skoro, je li gotovo?« Kad je sve bilo gotovo, sable zabodeNe u sNeg da obeleže barijeru do koje se može prići i pi- I1TOLJI NapuNjeNi, NJesvNcki pribe Pjeru. — Ja Ne biN ispuNio svoju obavezu, grofe — reče oN plašl.ivim glasom — i Ne biN opravdao ovo povereNje i čast koju ste mi ukazali izborom za svoga sekuNdaNta kad vam Ne biN, u ovom ozbil.-Nom, vrlo ozbiljNom treNutku, kazao celu istiNu. Ja mislim da ovaj sukob Nema dovoljNo uzroka i da Nije vredNo zbog Njega prolNvati krv. . . Vi Niste imali pravo, plaNuli ste . . . — O, da, užasNo glupo. . . — reče Pjer. — Pa dopustite mi da kažem kako vi žalite i uvereN sam da će Naši protivNici pristati da prime vaše izviNjeNje — reče NJesvicki (koji, kao i ostali što su sudelovali u ovom sukobu i kao i svaki što sudeluje u sličNim sukobima, Nije još verovao da će stvar doći do istiNskog dvoboja). — Vi zNate, grofe, da je daleko pleme-Nitije prizNati svoju grešku Nego dovesti stvar Dotde da se Ne može popraviti. Uvrede Nije bilo Ni s jedNe straNe. Dopustite mi da porazgova-ram. . . Ne, Nemate šta da govorite! — reče Pjer svejedNo . . . Je li gotovo? — dodade oN. — Vi mi samo kažite kuda da poćem i kuda da gaćam reče osmeNujući se NeprirodNo blago. — ON uze u ruke pištoA i poče raspitivati kako se okpda, jer dotle NNje Nikad uzimao u ruke piš- TOL-, a TO Nije Nteo da kaže. — A da, tako je, zNam, samo sam zaboravio — reče oN. — Nikakvog NzviNjavaNja, sasvim pšpta — reče DoloNov DeNisovu, koji je tako&e pokušao da Nx miri, Na i oN pri&e obeležeNom mestu. Mesto za dvoboj beše izabraNo Na osamdesst koraka od puta, gde su ostale saoNice, Na malom proplaNku u borovoj šuNi, pokriveNom sNegom koji je okopNeo od jugoviNe posledNjpN daNa. Pro-tivNici su stajali Na četrdeset koraka jedaN od drugog, Na krajevima prop.ĐaNka. SekuNdaNti, br.o-jeći korake, NačiNiše u mokrom, dubokom sNegu prtNNicu od oNog mesta gde su stajali Na do zabo-deNiN sabalja NJesvickog i DeNisova, koje su obe-ležavale barNjeru i bile zabodeNe Na deset ko-raka jedNa od druge. Još beNu jugovppa i magla; preko četrdeset koraka Nije se Ništa videlo. BeN tri miNuta bilo je sve gotovo, a ppak su ok.Đe-vali da počNu. SvN su ćutali.

* *

Pa, počNimo! — reče DoloNov. Najde — reče Pjer, stalNo se CMeNieNN. Nastade strašNi čas. Beše 04eBiwio da se sukob koji je započet tako olako Ne može već NNčim otkloNiti, da ide sam No sebi, NezavisNo od volje Audske, i da se mora izvršiti. DeNisov iziće prvi do barijere i objavi: — Pošto protivNici Nisu pristali da se iz-mire, oNda Neka izvole početi: Neka uzmu pišto-le i Na reč t r i Neka počNu da prilaze jedaN drugom. Je . . . daN! Dva! TrN! . . . — vikNu ljutito Deiisov i odstupi u straNu. Oba protivNika Nobome ugažeNom prtipNcom sve bliže i blpže, raspozNajući u magli jedaN drugog. ONi su imalp pravo da u Nodu do barijere pucaju kad ko Noće. AoloNoz je išao lagaNo, Ne di-žući ŠŠ1TOLJ i gledajući svojim svetlim, blista-vim Nlavim očima u lice svog protivNika. Na Njegovim ustima beše, kao N uvek, Nešto Nalik Na osmeN. Na reč t r i Pjer pove brzim korakom Napred, Ne pogabajući prtiNicu i koračajući No celcu. Pjer je držas šš1T0LJ u Napred ispružeNoj de-sNoj ruci, očevidNo plašećp se da iz tog pišto-la Ne ubije samog sebe. Aevu ruku sklaNjao je pažljpvo Nazad, jer je sve xieo pridržati Njome desNu ruku, a zNao je da to Ne sme b:ggi. Kad je prošao šest koraka i zagazio s 1Č)tiNice u cNer, Pjer zzgleda pred Noge, Na brzo pogleda u DoloNo-va, povuče prstom, kao što su ra Naučili, i opali. Ne Nadajući se Nikako tako jakom pucNju, oN se tr-že Na pucaNj, Na se osmeNpu sam sebi što se trgao, i stade. Aim< iaročito gust od magle, ometao mu je, u prvi maN, da vidp; ali drugog pucNja, koji je oN očekivao, Ne bi. Samo se *guše žurNi koraci AoloNovAevi, i iz dima se pojavi Njegova figura. JedNom rukom se pridržavao za levu straNu a drugom stezao spušteN pištolj. Beše bled u licu. Rostov mu pritrča i reče Nešto.

21

* Ne . . . e " reče DoloNov kroz zube — Ne, Nije svršeNo — i, kročivši posrćući i povo-dećN se još Nekoliko koraka do same sablje, pade Na sNeg pored Nje. Leva ruka beše mu krvava, oN je obrisa o sjurtuk i osloNi se Na Nju. Lice mu beše bledo, NatmureNo i drNtaše. * Izvo. . . — poče AoloNov, ali Ne mogade odjedNom da izgovori — izvolite. . . — jedva iz-reče. Pjer, jedva se uzdržavajućp da Ne zaplače, potrča AoloNovu i Ntede već da prebe oNaj pro stor N3Meby barijera, kad AoloNov vššu: )>Na barijeru!ž — i Pjer, razumevši u čemu je stvar, zastade kod svoje sablje. Samo deset koraka raz-dvajalo iN je. DoloNov kloNu glavom Na sNeg, žedNo zagrize sNega, diže opet glavu, ispravi se, prikupi Noge i sede, tražeći čvrstu ravNotežu. Gutao je NladaN sieg i sisao ra; usNe su mu drN-tale, ali se NeprestaNo smepšo; oči su mu sevale od Napora posledNje pribraNe sNage i od pakosti. ON diže pištoA i NaNišaNi. * StaNite porebarke, zakloNite se pištoljem — reče Pjeru NJesvicki. * ZakAoNite se! — vikNu i DeNisov svome protivNiku, Ne mogavši da se uzdrži. Ali je Pjer, sa krotkim osmeNom u kome se ogledalo žaAeNje i kajaNje, stajao pred DoloNo-vom, raširivši NemarNo Noge i ruke i okreNuv-ši mu pravo svoje široke grudi, i tužNo gledao u Njega. DeNisov, Rostov i NJesvicki zažmurite. IstovremeNo oNi čuše pucaNj i gNevaN uzvik Do-loNovljev. — PromašiN! — vikNu DoloNov i NemoćNo k.ĐoNu Ničice Na sNeg. Pjer se uNvati za glavu, okrete se Nazad, poće Y šumu, koračajući No celcu i govoreći glasNo Nerazumllve reči. — Glupo . . . glupo! Smrt. . . laž . . . — govorio je jedNako, mršteći se. NJesvicki ra zaustavi i poveze kući. Rostov i DeNisov povezoše raNjeNog DoloNova. DoloNov je ležao u saoNicama ćuteći i zatvo-reNiN očiju, i Nije Ni reči odgovarao Na pita1Ča koja su mu stavl.ali; ali kad ućoše u Moskvu, oN se odjedaNput preNu, jedva diže glavu i uze za ruku Rostova koji je sedeo pored Njega. Rostova izNeNadi sasvim promeNjeN i NeočekivaNo uzbu- beN i NežaN izraz Na licu DoloNovl.evom. — Kako ti je? Kako se osećaš? — upNta ra Rostov.

22

* Rbavo! Ali Nije mi do toga. Gde smo, prija-ČgČČyP — reče DoloNov isprekidaNo. — Y Mosžvi smo vidim. Ne marim za sebe, ali sam Nju ubNo, ubio. . . ONa Neće ovo podNeti. ONa Neće pod-Neti. . . * Ko? — upita Rostov. u * Mati moja. Moja mati, moj aabeo, moj obo-žavaNi aNbeo, mati — i DoloNov zaplaka ste-žući ruku Rostovu. Kad se malo utišao, oN ob-jasNi Rostovu da staNuje s majkom, i da oNa, ako ra vidi Na umoru, Neće to izdržati. Zamoli Ro-stova da ode k Njoj i da je pripremi. Rostov ode Napred da izvrši poruku i, Na veliko svoje čubeNje, dozNade da DoloNov, ta prz-Nica, ubojica DoloNov, staNuje u Moskvi sa osta-relom majkom i grbavom sestrom i da je veoma NežaN siN i brat.

VI Pjer se u posledNje vreme retko vićao sa že-Nom u četiri oka. I u Petrogradu i u Moskvi bila im je kuća NeprestaNo puNa gostiju. ONe Noći posle dvoboja Pjer Nije otišao u spavaću sobu, Nego je, kao što je često čiNio, ostao u svom prostraNom, očevom kabiNetu, u oNom istom u kome je umro grof BezuNov. Prilegao je Na divaN i Nteo da spava da bi zaboravio šta se s Njim dogodilo, ali Nije mogao zaspati. Y Njegovoj duši beše se odjedaNput digla takva bura osećaNja, misli i uspomeNa da Ne samo Nije Morao zaspati, Nego Nije mogao Ni sedeti Na JedNom mestu, te morade da skoči s divaNa i brzim korakom da Noda No sobi. Izlazila mu je Čed oči oNa u prve daNe posle veNčaNja, sa svo-Jim golim rameNima i umorNim, strasNim pogle39

dom, i odmaN mu je, uporedo s Njom, izlazNlo pred oči lepo, bezobrazNo i NeprestaNo podrugljivo lNce DoloNovljevo, oNako kao što je bilo Na ručku, i bledo, uzdrNtalo i bolNo lice DoloNov-ljevo, oNako kao što je bilo kad se okreNuo i pao u sNeg. vPa šta je bilo?<: — pitao je oN samog sebe. žUbNo sam ljubavNika, da, ubio sam A:ubavNika svoje žeNe. Da, to je bilo. Zašto? Kako sam ja došao Na to?a — »Zato što si se ožeNio Njome« — odgovori mu Neki uNutrašNji glas. žAli Š10 sal: ja kriv?« — pitao je oN. — žŠto si se ožeNio Njome a NisN je voleo, što si prevario i sebe i Nju.d I živo mu iziće pred oči oNaj treNutak posle večere kod kNeza Vasilija kad je izrekao oNe reči što mu Nisu Ntele da preću preko jezika: ć)Je vous aimeČ«. žSve je to zato! Ja sam i oNda osećao
q mNloČ mč ! .

24

misleći o NjeNom karakteru, govorio sebN da sam kriv što je Ne razumem, što Ne razumem oNo svakidašNje NjeNo spokojstvo, zadovoljstvo N od-sustvo svakog proNteva i želČe, a sva je odgoNet-ka bNla u ovoj strašNoj reči da je oNa pokva-reNa žeNa; i kad sam rekao sebN tu straNovitu reč, tada mi je sve postalo jasNo! zANatol je odlazio k Njoj da uzajmp od No-vac N lubio je u gola rameNa. ONa Aiy Nije davala Novaca, a dopuštala je da je ljubi. Otac je u šali dražio NjeNu ljubomoru; oNa je sa spokojNim osmeNom govorNla da Nije tako glupa da bude AubomorNa: ČNeka radi šta Noćek — govorNla je za meNe. JedaNput sam je upitao da li Ne opaža zNake bremeNitosti. ONa se prezrivo Nasmejala N rekla mi kako Nije budala da želi decu i kako oNa Neće imati dece od m e N e Potom se eećao NjeNiN grubiN, otvoreNiN mi-s.Đi i vulgarNiN izraza, kojima se odlikovala, pri svem TOM što je vaspitaNa u višem aristo-kratskom krugu. žNisam ja Neka glupača . . . Najde probaj ti. . . aUez vous promeNerČc — govorila mu je oNa. Gledajući NjeN uspeN u očima starNN i mladNN A!uškaraca i žeNa, Pjer često Nije mogao razumetN zašto je Ne voli. žPa ja Nju Ni-kad Nisam voleož — govorio je oN sebi; )ČzNao sam da je pokvareNa žeNaž — poNavljao je sam sebi — žali Nisam smeo to da prizNam.ž sad DoloNov, eNo, leži Na sNegu i silom se osmeNuje N umire, odgovarajući, A!ožda, kak-vim pretvorNim juNaštvom Na moje kajaNje!« Pjer je bio sd oNiN ljudi koji, pored sve svoje spoljaš1ve takozvaNe slabosti karaktera, Ne traže povereNika za svoje jade. ON je sam u sebi prekuvavao svoju Nesreću. . ' Idi bestraga.

))ONa je svemu, svemu jediNa oNa kriva« — go-vorio je sam sebi; :Čali šta je s tim? Zašto sam se vezao s Njom, zašto sam joj kazao oNo: ČJe vous aime<š, što je bila laž i još gore od laži? Ja sam kriv i moram da sNosim. . . Šta? Sramotu svog imeNa, NesrećaN život? E, sve je tričarijaa — pomisli oN — sramota imeNa, i čast, sve je TO uslovNo, sve zavisi od meNež. :)Pogubili su Luja XVI zato što su oNi rekli da je NepošteN i prestupNikČ — pade Pjeru od-Nekud Na um — sa svoje tačke gledišta imali su pravo, kao što su imali pravo i oNi koji su za Njega umirali mučeNičkom smrću i ubrajali ra u red svetiteL)a. Potom su pogubili Robespjera zato što je bio despot. Ko je prav, ko kriv? Niko. Pa kad si živ, ti živi; sutra ćeš umreti, kao što sam ja mogao pogiNuti pre jedNog sata. I vre-di li Tora radN kidati se, kad ostaje čovzku da ŽJ:vi jedaN sekuNd prema večNosti?k — Ali u treNutku kad je mislio da je umireN ovakvim razmišljaNjem, izi&e mu odjedaNput pred oči o N a, i TO u oNim treNucima kad joj je Najjače iskazivao svoju NeiskreNu Čubav, i oN oseti kako mu krv jurNu u srce, i kako mora opet da ustaNe, da se kreće, i da razbija i cepa stvari što mu se Na&u pri ruci. )>Zašto sam joj kazao: Je vous aime?« — poNavlČao je NeprestaNo. I kad je deseti put poNovio TO pitaNje, pade mu Na um Molije-rovo: mais que diable allait-i! faire daNs cette ga-lereČ i oN ce Nasmeja samome sebi.

Te Noći zovNu svog sobara i Naredi mu da sprema stvari, jer Noće da ide u Petrograd. Nuje Morao da ostaNe s Njom pod istim krovom. Nije mogao zamisliti kako bi sad počeo s Njom da razgovara. Odlučio je da ujutru ode, a Njoj da ostavi , ' Što ra bavo Nosi Na galJcu. 42 pismo Y kome Ne joj kazati kako je Naumio da ce zauvek rastavi od Nje.

Yjyrpy, kad je sobar, NoceNN kafu, ušao u ka-biNet, Pjer je ležao Na otomaNu i spavao s otvo-reNom kNjigom u ruci. ON ce preNu i dugo ce uNezvereNo osvrtao, Ne mogući da pozNa gde ce Nalazi. — Grofica mi je Naredila da pitam je li kod KyNe vaša svetlost — reče sobar. Ali Pjer još Ne beše smislio šta Ne da odga-vori, kad grofica u belom, atlasNom Nalatu, Nz-vezeNom srebrom, jedNostavNo očešljaNa (dve de-bele vitice eN diademe obavijale su dvaput NjeNu dražesNu glavu), ybe u sobu mirNo i svečaNo; samo Na NjeNom mramorNoA1, malo ispupčeNom čelu beše mala bora AutNje. SavršeNo mirNa, Nije Ntela da govori pred sobarom. ZNala je za dvoboj i došla je da govori o tome. Pričeka dok sobar ostavi kafu Na sto i dok ode. Pjer je po-gleda bojažlČivo preko Naočara i, kao što zec stisNe uši kad ra skole kerovi, Na leži i dalje pred očima svojiN NeprijateAa, tažo je i oN poku-šavao da čita, alN je opažao da je to besmisleNo i NemogućNo, Na je opet plašljivo pogledao Na Nju. ONa Nije sela i s prezrivim osmeNom gledala je u Njega, 4CKajyNN da ode sobar. — Šta je TO opet? Šta ste učiNili, pitam vas — reče oNa oštro. — Ja? Šta sam učiNio? — reče Pjer. — Našao ce čovek juNak! No, odgovorite ka-kav je TO dvoboj? Šta ste Nteli time da doka-žete? Šta? Pitam vas. Pjer ce tromo okrete Na dNvaNu, otvori usta, ali Ne mogade da odgovori. — Kad vi Ne odgovarate, oNda Ny vam ja ka-zati. . . — Nastavi EleN. — Vi verujete u sve što vam ce kaže. Kazali su vam. . . — oNa ce tu Na-smeja — da je DoloNov moj ljubavNik — reče oNa

fraNcuski sa svojom grubošću u govoru, izgovara-jući reč :>ljubavNNk« kao i svaku ARČtu reč — i vi ste poverovali! Pa, šta ste time dokazalp? Šta ste dokazali tim dvobojem? To da ste budala, que vous etes uN sot, što su i oNako svi zNalN! Na što će to izići? Na to što ću ja celoj Mo-skvi služNtN za podsA!eN; Na to što će svaki reći da ste vi u pijaNstvu, Ne zNajućp za sebe, izazvali Na DBoboj čoveka Na ksga ste bez razloga ljubo-morNi — EleN je sve više N všpe dizala glas i padada u vatru — a koji je u svakom pogledu bolji od vas . . . * Nm . . . Nm . . . — zamumla Pjer mrštećN ce, ali je Ne pogleda, NitN mače jedNim udom. * I No čemu ste moglp poverovati da je oi moj AubavNik? . . . Po čemu? Po tome što volim Njegovo društvo? Da ste vi bili pametNiji i A
27

— Ubiću te! — rikNu oN, doksNa s NepozNa-tom mu dotle sNagom mramorNu tablu od stola, kroči k Njoj i zamaNNu Na Nju. EleN ce promeNi u licu od straNa, cNkpu N od-skoči od Njega. Krv očeva javi ce u Njemu. Pjer oseti zaNos i draž besNida. ON baci tablu, razbi je, Na, prilazeći joj rašireNiN ruku, vikNu: ;ČNaNoAe!
Prošlo je dva meseca otkako su u Golim Brdi-ma dobili glas o austerličkoj bici N pogibiji kNeza A11dreje i, pored sviN pisama preko po-slaNstva i pored sveg tražeNja, Niti ce Našlo Njegovo telo, Niti ra je bilo me&u zarobljeNicima. Najgore je za Njegovu rodbiNu bNlo to što je, ipak, ostajala Nada da su ra Na bojNom polju Na-šli obližNji staNovNpci, Na, možda, leži Negde ili sporavljajući ce pli Na umoru, sam, meću TybimNMa, a 1šje kadar dati glasa o sebi. Y Novi-Nama, iz kojiN je stari kNez prvo dozNao za auster-lpčki poraz, pisalo je, kao i uvek, vrlo kratko i NeodrećeNo, kako su Rusi posle sjajNNN bojeva morali da odstupe i kako su odstupaNje izvršili u potpuNom redu. Iz tog službeNog izveštaja stari kNez je razumeo da su Našp razbijeNi. Ne-delju daNa pošto su NsviNe doNele izveštaj o au-sterlNčkoj bicp, doće pismo od Kutuzova, koji

je izveštavao kNeza kakva je sudbiNa stNgla Nje-roBor siNa. )>Vaš je siN« — pisao je Kutuzov — žNa moje oči, sa zastavom u rukama, pred pukom, pao kao juNak, dostojaN svoga oca i svoje otadžbiNe. Na opštu žalost, i moju i cele vojske, dosad ce Ne zNa — je li živ, ili Nije. I sebe i vas tešim Nadom da je siN vaš živ, jer bi iNače mebu ofN-cirima Na&eNim Na bojNom polju, čiji mi je spi-sak predat preko parlameNtara, bio i oN spome1gut.šš Stari kNez dobio je ovaj izveštaj dockaN uveče, kad je bio sam u svom kabiNetu, a sutra-daN je, kao i običNo, izišao u svoju jutarNju šetNju; ali je ćuteći prošao i pored NastojNNka, i pored vratara, i pored arNitekte, i, mada je izgledao ljut, Nije Nikom Ništa rekao. Kad je kNegiNjica Marija, u uobičajeNo vreme, ušla k Njemu u sobu, oN je stajao za stružNicom i strugao, ali, kao običNo, Nije ce osvrNuo Na Nju. — A! KNegiNjica Marija! — reče odjedNom Ne-prirodNo i baci dletaNce. (ZaošijaNi točak još ce okretao. KNegiNjica Marija dugo ce sećala tog sve slabijeg i slabijeg zvrjaNja točka koje ce za Nju slilo s oNim što je zatim došlo.)

28

KNegiNjica Marija kroči k ocu, pogleda mu u lice i odjedaNput Nešto kloNu u Njoj. Oči joj Ne mogaNu da vide jasNo. Po izrazu očevom, Ne tužNom, Ne ubijeNom, Nego lutitom i Neprirod-No usil!eNom izrazu vide oNa kako ce, eto, Nad Nju NadNela i Noće da je uguši strašNa Nesreća, Najgora u životu, Nesreća koju još Nije isku-sida, Nesreća koja ce Ne može popraviti, Ne može Ni s čim sravNiti, smrt oNog koga volJPI. — MoN pčre! ANdrćČ — reče NegraciozNa i spleteNa kNegiNjica s tako NeiskazaNom lepotom Oče! ANdreja! Tvre i samozaborava da otac Nije mogao izdržati NČN pogled, Nego okrete glavu i zajeca. — Dobio caAt Nzveštaj. Nema ra me&u zarob-AeNima, Nema ra me&u pogiNulim. Kutuzov piše ___vikNu oN piskavo kao da je Nteo tim uzvikom oterati kNegiNjicu — da je pogiNuo! KNegiNjica Marija Ne pade, Niti ce oNesvesti. ONa je već bila prebledela, ali kad ču te reči, lNce joj ce promeNi i zasija Nešto u NjeNim zračNim, divNim očima. Kao da ce Neka radost, viša radost, NezavisNa od jada i radosti ovog sveta, razli preko oNe silNe žalosti što beše u Njoj. ONa zaboravi sav straN od oca, pri&e mu, uze ra za ruku, povuče k sebi i obgrli ra oko su-Bor, žilavog vrata. * MoN pčre — reče mu. — Ne okrećite ce od meNe, plačimo zajedNo. * Gadovi, NuAe! — vikNu starac, uklaNjajući lice od Nje. — YiqwNaiuNaBaTN vojsku, upropašća-vati lude! A zašto? Idi, idi, kaži Lizi. KNegiNjica ce NemoćNo spusti u NasloNjaču pored oca i zaplaka. Sad joj ce stvori pred očima brat u oNom treNutku kad ce opraštao s Njom i s Lizom, oNako NežNo i ujedNo oNako poNosNo. Izi&e joj pred oči u oNom treNutku kad je NežNo i podsmešAivo vešao sebi o vrat ikoNicu. žDa li je oN verovao? Da li ce pokajao za svoje Neve-rovaNje? Da li je sad tamo? Tamo, u obitavalištu večNog mira i blažeNstva?« — mislila je oNa. — Kažite mi, moN pčre, kako je to bilo? — upita oNa kroz suze. ,— Idi, pogiNuo je u bici u koju su izveli Najbolje Ruse, poNos ruski, da giNu. Idite, kNegi-Njice Marija. Idi i kaži Lizi. Ja ću doći. Kad ce kNegiNjica Marija vratila od oca, mala kNegiNja sećaše za radom i pogleda u kNegi-Njicu oNim Naročito srdačNim i srećNim, mirNim pogledom koji imaju samo bremeNite žeie. Oči-

gledNo da NjeNe oči Nisu videle kNegNNj1šu Ma-riju, već su gledale duboko u sebe — u Nešto srećNo i tajaNstveNo što ce dešavalo u Njoj. — Marie — reče oNa odmičući ce od ćer&eva i usturivši ce Nazad — daj ovamo tvoju ruku. ONa uze kNegiNjičiNu ruku i metNu je sebi Na trbuN. Oči su joj ce smešile u očekpvaNju, a usNa s NausNicama izdiže ce i osta uzdigNuta kao kod srećNog deteta. KNegiNjica Marija spusti ce pred Njom Na ko-leNa i sakri lice u Nabore NjeNe NaljiNe. — Eto, eto, — čuješ li? MeNi Nije tako čudNovato. I zNaš, Mari, ja ću ra veoma voletN — reče Liza, gledajući u zaovu sjajNim, srećNim očima. KNegiNjica Marija Nije mogla da podigNe gla-vu: plakala je. — Šta ti je, Maša? — Nije mi Ništa . . . oNako mi je žao . . . žao ANdreje — reče oNa britući oči o sNaNNNa koleNa. KNegiNjica Marija počiNjala je toga jutra Nekoliko puta da priprema sNaNu i svaki put bi udarila u plač. Iako mala kNegilja Nije razume-la uzrok tim suzama, ipak je oNe uzNemiriše, A'a koliko da iije umela da opaža. ONa Nije 1ššta govorNla, ali ce NemirNo osvrtala, tražećN Ne-što. Stari kNez, koga ce oNa Neprestaio bojala, ybe pred ručak u NjeNu sobu, sad s Naročito NsAtir-Nim, lutitim licem, i iziće Ne rekavši NN reči. ONa pogleda u kNegNNjNcu Mariju, Na ce zamNsli sa izrazom u sebi upravljeNe pažNje, kao što to biva kod bremeNitiN žepa, i odjedaNput zaplaka. * Jeste li dobil!: što od ANdreje? — upNta oNa. * Nismo, ti zNaš da još Nije mogao stići iz-veštaj, ali ce moN pere briNe i meNe je straN. — Dak.Đ.e Ništa? . .....

— Ništa — reče kNegiNjica Marija, gleda-1ući NepomičNo u sNaNu svojim zračNim očima. ONa je odlučila da joj Ne kazuje i Nagovorila oca da krije od sNaNe strašNi glas do NjeNog Nopobaja, koji je morao biti tiN daNa. KNegN-Njica Marija i stari kNez, svako Na svoj NačiN, Nosili su i krili svoju tugu. Stari kNez Nije Nteo da ce Nada: oN ce pomirio s tim da je kNez ANdreja pogiNuo, Na Nako je poslao u Austriju jedNog čiNovNika da mu traga za siNom, Naručio je u Moskvi spomeNik koji beše Naumio da po-stavi u svom vrtu, i svakom je govorio da je Njegov siN pogiNuo. ON ce trudio da Ne meNja pre&ašNji NačiN života, ali ra sNaga beše izdala: maNje ce kretao, maNje jeo, maNje spavao i iz daNa u daN bivao slabNji. KNegiNjica Marija ce Nadala. ONa ce molila bogu za brata, kao da je živ, i svaki čas čekala je glas o Njegovom povratku.

vm — Ma boNNe amie — reče mala kNegiNja ujutru 19. marta posle doručka i, No staroj Navici, No-diže joj ce usNa s NausNicama; a.Đi kao što je i u svakom Ne samo osmeNu Nego i u toNu govora, Na čak i Nodu u toj kući, otkako je stigao strašNi glas, bila tuga, tako je i sad osmeN male kNegiNje, koja ce beše podala opštem raspoložeNju iako mu Nije zNala uzroka, bio takav da je još više podsećao Na opštu tugu. Ma boNNe amie, je craiNs que !e fruscNtique (comme dit Foka-kuvar) de ce matiN Ne m'aie pas fait du mal.Č ,. ' Bojim ce, lraga prijatel.ice, da mi Nije pozlilo od JutrošNjeg frištika (kao što kaže kuvar Foka). Č Fai i mir N

31

* A šta je tebi, dušo? Ti si bleda. AN, ti si vrlo bleda — reče uplašeNo kNegiNjica Ma-rija i potrča svojim teškim, mekim koracima sNasN. * Da li da pošaljemo No Mariju BogdaNovNu, vaša svetlosti? — reče jedNa od sobarica što beNu tu. (Marija BogdaNovNa bila je babica iz okružNog grada, koja je boravila u Golim Brdi-ma već dve Nedelje.) — Jest, doista — priNvati kNegiNjica Marija — možda Ne biti potrebNo. Idem ja. Courage, p!op aNge.Č — ONa poljubi Lizu i Ntede da iziće iz sobe. — AN, Ne, Ne! — I, pored bledila i fizičke NaiNbe, Na licu male kNegiNje pokaza ce detiNjski straN od NeizbežNiN bolova. — NoN, c'est I'esto-mac. . . dites que c'est I'estomac, dites, Marie, di-tesČ . . . — I kNegiNja zaplaka detiNjsko-patNički, kapriciozNo, čak malo pretvorNo, kršeći svoje majušNe ručice. KNegiNjica istrča iz sobe da zove Mariju BogdaNovNu. — ON! MoN Dieu! MoN Dieu!Č — čula je jauk za sobom. Babica je već išla Na susret Mariji, trlja-jući svoje puNe, male, bele ruke, potpuNo mirNa. — Marija BogdaNovNa! Izgleda već je počelo — reče kNegiNjica Marija, gledajući u babicu poplašeNo — otvoreNim očima. * Pa, Nvala bogu, kNegiNjice — reče Marija BogdaNovNa Ne ubrzavajući Nod. — Vi devojke Ne treba to da zNate. * A kako da iz Moskve još Nije stigao dok-tor? — reče kNegiNjica. (Po žel.i male kNegiNje ' Ne boj ce, aN&ele!

* Ne, ovo je od stomaka. . . kažite da je od stomaka, kažite, Marija, kažite. * O! Bože! Bože! .t

i kNeza ANdreje pred poro&aj su poslali u Mo-skvu No akušera i očekivali ra svakog treNutka.) — Ne mari Ništa, kNegiNjice, Ne briNite — reče Marija BogdaNovNa — sve će biti dobro i bez doktora. Posle pet miNuta ču kNegiNjica iz CBOje sooe kako Nose Nešto teško. ONa Nzviri — posluži-telji su Nosili zbog Nečeg u spavaću sobu kožNi divaN, koji ce Nalazio u kabiNetu kNeza ANdreje. Na NjiNovim licima ogledalo ce Nešto svečaNo i tiNo. KNegiNjica Marija sedela je sama u svojoj sobi, osluškujući lupkaNje No kući, otvaraju&i poNekad vrata kad Neko Npobe pored NjiN i izvi-rivala da vidi šta ce radi u NodNiku. Nekoliko žeNa prolazilo je tiNim koracima tamo-amo, osvrtalo ce Na Nju i okretalo glave. ONa Nije smela da zapitkuje, zatvarala je vrata, vraćala ce u sobu, Na čas bi sela u NasloNjaču, čas uzela moAitveNik, čas klekla pred ikoNama. Na Nesreću i svoje čućeNje, opažala je da molitva Ne uti-šava NjeN Nemir. OdjedaNput ce vrata NjeNe sobe otvoriše i Na pragu ce pomoli, povezaNa maramom, NjeNa stara dadilja Praskovija SavišNa, Koja roioBo Nikad Nije ulazila u NjeNu sobu, jer TO beše kNez zabraNio. — Aošla sam, MašeNjka, da posedim s tobom — reče dadilja — i evo doNela sam, aNćelče moje, kNeževe veNčaNe sveće da zapalNm pred sveti-teljem — dodade i uzdaNNu. — O, dado, kako mi je lo milo! — Bor je milostiv, golubice moja. AadiAa zapali pred ikoNama sveće obvijeNe zlatom i s pletivom sede kod vrata. KNegiNjica Marija uze kNjigu i poče da čita. Tek kad bi ce čuo Nod ili roBop kNegiNjica bi poplašeNo i upitNo, a dadilja umirljivo pogledale jedNa Drugu. Svuda No kući beše razliveNo i svima ovladalo oNo Nsto "osećaNje koje je imala kNegi-Njica Marija sedeći u svojoj sobi. Prema vero-vaNju da ce porodilja maNje mučp ako A!aNje ludi zNa za NjeNe muke, svi su ce trudili da ce pretva-raju kao da Ne zNaju; Niko o tome Nije govorio, alN Na svoj čeljadi videla ce, sem običNe učtivo-sti i održavalja lepiN maNira koji su vladali u kući kNeževoj, Neka opšta briga, blagost i svest da ce u TOAie času vrši Nešto veliko, Ne-dostižNo. Y velikoj devojačkoj sobi Nije ce čuo smeN. Y poslužitelČskoj sobi svN su sedeli i ćutali, kao Na oprezu. Y kući gde borave sluge palile su ce zublje i sveće i Niko Nije spavao. Stari kNez je išao No kabiNetu lupajući petama, Na posla TiNoNa Mariji BogdaNovNoj da upita šta je. * Reci samo: kNez mi Naredio da upitam šta je, Na doći i kaži mi šta ti je rekla. * JavN kNezu da ce Nopaba — reče Marija BogdaNovNa, pogledavši zNačajNo u poslužitelja. TiNoN ode i javi kNezu. — Dobro — reče kNez, zatvarajući za sobom vrata i TiNoN Ne ču više u kabiNetu Ni Najma-Njeg zvuka. Malo docNije uće TiNoN u kabiNet tobože da usekNe sveće i vide da kNez leži Na divaNu, TiNoN pogleda u kNeza, u Njegovo zabriNuto lice, maNNu glavom, priće mu ćuteći, poljubi ra u rame i iziće Ne usekNuvši sveću i Ne kazavši zašto je dolazio. TajNa, NajsvečaNija Na svetu, vršila ce N dalje. Proće veče, Nastade Noć. A osećaNje očekivaNja i razNežeNosti srca pred oNim NedostižNim Nije malaksavalo, Nego ce pojačavalo. Niko Nije spavao.

33

Bila je jedNa od oNiN martovskiN Noći kad zima Noće, reklo bN ce, da otme što je NjeNo, Na c maNNitom mržNjom izručuJe svoje posledNje sNe-gove i vejavice. Y susret Nemcu dsktoru iz Mo-skve, Kora su očekivalN svaki čas i No koga su poslali smeNu Na veliki drum, beNu izaslaNi l
34

KNegiNjica Marija ogrte šal i potrča u su-sret. Kad je prolazila kroz predsoblje, spazNla je kroz prozor kako Neki ekipaž i feNjeri stoje pred ulazom. ONa iziće Na stepeNice. Na jedpom stubiću od ograde Na stepeNicama stajala je lo-jaNa sveća i kapala od vetra. PoslužNtelj FNlip. poplateNa lica i s drugom svećom u ruci, stajao je Niže, Na prvom odmorištu stepeNica. Još Niže, iza savijutka, čuli su ce uz stepeNice koraci u toplim čizmama. I, kao što ce Mariji učiNi, Neki pozNati glas govorio je Nešto. * Nvala bogu! — reče taj glas. — A tata? * Legao je da spava — odgovori glas glavNog poslužitelja DamjaNa, koji ce Nalazio već dole. Zatim oNaj glas reče još Nešto. DamjaN mu odgovori i koraci u toplim čizmama počeše ce brže približavati uz savijutak stepeNički koji ce Nije mogao videti. ČTo je ANdreja!<: — pomisli kNegNNjica Marija. »Ne, to Ne može biti, to bN bilo i suviše NeobičNo« — pomisli oNa i u tre-Nutku kad je to pomislila pojavi ce Na odmorpštu, Na kome je stajao poslužitelj sa svećom, lice i figura kNeza ANdreje u buNdi s okovrat-Nikom zasutim sNegom. Da, to beše oN, ali bled i mršav, i sa izmeNjeNim, čudNovato blagim, ali uzNemireNim izrazom lica. ON ce pope uz stepe-Nice i zagrli sestru. * Zar Niste dobili moje pismo? — upita oN i, Ne čekajući odgovor, koji Ne bi Ni dobio, jer kNegNNjica Nije mogla da progovori, vrati ce, Na ce zajedNo s akušerom koji je išao za Njim (Na-šli su ce Na posledNjoj staNici) pope opet brzo uz stepeNice i opet zagrli sestru. * Kakva sudbiNa! — reče oN. — Maša draga! — I skiNuvši buNdu i čizme, ode u kNegiNjiNo odelČNje. Mala kNegiNja ležala je Na jastucima, u beloj kapici. (Bolovi su joj tek malo popustili.) CrNi prameNi kose beNu joj pali Na vrele, ozNojeNe obraze; NjeNa rumeNa, divNa ustašca s usNicom pokriveNom crNim maAama stajala su otvrreNa i oNa ce radosNo smešila. KNez ANdreja ybe V sobu i stade pred Njom, s kraja dNvaNa Na kome je ležala. NJeNe sjajNe oči, koje su gledale detiNj-ski uplašeNo i uzbu&eNo, zaustavile su ce Na Njemu Ne meNjajući izraz. žJa vas sve volim, ja Ni-kom Nisam zla učiNila, Na zašto ce mučim? Pomo-zite miž — govorio je NjeN izgled. ONa je videla muža, ali Nije razumela zašto ce oN pojavio sad pred Njom. KNez ANdreja obiće divaN i poAubi je u čelo. — Aušice moja! — reče oN: reč koju joj Ni-kad Nije rekao. — Bor je milostiv . . . — ONa po-gleda upitNo i s detiNjskim prekorom. :)Nadala sam ce od tebe da mi pomogNeš, Na Ni od tebe Ništa, Ništa!ž — rekoše NjeNe oči. ONa ce Nije začudila pggo je oN došao; oNa Nije sžva-tala da je oN došao. NJegov dolazak Nije imao Nikakva uticaja Na NjeNe bolove Ni Na NjiNovo ublažavaNje. Muke opet počeše, i Marija Bogda-NovNa reče kNezu ANdreji da iziće iz sobe. Y sobu ybe akušer. KNez ANdreja iziće, srete kNegiNjicu Mariju i pri&e joj. Počeše šaputati, a.Đi su svaki čas prekidali razgovor. Čekali su i osluškivali. — ANez, moN amiČ — reče kNegiNjica Marija. KNez ANdreja Noče opet žeNi i u obližNjoj sobi sede da pričeka. Neka žeNa NaNbe iz NjeNe sobe uNezvereNa i zbuNi ce kad ugleda kNeza ANdreju. ON pokri lice rukama i posede tako Nekoliko ' Idite, gđrijateA.u. 1Č4" Č

' ' . s . ' - ' -

'-. Č

miNuta. Kroz vrata ce čulo tužNo, očajNo-živo-tiNjsko steNjaNje. KNez ANdreja ustade, pri&e vra-tima i Ntede da iN otvori. Vrata je Neko držao. — Ne možete, Ne možete — progovori izNutra uplašeNi glas. KNez ANdreja poče da Noda No sobi. Jauci ce utišaše, proće još Nekoliko sekuNada. OdjedaNput ce straNovit vrisak — Ne NjeN vrisak, jer oNa Nije mogla tako da vrisNe — začu u obližNjoj sobi. KNez ANdreja pritrča vratima: vrisak ce utiša i ču ce detiNji plač. žZašto su doNeli tu dete?« — pomisli u Np-vom treNutku kNez ANdreja. »Dete? Kakvo dete? . . . Šta Ne tu dete? Zar ce to rodilo dete?« Kada ON, odjedaNput, razumede sav radosNi zNačaj toga plača, suze ra zagušiše, oN ce Nalak-ti obema rukama Na prozor N zajeca i zaplaka, kao što plaču deca. Vrata ce otvoriše. Iz sobe Nzi-Ne doktor, sa zasukaNim rukavNma, bez sjurtuka, bled, vilica mu ce tresla. KNez ANdreja ce obrati doktoru, ali ra oN rasejaNo pogleda i proće mimo Njega, Ne rekavši Ni rečN. Istrča jedNa žeNa, Na, kad ugleda kNeza ANdreju, zastade Na pragu. ON uće u žeNiNu sobu. ONa ležaše mrtva u oNom istom položaju u kome ju je vNdeo pre pet

IX miNuta i, mada joj beNu očN ukočeNe i sbrazN bledi, oNaj istN Nzraz beše Na tom divNom, detNNjem lišcu s usNNcom pokriveNom crNNm maljama. »Ja vas sve volim N NNkome Nisam Nešto ružNo učiNila, a šta ste ovo uradNli sa mNom?« — ro-vorilo je NjeNo dNvNo, tužNo, AipTBo lice. Y jed-Nom kutu sobe kmekNu p pisNu Nešto AČajYšNo, crveNo, u belim uzdrNta<ĐiAT rukama Marije Bog-daNovNe. Dva sata posle toga kNez ANdreja yNe tiNNAT koracima u kabNNet očev. Starac je već sve zNao. ON je stajao do samiN vrata i, čiA1 ce oNa otvoriše, puteći obuNvati svojim staračkim, žila-vim rukama, kao kaNdžama, siNa oko vrata i zarida kao malo dete. Posle tri daNa opojaše malu kNegiNju i kNez ANdreja pope ce uz stepeNice do mrtvačkog saN-duka, da ce oprosti s Njom. I u mrtvačkom saNduku beše oNo isto lice, iako su oči bile zatvoreNe. )>AN, šta ste učiNili sa mNom?« — govorilo je oNo NeprestaNo i kNez ANdreja oseti kako ce u Njegovoj duši Nešto otkide i kako je oN kriv za pogrešku koju Ne može Ni da popravi Ni da za-boravi. ON Nije mogao da plače. Ybe i starac i pol.ubi NjeNu žutu kao vosak ručicu, koja je mirNo i visoko stajala prekršteNa preko druge ruke, i Njemu NjeNo lice progovori: »AN, šta ste i zašto ste ovo sa mNom uradili?« I starac sr-dito okrete glavu kad vide to lice. Pet daNa docNije krstiše malog kNeza Niko-laja ANdrejeviča. DojkiNja je bradom pridrža-vala peleNice, dok je svešteNik guščjim perom pomazivao smežuraNe crveNe dlaNiće i stopalca detetu. Kum — deda, bojeći ce da ra Ne upusti, Nosio je dršćući deteNce oko limeNe ulubljeNe krsti-oNice i predavao ra prikumici, kNegiNjici Ma-riji. KNez ANdreja, strepeći od straNa da Ne utope deteNce, sedeo je u drugoj sobi i čekao dok ce svrši kršteNje. ON radosNo pogleda u deteNce kad mu ra doNese dojkiNja i klimNu zadovoljNo glavom kad mu oNa reče da zrNce voska s kosicom, bačeNo u krstioNicu, Nije potoNulo, Nego je plivalo No Njoj.

MČ!.ČČ' ČČMst) 3;

36

X

Stari grof postarao ce da ce zabašuri uče-stvovaNje RostovlČevo u dvoboju DoloNova s Bezu-Novom i Rostov, mesto da bude ražalovaN kao što je očekivao, bi odre&eN za aćutaNta kod moskov- CKor geNeralguberNatora. Zbog toga Nije mogao otići u selo sa celom porsdicom, Nego je ostao čitavo leto Na svojoj Novoj dužNosti u Mosivi. DoloNov je ozdravio, a Rostov ce Naročito sprija-teljio s Njim dok ce oporavlČao. DoloNov je bolo-vao kod matere, koja ra je strasNo i NežNo volela. Starica Marija IvaNova beše zavolela Rostova zato što je bio prijatelj NjeNom Feći i često mu govorila o svome siNu. — Da, grofe, ON je za Naš daNašNjN, pokva-reNi svet i suviše plemeNit i čiste duše — govorila je oNa. — VrlNNu Niko Ne voli, oNa svakom bode oči. Najde, recNte, grofe, je li to bilo pravičNo, je li pošteNo od BezuNova? A Fe&a ra je iz svoje plemeNitosti voleo, i sad Nikad Ništa ružNo za Njega Ne govori. Pa zar Nisu zajedNo pravili oNu šalu sa stražarem u Petrogradu, iz Nestašluka? I tada BezuNovu Nije Nšpta bilo, a Fe&a je izNeo sve Na svojiAt le&ima! Još kako je izvukao! Dobro, vratili su mu čiN, a i kako da mu Ne vrate? Ja mislim da tamo Nije bilo mNogo takviN juNaka i siNova otadžbiNe? — Pa šta Ne sad — taj dvoboj? Imaju li ti ljudi oceNa№a časti! ZNati da je jediNac, Na ra izazvati Na dvoboj i gaćati pravo u Njega! CpeNa, te Nas je bog sačuvao. A zašto? O kome ce u daNašNje vreme Ne proNose iNtrige? Šta ce tu može, kad je oN tako ljubomoraN? Ja biN razumela da je ON raNNje pokazao Aubomoru, ali to je trajalo čNtavu godNNu daNa. I šta je učiNio, izazvao ra Na dvoboj, MNCAeNN da ce Fe&a NeNe s Njim tući zato što mu je dužaN! Kakva Niskost!

M Kakva gNusoba! Ja zNam, dragi moj grofe, da ste vi Mor Fe&u razumeli N zato vas volim od sveg srca, verujte mi. NJega retko ko razume. To je tako uzvišeNa, aN&elska duša. Sam DoloNov je za vreme svoga oporavljaNja često govorio Rostovu takve reči kakve ce Nikad Nisu mogle očekivati od Njega. * Ja zNam da meNe smatraju kao zlog čoveka — govorio mu je ON — Na Neka. Sem oNiN koje volim, ja Neću Ni za koga da zNam; ali koga volim, Njega volim toliko da ću dati život, a sve ostale pregaziću ako mu staNu Na put. Ja imam oboža-vaNu, NeoceNjivu majku i dva-tri prijatelja, tu ubrajam i tebe, a Na ostale ljude obraćam samo utoliko pažNje ukolNko su mi od koristi ili od štete. A svi mi gotovo od štete, NaročNto žeNe. Da, dušo moja — Nastavi oN — ja sam Nalazio muškaraca koji vole, plemeNNtiN, uzvišeNiN; alN žeNa, sem stvoreNja koja ce prodaju — bile oNe grofice ili kuvarice, svejedNo — Nisam još Nalazio. Ja još Nisam Našao oNu Nebesku čistotu i oNu odaNost koju tražim od žeNe. Kad bž Na-šao takvu žeNu, ja biN život dao za Nju. . . A o v e ! . . . — ON prezrivo odmaNNu rukom. — I ve-ruješ AN MN, ako još ceNim žNvot, to ra ceNim samo zato što ce Nadam da ću Naći takvo Nebesko stvoreNje koje bi me preporodilo, očistilo i uz-vNsNlo. Ali ti TO Ne razumeš. * O, razumem ja vrlo dobro — odgovori Ro-stov, koji je bNo pod uticajem svog Novog pri-jatela. Y jeseN ce vrati porodica RostovNN u Moskvu. Y početku zime vrati ce i DeNisov i odsede kod ČstoviN. TN prvi daNi zNme 1806. godiNe, koje je NikoAaj Rostov proveo u MoskvN, bili su Naj-srećNNji i Najveseliji daNi za Njega i za svu Njegovu porodicu. Nikolaj je privukao u roditel,-ski dom mNogo mladiN ludi. Vera beše lepa devojka od svojiN dvadeset godiNa; SoNja devojče od šesNaest godiNa u puNoj dražN kao cvet koji ce tek razvio; Nataša upola gospoćNca, upola devojčica, čas detNNjski smešNa, čas devojački zaNosNa. Y kući RostoviN beše u to vreme Neka osobita atmosfera zalzubljeNosti, kao što to biva u kući gde su vrlo umiljate i vrlo mlade devojke. Svaki mladić koji je došao u kuću RostoviN, kad je vi-deo ta mlada, osetljiva devojačka lica što ce Nečem smeše (verovatNo svojoj Sreći), Na tu žpvu užurbaNost, kad je čuo oNo NeskladNo, prema sva-kom ljubazNo, Na sve spremNo, puNo Nade ćeretaNje žeNske mladeži, kad je čuo oNe NeskladNe zvuke čas pevaNja, čas sviraNja — Njega je obuzimala oNa ista gotovost da ce zaljubi i oNo isto očekivaNje cpeNe koje je obuzimalo i mladež u kući Pcw stoviN. Me&u mladim ljudima koje je Rostov uveo u kuću bio je jedaN od prviN — DoloNov, koji ce svideo svima u kućN, sem Nataši. ONa ce umalo Nije svadila s bratom zbog DoloNova. ONa je tvr-dila da je oN zao čovek, da je u dvoboju Pjer bio u pravu a DoloNov kriv, da je oN NeprijataN i Ne-prirodaN.

* Neću Ništa da razumem! — vikNula je Nalama s uporNom samovoljom — oN je zao i bez osećaNja. Pa eto, ja volim tvoga DeNisova; oN je i pijaNica i sve, Na ra ja opet volim, dakle razu-mem. Ne zNam kako da ti to kažem; kod Njega je sve proračuNato, a ja to Ne volim. DeNisov . . . * Drugo je DeNisov — odgovori joj Nikolaj, dajući joj time da oseti da je čak i DeNisov pre-ma DoloNovu Ništa — treba zNati kakva je duša Tora DoloNova, treba ra videti s majkom; to je divNo srce!

38

— To Ne zNam, ali zNam da mi je s Njim Nepri-jatNo. A zNaš li da ce oN zaAubio u SoNju? * Kakve gluposti. . . * Ja sam uvereNa, videćeš. ProricaNje NatašiNo ispuNilo ce. DoloNov, koji Nije voleo žeNsko društvo, poče često da dolazi u kuću, i pitaNje zbog koga dolazi bNlo je brzo rešeNo (iako Niko Nije o tome govorio) ti-me da dolazi zbog SoNje. I SoNja je to zNala, mada Nikad Ne bi smela da kaže i svaki put kad bi ce javio DoloNov oNa bi pocrveNela kao kumač. DoloNov je često ručavao kod RostoviN, Nikad Nije propuštao da ode Na predstavu kad odu oNi i odlazio je kod JoNelja Na balove adolesceNtesČ gde su uvek bili Rostovi. ON je poklaNjao Naro-čitu pažNju SoNji i gledao je u Nju tako da Ne samo oNa Nije mogla izdržati da Ne pocrveNi, Nego bi i stara grofica i Nataša pocrveNele kad opaze taj pogled. Videlo ce kako ce taj sNažNi, NeobičNi mu-škarac Nalazi pod Neodol.ivim uticajem te crNomaNjaste, graciozNe devojčice, koja je volela drugog. Rostov je opazio Neku NoviNu izme&u DoloNo-va i SoNje; ali Nije sNvatio kakvi su to Novi odNosi. žSvaka je od NjiN zaljubljeNa u Nekog« — mislio je o SoNji i Nataši. Ali mu sad Nije bilo ugodNo kao pre kad je sa SoNjom i DoloNo-vom, i ON poče re&e da biva kod kuće. S jeseNi 1806. godiNe počeše opet svi da roBope o ratu s NapoleoNom još vatreNije Nego prošle godNNe. Beše NarećeNo da ce Na svaku Niljadu kupi Ne samo No deset regruta, Nego još i No devet vojNNka iz rezerve. Svud su prokli-N.alN i aNatemisali BoNapartu, a u Moskvi ce samo o TOM govorilo kako će skoro biti rata. Sav ' Za mlade devojke, šiparice. jtiNiepec tiN ratNiN priprema za porodicu Rosto-viN beše samo u tome što Nikoluška Nipošto Nije Nteo ostati u

Moskvi, Nego je samo čekao da istekNe odsustvo DeNisovu, Na da s Njim zajedNo ide posle prazNika u puk. NJemu taj odlazak Ne samo što Nije smetao da ce veseli, Nego ra je još podsticao Na to. ON je većiNom provodio vreme vaN kuće, No ručkovima, Na večerNjim prijemima i balovima. XI Treći daN Božića ručao je Nikolaj kod kuće, što mu ce u posledNje vreme retko dešavalo. To je bio svečaNi oproštajNi ručak, jer je posle BogojavljeNja odlazio s DeNisovom u puk. Na ručku je bilo dvadeset duša, me&u Njima Dolo-Nov i DeNisov. Nikad ce ljubavNi vazduN i atmosfera zalub-ljeNosti Nisu osećali tako jako u kući RostoviN kao u te prazNičNe daNe. »Nvataj treNutke sreće, čiNi sve da budeš voljeN, zaljubljuj ce i sam! JediNo je TO oNo istiNsko Na svetu — sve ostalo su trice. I samo ce tim jediNim mi ovde i zaNi-mamo<: — govorila je ta atmosfera. Pošto je umorio dva Napa koNja i još Nije stigao da obiće sva mesta kuda je trebalo da ode i kuda su ra zvali, Nikolaj je došao kući, kao i uvek, pred sam ručak. Čim je ušao, opazio je i osetio NapregNutost ljubavNe atmosfere u kući, ali, sem toga, opazio je i čudNu zabuNu koja je vladala me&u Nekim člaNovima tog društva. Na-ročito beNu uzNemireNi SoNja, DoloNov, stara rpo-fica i malo Nataša. Nikolaj razumede da ce moralo dogoditi Nešto pre ručka me&u SoNjom i DoloNovom, Na je s uro&eNom osetANvošću svoga srca bio vrlo NežaN i oprezaN prema Njima oboma za vreme ručka. To veče trećeg daNa prazNika trebalo je da bude jedaN od oNiN balova kod JoNelČa (učitelja igraNja) koje je oN davao prazNi-cima za sve svoje učeNike i učeNice. * NikoljiNka, Noćeš li ići JoNelju? Najde, molim te — reče mu Nataša — Naročito je tebe zvao, ide i Vasilije Dmitrič (to je DeNisov). * Kuda Ne biN otNšao kad Naredi grofica! — reče DeNisov, koji je u kući RostoviN, šale radi, igrao ulogu NatašiNa viteza. — Gotov sam i pas de cNaleČ da igram. * Ako dospem! 06eNao sam ArNapovima, kod NjiN je prijem — reče Nikolaj. — A t i ? . . . — upita DoloNova. — I čim je to upitao, video je da Nije bilo potrebNo pitati. * Da, možebiti . . . — odgovori DoloNov Nlad-No i srdito, pogledavši u SoNju, Na, Namrštivši ce i, isto oNako kao što je pogledao Pjera Na klupskom ručku, pogleda u Nikolaja. »Ima Nešto« — pomisli Nikolaj i još više ra učvrsti u TOM mišljeNju to što DoloNov odAtaN posle ručka ode. ON izazva Natašu i upita je.

39

— A ja sam te tražila — reče Nataša istr-čavši za Njim. — Govorila sam ti ja, a ti Nikako Nisi Nteo verovati — dodade likujući. — ON je zaprosio SoNju. Ma kako da ce Nikolaj malo zaNimao SoNjom u TO vreme, ipak kao da ce u Njemu otkiNu Nešto kad TO ču. DoAoNov je bio dobra i uNekoliko sjajNa partija za sirotu SoNju bez miraza. S gle-dišta stare grofice i sveta Nije mu ce moglo odreći. I zato Nikolaja, kad to ču, obuze gNev protiv SoNje. ON ce već spremio da kaže: »DNvNo, razume ce, treba zaboraviti detiNjska obećaNja, Na primiti proševiNu«; ali tamaN da to rekNe, a Nataša Nastavi: ' Vrsta igre.

...

— I pomisli samo! ONa ra odbila, sasvim odbila! Rekla mu da voli drugog — dodade Na-taša, poćutavši malo. »Pa i Nije mogla drukčije postupiti moja SoNja!« — pomisli Nikolaj. * I koliko je mama molila, a oNa odbi, i ja zNam da oNa Neće poreći kad Nešto kaže . . . * A mama je molila! — reče prekorNo Niko-laj. * Da — odgovori Nataša. — ZNat, Niko-LziNka, Nemoj ce l-utiti; ali ja zNam da ce ti Nećeš Njome ožeNiti. ZNam, bog bi ra zNao otkud, ali zNam pouzdaNo da ce Nećeš ožeNiti. * Ti TO Ne zNaš — reče Nikolaj; — alN ja treba da govoriA! s Njom. Kako je divNa ta SoNja — dodade osmeNujući ce. * ON, tako je divNa! Poslaću ti je. — I Na-taša poljubi brata, Na otrča. TreNutak docNije uće SoNja, zbuNjeNa, kao krivac. Nikolaj joj priće i poljubi je u ruku. To je bilo prvi put otkako je došao što su govo-rili Nasamo i o svojoj lubavi. — SopNie — govorio je oN Najpre bojažlivo, a posle sve slobodNije i slobodNije — zar Noćete da ce odrekNete Ne samo sjajNe i povoljNe partije; ali ON je divaN, plemeNNt čovek. . . oN je moj prijateL). SoNja ra prekide. * Ja sam ra BeN odbila — reče brzo. * Ako ra odbijete zbog meNe, bojim ce da zbog meNe. . . SoNja ra opet prekide. ONa ra logleda moleći-vim, uplašeNNm pogledom. * Nicolas, Ne govorite mi to — reče oNa. * Ne, ja moram da govorim. Možebiti to je s moje straNe suffisaNceČ, ali je ipak Najbole da UobražeNost. kažem. Kad ra vi odbijate meNe radi, ja moram da vam kažem celu istiNu. Ja vas volim, mislim, više od sviju. . . ___ c meNi je to dosta — reče SoNja pocrveNevši. Č ___Ne, ja sam ce NilČadu puta zaljuoljivao i zaAublivaću ce, mada ovakvog prijateljstva, pove-reNja i ljubavN Ne ssećam Ni prema kome kao prema vama. Pa oNda, ja sam mlad. MamaN to Ne želi. Dakle, jedNostavNo, ja NNšta Ne obećavam. I ja vas molim razmislite o poNudi DoloNov-levoj — reče oN izgovarajući jedva ime svoga prijatelja. * Ne govorite mi ts. Ja Ništa NeNu. Ja volim vas, kao brata, i uvek Ny vas voleti, i više mi Ništa Ne treba. * Vi ste aN&eo, ja Nisam dostojaN vas, ali ce samo bojim da vas Ne prevarim. Nikolaj je još jedNom polČubN u ruku. <'.'š.-;"

XII Kod JoNelja su bili Najveseliji balovi u Mo-skvi. To su govorile majčice, gledajući kako NjiNove adolesceNtes izvode svoje tek NaučeNe žpa«; TO su govorili i adolesceNtes i adolesceNts, koji su igrali dok Ne popadaju od umora; to su govo-rile odrasle devojke i mladi lČudi, koji su do-lazili Na te balove misleći da iN tek udostoje svoje posete, a Nalazeći Na Njima Najlepšu za-bavu. Te godiNe sklopljeNa su Na tim balovima dva braka. Dve lepe kNegiNjice Gorčakove Našle su tu mladožeNje i udale ce, i time još više razNele slavu tim balovima. Ti balovi odliko-vali su ce time što Na Njima Nije bilo Ni doma-ćiNa Ni domaćice: bio je samo dobroćudNi JoNeL), 5 Rat i mNr C

65

koji je leteo kao perce, klaNjao ce No pravilima svoje veštiNe i Naplaćivao od sviN svojiN go-stiju ulazNice za igraNje; bilo je još i to što su Na te balove dolazili samo oNi koji su želeli da igraju i da ce vesele kao što to žele devoj-čice od triNaest i četrNaest godiNa, koje prvi put oblače dugačku NaljiNu. S malim izuzetkom sve su bile ili su izgledale lepe: tako su ce sve osmeNpvale usNićeNo i tako su im gorele očice. PoNekad su igrale pas de cNale i Najbolje učeNice, me&u kojima je Nataša bila Najbolja i odlikovala ce svojom graciozNošću; ali Na tom posledNjem balu igrali su samo ekoseze, aNgleze i mazurku koja je tek ulazila u modu. JoNel. beše uzeo dvoraNu u kući BezuNova i, kao što su svi govorili, bal je vrlo uspeo. Bilo je mNogo lepiN devojčica, a Rostovljeve gospoćice bile su me&u Najlepšima. Obe su bile osobito srećNe i vesele. SoNja, poNosNa što ju je DoloNov prosio a oNa ra odbila i što ce objasNila s Nikolajem, okre-tala ce toga večera još kod kuće i Nije dala devojci da joj dovrši češljaNje, a sad je sva sijala od prevelike radosti. Nataša, tako isto poNosNa što je prvi put u dugoj NaljiNi, Na istiNskom balu, beše još srećNija. ONe su imale bele musliNske NaliNe s ružičastim trakama. Nataša je postala zaljubljeNa oNog treNutka kad je došla Na bal. ONa Nije bila zaljubljeNa Ni u Kora Naročito, Nego je bila zaljubljeNa u sve. Kora je god spazila u oNom treNutku kad je po-gledala, u toga je bila i zaL)ubL)eNa. — AN, kako je lepo! — govorila je NeprestaNo, pritrčavajući SoNji. Nikolaj i DeNisov išli su No dvoraNama, gledajući lubazNo i pokroviteljski oNe što igraju.

* * * *

Kako je mila, biće lepotica — reče Ae-Nisov.

Ko? Grofica Nataša — odgovori DeNisov. — Pa kako igra. . . kakva gracija! — reče opet, po-ćutavši malo. A o kome ti govoriš? — O tvojoj sestri — vikNu lutito DeNisov. Rostov ce osmeNNu. ___MoN cNer comte, vous etes l'uN de mes meilleurs ćcoliers, il faut que vous daNsiez — reče mali JoNelj, prilazeći Nikolaju. — Voyez combieN de jolies demoiselles/ — ON ce istom molbom obrati i DeNisovu, TaKobe svom bivšem učeNiku. * NoN, moN cNer, je ferai tapisserie" — reče DeNisov. — Zar ce Ne sećate kako sam ce slabo koristio vašim lekcijama? . . . * O, Ne! — poNita JoNelj da ra uteši. — Vi ste samo bili Nepažljivi, a imali ste dara, jest, imali ste dara. Počeše igrati mazurku koja je skoro ušla u modu. Nikolaj Nije mogao odreći JoNelju i No-zvao je SoNju. DeNisov sede do stariN dama, Na, Nalaktivši ce Na sablju i lupkajući Nogom takt, pričao je Nešto veselo i zasmejavao stare dame, a pogledao Na mladež koja igra. Y prvom paru igrao je JoNel. s Natašom, svojim poNosom i Naj-boljom učeNicom. Preplićući blago i NežNo svojim Nožicama u plitkim cipelama, JoNelj je prvi poleteo preko dvoraNe s Natašom koja ce beše malo zbuNila, ali je pažljivo izvodila svoje žpa«. DeNisov Nije odvajao očiju od Nje i lupkao je sabljom takt i No Njegovom izgledu videlo ce jasNo da oN Ne igra samo zato što Neće, ' Aragi grofe, vi ste jedaN od mojiN NajboljiN uče-Nika, treba da igrate. Pogledajte šta je Tv lepž rospo&ica. * Ne, dragi moj, ja ću samo da posmatral!. a Ne zato što Ne ume. Usred figure zovNu k sebi Rostova koji je prolazio pored Njega. — To Nije Nimalo dobro — reče mu. — Zar je TO poljska mazurka? Nego, oNa izvrsNo igra. ZNajući da je DeNisov u Poljskoj bio čuveN kao vešt igrač poljske mazurke, Nikolaj pritrča Nataši i reče joj: — Idi, izaberi DeNisova. Da vidiš kako oN igra! Divota! Kad je opet došao red Na Natašu, oNa ustade i, brzo koračajući u svojim cipelicama s tra-kama i stideći ce, potrča sama preko dvoraNe u ugao gde je sedeo DeNisov. ONa je videla kako svi gledaju u Nju i čekaju. Nikolaj opazi kako ce DeNisov i Nataša prepiru smešeći ce i kako DeNisov Nešto otkazuje, ali ce radosNo osme-Nuje. ON im pritrča. * Molim vas, VasiAije Dmitriču — govorila je Nataša — Najdemo, kad vas molil!. * Ali, grofice, oprostite, kako ću ja — braNio ce DeNisov. * Najde, Vasja — reče mu Nikolaj. * Eto, maze me kao mačka — reče DeNisov kao u šali. * Pevaću vam celo veče — reče Nataša.

42

* VolšebNica, sve će od meNe učiNiti! — reče DeNisov N otpasa sablju. ON izibe izvaN stolica, uze čvrsto svoju damu za ruku, podiže glavu i isturi Nogu, čekajući takt. Samo Na koNju i u mazurki Nije ce primećivao mali rast DeNisova i tada ce oN držao kao juNačiNa, kak-vim ce i osećao. Sačekavši takt, oN pogleda u svoju damu sa straNe, pobedNNčki i šaljivo, izNeNada cupNu jedNom Nogom, odskoči kao lopta gilko od poda i polete uNaokolo, odNoseći sobom svoju damu. Prelete tako NečujNo poloviNu dvo-raNe Na jedNoj Nozi i izgledalo je kao da Ne vidi stolice koje su stajale pred Njim i da leti pravo ali, odjedalput, zvecNuvši mamuzama Na NjiNastavivši Noge, zaustavljao ce Na potpeticama, cTaiao tako jedNu sekuNdu, cupNuo u mesto zvecKaivRN mamuzama, brzo ce okretao i, pokuckujući devom NoroM desNu, leteo opet uNaokolo. Nataša ie poga&ala oNo što je oN Nameravao da uradi, Na jeioia,NezNajućikako,išla za Njim — predajući mu ce. ON ju je okretao čas Na desNoj, čas Na levoj ruci, čas je padao Na koleNa i obvodio je oko sebe, Na opet skakao Na Noge i jurio Napred tako brzo kao da je Nteo da protrči kroz sve sobe, bez predaNa; čas je odjedaNput opet zastajao i spuštao ce Na koleNa Na Nov i NeočekivaN NačiN. Kad je, zavrtevši jako svoju damu pred NjeNim mestom, zvecNuo mamuzama, klaNjajući ce pred Njom, Nataša mu ce i Ne pokloNi. ONa ra pogleda u Nedoumici i smešeći ce, kao da ra Ne pozNaje. — Šta je ovo? — reče oNa. Iako JoNelj Nije prizNavao da je ta mazurka prava, ipak svi beNu usNićeNi veštiNom AeNisovljevom, stadoše ra NeprestaNo birati, a starci, smešeći ce, počeše da razgovaraju o Poljskoj i o starom dobrom vremeNu. DeNisov, zacrveNevši ce od mazurke i brišući ce maramicom, sede do Nataše i, dok je god trajao bal, Nije ce odmNcao od Nje. . . . . ... ...

XIII

Ava daNa posle toga Rostov Nije video Aolo-Nova kod svojiN, Niti ra je zaticao kod kuće; tre-Rer daNa dobi od Njega pisamce: žPošto Ne želim više dolaziti u vašu kuću iz pozNatiN ti uzroka, a odlazim u vojsku, to večeras dajem svojim prijateljima oproštajNu gozbicu — doći u eNglesku gostioNicu.d Rostov

je toga daNa izmeću devet i deset sati, kad je izišao iz pozorišta u kome je bio zajedNo sa svojima i s DeNisovom, otišao u eNglesku gosti-oNicu. OdmaN ra odvedoše u Najbolje odeljeNje u gostioNici, koje za tu Noć beše zauzeo DoloNov. DvadesetiNu l-udi ce okupilo oko stola za kojim je sedeo DoloNov izmeću dve sveće. Na stolu su ležali zlato i baNkNote i DoloNov je držao baNku. Posle Njegove poNude i SoNjiNa od-bijaNja, Nikolaj ce još Nije video s Njim i osećao ce zbuNjeN kad je pomislio kako će ce NjiN dvo-jica sastati. Bistar, NladaN pogled DoloNovljev dočeka Rostova još Na vratima, kao da ra je odavNo čekao. * OdavNo ce Nismo videli — reče oN — Nvala ti što si došao. Dok ovo izdelim, stići će i Iljuška s Norom. * Ja sam svraćao tvojoj kući — reče Rostov i porumeNe. DoloNov mu Ne odgovori. — Možeš i ti da igraš — reče oN. Rostovu pade u tom treNutku Na um NeobičaN razgovor koji je jedaNput imao s DoloNovom. — »Samo budale mogu igrati Na sreću« — rekao mu je tada oN.

43

— Ili ce bojiš da igraš sa mNom? — reče sad DoloNov, kao da je pogodio šta misli Rostov i osmeNNu ce. Po Njegovom osmeNu video je Rostov da je DoloNov u oNom duševNom raspoložeNju koje je imao za ručkom u klubu i uopšte oNiN daNa kad mu kao dosadi svakodNevNi život, Na oseti potrebu da kakvim god NeobičNim, većiNom bezdušNim postupkom izN&e iz NjegoviN graNica. Rostov ce Na&e u zabuNi; tražio je i Nije Morao da Naće u svojoj pameti šalu koja bi od-govorila Na reči DoloNovljeve. Ali pre Nego što je i stigao da to učiNi, DoloNov mu pogleda pravo Y oči, Na lagaNo i razvučeNo, tako da su svi mogli'čuti, reče: ___A sećaš li ce kako ja i ti razgovarasmo o i g r i . . . budala je ko Noće da igra Na sreću; treba igrati NasNgurNo, i ja Noću malo da probam. »Da li Noće da proba Na sreću, ili Nasigur-š)R(( — pomislN u sebi Rostov. ___A i bolČe da Ne igraš — dodade DoloNov, Na lupNu presečeNim kartama i reče: — BaNka, gospodo! I pomakNuvši Novac Napred, DoloNov ce cNpe-mi da deli. Rostov sede pored Njega i Najpre Nije igrao. DoloNov je pogledao u Njega. — A što Ne igraš? — upita ra. I začudo, Nikolaj oseti kako ra Nešto vuče da uzme kartu, da metNe Na Nju mali ulog i da počNe igru. * Nemam kod sebe Novaca — reče Rostov. * Berovaću ti! Rostov metNu pet rubala Na kartu i izgubi, metNu opet i opet izgubi. DoloNov je tukao, to jest dobio od Rostova deset karata jedNu za dru-gom. — Gospodo — reče oN metajući karte — molim vas stavljajte Novac Na karte, iNače mogu da ce pobrkam u račuNu. JedaN od igrača reče kako ce Nada da ce Njemu može verovati. — Može ce verovati, ali ce bojim da ce Ne pometem; molim da ce stavlja Novac Na karte — odgovori DoloNov. — Ti igraj slobodNo, mi ćemo ce obračuNati — reče Rostovu. Igra ce Nastavi; lakej je NeprestaNo služio šampaNjem. Sve karte Rostovljeve tučeNe su i Na Njegov račuN beše zapisaNo osam stotiNa rubalja. ON oeše Napisao Na jedNoj karti osam stotiNa ruba-AČa, ali kad ra poslužiše šampaNjem, oN ce predo-

сбичан

misli, Na opet Napisa rubaL)a. ulog, dvadeset — Ostavi — reče DoloNov, mada, rekao bi čovek, Nije Ni gledao u Rostova — Npe ćeš No-vratiti. Drugima dajem, tebe tučem. Ali da ce ti Ne bojiš meNe? — poNovi oN. Rostov ra posluša, ostavi zapisaNo osam sto-tiNa i metNu Na sedmicu Nerca sa zavrNutim uglom, koju podiže sa zemlje. ON ce posle dobro sećao te karte. I tako metNu sedmicu Nerca, Na-pisa Na Njoj odloml.eNim parčetom krede 800, okruglim, pravim ciframa; popi čašu zagreja- Nor šampaNja koju mu dadoše, osmeNNu ce Na reči DoloNovljeve i, čekajući sa zebNjom u srcu da izi&e sedmica, stade gledati u ruke DoloNovu, koji je držao karte. Bilo da dobije, bilo da iz-gubi tu sedmicu Nerca — to je za Rostova mNogo zNačilo. Grof Ilja ANdrejič dao je svome siNu u prošlu Nedelju dve Niljade rubalja i oN, koji Nikad Nije voleo da govori o NovčaNim Neprili-kama, rekao mu je da su to posledNje Nape do maja i zato je umolio siNa da ovog puta bude malo štedljiviji. Nikolaj je rekao da mu je i to odviše MNoro i da daje pošteNu reč da Neće tra-žiti više Novaca do proleća. Sad mu je od tiN Novaca ostalo Niljadu dve stotiNe rubalja. Dakle, sedmica Nerc zNačila je Ne samo izgubiti Niljadu šest stotiNa rubalja, Nego pogaziti i datu reč. ON je sa zebNjom u srcu gledao u ruke DoloNovljeve i govorio u sebi: »Najde, brže, daj mi tu kartu, Na ću uzeti kapu, otići kući da večeram s DeNisovom, Natašom i SoNjom, i zaista Nikad Neću uzeti u svoje ruke karted. Y tom treNutku izi&e mu pred oči Njegov domaći život, šale s Pećom, razgovori sa SoNjom, dueti s Natašom, piket s ocem, Na čak i mirNa postelja u povar-skom domu, tako jako i divNo kao da je to sve davNo miNula, izgubljeNa i NeoceNjiva sreća. ON

44

Nije mogao pomisliti da može luda slučajNost NagNati sedmicu da padNe Npe Na desNu Nego Na levu straNu i lišiti ra cele te NaNovo sNvaćeNe, poNovo rasvetl.eNe sreće, Na ra baciti u pučiNu još NeiskušaNe i NeizvesNe NecpeNe. To Nije moglo biti, ali je oN pri svem tom čekao sa zebNjom pokrete ruku DoloNovljeviN. Te koščate, malo crveNe ruke, sa dlakama koje su ce videle ispod košulČe, spustiše svežaN. karata, Na pri-Nvatiše pružeNu čašu i lulu. * Dakle Nije te straN da igraš sa mNom? — poNovi DoloNov i, kao da ce sprema da ispriča Neku veselu priču, spusti karte, usturi ce u sto-Aici, Na, otežući i osmeNujući ce, stade da priča: — Jest, gospodo, meNi su kazivali kako ce No Moskvi razNeo glas da sam varalica u kar-taNju, Na vam savetujem da budete oprezNiji prema meNi. * De, okreći! — reče Rostov. * O, te moskovske tetkice! — reče DoloNov i, smešeći ce, poče okretati karte. * AaaN! — umalo Ne drekNu Rostov N izdiže obe ruke do kose. Sedmica, koja mu je bila potrebNa, već je sta-jala odzgo, prva karta u svežNju. ON izgubi više Nego što je mogao platiti. — Nero, Nemoj padati u vatru — reče Dolo-Nov, pogledavši Rostova, Na Nastavi da okreće.

XIV Posle sat i No većiNa igrača smatrala je svoJu igru kao šalu. Sva ce igra beše svela Na samog Rostova. Me-sto Niljadu i šest stotiNa beše zapisaNa Na Njegov račuN dugačka koloNa cifara, koju je oN brojao do deset Niljada, a koja ce sad, kao što je zbuNjeNo račuNao, već popela Na petNaest Ni-ljada. Y istiNi račuN beše već prebacio dva-deset Niljada rubaAa. DoloNov Nije više slušao, Ni pričao prNču; oN je motrio Na svaki pokret ruku RostovljeviN i poNekad letimičNo pregle-dao oNo što je zapisao Na Njegov račuN. Naumio je da igra dotle dok taj račuN Ne dotera do če-trdeset tri Niljade. Taj broj izabrao je zato što Njegove i SoNjiNe godiNe izNose: četrdeset tri. Rostov ce beše NasloNio glavom Na obe ruke, Na je tako sedeo za stolom išaraNim, poliveNim viNom i zatrpaNim kartama. JedaN mučaN utisak Nije ra Nikako ostavljao: te koščate, malo crveNe ruke sa dlakama koje ce vide ispod košulje, te ruke koje je oN i voleo i mrzeo držale su ra u svojoj vlasti. žŠest stotiNa rubalja, kec, četvrtiNa, de-vetka. . . Nije mogućNo povratiti! . . . A kako bi veselo bilo kod kuće . . . Pub Na Ne . . . to Ne može b i t i ! . . . I zašto oN ovo čiNi sa mNom? . . . « — mislio je i domišljao ce Rostov. PoNeki put stavljao je mNogo Na jedNu kartu; ali DoloNov Nije Nteo da tuče, Nego mu je sam odre&ivao ulog. Nikolaj mu ce pokoravao i čas ce molio bogu kao što ce molio Na bojNom polju kod amšteteNCKor mosta; čas vračao da će ra spasti oNa karta koja mu prva padNe u ruku iz gomile odbačeNiN karata pod stolom; čas brojao koliko je gajtaNa Na Njegovoj bluzi, Na probao da sav gubitak stavi Na kartu koja ima toliko okaNaca; čas ce osvrtao Na ostale igrače da mu pomogNu; čas ce zagledao u NladNo lice DoloNovlzevo i trudio ce da pro-zre šta u Njemu biva. )>Pa ON zNa šta za meNe zNači ovaj gubitak. ON Ne može, valjda, želeti da propadNem? Ta oN mi je bio prijatelj. Ja sam ra voleo . . . Ali Ni oN Nije kriv; šta će kad ra služi sreća? A Nisam Ni i a kriv« — govorio je Rostov u sebi. »Nisam učiNio Ništa r&avo. Jesam li koga ubio, uvredio, poželeo mu zla? Zašto me goNi ova strašNa Ne-sreća? I kad je oNa počela? Ja sam malopre pri-stupio ovom stolu s Namerom da dobijem sto rubalja, da kupim mami za imeNdaN oNu šatulicu, Na da odem kući. Bio sam tako srećaN, tako slo-bodaN, veseo! Ja Nisam oNda Ni zNao koliko sam bio srećaN! Pa kad ce to svrpšlo, a kad je počelo ovo Novo, užasNo staNje? Čime ce obeleišla ta promeNa? Sedeo sam NeprestaNo ovako Na ovom mestu, kod ovoga stola, i ovako isto odabirao i podizao karte i gledao u ove koščate, vešte ruke. Kad ce to svršilo i šta ce to svršilo? Ja sam, eto, zdrav, sNažaN i NeprestaNo ovaj isti, i NeprestaNo sam Na ovom istom mestu. Ne, to Ne može biti! Svakako ce sve ovo Neće Ničim za-vršiti.« Bio je crveN, sav u zNoju, mada u sobi Nije bilo vrućiNa. I lice mu je bilo strašNo i ža-losNo, utoliko više što je želeo da ce pokaže NladaN, a Nije mogao. RačuN beše doterao do zlokobNog broja četr-deset tri Niljade. Rostov spremi kartu Na koju Ntede da igra u četvrtiNu od tri Niljade rubalja, Na oNe tri što tek beše dobio, kad DoloNov lupNu kartama, ostavi iN Na

straNu, Na uze kredu i poče brzo svojim čitkim, sigurNim rukopi-som, mrveći kredu, da svodi račuN RostovL)ev. Da večeramo, vreme je da večeramo! Evo i CigaNa! — I doista, već su ulazili sa zime i govorili Nešto svojim cigaNskim akceNtom Nekc crNi muškarci i žeNe. Nikolaj vide da je sve svršeNo; ali, kao da ra Najviše zaNima sama igra, reče ravNodušNo: Šta, zar Nećeš još? A ja sam spremio DivNu karticu.

»Sve je svršeNo, propao sam!ž — pomisli oN. žSad mi samo ostaje — kuršum u čelo!<: i, uz to, dodade veselim glasom: * De, još jedNu karticu. * Dobro — odgovori DoloNov, pošto svede račuN — dobro! Ide za dvadeset jedNu rublju — reče pokazujući Na cifru 21 koja je Nedostajala Na da bude okruglo četrdeset tri Niljade, Na uze karte i spremi ce da deli. Rostov poslušNo Npe-savi ugao i mesto spremljeNiN šest Npljada, zapisa marAivo 21. * MeNi je svejedNo — reče oN — samo biN voleo da zNam da li ćeš tući, ili ćeš mi dati tu desetku. DoloNov poče ozbiljNo da deli. 0, kako je Rostov u TOM treNutku mrzeo te ruke, malo crveNe, s kratkim prstima i sa dlakama što ce vide ispod košule, te ruke koje ra drže u svojoj vla-s t i ! . . . Desetka je bila data. — DužNi ste mi, grofe, četrdeset tri Niljade * reče DoloNov, Na ustade iza stola, protežući ce. — Baš ce umori čovek kad sedi ovako dugo * dodade oN. — Da, i ja sam ce umorio — reče Rostov. DoloNov ra prekide, kao da mu Ntede NapomeNuti da mu Ne priliči da ce šali: — Kad ćete, grofe, izvoleti da date Novac? Rostov plaNu, pozva DoloNova u drugu sobu i reče mu: * Ja Ne mogu odmaN sve platiti, primićeš meNicu. * Čuješ, Rostove! — reče DoloNov, smešeći ce vedro i gledajući NNkolaju u oči — ti zNaš oNu poslovicu: »Sreća u ljubavi, Nesreća u kar-tamaž. Tvoja je ro&aka zaljubljeNa u tebe. Ja to zNam. ČO, ovo je straNovito osećati ce tako u vlasti OBora čoveka!ž — pomisli Rostov. Rostov je zNao

ČG

,.Akav će udar zadati ocu i maJCI kad im kaže ČI gubitak; oN je zNao kakva bi to cpeNa bila bi ce izbazio od svega toga i zNao je da Dolo-zNa da ra oN moiČe izbaviti od tog stcda i ja-Čaf Na Noće sad još da ce igra Njime kao mačka ČČČČČvoja roćaka . . . — Ntede DoloNov da kaiČe, ali ra Nikolaj prekide. ___Tu moja robaka Nema posla i o NJOJ Ne treba govoriti! — vikNu oN besNo. — Dakle, kad ću dobiti Novac? — upita DoAONOV.

— Sutra — reče Rostov i iziBe iz sobe.

XV Reći žsutraČ i održati toN uAudNosti — to Nije bilo teško; ali doći sam kući, videti sestre, brata, majku, oca, kazati sve i tražiti Novac Na koji Nemaš pravo posle date časNe reči, TO je bilo užasNo. Kod kuće Ne beNu još zaspali. Mladež iz kuće RostoviN vratNla ce iz pozorišta, večerala i se-dela OKO klavikorda. Čim ybe u saloN, Nikolaja odmaN zaNvati oNa ljubavNa, poetska atmosfera Koja je te zime vladala u NjiNovoj kući i koja ce sad, posle DoloNovljeve proševiNe i JoNelČevog bala, izgleda, još više zgusNula Nad SoNjom i Natašom, kao vazduN pred oluju. SoNja i Nataša U plavim NaljiNama, u kojima su išle u pozo-rište, lepe i svesNe da su lepe, stajaNu kod kla-vikorda vesele i smešeći ce. Vera je igrala šaNa sa ŠiNšiNom u saloNu. Ciapa grofica, očekujući siNa i muža, rećala je pasijaNs s jedNom starom plemićkom koja je živela kod NjiN u kući. DeČi-sov je, svetliN očiju i NakostrešeNČ kose, opruživši Nogu Nazad, sedeo za klavikordama i, uda-rajući u NjiN svojim kratkim prstima, Nvatao akorde i, prevrćući očima, taNkim, promuklim, alN pouzdaNim glasom pevao svoju pesmu »Vol-šebNicaž i trudio ce da joj Naće muzičku pratNju.

'

VolšebNice, kaži, kakva ovo sila OstavAeNim davNo vuče me žicama; Kakav si mi ogaNj u srce metNula, Kakav mi je ovo plameN u veNama!

ON je pevao strasNo, gledajući u uNezvereNu i srećNu Natašu svojim kao aNat crNim očima. — DivNo! izvrsNo! — vikNu Nataša. — Još i drugu strofu — reče oNa, Ne opažajući da je ušao Nikolaj. »Kod NjiN je sve jedNo te jedNo« — pomisli Nikolaj kad zaviri u saloN i vide tamo Veru i majku s oNom staricom.

— A! Evo i Nikol:INke! — povika Nataša i pritrča mu. — Je Ai tatica kod kuće? — upita oN. * Kako mi je milo što si došao! — reče Nataša, a Ne odgovori mu — tako smo veseli. ZNaš Ai da je Vasilije Dmitrič ociao još jedaN daN meNi za ljubav? * Nije, tata još Nije došao — odgovori mu SoNja. * Došao si, Koko, Nodi k meNi, rode! — ču ce glas grofičiN iz saloNa. Nikolaj priće materi, poljubi je u ruku, Na, ćuteći, sede za NjeN sto i poče gledati u NjeNe ruke kako re&aju karte. Iz sale ce jedNako čuo smeN i veseli glasovi koji saleću Natašu. * Pa, lepo, lepo — povika DeNisov — sad ce Ne možete izgovarati, Na vas je red da otpevate barcarollu, molim vas. Grofica pogleda u ćutljivog siNa i upita: — Šta je tebi? ___AN Ništa! — reče oN, kao da mu je već dodijalo' sve jedNo i isto pitaNje. — Da li će tatica skoro doći? — Mislim. »Kod NjiN je sve jedNo te JedNo. ONi Ništa Ne zNaju. Kuda ću sad?Č — pomisli Nikolaj, Na ode opet u dvoraNu gde beNu klavikorde. SoNja je sedela za klavikordama i svirala preludiju oNe barkarole koju je DeNisov veoma voleo. Nataša ce spremala da peva. DeNisov je gledao Nju usNićeNim očima. Nikolaj poče da ide tamo-amo No sobi. &I kakvo je to zadovoljstvo terati je da peva! Šta oNa može da peva? Pa u tome Nema Ničeg veselogž — mislio je Nikolaj. SoNja udari prvi akord iz preludije. žBože, ja sam NpoNao, ja sam izgubio čast. Kuršum u čelo, to mi je jediNo ostalo, a Ne da pevam« — pomisli oN. »Da li da odem? ali kuda ću? svejedNo, Neka pevaju!« Nikolaj Nastavi turobNo da šeta No sobi i pogledaše u DeNisova i devojke, kloNeći ce NjiNoviN pogleda. »Šta je vama, NikoljiNka?Č — upita SoNjiN pogled, upravljeN Na Njega. ONa je odmaN videla da ce Nešto s Njim dogodilo. Nikolaj ce okrete od Nje. I Nataša je sa svo-jom osetAivošću odmaN opazila staNje svog brata. ONa je TO opazila, ali je bila u tom treNutku tako vesela, tako daleko od gorčiNe, tuge i Npe-kora da je (kao što to često čiNi mladež) Na-vlaš varala samu sebe. »Ne, sad sam ja toliko vesela da Ne mogu da kvarim svoje vesele bolećivošću prema tu&em boluž — pomisli oNa, Na reče U sebi: »Ne, Ne, ja ce zacelo varam, mora biti da je i ON veseo kao i ja.<: Najde, SoNja — reče oNa i iziće Nasred DvoraNe, gde je, No NjeNom mišljeNju, bio NajbolČi rezoNaNs. Podš-Nuvši malo glavu, opustivši mlitavo ruke, Na, kao što to čiNe igračice, sta-jući eNergičNo s peta Na prste, Nataša Npobe srediNom sobe i stade. »Evo me, gle!ž — kao da reče oNa, odgovara-jući Na usNićeN pogled AeNisovl!ev koji ju je pratio. ))I čemu ce oNa raduje!ž — pomisli Nikolaj gledajući u sestru. žI kako je Ne mrzi i kako ce Ne stidi!
48

»Šta je toRl — pomisli Nikolaj kad ču NjeN glas i razrogači oči. »Šta ce to desilo s Njom? Kako sad peva!
XVI OdavNo Rostov Nije tako uživao u muzicć kao tog daNa. Ali čim je Nataša svršila svoju barkarolu, Njemu opet pade Na um stvarNost. ON Ne reče NNšta, izibe i ode dole u svoju sobu. Po-sle četvrt sata doće iz kluba stari grof, veseo i zadovoljaN. Kad Nikolaj ču da je došao, oN ode k Njemu. ' ON, čemerNa moja l.ubavi. Č Rat i mir II

— Pa, jesi ce malo proveselio? — reče Ilja ANdrejič, osmeNujući ce radosNo i poNosito Na svog siNa. Nikolaj Ntede reći »da«, ali Ne mogade: umalo ce Nije zaplakao. Grof je raspaljivao lulu, Na Nije opazio u kakvom mu je staNju siN. »EN, Ne može ce izbeći!Č — pomisli Nikolaj prvi i posledNji put. I, odjedaNput, sasvim Ne-marNo, tako da je sam sebi izgledao odvrataN, kao da traži ekipaž da ce odveze u grad, reče ocu: * Tata, došao sam do vas poslom. Zamalo Nisam zaboravio. Treba mi Novaca. * Eto vidiš — reče otac koji beše osobito veseo. — Govorio sam ja tebi da NeNe biti dosta. Treba li ti mNogo? * Vrlo MNoro — reče Nikolaj crveNeći i s glupim i NemarNim osmeNom, za koji ce posle dugo kajao. — Izgubio sam malo Na kartama, to jest MNoro, vrlo mNogo, četrdeset tri Niljade. * Šta? Kod ko g a ? . . . Ti ce šališ! — No-vika grof i odjedaNput mu apopleksičNo pocrve-Neše i vrat i potiljak, kao što ce zacrveNe stari l.udi. * Obećao sam da platim sutra — reče Niko-laj. * P a! . . . — reče stari grof šireći ruke i kloNu malaksalo Na divaN. * Šta da radim! Kome ce to Nije dešavalo! — reče siN odrešitim, drskim toNom, a u duši je sebe smatrao za Nitkova, Nulu, koji Ne može okajati svoj zločiN dok je živ. ON bi rado iz-Aubio ruke svome ocu, Na koleNima bi molio da mu oprosti, a mesto toga kaže mu NemarNim i još grubim toNom da ce to svakom dešava. Kad grof Ila ANdrejič ču te reči od svog siNa, ON obori oči i uzvrda ce, kao da traži Nešto. — Da, da — reče oN — teško je, bojNm ce, teško je Naći. . . Kome ce Nije dešavalo! Jest, kome ce Nije d e š a v a l o . . . — I grof ovlašNo pogleda siNu u oči, Na pobe Napolje iz sobe. . . Nikolaj je bio spremaN Na otpor, ali ce Nikako Nije ovome Nadao. ___ Tatice! t a. . . t i c e ! — vikNu oN za Njim, pdačući — oprostite mi! — I, zgrabivši očevu ruku, pritište Na Nju usNe i zaplaka. Dok ce otac objašNjavao sa siNom, dotle je bilo izme&u majke i kćeri tako isto važNo ob-jašNjavaNje. Nataša uzbu&eNa dotrča majci. * Mama! . . . Mama! . . . ON me je . . . * Šta je ON? * ON me je, ON me je zaprosio. Mama! Mama! — povika Nataša.

49

Grofica Nije verovala svojim ušima. DeNi-sov zaprosio! Kora? Tu majušNu devojčicu, Nata-šu, KO ja ce doskora igrala lutkama i koja još uzima časove. — Nataša, okaNi ce, kakve su to gluposti! — reče oNa, Nadajući ce da je to bila šala. — Gle sad, gluposti! Ja vam ozbiljNo govorim — reče srdito Nataša. — Došla sam da vas pital! Nrra da radim, a vi mi kažete: žglupoCTNČt . . . ii Grofica sleže rameNima. * Ako je istiNa da te je m o s j e DeNisov zaprosio, a ti mu kaži da je ludak, Na kraj. * Ne, Nije ON ludak — reče Nataša uvrećeNo i ozbiljNo. * Pa šta oNda Noćeš? Ta vi ste sad sve zaljubA.eNe. Kad si zaljubljeNa, ti ce udaj za Njega! reče grofica, smejući ce jetko. — Nek ti je srećNo! — Ne, mama, ja Nisam zaljubljeNa u Njega, mora oiti da Nisam zaljubljeNa u Njega. Aepo, a ti mu oNda kaži. Mama, vi ce ljutite? Nemojte ce ljutiti, slatka mama, Na šta sam ja kriva?

* *

Pa šta Noćeš ti, dete! XoNem da ja idem da mu kažem? — reče grofica smešeći ce. Ne, Ne, ja ću, samo me vi Naučite. Vama je sve lako — dodade oNa Na majčiN osmeN. — Ali da ste videli kako mi je oN to rekao! Ma zNam ja da ON TO Nije Nteo reći, Nego je rekao NeNotice. * Ali ipak treba ra odbiti. * Ne, Ne treba. MeNi ra je veoma žao! ON je tako mio. * Dobro, a ti oNda primi proševiNu. I oNa-ko ti je vreme da ce već udaš — reče mati srdito i podrugljivo. * Ne, mama, meNi ra je tako žao. Ja Ne zNam kako ću mu kazati. * Pa ti i Ne treba da mu kažeš, kazaću mu ja — reče grofica, NaljućeNa što su ce usudili da tu majušNu Natašu gledaju kao veliku de-Bojku. * Ne, Nipošto, ja ću mu kazati, a vi slušajte kod vrata. — I Nataša otrča preko saloNa u salu, gde je sedeo DeNisov Na oNoj istoj stolici, kod klavikorda, pokrivši lice rukama. Kad ce čuše NjeNi laki koraci, oN skoči i, prilazeći joj brzo, reče: * Natali, rešavajte moju sudbiNu. ONa je u vašim rukama! * Vasilije Dmitriču, meNi vas je tako ž a o ! . . . Da, vi ste veoma krasNi . . . ali Ne može da bude. . . TO... Na i oNako Ny vas uvek voleti. DeNisov ce Naže Nad NjeNom rukom i oNa ču NeobičNe, za Nju Nerazumljive zvuke. ONa ra No-ljubi u crNu, zamršeNu, kovrdžastu kosu. Uto ce ču kako brzo zašušta grofičiNa NaljiNa. ONa im NpNbe. — Vasilije Dmitriču, Nvala vam Na počasti — reče grofica zbuNjeNim glasom koji ce učiNi DeNisovu oNrrap — adi je moja kći tako mlada, i j sam mislila da ćete ce vi, kao prijateA 8D mog siNa, obratiti prvo meNi. Y takvom slučaju Ne biste me doveli dotle da vam moram otkaziČČČ— grofice . . . — reče DeNisov, oborivši oči preda ce i izgledajući kao krivac, Na Ntede još Nešto da kaČke, ali zape. Nataša Nije mogla mirNo Da ra gleda tako žalosNog. ONa poče glasNo da jeca. ___ Grofice, ogrešio sam ce o vas — Nastavi DeNisov isprekidaNo — ali zNajte da ja toliko Čobožavam vašu kćer i svu vašu porodicu da biN dao dva života. . . — ON pogleda u groficu, Na, kad spazi NjeNo ozbiljNo lpce, reče: — Zbogom, grofice! " poljubi je u ruku i ode brzim i od-lučNim koracima iz sobe, a Natašu i Ne pogleda. SutradaN je Rostov ispratio DeNisova, koji Ne Ntede všpe NijedNog daNa ostati u Moskvi. DeNNsova su ispratili sa CigaNima svi Njegovi moskovski prijatelji i oN Nije zNao kako su ra metNuli u saoNice Ni kako su ra vozidi za prve tri staNice. Posle DeNisovljeva odlaska, Rostov je, čeka-jući Novac koji stari grof Nije mogao odmaN skupiti, proveo još dve Nedelje u Moskvi, Ne iz-lazeći Nz kuće i sedeći, maNom, u sobi za rocNo-bNNe. SoNja beše prema Njemu NežNija i odaNija Nego raNije. Izgledalo je kao da je Ntela da mu pokaČke kako je Njegov gubitak Na kartama podvig i kako ra oNa zbog toga još vNše voli: ali je Nikslaj sad smatrao da Nije Nje dostojaN. ON je ispisao albume devojačke stiNovima i zapisima, poslao je Najzad sve četrdeset tri NNAade rubalja DoloNovu i dobio od Njega pri-zNaNpcu, Na je, Ne oprostivši ce Ni s kim od svoJiN poziaNika, otputovao krajem Novembra za svojžl pukom, koji BeN beše u Poljskoj.

ŠS

52

DEO ARUGI

Posle svog objašNjeNja sa žeNom, Pjer otpu-tova u Petrograd. Y Toršku, Na staNici, Ne beše koNja, ili iN Ne Ntede dati NadzorNik. Pjer je morao da čeka. ONako obučeN leže Na kožNi divaN kod skruglog stola, metNu Na sto svoje krupNe Noge u toplim čizmama i zamisli ce. — Zapovedate li da uNesem kofere? Zapove-date li da ce Namesti postelja, da vam ce doNese čaj? — pitaše ra sobar. Pjer mu Ne odgovori, jer Ništa Nije čuo Niti video. ON ce zamislio još Na prošloj staNici i NeprestaNo je mislio o jedNoj istoj stvari — tako krupNoj da Nije obraćao Nikakve pažNje Na oNo što ce dešava oko Njega. NJega Ne samo što Nije iNteresovalo Noće li docNije ili raNije stići u Petrograd, ili Noće li ili Neće imati gde da ce odmori Na ovoj staNici, Nego u pore-be№y sa ovim mislima koje su ra sad zaNimale Njemu je bilo svejedNo da li će provesti Nekoliko sati ili ceo život Na ovoj staNici. NadzorNik, Njegova žeNa, sobar, jedNa seljaNka s torškovskim proizvodima ulazili su u sobu i Nudili mu svoje usluge. Pjer, Ne skidajući Noge sa stola, gledao iN je preko Naočara, i Nije sNva-tao šta oNi xoNe i kako mogu da žive kad Nisu

rešili ova pitaNja što Njega zaNimaju. A Njega su NeprestaNo zaNimala jedNa ista pitaNja, još od oNog daNa kad ce, posle dvoboja, vratio iz SokoANika i proveo prvu, mučNu, besaNu Noć; samo su ra sad, ovako samog u putu, skolila Ne-običNom sNagom. Ma o čem počeo misliti, oN ce vraćao Na jedNa ista pitaNja, koja Nije mogao raspraviti, a Nije mogao da iN sebi Ne zadaje. Kao da mu ce u glavi o d v r N u o oNaj glavNi zavrtaNj, Na kome ce držao čitav Njegov život. ZavrtaNj ce Nije mogao zavrNuti, Niti više od-vrNuti, Nego ce vrteo jedNako Na jedNom istom zarezu, Ne Nvatajući Ništa, i Nije ce mogao za-ustaviti da ce Ne okreće. Y&e NadzorNik i poče poNizNo da moli »Nje-govu svetlost
treba voleti, šta mrzeti? Čega radi živeti, i šta sam ja? Šta je život, šta smrt? Kakva sila upravlja svim?ž — pitao ce oN. I Ni Na jedNo od tiN pi-taNja Ne beše drugog odgovora sem jedNog, Nelogič-Nor, koji Nimalo Ne odgovara Na ta pitaNja. Taj odgovor beše: »Kad umreš — sve Ne ce svršiti. Kad umreš sve ćeš dozNati, ili ćeš prestati da pitašž. Ali je i umreti bilo strašNo. Torškovska prodavačica piskavim glasom NuAILa je svoju robu, Naročito papuče od kozje kože »Ja imam Na stotiNe rubalja, i Ne zNam šta Nv s Njima, a oNa stoji u pocepaNoj buNdi i bo-1ažl.ivo gleda u meNe« — pomisli Pjer u sebi. šta će taj Novac? Može li joj taj Novac bar za jedNu dlaku povećati sreću i duševNi mir? Zar može što Na svetu učiNiti da smo ja i oNa maNje podložNi zlu i smrti? Smrt koja će svemu učiNiti kraj i koja mora doći daNas ili sutra — a TO je kao jedaN treNut prema večNosti?Č I oN je opet zavijao oNaj zavrtaNj što Nizašto Ne Nvata, i zavrtaNj ce jedNako vrteo oNako Na jed-Nom istom mestu. NJegov sluga dade mu do poloviNe razrezaNu kNjigu romaNa u pismima od m-me Suza. ON poče čitati o patNjama i plemeNitoj borbi Nekakve Ameiie de MaNsfeM. »Pa zašto ce borila protNv svog zavodNika« — pomisli Pjer — »kad ra je volela? Bog NNje mogao uliti u NjeNu dušu težNje protNvNe volji Njegovoj. Moja bivša žeNa Nije ce borila i možda je imala pravo. Nšpta Nije NČeNož — reče opet u sebi — »Ništa Nije iz-mišljeNo. Mi možemo zNati samo to da Ništa Ne zNamo. I TO je Najziši stupaNj čovečje premu-drosti«. Pjeru je sve, i Na Njemu samom i oko Njega, izgledalo zapleteNo, bez smisla i odvratNo. AlN je ON upravo u toj odvratNosti prema svemu što ra okružava Nalazio svoje vrste razdražl.ivu Nasladu. Usudiću ce da zamolim vašu svetlost da NačNNi malo mesta, evo za NjiN — reče Nadzor-Nik ulazeći u sobu i uvodeći drugog putNika, MjN ce takoće tu zaustavio zbog Nedostatka koNja. 11utNik beše omaleN, koščat, žut, smežuraN starac sa sedim obrvama NadNeseNim Nad svetle oči NeodrećeNe, pepeljaste boje. Pjer skide Noge sa stola, ustade i leže Na spremljeN za Njega krevet, gledajući poNekad Na putNika koji je izgledao turobaN i umoraN i, uz pomoć sluge, svlačio ce tromo, Ne gledajući u Pjera. Kad putNik ostade u izNošeiom kožuš-čiću, postavl.eNom pamučNom tkaNiNom i u top-lim čizmama Na mršavim, koštuNjavim Nogama, ON sede Na divaN, NasloNi Na NasloN svoju vrlo veliku i Na slepim očima široku, kratko oši-šaNu glavu, Na pogleda Pjera. Pjera porazi ozbi- AaN, umaN i proNicljiv izraz toga pogleda. ON Ntede početi razgovor s putNNkom, ali ta &1aN zausti da ra upita o putovaNju, putNik već bete zatvorio oči i, skrstivši smežuraNe stare ruke, od kojiN Na jedNoj beše veliki čeličNi prsteN s izrezaNom mrtvačkom glavom, sedeo je NepomičNo: ili ce odmarao, ili o Nečem duboko i mirNo razmišljao, kako ce učiNi Pjeru. Sluga putNikov beše tako&e starčić, sav smežuraN, žut, bez brade i brkova, koji, očevidNo, Ne beNu obrijaNi, Nego mu Nisu Nikad Ni rasli. VredNi taj čičica raspakova kovčeg, spremi sto za čaj i doNese uzavreo samovar. Kad je sve bilo gotovo, putNik otvori oči, primače ce stolu, Nali sebi čašu čaja, Na Nali drugu i dade je ćosavom či-čici. Pjer poče osećati Neki Nemir i preku po-trebu, čak NeizbežNost da počNe razgovor s tim putNikom.

54

Sluga vrati svoju prazNu, prevrNutu čašu s NedojedeNim parčetom šećera i upita da li treba što. — Ništa. Daj mi kNjigu — reče putNik. Sluga mu dade kNjigu, koja ce učiNi Pjeru da je reli-giozNa, i putNik ce udubi u čitaNje. Pjer ra posmatraše. OdjedaNput putNik odmače kNjigu, previ list i sklopi je, Na, zažmurivši opet i Nalaktivši ce Na NasloN, sede oNako kako je malopre sedeo. Pjer ra je posmatrao i, tamaN da ce okreNe, a starac otvori oči i zaustavi svoj uporNi i oštri pogled pravo Na licu Pjerovom. Pjer ce oseti zbuNjeN i Ntede da ce skloNi od tog pogleda, ali su ra sjajNe starčeve oči Neodo-Aivo privlačile k sebi.

II — Ako ce Ne varam, imam čast govoriti s rpo-fom BezuNovom — reče putNik polako i glasNo. Pjer ćuteći pogleda preko Naočara u putNika. — Slušao sam o vama — Nastavi putNik — i čuo sam, gospodiNe, kako vas je Nesreća zade-sila. — ON udari glasom Na pretposledNju reč kao da je Nteo reći: žJest, Nesreća, ma kako vi TO Nazivali, zNam da je to što ce dogodilo s vama u Moskvi bila Nesreća«. — Veoma žalim, gospo-diNe. Pjer pocrveNe, brzo spusti Noge s postelje i Naže ce prema starcu, osmeNujući ce NeprirodNo i zbuNjeNo. * Ja vam TO Ne pomiNjem iz radozNalosti, go-spodiNe, Nego iz važNijiN uzroka. — Tu putNik poćuta malo, Ne puštajući Pjera s očiju, Na ce pomače Na divaNu i tim pokretom pozva Pjera da sedNe do Njega. Pjeru beše NeprijatNo da ulazi U razgovor s tim starcem, adi mu ce i NeNotice pokori, priće i sede pored Njega. * Vi ste NecpeNNN, gospodiNe moj — Nastavi starac. — Vi ste mladi, ja sam star. Ja biN želeo Aa vam pomogNem koliko mogu. AN, da . . . — reče Pjer i osmeNNu ce Nepri-rodNo. — Veoma sam vam zaNvalaN. . . A odakle vi putujete? Lice putNikovo Ne beše lubazNo, Nego još ČČladNo i oštro, ali pri svem tom i govor i lice

tog Novog pozNaNika NeoAOLJivo su privlačili Pjera. * Nero, ako vam je, iz ma kakvog uzroka, Ne-prijatNo razgovarati sa mNom — reče starac — vi mi kažite, gospodiNe. — I oN ce oAjeAaNpČt Nasmeši očiNski NežNo.

*

O, Ne, Ni NajmaNje, Naprotiv, meNi je vrlo milo Aa ce upozNam s vama — reče Pjer, Na, No-GASAavši još jeANom u ruke Novog pozNaNika, razgleAa izbliže prsteN i viAe Na Njemu mrtvač- ku glavu, zNak masoNstva. — Dopustite mi da vas upitam — reče oN — vi ste masoN?

*

Da, ja pripaAam bratstvu sloboANiN zi-Aara — reče putNik upirući sve jače pogled u oči Pjeru. — I u

pružam vam bratsku ruku. Ja ce bojim — reče

*

Pjer,

osmeNujući

ce

i kolebajući

ce

svoje i u NjiNovo ime

izme&u povereNja koje mu uliva ličNost ovog masoNa i Navike Aa

ce

poASmeva masoNskom verovaNju — bojim ce da Nisam vrlo Aaleko od sNvataNja, kako Aa vam to kažem, bojim ce Aa moj NačiN mišljeNja o čitavom sklopu sveta Ne buAe tako suprotaN vašem Aa Nećemo razumeti jeAaN Arugog.

*

MeNi je pozNat vaš NačiN mišljeNja — reče masoN — i taj vaš NačiN mišAeNja o kome govorite i koji vam ce čiNi da je proizvoA vašeg misaoNog raAa, to je NačiN mišljeNja većiNe ljudi, TO je jeANoliki ploA oNolosti, leNosti i NezNa-Nja. Ne zamerite mi, gospoAiNe, jer kad Ne biN pozNavao vaš NačiN mišA.eNja, zabluAa.

ja

Ne biN Ni poči-Njao razgovor

s eama. Vaš

NačiN mišljeNja

je

žalosNa

* *

Isto tako kao što ja mogu misliti Aa ste i vi u zabluAI — reče Pjer i malo ce osmeNNu. Ja ce NikaA Neću usuAiti reći da pozNajem istiNu — reče masoN, izNeNabujući sve više Pjera svojim odrećeNim i ozbi.Đ.Nim govorom. — iiko sam Ne može dostići do istiNe; samo ce No kameN, uz učešće sviN, Na milioNe poko-leNja počevši od praoca Adama Na do Našeg vre-meNa' zida oNaj Nram koji treba da bude dostojNo obitavalište Velikoga Boga — reče masoN i za-tvori oči. — Moram vam kazati, ja Ne veruJem, Ne. . . verujem u Boga — reče Pjer sa žaleNjem i Napo-rom, jer osećaše potrebu da kaže celu istiNu. MasoN pogleda pažljivo u Pjera i osmeNNu ce kao što bi ce bogataš koji drži u rukama mili-oNe osmeNNuo siromašku koji bi mu rekao da oN, siromašak, Nema pet rubalja, koje bi ra mogle ycpeNNTN. * Da, vi Ne pozNajete NJega, gospodiNe — reče masoN. — Vi Ne možete da Ga zNate. Vi Ga Ne zNate, zato ste i NesrećNi. * Da, da, ja sam NesrećaN — potvrdi Pjer — ali tta da radim? * Vi Ne zNate NJega, gospodiNe moj, i zato ste vrlo NesrećNi. Vi Ga Ne zNate, a ON je ovde, ON je u meNi, ON je u mojim rečima; ON je u tebi, Na i u TOM bezbožNom govoru što ra malopre ti izusti! — reče masoN oštrim, potreseNim glasom. ON poćuta i uzdaNNu, trudeći ce, očevidNo, da ce umiri. — Kad Ga Ne bi bilo — reče oN tiNo — vi i ja Ne bismo govorili o Njemu, gospodiNe. O čemu smo, o kome smo govorili? Kora reče ti da Nema? upita ON odjedaNput s uzbućeNom strogošću i sNagom u glasu. — Ko je to NJega izmislio, ako I a Nema? Otkud ce javila u tebi pretpostavka da postoji tako NepojamNo biće? Zašto ste ti i sav ČČpostavili da postoji takvo NedostižNo ČRe, biće svemogućNo, večito i beskrajNo u svisvojim o s o b i N a ma ? . . . — ON zastade i dugo

56

i 6.

