Bi blioteka ASTRA Kolo IX, knjiga 5-1
Jakob Berne
ili Jutarnje rumenilo na istoku Prevod Zoran Gavrić
( ,
•
•
ERNST
Predgovor knjizi
BLOn: JAKOB BEME
Ernst Bloch Vorlesungen zur Philosophie der Renaissanee
/
Naslov originala Jakob Bohme
AURORA ODER MORGENROTE IM AUFGANG
Sada dolazimo do Bemea,
on i Paracelzus su
bliski jedan drugome. Jakov Berne (Jakob Biihme) je rođen
1575. godine, u Starom Zajdenbergu, selu
kod Gerlica, a umr o 1624. u Gerlicu. Obućar, uz to i filozof, i to kakav su
.
philosophus teutonicus,
kako
ga nazivali Englezi. Pokazuje se da je kao kalfa
na putovanju čitao Par acelzusove spise, ali je nepo•
znato šta je još mogao da čita, usisa II sebe oo onoga što �e nalazilo
II
podzemnoj literaturi mudrovanja
kod neobičnih duhova i to spokojno preradi, o čemu nijedna istorija literature ništa ne kazuje. Kakvi su bili ti razgovori, koje je takozvani prosti zanatlija vodio na putovanju sa drugim neistodobnicima, uz lojanicu, po krčmama, ili na postelji od slame, šta je od toga preživelo seljačke ratove, religiozne ne mire anabaptista, i još mnogo toga? Nešto od toga možemo da saznamo iz njegovog kasnijeg spisatelj stva. U njemu su sadržane stvari koje II savremenoj filozofiji uopšte nisu igrale nikakvu ulogu, pa su vekovima bile iščezavale iz evropskog obrazovanja. Na primer, još je živeo maniheizam: Mani,
II
trećem
veku, je ponovo prihvatio učenje Zoroastera (Za ratustra), učenje o borbi između Ahrimana i Ormu zda,
između
Noći i
Svetlosti - jasan dualistički 5
I I
•
gnosticizam. Manihejske zajednice, dakako, nisu bile
gla da se očituje. Dakle, svetlost u tamnom kalajnom
izumrle posle pobede katoličke crkve, one su i dalje
tanjiru znači: svetlosti je potrebno tamn o da bi mo-
ži vele u Bugarskoj kod bogumila, a zatim i kod ka
glo da se očituje, bez onoga što joj je neugodno nijed
tara, II južnoj Francuskoj,
na stvar ne može da postane sebi očita, bez
II
Provansi; ideologija
Ne ne
albi žana, II dvanaestom veku, povezana je sa njima.
postoji n i Da, svet se sastoji iz suprotnosti, ukratko,
Takve stvari su i dalje
on j e objektivno dijalektički.
kivele
II
narodu, pa ipak vla
dajuće obrzovanje i filozofija nisu znale o tome ništa
U haotičnoj, pa ipak jedinstvenoj punoći, Berne
AUTora ili Jutantja
više. Istoriju piče pobednik. Ali, ovde je moguć je
je objavio svoju prvu knjigu,
dan od retkih pogleda unutar naroda. Jakov Berne
rumen na Istoku. Veličanstveno je kako ovde genije
je to shvatio, pa delimično stoji kao strano telo u
iz poluobrazovanosti, pa čak ni iz ove, već baroknim
renesansi, budući da njegova filozofija obrađuje mi
obućarskim
sli koje su živele II gnosticizmu.One su se zadržale
premca, opisuje svetlost, tako što se iz jednog jezič
asinhronoj, nesrazmernoj svesti nemačkih naroo
nog neobrazovanja, kojem bi mogao da se smeje naj
nih slojeva. Iako jasno dolazi iz faustovskih tokova
mlađi gimnazista, rađa velika i retka misao. Beme,
renesanse, Jakov Berne bi mogao da bude čovek iz
naime
II
jezikom,
s
obdarenošću
za
jezik bez
U ondašnjem narodu raz
Qualitat piše ne samo sa jednim l, nego i sa dva. l i povezuje ga sa Qual i Quellen. on ne ume
mišljalo se o strahovitom pritisku i nedaći koja je
pravilno ni da čita, ni da piše strane reči, latinski
posle seljačkih ratova pala na slabe, pa je Bemeov
poznaje još manje:
četvrtog ili petog veka.
pakosnom svetu? bio veliko metafizičko
Qualitiit je kako Quallitiit, tako i das Quellende ili QuaUende, a o tri pojma: Quel len, Qual i Qualitat misli kao o jednom, tako da iz
mozganje, s mnogo sumorne mistike, ali i s duboko
jedne potpuno pogrešne, besmislene etimologije, kao
umnim oblikom dijalektike, koja postoji još od He
što ćemo videti, nastaje izvanredno duboka misao.
raklita. Mudrovanje kod čoveka ne dolazi slućajno,
Tako kod Bemea ima mnogo toga gde slabo školsko
ono je svagda bilo doživljaj. Bemeovo mladićko mu
obrazovanje još najbolje mora da posluži tom čoveku.
drovanje pokatkad pokazuje i okultne crte, do kojih
Jedan od sveštenika, u to vreme veoma obamrle lu
stvari ne stoje, ali iskra jednog stvarnog, jednog fi
teranske crkve, posebno ograničenog soja, pastor pri
lozofskog prosvećenja došla mu je dok je on još bio
marius Rihter iz Gerlica, potkazao je neortodoksnog
in
mozgala, pridikovao sa propovedaonice protiv nje
nuce u ovoj iskri. On je, naime, jednog nedeljnog
ga dok Magistrat nije obućaru zabranio da piše. Ja
jutra, u svom obućarskom sobičku, ugledao kalajni
kov Berne se sedam godina smerno držao zabrane, a
tanjir na zidu, na polici, i tanjir je sijao. kako Berne
onda ga je duh nezadrživo poterao dalje, i on je
kaže,
prijatnim žovijalnim sjajem «. Kalaj stoji pod
ubrzo potom objavio jedan za drugim dvadeset preo
Jupiterom, otuda, žovija\no, prema genitivu od Jupi
stalih spisa, većinom manjeg obima, među kojima i
ter, Jovis. I
blagodareći
Poslanice. on se na to osmelio očigledno zbog toga
svetlosti i tamnom kalajnom tanjiru, rodila mu se
što je kasnije našao malo zaštite kod šleskog plem
misao da bez neke tamne osnove svetlost ne bi mo-
stva:
ocl.govor na njegovo osnovno pitanje: kako svetlost mrak stoje
II
zanatlija. Ci tava njegova filozofija sadržana je
6
»
II
tome je osnovna stvar:
i
njegov prijatelj i zaštitnik bio je pre svega
7
smeteni Abraham od Frankenberga, Iz tog vremena
Pre nego što zađemo u pojedinačno, uzgred bi h
je prelazak engleskoj aristokratiji, tako da obućar
pročitao nekoliko reči o mozgajućoj prirodi kod obu
Jakov Berne postaje poznat i u Engleskoj, Najvažniji
ćar a iz
AUTore, su CetTdeset pitanja o duši, Sest teosofskih tačaka i MysteTium magnum. U Nemačkoj
vrtom na obućara Jakova Bemea: »To je, dakle, kako
je Jakov Berne veoma brzo bio opet zaboravljen dok
ne rađa tako izvanredne i kuriozne osobitosti II svo
je u Engleskoj i nešto u Francuskoj i dalje delovao,
joj gildi. Nizak radni sto, niska šamlica, vodom napu
spisi, sem
narcxi kaže, 'mozgajuća nacija', i nijedan drugi zanat
ali
njena staklena lopta koja hvata svetlost male loja
često reakcionarno upotrebljavanog, poduhvatio se
nice, pa je još sjajnijom odbljeskuje, oštar vonj kože
Bader, pre Selinga,
koji je Bemea okretao protiv
i smole moraju nužno da načine neko trajno dejstvo
Fihtea (Mnogi filozofiji od profesije, kaže se kod
na čovekovu priroclu, i oni to i čine, silno. Kakve
njega, trebalo bi da napuste čitavu svoju retoriku
divne osobenjake rađa ovaj divni zanat! - čitava
pred bogatstvom i dubinom misli ovog zanesenjaka),
jedna biblioteka mogla bi da se nabuba o 'čudnom
i Hegela, koji se Bemeu divio, Htednemo li da pod
obućaru "
vučemo ono što je svojstveno za ovu arhidijalektičku
Svetlost koja preko viseće staklene kugle pada na
filozofiju, onda da ponovim: uprkos Nikoli Kuzan
radni sto je carstvo fantastičnih duhova; dok radi,
skom ovde je prva objektivna dijalektika od vremena
zanet
Heraklita. Istu smo videli i kod Paracelzusa, ali kod
slike i misli d�ju neku obojenost kaKVU im ne može
Bemea se odlazi dalje u čudovišnost i u čudovišno,
pozajmiti nijedna druga lampa, izmišljena ili neiz
on je imao potpuno kvalitativnu sliku prirode, koja
mišljena, Pritom, misli padaju na svakojake stihove,
predstavlja krajnji suprotni pol matematičkoj pri
čudnovate pričice, bajke i vesele i tužne događaje
rodnoj nauci od vremena Galileja i Njutna, istina
sveta, kojima se susedi, ako su na papir stavljene
ne i Keplera, kod kojeg još naknadno deluju kvali
nezgrapnom rukom, iščuđavaju; pritom se žena sme
tativne crte. Razume se, Berne o matematičkoj pri
julji ili drhti, zucne li se šta poluglasno, u neodre
rodnoj nauci nikada ništa nij� čuo, pa ni ime. Nje
đenom predosečanju, Ili se pak počinje još dublje
gova slika sveta potiče iz jednog starijeg društva
mozgati i smiruje se 'preka potreba' da se pomene
nego
je to građansko-novovremensko društvo,
početak života, Sve dublje gledamo u svetleću kuglu
upravo iz društva u kome su prirodni kvaliteti još
i u svetlosti vidimo univerzum u svim njegovim ob
bili podešeni ideologiji, kome je ideologija kalkulusa
licima i prirodama; kroz portal vasceloga neba stupa
Samog ovog preporoda,
,
bogatog zagonetkama,
Pastora gLadi Viiheima Rabea, s posebnim os
što
a da se materijaL ni najmanje ne iscrpi!
mislima,
razliva se mašta,
čudnovati oblici,
bila strana. U kapitalističkom društvu pobedio je
mo
kalkulus, kvantifikacija i obrazovanje cena u svetu
zvezdama i
robe i II
čitavom kvantitativno ustrojenom svetu.
slutnje, i dok pastor primarius Rihter ustaje protiv
Kod Bemea, naprotiv, premda u čudnovato asinhr0-
nas sa propovedaonice, a dželatov momak, koji će nas
nizovanom ruhu i često sasvim
antropomorfna,
II
pitanju je vid izvora i kvaliteta u prirodi; ona je spekulativno
zamišljena
kao
dijalektičko
svetlost
slobodno i raspoznajemo ga sa svim njegovim
odvesti u
elementima;
zatvor,
prožimaju
nas najdublje
stoji pred vratima, zapisujemo:
»A pravo je večnosti i onoga što večno postoji da ima samo jednu volju. Kada bi to imalo dve volje,
-noć-postojanje. 8
9
razbile b i jedna drugu i bilo bi kavge. l stajale bi u
zli smo i oko nas nalazimo manje dobrog, pa ipak je,
sili i čuđenju; ali, njen život je baš samo ljubav, iz
kao što nam crkva kaže, ovaj svet stvoren od jednog
koje proizilaze svetlost i majestet. Sva stvorenja na
dobrog Boga. I Beme u svojim ranim spisima ispo
nebu imaju jednu volju, pa i ona je okrenuta Božijem
veda, pr�ko njih je veoma često imao »bezbožne mi
srcu i ide II srce Boga, II sam cen tar mnoštva,
ras
sli«: šta ako sam ja slaba kreatura bolja nego što je
svim stvarima,
taj bog? To je asečanje koje se u istoriji čoveka veo
tenje i cvat; a božji duh je živol
centrum naturae
II
II
daje suštinu, uzvišenost i snagu, a
ma često javljalo,
zastupali su ga grčki tragičari,
Sveti duh je vođa. Vidimo mnogo toga u sjaktečoj
ono ih je ode lila od pobožnog života. To je Jovovo
kugli, preko koje slaba lampa baca tako ubogu svet
pitanje, kakvo se pojavljuje
lost da uz nju jedva možemo da stavimo na papir
ponizne predanosti
ono što smo videli; ali to ne smeta da ispod završe
nedokučivom rešenju. Ako je prauzrok sveta samo
nog manusk.ripta napišemo: 'po Božjem prosv�ćenju
tvorna dobro, kako onda nastaje zlo? Upravo to kod
napisao Jakov Berne, inače�vani i Teutonicus. «
Bemea se može samo protumačiti, budući da čovek
II
II
hrišćanstvu, umesto
onome što je nedokučivo ili II
A sada, kao potvrda romanopiscu Rabeu, koji
tone u mozganju u sebe samog kao u neki suštinski,
je, uz to, od Bemea uzeo najslabiji mogući citat, koji
centralni, a i srazmerno dobro osvetljeni deo prirode
o Bemeu i ne daje nekakvu sliku, još i veoma mero
koji je bolje osvetljen od drugih delova, o kojima
davno svedočanstvo. Merodavna svedodžba potiče o d
on ništa ne zna. Zato što smo slike i prilike Boga, mi
velikog sledbenika Jakova Bemea, koji bi njime mo
možemo, ako utonemo II nas same, da dodirnemo po
gao da se bavi veoma dobro, o d Hegela. U svojim
četak samih stvari. Naš početak, koji leži dole, u
Predavanjima iz istorije filozofije, on kaže:
»Var
dubini, dodirujemo i otuda dodirujemo početak sa
izvođenju ne može se previdetL. Ali se isto
mih stvari čudovišnim tupristustvom onoga opomi
tako ne sme prevideti najveća dubina koja se' poka
njati-se, gledamo u divlju prirodu početka. Tu je biće
zuje
izukrštanostj jednog s drugim, iskipljenje jedno s
varstVQ II
II
izmirenju najapsolutnijih suprotnosti... niko
neče prevideti onu duboku potrebu za spekulacijom
drugim,
koja se nalazi
dva elementa koji su na početku; koji su u prauzroku.
II
tom čoveku (. Govoreći suštinske Be
meove misli, to nam valja i rasvetliti.
protivrečenje,
ključanje,
borenje,
rvanje,
Pritom, kaže Beme, ipak ne treba da ostanemo da stojimo, razum ne treba da se zadržava na misteri
Knjiga unutrašnjosti
jama početka »kao krava pred štalskim vratima«. »Ja
Početak je slušanje u sebi, tako da čovek, dok sluša
II
moje znanje«, tako nastaVlja Berne, a protiv
učenih eklektičara koji ne umeju da kažu ništa sop
sebi, veruje da sluša i II stvarima. Mozganje
stveno, »ne unosim ni slova iz mnogih knjiga, nego
koje tone u sebe samo po njemu i za njega treba
imam slova II meni, pa nebo II zemlja sa svim suštast
da bude istovremeno isto ono kao što je jedan dublji
ima, uz to i sam Bog, leže
pogled u unutrašnje, u glad, nemir, pohlepu, koja
onda on da ne sme da čita u knjizi to što je on
svugde goni. A onda Bemeovo osnovno pitanje: kako
sam?« To je mistički subjektivizam, ali subjektivi
tama dolazi u svet, kako zlo dolazi u svet? Mi sami
zam koji istovremeno hoće da bude podzemni hod u
10
II
II
čoveku. Ne treba li
II
najunlltrašnjije, II ono što je početno,
II
alpha sveko
likog bića samog_
način što je, kako Berne kaže, »sve upereno jedno protiv drugog, i na taj način što zlobi jedno na drugo, nego da bi se isto pokrenulo i očitovalo. «
Zlo
u Bogu kao praizvor suprotnosti u svetu, prasila koja goni glad
A ono što ide u sebe, upravo ovo, to
Ne, duboko
se zariva u sve: PralIzrak sveta ima neuzrak ili ne gativno u samom sebi, a Berne ga definiše jednom
N a šta sad još, sem na dobro, nailazi ovo filer
novom suprotnošću kiselo-slatko, usko-široko, vatra
zafiranje u prirodovanju početka? Nailazi na ono
svetlosti-vatra strahote_ Definiše ga u slikama koje
što čini da svet leži u tolikom zlu, a uzrok tome jeste
se neprestano svaljuju slikovitim izrazima i analo
neuzrak. Ovaj ne leži u »svetlosno-svetoj sili «, ali
gijama sa osnovnim motivom druge vrste. U osnovi,
leži u njenoj vlastitoj crnoj strani_ Pritom Bog i pri
negativno je požuda, emocionalno, ono što je voljno,
roda leže zajedno naročito blizu jedno drugome, pa
ali ono što dolazi pre svega iz potrebitosti, požuda
tako Berne, II
apsolutno tO!lle pripada_
AUTOTi, kaže: Ako hoćemo da govorimo
Ne, negativno je ovde po
o Bogu, šta je Bog, onda moramo marljivo da ispita
trebitost koja dreči u požudi, ono što je voljno u
mo sve sile u prirodi. __ Tu, pak moraš pogledati iznad
čisto požudnom smislu, a to je, kako kaže Berne, baš
prirode i izvan nje u svetlosno svetu, trijumfalnu
glad_ Glad postaje onim što prolazi u familiji od
božansku silu, u nepromenljivo, sveto trojstvo, ono
glad kao požuda, kao volja koja nema da se zasiti
je jedno trijumfalno, izvorno pokretljivo suštastvo;
ničim drugim do samom sobom. »Volja traži sebe
i u njemu se nalaze sve sile kao u prirodi . Pa, da se
samu, _ne nalazi ništ do svojstvo gladi, koje je ona
približimo tom suštastvu koje, na osnovu prirode,
sama. Ona ga uvlači u sebe, to jest samu sebe uvlači
mora onda da se nalazi i u bogu: u samom bogu po
u sebe. « A tu, u UVlačenju u sebe, imate ono što
stoji' neko zlo, đavolsko, drugi lik božanskog je đa
koagulira, oporost, ono što sažima, adstringens svih
volsko, gorko kao čemer, koje sažima, oholo, užas,
stvari
užasavanje, salaukovina, tuča, i vatra na gorući na
u jezgru svoga agensa_ Oporost koja sažima, dakle,
čin; ali u bogu je i, kako Berne kaže, jedan blagona
treba da bude isto ono što je božiji
kloni đavo koji živi u sinjarenju_ Đavo i bog objaš
najdublje suprotnosti dokučivanja suštastva proisho
njavaju se kao identitet suprotnosti; jer, đavo go
di priroda u bogu_
koje
Ne,
sačinjavaju neuzrak svih podvojenosti
fiat; iz gladi kao
ni boga na dijelektički začaran svetski pul. Sirina i uskost, kiselo i slatko, strahota i svetlost, moraju da budu zajedno, pojavna biće sveta samo ionako ima
Kvalitativni pogled u prirodu: izvorni duhovi, kvintesencija sveta: čovek
negaciju u kolevci_ Kada ne bi bilo tog negativnog, onog što je protivno, ne bi bilo ni očitovanja, ni poja Vljivanja
dobrog_
Ono
što
goni
na
pojavljivanje
jeste samovolja koja troši, podvojenost, drugotstvo, samostalnost, ono što ide zajedno, ono što koalira_ O davde sledi Bemeova objektivna dijalektika, na taj
12
A sad sledi najpotpunije zamišljanje jedne čisto kvalitativne prirodne slike, u kojoj se gorko, slatko, vatreno, svetlo i zvuk shvataju kao realna svojstva prirodnog
života,
u najnaivnijoj, ali i najoštrijoj
suprotnosti prema mehaničkoj pirodnoj nauci. Umes-
13
to pritiska i udara i golih promena mesta kvantita
vreme uobičajenim alhemičarsko-hemijsk.im izrazom
tivne vrste nailazimo na obilje kvaliteta. U produ
»salniter«. Postoji jedna rnladićka Selingova pesma
ženoj liniji vidimo problem Geteovog učenja o b0-
»Epikurovska veroispovest Hajnca Viderporslena «,
jama,
II
Gete contra Njutn.
.Boje
kao deca noći i
svetlosti {(, pri čemu se ne može prečuti da ove Gete
Salniter je sal nitron; to dolazi od vizantijskog sa
ove veze podsećaju na Bemea.
loni tron i znači šalitra. Azatna kiselina je korišćena
Sedam praizvora Berne hoće da istakne na veo •
kojoj Salniter doživljava veoma veselo prastanje.
ma iznenađujući način, ali i mislima obuzet. Sile prirode II bogu ili boga
II
prircx:ii ovde su sedam vrs
ta izvora, mučenja, patnje, kvaliteta. To su sedam prirodnih sila, formi tuprisustva, dinamičkog, koje kruže po svetu i koje održavaju svet. Na taj način se
pretpostavlja da se stvaranje nije ni odigralo,
već se uvek dešava. Svet bi bio progutan ako se ne
od vizantijskog
vremena
kao
ćezap
za
odvajanje
zlata iz njegovih slitina. Reč je čak još starija: sal niteT verovatno ide nazad do starovavilonskog. II ko me se lugasti pepeo zove nitrui. Otuda bi to, dakle, bila grčka uzajamljenica iz vavilonskog, i ide dalje u latinski, odakle i ovde, u alkimističkom obućar-
skom latinskom jeziku Jakova Bemea. Kod njega iz toga nastaje opšti pojam za sve što je lugasto, opšti
bi uvek stvarao nov. ako ništa što proizvodi ne bi
pojam za. tri prve izvorne sile, oporosti, osetijivog
bilo tu u njemu. Prva sila je oporost, spregnuti sal,
-pokretljivog i onoga što gori bez plamena. U prve
ono što sažima, zatim, na drugo mesto dolazi ono
tri izvorne sile uvek su već sadržani i
što razdvaja':'-gorko, spregnuti mercurius, neiagodna
Ne prevaže, Da ne može da izbije, jer je previše obuzeto sa Ne, jer ga usko, gorko, lugasto Ne čvrsto
pokretljivost koja podskakuje i osetljivost, pri čemu
Ne i Da7 ali
je očigledna dvosmislenost osetljivosti. Biti osetljiv,
drži. U četvrtoj izvornoj sili dešava se jasan preo
to jest, lako nadražen, lako nadražljiv, ali onaj koji
kret. Ovaj izvorni duh je vatra koja najposle bukti
oseća, reaguje na draž osećanja. Ovaj neobičan sklad
iz
nalazimo naj pre kod Anaksagore, koji je rekao da
onoga što iznenada· izbija iz nje, najvidljivija u mu
je
nji, pa zbog toga Berne vatru opet naziva jednim psi
svaki osećaj spojen sa osećanjem nelagodnosti.
Sadržaji mogu da budu prijatni, ali samo oset jeste uznemirenje i otuda skopčan sa neiagodnošću. Treća,
sumpora straha, sa dominantnom svojstvenošču
hičkim imenom - strahota ili užas, koji baš svugde treba da bude prirodna određenost. Ova se dvojako
suštinski negativna sila jeste strepnja, ono što gori
pojavljuje. Jednom u još pretežno mračnoj, uskoj,
sumporasta, ono što gori bez plamena, borba oporosti
čemerljivoj, dakle, negativnoj formi kao tamna, go
sa onim što je pokretljivo,
sulphur
u kome vatra
fuća, razorna vatra, vatrena jarost, ili vatreni gnev,
još drema. Obično je kod Bemea sve što je samo po
kao neugodnost salaukovine, oluje, pozara, od kojih
sebi razumljivo i kao objektivna određenost, a ne
se čovek ne samo už.asava, nego koje on, kako kaže
samo
subjektivno, fizičko stanje. Subjektivno
Berne, posmatra kao sam užas. Opet se uvodi jedna
fizičko stanje dokučuje samo ono što je u objektima
psihička kategorija, užasnuče, i potpuno se izjedna
realno sadržano, na taj način je ono kod Bemea apso
čava sa jednom prirodno filozofskom kvalitativnom
lutno i prirodnonaučna kategorija. Treću osnovnu
kategorijom, sa strahovitom vatrom, koja otuda u
silu prirodne stvarnosti Berne naziva jednim II ono
udaru groma ne izaziva samo to užasavanje, nego
14
kao
15
je upravo samo to už.asavanje. U osnovi svih stvari
tet, telesnost, to jest sva oformljena priroda, kakvom
vreba ta negativna vatra, i tek što joj se pruži pri
je mi vidimo, eksplikovana punoća dosadašnjih iz
lika, pojavljuje se ona rušilački kao nedaća. Stalne
vornih kvaliteta, kao ono što se naziva stvaranjem.
generalne probe za propast sveta su, po Bemeu, već
Stvaranje je iznošenje centruma naturae u corpus
teške salaukovine; ali njihova vatra ima sem onoga
naturale, iznošenje centra prirocie, u telo, u mate
Ja, jedan dijalektički preokret u sebi. Jer, to je ista
rijalnost prirode, a onda, najviše, u J oš
ona vatra koja rađa, sem onoga što je užasno, i top
II vek
Corpus Christi.
ostajemo u svetu, kosmičkom svetu,
lotu i svetlost. Užas vatre preobraća se u vatru na
usko ograničenim čovekom - čovek kao pitanje i
domaćem ognjištu oko kojeg se okupljaju ljudi. Na
svet kao odgovor, svet kao pitanje i čovek kao odgo
taj način, ona je II svetu središnja vatra koja zagreva
vor. Još više nego kod Paracelzusa, makrokosmos kod
sve i sve obasjava, svetsko ognjište Sunca, koje do
Bemea postaje makanthropos, svet preobraćen u drvo
nosi proleće i daje da izbije život, s toplinom i onim
života
što je najugodnije u svetu - svetlošću, oslobađajući
Covek je, kaže raracelzus, a to je i Bemeovo učenje, najveća nakana prirode. Berne već u il urori
iz vatre svetlost kao petu izvornu silu; svet postaje
kaže: »Priroda u sebi ima dva kvaliteta, kao u Bož
svetao. Prema tome, kroz vatru kao toplinu osloba
jem sudu, jedan mio, nebeski i svetli, i jedan jarosni,
đaju se tri vrhovne izvorne sile. One su vedri iz
pakleni i žedni. A oba su u drvetu prirode, i ljudi
vorni duhovi, u kojima
Da
preteže na taj način što
su
načinjeni od drveta i žive
II
tom svetu, II ovom
Ne više ne užasava, dok je u trima prvima Ne pre
vrtu između oboga u velikoj opasnosti, ina njih se
Da jedva bilo vidljivo. Ta
spušta čas Sunčev sjaj, čas dažd, vetar i sneg «. Covek
tri vedra kvaliteta, mučenja, izvornog duha, izvorne
je oko koje se otvara, i uvo, a ovo dvoje saznavaju
naturae jesu svetlost, zvuk i telesnost. Posle svet losti kao šesta osnovna sila sledi zvuk, koji uvek
centrum naturae i co rpus naturae onako kako opa
prati svetlost, kako kaže Beme. Možda ovde odjekuje
nešto što diverguje, što razdvaja, mnoštvo, zlo, ja
harmonija sfera, ali i čudno jedinstvo koje se ljudima
rosno, što svadljivo ulazi zajedno II tu najvišu naka
ne pojavljuje u normalnom cxinosu unutrašnji-spo
nu prirode. U njemu se ponovo popravlja, udara na
ljašnji svet, jedinstvo je nagovešteno na početku dru
dobru stranu ono što separator, blagonakloni đavo
gog dela Fausta: Za duhove uši zvučeči se već rađa
Lucifer, to jest lučonoša, u službi svetlosti još nije
novi dan«, ili »)Koju buku donosi svetlost«. Bilo kako
popravio. Na mesto palog Lucifera dolazi čovekosin,
bilo, sa svetlošću se rađa zvuk ili ton, kao jedna viša
dolazi Hrist, koji i nije živeo II Palestini, koji ne živi
stepenica, kao jedan viši kvalitet. Iz tona se, nastav
izvan nas, nego smo mi on sam. Hrist, čovekosin,
lja Berne, rađa reč, a reč je ono što objašnjava, ono
Hrist u čoveku, to je Lucifer koji je postao vedar,
što obuhvata, ono što odgovor čini mogućim,
što
to je popravljeni, čisti Lucifer, đavo koji je postao
u se bi sadrži um Iz svega toga, kao plod tog šesto
čist. Time dobijate opravdanje za odmetanje anđela,
građanja, pri čemu Beme svetski proces izjednačava
za jabuku u raju, z a osvetljenost saznanjem, pozna
sa ženom koja se porađa, koja se rve u trudovima,
jući zlo i dobro, i opravdanje za zidanje vavilonske
stoji trudno u porođaju, pojavljuuje se sedmi kvali-
kule. Sve ono što je moć bića, što je moć znanja,
ležalo na taj način što je sile
16
QDO
žaju. U čoveku je nešto što je već II svetlosti rečeno:
17
moć stvaranja, kao što je bog, dato je čoveku. Ovde
Objektivna dijalektika
odjekuje prometejska arija, uoćava se u Hristu, čo vek u Hristu i kroz samog Hrista postaje najblago
Borba svetlosti i mraka shvaćena je kod Be
nak\onije Ne protiv stanja koje se utvrđuje, protiv
mea kao objektivna dijalektika. Ne postoji ni jedno
onoga što se odupire drvetu života, koje se zadugo
kretanje bez onoga što je protivrečno, bez dualizma,
neće ustremiti
a zlo je sredstvo u očevidnom postojanju kod svet
II
visine, čovek je drvo procesa živ
ljenja, ili proces drveta života, kako hoćete. Mora
losti. Berne to uvek izvcxii II novim slikama. Zato
se nadvladati gola kiselina, ono što individualizuje,
bih naveo jedno originalno mesto iz
ono što' rasipa, ono što koči, što se II zacopanosti i
tačaka,
oguglalosti utvrđuje u sebe, pod čime Berne razume
jim vlastitim rečima:
Luciferova otpa,dništvD, a za to je pozvan čovek, on
sve stvari sastoje iz Da i Ne, bilo božanske, đavolske,
u
Sest teozofskih
kojem Berne dijalektiku predstavlja svo
»Citalac treba da zna, da se
je krali. koji treba da ovlada svetom. Paracelzusov
zemaljske stvari ili ma šta se pomenula. Ono što je
ukočen i odnos mikrokosmos-makrokosmos ovde išče
jedno, kao što je Da, jeste čista sila
zava, pa
svetu se ide ka
istina Boga i Bog sam. Bez Ne, Bog bi bio u sebi
budućnosti, jednom očišćenom, preobraženom svetu.
nesaznajan i II njemu ne bi bilo nikakve radosti ili
Svet I
značajnosti, a ni osetljivosti. Ne je protivhitac onoga
čovekova, a Berne to ovako izražava:
Da ili istine, da bi istina bila oćevidna ili nešto u
i više, on se prevazilazi;
II
»Treba jasno
da se vidi kako su se nebesko i adsko carstvo svagda rvali u
II
prir odi i imali posla jedno s drugim, kao žena
rađanju. All, kao što drvo života stoji II svetu i
jeste sam svet, tako preko umilnog Hrista u nama i njegovom radu postoji jedan posledak kad će se drvo života upaliti u njegovoj vlastitoj patnji i kvalitetu,
i ljubav, i jeste
čemu se nalazi neki contratium, II kojem je večna
ljubav, delujuća, hoteča i osetljiva. Jer Jedno nema ništa u sebi što može da htedne ono se udvaja da bi bilo Dva: na taj način, ono samo ne može sebe da oseti u jedinstvu, ali u dvojstvu oseča sebe... Nijedna
stvar bez neugodnosti nije u stanju da sebi postane
a svetlost II njemu obasjavaće i ispunjavati čitav
očita, jer ako ne bi imala ničega što joj se opire, onda
kvalitet unutar kojeg je drvo«. Prema tome, na kraju
bi stalno izlazila iz sebe, i ne bi ulazila ponovo u sebe
imamo panteizam koji
kao u ono iz čega je prvobitno proizišla. Onda ne bi
protivnost, smešten
II
II
sebi nosi dijalektički nužnu
saIDom božijem centrum natu
rae, dok je božija priroda, u procesu sedam izvornih sila, sa vatrom kao prvim obrtom, ukinula čoveka
znala ništa o svome prastanju «. Tako je ovde, u pot puno
ne južnom
svetlo-tanmom,
ponovo
iskrsnula
Heraklitova objektivna dijalektika kao ono što obra
kao drugi obrt i kvintesenciju svih sedam svetskih
zuje svet, kao suštastvo koje iz sebe izbacuje
sila, a time istovremeno i patnju koja obituje u os
koje se bori za manifestaciju. Svet nastaje vrenjem
novi sveta, pohlepu, kvalitete sve skupa. Na kraju
između Da i Ne, sve na svetu je kao retorta za tvo
dolazi izmirenje zavade, povratak na jedno, izbav
renje svetlosti na delu, uvek hemijsko, uvek moralno
ljenje iz svekolike svađe.
i uvek religiozno II isto vreme. -
18
svet,
-
19
Jakob Berne AURORA ILI JUTARNJE RUMENILO NA ISTOKU
-
,
PISCEV PREDGOVOR OVOJ KNJIZI BLAGONAKLONOM CITAOCU
,
Blagonakloni čitaoče, celokupnu filozofiju i astrologiju, zajedno sa teolgojom, majkom njihovom, ja upoređujem sa plemenitim drvetom koje raste u nekom lepo m vrtu zadovoljstva. Zemlja, pak, na ko joj drvo stoji, uvek daje sok drvetu, od kojeg drvo ima svoj živi kvalitet; ali drvo
II
sebi samome raste
od soka Zemlje i postaje veliko, i širi se sa svojim granama.
Sad, jednako kao što Zemlja sa svojom
snagom radi na drvetu, da isto raste i napreduje, tako vazda radi drvo sa svojim granama iz svekolike sposobnosti, da bi uvek dor,osilo mnoge dobre plo dove. Ali ake drvo donosi malo ploda, uz to sasvim sitnog, crvljivog i crvoto�nog, onda krivnja nije do volje drveta da isto nosi namerno željene zle plodo ve, poštp je o.no plemenito drvo dobrog' kvaliteta; nego je krivnja u tome što na nj. često pada velika hladnoća,
vrelina, slana,
gus enice i gamad,
jer je
kvalitet iskvaren u dubini, izbačen od zvezda da ono donosi manje dobroga ploda. Ali, drvo po sebi ima ovu vrstu da ukoliko je veće i starije, utoliko nosi slađe plodove. U svojoj mladosti ono nosi manje ploda, jer to čini hrapava i divlja vrsta tla i prevelika vlažnost u drvetu, pa
23
iako ono jednako lepo cveta, ipak u rodu njegove
i sneg. To jest, koliko god čovek uzdiže svoj duh u
pa bilo da stoji na nekoj
božanstvu, koliko god muči i u njemu određuje kva
jabuke
većma otpadnu,
dobroj njivi.
litet Sveti duh; toliko on dopušta svome duhu da
Drvo, pak, po sebi ima i jedan dobar slatki kva
klone na ovome putu, II zadovoljstvu zla, toliko iz
litet, ali i tri druga kvaliteta suprotna ovome, kao:
vire i vlada u njemu đavo i pakleni sok. Jednako kao
gorki, kiseli i opori. Kao što je, pOlk, drvo, takvi su
što jabuka na drvetu postaje crvljiva i crvotočna,
i njegovi plodovi, sve dok na njih deluje Sunce i
kada na nj. padne mraz, vrelina i slana, i lako otpad
čini ih slatkima, da oni dobijaju prijatan ukus, a
ne i istrune:
njegovi plodovi moraju
njemu vlada đavo sa svojim otrovom.
opstajati
na kiši,
vetru i
nevremenu.
tako i čovek ako dopusti đavolu da u
Jednako, pak, kao što je dobri kvalitet u prirodi
Ali, kada drvo ostari da se njegove grane sasuše,
moćan da pobedi zli kvalitet, jer on jeste i dolazi
da sok više ne može uvis, onda dole ispod stabla iz
od Boga, a u njemu je vladar Sveti Duh: tako je i
rastaju mnoge zelene grančice, najposle i na korenu,
jarosni kvalitet moćan da pobedi u zloj duši;
i preobražavaju staro drvo, kao kada je bilo zelena
đavo jeste moćni vladar u jarosti i jeste veliki knez
grančica i drvašce, a sad je ostarilo. Jer se priroda
jarosti.
ili sok brani, sve dok stablo ne postane neplodno,
kroz pad Adama i Eve, da uz nj. prianja zlo; inače
onda se ono saseca i baca II vatru da sagori.
bi izvor njegovo i nagon njegov bili samo u dobrom.
Sad, zapamti, šta sam naznačio ovim porede njem.
Ali ono
�
jer
Ali, čovek je samoga sebe bacio u jarost
la u
oboma, i zove se, kao što kaže Sv. Pavle:
Vrt ovog drveta znači svet, njiva priroou,
Ne znate li da u kome dajete sebe za sluge i poslu
stablo drveta zvezde, grane elemente; plodovi koji
šanje, sluge ste onog akoga slušate, ili grijeha za
rastu na ovom drvetu, znače ljude; sok II drvetu
smrt, ili poslušanja za pravdu, Rim. 6. i 16. Ali, �ato
znači jasno božanstvo. Ljudi su, pak, stvoreni iz pri
što čovek u oboma ima nagon, on može da se prikloni
ali Bog stvoritelj vlada
onome koje hoće; jer živi na ovome svetu između
u svemu, jednako kao i sok u celom drvetu. A pri
oboga i jesu oba kvaliteta, zli i dobri, u njemu; u
roda u sebi ima dva kvalietta, sve do Suda Božijeg,
kojem čovek talasa, II tome se i adeva, u svetoj ili
jedan prijatni, nebeski i sveti, i jedan jarosni, pakle
nebeskoj
ni i žedni.
budući, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko
rode, zvezde i elemenata;
snazi.
Jer,
Hrist veli:
Kad dakle vi,
zli
Dobri kvalitet uvek određuje kvalitet i radi sa
će više otac nebeski dati Duha svetoga onima koji
svom marljivošću, da donosi dobre plcxlove: II njemu
ištu od njega, Luk. ll. 1 3. Tako je i Bog čoveku zapo
vlada Sveti Duh i uz to daje sok i život. Zli kvalitet
vedio dobro i zabranio zlo, i daje da se i danas pro
muči i goni takođe sa svom marljivošću, da uvek
poveda, fXJziva i viče, i da se čovek opominje na do
donosi zle plodove: uz to, sok i paklenu usplamtelost
bro, pri čemu se dabogme saznaje da Bog ne želi
daje mu đavo. - Ovo dvoje je u drvetu pri-ode, a
zlo, već hoće da dođe cars tvi njegovo i da bude volja
ljudi su stvoreni iz drveta, i žive na ovome svetu II
njegova kako na Nebu, tako i na Zemlji.
ovome vrtu između ova dva kvaliteta II velikoj opas nosti, i na njih pada čas Sunčev sjaj, čas kiša, vetar
24
Ali za to što je čovek otrovan zlom, da u njemu vlada ne samo dobri, nego i zli kvalitet,
l
zato što
25
polumrtav i sa velikim nerazumevanjem Boga stvo ritelja svoga, kao i prirode i njenog delovanja, više ne može da sazna: priroda je od početka svoj tok do danas položila na nj. uz to je Bog darivao svoj Sveti duh da je svagda u svugde rađala i spravljala svete i razurrme ljude, koji će naučiti da
saznaju
prirodu,
kao i Boga stvoritelja njihovog, koji su u svim vre menima sa svojim spisima i učenjem bili svetlost sveta. Time je Bog na Zemlji spravio svoju crkvu u njegovu
večnu
pohvalu;
đavo
je dočim
besneo
i
praskao i pokvario mnogu plemenitu granu jaroŠĆu u prirodi, kojoj je on knez i Bog.
Jer kada je Bog u prirodi za istoga vremena tala sao i hteo da se otkrije svetu preko bogobojažljivog Avrama, Isaka i Jakova, i kada je hteo da sebi pri pravi crkvu na Zemlji za svoju gloriju i gospodstvo, tako se u prirodi takođe talasao sa zlom i isti knez, Lucifer. Zato što je u čoveku bilo i zlo i dobro, mogla su oba kvaliteta u njemu da vladaju; stoga su u jed noj majci odjednom rođeni jedan zli i jedan dobri čovek. Tako je i kod prvoga sveta, a isto tako Se i na drugom svetu
sve do kraja našega vrerneD� može
jasno videti kako su se nebesko i pakleno carstvo sva gda u svugde rvali jedno protiv drugoga i bili u veli
Dok je priroda često spravijala učenog, razumnog
kom radu, kao žena u rođenju. Kod Adama i Eve se
čoveka sa lepim darovima, dotle je đavo svoju najvišu
to može najbolje videti, jer je tada u Raju raslo drvo
marljivost ulagao u to da čoveka zavede na zadovolj
od oba kvaliteta, zlog i dobrog, u kojem je trebalo da
stva mesa, na gordost, da bude bogat u požudi i ima
Adam
silu. Ti�e je u njemu ovladao đavo, a jJ> . rosni kvalitet
dobrom kvalitetu, u anđeoskoj vrsti i formi; jer je
je nadvladao dobri kvalitet, i iz njegovog razuma i iz
Stvoritelj zabranio Adamu i Evi da jedu od ploda.
njegove veštine i mudrosti izrasli su jeres i zabluda,
Ali, u prirodi se zli kvalitet rvao sa dobrim, i doveo
koji se izrugivao istini i na Zemlji spravio velike za
je Adama i Evu u zadovoljstvo da jedu od oboga. Za
blude, i bio je đavolu dobar vojskovođa. Jer se zli
to su ubrzo namah takođe dobili životinjsku vrstu i
kvalitet u prirodi od početka rvao i još uvek se rve sa
formu, i jeli su i od zlog i od dobrog, pa su morali da
dobrim kvalitetom, i izdigao se, i iskvario je mnogi
se prošire i žive II životinjskoj vrsti, i pokvarila se
plemeniti plod u majčinskoj utrobi, kao što se jasno
mnoga plemenita, od njih rođena grančica.
može videti najpre kod Kaina i Avelja, koji dolaze od jednog tela majčinskog. Kain je u majčinskoj utrobi već bio prezirač Boga i gord, dok je Avelj smerni, bogobojazni čovek. Vidi se to i kod triju sinova Noi nih, kao i kod Avrama sa Isakom i Ismaelom, a naro čito kod Isaka sa Isavom i Jakovom, koji su se u maj činoj utrobi udarali i rvali, pa zato je Bog i rekao: dva su plemena u utrobi tvojoj, i dva će naroda izaći iz tebe, i jedan će narod biti jači od drugoga naroda, i veći će služiti manjemu, l. Mojs. 25, 23. Ovo nije ništa drugo nego da se oba kvaliteta u prirodi žestoko rvu jedan protiv drugoga.
26
i Eva budu iskušani da li mogu opstati u
Potom se vidi kako je Bog delovao u prirodi, ka da su rođeni sveti oci na prvome svetu, kao što su: Aveli, Set,
Enos, Kenan, Mahalelei, Jared, Henoh,
Metuzalem, Lameh i sveti Noje; oni su svetu objavili ime Gospodnje i propovedali pokajanje, jer Sveti duh je
delovao u njima. Pakleni Bog je naprotiv
takođe delovao u prirodi, a rođeni su rugači i prezi rači, najpre Kain i njegovi naslednici; a sa prvim svetom je bilo kao sa mladim drvetom koje raste, zeleni i lepo cveta, ali zbog svoje divlje vrste donosi malo dobrih plodova. Tako je i priroda u prvome svetu donela manje dobrih plodova, iako je jednako
27
lepo cvetala u svetskoj veštini i raskošnosti, jer Sveti duh, koji je tada delovao kao što i sada deluje, to nije mogao da dokuči. Zato je Bog govorio: jer se kajem što sam ih stvorio (1. Mojs. 6) i pokrenu pri rodu, da je svekoliko meso pomrlo, sve što je živelo u
sušenju, sve do korena i stabla koje je ostalo da
stoji, a onda je nagnojio divlje drvo i pripravio ga da nosi bolje plodove. Ali, kada je drvo ponovo oze lenilo, zbrzo je donelo opet dobre i zle plodove kod sinova Noinih; tu su se ubrzo opet našli oni koji su pljuvali na Boga i rugali se na nj. i jedva da je iz rasla jedna zelena grana na drvetu koja je donosila svete, dobre plodove; druge grane nosile su i rađale di vlje neznabožce. Ali kada je Bog video da je čovek izumro u svome saznanju, još jednom je pokrenuo prirodu i pokazao ljudima kako bi u prirodi bili i zlo i dobro, da bi izbegli zlo i živeli u dobrom, i dao je da iz pri rode padne vatra i zapali Sodomu i Gomoru kao stra šni egzempl svetu. Ali kada je slepoća ljudi uzela maha i kada ljudi više nisu hteli da se uče Duhu Gospodnjem, dao im je zakone i učenja kako treba •
da se drže, i potvrdio ih je čudima i znakovima, da ne bi ugasnulo saznanje pravoga Boga.
