Javni nastup

SADRŽAJ:

1. UVOD 2. GOVO GOVOR R PRE PRED D PUB PUBLI LIKO KOM M 3. VAŽNOS ŽNOST T PRI PRIPR PREM EME E 3.1. PREGLED I TOK PREZENTACIJE 4.USPEŠAN JAVNI JAVNI NASTUP

1.UVOD

2

Reč, rečitost, rečitost, govor, govor, beseda, beseda, rretori etorika, ka, besedni besedništvo, štvo, elokvencija, elokvencija, oratorstvo oratorstvo... ... Koliko Koliko je još  pojmova potrebno da se opiše osobina koja razlikuje čoveka od svih drugih vrsta? Boanski dar  da mogu me!usobno da se sporazumevaju pomo"u reči ili, kako bi se danas modernije reklo # da verbalno komuniciraju, od davnina je jedan broj ljudi prihvatao kao poklon s neba, kao vazduh ili vodu, i njime se koristio u izvornom obliku, dok su drugi vodili računa o tome kako da upotrebljavaju tu dragocenu sposobnost i mo".$ %eliki eliki broj broj ljudi uvek se divio veštim veštim i uverljivim govornicima. &nogi su im zavideli veruju"i da sami ne poseduju takve sposobnosti. 'li, kao i ve"ina veština, i govorničko ume"e se moe savladati. (ve što je potrebno je malo vebe, mnogo dobre volje i susret sa tehnikama koje  pro)esionalni glumci i govornici ve" odavno poznaju.2 *avni nastupi su, moglo bi se re"i, od presudnog značaja za sve aktere društvenog ivota. Koliko je vano javo nastupati i prezentovati rad, toliko je, ako ne i još vanije znati kako javno nastupati, jer je nastup dvostruki mač. +akle, mogu se pridobiti sve simpatije javnim nastupima, ali moe se bez njih i ostati. reba reba govoriti iskreno, ne ustručavati se re"i i ono što ne ide u prilog -ne isticati samo sebe u prvi plan, jer /0iko ko je krenuo ni od čega, a završio sa nečim, nije to  postigao sam./1. +akle nemojte biti razmetljivi, ali ostavite ostavite utisak. +obar govornik je onaj koji je mnogo pre nastupa pripremljen. +obar govor je put do uspeha. Retoričke veštine su prvi dodir sa drugim ljudima. ve se veštine de)initivno uče, vebaju i nadopunjuju. nadopun juju. +obar govornik, zagovarač, vo!a tima bi ponajviše ponajviše trebao da usavršava usavršava retoričke sposobnosti. 3rezentacije kao vid komunikacije sa slušaocima u današnje vreme postale su jedan od ključnih elemenata uspeha. (vaka prezentacija sa osobom nosi nešto novo i drugačije te je  jako bitno privu"i panju slušalaca i naravno posti"i i ono najvanije, a to je odravanje panje auditorijuma. (lušaoci kod osobe koja prezentuje uvijek trae grešku, zato je jako bitno da onaj koji prezentuje bude dobro pripremljen i da poznaje tematiku o kojoj priča. 0akon svake  prezentacije slušaoci do!u do odre!enih o dre!enih zaključaka od kojih moe u mnogome da d a zavisi za visi uspjeh govornika, pa je bitno da prezentacija bude interaktivna, inovativna, zanimljiva, jasna, itd.. Bez svih tih elemenata prezentacija ne"e uspeti i biti "e jedna od onih dosadnih koje ne plene panju i na kojim učesnici samo sto ne zaklope zak lope oči i prepuste se snu.

