Izborne Kampanje-pohod Na Birace

Izborne kampanje: Pohod na bira~e Slu~aj Srbije od 1990. do 2007. godine

Zoran \. Slavujevi}

ISBN 978-86-83767-22-9

9 788683 767229


Izborne kampanje: pohod na bira~e

2

Sadràj

Zoran \. Slavujevi}


Institut dru{tvenih nauka Beograd 2007. 3


Monografija predstavlja deo rezultata rada autora u okviru projekta IDN "Tranzicija dru{tva i privrede Srbije u procesu globalizacije i regionalizacije", koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Srbije.

Zoran \. Slavujevi} Izborne kampanje: pohod na bira~e Izdava~i: Friedrich Ebert Stiftung Fakultet politi~kih nauka Institut dru{tvenih nauka Za izdava~e: Zoran Lutovac Milan Podunavac Mirjana Ra{evi} Urednik: Zoran Lutovac Lektura i korektura: Maja An|elkovi} Priprema za {tampu: APP tim, Beograd [tampa: Libra, Beograd Tira`: 500 Beograd, 2007. ISBN 978-86-83767-22-9 4

Sadràj

Sadràj Predgovor

11

Zna~aj, funkcije i ciljevi izbornih kampanja

13

Zna~aj izbornih kampanja

13

Funkcije izbornih kampanja

13

Izborni ciljevi kao determinanta strategije izbornih kampanja

17

Najop{tije karakteristike izbornih kampanja stranaka i kandidata u Srbiji

23

Trajne prednosti SPS-a kao partije-dràve

23

Permanentna kampanja dràvno-partijske ma{inerije SPS-a i S. Milo{evi}a

27

"Propaganda rata"

42

Neefektivne kampanje neorganizovanih, programski neprofilisanih i sukobljenih partija opozicije

45

Personalizacija politike i imid` lidera (kandidata)

49

Od partijskih do liderskih kampanja

50

Popularnost, imid`, li~ne karakteristike lidera i ton kampanja Slobodan Milo{evi} - od neprikosnovenog dràvnog i nacionalnog vo|e do patrona ratnih profitera Vuk Dra{kovi} - od samoproklamovanog lidera celokupne opozicije do politi~kog marginalca Po~eci DS-a - stranka kolektivnog rukovo|enja Srbija bez vo|e-posrednika - neuspeh Dobrice ]osi}a Milan Pani} - ameri~ki biznismen na politi~koj sceni Srbije Vojislav [e{elj - "najradikalniji od radikalnih radikala" Vojislav Ko{tunica - od nepoznatog, preko "po{tenog, ali nesposobnog" lidera, do tehnologa vlasti Zoran \in|i} - od nepopularnog lidera do slavljenog reformatora i tragi~ara Novi lideri na politi~koj sceni Srbije Tomislav Nikoli} - "druga violina" uspe{nija od "prve violine" Miroljub Labus i Mla|an Dinki} - "eksperti" u politici Dragoljub Mi}unovi} - izborni debakl kao vrhunac politi~ke karijere Boris Tadi} - pobeda forme nad sadràjem Bogoljub Kari} - kontroverzni tajkun u politici

54 56 61 70 70 71 76 80 88 93 93 96 101 103 105 5


Tematske okosnice kampanja za parlamentarne izbore Prvi vi{estrana~ki izbori 1990. godine: srpsko dràvno i nacionalno pitanje

109

Majski savezni i decembarski republi~ki izbori 1992. godine: nacionalni i dràvni interes vs. alternacija na vlasti i reforma dru{tva

116

Republi~ki parlamentari izbori 1993. godine: strategija "otre`njenja" opozicije vs. strategija "zavo|enja" reìma

124

Savezni parlamentarni izbori 1996. godine: na pragu novog veka

130

Republi~ki parlamentarni izbori 1997. godine: za ili protiv izbora

135

Savezni parlamentarni izbori 2000. godine: ve} vi|ena fantazmagori~na reìmska vizija Srbije i DOS-ova vizija "druge" Srbije

138

Parlamentarni izbori 2003: socijalna umesto nacionalne demagogije

145

Parlamentarni izbori 2007: i nacionalna i socijalna demagogija

149

Slogani - "udarna pesnica" izbornih kampanja?

153

O izbornom sloganu uop{te

153

Vrste politi~kih slogana

156

Slogani partija i kandidata u Srbiji Slogani SPS - od apsolutnog vladara do borbe za status parlamentarne stranke Slogani DSS-a - Brzo ste~ena, ali i brzo pro}erdana podr{ka Slogani DS - Od opozicije do vlasti, od vlasti do opozicije, kohabitacije i vladaju}e koalicije sa DSS-om Slogani SRS - Uvek drugi, nekada i prvi, ali nikada pobednici Slogani G17 plus - Od nevladine organizacije, preko vladine organizacije do politi~ke partije Slogani SPO - od najja~e opozicione stranke do politi~ke marginalizacije Neki od slogana ostalih partija i kandidata

158 159

Efekti slogana u izbornim kampanjama

175

Sredstva i oblici komuniciranja sa bira~ima

6

109

160 164 169 170 172 173

177

Medijsko izve{tavanje, medijske manipulacije i manipulacije medijima

177

Borba opozicije za publicitet Javnost rada parlamenta kao sredstvo promocije partija i lidera Propaganda akcijom Pseudodoga|aji u strana~koj propagandi

181 184 188 204

Besplatni oblici promocije stranaka i kandidata u izbornim kampanjama Predstavljanje stranaka i kandidata na medijima Medijske debate i dueli

213 213 219

Sadràj

Pla}eni oblici promocije stranaka i kandidata Promotivni skupovi Terenska kampanja TV spotovi Reklame stranaka i kandidata na radiju Reklame u {tampanim medijima Kampanje plakatiranja i "rat" plakatima Slanje pisama na ku}ne adrese bira~a [tampani izborni materijali i izborne "dìdà-midè" Internet kao sredstvo promocije stranaka u Srbiji Interpersonalna komunikacija u promociji stranaka i kandidata Izborne kampanje i moral

230 230 235 237 259 259 263 276 277 279 281 283

O odnosu politike, izbornih kampanja, politi~kog marketinga i morala uop{te

283

Izborne kampanje i moral u Srbiji Izborne zloupotrebe, mahinacije i manipulacije "Prljave" kampanje O demagogiji i nedoslednosti O (zlo)upotrebi dece O (zlo)upotrebi religije O (zlo)upotrebi javnih li~nosti O (zlo)upotrebi ìvotinja Uvrede, elementarni prostakluci i psovke

288 288 291 305 313 315 316 319 323

Prilozi Prilog br. 1 - Obra}anje predsednika SRJ S. Milo{evi}a gra|anima posle okon~anja agresije NATO-a na SRJ Prilog br. 2 - Promene rejtinga S. Milo{evi}a Prilog br. 3 - Promene rejtinga V. Dra{kovi}a Prilog br. 4 - Popularnost S. Milo{evi}a i M. Pani}a pred izbore 1992. Prilog br. 5 - Promene rejtinga V. [e{elja Prilog br. 6 - Promene rejtinga V. Ko{tunice Prilog br. 7 - Komparativni rejting S. Milo{evi}a i V. Ko{tunice do avgusta 2000. godine Prilog br. 8 - Izborna trka predsedni~kih kandidata 2000. Prilog br. 9 - Elementi imidà S. Milo{evi}a i V. Ko{tunice pred savezne predsedni~ke izbore 2000. godine Prilog br. 10 - Predstave gra|ana o idealnom politi~aru i o nekoliko relevantnih lidera decembra 2003. godine

333 335 337 338 339 340 341 342 343 344 345

7


Prilog br. 11. - Sukobi u rukovodstvu DS-a povodom njenog pretvaranja u lidersku stranku u vreme Z. \in|i}a Prilog br. 12 - Promene rejtinga Z. \in|i}a Prilog br. 13 - Osobine tri odabrana lidera Srbije sredinom 2001. godine Prilog br. 14 - Interpretacija rezultata faktorske analiza ocena lidera od strane gra|ana pred predsedni~ke izbore 2004. godine Prilog br. 15 - Promene rejtinga T. Nikoli}a Prilog br. 16 - Promene rejtinga M. Labusa Prilog br. 17 - Kompetentnost lidera za sprovo|enje politi~kih i ekonomskih reformi pred parlamentarne izbore 2003. godine Prilog br. 18 - Promene rejtinga D. Mi}unovi}a Prilog br. 19 - Promene rejtinga B. Tadi}a Prilog br. 20 - (Ne)poèljnost pojedinih na~ina promocije stranaka i kandidata za bira~e i najpoèljniji na~in promocije Prilog br. 21 - Inicijative za opoziv kao sredstvo propagande akcijom Prilog br. 22 - Neki primeri opstrukcije rada parlamenta kao na~in promocije stranaka Prilog br. 23 - Neki primeri propagande akcijom Otpora Prilog br. 24 - Nekoliko primera {trajkova i sabotaà sa politi~kom pozadinom kao oblik propagande akcijom Prilog br. 25 - Pozivi na gra|ansku neposlu{nost i pobunu u govorima strana~kih lidera Prilog br. 26 - Neki primeri kori{}enja nasilja, ometanja skupova i promotivnih aktivnosti politi~kih oponenata i demoliranja strana~kih prostorija Prilog br. 27 - Pretnje nasiljem i upotreba nasilja na skup{tinskim zasedanjima Prilog br. 28 - Saop{tenja o nekoliko poku{aja atentata na S. Milo{evi}a Prilog br. 29 - Ubistvo biv{eg na~elnika DB M. Gavrilovi}a i poku{aji da se ono iskoristi u propagandne svrhe Prilog br. 30 - Demonstracija sile od strane Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije Prilog br. 31 - Primeri inicijativa za ocenu ustavnosti zakona i odluka dràvnih organa Prilog br. 32 - Neki od primera tu`bi sa politi~kom pozadinom Prilog br. 33 - Pseudodoga|aji u kampanji obnove i izgradnje zemlje posle NATO bombardovanja Prilog br. 34 - Terenska kampanja M. Labusa pred prve predsedni~ke izbore 2002. godine Prilog br. 35 - Neki od incidenata prilikom akcija plakatiranja 8

346 348 349 350 352 353 354 355 356 357 358 361 363 365 367 369

380 383 385 387 392 395 406 407 409

Sadràj

Prilog br. 36 - Obra}anje predsednika SRJ S. Milo{evi}a gra|anima u o~ekivanju II kruga saveznih predsedni~kih izbora Prilog br. 37 - Izvodi iz izlaganja potpredsednice DA N. Kolundìje na konferenciji za novinare Prilog br. 38 - Deo medijske pri~e o izno{enju novca u inostranstvo Prilog br. 39 - Medijske pri~e o izno{enju zlata u inostranstvo Prilog br. 40 - Neki detalji u vezi sa aferom "Pavkovi}" Prilog br. 41 - [e{eljev psiho-analiti~ki profil S. Milo{evi}a Prilog br. 42 - Kori{}enje la`nih obe}anja, zastra{ivanja bira~a, la`nog patriotizma, bla}enja protivnika i istina i ~injenica u kampanjama relevantnih politi~kih stranaka Literatura

412 416 418 421 423 428 429

431

9


10

Sadràj

Predgovor Normativno posmatrano, u demokratskim dru{tvima cilj izbornih kampanja, kao nesumnjivo najva`nijeg vida politi~kog komuniciranja, jeste da omogu}e racionalni izbor bira~ima kako bi svoj glas dali jednom od vi{e u~esnika izbora, i to onom koji bi najpotpunije zadovoljio njihove interese, potrebe i aspiracije. To podrazumeva upoznavanje bira~a od strane u~esnika izbora sa svojim programskim i izbornim ciljevima, sa kadrovskim potencijalima uop{te, a posebno sa kvalitetima kandidata, sa organizacionim, akcionim, finansijskim i drugim potencijalima, sa podr{kom koju u~esnik izbora uìva u bira~kom telu u celini i u pojedinim njegovim segmentima, sa karakteristikama njegovih podràvalaca i simpatizera, sa podr{kom koju uìva u inostranstvu i sl. Normativno, ne moè se osporiti legitimnost ne samo ovoj informativnoj, ve} i jednoj drugoj, persuazivnoj funkciji izbornih kampanja - uveravanju bira~a od strane partija da su ba{ njihovi politi~ki ciljevi i kandidati najbolji, najprihvatljiviji, najkorisniji za samog bira~a i njegovu porodicu, za socijalnu grupu kojoj pripada ili dru{tvo i dràvu u celini. Izborne kampanje, me|utim, ~esto postaju besomu~an lov na glasa~e u kojem se pojednostavljuje i iskrivljuje stvarnost, poku{ava da {okira publika, utrkuje u demagogiji, bezgrani~nom (samo)hvalisanju i bezobzirnom diskreditovanju konkurenata, gde se zloupotrebljavaju dràvne institucije u promotivne svrhe stranaka i kandidata, tro{e velike sume novca iz javnih, ali i prikrivenih izvora finansiranja, zloupotrebljavaju rezultati istraìvanja raspoloènja bira~a, orkestrira zaglu{uju}a medijska halabuka, utrkuju izan|ali, ali i novope~eni, stru~njaci za marketing, odnose sa javno{}u, analiti~ari i pretenciozni novinari i sl. u nategnutim interpretacijama izborne ponude, "obja{njavanju" stvarnih namera jednih i "razotkrivanju" prikrivenih namera drugih izbornih aktera, naj~e{}e bez ozbiljnog pokri}a, itd. I pored o~itog raskoraka izme|u normativnog koncepta i onoga u {ta se o~ituje u praksi, izborne kampanje kod nas sasvim sporadi~no predstavljaju predmet ozbiljnijeg nau~nog istraìvanja, a detaljnija, stru~no utemeljena rasprava o njima stalno izostaje. Zbog toga mi se ~inilo korisnim izrada jedne monografije posve}ene izbornim kampanjama stranaka i kandidata u Srbiji kako za stru~nu javnost i za {irok krug poslenika u politi~kim strankama, izbornim {tabovima, marketin{kim agencijama, medijima, tako i za znatan broj studenata koji se obrazuju u okviru vi{e edukativnih disciplina kao {to su politi~ki marketing i odnosi s javno{}u, politi~ki menad`ment, politi~ko komuniciranje, ali i politi~ka sociologija, psihologija politi~kog pona{anja i sl. Monografija "IZBORNE KAMPANjE: pohod na bira~e - Slu~aj Srbije od 1990. do 2007. godine" zami{ljena je kao poku{aj da se tematizuju neke od osnovnih kontroverzi u vezi sa izbornim kampanjama uop{te, posebno u vezi sa izbornim kampanjama u Srbiji od uvo|enja vi{estrana~kog sistema devedesetih godina XX veka. Zbog toga je i sadràj rada tematski organizovan, pri ~emu je svaka od tema obra|ena dijahrono, uz ukazivanje na relevantna teorijska i stru~na stanovi{ta, analizu prakse, prezentovanje raspoloìve empirijske evidencije, kao i navo|enje karakteristi~nih primera. Vreme neumitno prolazi, mnogi izvori nestaju, mnogi doga|aji se sve teè mogu rekonstruisati, sve }e manje biti ìvih aktera i svedoka ovih zbivanja, a i se}anje je za nauku i struku prili~no nepouzdan saveznik, pa je u radu prezentovana obimna faktografska gra|a u vidu objek11


tivnih podataka, rezultata javnomnjenjskih istraìvanja, citata partijskih dokumenata, izjava lidera, medijskih priloga itd. Za po~etak perioda u kojem se vr{i analiza izbornih kampanja u Srbiji uzeta je godina uvo|enja vi{epartijskog sistema u Srbiji, mada se jo{ od 1987. godine, sa politi~kim usponom S. Milo{evi}a na najvi{e politi~ke i dràvne funkcije u Srbiji, jo{ u predve~erje jednostrana~kog sistema, uo~avaju izvesne tendencije u politi~koj propagandi koje zna~ajno opredeljuju karakteristike izbornih kampanja glavnog aktera na politi~koj sceni Srbije sve vreme devedesetih godina XX veka - Socijalisti~ke partije Srbije (SPS), nastavlja~a Saveza komunista Srbije (SKS), vladaju}e stranke iz perioda jednostrana~kog sistema. Re~ je o prirodi partije, o prirodi njene propagande uop{te, o tematskoj okosnici njenih kampanja, o klju~nim elementima imidà lidera stranke i same stranke, o brojnim infrastrukturnim, kadrovskim, materijalnim i drugim prednostima, o pristupu medijima i sl, {to je sve imalo i te kako uticaja ne samo na kasnije izborne kampanje SPS-a, ve} i na kampanje drugih, kasnije formiranih politi~kih stranaka i njihovih lidera, o ~emu je moralo biti re~i u radu. Analiza izbornih kampanja zasniva se na relevantnoj nau~noj i stru~noj literaturi, kao i na vi{e od 46 istraìvanja javnog mnjenja Centra za politikolo{ka istraìvanja i javno mnjenje Instituta dru{tvenih nauka (CPIJM IDN) od 1990. do 2007. godine, na analizama sadràja poruka u izbornim kampanjama u Srbiji 1990. i 1992. godine nekada{njeg Jugoslovenskog instituta za novinarstvo, na bazi podataka od 1990. do 2007. o politi~kim strankama u Srbiji Polihistor (autori S. Fajgelj i Z. Slavujevi}), kao i na mojim elektronskim bazama podataka koje sadrè 602 TV i 15 radio spotova stranaka i kandidata u Srbiji, 1.140 politi~kih plakata, novinskih reklama i pisama bira~ima, 59 predstavljanja, 10 TV duela i debata, 29 zapisa sa izbornih konvencija i javnih skupova, 250 politi~kih karikatura itd. Posebno su mi bili od koristi rezultati 15 studija koje sam radio sa grupom saradnika u okviru CPIJM (Lj. Ba}evi}, D. Panti}, S. Fajgelj, J. Mati}, Z. Lutovac) za potrebe pojedinih stranaka i kandidata na izborima, a koje su sadràle preporuke za izradu strategija njihovih izbornih kampanja ili za profilisanje njihovog identiteta i pozicioniranje na partijskoj sceni. Zoran \. Slavujevi} U Beogradu, 15. oktobar 2007. godine

12


Zna~aj, funkcije i ciljevi izbornih kampanja Zna~aj izbornih kampanja Izbori predstavljaju sine qua non savremene demokratije, a izborna odluka bira~a rezultat je sloènih procesa politi~kog komuniciranja u kojima se ostvaruju funkcije politi~kog informisanja, politi~ke socijalizacije i edukacije, a posebno i politi~kog ube|ivanja. Zna~aj izbora u savremenim dru{tvima, njihovo periodi~no odràvanje i maksimalan intenzitet procesa politi~kog komuniciranja pred izbore posebno isti~e zna~aj izbornih kampanja. Osnovna funkcija izborne kampanje jeste da obezbedi podr{ku bira~a partiji ili kandidatu kao pretendentima na vlast. Bez izbornih kampanja nema ni izbora. Izbornim kampanjama promovi{u se partije i kandidati u borbi za vlast, njihovi programi i ideje, pokre}u se najaktuelnija pitanja i vr{i kristalizacija mogu}ih re{enja. Izborne kampanje pospe{uju regrutovanje i promociju lidera, pridobijaju bira~e i motivi{u ih da iza|u na izbore i glasaju za odre|enu partiju ili kandidata. Njima se stimuli{u gra|ani da se uklju~uju u politiku, formira se politi~ko mnjenje, priprema javnost za odre|ene politi~ke odluke ili, pak, obezbe|uje naknadna podr{ka ve} donetim politi~kim odlukama itd. Izborne kampanje, dakle, posreduju izme|u odluke partije ili kandidata da se upusti u izbornu borbu za vlast i odluke gra|ana kome }e da povere da u njihovo ime vr{i vlast, u njima se u pregnantnom vidu ocrtavaju politi~ki subjekti i njihova borba za vlast. Posebno se uo~ava pove}anje zna~aja izbornih kampanja u situacijama kada opada uloga partija, kada dolazi do atrofije partijskog tkiva i zamiranja partijskih aktivnosti (Kaid, Holtz-Bacha, 1995: 9), kao i u slu~aju izjedna~enog odnosa snaga izbornih takmaca. Ovakav zna~aj izbornih kampanja, naravno, ne zna~i da su one same po sebi presudne za rezultate izbora, ve} samo to da sve ono {to moè da bude va`no za izbornu odluku bira~a uglavnom biva posredovano izbornom kampanjom. Zato je izborna kampanja uvek presek politi~kih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih, nacionalnih, religijskih i drugih procesa u odre|enom trenutku, a time {to se u kampanjama artikuli{u najva`niji dru{tveni problemi i kristalizuju re{enja za njih, izborne kampanje jesu i ~inilac usmeravanja va`nih dru{tvenih procesa. Funkcije izbornih kampanja Osnovna funkcija izbornih kampanja jeste da obezbede podr{ku bira~a pretendentima na vlast - funkcija mobilizacije podr{ke bira~a, na {ta ukazuje i sam naslov ovog rada. Izborne kampanje predstavljaju ~esto krajnje bezobziran lov na glasove bira~a, u kojem se ~ine da su dozvoljena gotovo sva sredstva. Neizbeàn deo izbornih kampanja predstavlja zaglu{uju}a medijska halabuka, kako u vidu publiciteta, tako i u vidu pla}enog ogla{avanja, odnosno reklamiranja, pa se pred izbore njihovi u~esnici ne "skidaju" sa TV ekrana, a saop{tenja izbornih {tabova i kandidata preplavljuju redakcije medija. 13


Posebno nagla{en deo izbornih kampanja predstavlja masovno i ritualizovano {trapaciranje u~esnika izbora po svim krajevima zemlje, "instant" posete krajnjim zabitima u kojima se u kontaktima sa bira~ima iskazuje neizmerna briga o njihovim problemima i sl. U izbornim kampanjama do maksimuma se angaùju raspoloìvi organizacijski, kadrovski, finansijski i drugi potencijali, ~esto poduprti raznim vidovima pomo}i sa strane itd. Ne samo u izbornim {tabovima i oko njih, ve} i u celokupnom dru{tvu u vreme kampanje stvara se, dakle, posebna kolektivna psihoza, {to sve zajedno podupire uverenje o izuzetnom zna~aju izbornih kampanja. I pored toga {to je neta~no, ra{ireno je uverenje da same izborne kampanje preko no}i stvaraju izborne pobednike, da je dovoljno koncipirati i realizovati dobru kampanju da bi se ostvarili bilo koji izborni ciljevi. Ovakvo uverenje, koje ima ishodi{te u ranim komunikolo{kim teorijama o hipodermi~kom dejstvu medija, odnosno o svemo}i medija, {ire sami mediji (koji uveliko profitiraju u vreme izbornih kampanja), ali i mnogi drugi - politi~ari (koji zasluge u slu~aju izbornog uspeha pripisuju sebi, a eventualne neuspehe svaljuju na le|a izbornih {tabova i angaòvanih marketin{kih agencija i stru~njaka), politi~ki savetnici, agencije i stru~njaci za istraìvanja javnog mnjenja, politi~ki marketing, odnose sa javno{}u i razli~iti me{etari (za koje izborna kampanja predstavlja izvor dobre, makar i kratkotrajne zarade, a bez velikih rizika jer se se odgovornost za izborni neuspeh objektivno prevaljuje na le|a u~esnika izbora za koga rade), brojni eksperti i analiti~ari koji izvla~e odgovore na sva mogu}a pitanja "iz rukava" itd. No, i pored svih teorijskih i metodolo{kih problema u vezi sa egzaktnim merenjem efekata izborne kampanje (Detaljnije u: Slavujevi}, 2007: 201-4), uverenje u izuzetan zna~aj kampanja za rezultate izbora suo~ava se sa neumoljivim rezultatima istraìvanja po kojima su efekti izbornih kampanja veoma skromni. Sredinom ~etrdesetih godina XX veka, P. Lazarsfeld, B. Berelson i H. Gaudet u knjizi The People's Choice, na temelju analize rezultata ameri~kih predsedni~kih izbora odrànih 1940. godine, ustanovljavaju da se odluka glasa~a vi{e zasniva na stavovskim predispozicijama, partijskoj (grupnoj) identifikaciji i interpersonalnoj komunikaciji nego na medijski posredovanim porukama, odnosno da su efekti intenzivno kori{}enih masovnih medija u izbornim kampanjama tek jedan od ~inilaca koji uti~e na izbornu odluku. Brojna istraìvanja u okviru tzv. teorije o ograni~enim efektima, razvijane na radovima B. Berelsona, J. Klappera, G. A. Steinera, E. Katza i P. Lazarsfelda o selektivnoj izloènosti pojedinaca porukama, selektivnom opaànju i prihvatanju poruka, dvostepenom toku komunikacije i sl, potvr|uju zaklju~ak da su efekti izbornih kampanja1) na formiranje izbor-

1)

Ina~e, u komunikolo{koj i politikolo{koj literaturi susre}u se razli~ite klasifikacije efekata koje masovni mediji uop{te, a posebno izborne kampanje imaju na pona{anje bira~a. Elementarnu i naj{ire prihva}enu klasifikaciju efekata dao je J. Klapper jo{ u radu The Effects of Mass Communication iz 1960. godine. Prema njemu mogu}e je razlikovati ~etiri vrste efekata kampanja na izborno pona{anje bira~a, i to: formativne efekte - izgra|ivanje stava o do tada nepoznatoj pojavi, doga|aju ili li~nosti, osnaùju}e efekte - u~vr{}ivanje i poja~avanje ve} postoje}ih stavova, efekte malih promena - modifikacije stava bez njegove zna~ajne promene, i efekte promene stava - potpuno preokretanje stava. D. Nimmo sintetizuje razli~ite klasifikacije efekata izbornih kampanja na stavove ljudi i razlikuje efekte formiranja stavova o nekoj novoj pojavi, doga|aju, partiji ili kandidatu, efekte pridobijanja - pristajanje uz odre|enu partiju ili kandidata i pored ranijih afiniteta prema drugoj partiji ili kandidatu, odnosno promena, konverzija stava, i najzad, efekte modifikovanja - promena intenziteta stava o odre|enoj partiji ili kandidatu, pri ~emu se ne menja smera

14


ne odluke bira~a prili~no ograni~eni - da se ispoljavaju, pre svega, kao u~vr{}ivanje ve} formirane izborne orijentacije velikog dela bira~kog tela i kao, u izvesnoj meri, kristalizacija izborne odluke neodlu~nih da li da glasaju i za koga da glasaju. Pojedini autori isti~u da je u kampanji lak{e posti}i efekte formiranja, kristalizacije i osnaìvanja nego promene stava (Denton, Woodward, 1990: 172). A. Steinberg pokazuje (1976: 171) da kampanja proizvodi kod oko 70% bira~a "osnaùju}e" i "aktiviraju}e" efekte, na 15% bira~a uop{te ne uti~e, u 5% slu~ajeva raniji privrènici neke partije postaju neodlu~ni, a samo u 5% slu~ajeva izaziva "konverziju" stava - pristalice jedne partije prelaze u tabor pristalica druge partije. I D. Nimmo (1970: 195) tako|e smatra da su naj~e{}i efekti osnaìvanja i slabljenja intenziteta stava, a najre|i efekti pridobijanja. U pojedinim situacijama, me|utim, mogu biti zna~ajni i efekti pridobijanja (u slu~aju raspada pojedinih stranaka, njihovog bojkota izbora ili povla~enja odre|enog kandidata iz izborne trke kada je mogu}e masovnije prebacivanje njihovih pristalica ka drugim strankama i kandidatima). Ne mogu se, u odre|enim uslovima, prevideti ni efekti kristalizacije stava (na primer, kada je pre kampanje veliki broj neopredeljenih bira~a, bira~a izloènih protivure~nim pritiscima, pa u kampanji formiraju izbornu odluku), efekti aktiviranja stava (kada se o~ekuju neizvesni izbori u kojima svaki glas postaje zna~ajan za pobedu, pa se kampanje fokusiraju na motivisanje vlastitih pristalica na {to ve}i izlazak na izbore) ili efekti formiranja stava (sa pojavom novih u~esnika izbornih borbi). Ukratko, izborna odluka bira~a u velikoj meri opredeljena je dejstvom niza dugotrajnijih i dubljih socijalnih determinanti, pa i individualnim karakteristikama bira~a, a ne samo, pa ni prvenstveno, dejstvom situacionih faktora, kao {to su karakteristike konkretne izborne kampanje. Te determinante politi~ki subjekt u vreme koncipiranja i realizacije konkretne izborne kampanje zati~e kao aktivne, deluju}e, one su mu "zadate" i ne moè ni lako ni brzo da ih menja. Ono {to moè to je da ih ozbiljno uzme u razmatranje u odre|ivanju vlastitih izbornih ciljeva i koncipiranju strategije kampanje. Kada je re~ o efektima same izborne kampanje odre|ene partije ili kandidata, oni u velikoj meri zavise od objektivnog sagledavanja konkretnog odnosa politi~kih snaga i razumevanja zbivanja na politi~koj sceni u odre|enom trenutku, od realne procene vlastitih potencijala sa kojima se kre}e u kampanju i realnosti postavljenih ciljeva kampanje, od adekvatnog koncipiranja, razrade i doslednog sprovo|enja odgovaraju}e strategije kampanje, kao i od karakteristika ciljnih grupa ka kojima se kampanja usmerava.

stava. Promene intenziteta stava mogu da se ispolje u pet vidova i to kao osnaìvanje stava u prilog odre|enog kandidata i partije (pretvaranje "umerene" u "tvrdu" pristalicu neke stranke ili kandidata), slabljenje stava - smanjivanje privrènosti odre|enoj partiji ili kandidatu (kada "tvrdi" demokrata postaje "umereni" demokrata), neutralizacija stava, kada pristalica neke stranke ili kandidata po~ne da se koleba u pogledu stranke ili kandidata koje je podràvao, ali jo{ uvek nema sna`nije afinitete prema nekoj drugoj partiji ili kandidatu, ili kada odlu~ni protivnik stranke ili kandidata po~ne da pokazuje izvesne afinitete prema njima, ali jo{ ostaje privrèn drugoj partiji ili kandidatu, kristalizacija stava - zauzimanje stava u prilog odre|ene partije ili kandidata i pored protivure~nih afiniteta bira~a (kada pre kampanje neodlu~an glasa~, pod uticajem kampanje, formira izbornu odluku i glasa za odre|enu partiju ili kandidata i pored toga {to smatra da postoje razlozi i za i protiv takve odluke ili, pak, kada postoji disonanca racionalne i emotivne komponente stava, pa glasa rukovo|en emocijama ili podsvesnim te`njama), i najzad, efekte aktiviranja ve} postoje}ih pozitivnih (ili negativnih) stavova prema odre|enoj partiji ili kandidatu, pa se bira~ uklju~uje u njihove aktivnosti, izlazi na izbore i glasa za njih. (Detaljnije u: Slavujevi}, 2007: 193-9) 15


"Ono {to je vidljivo u propagandi, {to je spektakularno i {to nam uvek izgleda neshvatljivo, neverovatno, mogu}e je samo kao nastavak duge pripreme, malo eksplicirane", pisao je J. Ellul (1962: 43), jedan od najzna~ajnijih autora o savremenoj propagandi. Zbog toga, izborna kampanja postiè maksimalne efekte ukoliko predstavlja deo osmi{ljene dugoro~nije strategije propagandnog nastupa politi~kog subjekta. To ne protivre~i ~injenici da se po koji izbori zavr{e iznena|uju}im rezultatima ili, pak, da kampanja nekog novog lica na politi~koj sceni i novoformiranog politi~kog subjekta donese uspeh, ali naj~e{}e zahvaljuju}i nizu situacionih faktora (lo{a izborna ponuda, kompromitovanost "glavnih" politi~kih "igra~a", dejstvo iznenadnih doga|aja, kao {to moè da bude izbijanje socijalnih nemira ve}ih razmera, teroristi~ka akcija i sl). U politici i od politike ne ìvi se od danas do sutra, pa i izborne kampanje mogu da imaju ve}e efekte tek ukoliko predstavljaju vr{ne ta~ke dugoro~nijih promotivnih aktivnosti politi~kog subjekata. Tek tada one mogu da ra~unaju ne samo na dejstvo situacionih faktora, ve} i na efekte prethodnih "investicija". Druga osnovna funkcija izborne kampanje jeste informativna funkcija. Ova funkcija politi~kog komuniciranja i samih izbornih kampanja, kao najzna~ajnijeg dela politi~kog komuniciranja, pretpostavka je funkcionisanja demokratije uop{te. Ovde nije re~ samo o normativnoj pretpostavci (u smislu da ona predstavlja temelj tzv. racionalnog izbora), ve} i o stvarnoj pretpostavci, bez obzira na prisustvo persuazivnih elemenata u politi~kom informisanju, a posebno na njihovu dominaciju u izbornim kampanjama. Na izborima u~estvuju, pa se i u kampanjama pojavljuju razli~iti politi~ki subjekti, "stari" i "novi", pokre}u se va`ni dru{tveni problemi i iznose razli~ita stanovi{ta o njihovim uzrocima i mogu}nostima re{avanja itd, pa intenzivan politi~ki ìvot u vreme kampanja i njihovo medijsko "pokrivanje" omogu}uju bira~ima da dobiju obilje informacija o njima da budu upoznati sa razli~itim politi~kim opcijama, sa karakteristikama njihovih personalnih i socijalnih nosilaca, sa razli~itim predlozima za re{avanje va`nih dru{tvenih problema, sa konsekvencama ovakvih ili onakvih re{enja itd. Zbog toga, jedan od nespornih rezultata empirijskih istraìvanja predstavlja ukazivanje na zna~ajan informativni doprinos izbornih kampanja. Posebno se ukazuje, na primer, na doprinos medijskih debata i duela, pa i politi~kih reklama obave{tavanju bira~a o stavovima politi~kih subjekata o pojedinim temama. Njima se ~esto pripisuje ~ak i ve}i doprinos informisanju bira~a nego redovnim informativnim programima (Just, Crigler, Wallach, 1990: 120-1), a po istraìvanju T. Pattersona i R. McClurea (1976: 42), za 36% je pove}ano znanje o razli~itim dru{tvenim problemima onih koji su ~esto gledali politi~ke TV reklame u kojima se ovi problemi tretiraju. Izborne kampanje, me|utim, imaju i neke druge zna~ajne, mada latentne funkcije kao {to su: y Simboli~ka funkcija - Uklju~uju}i ljude u izborne borbe, kampanje osnaùju utisak da dati politi~ki sistem omogu}uje prevo|enje mno{tva individualnih interesa, potreba, aspiracija u javnu politiku. Zbog toga se ~esto isti~e da kampanje predstavljaju "simboli~ki izraz narodne volje". y Integrativna funkcija - Kako se izborne kampanje odvijaju u okvirima datog politi~kog sistema, one svojim dejstvom, posmatrano u celini, doprinose osnaìvanju uverenja u legitimnost sistema, njegovih institucija i procedura, uverenja da jedino posredstvom uspostavljenih institucija i procedura mogu da se artikuli{u, legitimizuju, promovi{u i realizuju interesi razli~itih dru{tvenih grupa i pojedinaca, i razre{avaju eventualni konflikti. 16


y Ideolo{ka funkcija - U kampanjama se vr{i i pridobijanje pristalica za razli~ite ideolo{ke orijentacije i op{te poglede na ure|enje dru{tva, {to predstavlja sadràj ideolo{ko-doktrinarne funkcije. Ova funkcija izbornih kampanja se sastoji, dakle, u {irenju razli~itih ideolo{kih orijentacija relevantnih politi~kih subjekata u dru{tvu. y Participativna funkcija - Izbornim kampanjama {iri se i uverenje me|u bira~ima da sami u~estvuju u upravljanju dràvom, makar na taj na~in {to uti~u na izbor onih koji }e vladati, a time i na odabir kako op{tih pravaca razvoja dru{tva koji njihovi izabranici zagovaraju u kampanji, tako i sasvim konkretnih re{enja za odre|ene dru{tvene probleme. y Funkcija ja~anja uloge politi~kog vo|stva - Bez obzira o kakvom tipu izbora i kampanja je re~, uloga lidera u kampanjama je nezamenjiva. Politi~ko vo|stvo ne samo da odlu~uje o svim zna~ajnim pitanjima kampanje, ve} su lideri i kandidati uvek i glavni akteri borbe za vlast, komunikatori sa javno{}u i nosioci izbornih poruka. Time se posredno osnaùje i uverenje da je sasvim legitimna funkcija lidera da upravljaju aktivnostima drugih. Izborni ciljevi kao determinanta strategije izbornih kampanja Strategiju izbornih kampanja neposredno opredeljuje ~itav niz ~inilaca, u zavisnosti od konkretnih uslova u kojima se odvija izborna borba. Najop{tije uzev, to su: y Op{ti dru{tveni uslovi, pod kojima se podrazumevaju op{te karakteristike dru{tva (dru{tva sna`nog bazi~nog konsenzusa vs. dru{tva temeljnih socijalnih, ideolo{kih, politi~kih, nacionalnih, verskih i drugih rascepa; dru{tva "organske" vs. dru{tva "mehani~ke" solidarnosti; dru{tva autoritarnih obrazaca pona{anja vs. dru{tva u tranziciji vs. dru{tva etabliranih liberalnih obrazaca pona{anja i demokratske kulture itd), karakteristike dru{tvene strukture (stepen socijalne i interesne segmentacije, nivo obrazovanja, "stil ìvota", temeljne vrednosne orijentacije itd), i ekonomsko i politi~ko stanje u dru{tvu (prosperitetna dru{tva vs. dru{tva stagnacije vs. krizna dru{tva; dru{tva "blagostanja" vs. dru{tva "u razvoju" vs. "siroma{na" dru{tva; stanje ljudskih prava i sloboda, posebno slobode politi~kog organizovanja i slobode informisanja) itd; y Karakteristike politi~kog i izbornog sistema, kao {to su: tip politi~kog reìma (demokratski vs. autoritarni reìm; sistem podele vlasti vs. sistem jedinstva vlasti itd); tip izbora (jednostrana~ki vs. dvostrana~ki vs. vi{estrana~ki; predsedni~ki vs. parlamentarni; nacionalni vs. lokalni; op{ti vs. dopunski izbori itd) i karakteristike izbornog sistema (ve}inski vs. me{ovit vs. proporcionalni izborni sistem), i y Karakteristike partija koje u~estvuju na izborima i njihovih lidera, odnosno kandidata. Ono {to predstavlja konstantna obele`ja Srbije od po~etka devedesetih godina XX veka do 2007. godine jeste da je srpsko dru{tvo dru{tvo temeljnih socijalnih, ideolo{kih, politi~ki i nacionalnih rascepa, dakle, dru{tvo bez {ireg bazi~nog konsenzusa o nizu va`nih dru{tvenih pitanja; da spada u red dru{tava u tranziciji sa sna`nim prisustvom autoritarnih i postepenim razvojem liberalnih obrazaca pona{anja, uz veliki broj gra|ana sa ambivalentnim, nedoslednim vrednosnim orijentacijama; da dugo predstavlja krizno i "siroma{no" dru{tvo {to je spre~avalo razu|eniju socijalnu i interesnu segmentacijom; da predstavlja politi~ki sistem nagla{enog strana~kog pluralizma itd. Ove trajnije karakteristi17


ke srpskog dru{tva na}i }e snaàn izraz u izbornim kampanjama. Ipak, karakterizacija Srbije u posmatranom periodu prema ~itavom nizu drugih ~inilaca koji odre|uju strategiju izborne kampanje zna~ajno se menjala (smena autoritarnog i ustoli~enje demokratskog politi~kog reìma; ~este promene izbornog sistema i jo{ ~e{}i, redovni i vanredni, izbori na brojnim nivoima dràvnog organizovanja; veoma dinami~ne promene "partijske mape" koje odràvaju prili~nu konfuziju na partijskoj sceni zbog postojanja velikog broja nedovoljno profilisanih partija, neprestanog formiranja novih i ga{enja "starih" partija, zbog brojnih koalicija uglavnom kratkog trajanja, ~estih ideolo{kih i programskih preorijentacija relevantnih politi~kih stranaka, promena partijskih lidera poslednjih godina i sl), {to je prinu|ivalo stranke i kandidate da u kratkom vremenskom periodu ~esto menjaju strategije izbornih kampanja, ako ne uvek u celini, ono bar u nekim zna~ajnim delovima. Strategija izborne kampanje, me|utim, najneposrednije je opredeljena ciljevima sa kojima partija ili kandidat ulaze u izbornu borbu. Postoje razli~ite manje-vi{e potpune sistematizacije izbornih ciljeva (Lindon, 1986: 80; Nimmo, 1970: 16; Jennings, Zeigler, 1966: 2), ali najop{tije, oni mogu da budu: y Maksimalisti~ki izborni ciljevi podrazumevaju pobedu na izborima, odnosno realizaciju tzv. upravlja~kog potencijala2) i to: osvajanje apsolutne ve}ine u parlamentu, koja omogu}uje potpuno preuzimanje legislativne i egzekutivne vlasti, odnosno neometano vladanje kao "dominantne partije", ili osvajanje relativne parlamentarne ve}ine, koja omogu}uje dobijanje mandata za samostalno formiranje vlade ili mandata za formiranje koalicione vlade sa nekom drugom, manjom strankom, pri ~emu je odlu~uju}i uticaj ve}inske ~lanice koalicije na vr{enje legislativne i egzekutivne vlasti. y Umereni izborni ciljevi zna~e ostvarivanje "dobrih" izbornih rezultata u cilju ostvarivanja uticaja na odlu~ivanje u parlamentu i u~e{}a u vr{enju vlasti. Oni mogu da budu: osvajanje dovoljnog broja poslani~kih mesta da bi se obezbedio status sna`ne opozicije u parlamentu koju ve}ina ne}e mo}i da ignori{e; osvajanje odre|enog broja poslani~kih mesta {to omogu}uje eventualni ulazak u postizbornu koaliciju sa pobednikom i dobijanje odre|enih resora u vladi ili, pak, blokiranje dono{enja pojedinih odluka u dogovoru sa drugim opozicionim parlamentarnim partijama, odnosno realizaciju tzv. koalicionog potencijala; pove}anje broja poslani~kih mesta u parlamentu kao potvrda ispravnosti partijske politike i promocije kao "partije u usponu"; osvajanje odre|enog broja poslani~kih mesta u parlamentu da bi se, makar i kao "mala" partija, igrala uloga "jezi~ka na vagi" izme|u suprotstavljenih parlamentarnih blokova, odnosno realizovao "ucenjiva~ki potencijal" ili obezbedila parlamentarna promocija posebnog interesa svojih pristalica itd. y Minimalne izborne ciljeve postavljaju partije koje u izbore ulaze sa namerom da osvoje makar jedno mesto u parlamentu i da steknu status parlamentarne stranke, a time i niz pogodnosti koje proisti~u iz statusa parlamentarne stranke (izno{enje vlastitih gledi{ta o svim pitanjima o kojima se raspravlja i odlu~uje na sednicama parlamenta i njegovih radnih tela, a time i obezbe|ivanje odre|enog publiciteta u medijima, izvesne materijalne pogodnosti, kori{}enje usluga stru~nih slu`bi parlamenta, itd). 2)

îtav niz pojmova, kao governing potential, coalition potential, blackmail potential i sl. koriste se u zna~enju koja im pridaje G. Sartori (2002).

