Visoka Te Tehnička škola Niš
SEMINARSKI RAD Krovne konstrukcije i krovni pokrivači
Student
Mentor
Stankov anko S! "#$%&
Danijela 'latkovi(
1
)vod *ostoje ku(e +e, te-elja i +e, ,idova. ali ku(a +e, krova ne/ 0snovna ulo1a 1ra2enih ljudskih staništa +ila je. i ostala 3 krov nad 1lavo-/
Mnogi tradicionalni oblici stanovanja širom sveta govore u prilog ovome: vigvam ili iglo severnoameričkih indijanaca Eskima, šatori pustinjskih naroda iz Azije i Afrike, pa i mnogi primeri planinske drvene arhitekture ne moraju imati nijedan drugi arhitektonski element osim krova. u našoj neimarskoj tradiciji, od prvih prislona ili naslona gde se uz stenu ili zemljanu obalu naslanjalo granje formiraju!i pokrivač, pa preko zemunica, lagumica i burdelja, krov je činio osnovni, najčeš!e i jedini konstruktivni deo objekta. "idani zidovi i temelji dolaze kasnije, a zatim i me#uspratne tavanice, stepeništa, itd. 0snovni tipovi krovova
$snovna je podela krovova prema broju krovnih ravni, pa tako imamo jednovodne, dvovodne, itd. %tradicionalna srpska arhitektura najčeš!e poznaje četvorovodne krovove nad objektom pravougaone ili kvadratne osnove&. 'oseban slučaj predstavlja oblik kupole ili kupe kao mogu!e rešenje krova nad kru(nom osnovom. )ako#e, krovove mo(emo deliti i po obliku * na ravne i kose, zasvo#ene ili kupole. +osi krovovi uglavnom imaju nagib -/-0, naročito ukoliko je krovni pokrivač crep. 'od ravnim krovovima podrazumevamo krovove malog nagiba, od 1 do 2-1, dok kosi krovovi mogu imati uglove krovnih ravni i preko 340.
2
Mansardni krov, sa prelomljenom krovnom ravni kako bi se u potkrovlju dobio dod atni prostor. Ugao krova može biti i preko 75°, a svaki crep pojedinačno mora se vezivati. Ovi krovovi su dobili ime po svom tvorcu, pariskom aritekti !ransoa Mansaru "!ran#ois Mansart, $5%&'$((()
Ele-enti krovova
+rovove objekata čini nekoliko osnovnih elemenata: •
krovna konstrukcija %sa potkonstrukcijom&
•
krovni pokrivač
•
izolacioni sloj
•
završni elementi i aplikacije.
Konstrukcija nosi krovni pokrivač i prenosi optere!enja ka donjim delovima
objekta. 'oput zidova, i krovna konstrukcija mo(e biti masivna %svodovi i kupole od pune opeke, bala slame, zemlje, ili tavanice od armiranog betona& ili sačinjena od linearnih elemenata %drvene, metalne ili betonske rešetke, ramovi, klasične ili lamelirane drvene krovne konstrukcije, itd&. *otkonstrukciju čine pomo!ni nose!i elementi koji treba da prenesu optere!enja
pokrivača %izolacija, zaštitni sloj& na konstrukciju. +od pokrivanja crepom ili limenim tablama koristimo pomo!ne letve za koje se pokrivač učvrš!uje, kod pokrivanja staklom potkonstrukcija pravi podelu staklene površine i prenosi 3
optere!enja na osnovne nose!e elemente... 'otkonstrukcija ne mora biti od istog materijala kao i krovna konstrukcija %npr. na betonskim gredama mogu se primeniti metalni profili za potkonstrukciju&.5eki savremeni sistemi pokrivanja objekata ne zahtevaju potkonstrukciju, poput dubokoprofilisanih limova, krovnih sendvič panela, prefabrikovanih betonskih ili ferocementnih elemenata. Krovni pokrivač je deo krova koji neposredno štiti krovnu konstrukciju i ceo