-
Ali, ta
da svetlost nije htela da ugleda dana, jer je rama i jarosnost u prirodi su se br"'lile, a isti onaj knez je
priroda još nije bila savladana, a svetlost i tama su se još rvale dok se nije pojavilo Sunce i primoralo ovo drvo svo jom vrelinom da nosi prijatne, slatke plodove, to jest, sve dok iz srca Božijeg nije došao knez svetlosti, i bio je čovek u prirodi i rvao se
u
svome ljudskome telu, u snazi božanske svetlosti, u divljoj prirodi. Ista kneževska i kraljevska grana izrasla je u prirodi i postala drvo u prirodi, i širila je svoje grane od Istoka do Zapada, i obuhvatila je čitavu prirodu, rvala se i borila sa jarosnošću koja je bila u prirodi i sa istim onim knezovima, sve dok on nije n�djačao i trijumfovao kao kralj prirode a kneževe jarosti za tvorio u svoj sopstveni dom. Psa\m 68. Kada se ovo dogodilo, iz kraljevskog drveta, koje je poraslo u prirodi, izrasle su hiljade legija krasnih slatkih gran čica, koje su sve imale miris i ukus krasnog drveta. Pa iako su na njih padale kiše, sneg, tuča inepogoda. da su mnoge grančice bile pokidane i ubijene, još uvek rastu druge grančice. Jer, jarosnost u prirodi i isti knez su pokrenuli veliku nepogodu sa tučom, gromom, munjom i kišom, da su često mnoge pre krasne grančice otpale sa slatkog i dobrog drveta.
Ali iste grančice
su
imale tako mio, sladak i prijatan
ukus da to ne može izreći nijedan jezik čovekov, pa ni anđeoski, jer su u sebi imale veliku snagu i vrlinu,
silno vladao. A kada je drvo prirode zašlo u svoje
služile su zdravlju divljih neznabožaea. Koji je ne
srednjovečje, malo se podiglo i nosilo nešto boljeg
znabožac jeo od grančica ovog drveta, taj je bio oslo
slatkog ploda, da bi pokazalo da bi ubuduće moglo
bođen divlje vrste prirode, u kojoj je bio rođen, i
da nosi prijatne plodove. Jer su tada bili rođeni sveti
bio je slatka grana na krasnome drvetu i ozelenja
profeti iz slatke grane drveta; oni su učili i propo
vao je na drvetu i nosio krasne plodove kao kraljev
vedali o svetlosti koja će ubuduće nadvlađivati ja
sko drvo. Zato su mnogi neznabožci potrčali krasnom
rosnost u prirodi. Tako se među neznabožeima poja
drvetu, gde su ležale krasne grančice koje je knez
vila svetlost u prirodi da su oni saznali prirodu i
tame pokidao svojim olujama; i koji je neznabožac
njeno delovanje, ma koliko ovo bila samo svetlost u divljoj prirodi, a još ne sveta svetlost. Jer, divlja
28
mirisao od ovih otkinutih grančica, taj je ozdravio od divlje jarosnosti koja mu je od majke urođena.
29
•
Ali kada je knez tame video da se neznabožei grabe oko grančica, a ne oko drveta, i ugledao svoj veliki
zla
gubitak i štetu, okanio se oluje pred jutro i podne,
svoga otrova i divlje vrste zahvaljujući mirisu kras
i stavio trgovca pod drvo, koji je skupljao grančice,
nog drveta, bio je gnevan i pred ponoć je zasadio
a onda ih je trgovac nudio na prodaju za novac da
divlje drvo koje je raslo iz jarosnosti u prirodi., i dao
bi lihvario od dragocenog drveta. Jer takvo što je
je da se izvikuje:
od
zato što
jede, taj će ozdraviti i večno živeti! Jer, na mestu
mu je drvo raslo na njegovoj zemlji i kvarilo njego-
na kojem je raslo divlje drvo bilo je jedno divlje
vu nJlVU.
mesto a narodi utom nisu od početka do istoga
svoga
trgovca
iskao
knez
jarosnosti,
. .
•
Kada je knez II tami, koja je tu izvor jarosnosti, i pokvarenosti , video da ljudi
ozdravljuju od
ovo je drvo života; ko od njega
vre
Kada su, pak, neznabožci videli da se plodovi
mena, a ni danas, saznali pravu svetlost iz Boga; a
dragocenog drveta mogu kupiti za novac, potrčali
drvo je raslo na brdu Hagar, II domu Ismaela po
su jatomice prodavcu plodova drveta, a takođe su
drugivača.
dolazili od dalekih ostrva da kupuju, čak sa 'kraja
Ali se tada o drvetu izvikivala: gle, to je drvo
sveta. - Kada je prodavac video da njegova roba
života! Tada su divlji narodi potrčali prema drvetu,
toliko vredi i daje toliko privlačna, izmislio je lu
koji nisu bili rođeni od Boga, nego od divlje prirode
kavstvo kako
svome gospodaru sakupio veliko
i voleli su divlje drvo i jeli od njegovog ploda. A
blago, i poslao je trgovce u sve zemlje i dao je svoju
drvo je raslo i bilo veliko od soka jarasnosti u pri
robu na prodaju i visoko ju je hvalio. Ali je krivo
rodi, i širilo je svoje grane od ponoći do jutra i ve
tvorio robu i kao dobre prodavao druge plodove, koji
čeri; ali drvo je svoj izvor i koren imalo iz divlje
nisu bilo rasli na drvetu. Zato da bi bilo veče blago
prirode koja je bila zla i dobra: takav je bio i njegov
njegovog gospodara.
plod. Ali zato što
bi
su ljudi ovoga mesta, koliko ih
Ali neznabožci i sva ostrva i narodi, koji su ži
ima, izrasli iz divlje prirode, drvo je raslo iznad svih
veli na Zemlji, bili su izrasli iz divljeg drveta, koje
njih i bilo je toliko veliko da je sa svojim granama
je tu bilo dobro i zlo; zato su oni bili poluslepi i nisu
dosezala sve do štovane zemlje ispod svetog drveta.
videli dobro drvo, koje je širilo svoje grane od Istoka
Ali ovo je bio uzrok što je divlje drvo toliko
do Zapada, inače ne bi kupovali lošu robu. Ali zato
veliko:
što nisu poznavali dragoceno drvo,
trčali su prodavcima koji su prodavali krivu robu,
koje je iznad
narodi ispod dobrog drveta, koliko ih ima,
sviju njih širilo svoje grane, trčali su prodavcima i
i jeli
kupovali pomešanu, lošu robu za dobru i zamišljali
dobar, i zamišljali su da će od toga ozdraviti, i osta
da će ova služiti zdravlju. A zato što su svi bili toliko
vili su sveto, dobro i snažno drvo da uvek stoji. Do
pohot1jivi na dobro drvo, koje je ipak lehdelo iznad
čim, postajali su sve sleplji, iznureniji i slabiji, i
sviju njih. mnogi od njih su ozdravili od velikog za
nisu pred ponoć mogli da spreče divlje drvo da raste.
dovoljstva i požude koju su nosili prema drvetu.
Jer su bili odveč iznureni i slabi; dobro su videli da
Jer,
njih,
je to bilo divlje, zlo drvo, ali su bili preiznureni i
učinio ih je zdravima od njihove jarosnosti i divljeg
preslabi i nisu mogli da spreče njegov rašćenje. Ali
rođenja, a ne prodavčeva loša roba: ovo je potrajalo
da nisu bili trčali prodavcima krive robe i da nisu
miris
drveta
koji
je
lehdeo
iznad
su od krivoga ploda, koji je takođe bio zao i
dugo vremena.
30
•
31
•
bili jeli od krivoga ploda, već da su jeli od kranog drveta: bili bi postali snažniji da pruže otpor div ljem drvetu. Ali zato što su u divljoj prirodi i ljud skoj ništavnosti bezbožnički živeli u pohlepi svojih srca u licemerju, njima je nadvladavala divlja pri roda i divlje drvo je izraslo visoko i daleko iznad njih, i pokvarilo ih svojom divljom snagom. Jer, knez jarosnosti u prirodi dao je drvetu svoju snagu da iskvari Jj'ude koji su jeli od prodavčevog divljeg ploda. Pošto su ostavili drvo života i tražili vlastitu mudrost, kao majka Eva u Raju, njima je nadvladao njihov urođeni vlastiti kvalitet, i dospeli su u tako
•
silnu zabludu, kao što kaže Sv. Pavle (a. Sol. 2, l l ) . I knez jarosnosti je pokrenuo rat i oluju, od divljeg drveta pred ponoć iznad ljudi koji nisu rođeni iz di vljeg drveta, i oni su pali od svoje iznurenosti i slabosti pred nevremenom koje je došlo iz divljeg drveta,.. A trgovac ispod dobrog drveta se pretvarao sa narodima pred podne i veče i pred ponoć i hvalio je svoju robu visoko i prevario je bezazlene lukavs stvom, a mudre je učinio svojim trgovcima i pr
usahnuli. Svi kraljevi od podne, veće i pred ponoć 32
jeli su od prodavčeva ploda i živeli su u velikoj ne moći; jer je divlje drvo od ponoći sve dalje i sve više raslo iznad njih i potamanilo ih za dugo vreme. A bilo je zlehudno vreme na Zemlji, kada nije bilo ničega, jer je svet stajao; sli, ludi su mnili da je bilo dobro vreme: toliko čvrsto ih je bio zaslepio trgovac ispod drveta Ali, uveče je milosrdnost Božija jadikovala nad bedom i slepi lom ljudi, i ponovo je pokrenula dobro drvo, prekrasno, božansko drvo koje je nosilo plod života; tada je blizu korena izrasla mladica iz kras nog drveta i ozelenila, i bili su joj dati sok i duh drveta, i zborio je ljudskim jezikom i pokazivao sva ko na krasno drvo, a njegov glas odjekivao -je daleko u mnogim zemljama. - Tada su ljudi potrčali da vide i čuju šta je bilo. Pokazano im je krano i vrli nama bogato drvo života, od kojeg su ljudi u poćetku jeli i bili oslobođeni od njihovog divljeg rađanja. I veoma se obradovaše, jeli su od drveta života sa ve likom. radošću i okrepijenjem, i dobili su novu snagu od drveta života, i pevati su novu pesmu o istinos nom drvetu života, i bili su oslobođeni od divljeg rađanja i omrzoše trgovca s njegovim prodavcima i krivom robom. - Ali, dođoše svi koji su bili gladni i žedni drveta života, i koji su jeli II prašini, a jeli su od svetog drveta i ozdravili od nečistog rođenja i prirodne jarosnosti, u kojoj su živeli, i bili su na kalemljeni na drvo života. Samo trgovčevi prodavci i njihovi licemeri, i njihovi lihvari, nastavili su da prodaju krivu robu i sakupljali su svoje blago, nisu došli; jer su se bili utopili u lihvarenju licemerja trgovčevog i u smrti umrli, a živeli su u divljoj prirodi; a strah i sramota, koji su bili otkriveni, zadržali su ih da su sa trgovcem toliko bezbožnički živeli dugo i zavodili duše ljudi, a da su ipak hvalili, bili bi i oni nakalemljeni na drvo života, živeli bi II božanskoj snazi i svetosti i nosili bina prodaju plodove života. Zato što j e njiho33
a sramota bila otkrivena, njihova prevara, škrtost � l pakost, zane meli su i povukli se u sramu, umesto
da je svako mnio da on drži struk korena, da na nj.
da su se pokajali za svoju strahotu i idolopoklonstvo
su
i bili bi prišli sa gladnima i žednima izvorištu več�
time je rasrđen razum neprosvećenih, i živeli su II
noga života: zato su sahnuti u svojoj žeđi , a njihova . patnja se večito povećavala dok ih je ilagrizala nji
zadovoljstvu svoga mesa, u pohoti divlje prirode, a
hova savest.
plod drveta koji je lebdeo Iznad svih njih, premda
Pošto je trgovac krivom robom video da je nje gov � prevara otkrivena, razgnevio se i obeshrabrio,
pa Je ponovo svoj luk usmerio protiv svetog naroda
�
koji više nije hteo da kupuje njegovu robu , i ubi .
Je mnogo svetoga naroda, i opet je klevetao zelenu granu koja je bila izrasla iz drveta života. Ali veliki knez Mihailo, koji stoji ispred Boga, došao je, borio se za sveti narod i pobedio. AJi kada je knez iz tame video da je njegov trgo
treba da gleda, i da treba da ga sluša i poštuje. Potom
podigli
svoje palate i tajno služili idolu Mamonu;
služili su i trbuhu u razbludnosti, oslanjali su se na su
dopali u pokvarenost, da bi zahvaljujući tome
mogli ponovo da ozdrave. Pa ipak, služili su knezu tame prema nagonu divlje prirode, a krasno drvo je moralo da im stoji tek kao prizor; i mnogi od njih živeli su jednako divljim životinjama, i vodili su zao život u oholosti, raskoši i bludničenj u; a bogati je sirotoga harčio, njegov znoj i rad, i uz sve to ga pritiskao. Sva zla dela postala su darovima dobra; zakoni
pokrenuo ;--ac pao I da Je njegova prevara otkrivena, Je olUJU od ponoći iz divljeg drveta protiv svetog
su dolazili iz zlog' kvaliteta u prirodi; svako je težio
naroda, a od podneva je i trgovac jurnuo na nj. tada . Je svetI narod Izrasto naveliko i navisoko u krvi.
Ničemu nije' bilo nikakvoga spasa; grđenje, prokli
Jednako kao što je bilo na početku kada je raslo sveto i krasno drvo, koje je nadvladavalo jarosnost u prirodi i njene knezove: tako je bilo i u vremenu. . nIto
A kada je svome narodu bilo otkriveno pleme l
sveto drvo, kada je narod video kako on lebdi
iznad nj. i svoj ukus širi iznad svih naroda, i da od njega može jesti ko god hoće, narodu je bilo dodijalo da jede od njegovog ploda koji je rastao na drvetu, i u pohlepi je poželeo da jede koren drveta; a pamet ni i mudri su tražili koren i svađali su se oko nj. Sukob oko korena drveta je bio toliki da su zabora vili da jedu od ploda slatkog drveta, sve zbog svađe oko korena drveta. Ali nije njima bilo stalo do korena, niti do drve ta; nego je u svemu tome knez nešto drugo imao u pameti . Jer je video da više neće da jedu od dobrog drveta, već da se svađaju oko korena, jasno je video da su
postali iznureni i slabi, i da u njima opet
vlada divlja priroda. Zato ih je pokrenuo na oholost,
34
velikom novcu i blagu, oholosti, rasipništvu i sjaju. njanje, grdnja nisu smatrani za porok, i ustavljali su se u jarosnom kvalitetu kao svinje u brlogu. Takvo
što su činili pastiri sa ovcama, i nisu zadržali ništa do imena plemenitog drveta; njegov plod, snagu i život morali su da postanu izgovor za njihove greho veo Tako je u to vreme živeo svet, sve osim male skupine koja je rođena posred drače, u veljim jadima i preziru, od svekolikog naroda na Zemlji, od Istoka do Zapada. Nije bilo nikakve razlike, svi su �iveli u nagonu divlje prirode u nemoći, svi osim male skupine koja je bila spašena iz svih naroda. Kao što je bilo pre grešnoga pada ipre pojavljivanja pleme nitog drveta u prirodi, tako je bilo i u ovo vreme, Ali, zbog čega su ljudi na kraju tako čvrsto žu· deli za korenom drveta jeste tajna, misterija, i osta
la je !J�metnima i mudrima do danas skrivena, a neće se razotkriti u visini, već u dibini, u velikoj bezaz
lenosti, jednako kao što je plemenito drvo sa svojim jezgrom i srcem bilo sve vreme skriveno u upućeni-
35
ma u poslove sveta; iako su mnili da su stajali na
korenu i vrhu drveta, nije to bilo ništa do svetla para pred njihovim očima.
Ali, plemeni to drvo je od početka do dana da našnjeg
s najvećom marljivošću
radilo u prirodi,
da bi moglo da bude otkriveno svim narodima, go vorima i jezicima; protiv njega je đavo besneo i pra skao u divljoj prirodi, i branio se kao jarosni lav. Ali, plemeni to drvo je donosilo sve više i sve slađih plodova, i sve više se otkrivalo mnogima, uprkos to me što je đavo besneo i praskao, sve do kraja, kada je sve postalo svetlo. Jer je na korenu plemenitog drveta izrasla zelena grana i koren je dobio sok i život, i bio mu je dat duh drveta i preobrazio je plemenito drvo II njegovoj prekrasnoj snazi i moći, uz to prirodu, u kojoj je ono izraslo. Kada se ovo dogodilo, u prirodi su se pojavila dvoj a vrata, saznanje dvaju kvaliteta, zlog i dobrog, i bio je otkriven nebeski Jerusalim, isto tako carstvo pakla, i to svim ljudima na Zemlji.
A svetlost i glas
su odjekivali u četiri vetra, a lažni trgovac le od podneva bio sasvim otkriven, i njegovi su ga omrzli i iskorenili sa Zemlje. Kada se ovo dogodilo, pred ponoć se divlje drvo sasušilo i sav narod je video sveto drvo, pa i na dalekim ostrvima, i gledao je sa udivljenjem. Bio je otkriven i knez II tami, a njegova tajna je bila razcr bličena, a njegovu bruku i sramotu njegovu videli su svi i saznali su svi ljudi na Zemlji, jer je tajna po stala svetla. Ali i to je trajalo jedno kratko vreme, a onda su ljudi napustili svetlost i živeli u zadovolj
ne bolje, već samo gore. Usred ovoga vremena po krenute su mnoge velike oluje, od večeri pred ponoč i jutro; ali od ponoći je izišla velika vodena struja pred sveto drvo i pokvarila mnogu plemenitu granu na svetom drvetu, a posred struje je bilo svetlo, pa se i divlje drvo pokvarilo pred ponoć.
A knez u tami
je bio razjaren u velikoj pokretljivosti prirode; jer sveto drvo je talasalo u prirodi, kada se ono potom ubrzo podiglo i htelo da se upali u glorifikovanju svetog, božanskog majesteta, i da od sebe rodi jaru koja je toliko dugo stajala nasuprot njemu i rvala •
•
se s njim.
Tako je talasalo drvo tame, jarosti i pokvarenos ti, isto tako grozno, pa pre nego što će i ono bi ti upaljeno, iz njega je izišao knez sa svojim legijama da pokvari plemeniti plod dobrog drveta.
-
l stajalo
je u prirodi strašljivo u jarosnome kvalitetu, u kojem je stanovao knez tame, ljudski govoreći, jednako kao što se gleda grozno, strašno vreme kako se navlači, koje se pokazuje grozno i strašno sa mnogim seva njem na sušu, od čega se čovek prestravljuje. Ono je, naprotiv, stajalo u dobrom kvalitetu, u kojem je stajalo sveto drvo života, čak prijatno, slatko i puno miline, jednako nebeskom carstvu radosti. Ova dva drveta su žestoko talasala jedno protiv drugog, sa svom silinom, sve dok se nije upalila vascela priroda i oba kvaliteta u jednom trenu.
I drvo života je bilo
upaljeno u svome sopstvenom kvalitetu vatrom Sv. duha, a njegov kvalitet je goreo u vatri nebeskog carstva radosti, II neistraživoj svetlosti i jasnoći. U ovoj vatri su se odredili kvaliteti svih glasova ili
stvu svoga mesa do pokvarenosti; jer jednako kao
nebeskog carstva radosti, koji su večito bili u dobrom
što su se otvorila vrata svetlosti, tako su se otvorila
kvalitetu, a svetlost svetog triniteta svetlela je u dr
i vrata tame, i iz jednih i drugih su izišle sve snage
vetu života, i ispunjavala je čitavi kvalitet u kojem
i veštine koje su dotle bile zatvorene.
je stajala.
J ednako kao što su ljudi od početka živeli u po
l drvo jarosnog kvaliteta, koje predstavlja drugi
tomstvu divlje prirode, a sada su žudeli za zemalj
deo u prirodi, bilo je takođe upaljeno i gorelo je u
skim stvarima:
vatri gneva Božijeg, s paklenom istucanom korom,
36
tako se thelo da i na Zemlji bude,
37
a jarosni izvor se do večnosti uspinjao, a knez tame
u oba kvaliteta, koji su bili zao i dobar, tako je sada
sa svojim legijama je ostao u jarosnom kvalitetu kao
rađala nebeske, radostne. A ljudi, koji su sad bili
u svome sopstvenom carstvu. U ovoj vatri je nesta
jednaki anđelima, jeli su svaki od ploda svoga kva
jala Zemlja, zvezde i elementi; jer je sve gorelo isto
liteta i pevali su
vremeno, svako II vatri svoga sopstvenog kvaliteta,
večnoga života. A ono je bilo o Ocu kao u nekoj
i sve je postalo rastavljeno. Jer se pokrenula starina,
svetoj igri, kao trijumfujuća radost; jer su sve stvari
u kojem su stanju sve snal!e i sva stvorenja, i sve što
u početku bile načinjene u OCU i takve će ostati u
se može imenovati, i snage neba, zvezda i elemenata
svojoj večnosti.
opet su postale tanke i formovane u onaj oblik u
. Ali svi oni koji su na Zemlji rasli u snazi drveta
kojem su bile pre početka stvaranja. Samo dva kva
gneva, a to znači, koje je nadvladao jarosni kvalitet
liteta, kvalitet zla i kvalitet dobrog; koji su u pri
i koji su bili pokvareni u zlu njihovog duha u nji
rodi bili jedan u drugome i rastavljeni jedan od
hovome grehu, svi su takođe izašli, svaki u svojoj
drugog, a zli knez zla i jarosti je bio dat za večnu
snazi, a bili su prihvaćeni II carstvo tame, i svaki je
kuću zla, ·a ta kuća se zove pakao ili osuda, koju više
bio odeven u snazi u kojoj je bio izrastao, a njihov
nikada neče dokučiti ili dodirnuti dobri kvalitet, za
se
kralj zove Lucifer, onaj koji je isteran iz svetlosti.
borav svekolikog dobrog, i to u njegovoj večnosti.
A pakleni kvalitet je takođe preživeo plodove,
U drugom kvalitetu je stajalo drvo večnog ži
kao što je činio na Zemlji; i samo zato što je dobro
vota, a njegov izvor je poticao iz Sv. Trojstva. i u
bilo odvojeno od njega, on je sada donosio plodove
njemu je svetleo Sv. Duh. I proizišli su svi ljudi
u svome sopstvenom kvalitetu. A ljudi koji su sada
koji su došli od bedra Adamovog, prvog čoveka, sva
bili jednaki duhovima, jeli su svaki od ploda svoga
ki u svojoj snazi i u kvalitetu, u kojem je rastao na
kvaliteta, kao što je jeo i đavo; jer jednako kao što
Zemlji. Tu, na
Zemlji, oni su jeli od dobrog kvali
je razlika u ljudima na Zemlji razlika u kvalitetima,
teta, koji se tu zove Isus Hrist, svi oni koji su u sebi imali snagu dobrog kvaliteta, koji su bili prihvaćeni
i kao što nisu svi jednog kvaliteta, tako je i kod
u dobrom i svetom kvalitetu i pevali pesmu svoga
u anđelima i u ljudima, i tako će trajati navek.
mladoženje svaki u svome glasu, prema svojoj sve tosti.
Amen.
prognanih duhova, a tako je i u nebeskoj raskoši,
Blagonakloni čitaoće, ovo je kratko kazivanje o
Ali, drvo života, rođeno u svetlosti prirode i
dva kvaliteta u prirodi, od poćetka do kraja, kako su
duha, koje na Zemlji nikada nije bilo ispravno saz
od njih nastala dva carstva, nebesko i carstvo pakla,
nato, raslo je u svojoj snazi, ono je iznad svih ljudi
i kako se od tog vremena vijaju jedan protiv drugog
na Zemlji davalo hlada, iako su tu bili mnogi nez nabožci i narodi, i oni nedostojni, koji su prihvaćeni
i bore se, i na šta će s njima ubuduće izići. Ovoj sam knjizi pak dao ime: Koren ili majka
u istoj snazi u kojoj su odrasli i u kojoj je njihov
filozofije, astrologije i teologije. E pa znaj, o čemu
duh bio zaodeven, i pevali su pesmu njihove snage o
ova knjiga raspravlja
plemenitom drvetu večnog života, jer je svako bio
1. Filozofija raspravlja o božanskoj sili, o tome šta je Bog i kakvi su u božijem suštastvu priroda,
glorifikovan prema svojoj snazi. A sveta priroda je rađala radosne, nebeske plo
zvezde i elementi, o tome odakle vode svoje poreklo
dove, jednako kao što je na Zemlji rađala zemaljske
sve stvari, kakvi su nebo i Zemlja, tako isto anđeli,
38
•
pesmu Božiju i pesmu O drvetu
39
•
ljudi i đavoli, uz to nebo i pakao, i sve što je stvo reno, takođe šta su oba kvaliteta u prirodi, na osnovu pravog razloga u saznanju duha, u težnji i uzbuđenju božijem. . 2. Astrologija raspravlja o silama prirode, zvez da l elemenata, kako su iz njib postala sva stvorenja, kako one sve teraju, i u svemu vladaju i deluju i kako preko njih zlo i dobro deluju u ljudima i živo tinjama, odakle proizilazi da u ovome svetu ,gospo dare zlo i dobro, kao i da u njemu postoji carstvo pakla i nebesko carstvo. Ja nisam kanio da opisujem putanju svake zvezde, položaj ili imena, ili kako one za svaku godinu imaju svoju konjunkciju ili kva drat i slično, šta svake godine i svakoga časa prouz rokuJU, što su premudri, pametni i duhom bogati IJudl saznali posmatranjem, pažljivim slušanjem i dubokim razumevanjem i računanjem, blagodareči lskustvu dugog starenja Ja to nisam izučavao i učio , pa ostavljam učenima da raspravljaju o tome; nego Je mOJa nakana da pišem po duhu i smislu, a ne na osnovu posmatranja. 3 . Teologija raspravlja o carstvu Hristovome, O
tome kako je ono stvoreno, kako ono stoji nasuprot carstvu pakla, takođe o tome kako ono u prirodi vodi borbu sa carstvom pakla, pa kako ljudi mogu verom i duhom da nadvladaju carstvo pakla i trijumfuju u božanskoj sili, i da dostignu večno blaženstvo, i kako da odnesu pobedu u borbi; takođe, kako čovek dejstvo m paklenog kvaliteta baca u propast samog sebe, i najposle, na šta će izići i s jednim i s drugim. Gornji naslov: Jutarnje rumenilo na istoku, je ste tajna, misterija prećutana pametnima i mudrima ovoga sveta, koju će ubrzo morati da dožive i saz naju. A onima koji ovu knjigu budu čitali iz prosto re, a s prohtevom svetog duha, onima koji svoju nadu polažu samo II Boga, on? neće biti tajna, nego otvoreno saznanje. - Ne kanim da objašnjavam ovaj naslov, već ostaVljam nepristrasnom čitaocu koji se u ovome svetu rve u dobrom kvalitetu da presudi. 40
Ako pak neki pametnjaković, koji II jarosnom kvalitetu odrđuje kvalitet, bude došao do ove knjige, protiviće se onako kako se nebesko i carstvo pakla valjaju jedno protiv drugog i jesu. Najpre, kazaće da sam se previsoko vinuo u božanstvo i da mi takvo što ne priliči. Potom će kazati da se hvalim Svetim duhom; dakle, morao bib tako i da živim, i to čudi ma da dokažem. Treće, kazače da to činim iz želje za slavom. Cetvrto će kazati, da za to nisam dovoljno ućen. Peto, njega će jediti velika prostota piščeva, a da je običaj sveta da gleda samo u visoko i da se jedi na prostotu. Pristrasnim pametnjakovićima kanim da suprot stavim praoce prvoga sveta, koji su takođe bili prosti, prezirani ljudi,
protiv kojib su besneli i urlali i
svet i đavo, kao u vreme Enoha,
II
kojem su sveti
oci najpre silno propovedali o imenu Gospodnjem; ni oni se na nebo nisu uzdigli telom, a sve su videli
očima, a Sveti Duh se otkrio samo u njibovom duhu.
To posle vidimo u drugom svetu takođe kod svetih praotaca, 'patrijaraha i profeta, koji su dojednog bili tel< prosti ljudi, u jednu ruku obični pastiri. Kao što je i Mesija Hrist, junak u borbi u prirodi, bio čovek, iako je bio knez i kralj ljudi, ipak se u ovome svetu držao u velikoj prostoti; tako su i njegovi apostoli dojednog bili samo siromašni, potcenjivani ribarski momci i mali ljudi. Da, Hrist štaviše zahvaljuje svo me' nebeskom ocu što ga je držao daleko od pametnih i mudrib ovoga sveta, a otkrivao deci. Matej l l . Uz to se vidi kako su i oni na isti način bili siromašni grešnici i da su obe težnje, zlu i dobrom, imali II sebi u prirodi. Ali i da su na isti način protiv greha sveta, čak protiv svoga sopstvenoga greha propove dali i učili: činili su to po želji Svetoga duha, a ne iz pomame za s1avom. I tako i nisu imali ništa od vlastitih snaga i sposobnosti ili da su mogli da uče II tajnama božijim, nego se sve zbilo po želji Božijoj. Dakle, ni o sebi samom ne mogu ništa drugo da kažem, da se pohvalim ili napišem, do da sam prost 41
čovek, uz to siroti greš.lik i da svakOl dana moram da se molim:
Gospode, oprosti nam grebe naše! i
kazujem s apostolima: O Gospode, Ti si nas izbavio krvlju tvojom! Ni ja se nisam 1I7-«1igao U nebo i niSam video sva dela i stvorenja božija, nego se to isto nebo otkrilo u mome duhu; pa kako ni volja za otkrićem, ni moja prirodna volja, nego je želja duha, morao
sam zbog toga da pretrpim takođe mnoge nemilosti đavolove. Ali duh čovekov nije došao samo iz zvezda i elemenata, nego je u njemu skrivena i iskra svet losti i sile Božije. Nije to prazna reč koja stoji u
l. Mojs. l , 21: I stvori Bog čovjeka po obličju svoje mu, po obličju božijem stvori ga. Jer to baš ima ra zu ma, što je stvoren iz čitavog suštastva božanstva. Telo je od elemenata; zato ono mora i da se hrani elementima. Duša svoje poreklo ne vodi samo od tela, pa iako nastaje u telu i njen je početak telo, ipak
svoj izvor ima od spolja u sebe i kroz vazduh; tako i u njoj gospodari Sveti duh isto onako kao što sve ispunjava i onako kao što je sve u Bogu i sam Bog u svemu._.
Zato što je Sveti duh u duši kao stvorenje, kao svojina duše, ona istražuje do u božanstvu i u pri rodi takođe; jer, ona ima svoj izvor i prispeče u su štastvu čitavog božanstva. Kada se ona upali Svetim duhom, tada vidi šta Bog, njen otac, radi, kao što sin u kući dobro vidi šta radi otac; ona je koleno ili dete u kući nebeskog Oca. Kao što oko gleda do u
zvezde, odakle vodi svoje prvo poreklo, tako, dakle, i duša gleda do u božansko suštastvo, u kojem živi. Ali zato što duša ima svoj izvor u prirodi, a II
prirodi je zlo i dobro, a i čovek se grehom bacio u jarost prirode, te se, dakle, duša svaki dan i svaki čas kalja grehom, njeno je saznanje iskomadano; jer,
ii
jarost koja gospodari u prirodi gospodar
u duši.
Ali Sveti duh ne pada u jarost, nego gospodari u izvoru duše, koji je u svetlosti božijoj ; i bori se protiv jarosti u duši. Zato što duša ne može ni u jednom potpunom saznanju da dođe do kraja u ovom životu,
42
pošto se svetlost i mrak rastavljaju, a jarost se telom troši u zemlji; osim toga, duša jasno i razgovetno u Bogu vidi svoga oca. Ali kad se duša zapali Svetim duhom, onda trijumfuje u telu i puca kao velika vatra, tako da srce i bubrezi drhte od radosti. Ali to nije neko veliko i duboko saznanje u Bogu, njenom ocu, nego ljubav prema Bogu, njenom ocu, trijum fuje u va tri Svetoga du� a. .
•
Ali, saznanje božije �e u vatri Svetog duha zasi ti, i najpre malo kao zrno goriščino, kao što ga Hrist upoređuje (Mat. 1 3), ono iza toga poraste veliko kao drvo i širi se od sebe u Bogu, tvorcu svome, kao. što •
kapljica vode u velikom moru ne može da pravi velike talase, ali u njoj ide velika voda · koja može da učini nešto više. A to je ono što se desilo, ono što se dešava i ono što će se desiti, isto tako širina, dubina i visina, blizu i daleko u Bogu kao jedna stvar, jedna poj mljivost; i sveta duša čovekova takođe vidi isto to, ali u ovome svetu samo parče po parče. I često ona smetne sa uma da ona ne vidi ništa; jer, đavo je žestoko goni u jarosni izvor, koji je u duši, i često �krije plemeni to zrno gorišičina; zato čovek stalno mora da se bori. Na
takav način,
u
takvom
saznanju
božijem
kanim da pišem u ovoj knjizi o Bogu, našem ocu , II kojem je sve i koji je sam sve; kanim da raspravljam kako se sve rastaVlja i kako je stvoreno i izazvano, i kako se kreće II čitavom drvetu života. Ovde ćeš videti pravu osnovu božanstva, i kako je pre vremena sveta bilo jedno suštastvo; takođe, kako su bili stvoreni sveti anđeli, i iz čega; pa o strašnom padu Luciferovom i o padu njegovih le gija; takođe, iz čega su stvoreni nebo, Zemlja, zvezde i elementi, isto tako u Zemlji metali i stene, i sva
stvorenja; kakvo je rođenje života i telesnosti svih stvari; takođe, šta je pravo nebo, na kojem stanuje Bog i njegovi sveti, i šta j e gnev božiji i paklena
43
vatra, i kako je sve bilo upaljeno:
in summum, šta
ili kakvo je suštastvo svih suštastava.
Prvih sedam poglavlja raspravlja, ne baš bog
znakako i pojmovno, o suštastvu Boga i anđelima s alegorijama, da bi čitalac korak po korak konačno došao do dubokog smisla i prave osnove. U osmom poglavlju govori se o dubini u božanskom suštastvu, i tako redom, što dalje, to dublje. C...to se gdekoje
species ponavljaju ili opisuju sve dublje, zarad čita očeve, a i same moje slabe pojmljivosti.
A ono što u ovoj knjizi nađeš nedovoljno objaš
njenim, kasnije ćeš naći jasnim i razgovetnim; jer, zbog naše pokvarenosti saznanje je naše krnje i nije najedared savršeno, kao što j e ova knjiga čudo sveta, koje će razumeti sveta duša. Njome čitaoca preporučujem bogatoj
i svetoj
vot ima da nema u sebi oba kvaliteta. Ovde pak mo ramo da
jeste kvalitet.
znači reč kvalitet ili šta
Kvalitet je pokretljivost,
gonjenje neke
stvari,
patnja ili
kao što je vrelina koja sa
goreva, goni i proždire sve što
nju dođe, a nema
II
njenih svojstava. Naprotiv, sve što je hladno, mokro i mračno, ona osvetljava i zagreva, i ono što je meko čini tvrdim.
Ali,
ona ima još dve
species
II
sebi:
kao što su, naime, svetlost i jarost; o njima treba primetiti sledeće. Svetlost koja čini srž vrelina je sama po sebi prijatan i radostan prizor, snaga ži vota, osvetljavanje i prizor stvari koja je daleko i komad je ili izvor nebeskog carstva radosti. Jer, ona oživljuje i pokreće sve u ovome svetu; svako meso, isto tako drveće, lišće i trava rastu II ovom svetu
ljubavi Božijoj.
razmislimo šta
blagodareći
snazi
svetlosti
i
u
njoj
nalaze
svoj život kao II onome što je dobro. Tome nasu prot, vrelina II sebi ima i jarost, jer sagoreva, pro
1. o
ždire i
POGLAVLJE
se
pTouča vanju. božanskog stLŠtastva u pTiTodi, o oba kvaliteta:
Bog, onda moramo marljivo da razmislimo o sila
u prirodi, uz .to i o celokupnom stvaranju, o
Nebi i Zemlji, kao i o zvezdama i elementima, i o a
i
ona proizišla iz istih onih,
o svetim anđelima,
đavolima
i ljudima,
i
o
Raju i Paklu. U takvom razmišljanju nalazimo dva kvalite ta, dobri i zli, koji su na ovom Svetu u svim sila ma, u zvezdama i elementima, kao i u svim stvore njima, jednog u drugom ako jednu stvar;
a i ne
postoji nijedno stvorenje od mesa u prirodnim ži-
44
rve se i bori II
bez vreline, ali ne postoji u prirodi; jer, u prirodi
pali, kada već kanimo da govorimo o Bogu i šta je
pošto su
svetlosti i pokreće svetlost:
ali ona ima dvostruki izvor. Svetlost postoji u Bogu
suštastvo, nego duh kada se od Boga osvetli i za
stvorenjima,
ta ista jarost izvore, goni i uzdiže
svome dvostrukom izvoru sa sobom. I ona je stvar,
Iako meso i krv ne mogu da dokuče božansko
ma
II
kvari;
su svi kvaliteti jedni u drugima kao jedan kvalitet, •
onako kao što Bog jeste sve i kao što od njega sve proističe
i polazi.
Bog
je
srce
ili
izvor-studenac
prirode, iz njega sve vodi poreklo.
V relina pak gospodari u svim silama prirode i
zagreva sve, i izvor je II svemu; inače tamo gde ne bi toga bilo, voda bi bila odveć hladna, a zemlja
bi
se skočanjila; a ne bi bilo ni vazduha. - Vrelina gospodari i
u svemu,
pokreće vodu,
pa
u drveću,
blagodareći
u bilju i u travi, izvorima
vode iz
zemlje raste bilje i trava; ona znači kvalitet zato što što izvire Ali,
II
svemu i podiže sve.
svetlost u
vrelini
daje svim kvalitetima
snagu, te je sve ljupko i puno milja. Vrelina bez svetlosti nij e drugim kvalitetima ni od kakve ko-
45
risti, nego je kvarenje dobrog, zli izvor; jer ona sve
najveći pokret dobija od vreline,
kvari u vrelini jarosti. Dakle, svetlost u vrelini je
dnoće.
živi izvor studenac u koji se uliva Sveti duh; ali
a voda od hla
Dva se kvaliteta pak stalno rvu jedan s drugmi;
ne i II jarosti. Ali, vrelina pokreće svetlost, da ova
vrelina proždire
muči i goni, kao što vidimo zimi kada je svetlost
s vazduhom. Pa pošto je vazduh uzrok i duh sveg
Sunca ipak na Zemlji, ali vreli zrak Sunca ne mo
ži vota i sveg pokreta na Zemlji, to sve dobija svoj
že da dopre do Zemlje i zato ne raste nikakav plod.
život od vazduha i izvan vazduha ne može postojati ništa
lina, ona određuje kvalitet II svim stvorenjima,
II
svemu što je ·· postalo od prirode i u svemu što se njoj kreće, II ljudima, životinjama, pticama, ri crvima,
liŠĆu
i
travi,
i
protivstavljena
je
vrelini i određuje kvalitet u njoj kao da je jedna stvar; ali ona se odupire jarosti vreline i gasi vre linu. Ali, i ona ima dve
species
kreće,
a
što
je
na
ovome
svetu.
stvarima na ovome svetu; od vode se sastoji telo
ffiadnoća je takođe kvalitet kao što je to vre
bama,
se
a hladnoća izlazi na kraj
Voda takođe pati u svim živečim i delajućim
o određivanju kvaliteta hladnoće
II
što
vodu,
II sebi, o kojima treba
svih stvari, a od vazduha duh, bilo to u mesu ili u rastinju iz zemlje, a ovo dvoje dolazi iz vreline
i hladnoće, i jedno s drugim određuje kvalitet kao jedna stvar. Ali, kod ova dva kvaliteta treba uoćiti i dve posebne
species,
a to su životnost i smrtno dejstvo.
Vazduh je živi kvalitet pošto j e ublažen u nekoj stvari, a Sveti duh gospodari u blagosti vazduha, i sva stvorenja su u njemu vesela. Ali, on ta.kođe
rashlađuje vrelinu
ima jarost u sebi, jer ubija i kvari svojim groznim
i sve čini ljupkim i punim milja, i II svim stvore
dizanjem. A određivanje kvaliteta svoje poreklo do
njima je kvalitet života;
jer nijedno stvorenje ne
bija od jarosnog dizanja, jer se pati i goni u svemu
može da postoji izvan hladnoće pošto je ona pateča,
onome u čemu je poreklo života i blagodareći čemu
primetiti da,
naime ona prva,
goneča pokretljivost u svim stvarima. - Druga
spe
cia je jarost; pa tamo gde se dočepa vlasti, ona obara
postoji; zbog toga i jednog i drugog mora da bude u ovome životu.
i kvari sve kao vrelina: u njoj ne može da postoj i
Voda takođe ima jarosni, smrtni izvor u sebi,
nikakav život pošto joj se vrelina ne odupire. Ja
jer ubija i proždire; zato sve što živi i deluje mora u
rost hladnoće je kvarenje svog života
vodi da istruli i da se pokvari.
II
kući smrti,
Dakle, vrelina i hladnoća su jedan uzrok i po
kao što j e to i jarost vreline.
reklo vode i vazduha, u kojima sve deluje ,i stoji; o
Vazduh nOĆi;
svaki život i pokretljivost stoje u onome o čemu ka
određivanju kvaliteta vazduha i vode svoje poreklo
ima
u vrelini
i
nim jasnije da pišem kada budem pisao o stvaranju hlad
zvezda.
jer vrelina i hladnoća od sebe silno gone i
ispunjavaju sve od čega postaje živući i delujući pokreti . Ali kad hladnoća ublaži vrelinu, onda se oba kvaliteta razblaže,
a gorki kvalitet to sažima
i pretvara u kapljicu;
ali vazduh svoje poreklo i
46
47
o
uticajima drugih kvaliteta tL tri elementa: vatri, vazduh tL i vodi o
gorkom kvalitetu
Gorki kvalitet je srž u svakom životu; kao što
i jarosni izvor smrti i kvarenja; a kad se upali u gorkom kvalitetu u elementu vode, rađa bolest i b0lesne otekline i kvarenje mesa. A kada se upali, u vrelini gorčine, okužuje elemenat vazduha, iz čega. se rađa brza, galopujuća boleština i nagla smrt.
u vazdu hu sažima vodu, da se ona izdvaja, dakle, i
o kiselom kvalitetu
u svim stvorenjima, tako i u svemu što raste na Ze mlji; jer, lišće i trava dobijaju svoju zelenu boju od gorkog kvaliteta. Ako je pak gorki kvalitet ublažen u stvorenjima, onda je srž ili radost u njima; jer, razara sve druge zle kvalitete, i početak je ili uzrok radosti ili smeha. A kad se pokrene, čini stvorenje uzdrhtalim i radosnim, i podiže mu čitavo telo; a to je jednako prizoru nebeskog carstva radosti, uzdiza nju duha, duh i snaga u svemu što raste iz zemlje, majka života. Sveti duh se moćno komeša i goni u tom kvali tetu; je, on je komad nebeskog carstva radosti, kao što kanim kasnije da dokažem. Ali, on takođe ima još jednu
speciu
u sebi, a to je jarost koja je uistinu
Kiseli kvalitet protivstavljen je gorkom i slatkom i nežno ubl3Žuje sve, okrepijenje je i gašenje kada se odveć podignu gorki i slatki kvalitet, prohtev u čulu ukusa, pohlepa života, radost puna patnje u svim stvarima, prohtev, žudnja i pohlepa nebeskog carstva, mirna slast duha: on ublažuje u svim živim i patnjama punim stvarima. Ali i on u sebi ima izvor zla i kvaren ja; a ako ga se pojavi mnogo, ili ako izvire u stvarima, pa se zapali, onda rađa žalost i melan holiju; u vodi smrad, zbrku i lom, zaborav svega što je dobro, žalost života, kuću smrti, početak žalosti i kraj radovanja.
kuća smrti, kvarenje svee;:a što je dobro, trUljenje i
o
trošenje života u mesu. Pa kada se odveć uzdigne u prirodi i zapali u vrelini, rastavlja meso i duh, i mora da donese smrt stvorenju, jer on pati i potpa ljuje elemenat vatre u kojem ne može da opstane nijedno meso zbog velike vreline i gorčine.
oporom ili slanom kvalitetu
Slani kvalitet je dobra temperacija u gorkom, slatkom i kiselom kvalitetu, i sve čini nežno ljupkim; odoleva podizanju gorkog kvaliteta, kao i slatkom i kiselom, da se ne upale; on je oštar kvalitet, pohlepa čula ukusa, patnja života i radosti. Tome nasuprot,
o slatkom kvalitetu .1
I
Slatki kvalitet je protivstavljen gorkom i ve
i on II sebi ima jarost i kvarenje. Kada se zapali u vatri, rađa tvrd, krvoločan, kamenit soj, jarosnu pa tnju, kvarenje života: od njega u mesu raste kamen, od njega meso trpi veliku muku. Ali, ako se zapali u vodi, onda rađa u mesu svrab, čireve, vrengu, šugu i gubu, žalosnu kuću smrti, bedu i zaborav svega što je dobro.
zor i izvor blagosti, slast nebeskog carstva radosti, dom
Svetog duha, određivanje kvaliteta ljubavi i
milosrđa, radost života. Tome nasuprot, on ima u sebi
48
49
2.
