Kraljevstvo Snova Zauvek Sa Mnom

[Type text]

1

[Type text]

2

[Type text]

2

„Probui se, ušo.“ Šta koji...?  Mekane usne su klizile niz moj vrat, o moje ključne kosti, što me je nateralo a zastenjem i izvijem leđa. Jaka ruka me povlači na leđa a t e usne klize naza o vrata pa omah iza mog uveta, što čini a svaki moj nerv oživi. „Šta to raiš?“ Moji prsti prolaze kroz gustu, crnu kosu i osedam a se smeši protiv moje kože. B radavice su mi skoro bolne. Njegovo telo je slasno čvrsto i toplo pored mene. Uspem a otvorim teške oči i pronalazim ominica kako mi se smeši, očima boje plavog lea, koje su obasjane mesečinom. „Mislim a je prilično očigleno šta raim, bella.“   Hvata moje lice, svojim velikim rukama i spušta usne na moje, prvo me ljubi nežno, usnama klizedi napre i naza preko mojih, a ona legne preko mene, sa jenom nogom između mojih, njegova tvrda butina pritiska se protiv mog centra i to je dovoljno da se moji kukovi izviju prema njemu, dok on ostavlja najseksipilniji poljubac koji sam ikada imala. Ima ukus vina i nane i seksi muškarca. Prožire me na najukusniji način.

 Znala sam a se Dominic Salvatore olično ljubi. Moje ruke lutaju od njegove mekane kose do ramena i ruku... njegovih nemogude oblikovanih, jakih ruku. „Nemoj redi ne, bella.“ Njegov glas je grub, dok

ljubi svoj put ka mojim gruima, zaržavajudi se na braavici, povlačedi je nežno usnama, što me opet natera a se trljam protiv njegove butine. „Molim te, trebaš mi.“ „Ovo je luo.“   Ali ja ga ne guram od sebe. Umesto toga, ponovo guram prste u njegovu kosu i povlačim ga za još jean, ug, ubok, glaan poljubac. Bože, ne mogu se ovoljno zasititi tih usta. On se pomera, uguravajudi i rugu nogu između mojih. Njegov kurac je tvr i velik i krede se lako između mojih skliskih nabora, ok njegov glavid pritiska moj klitoris. „Tako si vlažna.“ Rekao je oštro šaptujadi. „Otvori oči.“ To nije molba.

3

Gleao je u mene sa intezitetom koji nikaa ranije nisam viela. Bože, on je tako obar. Spuštam ruke niz njegova leđa, o njegovog  upeta i stiskam ga čvrsto ok razvajam kolena, otvarajudi se za njega. „Nisam htela a ovo raim sa tobom.“ On čvrsto zatvara oči i naslanja čelo na moje. „Ne mogu ostati aleko o tebe. Pokušao sam, bella.“ Čujem Italiju u njegovom glasu. Njegovo telo je zategnuto o čežnje, ali on se suzržava, čekajudi na moju oluku. Svaki mišid mu je zategnut. On rhti o želje. Kako a kažem ne ovome? Ja ne želim a kažem ne! „om?“ „Reci. Šta go poželiš.“ Zavrtim svojim kukovima. Spor osmeh širi se preko mojih usan a, dok on stiska svoju vilicu i mrmlja psovke na italijanskom.

„a.“ Šapudem. Rukom obuhvata moje grui, ok njegov palac kružno masira moju braavicu. „a li si sigurna?“  Ruka mu klizi sa strane i obuhvata moje dupe,

privlačedi me još više protiv njega. „Da.“ „Ti si tako prokleto vlažna, Alecia.“ „Znam.“ Nasmešio mi se i povukao svoje kukove unaza, a zatim skliznuo u mene  jednim glatkim pokretom, ispunjavajudi me potpuno. Oboje smo uzahn uli, poglei su nam zaključani dok on stoji sahranjen u meni i kunem se Bogom, sahranjen i u samom mom srcu. Osim što ja nisam tip za srca i cvede. „Ne teraj me a se zaljubim u tebe.“ Izjašnjavam se. Njegove oči omekšaju ali on ne ogovara, samo se povuče iz  mene, a onda opet gura nazad i ponavlja to u sporom ritmu još va puta. „Brže.“ Molim. „Ne.“ 4

Buljim u njega ali on mi se jenostavno nasmeši pre nego što me poljubi u čelo, povezivajudi prste sa mojima i povlačedi ih izna moje glave. I ona počinje stvarno a se krede, kažnjavajudim ritmom. Njegova pubična kost priti ska moj klitoris sa svakim potiskom njegovih kukova, gurajudi me bliže ka ivici. „a li znaš koliko sam te jako želeo, Alecia?“ Šapude na mom uhu, ok svojom slobonom rukom nastavlja a pritiska moje upe, kontrolisajudi brzinu i  jačinu njegovih nabijanja. „Ne.“ On ljubi moj obraz, nos i na kraju moje usne, dok ubrzava ritam, jeb udi me

 jače, brže, što me natera a se uvijam i stenjem. Isuse Hriste, ne mogu ga se zasititi.

Rukama sam stegla još jače  njegovu ruku. „Svršideš, bella.“ „a.“ „Pusti se. Urai t o.“ Skoro sam tamo. Na ivici sam. Jebiga, ali ako nastavi da udara moj klitoris tek tako.... BIIIP BIIIP BIIIP!!!

Priižem se u krevetu, znojava, zaihana, a svaki nerv u mom telu gori, oči ivlje pretražuju sobu. Sve je normalno. Osim prekrivača koje sam odgurnula na po, moj top i gadice su nestali, a ja sam na ivici najeksplozivnijeg orgazma u mom životu. I veoma sama. Uarim rukom na ugme za olaganje alarma, psujudi ugo i glasno. Ozbiljno? Ozbiljno?!

On je u svakom mom maštanju koje imam, a saa vrši   invaziju i na moje snove? Svršila bih a a me čak i ne oirne. Jebeni. Kučkin. Sin.

5

Kasnim. Ja nikad ne kasnim. Ja ne kasnim! Dominic Salvatore je kriv za ovo.

U reu, moža je to aleko o realnosti, čak i za mene, ali ozbiljno, a li mora da ga ima u svim mojim mislima?

Čak i mojim snovima? Snovi koji me ostavljaju znojavu i zaihanu i… i…  prokletstvo. Gledam sebe u ogledalu i odmahnem glavom. Saberi se! Nemam vremena za ovo. Nemam vremena za njega. Imam dan prepun sastanaka i sastanaka sa potencijalnim klijentima. Nemam vremena da se

zaržavam na vrelom italijanu koga nikako ne mogu a otresem sa svoje podsvesti.

Moja kosa ne želi a sarađuje ok je okredem u svoj uobičajeni čvor i učvršdujem sa ukosnicama. Šta se ešava sa mojom kosom danas? Trudim se da to sredim i pokušavamm ponovo, ali upravo je prošlo 7:30 ujutro, a moj an je izglea ved u govnima.

uvam u tvroglavi pramen kose na mom čelu sa ubokim uzahom i stavljam ruke na kukove, buljedi u svoju kosu. Ja svaki an to nosim . Svaki. Dan. To  je profesionalno. Nedu je nositi puštenu anas. Tako da sam dala sve od sebe, a zatim obukla moje omiljeno pink letnje

oelo, moža de mi oneti sredu anas, sa pink Jimmy Choo štiklama. Vradam se u kupatilo a nanesem svoju šminku. Ali samo nakon što sam završila sa nanošenjem maskare, ja ki hnem, ostavljajudi crne tragove ispo očiju o vlažne šminke. Ozbiljno?  Ako je ovo način na koji de mi an idi, trebalo bi a se vratim u krevet. Kad sam obrisala crne tragove i krenula ka vratima moj telefon zazvoni.

„Alecia ove.“

6

„Hej, šefujuda amo. Ja sam ved ove. Ge si ti?“ „Želela bih a sam ponovo u krevetu.“  Odgovaram suvo, a zatim pritiskam ugme za pozivanje lifta. „Ovaj an je sranje. a li je klijent tamo?“ „Još uvek nije. Ti si tek saa napustila svoj stan?” Emily, moja pomodnica, zvuči šokirano. I to sa obrim razlogom. Ja nikada ne kasnim! Lift stane i kako sam koraknula, štikla mojih cipela se zakači u šinama vrata i pukne. „Kurvin sine!“ „Šta nije u reu?“ „Upravo sam slomila štiklu o miljenih Choo cipela.“  Udaram dugme za zaustavljanje lifta, vaim svoju štiklu i kredem naza ka stanu, gegajudi gore, ole, gore, ole, psujudi slomljenu cipelu celim putem. „Vau, to nije jezik koji obično koristiš.“ „Osam stotina olara, Em.“ „Verovatno mogu da ih poprave.“ Kaže ona. „Mogu a te čujem kako mi se smeješ.“ „Nisam. Kunem se. Mislim a je klijent upravo stigao, a ti si još uvek trieset minuta udaljena?“ „Ukoliko ne uletim u gužvu. Prokletstvo. Počni bez mene. Kupi joj kafu. Daskaj sa njom. Tamo sam za dvadeset minuta.“ „Kazna za prekoračenje brzine nede pomodi.“ Prekinem bez ogovora, i uzmem va minuta a oplačem gubitak svojih cipela. Štiklu na rubu nije mogude popraviti. Toliko o mom omiljenom oelu koje de mi oneti sredu anas.

***

7

Kazna za prekoračenje brzine koju sam obila na autoputu me je zaržala

oatnih petnaest minuta, stavljajudi me a kasnim skoro četreset pet minuta. Emily me je proklela. Prokleta da je.

„Žao mi je.“ Počinjem ok hoam žustro ka Emily i potencijalnim klijen tima, Summer James i njenog verenika Roberta, koji su seeli za stolom. Poižem ruku i rukujem se sa njima. „Saobradaj u ovo oba ana je užasan.“ „Mislim a ste trebali isplanirati a de biti gužve.“   Robert odgovara i pogleda dole u svoj telefon, proveravajudi vreme. Summers bljesnu na njega, a zatim se meni nasmeši . „Razumem. Emily nam je ved ala osta informacija.“ „Savršeno.“ Osmehnula sam se Emily, koja je razmatrala moju kosu i pitala se šta se esilo sa njom, a ja skrenem pažnju natrag na par. „Sigu rna sam da ste ved razgovarali o nekim vašim planovima sa Emily, ali cenila bih ako biste me na brzinu uputili.“ ok sam pričala sa njima o atumu, i prešla preko nekih svojih preferncija, veličini svabe i gosti ju, Emily mi je donela preko potrebnu kafu. Trieset minuta kasnije, nakon što smo pokrili osnove ja sam izložila cene za svoje usluge, Robert je izgleao blago bolesno, kao a je u šoku, a Summer je bila ouševljena. Tipično. „Mislim...“ Robert počinje, ali ga Summer prekia. „Mislim a bi trebali da je zaposlimo!“ „Ne, ušo, hteo sam a kažem a mislim a možemo ovo a uraimo sami.“ Njena vilica paa i ona brzo trepde. „Stvarno? Kaa demo imati vremena?“ „Imaš slobone vikene.“ Poseda je on. „I ti. Ali ovo zahteva puno rano vreme. Ne mogu ovo s ama!“ Postaje veoma oštra, činedi a mi slepoočnice pulsiraju još više, tako a raim ono što obično raim. 8

„Razumem.“ Počinjem mirno i stavljam svoju ruku preko njene. „To može biti naporno i velika finansijska obaveza. Uzmite vikend da razmislite i pozovite

nas sleede neelje.” „Apsolutno.“ Emily se slaže sa širokim osmehom. „Ne morate a olučite danas.“ „Stvarno?“  Summer je izgledala na ivici suza, a Roberta je sada uhvatila blaga panika.

„a.“  Klimnula sam glavom i povukla ruku, zatim joj predala fajl sa informacijama koje sam upravo prešla sa njom. „Želimo vam prijatan viken. Uživajte u proslavi veribe.“ „Hvala.“ Robert ogovara i voi Summer iz kafida. „Klaim se u hiljau olara a de je nagovoriti a oustane.“ Emily kaže, kada su se odaljili, a mi smo počele a prikupljamo naše stvari. „Prihvatidu opklau. Trebaju mi nove cipele.” „Misliš a de ga nagovoriti?“ „Hode.“ Uzahnula sam i uzela još jean gutljaj moje saa ved hlane kafe. „Mislim a nisam ponela aspirin jutros.“ „a li si obro?“ „Imam kaznu za brzu vožnju, zahvljaujudi tome što si me proklela.“ Okrenem se ka njoj a je proboem pogleom, ali ona se kikode. „Meni to nije naročito smešno.“ „Ne izgleaš sjajno anas.“ Em nakrivi glavu i glea me pažljivo. „a li si imala neku žurku sinod?“ Smejem se i omahnem glavom. „Volela bih a jesam. Ne, nisam obro spavala.“ Ne mogu a joj kažem a sam imala san o ivljem seksu sa najseksi muškarcem koga sam ikaa viela. „Nesanica.“ Ona klima glavom. „Trebalo bi a uzimaš melatonin. On čini čua.“

9

„Imadu to na umu.“ Mrmljam i proveram vreme na svom telefonu. „Moram da budem u Olympiji do podneva.“ „a li si se sastaješ sa Willom Montgomeryem?“ Pita, smeje se tiho i uziše. „a.“ „a li ja mogu...“ „Ne, nisi mi potrebna za ovo.“ Ona se nauri, što  me je nasmejalo. Emily nikada nije krila da ima simpatije prema zgodnoj fudbalskoj zvezdi. Pakla mu, svi se pale na celu Montgomery porodicu. Oni su fini primerci

muškaraca, a njihove žene su slatke i zabavne. Šta ima a se ne sviđa? Takođe, oni su moji najbolji klijenti i jean o razloga zašto mogu a priuštim sebi svoj stan i fetiš prema cipelama. I sviđa mi se a mislim a smo postali prijatelji. „Uzimaš svu zabavu.“ Kaže Emily. „a. Ali isto tako ja uzimam i sve žalbe i zahteve. Verujem a to spaa u mom vlasnik  opisu posla.“ „a, možeš zaržati to. Viimo se ko tebe kasnije popone?“ „a. Ti deš se sastati sa Petersonovima oko cveda, zar ne?“ „a. Oni su mi kao trn u guzici.“ „Mlaina majka plada venčanje, a to je oko stotinu hiljaa olara. Ona je platila i za taj trn u tvojoj guzici. “ „Tačno.“ Emiliy poiže pesnicu i uari u moju i naceri se. „Lepo se provei sa seksi Willom.“ „Hodu. ržadu telefon blizu sebe, ako ti zatrebam.“ „Viimo se kasnije.“ Uz to, Emily ulazi u njenu Hondu Civic i odlazi. Ja uzimam duboki udah pre

nego što uskočim u moj SUV i krenem ka Olympiji. Još uvek je rano, ali to je u redu.

10

Trebalo bi da poranim negde danas.

***

„Izgleaš… zanimljivo.“ Blake, ugostitelj i moj najbolji prijatelj, nagnu glavu u stranu i gleda me sa hu morom u očima ok ulazim u njegovu kancelariju i sedam na ivicu stolice preko puta njegove sa svim dostajnstvom koje mogu sakupiti.

„Jebi se.“ Slatko se nasmejem i izvučem svoj iPa iz torbice. „Ved smo bili tamo, završili smo to. Mislim a još uvek imaš n eke od mojih košulja.“ „Spavam u njima.“ Posetim ga i koncentrišem se na svoj iPa, prolazedi kroz fajlove klijenata ok ne nađem McBrie -Montgomery. „Ali ako ih želiš naza, možeš ih uzeti.“ „Nije me briga za košulje.“ Poigla sam pogle i srela čokolano smeđe oči kako me gledaju. Blake je zgodan. On nije Dominic Salvatore, ali opet kao da jeste. Blake je visok i mršav. Ruke su mu mišidave, zahvaljujudi svim tim satima u kuhinji. Ima solidnu jaku vilicu i kratku tamno plavu kosu. On je jedina osoba kojoj sam

ikaa ozvolila a mi priđe toliko i a mu u potpunosti verujem. „a li si spreman za Willa i Meg?“ Pitam, u nai a du promeniti temu. „Spreman sam a mi kažeš šta je sa tobom anas. I šta ti je sa kosom?“ „Nije tako loša.“ Prevrnula sam očima, a Bl ake se nacerio. „To nije tvoje uobičajeno savršeno. Što znači a si uzbuđena ovog jutra.“ „Samo mi je an počeo usrano. Loš an za frizuru. Slomila sam štiklu na mojim cipelama.“ Naurila sam se što je Blakea nateralo na osmeh. „One skupe?“ „One su sve skupe.“

11

Ponovo se zlobno nacerio. Blake je obar u tome. On može biti takva arogantna guzica. „Je li to sve?“ „obila sam kaznu za brzu vožnju i skoro sat vremena sam kasnila na sastanak sa klijentima. “ „Vau.“ Humor je napustio njegovo lice i podigao je obrve. „Loš an.“ „a.“ Pročistila sam grlo i pogleala ole u svoj iPa. „esilo se mnogo toga u poslenje vreme.“ Ignorisala sam ga i buljila u reči na mom iPau. U pravu je. Bila sam van igre u poslednjih nekoliko meseci, a ne znam zašto. Život je obar. Moj   posao napreuje. Obožavam to. Imam prelep pogle na severozapadnu obalu Seattlea i obre prijatelje. Ali osedam a nešto neostaje. „Želiš li a pričamo o tome?“ „Želim samo a razgovaramo o Willu i Meg, Blake. Bide ove za par minuta.“ „Osoblje u kuhinji ovršava jela o kojima smo govorili. Vino je ohlađeno i spremno. Mi smo spremni.“ „Olično.“ „Zravo?“ Glas Megan Mcbrie se čuo iz hola Blakeove kancelarije. Skačem gore, sredna što du je vieti i zahvalna zbog promene teme. Priružila sam se njoj i Willu, sa Blakeom za petama.

„Zravo ljui.“ Osmehnula sam se i zagrlila Meg, pružila sam Willu ruku, ali on se samo nasmeši i povuče me u veliki zagrljaj. On je iznenađujude nežan za tako velikog čoveka. Tako visok, sa čistim mišidima i nestašnim svetlo plavi m očima. Will je moj omiljeni o brade Montgomery zbog njegovog stava i smisla za humor. Meg je sredna žena. „Žao mi je što smo poranili.“ Meg kaže. „Ja uvek poranim kaa je reč o hrani.“ Will oaje i trlja ruke. „onesite  je.“ 12

„On je tako otmen.“  Meg odmahuje glavom, klizi rukom po njegovoj i ljubi njegov biceps.

„Skoro smo spremni.“ Kaže Blake i preloži Willu i Meg a nas prate o trpezarije.

Blakeovo osoblje je namestilo trpezariju a izglea baš onako kako su Will i Meg želeli a bue za njihovo venčanje. „Oh, ušo! Pogleaj kako je lepo.“  Meg se ceri i oiruje naranžasto cvede. „Izvolite seite.“ Sela sam i postavila slavetu u krilo, osmehujudi se na sredan par. Meg se ponovo ivi cvedu, oirujudi ga , a Will je glea očima ispunjenim ljubavlju. Porodica Montgomery me je skoro uverila da prava ljubav zaista postoji.

„U reu, prvo imamo Dungeness kolačide o kraba, sa Washington salatom od jabuka u paru sa Dominicovim rizlingom. “ Konobari zauzeše mesto sa strane a zatim u savršenoj sinhronizaciji spustiše tanjire ispre nas. „Vau, ovo izglea neverovatno.“ Meg se ceri i poiže viljušku, a ona se nasmeja kaa uglea Willa koji je ved stavio ceo kolačid u usta. „obro?“ „Mmm…“ Prevrnu očima i zaroni u sleedi. „obro je sve što je sa Pacifika, ušo.“ „Ali smo dodali i odrezak za one koji ne vole ribu. “ Ona oaje, pogleavši u Blakea za potvrdu.

„a, probadete i lososa i filet mignon anas takođe.“ „Oh, Bože, nedu modi sve to a pojeem. Moram a uđem u svoju venčanicu za ve neelje.“ „ovoljno je uzet i zalogaj ili dva od svega.“ Prelažem sa osmehom. „Blake se nede uvreiti. Na taj način možete osetiti sve ukuse i oobriti za svoje goste.“ „obra ieja.“ „Ja du pojesti sve.” Will nas obaveštava i pijucka svoje vino. „Ne moram a se uvlačim u haljinu. Prokletstvo, ovo vino je obro.” „Krabini kolačidi i salata su izvrsni.” Meg se slaže i uze svoje vino. 13

„Spremni za sleede?” Blake pita i Will i Meg klimnuše glavom. Blake signalizira konobarima a se vrate. „U reu, ove imamo piledu salatu sa madarinom vinaigrette. ” Konobari su ponovo postavili tanjire pre nama opet u savršenoj sinhronizaciji. „Oh, njami.” Meg šapude i kopa po njenoj salati. „Tako je obro.” Will klima glavom, njegova usta su prepuna da bi govorio. Blake i ja namignusmo jedno drugom. Blake je majstor u kuhinji i uvek moj

izbor, posebno za velike ogađaje kao što je ovaj. Venčanje Willa Montgomerya de biti u svim vestima i u svakom vedem časopisu koji postoji. Ovo je velika stvar za sve koji su uključeni u ovo, uključujudi i mene. Jako je važno a raim sa samo najboljim ugostiteljima. A niko nije bolji o Blakea. „Ovo je upareno sa pinot gris vinom?” Pitam i ispijem ukusno vino. „Jeste.” Blake klima glavom i uzima nekoliko zalogaja salate, nazgle zadovoljan ishodom.

„o saa mi se sve opalo.” Meg kaže sa osmehom na licu i poglea u Willa. „Šta je sa tobom?” „Obožavam ovo.” Ceri  joj se i naginje se dole da joj na usne spusti tihi poljubac. „Šta go ti želiš ušo, znaš to.” „Saa prelazimo na zamensko jelo. Prvo demo probati lososa.” Blake  klimnu glavom ka klavnom konobaru. „Ovo je roštiljski kralj losos sa paradajzom i mariniranim pečurkama, kao i pančeta salat a upareno sa omovim merlotom.” Svi smo osekli po parče lososa i zastenjali. Blake je tako obar sa hranom. „Oh, moj Bože.” Meg mr mlja sa stenjanjem i stavlja ruku preko grudi. Kamen na njenom prstu sija.

„Samo nastavi a stenješ tako, Meg, i otidi demo pre sleedeg posluženja.” Will ne gleda u Meg, ali ona je pocrvenela i vrpolji se u svojoj stolici. Moram da se ugrizem za usnu kako se ne bih nasmejala glasno. Sviđa mi se kako se

Montgomery i Williams muškarci ne plaše a buu jasni koliko žele svoje žene. „A saa file.” Blake kaže, očima punim humora. „Služidemo ga sa kupinom caberent sosom i pečenim krompirom.” Govedina nas je sve naterala da zadovoljno uzdahnemo. 14

„A vino?” Meg pita. „omov cabernet suvinjon.” Meg uzima nekoliko zalogaja goveine i krompira i zatvara oči ok poiže čašu vina o njenih usana. „Ovo je tako obro.” Will je naravno pojeo sve iz tanjira, dok je vino sa mo probao, olučujudi a pije vodu umesto vina.

„Imamo iznenađenje.” Kažem sa osmehom na licu kaa su konobari sklonili naše tanjire. „Ima još?” Pita Meg sa širokim očima. „Moj stomak je pun.” „Mislim a deš imati prostora za ovo.” Konobari su se vratili i   postavili tanjire ispred nas sa mini kapkejksima.

„Tražila si o Nic a napravi naše kolače?” Meg pita, ukazujudi na Nic Dalton, vlasnicu Succulent Sweets, i devojku Willovog brata, Matta.

„a, ona je uraila mini  prezentaciju danas za degustaciju, tako da možete a ih probate nakon što ste ručali. Sva četiri ukusa koja ste oabrali su tu. Limun malina.” Pokazujem na svaki kolač ok im pričam o ukusima. „Tiramisu, čokolaa, i vanila.” „I to smo uparili sa omovim rizlingom sa kraja žetve.” Blake oaje. „O no  je slatko i lepo de idi sa svakim o ovih ukusa.” „Vau.” Meg mrmlja i uzima zalogaj limuna i maline i pijucka svoje vino. „Ovo  je neverovatno.” „Megan.” Will uziše i stiska oči zatvorene. Meg se kikode i liže glazuru o čokolae, gleajudi Willa sa širokim, nevinim očima, jasno ga provocirajudi. „Šta sam uraila?” Will se nasmeja i pojee preostale kolače sa svog tanjira, a zatim obrisa usta. „Mislim a du te ovesti kudi i pokazati šta si uraila.” Meg poiže obrve. „Zvuči zabavno.” „Oh, to de biti više nego zabavno.” Will prebaci svoje vrele plave oči na mene, a ja ne mogu a da se ne ugrizem za usnu. 15

Montgomery muškarci su seksi, ali oaj napaljeni i oni su samo… vau. „a li imamo još nešto oko čega trebao raspravljati anas?” „Pretpostavljam a dete oboje oobriti meni?” Pitam i uzimam gutljaj rizlinga, dok gledam ugovor sa restoranom na svom iPadu.

„Sviđa mi se.” Meg potvrđuje. „Još uvek čekamo neke o gostiju a potvre olazak.” Kažem i sležem ramenima. „Ali to nije neuobičajeno. Vedina ljui čekaju kraj roka.” „Koliko ih je o saa?” „Imamo 232 potvrđenih.” Ogovaram, ok Meg uziše, a Will sleže ramenima.

„To je mnogo ljui.” Meg nervozno glea u Willa. „Ovo de biti veoma skupo.” Will se naceri i poljubi blago Meg u čelo. „To nas nede slomiti.” „Mogu a smanjim cvede.” Blake i ja razmenismo poglee, misledi a bi trebali a ih ostavimo same a razgovaraju, ali Will se samo nasmeja i nagnu se a prošapude nešto Meg u uvo. Njeno zabrinuto lice se opusti i ona se ugrize za usnu dok klima glavom, a onda

Will poljubi njenu glavu i povuče se, omahivajudi glavom ka njoj kao a je neodoljiva.

„U redu smo. Samo sam imala napa panike.” Priznaje. „I Will je morao a me spusti ole.” „To je savršeno normalno.” Ogovaram sa osmehom. „Ovo je velika stvar.” „a.” Meg klimnu glavom i uze još jean gutljaj vina. „Naglasak na veliko. Ali Willov tim je velik, imamo i veliku porodicu i puno prijatelja. Imam toliko

kolega i prijatelja iz bolnice. Ne želim a nekoga izostavimo.” „Hej, trebali  bi da proslavite sa svima koje volite.” Blake se osmehnu ljubazno Meg, i to me poseti zašto ga volim. On je obar momak. „Hvala.” Ona mu se nasmeši, a ona poglea gore u Willa koji je nastavio a  je posmatra. „Pa, srešdemo se u sreu u vinograu?” 16

„a. Prošetademo i razgovarati o postavljanju stolova i svim završnim detaljima. Ali nema razloga da brinete. Sve je spremno i hranu ste sada odobrili,

tako a smo spremni za polazak. Najteži eo je gotov.” Meg se osmehnu široko i sredno. „obro. Venčademo se.” „Hvala Bogu. Ovo je bio najuže planiranje ikaa.” Will se naceri na Meg, koja se smejala i trljala prsten na svojoj ruci.

„To je završeno, fubalska zvezo.” „Iemo kudi.” Razmenili smo zagrljaje i rukovanja i kada su se Meg i Will okrenuli da odu,  ja sam se vratila u svojoj stolici pijuckajudi svoje vino i prelazedi preko konačnog ugovora sa Blakeom.

On koraknu iza mene i krene a mi masira ramena ok smo zajeno čitali. „akle, ovo je cena koja bi trebala a pokrije o 250 gostiju. Ali treba a mi uraiš cenu za dodatnu cenu do 300 gostiju.” „Ima li još mnogo zvanica?” „Nažalost.” „Hej, šta ti raiš ove, čoveče?” Čujem Willa kako kaže u lobiju ok je odlazio sa Meg.

„Imam sastanak sa Blakeom.” ominicov glas. „Treba a viiš a li je nešto ostalo o hrane koju smo upravo probali, olična je.” „U redu sam, ali hvala. a li vam se sviđaju vina koja su uparena sa hranom?” „Savršena su. Hvala, om.” Meg ogovara. „Volela bih a si nas pustio a ti platimo za vino.” „Ne, bella. To je poklon. Želim vam prijatan an. Viimo se za viken.” Jeza mi se slivala niz kičmu, ok se Blake nagnuo a mi pokaže nešto na ugovoru. Još uvek je trljao moje rame sa ruge strane. Nemam pojma šta je upravo rekao pa sam samo klimnula glavom. 17

„Žao mi je što si imala težak an.” Mrmlja i ljubi mi vrh glave. „a li ti je glavobolja bolje?” „a.” Naslonila sam se na njega i osmehnula mu se, ona sam pogleala preko ramena i videla da nas Dom posmatra. Ruke su mu u žepovima pantalona. Sako je skinut, a rukavi njegove bele

košulje su povrnuti o polaktica, otkrivajudi preplanulu kožu. Njegova kravata  je olabavljena, a tamna kosa u neredu, kao da je prošao prstima  kroz nju u frustraciji. Vilica mu  je stisnuta a njegove uboko plave oči su pune vatre i besa. Butine su mi se nevoljno stisnule od pogleda na njega, a um je odmah

olutao na san ovog jutra. Te ruke i usta na mojoj koži. Kakav bi zaista bio osedaj? Okredem se i uišem uboko, smirujudi ah ok je Blake prešao kroz prostoriju da se pozdravi sa Domom.

„Upravo smo završili ove.” „Nema problema. Ja sam malo poranio. Sastadu se sa sestrom na ručku za nekoliko sati pa sam mislio a viim možemo li malo ranije početi.” „Apsolutno.” „Završili smo.” Čujem sebe kako govorim, gasim svoj iPa i ustajem, pripremajudi se za omov uobičajeni flert i šarmantan osmeh.   Mogu ostati profesionalna. Ostadu profesionalna. Nasmešila sam se obojici zgonih muškaraca, ali umesto a mi uzvrati svojim šarmantnim osmehom, om jenostavno klimnu glavom i okrenu se a ode.

„Čekadu te u kancelariji.” Kaže Blakeu, koji mi šalje upitan  izgled. Samo sam slegla ramenima.

„Ko zna? Ali treba mi moja torba iz tvoje kancelarije.” Omarširala sam sa uzdignutom glavom u Blakeovu kancelariju i uzela svoju torbu, nabila svoj iPad unutra i okrenula se Dominicu.

„Vina koja si izabrao su savršena. Hvala ti.” On klimnu glavom. „Zaovoljstvo je moje.” 18

Ne znam šta rugo a kažem pa sam nespretno promrmljala, „Uživaj sa sestrom. Hvala još jenom, Blake.” Pre nego što sam se okrenula a oem, Blake me povuče u naručje i aje mi veliki zagrljaj, ljuljajudi me napre naza. „Pozvadu te kasnije. Uzmi nešto za glavobolju.” Oaljila sam se i ponovo srela omove tople plave oči. On prelazi rukom preko usta i izglea kao a nešto hode a kaže, ali ne govori. I ne mogu a shvatim zašto želim a jeste. obro je a me nije pitao a izađemo ili a je flertovao sa mnom . Odbila bih ga, kao i uvek. „Hodu.” Klimnula sam glavom i izašla iz Blakeove kancelarije, pitajudi se o čemu se ođavola ove railo.

19

Alecia mi šalje poslenji put ug pogle, a ona izađe iz Blakeove kancelarije, uzdignute glave i kose podignute u pundju, ali malo neurednu danas. Nosi roze odelo koje joj stoji kao rukavica, kao i najseksi cipele koje sam ikada video.

Zbunjenost u njenim očima mi je poslala neočekivanu bol kroz moje grui, ali sam je brzo odbacio. Mogu da razumem da je zbog profesionalnosti odbijala moje flertovanje u proteklih godinu dana, ali ona ni u jednom trenutku nije spomenula da je bila u vezi. Da sam znao, povukao bih se odavno. Ne lovim po teritoriji rugog čoveka. Nikada.

A sigurno ne na čoveka kog smatram prijateljem i poštovanim kolegom. „akle, kao što je Alecia rekla, vina su ouševila tvog brata i Meg.” Blake kaže, i sea za njegovim stolom. „rago mi je a to čujem.” Ogovaram i osmehujem se sebi. Još uvek je iznenađenje kaa čujem reč tvoj brat. Imam četvoricu njih, i bez obzira što se saa znamo ved više o goinu dana, postoje trenuci koji me vrate unazad. Zavoleo sam porodicu Montgomery i

iznenaio sam se kaa su me očekali u poroici kao a sam bio sa njima o rođenja. Ali ja nisam bio. „Koliko boca du morati a poručim?” Blake pita, vradajudi me iz mojih misli. „Nijenu. Moje osoblje de se pobrinuti za to. Imam ih osta pri ruci.” Blake poiže obrve u iznenađenju. „To je mnogo vina.” „Imam puno vina.” Ogovaram sa posmehom. „U reu, jena stvar manje o kojoj moram brinuti.” Sleže ramenima i ukuca nešto na svom računaru. „akle, moramo razgovarati o ogađaju spajanja poroice, krajem sleedeg meseca.”

20

„a.” Prekrstio sam ruke i naslonio se u stolici. „a li su oni olučili o meniju?” „Ne mogu dodi o sporazuma.” Blake prevrnu očima. „Neki su vegeterijanci. Neki nisu. Bla, bla, bla.” Smejem se i omahnem glavom. „Ti deš ved to rešiti. Ja mogu da izaberem crveno i belo vino i bide svi zaovoljni.” „To bi upalilo.” On klimnu glavom. „Znaš, trebao bi   nekog zaposliti da obrai sve ove stvari za tebe.” „Ne smeta mi ovako.” „Ozbiljno. Alecia rai ove stvari. Trebalo bi a je angažuješ a ti organizuje ogađaje.” Ne dolazi u obzir. „Sasvim sam siguran a je Alecia ovoljno zauzeta sa svojim poslom i svojom vezom.”

Njegove oči poleteše o mojih, ok je ruke zaržao na tastaturi. „Alecia je u vezi?” Nagnuo sam glavu u stranu i suzio pogle na svog prijatelja. „Hodeš a mi kažeš a ne spavaš sa njom?” Blake zatrepta a zatim se nasmeja, uarajudi rukama kao a  sam rekao vic goine. Ja ne viim a je nešto naročito smešno. „Ne.” Omahne glavom i vrati se svom kucanju. „Taj bro je otplovio, čoveče.” „To znači?” „To znači a smo ona i ja krenuli kao rugovi sa povlasticama i otkrili a zaista volimo jedno drugo, ali ne na taj način. Bože, nisam spavao sa njom, najmanje... ve goine.” Omahnu glavom opet i naceri se. „Vi ste veoma bliski za prijatelje.” Prestao je ponovo a kuca i pogleao me na trenutak pre nego što je ogovorio. Ja ne skredem svoj pogle.

21

„Volim  je kao sestru. Poznajem je, spolja i iznutra, i učinio bih sve za nju. Ona je verovatno jedna od najboljih ljudi koje znam. Imala je usran dan, bio joj je

potreban zagrljaj. ao sam joj jean.” Imala je usran dan. I ja sam pridoprineo tome, bez sumnje.

„Žao mi je što nisam obro razumeo.” Blake se naginje naza i spaja prste zajeno. „Ti si zainteresovan.” „Bio sam zainteresovan, ugo vremena.” Priznajem i prelazim rukom preko usta. „Ona mi je jasno stavila o znanja a nije zainteresovana.” „Hm.” On se fokusira na nešto preko mog ramena, nakratko, izgubljen u mislima. „To nije loša ieja.” „Šta?” „Ti i Alecia.” „a li ti nisi čuo šta sam upravo rekao?” Omahujem glavom i skredem pogle na svoj telefon. Nastavljajudi temu o ranije. „akle, belo i crveno...” „Alecia govori ne svima.” Blake me prekia. „Ona ne poklanja poverenje brzo. Ali mislim da biste bili dobri zajeno.” „Hvala ti puno za tvoje oobrenje.” Ogovaram suvo. „Oh, trebade ti moje oobrenje.” Kaže savršeno mirno. „Jer bez njega ti si sjeban.” Ja jenostavno buljim u njega, čekajudi a nastavi. „Alecia nema kontakt sa svojom poroicom. Ja sam taj. Ako   se meni ne opaneš ona de ti redi ne.” „To je ne u svakom slučaju. Ona. Nije. Zainteresovana.” On sleže ramenima i vrada pogle na svoj računar. „Čini mi se a evojka kao što je Alecia vrei malo više trua.” Bes i frustracija su prošli kroz mene. Malo više trua? Pokušavao sam a je nateram a izađe sa mnom cele prošle goine. Ogovor je bio uvek isti: hvala, ali ne. Mrzim tu jebenu reč; Ne. 22

***

„Hej, zgoni brate!” Jules se ceri, njena plava kosa je labavo v ezana oko njenog lepog lica. Nosi crvenu haljinu i izgleda neverovatno.

„Ciao, bella.” Ogovaram i ljubim je u obraz. „I ja!” Natalie kaže i naslanja se a me poljubi, privlačedi me u ug zagrljaj. Pore četvorice brade i njihovih lepih žena obio sam i ve prelepe sestre. Natalie je poput mene, oveena kasnije u poroicu, nakon što su njeni roitelji poginuli. Izglea a Montgomery uživaju a oaju članove.  „Ciao, cara.” Šapudem joj na uho. Njena tamna kosa je ispletena niz leđa. Nosi farmerke i top, izgleajudi sredno i lepo. „Čemu ugujem čas t da budem pozvan na ručak sa vas ve.” „Samo smo htele a te viimo.” Natalie ogovara nevino. „Ono što je ona htela redi.” Jules počinje i baca kratak pogle na men e, a zatim ga baca na sto i naginje se ka meni, laktovima oslonjena na kovano gvožđe. „Potrebna nam je prljavština.” „Prljavština?” Osmehnem se i sklonim svoj meni. „Ne poznajemo se ovoljno obro.” „Znaš me više o goinu ana, bella. Proveli smo osta vremena zajeno.” „Oteradeš ga.” Natalie kaže, i zaprepasti Jules što me je nateralo na cerekanje. Njh ve su smešne. „Oh, zaboga.” Jules kotrlja očima. „Nedu ga oterati.” „Zavisi ge ovo voi.” Ogovaram suvo, ali ne mogu a zaržim ozbiljno lice.

„Tako si zgoan.” Natalie kaže i smeje se tiho. „Sviđaju mi se tvoje rupice.” „Saa ved hodeš nešto.” 23

„Povukao je na bradu.” Jules kaže Natalie, a moje srce stane. „akle, mi smo tvoje sestre.” Natalie kaže a Jules klima glavom. „ Mi te volimo.” „Volim i ja vas.” Mrmljam, ved omekšan. Moj bože, a sam orastao sa njima, motale bi me oko malog prsta kada bih ih samo pogledao. Koga ja zavaravam? One me motaju oko malog prsta otkako sam ih pogledao. Obe,

zajeno sa svim ostalim ženama u toj ivnoj poroici. „Vi znate a je sve što želite vaše. Samo recite.” „Oh, ti si slaak.” Jules kaže, ok konobarica postavlja vodu na sto. „a, jeste.” Konobarica kaže i namignu mi. „a li je sloboan?” „Pa...” Nat počinje, ali ja je prekiam. „Ne.” „Šteta. Žao mi je što ste sačekali malo, gužva je anas. Šta vam mogu oneti?” Naručili smo pide i kaa je otišla ja pogleah naza u evojke. „Mi smo zaista samo želele a te viimo i razgovaramo s tobom.” Natalie kaže i stavlja svoju malu ruku preko moje. „Ne obijamo previše vremena nasamo s tobom.” „I treba nam prljavština.” „Jules!” Natalie se smeje frustritano. „Kakvu prljavštinu želiš?” Uzeo sam gutljaj voe i umalo se nisam ugušio kaa je Jules pitala. „a li  jebeš nekoga?” „a li pokušavaš a ga ubiješ?” Natalie viče i uara me lagano po leđima ok kašljem. „Šta?” Pitam i guram vou aleko o mene. Mislim a mi je potrebno nešto mnogo jače i posežem prema vinskoj karti, zaovoljan kaa viim a je Salvatore vino na listi.

24

„Pa, uvek si bio tajanstven o tvom seksualnom životu, a ja znam a nisi u celibatu, pa hodu a znam.” Jules sleže ramenima, kao a je to najnormalniji razgovor na svetu, a Natalie mi se osmehuje, ali ne pokušava a ovrati Jules o njenog ispitivanja.

„Ne mislim a du voiti ovaj razgovor sa vama.” Polako sam ogovorio. Nema šanse. „Zašto?” Jules pita i nagnu glavu u stranu. „Zato što ste moje sestre.” „a, ali mi smo odrasle. Imamo seks. Obe imamo bebe, za ljubav Božiju.” Natalie klima glavom i zahvaljuje konobarici ok joj oaje njeno pide. Ja naručujem čašu merlota iz mog vinograa i takođe naručujemo prejelo. „Haje a promenimo temu.” Prelažem. „Ubico zabave.” Jules mrmlja što me nasmeja. „Kako stoje stvari sa Aleciom?” Natalie pita. Izglea a du se anas posedati na Aleciu ge go a oem. „Ne postoje stvari sa Aleciom.” Ogovaram. „O, postoje stvari.” Jules ogovara samozaovoljno. „Viela sam način na koji je gleaš.” Namrštio sam se, ali pre nego što sam mogao ogovoriti, Natalie kaže, „A znamo i a si je pozvao a izađete.” „Što je ona obila.” Ogovaram. „Pa?” Zašto niko ne razume a ne znači ne?  „Naučili su me a se ljubazno povučem kaa ama kaže ne.” Kažem i uzmem gutljaj vina.

„Ali samo si je pozvao na, šta, večeru?” Jules pita, jasno zbunjena. „a, verujem a sam je pozvao na večeru. Tri puta.” Kažem i omahnem glavom. „Čovek može poneti toliko obijanja o jene žene.” 25

„Ali šta si još uraio?” Natalie pita. Ja zastanem i namrštim se. „Na šta misliš?” „Šta si uraio a joj pokažeš a to nije samo izlazak a joj se uvučeš u gadice?” Šta propuštam?  „Večera ne znači a želim a joj se zavučem u gadice.” „Naravno a znači.” Jules kaže i omah nu rukom. „Na primer.” Natalie nastavlja. „ Ranije, Luke mi je uvek poručivao kafu, koju bi mi dostavljali. I dalje ponekad to rai.” „Oh, sedaš se kako je ispunio trem cvedem kaa je zabrljao?” Jules kaže uz smeh.

„a.” Nat kaže uz osmeh. „Za mene, to je čokolaa sa sirom.” Kaže Jules. „Nate je uvek imao čokolani kolač u svom apartmanu jer je znao a ga volim.” „Stvarno? Kafa i čokolani kolač su način a se ođe o vaših srca?” Smejem se a Jules me uara u rame. „Aud!” „Ne slušaš! Ne rai se o kafi i kolaču.” „Rai se o činjenici a su obratili pažnju na male stvari.” Natalie kaže. „Nisu samo rekli, ‘Hej, ušo, hodeš a iemo na večeru i ona oemo ko mene a se  jebemo kao zečevi?’”  „Iako smo se totalno jebali kao zečevi.” Jules oaje. „Pokazali su nam a su zaista zainteresovani za nas.” „I to je upalilo ko vas ve?” Moj glas je pun sarkazma, ali ovo što pričaju ima smisla. Sve što sam ja uraio je to a sam pitao Aleciu a izađemo, kaa smo oboje bili u krugu moje poroice, obično ok je ona raila. Ni kada nisam odvojio vreme a se potruim. Nije a du to priznati njima vema. „Pa, šta deš a uraiš?” Natalie pita. „Ko kaže a du nešto uraiti?” Jules me ponovo uari.

26

„Urai to ponovo, sorellina , i prebacidu te preko kolena.” „Nemoj misliti a me možeš šarmirati sa svojim fensi italijanskim rečima.” Jules ogovara, očigleno se ne plašedi mene. „Ali šta si rekao?” Nat me pita, naginjajudi se ka meni. To me zasmejava, jer svaki put kaa koristim italijansku reč, one žele a znaju šta ona znači. „Rekao sam mala sestrice.” „Aww.” Kaže Nat. „Volim to.” „a, a, to je slatko.” Jules kaže nestrpljivo. „Ali, šta deš a uraiš?” „Platidu ručak i iem kudi.” „Iznervirale smo te.” Jules kaže, uvijajudi usnu kao a de zaplakati. Nede me prevariti. Smejem se ok konobarica onosi našu hranu a Jules briše imaginarne suze sa njenih potpuno suvih obraza. „a li ostala brada paaju na to?” „Paali su kaa smo bili eca.” Ogovara i smeje se. „Naučila sam i a proizveem prave suze.” „Samo želimo a bueš sredan.” Kaže Natalie. „Iskreno želimo. Volimo te.” „I volimo Aleciu. Viimo kako gleate jeno rugo.” Jules je saa savršeno ozbiljna, hvatajudi moje lice rukama. „aj razmisli malo. Alecia nije tip evojke koju samo pitaš za večeru ok rai na proslavi.” Natalie gurnu karticu preko stola ka meni sa malim osmehom. „Samo u

slučaju a ti je potrebno, njen broj telefona i aresa.” Ona mi namignu i razmeni pogled sa Jules.

„Ostavlja svoju aresu na svim vizit karticama?” Pogleao sam ole ka kartici. Ako je tako, morademo a razgovaramo o tome. „Ne, ja sam je zapisala na poleđini kartice.” Nat ogovara. „akle, a li ti se sviđa Mariners?” Jules pita. „Menjamo temu saa, zar ne?” Obe su se osmehnule ok su žvakale svoju hranu. „a, sviđa mi se.” 27

„obro. Svi idemo tamo za par neelja.” „Iemo?” „a,” Jules ogovara. „Nod oraslih. Bez ece.” „Trebao bi a pozoveš Aleciu.” Natalie kaže. „Kako a kažem veliki brate na na italijanskom?” Dio, one me teraju a se smejem. „Grane fratello.” 

Ona se smeši i ponavlja reči, greš edi, ali nije me briga. Nikaa ništa nije zvučalo tako slatko.

***

Vozio sam kudi a ona natrag u kancelariju i kroz sat vremena ponovo krenuo, kucajudi Aleciinu aresu u GPS i krenuo ka njoj. Sa stravičnim saobradajem u petak bilo mi je potrebno va sata pre nego što sam stigao o Ruston Way, ulice u kojoj ona živi. Ona živi blizu voe, sa neverovatnim pogleom na obalu i planinu Rainer, sa miljama pešačkih staza koje su je okruživale pune restorana i pristaništa. Parkirao sam i zastao na trenutak, preispitivajud i svoju odluku. Ali ne mogu se otresti poglea u njenim očima pre nego što je otišla o Blakea anas, ili saznanja da je imala usran dan.

Imala je glavobolju. Moža nedu biti obroošao, ali voleo bih a joj pomognem a se oseda bolje. Kada sam stigao do n jenih vrata, pozvonio sam i sačekao. Baš kaa sam

pomislio a nije ko kude, njena vrata se otvaraju i ona se mršti na mene, konfuzija ispunjava njene neverovatne braon oči. „ominic?” „Natalie mi je ala tvoju aresu.” Ogovaram tiho. S kinula je sako i štikle, ali je još uvek u suknji. Njena bela košulja je ušuškana oko nje, oblikovana oko njenih punih grui i pokazujudi njen mali struk i okrugle kukove. 28

Kurac mi se budi u pantalonama, ali duboko udahnem i fokusiram se na

zaatak zbog kog sam ošao. „Kako se osedaš?” „Oh, obro sam,” Ona počinje, ali se trgnu i pritisnu va prsta na čelo. Još uvek je boli glava. „Imam jebenu glavobolju.” Priznaje. „Imam nešto što de ti pomodi.” Poižem kesu u mojoj ruci i nuim joj osmeh.

„Zašto?” Dobro pitanje. „Zato što mi se nije opalo anas kaa sam te vieo a trpiš bol, a imam osedaj a sam oprineo tome.” Ona se naceri i ostupi o vrata, omogudavajudi mi a uđem. „To je jako arogantno o tebe.” „a li grešim?” Slegnula je ramenima i odvela me o male čiste kuhinje k oja je u sklopu dnevnog boravka. Velika staklena vrata vode ka vodi i pogled oduzima dah.

„a li si preuzela nešto povoom toga?” Ona see na kauču i zatvori oči. „Zaboravila sam Avil kaa sam vradala i  jenostavno više nisam mogla a izađem i kupim.” Poor bambino. „Ge ti je ormar sa posteljinom?”

Ona ukazuje na honik i ja krenem u potrazi za krpom. Kaa pronađem  jenu, vradam se u kuhinju i potopim je u hlanu vou, napunim čašu i istresem  jedan Advil, koji sam poneo sa sobom za svaki slučaj. Oči su  joj i dalje zatvorene. Njena kosa je i dalje labavo vezana. Prsti su mi nestrpljivi da naprave nered u njoj. Umesto toga, sednem pored nje.

„Evo, uzmi ovo.” „a li moraš a vičeš na mene?” Pita me namrštena. „Šaputao sam, cara.”  Osmehnuo sam joj se i pružio   joj aspirin zajedno sa vodom.

29

„Zašto ržiš lišde?” „To je lišde jorgovana.” Pokazao sam joj lišde koje sam stavio na krpu i uzeo čašu o nje. „Lezi na jastuk i zatvori oči, molim te.” „Zašto imaš lišde jorgovana?” „To de ti pomodi. To je stari italijanski lek za glavobolju.” Ona rai kako sam joj rekao, naslanjudi se na mekani jastuk i zatvara oči. Stavio sam hlanu tkaninu preko njenog čela i očiju i čvrsto pritisnuo. „Ohhh...” Ona uziše. Ne mogu a oolim a je ne oirnem, pa joj prelazim prstima preko obraza i šapudem. „To de ti pomodi, cara.”  „Moje ime nije Cara.” Šapude što me tera na kikot. „Cara na italijanskom znači raga.” Ogovaram sa osmehom. „Oh, to je lepo.” Kaže ona. „Imamo sastanak u poneeljak, zar ne?” „a. Ali ne razmišljaj o poslu saa. Samo se opusti.” Seimo u tišini ugo vremena, ok i alje čvrsto ržim tkaninu na njenoj glavi i voim prste niz kožu njenog lica i vrata, ušuškavajudi pramenove kose koji su se ovažili a se olabave iza uha. Opustila se, a napetost je vidljivo napustila njeno telo. Kada se tkanina

zagrejala, vradam se o kuhinje i ponovo je natapam hlanom voom, a zatim ponovo seam pore nje, pritiskajudi tkaninu na njenu glavu. „Kako se osedaš?” Šapudem, a ona rhti. „Hlano ti je?” „Ne.” Ogovara tiho. „Mislim a glavobolja prestaje.” „Postoji još svežih listova na kuhinjskom stolu, zajeno sa još Avila i supe.” „Supe?” „Moraš a jeeš, Alecia.” Njene usne se izviše u osmeh, ok poiže ruku stavljajudi je na moju i povlači tkaninu ole. „Hvala ti.” 30

 „Prego.” Odgovaram. „Nema na čemu.” Baci pogle na kuhinjski sto a zatim se vrati na mene. „Pink lale?” „Mislim a voliš pink.” Ona zetreperi i pre nego što može a se povuče, pređem prstima  niz njen obraz poslenji put, sklanjudi kosu sa njenog lica, nagnem se i poljubim  je u obraz. Merda, ona miriše na jorgovan i sapun i to je jenostavno neverovatno.

„Jei supu, cara. Koristi lišde ako ti zatreba.” Ustao sam a oem i ona ustaje da me isprati.

„Ostani ole, sam du izadi.” „om?” Zastanem i pogledam nazad u nju sa podignutom obrvom.

„Volim pink. Puno.” Nacerio sam se i klimnuo glavom i otišao ok sam još uvek mogao. Jer svaki instinkt u meni je vrištao a je poignem, pronađem njenu spavadu sobu i ostanem tamo sa njom do kraja vikenda.

31

ć 

Učinio je a se osedam bolje. I oneo mi je cvede. Pink lale. Ne stereotipne crvene ruže ili šta go a je bilo ostupno u trgovini. Lale su van sezone. Morao je a ih pronađe. Sunce je izašlo ovog jutra, ali još nije vrude ove. Hoala sam brzo, ovoljno brzo da mi srce preskače. Ili je moža preskakalo zbog misli na ominica Salvatorea. Zar nije ovo smešno? akle, on je bio fin. Ne mogu a verujem a sam zaboravila a kupim lek i a mi je nestao kudi. To de biti prva stvar koju du uraiti anas nakon šetnje, napuni ti zalihe ubicama bola. Baš kaa sam prilagoila svoje bubice u ušima i prebacila na Plain White T pesmu, beloglavi orao se uziže veličanstveno na mirnom voom. Oseka  je nastupila, otkrivajudi sve poslastice koje krije, i naravno, za trenutak orao roni ka ole, uzimajudi nešto u svojim kanžama. Verovatno krabu. Orao je oleteo sa svojim oručkom i moj stomak zareža ok su se mirisi širili iz obližnjeg restorana, tri kilometra o mog stana. Okrenula sam se naza i pokušala a ne razmišljam o omu. Nedu razmišljati o seksi Italijanu koji može a izleči glavobolju i a prebaci bol na ruga, više zanimljiva mesta. Ne, ne iem tamo. Sranje. Čini mi se a uvek iem tamo, ovih ana. Čak i u onoj ovratnoj glavobolji, ok su njegovi prsti išli preko moje kože a njegov glas šaputao u moje uho, moje telo se budilo i zapalilo. A onda je on morao da ode i stavi usne na mene i sve je bilo gotovo. Nisam bila ovako fizički privučena muškarcu…  godinama.

Ne sedam se kaa mi je poslenji put bilo ovako. Moža nikaa. I nije  li ovo samo sreda? Jer ominic nije tip muškarca koga možeš imati kao prijatelja sa beneficijama i ne pasti na njega. To jenostavno nije mogude. A nema šanse a du da padnem da njega.

32

Ja ne paam. Ljubav nije stvarna. Naklonost. Požua. One su stvarne. A u mom poslu, viim koliko brzo blee. Jebi ga, prošla sam kroz to. Moj komšija, sa sprata ispo, Ray? Ralph? Rob? On mi  je savršeno ao o znanja da bi voleo da budemo prijatelji sa beneficijama. On dobro izgleda. Ali nije za pamdenje, a čini mi se a ako  ne mogu da se setim njegovog imena, ja ne bih

bila ni impresionirana sa onim što on može a urai u spavadoj sobi. Zastala sam i udahnula duboko kada sam skrenula iza ugla i videla svoju zgrau. Mrzim vežbanje. Mrzim a nosim patike. Mrzim znojenje. I ja imam dupe i kukove za pokazati. Mentalno sam slegla ramenima i pritisnula dugme za lift, dok mi je Hey Soul Sister ozvanjala u ušima.

Volim ovu pesmu. Mogu a igram celi an uz nju. Pošto sam sama u liftu ja se pokredem unutar njega, a zatim se zaustavljam kaa se vrata otvaraju u slučaju a neko čeka sa ruge strane. Moji plesni pokreti su za uživanje kaa sam sama. Ja nisam Mereith Summers.

