Jelena Vukašinović, Knjiga Promena VII -ŽIVOT

Život Probudi se i budi

Knjiga promena VII

Jelena Vukašinović ŽIVOT

Izdavač Samostalno izdanje autora

Dizajn korica Aleksandar Mihajlović

Elektronsko izdanje Beograd, 2013. godine © 2013 by Jelena Vukašinović ISBN 978-1-304-73469-3

JELENA VUKAŠINOVIĆ

ŽIVOT

Knjiga promena VII

PESMA O NJOJ

Čekao sam te i znao sam da ćeš doći, Samo sam trebao ostati na mestu kraja želja, Samo sam trebao biti, Ne pitati, ne tražiti, samo biti, Okupan pogledom tvojim, Samo sam trebao ćutati, ne govoriti ništa, Znao sam da ćeš doći okupana ponoćnim sjajem, Znao sam. I nisam tražio, ostao sam i nisam slutio, Da će noć doneti svetlost koju sam tražio životima, Čekao sam te, vekovima, Čekao sam te i molio vetar da te donese na svojim krilima, Čekao sam i stao sam i ostao sam, I nisam pitao, samo sam čekao i znao sam da ćeš doći, Na mestu kraja želja, Na samom izvoru života, Znao sam da ću te naći kada prestanem da te tražim, Znao sam da ćeš doći kada prestanem da se okrećem, 1

Kada odem i kada kažem da se neću vratiti, Znao sam da ćeš doći kada ubijem slutnje, Čekao sam i znao sam, tu si. Osećao sam ti korake životima, Bio sam tu kada si padala, kada si sanjala, Čekao sam te i znao sam da ćeš doći, Reč, san, misao ravni su večnosti koju sam čekao, A čekao sam, nisam prestao da se nadam, I znao sam da ćeš doći kada sklopim oči u molitvi, Tvoji koraci su moji, to sam čekao da prepoznam, Jer ako ne vidim sebe u tebi, Ako ne vidim tebe u sebi, Onda nisam ni video. A jesam, video sam. Čekao sam te i znao sam da ćeš doći. Video jesam u sumraku svojih želja, Kako se pojavljuješ iza vrata koja sam davno zatvorio, Čekao sam i znao sam da ćeš doći. Pratio sam te kroz vekove i voleo svojim dodirima. Da li se sećaš kiše, 2

one kiše kada smo se voleli na obali grada koji je odnela reka? Tada si rekla: “Čekaj me“, i otišla si sa njom. I ja sam čekao i znao sam da ćeš doći sa kišom, I nisam prestao, nisam pitao, samo sam čekao. I došla si, a ja sam čekao trenutak u kojem ću, konačno, Da prepoznam sebe u tebi, Da doživim tebe u sebi, I da odem zauvek ispunjen istinom života, Ispunjen istinom da sam živeo.

3

I

Mesec je spustio svoju tamu na oblake dima koji su se širili poljem, oblake koji su poneli sa sobom tajnu veću od večnosti same, tajnu veću od istina, veću od Boga. Tajnu nastalu pre svih tajni i istinu iz koje su se rađale istine nepostojeće. Onu, od koje je nastao svemir koji je postao život, onu, od koje su nastala bića koja zovemo ljudima. Ima li tužnijih na svetu? Rođenih, umrlih, ostalih, nestalih. Ima li bića u tim bićima svetlosti koje ljudima zovemo? U svima? U nekima? Da li je ostalo ljudi? Da li su ljudi otišli sa planete koju zovemo Zemlja, a na nju došle neke niže vrste, neki čoveci koji ljudi nisu, a slični su nama? I opet oblaci, kao tajna mapa koja će otkriti istine večnosti, neljudima kada ljudi postanu. Oblaci koji od tuge plaču nad sudbinama bića koja 4

su mogla svetlost biti još pre toliko vekova. Šta se desilo, pa je tama zatvorila ljudska srca, te male otvore čiste ljubavi date nam od Boga? Šta se desilo pa je ostalo toliko malo ljudi među neljudima, da ih svećom moraše tražiti? Svećom istina, koje su samo retki nosili u svojim dušama. Sveće istina, koje su u mračnom dobu budile nadu da postoji pravda. Pravda u oblacima koji nose duše spaljenih istina, oblacima koji nose duše ispunjene ljubavlju na mesto kraja želja, i na mesto početka buđenja jednog novog doba, Zlatnog doba večnosti. Kako se meri bol spaljene istine? Jednim ili sa deset života? To tada nije mogao znati kapetan koji je pustio ljubav da gori, čovek koji se rodio kao biće, a koji će umreti kao beskonačnost ponovnih pokušaja da sakupi dim spaljenih istina u okean večnosti u kojem će pokušati da pronađe sebe, svaki novi put, svaki sledeći koji će biti teži od prethodnog. Tražiće on istine u kiši, u suncu i vremenu i vasioni, ali ih neće pronaći. Lutaće, padaće, moliće, ali ih neće dobiti. Ostaće sam i tek tada shvatiće da početak je ostao u jednom davnom vremenu u kojem je život bio vredan koliko i komad svile koju su trgovci prodavali na gradskim trgovima. „Lutaćeš, hoćeš, nećeš da shvatiš proći će godine beskrajno duge, jednom kada se ponovo vratiš tvoje će srce biti od tuge. Kako je malo potrebno bilo, u trenu u kojem otišla jeste da čuješ i da osetiš reči te ne ispevane pesme. One koju je odnela sobom vila što bogu je bila mila, 5

ona što ti je rodila decu, ona koja je bila živa. Da li si ikada, kapetane, mislio, da život nikada neće proći, da li si mislio da godine kajanja neće biti duge u samoći? Da li si mislio, kapetane, da život jeste samo dok traje, da svaki korak nema cenu i da bog ništa ne haje? Zar si verovao, dragi kapetane, da jutro će odneti tugu, i da ćeš živeti ikada sem svoje sudbine neku drugu? Nemoj da pitaš, sve je jasno, dok gledao si u vatri ženu, tog istog si časa izabrao da živiš jednom sudbinu njenu. Jer nema ništa kapetane, što nekom možeš dati, a da nisi pristao, istog časa da ti se vrati. I nemoj misliti da će proći, nikada prošlo ništa nije, jer vreme zemaljsko ne postoji, i niko od sebe ne uspe da se skrije. Da li si mislio da trenu, u kojem izdade majku, vilu i ženu, nisi ispiso sudbinu duše svoje, u životima koji će sebe da se boje? Da li si mislio da u času u kojem je ona rekla: „Pomozi Bože“, Nisi izabrao svoju sudbu od koje niko pobeći ne može?

6

U srcu zima u duši sve je otišlo istog onog trena, dok gorela je pred očima tvojim vila, majka i božanska žena. Da li si video kako te moli, da shvatiš kako je teško bilo što izdao si onu što voli, kada ti pade tu noć u krilo? To duša vide tvoja i njena, ona što vašu večnost pravi, a duša zna da život je sena, i u jednom će to da ispravi. Lutao jesi, zna to i ona, lomio, palio molio Boga ali niko nikada u večnosti nije, pobegao od sebe samoga. Ovo je priča o Kapetanu i Anđelu, ovo je priča o Čoveku i Bogu, koji je čovek hteo biti, kada već nije mogao biti Bog. Kapetanu koji je postao vitez slavni, koji je u snovima čuvao škrinju tajni. Ovo je pesma o svetlosti koja je prekrila tamu, ovo je pesma o tami koja je molila Boga da pronađe oproštaj i dođe do mira svoga.“ Čula se pesma na trgu dok je sat otkucavao ponoć, prateći oblake istina. Kiša. Osećao je da promiče dok se pijan vraćao kući. Tada nije znao da oblaci plaču nad njegovom dušom koju je toga dana zavitlao u neka nepostojeća polja ne znajući da će životi proći u traganju za snom koji je toga dana nestao. 7

Kada bi čovek mogao pogledati u beskraj svojih lutanja, da li bi ikada pustio da sreća ode tako daleko od njega ili bi je čuvao kao grumen zlata i puštao makar ponekad da obasja njegove dane? Sve je imao do tada, sem smisla postojanja kroz koje je lutao, a toga dana dobio je i smisao, sopstveni smisao besmisla. Zakopan daleko u nekim nepostojećim predelima snova, smisao koji će ga goniti da osvaja svetove, da lomi vekove, da plovi morima, da luta gradovima. Smisao koji će ga pratiti kao senka, smisao besmisla koji će životima kroz koje će proći želeti samo jedno, da se spoji sa samim sobom i da u noći u kojoj oblaci spaljenih istina plaču, makar na tren pronađe svoj mir. Ušao je u kuću i spustio svoje osude na oltar sopstvenih molitvi. Pijan, mokar i neživ, postao je nečovek u tom jednom danu u kojem je pustio da izgore istine, da umre ljubav. U tom jednom danu u kojem je ubio Boga u sebi, ubijajući svetlost u očima koje su svetlost bile. U tom danu koji je mogao biti sasvim običan dan prolaska večnosti kroz vreme on je, i ne sluteći, svoju večnost pretvorio večnost ponovnog oživljavanja Boga u čoveku, i rađanja čoveka u Bogu koji jeste bio samo postojanje. U tom danu koji je doneo mrak, nije ni slutio da se rodila nada da će jednom, kada ljiljani budu cvali, svetlost spojiti njegovu dušu sa samom sobom, tu istu dušu koja je toga dana postala duša pesnika tragača, duša ratnika svetlosti, duhovnog učitelja, samo da bi našla mir koji je izgubila onda kada je jedna svetlost gorela zbog sebe same. Nije to znao tada, i nije mogao znati da čovekova najveća nedela stvaraju najsjajnija dela u nekom budućem vremenu. Jer samo onaj ko traži mir, 8

spreman je da se odrekne sebe da bi mir i našao. Mir duše, u telu koje se čovekom zove. Nije znao ni to koliko će života proći, ni da će životi doći u kojem sakupljati istine koje su odneli oblaci te noći. Nije znao ni to da istine će biti sene koje će kroz ljude dolaziti u dane njegove. Nije znao da će svakoga dana na javi njegova duša snove da slavi jer snovi će biti mnogo draži duši koja svoj mir životima traži. Nije znao ništa, a da je znao, da li bi je pustio da ode ili bi krenuo za njom u smrt da postane čovek, kada već čovek nije mogao biti u životu u kojem je prodao dušu sopstvenim strahovima. Kiša je rasipala istine oko njegovog uzglavlja i dok je njegova duša pokušavala da ih sakupi za neke buduće živote i da ih ponese sa sobom u večnosti u kojoj će doći život pročišćenja kada će te istine vredeti kao neprocenjivi biseri od kojih će, možda, ako sreće bude imala, uspeti da naniže ogrlicu istina, on je sedeći pored kamina, nesvestan sopstvenog postojanja video u vatri njen lik. - Helena, vrisnuo je! Helena, Helena! Svetlosti, moja, Helena, kako sam te pustio da odeš? Zar sam to bio ja? Ne, nisam to bio ja, ne, nisam te ja ubio… H e l e n a!, vikao je tako glasno da mu se celo telo treslo. – H e l e n a!, Gospode šta sam uradio?! Da li sam bio lud, ne nisam je ja ubio?! Ustao je i počeo da šeta gore-dole, kao da su to poslednji koraci koje će ikada napraviti. Telo mu je odjednom preplavio okean hladnoće i nije osećao ni jedan mišić u sebi.

9

- Nisam to bio ja. Doktor ju je proglasio za vešticu. Idem do prokletog doktora, platiće mi on za to. U tom trenutku se setio Džesike. - Džesika, počeo je da viče, prokleta da si, ti si me začarala! Gde si sad, Džesika, neka ti duša u paklu gori, prokletnice! Ti si me začarala, celo telo mu se treslo u okeanu hladnoće kojom je plutao. Setio se, čuo je u krčmi, ubila se. - O, Gospode, šta sam uradio, o moj Gospode pomozi mi. Ubio sam ih obe, gospode šta sam uradio, pao je na pod i nije znao da li je živ ili mrtav. – Molim te, Gospode, uzmi me sebi, neka gorim u paklu ako treba jer pakao će biti raj za ovaj trenutak u kojem mi se duša raspada. Otišao je do stola da uzme pištolj. Ubiće se. Makar toliko može da uradi da spase sebe, da više ne diše, da više ne gleda. Pištolj je bio gladan i crn kao i njegova duša. - Gospode, tresao se od bola, molim te uzmi me sebi, spasi me od mene samog, Gospode, jer ako postoji pakao, onda on ne može biti gori od muka koje me razjedaju sada, ako postoji mestu gde duša gori, onda je to mesto sveto u odnosu na bol koji ne smem ni da pustim da se nastani u mom telu, jer plašim se da ću preživeti, a da će on ostati! Ako postoji pakao, Gospode, molim te da me smestiš u nadublju tamu, u najcrnju noć, jer tama koju osećam sada veća je od večne tame kojoj se radujem! Gospode, ako postojiš, počuj 10

me! Ne molim te da me dočekaš u raju, jer raj za mene nije, molim te da me pošalješ u najdublju tamu, jer i ta tama je svetlija od mraka moje duše koji osećam. Gospode, ne moli se za mene, jer molitva će samo moju tamu razgoreti i ja ću goreti živ u njoj bez nade da će bog ikada umreti. Ne raduj mi se, Gospode, jer radost tvoja, moje će ime obasjati i čitav svemir će u večnosti znati da sam se molio za pakao. Gospode, ako te ima, Anđele sveti, ako si tu, pomozi mi da nađem put do pakla, jer raj sam danas spalio sopstvenim strahovima. Danas sam ubio Boga. Molim te, pomozi mi, da sada ubijem i ovo telo koje je danas u sebi ubilo Boga. - A šta ako bi ti rekao da Bog ponovo može da se rodi?, čuo je glas. Poludeo sam, pomislio je. Ovo je kraj, ovo je konačno kraj. - Da, dobro si me čuo: šta ako bi znao da Bog može ponovo da se rodi, da li bi i dalje izabrao kraj ili bi krenuo ka novoj slobodi. Slobodi od sebe takav kakav si bio? -Bog ponovo da se rodi? O kakvoj ti pričaš slobodi? Ko si ti?, počeo je da viče. - Ko si ti? Ko si? - Ja, ja sam Bog, Anđeo, ako ti je tako lakše da me zoveš, a inače sam i tvoja Duša. - Bog, Anđeo, moja Duša, kako?, rekao je sada smireno Džon. Bog je na nebu. Ti si đavo, nastavio je, histerično se smejući. Odlično, ti si đavo, da li ćeš ti da mi pomogneš da se ubijem? Ako hoćeš, evo tebe ću da molim: 11

vodi me u pakao, iako znam da je pakao fino mesto u poređenju sa ovim ovde. - Džone, prestani, čuo se glas. - Ja sam Anđeo i postavio sam pitanje, imaš jako malo vremena da odgovoriš na njega. Svega nekoliko sekundi koliko je potrebno tom metku u pištolju koji si stavio na svoju slepoočnicu da prođe kroz tvoj mozak i odvede te zauvek odavde u bespovrat. Džon se sledio. Zaista, stavio je pištolj na slepoočnicu. Da li je želeo da ode pre nego što čuje da li zaista postoji nada da se vrati? - Slušam, rekao je i seo na stolicu. – Zbog čega mi daješ još jednu šansu. - Nisam ti ja dao šansu, sam si sebi dao šansu. - Ne razumem, kako sam sebi? - Konačno si rekao istinu, a istina će te osloboditi, ma kakva ona bila. - Istinu, koju istinu? - Istinitu istinu, samo one se računaju. Sve ostale vaše misli ne znače ništa, sve ono što zovete svojim istinama takođe ne znači ništa. Jedinu vrednost imaju istinite istine, one koje odražavaju večite istine Univerzuma, one koje spajaju čoveka sa Božanskim u njemu. To su istine postojanja

12

koje su sakrivene u svakome od vas i koje svako može da otkrije, kada prestane da veruje u laži uverenja. - A šta sam rekao, upitao je Džon zbunjeno. - Rekao si: „Molim te, pomozi mi da sada ubijem i ovo telo koje je danas ubilo Boga u sebi“- a to je istina. - Šta je tu istina? - Shvatio si da si ubio Boga u sebi, a to je onaj tračak svetla koji daje nadu da Bog može ponovo da se rodi. Jer dokle god postoji tračak svetla, postoji i nada da svetlo može da se razbukti i da prekrije tamu. Tama sama po sebi ne postoji, tama je odsustvo svetla. Kada upališ i razgoriš svetlo, tama nestaje. - To bi mogao da kaže neko, to ne važi za onog ko je niko, kao što sam ja. Gospode, da li si video kako je gorela, da li si video Svetlost koja gori? Ja sam spalio svetlost, Gospode, ja sam je ubio. Kako može biti ičega dobrog u meni posle toga? Ona me je volela, dala bi mi dušu svoju da sam samo tražio. Helena nije bila samo žena, ona je bila Anđeo. Ubio sam Anđela, Gospode, a ti mi kažeš da možeš u meni ponovo da se rodiš. - Istina, ubio si Helenu, ali ona je, kao što ćeš videti, već mnogo ranije birala svoju sudbinu, baš takvu, baš sa tobom. Video si da je otišla srećna. Ona je bila čarobnica, Džone, ona je znala da je to bio kraj, ona je znala da je ovaj 13

Zlatni presek bio i onaj poslednji koji će da je uvede među anđele besmrtne. Ako bi ti rekao da je i ona tu pored tebe sada, ne bi mi verovao, jer ne možeš da je vidiš. A jeste, Džone, Helena je tu i zahvalna ti je na slobodi koju si joj doneo. - Ja sam lud, ti si lud. Helena zahvalna! Helena je danas gorela, Gospode!, rekao je i ponovo je počeo da se trese od bola. Ja sam je ubio! Ja sam je ubio! - Smiri se, Džone, čuo je glas ponovo, shvatićeš sve ukoliko doneseš odluku da želiš. Opet je sve stvar tvoje slobodne volje. Ti sam biraš put promena svoje duše. A pitanje je jednostavno: da li želiš da kreneš ka Bogu u sebi? - Da li želim? Imam li izbora? - Naravno da imaš, možeš uvek da uzmeš taj pištolj i da se ubiješ i tako ideš na početak, uh, na sam početak razvoja duše. - Ako mogu da biram, onda biram to što si rekao, ako je moguće da ponovo budem čovek. Sada kada sam sve sem toga, onda je to moj izbor, iako ni sam ne verujem da to zaslužujem. - Već sam ti rekao, Džone, nije stvar u zaslugama jer ovde ne postoje nagrade i kazne, sve je jedno i jedno je sve, dobiješ samo ono što daš, i kad daješ od srca to ti se višestruko vraća. 14

- Ja sam uzeo svetlost, Gospode, ubio sam je. Ne razumem šta ja mogu da uradim sada da bi je vratio, da bi našao mir u ovoj jadnoj duši. - Možeš mnogo toga Džone, a što je najtužnije ti si jedini koji to i možeš da uradiš. Ukoliko počneš odmah, jednom ćeš ponovo doći u život u kojem ćeš biti tamo gde si bio juče, a onda još i mnogo, mnogo dalje. - Zbog čega ja, Bože. - Zbog toga što ti nemaš šta da izgubiš, već si sve izgubio i već si izabrao smrt, a tek kada si već mrtav ti se ne plašiš šta će biti posle kraja života i spreman si da probiješ neslućene granice na tom putu od života do fizičke smrti, kako je vi na zemlji posmatrate. Jedino se mrtav čovek ne plaši smrti, a čovek koji se ne plaši smrti može da dostigne Boga, jer Bog je večnost koja ostaje, kada prestanemo da se plašimo života. - Šta treba da uradim, upitao je Džon. - Za početak dozvoli mi da ti ispričam priču o večnosti, priču postanja koja je utkana u svaku ljudsku sudbinu i koja je jedinstveni izraz svake duše, a zatim ćeš da mi pomogneš da tu istinu sačuvam za vreme u kojem će ona da oslobodi čovečanstvo celo lanaca mraka u koji ide. Neće biti lako sačuvati tu istinu, i sveti spis koji je u opasnosti. Ali kada se oslobodiš straha od smrti ništa više neće biti teško, jer jedino što će vas ljudi ikada plašiti jeste vaš iracionalni 15

strah u kojem vi svoj život vidite kao konačan ishod vaših koraka, a ne znate da put je sve. Kraj je samo korak na tom putu. - Slušam, rekao je Džon.

16

II

- Ljudska duša, kao Svesnost, je večna, Džon, kao što je večna duša svakog bića koje nastanjuje planetu Zemlju. Ta Svesnost sam ja, nema druge Svesnosti sem mene. Ja sam taj koji se rađa u svakome od vas, svaki put ponovo, da bi se ispoljio u svakome od vas pojedinačno. Sve što vidiš oko tebe sam ja, sve ono što ne vidiš - opet sam ja, a i ti si Džon. Svako ovo biće je deo tebe, kao što je deo mene, jer ti si samo jedan deo mene. Neki to zovu Božanska iskra, neki zovu Svesnost, ti to zovi kako god želiš. Svako ima pravo da me zove kako želi, jer ime nije važno. Ono što jeste je da kroz sebe, u potrazi za sobom, uvek pronađe mene, a kada pronađe mene tada postaje jedno sa svojom istinom. Vaša planeta Zemlja je jedan veliki vrt u kojem se odigravaju neverovatne stvari za 17

čitav Univerzum. Zbog toga ste vi, ljudi veoma dragoceni u poretku svepostojanja. Vi ste bića koja sam stvorio prema svom liku, prema svom obliku i prema svemu onome što ja jesam, iako sam učinio da budete tako ranjivi i dao vam slobodnu volju da putem sopstvenih izbora dođete do mene i na taj način postanete deo jedinstvenog poretka ljubavi koja vlada u velikom delu Univerzuma. Sva vaša iskustva i svaka vaša odluka stvara vašu sopstvenu večnost i kao takvi vi ste u neprekidnom procesu ostvarenja svojih sudbina, koje će vas dovesti do mene. Istina je da ja mogu da se ispoljim na Zemlji samo kroz vas, kao što i vi možete da se ispoljite kao ljudska bića u potpunosti samo ukoliko dođete do tog nivoa svesnosti u kojem ćete shvatiti da ste deo mene, da ste deo svega onoga što vidite, a da sve to što vidite kreirate sopstvenim mislima. Vaše misli na ovom svetu ne znače ništa. Ipak sve ono što jeste vaš život, jeste samo rezultat načina na koji o životu razmišljate. Kada u svojim mislima dođete do mene, ali do istinskog mene, koji jeste samo deo vas samih, vi ćete i postati bića svetlosti koja žive u onome što ja pre svega jesam, a jesam ljubav. Čitav svemir i sve oko vas vibrira ljubavlju. Vama, ljudima dat je i ego koji u vama stvara lažnu predstavu o istinama u kojima živite i sve ono što je sveto i što je od mene, često će biti u senci onoga što vam budu rekli da je istina. Ali ja vas nikada neću napustiti, dokle god u vama bude bilo i jedne jedine iskre svetlosti. Ja ću biti tu, kao što sam bio i sa tobom, Džone. - Da li je to priča o večnosti, upitao je Džon.