objekat od spoljašnjih uticaja. 6okazano je da uloga krovnih pokrivača objekata širom sveta ima ogroman uticaj na globalno zagrevanje. 6anas je sve češ!i slučaj da se ne preporučuju, ili čak zabranjuju, materijali koji apsorbuju toplotu i stvaraju tzv. vrela ostrva %urbane sredine koje su za nekoliko stepeni 7elzijusa toplije od okoline&. 8 prvom redu ovde spadaju asfaltni ili krovovi sa crnom izolacijom koji imaju daleko višu apsorbnu mo! od betonskih ili limenih krovova. )ako#e, va(na je i boja krovnog pokrivača pa je dr(ava +alifornija najavila korenite i rigorozne propise u vezi sa tim * svi krovovi, na starim i novim zgradama, mora!e biti ofarbani u belo ili izvedeni kao zeleni. I,olacioni sloj krova je sistem termo i hidroizolacije sa parnom branom. $n mo(e
biti postavljen u, iznad ili ispod krovne konstrukcije %uvek treba voditi računa da ne do#e do pojave hladnih mostova&. 'avršni ele-enti krova su brojni detalji koji podrazumevaju uklapanje krova i
drugih delova konstrukcije i sistema objekta: •
vetarlajsne
•
oluci
•
gromobranska instalacija
•
merdevine9staza za pristup
•
zadr(avanje leda
•
razne opšivke
4
*odela krovnih konstrukcija pre-a -aterijalu
$d antičkih vremena pa sve do savremenog doba malo toga se menjalo u konstrukciji i materijalima za izradu krovova. ako su s vremena na vreme iznala(ena konstruktivna rešenja za savladavanje ve!ih raspona %luk po obrnutoj lančanoj krivulji ili prelomljeni9gotički luk, kontraposti * potporni polulukovi koji preuzimaju horizontalne sile glavnih lukova, itd&, pravi korak napred, naročito u rasponima i oblicima, mogao je biti napravljen tek sa pojavom armiranog i prednapregnutog betona i samog čelika kao gra#evinskog materijala. 6anas ogromnu ve!inu krovnih konstrukcija prema materijalu mo(emo podeliti u tri tipa... Drvene krovne konstrukcije
6rvene krovne konstrukcije imaju najdu(u tradiciju u gra#evinarstvu. $snovni tip drvenih krovnih konstrukcija čine elementi kvadratnog ili pravougaonog preseka: tavanjače, stubovi, kosnici, pajante, rogovi i nosači rogova %venčanice, podro(njače, slemenjače, letve za potkonstrukciju...& koji formiraju nekoliko tipova krovova koje delimo po sistemu prenošenja optere!enja i veličini. )ako imamo: proste krovove, krovove sa jednostrukom, dvostrukom, trostrukom stolicom, krovne vešaljke...
5
Metalne$čelične krovne konstrukcije
)ipovi čeličnih krovnih konstrukcija po formi praktično paralelno prate one od drveta, me#utim, ve! na samom početku svog razvoja ovi krovovi nagovestili su dominaciju u savremenom gra#evinarstvu zahvaljuju!i velikim rasponima koje savladavaju, preciznim detaljima, mehaničkim karakteristikama i neograničenim oblikovnim mogu!nostima. 6odatno, savremene te(nje ka odr(ivoj gradnji zahtevaju sirovine koje se mogu relativno lako reciklirati, a čelik me#u gra#evinskim materijalima u ovome zauzima prvo mesto.amovske metalne konstrukcije po duhu forme nastavljaju se na tradiciju osnovnog tipa drvenih konstrukcija, ali razlika je u tome što čelik mo(e savladati daleko ve!e raspone i veza me#u elementima je jednostavnija, preciznija i homogenija %šrafljenjem, zakivcima ili varenjem&, pa se broj elemenata u konstrukciji znatno smanjuje.
