Kako se izračunava kalkulacija cene trgovinske robe
Cene koje se javljaju u robnom ro bnom prometu su:
1) fakturna (kupovna) cena jeste cena po kojoj je roba kupljena od dobavljača i naznačena je na fakturi dobavljača 2) nabavna cena je fakturna cena uvećana za zavisne troškove nabavke robe. U te zavisne troškove nabavke spadaju troškovi prevoza, utovara, istovara, osiguranja ,carine itd.. Medjutim u nabavnu cenu nikako ne ulaze na primer troškovi ležarine, troškovi održavanja i čuvanja č uvanja robe, pakovanja, sortiranja, troškovi kala, rastura, kvara i loma, 3) prodajna cena je nabavna cena uvećana za razliku u ceni. Oblici razlike u ceni su marža, rabat i slobodno formirana razlika u ceni. Marža se dobija kao količnik proizvoda nabavne cene i % marže i razlike broja 10 0 i % marže. Rabat se dobjia kao količnik proizvoda prodajne cene i % rabata i broja 100. 4) prodajna cena sa PDV-om jeste prodajna cena uvećana za PDV.
Na osnovu svega ovoga dolazi se do šeme kalkulacije cene trgovinske robe, koja izgleda ovako: 1.fakturna cena
2.zavisni troškovi nabavke _____________________ _____________________ I nabavna vrednost (1+2) 3.razlika u ceni _____________________ _____________________ II prodajna cena I (I+3) 4.PDV _____________________ _____________________ III prodajna cena II (II+4)
Kako se izračunava kalkulacija nabavne cene robe
U zavisnosti od toga na koji način se prenose zavisni troškovi nabavke se dele: 1) na direktne zavisne troškove (to je u stvari prosta kalkulacija). Ovi troškovi nastaju kada se vrši prevoz samo jedne vrste robe.
2) na indirektne zavisne troškove (to je složena kalkulacija). Oni nastaju kada se istovremenno vrši prevoz više vrsta robe. Ovi troškovi se raspodeljuju po odredjenom ključu : a) po težini (tu spadaju troškovi prevoza, troškovi utovara, pretovara i istovara) b) po vrednosti (to su troškovi os iguranja, kala i carine)
Pa tako zbir fakturne vrednosti robe i zavisnih troškova nabavke predstavnlja nabavnu vrednost neke robe. Kada se ta vrednost podeli sa količinom te robe onda se dobija nabavna cena.
Šta je to kalkulacija uvoza? KNJIGOVODSTVO 5. avgusta 2016.
Bilo da treba da sastavite kalkulaciju za potrebe knjiženja ulaza robe ili samo želite da sagledate koliko vas košta određeno dobro koje nabavljate od dobavljača u inostranstvu, neophodno je da pažljivo sagledate sve troškov e koje ste imali prilikom uvoza dobra (robe).
Pregled troškova nastalih prilikom nabavke, odnosno obračun nabavne vrednosti robe naziva se kalkulacijom.
Nabavka robe iz inostranstva je komplikovanija od nabavke na domaćem tržištu pa je i postupak obračuna nabavne vrednosti složeniji i zahteva više pažnje i znanja.
Poćićemo od strukture nabavne cene, kako bismo objasnili šta čini vrednost robe nabavljene u inostranstvu, a šta za uvoznika ne predstavlja trošak nabavke.
Stavke koje nemaju tretman troškova ne pojavljuju se u kalkulaciji.
Ilustrativna struktura nabavne vrednosti:
Fakturna vrednost robe
+ Zavisni troškovi nabavke nastali u inostranstvu Nabavna vrednost robe pre carinjenja (carinska o snovica)
+ Uvozne dažbine (carina, akciza, pdv koji se ne može odbiti) Nabavna vrednost nakon carinjenja (osnovica za pdv)
+ Zavisni troškovi nabavke u zemlji Nabavna vrednost robe
Nabavna vrednost je zbir vrednosti po kojoj nam dobavljač prodaje robu (fakturna vrednost) i svih troškova koji nastaju od momenta isporuke do momenta prijema robe u magacin.
U troškove spadaju tkz zavisni troškovi nabavke (prevoz, osiguranje robe, pretovar, utovar, skladištenje, usluga špedicije, usluga carinjenja) i troškovi dažbina koje uvoznik plaća prilikom uvoza, a koji terete nabavku, kao što su carina, akciza i takse.
Porez na dodatu vrednost predstavlja trošak onda kada se ne može koristiti kao odbitni. Ovo je uvek slučaj kada je uvoznik van sistema PDV -a i kada uvoznik jeste u sistemu PDV-a ali nema pravo na odbitak poreza.