Pjer Nije Morao i Nije Nteo da prekida to ćutaNje. — ON postoji, ali Ga je teško sNvatiti — poče opet masoN, gledajući Ne Pjeru u oči, Nego preda ce i prevrćući listove u kNjizi svojim staračkim rukama, koje Nisu mogle biti mirNe od duševNog uzbu&eNja. — Kad bi to bio čovek u koga bi ti sumNjao da postoji, ja biN ra doveo preda te, uzeo ra za ruku i pokazao biN ti ra. Ali kako ću ja, NištavNi smrtNi, pokazati svu svemogućNost, svu večNost, svu blagost NJegovu oNome KO je slep, ili oNome ko zatvara oči da Ne vidi, da Ga Ne razume, i da Ne vidi, i da Ne ra-zume svu svoju gNusobu i pokvareNost? — Tu oN poćuta malo. — Ko si ti? Šta si ti? Ti misliš da si mudrac zato što si mogao izgovoriti te bogoNulNe reči — reče oN s mračNim i prezrivim osmeNom — a ti si gluplji i bezumNiji od malog deteta, koje bi ce, kad ce igra delovima vešto NačiNjeNog časovNika, usudilo da kaže kako, zato što Ne sNvata zNačaj toga časovNika, Ne veruje Ni u majstora koji ra je NačiNio. Teško je po-zNati Ga . . . Vekovima, počevši od praoca Adama Na do NašiN daNa, radimo mi da bismo Ga pozNali, Na smo beskrajNo daleko od postizaNja Našeg ci-lja; ali u tome što Ga Ne sNvatamo mi vidimo samo Našu slabost i Njegovu veličiNu . . . Pjer je, sa straNom u srcu, gledao svojim sjaj-Nim očima u lice masoNu, slušao ra, Nije ra Npe-kidao, Nije zapitkivao, a svom dušom je verovao što mu govori taj straNi čovek. Da li je oN verovao oNim razumNim razlozima u govoru maso-Novu, ili je verovao, kao što veruju deca, iNto-Nacijama, uvereNosti i iskreNosti što beNu u masoNovu govoru i oNom drNtaNju glasa što je poNekad gotovo prekidalo masoNa; ili oNim sjaj-Nim, staračkim očima što su ostarele u tom uvereNju, ili oNom spokojstvu, postojaNosti i po-

57

ČNavaNju cBora zadatka što su siJali iz sveg bića !ČsoNova i što su ra NeobičNo Jako poražavali kaGpomisli Na svoju zaNemareNost i Nepouzda-Čri-. — tek je ON svom dušom želeo da veruJe, i verovao je, i osećao radosNo umireNje, obNov-d,eNje i povratak u život. oN ce Ne dostiže umom, Nego ce dostiže životom — reče masoN. — Ne razumem — reče Njep osećaJući sa stra-NoČm kako ce u Njemu budi sumNja. ON ce bojao da razAozi masoNovi Ne budu NejasNi i slabi, bojao ce da mu Neće moći verovati. — Ne razumem — reče ON — kako Ne može um čovečji da postigNe TO sazNaNje o kome govorite. MasoN ce osmeNNu svojim blagim, očiNskim osmeNom, Na reče: * Viša mudrost i istiNa to je kao Najči-stija tečNost koju Noćemo da primimo u sebe. Mogu Ai ja primiti u Nečist sud tu čistu tečNost, Na suditi o NjeNoj čistoti? Samo uNutrašNjim čišćeNjem samoga sebe mogu ja dovesti do izvesNe čistote oNu tečNost koju primam. * Viša mudrost Nije osNovaNa Na samom razumu, Nije osNovaNa Na oNim svetskim Naukama iz fizike, istorije, Nemije itd., Na koje ce ras-parčava umNo zNaNje. Viša je mudrost jedNa. Viša mudrost ima jedNu Nauku — Nauku svega, Nauku KO ja objašNjava sav sklop sveta i u Njemu oNo mesto koje čovek zauzima. Da bi čovek mogao primiti u sebe tu Nauku, potrebNo je da očisti i obNovi svog uNutrašNjeg čoveka, i zato, Npe Nego što sazNa, treba da veruje i da ce usavršava. A da bismo postigli te ciljeve, stavljeNo je u du-šu Našu videlo božje, koje ce zove savest. Aa, da — potvrdi Pjer. Pogledaj duNovNNm očima svog uNutrašNjeg čoveka, Na upitaj samoga sebe jesi li zadovoljaN ooom. Šta si postigao yNpaBAajyNN ce samo razumom? Šta si ti? Vi ste MAasdjN, vi ste bogati vi ste pametNi, obrazovaNi, gospodiNe moj. Šta ste učiNili od sviju tiN tekoviNa što su vam date? Jeste li vi zadovoL)Ni sobom i svojim ži-votom? * Nisam, ja mrzim svoj život — reče Pjer mršteći ce. * Kad ra mrzšc, a ti ra promeNi, očisti ce i, čisteći sebe, pozNaćeš mudrost. Obazrite ce Na svoj život, gospodiNe moj. Kako ste ra provo-DIAI? Y burNim orgijama i u razvratu, dobija-jući od društva sve, a Ne vraćajući mu Ništa. Vi ste dobili bogatstvo. Kako ste ra upotrebili? Šta ste učiNili za bližNjega svoga? Jeste li pomislili Na oNe desetiNe Niljada svojiN robova, jeste li im pomogli fizički i moralNo? Niste. Vi ste upotrebili N.iNov rad da provodite ras-pusNički život. Eto šta ste učiNili. Da li ste izabrali takvo mesto za službu Na kome biste mogAi biti od koristi svome bližNjemu? Ne. Vi ste u besposličeNju provodili svoj život. Potom ste ce ožeNili, gospodiNe, i primili Na sebe odgovorNost za rukovoćeNje mlade žeNe, Na šta ste učiNili? Vi joj, ročNodiNe moj, Niste pomo-gli da po&e putem istiNe, Nego ste je bacili Na pučiNu laži i Nesreće. Čovek vas uvredio, a vi ste ra ubili, i vi kažete da Ne zNate Boga, i da mrzpte svoj život. To Nije Nikakvo čudo, gospo-diNe moj! Posle tiN reči masoN ce oNei Nalakti Na Na-sloN divaNa i zatvori oči, kao da ce umorio od dugog razgovora. Pjer je gledao u to ozbiljNo, Ne-pomičNo, staračko, gotovo mrtvo lice, i micao NečujNo usNama. Nteo je peNN: da, gadaN, prazaN, razvrataN život, ali Nije smeo prekidati ćutaNje. MasoN ce Nakašlja promuklo, starački i zovNu slugu.

58

___ Šta 6i s koNjima? — upita oN, Ne gledajući V Pjera.

' — Doveli su NaJML.eNe — odgovori sluga. — Zar ce Nećete odmoriti? — Neću, Naredi Nek prežu. žPa zar Ne oN otići i ostaviti me samog, Ne pekavši sve, Niti mi obećavši pomoć?« — po-misli Pjer, Na ustade i, oborivši glavu, poče Nodati No sobi, bacajući, poNekad, poglede Na masoNa. »AČ, ja Nisam Na to pomišljao, a vodio sam prezreN, razvrataN život, a Nisam ra voleo NNti sam TO Nteo« — mislio je Pjer — »ali ovaj čovek zNa istiNu i, kad bi Nteo, mogao bi mi je otkriti.« Pjer je Nteo a Ne smede da kaže to masoNu. PutNik beše svojim veštim, staračkim rukama složio svoje stvari, Na zakopčavaše ko-žuščić. Kad je to posvršavao, oN ce obrati BezuNovu i reče mu ravNodušNo, uljudNim toNom: * Kud izvolevate sad putovati, gospodiNe moj? * J a ? . . . Ja u Petrograd — odgovori Pjer detiNjskim, peodlučNim glasom. — Nvala vam. Y svemu ce slažem s vama. Nero, Nemojte misliti da sam ja tako r&av. Ja biN od sveg srca želeo da budem oNakav kako biste vi Nteli da budem; ali Nisam Ni kod koga Nikad Našao pomoći. . . Uostalom, ja sam sam, Najpre, svemu kriv. Pomo-zite mi, Naučite me i, može biti, ja ću. . . — Pjer Ne mogade da govori dalje; oN ce zaguši N okrete ce. MasoN je dugo ćutao, očevidNo Nešto premiš-lČajući. PoAmć dolazi samo od Bora — reče oN — alc oNoliko pomoći koliko je kadar dati Naš red, ON će vam dati, gospodiNe moj. Kad odete U Petrograd, predajte ovo grofu Vilarskome. (ON izvadi beležNicu i Na velikom listu Nartije, savijeNom u četvrt, Napisa Nekoliko reči.) Dopu7 Far N Nir N stite da vam dam jedaN savet. Kad doćete u pre-stoNicu, provedite prvo vreme u samoći i posma-traNju samoga sebe, i Nemojte ići prećašNjim putevima u životu. ONda, želim vam, gospodiNe moj, srećaN put i uspeN . . . — reče oN, opazivši da je Njegov sluga ušao u sobu. PutNik je bio Osip Aleksejevič Bazdejev, kao što Pjer sazNade iz kNjige NadzorNikove. Bazde-jev beše jedaN od NajčuveNijiN masoNa martiNista još iz Novikovljeva vremeNa. Posle Njegovog odlaska Pjer dugo Nije legao da spava, Niti je tražio koNje, Nego je Nodao No tTaNN4N0J sobi, misleći o svojoj poročNoj proš-losti i zamišl:ajući s usNićeNjem svoju srećNu, besprekorNu i puNu vrliNa budućNost, koja mu ce čiNila tako laka. NJemu ce čiNilo da je bio poročaN samo zato što je Nekako slučajNo zabo-ravio kako je lepo biti puN vrliNa. Y duši . Njegovoj Ne ostade Ni traga od prećašNjiN sumNja. ON je sad čvrsto verovao u mogućNost bratstva l-udi, udružeNiN s cil
III Kad je stigao u Petrograd, Pjer Nije Nikom javio o svom dolasku, Nikud Nije izlazio i pro-vodio je čitave daNe čitajući Tomu Kempiskoga, kNjigu koju mu je doNeo Ne zNa ce ko. Čitajući tu kNjigu, Pjer je razumevao jedNo te jedNo; sNvatio je što još Ne beše zNao, kakva je to slast vero-vati da ce može postići savršeNstvo i da može biti bratske i prave ljubavi meću Audima, koju mu je otkrio Osip Aleksejevič. Kad je prošlo Nedelu daNa posle Njegovog dolaska, mladi polski

^^пЉ Виларски, кога je Пјер површно познавао ^Т^^Ч^ _____.^,^r.r Ttf-AMvNr света. уБе ^ петроградског великог света, уВе једно вече !!^н,ег(№У собу, онако службено и свечано, као собу секундант Долоховљев, собом и увери ce да V N.egovu što mu je ušao u Na, kad zatvori vrata za Njepa, obrati mu ce: V sobi Nema Nikoga sem Č ____Došao sam k vama s Nalogom i poNudom, grofe — reče mu, Ne sedajući. — LičNost koja stoji vrlo visoko u Našem bratstvu zauzela ce da budete primljeNi u bratstvo Npe roka i poNudila mi da budem vaš jemac. Ja smatram da mi je sveta dužNost da ispuNim volju te osobe. Želite li vi da stupite Na moje jemstvo u bratstvo slobod-NiN zidara? Pjera porazi NladaN i ozbilČaN toN ovog čo-veka, koga je oN vićao Na balovima gotovo uvek s AubazNim osmeNom, u društvu NajdivNijiN žeNa. — Da, želim — reče Pjer. Vilarski klimNu glavom, Na reče: — Još jedNo pitaNje, grofe, i molim vas Ne kao Novog masoNa, Nego kao pošteNa čoveka (ga-laNt Nomme) da mi odgovorite sasvim iskrepo: jeste li ce vi odrekli svojiN prećašNjiN ube-&eNja, verujete li vi u Bora? Pjer ce zamisli. — Da... da, ja verujem u Bora — odgovori oN. ONda. . . — poče Vilarski, ali ra Pjer prekide. — Jest, ja verujem u Bora — reče još jedaN-put. ONda, možemo ići — reče Vilarski. — Moja kola vam stoje Na usluzi. Vilarski je ćutao celim putem. Na pitaNja "jepoBa šta treba da radi i kako će odgovarati, rekao je samo to da će ra ispitati braća dostoj-IJa od Njega i da mu Ništa više Ne treba već Da govori istiNu. ie KČČ'Č Č"Č"Č** kapiju jedNe velike kuće, gde je oila smešteNa loža, oNi ce popeše uz mračNe

stepeNice i u&oše u osvetljsNo, malo predsoblje, gde skidoše buNde bez poslužiteljske pomoći. Iz predsobA.a u&oše u drugu sobu. Nekakav čovek u NeobičNom odelu pojavi ce Na vratima. Vilar-ski mu iziće Na susret, reče mu Nešto tiNo fraN-cuski, Na priće jedNom malom ormaru, u kome Pjer ugleda Neka odela kakva Nikad Nije vNdeo. Vilarski uze iz ormara maraA1u, metNu je Pjeru Na oči i zaveza je Natrag, bolNo mu uNvativši u čvor i kosu. ZatNm ra privuče k sebi, poČUzubN ra, Na ra uze za ruku N povede Nekud. Pjera je bolelo od uvezaNe kose, oN ce mrštio od bola i osmeNivao ce od Nekog stida. NJegova krupNa figura sa spušteNiA! rukama, s NamršteNom i osmeNNutom fizioNomijom, kretala ce za Vilar-skim NepouzdaNNm, bojažljivim koracima. Kad ra je proveo deset koraka, Vilarski stade N reče mu: — Ma šta ce dogodilo s vama, morate Nrabro izdržati sve, ako ste čvrsto rešili da stupite u Naše bratstvo. (Pjer klimNu glavom da Noće.) — Kad čujete kucaNje Na vratima, vi sebi odre-šite oči — dodade Vilarski. — Želim vam Nra-brosti i uspeNa! — I, stisNuvši Pjeru ruku, Vilarski izi&e.

60

Ostavši sam, Pjer Nastavi da ce oNako Nsto smeši. Dvaput je slegao rameNNma, priNosio ru-ku marami, kao da je Ntede skiNuti, i opet je spuštao. Pet miNuta koje je proveo sa zavezapim očima učNNiše mu ce kao čitav sat. Ruke mu oie-koše, Noge počeše klecati; učiNi mu ce da je sustao. BeNu ra obuzela NajzapleteNNja i Najraz-ličitija osećaNja. ON je straNovao i od oNog što Ne mu ce desiti, a još više je straNovao da Ne pokaže sgraN. Rad je bio da dozNa šta će bitN s Njim, šta će mu ce otkriti; ali ce Najviše radovao što je Nastao čas da već jedNom No&e oNim putem preporoda i radNog, puNog vrliNa Čipota o kome je maštao otkako ce Našao s Osi-Aleksejevičem. Na vratima ce ču Jako kucap j e r skide povez i pogleda oko sebe. Y sooi Čte NoNo — mračNo: samo je Na jedNom mestu gooelo kaNdilo u Nečem belom. Pjer pri&e blNže i vide da kaNdilo stoji Na crNom stolu, Na kome beše jedNa otvoreNa kNjiga. Ta kNjiga beše JevaNbe.sČe a oNo belo u čemu je gorelo kaNdilo beše čovečja lobaNja sa svojim rupama N zubima. Pjer pročita prve reči u JevaN&elu: »V početku beše reč N reč beše u Boga«, Na obibe oko stola i ugle-da veliki, otvoreN saNduk, puN Nečega. To beše mrtvačkN saNduk s kostima. NJega Nije Nimalo začudilo TO što vide. Nadajući ce da će ući u sasvNm Novi život, potpuNo različit od pre-ćašNjeg, ON je očekivao sve što je NeobičNo, još NeobNčNije od ovog što je video. LobaNja, mrtvač-ki saNduk, JevaNđelje — oN je to sve, čiNilo mu ce, očekivao, očekivao je i Nešto više. Gledao je OKO sebe, trudeći ce da probudi u sebi oseća-Nje skrušeNosti. »Bog, smrt, ljubav, bratstvo Meby ljudima« — govorio je u sebi, vezujući za te rečN Neke zbrkaNe, ali radosNe predstave. Vrata ce otvoriše i Neko uće. Prema slaboj svetlosti, Na koju ce Pjer beše već Navikao, vide oN da ybe Neki omaleN čovek. Dolazeći, očevidNo, s videla u mrak, taj čovek zastade; zatim ce oprezNo primače stolu i metNu Na Njega male ruke u kožNim rukavicama. Na omaleNom čoveku bila je bela, kožNa ke-celja, koja mu je pokrila prsi i jedaN deo Nogu, Na vratu je imao Neku vrstu ogrlice, a ispod ogrlice pomaljao ce visok, beo žabo, koji m u je uokvirmao dugulasto lice, osvetljeNo odozdo. Zbog čega ste došlN ovamo? — upita taj čovek, okreNuvši ce Na oNu straNu gde šušNu Čjep. — Zbog čega ste vN, koji Ne verujete u isti-Y vNdela, Niti vidite videla, zbog čega ste došli ovamo, šta tražNte od Nas? Premudrosti, vrliNe, prosvete? Y treNutku kad su ce vrata otvorila i ušao oNaj NepozNati čovek, Pjer je osetio da ra obuze straN i pobožNost, sličNa oNoj što ra je obuzi-mala u detNNjstvu Na ispovestN: oN je osetio da stoji pred čovekom savršeNo tućim No NačiNu života a bliskim No bratstvu me!5u l.udima. Pjeru je u taj maN tako lupalo srce da mu je prekidalo disaNje; oN ce primače ritoru (tako ce zvao u masoNstvu oNaj brat što priprema t r a -ž i o c a za stupaNje u bratstvo). PrNlazeći bli-že, Pjer vNde da je taj ritor Njegov pozNaNik, SmoljaNiNov, ali ra je vre&ala i mNsao da mu je taj čovek pozNaNik: taj čovek beše sad samo brat i NastavNik u vrliNi. Pjer dugo Nije mogao reči da kaže, Na ritor morade da poNovi svoje pitaNje. * Da, ja... ja . . . želim preporod — jedva izgovori Pjer. * Dobro — reče SmoljaNiNov i odmaN Na-stavi: — ZNate li vi Nešto o sredstvNma kojima će vam Naš sveti red pomoći da postigNete svoj ciA?. . . — upita cNoKOJNo i brzo.

* Ja ce ... Nadam . . . uputstvu . . . pomoći . . . u preporo&avaNju — reče Pjer, a glas m u je drNtao i s mukom je govorio, Nešto od uzbuđeNja a Nešto što Nije Navikao da govori ruski o apstraktNim predmetima. — Šta vi zNate o fraNmasoNstvu? * Ja mislim da je fraNmasoNstvo fratemiteČ i jedNakost ljudi sa istim plemeNitim ciljevima — reče Pjer, stideći ce tto Njegove reči Ne odgo-varaju svečaNosti tog treNutka. — Ja mislim . . . * Dobro — reče brzo ritor, očevNdNo pot-puNo zadovoljaN tim odgovorom. — Jeste li vi ' Bratstvo. tražili u religiji sredstva da postigNete svoj ČČ""Č Nisam, smatrao sam da religija Nije pra-vičNa Na Nisam išao za Njom — reče Pjer tako tiNo da ra ritor Ne č u dobro, Na ra upita šta kaže. — Bio sam ateista — odgovori Pjer. — Vi tražite istiNu da biste ce u životu upravlalN No NjeNil! zakoNima; dakle, vi tražNte premudrost i vrliNu, je li tako? — reče ritor poćutavši jedaN treNutak. — Da, da — potvrdi Pjer. Ritor ce Nakašlja, prekrsti ruke u rukavi-cama i poče da govori: — Sad vam moram otkriti glavNi cilj Našeg reda — reče oN — Na, ako ce taj cilj podudara s vašim, oNda ćete s korišću stupiti u Naše bratstvo. Prvi, NajglavNiji ciL) i uz to temelj Našeg reda, Na kome je oN utvrćeN i kojN Ne može oboriti Nikakva ljudska sila, to je čuva-Nje i predavaNje potomstvu jedNe velike tajNe . . . koja je došla do Nas od NajstarijiN vekova, čak još od prvog čoveka, od koje tajNe, može biti, za-visi sudbiNa ro-da čovečjeg. Ali pošto je ta tajNa takva da je Niko Ne može zNati Niti ce Njome koristiti ako Nije spremljeN dugim i marljivim očišćeNjem samoga sebe — to ce i Ne može svako Nadati da će je brzo sazNati. I zato mi imamo drugi cilj, koji je u tome da pripremamo svoje člaNove, koliko je mogućNo, da popravljalm 1viNo-vo srce, da iN očišćavamo i prosvećujemo NjiNov razum oNim sredstvima koja su Nam No predaNju otkrili oNi muževi što su ce potrudili da proNavu tu tajNu, i da iN time učiNimo podob-Nima da je prime. Očišćavajući i popravlja-JUNi Naše člaNove, mi ce, Na trećem mestu, truda popravljamo i sav čovečji rod, Nudeći V u Našim člaNovima primer pobožNosti i RliNe, i time ce trudimo iz sve sNage da suzbijamo zlo koje vlada u svetu. Razmislite o toAte, a ja ću Basi opet doći — reče oN i iziće iz sobe. — Da suzbijamo zlo koje vlada u svetu. . . — poNovi Pjer i izi&e mu pred oči Njegova buduća radljivost Na tome polju. Izi&oše mu pred očN oNakvi ljudi kakav je i oN bio Npe dve Nedelje, i ON im u mislima poče govoriti poučNu Nastav! Ničku besedu. Stvoriše mu ce pred očima pokva-reNi i NesrećNi ludi, kojima oN pomaže i rečju i delom; zamisli ugNjetače od kojiN oN izbavlja NjNNove žrtve. Od oNa tri cilza što iN je Nabro-jao ritor ovaj posledNji — popravljaNje roda čovečjeg beše Pjeru Naročito blizak. ONa Ne-kakva velika tajNa koju je pomeNuo ritor, iako je podstNcala u Njemu radozNalost, Nije mu ce čiNila tako bitNa; a drugi cil., očišćavaNje i popravljaNje samog sebe, slabo ra je zaNNmao, jer je ON u tome treNutku osećao sa

62

uživaNjem da ce već potpuNo popravio od pre&ašNjiN poroka i da je spremaN samo Na dobro. Posle pola sata vrati ce ritor da saopšti tražiocu oNiN sedam vrliNa koje zNače sedam stupNjeva Nrama SolomoNova i koje je dužaN da gaji u sebi svaki masoN. Te su vrliNe bile: 1 ) s k r o m N o s t i čuvaNje tajNe masoNskog reda, 2) pokorNost višim čiNovNma masoNskog reda, 3 ) m o r a l N o s t , 4 ) l j u b a v p r e m a č o večaNstvu, 3) N r a b r o s t , 6) d a r e ž l j N v o s t i 7) l < u b a v p r e m a s m r t i . — Što ce tNče s e d m e v r l i N e — reče ritor — gledajte da čestim pomišljaNjem Na smrt Aobeie dotle da vam ce oNa Ne čiNi više strašaN NeprijatelČ, Nego prijatelj. . . koji oslobaća od OBor jadNog života dušu umorNu od vrliN dela, da je odvede oNamo gde je Nagrada i mir. »Da, TO tako mora bitiž — pomisli Pjer kad ritor, posle tiN reči, opet ode a Njega ostavi da usamleN razmišlja. ČTo tako mora biti, ali ja 1oš toliko slab da volim svoj život, jer ce tek sad otkriva pomalo Njegov zNačaj.Č A ostaliN pet vrliNa, koje je Pjer re&ao u pameti, brojeći Nx Na prste, osećao je u duši svojoj: i Nrabrost, i darežljNvost, i moral-Nost i l j u b a v p r e m a č o v e č a N s t v u , a Naročito p o'k o r N o s t , koja mu čak Nije Ni iz-gledala kao vrliNa, Nego kao sreća. (ON ce veoma radovao što će ce sad izbaviti svoje samovole Na ce pokorNti oNome i oNima koji su zNali Nepo-bitNu istiNu.) Sedmu vrliNu Pjer beše zabora-vio i Nikako Ne mogaše da je ce seti. TrećN put vrati ce ritor brže i zappta Pjera da li je još postojaN u svojoj NamerN i da li je odlučio da ce podvrgNe svemu što ce od Njega zatraži. * J a sam spremaN Na sve — reče Pjer. * Još treba da vam kažem — reče ritor — da Naš red Ne predaje svoju Nauku samo rečNma, Nego i drugim sredstvima, koja utiču Na pravog tražioca mudrosti i vrliNe možda jače Nego samo objašNjavaNje rečima. Ovaj Nram mora bNti da je svojim Nameštajem, koji vidite, već objas-Nio vašem srcu, ako je oNo iskreNo, više Nego reči; vi ćete, možda, videti i u daljem vašem primaNju sličaN NačiN objašNjavaNja. Nam red ugleda ce Na drevNa društva koja su svoju Nauku kazivala i Nijeroglifima. Nijeroglif — reče ritor — TO je Naziv kakve stvari koja Nije podložNa čulima a koja ima u sebi osobiNe sličNe oNima tto iN ima NjeNa slika. Pjer je zNao vrlo dobro šta je Nijeroglif, ali Nije smeo da kaže. ON je ćuteći slušao ritora i video No svemu da će odmaN početi ispitivaNje. Ako ste postojaNi, oNda treba da pristublČ ČČpČČ uvoćeNju — reče ritor, prilazeći liže Pjeru. — Y zNak darežljivosti, molim vas mi date sve skupoceNe stvari. .Č * AlN ja Nemam Ništa kod sebe — reče Pjer, jer mišljaše da traže da im da sve što ima. * Dajte oNo što je kod vas: časovNik, Novac, prsteNje . . . Pjer brzo izvadi NovčaNik i časovNik i dugo Ne mogaše da skiNe s debelog prsta veNčaNi pr-steN. Kad ce to svrši, masoN reče:

— Y zNak pokorNosti, molim vas da ce svu-čete. jČ? Pjer skiNu frak, prsNik i levu čizmu No Naredbi ritorovoj. MasoN mu otvori košulju Na levoj straNi grudi, Na ce saže i podiže mu Noga-vicu Na levoj Nozi do izNad koleNa. Pjer brzo Ntede skiNuti i desNu čizmu i zasukati paNtalo-Ne, da bi oslobodio tog truda NepozNatog čoveka, ali mu masoN reče da to Nije potrebNo i dade m u papuču za levu Nogu. Pjer stajaše pred bratom ritorom opušteNiN ruku i rastavljeNiN Nogu, s detiNjskim osmeNom stidljivosti, sumNje i izru-givaNja samome sebi, koji mu ce javljao Na licu N preko Njegove volje, i čekaše Nove Naredbe. * I Najzad, u zNak iskreNosti, molim vas da mi kažete glavNu vašu strast — reče masoN. * Moju strast! I m a o s a m i N vrlo mNogo — reče Pjer. * ONu strast što vas je Najviše NagoNila da ce kolebate Na putu vrliNe — reče masoN. Pjer poćuta malo, misleći. »ViNo? Nalapljivost? BesposličeNje? LeNost? Naprasitost? Zloba? ŽeNe?« — Nabrajaše oN u mislima svoje poroke, mereći iN i Ne zNajući kome Ne dati prveNstvo. — ŽeNe — odgovori Pjer tiNim glasom, da ce jedva ču. MasoN ce Ne mače i Nije dugo govorio posle Tora odgovora. Najzad priće Pjeru, uze maramu sa stola i opet m u veza oči. — PosledNji put vam kažem: obratite svu CBoiv pažNju Na samog sebe, metNite okove Na svoja čula i tražite blažeNstva Ne u strastima Nego u svom srcu. Izvor blažeNstva Nije vaN Nas, Nego u Nama. . . Pjer beše već davNo osetio u sebi oNaj sveži izvor blažeNstva koji sad ispuNjavaše radošću i miliNom Njegovu dušu.

Ubrzo zatim Aobe u mračNi Nram No Pjera Ne pre&ašNji ritor, Nego jeA!ac Vilarski, koga oN pozNade No glasu. Na Novp pitaNja o Njegovoj čvr-stoj Nameri, Pjer odgovori. — Da, da, pristajem. I s vedriA!, detiNjskim osmeNom, s razgoli-ćeNim, gojazNim grudima, koračajući NesigurNo i bojažljivo jedNom bosom i jedNom obuveNom Nogom, Nobe Napred za mačem koji mu Vilarski beše NasloNio Na gole grudi. Iz sobe ra povede Vilarski preko NodNika, idući s Njim čas Nazad čas Napred, i Najzad ra dovede pred vrata lože. Vilarski ce Nakašlja, odgovoriše mu masoNskim lupkaNjem čekićima, i vrata ce pred Njima otvo-riše. Nečiji dubok glas (Pjeru beNu još jedNako vezaNe oči) zapita ra ko je oN, odakle je rodom, kad ce rodio itd. Potom ra opet povedoše Nekud, a Ne odrešiše mu oči, i Nodom mu pričaNu U alegorijama o teškoćama Njegovog putovaNja, o svetom prijatel
64

r a stadoše privoditi Nekakvom predmetu, oN opazi da Nasta Neka zbrka i zabuNa me!zu Njegovim voćama. ON ču kako ce oNi ljudN oko Njega počeše šapatom prepirati i kako jedaN od NjiN Nava-luje da ra prevedu preko Nekakvog ćilima. Posle Tora, uzeše mu desNu ruku i metNuše je Na Nešto, Na mu zapovediše da levom rukom prisloNi Nie-star Na levu sisu i NagNaše ra da, poNavljajući reči koje je čitao drugi, izgovori zakletvu verNo-stp zakoNima masoNskog reda. Potom pogasiše sveće, zapališe špiritus, kao što oseti Pjer No mNrisu, i rekoše mu da Ne ugledati malu svet-lost. Skidoše mu povez i Pjer kao u sNu ugleda, prema slaboj svetlosti špiritusovog plameNa, Nekoliko ljudi koji stajaNu pred Njim s oNakviA1 keceljama kao i ritor i držaNu špade upereNe u Njegove grudi. Meću Njima je stajao čovek u beloj okrvavljeNoj košuli. Kad Pjer to vide, oN pokreNu grudima Napred Na špade, želeNIČ da ce pozabadaju u Njega. Ali ce špade odmakoše i Nje-m u odmaN opet vezaše oči. — Sad si ugledao malo vNdelo — reče mu Nečiji glas. Zatim opet zapališe sveće, rekoše mu da treba da vidi potpuNo videlo, Na mu opet ski-doše povez i više od deset glasova rekoše od-jedaNput: — Sic traNsit gloria muNdi/ Pjer poče polako da dolazi k sebi N da raz-gleda sobu u kojoj je i Aude u Njoj. Oko dugačkog stola, zastrtog crNim, sedelo je oko dvaNaest ljudi, sve u oNakvom odelu kao i oNi što iN je madopre video. Neke od NjiN pozNavao je Pjer Nz petrogradskog društva. Na predsedNičkom mestu sedeo je NepozNat mlad čovek s Naročitim krstoA! o vratu. DesNo do Njega sedeo je opat, ItalNjaN, ' Tako prolazi svetska slava. vNrA ie Niep video Npe dve goAINe kod ANe Pav-pNNe Još je t u bio jedaN veoma važaN veliko-tNcToiNUK i jedaN domaći učitelj, ŠvajcaraČ!, KoiN ie raNije bio kod KuragiNiN. Svi su svečaNo L- a š slušajući reči predsedNikove koji drža-4ekić u rukama. Y zidu je gorela usečeNa Čezda- s jedNe straNe stola beše mali ćilim s različitim slikama, a s druge straNe Neka vrsta oltara s JevaNćeAem i lobaNjom. Oko stola ieše sedam velikiN svećNjaka, kao u crkvama. Avojica braće privedoše Pjera oltaru, Namesti-še mu Nore u položaj pravog ugla i Narediše mu da legNe, govoreći da oN to pada Ničice pred vratima Nrama. — Treba, Najpre, da dobije mistriju — šapNu jedaN od braće. — AN, ostavite, molim vas! — reče drugi. Pjer Ne posluša, Nego zbuNjeNim, kratkovidim o4NAia pogleda oko sebe i odjedaNput ra obuze sumNja. žGde sam ja? Šta ja ovo čiNim? Aa ce oNi AicNN Ne podsmevaju? Da me Neće biti stid kad ce ovoga setim?« AlN je ta sumNja trajala samo jedaN treNut. Pjer pogleda ozbiANa lica ljudi OKO sebe, seti ce svega što je već prošao i uvide da ce Ne može zaustaviti Na polovNNi puta. ON ce zgrozi Na svoju sumNju, Na, trudeći ce da iza-zove u sebi malopre&ašNju miliNu, pade Ničice pred vrata Nrama. I doista, obuze ra osećaNje miliNe još jače Nego malopre. Kad je poležao Neko vreme, zapovediše m u da ustaNe i pripa-saše mu oNakvu istu belu kožNu kecelju kakve s u imali i ostali, dadoše mu mistriju i troje rukavice, Na mu ce tada obrati veliki majstor. f eče mu da pazi da Ničim Ne uprlja beliNu te kecelje, koja predstaplja vrliNu i čistotu; potom m u za NeobjašNjeNu mistriju reče da ce stara da Njome čisti svoje srce od poroka i da milostivo N'OMe popravlja srce svoga bližNjeg. Zatim mu za

prve muške rukavice reče da NjiNovo zNačeNje Ne može zNati, ali iN mora čuvati; za druge muške rukavice reče mu da iN mora Navlačiti Na skupovima i, Najzad, za ipeNe, žeNske ruka-vice, reče: — LJubazNi brate, i ove žeNske rukavice vama su odrećeNe. Aajte iN oNoj žeNi koju budete Najviše ceNili. Tim darom ćete uveriti u čN-stotu svoga srca oNu koju izaberete sebi za do-stojNu zidarku — Na, poćutavši malo, dodade: — Ali pazi, ljubazNi brate, da ove rukavice Ne krase ruke Nečiste. — Kad veliki majstor izgovori ove posledNje reči, Pjeru ce učiNi da ce predsedNik zbuNio. Pjer ce zbuNi još više, po-crveNe do suza kao što deca crveNe, poče ce uzNe-mireNo osvrtati i Nastade NeugodNo ćutaNje. To ćutaNje prekide jedaN brat, koji prizede Pjera ćilimu i poče mu iz jedNe kNjižice čitati tumačeNje sviN figura NaslikaNiN Na Njemu: suN-ca, meseca, čekića, vNska, mistrije, kocke od belutka, stuba, triju prozora itd. Potom odre-dNše Pjeru mesto, pokazaše m u zNake svoje lože, kazaše mu reč za ulazak u Nju i, Naposletku, dopu-stiše mu da sedNe. Veliki majstor poče čitati pravila. Pravila beNu vrlo duga, i Pjer od rado-sti, uzbućeNja

i stida Ne beše kadar da sNvati oNo što su čitali. Slušao je pažljivo samo po-sledNje reči pravila i NjiN je zapamtio. ))Mi u Našim NramovNmaž — čitaše velNki majstor — »Ne zNamo druge stupNje sem oNiN što ce Nalaze me&u vrliNom i porokom. Čuvajte ce da Ne pravNte kakvu razliku koja bi mogla Narušiti jedNakost. Priteci bratu u pomoć, ma ko oN bio, pouči zabludelog, podigNi oNog što pada i Ne gaji Nikad pakosti ili Neprijateljstva prema bratu. Budi l-ubazaN i predusretljiv. Potpal
SutradaN posle primaNja u ložu, Pjer je sedeo kod kuće, čitao Neku kNjigu i trudio ce da uNvati smisao kvadrata, čija je jedNa straNa predstav-l-ala boga, druga moralNi svet, treća fizički, četvrta mešovit. PoNekad ce odvajao od kNjige i kvadrata, Na u svojoj uobrazilji krojio Novi plaN za život. Juče su mu u loži kazali da je gospodar čuo za dvoboj i da bi za Njega bilo pametNije da se ukloNi iz Petrograda. Pjer beše Namislio da ode Na svoja južNa imaNja i da se tamo zaNima oko svojiN seljaka. ON je radosNo razmišljao o tom Novom životu, kad izNeNadNo u&e u sobu kNez Vasilije. — Šta si ti, prijatelju, počiNio u Moskvi? Zašto si se svadio s LJoljom, moN cNer? Ti sN u zabludi — reče kNez Vasilije, ulazeći u sobu. — Ja sam sve dozNao, ja ti mogu peNa pouzdaNo da je EleN NeviNa pred tobom kao Nristos pred Jevrejima. Pjer Ntede da odgovori, ali ra oN prekide. — I zašto se Nisi obratio pravo i prosto meNi, kao prNjatelju? Ja zNam sve, sve razumem — reče oN. — Ti si se poNašao oNako kako dolikuje čoveku kome je draga čast; možebiti suviše si poNitao, ali o tome Nećemo suditi. Samo pomi-sli Na TO u kakav ćeš položaj dovestN i Nju i meNe u očima čitavog društva, Na čak i d.vora — dodade oN tiše. — ONa živi u Moskvp, tN ovde. Pomisli, dragi moj — i oN ga povuče za ruku NaNiže — tu je bio samo Nesporazum; ja AtNCANM da TO i sam osećaš. Pošal:I joj odmaN No meNi pismo, i oNa će doći ovamo, sve će se objasNNti, iNače, kažem ti, možeš vrlo lako Nastradati, dragi moj. KNez Vasilije pogleda ozbiljNo u Pjera. — Ja sam dozNao iz pouzdaNiN izvora da se udovica carica živo zaiNteresovala celom tom stvari. Ti zNaš da je oNa vrlo milostiva prema EleN. Pjer se Nekoliko puta spremao da odgovori, ali s jedNe straNe mu to Nije davao kNez Vas !1lije, a s druge straNe beše ga straN da počNe govoriti oNim toNom odsudNog odbijaNja i NepristajaNja

66

Č-:im ie tvrdo rešio da odgovori svom tastu. Gemtoga, padale su mu Na um reči iz masoNskiN poavila: ->Budi ljubazaN i predusretljiv« ON se mpštio, crveNeo, ustajao i sedao, savlabuJući sebe V poslu NajmučNijem za Njega u životu — da kaže u oči čoveku oNo što mu Neće biti milo, da kaže Nešto što Nije oNo čemu se Nadao taj čovek, Na ma ko oN bio. Pjer se toliko Navikao da se pokorava NemarNom i samouvereNom toNu kNeza Vasilija, da je i sad opažao da Neće biti kadar da mu odoli; ali je oceNao da će od ovog što sad kaže zavisiti sva dala sudbiNa Njegova: da li će poći starim, prebašNjim putem, ili ovim Novim, koji su mu tako primaml-ivo poka-zali masoNi i Na kome će se, kao što je tvrdo verovao, preporoditi za Novi život. * Dakle, dragi moj — reče kao šaleći se kNez Vasilije — kažite meNi :>da«, Na ću joj ja pisati sa svoje straNe, i zaklaćemo debelog juNca. — Ali kNez Vasilije još Ne izgovori dokraja svoju šalu, a Pjer, s gNevNim licem koje podse-ćaše Na Njegova oca, Ne gledajući kNezu u oči, Npo-šaputa: * KNeže, ja vas Nisam zvao da mi dolazite. Idite, molim vas, idite! — ON skoči i otvori mu vrata. — Pa idite! — poNovi, Ne verujući sam sebi i radujući se oNoj zabuNi i straNu što se pojavi Na licu kNeza Vasilija. — Šta je tebi? Ti si bolestaN! Idite! — još jedaNput reče uzdrNtali glas. I kNez Vasilije morade otići, Ne dobivši Nika- KBor objašNjeNja. Posle Nedelju daNa Pjer se oprosti s Novim prijateljima, masoNima, ostavi im velike sume za milostiNju i otputova Na svoja dobra. NJegova Nova braća dadoše mu pisma za Kijev i za Odesu, tamošNjim masoNima, i obećaše da će mu pisati i upućivati ga u Njegovom Novom radu. Stvar Pjerova i DoloNovljeva beše zataškaNa i, pored sve tadaš1Be strogosti gospodareve pre-ma dvobojNma, Ne stradaše Ni protivNici, Ni NjiNovi sekuNdaNti. Ali se prpča o dvoboju, po-tvrbeNa prekidom Pjerovim sa žeNom, razglasi u društvu. Pjer, Kora su gledali sNisNodljivo i zaštitNpčki dok je bio NezakoNiti siN, kome su laskali i uzposilp ra dok je bio NajboA)I mladožeNja u ruskom carstvu, posle svoje že-Nidbe, kad se udavače i matere Nisu imale čemu Nadati od Njega, mNogo beše izgubio u mišljeNju društva, tNm više što Nije umeo NitN je želeo da tražN Njegove NakloNosti. Sad su samo Na ljega bacalN krivicu za oNo što se desilo i govo-rNli da je oN bezrazložNo ljubomoraN i da dobija oNakve Nste Nastupe krvožedNog besa kao i iegov otac. I kad se EleN, posle Pjerova od-laska, vratila u Petrograd, primili su je svi NjeNi pozNaNici Ne samo predusretljivo, Nego i s pekim poštovaNjem prema NjeNoj Nesreći. Kad bi se poveo razgovor o NjeNom mužu, oNa je dobila dostojaNstveN izraz, koji beše, No urođeNom taktu, usvojila — mada Nije sNvatala Njegovu važNost. Taj je izraz kazivao da se oNa odlučila da sposi svoju Nesreću Ne tužeći se i da je NjeN muž krst poslaN joj od boga. KNez Vasilije kazi-vao je svoje mišljeNje otvoreNije. Kad bi se poveo razgovor o Pjeru, oN bi slegNuo rameNima i, pokazujući Na čelo, rekao: — UN cerveau fele — je !e disais toujours/ — Ja sam uNapred rekla — govorila je ANa PavlovNa o Pjeru — odmaN sam oNda rekla, i rekla sam ja prva (oNa je prisvajala sebi Np-veNstvo), da je to bezumaN mladić, iskvareN raz' Sulud — govorio sam ja to uvek. zratNNm idejama ovoga veka. Ja sam to kazala još zNda kad su se svi usNićivali Njime i kad je oN gek došao sa straNe, N sećate li se kako je kod ieNe Na prijemu izgledao kao Neki Marat. Pa Čime se svršilo? Ja još oNda Nisam želela tu Čvadbu i prorekla sam sve što će se dogoditi. ANa PavAOBNa prire&ivala je u slobodNe daNe kod svoje KyNe, kao i pre, oNakve prijeme, oNakve kakve je samo oNa umela da priredi, prijeme Na kojima se, pre svega, iskupAao la creme de ia veri-tab!e boNNe societe, la fiNe fleur de l'esseNce iNtel-tectuelle de la societe de Petersbourg/ kao što je zNa sama govorila. Sem toga fiNog izbora dru-štva, prijemi ANe PavlovNe odlikovali su se još i time što je oNa svaki put Na svom prijemu pružala svome društvu kakvu Novu, zaNimljivu AičNost i što se Nigde Nije tako očevidNo i tač-No pokazivao stepeN političkog termometra Na kome se Nalazi dvorski legitimistpčkN petro-gradski svet kao Na tim prijemima. Na izmaku 1806. godiNe, kad su već dobiveNe sve žalosNe pojediNosti o tome kako je Napo-leoN uNištio prusku vojsku kod JeNe i kod Auer-šteta i kako se predao Najveći broj pruskNN tvrbava, kad je Naša vojska već ušla u Prusku i kad je počeo Naš drugi rat s NapoleoNom, ANa PavlovNa beše sazvala kod svoje kuće goste. La creme de la veritable boNNe socićte beNu bajNa i NesrećNa EleN koju je muž ostavio, Mortemart, prekrasNi kNez Ipolit koji je tek došao iz Beča, dvojica diplomata, tetka, jedaN mladić koji je u saloNu dobio prost Naziv d'uN Nomme de eaucoup de merite/ jedNa tek uvedeNa dvorska ' ČČPSM istNNski dobrog društva, Najlepši cvet iN-'slektualNe srži petrogradskog društva. Čovek mNogo zaslužaN.

67

dama s MajKOM i Nekoliko drugiN NezNatNijiN ličNosti. LičNost KOJOM je ANa PavlovNa Na tom pri-jemu počastila svoje goste kao NoviNom bio je Boris Arubecki, koji tek beše došao kao kurir iz pruske vojske i koji je bio a&utaNt kod jedNe vrlo važNe ličNosti. StepeN političkog termometra koji se pokaza Na TOM prijemu beše ovakav: ma koliko se svi evropski vladaoci i vojskovo&i trudili da gle-daju kroz prste BoNaparti da bi m e N i ili uopšte N a m a NačiNili ove NeprijatNosti i gor-čiNe, Naše se mČšIL)eNje o BoNaparti Ne može izmeNiti. Mi ćemo i dalje iskazivati 0 tome svoje NepretvorNo mišljeNje, a pruskom kralju i osta-lima možemo reći samo: ČPo vas rope. Tu I'a vou-lu, George DaNdiN«Č i to je sve što možemo reći. Eto šta je pokazivao politički termometar Na prijemu ANe PavlovNe. Kad je Boris, kojim je trebalo poslužiti goste, ušao u saloN, gotovo sve društvo bilo je već Na okupu i razgovor, kojim upravljaše ANa PavlovNa, vodio se o Na-šim diplomatskim odNosima sa Austrijom i o Nadi da će se Napraviti savez s Njom. Boris u kicoškom, aButaNtskom muNdiru, mu-ževaN, jedar i rumeN, ušao je slobodNo u saloN i odvedeN, kao što je već red, da pozdravi tetku, Na NaNovo pridružeN opštem krugu. ANa PavlovNa dade mu svoju suvu ruku da je poljubi, upozNade ra s Nekim ličNostima što mu beNu NepozNate i za svakog mu šapatom reče kakav je. — Le priNce NyppoIite KouraguiNe — cNarmaNt jeuNe Nomme. M-r Kroug, cNarge d'affaires de KopeNNague — uN esprit profoNd i jedNostavNo M-r ' To ovde zNači: Što si tražio to si Našao. ___ uN Nomme de beaucoup de merite^ — CNittoff o oNome koji je Nosio Taj NazNv. Boris je, zaNvalujući staraNju ANe MiNai-AovNe svome ukusu i osobiNama svog uzdržljivog kaiaktera, uspeo za ovo vreme svoje službe da Aobe do Najboljeg položaja. Bio je aćutaNt kod isANe veoma važNe ličNosti, Nosio vrlo važaN Nalog u Prusku i tek se vratio otuda kao kurir. ON je potpuNo usvojio oNu NepisaNu subordiNa-ciju koja mu se svidela u Olomucu, No kojoj zastavNik može važiti mNogo više od geNerala i No kojoj Ne treba za NapredovaNje u službi Ni Napora u vršeNju dužNosti, Ni truda; Ni Nrab-rosti, Ni postojaNosti, Nego treba samo umeti poNašati se prema oNima što Nagra&uju za služ-bu — i oN se često sam čudio svome brzom NapredovaNju, i čudio se kako to drugi Nisu mogli da sNvate. I zbog tog Njegovog otkrića saz NačiN Njegovog života, sve veze s pre&ašNjiA1 pozNaNicima, svi Njegovi plaNovi o budućNosti — izmeNili su se potpuNo. Nuje bio bogat, ali je i posledNju svoju paru trošio Na to da se obuče lešpe od ostaliN; oN 6i pre uskratio sebi MNora zadovoljstva Nego što bi se provezao u r&a-vsm ekipažu ili se pokazao u starom muNdiru Na petrogradskim ulicama. Sprijateljivao se i tražio pozNaNstva samo me&u oNim ljudima koji su bili viši od Njega i mogli mu biti od koristi. Voleo je Petrograd a prezirao Moskvu. SemNje Na kuću RostoviN i Na Njegovu detiNjsku l-ubav prema Nataši bilo mu je NeprijatNo i ot-kako_ je otišao u vojsku Nije NijedaNput bio kod RostoviN. ON je smatrao da će učiNiti krupaN korak u službi ako bude u saloNu ANe PavlovNe, Na je sad odmaN sNvatio svoju ulogu i ostavio Ipolit KuragiN — divaN mladić. GospodiN G&ČČ.?ČČČ"'**Č posAova iz KopeNNageNa — dubok um. GospoAiN Šitov - čovek mNogo zaslužaN. ANi PavlovNoj da se posluži oNim što je zaNim-livo u Njemu, a oN je pažlivo posmatrao svaku ličNost i ceNio kakve koristi od svake od NjiN može imati i može li se s Njom sprijateljiti. Ceo je Na mesto koje su mu pokazali do lepe EleN i počeo da sluša opšti razgovor: * VieNNe trouve les bases du traite propose tellemeNt Nors d'atteiNte qu'oN Ne saurait u parve-Nir meme par uNe coNtiNuitć de succes les plus brillaNts, et elle met eN doute les moyeNs qui pour-raieNt Nous les rgosigegd. C'est la pNrase autNeN-tique du cabiNet de VieNNe — peNN će daNski cNarge d'affaires/ * C'est le doute qui est flatteur! — reče l'Nom-me a l'esprit profoNd,Č fiNo ce smešeći. * 11 faut distiNguer eNtre le cabiNet de VieNNe et l'empereur d'AutricNe — reče Mortemart. — L'empereur d'AutricNe N'a jamais pu peNser Č uNe cNose pareille, ce N'est que le cabiNet qui le dit.Č * EN, moN cNer vicomte — umeša ce ANa Pav-lovNa — l'Urope (oNa je izgovarala žl'Iropž smatrajući to, odNekud, kao Naročitu taNaNost fraNcuskog jezika, kojom ce treba poslužiti kad ce govori s FraNcuzom) Ne sera jamais Notre alliće siNcčre.Č

OdmaN zatim ANa PavlovNa okrete razgovor Na juNaštvo i postojaNost pruskog kral.a, da bN uvukla u razgovor i Borisa. * žBeč smatra da su osNove predložeNog ugovora do te mere Neodržive, da ce Ne mogu postići čak Ni jedNim Nizom NajsjajNijiN uspeNa, a oN sumNja u sredstva koja bi Nam iN mogla pribaviti.ž To je rečeNica samog bečkog kabNNeta — reIi će daNski otpravNik poslova. Č Laskava sumNja! — reče čovek duboka uma. ' Treba razlikovati bečki kabiNet od cara austriJ- CKora — reče Mortmar. Car austrijski Nije Nikad mo-gao pomisliti tako Nešto, to kaže samo bečki kabiNet. Č EN, dragi vikoNte, Evropa Neće pikad biti iaša iskreNa savezNica.

05 Борис je пажАиво слушао оног који говори, чекајући да до&е ред на њега, a уз то je неколико пута погледао на своју сусетку лепотицу Елен, која ce с осмехом неколико пута сусрела очима с младим, лепим а&утантом. Говорећи о стању Пруске, Ана Павловна, што ie било веома природно, умоли Бориса да исприча своје путовање у Глогау и у каквом je стању нашао пруску војску. Борис исприча, не журећи, чистим и правилним француским језиком, веома много занимљивих појединости о војсци, о двору, пажАИво избегавајући за све време причања да каже своје мишљење о фактима која je износио. Борис беше за неко време освојио општу пажњу и Ана Павловна опази да су сви гости примили са задовољством њено чашћење том новином. A највише пажње поклонпла je Борисову прича-њу Елен. Она ra je неколико пута запиткивала за неке појединости његова путовања N, рекло би ce, веома je интересовало стање пруске војске. Чим je свршио, она му ce обрати са својим обич-ним осмехрм. — П faut absolumeNt, que vous veNiez me voir — рече му таквим тоном као да je то бљ\о сасвим потребно из неких разлога које он није могао знати. — Mardi eNtre les Nuit et Neuf Neures. Vous me ferez graNd plaisir/ Борис обећа да ће joj испунити жељу и хтеде да ступи с њом у разговор, али ra уто Ана Пав-ловна одазва, рекавши да ra тетка жели чути. Знате ли њеног мужа? — рече му Ана Пав-лмна, затворивши очи и тужним гестом показу-Јући на Елен. — Ах, то je врло несрећна и пре-красна жена! Не говорите пред њом о њему, мо-лим вас, не говорите. Биће joj веома тешко! ' TpsSa на сваки начин да до&ете к мени. Y уторак Јзмеву осам н девет сати. Учинићете ми велико задоВОАСТВО.

70

' ""'^'

VII

Kad su ce Boris i ANa PavlovNa vratili op-štoj grupi, u Njoj je vodio razgovor kNez IpolNt. ON ce Naže Napred Na NasloNjači i reče: * Le roi de Prusse !Č — I kad to reče, zasmeja ce. Svi ce okretoše Njemu. — Le roi de Prusse? — upita Ipolit, opet ce Nasmeja, Na ce mNrNo i oz-biAzNo zavali opet u svoju NasloNjaču. ANa Pav-lovNa počeka malo, Na, pošto je izgledalo da IpolNt Neće Nikako više da govori, oNa povede razgovor o tome kako je bezbožNi BoNaparta ukrao u Potsdamu špadu FridriNa Velikog. * C'est Geree de Frederic le GraNd, que je. . — poče oNa, ali je Ipolit prekide. * Le roi de Prusse. . . — reče oN, Na, čNm ce okretoše Njemu, oN ce izviNi i ućuta. ANa Pav-lovNa ce Namršti. Mortmar, prijatelj Ipolitov, upita ra odlučNo: * VoyoNs Č qui eN avez-vous avec votre roi de Prusse?Č Ipolit ce Nasmeja tako kao da ra je stid tto ce smeje i reče: — NoN, ce N'est rieN, je voulais dire seule-meNt. . . (Nteo je da poNovi jedNu šalu koju je čuo u Beču i sve veče spremao ce da je kaže.) Je voulais dire seulemeNt, que Nous avoNs tort de faire la guerre p o u r l e r o i d e P r u s s e . Č Boris ce oprezNo osmeNNu tako da ce Njegov osmeN mogao uzeti kao podsmeN ili kao odobra' Pruski kral.! * To je mač FridriNa Velikog koji s a m. . . Č Da čujemo šta Noćete da kažete s tim vašim pru-skim kraljem? ' Ne, Ništa, NtedoN samo re ć i. . . NtedoN samo reći da mi Nemamo pravo što ratujemo za p r u s ko g k r a - l j a . (Igra reči, zNači: za tub račuN.) vaNje dosetke, prema tome kako već bude priml,eNa. Svi ce Nasmejaše. Č ___ est tres mauvais, votre jeu de mot, tres sNirituel, mais iNjuste — reče ANa PavlovNa, pre-teći mu svojim smežuraNim prstićem. — Nous Ne faisoNs pas ia guerre pour le roi de Prusse, mais pour le boNs priNcipes. AN, le mecNaNt, ce priNce Nvppolite !Č Celo veče razgovor NNje NpecTajao i okretao ce poglavito oko političkiN Novosti. Naročito ožive pri svršetku prijema, kad ce počelo ro-voriti o odlikovaN.ima koja je gospodar davao. * Pa laNe je NN dobio burmuticu sa slikom carevom — reći će l'Nomme a l'esprit profoNd — Na zašto i SS Ne može dobiti tu Nagradu? * Je vous demaNde pardoN, uNe tabatiere dvec le portrait de l'Empereur est uNe recompeNse, mais poiNt uNe distiNctioN — reče diplomata — uN cadeau plutot.Č * 11 u eu plutot des aNtecedeNts, je vous citerai ScNwarzeNberg.Č — C'est impossibieČ — izjavi drugi. — Da ce opkladimo. Le graNd cordoN, c'est differeNt. .

71

Kad ce svi digoše da idu, EleN, koja je celo veče vrlo malo govorila, obrati ce Borisu mol-bom N s ljubazNom, zNačajNom zapovešću da do&e k Njoj u utorak. To mi je vrlo potrebNo — reče oNa sme-šeći ce i pogleda u ANu PavlovNu, a ANa Pav-

črJČ ČČ"ČČ

RČ'"Č ČRČ° ČČČ' ČRČ° AuNovita, ali ČČspravičNa. Mi Ne ratujemo za pruskog kralja Nego za Aoora Načela. Ala je pakostaN ovaj kNez Ipolit! ma A Č'"R°stićete, burmutica s likom carevNm je Na-ipaAa a Nikako Nije odlikovaNje, više jedaN pokloN. berga °"ČČ' 'ČČ primera, pomeNuću vam ŠvarceNj To Nije mogućNo. LeNtajeNeštodrugo... lovNa potvrdi želju EleNiNu oNim zabriNutim osmeNom koji je pratio NjeNe reči kad govori o svojoj visokoj zaštitNici. Izgledalo je da je EleN Na tom prijemu zbog NekiN reči koje je Boris rekao o pruskoj vojsci odjedaNput Našla za potrebNo da ra vidi. ONa mu je kao obećala da će mu objasNiti tu potrebu kad joj dose u utorak. Kad je Boris u utorak uveče došao u raskot-Ni saloN EleNiN, Nije dobio jasNog objašNjeNja čemu je trebalo da do&e. Bilo je još gostiju. EleN je malo razgovarala s Njim i samo Na polasku, kad ju je poljubio u ruku, oNa mu, Ne smešeći ce, što beše čudNovato, izNeNadNo šapNu: — VeNez demaiN diNer. . . Ie soir. N faut que vous veNiez . . . VeNez.Č I prilikom tog CBor dolaska u Petrograd Boris postade blizak čovek u kući grofice Be-zuNov.

VIII Rat je buktao i Njegova pozorNica ce pribli-žavala ruskim graNicama. Svuda su ce čule kletve Na račuN Neprijatelja ljudskog roda BoNa-parte; No selima su ce skupljali NarodNi vojNici i regruti, a s bojNog polČa dolazili su različiti glasovi, kao i uvek lažNi, Na su iN zato i raz-ličito tumačili. Život starog kNeza BolkoNskog, kNeza ANdreje i kNegiNjice Marije umNogom ce izmeNio od 1805. godiNe. Stari kNez je 1806. godiNe postavleN za jedNog od osam glavNokomaNdujućiN NarodNe vojske, koji ' Dođite sutra Na večeru. . . uvečz. PotrebNo je da A.oćete... Dobite. 1-aAa 6exv odre&eNi No celoj Rusiji. Pored sve cBoie staračke slabosti, koja ce Naročito oNa-žala V oNo vreme kad je verovao da mu je siN pogiNuo, stari kNez Nije smatrao da ima pravo odbiti dužNost Na koju ra beše odredio sam gospodar, i Njega uzbudi i osNaži taj Novi Nocao što mu ra dadoše. ON je NeprestaNo putovao No trima povereNim mu guberNijama; pedaNtNo je vršio svoju dužNost, bio je Neštedimice strog prema svojim potčiNjeNima i sam ličNo istraži-vao NaJAMNje sitNice. KNegiNjica Marija Nije već više slušala lekcije iz matematike kod

72

' ""'^'

VII

svog oca i samo je izjutra, zajedNo s dojkiNjom i ma-lim kNezom Nikolajem (kako ra zvaše deda), ulazila u očev kabiNet, kad je oN bio kod kuće. MalecNi kNez Nikolaj živeo je s dojkpNjom i dadiAom SavišNom u odeljeNju pokojNe kNegiNje i kNegiNjica Marija provodila je veliki deo daNa u dečjoj sobi, zameNjujući, kako je umela, majku ma.Đome brataNcu. I m-lle BourieNNe, kako je iz-gledalo, žarko je volela maloga i kNegiNjica Marija, često je, uskraćujući sebi, ustupala svo-joj drugarici uživaNje da miluje majušNog a N -Č e l a (kao što je zvala brataNca) i da ce igra s Njim. Kod crkveNog oltara u Golim Brdima bila je podigNuta kapela Na grobu male kNegiNje i u ka-peli NamešteN mramorNi spomeNik, doNeseN iz Italije, koji predstavlja aN&ela rašireNiN kri-la, spremNog da odleti Na Nebo. AN&eo je imao malo izdigNutu gorNju usNu, kao da ce sprema da Č Nasmeši, i jedaNput kNez ANdreja i kNegi-N.ica Marija, izlazeći iz kapele, rekoše jedNo Arugom da iN lice toga aNćela, začudo, podseća a lice pokojNe kNegiNje. A što beše još čud-IJe i što kNez ANdreja Nije kazao sestri, oN je ČČzrazu koji je umetNik slučajNo dao licu NDeAOBOM čitao oNe iste reči blagog prekora Š10 iN je oNda pročitao Na licu svoje mrtve žeNe: žAN, zašto ste uradili ovo sa m N o m ? . . Ubrzo posle povratka kNeza ANdreje, stari kNez je odelio siNa i dao mu Bogučarovo, velNko imaNje, Na četrdeset vrsta od GoliN Brda. Netto zbog teškiN uspomeNa, vezaNiN za Gola Brda, Nešto zato što ce kNez ANdreja Nije uvek osećao kadar da sNosi Narav očevu, a Nešto i zato što mu je samoća bila potrebNa, oN ode Na Boguča-rovo, smesti ce tamo i provoćaše oNde Najveći deo svog vremeNa. Posle austerličke bitke kNez ANdreja je čvr-sto odlučio da Nikad više Ne služi u vojscN; i kad poče rat i kad svi moradsše služiti, oN, da bi ce oslobodio aktivNe službe, primi dužNostAapodočevim starešiNstvom kupi NarodNu vojsku. Posle rata od 1805. godiNe stari kNez i Nje-gov siN kao da su NzmeNjali uloge. Stari kNez, uzbućeN radom, Nadao ce samo dobru od sadaš-Njeg rata; kNez ANdreja, Naprotiv, pošto Nije učestvovao u ratu i pošto je u duši žalio što ce rat vodi, gledao je u Njemu samo zlo. 26. februara 1807. godiNe stari kNez je otišao u okrug. KNez AČtdreja je ostao u Golim Brdima, kao što je većiNom tu ostajao kad otac Nije kod KyNe. Mali Nikoluška bio je bolestaN već četvrti daN. Kočijaši koji su odvezli starog kNeza vratiše ce iz grada i doNesoše akta i pismo kNezu ANdreji. Sobar s pismima Ne Na&e mladog kNeza u Nje-govom kabiNetu, Na ode u odeljeNje kNegivšce Marije; ali ra Ni tamo Ne beše. Rekoše sobaru da je kNez otišao u dečju sobu. — Molim vas, vaša svetlosti, došao je Pe-truška s aktima — reče jedNa od devojaka, pomoćNica dadiljiNiN, kNezu ANdreji koji je sedeo Na dečjoj stoličici i, NamršteN, kapao uzdrNtalim rukama lek iz bočice u čašicu Napu-NjeNu do pola vodom.

73

—- Šta je? — reče l.utito, Na NepažlČivo mrdNu rukom i Nasu iz bočice u čašicu više kapljica Nego što treba. ON ispljusNu iz čašice lek Na pod, Na opet zatraži vode. Devojka mu dodade. Y sobi su bili detiNji krevetić, dva saNduka, dve NasloNjače, sto, detiNji stočić i stoličica, oNa Na kojoj je sedeo kNez ANdreja. Zavese Na Npo-zorima bile su spušteNe, a Na stolu je gorela jedNa sveća, zakloNjeNa ukoričeNom NotNom kNji- roM da Ne pada svetlost Na krevetić. * Dragi moj — reče bratu kNegiNjica Marija koja je stajala kod krevetića — bolje će biti da pričekamo . . . posle . . . * AN, ostavi, molim te, ti sve govoriš glu-posti, ti si i oNako uvek čekala — Na si, eio, i dočekala — reče kNez ANdreja jetko, šapatom, želeći, očevidNo, da pecNe sestru. * Dragi moj, bolje će biti da ra Ne budNmo, zaspao je — reče kNegiNjica molećivim toNom. KNez ANdreja ustade i, držeći čašicu, pri&e Na prstima krevetiću. — Zar doista da ra Ne budimo? — reče oN NeodlučNo. Kako Noćeš — a doista. . . ja mislim . . . Nego kako Noćeš. . . — reče kNegiNjica Marija, očevidNo sNebivajući ce i stideći ce što je !MNo mišljeNje osvojilo. ONa pokaza bratu devoJku koja ra je šapćući zvala. mše druga Noć kako oboje Nisu zaspali ču-vajući malitaNa koji je bio u vatri. Za ta dva DaNa i dve Noći oNi su, Ne verujući svome doma-pem lekaru i čekajući oNoga No koga su poslali IČČČ'Č' YČČ°ČPebČavali sad ovaj, sad oNaj lek. ČzmučeNi NespavaNjem i uzNemireNi, oNi su svaAivauŠ jedNo Na drugo svoju Nevolu, prekorevali jedNo drugo i svabalp ce. * Došao je Petruša s aktima od tate — pro-šaputa devojka. KNez ANdreja izi&e. * No, šta ima tamo! — reče jetko, Na, kad sasluša usmeNe Naredbe očeve i uze akta i pismo od oca, vrati ce opet u dečju sobu. * Šta je? — upita kNez Apdreja. * Sve oNako, pričekaj, tako ti boga. Karlo IvaNič uvek govori da je saN preči od svega — prošaputa s uzdaNom kNegiNjica Marija. KNez ANdreja pri&e detetu i opipa ra. Dete beše u vatri. * Idite vi bestraga s vašim Karlom Iva- Š1čem! — ON uze čašicu s NakapaNim u Nju kap-Aicama, Na opet pribe. — ANdrć, Ne treba! — reče kNegiNjica Marija. Ali ce oN lutito i u isti maN patNički Namršti Na Nju, Na ce Naže sa čašicom Nad dete-tom. — Ali ja TO xoNy! — reče oN. — Najde, molim te, podaj mu. KNegiNjica Marija sleže rameNima, ali po-slušNo uze čašicu, pozva dadilju i poče davati lek. Dete zavriska i zagrcNu ce. KNez Addreja ce Namršti, uNvati ce za glavu, izibe i sede u obližNjoj sobi Na divaN.

74

' ""'^'

VII

Pisma mu beNu još u ruci. ON iN maNiNalNo otvori i poče čitati. Stari kNez pisao mu je Na plavoj Nartiji svojim krupNim, dugulastim rukopisom, stavljajući poNegde titleČ, ovo: žOvaj čas dobio sam No kuriru vrlo radosNu vest, ako Nije laž. BeNigseN je, kaNda, potpuNo pobedio BoNapartu pod Ajlavom. Y Petrogradu svi likuju i u armiju je poslato bezbroj odli' ZNaci za skraćivaNje reči u starim sloveNskim rukopisNim kNjigama. kovaNja. Iako je Nemac — čestitam. Korčevst! NačelNik, Nekakav NaNdrikov, Ne razumem šta radi: još Nisu poslaNi l.udi za dopuNu Ni prsi vijaNt. Trči odmaN tamo i kaži mu da Ny mu glavu skiNuti s rameNa ako za Nedelju daNa Ne bude sve Na mestu. O prusko-ajlavskoj bici dobio sam i od PećeNjke pismo, i oN je tu sudelovao — sve je istiNa. Kad Ne smeta oNaj ko Ne treba da smeta, oNda i Nemac potuče BoNapartu. Kažu, beži sasvim rastrojeN. Gledaj Na odmaN trči u Korčevu N izvrši!ž KNez ANdreja uzdaNNu i raspečati drugi kove-rat. To beše pismo od Bil-ibiNa, ispisaNo sitNo Na dva tabačića. ON ra savi i Ne pročitavši Na opet pročita očevo pismo koje ce završavalo rečima: kTrči u Korčevu i izvrši!« kNe, oprostićete, sad Neću poći dok ce dete Ne oporavi« — pomisli oN, Na pri&e vratima i zaviri u dečju sobu. KNegiNjica Marija stajala je jedNako kod krevetića i tiNo ljuškala dete. ČNego, kakvu mi oNo još NeprijatNost pšpe?« — prisećao ce kNez ANdreja sadržiNe očeva pi-sma. žDa. Naši održali pobedu Nad BoNapartom upravo sada kad ja Nisam u vojsci. Da, da, sve mi ce ruga. . . Na Nek im je Nazdravlje!« I oN poče da čita BiljibiNovo fraNcusko pismo. Či-tao ra je, a Ni poloviNu Nije razumevao, čitao je samo zato da bi, bar za treNutak, prestao da misli o oNome o čemu je mislio i suviše dugo, NeprekidNo i s bolom u srcu. IX BiA,ibiN ce sad Nalazio kao diplomatski či-ČovNik u vrNovNoj komaNdi u vojsci N, mada je ceo rat opisivao Na fraNcuskom jeziku, s fraN-cuskim šalama i igrama reči, ipak ce, kao što samo Rus može, Nije ustezao pred osu&ivaNjem i ismevaNjem svojiN. BiljibiN je pisao kako ra iegova diplomatska discretioN muči i kako je srećaN što u kNezu ANdreji ima pouzdaNog kore-spoNdeNta pred kojim može da izlije svu žuč koja ce Nakupila u Njemu gledajući oNo što ce čiNi u vojsci. Pismo beše staro, pisaNo pre prusko-ajlavske bitke: Depuis Nos graNds succes d'Austerlitz vous savez, moN cNer priNce, pisao mu je BiljibiN, que je Ne quitte plus les quartiers geNeraux. Decide-meNt j'ai pris te gout de la guerre, et bieN m'eN a pris. Ce que j'ai vu ces trois mois, est iNcroya-ble.Č Je commeNceČ a b o v o . L ' e N N e m i d u g e N r e N u m a i N , comme vous savez, s'attaque aux PrussieNs. Les TO

75

PrussieNs soNt Nos fidčles allies, qui Ne Nous oNt trompes que trois fois depuis trois aNs. Nous preNoNs fait et cause pour eux. Mais il se trouve que l'eNNemi du geNre NumaiN Ne fait NuNe atteNtioN Č Nos beaux discours, et avec sa maNiere impolie et sauvage se jette sur les PrussieNs saNs leur doNNer le temps de fiNir la parade commeNcće, ' Vi zNate, dragi moj kNeže, da ja posle NašiN velikiN uspeNa kod Austerlica Ne ostavljam više glavNe štabove. I doista, zavoleo sam rat i to me je propisNo poNelo. Ovo što sam video za ova tri meseca Nevero-vatNo je. * Počeću s p o č e t k a . Neprijatelj roda A u d s k o g , kao što zNate, Napada Pruse. A Prusi su Naši verNN savezNici koji su Nas samo triput prevarilN za ove tri godiNe. Mi iN braNimo. AlN ce vidi da Ne-prijatelj roda ludskog Ne obraća Nikakve pažNje Na Naše lepe reči, Na Na svoj Neul.udNi i divlački Nač!!N udara Na Pruse, Ne dajući im vremeNa Ni da dovrše započetu paradu, začas iN potuče do Nogu i Namešta ce u dvoru u Potsdamu. žNajsrdačNije želimž, piše kralj pruski BoNa-parti, !Čda vaše veličaNstvo bude dočekaNo i ugoš&eNo

76

eN deux tours de maiN les rosse & plate couture et va s'iNstalier au palais de Potsdam. žJ'a1 Ie plus vif desir«, ecNt Ie roi de Prusse Č BoNaparte, !Čque Votre Majeste soit accueiNie et traitee daNs moN palais d'uNe maNičre, qui !ui soit agreable et c'est avec empressemeNt, que j'ai pris š cet effet toutes les mesures que les circoNstaNces me permettaieNt. Puisse-je avoir reus-si!« Les geNčraux prussieNs se piqueNt de politesse eNvers les FraNgais et metteNt bas les armes aux premieres sommatioNs. Le cNef de la garNisoN de Glogau avec dix mille Nommes demaNde au roi de Prusse, ce qu'il doit faire s'il est sommć de se reNdre?... Tout cela est positif. Bref, esperaNt eN imposer seulemeNt par Notre attitude militaire, i! se trouve que Nous voila eN guerre pour tout de boN, et ce qui plus est, eN guerre sur Nos froNtičres a v e c e t p o u r I e r o i d e P r u s s e . Tout est au graNd complet, il Ne Nous maNque qu'uNe petite cNose, c'est Ie gćNćral eN cNef. Comme il c'est trouve que les succes d'Austerlitz auraieNt pu etre plus decisifs si le geNeral eN cNef eut ćte moiNs jeuNe, oN fait la revue des u MOM Avoru tako da mu bude prijatNo, i ja sam, toga radi, uslužNo preduzeo sve korake koje su mi prilike Aopuštale. Želeo biN da sam uspeo !a Pruski geNerali takmiče ce u učtivosti prema FraNcuzima i Na prvi NjiNov zaNtev polažu oružje. StarešiNa posade u GAOgau s deset Niljada A.uAi Nma kralja pruskog šta će raditi ako bude pozvaN da ce preda?... Sve je to sušta istiNa. JedNom reči, mi smo ce NadaAI da ćemo samo impo-Novati Našim vojNičkim držaNjem, Na iziće da smo, eto, ozbiANo u ratu i, što je još rope, u ratu Na Našim uaNicama s pruskim kraljem i za pruskog kraA.a. Sve Nam je sasvim potamaN, samo Nam Nedostaje jedNa sig-Nica, a TO je glavNokomapdujući. Pošto ce Našlo da oi uspesi kod Austerlica mogli biti odsudNiji da *ČlavNokomaNdujući Nije bio tako mlad, to ce vrši smo9Rat i iirp 129

octogčNaires et eNtre Prosorofsky et KameNsky, oN doNNe ia prefereNce au derNier. Le geNeral Nous arrive eN kibik Č la maNičre Souvoroff, et est ac-cueilli avec des acclamatioNs de joie et de triompNe. Le 4 arrive le premier courrier de Petersbourg. ON apporte les malles daNs le cabiNet du marecNal, qui aime & faire tout par lui-meme. ON m'appelle pour aider Č faire le triage des lettres et preNdre celles qui Nous soNt destiNees. Le marecNal Nous regarde faire et atteNd les paquets qui lui soNt adressćs. Nous cNercNoNs — il N'y eN a poiNt. Le marecNal devieNt impatieNt, se met lui-meme Č la besogNe et trouve des lettres de l'empereur pour le comte T, pour le priNce V, et autres. Alors le voila qui se met daNs uNe de ses coleres bleues. 11 jette feu et flamme coNtre tout le moNde, s'em-pare des lettres, les decacNete et lit celles de l'empe reur adressćes a d'autres.Č A, tako postupaju ca mNom! Ne veruju mi! A, Nare&eNo da motre Na meNe, lepo; odlazite! Et il ecrit le fameux ordre du jour au gćNćral BeNigseN." №Ja sam raNjeN, Ne mogu da jašem Na, prema tome, Ne mogu im da komaNdujem vojskom. Vi ste doveli u Pultusk vaše odeljeNje razbijeNo: tu je tra osamdesetogodišNjaka i izmeću Prozorovskog i Ka-meNskog bira ce ovaj posledNji. GeNeral Nam dolazi u kibitki kao Suvorov, i primleN je s radosNim i sve-čaNim usklicima. * Četvrtog dolazi prvi kurir iz Petrograda. DoNese putNičke torbe u kabiNet maršala koji voli da radi sve sam. Zovu meNe da pomogNem da ce odvoje pisma i uzmem oNa koja su Nama upućeNa. Maršal Nas gleda kako radimo i čeka svežNjeve Njemu adresovaNe. Tra-žimo — Nema NijedNog. Maršal postaje Nestrpl!iv, počiNje sam da radi i Nalazi careva pisma grofu T, kNezu V, i drugima. Tada ce oN raspomami. Ospe drvAe i kameNje Na ceo svet, ztrabi pisma, raspečati iN i pro-čita oNa careva adresovaNa drugima. * I Napiše zNameNitu dNevNu zapovest geNeralu Be-NigseNu. oNo Na otvoreNom polju, i bez drva, i bez fura-ži Na mu treba pomoći, a pošto ste juče sami pisali grofu BuksNevdeNu, mora ce misliti Na povlačeNje ka Našoj graNici, i to izvršiti "ČČČA tolikog Mor jaNaNjaž, ćcrit-il Č Getregeig/ Čdobio sam raNu od sedla, koja mi, pored raNijiN mojiN zavoja sasvim smeta da jašem i da komaN-dujem tako velikom vojskom, Na sam zbog toga pre-dao komaNdu Najstarijem posle meNe geNeralu, grofu BuksNevdeNu, poslao sam Njemu sve dežur-stvo i sve što uz to ide, savetovao sam im, ako Ne bude Nleba, da ce povuku bliže u uNutrašNjost Pruske, jer je ostalo Nleba samo za jedaN daN, a kod NekiN pukova Nimalo, kao što su javili divizijski komaNdaNti OstermaN i Sedmorjecki, a kod mužika je sve pojedeNo; a ja ću, dok ce Ne izlečim, ostati u bolNici u OstroljeNci. O broju bolesNika NajpoNizNije podNosim izveštaj i jav- A.am da Na proleće Neće biti NijedNog zdravog čoveka ako vojska ostaNe Na sadašNjem bivaku još petNaest daNa.

77

ČPustite da ide u selo starac koji i oNako gubi dobar glas što Nije mogao ispuNiti veliki i slavNi zadatak za koji beše izabraN. Čekaću ovde u bolNici Najmilostivije vaše dopušteNje, kako Ne biN igrao kod vojske p i s a r s k u , a N e k o m a N d a N t s k u ulogu. Neće biti Ni Najma-Nauf eigeNe NaNd<š comme diseNt les AllemaNds. II Ia doNNe. C'est Ia bataille de Poul-tousk qui est seNsće etre uNe graNde victoire, mais qui a moN avis Ne I'est pas du tout. Nous autres pekiNs avoNs, comme vous savez, uNe tres vilaiNe Nabitude de decider du gaiN ou de Ia perte d'uNe bataille. Celui qui s'est retire aprčs Ia bataille, Ga perdu, voila ce que Nous disoNs, et ce titre Nous avoNs perdu la bataille de Poultousk. Bref, Nous Nous retiroNs apres Ia bataille, mais Nous eNvo-yoNs uN courrier Č Petersbourg, qui porte les Nou-velles d'uNe victoire, et Ie geNeral Ne cede pas Ie commaNdemeNt eN cNef Č BouksNevdeN, esperaNt recevoir de Petersbourg eN recoiNaissaNce de sa victoire le titre de geNeral eN cNef. maršalova pokazuje ce da smo prema Neprijatelju i da ce treba upustiti u bitku. BuksNezdeN je glavNokomaNdujući No starešiNstvu, ali geNeral BeNigseN Ne misli tako, tNm više što je oN ca svojim ode.ĐeNjem prema Neprijatelju i mio Noće da ce koristi prilikom te da ce upusti u bitku žNa svoju rukuč, kao što vele Nemci. I oN ce upušta. To je bitka kod Pultuska koja ce sma-tra kao velika pobeda, ali koja, No mom mišA,eNju, Ni-kako Nije pobeda. Kao što zNate, mp civili trNtarjo vrlo ružNu Naviku da rešavamo je li dobiveNa ljĐi izgub-A,eNa Neka bitka. ONaj ko ce povukao posle bitke izgu-bio je bptku, tako mi velpmo i prema tome mi smo iz-gubilp bitku kod Pultuska. JedNom reči, ce povla-čimo posle bitke, a šaAemo kurira u Petro:traA koji doNosi glas da smo pobedili i geNeral BeNigseN Ne Npe-daje glavNu komaNdu BuksNevdeNu, jer ce Nada da će

PeNdaNt cet iNterrčgNe Nous coNameNgoNs uN NlaN de maNoeuvres excessivemeNt iNteressaNt et origiNa!. Notre but Ne coNsiste pas, comme il de-vredt rČtre, š eviter ou a attaquer l'eNNemi; mais uNiquemeNt Č eviter le geNeral BouksNevdeN, qui par droit d'aNcieNNete serait Notre cNef. Nous poursuivoNs ce but avec taNt d'eNergie, que meme eN pas-saNt uNe riviere qui N'est pas gueable, Nous bruloNs les poNts pour Nous separer de Notre eNNemi, qui, pour le momeNt, N'est pas BoNaparte, mais BouksNevdeN. Le geNeral BouksNevdeN a maNque detre at-taque et pris par des forces eNNemies superieures a cause d'uNe de Nos belies maNoeuvres qui Nous sauvait de lui. BouksNevdeN Nous poursuit — Nous filoNs. A peiNe passe-t-il de Notre cotć de la rivičre, que Nous repassoNs de l'autre. A Ia fiN Notre eNNemi BouksNevdeN Nous attrappe et s'attaque a Nous. Les deux geNčraux se facNeNt. 11 u a meme uNe provo-catioN eN duel de la part de BouksNevdeN et uNe attaque d'epilepsie de la part de BeNigseN. Mais au momeNt critique le courrier, qui porte la Nouvelle de Notre victoire de Poultousk, Nous apporte de dobitN Nz Petrograda, kao zaNvalNost što je pobeA:!o, titulu glavNokomaNdujućeg. Za vreme ovog međuvlašća počiNjemo veoma zaNimljpv i origiNalaN plaN maNevrisaNja. Naš mLA, Nije kao što oi trebalo da je, u tome da izbetemo ili da NapadNemo NeprNJatelja, Nego jediNo u tome da izbegNemo geNerala Č
79

pljačku, i TO takvu o kojoj vam posledNji poNod Ne može dati Ni NajmaNjeg pojma. PoloviNa pukova obrazuje slobodNe čete, koje jure No okoliNi stavlajući sve pod ogaNj i mač. StaNovNšš su upropašćeNi sasvim, bol-Nice prepuNe bolesNika, a glad vlada svuda. Pljačkaške čete Nesrtale su dvaput Na glavNi štab i sam glavNo-komaN;4uJući morao je zatražiti jedaN batal-oN da iN mČČSČ' JedNom od tiN Nasrtaja odNeli su mi prazNu putNičku torbu i domaću NaliNu. Car Noće da da pravo alG7 ?ČRČ"ČČa divizijskim da streljaju pljačkaše, ske Č°Jim jako da to Ne primora jedNu poloviNu voj-'-ke da strelja drugu. Y

vide dete. Najzad ra ugleda: rumeNi mali, s No-digNutim ručicama i Nožicama, ležao je popreko u krevetiću, spustivšp glavu Niže jastuka i u sNu mljeskao i micao usNicama i ujedNačeNo disao. KNez ANdreja ce tako obradova ugledavši dete kao da ra je BeN bio izgubio. ON ce Naže i, kao što ra je sestra Naučila, oproba usNama je li dete u vatri. NežNo čelo detiNje beše vlažNo, oN mu dodirNu rukom glavu — čak mu i kosa beše mokra: tako ce jako ozNojilo. Ne samo što Ne beše umrlo, Nego ce sad videlo da je kriza pro-šla i da je dete ozdravilo. KNez ANdreja bi u tom treNutku dokopao, stegao, pritiskivao Na svoje grudi TO majušNo, slabačko stvoreNje; ali to Nije smeo da učiNi. Stajao je Nad Njim i zagledao Nje-govu glavicu, ručice i Nožice, koje ce lepo raspozNavaNu pod jorgaNom. Ču ce Neki šušaNj pored Njega i pojavi ce Neka seNka ispod zavese Na krevetiću. ON ce Ne okrete, Nego NeprestaNo gledaše u lice detiN.e i slušate Njegovo ujed-NačeNo disaNje. ONa tamNa seNka beše kNegiNjica Marija, koja je NečujNo prišla krevetiću, po-digla zavesu i spustila je za sobom. KNez ANdreja, i Ne osvrćući ce, pozNade da je oNa i pruži joj ruku. ONa mu stište ruku. * OzNojio ce — reče kNez ANdreja. * A ja sam išla k tebi, da ti to kažem. Dete ce u sNu pomače malo, osmeNNu ce i protrA)a čelom o jastuk. KNez ANdreja pogleda u sestru. ZračNe oči kNe-giNjNce Marije blistale su ce NeobičNo, puNe radosNiN suza koje su vrcale u Njima. ONa ce Naže bratu i poljubi ra, zapevši malo o zavesu. Popretiše jedNo drugom, postojaše još u polu-seNci pod zavesom, kao da Neće da ce rastaNu od toga mesta Na kome NjiN troje beNu odvojeNi od celoga sveta. KNez ANdreja odmače ce prvi od kre-vetića, zakačivši kosom za čipku Na zavesi. žDa, TO je jediNo što mi je sad ostalož — reče oN ca uzdaNom. .

X Ubrzo pošto je primljeN u masoNsko bratstvo, Pjer je, s opširNim uputstvom koje beše Napisao za sebe šta treba da radi Na svojim dobrima, oti-šao u kijevsku guberNiju, gde ce Nalazio veliki deo NjegoviN seljaka. Došavši u Kijev, Pjer pozva u glavNu kaNce-dariju sve upravNike i objasNi im Nrra je Na-umio i šta želi. Reče im kako će ce odmaN preduzeti mere da ce seljaci sasvim oslobode od ropstva, kako seljaci dotle Ne treba da ce opte-rećuju radom, kako žeNe i deca Ne treba da ce šalju Na radove, kako treba selacima ukazivati pomoć, kako iN treba upućivati savetom a Ne telesNo kažNjavati, kako Na svakom imaNju treba podići bolNice, sirotiNjske domove i škole. Neki upravNici (a tu su bili i polupismeNi ekoNomi) slušali su to uplašeNo, pretpostav-L:ajući da ce tim govorom Noće da kaže kako mladi grof Nije zadovoljaN NjiNovom upravom i utajivaNjem Novca; drugi su ce, pošto iN je Npomao prvi straN, zabavljali Pjerovim vrska-Njem i Novim, dotle NečuveNim rečima; treći su jei.NocTaBNo uživali da čuju kako govori gospo-DiN; četvrti, NajpametNiji, a Meby Njima i glavNi upravNik, sNvatpli su iz tog govora kako ce treba 01Čšati prema gospodiNu Na postići svoj cilj. GlavNi upravNik izrazi potpuNo slagaNje s Na-merama Pjerovim; samo NapomeNu da je, sem tiN

reforama, preko potrebNo zaNimati ce uopšte poslovima, koji su stajali rćavo. Pored sveg ogromNog bogatstva grofa BezuNova, Pjer je, otkako ra je dobio i otkako je počeo dobijati, kao što ce govorilo, pet stotiNa Ni-ljada rubalja doNotka Na godiNu, osećao da je mNogo siromašNiji Nego kad je dobijao svojiN deset NilČada od pokojNog grofa. Uopšte uzev, Njega je dovodio u zabuNu ovakav budžet: StarateL)-skoA! savetu plaćalo ce oko osamdeset Niljada, od sviN dobara; oko trideset Niljada tmiAo je Na izdržavaNje dobra u okoliNi Moskve, za kuću u Moskvi i za kNegiNjice; oko petNaest Niljada izdavalo ce Na peNzije i toliko još Na dobro-tvorNe zavode; grofici ce slalo za izdržavaNje sto pedeset Niljada; iNteresa Na dugove plaćalo ce OKO sedamdeset Niljada; zidaNje počete crkve stalo je za te dve godiNe oko deset Niljada; osta-tak OKO stotiNu Niljada trošio ce — Ni oN sam Nije zNao kako, i gotovo svake godiNe morao je da zajmi. Sem toga, pisao mu je svake godiNe glav-Ni upravNik ili o paAeviNama, ili o Nerodici, ili o potrebi preure&eNja fabrika i radioNica. I tako je prvi Nocao koji ce NametNuo Pjeru bio oNaj za koji je oN imao NajmaNje sposobNosti i skloNosti — da ce zaNima poslovaNjem.

Pjer je svaki daN r a d i o s glavNim uprav-Nikom. Ali je osećao da Njegovo zauzimaNje Ne kreće poslove Ni za korak Napred. Osećao je da Njegova zauzimaNja bivaju NezavisNo od posla, da Ne priaNjaju za Nocao, Niti ra pokreću. S jedNe straNe, glavNi upravNik izNosio je poslove u Naj-goroj boji i pokazivao Pjeru kako je preka No-treba plaćati dugove i preduzimati Nove radove s mužicima, Na što Pjer Nije pristajao; s druge straNe, Pjer je zaNtevao da ce pristupi oslobo-ćavaNju mužika, a upravNik je Na to isticao kako prvo treba platiti dug starateljskom savetu i kako ce zbog toga Ne može osloboćeNje brzo iz-vršiti. UpravNik NNje govorio da je to sasvim Nemo-rvNNo; da bi ce postigao taj cilj, oN je predlagao da ce prodadu šume u kostromskoj guberNiji, da ce prodadu doNje zemlje i krimsko imaNje. Ali sve ove operacije vezivao je glavNi upravNik s takvim spletom parNica, ckidsČČ.a zabraNa, po-traživaNja, odobravaNja itd., da bi ce Pjer zbu-Nio i samo bi mu rekao: ČDa, da, Na učiNite tako<<. Pjer Nije imao oNe praktičNe žilavosti koja bi mu dala mogućNost da ce NeposredNo lati No-sla, Na zbog toga Nije Ni voleo Nocao i samo je gledao da ce pred upravNikom pretvara kako ra zaNima Nocao. A upravNik je gledao da ce Npe-tvara pred grofom kako oN smatra da su ta zaNi-maNja veoma korisNa za domaćiNa a za Njega tegobNa. Y velikom gradu Našli su ce pozNaNici; Nepo-zNati su poNitali da ce upozNadu i da srdačNo pozdrave bogataša, NajimućNijeg čoveka u guber-Niji, koji im je opet došao. A uz to, što ce tiče oNe glavNe slabosti, koju je Pjer prizNao kad su ra primili u masoNsku ložu, iskušeNja su bila tako jaka da ce Nije mogao uzdržati od NjiN. Opet je Pjer provodio čitave daNe, Nedelje i mesece oNako isto kao i u Petrogradu, zabriNut i zauzet sedeAkama, ručkovima, doručcima i balovima, i Nije imao kad da do&e k sebi. Mesto Novog ži-vota koji je Pjer mislio da počNe, oN je provodio JedNako oNaj isti pre&ašNji život, samo u dru-gim prilikama. Ujep je uvi&ao da od oNa tri masoNska zadatka Ne ispuNjava oNaj koji svakom masoNu Nalaže da UDe ugled moralNog života, da od oNiN sedam rliNa Nema Nikako u sebi dve: moralNost i lju-v prema smrti. Ali ce tepšo time što vrši Arugi zadatak — popravl.a rod l.udski, i što ima ostale vrliNe, lubav prema bližNjemu a Na-ročito darežljivost. Y proleće 1807. godiNe Pjer Naumi da ce vrati u Petrograd. ON je Nteo da usput obi&e sva svoja dobra i da ce ličNo uveri šta je ura&eNo od oNoga što je Naredio i u kakvom ce staNju Nalazi sad oNaj Narod koji mu je Bog poverio i kome je oN Nteo da učiNi dobro. GlavNi upravNik, koji je sve zamisli mladog grofa smatrao gotovo kao bezumNe i štetNe za sebe, za Njega, za seljake — popuštao je. Tvrdeći i dalje kako je oslobo&eNje mužika stvar Nemo-gućNa, oN je Naredio da ce do dolaska gospodiNova pzgrade Na svima imaNjima velpke zgrade za ško-le, bolNice i sirotiNjske domove; za dolazak gospodpNov svuda je spremao dočeke Ne sjajNe i svečaNe, koji ce, kao što je zNao, Neće svideti Pjeru, Nego pobožNe i zaNvalNe, s ikoNama i ca Nlebom i solju, upravo oNakve kakvi će, kao što je zNao gospodiNa, morati da utiču Na Njega i da ra prevare. JužNo g:roAeće, ugodNo, brzo putovaNje u fija-keru i samoća Na putu beNu razdragali Pjera. ImaNja, Na koja jaš Nije dolazio, beNu sva jedNo od drugog lešpa; Narod ce svuda pokazivao da mu je dobro N da je gaNut i zaNvalaN Na učiNjeNim dsbročiNstvima. Svuda beNu dočeci, koji iako su zbuNjivali Pjera, izazivaNu radost u dubiNi ljegove duše. Na jedNom mestu podNeše mu mu-žici so i Nleb i ikoNu Petra i Pavla i umsi liše da im dopusti da u slavu Njegovog imeNdaNa sv. Petra i Pavla, a u zNak ljubavi i zaNvalNosti za učiNjeNa dsbročiNstva, NačiNe o svom trošku Novi oltar u crkvi. Na drugom mestu dočekaše ra žeNe s decom Na sisi i zaNvalšie mu što iN je izbavio od teškiN radova. Na trećem imaNju dočeka iN svešteNik s krstom, okružeN decom

82

Koiv ie No grofovoj miAOSti učio kNjizi i veri. Na svim imaljima video je Pjer svojim očima kako ce sve No

jedNom plaNu zidaju i.Đi su već sazidaNe kameNe zgrade za bolNice, škole i siro-tiNjske domove, koje su morale da budu uskoro otvoreNe. Svuda je Pjer video izveštaje svojiN upravNika o kuluku koji beše sad maNjN Nego raNije i slušao za to dirljive zaNvalNosti depu-tacija seljaka u plavim kaftaNima. Pjer Nije zNao samo to da je oNde gde su mu podNeuš so N Nleb i tražili odobreNje da NačiNe oltar Petru i Pavlu bilo trgovačko selo i Na-Na&ur o Petrovu-dNe, da oltar već odavNo grade bogati mužšJ Ši iz sela, isti oNi što su izišli pred Njega, a da je devet desetiNa mužika u tom selu u Najvećoj NemaštiNi. ON Nije zNao da su žeNe s decom Na sisi, koje ce No Njegovoj Naredbi Nisu više slale Na kuluk, vršile zbog toga kod svoje kuće još teže poslove. ON Nije zNao da je oNaj svešteNik koji ra je dočekao s krstom oN-terećivao mužike svojim Nametima i da su mu opi &aci OKO Njega predavaNi s plačem i da su iN roditelji otk Čt1L.Nvali velikim sumama. ON NNje zNao da oNe kameNe i sve No plaNu zgrade zidaju Njegovi radNici i da ce tako uvećao kuluk kojc je smaNjeN samo Na Nartiji. ON Nije zNao da ce oNde gde mu je upravNik pokazivao u kNjizi kam) je Njegovom vol.om smai.eN obrok za jedNu trećpNu popeo za poloviNu kuluk. I zato je Pjer bio usNićeN svojim putozaNjem No imaNjima i pot-puio ce vratio u oNo filaNtropsko raspolože-Če u kome beše otišao iz Petrograda, i pisao je oduševljeNa pisma svome bratu NastavNiku, kako je zvao velikog majstora. !)Kako je TO lako, kako malo truda treba da čovek učiNi tako mNogo dobra« — mislio je oN kako ce mi malo o tome briNemo!Č Bio je srećaN mro mu ce izriče zaNvalNost, ali ce stideo primajući je. Ta zaNvalNost pod1 sećala ra je koliko bi j o š v i š e bio kadar da učiNi za te proste, dobre ljude. GlavNi upravšž, veoma glup a lukav čovek, potpuNo je razumeo pametNog i NaivNog grofa i, igrajući ce Njim kao igračkom, video kako su uticali Na Pjera spremljeNi dočeci, Na mu ce odlučNije obratio s razlozima kako Nije moguć-No i, što je glavNo, Nije potrebNo oslobabati selake, koji su i oNako bili sasvim srećNi. Pjer ce potajNo u duši svojoj slagao s uprav-Nikom u tome da je teško zamisliti srećNije ljude i da iN bogzNa šta čeka u slobodi; ali je Pjer, iako preko volje, ostao pri oNom što je smatrao da je pravičNo. UpravNik mu je obećavao da Ne upotrebiti svu svoju sNagu da izvrši volu grofovu, jer je dobro zNao da grof Nikad Neće moći Ne samo da ra koNtroliše jesu li upotreb-ljeNe sve mere da ce prodadu šume i imaNja i je li isplaćeNo starateAskom savetu, Nego, svakako, Neće Nikad zapitati Niti Ne dozNati kako sagra-beNe zgrade stoje prazNe i kako selČaci daju i da-le u radu i u Novcu sve oNo što daju i kod ostaliN, TO jest sve što mogu dati.

XI Vraćajući ce u Najlepšem raspoložeNju ca CBor južNog putovaNja, Pjer je ostvario svoju davNašNju Nameru da svrati svome prijatelu Bol-koNskom, Kora Nije video dve godiNe, Bogučarovo je ležalo u Nimalo lepoj, ravNoj okoliNi, pokriveNoj Njivama i isečeNom i Neise-čeNom jelovom i brezovom šumom. SpaNijski dvo-rac Nalazio ce Nakraj sela, koje ce pružalo pravo pored Aruma, iza poNovo iskopaNog i NapuNjeNog vodom ribNjaka, s obalom No kojoj još Ne beše izrasla trava, a usred mlaAe šume, u kojoj beše i Nekoliko velikiž borova. Y spaNijski dvorac račuNalo ce gumNo, zgrade u dvorištu, koNjušNice, kupatila i velika ka-meNa kuća s polukružNim froNtom koji ce još gradio. Oko kuće beše zasaćeN mlad voćNjak. Ograde i kapije beNu jake i Nove; pod stajom su stajala dva požarNa šmrka i bure obojeNo zele-Nom bojom; putovi beNu pravi, mostovi jaki, s ogradom. Na svemu ce videlo obeležje tačNosti i dobrog gazdovaNja. Kad Pjer Nai&e Na poslu-žitelje i upita gde staNuje kNez, oNi mu poka-zaše malu, Novu zgradicu, baš Nakraj ribNjaka. Stari čuvar kNeza ANdreje, ANtoN, priNvati Pjera iz fijakera, reče mu da je kNez kod kuće i uvede ra u čisto, malo predsoblje. Pjera izNeNadi skromNost ove majušNe, mada i čiste kućice posle oNog sjajNog gospodstva u kome je posledNji put video svog prijatel
83

Nisam ce Nadao, veoma mi je !Milo — reče kNez ANdreja. ČČ?R Nije Ništa govorio; oN je začućeNo i Ne kidaJući očiju gledao u svoga prijatelja. NJega beše zaprepastila promeNa Na kNezu ANdreji. Reči kNeza ANdreje beNu ljubazNe, Na usNama i Na licu video ce osmeN, ali mu pogled beše mutaN, mrtav i oN mu, mada je to, očevidNo, želeo, Ne mogaše dati oNe radosNe i vesele vedriNe. Ne što je Njegov prijatelj smršao, pobledeo i ogru. beo, Nego taj pogled i oNa bora Na čelu što poka-zuju da je dugo i NaporNo mislio samo o Nečem jedNom, poražavaNu i otubivaNu Pjera, dok ce Nije NavikNuo Na NjiN. Razgovor ce zadugo Nije mogao početi, kao što TO uvek biva prilikom vićeNja posle dugog rastaNka; pitali su i odgovarali kratko i za oNe stvari za koje su zNali da je trebalo govoriti dugo. Najzad, razgovor ce poče pomalo zaustav-ljati Na oNom što je malopre ukratko rečeNo, Na pitaNjima o prošlom životu, o plaNovima za budućNost, o Pjerovom putovaNju, o Njegovom radu, o ratu itd. ONa usredsreČeNost i ubijeNost koju Pjer beše opazio u pogledu kNeza ANdreje sad ce ogledala još jače u smešku s kojim je slušao Pjera, Naročito kad je Pjer počeo radosNo i odu-ševljeNo da govori o prošlosti i o budućNosti. Izgledalo je kao da je kNez ANdreja želeo, ali Nije mogao da sudeluje u oNome što oN govori. Pjer poče osećati da pred kNezom ANdrejom Ne treba pokazivati Ni zaNos, Ni sNove, Ni Nadu u sreću i u dobro. NJega bi stid da kaže sve svoje Nove, masoNske misli, Naročito obNovljeNe i Npo-bućeNe u Njemu Njegovim posledNjiN putovaNjem. ON ce uzdržavao, Nije smeo da ce pokaže NaNvaN; uz TO ra je vukla Neodoljiva želja da što brže pokaže svome prijatelju kako je oN sad sasvNm drugi, bolji Pjer Nego oNaj što je bNo u Petro-gradu. — Ja vam Ne mogu reći kako sam mNogo pre-živeo za ovo vreme — reče oN. — Ne biN sam sebe pozNao.

— Da, MNoro, mNogo smo ce izmeNili odoNda — reče kNez ANdreja. -- A vi? — upita ra Pjer. — Kakvi su vaši plaNovi? . — PlaNovi? — poNovi iroNičNo kNez ANdreja. — Moji plaNovi? — poNovi opet, kao čudeći ce zNačeNju te reči. — Pa eto, vidiš, spremam ce, Noću do godiNe da ce sasvim preselim. . . Pjer ce beše ćuteći i pažljivo zagledao u ostarelo lice ANdrejiNo. * Ne, ja pitam. . . — reče Pjer, alN ra kNez ANdreja prekide: * A šta da razgovaramo o meNi. . . pričaj, ispričaj svoje putovaNje i šta si počiNio tamo Na svojim imaNjima. Pjer poče da prpča Nrra je uradio Na svojim imaNjima, trudeći ce da što može više sakrije svoje učešće u popravkama koje je izvršio. KNez ANdreja je Nekoliko puta uNapred dobacio Pjeru oNo što priča, kao da mu je to sve što je Pjer uradpo bila odavNo pozNata istorija, i Ne samo da ra Nije pažljivo slušao, Nego ce kao stideo što Pjer TO priča. Pjeru bi NeugodNo i čak tepžo u društvu svoga prijatelja. ON ućuta. — I eto vidiš, dušo moja — reče kNez AN-Areja, kome, očevidNo, beše takoće teško i Nela-godNo s gostom — ja sam ovde kao Na bivaku, a došao sam samo da vidim. DaNas idem opet se-stri. UpozNaću te s Njom. Ali ti ce, čiNi mi ce, pozNaješ s Njom — reče oN, očevidNo da zabavi *Č°ČT?'NČ kojim sad iije osećao tšgga zajedNičko. Poći ćemo posle ručka. A sad, Noćeš li da RČgledaš moje zgrade? — ONi izićoše i pro-ce do ručka, razgovarajući o političkim Novostima i zajedNičkim pozNaNic1LJ1a, kao ljudi Čm)Ji su slabo bliski jedaN drugom. KNez Apdreja je počeo da govori malo življe i s većim iNtere-

85

sovaNjem samo o urećivaNju svoje Nove kuće i o graćeviNi, Na i tada, odjedaNput, zastade usred razgovora, upravo kad beNu Na skelama i kad poče da opisuje Pjeru kakav će biti raspored u kući. — Uostalom, tu Nema Ništa zaNimljivo * reče oN. — Najde da ručamo, Na ćemo Na put. * Za ručkom ce povede razgovor o Pjerovoj že-Nidbi. — Ja sam ce veoma začudio kad sam to čuo — reče kNez ANdreja. Pjer pocrveNe oNako kao što je uvek crveNeo kad ce TO spomeNe i brzo reče: * Ja ću vam jedaNput ispričati kako ce to sve dogodilo. Ali vi zNate da je to sve svršeNo, i TO zauvek. * Zauvek? — reče kNez ANdreja. — Zauvek Ništa Ne biva. * Ali vi zNate kako ce to sve svršilo? Jeste li čuli za dvoboj? — Da, i kroz TO si Npomao. * I jediNo zaNvaljujem bogu što Nisam ubio oNog čoveka — reče Pjer. * A zašto Ne? — reče kNez ANdreja. — Ubiti zlo pseto čak je vrlo dobro. — Ne, ubiti čoveka mije dobro, Nije pravo . . . — A zašto Nije pravo? — poNovi kNez ANdre-ja. — Nije dato ludima da sude šta je pravo i šta mije pravo. LJudi su večito grešili i rpe-šiće, i TO Najvšpe u tome šta smatraju da je pravo a šta Nepravo. * Nepravo je oNo što je zlo za drugog čoveka * reče Pjer, zadovolaN što kNez ANdreja, prvi put otkako je oN došao, ožive i poče govoriti, i Noćaše da mu kaže sve oNo što ra je NačiNilo takvim kakav je sad. — A KO je tebi kazao šta je to zlo za drugog čoveka? — upita ra kNez ANdreja. — Zlo? Zlo? — reče Pjer. — Pa mi svi zNamo šta je zlo za Nas. —. Da, zNamo, ali oNo zlo Koje zNam da je za meNe zlo, Ne mogu da učiNim drugom čoveku — reče kNez ANdreja, zagrevajući ce sve više i više i očevidNo, želeći da kaže Pjeru svoj Novi pogled Na stvari. Govorio je fraNcuski. — Je Ne coNNais daNs la vie que deux maux bieN rćels: c'est le remord et la maladie. 11 N'est de bieN que l'ab-seNce de ces šaiNČ. Da živim za sebe, izbegava-jući samo ta dva zla: eto to je sad sva moja mudrost. * A ljubav prema bližNjemu, a samopožrtvo-vaNje? — poče da govori Pjer. — Ne, ja Ne mogu s vama da ce složim! Živeti samo tako da čovek Ne čiNi zla, da ce Ne kaje, to je malo. Ja sam ži-veo tako, živeo sam za sebe i upropastio sam svoj život. I tek sad, kad živim, bar ce trudim (popravi ce Pjer iz skromNosti) da živim za druge, tek sam sad sNvatio šta je sreća u životu. Ne, ja ce s vama Ne slažem, a Ni vi Ne mislite tako kako govorite. — KNez ANdreja je ćuteći gledao u Pjera i smeškao ce podrugl.ivo. * Eto, videćeš ce s mojom sestrom, kNegiNji-com Marijom. S Njom ćeš ce složiti — reče oN. — Možebiti, imaš pravo što ce tebe tiče — Na-stavi pošto je malo poćutao; — ali svaki čovek živi Na svoj NačiN; ti si živeo za sebe i veliš kako time umalo Nisi upropastio svoj život, i kako si pozNao šta je sreća tek kad si počeo ži-veti za druge. A ja sam iskusio Nešto suprotNo. Ja sam živeo za slavu. A šta je slava? Pa opet lu-oav prema drugima,

želja da učiNiš Nešto za NjiN, žela da te poNvale. Dakle, ja sam živeo za rr4,LČČ

Č*ČČ Y životu samo dva istiNska zla: to je savesti i bolest. Dobro je samo kad Nemi tiN druge i Ne da Nisam umalo, Nego sam sasvim upro-pastio svoj život. A psustao sam sp&kojNiji ot-kako živim samo za sebe. — A kako će čovek živeti samo za sebe? — upita Pjer padajući u vatru. — A siN, a cecipa, a otac? — Pa i TO sam sve oNaj isti ja, a Nisu drugi — reče kpez ANdreja. — A drugi, taj bližNji, Ie procNaiN, kao što ra zovete ti i kNegiNjica Ma-rija, TO je glavNi izvor zablude i zla. Le p r o c N a i N — TO su oNi tvoji kijevski mužicN, kojNma Noćeš da uč1ššp dobro. I sN pogleda u Pjera podrugljivo — izazivač-kim pogledom. Videlo ce da ra izaziva. — Vi ce šalite — Nastavi Pjer, zagrevajući ce sve više i više. — Kakva zabluda i zlo može biti u toaie šgo sam ja želeo (ispuNio sam vrlo malo i Aoše), ali želeći da učiNim dobro, jesam AN i učiNio bar štogod? Kakvo može biti ZAO što će ce oNi jadNi ludi, Naši mužici, ljudi ovakvi kao i mi, koji odrastaju i umiru bez drugog pojma o bogu i o istiNi sem obreda i Ne-razumAive molitve, poučiti da veruju u bolji život, Nagradu, pdatu, uteNu? Pa kakvo je zlo i zabduda u tome što ću ja dati lekara i bolNicu oNim ludima koji umiru od bodesti bez pomoći, kad im je vrlo lako pomoći materijalNo, i Nrro ću dati skloNište starcu? I zar to Nije osetNo i NesumNjivo dobro kad ja dam odmora i dokoAice mužiku i žeNi s madim detetom, koji Nemaju odmora Ni daNju Ni Noću?... — govorio je Pjer brzo i već šapćući. — I ja sam to učiNio, makar i slabo, makar i malo, adi sam Nešto učiNio i vi me Ne samo Nećete razuveriti da ovo Nrro sal! učiNio Nije dobro, Nego me Nećete razuveriti da i vi sami Niste tako misliAp. A što je glavNo — Nastavi Pjer — ja zNam to, i zNam pouzdaNo, ,a ie uživalje čiNiti to dobro, i da je to jediNa istžNska sreća u žNvotu. * Da, ako ce tako postavi pitaN.e, oNda je TO drugastvar — reče kNez ANdreja. — Ja zidam kuću sadžl voćNjak, a ti gradiš bolNice. I jed-No i Arugo može poslužiti da čovek provede vreme. Ali šta je pravo, šta dobro — ostavi Neka sudi oNaj koji sve zNa, a Ne lš. Nego, ti Noćeš da ce prepireš — dodade oN — Na Najde da ce Nrepiremo. — ONi ustadoše iza stola i se-doše Na glavNe stepeNice koje su zameNjivale balksN. * Pa Najde da ce prepiremo — reče kNez AN-dreja. — Ti kažeš škole — Nastavi oN, brojeći Na prste — pouke i tako Aal.e, to jest Noćeš ovo-ra (i oN pokaza Na mužika koji Npobe pored NjiN i skide kapu) da izvedeš pz Njegovog životiNj-cKor staNja i da mu pružiš moralNe potrebe, a meNi ce čiNi da je jediNa mogućNa sreća — sre-ća životiNjska, a ti Noćeš da ra lišiš te sreće. Ja mu zavidim, a ti Noćeš da ra NačiNiš da bude kao ja, a Ne daš mu moje imaNje. Zatim ka-žeš: da mu ce olakša rad. A ja, opet, mislim da je Njemu fizički rad takva ista potreba i takav isti uslov za Njegov život kao meNi i tebi umNi rad. Ti Ne možeš da Ne Ašsliš. Ja legNem posle dva sata da spavam, doću mi mislN i Ne mogu da zaspim, prevrćem ce i Ne zaspim do ujutru zato što mislNm i što Ne mogu da Ne mislim, kao što oN Ne ltže da Ne ore, da Ne kosi; iNaće će otići u krčmu, ili Ne ce razboleti. Kao što ja Nevu podNeti Njegov strašNi fizički Napor i umreNu za Nedelju daNa, tako oN Neće podNeti Moje fizpčko besposličeNje, odebljaće i umreti. 1r<Že — tta si oNo još rekao?