18

- Ne, ovo je samo početak, čuo je. – Priča o večnosti počinje na početku večnosti, počinje u trenutku samog stvaranja. To je moj put kroz ljudske živote, to je ono kako sam želeo da živim postojanje u materijalnom svetu vas ljudi. Svako od vas jeste deo mene, jer je vaša duša deo univerzalne duše svemira koja je došla na Zemlju da kroz ličnost postane izvorna vibracija ljubavi na Zemlji i da kao takva, zajedno sa drugim sličnim dušama, obasjava put svima onima koji su krenuli putem sebe u meni i putem mene u sebi. - To mi nije najjasnije, rekao je Džon. - Vidiš, Džon, ja se nisam tek tako odlučio za ispoljavanje u materijalnom svetu, niti duša prolazi kroz ličnosti i živote. Tu dolazimo do priče o večnosti. Vi vaše postojanje na zemlji zovete Život, a u višim svetovima on je poznat kao Zlatni presek duše zahvaljujući kojem ona ostvaruje svoju univezalnu ulogu, a glavni zadatak svake duše jeste Rađanje Boga u čoveku, i čoveka u Bogu. Put rađanja naziva se Zlatni put i to je put kojim će jednom u vremenu pre kraja vremena, kakvo vi znate na Zemlji, sva bića na planeti preći. U tvom vremenu, Džone, to nije tako. Zbog toga što je potrebno da jako mnogo vas prođe kroz iskustva kroz koja si ti prošao pre samo nekoliko dana, a da bi jednom kada dođe vreme pročišćenja svaka duša birala posle svog Zlatnog preseka, put koji će je dovesti konačno do Zlatnog doba koje jeste doba u kojem ću ja da se ispoljim kroz svakog od vas

19

pojedinačno i kroz sve vas zajedno i u kojem ćete vi kao vrsta da pređete na novi nivo postojanja. - Šta znači taj Zlatni presek, upitao je Džon. - Vidiš, duša je večna, Džone, jer je duša deo mene, a čovek kao telo i kao ličnost jeste samo jedan aspekat ljudske duše, koja u svaki život dolazi sa određenim zadatkom, a svaki taj zadatak ima za cilj individualizaciju duše, odnosno jednost između duše i ličnosti, u kojoj ličnost može da ispolji svoju Božansku prirodu u kojoj je u stanju da kroz kanale sopstvene kreativnosti stvara najlepša dela i stvara najveće izume. Ipak ljudima sam, prilikom stvaranja, pored duše dao i slobodnu volju kroz koju svako ima priliku da bira da li će svoje životne izazove kroz koje je jedino moguće učiti posmatrati kao osudu ili kao nagradu, u kojoj će prelazeći na nove nivoe postojanja otkrivati sve veće i veće mogućnosti i ostvarivati sve više svoju božansku prirodu. Da bi čovek želeo da stvara, bilo je potrebno da duša sama izabere iskustva kroz koja će proći, a opet kao izraz njene slobodne volje kako bi došla do mene, odnosno da bi se ja ispoljio u materijalnom svetu. Ta iskustva ste vi nazvali problemima, a ja ih zovem izazovima, jer u svakom od njih postoji i rešenje. Zato je u svakom trenutku bilo potrebno da postavite pitanje i da tražite odgovor ili rešenje. Kada duša ispuni svoju zadatak na zemlji, odnosno ponovo dođe u svet duša, pre ponovnog rađanja u telu neke druge ličnosti pravi se Zlatni presek koji pokazuje šta je duša od zadataka ispunila. Zatim duša ponovo bira, pre odlaska u materijalno, svoj Zlatni put, u kojem će 20

kroz nova iskustva probati da dođe do svoje Božanske prirode. Pravilo Zlatnog preseka glasi:

„Kako se ti odnosiš prema drugim, tako se i postojanje odnosi prema tebi, jer sam život jeste postojanje, odnosno vaš život jeste samo ispoljavanje mene u večnosti. Život ne postoji sam po sebi. Život svakog pojedinačno jeste samo aspekat kroz koji se ja izražavam na planeti Zemlji, a sve sa ciljem stvaranja rase, ljudskih bića koja će, negujući svoju božansku prirodu, kroz svoje gene koji pamte tajne vremena, biti svojevrsna biblioteka svog znanja u Univerzumu.“ - Rekao si da svaka duša pre odlaska u svet analizira svoj Zlatni presek i bira svoj Zlatni put, ne razumem to, rekao je Džon. – Zapravo ne razumem gotovo ništa od ovoga, ali to valjda nije ni bitno. - Da, svaka duša nakon iskustva koje vi na Zemlji zovete Smrt, pravi svoj Zlatni presek koji ovako izgleda, pokazao je. Džon je čuo i ispred sebe video kako svetle nekakvi kvadrati koje nije najbolje razumeo. - Ne razumem, rekao je Džon ponovo. - To je obrazac ili model po kojem svaka duša sagledava svoje iskustvo na vašoj planeti, a zatim ga, prilikom planiranja sledećeg života, dopunjuje onim iskustvima koja su 21

joj potrebna da bi izbalansirala energiju i da bi konačno došla, kao individualna duša, do mene, jer jedino kroz takvu dušu, odnosno kroz ličnost koja je postigla svoju jednost sa svojom dušom, ja mogu da ispoljim sebe, a sama ličnost može da doživi mene u sebi, odnosno, može da doživi kroz individualnu svest svoje božansko poreklo. - A šta znače ti kvadrati, pitao je Džon. - Ovi kvadrati upravo označavaju odnos između ličnosti, duše i mene kao čitavog postojanja ili kako to vi ljudi zovete Boga. - Baš kao što si rekao, ja sam samo čovek, rekao je Džon. Možeš li umesto mene i postojanja i Univerzuma da koristiš reč Bog, jer tako te makar nešto razumem? - Vi, ljudi! U redu, zovi me Anđeo, jer to je takođe jedan od mojih oblika ispoljavanja, a poznato ti je da Anđeli postoje. Svoje postojanje u celini od sada ću zvati Bog. Da li ti je tako lakše da me razumeš? - Jeste, hvala, rekao je Džon. – Anđele. - Dakle ovi kvadrati pored onoga što je malo pre rečeno pokazuju i put kojim ide vaša duša da bi došla do Boga, odnosno pokazuju put kojim Bog prolazi da bi se individualizovao na Zemlji kroz vašu Dušu. Prvo ću ti reći šta svaki od njih predstavlja, pa ću onda da ti ispričam sve o tome šta Duša treba da prođe da bi svaki od njih ispunila 22

sobom, jer joj svaki od njih na svom nivou služi da bi došla do svoje božanske prirode. Ova dva mala kvadrata u sredini, nastavio je Anđeo, predstavljaju vašu ličnost i vašu dušu i oni su potpuno jednaki i ta dva kvadrata predstavljaju čoveka u trenutku njegovog rođenja. Taj odnos se zove Susret- zbog toga što tu ličnost ima priliku da se upozna, odnosno da se susretne sa samom sobom, sa univerzalnim zakonima koji upravljaju koracima svakog Zlatnog puta. Zatim, ovaj sledeći kvadrat predstavlja, uslovno rečeno, drugo ljudsko biće, odnosno ono što mi vidimo u tom biću koje je uvek tu da nam pomogne da mi prođemo i naučimo neku lekciju koju smo sami odabrali. Prilikom pravljenja Zlatnog puta, pre ponovnog rođenja, mi u taj kvadrat upisujemo iskustva koja biramo da iskusimo, a koja nam dolaze kroz druga ljudska bića. Taj odnos se zove Jednost, i na njemu vi, kroz druga ljudska bića, sagledavate sebe i učite o sebi kao o bićima svetlosti. Treći kvadrat govori o iskustvima kroz koja ćete da prođete da bi došli do ljubavi i u njemu birate svoju porodicu u kojoj će biti ispoljena sva ona primarna iskustva kroz koja se prvi put ispoljava bezuslovna ljubav. Zbog toga se taj kvadrat i zove Ljubav. Četvrti kvadrat govori o državi koju birate, da bi kroz manje ili veće izazove došli do blagostanja na zemlji. Ime tog kvadrata

23

je Novac i on govori o odnosu prema energiji blagostanja koji je jedan od najvažnijih aspekata ispoljavanja Boga na Zemlji. Peti kvadrat je Sloboda i govori o vašem oslobađanju od borbe za energiju i o dobru koje, kada to postignete, možete da privučete za čitavu planetu. Taj kvadrat oslikava vaš odnos prema svim ljudima, ali i prema planeti Zemlji. U ovom delu vi birate iskustva kroz koja ćete da prođete da bi se oslobodili svojih drama kontrole i konačno povezali sa Univerzalnom energijom. Šesti kvadrat, Duša, govori o vašoj božanskoj prirodi na Zemlji. To je ujedno i onaj kvadrat koji vas deli od vašeg istinskog bića, od Boga u vama. U njemu uvek birate jednu svoju fundamentalnu dramu ili glavno iskustvo kroz koje vaša duša treba da prođe da bi izbalansirala svoju energiju. To je onaj odnos ili onaj deo koji duša prvo ispisuje kada kreće na novi Zlatni put, kao i onaj prema kojem se meri da li je Duša u životu ličnosti ispunila svoj zadatak. Taj odnos oslikava i odnos čoveka prema Univerzumu. Kada čovek prođe kroz svih šest nivoa, dolazi do sedmog koji se zove Život, a to je onaj nivo u kojem duša kroz ličnost ispoljava sebe kao najvišu božansku kreaciju na Zemlji. To je prvi duhovni, božanski nivo na Zemlji i u njemu se rađaju sveljudi, ona vrsta ljudi zbog koje se Bog ispoljio kao čovek na planeti Zemlji. - To je ludo, rekao je Džon. – Da li ti hoćeš meni da kažeš da sam i ja birao ovo iskustvo kroz koje sam prošao 24

upravo? Da sam ja već pre svog rođenja izabrao da ću da imam sve, a da nemam ništa? Da sam pre rođenja birao da ću da je pronađem, ali da nikada neću da je prepoznam, da ću da je pogledam, ali da nikada neću da je vidim? Da li hoćeš da mi kažeš da postoji nada da će Bog da mi oprosti to što sam tu dušu, to milo biće poslao u smrt, strašnu smrt? Gledao sam je kako je gorela, veštica, zbog čega nisam izgoreo sa njom, zbog čega mi nisi dao da se ubijem, počeo je ponovo da bunca. Priča sa Anđelom mu je malo skrenula misli, ali sada se ponovo setio šta se desilo i opet mu se celo telo treslo od bola i očaja. - Helena, vikao je, Helena! - Pitao si i dobićeš odgovor. Da, birao si to iskustvo, ali, Džone, moraš da shvatiš da to nisi bio ti. To je bila tvoja duša koja je u trenutku tvog začeća ušla u maleno biće koje će se roditi posle devet meseci i koje će nositi tvoje ime i tvoje prezime. To nije ništa lično, Džone. To je sve put razvoja tvoje duše i kao takav jeste iskustvo koje je ona izabrala da iskusi u telu kapetana Džona M. Alexandra. - Šta sam ja dobio iz tog iskustva, šta je moja duša dobila? - Tvoja je duša, Džone, jedna od onih duša koja je još mnogo pre vremena imala svoj jasan put, a ličnosti kroz koje je prolazila samo su joj pomogle da dođe do njega. Bog se, Džone, ispoljava kroz svakoga od vas različito, a samo neki pristaju da ispune zadatak koji im je namenjen - da se odreknu sebe, svog ega, svoje ličnosti, da bi služili poslanju 25

kao takvom, da bi služili Bogu kao celini, odnosno da bi kroz svoju ličnost ispoljili Boga kao univerzalnu jednost. Svaka duša tome teži, Džone. Ipak samo neki zaista i dosegnu taj nivo svesnosti za života u kojem im i spoznaja uzroka bude data. U tvoje vreme samo neki ali ti neki su samo vesnici sveljudi koji će se pojaviti na Zemlji, zlatnoj planeti večne lepote i neprevaziđenog smisla. Ti si jedan od njih, Džone. Pođi sa mnom. Odvešću te u Sobu ogledala istina da vidiš kako je tvoja duša napravila Zlatni put Kapetana Džona M. Alexandra. Džon je zatvorio oči i odjednom se našao u prostoriji ispunjenoj ogledalima. - Ovo si ti, čuo je glas. - Ovo je ogledalo u kojem se ogledaju svi životi tvoje duše. Džon je video sebe ovakvog kakav jeste sada, kako sa Anđelima pravi svoj Zlatni put: VII Kroz gubitak sopstvene ličnosti, kroz odricanje od života na Zemlji, kroz gubitak svake nade u dobro, u pravdu, kroz prizivanje smrti, doći do neustrašivosti ličnosti koja će biti u stanju da se bori za dobro i za pravdu, doći do ličnosti koja je u stanju da da svoj život i sve svoje živote za istinu o postojanju, za nadu da će se istina sačuvati, za istinu o istini! VI 26

Postaviti opšte dobro iznad sopstvenog dobra, osloboditi se sopstvenih borbi i krenuti u borbu za dobro. V Engleska, imati sve, a odreći se svega zbog istine o postojanju.

IV Porodica vlastelina, bez ljubavi i bez podrške, sa starim ocem i majkom koja je rano umrla. III Izdati i prodati Boga i izazvati mržnju prema svojoj sopstvenoj ličnosti. II Život sa ljudima punim osude, krivice, laži i mržnje, život sa nevernicima i neljudima. I Odreći se svoje sopstvene ličnosti, zarad dobra kojem treba služiti. - Video sam, rekao je Džon, ali ja ovo ništa ne razumem. 27

- Objasniću ti svaki korak posebno, rekao je Anđeo, - i onda ćeš da shvatiš kako su izbori tvoje duše i plan koji je ona napravila pre tvog rođenja kreirali tvoju sudbinu. - Da li hoćeš da kažeš da je naša budućnost potpuno izvesna, da ja nisam mogao da izbegnem sve ovo što se desilo?

- Naravno da si mogao i nije sve moralo da se desi u tako intenzivnom obliku kao što se desilo sa Helenom, ali i ona sama je birala svoja iskustva pa ste se u toj tački u večnosti našli. Svaki naš korak počinje u ovoj ćeliji I. To je vaš prvi susret sa istinama, to su vaše odluke u kojima vi birate svojom slobodnom voljom da li ćete da postupate kao svetlo ili kao tama. To je onaj trenutak u kojem vi birate da li će u vama da pobedi vaša ličnost i ego koji se plaši ili ćete odluke da donosite s ljubavlju, onako kako bi ih doneo Bog koji jeste ljubav i koji poznaje sve one Univerzalne zakonitosti po kojima je uredio svoje sopstvene postojanje. Prvi put kada postavite pitanje koje prevazilazi granice vaše ograničene materijalne stvarnosti, vi ste zakoračili u svet tih istina i u njima počinjete da prepoznajete smisao i svrhu svih vaših koraka. Susret sa istinama je vaše suočavanje sa večnošću koja živi u vama, a koju vi, naravno, ne vidite sa tog mesta iz kojeg posmatrate. Ipak, to je onaj trenutak u kojem prepoznajete da ste vi nešto više od skupa ćelija i da niste 28

samo telo koje hoda putevima ograničene materijalne stvarnosti. Svaki vaš Zlatni put počinje i završava se u tom delu jer to je mesto u kojem ćete, kada prođete kroz sva iskustva koja ste birali, doživeti preobražaj koji će vas dovesti do ispunjenja svog Zlatnog preseka.

U drugom delu vi birate sva svoja iskustva sa drugim ljudima, i to je prva stepenica na kojoj vi ispoljavate sebe u spoljnom svetu, počev od rođenja, pa sve do smrti. Sve ono što vidite u drugim ljudima, sve ono za šta optužujete druge, sve ono što pripisujete drugima, to su sve osobine vaše ličnosti na tom putovanju vaše duše kroz vreme. Druge ljude možete mrzeti zbog toga, možete ih optuživati, možete birati da ih osudite, odbacite, a možete i prepoznati da su svi oni deo vas i da te osobine koje prepoznajete, prepoznajete upravo zato što su one deo vas samih. To je prvi nivo na kojem vaša ličnost stvara večnost kojom hodi vaša duša, a sve zahvaljujući vašoj slobodnoj volji, jer to je onaj deo gde se manifestuje vaša odluka da postupate kao strah ili kao ljubav, kao tama ili kao svetlo. To je onaj deo u kojem vi birate da li ćete se prema drugim ljudima odnositi kao da su deo vas samih i da li ćete im biti zahvalni na iskustvu kroz koje prolazite sa njima da bi naučili nešto o sebi, ili ćete da ih osudite i odbacite i na taj način nesvesno pristanete na nove, još jasnije i intenzivnije lekcije koje će vas dovesti do ostvarenja vaše prave prirode, 29

odnosno koje će vas dovesti do vašeg Zlatnog puta. U ovom delu postojanja vi se vrtite u krug dok ne shvatite, pa se tako smenjuju iste situacije, nailaze uvek slični ljudi, sa osobinama koje su gotovo identične, a sve samo da bi vi te osobine prepoznali kod sebe i iscelili ih. To je prvi nivo balansiranja energija vaših duša. Treći nivo jeste nivo koji se zove Ljubav, i vi u njemu birate kroz koja ćete iskustva proći da bi došli do ljubavi. Vi na Zemlji ljubav posmatrate kao osećanje. Međutim, ljubav je najviša vibracija Univerzuma, u kojem je sve sazdano od nje. Bog je ljubav, to je čuo gotovo svako, tako da spoznajom ljubavi vi spoznajete Boga samog. Tvoja duša je za sebe birala iskušenje u kojem će spoznati ljubav kroz odricanje od Boga, kroz odbacivanje Boga i svega dobrog. Ti si birao da prođeš kroz iskustvo u kojem ćeš biti doveden u iskušenje da odbaciš Boga. - Da li hoćeš da kažeš da sam ja već ranije birao da izdam Helenu? - Nisi, ali jesi birao iskustvo odricanja od sopstvene ličnosti zbog izdaje Boga, a zatim pronalaženje Boga u sopstvenom nepostojanju. Nije moralo da se desi sve to što se desilo sa Helen. Dobijao si toliko znakova u kojima si to mogao shvatiti ranije, ali nisi. Seti se samo svih onih ljudi koje si izdao, koje nisi poštovao. Seti se one starice koju si gurnuo kada je došla da zamoli za koru hleba. Milost, svi su tražili milost, ali tvoje srce je bilo hladno. Tako si i došao do Helene, 30

milosti same i, šta si radio? Ništa nisi video, a svaki dan si mogao da biraš da li ćeš da budeš čovek ili ne u odnosu na nju. Oženio si se oličenjem dobra, ali to dobro koje si video u njoj nije bilo dovoljno da bi ti video svoje nečoveštvo. Lagao si je i varao, osuđivao i udarao, a uveče si mirno spavao. Da si samo postavio pitanje: zbog čega mi je Bog poslao ovu ženu, ispisao bi drugačije i svoju i sudbinu njenu. Ali nisi, pustio si je da ode. Nije tu bilo suza. na to si navikao ljude, a nisi znao da si u tom trenu izgubio prijatelja, vilu i ženu. Ipak, desilo se. Dobio si istine Božje, dobio si lepotu anđela pod svojim krovom, a ti si i dalje verovao da imaš prava na sebe, da si ti neprikosnoveni gospodar svoga života. Sve što je trebalo jeste da shvatiš da život unazad ne možeš da vratiš, da sve što imaš jeste to danas i danas nekog drugog sutra, i da je pustiš da obasja svetlošću svojom tvoje noći u tvoja jutra, Božija milost koja se Helena zvala, duša koja je voleti i praštati znala. Ali ne brini, sve će jednom da se vrati. Da li ćeš tada biti ona ili on, to u ovom trenu ne možeš znati. U ovom životu naučio si lekcije svoje, kao i sve druge duše koje postoje, došao si do Boga onog časa, kada je tvoj razum ostao bez glasa i kada si pustio dušu da te vodi, ka istinama, svetlosti i slobodi. Naučio si svoju lekciju na teži način, Džone, i jednom ćeš birati ličnost koja će imati snagu da to ispravi. Sada se nećemo baviti time jer je vreme na Zemlji ograničeno, a ti još treba da ispuniš onaj zadatak svoje duše koji te je doveo meni, odnosno koji je mene doveo tebi, mene, Boga, izvini, dogovorili smo se da ćeš me zvati Bog. 31

Dakle, kada prođete iskustvo spoznaje Boga ili ljubavi, ako ti je tako lakše, potrebno je spoznati i materijalne zakone blagostanja u kojima se oslikavaju vaši životi. Vi ljudi energiju blagostanja zovete Novac, pa sam ti i rekao da se to četvrto polje upravo tako i zove. Neki ljudi biraju svoja fundamentalna iskustva upravo u tom polju, jer je spoznaja Boga kao Univerzalne svejednosti, u kojoj postoji svega u izobilju, takođe jedan od važnih zadataka duše. - Rekao si da neki ljudi biraju tu svoja glavna iskustva, upitao je Džon. – Da li to znači da nemaju svi sedam delova na svom Zlatnom putu. - Da, duše biraju u zavisnosti od svoje sopstvene zrelosti svoja fundamentalna iskustva u nekom od krugova. Nikada nisam rekao da će svaka ličnost proći kroz sve krugove razvoja duše, to nikako. Svaka ličnost služi duši da spozna sebe u nekom od krugova postanja, a kada savlada lekcije u nižim krugovima, u novom Zlatnom preseku, ona bira iskustva iz viših krugova. Što su duše mlađe, njihove priče će se odvijati i završavati na nižim krugovima. Samo stare duše, one koje imaju poseban zadatak, ispunjavaju svih sedam polja Zlatnog preseka. To znači da su u ranijim životima savladale važne lekcije iz prethodnih i da su spremne da služe Bogu. Te duše takođe biraju svoje drame na nižim nivoima postojanja svoje sopstvene ličnosti. Ipak, njihovo sećanje na prethodna iskustva i prethodne živote jeste mnogo jasnije i oni mnogo lakše dolaze do odgovora koja ih dovode do Boga

32

koji ih čeka na svakom sledećem nivou u svom jasnijem ispoljavanju. - Ja u svom Zlatnom preseku vidim svih sedam nivoa ispunjenih, da li to znači da je moja duša jedna od tih starih duša? - Da, čuo je odgovor. – Samo duhovni vitezovi ispunjavaju svih sedam krugova Zlatnog preseka i samo ličnosti koje otkriju svoju duhovnu prirodu u jednom životu prođu kroz sva iskustva da bi svoje postojanje završile u sedmom, sveživotu, kao sveljudi. - Duhovni vitez, uzviknuo je Džon. Ja! To je već smešno. - Da, ti to jesi, Džone, ti si ličnost duše koja pripada duhovnom viteštvu i sam si birao iskustva koja smo prošli da bi ponovo otkrio svoju pravu prirodu. U prethodnom iskustvu tvoje duše, rodio si se kao vitez i ta ti je titula pripala po rođenju. U ovom životu si u svom Zlatnom preseku birao da do tog uvida dođeš kroz suprotnost svega onoga što si bio u prethodnom životu, da bi učvrstio svoju veru kroz neveru i da bi pronašao Boga kroz izdaju Boga samog. Da bi pronašao sebe, bilo je potrebno prvo da izgubiš sve to što jesi, jer jedino u neznanju rađa se mudrost kroz koju postojanje može da ispolji sebe. Dokle god mislite da znate, vi ne dajete svojoj duši mogućnost da se ispolji kao najviša vibracija ljubavi na Zemlji.

33

- Slagao bih ukoliko bih rekao da razumem. - Ne moraš da razumeš, samo pogledaj.

34

III

Znao je još kao dečak da je put njegovih koraka nešto drugačiji od utabanih staza kojima su hodili njegovi roditelji. Ali nikada nije slutio da će ta razlika doneti spas mnogima u nemirnim vremenima njegove neispisane budućnosti. Stefan je bio dečak koji je video, a nije znao šta je video, koji je čuo, a nije znao šta je slušao, koji je osećao, a nije znao odakle to dolazi. Bio je malo čudo, Božje čudo, ali to niko nije mogao da shvati. Vremenom, zahvaljujući tim drugima, i on sam je izgubio veru da vidi to što vidi i oseća to što oseća. Vremenom je postao samo neko ko će naslediti svog oca Lazara, kada za to dođe vreme, nesvestan da je to nasleđe upravo ono koje će vekovima kasnije u jednom

35

novom vremenu, onom pre kraja vremena, otvoriti nebeska vrata čitavom jednom narodu. Nova godina 1389. nije donosila mnogo nade da će budućnost koje su se svi plašili doneti nešto drugo do straha za sopstvene živote. Bilo je već potpuno jasno da je bilo pitanje vremena kada će Osmanlijska vojska napasti srpske zemlje, pa ljudi iako nisu pričali o tome nisu mogli a da ne misle šta im je činiti. Posle Maričke bitke, bilo je potpuno jasno da ne mogu pobediti. Jedino pitanje koje se postavljalo bilo je šta je to što se može izgubiti na putu do smrti koja je bila izvesna. Lazar Hrebeljanović sa svojom porodicom bio je vladar Raške i svi su znali da je on taj koji je trebalo da donese odluku, kada se konačno bude postavilo pitanje. I čekali su. Molili su se, i čekali. - Gospode Bože, pomozi mi da vidim nevidljivo i da čujem nečujno, pomozi mi da prepoznam istine i da prepoznam tebe u svemu što nam dolazi u susret, molio se Lazar kada je žena mu Milica ušla u malu kapelu nedaleko od dvora. - Lazare, sprema se nevreme, osećam to stalno, rekla je Milica, noseći u ruci ogrtač koji je on zaboravio da ponese sa sobom. - Ženo draga, nevreme možda kada posmatraš zemaljskim očima. Ali kako možemo znati zbog čega nas 36

Gospod poziva da napravimo toliku žrtvu i koja vrata ćemo time otvoriti, to je nešto što danas ne možemo znati. Ja molim Gospoda samo da mi da mudrosti da prepoznam znake, da ih raspoznam među nečastivima koji hode našim zemljama, da shvatim ne šta znači stradanje, nego šta ja treba da uradim da bi to stradanje zapravo postalo pobeda. Jer kada jednom pređemo u život večni, neće se zbrajati naše pobede među ljudima, već samo naše pobede među neljudima. Neće se računati naši uspesi među vernima, već naša vera među nevernima. Kada jednom pređemo granicu koja nas deli od Gospoda, neće više biti važni ni zlatni pehari najboljeg vina, ni konji, ni dolovi. Jedino što će Bog gledati jeste da li smo iz tih pehara napojili žedne, da li smo u tim dolovima nahranili gladne. Sada se pitam, ja, ove godine Gospodnje 1389-te, za koga ćemo voditi bitku u kojoj ćemo svi izginutu i da li će ti sužnji znati da smo im mi doneli mir Božji u vremenu u kojem budu živeli. Jer znaš, ženo moja, kada mi odemo, kada i ti i ja i deca naša i njihova deca i deca njihove dece, kada svi jednom odemo u Carsko nebesko, opet će se rađati deca koja će hoditi ovim poljima i mirisati poljsko cveće natopljeno dušama nas koji ćemo za njih u ovo vreme otvoriti nebeske kapije. - Nebeske kapije, pitala je Milica. - Nebeske kapije, ponovio je Lazar. – Kada je Gospod stvorio zemlju, planine, šume, livade. Kada je stvorio reke, jezera, pšenicu. Kada je dao glas pticama, vid zečevima i snagu srnama, tada je napravio i kapiju kroz koju zemaljska 37

bića prolaze na putu ka večnosti, a nebeska bića silaze na Zemlju. Tada je odredio da će čuvari tih kapija biti samo oni najhrabriji u borbi za veru samu i nazvao ih je nebaski vitezovi. A to mogu biti samo oni muškarci i žene koji za života pokažu da im je milija ljubav Gospoda nego sva osmanlijska blaga. Čovek jednom živi, ali večno proživljava odluke koje su ga delile od Gospoda. I evo nas, stojimo ti i ja, ženo, sada pred ovom slikom presvete Bogorodice i ja se pitam da li stradanje naših vitezova na zemlji, u ovom vremenu, treba da dovede do stvaranja nebeske vojske koja će u nekom drugom vremenu služiti Gospodu za obračun sa silama zla koje će zavladati Zemljom i da li će se ta konačna bitka za oslobođenje čovečanstva, voditi na nebu, kao što se danas vodi na zemlji naših dedova. - Ne razumem te, rekla je Milica. – Zbog čega je Gospodu potrebno toliko stradanje, da bi stvorio nebesku vojsku. - Milice, ženo draga. Ti sama znaš odgovor i bez da ga ja objašnjavam. Ali neka ti. Znam da ti moj odgovor donosi utehu za dane u kojima ćeš sama brinuti o deci našoj, pa mi onda nije teško da ti ga dam. - Lazare, molim te, nemoj pričati tako, pala mu je u zagrljaj i zajecala.