POGLAVLJE
kvalitetu, u kojem gospodari Sveti duh. Đavoli ži ve i
Uputstvo kako treba posmatrati božansko i prirodno suštastvo Sve ovo, kako je gore kazano, znači kvalitet zbog toga što sve to II dubini, nad zemljom, na zemlji i II zemlji jedno s drugim određuje kvalitet kao jedna stvar, i ima različite sile i dejstva, ali samo jednu majku, iz koje sve stvari proističu i izviru; a sva stvorenja sačinjena su iz tih kvaliteta i proizilaze iz njih, i žive II njima kao II utrobi svoje majke.
i
Tako
zemlja i stenje II njima imaju svoje {K)reklo, i sve
što raste iz zemlje živi i izvire iz sile tih kvaliteta: to nijedan uman čovek ne može da porekne. Ta dvostruka patnja, zla i dobra, u svim stvarima proizilazi iz zvezda; pa kao što se sva stvorenja na Zemlji nalaze u svom kvalitetu, tako je i sa zvezda ma. Jer, svojom dvostrukom patnjom sve ima svoju veliku
pokretljivost,
trčanje,
jurenje,
paćenje,
te
ranje i rašćenje. Jer, blagost u prirodi je spokojni mir; ali jarost II svim silama pokreće sve, trčeći i jureći, uz to rađajući. Jer, kvaliteti koji gone rađaju prohtev II svim stvorenjima za zlim i dobrim, da sve jedno drugo ište, jedno s drugim se meša, napre
gospodare
II
jarosnom
kvalitetu,
kvalitetu
II
gneva i srdžbe ili kvarenja_ Ali, oni su, i jedan i drugi, zli i dobri anđeo, stvoreni iz kvaliteta prirode, iz kojeg su nastale sve stvari;
jedino je određenje kvaliteta u njima ne
jednako. - Sveti anđeli žive u sili blagosti svet losti i carstva radosti, a đavoli žive
sili rastuće i
II
uzdižuće patnje jarosti, užasavanja i mraka, i ne mogu da dohvate svetlost, jer u njoj su sami sebe sablaznili
svojim
uzdizanjem,
kako ću
to kasnije
pisati o stvaranju_ Ali, pošto ne želiš đa veruješ da sve svetu
potiče
-ll
ovom
od zvezda, to ću ti ja dokazati; ali,
ukoliko nisi neka cepanica, i ako imaš ioie pameti, upamti sledeće. Prvo, pogledaj Sunce koje je srce i kralj svih zvezda, i svim zvezdama daje svetlost od izlaska do zalaska, i
obasjava sve
i
zagreva sve;
sve živi i
raste u njegovoj sili; uz to, tako stoji radost svih stvorenja u
njegovj sili.
Kad bi se ono uklonilo,
smračilo bi se i zahladnilo, i ne bi uspeo nijedan plod, jer
a
ljudi
bi se
i
životinje
ugasila vrelina,
se
ne
bi
a seme bi
razmnožavali; se u svemu
ohladilo i obamrlo bi.
duje, splašnjava, prolepšava se, kvari, voli i zavidi. U svim stvorenjima na ovom svetu je dobra i zla
O kvalitetu Sunca
volja, i patnja u ljudima, životinjama, pticama, riba ma , a isto tako u svemu onome što je na njemu, u
Ako hoćeš da budeš filozof i poznavalac pri
zlatu, srebru, kositeru, bakru, gvožđu, čeliku, kao i
rođe i
u zemlji, u stenama, u vodi, i u svemu što se može
je sve stvoreno,
proučavati.
duh, bude li hteo da te njime osvetli. Jer, u tvom
prollčavaš božije suštastvo II prirodi, kako onda moli Boga za njegov Sveti
Ništa nije u prirodi, pošto dobro nije u njoj; sve
mesu i krvi ne možeš dohvatiti takvo što; premda si
vri i živi u toj dvostrukoj želji, ma šta to bilo, ne
ti to čitao, ipak je pred tvojim očima samo dim i
izuzimajući ni anđela i jarosnog đavola; jer se ovi
tmina: jedino u Svetom duhu, koji je u Bogu, i u
razlikuju i svaki od njih živi i određuje kvalitet i
čitavoj prirodi, iz koje su nastale sve stvari, možeš
gospodari u svom sopstvenom kvalitetu. Sveti anđe
da istražuješ sve do celog tela Božijeg, koje je pri
u dobrom
roda, kao i sve do svetog trojstva. Jer, Sveti duh
li žive
50
i
određuju
kvalitet
u
svetlosti
51
izlazi iz Svetog trojstva i gospodari u celom telu Božijem, to jest u čitavoj prirodi. Kao što d uh jednog čoveka u celom telu gosp
II
svojim izmišljotinama došli sve do Bcr
žijeg lica, a ipak nisu mogli da vide i u saznanju Boga su bili sasvim slepi. Kao što ni deca Izraela nisu mogla u pustinji da vide lice Mojsijevo, zato što je on morao da se pokriva velom kada bi izla zio pred narod. A radio je to zato što oni još nisu mogli da razumeju pravog Boga i volju njegovu, koja je živela među njima: zato je veo bio znak i znamenje njihove zaslepljenosti i nerazumnosti. Ko liko ni delo ne može da dostigne svoga majstora, toliko ni čovek ne može da dostigne Boga, tvorca svojega da dosegne i sazna, makar da ga osvetljava Sveti duh, što se dešava samo onima koji se ne osla njaju na same sebe, nego polažu svoju nadu i volju samo u Boga i kreću se u Svetom duhu:
koji su
jedan duh s Bogom. Ako čovek hoće na pravi način da Sunce i zvezde,
posmatra
njegovo telo, dejstvo i kvalitete,
onda će II njima tačno naći da je sila zvezda priro da. - Ako čovek posmatra celi Cirkulum ili vascelu kružnu putanju zvezda, onda će brzo nači da je ona majka svih stvari ili prirode, iz koje se sve kreće; a sve stvari su iz istih tih sila stvorene i u njima več no ostaju. preobraziti,
Pa iako će se na kraju ovog vremena pošto se dobro i
zlo
ičak će
anđeli i ljudi u sili prirode, od koje su dobili svoj prvi
početak,
večno ostati u
Bogu.
Ti,
međutim,
moraš ovde da podigneš svoj duhovni pogleđ u Bo-
52
ga i da posmatraš kako celokupna priroda sa svim silama koje u njoj postoje, uz to kako prostranstvo, dubina, visina, nebo, Zemlja i sve što je u njima, i iznad ne ba, da posmatraš, velim, kako sve to jeste božije telo; i sile zvezda jesu žile kucavice u prirod nom telu Boga u svome svetu. Ti ne smeš zamišljati da se u
C01"pusu
zvezda
nalazi svekoliko likujuće Sveto trojstvo, Bog otac, sin i Sveti duh, u kojem nema zla, nego je presv.etli večni
izvor radosti,
koji je nerazdvoj"iv i
nepro
men ljiv, da nijedno stvorenje koje stanuje i jeste
C01"pusa
iznad
zvezda u sebi samom, ne može do
voljno da se dohvati i izrazi;
njegovu dubinu ne
može da izmeri nijedno stvorenje. Ali, to ne treba razumeti tako kao da on apsolutno nije u
Corpusu
zvezda i u ovom svetu; kao što se priča. Sve, ili: od pamtiveka, ili sve u svemu, tako treba da razu meš
vasceloga
Boga.
Uporedi
ga
s čovekom
koji
je stvoren prema slici ili obličju Božjem, kao. što je napisano u Mojsija, 1 . knjiga, l , 27. Unutrašnjost ili prazan prostor u telu čoveka jeste i znači du binu između zvezda i Zemlje; celo telo sa svim ostalim znači nebo i Zemlju, meso zna či Zemlju i od zemlje i jeste; krv znači vodu i od vode
i
jeste;
mehur,
u
dubinu
između
dah
kojem
znači
kvalitet
zvezda i
vazduh
i
određuje
jeste
vazduh;
vazduh, znači
Zemlje, u kojoj kvalitet
određuju vatra, vazduh i voda, a na način elemena ta, kao u du bini iznad Zemlje. Zile znače tokove sila zvezda, a i jesu tokovi sila zvezda; jer zvezde u svojoj sili gospodare u žilama i gone ljude u njihov oblik.
Utroba
ili
creva
znače
dejstvo
zvezda
ili
trošenje; sve što je stvoreno iz njihove sile. što su one same stvorile, troše one same opet i sve to osta je u njihovoj sili, a creva i jesu trošenje svega što čovek
trpa
u
njih,
i svega što
je
izraslo iz sile
zvezda. Srce u čoveku znači vreli nu ili elemenat vatre. a i jeste vrelina; jer vrelina svoje poreklo ima u
53
srcu II čitavom telu. Mehur znači elemenat vazduh, a u �jemu i gospodari vazduh. Jetra znači elemenat vod u, a i jeste voda; jer iz jetre dolazi krv u čitavo telo i u sve udove; jetra je majka krvi. - Noge zna če blizinu i daljinu, jer u Boga su b�zina i daljina jedna stvar, a čovek nogama može stići blizu i da leko; a ako bi i hteo, u prirodi on nije ni blizu ni daleko, jer u Boga je to jedna stvar. Ruke znače svemoć Božiju; jer kao što Bog u pri rodi može sve da promeni i od toga da načini šta hoće, tako i čovek može svojim rukama sve ono što je izraslo iz prirode ili stvoreno da promeni i od toga svojim rukama načini šta hoće; on rukama vla da nad delom i suštastvom vascele prirode, pa one s pravom znače svemoć Božiju . •
Ovde pak zapiši dalje Citavo telo, do vrata, znači i jeste kružna puta nja zvezda, kao i dubina između zvezda, II kojoj gospodare planete i elementi. Meso znači zemlju; ona je ukočena i nema pokretljivosti, dakle, ni meso u sebi samom nema uma, pojmljivosti ili pokretlji vosti, nego se kreće od sile zvezda, koje vladaju u mesu i žilama. Dakle, ni zemlja ne bi donosi l plo da, niti bi iz nje nicao metal, zlato, srebro, bakar, gvožđe i kamen, da u njoj nisu delovale zvezde; iz nje ne bi nikla ni travčica bez dejstva zvezda. Gla va znači nebo; ona je na telu izrasla sa žilama i to kovima sila, a sve sile idu iz glave i mozga u telo, II žile kucavice koje su u mesu. A nebo je pak prijatna dvorana radosti, u ko joj su sve sile koje su u prirodi, u zvezdama i ele mentima, ali ne tako tvrde, .i ne teraju i ne pate to liko. Jer, svaka nebeska sila ima samo jednu speciu ili oblik sile, jasnu i sasvim blago pateću, i ne zlu i dobru jednu u drugoj, kao što je u zvezdama i ele mentima, nego jaču i čistiju. Ono je stvoreno od sredstva vode, ali u njemu ne odreduje kvalitet kao
54
što određuje u elementima; jer jarost nije u njemu. Ali pored svega toga nebo pripada prirodi; jer iz neba zvezde i elementi dobijaju svoje poreklo i silu. A nebo je srce vode; kako u svim stvorenjima, tako II svemu onome što je na ovom svetu voda je njegova srž i ništa ne može da opstane bez vode, bilo to u mesu ili izvan mesa, II svemu što raste na Zemlji, ili u metalu i kamenu: voda je, dakle, u svim stva rima jezgro ili srce. Nebo je, dakle, srce u prirodi, u kojoj su sve sile, kao i II zvezdama i elementima, i jeste meka i blaga materija svih sila, kao što je mozak u glavi čoveka. Nebo pak upaljuje svojom silom zvezde i elemente, da one pate i gone: tako i glava čoveka, kao nebo. Kao što su na nebu sve sile blage i pri jatne, uz to su pune radosti i određuju kvalitet: tako su u glavi ili mozgu čoveka sve sile blage i pune radosti. I kao što nebo iznad zvezda ima dvo rac ili tvrđavu, a sve sile ipak idu iz neba u zve zde: tako i mozak ima dvorac ili tvrđavu pred te lom, a sve sile ipak idu iz mozga II telo i u čitavog čoveka. Glava II sebi ima pet čula: vida, sluha, mirisa, ukusa i oseta; u njima kvalitet određuju zvezde i elementi, u njima nastaje zvezdani duh zvezda ili prirodni duh u ljudima i životinjama; u njima iz vire zlo i dobro, jer ona je kuća zvezda. Zvezde od neba uzimaju takvi silu da u mesu, II ljudima i ži votinjama, mogu da stvore živ i pokretan duh. Kao što kretanje neba pokreće zvezzde, tako i glava pokreće telo. Ovde otvori oći tvoga duha i gledaj u Boga, tvorca tvoga. Ovde se sada postavlja pitanje: otku da nebu takva sila, ili odakle je ono uzima da je u stanju da proizvede u prirodi takvu pokretljivost? Ovde pak moraš gledati iznad i izvan prirode, u presvet!u, trijumfaInu božansku silu, u nepromen ljivo Sveto trojstvo, koje je trijumfalno, izvorno, pokretljivo suštastvo, i u njemu se nalaze sve sile 55
kao u prirodi. Jer, ono je večna majka prirode, iz
4, 2, kao što se molimo u očenašu:
njega je postalo nebo, iz njega su postali zemlja,
(Mat. 6), ikao što Isaija o njemu piše: Jer nam se
zvezde, elementi, anđeo, đavo, ljudi, životinje i II njemu se sve nalazi. Ako se spOmenu
nebo i zemlja, zvezde i ele
menti, i sve ono što se u njima nalazi, i sve što se nalazi
iznad
svih nebesa:
onda se
time pominje
celi Bog, koji se u tim bezbrojnim suštastvima prika zao u svojoj sili koja potiče od njega, dakle, prikazao se kao stvorenje. Ali,
Bog
je
u
svome
trojstvu
nepromenljiv;
nego sve što je na nebu i na Zemlji i iznad Zemlje, ima jedan izvor i poreklo II sili koja izlazi iz Boga. Otuda, ovde ne treba da zamišljaš da u Bogu zlo i dobro izviru i jesu, nego je sam Bog dobro, i ima ime
od
dobrog,
on
je
trij umfalna
večna
radost.
Samo iz njega izlaze sve sile, koje možeš da istra žuješ II prirodi, i koje su II svim stvarima. Mogao bi pak da kažeš: u prirodi je zlo i dobro; ako sve st varj dolaze od Boga: onda i zlo mora doći od Boga. Gle, čovek čovek II sebi ima žuči, to je otrov, i bez žuči ne može da živi, jer otrov pokreće zvezdane ''duhove, ispunjava ih radostima, donosi im trijumfa
.�i
čini ih nasmejanima; jer on je izvor radosti. Ali,
ako se on zapali II nekom elementu, onda kvari ce log čoveka; jer gnev II zvezdanim duhovima dolazi od otrova. Kad se, naime, žuč podigne i procuri do srca, onda zapali zvezdane duhove koji vladaju u
krvi
i
žilama u
elementu
vooe;
tada čitavo
telo
zadrhti od gneva i otrova žuči. Baš takav izvor ima i radost, i takođe iz te supstance, kao gnev. A kad se žuč zapali u ljubavi punom i slatkom kvalitetu, u onome što js čoveku drago, onda čitavo telo za drhti pred radošću, kojom se katkad zaraze zvezda ni duhovi ako s� žuč previše podigne i u slatkom kvalitetu zapali. Ali, takve supstance nema u Bogu; jer on nema
Tvoja je sila
rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu,
i
ime će
mu biti:
divni, savjetnik,
Bog
silni, otac vječni, knez mirni (Isaija 9,6). Gorki
kvalitet
se
takođe
nalazi
u
Bogu,
ali
ne na isti način kao žuč u čoveku, već predstav lja
izvesnu
silu
koja
večno
traje,
neki
trijum
falni izvor radosti koji je znatan. Pa iako u Mojsija stoji napisano (2. Mojs; 5. Mojs, 4, 24): ja sam gnevan, revnostan Bog, uprkos tome ne treba mi sliti da se Bog u sebi samom razgnevljuje, ili da se vatra gneva pretvara u Sveto trojstvo. To nikako ne može da bude; pa i stoji: zbog onih koji me mrze, u ta stvorenja se pretvara vatra gneva. A kad bi se Bog II Sebi samom razgnevio, onda bi gorela vascela priroda, a ne u Bogu: ali od Boga će goreti trijum falna radost, kako od kako je sveta i veka nikada nije bilo i drugačije neče ni biti. Ali trijumfalna radost u Bogu, koja podiže i pati, donosi nebu tri jumf i pokreće ga, a nebo pokreće zvezde i elemente, a zvezde i elementi pokreću stvorenja. Iz sila Božijih nastalo je nebo; iz neba su na stale zvezde; iz zvezda su nastali elementi; iz eleme nata su nastali Zemlja i stvorenja. Tako sve ima svoj početak, sve do anđela i đavola,
koji su stvoreni
pre stvaranja neba, zvezda, Zemlje i iste te sile iz koje su nastali nebo, zvezde i Zemlja. Ovo je, dakle, kratak uvod ili "putstvo, kako treba posmatrati božansko i prirodno suštastvo.Od sada kanim da opisujem pravu osnovu i dubinu, šta je Bog, i kako je sve u suštastvu Božijem stvoreno. - Ovoga je, doduše, od kako je sveta i veka jedan deo ostao sakriven i nije dato čoveku da s umom njegovim sazna; ali pošto Bog u prostoti kani da se otkrije u ovom vremenu, dao sam da sila i volja njegova uzavru, a ja sam samo varnica. Amin.
meso i krv, nego je duh, u kojem su sve sile. Jov. 56
57
8. POGLAVLJE
pri jatno i puno slasti, sasvim blago. Pre svega je svetlost (kao što bih to u prirodi mogao da uporedim)
o
savršenom telu anđeoske kraljevine, velika tajna
Anđeoske kraljevine su formovane potpuno pre ma božanskom
ali nije tako neizdržijiva
kao što je u našim iskvarenim očima neizdržijiva svetlost Sunca, već sasvim prijatna i puna miline, jedan prizor ljubavi. Tama je, međutim, skrivena u
i nemaju nijedan drugi
središtu svetlosti, koja će, ako bi neko stvorenje bilo
oblik do oblika koje ima božansko suštastvo u svome
načinjeno iz snage svetlosti i htelo da u njoj talasa
trojedinstvu;
suštastvu
jednaka svetlosti Sunca;
jedino je ta razlika što njihova tela
,
-
više i jače od samoga Boga, u tom središtu ugasiti
jesu stvorenja koja imaju početak i kraj, i što carstvo
istu svetlost »(razumi da on upaljuje vatru, tako da
II kojem ona imaju svoju oblast nije njihovo telesno
se duh iz ljubavi uzdiže iznad poniznosti) « . i urne sto
vlasništvo koje one imaju po prirodnom pravu, ·već carstvo Boga Oca koji ih je stvorio iz svojih snaga
svetlosti biće tama: tu stvorenje iskustveno saznaje
i može da ih stavi gde god mu je volja; inače je
da je II središti skrivena tama. Jednako kao kada se pripali voštanica, tako ona
njihovo telo načinjeno prema svim snagama i iz
gori; ali kada se utuli, onda panjina ili sveća jeste
svih snaga Oca. A njihova snaga rađa svetlost i saz nanje u nj ima; jednako kao što Bog svoga sina rađa
dakle, svetlost svetli iz svih snaga Oca; ali ako bi se snage iskvarile, onda bi svetlost · utrnula
iz svih svojih snaga i jednako kao što Sveti duh pro
i snage bi ostale tama, kao što se to može videti
izilazi iz njihovih srca, iz njihove svetlosti i iz svih
kod Lucifera.
nj ihovih snaga.
tama:
Pa ni vazduh nije na jedan takav način u Bogu,
Sad zapamti! Jednako kao što je anđeo u svome
već je to prijatno, tiho hujanje i talasanje, to jest,
telesnome telu stvoren sa svim članovima: tako je,
izlaženje ili talasanje snaga je izvor vazduha, u ko
dakle, stvorena savršena kraljevina koja je zajedno
jem se uspinje Sveti duh.
kao jedan anđeo. - Ako se sve okolnosti ispravno posmatraju,
Voda takođe nije na jedan takav način u Bogu,
onda će se nači je cela regimenta II
već je ona izvor u svim snagama, ne na način ele
svojoj oblasti stvorena u jednoj kraljevini kao telo
menata, kao što je to u svetu. Pa ako bi trebalo sa
jednog anđela, ili kao Sveto trojstvo.
čime da se u poredi, onda ću to uporediti sa sokom
Ovde se zagledaj duboko!
U Bogu ocu je sva
u jabuci; ali celovita svetlost jednaka je nebu, duhu
snaga i on je svim snagama izvorište II njegovoj du
svih snaga. Gospodi.n Lucifer ju je tako iskvario d a
bini ; II njemu su svetlost i tama, vazduh i voda,
ona na ovome svetu besni i praska, teče i juri. i da
vrelina i hladnoća, tvrdo i meko, debelo i tanko,
je tamna i debela; a uz to, kada ne bi tekla, usmrdela
jeka i zvuk, slatko i kiselo, gorko i oporo, i ono što
bi se, o čemu ću iscrpnije raspravljati kada budem
ne mogu da ispripovedam:
pisao o stvaranju.
ključujem, jer je ono
u
-
samo po svome telu za
početku stvoreno od Adama,
iz svi h snaga i prema slici Božijoj. Ah, ovde ne smeš misliti da snage II Bogu ocu jesu na jedan takav način, ili da na
ticanje svetlosti koje se razjaruje iz svetlosti u u to me povećava izvor ljubavi.
su kvalifikovane
Ni hladnoća nije na takav način u Bogu, vcć je
takav iskvaren način, kao u čoveku, kojeg je
ona hlađenje vreline, ublaživanje duha, uspinjanje
takvim spravio gospodin Lucifer, već je sve tanano
58
Vrelina u Bogu jeste prijatna, blaga toplina, is
ili talasanje duha ..
59
Ovde se zagledaj duboko. Bog govori u Mojsiju dok je deci Izrailja davao Zakon: ja sam Bog tvoj, Bog revnitelj, koji na sinovima pohodim bezakonje otaca njihovijeh do trećega i do četvrtoga koljena, oni jeh koji mrze na me. I posle toga se on naziva milosrdnim Bogom za one koji ga se boje. Mojs. 20, 5. 65 Mojs. 5, 9. 10.
može imenovati.
Ali, kao što
se ovaj kvalitet upaljuje uzdiza
njem, što u svome carstvu mogu da čine samo stvo renja koja su stvorena iz božanskog salnitera: tako je to jedna goruća izvorna žila gneva Božijeg; jer je jedan od sedam duhova Božijih to u čijoj snazi
Sad je pitanje, šta bi bio gnev Boga na nebu? da
sustvuj u na nebu i na ovome svetu, i svega što se
li se to Bog u sebi samome razgnevio? ili, kako
se Bog razgnevljuje?
stoji božansko suštastvo u celoj božanskoj
snazi i
nebeskoj raskoši. Kada se upali, onda je to jarosni izvor gneva i početak pakla, takođe jedno muče
na
ništvo i porođajne muke nebeske vatre, i takođe je
sedmostruke kvalitete ili okolnosti. Najpre je u b0-
dan kvalitet tame, jer božanska ljubav i božanska
žanskoj snazi skriven opori kvalitet, to je jedan kva
svetlost takođe ugašnjuju u njemu.
litet jezgra ili skrivenog suštastva, jedna oštrina,
koji otvara vrata sobe smrti, i rađa smrt;
stezanje ili prodiranje, u salniteru sasvim oštro i
Zemlju, stenje i sve.) «
Vidi, u ovome naročito treba obratiti pažnju
.(To je ključ odatle
oporo. On rađa tvrdoću i hladnoću takođe, a kada se raspali, rađa oštrinu jednaku soli. To je jedna
O dTugoj okolnosti ili species
species ili izvor gneva u božanskom
salniteru. Kada se ovaj izvor upali, do čega može da dođe od velikog kretanja ili uzdizanja ili rnrdanja: onda on određuje kvalitet opore velike hladnoče; ona je sasvim oštra jednako soli, takođe steže sasvim tvrdo jednako stenju. Ali ona u nebeskoj raskoši nije toliko znatna, jer se ona na uzdiže sama i ne upaljuje se sama; sam kralj Lucifer je u svome carstvu upalio ovaj kvalitet svojim uzdizanjem i ohološču svojom, od čega ovaj kvalitet još gori i goreće sve do Posled njeg suda. od njega drhte
i ' gore
sada u stvaranju
ovoga sveta zvezde i elementi, kao i sva stvovrenja; od njega je zatim postala kuća smrti i pakla, a car stvu Lucifera i svim bezbožnim ljudima večno sram no stanište. Ovaj kvalitet rađa u nebeskoj raskoši oštrinu duha, iz njega se i njime formu je suštastvo stvore nja, tako da se može obrazovati nebesko telo, isto tako svekolike boje, formei rastinje. Zbog toga što je to stezanje ili obrazovanje jedne stvari, on je prvi kvalitet i poćetak anđeoskih stvorenja i svih sila koje 60
Drugi kvalitet ili drugi duh Božiji u božanskom saIniteru ili u božanskoj snazi jeste slatki kvalitet; on deluje II oporome i ublažuje opori, tako da ovaj postaje sasvim prijatan i blag . Jer je on savlađiva nje oporoga kvaliteta i upravo je izvor rnilosrdnosti Božije, koja savlađuje gnev, a time se ublažuje opori izvor i uspinje milosrdnost Božija. Možeš to uporediti sa jabukom; ova je u počet ku opora, ali kad a je prisili i savlada slatki kvalitet, onda je ona sasvim blaga i prijatna za jelo:
tako
je, dakle, i u božanskoj snazi. J
Boga
oca,
onda
zborimo
o njegovoj
snazi, o njegovim duhovima izvora, koji jesu II 5al niteru, iz kojeg će roditi ljuborodno srce ili Sina. Ovde zapamti' - Opori kvalitet ili jezgro u bo žanskoj snazi, stezanje ili obrazovanje ili formovanje ili sušenje; jer do oštrine je ili hladnoće, kao što se vidi, što opora hladnoća suši vodu i pretvara je II oštri led. A slatki kvalitet je uminjenje ili otoplja vanj e, od kojeg opori i hladni kvalitet postaje tanak i blag, odakle voda uzima svoj izvor.
61
Dakle, opori kvalitet jeste i zove se srce, a slatki kvasac ili toplina, ili uminjenje ili ublaživanje, i to su dva kvaliteta iz kojih je rođeno srce ili Sin Bo
ži ji. Jer, ako se njegov kvalitet određuje po njego voj sopstvenoj snazi, onda u svojoj panj ini ili jezgru opori kvalitet jeste tama, a slatki kvalitet po svojoj sopstvenoj snazi jeste izviruća i toplodavna, uzdi žuća svetlost,
jedan izvor blagosti i dobroćinstva.
Međutim, sve dok oni u božanskoj snazi u Bogu ocu jedan drugome određuju kvalitet, kao da je to samo jedna snaga: dotle je to jedno blago, prijatno, milosrdno određivanje kvaliteta. A ova dva kvali teta jesu dv duha Božija među sedam izvornih duho va u božanskoj silazi, kao što sliku toga možeš videti u
OtkTivenjlL Jovanovom
(glava 1 .) . Ovaj vidi sedam
zlatnih svećnjaka pred Sinom Božijim, koji znače sedam duhova Božijih, koji u velikoj jasnoći svetle tu pred sinom. Božijim, iz kojih se sin Božiji uvek rađa oo večnosti do večnosti i jeste srce sedam duho
wvanje svekolikih crvenih boja u njihovom sopstve nom kvalitetu; u slatkome obrazuje on svekolike bele i plave, II oporome i kiselome svekolike zelene i tam ne i mešane boje mnogovrsnih oblika i mirisa. Gorki kvalitet
jeste prvi duh, od kojeg život
postaje pokretan, od kojeg pokretljivost uzima iz vor, i uistinu znači izvor ili srce; jer, to je drhteći, pevajući, zamašni, prodirući duh, trijumfovanje ili radost, jedan zamašan izvor smeha. U slatkom kva litetu se gorki kvalitet ublažuje da postaje sasvim ljuborodan i radostan. Ali, ako se odveć uzdigne, pokrene i upali, onda on upaljuje slatki i opori· kva litet i jednak je otrovu koji čupa, probada i gori, jednako kao kada čovek ima kužnu guku koja čupa i od koje zapomaže. Ovaj kvalitet u božanskoj snazi, kada se upali, jeste duh ljubomornog i gorkoga gne va Božijeg, koji je neugasiv, kao što se može videti kod legija Luciferovih. Još veiše, kada se ovaj kva litet upali, onda je on gorka, paklena vatra koja uga
va Božijih. Isto ovo ću i ja ovde po redu opisati, jed
šnjuje
no za drugim; ti svoje čuvstvo ovde moraš uzdići II
u smrad, u oporome kvalitetu izaziva oštrinu i ču
duh ako hoćeš da to razumeš i pojmiš; po tvome sop
panje, tvrdoću i hladnoću, u kislome zbrku i· lom
stvenome čuvstvu bićeš jedna opora, slepa panjina.
ljavu, jedan smrad, jednu zlopatnju, kuću tuge, kuću
svetlost,
tu
koja
slatki
kvalitet
pretvara
tame, smrti i pakla, kraj radosti, koje se u njima
O tTećoj okolnosti ili species Treći kvalitet ili treći duh Božiji II snazi Oče voj
jeste gorki kvalitet;
ovaj
jeste prodiranje ili
prisiljavanje slatkog i oporog kvaliteta; on je drhte
više ne mogu zamisliti; jer se ničim ne može smiriti
i ničim se ne može ponovo osvetliti, već se na vek i vekov uspinje mračni, smrdeći, kiseli, zbrkani, gor. . ki , JarosnI IZvor. .
Sad, zapamti. U ove tri
ći, prodirući i . uspinjući.
species
ili kvaliteta stoji telesno su
Ovde zapamti. - Opori kvalitet jeste jezgro ili
štastvo ili k:reaturno suštastvo svih stvorenja na nebu
panj ina, ili kiselo, ili stezanje, a slatki kvalitet jeste
i na ovome svetu, bio to anđeo, ili čovek, ili stoka,
a gorki kvalitet
ili ptice, ili rastinje u nebeskoj ili zemaljskoj formi,
jeste prodiranje ili trijumfovanje koje se tu uspinje
kvalitetu i vrsti, isto tako svekolike ·boje i forme.
i trijumfuje u oporom o slatkom kvalitetu. To je iz
In Summa,
vor radosti ili uzrok radosti koja se smeje i podiže,
ovih triju glavnih kvaliteta, i obrazuje se zahvalju
od koje jedna stvar drhti od radosti i treperi, od koje
jući njima, a formuje se takođe iz njihove sopstve
nastaje nebeska radost. Uz to, ovaj kvalitet je obra-
ne snage.
svetlo uminjenje
62
ili
ublaživanje,
sve što se obrazuje stoji u snazi i sili
63
,
Velika tajna duha
Isprva su opori kvalitet i kiseli kvalitet jedno telo i jedan izvor; isto to steže slatku snagu, a hlad noća II oporome kvalitetu čini je suvom. Jer, slatki kvalitet jeste srce vode ,jer je tanak i svetao, a može se uporediti sa nebom;
a gorki kvalitet ga odvaja,
tako da se od. snaga formuju članovi, a II telu se stvara pokretljivost. Ako je pak slatki kvalitet os ...šen, onda je to jedno telo koje je savršeno, ali bez uma; a gorki kvalitet u telu prodire u opori, kiseli i slatki, i obra zuje svekolike boje. Kojem je kvalitetu telo najrađe naklon jeno,
prema
njemu gorki
kvalitet obrazuje
telo sa njegovom bojom, i prema istom kvalitetu stvorenje ima svoj najveći nagon i priklonjenost, i talasanje ili htenje.
o
•
Ovi kvaliteti jesu pak pomešani u telu, kao da su svi oni jedan kvalitet, a ipak svaki kvalitet iz vire II svojoj
sopstvenoj snazi i proizilazi
iz nje.
Svaki kvalitet. proizilazi iz sebe samog u drugi i po kreće ga, to jest, on infikuje druge kvalitete: odatle drugi kvaliteti dobijaju volju ovog kvaliteta, to jest, oni asorbuju oštrinu i duh ovog kvaliteta, što jeste II njima, i uvek se mešaju.
Sada opori kvalitet sa kiselim kvalitetom uvek steže druge kvalitete, i hvata i drži telo i isušuje ga; jer, on isušuje sve druge snage i sve ih obuhvata svojim
infikovanjem.
A slatki kvalitet ublažuje i
ovlažuje sve druge kvalitete, i temperuje se sa svim drugim kvalitetima: zahvaljujući tome, oni postaju
četvrtoj okolnosti ili species
Cetvrti kvalitet ili četvrti duh izvora u božan skoj snazi Oca jeste vrelina; ovaj kvalitet je pravi početak života i takođe pravi duh života. Opori, ki
tanano prijatni i blagi. A gorki kvalitet čini sve druge kvalitete po kretnima i pokretljivima, i deli ih na članove, tako da svaki član dobija izvorište u temperovanju svih snaga, iz čega nastaje pokretljivost. A vrelina upaljuje sve kvalitete; od toga se raz
seli i slatki kvalitet jeste salniter koji pripada telu
jaruje svetlost u svim kvalitetima, da jedan drugoga
i iz kojeg se obrazuje telo. Jer, u oporome kvalitetu
vidi;
stoje hladnoća i tvrdoča, a on jeste stezanje i isuši vanje; a u slatkome kvalitetu stoje voda i svetlost ili sijanje i čitava materija tela. A gorki kvalitet jeste odvajanje ili formovanje, a vrelina jeste duh ili upaljivanje života, od kojeg u telu nastaje duh, koji u čitavome telu muči i izvan tela svetli i čini živo kretanje u svim kvalitetima tela. Ali,
u svim kvalitetima naročito treba baciti
pogled na dve stvari. Kada se pogleda jedno telo, najpre se vidi panjina ili jezgro svih kvaliteta, koje je obrazovano od svih kvaliteta; jer prema njemu jeste telo oporo, kiselo, slatko, gorko i jeste vrelina: ovi kvaliteti su zajedno osušeni i čine telo ili panjinu. •
jer, kada vrelina deluje u slatkoj
vlažnosti,
onda ona rađa sveUost u svim kvalitetima, da jedan drugoga vidi. - Odatle nastaju čuvstva i misli, da jedan kvalitet vidi drugi kvalitet, koji je takođe u onome i sa njim samim je temperovan, i da apsorbu je, sa njegovom oštrinom, tako da postaje jedna volja koja se uspinje II telima II prvom izvorištu II oporome kvalitetu. Tada gorki kvalitet prodire u vrelinu kroz opori kvalitet, a slatki kvalitet ga u vodi blago propušta; tada gorki kvalitet u vrelini prolazi kroz slatku vodu iz tela i čini mu dvoja otvorena vrata:
to su oči,
prva čulnost. Primer i prasliku toga imaš. Pogledaj na ovaj svet, naročito na Zemlju:
ova je od svih
vrsta kvaliteta i na njoj se obrazuju svekolike figure. Najpre je na njoj opori kvalitet koji steže salniter
64
65
i pričvršćuje Zemlju, tako da ona jeste jedno telo i ne slama se, i na njoj obrazuje svekolika tela prema svakoj vrsti kvaliteta, kao: svekoliko stenje i rude, kao i svekoliko korenje, prema svakoj vrsti kvalite ta
- Kada je pak to obrazovano, onda ono leži
kao telesna, mučeća pokretljivost, jer ono zahvalju jući gorkom kvalitetu i u gorkom kvalitetu izvire
litet sve više žure slatkom kvalitetu, okrepljuju se njime i isušuj u telo. - Dakle, istinsko je rastinje u prirodi, bilo to u nekom čoveku, životinji, drvetu, travi ili stenju.
Zapamti pak, kTaj priTode
na
ovome svetu
II sebi samom, kao II svome samoobrazovanom telu;
Do slatki kvalitet beži od gorkog, kiselog i opo
ali, još nema nekakvog života II rastenju ili širenju
rog kvaliteta, dotle mu opori i gorki kvalitet istom
bez vreline, koja je duh prirode. Kada vrelina Sunca osvetli tlo Zemlje, onda na Zemlji izviru i rastu svi oblici rudača i trava, kore nja i svega što je na njoj. Ovo razumi ispravno! Vrelina Sunca na Zemlji upal juje slatki kvalitet vode u svim obrazovanim figurama; sada od vreline u slatkoj vodi postaje svet lost, koja osvetljava opori, kiseli i gorki kvalitet, tako da oni u svetlosti vide, a u gledanju se jedan uspinje- u drugi i aprobuje drugog, to jest, kvalitet u gledanju
kuša oštrinu drugih kvaliteta:
odatle
dolazi ukus_ A kada slatki kvalitet kuša ukus gorkog kvali teta, onda se on piždri i smekšava, kao kada čovek kuša gorku ili oporu žuč, pa razmiće svoja nepca i piždri se i dalje razmiče nepca, kao da su mu na brekla:
tako, dakle, i slatki kvalitet deluje protiv
gorkog kva liteta A kada se slatki kvalitet tako raširi i uzmakne . pred gorkim kvalitetom, onda opori kvalitet sve više prodire i bio bi rad da kuša od slatkog, i telo iza nj. i u njemu čini sve suvljim. Jer, slatki kvalitet jeste majka vode i sasvim je blag. Kada pak opori i gorki kvali tet od vreline do biju njene svetlosti,onda oni vide slatki kvalitet i kušaju njegovu slatku vodu; tada oni sve više žure slatkoj vodi i u sebe je upijaju, jer su sasvim tvrdi, ljuti i žedni, a vrelina ih potpuno isušuje. A slatki kvalitet sve više beži od gorkog i oporog kvaliteta i sve više raZIlliče svoj a nepca, a gorki i opori kva66
žestoko žure, kao svome najboljem blagu, a slatki kvalitet se tako žestoko gura od njih i upinje se tako žestoko da prodire kroz opori kvalitet, razdire telo i uzmiče izvan tela i iznad Zemlje, i takođe tako strašno žuri sve dok ne izraste dugačk3 stabljika. Tada vrelina iznad Zemlje prodire na stabljiku, tako da se utom gorki kvalitet upali vrelinom i potresa
od vreline, da se prestrašuje, a to isušuje opori kva litet. Tu se sukobljavaju opori, slatki i gorki kvali tet i vrelina, a opori kvalitet u svojoj hladnoći sve više stvara svoj u suvoću ; tada slatki kvalitet uzmiče na stranu, a drugi kvaliteti vijaju za njim. Ali kada vidi da će biti uhvaćen, da opori kva litet tako čvrsto udara na nj. a da spolja i vrelina udara na njega, tada slatki kvalitet uspaljuje gorki kvalitet i raspaljuje ga. Tada iskače iz oporog kva liteta i opet se uzdiže iznad samoga sebe:
tako će
iz njega, na mestu na kojem je došlo do sukoba, postati tvrdi čvor, a čvor će dobiti jednu rupicu. Ali, čim je slatki kvalitet st
l kada potom vrelina spolja tako udari na stab ljiku, tada se kvaliteti na stabljici upaljuju i prodiru kroz stabljiku, a u spoljašnjoj svetlosti se infikuju 67
od Sunca, i na stabljici rađaju boje, prema vrsti njihovog kvaliteta_
-
Ali, zato što je na njoj slatka
voda, stabljika zdržava svoju zelenkastu boju, prema vrsti slatko kvaliteta_ Kvaliteti takvo suštastvo s vrlinom uvek ute ruju stabljiku, a stabljika uvek raste za sebe, i uvek se odvija jurnjava, jedna za drugom, od čega stab ljika dobija sve više čvorova i sve više širi svoje iz danke.
Međutim,
vrelina
spolja
sve
više
isušuje
slatku vodu u stabljici, i stabljika postaje sve tanja; što više raste, postaje sve tanja, sve dok više ne bude II
stanju da ističe. Od tog trenutka se pokazuje da je slatki kvali
tet uhvaćen; iza toga, međusobno i istovremeno vla daju gorki, kiseli, slatki i
opori kvalitet, a slatki
kvalitet se još nešto malo širi; ali on više ne može da ističe, jer je uhvaćen.
od tog trenutka, iz svih kvaliteta koji su u telu raste jedna glavica ili glava, i postaje u glavici ili glavi jedno novo telo, o odmah potom figuriše, kaO' što je isprva figurisao koren na Zemlji, samo što sama glavica dobija jednu drugu, suptilniju formu_
od tog trenutka, slatki kvalitet blago prodire sam
od sebe, i na glavi izrastaju mali suptilni listo
vi ; ovi listovi su od vrste svih kvaliteta_ Jer, slatka
voda je sada kao trudna žena, koja je primila sebe i tera ga iz sebe sve dok im se glava ne rasprsne. Potom on probija i II listićima, kao žena koja rađa; ali listići ili cvetovi više nemaju njegovu boju, već boju i oblik drugih kvaliteta; jer slatki kvali tet mora sada da rađa decu drugih kvaliteta_ Pa iako je rodila lepe zelene, plave, bele, crvene i žute listi će, ili decu, slatka majka postaj e toliko umorna da
odveć bespomoćna za ovaj jaki duh i ne mogu da se uzdignu, puštaju oni da od njih ode njihova bla gorodna snaga: a to tako prijatno miriše, da se čo veku srce smeje; ali, ona moraju uvenuti otpasti, jer su odveć čarobna ovome duhu_ Jer, duh se iz vlači iz glave u cvetanju, i glava se formuje prema vrsti svih kvaliteta_ Opori kvalitet steže telo glave, a slatki kvalitet ga ublažuje i širi ga, a gorki kva litet odvaja materiju na članove,a vrelina u · tome živi duh_ Sada na tome rade svi kvaliteti i rađaju svoj plod ili decu, i svako dete je dobilo kvalitet prema vrsti i svojstvu svih kvaliteta_ Takvo što oni gone sve dotle dok se materija ne isuši, sve dok se ne isuši slatki kvalitet ili slatka voda: iza toga plod otpada, a isušuje se i stabljika, i otpada_ I to je kraj prirode na ovome svetu_ O vome se štaviše ne mogu pisati visoke stvari. To ćeš naći kod stvaranja: ovde je to dovedeno samo do jednog pore đenja i opisano u kratkim crtama_ Drugi oblik kvaliteta ili božanske snage ili se dam duhova Božijih
valja naroćito uoćiti kod vre
line_ Najpre je temelj ili telesno suštastvo, koliko god da ono u b
koja
je jedan
oblik,
a on
se
može
istra
žiti; a iz vreline ide svetlost krO'Z sve duhove ili kva litete, a svetlost je živi duh koji se ne može ' istraži vati. Po njegovoj volji, međutim, može se istraživati ono što on hoće ili kako on jeste; jer se on zapaljuje
više ne može da hrani istu tu đecu, i ne želi ih više,
u s1atkom kvalitetu, a svetlost se pojavljuje u slat
jer su ona samo njena pastorčad , koja su uprkos
kom kvalitetu u slatkoj vodi, a ne u drugim kvalite
tome čarobna.
tima.