18


y Neizborne ciljeve postavljaju partije koje u izbore ne ulaze sa pretenzijama da osvoje poslani~ka mesta ili kandidati koji nemaju {ansi da budu izabrani, ve} teè da postignu neke druge bilo politi~ke, bilo nepoliti~ke ciljeve. U ovom slu~aju, stranke i kandidati koriste oficijelne mogu}nosti uklju~ivanja u izbornu kampanju, pre svega, u cilju postizanja neizbornih politi~kih ciljeva, odnosno pripremanja partije za naredne izbore (pove}anje poznatosti partije, programa, lidera, akcija, pobolj{anje imidà partije, lidera i kandidata, kristalizacija stavova bira~kog tela o pojedinim pitanjima, pridobijanje jednog broja glasa~a kao simpatizera i aktivista i stimulacija organizacije budu}ih kampanja itd) ili neizbornih nepoliti~kih ciljeva, odnosno iskori{}avanje razli~itih sredstava i na~ina promocije u izbornoj kampanji u cilju pove}anja poznatosti pojedinaca, popravljanja njihovog imidà i sl, a zarad njihovog uklju~ivanja u poslovne aktivnosti. Mnoge stranke i kandidati na dosada{njim izborima u Srbiji postavljali su kao izborni cilj pobedu, ali naj~e{}e bez ikakvog realnog pokri}a. Ovo posebno karakteri{e prve godine vi{estrana~ja. Izborni ciljevi najzna~ajnijih partija u Srbiji 1990. i 1992. su identi~ni: sve o~ekuju pobedu na izborima. I, dok predizborne sondaè pokazuju realnost izbornih ciljeva partije na vlasti - Socijalisti~ke partije Srbije (SPS), dotle se opozicija, posebno 1990, povodi vi{e za èljama nego za realnim mogu}nostima (Mihajlovi} i dr, 1991; Slavujevi}, 1993 itd). Identi~ni izborni ciljevi uslovili su 1990. i 1992. neke zajedni~ke karakteristike njihovih kampanja - sve one pripadale su tipu tzv. partijskih kampanja (Detaljnije o karakteristikama razli~itih tipova izbornih kampanja u: Slavujevi}, 2007: 134-140). Kampanje su, dakle, bile koncentrisane na partije kao kolektivitete, kao nosioce suprotstavljenih ideolo{kih orijentacija, a izborna borba se odvijala u stanju "ideolo{ke groznice" (G. Saratini), koju je karakterisala nagla{ena emotivna komponenta, poseban politi~ki mentalitet (forma mentis) zasnovan na dominaciji ideolo{kih "argumenata", formiranje odnosa prema oponentima, njihovim liderima i bira~ima na temelju nagla{enih ideolo{kih (dis)kvalifikacija, moralne indignacije i sl. Isticanje identi~nih izbornih ciljeva, me|utim, ne zna~i da su najzna~ajnije partije Srbije 1990. imale i identi~ne strategije kampanja. Za evidentne razlike u izbornim strategijama najzna~ajnijih partija, obja{njenje se mora traìti u dejstvu drugih ~inilaca, pre svega, u razli~itom poloàju u odnosu na vlast i u procenama stanja u dru{tvu i raspoloènja bira~a, kao i u procenama komparativnih prednosti u odnosu na konkurente. Opozicione partije u Srbiji, na osnovu grubih analogija sa zbivanjima u zemljama realsocijalizma, kao i rezultata ve} odrànih izbora u drugim republikama Jugoslavije, o~ekivale su spektakularan krah komunisti~kog reìma i partije na vlasti. Potcenile su njihovu snagu i mogu}nosti manipulacije ~itavim izbornim procesom, pa procene raspoloènja bira~kog tela od strane opozicije nisu dozvoljavale sumnju da }e lako osvojiti vlast. Neutemeljenu samouverenost pokazuje izjava lidera Srpskog pokreta obnove (SPO), V. Dra{kovi}a, da }e SPO sam, bez izborne koalicije sa drugim opozicionim strankama, osvojiti vlast. U toj opijenosti o~ekivanjem velike izborne pobede negirani su rezultati sondaà javnog mnjenja nezavisnih istraìva~kih institucija, koji su pokazivali jo{ uvek veliku podr{ku partiji na vlasti. Njima su suprotstavljane vlastite politi~ke procene ili rezultati problemati~nih anketa strana~kih glasila i na brzinu osnovanih agencija3). Nereal3)

Glasilo SPO-a, Srpska re~, izlazi 20. 11. 1992. sa naslovom na prvoj strani: "Zbogom bolj{evici, pobe|uje SPO" i prezentuje rezultate ankete sprovedene od strane redakcije lista na 19


ne procene izborne snage partije na vlasti bile su presudne za ozbiljne proma{aje u utvr|ivanju izbornih ciljeva i strategija njihovih kampanja, {to ilustruje jo{ jedna izjava ve} pomenutog lidera SPO-a samo nekoliko dana pred izbore: "Bolj{evizam ne}u sru{iti ja. Bolj{evizam }e sru{iti - bolj{evizam... Ovo {to oni sada ~ine, vi{e doprinosi njihovom padu, nego bilo koja propaganda SPO, kada bismo para za propagandu imali. Na{u predizbornu kampanju vodi, prakti~no, Slobodan Milo{evi} i mi smo mu na tome zahvalni" (Srpska re~, 5. 12. 1990). Pretencioznost lidera vodila je opoziciju iz jednog u drugi izborni poraz, pa se postavljalo pitanje nije li opozicija duè vreme zbog nerealnih "sve ili ni{ta" ciljeva (all-or-nothing goals) propu{tala mogu}nost da ostvari niz etapnih ciljeva kojima bi se stvarali preduslovi za eventualno kasnije osvajanje vlasti4) U kampanji za parlamentarne izbore 1993. godine, partije utvr|uju ne{to realnije izborne ciljeve, a time i adekvatnije izborne strategije, premda ni tada nijedna partija, osim Demokratske stranke (DS), ne}e ostvariti postavljene ciljeve. Naime, DS je 1993. godine kao izborni cilj postavila pove}anje broja poslanika, a Z. \in|i}, predsednik Izvr{nog odbora stranke, garantovao je osvajanje 20 (od ukupno 250) mandata. Ova stranka je, me|utim, osvojila u odnosu na izbore 1992. godine dva i po puta vi{e glasova (496.044 prema 196.347) i gotovo pet puta vi{e mandata (29 : 6). Izborni rezultati svih drugih u~esnika izbora bili su daleko ispod postavljenih izbornih ciljeva, odnosno gori od rezultata koje su ostvarili na izborima prethodne godine. SPS je 1993. godine osvojila 7% glasova i 22 mandata vi{e nego 1992. godine, ali nije ostvarila proklamovane izborne ciljeve: apsolutnu poslani~ku ve}inu i mogu}nost formiranja "stabilne vlade" (Generalni sekretar SPS-a, M. Mini}, TV Beograd, 3. 12. 1992), pa je bila prinu|ena da formira postizbornu koaliciju sa Novom demokratijom (ND), ~lanicom opozicione izborne koalicije Demokratski pokret Srbije (DEPOS), koja je, iako u toj kampanji najo{triji kriti~ar reìma S. Milo{evi}a i SPS-a, odmah posle izbora promenila stranu. Srpska radikalna stranka (SRS) je kao izborni cilj 1993. postavila osvajanje istog broja poslanika kao na izborima 1992. godine, a osvojila je gotovo dva puta manje glasova (592.879 : 1.066.756) i mandata (39 : 73), pa je V. [e{elj, lider stranke, priznao izborni poraz i ponudio ostavku, koja, naravno, nije prihva}ena. Demokratska stranka Srbije (DSS) prvi put 1993. godine samostalno izlazi na izbore i sa 5% glasova uspeva da osvoji 7 poslani~kih mandata, ali to je vi{e od tri puta manje mandata nego {to je imala 1992. godine, kada joj je, kao ~lanici koalicije DEPOS, pripalo 18 mandata. Nerealnost izbornih ciljeva trajna je karakteristika pojedinih stranaka i kandidata. Kada god su u~estvovali na izborima do 2000. godine, V. Dra{kovi} i SPO su isticali maksimalisti~ke ciljeve - pobedu na izborima. Me|utim, SPO nikada nije ostvario pobedu, a V. Dra{kovi}, vi{e puta predsedni~ki kandidat, nikada nije uspeo da u|e ni u II krug izbora. Ipak, kako je vreme prolazilo, a o~ekivani izborni uspesi izostajali, SPO }e biti prinu|en da krene u kampanje sa umerenijim izbornim ciljevima. Mada je u kampanji za

uzorku od 1.500 gra|ana na osnovu kojih prognozira veliku pobedu SPO-a na izborima za poslanike Narodne skup{tine Srbije (SPO - 711 odgovora, SPS - 251 odgovor itd), kao i pobedu V. Dra{kovi}a na predsedni~kim izborima (V. Dra{kovi} - 848 odgovora, povratak kralja - 384 odgovora, S. Milo{evi} - 220 odgovora itd). Sli~an je bio slu~aj i sa agencijom Scientia iz Novog Sada, koju je vodio ~lan rukovodstva DS-a, M. Biro, i njegovom polemikom sa ekipom Instituta za politi~ke studije. 4) O ovome svedo~i, na primer, izjava V. Ko{tunice posle izbora 1996. godine da pobeda opozicije na lokalnim izborima ima psiholo{ki, ali ne i politi~ki zna~aj (RTS, 13. 11. 1996). 20


predsedni~ke izbore 1997. najavljivana pobeda V. Dra{kovi}a, za parlamentarne izbore te godine ciljevi su bili malo umereniji, ali ponovo nerealni. Pred te izbore V. Dra{kovi} je izjavio: "O~ekujemo dvostruko vi{e poslanika, jer je SPO dokazao da je najve}a, najmo}nija i najdoslednija stranka srpske opozicije i da se uvek borio za prave ciljeve, pre svega za svoj narod i dràvu" (Dnevni telegraf, 2. 9. 1997). Na tim izborima u samostalnom nastupu SPO je osvojio isti broj mandata kao na prethodnim izborima cela koalicija DEPOS5), {to se moè smatrati izbornim uspehom, ali ni tada SPO nije uspeo da postigne najavljivane izborne ciljeve, {to }e stranci i njenom lideru doneti trajnu hipoteku izbornog gubitnika. Nerealne procene vlastite snage i nerealni izborni ciljevi, uz ~este radikalne programske zaokrete i nekoliko ~istki ~lanova najuèg rukovodstva, suo~i}e ovu, prvih godina vi{estrana~kog sistema najja~u opozicionu stranku, sa permanentnim osipanjem broja pristalica, sve dok ne izgubi ~ak i status parlamentarne stranke - najpre na saveznim parlamentarnim izborima 2000, a zatim i na republi~kim parlamentarnim izborima 2007. godine Nerealne izborne ciljeve, mada ne maksimalisti~ke, postavila je i G17 plus za parlamentarne izbore 2003. godine. Tada su lideri stranke objavili sasvim precizan izborni cilj - osvajanje 1.000.000 glasova (25% od 4.000.000, koliki je izlazak na izbore rukovodstvo stranke o~ekivalo). Time bi G17 plus postala ako ne najja~a, a ono jedna od najja~ih parlamentarnih stranaka, iako je tada prvi put u~estvovala na izborima. Me|utim, stranka je osvojila dva puta manje glasova - oko 450.000 hiljada, onoliko koliko su, ina~e, predvi|ala istraìvanja javnog mnjenja CPIJM IDN6), a ubrzo }e uslediti pravi sunovrat podr{ke - broj pristalica stranke sa 12% u ukupnom bira~kom telu pao je za godinu dana, dakle od tih izbora do kraja 2004. godine, na svega 4%. Nerealne, ali ovog puta maksimalisti~ke, izborne ciljeve imala je SRS na parlamentarnim izborima 2007. godine - apsolutnu izbornu pobedu, {to je iskazivao i jedan od slogana stranke - "50% + tvoj glas". SRS je pobedila na tim izborima osvojiv{i 81 mandat, isto kao 2003. godine, ali to je manje mandata nego 1997, kada je osvojio 82 mandata. Me|utim, rezultat od 29% osvojenih glasova na tim izborima bio je podba~aj u odnosu na broj glasova koji su radikali osvojili 2003. godine (33%), a posebno veliki podba~aj u odnosu na postavljeni izborni cilj 2007. godine. Na ovim izborima nerealne izborne ciljeve postavila je i DS - da osvoji najve}i broj glasova, {to je iskazivao i njen slogan "Ima nas najvi{e", a osvojila je manje glasova od SRS-a. Pored krajnje umi{ljenosti lidera stranaka da nabolje poznaju politi~ki odnos snaga i raspoloènje bira~a ("du{u naroda"), nepouzdanih informacija sa terena od strane aktivista, odnosno pored precenjivanja vlastitog zna~aja i potcenjivanja konkurenata, li~ne sujete, omalovaàvanja pouzdanosti sondaà politi~kog javnog mnjenja, a mo`da i zasnivanja procena na nesolidnim istraìvanjima i sl, jedan deo obja{njenja ~este pojave javnog proklamovanja nerealnih maksimalisti~kih izbornih ciljeva bi mogao da ima i izvesne, mada pogre{ne, marketin{ke razloge - {irenje uverenja u vlastitu popularnost i politi~ku snagu, o~ekivanje da se time ostvare izvesni efekti "priklanjanja pobedniku" (tzv. bandwagon effects), ali i eventualno priprema terena za osporavanja rezultata izbora zbog mahinacija, izborne kra|e i sl. Isticanje nerealnih izbornih ciljeva, ipak na duì rok

5) 6)

Na izborima 1993. godine DEPOS je osvojio 45 mandata od kojih je 37 pripalo SPO-u. Ako nije druga~ije nazna~eno, u radu se koristi podaci sondaà javnog mnjenja CPIJM IDN, Beograd. 21


vra}a se kao bumerang, posebno ukoliko lider partije ili kandidat posle izbornog neuspeha ne snose politi~ke konsekvence, na primer, u vidu podno{enja ostavke. Ponavljanje gre{ke se nerealnim postavljanjem izbornih ciljeva neizbe`no vodi formiraju predstave o stranci, njenom lideru ili kandidatu kao "gubitnicima", kao nerealnim, umi{ljenim, nedoslednim, ~ak i neozbiljnim politi~kim subjektima koji olako daju tako va`ne izjave za javnost. Izborni ciljevi stranke i kandidata opredeljuju strategiju kampanje, pa strategija utvr|ena na osnovu nerealnih ciljeva dovodi od uzaludnog rasipanja energije i novca, a posle izbora do razo~aranja pristalica, aktivista, pa ~ak i rukovodstva stranke. Nema, dakle, dobre strategije kampanje partije i kandidata bez realnih izbornih ciljeva. Stranka ili kandidat koji ulaze u izbornu borbu sa realnim ciljevima mogu da koncipiraju i realizuju adekvatnu strategiju kampanje. To je bio slu~aj sa opozicionom koalicijom Demokratska opozicija Srbije (DOS) na saveznim izborima septembra 2000. godine. Jo{ pre otpo~injanja izborne kampanje, istraìvanja javnog mnjenja pokazivala su da ova opoziciona koalicija i njen predsedni~ki kandidat V. Ko{tunica po broju izbornih pristalica uveliko nadilaze glavnog takmaca - koaliciju SPS - JUL - ND i njenog predsedni~kog kandidata S. Milo{evi}a, {to je omogu}ilo DOS-u i V. Ko{tunici da koncipiraju i uspe{no realizuju strategije tzv. favoritske kampanje. Cilj ovakve strategije jeste odràvanje pozicije favorita do izbora - pre svega, u~vr{}ivanje izborne odluke vlastitih pristalica i njihovo motivisanje da u {to ve}em broju iza|u na izbore i glasaju za DOS i njegovog predsedni~kog kandidata, a zatim i obeshrabrivanje pristalica oponenta i eventualno pridobijanje izborno neopredeljenih bira~a. Kampanja DOS-a 2000. godine imala je i druge odlike favoritske kampanje. To je bila pozitivna i konstruktivna kampanja optimisti~kog tona, zasnovana na promociji stavova o re{enjima za klju~ne dru{tvene probleme, projekcijama razvoja dru{tva i sl. Ilustraciju sudbine stranke koja postavi realne i stranke koja postavi nerealne izborne ciljeve najbolje pokazuje primer dve stranke koje su u~estvovale na republi~kim parlamentarnim izborima 1997. Te godine formirane su dve stranke istovrsne ideolo{ke provenijencije - Socijaldemokratija (SD) V. Obradovi}a i Demokratska alternativa (DA) N. ôvi}a; obe su u~estvovale na izborima, ali sa razli~itim izbornim ciljevima. Na osnovu pogre{nih procena aktivista sa terena, SD je koncipirala strategiju kampanje sa umerenim izbornim ciljevima - ra~unala je da }e da osvoji 10-12 mandata, pa je vodila kampanju u svim izbornim jedinicama, osvojila oko 105.000 glasova - i nijedan mandat, jer su glasovi bili rasuti po brojnim izbornim jedinicama. DA je, pak, i{la u kampanju sa minimalnim izbornim ciljem - da postane parlamentarna stranka, i u skladu sa time koncipirala kampanju: pored op{te medijske promocije, terensku kampanju koncentrisala je u jednoj izbornoj jedinici, osvojila 61.000 glasova, znatno manje nego SD, ali po{to su glasovi uglavnom bili koncentrisani u jednoj izbornoj jedinici, osvojila je jedan poslani~ki mandat.

22


Najop{tije karakteristike izbornih kampanja stranaka i kandidata u Srbiji Mada je te{ko op{tim karakteristikama izbornih kampanja relevantnih stranaka "pokriti" jedan, ne toliko vremenski dug, koliko izuzetno dinami~an period srpske politi~ke scene, ~ini se da se mogu uo~iti neke od njih. Op{ta zajedni~ka karakteristika kampanja svih relevantnih stranaka proisti~e iz sna`ne tendencije personalizacije politike {to ovim kampanjama daje sve nagla{eniji karakter tzv. liderskih kampanja. Najop{tije karakteristike izbornih kampanja SPS-a nesumnjivo predstavljaju kori{}enje enormnih institucionalnih, kadrovskih, medijskih, finansijskih i drugih prednosti kao sukcesora ranije vladaju}eg SKS-a i kasnije kao decenijski vladaju}e stranke, stapanje ~itavog niza izbornih i drugih kampanja u tzv. permanentnu kampanju i "propaganda rata" kao op{te tematske okosnice, u okviru koje je sve vreme vr{ena striktna diferencijacija aktera politi~ke i partijske scene na "patriote" i "izdajnike", a {to je davalo kampanjama SPS-a nagla{en iracionalan, agresivan i diskvalifikatorski ton, kao i maksimalna (zlo)upotreba poloàja vladaju}e stranke, na ~emu su se odraàvale velike infrastrukturne, kadrovske, materijalne i druge prednosti u odnosu na opoziciju, neograni~ene mogu}nosti medijske promocije, kao i mogu}nosti bezobzirnih manipulacija izbornim procesom. Kampanje opozicionih stranaka karakteri{e sve vreme disonantnost tonova kao posledica neorganizovanosti, razjedinjenosti i suprotstavljenosti pojedinih opozicionih stranaka i njihovih lidera, kao i u prvo vreme nagla{en ideolo{ki karakter njenih kampanja koji }e se nazirati u pozadini i kasnijih programskih kampanja, zatim ~esta promena temeljnih programskih opredeljenja koja }e stvarati veliku konfuziju na partijskoj sceni i me|u bira~ima. Trajne prednosti SPS-a kao partije-dràve SPS je predstavljala sve vreme devedesetih godina XX veka najorganizovaniju, najmasovniju i najbogatiju partiju. Kao sukcesor ranijeg SKS, SPS je obezbedila od po~etka nenadoknadive prednosti u odnosu na druge novoformirane stranke. Uostalom, vi{epartijski sistem u Srbiji je i uveden onda kada je SKS/SPS obezbedio za duè vreme potpunu dominaciju u dru{tvu i na politi~koj sceni Srbije. Prednosti SPS u odnosu na duge stranke sastojale su se u slede}em: - SPS od samog po~etka vi{estrana~ja deluje kao partija sa najrazvijenijom partijskom infrastrukturom. Krajem devedesetih godina XX veka SPS deluje na celoj teritoriji Srbije kroz 5.000 mesnih i 189 op{tinskih organizacija, 29 okru`nih odbora, ~etiri gradske i dve pokrajinske organizacije, sa profesionalnim partijskim aparatom od 750 zaposlenih. - Po broju ~lanova SPS je sve vreme predstavljala najmasovniju politi~ku stranku. Njen prethodnik SKS je 1989. godine imao 820.000 ~lanova. U vreme osnivanja SPS i preregistracije ~lanstva 1990. broj ~lanova SPS-a se smanjuje na 350.000 (Stranke u Jugoslaviji, Tanjug, 1990), ve} krajem 1994. SPS ima 450.000 23


~lanova (Politika, 19. 12. 1994), da bi 1996. bilo saop{teno da ima preko 500.000 ~lanova (Izve{taj o radu SPS, III kongres, 1996). U odre|enim prilikama pojedini visoki funkcioneri SPS su tvrdili da SPS ima i 650.000 ~lanova (T. Rai~evi}, I program RTS, 9. 5. 1997), ali se zvani~na brojka zaustavila na "skoro 600.000 " (www.sps.org.yu, 12. 12. 1998). SPS je imala, dakle, gotovo vi{e ~lanova nego sve druge relevantne stranke u Srbiji zajedno7). I, ma koliko su ovi podaci mogli da se dovedu u sumnju jer poti~u od samih stranaka, koje iz propagandnih razloga imaju interes da ih uve}avaju, o~ita prednost SPS-a u razvijenosti partijske infrastrukture i broju ~lanova proizvodi niz drugih prednosti u pogledu organizovanja partijskih aktivnosti, priprema za izbore, izvo|enju tzv. terenske kampanje, sve do "pokrivanja" svih glasa~kih mesta svojim ~lanovima bira~kih odbora. - SPS je, tako|e, raspolagala neuporedivo najve}im materijalnim sredstvima za finansiranje partijskih aktivnosti, o ~emu }e detaljnije biti re~i u delu posve}enom finansiranju izbornih kampanja. - Rukovodstvo SKS-a (kasnije SPS-a) i jednostrana~ka skup{tina Srbije pod njegovom kontrolom, jo{ na po~etku vi{estrana~ja, nametnuli su ustavna re{enja u pogledu politi~kog i ekonomskog sistema koja je prakti~no bilo nemogu}e promeniti sve do dono{enja novog Ustava Srbije krajem 2006. godine, kojim je izmenjena procedura dono{enja ustava. U okviru "oktroisanog" Ustava Srbije iz 1990. godine, parlamentarna ve}ina SPS-a i njenih koalicionih partnera je nametala niz zakona i njihovih izmena sa ciljem da se oja~a kontrola nad pojedinim polugama vlasti.8) Na~in uspostavljanja i funkcionisanja institucija (budu}i da se ne zasnivaju na vlastitom, ve} na prenetom autoritetu S. Milo{evi}a kao predsednika Republike) pove}ao je stepen neizvesnosti u pogledu budu}eg razvoja dru{tva, ali i li~ne sudbine pojedinaca i omogu}avao je samovla{}e predsednika Republike kao "institucije-lokomotive". Op{ta konsekvenca samovla{}a jeste nepostojanje pravne dràve, ne samo u pravno-filozofskom smislu - u smislu po{tovanja temeljnih principa materijalnog i procesnog prava kao univerzalnih civilizacijskih tekovina, ve} ni u pravno-pozitivisti~kom smislu - u smislu uskla|enosti niìh sa vi{im pravnim aktima. Ona ne postoji ~ak ni u bukvalnom smislu - kao po{tovanje od strane partijske-dràve pravnih propisa koje je sama donosila. Ma kako paradoksalno izgledalo, pravo je od sredstva ograni~avanja arbitrarnosti vladara i za{tite prava podanika ili, makar i, o~uvanja privilegija pojedinih dru{tvenih grupa, postalo sredstvo sprovo|enja samovolje vladara. Sadràjem, na~inom dono{enja i na~inom sprovo|enja propisa, dakle, vlast je razorila institucije i dezinstitucionalizovala dru{tvene odnose. 7)

U to vreme SRS ima 205.000 ~lanova (V. [e{elj, Blic, 28. 11-12. 1998), SPO oko 200.000 ~lanova (Glas javnosti, 19-20. 9. 1998), DS oko 35.000 (Z. \in|i}, Zapisnik sa sednice GO DS, 28. 12, 1998), a DSS je prema proceni V. Goatija (1996: 68) imao oko 15.000 ~lanova. 8) Onemogu}avanje privatizacije i uspostavljanja sna`nog dràvnog sektora bilo je u funkciji o~uvanja ekonomske osnove vlasti SPS-a, kao i potpuna centralizacija dràve, dru{tvenih delatnosti, pravosu|a i sl, suàvanje ionako uskih okvira lokalne samouprave itd. Javna preduze}a, sa depresiranim cenama svojih roba i usluga, kori{}ena su stalno kao sredstva o~uvanja kakvog-takvog socijalnog mira, a zaposleni u njima kao instrument ispoljavanja podr{ke reìmu. 24


- Prednost SPS-a, a kasnije i njenih koalicionih partnera JUL-a i ND-a, bila je i u potpunoj sraslosti partije sa dràvnim i upravlja~kim funkcijama. Nije re~ samo o tome da je SPS kao sukcesor SKS-a "nasledila" njegovu veliku imovinu i potpunu kontrolu nad svim centrima mo}i i upravlja~kim funkcijama, nad represivnim aparatom, nad svim institucijama u dru{tvu, kadrovskom politikom, svim tokovima novca i robe itd. Nije re~ samo ni o tome da je SPS ovu kontrolu poja~avala i sve centre mo} otvoreno koristila u cilju odrànja na vlasti. Re~ je o potpunoj personalnoj uniji, o kumulaciji partijskih, dràvnih i rukovode}ih funkcija u rukama jednih istih ljudi, a da se pri tome nije prezalo ni od otvorenog kr{enja Ustava9) zakona, odluka dràvnih organa10), da bi pod sankcijama sama dràva postala organizator nelegalnih tokova robe i novca, sredi{te kriminalizacije ekonomije (Dinki}, 1995; Lazi}, 1995 itd). U vlasti i oko nje formirana je nova upravlja~ka elita, a struktura dru{tva postala je u potpunosti deformisana: dru{tvo je odse~no podeljeno na politi~ku, dràvnu, finansijsku i privrednu vrhu{ku i na ogromnu, heterogenu, od vrhu{ke u ve}oj ili manjoj meri zavisnu masu gra|ana (zaposleni u javnim i dru{tvenim firmama; svi koji se finansiraju iz budèta - zaposleni u dràvnoj administraciji, represivnom aparatu, dru{tvenim delatnostima; penzioneri i korisnici raznih vidova socijalne pomo}i; seljaci, preko dràvno odre|enih otkupnih cena i uslova proizvodnje i nabavke sredstava za reprodukciju; ~ak i privatnici koji posluju u paternalisti~kom i klijentisti~kom sistemu). Pojedina~ni i kolektivni interesi vladaju}e vrhu{ke se "ostvaruju na ra~un spektakularnih gubitaka i ~ak nepopravljivih katastrofa za ~itavo dru{tvo" (Madàr, 1995: 192), pa kako je dràva bankrotirala, odnosno nije u stanju da izvr{ava svoje obaveze prema brojnim kategorijama stanovni{tva koje je u~inila institucionalno zavisnim, po9)

Posle izbora za predsednika Srbije od strane jednostrana~ke skup{tine (12. 6. 1989) S. Milo{evi} nastavlja da obavlja i funkciju predsednika SKS. Na "Kongresu ujedinjenja" SKS i SSRNS u SPS (16. i 17. 7. 1990) za predsednika je izabran S. Milo{evi} iako je bio na funkciji predsednika Srbije, a Ustav Srbije zabranjuje predsedniku Republike da obavlja drugu javnu funkciju. Mesto predsednika SPS S. Milo{evi} napu{ta za kratko. Za predsednika SPS je 24. 5. 1991. izabran B. Jovi}, ali posle njihovog sukoba, S. Milo{evi} je na II kongresu SPS (20. 10. 1992), neposredno pred nove predsedni~ke izbore na kojima u~estvuje, ponovo izabran za predsednika SPS. Funkciju predsednika SPS "zamrzava", ali ostaje neprikosnoveni lider socijalista koji, najpre diskretno, a zatim sve otvorenije rukovodi SPS, predsedava sednicama Glavnog odbora i sl. Praksu ostajanja na ~elu partije i posle izbora na najvi{e funkcije, me|utim, praktikovali su, posle 2000. godine, i gotovo svi lideri opozicije - V. Ko{tunica, Z. \in|i}, M. Labus i mnogi drugi, iako je i dalje na snazi bio Ustav Srbije koji je to zabranjivao. 10) Tako, na primer, Vlada Srbije je 28. 1. 1997. donela odluku da "~lanovi Vlade, njihovi zamenici i pomo}nici, kao i zaposleni u dràvnoj upravi mogu biti ~lanovi upravnih odbora u najvi{e jednom preduze}u, uklju~uju}i tu i javna preduze}a". Na istoj sednici, me|utim, Vlada je odredila M. Babi}a (ND), ministra bez portfelja, za ~lana UO Elektroprivrede Srbije, iako je ve} bio ~lan dva upravna odbora (PTT Srbija i Zastava Kragujevac). Potpredsednik Vlade S. Radulovi} (ND) je bio direktor C marketa i ~lan UO Srbija{ume i RTV Politika, drugi potpredsednik Vlade S. Krsti} (ND) je bio ~lan UO RTS i @TP Beograd, a tre}i potpredsednik N. [ipovac (SPS) je bio u UO NIS, Luke Bogojevo i Hisara. D. Matkovi}, ~lan IO GO SPS i republi~ki poslanik, bio je direktor Sartida iz Smedereva, predsednik UO Fonda za razvoj Srbije i Investbanke, a direktor Investbanke N. Stani} je bio istovremeno i potpredsednik UO Sartida, ~lan UO Elektroprivrede Srbije i ~lan Saveta Tehnolo{ko-metalur{kog fakulteta u Beogradu (Magazin Dnevni telegraf, 1. 3. 1997). 25


vremena, parcijalna izvr{avanja njenih obaveza odvijala su se prema procenama politi~kog oportuniteta i poprimala vaninstitucionalne vidove. To je pove}avalo zavisnost {irokih slojeva dru{tva od arbitrarnih odluka partije-dràve, ja~alo discipliniraju}u funkciju krize i pothranjivalo "lojalisti~ki sindrom" u strahu od jo{ goreg. - Kao partija-dràva, SPS je obilno manipulisala razli~itim dràvnim merama u cilju finansiranja vlastite izborne kampanje i potkupljivanja pojedinih kategorija bira~a. Naime, niz preduzetih mera u tom cilju nije imao trajnije pozitivne efekte na stanje u dru{tvu i pojedinim njegovim segmentima, ve} ga je samo pogor{avalo. SPS i njeni koalicioni partneri su obezbedili, dakle, da mali broj aktera ostvaruje svoje politi~ke i materijalne interese prebacuju}i tro{kove na celokupno dru{tvo, ali i mogu}nost potkupljivanja pojedinih kategorija stanovni{tva, kao i delova opozicije. Da za vreme sankcija niko ne moè biti otpu{ten sa posla, nije samo bio stav iz Izbornog programa SPS 1992 (IV, t. 1, st. 2), ve} i politika vlade, kao {to je i emisija novca sluìla za "kupovinu" socijalnog mira. U vreme kampanje te godine pobolj{ano je snabdevanje vitalnim ìvotnim namirnicama, benzin jo{ moè da se nabavi na pumpama, nema restrikcija elektri~ne energije i grejanja, javni saobra}aj jo{ funkcioni{e, odlaè se obaveza pla}anja ra~una za komunalne usluge, garantuju se redovne isplate plata i penzija itd. (Zlo)upotreba dràvnih institucija i funkcija u izbornim kampanjama op{ta je pojava, ~ak i promi{ljeni deo izbornih kampanja politi~kih subjekata na vlasti. Takvih primera je mnogo i u Srbiji. Ne moè biti sporno da je SPS posebno intenzivno sve vreme devedesetih godina XX veka koristila tzv. dràvni marketing u partijske svrhe. Premda to ~ine i druge vladaju}e partije {irom sveta, intenzitet njegovog kori{}enja od strane SPS-a poprimao je razmere njegove otvorene zloupotrebe i obezbe|ivao je dodatnu prednost vladaju}oj partiji i njenim koalicionim partnerima. Predsednik Republike i svi dràvni funkcioneri i privredni rukovodioci sna`no intenziviraju obavljanje svojih "redovnih" aktivnosti u vreme izbornih kampanja, a izve{taji o njihovim aktivnostima pune medije. Tako na primer, 28. 2. 1997, u godini odràvanja republi~kih, predsedni~kih i parlamentarnih izbora, u Beogradu se iznenada potpisuje Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima izme|u SRJ i Republike Srpske. Potpisuju ga predsednik SRJ Z. Lili} i ~lan Predsedni{tva BiH iz RS M. Kraji{nik, i pored protivljenja predsednice Republike Srpske B. Plav{i}, predsednika Predsedni{tva Bosne i Hercegovine A. Izetbegovi}a i me|unarodne zajednice. Tom ~inu prisustvuju S. Milo{evi}, M. Bulatovi} i drugi, a Skup{tina Srbije usvaja Deklaraciju o prihvatanju sporazuma 17. 3. 1999, {to prati veliki publicitet. Opozicija, pak, to ocenjuje kao poku{aj S. Milo{evi}a da preuzme politi~ku inicijativu posle gra|anskih protesta i kao marketin{ki potez u cilju preusmeravanja pa`nje javnosti sa unutra{nje politi~ke scene na odnose sa RS. Uostalom, S. Milo{evi} je sve predsedni~ke kampanje i vodio mimo oficijelnih oblika promocije i bez pla}enog ogla{avanja, intenziviraju}i obavljanje svoje predsedni~ke funkcije, odlaze}i u "radne posete" preduze}ima i lokalnim zajednicama, "spontano" se susre}u}i sa narodom koji je iza{ao na ulice da ga pozdravi, {to se pretvara u manje ili ve}e mitinge, odlaze}i u posete pojedinim "naprednim" poljoprivrednicima itd, odnosno uz intenzivnu partijsku kampanju i predimenzionirani publicitet koji dobija njegovo obavljanje dràvne funkcije (Detaljnije u: Slavujevi}, 1993). Ipak, Srbiju devedesetih godina XX veka karakteri{e ne{to {to daleko prevazilazi pojedina~ne upotrebe i zloupotrebe dràvnih institucija i funkcija u pojedina~nim izbor26


nim kampanjama. U Srbiji u to vreme re~ je o prirodi dràve kao partijske dràve i prirodi vladaju}e SPS kao partije-dràve. Re~ je, dakle, o simbiozi dràve i vladaju}e partije koja po~iva na sistematskim zloupotrebama. Permanentna kampanja dràvno-partijske ma{inerije SPS-a i S. Milo{evi}a Propagandno delovanje SPS-a kao vladaju}e stranke i njenog reìma devedesetih godina XX veka je kontinuirano, sveobuhvatno i kompleksno. Njegove karakteristike jesu povezivanje ~itavog niza kampanja (programskih, izbornih i postizbornih kampanja, unutarpartijskih kampanja i sl.) u jedinstvenu, maksimalno intenzivnu tzv. permanentnu kampanju koja je premreàvala politi~ko nebo Srbije neprebrojivim intencionalno jednozna~nim porukama, orkestracijom svih tehnika, sredstava propagande i na~ina promocije. îtava decenija vlasti SPS proti~e u znaku uklju~ivanja u propagandne aktivnosti SPS-a brojnih dràvnih organa, politi~kih, privrednih i dru{tvenih institucija i subjekata pod njenom kontrolom. Ve} prema konkretnim povodima, ova aktivnost poprima vid niza posebnih propagandnih kampanja, sa razli~itim tematskim okosnicama i konkretnim sadràjima, razli~itim sloganima, personalnim nosiocima i sl, ali su sve ove pojedina~ne kampanje funkcionalno povezane i vode se gotovo paralelno. A povodi su bili brojni: izbori, zna~ajniji unutra{njopoliti~ki i spoljnopoliti~ki doga|aji, sednice dràvnih organa, zbivanja u privredi i dru{tvu, partijski kongresi, spektakularne proslave istorijskih doga|aja, kulturne, sportske i druge manifestacije, zbivanja u drugim republikama biv{e Jugoslavije i u svetu, sve do ratnih sukoba. Jednozna~ni pravac ovih kampanja - promocija S. Milo{evi}a, kao neprikosnovenog lidera, i SPS, kao jedine dràvotvorne partije i njihovo vremensko preplitanje ili pretakanje iz jedne u drugu, stopi}e ih u permanentnu kampanju koja proizvodi najtemeljnije posledice na bira~ko telo, na formiranje i u~vr{}ivanje fundamentalnih stavova, na adaptaciju gra|ana u okvire sistema i dru{tvenih odnosa, na formiranje i u~vr{}ivanje poverenja u pojedine institucije i lidere itd. Tematski posmatrano, korpus propagandnih poruka partije na vlasti i njenog reìma sve vreme predstavlja dozirana kombinacija: egzistencijalne ugroènosti dràve i naroda kao sredstva homogenizacije dru{tva, pretvaranja difuzne u specifi~nu podr{ku reìmu; velikih nacionalnih i dràvnih ciljeva kao mobiliziraju}ih faktora; optimizma u cilju spre~avanja defetizma i o~aja u periodima o{trih kriza i formiranja nade u bolju sutra{njicu; i priznavanja pojedinih problema u dru{tvu (tzv. propagandna figura "vakcine") da se ne bi u potpunosti izgubio kredibilitet u o~ima gra|ana suo~enih sa te{kom svakodnevicom, a da bi se nametnula svoja interpretacija razmera i uzroka problema (skidanje sopstvene odgovornosti) i iskazala sposobnost partije i spremnost da se problemi re{e (stvaranje nepoverenja i otpora prema druga~ijim stavovima i akterima) itd. Uz to, centralno mesto u strategiji propagande SPS-a tokom devedesetih godina XX veka jeste njeno uvek vi{ezna~no pozicioniranje "negde izme|u": SPS je i partija kontinuiteta, ali i diskontinuiteta; promovi{e se i kao partija svih gra|ana, ali i kao partija radnika i seljaka, radnih slojeva; nije za zna~ajnije promene, ali je pristajala na mnoge od njih; nije ni stranka ekstremne nacionalisti~ke orijentacije, ali joj ne smeta da, s vremena na vreme, nacionalno pitanje stavi na svoj izborni barjak; nije ni stranka izolacionisti~ke orijentacije, ali je od izolacionizma, isprovociranog vlastitim postupcima i nametnutog od strane me|unarodne zajednice, poku{avala da napravi vrlinu. A, mogla je tako da se pozicionira zato {to je uvek je imala neku drugu stranku koja se ekstremnije od nje pozicionirala na nekom od 27


glavnih pitanja u dru{tvu, stranku koja je bila daleko radikalnija u pogledu dru{tvenih promena, "tvr|e" nacionalno orijentisana, vi{e ksenofobi~na itd. (naj~e{}e SRS), pa je, ve} prema potrebi, glavni deo odijuma gra|ana mogao biti usmeravan ka njoj. Ve} sam uspon S. Milo{evi}a na vlast pre uvo|enja vi{estrana~kog sistema, dakle, kraj osamdesetih godina XX veka, u znaku je permanentne kampanje. Ona se vodi posredstvom koncentrisanog dejstva dràvno-partijske propagande, koju prihvataju masovni mediji kao izrazitih politi~ko-propagandnih glasila. Masovni mediji {irokom lepezom informativnih i drugih funkcija nalaze brojnu publiku, i to ne samo, ili ~ak ne ni prvenstveno, zbog svoje informativno-politi~ke funkcije, ve} naj~e{}e zahvaljuju}i drugim funkcijama - op{te-informativnoj, informativno-obrazovnoj, informativno-kulturnoj, zabavno-rekreativnoj, servisnoj i drugim funkcijama. Pretvaranje glasila sa raznorodnim funkcijama u "politi~ko-propagandni medije" ne zna~i ni{ta drugo nego poturanje strogo usmerenih politi~kih sadràja ~itavoj javnosti, dakle i onima malo zainteresovanim ili uop{te nezainteresovanim za politi~ka zbivanja. To se postiè na razli~ite na~ine, pre svega, plasiranjem izrazito politi~kih sadràja pored drugih sadràja, pove}avanjem zastupljenosti politi~kih na ra~un nepoliti~kih sadràja, a naro~ito impregnisanjem striktno odre|enim politi~kim opredeljenjem gotovo svih medijskih sadràja - izve{taja sa kulturnih, sportskih i drugih manifestacija, humoreski, feljtona, prikaza, aforizama, pisama ~italaca i sl, sve do horoskopa!11) Time je, u ime prava da budu informisani (i) o politici, gra|anima gotovo uskra}eno pravo da ne budu informisani (i) o politici. Kako je izgledala permanentna kampanja krajem osamdesetih godina moè da pokaè tek letimi~an pregled ve}ih propagandnih akcija sa razli~itim tematskim okosnicama i razli~itim konkretnim sadràjima, ali koje se funkcionalno upotpunjuju i, ako uvek ba{ ne vode paralelno, ono izvesno pretapaju jedna u drugu: - Ve} po~etkom 1987. godine, uo~ava se uspon S. Milo{evi}a u dràvnoj nomenklaturi Srbije, a posebno njegovo izrastanje u nacionalnog lidera. Izuzetan i nepodeljeno pozitivan publicitet u Srbiji dobija njegova prisustvo protestnom skupu Srba u Kosovom Polju (20. 4. 1987) i njegove, kasnije mnogo puta citirane, re~i prilikom poku{aja milicije da rasturi skup: "Niko ne sme da bije ovaj narod!", da bi kasnije ba{ iz Kosova Polja bio pokrenut talas mitinga "Za istinu o Srbiji", odnosno tzv. antibirokratska revolucija, koja }e dovesti do smene aktuelnog rukovodstva na Kosovu, u Vojvodini ("jogurt revolucija"), ali i u Crnoj Gori, do suspendovanja institucija autonomije i do suàvanja prava autonomnih pokrajina. - VIII sednica CK SKS (23. 9. 1987) i smena dela srpske dràvno-partijske garniture na ~elu sa tada{njim predsednikom Predsedni{tva Srbije I. Stamboli}em, a navodno zbog nedovoljne odlu~nosti u re{avanju pitanja poloàja Srba i Crnogoraca na Kosovu, dobija izuzetan, mada delom i negativan publicitet, ali posle ~istki glavnih urednika i redakcija pojedinih medija nenaklonjenih S. Milo{evi}u12), politika novog srpskog rukovodstva dobija nepodeljeni pozitivan publicitet. 11)

12)

28

Interesantan je horoskop objavljen u listu Politika na dan mitinga opozicije 9. marta 1992. godine, koji ljudima ro|enim u razli~itim zodija~kim znacima uglavnom {alje istu poruku - da toga dana ostanu u ku}i, da provedu dan u krugu porodice i sl. Iako su "~istke" u medijima bile ~este i ranije, ne pamti se tako temeljna "rekonstrukcija" redakcija beogradskih glasila kao ona zapo~eta krajem 1986. i po~etkom 1987. godine. S.