38

- Hajde smiri se, shvatićeš jednom kada se sretnemo ponovo, na kapiji nebeskoj da je današnji dan samo jedan od onih koji nas je vodio večnoj ljubavi. Stefan je krišom posmatrao svoje roditelje i nije mu bilo najjasnije o kakvom Nebeskom carstvu priča njegov otac, nikada nije imao hrabrosti da ga pita da li i on, njegov otac, veliki Lazar, vidi stvari nepostojeće i da li šeta svetovima skrivenim iza zavesa vremena koje se samo po nekad otvaraju i njemu i propuštaju ga u svet čarobnih oblika i boja. Kako je voleo te trenutke u kojima je pored prekrasnih jorgovana koji su krasili čitavo kraljevstvo viđao i bića koja su drugima promicala. On je osećao da jorgovani imaju dušu, ako se o duši uopšte moglo govoriti. - Dragi moji, rekao je Lazar te noći svojoj porodici okupljenoj oko velike trpeze, da se oprostimo od sveta ovoga mi koji ćemo uskoro otići i vi koji ćete ostati da sačuvate tragove nas koji smo otišli. Stefane, ti jesi jedan od tvojih predaka, ti vidiš, znam, kao što su videli i tvoji dedovi vreme koje će doći. Ostaćeš, i znaćeš da je vreme da nastaviš sa mesta sa kojega sam ja otišao. Ima jedna tajna, tajna koju si dobio u nasleđe, stoga je nosi sa sobom i znaj da ovo neće biti kraj već tek početak bitke koja je davno počela da se vodi, bitke koja će sve nas odvesti ka Gospodu za kojeg će se bitka i voditi. Biće bitka, video sam, na dan Svevida boga tvojih dedova, pobedićemo i postaćemo ono za šta smo rođeni: pobednici bez pobeđenih.

39

Večera je prošla u sumornoj atmosferi i posle Lazarevog govora niko nije imao želju da govori. Kraj je bio neizbežan, ali kraj koji će doneti početak zbog kojeg su te duše i poslate na Zemlju. U noći uoči dana Svevidovog, Stefan je budan sanjao istine koje će ratnici sledećeg dana nositi na svojim štitovima. Istine zbog kojih se rodio i on, jedan od Nemanjića, jedan od čuvara vremena, jedan od izabranih čuvara Božjeg reda i imena Gospoda, jedan od Vitezova, zmajeva onih koji čuvaju istine imena Gospodnjeg i tajnu Zlatnog puta. Znao je on da je u njegovim koracima bilo nešto drugačije. Ipak, tog dana, 15. juna 1389. tog leta gospodnjeg, dok je gledao vojsku kako okupljena oko njegovog oca prima pričest i odlazi na konačno putovanje ka večnosti, nebo iznad Kosova polja se otvorilo i on je video sve. Video je istine koje su spirale njihove strahove, video je kako ljudi postaju Anđeli, a kako Anđeli kroz ljude uspinju svoje strele u borbi koja je bila izgubljena i pre nego što je slavuj u šumi zapevao toga jutra. Borba svetla i tame, reklo bi se, ipak nije to bilo tako. Borili su se ne protiv tame, jer svaka tama ima svetlo iz kojeg se razvila, a to što su Turci došli na njihove zemlje u želji za osvajanjem, nije se razlikovalo od svih prethodnih osvajanja u istoriji čovečanstva, a bilo ih je mnogo. Čitavi narodi su nestajali u tim osvajanjima i jedna bitka u nizu bitaka ne bi promenila svet, niti bi donela vitezovima slavu večnu ka kojoj su krenuli. Ova je bila posebna, bitka nad bitkama, vođenja rukom Gospoda. Ovo nije bila bitka protiv turske vojske, jer 40

znali su i jedni i drugi da se protiv turske vojske ne može u tom trenu. Ovo nije bila bitka protiv nekoga, ovo je bila bitka za svetlost, za večnu slavu, u kojoj pobeđeni postaju pobednici, u kojoj su svi otišli, u kojoj su duše napustile svoja tela za dobro koje je trebalo sačuvati za vremena buduća. Ovo je bila bitka ne za slobodu na Zemlji, jer zemaljska sloboda i nije sloboda, ograničena uzdama vremena, zemaljska sloboda je samo kap u neslobodi duše otuđene od boga, ovo je bila bitka za slobodu večnu, onu u kojoj će duše spremne da se oslobode svojih ličnosti, osvojiti milost Božju za vijek i vjekov, za svoju decu i decu njihove dece i sva pokoljenja do poslednje kapi njihove krvi. Stefan Lazarević, imao je samo šesnaest godina kada je gledao sa najviše kule kako se nebo otvara i kako se ljudi preoblikuju u čudna bića svetlosti koja se njišu kroz vreme u kojem se odvija bitka za svetlost samu. Čuo se topot konja, čuo se huk strela, čuo se zveket mačeva, a opet sve je bilo tiho. Osećao je kako se proviđenje pojavljuje iznad Kosova polja, video je anđele kako sakupljaju duše umrlih i kako ih odvode sa sobom, video je kako se svetlost u slapovima spušta na ratnike koji su padali, nošeni idejom da će taj pad biti samo jedan korak ka poslednjoj stepenici raja. Borba za dobro je poprimila svoju dimenziju vanvremenskog i on je to video. Slušao je toliko priča iz vremena prošlih, čitao je o bogovima i boginjama, svi su bili tu u tom trenu vođeni Svevidom, vrhovnim Božanstvom svojih predaka. Dizali su pale ratnike, zaustavljali strele, spoticali konje. Bila je to bitka za dobro u koju se dobro uključilo, boreći se za sebe. On je sve to posmatrao sa 41

najviše kule i pitao se zbog čega je on, baš on, mogao da vidi kako se nebo bori sa onim drugim delom neba, ne protiv njega, nego za sebe. Kako istine večnosti prožimaju umrle i kako oni nesvesni da su za njima ostala tela, odlaze u večnost koja gradi most između Zlatnog doba koje će doći i Mračnog doba u kojem su bili. Taj most satkan od njihovih duša, satkan od svetlosti njihovih srca, satkan od ljubavi koju su ostavili baš na tom mestu, mestu kraja želja, nisu znali da će taj most biti nebeski put njihovih unuka kojim će preći iz jednog u drugo vreme postojanja. - Ti si izabran, čuo je odgovor, gledajući bitku pobednika koji su ginuli. - Ja sam izabran, za šta?, upitao je svestan da priča sam sa sobom, a opet znajući da to Gospod priča kroz njega. - Izabran si da put koji tvoj otac danas pravi oplemeniš ljudskim dušama koje će jednoga dana pomagati mnogim malim ljudima da pređu sa jedne na drugu obalu vremena. - Put, koji moj otac pravi, kakav je to put? - To je put svetlosti, nebeski prolaz koji spaja ovo vaše vreme sa jednim drugim vremenom koje ja gledam već sada, a koje će vaši potomci gledati stotinama godina posle vas, ovde na Zemlji. Jer vreme kao takvo ne postoji. Da bi vi mogli da vidite tu novu dimenziju vremena potrebno je da

42

svoja srca i svoje duše dovedete do tog nivoa u kojem ćete moći da prepoznate istine tog novog vremena. - Kako je moj otac napravi taj most, upitao je naivno. Imao je samo 16 godina i nije mogao da zna da je dan koji je gledao svojim očima jedan od onih za koji bi duše dale svoje sopstvo, samo da ga dožive u svom punom sjaju. Dan nade, Dan pobede duha. - Da bi se napravio most koji će spojiti ovo sa vremenom koje dolazi i koje je istkano od čiste ljubavi i svetlosti, bila je potrebna energija ljubavi i svetlosti koja bi ga istkala. Da li si video vojsku koja ide u smrt slaveći večnost? Da li si video vojsku koja ide ka svome kraju, a slavi novi početak? Da li si video ljude koji su se odrekli sebe i pre nego što su znali šta ih čeka? Da li si video svetlost koju su nosili u svojim srcima i koja je njihove duše uzdizala do visina neslućenih? Da li si video kako su padali ljudi, a ustajali anđeli? Da li si video kako su anđeli nebeski prilazili i sakupljali svetlost i ljubav koja je isijavala iz tela duša koje su se odricale sebe za vas, za sve vas koji ćete doći? Da li si video, dečače, suze radosnice u očima palih ratnika? Da li si video osmehe? Svi oni su znali da će njihov kraj biti samo kraj njihovih konačnosti i da će njihova večnost biti ispisana zlatnim slovima. Da li si video, dečače, kako su se svetlost i ljubav širili i kako su se spajali na mestu iznad njihovih prizemnih konačnosti? Da li si video put koju je istkala ta svetlost i kraj puta kako nestaje u nepoznatom? A to nepoznato nije nepoznato, to je samo nevidljivo očima 43

ljudskim u ovom vremenu mraka u kojem živite, u kojem ja ispoljavam sebe, da bi kroz vas progledao, u kojem puštam duše da osveste najniže dubine svog postojanja kako bi prepoznale svetlost kada je ugledaju. To nepoznato nije nepostojeće, ono je samo sakriveno od pogleda palih anđela, onih koji bi svetlost ugasili jer nekome je svetlost tamnija od mraka. To nepostojeće jeste buduće sutra vremena u kojem će živeti ljudi, ali tek kada postanu sveljudi, tek kada u svojim srcima i svojim dušama budu svakoga dana, svakoga trenutka u toku dana nosili svetlost i ljubav kakvu su ovi pali pobednici nosili sa sobom. Samo sa takvom ljubavlju u srcu, sa verom u postojanje samo, vi ljudi ćete preći u novo Zlatno doba. Do tada ćemo se još sretati, mladiću, jer ti si duša iz porodice duša koja od postanja hodi zemaljskim putevima. Pola ljudi, a pola zmajevi, pola čoveci, a pola sveljudi, jednom nogom koračate Zemljom, dok krilima rasterujete strahove zemaljske. Da li si video put, mladiću, čuo je ponovo pitanje. - Video sam, rekao je Stefan. - To je odgovor onda. Tvoj zadatak jeste da među ljudima pronađeš one koji će svojim srcima i svojim dušama biti čuvari prolaza između ovog i onog sveta, čuvari puta koji gradi most između tame i svetlosti. Tvoj zadatak jeste da svetlost spustiš na zemlju, i da obasjaš tamu koja se nadvila nad ljudima, svetlost iz postojanja koje kao takvo postoji, a koje će samo retki videti, samo ti i takvi kao ti, samo ponekad, dokle čitavo čovečanstvo ne bude obasjano istinama. Jer svaki Zlatni presek počinje i završava se na tom 44

mestu i svaka duša je došla na Zemlju u ovom trenutku i doći će još toliko puta da bi se spremila, da bi bila u vremenu u kojem bude bilo vreme za prelazak, među onim dušama koje će preći most i koje će zablistati u novom vremenu postojanja. Mračno doba kao takvo ne postoji, mladiću, samo lekcije kroz koje čovečanstvo prolazi da bi se spremilo za svetlost. Da nema tame, svetlo ne bi imalo kome sijati. Širi istine, širi pismenost, širi lepotu, širi ljubav, budi bog na Zemlji, budi dostojan koraka svojih predaka, osvetli Zemlju koja će jednoga dana sijati kao najsjajnija zvezda na nebu istinama kojima ćeš ti da utreš put. Osvetli Zemlju da bi preživela jer će posle tebe živeti u mraku vekovima. Osvetli je da ne bi odustala od svetlosti zbog tame koju će živeti u svojim malim životima. Tvoj zadatak je da propustiš istine kroz brda i dolove i da u svetlosti i istinama izabereš one koji će sa tobom i posle tebe nastaviti da čuvaju svetlo, za vreme u kojem će svetleti svako drvo i svaki kamičak ove božanske Zemlje kojom hodiš, Zemlje koju je svetlost tvojih predaka sa ovim danom, na karti nebeskoj zauvek označila kao zemlju kraja i zemlju početka. - Da li pristaješ, čuo je još jednom pitanje. - Da, rekao je, - pristajem, ali bih voleo da znam nešto više o svetlosti svojih predaka. Ako treba da budem svetlo, ako treba da pronađem ljude, kako ću da prepoznam da jesam to što kažeš i da su drugi ono što trebaju biti, da bi se od tame mogla sakriti iskra Gospodnja koju mi danas daješ da je čuvam kroz vekove? Kako da znam kada će doći vreme u 45

kojem će od tog semena svetlosti nastati šuma, i kako da znam kada će doći vreme da se svetlost sama pusti u svet koji svetlo video nije? - Svetlost tvojih predaka je svetlost Isusova, ali ne i samo Njegova, pošto je i On bio samo jedan od donosioca svetlosti, jedan od pronosioca svetlosti kroz vreme koje vi ljudi nazivate život. To je svetlost Istine koju treba sačuvati za vreme posle nevremena, koje nevreme neće ni biti, već samo vaš put oslobađanja od vas samih, od sna u kojem nosite svoja fizička tela hodajući zemljom anđela. Ipak anđele ne možete videti sve dok i sami ne razvijete anđeosko u sebi. Nekome je dato anđeosko po rođenju, po krvi koja nosi i pronosi istine među ljudima. Tvoj pradeda Stefan Dušan, bio je jedan od donosioca svetlosti i svako njegove krvi to može biti ako prihvati da mu je duša velika koliko je on ko čovek mali, ako prihvati da sem postojanja, sem Gospoda ne postoji zakon i da je zakon Božiji zakon postanja od kojeg niko nikada pobegao nije. Ne postoji mesto u vaseljeni u koje može da se sakrije duša ogrezla u grehe svoje i ne postoji život u kojem neće ona sama birati da bude to što je bila, jer iako se za života ličnosti krila, jednom svako napravi svoj presek zlatni, a u njemu osta zapisano šta je uzeo i šta za to treba dati. Tvoj deda po kojem ime nosiš, skupio je vitezove sjajne, čuvare donosioca svetlosti koji se nazvaše Vitezi crvenog zmaja, koji su pripadali zmajevitim ljudima po rođenju. 46

- Zmajevitim ljudima, upitao je Stefa zbunjeno. - Da, vi ih na Zemlji tako zovete, ipak za mene, vi ste samo bića kroz koja ja ispoljavam sebe na višim nivoima svesnosti, o kojoj većina sveta tvoga danas ne može ni da sanja, a koje ćete svi u dobu koje neki zovu Zlatno preći. Bitka je završena, na dan Svevida leta gospodnjeg 1389. godine, kada je i izgrađen most između sna i jave, između života i večnosti, kada je napravljen prelaz kojim će u jednom budućem vremenu mnoge male duše preći sa jedne na drugu obalu vremena. Te noći Stefan je u molitvi rekao: „Molim duhovne energije zmajeva da se otkriju meni, slugi Božjem, da kroz mene propuste svoje veličanstvene istine svetlosti i da mi daju mudrosti da u svojim koracima prepoznam korake Gospoda, a snage da u tim koracima o svojoj veličini nikome ne pričam. Molim duhovne energije zmajeva mojih predaka da se probude u meni i da me vode putem kojim su i sami hodili, da bi se mi, njihovi unuci, rodili da pevamo o njima. Molim duhovne energije zmajeva, da svoju mudrost i sjaj junaštva preliju u srce moje, i da dovedu me međ’ junake koji neće da se boje za živote posle kojih će slavom ovenčani otići u večnost. Hvala, sada i uvjek i za vjek i vjekov, Amen. 47

Kako je vreme odmicalo, pojavljivalo se sve više znakova i znamenja koja su mu otkrivala tajne koje je njegov deda još davno sakrio u svom zakoniku napisavši: „Svima onima koji zmajeve drže, ovaj zakonik neka se u um postavi i dovjeka poštuje, jer zmajevi su uz nas od davnina, od prije nego sto smo i slovo imali, pa ih valja poštovati i čuvati, jer su od Boga. Kao sto nas bez zmajeva ne bi ni bilo, tako nas bez zmajeva neće ni biti.“ Vremenom je otkrivao da je Zmajevita energija zapravo bila energija stvaranja i rastvaranja i da to i nisu bila bića vać snopovi energije koja je pokretala i budila celo čovekovo biće. Tu energiju stvaranja su ljudi viđali kao zmajevitu, ali to je bio samo oblik u kojem se ona ispoljavala na Zemlji. Zmajevita energija je duhovna, svetlosna energija, sa snagom najjačih vetrova, i znao je da ukoliko je čovek propusti kroz sebe, ukoliko je primi i prepozna, ukoliko je neguje, postaje biće svetlosti, biće u kojem živi Gospod sam. Slika u kojem Sveti Đorđe savladava aždahu, predstavlja samo snagu, volju i želju čoveka da te energije stavi pod svoju kontrolu. Vitezovi Zmajevi, shvatio je, bili su oni sveljudi koji su Zmajevite energije svetlosti čuvali u sebi i ispoljavali ih za dobro naroda i dobro majke zemlje. Tumačeći zakonik, vođen duhovnim energijama zmajeva, nastala je ideja o obnavljanju Viteškog reda zmaja. Svima onima koji zmajeve drže – značilo je da svi oni koji imaju moć i sposobnost da svoju univerzalnu energiju 48

postojanja i stvaranja izraze kroz sebe, svi oni koji su iskusili veličinu i slavu Gospoda koji jeste ljubav. Ovaj zakonik neka se u um postavi i dovjeka poštuje potrebno je da razviju svest o postojanju zmajevitih energija, dobra, milosti i ljubavi u njima samima i da se večno opredele za služenje dobru, da naprave u svojim životima izbore koji će u njihovoj duši odzvanjati zauvek, a koja će konačno, kada dođe kraj zemaljske večnosti, postati ljubav. Jer zmajevi su uz nas od davnina – svako je došao da izrazi sebe kroz sveukupnu Božanski kreaciju na Zemlji, a ta Božanska kreacija koja ljubav jeste živi u svakome čoveku i čeka da bude pozvana, probuđena i proživljena. Od prije nego što smo i slovo imali – energija ljubavi i stvaranja je nastala pre nastanka svesnosti u telu čovekovom, pa je tako ona postojala i pre nego što se svetlost materijalizovala u obliku koji ljudi zovu život. Pa ih valja poštovati i čuvati – samo čisto srce, zahvalno i skromno može u sebi probuditi svu veličinu sjaja Božanskezmajevite energije, one koja stvara ne radi sebe, nego radi ljudi, ona koja voli ne radi svog zadovoljstva, nego radi dobra zbog kojeg je i rođena. Jer su od Boga – to je energija čiste svetlosti i ljubavi, energija od koje je sazdan čitav univerzum. Svetlost koja će obasjati mrak, ljubav koja će pokrenuti dobro i doneti konačno

49

spasenje njihovim dušama koje će se roditi u ličnostima nekog budućeg sutra. Kao sto nas bez zmajeva ne bi ni bilo – Bog je ljubav i sve postojanje jeste izraz božanske prirode u nama i oko nas, a zmajevita energija, kao manifestacija čiste energije ljubavi na Zemlji je ona od koje smo svi i nastali, to je čista energija Božanske kreacije, čista ljubav. Tako nas bez zmajeva neće ni biti – ukoliko zanemarimo Božansko u nama, ukoliko pustimo da naša materijalna stvarnost preuzme vođstvo nad duhovnim koje živi u nama ukoliko kroz pohlepu, nepoštovanje i mržnju ugasimo u sebi svetlost zmajevite, božanske energije, mrak koji će zadesiti čovečanstvo biće veći od najveće tame. Proći će mnogo vekova dok se ne probude zmajevite energije u ljudima, dok svako u sebi ne prepozna snagu sopstvenog postojanja, a u svojim koracima samo izraze večne ljubavi, na koji način će se ljubav i svetlost širiti svetom kao latice breskvinog cveta posle prolećne oluje. Proći će, znao je to, i sanjao je bitke koje će se voditi, sanjao je mora koja će doneti nove istine, sanjao je istine koje su bile čak veće od istina koje je poznavao, a ono što je on u tom vremenu trebalo da uradi jeste da okupi svetleće, zmajevite, božje, da udruži ono što vekovima beše razjedinjeno, da bi postalo jedno, koje će se ponovo raspasti, ali koje će u vremenu pre kraja vremena, u vremenu ponovnog okupljanja, poslužiti da se prema

50

znacima i znamenjima, prepoznaju da bi se ponovo sreli u svetlosti i u toj svetlosti prešli most. Shvativši to, Stefan je svoju vojsku i svoje vitezove, počeo da podučava znanjima do kojih je dolazio, vodeći ih iz pobede u pobedu, vođen neustrašivim zmajevitim energijama koje su se pokretale pre svakog boja. Shvatio je da je i njegov otac izabrao 15. juni, dan Svevida, gospodara zmajevitih energija, za dan u kojem će vođeni rukom proviđenja, postradali postati pobednici, a pobednici samo mnogovekovna tama u koju će duše uranjati, da bi konačno izronile u svetlosti. Mađarski kralj Žigmund čuvši za uspehe Stefanove, bio je rad da dozna tajnu koja je pokretala svetlost što se širila čitavim Balkanom, kada bi Stefanova vojska vojevala. 1408-e, samo devet godina posle Bitke za svetlost, formiran je Red zmaja. Formalno je na čelu tog reda bio Žigmund Luksemburški, kralj Mađarske, koji je i svojim godinama i svojom titulom i autoritetom dao zemaljsku snagu redu, dok je Stefan bio duhovni vođa, prvi među jednakim zmajevitim ljudima koji su se okupili, da očivaju, sačuvaju, prenesu i raznesu, zmajevitu, svetlosnu, božansku energiju među neuke i da sačuvaju njihove duše za vremena u kojima će one konačno krenuti putem sebe. Njihov glavni zadatak i jeste bio da sačuvaju ljudske duše od izazova u koje su njihove ličnosti upadale, gradeći svoje sopstvene večnosti. Odricanje od vere i od Gospoda, izdaje, laži, prevare, sve je to donosilo vreme tame u kojem su živeli sužnji čekajući svoj kraj, a ne sluteći da je kraj 51

beskonačno dug kada se duša ponovo vraća na početak. Vreme tame, u kojem su se mnoge duše rađale, sakupljajući iskustva koja će ih, konačno, kada dođe vreme, dovesti do svetlosti. Jer idući putem Zlatnog preseka, svaka duša bira da pronađe ono što je izgubila, jer će samo tako dosegnuti sebe u večnoj svetlosti koja se nalazi na drugoj obali vremena. Vreme tame, izdaja, osvajanja, paljenja, odricanja, bežanja, laganja, mržnje, nečovečnosti, straha, nevere, osude, prokletstava, dugo vreme čekanja na još jedan početak koji će doneti još jedan Zlatni presek, ispisan tamnim slovima. Jer sva tama koju ličnost dade u nekom od života samo je mastilo kojim će da ispiše svoj Zlatni presek pre novog putovanja u svet konačnosti, u svet ponovnog propadanja ili konačnog uzdizanja duše. Čuvari duša, Donosioci svetlosti i Anđeli ljubavi, eto to su bili zmajeviti ljudi koji su svojom svetlošću obasjavali, a svojim sudbinama ispisivali zlatna slova ljudske istorije u vremenima u kojima je dobro bilo daleko od sveta koji je pisao istoriju. Ljudi koji su budili nadu, ljubav i svetlost time što su bili dobro koje su sa sobom nosili, a Stefan Lazarević je bio jedan od njih. U vreme despota Stefana, Beograd je bio prestonica viteštva i tajnih znanja. U svom dvorcu, današnjoj Despotovoj kuli na Kalemegdanu, on je okupljao najpoznatije zvezdočitače, alhemičare i mistike tog doba, pre svih molitvene tihovatelje, isihaste. 52

Ono što Stefan nije znao tada jeste da jedna zmajevita duša treba da prođe kroz sva tri duhovna stepena na Zemlji da bi dostigla potpunu zrelost i da bi došla među bestelesne anđele nekih drugačijih stvarnosti, a u tom životu on je bio na svom prvom anđeoskom zadatku – Čuvar duša. Čuvari duša u tom vremenu, pre početka kraja mračnog doba, trebali su da pomognu da se sačuva duh istine naroda koji je napravio most ka svetovima Zlatnog doba, sjajem ljubavi koju su nosili u sebi. Tako je Stefan formirao Resavsku pravopisnu školu i okupljao i pružao utočište učenim ljudima, ne samo iz svoje države, već i iz okolnih oblasti i zemalja. Njihova delatnost na prevođenju neprevedenih dela sa grčkog, popravljanju postojećih prevoda i njihovom prepisivanju, stvorila je novi pravopis koji je imao za cilj da se jednom jeziku da nadnacionalni karakter. Prevođenje i prepisivanje knjiga rađeno je za potrebe crkve, ali i vlastele, a naročito samog Stefana koji je imao najlepšu i najpotpuniju biblioteku, a u to vreme resavska prepisivačka škola i postaje jedna od istaknutijih evropskih skriptorija. Zlatni vitez reda zmaja, Stefan Lazarević u tom vremenu postavio je temelje na kojima će vekovima kasnije biti izgrađen most koji će spajati večnosti u vremenu pre kraja vremena kada se svetleći budu okupili da konačno, u svom poslednjem letu na onu stranu vremena, povedu sve sa sobom.