Kada uvoznik ima pravo da PDV koristi kao odbitni, iznos poreza ne predstavlja trošak i ne figuriše u ulaznoj kalkulaciji kao stavka koja uvećava nabavnu vrednost robe.
Prva specifičnost spoljnotrgovinskog prometa koja se odražava na izradu kalkulacije jeste način na koji se u međunarodnoj trgovini definiše prodajna cena.
Cena robe u međunarodnoj trgovini sadrži tri elementa
novčani iznos, Incoterms klauzulu, i odrednicu mesta isporuke.
Šta je INCOTERM klauzula?
Incoterms je zbirka skraćenica koje je propisala Međunarodna trgovinska komora, sa sedištem u Parizu, kako bi se olakšalo ugovaranje uslova isporuke u međunarodnom prometu. Svaka troslovna skraćenica sadrži raspodelu obaveza između kupca i prodavca prema mestu isporuke.
Takoreći, izborom Incoterm klauzule prodavac i kupac se jednostavno dogovaraju na kom mestu će izvršiti “primopredaju” robe i koje troškove u vezi sa isporukom plaća svaki od njih.
Na primer, ukoliko srpska firma uvozi keramiku od firme iz Madrida, izborom jedne od klauzula iz
zbirke Incoterm klauzula one će ugovoriti ko plaća prevoz robe, da li je dobavljač obavezan da osigura robu u transportu, gde je mesto isporuke robe i slično.
Firma iz Madrida dostavla ponudu u kojoj navodi sledeću cenu
12.000 EUR EXW Madrid
To znači da španska firma prodaje robu po ceni od 12.000 EUR u svom skladištu. Firma iz Srbije treba da organizuje isporuku robe (prevoz, eventualno osiguranje, izvozno i uvozno carinjenje). Firma iz Madrida nema nikakve obaveze u vezi sa isporukom.
Međutim, ukoliko firma iz Madrida ponudi robu po ceni od 13.500 EUR DDU Beograd to znači da će za plaćeni iznos srpska firma dobiti željenu robu neocarinjenu na carinskom terminalu u Beogradu. Troškove i rizik isporuke snosi španska firma, a tek nakon preuzimanja r obe u Beogradu, srpska firma preuzima troškove (pa i rizik) i organizuje uvozno carinjenje.
Dakle, Incoterms na jednostavan način određuju ko snosi troškove isporuke i eventualnu štetu na robi koja bi tokom isporuke nastala.
Робни промет Евиденција набавке робе 1) Дефинисање: Роба спада у обртна средства предузећа у облику ствари, коју оно набавља ради даље продаје, тј. трговине. Трговина се обавља као трговина на велико и трговина на мало. За разлику од трговине на велико, трговином на мало сматра се продаја робе крајњим потрошачима (купљену робу купци користе за сопствене потребе, тј. не прерађују је, нити је даље продају, већ је дефинитивно користе). У промету на велико роба се налази у складиштима и стовариштима. Складиште је простор у којем се обавља промет робе на велико и обављају услуге: преузимања, конзервирања, чувања, сортирања, паковања, маркирања и препакивања робе за отпрему. Стовариште је просторија или ограђени простор у којем се обавља промет робе на велико (а може и на мало). За сврхе рачуноводственог обухватања робе значајне су и следеће класификације трговине: 1. увоз и извоз робе - у основи ове класификације трговине је чињеница да се промет одвија са пословним партнером који се налази у некој страној држави; 2. комисиона продаја робе - у основи ове класификације трговине је чињеница да роба која се продаје није власништво трговинског предузећа већ правног или физичког лица из земље. Трговинско предузеће наплаћује провизију за обављене услуге; 3. консигнациона продаја робе - у основи ове класификације трговине је чињеница да роба која се продаје није власништво трговинског предузећа већ правног или физичког лица из иностранства. Трговинско предузеће наплаћује провизију за обављене услуге; 4. транзитни робни промет - суштина ове врсте трговине је у томе да роба не долази до трговинског предузећа које њу истовремено и купује и продаје, већ трговинско предузеће уговара да се роба од
произвођача или неког другог трговинског предузећа директно испоручи њеном купцу. Дакле, код ове врсте трговине фазе куповине и продаје се истовремено одвијају. 