87

KNm ANdreja savi treći prst. ' "ČČ' boANice, lekovi. Udari ra kaplja; umire, a ti mu pustiš krv, izlečpš ra. I oN će ići deset godiNa kao bogal, biti svima Na teretu. MNogo je mirNije i prostije da umre. Rodiće ce drugi, i oNako iN je mNogo. Bar da ti je žao što gubiš jedNog radNika više — kao što ra ja gledam — Nego ti Noćeš da ra lečiš iz lubavi prema Njemu. Ali Njemu to Ne treba. Pa oNda, kakvo je i to uobražeNje da je mediciNa Nekoga i Nekad izlečila! Da ubija — to može! — reče oN, Na ce Autito Namršti i okrete od Pjera. KNez ANdreja je kazivao svoje misli tako jasNo i razgovetNo da ce videlo da je mislio o tome više puta, a govorio je s voljom i brzo, kao čovek koji Nije dugo govo.rio. Pogled mu je bivao utoliko življi, ukoliko je Njegovo sućeNje bilo očajNije. * Yx, TO je užasNo, užasNo! — reče Pjer. — Ja samo Ne razumem kako može čovek da živi s takvim mislima. I meNi su dolazili takvi treNuci, bilo je to NedavNo, u Moskvi i putem, Na kloNem toliko da Ne marim za život, sve mi je gadNo. . . Najviše ja sam. Tada Ne jedem, Ne umivam ce. . . a kako je vama? * Zašto da ce Ne umivaš, to Nije čisto — reče kNez ANdreja; — Naprotiv, treba gledati da Nam život bude što je mogućNo prijatNiji. Ja sam živ i za to Nisam kriv, dakle treba što bolje poživetč do smrti, Ne smetajući Nikome. * Ali šta će vas s takvim mislima podsti-cati da živite? Kako će čovek sedeti Ne mičući ce, Ništa Ne preduzimajući. . . * Život i oNako Ne da čoveku mira. Ja biN voleo da Ništa Ne radim, ali, eto, s jedNe straNe, ovdašNje plemstvo me počastvovalo izborom za svog predstavNika: jedva sam ce toga otresao. ONi Nisu mogAi sNvatiti kako u meNi Nema oNo što je potrebNo, Nema oNe pozNate dobroćudNe i brižAive trivijalNosti, koja je za to potrebNa. Pa oNda, evo ova KyNa, koju je trebalo sagraditi

AA biN

imao svoj kutak, gde biN mogao da budem miraN. Sad NarodNa vojska. — Zašto Ne služite u voJSci? — Posle Austerlica! — reče mračNo kNez ANdreja. — Ne, Nvala lepo, ja sam ce zarekao da Neću služiti u ruskoj aktivNoj vojsci. I Neću, Na da BoNaparta stoji tu, kod SmoleNska, i da preti Golim Brdima, Ni tada Ne biN služio u ruskoj vojsci... Dakle, kao što ti rekoN — Nastavi kNez ANdreja, umirujući ce — sad ce kupi NarodNa vojska, otac je glavNokomaNdujući trećeg okruga i jediNi je NačiN da ce izbavim službe — da budem kod Njega. * Dakle, služite? * Služim. — ON poćuta malo. * A zašto vi služite? - — Pa evo zašto. Moj je otac jedaN od Najvi-beNijiN ludi svoga doba. Ali oN stari, i Nije, da kaČkem, bezdušaN, Nego je suviše žive Naravi. StraNovit je zbog svoje Navike Na NeograNičeNu vlast, i sad zbog ove vdasti, koju mu je dao gospo-dar kao glavNokomaNdujućem Nad NarodNom voj-skom. Da sam Npe dve Nedelje zadocNio dva sata, oN bi obesio protokoAIStu u JuNNovu — reče kNez ANdreja s osmeNom; — dakle, služim zato što sem meNe Niko Ne može uticati Na oca, i što ću ra ja poNekad spasti da Ne učiNi oNo zbog čega bi ce, posle, kajao. — A, eto vidite! — Da, mais ce N'est pas comme vous l'eNteNđezČ Nastavi kNez ANdreja. — Ja Nisam želeo tggi želim Ni NajmaNje dobra tom gadNom protoko-Aisti koji je ukrao Neke čizme od NarodNiN voj-Nika; ja biN bio, čak, vrlo zadovoljaN da ra vidim obešeNa, ali mi je žao oca, to jest, opet sebe. ' Ali TO Nije oNo Nrro vi mislite KNez ANdreja zagrevao ce sve vite i vite. Oči mu grozNičavo zasijaše kad poče dokazivati Pjeru kako Njegov postupak Nije Nikad potekao otuda što oN želi dobra bližNjem. — Dakle, ti Noćeš, eto, da oslobodit seljake — Nastavi oN. — To je vrlo dobro; ali Nije za tebe (ti Nisp, mislim, Nikog istukao Niti poslao u Sibir), a još maNje za seljake. Ako iN tuku, ba-tiNaju, šalju u Sibir, ja mislim da im od toga Nije Nimalo rope. ON će u Sibiru živeti oNako isto kao marviNče, a masNice Na Njemu zarašće i biće oNako isto srećaN kao što je i Npe bio. Nego, oslobo&eNje je potrebNo zbog oNiN ljudi koji propadaju moralNo, koji Natovare Na sebe kajaNje, koji ugušuju to kajaNje i koji ogrube zbog Tora što imaju mogućNosti da kazNe N pravog i krivog. Eto koga ja žalim i zbog koga biN že-leo da oslobodim selake. Ti, možebiti, Nisi video, ali ja sam video kako dobri ljudi, vaspi-taNi u tim tradicijama NeograNičeNe vlasti, kad zaću u godiNe postaNu razdražljiviji, postaNu zli, grubi i kako TO vide i sami, a Ne mogu da ce uz-drže i bivaju sve NesrećNiji i NesrećNiji. KNez LNdreja je govorio to s takvom topliNom da Pjer i NeNotice pomisli da je ANdreja došao Na te misli zbog svog oca. ON mu Ništa Ne od-gsvori. * Dakle, eto koga mi je žao. Žao mi je čovečjeg dostojaNstva, mirNe savesti i čistote, a Ne NjiNoviN Aeba i čeda, što će, ma kodiko iN batiNao N ma koliko delao, biti opet ista oNa Aeba i čeda. * Ne, Ne, i No Niljadu puta Ne! ja ce Nikad Ne mogu SAOžiti s vama — reče Pjer. KNez ANdreja i Pjer sedoše pred veče u kola i poboše Y Gola Brda. KNez ANdreja je poNekad prekidao ćutaNje pogledajući u Pjera i, No Njego-vom govoru, videlo ce da je dobre volje. ON mu je pokazivao Njive i govorio Agu o Na-pretku u svome gazdiNstvu. Pjer je mračNo ćutao, odgovarao kratko i iz-GAedalo je da ce zaNeo u svoje misli. Pjer je misAio kako je kNez ANdreja NesrećaN, kako je u zabduAI, kako Ne pozNaje pravu svetAOSt i kako je Njemu dužNost da mu pritekNe u pomoć, da ra prosveti i podigNe. Adi čim bi Pjer smi-slio kako Ne i šta Ne reći, odmaN bi osetio da će kNez ANdreja jedNom reči, jedNim argumeNtom oboriti čitavo Njegovo učeNje, Na Nije smeo da počNe, bojao ce da svoju omiljeNu svetiNju Ne iz-loži mogućNosti da bude ismejaNa. * Ama, zašto vi mislite — poče odjedapput Pjer oborivši glavu i izgledaše kao bik kad xoNe da bode — zašto vi tako mislite? Ne treba da mislrgge tatko. * O čemu TO ja mislim? — upita kNez AN-dreja začu&eNo. * O životu, o zadatku čovekovom. To Ne treba da bude. I ja sam tako mislio, Na zNate šta me je spaslo? Masoistvo. Nemojte ce smejati. MasoN-stvo Nije religiozNa, Nije obredNa sekta, kao što sam i ja mislio, Nego

89

Najbolji, jediNstveNi izraz NajboljiN, večNiN straNa čovečaNstva. — I oN poče izlagati kNezu ANdreji šta je masoN-stvo, oNako kako ra je oN razumeo. Govorio je da je masoNstvo Nauka NršpćaNska, Koja ce oslobodila od državNiN i religiozNiN okova; Nauka o jedNakosti, bratstvu i lubavi. Samo Naše sveto bratstvo ima istiNskog NačeN.a u životu; sve je ostalo saN — reče Pjer. — Vi ćete razumeti, prijatelju, da je sve što je vaN toga saveza puNo laži i Nepravde, i ja ce slažem s vama u tome da pametNom i dobrol! čoveku Ne ostaje Ništa drugo već da tako, kao vN provodi svoj vek, trudeći ce samo da Ne smeta drugima. Ali primite Naša osNovNa uvereNja stupite u Naše bratstvo, dajte Nam sebe, dopu! stite da vas upućuju, Na ćete odmaN osetiti, kao što sam i ja osetio, da ste jedaN deo oNog ogrom-Nog, Nevidljivog laNca čiji ce početak krije Na Nebesima — govorio je Pjer. KNez ANdreja je slušao Pjera ćuteći i gleda-jući preda ce. Nekoliko puta pitao je Pjera da mu poNovi reči koje Nije dobro čuo od kolskog tutNja. Pjer je, No osobitom sjaju u očima kNeza ANdreje i No Njegovom ćutaNju, video da Njegove reči Nisu uzaludNe, da ra kNez ANdreja Neće Npe-kiNuti i da ce Neće podsmeNNuti Njegovim rečima. Stigoše do razAiveNe reke, koju su morali preći Na skeli. Dok su smeštali kola i koNje, oNi ućoše Na skelu. KNez ANdreja je, Nalaktivši ce Na ogradu, ću-teći gledao razliveNu vodu koja ce blistala prema suNcu Na zalasku. * Pa, šta mislite o tome? — upita Pjer. — Što ćutite? * Šta mislim? Slušam te. Sve je to tako — reče kNez ANdreja. — Ali ti veliš: stupi u Naše bratstvo, Na ćemo ti pokazati cilj života i za-datak čovekov, i zakoNe što vladaju svet<žm. A ko smo mi? LJudi. Pa otkud vi sve zNate? Zašto ja jedaN Ne vidim oNo što vi vidite? Vi vidite Na zemlji carstvo dobra i istiNe, a ja ra Ne vidim. Pjer ra prekide. — Verujete li vi u 6yAyNN život? — upi-ta oN. * Y budući život? — poNovi kNez ANdreja, ali mu Pjer Ne dade vremeNa da odgovori, Nego primi TO poNavljaNje kao odrNcaNje, TNAi više što je pozNavao pre&ašNja ateistička uvereNja kNeza ANdreje. * Vi kažete da Ne vidite carstvo dobra i istiNe Na zemAI. Ni ja ra Nisam bio video i oNo ce Ne može Ni videti ako ce Naš život smatra kao svršetak svega. N a z e m A I , to jest Na ovoj zemlji (tu Pjer pokaza Na polje), Nema isti-Ne — sve je laž i zlo; ali u svetu, u svem svetu ima carstvo istiNe, i mi smo sad deca ove zemlje, a doveka smo deca svega sveta. Zar ja Ne osećam u svojoj duši da sam deo te ogromNe, NarmoNičNe celiNe? Zar Ne osećam da sam ja u toj ogromNo NebrojeNoj količiNi stvoreNja u kojoj ce ogleda božaNstvo — viša sila, ako Noćete — i da sam i ja jedaN beočug, jedaN stupaNj pošavši od Ni-žiN stvorova višima? Kad ja vidim, jasNo vidim tu lestvicu koja vodi od biljke čoveku, zašto ću oNda pretpostavljati da ce ta lestvica ca mNom prekida, a Ne ide dal.e i dalje? Ja osećam Ne samo da Ne mogu iščezNuti, kao što Ništa i Ne išče-zava Na svetu, Nego da ću uvek biti i da sam uvek bio. Osećam da sem meNe žive Nada mNom duNovi i da u ovom svetu ima istiNe. * Aa, TO je Nerderovo učeNje — reče kNez ANdreja — ali, dušo moja, Neće meNe to uveriti, Nego život i smrt, eto to uverava. Uverava te to Niio vidiš jedNo stvoreNje koje ti je drago, koje je vezaNo s tobom, o koje si ce ogrešio i Nadao ce da Rem ce pred Njim opravdati (kNezu ANdreji zadrNta glas i oN okrete glavu), Na odjedaNput TO stvoreNje pati, muči ce i prestaNe da biti-g " - Zašto? Nije mogućNo da Na to Nema odgo-vora. I ja verujem da ra ima. . . Eto šta uverava Čeka, eto šta je meNe uverilo — reče kNez * Eto, eto — reče Pjer — Na zar Nije to oNo isto što ja kažem! * Nije. Ja samo kalČem da Nas Ne uveravaju razlozi da je potrebaN budući život, Nego to, kad ideš u životu ruku pod ruku s čovekom, Na od-jedaNput taj čovek iščezNe t a m o u N i g d e N ti ce sam zaustaviš pred tom provalijom i zavi-ruješ u Nju. I ja sam zavirio . . . * Dakle, šta ćete više! Vi zNate da postoji t a m o i da postoji N e k o ? Tamo — to je budući život. Neko — TO je bog. KNez ANdreja Ne odgovori. Kola i koNji beNu već davNo izvedeNi Na drugu obalu i već upreg-Nuti, i suNce beše već do poloviNe zašlo, i ve-čerNji mraz već poče pokrivati zvezdama bare kod broda, a Pjer i ANdreja stajaNu još Na skeli, Na veliko čubeNje lakeja, kočijaša i vozara, i razgovaraNu. — Ako ima boga i ako ima budućeg života, oNda ima i istiNe, ima vrliNe; i viša sreća čovekova u tome je da teČki da iN postigNe. Treba žpveti, treba voleti i treba verovati da Ne ži-vimo samo sad Na ovom parčetu zemlje, Nego da smo živeli i da ćemo živeti večito oNamo u svemu — reče Pjer i pokaza Na Nebo. KNez ANdreja je stajao Nalaktivši ce Na ogra-du skele, Na slušao Pjera i NeprestaNo gledao crveNi odsjaj suNca povrN plave razliveNe vode. Pjer ućuta. Beše potpuNa tišiNa. Skela je odav-No stala uz obalu i samo ce čulo slabo udaraNje talasa o dNo skele. KNezu ANdreji učiNi ce da TO pljuskaNje talasa odgovara Na reči Pjerove: ČIstiNa je, veruj to!<:

KNez ANdreja uzdaNNu i zračNim, detiNjskži, NežNim pogledom pogleda u lice Pjeru, koji ce beše zacrveNeo, razdragao, ali ce još sNebivaše pred starijim prijateAem. — Da, kad bN to tako bilo! — reče kNez AN-Areja, Na AOAade: — Ali, Najde da seAamo. — I, iz-dazećN ca skele, pogleAa oN u Nebo koje mu beše pokazao Pjer i, prvi put posle Austerlica, ugleAa oNo visoko, večito Nebo, koje je viAso kad je le-žao u austerličkom polju i Nešto što beše davNo zaspalo, Nešto što beše bolČe u Njemu, OA-jeAaNput ce probuAI raAosNo i mlaAO u Njegovoj AČši. Tor je osećaNja Nestalo čim je kNez ANAreja opet ušao u obpčNe uslove života, ali je oN zNao da u Njemu živi to osećaNje, koje oN Nije umeo da razvije. Vi&eNje s Pjerom bilo je za kNeza ANdreju epoNa od koje je počeo, istiNa No spoljaš-Nosti oNaj IS1I, ali u duševNom svetu Njegovom Novi život.

XIII Beše ce već smrklo kad su kNez ANdreja i Pjer stigli pred glavNi kućNi ulaz u Golim Brdima. Dok su ce prNbližavali, kNez ANdreja smešeći ce obrati Pjeru pažNju Na užurbaNost kod zad-Njeg ulaza. JedNa pogureNa starica s torbom Na le&ima i Neki omaleN čovek u crNom odelu i s dugačkom KOĆOM, kad ugledaše da ce primiču kola, Nagoše bežati Natrag kroz kapiju. Dve žeNe istrčaše za iima i sve četvoro, osvrćući ce Na kola, utrčaše poplašeNo Na zadNje stepe-Nitte. ONo su MatiNi božji ludi — reče kNez ANdreja. — Mislili su od Nas da je otac. A to je JediNo u čemu ra oNa Ne sluša: oN Naredi da goNe te skitače, a oNa iN prima. A šta su TO božji ludi? — upita Pjer. KNez ANdreja Ne stiže da odgovori. Izi&oše mu sluge u susret i oN iN stade pitati gde je stari kNez i da li mu ce Nadaju skoro. Stari kNez beše još u gradu i očekivali su ra svaki čas. KNez ANdreja odvede Pjera u svoje odeljeNje, KO je ra je uvek potpuNo spremNo čekalo u kući Njegovog sca, a oN ode u dečju sobu. * Najdemo sestri — reče kNez ANdreja, No-što ce vrati Pjeru — još je Nisam video, sad ce krije i sedi ca svojim božjim ludima. Tako joj i treba, zbuNiće ce, Nego videćeš božje lu-de. C'est curieux, ma parole/ * Qu'est-ce que c'est que božji ludi?'Č — upi-ta Pjer. — Pa videćeš. KNegiNjica Marija odista ce zbuNi i sva po-crveNe kad ućoše k Njoj. Y NjeNoj ugodNoj sobi s kaNdilima pred kiotom sedeo je Na divaNu za samovarom pored Nje mlad dečko s dugim Nosem i dugom KOĆOM, u kalu&erskoj rizi. Na NasloNjači pored NjiN sedela je smežuraNa, mršava starica krotka lica kao u deteta. * ANdre, pourquoi Ne pas m'avoir preveNu?Č — reče oNa c blagim prekorom i stade pred svoje skitače kao kvočka pred piliće. * CNarmee de vous voir. Je suis trčs coNteNte de vous voirČ — reče oNa Pjeru kad je oN poljubi u ruku. ONa ra je pozNavala još kao dete, Na sad Nje-govo prijatel:STVo s ANdrejom, Njegova Nesreća ca žeNom i, što je glavNo, Njegovo dobro, jedNo-stavNo lice odobrovoljiše je prema Njemu. ONa ra je gledala svojim divNim, zračNim očima i, čiNilo ce, govorila: žJa vas veoma volim, ali molim vas Ne smejte ce m o j i m a « . Pošto su izmeNjali prve fraze pozdravl.aNja, sedoše. ' To je zaNiml.ivo, časNa reč.

* Šta su TO božji Audi? * Zašto mi, ANdreja, Nisi javio?

Č Veoma mi je drago što vas vidim. Vrlo mi je milo što vas vidim. ___tu je i IvaNuška — reče kNez ANdreja, pokazujući osmeNom Na mladog skitača. ___ANdre! — reče molećivo kNegiNjica Ma-

Č'ČČ''iL N faut que vous sacNiez que c'est uNe feNimeČ

— reče kNez ANdreja Pjeru. ___ANdre, au Nom de DieuČ — poNovi kNegiNjica Marija. Videlo ce da je izmevu kNeza ANdreje i kNe-giNjice Marije bila BeN uobičajeNa Navika da ce oN podsmeva skitačima a oNa da iN uzalud braNi. — Mais ma boNNe amie — reče kNez ANdreja — vous devriez au coNtraire m'štre recoNaissaNte de ce que j'explique Č Fierre votre iNtimite avec ce jetme Nomme.Č

91

— VraimeNt?Č — reče Pjer radozNalo i ozbilu-No (Na čemu mu je kNegiNjica Marija bila Naro-čito zaNvalNa), zagledajući ce preko Naočara u lice IvaNuški, koji je razumeo da ce o Njemu govori, Na pogleda brzo No svima. KNegiNjica Marija sasvim ce uzaludNo pomela zbog s v o j i X. ONi ce Nimalo Nisu uplašiAI. Starica, oboreNiN očiju, ali pogledajući iskosa Na oNe što su ušli, beše spustila izvrNutu šolju Na taNjirić i metNula pored Nje Načeto parčeNce šećera, Na je sedela mirNo i NepomičNo Na svojoj NasloNjači, čekajući da joj poNude još 4aja. IvaNuška je srkao iz taNjirića i svojim lukavim, žeNskim očima gledao NatmureNo u mlade lude. T Gde si bila, u Kijevu? — upita kNez AN-Apeja staricu. j Treba da zNate da je to žeNsko. , ANdreja, za ime božje. Araga prijateA.ice, treba Naprotiv da mi za-ČČČČČČšto objašNjavam Pjeru vaše prisNe veze s ovim * Bila, oče — odgovori brbAivo starica — baš Na sam Božić uAOStojila sam ce kod ugod. Nika da primim svetu, Nebesku tajNu. A sad idem iza KoljaziNa, oče; ta&10 ce velika blagodat No-kazala. . . * A šta je s tobom, IvaNuška? * Ja idem sam za sebe, NraNioče — odgovori IvaNuška, trudeći ce da govori basom. — Tek u JuNNovu Našao sam ce s Pelagicom. Pelagica prekide svog drugara; očevidNo, Nte-la je da ispriča što je videla. * Y KoljaziNu ce, oče, pokazala velika blago-Dat. * Kakva, da Nisu Nove mošti? — upita kNez ANdreja. * Dosta, ANdreja — reče kNegiNjica Marija. — Nemoj pričati, Pelagice. * E . . . šta govoriš, majko, zašto da Ne pri-čam? Ja Njega volim. ON je dobar. Bogom obdareN, oN mi je, dobrotvor, dao deset rubala, pamtim ja. . . Kad sam bila u Kijevu a kaže mi Kirjuša, jĐČodivi — TO ti je pravi božji čovek, i zimi i leti ide bos. :smTO Nodišž — veli — :>gde ti Nije mesto, idi u KoljaziN, tamo ce pojavila čudo-tvzrNa ikoNa, presveta majka Bogorodica.Č: Čim MN TO reče, ja ce oprostim s ugodNicima i odem . . . Svi su ćutali, samo je skitačica govorila odmereNim glasom, uvlačeći vazduN u sebe. * AobcM tamo, oče, a Narod preda me Na veli: žpokazala ce velika blagodat, presvetoj majci Bsgorodici kaplje miro iz obraščića. . * Dobro, dobro, posle ćeš ispričati — re-če kNegiNjica Marija i pocrveNe. * Dopustite da je upitam — reče Pjer. — Jesi Ai ti TO sama videla? — Čtšta oN. * Razume ce, oče, sama sam ce udostojila. Sija joj Aik kao svetlost Nebeska, a iz obraš-čića joj samo kaplje, kaple. . .

___Pa TO je obmaNa — reče NaivNo Pjer, koji ie pažlzivo slušao skitačicu. ___ON, oče, šta govoriš! — uzvikNu preNeražeNo Pelagica i okrete ce kNegiNjici Mariji tražeći zaštite. — To obmaNjuju Narod — poNovi Pjer. — Gospode Isuse Nriste! — uzvikNu skita-čica krsteći ce. — ON, Ne govori <>če! Tako i jedaN geNeral imje verovao, kazao je: žObmaNjuju kalu&eri«, Na, čim je to rekao, odmaN oslepeo. I posle usNi kako mu doće majčica Pečerska, Na veli: :>Veruj u meNe, izlečiću tež. I oN ti čim ustade Navali moliti: ČOdvezi me, Na odvezi NjojČ. Ovo ti kazujem suštu istiNu, videla sam svojim očima. Dovezoše ra slepog pravo Njoj, oN pristupi, pade pred Njom, Na veli: )>IsceAi me! Daću ti, velN, oNo čim me je car obdariož. Vi-dela sam, oče, svojim očima ordeN Na Njoj. I šta bi — oN progleda! GreNota je tako govoriti. Bor Ne da pokara! — reče oNa Pjeru poučNo. — Šta, zar ordeN Na ČpČoNi? — upita Pjer. — Zar proizveli majčicu za geNerala? — reče kNez ANdreja smešeći ce. Pelagica odjedaNput poblede i pljesNu ru-kama. Oče, oče, Ne greši, ti siNa imaš! — poče oNa, Na iz bledila odjedaNput jako pocrveNe. — Nek ti bog oprosti, oče, što si rekao. — ONa ce prekrsti. — Gospode, oprosti mu! Majčice, šta je ovo? — obrati ce kNegiNjici Mariji. Sta-rica ustade i, gotova da zallače, poče spremati svoju torbu. Videlo ce da je beše i straN i stid što je uživala dobročiNstva u kući gde ce može tako govoriti, a žao što ce sad mora AtNNNTN dobročiNstva ove kuće. Kakvo vam je to uživaNje? — reče kNegi-Njica Marija. — Što ste dolazili u moju sobu? Č Pai i Ašr p

— Nemojte, Na ja ce šalim, Pelagice — reče Pjer. — PriNcesse, ma parole, je N'ai pas voulu I'offeNser,Č samo sam oNako rekao. . . Nemoj mi-sliti da sam ce podsmevao — reče oN starici, osmeNujući ce zbuNjeNo i želeći da zagladi svoju pogrešku. Pelagica zastade Nepoverljivo, ali ce Na licu Pjerovom ogledalo tako iskreNo kajaNje, a kNez ANdreja tako gledaše čas u Nju čas u Pjera, da ce oNa malo umiri.

XIV

1 Skitačica ce umirila, Na je posle, opet Nave-deNa Na razgovor, dugo pričala o ocu Amfilo-Npju, koji je tako svetiteljskp živeo da mu je ručica mirisala Na tamNjaN, i o tome kako su joj NjeNi pozNaNici kalu&eri, kad je posledNji put putovala u Kijev, dali ključeve od pećiNa, i kako je oNa poNela dvopeka i dva daNa provela u pećiNama s ugodNicima. :>Pomolim ce jedNom, pokloNim ce, odem drugom. TreNem malo, Na opet idem te ce pokloNim; a tišiNa, majčtČe, tišiNa, prava blagodat, Ne pomišljaš mČ da izibeš Na videlo božje.Č: Pjer ju je slušao pažljivo i ozbilČNo. KNez ANdreja iziće iz sobe. A odmaN za Njim odvede kNegšsica Marija Pjera u saloN, ostavivši bo-žje Aude da popiju čaj. * Vi ste vrlo dobri — reče mu oNa. * 0, ja zbilja Nisam Ni pomislio da je vre-bam, ja tako razumem i visoko ceNim ta osećaNja! KNegiNjica Marija ra pogleda ćuteći i NežNo ce osmeNNu. ' KNegiNjice, časNa reč, Nisam je Nteo vre&ati. ___vas odavNo zNam i volim kao brata — oeče oNa. — Kako ste Našli ANdreju? — upita brzo i Ne dade mu vremeNa da odgovori Na NjeNe lubazNe reči. — ON me veoma briNe. Zimi je boAS ca zdravASm, ali mu ce prošlog proleća raNa otvorila i doktor je rekao da mora ići da ce leči. I s moralNe straNe veoma straNujem za Njega. ON Nije kao mi žeNe, Na da svoj jad Npe-pati i otplače. ON ra Nosi u sebi. Sad je veseo i živ; ali to ra je vaš dolazak razgalio: retko je takav. Kad biste ra mogli Nagovoriti da ode u iNostraNstvo! NJemu treba rada, a ovaj jedNo-liki mirNi život ubija ra. Drugi to Ne vide, ali ja vidim. Posle devet sati služitel.i pojuriše pred kuću, čuvši praporce Na ekipažu starog kNeza koji je dolazio. Izićoše pred kuću i kNez AN-dreja i Pjer.

93

— Ko je ovo? — upita stari kNez kad siće s kola i ugleda Pjera. — A! Veoma mi je milo! Poljubi! — reče mu kad ra pozNade. Stari kNez bio je dobro raspoložeN i l.u-bazNo je primio Pjera. Pred večeru, došavši u kabiNet očev, kNez ANdreja zateče starog kNeza kako ce vatreNo pre-pire s Pjerom. Pjer je dokazivao kako će Nastati vreme kad Neće više biti rata. Stari kNez mu je TO osporavao peckajući ra, ali ce Ne Auteći. — Istoči krv iz žila, Naspi u NjiN vode, Na oNda Neće biti rata. ŽeNsko buNcaNje, žeNsko buNcaNje — reče oN, ali ipak ljubazNo potapša ČJspa No rameNu, Na pri&e stolu kod koga je kNez ANdreJa, očevidNo Ne želeći da ulazi u razgovor, preturao akta koja je stari kNez doNeo iz grada. viČČ NpNbe Njemu i stade govoriti o posloPredstavNik plemstva Rostov-grof Nije No-Člao Ni poloviNu ludi. Aošao u grad, palo mu

Na um da me zove Na ručak — dao sam ja Njemu ručak. . . A pogle ovaj akt . . . E, brate — obrati ce kNez Nikolaj ANdrejič siNu, lupkajući Pjera No rameNu — vala ti ovaj tvoj prijatelj, zavoleo sam ra! Dovodi me u vatru. Arugi govori i pamet-No, Na Ne marim da slušam, a oN i laže, ali me ovako starog dovede u vatru. Nero, idite, može-biti doći ću da posedim malo s vama za večerom. Opet Ny ce malo prepirati. ONu, moju ludu, kNegiNjicu Mariju pazi — vikNu Pjeru s vrata. Pjer je tek sad, kad je došao u Gola Brda, oceNio svu sNagu i draž svoga prijateljstva s kNezom ANdrejom. Ta draž ce Nzražavala Ne toliko u Njegovim odNosima s Njim samim koliko u odNosima ca svom rodbiNom i ukućaNima. Pjer ce odjedaNput oseti kao davNašNji prijatel. ca starim, surovim kNezom i s blagom i bojažL)Ivom kNegiNjicom MarNjom, iako iN Nije gotovo Ni pozNavao. A oNi su svi Njega voleli. Nije samo kNegiNjica Marija, koju je osvojilo Njegovo smer-No držaNje prema skitačima, gledala u Njega Naj-zračNijim pogledom, Nego ce i mali, jedNogodiš-Nji kNez Nikola, kako ra je zvao deda, osmeNNuo Na Pjera i pošao mu u Naručja. MiNailo IvaNo-vič i m-Ne BourieNNe gledali su ra s radosNim osmeNom dok je razgovarao ca starim kNezom. Stari kNez doće Na večeru: očevidNo, to je učiNio zbog Pjera. Za ta dva daNa Pjerovog bav-ljeNja u Golim Brdima stari kNez bio je prema gvemu NeobičNo l.ubazaN i pozvao ra da mu opet doće. Kad je Pjer otišao i svN člaNovi porodice ce sastali i počeli da govore o Njemu, kao što to uvek biva kad ode Nov čovek, svi su, kao što to retko biva, govorili o Njemu samo dobro. Vrativši ce ca odsustva, Rostov prvi put oseti i pozNade kolika je jaka bila veza izme&u Njega i DeNisova i čitavog puka. Kad ce počeo približavati puku, Rostova je obuzelo osećaNje sličNo oNome kad ce približa-vao kući Na Povarskoj. Kad je ugledao prvog Nusara iz svog puka u raskopčaNom muNdiru, kad je pozNao ri&eg DemeNtjeva, kad je video pove-zaNe ri&aNe, kad je Aavruška radosNo vikNuo svom gospodiNu: ČDošao grof! Č i kad je čupavi DeNisov, koji je spavao Na postelji, istrčao iz zemuNice i zagrlio ra i kad su ce oficiri isku-pili OKO Njega — Rostov ce osećao isto oNako kao kad su ra grlili mati, otac, sestre i suze rados-Nice zagušiše ra i Ne dadoše mu da govori. NJemu je i puk bio kuća, i to kuća uvek mila i draga, kao i kuća roditeljska. Pošto ce javio komaNdaNtu puka, pošto je odre&eN u NpebauNtN eskadroN i počeo da dežura i doNosi furaž, pošto je ušao u sve sitNe iNte-rese svog puka i opazio da je lšpeN slobode i zatvoreN u jedaN uzaN NepromeNljiv okvir, Ro-stov ce osećao oNako isto miraN, oNako isto zakloNjeN i oNako isto svestaN da je tu kod svoje kuće, Na svom mestu, kao što ce osećao pod rodi-teljskim krovom. Tu Nije bilo oNog Nereda slo-bodNog sveta, u kome oN Nije mogao da sebi Nabe mesta i u kome ce varao u izboru; tu Nije bilo SoNje, s KOJOM ce trebalo ili Nije trebalo objaš-Njavati. Tu ce Nije moglo ići oNamo ili Ne ići ovamo; čovek Nije imao oNa dvadeset četiri sata Koje može da upotrebi Na tolike razNe NačiNe; NNje bilo oNe NebrojeNe mNožiNe ljudi od kojiN Niko Nije Ni bliži Ni dalji; Nije bilo oNiN NeJasNiN i NeodrećeNiN NovčaNiN odNosa s ocem, NNje bNlo podsećaNja Na strašNi gubitak u igri

c DoloNovom! Ovde u puku bilo je sve jasNo i prosto. Ceo svet bio je podeljeN u dva NejedNaka dela: jedaN — Naš pavlogradski puk, a drugi — sve ostalo. S oNim ostalim Niko Nije račuNao. Y puku je sve bilo pozNato: ko je poručNik, ko kapetaN, ko je dobar, ko pbas čovek i, što je glavNo — drug. KaNtiNer daje Na poček, plata ce dobija četvoromesečNo; Nemaš šta da izmišljaš Ni da biraš, samo Ne čiNi Ništa što ce u pavlo-gradskom puku smatra kao rćavo: a kad te pošl.u, uradi Nocao jasNo i razgovetNo, odre&eNo i kao što je Nare&eNo: i sve će biti dobro. Kad je poNovo stupio u ove odrećeNe uslove pukovskog života, Rostov oseti radost i spokoj-stvo sličNo oNome koje oseća umoraN čovek kad legNe da ce odmori. Rostovu je utoliko miliji bio ovaj život u puku za vreme ovog rata što je, posle ONor gubitka kod DoloNova (postupak koji oN, pored sveg tešeNja rodbiNe, Nije mogao sebi da oprosti), odlučio da Ne služi kao Npe, Nego, da bi zagladio svoju krivicu, da služi dobro i da bude sasvim odličaN drug i oficir, to jest, sjajaN čovek, što je izgledalo vrlo teško u s v e t u, a u puku vrlo mogućNo. Otkako je izgubio Na kartama, Rostov je od-lučio da za pet godiNa izmiri roditeljima taj dug. NJemu ce raNije slalo No deset NilČada ru-bala Na godiNu, sad je odlučio da uzima samo dve Niljade, a oNo ostalo da ostavlja roditelČima za isplatu duga. Pošto je više puta uzmicala i Nastupala i posle bitaka kod Pultuska i kod Projsiš Aj-laua, Naša ce armija koNceNtrisavala blizu Bar-teNštajNa. Očekivalo ce da gospodar do&e vojsci i da počNe Novi rat. Pavlogradski puk, koji ce Nalazio u oNom delu vojske što beše u poNodu 1805. godiNe, popu-Njavao ce u Rusiji, Na je odocNio za prve ratNe operacije. Nuje bio Ni kod Pultuska Ni kod Projsiš Ajlaua, Na je u drugoj poloviNi rata, kad ce pridružio aktivNoj vojsci, pridodat od-redu Platovljevom. Platovljev odred operisao je NezavisNo od glavNe vojske. Pavlograci su Nekoliko puta uče-stvovali u čarkama s Neprijateljem, dovodili zarobljeNike i jedaNpug oteli, čak, i ekipaže maršala UdiNa. Y mesecu aprilu pavlograci su NekolNko Nedelja proveli kod jedNog pustog Nema-čkog sela, razoreNog do zemlje, i Nisu ce makli s mesta. Beše jutoviNa, blato, NladNo, rekama kreNuo led, putevi postali NeprolazNi: No Nekoliko daNa Nije davaNa NraNa Ni za koNje Ni za lude. Kako je traNsport postao NemogućaN, ljudi su ce raštr-kalN No zabačeNim pustim selima da traže krom-pira, ali su i Njega već malo Nalazili. Bilo je sve pojedeNo i svi ce staNovNici raz-begli; oNi što su osgali beNu gori od prosjaka, od NjiN ce Nije imalo šta Ni uzeti, Na su im, čak, vojNici koji Nisu mNogo sažaljivi često davali svoj posledNji zalogaj, mesto da od NjiN uzmu što. Pavlogradski puk je u borbama izgubio samo dva raNjeNika, ali je od gladi i boleštiNa izgu-bio gotovo poloviNu ludi. Po bolNicama ce umi-ralo tako sigurNo da su vojNici koji ce razbole od grozNice i otoka, što je dolazilo od pbaBe NraNe, voleli da vrše službu jedva mičući Noga-ma u stroju, Nego da idu u bolNicu. Kad je Nastalo NpoAeNe vojNici su počeli Nalaziti jedNu oiAku KO ja ce po
96

NeviNiN igara — svajke i gorodaka. O opštem toku borbe malo su govorili, Nešto zato što Nisu zNali Ništa izvesNo, Nešto zato tto su opažali da ratovaNje uopšte ide rćavo.

97

Rostov je, kao i Npe, staNovao s AeNisovom i N.INOVO prijateljstvo beše postalo još čvršće otkako su bili Na odsustvu. DeNisov Nije Nikad govorio o Rostovljevim ukućaNima, ali, No Než-Nom prijateljstvu koje je komaNdir ukazivao svo-me oficiru, Rostov je oceNao da je NesrećNa d,ubav starog Nusara prema. Nataši uticala da to prijateljstvo ojača. DeNisov ce, očevidNo, starao da što je MoryNNO peNe izlaže Rostova opasNostima, čuvao ra je i posle bitke dočekivao ra veoma radosNo kad ra vidi čitava i Nepovre&eNa. JedaNput, kad je bio poslaN da traži provijaNt, Rostov je Našao u Nekom zabačeNom razoreNom selu jedNog starca — Poljaka i Njegovu kćer s ma-Aim detetom Na sisi. Bili su goli, gladNi N Nisu mogli da odu, Niti su imali Novca za put. Rostov iN je odvezao u svoj logor, Namestio iN u svoj staN i tu iN držao Nekolpko Nedelja, dok ce sta-rac oporavio. JedaN Rostovljev drug upustivši ce u razgovor o žeNama, poče ce podsmevati Ro-stovu i govoriti kako je oN lukavijp od sviju i kako Ne bi pogrešio da upozNa svoje drugove s lepuškastom PoljkiNjom koju je cNacao. Rostov primi tu šalu kao uvredu, plaNu i izgovori sficiru tako NeprijatNe stvari da iN je DeNisov s Agukom zadržao od dvoboja. Kad je oficNr oti-šao, DeNisov, koji Nije zNao kakve su veze izme&u Rostova i PoljkiNje, stade ra prekoravati što je tako plaNuo. Rostov mu reče: — MNsli kako Noćeš. . . ONa je meNi kao sestra i ja ti Ne mogu opisati kako me je to uvre-Ailo ... zato što . . . e, Na zato. . . DeNisov ra udari No rameNu, Na poče brzo da ide No sobi Ne rACAajvNN u Rostova šta čiNi U treNutku cBor duševNog uzbućeNja. Baš je luda ta vaša sorta RostovpN — reče oN i Rostov prpmeti suze u Njegovim očima. Aprila meseca živaNNu vojska Na vest da dolazi gospodar u armiju. Rostovu ce Ne pruži prilika da bude Na smotri koju je gospodar držao u BarteNštajNu, jer su pavlograci bili Na predstraČkama, daleko ispred BarteNštajNa. Bili su No bivacima. DeNisov i Rostov staNo-vali su u zemuNici pokriveNoj graNjem i buse-Njem, koju su vojNici za NjiN iskopali. ZemuNica je NačiNjeNa Na ovakav NačiN, koji je tada bio ušao u modu: iskopala bi ce jama aršiN i No široka, dva — duboka i tri i No duga. Na jedNom kraju jame NačiNile bi ce stepeNice i to je bio ulaz, vrata; sama jama bila je soba u kojoj je kod srećNiN Audi, kao kod eskadroNskog komaN-dira, bila Na drugoj straNi, prema stepeNicama, daska Na kočićima — to je bio sto. Duž jame s obe straNe zasečeNa je zemAa za aršiN široko, i TO su bila dva kreveta i divaNi. Krov bi ce NačiNio tako da ce Na srediNi moglo stajati, a Na krevetu ce moglo sedeti, ako ce čovek pri-makNe bliže stolu. Kod DeNisova, koji je živeo raskošNo, jer su ra vojNici Njegovog eskadroNa voleli, beše još i daska s lica Na krovu i u toj dasci razbijeNo, ali ulepljeNo staklo. Kad bude vrlo NladNo, oNda su Na stepeNice ( u žpredsob-ASk, kao što je DeNisov zvao taj kraj zemuNice) doNosiAi Na komadu savijeNog lima žar ca voj-NičkiN vatara, Na je bilo tako toplo da su ofi-ciri, kojiN je svakad bilo mNogo kod DeNisova i Rostova, sedeli samo u košuljama. Aprila meseca Rostov beše dežurNi. Izmeću sedam i osam sati izjutra, vrativši ce kući, posle NeprospavaNe Noći, Naredi da ce doNese žara, promeNi rubČe mokro od kiše, pomoli ce bogu, popi čaj, ogreja ce, spremi stvari u svom kuttAu i Na stolu, Na ca zajapureNim licem od ve-

tra leže Na le&a, samo u košuAI, p&dmetNuvši ru-1Č pod glavu. ON je <:latko mislio kako mu oviN laNa moraju dati veći čiN za Njegovo posledNje iz-viVaNje i očekivao DeNisova koji beše Nekud izi-šao. Rostov je želeo da porazgovara s Njim. Iza zemuNice čula ce gromovita vika DeNi-sova, koji beše, očevidNo, ljut. Rostov ce primače prozoru da vidi s kim ce to sva&a i ugleda Nared-Nika TopčejeNka. * Ja sam tebi Naredio da im Ne daš da žderu taj Nekakav MaškiN koreN! — vikao je DeNisov. — Video sam ja, Lazarčuk je vukao s Njpve. * Nare&ivao sam, vaše blagorodstvo, ali Ne slušaju — odgovori NaredNik. Rostov opet leže Na svoj krevet i zadovoljaN pomisli u sebi: )>Neka ce sad oN muči i briNe, ja sam svoj Nocao svršio i leškarim — divNo!« ON je čuo iza zida kako, sem NaredNika, govori i Lavruška, oNaj prepredeNi lupež, lakej DeNi-sovljev. Lavruška je pričao Nešto o Nekakvpm komorama, dvopecima i volovima koje je video idući No NamirNice. Iza zemuNice opet ce ču vika DeNisova koji ce udaljavao i komaNda: — Sedlaj! Drugi vod!

XVI ČKud li ce TO spremaju?« — pomisli Rostov. Posle pet miNuta ybe DeNisov u zemuNicu, pope ce s kaljavim Nogama Na krevet, lutito popuši Aulu, razbaca sve svoje stvari, pripasa sablju i Naturi Nagajku, Na Nobe iz zemuNice. Na pitaNje Rostovlevo kuda će odgovori srdito i NeodrebeNo Da ima posla. ** Neka mi posle sudi bog i uzvišeNi gospo-dar! — reče DeNisov izlazeći; i Rostov ču kako iza zemuNice zašljapkaše No blatu kopita Neko-liko koNja. Rostov ce čak i Ne postara da sazNa kuda je otišao DeNisov. ON ce zagrejao u svom kutu, Na zaspa i tek pred veče NaNbe iz kolibe.

P1 DeNisov ce još Nije vratio. Veče je osvajalo; kod obližNje zemuNice dva oficira i jedaN juN-ker igrali su ce svajke i, smejući ce, zabadaNu merteke u sipkavu i prljavu zemlu. Rostov im ce pridruži. Usred igre oficiri ugledaše kako im ce primiču kola: za Njima je išlo petNaestak Nusara Na mršavim koNjima. Kola koja su Nusari pratili doćoše do poljske koNjušNice i gomila Nusara ce okupi oko NjiN. * Eto, AeNisov ce jedNako vajkao — reče Ro-stov — a provijaNt, eto, stiže. * I u dobri čas! — rekoše oficirN. — Gle, kako ce vojNici raduju! — Malo iza Nusara ja-Nao je DeNisov i s Njima dva pešadijska oficira, s kojima je o Nečem razgovarao. Rostov mu pobe u susret. * Ja vas opomiNjem, kapetaNe — reče jedaN od tiN oficira, mršav, omaleNa rasta i, oče-vidNo, Aut. * Pa ja sam rekao da Ne dam — odgovori DeNisov. * Vi ćete, kapetaNe, odgovarati za to Nasil.e — što otimate komoru od svojiN! Naši vojNici Nisu jeli dva daNa. * A moji Nisu jeli dve Nedelje — odgovori DeNisov. * To je razbojNištvo, odgovaraćete, milo-stivi gospodiNe! — poNovi pešadijski oficir jačim glasom. * A šta ste mi ce tu Navrzli? A ? — vikNu DeNisov plaNuvši odjedaNput. — Ja ću odgova-rati, a Ne vi, Nemojte mi tu zucati dok ste či-gavi. Marš! — vikNu oN prema oficirima. * E, lepo! — vikNu omaleN ofccir, a Ne po-plaši ce NNti odstupi — kad Noćete razbojNički, oNda ću vam ... * Do ćavola, marš brzNm korakom dok si čitav! — I DeNisov okrete koNja prema oficiru.

99

* *

Aobro, dobro — reče oficir preteći, Na okrete koNja i odjuri kasom, treskajući ce u sedlu. Pseto Na plotu, živo pseto Na plotu — reče DeNisov za Njim, a to beše Najveći podsmeN koNjaNika pešaku koji jaše, Na priće Rostovu i prsNu u smeN. ___Oteo sam od pešadije, silom sam oteo traNsport! — reče. — Šta ću, zar da ludi poskapaju od gladi? Kola koja su doterali Nusari bila su odre-beNa za pešadijski puk, ali DeNisov, obavešteN preko Lavruške da traNsport ide sam, oteo ra je silom s Nusarima. VojNicima dadoše dvopeka koliko su Nteli, Na čak podeliše i ostalim eskadroNima. SutradaN komaNdaNt puka pozva DeNisova k sebi i, zakloNivši oči rašireNim prstima, reče mu: ČJa Na to gledam ovako; Ne zNam Npšta, Niti ću počiNjati istragu; ali vam savetujem da odete u štab i da tamo, u provijaNtskoj upravi, uredite tu stvar i, ako je mogućNo, date Napis-meNo da ste dobili toliko provijaNta; u protiv-Nom slučaju, trebovaNje je zapisaNo Na pešadijski puk: počeće istraga i mrže ce svršiti r6avoNe čiNi razbojNištvož — velim mu ja — ))ONaj KO uzme provijaNt da NaNraNi svoje vojNike, Nego oNaj ko ra uzme da ra strpa u džep!« Dobro. — >>Potpišite sež — veli — >>kod iNteNdaNta, a vaša Ne ce stvar predati komaNdi«. Odem kome-saru. — Ućem — za stolom. . . ZNaš ko?! Pomisli samo! . . . Ko Nas mori glabu? — vikNu DeNisov i lupi pesNicom bolesNe ruke No stolu tako sNaž-No da odskočiše čaše Na Njemu i sto umalo Ne pade. — TeljaNiN!!! :?Šta, ti Nas moriš gla&u?!
XVII

JuNa meseca bila je bitka kod FridlaNda, Y KO joj Nisu učestvovali pavlograci, i odmaN posle Nje objavl.eNo je primirje. Rostovu je bilo teško bez prijatelja, a uz to Nije dobio o Njemu NikakviN vesti posle Njegovog odlaska i briNuo ce o toku Njegove stvari i o raNi, Na tako upo-trebi primirje i zatraži odobreNje da ode u bol-Nicu i obise DeNisova. BolNica ce Nalazila u jedNol! malom pruskom mestaNcetu, koje su dvapČČ rušile ruske i fraN-cuske trupe. Upravo zato što je to bilo u leto, kad je u polju sve tako lepo, ovo mestaNce ca svo-jim porušeNim krovovima i ogradama, ca svojim prljavim ulicama, droNjavim staNovNicpma i pi-jaNim i bolesNitl vojNicima kojN tumaraju No Njima, davalo je Naročito mračNu sliku. BolNica je smešteNa bila u jedNoj kaAČeNoj kući u dvorištu ca ostacima razvučeNe ograde, ca poNegde izbijeNim prozorima i okNima. Neko-Aiko blediN i podaduliN vojNika ca zavojima išli su i sedeli u dvorištu Na suNcu. Čim je Rostov ušao Na kućNa vrata, zapaNNu ra zadaN trudog tela i bolNice. Na stepeNicama srete ruskog vojNog lekara s cigarom u ustima. Za doktorom je išao ruski lekarski pomoćNik. * Ne mogu ja Na sto straNa — govsrio je doktor. — Do&i pred veče Makaru Aleksejeviču, biću tamo. — PomoćNik ra još Nešto upita. * E, radi kako zNaš! Zar Nije svejedNo? — Doktor ugdeda Rostova gde ide uz stepeNice i reče: * Šta ćete vi, vaše blagorodstvo? Šta će-te? Nije vas pogodio kuršum, Na Noćete da za-radite tifus? Ovo je, baćuška, zarazNo odeAeNje. — Zašto? — utšta Rostov.

___Tifus, baćuška. Ko ce god ovamo popNe — smrt. Samo Nas dvojNca, ja i Makejev (oN pokaza Na pomoćNNka) mlatimo ce ovde. Ovde je pet dok-tora umrlo. Čim dobe Nov, za Nedelu daNa gotov ;g____reče doktor s očevidNim zadovoljstvom. — Zvali su pruske doktore, Na Ne vole ti Napš sa-vezNici. Rostov mu reče kako bi želeo da vidi Nu-capcKor majora DeNisova, koji tu leži. — Ne pozNajem ra, Ne zNam, baćuška. Ta pomi-slite, ja jedaN imam tri bolNice, preko četiri stotiNe bolesNika! Još je dobro što Nam pruske dame dobrotvorke šalju kafe i šarpije, No dve fuNte Na mesec, iNače bismo propali — reče doktor i Nasmeja ce. — Četiri stotiNe, gospo-diNe, i NeprestaNo mi šalju Nove. Je li četiri stotiNe? A? — upita pomoćNika. PomoćNik je izgledao izNureN. Videlo ce da Nestrpljivo čeka Noće li skoro otići brbAivi doktor. * Major DeNisov — poNovi Rostov; — raNjeN je kod MoliteNa. * ČiNi MN ce da je umro. Je li, Makejeve? — doktor ravNodušNo upNta pomoćNika. AlN pomoćNik Ne potvrdN rečN doktorove. — Je li TO Neki dugačak, rN& čovek? — upita doktor. Rostov mu opisa kako DeNisov izgleda. Jest, bNo je jedaN takav — reče doktor kao radosNo — ali je taj mora bNti umro, Nego, uosta-lom, vNdeću, imao sam spiskove. Jesu li kod tebe, Makejeve? SpiskovN su kod Makara Aleksejeviča — reče pomoćNik. — Nero, izvolite vN otNći u ofi-Cirske sobe, tamo ćete sami vNdeti — dodade, okreNuvšN ce Rostovu. Yx, baćuška, bole da Ne idete — reče dok-tor: — iNače možete tamo i vi ostati. — Ali i mirp

177

ce Rostov pokloNi doktoru i umoli pomoćNNka da ra odvede. — Samo, Nemojte ce posle žalpti Na meNe! — vNkNu doktor ispod stepeNNca. Rostov i pomoćNik u&oše u NodNik. Y tom tamNom NodNiku bolNički zadaN beše tako jak da ce Rostov uNvati za Nos i Amrade zastati da ce pribere Na da Nobe dalje. Otvoriše ce jedNa vrata desNo N otuda ce pomoli Na štakama mr-šav, žut čovek, bos i samo u košulji. Oduprevši ce o dovratak, oN pogleda Na NjiN svojim sjajNilt, zavNdljivim očima. Rostov zaviri Na vrata i vide kako uNutra bolesNici i raNjeNici leže No podu, Na slami i Na šiNjelima. — Mogu li ući da vidNm? — upita Rostov. — A što da gledate? — reče poltoćNik. A.ui upravo zato što pomoćNik, očevidNo, Nije želeo da ra pusti uNutra, Rostov ybe u vojNičke sobe. ZadaN Kora ce već Nadisao u Nodiiku ovde beše još jači. Taj zadaN je ovde bio Nešto drukčijN; bio je oštriji i videdo ce da je odavde i dolazio. Y dugačkoj sobi, koju je kroz velike prozore jasNo osvetljavalo suNce, ležali su bolesNici N raNjeNici u dva reda, okreNuti glavom zidu, a srediNom je ostavljeN prolaz. VećiNa od NjiN beše u buNilu i Ne obrati pažNju Na Rostova i pomoćNika. ONi što beNu pri sebi svi ce pridi-goše ili podigoše svoja mršava, žuta lica i svi, s jedNim istim izrazom Nade u pomoć, Npe-kora i zavisti prema TybeM zdravlju gledaNu u Ro-stova, Ne odvajaJući očiju od Njega. Rostov doVe Na srediNu sobe, zavirN u obližNje sobe kroz otvoreNa vrata i s obe straNe vide to isto. ON zastade, obzirući ce ćutke oko sebe. Nikako Nije očekivao da će to videti. Pred Njim je ležao, Na golom podu i gotovo preprečivpš sredNji Npo-laz, bolesNik, jamačNo kozak, jer je bio ošišaN uokoAO. Taj kozak je ležao Nauzpako, rapN:reNpN koupNiN ruku N Nogu. Lice mu je bilo modro-irveNo, oči sasvim prsvrNČtge, tako da su ce vi-dele samo beoNjače, a Na Njegovim bosim Nogama i Na rukama, još crveNim, Nadule ce žile kao koNopci. ON lupNu potiAkom o pod i reče Nešto promuklo, Na stade poNavAati tu reč. Rostov oslušNu šta govsri i razabra reč koju poNavlja. Ta reč beše: ČNapiti — piti — Napiti!« Rostov ce osvrte tražeći ko bi mogao da Namesti tog bolesNika Na Njegovo mesto i da mu da vode. * Ko ovde Nadgleda bolesNike? — upita oN pomoćNika. Y tom treNutku iziće iz obližNje sobe jedaN vozar, a sad bolšgčar, Na, udarivpš Nogu o Nogu, ispravi ce pred Rostovom. * Da ste zdravo, vaše blagorodstvo! — vikNu taj vojNik i izbeči ce u Rostova, misleći, očs-vidNo, da je to peki bolNpčki stareptNa. * SkloNi ra i daj mu vode — reče Rostov, pokazujući rukom Na kozaka. * Razumem, vaše blagorodstvo — reče zado-voljNo vojNik N još ce usrdNije izbeči i isprsi, ali ce Ne mače s mesta. !>Ne, ovde ce Ne moiČe Ništa učiNitiž — po-misli Rostov, oborivši oči, Na već Ntede da izNbe, ali opazi s desNe straNe jedaN zNačajaN pogled upravljeN Na Njega, Na ce osvrte tamo. Goto-vo u samom uglu sedeo je Na šiNjelu jsdaN starN vojNik, žuta, kao skelet suva, ozbiljNa lica i Ne-obrNjaNe sede brade, i uporNo gledao u Rostova. S JedNe straNe, sused tog starog vojNika šaptao mu je Nešto Na uvo N pokazivao Na Rostova. iČCTOB vide da starac Namerava da ra Nešto umoli. LČN priVe bliže i vide da je starac savio samo JedNu Nogu, a drugu izNad koleNa Nije Ni imao. ARugi sused starčev, koji je ležao ca zavaljeNom glavom dosta daleko od Njega, beše mlad vojNik, leda kao vosak, lgša, još bubuljičava i ca zatu-pastim Nosem, a očiju prevrNutiN. Rostov pogleda : 2* u tog zatupastog vojNNka i Npobe ra jeza No le-ćima. * Pa ovaj je, čiNi mi ce... — reče oN pomoćNiku. * I koliko smo molili, vaše blagorodstvo, da ce ui<ĐoNi — reče stari vojNik a doNja mu vilica zadrNta. — Još jutros je izdaNNuo. Ta i mi smo Audi, Nismo psi . . . * OdmaN Ny poslati, ukloNiće ra, ukloNiće — reče brzo NoMoNNNK. — Izvolite, vaše blagorod-stvo. * Najdemo, Najdemo — reče brzo Rostov, Na obori oči i čisto ce skupi, trudeći ce da Npobe NeopažeN kroz špalir oNiN očiju, puNiN prekora i zavisti, uprtiN u Njega, N NaNbe iz sobe.

XVIII Kad su prošli NodNik, pomoćNik uvede Ro-stova u oficirsko odeljeNje, u kome beNu tri sobe s otvoreNim vratima. Y tim sobama beNu kreveti; Na Njima su ležali i sedeli raNjeNi i bolesNi oficiri. Neki u bolNičkim NaAiNama išli su No sobama. Prva ličNost Na koju Nai&e Rostov u oficirskom odel.eNju beše jedaN mali, mršav čovečuljak bez ruke, u bolNičkoj NaljiNi i kapi, ca lulicom u ustima, koji ce šetao u prvoj sobi. Rostov ce bolje zagleda u Njega i stade ce sećati gde ra je video. — Eto gde bi sućeNo da ce vidimo — reče mali čovek. — TušiN, TušiN, sećate li ce, oNaj što vas je odvezao ispod ŠeNgrabeNa? A meNi odse-koše parče, eto. . . — reče TušiN smešeći ce i pokaza prazaN rukav. — Tražite

103

Vasilija Dmi-trijeviča DeNisova — i oN je ca mNom! — dodade kad ču koga Rostov traži. — Ovamo je, ovamo —

Ц104

i TušiN ra povede u drugu sobu, iz koje ce čuo smeN Nekoliko glasova. ČPa kako mogu i da žive ovde, a Ne da ce smeju?« — pomisli Rostov i učiNi mu ce da još NeprestaNo oseća oNaj zadaN lešiNe koga ce beše Nadisao u vojNičkom odeljeNju i da još Nepre-staNo gleda s obe straNe oko sebe oNe zavidljive poglede što ra prate i lice oNog mladog vojNika s prevrNutim očima. DeNisov, pokriveN i No glavi jorgaNom, cNa-vao je Na postelji, iako beše prošlo jedaNaest sati. — A Rostov? Zdravo, zdravo! — povika oN oNim istim glasom kao što je vikao i u puku; ali Rostov s tugom opazi kako ce iza te uobiča-jeNe odrešitosti i živosti javlja Neko Novo, ružNo, prikriveNo osećaNje u izrazu lica, u iN-toNacijama i u rečima DeNisovljevim. RaNa Njegova, iako NištavNa, još Nikako Npje zarastala, mada je već prošlo šest NedeAa ot-kako je raNjeN. Lice mu je bilo oNako isto bledo i podbulo kao i sva lica u bolNici. Ali Nije to izNeNadilo Rostova; Njega izNeNadi to što mu ce DeNisov Nije obradovao i što ce NeprirodNo smešio. DeNisov Nije pitao Ni za puk, Ni za opšti TOK stvari. Kad je Rostov o tome govorio, DeNisov ra Nije slušao. Rostov opazi, čak, i to da je DeNisovu Nepri-jatNo kad mu ce pomeNe puk i uopšte ovaj ili oNaj iačiN slobodNog života, koji ce vodio vaN bolNice. ON ce, izgledalo je, trudio da zaboravi Taj prećašNji život i samo ce iNteresovao za svoj sukob ca iNteNdaJggskim čiNovNicima. Kad ra FocTOB upita kako stoji Njegova stvar, oN odmaN izvadi ispod jastuka akt koji je dobio od komi-CNje i koNcept svog odgovora Na Njega. Kad poče čitati svoj odgovor, oN ožive i Naročito obra-paše pažNju Rostovu Na peckaNja koja je u tom aktu ČČttućivao CBojim Neprijateljima. BolNički drugovi DeNNsovljevN, koji su ce okupilN oko Rostova — kao ličNosti koja je tek stigla iz slobodNog sveta — počeše ce razilaziti čil! De-Nisov uze da čita svoj odgovor. Rostov je svoj toj gospodi pozNao No lpcu da su već mNogo puta slušali ceo taj doga&aj, koji im je dosadio. Samo sused Na krevetu, jedai debeli ulaN, sedeo je Na svojoj postelji, mračNo NamrgobeN, i pušio lulu, i mali TušpN bez ruke slušao je i dalje i maNao glavom Ne odobravajući. Usred čitaNja ulaN pre-kpde DeNNsova. — A ja mislil! — reče okreNuvšN ce Rostovu — da treba prosto moliti gospodara za pomNlo-vaNje. Kažu da će sad bitN velikiN odlikova1&a Na će jamačNo oprostiti . . . * Ja da molim gospodara! — reče Degšsov toNom kome je Nteo da da prećašNju eNergiju i vatreNost, alN koji je zvučao uzaludNom raz-dražeNošću. — Zašto? Da sam razbojNik, ja biN tražio milost, ali meNi sude zato što otkrivam razbojNike. Pa Neka mi sude, ja ce Nikoga Ne bojim; ja sam pošteNo služio caru i otadžbiNi i Nisam krao! Pa meNe da ražaluju i da. . . Slu-šaj, ja Njima otvoreNo i špNem, evo pišem: »Kad biN ja pokrao kasu« . . . * Vešto NapisaNo, Nema razgovora — reče TušiN. — Ali pije u tome stvar, Vasilije Dmi-triču — dodade obrativši ce tako&e Rostovu. — Treba ce pokoriti, a Vasplije Dmitrič, eto, Neće. Pa govorpo vam je auditor da vaša stvar stoji pbaBo. * Neka stojN rćavo — reče DeNisov. * Auditor vam je Napisao molbu — Nastavi TušiN, Na treba da je potpišete i pošaljete, eto, No Njemu. ON (iy pokaza Na Rostova) ima u štabu, svakako, i svog čoveka. Bolju priliku Nećete Naći. ___Ali ja sam rekao da Neću da budem podlac ___prekide ra DeNisov, Na Nastavi da čpta svoj ČČČČRostov Ne smede da NavaAuje Na DeNisova; iako je iNstiNktivNo osećao da je NajpouzdaNiji put koji predlažu TušiN i ostali oficiri, iako bN ce smatrao srećaN kad bi mogao da pomogNe DeNisovu, oN je zNao da je volja DeNisovljeva Nesavitljiva i da je Njegova srdžba pravičNa. Kad ce završi čitaNje žučNog DeNisovAevog odgovora, koje je trajalo više od sata, Rostov Ne reče Ništa i sasvim Neveseo provede ostatak daNa u društvu DeNisovljeviN bolNičkiN drugova, koji ce opet iskupiše oko Njega, pričajući oNo što je zNao i slušajući šta drugi pričaju. DeNi-sov je sve veče ćutao tNtrobaN. DockaN uveče spremi ce Rostov da ide i upita DeNisova da Nema kakvpN poruka. * Da, čekaj — reče DeNisov pogledavši ofi-cire, Na uze ispod uzglavlja svoje Nartije, ode prozoru Na kome mu je stajala mastioNica, Na sede da piše. * Ne bije ce tut s rogatim — reče kad ce odmače od prozora i dade Rostovu veliki koverat. To je bila molba Na gospodarevo Nme, koju je sastavio audptor i u kojoj je DeNisov, Ništa Ne pomiNjući o krNvicama provijaNtske uprave, samo molio za pomilovaNje. * Predaj, vidi ce da. . . — ON Ne dovrši do kraja i NasmeNNu ce bolesNo-usiljeNim osmeNom.

105

XIX Kad ce vratio u puk i javio komaNdaNtu kako CTOjN DeNisovljeva stvar, Rostov otputova s NN-smom gospodaru u Tilzit.

106

' FraNcuski i ruski imperator sastali su ce u Tilzitu triNaestog juNa. BorNs Drubecki za-moli važNu ličNost kod koje je bio da ra prNko-maNduju sviti odrećeNoj da bude u Tilzitu. * Je voudrais voir Će graNd NommeČ — rečs oN, govoreći o NaNoAeoNČ*Č, koga je dosad uvek zvao BoNaparta, kao i ostali. * Vous parlez de BuoNaparte?* — reče mu geNeral, smešeći ce. Boris pogleda upitNo u svog geNerala i odmaN vide da je to ispitivaNje od šale. * MoN priNce, je parle de l'empereur Napo-MoN* — odgovori oN. GeNera.Đ ce osmeNNu i po-tapša ra No rameNu. * Ti ćeš daleko doterati — reče mu i uze ra ca sobsm. Boris je bio meću NekoliciNom ljudi Na NJe-meNu oNog daNa kad su ce sastaČi imperatori; video je splavove s MONorpaMNČta i kako je Napo-leoN prošao ca oNe straNe pored fraNcuske garde, video je za:iišAeNo lice imperatora Alek-saNdra dok je ćuteći sedeo u krčmi Na obali NJemeNa i čekao da stigNe NapoleoN; video je kako oba imperatora sedoše u čamce i kako NapoleoN, koji Npe stiže do splava, Nobe brzo Napred i, sretNuvši AleksaNdra, pruži mu ruku, i kako ce obojica izgubiše u paviljoNu. Otkako je stupio u više krugove, Boris je stekao Naviku da pažljivo motri šta ce dešava oko Njega i da TO zapisuje. Za vreme sastaNka u Tilzitu oN je raspitivao za imeNa lica koja su doš,Đa s NaNo-leoNom, kakve su uNiforme Na Njima i pažAIvo slušao reči koje su govorile važNe ličNosti. Y treNutku kad su imperatori ušli u paviloN. ' Želeo biN da vidim velpkog čoveka.

* Vi govorite o BoNaparti? * Govorim o caru NapoleoNu, kNeže. oN ie pogledao u časovNik i Nije zaboravio da opet pogleda kad je AleksaNdar izišao iz pavi-A,oNa. SastaNak je trajao sat i pedeset tri mi-Nuta: oN je tako i zapisao tog večera ca ostalim LJaktpma, koja su, No Njegovom mišljeNju, imala istorijski zNačaj. Pošto je svita imperatorova bila vrlo mala, to je za čoveka koji mNogo Nolaže Na uspeN u službi bilo vrlo važNa stvar da ce Nalazi u Tilzitu za vreme sastaNka careva, i Boris, koji beše došao u Tilzit, oceNao je da ce Njegov položaj otada sasvim učvrstio. NJega su Ne samo pozNavali, Nego su obraćali Na Njega pažNju i Navikli ce Na Njega. ON je dvaput odla-zio s Nalogom samom gospodaru, Na ra je, tako, gospodar pozNavao ličNo i svi u bliziNi carevoj Ne saA!o da ce Nisu tućili od Njega, kao Npe, i smatrali ra za Novu ličNost, Nego bi ce čudili kad ra Ne bi bilo. Boris je staNovao s jedNim drugim aćutaNtom, poljskim grofom ŽiljiNskim. Žil.iNski, Poljak vaspitaN u Parizu, bio je bogat, strasNo je voleo FraNcuze i gotovo svaki daN dok su ce bavili u Tilzitu iskupljali su ce kod Njega i Borisa Na ručkove i doručke fraNcuski oficiri iz garde i iz glavNog fraNcuskog štaba. Uveče 24. juNa grof ŽiljiNski, drug Borisov, beše spremio večeru svojim pozNaNicima FraN-cuzima. Na toj večeri bio je glavNi gost jedaN a&utaNt NapoleoNov, Nekoliko oficira iz fraN-cuske garde i jedaN mlad dečko iz Neke stare ari-stokratske fraNcuske porodice, paž NapoleoNov. Tor istog daNa došao je Rostov u Tilzit No mraku, da ra Ne bi pozNali u civilNom odelu, i ušao u staN ŽiljiNskog i Borisa. Y Rostovu, kao i u svoj vojsci iz koje je Aomao, još ce Nije izvršio Ni izdaleka oNaj lreokret koji ce dogodio u glavNom staNu i u BorNsu u pogledu NapoleoNa i FraNcuza koji su ce od Neprijatelja pretvorili u prijateAe. Y vojscN su još svi gajili oNo pre&ašNje mešovito ose-ćaNje mržNje, ppeziČČa i straNa prema BoNaparti i FraNcuzima. Još NedavNo, u razgovoru s jedNim Platovljevim kozačkim oficirom, Rostov ce pre-pirao o tome kako s NapoleoNom, kad bN bio zarobljeN, Ne bi trebalo postupatN kao s vdada-ocem, Nego kao ca zločiš;em. Još NedavNo, u putu, kad ce Našao s jedNim raNjeNim fraNcuskpm pu-kovNikom, Rostov je pao u vatru dokazujući mu kako Ne može biti mira meću zakoNitim vladao-cem i zločiNcem-BoNapartom. I zato je Rostova NeobpčNo porazilo kad je u Borisovom staNu vi-deo fraNcuske oficire u oNim istim uNifor-mama koje je oN Navikao da gleda sasvim drukčije iz flaNkerskog laNca. Čim je utledao kako ce Na vratima pojavio fraNcuski oficir, Njega, odje-daNput, obuze oNo osećaNje ratoborNosti i Nepri-jatelstva koje je uvek osećao kad ugleda Nepri-jatelja. ON zasta Na pragu i upita Na ruskom staNuje li tu Drubecki. Boris, čuvši Tyb glas u predsoblju, izi&e mu u susret. Na Njegovom licu pokaza ce, u prvom treNutku, zlovola, kad ugleda Rostova. * A, TO si ti, veoma mi je milo, veoma milo što te vidim — reče, ipak, smešeći ce i prila-zeći mu. Ali Rostov beše opazio Njegov prvi pokret. * Ja sam došao, čiNi mi ce, u Nevreme — reče oN — Ne biN dolazio, adi imam posla — dodade NladNo.

* Ne, ja ce samo čudim kako si došao iz puka. . . DaNs uN momeNt je suis a vousČ — odgo-vori oN Na jedaN glas koji ra zovNu. ' Sad ću vam biti Na usluzi. — Vidim da sam došao u Nevreme — poNovi Rostov. t tIzraz zlovolje beše veN iščezao s lNca BorN- coBor; pošto je, očevidNo, promislio i odlučNo šta treba da radi, oN NeobičNo mirNo uze Ro-stova sa obe ruke i odvede ra u obližNju sobu. Oči Borisove, koje su mirNo i uporNo gledale u Rostova, beNu kao prekriveNe Nečim, kao da beše Na NjiČ!a Neka zavesa — Neke ljĐave Naočari društveNiN mapira. Tako ce učiNi Rostovu. — A, ostavi, molim te, zar ti možeš doći u Nevreme! — reče Boris. Borps uvede Rostova u sobu, gde beše postav-l.eNa večera, upozNa ra s gostima rekavši Njegovo ime i objasNi im da oN Nije civil, Nego Nusarski oficir, Njegov prijatel. — Grof ŽiljNNski, Ie comte NN, Ie capitaiNe SS — predstavi mu goste. Rostov je NamršteNo gledao u FraNcuze, bez volje ce klaNjao i ćutao. Žilzt!ski, očevidNo, mije radosNo primio u svoj krug ovu Novu rusku ličNost i Nije Nšpta rekao Rostovu. Izgledalo je da Boris Ne opaža ustručavaNje pred NovoA! ličNošću, Na ce s oNom istom prijatNom mirNoćom i s oNom pstom zave-som Na očima, s kojima je dočekao Rostova, tru-dio da oživi razgovor. JedaN od FraNcuza okrete ce s uobičajeNom fraNcuskom učtivošću Rostovu, koji je jedNako ćutao, i reče mu da je, verovatio, došao u Tilzit da vidi IA1peratora. Ne, ja imam posla — odgovorp Rostov kratko. Rostov je izgubio raspoložeNje, čim je opazio Nezadovoljstvo Na licu Borisovom, Na mu ce, kao što TO uvek biva kod NeraspoložeNiN ljudi, či-Nilo da ra svi NeljubazNo gledaju i da je svpma Na smetNji. I doista, oN je svima smetao N ostao usamljeN pzvaN poNovo započetog opšteg razgovora. zašto oN sedi ovdeRž — govorili su pogledi koje su gosti bacali Na Njega. ON ustade i priće Borisu. * Ipak, ja sam tebi Na smetNji — reče mu tiNo — Najde da porazgovaramo o mom poslu, Na ću otići. * Ne, Ni NajmaNje — reče Boris. — A ako si umoraN, Najde u moju sobu, Na lezi da ce odmoriš. * Zaista. . . YboNie u malu sobu u kojoj je Boris spavao. Ne sedajući, Rostov poče odmaN razdražeNo —-kao da mu je Boris zbog Nečeg kriv — da priča o DeNisovljevoj stvari i upita ra Noće li i može li oN preko svoga geNerala da moli gospodara za DeNisova i da preda pismo preko Njega. Kad su NjiN dvojica ostali Nasamo, Rostov ce prvi put uveri kako mu je NeugodNo da gleda u oči Borisu. Boris je, prebacivši Nogu preko Noge i gladeći levom rukom svoje taNke prste Na desNoj ruci, slušao Rostova kao što geNeral sluša raport svog MAaber, čas gledajući u straNu, čas gledajući oNim istim pogledom kao iza zavese pravo u oči Rostovu. Rostovu je bilo svaki put NeugodNo od tog pogleda, Na je obarao oči. * Ja sam slušao o takvim stvarima i zNam da je gospodar u takvim slučajevima vrlo strog. Mislim da TO Ne bi trebalo izNositi pred Njegovo veličaNstvo. Po mom mišljeNju, bilo bi bole moliti direktNo komaNdaNta korpusa. . . Ali, uop-šte, mislim. . . * Dakle, Nećeš Ništa da učiNiš, Na tako i kaži! — gotovo vikNu Rostov, Ne gledajući Borisa u oči. Boris ce osmeNNu. — Naprotiv, učiNiću tto mogu, samo sam mislio. . . Y TOM treNutku ču ce Na vratima glas ŽiAiN-CKor, koji je zvao BorNsa. — Najde, idi, idi, idi. . . — reče Rostov, Na odbivši da avečera, ostade sam u maloj sobici i dugo Nodaše No Njoj tamo i ovamo i slušaše veseo fraNcuski razgovor iz susedNe sobe.

XX Rostov je došao u Tilzit oNog daNa kad beše NajNezgodNije da moli za DeNisova. ON sam Nije Morao da ide dežurNom geNeralu, jer je bio u fra-ku, i došao je u Tilzit bez odobreNja svoje ko-maNde, a Boris, čak i da je Nteo, Nije mogao to da učiNi sutradaN No dolasku Rostovljevom. Tor daNa, 27. juNa, potpisaNi su prvi uslovi mira. Imperatori su izmeNjali odlikovaNja: AleksaN-dar je dobio Legiju časti, a NapoleoN ANdreju prvog reda, i za taj daN je zakazaN ručak koji je davao preobražeNskom bataloNu bataljoN fraN cuske garde. Trebalo je da Na tom baNketu budu i carevi. Rostovu je biAo tako NeugodNo i NeprijatNo s Borisom da ce, kad je Boris posle večere zavi-rio kod Njega u sobu, pretvarao da spava i sutra-daN raNo ujutru otišao iz kuće, da ra Ne vidi. Y fraku i okruglom šeširu lutao je Rostov No gradu, gledao FraNcuze i NjiNove uNiforme, gle-Dao ulice i kuće gde su staNovali ruski i

fraN-cuski imperator. Video je Na trgu postavl-eNe stolove i pripreme za ručak, video je iskićeNe ulice, ca ruskim i fraNcuskim zastavama i ogromNe iNicijale ČAž i žNž. Na prozorima No kućama beNu takose zastave i iNicijali. ČBoris Neće da mi pomogNež — govorio je PocioB — :>i ja Neću da ce obraćam Njemu. To je svršeNa stvar, me&u Nama je sve prekiNuto; ali Ja NeNy otići odavde dok Ne učiNim za DeNisova sve što mogu i, što je glavNo, dok Ne predam pi-smo gospodaru. Gospodaru?! ON je tu!Č — pomisli Rostov, prilazeći NeNotice opet oNoj kući u kojoj je staNovao AleksaNdar. Pred TOM kućom stajali su osedlaNi koNji i skupA.ala ce svNta, koja ce, očevidNo, spremala Aa dočeka izlazak gospodarez. :>Mogu ra svaki čas videti« — pomisli Rostov. žSamo, kad biN mu mogao predati u ruke pismo i reći sve . . . Na zar bi me zatvorili zbog fraka? Ne može biti! ON bi razumeo ko je u pravu. ON sve razume, sve zNa. A ko može biti pravičNiji i velikodušNiji od ljega? Pa da me i zatvore što sam ovde, šta mari?« — mislio je oN, gledajući u oficira koji je ulazio u kuću gde sta-Nuje gospodar. ČPa evo idu uNutra. EN, sve je to glupost! Idem i sam ću dati gospodaru pismo: tim rope za Drubeckog, koji me je doveo do toga.ž I odjedaNput, s odlučNošću koju sam od sebe Nije očekivao, Rostov, oššavši pismo u džepu, uputi ce pravo kući u kojoj je staNovao gospodar. ČNe, sad Neću propustiti priliku kao posle Austerlica« — mislio je oN, očekujući svakog treNutka da sretNe gospodara i osećajući kako mu jurNe krv u srce kad to pomisli. )>Pašću mu lred Noge i moliću ra. ON će me podići, saslu-šati me i zaNvaliti mi još.« — vSrećaN sam kad mogu da učiNim dobro, a Najveća je sreća popraviti Nepravdu« — zamišljao je Rostov reči koje će mu kazati gospodar. I, pošto je prošao pored NekiN ljudi koji su ra radozNalo gledali, uputio ce glavNom ulazu u kuću gde je staNovao gospodar. Od ulaza su išle široke stepeNice pravo rope; desNo su ce videla jedNa zatvoreNa vrata. Dole ispod stepeNišta beNu vrata za doNji sprat. — Kora tražite? — upita Neko. — XoNy da predam pismo, molbu Njegovom ve-AičaNstvu — reče Nikolaj drNtavim glasom.

___Molba — dežurNom, izvolite svamo — (pokazaše mu vrata dole). — Ali Neće prNmiti. Kad FocTOB ču taj ravNodušNi glas, oN ce upla-ši od opoga što čiNi; pomisao da bi svakog časa Morao sresti gospodara bila je tako privlačNa i zato tako strašNa, da je oN bio spremaN Na bekstvo, alN kamerfurjer, Na koga je Naišao, otvori vrata sobe dežurNog i Rostov uće. OmaleN, puN čovek tridesetiN godiNa, u belim paNtaloNama, koNjičkim čizmama i caAto u bati-steNoj košuljN, koju, očevidNo, tek beše obukao, stajao je u sobi; sobar mu je zakopčavao Natrag svilom vezeNe divNe Nove porameNice, koje Ro-stov, Ni sam Ne zNajući zašto, primeti. Taj čovek je razgovarao s Nekim u drugoj sobi. * BieN faite et Ia beautć du diableČ — reče taj čovek, Na, kad vide Rostova, prekide razgovor i Namršti ce. — Šta želite? Molba? . . . * Qu'est-ce que c'est ?Č — upita Neko iz druge sobe. * ENcore uN petitioNNaire* — odgovori čovek s porameNicama. * Kažite mu Neka Aobe posle. Sad će izići, moramo da NobcMo. Posle, posle, sutra. DockaN je . . . Rostov ce okrete i Ntede da NaNbe, ali ra čovek s porameNicama zaustavi. — Čija molba? Ko ste vi? Molba je majora DeNisova — odgovori Rostov. — Ko ste vi? Oficir? PoručNik, grof Rostov. Kakva smelost! Predajte komaNdi. A vi idite, idite. . . — I oN poče da oblači muNdir KOJI mu dodade sobar. Ć Lepo gra&eNa i bavolski lepa. Č Šta je TO? . , ;z Opet Neki molilac. f Rostov iziće opet u trem i opazi da je Na ulazu već bNlo mNogo oficira i geNerala u puNoj paradNoj uNiformi, pored kojiN je trebalo da prođe. ProkliNjući svoju smelost, strepeći od po-misli da može svakog časa sresti gospodara i biti pred Njim osramoćeN i poslaN u zatvor, sNvatajući potpuNo svu NeuputNost svog postupka i kajući ce zbog Njega, Rostov je, oborivši oči, izmicao iz kuće, okružeNe gomilom sjajNe svite, kad ra Nečiji pozNati glas zovNu i zaustavi ra Nečija ruka. — Šta vi, baćuška, radite tu u fraku? — upita ra dubok glas. Bio je TO koNjički geNeral koji je u ovom loNodu zaslužio Naročitu milost gospodarevu, bivši starešiNa divizije u kojoj je služio Rostov. Rostov ce, uplašeN, poče pravdati, ali kad vide dobrodušNo-šaljivo lice geNeralovo, oN ce pomače u straNu i uzbućeNim glasom ispriča mu celu stvar i zamoli ra da ce zauzme za DeNisova, Noga je geNeral pozNavao. GeNeral sasluša Ro-<:tova, Na maNNu ozbiljNo glavom i reče: — Žao mi je, žao tog juNaka; daj pismo. Tek što je Rostov stigao da preda pismo i da ispriča celu DeNisovAevu stvar, kad Niz stepe-Nište zatutNjaše brzi koraci s mamuzama i geNe-ral, odlazeći od Njega, primače ss ulazu. Gospoda iz gospodareve svite strčaše Niz stepeNice i po-bome svojim koNjima. Berajtor ENe, oNaj isti što je bio Na Austerlpcu, privede gospodareva koNja i Niz stepeNice ce začu lako škripaNje koraka, koje Rostov odmaN pozNade. Zaboravivši Na opas-Nost da ra mogu pozNati, Rostov ce, s NekoliciNom radozNaliN staNovNika, primače do samog ulaza i opet, posle dve godiNe, utleda oNe iste crte koje je obožavao, oNo isto lice, oNaj isti pogled. oNaj isti NoA i oNo isto jediNstvo veličiNe i blagosti... I u duši Rostovljevoj uskrsNu s prećašNjom sNagom oAuševAeNje i ljubav prema gospoAarU- GospoAar u muNdiru preobražeNskog puka, u paNtaloNama od bele jeleNske kože i u visokim koNjičkim čizmama, ca zvezdom koju Rostov Nije pozNavao (to je bio ordeN LegioN d'NoNNeur*), izi&e Na vrata, držeći šešir pod pazuNom i Navlačeći rukavicu. ON zastade, obzi-rući ce i obasjavajući svojim pogledom sve oko sebe. PoNekom me&u geNeralima oN reče Neku reč. PozNade bivšeg starešiNu Ros10vl
110

GeNeral ce ca poštovaČem pokloNi, gospodar usede i ode u galopu Niz ulicu. Rostov, Ne zNajući za sebe od usNićeNja, potrča za Njim, zajedNo s gomilom.

XXI Na trgu, kuda odjaNa gospodar stajali su, jedaN prema drugom, desNo bataljoN preobražeNaca, a levo bataljoN fraNcuske garde ca medve&im ka-pama. ' Legija časti. Č Rat i mir C Y istom treNutku kad ce gospodar približa-vao jedNom krilu tiN bataljoNa koji su stajali Na pozdrav, drugome krilu jurila je druga goAšla koNjaNika i Rostov pozNade pred Njima Napole-oNa. To Nvije mogao biti Niko drugi. ON je jaNao u galopu, s malim šeširom Na glavi, ca leNtom sv. ANdreje preko rameNa, u plavom muNdiru ras-kopčaNom povrN belog prsNika, Na divNom, puNo-krvNom arapskom zeleNku, Na všpNjevoj aši, izve-zeNoj zlatom. Kad pri&e AleksaNdru, oN podiže šešir i, pri TOM pokretu, koNjaNičko oko Ro-stovljevo primeti da NapoleoN sedi Na koNju r&avo i NesigurNo. BataljoNi povikaše: aUra!ž i :>Vive l'empereur NapoleoN reče Nešto Ale-ksaNdru. Oba imperatora sjaNaše s koNja i uzeše ce za ruke. Na NapoleoNovom licu bio je Nepri-jataN pretvoraN osmeN. AleksaNdar mu je ljubazNo Nešto govorio. Rostov Nije odvajao očiju i, pored sveg topota KONJ& pod fraNcuskim žaNdarmima koji su opkoljavali gomilu, pratio je svaki pokret impe-ratora AleksaNdra i BoNaparte. NJega je, kao Ne-što NeočekivaNo, izNeNadilo to što ce AleksaN-dar drži prema BoNaparti kao da mu je oN ravaN i što ce BoNaparta sasvim slobodNo, kao da je ta bliziNa s gospodarem prirodNa i za Njega običNa, poNaša prema ruskom caru kao da mu je ravaN. AleksaNdar i NapoleoN, s dugom povorkom svite, pri&oše desNom krilu preobražeNskog bataloNa, pravo prema gomili koja je tu stajala. Gomila ce izNeNadNo obrete tako blizu impera-tora da ce Rostov, koji je stajao u predNjim NjeNim redovima, uplaši da ra Ne pozNadu. — Sire, je vous demaNde la permissioN de doNNer la LegioN d'NoNNeur au plus brave de vos Živeo imperator! soldatsČ — reče oštar, jasaN glas, koji izgovori svako slovo. To je govorio rastom mali ćoNaparta, gledaivNN odozdo pravo u oči AleksaNdru. AleksaNdar 14žl.ivo sasluša što mu reče, Na klimNu glavom i AubazNo ce osmeNNu. . Č ___A celui qui s est le plus vaiNameNt coNduit daNs cette demiere guerreČ — dodade NapoleoN, odsecajući svaki slog i, ca spokojstvom i pouz-daNjem koje je izazivalo Rostova, gledajući No redovima ruskiN vojNika koji su ce isprsili pred Njim, stajali NeprestaNo Na pozdrav i Nepo-mičNo gledali u oči svom imperatoru. — Votre ma der este me permettra-t-elle de demaN-oNel?Č — reče AleksaNdar i brzo kroči Nekoliko koraka prema kNezu Kozlovskom, komaNdaNtu bataljoNa. BoNaparta poče, me&utim, da skida l'avis du co rukavicu ca svoje bele, male ruke, Na je rascepi i baci. JedaN aćutaNt iza Njega pritrča brzo i podiže je. — Kome da ce da? — upita car AleksaNdar Kozlovskog tiNo, Na ruskom. — Kome Naredite, vaše veličaNstvo. Gospodar ce, NezadovoljaN, Namršti, Na ce okrete i reče: — Ali treba da mu ce odgovori. Kozlovski ce odlučNo osvrte i pogleda redove, Na tim pogledom uNvati i Rostova. ČNa Neće meNi?« — pomisli Rostov. — Lazarev! — komaNdova pukovNik Namrštiv-ši ce i prvi vojNik u redu, Lazarev, otresito izi&e Napred. * Molim vas, gospodaru, dopustite mi da dam Legiju časti NajNrabrijem od vašiN vojNika. ONom koji ce NajNrabrije držao u ovom posledNjem ratu. * Noće li mi dopustiti vaše veličaNstvo da upitam pukovNikaštamisli? . — Kuda ćeš? Tu staNi! — zašaputaše glasovi Na Lazareva, koji Nije zNao kuda treba da ide. Lazarev stade, pogledavši uplašeNo iskosa u pukovNika, a lice mu zadrNta, kao što ce to dešava vojNicima kad iN pozovu pred stroj.

111

NapoleoN malo okrete glavu Nazad i prulš svoju malu puNu ručicu, kao da Noće Nešto da uzme. LičNosti u Njegovoj sviti istog treNutka setiše ce šta je, Na ce užurbaše, počeše šapu-tati, dodajući Nešto jedaN drugom, i oNaj isti paž, koga je Rostov video juče kod Borisa, istrča Napred, poNizNo ce saže Nad pružeNu ruku i Ne dade joj da čeka Ni treNutak, Nego metNu u Nju ordeN Na crveNoj traci. NapoleoN, Ne gledajući, sastavi dva prsta; ordeN ce Naće me&u Njima. NapoleoN priće Lazarevu, koji je, iskolačeNiN očiju, i dalje jedNako gledao samo u svog gospo-dara, Na ce okrete imperatoru AleksaNdru, poka-zujući time da to što sad čiNi, čiNi za svog savezNika. Mala bela ruka s ordeNom dodirNu dugme vojNika Lazareva. Kao da je NapoleoN zNao da će taj vojNik zauvek biti srećaN, NagrabeN i zauzimati počasNo mesto meću svima u svetu, ako ra Njegova, NapoleoNova ruka, udostoji svojim dodirom, NapoleoN samo prisloNi krst Na grudi Lazarevu, Na spusti ruku i okrete ce AleksaNdru, kao da je zNao da krst mora prioNuti Na grudi Lazareva. I krst doista prioNu. UslužNe ruske i fraNcuske ruke treNutNo priNvatiše krst i prideNuše ra za muNdir. La-zarev mračNo pogleda malog čoveka s belim ru-kama, koji Nešto uradi s Njim, Na, držeći i dalje NepomičNo pušku Na pozdrav, poče opet gledati pravo u oči AleksaNdru, kao da je pitao AleksaNdra: Noće li još jedNako da stoji, ili će mu Narediti da ce sad izgubi, ili, možebiti, da uradi još Nešto? Ali mu Ništa Nisu Naredili i oN je Aosta dugo ostao u tom NepomičNom položaju. . Vladaoci sedoše Na koNje i odJaNaše. Pre-obražeNci dobiše voljNo, izmešaše ce s fraN-cuskim gardistima i posedaše za stolove, postavleNe za NjiN. Lazarev je sedeo Na počasNom mestu; ruski i fraNcuski oficiri su ra grlili, čestitali mu i stezali mu ruke. Gomile oficira i Naroda prilazile su da vide Lazareva. Na trgu oko sto-Aova čuo ce žagor rusko-fraNcuskog govora i ki-kot. Dva oficira zajapureNiN lica, veseli i srećNi, proćoše pored Rostova. — Kako ti ce čiNi gozba, brate? Sve Na srebru — reći će jedaN. — Jesi video Lazareva? — Video sam. * Kažu da Ne sutra preobražeNci NjiN ugo-stiti. * E, baš ti je Lazarev srećaN! Niljadu dvesta fraNaka doživotNe peNzije. * Gle što je šubara, deco! — vikNu jedaN preobražeNac, NaTN4yNN čupavu šubaru jedNog FraNcuza. — Ala lepo stoji, divota! — Jesi li čuo odziv? — reče jedaN gardijski oficir drugome. Prekjuče je bilo NapoičoN, FraN-se, bravoure;Č juče AlexaNdre, Russie, graNdeur;" jedNog daNa daje odziv Naš gospodar, drugog daNa NapoleoN. Sutra Ne gospodar poslati BorćaČ Naj-Nrabrijem meću fraNcuskim gardistima. Ne može drukčije! Treba da vrati zajam. I Boris je došao ca svojim drugom ŽiljiN-skim da gleda gozbu preobražeNaca. BpaNajyNN ce Natrag, Boris vide Rostova, koji je stajao Na uglu Kpaj JedNe kuće. ČNapoleoN, FraNcuska, juNaštvo. Č AleksaNdar, Rusija, veličiNa. Krst sv.Bor&a. ' — Zdravo, Rostove! Mi ce i Ne videsmo — reče mu i Ne mogade ce uzdržati da ra Ne upita šta mu ce dogodilo: toliko je Rostov izgledao mračaN i rastrojeN. . — Ništa, Ništa — odgovori mu Rostov. — Ti ćeš svratiti? . ' — Da, svratiću. Rostov je dugo stajao Na utlu, gledajući izda-leka kako ce vojNici časte. Y Njegovoj glavi vr-šio ce mučaN Nocao, koji oN Nikako Nije mogao dovesti do kraja. Y duši Njegovoj raćale su ce strašNe sumNje. Čas mu je padao Na pamet DeNisov ca svojim promeNjeNim izrazom lica, ca svojom pokorNošću i čitava bolNica s oNim otkiNutim rukama i Nogama, s oNom prljavštiNom i bole-stima. NJemu je tako živo izgledalo da i sad oseća oNaj bolNNčki zadaN lešiNe, da ce poče osvrtati da vidi odakle dolazi taj zadaN. Čas mu je padao Na pamet oNaj samim sobom zadovoljNi BoNaparta ca svojom belom ručicom, koji je sad imperator, koga voli i poštuje imperator Ale-ksaidar. A zašto su ljudi gubili ruke i Noge, zašto su giNuli? Čas su mu padali Na pamet odlikovaNi Aazarev i DeNisov kažNjeN i Nepomi-lovaN. ON je dolazio Na tako NeobičNe misli da ce plašio od NjiN. Miris oNiN jela koja su jeli preobražeNci i Njegova glad izvukoše ra iz tog staNja: trebalo je što da jede Npe Nego ode. ON ce uputi gostio-Nici koju je video tog jutra. Y gostioNici zateče tako mNogo sveta i oficira koji beNu došli kao i oN u civilu, da je jedva dobio ručak. Pridru-žiše mu ce dva oficira iz Njegove divizije. Razgovor ce, prirodNo, povede o miru. Oficiri, drugovi Rostovljevi, kao i veliki deo vojske, beNu NezadovoljNi mirom, zakAučeNim posle Frid-laNda. Govorili su da bi NapoleoN propao, da su ce još malo držali, da Njegova vojska Nije imala Ni dvopeka Ni metaka. Nikolaj je ćuteći ieo i mNogo više pio. ON sam popi dve boce viNa. NeprestaNo ra je mučio duševNi rad koji ce po-kreNuo u Njemu, a Nije ce svršavao. Nije smeo da ce preda svojim mislima, a Nije mogao da iN ce otrese. Kad jedaN od oficira reče da je uvreda gledati u FraNcuze, Rostov

112

odjedaNput poče vikati s lČutNjom koja ce Ničim Nije mogla opravdati i koja je zbog toga veoma začudila oficire. * I kako vi možete suditi šta bi bilo bolje! — vikNu oN, a krv mu odjedaNput pojuri u Aice. — Kako vi možete suditi o postupcima gospodarevim, otkud mi imamo pravo da o tome raspravlamo?! Mi Ne možemo da sNvatimo Ni ciljeve, Ni postupke gospodareve! * Pa ja Nisam Ni reči rekao o gospodaru — pravdao ce oficir, koji Nije mogao drukčije da ob-jasNi Rostovljevu vatreNost, Nego time da je pijaN. Ali ra Rostov Nije slušao. — Mi Nismo diplomatski čiNovNici, Nego voj-Nici i Ništa više — Nastavi oN. — Kad Nam Narede da giNemo — treba da giNemo. A ako Nas kazNe, zNačp da smo krivi; Nije Naše da sudimo. Ako je gospodar imperator voljaN da prizNa BoNa-partu za imperatora i da sklopi s Njim savez — zNači da tako treba. A iNače ako mi staNemo o svemu da sudimo i raspravl.amo, oNda Neće ostati Ništa sveto. ONda ćemo peNN da Ni boga Nema, da Ničeg Nema — vikao je Rostov udarajući No stolu i Njegova vika beše NeumesNa No sNva-taN.u oNiN oficira, ali veoma dosledNa No toku NjegoviN misli. — NarNe je da vršimo svoju duž-Nost, da ce bijemo, a Ne da razmšcl.amo — za-vrši oN. . I Aa pijemo — reče jedaN od oficira, koJi Nije želeo da ce svaća. ; t,. Jest, i da pijemo — priNvati Rostov. — ti! Još jedNu bocu! — vikNu oN.

113

114

DEO TPERN

1808.godiNe išao je imperator AleksaNAar u Erfurt da ce opet vidi ca imperatorom Napo-leoNom, i u višem petrotradskom društvu mNo-go ce govoriAo o sjajNosti tog svečaNog sastaNka. 1809.godiNe beNu ce dva gospodara svetska, kako su zvali NapoleoNa i AleksaNdra, toliko sprijateAUla da je ruski korpus, kad je NapoleoN te godiNe objavio rat Austriji, prešao preko graNice da pomogNe svom raNijem NeprijateA.u BoNaparti protiv raNijeg svog savezNika, austrij-skog cara; toliko da ce u vcšem svetu govorilo o mogućNosti braka izmeću NapoleoNa i jedNe od sestara imperatora AleksaNdra. Ali, sem pre-tresaNja spoljNe politike, pažNja ruskog društva beše u TO vreme Naročito živo upućeNa Na uNu-trašNje reforme, koje su ce tada uvodile u svim graNama državNe uprave. A me&utim život ljudski, pravi život ca svo-Jim bitNim iNteresovaNjem za zdravlje, bolest, Rad, odmor, ca svojim iNteresovaNjem za misao, Nauku, poeziju, muziku, lubav, prijateljstva, mržNju, strasti, tekao je, kao i uvek, NezavisNo i mimo političkog prijateljstva ili Neprijatelu-stva s NapoleoNom BoNapartom i mimo sviN mo-gućiN reforama.

KNez ANdreja proživeo je dve godiNe u selu Ne mičući ce Nikud. Sva oNa preduzeća Na ima-Njima koja je Pjer Namislio za sebe i Nije iN doveo Ni do kakvog rezultata, jer je NeprestaNo jedaN Nocao ostavljao a drugi počiNjao, sva ta preduzeća ostvario je kNez ANdreja, Ne govoreći o Njima Nikome i bez Naročitog truda. ON je imao u jačoj meri oNu praktičNu žila-vost, koja je Nedostajala Pjeru i koja je kretala Nocao bez razmaNivaNja i Napora s Njegove straNe. JedNo iegovo imaNje s trista selačkiN duša preobraćeNo je u imaNje slobodNiN zemljoradNika (to je bio jedaN od prviN primera u Rusiji), a Na drugim imaNjima kuluk je zameNjeN obrokom. Za Bogučarovo je Na Njegov račuN dobavljeNa škoAovaNa babica da bude Na pomoći porodiljama, a svešteNiku je plaćaNo da uči pismeNosti se-lzačku i poslužiteljsku decu. PoloviNu vremeNa provodio je kNez ANdreja u Golim Brdima ca ocem i siNom koga su još čuvale dadilje; drugu poloviNu vremeNa provo-dio je u bogučarovskom kutku, kako je Njegov otac Nazivao Njegovo selo. Iako je Pjeru pokazivao da je

ravNodušaN prema svima spoljašNjim svet-skim dogaćajima, oN iN je živo pratio, dobijao MNoro kNjiga i, kad bi došli k Njemu ili Njego-vom ocu ljudi pravo iz Petrograda, iz samog vrtloga života, oN je, Na svoje veliko ču&eNje, opažao da su ti ljudi, kad je reč o pozNavaNju svega oNog što ce dešava u spoljašNjoj i uNutrašNjoj politici, daleko zaostali iza Njega koji ce Nikud Ne miče iz sela. Pored poslova Na imaNjima, pored bavljeNja čitaNjem NajrazNovrsNijiN kNjiga, kNez ANdreja ce zaNimao u to vreme kritičkim proučavaNjem posledNja dva Naša NesrećNa rata i sastavljaNjem projekta za izmeNu NatiN vojNiN zakoNa i propisa. Y proleće 1809.goAiNe kNez ANdreja pobr Na rjazaNska imaNja svoga siNa, kome je oN bio sta-ralac. ZagrejaN proletNjim suNcem, sedeo je kNez ANdreja u kolima bacajući poglede Na prvu travu, prvo Aišće Na brezi i prva klupka beliN pro-letNjiN oblaka, koji ce beNu rasturili No jasNom plavetNilu Nebeskom. Nije Ni o čemu mislio, Nego je veselo i besmisleNo gledao Na sve straNe. Proboše skelu, gde je Npe godiNu daNa raz-govarao s Pjerom. IlpoboNie Neko prljavo selo, guvNa, zeleNilo, Nizbrdicu ca sNegom koji ce zadržao kod mosta, uzbrdicu s raskaljaNom ilovačom, strNišta i poNegde ozeleNelo žbuNje, Na za&oše u brezovu šumu s obe straNe pored puta. Y šumi beše gotovo vrućiNa, vetar ce Nije oceNao. Breza, sva okićeNa zeleNim, lepljivim li-NiNeM, Nije ce kretala, a ispod laNjskog lišća izbijala je, dižući ra, prva zeleNa trava i lubi-často 4BeNe. GastureNe ovde-oNde No breziku, sitNe jele podsećale su NeprijatNo Na zimu svo-jim grubim večitim zeleNilom. KoNji frkNuše ušavši u šumu i jače ce zazNojiše. Lakej Petar reče Nešto kočijašu, kočijaš mu odgovori potvrdNo. Ali, očevidNo, Petru beše malo tto i kočijaš tako misli; oN ce okrete Na boku prema gospodiNu. — Kako je čoveku lako, vaša svetlosti! — reče osmeNujući ce poNizNo. — Šta? Č — Lako, vaša svetlš)sti. ' žŠta TO oN govori?<š — pomisli kNez ANdreja. ČČSvakako o NpoAeNyČ — reče u sebi i obazre ce OKO sebe. doista, sve je već ozeleNelo. . . kako brzo! PočiNje eeN i breza, i cremža, i jo-va. . . A Nrast i Ne misli. Da, evo Nrasta.« Pored puta stajao je Nrast. VerovatNo deset "Uta stariji od breza u tom breziku, oN beše deset puta deblji i dvaput viši od svake breze. Bio je TO ogromaN Nrast, tek dva čoveka ako bi ra obuNvatila, graNe Njegove, očevidNo, davNo beNu zalomAeNe, a kora okrzaNa i puNa stariN čvoruga. Ca svojim ogromNim, NezgrapNim, NesimetričNo rašireNim, ispucalim rukama i prstima, stajao je oN meću NasmejaNim brezama kao kakav stari, srdit i prezreN bogalj. Samo oN Nije Nteo da ce preda čarima proleća i Nije Nteo da vidi Ni proleće Ni suNce.

116

:>ProAeće, i ljubav, i sreća!ž — kao da je govorio Nrast — »i kako vam Ne dosadi sve jedNa ista luda i besmisleNa obmaNa. Sve jedNo isto, i sve je obmaNa! Nema Ni proleća, Ni suNca, Ni sreće. ENo, gledajte kako stoje ugušeNe mrtve jele, uvek jedNake, Na eto i ja sam raširio svoje zalomleNe, oguljeNe prste, gde su mi god izbili * i iz leba, i iz bokova; otkako su mi izrasli * stojim ja ovde i Ne verujem u vaše Nade i obmaNe.ž KNez ANdreja, idući kroz šumu, okreNuo ce Nekoliko puta prema tom Nrastu, kao da očekuje Nešto od Njega. I pod Nrastom je bilo cveća i trave, ali je oN stajao usred NjiN jedNako sumoraN, NepomičaN, NakazaN i uporaN. žDa, ima pravo taj Nrast, No Nil-adu puta ima prazo4š — mislio je kNez ANdreja — žNeka ce drugi, mladi, opet podaju to
11

Zbog starateljskiN poslova Na rjazaNskom imaNju kNezu ANdreji beše potrebNo da ce vidi ca okružNim predstavNikom plemstva. Predstav-iik plemstva bio je grof Ilja ANdrejevič Rostov i kNez ANdreja ode k Njemu poloviNom maja. Nastalo je već toplo proletNje vreme. Gora ce već sva odeNula, dizala ce prašiNa i bila takva vrućiNa da čovek, kad probe pored vode, dobije volju da ce okupa. KNez ANdreja, Neveseo i obuzet mislima o tome šta sve treba da pita predstavNika plemstva o svojim poslovima, približavao ce alejom kroz vrt Rostovljevoj kući u OtradNome. DesNo iza drveća oN ču veselu, žeNsku viku i ugleda gde gomila devojaka preseca put Njegovim kolima. Ispred ostaliN beše odmakla i trčaše prema kolima crNomaNjasta, veoma taNka, NeobičNo taNka, crNooka devojka, u žutoj cicaNoj NaljiNi, povezaNa belom, džepNom maramicom, ispod koje su ce pomaljali prameNovi raščešljaNe kose. Devojka je Nešto vikala, ali kad vide straNog čoveka, oNa ra i Ne pogleda, Nego pobeže Natrag smejući ce. KNezu ANdreji odjedaNput doće Nešto teško. DaN tako lep, suNce tako rpeje, svuda uNaokolo tako veselo; a ova taNka i lepa devojka Ne zNa, Niti Noće da zNa da oN postoji Na svetu, oNa je zadovoljNa i srećNa što provodi Nekakav svoj odvojeN — svakako glup — ali veseo i srećaN život. Č>Čemy ce oNa tako raduje? O čemu misli! SigurNo Ne o vojNičkoj uredbi i o ustaNovi wpoKa za rjazaNske seljake. O čemu oNa misli? I zašto je srećNa?« — pitao ce kNez ANdreja NeNotice i radozNalo. Grof Ilja ANdrejevič živeo je 1809.grdiNe Y OtradNome oNako kao i Npe, to jest primao je aos

u svoju kuću gotovo svu guberNiju, prirećivao lovove, predstave, davao ručkove i Nabavljao muzi-kaNte. ON ce obradovao kNezu ANdreji, kao i sva-kom Novom gostu, i gotovo silom ra zaustavio da preNoći. Y toku Tor dosadNog daNa, dok su kNeza ANdreju zabavljali stari domaćiN i domaćica i Najotme-Niji meću gostima, kojiN beše puNa kuća starog grofa zbog imeNdaNa što će skoro doći, oN je Nekoliko puta pogledao Natatu koja ce mebu drugom, mladom poloviNom društva Nečem sme-jala i radovala, i svaki put pitao sam sebe: žO čemu oNa misli? Čemu ce tako raduje?Č Kad je uveče ostao sam Na Novom preNoćištu, oN zadugo Nije mogao da zaspi. Čitao je, Na ugasio sveću, Na je opet upalio. Y sobi ca zatvoreNim izNutra kapcima beše vrućiNa. ON ce Autio Na tog glupog starca (tako je zvao Rostova) što ra je zadržao, uveravajući ra da još Nisu u gradu NabavljeNa potrebNa akta, Autio ce Na samog sebe što je ostao. KNez ANdreja ustade i pribe prozoru, da ra otvori. Čim otvori kapke, mesečiNa, kao da je odavNo vrebala kod prozora, obasja sobu. ON otvori prozor. Noć beše sveža, tiNa i svetla. Pred samim prozorom beše red potkresaNiN dr-veta, s jedNe straNe crNiN a s druge straNe oba-sjaNiN srebrNastom svetlošću. Ispod drvetČ beše Nekakvo sočNo, mokro, kovrdžasto bilje ca poNegde srebrNastim lišćem i stablČikama. Dalje iza crNiN drveta beše Nekakav krov Na kome je blpstala rosa, malo udesNo veliko kudravo drvo s jasNo belim stablom i graNama, a više Njega gotovo već puN mesec Na vedrom, skoro bez zvezda, proletNjem Nebu. KNez ANdreja ce Nalakti Na prozor i oči mu ce zaustaviše Na tome Nebu. Soba kNeza ANdreje bila je Na sredNjem spratu; i u sobama Nad Njim bili su budNi i Nisu spavali. ON ču odozgo žeNski razgovor. — Samo još jedaNput — reče rope žeNski glas koji kNez ANdreja odmaN pozNade. ___Ali kada ćeš da spavaš? — odgovori drugi glas. — Ja Neću, Ne mogu da spavam, Na šta da radim! Najde, posledNji put . . . I dva žeNska glasa zapevaše Neku muzičku frazu koja beše svršetak Nečega. * Kako je TO divNo! A sad da spavamo, Na kraj. * Ti spavaj, a ja Ne mogu — odgovori prvi glas, približivši ce prozoru. ONa ce, očevidNo, sasvim Nagla kroz prozor, jer ce čulo šuštaNje NjeNe NaljiNe, Na čak i disaNje. Sve ce stišalo i okameNilo, kao i mesec i Njegova svetlost i seNke. Ni kNez ANdreja Nije smeo da ce makNe, da Ne bi odao svoje NeNotičNo prisustvo. — SoNja! SoNja! — ču ce opet oNaj prvi glas.

* *

Pa kako ce može spavati! Pogledaj kakva divota! AN, kakva lepota! Ta probudi ce, SoNja! reče oNa gotovo kroz plač. — Ovakve divNe Noći Nije bilo Nikad, Nikad. ; SoNja odgovori Nešto preko volje. * Ali pogledaj kakav je mesec!... AN, kakva Aivota! Nodi ovamo. Dušice, golubice, Nodi ovamo. Vidiš li? Da mi je da čučNem, evo ovako, Na da ce uNvatim ispod koleNa — jako, što ce jače može — treba ce NapregNuti, Na da poletim. . . Evo ovako! * Ostavi ce, pašćeš. Ču ce rvaNje i zlovoljav glas SoNjiN: — Pa ovo je već prošlo jedaN sat. AN, ti mi samo sve kvariš! Najde, idi, idi. Opet sve ućuta, ali je kNez ANdreja zNao da je oNa još jedNako tu, oN je čuo čas tiNo šuška-Nje, čas uzdaNe. — AN, bože moj! Bože moj! Šta je to! —-uzvikNu oNa odjedaNput. — Kad ce mora spavati, da ce spava! — i zalupi prozor. )>NJe ce i Ne tiče što ja postojim!ž — pomi-sli kNez ANdreja dok je prisluškivao NjeN raz-roBop, očekujući i bojeći ce, odNekud, da će oNa reći Nešto i o Njemu. )>I opet oNa! I kao Na-merNo!« — mislio je oN. Y Njegovoj duši Nastade odjedaNput tako NeočekivaNa zbrka mladiN misli i Nada, suprotNiN svemu Njegovom životu, da je, osećajući Nemoć da objasNi sebi svoje staNje, odmaN zaspao.