- Sledi niz zna~ajnih politi~kih doga|aja koji se posredstvom medijskog izve{tavanja stapaju u jedinstvenu propagandnu kampanju podr{ke tzv. antibirokratskoj revoluciji sa sloganom "Dogodio se narod!": smenjivanje pokrajinskih dràvno-partijskih rukovodstava (u slu~aju Vojvodine posle spektakularnih demonstracija 5. 10. 1988, a na Kosovu na sednici Pokrajinskog komiteta SK Kosova 17-21. 10. 1988), masovni mitinzi na Kosovu i {irom Srbije u znak solidarnosti sa Srbima i Crnogorcima na Kosovu, koji kulminiraju "Mitingom bratstva i jedinstva" u Beogradu na U{}u (19. 11. 1988), na kome je, prema zvani~nim ocenama, prisustvovalo milion ljudi, protest studenata i radnika ispred Skup{tine Jugoslavije, na kome je S. Milo{evi} rezolutno tvrdio da }e problem "Kosova biti re{en", a ne povike "Uhapsite Vlasija", obe}ao njegovo hap{enje (Politika, 1. 3. 1989), promene Ustava SR Srbije i organi~avanje prava autonomnih pokrajina (28. 3. 1989), intervencija srpske dràve na Kosovu (16. 4. 1990), raspu{tanje Skup{tine Kosova (5. 7. 1990), i sl. - Srpski mediji daju izuzetan publicitet i nepodeljenu podr{ku i poku{ajima "izvoza" "antibirokratske revolucije" u druge republike biv{e Jugoslavije: demonstracije i smena crnogorskog dràvno-partijskog rukovodstva povodom njegove politike re{avanja "kosovskog pitanja" (10-11. 1. 1989), neuspeli poku{aji organizovanja sli~nih mitinga podr{ke ugroènim Srbima na Kosovu u Ljubljani (1. 12. 1989) ili u Sarajevu. - Spektakularne proslave istorijsko-politi~ko-kulturno-verskih doga|aja u organizaciji srpskog dràvno-partijskog i crkvenog rukovodstva, kao vi{ednevna proslava 600-godi{njice Kosovske bitke (od postavljanja kupole na hramu Sv. Save u Beogradu do politi~kog mitinga i pomena kosovskim junacima na Gazimestanu (28. 6. 1989) okupljaju i po nekoliko stotina hiljada ljudi, a nezapam}en publicitet i intenzivne propagandne aktivnosti done}e punu afirmaciju {irokog nacionalnog pokreta u Srbiji i ustoli~enje S. Milo{evi}a kao neprikosnovenog nacionalnog lidera, "Vo`da svih Srba", koji govori okupljenima da u re{avanju srpskog pitanja "ne treba isklju~iti ni oruàne sukobe" (Politika, 29. 6. 1989). Pri tome, promocija S. Milo{evi}a podse}a na "najbolje" dane socrealisti~kog propagiranja kultova li~nosti, izme|u ostalog, i po poplavi {unda - od Milo{evi}, tada predsednik Predsedni{tva CK SKS-a, na sednici GK SK izjavljuje: "U sredstvima javnog informisanja dugo imamo praksu da kad se pojave problemi, kulminaciju predstavlja promena glavnog urednika. Praksa poslednjih godina mora da nas otrezni da promenom glavnog urednika u nekim redakcijama ne moè da se promeni stanje koje SK èli da menja, jer ne moè zna~ajno da izmeni odnos snaga. Promenjen je glavni urednik Duge, ali se stanje ne}e promeniti u Dugi dok ne do|e do promena u redakciji Duge u {irem smislu. Razgovaramo o novom glavnom uredniku NIN-a. Bez obzira na re{enje do koga do|emo ne}emo re{iti probleme u NIN-u ako ne do|e do ozbiljne rekonstrukcije redakcije NIN-a. Razgovara se zatim o Knjièvnim novinama itd." (Politika, 17. 2. 1987) Kasnije, sa VIII sednice CK SKS-a bi}e upu}en predlog Socijalisti~kom savezu radnog naroda Srbije (SSRNS) da, kao osniva~ Politike, smeni direktora ovog lista, I. Stojanovi}a, {to je i u~injeno. Sa preduzimanjem niza dràvnih mera na Kosovu, izme|u ostalog, bi}e zabranjeno izlaènje pri{tinske Rilindije i raspu{tena redakcija. Dono{enje novog srpskog zakona o javnom informisanju bi}e prilika da Izvr{no ve}e Vojvodine 2. 10. 1990. godine imenuje nove glavne urednike novosadskog lista Dnevnik, kao i niza listova manjina Het napa, Hlasa ludu, direktore i glavne i odgovorne urednike, kao i glavne i odgovorne urednike programa na srpskohrvatskom i jezicima narodnosti u RTV Novi Sad i Radio Novi Sad. 29


neukusnih hvalospeva lideru na kongresima, skup{tinskim zasedanjima i sednicama organa, preko procesija sa slikama lidera i transparentima podr{ke, do novokomponovanih pesama. - U drugoj polovini 1989. godine, veliki publicitet dobija raspisivanje zajma za privredni preporod Srbije na predlog S. Milo{evi}a, predsednika Predsedni{tva CK SKS. Ambiciozno zami{ljen (milijarda dolara i oko 250 miliona maraka kojim je trebalo da se "pokrene novi investicioni ciklus") i bu~no propagiran, zajam }e propasti jer je upisano svega oko 10% planiranih sredstava, a dug gra|anima bi}e obesmi{ljen rastu}om inflacijom. - Slede}u etapu permanentne kampanje kojom SKS promovi{e svoga lidera jesu vanredni (jednostrana~ki) delegatski izbori za organe vlasti u Srbiji (kraj 1989), kao i referendumsko (prethodno) izja{njavanje za jednog od vi{e (jednostrana~kih) kandidata za predsednika Predsedni{tva Srbije, posle koga je Skup{tina Srbije potvrdila izbor S. Milo{evi}a na tu funkciju (6. 12. 1989). - Partijska kampanja u toku priprema XI Kongresa SKS-a (decembar 1989) i publicitet koji predstoje}em kongresu pridaju mediji imaju za cilj homogenizaciju partijskog ~lanstva i legitimizaciju politike novog rukovodstva pred predstoje}i XIV kongres SKJ. Tom prilikom, ipak, ne mogu da se prikriju razli~ite tendencije unutar SKS-a koje se ispoljavaju pre svega na pitanjima uvo|enja vi{estrana~kog sistema (jedna grupa zagovara "pluralizam nestrana~kog tipa", a druga legalizaciju vi{estrana~ja), tzv. demokratskog centralizma, odnosa prema Josipu Brozu - Titu, itd. U krajnje neuverljivoj propagandnoj obradi, razli~ite tendencije unutar SKS-a postaju "krunskim dokazom" kvaliteta partije: "demokratizacije unutarpartijskog ìvota", "otvorenosti za nove ideje" i sl. - Sve o{triji sukobi unutar jugoslovenskog rukovodstva povodom reformi ustavnog sistema iz 1974. godine, a posebno sukobi na nezavr{enom XIV kongresu SKJ (20-23. 1. 1990), prelamaju se kroz prizmu publiciteta srpskih medija kao nepodeljena podr{ka S. Milo{evi}u u sukobu onih koji su za konfederalizaciju Jugoslavije i onih koji su za ja~anje federalne dràve, {to u srpskoj propagandnoj obradi dobija zna~enje sukoba onih koji su za razbijanje i onih koji su za o~uvanje Jugoslavije. U medijskim interpretacijama iz Hrvatske i Slovenije, me|utim, u pitanju je sukob izme|u "centralisti~ko monisti~ke" i "decentralisti~ko pluralisti~ke" koncepcije Federacije, pri ~emu srpsko rukovodstvo dobija nepodeljeni negativan publicitet. - U tom periodu, dràvno-partijska ma{inerija intenzivno propagira politiku srpskog rukovodstva prema Kosovu i Metohiji, pa 22. 3. 1990. Narodna skup{tina Srbije usvaja Program za ostvarivanje mira, slobode, ravnopravnosti, demokratije i prosperiteta u SAP Kosovo13), izra|en na osnovu programa CK SKS o Kosovu, da bi ubrzo, zbog nelegalnog progla{enja Kosova za republiku, Skup{tina SR Srbije donela odluku o raspu{tanju Skup{tine Kosova, koja je povod za masovni {trajk Albanaca na Kosovu (9. 7. 1990), dok novim Ustavom Republike Srbije, pokrajine ne izgube atribute dràvnosti i postanu oblik teritorijalne autonomije, {to sve dobija dobija veliki publicitet. 13)

30

Programom je bilo predvi|eno: povratak 100.000 Srba i Crnogoraca na Kosmet, uvo|enje posebnog poreza od 1% li~nih dohodaka u narednih pet godina za finansiranje razvoja Kosova, izgradnje 300 stanova u Pri{tini, 250 u Kosovu Polju, 150 u Obili}u i po 50 stanova u Novom Brdu, [trpcima, Lipljanu, Zubinom Potoku i Kosovskoj Kamenici itd.


- U nizu predizbornih propagandnih kampanja sledi kampanja povodom iznenada sazvanog "Kongresa ujedinjenja" SKS-a i SSRNS-a, odnosno povodom formiranja "nove" partije SPS-a (16-17. 7. 1990). Pored velikog publiciteta koji dobija sam kongres, veliki publicitet prati i intenzivnu unutarpartijsku aktivnost na obja{njavanju promena izvesnih programskih opredeljenja, naziva i simbola partije, vr{e se preregistracija ~lanstva, promene pojedinih lokalnih rukovodstava, pridobijaju se i u~lanjuju nove pristalice. Tako, ove aktivnosti, pored karakteristika unutarpartijske kampanje koja ima za cilj stabilizaciju organizacije i unutra{njih odnosa, prate i brojni mitinzi, tribine i sl, pa uz medijski publicitet, one prerastaju u op{tu propagandnu kampanju vrbovanja izbornih pristalica. - Najzad, pripreme za dono{enje novog Ustava Srbije, referendum za izja{njavanje o prioritetu poteza (1-2. 6. 1990) - novi Ustav pa vi{estrana~ki izbori (opcija partije na vlasti) ili vi{estrana~ki izbori, pa novi Ustav (opcija opozicije koja se tek konstitui{e i koja je gotovo sasvim onemogu}ena u pogledu medijske prezentacije svojih argumenata), a posebno publicitet posve}en dono{enju Ustava Republike Srbije (28. 9. 1990) i zakazivanju izbora, povezuju niz propagandnih kampanja partije na vlasti sa po~etkom kampanje za prve republi~ke parlamentarne izbore krajem 1990. godine. Ovih nekoliko naznaka o propagandnim kampanjama partije na vlasti poslednjih godina osme decenije XX veka ocrtavaju jednu od osnovnih prednosti SPS-a u odnosu na opoziciju, i to ne samo na po~etku vi{estrana~ja, ve} i tokom ~itave poslednje decenije XX veka. Pri tome, SPS je u permanentnoj kampanji znala~ki koristila ne samo brojne unutra{nje i spoljnopoliti~ke doga|aje, svakodnevne dràvne i partijske aktivnosti svojih funkcionera, privredna, kulturna, sportska i druga doga|anja, ve} i brojne izbore na razli~itim nivoima, koje su uvek pratile intenzivne izborne kampanje. Zbog toga je kampanja za republi~ke parlamentarne izbore 1990. godine za SPS predstavljala samo "zavr{ni udarac" u politi~kim doga|ajima bogatim i intenzivnim dràvno-partijskim kampanjama SKS-a dobro "pokrivenim" godinama druge polovine osme decenije XX veka. Propagandne kampanje partije na vlasti poslednjih godina jednopartijskog sistema, iako prve od njih nisu vo|ene sa neposrednim izbornim ciljevima ve} iz aktuelnih politi~kih potreba, ima}e dalekose`ne posledice ne samo za opredeljenje bira~a na prvim vi{estrana~kim izborima u Srbiji 199014), ve} i na duì rok. Jednozna~ni strate{ki pravac ovih kampanja i njihovo vremensko preplitanje stopi}e ih najpre u tzv. long-term kampanju, koja proizvodi najtemeljitije posledice na bira~ko telo, da bi se kasnije pretvorila u permanentnu kampanju. Permanentna kampanja vladaju}e SPS nastavlja se i posle izbora 1990. Neposredno posle izbora, uz publicitet koji dobija velika izborna pobeda, tokom 1991. godine slede propagandne i medijske kampanje posredstvom publiciteta povodom konstituisanja Vlade Republike Srbije sa premijerom D. Zelenovi}em, ~iji su svi ministri ~lanovi SPS-a (13. 2. 1991), ali i niza sukoba na sednicama saveznih dràvnih organa15) i susreta S. Milo{evi}a

14)

Vi{e od 60% bira~a jo{ pre po~etka i na samom po~etku izborne kampanje 1990, dakle, pre nego {to su bili poznati kandidati, ve} je imao formiranu izbornu odluku, a me|u pristalicama SPS-a takvih je bilo 72% (Mihailovi}, 1991: 76). 15) Tako, posle jedne sednice Predsedni{tva SFRJ, predsednik Srbije S. Milo{evi} u dramati~nom saop{tenju preko TV Beograd isti~e da Srbija ne}e priznati nijednu odluku Predsedni{tva SFRJ, posle ostavki B. Jovi}a (14. 3. 1991) i N. Bu}ina i J. Kosti}a (15. 3. 1991) na 31


sa liderima drugih republika biv{e Jugoslavije na kojima se razmatrala sudbina savezne dràve, kao i povodom sve o{trijih sukoba na nacionalnoj osnovi i progla{enja srpskih autonomija u nekim drugim biv{im republikama Jugoslavije. Intenzivnu propagandnu obradu i veliki publicitet dobija i niz velikih vi{ednevnih demonstracija i mitinga opozicije u Srbiji (tzv. martovske demonstracije 9. 3. 1991. koje su okon~ane izvo|enjem tenkova na ulice Beograda, ili demonstracije 13. 3. 1991, antiratni miting 9. 5. 1991, miting "Protiv petokrake" 9. 6. 1991), ali i kontramitinga proreìmskih stranaka (miting SPS-a 11. 3. 1991, kao i 16. 3. 1991), ili izbor S. Mesi}a za predsednika Predsedni{tva SFRJ (15. 5. 1991). Referendumsko izja{njavanje gra|ana Slovenije i Hrvatske za nezavisnost svojih republika dalje zao{trava odnose biv{ih jugoslovenskih republika, posle ~ega }e uslediti intervencija JNA u Sloveniji i oruàni sukob sa TO Slovenije (20. 6. 1991), da bi, posle desetodnevnog rata u Sloveniji, predstavnici SFRJ, Slovenije, Hrvatske i EZ na Brionima doneli deklaraciju o mirnom re{avanju jugoslovenske krize u slede}a tri meseca, a Slovenija i Hrvatska preuzele obavezu da odgode progla{enje nezavisnosti. Tom prilikom, Predsedni{tvo SFRJ i vlasti Slovenije potpisuju sporazum o povla~enju trupa JNA sa teritorije Slovenije, odnosno na "granice etni~kih prostora na kojima ìve Srbi" (7. 7. 1991), ali umesto mirnog re{avanja jugoslovenske krize, u naredna tri meseca odnosi se dalje zao{travaju, pa se septembra u Hagu odràva Mirovna konferencija o Jugoslaviji kojoj predsedava P. Karington. Ne{to kasnije odràna je dramati~na sednica Predsedni{tva SFRJ u nepotpunom sastavu (samo ~lanovi iz Srbije, Vojvodine, KiM i CG) na kojoj je ocenjeno da su se stekli uslovi za delovanje u slu~aju ratne opasnosti, pa je Predsedni{tvo preuzelo izvesna ovla{}enja Skup{tine SFRJ (3. 10. 1991). Posle bombardovanja Banskih dvora u Zagrebu od snaga RS, Hrvatska prekida sve odnose sa Beogradom i progla{ava nezavisnost (8. 10. 1991), da bi kraj godine obeleìlo dono{enja Deklaracije Vlade Srbije o neotu|ivom pravu srpskog naroda koji kao etni~ka celina ìvi na teritoriji Jugoslavije, a izvan Republike Srbije, da nastavi zajedni~ki ìvot u dràvnoj zajednici sa Republikom Srbijom, u kojoj se traì povezivanje Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske u dràvni savez (17. 12. 1991). Slede}a godina proti~e u znaku intenzivnih kampanja reìma povodom ratnih sukoba i raznih drugih zbivanja na prostorima biv{e Jugoslavije, kao {to su mirovni plan me|unarodnog posrednika S. Vensa za re{avanje statusa RSK (2. 2. 1992), a jo{ vi{e u znaku propagiranja ~itavog niz aktivnosti povodom formiranja nove savezne dràve. Na to se nastavlja progla{enje SRJ (27. 4. 1992)16), pa dono{enje novog izbornog zakonodav-

16)

32

funkcije ~lanova Predsedni{tva SFRJ, naredio je mobilizaciju rezervnog sastava snaga MUP i hitno formiranje novih snaga policije (TV Beograd, 16. 3. 1991), mada }e Skup{tina Srbije nekoliko dana kasnije odbiti da prihvati ostavke i izabrati u Predsedni{tvo SFRJ i S. Bajramovi}a kao ~lana Predsedni{tva SFRJ sa Kosova (20. 3. 1991) Ina~e, Ustav SRJ je progla{en od strane nevaè}eg Saveznog ve}a Skup{tine SFRJ jer je njegovim delegatima bio istekao mandat jo{ 1990. godine, a u vreme progla{enja SRJ, SFRJ nije vi{e ni postojala. Uz sve to, Ustav SRJ su donela samo 73 od ukupno 220 ~lanova Saveznog ve}a Skup{tine SFRJ. Ovakva je procedura izabrana od strane vladaju}ih partija - SPS-a u Srbiji i Demokratske partije socijalista Crne Gore (DPS CG) - da bi se dokazalo da je SRJ isklju~ivi nosilac kontinuiteta SFRJ, ali veliki broj stranih dràva nije to priznao, {to }e konstatovati i Savet bezbednosti UN u Rezoluciji 757 od 30. 5. 1992. Istog dana, Ve}e gra|ana Savezne skup{tine usvojilo Zakon o izboru saveznih poslanika kojim je prihva}en me{ovit (kombinovan) izborni sistem. Po njemu, 1/2 poslanika se bira ve}inskim sistemom (varijanta first-past-the-post), a polovina proporcionalnim, {to je predstavljalo kompromis izme|u tada vaè}eg izbornog sistema u Srbiji (ve}inski izborni sistem) i u Crnoj Gori (proporcionalni sistem).


stva, pregovori sa opozicijom povodom uslova odràvanja saveznih izbora, izborne kampanje za savezne izbore maja 1992. godine (koje bojkotuje opozicija u Srbiji), studentski protesti (juni 1992) i masovni vi{ednevni tzv. Vidovdanski sabor opozicije (od 28. 6. do 5. 7. 1992), izbor D. ]osi}a za predsednika SRJ i kontroverznog srpsko-ameri~kog biznismena M. Pani}a za mandatara nove Vlade SRJ i formiranja Savezne vlade (4. 7. 1992)17). Iza toga sledi sna`na kampanja povodom tzv. okruglih stolova vlasti i opozicije u organizaciji Savezne vlade, sve o{trijih sukoba sa novoizabranim saveznim rukovodstvom18), a posebno povodom obaranja savezne vlade M. Pani}a na inicijativu SRS-a i uz podr{ku SPS-a (29. 12. 1992)19), ~emu prethodi niz orkestriranih akcija20). Sve to ocrtava obrise jedne gigantske kampanje vladaju}e stranke, koja doseè jednu od svojih "vr{nih ta~aka" u kampanji za republi~ke izbore decembra 1992. sa zavr{nom izbornom konvencijom SPS-a na kojoj je predstavljeno 60 poslani~kih kandidata i S. Milo{evi} odrào govor pred 5.000 delegata (17. 12. 1992). Kampanje reìma 1993. godine zapo~inju povodom promena po hitnom postupku i preglasavanjem u Skup{tini Srbije Zakona o izboru delegata u Ve}e republika Skup{tine SRJ, a na inicijativu SRS-a21), ~ime je omogu}eno stvaranje ve}ine SPS - SRS - DPS CG da bi se smenio predsednik SRJ D. ]osi}. Publicitet dobija i izbor tre}e republi~ke jednopartijske socijalisti~ke vlade N. [ainovi}a (10. 2. 1993) sa dve tre}ine biv{ih ministara, ali sada i manjinske vlade (koja }e funkcionisati zahvaljuju}i podr{ci poslanika SRS-a), pa publicitet povodom konstituisanja novog saziva Savezne skup{tine i Savezne vlade na ~elu sa R. Konti}em (DPS CG - 2. 3. 1993), brojnih reakcija dràvnih organa i lidera povodom uvo|enja sankcija UN, odràvanja zajedni~kog zasedanja tri skup{tine SRJ, Srbije i CG, propagirana kao Svesrpski parlament, budu}i da je Skup{tinu RS predstavljala tro~lana delegacija, a RSK tridesetak poslanika (14. 5. 1993). Sa posebnom pa`njom mediji su pratili smenu predsednika SRJ D. ]osi}a (31. 5/1. 6. 1993)22) i izbor Z.

17)

U vladi M. Pani}a po 8 ministarskih mesta dobili su SPS i DPS CG, po jedno DS, NS CG i Udruènje za demokratsku inicijativu, a 6 ministarskih mesta tzv. grupa eksperata. 18) Bezobzirnost srpskog reìma u sukobu sa novoizabranim saveznim vlastima ilustruje doga|aj iz novembra 1992. godine, kada su specijalne jedinice MUP Srbije zaposele zgradu Saveznog sekretarijata za unutra{nje poslove povodom spora o kori{}enju zgrade i zabranili ulazak u zgradu ~ak i saveznom ministru unutra{njih poslova P. Bulatovi}u zbog ~ega je predsednik SRJ D. ]osi} traìo hitno vanredno zasedanje saveznog parlamenta s obrazloènjem da je "naru{en ustavni poredak SRJ" (Politika, 27. 11. 1992) 19) U Ve}u gra|ana Skup{tine SRJ 95 poslanika bilo za smenu, dva protiv smene, a 12 uzdràno. Pri tome je V. [e{elj, lider SRS-a, otvoreno pretio ~lanovima Vlade: "Prvo }u da vam oduzmem paso{e, a posle }u da vas pohapsim", da bi za vr{ioca du`nosti saveznog premijera bio izabran dotada{nji potpredsednik R. Konti}, ~lan DPS CG (Politika, 30. 12. 1992). 20) Jednu od niza takvih akcija predstavljalo je protestno okupljanje gra|ana u znak podr{ke SPS-u, a protiv predsednika Savezne vlade u vreme posete M. Pani}a Pri{tini i pregovora sa predstavnicima albanskih partija (Politika, 21. 10. 1992). 21) Tim promenama napu{ten je princip srazmerne zastupljenosti svih parlamentarnih stranaka u formiranju delegacije Srbije za Savezno ve}e Skup{tine SRJ i retroaktivno je promenjena regulativa dela izbornog procesa, a promene su primenjene pre potpisivanja i progla{avanja od strane predsednika Republike, ~ak i pre objavljivanja. Zbog toga su poslanici DEPOS-a, Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara (DZVM), DS i Srpske selja~ke stranke (SSS) napustili skup{tinsko zasedanje, a poslanici SPS-a i SRS-a izabrali u delegaciju Srbije 12 ~lanova SPS i 8 ~lanova SRS (Borba, 29. 1. 1993). 22) Aktivirana je ~etiri meseca stara inicijativa SRS-a u Skup{tini SRJ i D. ]osi} je smenjen po{to je prethodno ukinuta odredba Zakona o izboru Predsednika SRJ prema kojoj je za smenu predsednika SRJ neophodno mi{ljenje Saveznog ustavnog suda. 33


Lili}a (SPS), dotada{njeg predsednika Skup{tine Srbije, za predsednika SRJ (25. 6. 1993). Sredinom godine ponovo se intenzivira kampanja SPS-a i medija pod njegovom kontrolom, ali sada protiv dotada{njeg parlamentarnog saveznika - SRS-a. Najpre se na zahtev 31 poslanika opozicije glasalo u Skup{tini Srbije o poverenju vladi N. [ainovi}a, ali poslanici SRS-a nisu podràli predlog, pa je Vladi izglasano poverenje (Politika, 19. 7. 1993). Ne{to kasnije, u vreme uvo|enja blokade granica prema RS, sada na inicijativu SRS-a raspravlja se o poverenju Vladi Srbije (7-15. 10. 1993). Poslanici opozicionih stranaka su se uzdràli od rasprave i glasanja jer su sukob SPS-a i SRS-a ocenjivali kao "porodi~nu sva|u". Dramati~an obrt nastaje kada su poslanici SPO-a i ND ultimativno zatraìli ostavku ministra unutra{njih poslova Z. Sokolovi}a zbog te{kog incidenta, odnosno zlostavljanja jedne gra|anke (N. Bulatovi}) od strane policije u Beogradu. Ministar unutra{njih poslova se javno izvinio, ali odbio da podnese ostavku, pa su poslanici SPO-a i ND odlu~ili da podrè predlog SRS-a o izglasavanju nepoverenja Vladi. Po{to su poslanici SPS-a ostali u manjini u parlamentu, da bi predupredio obaranje Vlade, predsednik Srbije S. Milo{evi} raspu{ta Skup{tinu i zakazuje vanredne parlamentarne izbore za oktobar 1993,23) ~ime zapo~inje nova izborna kampanja, kao produètak dotada{njih propagandnih aktivnosti SPS-a. Godina 1994. zapo~inje dràvnom i partijskom propagandom i medijskim publicitetom povodom potpisivanja Zajedni~ke izjave o postepenoj normalizaciji odnosa izme|u SRJ i Hrvatske u @enevi (19. 1. 1994), a slede: neuspe{ne konsultacije predsednika Srbije S. Milo{evi}a sa liderima parlamentarnih stranaka o formiranju "vlade nacionalnog jedinstva", {to je u medijima prikazano kao neslaganje zbog prevelikih zahteva opozicije u vezi sa podelom funkcija; problemi sa konstituisanjem novog saziva Narodne skup{tine Srbije i njenih tela (11. 2. 1994), {to se ponovo stavlja na teret "neodgovorne opozicije"; rekonstrukcija Savezne vlade (10. 3. 1994); formiranje ~etvrte republi~ke vlade (17. 3. 1994)24), oduzimanjem akreditacija dopisnicima i saradnicima agencija AFT i CNN zbog "besomu~nog medijskog rata protiv Jugoslavije, i to sa njene teritorije" i najavom oduzimanja akreditacija i ostalim novinarima "koji mesecima satanizuju Jugoslaviju"25), o{tre osude oruànih napada NATO pod okriljem UN na Srbe u BiH, poo{trava se krivi~no pravna za{tita republike, njenih obele`ja i dràvnih organa (11. 7. 1994)26), uvodi se blo-

23)

Time je predsednik Srbije prekr{io duh Ustava jer mu je "obrazloèn predlog" o raspu{tanju parlamenta, na osnovu koga je mogao da donese odluku, uputila Vlada o ~ijem se poverenju raspravljalo u toj skup{tini. Parlament je spre~en da u skladu sa ~l. 73 Ustav Srbije kontroli{e Vladu i da joj, eventualno, izglasa nepoverenje. Osim toga, u svom "obrazloènju" Vlada je izrekla dalekose`ne diskvalifikacije na primer, ocenila da "razjedinjena Skup{tina ugroàva kako sopstveni, tako i dràvni interes", da je postala "politi~ka pijaca" koja unosi "u {iroke slojeve naroda nevericu", tu su i kvalifikacije o niskom kulturnom nivou i isklju~ivosti poslanika itd. (Politika, 21. 10. 1993) 24) Ovu Vladu Srbije je ~inilo 18 ~lanova SPS-a, tri ~lana ND (na tim izborima ~lanice opozicione koalicije DEPOS), tri ~lana vanparlamentarne stranke SK-PJ (kasnije JUL-a), i dva ~lana DSa (u{li u Vladu bez saglasnosti stranke i bili isklju~eni iz ~lanstva u DS) 25) Odluka saveznog ministra informacija S. Ignjatovi}a izazva}e burne i protivure~ne reakcije. Inostranstvo i opozicija su je ocenjivali kao "korak ka daljoj medijskoj izolaciji Jugoslavije", a {ef poslani~kog kluba SPS-a u republi~koj skup{tini i direktor RTS-a M. Vu~eli} àli}e {to odluka nije ranije doneta. 26) Na predlog Vlade, Skup{tina Srbije usvojila je amandman na Predlog izmena i dopuna Krivi~nog zakona po kome onaj "ko javno izloì poruzi Republiku Srbiju, ili drugu republiku 34


kada granica na Drini prema RS (4. 8. 1994)27) pra}ena punom propagandnom orkestracijom saveznog republi~kog rukovodstva i medija pod njihovom kontrolom. Prva polovina 1995. godina bila je manje burna, pa su obim i intenzitet propagandnog dejstva reìma ne{to manji, dok drugu polovinu obeleàvaju pripreme za potpisivanje Dejtonskog sporazuma, odnosno sporazum o uspostavljanju mira u BiH izme|u predstavnika BiH (A. Izetbegovi}), Hrvatske (F. Tu|man) i SRJ (S. Milo{evi}) i potpisivanje sporazuma u Parizu (21. 11. 1995). Ta zbivanja ne samo da je pratila veoma intenzivna kampanja reìma i proreìmskih medija i gotovo jednodu{na podr{ka svih relevantnih politi~kih aktera u SRJ, blièm okruènju (uz veliku uzdr`ljivost rukovodstva RS) i inostranstvu, ve} su ona omogu}ila zna~ajnu promenu imidà S. Milo{evi}a. Tada je on progla{en ne samo u Srbiji, ve} i u inostranstvu za "mirotvorca", "garanta mira i stabilnosti u regionu" i sl, pa }e uspeti da donekle povratiti zna~ajno poljuljano poverenje me|u gra|anima Srbije. A time je pripremljen teren i za izborni uspeh SPS-a na saveznim parlamentarnim izborima 1996. godine. I tokom cele 1996, godine saveznih i lokalnih izbora, znatno pre po~etka izborne kampanje, SPS ide iz kampanje u kampanju. Po~inje intenzivna kampanja u okviru priprema III kongresa SPS-a (2. 3. 1996), odnosno, povodom masovnih prijema novih ~lanova u SPS, konstituisanja regionalnih odbora, priprema i odràvanja izbora u mesnim, op{tinskim i gradskim organizacijama stranke, III konferencije SPS-a za Vojvodinu i za Kosovo i Konvencije mladih socijalista (26. 1. 1996). Organizuju se kontramitinzi u vreme mitinga opozicije (u Ni{u 30. 3. 1996, ili u Novom Sadu 20. 4. 1996), nastavlja se i kampanja zapo~eta posle zaklju~enja Dejtonskog sporazuma, koji se tretira kao veliki uspeh, vr{e se pritisci na rukovodstvo RS da ih prihvati, slavi "mirotvora~ku ulogu" S. Milo{evi}a, a onda dolazi i kampanja povodom ukidanja sankcija UN (4. 10. 1996), kao vrhunac izborne kampanje za savezne izbore28).

27)

28)

SRJ, njihovu zastavu, grb ili himnu, kazni}e se zatvorom do tri godine. Za uvredu predsednika Republike, Skup{tine ili Vlade, predsednika Skup{tine ili predsednika Vlade u vezi sa vr{enjem njihove funkcije, predvi|ena je ista kazna". Najpre je na vanrednom zasedanju Skup{tine RS (3. 8. 1994) jednoglasno doneta odluka o raspisivanju referenduma na kome bi se gra|ani izjasnili o mirovnom planu Kontakt grupe, a skup{tinama Srbije i CG upu}en je predlog o ujedinjenju sa RS i RSK, ali Vlada SRJ ve} sutradan donosi odluku o blokadi granica prema RS (4. 8. 1994) uz saop{tenje u kome kaè da je "rukovodstvo RS, odbijanjem mira, izvr{ilo najteì akt protiv SRJ, srpskog i crnogorskog naroda i svih gra|ana koji ìve na ovim prostorima. Zato je Savezna vlada donela odluku da prekine politi~ke i ekonomske odnose sa RS, da zabrani boravak ~lanova rukovodstva RS na teritoriji SRJ; granica SRJ od danas je zatvorena za transporte prema RS, osim hrane, ode}e i lekova." S. Milo{evi} je ocenio odluku rukovodstva na Palama kao "nesumnjivo najteù odluku protiv interesa srpskog naroda", da bi poentirao: "Zato moramo prekinuti svaki dalji odnos i saradnju sa takvim rukovodstvom". M. Bulatovi} je odluku rukovodstva sa Pala okarakterisao kao "nerazuman politi~ki ~in", a i SAD je odluku Vlade SRJ da prekine odnose sa RS ocenila kao pozitivan korak. Ipak, referendum gra|ana RS je odràn 27. i 28. 8. 1994, na referendum je iza{lo 91% gra|ana, za predloène mape kontakt grupe izjasnilo se 3%, a protiv 96%. Blokada granica prema RS bi}e ukinuta tek 27. 2. 1996. godine. Toga dana ujutru, po pristizanju vesti o ukidanju sankcija prema Srbiji od strane SB UN, S. Milo{evi} se obratio gra|anima Srbije re~ima: "Od danas pa nadalje, na{a budu}nost zavisi od na{eg rada. Sada su nam ciljevi uspe{nog ekonomskog razvoja i pove}anja standarda i brì i bliì, i lak{e ostvarljivi... Ja zato èlim da svima poèlim uspeh u radu, svakom gra|aninu, svakoj porodici, svakom selu i gradu za vreme koje je pred nama u kome o~ekujemo stabilan ukupan ekonomski i dru{tveni razvoj" (Politika, 2. 10. 1996). 35


Kraj 1996. i po~etak 1997. godine proti~e u kampanji reìma kojom se osporavaju izborna pobeda opozicije na lokalnim izborima u 14 gradova Srbije i razlozi masovnih osamdesetosmodnevnih gra|anskih protesta opozicije zbog izborne kra|e, navodno zbog toga {to su "pokrenuti sa strane", relativizuje se izve{taj komisije OEBS-a na ~elu sa F. Gonzalesom u kojem se konstatuje prekrajanje rezultata izbora i izraàva bezrezervna podr{ka S. Milo{evi}u u osporavanju izborne pobede opozicije, dele neukusni hvalospevi njegovoj demokrati~nosti i predusretljivosti, "gestu dobre volje prema svetu", kada je uputio Narodnoj skup{tini Srbije, a ona usvojila lex specialis kojim su progla{eni za kona~ne rezultati lokalnih izbora prema nalazu misije OEBS-a (D. Tomi}, predsednika skup{tine Srbije, Demokratija, 10. 2. 1997). Sledi obiman publicitet posve}en rekonstrukciji republi~ke vlade29) i potpisivanju (mada bez ikakve prethodne najave) Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima izme|u SRJ i Republike Srpske (28. 2. 1997), {to je predstavljalo poku{aj Milo{evi}a da preuzme politi~ku inicijativu i preusmeri pa`nju javnosti sa uzavrele doma}e politi~ke scene na odnose sa RS. Od sredine marta po~inju pripreme za dono{enje novog zakona o javnom informisanju i serija panel-diskusija u kojima opozicija ne uzima u~e{}e, promovi{e se priprema novog zakona o privatizaciji, zakona o lokalnoj samoupravi, a sledi i konstituisanje nove Savezne vlade na ~ijem je ~elu ponovo R. Konti} (20. 3. 1997)30). Sa ubistvom R. Stoj{i}a (11. 4. 1997), na~elnika Javne bezbednosti MUP Srbije i kandidata za republi~kog ministra unutra{njih poslova, zapo~inje vi{egodi{nja serija i dan-danas nerazja{njenih politi~kih ubistava. Juna meseca, S. Milo{evi} se uklju~uje u kampanju za republi~ke parlamentarne i predsedni~ke izbore govore}i na mitinzima u vi{e mesta na KiM, a mediji intenzivno izve{tavaju o prvim najavama koje stiù iz dràvno-partijskog vrha da se S. Milo{evi} ne}e po tre}i put da kandiduje za predsednika Srbije, ali da }e biti kandidat za predsednika SRJ, {to prati inicijativa SPS-a da se promeni Ustav SRJ i uvede neposredan izbor predsednika SRJ, a na osnovu "li~ne èlje S. Milo{evi}a" (I. Da~i}a, Dnevni telegraf, 13. 6. 1997). Slede pripreme za dono{enje Zakona o finansiranju stranaka i promene drugih izbornih zakona, kojima je uvedeno 29 umesto ranijih 9 izbornih jedinica u Srbiji i protiv èstokog protivljenja opozicije. Poseban medijski tretman dobija izbor S. Milo{evi}a, kao jedinog kandidata, za predsednika SRJ od strane Savezne skup{tine (15. 7. 1997) i njegovo preuzimanje funkciju predsednika SRJ (23. 7. 1997), razgovor novoizabranog predsednik SRJ sa {efovima poslani~kih grupa u Saveznoj skup{tini, kao i sa V. Dra{kovi}em, liderom SPO-a31). A na sve ovo, od sredine 1997. godine, nastavlja se intenzivna kampanja SPS-a za sep-

29)

Rekonstrukcijom vlade M. Marjanovi}a formirana su tri nova ministarstva (za porodicu, za lokalnu samoupravu i za ekonomsku i vlasni~ku transformaciju), razre{eno je du`nosti 7, a izabrano je 13 novih ministara. U rekonstruisanoj Vladi, JUL je, umesto ranija dva, dobio 8 ministarskih mesta, ND je ostala na ~etiri ~lana Vlade, 17 ~lanova je bilo iz SPS-a, a jedan ~lan je bio nestrana~ka li~nost. 30) U novoj Vladi ostali su premijer, jedan potpredsednik i pet ministara iz starog sastava. Sa premijerom, ova Vlada je imala 21 ~lana, od kojih je 9 bilo iz SPS-a, 9 iz DPS-a, dvojica iz JUL-a i jedna nestrana~ka li~nost. Izbor nove Savezne vlade predstavljao je "kozmeti~ku {minku" koja je iskazivala nespremnost reìma za radikalnije promene dotada{nje politike. 31) Pozivanje V. Dra{kovi}a je izazvalo nedoumice u kom svojstvu je bio pozvan. Naime, koalicija "Zajedno", ba{ na insistiranje V. Dra{kovi}a, odbila je da verifikuje svoje mandate u Saveznoj skup{tini, pa on nije mogao ni biti pozvan na razgovor kao {ef poslani~kog kluba. Ako je pozivan kao lider SPO, za{to nisu pozvani i lideri DS i GSS? Ipak, razgovor S. Milo{evi}a i V. Dra{kovi}a }e imati zna~ajne konsekvence za odràvanje predstoje}ih izbora u Srbiji. Po 36


tembarske republi~ke predsedni~ke i parlamentarne izbore, posle kojih po~inje kampanja SPS-a, JUL-a, SRS-a i SPO-a protiv Z. \in|i}a, tada gradona~elnika Beograda, okon~ana njegovom smenom (30. 9. 1997), a do kraja godine i veliki publicitet posve}en konstituisanju novog saziva Narodne skup{tine Srbije i inauguraciji M. Milutinovi}a za predsednika Srbije. Godina 1998. zapo~inje u znaku velike pa`nje kojom mediji prate pregovore lidera parlamentarnih stranaka o sastavu i programu nove Vlade Srbije, izbor novih delegacija republi~kog parlamenta u Ve}e republika Savezne skup{tine, vi{ekratno zakazivanje razgovora sa "odgovornim predstavnicima albanske nacionalne manjine" na koje ovi nisu dolazili, formiranje nove republi~ke koalicione vlade SPS - JUL - SRS, na ~elu sa M. Marjanovi}em (24. 3. 1998)32). Posle niza kontakata predstavnika reìma i predstavnika Albanaca, situacija na KiM je sve lo{ija, a medije pune potresne pri~e o stradanju Srba, o aktivnostima "paravojnih formacija" Albanaca, akcijama srpske policije i vojske33), su|enjima "albanskim teroristima" i sl. Kako su pritisci me|unarodne zajednice sve sna`niji, po~etkom aprila po~inje izuzetno sna`na kampanja u vezi sa odràvanjem referenduma na kome su gra|ani Srbije iskazali stav o uklju~ivanju stranih posrednika u re{avanje problema KiM34), koja proti~e u znaku nagla{enog patriotskog zanosa i bez disonantnih tonova. Sledi izbor nove Savezne vlade na ~elu sa M. Bulatovi}em35), ali i najavljena njena brza rekonstrukcija posle parlamentarnih izbora u CG, {to }e zao{triti ionako sve lo{ije odnose srpskog i crnogorskog rukovodstva, kao i najava ulazak SRS-a, a eventualno i SPO-a u Saveznu vladu (Blic, 21. 5. 1998). Posle sna`ne letnje "kampanje" policije i VJ na KiM, usledi}e medijska kampanja uveravanja gra|ana Srbije da je na KiM uspostavljen mir, iako zapo~inju pripreme dràve, kao i pripreme mnjenja za eventualni rat sa

re~ima V. Dra{kovi}a, on je zahtevao, a S. Milo{evi} obe}ao, vi{estrana~ku kontrolu izbora i prisustvo stranih posmatra~a, otvaranje dràvnih medija i omogu}avanje rada neposredno pre toga zatvorenih mnogih lokalnih medija itd, pa }e posle toga razgovora V. Dra{kovi} najaviti izlazak SPO-a na republi~ke izbore uprkos tome {to je do tada zagovarao njihov bojkot. 32) Od 35 ~lanova ove vlade M. Marjanovi}a SPS je dobila 16 mesta, SRS 15, a JUL ~etiri. 33) Vlada SRJ donela je 24. 7. 1998. godine odluku o pro{irenju grani~nog pojasa prema Albaniji za 5 km, ~ime je zvani~no pro{irila podru~je operativnog dejstva VJ u borbi protiv albanskih separatista. Vlada CG, me|utim, ignorisala je odluke "nelegitimne i nelegalne Savezne vlade na ~elu sa M. Bulatovi}em". 34) Najpre, predsednik SRJ S. Milo{evi} javno upu}uje pismo predsedniku Srbije M. Milutinovi}u, predsedniku Narodne skup{tine Srbije D. Tomi}u i predsedniku Vlade Srbije M. Marjanovi}u sa predlogom da se odrì referendum na kome bi se gra|ani Srbije izjasnili o pitanju: "Da li prihvatate u~e{}e stranih predstavnika u re{avanju problema na Kosovu i Metohiji?", pri ~emu je podnosilac inicijative ve} u pismu iskazao decidan stav protiv u~e{}a stranih posrednika. Predsednik Srbije i Vlada Srbije istog dana prihvataju inicijativu, a predsednik Narodne skup{tine Srbije zakazuje sednicu Skup{tine po hitnom postupku za 3. 4. 1998. Na sednici (3. 4. 1998) najpre su izvr{ene izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi po kojima je mogu}e referendum odràti najmanje u roku od 15 umesto 30 dana od dana njegovog raspisivanja, a zatim je doneta odluka o raspisivanju referenduma za 23. 4. 1998. glasovima poslanika SPS-a, JUL-a, SRS-a i SPO-a. Na referendum je iza{lo 73,05% upisanih bira~a, a protiv stranog posredovanja se izjasnilo 94,73% glasalih. 35) Osim premijera promenjena su samo tri ~lana Vlade, koju su ~inili ~lanovi SPS-a, JUL-a i SNP-a. 37


NATO-om36). Posle sporazuma sa R. Holbrukom kojim se obezbe|uje slobodan prelet aviona NATO-a nad Kosovom i prisustvo 2.000 me|unarodnih posmatra~a koji }e nadgledati ispunjavanje zahteva Kontakt grupe, koji je, ina~e, S. Milo{evi} postigao neovla{}eno, protiv na referendumu izraène volje naroda i bez saglasnosti Savezne vlade, on uverava gra|ane da je "postignuta saglasnost da se problemi na Kosovu i Metohiji re{avaju mirnim putem i da je otklonjena opasnost vojne intervencije protiv na{e zemlje", da je "sa~uvan suverenitet i teritorijalni integritet zemlje", i da je "sada zadatak da se ubrza politi~ki proces i da se ubrza ekonomski oporavak na{e zemlje u celini" (Blic, 14. 10. 1998). U me|uvremenu bi}e doneto nekoliko kontroverznih zakona, me|u kojima i Zakona o Univerzitetu, kojim se u velikoj meri ograni~ava autonomija ove institucije, a posebno Zakon o informisanju, koji je predvideo drakonske nov~ane kazne za reemitovanje stranih programa medija ~iji su osniva~i strane vlade i organizacije nekomercijalnog tipa, osim po osnovu reciprociteta utvr|enih me|udràvnim ugovorom, po~inju privremene zabrane pojedinih glasila (na primer, dnevnih listova Dnevni telegraf i Danas), kao i prva su|enja odgovornim licima u pojedinim medijima37). Po~etak 1999. godine obeleàva konferencija za novinare trojice potpredsednika Vlade Srbije, R. Markovi}a (SPS), V. [e{elja (SRS) i M. Boji}a (JUL), na kojoj je pokazan navodni "tajni dokument CIA" (Promocija demokratije u Jugoslaviji) po kome je planirana dodela milion ameri~kih dolara nezavisnim medijima, nevladinim organizacijama, sindikatima, obrazovnim programima, programima obu~avanja ~lanova izbornih komisija, sudija za praksu koja zadovoljava me|unarodne standarde o nezavisnom sudstvu, politi~kim partijama, omladinskim organizacijama itd, a sve u cilju "ru{enja vlasti u Srbiji". Tih dana veliki publicitet dobija i rekonstrukcija Savezne vlade, u koju ulazi SPO (18. 1. 1999)38) sa liderom stranke V. Dra{kovi}em kao potpredsednikom zaduènim za me|unarodnu saradnju i jo{ trojicom funkcionera, mada }e posle samo tri meseca V. Dra{ko-

36)

37)

38)

38

Na vanrednom zasedanju Skup{tine Srbije posve}enom situaciji na Kosovu (27. 9. 1998), premijer M. Marjanovi} nagla{ava: "Danas na Kosovu i Metohiji vlada mir, ìvot je normalizovan, a Srbija je osujetila poku{aj secesionista da terorom ostvare svoje namere. Ovim merama sa~uvana je teritorija Srbije, koja je jo{ jednom pokazala da je sposobna da svoje probleme re{ava sama". Uni{tenjem i hap{enjem preostalih teroristi~kih bandi u rejonu Bajgora, î~avica i Jezerske planine naoruàne teroristi~ke grupe su poraène, a antiteroristi~ka dejstva mogu biti obnovljena "samo ukoliko se pojavi neka nova banditskoteroristi~ka aktivnost". Na toj sednici doneta je i Odluka o imenovanju Privremenog izvr{nog ve}a KiM i Odluka o imenovanju mandatara Privremenog izvr{nog ve}a - Z. An|elkovi}a, poslanika SPS-a i ministra za sport u Vladi Srbije. Me|utim, samo nekoliko dana kasnije, na zajedni~koj sednici oba ve}a Skup{tine SRJ posve}enoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu (5. 10. 1998), savezni premijer M. Bulatovi} traì da Skup{tina "konstatuje stanje neposredne ratne opasnosti", odnosno da stvori mogu}nost da Savezna vlada proglasi takvo stanje u slu~aju intervencije NATO alijanse. Osim toga, i pored obavezuju}e odluke referenduma, usvojen je predlog Ruske Federacije da se na Kosovo pozove misija OEBS-a, kao i Zakon o finansiranju tro{kova odbrane zemlje, koji predvi|a finansiranje iz realnih izvora, odnosno iz poreza na promet roba i usluga. Tako su, po prijavi Patriotskog saveza Beograda, pred sudiju za prekr{aje u Prvom privrednom sudu u Beogradu S. ]uruvija, vlasnik lista Evropljanin, D. Bujo{evi}, glavni i odgovorni urednik lista, i I. Tadi}, direktor preduze}a De-Te Press, koje {tampalo list, osu|eni na preko 2 miliona dinara koje su bili du`ni da uplate u roku od 24 sata. Posle ove rekonstrukcije, Savezna vlada sa predsednikom brojala je 22 ~lana, od toga 9 ~lanova iz SNP-a CG, 9 iz SPS-a, tri iz SPO-a i jedna iz JUL-a.