„Tu si!” Emily uzvikuje i gura svoj telefon u torbu. Ona stoji naslonjena na moja vrata.

„Zašto si ovukla guzicu u moj stan u cik zore?” Pitam, ok otključavam vrata i ulazim unutra sa Emily za petama.

„Imamo ve bebi proslave i ruštvo starica anas.” „ruštvo Crveni šešir.” Ogovaram i skiam svoje patike. „Kako mogu a nose to?” „Sestra buude mame za proslavu broj jean je zvala ved tri puta jutros.” Emily nastavlja. „Buuda mama je alergična na lubenice.” „Ne služimo lubenice.” Prevrdem očima i izlazim iz svojih joga pantalona i Blakeove stare majice i prolazim pore Emily ka svom tušu. „To de biti u reu. Svi detalji su na mestu za sve tri proslave.” „Znam, samo sam mislila a ako me ved zovu u cik zore, ona mogu i a buem sa tobom kaa primam pozive.” 33

„To je ljubazno o tebe.” Mrmljam i ulazim po tuš. „Kako je Will juče?” Emily viče iz mog kupatila, ge oter uje svoju kosu. „Bio je glaan kao i obično.” Ogovaram kroz smeh. „A ominic?” Pauzirala sam brijanje na sreini svoje noge, namrštila se i pogleala kroz zamagljenu tuš kabinu. „Kako si znala a sam viela ominica?” „Zato što si skoro vesela jutros. Blake ne zna to a ti urai.” „Ja sam uvek vesela.” Lažem i vradam se brijanju noge. „Ne, nisi. Volim ovu senku za oči! akle? a li je ominic seksi ili šta?” Seksi toliko da mi ne bi verovala.

„On je ok, ako ti se sviđa takav tip muškarca.” Emily krede a se smeje a ja ne mogu pomodi sebi i smejem se sa njom. Kome se ne bi sviđao takav tip muškarca? 

***

„Stare ame su bolje o emotivnih trunica bilo koji an u neelji.” Emily šapude ok prolazi pore mene, punedi šolje čaja za ame. Mi smo na našoj tredoj i poslenjoj proslavi anas. Osam žena su prisutne danas, uzrasta od oko pedeset pet do sto i pet. A Wilma, sa sto pet godina je

ržala govor. „Stisla sam mu zanjicu!” Ona vrisnu o raosti, njen širok crveni šešir je senčio njeno sredno lice. Proslava  je po šatorom, a bi bilo toplo ženama a omadica, Miss Kitty, je

takođe unajmila i portabl klima uređaje za ovaj ogađaj. „Oh, moj Bože, Wilma, on je najmanje vaeset goina mlađi o tebe!” Betty, Wilmina mlađa sestra, se smejala i pijuckala svoj čaj. 34

„Kaa ođeš u moje goine, svi su oni mlađi vaeset goina. Moram uzeti zabavu ge mogu.” Nasmešila sam se ok sam stavljala novi tanjir kolača na stolu. „Ovi kolači su ukusni.” Wilma komentariše i uzima me za ruku, čvrsto me ržedi. „Ti si pravo srce što si ih onela za nas, Alecia.” „Zaovoljstvo mi je.” Ogovaram sa osmehom i trljam njeno rame svojom slobonom rukom. „a li se zabavljate, ame?” „O, a!” Sve žene, sa svojim prilično crvenim šeširima i ljubičastim haljinama su klimnule i osmehnule se, i da budem iskrena, ovo je vrsta zabave

koju najviše volim. „Pa imamo iznenađenje za vas ovog meseca.” Klimnula sam Emily koja je ogurala kolica puna prilično ljubičastih poklon kesa sa crvenim papirom ok su sve žene uzahnule o uzbuđenja. „Oh, nisi morala to a raiš.” Leona, slatka seamesetogoišnjakinja, sa savšenom kosom i jarko crvenim ružem se smešila kao ete na božidno jutro. „Znam to, ali vi ste moje omiljene ame, pa sam mislila a vam onesemo nešto specijalno.” „a li je to peeset nijasni knjiga?” Miss Kitty pita raosno. „Uh, ne.” Ogovaram i grizem usnu a se ne bih nasmejala. „Ja sam  je slušala u audio formatu.” Miss Kitty obaveštava svoje gošde. „Taj Christian Grey je nešto o čemu treba pisati.” „Moja eca su mi kupila jean o onih e-čitača za Božid.” ama po imenu Beth oaje. „Sviđa mi se što mogu pročitati sve te bezobrazne knjige a niko nede znati.” Klima glavom zavernički sa Miss Kitty a ona sve ame okrenuše pažnju ka kesama.

„Samo napre, otvorite ih.” Žene su kopale po kesama i iz vukle prelepe, ručno bojene crvene i ljubičate svilene marame. „Znam a je leto, tako a ih verovatno nedete nositi neko vreme, ali jenostavno nisam mogla a oolim.” 35

„Oh, ušo, one su preivne!” Wilma uzvikuje, obavijajudi je oko vrata. „Meni je uvek hlano. Imam slabu cirkulaciju.” Ona mi namignu a zatim mi pokaza a priđem a me zagrli. „Imam sastanak večeras!” Leona najavljuje. „Nosidu moju ivnu novu maramu.” „Ko je taj srednik?” Emily pita. „E Brenner.” Ona ogovara. „On volontira u istorijskom ruš tvu sa mnom, i nakon što sam ga pustila a čeka neko vreme, konačno sam rekla a za večeru.” „obro za tebe.” Sredno joj kažem. „A ti, ušo?” Wilma pita. „a li imaš sastanak večeras?” Okredem se širom otvorenih očiju ka Emily, koja se samo smeje i čeka a ogovorim. „Ne, gospođo.” „Imam veoma zgonog unuka.” Wilma ogovara. „On ima šezeset, maa, moža je malo prestart za tebe.” „Samo malo.” Ogovaram kroz smeh. „Moj unuk ima trieset.” Miss Kitty kaže sa zamišljenim pogleom. „On prolazi kroz prljav razvod i ima troje dece, ali mislim da biste vas dvoje bili

preivni.” Čak ni a je ovo sunji an, a on poslenji čovek na Zemlji. „Oh, ne hvala.” „akle, ti deš samo otidi kudi sama večeras?” Wilma pita sa tužnim licem. „Pa, ne, ja du provesti veče sa Benom i Jerryem1.” Ogovaram. „Ona previše čita bezobrazne knjige.” Miss Kitty kaže uperivši rukom ka svojoj sestri, ne truedi se a bue tiha. Kaa bi samo moj seksualni život bio toliko zanimljiv.

1

 Sladoled 36

***

Zakasnide. Proveravam vreme na svom telefonu, petnaesti put u poslednjih dvadeset

minuta i mrštim se. Ja mrzim kašnjenje. Ulazna vrata u Starbucksu blizu mog stana se otvaraju i ja bacim pogled.

Moja vilica paa i moja usta se suše o poglea na ominica, ok on vuče naočare za sunce sa svog lica i skenira mal i kafe, tražedi mene. Njegove plave oči se zagrejaše kaa me je uočio. Nosi crnu majicu i farmerke. I to farmerke koje se zatežu oko butina i čvrstog upeta od kojih devojka zaboravi svoje misli. Prokletstvo, šta ovaj čovek može a mi urai u farmerkama. T o je pravi prizor.

„Skoro si zakasnio.” Kažem mu ok se približava a njegove usne se trzaju. „Ali nisam.” Ogovara i naginje se a me poljubi u obraz, a zatim spusta svoju torbu na pod pored stolice.

„a li ti smeta a naručim kafu?” „Nimalo.” Ogovaram, i   stiskam ruke u krilo, tako da ih ne podignem i oirnem obraz ge su njegove usne otakle. Ja sam jebeni zaluđeni tinejžer. To  je odvratno.

Povlačim svoje beleške na svoj iPa i prolazim kroz njih ok om poručuje svoju kafu i vrada se, nosedi ve šolje, a jenu spušta ispre mene. „Šta je ovo?” „Tvoj čaj.” On ogovara i pijucka svoju kafu. „Kako si znao šta pijem?” „Pitao sam barmena.” Ogovara sa osmehom. „Nisi ljubitelj kafe?” „Mrzim je.” Ogovaram i sležem ramenima. „Više volim jak čaj sa meom.”

37

„Tako je naveeno.” Tiho ogovara. „Kako ti je glava?” Nakrivim glavu i gleam ga na trenutak. „Glavobolja je nestala. Tvoje magično lišde je elovalo.” Smeje se i omahuje glavom. „Nema magije. Moja baka je to koristila na nama.” „Vama?” Pitam pre nego što se uzržim. Šta se esilo sa onim a zaržim ovo strogo profesionalnim?

„voje rođaka i ja. Svi smo živeli na vinograu mog ee.” „U Toskani?” „U Toskani.” On klima glavom i uzima me za ruku, kao a je to najprironija stvar na svetu i preplide naše prste. „Sigurna sam a je prelepo tamo.” Naše oči su zaključane kao i naše ruke. Povuci se Alecia Merie. Odmah.

„Mm.” Morala sam a trepnem i omahnem glavom a se izvučem iz transa. Ovaj čovek je modan. Povukla sam se i vratila pogle na svoj iPa. „akle, mora mo da idemo preko proizvođača za venčanje.” „Takođe bih vole listu svih zaposlenih.” Ogovara ne propustajudi nijenu stavku.

„Zašto?” „Želim a moje obezbeđenje obavi proveru.” „To nije neophono.” „a. Jeste.” Njegov pogle je olučan. „Ovo je moja poro ica, Alecia. Moja vrlo, poznata, bogata porodica. Zaposlio sam obezbeđenje i oni de proveriti sve zaposlene. Čak i tebe.”

38

„Mene?” Zabacim glavu unaza i krenem a se smejem. „Raim sa poroicom Montgomery i Williams ved ve goine.” „Zašto je to tako?” Pit a a moj osmeh napusti moje lice. „Izvini?” „Mislim a je to obro pitanje.” „Mislim a je to seronja pitanje.” On izvi svoje obrve. „Ako ti se tako sviđa.” Naslonila sam se naza u stolicu i prekrstila ruke preko grui, puštajudi a sva topla i lepa osedanja prema omu izađu kroz prokleti prozor. „Raim za njih, jer sam prokleto obra u svom poslu. Znam šta preferiraju i imam dobar odnos sa njima, posebno sa devojkama. Ja nisam uhoda zvezda i ne ozvoljavam svom osoblju a to bue. Meni se oni sviđaju, prok letstvo, pa ako

misliš a bih unajmila osoblje koje bih ih ovelo u rizik…” „Nisam rekao a bi.” „Ali misliš a raim za njih, jer šta, to mi aje šansu a privučem još poznatih ličnosti? ozvoli a te informišem, Salvatore, ja planiram svabe i proslave za političare, profesionalne sportiste, glumce i vlasnike preko pet  stotina modnih firmi čija imena čak ne možeš ni izgovoriti.” „Zapravo, ja sam prilično obar sa jezicima.” „Nosi se. a li misliš a bi me oni opet unajmili a nisam bila olična u onome što raim?” „Ne.” On je savršeno mirno ispijao svoju kafu, ok sam ja siktala na njega, besna i uvređena i čini mi se a je to bio test. Uzahnula sam i spustila glavu u rukama. „Pretpostavljam a sam prošla test?” „a, sa priličnom ocenom.” Pogledala sam ga kroz prste i viela a mi se ceri. „Nisi smešan.” 39

„Uživao sam u tome.” Slegne ramenima, a mišidi se napeše po njegovom majicom. Njegove ruke su preplanule i jake, njegovi prsti izuzetno dug ii ne mogu a da se ne zapitam da li svira klavir.

„a li sviraš klavir?” „a. Zašto?” „Imaš ruke za to.” „To nije jeino u čemu su moje ruke obre.” Ugrizla sam usnu i alje zuredi u njegove ruke ok je on voio prste gore, ole po šolji za kafu. Klaim se a su te ruke obre u osta stvari. „a li si i ti zaposlila svoje obezbeđenje?” Pita. „Mm.” „Molim?” Nacerio se a ja sam se zacrvenela. „a, jesam.” „Ja du kontaktirati šefa mog obezbeđenja kako bi mogli a kooriniraju.” „Želim a se sastanemo sa oba tima sleedeg petka a bi mogli prodi kroz plan. Ništa ne sme a sjebe ovo.” „ogovoreno.” On vuče mafin iz papirne kese i olepljuje papir sa na, oajudi mi pola. „Izvoli.” „Ja sam u reu.” „a li si oručkovala?” „Ne.” „Izvoli.” Uzahnem i uzimam kolač o njega, znajudi a nas rasprava nige nede ovesti. „Hvala.” „Naam se a voliš čokolau.”

40

„Ja sam žena.” Osmehnula sam se i uzela zalogaj. „U mojoj krvi je a uživam u čokolai.” „Imam vino koje savršeno ie sa lepom tamnom čokolaom.” „Znam. Poslenja berba Cabernet Sauvignon. Nemaš baš previše boca toga.” Suzila je oči i uzela gutljaj kafe pre nego što je ogovorila. „Poznaješ moje

vino.” „a. Volim vino, ali to je takođe i eo mog posla. Ne mogu služiti loše vino na proslavama.” On se sagnu ole i povuče svoju torbu, stavljajudi je ispre mene. „Za tebe.” Unutra je ograničeno izanje belog vina za kojim žuim svakog leta.

„Oh.” Uzišem, zapanjeno. „Volim ovo vino.” „Znam.” Pogleala sam ga iznenađeno. „Kaa sam ga oneo Brynni i Calebu prošlog leta ti si se umalo onesvestila zbog toga.” „Ono je tako ivno. Truim se a ga poručim svakog leta. Poelidu ga sa Emily.” „Ko je Emily?” „Moja pomodnica. Ovo je njeno omiljeno, takođe.” On voi svoj kažiprst preko svoje onje usne. „Siguran sam a mogu nadi flašu za nju.” „Hvala.” Kako sam mogla a se ouprem čoveku koji mi   donosi omiljeno vino i koji je ovoljno velikoušan a ponui isto mom osoblju? „Kaa deš odi u vinogra?” Tiho pita. Izbegavala sam ovo. Volim njegov vinogra. I privučena sam njemu. A to  jenostavno nije kombinacija koja čini a se osedam prijatno. Ali   on je u pravu. Moram da idem tamo.

41

„a li ti srea ogovara? Ne moraš a mi pokažeš okolinu. Sigurna sam a imaš osoblje koje mi može pomodi.” „Osiguradu a bueš obro zbrinuta.” Rekao je neutralnim glasom. „Hvala. Pa, imam još jean sastanak u Seattleu za jedan sat, tako da bi trebalo a pođem.” „Naravno.” On ustaje i pruža mi ruku, a mi pomogne a ustanem. „a li je potrebno a te uputim ge je vinogra?” „Ne, znam ge je.” Klimnu glavom i rži vrata otvorena za mene. „Ge „G e si se parkirala?” „Oh, nije bilo slobodnog mesta, kada sam stigla ovde, tako da sam se parkirala jedan blok alje. Ne moraš a me pratiš.” „Oh, ispratidu te.” „Ti si prilično tvroglav zar ne?” Pitam ok hoamo prema mom SUV -u. „To je ono što je moja mama uvek govorila.” Ogovara kroz smeh. „Ali ona me je takođe naučila a se uverim a je žena bezbeno stigla o svog oreišta.” I eto su leptiridi. „Viteštvo nije nestalo, nakon svega.” „Ne bi trebalo biti.” Otključavam vrata i on otvara vozačeva vrata za mene, i saginje se a ostavi vino na mestu suvozača, a ona baca pogle na moje zanje seište. „Šta imaš tamo, cara? To su paketi.” „Ukrasi, uzorci. Stvari. Nikaa ne znam kaa de mi zatrebati nešto.” Vrada pogle na mene sa osmehom, ali kaa njegov pogle uhvati moj, njegovo lice se uozbilji. Naginje se ka meni i sklanja pramen moje kose iza uveta, a zatim nežno hvata moju vilicu i pravi krugove prstom na mom obrazu. Bradavice su mi se ukrutile, disanje se ubrzalo, a on je oblizivao usne dok mu je pogled pada na moje usne. Poljubide me.

42

Nagnem se samo centimetar, žuedi za njegovim usnama, ali znam a je to loša ieja. Najgora ieja ikaa. Ne želim a me poljubi. Tako jebeno želim a me  poljubi. Ali umesto da spusti svoje usne na moje, on odstupa, uzima dah i lagano

vuče svoje prste alje o mog lica, ostavljajudi me a žuim žu im za njim. „Viimo se u sreu, cara.” Grizem usnu u razočarenju, ali nuim mu brzi osmeh. „Srea.” Sa tim, on se okrede i hoa naza, putem kojim smo ošli, sa rukama u žepovima, te farmerke se uvijaju oko njegovog dupeta, a njegova crna majica pokazuje svaki mišid u njegovim leđima i ramenima, i svaki eo mene vrišti za njim.

Tako loša ieja.

43

Č  „obro jutro.” Kažem sa osmehom ok otvaram telefon preko bluetootha na kolima.

„Zravo, Alecia, Meg je.” „Kako si anas?” Pitam i menjam traku. Saobradaj na autoputu je iznenađujude čist ovog jutra, ok iem na jug. Upravo prolazim Fort Levis i sa svakim kilometrom sam sve nervoznija. Ovo je obroošla smetnja. „Po stresom sam. Zašto mi niko nije rekao a  je tako stresno udati se? trebala sam samo a sleim Leov primer i uam se u Vegasu.” Megin brat, mega zveza, Leo, oženio je njegovu ugogoišnju evojku Samanthu Williams, prošlog meseca u Las Vegasu, kaa je cela posaa, Montgomery i Williams bila tamo, na zabavi za Will i Meg. Trebalo je da im se

priružim i raovala sam se tome, ali mi je u poslenjem trenutku iskrslo venčanje i morala sam da odustanem.

Taa je Leo pitao Sam a se venčaju, i ja sam to propustila! Prokletstvo. „Pa, to bi bilo mnogo manje stresa.” „U reu, pričaj sa mnom. Stres je moj posao. Šta ima?” Meg uboko uahnu. „vaeset osam novih zvanica je potvrilo svoj olazak o kako sam te viela prošle neelje.” „obro.” „obro? Šta nije u reu sa tim ljuima? Sve zvanice su trebale a po tvrde svoj olazak o pre šest neelja! To je vaeset osam ljui za koje moramo a pronađemo mesto za seenje i za koje Blake mora a kuva. Oh, moj Bože!” „Uahni uboko, Meg.” Moj glas je saa oštar i sav poslovan. „To je ono zbog čega i me unajmila, sedaš se? Imam ovo pokriveno.” „To je vaeset osam novih ljui koje treba a platimo, Alecia. Znam a Will kaže a mu nije stalo o novca, ali ovo venčanje se pretvorilo u izuzetno skupu aferu sa poznatim ličnostima i toliko ljui, a to košta pravo bogatsvo!” 44

Klimnula sam, znajudi a ne može a me vii. To košta bogatstvo. „Meg, Will želi a ti pokloni ovo venčanje. Voli te puno. Svako to može a vidi.“

„On sve rai puno.” Šapude i čujem suze u njenom glasu. Sve neveste su nervozne i brinu o svom danu, a malo stresa zbog veličine venčanja je oprinelo tome.

„To je mnogo ljui. a, poznatih i bogatih ljui, ali Meg, oni su tvoji prijatelji. Poznaješ svaku osobu koju ste pozvali.” „Znam. Sigurna sam a je tako. Nedemo ovo pretvoriti u meijski cir kus. Samo gosti koje smo pozvali i obezbeđenje znaju a demo biti tamo.” „Tako je.” Čujem još jean uboki uzah. „Smešna sam.” „Ti deš biti mlaa.” Ogovaram sa osmehom. „U reu je. Bide još nekoliko trenutaka kao što je ovaj saa, ali ozbiljno, ne brini. Sve je po kon trolom. Imamo prostor za oatne ljue. To me uopšte ne brine.” To nije tačno, ali ona to nikaa nede saznati. „obro. Osedam se bolje.” „obro. Ja sam zapravo skoro stigla u omov vinogra saa. Iem a započnem stvari.” „Oh, Bože! To se ešava! Leptiridi su se vratili!” „Zašto imaš leptiride, ušo?” Will je pita. Sigurno je grli, jer je njegov glas vrlo blizu telefona.

„Alecia ie anas u vinogra a započne stvari.” „Zravo, Alecia.” Kaže on u telefon. „Reci mu zravo. Ii ga napani ili tako nešto a skloniš misli. Ja imam ovo, obedavam ti.” „a, ii a ga napaneš.” Will se slaže. „Zravo, Alecia.”

45

„Zravo ljui.” Osmehnula sam se i završila poziv ok sam se parkirala u kružnom putu ispre velike vile. Meg ie a se seksa sa Willom Montgomeryem. Sredna kučka. Isključila sam motor i gleala u vilu na trenutak, uahnula uboko i molila se a de mi omov asistent pomodi. Jer om de samo biti smetnja, koja mi nije potrebna anas. I on mi ovlači pažnju. Ali sreda nije okrenuta meni, kaa se vrata vile otvore, om izađe i priđe o mojih kola, otvarajudi moja vrata za mene. Možeš a uraiš ovo! Ti si  profesionalac!

„obro jutro.” On mrmlja i pruža mi ruku. „obro jutro.” Stavljam ruku u njegovu i opuštam mu a mi pomogne a izađem iz auta, i omah proklinjem sebe kaa oir njegove ruke čini a elektricitet putuje o moje ruke o mog stomaka, zagrevajudi me svua. Prokleti seksi italijan.

„Stigla si ranije nego što sam očekivao.” „Ima mnogo toga a se urai, i neki proizvođači olaze anas a ostave namirnice, a ja sam želela a obijem prenost.” On klima glavom i voi me už trotoara, aleko o ulaznih vrata vile. „Haje a pogleamo okolo napolje, a ona du ti pokazati kudu.” „Zvuči obro.” Ogovaram i povlačim ruku iz njegove a uključim iPa i povučem svoje beleške. „Želiš li a promeniš cipele?” Pita on, što me zaustavlja. Trepnem zbunjeno na njega a ona pogleam u svoje crne štikle. „Zašto?” „osta demo  hodati, a one ne mogu da budu veoma udobne. Jebeno su seksi, ali ne baš praktične.” Nacerila sam se. Da, moje cipele su jebeno seksi. „Ovo su patike za mene.

obro sam.”

46

„Kako želiš.” Ogovara sa polu osmehom, pokazujudi rupice na svom obrazu i učinivši a mi se bradavice ukrute. Proklete bradavice. On je anas u tamno sivim pantalonama. Olučila sam a m u dupe izgleda fantastično u bilo čemu, farmerke, pantalone, nije bitno. I nosi belu košulju sa sivim prugama, sa povijenim rukavima, i ugmaima koja su na vrhu otkopčana. Želim a se oslonim na njega i uišem ga. Smiri se, devojko. „Ge prvo iemo?” Pitam, gleajudi u svoj iPa. „Ge želiš?” „Haje a pogleamo mesto ge poijum ie. To je najvedi projekat za izgranju i želim a njega prvo rešim.” Pogleam u njega i viim a se smeši na mene sa toplotom. „Šta?” „Sviđa mi se kaa se okreneš svojoj poslovnoj strani.” „Tako mi je laknulo.” Ogovaram suvo. Prestani a koketiraš sa mnom! Samo se nasmejao i vodi me oko zgrade. Postoje staze sa strane koje su

oivčene lepom i bujnom zelenom travom, baštom i voom. Vinogra je  jenostavno ivan. Još uvek je rano, tako a nije previše toplo, ali mi je rago a sam nosila svetlo plavu haljinu a ne oelo, jer du biti napolju vedinu ana. „Živiš tako aleko o graa.” Kažem, želedi a prekinem tišinu koja je njemu izglea savršeno ogovarala. On poglea u mene sa laga nim osmehom. „Sačekaj a viiš zašto.” „Pa, viim a je preivno.” „Oh, nisi ni viela najbolje elove.” „Voite, gospoine.” Zanja strana vile je lepa kao prenja. Veliki prozori su gleali na bašte. Oko peeset metara o glavne vile, bila je zgraa za š irokim drvenim vratima, koja su trenutno otvorena. „To de biti sklaište.” Kaže om. „Ekipa upravo rai na tome, želim a se sve srei i pokrene neelju ana posle venčanja.” „To je olična ieja.” Ogovaram. „Izglea rugačije o kako smo bili ove prošle goine, kaa smo Meg i ja olazile ove a pogleamo okolinu.” 47

On klimnu glavom. „Renovirao sam. Proširio sam zanji eo vile, širedi svoje private oaje. Ovo je moje krilo.” Ukazuje na eo vile pore kog smo prolazili. „A ona strana de biti za goste. Mogu je korititi za nodenje i oručak.” „Možeš čak bit i omadin koncerta i proslava ove. Ima osta prostora.” Njegov pogle pae na mene. „Moža. Krilo za goste je završeno, ovešdu te kasnije tamo a ti pokažem ge su mlaini i mlaoženjini apartmani.” „Olično. Šta je tamo?” Pokazala sam na prostor iza nove zgrae, smešten a iza sklaišta. „Loza je prešla na toj strani imanja. Brovito je pa su iealni uslovi za rast. Prijemni šator de idi ove.” Voi me levo, ge se trotoar zavšrava, a na ole je staza koja vodi do travnatog terena, koji je bar dva kvadratna hektara veliki.

„Ovo je savršeno.” Zemljište je ravno, pa ljui nede pokušavati a igraju na neravnom terenu, paajudi posle previše alkohola. „Postavidu binu na ovom kraju.” Hoam levo, psovajudi kaa je jena moja štikla potonula u travu i sagnem se a ih skinem, a ih ne bih uništila. „Znao sam a deš baciti cipele.” „Ne bole me stopala, one su jenostavno previše skupe a bi ih uništila u travi.” Ogovaram osutno, i ržim svoj pogle na travnati teren, mentalno meredi prostor. „a, bina de se savršeno uklopiti ove. I sa ozvučenjem okrenutim prema vili, svi de modi a čuju muziku, čak iako oluče a lutaju baštama.” Grizem usnu i okredem se, gleajudi ostatak prostora. „Ovo je iealno mesto a se postavi poijum. Ima osta prostora za stolove i igranje.” „a li si rekla a de biti šatora?” om pita iza mene, iznenađujudi me. „a. Štitide goste o sunca ili kiše, a ove nikaa nedeš znati šta deš obiti.” „To de biti veliki šator.” „Zato sutra olaze a počnu sa postavljenjem.” Ogovaram i ržim svoje cipele. „Ima osta prostora za formalnosti, seenje i igranje. Sviđa mi se. O k, pređimo na eo za ceremoniju.” Počinjem a hoam, ali ona shvatam a nije pore mene. Okredem se i nalazim ga kako stoji sa rukama u žepovima i glea me. „Šta?”

48

„Ti si obra u ovome.” „Naravno a jesam.” Njegove usne se trznuše ok mi prilazi. „Izglea obro na tebi.” „Ja raim.” „Značenje?” „Ne flertujem.” „a li je to ono što sam raio?” „Zar nisi?” On se naceri i privuče me sebi, a zatim šapnu na uho. „a, ali ne namerno.” „Pa, prestani.” Okredem se i ponovo hoam, ignorišudi kako je moja koža pucketala po njegovim glasom. „eo za ceremoniju?” „Ove.” Ogovara i voi me niz stazu trotoara oko stotinu metara, prolazed i pore velikog, braon ambara. „Bura je tamo, zajeno sa opremom za flaširanje.” „Oh, volela bih to a proverim.” „Pokazadu ti.” Kaže i voi me u polje, tik pore ambara, ge čokoti vinove loze stoje u savršenim reovima. „Oh, ovo je ivno.” On se ceri i klima glavom. „Meg želi a se venčaju u vinograu. Tako da

hode. Kao što viiš, postoji prostor u sreini, ge nam stoji oprema za berbu. Mislim a de biti obro mesto za obavljanje ceremonije.” Oči su mi prelazile preko preivnih zelenih listova, vinove loze, teške o ljubičastih grozova i osetila sam žunju. Volela bih a se i ja mogu venčati ove. Neverovatno je.

U pozaini je strmo bro sa još loze, i planine Cascae koje su iza njega, pružajudi veličanstvenu sliku. „Prelepo je.” Šapudem. „Ge zalazi sunce?” Stavila sam ruku izna očiju i pogledala u sunce. 49

„Iza nas. Tako a gosti nede gleati u sunce.” „Savršeno.” Nasmešila sam se i uključila beleške na svom iPa -u, igrajudi u sebi svoj mali sredni ples. „Sa svim bojama loze i planine, ne treba nam mnogo cveda ove. Izgraidemo jenostavne busene i nešto malo cveda utkati u njih.” Prelazimo preko postavljanja stolica a zatim se okredemo a hoamo naza ka vili. „Kaa dete brati grožđe?” Pitam. „Berba obično počinje krajem avgusta i proteže se kroz septembar.” Ogovara. „To je puno posla za mene.” „Zašto?” „Ja berem grožđe?” „Sam?” Pitam sa nevericom. „Ne.” Smeje se. „Zaposlim oko pedeset ljudi, da mi pomognu. Ali volim to, tako a raim sa njima.” „Šta voliš u tome?” Pitam. „Osedaj grožđa u mojim rukama. Oni su teži nego što misliš. Gleajudi kako se korpe pune. Prljave ruke o tog posla. Čak mi ni plikovi ne smetaju.” „To je težak posao.” Napomenem tiho. „Vrlo. Ali koristan.” Njegov glas je poput glatke čokolae, pun ljubavi i strasti prema ovome životu koji on voi. A šta ne bi mogao a voli? Ovo mesto  jednostavno oduzima dah.

„U reu, mislim a možemo a uđemo saa i pogleamo apartmane.” om klima glavom i kredemo natrag prema vili. „Provešdu te otpozai.” „Volim ovo vorište.” Zanji eo vorišta je pokriven, sa prelepom otvorenom kuhinjom i prostorom za sedenje, staza je vodila do spoljnog zida, na

kome je bio gasani kamin. „Možeš napraviti maršmelou u tom kaminu.” „Nisam ga još ni palio.” oaje. „Ali mislim a je to olična ieja. Mislim a nisam pravio maršmelou ranije.” 50

Otvorio je zanja vrata i uveo me u široku, osunčanu prostoriju, opremljenu nameštajem u braon tonovima. Mala fontana je žuborila u uglu. To je savršen prostor a se ušuškate i čitate knjigu. Nije a imam vremena za čitanje knjiga. Oave se ie u kuhinju. Sigurna sam a bi Blake plakao o čiste raosti kaa bi bio ove. Ogromna je kao u velikim restoranima, ali opet ima osedaj kude. „Želiš li nešto a popiješ?” om pita. „Volela bih malo voe, hvala.” Uzima bocu iz frižiera i otvara je za mene, a zatim mi je aje. „Bilo šta rugo?” „Ne, hvala.” „obro. Gostinski apartmani su ovamo.” Pratim oma pore trpezarije i kredemo uz stepenice koje voe na rugi sprat. „Ograa i honik ovajaju ova va krila.” om kaže, pokazavši na ograu  od tamnog hrasta, koja se otvara o foajea ispo. „Moje krilo je ole.” Pokazuje esno. „A gostinsko krilo je ovamo.” Šest teških vrata stoje otvorena u šest potpuno opremljenih spavadih soba, svaka je uređena u toskanskim bojama, ali u svom stilu. Neke imaju ogromne krevete, neke dva odvojena kreveta, a jedna manja ima udobni veliki krevet sa

uobnom stolicom koja poziva a se ušuškaš u njoj. Još jeno mesto za čitanje. „Ove sobe su prelepe, om.” „Hvala.” Ceri se i voi me u sobu na samom kraju. „Ovo de   biti mladin apartman.” Uzahnula sam kaa sam ušla. Prozori su bili o poa o plafona ispunjavajudi sobu svetlom. Unutra je bilo mesto za seenje ispre kamina. Postoje dvoja vrata, po jedna na oba kraja sobe.

„Kupatilo je tamo.” om ukazuje na levo, a k ada otvorim vrata opet duboko uzišem. Mogla bih a plivam u ovoj kai. „Spavada soba je kroz ova vrata, ali nisam stavio krevet. Umesto njega, ubacio sam stolove i stolice, kao i sofu, tako da bi između te ve sobe trebalo da bude dovoljno prostora da sve devojke rade

ono što rae na an venčanja.”

51

Zlobno sam se nasmešila, ali moje srce se istopilo, a sam ja takva evojka  ja bih pustila glasno 'Awww!'

„Ovo je savršeno, om.” „Misliš?” „Znam.” Klimnuo je glavom a zatim zaovoljno pogleao po prostoriji. „G de de momci biti?” „Mi demo biti ole u zabavnoj sobi.” Glasno sam se nasmejala. „Pa, to je priklano.” „Nisam mogao a nas stavim u susenim sobama ili preko puta. Ne bih bio u stanju a zaržim Willa alje oave.” „Potpuno si u pravu.” Slažem se. „Voi, ona.” Spustili smo se ole i om me voi na suprotnu stranu kude i otvara vrata velike sale za zabavu, sa va bilijarska stola, bioskopskim seištima koja su okrenuta ka velikom ekranu i barom.

„Ovo je soba za ečake.” Reči su mi izašle iz usta pre nego što sam mogla a ih zaustavim, i omah sam osetila a se crvenim. „Žao mi je...” „Ne, u pravu si.” om kaže kroz smeh. „Imao sam svoju bradu a mi pomognu u izgranji ove prostorije.” „Ona je takođe savršena za momke za an venčanja. Imademo bar sa grickalicama i pidem i isto to du obezbeiti i gore.” oam belešku na svoj iPa. „O sutra pa o ana nakon venčanja, ja du biti ove o šest ujutro o kasno uveče, svakog ana.” „Zašto an nakon venčanja?” „a nagleam čišdenje. ogađaj ove veličine pravi veliki nere, veruj mi.” „To je prilično puno svakonevnog putovanja.” Kaže i gurne ruke u žepovima. „To je u reu.” Kažem i bacam pogle naza na iPa. „Ostani ove.” 52

Pogleala sam u njega i namrštila se. „Zašto?” „Prkatičnije je. Ima ovoljno prostora. Nema potrebe a voziš napre i naza.” „ominic, u reu sam sa tim. To je eo posla.” „ozvoli mi a bue ovako.” Ogovara i koraknu ka meni. Spusta ruku na moj obraz a njegove svetlo plave oči me intezivno gleaju. „Više bih voleo a ostaneš sa mnom. To je sigurnije.” „Izvinite, gospoine Salvatore.” Oboje smo se okrenuli na glas na ulazu. Mala žena u svojim ranim četresetim goinama se osmehivala omu, nosi crnu uniformu, a njena crna kosa je osečena u savršenom rezu. „Celeste.” om kaže i spušta ruku na moja leđa. „Ovo je Alecia. O ovog trenutka šta go a joj treba ona je prioritet.” „Naravno.” Ogovara uz osmeh i klimnu glavom. „Žao mi je što vas prekiam gospoine, ali imate poziv iz Italije.” „Preuzedu u svojoj kancelariji.” om se okrenu prema meni i naceri se. „Nemoj još a oeš.” „Tu sam još nekoliko sati.” „obro.” Olazi brzo a Celeste mi se smeši. „Mogu li ti oneti nešto, Alecia?” „Ne, hvala. Izadi du napolje.” „Samo reci ako ti nešto zatreba.” Namignu mi i oe za omom. Polako sam hodala kroz kudu i vratila se u osunčanu prostoriju a zatim izašla napolje, prošla pore sklaišta za vino i ugleala vinovu lozu koju o saa nisam viela. Kada sam se na kraju zgrade okrenula, dah mi je zastao u grlu. Teren je veoma brovit, ali za ono što oko može vi deti, prekriven je potpuno ravnim linijama vinove loze. Sunce se odbijalo o zelene listove, dok su se njihali na

povetarcu. Ljubičasto i belo grožđe je visilo sa loza. Boje su jenostavno spektakularne, a povetarac očaravajudi i osvežavajudi. Mogu a osetim čistodu 53

svega ovoga i u ovom trenutku znam zašto je om izabrao ovo mesto, tako aleko o graa. To je čisti raj. Iznenaa, vazuh se promenio i mogu a osetim njegovu toplotu na leđima. Voi prst už potiljka mog vrata kako je koraknuo bliže, i tek tako , moje celo telo se zapali, moledi me a mu se pream i buem u njegovoj blizini. „Ovo je najlepši pogle koji sam ikaa viela.” Hvata me za ramena, stiskajudi me umirujudi, a ona me okrede prema njemu. ržim svoj pogle na njegovim gruima, sve ok mi o n prstom ne podigne brau. Njegove oči su svetle i tople s naklonošdu koja me obara. Kako može a me glea tako, kaa me čak i ne poznaje ovoljno?  „Ostani ove neelje, cara.” Kaži ne. Putovanje nije tako velika stvar. Ali umesto toga, osedam kako klimam, i njegov pogled pada na moje usne. Njegove ruke, hvataju moju vilicu, sklanjajudi moju kosu sa lica, i uahnu uboko pre nego što me poglea u oči ponovo. Njegove usne lagano okrznuše moje, jeva oirujudi moju kožu. Očešao je moj nos njegovim, pre nego š to se vratio opet na moje usne, ljubedi me nežno, kao a možemo a stojimo ove ceo an i ljubimo se. Njegov jezik prelazi preko mojih usana i jeva otiče moj pre nego što se ponovo povuče i poljubac oe ublje, povlači se, utiskajudi svoje vlažne usne na mom čelu a zatim mi se nasmeši. „Hvala.” Šapude.  Za šta? Želim a pitam. Zato što sam pristala a ostanem? Uzvratila  poljubac?  Moje telo je brujalo o očekivanja. Njegova toplina, snaga i miris me okružuju i moram a se ualjim pre nego što uraim nešto zaista neprijatno, kao zaskočim ga. Ojenom, glasna truba kamiona se čula sa prenje strane vile. „Izvođač raova je ove.” Moj glas zvuči zategnuto čak i meni samoj. „Bolje a krenemo sa poslom ona.” Osmehnuo mi se a te seksi rupice su me mamile, zatim se povukao, povezao naše prste i poveo nas alje o preivnog pogleda.

54

„Ovo je oličan početak.” Kažem Scottu, sleedeg jutra, nazorniku mog građevinskog tima. On je jean o Isaacovih ljui, a s obrzirom na to a je Isaac najstariji brat Montgomery, znam a de cela ekipa obratiti posebnu pažnju na ovaj projekat. „Bina je fensi.” „Čvrsta je.” Ispravlja me sa osmehom. „Znajudi poroicu Montgomery, bide mnogo ljui koji de olaziti i olaziti sa ove bine, a takođe i igrati. Ne možemo dozvoliti a propanu kroz nju.” „Ne, ne možemo.” Smejem se, znajudi a je u pravu. „Takođe, neki o Willovih saigrača su prilično teški.” „oadu jaču poršku.” Kaže ok mu lice blei, što me tera opet a se smejem.

„To bi bilo sjajno. Hvala, Scott. Viimo se ujutru.” Scott olazi a razgovara sa svojom ekipom, a ja se okredem prema kudi i smešim kaa viim ominica. „Kako ie prvi an?” Pita ok se približava. „Zauzeto, ali prouktivno.” Hvatam lanom svoj vrat i protežem glavu u sranu, ja sam iscrpljena ali pota jno osedam olakšanje što me je nagovorio a ostanem ove. Vožnja natrag sa ovolikim umorom, nije bezbena. „Jesi li završila?” „a.” Nacerila sam se i uboko uahnula. Volim način na koji ove miriše. „Kako si ti proveo an?” „Zauzeto, kao i ti.” Posegnuo  je i oirnuo moj vrat, što je učinilo a zadrhtim. Isuse, sve što treba urai je a me oirne jenim prstom i ja želim a ga zaskočim. „Šta si uraio?” Pitam, pokušavajudi a zvučim stabilno. „a li ikaa nosiš puštenu kosu?” Pita i ne ogovara na moje pitanje. „Ranim anima ne.” Ogovaram namršteno. „Zašto?” 55

„Zato što je profesionalno i lakše mi je a je nosim ovako.” Nui mi nestašan polu osmeh i naginje se kao a de mi redi tajnu. „Ne mogu a očekam a je umrsim.” Moja vilica paa, i pre nego što mo gu da odgovorim on se naceri, uzima me za ruku i vodi sa njim.

„Voleo bih a večeraš sa mnom na terasi večeras.” „Ne očekujem a jeeš sa mnom svake večeri, om.” „Mislim a sam ja upravo pitao tebe a mi se priružiš.” Ne, hvala, Dom. Samo du podi u svoj u sobu. Pogledala sam u njega i videla a je stisao vilicu ok je čekao još jenu moju reakciju. Ali ako du biti iskrena, umirem a jeem na toj terasi. Sunce de uskoro zadi, a pogle de biti spektakularan. Ovde sam cele nedelje. Mogla bih iskoristiti to.

„Volela bih.” Njegova vilica popusti i on poglea u mene sa osmehom. „Olično.” „Pa, šta si uraio anas?” Ponovo pitam a on priržava stolicu za mene na terasi.

„Organizovao sam a Cuppa i Vita vina buu ostupna u novom lancu proavnica pida u Washingtonu, Oregonu i Ajahu, slušao svoju rođaku Giannu, sat vremena kako se žali na svog brata Marca, nisam baš siguran o čemu je pričala. Ona me je Jules pozvala a proveri a li sam obar prema tebi.” Poiže obrve na mene dok je sedeo preko puta mene i otvorio bocu vina.

„Šta si joj rekao?” Pitam kroz smeh. „a sam te jeva vieo o kako si stigla jutros.” „Primila sam isti telefonski poziv.” oaje mi čašu vina i ved osedam njegov miris. „Mmm, miriše obro.” „O Jules ili moje rođake Gianne?” om mi namigne a ja se zakikodem. „Jules. Ali ona je želela a zna a li sam bila obra prema tebi.” „Šta si joj rekla?” 56

„a si veliki ečko i a možeš a brineš sam o sebi.” „Klaim se a joj se taj ogovor nije opao.” „Mislim a je moža pretila a de odi sutra ove  da nas proveri, ali ja sam se pretvarala a me je pozvao neko iz tima pa sam prekinula vezu.” Namignula sam mu i otpila gutljaj vina.

„Moja poroica je… uporna.” ominic počinje a otkriva srebrne platoe i moj stomak zareža. „Glana?” „Oh, Bože, a. Upravo sam shvatila a nisam jela o jutros.” „Pa, ima ovoljno.” Otkriva velike porcije testenina sa crvenim sosom i oaje mi jean tanjir. „Ovo je recept moje mame.” „Ti si kuvao ovo?” „Nije teško.” Slegne ramenima i nui mi hleb, gleajudi me sa humorom u očima. Njegova kosa je u nereu anas, kao a je voio prste kroz nju, iznova i iznova. Uzela sam zalogaj paste i naslonila se naza na stolicu, zatvorenih očiju, uživajudi u ukusima začina koji su uarali u moj jezik. „Prokletstvo, ovo je obro.” Čujem kako om oštro uiše, otvaram oči i pronalazim ga kako me gleda zagrejanim pogledom.

„Mislim a volim a te gleam kako jeeš.” Mrmlja. „Ja sam obra u tome.” Ogovaram sa smehom, i pijuckam vino. „Ovo vino  je olično sa sosom.” „Znam.” Njegov smeh je zaov oljan. „akle, tvoja poroica te je avila anas.” Kažem, posticajudi ga a nastavi a priča. Volim zvuk njegovog glasa. On prestaje a vrti pastu svojom viljuškom i poglea u mene namršteno. „Ne. Moja poroica nikaa nije osana. Oni mogu biti izazujdi, frustrirajudi, ali nikaa osani.” Spusta viljušku ole i uzima gutljaj vina. „Moja poroica je najbolji eo mog života.” „Bolji o vinograa?” „Bolji o svega.” 57

„To mora a je lepo.” Promrmljala sam i uzela zalogaj testenine, a bih uposlila svoje ruke. Ojenom sam se osetila tako samo i ljubomorno, što je smešno. Nema svako čvrstu vezu sa poroicom. „Pričaj mi o tvojoj poroici.” „Oh, veruj mi, ne želiš a čuješ tu priču.” „Verujem ti, ali želim a čujem.” uboko sam uahnula i otpila još jean gutljaj vina. Ovaj čovek je obar sa rečima. „Nismo bliski.” „Zašto?” Slegla sam ramenima i zaržala pogle na večeri. „Nema posebnog razloga. Nikaa nismo bili nešto bliski. Saa ne govorim sa njim a. Zašto si ti čekao tako ugo a pronađeš Stevena?” Pitam i omah poželim a nisam. „Žao mi je. Ne moraš a ogovoriš na to.” „Ne smeta mi.” Uzima svoj hleb a upije preostali sos sa svog tanjira, stavlja ga u usta i naslanja se u svojoj stolici. Gura prste kroz svoju kosu, ok razmišlja o mom pitanju. Steven Montgomery je stub porodice Montgomery i do pre godinu dana niko nije znao da je Dominic Stevenov sin.

„ok je moja majka bila živa osedao sam a du je izati ako želim a ga pronađem.” Prizna i zavrti vino u čaši osutno. „Ona mi je pružila ivan život, Alecia. Bila je tako mlaa.” Završila sam sa večerom i gurnula tanjir aleko, poigla čašu i ustala. „Haje a senemo ko kamina.” „obra ieja.” Ceri se i prati me o kamina, pritiskajudi prekiač koji je omah zapalio kamin i priružuje mi se na ljuljaški. Pomera   se malo od mene i poiže jeno koleno gore na jastuku, tako a može a me glea u oči. „Bila je mlaa.” Postaknula sam ga. „Vrlo. Imala je vaeset ve goine kaa sam se ja roio. Bila je ove u Americi na stipeniji za kolež i nameravala a ostane zau vek ovde. Nije htela da se vrati u Italiju. Ali ona nije imala poroicu ove, a biti samohran roitelj je teško, 58

pa kaa sam napunio pet goina, vratili smo se a živimo sa svojom poroicom u Toskani. Moji baka i eka su nas jeva očekali, jako su nas voleli. Živeli smo na našem vinograu, i tamo sam naučio a volim ovaj način života.” On poseže preko i sklanja pramen moje kose iza uveta a ona trlja moju ušnu školju između palca i kažiprsta. Taj čovek me uvek oiruje. I meni to ne smeta. „Moja mama je raila kao lični asistent za modnog hotelijera koji je poseovao ugostiteljske objekte sa smeštajem sa seištem u Firenci, što je bilo na vaesetak minuta o naše kude. Kaa sam imao šesnaest, on je olučio a pođe u Ameriku a izgrai nova omarališta, i naravno on je očekivao a mama pođe sa njim, pa smo oboje ošli.” „Šta ti misliš o tome?” Pitam, ne mogu skinuti pogle sa njega. On je tako izražajan ok priča, a njegov akcenat je još jači ok priča o svojoj poroici i svom detinjstvu.

„Nisam želeo a pođem. Sumnjao sam a je imala aferu sa njim i a je zato želeo a pođe sa njim.” Moje obrve su se poigle. „a li je?” „Verovatno. Ali, ako jesu, bili su veoma iskretni. Znam a su imali osta ljubavi i poštovanja jeno prema rugom.” „To je lepo.” Mrmljam. „akle, ošli smo u Californiu. Mamin šef, Arturo Balovini, je izgraio veliko omaralište u blizini Sonome.” „Zemlja vina.” Mrmljam sa osmehom, ok nam om puni čaše, ispražujudi bocu.

„Baš tako. Jenom, kaa smo se smestili, išlo nam je obro. Uzeo sa m posao na vinograima tokom berbe, zaraio svoj vlastiti novac. Završio sam srenju školu tamo i otišao na kolež Sonoma State University.” „Zašto tamo?” „Nisam želeo a buem aleko o mame, samo u slučaju a joj zatrebam.” Sleže ramenima. „Ali ona je izgranja bila završena kaa sam završio rugu goinu, a mama i Arturo su se vratili u Italiju.”

59

„A ti si ostao.” „Ostao sam. Sviđa mi se ove. Gurao sam svoj put kroz vinograe širom Californie, učio sve što sam mogao, tako a jenog ana mogu a poseujem svoju.” „Ti nemaš zaista puno akcenta ako ne govoriš Italijanski.” „Živeo sam ove ugo vremena. Pa, ok se mama nije razbolela pre pet goina. Imao sam trieset, a Gianna me je nazvala a mi kaže a mama ima rak i a treba a ođem kudi. Tako sam i uraio.” Otpio je svoje vino u pauzirao. „Ona  je umrla šest meseci kasnije.” „Žao mi je.” „Pa, poenta svega ovoga je a ok je bila živa, nikaa mi nije palo na pamet a potražim svog biološkog oca. Moj život je bio sredan i ispunjen, i imao sam divnu porodicu. I tokom tih nekoliko trenutaka kaa bih pomislio na to, osedao bih se kao a je izajem. Mesec ana nakon što je umrla, prolazio   sam kroz neke njene stvari i našao kutiju punu nevnika. Ostavio sam ih sa strane, sa namerom a ih pročitam jenog ana, ali taa nisam bio spreman. Arturo je ošao a me vii i rekao a ga je mama zamolila a joj pomogne a uloži novac koji je imala i na moj krajnji šok ona je to obro uraila. Ostavila mi je milione, Alecia.” Moja vilica pada dok gledam njegovo lice, a ljubav i strahopoštovanje prolaze na njemu.

„Arturo je rekao, ' Tvoj san je ouvek bio a poseuješ svoj vinogra. Ovo je tvoja prilika a ga poseuješ bilo ge u svetu.' “ „I ti si izabrao ove.” „Izabrao sam ovu zemlju i pre nego što sam saznao za Stevena.” „Nema šanse! To je prevelika slučajnost.” „To je istina.” Poiže rugu bocu sa poa i vešto je otvara a zatim nam sipa sveže vino. „Ja sam vlasnik ovog vinograa oko ve goine, kaa sam ponovo naišao na tu kutiju. Izvukao sam jean nevnik, a pismo upudeno me ni je ispalo iz njega. Ona je napisala a joj je žao što mi nije ništa rekla ranije o mom ocu, ali a nije znala kako de to uticati na mene. Nije mi napisala sve o etalja, ali je napomenula a je Steven bio taa na službenom putu i a je pokupio u baru. To je 60

bila stvar za jenu nod, a nakon što su spavali on joj je priznao a je ovojen o svoje žene, i a mu neostaju ona i njihova eca.” „Vau.” „a. On joj je ostavio svoju vizit kartu, pa je znala kako a ga obije. Kaa je saznala da je ostala trudna, ona je pozvala broj sa kartice, ali se njegova supruga

 javila.” „Pomirili su se, pretpostavljam.” „a a mama nije mogla a ponese pomisao a rasturi njegovu poroicu. akle, nije mu rekla. Zamalo ga nisam ni ja potražio, znajudi za njegovu poroicu. Nisam želeo a pomisle a pokušavam a pokrenem neku ramu ili a razaram njihove živote. Ali priznajem, bio sam raoznao.” „I ja bih bila.” oajem, ovo vino uara u glavu. „akle, unajmio sam privatnog etektiva i unutar mesec ana, on ga je našao.” „I svo to vreme bio si ualjen o njih manje o sat vremena.” On klimnu glavom zamišljeno, a ona omahne. „Bio sam tako nervozan. Otišli smo na nk test za utvrđivanje očinstva, ali to nije bio najteži eo.” „Šta je bio?” Pitam, očekujudi a kaže sastanak sa bradom i sestrama. „Sastanak sa Gail.” „Stvarno? Gail je super.” „Saa to znam, ali Alecia, kao a se pozraviš sa ženom znajudi a je njen muž imao aferu sa tvojom majkom i a si ti proizvo toga?” „Reci mi.” Ponovo omahuje glavom i otpija svoje vino. „ Zagrlila me je .” Njegov pogle pronalazi moj i on se mršti. „Samo me je pogleala i obmotala te svoje male ruke oko mene i rekla, '   Žao mi je što si izgubio mamu, slatki ečače.' “ „Oh, moj...” Suze ispuniše moje oči na taj prizor.

61

„a.” Uzima moju ruku u njegovoj i preplide naše prste. Osedaj njegove ruke na mojoj koži je tako obar. „Znam a sam je povreio, Alecia. Ali ona me nikaa nije tretirala sa nekom vrstom zlobe.” „Ona nika ne bi.” „rugi najteži eo je bio sresti bradu i sestre.” On se saa smeje i pr elazi prstom niz moj obraz. „To nije bilo lako. Ali u poslenjih goinu ana, upoznali smo jeni ruge i što je najvažnije verujemo jeni rugima.” „To je velika, ogromna, neverovatna poroica.” Smešim se na pomisao te poroice. „Oni su najljubazniji ljui koje poznajem.” „I ja.” oaje. „Sredan sam što ih imam. Oni mi nikaa nede osaiti.” „Oni su sredni što imaju tebe.” Šapudem. „Nataliena proslava za bebu je bila moj prvi posao sa njima. To je bilo pre više o ve goine. Pomoglaa sam im sa svakom svadbom, proslavom za bebe i rođenanskoj žurci o taa. Mislim a ste svi sredni što imate jeni ruge.” „Ko ima srede što ima tebe, cara?” Zatreptala sam a onda se moj telefon oglasio dolaznom porukom. Spašena od zvona.

Pogleala sam ole i nasmejala. „Šta je to?” „Jena o mojih nevesti. Ona je promenila svoj cvetni aranžman ved četiri puta, a njena svadba je tek za tri meseca. N e znam ni zašto se muči. Brak de se završiti unutar osamnaest meseci.” „To je ciničan stav planera za venčanje.” om kaže suvo. „Samo zato što planiram obru zabavu, ne znači a verujem u ljubav.” Bacim pogle na njega i viim a je poigao obrve iščekivajudi a nastavim. „Recimo a ne verujem u ono, sredni o kraja života, i to govorim iz iskustva ali tu priču nedeš čuti večeras.” „Priča za neku rugu nod, ona.” „Ili priča za nika.” uboko uahnem i istegnem se i ok gleam okolo, shvatam a je nod pala i zveze jako trepere oko nas. „Kasno je. Moram a ustanem rano.” 62

om ustaje i pomaže mi a ustanem, a ona me prati o moje sobe i tako povedava šansu a du završtiti u svojoj sobi zajeno sa njim, puzedi po krevetu. „Hvala što si me ispratio.” Kažem, kaa stignemo o mojih vrata. „I hvala za priču, uživala sam.” „Ovo je na moje iznenađenje, nikaa ranije nisam ispričao nikome tu priču.” Gledam ga, ali ga ne dodirujem, mogu da osetim miris njegovog tela i sapuna, i

celo moje telo se zateže. Šta je to sa hemijom između nas?  Pre nego što se okrenem a oem, njegova ruka nežno klizi niz moj obraz a zatim poiže rugu ruku i hvata moj vrat, a vazuh oko nas pucketa o čežnje i požue. Naginje se ole i ljubi moje usne lagano, kao anas, nežno prelazedi preko mojih usta. Na kraju, povlači se samo jean centimetar i naslanja čelo na moje.