I kad zatim vrelina spolja navali na čarobnu
Za to imaš jedan egzemplar; sve stvari na ovome
decu, tada se u deci zapaljuju svi kvaliteti; jer duh
svetu možeš zapaliti, da osvetljavaju i da gore; ono
života određuje kvalitet u njima_ Zato što su sada
u čemu slatki kvalitet drži gornju regimentu i u če-
68
69
•
mu drugi kvaliteti ne drže regimentu, to ne možeš
i gorki kvalitet primus, a u masti je to slatkost:
da zapališ. I makar odmah prineo vrelinu, ipak ne
zato je masno stvorenje uvek radosnije nego suvo,
možeš uneti duh da svetli: zato su svi kvaliteti deca
dok slatki duh večma u njemu izvire, nego u suvome.
slatkog kvaliteta ili slatke vode, jer se duh pojavljuje
Jer, svetlost prirode, koja je duh života, sija većma
samo u vodi.
u njemu, nego u suvom stvorenju, jer u istom svetlu,
Pa, ako si uman čovek, u kojem su duh i razum,
u slatkom kvalitetu, stoji trijumfovanje ili radost,
onda se osvrni pogledom po svetu, pa ćeš naći da je
jer u njemu trijumfuju opori i gorki kvalitet; jer se
tako. Drvo možeš da upališ da svetli, jer u njemu je
oni raduju što se okrepljuju slatkim i svetlim kvali
voda primus; isto tako, svekolika trava po Zemlji,
tetom, što su njime nahranjeni, napojeni i prosveće
pošto je primus slatka voda. Kamen ne možeš da
ni. Jer, u oporom kvalitetu nije nikakav život, več
upališ, jer u njemu je opori kvalitet primus; zemlju
opora, hladna,
takođe ne možeš da upališ, jer su pre toga nadvladali
nije nikakva svetlost, već mračna, gorka i pomamna
i proključali drugi kvaliteti, što se može videti u
patnja, kuća drhteče, jarosne strašljive zlopatnje.
tvrda smrt;
a
u gorkom kvalitetu
prahu, koji je ipak samo bljesak ili duh užasavanja,
Zato se oni, kada su u gostima kod slatkog i
pošto se u njemu predstavlja đavo u gnevu Božijem,
svetlog kvaliteta, infikuju i postaju prijatni, uz to
što ću iscrpnije opisati, a onda i dokazati, na jednom
su sasvim radosni i trijumfuju
drugom mestu.
nijedno suvo stvorenje nije veselo, bilo to zato što
II
stvorenju.
Zato
Sad ćeš ti reči: dabogme da se ne može upaliti
vrelina u njemu jeste primus, a to znači, svejedno
vatra da svetli. Da, ljublj eni čoveče, ovde se krije
da li je to zato što je jednako suvo i malo je masti
tajna. Drvo koje si upalio takođe nije vatra, već
u njemu, ili je to pak od izvrsne slatkosti. Napritiv,
tamna panjina; samo što vatra i svetlost odatle uzi
ima gdekoje stvorenje mnogo masti, a ipak je sasvim
maju svoj izvor. Ali, moraš razumeti o slatkom kva
melanholično, tome je uzrok to što je njegova mast
litetu vatre, a ne o panjini, isto važi i za gotovost,
priklonjena elementnoj vodi, pošto su opori i gorki
to je unutrašnji duh.
kvalitet nešto jači.
U elementarnoj vodi na Zuhlji pak nije slatkost
Ako si uman čovek: onda vidi. Duh koji se podi
primus i li najviši regent, već opori, gorki i kiseli
že iz vreline uzima u slatkom kvalitetu svoje isho
kvalitet; inače, voda ne bi bila smrtna, več bi bila
dište, uspinjanje i svetijenje: zato je slatki kvalitet
kao voda iz koje je stvoreno nebo. To ću ti dokazati,
njegova prijateljska volja i vlada u blagosti, a bla
da u elementnoj vodi na Zemlji primus jeste opori,
gost i poniznost jesu njegova sopstvena kuća. I to
ječam,
je jezgro božanstva, i zove se Bog, zato što je sladak,
ovas ili šta god hoćeš, u njima je slatki kvalitet pri
blag, prijateljski i milostiv, a zove se milosrdni zato
mus, i omekšaj to u elementnoj vodi, pa neka potom
što se
gori: tada će slatki kvalitet drugima uzeti regimen
gorkom kvalitetu uspinje i okrepljuje ih, vraća im
tu; i zapali istu vodu, potom ćeš videti takođe duh,
snagu, ovlažuje ih, osvetljava ih, da ne ostanu tamna
koji je u vodi ostao od masnoće žita, koji je nadvla
dolina.
kiseli i gorki kvalitet.
Uzmi žito,
pšenicu,
dao vodu. Takvo što vidiš II mesu, koje gori, a ne svetli, a mast gori i svetli.
njegov slatki kvalitet u oporom,
kiselom i
Pa, razumi ispravno samo tvoj maternji jezik; u njemu ti je dublji temelj, nego u hebrejskom ili
Sad bi ti mogao da pitaš: kako dolazi do toga,
latinskom; to što su se učenjaci u njima uzdigli kao
ili šta je tome oblik? Vidi, u mesu je opori, kiseli
gorda nevesta ne pomaže ništa, njihova je veština,
70
71 •
evo, na izmaku. Duh pokazuje da će pred kraj gde
koji izlazi iz jasnoće Sina Božijeg, i jeste bljesak i
koji !leposvećeni više znati i razumeti nego što sada
oštrina;
znaju najmudriji doktori; jer, nebeska vrata se ot
uhvaćen je drugim kvalitetima.
i
varaju: onaj ko samoga sebe ne oslepi, taj će ih dobro
Ispravno razumi, ovu visoku stvar. Kada Otac
videti, mladoženja će krunisati svoju nevestu, amin.
izgovara reč, tojest, kada rađa svoga Sina, to se do
Vidi, reč kvasac je samo na tvojim usnama, i
gađa sada i večno: ista reč isprva uzima svoje počelo
kada izgovaraš reć kvasac, zatvaraš usta i potom
u oporome kvalitetu, tu se hvata, a u slatkom kvali
škrgućeš: i to je opori kvalitet koji opasuje reč, da
tetu uzima svoj izvor, a u gorkom kvalitetu se izo
ona postaje tvrda ili odjekuje, a gorki kvalitet je
štrava i pokreće, a
razdvaja. - To jest, kada govoriš čisto, onda ukro
•
jer, Sin se rađa posred drugih kvaliteta
II
vrelini se uspinje i upaljuje
središnji slatki izvor.
ćuješ poselednje slovo c i mrmljaš kao drhteći dah,
Sada ona gori u isto vreme u svim kvalitetima
a to čini gorki kvalitet koji je drhteći. Ali, sada je
od vatre koja je zapaljena, a vatra gori iz kvaliteta,
reč kvasac jedna mrtva, nerazumljiva reč, koju niko
jer svi kvaliteti gore, a ista vatra jeste vatra, a ne
ne razume: to znači da su dva kvaliteta, opori i gor
moge vatre.
ki, jedno tvrdo, tamno, hladno i gorko suštastvo;
Ista ta vatra jeste istinosni Sin Božiji, koji se,
zato se njihova snaga ne može razumeti izvan svet
dakle , uvek rađa na vek i vekov: to hoću da dokažem
losti.
na primeru neba, Zemlje, zvezda i elemenata, i svih
Ali, kada se govori milosrdno, onda se pritiska
stvorenja, stenj a, lišća i trave, dabogme, na primeru
drugi slog, srce, iz dubine tela iz srca; jer. reč srce
samog đavola, takođe, i to, ne sa mrtvim, slabim,
izgovara pravi duh, koji se podiže iz vreline srca, u
nerazumljivim argumentima,
kojem se pojavljuje i izvire svetlost.
neoborivim, čvrstim argumentima, i isto tako iznad
već sa čisto živim i
Vidi, pak, kada govoriš milosno, onda figurišu
i protiv svekolikog uma čovekovog, i konačno, iznad
dva kvaliteta, opori i gorki, pa i kada reč milosno
svih đavola i vrata pakla, tako da to ovde ne uzme
izgovaraš polako, najednom, jer je ona jedan duga
mnogo i širokog prostora.
čak, bespomoćni
slog zbog slabosti kvaliteta. Ali,
kada govoriš srce, onda duh u reči srce izleće brzo, kao neki bljesak i daje reči razliku i razum. Ali, kada govoriš 19, hvataš dah posred druga dva kvali teta, tako da on ostaje unutra i mora formovati reč. Dakle, božanska snaga jeste; opori i gorki kva litet jesu salni ter božanske svemoći; slatki kvalitet
Samo to će biti obrađivano u celoj knjizi, u svim člancima i delovima, i naćiće se, dabogme, kako kod stvaranja stvorenja, tako i kod stvaranja nebeskih i svih zemaljskih stvari, što će bolje dolikovati i čita ocu i biće mu pojamnije. Ovde zapamti!
je jezgro milosrdnosti, prema kojoj se celovito su
Iz iste vatre se pojavljuje bljesak i talasa u svim
štastvo sa svim snagama zove Bog. Vrelina jeste je
snagama, a u sebi ima izvorište i oštrinu svih snaga.
zgro duha, iz kojeg ' izleće svetlost, i upaljuje se us
Kao što je rođena OO Sina u svim snagama Oca, tako
red slatkog kvaliteta, i biva uhvaćena od oporog i
ona opet oživljuje i pokreće sve snage u Ocu, a od
gorkog kvaliteta, kao u samoj sredini; unutra se rađa
istoga duha su fomovani svi anđeli i obrazovani su
Božiji sin, a to je pravo srce Boga. A plamćenje svetla
iz snaga Oca. I isti duh sadrži i nosi sve, formuje
ili bljesak, koji trenutno svetli u svim snagama, jed
sve, sve rastinje i boje, i stovrenja na nebu i na
nako kao Sunce u čitavom svetu, to je Sveti duh,
ovome svetu, i na nebu iznad svih nebesa; jer, rođe-
72
73
•
nje Svetog trojstva je svagda takvo, a ne drugačije,
tetu, jarosne, tvrde hladnoće, u slatkome kvalitetu,
večnosti neće postati nikakvim drugačijim.
tvrde, žareće va tre, u kojoj se j arosna vrelina uspi
i
II
Ali, kada se vatra upali u jednom stvorenju, to jest, kada se jedno stvorenje odveč uzdigne, kao
nje
izvor paklene vatre, to jest, pojavljuje se duh vatre II jarosnom kvalitetu.
Ovde zapamti okolnosti, kako se to dešava ili kako se može desiti. Anđeo je firusan iz svih snaga zajedno, kao što sam do sada već opisao. Kada se uz diže, isprva on to čini II oporome kvalitetu; on pri
svekolikoj
i pribija se;
a
II
gorkom kvalitetu,
A time dobijaš istinski opis izbaćenug anđela. ili
a
đavola,
uzroka,
takođe opis
pisano
nije
što
samo u poređenju, već u duhu, snagom iz koje je sve postalo. - Coveče, ovde se u mislima osrvrnl ispred i iza sebe; ništa nije zabadava. je
kako
onako
povest,
Veliku
naći češ
prošla,
u slučaju đavola, ali nešto kasnije.
kuplja ovaj kvalitet, kao što se napinje žena koja hoće da rodi,
večnosti,
bešn jenja, praskanja, probadanja i gorenja.
što su to učinili Lucifer i njegove legije, tada ugaš njuje svetlost i pojavljuje se j arosni i vreli izvor,
II
o
od toga opori kvalitet
petoj okolnosti ili species
postaje tako tvrd i oštar, da više ne može da savlada slatku vodu, i više ne može da se uspne blago II stvo renju, već j e hvata i isušuje opori kvalitet, i preo
duhova
braća je u tvrdu, oštru, jarosnu hladnoću. Jer, voda
žestna, prijateljska
postaje odveč opora, od oporog stezanja, i gubi svoj svetli sjaj i svoju
masnoću, u kojoj se pojavljuje
Sveti duh, koji jeste Duh svetog anđeoskog i božan skog života, opori kvalitet je tako čvrsto steže i pri bija, da se od toga isušuje kao slatko, suvo drvo. A kada se zatim gorki kvalitet uspne u isuše nom, slatkom kvalitetu, o n ne može da ublaži slatki kvalitet i da pije s njegovom slatkom svetlom vodom, sve dok je isušen. Tada gorki kvalitet besni i praska, i traži umirenje ili jestiva, ane nalazi ih, i talasa II glavi kao sahnu li otrov. Kada potom vrelina upali slatki kvalitet i na
u božanskoj
Božijih
snazi
među sedam
Oca jeste dra
i radostna ljubav.
Sad zapamti, šta tu jeste izvorište dražesne i prijateljske
ljubavi Boži jel
Zapamti ovde, uistinu,
jer je to j ezgro. Kada se vrelina pojavi u
slatkom kvalitetu i
upali slatki izvor, onda ista vatra gori u slatkom kvalitetu. prijatna, vrelinu
Jer, sve dok slatki kvalitet jeste tanka. slatka
i
izvorska
utuljuje
vatru:
voda: dotle
dotle on ostaje
u
ublazuje slatkom
izvorištu slatke vode samo radosna svetlost, a vre lina je
kao
u
koji je sangviničke kompleksije,
u
samo jedna
nekom čoveku
blaga toplota,
jednako
meri da ublaži njegovu vrelinu u slatkoj vodi, od
kojem je vrelina takođe samo jedno ljubazno oto
koje se uspinje i svetli II čitavom telu: tada ne nalazi
pljavanje,
ništa do jedan tvrdi, neplodni i slatki izvor, u kojem •
Peti kvalitet ili peti duh Boziji
nema sokova, kojeg je oporost presušila. Potom ona upaljuje slatki izvor, II narneri da se okrepi;
ali,
tu više nema soka, već sada slatki
izvor gori i žari kao tvrdi, ushanuli kamen, i više ne može da upali njegovu svetlost, a čitavo telo ostaje tamna dolina, i tu nema ničega do, u oporome kvali74
tako da
se on
samo
zakonito održava.
Ista lju bazna-svet lost-vatra pojavljuje se u sla tkom kvalitetu u gorkom i oporom kvalitetu, i upa ljuje gorki i opori kvalitet, i obeduje i pije ga s nje govim slatkim ljubavnim sokom, i okrepljuje ga
l
osve tljava, i čini ga živim i lju baznim.
I kada slatka, svetla lju bavna snaga dode do njih, da oni od nje kušaju i dobijaju svoj život: ah. 75
je
trijumfovanje,
tako bio u Bogu uzdignut i kušao u sedam duhova
ljubazna dobrodošlica i velika ljubav, čak ljubazno
Božijih dražestnu ljubav, i uživao bi nebeske radosti.
tu
prijateljsko
beneveniranje
i
0, ti, lažljivi đavole, pričekaj malo; duh će ot
i dražestno celivanje i dobar ukus. Tada mladoženja celiva svoj u nevestu. 0, dra
kriti tvoju sramotu! Ostalo ti j e tek j oš malo vreme
kako si
na, a onda ćeš biti isprašen! Cekaj, luk je već za
prijateljska, kako je prijatan, tvoj ukus, kako blago
tegnut, susrešće te stre la, pašćeš, lokus je već spre
mirišeš! ah, blagorodna svetlosti i jasnoća, ko može
man, samo još treba da se upali. Samo nosi marljivo
izmeriti tvoju lepotui Kako je otmena tvoja ljubav,
ta drva, da se ne smrzneš; dobro ćeš se preznojiti.
kako su lepe tvoje boje! Ah, i navek, ko može da to
Misliš li, ponovo ćeš dobiti svetlosti? Da,
izgovor i? ili, šta ja to pišem, ja koji samo mucam kao
fernum:
dete, koje tek uči da govori ?
se zove? Gehana, koja će te večno voleti.
žestnosti
i
velika ljubavi,
kako si slatka,
nobis In
omiriši tvoju slatku ljubav, pogodi, kako
S čime to sad,a da uporedim? Treba li da ga upo
Ah, avaj, ti siroti, zaslepljeni čoveče, zašto do
redim s ljubavlju ovoga sveta: onda je to samo jed
puštaš da ti đavo tvoje telo i dušu tvoju potamni i
na tamna dolina. Ah, i naveliko! ne mogu te upo
da
redi ti ni sa čim do sa vaskrsenjem mrtvih. Tada će
ži vota, ti slepa bludnice, zašto se miluješ sa pakle
u nama
nim đavolom?
opet pojaviti vatra ljubavi,
i prijateljski
te
oslepi?
0, vremena dobrota i slasti ovoga
će opkoliti ljude, opet će zapaliti naš opori, gorki i
° sigurnosti, đavo na tebe čeka' O, oholosti, ti
hladni, tamni i mrtvi kvalitet, i prijateljski će nas
si pakJena vatra! O, lepota, ti si tamna dolina! O,
obuhvatiti.
silo,
0, blagorodni duše, zašto si uzmakao od nas?
ti
si
bešnjenje
i
čupanje paklene vatre!
0,
vlastita osveto, ti si jarosni i gnev Božiji!
O, j arosti i oporosti, ti si uzrok! O, jarosno đavole,
O , čoveče, zašto hoćeš da ti svet postane pre
šta si to učinio, ti koji si sebe i sve tvoje lepe anđe
uzak? Hoćeš da on bude jedino za tebe; pa i tako
le ukopao u tamu? Ah, i navek ah! Bila je u tebi
kada bi
dražestna, lepa ljubav, o, ti oholi đavole: zašto se ne
Ah, to je đavolova oholost, đavola koji je s neba pao
možeš zadovoljiti? Bio si, zar, jedan jeruvim, i
nije
u pakao. Ah, čoveče! O, čoveče! Zašto igraš s đavo
tražiš?
lom, koji je tvoj neprijatelj? Nemaš li briga, pa on
bilo Hteo
na bi
nebu
ničega
i da
II
od
tebe:
šta
ne bi
bilo dovoljno prostora.
će te gurnuti u pakao? Kako koračaš tako sigurno?
rukama svojim nemaš lopatu za
Imaš li, zar, samo jednu uzanu putanju, da na njoj
da
budeš?
Pa,
znao si da
igraš; ispod putanje je pakao. Ne vidiš li, kako ko
veJanJe. ,
još ti
SI
vasceli Bog
stvorenje,
lepšeg
bilo,
,
Pa, zbog čega se na te žalim, smrdljivi jarče?
račaš visoko i opasno? Ti igraš između neba i pakla.
O, ti, izgnani, smrdljivi đavole, kako si nas iskvario!
0, ti slepi čoveće, kako ti se đavo izruguje! Ah,
Cime ćeš se opravdati, ili, šta mi prebacuješ? La
zašto sneveseljavaš nebo? Misliš li da nećeš imati
žeš kako čovek nikada ne bi bio izmišljen da nije
dovoljno toga na ovome svetu? O, slepi čoveče, pa i
došlo do tvoga pada. 0, lažljivi đavole! Sve i da
nebo i Zemlja su tvoji, uz to i sam Bog. Sta ti dario
je
to istina, bio bi salniter, iz kojeg je načinjen čovek, koji bi takođe jednako kao i onaj koji je tebe načinio, u večnoj radosti i jasnoći navek stajao i jednako 76
siš na ovaj svet, ili, šta odnosiš sobom? Anđeosku odeću donosiš na ovaj svet, a u svome zlom životu od nje praviš đavoiju larvu. 77
O, ti, siroti čoveče, osvrni se! Nebeski Otac je
štastvo ne može ni pojmiti, ni obuhvatiti. Samo kada
dođi! Hoće da
se pojavlj uje u telu, trijumfuje u njemu telo i rađa
te prigrli u svojoj ljubavi, još si ti njegovo dete, on
se prijateljski i prijatno; jer, on ne pripada obrazo
te voli. Pa, da te mrzeo, ne bi bio mogao da bude
vanju tela, već se pojavljuje u telu, kao neki cvet
jedno s tobom. O, ne, to nije istina; u Bogu nije
iz zemlje.
ispružio obe ruke, i poziva te: samo
ništa drugo do milosrdna, prijateljska ljubav i jasnoca. •
�ti
duh izvora sad na početku uzima svoj izvor
iz slatkog kvaliteta vode .
O, vi , pastiri Izrailjevi, zašto spavate? Probudite
Razumi ovo, onako kako jeste; ovde uistinu za
se iz sna bludničenja i ukrasite vaše svetiljke! Mlado
pamti.
Najpre je
opori kvalitet,
poteID slatki, pa
ženja dolazi, neka odjeknu vaša trublja! O, vi, tvrdi
onda gorki; slatki kvalitet je između oporog i gorkog
ce i pijanice, kako se samo milujete s đavolom skup
kvaliteta. Opori kvalitet uvek stvrdnjava, hladi i za
cem! Tako govori Gospod! Zar ne želite da napasate
tamnjuje, a gorki trza, goni, besni i razdvaja. Ova
moj narod, koji sam vam poverio? Gle, ja sam seo
dva kvaliteta se tako čvrsto hvataju jedan drugoga,
na Mojsijevu stolicu, i poverio sam vam moju pas
vrte i talasaju tako okrutno da rađaju vrelinu: ova
tvu; ali, vi napasate samo vunu, a ne moje ovčice,
je u dva kvaliteta tamna kao vrelina u steni.
kako biste sebi izgradili palate, ali ja ću vas postaviti
Kada se uzme neka stena ili inače nešto tvrdo,
na stolicu kuge, a moj pastir će navek napasati moje
i protrlja se o drvo, onda se zagreva i jedno i drugo. Ista ta vrelina sada je samo tama i u njoj nema
• •
OVClce.
Ah, ti lepi sveti, kako te nebo oplakuje, kako
svetlosti:
tako je, dakle, i u božanskoj snazi. Opori
sneveseljavaš elemente! Ah, delo bezbožno, kada ćeš
i gorki kvalitet bez slatke vode se trljaju tako tvrdo
prestati? Probudi se! probudi se i rađaj, ti, tužna
da rađaju tamnu vrelinu i II sebi se raspaljuju. A to
ženo! Gle, tvoj mladoženja dolazi i ište od tebe ploda.
zajedno je sada gnev Božiji, izvor i počelo paklene
Zašto spavaš? Gle, on kuca na vrata.
vatre, kao što se može videti kod Lucifera. Ovj se
O, dražestna ljubavi i jasna svetlosti, ostani "kod
izd igao i sa svojim legijama se tako tvrdo sabio da je
nas, jer će se smračiti! Ah, istino, o pravičnosti i
II njemu
pravični sude, kuda ste otišli? Da li bi se duh čudio
svetlost i u njoj uzdigla ljubav.
da pre toga nikada nije video sveta?Ah! zašto pišem
večno oporo, tvrdo, hladno, gorko i vrelo i kiselo,
bezbožno delo sveta, j a koji to moram učiniti, a svet
smrdljivo izvorište;
mi uzvraća zahvalnošću đavola? Ah! Amin.
njemu isušio, postao je mračni, kiseli smrad i dolina
isušila izvorska voda, u kojoj se zapalila
jer,
Zato je on sada
kada je slatki kvalitet u
jada, i jedna kuća propadanja i zlopatnje. Sad se j oš više zamisli.
9. POGLA VLJE
Kada se opori i gorki kvalitet tako tvrdo protr ljaju jedan o drugi, da rode vrelinu, onda je to slatki
O dražesnoj, prijateLjskoj i miLosrdnoj Ljubavi Božijoj, velika nebeska i božanska tajna
kvalitet; sitka voda izvora između oporog i gorkog kvaliteta, a vrelina se rađa između oporog i vrelog kval iteta u slatkoj vodi izvora zahvaljujući oporom
... Sad, zapamti.
i gorkom kvalitetu.
Dražestna ljubav, koja je peti duh izvora u b0-
Onda se upaljuje svetlost u vrelini, u slatkoj vo
žanskoj snazi jeste skriveni izvor kojeg telesno su-
đi izvora To je početak života; jer, opori i gorki
78
79
•
•
kvalitet jesu početak i uzrok vreline i svetlosti. Tako,
bremeniti duh,.
slatka voda izvora postaje sijajuća svetlost, jednaka
mora uvek da rađa. Jer, slatka voda i u slatkoj vodi
svetlom plavetnilu neba.
svetlost sada se sve više uspinju II oporom kvalitetu,
I ista svetla voda izvora upaljuje opori i
koji je bremenit životom, a život
a gorki kvalitet trijumfuje sve više u njemu, i nije
gorki kvalitet, a vrelina, koja se rađa u slatkoj vodi
ništa drugo del zaludno smejanje i radost, zaludno
od oporog i gorkog kvaliteta, penje se iz slatke vode
voljenje. Jer, opori kvalitet voli slatku vodu,
izvora takođe kroz gorki i opori kvalitet, i tek u gor
svega zato što se u slatkoj vodi rađa duh svetlosti,
kom i oporom kvalitetu postaje svetlost suva i sija
i pije opori, tvrdi i hladni kvalitet, i osvetljava ga i
juća, uz to, pokretna i trijumfujuća.
otopljuje ga; jer, II vodi, vrelini i svetlosti nalazi se
A kada se zatim iz slatke vode izvora II vrelini
pre
život.
pojavi svetlost, u gorkom i oporom kvalitetu, onda
Dalje, opqri kvalitet ima ljubavi za gorki kva
gorki i opori kvalitet kušaju svetlu i slatku vodu,
litet, zato što !jorki kvalitet u slatkoj vodi, to jest, u
a gorki kvalitet hvata ukus slatke vode, i u Slatkoj
vodi, vrelini i svetlosti, trijumfuje u oporom kvali
vodi je svetlost, ali samo nebesko plava boja.
tetu, i čini pokretnim opori kvalitet, u čemu takođe
Onda gorki kvalitet drhti i razgoni tvrdoću u
opori kvalitet može da trijumfuje.
oporom kvalitetu, a svetlost se suši u oporom kvali
I treće, opori kvalitet ima ljubavi za vrelinu,
tetu, i počinje da sija svetlo, mnogo svetlije nego
zato što se u vrelini rađa svetlost, a njome se opori
sjaj Sunca. U ovom silaženju opori kvalitet postaje
kvalitet osvetljava i otopljuje.
sveta o, tanak i prijatan, i dobija svoj život,
A slatki kvalitet takođe ima ljubavi za opori
čije počelo se penje iz vreline u slatkoj vodi: a to
kvalitet, prvo, zato što on isušuje opori kvalitet, za
je pravi izvor kladenac ljubavi.
hvaljujući čemu postaje tanak poput elementa vode,
blag,
Zapamti duboki smisao ovoga.
a njegov kvalitet opstaje u snazi, i što u oporom kva
Kako to da ljubav i radost ne bi htele da budu
litetu svetlost, koja je za njeg rođena, postaje sija
tamo gde se posred smrti rađa život, a posred tame
juća i suva. Uz to, opori kvalitet jeste izvor vreline,
svetlost? Ti veliš:
koja se rađa u slatkoj vodi, u kojoj se pojavljuje
kako dolazi do toga? Da, kada bi
moj duh sedeo II tvome sr
i II njemu izvirao, onda
svetlost, u kojpj slatka voda stoji u velikoj jasnoći.
bi tvoje telo to osetilo i pojmilo; a drugačije to ne
Kao drugo, slatki kvalitet takođe ima ljubavi za
mogu uneti II tvoja čuvstva, a ti sam to ne možeš
gorki kvalitet, zato što je on uzrok vreline, a i zato
da pojmiš ili
tvoju
što gorki duh u slatkoj vodi, vrelini i u svetlosti
dušu, da će ova svetlost zasijati II samom tvom srcu.
trijumfuje i drhti, a slatki kvalitet čini pokretnim
·.J
...
razumeš, sveti duh će upaliti
Onda će se roditi ova svetlost, II tebi samom, kao II Bogu, i popeće se tvoj opori i gorki kvalitet u tvo
l
•
ZlVlffi. W '
Kaol treće, slatki kvalitet ima izvanredno veliku
Tek
ljubav za vrelinu, dakle, ljubav koju ne mogu ni sa
kada se to dogodi, razumećeš moju knjigu, ali pre
čim uporediti. Uzmi jedno poređenje, koje je ipak
toga ne.
premalo:
joj slatkoj
vodi,
i trijumfovaće kao u Bogu.
•
dvoje mladih ljudi blagorodnih komplek
Zapamti! Kada se svetlost rodi u gorkom kvali
sija; kada se oni u ljubavnom žaru zagreju jedno za
tetu, to jest, kada gorki i suvi izvor uhvati slatku
drugo, onda je to jedna takva vatra. Kada bi mogli
vodu izvora života, i pošto piju od nje, gorki duh
da se pretvore u jedno telo, oni bi to i učinili; ali,
postaje živ u oporom duhu, a opori duh je sada kao
ova zemaljska ljubav je samo hladna voda i nije
80
81
prava vatra. U ovom plumrtvom svetu se ne može naći nijedno poređenje, osim poređenja sa vaskrse njem mrtvih na
Poslednjem sudu:
to je potpuno
poređenje u svim božanskim stvarima, pravo oseća nje ljubavi. Slatki kvalitet, međutim, ima ljubavi za vrelinu, i to zato što on u njoj rađa svetli duh, koji j e tu duh života. jer život nastaje u vrelini. inače, tamo gde ne bi bilo vreline, sve bi bilo mračna dolina. Kao što j e pak ljubljen život, tako je, dakle, i slatkom duhu ljubljena vrelina i u vrelini svetlost. A gorki kvalitet takođe voli sve druge duhove izvora, pre svega, slatki: jer se u slatkoj vodi okrep ljuje gorki duh i u njoj gasi svoju veliku žeđ, a njegova gorčina se u njoj ublažuje i u njoj dobija svetli život. A u oporom kvalitetu on ima svoje telo, u njemu on trijumfuje i hladi se i ublažuje; a u . . . . vrelini on ima svoJu snagu l JaClnu SVOJU, u njoJ .
.
-
I vreli kvalitet takođe ima lj ubavi za sve druge a
ljubav
u
njemu
prema svim drugim
kvalitetima je tako velika, da se to ne može ni sa čim uporediti; jer, njega drugi rađaju. Opori kva litet i gorki kvalitet su otac vreline, a slatka voda izvora jeste njena majka, koja je začinje, održava i rađa; jer, zahvaljujući oporom i gorkom kvalitetu, tvrdo gonjenje postaje vrelina, ova se pojavljuje u slatkom kvalitetu, kao u nekom drvetu. Ako u ovo ne želiš da veruješ, podigni svoj po gled i otiđi do nekog drveta, i p6gledaj ga, i razmisli: tada ć eš najpre videti celo drvo. Uzmi nož i zaseci drvo, i kušaj ga, kakvo je:
tada ćeš najpre osetiti
opori kvalitet; taj kalitet će skupiti tvoj jezik:
isti
taj kvalitet takođe sadrži iskupija svu snagu drveta. Potom ćeš osetiti gorki kvalitet:
ovaj kvalitet čini
drvo pokretnim, da ono raste, zeleni i dobija svoje grane, lišće i plod. Iza toga ćeš osetiti slatkoću; ova je sasvim blaga i oštra, jer oštrinu dobija od oporog i gorkog kvaliteta.
82
da u njima nema vreline. Ali čim dođe proleće, čim Sunce svojim zracima dosegne Zemlju i otopli je, duh u vrelini, u drvetu potaje živ, a duhovi drveta počinju da zelene, rastu i cvetaju; jer, duh se pojav ljuje II vrelini, a svi duhovi se u njoj oslobađaju, i to je jedna srdačna ljubav među njima. Vrelina se, međutim, rađa kroz snagu i teranje oporog i gorkog kvaliteta u slatkoj vodi, a za upaljenje moraju da upotrebe vrelinu Sunca, jer su kvalitetu ovome svetu polumrtvi i bespomoćni, čemu je uzrok kralj Lucifer, kojeg ćeš naći u njegovom padu i u stvaranju ovoga sveta. o
prijateljskoj ljubavi, dTažesnosti i jednogla.s nosti ovih pet izvoTnih duhova Božijih
-
stoj i njegova radost. kvalitete,
Ova tri kvaliteta pak postaju mračni i mrtvi, kao
Koliko god da je ovo nemoguće opisati na zado voljavajući
način
ljudskim
rukama,
ipak
se
vidi
osvet1javajući duh čoveka; jer se on odmah pojavlju je u takvoj formi i rođenju, kao što se pojavl juje sve tlost u božanskoj snazi, a i u istim kvalitetima koji su u Bogu. Samo, kod čoveka je za žaljenje što su njegovi kvaliteti pokvareni i polumrtvi, zbog čega pak duh čoveka ili njegovo mučenje, uspinjanje ili zapaljiva nje u ovome svetu ne može da dođe ni do kakvog sa vršenstv a. Pa ipak, valja nam se duboko radovati što je ljudski duh u njegovoj nemaštini osvetljen Svetim duhom i njime upaljen, jednako kao što Sunce upa ljuje hladnu vrelinu u nekom drvetu ili travi, od čega hladna vrelina postaje živa. Ovde zapamti! Jednako kao što čovek voli čove ka u svojoj vrsti, tako se takođe vole duhovi u bo zanskoj snazi:
tu ne sustvuje ništa do zaludno živ
ljenje, požuda i ispunjavanje, u kojima jedan u dru gome trijumfuju i raduju se, jer kroz ove duhove dolazi razum i razlika u Bogu, u anđelima, čoveku,
83
životinjama
i pUcama, i u svemu što živi. Jer, u ovih
pet kvaliteta se pojavljuje gledanje, mirisan je, ukus
i osećanje, i postaje jedan umni duh. Kada
se
pojavi svetlost,
vidi
onda jedan duh
drugoga, a kada slatka voda izvora pođe u svetlosti kroz sve duhove, onda oni osećaju jedan drugoga. Onda duhovi postaju živi, kroz sve prodire snaga ži vota; i u istome mirišu jedan drugoga, a kroz ovo izviranje
i
prodiranje
osećaju
jedan
drugoga.
To
nije ništa drugo do jedna iskrena ljubav i prijatelj sko gledanje, lepo mirisanje, lepo osećanje i osećanje ljubavi, dražesno celivanje, zajedničko obedovanje, pijenje i lj ubavna šetnja. To je dražesna nevesta koja se raduje svome mladože nji: u tom je ljubav, prij ateljstvo i milina, tu je svetlost i jasnoća, tu je prijatni vonj, tu je prija teljsko i slatko osećanje. Ah i navek, kako se stvore nje tome može dovoljno radovati! Ah, ljubavi i dra žesnosti, nemaš li, zar, kraja, vidi li se tebi kraja! Tvoja dubina je neistraživa, svugde si, samo nisi II jarosnim đavolima, koji su te iskvarili. Pi tanje. Veliš li sad, pa gde se može naići na dražesne duhove? stanuju l i oni samo u sebi samima , na nebu? Odgovor. To su druga otvorena vrata božanstva? možeš svoj pogled
podići svukuda,
nadaleko,
i da
probudiš duh II tvome polumrtvom srcu, jer to nije nekakva tama, pesma ili fantazija.
storu poimaju nebo i ovaj svet, i svu širinu i dubinu iznad
neba, iznad sveta i ispod
sveta i u
svetu, dakako, vascelog Oca, koji nema ni početka, ni kraja. Oni poimaju i sva stvorenja na nebu i na
I
duhova
ovamo dolaze zvezde,
Božijih načinjene
su
svi anđeli , svi đavoli
elementi,
ljudi,
životinje,
"
sve
stvari,
nebo
ptice,
i
ZemlJ' a , ribe,
svi
crvi, drvo i drveće, uz to stenje, trava i travčice, i sve što sllstvuje. Sad pitaš: pa ako j e Bog svugde i sam jeste sve, kako to onda da na ovome svetu jeste takva hladno
ća, i uz to se ujedaju i udaraju sva stvorenja, da na ovome
svetu
nije
ništa drugo do
zaludna.
jarost.
»(Uzroci su prva četiri oblika prirode, jer svaki od njih goni drugog izvan svetlosti, a ipak jesu uzroci života. ) « Vidi, to je uzrok i pakost: dok je kralj Lu cifer sedeo u svome carstvu kao neka gorda, ohola nevesta, nj�gova oblast je poimala mesto, na kojem je stvoreno nebo, koje j e načinjeno od vode na nebu , i takođe mesto stvorenog sveta sve do neba, isto tako dubina. Tamo gde je sada Zemlja, sve je to bio čist i sveti
Salniter,
savršeni
tu
su
sedam duhova Božijih
bili
r prijatni, kao što su sada na nebu, isto kao
što su još savršeni i prijatni, kao što su sada na nebu, isto Kao što su još savršeni na ovome svetu. Ali, samo zapamti ispravno okolnosti. Kada se kralj Lucifer uzdizao, uzdigao se u se dam izvornih duhova i upalio ih svojim uzdizanjem, da
j e sve
postalo sasvim goruće . . Opori
bio tako tvrd, da je rodio stenje.
kvalitet
je
i tako hladan da
je slatku vodu vodu izvora pretvorio u led. A slatka voda izvora bila je debela i smrdljiva, a gorki kva litet je besneo, čupao i praskao, iz čega se podigao
Zapamti: Sedam duhova u svojoj oblasti ili pro izvan i
sedam
otrov; a vatra, ili vrelina, bila je sasvim ljubomorna, goruća i razjedajuća,
I
bila .le sasvim zla temperan
cija i mešavina. Utom je pak kralj Lucifer izbačen iz svog kra ljevskog mesta ili stolice, koje je imao na drugome
ovome svetu, a sva stvorenja na nebu i na ovome
mestu,
svetu jesu obrazovana od ovih duhova i žive II njima
svuda je stvaranje ovoga sveta to sledilo, a tvrda,
kao
nj ihovom vlasništvu. A njihov život i njihov
jedra materija, koja je delovala u sedam upaljenih
um rađa se u njima, na način na koji se rađa bo
izvora duhova isterana je zajedno s a ovim: od toga
žansko suštastvo, i takođe u istoj snazi. Iz istog tela
su postali zemlja i stenje. Potom s u sva stvorenja bila
84
II
na
kojem
je sada stvoreno Nebo;
i gotovo
85
stvorena
od
upaljenog
Salnitera
sedam
duhova
Božijih. Sada su duhovi izvora u svojoj upaljenosti po stali
odveć jarosni, da jedan drugoga uvek kvare
svojim zlim izvorom. Tako sad čine i stvorenja koja su stvorena iz izvora duhova i u njima gone život, tu ujeda, udara svako svakoga, i zavidi svako sva kome prema vrsti kvaliteta. Zbog toga se pak vasceli Bog rešio na Poslednji sud, na kojem će odvojiti zlo od dobrog, i dobro opet stavi ti u blago i prijatno stanište, kao što je to bilo pre grdne upaljenosti đavola, a kralju Luciferu za večno smeštenje daće ono jarosno stanište. Onda će ii ovog carstva postati dva dela; jedan će dobiti ludi sa nji hovim kraljem Isusom Hristom, drugi će dobiti đavoli sa svim bezbožnim ljudima i zlom. Ovo je, dakle, kratko uvođenje, kako bi čitalac što bolje razumeo božansku tajnu. U padu đavolovom i u stvaranju ovoga sveta naćićeš poduže, verno opi sano; na to ću opameti ti čitaoca, da sve čita svojim redom, tako da će doći do pravog razloga. Doduše, od
početka
nijednom čoveku
Sad ćeš pitati: šta je zvon i šta je jeka, ili kako ovaj duh uzima svoj izvor i počelo? Zapamti! Svih sedam duhova Božijih rađaju se jedan u drugome; jedan uvek rađa drugog, nijedan nije prvi, nijedan nije poslednji; jer poslednji isto tako rađa prvog, kao što prvi rađa drugog, trećeg, četvrtog, sve do poslednjeg. Ali, to što se jedan na ziva prvim, a drugi poslednjim i tako redom, odnosi se na to koji je prvi u obrazovanju i formovanju jed nog stvorenja. Jer, svih sedam su jednako večni, i nijedan nema ni početka, ni kraja, pa iz toga što ,
sedam kvaliteta uvek jedan drugoga rađaju i nijedan nije izvan drugog sledi da je tu jedan jedini, večni, svemogući Bog. Jer, kao što se takvo što rađa u božanskom suš tastvu, tako se isto formuje, ne samo kroz jedan duh, već kroz svih sedam; pa kao što se neko stvorenje koje sustvuje kao vascelo suštastvo Božije kvari u jednom duhu izvora, uzdiže i upaljuje, tako se upa ljuje ne samo jedan duh, nego se upaljuju svih se dam.
to nije
Zato je isto stvorenje jedno gađenje pred vas
postalo sasvim otkriveno; jer, tako hoće Bog, a ja
celim Bogom i svim njegovim stvorenjima, i mora
puštam da vlada volja njegova, pa ću videti šta Bog
stajati pred Bogom i svim stvorenjima u večnom
želi da učini. Jer, putevi njegovi, kojima on sam ide,
neprijateljstvu i pokori.
većma su skriveni; ali, posle toga će ga ugledati duh, sve do najvećih dubina.
Zvon ili M erkurius uzima svoje počelo u prvom, to jest, u oporo i tvrdom kvalitetu. Zapamti, II dubini. Tvrdoća je izvorište zvona; ali ona ne može sama da ga rodi, već je ona otac njemu, a vasceli Salniter je majka: inače bi tamo gde
10. POGLAVLJE o
šestom duhu izvora u
božanskoj
bi samo tvrdoća bila i otac i majka zvona, takođe
snazi
Sesti izvor duha u božanskoj snazi jeste jeka ili zvon, da sve ječi i u tome odzvanja, iz čega sledi jezik i razlika svih stvari, uz to zvuk i pesma svetih anđela; u tome stoji takođe formovanje svih boja i lepota, uz to nebesko carstvo radosti.
86
morala da odzvanja i tvrda stena. Ali ona samo od jekuje i praska kao seme ili početak zvona, što za izvesno i jeste. Zvuk, međutim ili glas, uspinje se usred središta u bljesku, u kojem se svetlost rađa iz vreline, u kojem se pojavljuje bljesak života. Zapamti, kako se ovo događa.
Kada se opori
kvalitet protrlja gorkim, onda se pojavljuje vrelina u slatkoj vodi izvora, onda vrelina upaljuje slatku
87
vodu izvora kao bljesak, a bljesak je svetlost, koja
nim izvorom, a svetlost ili bljesak suši se II tvrdoći
izleće u vrelini u oporom kvalitetu, tu se bljesak
i sija svetlo, mnogo svetlije nego Sunčev sjaj.
odlučuje prema svoj oj snazi.
•
Jer, u gorkom kvalitetu se odlučuju sve snage, a gorki kvalitet hvata bljesak svetlosti, kao da se grozno zastrašio, i izleće sa svojim drhtanjem i stra šenjem u opori i tvrdi kvalitet, tu se on telesno hva ta. Gorki kvalitet je sav bremenit svetlošću i drhti II oporom i tvrdom kvalitetu, i kreće se
II
njima, a
uhvaćen je u oporom kvalitetu kao u jednom telu. Kada se pak duhovi pokrenu i htednu da zbore, onda se mora otvoriti tvrdi kvalitet, jer ga gorki duh sa svojim bljeskom razbija: onda proizilazi zvon i bremenit je sa svih sedam duhova. ovi razlučuju reč, kako je ona bila zaključana u središtu, to jest II središnjem krugu, kao što je bilo i II smotrenosti
sedam duhova. I zato su sedam duhova Božijih stvorenjima na činili usta da, kada hoće da zbore ili da odjekuju, ne moraju isprva da se deru; i zato sve žile i duhovi snage ili izvora idu II jezik, da jeka ili zvon izlaze tanano i blago. Ovde zapamti istinski smisao i tajnu. Kada se bljesak pojavi u vrelini, onda ga najpre hvata slatka
Ali, svetlost se hvata u tvrdom kvalitetu, tako da ona postoji na telesni način i tako mora večno da svetli. Bljesak drhti u telu kao jarosno uspinjanje: time se uvek i većno pokreću svi kvaliteti. Bljesak vatre, dakle, u svetlosti drhti i uvek trijumfuje, a tvrdoća je uvek telo koje je čuva i isušuje. A ovo kre tanje u tvrdoći jeste zvon, da odjekuje; a svetlost ili bljesak čini zvuk; i slatka voda čini zvuk blagim, da se može upotrebiti kao razlika od zborenja. Ovde još bolje zapamti rođenje oporog kvali teta.
Počelo gorkog kvaliteta je kada se u vrlini
pojavi bljesak života u oporom kvalitetu; a kad zatim pristigne bijesak vatre, u mešavini vode i oporog kvali teta:
tada duh vatrenog bljeska prožima opori
i tvrdi kvalitet, a ovo dvoje zajedno je jedan ljubo morni, strogi, jarosni izvor, koji tu besni i žestoko čupa,
jednako nekoj žestokoj vatrenoj
jarosti.