vi} biti smenjen (28. 4. 1999) zbog "istupanja u javnosti mimo stavova Savezne vlade i naru{avanja njenog ugleda". U to vreme, vodi se i intenzivna kampanja legitimizovanja priprema za u~e{}e predstavnika reìma na pregovorima u Rambujeu39) i stavova koje u toku pregovora zastupaju, da bi posle neuspelih pregovora zapo~ela serija mitinga i tribina SPS-a i ~lanica vladaju}e koalicije za odbranu Srbije. Niz pisama koja funkcioneri reìma upu}uju ~lanicama Kontakt grupe dobijaju veliki publicitet, ali ne proizvode nikakve efekte na one kojima su upu}ena. M. Milutinovi} }e pretiti da su srpske vlasti, u slu~aju eventualnog napada NATO na SRJ i slanja 30.000 vojnika na Kosovo, spremne da uni{te OVK (Glas javnosti, 23. 3. 1999), {to je sve bilo, pre svega, za "doma}e" potrebe. Sa po~etkom bombardovanja Savezna vlada progla{ava stanje neposredne ratne opasnosti (24. 3. 1999), a sutradan i ratno stanje i prekida diplomatske odnose sa SAD,

39)

Skup{tina Srbije sa 227 glasova za i po tri glasa protiv i uzdràna prihvata poziv Kontakt grupe za razgovore u Pariz i ovla{}uje Vladu da sastavi pregovara~ku delegaciju. V. [e{elj, lider SRS-a, ~iji su poslanici jedini pred skup{tinsko zasedanje bili protiv, rekao je da SRS "ne}e slati svoje predstavnike na parisku konferenciju", ali i da "ne}e u~initi ni{ta da bi se suprotstavili odlasku na{e delegacije", jer razumeju potrebu da se odoli pritiscima i da se odbrani Kosovo. Ipak, naveo je dve stvari koje na{a delegacija ne sme da dozvoli: izdvajanje Kosova iz ustavnog sistema Srbije i stacioniranje stranih trupa na Kosovu (Glas javnosti, 5. 2. 1999). Pregovori u Rambujeu po~eli su 6. 2. 1999. godine pod predsedateljstvom ministara inostranih poslova Francuske i Velike Britanije. Delegaciju Vlade Srbije ~inili su {ef delegacije R. Markovi}, potpredsednik republi~ke vlade N. [ainovi}, potpredsednik Savezne vlade V. Kutle{i}, potpredsednik republi~ke skup{tine V. [tambuk, predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a za Kosovo V. @ivkovi}, ~lan Privremenog Izvr{nog ve}a KiM G. Sabovi}, predstavnica nacionalne zajednice Muslimana R. Senadovi}, predstavnik nacionalne zajednice Turaka Z. Kurje{i, predstavnik nacionalne zajednice Goranaca I. Vait, predstavnik nacionalne zajednice Roma Lj. Koka i predstavnik nacionalne zajednice Egip}ana \. Abazi. U kakvoj atmosferi su se odvijali razgovori mo`da najbolje svedo~e dve ~injenice: prva, da ve} prilikom odlaska sa pri{tinskog aerodroma, srpske vlasti nisu dozvolile predstavnicima OVK da u|u u avion jer nisu imali paso{e, pa je problem re{en posredovanjem verifikacione misije OEBS, i druga da odmah po dolasku u Pariz, predsednik delegacije Vlade Srbije R. Markovi} izjavljuje da dràvna delegacija "ne èli da pregovara sa tzv. OVK, koja je teroristi~ka organizacija izvan zakona" (Glas javnosti, 6-7. 2. 1999). Delegacija Srbije uslovila je pregovore zahtevom da albanska strana potpi{e 10 principa navedenih u predlogu Kontakt grupe, {to albanska strana nije prihvatila (od ~ega }e srpska strana kasnije odustati), kao {to srpska strana nije prihvatila prisustvo trupa NATO-a, pa su pregovori najpre produèni za sedam, pa za tri dana, a onda i prekinuti (23. 2. 1999). U me|uvremenu, M. Milutinovi}, predsednik Srbije, izjavljivao je da je u Rambujeu "bilo pritisaka", pa i pretnji bombardovanjem, ali da je Beograd uspeo da ubedi Kontakt grupu da se to ne ~ini i da je od njenih {efova diplomatije "dobio uveravanja" da }e teritorijalni integritet i suverenitet SRJ biti uvaèn (Glas javnosti, 16. 2. 1999). I S. Milo{evi} je u razgovoru sa ameri~kim ambasadorom R. Hilom odbio dolazak stranih trupa na Kosovo, iako su u to vreme ambasadori zemalja ~lanica NATO saveza usvojili plan razme{taja mirovnih trupa i Vojni komitet NATO "operativni plan" pod nazivom "Zajedni~ki ~uvar" za upu}ivanje 28.000 vojnika na Kosovo, a na~elnik G[ VJ D. Ojdani} izdao "konkretne zadatke za dalje ja~anje borbene gotovosti jedinica VJ i za preduzimanje mera za za{titu dràvne granice i odbranu integriteta SRJ" itd. Ipak je usledio nastavak pregovora (15. 3. 1999), ali ni tada srpska delegacija nije htela da potpi{e sporazum, pa su oni kona~no prekinuti (19. 3. 1999), me|unarodna zajednica je optuìla Srbe da su krivi za neuspeh razgovora, obnovljene su pretnje bombardovanja, nare|ena je evakuacija verifikatora sa Kosova, a strane dràve su zapo~ele evakuaciju slu`benika iz Beograda (Glas javnosti, 20-21. 3. 1999). Ameri~ki izaslanik R. Holbruk }e poku{ati jo{ jednom da uveri S. Milo{evi}a da potpi{e sporazum (22. 3. 1999), ali bez uspeha. 39


Velikom Britanijom, Nema~kom i Francuskom. Obustavljen je rad vi{ih sudova, formirani su vojni sudovi, zabranjena su okupljanja i sve javne manifestacije (mada je istovremeno dopu{tano odràvanje koncerata i drugih skupova podr{ke odbrani zemlje, ~ak i u vreme vazdu{ne uzbune), zabranjena je prodaja benzina privatnim licima, uredbom Savezne vlade pro{irena je mogu}nost gonjenja za krivi~no delo podrivanja vojne i odbrambene mo}i i na lica sa poslani~kim imunitetom, predlagano je ponovno uvo|enje smrtne kazne itd.40) U tragi~noj situaciji za dràvu i dru{tvo, koju je na psiholo{kom planu karakterisala me{avina javne patriotske euforije i prikrivene panike, pojedine dràvne odluke i propaganda koja ih je pratila dobijali su komi~ne obrise, kao {to je bila, na primer, odluka Savezne skup{tine o pristupanju SRJ Savezu dràva Rusije i Belorusije (12. 4. 1999). U propagandnoj obradi reìma i medija pod njegovom kontrolom, i pojedini nametnuti "dogovori" S. Milo{evi}a sa stranim posrednicima u toku bombardovanja, kao, recimo, ultimativni "sporazum" sa V. êrnomirdinom i M. Ahtisarijem41), bivaju predstavljani kao "dosledna odbrana dràvnih interesa Srbije" i kao "uspesi" politike reìma42). Povodom zavr{etka agresije predsednik SRJ, S. Milo{evi} se obratio gra|anima uveravanjima da smo sa~uvali suverenitet i integritet zemlje, da nismo dali Kosovo, da smo dali doprinos zalaganjima ~itavog slobodoljubivog sveta, da imamo nepobedivu vojsku itd. (Videti Prilog br. 1 - Obra}anje predsednika SRJ S. Milo{evi}a gra|anima posle okon~anja agresije NATO na SRJ) i time zapo~inje velika propagandna kampanja najave akcija na obnovi zemlje, a Vlada Srbije, SPS, JUL i rukovodstva javnih preduze}a sa Kosova (EPS, Jugopetrol) organizuju kampanju zaustavljanja iseljavanja Srba sa Kosova

40)

Ina~e, ~itav niz uredbi Savezne vlade nisu verifikovane od savezne niti od republi~kih skup{tina, iako je to bila ustavna obaveza, a za vreme ratnog stanja su odràne sednice savezne i republi~kih skup{tina. 41) Predstavnici VJ i NATO u Kumanovu potpisali 9. 6. 1999. vojno-tehni~ki sporazum o povla~enju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Dokument utvr|uje uslove pod kojima }e NATO obustaviti vazdu{ne udare na ciljeve u Srbiji i CG i razra|uje proces uspostavljanja bezbednosti u pokrajini koji }e prethoditi povratku izbeglica. [est dana nakon potpisivanja vojno-tehni~kog sporazuma sve srpske snage napustile su grani~no podru~je prema Albaniji i Makedoniji, a tri dana kasnije i centralni deo pokrajine, i to samo koridorima koje je odredio NATO, da bi posle jo{ dva dana sve vojne, policijske i "paravojne" srpske snage bile potpuno povu~ene sa Kosova. Radarski i sistemi za protivvazdu{nu odbranu povu~eni su 25 km. u unutra{njost Srbije, a svim jugoslovenskim vojnim avionima i helikopterima zabranjeno je da lete bez odobrenja NATO-a iznad Kosova i u 25 km. {irokom sigurnosnom koridoru izme|u Srbije i Kosova. Uspostavljeno je, tako|e, i kopneno demilitarizovano podru~je izme|u Kosova i Srbije u dubini od pet km, a srpske snage su bile obavezne da prilikom povla~enja obeleè ili uni{te sva ranije postavljena minska polja i mine iznena|enja. Sporazumom je predvi|eno da ~uvanje jugoslovenskih dràvnih granica prema Albaniji i Makedoniji, do dolaska civilnih slu`benika UN, preuzmu kosovske me|unarodne mirovne snage, KFOR. Ve} iste no}i, Stalni savet NATO donosi odluku o prestanku bombardovanja, a popodne 10. 6. 1999. SB UN usvaja Rezoluciju o Kosovu, ~ime je zavr{ena agresija NATO, koja je trajala 77 dana. 42) U saop{tenju SPS-a povodom usvajanja ovog sporazuma obja{njava se da je prihvatanjem sporazuma omogu}eno "postizanje mira i zaustavljanje zlo~ina~kog bombardovanja, o~uvanje integriteta i suvereniteta zemlje i preme{tanje re{avanja problema u UN" (I program RTS, 3. 6. 1999), pomo}nik na~elnika G[ VJ, general S. Marjanovi}, izjavljuje da pristanak jugoslovenske strane da potpi{e taj dokument zna~i "pobedu politike mira predsednika Slobodana Milo{evi}a", a RTS u izve{tajima ne navodi da je sporazum potpisan sa predstavnicima NATO-a, ve} UN. 40


i organizovanog povratka ve} izbeglih na Kosovo43), dok se onemogu}uje medijsko izve{tavanje o protestima demobilisanih rezervista, o kolonama izbeglica sa Kosova44), o nezadovoljstvu opozicije i gra|ana politikom Milo{evi}a45). Javnost je zapljusnuta informacijama o rekonstrukcijama Savezne i republi~ke vlade46), pretakanju uredbi vlada iz ratnog stanja u zakone47), dono{enju Socijalno-ekonomskog programa Vlade Srbije (18. 7. 1999) u cilju zapo{ljavanja 70.000 radnika kojima su sru{ene i o{te}ene fabrike (kao pomo} radnicima u sru{enim fabrikama, svima se, uklju~uju}i i penzionere, svakog meseca po~ela da odvaja po jedna dnevnica) i stimulacije povratka na selo, a u odbranu reìma i Milo{evi}a aktivno se uklju~uje i vojni vrh48). I od po~etka 2000. godine, godine prelomnih izbora, SPS ide iz jedne i drugu kampanju. Nastavlja se intenzivno promovisana aktivnost na obnovi zemlje, a krajem aprila, intenzivnom kampanjom ogla{ava se i po~etak velike akcije izgradnje 10.000 stanova u 2000, odnosno 100.000 stanova do 2010. godine namenjenih mladim bra~nim parovi-

43)

Konvoje povratnika iz Kragujevca, Kru{evca, Jagodine, Kraljeva, Smedereva, Vranja i drugih gradova predvodili su ~lanovi Vlade Srbije - M. Boji}, D. Jankovi}, B. Ivkovi}, T. Milenkovi}, L. Mili}evi}, V. \erini} i dr, kao i funkcioneri SPS-a i JUL-a - @. Igi}, D. Rastovi}, U. [uvakovi}, R. Krsmanovi}, Z. Modrini} i drugi (RTS, 20. 6. 1999). 44) Na primer, policija je 21. 6. 1999. zabranila izbeglim Srbima sa KiM da u centru Beograda odrè skup i grupi od oko 200 ljudi naredila je da se uklone sa platoa kod Terazijske ~esme, a 24. 6. 1999. je upala u prostorije TV Kraljevo i zaplenila traku sa prilogom o protestima rezervista koji su pod blokadom dràli most na Ibru koji povezuje Kraljevo sa Kru{evcem i most na Zapadnoj Moravi preko koga ide put ka Kragujevcu; 45) Ujutru od 1 do 2h 1. 10. 1999. finansijska policija stavila je pe~ate na vrata redakcije opoziciono nastrojenog Glasa javnosti i na {tamparske ma{ine ABC grafike, ~ime je obustavljeno {tampanje ovog, ali i drugih listova {tampanih u ABC grafika, kao {to su Nin, Vreme, Lid, Knjièvne novine, Pravoslavlje... Dva-tri dana kasnije Glas javnosti ponovo se pojavio na kioscima, ali je usledilo na desetine visokih nov~anih kazni zbog izdavanja biltena SZP-a Promene. Ili, dana 12. 10. 1999, u Novom Sadu policija je upala u {tampariju Piperi i zaplenila 3.000 reklamnih plakata koji najavljuju multimedijalni hepening [akom u glavu u organizaciji Otpora, Studentske unije Novi Sad i Free B92, i privela deùrnog radnika {tamparije, a sutradan i ~etvoricu studenata, aktivista Otpora i Studentske unije. 46) Rekonstrukcija Savezne vlade izvr{ena je 12. 8. 1999, a u Vladu ulazi i SRS, pa ju je ~inilo 11 ~lanova SPS-a, 6 ~lanova SNP CG, pet ~lanova SRS-a, ~etiri ~lana JUL-a i po jedan ~lan SNS CG i ND-a. Rekonstrukcija republi~ke vlade izvr{ena je 9. 11. 1999. godine. 47) Od 16 uredbi donetih za vreme ratnog stanja dve su ostale na snazi, a 6 je preto~eno u zakone. 48) U vreme mitinga SZP-a i SPO-a 15. 7. 1999, na kome su zahtevani ostavka S. Milo{evi}a, uvo|enje prelaznih vlada i raspisivanje vanrednih izbora, S. Milo{evi} razgovara sa najvi{im vojnim rukovodstvom, pa }e, najpre, D. Ojdani}, na~elnik G[ VJ izjaviti da }e vojska braniti ustavni poredak protiv svih onih koji èle nelegalnim sredstvima da sru{e vlast, zapretiti upotrebom vojske u unutra{njim nemirima i poru~iti "od naroda izabranom rukovodstvu" da }e vojska koja je "povratila ugled u narodu i u svetu", "koja je u{la u istoriju" i koja je "ponos svog naroda i dràve" izvr{iti svaki zadatak i u miru. Komandant III armije VJ, generalpukovnik N. Pavkovi}, u vi{e navrata u javnim izjavama osu|uje zahteve za smenu S. Milo{evi}a, pa, na primer, pred oko 1. 300 radnika kompanije Simpo u Vranju izjavljuje da on "li~no zna koliko je vrhovni komandant u~inio da ne do|e do agresije na Jugoslaviju i da ona bude prekinuta". U sli~nom tonu govori prilikom posete Politici (RTS, 16. 7. 1999), a prilikom obilaska jednog preduze}a u Ni{u, izjavljuje da opozicioni lideri u Srbiji poku{avaju da zavade vojsku i narod i poru~uje im da u tome ne}e uspeti. "Vojska je 79 dana preìvljavala na padinama Pa{trika i Juni~kih planina, dok su se ti pojedinci br~kali u nekom moru i sada dolaze da drè pridike" (Glas javnosti, 29. 7. 1999). 41


ma, stru~njacima, vojsci i policiji. Ove dve akcije }e predstavljati i okosnicu kampanje SPS-a i JUL-a za septembarske savezne i lokalne izbore, a i SRS }e se na nju pozivati kao na svoj uspeh, u smislu da su uspeli da nametnu koalicionim partnerima ideju o javnim radovima kao jedini na~in obnove i izgradnje zemlje. Priprema za nove savezne izbore zapo~inju promenama Ustava SRJ na zajedni~koj sednici Ve}a republika i Ve}a gra|ana Skup{tine SRJ (6. 7. 2000), bez ikakve prethodne najave, ~ija je klju~na novina u tome {to }e predsednik SRJ i poslanici u Ve}u republika biti neposredno birani i da za izbor kandidata nije vi{e potrebno da na birali{ta iza|e vi{e od 50% upisanih bira~a. Nakon toga sledi dono{enje paketa izbornih zakona (24. 7. 2000), da bi predsednik SRJ S. Milo{evi} samo posle tri dana raspisao izbore za poslanike u Ve}e gra|ana i Ve}e republika, predsednik Ve}a gra|ana M. Mini} raspisao savezne predsedni~ke izbore, predsednik Skup{tine Srbije D. Tomi} raspisao lokalne izbore, a predsednik parlamenta Vojvodine @. Smiljani} pokrajinske izbore, sve za isti dan, 24. 9. 2000. Posle izbornih poraza 2000, SPS se suo~ava sa pravim rasulom - sporovi delova rukovodstva, odvajanja pojedinih delova stranke i formiranje nekoliko novih stranaka sa socijalisti~kim predznakom, na klackalici kontinuiteta i diskontinuiteta sa politikom S. Milo{evi}a, {to }e, uz koketiranje sa novom vla{}u, dovesti do konfuzije i enormnog osipanja simpatizera. Stranka }e uspeti da sa~uva parlamentarni status, ali na}i }e se pred velikim izazovima i realnom opasno{}u da bude sasvim marginalizovana, u prilici da pabir~i sredstva za vo|enje kampanja "u poslednjem trenutku". "Propaganda rata" Sve vreme uzdizanja S. Milo{evi}a na lestvici politi~ke nomenklature Srbije u predpluralisti~kom periodu, uklju~uju}i i izbornu kampanju 1990. godine, pripreman je teren za otpo~injanje intenzivne "propagande rata", koja zapo~inje krajem 1991. i po~etkom 1992. godine. Ova propaganda "pala" je na {irok i dobro pripremljen teren. Ona je nastavak razli~itih nacionalisti~kih propagandi koje su se rascvetale na tlu biv{e Jugoslavije jo{ od po~etka osamdesetih godina XX veka, a sa korenima koji seù u daleku pro{lost. Kako je jedan nacionalizam pothranjivao druge, tako je i jedna nacionalisti~ka propaganda podastirala drugoj sadràje, "argumente", kriterijume vrednovanja stvarnosti, naroda, institucija, doga|aja i li~nosti, zahuktavaju}i uzlaznu spiralu me|usobne mr`nje. Na tim osnovama, S. Milo{evi} i SPS mogli su uspe{no krenuti u "propagandu rada", koja je po {irini prostora koji je zahvatila, raznolikosti sadràja i oblika, duìni trajanja, obimu i intenzitetu, po preplitanju unutra{njeg i spoljnog plana i sl, a posebno po efektima, predstavljala najve}u propagandnu kampanju poslednje decenije XX veka kod nas. U vreme S. Milo{evi}a, nacionalna homogenizacija se pothranjuje sistematskim kontekstom rata - politika njegovog reìma po~iva na permanentnoj pri~i o "zaveri" i "neprijateljima", a pretnje ratom i sam rat postaju background, "ìvotna sredina" u kojoj reìm u prvo vreme uspeva da izvr{i transfer tzv. difuzne u tzv. specifi~nu podr{ku (Detaljnije u: Slavujevi}, 1999), da se na po~etku legitimizuje kao ekskluzivni za{titnik srpskih dràvnih i nacionalnih interesa i da, kasnije, odràva kakav-takav legitimitet. Okosnicu takve politike reìma predstavlja ~uvena izjava predsednika Srbije, S. Milo{evi}a: "Nismo mi banana republika koja sa stranim agentima dogovara izbore" (TV Beograd, 9. 10. 1992) ili "Na{u sudbinu ne}e re{avati neki belosvetski politi~ari" (Konferencija mladih socijalista, Sava Centar, 12. 12. 1992). Tendenciozne interpretacije uzroka i posledica me|unacio42


nalnih i me|urepubli~kih sukoba, maliciozno izve{tavanje o zbivanjima u drugim republikama i progla{avanje ~itavih naroda za genocidne, permanentno jednostrano informisanje, zloupotreba potresnih ljudskih sudbina i stravi~nih scena masakra, izve{tavanje isklju~ivo o stradanju vlastite nacije i sl, imali su za cilj formiranje sna`ne kolektivne psihoze ne samo politi~ke i socijalne, ve} i elementarne fizi~ke ugroènosti vlastitog naciona. Ovakvom kampanjom, u koju su bili maksimalno upregnuti najzna~ajniji masovni, ali i strana~ki mediji, u {irokoj publici formiran je op{ti, na sna`nim emocijama zasnovan interpretativni okvir u kome se a priori vrednuju zbivanja, doga|aji i li~nosti. A tada je bilo lak{e opravdati konsekvence politika nacionalnih i republi~kih rukovodstava koja, bez obzira na razli~ita vi|enja uzroka i povoda, ne mogu da izbegnu suodgovornost za katastrofu u koju su uvukla ne samo druge, ve} i vlastite nacije. Samo u takvom stanju kolektivne psihoze moglo je da "pro|e" da Srbija ne vodi rat, ve} SFRJ, iako su ~etvoro~lano "krnje" Predsedni{tvo SFRJ ~inila tri ~lana koje je izabrala Skup{tina Srbije i jedan ~lan iz CG. "Srbija nije bila u ratu" i "nije imala ratne ciljeve", a mobilisala je ljude, njeni gra|ani su ginuli, materijalno se iscrpljivala u finansiranju rata, a njen predsednik je potpisivao primirja!49) No, nije re~ samo o tome da ne{to ovako moè da "pro|e", ve} {to se tako ne{to pretvori u sna`ne talase agitacije u prilog politike tada{njeg srpskog reìma, u bezrezervnu podr{ku srpskom rukovodstvu od strane marionetskih reìma u srpskim krajinama, pa ~ak i pojedinim drugim republikama biv{e Jugoslavije. Samo se u takvim stanju kolektivne psihoze mogla odràvati jedna neanticipativna, preterano samouverena, gotovo autisti~ka i makijavelisti~ka politika srpskog rukovodstva i na unutra{njem i na me|unarodnom planu. Izvestan "mirotvora~ki" zaokret reìma u drugoj polovini 1993. godine ne smanjuje retoriku karakteristi~nu za "propagandu rata", ve} je samo preusmerava prema dotada{njim saveznicima - SRS-u. Privremenu oseku "propagande rata" donose pregovori krajem 1995. i implementacija Dejtonskog sporazuma 1996, da bi pregovori u Rambujeu krajem 1998. i intervencija NATO-a 1999. godine doveli do njenog maksimalnog intenziviranja i ponovno do èstoke diskreditacije opozicije kao "izdajnika", "petokolona{a", "stranih pla}enika", {to }e se predstavljati okosnicu kampanje reìma i za savezne predsedni~ke i parlamentarne izbore 2000. godine. Smena reìma S. Milo{evi}a nije eliminisala retoriku "propagande rata". Naprotiv, izru~enje S. Milo{evi}a i nekih drugih osumnji~enih za genocid i ratne zlo~ine Ha{kom tribunalu, a posebno poku{aji me|unarodne zajednice da izdejstvuje nezavisnost KiM, stalno je podgrevaju. No, ono {to je mnogo va`nije od konkretnih povoda povremenog intenziviranja "propagande rata" jesu dugoro~ne njene posledice za politi~ke podele, pa je i tokom prve decenije XXI veka politi~ka scena Srbije prepuna "patriota" i "izdajnika", nastavlja se veli~anje lica osumnji~enih za genocid i ratne zlo~ine50), a te{ke optu`be oponenata zbog izdaje nacionalnih interesa, 49)

Nekoliko dana posle izjave predsednika Skup{tine Srbije A. Rako~evi}a da "Srbija nije u ratu", predsednik Srbije S. Milo{evi}, sa predsednikom Hrvatske F. Tu|manom, na sastanku kod predsednika SSSR-a M. Gorba~ova u Moskvi (16. 10. 1991), potpisuje kominike u kome se predvi|a prestanak oruànih sukoba u Hrvatskoj i otpo~injanje mirovnih pregovora izme|u Hrvatske i Srbije. 50) Na primer, pojavljivanje poslanika SRS-a na skup{tinskim zasedanjima sa majicama sa slikom V. [e{elja tokom 2006. i 2007. godine, povremene kampanje deljenja slika generala R. Mladi}a, akcija Srpskog narodnog pokreta "1389", a onda i lidera SRS-a, na lepljenju plakata-simulacije tabli sa nazivom ulica kojima se ulica Zorana \in|i}a preimenuje u ulicu R. Mladi}a, izjava lidera SRS-a, T. Nikoli}a, da }e se iseliti iz dotada{njeg bulevara AVNOJA 43


udvori{tâ, popustljivosti prema me|unarodnoj zajednici i sl, zapljuskuju ~ak i skup{tinska zasedanja, uz snaàn publicitet u medijima. Odnos prema "ratnoj politici" reìma i, s tim u vezi, prema sankcijama me|unarodne zajednice predstavlja}e, dakle, najzna~ajniji faktor politi~ke diferencijacije dru{tva, partijskog pregrupisavanja i unutarpartijske diferencijacije sve vreme vi{estrana~ja u Srbiji. Sredinom 1993. godine, na jednom od vrhunaca "ratne politike" reìma, u javnom mnjenju dolazi do velikog porasta hiperpatriotizma i radikalizma, kao i ksenofobije, da bi to raspoloènje, sa "mirotvora~kim" zaokretom, krajem godine znatno splasnulo. Pri tome, hiperpatriotizam nije bio ravnomerno raspodeljen: u maju 1993, karakterisao je ogromnu ve}inu pristalica SRS (96%) i SPS (94%), znatno manje partijski neopredeljene i apstinente, a najmanje pristalice demokratske opozicije. Nekoliko meseci kasnije, posle sukoba rukovodstva Srbije i RS, u vreme o{trih me|usobnih optu`bi SPS i SRS, hiperpatriotizam gubi na snazi: pred izbore, novembra 1993. godine, karakteri{e 62% pristalica SPS-a, ali i visoki procenat (84%) pristalica SRS-a. Otuda i zaklju~ak da je hiperpatriotizam o~igledno "bio u velikoj meri programiran odozgo i da je isto tako, jo{ u toku 1993, pred izbore, prili~no "izduvan", ali je ipak ostao kao ve}inska pojava kod pristalica SRS i SPS. Sli~no ksenofobiji, hiperpatriotizam nalazi plodno tle u masovnim frustracijama i neizvesnostima u vremenu burnih promena, ratova i ekonomskih katastrofa" (Panti}, 1997: 125). Sve u svemu, dok su druge republike biv{e SFRJ, ipak, povezale nacionalnu/nacionalisti~ku i proreformsku mobilizaciju, dominantni politi~ki akter u Srbiji - SKS, kasnije SPS, eksponirao se kao odlu~ni nosilac ideje o o~uvanju SFRJ i socijalisti~kog sistema, a posebno ideje o "svim Srbima u jednoj dràvi", pa je mobilizacija {irokih slojeva gra|ana na dràvnom/nacionalnom pitanju i odbrani socijalizma isklju~ila mobilizaciju na programu ekonomskih i politi~kih reformi. Odnos SPS-a kao vladaju}e stranke prema promenama koje je zahtevala tranzicija bio je krajnje instrumentalan - prihvatalo se samo ono i onoliko koliko se moralo zarad opstanka na vlasti. Iznu|ene reforme su bile strogo kontrolisane, zaustavljane su kadgod bi, makar i u nagove{taju, mogle da ugroze monopol SPS-a nad nekom od poluga mo}i, a kada se moglo, napu{tani su projekti reformi i anulirani postignuti, ionako skromni, rezultati. Time je reìm u Srbiji devedesetih godina pro{log veka izgubio mogu}nost da osnovu svoje legitimizacije prevede sa terena nacionalisti~kog patriotizma na teren modernizacije. Zbog toga, pre, u vreme i posle prvih vi{estrana~kih izbora u Srbiji postoji sna`na podr{ka reìmu S. Milo{evi}a, ali nema sna`ne tzv. inicijalne podr{ke procesima tranzicije, podr{ke koja se u drugim zemljama u tranziciji zasnivala na komparaciji situacije u njima i zemljama razvijenog Zapada (demonstration effect), karakteristi~ne za ve}i broj zemalja u tranziciji (Fuchs and Roller, 1998: 44). Kasnije se podr{ka gra|ana ovih zemalja demokratskim institucijama i procedurama, i uop{te procesima tranzicije, razvija u srazmeri sa pozitivnom praksom u njihovoj implementaciji, ugra|ivanju u konstitutivne akte dràve, i u njihovom funkcionisanju. Me|utim, ni sa implementacijom gra|ani Srbije nisu imali pozitivna iskustva51), kao ni sa njihovim funkcionisanjem52). Osnovni problem Srbije devedesetih godi-

51)

52)

44

ukoliko bude preimenovan u ulicu Z. \in|i}a (maj, 2007), te{ke optu`be upu}ene na ra~un novoizabranog ministra inostranih poslova V. Jeremi}a (Kurir, 19. 5. 2007) itd. Ustavna re{enja 1990. godine nametnula je jednostrana~ka skup{tina pre prvih vi{estrana~kih izbora bez konsenzusa sa drugim relevantnim politi~kim akterima, izborno i drugo zakonodavstvo je menjano od prilike do prilike prema potrebi vladaju}e stranke itd. Prenagla{ena uloga predsednika Republike i jo{ ve}a njegova fakti~ka mo}, Skup{tini neodgovorna Vlada, srozavanje parlamenta na nivo balkanske birtije ispunjene neprekidnim


na XX veka proisti~e, dakle, iz toga {to su na po~etku vi{estrana~ja (1989-1990) glavni politi~ki akteri - S. Milo{evi} i SPS uìvali veliko poverenje gra|ana, ali taj "politi~ki kapital" nisu iskoristili za radikalnije institucionalne promene, a posebno ne za promenu na~ina delovanja institucija. Posle o{trih politi~kih sukoba 1991-1992, otvaraju se prostori za institucionalno redizajniranje sistema, ali kako je ve} naru{eno poverenje u suprotstavljene glavne politi~ke aktere i kako i dalje izostaje njihov konsenzus, izostaju i promene. U vreme rata (posle 1992), op{te nepoverenje u politi~ke aktere i institucije ne pruà politi~ke i socijalno-psiholo{ke osnove radikalnijim reformama, sistem postaje disfunkcionalan, a dru{tvo zapada u anomiju. Ono, dakle, {to je predstavljalo osnov legitimizacije reìma u Srbiji po~etkom devedesetih godina XX veka, a zatim i ~inilac usporavanja njegove delegitimizacije, i pored toga {to su njegovi ekonomski i politi~ki rezultati katastrofalni (podsticanje rata na prostorima biv{e Jugoslavije u kojima Srbija "nije u~estvovala", permanentno produbljavanje unutra{njih politi~kih sukoba i ekonomske krize, sve do ulaska u rat sa NATO), jeste delimi~an uspeh sa kojim se krivci za te{ke dru{tvene probleme lociraju u okvire me|unarodne zajednice, ~emu je ova, u dobroj meri, pomogla svojom nedovoljno promi{ljenom politikom prema SFRJ i SRJ. To je, dakle, omogu}avalo prebacivanje odgovornosti sa reìma S. Milo{evi}a na druge aktere. Neefektivne kampanje neorganizovanih, programski neprofilisanih i sukobljenih partija opozicije Sa stanovi{ta konstituisanja opozicije poslednje godine jednopartijskog sistema mogu biti podeljene na dva kratka i sukcesivna perioda. Prvi se moè nazvati periodom "difuznog pluralizma", kada se kao artikulatori alternativnih politi~kih stavova pojavljuju razne kulturne institucije, savezi, odbori, ad hoc grupe i sl, kao {to su Srpska akademija nauka i umetnosti sa ~uvenim Memorandumom iz 1986. godine, Udruènje knjièvnika Srbije, Savez udruènja gra|ana za pomo} Kosovu i Metohiji - Solidarnost, dru{tvo Sava, Odbor za odbranu slobode misli i izraàvanja, grupe intelektualaca okupljenih oko redakcija pojedinih glasila itd), i koji traje do po~etka 1990. god. Drugi se moè nazvati periodom "divljeg pluralizma" (V. Vasovi}), koji traje od osnivanja prvih opozicionih partija do legalizacije vi{epartijskog sistema i registracije prvih opozicionih partija, odnosno od po~etka do sredine 1990. godine. U ~itavom tom periodu, opozicija nastupa nedovoljno organizovano, sa tek u grubim crtama artikulisanim, ideolo{ki i programski heterogenim stavovima. To koristi SKS da, kao jedina organizovana politi~ka snaga, preuzme niz opozicionih programskih stavova i da se nametne kao ~elnik {irokog nacionalnog pokreta. Preuzimanjem stavova o srpskom nacionalnom pitanju, odnosno o poloàju pokrajina u Srbiji i statusu Srbije u Jugoslaviji ("Srbija od Horgo{a do Draga{a", "Svi Srbi u jednoj dràvi" i sl), kao i drugih generalnih opredeljenja (trì{na privreda, politi~ka demokratija, pravna dràva i sl), partija na vlasti gradi elemente identiteta i imidà kao "dràvotvorne partije", partije "nacionalnog jedinstva", partije centra i sl. Mnogo je zna~ajnije, me|utim, da se elementi novog identiteta i imidà SKS-a ne ispoljavaju samo na programskom planu i u politi~koj retorici, ve} i u prakti~nom delovanju. SKS kao partija

sva|ama i me|usobnim provokacijama poslanika, sve do otvorenog ispoljavanja najniìh strasti i besprizornog me|usobnog diskreditovanja i klevetanja, fizi~kih obra~una poslanika, izazivanja parlamentarne krize i raspu{tanje parlamenta 1993. itd. 45


na vlasti preduzima niz konkretnih dràvno-politi~kih mera koje uveravaju javnost da nije u pitanju samo politi~ka demagogija, ve} "nova politika". Delovi "difuzne opozicije" ubrzo pristaju uz politiku novog srpskog partijsko-dràvnog rukovodstva, a pod lavinom medijske promocije "nove" partijsko-dràvne politike ubrzo biva zaboravljeno opoziciono poreklo nekih njenih elemenata. Na delu je bio tzv. sleeper efekt, odnosno u propagandi davno uo~ena ~injenica da, sa protokom vremena, publika dislocira sadràj poruke od njenog izvora i nastavlja da se se}a onoga {to je re~eno, a ne i onoga ko je to rekao (Cohen, po Nimmo, 1970: 171). Dejstvo ovog efekta, poja~ano neokrnjenim monopolom nad publicitetom, omogu}ilo je partiji na vlasti da se predstavi kao artikulator i promotor niza ideja, iako su one opozicionog porekla. Najzad, time je partija na vlasti na mnogim ta~kama suzila prostore pozicioniranja opozicionih partija i gurnula pojedine od njih po~etkom devedesetih godina XX veka ka ekstremnim pozicijama, kao na primer, SPO na nacionalnom pitanju. Za razliku od partije na vlasti, opozicija dobija konstantno negativan medijski publicitet, a od raspisivanja pa do odràvanja izbora 1990. godine nije bila u mogu}nosti da vodi ni tzv. short-term kampanje, ve} jedino tzv. last-minute kampanje, koje imaju krajnje ograni~ene domete u pogledu uticaja na bira~ko telo. (Detaljnije o karakteristikama ovih kampanja u Slavujevi}, 2007: 139) Me|utim, i pored sveg poùrivanja od strane opozicije, vi{estrana~ki izbori 1990. godine u Srbiji, upravo nju su zatekli nespremnom53). U kratkom roku od konstituisanja do raspisivanja prvih vi{estrana~kih izbora, opozicione politi~ke partije nisu bile u stanju da profiliraju svoj identitet, da uspostave organizacijsku infrastrukturu i razviju na~ine komunikacije sa ~lanstvom i {irom javno{}u, da deluju na okupljanju ~lanstva i simpatizera i razviju unutarpartijski ìvot, da stabilizuju svoja vo|stva, niti, pak, da utvrde razra|eniju strategiju izborne borbe. Sude}i po tome, opozicija je izgubila propagandnu bitku jo{ pre raspisivanja izbora i pre otvaranja izborne kampanje 1990, a sa hipotekom programske nedoslednosti, neorganizovanosti, stalnih unutar i me|upartijskih sukoba i liderskih surevnjivosti nastavi}e svoje politi~ko delovanje devedesetih godina XX veka. Osim problema opozicije koji su proistekli iz nerealne procene raspoloènja bira~a, potcenjivanja snage partije na vlasti i, otuda, pogre{nih strategija kampanje 1990. godine, poseban nedostatak bio je nepostojanje bilo kakve izborne strategije {to je dovodilo do konfuzije poruka koje je upu}ivala bira~ima. U kampanji 1990, konfuziju poruka je izazvala promena stava opozicionih partija u vezi sa izlaskom na izbore. Kako nisu usvojeni zahtevi opozicije u vezi sa izbornim zakonom (umesto ve}inskog, proporcionalni sistem, omogu}avanje glasanja ekonomskoj i politi~koj emigraciji, kontrola izbora itd.) od strane jednopartijske Skup{tine Srbije (22. 11. 1990), opozicija najavljuje bojkot izbora i zapo~inje èstoku antiizbornu kampanju, koja dobija veliki publicitet. Na mitingu u Zrenjaninu, 23. 11. 1990, lider SPO-a, V. Dra{kovi}, pateti~-

53)

46

Podse}anje na nekoliko datuma ilustruje vremenski tesnac u kome su se na{le opozicione partije. Sama ideja o vi{estrana~kom sistemu prihva}ena je od strane partije na vlasti samo godinu dana pre izbora (novembra 1989, na XI kongresu SKS-a). Prve opozicione partije pojavljuju se po~etkom 1990. godine, da bi vi{estrana~ki sistem bio legalizovan posle pola godine, a manje od pet meseci pre izbora (Zakon o politi~kim organizacijama, 19. 7. 1990). Najzad, Ustav Republike Srbije donet je tri meseca pre izbora, kao i Zakon o izboru narodnih poslanika (28. 9. 1990), kada su zakazani izbori, da bi, posle sporova sa opozicijom o nizu bitnih pitanja, u delu o kontroli izbora bio promenjen, samo dve nedelje pred izbore (26. 11. 1990).


no zaklinje bira~e: "Ko iza|e na laìrane izbore, srpski je izdajnik i ja kao car Lazar, upu}ujem kletvu onome ko narod gura u mrak: 'Dabogda mu ni{ta ne nicalo'"(Borba, 12. 12. 1999). Nekoliko dana kasnije, me|utim, posle usvajanja samo jednog od niza zahteva opozicije - za uklju~ivanjem njenih predstavnika u kontrolu izbora, lider SPO-a saop{tava na konferenciji za novinare (27. 11. 1990.) da je opozicija, "cene}i napor delegata Skup{tine Srbije", odlu~ila da u~estvuje na izborima. Ova konfuzija poruka dovela je do dezorijentacije jednog dela ~lanstva i pristalica opozicionih partija, kao i do gubitka eventualne naklonosti dela neopredeljenih bira~a54). Time su suène ionako uske mogu}nosti opozicije da jednom konzistentnom izbornom kampanjom sna`nije uti~e na pojedine segmente bira~kog tela. Tako }e, na primer, u fini{u kampanje, lider SPO, koji je uspevao da okupi desetine hiljada pristalica na svojim promotivnim skupovima, govoriti u Kalu|erici pred tek oko hiljadu ljudi, sli~no }e pro}i i u Valjevu, sala Jugoslovenskog dramskog pozori{ta u Beogradu }e biti poluprazna... Burna zbivanja posle izbora 1990, neo~ekivani, gotovo uvek iznu|eni i zakasneli potezi partije na vlasti, kao i osporavanje svega i sva~ega od strane jednog dela, ali i ~esto taktiziranje drugog dela opozicije, ~este promene klju~nih programskih stavova, liderski obra~uni, neuspe{ne i "protivprirodne" koalicije, unutarpartijski raskoli i jo{ mnogo toga nisu pogodovali izgra|ivanju programskog identiteta i socijalnom profilisanju opozicionih stranaka, posebno povezivanju njihovih napora u borbi protiv reìma, a time nisu pogodovali ni osmi{ljavanju i realizaciji dugoro~nijih propagandnih aktivnosti. Propagandne akcije opozicije su vo|ene od slu~aja do slu~aja, pri ~emu, bez obzira na razli~ite povode, sadràjnu okosnicu politi~ko-propagandnog delovanja predstavlja veli~anje, odnosno osporavanje rezultata izbora i sa time legitimnosti reìma. Recimo, koalicija DEPOS pojavila se na izborima i 1993. godine, iako je bilo izvesno da je ve} na izborima 1992. godine iscrpela svoje potencijale. Ili, koalicija SZP, koja je tokom 1999. i po~etkom 2000. uporno organizovala protestne mitinge i skupove, dugo nije bila spremna da se opredeli za druga~ija sredstva politi~ke borbe, iako je reìm ignorisao zahteve protestanata, njihov entuzijazam spla{njavao, a broj u~esnika se smanjivao do same kompromitacije organizatora skupova. A posledice svega toga su dobijale pogubne razmere po Srbiju. Dok je SPS bezobzirno tro{io kapital "velikih izbornih pobeda" i svaki potez svoje vlasti branio pozivanjem na mandat koji joj je dao "narod", opozicija je neprestano dovodila u pitanje ne samo legitimnost vlasti, ve} i njen legalitet, pri ~emu se sve vi{e iscrpljivala traè}i izlaz iz labirinta vlastitih nesre|enih odnosa nego u efektivnoj borbi protiv reìma.