53

IV

Džon se odjednom našao ponovo u svojoj sobi, nesvestan da je samo nekoliko sati pre toga želeo da izvrši samoubistvo. Odjednom mu se činilo da je prošlo nekoliko života. - Ko je taj Stefan, upitao je Džon. - Ličnost koja je u svojoj prvoj anđeoskoj ulozi na Zemlji bio čuvar duša, vitez reda zmaja, jer je osvestio svoje anđeoske sposobnosti svojstvene zmajevitim ljudima, ili ljudima sa natprirodnim moćima, ako ti je tako lakše da razumeš. Tvoja duša će prepoznati njegov značaj. - Moja duša?, upitao je Džon sumnjičavo. - Ja ne znam ni koja je to zemlja, rekao je. 54

- Ne moraš ti da znaš ništa, tvoja duša zna, Džone. Zbog toga sam ja sada ovde, a ti treba da doneseš odluku da li želiš da živiš u skladu sa najvišim planom svoje duše ili ne. - A koji je to najviši plan moje duše? - Video si svoj Zlatni presek, pre nego što si video viteza. Izdao si Boga, izdao si sebe, jer si u laži Helenu poslao na lomaču, a opet imaš sve, zlata za tri života i zemlje za pet pokoljenja. Da li misliš da imaš nešto, Džone? - Mogu li nešto da pitam pre nego što dam odgovor? - Naravno. - Ako se to desilo sa Helenom na takav način, da li misliš da i to nije u skladu sa višim planom moje duše, kako si to rekao malo pre. - Naravno da jeste, čuo je. Svaka duša koja treba da ostvari anđeosko na zemlji, ima plan da ispuni kroz više života nekoliko uloga, kao što si video. Potrebno je da prođe kroz nivo čuvara duša, zatim donosioca svetlosti, a onda, na kraju tog putovanja, nivo anđela ljubavi. - Čudno, rekao je Džon. – Ja imam osećaj da sam upravo ubio jednog anđela ljubavi, rekao je gorko misleći na Helenu. - Jesi, ali možda je to samo zbog toga da bi jednoga dana doneo odluku da ga oživiš, Džone, ali o tome ćemo 55

drugom prilikom. To će biti tvoj život pre kraja vremena i tada ćeš dobiti sve, sve ono što je bilo i sve ono što će biti. Život anđela ljubavi duša rađa u ženskom srcu, a sada je vreme muških energija. Zato ćeš ti u narednih nekoliko života svoje uloge ipak igrati u muškim telima. A kada se rodiš u telu žene, biće to biće svetlosti koje će osvestiti sve grehe koje je duša napravila u muškim telima, sve nevere i sve preljube, sve izdaje i laži, sva odbacivanja i sve osude. Biće to život u kojem će tvoja duša proći kroz strah, suze, bol, patnju, izdaje, nepoštovanje, nepriznavanje, koje su sve muške ličnosti tvoje duše ikada nanele ženama. Jer žene su, moj kapetane, duša svemira, i u vremenu pre kraja vremena doći će trenutak da ona oživi u svom punom sjaju, jer jedino kroz sjedinjavanje oba principa, muškog i ženskog u svakom pojedinačno i u svima zajedno, biće moguć prelazak u novo doba ljudske istorije. - Kako se Stefan ophodio prema ženama, upitao je Džon, plašeći se za svoju dušu. - Stefan je imao zadatak u kojem je svoju ulogu čuvara duša u muškom vremenu uradio na najbolji mogući način. Nije mnogo mislio o ženama, jer trenutak nije bio za to. Jedino što ću ti reći jeste da je bio oženjen Jelenom, ili Helenom, kako na tvom jeziku glasi njeno ime. - Helenom, da li je moguće, upitao je zapanjeno. - Da, Helenom – svetlošću, čuo je. – Čuvar duša koji postaje donosilac svetlosti u svom zapisu mora da bude 56

sjedinjen sa svetlošću makar na simbolični način, dok to ne postane stvarnost njegove duše. Sjedinjen sa svetlošću, postaće svetlost, da bi se rodio kao čista svetlost. - Koji je moj zadatak sada, upitao je Džon, svestan da ukoliko bude probao da shvati sve što je čuo, nikada neće doći do trenutka u kojem on iskupljuje svoju dušu. - Rekao sam već, nema zadatka, samo izbora tvoje slobodne volje. Da li si spreman da se odrekneš svega i postaneš vitez svetlosti na zemlji, u iščekivanju časa konačnog poravnjanja istine tvoje duše? - Da, rekao je, spreman sam, šta treba da uradim? - Potrebno je da izađeš sada napolje, da tačno u 15:45 budeš na raskrsnici ulica u donjem gradu i da sačekaš. Džon je tako i uradio. Imao je samo dvadeset pet godina i nije znao kuda bi krenuo. Sve što je uradio i sve što jeste nije bilo dovoljno da ga zadrži u životu, ali istina obećao je posle razgovora sa Anđelom ili Bogom da će da ostane i sačeka da vidi šta će se desiti. Tačno u 15:45 iz krčme koja se nalazila tik na raskrsnici, čuo je razbijanje flaša i vrisak žene. Iako je obećao da će da bude na raskrsnici nije mogao da ne priđe i vidi o čemu se radi. Tek što je stigao do kafane, pijani gost je vukući je za kosu, izbacio prodavačicu ljubavi napolje i izvukao bič. Zamahnuo je tako jako da se vetar u trenutku sledio od bola koji je ona osećala. Džon je bez razmišljanja prišao, pokušavajući da spreči sledeći zamah ali, razjaren i 57

pijan, stranac je izvukao pištolj i Džona metkom pogodio negde u predelu slezine. Vreme je stalo. Da li je to ono po šta je došao, bilo je poslednje što je pomislio? Sada više nije disao ali je osećao je da nije nestao. Bio je samo nešto lakši kada se podigao, i odjednom je video svoje telo kako leži na zemlji, kako nesrećna devojka plače pored njega i zahvaljuje mu se, i kako policija dolazi i odvodi stranca koji ga je ubio. Ubio, pomislio je! – Pa ja sam mrtav. Gledao je oko sebe i nije znao šta bi uradio. Samo je stajao i posmatrao kako večnost njegovog života prolazi ispred njega. Odjednom je video svetlost. Bila je toliko sjajna i privlačna da je u trenutku osetio kako želi da se stopi sa njom. Ipak nije to bilo stapanje, čuo je isti onaj glas koji ga je doveo do ovog trenutka. - Džone, srećno ti bilo spasenje, čuo je glas. - Mnogo toga je ispravljeno sa ovim trenutkom, istina ostala je Helenina bol. Ali to je ono što ne možemo ispraviti ovog trenutka, jednom kada dođe vreme u tom poslednjem vremenu postanja. - Hvala, rekao je on zbunjeno i nije imao predstavu šta je to moglo znači. – Možeš li da mi kažeš kako ću ja sada da ispunim svoj zadatak ako nisam živ. - A ko kaže da nisi živ, možda ne kao Džon Aleksandar, ali to ne znači da tvoje telo neće obaviti ono o čemu smo pre nekog vremena pričali. - Ne razumem.

58

- Vidiš Džone, čuo je. Tvoja duša je završila jedan životni ciklus, i ti si bio spreman da odeš, na način na koji svoju dušu u večnosti ne bi mogao da očistiš, jer samoubistvo je jedan od najvećih karmičkih dugova i svi anđeli koji hodaju zemljom vode računa o tome da se to jako retko dešava. Ubiti sebe znači ubiti Boga u sebi. Ti si sa druge strane imao u svojim duhovnim genima zapis da pristaješ da budeš doveden u situaciju da ubiješ Boga, da bi ga kroz potpuno odricanje ponovo pronašao. Tako se i desilo. Ipak, tvoja duša, kao deo univerzalne duše svemira, imala je još jedan zadatak - da telo koje je dobila kao svoje odelo, posle ponovnog pronalaska Boga, prepusti višim sferama kojima je ono potrebno na zemlji, zbog misije koju je potrebno obaviti. U tvom telu će, po tvom sopstvenom izboru, a u dogovoru sa tvojom dušom, živeti do kraja života novog Džona vitez koji će nastaviti svoju ulogu prosvetitelja, kakav je bio i u ličnosti Stefana Lazarevića čiji sam ti život pokazao. Ta nova duša imaće sećanje na svoj prethodni život, ali i potpuno nov pristup životu i stvarnosti, a svoju prosvetiteljsku ulogu će proširiti na čitav svet. - Da li to znači da ja neću postojati, upitao je neodlučno. - Hoćeš, ali inicirana novim svetlosnim energijama tvoja svest u telu Džona će se podići na više nivoe svesnosti i tvoj život nikada neće više biti isti. Sa ovim prelazom tvoja duša dobija jednu novu dimenzuju, dimenziju anđela, a kada dođe život u kojem će isceliti i Helenu, postaće i sama biće

59

svetlosti. Taj novi Džon ostvariće svoju prosvetiteljsku ulogu kao duša velikog viteza. - Šta treba da uradim, upitao je Džon. - Ništa, samo gledaj, novi Džon će se probuditi. - Imam još jedno pitanje, ako mogu. - Naravno, rekao je Anđeo. - Kako ću da znam u kom životu ću osloboditi svoju dušu Helene. - Znaćeš, Džone, tvoje duša će znati. Biće ih dva, jer ono što si uradio ne može se ispraviti u jednom. Da si je samo izdao možda bi i moglo. Ali pošto si je ubio, tvoja duša će prvo birati da prođe kroz to iskustvo, a zatim će još jednom ponovo da se rodi i da kroz konačno čišćenje svih energetskih kanala postane Anđeo ljubavi na Zemlji u ličnosti u kojoj bude živela. - Hvala, spreman sam, rekao je Džon. Džon je osetio kako mu se telo pomera. Nije mu baš bilo jasno šta se desilo, ali ono što je znao jeste da ga sve boli. Video je pored sebe doktora, istog onog doktora koji je Helenu proglasio vešticom. - Ne, samo ne ti, pogledao ga je u neverici i zatvorio oči u želji da ne oseti bol koja ga je lomila. Počeo je da jeca. 60

Šta dalje, Bože, vodi me. Ja ne znam šta treba da radim, izgovarao je tiho da ne bi propustio kroz sebe vulkan besmisla koji mu se skupio u grlu. Šta dalje, Gospode? Odjednom je video svetlost, i glas mu je bio poznat. Negde ga je već čuo. Bio je to Anđeo. Čuo je: „Tek kada shvatiš da ništa nemaš, da su sve samo iluzije tvojih besanih noći, Tek kad si spreman da se odrekneš svega, kada kreneš, a ne znaš kuda ćeš doći, Tek kada si spreman da ostaviš sve, da pođeš, a ne znaš kuda si pošao, Tek kada si voljan da počneš, a nisi nikada ništa počeo, Tek kada si rad da dođeš, a ne znaš da li bi ikada došao, Tek kada si spreman da promeniš sve, a ne znaš da li je promena početak ili kraj, Tek kada si spreman da izgubiš sve, a ne znaš da li je gubitak samo oslobađanje koje si tražio, Tek kada si spreman da veruješ, 61

da sve što imaš jeste deo Boga koji je u tebi, Tek kada si spreman da vidiš, da ništa nemaš sem onog što već nosiš u sebi, Tek kada si spreman da veruješ, da večnost je kuća u kojoj duša hodi, Tek kada si spreman da kreneš, putem za koji ne znaš kuda danas vodi, Tek kada si spreman da čekaš, iako nema nade da će sunce sa novim jutrom da se rodi, Tek kada si spreman da prihvatiš, da svaki nepoznati korak jeste korak ka slobodi, Tek kada si željan da daš sve, a da za uzvrat ništa ne tražiš, Tek kada vidiš da ništa nije onako, kako tvoj razum vidi, Tek kada si spreman da plačeš, a da se baš taj razum duše tvoje ne stidi, Tek kada si spreman da daš, od sebe kao da daješ sebi, 62

Tek kada si spreman da shvatiš da ništa što misliš mnogo ne vredi, Tek kada si spreman da kreneš, iako ne znaš da li ćeš morati da se vratiš, Tek kada si spreman da daš, iako ne znaš da li će ikada iko da te shvati, Tek kada si spreman da izgubiš sve, baš sve, i da prepustiš svoju dušu Bogu, Tek tada shvatićeš da si dobio sve, i da strahovi ti ništa više ne mogu, Da si postao svetlost, koja ode do Venere i vrati se kući za manje od sata, Da si postao istina, koja otvara sve brave i sva zatvorena vrata, Da si postao ljubav, koja daje od sebe, kao da sebi sreću deli Da si postao duša, koja sem svoje istine, druge istine ne želi

63

Da, tek tada shvatićeš, Da si postao Bog, Da, baš Bog, Da si se rodio, i da si postao Bog, Da, baš Bog, Da, baš Ti.“ Shvatio je da je sve što je imao bilo ništa, a mogao je makar imati sebe u tom životu u kojem je izgubio dušu. Ostaće u toj kući dok se ne oporavi, a zatim će otići zauvek. Sve će ostaviti i otići zauvek, da bi nekada mogao da se vrati. Da bi, kada bude došlo vreme, imao pravo da se vrati po sebe. Tako je i bilo. Posle samo mesec dana od Helenine smrti, Džon je već hodio Svetom zemljom, ostavivši sve za sobom. Kuću i imanje je poklonio gradu da se u njoj otvori sirotište, a sva blaga koja je imao namenio je školovanju dece koja će odrastati u tom sirotištu. Tako će, nadao se, njegova kuća postati pravi dom, onaj iz kojeg se širi nada i svetlost, kada on sam nije umeo da je prepozna. Džon je postao slavni vitez u Krstaškom ratu. Borio se za slabe, pomagao nedužnima i u ime Gospoda borio se protiv tame. Ispunio je zadatak svoje duše, postao je ratnik svetlosti u vremenu u kojem se svetlost mačem branila.

64

v

Na nebu je bila posebno svečana atmosfera kao što je to uvek kada se rađa duša koja će posle tog života završiti samsaru - neprikidni ciklus rađanja i umiranja. Duša je bila svesna toga, ali ličnost koja se bude rodila to neće znati iako će imati sve mogućnosti da dođe do oslobođenja. Ta duša se nalazila u sobi ogledala života sa svojim Anđelom vodičem i kao i uvek trebalo je da prođe kroz svoj Zlatni presek koji je ovog puta bio nešto drugačiji jer je bio u pitanju poslednji život duše na planeti i bilo je važno da u večnosti bude zapisan kod koji Zlatni put Oslobođenja koji će poslužiti mnogim dušama dođu do slobode. Iz tog razloga Radha, kako je ovoj duši bilo duhovno ime, trebalo je da 65

ostavi poruku na zemlji, da ponese seme svetlosti iz koje će, kada dođe vreme, da se razvije baklja znanja i istina koja će obasjati mnoge. - Došao je konačno tvoj život pročišćenja, draga Radhe, čula je Anđela. – Ovo je tvoja poslednja uloga pred odlazak kući. Ti si odabrana da doneseš na Zemlju poruku Bogova, onu koja je prenošena stotinama godina kroz reči, onu koja je ostala neotkrivena, a opet objavljena. Ti si odabrana da sa sobom poneseš svetlo istina, ti si odabrana da služiš i da se kroz to služenje izdigneš ka zvezdama. Neće biti lako, jer će izazovi biti veliki. Potrebno je doći do trenutka u materijalnom svetu u kojem ćeš se ti setiti ove istine. Potrebno je osvestiti sebe u vremenu pre kraja vremena, ali sebe kao dušu koja je dobila telo da bi u njemu pronašla Božansku iskru sa kojom se rađa. Ljudi to zovu rad na sebi ali, videćeš, ne postoji rad na sebi jer ti si ovo što vidiš sada u ovoj sobi ogledala Života, ti si Duša koja u svom kodu već nosi direktno iskustvo istine povezanosti sa Izvorom. Ono što znači rad na sebi jeste zapravo rad na željama. Jer svi dolaze po istom modelu, svako telo je isto, svaka priča je ista, samo su želje duše različite. Želje su jedino svojstvo duše i one upravljaju ljudskim životima. Želja je sama po sebi neraskidivo svojstvo duše, želja da se nešto ne želi takođe jeste želja. Zbog toga se čuvaj svojih želja kada se budeš rodila, Radhe, jer želje koje su materijalnog tipa i koje tvoje postojanje vezuju za materiju pretvaraju se u požudu, a požuda je ljudski najveći neprijatelj i predstavlja pre svega izvrnutu ljubav prema Bogu. 66

Tvoje duhovno telo ima tri svojstva: večnost, znanje i blaženstvo. Ti ćeš se roditi u telu materijalnom i gledaćeš svet u kojem ljudi vide prolaznost, neznanje i patnju. Tvoj zadatak jeste da prolaznost pretvoriš u večnost, da neznanje pretvoriš u znanje i da patnju pretvoriš u blaženstvo. A kada to uradiš sa svojom dušom pomoći ćeš mnogim dušama da krenu putem Izvora. - Shvatila sam šta mi je zadatak, rekla je Radhe jezikom svetlosti. - Ponećeš sa sobom ovo, kazao je Anđeo i dao joj u ruke jedan energetski snop koji je ona propustila kroz sebe. - Ustav Zlatnog doba, upitala je začuđeno. - Da, rekao je Anđeo. Tvoj zadatak je da poneseš na Zemlju Ustav, kako ljudi zovu najviši dokument kojim uređuju svoje odnose na Zemlji. - Ali kako ću ja da ponesem najviši akt, rekla je Radhe zbunjeno. -Da li ću u ovom životu biti kraljica? - A nećeš, odgovorio je Anđeo smešeći se. Nećeš biti kraljica, makar ne prema ljudskim shvatanjima. Ipak, na nebu ti već jesi kraljica i sve što je potrebno za početak jeste da se toga setiš kada dođeš na Zemlju. - Da se setim Ustava, upitala je. - Ne, nego da se setiš da si kraljica među bogovima. 67

- A kako ću se setiti toga? - Tako što ćemo sada da izaberemo sve one okolnosti u kojima ćeš ti imati priliku da rasteš i razvijaš sve ono što prava Boginja nosi sa sobom. - Zar ne bi bilo lakše da se rodim u telu muškarca, upitala je. - Vreme dominacije muških energija na zemlji je prošlo ili će proći sa tvojim pojavljivanjem. Spoznaja Izvora je moguća jedino kroz žensko srce, kroz ljubav koja je i sredstvo i cilj u isto vreme. Istine koje će promeniti čovečanstvo moraju da dođu iz ljubavi, moraju da budu posejane kroz ljubav i zbog toga treba da prođu kroz ženu, kroz Boginju koja će to postati ne po rođenju, nego po opredeljenju. Jer istine koje ćeš poneti sa sobom treba čovečanstvo da vrate Njemu, kojeg i sama toliko voliš. - Njemu, rekla je Radhe. - Ali zar je potrebno nekoga vraćati Njemu, Tvorcu svega, Onome od koje je sve postalo? - Ne zaboravi Radhe, da si ti sada u svetu duša i da duše sa ove strane često nemaju sećanje na iskustva na Zemlji. A tamo nije tako sjajno kao što sada osećaš. Jer ti sada jesi večnost, blaženstvo i znanje. Kada dole dođeš, kao što sam ti rekao, trebaće mnogo vremena da prođe dok ne stigneš do ovog trenutka.

68

- Ali vratiti nekoga Njemu, zar tu ima šta da se vraća, kada je i sve ono dole On. Kada su čak i tela koja oblačimo On, kada su sva čula On, to su Njegova čula, mi toliko nemamo veze sa tim. - Zbog toga si ti i dobila Ustav da ga preneseš dole, jer si ljubav prema Njemu sakupljala životima, a onaj u kojem si izabrala da mu daš, kada je ličnost tvoje duše igrala ulogu kapetana, tvoja evolucija je počela. Svaki sledeći život si mu bila bliža. Svaki sledeći život ti si ga volela sve više. Svaki sledeći su tvoje suze bile suze veće samilosti, a tvoja ljubav zov deteta koji vapi za istinom. Gledao sam te, pratio sam te, Radha, životima. Hiljade života je prošlo do ovog i sada stojiš ovde spremna za svoje poslednje putovanje na planetu Zemlju i ja te pitam da li si spremna. Da li si ovog puta spremna da sve daš Njemu, ali kroz poptuno predavanje svim odnosima u kojima se odnos sa Bogom gradi? Da li si spremna da budeš prijatelj, da budeš roditelj, da budeš dete, da budeš ljubavnik i da budeš učenik i učitelj i da u svakom od tih odnosa daš sebe ne pitajući šta si za to dobila? Da svoj život posvetiš drugima, tako što ćeš u svakom od njih videti Njega i što ćeš mu se predati ne pitati ne sumnjati, nego se predati? Da li si spremna da svoje želje u svetu materijalnom obojiš duhom i da svaku požudu obojiš ljubavlju prema Njemu kroz druge koji jesu On? Da li si spremna da te ostave, da te izdaju, da te prevare, da te lažu, a da ti i dalje voliš, jer ćeš znati da to što voliš nije ljudsko nego božansko u njima? Da li si spremna da ga voliš, Radhe. Da li si spremna da daš i svoj život i svoju mladost i svoje istine, za one koje će ti 69

doneti On kada pokuca na tvoja vrata? Da li si spremna da otvoriš srce kada ono bude prestajalo da radi od života koji ćeš voditi? Da li si spremna, o, Radhe, da li si spremna da ga slediš i kada niko drugi ne bude shvatio zbog čega to radiš? Da li si spremna da prepoznaš milost i pokažeš samilost u trenutku kada povrede budu bolele jako? Da li si spremna da budeš On, da ga služiš i voliš, da li si spremna da svetu pokažeš koliko je prekrasna večnost kada znaš kojim putevima se dolazi do Carstva nebeskog, duhovnog? Da li si spremna da pokažeš ljudima koliko je život jedna prekrasna igra koja svaku dušu vraća Izvoru ukoliko se odluče da krenu u potragu za osećajem koji ćeš im doneti? Probaj, Radhe, da se setiš da si ti žena Boginja, ona kroz čije srce se Gospod može postati. Probaj da se setiš, kada dođe vreme da tvoj život dostigne onaj trenutak u kojem ćeš birati život ili smrt, probaj da se setiš da u tvom srcu živi On. Pronađi ga u srcu, osvesti ga, i voli ga i čovečanstvo će ti biti zahvalno, a ti ćeš se, kada svoju dužnost ispuniš, ovu na koju sada pristaješ, vratiti Njemu kojeg toliko voliš. Igra je reč koju ćeš nositi u svom srcu, ples duše i svi koji budu igrali sa tobom osetiće Njega u sebi, jer ćeš ljubavlju koju nosiš u njihovim srcima pokrenuti istinu sa kojom su i sami došli, ali koju je trebalo osvetliti bakljom znanja i ljubavi. To će biti igra koja će one koji nauče korake tog plesa odvesti u večnost. Zbog toga ćeš se zvati Lila u telu žene koja će biti sve samo žena neće biti. - Kako ću to da uradim ukoliko neću biti žena, ne razumem, upitala je.

70

- Bićeš ti žena, rodićeš se u ženskom telu, ali da bi došla do Boginje u sebi proći ćeš kroz sva ona ograničenja, kroz sve one izazove, kroz osude, izdaje, laži, da bi konačno probudila svetlost ljubavi i da bi njime obasjala planetu. Ukoliko ne bi dobila šansu da tragaš za nečim nikada to ne bi ni pronašla, zbog toga što bi koračala drugim putevima. Ono što je važno da se setiš jeste da tek kroz suprotnosti nečega možeš da spoznaš istine. Zbog toga budi hrabra i ne zaboravi da sam ja uvek uz tebe. Da li si spremna, o, Radhe? - Spremna sam, rekla je tiho. - Gde idem, upitala je. - Ideš u zemlju junaka, koji su voleli i slavili Gospoda, zemlju svetih ratnika koji su postali kukavice jer su zaboravili Njega od koga su postali, čijim jezikom pričaju, čije pesme pevaju. Ideš u zemlju predaka svetih ratnika, koji su kao i drugi sveti ratnici svoju slavu na svetom mestu večnosti okitili. Ideš u zemlju na raskrisnici svetova da bi mogla da pustiš svoje reči ispunjene ljubavlju na sve četiri strane sveta. Tamo će te sačekati, kada za to dođe vreme, Stefan Lazarević, vitez sveti i vodiće te kroz promene da bi pronašla i mene i Njega i sebe i da bi zajedno sa drugim duhovnim vitezovima svetlosti ispunila ono na šta pristaješ ovog trenutka. Ti ćeš ih svojom energijom ljubavi, svojom svetom energijom, povezati sve u večnosti. - A ljubav, upitala je. - Ljubav ćeš postati, Radhe, ali će proći mnogo vremena dok je ne pronađeš. Kapetan je mnogo uzeo, ipak 71

Sara je dosta toga vratila, ostalo je još malo, ako posmatramo sa stanovišta duše. Samoj ličnosti to neće biti jednostavno dokle god se bude držala svojih prizemnih želja i dokle god ne pronađe Gospoda u sebi, dokle god ne postane svesna tebe, Radhe, i dokle god se ne sjedini sa tobom. - Sara, rekla je kao kroz uzdah – To je bilo iskustvo. Okrenula se prema ogledalu života i videla svoj život iskupljenja kako se odvija pred njenim duhovnim očima.

72

VII

Još kao devojčica Sara je viđala anđele na svojim prozorima i čudila se ljudima koji su tako okrutno pričali o Bogu. Sa anđelima je odrasla, rekla bi ona, i radovala se svakoj šetnji do prekrasne katedrale koja je bila svega nekoliko ulica udaljena od njihove kuće. Njeni roditelji su držali poslastičarnicu u staroj jevrejskoj četvrti u Pragu i ona je više od svega volela da sedi ispred izloga i posmatra ljude kako prolaze, ogledajući se u njemu, kao da su se ogledali u njoj samoj. Bile su teške godine, rat tek što se završio, a izgledalo je kao da je novi na pomolu, ili su makar tako pričali njeni roditelji kada bi zabrinuti pili popodnevni čaj u svojoj maloj, 73

toploj sobi, koja se nalazila iza poslastičarnice koja je bila u sklopu kuće. - Mihael, istrčala je Sara na ulicu, kada ga je ugledala kako prolazi pored radnje. - Dobar dana, Sara, rekao je i naklonio se posmatrajući je svojim čarobnim plavim očima tako da je ona stala skamenjena pred njim, ne znajući ni šta bi mu rekla. - Dobar dan Mihael, rekla je zbunjeno. – Zbog čega ne svratite kod nas na limunadu da se malo osvežite? - Zaista, sparan je dan, rekao je praveći se da ne primećuje crvenilo na njenim obrazima. – Mogao bi popiti jednu hladnu limunadu. - Izvolite, rekla je i povela ga sa sobom. Bila je sama u radnji. Roditelji su bili na poslepodnevnom odmoru i ona je mogla nesmetano pričati sa njim. Čekala je ceo dan da on prođe pored radnje, a on je znao da ga je ona čekala i uvek bi prošao iako ni sam nije razumeo zbog čega. Mihael je bio doktor, ugledni doktor i Saru je poznavao godinama jer je sa njenim bratom išao u školu. Bila mu je simpatična, ali ništa više. On je bio ozbiljan čovek i bilo mu je vreme da se ženi, a ona je za njega bila devojčica ili ju je on tako doživljavao. Ipak voleo je da prođe pored radnje njenih roditelja i trudio se, kad god je mogao da to bude u vreme kada su njeni roditelji išli na poslepodnevni odmor, a ona bila 74

sama i čekala ga. Znao je da je zaljubljena u njega od detinjstva. Znao je i nije se bunio. Prijalo mu je da gleda kako crveni kada bi ga videla i pitao se da li je ona uvek ovako ćutljiva ili je to samo kada je sa njim. A ona, ona je mrzela sebe zbog toga. Ako je neko znao da priča, mislila je, onda je to bila ona, koja je pričala sa anđelima. Međutim, sa njim joj nije polazilo za rukom. Kada bi bila pored njega, bila bi potpuno nema i samo ga je gledala svojim velikim, crnim očima i pokušavala je da upije u sebe sjaj njegovog bića. On je bio prijatelj njenog brata, brata koji je poginuo u ratu i Sara nije znala da li je volela Mišela zbog toga što ju je podsećao na brata ili zbog Mišela samog. Uvek bi odbacila te sumnje jer je Mihael bio prva i jedina ljubav u njenom životu, a da nikome nikada ništa nije rekla o tome. Bila je sigurna da on nije ima predstavu da je to tako, nikada nije pokazao nikakvo interesovanje za nju. Ali tog dana Mišel ju je malo bolje pogledao. Bila je ona lepa devojka, pomislio je i više očigledno nije bila dete. Imala je dvadeset i tri godine i ako je mislio da se ženi ikada, ona je mogla biti dobra prilika. Bila je ćerka imućnog jevrejskog trgovca i miraz koji bi mu donela kao lekaru pomogao bi mu da proširi svoju privatnu praksu. Mogao bi čak da otvori i sanatorijum u obližnjoj banji. Za trenutak je zaćutao i počeo je da računa. Bila je zdrava, znao je to i bila je zaljubljena u njega od kada zna za nju. Istina nikada mu ne bi padalo tako nešto na pamet, nije se baš najbolje slagao sa njenim bratom, ali sada kada nema njenog brata mogao bi da pokuša.

