Како Гертруда учи своју децу Хајнрих Песталоци (Просвета,Београд 1946) Јохан Хајнрих Песталоци родио се у Цириху 1746.године и пореклом је из једне угледне италијанске породице.Његов отац је био лекар и умро је врло рано,па су о њему и његовом васпитању бринуле његова мати и једна служавка.То васпитање било је изразито женски испуњено ,пуно нежних осећања,што је у његовој личности дало једну од карактеристичних црта.После завршене елементарне и латинске школе уписао се на Колегијум Каролину,једну врсту високе школе са намером да студира теологију,али је на њој завршио само филолошки и филозофски течај,а теологију је напустио под утицајем Русовљевих дела.На Песталоцији је нарочито снажно утицало тешко социјално стање сељака и њихова заосталост у образовању, па је после покушаја да буде правник одлучио да буде земљорадник. Овај позив је изабрао смишљено, из велике љубави према сељачком народу, коме је својим разумним газдовањем желео да помогне. Године 1768. купио је велико имање на коме је желео да покаже сељацима како треба газдовати и на њему је подигао дом за децу. Убрзо због рђавих година, а и због непрактичности имање је упало у дугове и тако да је Песталоци један део морао да прода. Када је увидео да народу не може помоћи на овом подручју, решио је да им помогне на васпитном подручју. На свом имању подигао је склониште за сиромашну и незбринуту децу, које је бројало око педесеторо деце. Његова васпитни план се ослањао на принцип: „ Децу треба укључити у рад и наводити их на земљорадњу лети, а зими на ткање и предење“. Осим тога, учио их је цртању, писању, читању и рачунању. Нажалост, овај покушај је пропао, но Песталоци није клонуо духом. Пошто је стекао велико искуство, он је сада хтео да га пробуди својим научним делима. Из тог покушаја никла су његова чувена дела: „Вечерњи часови једног усамљеника“, „Линокорд и Гертруда“. Поред ових успеха на пољу научног рада, Песталоци је био незадовољан јер није испунио своју жељу да се практично бави васпитним радом. За тај посао му се ускоро указала прилика услед немира насталих у вези са француском револуцијом. Приликом заузећа Шпанаца од стране владине војске 1798. године око 400 деце остало је незбринуто, па се Песталоци пријавио да брине о тој деци. На том послу је постигао велики успех, али су га ратне прилике прекинуле у том раду. По завршетку рата васпитним радом се бавио овог пута у Бургдоову где је основао свој сопствени завод. У овом месту он је дошао до своје теорије васпитања и наставе чија је начела изнео укратко у свом омањем делу „Метода“. Своја начела васпитања Песталоци је темељно разрадио у свом најбољем делу „Како Гертруда учи своју децу“ (1801). У овом делу Песталоци излаже своје погледе на васпитање и наставу до којих је постепено дошао својим личним искуством,па хоће још и да покаже оне основе на којима почивају ови погледи. Иако је у поднаслову овог дела ставио да је писано за мајке како ће саме поучавати своју децу, ипак је оно сувише тешко да би га разумеле, јер садржи тежак приказ његове педагошке теорије као и осврт на историјски развитак самог васпитања. Дело је писано без строго наученог рада излагања, а у виду писама којих има 14 и која су упућена његовом пријатељу Генеру. Њихова садржина је следећа: од 1-3 писма Песталоци говори о свом животу и о својим васпитним плановима и шта је у њима постигао. У писмима 4-6 даје податке о досадашњем васпитању, као и своје погледе на васпитање. У писмима 7 и 8 он налази да су
елементи наставе основа за свако даље учење и набраја те елементе.Настава се мора свести на вечите законе по којима људски дух иде од чулних опажаја до јасних појмова. 1. Најпре уредити своје опажаје и савладати оно што је просто, па кренути ка нечем замршеном. 2. Све једнородне ствари довести у једну заједницу која се налази у природи, потчинити све ствари машти, али у машти не давати већи значај него у природи. 3. Појачати утисле важних предмета на тај начин што их својом вештином себи ближе примиче мада она на нас утичу путем чула. 4. Сматрати свако дејство физичке природе нужним. 5. Множина и разноврсност утисака чине да резултати физичке нужности носе на себи отисак самосталности. Сва ова начела из којих произилази психолошко – наставна метода потичу из три извора. Први извор је природа, други – чулност природе уткана у моћ посматрања, а трећи извор у односу спољашњег положаја према моћи сазнања. Од 9 – 11 писма он највише говори о посматрању као најважнијем начелу наставе – средства за објашњење свих знања добијених опажајем полазе од говора (звука), облика и броја. Прво елементарно средство у науци је звук. Ту спадају посебна наставна средства: 1. наука о тоновима; 2. наука о звуку. Наука о тоновима делимо даље на науку о говорним гласовима и науку о музичким тоновима. Када су у питању говорни гласови, Песталоци сматра да буквар мора садржати све гласове из којих се говор састоји. Књига коју је Песталоци замислио се разликује од других по томе што њена метода учења увек полази од самогласника са постепеним додавањем сугласника и на тај начин гради гласове који су за изговор лаки. Нарочито је потребно да се полако иде напред, да се никада на ново не пређе док се претходно не савлада. Друго наставно средство из моћи звука је наука о именима.Ова наука се састоји из низа имена свих предмета из свих области, природе, историје...Треће наставно средство је сама наука о говору. Крајњи циљ говора је у томе да се људски род доведе од нејасних опажаја до јасних појмова.Друго основно средство науке је облик. Ту истиче вештине цртања, писања. Као треће средство нашег сазнања истиче број и ту као главну вештину рачунање. У писму говори о вештинама које су потребне у друштву, а и о моралном и верском васпитању. Значај његовог рада је тај што је захтевао познавање психологије детета, разрадио је теорију очигледности и систематичности наставе. Свој васпитни циљ поделио је на три задатка: 1. васпитање главе ( умно васпитање ); 2. Васпитање срца ( морално васпитање ); 3. Васпитање руке ( радно васпитање ). У народну школу увео је неколико нових предмета, нарочито учење земљописа и познавање природе. Разрадио је методику науке о говору, математике и земљописа. Укратко, за њега се може рећи да је велики педагог, оснивач савремене народне школе и значајан методичар њене наставе.