54)

Prema rezultatima istraìvanja CPIJM IDN, dve tre}ine neodlu~nih pre izbora nije iza{lo da glasa (Mihailovi}, 1992: 54), a sa pribliàvanjem izbora podr{ka V. Dra{kovi}u i SPO-u se osipala. 47


48


Personalizacija politike i imid` lidera (kandidata) Personalizacija politike predstavlja identifikaciju odre|ene politike sa odre|enim politi~arem, odnosno dovo|enje u neraskidivu vezu odre|enog politi~kog programa, stava ili akcije za jednu ili vi{e sasvim konkretnih li~nosti kao njihovim nosiocima. Podlogu personalizacije politike ~ini sve razvijenija podela rada kao uslov efikasnosti, odnosno klju~na uloga lidera u bilo kojoj organizaciji, posebno u politi~kim partijama, a preko njihove izborne borbe za osvajanja dràvnih funkcija i u savremenim dràvama. Personalizacija politike zasniva se na tome {to politi~ka zbivanja uvek imaju svoje "krivce" i svoje "`rtve", odnosno konkretne aktere koji artikuli{u razli~ite opcije, zagovaraju ih, za njih vrbuju sledbenike, neposredno se angaùju na njihovoj realizaciji. Zbog toga je personalizacija politike prastaro na~elo propagande, budu}i da pri~e o politi~kim borbama uvek najpre donose imena konkretnih li~nosti kao njihovih aktera, a tek ponekada i naznaku dru{tvenih grupa koje stoje iza njih. Ne samo aktuelna politika, ve} i istorija postaju pozornica li~nosti i njihovih odluka, drama individualnih karaktera i sudbina. Ipak, personalizacija politike podrla je svom snagom u politi~ki ìvot sedamdesetih godina u SAD. To su godine u kojima se desio preokret od "organizacijske" ka "personalizovanoj" politici, kada su se "tradicionalni partijski lojalisti" suo~ili sa izaziva~ima "zgodnim momcima" koji su po~eli direktno da komuniciraju sa bira~ima posredstvom masovnih medija (Denton, Woodward, 1990: 161). Savremena politi~ka propaganda, a posebno izborni politi~ki marketing, svom snagom insistiraju na personalizaciji politike. Propagandnom obradom sloèni mehanizmi dru{tvenih promena bivaju svedeni na vrline i slabosti konkretnih ljudi, ~iji sukobi dramatizuju prikaz zbivanja i lak{e privla~e pa`nju publike i omogu}uju razlikovanje politi~kih opcija. Sve u svemu, umesto "aparat~ika", "zbira mediokriteta" koji su se "pokrivali" partijskim izbornim listama, nagla{eno se isti~e politi~ar kao konkretan pojedinac. Osim op{tih, na personalizaciju politike uti~e i ~itav niz strukturalnih i situacionih razloga, karakteristi~nih za odre|ena dru{tva. Nije re~ samo o li~nim karakteristikama pojedina~nih lidera koje u velikoj meri diktiraju stil rukovo|enja partijom, odnose unutar partijskog rukovodstva, pa i odnose unutar celokupne partije, ve} i o nizu drugih ~inilaca. Pogodno tlo za personalizaciju politike predstavljaju dru{tva tradicionalnih vrednosti i obrazaca pona{anja, dru{tva ra{irenog podani~kog mentaliteta, autoritarnih obrazaca pona{anja, paternalizma, nacionalne, verske, rasne i sl. isklju~ivosti, ksenofobije... To su, tako|e, i periodi dubokih dru{tvenih kriza, kada se razotkriva disfunkcionalnost postoje}ih regulativnih obrazaca, a nisu artikulisane i realizovane nove mogu}nosti, kada op{ta kolektivna psihoza straha, nesigurnosti, neizvesnosti, op{ta dezorijentacija i sl. same po sebi prizivaju jake vo|e, spasitelje, reformatore. To su periodi dubokih ideolo{kih, socijalnih i dugih rascepa u dru{tvu u kojima sukobljene opcije nemaju samo svoje socijalne, ve} i personalne nosioce. Dejstvo gotovo svih ovih ~inilaca koji poja~avaju personalizaciju politike ne samo u Srbiji, ve} i u gotovo svim drugim dru{tvima u procesu tranzicije lako je uo~iti. Ovome treba pridodati i ~injenicu da je re~ o dru{tvima sa kratkom tradicijom vi{estrana~ja koju je preplavila pojava novih partija, presudna uloga partijskih lidera u procesu formiranja partija, u utvr|ivanju identiteta partije i politi~kog programa, u tuma~enju partijske poli49


tike i komunikacije sa javno{}u, u uspostavljanju partijske infrastrukture, regrutovanju kadrova, obezbe|ivanju finansijskih sredstava i sl, a da se i sa konsolidacijom partije, po pravilu, takva uloga odràva (Detaljnije u: Goati, 2000: 140 i dalje). Od partijskih do liderskih kampanja Jedna od zna~ajnih funkcija izbornih kampanja jeste formiranje i promocija lidera (Nimmo, 1971: 7). I ina~e, malo je oblika politi~kog komuniciranja u kojima se kao komunikatori ne pojavljuju pojedinci - dràvni funkcioneri i partijski lideri i nosioci odre|enih partijskih funkcija (funkcioneri zaduèni za public relation, portparoli, savetnici za {tampu i sl), ali i kandidati na izborima, ~lanovi partija, simpatizeri i drugi. Mada je komunikator/propagator ~esto istovremeno i nosilac poruke, njihovo analiti~ko razdvajanje je od zna~aja jer ukazuje na razliku izme|u onoga ko saop{tava odre|eni stav javnosti i onoga ~iji se stav saop{tava, posebno {to se, pored pojedinaca, kao nosioci stavova pojavljuju i razne grupe, kolektiviteti, organizacije (na primer, dràvni organi, partijska rukovodstva, partije kao politi~ki kolektiviteti itd). Identifikacija dominantnih nosilaca stavova u propagandi iskazuje namere u pogledu smera i intenziteta transponovanja pozitivnog vrednovanja sa jednog na druge elemente politi~kog subjekta (sa lidera na partiju, sa partije na lidera, sa partije na kandidata itd). I pored {iroko rasprostranjenog uverenja da su od osnivanja pa sve do danas sve partije u Srbiji liderske partije i, posledi~no, da su sve izborne kampanje tzv. liderske kampanje, rezultati detaljnijih istraìvanja o nosiocima poruka i predmetu promocije relativizuju ovo uverenje kada je re~ o kampanjama za nekoliko prvih izbora u Srbiji, odnosno o kampanjama bar nekih relevantnih partija. Za kampanje 1990. i 1992. godine u celini uzev, ~ak bi se moglo re}i da su predstavljale prete`no partijske kampanje. U kampanji 1990. u Srbiji, lideri su bili nosioci skoro polovine izbornih poruka (46%)55). Re~ je o porukama koje lideri iskazuju kao svoje, odnosno o porukama iz ~ijeg iskaza se ne vidi da su u pitanju stavovi partije, partijskog rukovodstva i sl. Iako to stvarno ne moraju da budu stavovi samog lidera ili samo njegovi stavovi, kako lider za njih zalaè vlastiti autoritet, oni se doìvljavaju u javnosti kao stavovi lidera, a lider se pojavljuje kao artikulator i garant partijske politike. Partije kao kolektiviteti bili su 1990. godine nosioci ne{to vi{e od tre}ine poruka (37%). U ovom slu~aju je re~ o porukama koje se upu}uju publici u ime cele partije. Iako i njih naj~e{}e iznose partijski lideri, oni se u ovim slu~ajevima "pokrivaju" imenom i ugledom partije, pa se doìvljavaju samo kao promoteri partijskih stavova. Partijska rukovodstva su izuzetno retko bili nosioci poruka (1%), {to govori o sna`noj identifikaciji rukovodstva i partijskih organizacija u celini. Zna~ajan prostor u ovoj kampanji partije su ustupile i ~lanovima i simpatizerima partija kao nosiocima poruka (16%), {to je trebalo da stvori utisak o brojnosti ~lanstva i simpatizera, snazi podr{ke partiji i lideru, itd. Razlike izme|u pojedinih partija u pogledu nosilaca izbornih poruka 1990. godine, me|utim, bile su veoma zna~ajne. âk tri ~etvrtine poruka SPS-a imalo je naznaku da je re~ o partijskim stavovima, a samo u 7% slu~ajeva kao nosioci poruka pojavljivali su se lideri SPS-a, {to ukazuje na izrazito

55)

50

Detaljnije o nosiocima propagandnih poruka i objektima promocije u izbornim kampanjama 1990. i 1992. u: Slavujevi}, 1993: 95-6 i Prilozima od 12 do 14 i od 26 do 28.


partijski karakter kampanje vladaju}e partije. Ovakvo opredeljenje SPS odgovara pravilima strategije izbornih kampanja koje iznosi D. Nimmo. Po prvom od tih pravila, kandidatima ve}inske partije, odnosno partije na vlasti, preporu~uje se nagla{avanje pripadnosti partiji, a ne li~nih karakteristika poslani~kih kandidata, njihovih stavova o pojedinim pitanjima i sl. (Nimmo, 1970: 50) U kampanji DS-a za ove izbore, odnos izme|u lidera i partije kao nosilaca poruka bio je uravnoteèniji (43% : 51%), {to joj je davalo obele`ja me{avine partijske i liderske kampanje. U kampanji SPO-a, pak, odnos je bio sasvim obrnut u pore|enju sa kampanjom SPS-a: skoro tri puta vi{e su se lideri pojavljivali kao nosioci poruka nego partija (59% : 21%), pa je kampanja SPO-a imala obele`ja liderske kampanje. U slu~aju SPO-a, lider(i) su se direktno javlja(ju), dakle, kao artikulator(i) partijske politike, promoter(i) same partije, i garant(i) kvaliteta njenih kandidata. Ve}inskom izbornom principu, po kome su odràni izbori u Srbiji 1990. godine, u na~elu odgovaraju personalizovane kampanje, bilo da se radi o predsedni~kim, bilo o parlamentarnim izborima. Kampanja 1990. u Srbiji, me|utim, nije bila personalizovana u smislu da je sluìla direktnoj promociji lidera ili kandidata. Lideri i kandidati su bili veoma retko predmet promocije (4% prema 55% poruka u kojima se promovi{u partije), pa umesto isticanja li~nih kvaliteta kandidata, oni su nagla{eno promovisani kao "vojnici" partija, i promovi{u partije i njihove stavove. Ipak, i kampanja 1990. godine, a jo{ vi{e kasnije kampanje bile su personalizovane u jednom drugom smislu. Bez obzira na predmet promocije, i tada, kao i mnogo puta kasnije, iza imena partije, kao "za{titni znak" stalno je stajao autoritet lidera partije. Na primer, ne samo 1990, ve} i iza svih kasnijih partijskih kampanja ove partije stajali su, na po~etku nesporni, a kasnije sve sporniji, autoritet i popularnost S. Milo{evi}a. Generalna linija promocije SPS-a sve vreme se odvijala po slede}oj shemi: partijska pripadnost isti~e se kao osnovni kvalitet socijalisti~kih lista i pojedina~nih kandidata, dok je dràvni/partijski lider garant partijskih upravlja~kih potencijala, a preko toga i kvaliteta pojedina~nih kandidata. SPS kao kolektivitet se pojavljuje, dakle, kao medijator izme|u autoriteta i prestià dràvnog/partijskog lidera, najja~e karike u promotivnom lancu ove stranke, i njenih kandidata. Naravno, to ne}e biti smetnja da u pojedinim izborima u nekim oblicima promocije bude nagla{avana i direktna veza izme|u lidera SPS-a i partijskih kandidata, kao u slu~aju "dvoglavih" plakata SPS-a na izborima 1990. godine. I kampanje za decembarske parlamentarne i predsedni~ke izbore 1992. godine bile su stopljene u jedinstvene kampanje i imale su obele`ja prete`no partijskih kampanja. Ovo potvr|uje najpre struktura nosilaca izbornih poruka, i to jo{ izraènije nego 1990: 48% poruka je plasirano u vidu partijskih poruka (prema 38% takvih poruka 1990), a u 40% slu~ajeva lideri i kandidati plasirali su poruke zalaù}i za njih li~ni autoritet (prema 46% takvih poruka u kampanji 1990). I ovaj put, razlike me|u partijama u pogledu nosilaca poruka su zna~ajne. U kampanji DS-a, partija se pojavila kao nosilac 68% poruka, a lideri i kandidati 32%, kod socijalista je taj odnos 59% prema 25%, kod radikala 56% prema 46%, a samo je kod DEPOS-a odnos bio radikalno inverzan: 7% prema 59%. U odnosu na kampanju 1990, dakle, kod SPS-a je do{lo do ublaàvanja, a kod DS-a do intenziviranja partijskog karaktera kampanje, dok je DEPOS vodio kampanju sa mnogo sna`nijim naglaskom na lidere nego SPO 1990. Prete`no partijski karakter kampanja za izbore 1992. godine potvr|uju i podaci o predmetu promocije: skoro polovina poruka je bila posve}ena promociji partija (44%), a manje od ~etvrtine promociji lidera i kandida51


ta56). I po ovom indikatoru, najizrazitiju partijsku kampanju, isto kao i 1990, vodi DS (78% poruka posve}eno promociji partije, a 12% promociji kandidata). Partiji je bilo posve}eno vi{e poruka nego kandidatima i u kampanjama SPS-a (39% : 27%) i SRS-a (37% : 17%). Ipak, za izbore 1992. godine, partijski karakter kampanja je manje nagla{en nego 1990, a znatno je ja~i naglasak na promociji kandidata. Na primer, 1990. godine, SPS je posvetila promociji lidera i kandidata tek 3%, a 1992. ~ak 27% poruka. Kako su se 1992. godine poklopili parlamentarni i predsedni~ki izbori, to je celokupna partijska kampanja SPS-a bila sna`no personalizovana kroz promociju li~nih i dràvni~kih kvaliteta predsednika Srbije, lidera SPS-a i njenog predsedni~kog kandidata S. Milo{evi}a, i pored pada njegovog rejtinga, dok su li~nosti i kvaliteti ostalih kandidata bili u dubokoj senci njihove partijske pripadnosti: promovisani su, pre svega, kao "ljudi partije", a kao takvi, potvr|ivali su se hvalospevima lideru i partiji. Izrazitu lidersku kampanju 1992. godine vodila je koalicija DEPOS: skoro polovina njenih poruka bila je posve}ena liderima i kandidatima (46%), a ~etvrtina (27%) promociji koalicije. To je odgovaralo prirodi DEPOS-a kao programski heterogenog koalicionog saveza koji je aktivnost zasnivao na anga`manu lidera koalicionih partija i jednog broja vanstrana~kih ljudi "od ugleda" izraène individualnosti. Uostalom, na autoritetu li~nosti lidera i kandidata su se temeljili neki glavni oblici promocije DEPOS-a te godine, na primer, izborni plakati ili serijal TV spotova "Ljudi od re~i..." Personalizovanu kampanju na predsedni~kim izborima 1992. vodio je M. Pani}, protivkandidat S. Milo{evi}a, ali njegova kratka, iako intenzivna kampanja, bez oslonca na sna`niju partijsku infrastrukturu, ~ak i bez nedvosmislene podr{ke DEPOS-a, ne}e bitnije da izmeni karakter kampanje za izbore 1992. godine kao partijske kampanje. Prete`no partijski karakter kampanja za decembarske izbore 1992. godine ne zna~i da u me|uvremenu nisu stasavali novi partijski lideri ili da "stari" nisu radili na pobolj{anju ili promeni svoga imidà. U SPS-u se pojavila, ~ak i u najuèm rukovodstvu, ~itava plejada novih, mladih, politi~ki i marketin{ki edukovanih lidera, koji preuzimaju odnose sa javno{}u (G. Per~evi}, I. Da~i}, N. ôvi} itd). Radikalan zaokret od militantnog nacionalisti~kog ka mirotvora~kom lideru progra|anske provenijencije poku{ava da u~ini lider SPO-a, V. Dra{kovi}. U kampanji DS-a ve} se izdvaja liderski "dvojac" - tandem D. Mi}unovi} i Z. \in|i}, koji poku{avaju da izgrade imid` prema amerikanizovanim obrascima doteranih, dinami~nih politi~ara, uz {ta ide i zna~ajno jednostavnija artikulacija stavova i sl, {to }e dati nove tonove kampanji DS-a, itd. Kampanja za parlamentarne izbore 1993. godine predstavlja zaokret ka izrazito personalizovanim, liderskim kampanjama. I mada se za ove i kasnije izbore ne raspolaè objektiviziranim i detaljnim podacima analize sadràja kampanjskih produkata kao {to je to slu~aj sa kampanjama 1990. i 1992. godine, na ovakav zaklju~ak upu}uje ~itav niz ~injenica. Najpre, S. Milo{evi} ostaje glavna karika u promotivnom lancu SPS-a, a pridruùju mu se neki drugi ~lanovi SPS-a kao nosioci dràvnih i drugih upravlja~kih funkcija. Zatim, posle niza peripetija sa legalizacijom i organizacijom stranke, V. [e{elj, gotovo isklju~iv komunikator sa medijima i publikom, postaje personifikacija ~itavog 56)

Moè biti interesantno je da skoro ~etvrtina poruka u toj kampanji imala za predmet promocije ne{to "drugo", iza ~ega se krilo ulagivanje bira~kom telu uglavnom u vidu hvalospeva "dràvotvornosti", "patriotizmu", "dostojanstvu", "slobodoljubivosti", "odlu~nosti", "politi~koj zrelosti", "demokrati~nosti" i sl. srpskog naroda.

52


SRS-a. Dalje, posle niza politi~kih obra~una unutar najuèg rukovodstva, V. Dra{kovi} u~vr{}uje status neprikosnovenog lidera SPO-a, {to }e povremeno biti dovo|eno u pitanje, ali bez ve}eg uspeha, mada }e imati za posledicu izdvajanje dela rukovodstva i pristalica iz SPO-a u nekoliko navrata. Najzad, posle smene D. Mi}unovi}a sa ~ela DS-a, Z. \in|i} postaje nesporni lider stranke i u znaku novog strana~kog lidera proti~e kampanja DS-a za parlamentarne izbore 1993. godine. Tendencija ja~anja liderskog karaktera partija i personalizacije izbornih kampanja ja~a}e protekom vremena, mada ne u svakoj prilici i ne u slu~aju svakog u~esnika na izborima u podjednakoj meri. Socijalisti }e kampanju za savezne parlamentarne izbore 1996. godine zasnovati na porastu popularnosti S. Milo{evi}a posle zaklju~enja Dejtonskog sporazuma, kao {to }e voditi kampanju za parlamentarne i predsedni~ke izbore 1997. godine u njegovom znaku, i pored ponovnog pada njegove popularnosti posle gra|anskih protesta 1996/97. I za savezne parlamentarne i predsedni~ke izbore 2000. godine, S. Milo{evi} je glavni "adut" SPS-a, a to }e ostati i posle poraza i smene sa mesta predsednika SRJ, pa ~ak i posle isporu~ivanja Ha{kom tribunalu. I, dok su sve do izbora 2000. socijalisti mogli da ra~unaju na S. Milo{evi} koji, i pored pogor{anja rejtinga, jo{ uvek je popularniji od lidera drugih stranaka, ve} posle tih izbora to vi{e nije slu~aj, ali on sve do smrti ostaje ikona stranke. DS je 1996. godine u~estvovao na saveznim parlamentarnim i lokalnim izborima u okviru koalicije "Zajedno", u ~ijoj kampanji se, i pored nametljivosti V. Dra{kovi}a kao samoproklamovanog lidera celokupne demokratske opozicije, koliko-toliko uspostavlja ravnoteà lidera ~lanica koalicije. DS bojkotuje republi~ke predsedni~ke i parlamentarne izbore 1997, a na saveznim i republi~kim parlamentarnim izborima 2000, Z. \in|i}, lider DS-a, smi{ljeno zbog lo{eg rejtinga, biva u drugom planu kampanje koalicije DOS. No, to ne}e biti prepreka \in|i}u da unutar stranke u~vrsti lidersku poziciju, {tavi{e da DS, stranku koju je na po~etku karakterisalo kolektivno rukovo|enje, transformi{e u izrazitu lidersku stranku. Nastavljaju}i ovaj trend, novi lider DS-a posle ubistva Z. \in|i}a, B. Tadi}, s osloncem i na autoritet i popularnost ubijenog predsednika stranke, kao i podupiran permanentnom i sna`nom marketin{kom logistikom marketin{kih agencija, dovodi kampanje DS-a za parlamentarne izbore 2003, predsedni~ke izbore 2004. i parlamentarne izbore 2007. godine do ~istog tipa personalizovanih liderskih kampanja. Tokom devedesetih godina XX veka, na partijskoj sceni Srbije pojavljivali su se i drugi manje-vi{e relevantni politi~ki akteri, a sve te stranke su imale nagla{eni liderski karakter, a time i nagla{en liderski karakter kampanja. U ovom kontekstu mogu biti pomenuti grupa gra|ana "@eljko Ra`natovi} - Arkan", koja je nakon osvajanja mandata na republi~kim izborima 1990. godine registrovana kao Stranka srpskoj jedinstva (SSJ), zatim Jugoslovenska levica (JUL) sa M. Markovi} na ~elu, ~iji je autoritet prevazilazio okvire same stranke i ispoljavao se u sna`nom uticaju na odnose unutar SPS-a, dràve i ~itavog niza reìmskih institucija. âk i u stranci nagla{enog "ekspertskog" kolektivnog imidà, u G17 plus, liderski sukobi tinjaju jo{ od njenog osnivanja krajem 2002. godine, da bi se zavr{ili smenom prvog predsednika stranke M. Labusa i izborom M. Dinki}a za novog lidera, odnosno koncipiranjem i realizacijom personalizovane liderske kampanje za parlamentarne izbore 2007. godine. Neprikosnoven status lidera u strukturi partijskog organizovanja, koncentracija medijske pa`nje na njihovu aktivnost, njihovo centralno mesto u artikulaciji, tuma~enju i promociji partijskih stavova i dr, u~ini}e, dakle, da li~ne karakteristike lidera odrede ne samo osnovna obele`ja izbornih kampanja od 1990. godine u Srbiji, ve} dobrim delom 53


i rezultate izbora57). Zbog toga ~ini se da nije preterano tvrditi da su li~ne karakteristike i stil najpopularnijih lidera dali obele`je celokupnom partijskom, a time i politi~kom ìvotu Srbije posle devedesetih godina pro{log veka. Popularnost, imid`, li~ne karakteristike lidera i ton izbornih kampanja Javnomnjenjska, a posebno marketin{ka istraìvanja razvila su razli~ite instrumente merenja popularnosti, odnosno rejtinga lidera i izbornih kandidata. Jedan od naj~e{}e kori{}enih pokazatelja rejtinga politi~kih lidera jeste odnos broja pozitivnih i negativnih mi{ljenja bira~a o njima. Ovo je pokazatelj tzv. {iroke, ali i plitke podr{ke koju lider uìva u bira~kom telu. Ispitanik iskazuje stav o svakom pojedina~nom lideru, pa zbog mogu}nosti preklapanja preferencija bira~a odnos broja pozitivnih i negativnih mi{ljenja o lideru nije dovoljno diskriminativan indikator za predvi|anje rezultata izbora (bira~ moè da ima pozitivno mi{ljenje o dvojici ili ve}em broju lidera, ali moè da glasa samo za jednog), ali se koristi kao najop{tiji indikator popularnosti. U marketin{kim istraìvanjima koristi se da bi se dimenzionirao naj{iri krug potencijalnih pristalica na koje bi, pod odre|enim uslovima, lider mogao da ra~una, a zatim i za definisanje ciljnih grupa liderske kampanje, posebno ako se kao cilj kampanje postavi pove}anje poznatosti lidera, popravljanje pojedinih elemenata imidà u pojedinim grupama bira~a i sl. Drugi indikator koji se koristi za merenje rejtinga jeste lider od najve}eg poverenja. U ovom slu~aju, ispitanik moè da se opredeli samo za jednog lidera (po svome izboru), onoga u koga ima najvi{e poverenja. Ovaj indikator predstavlja o{tar, veoma diskriminativan pokazatelj dubinske podr{ke bira~a pojedinim liderima i veoma je pogodan za predvi|anje izbornih rezultata (sada ispitanik moè da se opredeli samo za jednog lidera, kao prilikom glasanja). Ina~e, popularnost lidera i kandidata na izborima u Srbiji po~inje da se istraùje u okviru op{tih istraìvanja politi~kog javnog mnjenja CPIJM IDN jo{ od prvih vi{estrana~kih izbora, mada }e istraìvanja popularnosti za marketin{ke svrhe zapo~eti dve godine kasnije, sa republi~kim predsedni~kim i parlamentarnim izborima 1992. godine. Pitanja o popularnosti lidera postaju standardni deo javnomnjenjskog istraìva~kog instrumentarijuma, pa o popularnosti lidera na politi~koj sceni Srbije u ~itavom periodu vi{estrana~ja postoje pouzdani i sasvim uporedivi podaci. U temelju pozitivnih/negativnih stavova bira~a o partijama, liderima, kandidatima i sl, nalazi se prihvatanje ili odbijanje nekih njihovih elemenata imidà. No, kako se predstave o stvarima, doga|ajima i ljudima ne zasnivaju na svim, a ~esto ni na reprezentativnim i neposredno spoznatim, ve} na slu~ajno i selektivno spoznatim i vi{estruko posredovanim elementima identiteta, gra|enje imidà (image-building) predstavlja centralno mesto marketin{kih aktivnosti i sastoji se u osmi{ljenom sistematskom nagla{avanju pojedinih elemenata kao "bitnih" odrednica identiteta objekta, da bi se njihovim prihvatanjem od strane publike formirao op{ti odnos prema objektu marketin{ke obrade. O~ekivani efekti gra|enja imidà mogu da budu: usmereno formiranje imidà o doga|ajima i li~nostima o kojima ~ovek nema odre|enu predstavu; u~vr{}ivanje i poja~avanje ve} formiranog imidà; dopunjavanje ve} formiranog imidà novim elementima; i promena imidà na temelju spoznaje novih, "bitnih" druga~ijih elemenata.

57)

54

U postizbornoj anketi agencije Scientia, ~ak 12% anketiranih nije znalo da je glasalo za kandidata SPS, ve} je glasalo za "Slobinog ~oveka", prema 27% onih koji su znali da su glasali za kandidata SPS-a (Biro, \uri} i [}epanovi}, 1992: 111).


Istraìvanja elemenata imidà lidera i kandidata na izborima neophodna je pretpostavka stru~no utemeljene aktivnosti na izgra|ivanju njihovog imidà. Kao vi{eslojna, strukturisana slika, imid` moè da se analizira sa stanovi{ta njegovih raznih elemenata, ve} prema njihovom zna~aju za politi~ku borbu i za pozicioniranje partija i kandidata u kontekstu konkretnih dru{tvenih i politi~kih okolnosti i izborne ponude. (Re)modelovanju imidà lidera prethode javnomnjenjska istraìvanja osobina "idealnog lidera", a zatim i istraìvanja percepcije bira~a o osobinama konkretnih lidera, pa se elementi imidà konkretnog lidera "doteruju" prema poèljnim osobinama, osobinama "idealnog lidera", naravno, diferencirano prema afinitetima razli~itih grupa bira~a kao potencijalnih ciljnih grupa kampanje. U istraìvanjima, kao i kasnije u gra|enju imidà, insistira se na op{te prihvatljivim li~nim osobinama (po{tenje, kompetentnost, saose}ajnost, doslednost i dr), ali jo{ vi{e na onim osobinama koje dobijaju na zna~aju u konkretnim prilikama58), ideolo{koj orijentaciji (pozicioniranje lidera na relacijama "levica - desnica", "liberal konzervativac", "dogmata - reformista", "jastreb - golub" itd), politi~kim opredeljenjima koja se saìmaju u jedan ili nekoliko osnovnih pojmova ("nacionalni i dràvni interes", "jedinstvo", "kontinuitet", "promene", "obnova", "reforme" i sl), kao i drugi elementi kao {to su: poloàj u odnosu na funkciju zbog koje se ulazi u izborno nadmetanje (politi~ar na funkciji koji teì reizboru vs. pretendent na funkciju), motivi kandidovanja (kandidat koji je motivisan privatnim, unutra{njim posebnim razlozima vs. kandidat koji ulazi u izbornu borbu po odluci partije, nagovoru prijatelja), itd. Osim sondaà javnog mnjenja za istraìvanje elemenata imidà lidera koriste se i kvalitativne i kvantitativne analize medijskih sadràja (na primer, teme povodom kojih se pominje ime lidera, odnos pozitivnih i negativnih konotacija, u~estalost atributa koji se pripisuju lideru itd). One omogu}uju detaljnija i iznijansiranija saznanja o najnagla{enijim elementima imidà lidera, da bi se odabrali oni elementi imidà koje treba poja~avati, neutralisati, menjati i sl. Naravno, odabrani elementi na kojima se planira gra|enje imidà ne smeju biti u koliziji da bi se postigla njihova komplementarnost. To je put formiranja konzistentne, doterane, idealizovane predstave o lideru kroz koju se projektuje ~itav niz za odre|enu ciljnu grupu poèljnih osobina, predstave o lideru koji reprezentuje mnogo vi{e od odre|enog ideolo{kog i politi~kog stava, koji postaje simbol odre|ene op{te vrednosti, vizije budu}nosti, odre|enog na~in ìvota i pona{anja. Ukratko, politi~ar podoban za marketin{ku "obradu" jeste onaj koji poseduje niz op{teprihva}enih karakteristika idealnog lidera, poznatosti "marke" (imena lidera, imena porodice iz koje poti~e i sl), sposobnosti da izazove emotivni odgovor bira~a, ume{nost kori{}enja masovnih medija i sposobnost da "projektuje", odnosno lansira uverljivu viziju. Ipak, imid` se ne formira samo, a ~esto ni prete`no u skladu sa namerom kreatora, ve} i na osnovu neposredno spoznate politi~ke stvarnosti i njene prezentacije kroz politi~ke i nepoliti~ke izvore saznanja i informisanja, kao {to su negativan publicitet u medijima, kontrapropaganda oponenata, itd.

58)

U istraìvanjima li~nih osobina lidera i kandidata na izborima CPIJM IDN kori{}eno je 16 parova vrlina i mana (sposoban - nesposoban; po{ten - nepo{ten; dosledan - nedosledan; tolerantan - netolerantan; demokrata - nedemokrata; dobar govornik - lo{ govornik; nao~it odbojan; razume ljude - bezdu{an; patriota - izdajnik; ugledan u svetu - bez ugleda u svetu; perspektivan - neperspektivan; prodoran - mlak; optimista - pesimista), pri ~emu se od ispitanika traìlo da za svakog lidera koji je bio predmet istraìvanja navede tri osobine koje ga najvi{e karakteri{u. Pored toga, istovremeno je testirana i kompetentnost lidera u pogledu re{avanja najva`nijih dru{tvenih problema u vreme istraìvanja. U pojedinim prilikama, testirani su i prihvatanje/odbijanje najva`nijih negativnih sadràjima u medijima o pojedinim liderima i kandidatima. 55


Slobodan Milo{evi} - od neprikosnovenog dràvnog i nacionalnog vo|e do patrona ratnih profitera Me|u razli~itim klasifikacijama tipova vo|stava i vo|a, za prilike u Srbiji po~etkom devedesetih godina XX veka, posebno po~etkom devedesetih godina XX veka, ~ini se najadekvatnijom ~etvoro~lana klasifikacija A. Bentleya (1867: 224 i dalje) na vo|u "gospodara" organizacije ("boss" leadership), vo|u-demagoga, vo|u-posrednika i na kolektivno, grupno vo|stvo (leadership of group by group). Lider SPS-a, S. Milo{evi} spadao bi prema Bentleyevoj klasifikaciji, u grupu lidera "gospodara" organizacije: liderstvo zasniva na autoritarnom upravljanju sna`nom organizacijom, na strogoj disciplini, arbitrarnim odlukama i sna`noj li~noj lojalnosti ostalih ~lanova vo|stva, ali i na intenzivno stvaranom imidù harizmatskog nacionalnog vo|e. Snaga ovog tipa lidera proizlazi, pre svega, iz snage organizacije, a snaga organizacije proizlazi iz li~nosti vo|e samo u onoj meri u kojoj je vo|a superiorniji u odnosu na slede}eg "najboljeg" ~lana vo|stva (i to ne toliko u smislu odre|enih izrazitih li~nih sposobnosti, koliko u smislu da u datim uslovima predstavlja "pravog" ~oveka u "pravo vreme" i na "pravom" mestu. U slu~aju lidera SPS-a, ne radi se samo o rukovo|enju najsna`nijom partijskom, ve} i celokupnom dràvnom organizacijom i njenim represivnim aparatom, a preko njih i o kontroli nad upravlja~kim funkcijama u privredi, dru{tvenim delatnostima, najzna~ajnijim medijima itd, o rukovo|enju onim {to se naziva "partija-dràva". Imid` lidera socijalista kao dugo o~ekivanog "velikog srpskog dràvnika", orijentacija na globalne dràvne, nacionalne, politi~ke i ekonomske teme, odlu~nost, krajnja samouverenost i preterana ozbiljnost u nastupu, jasno}a stavova i ~vrsta organizacija prezentovanog sadràja bez velikih eksplikacija i improvizacija, uzdrànost u kvalifikacijama, ali i o{trina pojedina~nih (dis)kvalifikacija i sl, opredelili su racionalan, pridikuju}e-patronski, ali i netolerantan i nedovoljno atraktivan ton kampanja socijalista. Odnosi sa javno{}u lidera socijalista svedeni su na najmanju mogu}u meru, {to poja~ava utisak izuzetnosti svakog njegovog pa`ljivo pripremanog pojavljivanja, a problemi koje je povremeno imao sa manje oficijelnim nastupima na medijima i "u ìvo", nemogu}nost da kontroli{e netolerantnost i aroganciju, nespremnost da u~estvuje u raspravama sa opozicionim liderima i politi~kim neistomi{ljenicima i sl, gotovo da postaju "duhom" celokupne organizacije, kao da se prenose i na druge ~lanove rukovodstva. Zato se nedostaci njegove komunikacije sa javno{}u ne kompenziraju, ve} poja~avaju uklju~ivanjem drugih strana~kih lidera SPS-a u kampanju. Zbivanja na politi~koj sceni Srbije ~itave dve decenije, od 1986. godine pa sve do smrti, proti~u u znaku "lika i dela" S. Milo{evi}a. Popularnost neprikosnovenog "vo`da Srba"59) u vreme prvih vi{estrana~kih izbora 1990. je na vrhuncu: on je tada bio lider od najve}eg poverenja za 42% ukupnog broja bira~a, i takav rejting kasnije nikada ne}e ponoviti. Takvu popularnost S. Milo{evi} potvr|uje i na tada odrànim predsedni~kim izborima ostvariv{i spektakularnu pobedu u I krugu: osvojio je 65% glasova (47% ukupnog bira~kog tela), dok je drugoplasirani V. Dra{kovi}a osvojio gotovo ~etiri puta manje glasova (16% glasova, odnosno 12% ukupnog broja bira~a). 59)

56

Ustoli~enje nacionalnih vo|a po~etkom devedesetih godina XX veka nije bila samo specifi~nost Srbije. Imid` S. Milo{evi}a kao "vo`da svih Srba" je imao, na primer, do ekstrema doveden korelat u imidù F. Tu|mana, predsednika Hrvatske i lidera vladaju}eg HDZ-a, koji je promovisan kao nastavlja~ "nacional-oslobodila~ke" politike A. Star~evi}a ("oca naroda"), ~ak i kao misti~nog mesije, jer su crkveni velikodostojnici na misama zahvaljivali Bogu {to je hrvatskom narodu poslao F. Tu|mana! (Vreg, 1992: 835, fusnote 3 i 4)


Me|utim, ve} na slede}im predsedni~kim izborima decembra 1992, liderska dominacija S. Milo{evi}a biva ugroèna. Od 7 kandidata, pored S. Milo{evi}a, tada je i M. Pani}, kandidat grupe gra|ana, de facto kandidat opozicije, imao realne {anse za uspeh. Naime, odmah posle izbora 1990. godine, Milo{evi} se suo~ava sa padom popularnosti, pa je pred ove predsedni~ke izbore on lider od najve}eg poverenja tek za 17% bira~a, dva i po puta manje nego 1990, dok je broj pozitivnih mi{ljenja o njemu tek ne{to prema{ivao broj negativnih (Videti Prilog br. 2 - Promene rejtinga S. Milo{evi}a). To je bio najniì rejting S. Milo{evi}a dok je bio na vlasti, izuzev 1999. godine posle bombardovanja, {to je ukazivalo na realne {anse da ovi izbori dovedu do promene na ~elu dràve. I predizborne sondaè su ukazivale da }e, i pored izvesne prednosti S. Milo{evi}a, predsedni~ka trka dva glavna kandidata biti neizvesna, ~ak je prognoziran i II krug izbora. Ina~e, kao i 1990, i ovom prilikom S. Milo{evi} se opredeljuje za tzv. indirektnu kampanju. Njegova promocija se zasniva na predimenzioniranom publicitetu koji dobija njegovo obavljanje predsedni~ke funkcije. Re~ je o svakodnevnim, detaljnim i vi{e puta ponavljanim medijskim izve{tajima i komentarima o njegovim susretima sa pojedincima i grupama iz inostranstva, izjavama predsednika i drugih lica tim povodima, intervjuima doma}im i stranim medijima u svojstvu predsednika dràve koje otvoreno koristi u propagandne svrhe, o vi{esatnim izve{tajima o "radnim posetama" kolektivima i lokalnim zajednicama u redovnim informativno-politi~kim emisijama ili brojnim specijalnim, vi{e puta repriziranim emisijama, itd. Ove "radne posete" prate "spontani" izlasci gra|ana na ulice, "slu~ajni" susreti sa narodom ~esto se pretvaraju u manje ili ve}e mitinge. I pored pa`ljivo negovanog imidà ozbiljnog, autoritativnog dràvnika i sl, neizvesnost izbornog ishoda je primorala S. Milo{evi}a da posegne za nizom, za njega do tada neuobi~ajenih, ali ina~e {iroko praktikovanih marketin{ki gegova: ma{e okupljenom narodu crvenom ruòm, ulazi u ku}e pojedinih "naprednih" poljoprivrednika, prima posluènje "partijskom" poga~om i solju, rukuje se, pa ~ak i grli sa gra|anima itd. Milo{evi} uglavnom odustaje od masovnih mitinga, jer bi usled pada njegove popularnosti bili manje impozantni nego 1990, a jo{ vi{e zbog toga {to su ovakve prilike sve vi{e nosile rizik od neprijatnog suo~avanja sa otvorenim negodovanjem oponentskih grupa60). Nikada nije u~estvovao u oficijelnim promocijama, niti u medijskim debatama predsedni~kih kandidata. U takvim prilikama, morao bi da pristane na ravnopravan tretman sa drugima, na neprijatna pitanja, kritike, pa ~ak i na eventualno nekorektne napade. A, ~ak i ako bi uspeo da kontroli{e netakti~nost i netolerantnost, takvo pojavljivanje bi razorilo temelje na kojima se sve vreme zasnivala njegova promocija - odràvanje i poja~avanje imidà superiornosti, posebnosti, harizmatskog vo|e. U pozadini takve generalne strategije promocije stajali su neki njegovi li~ni kvaliteti, ali pre se radilo o ve{tom fokusiranju pa`nje publike na njegov poloàj ~elnika putem obilja pseudodoga|aja i publiciteta. Strategija promocije S. Milo{evi}a se zasnivala, dakle, na politi~kim, institucionalnim, protokolarnim, kurtoaznim i drugim prednostima njegove funkcije i na preciznom timing-u retkih javnih nastupa, koji su svakom njegovom pojavljivanju davali utisak posebnog zna~aja. Tematska okosnica kampanje S. Milo{evi}a 1992. ista je kao okosnica kampanje SPS-a, govori okupljenim simpatizerima su kra}i, a shema jednostavna, zasnovana na kombinaciji ~etiri grupe stereotipiziranih iskaza: 1. osude "nepravednih" i "ni~im izazvanih" sankcija i pritisaka sa 60)

Ve} tada je S. Milo{evi} u pojedinim prilikama na vlastitim mitinzima morao da se suo~i i sa zvi`ducima i neprijatnim skandiranjima, kao {to je to bio slu~aj, na primer, na mitingu u â~ku (15. 12. 1992). 57


strane; 2. pohvale narodu za patriotizam, za re{enost da se istraje u odbrani nacionalnog identiteta, za solidarnost sa "bra}om" van granica SRJ, za zbrinjavanje izbeglica itd; 3. uveravanja da se ne mora samo preìvljavati pod sankcijama, ve} da se moè obezbediti prestrukturiranje privrede i privredni razvoj i 4. niz zaklinjanja tipa: "Mi ne}emo dozvoliti...", "Na{a je ~vrsta re{enost..." Indirektna kampanja S. Milo{evi}a bila je pra}ena sna`nom partijskom kampanjom SPS-a. Nije bilo skupa na kome nisu isticane zasluge S. Milo{evi}a, nagla{avana njegova uloga "garanta", "klju~ne karike" ostvarivanja nacionalnih i dràvnih interesa itd61), dok sa druge strane predsedni~ki kandidat socijalista kolektivisti~kom "mi"-retorikom podupire svoje iskaze autoritetom neodre|enog kolektiviteta (dràvno ili partijskog rukovodstva, partije u celini, naroda itd). Uostalom, jedno od obele`ja celokupne kampanje socijalista, kako 1990, tako i 1992, bilo je upravo to spajanje kampanja za parlamentarne i za predsedni~ke izbore u jednu kampanju. Me|utim, iako je najavljivano62), S. Milo{evi} nije u~estvovao ni u kampanji SPS-a. Pojavljivanje na promotivnim skupovima socijalista degradiralo bi strategiju indirektne kampanje i imid` posebnosti, ali je zato njegovo ime figuriralo u zaglavlju liste kandidata SPS-a i na usnama svih kandidata SPS-a, njegove slike na svim skupovima, a posteri po zidovima svih ulica svih mesta u Srbiji. Interesantno je i to da je 1992. godine indirektna kampanja S. Milo{evi}a bila oslonjena i na partijsku kampanju SRS-a. Naime, lider i poslani~ki kandidati radikala nisu ostali samo na ekstremno agresivnoj antipani}evoj kampanji, i ne samo da nisu istakli svog predsedni~kog kandidata da ne ometu Milo{evi}a, ve} su upu}ivali otvorene poziv svojim simpatizerima da glasaju za njega, koriste}i pri tome iste "argumente" kao i socijalisti63). Takva kampanja SRS-a, u kojoj se insistiralo na glasanju na predsedni~kim izborima za S. Milo{evi}a, a na parlamentarnim za kandidate SRS-a, izazvala je pravu pometnju me|u socijalistima64). Na kraju, za razliku od M. Pani}a, koji je uìvao {iroku, ali plitku podr{ku koju nije uspeo da pretvori u izbornu podr{ku, S. Milo{evi} uspeva da pobedi jo{ u I krugu sa 53% glasova (37% ukupnog bira~kog tela) zahvaljuju}i "tvrdoj" podr{ci preostalih pristalica. Milo{evi} je uspeo, dakle, da do maksimuma efektuira svoje potencijale u bira~kom telu, mada su pobedi doprinele i mnogobrojne prednosti kojima raspolaè reìm u odnosu na opoziciju, uklju~uju}i tu i eventualne izborne mahinacije65), a posebno razjedinjenost opozicije u pogledu podr{ke M. Pani}u. 61)

62)

63)

64)

65)

58

"Mi smo zbog toga predloìli Slobodana Milo{evi}a za predsednika, jer smo uvereni da on najbolje predstavlja srpski narod. Pobedio je na Kosovu, autonoma{e u Vojvodini, tutore Srbije...", govorio je M. Mini}, generalni sekretar SPS-a, na promotivnom skupu SPS-a u [apcu (Politika, 14. 12. 1992). "Kada se sve liste zaklju~e, predsednik Srbije }e zajedno sa ostalim ~lanovima rukovodstva SPS-a raditi na punoj promociji partije kako bi {to bolje pro{la na izborima", izjavljivao je portparol SPS-a, I. Da~i} (Politika, 17. 11. 1992). "Milo{evi} je u ovom trenutku klju~na poluga u odbrani srpske dràve i srpskih nacionalnih interesa", obja{njava podr{ku svoje stranke S. Milo{evi}u jedan od lidera SRS-a, M. Crnjanin (Politika, 12. 12. 1992). Tako, nosilac liste socijalista za republi~ke izbore u izbornoj jedinici Pri{tina, M. Samardì}, opominje bira~e da ne nasedaju "prevarama" i isti~e "da nigde u svetu nema stranke koja na svoju promociju nosi sliku predsednika druge stranke", kao {to to ~ine radikali (Politika, 14. 12. 1992). Lider ameri~ke marketin{ke agencije Schoen end Pen, koja je vodila kampanju M. Pani}a, odmah posle izbora objavio je u Washington Post-u veliki ~lanak u kome poraz M. Pani}a


Godine koje slede ozna~avaju promenu politike S. Milo{evi}a prema Srbima na prostorima republika biv{e Jugoslavije. Odustaje od podsticanja oruàne borbe Srba u BiH, otvara sukob sa rukovodstvom RS i uvodi im sankcije, zaklju~uje Dejtonski sporazum i, najzad, okre}e le|a i prepu{ta genocidu i egzodusu Srbe u RSK i RS (i pored skup{tinske deklaracije da }e Srbija intervenisati ukoliko ih Hrvatska napadne). Propaganda reìma i njegovih medija, uz svesrdnu podr{ku iz inostranstva, imidù S. Milo{evi}a dodaje element "mirotvorca", "garanta mira i stabilnosti u regionu". U to vreme, a posebno posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, S. Milo{evi} popravlja rejting, pa pred savezne parlamentarne izbore 1996. predstavlja lidera od najve}eg poverenja za tre}inu ukupnog bira~kog tela. To je njegov drugi najbolji rezultat (prvi je iz 1990. godine), {to }e doprineti prili~no uverljivoj pobedi SPS-a na ovim izborima. Ipak, to je kratkog daha, pa ubrzo, ve} posle kra|e glasova na lokalnim izborima i masovnih gra|anskih protesta 1996/1997, rejting Milo{evi}a je ponovo na minimumu iz 1992. godine, i sa takvim rejtingom S. Milo{evi} i SPS ulaze u kampanju za republi~ke parlamentarne i predsedni~ke izbore 1997. godine. Pred ove predsedni~ke izbore, istraìvanja CPIJM IDN su pokazivala da nije bilo kandidata koji bi mogao da pobedi u I krugu, da su dva izrazita favorita za plasman u II krug S. Milo{evi} (ili drugi kandidat SPS66)) i V. [e{elj, kao i da u samostalnom nastupu nijedan od potencijalnih kandidata opozicije nema {ansi da se plasira u II krug67). Ipak, vi{e njih, ukoliko bi bili zajedni~ki kandidati opozicije, imali su {anse ne samo da se plasiraju u II krug, ve} i da u II krugu pobede. Od potencijalne ponude SPS-a najizglednije {anse imao je S. Milo{evi}, a posle njega Z. Lili}, dok ostali eventualni kandidati nisu mogli da ra~unaju ni na plasman u II krug. Me|utim, ve} ovom prilikom S. Milo{evi} je mogao da ra~una u I krugu izbora na istu podr{ku kao i V. [e{elj, ali su simulacije pokazivale da bi S. Milo{evi} izgubio u II krugu ne samo od V. [e{elja, ve} i od Z. \in|i}a, M. Pani}a i V. Ko{tunice kao zajedni~kih kandidata opozicije, dok bi sa V. Dra{kovi}em, pa ~ak i B. Kari}em vodio "mrtvu trku". Kandidat SPS-a na ovim izborima bio je Z. Lili}, ali on ne samo da nije uspeo da ostvari kona~nu pobedu, ve} je u II krugu osvojio manje glasova od V. [e{elja. Po{to su ovi izbori poni{teni, socijalisti navrat-nanos izvla~e "iz rukava" M.