75

U tom trenutku u radnju su ušli Sarini roditelji i on se uplašio svojih misli, kao da su mogli da ih čuju. - Dobar dan, ustao je naglo i nespretno im prižio ruku. - Dobar dan doktore, rekao je Sarin tata. – Drago mi je da vas vidim. Da li ste za limunadu? - Ne hvala, rekao je Mišel, upravo sam popio. – Hteo sam da vas zamolim, nastavio je, za odobrenje da se prošetam sa Sarom do katedrale i nazad, ako je to u redu. Sara nije dobro čula i odjednom je prestala da diše isčekujući očev odgovor. Zbog čega uopšte pita njega, mislila je. Ja sam odrasla i mogu da donesem odluku za sebe. Otac se okrenuo prema njoj. Bio je zbunjen. Nije imao predstavu šta se dešava između njih dvoje iako je često sa svojom ženom, Sarinom majkom pričao o tome kako bi doktor Mišel bio dobra prilika za njihovu ćerku. Pogledom ju je pitao da li želi da ide, a ona se, i ne čekajući njegov odgovor, za manje od minute našla na vratima spremna za šetnju. - U redu, bilo je jedino što je mogao da odgovori. Nebo je bilo ispunjeno čežnjom, slatkim bojama prvih devojačkih snova i ona nije imala reči kojima bi izrazila svoju sreću. Bio je tu pored nje. Njen san je bio pored nje. Čula je zvuk aviona, koji su zlokobno najavljivali vreme koje je pred njima. Ulicama jevrejske četvrti se širio strah, svi su bili 76

u nedoumici šta da rade. Svi su već čuli za Hitlera koji je u Nemačkoj, koja nije bila tako daleko, proglasio Jevreje građanima drugog reda. Oni su se nadali da će njih Bog sačuvati i da se to u njihovoj voljenoj zemlji neće desiti. I Mišelu nije bilo lak. Iako je bio dobar doktor koji je lečio mnoge nacistički nastrojene Čehe, njegovo polujevrejsko poreklo je moglo kao na klackalici da ga odvede u smrt samo ako bi u vremenu koje dolazi napravio jedan jedini pogrešan korak. Kao i svi, i on se nadao da se progon Jevreja neće proširiti i na okolne zemlje, pa je tako probao da ne misli o tome sada dok je u društvu ove devojke, koja tek što je prestala biti dete, šetao ulicom na kojoj je odrastao. Jedino Sara nije videla, niti čula ništa. Ona je bila tu i imala je osećaj da je svaki korak koji bi napravila korak po mirisnim laticama ruža koje su anđeli posuli pred njih slaveći ljubav koja se rađa. Pričali su nešto ili ništa, nije se kasnije te noći mogla setiti. Pričali jesu nešto. Ona se trudila da uhvati svaku njegovu reč, svaku misao koju bi joj poslao. Ona se trudila ne da zapamti, nego da oseti svetlost koju su te reči nosile u sebi, jer je znala da će od tih reči te noći, kada Zlatni prag zaspi, ona na prozorima svojih snova, sa anđelima zajedno ispevati poemu i nije znala da li se više radovala pesmama ili njemu. Stigli su do katedrale koja je izranjala iznad njihovih prizemnih života pokazujući im da je život večan i da su oni toliko mali u odnosu na večnost koja živi i na planeti koja se zove Zemlja i u gradu koji se zove Prag. Napravljena u XIII 77

veku, podsećala ih je na davno zaboravljenu istinu da vreme ne postoji i da su oni samo slučajni prolaznici na stanici smisla koji u brodu koji se zove vasiona nastavlja da plovi po beskrajima. Pričali su o vremenu i o putevima. Ona ga je molila da joj priča o studijama medicine, o gradovima koje je posetio i o snovima koje je imao. Bila je nežna i čista i on se pitao kako to ranije nije primećivao. Istina, nije ni mogao jer nije imao srce dovoljno veliko da vidi lepotu istina koje je ona nosila u sebi. Ali to nije značilo da nije ništa osećao. Jako mu se svidela, sada tako blizu njega. Posedovala je neku neobičnu svežinu koja se razlikovala od mirisa žena sa kojima je provodio noći. Ne, nije smeo da misli o tome. Toliko je i on znao - devojke za udaju se ne smeju dirati i to je poštovao. Imao je i on sestru i ubio bi onoga ko bi je osramotio. Ali, pomislio je, zaista je bilo da se ženi, a ona je bila tu pored njega. Još kada uzme u obzir miraz o kojem je malo pre toga razmišljao, rešenje se samo nametnulo. To će biti dobar brak, ona ga je obožavala i imao je nameru to da iskoristi. Kada ju je dopratio do kuće, razmišljao je još nekoliko trenutaka i rekao konačno: - Sara, mi se znamo toliko dugo, i ti si mi se od uvek sviđala. Mi nikada nismo pričali o tome, ali ja sam hteo da te pitam da li imam tvoj pristanak da pitam tvoje roditelje da mi te daju za ženu? Ona je stala kao ukopana, nije mogla da veruje svojim ušima. Još jutros se nadala da će ga videti makar na nekoliko minuta 78

tog dana, a još nije pala noć i on je pita da se uda za njega. To nije moguće, pomislila je. Zatvorila je oči i čvrsto ih držala tako, ubeđena da će se probuditi u svom krevetu i da ovo ipak mora da je samo san. Prošlo je nekoliko trenutaka i zaista kada je otvorila oči on je bio tu. Ipak nije san, pomislila je. Da se uda za njega. Vrisnula je od radosti, poskočila nekoliko puta i zagrlila ga toliko jako da je on za trenutak izgubio ravnotežu. Zatim se naglo povukla i nespretno počela da se izvinjava zbog svog ponašanja i zbog radosti koju je tako otvoreno pokazala. On se nasmejao. Zaista je i bilo smešno. - Zašto bi se izvinjavala Sara. Ako ćeš mi biti žena, nadam se da ćeš uvek tako da mi se raduješ, rekao je radosno i on. Njena radost ga je obuzela. – Ipak nisi mi odgovorila. - Da, da, da, da, počela je da viče na sav glas. Da, naravno, rekla je i još jednom ga zagrlila jako. - Drago mi je zbog toga, rekao je tiho, i zaista mu je bilo drago. Prišao joj je blizu, previše blizu pomislila je, ali ona nije želela da se povuče. Sanjala je o tom trenutku godinama, maštala o njemu, pisala pesme koje su nosile njegovo ime u svojim stihovima, volela ga je, Bog zna koliko ga je samo volela. I sada nije htela da propusti trenutak zbog toga što bi neko mogao da naiđe, te noći ispod katedrale koje je nadvisila sve strahove grada koji je tonuo u još jednu nemirnu noć. Zatvorila je oči, i činilo se da je prošlo nekoliko vekova do trenutka u kojem je osetila njegove poljubac na 79

svojim usnama. Ne, nije to bio poljubac, to je bio šapat ljubavi koja ju je u vremenu koje nije donosilo dobro, vinuo među oblake gde je zauvek htela da ostane. Poljubac, ako se on mogao tako nazvati, taj poljubac je bio početak i kraj i imala je osećaj da su se na nebu rasule zvezda kada je iznenada zaiskrio vatromet iznad njih objavljujući istinu da je trenutak sve što imaju. Poljubio ju je i ona je nespretno uzvratila. Srce joj je tuklo tako jako da je imala osećaj da će da iskoči samo ukoliko malo jače počne da diše i trudila se da ne diše. Mišel je prvi put osetio ukus nevinosti, i svidelo mu se to. Nije mogao da kaže da je taj poljubac bio neki izvanredni događaj, jer bilo ih je toliko. Biće ona dobra žena. To veče su se poljubili još nekoliko puta pre nego što ju je otpratio do kuće. Za Saru je to bio san iz kojeg nije želela da se probudi. Dogovorili su se da on sutra posle popodnevnog odmora dođe do njih u radnju i da ih zamoli za razgovor. Poljubio ju je za laku noć i ona je ušavši u svoju sobu tiho zatvorila vrata i u neverici sela na svoj drveni krevet potpuno nesvesna da je ova noć u kojoj su duše slavile poslednje dane mira na planeti, bila noć rađanja njene čiste duše. Uzela je svoj dnevnik i zapisala: „Mišel, moj Mišel, anđele, da li je moguće da se to zaista zbilo? Zapisaću ovde ove reči i sutra kada dođe znaćemo da li je istina, jer kako sam ikada smela da se nadam da će to zaista i bili. A znaš koliko sam samo čeznula da me pogleda, anđele moj, ti dobri prijatelju koji moje strahove pretvaraš u pesme i daješ mi snagu da preživim tugu koju osećam na 80

svakom koraku. Svi misle: Sara je tek postala devojka, ona ne razume, a ne znaju, anđele, da ja bolje znam i osećam od svih njih šta će biti. Ali ja to ne mogu da promenim. Jedino što mogu jeste da se radujem životu ovakav kakav danas jeste i da molim Gospoda da nas sačuva od nesreće, koliko je god moguće. Jedino što mogu jeste da pišem svoje pesme sa izvora života i da se radujem stihovima koji dolaze kao najlepšim biserima koje istrajni ronioci pronalaze u najdubljim zavojima okeana. Jedino što mogu jeste da budem sada, to što mogu da budem, jer ako ne budem sutra mogla da budem išta, pitaću se zbog čega nisam bila juče. Jedino što mogu jeste da se nadam da će Bog da mi da snagu da prihvatim i mudrost da razumem ono što se oko mene dešava. Svi će reći: Sara je devojčica, pa čuo si ih, anđele, toliko puta, ali i kada oni ćute ja znam šta pričaju njihove duše. Jedino što mogu sada jeste da ga volim, anđele. Jedino što želim u ovom vremenu tame jeste da mali zrak svetla spustim iz srca svemira u moje srce i da od tog zraka nastane okean kojim ću da preplavim njegove snove, anđele. A ako ne mogu da ga volim, to znači da ne mogu ni da živim, i da sam nestala i pre nego što sam i postala, a to ne želim. Ja samo želim da ga volim. Napisala je: Mišel u ovom vremenu u kojem anđeli raznose vesnike nemira među bićima svetlosti, u kojem svaki san ima svoj košmar koji ga prati, u vremenu u kojem su duše krenule izvoru, koji je ostao životima iza njih…. Ja samo želim da te volim, 81

ti daleki nestvarni svete, Ja samo želim da spustim svoje srce na tvoje dlanove i da ti kažem: „Vodi me“, Ja samo želim da ostavim svoje snove na pragu tvojih svitanja, Ja samo želim da se probudim i čujem ti korak ispod mojih prozora.

Ja samo želim da se radujem, vetru koji mirise ljubavi po polju raznosi, Ja samo želim da živim umesto da čekam da život zakuca na moja vrata, Ja samo želim da ti kažem: „Volim te“ i da te zagrlim čvrsto, Ja samo želim da nestanem u tvojim noćima i da se rodim ponovo, bolja za nas.

Ja samo želim da se sretnemo ovde ili na kraju sveta, Ja samo želim da te prepoznam, kao što sam te prepoznavala životima, 82

Ja samo želim da ti kažem: „Ostani“, iako znam da ćeš morati da kreneš, Ja samo želim da te zagrlim jako, da te nikada ne pustim od mene.

Ja samo želim da me dodiri tvoji vode kroz snove kao kroz javu, Ja samo želim da osetim ti dušu koja priča sa mnom i kada ćutim, Ja samo želim da si tu, pored mene i da postojim, Ja samo želim da budem istina u svetu laži koje slutim.

Ja samo želim da dođeš, da kreneš i da stigneš kući, Ja samo želim da znaš da svaki odlazak je samo put povratka Ja samo želim da vidiš da svaki izazov je otisak koraka na tom putu Ja samo želim da osetiš ljubav 83

i da se ispunjen svetlošću setiš da si moj.

Znala jeste šta želi, ali nije znala šta je sve čeka na putu ostvarenja onoga što njena duša želi i po šta je došla u taj, baš taj život. Radhe se u tom trenutku, dok je posmatrala kako se njen život u telu Sare odvija u ogledalu života, setila kako je Sara odvedena u logor sa žutom trakom, sa hiljadama onih koji su svoje osmehe zakopali u duboke jame strahova u koje bi radije i sami otišli nego što su krenuli vozom tog dana u bol koja je bila mnogo gora od smrti. Sa žutom trakom na levoj ruci stajala je u redu za odlazak u konačnost. Oko nje su bili ljudi, bilo ih je, ne bi smela da se usudi da kaže, ali bilo ih je više stotina. Ali nigde čoveka nije videla. Kao da su svi umrli onog trenutka kada su stavili žute trake na ruke, koje su trebale da im pokažu da nisu dostojni ljudskosti. Gledala je, a nije mogla da vidi, nije mogla da shvati šta se to desilo sa snovima svih onih koji su sanjali o životu u koji su došli da bi živeli. Odjednom joj se sve učinilo potpuno besmislenim. Na jednoj strani oni sa žutim trakama, u zlatnom Pragu, gradu svetlosti i svetlosnih istina, sa druge ovi, njoj nepoznati, ljudi sa crnim puškama u Pragu gradu prognanih, i Bog koji je jedno. I jedno i drugo. To nije mogla da razume. Zbog čega u istom gradu postoje dve civilizacije, jedna koja želi da živi, a druga koja želi da ubija. I to je Bog, znala je. Ali nije imalo smisla. Ako je iluzija u kojoj su živeli istina i ako je ta drama u koju je upala istina, kako je onda moguće da je sve što vidi Bog i da je to što vidi u tom 84

trenutku sve ono što jeste i da ništa nema izvan toga. Sara ranije nije mnogo razmišljala o Bogu. Istina, ona je pričala sa anđelima, kako ih je zvala, ali to nije povezivala sa Bogom onakvim kakvim su joj ga predstavljali u sinagogi. Njen Bog nije bio ni dobar ni loš, on je bio to što život jeste, to što ona jeste, to što večnost jeste, a od nje je zavisilo kako će da ga doživi. On je uvek bio samo ono što jeste, jedina istina koja postoji, a ljudi su sa svojim razumom donosili sud o tome da li je on dobar ili ne, mislila je Sara. Setila se Sarinih pesama sa Izvora života, kako je nazvala svoju zbirku, i pokušala je da pročita u svojoj svesti ono što je tada napisala, kao devojka koja tek što je mogla postati žena, sa detetom u stomaku koje nije imalo ni ime, ni oca, ni majku, detetom koje nije imalo ni prvi uzdah, sa dušom koja je došla da joj pomogne da Helenu, majku, vilu i ženu u večnosti iskupi. Videla je Saru kako zapisuje pesme, nekoliko dana pred smrt, i kako moli nemačkog oficira, koji je koristio njeno telo kao krpu kojom bi obrisao pod, da ih sačuva. Čitao ih je naglas, i jednu po jednu bacao u vatru zaborava…. NASTADE Od svetlosti večnost, od večnosti, misao, od misli istina koja nas vodi Kada krenemo jednom 85

koracima svojim ka slobodi duše koje pesme rečima prave duše koja bojama večnost slave nastaće misli, a od misli slika Gospoda bez ljudskoga lika. MISAO Kad iskra svetlosti zasija u mraku kada svetlost obasja reč svaku tada će misao koja glavom hodi duše naše povesti sama ka slobodi Jer misao je ta koja stvara tama ili svetlost pitanje otvara jer ono što mislimo da je večnost sama i kada nema misli koje je prekrila tama anđeli će sami da se jave da sa nama slobodu istinu slave.

MATRICA UNIVERZUMA Dubine beskraja samo su sene, koje raznose istine vaseljene da jedino mesto u koje možeš ući 86

jedini put da bi došao kući jeste duša tvoja ako se u ljubavi rodi jeste ljubav tvoja koja rađa se u slobodi istine da je svetlostna reč svaka, jača od beskrajne sile mraka.

SEME ISTINE U sjaju novog dana kada budeš tužna i sama kada svaka misao traži isceljenje ti spoznaš istinu vaseljene prolaskom kroz tajne odaje snova videćeš obrise novih svetova i znaće duša tvoja tada da sve što se dešava ovde i sada u telu koje zoveš imenom pravi večnost koja počinje prvim snom.

LJUBAV Kada anđeli ostave krila na nebu koji od svetlosti posta i kada umesto krila dobiju kistove sjajne i mastila čista 87

tada će kroz svoja dela svetu otkrivati tajne na jednom slikarskom platnu ili pesmi na komadu lista. Kada se svetlost među duše radosne spusti i kada svako delo bude slavilo boga Tada će doći i ljudi od svetlosti same, i kroz srca svoja obasjati tame, a anđeli će ponovo uzeti krila, ostavljajući za sobom svetlošću okupana zemaljska lica mila.

DODIR ŽIVOTA Ostavljam sebe za sobom i odlazim da li će ostati reči sad ne biram jedino što želi mi duša što ostaje da ljubav koju nekada dadoh sad ubiram Nestaće sene koje su pratile živote nestaće likovi svih naših tuga jer ona koja od svetlosti posta samo u nju može i da se vrati ali pre toga duša će da shvati da sve što dala je, dala je sebi i ova duša sada menjala ne bi 88

ni jedan korak svoga života jer sada kada je večnost prošla nosi sa sobom samo radosti života one u kojima je ljubav dala one u kojima je oprostiti znala one u kojima je zahvalna bila one u kojima se u njoj budila vila koja je svaku dušu obasjala koja za osudu nije znala ona koja je bila ljubavi žedna a davala je ljubavi kao ni jedna. I sada kada je krenula kući, jedino što na sebe može obući jeste ljubav koju je iz srca dala jer ono čemu će danas poći jeste mesto kojem je išla u samoći koje se nalazi negde oko srca u kojem život prestaje i počinje da kuca.

ISKUSTVO I sada kada je prošla kroz svoju sobu pročišćenja 89

shvatila jeste da svaka misao za života njena pravila je život koji je imenom zvala pravila je večnost koju je sebi dala. Da svaki dan je birala sama da li će biti istina ili tama jer to je izbor koji večnost pravi to je jedina istina koja se posle prolaza pojavi.

PRVI IMPULS Setila se tada prvih slika mraka i prvih želja anđela da u životu bude jaka da čuva dušu svoju i da se uvek moli da šta god da se pojavi na putu istinitom ljubavlju voli jer rađanje njeno jeste rađanje vaseljene jeste istina koja će prožeti sve delove njene.

RAZGOVOR SA DUŠOM I dok duša u utrobi mraka, sakuplja svetlost za dane svoga bića ona u šapatu svetova otkriva sebe kroz sva božanska bića koja će svakoga dana biti tu, ako ona bude 90

koja će voleti nju kao što ona bude volela ljude Bića svetlosti i bića svetlosne tame bića koja jesu od njene duše same.

SVETO TROJSTVO A kada dobije telo, duša će dobiti i hram u kojem će uvek moći da dozove duh sam jer ono što zna svako dete kada ga majka rodi jeste da svaki korak put je ka istini i slobodi. Slobodi od sveta koji će reći da istina nije tajna koja se vekovima od ljudskih dodira krije da jedino mesto gde će pronaći Boga sama jeste u srcu i telu koje je birala sama.

DODIR KOSMIČKE TIŠINE A kada biće istinu u tišini shvati, i kada spozna da jedino sebi može da se vrati, mirisima večnosti okupana shvatiće da nikada nije ni bila sama da dani koje je brojala bili su samo laži 91

biseri buđenja koje joj duša eonima traži. I tada će svetlost okupati misao svaku I tada će misao dati joj snagu jaku da pokrene vetrove pročišćenja u kojem će oživeti duša njena. BILO JE I BIĆE Ako bi krenula lomiti tuge bez svetlosti koja nikoga ne krivi, ne bi shvatila nikada da sve što je birala u životu svome živi….

To je bilo sve, nije stigla da zapiše više iako je na hiljade stihova naviralo. Radhe je videla kako Saru odvode u gasnu komoru. Videla je bol i suze i olakšanje kada je krenula nazad i znala je da je život Iskupljenja, najteži od svih. Sada je pred njom onaj poslednji, život Pročišćenja i radovala se što će posle njega konačno da se vrati kući. - U redu, rekla je. - Spremna sam. Da li će Mišel biti tu? Bez njega ljubav neće biti moguća. Malo pre ispred ogledala života, shvatila sam jednu veliku istinu. - A to je, čula je. 92

- A to je da je on moj blizanački plamen i da ukoliko želim u sledećem životu da prekinem samsaru i vratim se kući to mogu da postignem samo ukoliko sjedinjena sa svojim blizanačkim plamenom, sa dušom svoje duše, u večnoj ljubavi, u areleni osvestim Božansko u sebi. Samo ukoliko se potpuno oslobodim ega i dođem do Božje bezuslovne ljubavi u sebi prema njemu. Jer dok volim njega volim Boga u isto vreme jer Bog će živeti u njegovom srcu. - Da, lepo si to rekla. - Zove se Aleksa, on je otišao malo pre tebe, prema zemaljskom vremenu i čeka te. - Kako ću da ga prepoznam, upitala je naivno, iako je i sama znala odgovor. - Ne brini. Bićete potpuno isti, jer ste nastali od istog i istom ćete se vratiti. - U redu, rekla je. - Idemo, čula je i odjednom je osetila kako se kroz snop svetlosti spušta negde u mrak. - Srećan put, Princezo, čula je i ne zaboravi da narednih devet meseci osvestiš svaku reč dara koji nosiš čovečanstvu. - Kakvog dara, zbunila se.

93

- Ustava, čula je. – Ono što sam ti malo pre dao deo je tebe. Narednih devet meseci, dok se plod u utrobi tvoje zemaljske majke bude razvijao, ti ćeš proći kroz sve ono što tvoja duša treba da uradi u životu u koji je ušla. Tome služi tih devet meseci. Kada se rodiš sve ćeš zaboraviti, ali ne brini - za tih devet meseci tvoja darma će se već toliko materijalizovati da neće biti teško kada bude došlo vreme da se setiš dara koji nosiš sa sobom. - Šta treba da radim, upitala je još jednom pred put. - Ja sam tu, ništa ne brini, svaki član Ustava ćemo proći dok on ne postane deo tebe. Prvih devet meseci ćeš me jasno videti, a onda, kada se rodi tvoje telo, pojaviću se samo kada me zoveš i kada postaviš pitanja. Idemo sada, rekao je i ona je osetila kako se odjednom našla izložena novim vibracijama. Duši je uvek potrebno vreme da se navikne na materijalni svet, pa je tako i sam ulazak u svet materije svaki put posebno iskustvo. Sada je već bila svest u telu koje je bilo tek malo veće od zrna graška. Njena duša nije gubila vreme. Prizvala je u svest Dar koji je nosila sa sobom i polako počela da utiskuje u sebe uvod, a zatim jedan po jedan član Ustava Zlatnog doba.

94

Ustav Zlatnog doba

95

Vreme posle vremena Kao izraz sveopšte jednosti ova povelja ima za cilj da u svest donosioca zakona, utisne ideju koja provejava hiljadama godina u čovečanstvu celom, a koja treba biti objavljena u slavu Svevišnjeg koji živi u svemu i svima, koji vodi i rukovodi, a svakom sudi po zasluzi, da je jedan zakon i jedan put svake duše koja zemljom hodi, da u radosti, zdravlju i slobodi božansko u sebi rodi i da to božansko prenese preko svojih srca u domove, u gradove, u države, na kontinente i na planetu celu, kako bi Zemlja postala ono što zapisano beše u času postanja, Svevišnji je stvori u času svopšeg stvaranja da bi izrazio sebe na njoj, a nju kroz sebe. Obistinilo se, obistiniće se, osetićete, ostaćete, osvestićete, otkrićete, u svom umu Svevišnjeg, i videćete, spoznaćete, shvatićete, saznaćete, razumećete, sve ono što vidim i Svevišnji, jer oči koje će vam se otvoriti biće oči vaše duše i vaša tela postaće najsavršenije materijalne forme za ispoljavanje celovitosti vašeg Uma, sa Univerzumum celim. Dolazi vreme u kojem ćete biti oslobođeni straha od smrti, jer ćete videti kako se život izvan života odigrava pred vašim očima, a tek kada to vidite. Tek kada to spoznate, spoznali ste sebe. Zbog toga, ostavite iza sebe sve strahove, ostavite sve svađe, sve obračune i molite se za svoje neprijatelje kao za sebe same. Sada je vreme da neprijatelje pretvorite u saradnike, a saradnike u prijatelje. Da shvatite da svak je pred Svevišnjim 96

jednak, kao što su jednake leva i desna strana vašeg tela. A sada jednostavno plešite, pustite svoju levu i desnu stranu da plešu, da budu jedno. Osetite snagu svog jedinstvenog bića, osetite kako ste postali jedno sa samim sobom. Ove reči imaju za cilj da vaspostave sada i ovde i za vijek i vjekov jedinstvo između nepomirivih, kao put do jave iza sna, u kojoj ćete konačno svi da živite svoju istinu i svetu rajskom koji ćete sa tim stvoriti.