Ni
sa čim �o ne mogu uporediti do sa udarcem groma, kada' pre toga jarosna vatra udari nadole, da čovek obnevidi: ista jarosna vatra je vrsta konjukcije ovo ga dvoga.
voda, jer u njoj on postaje sjakta. Kada pak voda
Ovde zapam ti. Kada se ovaj duh vatre i opori
uhvati bljesak, tojest, rođenje svetlosti, ona se za
duh uhvate za gušu, onda opori duh stvara žestoku,
straši; i zato što je tako tanka i meka, ona popušta
tvrdu, hladnu oporost, a vatreni duh strašnu, jarosnu
sasvim drhteći, jer se vrelina uspinje II svetlosti.
vrelinu. Uspinjanje vreline i oporosti sad čini jedan
Kada zatim opori kvalitet, koji je tu čak hladan,
drhteći,
jarosni, zastrašujući duh, koji tu besni i
uhvati vrelinu i bljesak, on se llrestrašuje, kao kada
praska, kao da bi hteo da rastavi božanstvo. Ali, ovo
seva na sušu; jer kada vrelina sa svetlošću dospe II
moraš uistinu razumeti.
tvrdu hlad noću, napravi se jarosni bljesak, sveko lika boja vatre i svetlosti. Isti bljesak uzmiče i hvata ga slatka voda, i izleće u istoj jarosti i preobraća se II
razjarivanje i prestravlj ivanje II zelenim ili ne
beskoplavim bojama, i drhti pred jarosnim bljeskom. Bljesak u sebi samome sadrži svoju jarost:
iz nje
nastaje gorki kvalitet ili gorki duh. Ovaj sada izleće u opori kvalitet i raspaljuje tvrdoću s njenim jaros-
66
Ovo je, dakle, po kvalitetu počelo u sebi samome; ali, posred upinjanja ovog jarosnog duha hvata se ovaj duh u slatkoj vodi i ublažuje:
tu se njego ja
rosni izvor menja u drhtećll, gorku, zelenkastu boju, jednako zelenastoj tmini, i zadržava u sebi samome vrstu svih triju kvaliteta i svojstvo, naime, svojstvo vatrenog, oporog i slatkog kvaliteta; iz ovoga troga nastaje četvrti kvalitet, naime, gorki kvalitet.
69
-
Jer, od vatrenog kvaliteta postaje duh drhteći
kada bi jedna misao mogla po središtu prirode da
i vreo, a od oporog postaje žestog, opor, tvrd i te
prolazi kroz sve duhove, onda bi ona bila oslobođena
lesan, po čemu je on duh koji uvek postoj i. od slat
okova prirode. ) «
kog postaje on blag, a jarost se preobraća u blagu
Tako je to i u čoveku . Kada se jedan duh izvora
gorkost. Ovaj sada stoji u izvorištu sedam duhova
uspinje, onda on pokreće sve druge i vidi sve druge,
Božijih i
pomaže rađanju onih šestih duhova.
jer se uspinje posred izvorišta srca, pošto se u VTelini
Ovo tačno da razumeš! Kao što on rađa svoga
upaljuje bljesak svetlosti, u kojoj duh u svom uspi
II vek
oca i svoju majku, tako i njega rađaju otac njegov
njanju
u istom bljesku vidi kroz sve duhove. Ali.
i majka njegova, jer pošto je telesno rođen, on sad
u
sa oporim kvalitetom uvek iznova rađa vatru, a va
na sušu ;
tra rađa svetlost, a svetlost je bljesak, koji uvek iz
vidim i saznajem, kakav jeste, mogao da pojmim u
nova rađa živo II svim duhovima izvora, od čega
mome mesu »(iz bljeska dolazi svetlost majesteta) "
duhovi imaju život i uvek jedan drugoga rađaju.
onda on više ne bi izgledao sličan životinjskom telu,
Ali, ovde treba da znaš da nijedan duh ne može
našem iskvarenom m�su je ona samo :..:ao sevan j e jer ako bih bljesak,
koji,
štaviše, dobro
već anđelima Božijim.
drugoga da rodi sam; ne mogu to da učine ni dva
Ali, sačekaj još koji čas, i životinjskom telu daj
duha, već rođenje jednog duha stoji u delovanju svih
crva za jelo. A kada vasceli Bog bude upalio sedam
sedam duhova: njih šest uvek rađa sedmog, i kada
duhova na iskvarenoj Zemlji, onda onaj isti Salni
ne bi bilo jednog, ne bi bilo ni drugog.
ter,
kojeg
jedeš na Zemlji, neće biti sposoloan za
Ali, to što ja ovde katkad uzimam samo dva ili
vatru; tada će tvoji duhovi izvora, koji se odavde
tri duha za rađanje jednog duha, činim to od moje
rastavljaju, opet pojaviti se u istom Salniteru, kojeg
sopstvene slaoosti; jer II mome iskvarenom mozgu ja
si jeo; u njima će triju mfovati i opet postati jedno
ne mogu da istražim njih sedam
njihovom savršen
telo. Ali, onaj ko bude sposoban za upaljene vatre
stvu . Vidim ih, dakako, svih sedam, ali kada o njima
sedam du hova Božijih, taj će u njima ostati, a nje
spekulišem, onda se duh uspinje posred izvorišta, gde
govi duhovi izvora će se uspeti u nebeskoj patnji,
se rađa duh života. Ovaj se penje iznad i ispod sebe,
što ću jasno pokazati, kada na to dođe red.
II
i ne može svih sedam 9uhova Božijih da pojmi u
Vascelo božanstvo ne mogu da ti opišem u jed nom krugu, jer j e ono neizmerno, ali nije nepoj
jednoj misli, ili odjednom, već u delovima. Svaki duh ima svoj sopstveni izvor, bez obzira
mljivo duhu, koji je u ljubavi Božijoj; on ga dobro
što se rađa od drugog duha. Takva je i pojmovnost
poi ma, ali samo u delovima: zato dokučuj jedno za
čovekova; on II sebi, dakako, ima izvorište svih se
drugim, tako ćeš videti celinu. U ovoj iskvarenosti
dam duhova, ali II kojem izvoru se duh uspinje, čiji
mi ne možemo višlje od jednog takvog otkrovenja,
je duh izvora, II tome se taj isti duh najjače obrazuje,
i ne može dalje ovaj svet sa početkom i krajem. Ta
ovome uspinjanju. Jer, ni II
kođe bih rado da vidim nešto višlje u ovome mom
najoštrije on poima
II
božanskoj snazi ne prolazi duh odmah i najedared
strašnom
II svom uspinjanju svih sedam duhova. Kada se us
Adama; ali, ogledam se po celom svetu i ne mogu
ali će u
ništa da istražim, sve je bolesno, iznemoglo i ranje
pinje, on
pokreće svih sedam najedared;
svome uspinjanju biti uhvaćen, da će morati da po loži svoju velelepnost i neće moći da trijumfuje nad svih sedam. »(Ovo je suštastvo čula i misli; inače,
90
rođenju,
da
bih
okrepio
mog
bolesnog
no, uz to, slepo je, gluvo i nemo. Citao sam spise mnogo većih majstora, u nadi da ću
II
njima naći razlog i pravu dubinu; ali našao
91
nisam ništa, do jedan polumrtvi duh, koji strepi od zdravlja, i zbog svoje velike slabosti ne može da dođe do savršene snage. Dakle, još stojim kao strepijiva žena u rođenju, tražim savršenu potkrepu i nalazim samo miris
II
uspinjanju, u njemu duh ispituje šta se u ovoj pot krepi krije za snagu, i okrepljuje se otuda savršenim mirisom
u
njegovoj bolesti, sve dok ne dođe pravedm
Samarićanin i ne previje mu njegove rane i isceli ga, i ne odvede ga u večno prebivalište: tada će i on uživati savršeni ukus. Ovu travu, koju ovde svagda mislim, od čijeg mirisa se krepi moj duh, ne poznaje svaki selja�, ne poznaje je ni svaki doktor; jednako je nesaznat ljiva jednome kao i drugome; raste dobro u svakom vrtu, ali
II
mnogim vrtovima je sasvim iskvarena i
zla, jer je tome kriv kvalitet njiva. Zato se ne pozna je, pa i deca jedva da poznaju ovu tajnu, koliko Je ovo saznanje sveta bilo teško. Iako se II mnogima pojavio izvor, ipak je ovamo ubrzo prodrla oholost i sve je iskvarila. Zbog toga nije hteo da piše odmah na svome maternjem jeziku; pomislio je da bi bilo odveć detinjasto, da mora dati da se to vidi na dubljem jeziku, kako bi svet vldeo da je on čovek, i da je to za svoju korist jednako držao kao skriveno i začirišio dubokim, tuđim ime nima, da se to ne zna: tako je stvorena požuda oho losti đavolove. Ali, pričekaj prostodušna majko, ti koja rađaš svu decu ovoga sveta, koja će te se II svome uspinJa nju postideti i koja će te prezreti, i neće biti tvoja deca koju si ti rodila, kao što govori duh, koji se podiže u sedam duhova Božijih, koji je otac tvoj: ne kloni duhom! ja sam tvoja jačina i tvoja snaga, ja ću ti u starosti tvojoj poslati blagog pića. Jer te sva tvoja deca koju rađaš i u mladosti njihovoj dojiš preziru i ne žele da te neguju u tvo joj dubokoj starosti: ja ću te tešiti i u tvojoj dubo koj starosti darivati ti mladog sina, koji treba da
92
ootane II tvojoj kući, sve dok živiš, i da te neguje i teši te pred svim ranama i praskanjima tvoje gorde dece. Sad, ovde zapamti dalje o Merkuru, zvonu ili jeci. Svoje prvobitno počelo svi kvaliteti uzimaju u središtu, II kojem se rađa vatra, jer se na tom mestu pojavljuje bljesak života svih kvaliteta i hvata
se
u
vodi, koja ostaje da osvet1java, i isušuje se u oporos ti, da bljesak ostaje telesan i postaje svetlo sjaktav. Ovde zapamti! - Upali drvo i ugledaćeš tajnu. Vatra se upaljuje u tvrdoći drveta, to je pak opori, tvrdi izvor, izvor Saturna;
on čini drvo tvrdim i
jedrim. Ali, sada ne postoji svetlost u soku drveta, tako da vatra svetli kao sijajuća sv"tlost; ali kada se sok u drvetu potroši, utuljuje svetlost i drvo j e
žareći ugalj. Sad, vidi, jarost koja bukti u svetlosti ne postoji u vodi vatre, već kada se u tvrdoći pojavi vrelina, rađa se bljesak; ovoga najpre hvat sok u drvetu, od kojeg voda postaje sjaktava. Jarost ili gorčina, međutim, rađa se posred tvrdoće i vreli ne u bljesku, i od toga se takođe sastoji; i dokle doseže bljesak, to jest istucana kora vatre, dotle doseže takođe ja rost gorčine, koja jeste sin tvrdoće i vreline. Ali , treba da znaš ovu taknu, da j e gorčina prethodno već u drvetu, inače se jarosna gočina ne bi tako iznenada rodila u prirodnoj vatri. Jer, jednako kao što se rađa telo vatre kada se upali drvo, na isti način rađa se takođe drvo u zemlji i iznad zemlje. Ali
kada bi se jarost rađala u sij ajućoj vatri, . . onda bi ona, razume se, dosezala daleko kao sjaj '
svetlosti:
.
ali ovo se ne događa. Ovako je:
bljesak
jeste majka svetlosti, jer bljesak rađa svetlost od sebe i jeste otac jarosti, jer jarost ostaje u bljesku kao seme u ocu, a isti bljesak rađa takođe zvon ili jeku. Kada bljesak iziđe iz tvrdoće
i vreline, onda
praska tvrdoća u bljesku, a vrelina zvoni, a svetlost u bljesku čini zvuk svetlim, voda ga čini blagim. U
93
oporosti ili tvrdoei se on hvata i isušuje, da je jedan telesni duh u svim kvalitetima. Jer, svaki duh u se dam duhova Božijih jeste bremenit sa svih sedam duhova Božijih, i svi su jedan u drugome kao jedan duh,
nijedan nije izvan drugog;
samo što postoji
jedrio takvo rađanje u njima, i tako rađa jedan dru goga i kroz sebe samog, a rođenje, dakle, traje od večnosti do večnosti. Ovde ću čitaoca opomenuti da ispravno posmatra božansko rođenje. Ne treba da misliš da jedan duh stoji pored drugih, kao što vidiš da na nebu zvezde stoje jedne pored drugih, nego je svih sedam jedan u drugome kao jedan duh, kao što to možeš videti na nekom čoveku. on ima mnoge misli, zbog delo vanja sedam duhova Božijih, koje unutra drže ljud sko telo; ali, moraš reći, sem ako nisi budalast, da svaki član II celom telu ima drugačiju sn�gu. Ali, prema kvalitetu u kojem probudiš duh i odrediš kvalitet, uspinju se misli i prema njemu vla daju dušom. Probudiš li duh u vatri, onda će u tebi navreti gorki i tvrdi gnev; jer, čim se upali vatra koja se događa u tvrdoći i jarosti, u bljesku izvire gorki kvalitet. Jer, ako se u svojoj ljubavi uzdižeš protiv nečega, bilo to protiv ljubavi ili protiv gneva, čiji kvalitet upaljuješ, to će gore ti u tvome celom korporovanom duhu;
u
bljesku se, međutim budi
isti kvalitet. Jer, kada pogledaš nešto što ti se ne dopada, što je protiv tebe: onda uzdižeš gorenje srca, kao kada bi uzeo neku steDu i udario po vatrenom ledu, pa kada iskra izbije u srcu, onda se upaljuje vatra.
Isprva ona tinja, ali kada gorenje srca više
uzdigneš, onda je to kao kada duvaš u vatru, da bi se upalila istucana kora. Onda je ugaslo vreme, ili, vatra postaje toliko velika da gori i proždire i onom najbližem nanosi štetu. Kažeš li pak:
kako se
može ugasiti upaljena
vatra? Cuj, II sebi imaš slatku vodu izvora: uspi je II vatru, utuliće. Pustiš l i da gori, onda će ond pro
ždreti II tebi sok
94
II
svih sedam duhova izvora, da ćeš
postati suVo Kada se to desi, onda si vatra pakla i žarač paklene vatre, i navek ti nema saveta. Ali, ako gledaš nešto što ti se mili, i budiš duh u srcu, onda upaljuješ vatru u srcu; ona isprva gori u slatkoj vodi kao žareči ugalj. Dok tinja, ona je u tebi blago zadovoljstvo i ne proždire te; ali kada se tvoje srce odviše uzdigne i upali slatki izvor, da on postane goruća duhove izvora:
istucana kora,
onda upaljuješ sve
tada čitavo telo gori i hvata usta i
ruke. Ova vatra je najštetnija i od kako je sveta naj iskvarenija, i štaviše, nju je teško ugasiti; jer kada , se ona upali, onda ona gori u slatkoj vodi, u bljesku života, i mora se ugasiti gorčinom, a voda je utoliko bednija, ukoliko je više vatre. Iz toga takođe sledi tužna duša, kada neko treba da dozvoli da dođe do toga da u njegovoj ljubavi gori vatra u slatkom kva litetu. Ali, treba da znaš da si u tvojoj regimenti ti gospodar tvoje sopstvene duše; u tebi se neće poja viti nikakva vatra u tvome krugu tela i duha, ti je sam probuđuješ. Istina je da II tebi izviru svi tvoji duhovi i uspinju se u tebi; dabogme, jedan duh uvek irna veću snagu nego drugi. Jer, kada bi II jednom čoveku regimenta duhova bil.... - kao II drugome, onda bismo svi imali jednu volju i jedan oblik, ali svih sedam i h je u sili tvoga zajedno korporovanog duha, a taj duh se zove duša. »(Ona u sebi ima prvi prin cip,
duh duše drugi,
a duh zvezda u elementima
treći, naime ovaj svet. ) « Kada se pak neka vatra uzdigne u nekom duhu izvora, onda ona nije skrivena duši; duša može od mah da razbudi druge duhove izvora koji su protiv ni upaljenoj
vatri
i može da je ugasi. Htedne li,
međutim, vatra da postane velika, onda duša ima svoj zatvor u koji može da zaključa upaljeni duh, naime, u tvrdi, opori kvalitet, a drugi duhovi moraju biti njen tamničar, dok gnev ne prođe i vatra ne zgasne.
95
Zapamti, šta je to. Kada te jedan duh izvora od
nije ništa drugo do zaludna radost i milina.
već tvrdo goni nekoj stvari, koja je protiv prirodnih
njihovo strogo rođenje, koje se dešava u skrivenome,
zakona, onda moraš odvratiti tvoje oči od te stvari.
mora biti takvo;
Ako to ne pomaže, onda uzmi isti duh i baci ga u
nije drugačije. Ne smeš misliti da je na nebu jedno telo koje
današnji dan jeste kraj tvoga tela; okreni se od ras
se samo rađa,
koši sveta i ozbiljno pozovi Boga, i predaj mu se.
jeste samo nebo i svih neba nebo, a to se zove Bog
njegov glupak. Ovaj krst nosi sa strpljenjem, i ne iziđe
iz
otac, iz kojeg su rođeni svi sveti anđeli i takođe u
tamnice, i
istoj snazi žive; takođe u telu te snage se uvek i
veruj Bogu, on će te krunisati božanskom radošću.
večno
Ako se duh opet otme iz tamnice, smesti ga po
način rađa duh svih anđela, uz to,
tako telu Boga oca kao i nebo; ali, duhovi su u pro-
ako izdržiš toliko dugo da ti se ne upali izvorište
•
stornosti ovoga sveta upaljeni od kralja Lucifera,
srca, da od toga tvoja duša ne postane tanko drvo
II
vatre, i da svaki izvor još ima svoj sok, kada se iz
njegovom uzdizanju, da sve na ovome svetu jeste
kao napola usahnulo i mrtvo:
onda ti zapaljena vatra neće nimalo
zato smo mi siroti
ljudi čak zaslepljeni i živimo u velikoj opasnosti ...
škoditi na Poslednjem sudu i neće prionuti uz tvoje duhove sokova, već ćeš posle ovih strašnih veljih
Ali,
jada u vaskrsenju biti Božiji trijumfujući anđeo. Sada bi mogao kazati:
na taj
takođe, duh svih ljudi. Jer, ovaj svet pripada isto
novo II nju� uortači se s r.jim, sve dok živiš. Samo
nutra adeliS:
koje čovek pre svih drugih naziva
Bogom; ne, već se rađ2 vascela božanska snaga, koja
- Kada to učiniš, svet će ti se rugati i moraš biti zatvorenom duhu da opet
jer život i razum i sveznanje se
tako rađaju, a to j e jedno večito rađanje koje nikada
tamnicu. To će okrenuti tvoje srce od naslade, OO ždranja i lokanja, od. carstva ovoga sveta, i misli da
daj
AU,
ne treba zbog toga da misliš da je nebeska
svetlost na ovome svetu ugasnula II izvornim duh
da li je u Bogu takođe
vima Božijim. N e, to što mi sa našim iskvarenim oči
jedna mržnja među duhovima Božijim? Ne. Odmah
ma ne možemo da shvatimo jeste samo tmina; ali
ozbiljno i strogo rođenje,
čim Bog ukloni tminu, koja lebdi iznad svetlosti, i
baš svako će moći dobro da razume veliku ozbiljnost
tvoje oči će se otvoriti: tada bi, ovde, na mestu na
Boži ju: zato ne sledi da je među njima nejedinstvo.
kojem stojiš, u svojoj odaji, ili pak u njoj sediš ili
Jer, najunutrašnjije, najdublje rođenje je samo u
ležiš, sedeo i lepi lik Božiji i vascela nebeska vrata.
pošto
pokažem njihovo
srži, što ne može da dokuči nijedno stvorenje II telu, već II bljesku,
II
kojem se rađa skriveni duh, tu će
•
Ne treba svoje oči da dižeš preJTla nebu;
jer stoji
naposana: vrlo blizu ti je ova reč, u ustima tvojim
5. Mojs. 30, 40; Rim. lO, 8 .
Bog
biti pojmljiv; jer se isti takođe rađa na takav način
i u srcu tvome.
i II takvoj snazi.
ti je toliko blizu, da se rođenje Svetog trojstva takođe
Ali, meni se vrata moje duševnosti otvaraju, tako da to vidim i da mogu da saznam; inače bi kod mene mnogo toga ostalo skriveno, sve do dana vas krsenja mrtvih. To je takođe od kako je sveta bilo skriveno svim ljudima, ali ja puštam da time Bog upravlja. U Bogu trijumfuju svi duhovi kao jedan duh, a jedan duh uvek ublažuje i okrepljuje druge,
96
i
-
dešava u tvome srcu, u tvome srcu se rađaju sve tri ličnosti, Bog otac, Sin i Sveti duh. Sto ovde pak pišem o centru ili središtu, onda tome nije značenje da je na nebu neko posebno mesto ili neko posebno telo, u kojem bi se pojavljivala va tra božanskoga života, iz kojeg proizilazi sedam du hova Božjih
u vasceloj dubini oca; već zborim na
telesni ili anađeoski ili ljudski način, zbog čitaoće-
97
vog nerazu mevanja, po vrsti i načinu, kako su stvo
Da, kada bi još mogli da budu zapreti u rupu, da ne
rena anđeoska stvorenja i kako j e svagda u Bogu.
bi dodirivali gnevni lik Božiji, onda bi još bili zado
J er ne umeš (jia spomeneš nijednog mesta, ni na
voljniji i ne bi morali da podnose večnu sramotu i
nebu. ni na ovom�svetu, na kojem ne bi bHo božan
pokoru.
skog rođenja, pa bilo to u nekom anđelu, ili u svetom
Ali, tu nema pomoći, njihova muka samo postaje
čoveku, ili izvan ovoga. Gde god se izvorni duh kudi
veća, sve više će oni žaliti, sve više će se upalj ivati
u svetom čoveku, ili izvan ovoga. Gde god se izvorni
paklena jarost, moraju ležati u paklu, kao mrtvačke
duh kudi u božanskoj snazi, ma na kom mestu to
noge, kao u vatri osmuđene ovce, njihov smrad i . grozota nagrizaće ih, neće smeti da podignu svoJe
bilo, samo ne u đavolima i II svim bezbožnim iskvarenim ljudima, tamo j e već sadržano izvorište b0-
oči za pokoru, jer u svo joj oblasti neče videti ništa
žanskog rođenja, tu su već svih sedam izvornih du
drugo do samo jednog strogog sudiju i iznad sebe, i
hova Božjih, kao kada zatvaraš neki krug prostora,
na svim stranama, videće večnu radost. :teNe da oni
krug stvorenja, a u njemu bi posebno bilo vascelo
ovu ne shvataju, ili ne vide, već o njoj znanje imaju
božanstvo, jednako kao što se rađa u nekom stvore
u centru . ) «
nju, tako se takođe rađa u vasceloj dubini Oca, na
Tu j e ah i avaj, dranje i vrištanje, a nikakvog
svim krajevima i II svim stvarima.
spasenja.
I na jedan takav način j e Bog svemoćni, svezna
sušu, jer se tako rađaju upaljeni duhovi Božiji. Prva,
jući, svevideći, svečujući, svemirišući, svečuvstvuju
tvrdoča, rađa tvrdi, hrapavi, hladni i opori kvah
ći, sveosečajući Bog, koji j e svugde i iskušava srca
tet, druga,
stvorenja i bubrege. I na jedan �av način su nebo
žeđi, a nema okrepijenja; treče je gorčina koja čupa
đavoli, koliko ih ima, biti svim bezbožnim ljudima
i
II
kao vrela kuga i gorčija j e od žuči; četvrto j e vatra
Salniteru, kojeg su oni na
koja gori kao jarosni sumpor, peto, lj ubav j e jedno
svome mestu iskvariti i upalili, pate večnu patnju,
neprijateljstvo, jeka nije ništa drugo
i Uz to večnu sramotu i pokoru. Jer
će vasceli lepi
anđele lepo, prekrasno i jasno osvetliti iznad njih SVl
sveti
anđeli trijum fovaće iznad svekolikog čoveka, povrh njega i ispod i pored njega, večno, i od velike radosti, miline i dražesnosti sada pevaju o Božijoj svetosti o svojoj kraljevskoj regimenti, o dražesnom plodu nebeskog rastinja, i to će biti prema kvalitetu sedam duhova Božijih obznanjeno na sav glas. Naprotiv, anđeli će sa svim bezbožnim ljudima biti proterani u pakao, potom će se pakleni smrad mučiti i peti, a paklena vatra i paklena hladnoća i gorčina goreće prema vrsti zapaljenih duhova Boži jih, u njihovim telima i isto tako u njihovoj oblasti.
98
nego tvrdo
kovanje, jednako nekom praznom zvuku vatre, k� o da j e to učinio udar groma, oblast sedmog tela l e
lik Božiji svekolike svete
i ispod njih, i na sve strane pored njih, a
slatkoča, je ushanula, kao kod žarečeg
uglja, kada više nema u drvetu soka, koje gori od
i zemlja njegovi, i na jedan takav· 'način moraju svi večno utamničeni,
Biće im kao kada stalno gr� i seva na
kuća žalosti. Njihovo jelo je grozota, a iz svih kva •
liteta raste jarost. Ah, i večno bez kraja, tu nema vremena drugi kralj, koji drži večni sud, sedi na njihovoj
stolici,
oni su samo stoličica za njegova
stopala.
Ah, lepoto i milino ovoga sveta, o carstvo i gorda raskoši, o moći i silo, tvoj nepravedni sud i velika Faskoš sa svim tvojim milinama, sve to leži na jednoj gomili, i sve je postalo paklena vatra. Pa žderi, loči, nadodoljuj se,
pa vladaj u tome,
ti lepa boginjo,
kako si postala bludnicom, a tvoja sramota i pokora tvoja traju večito.
99
11.
POGL.4.VLJE
o sedmom duhu izvora u božanskoj
snazi
Sedmi duh Božiji u božanskoj snazi jeste telo koje se rađa iz drugih šest duhova, u kojima opstoje sve nebeske figure, i II ovima se obrazuje i formuje, a u tome se pojavljuje svekolika lepota i radost. To je pravi duh prirode, sama priroda, u kojoj stoji pojmovnost, i II njemu se formovana sva stvorenja na nebu i na Zemlji: pa i samo nebo je formovano II njemu i sva prirodnost II čitavom Bogu stoji II ovom duhu. Kada ne bi bilo ovog duha, ne bi bilo anđela, ni ljudi, a Bog bi bio neistraživa sušti na, koja bi postojala u neistraživoj snazi. Sada se postavlja pitanje: kakav je ovaj oblik? Ako si uman duh Merkuriusa, koji prodire kroz svih sedam duhova Božijih i odobrava ih i promatra kakvi oni jesu, onda češ ix.sle objašnjenja ovog sed mog duha razumeti i po smislu pojmiti delovanje i suštinu svekolikog božanstva. Ali, ako od ovoga duha ništa ne razumeš. onda ostavi na miru ovu knjigu, i ne prosuduj ni o hladnom, ni o toplom II njemu, jer si jako uhvaćen II Saturnu i nisi filozof na ovom svetu. Ostavi svoje prosuđivanje da miruje, ili ćeš biti nagrađen zlom, od kojeg hoću verno da te saču vam, sve do onoga života, kada će ti se otvoriti vra ta neba, pa ćeš onda i ti to razumeti. Sad se duboko zamisli. Ovde moram da obuhva tim čitvo nebesko telo u središtu kod srca; a pošto objasnim čitavo telo, kako postaje priroda, shvatićeš najviši razlog, kako svih sedam duhova Božijih uvek rađaju jedan drugoga, i kako božanstvo nema ni po četka, ni kraja. Zato pogledaj zadovoljstvo tvoga duha, i večno, božansko carstvo radosti, nebesko stanište i telesne radosti koje II večnosti nemalU kraja. Sad zapamti: kada se u centru pojavi bljesak, onda .božansko rođenje stoji u punom delovanju, u •
100
Bogu je uvek i večno tako, ali u nama, sirot01 deci od mesa nije. U ovome životu, II nama ljudima tri jumfujuće božansko rođenje traje tek onoliko koliko traje bljesak, zato je naše saznanje delimićno, dok je u Bogu bljesak uvek nepromenljiv i večno je ta kav. Vidi, svih sedam duhova Božijih se rađa u. isto vreme, nijedan nije prvi, i nijedan nije poslednji, ali se mora gledati na jezgro, kako se pojavljuje b0žansko rođenje, inače se neće razumeti ništa, jer stvorenja ne mogu svih sedam duhova u isto vreme jedne u drugima da pojme, inače ona to neposredno saznaju, ali k.ada se jedan duh kudi, onda on kudi sve druge, tada stoji rođenje II punoj snazi. Zato u ljudima nema jednog poćetka i u Bogu, zato takođe moram pisati samo na način stvorenja, inače ne bi ništa razumeo. Vidi, svih sedam duhova bi izvan bljeska bili jedna tamna dolina, ali kada se bljesak između opo rog i gorkog kvaliteta pojavi u vrelini, onda on postaje sjaktav u slatkoj vodi, u plamenovima vreline gorak i trijumfujući i živ, a II oporom telesan, suv i svetao. Sada se ova četiri kvaliteta pokreču u bljesku, jer II ovome sva četiri postaju živa; sada se snaga ova četiri duha povećava u bljesku, kao kada se po javi život, a povećana snaga u bljesku jeste ljubav, to je peti duh, ista snaga u bljesku tako prijatno uza vri kao kada bi mrtvi duh oživeo i iznenada bio stav ljen u velikoj jasnoći. U ovom talasanju pak jedna snaga pokreče dru gu prvo praska opora snaga, vrelina u praskanju pravi svetli zvuk, a gorka snaga razdeljuje zvuk, voda ga ublažu je, to je šesti duh. Sada se pojavljuje zvon, u svih pet duhova, jed nako nekoj prijatnoj muzici, i ostaje da postoji, jer ga isušuje opori kvalitet. Sada u istoj jeci, koja se pojavila i koja postoji samo suva jeste snaga svih 101
I
gov prvi sjaj u slatkom, tu pak bljesak ili svetlost
duhova, koje su oni zajedno korporovali i od toga
postoji
načinili jedan duh koji ima kvalitet svih duhova, a
svetlost, to jest, hvataju je u sebe i njome su breme
nebeskom plavetnilu, jer j e rođen iz svih šest duho
nite, a isti �ptočeni duh jeste ljubav života, to jeste
va, kada bljesak, koji postoji usred vreline, svetli
peti duh.
u drugim duhovima tako da se oni uspinju u bljesku
Ako su duhovi uhvatili ljubav u sebi, onda oni
i rađaju sedmi duh, takođe se uspinje bljesak u ro
određuju kvalitet za veće radosti, kao kada se po
đenju šest duhova u sedmom duhu.
javljuje zvon; tvrdi duh praska, slatki duh čini pra
zato što sedmi duh u sebi nema poseban
skanje blagim, opori se razdel juje prema vrsti kva
kvalitet, bljesak u sedmom duhu ne može da postane
liteta, četvrti čini zvuk, peti čini carstvo radosti, a
svetliji već on od sedmog duha gradi telesnu suštinu
ovo
svih sedam duhova, a blj esak stoji na sredini između
zajedno korporovano zvonjenje jeste zvon ili
šesti duh.
ovih sedam duhova i rađa se od svih sedam duhova.
U ovom zvonjenju se pojavljuje snaga svih šest " .,
Sedam duhova jesu otac svetlosti, a svetlost j e
dam duhova čini živima i punim radosti, jer oni sve
središtu kao srce. Kada ista svetlost koja
tiri duha uspinju u svetlosti i postaju žive, a vole
Ovaj duh postoji samo u svojoj boji jednakoj
njihov sin kojeg oni uvek tako rađaju od večnosti do večnosti, a svetlost osvetljava i uvek i večno se
II
stoji u središtu sija u četiri duha, onda se snage če
to je sedmi duh Božiji u božanskoj snazi.
Ali,
njt.'
vim i telesnim, a slatki ga čini blagim, i uzima
šest duhova izvora, i jednako kao seme drugih šest
duhova, i postaje pojmovno telo, govoreći na anđeo •
ski način, i postoji u snazi drugih šest duhova i u svetlosti, a to je telo prirode, u njemu se obrazuju
koliko svoje ispunjenje i život uzimaju II snazi svet
sva nebeska stvorenja i figure i rastinje.
losti. Naprotiv, svi oni rađaju svetlost i svi su II isto vreme otac svetlosti, a svetlost ne rađa duh, već ih
svih šest duhova, a unutar svih sedam duhova stoji
sve čini živima i bogatima radošću da uvek stoje II rođenju. Vidi, još jednom ću ti pokazati, ne bi li ti to možda pojmio, da ovaj uz,višeni rad ne bi bio uzalud i bez koristi. Opori kvalitet je prvi duh, kvalitet koji steže i sve čini suvim; slatki kvalitet j e drugi duh, kvalitet koji u blažuje. Treći duh pak jeste opori duh, koji nastaje iz četvrtog i petog, kada se treči duh u nje govom bešnjenju protrlja u oporom, onda on upalju je vatru, onda se
II
jarosti pojavljuje vatra II opo
rome. U istoj toj jarosti osamostaljuje se opori duh, a u slatkom on postaje blag, u tvrdom postaje tele san, pa sad postoji on i četvrti takođe. Sada se u vrelini pojavljuje bljesak u snazi sva četiri, i uspinje se u slatkoj vodi izvora, a gorki ga čini trijumfujućim, a opori ga čini sjaktavim i svu-
102
Sveta vrata. - Ali, svetlost koja postoji posred ži vot, zahvaljujući kojem svih sedam duhova postaju trijumfujući i bogati radošću, u čemu se pojavljuje nebesko carstvo radosti, koje rađaju svih sedam du hova, a to je sin svih sedam duhova, a sedam duhova jesu njegov otac, koji rađaju svetlost, a svetlost rađa u njima život, a svetlost je srce sedam duhova, a ova svetlost jeste istinski sin Božiji. kojeg mi hrišćani
obožavamo i poštujemo, kao i druge ličnosti u ne beskom Trojstvu. Sedam duhova Božijih jesu svi zajedno Bog otac, jer nema duha izvan drugog duha, već svih sedam njih rađaju jedan drugoga, pa kada ne bi bilo jednog, ne bi bilo ni dugog. Svetlost, međutim, jeste jedna druga ličnost. jer se ona uvek rađa iz sedam duhova,
a sedam duhova se uspinju u ovoj svetlosti. a snage •
ovih sedam duhova uvek izlaze u sjaju svetlosti u sedmom prirodnom duhu, i formuju i obrazuju sve
103
,
u sedmom duhu, a ovo izlaženje u svetlosti jeste
će te odvojiti od lj ubavi Božije, u kojoj si rođen i
Sveti duh.
u kojoj živiš, istraješ li do kraja u njoj? Ko to hoće
Bljesak ili panjina ili srce, koje se rađa u sna gama, ostaje da stoji u središtu, a to je Sin, a sjaj u svekolikoj snazi izlazi od Oca i Sina u svim snagama Oca i formuje i obrazuje u sedmom prirodnom duhu s�� pre�a snazi i delovanju sedam cuhova i prema nJlhovOj razlici i nagonu. I to je pravi Sveti duh kOjeg mi hrišćani štujemo i obožavamo kao treću ličnost u božanstvu. Vidiš, dakle, slepi Judo, Turčine i neznabožče,
�a Jer i
II
� b��anst:u .
ZlVlS
je�u tri ličnosti, to ne možeš poricati,
u trIma lIčnostima, i svoj život imaš od njih
njima a na Poslednjem sudu ćeš vaskrsnuti iz
mrtvih II snazi ovih triju ličnosti i večno ćeš živeti. Ako ćeš na ovome svetu živeti sveto i ' dobro po zakonu prirode, i ako svetli bljesak, koji je tu Sin Božiji, koji te uči zakonu prirode, ne budeš hteo da ugasiš jarosnim uzdizanjem u tvojih sedam duhova izvora, koje juri protivno nauku prirode, onda ćeš sa svim hriŠĆanima živeti u večnoj radosti. »(Zakon prirode je božanski poredak iz centra prirode, koji u tome može da živi, ne traži nikakvih
da te odvoji od Boga u kojem ovde živiš? Sto si u njivi posejao, to će i izrasti, pa bila to pšenica, žito, ječam, mahune ili trnje, ono na šta ne bude sposobna večna vatra, to neće ni goreti, ali sam Bog neće kvariti tvoje seme, već će se starati da ono donese ploda u večnom životu. Pa pošto sve živi i jeste Bog, zašto se korov hva li pred pšenicom? misliš li da je Bog licemer , a ti pogledaj svaku ličnost ili ime? Koje bio otac svima nama, nije li to bio Adam? Pa ako je njegov sin u zlu živeo pred. Bogom, zašto mu nije pomogao nj egov otac Adam? Ali, ovde se kaže: ona će poginuti
koja duša zgriješi,
(Jez. 18, 4. 20). Da Kain nije ugasio
njegovo svetlo, ko bi ga odvojio od ljubavi Božije? Tako i ti, hvališ se da si hrišćanin i da poznaješ svetlo, pa zašto se ne okreneš njemu? misliš li da te ime čini svetim? čekaJ
:lalO, iskusićeš to. Gle, pre
će u carstvo nebesko ući mnogi Jevreji, Turci i pa gani, koji su dobro ukrasili svoje lampe.
od koje je koristi biti hrišćanin?
drugih zakona, jer on ispunjava volju Božiju. ) « Jer. nije do tvoga neverovanja, tvoje neverova
. nje ne ukida istinu Božiju; vera, međutim, raspiruje
duh �ade, i svedoči da smo deca Božija, vera se rađa u bljesku i rve se sa Bogom sve dok on ne nadvlada i pobedi. Ti presuđuješ nama i presuđuješ sebi samom, budući da raspiruješ surevnjivost u gnevu koji gasi tvoju svetlost; ako si rastao na slatkom drvetu ako '
.
savlađuJeš zle uticaje i živiš sveto i dobro po zakonu prirode koji ti dobrovoljno pokazuje šta je pravo. Ali, ako nisi rastao iz neke jarosne grane » ( ra zu z:nećeš iz svekolikog bezbožnog semena, iz kojeg najčešće izraste čičak, koliko god da je saveta, volja će biti slomljena, i biće teško, onoliko koliko se li stova sasulši na dobrom drvetu) « ako nisi slep, ko
Mnogi će, medutim, jer znaju put života i znaju kako treba da se podignu pre pada, ostati da leže, biće bačeni u jame, i tu će morati da trunu sa svim bezbožnim neznabošcima.
Zato gledaj šta činiš, ko
si; drugima sudiš, a sam si slepo A duh veli da nemaš razloga da sudiš boljem od sebe, nismo li zar svi od jednoga mesa, a ne postoji li naš život u Bogu, jed nako kao u ljubavi, tako i u gnevu? Jer, ono što poseješ, to ćeš i požnjeti. Razlog tome što se ti gubiš nije Bog, jer je u prirodi napisano da valja činiti po zakonu i po pravu, a istu knjigu imaš i u svome srcu. Sasvim dobro znaš da ti valja delovati dobro i prijateljski prema tvojima bližnjima, takođe sasvim dobro znaš da svoj
I
104
105
•
vlastiti život, to jest, telo svoje i dušu svoju ne smeš osramotiti i okaljati. Uistinu. II ovome postoji jezgro i ljubav Božija, Bog ne gleda ni na jedno ime ili rođenje, ali ko se upravlja u ljubavi Božijoj taj se upravlja u svetlu, a svetlo je srce Božije. Ko pak Boga stavlja u srce,
ko će ga ispljuvati? Niko, jer se on rađa u Bogu. O ti, slepi i polumrtvi svete, okani se toga da sudiš, o ti, slepi Judo, Turčine i neznabošce, okani se svoga klevetanja i predaj se pokornosti Božijoj, i upravljaj se II svetlu, videćeš kako ćeš ustati
II
svome
padu, i kako ćeš se na ovome svetu odbraniti od pa klene jarosti i kako ćeš moći da je savladaš, i sa Bogom večno da živiš. Uistinu, samo je jedan Bog, ali kada se sa tvojih oćiju podigne koprena da ga vidiš i da ga saznaš, onda ć e sva tvoja braća, bili to hriŠĆani, Jevreji ili Turci ili neznabošci, ustati i doći do saznanja. Ili, misliš da Bog jeste samo Bog hrišćana? Neznabožci takođe žive u Bogu; nego u svakom narodu koji se boji njega i čini
pravdu mio je njemu. Apost. lO,
35. Ili, šta si ti znao koji si hrišćanin, kako je Bog hteo da te spasi od zla? šta ti nudiš za prijateljstvo s njim, pošto je Bog svome sinu dao da postane č<> vek, da spasi ljudski rod? je li on samo tvoj kralj? ne stoji li napisano: svim neznabošcima on je uzda nica? Hag. 2, 8. Slušaj, kao što za grijeh jednoga dođe suđenje na sve ljude, Rim. 5, 1 8 . i kao što za jednoga dođe spasenje na sve. Sto na svakome leži kao nauka? ti takođe ne znaš kako je Bog hteo s tobom da postupi, pošto si II grehovima bio mrtav. Jednako kao što greh bez razlike vlada jednima, tako i svima, tako takođe vlada milosrđe i spasenje,
njihovom strašnom rođenju rađ a svetlost, ko si tl, ti koji im sudiš? Vidi, ti slepi čoveće, ja ću ti pokazati, pođi na neku poljanu, tamo ćeš videti mnogo korenja i cveća, videćeš oporo, slatko, kiselo, belo, žuto, crveno, zele no i mnogo koje; ne rastu li svi oni na Zemlji? ne stoje li jedno pored drugog? ne zavidi li jedno drug<> me na njegovom lepom obliku? Uzdigne li s jedno među njima previše u svome rastu i sasuši se, jer nije imalo dovoljno soka, šta mu može učiniti zem lja? daje li mu ona soka koliko i drugima? Ali, kada ispod njega izraste trnje i kada žetelac dođe da pri bere žetvu , onda on saseca sve odreda, i odbacuje, a oni sagorevaju II vatri,
a mnogo cveće sbere u
svojoj žitnici.
Tako je i sa ljudima, o;'i su od mnogih darova i usuda, jedan je u Bogu mnogo svetliji nego drugi, ali zato što nisu u duhu pokvareni, nisu ni za osudu, ali ako je duh pokvaren, onda čovek ne vredi ni za što do za drva za og rev. A ako su Turci oporog kva liteta, a neznabožci gorkog, šta te se to tiče? ako svetlost u oporom i gorkom kvalitetu postaje sijaju ća, onda to ona i osvetljava ? A ti si rođen u vrelini, .
u kojoj se svetlost pojavljuje u slatkoj vodi izvora, pa pripazi da te vrelina ne sagori, mogao bi je i uga siti. Ti ćeš pak reći:
nije li pravo da neznabožci,
Jude i Turci istrajavaju u njihovom slepilu? Ne, ali, ja ti kažem, kako može videti onaj ko nema očiju? šta o tome zna siroti laik, šta sveštenici imaju drugo do buke u njihovom pijaristvu ? on odlazi tamo u svojoj bezazlenosti i drži se ii ·strahu.
kako jednima, tako i svima. Neznabošce, Jude i Tur
Sad ćeš ti pak reći: da li je Bog oslepio Turke,
ke je, međutim, snašlo slepilo, ali i oni jednako stoje
Jevreje i neznabožce? Ne: nego kada im je Bog upa
strašnome rođenju, i traže mir, iskaju milost, i
lio svetlost, oni su živeli u zadovoljstvu njihovih sr
ne traže ga na pravome mestu, Bog je, međutim,
ca, i nisu hteli da znaju o duhu, a onda je zgasnula
svuda i gleda na temelj srca. Pa, ako se u njima, u
spoljašnja svetlost. Ali, nije . sasvim zgasnula, i ne
II
106
107
•
toliko da ne bi mogla da se rodi u čoveku, buduci da je čovek od Boga i da u Bogu živi, pa bilo to u ljubavi ili u gnevu. Ako pak čovek žudi, ako u svojoj žudnji ne srne da postane bremenit, a ipak jeste bremenit, onda on može i da rađa. Ali, sve dok mu sija spoljašnja svetlost, dotle on ne poznaje svoga sina kojeg je rodio, i tek kada se pojavi svetlost na Poslednjem sudu, ugledaće svoga sina. Vidi, kazujem ti jednu tajnu, već je vreme da mladoženja kruniše svoju nevestu, savetuj, gde je kruna? pred ponoć, jer posred oporog kvaliteta svet lost postaje svetla. Ali, odakle dolazi mladoženja? iz središta, II kojem vrelina rađa sveilost i II ponoć
Ovde zapamti smisao. Sest duhova se uspinje u punom rođenju prema svakoj snazi i vrsti, i kada se uspnu, onda je njihova snaga sačinjena od svih snaga, a čvrstoća sasušuje tu snagu i jednaka je čitavoj suštini. Ovo telesno sasušivanje ja u knjizi nazivam božanskim Salnite rom. .(Pod rečju Salniter, u ovoj k"jizi se razume kako iz večnog centra prirode drugi princip izrasta iz prvog, jednako kao svetlost iz vatre, pošto se razu meju dva principa. kao prvi, vreli, i kao drugi, vaz dušni, pošto u životu u vazuduhu stoji pravo raste nje, a u životu u vatri uzrok kvaliteta.
prelazi u opori kvalitet, kada svetlost postaje svetla.