„Lepo spavaj, cara.” Šapude ok me povlači u ugi i čvrst zagrljaj. Čak i u mojim štiklama ja mu stajem po braom a osedaj na njegovim gruima je najbolji osedaj ikaa. On je čvrst i topao i... uoban. Mogla bih a ostanem ove celu nod. Uradila sam jedinu stvar koja je imala smisla i povukla se polako, ne pokušavajudi a prikrijem konfuziju i čežnju koje su se iščitavale na mom licu.

„Lepo spavaj, ominic.” Glea me sa vrelim plavim očima ok sam se okrenula i zatvorila vrata moje sobe, a ona naslonila leđa na glatko rvo. Kako taj čovek može a me poljubi kao da mi je prvi put... opet?

63

Brišem maglu sa ogleala u mom kupatilu vedem o života i buljim u svoje krvave oči. Prokleti seksi italijan. Spavala sam kao govno, jer sve o čemu sam mogla misliti bio je osedaj njegovih usana na mojim, ka ko biti u njegovim rukama  je bezbedno nego sam ikad osetila, a taj njegov seksi akcenat kada govori

italijanski je ovoljan a istopi evojci gadice na vaeset koraka. Imam previše toga da obavim danas da bi ga imala u mislima. Moram imati bistru glavu. O či usresređene. Oh... sranje, koja je to metafora o meti? U svakom slučaju, nemam vremena a se bavim sa ominicom Salvatoreom. Baš ka sam počela a mažem losion na još vlažne noge, neko kuca na moja vrata. ok oblačim oelo, iem preko sobe i otvaram vrata nalazedi nasmejanu Celeste kako rži plato sa oručkom. „Gospoin Salvatore me zamolio a vam onesem nešto za jelo. a li mogu ovo ostavim unutra?” „Niste morali a raite to,” ogovorim i posegnem a uzmem plato o nje, „hvala vam, uzedu ga.” „Nije problem. A između tebe i mene?” Prekrsti ruke na gruima i poče a se smeje. „On je birao sve na tom platou. To je zapravo bilo veoma... iznenađujude.” „Iznenađujude?” „Nisam viela pre a se toliko interesovao za oručak. Prijatan an.” Mahne i odlazi, a ja nosim plato na prostor za sedenje. Srebrni plato je pokriven

tkaninom krem boje, a ima i jenu vazu sa jenim pink tulipanom činedi a se nacerim i moje srce omekša, samo malo. Po srebrnim kupolastim poklopcem našla sam kajganu, slaninu i jogurt. Čak je i zapamtio kako uzimam čaj. On nije samo seksi italijan. On je slatki seksi italijan. ok sam grickala parče slanine i mirisala meke ružičaste latice tulipana, primetila sam malu belu karticu sa ručno ispisanim mojim imenom. Unutra je poruka.

64

 Alecia, dobro jutro. Nadam se da si spavala mirno za razliku o mene. Nisam

mogao a prestanem a razmišljam kako sam očajno želeo a nastavim a te ljubim i razbarušim ti prelepu kosu. Hvala što si me slušala sinod. Dom

Pročitala sam je još tri puta sa glupim osmehom na licu i osedam kako mi se stomak puni gigantskim leptiridima. Oh čoveče. Šta du ođavola a raim sa njim?

***

„Nije me briga ako je svaka rupa iskopana, napunideš ih i ponovo iskopati.” Isaac Montgomery, najstariji Montgomery klana, ljut je, i to sa dobrim razlogom.

Osoba zaužena za kopanje rupa za šator izmerio je pogrešno. „U reu je, gaza.” „Mark,” pozvao je Mark Williamsa, rugog člana ogromne poroice i eo Isaacove posae „ Kako ide osovina?” Mark puzi i priružuje nam se. „Hej, Alecia.” „Zdravo, Mark. Šta raiš ove anas?” „Scottov klinac je imao zapaljenje slepog creva, pa ja preuzimam ovaj posao.” Okrede se ka Isaacu. „Nemamo ovoljno zaliha. Jean o momaka je zaboravio a opuni njegov kamion sinod.” „Koji kurac?” Isaac pita i stavlja ruke na kukove. „O kaa je ovo postao amaterki zaatak?” „Krenuo je naza u gra po ono što nam treba, ali izgubidemo va sata.” To znači a demo svi raiti oatna va sata sutra. „U reu, šta je tu je.” Pogleam u iPa i pravim belešku. „Mark, znaš li kaa de spoljni toaleti biti isporučeni?” „Moj brat samo što je naručio toi - toi toalete,” Isaaac se smeje.

65

„Izvini, ali obijam a stavim kantu napolje a je gosti koriste,” ogovorim i odmahnem glavom.

„Pakao, ljui mogu nadi grmlje,” Mark kaže sa posmeh om, onda prasne u smeh ka vii moj mrki pogle. „Samo se šalim.” „Ovo nije žurka bratstva, znaš.” „Čekaj ok muzika i pide ne počnu.” Isaac me tapše po ramenu gotovo pomirljivo. „A to nisu momci zbog kojih treba a brineš.” „Naše evojke znaju kako a se lepo proveu,” Mark oaje sa osmehom. „Oh, svesna sam, i raujem se unapre tome.” evojke su eksplozija, pune ruke posla. „Znaš a ih obožavaš.” „Ne bi voleli a su rugačije,” Isaac potvrđuje sa poluosmehom. „Iem proveriti ruge etalje pre nego vas os tavim u Markovim sigurnim rukama.” „Obavesti me ako ti treba nešto.” Klimnem glavom momcima i okredem se upravo ka mi telefon počne zvoniti. „Zravo, Tonya.” „Koji kurac, Alecia? Pisala sam ti poruke evet puta anas!” „Svesna sam. Nisam imala prilike a ti ogovorim.” „Treba više pažnje nego ovo! Ovo je smešno! Treba mi a osetim a sam ti  jeini klijent!” Prevrnem očima i počešem se po vratu. „Tvoj posao je cenjen i važan, Tonya, ali ti nisi moj jeini klijent. Šta se ešava anas?” „a si pročitala moje poruke, znala bi. Moja verena sestra je kučka. Ne želim je na mom venčanju.” „U reu.” Uzahnem uboko i mentalno mislim, zravo loncu, upoznaj vodu. Tonya je moja najizazovnija klijentkinja. Ako pogledate pod bridezilla u

rečniku, njena fotografija je tamo. „a li ste je obavestili a ona nede biti u zvanicama?” 66

„To je tvoj posao.” „Ne, Tonya, to nije moj posao. To je poroična stvar.” „Za šta sam tebe angažovala?” Uzela sam još jean ubok uzah i brojala o eset. „Znaš šta, ako ti nedeš a raiš svoj posao, jebeno mi ne trebaš! Nije mi potreban ovaj stres! Jebeno si otpuštena!” Spustila mi je slušalicu, i izahnula sam. Provizija je velika, ali slatki Isuse, nije vreno sranja koje ova evojka može da izbaci.

„Šta nije u reu?” Moja glava se zavrti i n alazim Dominica kako stoji na eset metara, sa rukama u žepovima, posmatra me tiho. „U reu sam.” Vilica mu pulsira, a sleedu stvar koju znam, uzima moju ruku i vodi me preko travnjaka, pozadi iza vile, u solarijum, zatvara vrata za nama.

„Nisi u reu.” Vreba me, svi ugi mišidi i intenzivan plavi pogle, i samo tako, moje isanje se ubrzava i ne mogu se setiti zašto sam frustrirana i iznervirana. Ja se omičem ok se on primiče, ok mi leđa ne oirnu zi. On postavlja jednu ruku na zid pored moje glave, a rugu stavlja na moj obraz. „Nisi u reu,” šapude, pre nego što njegove usne susretnu moje u sporom, lenjom poljubcu, baš kao prethona va. Ali ne osedam se sporo ili lenjo. Ja stenjem i zakopavam svoje prste u njegovu kosu, hvatam je u pesnicu i pritiskam se na njega, preuzimam poljubac od lakog ka vrelom za manje od

sekune. Ugrizem njegovu usnu, zatim prožirem njegova usta, sisam i grickam, a  ja jednostavno ne mogu ga dobiti jebeno dovoljno blizu.

On reži ok se naginje ka meni, pritiska me između n jegovog tvrdog tela i zida. Ruke mu putuju od mojih ramena, preko grudi i dole sa strane, onda skuplja

moju suknju rukama, ižudi je gore oko moga struka. klizam jenom nogom uz njegovu, zakačim nogu oku njegovog kuka i stenjem slasno kaa njegove ruke pokriju moju guzu čvrsto naslanjajudi me na njegovu erekciju. „Cazzo, cara.” Šapude, ok poljupcima pravi put niz moju vilicu i vrat. Oh, Bože, moj vrat! To je moja slatka tačka. Nisam ogovorna za svoja ela ako on ljubi moj jebeni vrat. Odjednom, odnekud iz a njega, neko pročišdava grlo glasno, što nas oboje vrada u stvarnost. om hvata moj pogle svojim istopljenim plavim i polako omahne glavom upozoravajudi me a se ne pomeram. Bogu hvala a me štiti o poglea osobe iza njega. 67

„a, Celeste.” „Potrebni ste u sklaištu za vino, gospoine.” „Hvala ti.” Čujemo kako olazi i on spušta moju nogu na po. Oboje smo teško zaihani, moje braavice su teški čvorovi, probaaju njegove grui, i ragi Bože, nikaa nisam čeznula za nekim kao što čeznem za njim saa. „Jesi li obro?” Pita me. „Nismo je čak ni čuli.” Mrmljam frustrirano. Šta ja to raim? Hvala Bogu a se sunčeva senka navukla na prozor sobe, inače, cela posaa bi imala potpun vidik.

„Jesi li obro?” Pita me ponovo. „obro sam.”  Jebiga, nisam dobro.  On me gleda trenutak, onda pritiska svoje usne na moje čelo. „To je bila laž. ozvoljena ti je samo jena, cara.” „Nisam...” „Pričademo večeras.” Korakne unaza, uveravajudi se a stojim na svojim nogama, zatim vučestoje prste niz moj obraz. „Nemoj nikaa ozvoliti a iko priča sa tobom tako kao što je ta žena.” Poigla sam obrvu kao pitanje. „Bila je glasna. Mogao sam je čuti kao a mi je sopstveno uho bilo na telefonu. Ne moraš biti tako zlostavljana o strane tvojih klijenata.” Pocrvenela sam i zagladila suknju na nogama.

„Nije važno. Ne raim za nju više.” „obro je.” On poiže moju brau gore i uhvadena sam u njegovom tamnoplavom pogleu. ođavola, sviđa mi se. „Hvala za oručak.” „Nema na čemu.” Smeši se, sija  jarko, zaraznim osmehom koji prosvetljuje sobu pre nego se nagne i utisne još jean lagan poljubac na moje usne. „Večeras.” Namigne mi i potom olazi napolje ka zgrai sa sklaištem za vino. Moram a uzmem trenutak a ođem o aha. Šta je kog đavola to bilo? Ne mogu a kotrolišem sebe oko ovog muškarca.  Jedva da me je poljubio, a ja sam se pela na 68

njega kao na rvo. I, Bog mi pomogao, želim a to uraim ponovo.  Odmahujem glavom i hodam u kuhinju. Treba mi hlana flaša voe, a ona moram a se vratim na posao. Zastajem kada ugledam Blakea u kuhinji kako t umara i zvižude sredno. „Nisam te očekivala anas ove.” „Morao sam a proverim sa omom par stvari i olučim a počnem a organizujem stvari ove onako kako ih želim.” On poigne glavu i suzi pogle na mene, i ona polako, lukav kez mu se proširi usnama. „Spremaš nešto.” „Začepi.” Prevrnem očima i zaplešem o frižiera a preuzmem vou. „a li me zbog toga izbegavaš?” Pita me, pravedi belešku  u svoju svesku. „Ne izbegavam te.” Zapravo. „Zvao sam te va puta,” on mrmlja, izbegavajudi moj pogle ok otvara vratanca a izbroji posuđe. „Bila sam zauzeta. Znaš a je ovo najvedi ogađaj ove goine.” On klima i pudi usne. „Šta, a li su ti osedanja povređena?” Ja se nacerim sarkastično i uzimam dug gutljaj vode.

„Pa, obzirom a u poslenje tri goine nika nisi ne uzvradala poziv, moža sam malo besan.” „Nisam na tvom popisu mahni mi i pozvadu,” Odgovorim vatreno i odmah mrzim sebe. Šta koji kurac nije u reu sa mnom?  Ja sam prokleto seksualno  frustrirana i imam usran dan.

„Pa, šta ti se uvuklo u upe anas, lančidu? Jer šta go a je, možemo li ga izvaiti, tako a možeš prestati sa mrzovoljnim stavom?” Dominic Salvatore je moj  problem. Pa nedu mu to redi. „Izvini.” Uzahnem i iem oko ostrva a am Blakeu zagrljaj, i uzahnem ka njegove snažne ruke me okruže i rže čvrsto. „Ja sam kučka.” „Nisi kučka. Ali nisi svoja.” „Veliki je ogađaj,” opet kažem. 69

„Nikaa me nisi lagala.” Skupim se i mislim o omovim rečima o laganju u solarijumu.

„Samo je loš an. Iskreno.” Zalepljujem osmeh na lice i poižem pogle ka njegovim velikim braon očima. „I žao mi je što ti nisam uzvratila poziv. Bila sam ometena sinod.” On je poigao obrvu. „Ne tako.” Omaknem se i posegnem za voom pre nego zamaknem za vrata i alje o Blakeovog sveznajudeg poglea. „Zvadu te kasnije.” „Bui oprezna, lančidu.” „Ne brini.” Prevrdem očima i vradam se napolje na posao.

***

Ne mogu jebeno da zaspim. Ponovo. Više nije bilo problema sa građevinskom ekipom ovog poponeva, ali smo unazaovali ovoljno ug o da smo raili sve o večere. B ila sam gotova na kraju dana, nisam imala to u meni da

se suočim sa seksualnom frustracijom koja olazi kaa sam sa omom. Napravila sam brzo povlačenje u svoju sobu a uzvratim pozive, proverim mejlove i spremim se za sutra.

I saa moj posao je obuhvaden, kasno je i trebal o bi brzo da zspim. Umesto toga, sve o čemu mogu a mislim je seksi italijan. Moža sam zaspala na minut dva. Glasno izahnem i zbacim prekrivače sa strane, bacim kosu u neurean čvor na vrh glave i navučem par joga šorca pore spremnika pre nego što otvor im vrata sobe i provirim glavu kako bi bila sigurna da niko ne hoda niz hodnik. Niko, mislim na Dominica.

Uveravajudi sebe a je čisto, prigušeno iem niz honik o ormara sa posteljinom i skoro poskočim o srede kaa nađem srestvo za čišdenje. Pohrlim rukama ka sunđeru, čistačima i opužem o sobe, zatvorim vrata i marširam ka kupatilu. Kaa sam po stresom, čistim. To je umirujude, a najbolje razmišljam kaa ribam nešto. Izvlačim moje putne zvučnike iz kompjuterske torbe i uključim ih u bluetooth na mom iPhonu, ona namestim muziku na moju ljutu muzičku listu.

70

Eminem i Rhianna pevaju o čuovištu i iem aleko, ljuljam kukovima uz treštedu muziku. obra stvar je to što sam jeina na ovoj strani vile. Niko nede modi a čuje moju muziku. Pola sata kasnije, oribala sam lavabo, toalet i tuš, na kolenima sam i rukama čistim po oko kae. Oakle ominic silazi, uvak olazi ka meni u svakom slučaju? Rekla sam ne njegovim postignudima u prošlosti. Pomislili biste a bi čovek uzeo savet za plakanje u nodi! A šta je to sa njegovim rukama? Zašto one moraju biti tako... efinisane? Klaim se a čak nije ni pokušavao tako a izglea. On samo izglea tako. Jurnem unaza ka vratima i namrštim se. „A šta je sa njegovim tajnim italijanskim omadim lekovima?” Pitam sobu u celini. Samo pokušavam a čujem sebe preko zvuka Lay Gage koja peva Alejanro. „Pitam se koji omadi italijanski lek je za seksualnu frustriranost?” uboki, muški glas se kikode iza mene, činedi me mirnom, a zatim spustim glavu u preaji. „Sranje.” Bacim pogled nazad preko ramena i sigurna dovoljno, tu je, naslonjen na ovratak o kupatila, ruke prekrštene na njegovim golim gruima i sa nestašnim osmehom na njegovim ukusnim usnama. „Zar ne znaš kako a kucaš?” „Nisi me čula o muzike?” Ustanem i ugasim muziku, omah šaljudi sobu u šokantnu tišinu. „Šta mogu a uraim za tebe?” Možeš li molim te a prekriješ svoje smešno mišidave grui? Isuse, jel taj mišid  legalan? „Nisi sišla ole na večeru.” „Imala sam posla.” Prekrstila sam ruke na svojim gruima, naajudi se da sam pokrila činjenicu a ne nosim grunjak i sklanjam pogle sa njegovog torzoa. „A i bilo je kasno o vremena kaa sam završila.” „Znaš, imam ljue koji rae to.” On pokazuje na srestva za čišdenje na podu.

„Čistim kaa sam po stresom.” Njegovo li ce je ozbiljno. „Šta te nervira, cara? Pobrinudu se za to.” Zagrcnula sam se bez smisla za humor.

„Tako je.” „Pričaj sa mnom.” Ugrizem se za usnu i omahnem glavom. 71

„U reu sam.” „To je broj va.” On je skroz smiren i lagoan glas je saa grub, baš kao i n jegove oči. „U reu, hodeš a znaš šta nije u reu sa mnom?” Ogurnem se o lavaboa i prođem kroz kupatilo. „Imala sam previše građevinskih problema sa kojim sam morala a se pozabavim anas, koja nas unazađuju satima i koja moraju biti gotova danas kako bi ispunili rok.” Vratim se o oma i omah se pokajem kaa viim njegov sužen pogle i izbočen biceps kaa je prekrstio ruke ponovo. „Izgubila sam venčanje sa Tonyom. a, ona je gnjavatorka, ali je provizija bila obra.” Omaknem se ponovo. „Povreila sam Blakeove osedaje, a ja nika nisam povreila njegove osedaje. Neka zaboravim a on ima osedanja. Bila sam neosetljiva i kučkasta sa njim, a on to nije zaslužio.” Vratim se o oma, sva besna i ne mogu a zaustavim nepoželjne reči iz usta. „A tu si i ti, sav seksi i zabavan i ljubazan, i činiš moje telo a polui! Tako sam seksualno frustrirana a ne mogu  jebeno a mislim ispravno.” Moje grudi se bore sa uzdasima dok zurim u njega, prestravljena od onoga što sam upravo rekla i alje besna. Ojenom, on ho da ka meni izmerenim,

pažljivo kontrolisanim koracima i postavlja svoju ruku na moj kuk pozivajudi me ka njemu.

„a li misliš a si jeina,  cara?” Njegove oči paaju na moje usne, a ona se vrate na moje. „Želeo sam te o momenta kaa sam te vieo.” On me pritiska naza, kao što je i ranije u solarijumu i ojenom moji kukovi su po pritiskom sujete.

„Zašto?” Šapudem. „Prepoznao sam te, a nika te nisam vieo pre. Moje telo žui za tobom. Ne mogu se zasititi tvog smeha. I ako ne provučem ruke u tvoju jebenu   kosu sada, sididu s` jebenog uma.” Sa mojim očima zakačenim na negovim, posežem gore i povlačim čvor moje kose i puštam je a paa oko mojih ramena. ominic uzima ug, ubok uzah ok gura nežno ruke u moju kosu na nu vrata i povlači mi glavu nazad.

„Ako deš a kažeš ne, kaži saa, Alecia.”

72

Njene oči se šire ok njene grui ižu sa otežanim isanjem, a ja nisam vieo ništa tako jebeno seksi u celom svom životu. Telo joj je u plamenu pritisnuto o moje. Ruke su mi stisnute u njenoj ugoj, mekoj kosi, vučem joj gla vu unazad kako bi mogao da pogledam u njene čokolano braon oči. Guta otežano i liže svoje usne, a moj zrav razum se rži na jebenom koncu. Naginjem gavu ole, ali  je ne ljubim. Ne još. Moje usne lebe na njenim, moj nos nežno oiruje vrh njenog, a njene oči porhtavaju. „a ili ne, cara?” „ominic...” „Ogovori mi.” „a!” Uziže se i uzima moje usne njenim u frustriranom poljupcu, stavlja  jenu ruku na potiljak mog vrata ržedi svoje usne na mojim, a njenom malom drugom rukom ide na dugo putovanje po mom celom golom torzou, dole niz

grui, preko stomaka i sa strane o leđa, ona opet ponovo, kao a ne može a iščeka a me oirne svua, sve ojenom. I jebiga ako ne osedam potpuno isto. Ja je popenjem na kozmetički stočid , a zatim joj sklonim kosu sa ramena i omogudim rukama a putuju ole niz njene ruke i gore ispo tankog materijala njenog belog topa. Ona ne nosi jebeni grudnjak. Nisam mislio da mi kurac može očvrsnuti još više. Palčevima prelazim preko njenih braavica i njeni bokovi se taru o moju karlicu, i to je to. Igra završena. Ona uspeva a osegne za pojasom mog šorca za teretanu i svuče ga oko sreine mog upeta, ovoljno a osloboi moj kurac, a moje oči pr elaze dok ona pumpa moj kurac u d va uga, teška pokret a. „Isuse, Alecia.” Moj glas je grub. „Tvoja koža je svua tamna,” mrmlja. Njene oči gleaju ruku koja je obmotana oko mog kurca. Nedu izržati ako tako nastavi. Uzimam njene ruke u moje, ljubim ih obe, ona ih stavim iza njenih leđa što joj ispupči grui visoko, 73

savršeno za moje usne. „Želim a te oirnem,” ona ahde, ona joj glava paa naza u ugom stenjanju ok ja uvlačim jenu savršenu braavicu u usta i sisam, zatim je puštam uz glasan cmok pre nego svoju pažnju okredem ka rugoj. „Volim tvoje grui, cara,” šapudem. Pogleam gore i nalazim njene oči zatvorene i njena onja usna je zaglavljena između zuba. Njen uah gura grui na gore, a njeni kukovi se kredu u ritmičnom kruženju. oirnem njenu picu, preko njenog joga šorca i pogleam je ok ona uziše i glea me širom otvorenih očiju. „Sviđa ti se to?” „oirni me,” ona šapude. „O, planiram a uraim mnogo više o toga,” ogovaram, oslobađajudi joj ruke. Ona omah stavlja svoje ruke na moje ok ja posežem između njenih nogu i cepam joj šorc i gadice sa nje, ostavljajudi komae po njenim slatkim upetom. „Skinula bih ih za tebe,” ona govori sa kiselim osmehom. „Nema vremena,” ogovaram i uzimam kurac u ruke, ali umesto a ga gurnem unutar nje, ja prevučem vrh kurca preko njenih vlažnih nabora, gore ok o njenog klitorisa i nazad dole ponovo, onda ga ostavim da odmara na njenoj pici i

nagnem se a uzmem njene usne ponovo. Potisnem kukovima ka njoj, pritiskajudi  joj klitoris sa svakim potiskom, terajudi je a vrišti i stiska noge oko mojih kukova, ruke su joj na mojim leđima vuku me bliže njoj. Ali nisam uplovio u nju. Ne još. „om,” izgovara režedi. „a.” „Ulazi. U. Mene. Odmah.” „Ne još.” „O, moj Bože!” Cvili ok paam na kolena, širim joj noge i osedam kako mi srce preskače. Majko Božija, ona je preivna. Ona obuhvata stomak jednom rukom i balansira rugom, a ja se mrštim zbunjen. „To nije moja najbolja strana,” ona kaže crvenih  obraza. „a li me jebeno zajebavaš?” Ona je zbunjena?   Uzimam njenu ruku i stavljam mokar poljubac na njen dlan, onda ga pritiskam na moj obraz dok zurim

gore u njene tamno smeđe oči, pune požue i uzbuđenja, a i sa malo straha. 74

„Prelepa si, tesoro . Ne krij se o mene.” Poignem se i ljubim joj grui, ole niz stomak do pupka i preko neprimetne otekline njenog stomaka do njene gole

mace, i baš ka sam stavio usne na njen klitoris, njeni bokovi su se trznuli i ona zakopa ruke u moju kosu ržedi me prislonjenog na njen polni organ. Uzimam ubok uah njenog mošusnog mirisa i ljubim je ugo i uboko, vukudi svoj jezik kroz njene nabore i pokrivajudi njene usmine mojim usnama ok ona skoro nije pala sa kozmetičkog stočida. „ominic,” ona stenje. Butine počinju a joj se nekontrolisano tresu i znam da je blizu. Gurnem jedan prst u njenu mokru picu i poklopim usnama oko njenog klitorisa i ona svršava spektakularno, uzvikujudi i povlačedi me za kosu. To je najneverovatnija reakcija kojoj sam ikad prisustvovao.

Pre nego se potpuno oporavi, ustajem i uzimam je u naručje i nosim na krevet, poležem je na leđa i pokrivam je kompletno, moja karlica je smeštena među njenim nogama, moj pulsirajudu kurac se ustoličio u njenim naborima. Sklonim joj kosu sa obraza ok zuri gore u mene pokušavajudi a ođe o aha. „To je bio jean.” „Šta jean?” Ona pita bez aha. „Jean orgazam.” „Brojiš?” Ona se kikode, što je čini a se savija oko mog kurca kraudi mi ah. „O, a, brojim. Nedeš imati možane delije a me ispratiš.” „Koliko demo ih brojati?” Ona gura prste kroz moju kosu, sklanjajudi mi je sa čela. Ništa nisam osedao tako obro. Volim način na koji me dodiruje. „Što je više mogude.” „Ja sam obra sa jenim.” Ona slegne jenim ramenom, ali se smešim ole na nju.

„Ja nisam.” Pokrivam joj usne svojim, mazedi ih. Povlačim kukove naza i vrh mog kurca samo što nije uklizao u nju ka je raširila oči. „Stani!” „Šta? Šta nije u reu?” „Konom!” Naslonim čelo na njeno i frustrirano zastenjem. 75

„Nisam baš očekivao ovo.” „Na pilulama sam ved neko vreme. Ne mogu a zatrunim. Jesi li čist?” „Kao suza.” Nežan osmeh se raširio njenim preivnim licem ok njene ruke glae moja leđa, stisnula me za upe ispo elastičnog šorca, jer nisam imao vremena a ga sklonim, a ona me vuče unutar nje u jenom ugom, sporom pokretu, činedi a oboje zajecamo i zarhtimo. „Tako usko,” šapudem, uzržavajudi se što je više mogude. Moji p rsti maze njene obraze i ne mogu pomodi, a a moje usne ne zaplešu na njenima sa lakodom ok se njeno telo rasteže i prilagođava prema meni. „Tako jebeno usko.” „Mislim a si samo veliki,” ona ogovara sa smehom kačedi njene noge oko moga struka, otvarajudi sebe šire, činedi a proklinjem ispo glasa. Ne mogu a oolim, moram a se pomeram, moram a osetim kako je ka uđeš i izađeš iz njenog vrelog, mokrog tela.

 „Si sente così fottutamente increibile.” Dio, ne mogu izržati. „Engleski,” kaže bez aha se smejudi.  „Mi ispiace.”  Smejem se i omahujem glavom. „Izvini. Rekao sam, ti si  jebeno neverovatna.” „Oh, sviđa mi se to,” kaže ona, i pohranjuje svoju ruku na moje grui. „Bože, teraš me a zaboravim engleski. Nika nisam zaboravio engleski.” Želim a se uzignem i pogleam između nas, a gleam svoj kurac kako ulazi i izlazi iz nje, ali ne mogu a oolim i ne pokrijem joj usne i poljubim je, ržedi njeno lepo lice svojim rukama dok mi kukovi ubrzavaju. Osedam njenu napetost kako raste, njena pica muze moj k urac i ja znam a de a pane u rugi orgazam. „Haje,” šapnem joj na usne. „Pusti se.” „O, moj Bože,” ona šapude.  „Si,”   odgovaram. Ona klima glavom napred nazad i zuri u mene skoro očajnički ok njena maca steže i počinje a uzrhtava. Njena leđa se izvij aju i ja uzimam jenu braavicu u usta i zarolam je vrhom jezika ok ona ciči, pršti o čiste energije.

76

„To je va,” kažem režedi, izvučem se iz nje i okrenem je na stomak. Izvučem se iz šorca nestrpljivo i opkoračim je, raširim joj guzove i navoim svoj kurac naza u nju, što je tera a ciči i skoro sam eksploirao kaa se stegnula oko mene. Ne još. Počinjem a je jebem ozbiljno, moji kukovi grubo udaraju njeno upe. Sklonim joj kosu sa leđa, izlažudi jeno rame i sagnem se a je ugrizem ge  joj se vrat i rame se spajaju, i njena pica se grči oko mene ponovo. Njen vrat je njeno slatko mesto. Nacerim se i ponovim zahvat, pazedi a ne ostavim tragove. Njeni bokovi se uzižu gore izvijajudi njena leđa veličanstveno. Ja ščepam jean kuk u moju ruku a je ržim mirnu ok je grubo jebem i osedam kako mi semuda zatežu i poižu, jeza mi se iže uz kičmu i znam a du a se izgubim. „Svrši opet, Alecia,” naređujem joj čvrstim glasom. Ona uziše i steže se oko mene. „Opet,” ponovljam ok guram koliko mogu a izržim. „Omah!” Ona jeca ok je preuzima tredi orgazam i ja svršavam sa njom, jako. Uništen. Izgubljen. Dios, šta mi je uraila? Kaa mogu ponovo a išem, izvučem se iz nje i vratim se u kupatilo, navlažim peškir i ok se vradam u sobu smešim se kaa viim a se nije pomerila ni centimetar.

„Jesi li zaspala?” Pitam tiho, a zatim pritisnem toplu tkaninu između njenih nogu, zapanjujudi je. „Šta to raiš?” „Čistim te,” ogovorim mirno. Ona uziše i pušta me a završim čistedi je, ona bacim peškir na po i priružim joj se. „Kako se osedaš?” „Temeljno izjebana,” ogovara sa osmehom ok je guram na stranu a mogu a uklizam o nje na leđa i povučem je o sebe, njena glava omara na mojim grudima. Utonem prstima u njenu kosu i gledam plave niti klize kroz moje prste.

„Pa, ti jesi temeljno izjebana,” ponavljam sa osmehom. „Bilo je prilično neočekivano,” kaže tiho. „Pitala si koji je italijanski omadi lek za seksualnu frustriranost. Mislio sam a je najbolje a krenem i pokažem ti.” „Mmm,” ona mrmlja. Osedam a se smeši na mojim gruima. „Bila sam tako besna.”

77

„Pa, vieo sam.” Poljubim joj glavu i uboko uahnem njen citrusni šampon. „Saa izgleaš smirenije.” „Mmm,” ponovo mrmlja. „Bide zaovoljstvo ržati te raspoloženu.” Ne mogu ooleti, a a se ne nasmejem na tu pomisao.

„a, tako je,” ogovara zakopavajudi nos u moje grui, činedi a se moj kurac mrda.

„Samo čekaj i gleaj, tesoro .” Uzima ubok uzah i povlači nogu na moje, povezujudi ih. Njena ruka je umotana oko mog stomaka, a njeno uho je pritisnuto na moje srce. Ja sam zaovoljan što jenostavno ležim sa njom, prolazedi prstima kroz njenu kosu. Iscrpljen sam, ali ne želim a spavam. Konačno sam u Alecinom krevetu i ne planiram da propustim trenutak ovoga.

„Trebala bi a iem na spavanje,” ona šapude na mojoj koži. J a se nacerim i poljubim je u glavu.

„Samo napre.” Ona je napeta, svaki mišid u njenom telu se bui i ona poiže njenu glavu mrštedi se na mene. „Nedemo spavati zajeno.” Pravo u centar.

„Molim?” ržim glas mirnim i poižem arogantno čelo. „Jebali smo se, ali to ne znači a demo provesti nod zajeno.” Uspravi se seajudi i pokušava a iskoči iz kreveta, ali ja sam brži. Povlačim  je nazad na krevet i pokrivam je svojim telom, moje lice je na centimetar od njenog.

„Nismo se samo jebali.” „a. Jesmo.” Pokušava a se izmigolji ispo mene, ali puno sam snažniji. „ominic, to me boli.” I mene, slatkice. Odmah sam je pustio i odmahnuo glavom. Moja osedanja su povređena. Ovo je novo. Bacim pogle naza ka njoj i viim a  je umotala posteljinu oko nje i gleda u mene sa neizvesnošdu. Ne sa strahom, samo sa nesigurnošdu šta du a uraim sleede. „Otidi du.” Obukao sam šorc i okrenuo se ka njoj. „Ali priružidu ti se za oručak.” „To nije...” 78

„Neophono je za mene, Alecia,” ogovorim i nagnem se ole a uhvatim njene natečene usne svojim. „Viimo se ujutro.” Okrenem se i oem bez osvrtanja i išunjam se niz honik naza ka mojoj sobi. Jebeno me je izbacila. To se nikad nije desilo pre.

Bacim se leđima na krevet i buljim u plafon. I alje je mogu namirisati, a to me čini da želim a je i alje pritisnuta uz mene. Vradam misli unaza na veče, pitajudi se ge su stvari krenule naopako. Seks je bio... Neverovatan. Fantastičan. Najbolji koji sam ikaa jebeno imao. I znam a nisam bio sam u tome. Način na koji je odgovarala na moj dodir je izvanredan. Ali to je bilo kad smo se ugnjezdili, spremni a spavamo, taa se uspaničila. Mojoj  piccolo tesoro  je nesigurna sa

intimnošdu. Osedam kako mi se usne izvijaju u osmeh, ok shvatam koliko de mi samo zadovoljstva doneti da je ukrotim . Kao što de ona ukrotiti mene. I jebiga ako to nije seksi.

***

Rano je kaa sam ušao u Alecinu sobu. Ona je još uvek u krevetu, ispo pokrivača, sklupčana u loptu na svojoj strani. Blagi rast i pa o njenih ražesnih oblina se naziru ispod bele posteljine. Medno plava kosa je rasuta iza nje na

 jastuku, obrazi su joj roze u snu i njene roze usne su razvojene i vlažne. Ona je anđeo. Postavio sam poslužavnik sa oručkom na sto pore kreveta, povezao sam iPhone sa njenim bežičnim zvučnicima preko Bluetoot ha i pritisnuo play na novoj Alecinoj listi pesama. Puna je nežne , sumorne muzike poput Sarah Bareilles i Aele. Nesposoban a se ouprem, iščupao sam roze tulipan iz vaze i stavio ga na posteljinu pore nje ok je Aele počinjala a peva pesmu Sposobna da se oupre. I alje nosim šorc za teretanu. Raije bih bio go, ali čak nisam siguran hode li vrištati kaa shvati a sam u krevetu sa njom. Na centimetar sam blizu nje, prevlačim laticama cveta, ona prstima prevlačim ole niz njen mek obraz i smešim se kaa se ona pritiska bliže mom oiru, kao a čak i u snu me ona privlači. „Alecia,” šapnem pre nego što pritisnem usne na njeno čelo. „Mmm.” Mrpti se u snu. Neodoljiva je. 79

„Alecia,” ponovim i poljubim njen nos. „Probui se.” „Ne.” Otvara jeno oko na pola , a ja ugnjezdim cvet pored njenog obraza, njuška ga, zatim se migolji ole ispo pokrivača. Kikodem se  i obavijem ruke oko nje, naslanjajudi je na moje grui. Ah, tako je bolje. „oneo sam ti oručak.” „Zašto si u mom krevetu sa mnom?” Smejem se naslonje n na njenu glavu i pritisnem poljubac na njenu kosu ok ona obavija ruke oko mog struka i rži se pospano.

„Jer je jutro, nisam spavao ove kao što si tražila i morao sam a te viim.” „Ne mogu a oolim tvom šarmu kaa sam polu pospana,” mrmlja i ljubi mo je grui slatko. „Ako si mi oneo čaj, ostavidu te u životu.” „Čaj i vode, i neke ruge ukusne stvari.” „Jagoe?” „a li uživaš u jagoama, ušo?” „a. Više mi se sviđa kaa koristiš italijanske reči.” Ja se kikodem i mazim joj guzu kroz prekrivač. „Zapamtidu to.” „Mislila sam a si ljut na mene,” priznaje tihim glasom. Poižem joj glavu nazad tako da mogu da pogledam u njen dubok braon pogled i odmahnem glavom.

„Zbunjen, ali ne ljut.” „Spavajudi zajeno smešta ovo u kategoriju sa kojom nisam sigurna da se slažem.” „Ved smo tamo, Alecia.” Ona opet počinje a se koči, ali joj poljubim čelo i gurnem je na mene ne želedi a joj ozvolim a se izvuče o mene opet. „Ali to ne znači a nedemo a iemo tempom koji ti ogovara. Imamo svo vreme sveta.” „Šta ako je seks sve što ika mogu a ti am?” Srce me boli zbog nje. Ko je naučio a ljubav znači bol? Zašto se boji a vii ge ovo voi? „Ona du ja biti veoma seksualno zaovoljan muškarac,” ogovorim, raije nego da postavljam pitanja. Ona uzdahne duboko i ponovo se opušta pore 80

mene, i ne mogu a se ne nasmejem zaovoljno. „Alecia, sve ok mogu a osetim a se raspaaš u mojim rukama i eliš trenutke kao ovaj, i kao onaj ruge nodi kraj mog kamina sa mnom, ja sam za.” „Za saa.” „Hej.” Zavalim se naza kako bi mogao a je pogleam. „Saa je jeino što  je važno. Ne tražim a stavim prsten na tvoj prst.” Ona grize usnu i izglea tako nesigurno.

„Moram a buem iskrena, ominic.” „Uvek,” slažem se. „Mislim a ne verujem u ljubav. Ako misliš a je ovo ono ge želiš a ide, treba a znaš a ja nisam sposobna za to.” Sranje.  Umesto da potvrdim, uzahnem uboko i trljam joj mišicu umirujude. „Shvadeno.” „Stvarno?” Jebote ne. „Stvarno.” Ona iziše u olakšanju i nui mi slaak osmeh. „U reu. Glana sam.” „I ja.” „Glana sam za vodem i čajem,” ona objašnjava kroz osmeh i moj stomak se steže. Volim njen smeh i njen osmeh kaa je sredna i bezbrižna kao sa. To se ešava tako retko. Želim a joj am puno osmeha. „Haje ona a te nahranimo, tesoro .” „Šta se esilo sa cara?” Polako sam paao za tobom ved uže vreme, a bojim se a je ostatak pao zaljubljivajudi se u tebe sinod, a ti si mnogo više nego moja draga. Ti si moje blago. Ali to bi je vrištedi poslalo naza u Tacom u. Umesto toga, jednostavno sam se nasmejao i odmahnuo glavom ok sam joj oavao čaj. „Veoma si autoritivna kaa su u pitanju termini o milošte.” Ona slegne i srkne njen čaj. „Sviđa mi se italijanski.” 81

„I obideš ga, cara. Ove sam.” Ona ubacuje parče ananasa u usta i glea me procenjujudi me. „Šta si mislio sinod kaa si rekao a te teram a zaboraviš engleski?” „Samo to,” ogovorim i razmazujem pekmez o jagoe na englesku tostiranu pogačicu. „Čak nisam ni shvatao a nisam govorio engleski, bio sam tako izgubljen u tebi.” Ova misao čini se a je usredila. Smeši se nežno. „Koliko ugo govoriš engleski?” „O ka sam progovorio. Majka me je ogajila a buem vojezičan.” Ona vari ovu informaciju ok grize svoje vode, ona uzima griz mog tosta, liže namaz sa njene usne, a onda se ceri ka meni.

„akle, to je bilo obro ona?” „obro?” Omahujem glavom. „Ne.” „Ne?” Ponovo omahnem glavom i stavim njen čaj na poslužavnik, sklanjam ga u stranu kako bi je povukao u moje krilo. Ona obavije ruke oko mojih ramena.

Nakon što sam otišao sinod, mora a je navukla svoj top i gadice. Njena kosa je puštena, paa u talasima oko njenog lica, rasteredeno o njene šminke. Tako je lepa a čini a mi srce stane. „To je bilo...” Klizam prstima niz njeno teme, ona zakačinjem njenu kosu iza uha. „Bilo je neverovatno,” ljubim joj usne, „izazovno,” ljubim joj obraz, „životna potvra,” ljubim njenu vilicu i ole niz njen vrat, „Vreme mog života.” „Treba a znaš ako mi ljubiš vrat nisam ogovorna za svoja ela.” Ja se lukavo cerim na glatkoj koži njenog vrata i klizam rukama ispo njenog to pa. „Izazov prihvaden, tesoro.”

82

 Alecia  Bože, volim ka je bez majce. Uronim prste u omovu kosu i ržim se čvrsto ok se njegove ruke pomeraju ispo mog topa, nežno pokriva moje grui, njegovi prsti jeva oiruju moje braavice, ved su se stvrdnule i spremne za njegovu pažnju. „Volim način na koji me oiruješ,” mrmljam na njegovim usnama. To je istina. Njegove ruke mi rae stvari koje nisam ni znala a su mogude. A ja nisam devica.

„Tvoja koža je tako mekana,” šapude i grica svoj put niz moj vrat, šaljudi rhtavicu kroz mene. Sarah Bareilles počinje a pevuši pesmu Gravitacija kroz moje zvučnike, a ja se tiho smešim. „Volim ovu pesmu.” „Priklana je,” ogovara pre nego mi zagricka brau. „Kako to?” On se povlači, pokriva moje upe rukama i gnječi svoju tvrodu na meni.

„Ne mogu te se kloniti, Alecia. Znajudi a bi me moža izbacila jutros i alje te se ne bi mogao kloniti, ništa više nego što se mogu boriti sa gravitacijom.” I to me prestravljuje, jer je osedaj potpuno uzajaman. Pre nego   mogu ogovoriti, on povuče moj top preko glave, baci ga na po i pokriva moje grui usnama, ruke mu lutaju mojim leđima, prsti mu se ukopavaju u moje telo ukusno. Njegova strast je opojna. Kada me dodiruje, on dodiruje mene. Nema napola

ništa, nema pitanja šta on misli. Savršeno je jasno šta on misli. On misli o meni. A  jebiga ako ja mogu a mislim na išta osim njega. Obmotam noge oko njegovog struka i meškoljim se na njegovom jezgru smejudi se ka je ispustio ugo, nisko režanje. Ima nešto izrazito uzbudljivo u

tome ka si snažan muškarac sa kontrolom kao ominic Salvatore koji puca po šavovima. On se brzo pokrede, stavlja me na krevet, grabi moje gadice na

83

kukovima i vuče ih polako ole niz moje noge, baca ih preko svog ramena i glea dole u mene kao da sam gozba, a on nije jeo danima.

„a li imaš ikakvu ieju,” mrmlja i stavlja lagan poljubac na unutrašnjost moje butine „Kako si lepa? Sva si meka, i topla, i alje malo pospana, a ja du uneti sebe u tebe, Alecia.” Mogu samo da grizem usnu i gledam dok on nastavlja a ljubi moju kožu , gore ka mom kuku, preko stomaka i između grui. Ruke mi lutaju njegovim

mišidavim ramenima, rukama, leđima. Njegova koža je glatka i topla i tako jebeno muževna, ne mogu a skinem oči sa njega. Zabola sam nožne prste u njegov šorc i gurnula ga niz njegove kukove, a on se cereka zločesto ka meni, ta seksi rupica u njegovom obrazu mi namiguje.

„Ni ti nisi tako loš, znaš.” Moj ah zastaje ok njegovi prsti putuju sa strane, zatim niz moj stomak, između mojih nogu, a isanje nam je ujenačeno, ok se njegovi prsti igraju sa mojom macom kao a je lui muzički instrument. „Sveto sranje,” šapudem. Njegove usne su zalepljene za moj vrat, pustoše svaku vrstu propasti, a on ima petlju a se kikode ok sam ja spremna a iskočim iz svoje kože. „a li treba a prestanem?” Pita me. „a se nisi usuio,” ogovorim i stegnem ga jače, plašedi se a ne učini upravo to. njegovi prsti klize kroz moje nabore, širedi moju vlažnost okolo, a a nisam jebeno napaljena saa, moža bi me bilo malo sramota koliko sam ved mokra. Moji kukovi se kredu po svojoj volji, kružedi, prate njegovo vođstvo. I samo što se nisam raspala, on staje.  Jebeno staje. „Šta ođavola?” Moje oči lete o njegovih. Očekujem a se smeje samoopano, ali on je intenzivan i napaljen, diše teško kao i ja. „Zašto si stao?” „Ne želim a svršiš još.” „Zašto?” On omahuje glavom i ljubi moj obraz nežno. „Imam plan.” „Postoji plan?” Uzimam mu lice rukama i zurim u njega ok on lebi izna mene, hvatajudi sopstveni ah. Njegov kurac leži, težak  i debeo na mom stomaku. „Moža treba a preispitaš svoj plan.”

84

„To je obar plan, tesoro.” Njegove usne grickaju moje, skoro lenjo, a telo mi i dalje podrhtava. Zakopava ruke u moju kosu i samo me ljubi dugi minut,

nežno u početku, a ona uboko, stravstveno, trljajudi svoje grui o moje, pomera svoje telo preko mog u bezvremenski ples. Posežem između nas a uzmem njegov kurac, ali samo uspevam va puta a ga napumpam i osedam rosu na palcu pre nego što ste on omakne, prepledudi svoje prste sa mojim i sta vlja nam ruke iznad moje glave.

„Bez oirivanja to je eo plana?” Prošapudem. „Imaš me na ivici.” „Jeva a sam te pipnula.” Pretražujem njegove svetle plave oči i osedam kako mi srce uara kaa se on nagne čelom na moje i uzima ubok uah. „Sve što treba je a me pogleaš i ja se osedam kao tinejžer.” „Saa si samo šarmantan.” On se kikode ok poiže kukove i polako uklizava pravo u mene, skroz do kraja, a onda smeh nestaje sa njegovog lica dok zuri dole u mene. Moje telo podrhtava i pomera se pod njim, poešava se ka njemu, a njegova vilica je napeta.

„Bože, uska si, cara.” Uzimam ubok uah. „Svršidu,” kažem, i zatvorim oči. Bože, ne mogu se oupreti. On se gurne o kraja, pritiska moj klitoris, i sveto sranje.

„Samo napre,” šapude i počinje a uara k ukovima, gura koren njegovog penisa na moju slatku tačku, iznova i iznova, a ja ne mogu a zaustavim erupciju koja počinje u mom jezgru i ispaljuje se iz svakog mog nerva, što me čini a se stisnem uz njega i jašem ga. On proklinje ispo glasa, ali nežno rži moje lice  jenom rukom puštajudi mi rugu ruku, grabi moj guz i vuče me još više ka njemu. „Otvori oči.” Pokorim se i gleam u njegov leeno plavi pogle ok on počinje a se krede brže, njegovi kukovi pumpaju, kurac ulazi i izlazi iz mene, a njegova ruka steže moje upe jako, sigurna sam a du imati morice tamo kasnije. Ne mogu iščekati a ih viim. „Ponovo,” on reži.

85

„Ne mogu.” Omahujem glavom, ali on me ljubi jako i mesi njegovim pubisom moj klitoris. Svaki mišid u njegovom impresivnom telu je čvrs t, savijen u sirovoj seksualnoj potrebi.

„Ponovo,” insistira. „O, Bože, Alecia.” Promukao šapat mog imena je sve što  je potrebno a me pošalje preko ivice opet. Ja cičim, ržedi se za njega svom snagom ok se moj svet ruši ispo mene. ominic jeva prav i zvuk, pored njegove grubosti, otežanog isanja, poleže sopstvenom oslobađanju. Isuse. Ni jeno o nas ne može a iše. Zaihani smo rhtedi. Nikaa nisam imala orgazam kao ovaj. Kao da ih je bilo desetine u poslednjih dvanaest sati. Devojka bi mogla da postane zavisna od ovoga.

„Ovo je plan,” kaže sa samouverenim osmehom. Mora a sam poslen ji deo izgovorila glasno.

„Treba mi tuširanje.” Oči mu sijaju o uzbuđenja, kao ete na božidno jutro i ja se smejem uarajudi ga u ruku. „Imamo posla, seksualni manijače.” „Mogli bi a ušteimo vou.” Omahujem glavom, ali ne mogu a a se ne nacerim ok se saginje i ljubi me kao što me uvek i ljubi, sa lenjim samopouzanjem, kao a je to naš prvi poljubac sa početka. On je tako jebeno obar u tome. „Jesi li obro?” On pr olazi prstima niz moj obraz i gleda me pažljivo. „a,” ogovaram i shvatam a to i mislim. obro sam. On me proučava  jean ugi minut, a ona ljubi moj nos i otkotrlja se, ajudi mi prostora a senem i protegnem se. „Ali ti moraš a oeš. Nema više ometanja. Moram na posao.” „To boli.” Zavrtim se, a ona se opustim kaa ga viim a leži sa rukama ispo njegove glave, samouvereni osmeh mu je na usnama. „Mislio sam a sam više nego smetnja.” „Ti si seksi smetnja,” ne pokrivam svoju golotinju, omičem  se i odlazim u kupatilo. Uključila sam tuš i samo što ne zakoračim ispo vrelog spreja kaa je ominic ušao u kupatilo, nosedi svoj šorc ponovo i poigne me u veliki zagrljaj. Njegove ruke klize preko mojih leđa ole o upeta i gore ponovo, ali umesto a mi se priruži ispo tuša on stavlja poljubac na moju glavu i mrmlja. „Imaj lepo jutro. Viimo se kasnije.”

86

ominic Salvatore aje najbolje zagrljaje ika. Zaržim taj momenat, utapam se u njegovoj toplini, njegovoj smirenosti, njegovom mošusnom mirisu pre nego se povučem i am mu blistav osmeh. „I ti uživaj u jutru, takođe.” On nakrene glavu na stranu i suzi oči. „Hvala.” On vii previše. Klimnem i okrenem se a uđem po tuš, ali on uzima moju ruku terajudi me a vratim pogle na njega preko mog ramena. „a?” „Završi svoj oručak kaa završiš.” „a, gospoine.” Pomazim mu čvrste grui i ulazim po tuš zatvarajudi staklena vrata. „Viimo se kasnije.” „Kasnije.” On odlazi i zatvara vrata od kupatila za njim, a ja se odmah ispumpam kao

balon. Šta kog đavola ja raim? Prošla nod je bila... Bože. Čak ne znam ni kako a  je kategorišem. Nika nisam osetila tu povezanost ni sa kim u svom životu. Čak ni sa Blakeom. Čak ni sa mojim bivšim suprugom. Htela sam a ostane. Želela sam a ležim u njegovim rukama i osetim kako iše celu nod, pa sam uraila jeinu stvar koja mi ima smila i odgurnula ga.

Povređen pogle u njegovim očima zauvek de biti ožiljak u mojoj glavi. Želela sam a kažem nema veze. Pitam ga da se vrati u krevet. Ali on me plaši ! On čini a osedam stvari kao a nemam poslovno razmišljanje. A on može a porekne sve što želi, ali na kraju de želeti a tera ovo alje o pukog seksa. Pakao, moža du želeti a ovo ie više o seksa.  A to i bila katastrofa, jer ja ne volim. Ne mogu. Kao što je Jonathan imao običaj a kaž e, ja nisam sposobna za to. Ne mogu da raim ovo. Ne mogu se suočiti sa ominicom anas. Moram a smislim kako du mu redi a je ovo bio samo jean ogovor. U reu, va puta je bio ogovor. Završila sam tuširanje, moj um je bistar, oblačim se brzo u plav u letnju haljinu sa crnim štiklama, poigla sam kosu, zgrabila kompjuter i torbu, i krenula niz stepenice.

„Isaaac!” Pozivam visokog muškarca ok prolazim pore foajea. „Hej, Alecia,” kaže sa osmehom. „Stvari de idi lakše anas. Obedavam.”

87

„Olično.” Smešim se i gleam okolo, zaovoljna sa anašnjim napretkom. „Izglea a su stvari prilično obro po kontrolom anas.” „Jesu.” On uzima moju torbu i poiže glavu. „a li treba a ieš?” „a.” To i raim. „Ali imadu mobilni kraj mene a ako ti trebam za nešto, mogu se vratiti za oko sat.” „Bidemo obro,” Uverava me. „Viimo se sutra?” „olazideš svaki an?” Pitam iznenađeno. „a. Ovo je venčanje moga brata. Nede više biti grešaka. Između mene i Marka, imamo ga po kontrolom.” „Zvuči obro.” Klimnem, ne obradajudi pažnju na njega, samo imam potrebu a oem. „Hvala na svemu, a ne oklevaj a pozoveš ako ti treba nešto.” on klima glavom ok se ja okredem i hoam žustro oko vile, skoro natrčavam na Celeste ok ona stiže. „O! Zravo, Alecia.” „Zravo, Celeste.” „Ti olaziš?” Poiže obrvu. „a li je sve u reu?” „a,” lažem. „Imam neki posao koji moram a viim. Možeš li molim te a preneseš poruku ominicu? Nedu se vratiti o sutra.” Kukavice, moj um mi se ruga.

„Naravno. Javidu mu. Lep an.” Ona maše i nestaje unutra , i ja se na brzinu povlačim, omah žaledi što olazim, ali nemodna a se okrenem.

***

Četiri sata kasnije, šetam kroz svoju nevnu sobu. Govorim sebi za i protiv prolazedi kroz fizičku vezu sa ominicom, šest puta. Šest. Puta. Muka mi je o sebe. Pokupim svoj telefon, pre nego što primetim, pritisnem na uho i zvono.

88

„Znači, ti se sedaš a ja postojim,” Blakeov suv glas olazi kroz zvučnik i želim a plačem. Grizem usnu i zurim kroz prozor u čamce koji plutaju na plavoj zvučnoj voi i koncentrišem se na isanje. „Halo?” „Ove sam.” „Šta nije u reu?” Pita, omah je zabrinut i to me tera tako a plačem. „Prokletstvo, lančidu, pričaj sa mnom.” „Ja sam iiot.” „Poneka,” on se slaže, a ona se kikode, a ja uzimam ubok uah. „Zašto ovaj put?” „Ne pomažeš.” „Počni iz početka. Šta se ešava?” „Spavala sam sa njim.” Hoam obamrlo o stakla i naslanjam čelo na njega. Hlaan osedaj je obar na mojoj toploj koži. „I sviđa mi se.” „Naam se a ti se sviđa. Ako ne, u čemu je jebena poenta?” „Ne pomažeš.” „Sa kim si, zapravo, spavala?” „ominic Salvatore.” Progutala sam i zatvorila oči. „Spavala sam sa njim prošle nodi i opet ovog jutra, a ona sam pobegla oatle i ošla kudi. Ja sam iiot.” Čujem Blakea kako se pomera, ona njegova stolica zaškripi ok se naslanja na nju.

„Zašto je spavanje sa ominicom loša stvar? On je obar momak.” „To je to. On je obar momak. I on je seksi i zgoan i najbolji seks koji sam ikaa imala.” „Hej!” „O, prestani.” Prevrnem očima i krenem ka kuhinji. „Pa, pitadu ponovo. U čemu je problem?”