97

PRVI DEO OSNOVNA NAČELA Planeta Zemlja Član 1. Kao deo sveopšteg postojanja, planeta Zemlja je jedinstvena riznica iskustava duša koje na nju dolaze radi učestvovanja u izgradnji vanvremenskog sistema svesnosti koji prožima čitavu Vasionu i sve svetove u njoj. Planeta Zemlja je kosmička stanica svih bića i svih svetova koji žive na njoj i oko nje, zasnovana na vladavini zakona Vasione i zakonima duše, kao i na zakanu slobodne volje svakog pojedinca. Vladavina Zlatnog obrasca Član 2. Zakon Zlatnog obrasca je osnovna pretpostavka na kojoj počiva novi poredak na planeti Zemlji. Zakon Zlatnog obrasca je osnovno načelo delovanja zakona Vasione na planeti zemlji i on glasi: Sve što daješ od sebe, daješ samo sebi jer je to što daješ jednako onome što dobijaš od Vasione. Vladavina Zakona Zlatnog obrasca se ostvaruje uz pomoć Anđela koji čine deo nezavisnih organa upravljanja na zemlji. 98

Podela upravljanja Član 3. Poredak na planeti Zemlji je jedinstven sa poretkom Vasione. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti prema nivoima svesnosti na ljudsku, sveljudsku i anđeosku. Odnos ove tri vlasti se zasniva na saranji i ravnoteži. Sudska vlast je uređenja samim postojanjem, prema zakonu uzroga i posledice koji deluje odmah. Teritorija i granice Član 4. Planeta Zemlja je jedinstvena teritorijalno i funkcionalno i kao takva je nedeljiva. Mesta moći Član 5. Mesta moći na planeti Zemlji su centri za uspostavljanje i održavanje svih zakona Univerzuma na kojima ljudi, sveljudi, anđeli i arhanđeli kroz molitvu i pozitivne misaone slike uređuju stvarnost na planeti.

99

Jezik i pismo Član 6. Svetlosna komunikacija mislima i vaspostavljanje sećanja duše na sva njena Zemaljska iskustva, omogućavaju svim stanovnicima planete da na svetim jezicima komuniciraju bez ograničenja. Duhovnost država Član 7. Države, nekada svetovne organizacione celine jesu duhovne tvorevine koje čine jedinstveni sistem postojanja na planeti Zemlji i svaka od njih pojedinačno i sve zajedno, uz pomoć anđela i arhanđela uspostavljaju poredak vladavine Zlatnog preseka na planeti Zemlji. Zakon uzroka i posledice Član 8. Osnovni mehanizam delovanja Zakon Zlatnog obrasca ispoljava se kroz Zakon uzroka i podledice, koja se ostvaruje trenutno i svako biće na planeti Zemlji bira u svakom trenutku posledice svojih postupaka.

100

Zakon setve i žetve Član 9. Međuljudski i međuplanetarni odnosti uspostavljaju se po načelu, setve i žetve, tako da svaki pojedinac ili grupa ljudi u terenutku izražavanja svoje slobodne volje, stvaraju svoju sopstvenu stvarnost koja se dešava bez vremenske distance. Molitva i meditacija Član 10. Molitva i meditacija su putevi ostvarenja trajnog blagostanja, ravnopravnosti i trajnog mira. Vere i Religije Član 11. Sve vere i religije sveta su ravnopravne i slobodne u tumačenju zakona postanja, ipak kao svetovne tvorevine poglavari i vernici podležu svim Svopštim zakonima postojanja koji su nezavisni od vera i religija samih. Istorija Član 12. Istorijska preslikavanja i nasleđeni uticaji na ličnom i kolektivnom nivou građana, država i čitavog čovečanstva poravnjavaju se u času prelaska na nov sistem računanja 101

vremena, a svaka država izgradnjom svog sistem pozitivnih događaja u vremenu, svog sistem opraštanja i molitvi održava celinu svog postojanja u novom vremenu. DRUGI DEO SVELJUDSKA PRAVA I SLOBODE Slobodna volja Član 12. Svako ima pravo da svoju slobodnu volju izrazi u skladu sa najvišim planom njegove duše. Slobodna volja se neposredno ostvaruje i u skladu sa tim svako je odgovoran za posledice izražavanja svoje slobodne volje. Anđeli Član 13. Svako ljudsko biće ima pravo na pomoć Anđela u skladu sa planom razvoja njegove duše i to pravo se ostvaruje trenutkom rođenja. Anđeli po pozivu pružaju pomić, odgovore i uputstva svakom ljudskom biću, a u skladu sa njegovom slobodno izraženom voljom.

102

Ograničenja prava Član 14. Zbog delovanja Zakona Zlatnog obrasca, svako ograničenje prava drugome, spontano donosi ograničenje sopstvenih prava i sposobnosti, pa tako svaki čovek ima pravo da ograniči sebi sve one slobode i prava koja u skladu sa svojom slobodnom voljom izrazi, primenom načela da želi samo ono što želi samome sebi. Pravo na život Član 15. Svako biće na planeti Zemlji ima pravo na život i na ispoljavanje svojih najviših mogućnosti i spodobnosti u skladu sa najvišim planom njegove duše. Pravo na slobodu Član 16. Svako ljudsko biće se rađa slobodno i kao takvo svojom slobodnom voljom i misaonim slikama stvara sve okolnosti u sopstvenom životu. Niko nema pravo da ograniči slobodnu volju drugog ljudskog bića i utiče ne njegove izbore. Anđeli i arhanđeli mogu da pomognu samo na poziv.

103

Ograničenje prava Član 17. Ograničenje prava se sprovodi po Zakonu Zlatnog obrasca i načelu preslikavanja želja, pa tako svako ko zaželi ili napravi misaonu sliku u kojoj se ograničavaju prava drugim ljudskim bićima ili drugim oblicima života na planeti Zemlji, po v preslikavanja ograničava sopstvena prava i slobode. Pravo na pokajanje Član 18. Svaki čovek ima pravo da se pokaje za učinjena dela, a koja su u skladu sa njegovom slobodnom voljom izražena i materijalizovana na planeti Zemlji. Svaka država posebno donosi plan pokajanja i plan duhovnih mera za uravnoteženje energije svog naroda, koji se primenjuje od opšteg do pojedinačnog nivoa. Pravo na oproštaj Član 19. Svako ima pravo na oproštaj i oslobađanje od odgovornosti, nakon pokajanja, za dela koja je napravio izražavanjem svoje slobodne volje u delu Svemira koji deli sa drugim ljudima. Oproštaj se dobija kroz molitve i pozitivne misaone slike, a

104

ostvaruje se u skladu sa verom i namerom onoga koji oproštaj traži Sloboda misli i veroispovesti Član 20. Svako je slobodan da pravi misaone slike prema sopstvenim potrebama i željama u skladu sa najvišim planom njegove duše, a u cilju ispoljavanja njegovih najviših mogućnosti i uravnoteženja energetskog toga. Verovanje je jedno, jer je postojanje, koje jeste Bog kao takvo jedinstveno, a ljudska bića kao deo sveopšte jednosti jesu slobodna u izboru vere koja propoveda verovanje, što ih ne oslobađa od opšteg Zakona Zlatnog obrasca koji uspostavlja samo postojanje. Pravo na jedinstveno ispoljavanje sve duše Član 21. Sveduša je biće kroz koji se ispoljava samo postojanje na planeti Zemlji i jeste nedeljivi deo svekupne Vasione. Sve mogućnosti koje postoje u sveduši, mogu se ispoljiti u svakom njenom delu. Duša se rađa u ličnosti kroz koju se vrši njeno jedinstveno ispoljavanje na zemlji i svaki čovek rođenjem dobija pravo na ovaploćenje sveduše u svečoveka. 105

Sloboda izbora duhovnog puta Član 22. Svako je slobodan da bira način na koji će ostvariti najvišu dobit i svoje duše i ovaploćenje sveduše, a u skladu sa nasleđem svog naroda ili vere kojoj pripada. Duhovni put jeste put ovaploćenja sveduše u svečoveku i kao takav predstavlja put čoveka ka svečoveku u kojem se ispoljavaju svi potencijali sveduše. Sloboda svečoveka Član 22. Svečovek je čovek koji je osvestio sebe u sveduši na planeti i koji svojim misaonim slikama i radom na zemlji doprinosi uspostavljanju i održavanju poretka Zlatnog doba. Svečovek ima pravo izbora načina i oblika delovanja, a u tome mu pomažu Anđeli i Arhanđeli po pozivu. Sloboda medija Član 23. Svi elektronski i drugi mediji slobodni su i nesputani i njihovo delovanje je u skladu sa najvišim duhovnim i svečovečanskim koristima.

106

Sve slike i obaveštenja koje se prenose putem medija podležu zakonu setve i žetve koji se zbog jasne namere o uticanju na svest ljudsku ostvaruju odmah. Pravo na istinu Član 24. Svaki čovek ima pravo na spoznaju istine o svom božanskom poreklu i pravo na spoznaju istorije u kojoj se njegova božanska priroda razobličavala i ispoljavala. Svaka država, kao duhovo biće, objavljuje uz pomoć Anđela svoju božansku istoriju u kojoj su date i misaone slike za uravnoteženje nasleđa koja prati negativne istorijske događaje. DEO TREĆI LJUBAV Pravo na ljubav Član 25. Ljubav kao najviši treptaj (vibracija) u Vasioni je neodvojivo pravo svakog čoveka i stiče se u času začeća. Svaki čovek ima pravo na povezivanje sa energijama ljubavi i na podešavanja treptaja svog fizičkog i auričnih tela na treptaj ljubavi.

107

Pravo svakog čoveka jeste da se ispolji kao najviši treptaj Božanske, ljubavi na zemlji. Vasiona kao ljubav Član 26. Planeta zemlja kao celovit deo Vasione predstavlja stanicu koja prima energiju iz srca Vasione kao izvoru svepostojanja. Osnovnih zadatak svake duše i ličnosti u kojoj se on rađa jeste povezivanje sa izvorom i postojanje na treptaj ljubavi, odakle je jedino moguća materijalizacija čuda i ispoljavanje najviših mogućnosti ovapločćene sveduše. Direktna primena prava Član 27. Činom ispoljavanja u materijalnom svetu kroz telo ličnosti, duša uz pomoć sveljudi, Anđela prolazi kroz proces usklađivanja sa središtem Vasione odakle i ljubav kao najviši treptaj postojanja izvire i prožima čitav vidljivi i nevidljni svemir. Davanje i primanje ljubavi Član 28. Ljubav kao stanje bića u međusobnoj razmeni doprinosi podizanju nivoa svesni i svesnosti svake duše i kao takva

108

predstavlja najviši vid izražavanja postojanja duše na planeti Zemlji. Osnovno načelo ljubavi Član 29. Osnovno načelo ljubavi glasi sve što daješ daješ sebi, i kao takvo ono se spontano ispoljava u vidljivom Svemiru u času ispoljavanja misli, dela i radnji svakog pojedinačno i grupe zajedno. Ispoljavanje ljubavi Član 30. Ispoljavanje ljubavi sprovodi se kroz misli, dela i radnje i kao takva ljubav predstavlja osnovni element ustrojstva organizacionih sistema na planeti Zemlji. Prizivanje ljubavi Član 31. Kao jedan od treptaja koji postoje u ispoljenom Svemiru, svaki čovek ima pravo i odgovornost da se poveže sa izvorom i usaglasi sa treptajem ljubavi. Anđeli naročito imaju zadatak da svakoga ko traži način da se poveže sa izvorom vode putem koji je prihvatljiv za njega, a u skladu sa njegovim običajem ili verom kojoj pripada.

109

Ljubav i sloboda Član 32. Ljubav je nerazdvojno povezana sa slobodom, kao što je sloboda povezana sa ljubavlju. Svaki čovek ima pravo, da izražavanjem svoje slobodne volje, za sebe bira ono što misli da predstavlja izraz najviše ljubavi za njegovo biće. Bezuslovna ljubav Član 33. Odnosi između ljudi su zasnovani na bezuslovnoj ljubavi koja podrazumeva odsustvo ograničenja u međusobnom ophođenju i vezama koje grade. Bezuslovna ljubav je načelo po kojoj duša ispoljava svoje božansko na zemlji, a osnovno načelo bezuslovne ljubavi je ispoljeno u pravu svakog čoveka ili drugog oblika života da bez ograničenja ispolji svoje pune mogućnosti u skladu sa najvišim dobrobitima svoje duše. Brak i porodica Član 34. Svako je slobodan u izboru učesnika sa kojim će da ispolji svoje najviše mogućnosti, a prema ranijem planu svoje duše i u onim delovima vremena koji su potrebni za sticanje određenog, ranije planiranog iskustva. 110

Brak kao veza između dva odrasla ljudska bića jeste oblik koja postoji samo ukoliko je duša planirala da prođe kroz to uređeno stanje postojanja, a ljudska bića imaju svesnost o zadatku koji ostvaruju učešćem u braku. Svako ima pravo da u braku ispolji svoju potpunu osobenost, da svojom slobodnom voljom uđe i izađe iz braka. Odnos prema svim oblicima života Član 35. Svaki čovek svoje veze sa drugim ljudskim bićima kao i sa ostalim oblicima života na planeti Zemlji, ispunjava ljubavlju. Primenom zakona setve i žeteve u životu svakog pojedinačno se ispoljavaju njegove misli, radenje i dela učinjena prema bilo kom obliku života na planeti Zemlji, kao i prema planeti samoj. Uspostavljanje sistema ljubavi Član 36. Sve države donose svoje Zakone u kojima vaspostavljaju svoje sisteme ljubavi na zemlji, a prema nasleđu koje nosi narod kojem pripada. Osnovni cilj Zakona jeste poravnjanje setve i žetve i uravnoteženje energije, kroz spoznaju negativnih energetskih tokova i pokajanje, izmirenje i opraštanje na svim nivoima. 111

DEO ČETVRTI ZLATNI OBRAZAC Osnovni princip Član 37. Zlatni obrazac je princip usaglašavanja duše sa Univerzumom i svepostojanjem i kao takvo predstavlja opšte načelo uređenja odnosa među ljudima. Zakon Zlatnog obrazca se manifestuje prema principu uzroka i posledice. Ovaploćenje sve duše Član 38. Duša u svakom trenutku vremena postoji u svim svojim životima jer vreme sa stanovišta večnosti ne postoji. Da bi duša u ličnosti u kojoj živi, treperila kao izvorni treptaj ljubavi na zemlji i dosegla jednost sa Svemirom kao svepostojanjem, potrebno je da uravnoteži svoj ukupni energetski napon putem čišćenja prenetog negativnog nasleđa. Nasleđe može biti negativno ili pozitivno, a svaka misao, slika, osećanje ili reč čovekova predstavljaju uzrok koji dovodi do određenje istovetne posledice, sa kojom se stvara pozitvno ili negativno nasleđe.

112

Čišćenje nasleđa Član 39. Da bi očistio preneto nasleđe čovek pristaje na sve okolnosti i sve događaje u životu koji će doprineti čišćenju nasleđa na nivou duše kao celine. Čovek poseduje svest o važnosti čišćenja karme, pa u dogovoru sa Anđelima, a prema svojoj slobodnoj volji prihvata sve izazove i okolnosti kao put čišćenja svog nasleđa. Svaka država za sebe pravi plan čišćenja nasleđa koju je kao biće kojoj pripadaju ljudi određenog naroda napravila. Načini čišćenja nasleđa Član 40. Uravnoteženje energije se ostvaruje mislima, delima, rečima i osećanjima koje su u njihovoj osnovi. Lično čišćenje nasleđa podrazumeva procese u kojima ličnost uz pomoć Anđela prolazi kroz iskustva zahvalnosti, opraštanja, molitvi i mira. Zajedničko čišćenje nasleđa podrazumeva izmirenje naroda i ljudi na svim nivoima kroz sve oblike organizovanja ljudi na zemlji, sa osnovni ciljem da naprijatelji postanu prijatelji koji će da preduzimaju zajedničke radnje u korist svih naroda i svih bića koja žive na planeti Zemlji. 113

Čišćenje karme je put ka novoj društvenoj organizaciji na zemlji koja je ustanovljenja prema principu automatskog delovanja zakona setve i žetve. Zlatni obrazac kao organizacioni oblik Član 41. Uzimajući u obzir spontano delovanje Zlatnog obrazca, sve države su uspostavile svoje organizacione strukture u skladu sa pozitivnim obrascem Zakona Zlatnog preseka. Zlatni obrazac i slobodna volja Član 42. Svaki čovek ima pravo da kroz svoje misli, reči, dela i osećanja izrazi svoj pozitivan životni obrazac. Svako uticanje na drugoga, ograničenje slobode ili oduzimanje prava na izražavanje slobodne volje, se spontano odražava u životu pojedinca i on sam snosi posledice svojih misli, reči, dela i osećanja. Pozitivno nasleđe Član 43. Pozitivno nasleđe je put razvoja čovečanstva i svih bića na planeti zemlji.

114

Pozitivno nasleđe se stvara pozitivnim delima, mislima, osećanjima i rečima i to kroz molitvu, misaone slike, oproštaj, opraštanje, zahvalnost i svaki drugi čin ispoljavanja davanja prema drugom čoveku, prema ostalim oblicima života na planeti, prema planeti Zemlji i prema Vasioni kao svejednosti. Načelo ravnopravnosti Član 44. Svaki čovek u ispunjenju svoje pune ličnosti je ravnopravan u odnosu na ostale i svako učinjeno delo, misao, reč ili osećanje imaju istu snagu. Zlatni presek Član 45. Osvešćeni Um, kao sredstvo ispoljavanja Svemira na planeti Zemlji, stara i rastvara svetove u kojima živi svaki čovek i na taj način učestvuje u stvaranju vidljivog Svemira čitavog čovečanstva. Zlatni presek je put razvoja ljudskog Uma, od pojedinačnog ka opštem i od opštem ka pojedinačnom i taj put naziva se Zlatni put.

115

Zlatni put Član 46. Zlatni put jeste konačan put svake duše koji podrazumeva pre svega ovaploćenje duše na zemlji, kroz sjedinjenje ličnosti sa najvišim planom svoje duše, a zatim i uopštavanje ovaploćene duše, koja se ispoljava kroz posvećen rad za opšte dobro u skladu sa tim planom Zlatni put i države Član 47. Svaka država nakon čišćenja negativnog nasleđa, donosi Zakon Zlatnog puta, a to je plan delovanja naroda kao bića u skladu sa najvišim planom Vasione za taj narod. Zlatni put planete Zemlje Član 48. Planeta Zemlja kao deo svejednost u kojem postoje mnogi svetovi ima svoj Zlatni put sa kojim ona sama ispoljava najvišu svrhu svog postojanja u Vasioni. Planeta Zemlja, jeset riznica znanja Vasione koje je pohranjeno u ljudskom DNK. Zlatni put planete Zemlje ispoljava se realizacijom Zlatnog puta svakog čoveka i naroda kao celine, a sa otključavanjem riznice znanja koja su pohranjena u ljudskom DNK. 116

Svaki čovek svojom slobodnom voljom izražava saglasnost na proces otključavanja DNK, a nakon što očisti svoje nasleđe i uskladi energiju svoje duše na svim nivoima. DEO PETI PRIHODNI (FINANSIJSKI) SISTEM Osnovna načela Član 49. Izobilje je jedno od načina ispoljavanja Svemira, u materijalnom svetu i kao takvo prestavlja jedno od osnovnih ljudskih prava. Izobilje se ispoljava u čovekovom životu primenom načela Zlatnog obrasca. Strah od smrti koji je bio koren nesigurnosti čovečanstva, i osnova za prekom potrebom za sticanje materijalnog bogatstva, sa prelaskom na novi sistem računanja vremena se u potpunosti neutrališe, obzirom na to da je čovek spoznao svoju večnu prirodu. Prihodni sistem u Zlatnom dobu predstavlja sistem organizacije među ljudima kojim se vrši prenos prihoda između različitih grupa i subjekata na planeti Zemlji, u cilju zadovoljenja čovekovih potreba, stvaranja duhovnog bogatstva i duhovnog napredovanja ljudske vrste.

117

Osnovni cilj finansijskog sistema jeste obezbeđivanje blagostanje svakog čoveka na zemlji. Zlatni obrazac i prihodni (finansijski) sistem Član 50. Primenom Zakona Zlatnog obrazca, put blagostanja jeste put davanja, što više dajemo od sebe, više ćemo dobiti za sebe. Neposredna primena Član 51. Primenom Zakona Zlatnog preseka na put blagostanja, svaki čovek nakon zadovoljenja svojih ličnih potreba, ima pravo da izabere oblik i način davanja i da odredi u kom procentu će njegovo davanje doprineti razvoju čitavog čovečanstva. Razvoj svesti i svesnosti, kao i korišćenje punih mogućnosti svakoga ima za cilj da se materijalno bogatstvo zameni duhovni, s najviša svrha svake duše biće objavljena svima danom prelaska na nov način računanja vremena. Novac Član 52. Opšti i jedini novac na planeti zemlji jesu kovanice izrađene od Zlata i Srebra.

118

Zlato i Srebro su energetski oblici ispoljavanja načela blagostanja i kao takve su dostupne ljudima, prema načelu Zlatnog preseka. Zalihe Zlata i Srebra na planeti Zemlji su dovoljne da se obezbedi nesmetana razmena dobara i usluga, a prema načelu Zlatnog preseka, nova nalazišta ovih metala pronalaziće oni narodi koji budu više davali od sebe, čovečanstvu i planeti Zemlji. Svetsko domaćinstvo (ekonomija) Član 53. Svetsko domaćinstvo (ekonomija) je organizovano po naćelu Zakona Zlatnog obrasca. Prelaskom na novi sistem računanja vremena i spoznajom večnog postojanja, svaki čovek će otključavanjem svojih najviših mogućnosti prepoznati svoj zadatak i svoju ulogu na planeti Zemlji. Radeći u skladu sa svojom najvišom istinom, svaki čovek koji je uključen u procesu proizvodnje i stvaranja dobara i usluga je važan činilac u radu svetske ekonomije i čovečanstva kao takvog

119

Novčani (Bankarski) sistem Član 54. Bankarski sistem je zasnovan na načelu duhovnog bogatstva, a banke ne stvaraju višak dobiti već imaju za cilj da upravljanjem novčanih tokova doprinesu razvoju nauke i privrede, praveći vezu između njih. Banke se bave i beskamantnim pozajmljivanjem novca pojedincima i pravnim licima, uz Plan razvoja duhovne vrednosti, koji se podnosi uz zahtev za odobrenje pozajmice. Plan razvoja duhovnog bogatstva je plan koji svaki pojedinac ili privredni činilac podnosi, a koji se sastoji od poslovnog plana i od obrazloženja, zbog čega je takav poslovni poduhvat dobar za opšte dobro. Zbog sveprožimajućeg blagostanja, koje se ispoljava u životima svih ljudi, sa kojima je svim ljudima koji su uravnotežili svoju energiju omogućemo zadovoljenje ličnih potreba u skladu sa njihovim sopstvenim željama, banke se bave isključivo davanjem pozajmica za poslovne poduhvate koji imaju za cilj napredak čovečanstva, a same novčane pozajmice imaju za cilj da doprinesu lakšoj razmeni dobara.

120

Centralna banka Član 55. Centralna banka je ustanova koja usmerava novčane tokove na nivou države, a prema Zakonu Zlatnog puta koji svaka država izrađuje na godišnjem niovu. Privredne Banke, pozajmljuju novac od Centralne banke bez kamate. Javni prihodi i rashodi Član 56. Svaka država, kao organizaciona jedinica donosi Budžet kojim predviđa sredstva koja su potrebna za ostvarivanje životnih potreba takve oragnizacione jedinice. Zbog jasno razvijene svesti svakog čoveka o njegovoj duhovnoj dimenziji i opredeljenja svakog pojedinačno za sticanje duhovnog bogatstva, sredstva koja se izdvajaju služe isključivo za napredak, razvoj, uređenje ili izgradnju dela planete na kojoj živi narod koji pripada određenoj državi. Duhovno bogatstvo Član 57. Sa prelaskom na novi sistem računanja vremena svaki čovek će steći jasnu svest o svojoj bezvremenoj prirodi i svu svoju

121

energiju, snagu, znanje i umeće usmeriće na sticanje duhovnog bogatstva.. Duhovno bogatstvo se stvara pozitivnim životnim obrascima i svaki čovek ima pravo da stekne onoliko duhovnog bogatstvo, koliko je izražavanjem svoje slobodne volje, kroz iskustvo na zemlji u mogućnosti da ostvari. Duhovno bogatstvo je skup pozitivnih uzroka svake duše u svim ličnostima na zemlji. Način pravljenja izobilja Član 58. Kao jedan od vidova svepostojanja, izobilje je osnovni način ispoljavanja svepostojanja na zemlji. Svaki čovek svojim mislima, delima, rečima i osećanjima, radeći na sticanju duhovnog bogatstva, pravi izobilje u kojem živi. Prema Zakonu Zlatnog preseka, izobilje se stvara pozitivnim životnim obrascima i deluje neposredno nakon prelaska na novi sistem računanja vremena u kojem će svaki čovek, svestan najvišeg plana svoje duše raditi na ispunjenju tog plana, dobrovoljno i u skladu sa svojim najvišim koristima kao i koristima društva i planete kao celine. Ispunjavajući najviši plan svoje duše, svaki čovek stvara izobolje koje privlači u svoj život, jer ispunjavajući taj plan, 122

čovek ispunjava plan Svemira na zemlji, u kojem se nalaze sva blaga sveta. Izobilje i duhovni uspon čovečanstva Član 59. Raniji prihodni sistemi koji su doveli do toga da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji u potpunosti nestaje sa prelaskom na novi sistem računanja vremena, u kojem svaki čovek koji živi na zemlji ima jasnu svest o vrednosti duhovnog bogatstva, pa se tako dobrovoljno odriče zemaljskih blaga, radeći pre svega na sticanju duhovnog blaga, kao jedine vrednosti kojoj duša teži kao deo svepostojanja. Primenom pozitivnih obrazaca, svako delo učinjeno u korist sticanja duhovnog bogatstva, spontano privlači izobivlje u život svakog pojedinačno. Tako izobilje predstavlja nagradu na zemlji, za duhovno bogatstvo u duhu. Zlatni put izobilja Član 60. Primenom Zakona Zlatnog preseka na prihodni sistem, sistem izobilja podrazumeva da se na planeti u svakom trenutku proizvede, napravi ili stvori tačno onoliko roba i usluga koje su svakom čoveku potrebne i dovoljne da ispune najviši plan svoje duše, a javni prihodi i rashodi i novčani tokovi služe

123

upravo tome da omoguće razmenu dobara i usluga, koje će poslužiti ispunjenju tog cilja. DEO ŠESTI DRUŠTVENI SISTEM Osnovna načela Član 61. Planeta Zemlja, kao deo Vasione ima svoju jedinstvenu ulogu, a ispunjenje te uloge dato je u Zakonu Zlatnog puta planete Zemlje. Svaka država je slobodna u izboru uređenja svog društvenog sistema, a osnovi cilj uspostavljanja državnih organa jeste izrada, primena, nadzor i ispunjavanje Zakona Zlatnog puta planete Zemlje. Predstavnici država Član 62. Predstavnici država su ličnosti od najvišeg duhovnog i svetovnog ugleda i kao takvi oni učestvuju u izradi Zlatnog puta planete Zemlje, kao članovi Zlatnog Zemljinog tela.