pripisuje kra|i glasova. Iako se kra|a ne moè isklju~iti, u ovom slu~aju postoje razlozi za sumnju. Naime, prema rezultatima istraìvanja CPIJM IDN sprovedenim pred slede}e predsedni~ke izbore u Srbiji 1997. godine, na pitanje "Za koga ste glasali na prethodnim predsedni~kim izborima?" 24% ispitanika je tvrdilo da su 1992. glasali za Pani}a, a 41% za S. Milo{evi}a. Prera~unavanjem stvarno iza{lih na izbore 1992. na ukupno izborno telo Srbije bez Kosova i Metohije (73%), dolazi se do zaklju~ka da su gra|ani precizno potvrdili svoja izborna opredeljenja iz 1992, odnosno oficijelne rezultate izbora (uporedivi procenti su 25% i 42%), {to upu}uje na to da u eventualnim izbornim manipulacijama ne treba traìti obja{njenje ishoda tih izbora. 66) U vreme sprovo|enja ovih istraìvanja znalo se da }e V. [e{elj biti predsedni~ki kandidat SRS-a, ali ne i to ko }e biti kandidat SPS-a. Zbog toga je simulirano nekoliko varijanti izborne ponude u kojima su varirani potencijalni predsedni~ki kandidati vladaju}e koalicije: S. Milo{evi}, Z. Lili}, M. Vu~eli} (SPS), M. Markovi} (JUL) i D. Mihajlovi} (ND). 67) Jo{ jedna nepoznanica koja je pratila ovo istraìvanje bila je ta {to se jo{ nisu znali odgovori na pitanja da li demokratska opozicija ho}e ili ne}e da bojkotuje predsedni~ke i parlamentarne izbore, odnosno ako re{i da u~estvuje na njima da li }e ista}i zajedni~kog kandidata i ko bi to bio. Zbog toga je u istraìvanju simulirano vi{e varijanti izborne ponude u kojima su kao mogu}i kandidati opozicije testirani V. Dra{kovi}, M. Pani}, Z. \in|i}, V. Ko{tunica i B. Kari}. 59


Milutinovi}a koji pobe|uje V. [e{elja u II krugu ponovljenih izbora zahvaljuju}i, ovaj put dokumentovanoj kra|i glasova (CESID, 1997). Ina~e, predsednikovanje S. Milo{evi}a posle 1997. godine nastavlja se angaòvanjem vojske i policije na KiM i neuspehom pregovora u Rambujeu, svesnim srljanjem u sukob sa NATO-om, neobja{njivim uticajem njegove supruge M. Markovi} na dràvnu politiku i ustupcima njenoj minornoj partiji JUL-u, omogu}avanjem enormnog boga}enja ~lanova porodice i bliskih saradnika u najteìm trenucima za dràvu i narod itd, {to }e nepovratno degradirati njegov imid`68). I mada su se dràvni i partijski funkcioneri i reìmski mediji neprestano utrkivali u veli~anju vo|e69), u strukturi imidà S. Milo{evi}a sve su vi{e u prvi plan izbijale mane. Po~etkom 2000. godine, jedina nagla{ena vrlina u njegovom imidù bila je sposobnost (25%, mada ga je dosta njih smatralo i nesposobnim - 15%), da bi me|u ostalim elementima imidà bile najnagla{enije mane (autokrata 22%; bez ugleda u svetu - 17%; bezdu{an - 15%; nepo{ten - 13%, itd)70). Postojanost tih elemenata imidà Milo{evi}a potvr|uju i istraìvanja pred septembarske izbore 2000. godine. [tavi{e, sposobnost kao osobina Milo{evi}a je sada znatno nagla{enija (34%), ali poprimila je i krajnje negativnu konotaciju - "sposoban da se odrì na vlasti". Rejting Milo{evi}a odràvao se krajem devete decenije XX veka na oko 30-ak posto pozitivnih mi{ljenja i oko 20-ak posto onih koji su u njega imali najvi{e poverenja, pri ~emu je smer kristalizacije stavova mnjenja o Milo{evi}u bio dominantno negativan. Uz to, gotovo poklapanje broja pozitivnih mi{ljenja i broja mi{ljenja o njemu kao lideru od najve}eg poverenja ukazivao je na suène mogu}nosti popravljanja rejtinga, a zatim i na razmere

68)

69)

70)

60

Pred septembarske izbore 2000. godine, gra|ani su apsolutnove}inski zamerali S. Milo{evi}u da se okruìo poltronima (63%), da je vlastoljubac (58%), da koristi ljude dok su mu potrebni, a da ih posle odbaci, kao i da je nemilosrdan prema politi~kim neistomi{ljenicima (po 57%), da supruga ima odlu~uju}i uticaj na njega (56%), a najve}i broj njih, ~ak dve tre}ine, mu je zameralo {to je omogu}io boga}enje ~lanova uè porodice i saradnika u najteìm vremenima za dràvu i narod (67%). Ovo poslednje zamerale su mi ne samo se gotovo sve pristalice opozicije, ve} i apsolutna ve}ina radikala, blizu dve tre}ine apstinenata i izborno neodlu~nih, pa ~ak i svaki {esti pristalica SPS-a i JUL-a Tako, borci iz Drugog svetskog rata iz Loznice pokre}u inicijativu da se S. Milo{evi}u dodeli Nobelova nagrada za mir, sa obrazloènjem da je "mudrom i odva`nom politikom, patriotski hrabro komanduju}i VJ, uspeo da sa~uva integritet otad`bine". Iako slede brojne podr{ke ovom predlogu, saradnik u Nobelovom institutu En Keling je izjavio da je "malo verovatno" da }e taj komitet uzeti u obzir nominaciju predsednika SRJ za Nobelovu nagradu za mir (Danas, 23. 12. 1999). Ili, javnost zasipaju neodmerene izjave, kao ona jugoslovenskih komunista iz CG: "Sa Slobodanom Milo{evi}em na ~elu, sa novim Davidom ovog vremena, SPS je znala da procijeni i donese prave odluke ovog vremena..." (Politika, 18. 7. 2000) Ina~e, u to vreme proreìmska {tampa obilato za ime S. Milo{evi}a vezuje pojmove "odbrana", "obnova i razvoj", "interes naroda i dràve", "o~uvanje slobode i suvereniteta", "patriotizam", "otad`bina", "levica", epitete "rodoljub", "heroj", ili idiome i fraze "ideja na{eg predsednika", "podr{ka u narodu", "zemlja za divljenje", "veli~ina vremena u kojem ìvimo", "kamen temeljac", "veli~anstven do~ek", "Slobo slobodo", "prepuna sala", "burno skandiranje", "prekidan freneti~nim aplauzom" itd. (Detaljnije u: Todorovi}, Gredelj, 2001: 57) Velike razlike u pogledu nagla{enosti elemenata imidà S. Milo{evi}a povezane su sa partijskom identifikacijom ispitanika, pa su simpatizeri SPS-a smatrali da je njihov {ef sposoban (78%), po{ten (31%), patriota (23%), dobar govornik (15%) i dosledan (15%), a sli~no su ga percipirali i radikali (mada u znatno niìm procentima), dok su ga pristalice opozicionih partija uglavnom videle kao autokratu (od 33% do 43%), bez ugleda u svetu (od 18% do 26%), kao bezdu{nog (od 18% do 31%), nesposobnog (od 20% do 27%).


fanatizovane podr{ke preostalih simpatizera - za oko dve tre}ine onih koji su o njemu imali pozitivno mi{ljenje on je istovremeno bio i lider kojem su najvi{e verovali! S. Milo{evi}, uvek hladan, preterano ozbiljan i samopouzdan, na momente i politi~ki autista, nikoga nije ostavljao ravnodu{nim, i na pitanju odnosa prema Milo{evi}u re{avani su izbori 2000. godine, kao i izbori pre toga. Poraz na septembarskim saveznim izborima 200071), pa onda jo{ teì poraz na decembarskim republi~kim parlamentarnim izborima iste godine kona~no }e skinuti Milo{evi}a kao relevantnu figuru sa politi~ke scene Srbije. Kontroverze u pogledu njegove politike, kao i politike kasnijih vlasti u odnosu na njegovu raniju politiku i njegovu kasniju li~nu sudbinu potresa}e politi~ki ìvot Srbije do danas, ali od poraza na izborima 2000. sve do smrti, Milo{evi} je daleko vi{e bio predmet sporenja nego njihov akter. Vuk Dra{kovi} - od samoproklamovanog lidera celokupne opozicije do politi~kog marginalca Lider SPO-a V. Dra{kovi} prvih godina vi{estrana~ja u Srbiji pravi je antipod lideru socijalista i prema Bentleyevoj klasifikaciji spadao bi u tip demago{kog vo|e. On "igra", pre svega, na "kartu" emocija, uspostavlja neposredniju i jednostavniju vezu sa {irim krugom pripadnika grupa koje vodi i sna`no ih inspiri{e direktnim obra}anjem. Nekonvencionalnog izgleda i pona{anja, krajnje subjektivan, nagla{eno emotivan - znao je da pusti suzu i na javnom mestu, ~esto bez neophodne samokontrole i nu`nog samopouzdanja, nestalan, a ponekada i nedovoljno ozbiljan, lider SPO-a stalno traì inspiraciju u pro{losti. Vatreni govornik, literarno izgra|enog, slikovitog na~ina kazivanja, najbolje efekte postizao je govorima na masovnim skupovima, dok su medijski nastupi uni{tavali njegovu ~aroliju72). Obilje epiteta odvla~ilo ga je u verbalni ekstremizam, a brojne i duge istorijske reminiscencije, moralne pridike i poduke, ne samo da su delovale anahrono,

71)

72)

Razlozi reìma da raspi{e savezne predsedni~ke izbore godinu dana pre ustavom propisanog roka u uslovima pada popularnosti S. Milo{evi}a ostali su u sferi naga|anja. Naj~e{}e se spekulisalo sa lo{om procenom izbornih {ansi, odnosno sa zabludom da }e S. Milo{evi} lako dobiti izbore, na {ta je upu}ivala i prekono}na promena Saveznog Ustava i uvo|enje neposrednih izbora predsednika SRJ. Druga procena je mogla da bude i ta {to su za isti dan raspisani i redovni savezni parlamentarni izbori, pa se sa istovremenim odràvanjem i predsedni~kih izbora ra~unalo na poja~avanje njegove uloge "lokomotive liste" socijalista. Tome bi se mogla dodati i tre}a procena da odràvanje saveznih predsedni~kih izbora 2001. godine ne bi i{lo u prilog Milo{evi}u jer je trebalo pregurati te{ku zimu posle bombardovanja. Druga i tre}a procena su bile realne, ali prva ne, budu}i da ve} od 1997. godine Milo{evi} ne bi imao {anse u konkurenciji sa zajedni~kim kandidatom opozicije. A pogre{na procena na tako va`nom pitanju (koja se uglavnom pripisivala njegovoj uticajnoj supruzi), ve} nije preporuka za dobrog politi~ara, posebno {to su rezultati mnogih istraìvanja javnog mnjenja u tom pogledu bili nesporni. Ako, pak, nije bila u pitanju pogre{na procena, mogu}i odgovor je jo{ nepovoljniji. Onda se moralo ra~unati da }e se izbornim manipulacijama i kra|om glasova obezbediti Milo{evi}eva pobeda. U tom slu~aju, manje bi moralo da se krade septembra 2000. nego 2001, ako bi se podr{ka Milo{evi}u jo{ vi{e osula, pa je pitanje je da li bi moglo da se ukrade dovoljno glasova, jer je i obim mogu}e izborne kra|e, ipak, limitiran. Analiziraju}i promene stepena konzistentnosti izborne orijentacije pristalica pojedinih partija sa pribliìvanjem izbora 1990 u Srbiji, S. Mihajlovi} (1991: 68) pi{e: "Ima osnova za pretpostavku da je TV nastup Vuka Dra{kovi}a (u okviru oficijelnog TV predstavljanja predsedni~kih kandidata - Z.S) vi{e odbio postoje}e pristalice nego {to je privukao nove". 61


ve} su onemogu}avale ~vr{}u organizaciju sadràja koji je izlagao. Zbog toga vi{e je nalikovao starozavetnim propovednicima i prorocima koji bacaju kletve i pla{e narod apokalipti~nim vizijama ili, pak, agitatorima koji uspevaju da mobili{u mase, nego modernom politi~aru koji nudi konzistentna konkretna re{enja ovde i sada. Ni{ta manje autoritaran od lidera socijalista73), potisnuo je duboko u senku ostale lidere stranke koji su druga~ijim imidòm koliko-toliko mogli da kompenziraju nedostatke imidà Dra{kovi}a. Time je nametnuo eufori~no-ultimativni, na momente pateti~an, ali i hu{ka~ki ton kampanjama svoje partije, uz ogovara~ki i ~esto bezobziran odnos prema konkurenciji, pa kampanje SPO-a posebno karakteri{e agresivnost. Nju oponenti vlasti naj~e{}e ne uspevaju da izbegnu (Bobin, 1988: 76), ali preterivanja u tom pogledu mogu se pripisati u dobroj meri li~nosti lidera SPO-a. Ve} poslednjih godina jednostrana~kog sistema Dra{kovi} je izgradio po svemu jedinstven imid`. Po~eo je javno delovanje u jednostrana~kom sistemu kao novinar, savetnik predsednika Saveza sindikata Jugoslavije za {tampu, knjièvnik, budu}i da je tih godina knjièvnost u dobroj meri bila sredstvo politi~ke borbe. Posle prvih romana osamdesetih godina XX veka bi}e isklju~en iz SKS-a, ~ime }e po~eti da stvara imid` antikomunisti~kog disidenta. Od 1993. do 1997. godine poslanik je u republi~kom ili saveznom parlamentu, a 1999. godine i kratkotrajni potpredsednik Savezne vlade. Bio je jedan je od lidera opozicionih koalicija DEPOS i "Zajedno", ali se predstavljao kao lider celokupne opozicije u Srbiji. Njegov fizi~ki izgled - duga, neuredna kosa, nepod{i{ana brada i brkovi - bio je u skladu sa njegovom, za to vreme ekstremnom, nacionalisti~kom i pro~etni~kom orijentacijom. Imid` "velikosrbina" bi}e stvoren ve} njegovim prvim romanima, i poja~avan od po~etaka politi~kog angaòvanja, najpre kratkotrajnog i manje "slavnog" u Srpskoj narodnoj odbrani (SNO)74), a brzo posle u SPO-u, partiji ~iji je osniva~ i lider sve do danas75), pa onda i organizovanjem paravojne formacije Srpske garde, koju je video kao "okosnicu budu}e srpske neideolo{ke vojske" i slao u borbe u SK. Kao organizator prvih okupljanja opozicije i masovnih mitinga tokom 1991. i 1992. godine, koji su naj~e{}e zavr{avali krvavim obra~unom policije sa demonstrantima, Dra{kovi} postaje i "kralj mitinga", "ulica", "trgova", {to predstavlja ele-

73)

O odnosima koje je uspostavio u stranci najbolje svedo~i Dra{kovi}ev komentar isklju~enja iz stranke V. Ili}a: "Ne moè vrhovni komandant da vodi polemiku sa kaplarom. Kada kaplar ne izvr{i nare|enje biva raàlovan. To je tako u svakoj demokratskoj stranci" (II program RTS, 2. 11. 1997). 74) Na osniva~koj skup{tini SNO-a 6. 1. 1990, potpredsednik K. âvo{ki ne daje re~ V. Dra{kovi}u, koji ubrzo biva isklju~en iz stranke. 75) U Programu SPO iz 1990. stoji i zahtev za ukidanje "albanske dràve" stvorene na KiM i za okon~anje tamo{njeg genocida nad Srbima, za vra}anjem oduzete imovine Srbima, za ru{enjem bedema-pu{karnica oko kosovskih ku}a i oduzimanje oru`ja, proterivanje svih [iptara koji su se samovlasno naselili na KiM ili ma gde u Srbiji, kao i onih koji su se ma na koji na~in upleli u "okupatorski plan" Tirane o "Velikoj Albaniji", stav da se ukine albanski kao slu`beni jezik bilo gde u Srbiji, pravo [iptara na albansku zastavu, kao i antisrpski ustrojene {kole, policijsku slu`bu, bolnice, po{te i sudove i sl, kao i stav da u slu~aju konfederalizacije Jugoslavije ili njenog raspada bude ukinut autonomni status KiM. U kampanji za izbore u Srbiji 1990, SPO zahteva, na primer, uspostavljenje nacionalne, svojinske i druge strukture na Kosovu prema stanju od 6. 4. 1941. godine (Srpska re~, 10. 11. 1990), da bi ne{to kasnije V. Dra{kovi} sasvim jasno obelodanio zalaganje za velikosrpski hegemonizam: "I moj ideal je da svi Srbi ìve u jednoj dràvi i to ho}emo u okviru Jugoslavije. Pri tome ne}u da krijem da jesam za srpski hegemonizam. Kakav bi bio Srbin da nisam za hegemonizam svoje nacije, njene kulture, duhovnosti, ali na jedan evropejski na~in" (Politika, 2. 6. 1991). 62


ment imidà koji dobro dopunjuje prethodno formirane elemente. Jo{ jednim elementom imidà - "vatreni monarhista"76), Dra{kovi} }e ve} na samom po~etku vi{estrana~ja zaokruìti imid` "najlju}eg protivnika reìma S. Milo{evi}a", {to }e mu doneti ne samo stalne, ~esto "prljave" napade reìma i proreìmskih stranaka, ~ak i optu`be da je "opasan narkoman"77), ve} i dva hap{enja i prebijanja u zatvoru, ~ak i dva poku{aja atentata u kojima je jedva izvukao ìvu glavu. Imid` V. Dra{kovi}a dopunjavalo je njegovo neprestano potenciranje altruisti~kih pobuda svog politi~kog angaòvanja, pateti~na uveravanja u spremnost da se `rtvuje za Srbiju i srpski narod78), {to je proizlazilo iz njegove umi{ljenosti o sopstvenom izuzetnom zna~aju, koja ga je odvla~ila u neukusno samohvalisanje79), nipoda{tavanje drugih80), prepotentnost81), na primer u poku{ajima da se nametne za lidera celokupe opozicije82), u pregovorima o koalicijama sa drugim opozi-

76)

Pred predsedni~ke izbore 1997. Dra{kovi} je obja{njavao razloge kandidature: "@elim da budem poslednji predsednik Srbije, da posle toga Srbija nikada vi{e ne bi imala predsednika, nego kralja" (Studio B, 9. 5. 1997). 77) Takav je bio ~itav niz optu`bi V. [e{elja na ra~un V. Dra{kovi}a u intervjuu listu Demokratija (4. 12. 1997), u izjavi Blicu (2. i 10. 4. 1998), tekstu u Velikoj Srbiji (februar 1999). 78) Jo{ 1991. godine posle martovskog mitinga opozicije, Dra{kovi} je govorio: "Ja se ne borim za vlast - za sebe. Najve}e vlasti, najtira`nijeg srpskog pisca, sam se odrekao da bih pomogao odlazak komunista i Vatikana iz Srbije" (Duga, 30. 3. 1991). Ili, u kampanji za druge predsedni~ke izbore 1997. kaè: "Kandidovao sam se isklju~ivo iz patriotskih razloga, da spre~im novi rat i tragediju srpskog naroda" (Blic, 12. 11. 1997). 79) U kampanji za druge predsedni~ke izbore 1997. obja{njava da bi bio najbolji predsednik: "Mislim da bih bio najbolji predsednik, jer sve {to sam radio u ìvotu, radio sam najbolje. Bio sam najbolji |ak, student, novinar, knjièvnik" (Blic, 12. 11. 1997). Ova izjava i kada bi bila ta~na predstavljala bi neukusno samohvalisanje. 80) Februara 1997. Dra{kovi} je hvalio \in|i}a: "Garantujem da je Zoran mudar, sposoban, {tedljiv i garantujem, a dobro sam ga upoznao, da je preterano radan" (Magazin Dnevni telegraf, 15. 2. 1997), da bi pola godine kasnije odbio da ode na konstitutivnu sednicu Skup{tine Beograda: "Ne}u da prisustvujem krunisanju Bokase", a povodom zahteva da \in|i} bude smenjen sa funkcije gradona~elnika Beograda, na pitanje novinara da prokomentari{e \in|i}evu reakciju - odbijanje da podnese ostavku, Dra{kovi} izjavljuje: "Naàlost, ne sluì me dovoljno pam}enje. Ne se}am se ko je \in|i}" (Na{a borba, 26. 9. 1997). 81) U kampanji za prve predsedni~ke izbore 1997. progla{avao se "srpskim Petrom Velikim", "srpskim Jeremijom", "novim Nemanjom" itd, a na mitinzima je govore zavr{avao formulacijama koje nisu dozvoljavale nikakvu sumnju da on upravlja tokom stvari. Na Preobraènjskom mitingu opozicije 19. 8. 1999. po~inje govor re~ima: "Naterali su me da do|em ve~eras na ovu govornicu i ako to nisam hteo. A nisam hteo", a zavr{ava ga vi~u}i iz sveg glasa: "Ne}e promene u Srbiji biti u osveti! Ne dam!", kao da je to zavisilo od njega, budu}i da je na izborima 2000. kojim su zapo~ele promene SPO izgubio status parlamentarne stranke. Zlatnici i srebrnjaci sa likovima predsednika dràva kovani su od prastarih vremena, ali jedinstven slu~aj kovanja zlatnika i srebrnjaka jednog strana~kog lidera kod nas desio se u drugoj polovini 1997, kada je Okru`ni odbor SPO-a za Timo~ku krajinu dao da se iskuju zlatnici i srebrnjaci sa likom Dra{kovi}a u znak zahvalnosti "za sve {to je u~inio za Srbiju" (Blic, 28. 8. 1997). Vrhunac svega, ipak, predstavlja izjava valjevskog proto|akona Lj. Rankovi}a: "Zbilja mislim da je Vuk boìji ~ovek" (Srpska re~, 25. 5. 2000). 82) Na primer, u kampanji za predsedni~ke i parlamentarne izbore 1997. godine predstavlja se kao lider celokupne demokratske Srbije i prisvaja tekovine cele koalicije "Zajedno" (I program RTS, 18. 8. 1997), a u saop{tenju o kandidovanju V. Dra{kovi}a na prvim predsedni~kim izborima 2002. godine, navodi se da je on "celu proteklu deceniju bio simbol stradanja i borbe za demokratsku tradiciju, inicijator i predvodnik svih saveza opozicije, ~ovek osvedo~enih dràvni~kih vizija" (www.B92.net, 10. 8. 2002). 63


cionim partijama83) i sl. Time se mogu objasniti i njegove kandidature na predsedni~kim izborima bez ozbiljnijih izbornih {ansi, ali uz neobja{njivu samouverenost, {to mu je, posle izbornih debakla donosilo imid` "gubitnika", neodmerenog i neozbiljnog politi~ara. A taj utisak su poja~avali i nepostojanost, ~este radikalne promene politi~kih stavova i politi~kih saveznika84), impulsivnost85), na momente i osvetoljubivost86) i sl. Imid` V. Dra{kovi}a dodatno je "obarala" i njegova previ{e politi~ki eksponirana i u javnim nastupima veoma agresivna supruga, ~lanica najuèg rukovodstva stranke D. Dra{kovi}, odnosno uverenje da je ona "siva eminencija" stranke, {to }e V. Dra{kovi}a u~initi predmetom povremenih ismevanja od strane oponenata, ali }e zbog toga biti povremeno izloèn i prigovorima unutar stranke. Nesumnjivo kontroverzna li~nost, V. Dra{kovi} je bio veoma poznat, ~esto u ìì medijske pa`nje i stalno okruèn vatrenim pristalicama, {to je stvaralo utisak njegove {iroke popularnosti. Me|utim, on nikada nije bio popularan, ~ak obrnuto, sve vreme je bio veoma nepopularan. Retki su trenuci u Dra{kovi}evoj politi~koj karijeri kada je pozitivno o njemu mislilo vi{e od ~etvrtine bira~a, kada broj negativnih mi{ljenja o njemu nije za dva i vi{e puta bio ve}i od broja pozitivnih mi{ljenja, ili kada ga je vi{e od 6-7% bira~a videlo kao lidera od najve}eg poverenja (Videti Prilog br. 3 - Promene rejtinga V. Dra{kovi}a). Posle debakla na predsedni~kim izborima 1990. godine, ili kandidature na predsedni~kim izborima 1992, koju povla~i u korist M. Pani}a, ali pri kraju kampanje i uz

83)

Pred savezne izbore 2000, V. Dra{kovi} je za SPO traìo polovinu mandata koalicije DOS, odnosno broj mandata srazmeran rezultatima izbora iz 1997. godine, kada druge relevantne opozicione stranke nisu ni u~estvovale na izborima! A, uz to traìo je i to da predsedni~ki kandidat DOS-a bude iz redova SPO-a (Radio B2-92, 22. 7. 2000). 84) Brojni su primeri uspostavljanja odnosa saradnje Dra{kovi}a i SPO-a sa drugim opozicionim strankama koji su zapo~injali deljenjem komplimenata, a ubrzo zavr{avali te{kim diskvalifikacijama (na primer, sa DSS-om u okviru koalicije DEPOS, sa DS-om u okviru koalicije "Zajedno" i sl), kao {to su i o{tri sukobi sa pojedinim strankama, u kojima se nisu {tedele me|usobne uvrede, "prerastali" u koalicije. Na primer, sukobi sa V. Ili}em od njegovog napu{tanja SPO-a i formiranja NS-a zavr{eni su pred parlamentarne izbore 2003. izbornom koalicijom SPO-a i NS-a. Samo tri godine pre toga, pred izbore 2000. V. Ili}, tada jedan od lidera SZP-a, odnosno DOS-a, govorio je: "Vuk Dra{kovi} ne zasluùje da mu neko vi{e pruì ruku. Ljudski i prijateljski sam mu rekao da ako sam sporan, ne moram ni da idem na izbore. Ali, ne dozvoljavam, kao otac petoro dece, kao jedan doma}in iz srca Srbije, da me vi{e vre|a, da njegovi ~au{i, preko kojih govori, izlaze sa izjavama tipa oceubica, da me ljagaju na Studiju B, da me brukaju i iznose neistine", da bi zavr{io re~ima: "Kada ode ovaj reìm i pobedi srpska opozicija, prvo treba sru{iti Vuka Dra{kovi}a i sli~ne njemu, koji su bili ko~nica pobedi srpske opozicije" (Danas, 4. 5. 2000). To {to su Dra{kovi} i SPO vodili godinama pravu harangu protiv Ili}a, i {to se Ili} javno àlio zbog toga i uzvra}ao istom merom, nije bila smetnja da na prvim parlamentarnim izborima posle 2000. formiraju koaliciju. 85) Osim izvinjavanja pred istra`nim organima i sudijama da je u vreme demonstracija SPO-a 1993. godine "emotivno reagovao", zbog svoje impulsivnosti kaja}e se i u drugim prilikama. Tako, prilikom dolaska na binu da ~estita okupljenima Srpsku novu godinu 14. 1. 1997. nazvao je predstavnike studenata "idiotima", dok je njegov telohranitelj drào jednog studenata za vrat. Ili, dok milicija tu~e u~esnike gra|anskog proteste 2. 2. 1997. on govori demonstrantima "do{ao je kraj gandijevskom otporu", da bi sutradan izjavio da povla~i izjavu jer je "bio emotivan" i kaè: "Nastavljamo gandijevski!" (Dnevni telegraf, 4. 2. 1997) 86) Na pitanje novinara belgijskog Soire-a da li je uklanjanje \in|i}a sa mesta gradona~elnika Beograda njegova "li~na osveta" Dra{kovi} je odgovorio: "Naravno! On je izdao koaliciju. Ja sam ga "stvorio", ja sam ga i uklonio" (Dnevni telegraf, 6. 10. 1997). Osim osvetoljubivosti, i ova izjava potvr|uje Dra{kovi}evu prepotentnost. 64


stalna uslovljavanja, V. Dra{kovi} je bio jedini kandidat iz redova partija demokratske opozicije koji je samostalno zapo~eo predsedni~ku kampanju 1997. godine, iako nije uìvao podr{ku drugih opozicionih partija bez koje nije mogao da ra~una ni na plasman u II krug izbora. Da je bio kandidat koalicije "Zajedno", podr{ka Dra{kovi}u je mogla gotovo da se udvostru~i, {to bi bilo dovoljno za plasman u II krug izbora, mada ne i dovoljno da pobedi favorite na izborima. Dra{kovi} bi, naime, u II krugu postigao slabije rezultate od drugih potencijalnih kandidata opozicije. Ukratko, Dra{kovi} je predstavljao potencijalnog predsedni~kog kandidata opozicije sa najmanje {ansi, a to su potvrdili i rezultati tih izbora: i u prvim i u ponovljenim predsedni~kim izborima 1997. nije uspeo da se plasira u II krug. Ina~e, Dra{kovi}evo insistiranje na predsedni~koj kandidaturi87) imalo je upori{te u ranijem dogovoru koalicije "Zajedno", a kasnije odbijanje DS-a i GSS-a da u~estvuju na parlamentarnim izborima zbog neravnopravnih uslova i da ne podrè kandidaturu Dra{kovi}a, jedan je od razloga i raspada koalicije "Zajedno". No, osim odluke o bojkotu ovih izbora i malih {ansi V. Dra{kovi}a, iza odbijanja ostalih opozicionih stranaka da mu daju podr{ku stajali su i drugi razlozi. Jedan od na~elnih razloga je bio taj {to je ranijim politi~kim zaokretima, posebno "mirotvora~kim" progra|anskim zaokretom iz 1992, SPO do{ao u krizu identiteta, pa je samostalno zapo~eta kampanja V. Dra{kovi}a sa tematskim okosnicama monarhizam, nacionalno pomirenje i antikomunizam, imala za cilj da reafirmi{e izvorni identitet SPO-a. Ona je bila usmerena pre na ja~anje partijske identifikacije postoje}ih pristalica SPO-a88), nego na pridobijanje novih pristalica i {irenje fronta demokratskih snaga. Zato SPO i Dra{kovi} gube "koalicioni potencijal" - produbljuje se ideolo{kog raskola unutar koalicije "Zajedno", koalicioni partneri SPO-a bivaju dovo|eni pred svr{eni ~in, Dra{kovi} zao{trava odnose sa DSS-om i Ko{tunicom, odbija saradnju sa Pani}em, odbija pro{irenje koalicije, itd. Jedan od konkretnih razloga za odbijanje opozicije da podrì kandidaturu Dra{kovi}a bili su brojni prigovori javnosti na

87)

88)

Svu umi{ljenost lidera SPO-a V. Dra{kovi}a ilustruje njegova izjava iz predsedni~ke kampanje 1997.: "Meni kao budu}em predsedniku Srbije, malo je nezgodno da se pona{am strana~ki jer, verujem, uskoro dolazi trenutak kada }u na isti na~in morati da budem predsednik svima koji su u SPO, SPS, SRS, JUL i da se na isti na~in ophodim i prema gospodinu \in|i}u i predsedniku SPS i predsedniku JUL. Moja pozicija }e uskoro biti apsolutno nadstrana~ka" (Dnevni telegraf, 11. 8. 1997). Nekoliko dana kasnije izjavi}e jo{ i to da ne razume "kako se to ljudi olako zale}u i kandiduju za predsednika Srbije bez ikakvih {ansi..." (Studio B, 21. 8. 1997) Dra{kovi} posle 1992. godine poku{ava u vi{e navrata da istakne svoj patriotizam, koji je povremeno prelazio u ratobornost. Sredinom 1995. na zasedanju Skup{tine Srbije napao je \in|i}a sa puno patetike: "Ali, ako pretegnu neke okolnosti i rata bude, onda }u ja na ~elu svog SPO preko Drine, u rat, ali, bogami, ni ti \in|i}u ne}e{ ostati u Beogradu, jer }u te povesti sa sobom i sveza}u te kao èna kudelju uz preslicu" (Panajotovi}, 1999:64). Jo{ kasnije izjavljuje: "Ukoliko do|e do vojne intervencije zapadnih sila na Srbiju ja i ~itav SPO brani}emo celu Srbiju. I da moj ro|eni otac krene na Srbiju borio bih se protiv nega" (Na{a borba, 3-4. 10. 1998). I kada je u{ao u Saveznu vladu, po sopstvenim re~ima da bi spre~io "suludi rat", izjavljivao je: "Ja sam Srbin i moram da sledim tradiciju i sudbinu svojih slavnih predaka" (NIN, 21. 1. 1999), da bi ~lan GO SPO-a B. Pej~i}, glavni i odgovorni urednik Srpske re~i, uputio zapadnim silama (mada bi se pre reklo doma}oj javnosti) jo{ pateti~niju poruku: "Ako ste zaista mu{karci, si|ite sa va{ih visina, u kolikom broju ho}ete do|ite na Kosovo, s oru`jem koje sami izaberete, tamo }e vas ~ekati Lazareva vojska s barjakom krsta{em, istim onim pod kojim je brane}i hri{}ansku Evropu od polumeseca ve} jednom izginula da bi vi sada ìveli" (Srpska re~, 1. 4. 1999). 65


nepotizam Vuka i Danice Dra{kovi} posle osvajanja vlasti u Beogradu i neosnovano boga}enje89). Kampanje V. Dra{kovi}a i SPO-a za izbore 1997. godine ne bi bile posebno zna~ajne i nezapaèno bi bile odloène u nekakvu, sve manje interesantnu, "zbirku" njihovih politi~kih proma{aja, da nisu donele radikalnu promenu imidà V. Dra{kovi}a. Dra{kovi} iz ranijih godina ostao je u se}anju kao disident krajnje nekonvencionalnog izgleda i pona{anja, kao buntovnik masne i neuredne, ra{~upane kose i brade koji je, sede}i na ogradi balkona Narodnog pozori{ta u Beogradu u vreme martovskih demonstracija 1991. u izgu`vanom mantilu, mlatio nogama u dubokim oficirskim ~izmama i vikao u megafon iz sve snage demonstrantima "Juri{!". Sada se, pak, pojavio Dra{kovi} sa skra}enom i urednom kosom, {tucovane brade i brkova, u skupim firmiranim odelima i sa odgovaraju}im ma{nama. "Novi" Dra{kovi} obra}a se publici iz off-a "ispeglanog" lica, ozbiljnog izgleda sede}i za luksuznim pisa}im stolom u duborezu, oki}en zastavama. Ra~unalo se da ozbiljnosti funkcije predsednika Republike za koju se kandidovao Dra{kovi} vi{e ne odgovara dotada{nji imid` neurednog, zanesenog i impulsivnog buntovnika, ve} da je do{lo vreme da se Srbiji predstavi Dra{kovi} kao ozbiljan ~ovek, staloèni politi~ar, dràvnik. Novi styling V. Dra{kovi}u, me|utim, nije doneo o~ekivanu korist. Ne samo da je rejting Dra{kovi}a padao sa pribliàvanjem izbora, ve} je na prvim predsedni~kim izborima septembra 1997. osvojio tek ne{to vi{e glasova nego na davnim predsedni~kim izborima 1990, a u drugim, decembarskim izborima 1997. godine ~ak 30% glasova manje (oko 270.000 glasova manje) nego 1990. i na prvim izborima 1997. godine, pri ~emu je tada pobedio samo u dve op{tine u kojima je decembra 1996. koalicija "Zajedno" osvojila vlast. Pre moè da se zaklju~i, pored ostalog, da je i radikalna promena imidà V. Dra{kovi}a izazvala nedoumice ne samo u naj{iroj publici, ve} i me|u njegovim pristalicama, da je izvr{ena prebrzo i bez postupnosti koji bi pripremili bira~ko telo, ~ak da nije bila ni konzistentna - doterani i u{togljeni kandidat modernog izgleda zadrào je arhai~nu, pateti~nu i pridikuju}u retoriku. Ni ovoga puta, me|utim, Dra{kovi} i rukovodstvo SPO-a nisu bili spremni za ozbiljniju analizu razloga izbornog neuspeha, ve} su ih traìli u pona{anju drugih opozicionih stranaka i njihovih lidera ili u nezrelosti naroda uop{te90). 89)

90)

66

Posle pobede koalicije "Zajedno" u op{tini Savski venac u Beogradu za na~elnika za komunalne poslove postavljen je brat D. Dra{kovi}, V. Bo{kovi}, a jedan od {efova za raspodelu poslovnog prostora postao je njen zet I. Davidovi} (Politika, 15. 2. 1997). U vreme kampanje pojavi}e se i druge optu`be na ra~un bra~nog para Dra{kovi}, njihovih saradnika i ro|aka (povodom luksuzne vile, poslovnog prostora u samom centru Beograda, tri sestre D. Dra{kovi} koje su dobile stanove u Durmitorskoj 3A, S. Kruni}a, koji je dobio stan u ul. Koste Glavini}a i odmah ga prodao, njegovih finansijskih malverzacija uz znanje D. Dra{kovi}, itd). Lider DS-a Z. \in|i} na po~etku je odbijao da podrì kandidaturu Dra{kovi}a. "@elim da podrìm kandidata koji }e pobediti, ali ne}u da svoju budu}nost veèm za ne{to {to sigurno gubi, samo zato da bismo sutra mogli zajedno da pla~emo" obja{njavao je \in|i} odluku da se ne podrì Dra{kovi}evu kandidaturu i nudio ostavku na funkciju gradona~elnika Beograda ako Dra{kovi} odustane od kandidature (Dnevni telegraf, 8. 4. 1997). Osim toga, DS je vodila intenzivnu kampanju za bojkot izbora 1997. Ipak, kada je GO SPO-a 19. 4. 1997. doneo odluku da kandiduje Dra{kovi}a, \in|i} ga je javno podrào, a DS je u svom listu Demokratija objavio pravi panegirik Dra{kovi}u (Demokratija, 22. 4. 1997). Posle poraza na prvim predsedni~kim izborima 1997. Dra{kovi} }e, me|utim, optuìti \in|i}a da se usred kampanje dogovorio sa [e{eljem da pristalice DS-a glasaju za [e{elja, "{to je i u~injeno" (Blic, 25. 8. 1997). Moè se sumnjati da su \in|i} i DS stajali iza niza antidra{kovi}evih


Ulazak V. Dra{kovi}a krajem 1999. godine u socijalisti~ku Saveznu vladu ne{to mu je popravio rejting, ali to kratko traje, pa je po~etkom 2000. godine njegov rejting i dalje lo{, mada je predstava bira~a o njemu prili~no razvijena (samo 13% nije moglo da navede nijednu njegovu osobinu), izo{trena i distinktivna, ali je u njenoj strukturi nagla{ena samo jedina vrlina - da je dobar govornik (26%), dok su u strukturi njegovog imidà dominirale mane, i to da je nedosledan (26%), da je izdajnik (13%) i da je nepo{ten (10%)91). Slede}i zna~ajniji doga|aj posle smenjivanja sa mesta potpredsednika Savezne vlade V. Dra{kovi}a predstavlja kandidovanje potpredsednika SPO-a V. Mihailovi}a na saveznim predsedni~kim izborima 2000. godine92). Mada je SPO najavljivao siguran ulazak svoga kandidata u II krug izbora93), kandidovanje Mihailovi}a na predsedni~kim, kao i samostalan nastup SPO-a na parlamentarnim saveznim izborima predstavljao je novi vi{estruki proma{aj. Najpre, dugo vremena duboko u senci Dra{kovi}a, Mihailovi} je bio nepoznat dobrom delu bira~a, elementi njegovog imidà nisu bili zna~ajnije istaknuti niti su mogli da kompenziraju nedostatke imidà Dra{kovi}a, posebno zbog toga {to ga je ne{to manje od polovine bira~a smatralo nesamostalnim94). Iako se u kampanji promovisao kao po{ten doma}in porodice, monarhista i sl, klju~ni elementi njegovog imidà su bili da nije ugledan u svetu, da je mlak, nesposoban, neperspektivan, ali i skroman. Kandidatura Mihailovi}a izazvala je nezadovoljstvo ~ak i unutar SPO-a, neki

letaka u vreme kampanje (na primer, letak Studentskog protesta 97-98. "Stop Vukovoj tiraniji!"), ali ovako sro~ena optu`ba Dra{kovi}a je besmislena, budu}i da se nikakvim "tajnim" dogovorom \in|i}a i [e{elja, dakle bez intenzivnije kampanje koje nije bilo, pristalice DSa nisu mogle biti privoljene da glasaju za ~oveka koga su smatrale jednim od svojih najlju}ih protivnika. Za razliku od Dra{kovi}a, M. Komneni}, potpredsednik SPO-a posle poraza V. Dra{kovi}a na prvim predsedni~kim izborima 1997. godine izjavio je samo: "[ta je ovom narodu, ne znam!" (Dnevni telegraf, 22. 9. 1997) 91) Dobro govorni{tvo su Dra{kovi}u posebno priznavale pristalice SZP-a (44%), a zamerke da je nedosledan dolazile su najvi{e iz redova DSS-a (38%) i SZP-a (31%), ~ak vi{e nego od pristalica SPS-a (26%). Radikali su ga smatrali nesposobnim (25%), nepo{tenim (21%), a pre svega izdajnikom (38%), a sli~no su ga videle i pristalice SPS-a (izdajnik 36%, nepo{ten 28%, nedosledan 22%, nesposoban 19%, odbojan 17%, itd). Dra{kovi}eve pristalice dràle su da je njihov vo|a ugledan u svetu (39%), sposoban (35%), dobar govornik (31%), demokrati~an (17%), po{ten (14%), saose}ajan i patriota (po 13%). 92) Nepromi{ljenost V. Dra{kovi}a dovela je do prave blamaè SPO-a i njegovog predsedni~kog kandidata na ovim izborima. Naime, jo{ krajem jula 2000. godine Dra{kovi} izjavljuje da njegova stranka ne}e u~estvovati na septembarskim izborima 2000, ocenjuju}i ih kao "rezultat ustavnog nasilja. Prema tome, ako ne u~estvujemo na izborima, onda nemamo ni svog kandidata" (Radio B2-92, 22. 7. 2000). Me|utim, nekoliko dana kasnije dogovori sa DOS-om nisu uspeli (6. 8. 2000), pa je SPO ipak re{io samostalno da ide na izbore i nominovao V. Mihailovi}a kao predsedni~kog kandidata. 93) Na pitanje novinara da li bi, ukoliko do|e do II kruga predsedni~kih izbora, SPO podrào kandidata DOS-a, odnosno da li bi kandidat SPO-a mogao da ra~una na podr{ku DOS-a, I. Kova~evi}, portparol SPO-a, krajnje samouvereno je odgovorio: "S obzirom da }e se kandidat SPO-a plasirati u II krug, to pitanje morate postaviti drugima" ([email protected]. 8. 8. 2000). 94) U avgustu 2000, V. Mihajlovi} je bio nepoznat ~etvrtini bira~a, o njemu je bilo tri puta vi{e negativnih (36%) nego pozitivnih mi{ljenja (11%), nikada nije pominjan kao lider od najve}eg poverenja, elementi imidà su mu bili veoma slabo istaknuti, a posebno mu je zamerano da je nesamostalan, odnosno da "nema nikakav uticaj, poslu{no izvr{ava naloge Vuka i Danice Dra{kovi}" (44%), da je nesposoban (36%), i da se obogatio malverzacijama kao gradona~elnik Beograda" (24%). 67


op{tinski odbori su se priklju~ili DOS-u, a i Ravnogorski pokret pozvao je Mihailovi}a da se povu~e iz izborne trke i javno je dao podr{ku Ko{tunici. Katastrofalni izborni rezultati septembra 2000. godine primorali su V. Dra{kovi}a prvi put da prizna pogre{ku, ali opet ne i da izvi~e pouku iz nje95). Lo{e procene prate i predsedni~ke izbore 2002. godine na kojima, ponovo neuspe{no, u~estvuje V. Dra{kovi}96). Kandidovao se na osnovu procene da mu je Labus glavni takmac za ulazak u II krug, previ|aju}i da je daleko ispred sebe imao jo{ jednog takmaca - V. [e{elja, koga sve vreme kampanje ignori{e, i da on nema nikakvih {ansi za plasman u II krug97), pa su i ovi izbori predstavljali novi debakl Dra{kovi}a - osvojio je manje od 160.000 ili 4,4% glasova (ne{to vi{e od 2% ukupnog bira~kog tela), 7 puta manje od Ko{tunice, 6 puta manje od Labusa i 5 puta manje od [e{elja. To je ubedljivo najmanje glasova {to je Dra{kovi} u odnosu na tri ranija predsedni~ka izbora na kojima je u~estvovao - gotovo {est puta manje nego 1990. i na prvim izborima 1997, a ~etiri puta manje nego na drugim izborima 1997. godine. Ina~e, programski prioriteti V. Dra{kovi}a na ovim izborima su bili: uvo|enje zakona i red u Srbiji, obezbe|ivanje sigurnosti privatne svojine, ukidanje ili smanjivanje poreza, obezbe|ivanje redovnih plata i penzija "od kojih se moè ìveti", uvo|enje obavezne socijalne za{tite ugroènih, naj{ira lokalna samouprava, "ali nikakvo razbijanje Srbije", i saradnja sa me|unarodnom zajednicom. No, i njegov "prioritet nad prioritetima" jeste raspu{tanje Skup{tine, pri ~emu se, pored Republi~ke vlade i premijera Z. \in|i}a, posebno ustremio na M. Labusa98).