2.GOVOR PRED PUBLIKOM

$ Rhetorike techne – Veština Veština besedništva i javni nastup – Prof. Prof. dr Sima Avramović Avramović 2 Deb Gottesman bu!! mauro umeće javno" nastupa #a"reb #a"reb $%%& 4

5ovor je veština koja izdvaja čoveka od svih drugih vrsta i koja predstavlja osnov sveukupne sveukupne komunikacije čoveka. 3ravilno ovladavanje veštinom govorništva i javnog nastupa "e vas izdvojiti i izdignuti od prosečnog pojedinca, koji nezapaen prolazi kroz svet i čije ideje, kvaliteti i mogu"nosti retko bivaju zapaeni i prepoznati od društva kao potencijal vredan naše panje. 'psolutno svima je potrebno da ovladaju barem osnovama govorništva i javnog nastupa. Bilo da se bavite javnim poslom, politikom, medijima, bilo da ste pro)esor ili menader, prodavac ili ugostitelj, da vam je cilj da nastupate i govorite pred masama ljudi, upravnim odborom  preduze"a, drite prodajne prezentacije grupama ili pojedincima, ili da udovoljite svojim  pro)esorima da biste dobili prelaznu ocenu, javni nastup ili veština govorništva je ono što "e napraviti ključnu razliku izme!u vašeg uspeha ili neuspeha. neuspeha.4 *avni nastup i govor pred publikom su procesi govora nekoj skupini ljudi s namernim činom obaveštavanja, uticanja, pa čak i zabavljanja slušaoca. 6 javnim govorima, kao i svakoj drugoj )ormi komunikacije, ima nekoliko vanih elemenata, često izraenih kao # ko govori kome, ele" ele"ii šta šta i sa kojim kojim učin učinkom kom?? 7nač 7načaj aj javno javnogg nast nastupa upa moe moe se odno odnosi siti ti na jedn jednos osta tavn vnoo  prenošenje obaveštenja, motivaciju ljudi da deluju ili jednostavno pričanje priče. +obar govornik   je onaj koji ima sposobnost menjanja ose"anja kod slušaoca, a ne samo da obaveštava. *avni nastup moe biti mo"no oruje za motivaciju, uticaj i uveravanje publike.   3ojam  javni nastup na stup u kolokvijalnom rečniku obično podrazumeva njegovo šire značenje, tj.  bilo kakvo pojavljivanje pred publikom. &e!utim, u upotrebu sve više ulazi njegovo ue značenje koje se odnosi na govorni javni nastup, odnosno ono što danas obuhvata engleski termin pub'ic speakin". (vaki izlazak pred publiku podrazumeva niz zajedničkih elemenata, od  psiholoških stanja onog koji nastupa, do komunikacijskih kanala koje treba da ostvari sa slušaocima kako bi njegov javni nastup bio uspešan. 3ojava 3ojava discip disciplin linee pod nazivom nazivom  pub'ic speakin" krajem 898 i početkom 88 veka, koincidiral koincidiralaa je sa dubokom krizom u koju je zapala retorika. retorika. Pub'ic speakin"  je   je kao :uproš"ena reto retori rika/ ka/,, manj manjee okren okrenut ut teor teorij ijsk skim im rasp raspra ravam vamaa a više više prak prakti tični čnim m savet savetim ima. a. ;ice ;icero ronn je  predskazao krizu retorike i bio daleki rodonačelnik praktičnijeg modernog  pub'ic speakin"   pristupa. (avrem (avremeni eni slušal slušalac ac očekuj očekujee kratku kratku,, jasnu jasnu i e)ektn e)ektnoo saopšt saopštenu enu poruku. poruku. *edan *edan od legendarnih pobornika i tvoraca onoga što se danas naziva pub'ic speakin" , +ejl Karnegi, shvatio  je značaj e)ektnog govora kroz lično iskustvo. Kompletna disciplina se bazira na popularističkoj popu larističkoj orjentaciji i sasvim drugačijem intelektualnom pristupu u odnosu na klasičnu retoriku. retoriku.< 4 http())teodosijevic.com)edukacija)javni*nastup*i*vestina*"ovornistva)  < Skripta * +prav'janje 'judskim resursima * Dr. Ana Aksentijević <