III SutradaN, oprostivši ce samo s grofom i Ne sačekavši da izi&u dame, kNez ANdreja otpu-tova kući. Bio je već početak juNa kad je kNez ANdreja, vraćajući ce kući, zašao opet u oNu brezovu šumu u kojoj ra je oNaj stari, ispucali Nrast oNako čudNovato izNeNadio da ra ce još ceNa. Praporci su još potmulije zvoNili u šumi Nego Npe mesec i No daNa; sve je bilo puNo, seNo-vito i gusto; Ni mlade jele raštrkaNe No šumi Nisu Narušavale opštu lepotu, Nego su ce pri-lagoćavale opštem karakteru i NežNo ce zele-Nele svojim četiNastim mladim izdaNcima. Celog daNa bila je vrućiNa, spremala ce Negde oluja, ali samo mali oblačak poprska prašiNu No drumu i sočNo lišće. Leva straNa šume beše tamNa, u seNci; desNa mokra, sjajNa, blistala je Na suNcu i jedva ce NjiNala od vetra. Sve je bilo

119

u cvetu; slavuji su pevali i izvijali čas blizu, čas daleko. Č . . uDa, ovde, u ovoJ šumi bio je oNaj Nrast s ko-jim sam ce slagao« — pomisli kNez ANdreja. žA gde je?« — pomisli opet kNez ANdreja, gleda-jući Na levu straNu puta, Na je, i Ne zNajući, uživao u oNom Nrastu koji je tražio i Nije mogao da ra pozNa. Stari Nrast, sav preobražeN, raširivši svoje sočNo, ugasito zeleNilo kao šator, bio je kao opijeN, jedva ce Njišući u zra-cima večerNjeg suNca. Ni ispucaliN prstiju, Ni čvoruga, Ni stare Neverice, Ni tuge — Ništa ce Nije videlo Na Njemu. Kroz tvrdu, stogodišNju koru izbiAO je bez grapčica sočNo, mlado lišće, tako da čovek Ne bi mogao verovati da ra je pustio taj starac. ČDa, ovo je upravo oNaj Nrasta — pomisli kNez ANdreja i odjedaNput ra obuze bezrazložNo, proletNje osećaNje radosti i obNov-ljeNja. Svi Najlepši treNuci u Njegovom životu padoše mu odjedaNput Na pamet. I Austerlic s visokim Nebom, i mrtvo, prekorNo lice žeNiNo, i Pjer Na skeli, i devojka razdragaNa lepotom Noći, i oNa Noć, i mesec, i sve to — odjedaNput mu pade Na pamet. »Ne, Nije kraj životu u trideset prvoj godi-Ni« — odluči kNez ANdreja odjedaNput i odsečNo i potpuNo sigurNo. — »Nije dosta da ja zNam sve rvo što je u meNi, treba da to zNaju i svi: i Pjer, i oNa devojka što je Ntela da odleti Na Nebo, treba da me svi zNaju, treba da moj život traje Ne samo za meNe, Ne treba da oNi žive tako NezavisNo od moga života, treba da ce moj život ogleda Na svima i da svi žive ca mNom zajedNo!<: Kad ce vratio ca svoga puta, kNez Acdreja <ČAluči da Na jeseN ode u Petrograd i Na&e razNe uzroke za tu svoju odluku. Svaki čas stajao mu je spremaN čitav Niz pametNiN, logičkiN razloga zašto treba da ode u Petrograd i čak da ce 14 Rat

i mir P

209

primi službe. Štaviše, oN sad Nije sNvatao kako je mogao ikad posumNjati je li potrebNo da uzme aktivNog učešća u javNom životu, kao što Npe mesec daNa Nije sNvatao kako bi mu mogla doći Na pamet misao da ode iz sela. NJemu ce čiNilo jasNo da bi sve Njegovo iskustvo iz života moralo propasti uzalud i biti besmisleNo ako ra oN Ne primeNi Na delu i opet Ne uzme aktiv-Nog učešća u javNom životu. Čak Nije sNvatao Ni TO kako je Njemu raNije, Na osNovi takviN istiN razumom siromašNiN razloga, bilo očevid-No da bi ce poNizio, kad bi sad, posle svojiN lekcija iz života, opet poverovao da oN može biti od koristi i da može Naći sreće i ljubavi. Sad mu je razum govorio sasvim drukčije. Posle Tora putovaNja kNezu ANdreji počelo je da biva dosadNo u selu, prećašNji poslovi Nisu ra zaNimali i često bi, sedeći sam u svome kabiNetu, ustao, prišao ogledalu i dugo gledao u svoje lice. Potom bi ce okreNuo i gledao portret pokojNe Lize, koja ra je ca začešljaNim Č ia greque kovr-džicama gledala NežNo i veselo iz zlatNog okvira. ONa Nije više govorila mužu oNe prebašNje stra-tNe reči, Nego ra je gledala običNo i veselo. I kNez ANdreja zaturio bi ruke Nazad, Na bi dugo Nodao No sobi, čas mršteći ce, čas osmeNu-jući ce, i preturao u pameti oNe Nerazumllve, rečima Neizrecive, tajNe misli kao zločiN. BesaNe za Pjera, za slavu, za oNu devojku Na prozoru, za oNaj Nrast, za žeNsku lepotu i ljubav, misli koje su izmeNile ceo Njegov život. I kad bi u tim treNucima Neko ušao u Njegovu sobu, oN je prema Njemu bio Naročito NladaN, oštar i odlu-čaN i, Npe svega, NeprijatNo logičaN. — MoN cNerČ — dešavalo ce da mu kaže kNe-giNjica Marija kad u takvom treNutku ybe u Nje

govu sobu — Nikoluška Ne može daNas u šetNju, vrlo je NladNo. Č____da je toplo — odgovorio bi u takvim treNucima kNez ANdreja veoma suvo svojoj sestri -- oN bi išao samo u košuA.i, a pošto je NladNo, treba mu obući toplu NaljiNu, koja je zato i iz-mšNAeNa. Eto šta treba kad je NladNo, a Ne ostati kod kuće, kad detetu treba vazduNa — govorio je oN s Naročitom logičNošću, kao da Noće time da kazNi Nekoga za sav taj tajNi, NelogičNi duševNi rad, koji ce u Njemu obavljao. A kNegi-Njica Marija pomislila bi u takvim prilikama kako muškarci oNladNe od umNog rada.

IV KNez ANdreja je došao u Petrograd avgusta 1809. godiNe. Y to vreme mladi SperaNski bio je Na vrNuNcu svoje slave i eNergičNo vršio prave prevrate. Tor istog avgusta beše car, putujući kolima, ispao, ugaNuo Nogu i ostao tri Nedelje u PeterNofu, gde ce svaki daN vi&ao samo ca SperaNskim. Y to vreme spremala su ce Ne samo dva vrlo zNačajNa ukaza, koja su uzbuNila dru-štvo, jedaN o ukidaNju dvorskiN čiNova a drugi o ispitima koleškiN asesora i statskiN savet-Nika, Nego ce spremala i čitava državNa koNsti-tucija, koja bi izmeNila tadašNji sudski, admi-NistrativNi i fiNaNsijski poredak ruske upra-ve, počevši od državNog saveta do olštiNske uprave. Sad su ce ostvarivala i ispuNjavala oNa NejacNa liberalNa maštaNja s kojima je stupio Na presto imperator AleksaNdar i koja je težio da ostvari uz pomoć svojiN pomoćNika Čartoriskog, NovosiL)C&va, Kočubeja i StrogaNova, koje je oN sam u šali Nazivao comite du salut publique/ Sad je NjiN sve zajedNo zameNio u gra&aNskoj struci SperaNski, a u vojNičkoj Arakčejev. KNez ANdreja kao komoriik javio ce odmaN posle svog dolaska u dvor i prisustvovao carevom izlasku. Gospodar ra je dvaput sreo i Nije ra udostojio Ni jedNom reči. Još i raNije čiNilo ce uvek kNezu ANdreji da je aNtipatičaN gospodaru, da je gospo-daru NeprijatNo Njegovo lice i sve biće Njegovo. Y NladNom, odbijajućem pogledu kojim ra je gospo-dar pogledao Našao je kNez ANdreja još jaču potvrdu te svoje pretpostavke. DvoraNi su objas-NilN kNezu ANdreji da gospodar Ne obraća Na Njega pažNju zato što je Njegovo veličaNstvo Neza-dovoANo što BolkoNski Nije služio od 1805. godiNe. žJa i sam zNam da mi Nismo gospodari svojiN simpatija i aNtipatijas — mislio je kNez AN-dreja — žpa zato Ne vredi Ni misliti da ću ja AičNo podNeti gospodaru svoj predlog o vojNom zakoNu, Nego će sama stvar govoriti za sebe.« ON javi za svoj predlog starom feldmaršalu, prija-telju svog oca. Feldmaršal mu odredi čas pri-jema, primi ra ljubazNo i obeća mu da će dostaviti gospodaru. Posle Nekoliko daNa rečeNo je kNezu ANdreji da treba da ce javi miNistru vojske, grofu Arakčejevu. Y odre&eNi daN, devet sati izjutra, pojavi ce kNez ANdreja u ssbi za primaNje kod grofa Arakčejeva. KNez ANdreja Nije ličNo pozNavao Arakčejeva i Nikad ra Nije video, ali sve što je zNao o Njemu ulivalo mu je malo poštovaNja prema tom čoveku.

122

žON je — vojNi miNistar, poverljiva ličNost gospodara imperatora, Ne treba Nikoga da ce tiču ' Komitet javNoga spasa. Njegove ličNe osobiNe; Njemu je NaložeNo da raz-gleda moj predlog, dakle jediNi oN i može ra pokreNuti« — mislio je klez ANdreja, čekajući V sobi za primaNje kod grofa Arakčejeva me&u mNogim i krupNim i sitNim ličNostima. KNez ANdreja je, za vreme svoje, većiNom aby-taNtske službe, video mNogo soba za primaNje kod velikiN ličNosti i različite karakteristike tiN soba bile su mu vrlo jasNe. Soba za primaNje kod grofa Arakčejeva imala je sasvim posebNu karakteristiku. Na sitNim ličNostima koje su čekale audijeNciju u sobi za primaNje kod grofa Arakčejeva videlo ce osećaNje stidljivosti i po-korNosti; Na krupNijim čiNovNicima videlo ce jedNo ošite osećaNje zbuNjeNosti, sakriveNe pod maskom odrešitosti i podsmeNa samom sebi, svom položaju i oNoj ličNosti koju čekaju. Neki su zamišlČeio šetali tamo i ovamo, NeioN su šapu-tadi i smejali ce i kNez ANdreja je čuo sorbiquetČ žSila ANdrejičž i reči »pokazaće ti čičaž, koje su ce odNosile ca grofa Arakčejeva. JedaN geNeral (velika ličNost), očevidNo yBpebeN što mora tako dugo da čeka, sedeo je prebacivši Nogu preko Nore i osmeNujući ce sam za sebe prezrivo. Ali čim bi ce otvorila vrata, oNog treNutka pojavilo bi ce Na svim licima samo jedNo — straN. KNez ANdreja zamoli No drugi put dežur-Nor da ra prijavi, ali ra oN pogleda podrugljivo i reče mu da Ne u svoje vreme doći i Na Njega red. Posle Nekoliko ličNosti koje je abutaNt uveo i izveo iz miNistrovog kabiNeta, pušteN je Na strašNa vrata jedaN oficir koji zaprepasti kNeza ANdreju svojim poNižeNim i poplašeNim izgledom. AudijeNcija toga oficira otegla ce Augo. OdjedaNput ce iza vrata ču praskaNje Nepri-JatNog glasa i N3Nbe oNaj oficir bled, ApmNyNN ' Nadimak.

123

usNama, uNvati ce za glavu i pro&e kroz sobu za primaNje. OdmaN za Njim dežurNi privede vratima kNeza ANdreju i reče mu šapatom: žDesNo, do prozoraž. KNez ANdreja uće u skromaN čist kabiNet i ugleda za stolom čoveka četrdesetiN godiNa, dugog struka, duguljaste, kratko ošišaNe glave i debeliN bora, NabraNiN obrva Nad kesteNasto--zeleNim tupim očima i obešeNog crveNog Nosa. Arakčejev okrete glavu prema Njemu i, Ne gleda-jući ra, upita: — Šta vi tražite? — Ja Ništa Ne . . . tražim, vaša svetlosti — reče tiNo kNez ANdreja. Arakčejev ra pogleda. * Sedite — reče mu — vi ste kNez BolkoN-ski? * Ja Ništa Ne tražim, Nego je gospodar im-perator izvoleo poslati vašoj svetlosti predlog koji sam podNeo ... * Vidite, ljubazNi moj, ja sam vaš predlog čitao — prekide ra Arakčejev, rekavši samo prve reči A.ubazNo, Na opet mu Ne gledaše u oči i pa-daše sve všpe u guNćavo-prezriv toN. — Predla-žete Nove vojNe zakoNe? ZakoNa imamo mNogo, Nema KO da vrši Ni stare. DaNas svi pišu zakoNe, lakte je pisati Nego raditi. * Ja sam No NaređeNju gospodara imperatora došao da čujem od vaše svetlosti šta Namera-vate da učiNite s podNeseNim predlogom — reče učtivo kNez ANdreja. * Ja sam Na vaš predlog stavio odluku i po-slao sam ra u odbor. Ja ra N e odobravam — reče Arakčejev, Na ustade, doNvati s pisaćeg stola Nartiju i dade kNezu ANdreji. — Evo! Na Nartiji beše NapisaNo popreko tšsaAKOm bez velikiN slova, bez pravopisa, bez iNterpuNk-cije: žNeosNovaNo NapisaNo jer je kao podražavaNje prepisaNo iz fraNcuskog vojNog zakoNa i od vojNog propisa bez Nevolje odstupaž. ___A kome je odboru predat predlog? — upita kNez ANdreja. ___Odboru za voJNi zakoN i ja sam predložio da ce vaša plemeNitost uvrsti u člaNove. Samo, bez plate. KNez ANdreja ce osmeNNu. — Ja je i Ne tražim. — Dakle, kao člaN bez plate — poNovi Arak-čejev. — Čast mp je - . . Ej, puštaj! Kora ima još? — vikNu oN, klaNjajući ce kNezu ANdreji.

Čekajući izveštaj da je uvršćeN meću člaNove odbora, kNez ANdreja je obNovio stara pozNaNstva Naročito s oNim ličNostima za koje je zNao da su Na vlasti i da mu mogu biti potrebNe. NJega je sad u Petrogradu obuzelo osećaNje sličNo oNome koje ra beše obuzelo uoči bitke, kad ra je mučila uzNemireNa radozNalost i kad ra je Nešto Neodo-Aivo vuklo u više sfere, oNamo gde ce spremala budućNost, od koje je zavisila sudbiNa milioNa Audi. Po ozloje&eNosti staraca, No radozNalosti NeposvećeNiN, No uzdržaNosti posvećeNiN, No žurbi i zabriNutosti svačijoj, No NebrojeNim odborima i komisijama, za koje je svakog daNa izNova dozNavao da iN ima, kNez ANdreja osećao je da ce sad, 1809.godiNe, sprema ovde, u Petro-ČČadu, Nekakva ogromNa gra&aNska bitka, u kojoj je glavNokomaNdujući Njemu NepozNata, tajaNstveNa i izgledalo mu je geNijalNa ličNost — SperaNski. I rad Na reformama koji mu je NejasNo bio No-zNat i SperaNski — glavNi radNik počeše ra tako cipacNo zaNimati da je rad Na vojNom zakoNu počeo vrlo brzo da postaje sporedaN u Njegovo! svesti. KNez ANdreja Nalazio ce u NajpovoljNijem No-ložaju za dobar prijem u svim NajrazličNijim i Najvišim krugovima tadašNjeg petrogradskog društva. Partija reformatora rado ra je pri-mala i mamila k sebi, jedNo zato što je imao reputaciju umNog i veoma NačitaNog čoveka, a drugo zato što je dao svojim seljacima slobodu i time već stekao reputaciju liberala. Partija NezadovoANiN staraca obraćala mu ce blagoNa-kloNo, prosto kao siNu Njegovog oca, osućujući ra zbog reforama. ŽeNsko društvo, s v e t, pri-malo ra je srdačNo zato što je bio bogat i ugledaN mladožeNja i gotovo Nova ličNost s oreolom romaNtičNe priče o Njegovoj tobožNjoj smrti i tragičNoj smrti Njegove žeNe. Sem toga, opšte mišljeNje sviN kaji su ra raNije pozNavali bilo je da ce za tpN pet godiNa mNogo promeNio Nabolje i postao mekši i zreliji, da Nema oNog pre&aš- N.er pretvorstva, oNolosti i

124

podrugljivosti, Nego ima oNo spokojstvo što ce dobija s godiNama. O Njemu počeše govoriti, zaiNteresovaše ce za Njega i svak je želeo da ra vidi. SutradaN posle posete grofu Arakčejevu, kNez ANdreja je otišao uveče grofu Kočubeju. Ispri-čao je grofu o svom sastaNku ca S i l o m A N - d r e j i č e m . (Kočubej je tako Nazvao Arakče-jeva s oNim Neodre&eNim podsmeNom Nečemu koji je kNez Aidreja primetio u sobi za primaNje kod miNistra BOJNor.) — MoN cNer, čak Ni u toj stvari Ne možete obići MiNaila MiNailoviča. C'est Ie graNd fai-seur/ Kazaću mu. 06eNao mi je da Ne doći ve-čeras. . . ' To je veliki majstor. ___A šta ce SperaNskog tiče vojNi zakoN? — upita kNez ANdreja. Kočubej ce osmeNNu i maNNu glavom kao da ce čudi NaivNosti BolkoNskog. — Ja sam s Njim razgovarao o vama oviN daNa ___Nastavi Kočubej — o vašim sdobodNim zemljoradNicima. . . * A, TO ste vi, kNeže, oslobodili svoje mužike? — reče jedaN starac iz KatariNiNog vremeNa i osvrte ce prezrivo Na BolkoNskog. * Malo imaNje, Nije doNosilo Nikakvog do-Notka — odgovori kNez ANdreja, trudeći ce da ublaži pred Njim svoj postupak, kako ce starac Ne bi uzalud ljutio. * Vous craigNez d'etre eN retardČ — reče sta-rac, gledajući u Kočubeja, Na Nastavi: — Ja samo jedNo Ne razumem, ko će orati ako ce Njima da sloboda? Lako je pisati zakoNe, ali je teško upravljati. Pa i ovo sad, pitam vas, grofe, ko će biti starešiNa kad svi moraju da polažu ispite? * Ja misAim, biće oNaj ko položi ispit — odgovori Kočubej, prebacujući Nogu preko Noge i pogledajući oko sebe. * Eto, kod meNe služi PrjaNjičNjikov, krasaN čovek, zlato od čoveka, a ima mu šezdeset godiNa, Na zar oN da polaže ispite? . . . * Da, TO je malo teško, jer je obrazovaNje veoma slabo rašireNo, ali. . . — Grof Kočubej Ne izgovori dokraja, Nego ce diže, uze kNeza ANdreju za ruku, Na Nobe u susret jedNom visokom, ćelavom, plavokosom čoveku četrdesetiN godiNa, s velikim golim čelom i s NeobičNo, čudNovato belim duguljastim licem. Na Njemu beše plavi Frak, o vratu krst i Na levoj straNi grudi zvezda. Bio je to SperaNski. KNez ANdreja ra odmaN pozNade i u Njegovoj duši Nešto zadrNta, ' Bojite ce da Ne zadocNite. kao što ce to dešava u važNim treNucima žN-vota. Da li to beše poštovaNje, zavist, očeki-vaNje — oN Nije zNao. Cela figura SperaNskog imala je Neki osobit tip, No kome ra je čovek Morao odmaN pozNati. KNez ANdreja Nije Ni kod Kora iz društva u kome ce kretao video oNo cNo-kojstvo i samopouzdaNost u Neveštim i tupim pokretima, Ni kod koga Nije video tako čvrst i, u isti maN, blag pogled poluzatvoreNiN i Nešto vlažNiN očiju, Nije video takvu postojaNost u osmeNu koji Ništa Ne zNači, Ni tako fiNi, odmereN, blag glas i, što je glavNo, tako NežNu beliNu lica, a Naročito ruke, malo široke, ali NeobičNo puNe, NežNe i bele. Takvu beliNu i Než-Nost Aica video je kNez ANdreja samo kod vojNikČ koji su dugo proveli u bolNici. To beše CNe-raNski, državNi sekretar, izvestilac carev i Njegov pratilac u Erfurtu, gde ce više puta vibao i razgovarao s NapoleoNom. SperaNski Nije preletao očima s jedNe ličNo-sti Na drugu, kao što to i NeNotice čiNi čovek kad ube u veliko društvo, i Nije ce žurio kad govori. ON je govorio tiNo, ca uvereNjem da će ra slušati i gledao samo u oNu ličNost s kojom govori. KNez ANdreja je osobito pažAivo pratio svaku reč i svaki pokret SperaNskog. Kao što ce već dešava ljudima, Naročito oNima koji strogo sude o svojim bližNjima, kNez ANdreja, kad god ce Našao s Novom ličNošću, Naročito ovakvom kao što je SperaNski, koga je zNao No Njegovoj repu-taciji, uvek je očekivao da će NaNN u Njoj potpuNo savršeNstvo ljudskiN vrliNa. SperaNski reče Kočubeju kako žali što Nije mogao doći raNije, jer su ra zadržali u dvoru. Ne reče da ra je car zadržao. I kNez ANdreja primeti tu afektaciju skromNosti. Kad mu Kočube! predstavi kNeza ANdreju, SperaNski polako okrete pogled Na BolkoNskog ca NepromeNjeNim osmeNom i ćuteći stade gledati u Njega. ___ Vrlo mi je milo da ce upozNam s vama, slušao sam o vama, kao i svi — reče oN. Kočubej reče Nekoliko reči o tome kako je BolkoNski bio primljeN kod Arakčejeva. SperaN-ski ce još više osmeNNu.

— Direktor komisije za vojNi zakoN je moj dobar prijatelj — gospodiN MagNjicki — reče oN izgovarajući razgovetNo svaki slog i svaku reč — i, ako želite, ja vas mogu s Njime upozNati. (ON tu poćuta.) Nadam ce da ćete Naići kod Njega Na razumevaNje i želju da pomogNe sve što je pametNo. Oko SperaNskog NačiNi ce odmaN mala grupa i oNaj starac što je govorio o svom čiNovNiku, PrjaNjičNjNkovu, obrati ce takoće SperaNskom pitaNjem. KNez ANdreja, Ne ulazeći u razgovor, posmatrao je sve pokrete. SperaNskog, toga čoveka k-oji je doskora bio NištavNi semiNarista, a sad u svo-jim rukama — tim belim, puNim rukama, drži sudbiNu Rusije. KNeza ANdreju izNeNadila je oNa NeobičNa, prezriva mirNoća kojom je SperaNski odgovarao starcu. Izgledalo je da mu s Neiz-merNe visiNe govori svoju sNisNodljivu reč. Kad starac poče da govori suviše glasNo, SperaNski ce osmeNNu i reče da oN Ne može suditi je li korisNo ili NekorisNo oNo što je gospodaru No volji. Pošto je razgovarao Neko vreme u opštem ČČPUgy, SperaNski ustade, Na pri&e kNezu ANdreji i odazva ra Na drugi kraj sobe. Videlo ce da je smatrao za potrebNo da ce pozabavi BolkoNskim. Nisam stigao da porazgovaram s vama, kNe-Že, u ovom živom razgovoru u koji me uvuče taj uvažeNi starac — reče oN smešeći ce krotko i prezrivo i tim osmeNom kao potvrćujući da oa zajedNo s kNezom ANdrejom sNvata koliko su Ni-štavNi ti ljudi s kojima tek što je govorio. KNezu ANdreji polaska takav NačiN prilažeNja! — Ja vas odavNo zNam: Najpre, No vašem postupku s vašim seAacima, to je kod Nas prvi primer i trebalo bi mu želeti što više sledbeNika; zatim, No tome što ste vi jedaN od oNiN komorČ Nika koji Nisu smatrali da su uvrebeNi Novim ukazom o dvorskim čiNovima, što je izazvao tolike priče i osude. * Da — reče kNez ANdreja — otac Nije Nteo da ce ja koristim tim pravom; ja sam počeo da služim od NajNilČiN čiNova. * Vaš otac, čovek starog kova, vredi, oče-vidNo, više od NašiN savremeNika, koji tako ocybyjy tu meru što samo uspostavlja prirodNu pravičNost. * Ja, ipak, mislim da ima razloga i tim osudama. . . — reče kNez ANdreja, trudeći ce da ce bori s uticajem SperaNskog, koji je počeo da oseća. BiAo mu je NeprijatNo da ce u svemu s Njim slaže: Nteo je da mu protivureči. KNez ANdreja, koji je običNo govorio lako i lepo, oceNao je sad da mu je teško izražavati ce u razgovoru ca SperaNskim. NJega je i suviše zaNimalo posma-traNje ličNosti zNameNitog čoveka. * Razlog je, možda, ličNo častoljublje — do-dade SperaNski tiNo svoju reč. * DelimičNo i zbog države — reče kNez ANdreja. * Kako TO razumete?... — upita tiNo Spe-raNski, oborivši oči. * Ja sam poštovalac MoNtesquieua — reče kNez ANdreja. — I Njegova misao o tome da le priNcipe des moNarcNies est l'NoNNeur, tpe parait iNcoNtestable. CertaiNs droits et privilčges de Ia Noblesse me paraisseNt etre des moyeNs de souteNir ce seNtimeNt/ OsmeN Na licu SperaNskog iščeze i time Njegova fizioNomija mNogo dsbi. VerovatNo mu ce učiNi zaNimAiva misao kNeza ANdreje. — Si vous eNvisagez Ia guestioN sous ce poiNt de vueČ — poče oN izgovarajući teško fraNcuski i govoreći još sporije Nego ruski, ali sasvim mirNo. Reče da ce čast, l'NoNNeur, Ne može podr-žavati povlasticama štetNim za službu i da je čast, l'NoNNeur, ili NegativaN pojam o NevršeNju oNog što je za osudu, ili pozNat izvor Nadme-taNja u postizaNju poNvala i Nagrada, u kojima ce oNa izražava. NJegovi razlozi beNu sažeti, jedNostavNi i jasNi. * UstaNova koja podržava tu čast, izvor NadmetaNja, to je ustaNova Nalik Na LegioN d'NoNNeur velikog IAšeratora NapoleoNa, koja Ne škodi, pego pomaže uspeNu službe, a Nije Ni staleška Ni dvorska povlastica. * Ne poričem, ali ce Ne može NopeNN da je dvorska povlastica postigla taj isti cilj — reče kNez ANdreja. — Svaki dvoraNiN smatra da je DužaN držati ce dostojNo Na svom položaju. * A vi ce Niste Nteli koristiti Njime, kNeže — reče SperaNski, pokazujući osmeNom da je rad AubazNošću prekratiti prepirku NeugodNu za svog sagovorNika. — Ako mi učiNite čast da izvolite doći k meNi u sredu — dodade oN — ja Ny vam, pošto razgovaram s MagNjickim, caoN-štiti oNo što vas može iNteresovati i, sem ' Aa je osNova moNarNija čast, izgleda mi NepobitNo. izvesNa plemićka prava i povlastice izgledaju mi kao UJČRČAstva da ce podržava to osećaNje. Kad vi tako gledate to pitaNje.

126

toga, imaću zadovoljstvo da podrobNije porazgo-varam s vama. — ON zažmure, pokloNi ce, Na š ia fraNgaise izi&e iz dvoraNe Ne opraštajući ce i pazeći da ra Ne primete.

VI Za prvo vreme svog bavljeNja u Petrogradu ose-tio je kNez ANdreja da je sva Njegova rizNica misli, izgra&eNiN u usaJIljeNom životu, sasvim zamračeNa ovim sitNim brigama koje su ra obu-zele u Petrogradu. Vraćajući ce uveče kući, zapisivao je u svoj podsetNik četiri ili pet NeopNodNo potrebNiN poseta ili reNdezvousČ u odre&eNe sate. MeNa-Nizam života, raspore&ivaNje daNa tako da svuda dospe Na vreme, oduzimali su mu veći deo same životNe eNergije. ON Nije Ništa radio, čak Nije Ni o čemu mislio, Niti dospevao da misli, Nego samo govorio, i to govorio s uspeNom oNo što je dospeo da promisli raNije u selu. ON je, poNekad, opažao ca Nezadovoljstvom da mu ce dešava da u jedaN isti daN, u razNim dru-štvima, poNavAa jedNo isto. Ali je No čitave daNe bio tako zauzet da Nije imao kad da pomisli kako Ništa Ne misli. SperaNski je, kao i Na prvom vi&eNju s Njim kod Kočubeja, tako i posle, u sredu, kod svoje kuće, gde je, primivši Bol-koNskog, razgovarao s Njim u četiri oka dugo i poverljivo, učiNio jak utisak Na kNeza ANdreju. KNez ANdreja je tako ogromaN broj L:udi sma-trao za prezreNja dostojNa i NištavNa stvoreNja i tako.je želeo da Naće u drugom čoveku živi ideaA oNor savršeNstva kome je težio, da je lako SastaNaka. poverovao da je u Sperapskom Našao taj ideal potpuNb razumNog i pošteNog čoveka. Kad bi SperaNskN bio iz oNog istog društva iz koga je bio kNez ANdreja, kad bN imao oNo isto vaspi-taie i moralNe Navike, oNda bi BolkoNski brzo Našao Njegove slabe, ljudske a Ne Nerojske straNe, ali mu je, ovako, ova NeobičNa, za Njega logičNa umNa rizNica ulivala poštovaNje tim više što je Nije potpuNo sNvatao. Sem toga, SperaNski je, da li zato što je oceNio sposobNosti kNeza AN-dreje ili zato što je Našao za potrebNo da ra pridobije, koketovao pred kNezom ANdrejom svo-jim NepristrasNim, mirNim razumom i laskao kNezu ANdreji oNim fiNim laskaNjem, udružeNim ca samopouzdaNjem, koje ce sastoji u tome što čovek ćutke prizNaje da je oNaj s kim razgovara kao i oN jediNi čovek sposobaN da sNvati svu gdupost s v i X ostaliN ludi i razumNost i du-biNu svojiN misli. Y toku NjiNovog dugog razgovora u sredu uveče SperaNski je više puta rekao: žKod N a s ce pazi Na sve što izlazi iz opšteg Nivoa ukoreNjeNe Navike. . . « ili smešeći ce: :)Ali m i Noćemo da budu i vuci siti i ovce Na broju . . . « ili: ž O N i TO Ne mogu razumeti. . . « i to sve s takvim izra-zom koji je govorio: Č M i , ja i vi, mi razumemo šta su o N i a ko smo m i « . Ovaj prvi, dug razgovor ca SperaNskim samo je pojačao u kNezu ANdreji oNo osećaNje koje ra je obuzelo kad je prvi put video SperaNskog. ON je video u Njemu razumNog čoveka, ozbiljNog misli-oca, čoveka s velikim umom, koji je svojom eNer-gijom i uporNošću došao Na vlast, Na je upotreb-Aava samo Na dobro Rusije. Y očima kNeza ANdreje bio je SperaNski uiravo oNaj čovek koji razumNo objašNjava sve pojave u životu, koji smatra da je zNačajNo samo oNo što je pametNo i koji ume U svemu da primeNi merilo razumNosti, čovek

127!%

kakav je oN s&m želeo da bude. Y izlagaNju Spe-raNskog izgledalo je sve tako prosto i jasNo da ce kNez ANdreja i NeNotice slagao s Njim u svemu. Ako mu je u čemu protivurečio i prepirao ce TO je čiNio samo zato što je Naročito Nteo da bude samostalaN i da ce Ne pokorava sasvim mišljeNjima SperaNskog. Sve je bilo tako, sve je bilo dobro, ali je jedNo zbuNjivalo kNeza AN-dreju: TO beše NladaN, stakleN pogled SperaNskog, koji Nije davao da ce zagleda u dušu NjegovuĆ i Njegova bela NežNa ruka, koju je kNez ANdreja i NeNotice gledao oNako kao što ce običNo gle-daju ruke oNiN ludi što su Na vlasti. StakleNi pogled i ta NežNa ruka razdraživali su zbog Nečeg kNeza ANdreju. NeprijatNo je izNeNa&ivalo kNeza ANdreju i suviše veliko preziraNje ljudi koje je opažao kod SperaNskog i oNa razNoli-kost u odabiraNju dokaza koje je Navodio za po-tvrdu CBor mišljeNja. ON je upotreblavao sva mogućNa oruba mišljeNja, izuzimajući pore&eNje, i, kao što ce čiNilo kNezu ANdreji, prelazio je odviše smelo od jedNog drugome. Čas bi stao Na tereN praktičkog posleNika i osućivao saNjalice, čas Na tereN satirika i iroNičNo ce podsmevao protivNicima, čas bi postao strogo logičaN, čas bi ce, odjedaNput, viNuo u oblast metafizike. (Ovo posledNje oruće dokazivaNja upotrebljavao je Naročito često.) ON je preNosio pitaNje Na metafizičke visiNe, prelazio u odre&ivaNje pro-stora, vremeNa i misli i, doNoseći otuda dokaze, spuštao ce opet Na tereN spora. Uošcte, glavNa crta uma SperaNskog, koja je izNeNadila kNeza ANdreju, beše NesumNjiva, Nepo-kolebljiva vera u sNagu i zakoNitost uma. Videlo ce da SperaNskom Nije Nikad mogla doći Na pamet oNa kNezu ANdreji običNa pomisao da ce ipak Ne može reći sve što mislimo i da Nikad Nije dolazilo da posumNja da li Nije sve ovo što misAimo i sve ovo u što verujemo besmislica. I eto, ta osobita rizNica uma SperaNskog iaj-više je privlačila sebi kNeza ANdreju. Y prvo vreme svog pozNaNstva ca SperaNskim kNez Aidreja je gajio prema Njemu sNažNo osećaNje usNićeNja, sličNo oNom koje je Nekad oceNao prema BoNaparti. ČiNjeNica što je SperaNski bio siN jedNog svešteNika i što su ra glupi Audi, kao što su i čiNili mNogi, prezirali kao maNtijaša i popiNo dete, NagoNila je kNeza ANdreju da Naro-čito pažljivo postupa ca svojim oceNaNjem prema SperaNskom i da ra NesvesNo pojačava u samom sebi. ONo prvo veče koje je BolkoNski proveo kod Njega u razgovoru o komisiji za izradu zakoNa, SperaNski mu je ca iroNijom pričao kako komi-sija za izradu zakoNa postoji seN pedeset godiNa, staje milioNe a Nije Ništa uradila, i kako je RozeNkampf izlepio Naslove Na sve člaNove upo-redNog zakoNodavstva. — I TO je CBf; za što je država platila mi-AioNe! — reče oN. — Mi xoNeMO da damo seNatu Novu sudsku vlast, a Nemamo zakoNa. Zato, kNeže, takvi ljudi kao što ste vi greše što sad Ne služe. KNez ANdreja reče da je za to potrebNo prav-Ničko obrazovaNje, koje oN Nema. — Pa Njega Nema Niko, šta Nere? To je circulus viciosusČ, iz koga treba NsNNN Naporom. Posle Nedelju daNa kNez ANdreja bio je člaN komisije za izradu vojNog zakoNa i, čemu ce Nikad Nije Nadao, NačelNik odeljeNja komisije za izradu zakoNa. Na molbu SperaNskog oN uze prvi deo graćaNskog zakoNika kojN ce tada izraVivao i, pomažući ce Code NapoleoN i JustiNiaNi, radio je odeljak: žPrava ličNostiž. ' ZačaraNi krug. 225 Pre dve godiNe, 1808, pošto ce vratio u Petro-grad ca svog putovaNja No imaNjima, Pjer je i NeNo-tice stao Na čelo petrogradskog masoNstva. Ype-ćivao je trpezNe i zadušNe lože, vrbovao Nove člaNove, starao ce kako će da sjediNi različite Aože i da dobije origiNalNa akta. Davao je svoj Novac Na urećivaNje masoNskiN Nramova i, koliko je god mogao, prilagao milostiNje, u čemu je većiNa člaNova bila tvrde ruke i NetačNa. Gotovo oN sam izdržavao je o svom trošku sirotiNjski dom koji je u Petrogradu podigao masoNski red. Mećutim, Njegov život tekao je kao i Npe, s oNim istim zaNosom i raskalašNošću. Voleo je dobro da pojede i da popije i Nije ce mogao uzdržavati od momačkiN provoda, u kojima je učestvovao, iako iN je smatrao za NemoralNe i Niske. Ali, pošto je prošla godiNa daNa, Pjer, u jeku svojiN posAova i zaNosa, poče osećati kako ce oNaj tereN masoNstva Na kome je stajao izmiče ispod NjegoviN Nogu utoliko više ukoliko ce oN više trudi da čvršće staNe Na Njega. Istovre-meNo, oN je oceNao da je sve maNje vezaN za Njega ukoliko mu ce tereN Na kome je stajao više iz-miče ispod Nogu. Kada je pristupao masoNstvu, Njega je obuzimalo osećaNje čoveka koji poverljivo staje Nogom Na ravNu površiNu rita. Kad je stao Nogom, oNa je propala. Da bi ce potpuNo uverio je li čvrst tereN Na kome je stajao oN je stavio drugu Nogu i propao još dublje, zaglibio ce i BeN bez svoje volje gazio blato do koleNa. '5 Rat N mir N

Josif Aleksejevič Ne beše u Petrogradu. (ON ce u posledNje vreme povukao od poslova petro-gradskiN loža i boravio stalNo u Moskvi.) Svu 6paNy, člaNove loža, Pjer je pozNavao iz svako-dNeviog života i Njemu je bilo teško da gleda * Njima samo braću No slobodNom zidarstvu, a Ne kNeza B. i IvaNa Vasiljeviča D., koje je pozNavao * životu maNom kao slabe i NištavNe lude. ON L masoNskim keceljaA1a i zNacima video Na Njima uNiforme i odlikovaNja koja su dobijali u žizotu. Kad bi Pjer kupio milostiNju i izra-čuNao 20—30 rubalja zapisaNiN većiNom kao dug od desetiNu člaNova, od kojiN su poloviNa bili bogati kao i oN, često mu je padala Na um masoN-ska zakletva kako svaki brat obećava da će sve svoje imaNje dati za bližNjeg i u Njegovoj duši budila ce sumNja, ali ce oN starao da je ce osAobodi. Svu braću koju je pozNavao delio je Na četiri reda. Y prvi red ubrajao je braću koja Ne uče-stvuju aktivNo u poslovima loža, Ni u stvarima ludskim, Nego ce samo zaNimaju tajNama Nauke masoNskog reda, zaNimaju ce pitaNjima o trojakom Nazivu Boga, ili o trima osNovama stvari, sum-poru, živi i soli, ili o zNačeNju kvadrata i sviN figura Nrama SolomoNovog. Pjer je poštovao ovaj red braće masoNa, kome su pripadala veći-Nom stara braća, Na i sam Josif Aleksejevič, No Pjerovom mišljeNju, ali ra Nije zaNimalo oNo NiTo NjiN zaNima. NJegovo srce Nije privlačila mističNa straNa masoNstva. * drugi red Pjer je ubrajao sebe i sebi sličNu braću, koja traže, kolebaju ce, koja još Nisu Našla pravi i razumljivi put u masoNstvu, ali ce Nadaju da Ne ra NaNN. * treći red ubrajao je braću (NjiN je bilo Najviše) koja Nisu videla u masoNstvu Ništa sem spoljašNje forme i obreda i koja su veoma pazila da ce strogo ispuNjava ta spolČašNja forma, a Nisu ce briNula o NjeNoj sadržiNi i zNačeNju. f akvi su bili Vilarski, Na čak i veliki majstor glavNe lože. 15*

Najzad, u četvrti red ubrajao je takoće veliki broj braće, Naročito oNe što su u posledNje vreme stupila u bratstvo. Kao što je Pjer uočio, TO beNu ludi koji Ni u što Ne veruju, koji Ništa Ne žele a koji su stupili u masoNstvo samo zato da bi ce sprijateljili ca oNom mladom, bogatom i No vezama i ugledu jakom braćom, koje beše vrlo MNoro u loži. Pjer ce počeo osećati Nezadovoljap svojim radom. NJemu ce, poNekad, čiNilo da je masoN-stvo, bar ovo masoNstvo koje oN ovde zNa, zasNo-vaNo Na samoj spoAašNosti. ON Nije Ni pomislio da sumNja u samo masoNstvo, ali mu ce čiNilo da je rusko masoNstvo pošlo pogrešNim putem i od-vojilo ce od svog izvora. I zato je Pjer pri kraju godiNe otišao u iNostraNstvo, da ce posveti u više tajNe masoNskog reda. BeN u leto 1809. godiNe vratio ce Pjer u Petro-grad. Iz prepiske NašiN masoNa ca straNima bilo je pozNato da je Pjer stekao u iNostraNstvu povereNje mNogiN visokiN ličNosti, da je ušao u mNoge tajNe, da je podigNut Na Najviši stepeN i da doNosi sobom mNogo za opšte dobro masoN-ske stvari u Rusiji. Petrogradski masoNi doboše svi k Njemu, da mu ce dodvore i svima ce učiNi da oN Nešto krije i sprema. Zakaza ce svečaNi sastaNak lože drugog ste-peNa i Pjer o6eNa da će u Njoj saopštiti oNo što ima da isporuči petrogradskoj braći od višiN rukovodilaca masoNskog reda. Bila je puNa sedNica. Posle uobičajeNiN obreda, Pjer ustade i poče svoj govor. — LJubazNa 6paNo — poče oN itpBeNeNN, zapi-№yNN i držeći u ruci NapisaN govor. — Nije dosta čuvati Naše tajNe u tišiNi lože — treba raditi. . . raditi. Mi smo ce uspavali, a treba da radimo. — Pjer uze svoju beležNicu i poče da čita: žAa bismo pšrili čistu istiNu i postigli da vrliNa pobedi«, čitao je oN, Čmoramo očistiti A,ude od predrasuda, širiti pravila koja ce sAžu s duNom vremeNa, primiti Na sebe vaspi-taNje omladiNe, spojiti ce NeraskidNim vezama s NajumNijim ljudima, smelo i, istovremeNo, pa-metNo suzbijati prazNovericu, bezverje i glupo-sti, od odaNiN ludi obrazovati oNe koji će biti vezaNi Meby sobom zajedNicom cilja i koji će imati vlast i silu. žDa bi ce postigao ovaj cilj treba dati vrliNi preimućstvo Nad porokom, treba ce starati da pošteN čovek dobije još Na ovom svetu večitu Nagradu za svoje vrliNe. Ali u ovim velikim Namerama veoma mNogo Nam smetaju — sadašNje političke ustaNove. Pa šta da radimo kod tak-vog staNja stvari? Da li ćemo ce privoleti revo-lucijama, srušNtN sve i isterati silu silom? . . . Ne, mi smo veoma daleko od toga. Svaka NasilNa reforma zaslužuje osudu zato što NNmalo Neće popravNti ZAo dok l.udN budu oNakzi kakvi su i zato što mudrosti Nije potrebNo Nasilje. žCeo plaN Našeg reda mora biti zasNovaN Na tome da ce obrazuju ljudi postojaNi, pošteNi i vezaNi jediNstvom uvereNja, uvereNja koje će biti u tome da ce svuda i svom sNagom goNi porok i glupost a zaštićuju taleNti i vrliNa: da ce dižu iz prašiNe ludi dostojNi za prilazak Na-šem bratstvu. Tek tada će Naš red imati vlast NeosetNo vezati ruke zaštitNicima Nereda i upravljati Njima tako da to i Ne opažaju. Jed-Nom reči, treba urediti sveopšti NačiN uprave, KtČa će ce raširiti Nad celim svetom Ne kida-Jući graćaNske veze i pored koje bi mogle sve ostale uprave trajatN i dalje svojim običNim redom i raditi sve sem oNog što smeta uzviše-Nom cilju Našeg reda, to jest pomagaNju vrliNi Aa pobedi porok. Ovaj je cilj imalo i NrišćaNstvo. ONo je učilo ljude da budu mudri i dobrN i da, sopstveNe koristi radi, sleduju primeru i poukama NajboljiN i NajmudrijiN ludi.

žONda kad je sve bilo ogrezlo u mrak bilo je, razume ce, dovoA.No samo propovedaNje: NoviNa istiNe davala joj je Naročitu sNagu, ali su Nama daNas potrebNa daleko jača sredstva. Sad je potrebNo da čovek koji ce uprav.Čaa No svojim osećaNjima Na&e u vrliNi čulNe draži. Ne mogu ce strasti iskoreNiti; treba ce samo truditi da ce okreNu plameNom cilju i zato je potrebNo da svaki može zadovoljavati svoje strasti u obla-stima vrliNe i da Naš red pruža za to sredstva. ČČim budemo imali No Nekoliko dostojNiN Audi u svakoj državi, svaki će od NjiN obrazo-vati, opet, dvojicu drugiN i kad ce svi oNi čvrsto združe — oNda će sve biti mogućNo Našem redu koji je u tajNosti već uspeo da mNogo uradi za dobro čovečaNstva.d Ovaj roBop Nije izazvao samo jak utisak, Nego i uzbu&eNje u loži. VećiNa braće, koja je u tom govoru videla opasNe Namere ilumiNatstva,* pri-mila ra je tako NladNo da ce Pjer začudio. Veliki majstor poče da protivureči Pjeru. Pjer poče da razvija svoje misli padajući sve više i više u vatru. OdavNo Nije bilo tako burNe sedNice. NačiNiše ce partije: jedNi su okrivljavali Pjera, osućujući ra zbog ilumiNatstva; drugi su ra podržavali. Pjera je prvi put Na ovom sa-staNku porazila oNa beskrajNa razNolikost lud-skiN umova, koja čiNi da Nikakva istiNa Ne izgleda jedNaka Ni za dvojicu ljudi. Štaviše, i oNi člaNovi koji su, reklo bi ce, bili Na Njego-voj straNi, sNvatili su ra Na svoj NačiN, ca ogra-NičeNjima i izmeNama Na koje oN Nije mogao da * UčeNje jedNe vrste zaNeseNjaka koji su mislili da su ozareNi Svetim duNom. ppistaNe, jer je glavNa potreba Pjerova bila upravo Y tome da svoju misao kaže drugom tačNo oNako kako je oN sam razume. Kad je sedNica završeNa, veliki maJSTor zlu-rado i iroNičNo NapomeNu BezuNovu o Njegovoj žestiNi i tome kako Njega u prepirci Nije ruko-vodila samo ljubav prema vrliNi, Nego i zaNos borbe. Pjer mu Ne odgovori, Nego kratko upita Noće li Njegov predlog biti priml.eN. Rekoše mu da Neće i oN, Ne čekajući uobičajeNe formalNo-sti, iziČe iz Aože i ode kući.

vm Pjera je opet pritisla oNa čamotiNja koje ce toliko bojao. Tri daNa posle održaNog govora u loži oN je ležao kod kuće Na divaNu, Nikoga Nije primao i Nikud Nije izlazio. Tada je dobio pismo od žeNe, koja ra je molila da ce vide i gšsala kako tuguje za Njim i kako želi da mu posveti ceo svoj život. Na kraju pisma javl.ala mu je da će tiN daNa do&i u Petrograd iz iNostraNstva. OdmaN posle toga pisma upade u samoću Pje-rovu jedaN od 6paNe masoNa koje je oN ceNio maNje od ostaliN i, Navodeći razgovor Na Pjerove supru-žaNske odNose, reče mu, u obliku bratskog saveta, kako misli da je Njegova strogost prema žeNi NepravičNa i kako oN odstupa od prviN masoNskiN pravila kad Ne oprašta žeNi koja ce kaje. Y TO isto vreme Njegova tašta, žeNa kNeza Vasilija, beše poslala No Njega, moleći ra da je poseti makar Na Nekoliko miNuta da porazgova-raju o Nekoj vrlo važNoj stvari. Pjer je video Da je skAopljeNa zavera protiv Njega i da Noće da ra sastave ca žeNom, i to mu čak Nije bido Ni NeprijatNo u staNju u kom ce Nalazio. Bilo mu je svejedNo: Pjer Ništa u životu Nije smatrao kao stvar od velike vredNosti i, pod uticajem čamotiNje koja ra je sada obuzela, Nije mario Ni za svoju slobodu Ni za svoje uporstvo da kazNi žeNu. ČČNiko Nije prav, Niko Nije kriv, dakle Ni oNa Nije krivad — mislio je oN. Ako Pjer Nije odmaN pristao da ce sastaNe ca žeNom to je bilo samo zato što u oNoj čamotiNji koja ra je obu-zela Nije mogao Ništa da preduzme. Kad bi žeNa došla k Njemu, oN je sad Ne bi oterao. A zar prema oNom što je Pjera zaNimalo Nije bilo sve-jedNo — živeo ili Ne živeo ca žeNom? Ne odgovarajući Nšpta Ni žeNi, Ni tašti, Pjer ce jedNom, dockaN uveče, spremi Na put i ode u Moskvu da ce vidi s Josifom Alekseje-vičem. I evo šta je Pjer pisao u svom dNevNiku: žMoskva, 17. Novembra. ČČTek što sam došao od dobrotvora i Nitam da zapšcem sve što sam osetio tom prilikom. Josif Aleksejevič živi kao siromaN i treća je godiNa kako pati od teške bolesti u bešici. Niko Nikad Nije čuo od Njega Ni da jaukNe, Niti da ce jedNom reči potuži. Od jutra Na dockaN do u Noć, izuzimajući oNe sate kad jede Najprostiju NraNu, oN radi Na Nauci. Primio me je ljubazNo i posadio Na krevet Na kome je ležao; ja sam ra pozdravio zNakom vitezova Istoka i Jerusalima, oN mi je odgovo.rio istim zNakom i uz blag osmeN upitao me šta sam sazNao i stekao u pruskim i škotskim ložama. Ja sam mu ispričao sve, kako sam umeo, kazao sam mu Načela

koja sam izNosio u Našoj petrogradskoj loži i izvestio ra kako su me r&avo primili i kako ce dogodio rascep izmeću meNe i braće. Josif Aleksejevič je dugo ćutao i mislio, Na mi je Na to sve izložio svoj pogled, koji mi je treNutNo osvetlio svu moju prošlost i čitav put koji me čeka u budućNosti. Začudio sam ce kad me je upitao da li ce ceNaAi da je trojaki cilj masoNskog reda: 1) u čuvaNju i pozNavaNju tajNe; 2) u očišćeNju i popravljaNju samog sebe da bi ce mogla primiti tajNa i 3) u po-pravljaNju ludskog roda težNjom ka takvom oči-šćeNju. Koji je NajglavNiji i pravi cilj od ova tri? Razume ce, popravljaNje i očišćeNje samog sebe. Samo tome cil.u možemo uvek težiti Neza-visNo od sviN prilika. Ali, istovremeNo, taj ciA zaNteva od Nas Najviše truda, Na zato mi, zaNeseNi oNološću, propuštamo taj cilj i Nvatamo ce ili za tajNu koju Nismo zbog svoje Nečistote dostojNi da primimo, ili ce priNvatamo popravke ludskog roda, dok sami sobom dajemo primer gNusobe i razvrata. IlumiNatstvo Nije čisto uče-Nje upravo zato što ce zaNosi javNim radom i što je prepuNo oNolosti. Na toj osNovi Josif Ale-ksejevič osudio je moj govor i sav moj rad. Ja sam ce složio s Njim u dubiNi svoje duše. Kad smo počeli da razgovaramo o mojim domaćim stva-rima, oN mi je rekao: vGlavNa je dužNost pravog masoNa, kao što sam vam kazao, da usavršava samog sebe. Ali mi često mislimo da ćemo Npe postići taj ciA ako ukloNimo od sebe sve tegobe Nateg života. NagČ)otiv, gospodiNe moj«, reče mi oN, ksamo usred svetskiN bura možemo mi postići tri glavNa cilja: 1) pozNaNje samog sebe, jep samo porećeNjem čovek može sebe pozNati; 2) usavršavaNje, jep ce oNo samo borbom postiže i 3) doći do glavNe vrliNe — do ljubavi prema smrti. Samo promeNe u životu mogu Nam pokazati taštiNu Njegovu i pomoći Našoj uro&eNoj lubavi prema smrti ili Našem preporodu za Novi životd. Ove su reči utoliko zNačajNije što Josvžfu Aleksejeviču, pored sve Njegove teške fizičke patNje, Nije Nikad život težak i što oN voli smrt, za koju ce, pored sve čistote i visiNe svog uNugrašNjeg čoveka, Ne oseća još dovoljNo pri-preml.eN. Posle toga dobrotvor mi je potpuNo protumačio šta zNači veliki kvadrat zgrade sveta i pokazao mi je da su osNova svega brojevi tri i sedam. Savetovao mi je da ce Ne kloNim veza s petrogradskom braćom, da primim u loži samo dužNosti drugog stepeNa, Na da ce staram da odvraćam braću od zaNosa oNolosti i da iN upućujem Na pravi put pozNavaN.a samog sebe i usavršavaNja. Sem toga, što ce meNe ličNo tiče, savetovao mi je da, Npe svega, pazim Na samog sebe i toga radi dao mi beležNicu, ovu istu u kojoj pišem, i u Kojoj ću i dalje zapisivati sve svoje postupke.ž

Č P e t r o g r a d , 23. N o v e m b r a . )Ja opet živim ca žeNom. Tašta mi je došla plačući i kazala kako je EleN ovde i kako me moli da je saslušam, kako je oNa NeviNa, kako je NesrećNa što sam je ostavio, i još mNogo što-šta. Ja sam zNao, ako je samo vidim, da Neću više moći da joj želju odbijem. Y svojoj sumNji Nisam zNao od koga da tražim pomoći i saveta. Kad bi moj dobrotvor bio ovde, oN bi mi kazao. Povukao sam ce u svoju sobu, pročitao poNovo pisma Josifa Aleksejeviča, setio ce svojiN raz-govora s Njim i iz svega sam izveo da Ne treba da odbijem molioca i da moram pružiti ruku i pomoći svakom, tim všpe čoveku koji je toliko vezaN za meNe, i da sam moram Nositi svoj krst. Pa kad sam joj oprostio vrliNe radi, oNda Neka i moje sastavljaNje s Njom ima samo duNovNi cil?. Tako sam rešio i tako Napisao Josifu Alekse-

jeviču. ŽeNi sam rekao da je molim da zaboravi sve što je bilo, da je molim da mi oprosti oNo za što sam mogao biti kriv pred Njom, a da ja Njoj Nemam šta da opraštam. Bilo mi je milo da joj TO kažem. Neka Ne sazNa kako mi je bilo teško da je opet vidim. Namestio sam ce u velikoj kući u gorNjim sobama i osećam ce srećaN zato što ce obNavAam.N

IX Kao i uvek, tako ce i tada više društvo, koje ce sastajalo Na dvoru i Na velikim balovima, delilo Na Nekoliko grupa i svaka je imala svoju NijaNsu. Me&u Njima bila je Najveća fraNcuska grupa, saveza NapoleoNovog — grupa grofa Ru-mjaNcova i Cau!aiNcourt-a. Y toj grupi zauzela je odmaN jedNo od NajugledNijiN mesta EleN, čim ce NastaNila s mužem u Petrogradu. Kod Nje su ce iskupljala gospoda iz fraNcuskog poslaNstva i veliki broj ljudi čuveNiN ca svoje pameti i lju-bazNosti, koji su pripadali tom pravcu. EleN je bila u Erfurtu za vreme čuveNog sastaNka dvojice imperatora i otud doNela ove veze ca svim NapoleoNovim evropskim zNameNi-tostima. ONa je u Erfurtu imala sjajaN uspeN. Sam NapoleoN, primetivši je u pozorištu, upi-tao je KO je oNa, diveći ce NjeNoj lepoti. NJeN uspeN kao lepe i elegaNtNe žeNe Nije začudio Njepa, jep je oNa s godiNama postala još lešpa Nego što je bila. Ali ra je začudilo to što je Njegova žeNa za te dve godiNe stekla glas »d'uNe temme cNarmaNte, aussi spirituelle, que belle.«Č ' AražesNe žeNe, toliko isto pametNe koliko lepe. ČuveNi priNce de LigNe pisao joj je pisma Na osam straNa. BiAibiN je čuvao svoje motsČ da iN prvi put kaže iČeA groficom BezuNovom. Biti prim-leN u saloNu grofice BezuNove smatralo ce kao dobiti diplomu Na pamet; mladi A.udi su proči-tavali kNjige uoči EleNiNiN prijema, da bi imali o čemu da govore u NjeNom saloNu, a sekretari poslaNstva, Na čak i poslaNici, poveravali su joj diplomatske tajNe, tako da je EleN, u Neku ruku, bila sila. Pjer, koji je zNao kako je oNa vrlo glupa, s NeobičNim osećaNjem Nedoumice i straNa prisustvovao je poNekad NjeNim prije-mima i ručkovima, gde ce razgovaralo o politici, poeziji i filozofiji. Na tim prijemima obuzi-malo ra je osećaNje sličNo oNome koje, mora biti, obuzme maćioNičara kad svaki čas očekuje da će ce Njegova obmaNa otkriti. Ali, da li zato što je za voćeNje takvog saloNa upravo glupost bNla potrebNa, ili zato što su obmaNjivaNi Nalazili zadovoAstva u toj obmaNi, obmaNa ce Nije otkri-vala i reputacija d'uNe femme cNarmaNte et spirituelleČ tako ce Nepokolebljivo priljubila za EdeN VasiljevNu BezuNovu da je mogla govoriti NaJBeNe trivijalNosti i gluposti, Na su ce ipak svi usNićavali svakom NjeNom reči i Nalazili u Njoj dubok smisao, o kome oNa sama Nije Ni slutila. Pjer je bio upravo oNakav muž kakav je bio potrebaN toj sjajNoj žeNi iz velikog društva. Bio je oNaj rasejaNi osobeNjak, muž graNd sei-gNeur,Č koji Nikom Ne smeta i koji Ne samo Ne kvari opšti utisak visokog toNa u saloNu, Nego mu svojim RONipacTOM NpcAia žeNiNoj raskoši i taktu služi kao pogodaN foN. 3aNNMajyNN ce ' Dosetke. ' ŽeNe dražesNe i pametNe. ' Veliki gospodpN. za te dve godiNe stalNo i jediNo NematerijalNim iNteresima a iskreNo prezirući sve ostalo, Pjer je u TOM žeNiNom društvu, koje Njega Nije zaNi-malo, uzeo oNaj toN ravNodušNosti, NemarNosti i dsČre vole prema svima koji ce Ne dobija veštački i koji zato i uliva NeNotičNo pošto-vaNje. ON je ulazio u saloN svoje žeNe kao u pozo-rište, pozNavao ce ca svakil!, svakom ce podjed-Nako obradovao i prema svakom bio podjedNako ravNodušaN. PoNekad je stupao u razgovor koji bi ra zaNimao i tada je, bez obzira Na to jesu li tu ili Nisu les messieurs de l'ambassade,Č zapi-Njući kazivao svoje mišljeNje, koje poNekad Nije bilo Nimalo u toNu tog treNutka. Ali ce miš-AeNje da je muž de la femrae la plus distiNguee de Pćtersbourg*Č osobeNjak beše
dostojaNstveNim i tužNim poštovaNjem. Ta NijaNsa poštovaNja TaKobe je uzNemiravala Pjera. Pjer je Npe tri godiNe tako luto propatio od uvrede koju mu je žeNa NaNela da ce sad sklaNjao od mogućNosti sAičNe uvrede, prvo zato što Nije bio muž svoje žeNe, a drugo zato što Nije sebi Aopuštao da sumNja.

j Gospoda iz ambasade. gČČČMJe žeNe u Petrogradu. 3

' Moj paž.

133

'

kNe, oNa je sad postala bas bleuČ i zauvek ce odrekla NpebamutK zaNosa« — govorio je oN sam sebi. kNije bilo primera da bas Meu imaju lju-bavNe zaNose« — poNavljao je u sebi izreku koju je Ne zNa ce odakle izvadio i u koju je čvrsto ve-rovao. Ali, za divNo čudo, Borisovo prisustvo u saloNu žeNiNom ( a oN je tu bio gotovo stalNo) uticalo je fizički Na Pjera: vezivalo je sve Njegove udove, uNšptavalo NesvesNost i slobodu NjegoviN pokreta. »Kako je NeobičNo aNtipatičaNd — mislio je Pjer — »a Npe mi ce, čak, veoma caNbao.« Y očima sveta Pjer je bio veliki gospodiN, malo slep i smešaN muž čuveNe žeNe, pametaN osobeNjak, divNa dobričiNa koja Ništa Ne radi, ali Nikom Nije od štete. A u Pjerovoj duši vršio ce za sve ovo vreme zapleteN i težak Nocao uNutrašNjeg razvoja koji mu je otkrio MNoro štošta N doveo ra do mNoge duNovNe sumNje i radosti.

ON je Nastavio svoj dNevNik i evo šta je Napisao u Njemu za to vreme: »24. N o v e m b r a . »Ustao sam u osam sati, čitao Sveto pismo, zatim otišao Na dužNost (Pjer je, No savetu svog dobrotvora, stupio u službu u jedNom od-boru), vratio ce pred ručak, ručao sam (kod grofice je mNogo gostiju koji su mi NeprijatNi), ' Plava čarapa. (ZNači: žeNa koja Noće da izgleda obrazovaNa.) ieo sam i pio umereNo i posle ručka prepisivao komade za braću. Uveče sam svratio grofici i is pričao joj smešaN dogaćaj ca B., i tek kad su ce svi već groNotom smejali setio sam ce da to Nije trebalo čiNiti. žLežem da spavam srećNe i mirNe duše. Go-spode veliki, pomozi mi da idem stazama tvojim: 1 ) da savla&ujem gNev — blagošću i sporošću, Z ) PONOTL.IVOST — uzdržavaNjem i gNušaNjem, 3 ) da ce kloNim taštiNe, ali da ce Ne uklaNjam: a) od službeNiN državNiN poslova, b) od briga doma-ćiN, v) od prijateljskiN veza i g) od ekoNomskiN zaNimaNja.« )>27. N o v e m b r a . žUstao sam dockaN i, kad sam ce probudio, ležao sam dugo u postelji, podajući ce leNosti. Bože moj! pomozi mi i okrepi me da biN mogao Noditi putevima tvojim. Čitao sam Sveto pismo, ali bez priklldNog osećaNja. Došao mi je brat Urusov i razgovarali smo o taštiNama ovog sveta. Pričao mi je o Novim projektima gospodarevNm. Ja sam počeo to da osućujem, ali ce setiN svojiN pravila i reči dobrotvora kako pravi masoN treba da bude usrdaN trudbeNik u državi kad ce zatraži Njegovo sudelovaNje i miraN posma-trač oNog za mro Nije pozvaN. Jezik moj — Nepri-jatel je moj. Posetila su me braća G. V. i O., vodio ce pretNodaN razgovor o primaNju Novog brata. ONi tovare Na meNe ritorsku dužNost. Osećam da sam slab i NedostojaN. Potom ce poveo roBop o tumačeNju sedam stubova i stepeNa Nrama: 7 Nauka, 7 vrliNa, 7 poroka, 7 darova DuNa svetoga. Brat O. bio je vrlo leporek. Uveče ce svršilo primaNje. Novo urebeNje prostorija mNogo je do-priNelo sjaju prizora. PrimljeN je Boris Drubecki. Ja sam ra preporučio i bio ritor. ČudNo osećaNje me je uzbu&ivalo dok sam bio s Njim u mračNom Nramu. Utvrdio sam u sebi osećaNje mržNje prema Njemu i uzalud ce trudim da ra savladam. I zato biN želeo da ra istiNski spa-sem od zla i da ra izvedem Na put istiNe, ali ružNe misli o Njemu Nisu me ostavAale. ČiNilo mi ce da oN stupa u bratstvo samo zato što želi da ce sprijatelji s ludima, da bude u milosti kod oviN što su u Našoj loži. Sem toga što je NekoAiko puga pitao da li je u Našsj loži N. i S. (Na što mu Nisam mogao odgovoriti) i sem Tora što oN, kako sam ja oceNio, Nije sposobaN da oseti poštovalje prema Našem svetom redu i što je i suvšpe zauzet i zadovoljaN spoljaš-Njim čovekom da bi želeo da popravi duNovNog, ja Nisam imao drugiN razloga da posumNjam u i&era; ali mi je izgledao NeiskreN i, sve dok sam stajao s Njim Nasamo u mračNom Nramu, čiNilo mi ce da ce oN prezrivo osmeNuje Na moje reči i dobio sam bio volju da ra odista ubodem u gole prsi špadom koju sam držao NasloNjeNu Na NjiN. Ni-sam Morao biti

... 2№.

leporek i Nisam mogao iskreNo da saopštim svoju sumNju braći i velikom maj-storu. Veliki Neimare prirode, pomozi mi da Naćem puteve istiNe, koji izvode iv laviriNta laži.ž Posle Tora preskočeNa su u dNevNiku tri li-sta, Na je oNda NapisaNo ovo: žImao sam poučaN i dug razgovor Nasamo s bra-tom V., koji mi je savetovao da ce držim brata A. Iako sam NedostojaN, mNogo štošta mi je ot-kriveNo. AdoNai je ime oNoga koji je stvorio ovet. Eloim je ime oNoga što svim upravla. Treće ime, TO je ime koje ce Ne može izreći, a zNači S v e . Razgovori s bratom V. potkrepljuju, osve-žavaju i utvrćuju me Na putu vrliNe. Pred Njim Nema mesta sumNji. ČČČa mi je razlika izmeČu

135

bedNog učeNja društveNiN Nauka i Našeg svetog učeNja, koje sve obuNvata. LJudske Nauke sve izdro-gg — da bi razumele, sve ubiju — da bi razgledale. Y svetoj Nauci masoNskog reda sve je celo, sve ce upozNaje u svojoj celiNi i živo. Trojica — tri početka stvari — to su sumpor, živa i co. Sumpor ima osobiNu osveštaNog ulja i ogNja; oN, ujediNjeN ca solju, budi svojom vatrom u Njoj žeć KOJOM privlači živu, Nvata je, zadržava i zajedNički proizvodi pojediNa tela. Živa je tečNa i isparl:iva duNovNa suštiNa. — Nristos, Sveti DuN, Bog.« žZ. d e c e m b r a . »Probudio sam ce dockač, čitao sam Sveto pismo, ali sam bio Neose-.viv. Posle sam izišao i Nodao No dvoraNi. Nteo sam da razmišlam, ali umesto toga moja uobrazilja je obNovila jedaN doga&aj koji ce desio Npe četiri godiNe. GospodiN DoloNov, Našavpš ce ca mNom u Moskvi posle dvoboja, reče mi kako ce Nada da sam sad duševNo sasvim miraN, iako mi žeNa Nije više ca mNom. Tada mu Nisam Ništa odgovorio. Sad sam ce setio sviN sitNica tog susreta i u duši svojoj govorio sam mu NajpakosNije reči i zajedljive odgovore. Došao sam sebi i ostavio te misli tek kad sam video da u meNi kipti gNev; ali ce za to Nisam DovoANo pokajao. Posle je došao Boris Drubecki i počeo da priča razNe doga&aje; meNi Njegova poseta od prve Nije bila No volji i rekao sam mu Nešto ružNo. ON mi je odgovorio. Ja sam plaNuo i izgovorio mu MNoro štošta NeprijatNo i čak ČČubo. ON je ućutao, a ja sam ce trgao tek kad je bilo već dockaN. Bože moj, Nikako Ne umem da ce poNašam prema Njemu. Tome je uzrok moje samolubAe. Ja sebe stavl.am izNad Njega i zato ispadam mNogo gori od Njega, jep je oN sNisNodljiv prema mojim uvredama, a ja, Naprotiv, prema Njemu oee-ćam prezir. Bože moj, daj mi da u Njegovom pri-sustvu vidim bolje svoju gNusobu i da postupam tako da to i Njemu bude korisNo. Posle ručka sam zaspao i kad me je Nvatao saN čuo sam jasNo glas koji mi reče Na levo uNo: »Tvoj je daN.« žSaNjao sam kako kao idem No mraku i odjedaN-put me opkoljavaju psi, ali ja idem slobodNo; odjedaNput jedaN mali pas uNvati me zubima za levu butiNu Na Ne pušta. Ja ra počNem daviti rukama. I tamaN ra odgurNuN, a drugi, veći, poče da me ujeda. Ja počNem da ra dižem i, što sam ra všpe dizao, oN bivaše sve veći i teži. Odje-daNput Naiće brat A. i, uzevši me pod ruku, po-vede me sobom i dovede do jedNe zgrade u koju ce moralo ući preko uzaNe daske. Ja stadoN Na Nju, a oNa ce ugNu i pade i ja počeN da ce pužem uz plot, koji sam jedva doNvatao rukama. Posle velikog Napora ggrebacio sam svoje telo tako da su mi Nore visile Na jedNoj, a trup Na drugoj straNi. OkreNem ce i vidim kako brat A. stoji Na pAotu i pokazuje mi rukom Na veliku aleju i vrt i u vrtu veliku i prekrasNu zgradu. Pro-budim ce. Gospode, Veliki Neimaru prirode! pomozi mi da odagNam od sebe Nce — strasti moje i posledNju od NjiN, koja je skupila u sebi sNagu sviN prećašNjiN, i pomozi mi da ybeM u oNaj Nram vrliNe, koji sam ugledao u sNu.« №?. d e c e m b r a. SaNjao sam kao Josif Aleksejevič u mojoj kući, a meNi veoma milo, Na želim da ra ugostim. Kao NeprestaNo brblam s Nekim tućim ludima. 242 Na ce tek setiA! da ce to Njemu Ne svi&a i želim da mu prićem i da ra zagrlim. Ali, čim sam ce približio, vidim da ce lice Njegovo promeNilo, podmladilo, i oN mi tiNo govori Nešto iz učeNja Našeg reda, tako tiNo da ra Ne čujem. Potom, kao izi&osmo iz sobe, i tu ce dogodi Nešto zamršeNo. Sedeli smo ili ležali Na podu. ON mi je Nešto govorio. A AieNN kao doće volja da mu pokažem svoju osetljivost, Na, Ne slušajući Njegov govor, stadoN zamišljati staNje svog uNutrašNjeg čoveka i mNlost Božju KO ja me je uzela pod okrilje. I pojaviše mi ce suze u očima, i bio sam zadovo-laN što oN TO vidi. A/Š oN pogleda Na meNe jetko i skoči, prekiNuvši svoj razgovor. Ja ce uplapšN i zapitaN da ce Nije meNe ticalo oNo što je rekao; ali oN Ništa Ne odgovori, NačiNi ce ljubazaN i posle ce, odjedaNput, obretosmo kao u mojoj spavaćoj sobi, gde je krevet za dvoje. ON leže Nakraj kreveta, a ja kao gorim od želje da mu ce umiljavam i da i ja tu prilegNem. A oN me kao pita: »Kažite istiNu, šta vam je glavNa strast? Jeste li je pozNali? Ja mislim da ste je pozNali.ž Ja, zbuNjeN ovim pitaNjem, odgovoriN da je leNost moja glavNa strast. ON maNNu glavom da mi Ne veruje. A ja, zbuNjeN još više, odgovoriN mu da ja, iako živim, No Njegovom savetu, ca že-Nom, Ne živim kao muž svoje žeNe. Na to oN reče kako Ne treba da lišavam žeNu svoje milo-šte i dade mi da osetim da je to bila moja duž-Nost. Ali ja odgovoriN da ce stidim toga i, odje-daNput, sve ce izgubi. I ja ce probudiN i NaćoN U svojim mislima tekst Svetog pisma: Ž i v o t b e š e

v i d e l o l j u d i m a , a v i d e l o c e s v e t l i u t a m i i t a m a r a N e o b u z i m a . Lice Josifa Aleksejeviča beše mlado i svetlo. Taj daN dobio sam pismo od dobrotvora, u kome mi piše o supružaNskim dužNostima.« 16*

ž9. A e c e m b r a. žSaNjao sam saN iz koga sam ce probudio ca strepNjom u srcu. SaNjam kao da sam u Moskvi, u svojoj kući, u malom saloNu a iz saloNa izlazi Josif Aleksejevič. Ja sam odmaN pozNao da ce u Njemu izvršio proces preporoAa, Na mu potrčaN u susret. Kao lubim ra, ljubim mu i ruke, a oN veli: ))Jesi li primetio da mi je lice Arukčije?<: Ja ra pogledaN, držeći ra još u svom zagrljaju, i kao vidim da mu je lice mlado, ali Nema kose Na glavi i crte sasvim drukčije. I kao kažem mu: »Ja biN vas pozNao kad bismo ce slučajNo sreli«, a mećutim mislim: uČDa li sam rekao istiNu?« I odjedaNput vidim kako oN leži kao mrtvac; zatim polako do&e k sebi i ube ca mNom u veliki kabiNet, držeći veliku kNjigu, pisaNu Na velikom formatu. A ja kao kažem: »To sam ja Napisaož. I oN mi odgovori klimNuvši glavom. Ja otvoriN kNjigu, a u toj kNjizi Na svakoj straNi prekrasNi crteži. I ja kao zNam da te slike predstavljaju ljubavNe avaNture duše s NjeNim miljeNikom. I kao vidim Na straNama prekrasNu sliku devojke u providNoj NaljiNi i s providNim telom kako uzleće u oblake. N kao zNam da ta devojka Nije Ništa drugo, već slika Pesme Nad Pesmama. I kao ja, gledajući u te crteže, ose-ćam da čiNim Nešto gadNo, a Ne mogu da ce otrg-Nem od NjiN. Gospode, pomozi mi Bože moj, ako je ovo što me ostavljaš Tvoje delo, oNda Nek bude volja Tvoja; ali ako sam ja ovo prouzrokovao, oNda me Nauči šta da radim. Ja ću propasti od svoje razvratNosti, ako me Ti sasvNm ostaviš.« NovčaNe prilike RostoviN Nisu ce popravile za oNe dve godiNe koje su proveli u selu. Pri svem TOM što ce Nikolaj Rostov čvrsto dpžao svoje Namere i produžio svoju skučeNu službu u zabačeNom puku, trošeći relativNo malo Novaca, u OtradNom ce tako živelo, a Naro-čito je MićeNka tako upravljao poslovima da su dugovi svake godiNe iezadržaNo rasli. JediNa NoMoN koju je grof mogao da zamisli bila je služba, i oN je došao u Petrograd da traži mesto; da traži mesto i da, uz to, kao što je govorio, posledNji put obraduje devojčice. Ubrzo posde dolaska RostoviN u Petrograd, Berg je zalrosio Veru i Njegova je proševiNa primljeNa. Iako su Rostovi spadali u Mookvi u više društvo, Ne zNajući tm sami to Niti misleći u koje društvo spadaju, u Petrogradu je NjiNovo drugltvo bilo mešovito i NeodrećeNo. Rostovi su u Petrogradu bili palaNčaNi s kojima ce Nisu družili čak Ni oNi l.udi koje su oNi u Moskvi NraNili Ne pitajući iN u koje društvo spadaju. Rostovi su u Petrogradu bili oNako isto go-stoljubivi kao i u Moskvi i Na NjiNovim veče-rama iskupljale su ce NajrazličNije ličNosti: susedi iz OtradNog, stare siromašNe spaNije s kćerima i gospo&ica PeroNska, Pjer BezuNov i siN sreskog upravNika pošte, koji je služio u Petrogradu. Od muškaraca vrlo brzo posta-Doše kao člaNovi kuće RostoviN u Petrogradu Boris, Pjer, koga je stari grof Našao Na ulicN i dovukao svojoj kući i Berg, koji je čitave daNe Čovodio kod RostoviN i ukazivao starijoj gro-fici Veri oNakvu pažNju kakvu ukazuje mladić koji Namerava da zaprosi. Nije Berg uzalud svakom pokazivao svoju desNu ruku raNjeNu u austerličkom boju, Niti držao sasvim NepotrebNo špadu u levoj ruci. ON je tako postojaNo i s takvom važNošću pričao svakom taj dogaćaj da su svi poverovali u korisNost i valjaNost tog postupka i Berg je dobio za Au-sterlic dva odlikovaNja. Y fiNskom ratu takoće mu ce dala prilika da ce istakNe. Digao je parče graNate koje je ubilo a&utaNta pored glavNokomaNdujućeg i od-Neo TO parče starešiNi. Berg je, isto oNako kao i posle Austerlica, toliko i tako uporNo pričao svakom taj doga&aj da je opet svak poverovao da je trebalo to učiNiti, Na je i za fiNski rat dobio dva odlikovaNja. ON je 1809. godiNe bio gardijski kapetaN ca odlikovaNjima i zauzimao u Petrogradu Neke Naročito pogodNe položaje. Iako su ce Neki slobodoumNi ljudi i sme-škali kad im ce govorilo o zaslugama Bergovim, ipak ce moralo prizNati da je Berg bio ispravaN, Nrabar oficir, kod komaNde odličNo zapisaN i moralaN mladić koga čeka sjajNa karijera i koji ima čak siguraN položaj u druttvu. Pre četiri godiNe Berg je, Našavši ce u par-teru moskovskog pozorišta ca svojim drugom Nemcem, pokazao Na Veru Rostovu i rekao mu Nemački: »Das soli meiN Weib werdeN(t,Č i toga treNutka ce odlučio da ce Njome ožeNi. Sad, u Petrogradu, uzevši u račuN, položaj RostoviN i svoj, Naće da je vreme i zaprosi je. ProševiNa Bergova primljeNa je, Najpre, s Ne-doumicom koja Nije bila za Njega laskava. Najpre je izgledalo NeobičNo da siN jedNog NepozNatog AivoNskog plemića prosi groficu Rostovu; ali glavNa osobiNa karaktera Bergovog beše tako NaivaN i dobrodušaN egoizam da su Rostovi i Ne' Ovo će bNti moja žeNa.

Notice pomislili da će to biti dobro kad je oN tako tvrdo uvereN da je to dobro i, štavšpe, vrlo dobro. Uz TO je staNje RostoviN bilo vrlo pćavo što mladožeNja Nije mogao da Ne zNa, a, glavNo, Vera je imala dvadeset četiri godiNe, izlazila je svuda Na, mada NesumNjivo lepa i raz-borita, dosad je Niko Nije zaprosio. I tako su pristali. — Eto vidite — govorio je Berg svome drugu, koga je zvao prijateljem samo zato što je zNao da svaki čovek ima prijatelja. — Eto vidite, ja sam TO sve proračuNao i ja ce Ne biN Ni žeNio kad Ne biN o svemu promislio i kad bi to zbog Nečeg bilo NezgodNo. A sad, Naprotiv, tatica i mamica su mi osiguraNi, uredio sam im oNu areNdu u Pri-baltiku, a ja mogu da živim u Petrogradu ca svo-jom platom, pored NjeNog imaNja i svoje štedlji-vosti. Možemo lepo da živimo. Ja ce Ne žeNim zbog Novca, smatram da to Nije plemeNito, ali treba da žeNa doNese svoje, a muž svoje. Ja imam službu — oNa ima veze i Nešto malo Novaca. To u daNašNje vreme Nešto vredi, je li tako? A što je glavNo, oNa je divNa, ugledNa devojka i voli me. . . Berg pocrveNe i osmeNNu ce. — I ja Nju volim, jep je razborita — vrlo dobra. Eto, NjeNa sestra — jedNa familija, ali sasvim drukčija, i Narav joj NezgodNa, Ni pameti ove Nema, i sve tako, zNate? . . . NeprijatNo . . . Ali Moja zaručNica. . . Eto, dolazićete Nam . . . — Na-stavi Berg i zausti da kaže »Na ručakČ, Na raz-misli i reče: — Na čaj — i uz to pusti iz usta, protNuvši ra brzo jezikom, mali kolutić duvaN-skog dima, u kome ce potpuNo oličavaNu Njegovi sNovi o sreći. Posle oNe prve Nedoumice koja je izazvaNa kod roditelja proševiNom Bergovom, u porodici zavlada uobičajeNa za takve prilike svečaNost i radost, ali radost Nije bila iskreNa, Nego pri-vidNa. Prema toj udaji rodbiNa je bila osetNo zbuNjeNa i postibeNa. Kao da iN je sad bilo stid što su malo voleli Veru i što je sad rado ski-daju s vrata. Najviše je bio zbuNjeN stari grof. ON, verovatNo, Ne bi umeo da kaže šta je uzrok Njegove zabuNe, a taj uzrok beNu Njegove NovčaNe prilike. ON sasvim iije zNao šta ima, koliko mu izNose dugovi i šta može dati Veri u miraz. Kad su ce rodile kćeri, svakoj je bilo odre&eNo No trista duša u miraz; ali jedNo od tiN sela beše već prodato, a drugo založeNo i rok zalozi toliko Npomao da ce selo moralo prodati, Na, prema tome, Nije ce moglo dati u miraz imaNje. A Ni Novaca Nije bilo. Prošlo je već všpe Nego mesec otkako je Berg vereNik i samo je ostalo Nedelju daNa do svadbe, a 1rof još Nije rešio pitaNje o mirazu, Niti je o tome govorio ca žeNom. Grof je čas Nteo da odvoji Veri imaNje u rjazaNskoj guberNiji, čas je Nteo da proda šumu, čas da uzme Novac Na meNicu. Na Nekoliko daNa pred svadbu u&e Berg jedNo jutro raNo u grofov kabiNet i s ljubazNim osme-Nom umoli poNizNo budućeg tasta da mu kaže šta će ce dati uz groficu Veru. Na ovo pitaNje, kome ce odavNo Nadao, grof ce tako zbuNi da NepromišleNo reče oNo što mu prvo pade Na um. — Volim što ce briNeš, volim, bićeš zado-voljaN. . . I potašpa Berga No rameNu Na ustade, želeći da prekiNe taj razgovor. Ali Berg, osmejkujući ce ljubazNo, objasNi kako će oN biti priNu&eN da odustaNe ako Ne bude pouzdaNo zNao šta će ce dati uz Veru i ako Ne dobije uNapred bar Neki deo ONor što joj je odre&eNo. — Jep pomislite, grofe, kad biN ce ja sad usudio da ce ožešš, a da Nemam odrećeNiN izvora za izdržavaNje svoje žeNe, ja biN postupio *ČČ'ČRazgovor ce svrši time što grof, želeći la bude velikodušaN i da ce Ne izlaže Novim molbama, reče da će mu dati meNicu Na osamde-set Niljada. Berg ce krotko osmeNNu, poljubi rpo-fa u rame i reče da mu je vrlo zaNvalaN, ali da sad Nikako Ne može udesiti Novi život dok Ne dobije u gotovu trideset NilČada. * Makar i dvadeset Niljada, grofe — dodade oN — Na oNda meNicu samo Na šezdeset Niljada. * Da, da, dobro — reče brzo grof. — Ali oprostićeš, prijatelju, daću ja tebi dvadeset Ni-lada u gotovu i osim toga daću ti meNicu Na osamdeset Niljada. Eto tako, poAubi me.

XII Nataša je tšala šesNaest godiNa, a bila je 1809. i tačNo ce Navršilo četiri godiNe otkako je oNa s Borisom račuNala Na prste, pošto su ce poljubili. Otada Nije NijedaNput videla Bo-risa. Pred SoNjom i s majkom, kad ce povede razgovor o Borisu, govorila je sasvim slobodNo, kao o stvari seN jedNom prečišćeNoj, da je sve Š10 je bilo raNije detiNjarija o kojoj Ne vredi Ni govoriti i koja je davNo zaboravljeNa. Ali je Nju u NajtajNijoj dubiNi duše mučilo pitaNje da Ai je reč data Borisu bila šala ili ozbiljNo obećaNje koje obavezuje. Boris ce Nije vićao s Rostovima još otkako je 1805. godiNe otišao iz Moskve u vojsku. Neko-liko puta je dolazio u Moskvu, prolazio blizu OtradNog, ali NijedaNput Nije bio kod RostoviN. Nataši je poNekad dolazilo Na um da oN Neće vČu da vidi i TO NjeNo Naga&aNje potvr&ivalo ce oNim setNim toNom kojim su stariji govorili o Njemu. — Y daNašNje vreme Ne sećaju ce ljudi stariN prijateAa — govorila je grofica čim ce spomeNe Boris.

ANa MiNailovNa, koja je u posledNje vreme pebe odlazila Rostovima, držala ce Nekako oso-bito dostojaistveNo i svaki put govorila odu-ševljeNo i zaNvalNo o osobiNama svog siNa i o sjajNoj karijeri koju je pravio. Kad su Rostovi došli u Petrograd, Boris je otišao k Njima da iN poseti. Nije išao k Njima bez uzbućeNja. UspomeNa Na Natašu beše NajpoetičNija uspomeNa Borisova. Ali je, istovremeNo, išao s tvrdrm Namerom da i Nataši i NjeNoj rodbiNi da jasNo Na zNaNje kako detiNji odNosi izmeću Njega i Nje Ne mogu biti obavezNi Ni za Njega Ni za Nju. ON je, zaNva-A-ujući svojoj iNtimNosti s groficom BezuNovom, imao sjajaN položaj u društvu, a zaNvaL)ujući zaštiti jedNe važNe ličNosti, čije povereNje je potpuNo uživao, imao je sjajaN položaj u službi i već je stvarao plaNove da ce ožeNi jedNom od NajbogatijiN devojaka u Petrogradu, plaNove koji su ce mogli vrlo lako ostvariti. Kad je Boris ušao u saloN RostoviN, Nataša je bila u svojoj sobi. Čuvši za Njegov dolazak, oNa ce sva zacr-veNe i gotovo utrča u saloN, dok joj je lice sijalo više Nego ljubazNo. Boris ce sećao oNe Nataše u kratkoj NalziNi, ca crNim očima što ce svetle ispod kovrdžica i ca oNim groNotNim, detiNjskim smeNom, koju je zNao Npe četiri godiNe, i zato ce, kad ybe sasvim druga Nataša, zbuNi i Na licu mu ce čitalo usNićeNo N3NeNabe&e. Taj izraz Njegovog lica obradova Na-tašu. — PozNaješ li svoju malu prNjateljicu-vrago-laNku? — reče mu grofica. Boris poljubi Natašu u ruku N reče da je zadivleN promeNom koja ce Na Njoj izvršila. ___Kako ste ce prolepšali! žTe još kako!« — odgovoriše mu NasmejaNe oči NatašiNe. — A je li tata ostareo? — upita oNa. Nataša sede, Na, Ne udazeći u Borisov razgovor s grofi-com, ćutke razgledaše do NajmaNjiN sitNica svog zaručNika iz detiNjstva. ON je oceNao Na sebi težiNu tog uporNog, milog pogleda i poNekad bi pogledao Na Nju. Borisov A1uNdir, mamuze, kravata, frizura — sve je TO bilo No NajNovijoj modi i comme ii fautČ. To je Nataša odmaN primetila. ON je sedeo malo iskosa Na NasloNjači pored rpofšČe i, Name-mTajyNN desNom rukom veoma čistu glase rukavicu Na levoj, govorio je, s Nekim Naročitim, fiNim uspijaNjem usaNa o zabavama višeg petrogradskog sveta i s blagim osmeNom pomiNjao prećašNja mo-skovska vremeNa i moskovske pozNaNike. Nataša opazi kako oN, re&ajući No imeNima višu aristo-kratiju, Naročito pomeNu poslažkov bal, Na KOM je i oN bio, i kako su ra pozvali NN i SS. Nataša je sve vreme sedela ćuteći i gledajući ra ispod oka. Taj pogled je sve više i všNe uzNe-miravao i zbuNjivao Borisa. ON je veoma često bacao poglede Na Natašu i ttrekidao svoje pri-čaNje. Nije sedeo više od deset miNuta, Na ustade i poče da ce pozdravlja. Sve oNe iste radozNale, izazivačke i uNekoliko podsmešljive oči gledale su Na Njega. Posle svoje prve posete Boris reče sebi da je Nataša za Njega potpuNo isto oNako privlačNa kao i raNije, ali da oN Ne treba da ce podaje TOM osećaNju zato što bi, ako ce ožeNi ubOMe — devojkom skoro bez ičega — to upropa-stilo Njegovu karijeru, a ako obNovi raNije od' Kao što treba. Nose bez želČe da sklopi brak, to Ne bi bilo ple-meNito. Boris odluči pred samim sobom da izbe-gava susrete s Natašom, ali, bez obzira Na to, do&e posle Nekoliko daNa, Na poče često da dolazi i da čitave daNe provodi kod RostoviN. NJemu je izgledalo kao NeopNodNo da ce objasNi s Nata-šom, da joj kaže kako sve staro mora biti zabo-ravljeNo, kako, bez obzira Na sve . . . oNa Ne može da bude Njegova žeNa, kako oN Nema imaNja i Nju Neće Nikad dati za Njega. Ali mu Nikako Nije polazilo za rukom i bilo mu je NezgodNo da pri-stupi tome objašNjeNju. Iz daNa u daN oN ce sve više i više zapetAavao. Po oNome što su videle, majci i SoNji čiNilo ce da je Nataša zaljub-ljeNa u Borisa kao Nekad. Pevala mu je Njegove omiljeNe pesme, pokazivala mu svoj album, tra-žila da joj u Njega Nešto Napiše i Nije davala da pomiNje staro, Noteći da oN sNvati koliko je divNo bilo Novo; i svaki daN oN je dolazio kao u magli, Ne rekavši oNo što je mislio da kaže, sam Ne zNajući šta radi, zašto dolazi i čime će ce TO završiti. Boris je prestao da odlazi EleNi, svakodNevNo je od Nje dobijao pisamca puNa prekora, Na ipak je čitave daNe provodir kod RostoviN.

XIII JedNe večeri, kad je stara grofica, uzdišući N steNjući, u NoćNoj kapici i bluzici, bez ve-štačke kose, s jedNim bedNim čuperkom koji je virio ispod bele cicaNe kapice, klečala Na ći-limčetu i klaNjala ce do zemlje uz večerNju mo-litvu, škripNuše NjeNa vrata i utrča Nataša s papučama Na bosim Nogama, tako&e u bluzici, s papilotNama. Grofica ce okrete i Namršti ce. ONa ie završavala svoju posledNju molitvu: »Zar ovaj odar da mi bude grob?« NJeNo molitveNo ras-položeNje bilo je uNišteNo. Nataša, rumeNa i vesela, odjedaNput ce zaustavi u svom trku kad vide majku Na molitvi, Na čučNu i NeNotpce is-plazi jezik, preteći samoj sebi. Primetivši da majka Nastavla molitvu, oNa Na prstima otrča

do kreveta, brzo sklizNu jedNom malom Nožicom o druguČ skide papuče i skoči Na oNaj odar za koji ce grofica plašila da joj Ne bude grob. Taj odar je bio visok, u perju, ca pet jastuka jedNim maNjim od drugog. Nataša uskoči i utoNu pod periNu, preturi ce do zida i poče da ce igra pod pokrivačem, da ce Namešta, da savija koleNca do brade, da ce bacaka Nogama, čas ce jedva čujNo sme-jući, čas ce pokrivajući preko glave, čas bacajući poglede Na majku. Grofica je završila mo-litvu i stroga lica prišla postelČi; ali kad vide da je Nataša pokriveNa preko glave, oNa ce osmeNNu svojNm dobrim, NežNim osmeNom. — Ae, de, de — reče majka. — Mama, mogu li da malo razgovaram s vama, a? — reče Nataša. — Da vas poljubim tu još jedaNput, i dosta. — I oNa obgrli majčiN vrat, Na je poljubi ispod podbratka. Prema majci Nalama je uvek pokazivala spoAašNju grubost u po-NašaNju, ali je bila tako osetljiva i vešta da je, ma kako uNvatila majku rukama, uvek umela to Da učiNi tako da majku Nije Ni boledo. Niti joj 6:iAo NeprijatNo, Ni NeugodNo. Pa, o čemu daNas Noćeš da razgovaramo? — reče majka Namestivši ce Na jastucima i priče-kavši dok ce Nataša Ne prevrNu jedaNput-dvaput i leže pored Nje pod istim pokrivačem izbačeNiN Ruku i uozbiljeNa lšČa. Te NoćNe posete NatašiNe, koje su obazljaNe Npe Nego tto ce grof vrati iz kluba, bile su JedNo od NajomiljeNijiN uživaNja i majke i kćeri. — 0 čemu daNas Noćeš da razgovaramo? A ja treba da ti kažem . . . Nataša metNu majci šaku Na usta. * O Borisu. . . ZNam — reče oNa ozbiljNo — zato sam i došla. Nemojte mi govoriti, zNam. Ne, kažite! — ONa ukloNi ruku. Recite, mama. Je li da je mio? * Nataša, tebi je šesNaest godiNa, u tvojim godiNama ja sam bila udata. Kažeš da je Borja mio. ON je vrlo mio i ja ra volim kao siNa, ali šta ti Noćeš?... Šta ti misliš? Ti si mu sa-svim zavrtela mozak, ja to vidim . . . Govoreći TO grofica pogleda u kćer. Nataša je ležala i gledala pravo i NepomičNo ispred sebe u jedaN od oNiN sfiNksova izrezaiiN u maNa-goNiju Na uglovima kreveta, tako da je grofjtca videla samo profil kćeriNa lica. To lice izNe-Nadi groficu svojim Naročito ozbiljNim i usredsre&eNim izrazom. Nataša je slušala i mislila. — Pa šta je s tim? — reče oNa. * Ti si mu sasvim zavrtela mozak, zašto? Šta ti Noćeš od Njega? ZNaš da ce Ne možeš udati za Njega. * Zašto? — upita Nataša, Ne meNjajući polo-žaj. * Zato što je mlad, zato što je siromaN, zato što ti je rod. . . zato što ra Ni ti sama Ne voliš. , — A otkud vi zNate? — ZNam. To Nije lepo, draga moja. . — A ako ja Noću. . . — reče Nataša. * Nemoj govoriti gluposti — reče grofica. * A ako ja Noću . . . * Nataša, ja ti ozbiljNo . . . Nataša joj Ne dade da izgovori, Nego privuče veliku ruku grofičiNu i poljubi je odozgo, Na oNda u dlaN, Na je opet okrete i poče lJa-Nuar, februar, mart, april, maj.
Nemojte ce smejati, prestaNite — povika Nataša — tresete ceo krevet! Vi strašNo lpčite Na meNe, isto tako ce kikoćete . . . Čekajte . . . — ONa uNvati obe ruke grofičiNe, poljubi Na jedNoj člaNak Na malom prstu — juN, Na Nastavi da ljubi Na drugoj ruci jul, avgust. — Mama, da li je oN jako zal.u6ljeN? Kako vama izgleda? Jesu li u vas bili tako zaA:ubA)eNi? I vrlo je mio, vrlo, vrlo mio! Samo Nije sasvim No mom ukusu — ta-Nak kao trpezarijski časovNik. . . Ne razume-te? . . . UzaN, zNate, siv, otvoreNe boje. . . — Što lažeš! — reče grofica. Nataša produži: * Zar Ne razumete? NikoljiNka bi razumeo . . . BezuNov — oNaj plavi, ugasitoplav Na ce preliva u crveNo, oN je četvrtast. * Ti i s Njim koketuješ — reče grofica smejući ce. * Ne, dozNala sam da je fraNmasoN. DivaN je, ugasitoplav Na ce preliva u crveNo, kako to da vam objasNim . . . * Grofičice! — ču ce grofov glas iza vrata. — Zar Ne spavaš? — Nataša skoči, zgrabi pa-puče u ruke, Na uteče bosa u svoju sobu. Augo Nije mogla da zaspi. StalNo je mislila o tome kako Niko Ne može Nikako da razume sve oNo što oNa razume i što Nosi u sebi. »Da Ai može SoNja?« — pomisli, gledajući u mačkicu duge kose koja ce skupila i spavala. »Ne, otkud bi oNa mogla! ONa je puNa vrliNa. ONa ce zaljubila u NikoljiNku i Neće više Niza-što da čuje. Mama, Ni oNa Ne razume. Ovo je čudo kako sam ja pametNa i . . .
iz sobe, a oNa već beše prešla u drugi, jom soećNiji svet sNova, gde je sve bilo oNako isto lako i divNo kao i u stvarNosti, ali, samo iom lepše zato što je bilo drukčije. SutradaN grofica pozva k sebi Borisa, poraz-govara s Njim i oN od toga daNa prestade da do-lazi u kuću RostoviN.

XIV 31. decembra, uoči Nove 1810. godiNe, bio je le reveilloN/ bal kod jedNog velikaša iz Katari-NiNog vremeNa. Trebalo je da doće Na taj bal di-plomatski kor i car. PozNatu kuću tog velikaša Na ENgleskom keju osvetljavala je ilumiNacija NebrojeNim svetilČ-kama. Kod osvetljeNog ulaza zastrveNog crveNom čojom stajala je policija, i to Ne samo žaNdar-mi, Nego su kod ulaza stajali i upravNik poli cije i desetpNe policijskiN oficira. Ekipaži su odlazili i NeprestaNo dolazili Novi s crveNim lakejima i lakejima s perjem Na šeširima. Iz kola su izlazili muškarci u uNiformama, ca zvezdama i leNtama; dame u atlasu i NermeliNu pažAivo su silazile s papučica, koje su ce s lu-pom spuštale, Na žurNo i NečujNo prolazile pre-ko čoje Na ulazu. Gotovo svaki put kad ce približi Nov ekipaž proNosio ce šapat u gomili i skidale ce kape. Gospodar? . . . Ne, Nego miNistar . . . priNc . . . poslaNik . . . Zar Ne vidiš perje? . . . — govorilo ce iz gomile. JedaN čovek iz gomile, bolje odeveN od osta-liN, izgledalo je da pozNaje svakoga; oN je kazi-vao imeNa NajzNatNijiN velikaša tog vremeNa. ' Gozba uoči Nove godiNe. Č7 Rat i mNr II

Č 257

BeN je jedNa TpeNaNa gostiju došla Na taj bal, a kod RostoviN, koji su trebali da budu Na tom balu, još ce žurNo oblačilo. Y porodici RostoviN bilo je mNogo govora i priprema za taj bal, mNogo straNovaNja da ce NeNe dobiti poziv, da NaliNe Neće biti gotove i da ce NeNe sve udesiti oNako kako treba. ZajedNo s RostovNma išda je Na bal MarNja IgNjatijevNa PeroNska, prijateljica i roćaka gro-fičiNa, suvoNjava i bleda dvorkiNja starog dvora, koja je uvodNla palaNčaNe Rostove u veliki pe-trogradski svet. Trebalo je da Rostovi u deset sati uveče svra-te kod Tavrijskog vrta No dvorkiNju; mećutNm, bNlo je već pet miNuta do deset, a gospoćice još Ne beNu obučeNe. Natata je polazNla Na prvi veliki bal u svom životu. ONa je tog daNa ustala u osam sati i ce- Aog daNa bila grozNičavo uzNemNreNa i zaposle-Na. Od raNog jutra sav NjeN trud bio je upravljeN Na TO da sve: oNa, mama, SoNja budu obučeNe što je MoryNNo lepše. SoNja i grofica potpuNo su ce osAoNile Na Nju. Na grofici je morala biti Na-LuiNa od somota višNjeve boje, a Na Njima dvema NaljiNe od belog krepa Na ružičastoj svileNoj postavi, s ružNNim graNčicama Na grudNma. Tre-balo je da budu očešAaNe Č !a grecque. Sve što je glavNo beše već uraćeNo; Noge, ru-ke, vrat, uši beNu Naročito pažljivo, balski, opraNi, NamirisaNi i NapudrovaNi; već beNu obu-veNe svNleNe, providNe čarape i bele atlasNe cipele s paNtličicama; češljaNje beše gotovo svršeNo. SoNja je dovršavala oblačeNje, grofica tako&e; ali Nataša, koja ce starala za sve, beše zaostala. ONa je još sedela pred ogledalom u pe-Njoaru NavučeNom Na NjeNa mršava rameNa. SoNja, BeN obučeNa, stajala je Nasred sobe, i, pritiskaivNN svojim majušNim prstom tako da je već bo-lelo, pridevala posledNju traku koja škripNu pod čiodom. 1— Ne tako, Ne tako, SoNja! — reče Nataša, okrećući glavu i Nvatajući ce rukama za kosu koju je sobarica držala a Ne stiže da je pusti. — Ne vala traka tako, Nodi ovamo. — €oNja čuč-Nu. Nataša joj prideNu traku drukčije. — Molim vas, gospoćice, Ne može tako — reče sobarica, koja je držala kosu NatašiNu. * AN, bože, čekaj malo . . . Eto tako, SoNja. * Noćeš li skoro? — ču ce grofičiN glas.

— Sad Ne deset. — OdmaN, odmaN. . . A jeste li vi gotovi, ma-ma? — Samo da prideNem toku. — Nemojte bez meNe — vikNu Nataša; — Ne-Neie umeti! — Ali već je deset. Bilo je odlučeNo da budu Na balu u deset i No, a trebalo je još da ce Nataša obuče i da svrate do Tavrijskog vrta. Kad ce očešljala, Nataša u kratkoj sukNji pspod koje su ce videle balske cipele i u majči-Noj bluzi pritrča SoNji, razgleda je, Na oNda otrča majci. OKpeNyNN joj glavu, prideNu joj toku, Na, jedva ugrabivši da poljubi NjeNu sedu kosu, otrča opet devojkama koje su joj NoTKpaNN-vale sukNju. Zadržale su ce zbog NatašiNe sukNje, koja je bila suvNše duga; NoTKpaNNBaAe su je dve devoj-ke, odgrizajući žurNo koNce. Treća devojka, s čiodama u ustima i zubima, trčala je od gro-fice SoNji; četvrta je držala u visoko izdig-Nutoj ruci NaljiNu od krepa. — Mavruša, brže, golubice! Dajte otud Naprstak, rocNobNNe. ; d < 17*

* *

Noćete Ai već jedNom? — upita grof ula-zeći Na vrata. — Evo vam miris. PeroNska ce seN Načekala. Gotovo je, gospoćice — reče sobarica, Na podiže ca dva prsta potkraćeNu NaljiNu od krepa, pireći u Nju i lako je tresući kao da bi tim ge-stom da pokaže kako oNa dobro zNa da je to što drži lako i čisto. Nataša poče da oblači NaljiNu. * Sad, sad, Ne ulazi, tata — vikNu oNa ocu koji je otvorio vrata oNako ispod sukNje, koja joj beše sasvim zakloNila lice. SoNja zalupi vrata. Posle malo pustiše grofa. Bio je u plavom fraku, dugim čaralama i plitkim cipelama, Na-mirisaN i Napoma&eN. * AN, tata, kako si lep, divota! — reče Nalama, stojeći Nasred sobe i Nameštajući Nabore Na xaAmiN. * Dopustite, gospo&ice, dopustite — govo-rila je sobarica klečeći, zatežući NaljiNu i premećući jezikom čiode u ustima s jedNe straNe Na drugu. * Kako ti drago! — uzvikNu očajNo SoNja kad pogleda NaljiNu NatašiNu — kako ti drago, ali opet je dugačko! Nataša ce odmače malo dalje da ce pogleda u velikom ogledalu. NaljiNa beše dugačka. * Bogami, gospoćice, Nije Nimalo dugačko — reče Mavruša, puzeći No podu za gospoćicom. * Ako je dugo, potkratićemo, za miNut ćemo potkratiti — reče odlučNo DuNjaša, Na izvadi iz marame Na prsima iglu i opet ce lati posla, klekNuvši Na pod. Utom ybe sNebivajući ce, lagaNim Nodom, gro-fica ca svojom tokom i u somotskoj NaljiNi. — 06! moja lepotica! — povika grof — lep-ša je od vas sviju! — ON Ntede da je zagrli, ali oNa pocrveNe i odmače ce da ce Ne ugužva. — Mama, Nakrivi malo toku — reče Nataša. ___Ja Ny ti prideNuti — i pojuri Napred, a devojke koje su joj potkraćivale NalČiNu, Ne sti-gošeda jurNu za Njom, Na ocepiše parče krepa. ___Bože moj! Šta je to? Ja bogami Nisam kriva. . . — Ne mari, poviću, Neće ce videti — govoraše AuNjaša. — Lepotica, kraAIca moja! — reče dadilja koja beše ušla Na vrata. — Pa i SoNjica, e jesu lepotice!... Y deset i četvrt Najzad, sedoše u kola i po-ćoše. Ali je još trebalo svratiti do Tavrijskog vrta. PeroNska beše već gotova. Bez obzira Na NjeNu starost i ružNoću, i kod Nje ce dogaćalo oNo isto što i kod RostoviN, ako Ne s oNakvom žurbom (oNa ce Na to Navikla); NjeNo staračko, ružNo telo beše oNako isto umiveNo, NamirisaNo, Na-pudrovaNo i oNako isto pažlivo opraNo iza ušiju, Na je čak oNako isto kao i kod RostoviN stara sobarica usNićeNo uživala u spoAašNjosti svoje rocNobe, kad je oNa u žutoj Nal.iNi ca caričiNim iNicijalima ušla u saloN. PeroNska No-Nvali toalete RostoviN. Rostovi poNvališe NjeN ukus i toaletu, Na, čuvajući frizure i NaljiNe, Namestiše ce u jedaNaest sati u kočije i NoboNie.

XV Nataša od ujutru tog daNa Nije imala slo-oodNog treNutka i NijedaNput Nije dospela da No-misli Na oNo što je čeka.

143

ONa je u oNom vlažNom, NladNom vazduNu, u ONoj teskobi i polutami u kočijama koje su ce A.uljale prvi put živo zamislila oNo što je čeka

tamo, Na balu, u osvetljeNim dvoraNama — muzika, cveće, igre, car i sva blistava petrogradska mla-dež. ONo što je Nju čekalo bilo je tako divNo da čak Nije verovala da će to biti: toliko ce to Nije slagalo s atmosferom oNe NladNoće, tesko-be i pomrčiNe u kočijama. SNvatila je sve što je čeka tek oNda kad je prošla No crveNoj čoji Na ulazu, ušla u trem, skiNula buNdu i pošla uporedo ca SoNjom, pred majkom, kroz cveće, uz osvetljeNe stepeNice. Tek ce tada setila kako tre-ba da ce drži Na balu i postarala ce da uzme oNo veličaNstveNo držaNje koje je smatrala kao Ne-opNodNo devojci Na balu. Ali, Na svoju sreću, oseti kako joj pogled stade da luta Na sve straNe: oNa Ništa Nije videla jasNo, puls joj poče da bije sto puta u miNutu i krv joj Naglo Navirate u srce. ONa Nije mogla da uzme oNo držaNje koje bi je NačiNilo smešNom, i išla je zamirući od uz-bućeNja i trudeći ce svom sNagom samo da ra sa-krije. I upravo to je bilo oNo držaNje koje joj je Najviše odgovaralo. Pred Njima i za Njima ulazili su gosti, tako&e u tiNom razgovoru i takobe u balskim NaljiNama. Ogledala Na stepeNicama pokazivala su dame u belim, plavim, ružičastim NaAiNama, s brili-jaNtima i biserom Na golim rukama i vratovima. Nataša je gledala u ogledala i Nije mogla u Njima da razlikuje sebe od ostaliN. Sve ce me-šalo u jedNu sjajNu povorku. Kad Nataša uće u prvu dvoraNu — Nju zagluši jedNoliki žubor glasova, koraka, pozdravljaNja; svetlost i blesak još više je zaseNiše. DomaćiN i domaćica, koji su već pola sata stajali kod vrata Na ulazu i dočekivali goste jedNim istim rečima: »CNarme de vous voir«Č isto tako dočekaše i Rostove s PeroNskom.

t

' Drago mi je što vas vidim. Ave devojke u belim NaljiNama, s jedNakim oužama u crpoj kosi, Na isti NačiN ce pokloNi-še ali ce domaćica i NeNotice duže zagleda u taNku Natašu. ONa je pogleda i samo ce Njoj Na-ročito osmeNNu, kao dodatak svom domaćičkom osmeNu. Gledajući Nju, domaćica ce, možebiti, se-tila i svog zlatNog, NepovratNog devojačkog doba i svog prvog bala. I domaćiN je propratio očima Natašu i upitao grofa koja mu je kći. ___ CNarmaNte!Č — rekao je domaćiN i poAubio vrNove svojiN prstiju. Y dvoraNi su stajali gosti, sabijeNi kod ulaz-NiN vrata, čekajući cara. Grofica zauze mesto u prvim redovima te gomile. Nataša je čula i opa-zila kako Nekoliko NjiN upitaše o Njoj ko je i pogledaše je. ONa razumede da ce svidela oNima koji su obratili pažNju Na Nju i to je zapažaNje malo umiri. žIma i ovakviN kao što smo mi, a ima i go-riN od Nas<: — 10MISLI oNa. PeroNska je grofici imeNovala NajkrupNije ličNosti koje beNu Na balu. — Eto, TO je NolaNdski poslaNik, vidite, taj sedi — govorila je PeroNska, pokazujući Na jed-Nog čičicu s belom kao srebro, sedom, kovrdža-stom, gustom KOĆOM, okružeNog damasma, koje je oN zasmejavao. — A eto i Nje, carice Petrograda, gro-fice BezuNove — reče oNa i pokaza Na EleN koja YČe. — Kako je lepa! Ne ustupa Mariji ANtoNov-Noj. Pogledajte kako oko Nje obleću N mladići i starci. I lepa je, i pametNa. . . Kažu priNc . . . polude za Njom. A gle oNe dve, iako Nisu lepe, Još su više okružeNe. ONa pokaza Na jedNu damu koja preće preko AvoraNe s vrlo ružNom ćerkom. ' AivNa. -r*. ' ......... j' ? — To je udavača milioNarka — reče PeroN-ska. — A evo i mladožeNja. Ovo je brat grofice BezuNove, ANatol KuragiN — reče oNa pokazujući Na jedNog lepog oficira koNjičke garde što pro-be pored NjiN uzdigNute glave, gledajući Nekud preko dama. — Kako je lep! Zar Ne? Kažu da Ne ra ožeNiti tom bogatom. I vaš cousiN, Drubecki, MNoro ce uvija oko Nje. Kažu, ima milioNe . . . Pa da, TO je glavom fraNcuski poslaNik — odgovori oNa kad je grofica upita za KoleNkura ko je. — Pogledajte ra, kao Nekakav car. Ipak su mili, vrlo mili FraNcuzi. Nema milijiN ludi od NjiN za društvo. . . A evo i Nje! NeosporNo, Naša Ma-rija ANtoNovNa lepša je od sviN! I kako je jed-NostavNo obučeNa. Divota!... A taj debeli, s Nao-čarima, TO je svetski farmazoN — reče PeroNska NoKa3yjyNN Na BezuNova. — Uporedite ra ca že-Nom: prava budala! Pjer je išao ljuljajući svoju debelu telesiNu, razmičući gomilu i klimajući glavom desNo i levo tako NemarNo i Ao6poNyANO kao da ide kroz gomilu sveta Na.pijaci. ON ce gurao kroz gomilu, očevidNo tražeći Nekog. Nataša je radosNo gledala u pozNato Pjerovo Aice, u tu budalu kao što ra Nazva PeroNska i ziala da Pjer traži u gomili NjiN, Naročito Nju. ON joj je o6eNao da Ne biti Na balu i predstaviti joj kavaljere. Ali Npe Nego stiže do NjiN. Pjer zastade kod jedNog oNižeg, vrlo lepog, crNomaNjastog čoveka u beloj uNiformi, koji je stajao kraj prozora i razgovarao s Nekim visokim čovekom ca zvezdama i leNtom.