95)

Povodom rezultata septembarskih izbora 2000. godine, V. Dra{kovi} je izjavio: "Ti rezultati su posledica pogre{ne odluke vrha stranke, uklju~uju}i i mene, da na izbore iza|emo samostalno", i dodao: "Pogre{ili smo jer nismo ostali unutar DOS-a u ~ijem smo formiranju vodili glavnu re~ i {to smo izbornim uslovima i strana~kim programima davali prednost" (www.B92.net, 25. 9. 2000). I kada se pomisli da je Dra{kovi} re{io da bude samokriti~an, on ne samo da se u prvoj re~enici delimi~no pokriva "vrhom stranke", ve} iskazuje i drugu re~enicu koja nije ta~na i opet svedo~i o opsednutosti da bude frontmen celokupne opozicije. Naime, SPO nikada nije bio ni ~lan koalicije SZP, prete~e DOS-a, ni samog DOS-a, pa nije ni mogao da "ostane unutar DOS-a", a time ni da ima ne presudnu, ve} bilo kakvu ulogu u njegovom formiranju. Naprotiv, svojim neprihvatljivim zahtevima dugo je drào opoziciju u neizvesnosti ho}e li ili ne}e pristupiti DOS-u i ometao u~vr{}enje poverenja me|u njenim ~lanicama, kao i razradu i realizaciju strategije kampanje. 96) Najpre, ~lan Politi~kog saveta SPO-a, T. Jeremi}, izjavljuje da SPO ne}e u~estvovati na tim predsedni~kim izborima jer smatra da pre raspisivanja izbora treba doneti novi Ustav Srbije, da raspisivanje predsedni~kih izbora predstavlja "pravno i politi~ko nasilje izvr{eno sa ciljem da budu spre~eni vanredni parlamentarni i lokalni izbori i izbori za savezni parlament", i dodaje da }e SPO podràti V. Ko{tunicu ukoliko se on kandiduje (www.B92.net, 19. 7. 2002). Ne{to kasnije, me|utim, GO SPO-a kandiduje V. Dra{kovi}a, a kada on ne uspe da se plasira u II krug, rukovodstvo SPO-a odbija da podrì u II krugu bilo kog kandidata, dakle, i Ko{tunicu, koga su mislili da podrè nekoliko meseci ranije (www.B92.net, 2. 10. 2002). 97) Pred prve predsedni~ke izbore 2002. pozitivno mi{ljenje o Dra{kovi}u je iskazivalo 15%, a negativno 74% ispitanika, on je bio lider od najve}eg poverenja za manje od 2% gra|ana, koliki mu je bio prognoziran i obim izborne podr{ke kao predsedni~kom kandidatu. 98) Niz optu`bi je bio gotovo sme{an. Na primer, Dra{kovi} je, kao i V. Ili}, optuìvao M. Labusa da se "u startu posluìo prevarom" i da bi "zbog la`nog predstavljanja" trebalo da bude "diskvalifikovan". Re~ je o Labusovom predstavljanju kao vrsni ekspert i ekonomista, mada je zavr{io prava (www.B92.net, 1. 9. 2000), da se "la`no predstavljao" kao kandidat grupe gra|ana, mada je bio potpredsednik DS-a (www.B92.net, 12. 9. 2002) itd. [to se prve optu`be ti~e, ako je Dra{kovi} ve} tvrdio da je "zajedno studirao" sa Labusom, onda mora da zna da se na Pravnom fakultetu izu~ava niz ekonomskih predmeta i da je Labus profesor ba{ na jednom 68


îtav niz pogre{nih procena i strate{kih odluka lidera SPO-a, nekoliko radikalnih promena programskih stavova, umi{ljena veli~ina, arogancija u odnosima sa liderima drugih opozicionih stranaka, nemilosrdno ra{~i{}avanje sa svakim ko se usudi da ga kritikuje unutar stranke99) i jo{ mnogo toga u~ini}e da V. Dra{kovi} zapo~ne politi~ku karijeru kao samoproklamovani lider celokupne opozicije u Srbiji, a da je zavr{i kao politi~ki marginalac. Godine 2000, SPO gubi ~ak i status parlamentarne stranke, da bi na parlamentarnim izborima 2003. jedva uspeo da presko~i izborni cenzus u koaliciji sa NS-om. Obavljanje funkcije ministra inostranih poslova, zahvaljuju}i ~udnim konstelacijama snaga u poslednjem saveznom, ali i u republi~kom parlamentu posle izbora 2003. godine, obezbedi}e Dra{kovi}u pristup javnosti, ali jo{ jedan debakl na parlamentarnim izborima 2007. bio je previ{e - od SPO-a i njegovog lidera ostala su samo se}anja i to nepovoljna. Iako je imao neke liderske potencijale, bez obzira da li je bio ucenjivan od reìma i od Zapada100) ili je u pitanju bila politi~ka nezrelost i sujeta, V. Dra{kovi} je tokom devedesetih godina XX veka napravio ve}u {tetu opoziciji nego reìmu.

takvom predmetu. A druga optu`ba zasniva se na postavljanju znaka jednakosti izme|u onoga {to je neko bio i {ta sada jeste, pa ukoliko se to smatra ta~nim, onda bi sli~na optu`ba mogla da se vrati i samom Dra{kovi}u, koji je svojevremeno bio ~lan SKS-a. 99) Ve} u vreme martovskih demonstracija 1991, u SPO-u se pojavljuju znaci diferencijacije "radikalnog" krila - V. Dra{kovi} i grupa mla|ih ~lanova rukovodstva, i "umerenog" krila, koje je protiv daljeg zao{travanja sukoba sa reìmom (B. Stamenkovi}, Politika, 14. 12. 1991). Ne{to kasnije usledio je sukob Dra{kovi}a sa {tabom Srpske garde, navodno zbog poku{aja da se Srpska garda pretvori u strana~ku vojsku, ali i zbog "mirotvora~kog zaokreta" u politici SPO-a, koji se zavr{ava ostavkom {taba Srpske garde. Aprila 1992. pojedini mediji su izvestili o sukobu Predsedni{tva i poslani~ke grupe SPO-a povodom odluke Predsedni{tva da poslanici SPO-a napuste Skup{tinu Srbije, pa je poslani~ka grupa, navodno, uputila poziv V. Dra{kovi}u da se distancira da dva potpredsednika, S. Kastratovi}a i I. Radulovi}a, {to je demantovano. Kasniji sukobi sa Rakiti}em (1993), generalnim sekretarom stranke V. Gaji}em i dvojicom potpredsednika M. Markovi}em i D. Mili~i}em (1995), V. Ili}em (1997), B. Borojevi}em (2000) i kona~no sa V. Mihailovi}em (2005) zavr{i}e se njihovim isterivanjem, odnosno napu{tanjem stranke i formiranjem ve}eg broja novih stranaka sli~ne ideolo{ke i programske provenijencije kao SPO - Saborne narodne stranke (SNS), stranke "Srbija zajedno", NS-a, "Pravde" i SDPO-a. 100) Naime, pona{anje V. Dra{kovi}a u istra`nom postupku 1993. godine bi}e osnov za optu`be da je ucenjen od reìma i da sara|uje sa DB. Pred druge predsedni~ke izbore 1997, V. Gaji}, biv{i generalni sekretar SPO-a, optuìo je Dra{kovi}a da radi za reìm jo{ od izlaska iz zatvora 1993, zbog ~ega je Gaji} i napustio stranku: "To sigurno znam jer sam bio njegov advokat te 1993. godine, ali zasad }utim zbog advokatskog kodeksa", izjavio je tada Gaji} (Magazin Dnevni telegraf, 6. 12. 1997). A i Z. \in|i} }e ne{to kasnije re}i za Dra{kovi}a: "On je ucenjen ~ovek, stalno je na lancu i mora da obavlja naloge" (Blic, 26. 5. 1998). Za ovakve optu`be pretekst bi mogla da bude ranija izjava M. Markovi}a, tada{njeg potpredsednika SPS-a, data po~etkom 1992. na tribini SPS-a u Staroj Pazovi: "Va`no je da je optu`nica podignuta (protiv V. Dra{kovi}a - Z.S), a su|enje moè biti ako i kada bude nama odgovaralo. Na primer, ako i ove godine poku{aju da ponove 9. mart" (Politika, 16. 1. 1992). Aktivnosti Srpske garde u vreme rata u Hrvatskoj bi}e osnov brojnih spekulacija, pak, o ucenama sa Zapada kojima je bio izloèn Dra{kovi}. Prema pisanju New York Times-a (15. 10. 1999), Klintonova administracija ga je naterala da prihvati udruìvanje srpske opozicije u borbi protiv Milo{evi}a zapretiv{i mu Ha{kim tribunalom zbog u~e{}a Srpske garde u ratu u Hrvatskoj. 69


Po~eci DS-a - stranka kolektivnog rukovo|enja Bez izrazitog lidera, vo|stvo DS-a prvih godina vi{estrana~ja odgovara tipu kolektivnog vo|stva. Me|utim, ova posebnost identiteta DS-a suo~i}e stranku sa ozbiljnim problemima u kampanji 1990, budu}i da se u procesu stvaranja imidà (image-building) novoformirane partije publika lak{e identifikuje sa li~no{}u, nego sa apstraktnim idejama (O'Shaughnessy, 1990: 63). Ve} prema tipu organizacije i rukovodstva, kao i programskim karakteristikama, DS vodi kampanju u tonu racionalnog, nagla{eno intelektualnog diskursa, uz korektan odnos prema politi~koj konkurenciji, ali na momente i sa neskrivenim didakti~kim prizvukom, pa i dozom sarkazma, {to je u~inilo kampanju preterano sofisticiranom, a ponekada i na granici logomahije. Me|utim, jo{ u to vreme bi}e formirani pojedini elementi imidà nekolicine lidera stranke, koji }e se zadràti sve vreme njihovog politi~kog anga`mana. Tako, pojedine lidere tada{njeg DS-a karakterisala je ~vrsta tematska organizacija sadràja koji se izlaè, ume{nost polemike, neposrednost u nastupu, ali i opreznost, uzdrànost u kvalifikacijama i taktiziranje (D. Mi}unovi}), druge zamorna sistemati~nost, doslednost u argumentaciji, ali i odbojna hladno}a, pa i sarkazam (V. Ko{tunica), tre}e preduzimljivost i dinami~nost, ali istovremeno i konfuzija u razvijanju ideja, neposredovane promene planova analize, neumesnost ilustracija (Z. \in|i}). Na to se nadovezala jo{ jedna od slabosti izborne kampanje DS-a 1990. Iza ~itavog niza pokrenutih pitanja te{ko se nazirala tematska okosnica kampanje. Naime, izborne kampanje se ne vode o problemima, ve} o temama koje kompleksnost problema prevode u kratka i jasna prepoznatljiva stanovi{ta (Nimmo, 1970: 54). [to mora duè da se obja{njava nije za izbornu kampanju, a DS je zanemarila jedno od osnovnih pravila propagande - da se iz sadràja poruka izbace svi oni elementi koji mogu da oteàju njenu brzu penetraciju u svest publike. Nagla{en intelektualisti~ki ton kampanje DS-a pre odgovara odre|enim tipovima stru~no-politi~kog komuniciranja, nego persuazivnoj komunikaciji sa {irokom publikom. Op{ti politi~ki stavovi DS-a nisu, dakle, uspe{no preto~eni u niz atraktivnih slogana, a niz politi~kih i drugih argumenata nije iskazan na jednostavan na~in. Sve to, uz povremena taktiziranja, a nekada i nedopustiva oklevanja, oduzelo je kampanji demokrata udarnost, pa i razumljivost za brojne segmente politi~kog auditorijuma. Srbija bez vo|e-posrednika - neuspeh Dobrice ]osi}a Izbori 1990. godine u Srbiji nisu izbacili na politi~ku scenu tip vo|e-posrednika, ali }e posle majskih saveznih parlamentarnih izbora 1992. godine, izborom za predsednika SRJ (15. 6. 1992), kao tip lidera vo|e-posrednika zapo~eti svoju novu politi~ku karijeru jedan od prvih disidenata iz {ezdesetih godina XX veka, D. ]osi}. Na ovakvu karakterizaciju upu}ivalo je vi{e njegovih prvih politi~kih poteza - predlog da M. Pani}, ameri~kosrpski biznismen, bude izabran za predsednika Savezne vlade ili najava Savezne vlade kao "ekspertske vlade". Kandidat socijalista, akademik i svetski poznat knjièvnik, rodoljub kome se ~esto pripisivao i atribut "nacionalista", nestrana~ka li~nost demokratske orijentacije, D. ]osi} je do~ekan je kao nosilac "nade u izbavljenje", "~ovek dijaloga i tolerancije", "idealna li~nost politi~kog kompromisa". I, mada mu je od strane opozicije upu}ivana i po koja zamerka (da je predloèn od SPS-a, da nije spreman na radikalne promene, da je jedan od tvoraca ~uvenog Memoranduma SANU iz 1986, odnosno "srpskog nacionalnog programa", da je "duhovni otac" tada{njeg predsednika Srbije, S. 70


Milo{evi}a i sl), i opozicija ga je prihvatila sa velikim o~ekivanjima, posebno posle inauguracione besede u kojoj je kao neposredne zadatke naglasio okon~anje rata i ukidanje sankcija i izolacije, usagla{avanje dràvnih i nacionalnih interesa sa novonastalom konstelacijom snaga u svetu, organizovanje me|unarodne konferencije o Jugoslaviji, ustavnu reformu, odràvanje prevremenih izbora za sve organe vlasti, organizovanje "okruglog stola" vlasti i opozicije, dono{enje novog Zakona o informisanju itd. No, tip consensusseeking lidera ima {anse na uspeh samo ako je mogu}e uspostaviti makar minimalni konsenzus suprotstavljenih politi~kih blokova. Me|utim, sve zao{treniji politi~ki odnosi najzna~ajnijih politi~kih grupacija, a posebno niz postupaka reìma u Srbiji, izvla~i}e mu tlo pod nogama, pa }e predsednik SRJ brzo do}i u konfrontaciju sa dràvno-partijskim rukovodstvom SPS-a, koju }e dodatno zao{triti i javno suprotstavljanje premijera i pojedinih ~lanova Savezne vlade politici predsednika Srbije i republi~ke vlade. Zbog toga }e, gotovo odmah posle izbora, uslediti èstoka kampanja diskreditovanja ne samo saveznog premijera i pojedinih ministara, ve} i samog predsednika SRJ101). I pored sve obazrivosti predsednika SRJ da ne bude uvu~en u strana~ke i personalne sukobe, izostale su zna~ajnije promene unutar pojedinih konfrontiranih blokova i marginalizacija ekstremnih grupacija unutar njih, a bez tih pretpostavki uspostavljanja bazi~nog dru{tvenog konsenzusa nije se mogao konsolidovati ovakav tip lidera. Ishod sukoba sa reìmom u Srbiji jeste najpre smena M. Pani}a i njegove vlade, a ne{to posle toga i D. ]osi}a. I mada je za vreme kratkotrajnog mandata D. ]osi} bio najpopularnija politi~ka li~nost Srbije102), i {to je umislio da je i za vreme kratkog predsednikovanja doneo zna~ajne novine u politi~kom ìvotu Srbije103), Srbija ni tada i ni kasnije nije bila spremna za ovakvog tipa lidera. Milan Pani} - ameri~ki biznismen na politi~koj sceni Srbije M. Pani}, ameri~ki biznismen koji je postao poznat u Srbiji po kupovini Galenike, uz veliku pompu i uz "blagoslov" S. Milo{evi}a, doveden je na mesto saveznog premijera posle majskih izbora 1992. godine, brzo je stekao veliku popularnost i po broju pozitivnih mi{ljenja ozbiljno po~eo da ugroàva dotada neprikosnovenog lidera Srbije Milo{evi}a, iz ~ega }e proiste}i i njegova odluka da se kandiduje za predsednika Srbije na

101)

Napad na dogovor postignut na Londonskoj konferenciji, kritike povodom stavljanja Prevlake pod kontrolu UNPROFORA, spor oko izbora sudija Saveznog ustavnog suda, spor oko odlaska jednog ~lana Vlade Srbije da ide kao ~lan delegacije SRJ na pregovore sa Hrvatskom, tvrdnje predsednika Srbije S. Milo{evi}a da "dvojac" M. Pani} - D. ]osi} ima "kormilara" u inostranstvu, sukob oko podela frekvenci, primarne emisije, ekonomske politike, "miniranje" akcije za osloba|anja embarga na uvoz nafte za humanitarne svrhe itd, predstavljaju niz doga|aja koji su zna~ili otvoreno "bacanje rukavice u lice" saveznom rukovodstvu od strane rukovodstva Srbije. Obra~un se nastavlja sa dva poku{aja uskra}ivanja poverenja premijeru i Saveznoj vladi, zauzimanjem zgrade saveznog MUP-a od strane specijalnih jedinica republi~ke milicije, uskra}ivanjem poverenja saveznom premijeru odmah posle republi~kih decembarskih izbora 1992, i najzad inicijativom SRS-a da se smeni predsednik SRJ. 102) U oktobru 1992. godine pozitivno mi{ljenje o D. ]osi}u imalo je 78% ispitanika, a sledio je M. Pani} sa 75% pozitivnih mi{ljenja, pa tek onda S. Milo{evi} sa 52% pozitivnih mi{ljenja. 103) "Ne znam da li ste uvideli da sam ja uveo novi jezik, novi stil i novo pona{anje dràvnog vrha - demokratsko, strogo moralno, skromno", izjavi}e ]osi} kasnije (Nedeljni telegraf, 26. 3. 1997). 71


izborima 1992. godine. Ali sukobi sa Milo{evi}em jo{ pre isticanja kandidature, a posebno isticanje protivkandidature, doveli su do znatnog pada njegove popularnosti, pa }e do samih izbora Pani} izgubiti prednost nad Milo{evi}em (Videti Prilog br. 4 - Popularnost S. Milo{evi}a i M. Pani}a pred izbore 1992), dok je po "~vrstoj" podr{ci, kao lider od najve}eg poverenja, M. Pani} stalno prili~no zaostajao za S. Milo{evi}em. Odluka Pani}a da se kandiduje oslanjala se na popularnost koju je stekao posredstvom medijskog publiciteta obavljanjem funkcije saveznog premijera. U po~etku mandata on uìva podr{ku i predsednika SRJ D. ]osi}a i SPS-a i opozicije. Veliki pozitivan publicitet dobija njegova dinami~na aktivnosti na uspostavljanju prekinutih veza sa najzna~ajnijim faktorima me|unarodne zajednice, a njegov optimizam, neposrednost u opho|enju i sl, nosili su nadu da dolazi vreme jedne nove politike i novog tipa politi~ara. Za vreme kampanje, me|utim, za razliku od Milo{evi}a, Pani} je gotovo onemogu}en u kori{}enju funkcije saveznog premijera u promotivne svrhe. Izve{tavanje o njegovim dràvni~kim aktivnostima na dràvnim medijima se reducira i daje uglavnom u negativnom kontekstu, funkcioneri u lokalnim zajednicama odbijaju da ga prime u posete104) itd. Odluka da se Pani} kandiduje doneta je kasno. No, njegov izborni {tab to nije smatrao hendikepom, ra~unaju}i na "meteorsku" - kratku, ali maksimalno intenzivnu kampanju, u "ameri~kom stilu", punu dinamike, razli~itih manifestacija, pseudodoga|aja, {arenila, buke. Kampanja Pani}a bila je spektakularna, vo|ena zvani~no od strane Studentskog parlamenta, a fakti~ki od strane ameri~kih marketin{kih stru~njaka (agencija Schoen and Pen), ali je bila isuvi{e kratka, bez jasne strategije i u nizu detalja lo{e izvedena, sa stanovi{ta tematskih prioriteta uglavnom proma{ena i nedovoljno prihvatljiva za {iroke segmente bira~kog tela. Na primer, njegovo insistiranje na potpunoj i brzoj privatizaciji, ili o brzom prelasku na trì{no privre|ivanje, skop~ano sa puno rizika po firme i zaposlene u njima i sl, nije nailazila na prihvatanje me|u zaposlenima, posebno kada im socijalisti garantuju da za vreme sankcija ne}e ostati bez posla, odnosno kada ni posle sankcija ne zagovaraju radikalne promene. Da bi se umanjio strah od radikalnih promena potrebna je bila dugoro~nija, bolje osmi{ljena i pa`ljivo dozirana kampanja, sa etapno definisanim obimom i dinamikom privatizacije, prihvatljivim re{enjima za one koji }e

104)

72

Gradona~elnik Ni{a S. Ran|elovi} odbija da organizuje posetu M. Pani}u "zbog spre~enosti poslovima na prestrukturiranju ni{ke privrede i izgradnji komunalne infrastrukture", {to je pretekst prave medijske kampanje: M. Pani}u se zamera {to Savezna vlada, za razliku od republi~ke, nije ni{ta uradila da pomogne Ni{u, {to njegovo interesovanje za Ni{ "nije po{teno i ~asno" i "{to se javlja u trenutku pune promocije predsedni~kih kandidata". M. Ili}, predsednik SPS-a u Ni{u izjavljuje da "Milan Pani} moè da vodi svoju kampanju ili sopstvenim sredstvima ili sredstvima stranke kojoj pripada, a nikako da se sluì poloàjem na kome se nalazi... On ne moè da ulazi u fabrike i da tamo promovi{e sopstveni politi~ki program... " (Politika, 9. 12. 1992), pre}utkuju}i da se upravo na tome zasniva kampanja predsednika Srbije i kandidata SPS-a. I rukovodstvo smederevskog metalur{kog koncerna Sartid 1913 odbija na primi M. Pani}a, ocenjuju}i da njegova poseta ima "politi~ko-propagandni karakter" (Politika, 10. 12. 1992). Domi{ljatost ljudi reìma ide dotle da rukovodstvo Aleksandrovca obave{tava izborni {tab M. Pani}a i, naravno, javnost, da nije u stanju da spre~i postavljanje barikada na putu od strane stanovnika @upe koji èle da spre~e dolazak M. Pani}a. Prepreka na putu nije bilo, ali ni M. Pani} nije realizovao planiranu posetu. Pravi je kuriozitet, dakle, kada predsednik skup{tine neke op{tine, kao na primer, op{tine Zaje~ar, P. Dikovi}, sa~eka saveznog premijera i predsedni~kog kandidata M. Pani}a (Politika, 12. 12. 1992).


izvesno ostati bez posla itd. No, zna~ajnije je da je ekonomskim pitanjima kao okosnicom kampanje M. Pani} u dobroj meri proma{io temu izborne kampanje 1992. Nesumnjiva prednost koje su gra|ani davali Pani}u u odnosu na Milo{evi}a u pogledu ukidanja sankcija (56 : 23%), razvoja ekonomije (54:19%), obezbe|enja bolje budu}nosti (41 : 29%) ili razvoja demokratije (46:30%), ve} je bila mnogo manja na pitanju zaustavljanja rata (39 : 31%). Pani} je lo{ije stajao samo na jednom pitanju, na pitanju za{tite nacionalnih interesa (28 : 51%), ali to je bilo klju~no pitanje kampanje, na tome su se dobijali i gubili izbori. I peripetije oko prihvatanja kandidature skratile su kampanju Pani}a, a da je bilo vi{e vremena i bolje organizacije, na primer, akcija prikupljanja potpisa studenata za kandidaturu M. Pani}a mogla je da preraste u {iru promotivnu akciju po gradovima Srbije, ne{to sli~no onome {to je u~inio M. Ku~an u Sloveniji u kampanji za predsedni~ke izbore 1992. godine. Posebno obele`je kampanje M. Pani}a bila je agresivnost prema reìmu u Srbiji i Milo{evi}u, {to zna~i da Pani} nije ni imao namere da gradi identitet vo|e-posrednika, ~emu je teìo predsednik SRJ, D. ]osi}. Jo{ pre podno{enja kandidature, nastupaju}i u svojstvu premijera, Pani} ne samo da o{tro kritikuje politiku reìma u Srbiji, ve} i u potpunosti diskredituje Milo{evi}a105), a na agresivnost Pani}a, reìm nemilosrdno odgovara. "Podela rada" u sna`noj propagandnoj ma{ineriji srpske dràve, SPS-a i medija pod njihovom kontrolom u kampanji "bla}enja" opozicije u celini funkcioni{e besprekorno. Ipak, prema Pani}u, kao personifikaciji ~itave opozicije, biva usmerena matica diskvalifikatorske kampanje. Njen scenario obuhvata, najpre, dva poku{aja izglasavanja nepoverenja Pani}u kao saveznom premijeru, a kako oni ne uspevaju, sledi tre}a inicijativa za njegovu smenu pokrenuta u jeku kampanje od strane SRS-a, {to sve biva vidljivo {irokoj publici posredstvom direktnih prenosa skup{tinskih zasedanja, i pra}eno lavinom medijskih izve{taja i komentara, izjava strana~kih lidera, {efova poslani~kih grupa i poslanika106). To je pravi rat saop{tenjima republi~kih protiv saveznih organa o nizu pitanja (priznanje biv{ih jugoslovenskih republika i poku{aji saradnje sa njihovim rukovodstvima, granice, pitanje Prevlake, razmena zarobljenika, odnos prema nacionalnim manjinama u Srbiji, posebno prema Albancima na Kosovu, vlasni{tvo nad zgradom saveznog SUP-a, sankcije, primarna emisija, ekonomska politika u celini, posebno prema selu itd). Pri tome, premijer Srbije, R. Boòvi}, ne samo po partijskoj, ve} i po "slu`benoj

105)

Dva dana pred Londonsku konferenciju M. Pani} izjavljuje Aso{ijetid Presu da je predsednik Srbije "na putu da ode iz politike" i da je "~ovek pro{losti" (Politika, 29. 8. 1992), na samoj konferenciji protestuje kod predsedavaju}ih {to S. Milo{evi}u daju re~ bez njegove dozvole, a na konferenciji za novinare posle toga, pravi paralele izme|u njegovog poloàja i poloàja S. Milo{evi}a sa poloàjima predsednika SAD i guvernera federalne jedinice i preti pokretanjem postupka za smenjivanje S. Milo{evi}a. Tih dana smenjuje M. Kertesa, zamenika saveznog ministra unutra{njih poslova, ina~e "tvrdog" milo{evi}evca, progla{ava svoje politi~ke protivnike "boranijom", "Miki Maus" politi~arima iz Diznilenda itd, da bi sve kulminiralo u kampanji izjavom u kojoj novinare RTV Srbije koji ga blate naziva "psima" i "bagrom koju treba smeniti". 106) Tako B. Crn~evi}, savezni poslanik, inicijator jo{ prvog glasanja o poverenju saveznom premijeru, a kasnije i kandidat na listi SPS-a, mada ne i ~lan ove partije, vodi dugu kampanja protiv M. Pani}a i pre raspisivanja izbora. Kasnije, u kampanji, njegove diskvalifikacije variraju, pa je M. Pani}, izme|u ostalog i "uvezeni glumac" (Promocija SPS-a u Subotici, Politika, 10. 12. 1992), da bi sve kulminiralo izjavom "~ovek koji ljude naziva psima nije ni{ta drugo do uvezena bitanga" (Promocija SPS u [apcu, Politika, 13. 12. 1992). 73


du`nosti" vodi antipani}evsku kampanju - od tvrdnji da je Pani}eva ekonomska politika imala teè posledice po ekonomiju Srbije nego me|unarodne sankcije, do insinuacija o prizivanju stranih trupa (Politika, 11. 12. 1992). U antipani}evsku kampanju uklju~uju se i pojedini savezni organi (na primer, Kolegijum saveznog ministarstva odbrane saop{tenjem o neadekvatnom strana~ki privrènom politi~kom angaòvanju M. Pani}a, s obzirom na njegovu funkciju saveznog ministra odbrane). Zatim }e uslediti ostavke ministara u Saveznoj vladi (V. Jovanovi}, R. Milentijevi}, N. [ainovi}, O. Kova~), ina~e ~lanova ili simpatizera SPS-a, od kojih se pojedini bez ikakvih obzira uklju~uju u kampanju diskvalifikovanja saveznog premijera107). Diskvalifikatorsku kampanju poja~avaju saop{tenja lidera i rukovodstava srpskih republika van Srbije, medijski izve{taji sa brojnih "nepartijskih" skupova, posebno raznih udruènja Srba van Srbije, krajnje negativna kampanja TV Beograd posredstvom komentara, tendencioznih "dokumentarnih" emisija, raznih gostiju u studiju (pop Kajevi}, ameri~ki biznismen Milenkovi} itd). Ina~e, shema diskvalifikacije M. Pani}a po~ivala je ba{ na onim ta~kama za koje se mislilo da predstavljaju njegove najizraènije kvalitete, da nose njegov imid` "spasioca". Izvrtanjem pozitivnih konotacija koje su u po~etku nosili najpre njegovo dvojno dràvljanstvo i poznanstva za ameri~kim biznismenima i politi~arima, zatim bogatstvo i, najzad neposrednost u opho|enju, dobijena su tri negativna stereotipa. Prvi je stereotip "stranca" ("prebeg", nepoznavanje jezika i prilika u zemlji), {to u ksenofobi~noj atmosferi prerasta u stereotip "izdajnika" (sindrom ranijeg saveznog premijera A. Markovi}a; paralele sa S. Mesi}em povodom izjave Pani}a da }e ukinuti funkciju predsednika Srbije; medijski prenagla{ena, ali neadekvatna i kontraproduktivna podr{ka iz inostranstva108);

107)

Podnev{i ostavku na poloàj ministra u Saveznoj vladi zbog toga {to nije na{la "minimum nacionalnog interesa" u politici M. Pani}a i zbog "pristrasnosti u izbornoj kampanji" u korist opozicije, R. Milentijevi} zapo~inje èstoku kampanju njegovog diskreditovanja {irom Srbije. Stalno dokazuje u medijskim nastupima i na brojnim "nepartijskim" skupovima da M. Pani} "nije kvalifikovan da bude na ~elu Srbije", da je "izneverio narod" i sl, pri ~emu se srozavala do nivoa tra~a ("Rekao nam je da je knez Lazar bio lud..."), kampanju zavr{ava uzvicima "Sram ga bilo! Sram ga bilo!" (Skup Srba iz Krajine, Sava Centar, 13. 12. 1992). N. [ainovi}, pak, obrazlaè svoju ostavku, izme|u ostalog, Pani}evom "eufori~nom kampanjom" protiv SPS-a, kao i time "{to se u unutra{njoj politici na nevi|en na~in uvode strani interesi i strani faktor". 108) M. Pani}u je pripisivana odgovornost za brojne pritiske iz inostranstva, koji su vi{e bili osuda reìma u Srbiji, nego podr{ka M. Pani}u, kao {to je, na primer Edinbur{ka deklaracija EZ (13. 12. 1992) u kojoj se o{tro osu|uje reìm u Srbiji, a posebno izjava dràvnog sekretara SAD, L. Iglbergera. Po njemu, tokom proteklih meseci Sjedinjene Dràve i mnoge druge zemlje su stavile do znanja da smatraju S. Milo{evi}a za "glavnog pokreta~a rata" koji je zahvatio prostor biv{e Jugoslavije. "Zahvaljuju}i politici sada{njeg rukovodstva Srbije odnosi sa Sjedinjenim Dràvama i civilizovanim svetom su drasti~no pogor{ani... Politika koju vodi to rukovodstvo je kriminalna... Niko u ovoj zemlji nije u sva|i sa srpskim narodom. Me|utim, mi smo u dubokom, fundamentalnom sukobu sa politikom srpskog rukovodstva", kaè L. Iglberger i upu}uje poruku: "Ostavljamo srpskom narodu da, ukoliko mu je stalo do odnosa sa SAD i drugim demokratijama, sam proceni koji od kandidata mu pruà ve}e garancije za ostvarenje promena u na{im odnosima" (Politika, 14. 12. 1992). Pored ovakvih izjava, ni drugi potezi me|unarodne zajednice (na primer, odlaganje odluke o uvozu nafte za humanitarne potrebe, a odobravanje uvoza TV opreme za NTV Studio B, naklonjen M. Pani}u, u cilju razbijanja monopola RTV Srbije i sl.) nisu i{li u prilog M. Pani}u, ve} su poja~ali sumnje u njegovo pristajanje, ~ak i traènje da se strani faktori direktno ume{aju u unutra{nju politiku. 74


uvo|enje u vladu "ujdijevaca", "demokrata" i drugih "proverenih neprijatelja" dràvnog jedinstva Srbije i srpskih nacionalnih interesa; okruìvanje stranim savetnicima; dovo|enje stranih novinara u vojne baze itd). Inicijalni elementi njegovog imidà "uspe{an biznismen" i "bogat ~ovek" preokrenuti su u drugi stereotip, stereotip "prevaranta" (utaja poreza u SAD, bagatelni otkup Galenike, izno{enje dràvnog novca iz zemlje itd). I najzad, njegova neposrednost u komunikaciji, otvorenost i optimizam bi}e transformisani u stereotip "lakrdija{a" (neozbiljnost u pojedinim prilikama, neodgovorne izjave, olaka obe}anja i nerealan optimizam, srda~nost u odnosima sa protivnicima Srbije, nekonvencionalan na~in opho|enja i razni gegovi svojstveni ameri~kim politi~arima, kao {to je vo`nja bicikla na promociji u Zrenjaninu itd)109). Predsedni~ka kampanja M. Pani}a bila je, dakle, kratka i lo{e vo|ena da bi uspela da anulira efekte intenzivne kontrakampanje. Na primer, M. Pani} se jo{ na po~etku kampanje suo~io sa nepoverenjem u njegov patriotizam110). Takav stav mnjenja se nije mogao izmeniti za nekoliko dana pateti~nim izjavama da mu je "~ast {to je Srbin", mahanjem potvrdom da je Srbin, izjavama da svako ko sumnja u njegov patriotizam "treba da ide kod doktora" (Politika, 4. 12. 1992), posetama crkvi i njenim velikodostojnicima, praktikovanjem srpskih obi~aja ili pojedinim zakasnelim o{trim izjavama upu}enim nekim stranim vladama111) i sl. Za indirektan put, put ra{~lanjenijeg i doziranijeg problematizovanja {ta je to nacionalni interes i patriotizam, nije bilo vremena. Ozbiljan hendikep predsedni~ke kampanje M. Pani}a je i u tome {to nije uspeo da obezbedi sna`niju i nedvosmislenu politi~ku podr{ku predsednika SRJ, D. ]osi}a, kao i razjedinjene opozicije, a time i organizacionu podr{ku opozicione strana~ke infrastrukture u realizaciji kampanje. Duga premi{ljanja o kandidaturi, stalno pozivanje na podr{ku D. ]osi}a, a u stvari bez njegove nedvosmislene podr{ke112), neuspeli pregovori sa opo-

109)

Ovakvo preokretanje pozitivnih u negativne elemente ostavi}e traga na imid` M. Pani}a i u kasnijim prilikama kada je poku{avao da se vrati na politi~ku scenu Srbije. Na primer, pred republi~ke predsedni~ke i parlamentarne izbore u Srbiji 1997. godine, mnjenje }e biti podeljeno u ocenama uspe{nosti Pani}evog obavljanja funkcije saveznog premijera 1992. godine: po 26% ispitanika je ocenjivalo njegov anga`man pozitivno, odnosno negativno, uz 35% onih koji su dali neutralne ocene. Tada je Pani}a za "na{eg ~oveka" smatralo samo 16% ispitanika, prema 28% onih koji su ga smatrali "strancem", dok ga je 43% smatralo ~ovekom vi{estruke lojalnosti, odnosno lojalnim i nama i Amerikancima. U to vreme od njegovih vrlina prili~no skromno su isticane: sposobnost za biznis (18%), veze u svetu (17%), bogatstvo (10%), kao i niz pozitivnih crta li~nosti - energi~nost, optimizam, hrabrost, upornost, spontanost, otvorenost, tolerantnost (tek 2%), dok mu je svaki ~etvrti ispitanik osporavao bilo kakve vrline. Kao glavna mana Pani}u je zamerano nepoznavanje doma}ih prilika, ~esto odsustvovanje iz zemlje i nedovoljno dobro poznavanje jezika (19%), neozbiljnost i povr{nost (14%), nesposobnost za politiku (11%), ~injenicu da je "Amerikanac" (8%), kao i niz li~nih osobina, kao {to su da je nepo{ten, prevarant i sl. (8%), dok je svaki deseti ispitanik ocenjivao da Pani} nema mana. 110) Pred izbore 1992. godine, 29% ispitanika je M. Pani}a smatralo rodoljubom, 30% je smatralo da radi po direktivama SAD, 10% ga je smatralo ~ovekom kome je prevashodni interes biznis, uz 31% neodlu~nih. 111) To je slu~aj, na primer, sa pretnjom upu}enoj Vladi Turske, odnosno njenim vojnicima ukoliko kro~e na tlo Jugoslavije (Konferencija za novinare u MPC, 15. 12. 1992). 112) Mada je stalno isticao da u potpunosti prihvata ]osi}ev politi~ki program, da dobro sara|uje sa njime, mada u izbornom TV spotu koristi ranije snimljenu sekvencu u kojoj Pani} diè ruku D. ]osi}a u znak pobede i sl, M. Pani} je zavr{io kampanju bez nedvosmislene podr{ke D. ]osi}a. Izvesnu na~elnu podr{ku dobio je tek nekoliko dana pred izbore, prilikom posete 75


zicijom, predsedni~ka kandidatura lidera SPO-a, V. Dra{kovi}a, pa onda njegovo povla~enje u korist M. Pani}a, me|usobna uslovljavanja podr{ke113), razli~it intenzitet podr{ke delova razjedinjene opozicije, sve do otvorenih sumnji u njegove politi~ke namere114) i sl, onemogu}ili su mu kori{}enje, ionako nedovoljno razvijene, infrastrukture opozicionih partija, pove}ali op{tu konfuziju, a posebno nevericu u mogu}nost pobede M. Pani}a115), {to je umanjivalo motivisanost njegovih pristalica da iza|u na izbore i glasaju. Ukratko, kampanja M. Pani}a trajala je kratko i lo{e je vo|ena pa nije mogla, suo~ena sa èstokom antikampanjom propagandne ma{inerije reìma, njegovu popularnost iz predizbornog perioda da pretvori u izbornu podr{ku. Ipak, nije za potcenjivanje da je, i pored svega, M. Pani} uspeo da osvoji tre}inu glasova (348%), odnosno izme|u ne{to manje od ~etvrtine ukupnog bira~kog tela (22%). To nije malo, ali nije ni dovoljno, budu}i da su polovinom i krajem 1992. postojale realne {anse za izbornu pobedu opozicije, a time i za smenu S. Milo{evi}a i njegovog reìma. Uostalom, ta propu{tena prilika je sve {to }e M. Pani}, ameri~ko-srpski biznismen bez elementarnog politi~kog talenta i znanja, bez politi~kog oslonca u Srbiji, krajnje otvoren i spontan, na momente veoma impulsivan, bez nu`ne samokontrole i netolerantan, u~initi na "privremenom radu" u Srbiji. Dodu{e, poku{avao je kasnije da se ponovo politi~ki aktivira, na primer u okviru opozicionih koalicija "Zajedno" i SZP, ali bez uspeha116). Vojislav [e{elj - "najradikalniji od radikalnih radikala" Politi~ko angaòvanje V. [e{elja zapo~inje u Sarajevu jo{ sredinom osamdesetih godina XX veka. ^lan SKJ, najmla|i doktor nauka, kao docent na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu biva 1984. godine osu|en zbog verbalnog delikta na 8 godina zatvora,

D. ]osi}a institutima Vin~a i Mihajlo Pupin (14. 12. 1992). I tada ]osi}eva podr{ka Pani}u je data na~elno-konkretno (podr{ka svim partijama i politi~arima, koji se zatim i imenuju) i u kontekstu uslovljavanja (koji prihvataju ]osi}ev politi~ki program i ciljeve dràvne politike). No, i takva "na~elno-konkretna" i uslovljena podr{ka M. Pani}u, krajnje je relativizovana nizom konkretnih primedbi koje je ]osi} istom prilikom uputio Pani}u - "da ne uvaàva uvek neka osnovna politi~ka na~ela i da se ne odlikuje uvek objektivno{}u i jezikom tolerancije" (Politika, 15. 12. 1992). 113) Tako, prilikom javnog povla~enja kandidature, na pitanje novinara kakav je odnos DEPOSa prema Pani}u, lider SPO-a V. Dra{kovi} odgovara: "Isti onakav kakav i Pani}a prema DEPOS-u", aludiraju}i na koketiranje Pani}a sa demokratama, da bi zavr{io konstatacijom da, kada bi se organizovali "po{teni" izbori, on garantuje da bi "pobedio i Milo{evi}a i Pani}a"! Tek na promotivnom skupu DEPOS-a u Novom Sadu (14. 12. 1992), na kome u~estvuje i M. Pani}, lider SPO-a izjavljuje: "Gospodin Pani} je danas javno podrào DEPOS i ja danas javno kaèm da DEPOS podràva gospodina Pani}a" (Politika, 15. 12. 1992). 114) Deo opozicije upu}uje M. Pani}u i D. ]osi}u otvorene primedbe da su sa re{enjima u pogledu uslova odràvanja izbora utvr|enim na saveznim "okruglim stolovima", insistiranjem da se izbori odrè u planiranom roku i sl, i{li na ruku vladaju}em SPS-u. 115) Dve nedelje pred izbore 1992. samo je 14% anketiranih smatralo da }e Pani} pobediti. Nedelju dana pred izbore njihov procenat je pove}an na 21% prema 53% onih koji su pobednika videli u Milo{evi}u. 116) Na predsedni~kim izborima 1997, Pani} u samostalnom nastupu nije imao {ansi na plasman u II krug predsedni~kih izbora, ali su mu kao eventualnom zajedni~kom kandidatu opozicije {anse bile izgledne. Ipak, tada je bilo izglednijih eventualnih kandidata iz redova opozicije, ali osnovni problem je predstavljao raspad koalicije "Zajedno" i odluke SPO-a da samostalno ide na izbore, a DS-a, DSS-a i GSS-a da ih bojkotuju. 76


od ~ega je odleào u zeni~kom zatvoru 22 meseci kazne. Tada postaje miljenik nacionalisti~kih intelektualnih krugova u Beogradu, ali i {ire opozicione javnosti, koja je ustala u odbranu intelektualca osu|enog zbog pisane re~i. Posle zatvora prelazi u Beograd, a kao ~lan SNO odlazi u SAD, Kanadu, Australiju i neke zemlje Zapadne Evrope, drì govore i skuplja novac za opoziciju u Srbiji. U vreme boravka u SAD dolazi u vezu sa popom M. \uji}em, ~elnikom êtni~kog pokreta slobodnog sveta, koji mu dodeljuje titulu ~etni~kog vojvode, da bi maja 1990. episkop SPC, Firmilijan, izvr{io njegovo miropomazanije (Velika Srbija, septembar 1996). Posle sva|e sa rukovodstvom SNO, januara 1990. formira Srpski oslobodila~ki pokret, a kasnije i SRS, ~iji neprikosnoveni lider ostaje i posle predaje Ha{kom tribunalu. U~estvuje na izborima za predsednika Srbije 1990, u toku kampanje provodi 15 dana u zatvoru, a na izborima dobija 109.459 glasova (1,9% glasalih). Za poslanika Skup{tine Srbije je izabran iznena|uju}om pobedom na dopunskim izborima u Rakovici 1991, pa se spekulisalo da mu je pobedu omogu}io SPS isti~u}i anonimnog kandidata, dok se pobeda nad kandidatom DS-a, uglednim knjièvnikom B. Mihajlovi}em - Mihizom, mogla objasniti lo{im prijemom ovog uglednog knjièvnika i intelektualca u prete`no radni~koj izbornoj jedinici. Posle izbora 1992. godine, SRS postaje druga partija po parlamentarnoj snazi (posle SPS-a), a V. [e{elj savezni poslanik i {ef poslani~ke grupe SRS u Saveznoj skup{tini, i "omiljeni" opozicioni lider S. Milo{evi}a117). Time [e{elj i njegova stranka na "velika vrata" ulaze na politi~ku scenu Srbije. Krupan, otromboljenog stomaka, ali i energi~an, ìve gestikulacije, nemarno obu~en, dobar retor sna`nog i prodornog, mada ne i prijatnog glasa, jednostavne i emotivno sna`no obojene retorike, ve{t polemi~ar koji koristi silogizme, pseudoargumentaciju118) i demagogiju, a pre svega preterano samopouzdan i hvalisav119), provokativan, ~esto i bahat, drzak i agresivan, a na momente i nepristojan120), majstor "propagande akcijom",