6
4etonske krovne konstrukcije
;inearni betonski elementi za ramovske armiranobetonske krovne konstrukcije izra#uju se najčeš!e kao prednapregnuti betonski nosači. Mogu biti u obliku prostih greda ili rešetki. 8glavnom se proizvode u fabrikama i dovoze kao gotovi elementi na gradilište gde se vrši njihovo spajanje u monolitnu konstrukciju zalivanjem spojeva betonom na licu mesta, ali se spajanje mo(e vršiti i zavrtnjima ili zakivcima.
•
•
sitnorebraste tavanice %sa ispunom9kalupima od opekarskih ili penobetonskih elemenata, E'=a, plastike, dubokih trapezastih profila...& pune armiranobetonske ploče %livene na licu mesta ili sastavljene od prefabrikovanih elemenata& ošupljene armiranobetonske ploče %prefabrikovani ošupljeni elementi ili npr. olakšavanje konstrukcije plastičnim elementima uglavnom loptastim&
7
Materijali ,a pokrivanje krovova
azvoj tehnologije i pronalazak novih materijala omogu!io je izvo#enje krovova bilo kog oblika, i od bilo kog materijala, nezavisno od klimatske zone u kojoj se objekat nalazi. )ako krov od stakla, ili ravan krov mogu biti postavljeni u =kandinaviji, =evernoj Africi, umerenom klimatskom pojasu ili tropima. Materijal konstrukcije i krovnog pokrivača mo(e biti isti, ali i tada se elementi znatno razlikuju po načinu obrade i dimenzijama. 'ored završnog pokrivnog dela sistem krovnog pokrivača istovremeno mo(e činiti potkonstrukcija, termo i hidroizolacija, parna brana, barijera za vazduh. 0pekarski proi,vodi crep i kanalice %!eramida&, dugo su bili najprisutniji načini
pokrivanja objekata u našoj gra#evinskoj tradiciji. 7rep ima osobinu dugotrajnosti i fleksibilnosti * zbog sistema preklapanja ovaj krovni pokrivač nije osetljiv i na nešto ve!a pomeranja krovne konstrukcije i nastavlja da vrši svoju ulogu zaštite. 'onovno koriš!enje je još jedna prednost pokrivanja krovova opekarskim elementima jer svaka rekonstrukcija, nadogradnja i popravka, mogu biti izvedene a crep zatim vra!en na mesto i po nekoliko puta u (ivotnom veku objekta. =a druge strane, crep predstavlja ve!e optere!enje za krovnu konstrukciju, a priprema i 8
postavljanje teku sporije, pa je njegova primena danas uglavnom ograničena na manje individualne objekte i tamo gde se (eli sačuvati autentični ambijent.
Drvo i trska * pokrivanje krovova ukoso postavljenim drvenim daščicama %šindra&
ili trskom danas se primenjuje samo kada se (eli posti!i odre#eni estetski do(ivljaj u izgledu krova.
9
slamnati krov, *olandija
pokrivanje krova +indrom, detalj
Metalni krovni pokrivači * limovi tako#e imaju dugu tradiciju u našoj i evropskoj
arhitekturi. $lovnim ili bakarnim limovima pokrivane su još i srednjovekovne crkve, a upotreba limova veoma je prisutna i danas. +rovopokrivanje tablama lima na dvostruki i trostruki preklop jedna je od cenjenijih gra#evinskih zanatskih veština. $vakvi krovovi izra#uju se bez ijednog probijanja lima koji kasnije treba zatvoriti, pa mogu da traju veoma dugo kada su načinjeni od kvalitetnih sirovina, i adekvatno zašti!eni hemijskim procesima, patinom ili premazima.+ao metalni krovni pokrivači najčeš!e se primenjuju čelični ili aluminijumski pocinkovani, bakarni limovi, zatim impregnirani limovi ili limovi oboga!eni titanijumom i sl.
10
Staklo kao krovni pokrivač ima tradiciju dugu ve! 24- godina. +od pokrivanja
staklom va(no je posebnu pa(nju posvetiti sprečavanju prodora 8> zraka i preteranom zagrevanju unutrašnjeg prostora. $vo se rešava upotrebom specijalnih stakala, zaštitnih folija %filmova&, zastorima, tranzenama i sl.