Dakle, ako je napisano: anđeli su stvoreni od
Pa šta čine pred podne? zaspali su u vrelini ali će ih
Boga, onda će se razumeti iz večne prirode Boga, II
probuditi sevanje na suvo, i mnogi od njih će se za
kojoj se razume sedam oblika, a božanska, svetla
strašiti na smrt? A šta čine pred veče? njihov gorki
priroda neće se razumeti
kvalitet će se spojiti sa drugim kvalitetima, a kada
ako nam vatra daje tajnu večite prirode, i tajnu b0-
kušaju slatku vodu, njihov duh će postati blag. A
žanstva, onda će dva principa podrazumevati dvo
šta čine ujutro? od poeetka si ti gorda nevesta, još
struki izvor, jedan vreli, jarosni, opori, gorki, stra
od početka nuđena ti je kruna, ali se ti od onda kaniš
šni, rastakajući
da budeš lepa, s drugima živiš.
lost , koja stanuje II vatri, a o vatri se ne dokučuje,
II
vatri, već
II
svetlosti. I,
II vatrenom izvoru, a iz vatre svet
i postoji jedan drugi izvor, kao blagost, u kojoj jeste požuda ljubavi, odakle će se požuda ljubavi razumeti o
božanskoj i nebeskoj prirodi, de!ovanju i svojstvu Ako pak hoćeš da znaš šta na nebu jeste kao pri
roda, i šta sveti anđeli u sebi imaju od prirode, i šta uistinu jeste svetla, nebeska i božanska priroda, on da zapiši okolnosti ovog sedmog izvornog duha Bo žijeg, onako
kako sledi.
Sedmi izvorni duh Božiji jeste izvorni duh pri rode, jer drugih šest duhova rađaju sedmi, a sedmi, čim se rodi, jeste jednako majka ostalih sedam, koji obuhvata drugih šest, i rađa se opet, jer telesna i prirodna suština stoji u sedmom duhu.
108
kao jedna drugačija volja od volje koju ima vatra ) « »(Jer, vatra bi sve da rastoči i uspinje se visoko u izvoru, a krotkost svetlosti čini suštastvo, dok u večnoj svetlosti vatra čini duh vode večnoga života, a II trećem principu ovoga sveta stvara vodu �a pra skanjem vazduha. ) « .(Onaj ko čita ovu knjigu treba da razume tri principa ili rođenja, kao jedno
od prastanja večne
prirode u večnoj volji ili žudnji Božijoj, žudnji koja se goni II vwikome strahu do četvrtog, prema vatri, u kojoj nastaje svetlost i ispunjava večnu s\obodu izvan prirode. ) {(
109
»(Zato ćemo razumeti sveti trobroj u svetlosti izvan prirode, u snuzi svetlosti u slobodi, kao drugi
kao kada se u sedmom pojavi životni plod svake vrste, a uz to i svake boje,
i
rastinje.
izvor bez suštine, pa ipak povezan sa vatrom prirode,
Pa koji je kvalitet najjači, prema njemu se i
kao vatru u svetlosti. A treći princip ovoga sveta je
obrazuje telo ploda, boje takođe; u ovom borenju ili
rođen iz prvog i i stvoren je od njega. Ovo je samo
rvanju formuje se božanstvo na beskonačan i nei
jedno uvođenje u ovaj princip, jer prvi autor nije
straživ način.
dovoljno pojmio, a i kada bi sve izgledalo sasvim
Jer, sedam duhova jesu sedam glavnih izvora,
jasno, ipak ne bi moglo da se dokuči sve, jer je to
ako se u njima penje Merkurius, onda on pokreće
jednako kao kada prođe pljusak, posle kojeg nastaje
sve, a gorki
rastinje.) «
među njima, opori ih pak sasušuje.
Jer, unutra je seme vascelog božanstva, i jed
kvalitet sve pokreće i pravi
razliku
»(Priroda i trobroj nisu jedno, to jedno se raz
nako je kao kada majka koja prima seme uvek iz
likuje, kao što trobroj stanuje u pirodi, ali je nedo
nova rađa plod, prema svim kvalitetima semena.
kučiv, iako je to -j�na večna veza.)
«
U ovom uspinjanju, takođe posred šest duhova, uspinje se Merkurius, zvon ili jeka svih šest duhao
va, a u sedmom postoj l an kao u majci, kada sedmi kvalitet rađa plodove svake vrste i svake boje, prema
Ovde sad zapamti, kako jeste obrazovanje u prirodi u sedmom duhu
šes t delovanja. Ali, ovde moraš znati da božanstvo ne miruje,
Slatka voda jeste početak prirode, nju sažima
već deluje bez prestanka, i uspinje se, kao prijatno
opori kvalitet, tako da ona postaje prirodna i može
rominjanje, kretanje ili borenje, jednako kao što se
govoriti pojmljivo na anđeoski način.
dva stvorenja, koja su u velikoj ljubavi, igraju i
Ako je pak sažeta,
onda ona izgleda jednako
dave se, ili se gušaju, pa čas gore leži jedno, čas
plavom nebu, ali ako se u njoj pojavi svetlost ili
drugo, sve dok jedno ne nadvlada, ne okrene se i
bljesak, onda ona izgleda jednako nekom plemenitom
ne baci ono drugo na pod.
juspisu, ili kako bih to ja nazvao na mome jeziku,
Ovo možeš razumeti u poređenju, kao kada se dam persona otpočne kakvu prijateljsku igru rados ti, pa svako jedno pobeđuje drugog, a treba prilazi
nekom staklenom moru,
II
kojem sija Sunce, a mnogo
je glasnija i svetlija. Ali, ako se u njoj pojavi gorki kvalitet, onda se
prija
ona razdeljuje i formuje, jednako kao kada je on
teljska zabava, jer uistinu svi do jednog imaju jedno
živeo, ili kao kada bi se tu pojavio i formovao u ze
za drugo ljubavnoga htenja, a ipak se jedno protiv
lenom obliku, jednako nekom zelenom bljesku, ljud
drugog bori u zabavi ili u ljubavi.
ski govoreći, iz kojeg se pojaVljuje lik u koji čovek
pobeđenome u pomoć, pa bilo to dražesna,
Takvo je i delovanje šest duhova Božijih u sed
ne može da gleda.
mom duhu, čas jedan ima jako uspinjanje, čas drugi,
Ali, ako se u njoj pojavi vrelina, onda se zeleni
i tako se rvu jedan s drugim u ljubavi. A, kada se
oblik formuje u neki polucrvenkast oblik, jednako
svetlost uspinje u ovom borenju, onda igrom uprav
kao kada bi iz zelenog bljeska svetleo mrkocrveni
lja sveti duh, u snazi svetlosti u drugih šest duhova,
granit.
110
111
nema ni početka ni kraja, dokle ne doseže svojim
Ali, ako svetlost, koja je Sin Božiji, sija u ovom
čulima nijedno stvorenje.
priroono moru, onda ono dobija svoje žućkuste i be
Pa ipak, treba ovo da znaš, da se svagda, na
ličaste boje, što ne mogu da uporedim ni sa čim, pa
svakome mestu, moćnijim pokazuje čas jedan kva
sa ovim zrenjem moraš čekati do onoga života. Jer,
litet, čas pobeđuje drugi, čas treći, čas četvrti, čas
to je sad pravo prirodno nebo, koje j e tu od Boga, u
kojem
peti, čas šesti, čas sedmi.
obituju sveti anđeli, i iz kojeg su oni na
rvanje, delovanje i prijateljsko narastanje ljubavi,
početku stvoreni.
a tu,
Vidi, kad se Merkurius ili zvon pojavi u ovom
anđeli ne znaju šta će od radosti, i
đeosko carstvo radosti, jer se pojavljuju forme, ob
voljno
razovanja, boje i anđeoski plod, koji lepo cveta, raste
zemaljskim,
staje i kako sve se
I sa Merkuriusom postoji ovaj oblik, pa ne smeš da
zvonjenje
neko
božanstvu
je
u
ili
ječanje,
zviždanje,
ili
neko uzeo neku moćnu trubu i duvao
kao II
kada
ima
bi
čoveče, ti polumrtvi anđele, nije tako, već sve do II
[orrnuje i oblikuje,
i kako se
nekakvog
mirovanja
i
utuljivanja,
a
da
se
potom sve opet pojavljuje.
nju. O, ne,
lazi od snage, jer božanska suština stoji
Te
pojavljuje božanstvo, ne smeš zbog toga misliti da
praskanje,
tvrdo
pesmu
Pa, ako sam ovde jednako pisao kako sve po
svetu. misliti
lepu
početka, ni sredine, ni kraja.
ovome
jednakom
pevaju
se uvek i večno tako uspinju, i kod njih nema ni
Ali, j a ovde govorim anđeoskim jezikom, a ti to razumeti
i
rosti, o lepoti i boji, plodu i obliku. Jer, kvaliteti
som i ukusom. moraš
šetnji,
tome je do
Boga, prema njegovom čudesnom otkrovenju i mud
I:x>kora i rastinja dražesno viđen, sa prijatnim miri
ne
ljubavnih
u
Deum laudamus, prema sva kom kvalitetu veli koga
svome savršenstvu, od svakojakih voćaka,
II
božanstvo se pokazuje
u ovome narastanju,
sve divnijim, nepojamnijim i neiscrpnijim, da sveti
prirodnom nebu, onda se pojavljuje božansko i an
i stoji
I uvek je takvo večito
snazi, a
sveti anđeli pevaju, zvuče, trube i glasno ječe; jer, do kraja ih je stvorio Bog, od sebe, da bi povečali nebesku radost.
O ne, nego moram
pisati u poglavljima zbog
či taočevog razuma, da bi on mogao štogod da P.Djmi, l
da mu dođe smisao. Takođe ne smeš misliti da sam se uspeo na nebo
i da sam takvo što video mojim očima od mesa. O ne, čuj, t i polu pokvareni anđele, ja sam kao i ti. i
J edna takva slika bio j e i Adam, kada ga je Bog
u mojoj spoljašnjoj suštini nemam svetlost veću od
stvorio, pre nego što je od njega stvorena Eva, ali
one koju imaš ti, uz to sam i ja kao i ti isto tako
se pokvareni Salniter u Adamu porvao sa drvetom
grešan i smrtni čovek, i moram se svak..Jga dana i
i dok nije
časa češati s đavolom i udarati u nj. koji me uvek
posustao, od kada spava. Kada se to dogodilo milo
napada sumnjom u mojoj iskvarenoj prirodi u ja
srdnost Božija nije mogla da mu pomogne, i bila mu
rosnom kvalitetu, koji je u mome mesu, kao što je
je morao još dugo da
u svim ljudima, čas pobeđujem ja njega, a čas po
života,
dok Adam nije bio nadvladan
je potrebna žena,
tako da
spava; ali, o ovome kada na to dođe red. Ovo
je,
kao što je
gore pripovedano,
sveto nebo koje je takvo u
112
beđuje on mene, ali me zato nije savladao, iako me lepo
i
vascelom božanstvu koj e ,
jednako često pobeđuje, već je naš život kao stalni rat sa đavolom.
1 13
»(Ovaj sukob je visokoplemeniti viteški venčić, sve dok se ne usmrti pokvareni adamski čovek, II kojem je đavo našao pristupa čoveku. O tome neće
ćmi izvesnost moga duha,
tako da u to pos tojano
verujem, i verujem njemu. .
A da mi je to isto rekao anđeo sa neba, ne bi h
da zna sofista, jer je rođen ne od Boga, nego od
mogao da verujem u to, mnogo manje bih doku
mesa i krvi, i premda je rođenje i za njega otvoreno.
čio, jer bih vazda sumnjao da li se tako i dogodilo;
on neče ući, đavo ga drži, a Bog nikoga ne osleplju
ali, II mome duhu se pojaVljuje samo Sunce, zato
je. ) « .
sam ja toga svestan i sam vidim dolazak i rođenje
Udari li on mene, moram mu .lzvratiti, a meni pomaže
božanska snaga,
pa će i
on dobiti
svoju
ćušku, i često će izgu bi ti bitku.
svetih anđela, i svih stvari, na nebu i na ovome sve tu. Jer, sveta duša je jedan duh sa Bogom, pa ako je to jedno stvorenje,
ono je jednako anđelu;
čo
se po
večja duša takođe vidi mnogo dublje nego anđeli,
javljuju u mome duhu, duh vidi božansku i nebesku
koji vide samo do u nebesku raskoš, a duša gleda
suštinu, ne izvan tela, već se II izvorištu pojavljuje
nebesku i paklenu raskoš, jer ona živi između ovoga
Ali,
pošto
je
bljesak u čulnosti
savladan,
nebeska vrata
mozga, u kojem duh spekuliše.
dvoga.
Zbog toga što je čovek načinjen od svih snaga
Zato se moram dati dobro zgnečiti, i sve dane
Božijih, iz svih sedam duhova Božijih, jednako kao
i sve sate rvati se sa đavolom, koji je pakleni kva
i anđeli, ali i zbog toga što je čovek pokvaren, u
litet i žvi u velikoj opasnosti n a ovome svetu, pa
njemu ne izvire božansko rođenje sve vreme, a i ne
se
II
svima.
Pa, kada bi izviralo kao
II
svima sijalo visoko i svetlo, a i kada bi sijalo,
II
njemu, ne bi
bilo bi nepojamno iskvarenoj prirodi. Jer, Sveti duh se ne da dokuči ti i držati II grešnom mesu, već se pojavljuje
kao
bljesak,
jednako vatri
iz kamena,
kada se po njemu udari. Ali, ako se u izvorištu srca uhvati bljesak, onda se on
II
sedam izvora duhova pojavl juje
II
mozgu,
kao jutarnje rumenilo, i II njemu se nalazi svrha i saznanje. Jer, u istom svetlu vidi jedan drugoga, i miriše jedan dugoga, i kuša jedan drugoga,
i čuje
jedan drugoga, a jednako je kao da se u nj. pOJ avlju je vascelo božanstvo. U ovome pak duh gleda u dubinu božanstva, jer u
Bogu je blizu i daleko jedno, a isti Bog o kojem
piše o ovoj knjizi jeste isto tako Bog u njegovom trojedinstvu, u telu svetih duša, kao na nebu. Od ovoga uzeh saznanje, a ne od čega drugoga, pa i ne želim ništa drugo da znam do istoga Boga, a on sam
114
ovaj
život s pravom
zove dolinom
tuge
pune
straha, stalnim gušanjem, ratovanjem, borenjem, su kobijavanjem. Ali, ne razume uvek ovu borbu duše hladno i polumrtvo telo, ono ne zna kako mu se to događa, nego je setno i strašljivo, i dolazi iz jedne odaje, ide od jednog mesta do drugog i traži apstinenciju i mir.
I
kada do toga dođe,
ono ne nalazi ništa,
tada izleću sumnja i neverica, često mu je kao kada bi se ogrešilo o Boga, a ne razume bor bu duha, kao što telo jeste čas gore,
čas dole,
što sustvuje
za
tvrdo ratovanje i borenje sa nebeskim i paklenim kvalitetom;
koju vatru raspiruju đavoli a gase je
sveti anđeli, neka to predstavi sebi svaka sveta duša. Treba da znaš da ja ovde ne pišem nešto poput istorije koja bi mi bila ispričana od koga drugog, već vazda moram da stojim u istom boju i da se na lazim u velikom sukobu. jer mi se često podmeće noga, kao svim ljudima.
115
Ali, zbog tvrdog sukoba i borbe, i zbog surev njivosti koja je među nama meni je dato ovo otkro venje, a i žestok nagon da isto to stavim na papir. Ali, šta bi odavde i posle ovoga moglo da sledi ja ne znam do kraja, samo što mi se nekolike buduće tajne u dubini pokazuju. Jer, kada se u centru pojavi bljesak, on prozire do dna, ali ne može da dokuči do dna, jer mu se događa kao kada seva na suvo, pri čemu se bljesak vatre pokaže, a onda uskoro iščezne. Tako se zbiva u duši, kada u svojoj 'borbi prodre, onda ona ugleda božanstvo kao bljesak, ali ga u brzo opet prekri je grešni izvor
I
jer stari Adam II svome
mesu pripada Zemlji, a ne božanstvu. Ne pišem ja ovo sebi II pohvalu, već zato da bi čitalac; znao II čemu je moja nauka, da ne bi kod mene tražio nekoga drugog, koji nisam, već onoga \<;oj i jesam, onoga koji su svi ljudi, koji se u Isusu Hristu, našem kralju, rvu zarad krune večite rados ti, i žive
II
nadi savršenstva, čiji je početak II danu
vaskrsenja, kojije samo kratko sadržan, koji se II krugu izlaska u bljesku dobro može videti, u kojem se pokazuje prircx:la kao kada hoće da svane dan. Zato, tvoj im
zri,
da ne budeš zatečen II spavanju,
gresima,
bezbožnici
će
uistinu
živeti II
šta je niščima duhom? to čini,
zaspali
su
II
će
to
svojim
mudri
ugled ati,
gresima.
Oni
II
a
vele:
kada to odsanja svoj san? zadovoljstvima
mesa,
smelo
pogledaj, šta će biti za jedan san. Da sam u svojoj blagosti hteo potpuno da miru jem, ne bih ni morao ovo da činim, ali mi je Bog, ko ji je stvorio svet, odveć snažan, a ja sam ruku nje govih delo, može
116
DE TRIBUS PRINCIPIIS ili
OPIS PRIN CIPA BOŽANSKOG SUŠTASTVA
AUTOROV PREDGOVOR HRISCANSKOM CITAOCU KOJI VOLI BOGA
•
•
Covek rođen iz majčinog tela ne može se za vreme svoga života na ovome svetu baviti ničim što bi mu bilo korisnije i neophodnije od ovoga, da samoga sebe upozna; l. Sta je? 2. Od čega ili od koga je? 3. Zbog čega je stvoren? i 4. Sta je služba njegova? U takvom ozbiljnom posmatranju na početku će saznati da on zajedno sa svim što je stvoreno potiče od Boga. Iz toga će zahm moći odmah da sazna, 2 . kako je on najplemenitije stvo renje među svim stvoren jima, 3. kako je Bog prema njemu raspoložen, budući da ga je načinio gospoda rom nad svim stvorenjima ovoga svela, i obdario ga smislom, umom i razumom, i naročito jezikom, da sve što zvuči. što se miče, pokreće, leluja i raste moze da razlikuje i sređuje po svakoj vrlini, go njenju i poreklu, i da je sve ispod svoji ruku načinio da on svojim smislom i umom može sve to da ukro ćuje i upotrebljava i goni po svojoj volji, kako mu se dopada. 2. Bog mu je čak dao još više i veće saznanje, da sve stvari može da vidi II srcu, šta one imaju za esenciju, snagu i svojstvo, pa bilo to u stvore njima, u zemlji, stenju, drveću, travama, u svim pokretnim i nepokretnim stvarima, a isto tako i u zvezdama i elementima, da zna od koje su suštine i snage, i kako II istoj snazi stoji priroona čuvstve nost, rašćenje, množenje i živa suština. 3. Nikome drugome do njemu Bog je dao razum i najvišu čuvstvenost, da može da sazna Boga svoga stvoritelja, šta je, a kakav je i ko je on, i takođe gde je? iz čega je stvoren i odakle potiče (razumi: čovek)? i kako je on slika, suština, vlasništvo i dete većnog, nestvorenog i beskonačnog Boga; kako je stvoren iz suštine Boga, u kojem Bog ima svoju suI 19
štinu i vl asništvo, u kojem on živi i vlada svojim
ljivosti, a dobro ljubavi,
duhom, kojim Bog obrađuje ono što je stvorio, ko
radosti.
jeg takođe iskreno voli kao svoje sopstveno srce i
onda ono g nevno ili što je od suprotne volje čini
suštinu,
večnu radost koja se uspinje; utuli li svetlost Bo. . žija, sve se pretvara u vec nu mucecu l USpln]UCU
u
čije ime
j e stvorio ovaj
svet
sa svim
stvorenjima, koja najvećim delom ne bi mogla da žive u takvom kvalifikovanju bez vladavine
l
uma
čovekovog . . . 1 3 . Budući da čovek sad Z,la da je on jedan dvostruki čovek, kda je
sačinjen u dobru i u
zlu,
i da je sve ovo njegovo vlasništvo, a on sam da je isti čovek koji je dobar i zao, i da i od jednog i od drugog treba da očekuje nagradu; u
da odavde gde
životu dobija njegova duša odlazi kada
svome
umre; i da u svome radu, koji ovde čini, uskrsnuće II
snazi n a Poslednjem sudu i u
njemu večno ži
veti,
da će u njemu biti glorifiko'(\,n, i da će to isto bi ti n j egova večna hrana i muka: neophodno je da smoga sebe sazna, kako je stvoren; odakle mu dolaze dobar i zao nagon, i šta je to u njemu sa mom
dobro
i
zlo;
šta je
uistinu izvor svekolikog
dobrog i zla: odakle ili iz čega je zlo u đavolu i u čoveku, a isto tako
II
je
Ukoliko
živim
elementima,
stvorenjima,
zemlji,
stenju,
nego
i
žija;
.
.
sve
pritom objasniti,
ću
šta
šta su talasanje i volja Božija; šta je đavo i in summa, šta su radost i tuga,
šta je gnev Božiji: i
kako sve uzima svoj početaki kako je večno ... . . . 1 7 . Zato čoveku rm ')vome svetu, Jer ZIVl II ve"
likoj opasnosti u ovoj zlopatećoj, pokvarenoj kući od mesa, ništa nije korisnije nego da upozna samo ga
sebe.
Boga,
A ako
njegovog
ispravno
poznaje sebe,
stvoritelja,
sa
njima; takođe (saznaje) kako prema njemu.
poznaje
svekolikim
i
stvore
je Bog bio raspoložen
A ovo je saznanje meni najomilje
nije, od kako sam došao do njega ...
1. O
metalima,
vota, ni pokretljivosti, a n i boje, vrline, debelog ili pa ni vlastitog osećanja;
nego bi sve bilo
ništa.
1 4 . I U takvom visokom posmatranju se nalazi,
od i iz Boga, i da je to njegove
vlastite suštine, da je on sam, i da je on iz sebe samog stvorio; i zlo pripada obrazovanju i pokret-
POGLA. VLJE
prvom principu
božanskog
suštastva
l . Ako pak hoćemo da govorimo o Bogu, šta je
II
se takođe, da tako mora biti: inače ne bi bilo ni ži
da sve ovo potiče
,
svim stvorenjima. Jer je đavo
lišću, travi i drvetu. U svemu je otrov i zlo; opomeni
tankog,
"
Boži joj,
jeste priroda i šta su stvorenja; šta je ljubav Bo
telo je sa samim sobom nejedinstveno, kako se može zvezdama,
i
božanska principa,
u svim stvorenjima neka suprotna volja, a svako u
svetlosti
1 5. Sve ovo kao što jeste opisaću ovde kao tri
da se sve ujeda, udara, mlati, gnječi i mrzi, pa je
samo
u
volje
patnju i paklenu vatru.
takvo nezadovoljstvo se nalazi u svim stvorenjima,
ne
stvorenje
"
bio svetli anđeo, a čovek je takođe stvoren dobrim;
videti
strogo ili suprotne
on i ko je: onda moramo kazati da je on 5uštastvo svih sllštastava. Jer od njega je sve rođeno, stvore no i proizišla, a sve stvari svoj prVI početak uzima ju od Boga . . .
2. Ali, da je jedna razlika, da zlo nije Bog i ne zove se: njemu Bog
to se razume iz prvog principa, jer je u
ozbiljni
i
izvor jarosnosti,
nazi va gnevnim,
gom.
Jer
svekolike
1 20
se
u
jarosnim,
jarosnosti
pokretljivosti.
ljubomornim
sastoji
Kako
prema kojoj
se,
počelo
se Bo
života
međutim,
i
isti
121
•
ozbi ljni, strašni izvor jarasnosti upali sa svetlošću Božijom, tako to više nije jarosnost, nego se strašna jarosnost promeće u radost.
3. Pa pošto je Bog stvorio ovaj svet sa svim stvarima, on nije imao nikakvu drugu materiju iz koje bi stvarao do svoje sopstveno suštastvo iz sebe samog.
Bog je pak jedan duh koji je nepojaman,
koji nema ni početka, ni kraja, a njegova veličina i njegova dubina jesu sve. Ali, duh ne čini ništa nego se uspinje, valja i pokreće, a rađa se sam i u sebi naročito ima trostruki oblik u svome rođenju, a to su
L gorko, 2. oporo, i 3. vrelo; a ovaj tro
struki oblik nije ni prvi, ni drugi, ni treći,
nego
su sva tri samo jedan, a svaki rađa drugog i trećeg. Jer se između oporog i gorkog rađa vatra, a jara vatre jeste gorčina ili sama bodljika; a oporost je panjina, ovoga dvoga otac,
i rađa se od njih, jer
je duh kao neka volja ili čulo, koje se uspinje i samoga sebe traži II uspinjanju, infikuje se i rađa.
4. O ovome se sad ne može govoriti ljudskim jezikom i ne može se dovesti do razuma; jer Bog nema početka. Ali, ja ću poči od pretpostavke da on
ima nekakav početak, da bismo tako razumeli
šta je
II
prvom principu, i da bi se razumela razlika
između prvog i drugog principa, šta jeste Bog ili duh.
U Bogu nema nikakve razlike; samo, ako se
istražuje ooakle dolaze zlo i dobro, mora se znati šta je tu prvi i počelni izvor gneva, a onda i šta je ljubav, jer je ovo dvoje iz jednog počela, iz jedne majke, i jeste jedna stvar. Zbog toga se mora govo riti na način stvorenja, kao da se pretpostavlja neki početak, da bi se dovelo do saznanja.
5. J er, ne može se kazati da je u Bogu vatra, gorko ili opao, mnogo manje nego vazd uh, voda ili zemlja; samo što se vidi da je to odatle postalo. Takođe se ne
može kazati da je u Bogu smrt ili
paklena vatra, ili tuga; samo što se zna da je to ooa tle postalo. Jer, Bog nije od sebe načinio đavola,
122
nego je načinio anđela, da živi u njegovoj radosti
i na njegovu radost. Ali, vidimo da su anđeli po stali đavoli, i . uz to Božiji neprijaUeji. Zbog toga se mora istražiti izvor uzroka, šta je
prima materia
za pakost, i isto tako u počelu Božijem, kao u stvo renjima. Jer je sve to u počelu jedna stvar, sve je načinjeno
iz
trojedinstvu,
Boga,
iz
kao što
njegovog
suštastva,
je on jedini
prema
u suštastvu,
a
trostl1k po ličnostima.
ti. Vidi, naročito su tri stvari upočelu, i z kojih su nastale sve druge stvari; duh i život, očitovanje i
pojmovnost, a to su:
SuLphur, Merkurius i Sa!.
Ovde ćeš kazati, da je to u prirodi, a ne u Bogu. Da, tačno tako: ali, priroda svoj razlog ima u Bogu, razumemo prema prvom principu Oca; jer se Bog takođe naziva gnevnim, ne
treba
razumeti
ljubomornim Bogom. Ovo
kao da
se
Bog razgnevljuje u
sebi samom, već da se razgnevljuje
II
duhu stvore
nja, koje se upaljuje. Onda Bog gori u svome prvom principu u njemu, a patnju trpi duh stvorenja. a ne Bog.
7. Sad SuLphur, Merkurius i Sa! imaju takav
Sul jeste duša ili duh koji se pojavio, ili u poređenju Bog. Phur jeste prima materia7 iz koje je rođen duh, naročito oporost. MerkuTius u sebi ima četvorostruke oblike, a to su: oporo, gorko, vatra, voda. SaL je dete, koje razum, govoreći na način stvorenja.
rađa ovo četvoro, i jeste opor, jak i jedan uzrok pojmovnosti.
8 . Ovde da razumeš ispravno o čemu te oba veštavam!
Oporo,
gorko,
vatra
jesu
u
počelu
u
prvom principu; izvor vode se rada u njima, a Bog se prema prvom principu ne zove Bog, već jarosnost, gnevnost,
ozbiljni
izvor,
od kojeg se svedoči zlo,
jadikovanje, drhtanje i gorenje. 9. Tako je kako je prethodno saopšteno. Oporost
prima materia, stroga je, sažima sasvim ozbiljno, to je Sal. U strogom privlačenju postaje gorkost; je
123
•
Jer se u strogom privlačenju oštri duh, da postaje .
sasvim strašan. Uzmi primer kod čoveka: ako se on razgnevi,
onako kako njegov duh privlači, on p
staje gorko drhteći, ako ubrzo podlegne iskušenju i ne ugasi se,
II
njemu se upaljuje vatra gneva,
da on gori u pakosti; svagda zatim u duhu i u duši postaje jedna supstanca i celo suštastVQ je spremno da se osveti.
1 0 . Tako se to može uporediti i u počelu rođenja prirode. Pa ipak, mora se dovesti do razuma. Vidi,
Merkurius?
šta je porna
To je oporo, gorko, vatra i sum
najstrašnije
voda,
suštastvo.
Pa
ipak.
pod
ovim ne treba da razumeš neku materiju ili poj movnu
stvar.
već
svekoliki
duh
i
izvor
počelne
prirode. Oporo je prvo suštastvo koje privlači sebi; ali, zato što jtl tvrda i hladna snaga, duh je sasvim bodljikav i oštar. Sada pak bodljika i oštrina ne mogu d a podnesu privlačenje, već
se
miču i brane,
je suprotna volja, neprijatelj oporosti;
a to
a od
micanja postaje prva pokretljivost, to je treći oblik.
l l. Sada oporost sebi privlači sve žešće, tako da ona postaje toliko tvrda i stroga da snaga postaje tvrda kao najtvrđa stena, što gorčina, a to je oporost vlasti te bodljike, ne može da podnese i tu svagda nastaje
velika
zebnja,
jednako
duhu
sumpora;
a
bodljika oporosti se bode i trlja tako tvrdo da u zeblji
postaje jedna razroka munja,
koja strašno
bukti i slama oporost. Ali, zato što ne može da nađe
vatra, od koje se užasava svekolika materija i od koje pada nauznak, jednako kao mrtva ili savladana, tako strogo,
i više ne privlači
već se
razvlači
postaje tanka. Jer je vatrena munja postala
i
pTimas ,
a ista ona materija koja je u počel u bila toliko opora i stroga, sada je kao izumrla i nemoćna, a vatrena munja sada svoju silinu drži unutra; jer je to njena majka. A gorčina poleće u munji iz oporosti i upa ljuje munju; jer je ona otac munje ili vatre. A od sada točak koji se okreće stoji u vatrenoj munji, pa oporost ostaje nadvladana i nemočna. To je sada duh vode, a materija oporosti se upoređuje sa du hom sumpora, sasvim tankim, hrapavim, u strahu nadvladanim i nemočnim, l •
•
•
u kojem bodljika drhti
U mUnjI se SUSI l poostrava, postaje sve užasnija v ·
i vatrenija,
v
·
•
zbog čega oporost biva nadvladana, a
duh vode pasta je sve veći. Zbog toga se ona uvek okrepljuje u duhu vode i vatrenoj munji donosi sve
više materije, od koje se ova sve više upaljuje; jer se tako može uporediti drvo munje i duh vatre.
13. Ovde ispravno da razumeš kakav je ovaj
MeTkuTius.
MeT
Reč
je isprva stroga oporost;
jer
po reči koja ti je na jeziku razumećeš da ona škripi, takođe
ćeš
Jer je reč
razumeti
Mer
kakva
je
tu
gorka
bodljika.
opora i drhteća, a svaka reč se for
muje od svoje snage, od onoga što snaga čini i što trpi. Reč
Ku
razumećeš kao da je trenje ili nemir
bodljike, koja nije zadovoljna oporošću, već se diže
mira i odozdo se sve više rađa, bodljika postaje kao
i uspinje; jer slog prodire snagom iz srca na usta;
i zastrašeno
u duhu.
neki
točak
koji se okreće,
strašljivo
s razrokom munjom jednako nekom bezumlju, a mu nja se promeće u
bodljikavu vatru, već
jednakoj
vatri u kamenu.
12. Ali, zato što nigde nema mira, a točak koji
tako se zbiva i u snazi Ali, zato što slog
Ku
primae materiae
iz srca dobija tako jaku energi
ju, a ipak ubrzo biva uhvaćen slogom
Ri,
u istom
se promeće čitav razum, a to znači i jeste gorki i bodljikavi točak u rođenju, da se okreće tako brzo
s
jeste brza vatrena
se okreće juri brzo kao hitra misao, jer ga bodljika
i u strahu kao misao. Slog
goni na brzinu: bodljika se tako tvrdo upaljuje da
munja, da se u brzom okretanju između oporosti
munja, koja se 'fađa između oporosti i gorčine, po
gorčine materija upaljuje u brzom točku. Ovde se
staje strašno vatrena i pomalja se kao neka užasna
uistinu iz reči opet spušta natrag u srce i postaje
1 24
TJ'
i
1 25
nemoćna, sasvim lanka. Ali, bodljika sa ločkom koji
Boži ju,
se okreće ostaje
vidi i ne saznaje ništa dalje do svoju majku, iz koje
munji i iskače iz usta kroz zube,
II
jer duh pišti jednako upaljenoj vatri, i osnažuje se
jih nastaje pokretljivost, a život u semenu se po tvrđuje
nikakva
2. Duša, koja svoje počelo ima u prvom prin cipu
Božijem,
i
koju
je Bog
ljudima udahnuo u
trećem principu, II zvezdanom i elementnom rođe kojem je ona i od čije je suštine i vlasništva; a nije
Jer je to otrovno, neprijateljsko suštastvo, i takvo
ništa čudno, jer ona gleda samo sebe samu, u svo
je
nije
ne
duhu.
počelu, nego
i
nijedno stvorcnJ('
nju, opet gleda u prvi pril1cip Božiji, iz kojeg i u
movnost u
stvorenjima,
Jer,
poj
II
svim
to sve.
je u počelu postalo.
ponovo II reči.
14. Ova četiri oblika su u poćelu prirode, od ko
pojima
takva snaga
u
mora biti; inače ne bi bilo pokretljivosti, već bi sve
me uspinjanju rođenja:
bilo ništa, i jeste izvor gneva prvo počelo prirode.
pu čitavu dubinu Boga Oca.
15. Pod ovim ja ne razumem sasvim Merku
rium II trećem pri,D.ri.pu ovog stvorenog sveta, onaj MerkuTium koji se koristi II apoteci, iako i on ima ovu snagu i ovo suštastvo;
tako ona II prvom princi
3. Jer, takvo što gledaju i znaju takođe đavoli; jer su i oni iz prvog principa Božijeg, koji jeste izvor Božije prirode u počelu. Oni su takođe žele
već govorim o prvom
li da to ne gledaju i ne osečaju; samo što su sami
principu, o počelu suštastva svih suštastava, o Bogu
krivi što ih je zatvorio drugi princip, koji se zove
i večnoj prirodi koja nema početka, iz koje je ro
i jeste Bog, jedini u suštastvu i trostruk po razlici
đena priroda ovoga sveta. Iako i u jednoj i u dru
persona, kao što ću iza ovoga obznaniti.
goj u počelu nema razd vanj anja, nego samo krajnji i treći princip_
Carstvo zvezda i elemenata je ro
đeno iz prvog
principa kroz reč i duh Božiji, od
večnoga Oca, iz Sv. neba.
4. Ali, duša čovekova koju prosvetljuje Sv. duh Božiji (koji u drugom principu Oca i Sina polazi na nebu,
a to znači
koja se zove Bog,
II
pravoj,
razumi:
božanskoj
Sv. duh),
prirodi,
koja takođe
gleda u svetlost Božiju u istom, drugom principu sv. božanskog rođenja, u nebesko suštastvo; a zvez
2.
POGUl. VLJ E
o prvom i drugom principu, šta je Bog i šta je bo
žanska priroda, i u tome opis i daLje objašnjenje Sulphurusa i M erkuria 1. Pošto ovom razumu pripada božanska svet lost, a bez nje nema pojmljivosti božanskog suštas
dani duh, kojim je duša obuzeta, i isto tako duh elemenata, koji ima izviranje i nagon krvi, ne gleda ju dalje do u majku svoju, iz koje jesu i u kojoj žive.
5. Iako jednako zborim o čistom nebu i o čistom božanstvu, i opisujem ih, čitaocu koji nema sazna nja i dara biće to nemušto. Ali, ja ću pisati na b0žanski i na način stvorenja, da bih gdekojeg učinio prijemčivim na pronicanje u visoke stvari; a čitalac
tva, oslikaću unekoliko visoke tajne, na način stvo
će shvatiti da on takvo što ne može učiniti, da bi mogao II svojoj želji da traži i kuca na vrata, ne bi
renja, da bi čitalac došao do dubine. Jer se o bo
li mu se otvorila vrta drugog principa...
žanskom suštastvu jezikom ne može reći sve; samo
spirakuLum vitae,
duh duše, koji gleda u svetlost
6. Zato što je moje saznanje postalo zahvaljujući traženju i kucanju na vrata, pišem ovo da ostane II pamćenju, da bih gdekojeg učinio prijemčivim da i
126
127
sam naknadno traži, da bi moj talent doneo bogatoga prinosa i ne ostane zakopan u zemlji. Ali, onima do juče mudrima koji sve i ništa ne poimaju i ne znaju, za njih ništa i ne pišem - jer su presiti i preboga ti; već pišem za proste kao što sam ja, da bih raz veselio meni jednake. 7 . Dalje o SuLphuTu, MeTkuTiusu i Salu i b0žanskom suštastvu. Reč Sul znači i jeste duša jedne stvari, jer je u reči SuLphuT ulje ili svetlost, koja je rođena iz sloga P hUT; a lepota ili dobročinstvo jedne stvari jeste njena ljubav ili najljubljenije. U stvo renju je svetlost, zahvaljujući kojoj stvorenje vidi, a u njoj stoje um i čula, i jeste duh, koji se rađa iz sloga PhUT. Reč ili slog PhUT jeste pTima mateTia i II sebi II trećem principu drži makrokosmos, od ko jeg se rađa carstvo elemenata ili suštastvo. Ali, II prvom principu je suštastvo najunutrašnjijeg rođe nja, iz kojeg Bog Otac večno rađa svoga Sina, i iz kojeg polazi Sv. duh (razumi: iz toga Sul i iz toga PhUT). U čoveku je takođe svetlost, koja se rađa iz duha zvezd a II drugom centru mikrokosmosa; ali, II onome .spriakulo ili duhu duše, II unutrašnjem centru, jeste svetlost Božija, koja jedina ima ovu dušu, pa je u ljubavi Božijoj, jer se upaljuje i na duvava jedino od Sv. duha. 8. Ovde zapamti dubinu rođenja Božijeg! U Bo gu nema SulphuTa, ali je od njega rođen i takva je snaga u njemu; jer je slog· PhUT najunutrašnjija snaga, prvobitni izvor gneva, jarosti, ili pokretljivos ti, kao što je saopšteno u 1. poglavlju, i u njemu ima četvorostruki oblik, 1 . oporo, 2. gorko, 3. vatru, i 4. vodu. Ono gorko privlači, hrapavo je, hladno i oštro, i sve stvrdnjava, očvršćuj e ga i čini strašnim. A isto to privlačenje je gorka bodl jika, sasvim užas na, i u toj zebnji nastaje prvo uspinjanje. . . 9. Jer je oporost tvrda jednako nekoj steni, a gorčina besni i praska jednako nekom točku koji se prelama u oporosti, gorčina koja razlama oporost i izbija vatra da sve dopada u strašni užas vatre, suk128
Ija i rasteruje oporost: od toga mračnu oporost spo pada užas i povlači se u sebe, postaje kao nemoćnu, ili kao da je ogluvela i zatrla se, i rasteže se, lanjl I biva nadvladana. Ali, kada jarosni užas vatre opet pogleda natrag u oporost i u njoj se infikuje, i tamo nađe tanku i nadvladanu oporost, on se i sam mnogo više zastraši; jer je to kao kada se lije voda na vatru, od. čega postaje užas. Ali, zato što se zbiva II tesnoj nadvladano) oporosti, užas dobija jedan drugi izvor, i od jarosti postaje užas većeg radovanja, i izbija u jarosti kao upaljena svetlost. Jer, užas u trenutku postaje beo, jasan i svetao; jer se tako zbiva upa ljivanje svetlosti. Koliko brzo i u trenutku se svet lost infikuje oporošću, a to je novi už� vatre, toliko brzo se upaljuje oporost, zastrašena velikom svet loŠĆu, �oja u trenutku ulazi u nju, kao da je probu đena iz smrti i postaje blaga, živa i radosna, odmah gubi svoju mračnu, tvrdu i hladnu snagu i radosno se uspinje i raduje se u svetlosti; a njena bodljika, koja je gorčina, trijum[uje od velike radosti u točku koji se okreće. 10. Ovde zapamti! Užas vatre se upaljuje u tvr doj zebnji u duhu sumpora; onda užas trijumfalno iskače, a strašni, opori ili duh sumpora postaje od svetlosti tanak i sladak. Jer, jednako kao što od užasa vatre u nadvladanoj oporosti svetlost ili munja po staje jasna i gubi svoj jarosni zakon : tako i oporost pred infikujućom svetšloču gubi svoj zakon, i od bele svetlosti postaje tanka i slatka. Jer je u počelu opo rost bila sasvim mračna i strašna, zbog svog tvrdog privlačenja; sada je ona sasvim svetla, jer je izgubila svoj vlastiti kvalitet i od jarosne oporosti postala je dna esencija koja je oštra; a svetlost oštrinu čini sasvi m slatkom... i i . Sad vidi, kada gorčina ili gorka bodljika, ko ja je u početku bila tako gorka, besneća i čupajuća kao da je svoje počelo uzela iz oporosti, u sebi dobije ovu jasnu svetlost i kada kuša slatkoću u oporosti svoje majke: tada je bodljika tako radosna i ne 129
želi da za sebe uzme ništa više, već drhti i raduje se. u svojoj majci, koja je rađa, i trijumfuje kao radosni točak u rođenju. A u ovom trijumfovanju rođenje dobija peti oblik, i odlazi na peti izvor, naime, dra žestnu ljubav. Kada gorki duh kuša slatku vodu, on se raduje u svojoj majci, krepi se i ojačava, i pokreće svoju majku u velikoj radosti: tada se u slatkom du hu vode pojavljuje jedan slatki, dražesni izvor; jer se duh vatre, koji je koren svetlosti, koji je u počet ku bio jarosni užas, sad umilno i radosno uspinje. 1 2 . N ičega tu nema do ljubavnog ćaskanja i ljubavnog milovanja; ovde mladoženja miluje svoju dragu nevestu, i nije ništa drugo do kao kada se u oporoj smrti rađa ljubavni život; a u stvorenju j e rođenje života takvo. Od ovog micanja, kretanja ili okretanja gorčine II esenciji oporosti duha vode rođ đenje dobija šesti oblik, naime zvuk; a ovaj šesti oblik se s pravom zove Merkurius, jer ovaj svoj oblik, snagu i početak uzima u strašnoj oporosti kroz bešnjenje gorčine. J er, M erkurius u uspinjanju sna gom svoje majke uzima esenciju slatke oporosti i donosi je do vatrene munje od koje se upaljuje svetlost. Tu dolazi do probanja, u kojem jedna snaga gleda drugu i u munji vatre jedna drugu oseća kroz uspln janje, a od micanja jedna drugu čuje, i u esenciji jedna dru.gu uživa, jedna drugu miriše u prijatnom, dražesnom izvoru, koji od slatkoće svet losti polazi iz esenci je slatkog i oporog duha (koji je od sada duh vode); i sada od ovog šestostru kog oblika u rođenju postaje šestostruko samostalno su štastvo, koje je neodvojivo, pošto svako jedno rađa drugo i nijedno bez drugog nije i ne može biti, pa . izvan ovoga rođenja i suštastva ničega ne bi ni bilo. Jer, šestostruki oblici irnaju, svako od njih, šesto struke snage essentiam u sebi i odmah je jedna stvar, a ne više stvari; samo što svaki oblik ima svoju sop stvenu vrstu . Pa, upamti to ovako:
130
1 3 . Iako su li oporosti postali gorč ina, vu t r a, zvuk i voda, a iz izvora vode ljubav ili ulje, odak h ' se pojavljuje ljubav i postaje sjaktava; ipak, oporost zadržava svoje prvo svojstvo, a isto tako gorčina svoje prvo svojstvo, vatra svoje svojstvo, zvuk ili micanje svoje svojstvo, i nadvlađivanje u prvoj opo roj zebnji (što je okretanje u tebi, ili duh vode) svo je svojstvo, a izvor dražesne ljubavi koji je upaljen svetlošću i pojavljuje se u oporom, gorkom i od sada slatkom izvoru vode, svoje svojstvo. Pa ipak, to nije nekakvo r azdvojeno suštastvo, već je sve jedno
u drugome jedno suštastvo, i svaki oblik ili rođenje uzima svoj vlastiti oblik, snagu, delovanje, uspinja nje od svih oblika. rl. vascelo rođenje sve zajedno sada naročito zadržava četvorostruki oblik u svome rođenju, kao uspinjanje, silaženje, a zatim kroz točak koji se okreće u oporoj esenciji, koji se kreću popre ko na obe strane, jednako jednom + , ili kao što bih ja rekao, polaze iz jedne tačke prema jutru, ve čeri, ponoći i pcx::l nevu. Jer, od micanja, kretanja i ustajanja oporosti u munji vatre nastaje jedan I rođenje; jer se vatra penje povrh sebe, a voda ispod sebe, a esencija oporosti poprecu Je. •
3.