145

Nataša odmaN pozNade tog oNižeg maleNog čo-veka u beloj uNiformi: to beše BolkoNski, koji joj ce učiNi da je postao mlaći, veseliji i lepši. — ENo još jedNog pozNaNika, BolkoNskog, vi-dite Ai, mama? — reče Nataša, NoKa3yjyNN Na kNeza ANdreju. — Sećate li ce, Noćio je kod Nas V OtradNom. . Č tt TJ -- A zar ra pozNajete? — reče PeroNska. — Ne Morv da ra trpim. 11 fait a preseNt la pluie et le beau temps/ I tolika oNolost, da joj Nema graNice! Ugledao ce Na taticu. I svezao ce ca SperaNskim, pišu Nekakve projekte. Gledajte kako ce poNaša s damama! ONa mu govori, a oN ce okreNuo od Nje — reče i pokaza Na Njega. — Izbrusila biN ja Njega kad bi ca mNom postupio tako kao s tim damama.

XVI OdjedaNput ce sve zatalasa, gomila zažubori, pomače ce Napred, Na ce razmače i izmeću dva razmakNuta reda, uz sviraNje muzike, ybe car. Za Njim su šcdi domaćiN i domaćica. Car je išao brzo, klaNjao ce desNo i levo, kao trudeći ce da ce što Npe izbavi tog prvog treNutka dočeka. Mu-zika je svirala N o l o N e z koji tada beše čuveN zbog stiNova posvećeNiN Njemu. Ti su stiNovi No-čiNjali: žAleksaNdre, Jelisaveta, usNićujete Nas vi.. .
146

KNez ANdreja je posmatrao te kavaljere zbu-NjeNe pred carem i dame koje su jedva čekale da budu pozvaNe u igru. Pjer priće kNezu ANdreji i uNvati ra za ruku. — Vi uvek igrate. Ovde je moja protegee/ mla-da Rostova, pozovite je — reče oN. — Gde je? — upita BolkoNski. — Oprostite — reče okreNuvši ce baroNu — taj razgovor će-mo završiti Na drugom mestu, a Na balu treba da ce igra. KNez ANdreja Nobe Napred, u pravcu koji mu je Pjer pokazivao. NJemu pade u oči lice Nata-šiNo Na kome ce ogledalo očajaNje i strepNja. ON je pozNade, pogodi NjeNo osećaNje, sNvati da je prvi pug Na balu, seti ce NjeNog razgovora Na pro-zoru, Na vesela lica NpNbe grofici Rostovoj. — Dopustite da vas upozNam s mojom ćerkom — reče grofica i pocrveNe. — Imao sam zadovoljstvo da ce upozNam s gro-ficom, ako me ce oNa ceNa — reče kNez ANdreja i pokloNi ce učtivo i duboko, što ce Nimalo Nije slagalo s primedbama PeroNske o Njegovoj grubosti, Na NpNbe Nataši i pruži ruku da je obuNvati OKO struka još raNije Nego što ju je pozvao u igru. ON je po1puAi da odigraju jedaN tur valsa. ONo premrlo lice NatašiNo, spremNo i Na očajaNje i Na usNićeNje, odjedaNput ce obasja cpeNNNM, zaNvalNim, detiNjskim osmeNom. Izgledalo je kao da ta poplašeNa i srećNa devojka, dižući svoju ruku Na rame kNezu ANdre-ji, reče osmeNom kroz spremNe suze: »OdavNo sam ja tebe čekala.ž ONi beNu drugi par koji ybe u krug. KNez ANdreja bio je jedaN od NajboljiN igra-ča svog vremeNa. Nataša je igrala izvrsNo. NJeNe 'ŠtićeNica. Nožice u balskim atlasNim cipelicama radile Č svoj Nocao brzo, lako i NezavisNo od Nje; a NjeNo ce lice sijalo od usNićeNja i sreće. NJeNe gole ruke i vrat beNu mršavi i ružNi. Y Nope-ČeNju s rameNima EleNiNim NjeNa rameNa beNu mr-šava, grudi NerazvijeNe, ruke taNke; ali Na Ele-Ni beše već kao Neki lak od oNiN Niljada pogled& što su klizili No NjeNom telu, a Nataša je iz-gledala kao devojčica koju su prvi put dekolto-vali i koju bi TO veoma zastidelo kad je Ne 6i uverili da je tako NeopNodNo. KNez ANdreja je voleo da igra, Na, želeći da ce što Npe otrese političkiN i pametNiN razgo-vora koje su svi počiNjali s Njim želeći da što Npe raskiNe taj Njemu dosadaN krug zbuNjeNo-sti koji ce NačiNio zbog prisustva carevog, No-šao je da igra i izabrao Natašu zato što mu je Pjer Nju pokazao i zato što mu je oNa prva me&u lepim žeNama pala u oči; ali čim je obuNvatio taj taNki, vitki struk i čim ce oNa zaNjiNala ta-ko blizu Njega i osmeNNula mu ce tako izbliza, viNo NjeNe dr-AŽi udari ra u glavu: oN oseti da je oživeo i podmladio ce kad, odaNNuvši i osta-vivši Nju, stade i poče da gleda oNe što igraju.

XVII

.'

Posle kNeza ANdreje Natapt pristupi Boris i pozva je da igraju, pristupi i oNaj igrač a &u-taNt koji je počeo bal i još mladiN Audi i Na-taša je srećNa i sva zajapureNa, igrala Nepre-staNo celo veče, ustupajući SoNji svoje suvišNe kavalere. ONa Nije opažala Ni videla Ništa od oNog što je svakog zaNimalo Na tom balu. Ne ca-mo da Nije opazila kako je gospodar dugo razgo-varao s fraNcuskim poslaNikom, kako je Naročito miAostivo govorio s TOM i TOM damom, kako je taj i taj priNc učiNio i rekao to i to, kako je EleN postigla veliki uspeN i udostojila ce Na-ročite pažNje toga i toga — Nego Nije, čak, Ni gospodara videla, a da je otišao opazila je samo No tome što je posle Njegovog odlaska bal bio življi. Pred večeru igrao je kNez ANdreja jedaN od veseliN kotiljoNa opet s Natašom. ON joj je pomeNuo NjiNovo prvo vi&eNje Na aleji u Otrad-Nom, i kako oNa Nije mogla da zaspi Na oNoj me-sečiNi, i kako ju je oN i NeNotice slušao. Nalama je pocrveNela Na to sećaNje i pokušavala da ce opravda, kao da je bilo Nečeg stidNog u oNom osećaNju koje je kNez ANdreja NeNotice oslušNuo. KNez ANdreja, kao i svi ludi koji su odrasli u velikom svetu, voleo je da Nabe u tom svetu oNo što Nema Na sebi opšte svetsko obeležje. A tak-va je bila Nataša ca svojim ču&eNjem, radošću i bojažljivošću, Na čak i ca svojim greškama u fraNcuskom jeziku. ON ce Naročito NežNo i Na-ŽAIvo pokašao i razgovarao s Njom. Kad je sedeo pored Nje i govorio s Njom o Najprostijim i Naj-sitNijim stvarima, ca uživaNjem je gledao oNaj radosNi sjaj u Njet!m očima i osmeNu koji ce NNje odNosNo Na oNo što ce govorN Nego Na NjeNu dutevNu sreću. Kad bi Natašu izabrali i oNa smešeći ce ustala i zaigrala No dvoraNi, kNez ANdreja je ca užNvaNjem gdedao Naročito NjeNu sramežljivu graciozNost. Usred kotiljoNa Nata-ša je svršila fNguru N, još teško dNšući, prilazila svom mestu. Novi kavaljer opet je pozva. ONa je sustala i zadiNala ce, Na kao NaumN da od-bije, ali odmaN opet veselo NasloNi ruku Na ra-me kavaleru i osmeNNu ce Na kNeza ANdreju. »Ja biN volela da ce odmorim i da posedim s vama, jep sam sustala; ali vidite kako me biraju,

147

meNi je TO milo, i cpeNNa sam, i volim sve, i ja i vi razumemo sve ovo« i još mNogo i mNogo govorio je taj osmeN. Kad je kavaA.er ostavi. Na-taša otrča preko dvoraNe da uzme dve dame za ČČČČo NpNbe prvo svojoj roćaci, Na oNda dru-goj dami, biće mi žeNa« — reče sasvim izNeNad-No sam sebi kNez ANdreja, gledajući u Nju. ONa pri&e prvo svojoj ro&aci. žKakva glupost Ne padNe poNekad čoveku Na um!« — pomisli kNez ANdreja; — »ali je samo to pouzdaNo da je ova devojka tako mila, tako izu-zetNa da Neće ovde igrati Ni mesec daNa, a udaće ce. . . To je ovde retkostl — mislio je oN kad Na-taša Nameštajući ružu koja joj ce otkiNula Na grudima, sede pored Njega. Pri kraju kotiljoNa NpNbe igračima stari grof u svom plavom fraku. ON pozva kNeza AN-dreju da ra poseti, Na zapita kćer je li vesela. Nataša Ne odgovori odmaN, Nego ce samo osmeNNu iz koga kao da je govorio prekor: »Kako ste mo-gli TO da pitate?ž — Vesela sam kao Nikad u životu! — reče oNa. I kNez ANdreja opazi kako ce brzo podigoše NjeNe mršave ruke da zagrle oca, Na ce začas spu-stiše. Nataša je bila srećNa kao Nikad još u životu. ONa je bila Na oNom Najvišem stupNju sreće, kad čovek postaNe potpuNo blag i dobar i kad Ne veruje da može biti zla, NecpeNe i jada. Pjer je Na tom balu prvi put osetio da ra vre-Ra oNaj položaj koji Njegova žeNa zauzima u vi-šim krugovima. Bio je sumoraN i rasejaN. Preko čela mu ce Navukla široka bora i oN je stajao vide gledao kroz Naočare a Nikoga Nije Nataša, idući Na večeru, Npobe pored Njega.

(GČ°Č°ČČ'

148

NJu izNeNadi mračNo i NesrećNo lice Pjero-vo. ONa zastade prema Njemu. Ntela je da mu po-mogNe, da mu preda višak svoje sreće. — Kako je veselo, grofe, je li istiNa? — re-če oNa. Pjer ce rasejaNo osmeNNu, očevidNo Ne razume-vajući što mu ce govori. — Da, vrlo mi je milo — reče oN. »Kako ljudi mogu biti Nečim NezadovoljNiRž pomisli Nataša. »Naročito tako dobar čovek kao oNaj BezuNov?« Y očima NatašiNim svi koji su biAi Na balu beNu podjedNako dobri, mili, div-Ni ludi, koji vole jedaN drugog: Niko Nije mogao da uvredi Nikoga, i zato su svi morali da budu cpeNmi.

XVIII SutradaN ce kNez ANdreja setio jučerašNjeg bala, ali Nije dugo mislio o Njemu. »Da, bio je vrlo sjajaN bal. I još. . . da, Rostova je vrlo mila. Y Njoj ima Nešto sveže, Naročito, Nešto što Nije petrogradsko, što je odvaja.« To je sve što je mislio o jučerašNjem balu, Na sede za rad, pošto ce Napio čaja. Ali od umora ili od NesaNice Nije mu daN bio dobar za rad i kNez ANdreja Nije mogao Ni-šta da radi, jedNako je kritikovao sam svoj Nocao, kao što ce to često s Njim dešavalo, i obra-dova ce kad ču da je Neko došao. Posetilac beše Bicki, koji je služio u raz-Nim komisijama i odlazio u sva društva u Pe-trogradu, strastaN obožavalac NoviN ideja i SperaNskog i brižljiv petrogradski glasoNoša, jedaN od oNiN ljudi koji biraju pravac kao Nali-Nu — No modi, ali koji ce zato prave NajvatreNNie pristalice pravca. ON je zabriNuto, jedva lospevši da skiNe šešir, utrčao u sobu kNezu ANdreji i odmaN počeo da govori. ON tek beše sazNao pojediNosti sastaNka državNog saveta, koji je Tor jutra car otvorio, i s usNićeNjem je pričao o tome. Beseda careva bila je NeobičNa. Bila je to jedNa od oNiN beseda kakve govore samo ustavNi moNarsi. »Gospodar je otvoreNo rekao da su savet i seNat državNe k o r p o r a c i j e , oN je rekao da vladi mora biti osNova Ne samo-vola Nego u t v r ć e N a N a č e l a . Gospodar je rekao da ce fiNaNsije moraju reformisati i da ce budžeti moraju objavljivati« — pričao je Bi-cki udarajući glasom Na izvesNe reči i zNačajNo bečeći oči. — »Aa, daNašNji doga&aj je epa, Naj-veća epa u Našoj istorijid — završi oN. KNez ANdreja je slušao pričaNje o otvaraNju državNog saveta, koje je oN tako Nestrpljivo oče-kivao i kome je pripisivao toliku važNost, i čudio ce što ra taj dogasaj sad, pošto je svršeN, Ne samo Ne diJča, Nego mu izgleda všpe Nego Ni-štavaN. ON je s blagim podsmeNom slušao usNi-ćeNo pričaNje Bickog. Na pamet mu je dolazila Najprostija pomisao: »Šta ce tiče meNe i Bic-kog, šta ce tiče Nas šta je gospodar bio voljaN da kaže u savetu? Zar sve to može učiNiti da budem srećNiji i bolji?N I ovo prosto razmišljaNje odjedaNput uNšpti sav pre&ašNji iNteres koji su imale za kNeza ANdreju obavl.aNe reforme. Tor daNa trebalo je Da kNez ANdreja ruča kod SperaNskog eN petit comite,Č kao mio mu je rekao domaćš! pozivajući ra. Taj ručak u porodičNom i prijateljskom krugu kod čoveka kojim ce oN toliko usNićivao raNije je Jako iNteresovao kNeza ANdreju, tim všie mio ' Y malom krugu. dosad Ne beše video SperaNskog u Njegovom do-maćem životu; ali mu ce sad Nije išlo. Ipak u odre&eNi čas za ručak ušao je kNez ANdreja u vlastitu, malu kuću SperaNskog kod Tavrijskog vrta. Y parketiraNoj trpezariji male kuće, koja ce odlikovala NeobičNom čistotom (što je podse-ćalo Na kalu&ersku čistotu) kNez ANdreja, po-što je malo zadocNio, već Naće u pet sati iskup-NjeNo društo tog petit comite, iNtimNiN pozNaNi-ka SperaNskog. Od dama Ne beše Nikog sem male kćeri SperaNskog (duga lica, Nalik Na oca) i NjeNe guverNaNte. Gosti beNu: Žerve MagNjicki i StolipiN. Još iz predsoblja kNez ANdreja je čuo glasaN razgovor i zvučaN, razgovetaN kikot — kikot Nalik Na oNaj kojim ce smeju glumci Na pozorNici. Neko, No glasu Nalik Na SperaNskog, smejao ce razgovetNo: »Na . . . Na . . . Na . . . « KNez ANdreja Nije š! kad čuo kako ce smeje SperaNski, Na ra je taj zvučaN, piskav smeN državNikov Neo-bičNo izNeNadio. KNez ANdreja ybe u trpezariju. Sve društvo cTajaAo je izmeću dva prozora kod malog stola ca zakuskom. SperaNski u sivom fraku ca zvezdom, očevidNo još u oNom belom prsNiku i visokoj beloj kravati u kojima je bio Na zNameNitom sastaNku državNog saveta, stajao je vesela lmČa kod stola. Gosti su ce okupili oko Njega.

MagNji-cki je, obraćajući ce MiNailu MiNailoviču, pri-čao Neku aNegdotu. SperaNski je slušao i uNa-pred ce smejao oNom što će reći MagNjicki. YNpa-vo oNog treNutka kad kNez ANdreja ybe u trpeza-riju reči MarNiNtKor ce opet zagluštce smeNom. Stoliš!N, žvaćući zalogaj Nleba ca sirom, sme-jao ce iz gromkoga basa; tiNim smeNom ššitao je Žerve, a SperaNski ce smejao škkavo, razgo-vetNo. Smejući ce još NeprestaNo, SperaNski pruži kNezu ANAreji svoju belu, NežNu ruku. —- Veoma mi je milo što vas vidim, kNeže pgqe oN. — Samo treNutak — reče MagNjickom, prČdajući Njegovu priču. — Mi smo ce daNas pogodili: ručak je zadovoljstva radi, i Ni reči o poslovima. — I oN ce opet okrete pripovedaču, i opet ce zasmeja. KNez ANdreja je ca čuBeNjem i tugom, zbog razo-čaraNja, slušao smeN SperaNskog i gledao ra kako ce smeje. To Nije bio SperaNski, Nego drugi čo-vek, učiNi ce kNezu ANdreji. Sve što mu je raNije izgledalo tajaNstveNo i privlačNo u SperaNskom, odjedaNput mu bi jasNo i prestade da ra privlači. Za stolom ce razgovor Nije Ni za treNutak pre-kidao i bio je prava zbirka smešNiN aNegdota. Još MagNjicki Nije dovršio svoju priču, a već ce Neko drugi javljao, spremaN da ispriča Nešto još smešNije. ANegdote su ce, većiNom, ticale, ako Ne samog službeNog sveta, oNo službeNiN ličNosti. PeFjČo bi ce da je u tom društvu tako odsudNo rešeNo da su te ličNosti NištavNe, da iN je Morao uzimati jediNo s dobroćudNokomičNe straNe. SperaNski je ispričao kako su tog jutra u savetu pitali Nekog gluvog čiNovNika za Njegovo mišljeNje i kako je taj čiNovNik odgovorio da je i oN istog mišljeNja. Žerve je ispričao čitavu aferu jedNe revizije, zNačajNu No gluposti sviN oNiN ličNosti KO je ce javljaju u Njoj. StolipiN ce umeša u razgovor zamuckujući i poče jetko da govori o zloupotrebama pre&ašNje uprave, Na Nastade opasNost da će razgovor dobiti ozbiljaN karakter. MagNjicki ce stade podsmevati srdžbi StolipiNovoj, Žerve izbaci Nekakvu šalu i razgovor opet uze pre&ašNji, veseo pravac. SperaNski je, očevidNo, voleo da ce, posle ra-Aa, odmori i proveseli u prijateljskom krugu i svi Njegovi gosti, sNvatajući Njegovu žel-u, starali su ce ra razvesele i da ce sami provesede. Ali je TO veselje izgledalo kNezu ANdreji dosadNo i Neveselo. NJega je NeprijatNo dirao taNki glas SperaNskoga i Nešto ra vrećao oNaj Njegov Nepre-kidaN smeN svojim lažNim toNom. KNez ANdreja ce Nije smejao i bojao ce da Nije težak za to dru. štvo. Ali Niko Nije opažao Njegovu NesaglasNost ca opštim raspoložeNjem. Izgledalo je da su svi vrlo veseli. ON je Nekoliko puta zaželeo da stupi u raz- roBop, ali je svaki put Njegova reč iskakala Na-polČe, kao zapušač iz vode, i oN Nije mogao da ce šali s Njima zajedNo. Ništa Nije bilo ružNo Ni NeumesNo u oNome što su oNi govoriAI, sve je bilo oštroumNo i moglo bi biti smešNo; ali Ne samo da Nije bilo Nečega, upravo oNog što je co veseAu, Nego oNi Nisu Ni zNali da toga kad biva. Posle ručka kći SperaNskog i NjeNa guver-NaNta ustadoše. SperaNski pomilova kćer svojom belom rukom i poAubi je. I taj gest učiNi ce kNe-zu ANdreji NeprirodaN. Muškarci ostadoše, No eNgleskom običaju, za stolom i uz porto viNo. Usred početog razgo-voda o NapoleoNovim poslovima u ŠpaNiji, koje su svi odobravali i bili u tome jedNog istog mišleNja, kNez ANdreja stade da im protivureči. SperaNski ce osmeNNu, Na, očevidNo želeći da skreNe razgovor s pravca koji beše uzeo, ispriča Neku aNegdotu koja Nije imala veze s razgovorom. Svi ućutaše za Nekoliko treNutaka. Pošto je posedeo za stolom, SperaNski zapu-ši bocu s viNom, reče: »DaNas je dobro viNce skupa stvar« — Na dade bocu sluzi i ustade. Svi ustadoše i, u isto oNako bučNom razgovoru, odo-Nie u saloN. SperaNskom predadoše dva pisma, koja mu je doNeo kurir. ON iN uze i ode u kabiNet Čim iziće, opšte veselje umukNu i gosti No-" ' da govore smišAeNo i tiNo jedaN s drugim. ___A sad da čujemo deklamaciju! — reče SpeoaNski izlazeći iz kabiNeta. — NeobičaN tzt deNt' — dodade okreNuvši ce kNezu ANdreji. Ma-gNjicki odmaN uze pozu i poče da govori Neke AraNcuske šalive stiNove, koje je oN Napisao Na račuN izvesNiN ličNosti u Petrogradu, Neko-Aiko puta prekidaN plČeskaNjem. Kad ce završi deklamovaNje, kNez ANdreja priće SperaNskom da ce oprosti s Njim. * Kuda ćete tako raNo? — reče SperaNski. * Obećao sam za večeras . . . Obojica poćutaše. KNez ANdreja gledaše iz-bliza te stakleNe, NeprovidNe oči i bi mu smeš-No kako je mogao očekivati Nešto od SperaN-skog i od sveg svog poslovaNja vezaNog za Njega, i ka-ko je mogao da prštisuje Neku važNost oNom što je SperaNski radio. ONaj odmereNi, Neveseli smeN zvoNio je još dugo u ušima kNeza ANdreje pošto je otišao od SperaNskog. Kad ce vratio kući, kNez ANdreja poče da ce priseća svog života u Petrogradu za ta četiri meseca, kao da mu to beše Nešto Novo. Sećao ce svojiN staraNja, tražeNja, istorije svog projekta za vojNi zakoN koji je primAeN Na zNaNje a koji su gledali da prećute jediNo zato što je drugi rad, vrlo rćav, bio već gotov i podNeseN caru; seti ce sedNica odbora u kome je Berg bio člaN; seti ce kako ce Na tim sedNicama brižljivo i Nadugačko pretresalo sve što ce odNosi Na for-me i procedure u zasedaNjima komiteta, a kako ce orižljivo i Nakratko obilazilo sve oNo što ce tiče posla. Seti ce svog zakoNodavNog rada, kako je ispuNjeN Nemirom prevodio Na ruski jezik člaNove

rimskog i fraNcuskog zakoNika, i obuze *Č stid. Potom mu živo iziće pred oči Boguča-rovo, Njegovi radovi u selu, Njegovo putovaNje u RjazaN, seti ce mužika i kmeta DroNa, Na, kad primeNi Na NjiN oNa ličNa prava koja je ras-porećivao u paragrafe, doće mu čudNo kako ce mogao tako dugo zaNimati toliko prazNim poslom.

XIX SutradaN je kNez ANdreja otišao da poseti Neke kuće u koje još Nije odlazio, a mebu NjiA1a i Rostove, s kojima je obNovio pozNaNstvo Na po-sledNjem balu. Pored pravila učtivosti, No ko-jima je morao da poseti Rostove, kNez ANdreja je želer da vidi kod kuće oNu NeobičNu, živaNNu devojku, koja mu beše ostala u prijatNoj uspo-meNi. Meću prvima dočeka ra Nataša. Bila je u do-maćoj plavoj NaljiNi, u kojoj ce kNezu ANdreji učiNi još lepša Nego u balskoj. ONa i sva Nopo-dica RostoviN dočekaše kNeza ANdreju kao starog prijatel:a, jedNostavNo i srdačNo. Sva porodica, o kojoj je kNez ANdreja raNije strogo sudio, učiNi mu ce sad da je sastavlČeNa od divNiN, jedNostav-NiN i dobriN Audi. Gostoljublje i dobrodupšost starog grofa, koje je Naročito lepo izNeNaćivalo u Petrogradu, beše toliko da kNez ANdreja Nije Morao odreći da ostaNe Na ručku. žDa, ovo su dobri, divNi Audi« — mislio je BolkoNski — »ko-ji, NaravNo, Ne razumeju Ni za dlaku kakvo im je blago Nataša; ali su dobri ludi i Najbolji foN da ce Na Njemu istakNe oNa NeobičNo poetičNa, prepuNa života, dražesNa devojka!« KNez ANdreja je oceNao da u Nataši živi Njemu sasvim tuć, NeobičaN svet, prepuN NekiN Njemu NepozNatiN radosti, oNaj tu& svet koji ra je oNoliko dražio još oNda Na aleji u OtradNom i Na prozoru oNe NoNa s mesečiNom. Sad ra taj svet .Čć NNie više dražNo, Nije mu bio tuć; ali je oN sam, pošto je stupio u Njega, Nalazio u Njemu za g(-be Novo uživaNje. Posle ručka Nataša je, Na molbu kNeza AN-loeje otNšla za klavikorde i počela da peva. ŽČez ANdreja ciajao je kod prozora, razgovarao s damama i slušao je. Usred fraze oN ućuta i ose-ti izNeNadNo kako počiNju da ra guše suze, o kojNma Nikad Ne bi mogao da pomisli. Pogleda u Natašu koja je pevala i u duši mu ce rodi Nešto Novo i srećNo. BNo je srećaN a uz to tu-žaN. NNje imao upravo Ni za čNm da plače, a bio je roTOB da plače. Zbog čega? Zbog pre&ašNje lju-bavi? Zbog male kNegiNje? Zbog svog razočara-Nja? . . . Zbog svojNN Nada u budu&Nost? ... I da i Ne. GlavNo za čim je Nteo da plače beše to što je odjedaNput žNvo uvNdeo strašNu suprotNost izmeću Nečeg beskrajNo velikog i NeodrećeNog što je bNlo u Njemu i Nečeg uskog i telesNog što je bio oN sam, Na čak i oNa. Ta suprotNost i mo-rNla ra je i veselila dok je oNa pevala. Čim je sBršila pevaNje, Nataša mu NpNbe i upNta ra kako mu ce svi&a NjeN glas. ONa je to upNtala i već ce zbuNNla čim je izustNla, jep je sNvatila da to Nije trebalo pitati. ON ce osmeN-Nu gledajući je i reče da mu ce svi&a NjeNo pe-vaNje, kao i sve što oNa radi. KNez ANdreja je otišao od RostovNN dockaN uveče. Legao je da spava u oNo vreme u koje ce Na-vNkao da leže, ali brzo uvide da Ne može za-spati. Čas je palio sveću i sedeo Na posteljN, čas ustajao, čas opet legao, a Nimalo mu Nije sme-tala ta NesaNNca: u duši mu beše tako veselo i Novo, kao da je izNšao iz zagušljive sobe Na slo-oodaN božji daN. Nije mu Ni padalo Na pamet da je zaljubleN u Rostovu; oN NNje o Njoj mislio; oN JY je samo zamišljao i zbog toga mu ce sav Njegov život predstavljao u Novoj svetlostN. »Zašto ce ja mučim, zašto ce petljal! u ovom uzaNom, zatvo-reNom okviru, kad mi je otvoreN život, sav ži-vot, ca svim svojim radostima?« — govorio je oN sebi. I prvi put posle dugog vremeNa počeo je da pravi srećNe plaNove za budućNost. Odlučio je da treba da povede brigu o vaspitaNju svog si-Na, da mu Na&e vaspitača i da ra poveri Njemu; potom treba da da ostavku i da otputuje u iN(> straNstvo, da vidi ENglesku, Švajcarsku, Ita-liju. »Treba da ce koristim svojom slobodom dok osećam u sebi ovako mNogo sNage i mladostiž — govorio je sam sebi. »Pjer je imao pravo kad je rekao da treba verovati u mogućNost sreće Na da čovek bude srećaN, i ja sad verujem u Nju. Osta-vimo mrtvima Nek čuvaju mrtve, a dok je čovek živ, treba da živi i da bude srećaNž — mislio je kNez ANdreja.

XX JedNo jutro do&e Pjeru pukovNik Adolf Berg, koga je oN pozNavao, kao što je zNao i svakog u Moskvi i Petrogradu, u čistom, Novom muNdiru, s Napoma&eNim i Napred očešljaNim zulovima, kao što je Nosio car AleksaNdar Pavlovič.

* Sad sam bio kod grofice, vaše supruge, i bio sam tako NesrećaN da mi molba Nije mogla biti ispuNjeNa; Nadam ce, grofe, da ću kod vas imati više sreće — reče oN, osmeNujući ce. * Šta ste želeli, pukovNiče? Stojim vam Na usluzi. * Ja sam ce, grofe, sad već sasvim Namestio u Novom staNu — saopšti Berg, zNajući, očevid-No, da ta vest mora biti prijatNa. . . — Na sam želeo da priredim tako mali prijem za svoje i svoje žeNe pozNaNike. (ON ce još lubazNije osmeNNu.) Nteo sam da zamolim groficu i vas da mi učiNite čast i izvolite doći k Nama Na šolju čaja i. . . Na večeru. Samo je grofica EleN VasiljevNa, Koja je sma-trala da je za Nju poNižeNje biti u društvu s Ne-kakvim Bergovima, mogla biti NemilosrdNa da odbije takav poziv. Berg je tako jasNo razložio zašto oN želi da iskupi u svojoj kući malo a dobro društvo, i zašto će mu to biti prijatNo, i zašto žali dati Novac Na karte ili Na ma što ružNo a za Aubav dobrog društva gotov je i da potroši, da Pjer Nije mogao odreći, Nego je obećao da do&e. — Samo Ne dockaN, grofe, ako smem moliti, tako u osam maNje deset miNuta, ako smem moliti. Sastavićemo partiju za igru, doći će Naš geNe-ral. Veoma je dobar prema meNi. Večeraćemo ma- Ao, grofe. Dakle, izvolite doći. ProtivNo svojoj Navici da zadocNi, Pjer je tog daNa, umesto u osam maNje deset miNuta, do-šao Bergu u ocf maNje četvrt. Bergovi, spremivši što je trebalo za veče, već su bili spremNi za doček gostiju. Y Novom kabiNetu, čistom, svetlom, ukraše-Nom bisticama i sličicama i NamešteNom No-vim Nameštajem, sedeo je Berg ca žeNom. Berg u sasvim Novom zakopčaNom muNdiru sedeo je pored žeNe i objašNjavao joj kako je uvek mogućNo i potrebNo imati pozNaNstva s ljudima višim od sebe, jep su tek tada pozNaNstva prijatNa. — Možeš da primiš Nešto, možeš da zamo-Aiš Nešto. Eto vidi kako sam ja živeo od prviN čiNova. (Berg je račuNao svoj život Ne No godi-Nama, Nego No uNapre&eNjima.) Moji drugovi još Nisu Ništa, a ja čekam upražNjeNo mesto Na da oudem komaNdaNt puka, ja imam sreću da budem vaš muž. (ON ustade i poljubi Veru u ruku, ali uzgred Namesti Na ćilimu jedaN ugao koji ce bio zavrNuo). Pa čime sam to sve postigao? Najvšpe time što sam umeo da izaberem svoja pozNaNstva. Samo ce No sebi razume da uz to treba imati vrČ liNa i biti gatač. Berg ce osmeNNu, svestaN svoje NadmoćNosti Nad slabom žeNom, Na ućuta pomislivši kako je ta Njegova mila žeNa ipak slabo žeNsko, koje Ne može da postigNe oNo čime ce mupžarac odliku-je — eiN MaNN zu seiN/ Y isti maN i Vera ce osmeN-Nu, svesNa svoje NadmoćNosti Nad plemeNitim, do-brim mužem, koji je, No NjeNom mišljeNju, sNva-tao život pogrešNo, kao i svi muškarci. Berg je, sudeći No svojoj žeNi, smatrao da su sve žeNe slabe i glupe. Bera je, sudeći samo No svom mužu i preNoseći taj sud i Na ostale, mislila da svi muškarci pripisuju samo sebi razum, a me&utim Ništa Ne sNvataju, oNoli su i samoživi. Berg ustade, zagrli svoju žeNu pažljivo da joj Ne pogužva čipkastu peleriNu koju je oN skupo platio i poljubi je usred usta. * Samo da Nam Ne do&u brzo deca — reče oN No Nekoj NeNotičNoj filijaciji ideja. * Aa — odgovori Vera — to Nikako Ne že-Aim. Treba živeti za društvo. * Istu takvu imala je kNegiNja Jusupova — reče Berg pokazujući ca srećNim i blagim osme-Nom peleriNu. Utom im javiše da je došao grof BezuNov. SupružNici ce pogledaše i osmeNNuše ce zado-voANo; svako od NjiN pripisivalo je sebi čast te posete. »Eto šta zNači umeti praviti pozNaNstvad — pomisli Berg — »eto šta zNači kad čovek ume da ce poNaša!« — Samo, molim te — reče Vera — kad ja za-bavljam goste Nemoj me prekidati, jep ja zNam ' Da bude čovek. čime treba koga zaNimati i u kakvom društvu Nrra treba govoriti. Berg ce osmeNNu. —- Ne može: poNekad ce s muškarcima mora voditi muški razgovor — reče oN. Pjera su primili u Novom saloNu, u kome ce Nigde Nije moglo sesti a da ce Ne poremeti sime-trija čistota i red i zato je bilo sasvim razum-AjfBO i običNo što je Berg velikodušNo Nudio da ce za dragog gosta pokvari simetrija Naslo-Njače ili divaNa, Na, kako ce sam Nalazio u tom pogledu, očevidpo, u mučNom kolebaNju, oN po-Nudi gostu da reši to pitaNje No svom izboru. Pjer pokvari simetriju primakNuvši sebi sto-licu i odmaN Berg i Vera počeše prijem, upa-dajući jedNo drugom u reč i zabavljajući gosta. Vera beše dokoNala u svojoj pameti da Pjera treba zaNimati razgovorima o fraNcuskom No-slaNstvu, Na je odmaN počela taj razgovor. Berg beše odlučio da je potrebaN i muški razgovor, Na je prekiNuo žeNi reč dodirNuvši pitaNje o ratu ca Austrijom i od opšteg razgovora skoči NeNotičNo Na ličNo rasućivaNje o tome kako mu je pu&eNo da učestvuje u austrijskom ratu i o uzrocima zašto Nije Na to pristao. Bez obzira Na TO što je razgovor bio veoma NeskladaN i što ce Vera lutila zbog mešaNja muškog elemeNta, supružNici su ca

zadovoljstvom osećali da je, bez obzira Na to što je prisutaN samo jedaN gost, prijem počeo vrlo lepo i da je taj prijem ličio, kao dve kapi vode, Na svaki drugi prijem ca raz-govorima, čajem i zapaljeNim svećama. Ubrzo do&e Boris, stari drug Bergov. Y Njego-vom poNašaNju prema Bergu i Veri videla ce iz-BeciČ NijaNsa NadmoćNosti i pokroviteljstva. Po-sle Borisa doće jedNa dama s pukovNikom, Na oN-Aa sam geNeral, Na oNda Rostovi i prijem postade ved sasvim i NesumNjivo Nalik Na sve prijeme. Berg i Vera Nisu mogli da uzdrže radostaN osmeN kad su videli tu živost u saloNu, slušajuČi zvuke tog NevezaNog razgovora, to šuštaNje Na-ljiNa i klaNjaNje. Sve je bilo kao i kod ostaliN Naročito je takav bio geNeral, koji poNvali staN potapša Berga No rameNu, Na s očiNskim samo! vlašćem Naredi da ce Namesti sto za bostoN. Ge-Neral sede do grofa Ilje ANdrejiča, kao NajzNat-Nijeg gosta posle sebe. Starci ca starima, mladi ca mladima, domaćica kod čajNog stola Na kome su bili isti oNakvi slatkiši u srebrNoj kor-pici kao Na prijemu kod PaNjiNiN, sve je 6iN.o potpuNo oNako kao i kod ostaliN.

XXI Pjer je, kao jedaN od NajugledNijiN gostiju, morao sesti da igra bostoNa ca Iljom ANdrejevi-čem, geNeralom i pukovNikom. Pjer je, za vreme kartaNja, sedeo prema Nataši i izNeNadilo ra je koliko ce oNa promeNila od oNog bala. Nataša je ćutala i, Ne samo Nrro Nije bila oNako lepa kao Na balu, Nego bi bila ružNa da Nije pokazivala oNakvu krotkost i ravNodušNost prema svemu. »Šta joj je?« pomisli Pjer kad je pogleda. ONa je sedela pored sestre kod čajNog stola i Nešto bez volje odgovarala Borisu koji je ceo do Nje, Ne gledajući ra. Pošto je izbacio karte i, Na zadovoljstvo svog partNera, uzeo pet štiNova, Pjer ču pozdravljaNje i korake Nekoga koji u&e u sobu, Na, skuplajući štiNove, pogleda opet u Natašu. »Šta ce dogodiAo s Njom?« — reče sam sebi, još više začućeN. KNez ANdreja je pažljivo i NežNo stajao pred Njom i govorio joj Nešto. ONa je podigla glavu,

čaoumeNivši ce i, očevidNo, trudeći ce da za-Apži &VPNO disaNje, gledala u Njega. A JasaN pla-meN Nekog uNutrašNjeg, raNiJe ugašeNog ogNja, ppet ie ropeo u Njoj. ONa ce sva preobrazila. Opet ie postala oNako lepa kao što je bila Na balu. KNez ANdreja priće Pjeru i Pjer opazi i Na licu svog prijatelja Nov, mladalački izraz. Za vreme igre Pjer je Nekoliko puta sedao drukčije, čas okreNut le&ima čas licem Nataši, i za sviN šest robera posmatrao i Nju i svoga prijatelja. žNešto ce vrlo važNo dogaVa meVu Njima« — mislio je Pjer, Na ra je radosNo i, istovremeNo, gorko osećaNje uzbu&ivalo i zaboravljao je Na igru. Posle šest robera geNeral ustade, rekavši da ce tako Ne može igrati, i Pjer ce oslobodi igre. Nataša je Na jedNoj straNi razgovarala ca SoNjom i Borisom. Vera je s fiNim osmeNom raz-govarala Nešto s kNezom ANdrejom. Pjer pri&e svome prijatelju Na, pošto upita da Nije tajNo oNo što roBope, sede pored NjiN. Vera je opazila da kNez ANdreja poklaNja pažNju Nataši, Na Na&e da su Na prijemu, pravom priJSmu, NeopNodNo po-trebNe taNaNe aluzije Na osećaNja i, ugrabivši vreme, kad je kNez ANdreja bio sam, poče da razgo-vara s Njim o osećaNjima uopšte i o svojoj sestri. Bilo joj je potrebNo da svoju diplomatsku vešti-Nu primeNi Na delu kod tako umNog gosta (za kak-vog je smatrala kNeza ANdreju). Kad im Pjer pri&e, opazi da ce Vera ca uživa-N.em uNela u razgovor, a kNez ANdreja je (što mu ce peiKo detavalo) bio zbuNjeN. Šta vi mislite? — govorila je Vera s fi-Nim osmeNom. — Vi ste, kNeže, tako proNicljivi i tako odmaN sNvatate ljudski karakter. Šta mi-slite o Natali, može li oNa biti postojaNa u svoJim NakloNostima, može li oNa, kao druge žeNe (Vera je mislila Na sebe), jedNom da zavoli čoveka i da mu ostaNe zauvek verNa? Ja smatram da je TO prava A.ubav. Šta vi mislite, kNeže? * Ja suviše malo pozNajem vašu sestru da biN mogao rešiti tako delikatNo pitaNje — od-govori kNez ANdreja s podrugljivim osmeNom, ko-jim je Nteo da sakrije svoju zabuNu; — a oNda, primetio sam da je žeNa, što ce maNje svića, postojaNija — dodade i pogleda u Pjera, koji im tog treNutka priće. * Da, TO je istiNa, kNeže. Y Naše vreme — Nastavi Vera (pomiNjući Naše vreme, kao tto to uošpte vole da pomiNju ograNičeNi ludi koji mi-sle da su Našli i oceNili osobiNe Našeg vreme-Na i da ce ljudske osobiNe meNjaju s vremeNom) — u Naše vreme devojka ima toliko slobode da Ie plaisir d'etre courtiseeČ često zaglušuje u Njoj pravu ljubav. Et NatNalie, il faut l'avouer, u est tres seNsible/ Kad oNa opet pomeNu Natašu, kNez ANdreja ce s NeprijatNošću Namršti i Ntede da ustaNe, ali Vera Nastavi s još fiNijim osmeNom. — Ja mislim da Niko Nije bio tako courtisee kao oNa — govorila je Vera — ali joj ce Nikad, do OBor posledNjeg vremeNa, Nije Niko ozbiljNo svideo. Eto, vi zNate, grofe — obrati ce oNa Pje-ru — čak Ni Naš dragi cousiN Boris, koji je bio, eNtre Nous/ mNogo i mNogo daNs le pays du teN-dre . . / — govorila je oNa, aludirajući Na tadaš-Nju modu u lubavi. KNez ANdreja je ćutao, NamršteN. — Vi ste prijatel) s Borisom? — reče mu Vera. — Da, pozNajem ra. ' Zadovoljstvo da joj ce udvaraju. Č A Nataša je, treba prizNati, u tome vrlo osetlČiva. * Meby Nama rečeNo. Č Y carstvu NežNosti. — ON vam je, svakako, pričao o svojoj detiNj-cKoi Aubavi prema Nataši? i. A bilo je detiNjske ljubavi? — upita kNez ANdreja i, odjedaNput, NeočekivaNo, pocrveNe. —- Da. Vous savez eNtre cousiN et sousiNe cette iNtimite meNe quelquefois a l'amour: la cousiNage est uN daNgereux voisiNage. N'est-ce pas?Č * O, bez sumNje — reče kNez ANdreja i, od-jedaNput, NeprirodNo živNuvpš, stade da ce ma-li s Pjerom kako treba da bude oprezaN u poNa-šaNju prema svojim pedesetogodišNjim kuziNama u Moskvi, Na, usred šaljivot razgovora, ustade, uze Pjera pod ruku i odvede ra Na straNu. * Dakle, šta je? — upita Pjer, koji je za-ču&eNo gledao NeobičNu živost svog prijatelja i opazio pogled koji je oN, ustajući, bacio Na Natašu. * Treba, treba da govorim s tobom — reče kNez ANdreja. — Ti zNaš Naše žeNske rukavice (oN je tu mislio Na oNe masoNske rukavice koje su davaNe Novom bratu da iN preda volČeNoj že-Ni). Ja. . . Ali Ne,

154

posle Ry govoriti s tobom . . . — I s NeobičNim sjajem u očima i Nemirom u pokretima kNez ANdreja pri&e Nataši i sede pored Nje. Pjer vide kako je kNez ANdreja Nešto upita i kako mu oNa odgosvori, sva plaNuvši. Ali u TOM treNutku Berg priće Pjeru i salete ra molbama da ce umeta u prepirku izmeću geNe-rala i pukovNika o šlaNskim stvarima. Berg je bio zadovol.aN i srećaN. RadostaN osmeN Nije mu silazio s lica. Prijem je bio vrlo lep i sasvim oNakav kao i ostali prijemi koje je oN video. Sve je ličilo. I žeNski fiNi raz-govori, i karte, i geNeral koji je za vreme igre Aovo<Č zNate da ta iNtimNost izme&u robaka i ro&ake Zar ve? ČČČČČČČ'Č A,ubavi: srodstvo je opasNo susedstvo. glasNije govorio, i samovar, i slatkiši; samo jedNo je Nedostajalo, oNo što je oN uvek vićao Na prijemima Na koje je želeo da ce ugleda. Ne-dostajalo je glasNog razgovora meću muškarcima ;I prepirke o Nečem važNom i pametNam. GeNerad je počeo taj razgovor, a Berg je uvukao u Njega Pjera.

XXII SutradaN je kNez ANdreja otišao Rostovima Na ručak, jep ra beše pozvao grof Ilja ANdreje-vič, i proveo je kod NjiN ceo daN. Svi su u kući osećali zbog koga je kNez ANdre-ja došao, a Ni oN to Nije krio i ceo daN gledao je da bude s Natašom. Ne samo u duši NaČaši-Noj, uplašeNoj ali srećNoj i usNićeNoj, Nego ce u čitavoj kući opažalo straNovaNje od Nečeg važ-Nog što treba da ce dogodi. Grofica je žalosNim i ozbiljNs-strogim pogledom gledala u kNeza AN-dreju kad je razgovarao s Natašom, Na je bojaž-ljivo i pretvorNo počiNjala kakav bilo NištavaN razgovor čim ce oN okreNe prema Njoj. SoNja Nije smela da ode od Nataše, a bojala ce da Ne bude Na smetNji kad je s Njima. Nataša je bledela od straNa u očekivaNju kad ostaNe s Njim koji tre-Nutak Nasamo. KNez ANdreja ju je izNeNa&ivao svojom stidl.ivošću. ONa je opažala kžko je Njemu potrebNo da joj Nešto kaže, ali Ne može da ce Na to odluči. Kad je uveče kNez ANdreja otišao, grofica priće Nataši i upita je šapatom: — Šta je? — Tako vam boga, mama, Ne pitajte me sad Ni-šta. To ce Ne može kazati — reče Nataša. Ali pri svem tom Nataša je te večeri dugo ležala u materiNoj postelji i gledala u jedNu čas uzbu&eNa, čas poplašeNa. Čas joj je prit kako 1v je oN Nvalio, čas kako je govorio da ČČČići V iNostraNstvo, čas kako ju je pitao gde Re oNi boraviti tog leta, čas kako ju je zapitkivao o Borisu. . Ali ovako, ovako. . . NiJe mi Nikad bilo! — reče oNa. — Samo ce plašim kad sam s Njim, uvek me je straN kad sam s Njim, šta to zNači? ZNači da je to istiNski, je li? Mama, vi spavate? — Ne, čedo moje, i meNe je straN — odgovori mati. — Idi. — SvejedNo i oNako Neću spavati. Kakve su to gluposti spavati! Mamice, mamice, ovako mi Ni-kad Nije bilo! — govorila je oNa čudeći ce i pla-šeći ce osećaNja koje ju je obuzelo. — I jesmo LI MOGAI pomisliti! . . . Nataši ce čiNilo da ce još oNda, kad je prvi put videla kNeza ANdreju u OtradNom, zaljubila u Njega. NJu kao da je plašila ta NeobičNa, Neoče-kivaNa sreća što ce oNaj koga je još oNda iza-brala (a oNa je bila čvrsto uvereNa u to), što ce oNaj isti opet sreo s Njom i što, izgleda, Nije ravNodušaN prema Njoj. »I trebalo je da do&e u Petrograd upravo sad, kad smo mi ovde. I tre-balo je da ce NabcMo Na tom balu. Sve je to sud-biNa. JasNo da je to sudbiNa, da je to sve bilo zbog ovog. Još oNda, čim sam ra ugledala, osetila sam Nešto NeobičNo.ž A šta ti je još govorio? Kakvi su to sti-Novi? Pročitaj mi — reče zamišljeNo mati, pi-tajući za stiNove što iN je kNez ANdreja zapisao U album NatašiN. — Mama, TO Nije sramota što je oN udovac? PrestaNi, Nataša. Moli ce Bogu. Les mariages se foNt daNs les cieux/ ' BrakovN ce sklapaju Na Nebesima.

*9 Pai i ŽŠr c

155

— Golubice, mamice, kako vas volim, kako mi je dobro! — uzvikNu Nataša, plačući od sreće i uzbu&eNja i grleći majku. Y TO isto vreme sedeo je kNez ANdreja kod Pjera i pričao mu o svojoj ljubavi prema Nataši i o čvrstoj Nameri da ce ožeNi Njome. Tora daNa kod grofice EleN VasiljevNe bio je raut; tu je bio fraNcuski poslaNik, bio je priNc koji je odskora često dolazio u kuću grofičiNu i mNogo sjajNiN dama i muškaraca. I Pjer je si-šao dole, prošao No dvoraNama i sve goste izNe-Nadio svojim usredsre&eNo-rasejaNim i mračNim izgledom. Od ONora bala Pjer je oceNao da mu ce pribli-žuju Nastupi NipoNoNdrije, Na ce očajNički tru-dio da iN savlada. Otkako ce priNc sprijateljio s Njegovom žeNom, Pjer je izNeNadNo postavljeN za komorNika i otada je počeo oceNaTN Nelagod-Nost i stid u velikom društvu i počele su mu 4emNe dolaziti pre&ašNje mračNe misli o taš-tiNi svega što je ljudsko. Uz to je i ljubav koju je opazio izmeću svoje štićeNice Nataše i kNeza ANdreje još pojačavala to Njegovo mračNo raspo- AožeNje svojom suprotNošću izmeću Njegovog sta-Nja i staNja Njegovog prijatel-a. ON ce podjedNako trudio da Ne misli Ni o svojoj žeNi, NN o Na-taši, Ni o kNezu ANdreji. NJemu je opet sve iz-gledalo NištavNo prema večNosti, opet mu ce isticalo pitaNje: »Čemu?« I oN je NagoNio sebe da No čitave daNe i Noći radi Na masoNskim poslovima, Nadajući ce da Ne oterati zlog duNa koji mu ce primiče. Pjer je oko dvaNaest sati Napustio grofičiNe odaje, Na je rope u svojoj Niskoj sobi puNoj duvaNskog dima sedeo u izNoše-Nom Nalatu za stolom i prepisivao škotska akta origiNala, kad Neko ybe u sobu. To beše kNez ANApeja. _ ČČČČ ČČČČ rasejaNo i kao Nezadovol,aN. — A ja, eto, radim — doAade poka-wivRN Na Nartije ca izrazom bežaNja od NepriJat-Nosti života s kojim NesrećNi ludi gledaju Na CBoi Nocao. KNez ANdreja stade pred lijepa, a Na licu mu ce ogledala vedriNa, usNićeNje i lubav prema ži-votu, Na, Ne opažajući da je Njegovo lice tužNo, osmeNNu mu ce ca egoizmom srećNog čoveka. — Dakle, dragi moj — reče oN — Nteo sam juče da ti kažem, a sad sam zbog toga došao. Ni-kad Nisam oceNao ovako Nešto. ZaljubljeN sam, prNjateAu moj. Pjer odjedaNput teško uzdaNNu, Na ce, oNako težak, spusti Na divaN, pored kNeza ANdreje. — Y Natašu Rostovu, je li? — upita oN. — Da, da, Nego u koga? Ne biN Nikad verovao, ali je ovo oceNaN,e jače od meNe. Juče sam ce mu-čio, patio, ali Ni to mučeNje Ne dam Nizašto Na svetu. Ja raNije Nisam živeo. Tek sad živim, ali Ne mogu da živim bez Nje. Ali, može li oNa meNe da voli? . . . Ja sam za Nju star . . . Što Ne govo-riš?... .— Ja? Ja? Šta sam ja vama govorio? — reče odjedaNput Pjer, Na ustade i poče da šeta No so-bi. — Ja sam TO uvek mislio... Ta je devojka takvo blago, takvo . . . To je retka devojka . . . Dra-gi prijatelju, ja vas molim, Nemojte premišljati, NemoJte ce kolebati, žeNite ce, žeNite i žeNi-te. . . A ja sam uvereN da NeNe biti cpeNNNjer čo-veka od vas. — Ali oNa? ONa vas voli. — Ne govori koješta . . . — reče kNez ANdreja, osmeNČući ce i gledajući u oči Pjeru. Voli vas, ja to zNam — vikNu srdito Pjer. 19*

* Ali čuj me — reče kNez ANdreja i uNvati ra za ruku da staNe. — ZNaš li ti u kakvom sam ja staNju? PotrebNo mi je da sve kažem Nekome. * Dobro, dobro, govorite, vrlo mi je milo — reče Pjer i, zaista, Njegovo ce lice promeNi Nestade bora i oN radosNo slušaše kNeza ANdr&! ju. A kNez ANdreja je izgledao i bio sasvim drugi, Nov čovek. Kuda je Nestala Njegova seta, Njegovo preziraNje života, Njegovo razočaraNje? Pjer je bio jediNi čovek pred kojim beše oddučio da ka-že sve; i oN mu je zato rekao sve što mu je bilo Na duši. Čas je lako i smelo pravio plaNope za trajNu budućNost i govorio kako oN Ne može zbog ćudljivosti svog oca da žrtvuje svoju sre&u i kako će priNuditi oca da pristaNe Na taj brak i da Nju zavoli, ili će ce ožeNiti i bez Njegovog pristaNka; čas ce čudio osećaNju koje ra je osvo-jilo kao Neče!M NeobičNom, Nečem NepozNatom, što od Njega Ne zavisi. 156

* Da mi je KO kazao da mogu ovako voleti, Ne biN mu verovao — reče kNez ANdreja. — Ovo Nije Nimalo sličNo oNom mro sam raNije oceNao. Me-Ni je sad sav svet podeljeN Na dve poloviNe: jedNa je poloviNa — oNa i tu je sva sreća, Nada, svet-lost; druga je poloviNa — sve drugo gde Nje Nema, i tamo je samo tuga i mrak. * Mrak — pomovi Pjer — da, da, razumem ja TO. * Ja Ne mogu da Ne volim svetlost i Nisam za TO kriv. I vrlo sam cpeNaN. Ti me razumeš? Ja zNam da je i tebi milo. * Da, da, — potvrdi Pjer i pogleda NežNo i tužNo u svog prijatelja. Što mu je sudbiNa kNeza ANdreje izgledala svetlija, time mu je Njegova sudbivia izgledala mračNija. Wa žeNidbu je trebalo da pristaNe otac i toga Č.Ai otputovao je kNez Aidreja sutradaN ocu. Ptai ie izgledao miraN, ali je s lupmm u dt,tpi racAvmao siNa. ON Nije mogao sNvatiti da Neko YČNe da meNja žNvot i da uNosi u Njega Nešto N<Č vo kad je Njegov život već pri kraJu. »Neka mi samo dadu da proživim do kraja kako ja Noću, a posle Neka rade što im je drago« — govorio je starac za sebe. Ali je prema siNu upotrebio oNu diplomatiju koju je upotrebljavao u važNim pri-Aikama. Uzeo je miraN toN i cedu stvar proceNio. Prvo, ta žeNidba Nije bida sjajNa u pogdedu rodbiNe, bogatstva i ugleda. Arugo, kNez ANdreja Nije u prvoj mdadostN i sdabog je zdravlja (sta-rac je Naročito udarao Na to), a oNa je vrdo mla-da. Treće, tu je siN i žadosNo bi bilo predati ra devojčici. »I, Najzad, četvrto — reče otac gdedajući podrugljivo u siNa — ja te moAim od-AožN stvar za godiNu daNa, otputuj u iNostraN-stvo, leči ce Neko vreme, Na!3i, kao mio i sam žediš, Nemca kNezu Nikolaju, Na potom, ako je ljubav, strast, tvrdogdavost, Nazovi kako Noćeš, već tako vedika, oNda ce žeNi. I to ti je po-sdedNja reč, upamti, posledNja. . . « — završi sta-ri kNez toNom No kome ce videlo da ra Ntpta Ne može Naterati da promeNi svoju odluku. KNez ANdreja je dobro video da ce starac pada Da Njegova ili Njegove buduće vereNice ljubav Neće Nzdržati godiNu daNa iskušeNja, ili da će oN, stari kNez, dotle umreti, Na je odlučio da ispu-Ni volu očevu: da zaprosi, Na da odloži svadbu za godiNu daNa. Tri Nedele posle oNe posledNje večeri koju je proveo kod RostoviN kNez ANdreja vrati ce u Petrograd. j i' X SutradaN posle oNog objašNjeNja s majkom če-kala je Nataša BolkoNskog ceo daN, ali oN Nije došao. ArugN, treći daN isto tako, Pjer takobe Nije dolazio, i Nataša Ne zNajući da je kNez ANApeja otputovao ocu, Nije mogla da objasNi sebi što ra Nema. Tako su prošle tri Nedelje. Nataša Nikud NNje Ntela da Nzlazi i kao seNka je išla No soba-ma, bez cilja i tužNa, uveče je krijući ce od sviN plakala i Nije dolazila majci. Svaki čas bi No-crveNela i Naljutila ce. ČiNilo joj ce da svi zNaju NjeNo razočaraNje, da joj ce podsmevaju i žale je. Pored sveg uNutarNjeg jada, NjeNu Nesreću pojačavao je i taj jad uvre&eNe taštiNe. JedaNput oNa do&e grofici, Ntede Nešto da joj kaže, Na odmaN zaplaka. NJeNe suze bile su suze uvre&eNog deteta koje Ne zNa zašto je ka-žNjeNo. Grofica poče da umiruje Natašu. Nataša je Najpre slušala reči materiNe, ali je odjedaNput prekide: — PrestaNite, mama, ja i Ne mislim, i Neću da mislim! Tako, dolazio Na prestao, Na Npe-stao. . . Glas joj zadrNta, umalo Ne zaplaka, ali ce pri-bra i Nastavi mirNo: — Ja ce Neću Nikako udavati. A i bojim ra ce; ja sam ce sad sasvim, sasvim umirila . . . SutradaN posle tog razgovora Nataša je obu-kla oNu staru NpljiNu koja joj je Naročito bila pozNata zbog veselosti što joj je izjutra doNo-sila i počela od jutra svoj raNiji NačiN života, od Kora je odustala posle bala. Pošto ce Napila čaja, otišla je u dvoraNu koju je Naročito vo-lela zbog jake rezoNaNce, Na počela da peva svoja solfe&a (vežbe u pevaNju). Kad je svršila prvu lekcNju, oNa zastade Nasred dvoraNe i poNovi jed-Nu muzičku frazu koja joj ce Naročito svibala. NČ.Č ie oadosNo slušala oNu (za Nju kao Neočeki-Araž s KOJOM su ti zvuci, prelivajući ce, ispuNili svu prazNiNu dvoraNe i lagalo ce izgu-Čili Na ce, odjedaNput, razveseli. »Što da mi- gAim' mNogo o tome, i ovako je lepo« — reče oNa za sebe i poče da Noda tamo-amo No dvoraNi, Ne koračajući običNo No zvučNom parketu, Nego Na svakom koraku stajući s potpetice Na vrN (Na Nogama joj beNu Nove, omiljeNe plitke cipele) i slušajući oNako isto radosNo, kao i zvuke svog glasa TO odmereNo lupkaNje potpetice i škripa-Nje vrNa. Prolazeći pored ogledala, oNa pogleda u Njega. »Gle, evo me!« — čisto reče NjeNo lice kad ce vide u ogledalu. »E Na dobro. Niko mi i Ne treba.« Lakej Ntede da u&e, da Nešto spremi u dvora-Ni, ali ra oNa Ne pusti, Nego zatvori za Njim vra-ta i Nastavi svoju šetNju. ONa ce tog jutra vra-tila opet svojoj omiljeNoj Aubavi prema sebi i usNićivala ce sama sobom. »Kako je divNa ta Nalama!« — reče opet za sebe rečima Nekog trećeg, koji je oličeNje muškosti. »Lepa, ima glas, mla-da i Nikom Ne smeta, ostavite je samo Na miru.« Ali ma kako da je ostave Na miru, oNa već Nije mogla biti mirNa, i to je odmaN osetila. 157

Y predsoblju ce otvoriše ulazNa vrata, Neko gmia: žJe li kod kuće? i čuše ce Nečiji koraci. Nmaša ce pogledala u ogledalu, ali Nije videla sebe. ONa je slušala glas u predsoblju. Kad je Utleda.Đa sebe, lice joj beše bledo. To je bio o N. UNa je TO pouzdaNo zNala, mada je jedva čula Nje-gov glas iza zatvoreNiN vrata. Bleda i uplašeNa, Nataša utrča u saloN. — Mama, došao BolkoNski! — reče oNa. — ivtaMa, TO je užasNo, to je NesNosNo! Ja Neću. . . Aa ce mučim! Šta da radim? Još grofica Ne stiže da odgovori, kad kNez ČApeja, uzNemireN i ozbiljaN, ybe u saloN. Čši ugleda Natašu, lice mu ce razvedri. ON poljubi V ruku groficu i Natašu, Na sede pored diva-Na. . . ; — Već odavNo Nismo imali zadovoljstvo . . . — jpoče grofica, ali je kNez ANdreja prekide i od-govori Na NjeNo pitaNje, žureći ce, očevidNo, da 1kaže oNo što mu je bilo potrebNo. f — Nisam za sve ovo vreme dolazio k vama zato što sam bio kod oca: trebalo je da porazgovaram s Njim o veoma važNoj stvari. Vratio sam ce tek prošle Noći — reče oN i pogleda u Natašu. — Treba da porazgovaram s vama, grofice — dodade, posle kratkog ćutaNja. Grofica teško uzdaNNu, obori oči N reče: — Stojim vam Na usluzi. Nataša je zNala da treba da ode, ali Nije mo-gla TO da učiNi; Nešto je steglo u grlu i oNa Ne-učtivo, pravo, otvoreNiN očiju gledaše u kNeza ANdreju. »Zar odmaN? Ovog treNutka? . . . Ne, to Ne može biti — mislila je u sebi. ON opet pogleda u Nju i taj je pogled uveri da ce Nije prevarila. Da, odmaN, ovog treNutka re-šavala ce NjeNa sudbiNa. — Idi, Nataša, ja Ny te zvati — reče grofi-ca šapatom. Nataša pogleda uNezvereNo, molbeNo u kNeza ANdreju i u majku, Na izibe. — Ja sam došao, grofice, da zaprosim ruku vaše kćeri — reče kNez ANdreja. Grsfica plaNu u licu, ali Ništa Ne reče. — Vaša prosidba. . . — poče grofica ozbilj-No. ON je ćutao i gdedao joj u oči. — Vaša pro-sidba. . . — reče oNa i zbuNi ce — draga Nam je, i . . . ja primam vašu prosidbu, i radujem joj ce. I moj Ne muž . . . Nadam ce . . . ali Ne od Nje za-visiti. . . — Ta ću Njoj kazati kad dobijem vaš prista-Č poistajete li vi? — reče kNez ANdreja. Aa-- odgovori grofica, Na mu pruži ruku i ČČ* c e b N Naže Nad NjeNom rukom oNa s pomeša-osećaNjem otu&eNosti i NežNosti prNtisNu Č Na Njegovo čelo. Želela je da ra poljubi kao SNa; ali je osećala da je oN NjoJ tuć i strašaN čovek.ČČ sam uvereNa da će moj muž pristati — reče grofica — ali vaš baćuška. . . ___Moj otac, kome sam ja saopštio CBOje plaNove, stavio je kao NepromeNljiv uslov za svoj pristaNak to da svadba Ne bude Npe godiNu daNa. I TO je oNo što sam Nteo da vam saopštim — reče kNez ANdreja. * IstiNa, Nataša je još mlada, ali — to je vrlo dugo! * Arukčije Nije moglo biti — reče kNez ANdreja i uzdaNNu. * Poslaću vam Nju — reče trofica i izi&e iz sobe. »Gospode, budi Nam u pomoći!« — govorila je NeprestaNo u sebi, tražeći kćer. SoNja joj reče da je Nataša u spavČoj sobi. Nataša je sedela Na svom krevetu, bleda, suviN očiju, gledala u ikoNe i šaputala Nešto, krste-ći ce brzo. Kad ugleda majku, oNa skoči i polete k Njoj. — Šta je, mama? . . . Šta je? Idi, idi k Njemu. ON traži tvoju ruku — —NladNo, kako ce učiNilo Nataši. Idi . . . idi — progovori mati s tugom i pre- KOFČM za ćerkom koja otrča, i uzdaNNu teško. Iatata Nije zNala kako je ušla u saloN. Kad ČPČČČ i ugleda Njega, oNa zastade. »Zar ovaj 1uoi čovek postao sad meNi s v e ? « — upita ce ie f! ČČČČČČ treNutka odgovori: »Da, sve, sad mi jc oN sam draži od svega Na svetu.«

158

KNez ANdreja joj NpNbe oboreNiN očiju. — Ja sam vas zavoleo oNog časa kad sam vas video. Mogu li ce Nadati? ON pogleda u Nju i izNeNadi ra ozbiljNa stras-Nost koja ce videla Na NjeNom licu. NJeNo lice je govorilo: »Zašto pitati? Zašto sumNjati u oNo što mora da ce zNa? Zašto govoriti, kad ce Ne može rečima iskazati oNo što osećaš?« ONa mu ce približi i stade. ON uze NjeNu ruku i poljubi je. — Volite li vi meNe? — Da, da — progovori Natata kao zlovoANo, Na uzdaNNu duboko, Na još jedNom, Na češće i če-šće, i zaplaka. — Zbog čega? Šta vam je? — AN, tako sam srećNa! — odgovori oNa, osmeNNu ce kroz plač, Naže ce bliže Njemu, za-misli ce za treNutak, kao da ce pita sme li to, Na ra poljubi. KNez ANdreja ju je držao za ruke, gledao joj u oči, a Nije oceNao u svojoj duši oNu prećašNju ljubav prema Njoj. Y Njegovoj ce duši Nešto odje-daNput okreNulo: Nije bilo oNe raNije poetičNe i tajaNstveNe draži čežNje, a javilo ce sažalje-Nje prema NjeNoj žeNskoj i detiNjskoj slabosti, straN od NjeNe odaNosti i poverljivosti, i mučNa a istovremeNo i radosNa svest o dužNosti koja ra vezuje zauvek s Njom. Ovo osećaNje, iako Nije bilo oNako svetlo i poetičNo kao raNije, beše ozbiljNije i sNažNije. — Je li vam kazala mamaN da to Ne može biti Npe godiNu daNa? — upita kNez ANdreja, gledajući joj NeprestaNo u oči. »Zar sam TO ja, oNaj devojčurak (svi su me ta-ko zvali)« — mislila je Nataša — &zar sam ja sad od OBor časa ž e N a, izjedNačeNa ca ovim tu-ćim, milim, pametNim čovekom, koga poštuje čak i moj otac? Zar je to istiNa? Zar ce odista sad

ć Ne smem šalitN ca žlvotom, zar sam sad već ČČJka zar sam sad već odgovorNa za svako svoje !ČAO i reč? Ali šta me je oN pitao?« -- Nije — odgovori oNa, a NiJS zNala šta je pN zapitao. — Oprostite — reče kNez ANdreja — ali vi ste vrlo mladi, a ja sam već vrlo mNogo iskusio u žžotu. Ja straNujem za vas. Vi Ne pozNajete ČČČNataša je slušala s pribraNom pažNjom, tru-deći ce da sNvati smisao NjegoviN reči, i Nije sNvatala. — Ma koliko da će mi biti teška ova godiNa daNa što odlaže moju sreću — Nastavi kNez AN-dreja — vi za to vreme ispitajte sebe. Ja vas moAim da me posle godiNu daNa usrećite; a dotle ste slobodNi: Naša veridba ostaće u tajNosti i, ako ce vi uverite da me Ne volite; ili zavolše . . . — reče kNez ANdreja i osmeNNu ce NeprirodNo. — Zašto TO govorite? — prekide ra Nataša. — Vi zNate da sam vas zavolela od oNog daNa kad ste prvi 1C7T došAi u OtradNo — reče oNa čvrsto uvereNa da govori istiNu. — Za godiNu daNa pozNaćete sebe. . . — Či-ta-va godiNa! — reče odjedaNput Nata-ša, jep tek sad razumede da je svadba odložeNa za godiNu daNa. — A zašto za godiNu? Zašto za godiNu?... KNez ANdreja poče joj objašNjavati uzroke toga odlagaNja. Nataša ra Nije slušala. I zar Ne može biti drukčije? — upita oNa. KNez ANdreja Ništa Ne odgovori, ali mu ce Na licu videlo da Nije mogućNo izmeNiti tu odluku. __ - Č° je užasNo! Jest, to je užasNo, užasNo! uorza odJedaNput Nataša i opet zaplaka. — Ja pu umreti čekajući dok Npoče godiNa; to Ne može **1I, TO je užasNo! — ONa pogleda svog veoeNika Y oči i vide u Njima izraz saučešNa i Nedou. mice. — Ne, Ne, ja ću sve učiNiti — reče oNa i od-jedaNput prekide plač — ja sam tako srećNa! Otac i mati u&oše u sobu i blagosloviše ve-reNika i vereNicu. Od tog daNa počeo je kNez ANdreja da odlazi Rostovima kao vereNik.

XXIV

Ispita Nije bilo i Nikom Nije objavljeNo da ce BolkoNski verio s Natašom; to je zaNtevao kNez ANdreja. Rekao je, pošto je oN sam uzrok od-lagatvu, da oN mora i Nositi sav teret tog odla-gaNja. Govorio je kako je oN svojom reči vezao sebe zauvek, ali Ne želi da veže Natašu i ostav-lja joj potpuNu slobodu. Ako oNa posle pola godiNe osetN da ra Ne voli, imaće pravo da mu ot-kaže. Samo ce No sebi razume da Ni roditeli Ni Nataša Nisu Nteli Ni da čuju za to; alN je kNez ANdreja ostao pri svojoj reči. KNez ANdreja od-lazio je svaki daN Rostovima, alise Nije poNašao s Natašom kao vereNik: oN joj je govorio v i i Aubio je samo u ruku. IzmeČu kNeza ANdreje i Na-taše Nastali su, posle prosidbe, odNosi drukčiji Nego raNije, bliski, jedNostavNi. Izgledalo je kao da dosad Nisu pozNavali jedNo druto. I oN i oNa voleli su da ce sećaju kako su ce gledali dok još Nisu bili jedNo drugom N i š t a ; sad su oboje osećali da su sasvim drukčija stvoreNja: oNda su bili pretvorNi, sad su jedNostavNi i iskreNi. Y porodici ce, Najpre, opažala Neka zbuNjeNost u poNašaNju prema kNezu ANdreji; oN im je izgle-dao kao čovek iz Tyber sveta i Nataša je dugo Navikavala ukućaNe Na kNeza ANdreju i s poNo gpm gveravala svakog da oN samo izgleda takav osobeNjak, ali da je i oN kao i svi, i da ra ce oNa Ne bo1I i da Ne treba Niko da ra ce boJI. Posle Nekoliko daNa u porodici ce NavikNuše Na Njega, Na cv, Ne sNebivajući ce, provodilp kao i raNije cBoi život, u kome je i oN uzimao učešća. ON je s grofom umeo da razgovara o gazdiNstvu, s gro-Aicom i Natašom o Nažptima, ca SoNjom o albu-mima i kaNvi. PoNekad su ce ukućaNi me&u sobom a i pred kNezom ANdrejom čudili kako ce to sve dogodilo i govorili kako su, očevidNo, bili to-me predzpaci: i dolazak kNeza ANdreje u OtradNo, i N.INOB dolazak u Petrograd, i sličNost izmeću Nataše i kNeza ANdreje koju je opazila dadila kad je kNez ANdreja prvi put došao, i oNaj sukob 1805. godiNe izme&u kNeza ANdreje i Nikolaja i još mNogo drugiN predzNaka za ovo što ce dogo-dilo utvrdili su ukućaNi. Y kući je vladala oNa poetičNa dosada i ćut-ljivost tto uvek prati prisustvo vereNika i ve-reNice. Čests su, sedeći zajedNo, svi ćutali. Po-Nekad su ustajali i odlazili, a vereNik i vere-Nica, i kad ostaNu sami, jedNako su ćutali. Retko su razgovarali o svom budućem životu. KNeza ANdreju bilo je straN i stid da govori o tome. Nataša je delila s Njim to osećaNje, kao i sva Nje-gova osećaNja, koja je uvek poga&ala. JedaNput Nalama poče da rasš1tuje o Njegovom siNu. KNez ANdreja pocrveNe, što ce s Njim sad često doga-valo i što je Nataša Naročito volela, i reče da Njegov siN Neće živeti s Njima. Zašto? — ymiTa uplateNo Nataša. ;i fNe mogu da ra otmem od dede, a oNda. . . Kako biN ra ja volela! — reče Nataša poČivši odmaN Njegovu misao; — ali, ja zNam, vi meNeČČ Č razlogom krivicu Na vas N Na PoNekad bi grof prilazio kNezu ANdreji, lČu-bio ra i tražio od Njega savete za IleNNNo vaspi-tavaNje ili za Nikolajevu službu. Stara grofica je uzdisala gledajući Na NjiN. SoNja ce svaki čas bojala da Ne bude Na smetNji i gledala da Na&e izgovor da iN ostavi Nasamo, kad im to i Nije trebalo. Kad je kNez ANdreja govorio ( a oN je vrlo lepo pričao), Nataša ra je s poNosom slu. šala; kad je oNa govorila, primećivala je ca straNom i radošću da oN gleda u Nju pažljivo i ispitivački. ONa ce u Nedoumici pitala: žŠta oN traži u meNi? Šta li da dokuči svojim po-gledom? A šta ako u meNi Nema oNog što oN traži tim pogledom? . . . « PoNekad je ulazila u svoje ypobeNo, bezumNo-veselo raspoložeNje i ta-da je Naročito volela da sluša i gleda kako ce smeje kNez ANdreja. ON ce retko smejao, ali zato, kad ce smejao, sav ce predavao svome smeNu i sva-ki put posle toga smeNa oNa je osećala da mu je bliža. Nataša bi bila potpuNo srećNa, kad je Ne bi plašila lšsao da će doći i da ce približava rastaNak. Uoči svog odlaska iz Petrograda kNez ANdreja dovede sobom Pjera, koji posle oNog bala Nije NijedaNput dolazio Rostovima. Pjer je izgledao rasejaN i zbuNjeN. Razgovarao je s majkom. Nataša je sela ca SoNjom kod stočića za šaN i time zvala k sebi kNeza ANdreju. ON im pri&e. — Pa vi odavNo pozNajete BezuNova? — upita oN. — Vi ra volite? — Da, oN je sjajaN, ali vrlo smešaN. I oNa, kao i uvek kad govori o Pjeru, poče da priča aNegdote o Njegovoj rasejaNosti, aNeg-dote KO je su čak i izmišljali o Njemu. — ZNate, ja sam Njemu poverio Našu tajNu ** reče kNez ANdreja. — Ja Njega pozNajem od detiNČ stva. To je zlatNo srce. Molim vas, Natali — Na-stavi odjedaNput ozbiljNo — ja Ry otići, bogzNa šta ce može desiti. Vi možete preČtati da me voli . Dobro, zNam da Ne treba da govorim o tome. Samo, ma šta ce desilo s vama, kad meNe Ne bude tu. . . Č A šta će ce desiti? . . . ___Ma kakva Nevolja Naišla — Nastavi kNez ANdreja — ja vas molim, m-lle SopNie, ma šta ce desilo, obratite ce jediNo Njemu za savet i za po-moć. To je NajrasejaNiji i NajsmešNiji čovek, ali NajzlatNije srce. Ni otac, Ni mati, Ni SoNja, Na Ni sam kNez ANdreja Nisu mogli slutiti kako će uticati Na Natašu rastaNak s NjeNim vereNikom. ZajapureNa i uzNemireNa, suviN očiju, oNa je išla tog daNa No kući, zaNimajući ce

160

NajsitNijim poslovima, kao da Ne sNvata šta je čeka. ONa Nije zaplakala Na oNog treNutka kad joj je oN, oprattajući ce, posledNji put poljubio ruku. — Ne idite — rekla mu je samo takvim gla-som koji ra je Navodio da razmisli Ne treba li zaista da ostgže, i koga ce posle toga dugo sećao. Kad je otišao, oNa Ni oNda Nije plakala, već je Nekoliko daNa sedela u svojoj sobi, bez suza, Nije ce iNteresovala Nizašto i samo bi, poNekad, re-kla: »AN, zašto je otišao!« Ali dve Nedelje posle Njegovog odlaska oNa ce NeočekivaNo za ukućaNe preNu iz svoje moralNe bolesti, postade ista oNakva kao tto je raNije bila, samo s promeNjeNom moralNom fizioNomi-Jom, oNako kao što deca ustaNu s drukčijim li-cem posle duge bolesti.

XXV gČČPČSA,e i karakter kNeza Nikolaja ANdreje-BolkoNskog beNu veoma popustili te posled-godiNe posle odlaska Njegovog cmia. Postao je

još razdražljiviji Nego što je bio i, kad bukNe Njegov bezrazložNi gNev, većiNom ce sručivao Na kNegiNjicu Mariju. Kao da je brižljivo istraži-vao svako NjeNo bolNo mesto da bi je mogao Nrro žešće duševNo mučiti. KNegiNjica Marija imala je dve velike lubavi i otuda dve radosti: bra-tića Nikolušku i religiju, i obe su bile kNezu omiljeN predmet za NapadaNje i podsmeN. Ma o čemu počeli da govore, oN je okretao razgovor Na prazNoverice stariN devojaka, ili Na razmaže-Nost i iskvareNost dece. — »Ti bi Ntela da Na-čiNiš od Njega (Nikoluške) takvu matoru de-vojku kao što si ti; uzalud: kNezu ANdreji je potrebaN siN, a Ne devojka« — govorio je oN. Ili ce obraćao m-Ile BourieNNe i pitao je pred kNe-rNuMNtoM Marijom kako joj ce svi&aju Naši No-povi i ikoNe, Na ce šalio. ON je NeprestaNo bolNo vrećao kNegiNjicu Ma-riju, adi ce kći Nije čak Ni trudila da mu oNpo-sti. Zar je mogao oN biti kriv pred Njom, i zar je mogao NjeN otac, koji je, oNa je to ipak zNala, Nju voleo, biti NepravičaN? Pa i šta je to pravič-Nost? KNegiNjica Nikad Nije mislila o toj poNbs-Noj reči: »pravičNost«. Svi složeNi zakoNi čo-večaNstva bili su usredsrećeNi za Nju u jedNom prostom i jasNom zakoNu — u zakoNu l.ubavi i samopregorevaNja, kome Nas je učio ONaj Nrro je s ljubavlju stradao za čovečaNstvo, iako je ON sam — Bog. Šta je Njoj stalo do pravičNosti ili Ne-pravičNosti ostaliN ljudi? Trebalo joj je da oNa sama strada i da voli, i to je čiNila. . Y zimu je došao kNez ANdreja u Gola Brda, bio je veseo, blag i NežaN, kakvog ra odavNo Nije videla kNegiNjica Marija. Predosećala je da ce s Njim Nešto dogodilo, ali oN Nije Ništa kazao kNegiNjici Mariji o svojoj ljubavi. Pred odla-zak kNez ANdreja je dugo razgovarao o Nečem ca

ppem i kNegiNjica Marija je primetila da su pred polazak obojica bili Nezadovoljiš jedaN "ČČČskoro posle odlaska kNeza ANdreje kNegiNji-Na Marija pisala je iz GoliN Brda u Petrograd svojoj prijateljici Žili KaragiNoj, za koju je maštala, kao što to uvek maštaju devojke, da je uda za brata, a koja je u to vreme bila u žalosti za svojim bratom, pogiNulim u Turskoj. žVidi ce da je bol Naša zajedNička sudbiNa, draga i NežNa prijateljice Julie. »Vaš je gubitak tako strašaN da ra ja Ne mogu sebi objasNiti drukčije Nego kao Naročitu mi-Aost Bora, koji Noće da kuša vas i vašu predobru majku, jep ste mu u volji. O, moja prijateljice, religija i samo jediNa religija može Nas, da Ne kažem utešiti, ali izbaviti od očajaNja; jediNa religija može Nam objasNiti oNo što čovek Ne može da sNvati bez NjeNe pomoći: zbog čega ce i zašto stvoreNja dobra, uzvišeNa, koja umeju da Na&u sreću u životu i koja Ne samo Nikom Ne smetaju Nego jy potrebNa da i drugog usreće — 1Č)izivaju Bogu, a ostaju da žive stvoreNja zla, NekorisNa, štetNa, ili takva koja su Na teretu i sebi i drugima. Prva smrt koju sam videla i koju Nikad Neću zaboraviti — smrt moje mile sNaNe — učiNila je Na meNe takav utisak. Kao što vi pitate sudbiNu zašto da umre vaš divaN orat, tako sam isto i ja pitala zašto da umre taj aNVeo, Liza, koja Ne samo što Nije učiNila Ni-kakvo zlo čoveku, Nego je uvek imala u duši CBojoj samo dobre misli. I šta ce desilo, prija-teAice moja? evo pro&e otada pet godiNa, i ja svoJom NištavNom pameću BeN počiNjem jasNo razu-Amvati zašto je trebalo da oNa umre i kako je ta smrt bila samo izraz beskrajNe milosti Tvor- MfČlf' ČČ"-'Č 'ČČ'ČČ' ČČAa iN mi BeNNNOM Ne razu-Čemo, samo zNaci NJegove beskrajNe lubavi Npema Svome stvoru. Ja često pomišAam da je oNa možebiti, bila toliko aNćelski NeviNa da Ne ba bila kadra da podNese sve materiNske dužNostN. Kao mlada žeNa, oNa je bila besprekorNa; možda Ne bi mogla biti takva kao mati. Sad Ne samo što je ostavila Nama, Naročito kNezu ANdreji, Najčistije žaljeNje i uspomeNu, Nego će Na oNom svetu, svakako, dobiti oNo mesto koje ja Ne smem da očekujem za sebe. Ali, da Ne govorim više sa-mo o Njoj, ta raNa i strašNa smrt imala je, po-red sve tuge, NajblagotvorNiji uticaj Na meNe i Na mog brata. ONda, u času gubitka, Nisu mi mo-gle AoNN ove misli; oNda biN iN ca užasom ro-Nila od sebe, a sad mi je to tako jasNo i NesumNjivo. Ovo vam pišem, prijateljice moja, samo zato da vas uverim u jevaN&elsku istiNu, koja je za meNe postala životNo pravilo: NijedNa vlas s glave Neće pasti bez volje NJegove. A volja NJegova upravlja ce samo No jedNoj bezgraNičNoj lubavi prema Nama i zato je sve, ma što da Nam ce dogo-di, za Naše dobro. Pitate Noćemo li provesti zimu u Moskvi. Pored sve želje da vas vidim, ja Ne misAim Niti to želim. Vi ćete ce začuditi kad vam kažem da je tome uzrok Boiaparta. A evo zašto: zdravlje mog oca osetNo opada; oN Ne može da trpi prottturečeNje i razdražuje ce. Ta je raz-dražA
ravNima, Naročito prema Našem uNuku Velike KatariNe! Kao što zNate, ja sam sasvim ravNodušNa prema politič-kim stvarima, ali No rečima mog oca i iz Njego-viN razgovora s MiNailom IvaNovičem, zNam sve šta ce radi u svetu, osobito zNam sve počasti koje ce odaju BoNaparti, koga, kako izgleda, Na celoj zemaljskoj kugli još jediNo u Golim Brdi-ma Ne prizNaju da je veliki čovek, a još maNje ie LJraNcuski imperator. A moj otac Ne može TO da podNosi. MeNi ce čiNi da moj otac Nerado govori o odlasku u Moskvu pogdavito zbog svog pogleda političke stvari i mro predv:LJa su-kobe koje će imati zbog svog maNira da kazuje svo-ie miŠASNje Ne ustežući ce Ni pred kim. Koliko ce god oporavi lečeNjem, sve će pokvariti Npe-pirkama o BoNaparti, koje su NemiNovNe. Bilo kako mu drago, to Ne ce vrlo brzo rešiti. Naš domaći život ide No starom, N3y3NMajyNN što brat ANdreja Nije tu. Kao što sam vam seN pi-sala, oN ce u posledNje vreme jako izmeNio. Posle Njegove žalosti, tek je sad, ove godiNe, moralNo potpuNo oživeo. Postao je oNakav kakvog sam ra zNala detetom: dobar, NežaN, s oNim zdatNim srcem kome Ne zNam ravNa. Kako mi ce čiNi, oN je uvideo da za Njega Nije život svršeN. Ali u isti maN s ovom duševNom promeNom oslabio je jako fizički. Postao je mršaviji Nego što je bio, NervozNiji. Ja straNujem za Njega i milo mi je što ce kreNuo Na taj put u iNostraNstvo koji su mu doktori već odavNo preporučivali. Nadam ce da Ne ra to oporaviti. Vi mi pšpete kako u Petrogradu govore o Njemu kao o jedNom od Najak-tivNijiN, NajobraaovaNijiN i NajumNijiN mladiN Audi. Ne zamerite mi rodbiNskom samoljublju — ja u TO Nisam Nikad posumNjala. Ne može ce izme-riti oNo dobro što je oN ovde učiNio svakom, po-čevši od svojiN mužika Na do plemića. Kad je došao u Petrograd oN je uzeo samo oNo što mu je ČNNasAaAo. Čudim ce kako uopšte dolaze vesti iz Pretrograda u Moskvu, a Naročito ovakve Neisti-Nite, kao ova o tkojoj mi pišete — vest da ce moj orČ tobože žeNi malom Rostovom. Ja Ne verujem Aa Ne ce ANdreja ikad ožeNiti ma kojom, a Naro-čito Njom. A evo zašto: prvo, zato što zNam, iako oN retko govori o pokojNoj žeNi, da ce tuga za tim gubitkom toliko duboko ukoreNila v Njego-

20* vom srcu, da ce oN Nikad Ne bi rešio da joj Nabe zameNu i maćeNu Našem malom aNbeAy. Druto, zato što ta devojka, koliko je ja zNam, Nije od oNiN žeNa koje ce mogu svideti kNezu ANdreji. Ne verujem da bi Nju kNez ANdreja izabrao da mu bude žeNa, i otvoreNo kažem; ja to Ne želim. Nero, ja sam ce raspričala, Na završavam svoj drugi tabačić. Zbogom, draga moja prijateljice; Neka vas Bog čuva pod svojim svetim i moćNim okriljem. Moja mila družbeNica, mademoiselle BourieNNe, ljubi vas. Marie.«

XXVI Y poloviNi leta dobila je kNegiNjica Marija NeočekivaNo pismo od kNeza ANdreje iz Švajcar-ske, u kome joj je javio NeobičNu i NeočekivaNu Novost. KNez ANdreja je pisao o svojoj veridbi s Rostovom. NJegovo pNsmo bilo je puNo ljubavNog usNićeNja prema svojoj vereNici i NežNog prija-teljstva i poverljivosti prema sestri. ON joj je pisao kako Nikad Nije bio zaljubAeN kao što je zaljubAeN sada i kako je tek sad sNvatio i pozNao život. MoAio je sestru da mu oprosti što joj, kad je dolazio u Gola Brda, Nije Ništa pričao o toj svojoj odluci, iako je govorio o tome ca ocem. A Nije joj rekao zato mro bi kNegiNjica Marija počela moliti oca da pristaNe, Na Ne bi TO postigla, a oca bi razdražila, Na bi oNa No-vukla svu težiNu Njegove zlovolje. »Uostalom« — pisao je oN — »tada stvar Nije još bila ovako koNačio rešepa, kao sad. Tada mi je otac odre-dio rok, godiNu daNa, i evo već š e s t meseca, poAOBiNa odrebeNog roka prošda je i ja ostajem staANije Nego ikad pri svojoj odAuci. Da me dok-tori Ne zadržavaju ovde, u baNji, ja biN došao Pi7f-4iv

I

ali sad moram da odložim svoj povra-Y ČČjČ za tri meseca. Ti zNaš meNe i moje od- Čre ca ocem. MeNi Ništa Ne treba od Njega, ja i uvek ću biti NezavisaN, ali da učiNim ppotiv Njegove vole i da zaslužim Njegov gNev sal kad možebiti, Neće tako dugo biti s Nama, TO bi upola razorilo moju sreću. Sad i Njemu pi-šem pismo o tome i molim te, kad ugrabiš zgo-daN treNutak, predaj mu pismo Na me izvesti kako oN gleda Na to sve i ima li Nade da pristaNe da skrati rok za tri meseca.« Posle dugog kolebaNja, dvoumljeNja i molitava, kNegiNjica Marija predade pismo ocu. SutradaN reče joj stari kNez mirNo: — Piši bratu Neka pričeka dok umrem. . . Neće dugo čekati — brzo ću ra razrešiti . . . KNegiNjica Ntede Nešto da ka?ke, ali joj otac Ne dade, Nego Nastavi sve jačim i jačim glasom: — ŽeNi ce, žeNi, golube. . . Dobra je poro-dica. . . LJudi pametNi, a? Bogati, a? Da. Imaće Nikoluška dobru maćeNu. Piši mu Neka ce žeNi ako Noće i sutra. Kad Ne oNa biti Nikoluški MaNexa, ja Ny ce ožeNiti BurjeNkom!... Na, Na, Na! Neka Ni oN Ne bude bez MaNexe! Samo mu to reci da u mojoj kući Ne treba više žeNa; Nek ce žeNi, Nek živi sam za sebe. Možda Nem ce i ti k Njemu preseliti — obrati ce kNegiNjici Mari-Ji. — Pa cpeNaN ti put, seli ce odmaN. . . seli, s e l i ! . . .

163

Posle ove ljutNje stari kNez Nije više Nije-AČNput pomeNuo o toj stvari. Ali uzdržaNi bes zbog malodušNosti siNovljeve ogledao ce u oče-vom postupaNju s ćerkom. RaNijim predmetima za podsmeN priključi ce još jedaN Nov — razgovor o maćesi i ljubazNo poNašaNje prema m-Ne Bou-NeNNe. . *" A zašto da ce Ne ožeNim Njome? — govorio je oN KNepN. — Biće divNa kNegiNja! — I kNegiNjica Marija poče u posledNje vreme, Na svoje ču&eNje i zaprepašćeNje, da opaža kako je NjeN otac odista počeo sve više i više da pribli-žava k sebi FraNcuskiNju. KNegiNjica Marija je Napisala kNezu ANdreji kako je otac priJiio Njegovo pismo; ali je tešila brata dajući mu Nade da Ne pomiriti oca s tom mšplju. Nikoluška i Njegovo vaspitaNje, ANdre i reli-gija beNu uteNe i radosti kNegiNjice Marije; ali pošto su svakom čoveku potrebNe ličNe Nade, imala je kNegiNjica Marija, sem toga, u Najdub-luoj potaji svoje duše skriveNu maštu i Nadu KO ja joj je bila glavNa uteNa u životu. Tu utešNu maštu i Nadu beNu joj dali božji ljudi — juro-divi i skitači, koji su je poNaćali krišom od kNeza. Što je kNegiNjica Marija duže živeda, što je više osećala i posmatrala Audski život, tim više ce čudila kako su ljudi kratkovidi, kako traže uživaNje i cpeNy ovde Na zemlji, kako ce trude, zlopate, bore i čiNe zlo jedaN drugom, da bi postigli tu NemogućNu, prividNu i poročNu cpeNy. »KNez ANdreja je voleo žeNu, oNa je umrla, Njemu to Nije dosta, Nego Noće da veže svoju cpeNy s drugom žeNom. Otac to Neće, jep želi da ce ANdreja ožeNi zNatNijom i bogatijom prilikom. I svi ce oNi bore, i zlopate, i muče, i kvare svoju dušu, svoju večNu dušu, da postig-Nu dobra koja traju treNutak. Mada mi sami to zNamo — Nristos, siN božji, sišao je Na zemlju i kazao Nam da je ovaj život treNutaN, kušaNje, ipak ra ce jedNako držimo c mislimo da ćemo u Njemu Naći cpeNe. Kako to Niko Nije razumeo?« — misAila je kNegiNjica Marija. »Niko, sem tiN prezreNiN božjiN ljudi koji mi s torbom Na le- bNMa dolaze Na zadNja vrata, jep ce boje da iN kNez Ne vidi, a boje ce Ne zato što bi stradali od Njega, Nego zato da Ne bi Njega Navedi Na greN. Ostaviti porodicu i zavičaj, sve brige o svet-

gČim Aobrima zato da, Ne vežući ce NNzašto, idu Č1mNoplaNoj rubiNi, pod tu!5im imeNom, od me-a

AO

mesta, Ne čiNeći štete ludima Nego mo-Aeći ce bogu za N.iN, moleći ce i za oNe što iN gsNe i za oNe što iN zaštićuju: Nad tom istiNom i životom Nema istiNe i života!« Bila je jedNa skitačica, Fedosjuška, pedese-togodišNja žeNa, mala, mirNa, roNava, koja već više od trideset godiNa ide bosa i opasaNa ve-rigama. NJu je Naročito volela kNepvNjica Marija. JedNom, kadjeFedosjuškaumračNoj so6i,ukojoj je gorelo samo kaNdilo, pričala o svome životu — kNegiNjici Mariji doVe odjedaNput misao da je samo Fedosjuška Našla istiNski put u živo-tu, i TO joj ce tako jako uvrte u glavu da ce reši da i sama Nobe kao skitNica-bogomoljka. Kad je Fedosjuška otšpla da spava, kNegiNjica Marija mislila je dugo o tome i Najzad rešila da treba da ide u skitače, Na ma kako to NeobičNo bilo. ONa je svoju Nameru poverila samo jedNom duNov-Niku, KaAybepy, ocu AkiNfiju, i duNovNik joj je tu Nameru odobrio. Izgovarajući ce da Noće da obdari skitače, Nabavila je sebi potpuNo skitač-ko odelo: košulu, opaNke, kaftaN i crNu mara-mu. Često, kad bi pristupila svom zavetNom or-maru, kNegiNjica Marija je zastajala NeodlučNo pitajući ce da li već Nije Nastalo vreme da iz-vrši svoju Nameru. Slušajući često priče od skitača, oNa ce uz-buVivala NjiNovim prostim, za NjiN meNaNičkim a za Nju puNim dubokog smisla razgovorima, tako Aa je Nekoliko puta bila gotova da sve ostavi Na Da pobegNe iz KyNe. ONa je u svojoj mašti već gledala sebe s Fedosjuškom, u gruboj košulji, kako ca štapom i torbom korača prašljivim dru-mom i u TOM svom putovaNju bez zavisti, bez lu-oavi ludske, bez želja, ide od ugodNika do ugodZP

Nika i, Na kraju oNamo gde Nema Ni tuge, uzda-saNja, Nego gde je večNa radost i blažeNstvo. »Doći ću do jedNog mesta, pomoliću ce; ako ce Ne mogNem NavikNuti, ako Ne mogNem da zavo-lim — poći N y dalje. I ići ću dotle dok s Nogu Ne spadNem, i leći ću i umreti gde bilo, i doći ću Najzad u oNo večNo, tiNo pristaNište, gde Nema Ni tuge, Ni uzdisaNja! . . . « mislila je kNegiNjica Marija. Ali zatim, kad bi ugledala oca a Naročito malog Koko, oNa je odustajala od svoje Namere, plakala krišom i osećala da je grešNica; jep voli oca i bratića više Nego boga.

166

DEO ČETVRTI

Bibliu.ko predaNje veli da je odsustvo rada — besposličeNje bilo uslov blažeNstvu prvog čoveka do Njegovog pada. LJubav prema besposli-čeNju ostala je ista i u palom čoveku, ali prokletstvo NeprestaNo leži Na čoveku, Na Ne mo-žemo da budemo besposleNi i mirNi Ne samo zato što moramo u zNoju lica da zaslužimo Nleb svoj, Nego i zbog moralNiN osobiNa svojiN. Neki tajNi glas govori Nam da moramo biti krivi zato što smo besposleNi. Kad bi čovek mogao da Naće tak-vo staNje u kome bi, kad je besposleN, osećao da je od koristi i da ispuNjava svoju dužNost, Na-mao bi jedNu straNu prvobitNog blažeNstva. A takvo staNje obavezNog i besprekorNog besposli-čeNja uživa čitav jedaN stalež — stalež voj-Nički. Y TOM obavezNom i besprekorNom bespo-sličeNju bila je i biće glavNa primamljivost voj-Ne službe. Nikolaj Rostov uživao je potpuNo to blažeN-stvo, kada je posle 1807. godiNe Nastavio da služi U pavlogradskom puku, u kome je komaNdovao eska-ApcmoM primljeNim od DeNisova. PocioB je postao vrlo grub ali dobar momak, a Kora bN moskovski pozNaNici rekli da je malo

Nika i, Na kraju oNamo gde Nema Ni tuge, uzdc. saNja, Nego gde je večNa radost i blažeNstvo. vDoći ću Ao jedNog mesta, pomoliću se; ako se Ne mogNem NavikNuti, ako Ne mogNem da zavo-lim — poći Ny dalje. I ići ću dotle dok s Nogu Ne spadNem, i leći ću i umreti gde bilo, i doći ću Najzad u oNo večNo, tiNo pristaNište, gde Nema Ni tuge, Ni uzdisaNja! . . .ž mislila je kNegiNjica Marija. Ali zatim, kad bi ugledala oca a Naročito malog Koko, oNa je odustajala od svoje Namere, plakala krišom i osećala da je grešNica; jer voli oca i bratića više Nego boga.

ДЕО ЧЕТВРТИ

Bibliu.ko predaNje veli da je odsustvo rada — besposličeNje bilo uslov blažeNstvu prvog čoveka do Njegovog pada. LJubav prema besposli-čeNju ostala je ista i u palom čoveku, ali prokletstvo NeprestaNo leži Na čoveku, Na Ne mo-žemo da budemo besposleNi i mirNi Ne samo zato tto moramo u zNoju lica da zaslužimo Nleb svoj, Nego i zbog moralNiN osobiNa svojiN. Neki tajNi glas govori Nam da moramo biti krivi zato što smo besposleNi. Kad bi čovek mogao da Naće tak-vo staNje u kome bi, kad je besposleN, osećao da je od koristi i da ispuNjava svoju dužNost, Na-šao bi jedNu straNu prvobitNog blažeNstva. A takvo staNje obavezNog i besprekorNog besposli-čeNja uživa čitav jedaN stalež — stalež voj-Nički. Y TOM obavezNom i besprekorNom bespo-SAičeNju bila je i biće glavNa priiiamljivost voj-Ne službe. Nikolaj Rostov uživao je potpuNo to blažeN-stvo, kada je posle 1807. godiNe Nastavio da služi U pavlogradskom puku, u kome je komaNdovao eska-DroNom primljeNim od AeNisova. PocioB je postao vrlo grub ali dobar momak, za koga bi moskovski pozNaNici rekli da je malo

169

mauvais geNre,Č ali koga su voleli i poštovali drugovi, mlaći i starešiNe, i koji je bio zado-voljaN svojim životom. Y posledNje vreme, 1809. godiNe, Nalazio je češće u pismima od kuće žal-be majčiNe kako stvari idu sve gore i gore i kako bi bilo vreme da oN dobe kući, Na da obraduje i umiri stare roditelje. Čitajući ta pisma, Nikolaj se bojao da ga Ne izvedu iz oNe srediNe u kojoj je živeo tako tiNo i mirNo, ogradivši se od cele svetske zbrke. ON je oceNao da će, Npe ili posle, morati opet da ube u oNaj vrtlog života s brigama za staNje Na ima-Njima koje se popravlja i pogoršava, s upravNi-kovim obračuNima, sa svaVama, iNtrigama, veza-ma, društvom, sa SoNjiNom ljubavlju i obećaNjem koje joj je dao. Sve je to bilo stratNo teško i zamršeNo i oN je odgovarao Na majčiNa pisma NladNim klasičNim pismima koja počiNju s: Ma cNere mamaNČČ a svršavaju c: Votre obeissaNt fils," prećutkujući kad Namerava da doVe. Y 1810. go-diNi dobio je pismo od svojiN u kome mu javljaju da se Nataša verila s BolkoNskim i da će svad-ba biti posle godiNu daNa, jer stari kNez Nije pristao. To je pismo ožalostilo i uvredilo Ni-kolaja. Prvo, bilo mu je žao da izgubi iz kuće Natašu koju je voleo Najviše u porodici; drugo, sa svog Nusarskog gledišta bilo mu je žao što se oN Nije tamo Našao, jer bi pokazao tome Bol-koNskom da Nije tako velika čast oroditi se s Njim i da, ako oN voli Natašu, može proći i bez odobreNja šašavog oca. Za treNutak se kolebao da li da umoli za odsustvo, Na da vidi Natašu kao vereNicu, ali uto stigoše maNevri, pade Aty Na um SoNja, domaća zbrka, i Nikolaj opet odgodi. ' NeotesaN. * Draga moja mama. * VašposlušNisiN. Ali te godiNe u jeseN dobi pismo od majke, koja mu je pisala krišom od grsfa, i to ga škmo VBepN da treba da po&e. ONa je pisala da će, ako Nikolaj Ne do&e i Ne lati se poslova, celo imaotići Na doboš a oNi se svi potucati No sve-tu. Grof je tako slab, tako se poverio MićeNki, i tako je dobar, i tako ga svi varaju, da sve ide rope i gore. :>Tako ti boga, molim te, do&i odmaN ako Nećeš da uNesrećiš i meNe i svu porodicuž — pisala mu je grofica. Ovo pismo je uticalo Na Nikolaja. ON je imao oNaj zdravi razum čoveka osredNjiN sposobNosti koji mu je pokazivao šta treba da radi. Sad je trebalo da ide, ako mu Ne prime ostav-ku, a oNo Na odsustvo. Zašto je trebalo da ide, oN Nije zNao; ali pošto se ispavao posle ručka, Naredio je da mu se osedla zeleNko Mape, odavNo NejaNaN i strašNo ljut ždrebac, Na kad se vratio kući Na ždrebcu u beloj peNi, rekao je Lavru-pži (lakej DeNisovljev beše ostao kod Rostova) i drugovima kad do&oše uveče da će tražiti odsustvo i otići kući. Ma kako da mu je bilo teško i NeobičNo pomisliti da će otići a Neće dozNati iz štaba (što ga je Naročito iNtereso-valo) da li će biti proizvedeN za kapetaNa ili Ne dobiti ordeN svete ANe za posledNje maNevre; Ma kako da mu je bilo NeobičNo pomisliti da će otići a da Ne proda grofu GoluNovskom tri do-rata za koje se poljski grof pogabao s NjNm, a za Koje se Rostov kladio da će iN prodati za dve NiAade rubaA.a; ma kako da mu se čiNilo Nerazum-Aivo da će bez Njega proći oNaj bal što su ra Nu-sari Nteli dati paNji* Pšaz&eckoj, zaČ prkos ula-Nima koji su davali bal svojoj paNji Boržozov-skoj — oN je zNao da

М170

treba ići iz tog vedrog, le-pog sveta Nekud gde je sve bilo koješta i zbrka. * Gospoći.

М171

Posle Nedelju daNa dobio je odsustvo. Nusarski oficiri, drugovi Ne samo iz puka Nego i iz bri-gade, dali su u čast Rostoza ručak koji je stajao petNaest rubala skupljeNiN od glave — svirale su dve muzike, pevala su dva Nora pevača; Rostov je igrao trepaka** s majorom Basozom; pijaNi oficiri grlili su, Nosili Na rukama i ispustiAi Rostova; vojNici trećeg eskadroNa sbNelN su ga još jedaNput Na rukama i vikali )>ura«. ZatNm su Rostova metNuli u saoNice i ispratili ga do prve staNice. Do poloviNe puta, kako to uvek biva, od Kre-meNčuga do Kijeva, sve misli Rostovljeve bile su još pozadi, u eskadroNu; ali kad je prevalio po-loviNu puta, oN već poče da zaboravlja tri dorata i svog kaplara Dožojvjejku, Na se stade uzNemi-reNo pitati šta će i kažo će Naći u OtradNom. Što se bliže primicao, tim je jače, daleko jače (kao da je moralNo osećaNje bilo potčiNjeNo oNom zakoNu zemljiNe teže No kome je brziNa tela u obrNutoj razmeri s kvadratom adstojaNja) mislio o svojoj kući; Na posledNjoj staNici pred Otrad-Nom dade kočijašu tri rublje Na rakiju da tera brže, Na kao dečak zadiNaNo utrča u kuću. Posle usNićeNja kojim ga dočekaše i posle ONor čudNog osećaNja što obuzme čoveka kad Ne Na&e oNo što je očekivao — sve je oNako kao što je i bilo, Na zašto sam se toliko žurio! — poče Nikolaj da se uživljuje u svoj stari domaći svet. Otac i mati beNu isti kao što su bpli, samo ma-lo postareli. Novo kod NjiN beše Nekakva briga i poNekad Nesloga, koje Npe Nije bilo i koja je, kao što je Nikolaj brzo dozNao, dolazila od pba-vog staNja poslova. SoNjN beše BeN dvadeseta go-diNa. ONa je prestala da se prolešpava i iije obećavala Ništa više od oNog što je imala; ali " NarodNa igra u kojoj se sitNo igra. 316

172

ie i TO bilo dovolČNo. Otkako je Nikolaj došao, oNa je sva odisala srećom i ljubavlČu i Njega je radovala verNa i Nepokolebljiva lubav te devoj-ke. Peća i Nataša Najviše su izNeNadili Niko-laja. Peća je bio već veliki, triNaestogodišNji, lep, veseo i duNovit dečak i meNjao mu se već glas. Nikolaj se dugo divio Nataši i smejao se, gledajući u Nju. * Sasvim si drukčija — govorio je oN. * Šta, da Nisam poružNjala? — Naprotiv, ali kako si poNosita. KNegiNja! — reče joj tapatom. — Da, da, da — radosNo je govorila Nataša. Nataša mu ispriča svoj romaN s kNezom ANdrejom, Njegov dolazak u OtradNo i pokaza mu Nje- roBo posledNje pismo. * Je li i tebi milo? — upita ga Nataša. — Ja sam sad tako mirNa i srećNa. * Veoma mi je milo — odgovori Nikolaj. — ON je divaN čovek. A ti si u Njega jako zaljubljeNa? * Kako da ti kažem — odgovori Nataša — ja sam bila zaljubljeNa u Borisa, u učitelja, u DeNisova, ali ovo je sasvim drukčije. MirNa sam, čvrsta. ZNam da Nema boljeg čoveka od Njega, Na sam sad tako mirNa, tako mi je dobro. Ništa SAičNo sa oNim raNije . . . Nikolaj reče Nataši kako mu Nije No vol.i što je svadba odložeNa za godiNu daNa; ali Nalama žestoko Napade brata i poče mu dokazivati kako Nije moglo biti drukčije, kako bi ružNo bilo ući u porodpcu protiv volje očeve i kako oia Nije to želela. TN TO Nikako, Nikako Ne razumeš — reče mu oNa. Nikolaj je ućutao i složio se s Njom.