89

„Ovo nije samo jebena prijateljska situacija, Blake. Ja sam previše...” Mahnem rukom, pokušavajudi a ođem o pravih reči. „Prelepa? Neverovatna? Preivna?” „Htela sam a kažem nesposobna a imam pravu vezu.” Grizem usnu i osedam a se cerim. „Ali hvala ti na komplimentima.” „Ne znam šta ti je jebeno Jonathan uradio, ali znam da je napravio broj na tvoj pogled na veze. Lančidu, naravno a si sposobna a imaš vezu. Ti i ja smo bili u jenoj više o tri goine.” „To je počelo kao seks, a sa smo samo pri jatelj. I ja te volim, ali ne na taj način.” „A misliš a bi mogla a voliš oma na taj način?” Približili smo se mojoj nevolji, suze mi pune oči. „Sviđa mi se.” „a li misliš a se ti njemu sviđaš, ili samo glea a te povali?” Ti činiš a zaboravim svoj engleski.

„Sviđam mu se.” „Bio bi glup a mu se ne sviđaš.” Blake se kikode žalosno. „Alecia, ti si seksi, prelepa, pametna žena. Ne funkcionišu sve romantične veze, ali neke a.” „Ne za mene.” „Začepi minut. Isuse, jebeno si tvroglava.” „Jesi li mi to upravo rekao a začepim?” „Jesam, i nisi obra u primanju naređenja, očigleno.” Svrši, Alecia. Dobra sam u primanju naređenja o ominica. „Samo uahni uboko, povocu. Previše razmišljaš o ovome. Znam te. Lepo si se provela, i to te je preplašilo, a saa raiš evojačku stvar, previše analiziraš sve.” „Ja jesam evojka.” „Svestan sam,” kaže kroz kikot. „Volim te, mala. Ti si najbolji prijatelj kojeg sam ika imao. Najbolji seks sa tobom sam imao.” 90

„Blake...” „Zaslužuješ a bueš sredna. Samo bui sredna, lančidu.” „I ja želim a buem sredna, takođe,” gušim se. „Pa, samo urai to. Bui sredna. Jebi ga o besvesti. Smej se sa njim. Pusti ga a te uči o vinima i sva ruga zabavna sranja, i ne brini za ostalo.” „Ka si ti postao tako pametan?” „Bio sam zaljublj en u tebe dugo vremena, a ti mi nisi mogla uzvratiti ljubav.” Moje srce preskače ok mi se oči šire i vilica paa. „Sredan sam samo što te imam u svom životu. Prešao sam preko toga, i saa mislim o tebi više kao o sestri, ali ne isključuj oma kao što si mene. Ne ako misliš a bi moglo a uspe to između vas.” „Blake.” „Ozbiljan sam. Vrati se tamo.” „Iem a pomognem Emily vederas na Haverlan venčanju.” I alje sam zaglavljena kao glupača na onom elu `bio sam zaljubljen u tebe dugo vremena` . „Blake, nisam znala.” „Nisi bila na obrom mestu taa, mala. Saa si obro. Ja sam obro.” „Mi smo obri?” „Bidemo ako se vratiš u vinogra večeras. Emily nije potrebna tvoja pomod. Haverlan venčanje je malo, a ona sve rži po kontrolom.” „To je moj posao. Trebalo bi a buem tamo.” „To je tvoj posao, i ti si zaposlila obre ljue. Opet si tvroglava.” „I ja volim tebe, znaš li.” „Znam. Ii u vinogra.” „Ne.” „adu ti hiljau olara.”

91

„Ne trebaju mi.” Kikodem se i spuštim se na kauč, osedajudi se više opuštenije nego što sam bila jutros u omovim rukama. „Šefujud si.” „obro. Urai kako hodeš.” Uzahne ramatično. „Šta mene briga ako Salvatore bue povaljen?” „Ved je povaljen anas. Sa je obro.” „Ne želim a znam to.” Ponovo se kikodem, a ona uzimam ubok uah pročišdujudi ah. „akle, preterala sam.” „Verovatno. Šta je sa ženama? Zašto ne možete sve a jebete kao zečevi i ona a nastavite an? Zašto morate a skicirate trogoišnji plan i pričate o smrti? Samo uživaj u seksu, za ime Božje.” „Ljui bi trebalo a ti plate za ovaj savet,” kažem suvo. „Govoredi o seksu, viđaš li se sa nekom?” „Viđam se sa nekoliko njih,” ogovara sa osmehom u glasu. „Nemam seksualna zakazivanja.” „Ovratan si. Reci mi a deš biti pažljiv.” „Kupujem konome za svaki slučaj.” „Fuj.” „Pitala si, ušo.”

92

„obro jutro, gospoine Salvatore.” Pogleam sa kompjutera u Celeste koja žustro ulazi u moju kancelariju. „obro jutro.” „Upravo sam viela, Aleciu,” počinje i otvara svoj iPo a pređe preko beležaka sa mnom, kao što je naša uobičajena rutina. „Upravo olazi.” Moje srce prestaje da kuca.

„Olazi?” „Rekla je a ima neki posao koji zahteva njenu pažnju, pa me je zamolila a vam prenesem tu poruku.” „obro.” Klimnem, a ostatak mene uzahne u olakšanju. Posao. a, to liči na moju Aleciu da pobegne u svakom trenutku ako je potrebna na poslu. Volim njenu radnu etiku, njenu strast za poslom. Da, to je intresantno da ona voli da

planira, ona je tako cinična ka ovoi u pitanje ljubav. Pitam se a li bi joj promenio mišljenje u toj oblasti. Počinjem a eklemujem užnosti za Celeste za njen rani an. „Mick, šef obezbeđenja, bide ove sutra ujutru i svaki nareni an o venčanja.” „a, imam to na spisku,” Celeste ogovara sa klimanjem glave. „a li želiš a naručim ručak za tvoju bradu anas?” „Moju bradu?” Pitam ižudi obrvu. „a, svi su ove.” Trepnem na Celeste zbunjeno. „Svi?” „a li po krvnom srostvu ili braku, oni su ove. vorište je ogromna masa testosterona. Možeš li ih ovoiti češde?” Smejem se i omahujem glavom na moju asistentkinju.

„Svi su potpuno zaljubljeni u njihove žene, znaš.” 93

„Ne moram a ih oirnem a bi ih cenila. Sigurna sam a bi njihove žene razumele.” „a li bi Clay razumeo?” Pitam, onosi se na njenog supruga sa kojim je više od desetak godina.

„Clay ne mora a zna.” Ona se smeši i prati me iz kancelarije. „Pa, ručak?” „a, naruči senvide iz tog kafea Olimpia koji ja volim. Bidu u vorištu.” „Sredno kopile,” čujem je kako mrmlja i ne mogu suzržati osmeh koji mi je na usnama. Dosta sam siguran u svoju muškost a bih priznao a je Montgomery strana moje poroice zgonija. Ne viim nikoga o njih ok moje oči skeniraju deo foajea, ali čujem visoke glasove koji olaze iz svečane lokacije vina. „Zašto mirišeš kao ja?” Isaac pita Matt a, drugog starijeg brat sa mrkim pogledom.

„Morao sam a iskoristim tvoj sapun kaa sam upao ispo tuša u kancelariji pre nego smo ošli ove,” Matt ogovara mirno sa malo raosti i prepoznatljivim Montgomery plavim očima. „Jel me jebeno zajebavaš?” Isaac viče, ok se ostatak brade smeje. „Ne možeš a koristiš moj sapun!” „To je sapun, ruškane,” Caleb govori sa omahivanjem glave. Caleb je samo godinu dana stariji od mene.

„Moram spaliti jebeni sapun omah,” Isaac mrmlja. Stojim pozai i obuhvatam ih sve. Ne samo da su sva četvorica moje brade ove, obojica Luke i Mark Williams su ovde, zajedno sa Leo Nashom i Nateom McKennom takođe. Cela  jebena poroica. Mark meri aske, a Isaac rži testeru. Ja se nacerim ka viim a su svi u farkama, rže alate, uaraju ploče. Čak i McK enna. „a li imamo žurku za koju nisam bio svestan?” Pitam ok prilazim. „O, Bože, ti si ove.” Will se ceri i rukuje se sa mnom, ona me uari po ramenu. „Pravimo lukove za lozu.” „Pravimo?” Pogleam ka Isaacu. „Zar nemaš ekipu za ovo?” „Olučili smo a bi ovako imalo više smisla,” Luke ogovara sa osmehom. 94

„Pravimo lukove, a Will de ih poneti kudi nakon venčanja i staviti u njihovu baštu.” „To je nešto o brade,” Leo oaje uz grimasu. „Probao sam a ih nagovorim a mi opuste a samo napišem pesmu, ali   Will je svoje pederasto upe usmerio na nešto lepo za njegovu baštu.” „Jebi se, Meg voli baštu,” Will ogovara i hvata Lea u kragnu rukama i trlja mu glavu svojim zglobovima. „Kažeš mi ka bi Sam rekla a želi lepu baštu, ne bi  joj to ao?” „ao bi joj sve što bi zatražila,” Leo ogovara ok se oslobađa Willovog stiska. „I jeste, baš ovog jutra.” „Pripazi,” Luke ga savetuje. „Ona de biti tvoja žena, ali je moja sestra, a ja mogu još uvek prebiti tvoje upe ako je potrebno.” Matt omahuje glavom i prevrde očima. „U svakom slučaju.” Kaže i naceri mi se. „Čekali smo te. Moraš a zakucaš neke eksere za tvoju uskoro sestru i snaju takođe.” Zavrnem rukave i uzmem o Marka ponuđen čekid. „Kako je beba?” Caleb pita Natea, i mi svi se ispravimo kaa je v isokom, bivšem borcu izbio šašav osmeh. „Stella je super.” Nate briše znojno čelo svojom crnom majcom i uzima ug cug voe. „Jebeno je prelepa.” „Pa, pogleaj njenu majku,” Mark kaže ok meri ploče, zarađujudi podignutu obrvu od Natea.

„a li si ti zagleao njenu majku?” Nate pita, i mi svi se zgleamo, pokušavajudi a zaržimo smeh. „Naravno, mislim...” Mark ojenom zastaje mrštedi se i ona poglea Natea. „Čoveče, ne na taj način. To je Jules, Gospoe.” „obro sam upoznat ko je Stellina mama,” Nate ogovara kikodudi se. „I u pravu si, veličanstvena je, tako a ima smisla što ima pune ruke sa Stellom.” „Ova poroica je obra u pravljenju lepih beba,” Isaac se slaže.

95

„Mislim a je malo uznemirujude što nema žena okolo, a mi pričamo o bebama,” Will kaže. „Zar ne bi trebalo a pričamo o seksu i kolima i fubalu?” „Ako pričaš o seksu,” Leo počinje, „ Govorideš o mojoj sestri, a to nije u reu.” „Kako stoje stvari sa Mereith?” Pitam Marka, preusmeravajudi razgovor dalje od seksa i beba.

„Olično.” On se ceri i prilazi Isaacu kako bi sekao. „A kako se ti osedaš?” Caleb ga pita. Svi smo u pripravnosti ok čekamo njegov odgovor. Marka je udario auto na poslu pre mesec dana, a dok povrede

nisu ozbiljne, to je bilo zastrašujude vreme za poroicu. „Ja sam kao nov,” ogovara. „Ali   ne smeta mi da me Meredith tu i tamo mazi i pazi.” „A kako su sve vaše prelepe evojčice?” Pitam. Momci svi klimaju i smeše se, misledi na svoje supruge. A ja ne mogu a a ne pomislim na moju evojku i ne osmehnem se.

„Moja žena de voleti ovo,” Will kaže pokazujudi ka rvima koje leže na gomili na zemlji.

„Ona nema pojma. A mnogo de joj značiti, jer ste svi napravili ovo za nju.” Willov pogle putuje ka svima nama. „Niko nije trebao poroicu više o moje Megan.” „Pa, saa je ima među lopatama,” Caleb ogo vara i strgne svoju znojavu majcu, bacajudi je u stranu. „U reu, secite ploče,” Isaac najavljuje i ona nam aje svima instrukcije kako na najefikasniji način a se sakupimo, i razbili smo se u timove. „Tih si anas,” Caleb komentariše ok on, Matt i ja r adimo na vrhu luka. „Tih sam svaki an,” ogovaram. „Osim toga, ti si taj koji priča.” Caleb sleže ramenima i prilazi mi oavajudi eksere. „Ko je ona?” „Ko je ko?” 96

„Žena koja je stavila taj usrani osmeh na tvoje lice ranije.” „To je nesredan preokret fraze,” ogovaram. „Žena je,” Caleb potvrđuje. „On izvrava.” „Ne vram.” Obojica staju sa raom i zure u mene, ona se razbijaju smejudi. „Upravo sam počeo a se viđam sa Alecia.” „Sveto sranje! Ti si je nagovorio na to?” Matt pita. „Oborio je, više mi se sviđa,” Caleb ogovara, ona se uari pesnicom sa Mattom.

„Ona je interesantna žena,” O dgovaram, radije nego da prihvatim zairkivanje nego bes. Moža nisam orastao sa bradom, ali sam orastao sa rođacima. Znam a prepoznam zairkivanje kaa ga viim. „Interesantna kako?” Nate pita nekoliko koraka alje. Pogleam okolo, viim a li su svi utihnuli slušajudi me. Ovi muškarci su gore o gomile tračajudih žena. Omahujem glavom i zakucam ekser. „Jebeno je seksi, ali ona to ne zna,” Počinjem, ona uarim  drugi ekser na mesto. „Ženstvena je, ali teška kao ekser.” „Ne bih želeo a joj se nađem na putu,” Luke oaje. „Viđao sam ruge kako pokušavaju, a ona ih je gazila po njenim prelepim štiklama bez kapi znoja.” Klimam.

„Ona je olična u svom poslu, ali ne veruje u ljubav.” „Čekaj.” Caleb ustaje i okrede se ka meni. „Šta koji kurac to znači? Ona planira venčanja o čega živi.” Omahujem glavom, zbunjen kao i svi ostali. „I ona to voli, ali kaže a ne veruje u sredni o kraja života.” Momci se mršte, a ja psujem ispo brae. „To ne znači a treba a je otpustiš sa planiranja tvog venčanja. Ona rai oličan posao...” „Niko je ne otpušta,” Nate ogovara mirno, ok rugi omahuju glavom u slaganju. „Ali to je efinitivno iznenađenje.” 97

„Samo pokazuje njenu profesionalnost,” Mark kaže. „Istina,” Leo kaže sa sleganjem ramena i prevlači njegovu Metallica majcu preko glave. „Mislim, ja nika nisam voleo svu muziku koja se pušta, ali imam strast za moju. Ona je obra u organizaciji ovoga, i ima rezultate.” „Ona je šefujuda,” Will oaje sa cerekom. „I seksi je ok to rai.” „Mislim a se svi možemo složiti a smo svi privučeni snažnim ženama, jer to nam je svima zajeničko,” Luke se slaže sa posmehom. „Meg nije šefujuda,” Will kaže sa mrkim pogleom. „To te ona pustila a u to veruješ,” Caleb kaže i potapše Willa po ramenu. „Pa, nije glavna u spavadoj sobi.” „Ne mogu a zamislim ni jenog o nas kako prepušta kontrolu u krevetu,” kažem sa osmehom. „Hodeš li deš razgovarati sa njom a a ljubavi šansu, ili si samo u tome zbog parčeta upeta?” Nate pita. Moje oči se suze na njegovim, a ruke mi se stežu u pesnice.

„ugo ju je čekao a bi bilo samo oko seksa,” Isaac kaže. Nate ne ogovara, samo nastavlja mirno a me glea sa zelenim očima. „Ne jebem je samo.” „U reu ona.” „Šta ako je jebem samo zbog toga?” Pitam raoznalosti rai. „Pa, to je tvoja stvar,” Nate ogovara, ona se okrede a zakuca još eksera. „Ali mislim a Alecia vrei više o toga.” „Ona je vrena svega,” mrmljam ispo aha ok uzimam ug cug voe. „Mi demo idi na Mariner utakmicu nakon venčanja, zar ne?” Mark pita. „a, imamo karte,” Matt ogovara. „A moža de mi trebati tvoja pomod sa nečim tog ana.” „Ne rai tako, čoveče.” Caleb govori prevrdudi oči. „To je otrcano sranje.” 98

„Ne na način na koji mislim a uraim to,” Matt ogovara sa mrkim pogledom.

„a li de a orži prosibu na utakmici?” Will pita. „Brate, trebao si to a uraiš na jebenom Super Bowlu. Pobedili smo zaboga.” „Nisam bio spreman,” Matt ogovara. „Ne rai to u javnosti,” Luke kaže i voi svoju ruku p reko daske od drveta na kojoj Meg i Will piše i atum venčanja je urezan. „Neka bue posebnije o toga.” „Oh! Znam! Pošto je Nic vlasnica poslastičarnice, napravi joj neke kolače i stavi prsten u jean o njih, a nadi de ga ka pojee.” Mark izglea zaovo ljno svojom iejom, ali Caleb gadušne po glavi. „To je smešno,” Leo kaže. „Uavide se njime.” „Veruj mi, imam ieju.” Samo što je Matt počeo a formira svoju briljantnu ieju za njegovu prosibu ka Nic, mobilni mi je zavibrirao u žepu. Blake. Pomeram se o brade i ogovaram na poziv. „Halo.” „Hej, čoveče, je  l' loš trenutak?” „U reu je. Šta ima?” Blake uziše teško sa ruge strane telefona i proklinje romoredi. „Ne, mislim a nisam zaintresovan a te jebem sa strane,” ogovaram sa podsmehom.

„Ne bi trebalo a te zovem.” Nešto u njegovom glasu mi zaokupira pažnju. „Šta nije u reu?” Opet psuje, i saa sam ved besan. „Blake, koji kurac?” „Prvo, pusti me a kažem ovo: sve što mi je lančid ika rekla je u poverenju, a ja nemam nameru da prekinem to poverenje.” „Razumeo.” Okrenem se i gleam svoju bradu, a u stvari ih ne viim i sužavam oči. „Šta se ešava?” „Upravo sam razgovarao sa njom preko telefona. Jesi li razgovarao sa njom?” 99

„Vieo sam je ovo jutro. Otišla je za nekim poslom za koji mora a se pobrine.” „To je sranje,” Blake kaže sumorno. „Pobegla je, čoveče.” „Na šta tačno misliš, pobegla je?” „Ona ne rai, ona je u svom stanu, previše razmišlja o činjenici što je spavala sa tobom. Uplašena je. Ima svoje razloge, a to su njeni razlozi koje bi trebala da ti kaže, ali itimnost nju jebeno prestravljuje.” „Shvatio sam to,” ogovaram i osedam kako mi krv ključa. To nema nikakve veze sa letnjom vrelinom.

„a, pa, mislio sam a treba a znaš.” „Zašto?” „Zašto, šta?” „Zašto mi govoriš ovo?” Okrenem se ka bradi p onovo i odmaknem se. „Zato što mislim a deš biti obar za nju, i zato ka sam razgovarao malopre sa njom, zvučala je tužno što je otišla, a ja znam a to nede ispraviti sama.” Gurnem ruku kroz kosu i omahujem glavom ogorčeno. „Na putu sam, iem o nje.” „Mislim a bi trebalo a ie u ispomod na večerašnje venčanje, ali moža je uhvatiš ako omah kreneš.” „Hvala, čoveče.” Ja prekinem vezu i vratim se upravo ok je Matt mrštio na Caleba i vikao.

„Hodeš samo a stojiš okolo ceo jebeni an?” „Ne,” Caleb ogovara sarkastično, „ Nego du jebeno a plešem, rkažijo.” Momci se smeju Calebovom duhovitom odgovoru dok ja stavljam mobilni u žep. „Moram a iem, momci.” „Sve u reu?” Will pita. „Ne, ali de biti. Ako vam nešto zatreba, Celeste je unutra.” 100

„Mi smo obro,” Isaac kaže. „Uraidemo ovo za sat, najviše.” „Je l' ona obro?” Caleb pita. „Ne znam.” Ponovo prođem rukama kroz kosu. „Iem a proverim.” „Javi nam ako ti treba nešto,” Matt govori. „Sredno,” Luke kaže sa osmehom, ok ostali mašu. Ja trčim kroz kudu, grabim ključeve i novčanik i kredem ka Alecijinom stanu. Ona jebeno beži.

***

Idem stepenicama o Alecinog sprata, umesto a čekam lift. Upravo što

sam se stepenicama popeo Alecia izlazi iz njenog stana i njene oči se šire kaa me ugleda dok joj prilazim.

„Šta ti raiš ove?” „To je moje pitanje,” ogovorim i stajem nekoliko koraka o nje. „Ja živim ove,” ona ogovara i stavlja ruke na kukove vukudi njenu ružičastu bluzu preko njenih punih grudi i moj kurac reaguje pažljivo na to. „I upravo sam krenula na posao...” „Ne, nisi.” Njena vilica paa na grubost u mom glasu. „a, verujem a jesam.” „Hodeš li me pozvati unutra tako a možemo a razraimo sve razloge zašto si pobegla iz vile anas.” Njene oči se sužavaju na moje lice. „Nisam pobegla nige.” „Kako a ne.” Koraknem napre i uhvatim je između sebe i vrata, rukama sa obe strane njenog lica, nagnem se, ali je ne oirujem. Ne još. Ona uzima ubo k uah i polaže ruke na moje grui kako bi me ogurnula, ali umesto toga guta teško i zuri u moja usta.

101

„Nisam mogla a ostanem tamo,” Šapude. G rabi moju majicu u pesnice i mršti se na mene sa svetlim, ljutim smeđim očima. „A i ne tiče te se ako sam ja olučila a ođem kudi na an.” „Tiče me se, tesoro, da se uverim da si dobro, a jasno da nisi ako si osetila da ne možeš a ostaneš u mojoj kudi nakon što sam ja proveo bolji eo prošle nodi i ovog jutra u tebi.” Ne mogu a se ouprem a a je ne oirne m  još jean trenutak, prevučem prstima niz njen obraz, osedam kako se zaovoljstvo širi kroz mene kada ona kada ona zatvara oči i naginje se ka mom oiru. „Pozovi me unutra, molim te.” „Rekla sam Emily a du joj pomodi večeras.” „Možeš joj otkazati.” „Nedeš otidi, zar ne?” „Ne, cara, ne olazim.” Ona otvara vrata leđima i pokazuje mi a je pratim u njen stan, zatvara i zaključava vrata i vai svoj telefon iz grunjaka. „Emily, žao mi je, nešto je iskrslo i nedu modi a ti pomognem nakon svega.” Smeši se ok me g leda kako se naslanjam kukovima na njenu radnu površinu u kuhinji. „Znam da ti nisam zaista potrebna na prvom me stu. Ali znaš ge a me nađeš ako ti je potrebno išta. Sredno.” Poklapa telefon i ostavlja ga na sto pore tašne ko prenjih vrata. „Sredan?” „Ne.” Uzahnem i prekrstim ruke na gruima. „Ne, mislim a sredan nije prava reč koja opisuje kako se osedam.” „Kako se osedaš?” „Frustriran. Zabrinut. Zbunjen.” Ona klima polako glavom i hoa ka meni u kuhinju, sipa nam po čašu Merlota i oaje jenu meni. „Ovo nije jena o mojih,” komentarišem suvo i uzimam gutljaj. „Ne, ali je lepo.” Olazi iz kuhinje ka nevnoj sobi i mogu a namirišem njen citrusni šampon ok prolazi. „Hmm.” Vino je lepo, a imam osedaj a joj je potrebno a joj ojača hrabrost.

102

„Sei,” kaže, pokazuje na kauč, a ja moram a uzahnem a obuzam svoju narav. Ovog jutra, ona je bila ispod mene, a sada mi se obrada kao a sam poslovni saranik. Pa, senem omah o nje i stavljam ruku na naslon kauča iza njene glave i povučem iglu iz njene kose, ostavljajudi je a se preliva po mojim prstima.

„Trebalo mi je osta vremena a je stavim,” ona kaže. „Volim je puštenu.” „Primetila sam.” „Pričaj sa mnom, cara.” „Šta želiš a kažem?” „Jebeš ovo.” Uzmem njenu čašu i obe je stavim na stočid za kafu, zatim joj uzmem lice u svoje ruke i ljubim je pakleno. Ona stenje i grabi moju majcu u

pesnice sa strane i rži se čvrsto ok ja preuzimam poljubac iz vrudeg i grubog u nežno i lenjo, a ona opet ponovo, pre nego se povučem i zurim u njene oči. Postale su meke i staklaste, što me čini zaovoljnim. „Tako je bolje.” „obar si u tome,” šapude sa uzahom. „Kao i ti. Ne želim a se povlačiš o mene, tesoro. Ne saa. Ne nakon prošle nodi.” Pokušava a poglea ole, ali uhvatim joj brau palcem i kažiprstom i ržim  joj pogled na mom. „Ako se plašiš, ili unervoziš, ili imaš sumnje, beži meni, ne o mene, a li razumeš?” „Ovo je tako izvan moje komforne zone, ne znam šta a raim.” „Mislim a je to najiskrenija stvar koju si mi rekla,” mrmljam i ljubim joj čelo. „Nedu ozvoliti a mi isklizneš iz ruku, Alecia. Ne iem nige, anas ili bilo koji drugi dan. Ali ne mogu da razumem ako ne pričaš sa mnom.” Ona omahuje glavom i zatvara oči, ali ne pre nego viim bol tamo, i sopstveno srce mi se slama zbog nje.

„Biti naga sa tobom je lakše nego a pričam sa tobom o mojoj prošlosti.” „Volim kaa si gola sa mnom,” mrmljam sa osmehom. Ona otvara svoje oči i smeši mi se. „Ali mi je potrebno a pričaš sa mnom. Haje a počnemo sa onim 103

što smo pričali prošle nodi. Verujem a si rekla nešto o tome kako ne veruješ u sredan kraj.” Ona se vrpolji i na kraju me oguruje i ustaje. I baš ka pomislim  da de a me izbaci iz stana, ona me iznenai. „Haje a se okupamo.”

104

Ona ne zastaje da vidi da li je pratim dok hoda namerno ka kupatilu, sa

vinom u ruci, ovrde slavinu na kaom. „Lepo kupatilo,” komentarišem mirno ok se naslanjam ra menima na štok od vrata kupatila i gledam je kako tumara, ržedi ruke uposlene sklanjajudi kosu sa leđa vezujudi je i postavljadi peškire. „To je proalo ovo mesto,” ogovara sa osmehom. „ Nisam koristila kadu  još. Nije bilo vremena.” Ona izbacuje njene seksi cipele sa štiklama i počinje a skia svoju oedu ok s e kada puni i prostor se zagreva, a ja mogu samo da stojim tamo i gleam je. Ne pokušava a me zairkuje, ne pokušava a bue primalmljiva. A ipak, želim a joj priđem, skinem je i jebem u kupatilu više nego sam išta želeo. Osim što želim a čujem šta ima a mi kaže. Nede a me poglea, a ja je puštam ok joj ne bue uobno. Ona sipa nešto u vou što prostorijom zamirisa na jasmin. Okrede mi leđa , i ovo de biti jebeno poslenji put a ikaa to radi, ona ulazi gola i potone dole u vodu.

„a li deš samo a stojiš tu i gleaš me?” Pita razraženo. „a li je to poziv?” Ona iziše uboko i zat vara oči, a zatim mi nui stiljiv osmeh.

„Izvini. a, molim te, priruži mi se.” Ogurnem se o vrata , skidam majicu, i kačim je na kuku o vrata. Ne skiam oči sa nje ok se skiam, ne mogu a da se ne nasmešim ok njene oči prate moje ruke, klizajudi ole niz moje telo. Lizn ula je donju usnu dok joj su se oči raširile i disanje ubrzavalo. Prilazim do nje, ali umesto da sednem iza nje, ja potonem u vodu suprotno od nje, podignem njeno stopalo i

počinjem palcom a uranjam u njenu petu, zarađujudi niski jecaj iz njenih slatkih usta.

„O, Bože, to je obro.” Nisam siguran šta a uraim za nju, ovo je novo za mene. Tako a prosto senem i čekam, puštajudi a vrela voa obavi svoju magi ju, opuštajudi nas oboje, i konačno, nakon ugih minuta masiranja njenog stopala, ona se nagne naza na ivicu kae, zatvarajudi oči, i počinje a priča.

105

„Nisam naročito simpatična osoba, ominic.” I znervira me sa prvom rečenicom koja izlazi iz njenih prelepih usana. „Moja majka nikaa nije krila tajnu a nije htela ecu.” „a li si jeinica?” Pitam tiho, ležerno. „a. Moji roitelji nisu planirali a imaju ece, a ja sam bila greška.” Ti nisi  jebena greška. „Od kada sam bila mala, bilo je jasno da sam smetnja. Oni su voleli jedno rugo, veoma, sa namerom a uvek buu par.” Ona zastaje i grize usnu, blago mrštenje između njenih obrva, kao a bira reči pažljivo. „ Nije bilo kao da me nisu voleli, na njihov način, oni samo nisu bili zainteresovani za mene.” Prolazim rukama gore ka njenim listovima, masiram mišide u njenim vitkim nogama i koncentrišem se na isanje i zaržim mirnodu na licu. „ Vremenom sam bila dovoljno stara da jedem sama, moja mama bi mi stavila sve na plato i smestila me ispred televizora da jedem, da bi ona i tata mogli da jedu zajedno u kuhinji. To je

bilo njihovo vreme. I alje jeste.” Slegnula je ramenima što joj izbaci braavice izna površine voe i stvrnu se od hladnog vazduha. Njeni obrazi su crveno roze od tople vode. Roze je svuda. Predivno.

„ržali su me zauzetom u školi,” nastavlja. Glas joj je savršeno miran. Nem a besa, nema tuge. Samo smirenost. „Takođe sam svirala klavir. Imala sam časove va puta neeljno o kaa sam imala četiri goine pa sve o vremena kaa sam završila srenju školu. Onda, kada nisam bila povezana sa klavirom, ubacili su me na fubal, košarku, softbol.” Zgrčila se, a   onda se nasmejala. „Jebeno mrzim da trčim.” „Mrziš a trčiš?” Pitam sa osmehom. „Da. Mrzim. I oni su me uvek prijavljivali na stva ri koje uključuju trčanje. Pitala sam ih mogu li a buem navijačica , čilliersica ili nešto rugo, ali ti sportovi su bili na reovnoj rotaciji, tako a sam uvek nešto raila posle škole.” Uzahne. „To je verovatno posleica zašto ne volim puno saa a trčim i dupe mi je preveliko.” „Tvoje upe nije preveliko.” Ogovorim mirno, ali iznutra želim a prebijem njene roditelje. Ko tretira svoje dete kao smetnju? „Osim toga, ti trčiš puno za 106

svojim poslom. U štiklama, ni manje ni više.” Iem rukom už njenih oblina, zarađujudi stenjanje od nje. „Navikla sam na štikle,” ogovara i smeši mi se, ona nagne glavu naza i nastavlja sa pričom. „akle, bila sam u školi po ceo an, vežbajudi nešto svaki an, ona raedi omadi ok nije bilo vreme za spavanje i tako svaki an.” „Sigurno su tvoji roditelji prisustvovali tvojim utakmicama. Tvojim vežbanjima?” „Ne, to su bili njihovi nodni izlasci.” Ogovara tiho. „Ne sedam se da su se oazvali na i jean ogađaj.” Moje ruke su i alje na njenom stopalu, stegnem ga samo malo dok bes putuje kroz mene. Alecina glava se podigne i namršti se na mene. „Šta nije u reu?” Omahujem glavom i nastavljam a joj masiram nogu. „Ništa. Nastavi.” Njene oči se mršte na trenutak, ona sleže ramenima i naslanja glavu opet nazad.

„Imaš obre ruke.” „Ti imaš obre noge.” „Pa, kaa sam bila senior u srenjoj školi, upoznala sam Jonathana. On je bio... pažljiv. „Pažljiv?” Pitam. „Obradao je pažnju na mene. Ja sam uvek bila stiljiva. Nisam imala puno prijatelja, vedinom zato što sam bila prezauzeta a provoim vreme sa njima posle škole. Ali Jonathan je obradao pažnju. On je takođe bio senior. Govorio je da voli kako izgleam.” Ona se kikode. „Zašto ne bi voleo kako izgleaš?” „To je bio preokret fraze koji me je terao da se smejem. Znao je biti šarmantan. I bio je zaintresovan za mene.” I ti si to upijala kao sunđer u okeanu,  fiorellino. „Moji roitelji su me rao poslali na kolež. Nije ih bilo briga na koji, sve ok sam alje o njih.” Za ime božije kako može biti tako jebeno mirna?  Moje srce me boli za njom, a ona je staložena koliko može biti. Nastavljam a je mazim, tih, tako a je ne uplašim. Imam osedaj u ovom trenutku a se opušta i priča na autopilotu.

107

„akle, Jonathan i ja smo otišli na isti kolež, i pobegli u Vegas na prvoj goini.” Ona se kikode i omahuje gl avom. „Mislila sam da je najseksipilnija, najzabavnija osoba na svetu. Bila sam glupa, mlaa evojka.” „Koliko je to ugo trajalo?” Tiho pitam. „uže nego što je ikaa trebalo,” ogovara sa uzahom. „ Jonathan je jasno stavio o znanja još na početku naše veze a sam bila ogromno razočarenje.” Ne mogu a izrim više. Zgrabio sam njeno stopalo čvrsto i povukao je ka meni, okrenem je i smestim je između mojih nogu, obavijem ruke oko nje i stavim usne na njenu glavu.

„Nastavi.” „Jesi li obro?” Pita iznenađeno. „Sa jesam.” Ne, nisam jebeno dobro. Moram a uzmem još jean ubok uah, inhalirajudi se njenim slatkim mirisom, osedajem što je pore mene, topla i  jaka i cela, to me smiruje. „Kako je učinio a se osedaš kao a si ga razočarala?” Moj glas je varljivo miran.

„Bila sam razočarenje, om.” „Zašto?” Ona slegne ramenima i vezuje preplide prste sa mojima, ona obavija naše ruke oko nje. „Nisam volela iste stvari kao on.” Zadutala je oko minut, ona opsuje iznenaivši me. „On je voleo da ide u seks klubove, nastupe, mesta ge je oeda bila neobavezna. Nisam se osedala prijatno iudi na ta mesta.” „obro.” Nešto jasno neostaje. „Ne, nije obro.” Ona ljubi moje prste. „Terao me je a se oskuno oblačim u čemu mi nije bilo prijatno. Znam a nisam užasna za oči, a li imam obline i mislim a nije priklano a hoam uokolo polugola ispre ljui koje ne znam. ođavola, naročito ne volim a hoam okolo polugola ispre ljui koje ne znam.” Kikode se, ali ne nalazim to jebeno smešnim. „To bi ga izluđivalo. On ne bi vikao na mene, ipak. Ne, samo bi me ignorisao.” „Ignorisao te?” Ne mogu pomodi zategnutosti u mom glasu.

108

„a.” Uzahne. „Znao je da ignorisanje najbolji način a me povrei. Bila sam ignorisana vedinu života.” „Pa te ignorisao za kaznu.” „Jeste. I dok je vreme prolazilo, postajalo je gore. Spavao bi na kauču, što je znao a de me izlueti. Ne bi pričao sa mnom anima, neka i neeljama u to vreme. Kaa sam otpočela posao i završila svoje prvo venčanje, pitala sam ga a me izvee na večeru a se zabavimo i proslavimo.” Zagrlio sam je čvršde. „ A on je rekao 'Zašto? To je samo jebeni posao '.” Zakikotala se i odmahnula glavom, a zatim me pogledala preko ramena.

„On je bio seronja,” mrmljam. „Jeste, ali...” „Ali?” „Pa, nedu a kažem a sam to zaslužila, zato što je to smešno, ali bio je u pravu. To je bio samo posao.” „To je bilo nešto na čemu si teško raila, a ti si žel ela a proslaviš. To nije bio samo posao za tebe. I ako te je voleo, onako kako treba a voli svoju ženu, uvieo bi to.” „Hmm,” to je bio njen jeini odgovor. „Pa, vratimo se na ljubavim stvarima.” „Ljubavnim stvarima?” Pitam uz osmeh. „To jenostavno nije u meni,” ona ogovara i sleže ramenima, a ona stavlja još jean poljubac na moju ruku. „Pa, prijatno mi je u fizičkom onosu, ako si još uvek zaintresovan za to, ali ne očekuj više o mene, jer deš samo biti razočaran.” Njen glas je protkan činjenicama i razuman i želim samo... a je prodrmam. Šta? Ona naginje svoju plavu glavu naza i glea u mene. „om?” „Ah, tesoro,” mrmljam i klizim svojim mokrim prstima niz njen meki obraz. „Haje a ogoimo ovaj razgovor za saa, važi?” Zgrabim je za kukove i poignem je na noge, ona ustajem iza nje pomažudi joj a izađe iz kae i

109

ohvatim peškir. Obmotam ga oko njenih ramena, ržim oba kraja peškira rukama i vučem je ka meni, činedi je a se stiljivo osmehne. „Nema više razgovora?” Šapude, njene oči su zakačene na mojim usnama. „Moža manje priče.” Skliznem usnama i pređem nežno preko njenih, jeva ih oirujudi, pre nego što gricnem ugao njenih usana i ona zagladim jezikom po njenoj donjoj usni ka rugoj strani, ge mogu a još više grickam. Ona rhti, tako a puštam rukama a lutaju preko peškira, sušedi je. Kaa smo oboje suvi, poignem je u ruke, ulovim bocu losiona sa stočida i nosim je u sobu. Saa je m rak. Sa Aleciom šdudurenom u mojim rukama, povlačim posteljinu sa kreveta, uključim lampu pore kreveta i nežno je spustim na krevet postavljajudi je na leđa. Ona me glea kroz sanjive oči, opuštena o tople kupke. „Ti si baš zgoan za gleanje,” mrmlja i poiže moju ruku o njenih usana. „Ti imaš tako slatko srce,” šapudem ok se naginjem i ljubim je u čelo. „Zatvori oči.” „Prerano je a spavam,” ogovara. „Ne pokušavam a te uspavam.” Trljam losion između ruku, grejudi ga, ona počinjem a masiram Aleciunu meku, glatku kožu. Prolazim rukama preko njene ruku i ramena i pogleam ok ona uziše uboko i zatvara oči. „obar si sa rukama,” kaže. „Uživaju a te oiruju,” ogovaram ok kredem ka rugoj strani, ona oajem još losiona i kl izim rukama iznad njenih grudi, i dole sa strane. „Imaš najglatkiju kožu koju sam ika vieo.” „Koža je najvedi organ u tvom telu. Trebalo bi a voiš računa o tome,” kaže usiljeno što me tera na kikot. „Mozak je obar kao i lepo lice.” Voim putem niz njene noge i ajem njenim stopalima obru masažu, zarađujudi ug izah zaovoljstva o nje. „ Zar cipele koje nosiš ne ubijaju tvoje stopalo?” „Ne,” ogovara omah, ona grize usnu i viri na jeno oko i glea u mene oprezno. „obro, umeš li a čuvaš tajnu?” 110

„Sve što kažeš ostaje između nas voje, cara.” „One me jebeno ubijaju,” kaže, i zatvara oči ponovo, ali uglovi usana joj se poižu u osmeh. „Ali ih volim previše a bih nosila išta rugo.” „Izgleaš jebeno neverovatno u njima,” ogovaram ok je teram a se okrene na stomak. Ona gnjezi ruke ispo glave i uziše uboko ok moje ruke glae gore i ole njena vitka leđa, mesedi i istezajudi njene mišide. „Imaš sjajne noge.” „To je o hoanja u štiklama o 8 centimetara svaki an. Slatki Isuse, osedaj  je obar.” Pomeram se na mesto na njenom desnom ramenu ponovo i ako ne grešim ona pree. „Nemoj nika prestati a me oiruješ,” šapude sa blaženim izdahom, a moje srce zastaje.

„To je plan.” Nagnem se i poljubim je u vrat, pravo u tačku iza njenog uha koja je izluđuje. Ona ponovo uziše i njeni kukovi se izižu trljajudi se o moj ved tvrd kurac. Njene usne su iskrivljene u uglovima, a rumenilo puzi ka obrazima dok

ona meškolji kukovima opet, osedajudi moju težinu kurca na njenoj guzi. Nacerim se i poljubim joj vrat opet, onda idem usnama d ole o ramena i između njenih lopatica. Njene ruke grabe jastuk, ali joj prošapudem na uho. „Opusti se, ušo,” i ona ga pušta i mršti se na mene. „Više volim italijanski.” ižem obrvu. „Ma je li?” „Znaš a je tako.” Ona pudi usne u urenju i zatvara oči po novo dok moji prsti ostavljaju trag na ole niz leđa i gore sa strane, činedi a se meškolji. „ To golica.” „Naučideš, ušo,” počinjem i nastavljam a joj trljam kožu, „a me nedeš uvudi u krevet.” Uvučem joj rame ok ona brzo uzima vazuh i grize njenu usn u. „Znam šta smeraš, a ja planiram a nastavim a učim. Tvoje telo je izražajno.” Uhvatim joj noge i sednem nazad na pete, uhvatim joj guzu rukama i stiskam

nežno i ona rhti i ispušta lagano stenjanje koja puca energično pravo kroz moj kurac, činedi a joj se guzovi rašire. „Viiš, sviđa ti se ovo.” „Sviđa mi se,” slaže se šapatom. „I voledeš to.” Prekrivam njeno telo ponovo, okusim njen vrat i kliznem rukom između njenih skupljenih nogu gurajudi njen klitoris sa prstima, širedi njen 111

sok između usmina. „O, Bože, tako volim to.” Hvatam njenu ruku u moju, a ona brzo voi naše prste i zavlači moju ruku po njeno lice. Zgrabim kurac i vodim ga niz njenu pukotinu i guram u nju, oboje stenjemo na to koliko je neverovatan osedaj povezanosti, uzano još uvek zbog nj enih butina koje su pritisnute na moje.

„Jebiga, osedaš se obro, Alecia.” „Kako je to mogude a si porastao ovo jutro?” Pita u čuu. „To je ugao,” ogovaram sa osmehom i osedam kako mi se oči rolaju u potiljak kad se ona stiska oko mene. „Bože, imaš li ieju šta mi raiš?” „Imam prilično obru ieju,” ogovara pametujudi i kruži kukovima. „Unutar mene je ok govorimo.” „Činjenica a ti možeš a govoriš znači a ne raim svoj posao obro,” odgovaram i sa slobodnom rukom joj sklonim kosu sa lica i vodim je niz njena

leđa, u stranu i ržim se za njen kuk čvrsto, ržedi je a se ne pomera, počinjem a se gibam u vedoj meri, voledi je ugo i polako, baš sporije nego što znam a ona želi. Ona reži i okrede lice omarajudi čelo na mojoj ruci. „Jače,” ona stenje. „Ne još.” Ogovaram i nastavljam ug, spor tempo. „Želim a na kraju shvatiš kako si neverovatna,   tesoro,” šapudem joj na uho. Ona se mršti iznenađeno, ali je zakačena ispo mene. Ne može a učini ništa, osim a oseda i sluša me celog oko nje, a ja u potp unosti koristim njenu ranjivost. „Ti nisi jebanje na brzaka za mene. a je to slučaj, ne bih te pratio ove anas.” Prilagođavam svoj stisak na njenom upetu, širedi njene guzove više a bih uronio ublje, ali ne i brže. „Ti si seksi, da, i Bog zna da te želim očajno a du oslepeti, ali to nije sve što si ti, Alecia.” „ominic.” „Nisam rekao a možeš a pričaš.” Uvučem joj uho u usta. “Na tebe je re a slušaš.” Ona grize usnu ok se nameštam tako a mogu a pulsiram kukovima, pogađajudi njenu G-tačku i njen klitoris u isto vreme. Osedam a de a se izgubi. „a ovo je zastrašujude,” šapudem. „Nije baš ni u mojoj zoni uobnosti čak, ali pomisao a te nemam me užasava. Ako misliš a s i me uplašila malopre, grešiš. Ne iem nige.”

112

„Nisam pokušavala a te uplašim.” Govori ok njena pička pulsira oko mene. „Bila sam iskrena.” „I cenim tvoju iskrenost, cara.” Povlačim se naza, izvlačedi svoj kurac skoro iz nje skoro ceo, a ona ponovo nastavljam intenzivnije, uzimajudi vreme a se spustim u nju. Zadihana je, a njene usne su vlažne i razvojene. „ Ti si dragocena. Vrenija si više nego što misliš. Znajudi a te rugi čine beznačajnom me izluđuje, ali to je njihov gubitak.” Pritisnem usne na njeno uho. „To je njihov gubitak.” „ominic,” ona šapude ok telo počinje a  joj se uvija i drhti ispod mene. „Da, tesoro ,” ogovaram joj i konačno joj ajem ono za čim joj telo žui, pomerajudi se brže, malo grublje, u njoj. „Svrši za mene.” „Oh, Bože,” ona uziše i njeno telo porhtava, zateže se i raspaa u elove ispod mene, uzvikujudi moje ime. Moje ime. „Tako je,” kažem hrapavo. Izvučem se iz nje i okrenem je na leđa, smeštam se između njenih nogu i uranjam u njenu još uvek rhtavu picu ok me njene ruke i noge nežno obmotavaju. Uranja svoje prste u moju kosu i posmatra me sa širokim, staklastim smeđim očima ok zakačinje svoja kolena na moje kukove, otvarajudi sebe potpuno. „Ovo sam ja sa tobom, Alecia. Ne tvoj bivši, ili neki rugi iiot koji te je pustio da pobegneš o njega. To smo samo ti i ja.” Grickam njene usne i pola ko, slatko vodim ljubav sa njom, opijen njom. Gurnem jednu ruku ispod njene guze,

prinosedi je bliže meni. „Ti i ja, razumeš?” „Ti i ja,” slaže se, pre nego povuče moju onju usnu među svoje zube, a ja ne mogu više a se uzržavam. Zakopavam svoje lice u n jen vrat dok orgazam puca kroz mene. Razbijam svoju karlicu o njenu i svršavam unutar nje ok ona ciči i stiska oko mene još jenom, svršavajudi zajeno sa mnom. Nakon što hvatam vazduh, oslanjam se na laktove, skiajudi svoju težinu sa nje i smešim joj se nežno. „Mislim a nam treba rugo tuširanje.” „Mislim a si u pravu.” Kikode se i njena pica me steže, omah me činedi krudim opet.

113

„Kasnije,” mrmljam sa osmehom i zataknem njenu nogu za moje rame, „Izglea a nisam završio sa tobom.”

114

 Al e ec  i i   c  a  „Samo ti i ja.” omove reč i su kao eho u mom umu dok polako klizim iz sanjivog sna u lenju budnost. Njegova ruka je ob motana nežno oko mog struka, njegove grui pritisnute na moja leđa. Čak i u snu, rži me blizu njega. Ti i ja.  ja.   Osmehnem se i uzmem dubok udah, onda se okrenem kako bi bila

licem ka njemu. Njegovo lice je opušteno u snu, usne zatvorene, njegove trepavice otačinju obraze. Šta je to pa muškarci imaju bolje trepavice o žena? Dotaknem vrhom nosa njegov, ona stavim nežan poljubac na njegove usne i jurnem ispod njegove ruke i pospano krenem u kupatilo. Očajnički mi treba tuš , nismo imali prilike prošle nodi. Nije a se žalim. Moje telo zuji, ekstra je  osetljivo o ominicove pažnje. Uskočila sam ispo voe tuša i smešila se sebi ok sa m

sapunjala svoje telo. I alje sam preplašena u svom umu. Nedu lagati sebe i pokušati a razmišljam a sam ojenom evojka za srca i cvede. I alje nisam toliko sigurna a ta sranja postoje, ali ono što je om rekao prošle nodi ima potpuno smisla. Ono što osedam sa njim je jeinstveno njemu. Nama. To nema nikakve veze sa našom prošlošdu. Nema nikakve veze sa Jonathanom, ili mojim roditeljima.

Samo smo on i ja. I prokletstvo ako to nije najsigurniji osedaj koji sam ika imala. Završila sam brijanje nogu, smešim se ka sam viela njegove otiske prstiju na mojoj butini. Prokleto seksi. a li je uvrnuto što mislim a je ominic ostavio svoje otiske prstiju na mojoj koži? Slegnem ramenima, isključim slavinu, brzo prosušim kožu i obmotam se velikim, mekanim, plavim peškirom, ona se približim toaletnom oglealu i obrišem paru sa ogleala pre nego hiriram hir iram lice. Ako me oiruje na način kao što je sinod, može a ostavlja morice ge go hode. Nasmejem se cinično i češljam kosu, ona je okrenem na zanjem elu glave i pričvrstim iglama. Samo što sam spustila ruke, om se pojavljuje iza mene u oglealu. Ništa ne govori, ali njegove oči su na mojim ok nežno stiska moja ramena i ljubi moj vrat, u tu tačk u koju koju on zna a me čini slabom u kolenima. Njegove ruke klize niz moje, o mojih ruku, pa ih proračunato voi vrha komoe.

115

„Ostavi tvoje ruke upravo ove,” šapude mi ko uha. Grizem usnu i zatvaram oči, ali se naginje pore mene, njegova uga ruka oseže preko mene i briše paru koja se formirala u oglealu. „rži oči otvorenim, cara.” Našla sam njegov pogle u oglealu. Njegove usne se trzaju sa humorom, njegove rupice mi namiguju, i sleedu stvar koju znam, moj peškir je nestao i bačen je na po. Moja obrva se iže ok njegove ruke bluniče oko mene, o mojeg lica, ole o mojih grui, o stomaka u oglealu, ona se povlači pozai i njegove oči prave obilazak mog tela o pozai. I samo tako, ja jebeno gorim. „om...” „Nisam rekao a možeš a govoriš,” mrmlja lenjo, ali oči su mu irektne i čvrste ok susrede moje  u staklu. Volim kaa je šefujud. On povlači vrh svoga prsta niz potiljak moga vrata, nastavlja niz kičmu, poslavši trnce kroz moju kožu. Ka stigne o kraja moje kičme, grabi me za kukove sa obe ruke užurbano, naginje se i iziže moje upe u vazuh. Njego ve ruke klize i pokrivaju moju guzu nežno, sa poštovanjem, a ja ve mogu osetiti vlagu koja se skuplja između mojih beara. Isuse, želim ga kao lua, a upravo u pravo sam ga imala pre nekoliko sati. „Razmišljao sam a te uzmem ovako prošle nodi,” kaže nežno, njegov i prsti iu gore ole sa strane. To bi me normalno zagolicalo, ali sve što se ešava jeste a mi se braavice stvrnu u iščekivanju. „Ali sam olučio a to nije ono što trebaš taa.” On se nagne preko mene i stavi poljubac u ulegnude mog vrata, ona pronalazi moj pogled sa svojim ponovo dok mi grabi ruke i pomera ih na ogledalo.

„Osloni se na staklo,” nalaže čvrsto. H vata obe moje sise i uvija bradavice sa prstima. „Sviđaš mi se u ovom položaju. Sa tvojom guzom izignutom, široko otvorena za mene.” Moja vilica pada dok gledam njegove preplanule ruke kako se pomeraju

preko moje kože. „Želim a ržiš ruke na oglealu, cara. I ne želim a me gleaš.” Namrštim se na njega, ne razumejudi. „rži oči otvorene, ali želim a gleaš sebe.” Ljubi 116

moju kičmu, tačno između lopatica dok njegovi prsti nastavljaju a muče moje bradavice. „Želim a viiš šta ti mogu raiti.” Znam šta mi rai. On me čini potpuno luom. Č ini da se osedam kao a moje telo okrede naopačke. Č ini da se izgubim. Otvaram usta, ali pre nego progovorim on kaže. „Ne prepiri se sa mnom, osim ako ne želiš a ovo stane.” Zaboravi šefujude. Pokušaj tiranisajudi. I sa tim poslenjim rečima uputstva on poljupcima pravi put niz moju kičmu i čučne iza mene. Osedaj je bizaran gleajudi sopstveno lice ok sam napaljena.

„Kako se osedaš?” Pita ok stavlja poljubac na levi guz, kao a mi čita misli. „Stiljivo,” ogovaram omah. „obra evojka,” Kaže i vuče svoju ruku unutar esne butine i klizne vrhovima prstiju kroz moje nabore i preko mog klitorisa, onda se povla či brzo nazad. Zastenjem, usne su mi razdvojene, i mogu videti puls na mom vratu kako ubrzava.

„Pogleaj samo način kako se rumeniš,” šapude. Samim vrhovima prstiju, njegovim kratkim noktima, grebucka gore ole moju guzu polako, što me tera a hvatam dah. „Volim ka tvoji guzovi postanu crveni o uzbuđenja.” Nika ranije to nisam primetila. Nisam znala a to raim. Crvenilo se širi o mojih obraza, dole niz vrat do mojih grudi, moje ruke formiraju pesnice, i dalje naslonjene na ogledalo. Vidim njegova ramena sa svake strane mojih kukova, ugrizam usnu na pomisao njegovog lica koje je u ravni sa mojom picom.

„Crveniš i ole, takođe, znaš.” On stavlja još jean poljubac na rugi guz, baš ok njegove ruke putuju o unutrašnjosti moje leve butine i ka mojim mokri m naborima. Ja stenjem i spuštam glavu, zatvarajudi oči, a on ojenom... nestaje. „Ako ti staneš, i ja du, cara.” Moja glava šiba naza. On se prebacio na levu stranu gleajudi me u oglealu. „Ozbiljan sam.” Grizem usnu opet i klimam glavom, on se pomera pozai još jenom, grabi moje kukove svojim rukama, i bez daljnjeg odlaganja, naginje se i udara svojim

 jezikom, o mog klitorisa klitorisa o anusa, u jenom ugom, čvrstom, čvrstom, mokrom kretanju. kretanju.

117

Sad sam zadihana, moj puls skače, krv mi zuji u ušima. Pritiska jezik na moj

klitoris i povlači moje usmine u svoja usta, lagano pulsira, ona njegov jezik tone u meni. Trlja svoj nos na nabore mog anusa, ali ona sve o početka, voi usne ole o mog klitorisa, palacajudi nežno, baš pre nego uroni va prsta uboko u mene i čini a svršim zahtevno, uarajudi moju prokletu slatku tačku. „Dom!“ Vičem, moje usne se trzaju. Bože, moje oči su staklaste, zenice proširene. Moja koža je blistava sa lakim sjajem znoja, a moja onja usna je natekla o mojih sopstvenih zuba. On de me jebeno ubiti. „Tako je, ušo,” kaže glasno, pre nego zgrabi moj klitoris usnama još  jenom, sisajudi uporno, napaljujudi me još jače. Gleam G leam u čuu ok iem preko ivice, vičudi, posrdem pesnicama naslonjenim na oglealo ok počinjem a slepim, viedi samo zveze ok jako svršavam. Ne mogu jebeno a išem. Pre nego što znam šta se ešava, om ustaje i okrede me u njegove ruke, poiže me na kozmetički stočid i gurne se u mene, glatko zakopavajudi sebe u moju vlažnost. Pokriva moja usta svojim, naslanja svoje ruke na oglealo i počinje da pumpa u i van mene nasilno, kao da je zaposednut ludilom. Ja se vezujem za njega, moje noge obavijam oko njegovog struka, a moje

ruke grabe njegove nalaktice ok njegove usne pljačkaju moje. Mogu okusiti sebe na njemu, a to me čini a ga želim još više. Sa jenom rukom, osežem između nas i pritisnem prste na klitoris, a zatim potisnem niže i stisnem koren njegovog kurca ok se on krede unutra i van mene. Reži i sklanja svoje usne sa mojih tako a može a glea moju ruku, ona skrede svoje ivlje plave oči na moje.  „Che è così fottutamente sexy,” on sexy,” on uziše. „Bože, tako si jebeno seksi.” Mogu a osetim kako mi se telo steže ok još jean orgazam se skuplja u  jezgru mene, onda eksplodira kroz mene. Nagnem se na kraj i ugrizem Domovo

rame ok brbljam i ježim se na njemu. „Jebiga, a,” on reži, sa jenom rukom zakopanom na mom upetu ok me povlači još čvršde ka njemu, tarudi njegov pubis o moj klitoris, i svršava ugo i teško, praznedi sebe unutar mene.