3.VAŽNOST 3.VAŽNOST PRIPREME P RIPREME

*edini način da se nauči da se dobro govori je da se govori, govori, govori i govori, dakle da se stalno stalno veba. veba. 'n 'nti tički čki )iloz )ilozo) o) 'rist 'ristotel otel u knjizi knjizi /Retor /Retorika= ika= opisuj opisujee tri tri ključn ključnaa elemen elementa ta uverljivosti govornika. >ogos, ethos i pathos. >ogos se odnosi na racionalnost argumenata, rezonovanje. thos bi bile osobnosti, karakter, habitus....3athos se odnosi na emociju koja se  postigne sa slušaocima tokom govora. +ok se veba govor ne treba da se zaboravi da dobar  govor gov or mora mora biti biti temelj temeljno no pripre pripreml mljen jen.. (laba (laba priprem pripremlje ljenos nostt predmet predmetom om ispred ispred pronic proniclji ljive ve  publike, automatski srozava kredibilitet # ethos. 'ko je govornik nepripremljen, pa čak i gore od toga, ako svojim slušaocima kae da nije ekspert za tu temu # oni na taj način momentalno razvijaju odbojnost prema njegovoj poruci, ma kako ona dobra bila. bila.@ 6verljivost se kod publike postie poznavanjem psihologije publike, psihologije govornika i  pravila prezentacije. 3oštovanjem ta tri pravila, prezentacija postaje uspešnija. Kao najve"i  problemi kod govornika identi)ikuju se upravo prevelika usresre!enost na prezentaciju i velika količina in)ormacija koju govornici ele preneti, ne odvajanjem bitnog od nebitnog. Razna istraivanja su pokazala da je količina in)ormacija, uz najve"u mogu"u koncentraciju, koju  publika moe da primi ustvari veoma mala. 9z ovog o vog razloga optimalno trajanje prezentacije je 2A minuta. *edna od čestih grešaka prilikom javnog nastupa i govora pred publikom je i pristup. %e"ina govornika pretpostavlja da su svi u publici isključivo racionalna bi"a i stoga zanemaruju emocionalnu komponentu. Radi se prenošenju vlastitog utiska o temi prezentacije da bi javni nastup ostvario pozitivan e)ekt. )ekti se osiguravaju prezentacijom koja mora biti zabavna, simpatična i mora djelovati kompetentno. 

3.1. PREGLED I TOK PREZENTACIJE

3riprema 3riprema pomae i olakšava olakšava u smislu smislu smanjenja smanjenja stresa. stresa. +a bi se pripremila pripremila kvalitetna kvalitetna i e)ekt e)ektna na prez prezent entaci acija ja neo neoph phodn odnoo je po pošt štov ovat atii bare barem m osnov osnovnu nu stru strukt ktur uru. u. 0a prim primer er,, ako ako  prezentacija traje pet minuta, za uvod i kraj bi trebalo ostaviti po minutu a tri minute za središnji deo.

@ ,rajan -rejsi -rejsi /oć "ovora0 1a'i"raf ,eo"rad $%%2. str. str. $3  http())444.seminarski*dip'omski.co.rs)5D65S78$%SA 8$%9AV65S1+)9avni6astupGovorPredPub'ikom.htm' 

@

6 uvodu se pro)iliše publika, prepoznaju se i predvi!aju potrebe i koristi publike. dgovara im se na pitanje šta tu ima za njih, zašto im je prezentacija bitna. 3ublika u toj minuti odlučuje da li "e govornika slušati ili ne, moe li mu se verovati i da li im je simpatičan. a minuta je najvanija za sticanje prvog utiska. 6 središnjem delu se iznosi argumentacija, publici se prenose glavne poente prezentacije. 3redstavlja se jasna suština onoga što se prezentuje, daju se primeri i raznovrsni dokazi kojima se  podstiče zainteresovanost publike. okom okom cele prezentacije potrebno je ponavljati središnju misao nekoliko puta. ;ilj je postignut ukoliko publika prepozna tu misao. 7avršni deo prezentacije prezentacije slui slui za objašnjenje objašnjenje mogu"eg rešenja rešenja problema problema ili potrebe koju treba treba zadovol zadovoljit jiti. i. 6 ovom delu delu tako!e tako!e treba treba pon ponavl avljat jatii središ središnju nju misao misao tj. poruku poruku prezent prezentaci acije. je. 3otrebno je preporučiti dalje aktivnosti. Kraj mora biti e)ektan, dobro je završiti citatom, izraavanjem nade, elje, obe"anja ili pošalicom. (vako od nas ima neki način učenja koji mu više odgovara, ali ve"ina ljudi ljudi bolje reaguje na vizuelna sredstva nego na samo izgovorenu reč. d svega onoga što znaju, ljudi usvoje C@D vizueln vizuelnim im putem, putem, $4D sluša slušanje njem m i $2D čulom čulom miris mirisa. a. (lika (lika tri puta puta ubed ubedlji ljivij vijee prenos prenosii in)ormaciju od same reči. +a bi bila e)ektna vizuelna pomagala treba da budu jednostavnaE sadre gra)ičke simbole, sličice i prikaze koji "e naglasiti odre!enu idejuE sadre ključne reči, ali nikako rečeniceE predstavljaju jednu ideju u najviše šest alineja na svakom slajduE sadre različite ali ne previše boja.C