2) Вредновање: Вредности робе су: ФАКТУРНА ЦЕНА, НАБАВНА ЦЕНА И ПРОДАЈНА ЦЕНА . ФАКТУРНА ЦЕНА је вредност коју купац плаћа за робу. Утврђује се на основу цене која је уговорена приликом куповине робе. Ова цена садржана је у фактури а пре тога у уговору о купопродаји и закључници. Ако је фактурна цена умањена за дате рабате , попусте уопште (нето фактурна цена) фактурну цену чини износ који је купац дужан да плати продавцу за робу. НАБАВНА ЦЕНА је збир фактурне цене и зависних трошкова набавке. У зависне трошкове набавке спадају трошкови : превоза, утовара, истовара, складиштења, манипулације робом,осигурања робе у транспорту. То су све трошкови који настају директно у поступку набавке робе. Сматрају се производно проментним трошковима, првобитно се урачунавају у набавну вредност робе и еви дентирају на класи 1. а накнадно након продаје робе део зависних трошкова набавке – за продату робу прелази на класу 5. на којој се евидентирају трошкови пословања. О чему ће бити речи у наредном циклусу – реализација робе. ПРОДАЈНА ЦЕНА је цена по којој се роба продаје. Њу одређује (израчунава) трговинско предузеће или производно предузеће водећи при томе рачуна да се њоме покрије набавна вредност робе, трошкови пословања и оствари нормална зарада. Разлика између продајне и набавне цене се назива Разлика у цени. Разлика у цени (често се употребљава израз "маржа") представља потенцијалне приходе трговинског предузећа из којих би требало да се накнаде његови трошкови пословања, а евентуални остатак би
представљао остварени финансијски резултат (позитиван или негативан). Зависно од тога да ли се односи на залихе робе (у стовариштима и продавницама), или, пак, на продату робу, разлика у цени може бити остварена и неостварена тј укалкулисана. Остварена разлика се односи на продату робу и она је углавном дефинитивна, тј. непроменљива. Укалкулисана тј неостварена разлика је само потенцијална. Наиме, њен се износ може повећавати или смањити, уколико у међувремену, док се роба не прода, дође до измена њених продајних цена, а може се десити да се никад и не оствари (ако се роба не би продала). Више је начина формирања разлике у цени: 1. слободно формирање разлике у цени - постоји код оних роба код којих трговинско предузеће тј продавац самостално, водећи се својим економским интересима, одређује продајну цену производа. Разлика у цени се одређује: - тако што трговинско предузеће на набавну вредност примени онај проценат разлике у цени
који ће довести до формирања продајне цене по којој ће купци бити спремни да купују производе или - предузеће прво одреди такву (за купце прихватљиву) продајну цену а разлику у цени утврди
тако што од те продајне цене одузме набавну цену; 2. маржа постоји код оних роба чију крајњу продајну цену утврђује произвођач или држава. Маржа се утврђује процентуално у односу на продајну вредност робе. 3. формирање разлике у цени у висини добијеног рабата –у ситуацији када добављач одлучује о продајној цени робе он може одобрити рабат у облику попуста и његова висина не утиче на продајну цену. Наиме, овај рабат се директно евидентира на рачуну укалкулисане разлике у цени,
док се добијени рабат у ситуацији када добављач не одлучује о продајној цени не евидентира ни на једном рачуну (тада је он само одбитна ставка у фактури да би се дошло до нето фактурне цене); Поступак за формирање цене робе назива се калкулација. Калкулација је уједно и књиговодствени документ у коме су наведене ставке из којих се састоји вредност робе. Калкулација се обавезно саставља приликом набавке робе, и то понаособ за сваку набавку. 3) Промене код трговачке робе могу бити вредносне и количинске и то у облику повећања и смањења. Најчешће промене повећања су: 1. набавка робе, код које се могу појавити следеће ситуације: - набавка једне врсте робе или више врста роба, - набавка робе од домаћих произвођача или увозом, - набавка без постојања директних зависних трошкова набавке и са директним зависним
трошковима набавке, - директни зависни трошкови набавке су исказани у фактурама и обрачунима добављача или се
ради о директним зависним трошковима набавке у облику услуга појединих организационих делова предузећа (интерне услуге), 2. нивелација цена навише, 3. повраћај робе од стране купца, 4. вишкови. Најчешће промене смањења су: 1. продаја робе, 2. нивелација продајних цена наниже, 3. мањкови, 4. кало, растур, квар, лом, 5. враћање робе добављачу.
На овом месту нећемо шире објашњавати ове промене јер су различите у зависности од тога где се роба налази: у магацину, стоваришту, складишту или малопродајном објекту. 4) Документа: Најчешћа документа за књижење промена залиха робе су: - пријемница и калкулација продајне цене, - фактура добављача, - отпремница и фактура за купца, - нивелација продајних цена робе, - обрачуни разлике у цени и пореза садржаног у продатој роби, - признанице и налози за наплату за уплату пазара.