Brat se često čudio gledajući je. Nimalo Nije ČČČČčila Na zaljubl.eNu vereNicu rastavljeNu od vereNika. Bila je uvek staložeNa, mirNa i ve-sela, potpuNo kao i Npe. Nikolaja je to čudilo i

174

čak ga Navodilo da Nepoverljivo gleda Na prosid-bu BoAkoNskog. ON Nije verovao da je NjeNa sud-biNa već rešeNa, tim Npe što Nije video s Njom kNeza ANdreju. ČiNilo mu se da ima Nešto što Ne va/oa u tom NameravaNom braku. žZašto odlataNje? Zašto se Nisu ispitali?ž — mislio je oN. Kad je jedaNput razgovarao s majkom, opazio je, Na svoje ču! 3eNje i malo sa za-dovoAzStvom, da je i mati tako isto u dubiNi svoje duše gledala poNek.ad Nepoverljivo Na taj brak. — Eto piše — govorila je oNa pokazujući siNu pisAM kNeza ANdreje s oNom potajNom zavi-šću koju mati uvek ima protiv buduće bračNe sreće kćeriNe — piše da Neće doći Npe decem-bra. A kakav ga to posao zadržava? Svakako bo-lest! Veoma je slabog zdravlja. Nemoj govoriti Nataši. Ne gledaj ti Na to što je oNa vesela: TO oNa provodi svoje posledNje devojačke daNe, ali ja zNam šta biva s Njom svaki put kad do-bije pismo od Njega. Uostalom, bog će dati i biće sve dobro — završila bi oNa svaki put — oN je izvaNredaN čovek.

II Y prvo vreme posle svog dolaska Nikolaj je bio ozbiljaN i čak tužaN. Peklo ga je što se mo-ra umešati u te glupe poslove oko gazdovaNja, zbog kojiN ra je mati pozvala. Da bi što Npe skiNuo s le&a taj teret, oN je treći daN No svom dolasku lutpto, Ne odgovarajući Na pitaNje kuda Ne, otišao NamršteN u kućicu MićeNki i zatra-žio od Njega r a č u N e o d s v e g a . Šta su to r a č u N i o d s v e g a , t o j e Nikolaj zNao još maNje od MićeNke, koga spopade straN i sumNja. Razgovor i pregled račuNa MićeikiNiN Nisu dugo trajali. Dva seoska kmeta koja su čekala u pred- sobAu te kućice čula su odmaN, sa straNom i za-dovoASTVom, kako grmi i trešti sve jači i jači glas mladog grofa, čula su psovku i strašNe re-či, koje su sipale jedNa za drugom. '— RazoojNiče! NezaNvalNa životiNjo . . . Ise-NBt ću psa . . . Nisam ja tatica . . . pokrao . . . itd. Potom ti l-udi, tako isto sa zadovoljstvom i straNom, videše kako mladi grof, sav crveN i za-krvavl>eNiN očiju, izvuče za jaku MićeNku, Na ra u zgodNom treNutku izmesu svojiN reči vrlo vešto udari ostrag Nogom i koleNima i vikNu: ČNa-pole! I da te, gade, Ne vidim vite ovde! MićeNka strmoglavce slete Niz šest stepe-Nika i pobeže u žbuNje. (To žbuNje bilo je po-zNato mesto kuda su bežali krivci u OtradNom. Sam MićeNka, kad bi došao iz grada pijaN, krio se u TOM žbuNju, a mNogi staNovNici iz OtradNog, kad su se krili od MićeNke, zNali su spasoNosNu moć tog žbuNja.) MićeNkiNa žeNa i svastike izviriše Na vra-ta iz sobe u kojoj je vrio čist samovar i videla se visoka upravNikova postela pod sitNo proši-veNim-jorgaNom, sašiveiim od sitNiN strizica. Mladi grof, zadiNaN, Npomao je pored NjiN odlučNim Nodom, Ne obraćajući Na NjiN pažNju, i otišao u kuću. Grofica, KO ja je odmaN dozNala od devojaka šta se dogodilo u kućici, s jedNe straNe se umi-rila, misleći da se sad NjiNovo staNje mora No-praviti, a s drute briNula se kako će to NjeN siN

175

Aa podNese. ONa je Nekoliko puta prilazila Na prstima do NjegoviN vrata i slušala kako puši lulu za lulom. SutradaN je stari grof izazvao siNa Na stra-Nu i, smešeći se zbuNjeNo, rekao mu: — A zNaš Ai ti, Aušo moja, da si se uzalud ljutio! MićeNka mi je sve ispričao. ČZNao sam jaž — pomisli Nikolaj — žda Neću Nikad Ništa razumeti ovde, u ovom ludom svetu.ž * Ti si se Naljutio što oN Nije zapisao oNiN sedam stotiNa rubalČa. Pa oN iN je zapisao :!)u pre-Nosuž, a ti Nisi zagledao drugu straNu. * Tatice, ja zNam da je oN gad i lopov. I što sam učiNio, učiNio sam. A ako vi Nećete, ja mu Neću Ništa govoriti. * Ne, dušo moja. (I grof je bio zbuNjeN. ON je uvi&ao da je r&avo upravljao imaNjem svoje že-Ne i da se time ogrešio o svoju decu, ali Nije zNao kako će to da popravi.) Ne, ja te molim, uzmi ti poslove u svoje ruke, ja sam star, ja . . . * Ne, tatice, vi mi oprostite ako sam vam učiNio NeprijatNost; ja umem još maNje Nego vi. žNek idu do vraga i ti mužici, i te Nape, i ti žpreNosiž Na drugu straNuČ — mislio je oN. žNekad sam zNao da se kockam šest puta uzastop-ce žza sve«, ali šta je »preNos Na drugu straNuž — TO Nikako Ne razumemž — reče oN sam sebi i otada se Nije više mešao u poslove. Samo jed-Nom grofica pozva k sebi siNa, saopšti mu da ima meNicu ANe MiNailovNe Na dve Niljade i upita Nikolaja kako oN mislp da treba postupiti s Njom. — Pa, evo kako — odgovori Nikolaj. — Vi ste mi rekli da to zavisi od meNe; ja Ne volim ANu MiNailovNu, i Ne volim Boriea, ali su bili s Nama u prijateljstvu i siromašNi su. Dakle, evo kako! — i oN pocepa meNicu i tim svojim postupkom učiNi da stara grofica zaplače od radosti. Posle toga mladi Rostov, Ne ulazeći više Ni u kakve poslove, strasNo se zaNimao oko lova s kerovima, koji za Njega beše još Nova stvar, a koji je stari grof uveo u velikim raz-merama.

176

Zima već beše Na pomolu, jugarNji mrazevi stvrdNjavali su zemlju raskvašeNu jeseNjim ki-šama, zeleNa trava već se ubokorila i odvajala se jasNim zeleNilom od Njiva pocrNelog i stokol! ugažeNog ozimog i otvoreNožutog jarog strNi-šta s crveNim poljima Neljde. Glavice i šume, koje u avgustu još beNu kao zeleNa ostrva Meby 1C)Nim Njivama zasejaNiA! Na ozim strNištima, postale su žućkasta i jasNo crveNa ostrva usred otvoreNo zeleNiN ozimica. Zec se već dopola preliNjao, lisičji Nakoti počeli su tumarati, a mladi vukovi beNu veći od psa. Beše Najlepše vreme za lov. Kerovi vatreNog, mladog lovca Ro-stova Ne samo da su već bili sasvim spremNi, Nego su se toliko podbili da je Na zajedNičkom veću lovaca rešeNo da se kerovima da tri daNa odmara, Na šesNaestog septembra da se ide u lov daleko, počevši od dubrave, gde je bio NedirNut vučji Nakot. Tako je stvar stajala četrNaestog septembra. Ceo taj daN bili su lovci kod kuće; beše mrazovito i led pucaše, ali pred veče poče da popušta i otopli. PetNaestog septembra, kad je mladi Rostov u Nalatu izvirio ujutru Na prozor, video je takvo jutro da Nije moglo biti boljeg za lov; Nebo kao da se otapalo i bez vetra spuštalo Na zemlu. JediNo kretaNje u vazduNu bilo je oNo tiNo kretaNje sićušNiN kapljica rose ili magle što su se spuštale odozgo dole. Po ogolelim gra-Nama u voćNjaku visile su bistre kapi i padale Na tek opalo lišće. Zemlja u gradiNi crNela se sjajNom mokriNom kao mak i stapala se Nadaleko s tmolim i vlažNim magleNim pokrivačem. Ni-kolaj izi&e Na stepeNice, mokre i kaljave od bla-ta NavučeNog Na Nogama; osećalo se Na opalo lišće i Na pse. Keruša Milka, sa crNim pegama, 21 Rat i mir II

321

širokiN sapi, s velikim, crNim izbuAeNti očN-Aia, ugledavši gospodara, ustade, proteže se Na-zad i prileže zečki, Na izNeNadNo skoči i lizNu ra prvo u Nos i u brkove. JedaN Nrt, kad ugleda sa cvetNe staze gospodara, polete savijajući Aeba ka pzlazu iz kuće, Na diže peN i poče se četatN o Noge Nikolaju. * O Noj! — ču se oNaj jediNstveNi lovačci poklik koji sjeAiNjuje u sebi Najdubl.i bas N Naj-taNji teNor, i iza ugla iziće glavNi psar i dre-ser DaNilo, ošišaN Na ukrajiNski NačiN okru- gAo, sed, NamršteN lovac, sa savijeNim korbačem u ruci i sa oNim izrazom samostalNosti i Npe-zira prema svemu Na svetu, koji imaju samo lovcp. ON skide pred gospodiNom svoju čerkesku kapu i pogleda prezrivo u Njega. Taj prezir Nije vrevao gospodiNa; Nikolaj je zNao da je DaNilo, koji sve prezire i drži se visoko izNad svega, ipak Njegov sluga i lovac. * DaNilo! — reče Nikolaj opažajući bojaž-ljivo da ra je, kad je video vreme pogodNo za lov, kerove i lovca, već obuzelo oNo Neodoljivo lo-vačko osećaNje, u kome čovek zaboravlČa sve ra-Nije Namere, kao zaAubljeN čovek pred svojom ljubavNicom. * Šta zapovedate, vaša svetlosti? — upita NeobičNo krupaN i promukao od tutkaNja bas i dva crNa sjajNa oka pogledaše popreko gospodNNa koji beše ućutao. žŠta, zar Ne možeš da se str-piš?« kao da rekoše ta dva oka. * Lep daN, a? I za Najku, i za trku, a? — reče Nikolaj, češući Milku iza ušiju. DaNilo Ne adgovorN i zatrepta očima. — Slao saA! Uvarku da oslušNe u zoru — reče Njegov bas posle kratkog ćutap.a — Na veli da iN je prevela u otradNjadski zabraN, oNde su zavi-jali.

177

(Prevela — zNačilo je to da je vučica, za ko-iv cv obojica zNali, prešla s vučićima u otrad-NjaNsku šumu, mali raj usred Njiva, Na dve vrste °Č____Pa TO treba ići? — reče Nikolaj. — Do&i k meNi s Uvarkom. * Kako zapovedate. * ONda pričekaj s NraNjeNjem. -L — Razumem. Posle pet miNuta DaNilo i Uvarka stajali su V velikom kabiNetu Nikolajevom. Iako DaNilo NNje bio veliki rastom, u sobi je, ipak, čiNio utisak kao kad vidiš koNja ili medveda Na podu, meću Nameštajem, pod uslovima u kojima žive Audi. DaNilo je to i sam osećao, Na je, kao obič-No, stajao do samiN vrata, trudio se da govori tiše, da se Ne miče kako Ne bi Nešto slomio u gospodskim sobama i gledao da što brže kaže sve, Na da izi&e Napolje, gde Nema tavaNice, pod Nebeski svod. Kad je svršio raspitivaNje i iskušao DaNila da su kerovi dobro (i DaNilo je dobio vol>u da ide), Nikolaj Naredi da se sedla. Ali tek što DaNilo Ntede da iziće, kad utrča u sobu Nataša, još NeočešljaNa i NeobučeNa, u velikoj, dadilji-Noj marami. S Njom utrča i Peća. — Ti ideš? — reče Nataša. — ZNala sam ja to! SoNja je govorila da Nećete ići. Ja sam zNala Aa je daNas takav daN da se mora ići. Idemo — odgovori Nerado Nikolaj, koji DaNas Nije želeo da povede Natašu i Peću, jer je Nameravao da se uputi u ozbiljaN lov. — Ide-mo, ali samo Na vukove: tebi će biti dosadNo. Ti zNaš da je to moje Najveće uživaNje — reče Nataša. — To je ruČkNo — oN ide, Naredio Da se sedla, a Nama Nije Ništa kazao. — Za prepoNe Rus Ne Naje, Najdemo! — vikNu lieNa. 21*

* *

Ali ti Ne možeš ići: mamica je rekla da ti Ne možeš ići — reče Nikolaj Nataši. Ne, ja ću poći, NeizostavNo ću poći — re-če odlučNo Nataša. — DaNilo, Naredi da Nam osedlaju koNje i Nek MiNailo izi&e s mojim po-vodom* — reče oNa psaru. DaNilu je i oNako bilo NeugodNo i teško mro je u sobi, ali da ima još i kakva posla s gospo-ćicom, — TO mu je izgledalo NemogućNo. ON obori oči i poNita da izibe, kao da se to Njega Ne tiče, pazeći da kako NeNotičNo Ne Napravi Neku štetu gospoćici.

IV Stari grof, koji je uvek prirećivao velike lovove, a sad predao to sve pod upravu siNu, beše Tor daNa, petNaestog septembra, dobro raspolo-žeN, Na se spremio da i sam Nobe. Za jedaN sat bili su svi lovci i kerovi pred ulazNim vratima. Nikolaj sa strogim i ozbidu-Nim Aicem, koje je pokazivalo kako oN sad Nema kad da se zaNima sitNicama, proće pored Nataše i Peće, koji mu Nešto pričaNu. ON pregleda sve što je spremleNo za lov, posla čopor kerova i lovce da idu Napred u zasedu, pojaNa svog ri&eg DoNca, Na, zvizNuvši kerovima iz svog povoda, krete preko gumNa u polje koje je vodilo u otrad-NjaNski zabraN. KoNja starog grofa, počišćeNog alata, koga su zvali VifljaNka, vodio je grofov seiz; grof je trebalo da se odveze kolima pravo Na bogaz koji mu je ostavljeN. Beše izvedeNo svega pedeset četiri kera, a s Njima je izišlo šest Audi, koje dresera koje psara. Sem gospode bilo je osam Nrtara, za ko* Dva ili tri kera vezaNa zajedNo. 1ima ie jurilo više od četrdeset Nrtova, Na je tako s gospodskim povodima zajedNo izišlo u polje OKO sto trideset pasa i dvadeset lovaca Na koNjima.

.

ČČ

Svaki ker pozNavao je gospodara i vao. Svaki Aovac zNao je svoj Nocao, mesto i zadatak. Čim su izišli vaN ograde, svi su se bez vike i razgo-vora razredili podjedNako i mirNo putem i No-l.em prema otradNjaNskoj šumi. KoNji su išli preko polja kao No mekom NN-Aimu, šljapkajući, poNekad, kroz bare, kad Npe-laze preko puta. Magla se još spuštala NeosetNo i ravNomerNo Na zemlju; u vazduNu beše tiNo, toplo, bez zvuka. S

vremeNa Na vreme čulo se ili lovačko zviždaNje ili koNjsko frktaNje, ili uda- rac korbačem ili skičaNje kera koji Ne ide kako treba. Pošto su odmakli, otprilike, jedNu vrstu, po-moliše se iz magle u susret Rostovljevim lovci-ma još pet koNjaNika s kerovima. Napred je ja-Nao jedar, lep starac s velikim sedim brkovima. * Zdravo, čiko! — reče Nikolaj kad mu se starac približi. * SvršeN Noc'o marš!... Ama zNao sam — poče čika (bio je to dalji ro&ak i siromašaN sused RostoviN) — zNao sam da Nećeš izdržati i dobro je što si pošao. SvršeN Noc'o marš! — (To je bila omilČeNa uzrečica čikiNa.) — Nvataj odmaN zabraN, jer mi je moj Girčik jasim da Ila-giNovi love u KorNjicima; oNi će ti — svršeN Noc'o marš! — oteti Nakot ispred Nosa. j * Tamo i idem. A Noćemo li sastaviti čopo-re? — upita Nikolaj — da iN sastavimo . . . Kerove skupiše u jedaN čopor i čika pojaNa uporedo s Nikolajem. Nataša, umotaNa mara-mama, ispod kojNN se videlo NjeNo veselo lice sa cjaJNNM očima, dokasa do NjiN, a za Njom Peća i lovac MiNailo i učitelj jaNaNja, koji beše odre&eN da bude pored Nje kao čuvar. Peća se Nečem smejao i tukao i trzao svog koNja. Nataša je ve-što i sigurNo sedela Na svom vraNom Arapčetu i zaustavi ra pouzdaNom rukom, bez NaNqpa. Čika zlovoljNo pogleda Na Peću i Natašu. ON Nije voleo da meša mažeNje sa ozbiljNim lova-čkim poslom. — Zdravo, čikice, i mi idemo! — vikNu Peća. * Zdravo, zdravo, samo Nemojte da zgazite ke-rove! — reče oštro čika. * NikoljeNka, ala je sjajaN ker, ovaj TruNji-Ao! PozNao me je — reče Nataša za svog omilje-Nor Nrta. vPre svega, TruNjilo Nije ker, Nego Nrt« — pomisli Nikolaj i pogleda oštro u sestru, tru-deći se da joj da da oseti koliko su u tom tre-Nutku daleko jedNo od drugog. Nataša to razu-mede. * Nemojte, čiko, misliti da ćemo mi kome smetati — reče Nataša. — Mi ćemo stati Na svoje mesto i Nećemo se maći. * I dobro ćete učiNiti, grofNčice — reče čika. — Samo da Ne padNete s koNja — dodade oN — jer oNda se — svršeN Noc'o marš! — Nemate Na čemu držati. OtradNjaNski zabraN video se kao ostrvo Na sto Nvati i dreseri su mu prilazili. Pošto je koNačNo rešio s čikom oda
Stari grof, zNajući lovačku plaNovitost svo-ga siNa, poNitao je da Ne zadocNi i još dreseri Ne beNu prišlN do mesta, kad Ilja ANdrejev!I. veseo, rumeN, drNtaviN obraza, doće Na svojim vraNcima preko rudiNe do ostavljeNog bogaza, Na, otkopčavši buNdu i stavivši Na sebe lovačku opremu, pojaNa svoju glatku, situ, mirNu i dobru, osedelu kao i oN, VifljaNku. KoNje s kolima po-slaše kući. Grof Ilja AiiApejeBN4, mada Nije bio strastaN lovac, zNao je dobro lovačka pravila i zato utera koNja u okrajak žbuNja, kod koga je stajao, raspravi uzdu, Namesti se Na sedlu i, ose-tivši se spremaN, pogleda sa osmeNom oko sebe. Pored Njega stajao je Njegov sobar, stari, ali otežao jaNač, SemjoN Čekmar. Čekmar je držao Na uzici tri Lzuta davivuka, ugojeNa kao i NjiNov gospodar i Njegov koNj. Dva kera, pametNa, matora, beNu legla NevezaNa. Na sto koraka dalje u okraj-ku stajao je drugi seiz grofov, Mićka, besaN ja-Nač i strastaN lovac. Grof je No staroj Navici NoNNo pred polazak u lov srebrNu čašicu lova-čke prepečeNice, priNvatio se malo i popio pola boce CBor omiljeNog bordoa. Ila ANdrejevič se bio malo zacrveNeo od vi-Na i od jaNaNja; Njegove ovlažeNe oči jako su se sijale i oN je, umotaN u buNdu, oNako u sedlu, izgledao kao malo dete koje su spremili da iz-vedu u šetNju. Mršavi, upaliN obraza Čekmar, pošto je ure-dio svoje stvari, gledao je u gospodiNa s kojim je proveo trideset godiNa kao jedia duša i, vi-deći da je dobre volje, čekao prijataN razgovor. Jom jedaN treći NpNbe oprezNo Na koNju (videlo Č da je NaučeN) iz šume i stade iza grofa. Bio je TO starac sede brade, u žeNskom kaputu i vi-sokoj spavaćoj kapi. To beše lakrdijaš Nasta-CNja IvaNovNa.

!

* De, Nastasija IvaNovNa — reče mu grof šapatom i Namigujući — samo poplaši zverku, Na će te udesiti DaNilo. * I mi koNja za trku imamo! — reče Nasta-sija IvaNovNa. * Pss! — ućutka ra grof, Na se okrete Sem-joNu. * Jesi video Nataliju IliNjičNu? — upita SemjoNa. — Gde je oNa? * ONa i Petar Ilič stali su kod ŽaroviN korova — odgovori SemjoN osmeNujući se. — Ako je i dama, mNogo voli lov. * A ti se čudiš, SemjoNe, kako oNa jame. . . a? — reče grof. — Kao mutkarac! * Kako da se Ne čudim? Jame slobodNo, ve-što. * A gde je Nikolaša? Valjda izNad LJadov-ske glavice? — stalNo zapitkivaše grof ma-patom. * Tamo je. ON već zNa gde treba stati. A tako fiNo ume da jame, da se ja i DaNilo Nikako Ne možemo čudom da Načudimo — reče SemjoN, zNa-jući čime Ne ugoditi gospodiNu. * Dobro jame a? A kako izgleda Na koNju, a? * Kao slika! Pre Neki daN krete iz Zavar-ziNskiN korova lisicu. Stade je preticati od šume, straNota — koNj vredi Niljadu rubalja, a koNjaNiku ceNe Nema. Jest, takvog momka valja tražiti! * Tražpti. . . — poNovi grof, očevidNo ža-AeNN tto se tako brzo svrtila SemjoNova priča. — Tražiti — reče oN, raskrilujući skutove svoje buNde i BaAeNN burmuticu. — ONomad, čim je izišao s liturgije u puNoj uNiformi, a MiNailo Sidorič. . . — SemjoN Ne doreče, jer ču kako se kroz tišiNu jasNo razleže Najka i kevtaNje dva ili tri kera. ON Naže glavu.

181

pslušNu i ćuteći popreti gospodiNu da Ne govo-Č t— Nagazili Na Nakot. . . — prošaputa oN — Eošli pravo Na LJadovsku glavicu. Grof koji beše zaboravio osmeN Na svom Aicu gledao je Napred u daljiNu Na proplaNak i dri Čo u RUCI burmuticu Ne šmrčući. OdmaN za lavežom kerova ču se krupaN glas AaNilovog pora da je kreNut vuk; čopor se pridruži uz oNa prva tri kera i ču se kako zakevtaše kerovi oNom Naročitom piskom No kojoj se pozNaje da goNe vuka. Dreseri već Nisu tutkali, Nego Naj-kali, i izmeČu sviN glasova odvajao se glas Da- NiAOv, čas krupaN, čas prodorNo-taNak. Glas DaNi-Aov je, reklo bi se, ispuNjavao svu šumu, izlazio iz šume i čuo se daleko u polju. Pošto su osluškivali Nekoliko sekuNada ću-teći, grof i Njegov seiz uveriše se da su se ke-rovi razdvojiAi Na dva čopora: jedaN, veći, koji je kevtao Naročito živo, poče se udaljavati a drugi čopor odjuri Niz šumu pored grofa i kod oBor se čopora čulo NajkaNje DaNilovo. Oba ova NajkaNja su se slivala i prelivala, ali se i udalavala. SemjoN uzdaNNu i Naže se da raspravi uzicu u koju se zapleo jedaN mlad ker; i grof uzdaNNu, Na, kad spazi u ruci burmuticu, otvori je i uNvati malo burmuta izmeću prstiju. — Natrag! — vikNu SemjoN Na kera koji izi-be iza ivice šume. Grof se trže i ispusti bur-muticu. Nastasija IvaNovNa sjaNa i poče da je diže. Grof i SemjoN gledaNu Na Njega. OdjedaNput, Kao NiTo TO biva, NajkaNje se za časak približi, kao da su tu, upravo pred Njima, lajali kerovi i DaNilo Najkao. Grof se osvrte i ugleda desNo Mićku, koji je iskolačeNiN očiju gledao u grofa i, podigavši kapu, pokazivao mu Napred Na drugu straNu. — Arži! — vikNu oN tako da se vide kako ra je ta reč odavNo mučila i Ntela da se otme. I pusti kerove, Na pojuri prema grofu. Grof i SemjoN ispadoše iza šumske ivice i ugledaše s leve straNe vuka, koji je, gegajući se, lakim skokom trčao ulevo od NjiN prema oNoj istoj ivici šume kod koje su oNi stajali. LJuti psi skikNuše, Na, otrgNuvši se sa uzice, pole-teše za vukom, pored koNjskiN Nogu. Vuk zastade u trku, Nevešto, kao da je sipljiv, okrete prema psima svoju tiroku glavu, Na opet meko se gegajući skoči jedNom, dvaput i, viNuvši repom, Nestade u šumskoj ivici. Istog treNutka iz suprotNe šumske ivice istrča kevćući kao da plače i zbuNjeNo jedaN, Na drugi, Na treći ker, i sav čopor pojuri poA!em, ka oNom istom mestu kuda je Npomao vuk. OdmaN za kerovima razma-koše se graNe u leštaru i pomoli se mrkov DaNilov, pocrNeo od zNoja. Na Njegovim dugim le-ćima sedeo je zgureN, pogNut Napred, DaNilo bez kape, sa sedom razbarušeNom kosom Na crveNom, ozNojeNom licu. — UNaNaNa, uNaNa!... — vikao je oN. Kad ugleda grofa, Njemu sevNu muNja iz očiju. — G . . . * vikNu, preteći grofu zamaNNutim korbačem. * Propustili vuka!... Lovci! — I kao da Neće da udostoji zbuNjeNog i poplašeNog grofa daljim razgovorom, oN svom AutiNom, koju bete NameNio grofu, udari mrkova No upalim, mokrim bokovi-ma i odlete za kerovima. Grof, kao da je kažNjeN, stajao je osvrćućp se i trudeći se da osmeNom izazove kod SemjoNa sažalČeNje prema svom staNju. Ali SemjoN već Ne bete tu; oN je, obitavti žbu-Nje, odjurio da pretekNe vuka od zaseke. S dve straNe takoće su preticali zvera Nrtari. Ali vuk udari kroz žbuNje, Na ra NijedaN lovac Ne stiže.

182

Nikolaj Rostov stajao je dotle Na svom mestu i čekao zvera. Po primicaNju i odmicaNju Najke, No glasu pozNatiN mu kerova, No približavaNju, udal,avaNju i jačem vikaNju dresera, oN je osećao šta se dešava u zabraNu. ZNao je da u zabraNu ima mladiN i matoriN vukova; zNao je da su se kerovi razdvojili Na dva čopora, da su Negde kreNuli zvera i da se dogodilo Nešto NezgodNo. ON je svakog sekuNda čekao da zver udari Na Njega. Pravio je Niladu razNiN pretpostavki kako će i s koje straNe istrčati zver i kako će ra oN gožti. Čas se Nadao, čas očajavao. Nekoliko pu-ta molio se bogu da vuk Nai&e Na Njega; molio se sa ONIA1 strasNim i savesNim osećaNjem s kojim se mole ludi u treNucima jakog uzbu&eNja, iza-zvaNog NištavNim uzrokom. žPa šta Te, Bože, staje« — govorio je oN bogu — :)da mi to učiNiš! ZNam da si veliki i da je grešNo moliti Te za lo; ali tako Ti Bora, učiNi da Nai&e Na meNe ma-torac i da ra moj Kapaj ščepa mrtvim zevom za ryšuNaočigleA))Čiki«,koji eNo gleda odaNde.ž Ro-stov je za to pola sata Niljadu puta bacao uporNe, NapregNute i yzNemČČpeČČe poglede Na NBicty šume sa dva retka Nrasta izNad jasikoviN mladica i Na jarugu sa izlokaNim krajem, i čikiNu šubaru što se jedva videla iza žbuNa desNo. )>Ne, Neću ja imati tu sreću« — mislio je Ro-cioB — ža kako bi to vredelo! Neću! MeNe uvek Tepa Nesreća, i u kartama, i u ratu, i u svemu.k Y Njegovoj uobrazilji javlali su se jasNo i brzo je-DaN za drugim, Austerlic i DoloNov. )>Aa mi je sa-mo jedaNput u životu da ulovim matorog vuka, Na više Ništa Ne želim!« — mislio je, Naprežući N sluN i vid, osvrćući se i levo i desNo i osluškujući i NajmaNji zvuk u NajkaNju. ON opet pogleda desNo i ugleda kako Nešto trči preko prazNe Njive Njemu u susret. &Ne, to Ne može biti!« — pomisAi Rostov, dišući teško, kao što diše čovek kad se dogaća oNo što je davNo očekivao. Dogodila se Najveća sreća — i to tako prosto, bez vike, bez bleska, bez predzNaka. Ro-stov Nije verovao svojim očima, i ta Njegova Ne-verica trajala je više od sekuNde. Vuk je trčao Napred i teško preskoči vododeriNu koja mu beše Na putu. Bio je mator zver, sed No le&ima, s NagrižeNim crveNkastim trbuNom. Nije trčao brzo, očevidNo uvereN da ra Niko Ne vidi. Rostov se osvrte Na kerove, Ne dišući. ONi su ležali, ili stajali, Ne videći vuka i Ništa Ne zNajući. Matori Kapaj savio je glavu i iskezio žute zube, Na glockao Njima zadNje Noge, tražeći ljutito buvu. — Uvat! — prošaputa Rostov i Napući usNe. Kerovi zvecNuše laNcima i skočiše NačuljeNiN ušiju. Kapaj iščeša svoju butiNu, ustade, Na-čuAi uši i lagaNo mrdNu repom, Na kome je vi-sila slepljeNa dlaka. :>Aa pustim? da Ne pustim?Č — govorio je Ni-kolaj sam sebi, dok se vuk primicao k Njemu i odvajao se od šume. OdjedaNput vukova fizioNo-mija se promeNi; oN se trže kad ugleda u ibera uprte ludske ači, koje svakako, Nije još Nikad video, Na lagaNo okrete glavu prema lovcu i za-stade, kao misleći — Noće li Nazad ili Napred. NE! što mu drago, Napred!...« ka
183

Stari ker, sa svojim gukama slepljeNe dlake Na stražNjim Nogama, zaNvaljujući tom zaustav-ljaNju, presecajućN vuku put, približio mu se već Na pet koraka. Kao da oseti opasNost, vuk se Nakostreši Na Karaja, podvi još više peN Nz-me&u Nogu, Na ubrza skokove. Alp uto Nikolaj vide samo kako se Nešto desi s Karajem — oN se za treNut obrete Na vuku i s Njim zajedNo sko-vptla se strmoglavce u vododeriNu koja je bNla pred Njima. ONaj treNutak kad je Nikolaj ugledao u vodo-deriNi kako su vuka pritisli kerovi ispod ko-jiN se videla seda vučja dlaka, jedNa Njegova is-tegNuta zadNja Noga i uplašeNa glava s priljub-ljeNim ušima (Kapaj ra je držao za gušu), oNaj treNutak kad je to ugledao Nikolaj, bio mu je NajsrećNiji treNutak u životu. ON se već pri-Nvati za oblučje Na sedlu da sjaše i prikole vuka, kad se odjedaNput iz oNe mase kerova po-moli rope vučja glava, a zatim mu predNje Noge stadoše Na ivicu vododeriNe. Vuk škljocNu zu-bima (Kapaj ra već Nije držao za gušu), iskoči zadNjim Nogama iz vododeriNe, Na, podavivši peN, odvoji se opet od kerova i krete Napred. Kapaj je, NakostrešeNe dlake, svakako ugruvaN ili raNjeN, s mukom izlazNo iz vododeriNe. — Bože moj! Zašto?... — vikNu Nikolaj očajNo. ČikiN lovac trčao je s druge straNe da pre-seče put vuku i Njegovi kerovi opet zaustaviše zvera. Opet ra opkoliše. Nikolaj, Njegov seiz, čika i Njegov lovac oble-tali su OKO zvera, Napujdavali kerove, vikalN i svaki čas kad vuk čučNe spremali se da sjašu, a jurili Napred svaki put kad vuk &ipi i poće zaseci, koja bi morala da ra spase. Još u početku te Najke DaNilo je, čuvši puj-daNje, istrčao Na ivicu myAie. ON je video kako . Kapaj dokopao vuka i zaustavio koNja, misleći Ita ie stvar svršeNa. Ali kad lovci Nisu sjaNali, kad se vuk stresao i opet počeo da beži, DaNilo NvcTN CBor mrkova, i Ne Nobe vuku Nego pravo zaseci, kao i Kapaj — da preseče put zveru. Za-Nvalujući TOM pravcu, oN stiže do vuka upravo u treNutku kad su ra No drugi put zaustavpli 4iiŠKNNN kerovi. DaNilo je jurio ćuteći, u levoJ ruci držao je go Nož, a svojim korbačem mlatio mrkova sa obe straNe kao motkom. Nikolaj Nije video Niti čuo DaNila sve dok Nije upravo pored Njega prodaNtao zadiNaNi mr-kov i dok Ne ču pad tela i Ne ugleda kako DaNilo usred kerova već leži vuku No sapima i kako pokušava da ra uNvati za uši. I kerovima, i lovcima, i vuku beše očevidNo da je sad sve svr-šeNo. Zver se, priAubivši uši od straNa, tru-dio da se podigNe, ali su ra kerovi pritisli. Da-Nilo se pridiže, Na poklekNu i svom težiNom, kao da leže za odmor, obori se Na vuka, Nvata-jući ra za uši. Nikolaj Ntede da ra zakoAČe, ali DaNilo prošaputa: ))Ne treba, vezaćemo gaž — Na promeNi položaj i stade Nogom vuku za vrat. Y čel.usti mu staviše palicu i zavezaše uzicom kao da ra prežu, svezaše mu Noge i DaNilo ra dvaput prevrte s boka Na bok. SrećNi i umorNi, Natovariše živog matorog vuka Na koNja, koji se trzao i frktao, Na, pra-ćeNi kerovima koji su režali Na Njega, po&oše oNamo gde je trebalo da se svi sastaNu. Još dva mlada uNvatili su kerovi i tri Nrtovi. Lovci su se iskuplČali sa svojim lovom i pričama i pri-lazili da vide matorog vuka koji je obesNo svoju *11iroku glavu za zabaglaNom palicom u ustima i krupNiAt, stakleNim očima gledao celu tu go-milu kerova i Lzudi oko sebe. Kad bi ra ko do-ANrNuo, oN se trzao vezaNim Nogama, Na divlje a u isti maN običNo gledao Na sve. I grof Ilja ANdrejevič pritera koNja i dodirNu vuka. * O, matorčiNo jedNa! — reče oN. — Mato-rac, a? — upita DaNila koji je stajao pored Njega. * Matorac, vaša svetlosti — odgovori DaNi-Ao, skidajući brzo kapu. Grof se seti kako je propustio svog vuka i kako je došao u sukob s DaNilam. — Ama ti si, brate, kaNda ljut — reče grof. DaNilo Ništa Ne odgovori, samo se osmeNNu zbuNjeNo, detiNjskim, blagim i lubazNim osmeNom.

VI Stari grof ode kući. Nataša i Peća obećaše da će odmaN doći. Lov se Nastavi, jer još bete raNo. Oko pola daNa pustiše kerove u jedNu ja-rugu, obraslu mladom čestom šumom. Nikolaj je, stojeći Na jedNom strNištu, video sve svoje Aovce. Prema Nikolaju beše rudiNa i tamo je sta-jao Njegov lovac, sam u Nekoj rupi, iza jedNog le- CKOBor žbuNa. Čim pustiše kerove, Nikolaj ču retko kevtaNje pozNatog mu kera VoltorNa; drugi kerovi mu se pridružiše i čas bi ućutali, čas opet počeli da kevću. Posle jedNog miNuta ogla-siše iz šume da je kreNuta lisica i sav se čo-por sjuri i potera jaružicom, u pravcu rudiNe, dalje od Nikolaja. ON je video kako trče psari u crveNim kapa-ma ivicom obrasle jaruge, video je čak i kerove i svakog treNutka čekao da se Na oNoj straNi, Na rudiNi, pojavi lisica. Lovac koji je stajao u oNoj rupi krete se i pusti kerove i Nikolaj ugleda crveNu, Nisku,

NeobičNu Aisicu sa rastršeNim repom, kako ži-vo juri preko rudiNe. Kerovi je počeše stizati. Približiše se, lisica poče da vitla repom VOKOAO mebu Njima, praveći sve češće i češće krugove i mašući oko sebe rastršeNim repom; uto Nalete Nečiji beo ker, a odmaN za NjiĐ! jedaN crN, i sve se pomeša, kerovi se zgrNuše i Nači-Niše zvezdu, jedva mičući razmakNutim straž-Njim delom tela. Kerovima dotrčaše dva lovca: jedaN u crveNoj kapi, a drugi, tub, u zeleNom kaftaNu. Č>Šta je to?ž — pomisli Nikolaj. !ČOtkud iskrsNu oNaj lovac? ONo Nije čikiN.<: Lovci su oteli lisicu i stajali dugo Ne ve-zujući je. Pored NjiN stajali su koNji s Nabače-Nim uzdama i IstureNim sedlima, a kerovi su ležali. Lovci su maNali rukama i Nešto radili s Aisicom. Otuda se razleže zvuk pora — ugovo-reNi sigNal kad doće do sukoba. — ONo se IlagiNov lovac sva&a Nešto s Na-šim IvaNom — reče seiz Nikolajev. Nikolaj posla seiza da mu zovNu sestru i Peću, Na po&e korakom oNamo gde su dreseri is-kupljali kerove. Nekoliko lovaca potrča tamo gde se izrodio sukob. Nikolaj si&e s koNja, stade kod kerova s Na-tašom i Pećom koji doboše, Na čekaše da mu jave kako se sukob svršio. Iza ivice šume iz-jaNa lovac koji se tukao i pritera koNja s lNsi-com u torbi do mladot gospodpNa. ON izdaleka skide kapu i pokušavaše da govori poNizNo; ali beše bled, zadiNaN i No licu mu se videlo da je l.ut. JedNo mu oko beše modro, ali oN to, sva-kako, Nije Ni zNao. Č_ Šta je TO bNjĐo tamo kod vas? — upita Nikolaj. —j Šta, zar ispred NašiN kerova da lovi! I jom je moja siva keruša uNvatila. Pa de izići s Njim Nakraj! Nvata za lpsicu! Ja sam ra lisico1l izdevetao. Evo je u torbi. . . Noćeš o v o ? . . . — reče lovac pokazujući Na Nož i, svakako, mi-sleći da još jedNako govori sa svojim protiv-Nikom. NNkolaj se Ne upusti u razgovor s lovcem, Nego zamoli sestru i Peću da ra pričekaju, Na odjaNa oNamo gde su bili protivNički, Ilagi-Novi lovci. Lovac pobedilac utera koNja u gomilu lovaca i tu je, okružeN radozNalima, koji su mu odobra-vali, pričao o svom podvigu. Cela stvar je u tome što je IlagiN, s kojim su Rostovi bili u sva&i i vodili parNicu, lovio Na oNim mestima koja su No običaju pripadala Rostovima, i što je sad, kao Notimice, Naredio da se pri&e zabraNu gde su lovili Rostovi i do-pustio svom lovcu da lovi ispred tućiN kerova. Nikolaj Nije Nikad video IlagiNa, adi, kao što Nikad u svojim sudovima i osećaNjima Nije zNao za umereNost, a slušao je o drskosti i sa-movoAi tog spaNije, mrzeo ra je iz sve duše i smatrao ra kao svog Najljućeg NeprijateAa. ON je, Aut i uzbu&eN, jaNao sad k Njemu, sNažNo ste-žući korbač u ruci, potpuNo gotov Na Najodsud-Nije i NajopasNije operacije protiv svog Nepri-jatela. Čim je izišao Na proplaNak šume, ugleda od-maN kako mu prilazi jedap debeo goopodiN s ka-pom od dabraviNe, Na prekrasNom vraNcu, u prat-Nji dva seiza. Umesto Neprijatelja, Nikolaj je Našao u Ila-giNu otmeNog, učtivog gospodiNa, koji je Naro-čito želeo da se upozNa s mladim grofom. Pri-bliiČNvši se Rostovu, IlagiN podiže ka:tu od dabrovNNe i reče kako jako žali što se to do-godilo, kako će Narediti da se kazNi oNaj lovac što se usudio da lovi isprsd tućpN kerova, kako moli grofa da sklope pozNaNsgvo i Nudi mu svoje zabraNe za lov. Nataša se bila uplašila da NjeN brat Ne V4NNN Nešto strašNo, Na je, uzNemireNa, jaNala Nedaleko iza Njega. Kad vide kako se Neprijatelji prijatelČski pozdraviše, oNa im pri&e. IlagiN pred Natašom još više podiže svoju kapu od dabroviNe, osmeNNu se l.ubazNo i reče kako rpo-fica izgleda kao DijaNa i No tome što voli lov N No svojoj lepoti, o kojoj je oN mNogo slušao. Da bN zagladio pogrepžu svog lovca, IlagiN živo umoAI Rostova da pre&e u Njegovo podgorje, Na vrstu odatle, koje je oN čuvao za sebe i u kome je No Njegovim rečima, bilo puNo zečeva. Nikolaj prNstade i lovci, kojiN sad beše dvojiNom više, kreNuše dalje. Do IlagiNovog podgorja trebalo je ići preko iiva. Lovci se razrediše. Gospoda su jaNala za-jedNo. Čika, Rostov i IlagiN krišom su pogle-dali Tybe kerove, trudeći se da to drugi Ne opaze i uzNemNreNo tražili mebu tim psima takmace svojim kerovNma. Rostova je u IlagiNovom čoporu Naročito izNeNadNla svojom lepotom jedNa mala keruša, čistokrvNa, taNka, ali čeličNiN mišića, šiljate Njuške i buljaviN crNiN očiju, s crveNim pegama. ON je slušao o NitrNNi IlagiNoviN kerova i u toj lepoj keruši video je suparNicu svojoj Milki. Usred ozbNljNog razgovora o letiNi ove godiNe, kojN beše poveo IlagiN, Nikaloj mu pokaza ru-kom Na Njegovu kerušu s crveNim pegama. Dobra val! ta keruša? — reče NemarNo. — Je Ai ljuta?

Ova? Da, TO je dobra keruša, lovi — reče ravNodušNo IlagiN za svoju crveNo-pegavu Jerzu, za koju je Npe godiNu daia dao susedu tri porodi-Ce svojiN slugu. — Dakle, grofe, Ni kod vas se Ne 22'

Nvale letiNom? — Nastavi započet razgovor. I, Nalazeći da je učtivo ako se oduži mladom gro-fu. IlagiN pogleda Njegove kerove i izabra Mil-ku, koja mu pade u oči zbog svoje širiNe. * Lepa vam ova keruša s crNim pegama, do-bra! — reče oN. * Da, priAičNo, trči — odgovori Nikolaj. »Samo da Noće da potrči poljem matorac zec, No-kazao biN ja tebi kakva je to keruša!« — pomi-sli Nikolaj u sebi, Na se okrete seizu i reče mu da će dati rublČu oNom ko uvreba, to jest NaČe zeca Na logi. * Ja Ne razumem — vastavi IlagiN — kako su Neki lovci zavidljivi i Na zveru i Na kero-vima. A evo ja, grofe. MeNi je milo, zNate, da pro-jašem malo; Naćeš se sa ovakvim društvom . . . Na kud ćeš lepše (oN opet skide svoju kapu od dabroviNe pred Natašom); a da brojim kože, ko-liko sam ulovio . . . to mi Nije Nšpta! — Pa da. * Ili zar da mi bude krivo što Tyb ker uNvati, a Ne moj. . . ja samo volim da uživam u Najci, je li tako, grofe? Zato mislim . . . * Uvat, uvat! — ču se u tom treNutku otegNut uzvik jedNog od Nrtara, koji beNu zastali. ON je stajao Na jedNoj Numčici u strNištu, s podigNu-tim korbačem i još jedaNput poNovi otegNuto: — U-vat-vat-vat! (Taj uzvik i podigNut korbač govorili su da vidi pred sobom zeca Na logi.) * A, uvrebao ra, čiNi mi se — reče NemarNo Ilapš. — Noćemo li da ra teramo, grofe? * Da, treba prići . . . Nego, Noćemo li zajed-No? — odgovori Nikolaj, gledajući Jerzu i čiki-Nog crveNog Rugaja, ta dva suparNika s kojima još NijedaNput Nije imao prilike da ogleda svo-je kerove. ČČA Niia će biti ako obrukaju moju Mil-

ČČytd — mislio je oN, primičući se zecu uporedo s čikom i IlagiNom. ___Je li matorac? — upita IlagiN, primičući se oNom lovcu što je uvrebao zeca, obzirući si priličNo uzbućeN i zviždeći Jerzi. — A vi, MiNailo NikaNoroviču? — okrete se čiki. Čika je jaNao NatušteN. — Što da se ja mešam? Za vašeg jedNog kera — svršeN Noc'o marš! — davaNo je čitavo selo, vaši kerovi vrede No Niljadu rubalja. Ogledajte vi svoje, a ja ću da posmatram!... Rugaj!... Na, Na! — vikNu oN. — Rugajiću! — dodade izražava-jući tim tepaNjem, i NeNotice, svoju NežNost i Nadu koju polaže u crveNog kera. Nataša je vcdela i osećala kako ta dva starca i NjeN brat kriju svoje uzbućeNje, Na se i sama uzNemiri. Lovac Na maloj Numci stajao je s podigNutim korbačem, gospoda su mu prilazili Nodom: kero-vN, koji su išli Na samom NorizoNtu, skretali su u straNu od zeca; lovci, a Ne gospoda, tako&e su se odmicali. Sve se kretalo lagaNo i ozbiljNo. — Na koju je straNu okreNuo glavu? — upita Nžolaj kad se t)ibliži Na sto koraka oNom lovcu što je uvrebao zeca. Ali, lovac i Ne stiže da odgovori, a zec, osećajući šta ra čeka, Ne Nte-de više da leži, Nego skoči. Čopor kerova, sve No dva, polete lajući Niz brdo za zecom; Nrtovi, koji Ne beNu vezaNi, jurNuše sa sviN straNa Na kerove i za zecom. Preko Njive potrčaše svi oNi lovci i psari što su se kretali polagaNo i jedNi ometaNu kerove vikom: ČStoj!Č a drugi iN upućivaNu vikom: )>Uvat!« A oNaj mirNi NlagiN, Niko-laj, Nataša i čika leteli su, Ni sami Ne zNajući kako i kuda, samo su videli kerove i zeca i bo-Jali se da Ni za treNutak Ne izgube iz vida tok Najke. Zec beše mator i Nitar. Kad je skočio, oN iije odmaN potrčao, Nego Načulio uši i osluš-

187

I!

Nuo viku i topot koji se začuo odjedaNput sa sviN straNa. Skočio je desetak puta polako, pušta-jući k sebi kerove, Na Najzad, kad je izabrao pra-vac i video opasNost, Načuljio je uši i poleteo što ra Noge Nose. ON je ležao Na strNjici, a Na-pred je bila rudiNa, No kojoj se beše raskaljalo. Dva kera oNog lovca koji ra je uvrebao Našla su se bliže od ostaliN, Na su prvi spazili zeca i poleteli za Njim; ali još mu se Ni blizu Ne beNu primakli, a iza NjiN izlete IlagiNova crveNo pegava Jerza, približi se za dužiNu kera, Na-vali straNovito brzo, okomivši se Na peN zecu i, misleći da ra je uNvatila, skovitla se preko glave. Zec izvi le&a i dade se u još brži trk. Iza Jerze ispade crNo pegava Milka sa širo-kim sapima i poče brzo da juri ka zecu. * Milčice, majka si! — ču se pobedNički uzvik Nikolajev. Izgledalo je da Ne Milka od-maN Napasti i uNvatiti zeca, ali oNa dotera do Njega i prelete Napred. Zec varakNu u straNu. Opet Navali lepotica Jerza i NadNese se Nad sam peN zecu, kao NišaNeći, kako Ne bi sad promašila, da ra ščepa za stražNju Nogu. * Jerzice! sestrice! — ču se plačljiv, pro-meNjeN glas IlagiNov. Jerza Nije slušala Njegovu molbu. Upravo u oNom treNutku kad je trebalo očekivati da Ne oNa uNvatiti zeca, oN varakNu i izbi Na ivicu izmeću strNišta i rudiNe. Opet se Jerza i Milka uporediše i stadoše da jure prema zecu; Njemu je Na ivici bilo lakše, kerovi mu se Nisu tako brzo približavali. * Rugaj! PyraJNNy! SvršeN Noc'o marš! — vikNu u taj maN još jedaN Novi glas i Rugaj, crveN, grbav ker čikiN, istežući se i N3BNJajyNN leća, poravNa se s prva dva Nca, izmače od NjiN, stiže sa strašNim požrtvovaNjem seN do samog zeca, stera ra sa ivice Na rudiNu, još l.uće Na-vali No kaljavoj rudiNi, TONyNN do koleNa, i samo se vide kako se skovitla sa zecom kao klup-ko val!ajući se No blatu. Oko Njega se NačiNi zvezda od kerova. Začas su svi stajali oko gomile kerova. Samo radosNi čika sjaNa s koNja i odseče zecu stražNje šape. Treskajući ra da mu isteče krv, osvrtao se oN uzrujaNo, šarajući očima, Nije zNao što će s rukama i Nogama i govorio je, Ne zNajući sam s kim govori Ni šta govori. »Eio, ovo je Noc'o marš . . . ovo ker . . . gle, preteče sve, i od Niljadu i od jedNe rublje. . . svršeN Noc'o marš!Č — govorio je oN, zadiNaN i obzirući se pakosNo, kao da psuje Nekog, kao da su mu svi bilN Neprijatelji i da su ra svi vrećali, Na je sad uspeo da se opravda. — ))Eto vam ti vaši od Npljadu rubalja — svršeN Noc'o marš! . . . Ru-raj, Na šapu!« — reče i baci keru odrezaNu ka-Aavu zečju šapu; — »zaslužio si — svršeN Noc'o marš!« * Umorila se od trčaNja, oNa je sama triput gsNNla — govorio je Nikolaj, koji takoće Nije slušao Nikog, Niti se briNuo da li Njega slu-šaju ili Ne. * Pa kakav je to prkos! — govorio je Ilagi-Nov seiz. * Da, kad ra priteraju u tesNac, može ra uNva-tNtN svaka džukela — govorio je u jedaN isti maN IlagiN, crveN i jedva dišući od trke i uzbuće-Nja. IstovremeNo Nataša je, zadiNaNa, radosNa i usNićeNa, cikala tako prodirNo da je u ušima zvoNilo. ONa je tom cikom izražavala sve oNo što su i ostali lovci izražavali svojim jedNo-vremeNim govorom. I ta je cika bila tako Ne-običNa da bi se oNa u drugoj prilici morala stideti i svi bi joj se morali začuditi. Čika sam uveza zeca, vešto i Nitro prebaci ra koNju preko sapi, kao da tim prebacivaNjem prekoreva sve, Na, NačiNivši takvu miNu kao da Ni s kim Neće da razgovara, sede Na svog mrkova i odjaNa daAe. Svi se, sem Njega, razićoše Neveseli i jetkp i tek docNije vrati im se pre&ašNja pretvorNa ravNodušpost. Još zadugo su poglsdali u crve-Nog Rugaja, koji je, grbaviN i ukaljaNiN le&a, zveckajući laNčićem, išao spokojNo kao pobe-dilac za čikiNim koNjem. ČPa šta, ja sam kao i svaki ker, dok Ne do&e do Najke. A oNda, držž se!d tako je izgledalo Nikolaju da govori izgled tog kera. Kad je mNogo docNije čika priterao koNja do Nikolaja i počeo s Njim da govori, Nikolaju je polaskalo mro ra čika posle svega što se desilo, još udostojava svog razgovora.

vN Kad se IlagiN pred veče oprostio s Nikola-jem, Nikolaj se beše tako daleko odmakao od ku-će, da je primio čikiNu poNudu da ostavi lov i preNoći kod Njega (čike), u Njegovom seocu Mi-Nailovci. — A kad biste svratili k meNi, svrteN Noc'o marš! — rekao mu je čika — još bi bolje bilo; vidite, vreme je vlažNo, vi biste se odmorili, groficu biste odvezli kolima. — PoNuda čikiNa bi primA.eNa, poslaše lovca u OtradNo No kola; a Nikolaj, Nataša i Peća odoše čiki. Na glavNi ulaz istrča pet velikiN i maliN sluČkitelja muškaraca da dočekaju gospodiNa. De-setiNe žeNa, starNN, velpkNN i maliN, izviriše Na zadNji ulaz da vide lovce koji do&oše. Nalama, žeNa, rocNoba Na koNju, to je kod čikiNe posluge izazvalo toliku radozNalost da su mNogi, Ne yctežyNi se što je oNa tu, prilazili, zagle-

188

dali joj u oči i tu pred Njom pravili svoje primedbe kao o Neksm čudu Koje se pokazuJe a Koje Nije čovek, Na Ne može Ni da čuje Ni da razume šta se govori o Njemu. — GledNi-de, AriNka, kako sedi porebarke! ONa sedi, a NaljiNa joj perja. . . ENe-de ima i roščić! * Bože i svi svetp, Na i Nožić!... * Nuto i kamdžija! — A kako se Nisi preturila? — uplta Naj-slobodNija, obraćajući se pravo Nataši. Čika sjaNa pred vratima svoje drveNe kućice usred voćNjaka, pogleda svoju čeljad, Na vikNu zapovedNički da oii koji Nisu potrebNi odu a da se spremi sve što je potrebNo za doček gostiju i Aova. Sve se rastrča. Čika skide Natašu s koNja i povede je za ruku uz drveNe stepeNice koje su se luljale. Y kući, NeolepljeNoj, s drveNim zidovi-ma, Ne beše mNogo čisto — Nije se videlo da je ljudima što žive u Njoj cilj da Ne bude mrlja, ali se Nije opažala Ni zapušteNost. Y tremu je mirisalo Na sveže jabuke i visile su vučje i lisičje kože. Čika provede svoje goste kroz predsoblje u malu dvoraNu sa stolom Na rasklapaNje i crve-Nim stolicama, Na oNda u saloN s brezovim okru-glim stolom i divaNom, a zatim u kabiNet s No-cepaNim divaNom, izlizaNim ćilimom i sa Nop-tretima Suvorova, oca i majke domaćiNove i s Njegovim portretom u vojNičkoj uNiformi. Y ka-biNetu se jako osećalo Na duvaN i Na kerove. Y kabiNetu čika zamoli goste da sedNu i da se ras-komote kao kod svoje kuće, a oN iziće. Rugaj ka-A-aviN leća ube u kabiNet i leže Na divaN, či-steći se jezikom i zubima. Iz kabiNeta je vodio NodNik u kome su se videli paravaNi s pocepaNim zavesama. Iza paravaNa čuo se žeNski smeN i šaputaNje. Nataša, Nikolaj i Peća raskomotiše ce i sedoše Na divaN. Peća se NasloNi Na ruku i odmaN zaspa; Nataša i Nikolaj sedeli su Nv-teći. Lica su im gorela, bili su vrlo gladNi i Črlo veseli. ONi pogledaše jedNo drugo (posle lova, u sobi, Nikolaj Nije više smatrao za po-trebNo da pokazuje svoje muško preimućstvo pred svojom sestrom); Nataša NamigNu bratu i oboje ce, Ne mogući da izdrže, zakikotaše glasNo, iako još Nisu smislili izgovor zašto ce smeju. Malo docNije ybe čika u kazakiNu, plavim paNtaloNama i kratkim čizmama. I Nataša oseti da je upravo taj kostim, u kome je oNa s čuđeNjem i podsmeNom vi&ala čiku u OtradNom, bio pravi kostim, Ni No čem gori od sjurtuka i frakova. I čika je bio veseo; oN ce Ne samo, Nije Našao uvrećeN smeNom brata i sestre (oN Nije mogao Ni pomisliti da bi ce oNi mogli podsmevati Nje-govom NačiNu života), Nego ce i sam pridružio NjiNovom bezrazložNom smeNu. — To je mlada grofica — svršeN Noc'o marš — kakve još Nisam video! — reče oN, dajući Ro-stovu lulu s dugim čibukom, a drugi, kratak, Nz-deL)aN čibuk uzimajući NavNkNutim gestom izme-by tri prsta. — Ceo daN jaNala, i muškarac da ce ugleda, Na kao da Nije Nšpta Ni bilo! Ubrzo posle čike otvori vrata, sudećN No Nodu, očevidNo bosa sluškiNja, i uće Na vrata s velikim puNim poslužavNikom u rukama debela, rumeNa, lepa žeNa četrdesetiN godiNa, s dvostru-kim PODVOL.KOM i puNim, rumeNim usNama. Gosto-Aubivo dostojaNstveNa, miliN očiju i pokreta, oNa pogleda goste i s lubazNim osmeNom poNizNo im ce pokAoNi. Iako NeobičNo debela, zbog čega je morala da ističe Napred grudi i trbuN a da glavu zabacuje Nazad, ova žeNa (čikiNa doma-ćica) išla je NeobičNo lako. ONa pri&e stolu, spusti poslužavNik, Na vešto svojim belim, pu-Načkim rukama skide i poNamešta No stolu boce. zakusku i poNude. Kad je to svršila, oNa ce od-mače i stade kod vrata s osmeNom Na licu. ČEto, TO sam ja! Sad razumeš čiku?a — govorila je Ro-stovu NjeNa pojava. Kako Ne bi razumeo: Ne samo Rostov, Nego je i Nataša razumela čiku i što su zNačile Njegove NabraNe obrve i oNaj srećaN, zadovol-aN osmeN što ce tek malo razvukao Na Njegovim usNama kad je ušla ANisa FjodorovNa. Na poslužavNiku beNu: travarica, likeri, pečurke, lepiNjice od crNog bratNa s kajmakom, med u saću, med vareN i medoviNa, jabuke, orasi Ne-pečeNi i pečeNi i orasi u medu. Zatim ANisa FjodorovNa doNese i slatko s medom i šećerom, i šuNke, i pile, tek ispečeNo. Sve je TO spremila, skupila i zgotovila ANi-sa FjodorovNa. Sve je to i odisalo ANisom Fjo-dorovNom, i osećalo ce Na Nju, i imalo NjeN ukus. Y svemu ce ogledala sočNost, čistota, beliNa i lrijataN osmeN. — Uzmite, gospoćice grofice — govorila je oNa, dajući Nataši čas ovo, čas oNo. Nataša je jela od svačega i učiNi joj ce da takviN lepiNji-ca s kajmakom, s takvim mirisom slatka, takviN oraNa Na medu i takvog pileta Nije Nikad Ni vi-dela Ni jela. ANisa FjodorovNa izi&e. Rostov i čika zalivali su večeru višNjevačom i razgovarali o proteklom lovu i o drugom što će doći, o Rugaju i o IlagiNovim kerovima. Nataša je <ČDela pravo Na divaNu, gledala iN svojim sjaj-Nim očima i slušala. Nekoliko puta pokuša-vala je da probudi Peću, da mu da Nešto da jede, a oN je mrmljao Nerazumljivo i Nije mogao da ce lrobudi. Nataši je bilo tako veselo u duši, ta-ko dobro u toj Novoj srediNi, da ce samo bojala Aa Ne do&u i suviše brzo kola No Nju. Posle ću-taNja koje slučajNo Nasta, kao što to gotovo uvek biva kod ljudi koji prvi put dočekuju u svojoj kući pozNaNike, čika reče, odgovarajući Na mi sao svojiN gostiju: — Eto, tako vam ja provodim ostatak svog veka . . . Umrećeš, svršeN Noc'o, Neće Ništa osta-ti. Pa mogu i da grešim!

189

ČikiNo lice beše vrlo zNačajNo i čak lepo kad je TO govorio. Rostov ce, pri tom, i NeNotice seti svega lepog što je slušao od oca i od suseda o čiki. Čika je u čitavoj toj okoliNi bio pozNat kao NajplemeNitiji i NajNesebičNiji osobeNjak. NJega su prizivali da presu&uje porodičNe spo-rove, odrebivali ra za izvršioca testameNta, po-veravali mu tajNe, birali ra za sudiju i za druge dužNosti, ali je oN javNu službu uporNo odbijao, jeseN i proleće provodio u Njivama Na svom mrkovu, zimi sedeo kod kuće, a leti ležao u svom zapušteNom voćNjaku. * A što vi, čiko, Ne služite? — upita ra Rostov. * Služio sam, Na sam ostavio. Nisam ja za TO, svršeN Noc'o marš, Ništa ce Ne razumem. To je vaš Nocao, a ja za to iemam dovol.No pameti. Ali što ce tiče lova, to je druga stvar, svršeN Noc'o marš! . . . Otvorite vrata! — vikNu oN. — Što ste iN zatvorili! — Vrata Na kraju NodNika (koji je čika zvao Čkolidor«) išla su u Čbećarskuž, lovačku sobu; tako ce zvala poslužitel B a r i N j u « , već udari jedaN zvučaN, čist akord i poče odmereNo mirNo, ali pouzdaNo, veoma tiNim tempom, da izvodi pozNatu pesmu: )>Po u-li-i-ici kameNojž. IstovremeNo, No taktu, sa oNom dostojaNstveNom radošću (istom oNom KOJOM je odisalo sve biće ANise Fjodorov-Ne) zapeva u duši Nikolajevoj i NatašiNoj mo-tiv te pesme. ANisa FjodorovNa pocrveNe, zaklo-Ni lice maramicom, Na izi&e smejući ce iz sobe. Čika Nastavi čisto, pažljivo, eNergičNo i čvrsto da izvodi pesmu, gledajući promeNjeNim, produ-NbvljeNim pogledom u oNo mesto odakle ode ANisa FjodorovNa. Jedva ce Nešto smejalo Na licu s jedNe straNe pod sedim brkom, a Naročito ce sme-jalo oNda kad ce pesma dalje razvijala, takt ce ubrzavao i kad ce Na prelazima Nešto otkidalo. * DivNo, divNo, čikice! Još, Još! — povika Nataša, čim oN svrši. ONa skoči s mesta, zagrli čiku i poljubi ra. * NikoljeNka, NikoljeNka! — govorpla je oNa, osvrćući ce Na brata i kao pptajući ra: žPa šta je OBO?(t I Nikolaju ce svidelo sviraNje čikiNo. Čika po drugi put zasvira pesmu. Opet ce pojavi Na vratima NasmešeNo lice ANise FjodorovNe, a iza Nje još Neka lica. Čika je svirao: >>Na vodici studeNoj, devojčica viče: stoj!<< i opet je Nači-Nio vešt prelaz, otkiNuo i pokreNuo rameNima. * Najde, Najde, golubiću, čikice! — poče Nalama da moli tako kao da joj od toga zavisi ži-vot. Čika ustade i, kao da beNu u Njemu dva čo-veka — jedaN od NjiN osmeNNu ce ozbilČNo veselja-ku, a veselak NačiNi NaivaN i tačaN pokret pred igru. * Najde, siNovice! — vikNu čika, maNNuvši Nataši rukom kojom udari akord.

190

Nataša zbaci sa sebe maramu kojom je bila ogrNuta, istrča pred čiku, podboči ce rukama, kreNu rameNima i stade. Gde je, kako i kad ta grofica, koju je vaspi-tavala emigraNtkiNja FraNcuskiNja, usisala iz oNor ruskog vazduNa kojim je disala taj duN, ot-kud je primila te pokrete, koje su pas de cNa!e odavNo morali da istisNu? A taj daN i ti pokreti beNu upravo oNi koji ce Ne mogu podražavati, Ne mogu izučiti, beNu ruski, koje je čika i očekivao od Nje. Čim je oNa stala, osmeNNula ce svečaNo, poNosito i lukavo-veselo, prvi straN koji beše uNvatio Nikolaja i sve prisutNe, straN da oNa to Neće moći uraditi, pro&e, i oNi su BeN uživali U Njoj. ONa je uradila upravo oNo i to tako tačNo, tako je potpuNo tačNo to uradila, da je ANisa FjodorovNa, koja joj je odmaN dala potrebNu za NjeN Nocao maramu, kroz smeN prosuzila, gleda-jući tu taNaNu, gracNozNu, Njoj tako tubu, u svili i kadifi odgajeNu groficu, koja je umela da sNva-ti sve oNo što je bilo i u AmiCN, i u ocu ANisi-Nom, i u tetki, i u majci, i u svakom Rusu. — Tako, grofiNjica, svršeN Noc'o marš! — re-če čNka smejući ce radosNo, posle završeNe igre. Tako, siNovice! Samo da mi je izabrati za tebe dobrog mužića — svršeN Noc'o marš! BeN je izabraN — reče Nikolaj CMeNieNN ce.

O? — reče čika začu&eNo, gledajući upit-No u Natašu. Nataša, osmeNujući ce cpeNNo, klimNu glavom i reče: — Jom kakav! Ali čim je TO rekla, u Njoj ce javiše Nove misli i oceNaNa. žŠta li je zNačio osmeN Ni-kolajev kada je rekao: »BeN je izabraN?ž Je li to Njemu milo, ili Nije? ON kao da misli da moj BoAkoNski Ne bi odobrio, Ne bi razumeo ovu Na-šu radost. A oN bi sve razumeo. Gde li je sadRž — pomisli Nataša i odjedaNput ce uozbilji. Ali je TO trajalo samo sekuNd. :ČNemoj misliti, da ce Nisi usudila da misliš o tomež — reče oNa sebi i, osmeNujući ce, sede opet do čike i zamoli ra da odsvira još Nešto. Čika odsvira još pesmu i valcer; oNda poću-ta malo, Nakašlja ce i zapeva svoju omiljeNu Ne smu: Kakgo ;e smNoČ Č Pao dobar sNež. . . Čika j€ pevao oNako kao što Narod peva, sa oNim potpuNim i NaivNim uvereNjem da je sav zNačaj pesme samo u rečima, da melodija dolazi sama No sebi, i da Nema posebNe melodije, i da je melodija — oNako samo, zbog sklada. I zbog Tora je ta NesvesNa melodija, kao što je i ptičja melodija, bila ko'D čike NeobičNo lepa. Nataša ce oduševila čikiNim pevaNjem. ONa odluči da više Ne uči Narfu, Nego da svira samo u gitaru. Zatraži gitaru od čike i odmaN uNvati akorde za peomu. Y deset sati do&oše No Natašu i Peću li-Nejka,* kola i tri služitelja Na koNjima, poslaNi da iN traže. Grof i grofica Nisu zNali gde su i jako su ce zabriNuli, kako reče poslaNi slu-žitelj. Peću sNesoše i metNuše oNako zaspalog u li-Nejku. Nataša i Nikolaj sedoše u kola. Čika je umotavao Natašu i opraštao ce s Njom s potpuNo Novom NežNošću. ON iN je ispratio pešice do mosta, preko kog je val:alo preći, i zapovedio lovcima da idu Napred sa feNjerima. * Duga kola sa više mesta.

— Zbogom, Araga siNovice! — vikNu iz po-mrčiNe Njegov glas, ali Ne oNaj koji je Nataša raNije pozNavala, Nego oNaj što je pevao: :ČKako ie siNoćl. Y selu kroz KOje su prolazili videle su ce crveNe vatrice i mirisalo je prijatNo Na dim. * Ala je divaN taj čika! — reče Nataša kad izi&oše Na glavNi drum. * Da — reče Nikolaj. — Da ti Nije NladNo? * Nije, meNi je odličNo, odličNo. MeNi je tako dobro — reče Nataša kao da je rasejaNa. Dugo su ćutali. Noć beše mračNa i vlažNa. KoNji ce Nisu vi-deli; samo ce čulo kako šljapkaju No Nevidli-vom blatu.

191

Šta li ce dešavalo u toj detiNjskoj, osetAI-voj duši, koja je tako žudNo Nvatala i primala sve Najrazličitije ugiske iz života? Kako li ce sve TO slagalo u Njoj? Ali oNa beše vrlo srećNa. Primičući ce već kući, oNa odjedaNput zaleva motiv pesme: »Kako je siNoć<:, motiv koji je oNa celim putem Nvatala i Najzad uNvatila. * Zar si uNvatila? — reče Nikolaj. * O čemu si ti, NikoljeNka, sad mislio? — upita Nataša. ONi su voleli da to pitaju jedNo Drugo. * Ja? — reče Nikolaj, sećajući ce. — Eto vidiš, prvo sam mislio da Rugaj, oNaj crveNi ker, liči Na čiku i da bi oN, kad bi bio čovek, držao čiku uvek kod sebe, ako Ne za trčaNje, a oNo zbog Njegove dobrote, uvek bi ra držao. Kako je dobar čika! Je li istiNa?... A šta si ti mi-SAila? * Ja? Čekaj, čekaj. Da, mislila sam, prvo, kako, eto, idemo i mislimo da idemo kući, a mi, bogzNa kuda idemo No ovoj pomrčiNi i odjedaNput AobeMo i vidimo da Nismo u OtradNom, Nego u ča23 Rat i mir C

353

robNom carstvu. Pa sam, posle, još, mislila. . . Ne, više Ništa. * ZNam, Ašsliia si, sigurNo, o Nj e m u — pg. če Nikolaj smešeći ce, što Nataša pozNade No zvuku Njegovog glasa. * Nisam — odgovori Nataša, iako je doista mislila i o kNezu ANdreji i o tome kako bi mu ce čika svNdeo. — I još NeprestaNo mislim, i celim putem poNavljam: kako je ANisjuška lepo držala, lepo. . . — reče Nataša. I Nikolaj ču NjeN zvoNak, bezrazložaN, srećaN smeN. * A vidiš — reče oNa odjedaNput — ja zNam da Nikad više Neću biti ovako srećNa i mirNa kao sad. * Koješta, gluposti, trabuNjaNje! — reče NN-kolaj i pomisli u sebi: »Ala je divNa ova moja Nataša! Ovakvog još prijatelja Niti imam, Niti ću imati. Zašto da ce udaje? Uvek bismo ja i oNa ovako išli!« »Ala je divaN ovaj Nikolaj!« — mislila je Nataša. — A! još gori sveća u saloNu — reče oNa i pokaza Na prozore koji su lepo svetleli u vlaž-Noj i kao somot tamNoj Noći.

VIII Grof Ilja ANdrejevič istupio je iz predstav-Ništva plemstva, jer je ta dužNost bila skop-čaNa sa suviše velikim troškovNma. Ali ce Nje-roBo staNje Nije Nikako popravljalo. Nataša i Nikolaj često su vi&ali kako ce roditelČi kri-šom i zabriNuto dogovaraju i slušali kako ce pogovara o prodaji bogate porodičNe kuće Rosto-viN i imaNja u okoliNi Moskve. Sad, kad grof Nije više predstavNik plemstva, Nije bilo potoebNo primati mNogo sveta i u OtradNom ce ži-velo tiše Nego raNijiN godiNa; ali velika kuća i KvRe u dvorištu bile su ipak puNe Naroda, za sto ie ipak sedalo više od dvadeset duša. To su sve bili svoji, odomaćeNi ludi u kući, gotovo člaNovi porodice, ili takvi koji su, reklo bi ce, morali NeopNodNo da žive u grofovoj kući. Tak-vi su bili muzičar Dimler sa svojom žeNom, učitelj igraNja Fogel s porodicom, stara gospo-ćica Belova koja je živela u kući, i još mNogi drugi: PećiNi učiteAi, bivša guverNaNta gospo-bica i običNo ludi kojima je bilo bolje ili ko-risNije da žive kod grofa Nego u svojoj kući. Nije bilo velikog dolaska kao raNije, ali ce ži-velo Na oNaj NačiN bez koga grof i grofica Nisu mogli Ni da zamisle život. Isti oNi lovovi, koje je Nikolaj još uvećao, istiN oNiN pedeset koNja i petNaest kočijata u koNjušNici, isti oNi skupoceNi darovi o imeNdakima i svečaNi ručkovi za čitav okrug, isti oNi grofovi visto-vi i bostoNi, u kojima je oN, puštajući svakom da mu vidi karte, davao da mu svaki daN ia stotNNe rubalja odNesu susedi koji su igraNje karata s grofom Iljom ANdrejevičem smatrali kao Naj-uNosNiju areNdu. Grof ce Nalazio u svojim poslovima kao u ogromNoj mreži, trudeći ce da Ne veruje da ce zapleo, ali ce Na svakom koraku zaplitao sve vNše i više i osećao da Nije kadar da raskNNe koNce koji su ra uplital!!, Niti da ce oprezNo i strplČivo poduNvati da iN raspliće. Grofica je u svom srcu puNom ljubavi osećala da ce NjeNa Deca upropašćuju, da grof Nije kriv, da Ne može da Ne bude takav kakav je, da i Njega boli (iako tb krije) što vidi i svoju i dečju pro-past, Na je tražila NačiNa da pomogNe. S NjeNog žeNskog gledišta bio je samo jedaN NačiN — da ce Nikolaj ožeNi bogatom devojkom. ONa je oseZ3*

ćala da je to posledNja Nada i da, ako Nikolaj odbije partiju koju mu je oNa Našla, Neće biti Nikad mogućNo popraviti staNje. Ta partija je bila Žili KaragiNa, kći divNiN, čestitiN rodji- teAa, koju su Rostovi od detiNjstva zNali, a koja je sad bogata udavača, jer je ostala i bez posled-Njeg brata. Grofica je pisala NeposredNo KaragiNoj u Moskvu, zaprosila NjeNu kćer za svog siNa i do-bila od Nje povolaN odgovor. KaragiNa je odgovo-rila kako oNa sa svoje straNe pristaje ali da Ne sve zavisiti od Nakloiosti NjeNe kćeri. KaragiNa je pozivala Nikolaja da doće u Moskvu. Grofica je Nekoliko puta, sa suzama u očima, govorila siNu kako je sad, kad su joj obe kćeri udomljeNe — jediNa NjeNa žela da Njega vidi ože-NjeNog. ONa mu je govorila kako bi mirNo legla u grob kad bi ce to desilo. Pa mu je, oNda, govo-rila kako oNa ima u izgledu jedNu divNu devojku i ispitivala šta oN misli o žeNidbi. A iNače u razgovoru Nvalila je Žili i save-tovala Nikolaju da ode u Moskvu da ce proveseli o prazNicima. Nikolaj ce dosećao Na što su ci-Aali razgovori Njegove majke i u jedNom takvom razgovoru izazvao je da kaže sve otvoreNo. ONa mu je rekla da je sad sva Nada da ce staNje NjiNovo popravi u tome ako ce oN ožeNi KaragiNom.

193 . . . . .

* A šta bi bilo ako biN ja zavoleo devojku bez IA!aNja, zar biste vi, mamice, zaNtevali da zbog imaNja žrtvujem i osećaNja i čast? — upita oN majku, Ne sNvatajući surovost svog pitaNja i že-leći samo da pokaže svoju plemeNitost. * Ne, ti me Nisi razumeo — reče mati, Ne zNajući kako da ce opravda. — Ti me Nisi razu-meo, NikoljeNka. Ja ti želim sreće — dodade i vide da Ne govori istiiu, da ce zapleda. ONa za-plaka. — Nemojte plakati, mamice, Nego mi samo ka-žite da vi to želite, Na vi zNate da ću ja dati sav svoj život i sve da vi budete mirNi — reče Šgkolaj. — Ja sve žrtvovati za vas, Na i svoja osećaNja. Ali grofica Nije Ntela da stavlja takvo pi-taNje: oNa Nije tražila žrtve od svog siNa, oNa bi želela da ce za Njega žrtvuje. — Ne, ti me Nisi razumeo, Nećemo govoriti — reče oNa brišući suze. ČDa, možebiti, ja i volim sirotu devojkud — govorio je Nikolaj sam sebi — Čpa zar da žrtvu-jem osećaNja i čast zbog imaNja? Čudim ce kako mi je mamica mogla to reći. Zbog toga što je SoNja siromašNa da je Ne mogu voletid — mislio je oN — Nda ce Ne mogu odazvati NjeNoj verNoj, oda-Noj lubavi! A svakako ću biti s Njom srećNiji Nego s Nekakvom lutkom ČKili. Ja Ne mogu da za-povedam svome osećaNjuž — govorio je oN sebi. žI, ako ja volizd SoNju, oNda je moje osećaNje za meNe jače i više od svega.d Nikolaj Nije otišao u Moskvu, grofica Nije obNavljala s Njim razgovor o žeNidbi, i s tugom, a poNekad i s lutNjom gledala je zNake sve većeg i većeg zbližavaNja izme&u svog siNa i siroma-šNe SoNje. ONa je za to sebe prekorevala, ali Nije mogla da Ne guNća, da ce Ne kači za SoNju, zaustav-Aajući je često bez razloga i govoreći joj Čviž i zČdraga mojaž. Aobra grofica ljutila ce Na SoNju Najviše upravo zato što je ta sirota, crNooka ro&aka bila tako krotka, tako dobra, tako odaNo zaNvalia svojim dobrotvorima, i tČžo verNo, po-stojaNo i samopožrtvovaNo zalubljeNa u Nikolaja da Nije bilo mogućNo Nizašto prekoreti je. Nikolaj je provodio odsustvo kod svojiN. Od vereNika, kNeza ANdreje, dobili su četvrto pi-smo, iz Rima, u kome piše kako bi BeN odavNo bio Na putu za Rusiju da mu ce Nije izNeNadNo u topAom podNeblju otvorila raNa, što ra primo-rava da odloži svoj polazak do početka iduće godiNe. Nataša je bila isto oNako zaljubljeNa u svog vereNika, oNa je bila isto oNako umireNa TOM l
IX Do&oše božićNi prazNici, ali sem svečaNe službe u crkvi, sem svečaNog i dosadNog česti-taNja od suseda i posluge, sem NoviN NaljiNa Na svima, Nije bilo Ničeg Naročitog No čemu bi ce videlo da su prazNici, a Na mrazu od dvadeset ste-peNa i bez vetra, Na jasNom suNcu što zaseNjuje oči daNju i prema zvezdaNoj zimskoj svetlosti Noću osećala ce potreba da ce čime god obeleži TO vreme. Na treći daN prazNika posle ručka razi&oše ce svi ukućaNi No svojim sobama. Bilo je Najdo-sadNije doba daNa. Nikolaj, koji je tog jutra išao susedima, zaspao je u malom saloNu. Stari grof ce odmarao u svom kabiNetu. Y saloNu sedela je SoNja za okruglim stolom i precrtavala Neku mustru. Grofica je bacala karte. Nastasija Iva-NovNa, lakrdijaš, sedeo je tužaN kod prozora s dvema staricama. Nataša uće u sobu, prise So-Nji, pogleda malo šta radi, Na oNda priće majci i zastade ćuteći.

194 . . . . .

— Što ti Ne možeš Nigde da ce skrasiš? — reče mati. — Šta No&eš? Č ____NJ e g a xoRy. . . odmaN, ovog treNutka Noću Nj e r a — reče Nataša, sevajući očima i Ne osmeNujući ce. Grofica podiže glavu i pogleda ukočeNo u kćer. . — Ne gledaJte me, mama, Ne gledaJte me, sad ću zaplakati. ___Sedi, sedi malo sa mNom — reče grofica. * Mama, Nj e g a Noću. Zašto ja tako propadam, mama? . . . — Glas je izdade, gruNuše joj suze i oNa ce da bi iN sakrila, brzo okrete i iziće iz so-be! Izišla je u mali saloN, postojala, razmi-slila, Na otišla u devojačku sobu. Tamo je ciapa sobarica guN&ala Na mladu devojku koja je zadi-NaNa dotrčala od posluge. * Dosta šale — reče joj starica. — Svačem ima vreme. * Pusti je, KoNdratjevNa — reče Nataša. — Idi, Mavruša, idi. I, otpustivši Mavrušu, Nataša kroz dvo-raNu ode u predsoblje. JedaN stari i dva mlada lakeja igrali su karte. ONi prekiNuše igru i ustadoše kad ybe gospoćica. ))Šta biN sad s Njima?<: — pomisli Nataša. * Aa, Nikita, idi molim te. . . ČKuda da ra pošaljem?« — Da, otidi do mlaćiN i doNesi mi, molim te, petla; da, a ti, Mišo, doNesi ovsa. * Zapovedate li malo ovsa? — upita veselo i uslužNo Miša. Idi, idi brže — poNovi starac lakej. : — A ti, Fjodore, Naći mi krede. Prolazeći pored bifea, oNa Naredi da ce doNese samovar, iako tome Nije Nikako bplo vreme. BifetNik Foka beše Najprgaviji sluga u ce-Aoj kući. Nataša je volela da okuša Nad Njim svoju vlast. ON joj Ne poverova, Nego ode da pita je AN istiNa.

— BeN i ta gospobica! — reče Foka, mršteći ce pretvorNo Na Natašu. Niko u kući Nije razašiljao toliko slugu, Niti im zadavao toliko posla kao Nataša. ONa Nije mogla ravNodušNo da gleda sluge, a da iN ma kuda Ne pošaAe. Kao da je probala Neće li ce KO od NjiN razljutiti, Naburiti ce Na Nju, ali sluge Nisu volele da izvršuju Ničije Naredbe tako kao NatašiNe. ))Šta sad da radim? Kuda da idem?
zvukova vaskrsavao čitav Niz uspomeNa. ONa je sedela iza ormaNčića, zagledavši ce u sNop svetlosti koja je padala kroz vrata bifea, slu-šala svoje sviraNje i sećala ce. Nalazila ce u atmosferi uspomeNa. SoNja probe sa čašicom preko dvoraNe u bife. Nataša pogleda u Nju i u pukotiNu Na vratima bifea, Na joj ce učiNi da ce ceNa kako je kroz pukotiNu Na vratima bifea padala svetlost i kako je SoNja prošla sa čašicom. »Da, i to je bilo sasvti isto ovakod — pomisli Nataša. * SoNja, tta je ovo? — vikNu oNa, udarajući prstima u debelu žicu. * A, ti si tu! — reče SoNja trgNuvši ce, Na pri&e i oslušNu. — Ne zNam. Da Nije :>Bura<:? — reče skromNo, bojeći ce da ce Ne prevari. !ČEio, isto ce ovako trgNula, isto ovako pri-šla i bojažljivo ce osmeNNula oNda kad je to bi-lo« — pomisli Nataša — ži isto ovako. . . pomi-sAila sam da joj Nešto Nedostaje.d — Nije, ovo je Nor iz žVodoNošež, čuješ? — I Nataša otpeva motiv Nora, da bi ra ce SoNja setila. Kuda si išla? — upita je Nataša. Da promeNim vodu u čašici. Sad ću dovršiti mustru. . .iČ * Ti si uvek zauzeta, a ja, eto, Ne umem — reče Nataša. — A gde je NikalČNka? * Izgleda da spava. * Razbudi ra, SoNja — reče Nataša. — Reci mu da ra zovem da pevamo. — ONa je sedela tu Neko vreme i mislila što to zNači i šta je to sve bilo, Na kad Nije repšla to pitaNje, što joj Nimalo Ne bi žao, oNa ce opet u svojoj uobrzg ziAI preNese u oNo vreme kad je bila s Nj i m za-jedNo i kad je o N zalubljeNim očima gledao u Nju. žAN, da Noće što Npe da doČe! Ja ce tako bo-jim da TO Neće biti! I, što je glavNo, ja starim, TO je oNo! Neće BeN biti ovo mro je sad u meNi. A možebiti oN će doći daNas, doći će sad. Mo-žebiti, došao je i sedi tamo u saloNu. Može-biti, došao je još juče, a ja zaboravila.ž ONa ustade, ostavi gitaru, Na ode u saloN. Svi uku-ćaNi, učitelui, guverNaNte i gosti sedeli su već za čajNim stolom. Sluge su stajale oko stola — ali kNeza ANdreje Ne beše, i sve je bilo kao i Npe. * A, evo je! — reče IA.a ANdrejevič kad ugle-da Natašu. — Nodi, sedi do meNe. — Ali Nataša stade pored majke, osvrćući ce uNaokolo, kao da traži Nešto. * Mama! — progovori oNa. — Dajte mi N j e - g a , dajte, mama, brže, brže — i opet ce jedva uzdrža da Ne zaplače. ONa sede pored stola i slušaše šta razgova-raju stariji i Nikolaj, koji takoće pri&e stolu. ČBože moj, bože moj, ista oNa lica, isti razgo-vori, tata isto oNako drži šolju i piri isto oNako!<: — mislila je Nataša i sa užasom oNa-žala kako ce u Njoj budi odvratNost prema svim kućaNima zato što su svi oNakvi isti. Posle čaja Nikolaj, SoNja i Nataša odoše u mali saloN, u svoj omiljeNi kut, gde su uvek počiNjali NjiNovi NajiNtimNiji razgovori. ___Dešava li ce tebi — upita Nataša brata kad su seli u malom saloNu — dešava li ce tebi da ti ce čšpt da Neće biti Ništa, Ništa; da je sve što je dobro već bilo? I bude li ti Ne do-sadNo, Nego tužNo? * Te još kako! — reče oN. — MeNi ce deša-valo da je sve dobro, da su svi veseli, a meNi dobe Na pamet da je sve to već dosadNo i da svi treba da pomru. JedNom u puku Nisalt otišao u šetNju, a tamo je svirala muzika. . . i tako mp, odjedaNput bi dosadNo. . . * AN, zNam ja to. ZNam, zNam — priNvati Nalama. — Bila sam još mala kad mi ce to desilo. Sećaš Ai ce kako su me jedaNput kazNili zbog ŠAiva, i vi ste svi igrali, a ja sam sedela u učioNici i plakala; to Nikad Neću zaboraviti: bilo mi je i tužNo i žao sviN, i sebe i sviN, sviN žao. A što je glavNo, ja Nisam bila kriva — reče Nataša — sećaš li ce? * Sećam ce — reče Nikolaj. — Sećam ce ka-ko sam ti prišao, kako sam Nteo da te utešim i kako sam ce, zNaš, zastideo. Bili smo veoma smešNi. Imao sam tada igračku, Nekog lutaNa, i Nteo sam da ti ra dam. Sećaš lN ce? * A sećaš li ce ti — reče Nataša i osmeN-Nu ce zamišljeNo — kako Nas je davNo, davNo, dok smo još sasvim mali bili, pozvao vaspitač U kabiNet, još u staroj kući, a bilo je mračNo — mi dobosmo, kad, odjedaNput, tamo stoji . . . * ArapiN — dovrši Nikolaj s radosNim osmeNom — kako da ce Ne sećam? Ja Ni sad Ne zNam je Ai to bio ArapiN, ili smo mi to saNjali, IAi su Nam pričali. Bio je siv, sećaš ce, a zubi mu be.Đp — stoji i gleda u Nas . . . * Sećate li ce vi, SoNja? — upita Nikolaj. * Da, da, i ja ce sećam Nešto — odgovori stidAlvo SoNja.

196

* A ja sam pitala i tatu i maA!u za tog Ara-piNa — reče Nataša. — ONi vele da Nije bilo Nikakvog Arašša. A eto ti ce sećaš! * Razume ce, kao da sad gledam Njegove zube. * Kako je TO čudNovato, kao da je bilo u sNu. Ja TO volim. * A sećaš li ce kako smo vaA.aAi jaja* u dvoraNi, i, odjedaNput, eto ti dve babe, Na ce po-češe okretati No ćilimu. Da li je to bilo, Nije? Sećaš ce kako je bilo lepo? * Da. A sećaš li ce kako je tatica u plavoj buNdi pucao iz puške sa stepeNica? — ONi su, osmeNujući ce, sa uživaNjem pretresali uspomeNe, ali Ne tužNe, staračke, Negr poetičNe, detiNjske uspomeNe, oNe utiske iz Najdale prošlosti gde ce saN sAiva s javom, Na su ce tiNo smejali, radu-jući ce Nečem. SoNja beše, kao i uvek, iza NjiN, iako su im uspomeNe bile zajedNičke. SoNja ce Nije sećala mNogo čega od oNog čega su ce oNi sećali, Na i oNo čega ce sećala Nije bu-dilo u Njoj oNo poetičNo osećaNje koje su oNi ose-ćali. ONa je samo uživala u NjiNovoj radosti i trudila ce da joj podražava. SoNja je uzela učešća samo u tome kad su ce setili NjeNog prvog dolaska. SoNja je ispričala kako ce bojala Nikolaja, jer su mu Na kaputiću bili gajtaNčići, a dadilja joj je rekla da će je u raJTaN4NNe zašiti. — A ja ce sećam: pričali su mi da si ce ti rodila u kupusu — reče Nataša — i sećam ce kako oNda Nisam smela da Ne poverujem, ali sam * Igra o Uskrsu. . zNala da to Nije istiNa i bilo mi je vrlo NeČČČ°YTO ce pomoli Na zadNjim vratima malog salo-Na sobaričiNa glava i reče šapatom: * Gospobice, doNeli su petla. * Ne treba, Polja, reci da ra Nose — reče Nalama. Usred tiN razgovora koJI su ce vodili u ma-lom saloNu, u&e u sobu Dimler i priđe Narfi koja je stajala u uglu. Skide čoju i Narfa izdade falš toN. — Eduarde Karliču, odsvirajte, molim vas, moj omiljeNi Noctuma od msje Filda — ču ce glas stare grofice iz saloNa. Dimler udari akord, Na ce okrete Nataši, Nikolaju i SoNji i reče: * Kako mladež mirNo sedi! * Da, filozofiramo — reče Nataša, osvr-Nuvpš ce malo, Na Nastavi razgovor. Sad su razgovarali o sNovima. ' ' Dimler poče da svira. Nataša priće stolu NečujNo, Na prstima, uze sveću, izNese je, Na ce vrati i polako sede Na svoje mesto. Y sobi, a osobito Na divaNu Na kome su sedeli, beše mrač-No, ali je kroz prozore padala Na pod srebrNasta svetlost puNog meseca. — ZNaš, ja mislim — reče Nataša šapatom i primičući ce bliže Nikolaju i SoNji, kad je Dimler već svršio sviraNje i još sedeo, prevla-čeći lako prstima preko žica, jer ce, očevidNo, premišljao da li da ostavi Narfu, ili da počNe Nešto Novo — zNaš, ja mislim, kad ce tako se-ćaš, sećaš, NeprestaNo ce sećaš, da možeš oti-RN u sećaNju dotle da ce sećaš i oNog pggo je bilo Još Npe Nego što smo dotli Na svet . . . To je metempsiNoza — reče SoNja, koja ce uvek dobro učila i sve pamtila. — Misirci s u

verovali da su Naše duše bile u životiNjama i da Ne opet otići u životiNje. — A ja, vidiš, Ne verujem da smo bili u ži-votiNjama — reče Nataša opet šapatom, iako ce sviraNje svršilo — ali zNam izvesNo da smo bili aNČeli Negde tamo, i ovde, i da ce zato sve-ra sećamo . . . Mogu li ce i ja vama pridružiti? — upita tiNo Dimler, koji im pri&e i sede do NjiN. * Kad bismo bili aNćeli, zašto bismo oNda pali Niže? — reče Nikolaj. — Ne, to Ne može biti! * Ne Niže, ko ti je kazao da smo pali Ni-ž e ? . . . Zašto ja zNam šta sam bila raNije? — reče Nataša sa uvereNjem. — Duša je besmrt-Na . . . dakle, ako ću živeti uvek, oNda sam živela i Npe, živela sam čitavu večNost. * Da, ali Nama je teško da zamislimo več-Nost — reče Dimler, koji je mladim ludima pri-mao s blagim prezrivim smešeNjem, a sad progo-vori oNako isto polako i ozbiANo kao i oNi. * A zašto je teško zamisliti večNost? — reče Nataša. — DaNas će biti, sutra će biti, uvek Ne biti, i bilo je juče, i bilo prekjuče. . . * Nataša! sad je Na tebe red. Otpevaj mi Ne-što — ču ce grofičiN glas. — Što ste zaseli kao zavereNici? * Mama, Nimalo mi ce Ne peva — reče Nalama, ali u isti maN ustade. Svi oNi, Na i stari Dimler Nisu Nteli da pre-kidaju razgovor i da odu iz tog kutka malog sa- AoNa, ali Nataša ustadeČ a Nikolaj sede za kla-vikorde. Nataša kao i uvek stade Nasred dvoraNe i izabra NajzgodNije mesto za rezoNaNcu, Na poče da peva omiAeNu pesmu svoje majke. Rekla je da joj ce Ne peva, ali odavNo Npe toga i zadugo posle toga Nije pevala kao to veče. Grof I/aa ANdrejevič slušao je NjeNo pevaNje iz kabi-

gde je razgovarao s MićeNkom i, kao baK kad ce ŽURI po&e u igru, Na, dovršujući lekciju boka reči, tako ce i grof pometao dajući Naredbe Čt:ravNiku, i Najzad ućutao, a MićeNka je stajao pred Njim i takobe slušao, ćuteći i smešeVi ce. Nikolaj Nije skidao očiju sa sestre i disao je zajedNo s Njom. SoNja ju je slušala i mislila ka-ko je grdNa razlika izme!5u Nje i NjeNe prijateAI-ce i kako Njoj Nije bilo mogućNo da ma i približNo bude oNako zaNosNa kao NjeNa pobaKa. Stara grofica sedela je sa srećNim i setNim osmeNom i sa suzama u očima, i poNekad maNala glavom. ONa je mislila i o Nataši, i o svojoj mladosti, i o tome kako ima Nešto NeprirodNo i strašNo u toj predstojećoj udadbi NatašiNoj za kNeza ANdreju. Dimler je ceo do grofice, zažmurio i slu-šao. * Da, grofice — reče oN, Najzad — ovo je evropski taleNt, oNa Nema šta da uči; ova me-kota, NežNost, sNaga . . . * AN, kako ja straNujem za Nju, kako straNu-jem! — reče grofica, Ne zNajući s kim govori. NJeNo materiNsko osećaNje govorilo joj je da ima u Nataši Nečeg i suviše mNogo i da oNa zbog Tora Neće biti srećNa. Nataša još Ne beše svr-šila pevaNje, kad utrča u sobu oduševljeNi Peća i javi da su došle maske.* Nataša odjedaNput stade. — Ludo! — vikNu Na brata, pritrča stolicN, pade Na Nju i zaplaka tako da ce dugo Nije mogla zaustaviti. — Nije Ništa, mamice, odista tšta, Nego oNako: Peća me poplašio — govorila je oNa, trudeći ce da ce osmeNNe, ali su joj suze Nepre-staNo tekle i jecaNje je gušilo. * Y origiNalu je r N ž e N N N b , što zNači i m a - s k a i s u ć e N i koga je sudbiNa OArediAa. Pr1!m. red.

199

SlužiNčad, maskiraNa kao medvedi, Turci gostioNičari, gospobe, strašNi i smetNi, NoseČ ći sobom NladNoću i veseAe, beše ce, Najpre, bo-jažljivo sabila u predsoblju; potom, krijući ce jedNo iza drugog, uguraše ce u dvoraNu; i, Najpre sNebivajući ce, a posle sve veselije i složNije, otpoče pevaNje, igraNje, kolo uz pesmu i božićle igre. Grofica, pošto dozNade ljude i pošto ce Nasmeja maskama, ode u saloN. Grof IČa ANdre-jevič s vedrim osmeNom sedeo je u dvoraNi i Nvalio igrače. Mladež Nekud iščeze. Posle pola sata pojaviše ce u dvoraNi Meby ostalim maskama jedNa stara rocNoba u kriNoli-Nu — TO beše Nikolaj, TurkiNja — Peća, pajac — TO beše Dimler, Nusar — Nataša i čerkez — SoNja s brkovima i obrvama, NacrtaNim Nagore-lom plutom. Posle sNisNodljivog ču&eNja i povla&ivaNja, NepozNavaNja i poNvala od straNe NemaskiraNiN, mladež je mislila da su kostimi tako lepi da iN treba pokazati još Nekom. Nikolaj, koji je Nteo da No odličNol! putu provoza sve Na svojoj trojci, predloži da povedu deset maski od po-sluge, Na da odu čiki. — Nemojte, što da uzNemprujete starca! — reče grofica. — A Nemate ce gde Ni okreNuti kod Njega. Kad BeN Noćete da idete, oNda idite MeAu-kovima. Melukova beše jedNa udovica, s decom razNiN godiNa i s guverNaNtama i guverNerima, koja je živela Na četiri vrste od RostoviN. — E, TO je pametNo, ma cNčre — dočeka razdra-gaNo stari grof. — Čekaj, sad ću ce i ja preru-šitp i NoNN s vama. Ja ću već Pašetu odobro-voljiti. Ali grofica Ne pristade da pusti grofa: Njega je tiN daNa jedNako bolela Noga. Odlučiše da Ilja ANdrejevič Ne može ići, a da gospoćice

Morv ići Meljukovoj ako po&e Lujza IvaNovNa (m-me ScNoss). SoNja, koja je uvek bila bojaž-l,iva i sNebivala ce, poče Najživlje moliti Lujzu IvaNovNu da im to Ne odreče. SoNja ce Najbole prerušila. Brkovi i obrve NeobičNo su joj lepo stajali. Svi su joj govorili da je vrlo lepa i oNa bete živaNNo i eNergičNo raspoložeNa, tto iNače Nije bila NjeNa osobiNa. Nekakav uNutratNji glas govorio joj je da Ne ce daNas ili Nikad retiti NjeNa sudbiNa i oNa je u svome muškom odelu izgledala sasvim druk-čija. Lujza IvaNovNa je pristala i posle pola sata prićote pred KyNy četiri trojke sa zvoNci-ma, i praporcima NNmreNN i ČviždeNi saliN-cima No smrzNutom sNegu. Nataša je prva dala toN božiNNog vesela, i TO ce vesele, NpeAa3eNN od jedNog Na drugog, sve vite i vite pojačavalo i dotlo do Najviteg stušsa kad su svi izitli Na mraz i, razgovarajyNN, A03NBajyNN ce, cMejyNN ce i vičuIi, poseda-li u saoNice. Dve trojke bile su običNe, ipeNa trojka bete starog grofa s kasačem iz orlovske guberNije, upregNutim u srediNi, četvrta trojka Nikolajeva s Njegovim Niskim, kosmatim vraNcem u srediNi. Nikolaj je u svom balskom kostimu, preko koga je obukao Nusarski ogrtač s pojasom, stajao Na-sred svojiN saoNica, prikuš!vši dizgiNe. Bilo je tako vidNo da je video kako prema me-sečiNi svetlucaju limeNi NaočNici i oči u ko-Nja, koji su ce uNezvereNo

oovrtali Na oNe tto Ne da ce voze i što beNu dš-li viku pod mračNom NastretNicom pred KyNoM. Y Nikolajeve saoNice sedoše Nataša, SoNja, m-me ScNoss i dve devojke. Y saoš1ce starog gro-fa sedote Dimler sa žeNom i IleNa. Y ostale posedaše prerušeNi mlabi. 369 — Najde, Napred ZaNare! — vikNu Nikolaj očevom kočijašu, kako bi imao prilike da ra prestigNe Na drumu. Trojka starog grofa, u koju su seli Dimler i ostale maske, kreNu Napred, pišteći saliNcima, kao da ce zamrzava za sNeg i zveckajući jasNim zvekom. DešNjak i levak pribiše ce uz rudu, Noge počeše da im propadaju i da izbacuju kao meNep tvrd i sjajaN sNeg. Nikolaj kreNu za prvom trojkom; pozadi za-tutNjaše i zapištaše ostale. Naj Npe su terali sitNim kasom No uzaNom putu. Dok su prolazNli pored voćNjaka, seNke ogoleliN drveta padale su vrlo često No putu i sakrivale jasNu mecečiNyjČČ ali čim su izišli vaN ograde, puče Na sve straNe sNežNa ravNiNa, sva obasjaNa mesečiNom i Nepo-mičNa, blistajući ce kao dragi kameN s plaviča-stim presijavaNjem. Svaki čas trucNule bi pred-Nje saoNice preko kakve rupače: isto tako truc-kale su druge za Njima i oNe za Njima, Na ce oie-goše jedNe za drugima, drsko kvareći mrazovitu tišiNu. * Gle, zečji trag, mNogo tragova! — ču ce kroz mrazovit NepomičaN vazduN NatatiN glas. * Kako je vidNo, Nicolas — reče SoNja. — NN-kolaj ce okrete SoNji i saže ce da joj izbliže razgleda lice. Nekakvo sasvim Novo, milo lice, sa crNim obrvama i brkovima virplo je iz samuroviNe, prema mesečiNi, i blizu i daleko. ČOvo je Npe bila SoNjaČ — pomisli Nikolaj. ON ce izbliže zagleda u Nju i NasmeNNu ce. — Šta je, Nicolas? — Ništa — reče oN i okrete ce opet koNjima. Kad izisoše Na ravaN, veliki drum, uglačaN saliNcima i sav isečeN tragovima koNjskiN pot-kovica, koji su ce videli prema mesečiNi, koNji i sami zategoše uzde i ubrzaše. Levak beše ustu-rio glavu, Na je skačući zapiNjao Nogama za svoje štraNjge. SredNji je samo kaskao, strižući uši-ma kao da pita: žDa li da počNem, ili je još oaNo?Č Napred ce jasNo videla Na belom sNegu crNa trojka ZaNarova, koja beše daleko odmakla i koja je zvoNila sve udaleNijim jasNim zvekom. Iz NjegoviN saoNica čulo ce podvikivaNje i ki-kot i glasovi maski. — A de sad vi, dragi moji! — vikNu Nikolaj, trzajući s jedNe straNe uzde i izmaNujući bičem u ruci. I samo No vetru koji kao da jače dupu u Aice i No trzaNju dešNjaka i levaka koji zate-goše i počeše sve brže da trče opažalo ce kako brzo polete trojka. Nikolaj ce osvrte Nazad. S vikom i cikom, zamaNujući bičevima i NagoNećN sredNjake da trče, letele su za Njim ostale trojke. SredNjak ce stalNo zaNuktavao pod lukom, Ne mi-sleći da popušta i obećavajući da će još više zapeti, kad ustreba. Nikolaj stiže prvu trojku. ONi sićoše s Nekakvog brda i NaitboNie Na široko razgažeN put, preko jedNe livade pored reke. »Kuda ovo mi idemo ?k — pomisli Nikolaj. ČSvakako Niz Kosu Livadu. Ali Ne, ovo je Nešto Novo, što Nisam Nikad video. Ovo Nije Koca Li-vada a Nije Ni BomkiNo Brdo, ovo je bog bi ra zNao šta! Ovo je Nešto Novo i čarobNo. Ali bilo što bilo !N — I oN vikNu Na koNje i stade obi-laziti prvu trojku. ZaNar zadrža koNje i okrete svoje seN do obr-va iNjem pokriveNo lice. 2Č Rat a iir P

201

Nikolaj pusti svoje koNje; ZaNar pruži Na-pred ruke, čokNu i pusti svoje. — Arži ce, gospodiNe — reče oN. Još brže poleteše uporedNo trojke i brzo zaigraše Noge ko-ka u trku. Nikolaj stade Nvatati Napred. ZaNar, Ne meNjajući položaj ispružeNiN ruku, podške malo jedNu ruku sa uzdama. — Levo, gospodiNe — vikNu oN Nikolaju. 24*

Nikolaj pusti u trk sva tri koNja i prestiže ZaNara. KoNji su zasipali sitNim, suvim sNegom Aice oNima što su sedeli; uporedo s Njima tut-Njali su česti prelazi i mešale ce brze koNjske Nore i seNke trojke koju su preticali. Zvižda-Nje saliNaca No sNegu i žeNska cika čuli su ce s razNiN straNa. Nikolaj opet zaustavi koNje i obazre ce oko sebe. Svuda Naokolo bete oNa ista čarobNa rav-NiNa prožeta skroz mesečiNom i sa zvezdama ra-sugim No Njoj. žZaNar mi viče da Nvatam levo; a zašto levoRž — pomisAI Nikolaj. žZar mi idemo Mel.ukovima, zar je ovo MeAukovka? BogzNa kuda idemo i bog-zNa šta ce s Nama zbiva, vrlo je čudNo i lepo ovo tto ce s Nama zbiva.
XI Pelagija DaNilovNa Meljukova, široka, eNer-gičNa žeNa, s Naočarima i u raskopčaNom kaputu, sedela je u saloNu okružeNa svojim kćerima i trudila ce da im Ne bude dosadNo. ONe su mirNo lile vosak i gledale seNke izliveNiN figura, kad ce u predsobl.u začuše koraci i glasovi gostiju. Nusari, rocNobe, veštice, pajaci, medvedi, is-kašljujući ce i brišući u predsoblju iNje koje im je od mraza popalo No licu, ulazili su u dvo-raNu, gde su ce žurNo palile sveće. Pajac — Dimler i gospoba — Nikolaj počeše igru. Okru-žeNe decom koja

su dizala graju, maske su ce klaNjale pred domaćicom, zaklaNjajući lica i meNjajući glasove, i razmeštale ce No sobi. — AN, Ne možeš je pozNati! Pa to je Nataša! Gledajte, Na koga liči! Zaista, podseća Na Ne-ko g . . . Gle, kako je lep Eduard Kaplič! Nisam ra pozNala. Pa kako i g r a ! . . . AN, baćuške, Na i Nekakav Čerkez; doista, kako lepo stoji SoNjici. A KO je, opet, ovo? Baš me obradovaste! Nikita, VaNja, Namestite stolove. A mi smo tako mirNo sedeli! Na, Na, N a ! . . . Gle, Nusar! Pravi dečko, Na N N o g e ! . . . Ne mogu da vidim . . . čuli su ce glasovi. Nataša, ljubimica mladiN MeljukoviN, išče-zNu s Njima zajedNo u zadNje sobe, gde je tražeNa pluta i razNi Nalati i muške NaljiNe, što su de-vojačke gole ruke primale od lakeja kroz od-škriNuta vrata. Posle deset miNuta sva mladež porodice Meljukove pridruži ce maskama. Pelagija DaNilovNa, pošto je raščistila me-sto za goste i spremila poslužeNje i za gospodu i za sluge, išla je izme&u maski i Ne skidajući Naočare, sa uzdržaNim osmeNom zagledala iN izbliza u lice i Nikoga NNje pozNala. ONa Ne samo što Nije pozNala Rostove i Dimlera, Nego Nije Nikako mogla da pozNa Ni svoje kćeri, Ni oNe muževl-eve Nalate i muNdire koji su bili Na Njima. — A čija Ai je ovo? — govorila je oNa, obra-ćajući ce svojoj guverNaNti N gledajući u lice svoju kćer koja je predstavljala kazaNskog Tata-riNa. — ČiNi mi ce, Neko od RostoviN. A vi, gospodiNe Nusare, u kom puku služite? — pitala je Natašu. — TurkiNji, TurkiNji podaj kolačiće od voća — govorila je bifetNiku koji je poslu-živao goste — to Ne zabraNjuje NjiNov zakoN. PoNekad, gledajući čudNovate i smešNe kora-ke koje su izvodili igrači, jeduom za svagda re-šeNi da su maske i da iN Niko Čle može pozNati, Na će zato Nisu Ni sNebivali — Pelagija DaNilovNa zaklaNjala ce maramom i, oNako gojazNa, tre-sla ce od NeodoAivog, dobroćudNog, staračkog smeNa. — SašiNeta moja, SašiNeta! — govorila je oNa. Posle ruskiN igara i KOAŠ uz pevaNje, Pelagi-ja DaNilovNa sastavi sve mlaće i gospodu zajed-No, u jedaN veliki krug; doNesoše prsteN, vrpcu i rublju i udesiše zajedNičke igre. Posle jedNog sata svi kostimi bili su izguž-vaNi i pokvareNi. Brkovi i obrve, NacrtaNi pluTOM, razmazali su ce No zNojavim, zajapureNim N veselim licima. Pelagija DaNilovNa poče da ot-kriva maske i da ce divi kako su kostimi lepo NačiNjeNi i kako Naročito lepo stoje gospo&ica-ma, i da zaNvaljuje svima što su je tako razvese-lili. Goste pozvaše u saloN da večeraju, a u dvo-saNi Namestiše za mlabe, da iN ugoste. * Ne, vračati u kupatilu, to je strašNo! — reče za večerom jedNa usedelica koja je išvela kod MeljukoviN. * A zašto? — upita Najstarija kći Melju-kove.

* *

Pa Nećete otići, tu treba Nrabrosti. Ja ću otići — reče Soia.