C Skripta * +prav'janje 'judskim resursima * Dr. Ana Aksentijević 

4.USPEŠAN JAVNI NASTUP

Faktori koji utiču na uspešan javni nastup su $. talenat talenat samog samog govorn govornika ika G ako nema nema šta da se kae naravno naravno da "e govorn govornik ik na javnom javnom nastupu biti biti preplašen, posebno ako javno mora pokazati kako nema šta da kae. 3otrebno je postati istraivač. 6vek traiti citate i praktičnu upotrebu sadraja o kojem se  priča, jer ukoliko ponestane podataka i činjenica, primera iz prakse se uvek moe lako  prisetiti. 2. njegove )izički )izički osobine osobine # izgled, izgled, glas glas # vokalna vokalna ekspres ekspresija ija 4. njegove njegove duho duhovne vne oso osobin binee # ličnos ličnostt <. uv uver eren enje je u znan znanje je @. samo samouve uvere renos nostt # nedo nedost stat atak ak isto istogg utič utičee na javni javni nastup. nastup. reba reba verovat verovatii u sebe sebe,, ali ali samopouzdanje se prvenstveno stiče praksom. . suge sugest stiv ivno nost st # :go :govo vorr iz srca/ srca/ G treba treba osim osim glave glave dota" dota"ii publik publikuu i u srce srce.. &ora se komunicirati na srdačniji način, tako da se publika dodirne u srce, ali opet dopreti do njihove glave. 0e treba se plašitii ispričati neke lične anegdote, priče iz svog ivota i  podeliti svoja iskustva. 7apamtite :3riče prodaju, činjenice govore/. C. ob obrrazov azovan anje je H. intel nteliigenc genciija I. temp temper erame ament nt i vlad vladanj anjee sobom sobom $A. memori memorija ja $$. duhovitost duhovitost i vedrina vedrina $2. trema trema G ono što svakog svakog govo govorni rnika ka muči pre nastup nastupaa je zasigurn zasigurnoo trema. trema. no što je interesantno da postoje dve vrste treme, odnosno pozitivna i negativna trema. Razlika je u tome tome,, što što kod kod pris prisut utno nost stii poz pozit itiv ivne ne trem tremee govo govorn rnik ik jedv jedvaa čeka čeka da nast nastup upii pred pred auditorijumom i da iznese svoju prezentaciju, dok kod negativne treme govornik ima strah od javnog nastupa, a razlog tome je strah od neuspeha pred publikom. 5ovornik uvek treba da ima na umu da on sam mora da kontroliše intervju, nastup i sl, te da nikako ne sme da dozvoli da on bude kontrolisan od strane auditorijuma ili samog govora. ako!e je potrebno da govornik bude potpuno skoncentrisan na poruku koju eli da prenese auditorijumu i ne sme da dozvoli da iz bilo kojeg razloga skrene sa glavne, bitne teme na  peri)erne teme. 9nterakcija s publikom je veoma vana, jer na kraju kraju krajeva, govornik je tu tu radi njih, bitna iz razloga što samo tako govornik moe znati da li je postigao cilj svoje prezentacije. &ogu"a je na više načina, a neki od najučestalijih su razgovor i anketa. Razgovor se, prvenstveno, odvija u C