•
•
POGLAVLJE
Citaoče, ispravno razumi moje pisanje. M i nemamo sposobnost da govorimo o rođenju Boga, jer ono od kako je večnosti nije imalo svoj početak; sposobnost je naša da govorimo jedino o Bogu naš m Ocu, šta je i kakav je on, i kako jeste večno rađanje. 2. Iako nam nije dobro što moramo imati strogo, prvo i najprvobitnije rođenje (u kojem su nas nau ka i saznanje, takođe osećanje i pojmljivost, zah valjujući đavolu naši praroditelji doveli do prevare i infikovanja): ipak nam je ova nauka potrebna, da l.
�
131
bismo upoznali đavola (koji živi
u najokrutnijem
rođenju) i našeg vlastitog neprijatelja, kojeg su naši prarodi telji probudili i ostavili u nasleđe (kojeg no simo II nama i koji smo mi sami). Iako sad pišem kao da se pretpostavlja neki po četak II večnom rođenju, ipak to nije tako; već se tako rađa večna priroda, bez početka. Moje pisanje ne treba razumeti na način stvorenja, jednako rođe nju nekog čoveka (koji j Božijeg podobija), iako je to u večnom suštastvu tako, ali bez početka i kraja. Iako moje pisanje samo dospe do kraja, onda će čo vek u poznati šta je on, šta je bio II početku, čak kao jedan izvrstan, sveti i večni čovek, koji nikada ne bi saznao vrata strogog rođenja
II
večnosti, da nije
žudeo za đavolovim infikovanjem i da nije jeo od onoga ploda od kojeg nije trebalo da
jede:
zbog
toga je takav goli i puki čovek bio u obličju životi nje i u nebeskoj odeči božanske snage izgubljen, pa sada
živi
II
infikovanom
Salniteru
lovom i jede infikovanu hranu.
carstvu
đavo
Nužno nam je da
upoznamo sebe šta smo i kako se možemo spasiti iz ozbiljnog i strogog rođenja i da kao ponovo rođeni
do istoriju da se jednom dogodilo i da se opel doj(lI(1 , i da treba da
se
dogodi.
6. Naši teolozi se i rukama i nogama opiru, sv,m svojim moćima sa podcenjivanjem i omalovažava njem govore da ne treba istraživati duboki razlog, šta jeste Bog. Ne treba u božanstvo pronicati i istra živati ga. Zbog čega ću to ja govoriti na nemačkom? Blaćenje je i sramoćenje što se skriva đavo i krije infikovana pakost đavolova u čoveku, što se ne ra zaznaje ovo dvoje, đavo, gnev Božiji i neposlušna, zla bestija u čoveku.
7. Upravo je to tako: đavo nanjušiva; zbog tog se on brani protiv saznanja njegovog carstva, da bi ostao veliki knez - inače će čovek izmaknuti pred njim. A gde mu je nužnije da se brani nego u praz nini u koju bi neprijatelj mogao da provali? Teolo zima on skriva srce, smisao i dušu, vodi ih požudi, oholosti i nemoralu, da se ovi sami prepadaju pred svetlošću Božijom, strahuju i užasavaju se: skrivaju,
zato se
jer su goli i zavide na one koji gledaju
svetlost. A to znači da su laskali đavolu.
8. Ali, dolazi vreme u kojem će svanuti jutarnja
živimo II novom čoveku (koji je sličan prvom čoveku
rumen dana, u kojem će zla bestija, zlo do te biti
pre pada) u Hristu koji nas ponovo rađa.
ogoljeno i stajaće u velikoj
4. Iako sad nadugo zborim i pišem o našem pr vom padu,
a onda o preporodu
u Hristu takođe,
ipak ne dolazim do svrhe i razloga, šta je bio pad i čime smo pokvareni, šta je snaga, od koje Bog sam se gadi, i kako se to dogodilo uprkos zabrani i volji Bož ijoj.
Sta od toga ja razumem? Ništa. Pa kako
da izbegnem nešto što ne znam? Ili, kako treba da se
prepustim novom rođenju i II njemu da se pojavim,
ako ne znam kako ili gde, ili čime? 5. Pa ipak, svet je ispunjen knjigama i zbore njem o padu i novom preporodu. Ali, u knjigama teologa je najvećim delom opisana samo istorija da se to jednom dogodilo i da treba da se ponovo rodi mo u Hristu. Ali, šta ja od toga razumem? Ništa 132
sramoti; jer se presuda
bludnici dotiče velike životinje. Zato se probudite, vi deco Božija, i požurite, da vas znamenje velike i zle životinje, koj stavljeno na vaša čela, ne izvodi pred jasnu svetlost:
inače ĆJ'te imati veliku pokoru
i bićete ismejani! Od sada je vreme da se budite iz spavanja; jer se mladoženja sprema da pozove ne vestu. Ali, on će doći u svetlosti koja jasno sija. Onaj koji bude imao ulja
II
voštanici, toga će se voštanica
upaliti, i taj će biti gost; a oni koji ne budu imali ulja, tih će voštanice ostati mračne, i spavaće i ostaće im znamenje životinje, sve dok ne izađe Sunce: u tom će se gadno uplašiti i stajaće II večnoj pokori, jer se presuda izvršuje. Deca Božija će je videti; a oni koji budu spavali, spavaće za sve dane. 133
Rođenje večne prirode je kao smisao u čoveku, pošto se jedan smisao od. nečega rađa i iz toga besko načno širi;
ili, kao što se rađa koren drveta, a iz
toga je od sada munja vatre otac svetlosti, a "vNlost
rođt'nJu.
sija u njemu i jeste jedini uzrok pokretnog
A rođenje ljubavi, koje je u počelu bilo strašni
IZ
njega potom stablo i manje grane i izdanci, od jed
vor, sada je Sul ili ulje, radosni izvor, koji navire
nog korena takođe mnogo korenje i mnoge grane i
kroz sve
izdanci, a sve proizilazi iz prvog jednog korena. Tako
svetlost.
izvore, da bi u njima ili iz njih upalio
takođe zapamti, kao što je ranije saopšteno: budući
l 3 . A zvuk ili jeka u točku koji se okreće sada
da priroda stoji u šestostrukom obliku, svaki jedan
se obznanjuje ili navešćuje u svim izvorima, da je
oblik sad opet rađa iz sebe jedan oblik prema svojoj
rođeno milo dete. J er.
vrsti kvaliteta, koji sada u sebi ima kvalitet i vrstu
pred sva vrata i u svim esencijama, da se zbog toga
svih oblika.
u njegovom buđenju kreću sve snage i II svetlosti
1 0 . Ali, zapamtil Prvi oblik među šest oblika
on dolazi sa svojom jekom
jedna drugu vidi, oseća, čuje, miriše i proba. Jer se oporoj esenciji kao
rađa samo jedan izvor prema sebi jednakome, jedna
svekoliko rođenje naslućuje II
kom istom duhu izvora, a ne prema prvoj majci opo
II svojoj prvoj majci; ali, samo zato što je postalo tako
rosti, jednako kao što jedan izdanak na drvetu iz
tanko, ponizno i radosno, čitavo rođenje stoji u veli
sebe rađa j ednu drugu granu. Jer, u svakom duhu
koj radosti, ljubavi, poniznosti i blagosti, i nije ništa
izvora je samo jedan centar. u kojem se pojavljuje
drugo do čisto kušanje ljubavi, prijateljovanje, mio-
izvor vatre, a iz vatrene munje svetlost, i jesu u sva
m.irisanje,
kom izvoru prvih šestostrukih oblika.
ne može izraziti ni o tome govoriti ni jedan jezik. Ko
l l . Ali, zapamti dubinu u poređenju! Ja ovako
•
osluškivanje,
blago osećanje,
da
to još
liko god da nije trebalo da bude radosti i ljubavi ta
pretpostavljam: opori izvor u poćelu jeste majka, iz
mo gde
koje je
rođeno drugih pet izvora, gorčina, vatra,
jedan strah nema svoga kraja, toliko ga i može biti!
ljubav, zvuk, voda. Sada su oni članovi u njenom
l4. U oporosti je, dakle, opet jedno novo rođe
se usred smrti rađa večni život,
II
kojem ni
rođenju, i bez njih ne bi bilo ništa do jedna strašna,
nje; razumi:
mračna dolina, ne bi bilo pokretljivosti, a ni svet
i tu se vatra ne upaljuje prema gorkoj bodljici ili od
losti ili života. Ali, pošto je upaljivanjem u njima
pojave zebnje, već je zamašna radost sada centar i
•
rodena svetlost, oni se rađaju u svome vlastitom kvalitetu, i opet
u
svome vlastitom kvalitetu rade na ro
tu je oporost u istom rođenju
upaljivanje svetlosti;
primas,
a oporost u svome vlastitom
kvalitetu ima Sul, ulje i svetlost Oca. Zato se kvalitet
đenju; i opet se u njihovom vlastitom kvalitetu po
rođenja iz izdanka prvog drveta sasvim
javljuje život, II kojem se opet začinje jedan centar,
prema
i opet se
jedna opora vatra, a gorčina u nj. jeste opora gor
II
šestostrukom obliku iz nih rađa život;
al i , više ne u takvoj zebnji kao u počelu, već II ve
likoj radosti.
l 2 . Jer se izvor velike zebnje, koji je u počelu pre svetlosti bio u oporosti, od koje je rođena gorka bodljika, sada u blagom izvoru ljubavi preobrazio u svetlost iz duha vode, i iz gorčine i bodljike sada postao izvor i uspinjanje radosti u svetlosti. Zbog
134
određuje
istom oporom izvoru, a u njemu je vatra
čina, i zvuk je opori zvuk, ljubav je opora ljubav, ali sve II čistom savršenstvu i II srdačnoj ljubavi i radosti. 15. I tako prva opora bodljika ili prva gorčina (pošto je upaljena svetlost, a prvo rođenje stoji u savršenstvu) iz svog vlastitog kvaliteta rađa jednu
135
esenciju, u kojoj je centar, a u njemu se takođe po.
svim izvorima i konfirmuje nebesko rođenje
javljuje novi izvor u vatri ili životu sa vrstom i
njuje da je to sveto, božansko suštastvo.
svojstvima svih kvaliteta; pa ipak je u ovom novom izlasku oporost
primas
u svim oblicima, kao što su:
I
uhl.lI l1
20. Sada treba obratiti pažnju na oblik duhu vode. Kada
on
rađa sebi jednake, pri čemu je u svo
primas
gorka gorčina, gorka oporost, gorki duh vode, gorki
me ponovnom rođenju sebi
zvuk, gorka vatra, gorka ljubav; ali sve savršeno u
centar, što on ipak ne čini u svojoj vlastitoj esen
uspinjanju velikih radosti.
ciji, već drugi duhovi izvora:
i u njemu se budi
on se drži mirno kao
1 6 . A vatra takođe rađa vatru prema svojstvu
blaga majka i drugima daje svoga semena da jedu
svih kvaliteta: u oporom duhu je opora, u gorkom
od njega i da probude centar, da se pojavljuje vatra,
u ljubavi j e ona čak uspaljeno upaljivanje
od koje se pokreče život. U njemu vatra nije vrela,
ljubavi, čak vrelo upaljivanje koje izaziva izvrsnu
goruća vatra, več hladna, tiha, blaga i slatka; a gor
požudu; u zvuku je vatra koja svetlo zvoni, a u njoj
čina takođe nije gorka, več hladna, tiha i goneča ili
sve je svetlo i uistinu �
izviruća,
gorka;
azlučuje, jer zvuk u svim
iz čega se u nebeskoj raskoši pojavljuje
kvalitetima navešćuje sve, kako ustima, tako i je
obrazovanje, što je jedno očigledno suštastvo. Jer,
zikom, šta je u svim duhovima izvora, koja radost
zvuk u ovom rođenju
snaga, suštastvo i svojstvo. A u vodi je to suva vatra.
sve jednako shvatljivo ili pojmljivo ili,
takođe izlazi sasvim blago, u
poređenju,
17. Naročito zapamti o širenju ljubavi: to je naj··
kao reč, koja postaje supstanca ili pojmljiva suštas
blaži, najdražesniji izvor. Kada rođenje ljubavi opet
tvo. Jer, u ovom ponovnom rođenju, koje se zbiva
iz sebe rodi celo rođenje sa svim izvorim\ prvobitnih
u duhu vode (a to znači, u pravoj majci ponovnog
esencija, tako da je ljubav u istom novom rođenju
rođenja svih duhova izvora),
u svim izvorima
primas,
da se pojavljuje centar, rađa
se prva esencija, kao oporost, sasvim požudna, sasvim
sve postaje
jednako
pojmlji vo i supstancijalno; makoliko ovde ne treba razumeti pojmlj ivost, več duh.
blaga, sasvim svetla, i širi se za obedovanje svih du hova izvora sa srdačnom požudom prema svima, kao što to čini voljena majka svojoj deci.
4.
1 8 . A gorčina se ovde s pavom zove radost; jer je ona uspinjanje i kretanje. Za ono što je ovde ra dost nema poređenja, kao kada se čovek iznenada spašava
paklene patnje i premešta se u božansku
svetlost radosti.
1 9 . Tako čini i zvuk, u kojem je ljubav pTimas: on u sve oblike donosi radosno poslanstvo rođenja;
POG L.'! VLJE
pravoj večnoj prirodi, to jest. o bezbrojnom ili beskonačnom rađanju rođenja večnog suštastva, koje je suštastvo svih stLŠtastava, iz kojeg je nastao, rođen i konačno stvoren ovaj svet, sa zvezdama i elementima, i svime što se kreće, deluje i živi o
isto tako, kao što je prethodno saopšteno, vatra u lju bavi u ljubav
svim u
duhovima
svojoj
izvora upaljuje ljubav;
sopstvenoj
esenciji
ljubavi,
a
kada
Ovde moram doskočiti onom gordom i premu drom, a koji je u stvari samo bačen du boko
II
mrak
primas ljubavi jeste ljubav, pa je to najbliži, naj
i ne zna ništa i ne razume ništa o duhu Božijem, i
ponizniji, najdražesniji
uteši ti ga zajedno sa požudnim čitaocem koji voli
136
izvor, koji se pojavljuje u
137
tloga i pokazati vratašca za nebesko suštastvo, kako bi mogao da razume ove spise, pre nego što pređem na poglavlje.
2. Dobro znam da mi moj duh i moja duša kazuju da će se mn ogi ljutiti na prostotu i niskost autorovu, što on hoće da piše o tako visokim stvarima; mnogi će misli ti da on nema moći i da upada u greh i opire se Bogu i volji njegovoj, jer hoće da zbori i govori o tome šta j e Bog . . .
4. Dok je video i iz zapovesti Božije saznao da ako jede od drveta saznanja dobrog i zlog može um reti
i polomiti se, uvek j e uobražavao da on više
nije dete Božije, stvoreno iz vlastitog suštastva Bo žijeg, iz prvog principa; umialio j e da je on naprosto dete ovoga sveta, dok je video svoju lomljivost i uz to monstruoznu sliku, kakvu j e o sebi nosio, padale su mu na um takođe rajske šale, uživanje i radosti, budući d a su njegov duh i savršenstvo njegovo iste rani iz Raja (to jest, iz drugog principa Božijeg, u kOjem
se
iz
večnosti
u
večnost
rađa
svetlost
ili
srce Božije, u kojem Sv. duh polazi iz Oca i Sina). l
da više ne živi od reči Božije, to j est, od i u Svetom
rađanju Božijem; već j e jeo i pio, od sada j e rođenje njegovog
trećem principu,
života stajalo u
carstvu zvezda i elemenata:
kao u
sada j e morao da jede
i živi od istog (principa ili carstva) snagu i ploda. Tu je mislio d a j e sve u njemu; razlomljena j e bla gorodna slika Božija, na kojoj mu j e đavo svagda pokazivao nj egovu slabost i smrtnost, a n i on sam nije
umeo da vidi
ništa drugo,
budući
da j e bio
izašao iz Raja, to j est, iz nesalomivog svetog rađanja Božijeg, u kojem j e bio sveta slika i dete Božije, u kojeg ga j e Bog stvorio da večno ostane. l da ga mi losrdna ljubav Božija neće opet ugledati u centru rođenja
nj egovog
je odvojen od
života
i
tešiti ga,
mislio j e da
večnog božanskog rađanja, da više
nije u Boga i d a Bog više nije u njemu, da više nije suštastvo njegovo.
138
5. Ali, dražestna ljuba v, tojest, rođeni S l Il OClI (ili, kao što bih ja do dovedem do razum evan ja, blagi izvor, u kojem se rađa večna svetlost Boži ja (poja
vila se i opet u Adam u, u centr u, počela da cveta rođe nje njegovog života, u petom obliku n jegovog
rođenja. Tada je Adam sazna o da on nije istrg nut
iz božanskog kore na, već da je još dete Božij e, i za žalio j e zbog svog prvog zlog zadovoljstva. Nato mu
je Gospod pokazao biće među zmij ama , koje j e tre balo da uništi njegovo mon struo zno rođenje, i treba o
je d a se rodi u oblik u, form i, moći i snazi monstru oznoj tog bića među zmij ama , i da opet na silu bude
u Raju , da bude stav ljen u sveto rođenje i da opet jede od ver bo domini, i da večno živi , iznad i nasu
prot svih vrata razjarenost i , II kojo j živi đavo, o čemu će biti reči kada na to dođe red.
6. Dragi či taoče, zapamti i razmisli dobro o ovo
me i ne daj da te zavede prostota tvoja! Autor nije ništa više nego drugi; on ne zna i ne može ništa više;
ni on nema moć veću od moći sve dece Božije; samo, ipak sagledaj: zašto o sebi misliš n a zemaljski način? Zašto
se bi
d07.lIOljavaš da podražavaš đavola,
kao
da nisi dete Božije, iz njegove vlastite suštine? Daješ da te svet zaluđuje, kao da si samo neko figura tivno poređenje, kao d a nisi rođen iz Boga. . .
l l. Ali, antihrist i nije tražio ništa drugo nego da ispuni svoju pohotu u trećem# principu, u ovoj kući od me�a. Zato je ljude zaveo zakonima, koji se ne nalaze ni u Raju Božijem, n i u centru rođenja života, a nisu usađeni n i
II
prirodi.
1 2. Drago a.te, razmisli: u koliko j e moći i snazi, u čudima i delfma duh Božiji u reči i delu išao u vreme apostola, i potom, pre nego što je antihrist proizveo d u h vlastite oholosti sa svojim zakonima i mudrošću
elemenata,
i smestio se pod svetsko i
mesno okrilje, samo zato da bi iskušao svoju sop stvenu pohotu i štovanje! Tada su verne reči Hristo-
139
ve (koji čoveku nije dao nij edan zakon, već samo
menata to ne može zreti, a još manje dokUČI l l , on
zakon prirode i zakon ljubavi, koji je njegovo vlas
to samo oseća i zri sjaj u duševnosti, koja ne kolama
tito srce) njemu, Antihristu ili protivniku Hristovom,
vozi duše, a vozi ih u prvom principu, na njenom
knezu u lrećem principu, morale da budu pokrivač;
vlasti tom sed ištu u rađanju Oca; jer je ona iSlO su
to su morali biti glasovi iz Mojsijeve knjige, i čovek
štastvo, sasvim neobrađeno bez tela, a ipak ima for
se nagovarao na oholost, da ima božansku silu na
mu tela u svome vlastitom duhovnom obliku:
Zemlji, au svojoj zaslepljenosti nije znao da se Sv.
saznaje i gleda u svetlost Boga Oca, koja je njegov
duh ne da sputati . . .
sjaj
ili Sin,
15. Zato sam hteo da te opomenem i naročito da
Božijoj.
te uputim da II ovim visokim stvarima ne gledaš na
ostaj e. . .
II
ona
ukoliko je ponovo rođena u svetlosti
večnom rođenju, u kojem živi i večno
meso i krv, ili na mudrost sveta visokih škola, več
23. Ako podigneš svoj um i svoju duševnost,
da misliš da je ovu nauku sam Bog usadio prvom i
i ako se voziš na kolima duše, kao što je gore sao{r
poslednjem, u svim ljudima, i da ne treba mnogo pa
štena, i ako zriš sebe sa svim stvorenjima i misliš,
da opet dođeš sa izgubljenim sinom ocu, da će te on
kako je rođenje tvoga života nastalo u tebi, i svet
prihvatiti kao voljenog sina i obući ćete u novu ha
lost tvoga
ljinu plemenite device Sofije i na ruku ti staviti
Sunce, a zatim i bez Sunčevog sjaja kroz svoju ima
pečatni prsten duše; a rođenja
u
toj haljini {novog ponovnog
imaćeš m oć da zboriš
o večnom
rođenju
Božijem.
tela,
da
možeš sa neke kupice gledati
ginaci ju, na veliku daljinu, dokle ne mogu dosegnuti oči tvoga tela, pa pomisli onda, šla može biti uzrok tome što si umniji od drugih stvorenja - budući
1 6. Ako ono nisi dosegnuo, a hoćeš mnogo da
da možeš da istražuješ sve stvari, šta je U svim stva
brbljaš o Bogu: onda si lopov i ubica, i ne ideš ka
rima - i što možeš da umuješ od čega su po počelu
vratima tora Hristovog, već se penješ drugde sa an
elementi, vatra i vazduh, kako to da je vatra u vodi
tihristom i lopovi ma u toru, i hteo bi samo da ubijaš,
i u vodi se r ada:
pljačkaš, da traži poštovanje i pohotu za samoga sebe,
šta je večno rođenje, i da si ti rođen iz Boga.
i daleko si od carstva Božijeg. Neče ti pomoći umeće
24.
Jer,
onda ćeš doći na to šta je Bog i
vidiŠ, osećaš i čuvstvuješ da sve ove
tvoje, umeće visokih škola; tvoje smeštanje u veli
stvari moraju imati još jedan viši koren, iz kojeg
kom uvaženju sa blagonaklonošću ljudi jeste tvoj
su postale takve, koji nije pred oćima, već je skri
otrov; sediš na stolici kuge i puki si sluga antihrista.
ven; naroči to ako posmatraš zvezdano nebo, koje ta
Da si novorođeni i da učiš iz svetoga duha, bilo bi ti
kvo kakvo jeste traje i ne menja se, moraš misliti o
drago i prijatno sedište Bog, a tvoje ovčice bi čule
tome iz čega je ono proizišla i da takvo stoji i ne
tvoj glas, i napasao bi ih i dovodio arhipastiru Isusu
lomi se, niti propada ispod ili iznad sebe, makoliko
Hristu. Bog će ih iz tvojih ruku iskati. Zato razmisli
da nije ni gore, ni dole. Ako sada pomisliš šta sve
šta učiš i šta o Bogu zboriš bez saznanja njegovog
to drži
Svetog d uha, da ne pronađu da si postao lopov.
koje nema početka, i naćićeš počelo prvog principa,
i
iz čega je postalo: naći ćeš večno rođenje,
1 7 . Večno rađanje je nepoćeto rođenje i nema
naime, kao večnu nerazrešivu vezu; a u drugima ćeš
ni broja, ni kraja, a njegova dubina je neizmerlji
videti odvajanje, da je iz prvog postao materijalni
va, i veza života je neraskidiva. Duh zvezda i ele-
svet sa zvezdama i elementima, koji u sebi ima kraj-
140
141
nji i treći princip. Jer ćeš II carstvu elemenata u svim stvarima naći jedan uzrok, zašto ili kako to može da se rodi i da goni. Ali, nećeš naći prvi uzrok, iz čega je
to tako
postalo;
zato su dva različita principa:
jer ćeš u onome što j e vidljivo nači lomljivost i do značeš da to ima početak dok uzima svoj kraj.
25. Kao treće,
II
svim stvarima ćeš naći veli-
čanstvenu snagu, koja je svake stvan ZIvot, rascen]e •
•
•
•
•
•
i uspinjanje, i u tome ćeš oseti t i njenu lepotu i blago činjenje, od kojeg se kreće. Pogldaj sad na neku trav ku ili na drvo, i posmatraj, šta j e njihov život, od naćićeš u počelu oporo, gorko, vatru i
kojeg rastu: vodu.
Iako
ove
četiri
stvari
rastaviš i
ponovo ih
spojiš, nećeš videti raŠĆenje i nećeš ga osetiti, nego će ostati mrtvo, kakvo je ke
koja ga
oci njegove samosvojne maj
na početku rađa i odvaja;
pritom ćeš
mnogo manje osetiti miris, njegove boje takođe.
2 6 . Tako ćeš videti da je svugde jedan večni koren koji sustvuje. Pa, i ako mogneš da osetiš boje i rastinje, ipak nećeš moći d a osetiš miris i snagu, i
naučićeš
da
u
počelu mirisa
ukusa mora
i
neki drugi princip, da nije sama panjina;
biti
jer ovaj
princip svedoči o svetlosti prirode.
2 7 . Pogledaj pak dalje, na ljudski život! Vide ćeš, pojmićeš
i saznaćeš svojim zrenjem ništa više
do meso i krv; po tome s i jednak drugim životinja ma. Drugo, naćičeš elemente, vazduh i vatru, koji u tebi određuju kvalitet, a to j e život životinje;
jer
svaka životinja i h ima u sebi, vazduh da oseća· i da se ponovo rađa, kao i sve biljke, lišće i trava. Ali, načičeš da u ovome nema razuma; jer, iako u njima zvezde
određu ju
kvalitet
i
daju
im
smisao,
to j e
samo smisao da se hrane i množe, jednako svim ži votinjama.
28. Jer su same zvezde nemuste •
l •
nemaju saz•
nanje, ni osećanje. Samo što j e njihovo svekoliko de lovanje u vodi probilo izviranje, a u tinkturi krvi us-
1 42
pinjanje, gledanje, osećanje, slušanje
i kusunJ(' Hil:!.
misli , odakle d olazi tinktura, u kojoj se
pOj u v ijuJI'
blagorodni život, da od oporog, gorkog i vatre slatko?
postUj"
I nećeš nači nijedan drugi uzrok do sv{'l
lost. Ali, odakle dolazi svetlost, da u nekom mrač nom telu sija? �Hoćeš l i reći:
od sjaja Sunca? Pa,
šta onda sija u noći i vodi tvoja čula i tvoj razum, da vidiš zatvorenih očiju i znaš šta činiš? Sada ćeš kazati: ko;
vodi me blagorodna duševnost. Da, tačno ta
ali,
kazati�
odakle duševnosti
njeno počelo? Sada ćeš
čula pokreču duševnost.
I to je tačno. Ali,
odakle dolazi ovo dvoje? Sta j e njihovo rođenje ili proizilaženje? Zašto to nije i u životinja?
29. M o j dragi čitađh, ako možeš, ovde se pri makni
pogledaj
i
u telo,
i nećeš naći ništa.
Traži
jednako u dubinu, traži u stenama, traži u elemen tima
traži u svim stvorenjima, u biljkama, drveću,
,
u metalima; traži jednako na nebu i na Zemlji:
ne
češ naći ništa.
3 0 . Sad češ reći: pa gde moram tražiti
i
nač i '?
Dragi čitaoče, za to ti ne mogu dati ključ; samo što hoću
da
te
uputim gde ćeš njega naći:
kod j evanđeliste Jovana, pogl.
ključ leži
3, 5, i znači: morate
se nanovo roditi kroz vodu i Sveti duh. Isti taj duh jeste ključ. Kada ga dobiješ, uzmi g a i idi pred prvi princip, iz kojeg j e stvoren ovaj svet sa svim stvore njima,
i
otključaj
prvi koren,
i z kojeg su postale
stvari koje se vide i koje se čuvstvuju.
3 1 . Onda ćeš reći: to je jedino Bog i on je duh, i sve stvari j e stvorio iz ničega. Da, tačno tako; on j e duh,
i
pred našim očima j e kao ništa. Zato ga
nismo upoznali znali:
u stvaranj u ,
nismo o njemu
da nije bio od večnosti, ništa ne bi ni
ništa bilo
stvoreno.
32. Sta misliš, međutim, da je bilo pre vremena ovoga sveta, iz kojeg su postali Zemlja i stene, i isto tako zvezde i elementi? Bio je to koren istog onoga
143
iz čega je to postalo. Ali, šta je koren ovih .t.vari? Pogledaj, šta nalaziš u ovim stvarima? Ništa drugo do vatru, gorčinu, oporost; a to je samo jedna stvar, i iz ove stvar i su rođene sve stvari. Ali, pre vremena sveta bio je samo jedan duh, pa u ovim trima oblici ma još nečeš naći Boga. Cista božanstvo je svetlost,
koje je nepojamno, uz to se ne može osetiti, a sve moćno je i od svih je snaga.
33. Pa, gde se nalazi Bog? Otvori tvoju blago rodnu dušu i pogledaj , istražuj dalje! Ako je sam Bog dobar, odakle dolazi zlo? Ako on sam jest život i svetlost, a sveta snaga, kao što je to neosporno istina:
odakle dolazi gnev Božiji,
đavo i njegova
volja, isto tako paklena vatra; odakle je njeno prvo stanje? Ako pre vremena sveta nije bilo ništa do jedino Bog, a on je bio i jeste duh i ostaje u več nosti: iz čega je onda postala prva materija za zlo? Jer, mora da je bila neka volja u duhu Božijem da rodi izvor gneva. Tako upravlja um.
34. Spis 2 Petrov, 2, 4. Ep. Jevr. 6, pak kazuje, da je đavo bio sveti anđeo; a zatim psalm 5, 5, i 45, 8: Ti nisi Bog koji želi zlo; i u Jezek. gl. 33, 1 1 reci im: tako bio je živ, govori Gospod Bog, nije mi milo da umre bezbožnik! Takvu strogu k_u đavolu i grešniku izriče Bog, da ne želi da ih uzme.
35. Pa šta je onda pokrenulo đavola da postane gnevan i zao? Sta je prva materija
II
njemu, ako je
on stvoren od prvobitnog večnog duha? Ili odakle je počelo pakla, u kojem će đavo večno ostati, ako ovaj svet sa zvezdama, elementima, Zemljom i stenjem na kraju treba da propadne?
36. Ovde, dragi čitaoče, otvori tvoje oči duše i znaj, da nijedna druga muka neće mučiti njega do njegova vlastita muka u njemu;
jer je to njegov
pakao, iz kojeg je načinjen ili stvoren; Božija
a svetlost
je njegova večna pokora. Zato je on neprija
telj Božiji, što više nije u svetlosti Božijoj.
144
37. Ovde ne možeš dalje potezati da ic BOK don,-o nelru materiju iz kojeg je stvorio đavola. Jer bl ,, đavo opravdao da ga je Bog načinio zlim. ili iz zl(' materije. Jer ga je stvorio ni iz čega, samo iz svoj(1 vlastite puke suštine, kao i druge anđele, kao što
od. njega, kroz njega i u njemu su sve stvari, i samo je njegovo carstvo, snaga, mac l
stoj i napisano:
•
•
•
gospodarstvo od večnosti do večnosti; i sve je II nje mu kao što stoji u Sv. pismu. A da nije tako, ne bi se đavolu, kao i čoveku, pripisivao greh: ne bi oni bili večni i u Bogu i iz samoga Boga.
38. Jer se nijednoj stoci ne pripisuje greh, koja je stvorena iz neke materije; jer njen duh ne doseže prvi princip, većpočinje u trećem, u carstvu eleme nata i zvezda, u lomljivosti, i ne dotiče božanstvo, kao đavo i duša čovekova... •
42. Zato, ako hoćeš da misliš o Bogu ili da zboriš o njemu, onda moraš misliti da moraš dalje posmatrati tri naći šta je Bog;
on
sam jeste sve; i
principa, u kojima ćeš
naćićeš šta je gnev, šta jc đavo,
šta je pakao, šta je greh, šta anđeo, čovek ili životi nja, i kao što sledi odluka, iz koie je sve tako postalo: naćićeš stvaranje sveta
43. Samo, čitaoče, ja ću te verno opomenuti: ako nisi na putu izgUbljenog sina koji se ponovo vraća ocu, onda nemoj čitati moju knjigu; inače će ti presesti. Jer, đavo neče otPOČinuti da te sneveseli; jer pred decom Božijom on u ovoj knjizi stoji sasvim go i razgolićen; srami se jednako kao i čovek koji je zbog zla čina stavljen pred ljude da ga pljuju. Zato se opomeni; ako ti je milo trošno meso, ne čitaj moju knjigu; ako ne poslušaš i spopadne te nesreča, sam ću biti nevin, i krivnja će biti do tebe. Jer, ono
što ovde saznajem pišem sebi za memorijal;
44. Jer dok god u vasceloj prirodi ne možemo da nađemo ništa da bismo mogli da kažemo: to je Bog, ili ovde je Bog, iz čega bismo mogli da zaklju-
145
je Bog jedno tuđe suštastvo (a on sam
nako kao kada se jedno o drugo protrljaju kUII"'"
svedoči da njegovo carstvo i snaga njegova sustvuje
gvožđe; odatle se pojavljuje razroka munja vatrtl, k(
od večnosti do večnosti, a on se sam takođe naziva
ja onda gleda
čimo, da
bedara):
a sin se rađa iz očevih
Ocem;
dotle ga
uznak,
na
oporost, zastrašuje je i pada
jednako kao mrtva ili nadvladana.
I
nu
I k ad a
principu, iz kojeg je
munja vatre dođe u svoju majku, oporost, i nađe
rođen i stvoren svet. I ne možemo kaza ti ništa drugo
je tako nadvladanu i blagu, munja vatre se veoma
do da prvi princip jeste sam Otac.
zastraši i u nadvladanoj oporosti u trenutku postaje
moramo tražiti II počelu,
II
45. Ali, sada II počelu nalazimo najstrože i naj
bela i svetla.
strašnije rođenje, kao oporo, gorko i vatru. Tu ne
5 1 . Kada oporost u sebi dobije ovu svetlu, belu
možemo kazati da je to Bog, a ipak je unutrašnji
svetlost, ona se toliko zastraši da pada nauznak jed
prvi izvor, koji je II Bogu Ocu, prema kojem se on
nako kao mrtva, širi se i postaje sas vim tanka nad
zove gnevnim, lju bomornim Bogom; a isti izvor (kao
vladana.
što nalaziš u prva tri poglavlja o počelu večnog ro
tvrd; sada je on svetao i blag, zbog čega je baš kao
đenja) jeste prvi princip i jeste Bog Otac u svome
umrtvljen, i sada je duh vode.
Jer
je njen
izvor
vlastiti
bio mračan i
52. Rođenje tako dobija svoju esenciju, od opo
poreklu, iz kojeg se počeo ovaj svet... kojeg
rosti oštru, od svetlosti slatku, koja se tanko širi. A
p:>Činju sve stvari; i moram govoriti tako kao da
kada munja vatre dođe u svoju majkU i nađe je
je jedno mesto ili odeljeno suštastvo, da je jedan
tako t,mku, slatku i svetlu, ona gubi svoj zakon u
48.
takav
Ovde
izvor.
ću
samo
pokazati
na
princip,
prvi
kraju,
da
se
iz
razume
prvi
•
određivanju kvaHteta i ne ide vi�e
visinu, više
II
princip. da bi se razumela i saznala večnost. i isto
ne čupa i ne besni, takođe više ne bode; već ostaje
tako gnev Božiji, greh, večna smrt mraka - tako
II svojoj
nazvana
od vremena
ugasnuća svetlosti - kao i
majci i gubi svoj vatreni zakon, drhti
i
raduje se u svojoj majci. 53. A u istom radovanju u izvoru vode pojavlju
paklena vatra i đavo. 49. Sada ću pisati o drugom principu, o jasnom,
je
se
dr8Žestni
izvor
neistr8Žive
ljubavi,
drugi princip koji se tu pojaVljuje.
čistom božanstvu, srcu Božijem.
50. Kao što je gore saopšteno,
II
prvom principu
i
jeste
Jer svekoliko
rađanje sada čak dopada jedne srdačne ljubavi, jer voli
samo svetlost,
ona
tako
je oporost, gorčina i vatra, a ipak to nisu tri stvari,
oporost
nego jedna, i jedna rađa drugu. Oporost jeste prvi
puna miline i lepa. Jer iz iste prijatne miline postaje
otac: isto
on j e strog, sasvim oštar i privlači sebi, a privlačenje jeste bodljika
i gorčina, koja ne
može da otrpi oporost i ne da se zarobiti II smrti; već bode i bukti kao jarosno suštastvo, a ipak ne
zato što
je
ljubav tako slatka, radostna i ponizna;
a gorčina
voli oporost, da više ne privlači mračno i tako stro go sebi, več je slatka, blaga, čista i svetla.
54. Ovde je do ukusa što svako jedno kuša drugo, požudi i kvaluje drugo, da nigde nije
može od svoga sedišta. Onda postaje jedna užasna
i u velikoj
zebnja, koja ne nalazi mira; a rođenje stoji jednako
nićega drugog do čistog voljenja. Sada se oporost
koji se okreće, bodući i goreći tako
tako raduje u svojoj majci i ojačava se u njoj, od
nekom točku
čvrsto, jednako nekom bezumlju, koje oporost više
velike radosti
ne može da trpi, već sve više j čvrŠĆe privlači, jed-
navešćuje milo dete drugom
l46
pojaVljuje
se
u
svim
esencijama
principu,
da
i
je ono
147
poiro
sve
e5mcije
peze
rođeno;
a
mu se,
od čega nastaje sluh,
Da
koji
dete i
raduju
ti i saznati šta je njegova duša, koja je jtOdun Vt'(ol1l,
je šesti oblik,
nesalomivi duh.
točak rođenja trijumfuje. A u ovoj velikoj radosti rođenje
više
ne
može
da
sužava.
do saznanja
triju
principa
čitalac
nt'
izlazi,
može doći bliže ili pre (ako je rođen iz Boga) negu
talasajući se sasvim radosno; i sada svaka esencija
što posmatra novo rođenje, kako se duša kroz lju
opet rađa centar u drugom principu.
bav Božiju nanovo rađa u svetlos ti, kako se ona iz
se
već
2 . Ali,
55. Ovde dolazi do neistražive raznovrsnosti; jer
tamnice mraka zahvaljujući drugom rođenju preme
duh koji talasa i pojavljuje se iz prvog i drugog
šta u večnu svetlost. I ako sad posmatraš ovaj mrak,
principa sve konfirmuje i potvrđuje; i u vascelom
u kojem je ona morala biti izvan novog rođenja, i
rođenju
u
ako zatim posmatraš (kao što pismo kazuje i tako
oblik,
đe daje iskustvo svakome ko pada u gnev .Božiji, a
naime kao raznovrsnost u jednom suštastvu ljubavi.
postoje i užasni primeri) kako duša u sebi samoj mora
A u ovom sedmom obliku stoji Raj ili carstvo Bo
da
žije,
nom rođenju života, sve dok je u gnevu Božijem.
jednoj
je kao neko volji;
ili
a
rašćenje
ili
raznovrsnost
rođenje ovde dobija sedmi
neizbrojivo
božansko
rođenje
iz
jednog
56. Ma koliko ovde ljudski jezici mogli da pri i da istražuju ovu
dubinu,
nema tu ni
u
svome samosvoj
naći dva principa, i uz to Boga, Raj i carstvo ne besko.
3. Jer ćeš u korenu počela duha duše u njcmu
o tome, kao deca o svome ocu. Ali nas istraživanje dubine turbira,
patnju
zamašno velika radost: onda ćeš jasno i razgovetno
broja, ni kraja; pa ipak, u stanju smo da govorimo svekolike
neprijateljsku
i zatim, kako se ponovo rađa, u njoj se pojavljuje
suštastva u svim suštastvima. povedaju
trpi
jer sam Bog ne zna ni
samom, u s upstanci duše naći
početka, ni kraja u njemu . . .
raskidivu
večnu
vezu,
večno rođenje i
najstrašniji,
n
-
najneprijatclj
skiji izvor, u kojem je ona jednaka svim đavolima, izvan svetlosti Božije, u kojem stoji njen večni izvor. 5.
jedno neprijateljstvo u njemu samom, volju suprot
POGL.IJ. VLJE
nu Bogu :
trećem principu ili sazdavanju materijalnog sve ta, zajedno sa zvezdama i elementima, gde se jasni je razumeju prvi i drugi princip o
da se ne voli ništa dobro ili milo, uspi
njanje oholosti u moći vatre, gorku jarost suprotnu raju,
Bogu i carstvu nebeskom, takođe sve tvore
vine koje se dižu u drugom i trećem principu, kao što to čini gorčina u vatri.
l . Premda požudnom čitaocu ne mogu biti do
4 . Načičeš, naprotiv, ako se ona nanovo rađa u
voljno razumljiv i premda sam čitaocu koji ne boli
svetlosti Božijoj, kao što to pismo apsolutno poka
Boga sasvim nemušt, jer se večna nerazrešiva veza
zuje, i kao što iskustveno saznaje novorođeni čovek
ne razume
brzo
ili lako,
II
ovome stoji
suštastvo
•
sam, da je duša ponizna, blaga, prij atna i miline puno
svih suštastava; ali j e požudnom čitaocu nužda da
suštastvo, koja trpi svako nošenje krsta i proganja
samoga
nje,
sebe
posmatra s
velikom
ozbiljnošću,
šta
koja
telo čuva od
bezbožnoga puta,
koja
ne
je i odakle mu dolaze njegov um i čula, u čemu će
sudi o sramoti đavola i ljudi, koja svoju veru, pou
naći saobramost Božiju, a tako će naročito proniknu-
zdanje i ljubav stavlja u srce Božije, koja je čak
148
149
radosna, koja se hrani rečju Božijom, u kojoj je rajski smeh i trijumf, koju đavo ne može da dotakne; jer ona u svojoj vlastitoj supstanci, u kojoj ona na način stvorenja stoji u neraskidivoj vezi u prvom principu, prosvetljena svetlošću Božijom, i sveti duh (koji polazi iz večnog rođenja Oca u srcu i svetlosti srca Božijegl, koji takođe u njoj polazi i potvrđuje je kao dete Božije. 5. Zato se sve što ona čini događa u ljubavi Božijoj dok živi u svetlosti Božijoj. Đavo je ne može videti, jer mu j e zatvoren drugi princip) u kojem ona živi, i u kojem stoje Bog i carstvo nebesko, i anđeli i raj), i jer ne može da dosegne drugi princip. 6. U ovom razmatranju češ naći šta ja razumem pod principom; jer princip nije ništa drugo do novo rođenje, novi život; uz to, nije više nego jedan prin cip, j er j e u njemu večni život, to jest večno božan stvo: a ono se ne bi pokazalo da Bog u sebi samom nije sazdao stvorenja, kao što su anđeli i čovek, koja razumeju večnu neraskidivu vezu i kakvo j e rođenje večne svetlosti u Bogu. 7. U ovome se tako razume kako je božansko suštastvo delovalo u božanskom principu u korenu prvog principa, koji j e rodilja u večnom rođenju II limbu, ili najprvotnijem duhu vode, čijim su delovanjem najposle postali Zemlja i stene. Jer je u drugom principu, kao u svetom rođenju, sam duh, svetlost i život, i večna mudrost: ona je delovala u večno nemuštoj i nerazumnoj rodilji, kao u svome vlasništvu pre počela svetlosti; iz toga je postala mračna prašina, koja je u uzdizanju Lucirerovom, kada mu je oduzeta svetlost Božija, i kada j e bila upaljena jarost izvora vatre, postala tvrda materija, kao stena i zemlja; iza toga je usledilo sakupljanje zemlje, i objavljeno pljuvanje Lucifera sa njegovog trona; i usledilo je stvaranje trećeg principa, a on je bio zatvoren u trećem principu kao zatvorenik, ,
150
koji sada čeka na sud Božiji. Iako to što JI' 1)10 zatvoren između raja i ovoga sveta njemu n i k moglu da bude sramota, poruga i gnušanje, i iako ništa nije poimao, neka se o ovome razmisli. 8. Ali, ovde ćemo sada govoriti o trećem prin ci pu, kao o početku i rođenju ovoga sveta; kada se posmatra koren rodilje (budući da svaki princip jeste jedno drugo rođenje, ali ne iz nekog drugog suštastva): onda ćemo naći da je II prvom principu, II nerazrešivoj vezi (koja j e u sebi samoj nema i nema pravi život, već je izviranje pravog života, rođeno kroz duh Božiji koji talasa, čije je počelu u prvom principu od večn osti , l o t drugom principu večno izlazi kao u rođenju srca ili Sina Božijeg) zatvoren matriks rodilje, koja je u počelu oporost, a u svetlosti blaga majka duha vode. Tako sada jasnije pred oči ma vidimo i nalazimo kako je duh Božiji svagda delovao u matriksll, tako da JI.' IZ nepojmljivog ma triksa, koji je samo jedan duh, postala pojmljiva i vidljiva voda. 9 . Kao drugo, II zvezdama i na vatrenom nebu razgovetno vidiš odvajanje, kao što je II večnom mat riksu večno odvajanje; jer vidiš kako su iz jedne majke rođeni zvezde i vatreno nebo sa vazdušnim, i isto tako vodenim i zemaljskim nebom. Budući da oni jedno u drugome određuju kvalitet, a rođenje ovog suštastva j e jedno u drugome, a takođe je jedno dru gog škrinja i držač, a ipak nemaju jednostruko od ređivanje kvaliteta. Tako II ovome saznaješ odva janje, kao što večni matriks u sebi ima odvajanje, kao što j e ranije saopšteno u pogl. 3, o večnom ro đenju one četiri zebnje, pošto se između oporog i gorkog rađa vatra, a u munji vatre svetlost; a svaki jedan izvor zadržava svoj zakona. 1 0 . Tako razumi, pošto j e duh Božiji pokrenuo ovaj matriks, otada ovaj matriks deluje; a u upa ljivanju duha Božijeg u petom obliku matriksa po151
javilo se vatreno nebo zvezda. koje je istinita quinta
essentia, rođena
II
petom obliku matriksa, na kojem
je mestu počela svetlost. a iz nje najposle rođeno Sunce. sa kojim se pojavio treći princip. i koje je sad II trećem principu život i razdvajaje II matriksu života svih života
II
ovome loco. Jednako kao što srce
Božije na rajskom nebu II nematerijalnom nebu i ro đenje razdvaja večnu snagu Božiju, II kojoj se večno pojavljuje život. i u kojoj uvek sija večna mudrost...