* Pričajte kako je to bilo s gospoćicom? — reče druga kći Meljukove. * Pa eto tako, otšpla jedNa gospoćica — reče usedelpca — uzela petla, posuće za dvoje, kao što treba, i sela. Kad je posedela malo, ču-je, odjedaNput, ide . . . doćote saoNice sa zvoNci-ma, s praporcima; čuje Nod. Ulazi sasvim u obli-ku čovečjem, kao oficir, priće i sede s Njom gde je postavljeNo. * A! A. . . — povika Nataša i sa užasom izbeči oči. 203

; — Pa i govori kao čovek? * Da, kao čovek, sve kao što treba, i stade je Nagovarati, a trebalo je da ra oNa zabavlja razgo-vorom do petlova; a oNa ce uplašila, samo ce uplašila i zakloNila rukama. ON je dočepa. Srećom, odmaN su devojke dotrčale . . . * De, što iN plašite! — reče Pelagija Da-NiAovNa. * Mamice, Na i vi ste gatali. . . — reče joj kći. — A kako TO vračaju u ambaru? — upNta SoNja. — Pa eto, kao ovo sad, odu do ambara, Na slu-šaju. I šta ćete čuti: ako zakucava, lupa — r&avo, ako preručuje žigo — to je Na dobro; a bi-va. . . — Mama, pričajte šta je bilo s vama u am-baru? Pelagija DaNilovNa ce osmeNNu. * Ostavi, već sam zaboravila. . . reče oNa. — A zar od vas Niko Neće otići? * Evo, ja ću otići; Pelagija DaNilovNa, pu-stite meNe, ja ću otići — reče SoNja. — Pa Najde, ako ce Ne bojiš. — Lujza IvaNovNa, smem li? — upita SoNja. Bilo da su igrali prsteNa, vrpce ili rubl.e, bilo da su razgovarali kao sad, Nikolaj ce Nije odvajao od SoNje i gledao je sasvim Novim očima. NJemu ce čipilo da ju je, zaNvaljujući tim Naga-ravljeNim brkovima tek daNas prvi put potpuNo pozNao. SoNja je daista bila to veče vesela, živa i lepa, kakvu je Nikolaj Nije još Nikad video. ČE, gle kakva je, a ja budala!« — mislio je Nikolaj, gledajući u NjeNe svetle oči i oNaj sre-ćaN i usNićeN osmeN, od koga su joj ce pravile ispod brkova jamice Na obrazima a koji oN Nije raNije vi&ao. — Ja ce Ničeg Ne bojim — reče SoNja. — Mogu li odmaN? — ONa ustade. Rekoše joj gde je ambar i kako treba da ćutke stoji i da sluša, i dadoše joj buNdicu. ONa je Nabaci Na glavu i pogleda u Nikolaja. žAla je divNa ova devojka!<: — pomisli oN. žI šta sam ce ja dosad premišljao!ž SoNja izibe u NodNik, da ode do ambara. Niko-laj brzo izi&e Na glavNi ulaz, rekavši da mu je vrućiNa. Doista, u kući beše zagušlivo zbog NagomplaNog sveta. NapoAu je bila oNa ista NepomičNa studeN i oNa ista mesečiNa, samo još svetlije. MesečiNa je bila tako jaka i zvezda Na sNegu tako mNogo da čovek Nije Ni mario da gleda u Nebo, i da ce prave zvezde Nisu Ni opažale. Na Nebu je bilo crNo i dosadNo, a Na zemli je bilo veselo. ČBaš sam budala, budala! Šta sam čekao do-ČČdRČ — pomisli Nikolaj, Na strča Niz stepeNice i zaobiće iza ugla kuće oNom stazicom koja je išla prema zadNjem stepeNištu. ON je zNao da će SoNja tuda proći. Na pola puta stajali su slo-žeNi Nvatovi drva, Na Njima beše sNeg, od NjiN ce pružala seNka; preko NjiN i sa straNe padale su Na sNeg i stazu isprepleteNe seNke stariN go-AiN lipa. Staza je vodila ambaru. TesaNi zid od ambara i krov pokriveN sNegom blistali su Na mesečiNi kao izrezaNi od dragog kameNa. Y voć-Njaku puče drvo i opet ce sve sasvim utiša. Gru-di su disale, reklo bi ce, Ne vazduNom, Nego Nekakvom večitom mladom sNagom i radošću. Na devojačkom ulazu zalupkaše cipele Niz stepeNice, jako škripNu Na posledNjem stepeNi-ku, Na koji beše NaNeseN sNeg, i glas oNe usede-Aice reče: * Pravo, gospo&ice, pravo, eto tom stazom. Samo ce Ne osvrćite!

* Ja ce Ne plašim — odgovori glas SoNjiN i zaškripaše i zašuštaše NjeNe Nožice u taN-kim cipelicama stazom prema Nikolaju. SoNja je išla umotaNa u buNdicu. Bila je već Na dva koraka kad ugleda Nikolaja; Ni oNa Njega Nije videla oNakvog kakvog je pozNavala i od kakvog ce uvek malo bojala. Bio je u žeNskoj NaAiNi, sa zamršeNom kosom i srećNim, za SoNju aovim osmeNom. SoNja mu brzo pritrča. »Sasvim druga, Na opet oNa istaž — pomisli Nikolaj gledajući joj u lice, obasjaNo meseči-Nom. ON proturi ruke ispod buNdice kojom beše pokriveNa No glavi, zagrli je, privuče k sebi i poljubi je u usNe, izNad kojiN beNu brkovi i koje su mirisale Na Nagorelu plutu. SoNja Njega pol.ubi usred usta i, kad oslobodi svoje male ruke, uNvati ra za oba obraza. Samo rekoše: — SoNja!... Nicolas! . . . — Na otrčate do am-bara i vraippe ce svako Na svoja vrata.

NP Kad su ce svi vraćali od Pelagije DaNilovNe, Nataša, koja je uvek sve videla i opažala, ude-sila je tako da su Lujza IvaNovNa i oNa sele Na saoNice s Dimlerom, a SoNja je sela s Nikolajem i devojkama. Na povratku, Ne utrkujući ce više, Nikolaj je vozio jedNakim Nodom i NeprestaNo ce osvrtao da pogleda SoNju Na toj čudNoj mesečiNi i prema toj svetlosti koja sve meNja, tražio je pod obrvama oNu svoju prećašNju i sadašNju SoNju, s KOJOM je odlučio da ce više Nikad Ne rastaje. Dobro ce zagledao u Nju, Na kad bi pozNao i ovu i oNu drugu i setio ce mirisa od plute, pomeša-Nog s poljupcem, oN je puNim grudima udisao Nla-daN vazduN i, gledajući zemlju kako izmiče i oNo sjajNo Nebo, čiNilo mu ce opet da je u čarobNom carstvu. — SoNja, je Ai t e b i dobro? — pptao je No-Nekad. — Da — odgovorila bi SoNja. — A t e b i ? Na srediNi puta Nikolaj dade kočNjašu da pridrži koNje, Na otrča časkom do saoNica Na-tašiNiN i stade Na

sal1šac.

* Nataša — reče joj šapatom fraNcuski — zNaš li, ja sam rešio što ce tiče SoNje. * Jesi li joj kazao? — upita Nataša i sva, odjedaNput, zasija od radosti. * AN, ala si ti, Nataša, NeobičNa s tim br-kovima i obrvama!... Tebi je milo? * Veoma mi je milo, veoma milo! Ja sam ce već A-utila Na tebe. Nisam ti govorila, ali si ružNo s Njom postupao. To je takvo srce, Nicolas. Kako ce radujem! Ja sam često gadNa, ali me je bilo stid da budem samo ja srećNa bez SoNje — Nastavi Nataša. — A sad mi je tako milo, Nego trči k Njoj. * Ne, čekaj, aN, kako si ti smešNa! — reče Nikolaj gledajući NeprestaNo u Nju i Nalazeći i kod sestre Nešto Novo, NeobičNo i čarobNo Než-No, što raNije Nije video Na Njoj. — Nataša, Ne-što čarobNo. A? — Da — odgovori oNa — divNo su učiNio. »Da sam je raNije video ovakvu kakva je sadž — pomisli Nikolaj — žja biN je davNo pitao šta da radim i uradio biN sve što bi mi oNa Naredila, i sve bi bilo dobro.ž — Dakle, tebi je milo, i ja sam dobro učiNio? 205

* ON, tako dobro! Ja sam ce tu skoro posvaća-la s mamicom zbog toga. Mama reče kažo oNa tebe Nvata. Kako čovek može to da kaže? Ja i mama umalo ce Nismo posvaćale. I ja Neću Nikad Nikom dopustiti da kaže i da pomisli za Nju Nešto ruž-No, jer je oNa zaista dobra. * Dakle, dobro sam učiNio? — reče Nikolaj i još jedNom pogleda izraz sestriNog lica, da bi dozNao je li to istiNa, Na, škripeći čizmama, skoči sa saliNca i otrča svojim saoNicama. Na Njima je sedeo jedNako oNaj isti srećNi, Nasme-jaNi Čerkez s brčpćpma i sjajNim očima, gleda-jući ispod kape od samuroviNe, i taj Čerkez be-še SoNja, i ta SoNja beše, svakako, Njegova buduća cpeNNa žeNa koja ra voli. Kad su gospoćice došle kući i ispričale majci kako su provele vreme kod MeljukoviN, oti-šle su u svoju sobu. Svukle su ce, ali Nisu oti-rale brkove od plute i dugo su sedele u razgovo-ru o svojoj sreći. Govorile su kako će Čkiveti kad ce udadu, kako će NjiNovi muževi živeti u prijateljstvu i kako će oNe biti srećNe. Na Na-tašiNom stolu stajala su još ogledala koja je tog večera spremila DuNjaša. * Samo, kad li će to sve biti? Bojim ce, Ni-kad. . . A bilo bi i suviše lepo! — reče Nataša, Na ustade i pri&e ogledalima. * Sedi, Nataša, možda ćeš ra videti — re-če SoNja. Nataša zapali sveće i sede. " — Vidlm Nekog s brkovima — reče oNa, ugle-davši svoje lice. — Ne treba ce smejati, gospobice — reče Du-Njaša. SoNja i sobarica pomogoše Nataši da Name-sti ogledala; oNa ce uozbilji i ućuta. Dugo je se-dela i gledala oNaj red sveća koji ce otegao u ogledalima, pretpostavljajući (prema oNom što je čula da pričaju) da će u oNom posledNjem Ne-jasNom kvadratu ugledati mrtvački saNduk, da će utledati Nj e g a, kNeza ANdreju. Ali ma koliko da je bila gotova da NajmaNju pegicu smatra za čo-večji lik iAi mrtvački saNduk, oNa Nije Ništa videla. Poče često da trepće i ukloNi ce od ogle-dala. — Zašto drugi vide, a ja Ništa Ne vidim? — reče oNa. — Najde, sedi ti, SoNja; daNas treba NeizostavNo da gledaš. Samo, gledaj za meNe . . . MeNe je sad tako straN! SoNja sede pred ogledalo, Namesti ce i poče da gleda. — Eto, Sofija AleksaNdravNa videće zacela — šapNu DuNjaša; — a vi ce NeprestaNo smejete. SoNja je čula te reči i čula je kako Nataša reče šapatom: — I ja zNam da će oNa videti; oNa je i laNe vi* dela.

Nutale su tri miNuta. !ČNeizostavNo će .. .d — šapNu Nataša, ali Ne dovrši . . . SoNja odjedaN-put odmače oNo ogledalo koje je držala u ruci i pokri rukom oči. — AN, Nataša! — reče oNa. — Jesi videla? Videla si? Šta si videla? — vikNu Nataša i pridrža ogledalo. SoNja Nije Ništa videla, oNa je tamaN Ntela da trepNe i ustaNe, kad ču Natašu kako reče: :ČNeizostavNo ćež . . . Nije Ntela da obmaNjuje Ni DuNjašu, Ni Natašu, a bilo joj je teško da sedi. ONa Ni sama Nije zNala kako joj ce i zbog čega oteo uzvik kad je pokrila rukom oči. * Jesi Njega videla? — upita Nataša, Nvata-jući je za ruku. * Da. Čekaj. . . videla sam . . . Njega — reče SoNja NeNotice, Ne zNajući još Na koga misli Nataša kad kaže žNjega«: da li N j e g a — Niko-laja ili Nj e g a — ANdreju. zašto da Ne kažem da sam videla? Pa i druge vide! I ko me može uNvatiti u tome da li sam videla ili Nisam videla?Č — siNu SoNji kroz glavu. * Da, videla sam Njega — reče oNa. * A kako? A kako? Stoji li ili leži?

* * *

Videla sam. . . Najpre Ništa, Na odjedaN-put vidim kako leži. ANdreja leži? Je li bolestaN? — upita Nataša gledajući od straNa ukočeNim očima u drugaricu. Ne, Naprotiv, Nalrotiv, lice mu je veselo i oN mi ce okreNuo — odgovori SoNja i u tom treNutku učiNi ce i Njoj samoj da je videla oNo o čemu govori. — A oNda, SoNja? — ONda Nisam mogla da razaberem, Nešto pla-vo i crveNo. . . — SoNja! kad će ce oN vratiti? Kad ću ra vi-deti? Bože moj! kako straNujem i za Njega i za sebe, i za sve straNujem . . . — reče Nataša, Na, Ne odgovarajući Ni reči Na SoNjiNe uteNe, leže u postelju i dugo je posle, pošto ugasiše sveću, ležala Na posteli NepomičNo, otvoreNiN očiju, i gledala NladNu mesečiNu kroz zamrzle prozore.

XIII Ubrzo posle božićNiN prazNika Nikolaj saop-šti majci o svojoj lubavi prema SoNji i da je čvrsto odlučio da ce Njome ožeNi. Grofica, koja je odavNo primećivala šta ce dogaba me&u So-Njom i Nikolajem, Nadala ce tom razgovoru, ću teći je saslušala Njegove reči i kazala mu da ce može žeNiti kojom Noće; ali da mu Ni oNa, Ni otac NeNe dati blagoslov za taj brak. Nikolaj prvi put oseti da mati Nije Njime zadovoljNa i da mu oNa, pored sve svoje ljubavi prema Njemu, Neće popustiti. ONa NladNo i Ne gledajući u siNa po-sla No muža; i, kad oN doće, grofica Ntede da mu kratko i NladNo pred Nikolajem kaže u čemu je stvar, ali Ne izdrža: zaplaka jetko i izi&e iz sobe. Stari grof poče Neodluč!m da savetuje Ni-kolaja i da ra moli da odustaNe od svoje Namere. Nikolaj mu odgovori da oN Ne može pogaziti reč i otac uzdaNNu, Na, očevidNo smućeN, vrlo brzo prekide svoj govor i ode grofici. Y svakom su-kobu sa siNom grofa Nije ostavljala pomisao da je kriv pred Njim što domaći poslovi stoje pbaBO i zato ce Nije mogao l-utiti Na siNa što Ne pristaje da ce ožeNi bogatom devojkom i što je izabrao siroticu SoNju; samo mu je tom prili-kom življe dolaziAO Na um da ce, kad domaći No-slovi Ne bi stajali rćavo, Ne bi mogla poželeti za Nikolaja bolja žeNa od SoNje N da je za to Ulio poslovi stoje r&avo kriv salm oN sa svojim MićeNkom i svojim Neodoljivim Navikama. Otac i mati Nisu više govorili sa siNom o toj stvari; ali Nekoliko daNa posle tog pozvala je grofica SoNju k sebi, Na je sa žestiNom kojoj ce Š1su Nadale Ni jedNa Ni druga prekorela ro-baku da joj mami siNa i da je NezaNvalNa. SoNja je ćuteći i oboreNiN očiju slušala oštre reči grofičiNe, i Nije sNvatala šta traže od Nje. Bila je gotova da sve žrtvuje za svoje dobrotvore. Misao o samopregorevaNju beše NjeNa omiljeNa misao; ali u ovom slučaju Nije mogla da razume kome treba i šta treba da žrtvuje. ONa je volela groficu i svu porodicu RostoviN, ali je volela i Niko-laja i zNala da Njegova sreća zavisi od te ljuba-vi. Nutala je, tužNa, i Nije odgovarala. Nikolaj Nije mogao, kao što mu ce čiNilo, da podNosi više TO staNje, Na je otišao da ce objasNi s maj-kom. Nikolaj je čas molio majku da oprosti i Njemu i SoNji i da pristaNe da ce NjiN dvoje uzmu, čas je pretio majci da će ce oN odmaN tajNo veN-čati sa SoNjom ako je oNi budu goNili.

207

Grofica mu NladNo, kako je siN Nije Nikad vi-deo, odgovori da je oN puNoletaN, da ce kNez ANdreja žeNi bez pristaNka očeva, Na da i oN može TO isto učiNiti, ali da oNa Neće Nikad Nazvati tu i N t r i g a N t k u svojom sNaNom. Nikolaj plaNu Na reč i N t r i g a N t k a , Na poviteNim glasoA! reče majci kako oN Nikad Nije mislio da Ne ra oNa primoravati da prodaje svoja osećaNja i kako oN, ako je to tako, posledNji put kaže. . . Ali Ne stiže da izgovori tu odsudNu reč, koju je, sudeći No izrazu Njegovog lica, mati sa užasom očekivala i koja bi, možebiti, ostala zauvek kao Nemila uspomeNa meću Njima. ON Ne stiže da izgovori, jer Nataša, bleda i ozbil.Na,

38i

upade Y sobu Na vrata kod kojiN je prisluški-vala. — NikoljeNka, ti govoriš besmislice, ućuti, ućuti! Kažem ti, ućuti!... — gotovo je vikala oNa, da zagluši Njegov glas. — Mama, golubice, Nije TO Nikako zbog toga. . . dušice moja, jadNi-ce — okrete ce oNa majci, koja je, videći da je Na ivici raskida, gledala sa užasom u siNa, ali, zbog svog joguNstva i zaNeta borbom, Nije Ntela, Niti je mogla da popusti. — Idi, NikoljeNka, ja ću ti objasNiti... A vi, mama golubice, čujte me — reče oNa majci. NJeNe reči Nisu imale smisla; ali su postigle rezultat za kojim je težila. Grofica teško zajeca, sakri lice kćeri Na grudi, a Nikolaj ustade, uNvati ce za glavu i izi-be iz sobe. Nataša ce zauzela da iN pomirN i dovela je stvar dotle da je Nikolaj dobio od majke obe-ćaNje da Neće SoNju kiNjiti, a oN je obećao da Neće Ništa preduzimati krišom od roditelja. S čvrstom Namerom da da ostavku, pošto ure-di u puku svoje stvari, Na da do&e kući i ožeNi ce SoNjom, Nikolaj je, setaN i ozbiljaN, zavaćeN s rodbiNom, ali, kako mu ce čiNilo, strasNo za-AubljeN, otišao početkom jaNuara u puk. Posle Nikolajeva odlaska u kući RostoviN bilo je Neveselije Nego ikad. Grofica ce od du-ševNog rastrojstva razbolela. SoNja je bpla tužNa i zbog rastaNka s Nikola-jem i još više zbog oNog Neprijateljskog toNa ko-jim joj ce grofica obraćala. Grof je više Nego ikad bio zabriNut zbog r&avog staNja poslova, koji su zaNtevali kakve bilo odlučNe korake. Morala ce prodati KyNa u Moskvi i imaNje u mo-skovskoj okoliNi, a da bi ce prodala kuća trebalo je ići u Moskvu. Mećutim, bolest grofiči-Na uticala je da ce polazak odlaže iz daNa u daN. Nataša, koja je lako i čak veselo podNosila prve daNe rastaNka sa svojim vereNikom, sad je iz daNa u daN bNvala uzbu&eNija i Nestrpljivija. NJu ie NeprestaNo mučila misao kako tako uzalud propada NjeNo Najlepše doba, koje bi upotrebila Na ljubav prema Njemu. NJegova pisma većiNom su je ljutila. NJu je vre&alo kad pomisli kako sad, dok oNa živi samo misleći o Njemu, oN provodi pravi život, gleda Nova mesta i Nove ljude koji su mu iNteresaNtNi. Što su Njegova pisma bila zaNimljivija, to je Njoj bilo mučNije. A kad oNa Njemu piše, to je Ne samo Nije tešilo, Nego joj je izgledalo kao dosadNa N lažNa dužNost. ONa Nije umela da piše, jer joj Nije bilo mogućNo da izrazi tačNo u pismu bar NiAaditi deo od oNog što je Navikla da izražava glasom, osmeNom i pogledom. ONa mu je pisala klasičNo jedNolika, suva pisma, kojima Ni sama Nije pripisivala Ni-kakvog zNačaja i u kojima joj je Na koNceptima grofica popravAala pravopisNe greške. GrofičiNo zdravlje Nikako ce Nije poprav-lalo; ali ce već Nije više mogao odlagati po-lazak u Moskvu. Trebalo je spremiti miraz, tre-balo je prodati kuću, a uz to su Npe svega oče-kivali da će kNez ANdreja doći u Moskvu, gde je te zime živeo kNez Nikolaj ANdrejevič, i Nalama je bila uvereNa da je oN već došao. Grofica ostade u selu, a grof povede sa so-bom SoNju i Natašu i krajem jaNuara otputova u MOSKVU.

25 Pai i iir II

385

AEO PETI

Posle veridbe kNeza ANdreje i Nataše, Pjer je, bez ikakvog očevidNog uzroka, odjedaNput ose-tio da Ne može više živeti dotadašNjim živo-tom. Ma kako da je čvrsto bio uvereN u istiNe koje mu je otkrio Njegov dobrotvor i ma koliko da ra je radovalo oNo prvo vreme zaNosa uNutar-Njim radom Na usavršavaNju samog sebe, kome ce beše predao s takvim žarom, ipak je, posle za-ruka kNeza ANdreje s Natašom i posle smrti Josifa Aleksejeviča, o kojoj je dobio vest gotovo u TO isto vreme — sva lepota tog raNijeg života za Njega odjedaNput iščezla. Ostao mu je samo skelet života; Njegova kuća s lepom žeNom, koja sad uživa NakloNost jedNe važNe ličNosti, Njegovo pozNaNstvo sa celim Petrogradom i služba s dosadNim formalNostima. I taj dotadašNji život odjedaNput izibe u NeočekivaNoj gNusobi Pjeru pred oči. ON je prestao da piše svoj dNev-NNk, izbegavao masoNsko društvo, počeo opet da odlazi u klub, počeo opet mNogo da pije, opet ce sprijateljio s društvima NežeNja i počeo da pro-vodi takav život da je grofica JeleNa VasiAev-Na smatrala za potrebNo da mu oštro zameri. Osećajući da oNa ima pravo i da Ne bi kompro-mitovao svoju žeNu, Pjer otputova u Moskvu. Z5*

387

Čim je u Moskvi ušao u svoju ogromNu kuću s kNegiNjicama koje su uveNule i sve više veNule i s gomilom posluge, čim je prošao No gradu i video oNu Iversku kapelu s NebrojeNim svećama pred zlatNim ikoNama, oNaj trg Na Kremlju s Ne-rasprćeNim sNegom, oNe kočijaše i kolibe Na Sivcevu Vrašku, kad je video starce moskovske koji Ništa Ne žele i provode svoj vek Ne Nita-jući Nikud, kad je video starice, moskovske ro-spoće, moskovske balove i moskovski eNgleski klub — oN ce oseti kao kod kuće, kao u tiNom pristaNištu. NJemu beše u Moskvi mirNo, toplo, običNo i prljavo, kao u starom Nalatu. Sve moskovsko društvo, počiNjući od baba Na do dece, primilo je Pjera kao svog davNo očeki-vaNog gosta, čije je mesto uvek bilo gotovo N Ne-zauzeto. Pjer je moskovskom svetu bio Najmiliji, Najbolji, NajpametNiji, Najveseliji, Najveliko-dušNiji osobeNjak, rasejaN i duševaN, Rus starog kova, gospodiN. NJegova je kesa bila uvek prazNa, jer beše otvoreNa svakome. KorisNice, pbase slike, statue, dobrotvorNa društva, CigaNi, škole, zajedNički ručkovi, pi-jaNke, masoNi, crkve, kNjige — Nikog i Ništa Ni-je odbijao i, da mu ce Nisu Našla dva prijatelja KO ja su uzajmila od Njega mNogo Novaca i uzela ra pod svoje starateljstvo, sve bi razdao. Y klubu Nije bilo Ni ručka Ni večere bez Njega. Čim ce oN izvali Na svoje mesto Na divaNu posle dve bo-ce margoa, odmaN ra okruže i zapodeNu ce razgo-vori, prepirke, šale. Gde bi ce ko zavadio, tu bi oN — ciglim svojim dobroćudNim osmeNom i uz-gred izbačeNom šalom mirio. MasoNske trpezNe lože bile su dosadNe i mrtve kad oN Ne do&e. Kad bi, posle kakve večere NežeNjeNiN, pri-stao, Na molbu veselog društva, Na ce s dobro-ćudNim i slatkim smeškom digao da ide s Njima, tada 6i ce me&u omladiNom zaorili radosNi, svečaNN uzvici. Na balovima je igrao ako Ne bude AOVOĐ.No kavalera. Mlade dame i gospo&ice vo-lele su ra zato što ce Nije NijedNoj udvarao, Nego bio prema svima podjedNako ljubazaN, Naro-čito posle večere. »11 est cNarmaNt, il N'a pas de gČxeČ____govorile su za Njega. Pjer beše komorNik u ostavci koji dobro-dušNo provodi svoj vek u Moskvi, kakviN je bilo stotiNama. Kako bi ce oN zaprepastio kad bi mu Npe se-dam godiNa, tek što je došao iz iNostraNstva, Neko rekao da oN Ništa Ne treba da traži Ni da !imišlja, da je Njegov kolosek davNo prokrčeN, odre&eN od vajkada, i da će, ma kako ce okretao, biti oNo što su bili svi u Njegovom položaju. To Ne bi mogao verovati! Zar oN Nije iz sve duše želeo čas da dovede republiku u Rusiju, čas da bude NapoleoN, čas filozof, čas taktičar, pobe-dilac NapoleoNov? Zar oN Nije video mogućNost i zar Nije strasNo želeo da preporodi pokvareNi rod l-udski i da samog sebe dovede do Najvišeg stupNja savršeNstva? Zar oN Nije osNivao škole i bolNice i davao slobodu svojim sel
212

BoNapartu prezirao je svaki dogod je bio veliki, a otkako je postao žalosNi komedijaš — car FraNc gleda da mu poNudi svoju KNep za NezakoNitu žeNu. ŠpaNci preko katolič-Kor svešteNstva blagodare bogu što su 14. juNa pobedili FraNcuze, a FraNcuzi preko tog istog katoličkog svešteNstva blagodare što su 14. ivNa pobedili ŠpaNce. Moja

braća masoNi za-ČJČiNju ce krvlu da su gotovi žrtvovati sve za svog bltkNjeg, a Neće da dadu No jedNu rublju pri-loga za sirotiNju i draže Astreu protiv Traži-laca MaNe* i briNu ce o pravom škotskom ćili-mu i aktu kome Ne zNa smisla Ni oNaj što ra je pisao i koji Nikom Nije potrebaN. Mi svi veru-jemo u NrišćaNski zakoN praštaNja uvreda i Aubavi prema bližNjem — zakoN zbog koga smo po-digli u Moskvi četrdeset puta No četrdeset cr-kava, a juče išibaše kNutom vojNika što je bežao i sluga tog istog zakoNa lubavi i oprašta-Nja, svešteNik, dade vojNiku da poljubi krst pred kazNu.« Tako je mislio Pjer, i sva ta, ošpta laž, koju svi prizNaju, ma kako da ce Na Nju Navikao, preNeražavala ra je svaki put kao Nešto Novo. žJa razumem tu laž i zbrkuž — mislio je oN — »ali kako da im ispričam sve što razumem? Po-kušavao sam i uvek sam Nalazio da i oNi u dubiNi duše razumeju to što i ja, ali ce samo trude da je Ne vide. ZNači, tako treba! Ali ja, kud ću ja da ce deNemRž — mislio je Pjer. ON je oceNao oNu NesrećNu sposobNost mNogiN ljudi, Naročito Rusa — sposobNost da vide i da veruju Da može biti dobra i istiNe, a da suviše jasNo vide zlo i laž u životu, te Nisu kadri da ozbilg No učestvuju u Njemu. Svako poAe rada u Njegovim očima spajalo ce sa zlom i obmaNom. Što je god pokušao, za mro ce god priNvatio — zlo i laž odgurivali su ra i zatvarali mu sve puteve rad-Aivosti. A mećutim trebalo je živeti, trebalo je Nečim ce baviti. Suviše strašNo bilo je pod ImeNa masoNskiN loža. pritiskom tiN NerazretiviN životNiN pitaNja i oN ce predavao prvom zaNosu, samo da iN za-boravi. Išao je u sva mogućNa društva, mNogo pio, kupovao slike i zidao, a Najviše čitao. Pjer je čitao i čitao sve što mu do&e pod ruku, i čitao tako da je, kad do&e kući, dokle ra lakeji još svlače, već uzimao kNjigu i čitao — i od čitaNja je prelazio Na spavaNje, a od spava-Nja Na ćaskaNje No saloNima i u klubu, od ćaska-Nja prelazio Na pijaNčeNje i Na žeNe, od pijaN-čeNja opet Na ćaskaNje, čitaNje i viNo. Piti viNo * TO mu je postajala sve više i više fizička i, istovremeNo, duševNa potreba. Bez obzira što su mu doktori govorili da je zbog Njegove korpu-leNcije viNo za Njega opasNo, pio je vrlo mNogo. Bilo mu je potpuNo dobro tek oNda kad, Ne opaža-jući Ni sam kako, sruči u svoja velika usta Ne-koliko čaša viNa, Na oseti prijatNu topliNu u telu, NežNost prema svim svojim bližNjim i go-tovost uma da ce površNo odazove Na svaku misao, Ne ulazeći dublje u NjeNu suštiNu. Tek pošto po-pije bocu i dve viNa, oN je NejasNo uvićao kako taj zamršeNi, strašNi čvor života što ra je raNije plašio Nije tako strašaN kao što mu ce čiNilo. Kad mu buči u glavi, kad ćaska, sluša razgovore, ili kad čita posle ručka i večere, oN je NeprestaNo video taj čvor, ma s koje straNe Njegove. Ali je tek pod uticajem viNa govorio sebi: žTo Nije Ništa. To ću ja razmrsiti — evo imam spremljeNo objašNjeNje. Samo sad Nemam kad * posle ću razmislNti o svemu tome!« Ali to p o s l e NNje Nikad dolazilo. Na NaštiNu, izjutra, sva prećašNja pitaNja izgledala su oNako isto Nerazrešiva i strašNa, i Pjer ce brzo priNvatao kNjige N radovao ce kad mu Neko do&e. PoNekad ce Pjer sećao kako je slušao priče o tome da vojNici u ratu, kad ce dese u zaštiti pod kuršumima, a Nemaju šta da rade, brii
II Početkom zime došli su u Moskvu kNez Niko-laj ANdrejevič BolkoNski i Njegova kći. Zbog svoje prošlosti, zbog svoje pameti i origiNalNo-sti, Naročito zbog u to vreme oNladNelog odušev-leNja prema vladaviNi imperatora AleksaNdra i zbog oNor aNtifraNcuskog i patriotskog pravca koji je tada vladao i u Moskvi, kNez Nikolaj ANdrejevič postao je odmaN predmet Naročitog poštovaNja kod MoskovljaNa i ceNtar moskovske opozicije prema vladi. KNez je za tu godiNu vrlo ostareo. Na Njemu su ce pojavili oštri zNaci starosti: izNeNadNo bi zaspao, zaboravljao je Najskorije doga&aje a sećao ce davNašNjiN, i s detiNjastom taštiNom primio ce da bude voć moskovske opozicije. Pa ipak, kad je starac, Naročito uveče, izlazio Na čaj u svojoj buNdici i NapudrovaNoj vlasuljN i kad bi ra ko podstrekNuo da počNe svoje kratke priče o prošlosti, ili još kraće i oštrije sudove o

213

sadašNjosti, oN je budio u svim svojim gostima podjedNako osećaNje poNizNog poštovaNja. Sav taj stariNski dom, sa ogromNim ogledalima, c Nameštajem iz vremeNa Npe revolucije, sa oNim NapudrovaNim lakejima, Na i taj surovi i umNi starac iz prošlog veka sa svojom krotkom kćer-kom i lepuškastom FraNcuskiNjom, koje su mu bile ropski pokorNe — izgledao je gostima kao veličaNstveN i prijataN prizor. Ali gosti Nisu pomišlali da je sem ta dva-tri sata, dok su gledali domaćiNa, bilo u daNu još dvadeset dva sata, za koje je tekao tajNi uNutrašNji domaći život. Taj uNutrašNji život postao je u posledNje vreme, u Moskvi, vrlo težak za kNegiNjicu Ma-riju. ONa je u Moskvi bila lišeNa oNiN svojiN radosti — razgovora s božjim ludima i samoće — što su je osvežavale u Golim Brdima, a Nije imala Nikakve koristi Ni radosti od prestoNič-kog života. Nije odlazila me&u svet; svi su zNali da je otac Ne pušta bez sebe, a da oN, zbog sla-bosti, Ne može da ide, Na je Nisu zvali Ni Na ručkove Ni Na večerNje prijeme. Nadu Na udaju kNegiNjica Marija sasvim je Napustila. ONa je videla oNu NladNoću i zlovolju s kojima je kNez Nikolaj ANdrejevič primao i ispraćao mlade lude koji su je mogli zaprositi i koji su, poNe-kad, dolaziAi u NjiNovu kuću. PrijateAica kNe-giNjica Marija Nije imala: došavši sad u Mo-skvu, oNa ce razočarala u svojim dvema Najbli-žim osobama: m-Ne BourieNNe, s kojom Nipre Nije mogla biti potpuNo iskreNa, postade joj sad mr-ska, a i oNa ce zbog Nečeg poče tu&iti od Nje; Žili, koja je bila u Moskvi i kojoj je kNegiNjica Marija pisala pet godiNa bez prekida, učiNi joj ce sasvim tuća kad ce s Njom ličNo sastade. Žili beše u TO vreme, pošto su joj braća pomrla, po-stala jedNa od NajbogatijiN udavača u Moskvi i Na-lazila ce u puNom jeku svetskiN zadovoljstava. Bila je okružeNa mladim ljudima, koji su, kako je oNa mislila, odjedaršut oceNili NjeNe osobiNe. ČČli beše u oNom periodu veliko-svetske gospo-&ice KO ja počiNje da stari i koja oseća da je Aošla posledNja šaNsa za udaju, Na ce sad ili Nikad mora rešiti NjeNa sudbiNa. Kad doće če-tvrtak kNegiNjica Marija ce sa setNim osmeNom sećala kako sad Nema kome da piše, jer je Žili, od čijeg prisustva Nije imala Nikakve radosti, bila tu i vi&ala ce s Njom svake Nedelje. ONa je, kao kakav rstareli emigraNt koji ce odrekao žeNidbe damom kod koje je Nekoliko godiNa pro-vodio svoje večeri, žalila što je Žili tu i što Nema kome da piše. KNegiNjica Marija Nije imala u Moskvi s kim da porazgovara, Niti kome da poveri svoje jade, a za to ce vreme beše Nakupilo mNogo NOBor jada. Rok povratku kNeza ANdreje i Njegovoj žeNidbi približavao ce, a Njegova poruka da oNa pripremi Na to oca Ne samo što Nije bila izvršeNa, Nego je, Naprotiv, izgledalo da je stvar sasvim pokvareNa i stari kNez, koji je ioNako bio većiNom zlovoAaN, Nije mogao da vlada sobom kad mu ce pomeNe o grofici Rostovoj. Novi jadi koji su u posledNje vreme sNašli kNegiNjicu Mariju bile su lekcije što iN je davala svom šestogodišNjem bratiću. Y svom postupaNju s Nikoluškom oNa je sa užasom uvi&ala da je razdražljiva kao i NjeN otac. Ko-liko je god puta rekla sebi da Ne treba da ce žesti kad uči bratića, gotovo svaki put kad bi sela sa štapićem za fraNcusku azbuku tako je dobijala volju da što brže, što lakše prelije svoje zNaNje u dete, koje ce već poplašilo da ce teta Ne rasrdi, da ce pri NajmaNjoj NepažNji de-tiNjoj trzala, Nitala, žestila ce, povišavala glas, poNekad ra cimala za ručicu i terala u kut Da sgoji. A pošto ra otera u kut, oNa je počiNjala da plače što je tako zle, pbaBe Naravi, a Niko-luška je, podražavajući NjeNom plaču, izlazio bez dopušteNja iz kuta, prilazio joj, odvajao NjeNe mokre ruke od lica i tešio je. Ali je više, Najviše jada zadavala kNegiNjici razdraiČivost NjeNog oca, koja je uvek bila upravleNa protiv kćeri i koja je u posledNje vreme, doterala do bezdušNosti. Kad bi je Naterao da svu Noć meta-Niše, kad bi je tukao, terao je da vuče drva i vodu — Njoj Ne bi Ni Na um palo da je NjeN polo-žaj težak; ali taj mučilac što je voli — Naj-ljući zbog Tora što ju je voleo Na zato mučio i sebe i Nju — umeo je smišljeNo Ne samo da je uvredi i poNizi, Nego i da joj dokaže da je oNa uvek i za sve kriva. Y posledNje vreme u Njemu ce pojavila Nova crta, koja je Najviše mučila kNe-giNjicu Mariju — to beše Njegovo sve BeNe zbli-žavaNje s m-Ne BourieNNe. ONa šaljiva misao koja mu je došla u prvom treNutku kad je čuo šta mu siN Namerava, misao da ce i oN ožeNi BurijeNo-vom, ako ce kNez ANdreja ožeNi — beše mu ce, očevidNo, svidela i oN je u posledNje vreme upor-No (kako ce čiNilo kNegiNjici Mariji), samo zato da Nju vre&a, pokazivao Naročitu miloštu prema m-Ne BourieNNe i svoje Nezadovol.stvo prema kće-ri pokazivao iskazivaNjem lubavi prema m-Ne BourieNNe. JedaNput u Moskvi, u prisustvu kNegiNjice Marije (Njoj ce učiNilo da je to otac Naročito pred Njom učiNio), poljubio je stari kNez m-Ne BourieNNe u ruku, Na je privukao k sebi i zagr-lio, milujući je. KNegiNjica Marija je plaNula i pobegla iz sobe. Posle Nekoliko miNuta ušla je m-Ne BourieNNe u sobu kNegiNjice Marije sme-šeći ce i svojim umiljatim glasom pričajući Nešto veselo. KNegiNjica Marija je brzo otrla suze, odlučNim koracima pršpla k m-Ne BourieNNe, Na očevidNo Ne zNajući to Ni sama, počela s gNevNom brziNom i isprekidaNim glasom da viče Na FraNcuskiNju: — To je gadNo, Nisko, NečovečNo koristiti ce slabošću. . . — ONa Nije dovršila. — Odlazite NapoAS iz moje sobe! — vikNula je i zaridala. SutradaN kNez Nije Ni reči rekao svojoj kće-ri' ali je oNa opazila kako je oN Naredio da ce zaručkom služi jelo počiNjući od m-Ile BourieNNe. Pri svršetku ručka, kad je bifetNik, No raNijoj Navici, poslužio kafu počiNjući opet od kNegiNjice, kNez ce odjedaNput razbesNeo, ba-cio štap Na Filipa i odmaN Naredio da ra Nošalju u vojsku.

214

— Neće da sluša . . . dvaput sam kazao! . . . Ne sluša!... ONa je — prvi čovek u ovoj kući; oNa mi je — Najbolzi prijatelj — vikao je kNez. — I ako ce ti usudiš — povika oN u gNevu, obrativši ce tek sad kNegiNjici Mariji — još jedaNput, kao što si ce juče usudila. . . da ce zaboraviš pred Njom, oNda ću ti ja pokazati ko je gospodar u kući. Napolje! da te Ne vidim; moli je za opro-šteNje! KNegiNjica Marija je molila za oprošteNje i Amaliju EvgeNijevNu i oca, i za sebe i za Filipa bNfetNika, koji je umolio da ce zauzme za Njega. Y takvim treNucima u duši kNegiNjice Marije javljalo ce osećaNje Nalik Na poNos žrtve. I od-jedaNput, u takvim treNucima, taj otac, koga je oNa osu&ivala, pred Njom je ili tražio Naočare, pipajući pored NjiN a Ne videći iN, ili je zabo-ravljao oNo što je tog časa bilo, ili je oslabe-lim Nogama NesigurNo korakNuo i osvrNuo ce da Nije KO video Njegovu slabost, ili je, što je bilo Najgore, za ručkom, kad Nema gostiju da ra uzbude, odjedaNput zadremao, ispuštajući servijetu i oborio Nad taNjirom glavu koja ce tresla. »ON je star i slab, a ja još smem da ra osu&ujem!ž — misAila bi oNa gadeći ce same sebe u takvim treNucima. Y 1811. godiNi živeo je u Moskvi fraNcuski Aoktor Metivje, koji beše brzo ušao u modu, čovek ogromNog rasta, lep, AubazaN kao FraNcuz, i, kao što su svi govorili u Moskvi, NeobičNo vešt lekar. ON je primaN u kuće velikog sveta Ne kao doktor, Nego kao ravaN. KNez Nikolaj ANdrejevič, koji ce podsmevao mediciNi, dopustio je u posledNje vreme, No sa-vetu m-lle BourieNNe, da mu dolazi taj doktor i Navikao ce Na Njega. Metivje je dolazio kNezu dvaput Nedel.No. Na Nikolj-daN, kNežev imeNdaN, dolazila je sva Moskva pred Njegovu kuću, ali je oN Nareći-vao da ce Niko Ne prima; samo Nekoliko NjiN, za koje je dao spisak kNegiNjici Mariji, Naredio je da ce pozovu Na ručak. Metivje, koji je došao izjutra da čestita, Nase da može, kao doktor, de forcer la coNsigNe,Č kao što je rekao kNegiNjici Mariji, i ode u kNeževu sobu. Desilo ce da je stari kNez tog jugra, Na svoj imeNdaN, bio u jedNom od svojiN NajgoriN pacNo-ložeNja. Celo jutro je išao No kući, istresao ce Na svakog i pravio ce kao da Ne razume šta mu ce govori i kao da Njega Ne razumeju. KNegiNjica Marija dobro je pozNavala to duševNo staNje tiNe i brižAive guNbavosti, koja ce običNo svrša-vala prolomom besa, Na je sve jutro išla kao pred puNom, zapetom puškom, čekajući NemiNovaN pucaNj. Jutro je, do dolaska doktorovog, prošlo srećNo. Kad je propustila doktora, kNegiNjica Marija sede s kNjigom u saloNu kod vrata, odakle je mogla da čuje sve što ce dešava u kabiNetu. NajNpe je čula samo glas Metivjea, Na oNda glas očev, potom oba glasa stadoše govoriti zaPrekršiti zabraNu. icANO, vrata ce širom otvoriše i Na pragu ce pojavi poplašeNa lepa figura Metivjeova s Nje- roBOM crNom

kikom i figura kNeževa u spavaćoj kapi i u Nalatu, s licem uNakažeNim od lutNNe i s oboreNim zeNicama. — Ne razumeš? — vikao je kNez. — Ali ja razumem; fraNcuski špijuNe, BoNapartiN robe, špijuNe, Napolje iz moje kuće, Napol.e, kažem! — I oN zalupi vrata. Metivje, sležući rameNima, pri&e k mademoi-selle BourieNNe, koja je dotrčala Na viku iz su-sedNe sobe. — KNez Nije sasvim zdrav — la bile et le traNsport au cerveau. TraNquilIisez-vous, je repas-serai demaiNČ — reče Metivje, Na metNu prst Na usNe i brzo ode. Iza vrata su ce čuli koraci u papučama i vika: »ŠpijuNi, izdajNici, svuda izdajNici! Y svojoj kući Nemaš mirNog treNutka!Č Pošto je Metivje otišao, stari kNez zovNu kćer i sva jačiNa Njegovog gNeva sruči ce Na Nju. ONa je bila kriva što su mu pustili u sobu špijuNa. ON joj je kazao da Napravi spisak i da ce oNi koji Nisu Na spisku Ne puštaju. Pa zašto su pustili tog gada! ONa je bila svemu uzrok. S Njom Ne može da ima Ni treNutka mira, Ne može da umre mirNo — govorio je oN. — Ne, ćerko moja, rastaćemo ce, rastati, to upamtite, upamtite! Ja već všpe Ne mogu — reče i iziće iz sobe. I, kao da ce poboja da ce oNa Nekako Ne ugepš, vrati ce opet, Na, trudeći ce da izgleda miraN, dodade: — I Nemojte misliti da sam vam to rekao u treNutku lutiNe, ja sam miraN i promislio sam o tome; i to će biti — rasta-ćemo ce, potražite sebi mesto!... Ali Ne izdrža, ' LzutiNa i NavaČČa krvi u glavu. Umirite ce, doćN au opet sutra. Nego sa oNom 03AojebeNomNy koju može imati samo čovek koji voli, očevidNo sam pateći, za-trese pesNicama i vikNu joj: — I da ce bar ka-kav ludak Noće da ožeNi Njome! — ON zalupi vrata, pozva k sebN m-lle Bouriemie i stiša ce u kabiNetu. Y dva sata doće šest izabraNiN osoba Na ru-čak. Gosti — čuveNi grof RastopčiN, kNez Lopu-NiN sa svojim siNovcem, geNeral Čatrov, stari ratNi drug kNežev, i od mladiN Pjer i Boris Drubecki — čekali su kNeza u saloNu.

215

Boris, koji je tiN daNa došao u Moskvu Na odsustvo, želeo je da bude predstavljeN kNezu Nikolaju ANdrejeviču i tako je umeo da zadobije Njegovo raspoložeNje, da je kNez Napravio za i&era izuzetak meću svim NežeNjeNim mladim ljudima, koje Nije primao u svoju kuću. Kuća kNeževa Nije bila oNo što ce zoze Čsvet«, već je bila mali krug o kome ce Nije slu-šalo u gradu, ali je ipak svakom veoma laskalo da bude u Njega primljeN. To je Boris razumeo Npe Nedelju daNa kad je pred Njim RastopčiN rekao glavNom komaNdaNtu, koji je zvao grofa Na ručak Na Nikol.daN, da Ne može doći: * Tor daNa idem da ce pokloNim moštima kNeza Nikolaja ANdrejeviča. * AN, da, da — odgovorio je glavNokomaNdu-jući. — Kako je oN? . . . Malo društvo, iskupljeNo pred ručak u sta-riNskom, visokom saloNu, sa starim Nameštajem, podsećalo je Na iskupljeNo, svečapo veće sudNja. Svi su ćutali, a kad su govorilN, govorili su tiNo. KNez NNkolaj ANdrejevič iziće ozbiljaN i ćutl
216

je Nit razgovora i pričao posledNje čas gradske,. čas političke Novosti. LopuNiN i stari geNeral bi ce s vremeNa Na vreme umešali u razgovor. KNez Nikolaj ANdre-jevič je slušao kao što vrNovNi sudija sluša referat koji mu podNose, izjavAujući samo retka ćutaNjem ili kratkom rečcom da prima Na zNaNje oNo što mu referišu. ToN razgovora beše takav da ce moglo razumeti da Niko Ne odobrava oNo što ce radi u političkom svetu. Pričali su do-rabaje koji su, očevidNo, potvrćivali da sve ide rope i rope; ali u svakom pričaNju i su&eNju iz-NeNaćivalo je to što ce pripovedač zaustavljao IAI su ra zaustavljali svaki put Na oNoj graNici gde ce subeNje moglo odNositi Na ličNost gospo-dara imperatora. Za ručkom ce povede razgovor o posledNjoj poAitičkoj Novosti, o tome kako je NapoleoN zauzeo zemlje OldeNburškog Nercega i o ruskoj, prema NapoleoNu Neprijateljskoj, Noti koja je poslata svim evropskim dvorovima. — BoNaparta postupa sa Evropom kao pirat Na otetom brodu — reče grof RastopčiN, poNav-ljajući frazu koju je već NekolNko puta rekao. * Samo ce moraš diviti tolikom strpljeNju ili zaslepl.eNosti vladalaca. Sad stvar dolazi do pape i BoNalarta, Ne libeći ce, Noće da obori poglavara katoličke veroispovesti, a svi ćute! JediNi Naš gospodar protestovao je protiv za-uzimaNja zemalja Nercega OldeNburškog. I to . . . * Grof RastopčiN ućuta, jer opazi da je Na oNoj ivici gde ce već Ne sme osu&ivati. — PoNudili mu druge zeA!lje mesto OldeNbur-škog Nerceštva — reče kNez Nikolaj ANdrejevič. Kao mio sam ja preselavao mužike iz GoliN Brda u Bogučarovo i Na rjazaNska imaNja, tako i ONNercege. 26 Rat i mir 11

401

* Le duc d'OIdeNbourg supporte soN malNeur avec uNe force de caractere et uNe resigNatioN admirableČ — reče Boris, stupajući poNizNo u raz-roBop. ON je TO rekao zato što je usput iz Petro-grada imao čast da ce predstavi Nercegu. KNez Nikolaj ANdrejevič pogleda Borisa kao da mu Ntede Na to reći Nešto, Na ce kao predomisli, smatrajući da je suviše mlad za to. * Ja sam čitao Naš protest o oldeNburškom dogabaju i začudila me je rćava redakcija te Note — reče grof RastopčiN NemarNim toNom, kao čovek koji sudi o dobro pozNatoj stvari. Pjer s NaivNim čućeNjem pogleda u RastopčiNa, Ne sNvatajući zašto to Njega uzNemiruje r&ava redakcija Note. * Zar, grofe, Nije svejedNo kako je Nota Na-pNsaNa — upita oN — ako joj je sadržiNa sNaž-Na? * MoN cNer, avec Nos ciNq ceNt miNe Nommes de troupes, il serait facile d'avoir uN beau styleČ — reče grof RastopčiN. Pjer razumede zašto je grofa RastopčiNa uzNemiravala redakcija Note. * Izgleda da ce NamNožilo dosta tiN piska-rala — reče stari kNez: — tamo u Petrogradu jedNako pišu, Ne samo Note, Nego Nove zakoNe Ne-lrestaNo pišu. Tamo je moj A N d r j u š a Na-pisao za Rusiju čitavu kNjigu zakoNa. Sad jedNako pišu! — I oN ce NeprirodNo Nasmeja. Razgovor zastade za treNutak; stari geNeral ce Nakašlja i time obrati pažNju Na sebe. — Jeste li izvoleli čuti o posledNjem doga-bajy Na smotri u Petrogradu? Kako ce pokazao Novi fraNcuski poslaNik! ' Nerceg od OldeNburga podNosi svoju Nesreću s Ne-običNom sNagom karaktera i pokoravaNjem sudbiNi. * Moj dragi, s NašiN pet stotiNa N1!L)ada vojNika bilo bi lako imati lep stil.

* 217

Šta? Aa, čuo sam Nešto; oN je Nešto Ne-ugodNo rekao pred Njegovim veličaNstvom.

* NJegovo veličaNstvo obratNlo mu je pažNju Na greNadNrsku diviziju i ceremoNijalNi marš — Nastavi geNeral — a poslaNik, vele, Nije obra-tio Nikakve pažNje, i usudio ce, vele, reći: »Mi kod Nas u FraNcuskoj Ne obraćamo pažNje Na takve sitNice«. Gospodar Nije izvoleo Ništa reći. Na drugoj smotri gospodar Nije izvoleo, kažu, NijedaNput progovoriti s Njim. Svi ućutaše: o tom faktu koji ce odNosio ličNo Na gospodara Nije ce smeo izricati Nika-kav sud. — Arski su! — reče kNez. — ZNate li Metiv-jea? Isterao sam ra daNas iz kuće. Došao ovde, pustili ra k meNi, iako sam molio da Nikog Ne puštaju — reče oN i srdito pogleda u KNep. I ispriča ceo svoj razgovor s fraNcuskim dokto-rom i razloge zašto ce uverio da je Metivje špijuN. Iako su ti razlozi bili sasvim Nedo- voANi i NejasNi, opet mu Niko Nije Ništa od-govorio. Posle pečeNja poslužiše šampaNj. Gosti usta-doše sa svojiN mesta, pijući u zdravlje starog kNeza. KNegiNjica Marija pri&e mu tako&e. ON je pogleda NladNo, pakosNo i podNese joj svoj zbrčkaN, obrijaN obraz. Sav izraz Njegovog Aica govorio joj je da oN Nije zaboravio jutroš- Nji razgovor, da je Njegova odluka ostala u pre-bamNoj sNazi i da oNa treba samo da zaNvali prisustvu gostiju što joj TO sad Ne kaže. Kad izićoše u saloN da piju kafu, starci po-sedaše zajedNo. KNez Nikolaj ANdrejevič ožive više i izlo-Čki svoje mišljeNje o ratu koji je bio Na pragu. ON reče da će Naši ratovi s BoNapartom biti NesrećNi sve dok budemo tražili savez s Nem- Cima i dok ce budemo mešali u evropske poslove. 26'

403

u koje Nas je uvukao tilzitski mir. Nama Nije bilo potrebNo ratovati Ni za Austriju Ni protiv Austrije. Naša je po.Čitika sva Na Istoku, a mro ce tNče BoNaparte, potrebNo je caAto — Naoruža-Nje Na graNicN i stalNost u politici, Na oN Neće smeti Nikad da prekorači rusku graNicu kao Ni u sedmoj godiNi. — Pa kud ćemo mN, kNeže, da ratujemo s FraN-cuzima! — reče grof RastopčiN. — Zar možemo da ce digNemo Na svoje učitelje i bogove? Pogle-dajte Našu oA1ladiNu, pogledajte Naše rocNobe. Naši su bogovi — FraNcuzi, Naš je raj — Pariz. ON poče da govori glasNije, očevidNo zato da bi ra svi čuli. — Odela frapcuska, mNsli fraNcuske, oseća-lja fraNcuska! Vi cie, eto, Metivjea isterali iz kuće, jer je FraNcuz i Nitkov, a Naše gospoće puze za Njpm. Juče sam bio Na jedNom prijemu, Na od pet gospo&a tri su katolikiNje i, No odobreNju papiNom, vezu kaNvu N Nedeljom. A sede gotovo gole, s oprošteNjem kao sliže Na firmama javNiN kupatila. EN, kad pogleda čovek Našu omladiNu, kNeže, uzeo bi oNu staru batiNu Petra Velikog iz muzeja, Na bi joj ruski Namestio rebra, da spadNe s Nje sve što Ne val
* Arubeckog. * Ne, odskora. . . * Sviba AI vam ce?

.

ČiČČti'.

* Da, prijataN mladić . . . A zašto vi to meNe pitate? — reče kNegiNjica Marija, misleći jed-Nako o svom jutrošNjem razgovoru sa ocem. * Zato što sam opazio da mladi Audi dolaze, običNo, iz Petrograda u Moskvu Na odsustvo samo zato da ce ožeNe bogatom devojkom. * To ste vi opazili! — reče NNerNAmta Marija. s ;i * Da — Nastavi Pjer smešeći ce — i taj mladić sad tako postupa: Nabe ce uvek oNde gde ima bogatiN devojaka. Ja ra čitam kao iz kNjige. Sad još Nije odlučio Na koga će atakovati: Na vas ili Na mademoiselle Žili KaragiN. C est tres assidu aupres d'eNe.Č * ON odlazi k Njima? * Da, vrlo često. A zNate li Nov NačiN udva-raNja? — reče Pjer s veselim osmeNom, očevidNo Nalazeći ce u oNom veselom raspoložeNju dobro-ćudNe podrugljivosti zbog koje je oNako često prekorevao sebe u svom dNevNiku. * Ne — reče kNegiNjica Marija. * Da bi ce čovek daNas svideo moskovskim devojkama — il faut etre mčlaNcolique. Et il est tres melaNcolique aupres de m-lle" KaragiN — reče Pjer. * VraimeNt?Č — reče kNegiNjica Marija, gle-dajući u dobro lice Pjerovo i misleći jedNako o svom jadu. — »Lakše bi mi bilo?ž — mislila je — žkad biN ce retila da poverim kome ovo što osećam. I želela biN upravo Pjeru da ka-žem sve. ON je tako dobar i plemeNit. Bilo bi mi lakše. ON bi me posavetovao!ž * Da li biste ce vi udali za Njega? — uš!ta Pjer. * AN, bože moj, grofe, ima takviN treNutaka kad biN ce udala za svakog — reče kNegiNjica Marija odjedaNput, izNeNadNo i za sebe samu, plačNim glasom. — ON, kako je teško voleti bli-CKor čoveka i osećati da . . . Ne možeš (Nastavi oNa potresNim glasom) Ništa učiNiti za Njega sem da mu zadaješ jade, i kad zNaš da to Ne mo' Vrlo je pažljiv prema Njoj. * Treba biti melaNNoličaN. I oN je uvek melaNNo-AičaN pored gospoBice. ' Odista? žeš izmeNiti. Tada jediNo ostaje — otići, a kuda ja da odem? . . . — Šta, šta vam je, kNegiNjice? Ali oNa Ne završi i zaplaka. — Ne zNam šta mi je daNas. Ne slušajte me, zaboravite što sam vam rekla. Sva veselost Pjerova iščezNu. ON je brižNo zapitkivao kNegiNjicu i molio je da mu kaže sve; ali oNa je samo poNavljala kako ra moli da za-boravi šta je rekla, kako ce Ne seća šta je rekla i kako oNa Nema drugog jada sem oNoga koji i oN zNa — jada što žeNidba kNeza ANdreje preti da Ne ra zavaditi sa ocem. * Jeste AI vi čuli za Rostove? — upita oNa, da bi promeNila razgovor. — Govorili su mi da će brzo doći. ANdre očekujem tako&e svaki daN. Volela biN da ce ovde vide. * A kako sad oN gleda Na tu stvar? — upita Pjer, razumevajući pod tim o N starog kNeza. KNegiNjica Marija maNNu glavom. * Ali šta da radimo? Još samo Nekoliko meseca Na će biti godiNa. A to Ne može da bude. Ja biN samo želela da izbavim brata od prviN treNutaka. Želela biN da doću što brže. Ja ce Nadam da ću ce složiti s Njom. . . Vi iN odavNo pozNajete — reče kNegiNjica Marija — ruku Na srce, kažite mi cedu, pravu istiNu, kakva je to devojka i kako vama izgleda? Ali celu istiNu; jer, vi zNate, ANdreja, čiNeći to preko očeve volje, tako mNogo rizikuje da biN ja želela da zNam. Neki NejasNi iNstiNkt reče Pjeru da ce u tim ogradama i poNavljaNoj molbi da kaže c e l u i s t i N u izražavalo Neprijateljstvo kNegiNjice Marije prema NjeNoj budućoj sNasi i da je oNa želela da Pjer Ne odobri izbor kNeza ANdreje; ali Pjer reče Npe oNo što je osetio, Nego što je MISAIO.

219

4

* Ja Ne zNam kako da odgovorim Na vate pi-taNje — reče oN N pocrveNe, Ne zNajućN Ni sam zašto. — Ja stvarNo Ne zNam kakva je to devojka; Ne mogu Nikako da je aNalizujem. ZaNosNa je. A zašto, Ne zNam: to je sve što mogu o Njoj reći. — KNegiNjica Marija uzdaNNu, a izraz NjeNog lica govoraše: žDa, to sam očekivala i tog sam ce 6ojala<:. * Je li pametNa? — upita kpegiNjNca Marija. Pjer ce zamisli. * Mislim da Nije — reče — a uostalom jeste. ONa Ne Nalazi za vredNo da bude pametNa. . . A i Nije, oNa je zaNosNa i Ništa više. — KNegiNjNca Marija opet maNNu glavom Ne odobravajući. * AN, ja tako želim da je volim! Kažite joj TO, ako je vidite Npe meNe. — Čuo sam da će oviN daNa doći — reče Pjer. KNegiNjica Marija saopšti Pjeru svoj plaN kažo će ce oNa, čim do&u Rostovi, sprijateljiti s budućom sNaNom i potruditi ce da NavikNe Na Nju starog kNeza.

V Borisu Nije pošAo za rukom da ce u Petro-gradu ožeNi bogatom devojkom, Na je s tom Naste-rom došao u Moskvu. Y Moskvi je Boris stajao NeodlučNo izmeću dveju NajbogatijiN devojaka — izme&u Žili i kNegiNjice Marije. Iako mu ce kNegiNjica Marija, pored sve svoje ružNoće, či-Nila primamAivNja od Žili, ipak mu je bilo Nekako NezgodNo da ce udvara BolkoNskoj. Na posledNjem svom vi&eNju s Njom, Na imeNdaNu sta-roga kNeza, kad god je pokušao da započNe s Njom razgovor o osećaNjima, oNa mu je odgovarala rase-jaNo N, očevidNo, Nije ra slušala. Žili, Naprotiv, rado je primala Njegovo udva-raNje, mada Na Naročit, jediNo ljoj svojstveN NačiN. Žili je imala dvadeset sedam godiNa. Posle smrti svoje braće, postala je vrlo bogata. Sad je bila sasvim ružNa, ali je mislila da je Ne samo oNako isto lepa, Nego još mNogo privlačNija Nego što je raNije bNla. NJu je u toj zabludi održa-valo prvo TO što je postala vrlo bogata udavača, a drugo TO što je, zalazeći u godiNe, bila bez-opasNija za muškarce i muškarci su ce mogli slobodNije poNašati prema Njoj i, Ne primajući Na sebe Nikakve obaveze, koristiti ce NjeNNm večerama, prijemNma i veselim društvom koje ce iskupAalo kod Nje. Muškarac koji bi ce Npe de-set godiNa plašio da odlazi svaki daN u kuću gde je bila gospo&ica od sedamNaest godiNa, kako je Ne bi kompromitovao i kako Ne bi sebe oba-vezao, sad je odlazio k Njoj smelo svaki daN i poNašao ce Ne kao s gospo&icom udavačom, Nego kao s pozNaNicom bez pola. Kuća KaragiNiN beše te zime NajprijatNija i Najgostoljubivija kuća u Moskvi. Sem prijema i ručkova za pozvaNe, svaki daN iskupljalo ce kod KaragiNiN veliko društvo, Naročito muškaraca, koji su večeravali posle poNoći i sedeli do tri sata. Nije bilo bala, šetNje, pozorišta, koje bi Žili propustila. NJeNe toalete beNu uvek Najmo-derNije. Ali pored svega toga Žili je izgledala kao razočaraNa u svemu, govorila je svakom kako Ne veruje Ni u prijateljstvo Ni u ljubav, Ni u kakve radosti života i kako čeka umireNja samo N a o N o m s v e t u . Beše uzela toN devojke koja je iskusila veliko razočaraNje, devojke koja je tobož izgubila AubljeNog čoveka, ili je oN l.uto obmaNuo. Iako ce s Njom Nije Ništa sličNo tome dogodilo, ipak su je gledali kao takvu, Na je čak i oNa verovala da je mNogo propatila u životu. Ta melaNNolija, koja Njoj Nije smetala da ce veseli, Nije smetala Ni oNim mladim lju-dima koji su joj dolazili u kuću da prijatNo provode vreme. Svaki gost, kad im do&e, oduživao ce melaNNoličNom raspoložeNju domaćičiNu, Na ce oNda zaNimao i svetskim razgovorima, i igra-Njem, i umNim igrama, i turNirima burime,* koji beNu u modi kod KaragiNiN. Samo su ce Neki mla-di ljudi, me&u kojima i Boris, udubAivali više u NjeNo melaNNoličNo raspoložeNje i oNa je s tim mladićima imala duže i usamleNe razgovore o taštiNi svega Na ovom svetu i otvarala im svoje albume puNe tužNiN slika, izreka i stiNova. Žili beše Naročito ljubazNa prema Borisu: žalila ra je što ce raNo razočarao u životu, Nudila mu oNe prijateljske uteNe što iN je mogla poNuditi oNa koja je i sama toliko stradala u životu i otvorila mu svoj album.

220

Boris joj je Nacrtao u album dva drveta i Napisao: »Arbres rustiques, vos sombres gašeaiN secoueNt sur Nioi les teNebres et la mć — laNcolie.«Č Na drugom mestu Nacrtao je grobNicu i Na-pisao: »La mort est secourable et la mort est traNquiNe. AN! coNtre les douleurs il N'y a pas d'autre asile.«Č' Žili je rekla da je to divNo. — 11 u a quelque cNose de si ravissaNt daNs le sourire de la melaNcolie — rekla je BorNsu od reči do reči izvaćeNo to iz Neke kNjige. — C'est uN gauop de lumiere daNs l'ombre, uNe NuaNce eNtre * Kad ce zada slik da ce Na Njega Napiše stNN. ' Seoska drveta, vaše mračNe graNe spuštaju Na meNe mrak i melaNNoliju. Č Smrt pritiče u NoMoN i smrt umiruje. AN, Nema drugog utočišta od jada. !a douleur et le desespoir, qui moNtre la coNsola-tioN possible/ Na TO joj je Boris Napisao stiNove: »AlimeNt de poisoN d'uNe ame trop seNsible, ))Toi, saNs, qui le boNNeur me serait impossible, )>T6Ndre melaNcolie, aN, vieNs me coNsoler, »VieNs calmer les tourmeNts de ma sombre retraite »Et mele uNe douceur secrete »A ces pleurs, que je seNs couler.«* Žili je svirala Borisu Na Narfi NajtužNije NokturNe. Boris je Njoj čitao Na glas NBedNu Li-zuN i više puta prekidao čitaNje od uzbućeNja koje mu je zaustavlalo daN. Kad ce Na&u u veli-kom društvu, Žili i Boris gledali su jedNo Na drugo kao da su oNi jediNi Na svetu koji su rav-NodušNi i koji ce razumeju. ANa MiNailovNa odlazila je često KaragiNi-ma, pravila majci druttvo, a me&utim tačNo ce obaveštavala šta ce daje uz Žili (davala su ce oba imaNja u peNzaNskoj guberNiji i Nižegorod-ske tume). ANa MiNailovNa je s predaNošću volji ProvićeNja i gaNutošću gledala oNu fiNu setu koja je vezivala NjeNog siNa s bogatom Žili. — Toujours cNarmaNte et mćlaNcolique, cette cNere JulieČ — govorila je kćeri. — Boris kaže da oN daNNe dutom u vatoj kući. ON je podNeo ' Ima Nešto tako čarobNo u melaNNoličNom osmeNu. To je zrak svetlosti u seNci, NijaNsa izme&u bola i oča-jaNja KO ja pokazuje da može biti uteNe. * OtrovNa NraNo preteraNo osetljive duše. Ti, bez koje bi mi sreća bila NemogućNa, NežNa melaNNolijo, aN, doVi da me utešiš, Do&i da ublažiš muke moje mračNe osame I pomešaj tajNi melem S ovim suzama što opažam da mi teku. * Draga Žili je uvek dražesNa i melaNNoličNa.

221

tako MNoro razočaraNja i tako je osetljiv — go-vorila je majci. — AN, dragi moj, kako sam u posledNje vreme zavolela Žili — govorila je siNu — Ne mogu ti opisati! A i ko je Ne bi voleo? To je tako Nadzemaljsko stvoreNje! AN, Borise, Borise! — ONa bi poćutala za treNutak. — Pa kako mi je žao NjeNe mamaN — Nastavida bi dalje — daNas mi je pokazivala račuNe i pisma iz PeN-ze (imaju ogromNo imaNje) a oNa jadNica sve sama: tako je varaju. Boris ce jedva primetNo smešio slušajući majku. ON ce krotko smejao NjeNom prostodušNom lukavstvu, ali bi je slušao i, poNekad, pažljivo zapitkivao o peNzaNskim i Nižegorodskim ima-Njima. Žili je već odavNo očekivala da je zaprosi NjeN melaNNoličNi obožavalac i bila je gotova da primi proševiNu; ali je Borisa još za-ustavlalo Nekakvo potajNo osećaNje odvratNosti prema Njoj, prema NjeNoj strasNoj želi da ce uda, prema NjeNoj NeprirodNosti, i osećaNje užasa što bi ce odrekao mogućNostp da istiNski voli. Rok Njegovog odsustva već ce približavao kraju. ON je No čitave daNe i svaki božji daN provodio kod KaragiNiN i svaki daN, razmišljajući, govorio sebi da će sutra zaprositi. Ali u prisustvu Ži-li, kad pogleda u NjeNo crveNo lice i podvoljak, gotovo uvek posut puderom, u NjeNe vlažNe oči i u NjeN izraz Na licu koji je govorNo da je uvek gotova da preće odmaN iz melaNNolije u Neprirod-No usNićeNje supružaNske sreće — Boris Nije mogao da izusti odlučNu reč, iako je već odavNo u mašti sebe gledao kao gospodara peNzaNskiN i NižegorodskiN imaNja i rasporećivao Na što će trošiti priNode od NjiN. Žili je videla NeodlučNost Borisovu, Na je, poNekad, mislila da mu je odvratNa; ali joj je odmaN žeNska samo-obmaNa davala uteNe i oNa je govorila sebi da ce oN sNebpva samo zato što je zaljubl.eN. Pa ipak, ieNa melaNNolija poče da prelazi u raz-dražl-Nvost, i kratko vreme pred odlazak Borisov oNa skroji odlučaN plaN. Upravo u to vreme kad je isticalo odsustvo Borisovo pojavi ce u Mo-skvi, a, No sebi ce razume, i u saloNu KaragiNiN AiitaTOA KuragiN i Žilp odjedaNput ostavi me-laNNolNju, Na postade vrlo vesela i pažliva prema KuragiNu. ' — MoN cNer — reče ANa MiNailovNa siNu — je sais de boNNe source que le priNce Basile eNvoie soN fils Moscou pour lui faire epouser Julie.*Č Ja toliko voAim Žili da bi mi je žao bilo. A kako ti misAiš, dragi moj? — reče ANa MiNailovNa. Borisa je vre&ala misao da će ostati Na ce-dilu, da će uzalud izgubiti sav taj mesec teške melaNNoličNe službe kod Žili i da će sve pri-Node od peNzaNskiN imaNja, koje je oN u svojoj glavi već rasporedio i upotrebio kako valja, videti u rukama drugoga, i to upravo u rukama glupog ANatola. ON ode KaragiNima s čvrstom Namerom da zaprosi. ŽplN ra dočeka vesela i bezbrižNa, ispriča mu NemarNo kako je bila vesela Na jučerašNjem balu i upita ra kad putuje. Iako je Boris došao s Namerom da govori o svo-joj lubavi, Na je Nteo da bude NežaN, ipak poče razdražeNo da govori o žeNskoj NestalNosti: o tome kako žeNe mogu lako da preću iz sete u ra-dost, i kako NjiNovo raspoložeNje zavisi samo od toga KO NM ce udvara. ŽilN ce Naće uvre&eNa i reče kako je to istNNa, kako žeNN treba razNo-likosti i kako ce svakom dosadN sve jedNo isto. — Ja biN vam za to savetovao. . . poče Boris, želeći da je pecNe. Ali mu istog treNutka Aobe ' Dragi moj, ja zNam iz pouzdaNog izvora da kNez Vasilije šale svoga siNa u Moskvu da ra ožeNi Ju-Aijom. uvredljiva misao da može otići iz Moskve a Ne postići svoj ciA i uzalud izgubiti trud (što ce Njemu Nikad Ni u čemu Nije dešavalo). ON za-stade Na poloviNi rečeNice, obori oči da Ne vidi NjeNo NeprijatNo, razdražeNo i NeodlučNo Aice, i reče: — Ja Nikako Nisam došao ovamo da ce svaćam s vama. Naprotiv. . . — ON pogleda u Nju, da vidi može li Nastaviti. Sve NjeNo raz-dražeNje odjedaNput iščeze i NjeNe uzNemireNe i molećive oči beNu uprte u Njega sa žudNim oče-kivaNjem. »Ja uvek mogu tako udesiti da je retko vićam« — pomisli Boris u sebi. »A stvar je po-čela i treba da ce svrši!<: ON ce zarumeNe, po-diže oči i reče joj: — Vi zNate moja osećaNja prema vama. — Više Nije trebalo govoriti: Žili je sijala od trijumfa i zadovoAstva; ali ipak oNa Natera Borisa da joj kaže sve što ce govori u takvim slučajevima, da joj kaže kako je voli i kako Nikad Nije voleo NijedNu žeNu više Nego Nju. ONa je zNala da može to da traži za peNzaN-ska imaNja i Nižegorodske šume, i dobila je oNo što je tražila. VereNik i vereNica Nisu ce više sećali dr-veta koja iN pokrivaju mrakom i melaNNolijom, Nego su krojili plaNove kako Ne da urede sjajNu kuću u Petrogradu, pravili posete i spremali ce da svadba bude sjajNa.

VI

Grof Ilza ANdrejevič došao je s Natašom i SoNjom krajem jaNuara u Moskvu. GrofNca je jed-Nako bolovala i Nije mogla da putuje, a Nije ce moglo čekati dok ozdravi: svaki daN očekivali su da doće kNez ANdreja u Moskvu; sem toga, tre-balo je pokupovati spremu, grebalo je prodati imaNje u okoliNi Moskve i koristiti ce ovom prilikom kad je stari kNez u Moskvi, Na mu predstaviti buduću sNaNu. Y kući RostoviN u Moskvi Nije ce ložilo; sem toga, beNu došli Na kratko vreme, grofNca Nije bila s Njima i zato ce Ilja ANdrejevič rešio da odsedNe u Moskvi kod Marije DmitrijevNe ANrosimove, koja je odavNo Nudila grofu svoje gostoprimstvo. DockaN uveče u&oše u dvorište Marije Dmi-trijevNe u Staroj KoNjušNičkoj četvore saoNice RostoviN. Marija DmitrijevNa živela je sama. KNep je BeN udala. SiNovi joj beNu svi u službi. ONa ce držala isto oNako otvoreNo, govorila isto oNako otvoreNo, glasNo i odlučNo svakom svoje mišl.eNje i svim svojim 6NNeM, reklo bi ce, prekorevala ostale ljude za svakojake slabosti, strasti i zaNose, kojiN, No NjeNom mišAeNju, Nije smelo biti. ONa ce od raNog jutra zaNimala do-MaNNM poslovima, oNda je odlazila prazNikom Na službu u crkvu, Na iz crkve u zatvore i tam-Nice, gde je čiNila dela za koja Nije Nikom pri-čala, a radNim daNom, pošto ce obuče, primala je kod KyNe molioce razNiN staleža, koji su joj svaki daN dolazili, i posle toga je ručavala; za ručkom, obilatim i ukusNim, bilo je uvek No tri-četiri gosta; posle ručka igrala je partiju bostoNa; kad padNe NoN tražila je da joj ce čitaju NoviNe i Nove kNjige, a sama je plela. Retko je kad pravila izuzetak da iziće i, kad je izlazila, išla je samo NajvažNijim ličNostima u gradu. ONa još Ne beše legla kad su došli Rostovi i kad u predsoblju zaškripaše vrata, propušta-jyNN Rostove i NjiNovu poslugu, koji su ulazili s NladNoće. Marija DmitrijevNa, s Naočarima spušteNim Na Nos, stajala je Na vratima dvoraNe zaturivši glavu Nazad i gledala oštro i ljutito U goste. Moglo bi ce pomisliti da je ljuta Na NjiN i da Ne iN sad isterati, da Nije, istovremeNo.

brižAivo Narećivala slugama kako će smestitN goste i NjiNove stvari. — Grofove? Nosi ovamo — govorila je, No-kazujući putNičke torbe i Ne zdraveći ce Ni s kim. — Gospobice, ovamo levo. A šta ce vi tu ulagujete! — vikNu oNa Na sluškiNje. — Samovar Na vatru!... PopuNila ce, prolepšala ce — pro-govori oNa i povuče za kapuljaču Natašu, poru-meNelu od mraza. — IN, kako je NladNa! Ta svlači ce brže — vikNu Na grofa, koji je Nteo da joj pristupi ruci. — SigurNo si ce smrzao. Nek ce uz čaj posluži rum! SoNjice, boNjour! — reče SoNji, obeležavajućN tim fraNcuskim iio-zdravom svoje malo prezrivo a ljubazNo poNašaNje lrema Njoj. Kad su ce svi raskomotili i poprazili Na sebi NaljiNe od puta, Na seli za čaj, Marija Dmi-trijevNa izljubi sve No redu. — Od srca ce radujem što ste došli i što ste kod meNe odseli — govorila je oNa. — OdavNo je bilo vreme — reče i pogleda zNačajNo u Na-tašu. . . — starac je ovde i čeka siNa svaki daN. Treba, treba ce upozNati s Njim. Nero, o tome ćemo posle razgovarati — dodade i pogleda SoNju No-gledom koji je kazivao da Ne želi da govori pred Njom o tome. — A sad slušaj — okrete ce oNa grofu — šta treba sutra da uradimo? Po koga ćeš poslati? Po ŠiNšiNa? — oNa savi jedaN prst — No pljačljivicu ANu MiNailovNu — dva. ONa je ovde sa siNom. SiN Noće da ce žeNi! Posle No BezuNova, je li? I oN je ovde sa žeNom. Po-begao je od Nje, a oNa dojurila za NjiA!. Ručao je kod meNe u sredu. A NjiN ću — oNa pokaza Na ro-spo&ice — sutra odvesti do Iverske, a oNda ćemo svratiti i do Ober-Šelme. Vi ćete, svakako, sve Novo praviti? Ne gledajte Na meNe, daNas su rukavi evo ovoliki! OviN daNa dolazila mi je kNepš.ica IriNa VasilevNa straNota je

oNa

mlLJa:

41S

pogledati, kao da je dva bureNceta Na ruke Na-tukla. Pa sad ti je svaki daN — Nova moda. A ti dičNo kakva imaš posla? — upita oNa oštro grofa. ___Sve ce odJedaNput steklo — odgovori grof. — Treba pokupovati te krpe, a uz to Naći kupca za imaNje u okoliNi Moskve i za kuću. Ako budete dobri, ja ću ugrabiti malo vremeNa i oti1Č Na jedaN daN u MariNsko, a vama ću ostaviti moje devojčice. — Lepo, lepo, ja ću iN čuvati. Biće kod meNe kao u starateljskom savetu. Ja ću NjiN i izvesti kud treba, i pokarati, i pomilovati — reče Ma-rija DmitrijevNa i dodirNu velikom šakom obraz svoje Aubimice i kumice Nataše. SutradaN izjutra odvezla je Marija Amitri-jevNa gospoćice do Iverske i do m-me Ober-Šelme, koja ce toliko bojala Marije Dmitrijev-Ne da joj je uvek davala Nakite ispod ceNe, samo da je ce što brže otrese. Marija DmitrijevNa poruči gotovo svu spremu. Kad ce vratila kući, oNa istera iz sobe sve sem Nataše, Na prizva svoju Aubimicu do svoje NasloNjače. — A sad da porazgovaramo. Čestitam ti vere-Nika. Dobrog si upecala! Milo mi je tebe radi; zNam ra još dok je bio ovolički (oNa pokaza za arpšN od zemlje). Nataša pocrveNe od radosti. — Ja volim Njega i svu Njegovu porodicu. A sad čuj. Ti zNaš da starac, kNez Nikolaj, Nije Nikako želeo da mu ce siN žeNi. NastraN starac! ONo, razume ce, kNez ANdreja Nije dete, može to i bez starca da ce uredi, ali ući u porodicu preko vol.e Nije dobro. Treba mirNo, s lubavlju. Ti si pametNa, umećeš ce sNaći kako treba. PoNašaj ce lepo i pametNo. To je sve, Na će biti dobro. Marija DmitrijevNa je mislila da Nataša ćuti zbog toga što ce stidi, a u istiNi Nataši Nije biAo prijatNo što ce mešaju u NjeNu lubav 27 Rat i mir II

417

prema kNezu ANdreji, koja joj je izgledala tako drukčija od sviN ludskiN stvari da je, No NjeNom mišljeNju Nije mogao Niko da razume. ONa je vo-lela i zNala samo kNeza ANdreju, oN je voleo Nju i trebalo je da do&e tiN daNa i da je uzme. Više joj Ništa Nije trebalo. — Vidiš, ja ra odavNo zNam, i MašeNjku, tvo-ju zaovu, volNm. Zaovice — začkoljice, ali ova Neće Ni muvu da uvredi. Molila me je da je s to-bom upozNam. Sutra ćeš otići s ocem k Njoj, Na joj ce lepo umili: ti si od Nje mlaća. Kad doće tvoj vereNik, a ti već pozNata sa sestrom i ocem, i zavoleli te. Je li tako ili Nije? Noće li tako biti bolje? — Bolje — odgovori preko volje Nataša. N

VII SutradaN, No savetu Marije DmitrijevNe, grof IČa ANdrejevič ode s Natašom kNezu Nikolaju ANdrejeviču. Grof ce Neveselo spremao za tu No-setu: oceNao je u duši straN. ON ce sećao svog posledNjeg vićeNja s kNezom u vreme kad je pri-kupljaNa NarodNa vojska i kako je, mesto odgovora kad je pozvao kNeza Na ručak, dobio žestok pre-kor što Nije poslao Aude. Nataša je obukla svo-ju Najlepšu NaAiNu i bila, Naprotiv, vrlo ve-sela. žNe može ce desiti da me oNi Ne zavolež — mislila je u sebi — »meNe je svak uvek voleo. I ja sam tako gotova da učiNim za NjiN sve što zažele, tako sam gotova da zavolim Njega zato što mu je otac, a Nju zato mio mu je cecipa, da Nemaju zbog čega da me Ne zavole!Č! ONi do&oše pred staru, mračNu kuću Na Vaz-dvižeNci i ućoše u trem.

___A sad, pomozi bože! — reče grof pola u

225

šali, pola ozbiljNo; ali je Nataša primetila kako ce NjeN otac užurbao kad uboše u predsob-l,e i kako bojažAivo i polako pita jesu li kod kuće kNez i kNegiNjica. Pošto javiše za NjiNov dolazak, Nastade me&u kNeževom poslugom Neka zabuNa. Lakeja koji potrča da iN prijavi zaustavi drugi lakej u dvoraNi i oNi su o Nečem šaputali. Y dvoraNu utrča sobarica i oNa TaKobe Nešto brzo govoraše, spomiNjući kNegiNjicu. Najzad, N3Nbe jedaN stari lakej lutita izgleda i javi Rostovima da iN kNez Ne može primiti, a da iN kNegiNjica moli da Aoby k Njoj. Na susret gostima N3Nbe prva m-Ne Bouriemie. ONa veoma učtivo dočeka oca i kćer i povede iN kNegiNjici. KNegi-Njica, uzNemireNa, uplašeNa i s crveNim peča-tima No licu, istrča, Kopa4ajyNN teško, u susret gostima i uzalud ce trudeći da ce pokaže Neusi-leNa i predusretljiva. Nataša ce od prvog pogle-ga Nije svidela kNegiNjici Mariji. UčiNila joj su suviše NagizdaNa, lakoumNo vesela i sujetNa. KNegiNjica Marija Nije zNala da je oNa još ra-Nije, Npe Nego što je i ugledala svoju buduću sNaNu, već bila pbaBO raspoložeNa prema Njoj, zbog NeNotičNe zavisti Na NjeNoj lepoti, mladosti i sreći i zbog surevNjivosti prema ljubavi svog brata. Sem tog NeodoAivog osećaNja aNtipatije prema Njoj, kNegiNjica Marija je u tom treNutku bila uzNemireNa još i zbog toga što je kNez, kad su mu javili za dolazak RostoviN, povikao da oNi Njemu Nisu potrebNi, Neka iN primi kNegiNjica Marija, ako Noće, a k Njemu Neka iN Ne puštaju. KNegiNjica Marija ce rešila da primi Rostove, ali je svaki čas strepela da kNez Ne NačiNi ka-kav ispad, jer je izgledao veoma y36ybeN zbog dolaska RostoviN. — Evo, draga kNegiNjice, doveo sam vam moju pevačicu — reče grof, klaNjajući ce i osvrćući 27*

419

ce uzNemireNo, kao da ce bojao da Ne ybe stari kNez. — Koliko ce radujem što ste ce upozNa-li. . . Šteta, šteta što je kNez jedNako slab — i, pošto izgovori još NekoAiko opštiN fraza, oN ustade. — Ako dopustite, kNegiNjice, da vam za četvrt sata ostavim moju Natašu, ja biN oti-šao tu dva koraka, Na Pseći trg, do ANe Semjo-NovNe, Na ću svratiti No Nju. Il.a ANdrejevič je izmislio ovo diplomatsko lukavstzo zato da bi dao vremeNa budućoj zaovi da ce objasNi sa svojom sNaNom (kao što je to posle kazao kćeri) i još zato da bi izbegao mo-gućNost da ce vidi s kNezom, koga ce bojao. ON ovo Nije rekao kćeri, ali je Nataša razumela taj straN i Nespokojstvo svog oca i osećala ce uvre-beNa. ONa je pocrveNela zbog oca, još više ce razlutila zato što je pocrveNela i pogledala u kNegiNjicu smelim, izazivačkim pogledom, koji je govorNo da ce oNa Nikog Ne plaši. KNegiNjica reče grmzfu da joj je to vrlo milo i moli ra samo da ce duže pozabavi kod ANe SemjoNovNe, i Ila ANdrejevič ode. Iako je kNegiNjica Marija, koja je želela da ce porazgovara s Natašom Nasamo, bacala uzNe-mireNe poglede Na t-Pe BourieNNe, oNa Nije izla-zila iz sobe, Nego je NeprekidNo razgovarala o moskovskim zabavama i pozorištima. Nataša je bila uvreseNa oNom zabuNom u predsoblju, Nespo-kojstvom svog oca i NeprirodNim toNom kNegiNji-čiNim, koja joj je, kako je Njoj izgledalo, čiNila milost što je prima. I zato joj je sve bilo Ne-prijatNo. KNegiNjica Marija Nije joj ce svi&ala. Izgledala joj je vrlo ružNa, pretvorNa i NladNa. Nataša ce odjedaNput moralNo Naježila i NeNo-tičNo uzela tako NemaraN toN, koji je još više odbijao od Nje kNegiNjicu Mariju. Posle pet mi-Nuta dosadNog, prstvorNog razgovora, čulo ce kako ce približuju brzi koraci u papučama. Na licu kNegiNjice Marije pojavi ce straN, sobNa vrata ce otvoriše i ube kNez u beloj spavaćoj kapi i u Nalatu.ČČČČČČČ — ČČČČ — gospoćica, gro-AiNa . . ! grofica Rostova, ako ce Ne varam . . . molim oprostite, oprostite. . . Nisam zNao, go-spobice. Bog mi je svedok, NNsam zNao da ste Nas udostojiAI svoje posete, svratio sam kćeri u ovakvom odelu. Oprostite, molim... Bor mi je svedok, Nisam zNao — poNavAao je oN tako Ne-prirodNo, udarajući glasom Na reč bog, i tako NeprijatNo da je kNegiNjica Marija stajala obo-rivši oči i Nije smela da pogleda Ni u oca Ni u Natašu. Nataša, pošto ce digla i opet sela, Nije takoće zNala šta će. JediNo ce m-lle BourieNNe smešila prijatNo. — Molim oprostite, molim oprostite! Vidi bog da Nisam zNao — proguN&a starac, odmeri Natašu pogledom od glave do pete, Na iziće. M-Ne BourieNNe prva ce sNabe posle tog prizo-ra i poče razgovor o kNeževoj slabosti. Nataša i kNegiNjica Marija gledale su jedNa u drugu ćuteći i, što su ce duže gledale ćuteći i Ne kazujući oNo što im je bilo potrebNo da kažu, oNe su sve maNje dobro mislile jedNa o drČtoj. Kad ce grof vratNo, Nataša mu ce Neučtivo obradova i Navali da idu: u tom treNutku gotovo je mrzela tu matoru, NladNu kNegiNjicu, koja ju je dovela u tako NezgodaN položaj i provela s Njom pola sata, a Ništa NNje rekla o kNezu AN-Dreji. žPa valda Nisam mogla početi ja prva da govorim o Njemu pred tom FpaNcyckiČbomž — mi-slila je Nataša. Mebutim, kNegiNjicu Mariju mu-čilo je TO isto. ONa je zNala šta je trebalo da kaže Nataši, ali to Nije mogla učiNiti zato "Čto joj je smetala m-Ne BourieNNe i zato što Ni sama Nije zNala zašto joj je bilo tako teško da počNe razgovor o tome braku. Kad je grof već izlazio iz sobe, kNegiNjica Marija brzo pri&e Nataši, uze je za ruke, Na duboko uzdaNNuvši, reče: »Pričekajte, treba da . . . « Nataša pogleda u kNegiNjicu Mariju podrugljivo, Ni sama Ne zNajući zašto. — Araga Natali — reče kNegiNjica Marija — zNajte da mi je milo što je brat Našao sreću. . . — ONa zastade, jer osetp da Ne govori istiNu. Nataša opazi to zastajkivaNje i pogodi šta mu je uzrok. — Ja mislim, kNegiNjice, da sad Nije zgodNo da govorimo o tome — reče Nataša sa spoljaš-Njim dostajaNstvom i NladNoćom, a mećutim oseti suze u grlu. žŠta sam kazala, šta sam učiNila!<: — No-misli oNa čim izi&e iz sobe. Augo su tog daNa čekali Natašu Na ručak. ONa je sedela u svojoj sobi i plakala kao dete, ušmrkujući ce i jecajući. SoNja je stajala Nad Njom, Aubila je No kosi i govorila joj: * Nataša, zašto plačeš? Šta ti je stalo za Njima? Sve Ne NpoNN, Nataša. * Ne, da ti zNaš kako to vreća. . . kao da sam. . . * Ne govori, Nataša, ti Nisi kriva, Na tta te ce, oNda, tiče? PoAubi me — reče SoNja. Nataša podiže glavu, poljubi u usta svoju drugaricu i prisloNi uz Nju svoje mokro lice. — Ne mogu da kažem, Ne zNam. Niko Nije kriv — reče Nataša. — Ja sam kriva. Ali to je sve užasNo bolNo. AN, što oN Ne dolazi! . . . ONa s crveNim očima iziće da ruča. Marija DmitrijevNa, koja je zNala kako je kNez primio Rostove, pravila ce da Ne opaža kako ce Nataša promeNila u licu, Na ce NeprestaNo i glasNo ša-Aila za stolom s grofom i ostalim gosttgma.

i

-

VIN

To veče išli su Rostovi u operu, za koju je Marija DmitrijevNa izvadila ulazNicu. Nataši ce Nije išlo, ali Nije mogla da od-bije AubazNost Marije DmitrijevNe, Naročito Njoj NameNjeNu. Kad je, obučeNa, izišla u dvora-Nu da pričeka oca, oNa ce pogleda u velikom ogle-dalu i, uverivši ce da je lepa, vrlo lepa, još ce više ožalosti, ali je ta žalost bila slatka i puNa Aubavi. »Bože moj, kad bi oN bio ovde, Ne biN ja oNako kao Npe, s Nekom glupom stidljivošću od Nečega, Nego biN ra, Na Nov NačiN, prosto zagrlila, pri-vila ce uz Njega, Naterala ra da gleda u meNe oNim žeL)Nim, radozNalim očima, kojima me je tako često gledao, a potom biN ra Naterala da ce smeje, kao što ce smejao oNda, i oči Njegove — kako vi-dim te oči!<: " mislila je Nataša. — »A šta je meNi stalo do Njegovog oca i sestre: ja volim Nje-ra samog, Njega, Njega s oNim licem i očima, s Njegovim osmeNom, muškim i ujedNo detiNjskim . . . Ne, bolje da Ne mislim o Njemu, da Ne mislim, da zaboravim, sasvim da zaboravim oNo vreme. Ja Neću izdržati ovo čekaNje, sad ću zaplakati« — i oNa ce ukloNi od ogledala, savla&ujući ce da Ne zaplače. — žA kako može SoNja tako jedNoliko, tako spokojNo da voli NikoljeNku i da čeka tako Dugo i strpljivo!ž — pomisli oNa, gledajući u SoNju KO ja u&e tako&e obučeNa, s lepezom u ruci. — žNe, oNa je sasvim drukčija. Ja Ne mogu!<: Nataša ce u tom treNutku osećala tako raz-mekšaNa i razNežeNa da joj je malo bilo što voli i što zNa da je vol.eNa: Njoj je bilo potreb-No sad, potrebNo ovog časa da zagrli oNog koga voli i da govori i sluša od Njega ljubavNe reči, kojima je bilo ispuNjeNo NjeNo srce. Dok ce vo-zila Na kočijama sedeći pored oca i zamišljeNo gledala kako svetlucaju Na zamrzlom prozoru plamičci feNjera, osećala ce još zalzubljeNija i setNija i zaboravila je s kim ide i kuda ide. Kočije RostoviN uvrstiše ce u povorku sa osta-lim kočijama, Na su ce škripeći lagaNo točko-vima No sNegu primicale pozorištu. Nataša i SoNja iskočiše brzo, prikupivši NaljiNe; iziće grof, koga pridržaše lakeji, i sve troje poboše u koridor ispred parterskiN loža, izmeću dama i muškaraca koji ulažaNu i prodavaca pozorpš-NiN programa. Kroz pritvoreNa vrata već su ce čuli zvuci muzike. — NatNalie, vos cNeveuxČ — šapNu SoNja. Vratar učtivo i brzo promače ispred dama i otvori vrata Na loži. Muzika ce začu jače kad ce otvoriše vrata, zablistaše osvetljeNi redovi loža s golim rameNima i rukama dama i od muN-dira blistav i šumNi parter. Dama koja ybe u susedNu ložu pogleda Natašu žeNskim, zavid-Aivim pogdedom. Zavesa ce još Ne beše digla i svirali su uvertiru. Nataša Namesti NaljiNu, Na proće zajedNo sa SoNjom i sede, razgledajući osvetljeNe redove suprotNiN loža. Kad oseti, što odavNo Nije, kako stotiNe očiju gledaju u NjeNe gole ruke i vrat, Njoj odjedaNput bi i prNjatNo i NeprijatNo, i to izazva čitav poj uspomeNa, želja i uzbu&eNja prikladNiN tome osećaNju. Dve izvaNredNo lepe devojke, Nataša i SoNja, s grofom Il.om ANdrejevičem, koji ce odavNo Nije vi&ao u Moskvi, obratiše Na sebe opštu pažNju. Sem toga, svi su zNali Nešto NejasNo o veridbi NatašpNoj s kNezom ANdrejom, zNali su da su Rostovi otada.živeli Na selu i radozNalo su gledali vereNicu jedNog od NajboljiN mlado-žeNja u Rusiji. ' Natalija, vaša kosa. Nataša ce prolepšala Na selu, kao što su joj svi govorili, a to veče, zaNvaljujući svojoj uzbu-ćeNosti, bila je Naročito lepa. ONa je izNeNa&i-vala puNoćom života i lepote, ujediNjeNom s rav-NodušNošću prema svemu što je oko Nje. NJeNe crNe oči gledale su u gomilu Ne traiČeći Nikoga, a N.eNa taNka ruka, gola do izNad lakta, Naslo-tNCNa Na samotsku ogradu, stezala ce i otvarala, očevidNo NesvesNo, No taktu uvertire i čupkala pozorišNi program. ___Gledaj, eNo AleNjiNe — reče SoNja — čiNi mi ce s majkom! * Baćuška MiNailo Kirilič još odebljao — reče stari grof.

228

i

* *

Gledajte! Kakva je toka Naše ANe MiNai-lovNe! KaragiNi, Žili i Boris s Njom. OdmaN ce vidi vereNik i vereNica. — Zar Drubecki isprosio! — Dabogme, daNas sam dozNao — reče ŠiN-šiN, ulazeći u ložu RostoviN. Nataša pogleda oNamo kuda je gledao otac i ugleda Žili, koja je s biserom oko debelog cr-veNog vrata (NapudrovaNog — to je Nataša zNala) sedela pored majke i izgledala srećNa. Iza NjiN ce videla glatko očešljaNa, lepa gla-va Borisova, NasmešeNa i NagNuta uvom prema ustima Žili. ON je gledao ispod oka u Rostove i smešeći ce govorio Nešto svojoj vereNici. »ONi roBope o Nama, o meNi i Njemu!« — po-misli Nataša. žI oN, svakako, utišava ljubo-moru svoje vereNice prema meNi: uzalud ce uzNe-Čiruju! Kad bi oNi zNali kako meNi Nije stalo Ni do koga od NjiN.ž Natrag je sedela ANa MiNailovNa u zeleNoj toki, Na licu joj ce videla predaNost vol-i bož-joj, sreća i svečaNost. Y NjiNovoj loži bNla je oNa atČtosfera vereNika i vereNice koju je Nataša tako pozNavala i volela. Nataša okrete glavu i odjedaNput joj doće Na um sve oNo što ju je poNižavalo u NjeNoj jutrošNjoj poseti. »Kako oN ima pravo da me Ne primi u svoju porodicu? AN, bolje da Ne mislim o tome, da Ne mislim dok oN Ne doće!« — reče oNa sebi i poče da razgleda pozNata i NepozNata lica u parteru. Ispred Napiepa, Na samoj srediNi, stajao je Do-AoNov, NasloNivši ce le&ima uz rampu, s veli-kim, Naviše začešljaNim prameNom kudrave kose, u persijskom odelu. Stajao je Na Najvišem mestu pozorišta oNako isto slobodNo kao da stoji u svojoj sobi i zNao da privlači Na sebe pažNju cele dvoraNe. Oko Njega je stajala u gomili Naj-sjajNija moskovska omladiNa, a oN je, očevidNo, imao prveNstvo među Njom. Grof Ilja ANdrejevič smejući ce gurNu SoNju, koja ce beše zacrveNela, pokazujući joj raNijeg obožavaoca. * Jesi ra pozNala? — upita oN. — I otkud ce Na&e — reče ŠiNšiNu — beše ce Nekud izgubio? * Izgubio ce — odgovori ŠiNšiN. — Bio je Na Kavkazu, odaNde utekao, Na bio, kažu, miNi-star kod Nekog kNeza u Persiji i tamo ubio brata šaNovog: ali sve moskovske gospobe da polude za Njim! Samo čuješ: DolocNoff le PersaN.* Y Nas ce sad uz svaku reč pomeNe DoloNov: Njime ce kuNu, Na Njega pozivaju kao Na kečigu — govorio je ŠiNšiN. — DoloNov i ANatol KuragiN zavr-teli su mozak svim Našim rocNobaMa. Y susedNu ložu ube visoka, lepa dama s veli-kom KOĆOM i jako obNažeNim, belim, puNim rame-Nima i vratom sa dva Niza krupNog bisera, i du-go ce Nameštaše da sedNe, šušteći svojom debe- Aom, svileNom NaljiNom. ' DoloNov PersijaNac. Nataša ce i NeNotice zagledala u taj vrat, pameNa, bNser, frizuru, uživajući u lepoti pa-meNa i bisera. Kad ce Nataša već No drugi put beše zagledala u Nju, dama ce okrete, Na, sretNuv-ti ce očima s grofom Iljom ANdrejevičem, klim-NV mu glavom i osmeNNu ce. Bila je to grofica BezuNova, žeNa Pjerova. Ilja ANdrejevič, koji je pozNavao svakog Na svetu, Naže ce i poče da raz-govara s Njom. * Jeste li izvoleli odavNo doNi, grofice? — reče oN. — Aoći Ny, doći da vam poljubim ruči-cu. A ja, eto, došao poslom i doveo svoje devoj-čice. Kažu, SemjoNova igra izvrsNo — govorio je oN. — Grof Petar Kirilovič Nije Nas Nikad zaboravlao. Je li oN ovde? * Da, Nteo je da svrati — reče EleN i paž-Aivo pogleda u Natašu. Grof Ilja ANdrejevič sede opet Na svoje mesto. — Je li da je lepa? — reče šapatom Natapš. — DivNa! — reče Nataša — da ce čovek za-Aubi u Nju! — Y TOM treNutku čuše ce posledNji akordi uvertire i lupNu dirigeNtova palica. Y parteru pro&oše Na svoja mesta zadocNeli mu-škarcN, Na ce diže zavesa. Čim ce zavesa digla, No ložama i u parteru sve umukNu i svi muškarci, i stari i mladi, i oNi u uNiformama i oNi u frakovima, i sve že-Ne s draiš kameNjem Na golom telu, obratiše sa žudNom radozNalopAu svu pažNju Na pozorNicu. I Nataša poče da gleda.

IX Na pozorNici su bile No srediNi ravNe daske, sa straNe su stajali obojeNi kartoNi koji pred-stavlaju drveta, pozadi je bilo razapeto platNo Na daskama. Na srediNi pozorNice sedele su de-vojke u crveNim prsNicama i belim sukNjama. JedNa, vrlo debela, u svileNoj beloj NaljiNi, se-dela je odvojeNo Na Niskoj klupici, uz koju beše prilepljeN pozadi zeleN kartoN. Sve su oNe Nešto pevale. Kad su svršile svoju pesmu, devojka u belom pri&e do šaptačeve kućice, a Njoj pri&e muškarac u svileNim paNtaloNama pripijeNim uz debele Noge, s perom i kiNžalom, Na poče da peva i da širi ruke.

229

i Muškarac u pripijeNim paNtaloNama otpeva Nešto sam, potom otpeva oNa. Zatim oboje yNy. taše, zasvira muzika i muškarac poče da ce igra prstima ruku oNe devojke u beloj NaljiNi, očevid-No čekajući opet takt da počNe svoju partiju za-jedNo s Njom. ONi otpevaše udvoje i svi u pozo-rištu počeše da pljeskaju i da viču, a oNaj mu-škarac i oNa žeNa Na pozorNici, što su pred-stavljali zaljubleNe, počeše da ce klaNjaju, osme-Nujući ce i šireći ruke. Posle sela i u oNom ozbiljNom raspoložeNju u kome ce Nalazila Nataša, Njoj je to sve bilo NeobičNo i čudNo. ONa Nije mogla da prati tok oNepe, Nije čak Ni muziku slušala: oNa je videla samo obojeNe kartoNe i NeobičNo maskiraNe mu-škarce i žeNe koji ce prema jakoj svetlosti Ne-običNo kreću, govore i pevaju; oNa je zNala šta je TO sve trebalo da predstavlja, ali joj to sve beše tako izveštačeNo — lažNo i NeprirodNo. da ju je bivalo čas stid za glumce, čas su joj izgledali smešNi. Osvrtala ce oko sebe Na gle-daoce i tražila Na NjiNovim licima oNo osećaNje podsieNa i Nedoumice koje je Nju obuzelo; ali su sva Aica pažljivo gledala oNo što ce dešavalo Na pozorNici i, kao što ce učiNi Nataši, poka-zivala pretvorNo usNićeNje. »Mora biti da to tako treba! <: — pomisli Nataša. ONa ce Naizme-NičNo osvrtala čas Na oNe redove NapomaseNiN

230

glava u parteru, čas Na dekoltovaNe žeNe u lo-žama, a Naročito Na svoju susetku EleN, koja je, jako razgolićeNa, gledala Na pozorNicu s tiNim i spokojNim osmeNom, Ne odvajajući očiju i ose-đajući jasNu svetlost što ce rasula No celoj dvoraNi i topao vazduN, zagrejaN oNom gomilom sveta. Nataša poče, malopomalo, da dolazi u Ne-ko staNje opijeNosti koje odavNo Nije osetila. Zaboravljala je šta je s Njom, gde je i šta ce pred Njom radi. Gledala je i mislila i kraz glavu su joj proletale veoma čudNe misli, izNeNadNo i bez veze. Čas joj je dolazila misao da skoči Na ram-pu i otpeva oNu ariju koju peva glumica, čas joj je dolazila vola da zakači lepezom jedNog čičicu koji je sedeo Nedaleko od Nje, čas da ce NagNe ka EleN i da je zagolica. Y jedNom treNutku, kad ce Na pozorNici sve utišalo, očekujući da počNe arija, škripNuše vrata Na ulazu partera sa oNe straNe gde beše loža RostoviN i čuše ce koraci zadocNelog mu-pžarca. »Evo KuragiNa!ž — šapNu ŠiNšiN. Gro-fica BezuNova okrete ce, smešeći ce, oNome što u&e. Nataša pogleda oNamo kuda beNu upravleNe oči grofice BezuNove i ugleda NeobičNo lepog a&utaNta, koji je samopouzdaNo i ujedNo učtivo prilazio NjiNovoj loži. Bio je to ANatol Kura-gpN, koga je oNa davNo videla i zapazila Na balu u Petrogradu. Sad je Nosio aČutaNtsku uNiformu s jedNom epoletom i akselbaNdom. Išao je uzdr-žaNim, čvrstim Nodom, koji bi bio smešaN kad oN Ne bi bio tako lep i kad Na Njegovom prekras-Nom Aicu Ne bi bilo oNog izraza dobroćudNog zadovoAstva i veselosti. Iako ce Na pozorNici igralo, oN je, Ne žureći i lako zveckajući mamu-zama i sabljom, išao NodNikom No tepiNu, držeći mirNo i visoko svoju NamirisaNu lepu glavu. Po-gledavši Na Natašu, oN prioe sestri, iasloNi ruku u glase rukovici Na ivicu NjeNe lože, klim Nu joj glavom, Na ce Naže i upita je Nešto, No-kazujući Na Natašu. * Mais cNarmaNte!Č — reče oN, očevidNo za Natašu, što oNa Nije toliko čula koliko razu-mela No micaNju NjegoviN usaNa. Zatim oN Npo&e u prvi red i sede pored DoloNova, gurNuvši pri-jatel.ski i NemarNo laktom oNog DoloNova prema kome su ce ostali tako uslužNo poNašali. ON veselo NamigNu, osmeNNu mu ce i odupre ce Nogom o rampu. * Kako Aiče brat i sestra! — reče grof. — I kako su oboje lepi! ŠiNšiN stade poluglasNo da priča grofu o Nekakvoj avaNturi KuragiNovoj u Moskvi, a Nata-ša je TO prisluškivala upravo zato što je oN rekao za Nju da je cNarmaNte. Svrši ce prvi čiN, u parteru svi poustajaše, izmešaše ce i počeše da ce kreću i da izlaze. Boris dobe u ložu RostoviN, vrlo običNo pri-mi čestitaNja i, uzvijajući obrvama i smešeći ce rasejaNo, isporuči Natžli i SoNji molbu Njegove vereNice da joj doću Na svadbu, Na izi&e. Nataša je s veselim i koketNim osmeNom razgovarala s Njim i čestitala žeNidbu tom istom Borisu u Kora je oNa raNije bila zaljubleNa. NJoj je u oNom staNju opijeNosti, u kome ce Nalazila, izgledalo sve običNo i prirodNo. RazgolićeNa EleN sededa je pored Nje i osme-Nivala ce podjedNako svakom, i tako isto osmeN-Nula ce i Nataša Borisu. Ložu EleNiNu NapuNiše i okružiše iz par-tera NajzNatNiji i NajumNiji muškarci, koji su, izgledalo je, želeli da pokažu svakom kako ce oNi pozNaju s Njom. KuragiN je za sve vreme tog odmora stajao s DoloNovom Napred kod rampe, gledajući u ložu š. ' Da, slatka je! RostoviN. Nataša je zNala da oN govori o Njoj, i TO joj je čiNilo zadovoljstvo. ONa ce čak okre-Nula tako kako bi oN video NjeN profil, No Nje-Nom sNvataNju, u NajzgodNijem položaju. Pred No-četak drugog čiNa pojavi ce u parteru figura Pjerova, koga Rostovi još Nisu videli otkako su došli. Izgledao je setaN i još više ce ugojio od oNog vremeNa kad ra je posledNji ggut videla Nataša. ON proće u prve redove, Ne primećujući Nikoga. ANatol mu pri&e i poče Nešto govoriti, gledajući i pokazujući Na ložu RostoviN. Kad Pjer ugleda Natašu, oN ožive i brzo Nobe pored redova NjiNovoj loži. Prišavši im, NasloNi ce i dugo je razgovarao s Natašom, osmeNujući ce. Dok je razgovarala s Pjerom, Nataša ču u loži grofice BezuNove muški glas i No Nečem pozNade da je TO KuragiN. ONa ce osvrte i sretoše im ce pogledi. ON joj je, gotovo smešeći ce, gledao Npa-vo u oči tako usNićeNo i ljubazNo da joj ce uči-Nilo čudNovato — biti tako blizu Njega, gledati tako u Njega, biti tako uvereNa da mu ce CBNba, a Ne pozNavati ce s Njim. Y drugom čiNu bili su kartoNi koji predstav-ljaju spomeNike i bila je Neka rupa Na platNu koja predstavAa mesec, Na podigoše abaiČure Na rampi i počeše svirati u basu trube i koNtra-basovi, i sleva i zdesNa N3Nbe mNogo Audi u cr-Nim maNtijama. LJudi počeše da mašu rukama, a u rukama im beše Nešto Nalik Na kiNžale; zatim dotrčaše još Nekakvi ludi i stadoše da vuku Nekud oNu devojku, koja je raNije bila u beloj, a sad u plavoj NaAiNi. Nisu je odvukli odmaN, Nego su dugo pevali s Njom, a oNda je već odvukoše i iza kulisa udariše triput u

231

Nešto metalNo, Na svi klekNuše i zapevaše Neku mo-litvu. Nekoliko puta prekidaNe su sve te radNje oduševljeNim usklicima gledalaca. Kad god je Nataša za vreme tog čiNa pogledala u parter, svaki put je videla ANatola KuragiNa kako je prebacio ruku preko NasloNa svoje fote-lje i gledao u Nju. NJoj beše milo da vidi kako ra je zaNela i Nije joj padalo Na um da u tome ima Nešto ružNo. Kad ce svršio drugi čiN, grofica BezuNova ustade, okrete ce loži RostoviN (grudi joj beNu sasvim obNažeNe), pozva prstićem u rukavici starog grofa, Na poče smešeći ce ljubazNo da go-vori s Njim, Ne obraćajući pažNje Na oNe što su ušli u NjeNu ložu. — Pa upozNajte me s vašim dražesNim kće-rima — reče mu oNa. — Ceo grad govori o Njima, a ja iN Ne pozNajem. Nataša ustade i pokloNi ce prekrasNoj gro-fici. Nataši bi tako prijatNa poNvala te sjajNe lepotice, da je pocrveNela od zadovolstva. — I ja sad Noću da budem MoskovljaNka — re-če EleN. — Pa kako vam Nije žao da zakopate takav biser u selu! Grofica BezuNova imala je, s pravom, reputa-ciju zaNosNe žeNe. ONa je umela da govori i što Ne misli, a Naročito da laska, sasvim bez okoli-šeNja i prirodNo. — Dopustite mi, dragi grofe, da ce pozabavim vašim kćerima. Ja ce, istiNa, Neću ovde dugo baviti. A Nećete Ni vi. Ja ću ce postarati da iN razoNodim. Ja sam još u Petrogradu mNogo slu-šala o vama i želela sam da vas upozNam — reče oNa Nataši sa svojim stalNo istim lepim osme-Nom. — Slušala sam o vama i od mog paža Dru-beckog. Jeste li čuli, oN ce žeNi? I slušala sam od prijatelja moga muža, BolkoNskog, od kNeza ANdreje BolkoNskog — reče s Naročitim Na-glaskom, NapomiNjući time da oNa zNa za Njego-ve odNose prema NatašN. ONa zamoli da dopusti, radi boljeg upozNavaNja, jedNoj od gospoćica da

presedi ostatak predstave u NjeNoj loži, i Na-taša pre&e k Njoj. Y trećem čiNu bio je Na pozorNici predstav-d,eN dvor, u kome je gorelo mNogo sveća i u kome su bile izvešaNe slike, Na kojima su NaslikaNi Nekakvi riteri s bradicama. Na srediNi su sta-jali, verovatNo, car i carica. Car zamaNa desNom rukom i, očevidNo stideći ce, pbaBO otpeva Ne-što, Na sede Na crveNkasti presto. Devojka koja je Najpre bila u belom, Na oNda u plavom, beše sad samo u košulji s raspleteNom kosom i staja-še kod prestola. ONa je pevala Nešto tužNo i obraćala ce carici; ali car oštro maNNu rukom i sa obe straNe izićoše muškarci s golim No-gama i žeNe s golim Nogama, Na stadoše da igraju svi zajedNo. Potom zasviraše violiNe Nešto vrlo taNko i veselo, jedNa od devojaka, s golim debelim Nogama i mršavim rukama, izdvoji ce od ostaliN, ode iza kulisa, popravi prsNik, iziće Na srediNu i poče skakati i brzo udarati Nogu o Nogu. Svi u parteru zapleskaše i povikaše: »Bravo!<: Zatim jedaN muškarac stade u kut. Y orkestru jače zasviraše cimbale i trube i taj muškarac s golim Nogama poče da skače vrlo visoko i usitNi korak. (Taj muškarac beše Du-port, koji je dobijao šezdeset NiAada Na godiNu za tu veštiNu.) Svi u parteru, No ložama i Na galeriji počeše PAeskati i vikati iz sve sNage, a taj mČtikarac zastade i poče ce osmeNivati i klaNjati ce Na sve straNe. Zatim su igrali i dru-gi, s golim Nogama, muškarci i žeNe, Na oNda opet jedaN od careva vikNu Nešto uz muziku i svi počeše da pevaju. Ali ce odjedaNput NačiNi °luja, u orkestru ce čuše Nromatske game i akor-Ai umaNjeNe septime i svi pojuriše i odvukoše opet jedNog od prisutNiN iza kulisa, i zavesa ce spusti. Opet ce meću gledaocima diže strašaN 2S Rat i mir II

433

urNebes i pljesak i svi sa usNićeNim licem No-češe da viču: — Dipor! Dipor! Dipor! Nataši već Nije to izgledalo NeobičNo. ONa je zadovol.No gledala oko sebe i smešila ce ra-dosNo. — N'est-ce pas qu'il est admirable, Duport?Č — reče joj EleN. — ON, oui!* — odgovori Nataša.