vrijeme trajanja same prezentacije, kada govornik postavlja pitanja auditorijumu i od njih očekuje odgovor. 'nketa kao način interakcije sa publikom je dobra za proveru nakon odranog govora. 6z pomo" ankete, odnosno upitnika, govornik moe da otkrije koliko je uticao na auditorijum, koliko su rečenog usvojili i sl. 6potreba humora i slika za vrijeme vrijeme dranja javnih javnih govora trebala bi se koristiti sa oprezom,  jer nije svaki humor prikladan kao ni svaka slika. +akle, generalno promatrano, pre samog nastupa govornik treba dobro da razmisli o pošalicama koje "e eventualno koristiti, da se netko u auditorijumu ne bi našao uvre!en i slično, a i sa slikama je stvar ista, njih treba birati na način da su nekako povezani sa temom o kojoj se govori i sl.H Ključne Ključne karakteris karakteristike tike kvalitetne kvalitetne prezentacije prezentacije su jasno"a, jasno"a, konciznost konciznost i jednostavnos jednostavnost.t. 3rip 3ripre rema ma preze prezent ntaci acije je i uspe uspešn šnoo izla izlagan ganje je pred pred publ publik ikom om vešti veštine ne su koje koje se mogu mogu brzo brzo savladati. Budu"i da se 3oJer3oint koristi kao podrška usmenom prezentovanju, veoma je vano da se na slajdove ne stavlja previše teksta. 3onavljanja i deskriptivni opisi "e nepotrebno optere opteretit titii prezent prezentaci aciju. ju. ako!e ako!e je potreb potrebno no obrisa obrisati ti nep nepotr otrebne ebne reči reči i )raze )raze ili ih skrati skratiti, ti, eliminisati nebitno i uključiti samo one vane, neophodne neophod ne in)ormacije. 6koliko 6koliko elmo elmo da bud budemo emo drugač drugačiji iji od ve"ine ve"ine prezent prezentato atora ra i javnih javnih gov govorn ornika ika koje koje susre"emo, potrebno je da prihvatimo barem ova dva saveta koja mogu da nam pomognu pri tome da budemo izvrsni prvi je emocionalna veza, a drugi je snaan početak i završetak.  0ajuticajnije prezentacije obuhvataju i intelektualne i emocionalne veze govornika s publikom. 9ntelektualni deo znači da se tokom prezentacije iznose podaci, razumni argumenti i činjenice koji "e privlačiti deo publike koji je lično zainteresovan ili moda čak i obrazovan iz područja iz kojeg se vrši prezentacija. mocionalni deo povezanosti s publikom javlja se okupiranjem njihove mašte, razgovorom s njima, uvaavanjem njihovog mišljenja, njihovim uključivanjem u ilustrativne priče, čestim korištenjem riječi vi i odgovaranjem na njihovo neizgovoreno pitanje Lto mi imamo od ovoga?. Kao što je ve" pomenuto, neverbalni deo naše prezentacije igra ključnu ulogu u uspehu našeg izlaganja. 0ista manje bitno od same teme prezentacije je i govor tela, ton i re"i kojima se obra"amo. >judi često pamte kako ste obučeni i kakav govor tela ste imali tokom prezentacije. on govora je tako!e veoma vaan. reba voditi računa kada "e se malo povisiti ton, kada "e se zastati, kada "e se stišati glas. 0e treba zaboraviti da uvek treba gledati ravno u publiku, i uvek   ponekog obuhvatiti pogledom, nasmešiti se i voditi računa da • • •

ne drati prekrštene ruke na grudima gledati publiku dlanove okrenuti napred i otvoriti ih

H http())444.seminarski*dip'omski.co.rs)5D65S78$%SA 8$%9AV65S1+)9avni6astupGovorPredPub'ikom.htm' 