124

Zlatno Zemljino telo Član 63. Zlatni put planete Zemlje je najviši organizacini zakon i njega uz pomoć Anđela i izrađuje Zlatno Zemljino telo, kao najviši oblik organizovanja ljudskih bića na planeti Zemlji. Učešće država u Zlatnom putu planete Član 64. Prepoznajući svoju ulogu na planeti svaka država za svoj narod donosi svoj Zakon Zlatnog puta, koji predstavlja sastavni deo Zlatnog puta planete Zemlje. Organizacioni oblici Član 65. Organizacioni oblici ustanova koje su postojali u starom sistemu računjanja vremena, preuređuju se, dopunjuju ili zamenjuju novim u skladu sa potrebama ispunjenja Zakona Zlatnog puta zemlje. Središta moći Član 66. Središta moći jesu prirodna mesta moći koja postoje na planeti, a na kojima je najlakše ostvariti međugalaktičko ophođenje i uspostaviti vezu sa drugim svetovima u Svemiru. 125

Središta vlasti Član 67. Središta moći su mesta od posebnog značaja za planetu Zemlju kao i za čitavo čovečanstvo i kao takva predstavljaju zajedničku baštinu svih. Središta vlasti su ona središta koja su se do prelaska na nov sistem računanja vremena nazivali glavni gradovi. Most preko prošlosti Član 68. Svaka država posebno donosi Zakon koji se zove Most preko prošlosti, kojim predviđa mere i delatnosti za ispravljanje lošeg nasleđa naroda, a državni organi i ustanove kao svoj glavni zadatak imaju ostvarenje tih delatnosti. Ustav i Zakoni Član 69. Svaka država, nakon prelaska na novi sistem računanja vremena, donosi svoj Ustav i zakone koji su u skladu sa Zakonom Zlatnog preseka. Svaka država sve postojeće zakone prilagođava Zakonu zlatnog puta.

126

Svaki Zakon u svojim uvodnim odredbama počinje od obrazloženja donosica zakona o opravdanosti njegovog usvajanja, a u skladu sa Zakonom Zlatnog puta države i planete Zemlje. Imovina Član 70. Zahvaljujući spontanom delovanju zakona uzroka i posledice i svesti čoveka o večnoj prirodi njegove duše, koja u životu ličnosti ostvaruje sopstveni plan postojanja, jedina imovina kojoj čovek teži jeste duhovno bogatstvo, koje je kao takvo netuđivo pravo svakog čoveka. Zbog prirode novog računanja vremena, u kojem se svi sadržaji duše ispoljavaju istovremenu, a kapija smrti samo je put ka večnosti, svaki čovek u materijalnom smislu ima pravo na zadovoljenje svojih ličnih i porodičnih potreba. Materijalne želje koje je u ranijem sistemu računanja vremena trebalo zadovoljiti u materiji postaju želje za posedovanjem duhovnog bogatstva, koje kao takve ispoljavaju blagostanje i u materiji. Blagostanje koje se ogleda u zadovoljenju potreba kroz jedinstvo sa izvorom.

127

Sudska vlast Član 71. Međuljudski odnosi se uređuju spontanim delovanjem zakona uzroka i posledice, a Zakoni koji su u skladu sa Zakonom Zlatnog preseka sprovode se bez izuzetka. Sudska vlast, ima savetodavnu ulogu i bavi se pre svega savetovanjem građana po pitanju ostvarivanja prava i izbegavanja nepovoljnih posledica uzroka koji bi napravili svojim mislima, delima, rečima i osećanjima. Mesna (lokalna) samouprava Član 72. Sve mesne samouprave ili organizacione jedinice u kojima se na nivou država ostvaruje mesna vlast, donose svoje Zakone Zlatnog puta u skladu sa Zakonom Zlatnog puta države, u kojima je pored mera za učešće na opštem nivou predviđeno mesno delovanje u skladu sa Zakonom Zlatnog preseka države i planete Zemlje.

128

DEO SEDMI ŽIVOTNA SREDINA - EKOSISTEM Osnovna načela Član 72. Eko sistem je sistem svih svetova koji postoje na planeti zemlji i kao takav predstavlja osnovu za njihov rast i razvoj. Sva bića koja su nastanjena na zemlji u skladu sa potrebama svoje vrste imaju ista prava koja su neotuđiva i koja se primenjuju spontano. Međusobni odnos svetova i razumevanje odnosa izmeđi njih je deo opšteg znanja svakog bića koje živi na planeti. Jedinstvo svepostojanja Član 73. Ispoljavanje Boga na planeti zemlji sprovodi se kroz sve oblike i kroz sve svetove na skladan i sveprožimajući način. Svaki sistem na planeti ima svoju posebnu ulogu u održavanju ravnoteže u Vasioni, i svaki ima jednako pravo na ispoljavanje te svoje uloge. Eko sistem na planeti zemlji nerazdvojivo je povezan sa galaktičkim sistemom i sa njim čini neraskidivi deo.

129

Jednost svepostojanja odgleda se u međusobnom uticaju sistema jedan na drugi, koji se ogleda u stalnoj potrebi za uspostavljanjem ravnoteže između njih. Ekosistem planete zemlje i svi svetovi u njemu čine jedinstveno biće planete. Majka Zemlja Član 74. Planeta Zemlja je središte za matreijalizaciju svepostojanja i kao takva sadrži sve neophodne uslove za održavanje sistema materijalnog svepostojanja na njoj. Ritam planete zemlje je usklađen sa Sveopštim svemirskim kretanjima i ona sama u cilju održavanja ravnoteže svoje ispoljavanje materijalizuje kroz različite oblike postojanja u svom ekosistemu. U skladu sa sveukupnim nasleđem, svaka država koja postoji na jednom delu Planete je odgovorna za očuvanje dela planete na kojoj živi. Opšti Zakon Pomirenja Član 75. Zlatno Zemljino telo donosi Opšti Zakon Pomirenja u kojem predlaže Opšte mere za usopstavljanje i održavanje

130

ravnoteže između planete i čovečanstva koje jeste samo jedan njen deo. Opšti Zakon Pomirenja izgrađen je na principu ravnopravnosti svetova uz uvažavanje različitosti u kojima se svepostojanje ispoljava. Opšti Zakon Pomirenjaje osnova za uspostavljanje ravoteže svetova koji su neophodni za Život planete zemlje. Savez država Član 76. Opšti Zakon Pomirenjaima za cilj da stvori savez između država kao oblika organizovanja ljudske vrste i ostalih oblika postojanja na planeti. U okviru tog saveza svaka država donosi svoj Zakon Pomirenja u kojem predviđa niz mera za očuvanje dela planete na kojoj ostvaruje svoje pravo na materijalno ispoljavanje. Organi planete Član 77. Planete Zemlja kao jedinstven živi sistem, sastavjlena je od organa i ćelija koje zajedno čine Zemljino telo.

131

Organi zemljinog tela se u meterijalnom svetu ispoljavaju kao skup ćelija koje se grupišu u ljudski svet, životinjski svet, biljni svet, zemljino čvrsto telo i zemljin omotač. Da bi Zemljino telo ispoljavalo na pravi način svoju ulogu u galaktičkom telu kojem pripada, potrebno je da svi njeni delovi i organi budu isceljeni i dovedeni u ravnotežu. Sa prelaskom na nov sistem računanja vremena, sa otključavanjem ljudske DNK svi delovi zemljinog tela biće kao takvi osvešćeni u svakomljudskom biću, koja će u svojim sopstvenim telima svesno osećati nesklad celine kojoj pripadaju. Ljudski sistem Član 78. Ljudski sistem jeste mozak tela planete zemlje, a svaki čovek kao ćelija tog mozga učestvuje u održavanju ravnoteže Planete kao celine i svih ostalih organa. Sa prelaskom na nov sistem računanja vremena i sa otključavanje DNK, svaki čovek će prirodno usklađivati svoje ponašanje sa celinom Zemljinog tela čiji je deo.

132

Životinjski svet Član 79. Životinjski svet i drugi svetovi koji čine jedinstveno Zemljino telo, predstavljaju organe zemljinog tela preko kojih ona ostvaruje svoju ulogu u Galaktičkom telu. Životinjski svet jeste organ ravnoteže životne energije i kroz njega se svepostojanje ispoljava u svom čistom životnom obliku bez svesti koja bi usmeravala taj tok prema volji ljudskih bića. Sa prelaskom na nov sistem računanja vremena, ljudska bića će osvestiti svoju povezanost sa životinjskim svetom na nivou životne energije. Povezivanjem sa životinjskim svetom na nivou životne energije, ljudi će povećati svoj životni energetski napon. Životinjski sistem jesu mišići tela planete Zemlje, čista snaga i životna energija koja se uz pomoć ljudskog sistema usmerava u skladu sa Sveopštim životnim tokovima planete zemlje. Biljni sistem Član 80. Biljni svet planete Zemlje jeste organ za održavanje i samoisceljenja tela planete zemlje i svih njegovih delova.

133

Biljni svet jeste materijalizacija životne energije postojanja u obliku u kojem ljudska bića mogu da je unesu u svoj organizam i kao takava on predstavlja i hranu i lek u isto vreme. Vodeni sistem Član 81. Vodeni sistem jeste krvotok tela planete Zemlje, koji je neophodan za život svih ostalih sistema. Čista voda nosi sve podatke, neophodne za normalan rad svake ćelije tela Zemlje u obliku vibracije koje su usklađene sa Sveopštim Svemirskim tokovima. Čvrsto zemljino telo Član 82. Čvrsto zemljino telo je energetska svemirska stanica koja je usklađena sa srcem Vasione, a koja održava sve svoje sisteme u životu. Čvrsto zemljino telo jeste matrijalizovano telo velike duše Svemira u kojem su pohranjeni svi podaci iz pragalaktičkih civilizacija.

134

Zemljin omotač Član 83. Zemljin omotač je deo duše Svemir u kojem postoje različiti svetovi, koji će sa prelaskom na nov sistem računanja vremena postati vidljivi svim živim bićima na planeti. Bezvremenost postojanja Član 84. Život kao materijalizovani oblik ispoljavanja sveduše (Svesnosti) i telo čoveka kao oblik ispoljavanja ovog oblika sa prelaskom na nov način računanja vremena, postaju put duša u kojima se ona kroz materijalna iskustva podiže na treptaj ljubavi. Iz tog razloga planeta Zemlja, u opštem Galaktičkom telu predstavja organ za razvoj i rast duša i njihovo povezivanje sa Izvorom. Jedinstveno Galaktičko Telo Član 85. Svepostojanje kao jedinstven sistem u Vasinoi, kroz planetu Zemlju i sve njene organe predstavlja svojevrsnu školu u kojoj duše uče svoje lekcije na putu ka jednosti i bezvremene ljubavi od koje je napravljen čitav Svemir.

135

DEO OSMI ENERGETSKI SISTEM Osnovna načela Član 86. Energetski sistem je duša zemljinog tela i kao takva ona je nepresušna, večna, neuništiva i sveprožimajuća. Pravo na energiju Član 87. Pravo na energiju je neotuđivo pravo svakog čoveka koja je svepristuna u prostoru i vremenu. Svemirska etika Član 88. Etika koja je u suštini sklad i dobrota koja predstavlja energetsku ravnotežu osnovni su principi na kojima počiva razmena energije na svim nivoima. Sveopšta energija etra Član 89. Energija se crpi iz nepotrošivih, besplatnih i prirodnih izvora među kojima je i energija etra, koja je otkrivena sa prelaskom na novi sistem računanja vremena. 136

Energija etra je svemirska energija koja upravlja čitavim Zemljinim telom i svim njenim delovima, ona je besplatna i dostupna svim bićima na planeti. Energija etra ispunjava čitavu svepostojeću Vasionu. Zakon satreperavanja (rezonancije) Član 90. Zakon satreperavanja je najopštiji prirodni zakon i sve veze među pojavama se uspostavljaju raznim vrstama prostih i složenih satreperavanja. Klimatska ravnoteža Član 91. Zbog neravnoteže klimatskog sistema koja je uspostavljena u starom sistemu računanja vremena Zlatno Zemljino Telo donosi Dektret o klimatskoj ravnoteži na planeti Zemlji, kako bi se uspostavile i trajno održavale sve životne radnje svih njenih organa. Plan o uspostavljanju ravnoteže Član 92. Svaka država donosi svoje planove za uspostavljanje klimatske ravnoteže u odnosu na neravnotežu koja je uočena na planeti Zemlji na kojem ispoljava svoj organizacioni oblik.

137

Prenos energije Član 93. Energija etra se prenosi bežičnim putem u svom korisnom obliku i dostupna je svim bićima na planeti Zemlji. Pogonska energija Član 94. Mašine, aparati i ostale sprave na planeti rade na pogon energije Etra. Plan energetskog čišćenja planete Zemlje Član 95. Usled činjenice da su ljudi u starom sistemu računanja vremena elektromagnetsku okolinu zagađivali radio-talasima, radarskim kratkotalasnim zračenjem i drugim elektromagnetnim zračenjima koja su u neskladu sa energijom živih bića našeg Sunčevog sistema, svaka država je u obavezi da donese svoj Plan za energetsko čišćenje dela svog planete. Prelazak na novi sistem Član 96. Svaka država će izgraditi svoj sopstveni plan prelaska na novi energetski sistem i plan usklađivanja starih sistema prenosa 138

koji su u skladu sa Svemirskom etikom prenosa i korišćenja energije. Obnovljivi oblici energije Član 97. Svi obnovljivi oblici energije koji su postavljeni na planeti i koji imaju svoju ulogu, i dalje će biti korišćeni, sa tim što će za napajanje, ukoliko je potrebno koristiti energiju etra. DEO DEVETI ZDRAVSTVENI SISTEM Osnovna načela Član 98. Polazaći od načela da je svaki čovek ćelija velikog tela planete Zemlje, a planeta Zemlja ćelija velikog tela Vasione, zdravstveni sistem se zasniva na usklađivanju čoveka sa prirodnim tokovima planete. Zdravlje samo po sebi je izraženo sačiniteljem usklađenosti čoveka sa prirodom, i izražava se kroz pozitivne i negativne energetske tokove koje prolaze njegovim fizičkim telom. Telo je samo po sebi energija koja je na treptaju koji ljudski mozak može da primeti kao čvrsto telo, a kao splet potsticaja ono reaguje na sve uticaje kojima su izloženi.

139

Usklađivanje negativnih energetskih tokova sa prirodnim kretanjem energije na području na kojem čovek živi jeste osnova za postizanje savršene usklađenosti koja je uslov zdravlju tela čoveka. Zdravlje kao način života Član 99. Zdrav način života, koji podrazumeva usklađenost tela i duše čoveka sa prirodnim tokovima energije je preduslov dobrog stanja organizma i dugovečnosti samom ljudskog bića. Planeta Zemlja je riznica u kojoj postoje svi lekovi i svi neophodni činioci za očuvanje dobrog zdravlja čoveka. Ljudsko biće Član 100. Ljudsko biće je složeni sistem sastavljan od elemenata koji čine telo kao instrument za samorealizaciju i samoprepoznavanje sveduše (Svesnosti). Za očuvanje dobrog stanja potrebno je da svi nivoi budu usklađena sa prirodnim tokovima na delu planete na kojoj čovek živi. Poremećaji na fizičkom nivou, su samo rezultat poremećaja na nekom od viših nivoa, a glavni uzrok svih poremećaja čoveka su njegove misli, odnosno misaone slike koje ima o sebe i svetu oko sebe.

140

Svako isceljenje zbog toga kreće od misli, a svako ispoljavanje isceljenja se ispoljava na fizičkom telu. Posledice poremećaja ne mogu se lečiti, osnov svakog isceljenja nalazi se u uzrocima, u mislima i emocijama ljudi. Uzrok poremećaja Član 101. Lek za svaki poremećaj nalazi se tamo gde se nalazi i uzrok, u ljudskom umu, jer uzrok može da se leči samo drugim uzrokom, a ne i učinkom uzroka, a lek postoji tamo gde postoji potreba za lečenjem. Svaki poremećaj sistema ljudskog bića je proizvod njegovih misli, a kako je u Vasiona sve jedno tako su i isceljenje i poremećaj jedno. Spoznajući istinu o svom božanskom poreklu, kao i delovanja zakona uzroka i posledica koji deluje na nivou misli svako ljudsko biće će za sebe izabrati da se oslobodi misli koje nisu ispunjene ljubavlju. Svaki čovek će za sebe odlučiti da stvari vidi drugačije, da se oslobodi negativnih misli, bez kojih ne može videti negativan svet. Zahvalnost i opraštanje su koraci za vraćanje ljubavi u svest čoveka, kao i put stvaranja mira, bezbednosti i radosti na planeti Zemlji. 141

Isceljenje Član 102. Oni koji su isceljeni postaju su donosioci isceljenja i zdravlja svuda oko sebe, jer svojom čistom energijom rastvaraju negativne energetske naslage sveta oko sebe. Ljudska bića sa svojim mislima i emocijama su ključ za isceljenje planete Zemlje i svih njenih organa, i samo kada ispoljavaju svoju isceliteljsku ulogu, ljudska bića opravdavaju svoje postojanje u Vasionu. Zlatni plan isceljenja Član 103. Svako ljudsko biće sa prelaskom na nov sistem računanja vremena će doneti svoj Zlatni plan za oslobađanje sveta od sebe samog, od misli koje su pravile vidljive pojave na zemlji. Zlatni plan jeste plan Zahvalnosti i Opraštanja. Zahvalnost i opraštanje su put za oslobađanje sveta, a svaka bolest je samo odbrana usmerena protiv istine da je sve jedno i da je jedno sve.

142

Volja kao pokretač Član 104. Slobodno izražena volja je osnova za uspostavljanje svih odnosa i poredaka na planeti Zemlji među ljudskim bićima. Sa prelaskom na nov sistem računanja vremena, kada će se strah od smrti, koji je u korenu svih strahova razobličiti, svako ljudsko biće će po svom slobodnom izboru krenuti putem isceljenja sebe, čovečanstva i planete Zemlje kao jedinstvenog organizma koji je sačinjen od svih vidljivim i nevidljivih svetova na njoj. Sa otključavanjem ljudske DNK, svako ljudsko biće će osvestiti sećanje na svoje božansko poreklo i sa svojom slobodno izraženom voljom prihvatiti sebe onakvim kakvim ga je Gospod stvorio, preuzimajući svesno na sebe zadatak koju duša njegovog tela ima na planeti u vremenu njenog života u ličnosti čoveka. Život u svetlosti Član 105. Život u svetlosti koji podrazumeva življenje u skladu sa prirodnim zakonima i usklađenost sa opštim planom svake duše sastoji se u molitvi i meditaciji, fizičkoj delatnosti, zdravoj ishrani i delatnostima koje su u skladu sa najvišim planom duše svakog pojedinca.

143

Homeopatija Član 106. Homeopatija je proces prirodnog isceljenja u kojem se lekovi koriste da bi podstakli prirodne moći organizma za samoisceljenje i predstavlja osnovu za lečenje. Homeopatija koja posmatra bolest kao narušavanje sklada između uma, osećaja i tela predstavlja osnovnu isceljenja u zdravstvenom sistemu. Knjiga univerzalnih lekova Član 107. Knjiga univerzalnih lekova, koja sadrži nazive i lekovita svojstva najzačajnijih biljaka sa planete Zemlje predstavlja osnovu za održavanje dobrog stanja čoveka i pravilnim spajanjem i redovnom upotrebom ovih biljaka, čovek je u stanju da dugoročno uspostavi sklad u svim svojim telima. Za svaku od ovih lekovitih biljaka, postoji molitva ili mantra koja prati njihovu upotrebu, kako bi um svakodnevno bio uključen u proces održavanja skladnosti čoveka. Kristali Član 108. Kristali i drago kamenje su pomoćna lekovita sredstva koja odašilju treptaje i učestalosti (frekvencije) koje pomažu 144

isceljenje, održavanju ravnoteže, ispunjavanje energijom i preobražavanje ljudskog tela i duha, dovođenje u sklad nasleđa i sila prirode da bi ljudi sa prirodom i Zemljom na kojoj žive činili harmonično jedinstvo. Orgonski sakupljači Član 109. Usled izloženosti elektromagnetinim i drugim zračenjima, pored svakodnevne prakse samoisceljenja čovek uravnotežava svoju energiju putem orgonskih sakupljača. Sakupljači životnih (orgonskih) enegija su javne ili privatne ustanove za čišćenje i usklađivanje energije čoveka i pristup tim sakupljačima je besplatan. DEO DESETI OBRAZOVNI SISTEM Osnovna načela Član 107. Obrazovanje je pravo svakog čoveka da spozna svoju božansku prirodu i druge istine postanja i da kroz njihovu primenu ostvari svoju ulogu na planeti Zemlji. Sveopšte znanje je osnova obrazovanja i ono se temelji na prenošenju podataka uz ličnu spoznaju svake spoznajne delatnosti. 145

Podela obrazovanja Član 108. Obrazovanje se deli na opšte i pojedinačno, a u okviru opšteg i pojedinačnog na nivoe osnovnog srednjeg i visokog obrazovanja. Osnovno obrazovanje Član 109. Osnovno obrazovanje je obrazovanje koje počinje od pete do desete godine deteta, a koje podrazumeva usvajanje prirodnih zakona i ličnu spoznaju duhovnih načela na kojima se ti zakoni temelje. Srednje obrazovanje Član 110. Srednje obrazovanje je proces spoznaje svoje uloge na planeti Zemlji i podrazumeva usvajanje osnovnih znanja i veština za obavljanja te uloge. Osvešćenje znanja i usvajanje osnovnih načela obavlja se u grupama uz učitelje sa prosvećenim učiteljskim nasleđem za određenu oblast delovanja. Srednje obrazovanje traje od desete do šesnaeste godine.

146

Visoko obrazovanje Član 111. Visoko obrazovanje podrazumeva proces spoznaje svojih sposobnosti kroz razvijanje ličnih delatnosti kojima se uloga svakoga pojedinačno ostvaruje. Primena znanja i veština u obavljanje svoje uloge, uz učitelje sa prosvećenim učiteljskim nasleđem za određenu oblast delovanja i povezivanje ljudi u krugove u kojima se obavlja određena delatnosti, radi zajedničkog delovanja, jeste osnova visokog obrazovanja. Mesta za učenje Član 112. Učenje se sprovodi u školama koje su namenjene spoznaji određenih srodnih znanja. Nastavni planovi Član 113. Nastavni planovi i programi dele se na opšte i pojedinačne. Opšti nastavni planovi su oni koji se izučavaju na svim nivoima obrazovanja i u svim spoznajnim procesima. Pojedinačni nastavni planovi su planovi koji su namenjeni osvešćenju tačno određenih znanja i sposobnosti koji su 147

potrebni za usvajanje i primenu veština neophodnih za obavljanje uloge svake grupe, odnosno svakog pojedinca na planeti Zemlji, a u skladu sa ulogom naroda kojem pripada. Opšti nastavni planovi Član 114. Opšti nastavni planovi sadrže sistematski i smisaono dato opšte znanje, prema niovu spoznajnih mogućnosti svakog uzrasta. Osnovna struktura opštih nastavnih planova je: 1. 2. 3. 4.

5. 6. 7.

Spoznaja prirodnih i vasionskih zakona kroz izučavanje materije i vidljive energije. Spoznaja duhovnih istina kroz izučavanje svetih spisa od verodostojnih izvora. Spoznaja izvornog duha, kroz izučavanje svetih spisa od verodostojnih izvora. Povezivanje sa izvornim duhom kroz meditaciju, molitve, mantre, prizivanja, radnje i rituale date u svetim spisima od verodostojnih izvora. Spoznaja niova večnosti kroz upoznavanje sa tokom duše. Otkrivanje, postizanje i življenje istinitosti. Ljubav sveopšte sredstvo i cilj postojanja svakog čoveka na planeti Zemlji.

148

8.

9. 10. 11.

12.

Uspostavljanje skladnih veza sa drugim živim bićima, prirodom, planetom zemljom i drugim svetovima koji postoje na planeti. Upoznavanje sa čovekovim telom kao savršenom kosmičkom mašinom. Upoznavanje sa kosmologijom i astrologijom. Upoznavanje procesa za uključivanje u tokove energije izvora kroz ples, igru, pesmu, slikanje, pisanje i druge oblike stvaralačkog izražavanja. Upoznavanje sa pravilima ispravnog stanovanja i održavanja svog prostora za život na planeti, u skladu sa održavanje harmonije.

Pojedinačni nastavi planovi Član 115. Pojedinačni nastavni planovi su oni planovi koji su prilagođeni delatnostima ličnosti koju je duša izabrala za obavljanje tačno određene uloge na planeti Zemlji. Proces upoznavanja sa svojom izvornom ulogom počinje na nivou osnovnog obrazovanja kroz podsticanje delatnosti kojima je ličnost na samom početku sklona uz obazbeđenje uslova za spoznaju svim mogućnosti. Do kraja osnovnog obrazovanja svaki čovek je osvestio svoju ulogu na planeti.

149

Na nivou srednjeg obrazovanja nastavni planovi su prilagođeni spoznaji tačno određenih uloga kojima grupa pojedinaca pripada. Na nivou visokog obrazovanja nastavni planovi podrazumevaju praktičan rad na primeni osvešćenih znanja i sticanje veština neophodnih za obavljanje svoje uloge. Prosvećeno znanje Član 116. Prosvećeno znanje podrazumeva utiskivanje treptaja (vibracija) znanja, određenog padatka u energetsko telo čoveka, a radi pokretanja i ubrzavajna procesa sazrevanja i primene znanja. Prosvećenje znanja se radi na početku svakog kruga obrazovanja. Učitelji Član 117. Učitelji su ljudi koji prenose prosvećeno učiteljsko nasleđe, za svaku oblast obrazovanja koja se prenosi u obrazovnom sistemu i koji su položili Učiteljski ispit pred velikim učiteljskim savetom koji postoji za svaku oblast posebno, a koji su osvestili Boga u sebi.