1 1 . Na taj način onda sve opet ostaje od trećeg principa II
prvom matriksu;
samo što
ono što
je
sakupljeno u ovom principu. i što počinje iz rajskog neba i drugog principa. kao što je čovek. ostaje već no II matriksu. Blago onome ko je II ovome vremenu dosegao
rođenje
drugog
principa
i
u
njemu
je
ponovo rođen! Ali, ako nije, onda će večno ostati II
matriksu; i neće dodirnuti svetlost Božiju.
1 2. Dobro pak znam da u neku ruku ovde i neću čitaocu biti samo nerazumljiv i nemušt, već da ću biti
i jadan dok sam pisao o majci. u kojoj stoji
rođenje božanskog suštastva; a sada pišem kako je ovaj matriks nemušt i narazumljiv. iz kojeg je ta
u
čoveku
j e još na početku zabranjeno da jede od ploda na jprvobitnijeg matriksa, zlo i dobro. Pn . ako čovek nikada ne bi saznao najprvobitniji ma tri
ks. ne bi ni zamišljao i jeo od toga ploda. jer bi ga matriks brzo ščepao i držao zatvorenog, i u nje mu bi određivao kvalitet. hranio ga i negovao kao što •
Je to od sada pred očima.
•
•
1 6. A Bog j e rodio treć i princip da bi se očitovao
s materijalnim svetom. Pošto je u drugom pri ncipu roch o u rajskom svetu anđele i duhove, on i su u trećem principu razumeli večno rođ nje. a mu drost i svemoč Božija su u njima mogli da se ogledaju dok j e nji hova imaginacija bi la smc§tena II sarn o srcu Božijem; u kojem obliku su mogli da ost anu u raju i anđelima. Đavoli koji to nisu učinili, neg o su
�
lznad
govim stvorenjima se može odrediti kvalitet samo jednog razuma, može se hraniti i množiti, kao što
13 . Zato znaj. da je matriks u drugom principu. matriks koji ipak u prvom razlogu i večnom korenu taj
početka.
princip. koji
samo puki
nema
takvu
večni.
vatrenu.
blagi
duh
bez
nepodnošljivu
svetlost, već je sve prijatno i puno miline, a večni, najprvobitniji matriks se ne saznaje; već blaga svet lost srca Božijeg sve čini radostnim i punim miline.
14. Otuda je i duh. ako polazi od blagog ma trik sa, sveti duh: a Bog stanuje u sebi samom, i naziva
152
se uspinju u matriksu i u velikoj moć i raj a i svekolike anđeos\se _oblasti. ispali su
• •.. .
zbog toga iz raj a i isterani su iz nji hovog loco u' " neku llskost , tako da i h zatvorenima drži matriks ovoga sveta.
1 7. Jer j e locus ovoga sveta bilo njihovo anđe
je matriks sam po sebi.
i.ma
•
Je Jedno rođ en je menju nji ma . . .
što pred očima, da na ovome svetu, ni II zvezdama, elementima nema razuma; isto tako u svim nje
;
i onda je samo razum i mudroot, i samo II nje mu j svemoc: a ovaj Je treći princip vlasništvo drugog. mj e odVOJen. već svagda u njemu sustvuje. pa ipak
�islili �a
II
•
15. Zn aj. dakle. da drugi princip drži u rukama
kođe rođen nerazumljivi princip, kao što je takvo ni
•
gnevnim. ljubomornim Bogom. premu nuJ prv o bitnijem matriksu. ko ji se ne pokazuje u ruj u.
se
osko kraljevstvo. dok su bili u loco ovoga sveta u raju i u carstvu nebeskom.
18. Nij e nam moguće da govorimo. m a koliko to hteli, o rajskom, a onda i o principu ovoga sveta •
o njegovo] snazi i čudesnom rođenju, kao što gov ori božanska i večna mudrost; jer se dub ina studenca •
•
ne može pojmiti ni u jednom du hu . pa bio to anđeo ili čovek; zato nebrojeno, večno rođenje i mudro st čine div nu , večnu radost. Ovu nebrojenu mudro st
15 3
_ _o
-
-
i ovu snagu, ako to opažamo,
čovek takođe saznaje
II trećem principu. Ako posmatramo zvezdano nebo,
elemente, isto tako stvorenja, drvo, biljke i travu takođe, onda u materijalnom svetu vidimo poređenje rajskog,
nepojmlj ivog
iz prvog korena,
II
sveta.
Jer
ovaj
svet potiče
kojem stoje oba sveta, materijal
ni, a onda i rajski, duhovni svet, koji je neprolazan i bez početka. četiri elementa, onda ćemo jasno naći, videti i ose II nama samima poreklo;
životinje,
puni smo pakosti
iako smo ljudi, a ne i osporavamo Boga
i
matriks ovoga sveta. Jer se poreklo saznaje u ljudi ma kao u dubini ovoga sveta: iako se neprosvetlje nom čoveku priviđa da bi i on trebalo da govori o počelu vazduha, vatre i Zemlje, isto tako o zvezda ma, treba smatrati da mu je to nemoguće, jer lebdi u svojoj sopstvenoj majci, a neće da je upozna, a ne dopada mu se to što · mora da zna; ali, zbog toga što nas
je ut uvalio pad Adamov,
velika nam je
nužda znati da umaknemo skotskom čoveku, i da živimo
II
pravom čoveku .
20. Ako pak otvoriš tvoje oči duše, videćeš kako je voda
ipak
II
vatri,
23 . Jer, najpre je u počelu oporost, koju P' Iv iti či, obuhvata, zamračuje i stvara oštru h la dn oć u A gor čin ne može d a podnese priv lačenje, J{ 'f . .. p lvlacenJe u hladnoči stva ra bodljiku gorčine, koja besnl l brani se od tvrde sm rti; ali, zato što ništa ne moze umaCI oporosti (j er je ona tome m aj ka u kojoj st oj i) , bodljika besn i sasvim užasno. kao d bi htela da rasprsne oporos t, probada iznad sebe i poprecu]e se, a ipak n e na lazi mira, sve dok rođenje opor osti ne dopadne u strašn o, užasno suštastvo, jed nako nekom duhu sumpora sasvim ljuto, koj e se tvrdo bode u sebi, kao točak ko ji se okreče, a gorčina se pen ]e sasvim brzo, od akJe postaje razroka munja , . od kOle se užasava mračna oporost, pada nauznak kao nadvladana. A kada go rčina toliko nadvlada maj u, i nađe se bezmalo po lumrtva ili blaga, ona se uzasava mnogo više nego majka; a l i zato što se UŽ as dešava II oporoj majci, koja je sad polumrtva i blag a, gorčina svoj strašni zakon i postaje bela ' svetla i jasna; i jeste upalji vanje il i rođenje vatre ' kao što je ranije pomenuto . ..
�
�
•
19. Ako pak promišljamo i mislimo poreklo ona titi
matriks, onda on počinje da deluje i d u ' K I I ,-(1 uJ ' kvalitet.
i ulučuje se sevanju na sušu;
• •
�
•
•
�
a
nema vatre, koja je istrajna, pa ćeš dokučiti da
je istinosna vatra ona koja upaljuje kuće i sagor:eva
6.
ih. Takođe ćeš videti kako svugde izlazi velika sila vazduha, i kako je jedno
II
drugom; uz to �eš videti,
o
kako se voda rađa u oluji.
2 1 . Ovde pak nećeš naći ovaj koren: moraš gle dati samo u matriks, pošto se on sasvim pokazuje i saznaćeš ga II svim stvarima; jer matriks ovoga sveta stoji u večnom matriksu, iz kojeg počinju raj i nebo.
22. Pa, kako j e večni matriks jedno izlazeče rođenje, i II počelu je oporo, mračno, tvrdo i strašno: tako ćeš videti da kada duh Božiji upali unutrašnji
154
POGL.4. VU E
odvajanju u stvaranju u trećem principu
l . Na taj način pak počinje od vajanje i izlazak
u trećem
principu
ovoga sveta,
kada
se pojavilo
zvezdano nebo, i kada svak a zvezda u sebi ima na roči to svojstvo i oblik (p ošto se u svakoj zvezdi pnmecuJe naročit centar, ta ko da je svaka učvršćena i svoj majstor, i svaka vlad a II matriksu ovoga sveta određuje kvalitet i rađa u matriksu prema njeno •
•
•
j
155
vrti ), i gledaju potom u Sunce, koje je njihov kralj, srce i život (bez kojeg svetlost i snaga ne bi mogle da deluju, nego bi stajali u tvrdoj, mračnoj smrti, i sve na ovome svetu bi bilo ništa, sve bi bilo samo kao neka jarosna, ljuta oporost); i gledaju zatim na elemente, vatru, vazduh i vodu; kako se oni uvek rađaju, jedan II drugome, a zatim kao zvezde II ovome, kao II svome vlasništvu, vladaju, i gledaju u majku, od koje izlazi sve što je od ovoga suštastva: tako dolazimo do odvajanja i do večne majke rodilje svih stvari.
I
2. Ako ovo imamo pred očima jasno II nama sa mima i II svim s\v;uima, onda ne bismo bili tako ludi, slepi i samovoljni, pa bismo pustili da nas vode kalfe; nego bismo se držali majstora, koji je II tome majstor svih majstora. Jer vidimo da sve potiče iz večne majke; kao što je ona II svome več nom rođenju, tako je stvorila i ovaj svet, i tako se takođe rađa svako stvorenje. I kao što je ovo u svo me izlasku II raznovrsnosti; pošto svaki izvor opet II sebi irna centar rodilje, i jedno odvajanje, ali da nije odvojeno jedno od drugog} tako je i ovaj svet rođen iz večne majke, koja je takođe jedna takva rodi lja, a nije odvojena od večne majke, već je postala na jedan materijalan način, i od Sunca je dobila jednu drugu svetlost i život, koji nije sam mudri majstor, već mudri majstor koji je Bog, koji sve drži da stoji u večnom matriksu, a da ipak ne bude večna mudrost. 3. Budući da ovo rođenje od volje Božije ima jedan početak, i da opet ide u svoj eter, ono nema snagu mudrosti: već uvek gradi prema svojoj vrsti, ono što ono dotiče, dotiče njega, zlo, nečasno, hromo mili dobro, lepo ili moćno; oživotvoruje i usmrćuje, daje moć i snagu, razara opet, i sve to bez razborite mudrosti: u tome treba videti da ono nije božansko 156
proviđenje i sama mudrost, kako su to pevali i otrovali se u njenoj moći.
1 I \ ' I I I . I I IU,.'1
4.
,
Ako hoćemo da vidimo razlog ovog rodl 'nJ.I , moramo pogledati prvu majku u njenom rođe nJ U , i videćemo i naći sve. Jer, jednako kao što je prva majka (ako promišljamo kako je ona u počelu izvan svetlosti) opora, mračna, tvrda, hladna, a ipak je u stvoru duh vode; tako ćeš, posle izlaska mat erij alnog sveta, naći da je Bog stvorio prvi dan, nebo i Zem lju. 5 . Nebo je pak iz oporog matriksa, koji je u
rajsko duh vode: iz istog rajskog neba je stvoreno materijalno nebo, kao iito piše Mojsije, Post. 1 , 6.7.8. da je nebo načinjeno od vode, i to s pravom. Zemlja i stene, isto tako metali, dok je matriks ovoga sveta još biO mračan, stvoreni su u istom casu. •
6 . Jer kada je matr I ks bio pokr-dan , I kada je Gospodin Luci fer hteo da vlada u v a t n , ond a j(' on sažeo ovaj opori mračni matriks, či tavo delova nje II stvorenju, odakle su postali zemlja, stene, metali, sumpor i so, pa je knezu Luciferu time bilo zatvoreno carstvo, a on je ostao u unutrašnjem centru, a zatvoren u spoljašnjem. 7 . Ali to što u matriksu mogu da deluju takve stvari daje snagu, kakva je bila u matriksu; jer
stena nije ništa drugo do voda, Merkurius, so i sumpor, u kojem je skriveno ulje. 8. Sad rođenje matriksa ima takav oblik u svome večnom suštastvu i rođenju života; jer naj pre Je oporo, strogo i tvrdo, od čega počinje hlad noća; sada oporo privlači i pooštrava hladnoću i u ovom svom privlačenju pravi gorku bodljiku, koja bode, besni, a tvrdo privlačenje ne može da otrpi, strah uje jednako totalnoj bezumnosti, bukti i besni, postaje jednako nekom duhu sumpora. 157
9. U ovom obliku su sada u jari u vodenoj oporoj majci rođeni opora gorka zemlja, sumpor i so,
od
upaljivanja
Sunca
II
razumnom
matriksu.
A to što se svugde objavljuje odvajanje čini da je rođenje
u velikim strahovima i
rođenju se
traži
odvajanje; jer se oporost sa gorčinom ne podnosi, a ipak
su
majka
i sin jedan član
II
drugome,
i
mora tako biti, inače ne bi bilo ničega: jer je večna veza
počelu života.
II
i
božanstvu, koje je bez početka
večno: zato stVOI ('
nje u gubljenju uma i smisla treba tome da uzmakllt'
1 3 . Da sada ovo dalje objasnimo: dok je malriks tako stajao u rođenju, tu je bio rođen matriks zem lje, a matriks je u upaljivanju postao voda:
ovde
ispravno razumi, ne sasvim u suštini, već jednako kao što su se rodili zemlja, slene i metal, a ipak su ostali matriks, tako i voda u usmrćivanju i nad vladavanju s
kojima je
otpočeo materijalni svet:
1 0. Kada zatim gorčina u oporoj majci počne da
tu, u ovom kretanju je sagnana i Zemljina kugla,
besni, da se uspinje da strahuje, dopada ona u jednu
i stoji posred centra kao neka lačka odozgo i odozdo.
razroku
munju II
svom užasu:
II
rođen matriks merkurius ili otrov: jer kada matriks II
svom
mračnom, oporom obliku ugleda va.trenu
munju,
on se užasne i usmrćuje II svom tvrdom,
oporom
zakonu.
I
na ovom mestu
1 4 . Tu je duh Boži j i slajao u centru u rajskom
ovom obliku je
je
II
matriksu
matriksu i na rajskom nebu, nom vodom sa fiatom i stvoreno
od
sredstva
tu
formuje nebo, koje je
blagorodni . . pnnclpa.
je
merkuriusu
i
početku
trećeg
mraku
đavo
ostao,
zato nije dokučio
l ! . Sad dalje, pošto je užas vatre došao u oporu
matriksa,
vodenog
mraka je odvojen od svetlosti
II
svom� večnom se
dištu, i odatle nije uzmaknuo, i lebdi nad materijal
rođena smrt, otrov, padanje i razaranje, isto tako život
II
i
novu
u
a
koren
matriksu: u kojem
materija svetlost,
u
matriksu,
koja se
pa
poj avila
u matriksu . . .
majku, i toliko nadvladao svoju majku, on se užasnuo mnogo zakon,
više;
jer
je
svugde
izgubio
svoj
jarosni
pošto je majka dobila jedan drugi izvor, a
7.
iz užasa vatre je nastao pakao, II kojem je II nemuš tom mairiksu posred užasa materija postala mekša
nebu, njegovom večnom rođenju i suštastvu, i kako se rađaju elementi: bolje i veće razumevanje večne veze kroz neposredno saznavanje i posmatra nje materijalnog sveta o
i svetlije pomešana, nego što su od užasa svetlosti poslali zlalo, srebro, bakar, cmk i olovo; sve dalje, kao i na svakom mestu, matriks je stajao u centru koji se rve.
1 2 . Jer je rođenje stajalo u čitavom prostoru ovoga sveta, koliko je doseglo Luciferovo kraljev stvo:
zato
je na jednom mestu postalo drugačije
zemljište, drugačiji metal drugom.
i suštastvo nego na nekom
l vidimo pred očima, kako su svi metali
pomešan i:
sve to čini stvorenja beskonačnima, što
razumemo i zrimo, ali o tome ne možemo govoriti, niti smerno govoriti, jer nas to turbuje i pripada
158
POGL.'l VLJE
Nijedan duh ne vidi dalje do svoje majke, u kojoj i ma svoje počelo i u kojoj stoji; jer nijednom duhu nije moguće da u svojoj vlasitoj moči gleda i
zri
u drugi
princip,
da
bi
se u njemu
ponovo
rodio.
2. Ali prirodni čovek, kojeg je matriks ovoga sveta uhvatio u njegovom padu (čiji prirodni duh lebdi između dva principa, kao božanskog i pakle-
159
nog, i stoji pred njihovim vratima; pa
II
koji prin
cip padne, u njemu se ponovo rađa, ili u nebeskom, ili u paklenom carstvu, a da ipak u ovom vremenu nije u stanju da zri), po svojoj supstanci i vascelom suštast vu jeste dvostruki čovek; jer je njegova duša
po svojoj sopstvenoj supstanci iz prvog principa, koji od večnooti nema razlog ili početak; a ona je II
vreme stvaranja čoveka u raju ili nebeskom car korporovana
stvu
baš
na
način
d-J.ha
kroz
fiat,
ali sa prvom snagom (koja je od kako je vaka ostala da stoji u svojoj prvoj vlastitoj snazi, u prvom ko renu,
neodvojiva,
a
kroz
drugi
princip da pred
stoji u raju, kada je prosvetli srce Božije) od tala sajućeg duha Božijeg u matriksu trećeg principa,
ona ništa ne sprečava, trostruki duh čoveka gleda svaki oblik i kvalitet u svojoj majci.
6. Pa zato, iako govorimo o stvaranju sveta kao da smo mu prisustvovali i kao da smo ga videli , nijedan čovek ne treba da se čudi i da smatra to nemogućim:
jer je duh, ako je u nama, kojeg čo
vek baštini od drugog, iz večnosti udahnu t u Adama , koji je sve to video i gleda u svetlosti Božijoj, i nije ništa daleko ili neistraživo. Jer večno rođenje. sakri veno u čovečijem centru, ne čini saznaje, deluje
i čini
nišla novo;
upravo ono što je
ono
večito i
činilo, deluje u svetlosti i mraku i radi u velikim strahovima. AH, ako u njemu sija svetlost, onda je u njegovom delovaz\ j �•. čista radost i saznanje.
7.
udahnuta zvezdanom i elementarnom čoveku_ Ovaj
Zato,
kada govorimo
o
nebu
i
o
rođenju
sve dok u njemu sija svetlost Božija razume razlog
elemenata, ne govorimo o dalekim stvarima, koje
jer ako je svetlost ' u njemu, on j e rođen u sva tir principa, a da nije
su daleko od nas; već govorimo o stvarima koje se
samo njihova iskra, i da nije veliko izvorište, koje
nije bliže nego ovo rođenje, jer u njemu živimo i
je sam Bog . . .
lebdimo u njemu, kao u našoj majci, dakle, govorimo
neba, kao i elemenata i pakla:
4. Jer, stvoreni duh čoveka koji je iz matriksa sveta,
ovoga
koji
vlada
u
snazi svetlosti, razume
kroz snagu drugog principa, preko snage i u snazi duha zvezda i elemenata, i to sve sasvim moćno kao u svom vlasništvu. Ali, u padu Adamovom mi smo izgubili
ovu
veliku
moć,
jer
smo
napustili
raj
i
prešli II treći princip, u matriks ovoga sveta, koji je
nas
smesta
saznanje još
II
ščepao
pod
prinudu:
zato nam
je
rožnjači i večno rođenje i gledamo
jednako kao kroz neko tamno ogledalo.
5. Pošto smo toliko nemoćni u ova tri rođenja, zatamnjuju nam se prečesto vrata raja, a đavo nas isto tako često privlači paklenim vratima, elementi nam skrivaju vrata zvezda i stvaraju nam otekline, da najčešće lebdimo u vascelom matriksu kao gluvi, nemi
ili polumrtvi;
ali, dok nas obasjava svetlost
raja, gledamo u majku svih triju principa: jer nam
160
događaju u našem telu i u našoj duži: i ništa nam
samo o našoj rođenoj kući; a kada govorimo o nebu, govorimo o našoj otadžbini, koju prosvećena duša može dobro da zri, iako je to skriveno telu.
8. Jer, jednako kao što duša čovekova u ljudima lebdi i pliva između snage zvezda i elemenata, tako lebdi i stvoreno nebo između raja i carstva pakla, i pliva u večnom matriksu. Nj eoogovo suštastvo je nedokučivo većnog
i
nepojmljivo,
i
jeste
čista
snaga
iz
matriksa; njegov je kraj tako daleko, kao
kada bi se za stvaranje prineo etar, kao što je tra jalo ili dosezala Luciferova kraljevstvo, da se kraju ne može nazreti kraja:
samo
trag.
što naš
Jer je božanska snaga bez um doseže do vatreog
neba
zvezda, koje su poizvod u petom obliku večne majke, ili
quinta essentia,
u
vremenu
u kojoj se razlučuju odvajanje
trećeg principa,
početak
snaga matriksa, gde ono što je
ovoga sveta,
razlučeno lelxli a
161
svaka esencija u proizvodu U mnogostrukim centri ma zvezda ima čežnjivo iskanje prema drugoj, čvrstu volju da in fikuje; i jeste esencija i snaga drugog jela i pića, takođe škrinja i pričuvište.
9. Jer, jednako kao što u rajskom principu sveti izlazi u trojedinstvu božanstva i talasa
uvek
duh
sasvim blago, nepokretno i za stvorenje neprirnetno, i kao što sve formuje i obrazuje u rajskom matriksu: tako isto i
princip. Pošto je matriks postao
treći
vidljivi materijalan,
svaka snaga u matriksu ima
veliku čežnju i traženje u drugoj, ima stalno uspi njanje, cvetanje i spuštanje, jednako nekom rastinju ili bivstVujućoj
materiji,
pošto
se opori
hladni
i
strogi matriks bez prestanka kreće i brani; tako da opori
matriks zbog unutrašnjeg paklenog ili naj
prvotnijeg matriksa uvek stoji u strahovima, s v �
likim iskanjem svetlosti, koju on sagledava u korenu vatre,. i od toga se uvek uplaši i postaje mek, blag i tnaterijalan, i z čega se uvek rađa elemenat voda.
1 0. Tako moraš razumeti razlog četiri elementa, koji
ipak
nisu četiri
odeljenja
suštastva,
već
su
jedno suštastvo; a ipak su četiri razlike u ovom ro đenju, i svaki elemenat leži u škrinji drugog i jeste njegovo pričuvište i član u njemu.
l l . Ispravno razumi razlog, kao što sledi: Opo rost je matriks i uzrok svih stvari; po svojoj vlasti toj supstanci ona je sasvim mračna, hladna i kao jedno ništa. Ali, pošto se većno božanstvo ogleda u oporosti,
mračna
oporost
prema
božanskoj
snazi
postaje požudna i privlači, makoliko tu u oporosti ne bilo života ili razuma; već je razlog prve esencije i počelo to što nešto postaje. Ovde ne možemo dalje istraživati
razlog
božanstva,
jer
nas
to
turbuje.
1 2 . Sada oporost u svojoj želji i velikoj čežnji za svetlošću sve više privlači, pa po svojoj vlastitoj supstanci nije ništa drugo do čvrsta glad, sasvim suva, sasvim kao ništa, volja mraka koji ište svet162
a njena glad ili privlačenje čini gorčinu, bol,
lost:
da j e ništa ne može ublažiti ili zajaziti, od Čt'!!U nastaje zebnja, da se volja ili bodljika želje, po· žude trlja II sebi, primorava i neće da se pokori mračnome ništa ili smrti, već svoj prohtev i zeb volju
jaku
nju
takođe,
čvrsto suprotstavlja
tako
skrivenoj svetlosti Božijoj da volja postaje razroka munja, jednako nekom vatrenom užasu, kojom se nama k sve više ispunjava oporost, i odmah usmrćuje, od čega opori dub na blag,
sladak
i materijalan
način postaje voda. 1 3 . Ali, zato što se gorčina toliko zastraši pre munjom u oporosti, munja hvata svoju
vatrenom
majku, oporost, koja je pred užasom postala ma terijalna, i plamti, i od materijalne oporosti j e otekla, jednako kao da je i sama materijalna i pokreće se, sve više ojačava u svojoj majci:
a to je elemenat
vazduh na ovome svetu, koji svoje počelo ima u vo denoj majci, a voda oo vazduha, i vatra od čežnjive zebnje.
A
Zemlja
i stene
svoj
početak su
dobile
s jarosnim privlačenjem u padu LuciferovorTl, kada je oporost čvrsto stajala u udzdižućem privlačenju, koje
je
opet ugasilo
svetlost
u trećem
principu.
t 14. Tako uistinu možemo razumeti kako je sve umeti lost Božija jedan uzrok svih stvari, i II tome raz snage sva tri principa. Jer, kada ne bi bilo božanske bilo i svetlosti, tada ni II mračnoj već nosti ne bi jka več žudnj e: tada bi oporo iskanje (ko je je ma kako se nosti) takođe bilo jedno ništa. I razumemo a, a ipak božanska snaga pojavlju je u svim stvarim principu; om ug dr II i žij Bo h du ć , ve ar stv a sam ije .n čežnjive a stvar je rožnjača, ko ja je postala od prva vo lja ; volje. Ali, sada je srce Bo žij e u Ocu
a snaga i ev oč je sin a a, sin je an isk vo pr je ac Ot a pohotljiva, i svetlost; odatle je večna priroda uvek matriksll om čn ve u eg žij Bo ca sr e ag sn od se tako 163
rađa
inače
jer se tako očituje Bog,
princip;
treći
ono što duh poima i razume. Pa ipak ću se usuditi
bi božanstvo veči to bilo skr iveno.
na to, d a bih gdekojeg učinio prijemčivim na lra
1 5 . Sad kažemo, prema Knjizi proroka Isaije, 66 l . ovako veli Gospod: nebo j e prijesto moj! i to j e tačno. Sad, vidi, Mojsije piše, Post. l , 6, neka
ženje bisera,
još od
počelo
svoje
ima
večne
prirode za
Ali,
večan
priroda
Božijom.
svetlošću
večnom
čežnje
prethodno saopštena, a svetlost Božija j e prisutna i ipak ostaje skrivena prirodi; jer priroda prima sa mo snagu svetlosti; a snaga j e nebo, u kojem skrive na stanuje svetlost Božija i sija u mraku. Voda j e materi j a ,
koja
rađa
se
a
neba;
od
u
stoji
tome
rajskom vrtu
ruža
takođe deluje celo Božije; jer me goni želja večnog matriksa, d a za sebe pišem moje saznanje i da ga poucavam. •
1 8. Ako hoćemo da uzdignemo našu duševnost i
se
čežnje za svetlošću Božijom, kao što j e
oči tuje od
pa neka u mome
da istražuj emo nebo , na koje m stan uje Bog : ond a ne možemo kaza ti, da Bog sam stan uje iznad zvez da,
i da j e oko sebe načinio neko utvr đenj e, koje j e
načinjeno od vode, u koje niko ne može da uđe, da mu je ono zatvoreno, mid sao koja je bliska ljud ima ;
ali , tako đe ne možemo kaza ti, kao što neki zamišlja-
ireći princip, koji opet iz sebe rađa života i pojmo
ju, da je Bog Otac s a Sinom u gornjem zatvorenom
vno suštastvo, kao elemente i stvorenja.
nebu
plemen i ti
Zato, anti hrista,
koji
od tebe, i
da
da
bi te
čoveče,
i
da
u
vlada
ovde
tako
ovom
svetu, samo sa svetim duho, koji polazi od Oca i Sina.
božanstvo daleko
Nijedna od ovih misli nema pravo saznanje o Bo
nebo:
gu; jer bi n a taj način Bog bio razdeljen i bio bi
n a daleko
uputi
anđelima
i
ne oponašaj
pokaže
ti
sa
đavola
položeno
a ono ti nije ništa bliže nego nebo; samo što ti stojiš
nedokučiv jednako Suncu, koje još lebdi iznad nas i
pred vratima neba, i s Adamom izašao iz rajskog
na nas prosijava svoju snagu i svetlost da svekolika
neba
II
treći princip, a stojiš u vratima.
Učini to
dubina postaje svetla i deluje preko svega.
kao što čini večna majka, koja se velikom čežnjom
Um
veoma
često
ide
za
ovom
mišlju,
a
i željom postaje carstvo nebesko, na kojem stanuje
carstvo antihrista stoji rođeno u ovim mislima,
a
Gospod, u kojem se pojavljuje raj:
Antihrist se u ovom mnenju stavio
želju svoju u srce unulra, kao večna majka
stavi
kao što kaže H r ist,
Ml.
i ti, učini tako,
Božije, silno ćeš prodre ti prirode; s tobom će biti,
l l , 12:
carstvo nebesko na
19.
žije i zamišljao da je Bog na Zemlji, da mu j e do deljena božanska sila,
nebu
prijateijovati
bićeš pravo
obličje
sa
nepravičnim
Mamonom,
Božije, slika i vlasništvo.
i
Jer,
u lebi su sva tri principa u večnosti, i u tebi biće
iz
večne
prirode,
u
ga samo u tvojoj duši; ona j e kojoj
stoji
božansko
rođenje.
1 7 . Oh, kada bih imao ljudsko pero i kada bih
Bo
20. Tako dolazi do silne zablude, da u ovom duhu
veruju u laži,
koji u
licemerstvu zbori
zab
lude si Ine, a deca se zavode u oholost, kao što sve doči Sveti Pavle,
l . Tim. 4, 1 . 2 .
2 1 . Pravo nebo, na kojem stanuje Bog, jeste
opet rođen sveti raj, u kojem stanuje Bog. Gde ćeš Boga tražiti? Traži
i zapušio je usta duhu
žijem ne hoteči da sluša glas njegovog.
sc uzima i siledžije dobijaju ga. Tako ćeš na
silu
na mesto Bo
svuda
na
svim
mestima,
takođe
Zem lji:
na
ono
poi ma pakao, u koj em sta nuj u đav oli, i nij e niš ta izvan Bog a; jer j e on tu bio pre stv ara nja sveta,
likoj tajni zamuckivati jednako nekom detetu koje
tvo i još j e tu, kao u sebi samom, a sam jeste suštas poc lnJ e svih suštastava: sve j e rođ en o od nje ga l
tek uči: zemaljski jezik čak ne može ni da zapodene
od
mogao da pišem duh saznanja! A moram o ovoj ve
164
•
nje ga ;
i zat o Bog
ka že
da
je
on
•
w ·
'
sam do bro ,
165
ili najbolje, a to razumi kao svetlost i snagu,
srce
iz koje počinje priroda.
22. Ako hoćeš da promišljaš o Bogu, onda se stavi Bog
pre večnog mraka, koji je izvan st anuje u sebi samom, i niko ga ne
kuč i t i
i z sopstvene snage;
ona
Boga;
jer
može do
ima veliku žudnju
za svetlošću, pošto se svetlost ogleda u mraku i u sebi sija: a u istoj žudnji ili iskanju naćićeš izvor, a izvor hvata snagu svetlosti, a žudnja materijalizuje snagu;
materijalna
snaga
je
zatvaranje
pred
Bo
anđela i raj,
u kojem deluje duh,
a snaga čezne
za svetlošću, a svetlost sija u snazi; tako j e vel i ka
rajska radost, a u njoj j e Bog očigledno ljubavna igra.
29.
Sada večna svetlost lebdi, isto tako snaga
svetlosti, ili nebeski raj . u večnom mraku, a mrak ne može da dosegne svetlost: jer su to dva različita principa, a mrak čezne za svetlošću; razlog j e tome što se u njoj ogleda duh, a božanska snaga se očituje. Ali zato što nije dokučio božansku snagu i svetlost,
gom, ili nebo. Jer u snazi stoji raj, u kojem deluje
mrak se pred njima uvek izdizao u velikoj želji, sve
stvorenju,
koren vatre,
duh koji polazi odOca i Sina. Sve ovo je nepojamno
jer
II
ali to ono može da oseti u duševnosti;
duševnost� !:"!vetih duša stoji otvoren raj.
23.
Tako ćeš videti kako je Bog sve stvorio ni
iz čega, samo iz sebe samog;
a ipak nije proizvod
njegovog suštastva, već počinje 24.
svetlosti
Muka
jeste
prvi
jeste drugi princip,
kroz snagu se Bog:
mraka
svetlosti
samo
iz mraka.
princip,
dok od rožnjače svetlosti Božije nije u sebi upalio
snaga
a proizvod iz mraka
jeste treći princip; i ne zove
je Bog svetlost i snaga svetlosti, a
izlaženje iz svetlosti jeste Sveti duh. . .
2 7 . I uistinu ćeš razumeti kako j e između sva
kog principa svršetak, a Bog je početak i prva sna
čemu se pojavio treći princip; i potvr
dio se iz prvog, iz mračnog matriksa, kroz ogledanje božanske snage.
Ali, zato što je upaljena snaga u
ovom izlasku u mraku bila vatrena, Bog j e postavio
fiat a
II
i uz pomoć talasajućeg duha, koji izlazi u sna
zi svetlosti, na način
tela stvorio vatrene izvore i
razlučio ih od matriksa; a duh je u vatri stvorenu Vrstu
zbog
njihovog
kvali teta
nazvao
zvezdama.
30. Pred očima j e tako, kao vatreno zvezdano nebo, ili, d a to prosvećenom čitaocu bolje predsta vim,
quinta essentia
ili peti oblik razlučen j e u ro
đenju od vode nog matriksa:
inače ništa ne bi pre
ga u svemu, takođe ćeš razumeti da u svome nezgra
stalo da rađa stenje i zemlju, da vatrena vrsta nije
pnom telu nisi u raju, u kojem je zatvorena duša,
bila odvojena. Ali, kao što je večno suštastvo, Bog,
kao u nekoj mračnoj tamnici. O tome iscrpno saop
htelo da se pokaže u mračnom matriksu i da iz ni
štenje možeš naći kod pada Adamovog.
čega stvori nešto: tako je i odvojilo upaljenu snagu
2 8 . Vidi, pak, pošto je Bog hteo da se pokaže u materijalnom svetu, a matriks j e stajao II strašnom rođenju,
stvaralac
je
prvi
princip
pokrenuo
na
stvaranje anđela, pri čemu j e matriks stajao neraz deljen u jednom suštastvu; jer t u nije bilo nikakve pojmljivosti, več samo duh i snaga duha.
Duh j e
bio Bog a snaga je bila nebo, i duh deluje u snazi,
tako da je snaga bila čežnjiva i prijemčiva. Jer se duh ogledao u snazi, duh je stvorio snagu, iz koje su
166
postali
anđeli;
tako
je
snaga
postala
stanište
i matriks učinio svetlim i čistim. 3 1 . Tako sada matriks stoji nepojmljiv i čezne za vatrenom vrstom, a vatrena vrsta čezne z a matri ksom. Jer se d u h Božiji, koji j e duh blagosti, ogleda u
vodenom
matriksu,
a
matriks
od
njega
dobija
snagu. Zato treba da se rađa i deluje čvrsta volja; cela priroda stoji u velikoj čežnji i strahovima, volj na da uvek rađa božansku snagu, dok su Bog i raj skr.iveni
II
njoj;
ali
ona
rađa
prema
svojoj
vrsti
i prema svojim sposobnostima.
167
32. Kada je Bog hteo da odvoji matriks od nje
35. Jer, svaki oblik u matriksu ima svoja stvo
govog vatrenog oblika, i kada je hteo da se pokaže na ovom svetu, stavio je
fiat
renja, očevidna i neočevidna pred ljudskim očima,
u matriks, i izgovorio:
od kojih jedan deo pred nama treba računati samo
neka budu biljke, trava, drveće i životinje, svako prema
svojoj
vrsti!
Izgovaranje
je
bilo
snaga večnog Oca, a duh, koji je imao
fiat,
srce
kao alikoviti duh; tako, u vatri su neočevidni du
ili
hovi i stvorenja pred našim materijalnim očima, i
izašao je
ne mogu se videli. U vazduhu su takođe neočevidni
s voljom iz večnog Oca II snagu srca Božijeg, i volja je bi la
fiat,
i i stvorila je snagu proizvoda u trečem
principu, materijalnu, vidljivu i pojmljivu, prema svojoj je
bilo i
duhovi, koje ne vidimo, dok je vazduh nematerija
essentia:
lan, kao i njegovi duhovi. U vodi su materijalna
svaku
'l.t'lQ;C.:ni�,
kakva je bila snaga, takvo
njegovo telo.
Pošto
je vatreni
to nisu iz vatre i vazduha, ona su jednog drugog
matriks,
kvaliteta, i vazdušnim i vatrenim takođe skrivena,
ili zvezde, fiatu dao njegovu snagu, a vodeni matriks sa
ona sama hoče da se pokažu.
el ementima primio snagu, postao je bremenit i
36. Tako, jednako kao što vatra, vazduh, voda,
rodio je svaki element svoja stvorenja iz sebe samog,
zemlja leže u jednoj škrinji, i svo četvoro jeste jed
takođe svaki oblik u vatrenoj i vodenoj prirodi iz
na stvar, pa ipak četiri različite, i nijedna ne može
sebe samog; a ipak nije postalo neko odvojeno suš
drugu da dokuči i da drži, a nešto od njih četiri
last vo, samo što su stvorenja postala odvojena, sva
jedno je fiksirano u svakom stvorenju; prema tome
ko prema svojoj vrsti, prema večnoj snazi, koja se
istom, stvorenje se ne može kriti, nego stoji poka
pojavila u čežnji kroz želju: i postao je treči prin
zano u tome, i prema istom duhu očevidno i poj
cip, koji nije bi pre vremena. 33. Tako zvezdano nebo vlada
II
mljivo, i nepojmljivo drugim duhovima elemenata.
svim stvore
37. Jer su sve stvari postale iz ničega nešto, a
njima, kao u svome vlasništvu. Ono je čovek, a mat
svako stvorenje centar ili krug rođenja života ima
riks ili vodeni oblik je njegova žena, koju on uvek
u sebi samom. Sad, jednako kao što elementi jedni
obremenjuje; a matriks je rodilja, koja rađa dete, koje čiru nebo . A dete je stvoreno nebo u trečem principu, iz kojeg polaze elementi, naime, vodeni ma triks, iz kojeg je rođena očevidna voda i još uvek se rađa u če'Žnjivosti. 34.
Zato
Mojsije
Potom reče Bog:
koia nama,. međutim, nisu očevidna; poš
,
u drugima leže skriveni u jednoj majci i nijedan ne
dokučuje
drugog,
iako
je
jedan jednako član
drugog: tako su i stvorena stvorenja skrivena jedna drogom i neočevidna. JeI\ svako gleda samo u svoju majku, koja je u njemu fiksovana. Materijalno gle
s
pravom
piše:
Post.
l , 6.
neka bude svod posred vode; ali,
da materijalno suštastvo, ali ne vidi nematerijalno suštastvo, duhove u vatri i vazduhu;
jednako kao
ovde moraš razumeti, iz večnog vodenog matriksa,
što telo ne vidi dušu, koja ipak u njemu stanuje, ili
koji je samo jedan duh u kojem su raj i sveto nebo,
kao što treči princip, u kojem je Bog, ne dokučuje i
kao božanska snaga; za kojim mračni matriks glad
ne shvata drugi: i iako je to jednako u Bogu, ipak
no žudi, iz toga je postao očevidni matriks elemenata,
je među njima jedno rođenje, jednako s duhom duše
iz kojeg su rođeni kroz duhu Božijem, samo sustvuju.
168
fiat
zahvaljujući večnom
suštastvu svih suštastava,
tako da
čoveka i duhom elemenata u čoveku, koje je ipak jedno
drugog
škrinja
ili
pričuvište,
o
čemu
ćeš
naći kod stvaranja čoveka.
169
SADRZAJ
•
Ernst Bloh:
Jakob
Berne
_
_
•
•
•
•
•
•
Aurora ili jutarnje rumenilo na istolru Piščev predgovor Prvo poglavlje Drugo poglavlje Osmo poglavlje Deveto poglavlje Deseto poglavlje Jedanaesto poglavlje _
_
_
_
_
_
_
_
_
_
.
.
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
.
.
.
_
_
_ _
_
_
.
_
_
_
_
.
•
•
•
•
.
.
.
.
_
_
.
.
_
_
_
.
_
_
_
.
_
_
_
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
_
.
_
.
.
.
.
.
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
.
.
_
_
_
.
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
.
_
_
_
_
_
_
_
_
.
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
•
•
_
_
_
_
_
_
_
_
_
.
.
.
_
5 21 23 44 50 58 78 86 100
De tribus principiis ili Opis principa božanskOC suštastva . 117 .
.
.
.
.
.
.
_
_
.
.
.
.
.
.
_
.
.
.
.
.
Autorov predgovor hrišćanskom čitaocu koji voli Boga Prvo poglavlje Drugo poglavlje Treće poglavlje Cetvrto poglavlje Peto poglavlje Sesto poglavlje Sedmo poglavlje _
_
_
.
_
.
.
.
.
_
.
_
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
_
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
_
_
.
. .
.
.
.
_
.
.
.
.
_
_
.
.
_
_
_
.
.
.
_
.
_
.
_
_
.
_
.
.
_
.
.
_
.
_
.
.
.
_
.
.
.
.
.
.
_
.
.
.
.
_
.
.
.
.
_
_
.
.
_
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
..
.
.
_
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
119 121 126 131 137 148 155 159
•
•
• -
Jakob Berne AU RORA . ':Tednik Goran Cučković • Recenzent Tomislav Gavrić _ Dizajn Alba avis e Izdavač ARION, Cara Dušana -l9, Zemun e Stampa RO »Kosmos . , Svetog Save 16-18, Beograd _ riraž 3.000 primeraka _ Stampano 1988 .
•