H

• • • • • •

ne prekrštati noge ne popravljati garderobu dok se govori ne govoriti prebrzo nasmešiti se povremeno publici stati na mesto sa kojeg "e vas videti najve"i deo publike ne zaboraviti da se naglasi ono što elimo da govorimo.I

4.1.UOBIČAJENE GREŠKE

*avni nastupi nastupi zahtevaj zahtevajuu praksu praksu i normalno normalno je da "e se u početku praviti praviti greške. greške. vo su su one najčeš"e koje čine početnici. reba pokušati da se one izbegnu. •

•

•

•

5ovornik ne zna šta se od njega očekuje. reba se zapitati šta publika eli da čuje i o čemu misli da "e se govoriti. govoriti. >judi na svaku prezentaciju prezentaciju dolaze s odre!enim očekivanjima, ako ih govornik ne ispuni to "e uticati na delotvornost prezentacije. 5ovornik ne eli da se povee s publikom. Kao govornici treba osim glave dota"i  publiku i u srce. &ora da se nauči da se komunicira na srdačniji način, tako da se  publika dirne u srce, ali opet dopre do njihove glave.  0edostatak strukture. (vaka prezentacija mora da bude planirana i teče po odre!enom redosledu. reba otvoriti temu s nečim što "e ih zainteresovati i  privu"i panju. 7atim kombinovati činjenice i priče na lako razumljiv način. 3redugo ili prekratko. (tatistički, nakon pola sata nečijeg govora publika pamti @AD sadraja, dan nakon 2AD, a nedelju nakon samo $AD. 7bog toga zavisno o tome koliko "e se govoriti treba se pripremiti. Lta je tih $AD ono što se eli da  publika zapamti i re"i tih deset posto sadraja na deset različitih načina.

I  ,rajan -rejsi -rejsi /oć /oć "ovora0 1a'i"raf 1a'i"raf ,eo"rad ,eo"rad $%%2. str. str. $3

I

5.DESET SAVET SAVETA A ZA IZVRSNOST U JAV JAVNIM NASTUPIMA

$. 3re 3re samog samog javno javnogg nastup nastupaa ili ili prezen prezenta taci cije je do"i do"i na mest mestoo zloči zločina na i upoznat upoznatii se s pozornicom. 0ajmanje što moemo da učinimo je da napravimo probu uvodnog dijela. 3omerati se po prostoru kako bismo bismo se ose"ali što sigurnije. sigurnije. 2. okom okom prezentacij prezentacijee uspostaviti uspostaviti kontakt kontakt očima očima sa što više osoba osoba u publici naizmenič naizmenično. no. 4. (mešiti (mešiti se. +ozvoliti +ozvoliti svojim svojim gestovim gestovimaa i glasu da budu prirodni prirodni.. 0e preterati, preterati, ali dati dati više energije nego što se to inače čini. <. 0e treba misli misliti ti Kako Kako da ovo preivim? preivim? radije radije razmišl razmišljati jati o tome tome Kako da ovo odradim odradim )antastično? @. (matra (matrati ti svoju prezentac prezentaciju iju konverzac konverzacijom ijom.. 7ašto? 7ašto? Kako bismo bismo -p1ostal -p1ostalii ljudsk ljudskoo bi"e bi"e  pred očima publike, a ne neka pro)esionalna mašina za prezentacijuM . &enjat &enjatii tonalit tonalitet et svog glasa glasa i brzinu brzinu govora. govora. +ati +ati energiju energiju tamo tamo gde je to potrebno potrebno i usporiti i stišati stišati se tamo gde elite da vam se publika priblii. C. 6 svo svojj govo govorr dodati vise vise entuzi entuzijazm jazmaa jer publika publika nikada nikada ne"e biti onoliko onoliko oduševlj oduševljena ena  prezentacijom koliko smo mi njome oduševljeni, osim ako im ne damo energije. u energiju oni "e višestruko vratiti. H. 3ričati 3ričati priče. priče. 3ublika "e "e pamtiti pamtiti priče due due nego što "e "e pamtiti pamtiti tačke prezentac prezentacije. ije. I. Kad Kadaa niste niste sigurn sigurnii šta treb treba, a, govori govorite te iz srca. srca. $A. Korist Koristiti iti humor humor na prikla prikladan dan način način i po mogu"no mogu"nosti sti spo sponta ntano. no. 7apamti 7apamtite, te, najbol najbolje je $A  prezentacije su zabavne.