150

Učenici Član 118. Obrazovanje je neophodan proces razvoja ličnosti duša i predstavlja prirodan put svakog čovena na planeti zemlji i ljudi samim rođenjem postaju učenici na planeti Zemlji, kroz koje njihova duša uči lekcije po koje je došla na samu planetu. Učitelji su tu da pomognu procesu razvoja duše, a prema ranijem planu duša učenici sami biraju i dolaze do učitelja koji će ih voditi kroz proces spoznaje na njihovom putu razvoja. DEO JEDANAESTI MEĐUPLANETARNI ODNOSI Opšta načela Član 119. Međuplanetarni odnosi su odnosi između različitih svetova čija veza je određena jedinstvenim zakonima, a koji su međusobno isprepletani i koji utiču jedni na druge prema zakonu uzroka i posledice. Planetarni sistemi Član 120.

151

Planetarni sistemi su skupovi planeta, vidljivih ili nevidljivih ljudskom oku, koje kao deo velikog sistema sveopšteg postojanja predstavljaju samo jedno od ispoljavanja Božanskog izvora kao celine. Međusobni odnos i treptaji (vibracije) planeta zavise od treptaja bića nastanjenih na njima. Duhovni Univerzum 121. Duhovna Vasiona je prapostojbina svakog planetarnog sistema, i svaki planetarni sistem težni vraćanju izvoru. Bića koja nastanjuju različite planetarne sisteme su različita ispoljavanja Svevišnjeg koje su se spuštale od viših ka nižim svetovima. Razvoj 122. Udaljavajući se od svoje Izvorne svetlosti bića, među kojima su i ljudi su gubila svest o svom božanskom poreklu, pa je proces razvoja u kojima se nalazi planeta Zemlja, proces vraćanja izvoru, odnosno uspinjanje ka višim niovima svesnosti.

152

Uređenje odnosa 123. Međuplanetarni odnosi uređeni su po načelu uzroka i posledice i u skladu sa prirodnim kretanjima Vasione. Svaka neravnoteža u jednom sistemu istovremeno izaziva neravnotežu u svim sistemima, pa iz tog razloga sistemiu kojima se osećaju posledice nesklada u jednom sistemu imaju pravo pokretanja postupka za vraćanje skladu. Vraćanje skladu 124. Vraćanje skladu je međugalaktički process u kojem jedna planeta upućuje zahtev Savetodavnom teku Galaktičkog saveza za pokretanje procesa za mirno uspostavljanje sklada na planeti koja izaziva neravnotežu u njihovom planetarnom sistemu. Savetodavno telo Galaktičkog saveza 125. Savetodavno telo Galaktičkog saveza je najviši organ ispoljene galaksije i ono predstavlja vezu između Materijalnog i Duhovnog Svemira. Članovi savetodavnog tela su predstavnici svih planetarnih sistema i rasa.

153

Galaktički savez 126. Galaktička savez je savez svih planetarnih sistema ispoljene galaksije Materijalnog Svemira. Ustrojstvo 127. Ustrojstvo Galaktičke federacije određeno je prema treptajnim (vibracionim) svojstvima ispoljavanja Božanskog izvora na pojedinim planetarnim sistemima. Sistemi sa višim treptajim su po treptaju bliži Duhovnom Univerzumu pa samim tim zauzimaju viši nivo u Ustrojstvu Galaktičkog Saveza. Promena položaja 128. Planetarni sistem sa promenom treptaja (vibracije) menja i položaj u ustrojstvu Galaktičkog saveza, a sama promena treptaja zavisi od promene svesnosti bića koja nastanjuju određeni planetarni sistem. Duhovni Svemir koji osciluje najvišim treptajem, jeste izvor stvaranja svih svetova sa nižim treptajima.

154

Odnosi 129. Izvor stvaranja Duhovnog i Materijalnog Svemira je jedan, pa su tako Opšti zakoni, koji su dati u ovom tekstu, zakoni koji uređuju odnose između svih Planetarnih Sistema i svih Vasiona. Izvor Stvaranja 130. Izvor Stvaranja je energetska postojanost najvišeg treptaja (vibracije) koji se nalazi u Srcu duhovnog Univerzuma i iz njega proističe sve stvoreno, svi svetovi, svo blagostanje. Spuštajući se ka nižim treptajnim (vibratornim) nivoima njegovo ispoljavanje se pokazuje od nižih duhovnih svetova, do materijalnih svetova u kojima je duh ograničen materijom koja ima određeno vreme trajanja i kroz koje se on ponovo vraća izvoru. Svaki oblik ispoljavanja Izvora Stvaranja teži da se vrati Izvoru. Materijalni Svemir teži da se vrati u Duhovni Svemir, kao što planete Duhovnog Svemira teže da se približe Izvoru Stvaranja.

155

DEO DVANAESTI ZAVRŠNE ODREDBE Osnovna načela Član 133. Zakon uzroka i posledice kao osnovno načelo uspostavljanja odnosa na planeti Zemlji je podržan sa drugim zakonima koji se imaju doneti i sprovoditi u cilju održavanja sklada, dostizanja pune svesnosti, razvoja i napretka svih bića nastanjenih na planeti Zemlji. Svaka zemlja pojedinačno, a u skladu sa svojom ulogom na planeti donosi sledeće zakone i planove za njihovo ostvarenje. Zakon Jednosti Član 134. Zakon jedosti odražava načelo preslikavaja htenja u materiju i materiju u htenje, pa u skladu sa tim svaka zemlja pojedinačno donosi svoj plan za ispoljavanje željene strukture događaja za ostvarivanje njene opšte uloge na planeti Zemlji.

156

Zakon Slobodne volje Član 135. Zakon slobodne volje određuje da svaki čovek pojedinačno ima pravo da preduzima radnje koje će biti u skladu sa planom razvoja svoje duše i kao takav u potpunosti ima nadziranje svoje sudbine. Spontano delovanje opštih zakona određuje put njegove duše. Zakon Zahvalnosti Član 136. Zahvalnost kao najkraći put za postizanje blagostanja i ljubavi je u osnovi svih delatnosti duša na planeti Zemlji. Zahvalnost se deli na nekoliko vrsta:         

Zahvalnosti prema Božanskom izvoru. Zahvalnost prema planeti Zemlji. Zahvalnost prema roditeljima i precima. Zahvalnost prema pozitivnom istorijskom nasleđu. Zahvalnost prema prijateljima. Zahvalnost prema neprijateljima. Zahvalnost prema anđelima. Zahvalnost prema drugim živim bićima. Zahvalnost prema učiteljima.

157

Zakon zahvalnosti kaže da se ono na čemu smo zahvalni uvećava, pa tako svaka država donosi svoj Zakon zahvalnosti radi uvećanja blagostanja i napretka naroda, a svaki čovek pojedinačno svoj put određuje u odnosu na izrađavanje zahvalnosti u datim odnosima. Zakon Opraštanja Član 137. Opraštanje je put čišćenja negativnih energetskih tokova i svaka država donosi svoj plan opraštanja na nivou. Opraštanje podrazumeva proces spoznaje božanskog u svakome i svemu i podrazumeva pre svega oslobađanje drugih od naših misli i dela, kroz iskreno pokajanje i iskreno davanje oproštaja. Zakon Delovanja Član 138. Kao bića svesnosti ljudska bića su jedina materijalna bića na planeti Zemlji koja svojom svesnim delovanjem pokreću događaje od značaja za čitav planetarni sistem. Ljudi su ti koji svojim svesno usmerenim delovanjem određuju položaj čovečanstva u svakom vremenu, pa je tako svaka država pojedinačno i svaka organizacijom struktura u okviru države dužna da na godišnjem mesečnom i dnevnom nivou pravi plan rada koji će doprineti razvoju čovečanstva kao celine.

158

Svaki čovek pojedinačno u skladu sa ulogom koju obavlja na planeti pravi svoj plan delatnosti za njegovu uspešno ostvarenje. Zakon Sadašnjeg trenutka Član 139. Večna sadašnjost u kojoj postoje svi životi i svi svetovi je jedino vreme koje postoji. Svaka država prema Zakonu sadašnjeg trenutka donosi niz mera za dovođenje u ravnotežu svog bića kroz ispravljanje neravnoteže nastale u večnosti sadašnjeg trenutka koji neprekidno traje. Zakon Rasa Član 140. Svi ljudi i sva živa bića imaju podjednaka, opštim zakonima priznata prava i svako narušavanje tih prava izaziva neravnotežu koja se prema zakonu uzroka i posledice spontano ispoljava u večnoj sadašnjosti. Ishrana svakog živog bića na planeti je određena prirodnim lancem ishrane. Zakon Granica Član 141. Kako je sve jedno i kako su sve duše i sve pojave Božanskog izvora povezane, tako i granice samo po sebi ne postoje, 159

postoje samo ograničenja koja pravi ljudski um. Svaki čovek za sebe, a u skladu sa planom svoje duše pravi i plan delatnosti za prevazilaženje ograničenja sa kojima je došao. Zakon Dobra Član 142. Prema zakonu uzroka i posledice svako davanje je odloženo primanje, pa kao takvo svaka država donosi svoj Plan Dobra u kojem će navesti mere za odloženo primanje. Dobro koje treba da se pokaže kroz Planove dobra će se odraziti na planetarnom nivou kao Zrak dobra koji će zemlju po treptaju približiti Božanskim planetama. Zakon Izvornosti Član 143. Svaki pojedinac ima svoju rođenjem određenu ulogu i svoj duhovni put u kojoj njegova duša ispoljava svoju sveopštu svrhu i tek sa spoznajom te svrhe i radom na njenom ostvarenju svaki čovek je jedinstveno i neponovljivo delo koje ima svoju važnu ulogu u vidljivom i nevidljivom Svemiru. Zadatak svakog pojedinca jeste da kroz obrazovni sistem, radnje, dela i misli razvije svoju samobitnost koja će biti u potpunom skladu sa Sveopštim planom njegove duše, pa je tako glavni zadatak države kao organizacione jedinice da omogući svakom pojedincu da razvije svoju sveobuhvatnu ličnost. 160

Zakon Razvoja (evolucije) Član 144. Glavni cilj i svrha čovečanstva je razvoj (evolucija), pa je tako delatnost svakog čoveka, grupe ljudi i čovečanstva kao celine usmerena na učenju i razvoju koje će doprineti preobražaju koju osvešćenjo znanje sa sobom nosi.

Prošli su kroz svaki član posebno. Činilo se kao da je prošla čitava večnost od kako je Radha ušla u malo telo koje je vremenom postajalo sve veće, tako da je Radhe osećala kako odjednom ima sposobnost da pomera svojom voljom neke materijalne oblike koje je osećala kao svoje, ali kojima u tom trenutku nija znala ime. I tek što su završili priču o Evoluciji, dok je pokušavala i taj poslednji član da utisne u svoju svest, shvatila je da se nešto čudno dešava, da je telo u kojem je bila krenulo nekuda. - Šta se dešava, upitala je anđela. - Dešava se rođenje, draga dušo. Dešava se rođenje. Srećan put, Radhe, i ne zaboravi da sam tu, uvek sam tu, samo treba da me potražiš. - Dobro došla kući, mala ljubavi, čula je glas, nežan kao miris prolećnog cveća. - Ja sam tvoja mama, a ti, ti si Ljiljana.

161

SUSRET Knjiga promena I

162

Prolog

Te noći desilo se nešto što se jako retko dešava i u predelima kojima hode duše onih koji sanjaju... Desilo se ono o čemu svaka duša sanja i za šta bi u svojoj najluđoj iskrenosti obećala samu sebe samo da doživi svoju potpunost, onu koja joj je oduzeta pre svesti da je ikada i postojala. Te noći Ljiljana je sanjala pesme, i nije znala da je ta noć bila noć početka i noć kraja lutanju, da je ta noć bila noć rođenja i oslobođenja. Ljiljana nije znala, ali je njena duša znala, da je će ta noć doneti dan koji će je probuditi iz sna i po tu noć, njena duša došla je u taj život. Ujutro, je zapisala u svoj Sanovnik sa Izvora života: U zoru kada se jutro rađa, I kada anđeli odnose noć na svojim krilima, Potraži me u predgrađu svojih snova, Oseti kako plešem na mesečini. Kao mesečev zrak, Prolazim kroz snove kao kroz oblake, Dodirujem ti dušu svojim šapatom, I čekam da me povedeš kući.

163

Koraci koje ne poznajem. Tango. Saplićem se o istine. Ustajem. Gubim ritam, ostajem, Nastavljam. Ovo je ples života. Dodiri kao vatra i kao vetar, Nestaću ako me ne zagrliš, Dovoljno jako da bi mogla plesati, A opet nežno da bi mogla disati. Budimo se iz snova i sanjamo na javi, Godine kao koraci života, Plešemo kroz večnost, Do izvora ljubavi od koje davno postasmo. Vidim te iza oblaka, i sanjam tvoje korake, Da li je iko ikada dotakao dugu, A da nije obasjan kapima kiše tražio istine u beznađu? Da li je iko čuo moje molitve kada sam padala? Te oči sam pratila životima, da, baš te, sa kojim tvoja duša priča o svojim strepnjama. Te ruke sam sanjala vekovima, da, te, baš te, kojima oslikavaš sebe na mojim leđima. Te slike sam tražila godinama, 164

da, te, baš te, koje mi šalješ u snovima. Tu dušu sam čekala eonima, da, tu, baš tu, koju si dobio od Boga za mene. Te molitve sam šaputala jutrima, da, te, baš te, koje su te dovele pod moje prozore. Te istine sam gradila godinama, da, te, baš te, koje su prosuo pred moja svitanja. Te uzdahe sam tražila noćima, da, te, baš te, kojima si otvorio moje tajne. Vidim te iza oblaka, koraci nestaju u noći, U toj noći u kojoj se rađaju svetovi, I tu si, konačno, spuštaš svoj dlan na moj I vodiš me u večnosti. Da smo se sreli u nekom gradu, nekada, negde, pitanje je da li bi se videli, i da li bi imali hrabrosti da se gledamo, dovoljno dugo da se prepoznamo. Da smo se sreli u tom gradu, Gde su susreti ispunjeni iluzijama, Da li bi videli istine 165

ili bi prošli pored nas i pre nego što smo se sreli. Da smo se nekada sreli Da li bi to bio susret koji bi doneo večnost Ili bi bio prolazna stanica naših duša Koje u potrazi za sobom ne vide sebe? Da smo se sreli, a da se nismo videli, Sretali bi se uvek iznova, lutali bi životima, A ne bi znali da smo se jednom već sreli, A nismo se videli jer nismo pogledali istine. Da smo se dodirnuli pre nego što smo se videli, Da li bi taj dodir doneo sa sobom istine, Ili bi ostao samo dodir beskraja zaleđen u vremenu, Samo tren u kojem se večnost spusti na naše dlanove? Da duša nije upoznala dušu, Da li bi ikada mogla da je upozna, a da ne vidi samo telo? Da duša nije upoznala telo, Da li bi ikada mogla da ga prepozna? Da smo se sreli u nekom gradu negde, Telo bi volelo telo kao što se tela znaju voleti, Duša bi zavolela telo, jer duša vidi ono što telo voli, A duša možda nikada ne bi srela dušu.

166

Ovako, i da se nikada ne sretnemo, Naše duše će znati da je moguće pričati bez reči, Voditi ljubav pogledima, dodirivati se mislima, Naše duše će znati da su se srele, kao i svaki put.

167

Spirala Knjiga promena Kako se ti odnosiš prema drugima, tako se postojanje odnosi prema tebi, jer sam život jeste postojanje. Život ne postoji sam po sebi, život svakog pojedinačno jeste samo aspekat kroz koji se izražava postojanje odnosno Bog (Svesnost, Sopstvo, Apsolut). Kako se ti odnosiš prema drugome, tako će se večnost odnositi prema tebi, jer ti i on stvarate večnost, vašu večnost, vašu istinu, koja jeste istina vašeg postojanja. Kako se ti odnosiš prema bilo kom aspektu svoje ličnosti, koja jeste oslikana u drugim ljudima, tako će Svesnost odnositi prema tebi, jer ti jesi samo aspekt Svesnosti. Kao i svi drugi ljudi, i mi zajedno činimo celinu, a sve jeste samo igra Svesnosti da spozna samu sebe. Zlatni presek jeste put našeg ozdravljenja, osvešćenja i buđenja, Zlatni presek jeste naš put promena koji naše srce vodi do Boga, a Boga spušta u naše srce. To je put rađanja Boga u nama, put spoznaje da smo mi večna Svesnost koja nije rođena i koja ne umire, a da su naše telo i naša ličnost samo instrumenti sa samorealizaciju Svesnosti. Na prvom nivou mi smo oslikani u drugim ljudima, u aspektima naše ličnosti i naš prvi zadatak jeste isceljenje tih aspekata naše ličnosti u interakciji sa drugim ljudima u životu koji je samo aspekt naše duše i u kojem ona isceljuje sama 168

sebe ili prolazi kroz određena iskustva da bi sama duša krenula putem sopstvene integracije sa postojanjem na zemlji. Da bi iscelili sve aspekte naše ličnosti, i uspostavili mir, sklad i blagostanje u našem okruženju, neophodno je da se upoznamo sa principima koji vladaju u postojanju, a koji jesu izvan granica vidljive svesti, izvan sna koji zovemo život. Kada iscelimo te aspekte ličnosti, kada na nivou našeg trenutnog okruženja uspostavimo sklad, potrebno je da se oslobodimo prošlosti, odnosno da izađemo iz porodičnih drama svojih ličnosti i naučimo kako da kroz naša tela propustimo energiju Univerzum. Tako ćemo prvi put osetiti da postojanje, Svesnost ili Bog struji i prolazi kroz nas. Kada smo to postigli, položili smo prvi razred u našoj školi života i spoznali smo da mi nismo fizičko telo. Drugi zadatak jeste spoznaja da mi nismo svoje misli i emocije. Nakon toga, kada izrazimo svoju slobodnu volju da idemo dalje, krećemo putem isceljenje duše kao celine, i njene fundamentalne drame koja je izazvala najveću neravnotežu u njenom energetskom jedinstvu sa Univerzumom, a koja se oslikava u svakom njenom aspektu, odnosno u svakom životu ličnosti kroz koju prolazi da bi dostigla svoj najviši cilj, ucelovljenje odnosno jednost ličnosti i duše u kojem ona kroz materijalnu formu, telo, može da ispolji sebe, a kako je ona sama deo postojanja, deo Boga, može da ispolji Boga na Zemlji. 169

Kada uspostavimo energetsku ravnotežu na nivou svih aspekata Svesnosti (Um, Duša, Fizičko telo) kada oprostimo i zahvalimo za sva iskustva kroz koja smo prošli, jer smo spoznali u njima zakonitosti koje su nas dovele do slobode, mira i ljubavi tek tada smo postali jedno sa Univerzalnom Svesnošću i u tom trenutku smo postali kanal na zemlji kroz koji Svesnost ili Bog mogu da ispolje sebe u svom najuzvišenijem obliku. Na taj način naša tela postaju čisti kanali kroz koje se Svesnost – Bog – Sopstvo ispoljava, a naši umovi, ruke, oči, uši samo instrumenti kao male slavine za materijalizaciju postojanja samog. I tada nastaju čuda, a da nikada nisu ni bila ništa drugo. Taj kanal je takođe predstavljen Zlatnim presekom, a naše srce, duhovno srce, je centar susretanja dve spirale, od kojih jedna ide od nas ka svetu, a jedna ka nama iz Univerzuma, a da zaista i ne postoji nikakva razlika jer smo mi i Univerzum u smislu Svesnosti, Boga, Apsoluta, jedno. Onoliko koliko dajemo svetu od sebe, toliko dobijamo od Univerzuma jer mi i svet jesmo Univerzum. Onoliko koliko smo okrenuti prema drugima i svetu, onoliko više Univerzum će nam dati više mogućnosti za ispoljavanje naše individualnosti i tako do neslućenih granica. Zlatni presek, kao put našeg osvešćenja i ozdravljenja, jeste put ka Zlatnom dobu, onom u kojem ćemo svi zajedno i svako pojedinačno živeti svoje istine ispoljavajući 170

svoje aspekte univerzalnog postojanja na Zemlji. Zlatni presek jeste Božanska proporcija i kao takvu srećemo je svuda u prirodi, kao savršenu proporciju. Šta može biti važnije Bogu od razvoja individualne Svesti koja je manifesovana u ciljem samospoznaje u ličnosti čije telo predstavlja samo odelo za Beskonačnu svesnost u koju se individualna svesnost utapa. Boga možemo da spoznamo jedino kroz osvešćeni Um i kroz telo čoveka koji jeste najsavršenija Božanska kreacija na zemlji, jeste Bog sam na zemlji. Svuda u prirodi pronalazimo izraze božanskih proporcija, kao jedinstveni kod, a Fibonačijevi brojevi i misteriozni Phi su utkani u samo tkivo stvaranja od morskih školjki, do galaksija. Listovi na grani rastu na međusobnim udaljenostima koje odgovaraju Fibonačijevom nizu, cvetovi najčešće imaju 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 ili 89 latica, cvetići, smešteni u glavi suncokreta, razmešteni su u dva niza spirala: jedne u pravcu kretanja kazaljki na satu i druge u suprotnom, u pčelinjoj zajednici, košnici, uvek je manji broj mužjaka pčela nego ženki pčela. Kada bi podelili broj ženki sa brojem mužjaka pčela, uvek bi dobili broj phi. Ako izmerimo visinu čoveka od vrha glave do poda, zatim to podelimo sa dužinom od pupka do poda, dobijamo broj phi. Phi je u proporcijama lica, ritmu otkucaja srca, strukturi DNA. Nautilus u svojoj konstrukciji ima spirale. Kada bismo izračunali odnos svakog spiralnog odnosa prema sledećem dobili bismo broj phi. Pošto je Bog u svaku svoju kreaciju, utisnuo svoj jedinstveni kod stvaranja, onda je za očekivati da taj isti kod 171

opisuje i put razvoja čoveka i njegove duše, put ispoljavanja Boga-Univerzuma-Besnonačne Svesnosti u čoveku, i čoveka kao individualne svesnosti u Bogu–Univerzumu-Beskonačnoj svesnosti. Put Zlatnog preseka je put čoveka ka Zlatnom dobu, put rađanja svečovaka kao Boga, put dve spirale, koje nikada nisu ni postojale jer su proizvod dualnosti Uma pošto je sve samo jedno Sopstvo koje isijava kroz naše duhovno srce i izražavaju najvišu istinu u Univerzumu – Čovek je Bog, a Bog je Čovek, nerođen i večan!

172

O autoru: Jelena Vukašinović je završila Pravni fakultet u Beogradu i sada je na doktorskim studijama. Preko petnaest godina bavi se različitim teorijama Uspeha i njihovom primenom. Ima više sertifikata iz različitih modela postizanja izuzetnih rezultata u različitim područjima, a koji su izgrađeni u okviru Integralne meditativne tehnike, Silva metoda, NLP-a i life coachinga. Rođena u Loznici, u znaku Blizanaca, sa ASc. na 29 stepenu Strelca, Jelena je od rane mladosti tragala za istinama. Na tom putu išla je različitim pravcima pa je tako ona danas trener Integralne Meditativne Tehnika (IMT), učitelj Reikija sa najvišim stepenom i trener Spiritualnih tehnologija. Jelena je autor sedam „Knjiga promena“, zbirke pesama „Dodir Božanske Iskre“ i autor programa „Kurs promena“ koji u teorijskom smislu predstavlja spoj duhovnih znanja i prakse savremenih životnih trenera, dok se praktičan rad oslanja na Integralnu Meditativnu Tehniku Zorana i Milice Gruičić. Problemi u određenim oblastima života, međuljudski odnosi, posao, obrazovanje, ljubav, finansije su pokazatelji pogrešnog sistema verovanja i nedostatka životne energije koji se mogu promeniti pomoću proverenih metoda i tehnika koji se izučavaju na „Kursu promena“, a koji su na jedan posredan način dati u „Knjigama promena”. Jelena ima sina Mihaila. Živi i radi u Beogradu.

173

Zapitajte se šta bi poželeli ukoliko bi dobili čarobni štapić i imali mogućnost da stvorite život kakav želite. Upravo to jesu KNJIGE PROMENA, čudesne knjige koje će vam pomoći da dođete do života kakav želite. Knjige promena su moćne, kreativne i isceljujuće knjige u kojima nas glavna junakinja, u formi romansirane priče vodi kroz veliki broj tehnika, strategija i programa koje nas mogu dovesti do toga: Da otkrijemo svoju pravu ličnost i da dođemo do odgovora na pitanje KO SMO? Da otkrijemo svoju životnu svrhu i svoj životni pravac. Da pronađemo u sebi snagu i probudimo svoju kreativnost. Da prevaziđemo osećanje aksiozniosti, panike i depresije. Da razvijemo samopouzdanje i verovanje u sopstvene potencijale. Da prevaziđemo tugu, žalost ili gubitke. Da kreiramo ciljeve koji će nas učiniti srećnim. Da volimo i budemo voljeni. Emotivne, ubedljive i preobražujuće KNJIGE PROMENA imaju moć da pokrenu promene u nama, ukoliko donesemo odluku da želimo da krenemo u potragu za sobom, u tu uzbudljivu avanturu koja donosi najveću od svih nagrada – sopstveni život! KNJIGE PROMENA sadrže putokaze za prevazilaženje mentalnih, emocionalnih, fizičkih i duhovnih ograničenja i na taj način predstavljaju dragocen poklon svakome ko želi da upozna nove dimenzije stvarnosti i istinu da smo savršeni takvi kakvi jesmo i da samo svojom odlukom, voljom i mislima možemo da promenimo sopstveni život. Energija kojom vibriraju KNJIGE PROMENA ima za cilj da pokrene pozitivne promene kod čitaoca, a simbolika slika koje su date na pojedinim stranama tu energiju povezuju sa jezikom nesvesnog na koji način proces promena počinje da se dešava na nesvesnom nivou. Dizajnirana je tako da zajedno sa simbolima i muzikom pokrene čitaoca da ne bude samo svedok događaja već i aktivni učesnik. KNJIGE PROMENA, svaka na svoj način, pojedinačno ili zajedno mogu da budu dragocene svima onima koji su krenuli putem otkrivanja svog istinskog identiteta. Energija, Sinhroniciteti, Ciljevi, Afrimacije, Reiki, Čakre, Regresija, Silva, Kristali, Životno programiranje, Maditacija, Šamanizam, Karma, Srodne duše, Integracija polariteta, Molitva, Ljubav, Zahvalnost, Blizanački plamenovi, Promene 2012. godine, su samo neke od stanica na putovanju Ljiljane, devojke koja je krenula u potragu za izgubljenom uspavanom lepoticom.