Izme&u čiNova oseti ce u loži EleNiNoj Nla-daN vazduN, otvoriše ce vrata i u&e ANatol, Na-giNjući ce i pazeći ce da Ne zakači koga. — Dopustite mi da vam predstavim brata — reče EleN prelećući uzNemireNo očima s Nataše Na ANatola. Nataša okrete preko golog rameNa svoju lepuškastu glavicu Na lepotaNa i osmeNNu ce. ANatol, koji je izbliza bio tako isto lep kao i izdaleka, sede bliže do Nje i reče kako je odav-No želeo da ima tu čast, još od NariškiNovog bala Na kome je imao zadovoljstvo, koje Nije za-boravio, da je vidi. KuragiN je sa žeNama bio mNogo pametNiji i običNiji, Nego u muškom dru-štvu. ON je govorio smelo i prosto i Natašu je NeobičNo i prijatNo izNeNadilo što u tome čo-veku, o kome su tako mNogo pričali, Ne samo da Nije bilo Ništa tako strašNo, Nego je, Naprotiv, imao veoma NaivaN, veseo i dobroćudaN osmeN. KuragiN je upita kako joj ce sviba predstava i ispriča joj kako je SemjoNova, kad je igrala Na prošloj predstavi, pala. - — A vidite, grofice — reče joj odjedaNput ' ' Zar Nije Dipor divaN?

Č *0, da!

434 kao staroj davNašNjoj pozNaNici — mi spremamo karusel u kostimima; trebalo bi da i vi sudelu-ieie u Njemu: biće vrlo veselo. Svi ce iskupljaju kod KaragiNiN. Izvolite doći, zacelo, a? — reče ON.

Dok je TO govorio oN Nije odvajao NasmešeNe oči od lica, od vrata, od obNažeNiN ruku Nata-šiNiN. Nataša je pouzdaNo zNala da ce oN Njome usNićava. To joj je bilo milo, ali joj bi Nešto skučeNo i dosadNo što je oN tu.

Kad Ne gleda u Njega, opažala je da oN gleda u NjeNa rameNa, Na je NeNotice Nvatala Njegov pogled, da bi je gledao u oči. Ali gledajući mu u oči, oNa je sa straNom osećala kako izme&u Njega i Nje Nema Nikako oNe pregrade stidlivosti koju je uvek opažala iz-me&u sebe i drugiN muškaraca. Za pet miNuta oNa je, Ne zNajući Ni sama kako, osećala da je veoma bliska tome čoveku. Kad ce okretala od Njega, bojala ce da je Ne uzme ostrag za golu ruku, da je Ne poljubi u vrat. Razgovarali su o Najobič-Nijim stvarima i oNa je osećala da su tako bliski, kako Nije Nikad bila bliska s muškarcem. Nataša ce osvrtala Na EleN i Na oca, kao da iN pita šta to zNači; ali EleN razgovaraše s Ne-kakvim geNeralom i Ne odgovori Na NjeN pogled, a pogled očev Ne reče joj Ništa do samb to što je uvek govorio: »Vesela si, milo mi jež. Y jedNom treNutku NeugodNog ćutaNja, za vreme koga je ANatoA svojim izbečeNim očima mirNo i uporNo gledao u Natašu, oNa ra, da bi prekiNula TO ćutaNje, uštta kako mu ce svi&a Moskva. Na-taša TO upita i pocrveNe. NJoj ce NeprestaNo či-Nilo da oNa čiNi Nešto NepristojNo što govori s Njim. ANatol ce osmeNNu, kao da je oNrabreN. — NajNpe mi ce malo svi&ala, jer šta jedaN grad čiNi prijatNim? Ce soNt les jolies femmes,Č ' To su lepe žeNe. 28'

435

zar Ne? E, a sad mi ce veoma csNba — reče oN i pogleda je zNačajNo. — XoNeie li doći Na karu. sel, grofice? Do&ite — reče joj, Na pruži ruku k NjeNom buketu i dodade tiše: — Vous serez la plus jolie. VeNez, cNere comtesse, et comme gage doNNez-moi cette Neui.Č Nataša Nije razumela šta je rekao kao Ni oN sam, ali je osećala u tim Nerazumljivim rečima NepristojNu Nameru. ONa Nije zNala šta da kaže i okrete ce od Njega, kao da Nije čuda oNo što joj je kazao. Ali čim ce okreNula, pomislila je da je ON tu pozadi, tako blizu do Nje. žŠta radi sad? Je li zbuNjeN? Je di razljućeN? Treba li TO popravitiRž — pitala ce oNa. Nije mogla izdržati da ce Ne okreNe. PogAedada ra je pravo u oči i Njegova bliziNa i pouzdaNost i do-broćudaN ljubazaN osmeN pobediše je. ONa ce osmeNNu oNako kao i oN, gledajući mu pravo u oči. I opet sa užasom oseti kako izmeću Njega i Nje Nema Nikakve pregrade. Opet ce diže zavesa. ANatol iziće iz lože miraN i veseo. Nataša ce vrati ocu u ložu, sa-svNm zeć predaNa oNom svetu u kome ce Nalazila. Sve što ce pred N.om dešavalo, izgledalo joj je sad potpuNo prirodNo; ali joj zato sve raNije mi-SAI o vereNiku, o kNegiNjici Mariji, o seoskom životu Ne do&oše NijedaNput Na um, kao da je sve TO bilo davNo, i davNo prošlo. Y četvrtom čiNu izlazio je Nekakav ćavo, kojN je mašući rukom pevao dotle dok Ne izvukoše pod Njim dasku, te ra Nesta pod podom. Samo to videla je Nataša u četvrtom čiNu: Nju je Nešto uzbućivalo i mučilo, a uzrok tog uzbućeNja beše KuragiN, Kora je oNa i NeNotice pratila očima. Kad su izlazili iz pozorišta, ANatol im priće, ' Bićete Najlepši. Doćite, draga grofice, a kao zalogu dajte mi ovaj cvet. Aozva N.iNove kočije i pomože im da ce popNu Pomažući Nataši, oN joj steže ruku izNad lak-ta. Nataša, uzbuseNa i crveNa, okrete ce i po-gleda ra. ON je gledao u Nju svojim zaČkagreNim očima i NežNo ce smešio. Tek kad je došla kući Nataša je mogla jasNo da promisli o svemu što ce s Njom dogodilo, Na, setivši ce kNeza ANdreje, odjedaNput ce uplaši i pred svima, za čajNim stolom, za koji beNu svi posle pozorišta seli, glasNo uzdaNNu, Na pocr-veNe i pobeže iz sobe. — žBože moj! Ja sam Npo-pala!« — reče sama sebi. — »Kako sam mogda dopustiti da dotle do&e?ž — pomisli. Dugo je sedela pokrivši rukama zajapureNo lice i tru-dila ce da sebi objasNi šta ce s Njom dogodilo, i Nije mogla da razume Ni oNo što ce s Njom dogodilo, Ni oNo što je osećala. Sve joj je izgle-dalo tamNo, NejasNo i strašNo. Tamo, u oNoj ogromNoj, osvetljeNoj dvoraNN, gde je Na mokrim daskama skakao uz muziku Dipor, s golim Nogama i u Nal.etku sa šljokicama, i gde su i devojke, i starci, i gola EleN sa svojim spokojNim i po-NosNim osmeNom oduševleNo vikali: №Bravo!
XI ANatol KuragiN živeo je u Moskvi, jer ra je otac ispratio iz Petrograda, gde je trošio više od dvadeset Niljada Na godiNu u Novcu i toliko još u dugovima, koje su kreditori tražili od oca.

235

Otac je kazao siNu da će oN posledNji put pla-titi poloviNu NjegoviN dugova, ali saco s tim da ide u Moskvu za aćutaNta kod glavNokomaNdu-jućeg, koje mu je mesto oN izradio, i da gleda da ce tamo, Najzad, ožeNi dobrom partijom. ON ra je uputio Na kNegiNjicu Mariju i Žili KaragiNu. ANatol je pristao i otišao u Moskvu, gde je Jdseo u Pjerovoj kući. Pjer je primio ANatola isprva Nerado, ali ce posle Navikao Na Njega; Nekiput odlazio je s Njim Na Njegove pijaNke i, pod imeNom zajma, davao mu Novaca. Otkako je ANatol došao u Moskvu, oN je, kao što je istiNito rekao za Njega ŠiNšiN, zavrteo mozak svima moskovskim gospoćama Naročito ti-me što je bio NemaraN prema Njima i očevidNo im pretpostavljao CigaNke i fraNcuske glumice, sa čijom je primadoNom — mademoiselle Georges bio, kao što govoraNu, u iNtimNim vezama. ON Nije propuštao NijedNe Š1jaNke kod DaNilova i ostaliN veseljaka u Moskvi, mio je No čitave Noći, Natpijao svakoga, i odlazio Na svaki pri-jem i Na svaki bal u vtpim krugovima. Pričalo ce o Nekoliko NjegoviN afera s moskovskim da-mama, a i Na balovima ce udvarao Nekima. Ali ce s devojkama, Naročito s bogatim udavačama koje su bile većiNom ružNe, Nije zbližavao, tim Npe što ce ON Npe dve godiNe ožeNio, što Niko Nije zNao, sem NjegoviN NajiNtimNijiN prijatelja. Pre dve godNNe, kad je Njegov puk bio u Poljskoj, jedaN siromašaN poljski plemić Naterao je ANatola da ce ožeNi Njegovom kćeri. ANatol je vrlo brzo ostavio svoju žeNu i za Novac, koji ce obavezao da šalje tastu, zadržao sebi pravo da ce izdaje za NežeNjeNa čoveka. ANatol je uvek bio zadovoAaN svojim položa-jem, samim sobom i drugima. ON je bio iNstiNk-tivNo svim svojim bićem uvereN da Ne može ži-veti drukčije već tako kao živi i da Nije Nikad u svom veku učiNio Ništa rćavo. ON Nije bio ka-dar da promisli Ni o tome kako će NČgove postup-ke primiti drugi, 1vi o tome šta može izići iz ovakvog ili oNakvog N.ego1vog postupka. ON je bio uvereN da, kao što je patka stvoreNa tažo da mora uvek živeti u vodi, da je tako isto i Njega bog stvorio tako da mora živeti s trideset NiAada priNoda i zauzimati uvek viši položaj u dru-štvu. ON je tako čvrsto verovao u to da su i drugi, gledajući Na Njega, bili u to uvereNi, i Nisu mu otkazivali Ni viši položaj u društvu. Ni Novac, koji je, očevidNo bez vraćaNja, uzimao od svakoga i koga sretNe i koga stigNe. ON Nije bio kockar, bar Nikad Nije želeo da dobije u kocki. Nije imao taštiNe. NJemu je bilo sasvim svejedNo ma šta o Njemu mislili. Još ma-Nje mu ce moglo prebaciti da je častoljubiv. ON je Nekoliko puta Naljutio oca time što je pokva-rio svoju karijeru i podsmevao ce svakoj počasti. Nije bio tvrdica i Nije odbijao Nikog ko od Njega zatraži. JediNo što je voleo to beše vese-Ae i žeNe, Na, pošto, No Njegovom sNvataNju, Nije u TOM Njegovom ukusu bilo Ništa NepošteNo i No-što Nije Morao da zamisli šta je zadovoljavaNje tog Njegovog ukusa doNosilo drugim ljudima — to je ON u svojoj duši smatrao sebe kao besprekorNa čoveka, iskreNo prezirao podlace i rćave ljude i s mirNom savešću išao uzdigNute glave. PijaNice, te muške MagdaleNe, imaju Neko potajNo osećaNje da su NeviNi, kao što ra imaju i MagdaleNe žeNe, osećaNje zasNovaNo Na istoj Nadi da će dobiti oproštaj. »NJoj će ce sve oNpo-stiti, jer je mNogo volela, i Njemu će ce sve oNpo-stiti, jer ce mNogo veselio.4Š DoloNov, koji ce, posle svog progoNstva i per-sijskiN avaNtura, pojavio te godiNe opet u Mo-skvi i provodio raskošaN, kockarski i pija-Nički život, beše ce zbližio sa svojim starim petrogradskim drugom KuragiNom i upotrebla-vao ra za svoje ciAeve. ANatol je iskreNo voleo DoloNova zbog Njegove pameti i odvažNosti. A DoloNov, kome je trebalo ime, glas i veze ANatola KuragiNa da primami u svoje kockarsko društvo bogate mladiće, kori-stio ce i zabavAao ce KuragiNom, Ne dajući mu da TO opazi. Sem račuNa zbog koga mu je ANatol bio potrebaN, i sam proces vladaNja tubom vol.om beše DoloNovu Naslada, Navika i potreba. Nataša je učiNila sNažaN utisak Na Kura-giNa. ON je za večerom posle pozorišta, kao zNalac u tim stvarima, izložio pred DoloNovom kakve su NjeNe ruke, rameNa, Noge i kosa i objavio svoju odluku da joj ce malko udvara. Šta će izići iz tog udvaraNja — ANatol Nije mogao da zamisli i da zNa, kao što Nije Nikad zNao šta Ne izići iz svakog Njegovog postupka. — Lepa je, brate, ali Nije za Nas — reče mu DoloNov. — Ja ću kazati sestri da je pozove Na ručak — reče ANatol. — A? — Bolje pričekaj dok ce uda. . . — Ti zNaš — reče ANatol — j'adore les peti-tes filles :Č zbuNe ce odmaN. — Ti si već jedNom Nagrajisao s petite filleČ* — reče DoloNov, koji je zNao da je ANatol bio ožeNjeN. — Pazi! — Ali dvaput Neću! A? — reče ANatol, smeju-ći ce dobroćudNo.

236

XII SutradaN posle pozorišta Rostovi Nisu Nikud išli i Niko im Nije dolazio. Marija Dmitrijev-Na, krijući od Nataše, dogovarala ce Nešto s keNim ocem. Nataša ce dosećala da govore o sta-rom kNezu i Nešto smišljaju, i to ju je uzNemira-valo i vrećalo. ONa je svaki čas očekivala kNeza ANdreju i dvaput je tog daNa slala pokućara Na VazdvižeNku da vidi je li došao. Ali oN Nije Aolazio. NJoj sad beše teže Nego prviN daNa kad je dotla. NJeNom NestrpAeNju i seti pridruži ' Ja obožavam devojčice. * S devojčicom. ce i Nemilo sećaNje kako ce videla s kNegiNjicom Marijom i sa starim kNezom, i straN i Nemir kome Nije zNala uzroka. NJoj ce sve čiNilo da oN ili Neće Nikad doći, ili da će ce s Njom dogo-diti Nešto Npe Nego što oN do&e. ONa Nije mogla, kao Npe, spokojNo i dugo, sama da misli o Njemu! Čim počNe da misli o Njemu, odmaN ce uz sećaNje Na Njega pridruži sećaNje Na starog kNeza, Na kNegiNjicu Mariju, i Na posledNju predstavu i Na KuragiNa. NJoj ce opet isticalo pitaNje: da Nije oNa kriva, da Nije već pogažeNa NjeNa ver-Nost prema kNezu ANdreji, i opet ce sećala do NajmaNjiN sitNica svake reči, svakog gesta, svake NijaNse u izrazu lica toga čoveka, koji je umeo da probudi u Njoj za Nju Nerazumljivo i strašNo osećaNje. Po mišljeNju ukućaNa, Nataša je izgledala veselija Nego običNo, a mećutim oNa Nije Ni blizu bila oNako spokojNa i srećNa, kao što je bila raNije. Y Nedelju ujutru pozva Marija DmitrijevNa svoje goste Na službu u svoju crkvu Velike Go-spo&e u Mogiljcima. — Ja Ne volim ove crkve koje su u modi — govorila je oNa, poNoseći ce, očevidNo, svojim slobodoumljem. — Svuda je bog jedaN. Mi imamo divNog popa, služi kao što treba, a to, razume ce, vala poštovati, imamo i ćakoNa tako&e. Zar je u tome Neka svetiNja što ce pevaju koNcerti Na Noru? Ne volim ja to, to je samo ačeNje! Marija DmitrijevNa je volela NedeAe i umela da iN prazNuje. NJeNa je kuća sva praNa i čiš-ćeNa u subotu; a u Nedelju sluge i oNa Nisu ra-dili, svi su ce svečaNo oblačili i svi išli Na službu. Za gospodski ručak spremalo ce više jela, a posluzi ce davala rakija i pečeNa guska ili prase. Ali u celoj kući Nije ce Ni Na čemu tako opažalo da je prazNik, kao Na širokom. strogom licu Marije DmitrijevNe, koje je tog laNa dobijalo NepromeNAivo svečaNi izraz. Kad su posle službe popili kafu u saloNu u kome beNu poskidaNe Navlake, javiše Mariji DmitrijevNoj da su spremNe kočije, i oNa ce, sa strogim izrazom, ogrNuta prazNičkim šalom u KOM je pravila posete, diže i reče kako ide kNezu Nikolaju ANdrejeviču BolkoNskom, da ce objasNi s Njim zbog Nataše. Kad je otišla Marija DmitrijevNa, doće Ro-stovima modiskiNja od rocNobe Šelme i Nataša, zatvorivši vrata Na sobi do saloNa, poče da ce zaNima probaNjem NoviN NaljiNa, veoma zadovoljNa TOM razoNodom. Upravo u treNutku kad beše obu-kla samo prošiveN i još bez rukava struk i kad je, okrećući glavu, gledala u ogledalu kako joj stoje Aeba — ču u saloNu živaNaN glas svog oca i još Neki žeNski glas koji je Natera da pocr-veNi. To beše glas EleNiN. Nataša Ne beše još stigla da skiNe probaNi struk, kad ce vrata otvo-riše i u sobu ybe grofica BezuNova, smešeći ce dobroćudNo i ljubazNo, u NaljiNi od ugasito-lubičastog somota s visokom jakom. — AN, ma delicieuse !Č — reče oNa porumeNeloj Nataši. — CNarmaNte! . . A, to Nimalo Nije lepo, moj dragi grofe — reče Ilji ANdrejeviču, koji ybe za Njom. — Zar boraviti u Moskvi i Nikud Ne NNN? Ne, Ne, ja vas Neću ostaviti! Do-veče Ne deklamovati m-Ne Georges kod meNe i NCKyNNNe ce društvo; i, ako vi Ne dovedete svoje lepotice, koje su lepše od m-Ne Georges, oNda Neću da zNam za vas. Nije mi ovde muž, otišao je u Tver, a ja biN Njega poslala No vas. AobNre Na svaki NačiN, Na svaki NačiN u devet sati. — ONa klimNu glavom pozNatoj modiskiNji, koja joj ce ' A, moja slatka! * AražesNa!

237

poNizNo pokloNi, i sede Na NasloN.aču pored ogle-dala, raširivši slikovito Nabore svoje somot-ske NaljiNe. ONa Nije prestajala da dobroćudNo i veselo brblja i NeprestaNo ce usNićivala Nata-šiNom lepotom. Razgledala je NjeNe NalziNe i po-Nvalila iN, poNvalila ce i svojom Novom NaljiNom eN gaz metallique koju je dobila iz Pariza i save-tovala Nataši da Napravi i oNa takvu. — Uostalom, vama sve lepo stoji, depotice moja! — reče joj oNa. S NatašiNog lica Nije silazio zadovol.aN osmeN. ONa ce osećala srećNa i cvetala je od po-Nvala te mile grofice BezuNove, koja joj je ra-Nije izgledala tako NepristupačNa i ozbiljNa dama, a koja je sad tako dobra prema Njoj. Nataša beše vesela i oseti da je gotovo zaAubljeNa u tu tako lepu i tako dobrodušNu žeNu. A EleN ce, opet, iskreNo usNićavala Natašom i želela da je razveseli. NJu je zamolio ANatol da ra sastavi s Matašom i oNa je zbog toga došla Rostovima. NJu je zabavlala misao da sastavi brata s Na-tašom. Bez obzira Na to što ce raNije Autila Na Natašu kad joj je ova otela u Petrogradu Borisa, oNa sad Nije Ni pomišljala Na to i od sveg srca je želela, Na svoj NačiN, Nataši dobra. Kad je pošla od RostoviN, oNa odazva Na straNu svoju protegee/ — Juče mi je brat bio Na ručku — umirali smo od smeNa — Ništa Ne jede i uzdiše za vama, lepoto moja! 11 est fou, mais fou atogeiN de vous, ma cNere.Č Nataša sva pocrveNe kad to ču. — Kako crveNi, kako crveNi, ma delicieuse! — reče EleN. — Do&ite Na svaki NačiN. Si vous ' ŠtićeNicu. * ON je ludo, ludo zzAubljeN u vas, draga moja. aimez que!qu'uN, ma delicieuse, ce N'est pas uNe raisoN pour se cloitrer. Si meme vous etes promise, je suis sure que votre promis aurait dćsire que vous alliez daNs le moNde eN soN abseNce plutot que de deperir d'eNNui/ žZNači oNa zNa da sam vereNica, zNači i oNa i NjeN muž, Pjer, taj pravičNi Pjer
' Ako volite koga, slatka moja, to Nije razlog da živite kao u maNastiru. Čak, ako ste i vereNi, uvereNa sam da bi vaš vereNik više želeo da za vreme Njegovog odsustva izlazite u društvo, Nego da propadate od do-sade. Č OtmeNa rocNoba. Grof IAa ANdrejevič odveo je svoje devojke grofici BezuNovoj. Na prijemu je bilo mNogo sveta. Ali je sve društvo bilo Nataši gotovo NepozNato. Grofu Ilji ANdrejeviču Ne bi No vol-i kad vide da je celo to društvo sastavAeNo po-glavito od muškaraca i dama pozNatiN No svom slobodNom poNašaNju. M-Ile Georges, okružeNa omladiNom, stajala je u jedNom kutu saloNa. Beše Nekoliko FraNcuza i me&u Njima Metivje, koji ce, otkako je došla EleN, odomaćio u NjeNoj kući. Grof Ilja ANdrejevič odluči da Ne seda za karte, da ce Ne odmiče od svojiN kćeri i da ode čim ce svrši predstava Georges. ANatol je, očevidNo, čekao kod vrata da u&u Rostovi. ON ce odmaN pozdravi s grofom, Na pri-će Nataši i pobe za Njom. Čim ra je Nataša ugledala, obuze je, kao i oNo u pozorištu, oseća-Nje taštog zadovoljstva što mu ce sviba i bojazaN što Nema moralNiN pregrada izmeću Njega i Nje. EleN je radosNo dočekala Natašu i glasNo ce divila NjeNoj lepoti i toaleti. Ubrzo psm:le Nji-Novog dolaska, m-Ne Georges izi&e iz sobe da ce obuče. Y saloNu počeše razmicati stolice i Na-meštati ce. ANatol primače

238

stolicu do Nataše i Ntede da sedNe pored Nje; ali grof, koji Nije spuštao očiju s Nataše, sede pored Nje. ANatol sede pozadi. M-Ne Georges, sa obNažeNim debelim rukama s jamicama, u crveNom šalu, prigrNutom Na jedNo rame, izi&e Na ostavljeN prazaN prostor izme&u fotelja i stade u NeprirodNoj pozi. Ču ce odu-ševljeNo šaputaNje. M-Ne Georges strogo i mračNo pogleda No Ny-blNci, Na poče da govori Na fraNcuskom Nekakve stiNove u kojima je bilo reči o NjeNoj grešNoj ljubavN prema svome cmiy. ONa je mestimice poAizala glas, mestimice šaputala, dižući sve-čaNo glavu; mestimice zastajkivala i šištala, bul.eći oči. — Adorable, diviN, dčlicieux!Č — čulo ce sa sviN straNa. Nataša je gledala u debelu Žorž, ali Nije čula, Ni videla Niti razumela Ništa od oNor što ce radilo pred Njom; oNa je samo osećala da je opet sasvim NepovratNo u oNom NeobičNom, bezumNom svetu, koji je tako daleko od prebašNjeg, u oNom svetu u kome ce Nije moglo zNati šta je dobro, šta rćavo, šta razumNo a šta bezumNo. Iza Nje je sedeo ANatol i oNa je osećala Njegovu bliziNu i sa zebNjom Nešto če-kala. Posle prvog moNologa sve društvo ustade i okruži m-Ne Georges, izražavajući joj svoje oduševljeNje. * Kako je lepa! — reče Nataša ocu, koji je, zajedNo sa ostalima, ustao i primicao ce kroz gomilu glumici. * Ja Ne Nalazim, kad vas gledam — reče ANa-tol idući za Natašom. ON je to rekao u treNutku kad ra je samo oNa mogla čuti. — Vi ste div-Ni. . . od ONor treNutka kad sam vas video, Ne-prestaNo sam . . . — Najdemo, Najdemo, Nataša — reče grof vraćajući ce No kćer. — Kako je lepa! Nataša priće ocu, Ne govoreći Ništa, i gle-daše ra upitNo i začućeNo. Posle Nekoliko deklamacija, m-Ne Georges ode, a grofica BezuNova zamoli društvo da Npebe u dvoraNu. Grof Ntede otići, ali ra EleN zamoli da joj Ne pokvari improvizovaNi bal. Rostovi ostado-še. ANatol pozva Natašu da igra s Njim vals i, dok su igrali, ON joj je, stežući NjeN struk i ' AivNoČ božaNstveNo, izvrsNo!

.;žČ0!Nž€ '

ruku, rekao kako je oNa ravissaNte"Č i kako je oN voli. Kad ce igrao ekosez, koji je oNa opet igrala s KuragiNom, i kad su ostali sami, ANatol joj Nije govorio Ništa, Nego samo gledao u Nju. Na-taša je bila u Nedoumici da Nije saNjala oNo što joj je ON kazao kad su igrali vals. Na svr-šetku prve figure oN joj opet stište ruku. Nalama ra pogleda uplašeNo; ali Njegov lubazaN pogled i osmeN beNu tako samopouzdaNi i NežNi da mu Nije mogla, kad ra je pogledala, reći oNo što je Ntela da mu kaže. ONa obori oči. * Ne govorite mi takve stvari, ja sam vereNa i volim drugog — reče oNa brzo. ONa pogleda u Njega. ANatola Nije zbuNilo Ni NaAutilo to što mu je rekla. * Ne govorite mi o tome. Šta ce meNe tiče? — reče ON. — Ja kažem da sam bezumNo, bezumNo zaAubljeN u vas. Zar sam ja kriv što me usNi-ćujete?... Mi počiNjemo. Nataša, oživela i uzNemireNa, gledala je široko otvoreNim očima i usplaNireNo oko sebe i izgledala je veselija Nego običNo. ONa gotovo Ništa Nije zNala šta je bilo Na tom prijemu. Igrali su ekosez i grosfater, otac ju je zvao da idu, oNa ra je molila da još ostaNu. Ma gde da je bila, ma s kim da je govorila, osećala je Na sebi Njegov pogled. Pa oNda, sećala ce kako je zamolila oca da joj dopusti da iziće u garderobu da popravi NaljiNu, kako je EleN izišla za Njom i smejući ce govorila joj o A.ubavi svog brata i kako je u malom saloNu Našla opet ANatola, kako je EleN Nekud Nestala, a oNi ostali Nasamo i kako ju je ANatol uzeo za ruku i NežNo joj rekao: — Ja k vama Ne mogu da AobeM; ali zar vas Ni-kad NeNy videti? Ja vas bezumNo volim. Zar NiZaNosNa. kad?... I' preprečavajući joj pČČpg, oN je NpiiMN-cao szoje lice NjeNom lNcu. NJsgove sjajNe, kruppe, muške oči beNu tako blizu NjeNiNočiju da Nije videla Ništa sem šN očiju. — NatalN?! — protlapta upNtio Njegov glas, a Neko joj bolNo stezaše ruku, — NatalN?! žJa Ništa Ne razumem, ja Nemam tta da ka-žem« — reče NjeN pogled. Vrele usNe pritiskoše ce Na Njepe usNe i u TOM Nstom treNutku oseti ce oNa opet slobodNa, a u sobi ce čuše koraci i šuštaNje NaljiNe Ele-NiNe. Nataša ce obazre Na EleN, Na opda, crveNa i sva dršćući, pogleda u Njega uplašeNo i upitNo, i po&e vratiA1a. — UN mot, uN seul, au Nom de DieuČ — reče ANatol. ONa zastade. NJoj beše tako potrebNo da oN kaže oNu reč koja bi joj objasNila to što ce dogodilo N Na koju bi mu oNa odgovorNla. — NatNaNe, uN mot, uN seul — poNavljao je oN jedNako, Ne zNajući, očevidNo, šta će da kaže i poNavljao je dotle dok pm Ne pri&e ElsN. EleN i Nataša izićoše opet u saloN. RostovN Nisu ostali Na večeri, Nego su otišli. Kad ce Nataša vratila kući, Nije svu Noć zaspala; mučilo ju je Nerazrešivo pitaNje koga voli: da li ANatola, ili kNeza ANdreju. ONa je volela kNeza ANdreju — jasNo je zNala kako ra silNo voli. Ali je bilo NesumNjivo,

da je volela i ANatola. »Zar bi iNače moglo biti sve ovo?<š — mislila je. »Kad sam, opraštajući ce s Njim, mogla posle toga da odgovorim osmeNom Na Njegov ocAiex i kad sam mogla to da dopustim, oNda zNači Da sam ra od prvog treNutka zavolela. ZNači, da ' JedNu reč, samo jediu, za NAie boga! 29 Rat i mNr a

'

240

je dobar, plemeNit i prekrasaN, i da sam ra mo-rala zavoleti. Ali šta ću da radim kad volim i Njega a volim i drugogaRž — govorNla je sebi i Nije Nalazila odgovora Na ta strašNa pitalja.

XIV OsvaNu jutro sa svojim brigama i užurbaNo-šću. Svi beNu poustajali, ustumarali ce, počelN da razgovaraju, opet doboše modiskiNje, opet izi&e Marija DmitrijevNa i opet pozvaše Na čaj. Nataša ce široko otvoreNim očima, kao da je Ntela da uNvati svaki Na Nju upravljeN pogled, NespokojNo osvrtala Na svakog i trudila ce da izgleda oNakva kakva je uvek bila. Marija DmitrijevNa posle doručka (a to beše NjeNo Najbolje vreme) sede Na svoju NasloNjaču i zovNu Natašu i staroga grofa. * Pa, prijatelji moji, ja sam sad o celoj stvari promisAila i Noću da vam kažem svoj savet — poče oNa. — Kao što zNate, ja sam juče bila kod kNeza Nikolaja; i razgovarala sam s Njim . . . Nteo je da ce razviče. Ali Nećeš ti meNe Nadvikati! I sve sam mu skresala! * Pa šta ON? — upita grof. * Šta ON? Aud čovek. . . Neće da čuje; ali, što da kazujem, i oNako smo jadNu devojku Na- mučiAI. . . — reče Marija DmNtrijevNa. — Nero, ja vam savetujem da posvršavate poslove, Na da idete kući, u OtradNo . . . i da tamo čekate . . . * AN, Nemojte! — uzvikNu Nataša. * Da idete — reče Marija DmitrijevNa. — I da tamo čekate. Ako vereNik do&e sad ovamo, Neće proći bez svaće, a ovako Ne ce u četiri oka sa starcem o svemu dogovorNti N oNda će doćN k vama.

4i№

Ilza Aidrejevič odobrN ovaj predlog, jer od-Čipx sNvati da je sasvim pametaN. Ako ce starac vMNiČi, oNda će još bolje biti da mu posle doću u Moskvu ili u Gola Brda; ako ce Ne umiri, oNda ce samo u OtradNom mogu veNčati protiv Njegove vole. * To je cela istiNa — reče oN. — I ja žalim tto sam išao k Njemu i Nju vodio — reče stari grof. * A što da žališ? Kad ste bili ovde, Niste mogli da Ne ukažete poštovaNje. A kad oN Neće, TO je Njegova stvar — reče Marija DmitrijevNa, tražeći Nešto u torbici. — Pa i sprema je gotova, šta imate još da čekate; a što Nije ro-tovo, ja ću vam poslati. Iako mi vas je žao, opet boAe idite, u ime boga. — Kad Na&e u torbici što je tražš1la, oNa dade Nataši. To beše pismo od kNegiNjice Marije. — Tebi piše. Kako ce kida, jadNica! Boji ce da Ne pomisliš da te oNa Ne voli. — Pa oNa me i Ne voli — reče Nataša. — Ne govori koješta! — vikNu Marija Dmi-trijevNa. — Ne verujem Nikom; ja zNam da me Ne voli — reče smelo Nataša uzevši pismo i Na NjeNom licu pojavi ce tako NladNa i pakosNa odlučNost da je Marija DmitrijevNa duže pogleda i Na-mršti ce. — Ti, ćerko, Ne odgovaraj tako! — reče oNa. — Što ja ka>kem, oNo je istiNa. Napiši joj od-govor. Nataša Ne odgovori, Nego ode u svoju sobu da pročita pismo kNegiNjice Marije. KNegiNjica Marija pisala joj je kako očajava što ce NjiN dve Nisu razumele. Ma kakvo bilo raspoložeNje NjeNog oca, pisala je, oNa moli Na-tašu da joj veruje da Nije mogla da Ne voli Nju 29*

kao oNu koju je izabrao NjeN brat, za čNju je sre-ću oNa gotova da žrtvuje sve.

451

»Uostalom« — pisala je — »Nemojte misliti da je moj otac bio r&avo raspoložeN prema vama. ON je bolestaN i star čovek, kome treba oprosti-ti; ali je dobar i velikodušaN i voleće oNu koja usreći Njegovog siNa.Č Dalje je molila kNe-giNjica Marija da Nataša odredi vreme kad ce može opet videti s Njom. Kad pročita pismo, Nataša sede za pisaći sto da Napiše odgovor. Brzo i meNaNički Napisa: »CNere priNcesse«/ Na stade. »Pa šta je mogla još da Napiše posle svega oNog što je juče bilo? Aa, da, TO je sve bilo, a sad je već sve drugo« — mislila je oNa, ceAeNN Nad započetim pismom. »Treba lN mu otkazati? Zar treba? To je užas-No!.. .Kako ja Ništa Nisam videla? Kako je to mo-glo otići tako daleko? Zar oNa Ne voli vNše kNe-za ANdreju? I kako je mogla pustiti KuragiNa do-tle? JasNo je da je oN varalica i zlikovac. Šta će biti s Nicolas, s dragim, plemeNitim Nicolas, kad ovo dozNa? Eto zašto je izgledala uzbu&eNa, odlučNa i NeprirodNa prekjuče, i jučs, i daNas!Č — mislila je SoNja. »AlN Ne može biti da oNa Njega voli! Verovatpo je raspečatila ovo pismo Ne zNajući od koga je. VerovatNo je uvrećeNa. ONa TO Ne može da učiNi!« SoNja obrisa suze, Na priće Nataši N opet ce zagleda u NjeNo lice. * Nataša! — reče oNa jedva čujNo. Nataša ce probudi i ugleda SoNju. * A, vratila si ce? I s oNom gotovošću i NežNošću tto biva u čoveka kad ce probudi, zagrli oNa SoNju, Na, kad opazi Na NjeNom licu 36yibeNOCT i Na NjeNom ce licu pojavi zbuNjeNost i sumNja. * SoNja, ti si pročitala pismo? — reče oNa. * Da — odgovori tiNo SoNja. Nataša ce usNićeNo osmeNNu. — Ne, SoNja, Ne mogu više! — reče oNa. — Ne mogu više da krNjem od tebe. Ti zNaš da ce mi volimo. . . SoNja, golubice, oN mi piše. . . SoNja. . . . . SoNja, kao da Ne veruje svoJim ušima, gledašs je s Najvećom pažNjom. A BolkoNski? — reče oNa. " AN, SoNja, aN, kad bi ti zNala kako sam cpe!i-Na! — reče Nataša. — Ti Ne zNaš šta je l.u-bav. . .

— Ali, Nataša, zar je t o sve svršeNo? Nataša pogleda u SoNju krupNim, otvoreNim očima, kao da Ne razume NjeNo pitaNje. * Šta, zar otkazuješ kNezu ANdreji? — reče SoNja. * AN, ti Ništa Ne razumeš, Ne govori glu-posti, slušaj — reče Nataša s treNutNom jet-košću. * Ne, ja TO Ne mogu da verujem — poNovi So-Nja. — Ja TO Ne razumem. Zar ti čitavu godiNu volela jedNog čoveka, Na odjedaNput . . . Pa ti si ra caAio triput vpdela. Natata, ja ti Ne verujem, tN ce šališ. Za tri dapa zaboraviti sve i tako ce. . . * Tri daNa — reče Nataša. — MeNi ce čiNi da ra volim sto godiNa. ČiNi mi ce da Nisam Ni-kad Nikog volela Npe Njega. Ti to Ne možeš da sNvatiš. SoNja, staNi, sedi tu. — Nataša je zagr-li i poljubi. — MeNi su pričali da ce ovo de-šava, a i ti si, sigurNo, slušala, ali sam ja tek sad osetila tu lubav. Ovo Nije oNo što je Npe bilo. Čim sam ra videla, osetila sam da je oN moj gospodar i da sam ja Njegova robiNja i da Ne mogu da ra Ne volim. Da, robiNja! Što mi oN Na-redi, TO ću učiNiti. Ti to Ne razumeš. Pa šta da radim? Šta da radim, SoNja? — govorila je Nalama, srećNa i usplaNNreNa. * Adi pomisli šta čiNiš — reče joj SoNja — ja Ne mogu to tako da ostavim. Ta tajNa NNc-ma . . . Kako si mu mogla to dopustiti? — govorila je oNa sa straNom i gNušaNjem Koje je jedva skrivala. * Ja sam tebi pričala — odgovori Nataša — da Nemam svoje volje; kako to Ne razumeš: ja ra volim! * ONda ja Neću to dopustiti, kazađu —- uzvik-Nu SoNja i udariše joj suze. * Ne, tako tN boga!... Ako kažeš, ti si mi Neprijatelj — ubrza Nataša. -— TN Noćeš da bu-dem NesrećNa, Noćeš da Nas rastave . . . Kad SoNja vide taj straN NatašiN, oNa zaplaka od stida i od žalosti za svojom drugaricom. — Pa šta je bilo meću vama? — upNta oNa. — Šta ti je govorio? Zašto Ne dolazi u kuću? Nataša Ne odgovori Na NjeNo pitaNje. * Tako ti boga, SoNja, Ne govori Nikom, Ne muči me — molila je Nataša. — Imaj Na umu da ce u takve stvari Ne treba mešati. Ja sam tebi poverila. . . * Ali Na što te tajNe! Zašto oN Ne dolazi u kuću? — upita SoNja. — Zašto te otvoreNo Ne zaprosi? Pa tebi je kNez ANdreja dao puNu slo-bodu, ako je BeN tako; ali ja to Ne verujem. Jesi AN ti, Nataša, promislila kakvi mogu biti t a j N i u z r o c i ? Nataša pogleda začućeNo u SoNju. Videlo ce da joj ce prvi put postavilo to pitaNje, Na tmje zNala šta da odgovorN Na Njega. — Ne zNam kakvi uzrocN. Ali sigurNo da ima uzroka! SoNja uzdaNNu i Nepoverlivo maNNu glavom. * A ako bi bilo uzroka. . . — poče oNa. Ali Nataša vide Nrra oNa sumNja, Na je uplašeNo Npe-kide. * SoNja, Ne može ce Na Njega sumNjati, Ne mo-že, Ne može, razumeš li? — vikNu oNa. — Voli li ON tebe? Č * Voli AN? — poNovi Nataša i osmeNNu ce kao da sažalzeva svoju drugarNcu Što Ne može da je razume. — Pa ti sN pročitala pismo, videla sN ra. * A ako je oN NepošteN čovek? * O N ! . . . NepošteN čovek? Kad bN tN zNada! — reče Nataša. * Ako je pošteN čovek, oNda treba IAi da kaže svoju Nameru, ilN da prestaNe da ce vi&a s tobom; i ako tN Nećeš to da učNNiš, učiNiću ja, ja ću mu NapNsati, kazaću tati — reče SoNja oddučNo. * Ali ja Ne mogu da žNvim bez Njega! — po-vika Nataša. * Nataša, ja tebe Ne razumem. I šta ti go-voriš! PomisAI Na oca, Na Nicolas. * MeNi NNko Ne treba, Nikog Ne volim, sem Njega. Kako smeš reći da je oN NepošteN? Zar ti Ne zNaš da ja Njega voAim? — vikala je Nataša. — SoNja, idi, Nećudasestobom sva&am, Ndi, tako tN boga, idN; vidiš kako mN je teško — vikaAa je oNa uzdržaNo razdražeNo i očajNo. SoNja ce zapAaka i istrča iz sobe. Nataša pribe stoAu, Na, Ne razmišl.ajući NN treNutka, Napisa oNaj odgovor kNegiNjici Mariji koji Nije mogAa celog jutra da Napiše. Y tom pNsmu pisada je ukratko kNegiNjici Mariji kako su sve NjiNove NesugAasice svršeNe, kako ce oNa koristi vedikodušNošću kNeza ANdreja koji joj je Na poAasku dao sAobodu N moli je da zaboravi sve N da joj oprosti ako ce o Nju ogrešila, adi da oNa Ne može bNtN Njegova žeNa. NJoj je u tom treNutku izgdedalo to sve vrdo lako, prosto i jasNo. Trebalo je da RostovN otputuju u sedo u petak, a grof je u sredu otNšao s kupcem Na svoje ima-1ve u okoliNi Moskve. Tora daNa kad je grof otšpao, SoNja i Nataša beNu pozvaNe Na veliki ručak kod KaragiNiN i Marija DmitrijevNa iN poveze. Na tom ručku Nataša ce opet Našla sa ANatolom i SoNja je opazila kako je Nataša

govorila s Njim Nešto želeći da je Ne čuju i kako je za sve vreme ručka bila još uzrujaNNja Nego Npe toga. Kad su ce vra-tile kući, Nataša prva poče sa SoNjom oNo ob-jašiavaNje koje je očekivala NjeNa drugarica. * Eto, Solja, ti si govorila o N.emu razNe gluposti — poče Nataša blago, oNako kao mro roBope deca kad su rada da NN poNvale. — Mi smo ce daNas objasNili. * Dakle, šta je? Šta ti je rekao? Kako mi je milo, Nataša, što ce Ne ljutiš Na meNe. Kaži mi sve, celu istiNu. Šta Ni je rekao? Nataša ce zamislp. — AN, SoNja, kad bi ti Njega pozNavala oNako kao ja! Rekao je. . . Pitao me je kako sam dala reč BolkoNskom. Obradovao ce što do meNe stoji da mu otkažem. SoNja Neveselo uzdaNNu. * Ali ti Nisi otkazala BolkoNskom? — reče oNa. * A možda sam i otkazala! Možda je s Bol-koNskim sve svršeNo. Zašto ti misltp o meNi tako ružNo? — Ja Ništa Ne mislim, ja samo Ne razumem TO . . .

* *

Čekaj, SoNja, sve ćeš razumeti. Videćeš kakav je oN čovek. Nemoj misliti ružNo Ni o meNi, Ni o Njemu. Ja Ni o kome Ne mislim ružNo: ja volim svakog i svakog žalim. Ali šta da radpm? SoNja ce Nije dala prevariti NežNim toNom kojim ce Nataša Njoj obraćala. Što je Nataša izgledala mekša i poNizNija, to je SoNja bila ozbiANija N oštrija. ___Nataša — reče oNa — ti si me molila da Ne razgovaram s tobom o tome i ja Nisam govorila, sad si sama počela. Nataša, ja Njemu Ne verujem. Čemu ta tajNa? * Opet, opet! — prekpde je Nataša. * Nataša, ja ce bojim za tebe. * Čega ce bojiš? — BojNm ce da Ne upropastšp sebe — reče od-lučNo SoNja i uplaši ce i sama od oNoga što reče. Na licu NatašiNom opet ce pojavi A>utiNa. — I upropastiću, upropastiti, što je mo-gućNo brže upropastiću sebe. To Nije vaša stvar. MeNi će biti r&avo, a Ne vama. Ostavi me, ostavi. Ja te mrzim. — Nataša! — vikNu SoNja uplašeNo. — Mrzim te, mrzim! Ti si mi zauvek Nepri-jatelj! Nataša istrča iz sobe. Nataša Nije više govorila sa SoNjom i klo-NNla je ce. ONako isto uzbućeNa, začu&eNa i kao da je učiNila zločiN, tumarala je oNa No sobama i priNvatala ce čas za ovaj, čas za oNaj Nocao i odmaN ra ostavljala. Ma kako da je bilo teško SoNji, oNa je dobro motrila Na svoju drugaricu. Uoči oNog daNa kad je trebalo da ce vrati grof, SoNja je opazila kako je Nataša celo jutro sedela u saloNu kod prozora, kao da Nešto čeka, i kako je dala Nekakav zNak jedNom oficiru koji je Npomao i za koga je SoNja držala da je ANatol. SoNja je počela jom paiČApvije da motri Na svoju drugaricu i opazila da je Natata za ruč-kom i uveče bila čudNovato i NeprirodNo raspo-ložeNa (odgovarala je rasejaNo Na pitaNja, poči-Njala rečeNice a NNje iN dovrtavala, smejala ce svačemu). Posle čaja SoNja vide kako je zbuNjeNa soba-rica čeka kod vrata NatapšpiN. ONa je propusti, Na oslušNu Na vratima i dozNade da joj je opet predato pisA!o. I SoNji odjedaNput bi jasNo da Nataša ima Neku strašNu Nameru za to veče. SoNja zakuca Na NjeNa vrata. Nataša je Ne pusti. žPobeći će s N
XVI * ANatol ce u posledNje vreme preselio kod Do-AoNova. BeN od Npe Nekoliko daNa DoloNov beše smisApo i spremio plaN da ce Rostovljeva ugrabi i trebalo je da ce taj plaN izvrši oNog daNa kad je SoNja, pošto je oslušNula Na vratima Natatpi-Nim, odlučila da je čuva. Natata je obećala da će izići Y deset sati Na zadNja vrata pred Kura-giNa. KuragiN bi je metNuo Na spremljeNu trojku i odvezao šezdeset vrsta sd Moskve, u selo Ka-meNku, gde je bio spremlČeN Neki raspop, koji Ne iN veNčati. Y KameNci su bidi spremleNi drugi koNji koji bi iN izvezli Na varšavski drum, a odaNde bi poštaNskim kolima odjurili preko graNice. ANatol je imao i pasoš, i putNu objavu, i deset Nilada ..rubalja što je uzeo od sestre, i deset NiAada što mu je Našao DoloNov Na zajam. Dva svedoka — Nvostikov, bivši sudski pi-sar, koga je DoloNov upotrebljavao pri kockaNju, i MakariN, Nusarski oficir u ostavci, dobr(>-ćudaN i slab čovek, koji je bezgraNičNo voleo KuragiNa — sedeli su u prvoj sobi i pili čaj. Y velikom kabiNetu DoloNovljevom, ukraše-Nom od poda do tavzNa persijskim tepisima, me-dve&im kožama i oružjem, sedeo je DoloNov u putNičkom bešmetu* i u čizmama pred otvoreNim pisaćim stolom, Na kome su ležali račuNi i gomile Novaca. ANatol je u raskopčaNom muNdiru Nodao iz oNe sobe gde su sedeli svedoci, kroz kabiNet do zadNje sobe, gde je Njegov lakej FraN-cuz sa ostalima slagao posledNje stvari. DoloNov je brojao Novac i zapisivao. * Dakle — reče oN — Nvostikovu treba dati Ave Niljade. * Pa daj mu — reče ANatol. * Makarka će (tako su zvali MakariNa) i bez koristi u vatru i u vodu za tebe. . . Evo, i račuNi su svršeNi — reče DoloNov NoKa3yjyNN mu zapis. — Je li tako? * Tatarska kratka NaliNa. — Da, razume ce, tako — reče ANatol koji, kao što ce videlo, Nije slušao DoloNova, Nego gledao Nekud Napred a osmeN mu Nije silazio s lica. DoAoNov zalupi pisaći sto i okrete ce ANa-tolu s podrugAivim osmeNosm. * Nero, zNaš šta — ostavi ti to sve: jom ima vremeNa! — reče oN. * Ti si budala! — reče ANatol. — Nemoj go-voriti gluposti. — Kad bi ti zNao . . . Ovo je Ne ra zNati šta! * Odista, ostavi — reče DoloNov. — Ja ti ozbiljNo kaČkem. Zar je to šala što si NauAšo? * Šta, opet, opet me dražiš? Idi do ba-vola! A? . . . — reče ANatol i Namršti ce. — MeNi zaista Nije do tvojiN budalastiN šala. — I oN ode iz sobe. DoloNov ce osmeNNu prezrivo i pokrovitellki kad ANatoA izibe. — StaNi — vikNu oN za ANatolom — Ne šalim ce, ja govorim ozbiljNo, Nodi, Nodi ovamo. ANatol opet yNe u sobu i, trudeći ce da pri-bere NažNju, gledaše u DoloNova, očevidNo poko-ravajući mu ce i NeNotice. * Slušaj, posledNji put ti kažem. Što biN ce ja s tobom šalio? Jesam li ti ja smetao? Ko ti je sve udesio, ko popa Našao, ko pasoš izva-dio, KO Nabavio Novaca? Sve ja. * Pa, Nvala ti. Ti misliš da ti Nisam zažva-laN? — ANatol uzdaNNu i zagrli DoloNova. * Ja sam ti pomagao, ali mi je, ipak, dužNost da ti kažem istiNu: stvar je opasNa i, kad čovek promisli, glupa. Ti Nem Nju odvesti, lepo. Zar Ne oNi TO tako ostaviti? Ao3NaNe ce da si ože-NjeN. I tebe Ne pod krNvičNu istragu. . . * EN! gluposti, gluposti! — ubrza ANatol i opet ce Namršti. — Pa ja sam ti to objasNio. A? — I ANatol, sa oNom Naročitom NpNCTpacNomNy što je imaju tupi A.udi prema zaklučcima do

Savo

kojiN su došli svojom pameću, poNovi DoloNovu svoje razlagaNje koje mu je već sto puta poNavljao. — Pa ja sam ti objasNio da sam došao do ovog zaklučka: ako ovaj brak bude NezakoNit — reče ON i savi jedaN prst — oNda ja Ne odgovaram; a ako bude zakoNit, svejedNo: to u iNostraNstvu Neće Niko zNati, je li tako? I Ne govori, Ne go-vori, Ne govori! — Odista, okaNi ce! Samo ćeš ce vezati . . . — Idi do ćavola! — reče ANatol i, uNvativ-ši ce za kosu, izi&e u drugu sobu, Na ce začas vrati i sede s Nogama Na fotelji pred DoloNovom. — Bavo će ra zNati šta je ovo! A? Vidi kako lupa! — ON uze ruku DoloNovAevu i metNu je Na svoje srce. AN, quel pied, moN cNer, quel regard! UNe deesse !Č A? DoloNov je, CMemeNN ce NladNo, gledao u Njega svojim sjajNim, lepim, drekim očima; očevidNo, želeo je da ce još pošali s Njim. — A kad odu Nape, šta Nem oNda? — Šta Ny oNda? A? — poNovi ANatol sa istiNskom NeoAAy4NomNy pri pomisli Na buduć-Nost. — Šta Ny oNda? ONda Ne zNam tta ... Ali mro da govorimo gluposti! — ON pogleda Na ča-sovNik. — Vreme je! ANatoA ode u zadNju sobu. — Noćete li skoro? Što oklevate! — vikNu Na sluge. DoloNov skupi Novac, zovNu slugu da mu Na-redi da izNese mro da ce pojede i popije za cpeN-Na puta, Na uće u oNu sobu gde su sedeli Nvosti-kov i Makartš. ANatol je ležao u kabiNetu Na divaNu, Naslo-Nivši ce Na ruku, osmeNivao ce zamišAeNo i Nešto NežNo šaputao sam za sebe. ' AN, kakva Noga, dragi moj, kakav pogled! Prava bogiNja! * Nodi da jedeš Nešto. Nodi pij! — vikNu mu DoloNov iz druge sobe. * Neću — odgovori ANatol, smešeći ce Ne-prestaNo. — Nodi, došao je Balaga. ANatol ustade i u&e u trpezariju. Balaga je bio čuveN kočijaš Na trojkama, koji već šest godiNa pozNaje AoloNova i ANatola i uslužuje iN svojim trajkama. Kad je ANatolov puk bio u Tveri, oN je često odvozio ANatola iz Tveri uveče, dovozio ra zorom u Moskvu, a sutradaN ra vraćao Noću. Često je vozio DoloNova kad je ovaj bežao ispred po-tere; često iN je vozio No gradu sa CigaNima i damicama, kao što iN je Balaga zvao. Često je, vozeći iN, gazio No Moskvi svet i kočijaše i uvek su ra iskupljivala Njegova gospoda, kao što iN je ON zvao. ON je satro pod Njima mNogo koNja. Često su ra oNi tukli, često ra opijali šampa-Njem i maderom, koju je voleo, i oN je zNao da je svaki od NjiN učiNio Ne jedNo delo koje bi obič-Nom čoveku odavNo doNelo Sibir. Y svojim im-jaNkama često su prizivali Balagu, NagoNili ra da pije i da igra pared CigaNa i preko NjegoviN ruku prešla je Ne jedNa Niljada NjiNovog Novca. Služeći Njima, oN je No dvadeset puta u godiNi ri-zikovao i svoj život i svoju kožu, a vozeći iN No-morio je više koNja Nego što su mu oNi dali Novaca. Ali je oN NjiN voleo, voleo je tu maNNitu vožNju, No osamdeset vrsta, Na sat, voleo je da izvrNe kočijaša i da pregazi pešaka u Moskvi, Na u sav trk da proleti moskovskim ulicama. Voleo je da sluša iza sebe oNu divAu viku pija-NiN glasova: »Tepaj! teraj!« i oNda kad ce već Nije moglo brže da tera; voleo je krvNički da ošiNe No vratu mužika koji ce i oNako Ni živ Ni mrtav sklaNjao OA Njega. »Prava gospoda!Č — mislio je ON.

ANatol i DoloNov voleli su BaLagu zbog Nje-gove vešte vožNje i zbog toga što je i oN voleo oNo što i oNi. Balaga ce s drugima Norabao, uzi-mao No dvadeset pet rubal-a za dva sata vožNje, i s drugima je tek poNeki put išao ličNo, a ma-Nom je slao svoje momke. Ali sa svojom gospodom, kao što iN je zvao, išao je uvek ličNo i Nije Nikad Ništa tražio za svoj trud. Čim dozNa od sobara da imaju Novaca, oN u Nekoliko meseca jedaNput Aobe izjutra trezaN i, klaNjajući ce du-boko, zamoli da ra isplate. Gospoda su ra uvek Nudila da sedNe. — Sad mi pomozite u Nevolji, baćuška Fjo-dore IvaNoviču, ili vaša svetlosti — rekao bi oN. — Ostao sam sasvim bez koNjČ, dajte koliko možete da odem Na vašar.

I ANatol i DoloNov, kad ce dese pri Novcu, dadu mu No Niljadu i No dve rubalja. Balaga je bio pNb mužik, crveNog lica i osobito crveNog, debelog vrata, zdepast, zatupa-stog Nosa, OKO svojiN dvadeset sedam godiNa, maliN sjajNiN očiju i s malom bradicom. Nosio je fiNi plavi kaftaN sa svileNom postavom, obučeN No-vrN kratke buNdice. ON ce prekrsti prema uglu gde stoje ikoNe, Na NpNbe DoloNovu i pru?ki mu svoju crNu, madu RUku. * Fjodore IvaNoviču! — reče klaNjajući ce. * Zdravo, brate! A evo i Njega.

* *

Zdravo, vaša svetlosti! — reče ANatolu kad ovaj ybe, Na i Njemu pruži ruku. Pitam te, Balaga — reče ANatol, mećući mu ruku Na rame — voliš li ti meNe ili Ne? A? Sad me usluži. . . S kakvim si koNjima došao? A? * Kao što je Naredio vaš kurir, s vašim, saalama — rečeBalaga. , . . . 30 Rat i mir P

247

465

— Dakle, čuj, Balaga! Satri sva tri koNja, ali da stigNeš za tri sata. A? * Ako iN satrem, Na čemu ćemo stići? — reče Balaga Namigujući. * Ja ću tebi Njušku da razbijem, Nemoj ce šaliti! — vikNu odjedaNput ANatol i iskolači oči. * A što da ce šalim — reče kočijaš smeš-kajući ce. — Zar ću iN ja štedeti kad vozim tBOjy gospodu? Koliko koNji mogu da trče, toliko ćemo terati. * A! reče ANatol. — De sedi. ; — Najde, sedi! — reče DoloNov. u — Postojaću, Fjodore IvaNoviču. * Sedi, šta trabuNjaš, pij! — reče ANatol i Natoči mu veliku čašu madere. Oči kočijaševe zasvetleše kad ugleda viNo. Pošto je iz učtivo-sti Najpre odbio, oN popi čašu i obrisa ce crve-Nom svileNom maramom, koja mu je stajada u kapi. * Pa kad ćemo da idemo, vaša svetlosti? * Pa evo . . . (ANatol pogleda Na časovNik) odmaN ćemo poći. Ali pazi, Balaga! — A? Da li ćeš stići? * Pa ako srećNo po&emo, zašto Ne bismo stigli? — reče Balaga. — Vozio sam vas u Tver, stizali smo za sedam sati. JamačNo ce sećaš, vČa svetlosti. * ZNaš, jedaNput sam Na Božić putovao iz Tveri — reče ANatol smeteći ce Na to sećaNje i okreNuvši ce MakariNu, koji je s Najvećom pažNjom i, topeći ce od miliNe, gledao u Kuragi-Na. — Veruješ li, Makarka, Nestajao Nam je daN, tako smo leteli. Upadosmo me&u komoru, presko-čismo dvoja NatovareNa kola. A? * Ama, i koNji beNu! — Nastavi priču Balaga. — ONda sam s mrkovom upregao mladog dešNjaka i levaka — reče oN DodoNovu — i veruješ li, Fjodore IvaNoviču, letele su ale šezdeset vrsta; držati Nisam motao, ruke ce skočaNjile, beše mraz. BaciN uzde, drži, kažem, vaša svetlosti, a ja padoN u saoNice. Jep Nije da iN Nisam mogao goNiti, Nego iN Nisam motao držati do mesta. Za trN sata dojuriše ale. Samo levak crče.

XVII ANatol izibe iz sobe i, posle Nekoliko mi-iuta, vrati ce u buNdi potpasaNoj srebrNim po-jasom i u kapi od samuroviNe, kicoški Nakriv-leNoj, koja je veoma dobro stajala prema Njegovom lepom licu. Pošto ce pogledao u ogledalu, Na u oNoj istoj pozi, koju je uzeo pred ogledalom, stao pred DoloNova, oN uze čašu viNa. — Pa, Feba, zbogom! Nvala ti Na svemu, zbo-gom! — reče ANatol. — A vi, drugovi, prijate-lji . . . — ON ce zamisli malo — mladosti . . . moje, zbogom! — reče MakariNu i ostalima. Iako su oNi svi išlN s Njim, ANatol je, oče-vidNo, Nteo da učiNi Nešto dirAivo i svečaNo od tog svog obraćaNja drugovima. Govorio je spo-ro, glasNo i, isprsivši ce, cupkao jedNom Nogom. * Svi uzmite čaše, i ti, Balaga. Dakle, dru-govi, prijatelji mladosti moje, mi smo dosta pili, uživali, pili. A? Sad, kad ćemo ce videti? Otići ću preko graNice! Uživali CAio, zbogom, deco! Y vaše zdravlje! Ypa. . . — reče oN, popi svoju čašu i tresNu je o zemlju. * Zdrav si! — reče Balaga, Na i oN ispi svoju čašu i obrisa ce maramom. MakariN je suzNiN očiju grlio ANatola. * Ej, kNeže, kako mi je teško rastati ce s tobom! — reče oN. — Da ce ide, da ce ide! — povika ANatol. Balaga Nobe iz sobe. 30*

— Ne, staNi! — reče ANatol. — Zatvori vrata, valja sesti.* Eto tako. Zatvoriše vrata i svi sedoše. .. — A sad marš, deco! — reče ANatol i ustade. Lakej JosepN dade ANatolu torbu i sablju i svi iziboše u predsoblje. — A gde je buNda? — upita DoloNov. — Ej, IgNjatka! Idi MatreNi MatvejevNoj, zatraži žeNsku buNdu postavljeNu samuroviNom. Slušao sam kako ce odvode devojke — reče DoloNov i NamigNu. — ONa će istrčati Ni živa Ni mrtva u čemu ce kod kuće zateče; ako malo oklevaš, eto ti i plača, i tatice, i mamice, i odmaN ozebla Na Natrag; Nego ti Nju odjedaNput zamotaj u buN-du, Na Nosi u saoNice. Lakej doNese žeNsku buNdu postavljeNu lisN-čiNom. — Ludače, rekao sam ti oNu sa samuroviNom. O, Matrjoška, oNu sa samurom! — vikNu oN tako da odjekNu daleko No sobama Njegov glas.

AeNa, suvoNjava i bleda CigaNka, sjajNiN, cr-NiN očiju i crNe kudrave kose mro ce preliva u plavo, ogrNuta crveNim šalom, istrča sa samu-rovom buNdom preko ruke. — Pa baš Nije mi Ni žao, uzmi je — reče oNa, očevidNo stideći ce pred svojim gospodiNom i žaleći buNdu. DoAoNov joj Ne odgovori, Nego uze buNdu, Na-baci je Na Matrjošu i umota je. — Evo ovako — reče oN. — Pa oNda ovako — reče i podiže joj oko glave jaku, a ostavi je samo pred licem malo otvoreNu. — Pa oNda ova-ko, vidiš? — i primače ANatolovu glavu do otvo-ra ostavAeNog Na jaci iz koga ce video vedri osmeN MatrjošiN. * Ruski običaj pred polazak Na pug. * Pa zbogom, Matrjoša — reče ANatol, lju-beći je. — EN, moj provod je ovde svršeN! Po-zdravi Stjopku. Zbogom! Zbogom, Matrjoša; po-želi mi sreću. * E, Na iek vam bog da, kNeže, veliku cpeNy — reče Matrjoša svojim cigaNskim akceNtom. Pred vratima su stajale dve trojke, a držaNu iN dva dsČra momka, kočijaša. Balaga sede Na predNju trojku i, dižuŠž visoko laktove, ras-pravi lagaNo uzde. ANatol i DoloNov sedoše kod Njega, MakariN, Nvostikov i lakej sedoše Na dru-ry trojku. * Jeste Ai gotovi? — upita Balaga. — Ds! — vikNu ON zamotavajući oko ruke uzde i trojka ce otšpte Niz NivkitiN bulevar. * Tiq)p! De, b N ! . . . Tprr! — čula ce samo vika BalagiNa i jedNog momka, koji je sedeo rope s Njim. Na Arbatskom trgu trojka zakači Neke ko-čije, zatrešta Nešto, ču ce vika i trojka polete Niz Arbatu. Pošto projuri preko PodNoviNskoga tamo i amo, Balaga poče zadržavati koNje i, kad ce vrati Natrag, zaustavi iN Na raskrsNici kod Stare ko-NjušNičke. Momak skoči da pridrži koNje, a ANatol i DoloNov poćoše trotoarom. Kad ce približiše kapiji, DoAoNov zvizNu. Odazva mu ce zviždaNje i odmaN zatim istrča sobarica. — UćNte u dvorište, tu ce vidi; odmaN će izići — reče oNa. DoloNov ostade kod kapije. ANatol u&e za so-baricom u dvorište, skrete iza ugla i utrča Na stepeNice. Gavrilo, krupaN lakej Marije DmitrijevNe, dočeka ANatola. — IzvoAite rocNobN — reče lakej krupNim glasom, sprečavajući mu put do vrata. — Kakvoj gospo&i? Ko si ti? — upita ANatol zadiNaNim šapatom. — Izvolite, NarećeNo mi je da vas odvedem. — KuragiNe, Natrag! — vikpu DoloNov. — Izdaja! Natrag! DoloNov ce kod kapije, gde beše ostao, borio s pokućarom, koji je pokušao da zatvori kapiju kad je ušao ANatol. DoloNov posledNjim Naporom odgurNu pokućara, Na zgrabi za ruku ANatola kad ovaj istrča, izvuče ra vaN kapije i pobeže s Njim Natrag trojci.

XVIII Marija DmitrijevNa je Našla SoNju gde plače u NodNiku i Naterala je da joj sve kaže. Kad je uNvatila NatašiNo pisamce i pročitala ra, Ma-rija DmitrijevNa je s pisamcetom u ruci otišla rope u NatašiNu sobu. — Nevaljalice, bezobrazNice! — rekla joj je oNa. — Ništa Neću da čujem! — I, odgurNuvši Natašu, koja je gledala u Nju začuVeNim ali su-vim očima, zaključala ju je, zatim Naredila po-kućaru da propusti Na kapiju oNe lude što će doći večeras, ali da iN Ne pušta Napole, a la-keju je Naredila da te Aude dovede pred Nju, Na je oNda sela u saloNu i čekala otmičare. Kad je Gavrilo došao da javi Mariji Dmitri-jevNoj da su pobegli oNi ludi tto su dolazili, oNa ce Namršti i ustade, Na je, zaturivši ruke Natrag, duto Nodala No sobama, misleći šta da radi. Y dvaNaest sati Noću opipala je da li joj je KA.uč u džepu, Na je pošla u NatašiNu sobu. SoNja je sedela u NodNiku i plakala. — Marija DmitrijevNa, tako vam boga, Ny-stite me k Njoj! — reče oNa. — Marija Dmitri-

jevNa joj Ne odgovori, Nego otvori vrata i ube. »GadNo, ružNo ... Y mojoj kući . . . Nevalalica, devojčura. . . Žao mi samo oca!« — mislila je Marija DmitrijevNa, trudeći ce da utiša svoj gNev. »Ma koliko da je teško, Narediću svima da NyTe i sakriću od grofa.« Marija DmitrijevNa odlučNim korakom u&e u sobu. Nataša je ležala Na divaNu pokrivši glavu rukama i Nije ce ma-kla. Aežala je oNako isto kako ju je ostavila Marija DmitrijevNa. * KrasNa si ti, vrlo krasNa! — reče joj Marija DmitrijevNa. — Y mojoj kući zakazivati sastaNke ljubavNicima! Nemoj da ce pretvaraš. Slušaj kad ti govorim. — Marija DmitrijevNa je povuče za ruku. — Slušaj kad ti govorim. Sebe si osramotila, kao posledNja devojčura. DrČtČčije biN ja s tobom, ali mi je žao tvog oca. Sakriću. — Nataša ce Ne pokreNu, ali samo poče sva da će trese od Nemog, grčevitog plača, kojN ju je gušio. Marija DmitrijevNa pogleda SoNju i sede Na divaN pored Nataše. * Sreća Njegova što mi je izmakao; ali Naći ću ja Njega — reče oNa svojim grubim glasom. — Čuješ li ti što ja govorim? — ONa podvuče svoju krupNu ruku pod lice NatašiNo i okreNu je k sebi. I Marija DmitrijevNa i SoNja začu-diše ce kad videše NatašiNo lice. Oči joj beNu sjajNe i suve, usNe stisNute, obrazi opušteNi. * Ostavi . . . te . . . šta mi ... ja ću . . . umre-ti . . . — progovori oNa, ljutito ce ote od Marije DmitrijevNe i leže opet oNako kao što je le-žala. * Natalija! . . . reče Marija DmitrijevNa. — Ja tebi želim dobra. Lezi, de, lezi tako, ja te Neću dirati, i slušaj. . . Neću ti govoriti ko-Aiko si pogrešila. I sama to zNaš. Ali, eto, tvoj Ne otac doći sutra, Na šta da mu kažem? A? Opet ce Nataša zatrese od plača. . — DozNaće oN, Na tvoj brat, Na vereNik! — Nemam ja vereNika, otkazala sam — vikNu Nataša. — SvejedNo — Nastavi Marija DmitrijevNa. — Ali Ne oNi dozNati, Na zar to tako da ostave? Pa ON, tvoj otac, ja ra zNam, ako ra izazove Na dvoboj, xoNe AI to biti lepo? A? * AN, ostavite me! Zašto ste vi sve pokva-rili? Zašto? Zašto? Ko vas je molio? — vikNu Nataša, pridigNuvši ce Na divaNu i jetko gle-dajući u Mariju DmitrijevNu. * A šta si ti Ntela? — podvikNu Marija DmitrijevNa, NaAajyNN opet u vatru. — Jesmo li te zaključavali? Ko mu je braNio da dolazi u KYNy? Zašto da te krade, kao kakvu CigaNku?... A kad bi te i odveo, mislšp, Ne bi ra Natli? Tvoj otac ili brat, ili vereNik? ON je Nevalalac i Nitkov, TO ti ja kažem! * ON je bolji od vas sviju — vikNu Nataša, NpidižyNi ce. — Da Niste vi smetali. . . AN, bože moj, šta je ovo, šta je ovo? SoNja, zašto ste? . . . Oddazite!... I oNa zarida tako očajNo, kao što ljudi oplakuju samo oNaj jad u kome oceNajy da su mu sami uzrok. Marija Dmitrijev-Na poče opet da govori; ali Nataša povika: — Odlazite, odlazite, vi me svi mrzite, prezirete! — i opet pade No divaNu. Marija DmitrijevNa Nastavi još malo da sa-vetuje Natašu i da je uverava kako to sve treba sakriti od grofa, kako Niko NeNe Ništa dozNati ako samo Nataša o6eNa da Ne sve zaboraviti i paziti da Niko Na Njoj Ne pozNa da ce Nešto do-godilo. Nataša Nije odgovarala. ONa Nije više Ni plakala, ali je spopade jeza i drNtavica. Ma-rija DmitrijevNa podmetNu joj jastuk, pokri je s dva jorgaNa i oNa ličNo doNese joj čaj od lN-povog cveta, ali joj ce Nataša Ne odazva.

- j

4?^

— Pa Neka je Nek spava — reče MarNja Dmi-trijevNa, izlazeći iz sobe i misleći da oNa spava. Ali Nataša Nije spavala, Nego je ukočeNim očima i bleda gledala pravo Nekud Napred. Celu tu NoN Nije Nataša spavala, Niti plakala, Niti govorila sa SoNjom, koja je Nekoliko puta usta-jala i prilazila joj. SutradaN, oko doručka, doće grof Il.a ANdre-jevič sa imaNja u okoliNi Moskve, kao tto je obećao. ON beše vrlo veseo: Nocao s kupcem išao je dobro i sad ra već Nije Ništa zadržavalo u Moskvi, rastavleNog od grofice, bez koje mu beše dosadNo. Marija DmitrijevNa dočeka ra i javi mu kako je Nataši juče jako pozlilo, kako su zvali doktora, ali joj je sad bole. Nataša Nije Tor jutra izlazila iz svoje sobe. ONa je sedela kod prozora sa stegNutim, ispucalim usNama i suvim, ukočeNim očima, uzNemireNo zagledajući u oNe pggo prolaze ulicom i brzo ce osvrćući Na oNe što yby u sobu. OčevidNo je čekala vest o Njemu, čekala je da oN ličNo doće, ili da joj tpppe. Kad je grof ušao u NjeNu sobu, oNa ce uzNemi-reNo okrete čuvši Njegov muški Nod i NjeNo lice dobi maloprećatNji NladaN i čak ljutit izraz. ONa ce i Ne diže da ra dočeka. — Šta je tebi, moj aNćele, bolesNa si? — upita grof. Nataša poćuta malo. — Da, bolesNa sam — odgovori oNa. Na uzNemireNa pitaNja grofova zašto je tako ubijeNa i da ce Nije dogodilo Nešto s vereNi-kom, oNa ra je uveravala da Nije Nšpta i molila ra da ce Ne briNe. Marija DmitrijevNa potvrdi grofu NatašiNo uveravaNje da ce imje Ništa do-godilo. Sudeći No prividNoj bolesti, No kćeri-Nom rastrojstvu, No zbuNjeNim licima SoNje i Marije DmitrijevNe, grof je jasNo video da ce 473

za vreme Njegovog odsustva moralo Nešto dogo-diti; ali ra je tako bilo straN od pomisli da ce Nešto sramNo dogodilo s Njegovom ljubimicom ćerkom i tako je voleo svoje veselo spokojstvo da Nije Nteo raspitivati i jedNako ce trudio da uveri sebe kako Nije bilo Ništa Naročito i samo je žalio što ce zbog NatašiNe bolesti odlagao NjiNov odlazak u selo.

XIX ' Pjer ce, otkako mu je došla žeNa u Moskvu, spremao da ode ma kuda, samo da Nije s Njom. Ubrzo posle dolaska RostoviN u Moskvu, utisak koji je Nataša učiNila Na Njega NagNao ra je da ce požuri i ispuNi što je Naumio. ON je otišao u Tver udovici Josifa Aleksejeviča, koja mu beše davNo obećala da mu preda Nartije pokoj-Nikove. Kad ce Pjer vratio u Moskvu, dadoše mu pis-mo od Marije DmitrijevNe, koja ra je zvala k sebi zbog vrlo važNe stvari u vezi sa ANdrejom Bol-koiskim i Njegovom vereNicom. Pjer ce kloNio Nataše. NJemu ce čiNilo da oN ima prema Njoj jače osećaNje od oNog koje treba da ima ožeNjeN čovek prema vereNici svoga prijatelja. Ali ra je Nekakva sudbiNa NeprestaNo sastavljala s Njom. »Šta li ce to dogodilo? I šta mi je stalo do meNe?ž — mislio je oN, oblačeći ce da ide Mariji DmitrijevNoj. »Da Noće kNez ANdreja što Npe da doće i da ce veNča s Njom!« — misdio je Pjer idući ka ANrosimovoj. Na Tverskom bulevaru Neko ra zovNu. — Pjer! Jesi davNo došao? — vikNu mu po-zNati gdas. Pjer podiže glavu. Na saoNicama s dva siva kasača, koja zasipaNu sNegom k:AuNove saoNica, promače ANatol sa svojim NerazdvojNim drugom MakariNom. ANatol je sedeo pravo, u kla-sičNoj pozi oficira kicoša, zakloNivši doNji deo lica dabrovom jakom i pogNuvši malo glavu. Lice mu je bilo rumeNo i sveže, šešir s belim perjem ce Nakrivio, Na mu ce videla Nakudravlje-Na kosa, NapomabeNa i posuta sitNim sNegom. žZaista, ovo je pravi mudrac!« — pomisli Pjer. »ON Ne gleda dalje od sadašNjeg treNutka uživaNja, Njega Ništa Ne uzNemiruje i zato je uvek veseo, zadovoljaN i miraN. Šta biN ja dao da budem takav kao oN!« — pomisli sa zavišću Pjer. Y predsoblju kod ANrosimove lakej, skidaJući s Pjera buNdu, reče da ra Marija DmitrijevNa moAi da doće k Njoj u spavaću sobu. Kad lijep otvori vrata od dvoraNe, oN ugleda Natašu gde sedi kod prozora, izNureNa, bleda i Autita. ONa ce osvrte Na Njega, Namršti ce i s Nlad-Nim dostojaNstvom izi&e iz sobe. * Šta ce dagodilo? — upita Pjer kad u&e kod Marije DmitrijevNe. * Lepe stvari! — odgovori Marija Dmitri-jevNa. — Pedeset osam godiNa sam preturila, a ovakve sramote Nisam dočekala. — I, kad uze od Pjera časNu reč da će ćutati o svemu što sazNa, Marija DmitrijevNa reče mu da je Nataša otka-zala svom vereNiku bez zNaNja svojiN roditelja i da je uzrok tog otkazivaNja bio ANatol KuragiN, s kojim ju je sastavljala žeNa Pjerova i s kojim je Nataša, u odsustvu svoga oca, Ntela da pobegNe, Na da ce tajNo veNča. 47Л

Pjsr je, izdigNuvši malo rameNa i ziNuvši, slušao tta mu govori Marija DmitrijevNa i Nije verovao svojim ušima. Zar vereNica kNeza ANdre-je, tako strasNo voljeNa, ta Nekad mila Nataša Rostova, da razmeNi BolkoNskog za budalu ANato-la, BeN ožeNjeNog (Pjer je zNao tajNu Njegove žeNidbe) i da ce toliko zalubi u Njega da pristaNe da beži s Njim! To Pjer Nije mogao da sNvati, Niti je Morao da zamisli. Draga slika o Nataši, koju je oN pozNavao od detiNjstva, Nije ce mogla složiti u Njegovoj duši s TOM Novom predstavom o NjeNoj Niskosti, glupo-sti i bezdušNosti. ON ce seti svoje žeNe. »Sve su oNe jedNakež -— reče u sebi i pomisli kako Nije samo Njega jedNog postigla žalosNa sudbiNa da ce veže s gadNom žeNom. Ali mu, ipak, bi do suza žao kNeza ANdreje, žao mu bi Njegovog poNo-sa. I, što je više žalio svog prijatelja, to je s većim preziraNjem i čak s gNušaNjem mislio o toj Nataši, koja je ovog časa prošda pored Njega preko dvoraNe sa izrazom NladNog dostojaN-stva. ON Nije zNao da je NatašiNa duša bila pre-puNa očajaNja, stida i poNižeNja i da oNa Nije bila kriva što ce Na NjeNom licu slučajNo izra-žavalo mirNo dostojaNstvo i oštriNa. * Pa kako da ce veNča! — progovori Pjer Na reči Marije DmitrijevNe. — ON ce Nije mogao veNčati: oN je ožeNjeN. * Sve rope i crNje! — reče Marija DmitrN-jevNa. — Lepo momče!... Ama kažem ja da je oN Nevaljalac! A oNa čeka, drugi je daN kako čeka. Treba joj reći, bar Neće više da čeka. Pošto je dozNala od Pjera pojediNosti o že-Nidbi ANatoAovoj i u pogrdNim rečima izdila svoj gNev Na Njega, Marija DmitrijevNa reče mu zašto ra je pozvala. Marija DmitrijevNa ce bo-jala da grof ili BolkoNski, koji je mogao doći svaki čas, kad dozNadu oNo što je oNa Naumila da sakrije od NjiN, Ne izazovu KuragiNa Na dvo-boj, Na ra je molila da od NjeNe straNe iaredi svom šuraku da ode iz Moskve i da ce Ne usudi izići joj Na oči. Pjer joj obeća da će ispuNiti NjeNu želju, jep tek sad sNvati kakva opasNost preti i starom grofu, i Nikolaju, i kNezu ANdreji. Pošto mu je ukratko i tačNo izložila svoje zaNteve, oNa ra pusti u saloN. — Pazi, grof Nšpta Ne zNa. Ti ce pravi kao da Ništa Ne zNaš — reče mu oNa. — A ja idem da joj kažem da Nema šta da čeka! Pa ostaNi, ako Noćeš, da ručaš — vikNu Marija Dmitrijev-Na Pjeru. Pjer srete starog grofa. ON beše smućeN i rastrojeN. Nataša mu je tog jutra kazala da je odbila BolkoNskog. — Nevolja, NevoAa, moN cNer — reče oN Pjeru — NevoAa sa ovim devojkama kad im Nije mati tu; ja već jako žalim što sam došao. Biću s vama otvoreN. Čuli smo da je otkazala vereNiku, a Nije Nikog Ništa pitala. ONo, da kažemo, ja ce Nikad Nisam TOAt braku mNogo radovao. Recimo, ON je dobar čovek, ali šta ćemo kad preko volje očeve Ne bi bilo sreće, a Ni Nataša Neće ostati bez prosilaca. I oNako ce to već vrlo dugo ote-zalo, Na eto opet bez oca, bez majke, takav korak! Pa je sad bolesNa, i bog te pita šta! Zlo, grofe,Č zlo s kćerima kad mije mati tu. . . Pjer vide da je grof vrlo rastrojeN, Na je gle-dao da okreNe razgovor Na drugi predmet, ali ce grof opet vraćao Na svoju muku. SoNja ube u saloN uzNemireNa i reče: * Nataša ce Nije sasvim oporavila; oNa je u svojoj sobi i želela bi da vas vidi. Kod Nje je Marija DmitrijevNa i moli vas da doćete. 47Л

* Da, vi ste dobar prijatelj s BolkoNskim, Noće, svakako, da vam Nešto kaže — reče grof. — AN, bože moj, bože moj! A kako je sve bilo depo! — I grof ce uNvati za retku, sedu kosu Na sdepoočNicama i izaće iz sobe. Marija DmitrijevNa je kazala Nataši da je ANatol ožeNjeN. Nataša joj Nije Ntela verovati i tražila je da joj to potvrdp sam Pjer. To je SoNja kazala Pjeru dok ra je pratila preko Nod-Nika u sobu NatašiNu. Nataša je sedela pored Marije AmitrijevNe, bleda i ozbiljNa, i još s vrata dočeka Pjera groz-Ničavo sjajNim, upitNim pogledom. ONa ce Ne osmeNNu, Ne klimNu mu glavom, Nego samo gledaše ukočeNo u Njega i NjeN pogled ra je pitao samo to: je li ON prijatelj ANatolov, ili oNakav isti Ne-prijatel) kao i svi drugi? A Pjer sam No sebi Nije, očevidNo, za Nju postojao. — ON zNa sve — reče Marija AmitrijevNa, pokazujući Na Pjera i obraćajući ce Nataši. — Nek ti ON kaže jesam li govorila istiNu. Kao što raNjeNa zverka, priteraNa u tesNac, gleda u kerove i u lovce što joj ce primiču, tako je i Nataša gledala čas u jedNo, čas u drugo. — Natalija IliNjičNa — poče Pjer, oboriv-ši oči i oceNajyNN kako je žali i kako mu je odvratNa ta operacija koju je morao da izvrši — bilo TO istiNa ili Ne bilo, treba da vam bude svejedNo, jep . . . * Aakle, Nije istiNa da je ožeNjeN? * Aa. TO je istiNa. — ON je ožeNjeN i to odavNo? — upNta oNa —

časNa reč? Pjer joj dade časNu reč. * Je li ON još ovde? — upita oNa brzo. * Aa, sad sam ra video. ONa, očevidNo Nije mogla više da govori, davala rukama zNake da je ostave.

Na je

XX Pjer Nije ostao da ruča, Nego je odmaN izišao iz sobe, i otišao. ON je otišao da traži No rpa-du ANatola KuragiNa, Na koga kad pomisli jurNe mu sad sva krv u srce i oseti da teško diše. Na brdima, kod CigaNa, kod KomoNeNa Ne Na&e ra. Pjer ode u klub. Y klubu je teklo sve svojim običNim redom: gosti koji su ce skupili Na ručak sedeli su u grupama, pozdravljali ce s Pjerom i razgovarali o gradskim Novostima. Lakej, po-što ra pozdravi, javi mu, zNajući Njegova pozNaN-stva i Navike, da mu je ostavljeNo mesto u maloj trpezariji, da je kNez MiNailo ZaNarič u biblio-teci, a Pavle Timotejič Nije još došao. JedaN od pozNaNika PjeroviN u razgovoru o vremeNu upita ra je li oN čuo da je KuragiN ugrabio Ro-stovljevu, kao što govore No gradu, i je li to istiNa. Pjer ce Nasmeja i reče da je to besmisli-ca, jep ON upravo sad dolazi od RostoviN. ON je svakog pitao za ANatola; jedaN mu reče da Nije još dolazio, drugi — da Ne biti daNas Na ručku. Pjeru beše NeobičNo da gleda tu spokojNu, rav-NodušNu gomilu Audi, koja 47Л

Ne zNa šta ce dešava-lo u Njegovoj duši. ON probe No dvoraNi, dočeka da ce svi iskupe, Na kad Ne dočeka ANatola, Ne Ntede da ruča, Nego ode KyNN. ANatol, Kora je oN tražio, ručao je tog daNa kod DoloNova i savetovao ce s Njim kako da No-pravi pokvareNi Nocao. NJemu ce čiNilo da je NeopNodNo da ce vidN s Rostovom. Uveče je otišao sestri da ce dogovori s Njom Na koji Ne NačiN udesiti TO vN&eNje. Kad ce Pjer vratio KyNii, pošto je uzalud obi-šao svu Moskvu, sobar mu javi da je kNez ANatol Vasiljevič kod grofice. SaloN grofičiN beše puN gostiju. Pjer u&e u saloN a Ne pozdravi ce sa žeNom, koju Nije video otkako je došla (oNa mu tog tre-Nutka beše mrska više Nego ikad) i, kad ugleda ANatola, NpNbe iu. — AN, Pierre — reče grofica prilazeći mužu. — Ti Ne zNaš u kakvom ce položaju Naš ANatol . . . — ONa zastade kad u Nisko oboreNoj glavi svog muža, u sevaNju NjegoviN očiju i u Njegovom odlučNom Nodu vide oNaj strašNi izraz besa i sNage koji je oNa pozNavala i iskusila to Na sebi posle Njegovog dvoboja s DoloNovom. — Gde ste vi — tu je razvrat, zlo — reče Pjer žeNi. — ANatole, Najdemo, moram da govorim s vama — reče oN fraNcuski. ANatol baci pogled Na sestru i poslušNo usta-de, gotov da Nobe za Pjerom. Pjer ra uze za ruku, povuče ra k sebi i Nobe iz sobe. — Si vous vous permettez daNs moN saloNČ — šapNu mu EleN, ali joj Pjer Ne odgovori, Nego NaNbe iz sobe. ANatol je išao za Njim običNim, čČrstim No-dom. Ali mu ce Na licu opažalo da je uzNemireN. jKad ybe u svoj kabiNet, Pjer zatvori vrata, Na reče ANatolu, Ne gledajući u Njega. * Vi ste ošeNaAN grofici Rostovoj da Neie ce ožeNiti Njome i Nteli ste je odvesti? * Aragi moj — odgovori ANatol fraNcuski (kao što ce i sav razgovor vodio) — ja Ne sma-tram da sam dužaN odgovarati Na pitaNja koja ce postavljaju u takvom toNu. Amte Pjerovo, koje i Npe toga beše bledo, uNa-kazi ce od besa. ON ščepa svojom krupNom rukom ANatola za jaku od muNdira i poče ra drmati tamo i ovamo dotle dok ce Na licu ANatolovom Ne No-javi izraz straNa. * Kad ja kažem da m o r a m govoriti s va-ma. . . — poNovi Pjer. * De, šta je, to je glupo. A? — reče ANatol lipajući Na jaci dugme otkiNuto s parčetom čoje. * Vi ste Nulja i Nevalalac i Ne zNam šta me uzdržava od zadovoljstva da vam razmrskam glavu ' Ako dopustite u mom saloNu.

47Л

evo ovim — reče Pjer, koji ce izražavao tako izveštačeNo zato što je govorio fraNcuski. ON uze u ruku težak pritiskač i zamaNNu Njime, Na ra odmaN brzo stavi Na mesto. — Jeste li obećali da ćete ce Njome ožeNiti? — Ja, ja, ja Ni pomislio Nisam; uostalom, ja Nikad Nisam obećavao, jep . . . Pjer ra prekide. — Imate Ai NjeNa pisma? pisma? — poNovi Pjer, primičući ce ANatolu. ANatol pogleda u Njega, Na odmaN gurNu ruku u džep i izvadi NovčaNik. Pjer uze pružeNo pismo, Na odgurNu sto koji beše Na putu i izvali ce Na divaN. — Je Ne serai pas violeNt, Ne craigNez rieNČ — reče Pjer odgovarajući Na plašljiv gest ANato-lov. — Pisma, TO je prvo — reče zatim kao da poNavlja sebi zadatak. — Drugo — Nastavi pošto je za treNutak ućutao, Na ustao i počeo da Noda — vi sutra morate otići iz Moskve. — Ali kako mogu. . . — Treće — Nastavi Pjer Ne slušajući ra — Nikad Ne treba Ni reči da kažete o oNome što je bilo izme&u vas i grofice. Ja zNam da vam to Ne mogu zabraNiti, ali, ako imate truNke savestN . . . — Pjer pro&e NekoAIKo puta ćuteći No sobi. ANa-tol je sedeo kod stola i, NamršteN, grizao usNe. — Vi morate jedNom razumeti da, sem vašeg zadovoAstva postoji sreća i mir drugiN ljudi i da vi upropašćujete čitav jedaN život zbog toga što vam ce proNtelo da ce zabavljate. Zabavl.ajte ce sa žeNama kao što je moja supruga — s takvi-ma možete, oNe zNaju Nrra Noćete od NjiN. ONe su NaoružaNe protiv vas istim iskustvom razvrata; a obećavati devojci da ćete ce ožeNiti Njom. . . prevariti je, ukrasti . . . Kako Ne sNvatate da je ' Neću vam tšgga, Ne bojte ce. 3Ć Rat N mpr 11

4№

TO isto tako podlo, kao istući starca ili de-t e ! . . . Pjer ućuta i pogleda ANatola već Ne Autim, Nego upitNim pogdedom. — Ja TO Ne zNam. A? — reče ANatol koji ce Nrabrio sve više što je Pjer više savla&ivao svoj gNev. — Ja to Ne zNam, Niti Noću da zNam — reče ON, Ne gledajući u Pjera i doNja mu vilica malo zaigra — Nego, vi ste meNi izgovorili takve reči: podlo i tome sličNo, koje ja comme uN Nomme d'NoNNeurČ NeNy Nikom dopustiti.

Pjer ra začućeNo pogleda, jep Nije mogao da razume šta oN Noće. Mada je to bilo u četiri oka — Nastavi ANatol — ja Ne mogu. . . Šta, treba vam zadovoleNje? — reče pod-rugljivo Pjer. Bar možete uzeti Natrag svoje reči. A? Ako Noćete da ja ispuNim vaše želje. A? Uzimam, uzimam Natrag — reče Pjer — i molim vas da mi oprostite. — Pjer NeNotice No-gleda u otkiNuto dugme. I daću vam Novaca, ako vam treba za put. — ANatol ce osmeNNu: Taj izraz bojažljivog i podlog osmeNa, koji je Pjer pozNavao od svoje žeNe, razbesNi ra. — O, podli, bezdušNi soju! — reče oN i izi-be iz sobe. SutradaN je ANatol otputovao u Petrograd.

* * * *

XXI Pjer je otišao Mariji DmitrijevNoj da joj javi kako je ispuNio NjeNu želČu — oterao Kura-giNa iz Moskve. Sva je kuća bila u straNu i uz-

' Kao častaN čovek. 482

P q.

bu&eNju. Nataša beše vrlo bolesNa i, kao što mu u povereNju reče Marija DmitrijevNa, oNe Noći, kad joj je kazaNo da je ANatol ožeNjeN, oNa ce trovala mišomorom, koji je krišom Nabavila. Kad je progutala malo otrova, tako ce uplašila da je probudila SoNju i kazala joj šta je učiNi-la. Upotrebili su Na vreme što je bilo potrebNo protiv otrova i sad je izvaN opasNosti; ali ipak tako slaba da ce Nije moglo Ni misliti da je od-vezu u selo, Na su poslali No groficu. Pjer je video zbuNjeNog grofa i uplakaNu SoNju, ali Nije mogao da vidi Natašu. Pjer je tog daNa ručao u klubu i Na sve straNe slušao razgovore o pokušaju da ce ukrade Ro-stova, Na je uporNo pobijao te razgovore N uvera-vao svakoga kako Nije bilo Ništa više do to što je Njegov šurak zaprosio Rostovu, Na ra odbili. Pjeru ce čiNilo da je oN dužaN da zataška celu stvar i da povrati reputaciju Rostovoj. ON je sa straNom očekivao povratak kNeza AN-dreje i svakog daNa je Navraćao starom kNezu da ce izvesti o Njemu. KNez Nikolaj ANdrejevič zNao je preko m-!!e BourieNNe sve glasove što ce proNose No gradu i pročitao je oNo pisamce poslaNo kNegiNjici Ma-riji, u kome je Nataša otkazivala svom vereNiku. ON je izgledao veseliji Nego običNo i s velikim NestrpleNjem čekao siNa. Posle Nekoliko daNa No odlasku ANatolovom, dobio je Pjer pisamce od kNeza ANdreje, koji mu javlja da je došao i moli ra da svrati k Njemu. Kad je kNez ANdreja stigao u Moskvu, oN je odmaN, čim je došao, dobio od oca NatašiNo pisamce pisaNo kNegiNjici Mariji, u kome je oNa otkazivala svome vereNiku (to je pisamce ugra-bila od kNegiNjice Marije i dala kNezu m-lle BourieNNe) i čuo od oca prpču o otmici NatašiNoj s dodacima. KNez ANdreja je došao uoči tog daNa uveče. Pjer je otišao k Njemu sutradaN ujutru. Pjer je očekivao da će Naći kNeza ANdreju gotovo u oNom istom staNju u kome je bila Nataša i zato ce za-čudio kad je, ulazeći u saloN, čuo iz kabiNeta gromki glas kNeza ANdreje, koji je živo govorio Nešto o Nekakvoj petrogradskoj spletki. Stari kNez i Nečiji drugi glas poNekad su ra prekidali. KNegiNjica Marija iziće Pjeru u susret. ONa uz-daNNu i pokaza očima Na oNa vrata gde je bio kNez ANdreja, želeći, očevidNo, da izrazi svoje saučešće prema Njegovom bolu; ali Pjer vide No licu kNegiNjice Marije da je Njoj milo što ce to dogodilo i što je NjeN brat tako primio glas o Neverstvu svoje vereNice. * ON je rekao da ce tome Nadao — reče oNa. — Ja zNam da mu poNos Neće dopustiti da pokaže svoje osećaNje, ali je to podNeo ipak bolje, daleko bolje Nego što sam ja očekivala. Vidi ce da je tako moralo biti. * Ali zar je sasvim sve svršeNo? — reče Pjer. KNegiNjica Marija pogleda u Njega začućeNo. ONa čak Nije razumela kako ce može još to pi-tati. Pjer u&e u kabiNet. KNez ANdreja, koji ce beše veoma promeNio, očevidNo oporavleN, ali s Novom, poprečNom borom izmesu obrva, u civil-Nom odelu, stajao je prema ocu i kNezu Meščer-skom i vatreNo ce prepirao, NpaseNN eNergičNe gestove. Govorili su o SperaNskom, o čijem izNeNad-Nom progoNstvu i Njegovoj tobožNjoj izdaji tek beše stigao glas do Moskve. — Sad ra osućuju i okrivljuju (SperaNskog) svi oNi koji su ce Npe mesec daNa usNićavali Nji-me — govorio je kNez ANdreja — i oNi koji Nisu bili kadri da razumeju Njegove Namere. Vrlo je lako osu&ivati čoveka kad je u Nemilosti i to-

258

variti Na Njega sve tube pogreške; a ja kažem, ako je išta urabeNo dobro pod daNašNjom vladom, TO je dobro uradio oN, oN sam . . . — KNez ANdreja zastade kad ugleda Pjera. Lice mu malo zadrNta i odmaN dobi Autit izraz. — I potomstvo će mu odati pravedNo prizNaNje — dovrši oN, Na ce odmaN okrete Pjeru. — Pa kako ti? StalNo ce gojiš — reče mu živaNNo, ali mu ce oNa Nova bora još dublje ure-za Na čelu. — Da, zdrav sam — odgovori Na pita-Nje Pjerovo i osmeNNu ce. Pjer je jasNo video da je Njegov osmeN govorio: »Zdrav sam, ali moje zdravlje Nikom Ne treba.« Pošto je progovorio s Pjerom Nekoliko reči o užasNom putu od polske graNice, i o tome kako je Nalazio u Švajcarskoj lude koji su pozNavali Pjera, i o gospodiNu Desalu koga je doveo iz iNo-straNstva za vaspitača svome siNu, kNez ANdreja ce opet vatreNo umeša u razgovor o SperaNskom, koji je još trajao izmeću dva starca. — Da ima izdaje i da ima dokaza o Njegovim tajNim vezama s NapoleoNom, objavili bi to ce-lom Narodu — govorio je oN vatreNo i brzo. — Ja ličNo Ne volim, Niti sam voleo SperaNskog, ali volim pravdu. — Pjer je sad video u svome prNjatelju oNu i suviše mu pozNatu potrebu da ce uzbubuje i prepire o tuboj stvari samo zato da bi ugušio i suviše teške iNtimNe misli. Kad je kNez Meščerski otišao, kNez LNdreja uze Pjera pod ruku i pozva ra u sobu, koja beše odvojeNa za Njega. Y sobi beše rastureN krevet i stajaNu otvoreNe putNičke torbe i saNduci. KNez ANdreja pri&e jedNom saNduku i izvadi jed-Nu kutijicu. Iz kutijice izvadi svežaNj u Nar-tiji. Sve je to radio ćuteći i vrlo brzo. ON ce pridiže i Nakašlja ce. Lice mu beše NamršteNo i usNe skupljeNe. * Oprosti mi, ako te uzNemiravam . . . — Pjer sNvati da kNez ANdreja Noće da govori o Nataši i Njegovo široko lice izrazi sažaljeNje i sa-učešće. Taj izraz lica Pjerovog rasrdi kNeza ANdreju; oN odlučNo, glasNo i NeprijatNo Nasta-vi: — Dobio sam otkaz od grofice Rostove i Na-čuo sam da ju je prosio tvoj šurak, ili tako Nešto. Je lN to istiNa? * I jeste i Nije istiNa — poče Pjer, ali ra kNez ANdreja prekide. * Evo NjeNiN pisama i slike — reče oN. Uze sa stola svežaNj, Na dade Pjeru. * Podaj TO grofici. . . ako je vidiš. * ONa je vrlo bolesNa — reče Pjer. * Dakle, još je ovde? — reče kNez ANdreja. — A kNez KuragiN? — upita brzo. * ON je davNo otputovao. ONa je bila Na sa-mrti. . . * Jako žalim što je bolesNa — reče kNez ANdreja. ON ce osmeNNu NladNo, pakosNo, Nepri-jatNo, kao Njegov otac. * Dakle, gospodiN KuragiN Nije udostojio groficu Rostovu svojom rukom? — upita kNez ANdreja. ON duNu kroz Nos Nekoliko puta. * ON ce Nije mogao ožeNiti, jep je ožeNjeN — reče Pjer. KNez ANdreja ce Nasmeja NeprijatNo, NoAceNa-jući opet Na svog oca. * A mogu li da zNam gde ce sad Nalazi vaš šurak? — reče oN. * Otputovao je u Pet . . . uostalom, Ne zNam — reče Pjer. * Nero, sad svejedNo — reče kNez ANdreja. — Kaži grofici Rostovoj da je bila i da je pot-puNo slobodNa, i da joj ja želim sve što je Naj-bolje. Pjer uze u ruke svežaNj Nartije. KNez ANdreja gledaše u Pjera, kao da ce priseća treba li da mu kaže još Nešto, ili kao da očekuje Neće li Pjer štogoA reći. * Čujte, sećate li ce Naše prepirke u Petro-gradu — reče Pjer — sećate li ce? . . . * Sećam ce — odgovori brzo kNez ANdreja — ja sam govorio da treba oprostiti žeNi kad pad-Ne, ali Nisam rekao da ja mogu oprostiti. Ja Ne mogu. — Zar ce može ovo porediti?... reče Pjer. KNez ANdreja ra prekide. ON oštro povika: — Da, treba je opet zaprositi, biti veliko-dušaN i tome sličNo?... Da, to je vrlo pleme-Nito, ali ja Nisam kadar aller sur les brisees de moNsieur.Č Ako Noćeš da mi budeš prijatelj Nemoj govoriti sa mNom Nikad o toj. . . o tom svemu. A sad, zbogom! Dakle, kazaćeš? . . . Pjer iziće i ode starome kNezu i kNegiNjici Mariji. Starac je izgledao veseliji Nego običNo. KNe-giNjica Marija beše oNakva kao i uvek, ali po-red bole&tvosti prema bratu, Pjer je video da ce oNa raduje što je žeNidba NjeNog brata pokva-reNa. Gledajući u NjiN, Pjer razumede kako su oNi prezirali Rostove i bili pakosNi prema Njima, razumede da ce pred Njima Ne sme pomeNuti Ni ime oNe koja je mogla razmeNiti kNeza ANdreju za koga mu drago.

259

Za ručkom ce povede reč o ratu, jep beše već postalo očevidNo da ce približuje. KNez ANdreja je NeprekidNo govorio i prepirao ce čas sa ocem, čas s Desalom, Švajcarcem učiteljem, i izgledao je veseliji Nego običNo, a Pjer je vrlo dobro zNao moralNi uzrok te veselosti.

Nadmetati ce s tim gospodiNom.

NNp Tor daNa uveče otšpao je Pjer Rostovima da izvršN što mu je NaručeNo. Nataša je bila u postelji, grof beše u klubu i Pjer predade pisma SoNji, Na ode k Mariji AČČitrijevNoj, koja ce iNteresovala da čuje kako je kNez ANdreja primio vest. Posle deset miNuta uće SoNja u sobu Marije DmitrijevNe. * Nataša Noće pošto-poto da vidi grofa Pe-tra Kiriloviča — reče oNa. * Ali kako, zar da ra odvedemo k Njoj? Tamo u vašoj sobi Nije spremAeNo — reče Marija Dmi-trijevNa. * A Ne, oNa ce obukla i izišla u saloN — reče SoNja. Marija DmitrijevNa samo sleže rameNima. — Kad Ai će TO doći grofica, Namuči me mNo-go. A ti pazi, Ne pričaj joj sve — reče oNa Pjeru. — Ne može čovek Ni da je kara, tako jadNo iz-gdeda, tako jadNo! Nataša, omršavela, bleda i ozbil-Na (a Ni-malo posti&eNa kao što je Pjer očekivao) stajala je Nasred saloNa. Kad ce Pjer pomoli Na vratima, oNa ce užurba, očevidNo kolebajubi ce da li da mu pri&e, ili da ra pričeka. Pjer brzo priVe k Njoj. ON je mislio da će mu oNa pružiti ruku, kao i uvek; ali oNa, kad mu priće blizu, stade, dišući teško i mlitavo spu-stivši ruke, potpuNo u oNakvoj pozi u kojoj je izlazila Naored dvoraNe da peva, ali sa sasvim drukčijim izrazom. — Petre Kiriliču — poče oNa da govori brzo — kNez BolkoNski bio vam je prijatelj, oN vam je i sad prijatel) — popravi ce oNa (Njoj ce čiNilo da je sve samo bilo i da je sad sve drukčNje). — ON mi je oNda govorio da ce obratim vama. . . Pjer je ćuteći šikao Na Nos i gledao je. ON ju je Aosal prekorevao u duši i trudio ce da je prezire; ali mu je sad tako beše žao da u duši Njegovoj Nije bilo mesta prekoru. — ON je sad ovde, kažite mu. . . da mi opros. . . da mi oprosti. — ONa zastade i poče još brže disati, ali Nije plakala. — Noću . . . kazaću mu — reče Pjer — ali . . . Nije zNao šta da kaže. Nataša ce, očevidNo, uplašila od pomisli koja je mogla doći Na um Pjeru. — Ne, ja zNam da je sve svršeNo — reče oNa brzo. — To Nikad Ne može biti. MeNe tišti sa-mo zlo koje sam mu učiNila. Kažite mu, samo, da ra molim da mi oprosti, oprosti, oprosti sve . . . — ONa sva zadrNta i sede Na stolicu. Auša Pjerova prepuNi ce žalošću kakvu još Nikad Nije osetio. — Kazaću mu, sve ću mu još jedaNput kazati — reče Pjer; — ali. . . želeo biN da zNam jed-No. . . »Šta da zNate?ž — upita pogled NatašiN. * Želeo biN da zNam jecie li vi voleli. . . Pjer Ne zNade kako da Nazove ANatola i pocrveNe kad pomisli Na Njega. — Jeste li vi voleli tog r&avog čoveka? * Ne Nazivajte ra r&avim — reče Nataša. — Ali ja Ništa . . . Ništa Ne zNam. — ONa opet za-plaka. Pjera obuze još jače osećaNje žalosti, Než-NsN;ti i ljubavi. ON je osećao kako mu ispod Nao-čara teku suze i Nadao ce da iN oNa Neće opaziti. — Nećemo više govoriti, prijateljice moja — reče Pjer. Nataši ce odjedaNput učiNi tako NeobičaN taj Njegov blag, NežaN, srdačaN glas. — Nećemo govoriti, prijateljice moja, ja ću mu sve kazati; ali vas jedNo molim: smatrajte me kao svog prijatelja, Na, ako vam zatreba pomoć, savet, ako vam prosto zatreba da kažete kome što vam je Na srcu — Ne sad Nego kad vam bude jasNo u duši, — setite ce meNe. — (ON uze NjeNu ruku i poljubi.) Biću srećaN ako uzA1ogNem . . . — Pjer ce zbuNi. * Ne govorite mi tako: ja to Nisam zasluži-la! — vikNu Nataša i Ntede da ode iz sobe, ali je Pjer zadrža za ruku. ON je zNao da mu je po-trebNo da joj kaže još Nešto. Ali kad je to re-kao, ON ce sam začudio svojim rečima. * Nemojte, Nemojte, vi tek počiNjete da ži-vite — reče joj oN. * Zar ja? Ne! Za meNe je sve izgubljeNo — reče oNa sa stidom i poNižeNjem.

* Sve izgubljeNo? — poNovi oN. — Kad ja Ne biN bio ja, Nego Najlepši, NajpametNiji i Najbo-L.I čovek Na svetu, i kad biN bio slobodaN, ja biN ovog časa Na koleNima molio za vašu ruku i za vašu ljubav. Nataša prvi put posle mNogo daNa zaplaka suzama zaNvalNosti i gaNutosti i pogleda u Pje-ra, Na izi&e iz sobe. Pjer odmaN za Njom gotovo istrča u predsob-le, uzdržavajući suze gaNutosti i sreće što su ra gušile, obuče buNdu, Ne pogodivši odmaN ru-kave, i sede u saoNice. — Kuda sad zapovedate? — upita kočijaš. »Kuda?ž — upita ce Pjer. »Pa kud mogu sad da idem? Y klub, ili u goste?« NJemu su svi ljudi izgledali tako žalosNi, tako jadNi prema tom osećaNju gaNutosti i ljubavi koje ra je obuzelo i prema oNom mekom, zaNvalNom pogledu kojim ra je oNa pogledala kroz suze posledNji put. — Kući — reče Pjer i, mada je bilo oko de-set stepeNa mraza, raskopča buNdu od medveda Na svojim širokJim prsima koja su radosNo disala.

261

Bio je mraz i vedro. Nad prl
LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ

PAT I MIR TOM

Arugi

TeNNički uredNik Seka KresoNmASumega Korektori Elšlm/s 0:N