$A -anja -anja Sorić 9avni nastupi i pre!entacije i!vrsnost i'i strah Posao.hr #a"reb $A

.ZAKLJUČAK 

*avni nastupi su, moglo bi se re"i, od presudnog značaja za sve aktere društvenog ivota. Kau što se ne zabelei, zabelei, kao da se i ne dogodi. dogodi. Ninjenica je da je strah strah od javnog nastupa nastupa jedan od najčeš"ih socijalnih )obija. 0aučnici u ('+Gu su tokom devedesetih godina sproveli detaljno istraivanje o ljudskim strahovima koja su pokazala da bi ljudi radije bankrotirali, bili bolesni pa čak i umrli nego javno nastupili. 9pak, trema pri javnom nastupu neizbena. 3rema naučnim istraivanjima, traje uglavnom oko tri minute, organizam se počinje opuštati, i to uglavnom nakon prve pozitivne reakcije publike. 0ajčeš"i strahovi su da "u ispasti glup-a1, da "u nešto  pogrešno da kaem, strah od kritike, zahtevna publika, zaboravljanje teksta, nepripremljenost ili strah da "e glas drhtati. akve stvari uopšte ne primiete ako osoba koja govori na početku ostavi dobar utisak. 7a govornika su to trenutci u kojima uspostavlja odnos s publikom # pogledom, osmehom, ode"om, dobrom šalom ili anegdotom iz vlastitog iskustva. Bilo Bilo da go govo vori rimo mo pred pred pu puno nom m salo salom m ili ili pred pred samo samo jedn jednom om osob osobom om,, obav obavez ezee i odgovornosti koje imamo kao govornik ostaju jednake. 6koliko se smatra da je manje vano govoriti pred samo jednom osobom, nego pred punom salom, moe se zaključiti da to nije istina. +obar govornik se nikada ne obra"a grupi, ve" svakom pojedinačnom članu grupe, jer samo tako moe uspostaviti poverenje i prevazi"i barijere izme!u govornika i slušalaca. 0ije vano koliko članova publike je pred nama, vana je vještina. 6koliko se postavimo kao grupi nadre!ena osoba, koja je došla da odri )ormalni govor, ne treba se iznenaditi ako grupa ne bude eljela da nas sluša. (a svojim nadmenim stavom smo postavili barijeru izme!u nas i publike, a kroz takvu  barijeru ne samo da ne prolaze reči, ve" izostaje i najvaniji deo # uspostavljanje poverenja. +akle najbolji su govori oni govori koji mogu da se razumeju i paljivo slušaju, naravno, zato što su valjano koncipirani i artikulisano izgovoreni.

$$

!.LITERATURA

techne – Vešt Veština ina besedništva i javni nastup – Prof. Prof. dr Sima Avramović Avramović $.  Rhetorike techne Gottesman bu!! mauro mauro umeće javno" javno" nastupa #a"reb #a"reb $%%& 2.  Deb Gottesman :.

http())teodosijevic.com)eduka http())teodosijevic.com)edukacija)javni*nastup* cija)javni*nastup*i*vestina*"ovorn i*vestina*"ovornistva)  istva) 

<. Skripta * +prav'janje 'judskim resursima * Dr. Ana Aksentijević -rejsi jsi /oć "ovora0 "ovora0 1a'i"raf 1a'i"raf ,eo"rad $%%2. str. str. $3 @.  ,rajan -re . http())444.seminarskidip'omski.co.rs)5D65S78$%SA 8$%9AV65S1+)9avni6astupGovorPredPub'ikom.htm' 

C. -anja Sorić 9avni nastupi i pre!entacije i!vrsnost i'i strah Posao.hr #a"reb

$2