Пример 1. 5.новембра 2009. године примили смо фактуру од добављача „Маxи“ Суботица за купљену робу. Подаци из фактуре су : Назив артикла количина цена пдв Укупно без пдв -а 1. кожне торбе 15 3.600,00 18 % 54.000,00 2. кожне рукавице 50 1.400,00 18% 70.000,00 износ за испоручену робу 124.000,00 Износ одобреног рабата ------------Трошкови превоза 2.300,00 Основиа за пдв-е 126.300,00 Пдв-е 18% 22.734,00 Укупно за уплату 149.034,00 Калкулација продајне цене за кожне торбе р.бр. Елементи калкулације Вредност За 1 комад За 15 комада 1. Фактурна вредност 3.600,00 54.000,00
2. ЗТН -транспортни трошкови 66.77 1001,6
3. Набавна цена 3.666,77 55.001,6 4. Маржа 11% 453,19 6.997,94 5. Продајна цена на велико 4.119,96 61.799,54
Comment [p1]: Изнпс пдпбренпг рабата умаоујуе пснпвицу за пдв -е а зависни трпшкпви набавке је ппвећавају Comment [U2]: расппред зтн сразмернп фактурним вреднпстима,( 54000/124000) * 100 =43,55% 2300*43,55%=1001,6
Comment [U3]: маржа =наб.цена*маржа/100-маржа; 3666,77*11/89=453,19
Калкулација продајне цене за кожне рукавице р.бр. Елементи калкулације Вредност За 1 комад За 50 комада 1. Фактурна вредност 1.400,00 70.000,00 2. ЗТН -транспортни трошкови 25,97 1.298,38
3. Набавна цена 1425,97 71.298,38 4. Маржа 11% 176,24 8.812,17 5. Продајна цена на велико 1.602,21 80.110,55
Предузеће које је пдв -е обвезник, приказује предходни порез на конту 270. Пдв са улазних фактура и тада кажемо да предузеће остварује право на одбитак предпореза, из тог разлога пдв -е не може бити саставни део калкулације цене робе тј у калкулацију се уносе износи фактура без пдв -еа. Maржа је у калкулацији рачуната на набавну цену применом процентног рачуна ниже сто јер предузеће маржу зарачунава као проценат на продајну цену. Formiranje cene
Na formiranje konačne prodajne cene neke robe ili usluge utiču mnogi činioci. Osnovni je nabavna cena, po kojoj si kupio robu od veletrgovca ili proizvođača, kojoj se moraju dodati i troškovi neposredno u vezi s prodajom tog proizvoda ili usluge. Na primer, ako piće u svom kafiću služiš sa slamkom i kriškom limuna, moraš da uzmeš u obzir ne samo koliko te je koštalo samo piće već i slamka i limun.
Ukoliko smeš slobodno da formiraš cenu, što važi u većini slučajeva, onda će ona zavisiti i od konkurencije, kupovne moći tvojih mušterija i tvoje poslovne politike. Cena po kojoj ćeš prodati svaki konkretan proizvod ili uslugu zavisi i od eventualnih popusta koje nudiš.
Tvoj deo-marža i rabat
Tebi ostaje razlika između prodajne cene i nabavne cene s troškovima. U većini slučajeva ti na
nabavnu cenu dodaješ koliko misliš da je potrebno i onda se ta razlika zove marža. Ponekad, međutim, proizvođač unapred odredi kolika će biti konačna prodajna cena (nekad je čak i odšta mpa na pakovanju), a tvoj deo odredi kao procenat od nje. U tom slučaju, tvoj deo zove se rabat (ovde je reč o trgovačkom rabatu, ne mešati s popustom na količinu koji se odobrava krajnjem kupcu).
Porez na dodatu vrednost-PDV
Ukoliko si obveznik PDV-a, n a cenu koju si dobio dodavanjem marže moraćeš da zaračunaš još 20 odsto (odnosno osam odsto), koliko iznosi stopa tog poreza. Za proizvod za koji si dobio rabat, ako
proizvođač ili veletrgovac nije posebno obračunao iznos PDV -a a posebno iznos namenjen tebi, na prodajnu cenu moraš da primeniš preračunatu stopu PDV -a (za računanje „unazad“) od 15,2542 odsto (za proizvode na koje se plaća PDV od 20 odsto), odnosno 7,4074 odsto (za proizvode sa stopom od osam odsto), pa da od ukupno odobrenog rabata oduzmeš taj iznos i uplatiš ga kao PDV.
Propisana ograničenja cena
Država je za neke proizvode ograničila maržu (tako je sa hlebom od brašna T -500), a za druge maloprodajnu cenu (za cigarete).
Administracija
Kada odrediš prodajne cene, moraš da ih evidentiraš u posebnom obrascu i uneseš u fiskalnu kasu.