118

Ostajemo tako dug trenutak, ja zakačena za njega a ne bih pala naza,

om grabedi moje upe gotovo bolno, ok se naslanja na oglealo sa rugom rukom, juredi svoj ah. Konačno, on stavlja čelo na moje i omahuje glavom. „a li viiš kako si prokleto seksi?” „Viim...” Počnem, ali me zaustavlja sa čvrstim pogleom. „Bez pametujudih ogovora.” „a. Viim.” „Hvala Bogu.” Ljubi moje čelo nežno i ostupa pomažudi mi a siđem sa stočida. „Želim a proveem an sa tobom,” kaže mi. „Pa bidemo napolju u vinograu, tako a...” „Ne, dalje od vinograa.” Okrenem se zuredi u njega. „om, provela sam an juče aleko o vinograa. Imam posla.” „Neelja je, cara.” Izbacuje mi samouveren pogle. „Niko ne rai anas.” Žvadem usnu ok razmišljam o svim stvarima koje bi trebala a raim danas, ali on savija obrvu na mene i popuštam. Želim a proveem an sa njim. „Šta imaš na umu?” On ovrne vou na tuš pre nego me stisne na njega i posadi poljubac na moj nos, onda na moje usne.

„Želim a te oveem nege posebno.”

***

Ubacim krekere i grožđe u korpu  koju nosim za naš an napolju i mram guzom u ritmu Matt Nathanson, pevajudi `faster`. oajem sir, salamu i jagoe, a zatim izvlačim van moje vino i biram bocu omovo crveno, ve čaše, zatim skakudem po kuhinji, pevajudi zajeno sa Mattom. 119

Odjednom, Dominicove snažne ruke uzimaju moje i on me graciozno zavrti

u svojim rukama, oboje plešemo po kuhinji. „Volim a gleam tvoje pokrete,” šapude na mojoj slepočnici ok me rži blizu.

Kikodem se i pomeram svoje kukove sugestivno, zaigrano, baš upravo ka me odgurne od sebe ponovo, ona me povuče ka sebi, moja leđa naslanja na njega, moja guza pritisnuta na njegove prepone. Ja obavijem svoje ruke oko njegovog vrata i nagnem glavu nazad tako da on ljubi moj nos, a onda, Patrick Swayze-stil, on me zavrti još jenom, pa on da me nagne nisko dok se pesma

završava. „Veoma lepo, gospoine Salvatore.” Njegove usne se trzaju i te rupice na obrazima mi namiguju ok me povlačina noge i stavlja brz, žestok poljubac na moje usne.

„Jesi li spremna a krenemo?” Pita. Oči mi   lutaju dole na njegovu ležernu košulju i seksi farmerke, ona gore na njegovo lice ge nalazim poluosmeh na tim neverovatnim usnama i njegove oči sijaju sa... požuom. „Nastavi a me gleaš tako, cara, i nedemo stidi aleko anas.” Jednostavno zagrizem usnu i nastavim a gleam, uživajudi u pogleu kako

on glea u mene. Konačno, on omahuje glavom i smeje se. „Iemo. Napolje. Omah.” On hvata k orpu, onda uzima moju ruku njegovom slobodnom i stavlja mokar poljubac na moje zglobove. „Haje.”

***

„Nisam znala da je ovo ove,” komentarišem, ok ominic i ja hoamo rame uz rame ugim pristaništem koje izglea zvučno. Malo je tmurno anas, hlaedi nas, ali pejzaš nije ništa manje zapanjujud. „To je samo nekoliko kilometara o mog stana.” Klima i gleda u vodu, a zatim se namršti na žičane ograe sa katancima svih različitih oblika i veličina koje vise.

120

„Katanci ljubavi,” mrmljam sa osmehom. „Mislim a pokušavaju a kopiraju mesto u Parizu?” „Ne shvatam,” kaže, pre nego poglea ole u mene sa poignutom obrvom. „Da li je ovo trebalo a bue romantično?” „Trebalo bi a bue simbolično,” ogovaram slegajudi ramenima. „Znaš, očigleno ako stavimo katanac ove sa našim inicijalima sa svim ostalim, naša ljubav je prava.” Ja se usiljeno nasmejem i omahnem glavom. „ To je kao Dan zaljubljenih.” On trepde u iznenađenju. „U redu, moraš mi to objasniti.” N aslanjamo se na ogradu i posmatramo  jerilice kako plutaju pore. Voa je uboko plava i sa prekiima. Nakačili smo naše cipele na ograu pristaništa, uz košaru i vino. om uzima moju ruku u njegovu i poigne je o njegovih usana, stavlja čvrst poljubac na moj lan ok ja naslanjam obraz na njegovo rame i uzimam dubok udah slanog vazduha.

„To je trik,” kažem jenostavno. „Ti baš nisi romantična, tesoro.” Kikode se i ljubi mi ruku ponovo, a ja nisam sigurna zašto, ali to mi ne sea obro. „Jesam,” insistiram, i okredem se a naslonim leđa na ograu tako a mogu da ga gledam. „Jesam, kaa postane bitno.” „Šta je bitno?” Njegov glas je tih, ali uporan, a njegove uboko plave oči me probadaju.

„Romantika nije okazivanje nekome a ga voliš sa cvedem i karticom sa posvetom, i čokolaom. Ili čak sa katancom na ograi. To je nevni posetnik. To govori, biram tebe. anas i svaki an.” Slegnem ramenima, pogleam ole, postiđena saa. Zašto sam p akla mu rekla to? Ali om poiže moju glavu gore i smeši se ole na mene na svoj nežni način koji zna.

„Čuo sam te.” Okredem se ka voi i uzimam ug, ubok uah. „Bože, sviđa mi se ove.” „Zašto?” Pita odjednom. „Zašto?” Ponovim i mrštim se na njega. 121

„Zašto ti se sviđa ove?” Pogleam ole u vou, a   onda u visokog, crnog čoveka pore mene. „a li mi ne gleamo isti krajolik?” „Ne bui teška. Šta je sa ovim mestom, ovom voom, koja ti se sviđa?” Uzdahnem i okrenem pogled ka vodi, ostrvu, pticama, brodovima.

„To me usresređuje. Znala sam ka sam kupovala stan a mora a bue na voi, a ona sam se stisla i čuvala ok nisam mogla a priuštim svoje mesto. Bilo  je ove i nige ruge ne želim a buem.” Uzimam omovu ruku i voim je niz ogradu ka travi. „Volim sve u vezi obale. Miris, način na koji vetar šiba moje lice i provlači se kroz moju kosu. Ne postoji ništa kao gleanje paraglajera , ili hvatanje brzog poglea na morske lavove u voi.” om poiže košaru i vino, uzima moje cipele i vinske čaše i pratim ga do široke travnate površine, ge smo sve stavili i seli licem u lice. „Ovo je moj om.” Slegnem ramenom i izvaim vlas prljave trave. „Shvatam,” ogovara sa klimanjem glave. „To je ge pripaaš.” „Tačno.” „Tako je i vinogra za mene.” Kaže i škilji u vou, „I Italija.” „Volela bi a viim Italiju. Pričaj mi o tome.” On me poglea, a ona pre nego što mogu a reagujem, povlači me rukama na leđa na travu, pokrivajudi me sa svojim čvrstim telom . „Zatvori oči.” „eca su u blizini,” ogovaram suvo, terajudi ga na smeh. „Zatvori oči,” ponavlja. Namreškam nos na njega i uraim kako je rekao, opuštajudi se u travi. „Nedu ni a mislim o bubama koje mogu a gmižu oko moje kose upravo saa,” komentarišem lagano. „Štitidu te.“ Odgovara i odjednom, njegovi prsti maze moje jagodice obraza i ja se topim.

122

„Italija nije slična ničemu. Tuscany, posebno, to je najlepše mesto na kom sam ika bio.” Njegovi prsti putuju gore o mog temena, na moje slepočnice, preko mijih obrva, što me tera a uahnem zaovoljno. ragi slatki Isuse, čovek je dobar sa rukama.

„Sela su puna, previre o ljui, ali oni su ljubazni ljui koje deš ikaa sresti.” Njegovi prsti klize niz moj nos.

„A boje su zapravo spektakularne. Brda vibriraju zelenilom. Nebo je smelo plavo, ali kaa sunce visi baš kako treba, sve je zlatno.” Poslenjih nekoliko reči je prošaptao ok prelazi palcom preko mojih usana. „Gleajudi sunce kako se obija o rosu na mojoj vinovoj lozi je blizu raju kojem du ika biti. Miriše... čisto. Novo. Svaki an je nov.” Onda potone svoju drugu ruku u moju kosu, sklanjajudi moje tanke uvojke

sa obraza i čela, šaljudi iskre svesti kroz mene, ali meni je uobnije nego ika. Njegov glas je umirujud. Njegove ruke su opuštene. Ne mogu a verujem kako nežan je njegov oir kaa znam kako grub može biti. Ne mogu ga se zasititi. On se naginje blizu i šapude mi u uho. „Ne mogu a očekam a ti je

pokažem. Italija de te voleti.” Pre nego mogu da odgovorim, on prekriva moje usne njegovim, u dugom,

sporom, slatkom poljbcu, tim načinom koji rai a imaš osedaj kao a me prvi put ljubi iznova. Njegovi prsti nastavljaju a golicaju moje čelo, ok ruga ruka klizi sa strane, jeva oirujudi moje grui, ole niz moj kuk, ok me rži ok njegove usne prelaze preko mojih, ona lizne moju onju usnu, zarobi je međ u svoje zube, a ona opet smešta svoj ug i spor poljubac. Kaa se konačno povuče naza, ne mogu otvoriti oči. Moji kapci su teški sa željom i potrebom, a njegovi prsti na mojoj koži me teraju a poluim. On ljubi moj obraz, zatim moj nos i šapude. „Otvori oči, cara.” One vijore otvarajudi se i ja zurim gore u najsvetlije plave oči koje sam ika viela, okruženim tamnim trepavicama, maslinastom kožom i vranom kosom. „Kako me uvek poljubiš kao a je prvi put?” Pitam bez aha. Njegove oči trepere na mojim usnama, ona naza na moje oči. Umesto ogovora, on mi nui taj osmeh koji zaustavlja srce, i krede a me ponovo poljubi. 123

ržim se za njegova snažna leđa i olazim na ugu vožnju, uživajudi u njegovim usnama na mojim, njegovo telo me prekriva, njegov muževan miris me okružuje. Izgubljena sam preko glave. I ne želim a buem spašena.

124

Ova nedelja je proletela. Drugi Dominic i ja sam se vratila u vinograd, bilo je

punom parom napre sa Montgomery planovima za venčanje. „Kredemo se uglavnom, Alecia, osim ako postoji nešto rugo što ti treba,” Mark kaže, ok maše zbogom svojoj ekipi. „Ne treba mi ništa,” uveravam ga sa osmehom. Moje štikle ozvanjaju ok mu prilazim na plesnom podijumu za igru. „Ovo je prelepo.” Njegove plave oči zaokupljaju masivni šator, po, binu i zaovoljno klima glavom. „obro smo uraili.” „Uraili ste olično,” slažem se. „Poidi demo svetla i postaviti stolove sutra, i to je to.” Mogu ved a zamislim bela tren svetla nanizana kroz šator, postavljeni stolovi i ekorisa ni sa prelepim cvedem, nasmešeni ljui plešu i smeju se. Jeva čekam. „Probna večera sutra uveče,” posedam ga ok se okrede a oe. „Kao a mogu to a zaboravim.” On omahuje glavom i smeje se. „Pretpostavljam a se spremna za žurku koja de se izroiti sutra uveče.” Poignem obrvu i podignem glavu u pitanju.

„evojke de piti i slaviti, otkačiti se. Naša poroica nede se osedati prijatno opuštajudi se slobono na recepciji, ali obzirom a je sutra uveče privatno, pa...” On sleže ramenima i zločesto se nasmeš i. „Neka igra počne.” „Hvala na upozorenju.” Mahnem mu i hoam prema kudi, puštajudi sebe kroz sporena vrata i natrčavši pravo na ominica ka on upravo izlazi iz kancelarije. „Hej, zgoni.” Nežan osmeh mu se širi licem i pre nego može ogovoriti, ja se p odignem na prste, obavijem ruke oko njegovog vrata i pritisnem usne na njegove u brzom,

čenom poljupcu, ona se povučem i prelazim rukama preko njegovih snažnih ruku i stisnem ih čvrsto mojima. „Zravo i tebi isto.”

125

„Kakav ti je an?” „Prošao je obro. Pretpostavljam a je i tvoj prošao obro?” Klimam glavom i ljubim njegov lan upravo pre nego pokrije moje obraze i palčevima mazi moje jagodice.

„Imam još neke stvari a usklaim.” „Ona du te vieti uskoro.” Smešim se i stisnem njegove ruke još jenom pre   nego odem do kuhinje. Nemodna a se ouprem, bacam pogle preko ramena i nalazim ga kako me glea dok odlazim, sa jednom rukom na grudima kod njegovog srca, njegove duboko

plave oči mi se smeše. ragi slatki Isuse, moj muškarac je zgoan. I način na koji mi srce preskače o poglea na njegovo lice je skoro ovratno. I baš   me briga. Mram prstidima mašudi mu i ošetam sredno u kuhinju ok Blake zvižude ok rai, izgleajudi privlačno u njegovoj kulinarskoj jakni, sa povrnutim rukavima o laktova, pokazujudi svoje fleksibilne polaktice. „Nešto miriše lepo,” komentarišem ležerno, naginjem se izna pedi i posežem za poklopcem na posui. „Ruke sebi, sestro.” „Glana sam.” „Nahranidu te, ali alje nos o mojih posua.” Isplazim mu se i priđem o frižiera. „Da li je hrana stigla za sutrašnju večeru?” „Jeste, šefe.” „Jesu artičoke sveže?” Bocnem ogromno, prelepo povrde. „alje ruke o moje brige.” Zatvorim frižier i okrenem se nalazedi Blakea kako me glea ok nešto seče žustro. „Osedi deš prste ako ne gleaš šta raiš.” „Zašto si ove a me jebeno gnjaviš?” 126

„Zato što te volim?” Zatrepdem svojim trepavicama ka njemu, a ona počnem a se smejem kaa on poigne obrve i začkilji u mene. „Zato što proveravam a li ržiš sve po kontrolom.” „Kad ja nisam imao sve po  kontrolom?” „Moj posao je a proverim.” „Pa proverila si. Jesi li završila sa mikro -proverom ostatka ekipe za anas?” „Jesam.” Posežem oko njega i dapim parče crvene paprike sa njegove aske za sečenje i ubacim je u usta. „Ti si bio moja poslednja stanica.” „obro,” om kaže ok ie ka kuhinji sa ve boce vina u ruci. „ Da li je večera skoro spremna?” Pita Blakea. „a.” „Čekaj. Jel mi to imamo žurku?” Pitam. „Imamo večeru,” Blake ogovara sa osmehom. „Znam kako raiš kaa si na poslu. Zaboravljaš a jeeš, a ona oglaniš i uživaš a nerviraš sve oko sebe.” „To nije istina,” insistiram. „Koji eo?” ominic pita, ok izvlači tri čaše za vino iz ormarida. „Ako vi iete ka tome a se uružite protiv mene, iem kudi.” „Ne, nedeš,” Blake ogovara, ok om poiž e njegovu obrvu na mene i odmahuje polako glavom. „Napravio sam tvoje omiljeno. A ako oeš, ne možeš ga imati.” „omade makarone sa sirom?” Pitam sa naom, što tera oma na široki osmeh.

„I...” Blake kaže pevušedim glasom. „I durede grui?” Tapšem rukama uzbuđeno. „I...” „Ako kažeš zeleni kelj, izljubidu te.” „Ne,” om se ubacuje lenjo, ok izvlači čep iz prve boce, „nedeš.” 127

„adu ti ih besplatno,” Blake kaže sa osmehom. „A sve je uskoro gotovo.” „Jes!” Uarim Blakeovu pesnicu i pomognem momcima a iznesu s ve napolje na sto pore ognja za roštilj. Svi smo se smestili, om omah o mene i Blake preko puta nas, punedi naše tanjire, sipajudi naše vino, i ne mogu a a se ne pitam a de ovo biti... čuno. Spavala sam sa obojicom ovih muškaraca i obojica su veoma posebni za mene.

„Pa, izglea a je prilično puno urađeno tamo,” Blake kaže ok uzima zalogaj makarona sa sirom, pokazujudi na šator. „a, samo još par oataka i kraj finiša sutra,” ogovaram, uzimam zalogaj duretine, kelja i makarone sa sirom, ona uzah nem glasno kad je sve to udarilo u moj jezik. „Tako obro,” kažem sa ustima punim hrane. „Ti si tako ama,” Blake se smeši usiljeno. „Ne moram a buem ama ka me hraniš ovako,” kažem i uzimam gutljaj vina gleajudi oma preko moje čaše. „ On me ne hrani baš često,” informišem mog seksi italijana.

„Uvek mi govoriš a de te pasta koštati 50 kilograma viška,” Blake me poseda. „Žene,” Blake kaže omahujudi glavom. ominic se naginje i šapude mi na uho. „Tvoje telo je savršeno.” Ljubi moj obraz i vrada se svom  jelu. Blakeu ništa ne promiče. On se ceri široko. „Ovo je lepo.” „Emily de biti ove sutra ujutro,” kažem, pokušavajudi a promenim temu. „Nas ve demo početi a sređujemo važne stvari.” „Važne stvari?” om pita sa osmehom. „One sitnice,” ogovorim. „ Podsedanje cvedara za sutrašnje cvede, i sastati se sa njom za subotnje cvede. Zakazivanje poziva. Sreiti usluge, proveravati listu gostiju i prosleiti istu obezbeđenju.” Uzmem gutljaj vina i nastavim a označavam stavke u mojoj glavi, ona trepnem i poglea m uokolo. „Izvini, ved sam razgovarao sa Emily,” Blake kaže nonšalantno i ne želi a me poglea u oči ok seče svoje parče durke. 128

„Kaa?” Pitam. „Sinod,” ogovara. Sinod?  „Nije bilo ogađaja sinod,” kažem i žvadem sopstvenu durku. „Ne, nije,” Blake ogovara. Pogledam u Dominica i nalazim da me posmatra pažljivo. Ne znam šta misli, ali on poiže obrvu ka meni i ja slegnem ramenom. „Ali ti si je vieo prošle nodi?” Pitam zbunjeno. „Jesam.” „a li uživate jeno u rugom?” ominic pita i uzima gutljaj vina o k ja buljim u Blakea u šoku. Blake i Emily? „Veoma,” Blake kaže sa osmehom. „Viđaš se sa Emily.” To nije pitanje. „Problem?” Blake pita prkosno. Ja spuštam svoju viljušku i pročišdavam grlo.

„To je Emily.” „To smo potvrili, lančidu.” Blakeova usta su stis nuta u liniju. „Znam te,” mrmljam tiho. „Kao i ja,” ominic prekia, još uvek otelovljenje mirnode. „A zato što znam, znam a de Emily biti obro zbrinuta.” On uzima moju ruku u njihovu i ljubi moje prste, a ona kaže niskim glasom. „Nemoj redi nešto za čim deš zažaliti.” Ja pogleam jenog i rugog muškarca i teško progutam. „Ljubomorna?” Blake pita i namigne mi, pokušavajudi a bue smešan. „Volim vas oboje,” ogovaram iskreno. „Vas voje ste mi najraži prijatelji, a ja ih nemam baš puno, Blake. akle, a ko se ovo raspadne, i ja budem morala da biram...” „Bože, ti si ramatična,” Blake kaže prevrdudi očima. „Iskrena sam,” insistiram. „Izlazim sa njom, a.” 129

„a li je jebeš?” „Alecia,” om me poziva omahujudi glavom. „a, jebem je, Povocu,” Blake ogovara iskreno. „Ovo je sa natpisom katastrofa,” mrmljam i uzimam ug utljaj vina. „Ona je rugačija,” Blake kaže i zuri ole u svoje vino. „ Nemam potrebu da pobegnem o nje.” „Ima stvari koje ne znaš, Blake.” Omahujem glavom i vradam se naza na dug razgovor sa Emily i njenoj nasilnoj prošlosti koju je imala. „Znam,” on ogovara i ubaa me svojim trezvenim pogleom, onaj koji ne viđam često. „I boridu se za nas sve ok ona želi a me ima.” Zurim u prijatelja, omova ruka je još uvek u mojoj, rži me čvrsto. „Budi dobar prema njoj,” kažem tiho. „Ona zaslužuje a neko bue obar prema njoj.” „Veoma sam fin prema njoj,” on ogovara namignuvši samouvereno. „Bože, ti si svinja.” Namrštim se na njega, ali omekšam kaa iz njega izađe onaj stomačni smeh. „Nikad me nisi upozorila na ženu pre,” kaže. „Uvek sam saznavala o njima ugo nakon što su napustile tvoj krevet,” posedam ga, a ona se okredem ka ominicu. „Da sam ih znala pre toga, rekla bi im a beže vrištedi u rugom pravcu.” „Oh, one sve vrište obro.” „Bljak,” gunđam, ona se zakikodem ok pijem još vina. „ Jesi li oduvek bio tako ovratan?” „Prilično,” ogovara čistedi svoj tanjir. „Ne brini, lančidu.” „Briga je moje srenje ime,” posetim ga. On uzahne i završi svoje vino. „Ja du a krenem.” On hvata svoje posuđe, ali  ominic mu maše a ih ostavi.

130

„Ja du to sreiti,” kaže „Ti si kuvao,” ja kažem sa osmehom. „Ja obično kuvam i čistim kaa ste vi tu,” kaže ok ustaje. „To je sranje, ja volim a čistim.” Blake se smeje. „Viimo se ujutru.” „Vozi oprezno,” om kaže mašudi, ok Blake olazi. On pijucka svoje vino zamišljeno ok ja završavam svoju večeru i uzišem zaovoljno. „Volela bi a mi kaže kako pravi ove makarone sa sirom,” gunđam, ok skupljam suove. om ustaje i pomaže mi, i ok tumaramo tiho po kuhinji, sv ako o nas je izgubljen u svojim mislima ok čisti. Ubacujem poslenju gomilu u mašinu za suđe i zatvaram vrata i ižem pogle nalazedi oma naslonjenog kukovima na ranu površinu, sa rukama prekštenim na gruima, glea me u tišini. „Šta nije u reu?” Pitam ga. On omahuje glavom i mršti se. „Ništa.” „Šta ti je na umu?” „Vi ste stvarno prijatelji? Mislim na Blakea.” Ja poignem glavu. „Nemoj mi redi a se osedaš ugroženo o strane Blakea.” „Ne bih to nazvao ugroženim,” ogovara i prelazi prstima preko usana . „Nikad nisam proveo neko vreme sa vama oboje pre. Vidim da brinete jedno o rugom, ali ne na intimnom nivou.” Klimama polako. „Kao što sam rekla on je jean o mojih najražiš prijatelja. Imali smo fizičku vezu veoma avno.” Njegove nozrve su se proširi le na to, oči su mu se suzile, samo malo, ali sluša mi rno. „Očigleno je a smo mnogo bolji kao prijatelji. Puno mi znači. On je jeina osoba u životu koju znam a me ne bi napustila.” omove oči su sužene ok me glea. „Ja te nedu napustiti, Alecia.” Prog utam i slegnem ramenom, nisam sigurna šta a kažem. „U reu.” On klima glavom, kao a je nešto uraio i prilazi mi. 131

„U reu?” „U reu,” on ponavlja i povlači me u zagrljaj, ljubi moje čelo i uiše me u  jednom glatkom pokretu. „Mirišeš neverovatno.” Nasmejem se i uživam u osedaju njegovih ruku oko mene, vuče me čvrsto na njega. „Malo si napeta,” on nastavlja. „Bio je to ug an.” „ođi.” On sipa u čašu vina, zatim me uzima za ruku i vodi kroz kudu i gore stepenicama u njegovo glavno kupatilo. Magično povlači jednu roze lalu i pruža mi  je sa nežnim osmehom. Laticama mazim nos i uišem slaak miris ok se on okrede i puni kau, pali svede, a ona svoju pažnju usmerava na mene. Sigurnim prstima, ošn jirava moju haljinu i gura je niz moja ramena, puštajudi je a završi oko mojih članaka. „Prelepa si cara.” Njegove oči lutaju gore i ole po mom torzou. „Ovaj grudnjak  je lep.” Njegovi prsti se zakačinju ispo tankih traka blago roze korpica mog polu grunjaka, to čini a mi se braavice stvrnu pre nego ga otkopča između mojih grui i priruži se haljini na pou. Sa njegovim očima na mojim, on zakačinje palčeve u moje gadice i voi ih niz moje kukove i noge. „Izađi iz ti peta ubica, molim te.” Uzima me za ruku i vodi u kupatilo, posmatra dok ja uranjam u parnu vodu i postavljam glavu naslanjajudi je na ivicu ogromne kade.

„Evo ti tvoje vino,” Kaže sa osmehom ok sea na ivicu. „Lepo je ove.” „Sa tobom ove, a jeste.” „Ti si šarmer.” „Samo kažem ono što viim,” ogovara sa poluosmehom, pokazujudi te seksi jamice.

„Sviđaju mi se tvoje jamice.” 132

„Naam se a to nije sve što ti se sviđa.” Ja slegnem ramenima. „Verovatno ne.” On se kikode i prolazi prstima niz moj obraz. „Zapravo, ovo je više za tebe kao lakomisleni, šarmantni italijan koji je tebi tako poznat.” Njegove plave oči nalaze moje, mirno me posmatra ok uzimam gutljaj vina.

„Nedeš a me pitaš šta ja viim?” Pitam hrabro. „Šta viiš, tesoro ?” Uzmem njegovu suvu ruku u moju mokru i stavljam poljubac na njegov dlan.

„Vidim profesionalnog, inteligentnog, ljubaznog...” „Samo me nemoj nazvati lepim.” „Seksi, slatki muškarac.” „Ti si ona koja je slatka, Alecia.” „Ova kaa je lepa.” „Uzedu tvoju reč za to.” „Nedeš mi se priružiti?” „Ne.” On sklanja moju kosu sa čela sa jenim prstom. „Želim a se opustiš. Uzmi dubok udah.” On se nagne i poljubi me u glavu, ona ustane i napusti prostoriju. ođavola, slaak je. Postavljam čašu vina na ivicu kae i utonem u vodu koliko mogu da ne uronim moja usta i nos ispod vode, uzmeh dubok udah, i

sleeda stvar koju znam, snažne ruke me poižu iz kae. „Ne a zaspiš i uaviš se, srce.” „Ukvasidu te,” mrmljam naslonjena na njegove grui i ukopam se blizu njega, moje ruke su oko njega, moj n os pritisnut je na njegov vrat. „Ali ne vradaj me ole.” On se kikode i ljubi me u čelo. „Moram da te pustim na sekund da bih te osušio.” Brzo me prosušuje peškirom i pre nego mi postane hlano, vrada me u svoje ruke, nosi me u sobu ge me nežno poleže na k revet i prekriva moje golo telo pokrivačem. Gleam ga sa poluteškim kapcima ok on brzo skia svoju oedu 133

i priružuje mi se. Povlači me o njega, njegove ruke se obmotavaju oko mene i grli me čvrsto, kao a se plaši a du a se otkotrljam o njega. Nema jebene šanse za to. Nikaa nisam znala a spavanje u nečijim rukama može biti tako uobno. Zato što toga nije bilo ranije. Uzišem uboko i pritiskam poljubac u ominicov vrat.

„Ovo je prijatno.” „Mmm,” on ogovara i ljubi me u glavu. „Spavaj, slatka evojko.” „Nedemo imati seks?” Pitam iznenađeno, povučem se ovoljno a ga pogleam u oči. Njegovi prsti igraju ole na mojoj slatkoj tački na vratu, šalju drhtavicu niz moje ruke, upravo dok njegova druga ruka uzima moju, a onda

povezuje naše prste i poiže ih o svojih usana. „Želim a spavam sa tobom,” šapude grubo. „ Ne mislim da imam seks sa tobom, inače  ja uvek želim a sam u tebi. Želim a spavam sa tobom, u mom krevetu, sa tvojom glavom na mojim grudima i mojim rukama oko tebe. Sa svojim

nosom zakopanim u tvojoj kosi tako a mogu a te uišem celu nod.” On uzima duboh uzdah i ljubi moje prste opet.

„Želim da spavam sa tobom, ovde u ovoj hladnoj sobi, tako da moramo da se skupimo bliže. a ne pričam, samo a buem ove, sa tobom. Samo želim a buem sa tobom, Alecia.” Progutam teško, moje oči su zaboene na njegove usne ok on govori, osedam kako mi srce skakude i stomak steže na njegove reči. „Mogu a živim sa tim,” prošapdem iskreno. „Dobro. Spavaj, cara.” On ljubi moje prste opet, omara naše ruke na njegovim gruima i voi moju glavu ole na njega, ge mislim a se uklapa savršeno, uprkos našoj ogromnoj visinskoj razlici. Uzimam ubok uah i osedam a se opuštam na njemu. Osedam a se smeši izna moje glave ok njegovi prsti golicaju moj vrat ponovo. „Nastavi to a raiš i nedu spavati,” šapudem. „Spavadeš,” ogovara samouvereno.

134

Ne progovaram ponovo. Jenostavno ležim sa njim. Tu sam sa njim, a

nakon par ugih minuta osedam a je zaspao, ali ja ležim buna neko vreme, slušam kako iše, slušam kako musrce kuca ispo mog obraza. Slušam tišinu oko nas. a li je ovo onaj osedaj kaa si zaljubljen? Ovo zaovoljstvo, ova privlačnost? Ovo poverenje?

Ne mogu a oolim stavljajudi poljubac na njegove grui i osedam njegove ruke kako se stežu oko mene ok on spava. Prilično sam sigurna ako je ovo ono što je ljubav, sapletena sam i upala pravo u nju.

135

„Ozbiljno, ovo je kao poplava zgonih muškaraca,” Emily mi šapude ok seamo na bele stolice pre nego što su lukovi ominicova brada napravili za Willovo i Megino venčanje. Cela poroica je ove za probu. Svi Montgomery, brade i sestre i njihovi supružnici, svi o roitelja istih, čak i eca. To je velika poroična žurka, a oni provoe obro vreme zezajudi jeni ruge. „Ove,” sveštenik kaže strpljivo, ok vojica brade, Matt i Caleb, se smejulje na nešto što im Isaac šapude u prvom reu. „a li d ete izgovarati svoje zavete  jeno rugom. Will, ti prvi.” Will, savršeno trezven i ozbiljanog izglea na njegovom staloženom zgodnom licu, uzima Megine ruke u svoje i zuri dole u nju intenzivno.

„Megan, obedavam a te nika nedu naterati a vežbaš sa mnom.   Znam kako ceniš svoju lenjost.” Usne mu se trzaju ok mu se brada smeškaju. „Kunem se a du reovno slati kolače na tvoj posao.” On se zlobno ceri, a ja znam a demo obiti nešto smešno i zabavno. „Kunem se a du zapamtiti ge su sve tvoje erogene zone na tom tvom fantastičnom telu, i obratidu posebnu pažnju na njih reovno.” „Ti si razlog što smo morali a stavimo uputstvo na bočice šampona u ovoj zemlji,” Samantha ovikne, zarađujudi pesnicu o Brynna. „Nedu redi prave zavete anas,” Will kaže, njegove oči su i alje na njegovoj mlai. „Te su za subotu.” „Tvoj re, Meg.” „Ni ja nedu izgovoriti svoje,” Ona kaže sa osmehom. „Želim a ođem o ela ge se ljubimo.” „To je moja evojka,” Will se slaže i naginje se a je poljubi, ali ona pokrije svojom rukom Willove usne i omakne se, gleajudi u sveštenika. „Čekaj! Kako bi trebalo a se poljubimo?” „Ne sa jezikom!” Leo viče, sve nas nasmejavši. „Mmpf, hmf srce,” Will mrmlja ispo Megine ruke. 136

„Šta?” Pita ga sklanjajudi ruku sa osmehom. „Nika mi nisu trebala uputstva kako a ljubim, srce.” Will klizne rukama oko Meginog struka i privuče je ka njemu, malo se spustivši kako bi je poljubio, i ojenom oni su stravstvenom zagrljaju, ljubedi se sa obrim entuzijazmom. „Prestanite omah!” Jules viče i pokriva oči svojoj novorođenoj kderci, koja  je smeštena na Nateovom ramenu. „Ove ima ece!” Will se omiče ramatično o Meg, ne skiajudi usne sa nje. ominic se okrede sa svog mesta i smeši mi se, omahuje glavom, a ona sleže ramenima u fazonu, „Šta a se rai?” „U reu, shvatili smo, voliš je,” Steven kaže ok ustaje. „Pusti janu ženu a iše, sine.” „Slatki Gospoe, ako me muškarac poljubi tako, umredu,” Emily šapude sa strahopoštovanjem, terajudi me a se smejem. „Čujem a te Blake ljubi baš solino,” mrmljam i g ledam dok joj lice crveni. „Htela sam a ti kažem.” Gleamo u tišini, ne gleamo jena rugu, ok Montgomery poroica ustaje i daska, evojke se zamajavaju sa bebama i ecom, muški se ive njihovom ručnom rau na lukovima. „okle go si ti sredna, i ja sam sredna,” kažem joj iskreno. „Sredna sam.” Klimnem glavom jenom i ostavim se teme, ustajem i vradam se na posao.

„U reu ruštvo, obro obavljeno.” Tapšem rukama ok prilazim srednom paru. „Večera je servirana u šatoru. Mogli bi udi, u reu?” „Alecia, ovo je spektakularno,” Meg kaže sa širokim osmehom. „Tako je lepo.” „Ako ti se sa sviđa, samo čekaj subotu.” „Čuli ste ženu!” Will skoro hitno objavljuje. „Hrana!” „Will nije jeo nege skoro oko sat vremena,” Isa ac govori prevrdudi očima. „On misli a umire o glai.”

137

„Bui obar prema mom ečaku,” Gail , njihova majka, uozorava Isaaca dok poiže Lukeovi i Natalienu kderku, Oliviu, u svoje naručje i ljubi joj obraz, ona prati ruge o šatora, ge je serviran ogroman šveski sto. J pušta laganu muziku, a blistava svetla su uključena, ajudi prostoru osjaj kao iz sna. Emily maršira napre, govori u svoju slušalicu, upozoravajudi osoblje u kuhinji a se selimo u šator i a spreme pida. Kren ula sam ka začelju, ali pre nego što sam se odmakla, Dominic mi se prid ružuje i prelazi prstima niz moj vrat, šaljudi mi rhtavicu niz kičmu. „Kako si?” „Olično sam. Meg i Will su sredni, samo je to važno.” Pogledam gore u njega dok me uzima za ruku, ljubi moje prste i ulazi sa mnom u šator. On i ja stojimo pozai, upijamo scenu pred nama. Stolovi su

smešteni za subotu, pet okruglih stolova su prekriveni i presvučeni za večerašnju lepu večeru. Cvede koje je Meg izabrala kao njeno venčano cvede, tigraste ljiljane, ruže i kala ljiljani su u centralnom elu. Svetla koja vise iz nad su prelepa i bacaju sjaj na prostor.

Roitelji su smešteni za jean zajenički sto, smeju se i pričaju, neki rže bebe. Steven svoju ruku rži na supruginom ramenu, glea je zaljubljenim očima ok ona za stolom priča. rugi su smešteni za rugim stolo vima. Meg i Will su pozvali svu svoju poroicu, uključujudi i Mereithinog najboljeg prijatelja Jaxa i njegovog verenika, Logana. Ovo je mala žurka, ali puna ljubavi i zabave. Will ved sei i grabi tanjir pre njim, jee i šali se sa svojim bratom Calebom koji je za stolom pored.

„Batice, ti si potpuno uklizao Bryn jezik kaa ste se venčali!” Kaže. „Pakao, jesam, i uraio bih to ponovo.” „Obojica ste ovratni,” Jules gunđa, ali se smeši na poslužitelja koji joj onosi pide, skoro a se spotaknuo na njen osmeh. „Oh, hvala ti. Ti si moj novi prijatelj.” „Ne flertuj sa konobarem, ušo,” Nate se kikode. „Nateradeš ga a se spotakne.”

138

„On je obro,” kaže omahujudi rukom na Natea. „Alecia! Haje sei o mene.” „O, moram a raim.” „Ne.” Meg omahuje glavom i upire prstom na praznu stolicu o Jules. „Ved si oraila. Prelepo je. Saa hodu a bueš moj gost.” Ja se mrštim, ali Emily govori na moje slušalice. „Imam ovo, šefice. Laganica, uživaj.” „Olična ieja,” om se slaže i stavlja ruku na nu mojih leđa, voedi me ka stolu gde je Jules, Nate, Luke i Natalie. Izvlači mi stolicu, i kaa senem,  nagne se i šapne mi u uho, „iem a ti onesem nešto a jeeš.” Mrštim se na njega, ali on ved maršira ka bifeu. „Ovo je čuno,” objavljujem i gleam okolo po stolu. „T reba a raim.” „Ti si naš prijatelj,” Natalie kaže sa osmehom i ljubi novorođenog sina u obraz. „Želimo a proslaviš sa nama. Bila si ovoljno zauzeta na venačanju.” Klimam i gledam po prostoriji, gledam kako Mattova ruka odmara na vratu njegove devojke, Nic. To je nežan oir, ali skoro... naređujudi. Prelepa žena se smeši na Stacy, Isaacovu suprugu, ok Stacy i Brynna iskutuju koji o Nicinih

kolača najviše vole. Isaac, Caleb i Matt gleaju svoje evojke sa zaovoljnim osmehom. Izglea a tiramisu pobeđuje u takmičenju. „Uzedu martini sa limunovim kapima, Linus,” kažem mom mlaom uslužitelju,, koji i alje crveni zbog Julesine pažnje. „Tata!” Olivia viče iz Gailinog naručja preko prostorije, ržedi otvorene ruke i gleajudi u Luka. „a te ljubim tata!” „Mislim a to znači a te želi,” Nat kaže ok Luke ustaje i prilazi ka kderci, poiže je sa lakodom u svoje naručje i zabaajudi svoj nos u njen vrat uvajudi. Ozbiljno, to bi meni učinilo a mi jajnici eksploiraju. To bi moža svakoj ženi  jajnike eksplodiralo. Luke Williams, poznata filmska zveza, je moža najzgonija stvar na ovoj planeti. Ne da bih to priznala na glas.

„Moramo a pričamo o Stellinom prvom rođenanu,” Jules mi govori.

139

„Ona čak nema ni šest meseci,” Nate kaže ok prolazo rukom kroz ženinu kosu. „Pusti je a bue mala, Julianne.” „Trebade obru žurku,” Jules insistira, ali se naginje ka muževom oiru. „Imade je,” uveravam se. „Ali on je u pravu. Neka bue malecka neko vreme.” Ja gleam ka lepoj bebi sa roze mašnicom na glavi, roze haljinicom i velikim plavim očima koje zure u mene. „Hodeš a je ržiš?” Nate pita ok Luke se vrada sa Livie. „O, ne verujem...” „Evo.” Jules mi oaje bebu i ojenom ja seim tu, na ovoj žurci koju sam planirala, na kojoj bi trebalo a raim, sa veličanstvenom be bom u rukama, a moj muškarac mi stavlja plato sa hranom ispre mene. „Šta to imaš tu?” ominic pita ok sea pore mene. On ljubi Stellu u obraz, ona obrada istu pažnju ka meni. „Zravo, bella,” pevuši bebi, „il mio dolce bambino.” „Volim ka je zoveš svojom slatkom bebicom,” Jules kaže sa osmehom. „Zvuči lepo.” „Ona je lepa,” mrmljam instinktivno ljuljajudi Stellu na mojim gruima, ljubim joj glavicu i zakopavam nos u njene nežne plave kovrže, uišudi njen bebedi miris. „Bebe uvk mirišu tako obro.” „Ne uvek,” Jules ogovara sa osmehom. „Pa, ja ne moram a menjam njene pelene,” ogovaram sa osmehom. „Izgleaš obro sa njom,” Natalie kaže i pijucka svoje pide. „Pusti me a je uzmem, tesoro , a možeš a jeeš.” om kaže i nežno uzme bebu iz mojih ruku.

„Šta to znači?” Nat pita. „Šta znači šta?” ominic kaže i smeši se Stelli. „Bože, postaješ velika, bella.” „Nazvao si Aleciu tesoro ,” Jules kaže. „Nika nismo čule tu reč. Nas uvek zoveš bella ili cara.” 140

Dom trlja svoj nos o Stellu, a onda se smeje bebi, jedva obradajudi pažnju na svoje sestre.

„Tesoro znači moje blago,” kaže, i glea u mene sa toplinom u očima. „Nju zovem mojim blagom.” Osedam kako mi oči kruže ok gutam zalogaj hrane koji sam upravo uzela i zurim u njega. Njegovo blago?   Njegovo blago. Pa, ako to ne

izaziva leptiride, ne znam šta izaziva. Ona me to okupira, on me zove svojim blagom još o prvog puta kaa smo voili ljubav. „Šarmantan italijan,” šapudem zarađujudi smeh o Jules. „O, efinitivno je to,” ona se slaže. „Ja mislim a je jako slatko,” Nat kaže sa osmehom. Osedam a me om posmatra dok se ja fokusiram na hranu.

„Zašto te ovo postielo?” Ona me pita. Slegnem ramenom, namrštim se i popijem ostatak mog martinija ona pokažem Linusu za još jeno. „Znamo a se zabavljate,” Jules me uverava sredno, a ja želim a se po otvori i proguta me celu, ali se široko osmehujem, ne želedi a iko misli a mi je neprijatno. Nisam imala pojma a smo naš onos objavili zvanično. „A, mogu li redi a je i bilo vreme.” „Izvinite me,” mrmljam i ustajem. „Jesi li obro?” ominic pita. „Naravno.” Ponovo se smešim i klimam. „Samo moram a proverim par stvari.” Izlazim iz šatora i oko zgrae proavnice ge brašca se pružaju, puna vinove loze okle go oko može a osegne i uzimam ug, ubok uah. Njegova porodica zna a se viđamo. Zar nije prerano za to? „Evo je,” Natalie govori ok ona i Jules mi prilaze iza ugla i stoje sa svake moje bočne strane, zuredi u ominicovu zemlju. „Ove je veličanstveno,” kažem. „a li često imaš nesavlaivu potrebu a napustiš žurku i zuriš  u scenario koji se ovija?” Jules pita ok stavlja svoju ruku oko mojih ramena. 141

„Moža,” ogovaram striktno. „Nismo mislile a te preplašimo,” Natalie kaže. „Samo mi treba svežeg vazuha,” lažem. „Uplašile smo te,” Jules kaže. „Je  li to zato što znamo a raiš zločeste stvari sa našim bratom?” „Pa, sa sam uplašena,” kažem i omahujem glavom žalosno. „Nisam znala a vi ruštvo daskate sa vašom bradom o tome sa kim oni imaju seks.” „Fuj.” Jules nabere svoj nos i zarhti. „Ne raimo to. Ali možemo redi da raite seks stvari.” „Seks stvari?” Zagrcnula sam se. „a li je to naučni izraz za to?” „Intresuje se za tebe ved uže vreme,” Natalie kaže nežno, posmatra horizont, ok stavlja ruku na moju. „Bilo je trenutaka kaa sam ga viela a te posmatra sa toliko želje u njegovim očima, bilo je skoro bolno.” „Pa, on je želeo u moje gadice.” „Ti si pametna evojka.” Jules kaže. „Znaš a nije samo to.” Ništa ne govorim zauzvrat. Šta ima tu a se kaže? To nije samo seks, za svakog od nas. On me zove svojim blagom, zaboga.

„Ako je to za tebe samo to...” Natalie počinje, ali je omah prekiam. „Nije,” kažem čvrsto. „obro.” Jules ljubi moj obraz upravo ok J pušta pesmu `blurre lines`. „Saa, haje a uzmemo naša pida i igramo, prijateljice. Imamo venčanje a proslavimo.”

***

„Volim tvoju mamu,” kažem Jules ok se ja i ona njišemo na poijumu za igru, ne kao juniorke srenje škole na školskoj igranci. Imali smo bezbroj 142

limunovih kapi, i ako pustimo jena rugu, nisam toliko sigurna a demo stajati uspravno. U redu, mi sigurno nede ostati stajati. „I ja je volim!” Jules viče pravo na moje uho. „Ne, ti ne razumeš.” Uzimam joj lice u svoje ruke i ržim je mirno kako bih mogla a joj kažem. „Kaa je olazila sa bebama kudi, ona me je zagrlila i zahvalila se na ovoj večeri. Ona je najslađa osoba ika rođena. Ika.” „Znam.” Jules naslanja njeno čelo na moje i sa je mnogo mutnija nego što  je bila pre. „Ona razvaljuje. Ja volim svoju mamicu.” „Navijaš sa za rugi tim, Jules?” Mark pita sa obližnjeg stola. „Bilo bi vrelije ka bi vas ve skinule oedu.” „Muškarci u ovoj familiji su svi perverznjaci,” Jules mi kaže ozbiljno. „Moraš biti svesna toga omah.” „Haje, sei ole, Julianne.” Ojenom, Nate staje omah o nas, povlačedi nas obe na sebe, njegove snažne ruke o bmotava ju se oko naših ramena i voi nas za sto ge je vedina sei i razgovara. Svi osim Mereithinog najboljeg ruga Jax i Brynne koji trenutno plešu kao lui na poijumu za igru. „Čekaj. Ge su Will i Meg?” Pitam ok nastavljam a pregleavam sto. „Nestali su pre par minuta,” Isaac me informiše. „Orgazmi,” Stacy peva. „Upravo obija neke saa, klaim se.” „Sredna kučka,” Sam gunđa spuštena na Leovo krilo. „a li deš mi ati neke orgazme večeras, rok zvezo?” Leo se ceri i šapude nešto na suprugino uho ok joj obrazi ne postanu roze i onda se ugrize za usnu.

„Pakla mu a,” kaže sredno. „Ti znaš šta su orgazmi?” Nic kaže ojenom. „Ozbiljno, ko tera ove žene a govore samo o seksu kaa su pijane?” Caleb pita, dok Dom uzima moju ruku i stavlja me u svoje krilo. On n juška vrh moje glave i uvija mi pramen, sredan što sam previše pomudena alkoholom. „Ja znam šta su orgazmi,” čujem sebe kako kažem, ona pokrijem usta sa rukom. Osedam kako se ominic smeje ispo mene. ođavola, on je snažan. „Ti si 143

snažan,” kažem, pokušavajudi a šapudem, ali mislim a ne izlazi kao šapat, na osnovu toga kako se momci svi smejulje na moj komentar.

„Orgazmi,” Nic nastavlja, „su prironi put za redi `jeste, život je sranje, ali ove, imaju neki slatkiši`.” „a li je tvoj život sranje, malecka?” Matt pita Nic stavljajudi poljubac na njenu kosu.

„Ni malo, ali moraš priznati, to sranje je zabavno.” „Orgazmi su tako slični slatkišima!” Jules uzvikuje. Brynna i Jax se vradaju za sto, znojavi i zaihani. Brynna se sruši na Calebovo krilo i ljubi njegov obraz ok Jax sea pore svog muškarca, Logana, koji je bio zaovoljan a sei i sluša u tišini, sa nežnim osmehom na njegovom zgonom licu. „Ima ozbiljno zgonih muškaraca za ovim stolom.” Ponižena sam čuvši reči zapravo koje su izašle iz mojih usta. „To sam htela a kažem svom sopstvenom mozgu, ali moja usta nisu shvatila poentu. Izvinite.” „U pravu si,” Brynna ogovara sa samozaovoljnim osmehom. „Možemo a otvorimo ranju. Zgoni muškarci su naši.” „Je l' ti to pokušavaš a nas proaš?” Isaac pita. „Klaim se a bi zaraile mnogo novca na vas,” Natalie kaže i smeši se gore ka njenom suprugu. „Posebno na ovom.” „Plus, ominic govori seksi italijanski koji ie uz njega. Cure robuju za tim,” oajem i vrpoljim se na krilu mog muškarca. On pritiska svoj e usne na moje uho. „Nastavi a se pomeraš tako i ja du morati a pronađem privat no mesto da te jebem luo.” Šapude. I upravo mi se to sviđa, moji evojački elovi su buni i potpuno trezni. Moj mozak nije trezan, ali to je u redu.

„Tako sam jebeno pijana,” Stacy mrmlja i trlja energično s voj nos na ramenu svog muža. „I nos me uvek svrbi ka se napijem.” „Ona nisi pijana ovoljno.” Jules govori sa jenim zatvorenim okom. „Zašto ti je oko zatvoreno?” Pitam je. „Prestalo je a rai.” 144

„Ja mislim a si i ti pijana,” ogovaram sa osmehom vrpoljedi se u omovom krilu i čujem kako mi reži na uho. „Znaš šta se rimuje sa pijan?” Sam pita. „Sekx.” „Jok uh,” Mereith ogovara mrštedi se. „Ali jebanje se rimuje!” „Pijan i jeben se ne rimuje,” Mark kaže sa iznenađujudim  smehom. „Bliže je seks,” ona kaže efanzivno. „Sve se rimuje sa seksom kaa deš ga obiti sa apa,” Jules kaže. „Julianne,” Nate je upozorava. „Istina je!” „Kako to izglea, uostalom? Ouvek sam želela a znam.” „Možeš a imaš seks sa mojim mužem.” Jules se mršti na sekun, ona joj se osmeh širi preko njenog prelepog lica. „Pa, moža možeš.” „Ne,” Nate ogovara tiho, „ne može. Bez uvree, Alecia.” „Nema problema.” Ja se cerim na luo zgonog čoveka. „Ti si vreo kao  jebanje, ali ipak.” „On zaista jeste,” Jules se razragano slaže. „A apa... vauu.” „Hodeš li nabaviti jean?” Pitam ominica ok on uzima gutljaj vina i momentalno se avi. „Jebote ne.” „Moža du morati a nađem nekog sa tim,” kažem zamišljeno. „samo a probam.” „To je to.” ominic ustaje sa mnom u rukama, čak me i ne spušta ole ok počinje a izlazi iz šatora. „Ge mi to iemo?” Pogleam preko njegovog ramena i gleam kako se rugi smeju i gleaju kako olazimo. Mašem sredno prema njima i oni mi svi omahuju. Tako su ruželjubivi. „Naučidu te lekciju, tesoro.”

145

„Lekciju?” Kikodem se i zakopavam nos u njegov vrat, uišudi ga. „Imam vrtoglavicu.” Prolazimo pore ostave za vino. Čujem glasove, teško isanje i Meg kako se kikode. „Mislim a smo našli Meg i Willa,” šapnem u omovo uho ok brzo prolazimo.

„Mere, nisam morao ika a čujem to,” ominic gunđa, što me tera na kikot još više. On korača oko rane proavnice,  gde sam ja stajala pre par sati sa Jules i Natalie, postavlja me na noge i stisne me uz zid.

„Izazivam te,” počinje sa vatrom u njegovim svetlim plavim očima, „a kažeš ponovo a deš otidi i nadi rugog čoveka za jebanje.” „Hum, to je bila šala, ušo.” Njegove oči se suze, a nozrve šire i znam a sam u velikoj nevolji. „a li si ti ljubomoran?” Pitam sa nevericom. „Obično ne.” Kaže. „Ja nisam ljubomoran tip, ali ono što je moje, moje je, Alecia. A ti si moja. Ono što imam sa tobom, ne želim ni sa kim rigim. Ti si sve na šta jebeno mislim.” On grabi moju suknju svojim rukama ok je gomila oko moga struka, ukliza prstom u elastične gadice na mojim preponama i mazi usmine moje pičkice, što me tera ostavlja bez aha. „om!” „Tako je.” Ugriza moju onju usnu, ona je glai sa jezikom i gura prst ublje u moje gadice. „Ja. Ja sam jeini koji te može oirnuti ove, ili svuge. Ovo je moje.” Sa tim rečima, njegov prst ukliza u mene uboko i pritiska tu tačku koju zna

tako intimno, šaljudi me gore na prstima. „Sveto sranje.” šapudem. On obavije svoju slobonu ruku oko moga struka, povlačedi me na njega ok me njegov prst jebe, vukudi lanom preko moga klitorisa u tom procesu, što me jebeno izluđuje. „Svršidu,” šapudem, ali on povlači svoju ruku. „Ne još,” reži. „Hej!” 146

Ali pre nego sam mogla išta više a kažem, okrene me, savije me preko i gurne moje gadice u stranu, ok čujem šlic na njegovim panta lonama i odjednom udara unutar mene. Moram da stavim ruke na zgradu dok me jebe grubo i brzo.

Njegov ah je oštar, njegove ruke skoro mi prave masnice na kukovima. Grizem usnu, ali ne mogu da budem tiha dok me jebe kao da me nikada nije jebao pre. To  je iskonski. Grubo. Jebeno neverovatno. Nagne se preko mene i uziše, pritiska

svoje usne na moje uho i šapude. „Ti. Si. Moja. Ovo je moje. Nemoj nikaa zaboraviti to, tesoro.” Gurnem se na njega i smešim ka ga nateram a uzahne, ali ojenom njegovi prsti su pritisnuti na moj klitoris ok me jebe grubo, i to je sve što mogu a ponesem. Svršim brutalno, grizem sopstvenu ruku a ne bih uzviknula, grčedi se oko njega.

„Tako je,” kaže i gura još va puta pre nego se umiri i prea sopstvenom klimaksu, omarajudi svoje čelo na mojim leđima. Konačno, isklizne iz mene i okrene me ka sebi licem. Uokviruje moje lice nežno svojim rukama i ljubi me meko, ali ka se povuče, oči mu nisu ništa manje žestoke. „Moja.”

147

Č  D o  i i  i ic  o m     n   c  Ona je jebeno veličanstvena . „Želim šest ljui na parkingu,” Alecia kaže ok korača naza i preko mog vorišta. Ona rži pažnju svih vaesetčetiri muškarca. Njen glas je oštar i ozbiljan. Njena leđa ravna. Njene oči usresređene. Nisam vieo ništa kao nju u svom životu. „Planirao sam nas četvoricu,” erek, moj šef obezbeđenja, ogovara. erek  je bivši vojni renžer, preko va metra, građen kao jebena kuda o cigle. Alecia čak nije ni pogle bacila na njega. „Treba mi šest.” „Niko ne zna ge se venčanje oržava,” Jason, šef Alecinog obezbeđenja, ističe svoju logiku. „Gosti se parkiraju eset kilometara alje i mi demo ih ovesti autobusom.” „Svesva sam toga,” Alecia ogovara. „Gleajte, momci, bidu jako tešk i gnjavator na ovome. Will Montgomery je osvojio Super Bowl prošle goine, i on nije jedini za koga su paparaci zainteresovani. Svesni ste da imamo rok zvezdu

koja olazi, filmsku zvezu, proucenta i ruge fubalske igrače. Obezbeđenje ne sme biti probijeno. Ako samo jedan paparaci bude pratio autobus dovde, ili shvati lokaciju i raširi neovlašdeno slike, ja du imati vaša mua na tanjiru.”