11
nadstre+nica Olimpijskog stadiona, Minen
'eleni krovovi danas predstavljaju najpo(eljnije rešenje krovnih površina,
naročito u gradovima. 5jima se posti(u ni(e temperature u samom objektu, ve!a zvučna izolovanost objekta, manje zagrevanje urbanih centara, dugotrajnija zaštita krovne konstrukcije i svih izolacionih slojeva, bolje iskoriš!enje atmosferskih 12
voda, pove!anje biodiverziteta u gradovima, uvo#enje prirodnog okru(enja u gradska jezgra, formiranje javnih i polujavnih zelenih površina, na njima je mogu!e uzgajanje zdrave hrane, itd.
Kanadska Te1ola je krovni materijal prilagodljiv svim oblicima krovova. ?indra
)egola zadovoljava sve tehničke i estetske kriterijume a uz sve to izuzetno je dugotrajan materijal, štedi vreme i novac. 8 savremenom planiranju krovova neophodno je da materijal karakterišu i neke do sada potpuno nepoznate osobine. 5ije dovoljno da krovni materijal slu(i samo kao zaštita. Mnogo značajnije je postizanje estetskog faktora kao i uspešno uključivanje u okolinu. >isoki tehnički kriterijumi moraju biti ispunjeni poput dobre izolacije, visoke otpornosti i lagane strukture. 8pravo ove karakteristike krase +anadsku )egolu čije je prilago#avanje u tehničkom i dizajnerskom smislu tekao polako, sve dok nije postignuta ogromna potra(nja širom sveta.
*odela te1ola je na5
@ranulatne i Metalne.
13
!ranulatne te1ole5
zraka i tegoli daju boju. 5ijansiranje granulata vrši se u procesu sinterovanja %pri veoma visokim temperaturama& neorganskih pigmenata čime je zagarantovana apsolutna stabilnost boje čak i nakon dugog niza godina. 6a se tegole ne bi lepile jedna za drugu pobrinuo se sloj silikonskog peska i time poboljšano transportovanje i razne manipulacije na gradilištima. Metalne te1ole5
'ovršinu tegole čini blizu stoprocentni čisti bakarni laminat širok 3- mikrona. >remenom dolazi do formiranja karakteristične zelene samozaštitne patine koju je mogu!e videti kod mnogih istorijskih gra#evina širom sveta. +od svih modela +anadskih )egola postoje efikasne termo adhezivne tačke sa garantovanom otpornoš!u na vetar. 'ostavljene su identično i apsolutno se ne vide na gotovom krovu.
)egola je postojana na hladno!i jer je testirana na izuzetno niskim temperaturama čak 3- stepeni 7. )est na temperaturi od B- stepeni 7 pokazao je tako#e pozitivne rezultate. 8z veoma niske i visoke temperature koje trpi, ima izuzetnu otpornost na vetar, grad, vazdušno zagrevanje, jake kiše, velike iznenadne termičke promene i sl. 14
'aključak zbor krovnog sistema, njegovog oblika, materijala, konstruktivnog rešenja, itd. praktično je neograničen. pak, izbor konstrukcije, izvo#enje i vrsta materijala za oblaganje krovova, i dalje su u velikoj meri zavisni od tradicije, urbanističkih ograničenja, lokalnih resursa i tr(išta, zvaničnih, ali i uobičajenih, nezvaničnih, standarda gradnje. 7rep, drvena šindra, slama, staklo, ravan bitumenski krov, itd, podjednako su dobro poznati ovde ili u Engleskoj, ali ne!e se u podjednakoj meri koristiti u praksi.
=adr(aj 15
8vod...........................................................................................C $snovni tipovi krovova..............................................................C Elementi krovova........................................................................ 'odela krovnih konstrukcija prema materijalu...........................D Materijali za pokrivanje krovova................................................ "aključak..................................................................................2D
16