„Montgomery je bio pametan oko toga,” erek je poseda. „ Gostima je  jenostavno ata aresa ge a parkiraju svoja kola. Čak ni oni ne znaju ge iu.” „Svesna sam. Ja sam ga na to posetila,” o govara. Naslonim se ramenom na zi, prekrstim ruke preko grui i posmatram moju ženu kako preuzima kontrolu na vaesetak snažnih muškaraca. Želim a je jebeno izljubim. „Ako stavimo još va čoveka na parking, to je za vojicu manje kojih nede biti ove.” „Ove imaš osamnaest ljui,” ona ogovara omahujudi glavom. „ Da li si ti takav gnjavator zato što sam žena, ili si samo uvek ovako tvroglav?” erek 148

ustaje, njegova vilica pulsira i gleda Aleciu dug minut. Ona zuri u njega i to je najneverovatnija borba koju sam ikaa vieo u životu.

„obro,” konačno kaže. „obideš svoju šestoricu.” „a, hodu. Pratite listu gostiju. Nije me briga ako neko tvri a je avno izgubljena baka ili uključuje svoje krokoilske suze. Ako nisu na listi, ne ulaze. Tačka. Ako imate pitanja, obratite mi se. Imadu svoju slušalicu u uhu ceo an.” „Znaš, sviđaju mi se žene šefice.” Ovo olazi o mlađeg ečaka, visok je i građen kao erek, ali očigleno previše mla a bi znao a rži jezik za zubima. Alecia se zaustavlja, sužava oči i probada ga svojim pogledom. „Sviđaju ti se?” „a, gospođo,” ogovara sa samouverenim osmehom. O, mladi idiote. „Kako se zoveš?” Pita ga. „Stokes,” ogovara. „Stokes.” Prilazi mu, stavlja ruku na svoj kuk i slatko mu se smeši. „ Da li si imao problema sa mamo m, Stokes?” rugi čovek se usiljeno smeši, ali Stokesove oči su grube ok mu se lice uozbiljuje.

„Ne, samo mislim a je jebeno seksi kaa žena ima čvrstinu .” Alecia nakrivi glavu u stranu i klima glavom.

„obro je. Jer je imam. Nemoj a zajebeš ovo, Stokes.” Ona ostupa naza i klima Dereku i Jasonu. „To je sve. Obavestite me ako ima ikakvih problema.” „Nede ih biti,” Jason ogovara i okrede se a nastavi informisanje svojih ljudi dok Alecia odlazi.

„Ona treba a bue u vojsci,” Stokes govori sa poštovanje m u njegovom glasu. Ona je previše obra za vojsku. „obar posao, poručniče,” šapudem ok koračam pore nje. „Osedidu nečiju igračku ako saznam a su stavili samo četvoricu tamo .” Progunđala je. 149

„anas si užasno ljuta na muške genitalije, cara.” Namrštila se, a onda ispustila kratak smeh.

„Okružena sam sa osta muškaraca anas.” „Sve de raiti kao sat.” „Ne govori to. Uredi deš nas. Trebalo bi a viim Blakea.” „Blake mi je platio pet hiljaa olara a te ržim poalje o kuhinje anas.” Ona se namršti i trepde ka meni. „Nije.” „Jeste.” obro, nije, ali ona de ih oboje izlueti ako zakorači tamo i uznemiri ga danas. „Sve je spremno. Hrana ved miriše božanstveno. Stolovi su namešteni, a cvedara pravi magiju na lukovima i šatoru.” „Kolači...” „Stižu za par sati i Nic de ih postaviti. Ona je sjajna.” Uzmem je za ramena i poljubim u čelo nežno. „Ali shvatam. Ovo je ono što ti raiš. Pa ii ih srei tigre.” Ona poglea gore u mene grabedi moju košulju u pesnicu i povlačedi me ole za brz poljubac.

„Hvala ti. Proveridu te kasnije.” „Alecia.” Ona se zaustavlja oko vaeset koraka alje i okrede se sa podugnitom obrvom. „Ova žestoka strana tebe? Jebeno je seksi.” Ona ne ogovara, jenostavno se smeši pre nego se okrene i olazi, sa samo malo više zamaha u njenim veličanstvenim bokovima. Bože, jebeno je volim.

***

Nisam razgovarao sa Aleciom o onog momenta jutros. Poroica počinje a pristiže i haos se spustio na vinogra. I obožavam to. Momci su u mojoj igraonici, igraju bilijar i uzvikuju uvree jeni rugima, što je uobičajena rutina sa mojom bradom. Devojke su napolju po šatorom, pomažu Nic a postavi svoje kolače. Ili  joj smetaju, a ona je previše fina a im kaže a se gube. Meg se sprema a obuče 150

svoju venčanicu, i a pobegne o pomenutog haosa, a ja sam olučio a se popenjem gore i pozdravim se. Alecia otvara vrata na moje kucanje i odm iče se puštajudi me unutra.

Natalie ima svoju kameru pritisnutu na svome licu i brzo škljoca fotografije. Meg stoji pore ogleala, obučena u svoju preivnu haljinu. Čipkasta  je, ali nije naborana. Bez rukava je, a ekolte uranja uboko između njenih grui. Suknja paa ravno, bez pruga. Elegantna je, šik i potpuno savršena za našu Meg. „Zaivljujuda si,” kažem joj ok se naginjem i ljubim je u obraz, pazim a nešto ne pokvarim. „Hvala ti.” „Nisam nislio a si fotograf,” kažem Natalie. „Samo za ovaj eo,” Nat me uverava. „Nisam želela a stranac slika ok se oblačim.” Meg nabora svoj nos i okrede se naza ka oglealu. „Lepa je, zar ne?” „Savršena je,” uveravam je. „ Nikad nisam vieo lepšu mlau.” „Ne teraj me a plačem!” Meg   cvili. „Večnost mi je trebala a se našminkam ovako.” Još jeno kucanje na vratima, a ona Leo uđe i zastane u sre koraka ok glea širom otvorenih očiju Meg o glave o pete. A ona mu se spor osmeh raširi na usnama ok zatačinje obe svoje ruke u žepove i ljulja se na petama. „Ah, Meg-pie,” šapude. „a li je haljina ovratna?” Pita, što Nat i Aleciu natera a prevrnu očima. Leo joj prilazi, nežno je uzima u zagrljaj i ljulja je napre naza nežno. „Tako si lepa, Meg-pie.” „Izgužvadeš me,” govori na njegovim gruima. „Ne. Nedu.” Suze su mu u očima ok naslanja svoj obraz na njenu kosu. „Volim te prokleto mnogo. Znaš to, zar ne? Ne postoji ništa što ne bih uraio za tebe Meg.” 151

„Znam.” „Ti si moja sestra na svaki mogudi način koji je bitan. Ti si moja postojanost. Pre Sam, bila si ti i muzika, i potrebno mi je a znaš a to nisam zaboravio, Meg.” „Leo,” ona šapude, a ja klimam ka Aleciji ok Natalie brzo škljoca slikajudi ih. Alecia i ja skliznemo kroz vrata, ostavljajudi Meg i Lea u njihovom posebnom trenutku. Ona naslanja leđa na zi i zatvara oči čvrsto. „Hej, jesi li obro?” Pokrijem joj meke obraze svojim lanovima i gleam kako su joj oči ispunjene suzama koje me gleaju. „Ne znam kakav je osedaj biti tako voljen,” šapude, slamajudi mi srce. „Prokleto sranje,” Natalie kaže ok se iskraa iz sobe i zatvara vrata za njom. „To je bio najslađi momenat kojim sam ika sveočila. Tako mi je rago što sam ga snimila.” „Te slike ima a razbiju koliko su obre,” Alecia se slaže i briše suze iz očiju. Moj stomak je u bolovima viedi bol u njenim prelepim smeđim očima. „Alecia.” Ona odmahuje glavom i nudi mi stidljiv osmeh.

„obro sam. To je bio zaista emotivan trenutak. Možeš li molim te otidi i proveriti momke?” Njene oči me moli a pustim to, pa sam i pustio, nagnem se i ljubim je u obraz.

„Pričademo kasnije,” mrmljam i ljubim Nat u čelo ok olazim ole niz honik. Znade kakav je osedaj biti voljen tako, makar mi to bilo poslenje što radim.

***

Zakačim Alecinu ruku čvrsto na moju ok Leo voi nervoznu Meg o oltara. Nagovorio sam Aleciu a sei o mene tokom ceremonije ok sam uživao sinod uboko zakopan u njoj, a ona se čak nije mogla setiti ni svog imena. Igram prljavo? Prokleto da. Uspelo je. 152

Sunce zalazi iza nas, prekrivajudi sve u zlato, činedi Meginu kestenjastu kosu da sjaji. Ona je sa Leom pod ruku, hoda uz pesmu `Baby, l love your way` koju

svira Leov ben, Nash. Gitarista, Jake, peva stihove njegovim brašnjavim glasom, savršenim za pesmu, i za Meg. Ona se smeši, njene oči su na mom najmlađem bratu, čije oči su postale staklaste. O sve moje brade, shvatio sam a Will je onaj koji se ne plaši a pokaže svoja osedanja. Bilo a je sredan, tužan, glaan, besan, nije bitno. Ne zaržava to. Ne bih ga mogao više poštovati. „Ko preaje ovu ženu ovom čoveku?” Sveštenik pita kaa se pesma završi. „Ja je preajem,” Leo ogovara, ljubi Meg, a ona se priružuje svojoj ženi pored mene.

„Uko Will!” Olivia uzvikuje i pokazuje na Willa uzbuđeno. „a, ušo,” Nat šapude u kderkino uho ok se Will okrede i namigne malenoj.

„ragi voljeni.” Sveštenik govori o ljubavi. Z avetima. Blagodetima braka. Obedanju. I mogu a ga čujem, ali jeino mogu a se fokusiram na ženu o mene, sa njenom rukom u mojoj, i sva ova obedanja želim a joj omogudim. Govoredi joj ovo saa bi je poslalo bežudi ka brima, ali Alecia je to za mene. Volim je. Ne mogu a zamislim svoj život bez nje. Ako to nije zavet, ona ne znam šta jeste. „A saa, zaveti. Megan, zamolidu vas a izgovorite vaše zavete prvo.” Sveštenik korakne naza i sve naše oči su usmerene na Meg ok ona uzima ubok uah i zuri gore u Willove oči. Ona se ceri. „Sve sam zapisala, ali sam upravo shvatila a nije potrebno a čitam sa parčeta papira a bih ti rekla šta osedam prema tebi.” Guta teško i njeno lice je ozbiljno. „Uzimam te, Will, a bueš moj suprug. Zaklinjem se a du uvek biti iskrena, fer, spontana, i a du te uvek poštovati. Obedavam a du sanjati sa tobom, poržavati te, i a du uvek biti tvoj najvedi fan. Bidu tvoj veran par tner, istrajavadu ohrabrujudi te, i zauvek te voleti.” Ona trepne i jedna suza pada joj niz obraz, ali je Will uhvati sa palcem i mazi

 je nežno po jagoici obraza. „Obedavam ti ovo anas, i svaki an, o kraja mog života.” 153

„Will, vaši zaveti, molim vas,” sveštenik kaže ljubazno, ok Will briše suzu iz svog oka.

„Megan,” počinje i zastane progutavši teško. „Naam se a anas shvataš koliko te mnogo volim. Pitam se a li deš ikaa istinski shvatiti koliko mnogo mene pripaa tebi. Ti si raost mog života. Vole ti tebe je avantura koju ne bih propustio na svetu. Počašden sam, moja ljubavi, a uzmem tebe za svoju ženu anas. Zaklinjem se a du ostatak svog života ati tebi ono što si ti ala meni svakog ana. Bidu ti verni pratioc, najverniji i najoaniji prijatelj. Zaklinjem se a ržati rezultat. Zaklinjem se a te prihvatam, a te poštujem, onakva kava jesi, o kraja mog života. Bidu ti veran, zaboravljajudi sve ostale. Izabradu tebe, uvek.” „Vauuu,” Jules šapude i briše suze iz očiju. Meg i Will razmene svoje prstenje, njihova lica blistaju osmesima i suzama, i

konačno sveštenik kaže. „Saa možete poljubiti mlau.” Will poigne Meg u svoje naručje, ljubi je zvučno, zasmejavajudi nas. „Tako je momče, Montgomery!” Njegovi saigrači uzvikuju ok svi ustajemo i aplaudiramo.

„Čast mi je a vam prestavim Gospoina i Gospođu Montgomery!”

***

Vreme je a oveem moju ženu gore. Publika se razreila znatno. I baš nakon va sata ujutro, Will i Meg i alje plešu na sreini prostora. Vedina Willovih saigrača su i alje tu, pričaju, mešaju se sa par sestara sa Meginog posla iz bolnice. Sva hrana i kolači su avno potrošeni. Prestao sam a brojim koliko smo boca vina prebacili večeras. Znam a je na stotine. Tako sam jebeno ponosan na Aleciu što nije samo izvukla ogađaj, ne go ga  je napravila spektakularnim. Moje oči su je našle, smeši se i priča sa Blakeom i Emily pore praznog stola sa kolačima. „Emily...” Kažem ok prilazim, „Možeš li a završiš ovo ove?” „Ne mogu a oem...” 154

„a,” Emily kaže, prekiajudi Aleciu sa širok im osmehom. „Blake de mi pomodi.” „I alje ima gostiju. Moram ostati.” „Ne, ne moraš.” Blake je povlači u zagrljaj. „Razbila si upe anas, Lančidu. Ii, slavi.” „Jesi li siguran?” Alecia pita Emily. „Apsolutno.” Alecia se okrede ka meni i po prvi anas na  njoj iscrpljenost. Ako bude po mom, spavade tri ana za reom. „ozvoli a poželim laku nod Willu i Meg.” Klimnem i gleam je kako hoa o mog brata i snaje. Oboje je čvrsto grle i mašu mi ok se ona vrada ka meni, stavlja ruku u moju i kaže. „Spremna sam.” Ne progovara ok ulazimo u kudu i penjemo se stepenicama na sprat. Tišina  je ugona. obroošla. Posežem oko nje i otvaram vrata i gestikuliram joj a uđe pre mene i smešim se ka ona uboko izahne o iznenađenja. „Šta je ovo?” Okrede svoje širom otvorene smeđe oči ka meni u čuu. „Proslava, tesoro.” Zatvorim i zaključam vrata iza mene i voim je ublje u sobu. Svede trepere po sobi, jeino svetlo u prostoriji. Roze lale su formirale srce na sredini kreveta, a u centru srca su ...

„Cipele!” Ona uzvikuje i žuri ka krevetu. „O, moj Bože.” „Šta je ovo?” Pritiskam svoje grui na njena leđa, moje ruke je rže za ramena i ljubim vrh njene glave.

„Postoje plave kutijice u tim lepim roze cipelama.” Ja se nacerim. „Zaista.” „Roze cipelice sa kaiščidima.”

155

„U pravu si opet.” Ona ukršta ruke i grabi moje sa njenim, ržedi me čvrsto. „Proslavljamo Will i Meg sa dizajniranm cipelama i plavim tiffany kutijicama?” „Ne.” Okrenem se ka njoj licem i uokvirim njeno lice svojim rukama. „ Ne slavimo venčanje, cara. Proslavljamo tebe.” Ona se mršti zbunjeno. „Bila si neverovatna, ne samo anas, ved tokom celog ovog procesa. Treba a bueš tako ponosna na sebe, srce.” Ljubim je nežno u čelo, u nos, a ona spuštam nežno svoje usne na njene, ljubim je lagano pre nego se povučem. „Zar ne želiš a otvoriš kutije.” „Očajnički.” Ona se kikode i okrede se ka krevetu. „Čekaj. Haje a ti bune uobno. Ja du ti masirati stopala ok ti otvaraš kutije.” „Vau. Ovo je puno uživanja, ominic.” „Još ništa nisi ni viela.” Namignem joj i pomogne m da se smesti udobno naslanjajudi je na jastuke. Skinem joj cipele sa njenih malih stopala, senem na krevet i počnem a joj gnječim noge. „Oh, Bože.” Njene oči se zatvaraju i naslanja glavu na uzglavlje. „ Ti si ozbiljno obar sa rukama.” „Ako zaspiš, nedeš vieti šta je u tim kutijicama.” Ona ujea svoju usnu i iže svoju glavu i poglea u mene. „Nisi morao a raiš ovo.” „a, jesam. Otvori ih.” Prvo je zagleala cipelice, njene oči su sijale sa žestokom strašdu za takvom stvarčicom, što me tera a se sm ejem. „Nekako volim a ih gleam,” ona priznaje. „ Mislim, plavo izgleda tako lepo u ovim roze cipelama.” Ja ižem obrvu i čekam a završi sa njenim ivljenjem prema cipelama, i konačno ne može više a ooli. Vai jenu kutijicu iz cipele. „O moj,” ona je bez daha kada otvori kutiju. „Mnogo toga je roze što se ešava uokolo ove večeras.” Tiha je uže vreme, njena usna je uhvadena između 156

zuba ok ona zuri u beli i rozi ijamant na ogrlici smeštenu u plavu kutijicu. Njen smeđi pogle puca na moj ok poseže za drugom kutijicom. „Puno roze,” kaže ponovo, kaa vii ogovarajudu narukvicu. „Ogovaraju roze cipelama,” šapudem i alje joj gnječedi mišide u njenim listovima. „Listovi su ti čvrsti.” „Hoala sam u štiklama otprilike četrnaest sati anas.” Konačno, bez  ijedne reči, ona se penje na mene, u moje krilo i obavija sebe oko mene, ržedi se čvrsto. „Ne znam šta a kažem,” šapude mi. „Ne moraš ništa a kažeš.” „Tako su lepe. Hvala ti puno.” „Izgleade neverovatno na tvojoj koži, cara. Zato sam izabrao roze. Roz e ti pristaje tako obro.” Ona zakopava svoje lice u moj vrat i ljubi me nežno. Saa je vreme a joj kažem koliko je puno volim. Ali umesto toga, ostajem tih, vaim joj šnale iz kose ok ne pane oko njenih ramena i gurnem prste u nju povlačedi je ka mom nosu.

„Mirišeš neverovatno.” „Ti mirišeš neverovatno,” ona ogovara nosa i alje pritisnutog o moju kožu. „Bilo je izuzetno gleati te anas. Bila si tako kontrolisana, tako fokusirana.” „To je moj posao.” „Olična si u njemu.” Ona se smeši na mom vratu. „Hodeš li mi ozvoliti a te polegnem i učinim a ti bue uobno.” „Pustidu te a me polegneš i voiš ljubav sa mnom,” kaže tihim glasom. Ne moraš nika a mi kažeš dvaput. Namestim je na leđa i lebim izna nje, pomažem joj a otkopča njenu prelepu plavu haljinu i ogovarajudi veš ok se ne raširi ispo mene, roze laline latice su oko nje, njena zlatna plava kosa rasipa se oko njene glave, izglea ništa manje o anđela. „Ouzimaš mi ah,” šapudem. 157

Ona se ceri ok petlja na ugmidima moje košulje, gura je pr eko mojih ramena i baca je na stranu, onda ubrzano petlja oko mojih pantalona. Kada sam

konačno go, smestim se njom,, učvršdujem se laktovima, moj teški kurac je smešten na njene mokre, vrele usmine. Sklanjam joj pramenove kose sa čela i obraza sa prstima, mazim svojim nosom njen, sve samo da je dodirnem. Nikad mi

nije osta osedaja njene kože uz moju. „ominic.” Ona šapude, ona uzahne ok ja pomeram kukovima, samo malo kliznem u njenu vlažnost. „a, moje blago.” Njene oči iskre o tepanja. „ Da li ti je više zgonije a čuješ na italijanskom, tesoro ?” „Izglea a sam iznenađenja što ih čujem uopšte,” ogovara iskreno. „Ti si moje blago.” Ljubim joj obraze, ona voim svoje usne ka njenoj osetljivoj slatkoj tački blizu uha.

„Ti si najbolji eo mog života.” Njene ruke glae moja leđa, ona njeni prsti prate isti eo, što me još oatno napaljuje. Ja se povučem naza i uronim polako u njenu mokru vrelinu, gleam njene prelepe oči ok pritiskam unutra koliko mogu, ona se zaustavim gleajudi je. „Tako sam ponosan na tebe, Alecia.” „Hvala ti.” Suze se pune u njenim očima i zatvara ih. „Ne zatvaraj oči,” šapnem i obrišem joj suzu sa strane. „Nika ne moraš a se kriješ o mene.” „Ne krijem se.” Ona omahuje glavom lagano, ona poglea gore ka meni sa njenim otvorenim srcem po prvi put. To je veličanstveno. „a li znaš koliko me plašiš?” Pita me glasa jeva kao šapat. Počinjem a se pomeram, ispunjavajudi je, ona izvlačedi se, u ugom, glatkom, sigurnom potezu. Njen ah zastaje, njeni prsti su zakopani na mojim leđima i ona se stiska oko mog kurca na najslađi način. „Ti si sve,” kažem joj u uho ok nežno voim ljubav sa njom. „ I da, tesoro, i mene plaši, ali da te nemam me više plaši.” 158

„I mene, takođe.” Zgrabim joj ruke u svoje, preplidudi prste i pritisnem ih na   krevet dok počinjem a je jašem jače, ali ne brže. Pritisnem svoj pubis na njen klitoris glaedi ga, a to je sve što je potrebno a ona pane preko ivice, svršavajudi teško, voedi me sa sobom. Volim te.

159

 Al e ec  i i   c  a  Budim se pored zgodnog lica uže o ve neelje saa, a to nije nkaa

prestalo a mi ouzima ah. Ili me tera se grčim u čistom, požunom užitku. Mislim, pogledaj ga. On je ceo tamnoput i kose suprotne od moje bele posteljine koja mu se skupila oko struka, ajudi mi obar pogle   na njegove definisane

trbušnjake, isklesane ruke i magične šake sa ugim prstima. Pokazao mi je šta je moje telo spremno a urai. Neelju ana o venčanja,

on je proveo svaku nod ove u mom krevetu sa mnom, svako jutro olazedi u vinograd, ali uvek se vrati svako veče na večeru, vino, razgovo r i najbolji seks u mom životu. Ne mogu a oolim a prevlačim prstima niz njegov grubi obraz, uživajudi u načinu kako njegova braa bocka moju kožu. Sa očima još zatvorenim, on se ceri, sa rupicom na obrazu koja tre peri, hvata moju ruku u svoju ovoedi je do usana.

„obro jutro,” šapude na mom lanu. „Jutro,” ogovaram i nagnem se a ga poljubim u rame. „Moramo ustati uskoro. Bejzbol se igra anas, sedaš se?” „Sedam se.” Povuče me u svoje ruke, tamo ge ja smatra m da je moje mesto, ugodno na njegovoj strani, moja glava na njegovim grudima i moje ruke obmotane oko njegovih rebera, gde se jenostavno uklapam obro. „Ali treba ovo

a uraimo a se još malo omorimo.” „a uraimo šta?” njuškam nosom njegov vrat i uzi mam dubok udah, uživajudi u njemu. „Samo ovako,” kaže i ljubi mi glavu. „Ovo je lepo,” šapudem. „Mmm.” „Nedu biti ostupna svake nodi sleede neelje,” kažem žalosno. „O?” 160

„Leto je, tako a imam ogađaje svako veče sleede neelje. Osim sree.” „Ja imam ešavanje u vinograu u sreu,” kaže sa uzahom. „Preživedemo pet dana razdvojenosti, cara.” Njegova ruka putuje niz moja leđa o mog upeta i naza u moju kosu, ona ole još jenom uljuljkavajudi me u san. „Tesoro,” šapude mi u uho ok me prevrde na leđa. Njegovi prsti su u mojoj kosi i na obrazu. „Bui se.” „Hmmm.” „Prespavali smo jean sat.” „Jesmo?” Kažem zaneseno i istežem se, i alje ne otvarajudi oči. „Moramo a se spremimo a iemo.” „U reu.” Ne mram se. Jenostavno ležim i uživam u njegovim rukama oko mene, u ovom prostoru između sna i bunosti. „Ovo nije buđenje,” kaže suvo. „Buna sam.” „Želeo bih a samo možemo a ostanemo ove ceo an, cara, ali nekako je veliki an za Nic i Matta. Moramo a iemo.” „Želim a iem,” ogovaram  i otvaram jedno oko i pronalazim Doma kako lebi izna mene, rupica na obrazu mi namiguje, njegove plave oči su sredne i zabodene u moje.

„Zravo, lepotanu.” „Ciao, bellissima ,” ogovara i blista sa tim šarmantnim pogleom u mene. „ragi Bože, volim tvoj italijanski. Pakleno je seksi.” „Jeste?” Glas mu je protkan sarkazmom. „Znaš a jeste.” On prolazi prstima niz moje grui o stomka. „Hai la pelle più morbida .”

161

„Šta je to?” „Imaš najmekšu kožu,” šapude i stavlja poljubac na moje rame. „Nemamo vremena za ovo,” upozorim ga sa osmehom. Isuse, usne su mu neverovatne. Umesto da mi odgovori, on se lukavo ceri i

ustaje ojenom, povlačedi me za njim. Prebaci me preko ramena i ie u kupatilo, uključuje tuš i kaa je voa ovoljno topla, spušta me ole u veliku tuš kabinu. „Mogla sam hoati,” informišem ga. „Ali ona te ne bih mogao nositi,” ogovara i uzma moj gel za tuširanje. „a li šteimo vou?” „Pametnica.” On pravi penu u rukama i sa rukama počinje a prelazi preko moje kože, čistedi me. „Taj osedaj je lep,” mrmljam gleajudi ga. Usne su mu razmaknute ok mi glai kožu, preko mog stomaka, pubisa i preko mog najosetljvijeg ela tela. „om!” Uzahnem i grabim ga za ruke, ržedi ga čvrsto. „a?” „Sveto sranje, obar si u tome,” uzahnem ok njegova slobon a ruka mazi moju guzu i sad me hvata sa obe strane, mazi moj klitoris i gura pste u mene sa

leđa, a to je najneverovatniji osedaj. Stavlja usne na moj vrat, ona me grize i liže svoj put o mog uha i govori čvrstim, irektnim tonom. „Svrši.” Isuse, ko ga može obiti? Svršavam jako, rhtedi naslonjena na njega. a

me nije ržao, pala bih kao vreda kostiju na po. Sa čelom naslonjenim na njegove grui, borim se a nađem vazuh i svoje noge. „Prokletstvo, ušo,” kažem smejudi se. „To je bilo zabavno.” „Jeste. Saa, nema više ometanja. Moramo idi.” „Ali, šta je sa tobom?” On namigne i pljesne me po upetu razigrano. „Naplatidu kasnije. Veruj mi.” 162

***

„Heeeeej, uarac, uarac, uarac!” „Uh, Bryn, ovo je vežba uaraca. Ne možeš a obacuješ igračima tokom vežbe.” Matt odmahuje glavom na svoju snaju. „Mogu i ja, takođe. Ovo prokleti White Sox, Matt.” „Hej! Ja volim White Sox,” Nic kaže mrštedi se. Ove smo sa svim rođacima i njihovim supružnicima, a Nic jeina nosi White Sox majcu. Ostatak nas nosimo Mariners opremu.

„Nisam znala a si toliko u bejzbolu,” Stacy kaže Nic sa osmehom. „Volim ga više nego fubal,” Nic priznaje, a ona se smeje. „ To jedino mogu a kažem jer su Will i Meg još uvek na meenom mesecu.” „Redi du te.” Jules kaže. „Ne, nedeš.” Nate kaže, i ljubi ugao usana svoje žene. Ov i muškarci ozbiljno nika ne prestaju a oiruju svoje žene. To je super. Kako bih okazala svoju poentu, om obavija svoje ruke preko mojih ramena i naginje se ljubedi mi vrh glave. Oni su baš nežni, to je zasigurno. „Kako smo obila ova mesta?” Mereith pita, gleajudi ole na teren ispre našeg prvog rea. Mi smo između prve baze i sreine terena i  imamo premijeran pogled. „Praktično mogu a namirišem znoj.” „Bl jak.” Sam kaže namreškavši svoj nos. „Niko nije ništa rekao o znoju.” „Uata si za rok zvezu, Sam.” Stacy omahuje glavom ka Sam. „ Trebala si se navidi na znoj o sa.” „Ja sam uata za rok zvezu,” ogovara Sam ponosno. „Moj muž je rok zveza.” „I alje je sveže.” Nat mrmlja. „I dalje ne mogu da se naviknem da te zov em svojom suprugom,” Luke joj govori. „I nije takva novost više.” 163

„Ovo postaje veoma blamirajude .” Mark kaže mrkog poglea. „Mi imamo veze.” Jules kaže Mereith. „To nije sranje.” „Ne, ni najmanje.” Mereith se slaže. „Izgleda da su Soxi skoro gotovi sa ve žbom,” Matt kaže i poiže Nic na noge. „Haje iemo a nam se potpišu na loptu.” „Rhys O`Shaughnessy igra,” Nic kaže i tapše uzbuđeno rukama. „ On je moj favorit.” Matt je ovoi, a svi se bacaju u akciju vaedi telefone kako bi je uslikali. „obidu Will i Meg sa lica mesta upravo saa,” Jules kaže, a ona se ceri ka njihova lica se pojave na ekranu. „Hej ruštvo! Upravo je oveo na teren ole.” „Jules, uključi kameru. Želim a viim svog brata kako se ljuti, ne tvoje lice.” Jules isplazi jezik na svog brata, onda okrene kameru okolo tako da Will i Meg mogu da gledaju.

„Odveo ju je ko njenog omiljenog igrača ove?” Pitam uzbuđeno. „Jeste,” om potvrđuje, hvatajudi me za ruku, kao a je nervozan zbog njegovog starijig brata.

„Rhys trči ovamo sa loptom!” Natalie kaže. Nic je sva u osmehu ka visokom, zgonom igraču koji rži njenu loptu, ljubi je u obraz i rukuje se sa Mattom. „Volela bih a čujem šta govore,” Jules gunđa. „On je želeo ovako a bue,” Caleb kaže nežno. Rhys pokazuje na loptu u Nicinim rukama, ona gleda dole u nju, onda njena

vilica paa ok se Matt spušta na jeno koleno i uzima je za ruku. „Jel se meni čini, ili je ovo otrcano sranje?” Mark pita. „Umukni, nije otrcano. To je brilijantno.” Brynna ga pljesne po ruci, udutkujudi ga. Ne možemo a čujemo šta se ešava, ali ojenom, Nic klima glavom grozničavo, Matt joj stavlja prsten na prst, ona ustaje i poiže je sa zemlje grledi  je čvrsto šapududi joj nešto u uho.

164

Rhys i njegovi saigrači aplauiraju i počinju a ih okružuju kako bi čestitali srednom paru. „Jebiga! I ja želim a ih zagrlim saa!” Jules, pažljivo ne spuštajudi telefon iskače i voi nas sve ole na teren. Stacy, Brynna i Mereith preskaču zi, skredudi pažnju obezbeđenju, ali om iže ruku. „To je njihov brat. Samo su nestrpljive da im čestitaju.” „Nema više preskakanja,” visoki muškarac iz obezbeđenja kaže strogo, ona mu vilica pada kada vidi Lea. „Je l' to Leo Nash?” omah prilazim muškarcu i govorim tiho, svojim ozbiljnim glasom.

„Ovo je poroični izlazak. Nije za slikanje. Naam se a dete ostati iskretni, molidu vas.” „Naravno.” On klima glavom i olazi, gleajudi svoja posla. Kaa se okrenem a se priružim ostalima, Nic i Matt su okruženi poroicom i igračima, ali om me čeka sa trezvenog izglea. „Šta nije u reu?” On omah uje glavom. „Sve je u reu.” Uzima me za ruku i vodi ka ostalima. „Napisao je hodeš li se uati za mene na bejzbol loptici!” Nic uzvikuje i pokazuje svima.

„Vau, i ao je tvom omiljenom igraču a ti je a .” Stacy kaže sanjivo. „Ja sam tvoj omiljeni igrač?”  Rhys kaže, kao a to nije ved znao. „Moža.” Nic kaže, ona se smeje. „a, efinitivno jesi.” „To je moj neosporno obar izgle?” Pita je. „Ne, to je tvoj rekor uaraca. Ozbiljno, imaš više pogoaka ove goine u celom MLB-u, a gleajudi tvoj uarac e je kao a gleaš ples. Prokleto si obar.” Rhys nakrivi glavu u stranu i posmatra Nic sada ozbiljnije.

„Hvala ti.” „Žao mi je što prekiam ovo, ruštvo,” kaže čuvar obezbeđenja „ ali morate a iete na svoja mesta. Počinjemo uskoro.” „U redu, to je bilo super.” Mark priznaje ok se vradamo na svoja mesta. 165

„Hodu nadose,” Brynna najavljuje. „I hot og.” „Pizza!” Stacy se slaže. „Iemo na večeru posle ovoga,” Nate poseda evojke. „Mi smo na bejzbol utakmici,” kažem, kao a ima savršeno smisla. Jer i ima. „Trebaju nam krekeri Jacks takođe.” Sam kaže. “I šederna vuna.” „I stomatolog,” Luke kaže grčedi se. „Pivo.” oajem. „Ovde je pivo toplo.” ominic kaže. „Baš me briga. Na utakmici sam. Treba mi pivo i kikiriki.” „Čekaj!” Mereith ustaje, glea okolo. „ Gde su Matt i Nic?” Svi se okredemo i pretražujemo oblast, ojenom Caleb pokazuje ole na teren. Matt i Nic izlaze iz White Sox klupe, juredi ka terenu. „Dame i Gospodo.” spiker najavljuje. „Prvo bacanje anas izvoi mlaa žena koja je anas zaprošena na ovom terenu!   Dajte veliki Seattle pozdrav za Nic alton!” „O, moj Bože, moram opet a pozovem Willa!” Jules ubrzano kuca po ekranu telefona ok svi skačemo ustajudi, navijajudi glasno. „Tako je evojko!” Brynna viče ole ka terenu. om i njegova brada zviže glasno.

„Ovo je tako zabavno!” Tapšem rukama, skačem u mestu. Nic ie ka nasipu za bacača, sa loptom u ruci, ali umesto a stoji ispre igrališta, ona staje na vrh nasipa i upuduje hvataču arogantan pogle. Usne su joj razvojene, ali ona ona zamahne i baci loptu savršeno, pravo u rukavicu hvatača, kao a je profesionalac koji igra bejzbol godinama.

„Sveto sranje, Will, nisi jedini u porodici sa paklenom desnom rukom.” Isaac kaže uzbuđeno. „Ovo je tako jebeno strava!” Will uzvikuje prekoo telefona. Matt i Nic mašu publici, ona nam se priružuju na tribinama. 166

„Tako si jebeno kul,” Luke kaže Nic ok je povlači u zagrljaj. „Znam,” Nic ogovara, ona se smeje ok je brada povlače u zagrljaj. „U reu, svi vi imate sopstvene evojke,” Matt kaže konačno. „ Dalje ruke sa mo je.” „Saa a se vratimo na hranu,” Brynna kaže, i zaustavlja momka koji nosi kutiju punu kikirikija.

„Koštade nas hiljau olara a jeemo ovo smede,” Nate kaže. „Možeš to priuštiti, ase,” Jules ogovara zarragano i izvija svoj vrat u potrazi za još neki m prodavcem. „Ge je momak sa picama?” „Da li su ti se te novajlije nabacivale ka smo bili ole na terenu grledi Nic i Matta?” Mereith pita Natalie. „a.” Nat sleže ramenima i omahuje glavom. „Nisu znali ništa bolje.” „Oni znaju.” Luke ogovara blago. „Šta si rekao?” Stacy kaže. „Ništa nije on rekao,” Nat kaže i nasloni glavu na rame svoga muža. „ On je buljio u njih kao pedinski čovek i jean momak ga je prepoznao i umuknuli su.” „Ja sam pedinski čovek?” Luke pita iznenađeno. „Vi ste svi gomila pedinskih muškaraca,” Mereith ogovara. „Jesam li ja pedinski čovek, cara?” om mi mrmlja na uho. Frknem i zurim u njega, onda se nagnem i govorim mu u uho.

“Verujem a si to bio ti koji me je jebao uz zgrau ostave za vino na tvom imanju, zato što sam se šalila o tome kako bih se jebala sa nekim ko ima apa pirsing.” Ja se povučem naza i viim kako sužava oči. „I samo ok slušam kako izgovaraš to, tera me a to ponovo uraim.” „Viiš? Pedinski čovek.”

167

***

„Tako sam jebeno puna,” Brynna kaže ok hoamo sa izla za iz stadiona ka obližnjem pabu. „To je zato što si jela sve osim seišta na kom si seela, Nožice .” Caleb kaže sa osmehom i uzima je za ruku.

„Nisam jela ništa o Julesine pice,” ogovara sa urenjem. „Osekla bih ti ruke a si probala a mi ukraeš moju picu,” Jules kaže. Prelepa je letnja nod. Nije još pao mrak, uva topao povetarac. Savršeno vreme u Seattleu.

„Volim ovakve nodi,” uzišem, ok se rugi šale i daskaju oko nas. ominic hoa pore mene, usporavajudi svoje korake a bi oogovarali moj im. Ljubi mi ruku, ona je zakači za svoj lakat, ozvoljavajudi a se naslonim na njega ok šetamo. „Seattle je prelep leti.” „Seattle je uvek prelep.” Ogovara nežno. „Čak i kaa je kiša.” „Svakako je uvek zelen,” oogovaram sa klimanjem. „Nije toliko rugačiji o San Franciscoa.” „Zašto ja nisam znao a si iz San Francisko?” Kaže mrštedi se. „Ne znam.” Slegnem ramenom i smejem se ka sam skoči na leova leđa, on  je tako nosi sa lakodom. „Nije tajna. Pretpostavljam a nika nisam ni pominjala.” „Kaa si se preselila u Seattle?” „Omah pošto sam ostavila Jonathana.” Naslonim glavu na ominicovo rame. „Zaista ništa nije imalo tamo za mene. A uvek sam uživala u Seattle u.” „Sreda za mene a ti se sviđa ove.” „Kao i tebi,” ogovorim iskreno. „Kakve su š anse da smo oboje sa suprotnih strana sveta i a završimo zajeno u istom grau?” „To nije šansa, tesoro, to je subina.” F rknem i odmahujem glavom, ali kad pogledam u njega vidim da je skroz ozbiljan. 168

„Ti ne veruješ u subinu?” Pita me. „Ne baš. Izglea a nisam nikaa razmišljala o tome.” On klima zamišljeno glavom.

„Mislim a ako je ijenom paru suđeno a završe zajeno, to bi bili ja i ti. Kao što kažeš, mi smo sa suprotnih strana sveta, niko o nas nije počeo ove, a ipak, evo nas.” „Vas voje ste spori naroe!” Sam uzvikuje ok Leo ie unaza. „Ako se sapleteš i paneš ispuštajudi me, rok zvezo, imademo problema.” „Nedu se ispustiti, sunašce.” „I ja želim a jašem, takođe,” Stacy kaže zahtevajudi o svog muža. „adu ja tebi vožnju, u reu,” Isaac odgovara samouverenim osmehom. „Prestanite!” Jules viče, samo što je Luke zastao na centru trotoara, povukao svoju ženu u ruke i ao svojoj ženi takav poljubac a i bogovi plaču. „Za ljubav božiju, u javnosti smo!” „Jebe mi se,” Luke ogovara mirno i alje zuredi u Natine oči. „Bože, ovratni ste,” Jules gunđa, „treba mi čizkejk.” „Pa, nabavidu ti nekoliko,” Nate ogovara sa osmehom. „Samo ignoriši izlive nežnosti. Ili se priruži.” On zakopava svoje lice u njen vrat i grize je, što je tera da zastenje.

„O, to nije ovratno.” „Vi ste svi veoma privržena grupa ljui,” posmatram ok ulazimo u pab i zauzimamo veliki sto u pozadini.

„a li ti to smeta?” Mereith pita. „Ne, samo je neobično.” Senemo, pogleamo meni, naručimo pida i ka upravo pomislim da je moj komentar zaboravljen, Luke nastavlja.

„Ako ti ovo smeta, Alecia, samo kaži.”

169

„Hej! Ja to pričam svo vreme, a vi ništa ne raite povoom toga,” Jules se žali. „U reu sam sa tim,” oogovaram sa osmehom. „Nije a mi to smeta. Samo nisam navikla na to.” „Jesu tvoji roitelji bili privrženi?” Nic pita. „Bili su jeno sa rugim.” Polako ogovorim. „Ali ne sa tobom,” Nic ogovara. Slegnem ramenom i omahnem glavom, kao a to nije ništa bitno. „Moja majka me nije ni pipnula u šest goina .” Nic kaže ok konobarica postavlja čašu voe pre nju. „Šta?” Namrštim se na lepu ženu, iznenađena. „Nismo bile obre zajeno. Nika i nismo ustvari. Tako a  mi je sva nežnost bila nepoznata, takođe.” Matt joj ljubi vrh glave nežno. „Navidideš si se na to,” Jules oaje. „Ja pijem puno a otupim ovratnost.” Natalie se smeje i baca salvetu na svoju najbolju drugaricu.

„Ja želim pileda krilca,” Brynna najavljuje. „Mislio sam a si sita?” Caleb kaže. „U raspoloženju sam a pušim sve čak o koske,” ona ogova ra, a moje obrve se ižu ka mojoj kosi. „Molim?” Pitam. „O, samo čekaj,” Sam kaže nacerivši se. „Nisi viela ništa ok ne viiš kako Brynna jebeno puši o koske.”

170

 Al e ec  i i   c  a  „Ali ja mrzim a trčim,” cvilim ok se parkiram na moje parkin g mesto i gasim motor.

„Ne bui pičkica,” Blake mi govori u uho. „Treba mi trčanje i želim a pričam sa tobom, tako a olazim a te pokupim.” „Koristiš mene za izgovor jer ja imam najbolje staze u mom komšiluku.” „To boli, lančidu.” Kaže. „Istina je, ali boli.” „Ti si pametna guzica.” Kikodem se i hoam ka mojoj zgrai. „Ja sam pametna guzica koja je skoro stigla o tebe.” „Šta? Tek sam stigla kudi.” „Pa, požuri presvuci se. Upravo sam na autoputu. Viimo se za nekoliko mnuta.” „Prokletstvo, Blake!” Ali nema svrhe. On je ved prekinuo vezu. Žurim stepenicama, omah počinjem a se presvlačim. Moje cipele su prve skinute, bacila sam ih ko vrata, ona ošniram i svučem suknju, ostavim je u kuhinji na pou. Moja bluza i brus su sleedi, nešto završava na kauču, a nemam pojma ge je ostalo otišlo. Pokupidu ih kasnije. Požurim po sportski grunjak, top i joga pantalone, a Blake utrčava kroz ulazna vrta dok ja vezujem pertle na patikama.

„Ostavila si nere, lančidu.” „Jebi se. Nisi mi ao vremena.” „Hodeš li a pokupiš svoju oedu?” „Hodu kasnije.” Uzahnem i mahnem mu. „Ionako ih moram staviti u mašinu za veš. Hodeš li me stvarno naterati a trčim?”

171

„a, maam.” Namigne mi i oba vije ruke oko mog vrata, ljubi mi glavu sa glasnim cmok i pušta me. „Zašto ja moram a pođem? Zar ne možeš a ieš a trčiš bez mene i samo se vratiš ka završiš?” „Bože, prestani a kukaš,” kaže i prevrde očima. „Bide to obro za tebe.” Napustili smo moj stan, vozili se liftom ole i izašli na trotoar, ona krenuli sa blagim žogiranjem. „Ovo je najbrže što češ a ieš?” Frknem i ved mrzim onaj osedaj ka se trči. Uvek sam ga mrzela.

„Kako je Emily?” „Zašto moramo a pričamo o tome?” „Pa zato što mi skrede misli na činjenicu a ne želim a buem na trčanju.” „Pa, haje a razgovaramo o tvom ljubavnom životu.” „ođavola ne, ti si taj koji me tera a trčim. Pa počni a pričaš.” On uzahne i zuri u vou, gleajudi čamce koji plutaju. „Mi smo obro.” „Pa to je bilo informativno.” Blake se smeje žalosno. „Jena stvar koju volim ko tebe je a ne gutaš moja sranja.” „Nisam ti ja potrebna a uzimam tvoja sranja. Imaš ovoljno ljui u svom životu koji rae to za tebe.” „Istina.” On poiže ritam, samo malo i ja režim na njega, što ga tera na smeh.

„Ti si avež, lančidu.” „Emily.” „Ona je sjajna.” Opet uzahne, ne zato što mu ponestaje aha, nego zato što nede a priča o tome sa mnom. Ne zanima me.

172

„Ona je zabavna. Pametna. Ima jebozovno telo.” Omahujem glavom i gledam iznad ka nebu.

„Ozbiljno.” „Ona ozbiljno ima jebozovno telo.” „a li se uvek rai o seksu ko muškaraca?” „Prilično mnogo, a.” Izglea kao a razmišlja o ovome, a ona slegne ramenima. „Pa, uživam u seksu . Tuži me.” „I ja uživam, takođe, ali to nije na vrhu tri stvari o kojima pričam ka govorim sa kim se viđam.” „U reu, koje su tvoje tri stvari na vrhu?” „On je pametan, slaak i zabavan.” „Šta je broj četiri?” „Neverovatan je u krevetu.” On se smeje ugo i glasno, ona mi baca pet da overi.

„Smešna si.” „Znam.” „Zaista uživam sa Emily,” kaže, ozbiljan saa. „Zabavno je kaa je tu, a ona takođe ne podnosi moja sranja. Ako skuvam nešto što joj se ne sviđa, iskrena je oko toga. Ona je slatka.” „Ona je slatka,” slažem se. „rago mi je a to ie obro.” „rago ti je?” pita iznenađeno. „Naravno. Želim a oboje buete sredni.” „Kaa smo bili ko oma, nisi bila baš ubeljiva.” „Priznajem, uvek zamišljam a bi bio sredniji sa nekim rugim osim sa tim,” priznajem sa sleganjem ramena. išem teže saa, a to me nervira. „Ali vi ste orasli.”

173

„Kako stoje stvari sa omom?” Osmehnem se pre nego zaustavim sebe, a Blake je Blake, uhvatio je to. „Tako obro, ha?” „Sviđa mi se.” „Hvala, kapetane očigleni.” Smejem se i laktom ga uarim. „obar je prema meni.” „Bolje bi mu bilo, ili du mu razbiti guzicu, bio prijatelj ili ne.” „To je slatko.” „Bez morbine raoznalosti, šta voliš ko njega?” mrštim se i razmišljam o pitanju, trčim u korak sa njim, naša stopala lupaju trotoarom. Prolazimo pore starijeg čoveka koji šeta svog psa i pore m lade majke sa bebom u kolicima. „Poštujem ga,” počinjem. „Prvo ka sam ga upoznala, mislila sam a je samo igrač. Neki šarmantni italijan koji topi ženama gadice sa samo par lepih reči i grai svoj put o kreveta o kreveta.” „Vau, sve si to shvatila upoznavši ga na poroičnim okupljanjima?” Slegnem ramenima i nastavim a pričam. „Ali on nije takva osoba. On voli svoju poroicu žestoko. Ponosan je na svoj biznis. Prokleto je obar sa mnom.” „rago mi je.” Pogleam gore i nalazim Blakea koj i me gleda ozbiljnim očima. „Zaslužuješ a bueš sred na, takođe, znaš to.” Klimam glavom i smejem se. „Iako ovo zvuči smešno, mislim a sam zaljubljena u njega.” „O, to sam mogao i ja a ti kažem.” „Šta? Kako?” „Treba a viiš izraz na svom licu ka pričaš o njemu,” kaže sa osmehom. „Ti si tako detinjasta.” Omahujem glavom ok se vradamo ka stanu. „Mislim a nikaa pre nisam bila zaljubljena, B:” „Bila si uata,” kaže.

174

„Naučila sam a to ne znači mnogo,” ogovorim iskreno. „Mislim, mislila sam da sam volela Jonathana kada sam se udala za njega, nadala sam se, ali to

nije ništa u poređenju sa ovim. I zvučade glupo, ali neostaje mi.” „Zašto je to glupo?” „Upravo sam ga viela u poneeljak ujutro. Bila sam previše zauzeta ove neelje a bih ga viela, a neostaje mi.” „Zašto trčiš sa mnom na tvoju slobonu nod ove neelje, umesto a je potrošiš sa omom?” „Zato što on ima ešavanja u vinograu, tako a nije sloboan večeras.” „a li su mu rekla a ga voliš?” „Jesi ti normalan?” Vrištim. „Nema šanse.” „Zašto?” „Zato što ga viđam tek par neelja. Prerano je.” „Žene.” On prevrde očima i ubrzava sve više ok prilazimo mojoj zgrai, ali sam ga pustila a me prestigne, i ostala pri svom tempu. Kaa sam prišla svojoj zgrai, on je zaihan, isteže noge ko ulaznih vrata. Omah počinje m da se istežem sa njim. „Trebala bi a ieš a viiš oma večeras, Alecia.” „Zauzet je.” „Ne toliko zauzet za tebe ka se pojaviš i kažeš mu a ga voliš.” „Mogu mu redi ovaj viken.” „Zašto čekati? Neostaje ti. Voliš ga. Ii i vii ga. Ozbiljno, živ ot je prekratak za ovo sranje.” Puštam nas u moj stan, mrštedi se na njega. „Ka si ti postao ljubavni ekspert?” „Vii.” Uzima me za ramena i tera a ga pogleam u oči. Ovo tako nije Blake. „Šta ako ne obiješ priliku a mu kažeš? Uvek deš žaliti.” „Da li si ti rekao Em a si zaljubljen u nju?” 175

„Pakla mu a, jesam.” Zanemela sam. Zurim u njega, a zatim bacam svoje ruke oko njegovog vrata, grledi ga čvrsto. „Tako sam sredna zbog tebe.” „Ii bui sredna za sebe. Volede što te vii.” „a li ti to pokušavaš a me izbaciš iz mog sopstvenog stana?” „Pakao a, hodu a iskoristim tvoj tuš. Prskalica tuša je fantastična.” Smejem se i hoam u svoju sobu o ormara, izbacujem oedu i spremam se a se istuširam. Za ime pakla šta ja raim, samo du se pojaviti u njegovoj kancelariji i ispaliti `Volim te! Iznenađenje!` To je jano. Moža treba a ga oveem na večeru ili nege. Osim, ako ne kaže a mora a rai večeras, ona to nede idi. Zašto toliko razmišljam? Samo ii i reci čoveku a ga voliš! Ali šta ako to uradim, a on bue zurio u mene zbunjeno. Ili još gore, kaže hvala ti . Dragi Bože, umredu o straha. Moža ovo nije tako obra ieja. Treba a čekam. Još uvek je rano u našoj vezi. Nema potrebe za žurbom. Ti si moje blago. a li bi muškarac rekao to nekome koga ne voli? Ne bih

rekla. Isključim slavinu, i taman što sam posegla za peškirom, čuje se gužva u nevnoj sobi, čujem veoma besnog ominica kako viče. „Koji se kurac ove ešava?”

176

D o  i i  i ic  o m     n   c  Neostaje mi. Prošlo je manje o tri ana o kako sam je ržao, okusio i neostaje mi kao a je eo mene. Zato što ona to jeste. U iskušenju sam a kažem  jebeš sve i samo oem ko nje večeras. Neka Celeste upravlja ogađajem. Zato je pladam, zar ne? Posegnem za telefonom a napišem Alecia poruku k ada mi zazvoni telefon u kancelariji.

„Salvatore,” ogovorim žustro. „Ciao,” moja rođaka Gianna kaže, ali čujem oštrinu u njenom glasu sa samo to jenom rečju. „Šta nije u reu, bella?” „Potreban si mi ove, om.” „Raiš ovo svaka tri meseca kao sat, Giann a. Ne mogu samo da se spakujem i ođem u Italiju. Imam posao ove. Život.” „Marco nas potkraa na slepo.” Senem na obližnju stolicu, siguran a sam  je pogrešno čuo. „Mi scusi ?” „Čuo si me.” Uzahne, uzahom koji je o koske umoran. „ Vinograd je propao, Dominic.” „Kako?” „Za kratko vreme. Mislim a se opet kocka.” Zatvorim oči i sve u meni se utiša. Taj mali rkažija. „Ge je Marco, Gianna?” „Ne mogu a ga nađem.” „Kučkin sin!” Uhvatim se za koren nosa, ved pravedi planove a letim za Italiju. 177

„Dom, ti si onaj koji zna ljue. Ti si jeini koji ovo može a popravi. Potreban si mi ove.” „Na putu sam.” „Grazie,” počinje, ali sam je presekao. „I kaa stignem tamo, imademo ug razgovor o tome zašto ti je trebalo toliko jebeno ugo a me pozoveš.” „Samo ođi ove.” Ona je prekinula vezu, a ja sam u iskušenju a zavrljačim telefon preko sobe, ali umesto toga vičem Celeste. „Šta nije u reu?” Pita ok ulazi u kancelariju. „Moram a iem za Italiju ove večeri.” „a li je sve u reu?” „Ne.” Psujem i prolazim pore stola. „potrebno mi je a ostaneš večeras na ogađaju. Želim nekoga ove a upravlja.” „Mogu ja to a oraim.” „obro. Iem gore a se spakujem.” „Želiš li a rezervišem avionsku kartu?” „Ne, ja du to. Modi deš a me kontaktiraš u Italiji ako ti išta bue trebalo.” „Koliko ugo te nede biti?” „Ne znam.” Uzahnem, ved mi je muka u stomaku zbog nerea koji me čeka tamo. „To može biti nekoliko neelja. Mesec ana najviše.” „Ne brini o ni o čemu. Ove de sve biti u reu.” „Hvala ti, Celeste.” Brzo zgrabim moj laptop, iP o, kablove i spakujem u tašnu, stavim telefon u

žep i otrčim gore, preskačudi po ve stepenice ojenom. Okrenem avio kompaniju ok ošn jiravam kofer i počinjem a pakujem oela i osnovne stvari. Oličan sam u multi zaa cima. „Moram a buem u avionu za Italiju večeras, sa SeaTac, prva klasa.” 178

Čujem kako se agentica baca na posao, njeni nokti tapkaju po tastaturi ok rai ka tome a mi nađe let, a setih se a me je Alecia zvala ok sam pričao sa Giannom. Alecia. Sranje, moram joj redi a odlazim. „Ima sloboan let u osam večeras.” Agentica kaže. Proverim svoj sat. To mi aje sat vremena a završim ove pre nego što oem na aerorom. A moram a razgovaram sa Alecia, poželjno lično. Ili, je samo mogu povesti sa sobom. Ona ima tim ljudi koji mogu da upravljaju biznisom bez nje nekoliko nedelja. Cerim se dok mi se ta ideja formira u glavi.

„To je u reu, ali mi treba va mesta, molim vas.” „Imamo,” ona ogovori. ajem joj informacije putnika, pladam kreitnom karticom i završavam pakovanje, ojenom uzbuđen spontanim putem kudi. Bio sam željan a pokažem Alecia odakle dolazim, da vidim kako joj lice bista kada vidi zemlju mog dede, ili

kaa je oveem u kupovinu u Rim. Sa obnovljenom energijom, prođem još  jednom raspored sa Celeste, onda krenem, vozedi ka Seattle. Ne mogu iščekati a  je vidim, ali prvo sam morao da nazovem Stevena.

„Halo.” „Hej, om je. Želeo sam a te obavestim a iem u italiju, ipak neočekivano.” „a li je sve u reu?” Zabrinutost u Stevenovom glasu me uvek zaustavi. Način kako me je prihvatio, tako lako, uvek me razoruža. „Ne, ali de biti. Ima problema u vinograu, a ja sam potreban tamo.” „Naravno. Bui pažljiv i javi se ka stigneš tamo, i ako ti je išta potrebno.” „Hvala ti.” Klimam glavom i smešim se. „Voim Aleciu sa mnom.” „Ma je li tako?” Čujem osmeh i u njegovom glasu takođe. „akle, nije baš skroz poslovno putovanje ona?” „Ne, želim a joj je pokažem.” „obro za tebe. Bui oprezan.” Završim razgovor i omah zovem Matta, ajudi mu istu informaciju. 179

„Voiš je u Italiju? Jer uzbuđena?” „Ona ne zna. To je iznenađenje.” „akle, to je jeno pakleno iznenađenje.” „Znam.” Smejem se. „Devojke crnče za ovako nešto.” „Zvučiš kao amerikanac svakim anom sve više, brate. Zabavi se. Zovi ako ti treba nešto.” Prekiam poziv upravo ok silazim sa sutoputa, žuredi ka Alecinim stanom. Moja Montgomery porodica je posebna, u to nema sumnje. Ulazim brzo u Alecinu zgradu, proveravam sat. Imamo dovoljno vremena da se ona spakuje i da se odvezemo na aerodrom. Nadam se da nedu morati a je

skinem kako bi je ubeio a ie sa mnom. Nije samo zato što ne želim a je gola i a uronim u nju vedi eo nodi, nego zato što jenostavno nema ovoljno vremena. Opet proveravam sat. U reu, moža du je imati polugolu. Smešim se izgleima da je uzmem grubo i brzo u kuhinji dok prilazim njenim vratima i otvaram bez kucanja, iznenađen a su otključana. Pogleam ole i mrštim se ka viim cipele koje sam joj ao na nod Willovog venčanja. Ona se namrštim kaa ugleam njenu suknju na pou u kuhinji, ona na brus i top bačen u dnevnoj sobi.

Seedi na kauču sa jenim člankom noge oslonjeno na koleno ruge, rukama raširenim na naslon sofe, znojav i nosi samo sportski šorc je Blake. Maj ica mu je bačena na naslon za ruke na kauču. Znojav je, kosa mu je u haosu i izgleda... zaovoljno. A ja du ga jebeno ubiti. „Hej, čoveče. Alecia de biti iznenađena a te vii.” „Koji se kurac ove ešava?” Vičem i napreujem ka Blakeu. On omah ustaje, mršti se kao a je zbunjen, što me još više tera a ga uarim. Šta? Ona me nije viela tri ana i olučila je a zovne Blakea a je počeše? Tako sam jebeno glup. „om?” Alecia kaže sa ovratka. Ona je mokra, sveža o tuširanja, nosi samo peškir i svet se izmakao ispo mene. „a li me jebeno zajebavaš?”

180

„Hej, čoveče, nije ono što misliš...” Blake počinje, ali ja prilazim, pritiskam svoje lice blizu njegovog.

„Ono što mislim, jeste a sam mislio a mogu a ti verujem. Jebeno si me lagao.” „Ne, ominic,” Alecia kaže ok stavlja svoju ruku na moju. Pogleam ole u njenu ruku i onda u njeno lice, a ona je odmah odmakne. Pogledam ih oboje i

povučem se provlačedi ruke kroz kosu. „Za šta tačno me optužuješ?” Alecia pita ljutito. Njene smeđe oči gore, obrazi joj crvene, dok stavlja ruke na kukove i seva pogledom ka meni.

„Izgubideš svoj peškir .” kažem, pokušavam a smirim svoj glas. „Baš me briga. Samo reci.” „Tačno.” Omahujem glavom i smejem se mahnito, prolazim kroz njenu nevnu sobu. „Zašto bi te bilo briga a izgubiš peškir? Svi smo vieli robu, jel tako?” „Hej.” Blake počinje, ali se okredem ka njemu, stegnutih pesnica sa strane i ojenom Alecia je između nas, sa rukama na našim gruima. „Mi nismo...” „Ovo mi nije prvi roeo, Alecia. Prošao sam kroz ovo pre, jeino što  je poslednji put to bila moja verenica i moj rođak.” „Šta?” Njeno lice blei ok zuri u mene. „I ti misliš a bih ja to uraila?” Lice  joj crveni od besa. Ja jednostavno slegnem ramenom, dok Blake psuje ispod brade

i omiče se. „Znaš šta?” Alecia omaršira o vrata i otvori ih širom. „Mislim da bi trebalo a oeš.” „Reci a ga nisi jebala .” ogovaram i napreujem ka njoj. „Isuse, om...” Blake počinje, ali ga Alecia prekia. „Mislim a ne treba! Želim a oeš iz mog stana. Omah.”

181

„Ovo nije kraj ovoga,” kažem zuredi ole u njene besne oči.  Isto tako besan. Želim a kaže ne. Naravno nisam spavala sa njim . A ako nije, onda ne bi bilo tako teško izgovoriti to. „Ne govorim sa tobom saa.” Ona čvrsto omahuje glavom. „Završidemo ovo kasnije.” Kaa iskoračim na honik, zalupi vratima iza mene. Požurim ka kolima, vozim slepo ka severu, preko Tacome, na aerorom, postajudi ljudi sa svakim kilometrom. Ona me je jebeno izigrala. Želim a se vratim i suprostavim joj se ponovo. Prebijem Blakeovu guzicu. Ali nema vremena. Potreban sam u Italiji sada. Mojoj sam porodici potreban. Meni treba Alecia. Ili sam mislio da mi treba.

Ona je praktično priznala a se jebala sa Blakeom ne poričudi . Pročitaj natpis na ziu, čoveče. Moj mobilni zvoni, pokazujudi Giannino ime. „Šta je.” „Isuse, to je lep način javljanja na telefon.” „Šta hodeš, Gianna? Na putu sam ka aeroromu saa.” „Želim a ti se zahvalim još jenom. Uzbuđena sam što du te vieti i volela bih a je po rugačijim okolnostima.” Uzahnem i trljam rukom lice. „Bidu tamo o sutra uveče.” „Takođe, upravo sam pričala sa Lilianom, i moža sam pomenula a olaziš.” Omahujem glavom i psujem ispo aha na pomen moje bivše verenice. „Gianna.” „Volela bi a te vii.” „Nisam zainteresovan, Gianna.” „Prošlo je puno vremena, om. Ne prelažem a je oženiš. Samo pričaj sa njom. I njoj si neostajao.” Ona se jebala sa Marcom , na to jedino mislim, ali sam previše besan a bi se raspravljao. „Fino.” Ieja počinje a mi se formira. „Zapravo, Gianna, pričadu sa Lilianom. Pozovi je na večeru u petak.” „Naala sam se a deš redi to! Ved sam je pozvala.” 182

„obro. Viimo se ka d stignem tamo.” Prekinem vezu i tapkam prstom po usnama sa prstima, misledi o ve žene zbog kojih sam bio toliko glup da im dam svoje srce. Jedna me je izdala sa mojim rođakom, čak se ne mučivši   da bude diskretna. Sasvim sam siguran da je

nameravala a ih nađem nod pre naše venčanje. I upalilo je. I hvala Bogu, otkrio sam istinu pre nego sam je oženio. Ali kaa pomislim na Aleciu, to je fizička bol u mojim gruima. Kako je mogla da uradi ovo? Zašto?

183

 Al e ec  i i   c  a  „Ne mogu jebeno  da verujem!” Vrištim i ulazim u moju spavadu sobu a nabacim neku oedu, ne truedi se a viim šta navlačim i marširam naza u dnevnu sobu ge je Blake navukao svoju košulju i zuri kroz prozor. „Ne  mogu da verujem a sam pošla a mu kažem a ga volim!“ „Ti ga voliš.“ Blake kaže mirno i okrede se a me poglea. „I očigleno je a i on tebe voli.“ „Voli me? Voli me i optužuje a se jebem okolo sa svojim najboljim prijateljem?“ „Pogleaj oko sebe, lančidu.“ Njegova ruka pokazuje na sobu. „Tvoja oeda  je svua. Bio sam polu gol a ti si izašla iz tuša. a sam ja naišao na ovako nešto ubio bih ga. Imam srede što mi nije vilica slomljena saa.“ „On bi trebao a mi veruje!“ Vičem u ogovoru, „Nikaa mu ne bi h to uraila!“ „Slažem se, ali a li znaš za njegovu bivšu verenicu?“ „Ne.“ Omahujem glavom i odem u kuhinju po vino. „I to je još jena stvar koja me izluđuje. On je bio jebeno veren? Kako a nikaa nije pomenuo tu malu sitnicu?“ I zašto me ođavola činjenica a je ruga žena nosila njegov prsten tera da postanem ubica?

„Zvuči kao a nije baš obra uspomena za njega.“ Blake suvo ogovara. „Osim toga, a li si ga ikaa pitala a li je bio veren ranije?“ „Zašto bih ga to pitala?“ Okredem glavu i gleam u Bl akea kao da mu je izarsla još jena glava, ali on samo slegnu ramenima. „Nisi baš o neke pomodi, znaš.“ „Hodeš a kažeš a je ovo moja krivica?“ Zahtevam. „eo toga, a. On je prenaglio sa zaključcima, ali ti si obila a to porekneš, Alecia. Ozbiljno, oboje ste bili prilično sjebani.“ 184

Uzišem i spustim glavu i eo ljutnje me napusti. „Ono za šta je on nas optužio je strašno.“ „efinitivno.“ Slaže se on. „Ali, nisi rekla,  „Dominc, ja se nikaa ne bih  ponovo jebala sa Blakeom. On je previše obar za mene, a seks je bio suviše obar a bih mogla a to ponovim.“ Prevrnem očima ali on se samo ceri. „Ne, umesto toga si ga isterala iz stana.“ „Sranje.“ „Imam večeru sa Emily, tako a iem. Savetujem ti a oeš u vinogra i izvineš se, lančidu.“ Ja podignem nos, ali znam a je u pravu. „Mrzim ukus vrane.“

„Posoli je šederu, bide ukusnija.“

***

Truim se a pozovem oma na mobilni, ali nema ogovora. U stvari, šalje me pravi u govornu poštu. On je toliko ljut da je ugasio svoj telefon? Sranje. Parkiram se ispred prilaza vile i ulazim unutra bez kucanja.

„om!“ Proveravam igraonicu, trpezariju, kuhinju. Nemam srede. „om!“ Žustro hoam niz honik do njegove kancelarije, kada se Celeste pojavi, iznenađenje je ispisano na njenom licu. „Alecia.“ „Hej, a li je om u svojoj kancelariji?“ „Ne, žao mi je.“ „Oh,“ Okrenem se ka zanjem elu kude. „a li je u ambaru?“ „Ne, on je na putu za Italiju.“ Trepnem i vratim pogle ka njoj, sigurna a sam je pogrešno čula. „Izvini?“

185

„On je u avionu, Alecia. obio je poziv o kude.“ Ovo je njegova kuda. „Kaa?“ „Ne tako avno.“ On je na putu za Italiju a ništa mi nije rekao? „Kaa de se vratiti?“ „Ne zna. Može biti za nekoliko neelja. Moža mesec ana.“ „Otišao je u Italiju na mesec ana.“ Zvučim kao iiot, ponavljajudi sve što ona kaže, ali ne mogu a pomognem sebi. „Moglo bi a bue manje.“ Klimnem pa omahnem glavom pokušavajudi a razumem. On je otišao u Italiju da mi nije ni rekao.

„a li si obro, raga?“ „Oh, obro sam.“ „a li želiš a mu prenesem poruku?“ „Ne.“ Omahnem glavom i ponuim joj blistav osmeh. „Nemam poruke. Hvala.“ Okredem se i hoam brzo a što pre izađem iz njegove kude, ulazim u auto, palim ga i jurim aleko, jeva osedajudi a mi suze teku niz obraze. Truim se a ga ponovo pozovem na mobilni, ali ide pravo u govornu poštu. On je u jebenom avionu.

Okrenem Blakeov broj. „Ako me zoveš, to nije obro.“ „On ie u Italiju,“ Ogovaram i mrzim zvuk suza u mom glasu. „Ozbiljno?“ Blake pita. „Ja ne mogu učiniti ovo sranje gorim. Zagustilo je i on je pobegao u jebenu Italiju. On nije čak ni ostao a se bori za mene, Blake. Šta ođavola s tim?“ Blake pokušava a priča, ali ja ne prestajem, ljuta sam i frustrirana i tako me  jebeno boli a ne znam šta a raim sa sobom. „Mislim, jesam li ja toliki iiot? Jesam li toliko nedostojna ljubavi a me ljui samo ostave bez osvrtanja?“ 186

„Alecia, prestani. Uahni.“ Uraim kako kaže i ljutito obrišem suze na obrazima. „Trebalo je a me povee u Italiju sa sobom, a umesto toga on čim pomisli najgore o meni, sene u avion i pobegne.“ Jebeno ne mogu da verujem. „Alecia, ja mislim a ovo nema toliko veze sa ominicom koliko sa tobom i tvojim problemima.“ „Nemam problema.“ Ogovaram tvroglavo. „Oh, ušo, imaš više problema više o Stvarne omadice.“ „Redi du Emily da pogleda to sranje od serije.“ „Ozbiljno, Alecia. Ti ne znaš a li te je om napustio.“ „Ljui ne ostaju u mom životu, Blake.“ Ogovaram tiho. „Oni jenostavno ne ostaju.“ Prekinem poziv i zuurim slepo na autoputu ok sam se ovezla kudi. Nema više suza, samo zapanjujuda tišina. Parkiram i oem o mog stana i alje zuredi u neverici u cipele koje mi je om ostavio kaa sam požurila o njega a se spremim za trčanje sa Blakeom. Lutam po sobi, zastajudi pore prozora, zuredi kroz njega na trajektu koji je plutao. Ljudi ne ostaju u mom životu. I zašto ne ostaju?

Nika ne govorim o svojim roiteljima. Moj bivši muž izašao je iz našeg braka i ne pogleavši unaza. Umorna sam od jednokratne upotrebe. Ti si moje tesoro.

Bože, on je bio prokleto talentovan šarmer, priznadu mu to. Sa zamišljenim umom, hvatam svoj telefon iz torbe i okredem Emilyn broj.

„Hej, šefe.“ „Hej,“ Ogovaram, stavljajudi osmeh u svoj glas, i prilično sam ponosna što mi glas ne rhti. „Nešto mi je iskrslo. a li bi ti smetalo a preuzmeš sleedu neelju?“ „Naravno a hodu.“ Ona ogovara, ali mogu čuti pitanja u njenom glasu. „Je li sve u reu?“ 187

„Naravno.“ Lažem. Samo moram da idem da popravim odnos sa svojim roditeljima, koji je odavno umro. „Jenostavno imam neke lične stvari a obavim.“ „obro. Ne brini ni o čemu.“ Progutala sam knelu u grlu i tiho rekla. „Najbolja si. Hvala.“ „Bez brige.“

188

D o  i i  i ic  o m     n   c  Gianna galami na šporet preko crvenog sosa naše bake, brunajudi ispo aha, vuče svež hleb iz rerne. Neostajala mi je ova kuhinja. Tera me a razmišljam o Nonni , smehu i kudi. Naš ea je renovirao ovu kuhinju pre nekoliko goina, instalirajudi inustrijski šporet, pednicu i frižier, a Nonna  je to iskoristila dobro, uvek u kuhinji, uvek hranedi nekog. Da smo bili pametni, mi bi smo punili i prodavali njen crveni sos ok je bila živa, bolje nego vino. Ali ona ne bi imala ništa od toga.

Uzeo sam gutljaj svog vina, prilično malog Merlota koji je ošao o ove zemlje, i prošao kroz stranicu finansijskog izveštaja mog rođaka, na svom laptopu  još jenom. „akle, on je povlačio više o eset hiljaa evra u isto vreme i nisi primetila? Haje, Gianna, nisam glup.” „Uvek je imao razloge.” Kaže ona, mašudi rukama, ok je koračala kroz kuhinju. Proverim vreme, svestan a de Liliana uskoro biti ove i želim a o vo završimo pre nego što stigne. „Njegov auto je bio polomljen. On je imao meicinske račune.“ „Marco nije bio bolestan ni ana u svom životu.“ „Zašto bih ga ispitivala?“ Ona zahteva, njene uboke braon oči su u plamenu. „Zašto? On je moj brat, zar ne?“ „Trebala si ga ispitati jer je on ovo i ranije raio.“ „Ali nikaa ovako!“ Uzišem i guram prste kroz kosu. I alje sam iscrpljen o umora, ljutnje na Aleciu. O brige o svom vinograu. „Iem u banku sleede neelje, Gianna. Povešdu te a shvatiš ovo. I alje kopam po tvojim izveštajima, koji su u nereu usput, i pokušavam a shvatim koliko ti tačno uguje.“ „On ga nede vratiti, ominic.“

189

„Oh, a,“ Ogovaram, glas mi je čvrst kao čelik. „Hode. I kaa ga pronađem, prebidu mu guzicu.“ „To nije razlog zašto sam te zvala ove.“ „Pa, to de se svakako esiti. Htela si moju pomod i obideš je.“ Ona se zaustavlja pore stola, uvrtajudi kuhinjsku krpu u rukama i na kraju obavija ruke oko mog ramena i grli me čvrsto. „Hvala što si ošao omah, om. Hvala za pomod.“ „Trebalo je a me zoveš pre nekoliko meseci.“ „Mislila sam a de prestati. Mislila sam a mogu a mu pomognem.“ „On ne želi pomod, Gianna. To je ono što treba a zapamtiš.“ Ona mi se nasmeši tužno. „On je moj brat.“ Začulo se zvono i Gianna se povuče. „Iem a otvorim vrata.“ Zatvoram laptop i ostavljam papirologiju, pre nego što Gianna uvoi Lilianu u kuhinju, obe razgovarajudi uzbuđeno. „Ti si ove!“ Liliana viče i baca se oko mene, spuštajudi usne na moj obraz i ržedi se za mene. To je učinilo a mi se stomak okrene. „Ja sam ove.“ Ogovaram i povlačim je sa mene, pokazavši joj a sene za stolom. „Kako si Liliana?“ „Oh, ja sam olično.“ Smeši se i ja ne mogu a je ne omerim o glave o pete. Ona je u moernoj oedi, jarkih boja, koje je ogovoaralo njenom vitkom telu kao rukavica. Ouvek je bila vitka, gotovo previše vitka. Ali njene grui su pune i skoro a de iskočiti iz njene bluze. Usne su joj jarko crvene boje, njena koža blea i savršena. Crna kosa joj se prelivala oko ramena u labavim loknama a njene plave oči su svetlele ok me je gleala, ok su se njene usne izvrtale u koketni osmeh.

„Neostajao si mi, ominic.“ Izvio sam obrve. „a li sam?“ „Veoma mnogo.“ Ona se nagne i hvata me za ruku, ali ja se polako naslonim na stolicu, van njenog omašaja. Ne želim a me oiruje. 190

Gianna služi večeru i njih ve veselo daskaju, ogovarajudi zajeničke prijatelje, što mi aje šansu a gleam Lilianu. a li me je ona ikaa zaista privlačila? Naravno a jeste, ali iz kojih razloga, to je misterija za mene. Ona očigleno rai veoma naporno a bi sebe ulepšala, ali ipak ironično, ona je veoma neprivlačna. Postati prevarantska kučka hode a učini to.

„Oh, om, sedaš li se tog vikena kaa smo išli u Rim? To je bilo poslenje putovanje kaa smo bili vereni.“ Ustuknem pre nego što sam mogao a se zaustavim. Naravno a se sedam

tog vikena. „Šta o toga?“ „Pa, ja sam bila tamo pre nekoliko neelja i onaj mala vila sa restoranom ge smo bili oseli je na proaju. Naravno težila sam a je kupim zbog sentimentalne vrednosti.“ Poglea me sa iskrom u očima. „Ti bi trebao a je kupiš.“ „Zašto bih ođavola to uraio?“ „Zato što je to naše posebno mesto, naravno.“ Gianna se mršti na nju, a onda pogleda u mene oprezno. Spustio sam viljušku ole, oslonio se laktovima na sto i pogleao Lilianu preko ruba moje čaše. „Koja je tvoja igra, Lil?“ „Igra?“ Njene oči se šire, nevino i šre četiri goine ja bih to kupio. „Nema igre. To mesto je posebno za mene. Ne bih volela da ga neko kupi i pretvori u

nešto strašno.“ „Gianna,“ Počinjem i ustajem, pružajudi Liliani ruku koju ona prihvata bez oklevanja. „Iem van sa Lilianom, a popričamo nasamo.“ „Naravno.“ Gianna ogovara i počinje a čisti sto. Pokušavam a izvučem ruku iz njene, ali ona me steže čvrsto, smešedi mi se flertujudi, na način na  koji je to raila kaa nije mogla a očeka a ođemo kudi i zaljulja moj svet. Oveo sam  je van i stali smo ispod trema.

191

„Hvala Bogu a smo sami, najza.“ Zapree i kliznu rukama preko mojih grui, oslanjajudi se na mene, izvivši glavu unaza, čekajudi a je poljubim. „Tako sam sredna što si kudi, mi amore.“ Povukao sam se aleko o njenog oira i prekrstio ruke preko grui. „Ja nisam tvoja ljubav, Liliana. Ja ti nisam ništa.“ „To nije istina.“ Nakrenem glavu u stranu, gleajudi je pažljivo. „Jebala si mog rođaka. Nod pre venčanja.“ Njene usne počinju a porhtavaju ai suze paaju iz njenih očiju, ali ni za  jedan trenutak ne verujem da su prave. Liliana je majstor manipulacije.

„Samo su mi bila hlana stopala.“ „Ili hlano srce.“ Mirno ogovaram. „Volela bih kada bi mi oprostio, Dominic. To je bio trenutak slabosti. To ništa ne znači.“ Klimnuo sam na njene reči. „a, Marco mi je rekao a ste se jebali oko tri meseca. akle, ona je to bio samo tri meseca ug trenutak slabosti?“ Njene oči se suziše a usne stisnuše. „a li si ošao ove a se pomirimo ili ne?“ „Ne.“ Prešao sam prstom preko usana. „ošao sam ove jer sam bio potreban mojoj rođaki.“ „Pa, zašto si me pozvao na večeru?“ Ona stavi ruke na svoje kukove i glea u mene.

„Iz nekoliko razloga.“ Lezerno se naslonim na ograu. „Prvo, želeo bih da znam koliko para si nagovorila Marca a ti a tokom poslenjih šest meseci.“ Ona počinje a govori, ali ja poižem ruku. „Takođe sam hteo a priznaš a si se jebala sa njim, još pre nego što sam te zaprosio. I jenostavno sam želeo znati, zašto?“ „Šta zašto? Zašto mi Marco aje pare? Zašto se jebem s njim?“ „Sve to.“

192

Ona zabacuje glavu unazad i smeje se. Ne lepim, seksi osmehom, onim koji

 ja znam, ved osvetoljubivim, osvetoljubivim, zlobnim smehom koji je čini još ružnijom. „O, hajde Dominic. Ti si odrasla osoba. Imali smo dobar provod zajedno. Seks je bio spektakularan, činili smo jeno rugo a se smeje.“ „Seks je bio osrenji.“ Ispravio sam je i nacerio se. Seks sa Aleciom je bio spektakularan.

„Nikaa nisi bio ti u pitanju.“ Ona izbacuje. „Čim sam kročila u ovaj vinogra, kaa sam ošla ovamo a brinem o tvojoj mami, znala sam a ga želim.“ „Htela si vinogra?“ Sa nevericom upitam. „Za šta? Ti si meicinska sestra.“ Vratim se na vreme u onim mesecima kaa je Liliana ošla ove  da brine o mojoj mami i kako je samilostna bila. Bila je moja stena za to vreme, i to je razlog

zašto sam se zaljubio u nju. „Ja sam prokleto obra meicinska sestra, ali a li stvarno misliš a je to ono što želim zauvek a raim? a posmatram ljue kako umiru?“ „Šta hodeš?“ „Hodu pare!“ Omahuje glavom ka meni kao a sam glup. „Ti si uvek govorio o preseljenju u Americi, novom početku, a to nije ono što sam ja želela. Ja volim ovo mesto. Baš ovo. I znala sam a Marco nikaa ne bi otišao.“ „Pa si ga zavela.“ „I alje to raim.“ Ogovara samozaovoljnim osmehom. „I on prilično rai ono što mu kažem.“ „Uključujudi krađu novca o njegove sestre.“ Zarežao sam. „Hej, ja sam pitala Giannu a te nagovori a ostaneš kudi uže, ominic. Bio si onaj kog sam želela, ali sam te želela ove. I htela sam biti vlasnica ovog vinograa.“ „a li si zaboravila a si potpisala prebračni ugovor, Lil?“ Naceio sam se kaa je pobleela. „I pore toga, Marco i ja nismo vedinski vlasnici ovog vinograda. On i ja posedujemo samo po dvadeset pet procenata, Gianna poseduje

peeset posto. Ovo je njen vinogra.“ 193

„Pa, ona je obra stvar a sam zaržala bezumnu luaču kao prijatelja sve ove goine, zar ne?“ „Ti nisi moj prijatelj.“ Oboje smo se okrenuli, šokirani što viimo Giannu kako st oji na kraju trema, sa bocom vina u rukama, rhtedi o besa. „Gianna, bella, pogrešno si me razumela.“ „Ne, nisam.“ Gianna omahuje glavom i postavlja vino na ograi. „Sve ovo vreme, mislila sam a si zaljubljena u ominica.“ Prevrde svojim slatkim očima n a Lilianu i uziše. „Bilo mi je žao zbog tebe.“ „Pa, to je nešto što nam je zajeničko.“  Liliana odgovara hladno. „Ti deš morati a ojebeš sa mog imanja saa.“ Gianna kaže, iznenaivši nas svojim jezikom. Liliana se okrede prema meni. „a li deš joj ozvoliti a ovako razgovara sa mnom.“ „Apsolutno. Ojebi oave.“ „om,“ Ona počinje, sa tužnim izrazom lica. „Kaa je tvoja   majka bila na samrti, rekla mi je a se naa a deš nadi finu ženu kao što sam ja. Ona je želela a buemo zajeno.“ „Moja majka nije z nala kakva si, Liliana. Ja znam. Gubi se sa Gianninog imanja pre nego što pozovem a te uhapse za ometanje posea.“ Liliana je pogleala u oboje a zatim ušla unutra za tašnu i izašla napolje. Gianna i ja smo gleali jeno rugo mirno, ok se čula škripa gu ma, a onda su njene suze krenule.  Pitam je. „Jesi li obro, Bella?“  Pitam

Namrštila se i klimnula glavom, ali njeno lice se mrvi i ona omahuje glavom. Prilazim i grlim je, ljuljajudi je ok plače. „Mislila sam a mi je prijatelj.“ „Znam. Tako mi je žao.“

194

„Mislila sam a te voli i bilo mi je žao nje, i zato sam te uvek terala a se vratiš kudi.“ „Znao sam to.“ „Bože, ona je kurva.“ Nagnuo sam se i poljubio je u glavu, a zatim poveo o verane i pomogao a obriše suze. „Znao si sve to,“ Kaže tiho. „Znao si a je pomagala Marcu a krae o mene i sve ostalo.“ „Jesam.“ „Zašto mi nisi rekao?“ Nagnuo sam glavu i gleao je tiho, i na kraju je klimnula glavom. „Pokušao si. Omah nakon svega što se ogoilo, pokušao si, a ja sam ti rekla a umišljaš stvari i da ti ne ver ujem.“ „Bila je tvoja prijateljica.“ „Ti si moja poroica.“ Ogovara. Slegao sam ramenima i klimnuo, baš kaa je moj telefon zazvonio u žepu. „Zravo, Celeste.“ „Zravo, ominic. Poručujem hranu za ogađaj spajanja poroica koji se oržava sleedeg vikena i htela sam a se uverim a nemaš ništa a oaš.“ „Ne, sve imaš u poslenjem mailu koji sam ti poslao. Ipak, proveri sa Blakeom. On je moža malo izmenio meni.“ „a, gospoine. Oh, a li te je Alecia sustigla pre neki an pre nego što si poleteo sa aerodroma?“ Namrštio sam se, ignorišudi Giannin izraz iznenađenja na ime Alecia. „O čemu pričaš?“ „Oh, ona te je tražila. Nije ostavila poruku, ali je zvučalo važno.“ Naravno a je važno. Uhvatio sam je sa Blakeom. „Hvala, Celeste.“ „Nema na čemu, viimo se za par neelja.“ Ona prekinu vezu i ja guram svoj telefon u žepu. 195

„Ko je Alecia?“ „Niko.“ Sve. „Šta ono beše Amerikanci kažu? Oh, a, sranje. Ko je ona?“ uboko uahnem i pre nego što znam šta raim, ja sam prosuo sve o njoj. Kako sam je upoznao, kako smo počeli zajeno, koliko mi ona znači, pa sve o dana kada sam polazio u Italiju i saznao da spava sa svojim najboljim prijateljem.

„Ali ona je pokušavala a te pronađe kaa si bio na putu ovamo. Celeste je to rekla.“ „Naravno a jeste.“ Narugao sam se. „Uhvad ena je i pokušala je a moli za moj oproštaj, koji nede obiti.“ „akle, nisi razgovarao sa njom.“ „Ne.“ Gianna uziše i mrmlja nešto o muškarcima i svinjama. „Moža bi trebao a razgovaraš sa njom, pre nego što oneseš zaključke.“ „Znam šta sam vieo, Gianna.“ „Vieo si a je njen najbolji prijatelj seeo na kauču.“ „Polugo, znojav a njihova oeda razbacana po celoj jebenoj dnevnoj sobi. Nije baš a je nevina.“ „Pa, priznadu a je a je tako.“ Ona grize svoju usnu. „Žao mi je. je. Ja svakako nisam najbolji sudija karaktera, i nikaa nisam upoznala tvoju Aleciu.“ „Ona nije moja.“ Brzo ogovaram. „Zar nije?“ Gianna se ceri i hvata moje lice rukama. „Ti voliš tako jako, Dominic. Uvek si takav bio. Uvek si imao tu stvar koja je mogla oboje da vas

rastuži ili usredi. Liliana je prigušila to svetlo u tebi neko vreme, ali ja viim a se vratilo. Ljutnja je tu i ne govorim kako ne bi trebala a bue, ali mož da bi trebao a pokušaš a opreš o nje.“ „Ona nije ni pokušala a me kontaktira, Gianna.“

196

„Nalaziš se preko pola sveta. Prošlo je va ana. Mobilni telefoni nisu uvek pouzani.“ Naginje se i ljubi me u obraz. „Ti amo.“  „Volim i ja tebe.“ Ljubim joj ruku, pre nego što ona olazi, uzimajudi bocu vina sa ograe i ulazedi unutra. Znam šta sam vieo. Nije bilo šanse a sam pogrešio. Njena oeda je svua, Blake je bio polugo. I ona je odbila da jebeno porekne da je bila s njim. Nije htela

a porekne. Ako me je tražila, to je zbog toga što sam ih otkrio. Zar ne? Omahnem glavom i prođem rukom kroz kosu, uznemireno, a zatim olučim jebi ga, i povlačim svoj telefon iz žepa i brzo biram njen broj. Baca me pravo u govornu poštu. Namrštio sam se i pokušao još jenom, ali opet iem u govornu poštu. Ili je linija mrtva ili je ugasila svoj telefon. Zastao sam i udahnuo duboko i na kraju

pronašao Jules u imeniku i okrenuo njen broj. „Zravo.“ „Hej, Jules, pokušavam a obijem Aleciu i ne mogu a probijem liniju. a li si razgovarala sa njom?“ „ominic?“ „Ko bi mogao rugi biti?“ „Tvoj broj se pojavio kao nepoznat. Imaš srede što sam se javila.“ „a li si razgovarala sa njom?“ Ponovo pitam. „Ne, nisam razgovarala sam njom još o bejzbol utakmice. Je li sve u reu?“ Opsujem u brau i prelazim prstima preko usana. „Ne, nije u reu. Ali rešidu to.“ „Sigurna sam a je obro, om.“ „Hvala, bella. “ Verovatno je u pravu. Siguran sam da je dobro. Ali sada moram da brinem o tome da vratim Giannu na pravi put, i da prebijem Marca, tako da mogu da odem

kudi i shvatim šta se jebote ogađa. 197

 Alecia  Nisam znala da mogu toliko da mrzim neki gra kao što mrzim San Francisco. A stvarno nije gra grešnih. To je prelep gra sa lepim zgraama i interesantnim ljudima. Oličnom hranom. Uvek se nešto ešava ove, bilo a su umetničke egzibicije ili festival. I pogle sa Golen Gate mosta i Pacif ic okeana je

zapanjujud. Ali za mene nema ništa osim loših sedanja ove. Vozim svoj iznajmljeni auto kroz komšiluk ge sam orasla. Znam ulice kao svoj lan. Hoala sam kudi bezbroj puta, sama, kad je jedno od mojih roditelja zaboravilo da me pokupi posle škole, ili jenostavno nije ošao po mene jer je bilo nezgono. Mogla sam nadi njihovu kudu sa povezom preko očiju. Povlačim se na ivičnjak, gasim motor, i jenostavno gleam oko urenog, srenje klase susestva. Prelep je, sunčan letnji an. rveda su pun a zelenih listova, trotoari ureni i zauzeti sa ecom na biciklama ili trče okolo sa prijateljima. va susea šišaju svoje travnjake. Izlazim iz kola i zurim u maminu i tatinu kudu. Mora a su je skorije obojili. Umesto solidne, pouzdano tamno sive iz mog etinjstva, sa je boja rđe, zelen o žbunje je sa obe strane trema, izgleaju čak sjajnije pore kude. Uzimam dubok udah i hodam sporo ka prilazu, penjem se stepenicama do

trema i zvonim na vrata. Moje oči ne mogu a a ne putuju o ugla verane ge sam sedela satima, posmatrajudi rugu ecu iz komšiluka, želedi a ne moram a idem na drugu lekciju iz klavira ili košarke ili nevnog kampa. Vrata se otvaraju i moja majka, njena plava kovržava kosa i malo neposlušna oko njenog tankog lica, obučena u jenostavn u majcu i plave farmerice zavrnute o pola, otvara vrata sa iznenađenim osmehom. „Alecia! O moj Bože, šta raiš? Ulazi, raga.“ Omiče se, puštajudi me unutra i ljubi oba moja obraza. „Alan! Alecia je ove!“ „Zravo, mama!“

198

„Pa, ovo je ivno iznenađenje. a li olaziš iz Seone?“ „Seattle,“ ispravim je i stisnem ruke u pesnice. „Živim u Seattle u.“ „Tako je, raga. Haje u kuhinju. Tvoj otac i ja upravo imamo ručak.“ Nameštaj je isti. Braon kožni kauči i televizor najmanje petnaestak goina star smešten u nevnoj sobi. Isti izlizan trpezarijski sto postavljen u kuhinji. Čak i krigla iz koje moj otac pije je u kuhinji. To sam mu dala za B ožid kaa sam imala osam godina.

„Alecia,“ kaže ljubazno i ljubi me u obraz. „Kako lep o od tebe da nas posetiš. Prošlo je, koliko, najmanje šest meseci?“ „Tri godine.” ogovorim i treptajem oteram suzu. Zašto me ovo uvek iznenai? Mama se mršti i počinje a prikuplja meso, sir i hleb a pravi senviče. „Ne, ne može biti toliko ugo,” ona kaže i omahuje glavom. „Prilično sam sigurna da smo razgovarali sa tobom za B ožid.” „Ne, niste,” ogovaram čvrsto. Ovo je ono zbog čega sam ove, zar ne? Mogla bih da se zauzmem za sebe sada.

„Pa, obro te je vieti,” tata kaže sa osmehom. „Kako je u Sedona?“ „Seattle,” kažem kroz stisnute zub e. „Zašto ni jeno o vas ne može a zapamti a ja živim u Seattleu?” „a li hodeš šunku ili duretinu, ragi?” Mama pita tatu. „Duretinu, molim te. Alecia, haje sei.” Pokazuje na stolicu sa njegove leve strane i spustim se na nju, stavim svoju torbicu na pod i uzmem duboh udah.

Volela bih a imam obro, žestoko pide. „Nedu biti ove ugo.” Počnem i grizem usnu, skupljajudi snagu. „Šta je, ušo?” Mama pita ljubazno i seče tatin senvič ijagonalno, baš onako kako on voli.

„Ako me niste želeli, zašto ste me imali?” Oboje su mirni, ona se mršte na mene, zbunjeni.

„O čemu ti pričaš?” Tata pita. 199

„Znam a me niste planirali,” nastavljam, pratedi obrazac na stolu sa svojim prstom. „To nika nije bila tajna. Ali ako me niste želeli, i ja sam bila nesredan slučaj, zašto me niste ali na usvajanje, a ne a me ržite poalje, i ignorišete me ceo moj život?” „Ignorisali te?” Mama zahteva i sea za sto, zaboravljajudi senvič. „Haje a ne ublažavamo reči,” kažem i pogleam ih oboje u oči. „ Nikad mi nije dozvoljeno da jeem sa vama. ržali ste me zauzetom u školi kako bih vam se sklanjala sa puta. Mrzela sam sport. Praktično nisam ni volela klavir.” „a li imaš ikakvu ieju kolio nas je koštalo a bueš na časovima klavira? Na sportu?” Mama se zavali na stolici, besna saa, njene smeđe oči su saa šire i frustrirane. „ali smo ti sve. Slali smo te u najbolje škole. Najbolji kolež.” „Imala sam sve, tako a vam ja ne bih smetala,” prekiam je. „ I to je prošlost. Ne može se promeniti. Samo hodu a znam, zašto? Šta je to bil o u meni tako neopaljivo a niste mogli a ponesete čak a jeete obroke sa mnom?” Mrzim što čujem cvilež u svom glasu, ali stisnem usnu, obijajudi a se povučem. „Nije to bilo,” tata kaže tiho. „ Uvek si bila dovoljna sebi kao dete, Alecia. Dobro si se igrala sama.” Omahujem glavom i ne mogu pomodi a a se ne smejem sumorno.

„Tata, naučila sam a buem sama sebi ovoljna. Vas voje nikaa niste krili činjenicu a ste želeli a bue samo vas voje. Uvek, ali uvek sam se osedala kao tredi točak. Niste me želeli.” Slegnem ramenom ok mama uzahne, pokrivajudi rukom usta u iznenađenju. „Stvarno, mama? Ti čak ne znaš ni u kom grau ja živim?” „Moža a smo obratili više pažnje,” tata kaže zamišljeno. „ Ali ja, kao prvo, mislim da smo ti dali najbolje od svega . Najbolje muzičke časove i sportske programe. Školu. Tvoja majka i ja smo jako naporno raili a bi mogli a ti priuštimo te stvari, Alecia.” „Raila sam puno rano vreme samo a bih ti platila školarinu za privatnu školu,” mama oaje. „Nisam rekla a sam bila bez tih stvari.” Progutam i stegnem pesnice besna što su počele a se tresu. „Imala sam dosta stvari. Ali nism imala naklonost. Nisam 200

se osedala voljeno. I samo hodu a znam šta je to sa mnom a sam tako nevoljena.” „Moj Bože, Alecia!” Mama uzvikuj e. „Naravno da te mi volimo. Ti si naša mala evojčica.!” „Ne sedam se a si mi ika rekla a me voliš. Nisi me grlila. Nika nisi rekla a si ponosna na mene.” Zure jeno u rugo zbunjeni, ona vradaju pogle na mene. „Grlite jeno rugo. ošla sam iz veoma voljenog braka,” nastavljam. „ Ali ne olazim iz poroice pune ljubavi.” „Pretpostavljam a smo bili užasni pokazatelji kaa su u pitanju osedanja,” mama kaže. „Neki ljui jenostavno nisu,” tata kaže sleganjem ramena. „Ali te nikada nismo maltretirali. Nismo te uarili ili vikali na tebe ili te čak kažnjavali veoma često.” Uzahnem i protrljam svoje lice. „Zašto imam osedaj a se vrtimo u krug?” „Hodeš li a kažeš a smo bili usrani roitelji, Alecia?” Tata pita. „a! I želim a znam zašto me ne volite!”   Viknem i ustanem sa rukama stegnutim u pesnice sa obe moje strane. „Želim a znam zašto me nikaa niste zaržavali ili mi rekli jebeno ljubazne stvari! Želim a znam zašto ste me uvek slali nege, raije nego a me ržite blizu vas!” „Pazi na svoj jezik, kderko,” mama upozorava strogo, ali upravo omahujem glavom i zabijem šaku o sto. „Nisam zaslužila to!“ „Nismo ništa raili pogrešno,” mama kaže sa frknuvši, poigla je nos, a ja znam a mi nede ogovoriti. „Moža,” počinjem zamišljeno, „ste samo previše z aljubljeni u sebe da shvatite a ste učinili išta pogrešno. Moža je lakše živeti u poricanju, u vašem savršenom malom omu, vašem savršenom malom balonu i uverenju a ste me tretirali obro. Ali sam ošla a vam kažem a niste. I to nije u reu. To sam se pitala svoj ceo život.” Senem naza na stolicu i prekrsim ruke.

201

„Uvek sam se pitala zašto sam tako nevoljena. Šta sam uraila? Potrčala sam u ruke prvom čoveku –  momku tada  – koji mi je pokazao pažnju, i pobegla sam što sam alje mogla kaa sam iplomir ala da izbegnem usamljenost ove kude. Vi ne želite a priznate a ste usrani roitelji? obro.” Ustanem i uzmem svoju torbicu.

„Bili ste usrani roitelji. Ali vas volim, jer ste moji roitelji.” Okrenem se a odem, ali kad stignem do kuhinjskih vrata, okrenem se ka njima. „Ako ikaa želite a imate vezu sa svojom jeinom kderkom, zovite me. Nedu juriti vašu ljubav. Nedu moliti za to. Po prvi put u svom životu, na vrhu sam nečije liste prioriteta: moje.” Na rhtavim nogama, hoam kroz kudu svog etinjstva, k roz ulazna vrata i o mog auta. Trebalo mi je tri pokušaja a pokrenem motor auta, ali sam konačno krenula, teško išudi, rhtedi, ali tako jebeno ponosna na sebe. Bilo je vreme a se borim za sebe. Stižem o kraja bloka kaa mi telefon zazvoni. Jules. Pošaljem je u govornu poštu i omahujem glavom. Ne mogu a ponesem a pričam ni sa kim o Montgomeryja anas. Umesto toga, tražim drugi kontakt i pritisnem slanje.

„Alecia?” „Zravo, Jonathan,” ogovorim i pročistim grlo. „ Da li bi bio voljan da se nađeš sa mnom sutra za oručak?” „Ti si u San Franciscou?” „a.” Ne, želim a tvoja glupa guzica oleti u Seattle i sretne me tamo. „Ge?” „Ge smo večerali, evet sati.” „Bidu tamo.” Zastaje. „Jesi li obro?” „Bidu.” Završim poziv i usmerim kola ka mom hotelu. Tel efon zvoni opet. Nepoznat broj. „Jebeni telemarketntizi,” mumlam i pošaljem ga u govornu poštu, a odmah potom telefon opet zvoni. Jules.

„Šta je?” Ispalim.

202

„Uh... zravo.” Čujem buku u pozaini. Ljui se smeju. „Izvini Jules. Šta mogu a uraim za tebe?” „Pa, imamo poroičnu večeru, a Jax i Logan su ove, i olučili su a se venčaju za ve neelje, što znam a je kratak rok, ali smo želeli a se uverimo ako ne možeš a pomogneš planom, bar možeš a ođeš o njega.” Ona pauzira a uzme ubok uah i čujem nekoga... Sam? Uzvikuje. „Bolje ti je a oneseš seksi guzicu i baciš se na to!” O, ođavola ne. „Izvini, Jules, prilično sam sigurna a taj dan imam ogađaj.” „Ne, nemaš. Pričala sam sa Emily.” „Ona zašto samo nisi pitala a li hodu?” „Pa, pristojna sam, nisam li?” ne mogu pomodi a a se ne nasmejem. „Ako nema ogađaja, to mora biti zato što imam nešto rugo a raim. Hvala ti što misliš na mene, ali moradu a obijem.” Čujem kretanje i kako se pozaiska buka smanjuje ok ne utihne skroz, ona Jules kaže. „U reu, ne seri. Šta se ešava?” „Ne znam na šta misliš.” „Ne zvučiš kao ti uopšte. Zvučiš... tužno. Pričaj sa mnom, rugarice.” Morala  je ubaci prijateljstvo tu, zar ne?

„Mislim a nije obra ieja za mene a buem na jenom o vaših poroičnih zabava saa, Jules.” „Šta je moj iiotski brat uraio?” Namrštim se i parkiram na parking hotela. „Ko je rekao a je on išta uraio?” „NIsam glupa, Alecia. Pričaj sa mnom.” Uzimam ubok uah. Moji nervi su vednačeti o posete mojim roiteljima i nisam spavala danima. Na moj užas, osedam a mi se oči pune suzama. „Samo mislim a nede funkcionisati između tvog brata i mene.” „Zašto?” Jules pita nežnim glasom. „Mislim a ste savršeni zajeno.”

203

„Mislim a moram a buem sa nekim kome sam prioritet, Jules.” „U reu.” Zvuči zbunjeno. „Šta je problem?” „Nisam to za Dominica. A ja to zaslužujem, Jules. Treba mi.” „Svako to zaslužuje, ali ne shvatam zašto ti misliš a nisi prioritet omu. Čekaj.” Ona sklanja telefon sa lica i mrmlja sa nekim tiho pre nego se vrati. „Molim te, nemoj a pričaš poroici o ovome.” „To je bio moj tata. On samo proverava a li je sve u reu. Nede on ništa redi.” „Naam se a deš i alje misliti na mene kaa se pojave proslave.” „evojko, ti deš raiti Jaxovo i Loganovo venčanje. Ne prihvatamo ne kao ogovor.” Grizem usnu ok me čežnja ispunjava. Volim da radim sa ovom porodicom. Nije samo reč o novcu, ved zato što su zabavni i oni su moji najbolji klijenti. Ne želim a ih se oreknem. I zašto bi i morala? Ništa nisam uraila pogrešno! „U reu. Zvadu te sleede neelje. Trenutno sam van graa saa.” „Ge si?” „U San Franciscou. Imam neke emone a oteram.” „Alecia, zabrinuta sam za tebe.” „Nemoj biti. Bidu obro. Pričadu sa tobom sleede neelje.” Ona uziše u moje uho.

„U reu. Pričademo sleede neelje. I to mislim, Alecia.” „Viimo se uskoro.”

***

204

Kada sam stigla u Alley Cat, u restoran gde smo ja i Jonathan nedeljom

ujutro oručkovali svake neelje tokom našeg braka, on ved sei na našem mestu, izglea nervozno ok zuri ole u svoju šolju sa kafom. Uzimam mnut da upijem njegov lik. Njegova braon kosa je uža nego što je znao a je nosi, skoro razbacana. Još uvek je mršav, previše mršav, bez efinisanih mišida na njegovim rukama. On nosi kao i obično svoje majce sa metal benom i vredaste farmerke. Izglea mlađe. Bezbrižno. Senem na suprotnu stranu o njega, za razliku o ona kada smo bili u braku.

„Nekaa si seela pore mene,” kaže smešedi se i naza arogantno. Ne uzvradam mu. Umesto toga, zavalim se i kažem prvu stvar koja mi je pala na pamet.

„Trebalo bi a se stiiš načina na koji si me tretirao.” Oči mu se šire, ali vidim da sam ga zatekla, pa nastavljam. „Način na koji si omalovažavao moj posao. Nije u reu.” Glas mi je savršeno miran, ali oči su mi zaboene u njegove. „Način kako si du tao kada sam te razočarala? efinitivno nije u reu. Činedi me malom, ili kako su tvoji neostatci bili moja krivica, nisu bili u reu.” Konobarica prilazi a uzme moju poružbinu, ali jenostavno omahnem glavom, poslavši je naza. „Ogurnuo si me kaa sam pokuša la da ti dam ljubav. Potrudio si se da znam da sam poslednja osoba na tvojoj listi prioriteta. Imao si

nepriklane onose sa ženama koje nisu u braku.” Naslonim se naza, učvršdujudi se laktovima. Njegovo lice je bledo, ali usta su mu stisnuta i ne mogu da vidim da li sam ga iznervirala. „i naterao si me a osedam kao govno, zato što moj e seksualne

sklonosti nisu iste kao tvoje, to nije bilo jebeno u reu.” On guta teško. „Jesi li završila?” „Za saa.” „obre te je vieti, takođe. Izgleaš prelepo uzgre.” Trepnem i mrštim se na njega.

„Iem oave.” „Čekaj.” Njegova ruka pokriva moju pre nego što mogu a skliznem iz separea. „Nemoj a ieš. U pravu si. Ništa o toga nije bilo u reu.” „obro.” Izvučem ruku iz njegove i gleam ga u tišini. „Barem se oko toga slažemo, saa moram a te pitam zašto.” On se smeje i omahuje glavom. 205

„Zašto sam bio kreten?” „Bio si seronja, Jonathan. A želim a znam zašto. Šta je to u meni a sam bila neostojna ljubavi? Šta ti je alo za pravo a se osedam manje vrenom taa, posebno kaa si znao moju prošlost sa roiteljima.” „O, Alecia, ti nisi bila nevoljena. Prvo du a se izvinem, a pre svega, što sam napravio a se tako osedaš.” Moje obrve se ižu u iznenađenju. „ Bio sam tako zaljubljen u tebe da nisam mogao da mislim ispravno. Ti si bila prelepa i pametna i

tako jebeno talentovana.” Moja vilica paa, a ona sam se oporavila i jenostavno ga mrko gledala.

„Ako tako tretiraš nekog koga voliš, stvarno ne znam kako tretiraš nekog koga možeš a poneseš.” „Nika nisam bio ovoljno dobar za tebe, Alecia. Znao sam to. Nisam znao zašto si sa mnom. I kaa si započela svoj biznis i ka je postao uspešan, bio sam zabrinut.” „Zabrinut?” „a deš shvatiti a nisam ovoljno obar za tebe. Umanjo sam ga, napravio a bue beznačajan, zato što sam previše bio pičkica a jenostavno buem ponosan na tebe. A ostalo?” On sleže ramenima i osmahuje glavom. „ Idem na neku terapiju kako bih shvatio. Znam a sam te povređivao, i mrzim to, ali nisam mogao a prestanem.” „Koja je presua?” „Ja sam sebični kreten.” „Prilično blizu,” ogovaram sa klimanjem glave. „Shvataš a biti kompletan seronja prema nekome koga se plašiš a deš izgubiti, nije način a ga zaržiš.” „Hej, niko nije rekao a sam pametan.” Lice mu je ozbiljno. „ Tvoji roditelji nisu te zaslužili, plavušice. Jebeno sam siguran a te ni ja nisam zaslužio. Ali to nije imalo ništa sa tobom i sa tim a bueš voljena.” „Izglea a sam zajenički imenitelj ove. J.” On omahuje glavom čvrsto. „Imala si lošu sredu kaa je reč o ljuima koji su bili u tvom životu. I ja sam želeo a te viim ved uže vreme kako bih rekao izvini.” 206

„Pa, ovo nije ono što sam očekivala.” „Hodeš li a me griš, baciš mi kafu u krilo, i izbaciš sve samozaovoljno iz sebe?” „Tako nekako.” „Pa, pre nego što to uraiš, samo hodu a znaš a mi je žao što sam bio kreten. Zaslužuješ nekog ko dete voleti i ceniti te na način kako nikaa niko pre nije. To želim za tebe, plavušice.” „Hvala,” šapudem, i grizem usnu a zaržim suze a ne kliznu. „Nika nisi ošla a uzmeš svoj klavir ili tvoje ruge stvari. I alje su u kudi. Možeš odi a ih uzmeš kaa ko želiš.” „Nisi proao kudu?” „Ne.” „Ne želim klavir.” Frknem i omahnem glavom gleajudi napolje kroz prozor u luku.

„Ozbiljno? Ali tako si prokleto obra u tome.” „Jeino sam ga svirala za moje roitelje. Nedu ga svirati ponovo.” Gleam u svog bivšeg muža i konačno mu se nasmešim. „Bilo je obro vieti te takođe, J .” On poseže za mojom rukom, i samo za ovaj momenat, opuštam mu. Osedaj je poznat, ali to nije ruka koju želim a rži moju. Nije čak ni blizu. „Želim a sijaš, Alecia. I želim a ti kažem, upravo ove na našem mestu, tako sam jebeno ponosan na tebe.” Nagnem se i poljubim njegovu ruku, ona mu se nasmešim. „Hvala ti.” I sa tim, ustanem i oem, ne osvrdudi se.

207

D o  i i  i ic  o m     n   c  Bože, jebeno sam umoran. Biti osutan o mog vinograa eset ana bilo  je prokleto ugo. Celeste je fantastična, ali ja volim stvari a raim na oređen način, tako a nisam ništa rugo raio u proteklih četresetosam sati osim raa i spavan ja, pokušavajudi a se otresem ove proklete proklete pospanosti o letenja. letenja. Poslao sam mejl, zapečativši partnerstvo sa novim restoranom u oblasti Portlanda koji se zove Seduction, intrigantni vlasnici njih petorica, i pravim

mentalnu belešku a oem tamo uskoro a proverim. Počinjem a čitam kroz aplikaciju za ogađaj na jesen i posrnem ka viim a Alecia je ta koja planira ogađaj. Voleo bih a razgovara sa mnom. Pokušao sam a je nazovem nekoliko puta tokom poslednjih par nedelja, ali ona ne odgovara, a ja odbijam da je molim

a ogovori na prokleti telefon preko tekst poruke. To je smešno. Bacim oko na telefon i pitam se koliko je smešno zaista, baš ka neko zakuca na moja vrata i ja sam iznenađen ka nađem Stevena kako stoji na vratima moje kancelarije.

„Je l' sve u reu?“ Pitam ok stojim i pokazujem mu a uđe unutra. Zatvorim vrata za njim.

„O, jeste, zvao sam ranije i Celeste kaže a si stigao anas, pa sa m pomislio a svratim i viim kako ti je prošao put.“ „Bilo je... neophono,“ ogovorim i senem na stoli cu dok on seda preko puta mene. „Ali problemi problemi su rešeni saa.“ Obezbeio sam kreit za Gianna, ne rekavši joj a sam ja taj koji ga otpladuje, tako a može a stane na svoje noge. I uspeo sam a imam iskren razgovor sa Marcom, baš pre nego sam ga nokautir ao. Obojica smo bili neizmerno zadovoljni.

„rago mi je a si kudi,“ moj otac ogovara sa osmehom. On spaja svoje ruke. „Je l' Alecia uživala u Italiji?“ Naslonim se naza u stolici i omahnem glavom.

208

„Nije išla.“ „Zašto nije?“ Gleam svog oca i razmatram a lažem, ali umesto toga  jenostavno kažem. „Mislim a sam sjebao stvar, a Alecia i ja smo završili.“ On poiže obrvu. „Šta si uraio?“ Ustajem i okredem mu leđa, guram ruke u žepove i zurim kroz prozor koji gleda na moju zemlju. Ostataka od Willovog venčanja oavno nema i kao a Alecia nikaa nije bila ove. Osim što je viim ge go a pogledam.

„Mislim a sam je uhvatio kako ima aferu sa njenim najboljim prijateljem,“ priznam tiho. „Bio sam besan. Povređen, zapravo.“ „Naravno.“ „Ali saa, nisam tako si guran da je ono što sam vieo bilo tako kako izglea, a ne mogu a je nateram a mi ogovori na pozive. Imam osedaj a je završila sa mnom.“ Uzahnem i okrenem se ka njemu. „Pa saa, moram a saznam kako a  je izbacim iz svog sistema sistema i nastavim alje.“ alje.“ „Pa, znaš kako kažu o tome kako izbaciti ženu iz glave, sine. Stavi rugu u svoj krevet.“ Moje oči se suze sa besom koji puca kroz mene. „Nisam zainteresovan a jebem nekog rugog. Ne mogu a uskočim u krevet sa rugom ženom ka volim neku rugu. Moža ti možeš a mi kažeš kako a uraim to, tata.“ Steven nije čak ni trepnuo. „Zaslužujem to.“ On klima glavom polako. „a, zaslužuješ.“ „Mislim a je veoma inikativno a nisi zainteresovan za rugu žene, om. Moža nije završeno onako kako ti misliš a jeste. Sramota je oustati o nečega za šta si tako teško raio a imaš u svom životu.“ „Ona nede a priča sa mnom,“ posetim ga. „A saa ka d smo na temi, kako si ti mogao a uraiš to? Kako si mogao a skočiš o Gail o moje mame?“ „Nisam skakao nige,“ ogovara hlano. „Mislio sam a je moj brak gotov, i bio sam iiot. Žalio sam ved uže vreme. Više ne.“ 209

„Zašto?“ Pitam iznenađeno. „Zbog tebe.” On slegne ramenima i ona uzahne. „Ti si bio najbolji deo života svoje majke, ominic. Ja je nika više nisam vieo opet,  toliko mogu da ti garantujem. I saa imamo tebe u našoj poroici, p oroici, a ja ne mogu biti zahvalniji.” „Ja sam ti poremetio život, a siguran sam a sam ti potresao brak prošle goine.” „Nisi učinio ni jeno.” On mi omahne i smeje se žalosno. „Moja žena je znala sve o tvojoj majci ne zaugo nakon što se to esilo pre više o trieset goina. To nije bila tajna između nas. a li je bilo iznenađenje? Najvede u mom životu. I to je bio poremedaj za moju rugu ecu, ali mislim a je očigleno a si prihvaden i voljen, ominic.” Voljen?

Vradam misli na prošlu goinu, kako su me Montgomery primili u njihovu poroicu, prihvatajudi me bezuslovno. Ja sam njihov brat, bez oklevanja. Čak  je i Gail bila milostiva. a, oni jesu moja poroica i ja im uzvradam ljubav. Uraio bih bilo šta za svakog o njih. „Zahvalan sam za sve vas,” mrmljam. „Nema potrebe a bueš zahvalan, sine.” On glea u mene sa osmehom čoveka koji ima sve što je ika želeo. „To „ To je poroica. Saa, o tvojoj Alecia.” „Nije moja.” „Nisi zainteresovan ni za jenu rugu. Pokušavaš a opreš o nje,“ Čini se a se bori šta a kaže, i na kraju konačno kaže „ aj joj malo vremena.“ „Šta znaš?“ Pitam sumnjam a mi nije sve rekao. „Znam a to nije moja priča a kažem. Alecia je imala težak perio u poslednje vreme, i moža joj treba malo vremena.“ „Jebeš to. Ako joj trebam, otidi du i pobrinudu se za nju.“ „Nisam rekao a treba nekoga a se brine o njoj,“ ogovara strogo. „Rekao sam a joj treba vremena.“ „Nisam strpljiv čovek.“ 210

„Pa, kreni sa iskrenošdu,“ kaže kikodudi se. „Voleo bi a mi pokažeš svoj ra ove, a ona bih voleo a ručam sa tobom moj sine, ako si za to.“ Moje obrve su se poigle u iznenađenju. „efinitivno sam za to.“ „Olično.“ Hoamo kroz imanje, ambar ge su smeštena bura, ambar sa proizvodnjom, radn ju. On je zaubljen u sve to, kao i svaki put kaa ođe ove. „Voleo bih a napravimo posebno vino za žene u našoj poroici. Šta misliš?“ Cerim se polako, ona se široko osmehnem. „Mislim a je to olična ieja. Mogli bi a ih iznenaimo za praznik Majki sleede goine.“ „Savršeno.“ Steven klima i tapše me rukom po ramenu. „Tako sam sredan što si nas našao, sine. To je trebalo a ti kažem mesecima pre, ali sam mislio a nisi spreman a čuješ to još. Ponosan sam na tebe.“ Trepnem teško i zurim kroz moje vinove loze sa srcem u grlu.

„Bio sam prestravljen ka mi je privatni istražitelj ao informacije.“ „I sam sam bio nervozan kaa sam te upoznao prvi put,“ ogovara. „Ali kao što je to sa svom mojom ecom, Natalie takođe, ti si važan našoj poroici. Važan si meni. Žao mi je što sam propustio tolike goine sa tobom, ali mislim a možemo a imamo onos između nas koji ie napre.“ Klimam glavom, nisam siguran šta a kažem, znajudi šta go a kažem a de zvučati grubo.

***

Ona me izbagava ceo prokleti dan. Stojim u Stevenovom i Gailnom vorištu

ok eca trče okolo, moje sestre se smeju, a Jax i Logan su tek venčani. Sredni par hrane jean rugog kolačima, mazajudi se međusobno sa time po nosu. „Nika nisam razumeo to celo kažnjavanje torte razmazujudi jeno rugo,” Will kaže namršteno. 211

„Ja ne razumem zašto ved nisi tamo pokušavajudi a otmeš neko parče,” odgovaram suvo.

„Sranje, u pravu si!” Trči preko travnjaka vorišta kao a mu je poslastičar za petama.

„Mislim a je ved ukrao jean o pozai ranije,” Caleb kaže omahujudi glavom. „Kako se ne ugoji?” „Zato što vežba šest sati na an,” Leo kaže ok povlači svoju ženu u svoje ruke i ljubi je u glavu.

„Ovo je muški oeljak,” Sam se mršti. „Ge su evojke?” „Nisam znao a imamo oeljak,” Steven kaže ok nam se priružuje, oajudi mi pivo. Alecia prolazi pore nas, potpuno me ignorišudi, baš kao što rai ceo dan.

„Izvinite me,” mrmljam i pratim je. „Nevolje u raju?” Čujem Sam kako pita. „Alecia,” zovem je žurim a uhvatim korak sa njom. „Stani.” „Nemam vremena.” Pritiska uho i govori u mali zvučnik na kragni. „ Treba  još šampanjca ove, i Loganova majka pije iz plastične čaše, Em. To nije u reu. Nabavite joj staklenu.” „Zaista bih voleo a pričam sa tobom, cara.” Ona staje i okrede se, konačno gleajudi u mene po prvi put danas i ouzima mi prokleti ah. Kosa joj je poignuta u uobičajenu punđu, njene smeđe oči su široke, ali bez osmeha. Izglea kao a je izgubila nekoliko kilograma na način kako joj zelena haljina visi na njenom slatkom malom telu. Ali, umesto a mi odgovori, ona jenostavno omahuje glavom i oe aleko, pričajudi žustro sa Emily preko slušalica u uhu. Šta jebote ja raim? Zašto je jurim? „Hodeš a pričaš o tome?” Natalie mi se priružuje, Keaton joj je na ramenu spava mirno, i ona gleda Aleciu kako odlazi.

„Ne naročito.” „Izglea tužno.” Nisam skinuo oči sa nje. „Ne viim a je tužna.” 212

„Ona nisi gleao ovoljno obro,” Nat ogovara i ljubi sina u glavicu. „Šta si uraio?” „Zašto mora biti a sam ja?” Ona samo poigne obrvu. „Zato ako je ona ta koja je zajebala, ti je ne bi jurio ovako.” „Ne jurim je,” ogovorim frustrirano. „Jenostavno pokušavam a razgovaram sa njom.” Nat klima glavom. „Potrui se bolje.” Pogleam ole ka njoj. „Baš ti hvala.” „Nema na čemu.” Ona se smeje široko i olazi, baš kao pa metna guzica kao što i jeste. Potrui sej bolje. Uzahnem i ona pratim Aleciu koja baš ušla u kudu i nalazim je u kuhinji.

„Alecia,” kažem mirno. „Trebam te na trenutak, molim te.” Emily se smeši ka meni i klima glavom, ona užurbano izlazi iz sobe ostavljajudi nas same. Alecia omahuje glavom i okrede mi leđa, otvarajud i još šampanjca. „Alecia,” pokušam ponovo. „Ne!” Ona se okrene ka meni, oči su joj sužene. „Nemam vreme na. Radim ominic. Samo oustani.” Proučavam njene oči i saa viim. Tužna. Ali takođe viim novu olučnost koja nije bila tu pre par neelja. I to je ono što me jebeno prestravilo. a li je olučila a živi bez mene? „Ostavidu te na miru za saa, tesoro.” Ona počinje a se raspravlja, ali nagnem se napre terajudi je a me glea u oči. „ Za sa. Ali demo razgovarati.” „obro.” Ona se okrede opet i nastavlja sa raom. Isuse, sve u meni želi a je povuče u moje ruke i a zakopam svoj nos u njenu kosu, uahnem je, osetim je na meni. Čeznem za njom. Ali znam a saa ne bih bio obroošao. Ne sa mo to, nisam siguran da sam dobroošao. Ne ok ne saznam koji se đavo ešava. Okrenem se i napustim kuhinju, Jules žuri ka meni ok se vradam u vorište.

213

„Hej, veliki brate.” Ona se smeši slatko i imam poseban osedaj a je neka nameštaljka. „Zravo, bella,” ogovaram. „Šta želiš?” „Samo želim a pričamo.” Ona upetlja ruku u moju i hoa sa mnom ka Meg, Will i Nate koji stoje pored Stevenovog najnovijeg ribnjaka.

„O čemu treba a pričamo?” Pitam. „Voleli bi a osnujemo fon za bolnicu,” Meg kaže sa nežnim os mehom. “Nate misli a bi to bila obra ieja a imamo večeru, ples i mirnu aukciju, koja de biti svake goine, ali...” „Ali umesto a ga imamo u centru Seattle ove goine, mislili smo a pitamo a li možemo a zauzmemo vinogra. Uključujudi pakete u mirnoj   aukciji vina i moža a ostanemo tamo. Tako nekako.” „Naravno. Vinogra je uvek otvoren za vas. To znate.” „Sjajno!” Meg me čvrsto grli, ona stavlja ruku na moje grui. „Ti si moj omiljeni ever.” „Ja sam bio tvoj omileni ever pre eset minuta ka sam ao taj prelog,” Nate kaže sa osmehom. „Pssst,” Meg kaže ržedi ruku na Nateovim usnama. „Ne upropaštavaj.” Alecia žuri prolazedi pore Mereith, govoredi brzo potpuno me ignorišudi. To poslenji prokleti put a de se pretvarati kako nisam tu. „Ona je otišla u San Francisco, znaš,” Jules kaže tiho. Moj pogle se baca na nju.

„Kaa?” „Pre nekoliko neelja.” Ona slegne ramenima i uzme gutljaj pida. „Nede a kaže zašto. Samo a je imala neke stvari a srei.” Njenu poroicu. Otišla je sama. Koji se kurac to događa? Jules me posmatra ug minut, njen običan osmeh je otišao, zamenjen sa ozbiljnošdu u očima. „Moram a iem a razgovaram sa Natalie,” kaže konačno i olazi.

214

„Pa ogađaj de biti u prolede.” Meg kaže uzbuđeno, a sleedih trieset minuta, ona i ja pravi mo ieje kako bi napravili ogađaj sa nečim svežim i novim. „om, možeš li mi pomodi sa nečim?” Natalie pita ok prilazi. „Žao mi je što prekiam. Ovo nede trajati ugo.” „Naravno. Šta treba?” „Postoji knjiga na gornjoj polici Stevenovog stuija koju želim a pokažem Lukeu, a ne mogu je ohvatiti. Možeš li mi je uzeti? Pokazadu ti je ge je.” Namrštim se na nju. „Šta je sa Lukeom?” „On je zauzet sa bebama,” ona kaže i grabi me za ruku, neavajudi mi vremena a pogleam uokolo, i praktično me vuče u kudu, kr oz kuhinju i niz hodnik do studija mog oca. „Tamo je...” izglea kao a bulji u police, ona se okrede ka čuje glasove. „Oh, čekaj. Ostani ove.” „Nat, šta se ešava?” Ojenom, Jules i Alecia se pojavljuju na vratima. „Šta nije u reu?” Alecia pita ok j e Jules gura u sobu, onda Nat i Jules grabe kvaku francuskih vrata i zatvaraju ih.

„Tako!” Jules viče kroz vrata. „Saa dete morati a razgovarate! Pa razgovarajte!”

215

 Al e ec  i i   c  a  „Alecia!“ Jules me oziva i žuri ka meni ok  ja razgovaram sa Jaxom i Loganom u Stevenovoj bašti. „Hej Jules.“ „Vi momci ste prokleto zgoni,“ Jules govori ok prilazi, ona grli svakog o njih. „Kao super zgoni. Volim vaša oela.“ Jax i Logan su se opredelili za siva odela, bez sakoa, sa prslukom sa tri dugmeta i belim košuljama sa zavrnutim rukavima na polakticama. Jax nosi

zelenu kravatu, a Logan nosi meku roze u čast njegove majke, koja se trenutno bori protiv raka ojke. Oni izgleaju moerno i sveže i super zgono. „Hvala, lepotice,“ Jax ogovara i ljubi  je u obraz. „Jeste li sredni?“ Jules ih pita. „Ne možemo biti sredniji,“ Logan kaže sa osmehom, ona ljubi mlaoženju u obraz. „Ovo je savršeno i tvoja poroica je sjajan omadin.“ „Pa, sredni smo što ovo raimo.“ Uzahne sredno. „Ovo je tako romantično , Alecia.“ Ona se okrede ka meni. „Mogu li te ukrasti na minut? Želela bih a raspravim nešto sa tobom.“ „Naravno.“ „Hvala još jenom, Alecia,“ Logan kaže i grli me čvrsto. „Uraila si sjajan posao.“ „Bilo mi je zaovoljstvo.“ Pokupim zagrljaj o nevero vatno seksi Jaxa, onda pratim Jules ka kudi. „Šta se ešava?“ „Oh, ajmo unutra i sklonimo se sa sunca,“ kaže i uzima mi ruku u svoju. „Tako je vrude anas.“ Ja se mrštim na nju. „Nije toliko vrude.“

216

„Tebi nije vrude? O, ja se pečem.“ Ona hla di svoje lice i prevrde očima. „Moža moji hormoni i alje izlaze o kako sam roila Stellu.“ „Ona ima pet meseci,“ posetim je. „Pa, u svakom slučaju, želim a uđem unutra. Previše sunca pravi bore.“ Ona mi namigne i vodi me kroz kuhinju.

„Hajemo u stuio mog tate. Tamo je tiho.“ Nešto je smislila. Jena stvar, Jules nije obra u laganju. Pre nego što primetim, ona je stavila ruku na moja leđa i ogurnula me ne tako nežno u sobu, a ona i Natalie povukoše vrata zatvarajudi ih iza mene, ostavljajudi me jenako iznenađenu sa ominicom. „Tako!“ Jules vide. „Saa dete morati a razgovarate! Pa razgovarajte!“ Ja zatvorim oči i ona uzahnem u porazu. Proklete bile. „Mi vas volimo!“ Natalie uzvikuje svojim pevljivim glasom. Dominic naslanja svoje kukove na Stevenov sto i prekršta ruke, gleajudi me

tiho. Rezignirana, priđem kauču, koji glea ka stolu, naslonim se kukovima na njega, suočavajudi se sa njim, oponašajudi njegov stav. „Zašto oni ne pričaju?“ Jules mrmlja. omove usne se trzaju sa humorom. „Pa, kako je bilo u Italiji?“ Pitam, razbijajudi tišinu. On se mršti i trepde. „Bilo je obro.“ Klimam glavom zamišljeno. „obro.“ „Kako je Blake?“ Pita iz vera neba. Namrštim se. „obro, pretpostavljam. Zašto ne bi bio?“ „a li se jebeš sa njim?“ Tiho pita, a ja sam zanemela. Jebem li se sa Blakeom?

„Šta je pitao?“ Natalie šapude glasno. „Ne znam, ne pričaju ovoljno glasno,“ Jules ogovara.

217

„Jebem li se sa Blakeom?“ Ponavljam. On iže obrvu i čeka, ali njegove oči su smekšale ok me glea. „Misliš a se jebem s a Blakeom?“ Mrzim porhtavanje u mom glasu. Mrzim ga. Kako može a misli to? „a razjasnimo.“ Ogurnem se o kauča i priđem mu. „ošao si u moj stan i ušetao u nešto što čak nisi ni razumeo, naljutio se, napravio optužbe, a ona si napustio prokletu zemlju . Nisam te videla neeljama, nisam te čula, a prva stvar koju me ti pitaš je a li ja jebem svog najboljeg prijatelja?“ „Vieo sam,“ ogovara. „Šta, tačno, misliš a si vieo?“ „ošao sam u tvoj stan a te pitam a ieš sa mnom u Italiju, a ja sam ušao nalzedi Blakea polugolog, ti izlaziš istuširana, a tvoja oeda je po celoj nevnoj sobi.“ „ošao si a me voiš u Italiju?“ „Jesam.“ „Tuširala sam se,“ ogovorim, krv napušta moje lice. „Spremajudi se a ođem a te viim.“ On poiže glavu. „Molim?“ „Blake i ja smo išli na trčanje, ona me je nagovorio a ođem ko tebe.“ On guta teško, procesirajudi moje reči, a ja sam glupo zaglavljena na elu ošao sam a te voim u Italiju sa mnom. „A ona si me razbesneo strašno sa svojim luom optužbom a je razlog a ođem ko tebe napustio moj mozak.“ „Zašto bi ošla a me viiš?“ Pita tiho. Ne mogu mu redi to! „Pretpostavljam a ništa nije ostalo više a se kaže.“ Okrenem se a oem, ali on me zaustavlja, njegova ruka je na mojoj.

„O, ima se puno toga za redi.“ „Mislio si a sam ti neverna!“ Zaobiđem ga besno. „Požurio si sa zaključkom bez a pričaš sa mnom!“ „Pokušao sam a te zovem,“ ogovara, njegov glas je grub i hlaan. „Nisi ogovorila. Morao sam a iem u Italiju. Imao sam hitan poroičan slučaj.“ 218

„Otišao si bez mene! Mislila sam a si otišao zato što si ljut! a ti nisam značila ovoljno a se boriš za mene. Baš kao i svi rugi mom životu.“ „Alecia, ne.“ Omahuje glavom u neverici. „Mislim a je očigleno a ovo nede funkcionisati.“ Skupim svoje samopouzanje i progutam teško, rešena a prođem kroz ovo ne opuštajudi mu a me vii kako plačem. „Očigleno mi ne veruješ i ono što mi treba, ti mi ne možeš ati.“ „Samo mi kaži šta želiš. Kako se jebeno osedaš!“ „Osedam se zaljubljeno u tebe!“ Vičem u besu. „Bila sam tako zaljubljena u tebe a me srce bolelo. A ona saznam a baš kao i svi ostali u mom životu, ti me postaviš zanju na tvoju listu prioriteta!“ „Ovo je sranje!“ On uzvikuje. „Ti si moj prioritet. Ti si moj jeini prioritet, prokletstvo!“ Uzima me za ramena i rži ispre sebe. „ošao sam ko tebe a te voim sa sobom.“ „Ja sam ošla ko tebe a ti kažem volim te,“ ogovorim pre nego mogu a zaustavim reči, i osedam kako se suze skupljaju u mojim očima. „A ka sam stigla tamo, rečeno mi je a si otišao za Italiju. A ti me čak nisi ni pozvao a mi kažeš a olaziš.“ „O, ušo, ne.“ Povuče me na njega i grli me čvrsto, onako kako samo on zna. „Žao mi je zbog ovog. Zbog svega ovoga. Bili smo povređeni neeljama bez razloga.“ „Nisam jebala Blakea,“ kažem, ljutnja ponovo puca kroz mene i ogurnem ga. „To nika ne bih uraila. Kako si mogao a misliš to?“ „Izglealo je prilično loše,“ ogovara sa uzahom. „I preživeo sam to pre.“ „Bivša.“ Pokrijem rukom usta. „Nakon što mi je majka umrla, bio sam veren sa ženom, i naišao sam na nju kako ima aferu sa mojim rođakom u nodi pre našeg venčanja.“ „O, moj Bože,“ šapnem i spustim pogle, pokrivajudi rukom usta, ali opet sam se razbesnela.

„A ti si ojenom pretpostavio a du ja uraiti isto?“ 219

„Bio sam zabrinut za Giannu tamo u italiji. Bio sam uzbuđen što du te vieti i ojuriti sa tobom na romantično putovanje u moj om, a ka sam ušao nenajavljen u tvoj stan, imao sam osedaj kao a preživljavam tu scenu u Italiji ponovo.” „Ali ništa se nije esilo,“ insistiram. „Niti de se ika esiti. Blake je zaljubljen u Emily.“ On jenostavno klima glavom, tužnih očiju, sumornih usnama. „Prošlo je nekoliko usranih neelja,“ kaže tiho. Ja jenostavno klimnem glavom. „Jena obra stvar je izašla iz toga, mislim.“ „Šta je to?“ „Otišla sam kudi. U San Francisco. Suočila sam se sa svojim roiteljima i Jonathanom.“ Oči su mu tople. „Šta se esilo?“ Naslonim se na kauč ponovo i prekrstim ruke, želim a ga oirnem. Bolna za njim a me rži opet. „Moji roitelji su moji roitelji. Oni ne shvataju, a iskreno, ne znam a li de ikaa, ali sam im rekla kako sam se osedala i ponosna sam na samu sebe kaa sam otišla.“ „Treba a bueš ponosna na sebe. Ti si tako jebeno jaka. A Jonathan?“ „To je bilo iznenađenje.“ Mrštim se. „Izvinio mi se.“ „Stvarno.“ „a, jeste zapravo... slatko. I bio je obar osedaj zatvoriti to poglavlje.“ On klima i smeši se nežno. „Tako sam sredan zbog tebe, Alecia.“ „Pa, šta saa?“ Pitam, čekajudi njega a napravi potez. „Pa, ne mogu a te ne volim, cara. Veruj mi. Pokušao sam. Prošlih nekoliko neelja su bile pakao koje ne bih poželeo svom najgorem neprijatelju.“ „Voliš me?“ Pitam uz šapat. Konačno, konačno, poseže za mnom, robi me u svom čvrstom zagrljaju.

220

„Voleti tebe je kao isanje, Alecia. Biti razvojen o tebe, misledi a te nika više nedu ovako ržati ponovo, je agonija. Volim te tako mnogo, i žao mi je što ti to nisam rekao pre. „Tako se plašim a deš me povreiti,“ šapudem na njegovim gruima. „Znam a zvuči glupo, ali ne mogu si pomodi.“ „Ljubav te ne povređuje, tesoro. Ljui koji ne znaju kako a vole te povređuju. Ti imaš toliko ljubavi a aš, i veruj mi ka kažem, nika nedu prestati a te volim. Nika nedu otidi o tebe i prokleto obro znaj a du se boriti za tebe. Sedaš se šta sam ti rekao one nodi u tvom stanu? To smo ti i ja.“ „Neostajao si mi,“ mrmljam klimajudi glavom. „Neostajalo mi je nas.“ „To je poslenji put a du ti neostajati.“ On mi poigne brau gore i smeši ole ka meni nežno. „Žao mi je.“ „I meni.“ „Evo!“ Jules oziva sa ruge strane vrata. „Trebade vam ovo!“ Ukliza konom ispo vrata, i Natalie se kikode. „Čekaj!“ Natalie proturi još jean. „Uzmite va. Zaslužili ste.“ „Još uvek su tamo,“ mrmljam sa osmehom. „Nedemo a imamo seks ove!“ om im ovikuje. „A vas ve obe morate a oete!“ „Ubico zabave!“ Jules viče. „Treba a nam bueš zahvalan!“ „Hvala vam!“ Kažem. „Saa brišite!“ „Nije se uvažilo,“ Natalie kaže. „Haje a iemo a jeemo tortu.“ „Will je verovatno sve potamanio.“

***

221

„Mislim a je prošlo obro,“ kažem ok  me Dominic prati gore u moj stan posle prijema.

„Ove sam sa tobom, pa a, rekao bih a je plan Jules i Natalie prošao obro.“ „Venčanje, luice.“ Gurnem ga laktom i ona se smejem i obmotam svoje ruke oko njegovog struka, naslonim svoj obraz na njegove grui i uišem ga ok čekamo lift. „U reu, to je prošlo obro, takođe. a li si umorna?“ Pita tiho sa usnama u mojoj kosi.

„U reu sam.“ Ogovaram i voim ga o mijh vrata. „a li si ti umoran?“ On omahuje polako glavom, oči su mu zaboene na mojim ok me polako uvlači u stan.

„Jesi li glaan?“ Pitam. On se polako osmehuje, te rupice mi namiguju, dok odmahuje glavom opet

i poseže za mojom rukom i ljubi me nežno, lagano, njegove usne plešu sa mojim u mračnoj tišini moga stana. Moji prsti nalaze svako ugme na njegovoj košulji i ona je gurnem niz njegova ramena na po. On poseže za mojim šnirom na haljini, ali brzo potonem ole, čučim pre njim, i brzo raim na njegovom kaišu, skidam mu pantalone, stavljam poljubac na njeg ov stomak, baš između njegovog pupka i njegovog kurca, ok ga milujem on je ved polutvr i ja ljubim svoj put o njega.

„Alecia,“ on šapude ok mu ja ližem oko oboa glavida i pogleam ok on usisava ah i njegovi trbušnjaci se stežu. „Jebote.“ „Još nisam ništa ni uraila,“ kažem i pogleam gore u njega. „Samo išeš i ja sam tvr, cara.“ On je takav šarmer. a viim a li mogu a ga nateram a zaboravi svoj engleski. Jebeno volim kada mi govori italijanski. Stavim sladak poljubac na vrh, pravo na razrez i ona se osmehnem nevino gleajudi ga ok otvaram usta i

uronim ga, uvlačim ga skroz u usta. „Gesù hai intenzione i ucciermi,” Šapude, i ja mentalno bacam sebi pet, stisnem svoja usta oko njega u povlačim ga, vrtim jezikom oko njega i ponavljam 222

pokret, iznova i iznova. On kia šnale iz moje kose nestrpljivo, baca ih na po,

ona uroni ruke u moju kosu, povlači me polako, činedi a mi gadice ovlaže. Volim kad ga izluđujem. Ojenom, povlači me na noge, ljubi me grubo i poiže me u svoje ruke i nosi me u moju sobu. Postavlja me na noge i pre nego shvatim potpuno sam gola,

poleže me na leđa na sreinu kreveta, puzedi na meni sa svetloplavim očima sa čistom muškom požuom. „Volim a buem intiman sa tobom,” šapude na mojim usnama ok stavlja svoju karlicu na moju. „I ne mislim samo na ovo, mada, ovo je jebeno neverovatno. Mislim intimno.” Ljubi me uboko, njegov jezik se uvezuje sa mojim, onda gricka svoj put dole niz moju vilicu do uha.

„Objasni, molim te,” šapudem, i uzahnem ok mu ruka putuje sa strane moje dojke i njegov palac nalazi moju bradavicu.

„Intimnost je ta koja te probui u tri ujutru sa njom u mislima,” kaže, ona lizne moju ušnu školjku. „Ona priča o tvojim naama i strahovima u tami.” On mi uvrne bradavicu opet, onda ta ruke putuje dole sa strane, iudi južno. „To je jedna osoba kojoj aješ punu pažnju ok se još eset ljui bore za nju.” Ja uzahnem ka njegovi prsti nađu moj klitoris i pritisne lagano, zatim klizne ole u moje nabore i jenostavno povuče se naza i napre kroz vlažnost. „ Ta osoba je, uvek u pozaini tvog uma, bez obzira koliko si rastrojen.” „Bože obar si sa oboje, sa ustima i rukama,“ kažem, grizem svoju usnu ok se on poiže na lakat i zuri ole u mene. „Govoriš tako lepe stvari.“ „Sviđaju ti se moja usta, mi amore?“ pita terajudi me a se nasmejem. „Znam tu reč,“ kažem meko. „Koju?“ „Amore.“ „Znaš li?“ Kaže i mazi mi nos sa svojim pre nego poljubi moj vrat, šaljudi elektricitet niz moje uove. ragi Bože, njegova usta su neverovatna. „I ja volim tebe,” šapnem, on poiže svojuu glavu gore i plave oči se šire. „Kaži ponovo.” Uzmem mu lice rukama. 223

„Volim te.” On uzahne i voi svoje prste niz moj obraz. „Još jenom.” Kažem mu a ga volim otvarajudi usta bez glasa. On zatvara oči za otkucaj srca, a zatim ih otvara i smeši se nestašno, kao a ima svo vreme ovog sveta. On ljubi moje usne čvrsto, grize moju onju usnu, a zatim grize moju brau nežno. „Volim te, Alecia,” ona zakopava svoje lice u moj vrat, sisajudi i grizedi meko meso tamo. „I provešdu ostatak nodi pokazujudi ti koliko mnogo.” „To ima mogudnosti,” ogovaram suvo, ali vazuh mi se zaustavlja u grlu ka on gricnu moju braavicu, ona je usisa u usta, povlačedi je sa glasnim cmok. „Mogudnosti?” „Mhm.” Kružim kukovima u pozivu, ali on se samo lenjo pomera na rugu dojku, kruži oko nje sa nosom, gricne je, i glea ok se ukruduje. „Tvoje telo tako reaguje,” šapude, i uva u moju mokru braavicu, terajudi me da zastenjem.

„om,” šapudem. „a, amore.” „Ti sigurno znaš ge su mi erogene zone.” On se ceri. „Pa ipak, nalazim nov e svo vrem.” On se krede ole niz krevet, širi me jako, i pre nego shvatim okruži mi klitoris usnama i šalje me preko u zaslepljujud vrhunac. Uhvatim se za njegovu kosu i cičim, vozedi se na talasu orgazma, ona uzahnem kaa se pomeri niže, ljubedi me intimno. Njegov jezik je u meni, a onda mi gricka usmine. „Tako si prokleto lepa ove ole,” kaže posmatrajudi sopstvene prste kako klize mojim usminama. „Tako roze.” Vrh njegovog prsta oiruje moj klitoris, a ja sam opet osetljiva, moji kukovi talasaju i on se kikode. „Osetljiva.” „Moža malo,” slažem se. On podigne obrvu i onda sagne glavu i utisne poljubac na moj klitoris, činedi a uzahnem zaovoljno. „obro, puno.” „Ja uvek žuim.” Šapude i ukliza va prsta u mene polako ih pomerajudi unutra i van. 224

„Oh, moj.” Oižem glavu unaza, zatvaram oči i grabim posteljinu. Isuse, osedaj koji šalje kroz moje telo treba zabraniti. „Gledaj me,” zahteva. Zaihana sam, u rhtavom nereu ok poižem glavu i gleam ga kako pritiska usne na mene, nežno u početku ok mu s e prsti i alje kredu u meni lagano, ali ona postaju grublji, više zahtevni, snažniji, više hitniji.

„O, slatki Isuse,” stenjem, ne mogu a sklonim pogle sa njega. „ Tako si prokleto dobar u tome.” „Ti si.” Mrmlja oko mene. „Ti si.” Cičim dok svršavam ope t, moji kukovi se tresu, uaraju besramno njegovo lice, i konačno se penje na mene i uklizava u mene jenim potezom. Proteže se preko mene, ne pomerajudi se, sklanja mi kosu sa obraza i poleže svoje usne na moje. „Sve za tebe.” Ljubi me duboko i mogu okusiti sebe, i njega, i to je najbolji poljubac koji

smo ikaa imali. Počeo je polako i lenjo, ali moji kukovi nede a miruju. Počinjem a pulsiram oko njega, stežudi se, kotrljajudi, ok on sklanja svoje usne u ugom stenjenju i počinje a me jebe stvarno, pomerajudi se brzo i sigurno, zuredi u moje oči. On polaže jenu ruku na uzglavlje, i pogle na njegovo zategnuto, seksi telo oduzima mi dah.

„Ti si nestvarno zgoan,” kažem mu iskreno. „Ozbiljno , tvoje telo je neverovatno.” On se smeši arogantno, ali kaa j a poignem svoje kukove i stegnem ga dole, on zatvara oči i psuje ispo brae na italijanskom, još više me paledi. „Jebote,” slažem se. Posežem ole i pritiskam klitoris i to je to, svršavam glasno, nasilno. Njegove oči su otvorene i glea me zaneseno, i kaa sam završila, on se izvuče, okrene me, povuče moju guzu u vazuh i uari me ulazedi u mene. Oalami moju guzu i jaše me grubo i brzo. „Ti si moja, Alecia.” Pritiska svoje usne na moje rame, ona me ugrize nežno i stenje ok svršava. „Moja.”

225

ć  T r ri  i m   s   a   a  s   n    j  i i e e   m e  e e ec  c     k   k  Mogu ga čuti kako zvižude u kupatilu, tuš se čuje. Mogu a zamislim njegovo čvrsto, golo telo, nasapunjano i preplanulo po voom. U iskušenju sam a ignem lenjo upe i a mu se priružim, ali osedaj u krevetu je lep, ali ne žuim a otpočnem an. Nervozna sam. Okrenem se i vidim sliku na Domovoj strani kreveta nas dvoje u Italiji i smešim se. Mislim a je   to najlošiji autoportret koji smo ikad uslikali, ali to je njegov omiljeni, tako da ga je uramio i postavio tamo, pored svog kreveta.

Omaram glavu na rukama, ok nastavlja a zviži u kupatilu, maštam sredno o danu kada me je iznenadio sa putovanjem...

„Zatvori oči, amore,“ šapude mi na uho. Leto ved počinje a popušta, vazuh je lakši, skoro oštar ove pore voe. ove o me je u luku blizu mog stana, sa ljubavnim katancem koji se još porugljivo osmehuje, i mi uživamo u vinu na travi.

Pratim njegova uputstva, očekujudi a mi ispriča seksi priču, ali umesto toga, osedam a mi je stavio nešto u krilo. „Ako je to štene, možeš ga samo vratiti oakle si ga uzeo. Ja ne ržim kudne ljubimce.“ Moje usne se izvijaju u osmeh ok se on smeje. „Nije ljubimac, štene ili slično, cara,“ uverava me. „Otvori svoje oči.“ U mom krilu je običan beli koverat, bez natpisa na poleđini. „ragi John pismo?“ Pitam suvo. „anas si zabavna,“ kaže sa osemhom i zatakne mi kosu za uho. Obožavam to ka me stalno oiruje. Nika mi nede osaiti to. „Otvori  je.“ Unutra je raspored leta, za dvoje, za Italiju.

„Sveto sranje,“ šapudem. „Želim a ti pokažem italiju. Želim a upoznaš Giannu.“

226

„Želim a upoznam oboje,“ ogovorim i ona bacim svoje ruke oko njega. „Iemo u Italiju!“ „Iemo.“ „Kaa?“ „Kaa go želiš. Karte su otvorene, tako a možemo a iemo ka go je tebi zgono a kreneo.“ „Mogao bi biti najbolji italijanski ečko ika.“ On se smeje, poleže me naza na travu i ljubi me luo, golicajudi me. Šarmantan italijan. „Moraš ustati iz kreveta,“ ominic me oziva iz kupatila. „Hodu,“ ogovorim. „Ova slika je loša.“ On promoli glavu iz kupatila i mršti se sa na mene.

„Volim tu sliku. Prelepa si na njoj.“ Ona opet nestaje, tumarajudi po kupatilu. Voa teče. Čujem kako uzima svoju četkicu za zube iz ržača. Iskreno, volim tu prokletu sliku, samo je zabavno zadirkivati ga. To je bio moj omiljeni dan u Italiji.

„Mogu a gnječim grožđe nogama?“ Pitam uzbuđeno. „Kao u 'Volim Lucy'?“ „Tako nešto,“ om ogovara i voi me u ambar sa velikom kaom koja izglea kao korito za vou. Čovek ubacuje kantu grožđa u nju i ceri se ka omu. „Tutti pronti,“ kaže čovek i olazi. „Šta je rekao?“ Pitam. „Sve je spremno,“ om ogovara. „Jesi li ti spremna?“ „a.“ Oči su mu pune nestašluka ok me voi o kofe punom tople voe, i pomaže mi a isperem noge, ona rži moju ruku ok se ja penjem u ogromnu kadu i koraknem u grožđe. „Osedaj je... čuan.“ Stojim mirno, licem ka otvorenim vratima ambara, gde mogu videti brda

Toscany i reove i reove vinove loze. To je najlepši pogle koji sam ika viela. Osim onog u Washingtonu, u Dominicovom vinogradu.

227

„Moraš a gaziš po njima, tesoro,“ on kaže. „Zašto ti ne raiš ovo sa mnom?“ Pitam sumnjivo ok on cilja sa telefonom ka meni da uhvati sliku.

„Mnogo je zabavnije ovako.“ „Uh huh.“ Počinjem a hoam, namreškavajudi nos kaa grožđe se zgnječi između mojih prstiju. Miriše na zemlju i obro, ali osedaj je tako čuan. „Ovo je malo ovratno.“ „Tako si smešna,“ kaže sa osmehom. „Ne mogu a verujem a raiš ovako za sva tvoja vina,“ kažem ok gegam kroz grožđe. „Ne raimo,“ Gianna kaže sa vrata. „Ne mogu a verujem a  je teraš to a rai.“ „Znala sam!“ ominic se presavio smejudi. „Ti si takav seronja,“ kažem smejudi se. „Moja stopala de biti ljubičasta zauvek.“ „Samo par ana,“ on kaže, i briše oči. „Izgleaš kao a se zabavljaš.“ „Molim te, vai me oave.“ On me poiže iz kae, postavlja na noge i rži svoj telefon uspravno snimajudi selfi nas sa Tuscany u pozaini, smejemo se ouševljeno međusobno. „Znaš,“ Gianna komentariše ok nas glea. „Mislim a te nika nisam viela ovako srednog, ominic.“ „Nisam bio,“ ogovara i omara svoje čelo na mojem. „ok nisam našao nju.“ „Izvlači upe iz kreveta!“ om oziva iz kupatila. „Tako si šefujud,“ gunđam ok se izvlačim iz krebeta i navlačim gadice i grunjak, ona olučim, ko ga jebe, i nabacim njegovu belu košulju o juče i priružim mu se u kupatilu. On stoji ispre ogleala, bez majce i naginje glavu ka oglealu posmatrajudi me.

228

„Nosideš moju belu košulju na upoznavanje sa tvojim roiteljima?“ Pita sa osmehom dok ja stajem pored njega i ljuljam se na nogama napred i nazad.

„Znaš a to ne moraš a raiš,“ ogovorim razumno. „Pristojni su ovoljno, ali ti ne moraš a ponosiš to. Mogu a iem sama.“ „Ne,“ jenostano ogvara i češlja svoju kosu. „I alje ne mogu a verujem a su zvali,“ kažem mrštedi se ok gleam oma. „Mislim, rekla sam im, ako hode a buu u kontaktu sa mnom, ali nisam očekivala a de zapravo uraiti to.“ Veliki, gigantski leptiri proledu kroz stomak ok mislim na susret sa mojim roiteljima za ručak. oleteli su ove samo a bi me vieli. „Ne mogu a verujem a su ipak saznali na koji aerorom treba a slete.“ om se smejulji i izvlači stvari za brijanje iz fioke. „Mislim, ovo je nekako smešno.“ „Alecia.“ „a?“ On me kliznu ispre njega i okruži me rukama sa svake strane mog kuka na granitnoj ploči, ljubi mi nos lagano. „Prestani brinuti.“ „Ne brinem.“ „Brineš.“ Ljubi mi čelo, oajudi mi penu za brijanje. „Nasapunjaj me.“ „Ovo može biti zabavno.“ Cerim se i ceim belu penu u moje ruke, ona sa obema ga mažem po njegovom zgodnom licu. Sva se smešim, ouševljena sa njim, ok on stiska svoje usne a mogu a pređem eo između nosa i usana, ona se smeje kaa mu zamažem nos. „Izvini. Ne stavljam penu za brijanje na lice često.“ On se smeje sa mnom ok se ja koncentrišem na zaatak, pravedi  potpunu zbrku od njega.

229

„Raširi ole na moj vrat.“ Pratim njegova uputstva, ona se zavalim naza i gleam svoj ručni ra. „Sjebala sam ovo.“ „Poslužide svrsi,“ ogovara i oaje mi njegov brijač. „Mogu a stavim oštar premet po tvoj vrat?“ Pitam u neverici. „Ne teraj me a zažalim zbog ovog.“ Pre nego počnem, on se nagne i spusti poljubac na moj obraz, ostavljajudi penu na mojoj koži koja me golica. „Praviš nere!“ „Isti smo u tom pogleu.“ Posmatra me mirno, savršeno je miran ok ja klizim brijačem ole niz njegov obraz, truim se a mi nešto ne promakne. Kaa stignem do vrata, odustajem.

„Ti završi. Ovaj eo me čini nervoznom.“ On se ceri i uzima brijač, klizne me u stranu i nagne se ka oglealu a ovrši započeto. „Oraila si obar posao, amore.“ „Brinula sam a du te posedi, ljubavi.“ On se umiri na moje reči. Uvek je tako ka ga zovem ljubavi. Briše svoje lice sa peškirom, ja se nagnem i poljubim ga u obraz, omarajudi se na njemu na momenat. On baca peškir u stranu i kliznu me opet ispred njega. „Ne možeš a nosiš ovo,“ i skia mi svoju košulju, ona na moje iznenađenje, jenostavno obavije svoje ruke oko mene i grli me čvrsto. „Tvoja leđa su tako tanka,“ mrmlja. „Moje ruke izgleaju tako velike na njima.“ „Volim osedaj kaa su tvoje ruke na meni,“ Ogovaram nežno i uišem ga. „Mirišeš obro.“ „Alecia, ouzimaš mi ah.“ Zakopava svoje lice u moj vrat i alje me ržedi čvrsto uiše uboko. „Ti si sve što je obro u mom životu.“ „Jesi li obro?“ Pitam, malo zabrinuta. rži me skoro očajnički.

230

„Trebam a znaš,“ on počinje i ljubi mi obraz, ona se povlači naza samo koliko je ovoljno a me poglea u oči. „Ja ne želim a samo proveem svoj život sa tobom. Ja želim a proveem jeini život sa tobom. Svaki an.“ Guta teško i voi svoje prste niz moja leđa, pa ka gore, milujudi me slatko. „Znam a je zauvek veoma ug perio, ali ako mi kažeš a du morati a se buim sa tvojim slatkim osmehom svakog ana, nikaa zauvek nede biti ovoljno ugo.“ On zatakne moju kosu za uho. „Pametna žena mi j e jednom rekla da je ljubav nevni posetnik. Ona kaže, ja biram tebe. anas i svaki an. Provei to zauvek sa mnom, Alecia.“ Moje srce zastaje, onda zakuca dvostruko.

„a li si me upravo pitao a se uam za tebe?“ Šapnem. „Trebam te a se uaš za mene, budi moj partner, moj prijatelj, moja ljubav. Ti si sve, amore. Volim te više nego što deš ikaa razumeti.“ „I ja tebe volim,“ ogovorim i poljubim mu usne nežno. „a li je to a?“ „Jebeno a.“

231

Steven Montgomery  Dan se upravo bui ok ja silazim niz stepenice kude o mog sina ominic a, idem prema kuhinji. Moja mlada ve d pedeset godina i alje spava kao anđeo gore,

i pre nego voim ljubav sa njom, što je inače moja prva pomisao, kao i svako jutro, olučio sam a ostavim janu ženu a spava. Ovo de biti naporan an. Iznenađen sam što čujem tihe glasove u kuhinji, pod pretpostavkom da sam prvi budan.

„obro jutro, tata,“ Natalie kaže sa osmehom. Ona i Luke see za barom za oručkovanje, pijuckaju kafu. Nika ne zastareva čuti slaak glas te evojke kako me zove tata. Ja nisam čovek o koga ona proizilazi, ona je moja ved više o vaeset goina saa, a ja je ne mogu voleti više. aje mi veliki zagrljaj, a ka pokažem na moj obraz, ona stavlja poljubac tamo.

„Vas voje ste ustali rano.“ Stavljam sebi kafu i naslonim se na ranu ploču. „Josie i Maie su stigle kasno, pa smo ostali sa Brynna i Calebom čekajudi ih,“ Luke kaže. „A ona se Haley probuila jutros ružno sanjajudi, pa smo olučili a samo ustanemo. Još uvek nis am navikao na navike bliznakinja „Nije ni Caleb,“ ogovorim. „Nijean roitelj nije nika spreman za svoju ecu ka orastu.“ „Olivia je olučila a je zaljubljena,“ Natalie kaže sa grimasom i smeje se ka Luke jenostavno bulji u nju. „To su samo hormoni.“ „Zaključadu je u svojoj sobi.“ „Ne, nedeš.“ „Ona ima vanaest,“ Luke kaže olučno.

232

„Sve ie nizbro oatle, sine,“ obaveštavam ga obronamerno. „Pre nego što shvatiš, bide ti peesetogoišnjica braka i imadeš seamnaestoro unučai.“ Luke bledi i ja se smejem, uživajudi u njegovoj panici. „Imamo vremena pre nego se to esi,“ Nat ga poseda mazedi mu lice. „Naravno, to ne pomaže jer imaš tri kderke.“ „Ja sam okružen ženama,“ slaže se, i ja se smejem ok mislim na ve malene, Chelsea i Haley, koje su male prgavice, čak i sa evet i seam goina. „Keaton je skroz ečak, maa, pomaže a izbalansira stvari.“ „Kako posao?“ Pitam Lukea. „obro je.“ „On sarađuje sa nekim neverovatnim ljuima za njegov sleedi projekat,“ Nat oaje ponosno. „Imam osedaj a de biti nominovan za Oskara ponovo sleede goine.“ „Ne treba mi Oscar,“ Luke kaže omahujudi glavom. „Iako, ne smeta imati  jean na plaštu.“ „Tako sam ponosna na tebe, zgoni.“ Ona se naginje a ga poljubi, a ja opunim svoju šolji i namignem im,  onda provirim glavu kroz vrata pa senem na terasu pre nego se oni zanesu previše. Vatra ved urliče, a Isaac, Stacy, Caleb i Brynna su okupljeni oko nje, pijudi svoju kafu, moji momci su okupljeni oko svojih žena. Ogajio sam pametne momke, to  je sigurno.

„obro jutro,“ pozravljam ih i senem na jeinu nezauzetu stolicu. „Izglea a su svi poranili anas.“ „obro je jutro za to,“ Isaac ogovara, pokazujudi na sunce kako izranja iza planina, prelivajude se preko vinove loze u meko rozu sunčevu svetlost. „Prelepo je,“ Stacy se slaže. „A vedina ece je još uvek uvučeno u sobu za igranje, tako a koristimo priliku tišine.“ „obar plan. Čujem a su bliznakinje ošle kasno.“ Caleb se mršti i uz diše. „Imale su policijski čas, mrzim što su se vozile, i ošle su ove, znači bile su na autoputu kasno nodu.“ 233

„One su obre evojke,“ Brynna kaže i mazi rukom suprugovu nogu. Moji momci su izabrali obro kaa je reč o njihovim ženama. Jake, prelepe, pamet ne žene, sve one zajeno. „a li Maie i alje insistira a želi a ie u New York nakon što iplomira na plesu?“ Stacy pita. „a,“ Brynna ogovara sa uzahom. „Mislim a nedemo modi a je ogovorimo o toga.“ „Ona je obra,“ Stacy kaže. „Može a urai sjajne stvari sa tim.“ „New York je jebeno aleko,“ Caleb reži. „Ima vremena,“ Brynna šapude. „Goina,“ on kaže. „To je kao eset minuta.“ Nemaš pojma, momče. Više kao treptaj oka. „Šta je sa Josie?“ Pitam „Ona ima ečka, znaš,“ Brynna kaže i poglea svog muža, koji se opet mršti. „Verovatno de idi na kolež, ove u Seattle.“ „Ako je pipne, polomidu mu ruke.“ Brynna prevrde očima. „Ja du ti pomodi,“ Isaac kaže ležerno. „Oh, obro, i vi počinjete a se grupišete,“ Stacy kaže. „Sophie je saa tinejžerka. Moža de mi trebati njegova pomod ubrzo.“ „Bidu tamo, brate.“ Caleb salutira Isaacu svojom njuškom sve nas nasmejavši. „Liam i Michael su buni o rane zore, o jutros igraju vieo igrice. Moža ih nedemo vieti o večere večeras,“ Isaac kaže, pozivajudi se na njihova oba najmlađa ečaka. „Ove smo a slavimo, pa zašto ne bi trebalo a rae ono u čemu uživaju?“ Pitam slegajudi ramenima.

234

„Tako sam sredan a ti i mama ste želeli a uarite ovo,“ Isaac kaže. „O svih stvari koje ste mogli a uraite za vašu peesetogoišnjicu, vi ste izabrali a imate sve nas ove za viken.“ „Mi bismo vas poslali na krstarenje, ili u Evropu, ili nege ge je tiho i zabavno,“ Caleb oaje. „Nige raije vaša majka i ja ne bismo bili nego sa našom ecom.“ I to je Božija istina. „Ti me mrziš!“ Visoki glasid guče i mala plavušica trči napolje brzo, plačudi. „Erin! Vradaj se ovamo!“ Meg viče, trčedi za svojom starijom kderkom. „Mrziš nas!“ Najmlađa Zoey, slaže se i trči za sestrom, smejudi se. „Prestani biti ramatična i vradaj se ovamo!“ Meg staje sa rukama na kukovima i mršti se na svoje derke. „Zašto su morale a naslee očevu brzinu?“ „U reu je, lenjivice, sreidu ovo.“ Will žogira prolazedi je i trči u vorište za svojim derkama. „Kaa vas majka oziva, olazite! a li me čujete?“ „One nisu eca,“ Meg kaže. „one su vanzemaljci.“ „Zato ja nemam ni jeno,“ Sam kaže zevajudi ok izlazi, Leo je omah o nje. Ona obavija ruke oko mene i ljubi me u obraz. „Hvala ti što nas uključuješ u ovaj viken.“ „Ti i Mark ste eo ove poroice, slatka evojko. Ne bismo hteli a bu de rugačije. Evo, ove seite.“ Ustajem i rukujem se sa Leom. „Iem a probuim svoju ženu.“ Leo se baca u stolicu, smeje se kaa se zaljulja, ona povuče Sam u svoje krilo. „Ljuljaj se sa mnom malo, sunašce.“ „Kaa izlazi nov album, Leo?“ Will pita ok nosi svoje evojčice, po jenu u svakoj ruci, naza ka kudi. „Sleedi mesec,“ Leo kaže sa osmehom. Ulazim unutra, i za kratko vreme o kada sam napustio kuhinju, ona je postala ratna zona.

„Mama, nisam glana!“ Abigail viče ka Nic, koja rži najmlađu, F inn, na svom kuku. 235

„Moraš a jeeš svakako,“ Nic kaže strpljivo. „oručak je najvažniji obrok u anu.“ „Slušaj svoju mamu,“ Matt kaže, postavlja Abbi na krilo i nui joj zalogaj vafela viljuškom. „Ona zna te stvari.“ Ispunjava mi srce dobrotom kad vidim Nic i Matt sa njihovom decom. Hvala Bogu na usvajanju. Oni dele osmehe, one koje mi greju srce. Vole jedni druge. I na

kraju ana, šta još možeš a poželiš? „a li si ti zaista upravo pio iz moje čaše, malo erište?“ Lucy, Mark i Meredithina najstarija, zahteva od svog malog brata, Hudsona . „Ovratan si!“ „Hu,“ Mark kaže razbarušivši sinovu kosu, „nemoj biti ovratan.“ „Želim a igraš sa mnom,“ Emma zahteva o tetke Mereith. „Emma.“ Alecia aje svojoj kderci strog pogle ok ominic ušeta u kuhinj u i uzima svoju ljupku suprugu u zagrljaj. „Tetka Mereith se upravo probuila. aj  joj malo vremena, u reu?“ „U reu,“ Emma kaže poraženo. „obro jutro,“ ominic kaže ok se priružuje haosu, ona eruptira smejudi se. „Nikaa nije osano kaa se poroica okupi.“ „Volim to,“ ogovaram i povlačim sina u zagrljaj. „Hvala ti za ovo.“ „Gluposti,“ om ogovara. „Ne okupljamo se zajeno toliko često koliko bi trebalo.“ „Ge je baka?“ Lucy pita. „Još uvek je u krevetu,“ ogovaram namignuvši. „Svi ste je premorili juče kaa smo igrali fubal.“ „Baka je obra u fubalu,“ Liam kaže ok ulazi u sobu, tražedi hranu. „To je ona,“ slažem se, i ojenom želim a oem a je mazim. „Iem a viim kako je.“ „Hej, tata,“ ominic kaže i automatski osmeh mi se raširi licem kada me zove tata. „Sredna goišnjica.“ 236

„Sredna goišnjica!“ rugi uzvikuju kao eho i tapšu. „Hvala. Milim a du otidi a am vašoj baki poklon za goišnjicu,“ kažem ok Jules i Nate ulaze u sobu sa svojom kderkom Stella. „Tata,“ Jules kaže mrkog poglea. „Fuj.“ „Nate,“ kažem smejudi se ok ih prolazim. „Pustidu te a se pozabaviš sa svojom suprugom.“ „Pokušavam a je obuzam više o eceniju, Steven. Naučio sam a to  jenostavno nije mogude.“ „Tako je.“ Jules se smeši i ljubi me u obraz. „Volim te, tata.“ „I ja tebe, malena.“ „O, za svu ljubav svih ta je sveta,“ ona kaže ka vii Lukea i Natalie kako se ljube pore frižiera. „Je l' saa znate kako ste obili četvoro ece?“ Smejem se ok se penjem uz stepenice ka spavadoj sobi. Moja poroica  je velika i haotična i poneka pretrpana, ali oni su savršeni. Kliznem unutra u sobu i smešim se nežno na ženu koja spava mirno. Ta osoba, ove, je centar mog univerzuma. Legnem pored nje i samo zurim u njeno slatko lice. Nakon pedeset godina braka, i dal je mi ouzima ah. Moža ima nekoliko bora na njenom licu, i nekoliko

seih niti u njenoj kosi, ali je volim sa ljubavlju mlaog čoveka. Ona mi je ala sve ove prelepe ljude dole.

ala mi je život. Najbolji život kome se muškarac može naati. ok smo u izmaku naših života, shvatam koliko smo bogati. Novac je ništa, to su naša eca, naši unuci, naši prijatelji, koji nas ispunjavaju. A najviše o svega, nas voje. Prelazim prstima niz njen obraz i smešim se ka njeni oči zatrepdu otvarajudi se i ona pritisk a svoje usne na moju ruku. „obro jutro, ljubavi.“ „Hvala ti,“ šapudem. „Za šta? Nisam još ni ustala iz kreveta anas.“

237