117)

U to vreme, Milo{evi} u intervjuu Ilustrovanoj politici izjavljuje: "Najvi{e cenim [e{elja, jer smatram da su on i njegova partija finansijski samostalni od inostranstva, a i zato {to je dosledan u izraàvanju svog politi~kog mi{ljenja. On ne oscilira u mi{ljenju kao neke njegove opozicione kolege koje danas govore jedno, a sutra drugo" (Borba, 23. 3. 1992). 118) V. [e{elj i drugi lideri SRS-a uobi~avali su da gotovo na svaki javni nastup ponesu nekakve papire, slike i drugi "dokazni" materijal da bi potkrepili svoje tvrdnje. Na primer, V. [e{elj je po~etkom 2001. godine, optuùju}i novog premijera Srbije Z. \in|i}a da se bavio nelegalnim poslovima i da je stekao ogromno bogatstvo, za skup{tinskom govornicom pokazivao sliku ku}e za koju je tvrdio da je u vlasni{tvu \in|i}a (www.B92.net, 12. 6. 2001), {to se pokazalo neta~nim. A. Vu~i} je u kampanji za gradona~elnika Beograda 2004. stalno izlazio pred kamere sa debelim fasciklama punim "dokumentima" koji "dokazuju" malverzacije protivkandidata N. Bogdanovi}a (DS), tada{njeg predsednika IO grada Beograd, i najavljivao silne tu`be. 119) Znao je sebe da proglasi, na primer, "najve}im disidentom i antikomunistom Srbije" (Demokratija, 18. 1. 1997). A na njegovo samohvalisanje nadovezivalo se odu{evljenje liderom koji su {irili njegovi najbliì saradnici. Tako je njegov potpredsednik, T. Nikoli}, odu{evljeno govorio o njemu: "Bilo bi zaista glupo da poku{am da se borim protiv Voje kada znam da je bolji od mene. Ja razvijam politi~ke ambicije, svoj politi~ki talenat uz njega i uop{te mi ne smeta {to je [e{elj od mene bolji, ja~i i pametniji. Taman posla ako bi se u stranci nametali oko ne~eg {to je jasno celoj Srbiji. Mo`da neki u na{u stranku i ne dolaze zato {to misle da su pametniji od [e{elja. Onaj ko misli da je pametniji od njega, ovde nema {ta da traì" (Vreme, 10. 5. 1997). 120) Druga~ije se ne moè nazvati pljuvanje predsednika Ve}a gra|ana Skup{tine SRJ R. Boòvi}a (SPS) od strane V. [e{elja (Politika, 28. 9. 1994). 77


[e{elj od prvih dana sti~e imid` borbenog121) i nepokolebljivog nacionaliste, pa i {oviniste122), izme|u ostalog i kao organizator paravojnih jedinica koje je pod komandom JNA slao na rati{ta u Hrvatskoj i pritiska na nesrpski ìvalj123), {to je upotpunjavao i bezobziran odnos prema oponentima. Ponekada su to predstavnici reìma, {to }e ga izloìti povremenim proterivanjima124), hap{enjima i su|enjima, ~ak i poku{ajima atentata. Ipak, mnogo ~e{}e to su predstavnici opozicije125), kojima preti, koje vre|a. Istovremeno, [e{elj je gradio imid` "~oveka reda i zakona", pozivaju}i na po{tovanje zakona, obe}avaju}i brzo uvo|enje reda u dru{tvu kada radikali do|u na vlast126), otkrivaju}i razne korupciona{ke afere, kao {to je bila afera na~elnika G[ VJ generala Pani}a i njegove }erke, itd. Zbog svega toga [e{elja prati izuzetno veliki, premda sa stanovi{ta vrednovanja, podeljen

121)

Pored izjava tokom 1992. u Minimaksoviziji da bi "klao usta{e zar|alim ka{ikama", koje je kasnije obja{njavao "zabavnim karakterom emisije", i slika sa ~etni~kom {ubarom, bradom, oru`jem u rukama i redenicima preko grudi, koje nije obja{njavao, [e{elj u intervjuu zagreba~kom Nacionalu izjavljuje krajem 1997. godine: "Preuzmem li vlast u Srbiji ponovo }emo osvojiti RSK ili milom ili silom. Nikada ne}emo odustati od zapadnih granica Srbije Karlovac - Ogulin - Virovitica, nikada ne}emo prihvatiti okupaciju RSK" i dodao "Dok je RSK okupirana, mi srpski radikali, ne}emo priznati Hrvatsku", "Hrvatska mora napustiti RSK ili pristati na pregovore pod pravednim uslovima", a pod "pravednim uslovima" podrazumeva teritorijalne kompenzacije: "Mo`da bi Dubrovnik i dubrova~ko podru~je sa Pelje{cem odgovarali delimi~noj vrednosti zapadnih delova RSK, a dodaju li se tome Osjek i Vinkovci, mo`da bi to bila jedna vrsta kompenzacije" (Blic, 27. 11. 1997). 122) Za [e{elja su Hrvati "otpad evropskih naroda, oni i nisu narod u pravom smislu re~i". A kada to ho}e da dokaè, ne libi se da pozove u pomo} i Marksa i Engelsa, pa zaklju~uje: "Krajnje je vreme da plate za svoje zlo~ine gubljenjem teritorija koje su prisvojili." Tako|e, "[iptari su najprimitivniji narod u Evropi" i uz to jo{ i "kukavice", a Makedoncima preti da i ne pomi{ljaju na otcepljenje "jer }e se tada Makedonija kupati u krvi do kolena". [ovinisti~ko shvatanje nacionalnog interesa dovodi do krajnje pojednostavljenog, stereotipnog oslikavanja stvarnosti: "rodoljub" - "izdajnik", "prijatelj" - "neprijatelj", pa i najzna~ajnije opozicione partije, SPO i DS, za njega predstavljaju "izdajni~ke stranke" koje koristi "ameri~ka obave{tajna slu`ba" (Iz intervjua V. [e{elja Osmici, 20. 8. 1991). 123) Oko \ur|evdana 1992, grupa radikala zapo~inje primenu principa retorzije u me|unacionalnim odnosima, za koji se [e{elj zalagao od izbijanja rata. U selu Hrtkovci organizuju sistematski pritisak na Hrvate, koji rezultuje njihovim iseljavanjem. Vlasti su poku{avale da zata{kaju doga|aj, ali kada je javnost saznala za njega, bile su prinu|ene da pruè garancije nesrpskom ìvlju da ne}e vi{e biti predmet {ovinisti~ke represije. "Slu~aj Hrtkovci" bi}e jedan od elemenata ha{ke optu`nice protiv [e{elja. 124) Leta 1994, V. [e{elj i 35 radikala sa porodicama proterani su iz CG, navodno za vreme njihovog letovanja, a zbog kritike reìma u Srbiji i CG koje je [e{elj izrekao na mitingu SRSa u Herceg Novom (Politika, 1. 8. 1994). Krajem 1998. godine [e{elj je proteran iz RS posle prijema povodom inauguracije novog predsednika RS N. Popla{ena (SRS). Akciju je izveo 300 pripadnika SFOR-a, koji su zatraìli od njega da napusti Banjaluku, {to je ovaj i u~inio u dru{tvu T. Nikoli}a i M. Boji}a (Glas javnosti, 16. 11. 1998). 125) O Milo{evi}u [e{elj na po~etku kaè: "Sama li~nost Slobodana Milo{evi}a ima odgovaraju}u harizmu i njemu se neke realne zasluge ne mogu nikako osporiti" (Osmica, 27. 12. 1990), a martovske demonstracije opozicije 1991. ocenjuje re~ima "Devetog marta napravljena je jedna velika podvala srpskom narodu. Deveti mart u Beogradu organizovao je Ante Markovi} i strane obave{tajne slu`be!... Onaj koji juri{a na televiziju, taj juri{a da preuzme vlast. Onaj ko zauzme televiziju, uzeo je vlast! A nigde u svetu dràvnu televiziju reìm ne}e pustiti bez prolivanja krvi. Zna~i, Dra{kovi} je glavni krivac za krvoproli}e" (Duga, 13. 4. 1991). 126) Tako je [e{elj krajem 1996. izjavljivao: "Jedva ~ekam da osvojim vlast" da bi SRS "za ~etiri meseca stvari u Srbiji dovela u red" (Na{a borba, 23. 10. 1996). 78


medijski publicitet: dok su se jedni skandalizovali i gnu{ali, drugima se dopadala njegova "odlu~nost", "jednostavnost re{enja" koja je nudio, lako shvatljiva crno-bela slika stvarnosti. Pri tome, lider SRS-a vodi pravi "krsta{ki rat" protiv nenaklonjenih, nereìmskih redakcija medija i novinara127), {to }e dovesti do toga da ga neke redakcija potpuno ignori{u. Posle lokalnih izbora, na kojima su radikali osvojili odborni~ku ve}inu u Zemunu, V. [e{elj biva izabran 2. 12. 1996. za gradona~elnika Zemuna. Ipak, vrhunac njegovog politi~kog uspona predstavljaju republi~ki predsedni~ki izbori 1997. godine. Ve}i deo opozicije bojkotuje te izbore, a pored Z. Lili}a, kandidata SPS-a, favorit za ulazak u II krug predsedni~kih izbora jeste lider radikala. Sve vreme sa niskim rejtingom, [e{elj je pred te izbore znatno popravio rejting, ~ak dostigao gornju granicu popularnosti koju nije ostvario nikada pre niti }e ostvariti posle toga (Videti Prilog br. 5 - Promene rejtinga V. [e{elja). Ipak, {anse [e{elja u I krugu dobrim delom zavisile su od toga ko }e biti kandidat "leve koalicije" - {to je ovaj slabiji, to su [e{eljeve {anse bile ve}e128), mada bi u II krugu [e{elj imao velike {anse da pobedi i samog Milo{evi}a. Na ovim izborima, odrànim 21. 9. 1997, Z. Lili}, kandidat SPS-a, osvojio je 38% glasova, a drugi je bio V. [e{elj sa 27% glasova, ali kako nijedan od njih nije osvojio vi{e od polovine glasova, odràn je II krug. U II krugu [e{elj je osvojio 49% glasova, a Lili} 48%, me|utim, kako ni jedan kandidat nije osvojio vi{e od 50% glasova, predsednik nije bilo izabran. Na ponovljenim izborima 7. 12. 1997, [e{elj ima novog protivkandidata iz SPS-a M. Milutinovi}a koji je u I krugu osvojio 43% glasova, a drugi je ponovo [e{elj sa 33% glasova. U II krugu Milutinovi} osvaja 56% glasova, a [e{elj 36%, ali pobeda kandidata SPS-a nailazi na velika osporavanja ne samo [e{elja i SRS-a, ve} i ostale opozicije. Naime, tom prilikom su ponovo ustanovljene brojne izborne mahinacije i falsifikovanje glasa~kih listi}a, a radikali na sve mogu}e na~ine protestuju, na polaganju zakletve u Skup{tini Srbije vi~u Milutinovi}u "Lopove, lopove!" i napu{taju zasedanje, itd. Osporavanja legalnosti ovih izbora, me|utim, ubrzo }e prestati - nekoliko meseci kasnije SRS prihvata poziv mandatara M. Marjanovi}a (kome je mandat za sastav vlade poverio upravo taj "lopov") i formiraju postizbornu koaliciju sa SPS-om i JUL-om, i u toj vladi ostaju sve do kraja 2000. godine. Imid` V. [e{elja, po~etkom 2000. godine izgra|eniji je u odnosu na imidè drugih lidera, osim S. Milo{evi}a (samo 12% ispitanika nije moglo da navede ni jednu jedinu njegovu osobinu), sna`no je izdiferenciran, veoma sna`no strana~ki obojen129), a u njemu

127)

128)

129)

V. [e{elj u Dnevniku 2 TVS 9. 4. 1992. poimenice i kolektivno diskvalifikuje nenaklonjene novinare, posebno sa II programa Radio Beograda, NTV Studio B permanentno kvalifikuje kao "izdajni~ki" medij, napada kadrovske promene u Politici i novog v. d. glavnog i odgovornog urednika kao "stamboli}evca" itd. Naime, prema rezultatima istraìvanja CPIJM IDN pred ove izbore, ukoliko ne bude mogao da glasa za S. Milo{evi}a, dobar broj njegovih pristalica je bio spreman pre da glasa za V. [e{elja nego za druge kandidate "leve koalicije", pa bi za Z. Lili}a glasalo 59% pristalica S. Milo{evi}a, a za V. [e{elja 26%, dok je za M. Vu~eli}a bilo spremno da glasa 32% pristalica S. Milo{evi}a, isto koliko i za V. [e{elja. Pristalice SRS-a smatraju [e{elja nadasve patriotom (43%), dobrim govornikom (30%), energi~nim (23%), po{tenim (21%) i sposobnim (13%). Socijalisti mu priznaju oratorsku ve{tinu (38%), patriotizam (30%), prodornost (20%), ali neki nalaze i da je netolerantan (13%). Pristalice SPO-a ~ak vi{e nego pristalice SRS-a percipiraju ga kao sposobnog (42%), ali mu pripisuju niz negativnih karakteristika: autokrata (28%), odsustvo ugleda u svetu (19%), nedoslednost i netolerantnost (po 18%), odbojnost i nepo{tenje (po 17%), bezdu79


preteù negativni elementi - da je autokrata (21%), netolerantan (17%), odbojan i bez ugleda u svetu (po 12%), kao i da je nedosledan (11%), mada mu se priznaje i da je dobar govornik (17%), patriota (12%) i prodoran (10%). Na saveznim parlamentarnim i predsedni~kim izborima (predsedni~ki kandidat SRS-a je T. Nikoli}) septembra 2000, a posebno na republi~kim parlamentarnim izborima decembra te godine, radikali doìvljavaju debakl. Ipak, uspevaju donekle da se oporave do prvih predsedni~kih izbora 2002. godine, ali je tada rejting [e{elja znatno nepovoljniji od rejtinga Ko{tunice i Labusa, pa su njegove {anse pored njih dvojice bile male, iako je [e{elj tada imao podr{ku i S. Milo{evi}a i njegove supruge M. Markovi}130). [e{elj je osvojio oko 845.000 glasova, odnosno oko 275.000 glasova manje od Ko{tunice i oko 150.000 glasova manje od Labusa. Me|utim, ako nije bio u stanju da "pro|e" u II krug, [e{elj je bio u stanju da pozove svoje pristalice u bojkot, pa II krug izbora nije uspeo. Na decembarskim predsedni~kim izborima 2002, na kojima su u~estvovala svega tri kandidata, [e{elj je osvojio ne{to vi{e od milion glasova, za oko 700.000 glasova manje od Ko{tunice, ali ni ovi izbori nisu uspeli. Prelomnu ta~ku u politi~koj karijeri V. [e{elja predstavlja potvr|ivanje optu`nice Ha{kog tribunala protiv njega za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{enje zakona i obi~aja rata, koju je 15. 1. 2003. potpisala glavni tuìlac Karla del Ponte odnosno [e{eljeva dobrovoljna predaja. No, ni to ne}e biti kraj njegovih politi~kih aktivnosti. Najpre, zapo~inje serija mitinga SRS-a u znak podr{ke [e{elju, koji se okon~avaju "opro{tajnim" mitingom na beogradskom Trgu Republike (23. 2. 2003). Povremeni mitinzi podr{ke [e{elju i osude Ha{kog tribunala odràva}e se, povremeno, sve do parlamentarnih izbora 2007. Osim toga, [e{elj ostaje nosilac izbornih lista SRS-a, a s vremena na vreme uspeva i da doturi iz zatvora instrukcije partijskom rukovodstvu, koje oni promovi{u na "velika zvona". Vojislav Ko{tunica - od nepoznatog, preko "po{tenog, ali nesposobnog" lidera, do tehnologa vlasti Od prvih dana vi{estrana~ja, V. Ko{tunica je na partijskoj sceni Srbije najpre kao potpredsednik DS-a (29. 9. 1990), a zatim kao neprikosnoveni lider DSS-a131), stranke formirane 1992. godine od otcepljene struje DS-a. Me|utim, politi~ki je angaòvan jo{ {nost i izdaju (15%), neperspektivnost (11%). Sli~no ga vide i pristalice DSS-a, kao autokratu (38%), nedoslednog (24%), netolerantnog (20%), nepo{tenog (18%), bez ugleda u svetu (14%), kao bezdu{nog (12%) i neperspektivnog (11%), ali mu i oni priznaju da je dobar govornik (14%). Pristalice SZP-a ga vrlo sli~no opaàju kao i simpatizeri DSS-a, ali mu pripisuju jo{ i izdaju (17%) i odbojnost (17%). 130) U pismu ispisanim rukom koje je dostavio iz Ha{kog tribunala 10. 8. 2002, S. Milo{evi} se zaloìo za jedinstven izlazak tada{nje opozicije na predsedni~ke izbore i zaloìo se da zajedni~ki kandidat bude V. [e{elj. Pismo je javnosti predo~ila Informativna slu`ba SRS (www.B92.net, 12. 8. 2002). Nekoliko dana kasnije i M. Markovi} je podràla tu ideju (Ve~ernje novosti, 15. 8. 2002). Rukovodstvo SPS-a nije prihvatilo taj predlog, pa je V. @ivojinovi}a - Batu nominovalo kao svog kandidata. Po{to je kandidat SPS-a lo{e pro{ao u II krugu, ali i II krug prvih predsedni~kih izbora nije uspeo, GO SPS je prihvatio V. [e{elja kao kandidata na drugim predsedni~kim izborima 2002. godine (www.B92.net, 17. 11. 2002). 131) Status Ko{tunice kao lidera DSS-a poljuljan je samo jednim, raskolom sa potpredsednikom DSS-a V. Bati}em 1997, koji izlazi iz stranke i formira novu stranku, Demohri{}ansku stranku Srbije (DHSS). O njegovom statusu neprikosnovenog lidera stranke i pre, a jo{ vi{e posle njegove pobede na saveznim predsedni~kim izborima, ilustruje izjava jednog od potpred80


od vremena otpu{tanja sa Pravnog fakulteta 1974. godine, zatim kao ~lan Odbora za odbranu slobode misli i izraàvanja, a posle i kao jedan od osniva~a DS-a, {to formira klju~ni element njegovog imidà, element intelektualca-prognanika i borca za demokratiju. Drugi klju~ni element njegovog imidà formira se u vreme odvajanja dela DS-a i formiranja DSS-a povodom odbijanja DS-a da pristupi koaliciji DEPOS. Kako je dublji razlog razlaza bio nezadovoljstvo tretmanom nacionalnog pitanja od strane DS-a, to }e odvajanje pronacionalne struje od DS-a V. Ko{tunici doneti imid` "umerenog" ili "salonskog nacionaliste", ~ak i kvalifikaciju "[e{elj u fraku"132). I pored toga, kao i pored ~injenice da je od 1990. pa do 1997. poslanik republi~ke skup{tine, Ko{tunica ostaje u senci mnogih drugih politi~ara iz redova opozicije. Na predsedni~kim izborima 1997. godine nijedan kandidat iz redova opozicije samostalnim nastupom nije imao {ansi da u|e u II krug pored Milo{evi}a i [e{elja, ali bi kao zajedni~ki kandidat opozicije Ko{tunica imao najve}e izglede da se plasira u II krug, a u II krugu bi najubedljivije pobedio [e{elja, ~ak i Milo{evi}a. Ko{tuni~in rejting pred te izbore prili~no je nizak, mada je popularniji od Dra{kovi}a i \in|i}a: broj pozitivnih mi{ljenja o Ko{tunici (45%) zna~ajno nadma{uje broj negativnih (29%), ali je on lider od najve}eg poverenja tek za 4-5% bira~kog tela (Videti Prilog br. 6 - Promene rejtinga V. Ko{tunice). Uz bolji rejting, Ko{tunici je i{lo u prilog i to {to je on bio jedini potencijalni kandidat demokratske opozicije koji je mogao da privu~e deo radikala i deo partijski neopredeljenih bira~a, {to bi mu omogu}ilo nadmo}niju pobedu u II krugu. No, epilog ovih izbora je bio slede}i: neke zna~ajne opozicione stranke su bojkotovale izbore (DS, DSS, GSS i dr), ali bojkot u celini uzev nije uspeo. Savezni izbori septembra 2000. ozna~ili su ne samo nepovratni silazak sa vlasti Milo{evi}a, ve} i nezabeleèn uspon popularnosti jednog drugog lidera, V. Ko{tunice. Na ovim izborima u~estvuje ve}i broj kandidata, me|u kojima i "druge violine" SRS-a i SPOa, T. Nikoli} i V. Mihailovi}, ali kandidati SPS - JUL - ND i DOS-a, Milo{evi} i Ko{tunica, predstavljaju glavne takmace. Prema podr{ci koju su Milo{evi} i Ko{tunica uìvali u bira~kom telu, ovo nije trebalo da budu neizvesni izbori. Naime, rejting Milo{evi}a se stabilizovao na pedesetak-{ezdesetak posto negativnih i tridesetak posto pozitivnih mi{ljenja, i na petinu ili manje od petine kao lider od najve}eg poverenja. Rejting Ko{tunice, pak, jo{ pre nego {to je otpo~eo predsedni~ku kampanju kao kandidata DOS-a, beleìo je stalan i veoma brz rast: pozitivna mi{ljenja o Ko{tunici su dosegla gotovo 60% bira~kog tela, ~ime je postao lider o kome najve}i broj bira~a ima pozitivno mi{ljenje (posle D. Avramovi}a). Istovremeno, negativna mi{ljenja o njemu nisu prelazila 30%, mada se kao lider od najve}eg poverenja nije izjedna~io, ali jeste veoma pribliìo Milo-

132)

sednika stranke, ministra policije u obe njegove vlade, D. Jo~i}a koji kaè: "Kada ~ujem da je neko napao Ko{tunicu, pouzdano znam da je on uradio ne{to dobro" (Standard, 3. 8. 2007). Osim logi~ke gre{ke "ne sledi", ova izjava govori o gotovo podani~kom mentalitetu ili, bar, udvori{tu ~lanova rukovodstva, sa kojima je Ko{tunica znao bez rasprave da se razra~una ukoliko se drznu da dovedu u pitanje njegov na~in vo|enja stranke, {to je iskusio i kandidat DSS-a za gradona~elnika Beograda 2004. godine, tajkun Z. Drakuli}, koji je u kampanji doveo u pitanje na~in rukovo|enja strankom, a posle poraza traìo funkciju potpredsednika DSS-a. DSS }e po~eti da figuri{e kao "tvrda" nacionalna stranka posle odbijanja da prihvati VensOvenov plan (maj 1993), pa }e posle "mirotvora~kog zaokreta" reìma biti svrstavana u "ratnohu{ka~ki lobi". 81


{evi}u133) (Videti Prilog br. 7 - Komparativni rejting S. Milo{evi}a i V. Ko{tunice do avgusta 2000. godine) I sondaè javnog mnjenja CPIJM IDN pokazivale su da bi, u regularnim izbornim uslovima, prednost Ko{tunice (za njega je bilo spremno da glasa 35% ukupnog bira~kog tela) bila nedosti`na za Milo{evi}a (23%). Ovakva podr{ka je bila negde na granici pobede Ko{tunice u I krugu, a simulacija eventualnog II kruga predsedni~kih izbora pokazala je jo{ ubedljivu prednost Ko{tunice u odnosu na Milo{evi}a (47% : 27%). U prilog Ko{tunici, i{lo je jo{ nekoliko ~injenica, a najva`nija je bila ta da je, kako su se izbori pribliàvali, podr{ka Ko{tunici rasla, dok je podr{ka Milo{evi}u stagnirala (Videti Prilog br. 8 - Izborna trka predsedni~kih kandidata 2000). Druga ~injenica koja je i{la u prilog Ko{tunici jeste struktura njegovog imidà. Naime, imid` Ko{tunice je po~etkom 2000. godine bio manje izgra|en nego imid` mnogih tada{njih politi~ara (29% ispitanika nije moglo da navede nijednu njegovu osobinu), dve njegove glavne osobine bile su vrline - da je dosledan (19%) i po{ten (15%), dok mu je pripisivana jedina mana - da je mlak, neenergi~an (12%)134). Me|utim, samo nekoliko meseci kasnije, pred izbore 2000, imid` Ko{tunice je znatno izgra|eniji. Vrline su istaknutije, mada je promenjen njihov rang, pa su ga sada bira~i pre svega videli kao demokratu (32%), po{tenog (28%), doslednog i skromnog (po 25%), sposobnog (18%), ali ponovo i kao mlakog (17%). Jo{ va`nije je da je, komparativno posmatraju}i elemente imidà Ko{tunice i Milo{evi}a, na nekim ta~kama dobijena "slika u ogledalu" - Ko{tunici su pripisivane vrline tamo gde su S. Milo{evi}u pripisivane mane: demokrata vs. autokrata, po{ten vs. nepo{ten itd. (Videti Prilog br. 9 - Elementi imidà S. Milo{evi}a i V. Ko{tunice pred savezne predsedni~ke izbore 2000). Zbog toga je kampanja Ko{tunice mogla biti usmerena na poja~avanje pozitivnih elemenata imidà, dok bitnije popravljanje imidà Milo{evi}a nije bilo izgledno, jer su u njemu dominirale mane, kao i zbog toga {to su i neke, na prvi pogled, vrline Milo{evi}a poprimale negativnu konotaciju ("sposoban" u njegovom slu~aju dobilo je zna~enje "sposoban da se odrì na vlasti"). Neke druge ~injenice, pak, nisu i{le u prilog Ko{tunici. Najpre, Milo{evi} je imao "tvr|e" izborne pristalice. Tri ~etvrtine onih koji su nameravali da glasaju za njega bili su sasvim sigurni u svojoj nameri, dok je takvih me|u pristalicama Ko{tunice bilo dve tre}ine. Ovaj odnos "sigurnih" i "verovatnih" izbornih pristalica ukazivao je na razmere eventu-

133)

Ako se onima koji su videli V. Ko{tunicu kao lidera od najve}eg poverenja dodaju i oni koji su imali najve}e poverenje u D. Avramovi}a (7%) i u Z. \in|i}a (2%), {to su bili o~ekivani pravci transfera podr{ke, kao i veliki deo onih koji imaju najve}e poverenje u neke druge politi~are, onda se vidi da je podr{ka V. Ko{tunici kao zajedni~kom predsedni~kom kandidatu DOS-a bitno oja~ana. 134) Po{tenje kao element imidà V. Ko{tunice naro~ito su isticale pristalice DSS-a (46%), SPO-a (32%), kao i SZP-a i malih opozicionih stranaka (po 27%). Pristalice DSS-a smatrale su istaknutim osobinama V. Ko{tunice i po{tenje (36%), sposobnost (30%), demokrati~nost (26%) i patriotizam (16%), simpatizeri drugih opozicionih stranaka iste njegove kvalitete uo~avale su samo u ne{to niìm procentima, ali i vi{e od proseka za celi uzorak. Pristalice opozicije najvi{e su mu zamerale nedovoljnu energi~nost, posebno oni iz SPO-a (18%). U o~ima pristalica SPS-a, V. Ko{tunica je neenergi~an, mlak (15%), nesposoban i neprivla~an (po 10%), ali mu i deo njih priznaje demokrati~nost (11%), po{tenje (9%) i doslednost (8%), mada znatno ispod proseka za celi uzorak. Jedna tre}ina radikala o njemu ne iznosi nijednu osobinu, ali 13% smatra da je po{ten, 9% da je demokrati~an, 9% da je prevazi|en, po 8% da je izdajnik i dosledan, itd. 82


alnog osipanja podr{ke kandidatima. Zatim, me|u Ko{tuni~inim pristalicama, kao uostalom i me|u pristalicama DOS-a, bio je veoma ra{iren defetizam, neverica u Ko{tuni~inu pobedu135) iz mnogo razloga, a pre svega, zbog o~ekivane kra|e glasova136). Sve je to ukazivalo da osnovni cilj kampanje Ko{tunice nije toliko u pridobijanju novih pristalica, koliko u u~vr{}ivanju odluke one tre}ine njegovih pristalica koja nije sasvim sigurna da }e glasati za njega, odnosno u razbijanju defetizma velikog broja njegovih pristalica, {to smanjuje motivaciju da uop{te glasaju. Eventualno odustajanje V. Mihailovi}a (SPO) od kandidature u korist Ko{tunice ne{to bi pobolj{alo njegove izglede, mada ne presudno, ali bi eventualno odustajanje T. Nikoli}a (SRS) od kandidature u korist Milo{evi}a donekle umanjilo izborne izglede Ko{tunice. Ipak, prednost Ko{tunice nad Milo{evi}em bila je tolika da su o~ekivanja njegove izborne pobede bila sasvim realna, ne samo u uslovima regularnih izbora, ve} i u slu~aju kra|e desetak posto glasova. Jednom re~ju, Ko{tunica je toga trenutka bio najbolji kandidat koga je opozicija mogla da suprotstavi Milo{evi}u137). Savezni izbori zavr{eni su pobedom Ko{tunice nad Milo{evi}em i pobedom DOS-a, ali je ostalo sporno priznavanje Ko{tuni~ine pobede iz I kruga za kona~nu pobedu138). 135)

136)

137)

138)

Za Ko{tunicu je bilo spremno da glasa u I krugu 35% bira~a, a samo 14% je o~ekivalo njegovu pobedu, dok je Milo{evi}evu pobedu o~ekivalo 46% bira~a, dok se tek 23% spremalo da glasa za njega. Sa svakim novim izborima pove}avao se broj gra|ana koji je o~ekivao da izbori budu nepo{teni ili je kao takve ocenjivao upravo odràne izbore. Decembarske izbore 1992. godine 30% gra|ana je ocenilo kao nepo{tene, 34% njih je o~ekivalo da izbori 1993. i 1996. budu nepo{teni, njihov broj se pred izbore 1997. pove}ao na 39%, da bi ih pred izbore 2000. bilo 45% (prema 35% onih koji su o~ekivali fer i po{tene izbore). U vreme sprovo|enja istraìvanja CPIJM IDN u okviru izrade strate{ke studije za kampanju DOS-a, avgusta 2000, jo{ nije bio poznat predsedni~ki kandidat DOS-a, pa je, pored V. Ko{tunice, simulirana izborna ponuda DOS-a i sa D. Avramovi}em i sa M. Dinki}em kao kandidatima koalicije. D. Avramovi}, u to vreme bio je najpopularniji politi~ki lider (60% pozitivnih prema 18% negativnih mi{ljenja), kao u~esnik na izborima imao bi ne{to {iru podr{ku od Ko{tunice (42% ukupnog bira~kog tela, prema 35%, koliko je bilo spremnih da glasaju za Ko{tunicu) i najubedljivije bi pobedio S. Milo{evi}a u II krugu (49% : 23%), jer je jedini iz opozicije mogao da privu~e deo Milo{evi}evih pristalica. Ipak, Avramovi}ev rejting je padao, a osim toga bio je bez dovoljne tzv. dubinske podr{ke: za svega 7% bira~a je bio lider od najve}eg poverenja. I neki drugi razlozi mogli su uticati na to da on ne bude kandidat DOS-a, na primer, njegovo iznenadno povla~enje kao nosioca liste koalicije "Zajedno" samo nekoliko dana pred izbore 1996. Ipak, presudni razlog bilo je njegovo te{ko zdravstveno stanje. I M. Dinki} bi tada da je bio kandidat DOS-a imao {anse da pobedi S. Milo{evi}a, ali manje ubedljivo od D. Avramovi}a i V. Ko{tunice. Njegova prednost nad Milo{evi}em nije bila tolika da bi uspela da anulira eventualnu kra|u glasova. Prema prvoj Odluci SIK od 27. 9. 2000. godine Ko{tunica je na saveznim predsedni~kim izborima osvojio 48,96% glasova. SIK je odbila àlbu Ko{tuni~inog {taba, ali ju je Savezni ustavni sud prihvatio 4. 10. 2000. godine zbog niza nepravilnosti prilikom utvr|ivanja rezultata izbora i, izme|u ostalog, uputio na ponavljanje izbora na odre|enom broju bira~kih mesta u izbornim jedinicama Vranje i Prokuplje na kojima su glasali Srbi sa KiM, a zbog toga {to je po odluci SIK vreme glasanja skra}eno do 16h. iz bezbednosnih razloga. Pod pritiskom demonstracija od 5. 10 2000. godine, SIK ne ponavlja izbore na ovim bira~kim mestima, protivzakonito smanjuje broj upisanih u bira~ke spiskove za oko 380.000 lica, a broj glasalih za oko 140.000 i 10. 10. 2000. godine progla{ava da je Ko{tunica pobedio u prvom krugu sa 50,24% osvojenih glasova! Dakle, iako je Ko{tunica u pisanoj izjavi prvo saop{tenje SIK-a nazvao "politi~kom prevarom" (Beta, 26. 9. 2000), ostaje nejasno zbog ~ega nije insistirao na ponavljanju glasanja u spornim izbornim jedinicama i, time, na potpuno po{tovanje izborne procedure. 83


Posle ove izborne pobede rejting Ko{tunice }e za samo tri meseca neverovatno porasti - od septembarskih saveznih do decembarskih republi~kih izbora broj pozitivnih mi{ljenja o Ko{tunici porastao je sa 53% na 91%, broj negativnih mi{ljenja pao sa 20% na 3%, a broj gra|ana za koje je predstavljao lidera od najve}eg poverenja porastao je sa 15% na 56%, dok rejting Milo{evi}a doìvljava strmoglavi pad. Pobeda na saveznim predsedni~kim izborima moè se pripisati pre svega statusu Ko{tunice kao zajedni~kog kandidata sna`ne i ujedinjene opozicije, ne spore}i ni njegove li~ne karakteristike i elemente imidà. Iako je, dakle, Ko{tunica od ranije bio cenjen u mnjenju zbog svojih vrlina, neizvesno je da li bi uspeo bez podr{ke i energi~nog angaòvanja lidera ostalih ~lanica DOS-a, bez njihove partijske infrastrukture, kadrova, novca, jednom re~ju, bez uklapanja u dobro koordinisanu kampanju DOS-a i brojnih NVO139). Nezabeleèni rast njegovog rejtinga neposredno posle izbora, pak, moè se pripisati sna`nom efektu "priklanjanja pobedniku" (bandwagon effect), a Ko{tunica }e postati najpopularniji politi~ar u Srbiji od uspostavljanja vi{estrana~kog sistema, odnosno od vremena od kada se meri rejting lidera, sa malo izgleda da njegovu popularnost s kraja 2000. u dogledno vreme neko prema{i140). Sukobi unutar vladaju}e koalicije DOS, pre svega izme|u DSS-a i DS-a, dovode do po~etka nezaustavljivog pada rejtinga lidera DSS-a i predsednika SRJ V. Ko{tunice, kao i do izvesnog porasta rejtinga lidera DS-a i republi~kog premijera Z. \in|i}a. Me|utim, iako je rejting Ko{tunice sredinom 2001. u padu, njegov imid` je sve izgra|eniji. Gra|ani mu i dalje pripisuju niz vrlina, ali sada je daleko najnagla{enija vrlina po{tenje (36%), po ~emu je Ko{tunica daleko ispred svih ostalih lidera, a posle toga sledi i sposobnost (21%). U drugom planu su neke vrline koje su mu pripisivane 2000. godine, kao {to su doslednost, tolerantnost i patriotizam, ugled u svetu i demokrati~nost, vrlo malo ga opaàju kao saose}ajnog, nao~itog i perspektivnog, a izuzeci su oni koji ga vide kao prodornog i kao optimistu. Eufori~no odu{evljenje pobedom Ko{tunice nad Milo{evi}em polako spla{njava, ali se Ko{tunici jo{ ne pripisuju ~esto socijalno nepoèljne osobine (~ak 66% gra|ana smatra da nema ni jednu jedinu manu, uz jo{ 13% onih koji ne znaju za njegove mane), osim da je mlak (11%) i nesposoban (5%), {to mu zameraju uglavnom pristalice opozicije. To je, dakle, jo{ uvek vreme kada Ko{tunica uspeva da neke o~ite nedostatke (spolja{nji izgled, mlakost, nedostatak spontanosti i sl.) u izvesnoj meri transponuje u pozitivne elemente imidà (skromnost, promi{ljenost, uzdrànost). Posle odràvanja na funkciji gotovo dve godine "zate~enog" predsednika Srbije M. Milutinovi}a (SPS), kao marionete nove vlasti, tokom 2002. i 2003. godine slede tri neuspela izbora predsednika. Septembra 2002, me|u vi{e kandidata izglednije {anse imaju samo Ko{tunica, kandidat DSS-a, kome je prestala funkcija predsednika SRJ, i M. Labus. Nominacija Ko{tunice za predsedni~kog kandidata biva istaknuta u vreme kada njegov rejting i dalje pada, mada je jo{ uvek najpopularniji politi~ar u Srbiji, pa on u I

139)

Obrnuto zaklju~ivanje po kome je Ko{tunica vi{e doprineo pobedi DOS-a nego DOS pobedi Ko{tunice zbog toga {to je osvojio oko 500.000 glasova vi{e nego DOS, ~ini se neosnovanim jer ne uzima u obzir da su po razli~itim izbornim sistemima odràni predsedni~ki (ve}inski sistem) i parlamentarni izbori (proporcionalni sistem) i da je za predsedni~ke izbore bila druga~ija izborna ponuda nego za parlamentarne. 140) Lideri drugih ~lanica DOS-a nisu zna~ajnije popravili rejting u vreme izbornih kampanja 2000. godine, ali }e rast njihovog rejtinga uslediti ve} po~etkom 2001, sa konstituisanjem republi~ke vlade DOS-a. 84


krugu osvaja najvi{e glasova, a u II krugu ~ak dva puta vi{e glasova od Labusa. Time Ko{tunica potvr|uje svoju popularnost, ali to nije bio dovoljno da postane i predsednik Srbije, jer tre}eplasirani u I krugu, V. [e{elj, poziva svoje pristalice na bojkot II kruga izbora, i oni ne uspevaju. V. Ko{tunica objavljuje, posle "dugog premi{ljanja", odluku da se kandiduje na ovim izborima i opredeljuje se za kritiku vlasti "ostatka DOS-a" kao temu kampanje. On tom prilikom izjavljuje: "Kandidujem se da bih do kraja vodio borbu za pobedu ideje demokratske podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvr{nu, nad idejom potpunog jedinstva vlasti, gde je sve koncentrisano u rukama jednog ~oveka, svejedno na kom se mestu on nalazio", optuùju}i DOS za "kolumbizaciju" Srbije, slabljenje parlamenta i te`nju apsolutnoj kontroli vlasti, i sintetizuju}i svoj politi~ki program: "Za demokratiju, pravnu dràvu, pristojan ìvot, stabilnu privredu i, naravno, zajedni~ku dràvu Srbije i Crne Gore" (www.B92.net, 23. 8. 2002)141). Uo~ljivo je da Ko{tuni~ina kampanja za savezne predsedni~ke izbore 2000. nije sadràla ni pribli`no tako te{ke optu`be na ra~un Milo{evi}a kao kampanje 2002. protiv \in|i}a, koji i nije bio u~esnik izbora. Ina~e, Ko{tuni~in odnos prema glavnom takmacu M. Labusu sve vreme bio je krajnje omalovaàvaju}i - koliko god je mogao ignorisao ga je, pripisuju}i mu u vi{e prilika da je marioneta u rukama \in|i}a, da se \in|i} "krije" iza njega (www.B92.net, 25. 9. 2002), za nelegalno finansiranje kampanje142) itd. I Ko{tuni~ina ocena Labusa posle I kruga izbora na konferenciji za novinare bila je omalovaàvaju}a: zapo~eo je priznanjem da je Labus "potreban Srbiji" i izraàvanjem uverenja da }e Labus "uspe{no nastaviti pregovore o stabilizaciji i asocijaciji sa EU", a onda je usledio i dodatak da biti stru~njak u ekonomiji ne zna~i biti stru~an i u politici, kao i zamerka {to nije prozreo nameru \in|i}a da ga politi~ki iskoristi (www.B92.net, 3. 10. 2002). Drugi predsedni~ki izbori decembra 2002, na kojima Labus nije u~estvovao, ali su, pored drugih, ponovo u~estvovali Ko{tunica (osvojio oko 1.700.000 glasova) i [e{elj (ne{to manje od 1.100.000 glasova), opet nisu uspeli zbog nedovoljnog izlaska bira~a na izbore (oko 45% upisanih bira~a)143). Ovaj put jedan od razloga malog odziva bira~a jeste i neadekvatna izborna ponuda - pristalice "ostatka DOS-a" (izraz koja se koristi za DOS posle izlaska DSS-a iz koalicije), odnosno Labusa iz septembarskih izbora 2002. o~ito nisu Ko{tunicu doìvljavale kao "svog" kandidata, pa su se uglavnom odlu~ili za apstinenciju.

141)

142)

143)

DSS je optuìvala premijera Srbije Z. \in|i}a da je, "kao svaki diktator koga uhvati panika i strah od izbora i neminovnog gubitka vlasti", krenuo u "kampanju ucena i dezinformacija ne bi li produìo rok trajanja svojoj vladi", a da su "\in|i}evi trabanti" poslali tih dana video kasete elektronskim medijima {irom Srbije sa snimljenim spotovima, ali bez potpisa autora, u kojima se izvr}u ~injenice i laìma brani izbacivanje poslanika DSS-a iz parlamenta", bilo je navedeno u jednom saop{tenju Informativne slu`be DSS-a (www.B92.net, 28. 8. 2002). Na brojnim izbornim mitinzima V. Ko{tunica je izjavljivao da je Vlada Srbije "najve}i ko~ni~ar reformi" (Sremska Mitrovica, 16. 9. 2002), a celokupan govor na zadnjem mitingu u toj kampanji, u Kragujevcu 25. 9. 2002. godine, Ko{tunica je posvetio kritici tada{nje Vlade, ne posvetiv{i ni jednu re~enicu svom izbornom programu. I u kampanji za II krug izbora V. Ko{tunica i njegov izborni {tab nastavljaju sa istom tematskom okosnicom kampanje, pa }e D. Mar{i}anin optuìvati Z. \in|i}a i DS da "uni{tavaju dràvu" (www.B92.net, 5. 10. 2002). DSS }e optuìti Labusa da ga finansira preduze}e MS pro ing, ali kada je ovo preduze}e najavilo tu`bu, DSS je priznao gre{ku i izvinio se (www.B92.net, 16. 9. 2002). U me|uvremenu je izmenjen izborni zakon, pa je sada za uspeh I kruga predsedni~kih izbora zadràna odredba o neophodnosti izlaska 50% + 1 upisanih bira~a, ali je ukinuta za II krug. 85


Posle dve (ne)uspe{ne izborne trke, pred predsedni~ke i parlamentarne izbore 2003. Ko{tunicu gra|ani vide, pre svega, kao po{tenog, skromnog, patriotu, demokratu i uglednog u narodu, ali se odràva i deficit u pogledu prodornosti, perspektivnosti, oratorstva i prestià u svetu. Ipak, erozija pozitivnih elemenata njegovog imidà je o~igledna. Dok ga je sredinom 2001. godine 21% gra|ana smatralo sposobnim, sada je taj procenat vi{e nego prepolovljen (9%). Njegov imid` se naro~ito promenio u pogledu osobina "po{ten" i "skroman" (takvim ga je sredinom 2002. videlo ~ak tri ~etvrtine gra|ana, a tada ne{to preko polovine), a prepolovljen je broj ocena da je "stru~an" i "ugledan u svetu". Istovremeno, sve vi{e mu pripisuju odre|ene mane, pa se broj onih koji su ga videli kao "mlakog" sredinom 2002. za godinu i po dana pove}ao sa 29% na 40%. Pri kraju 2003, odnos vrlina i mana Ko{tunice ~ak je manje povoljan nego u slu~aju nekih drugih lidera, na primer, M. Labusa i M. Dinki}a (Videti Prilog br. 10 - Predstave gra|ana o idealnom politi~aru i o nekoliko relevantnih lidera decembra 2003. godine). Ko{tunica je, me|utim, i dalje "za{titni" znak ne samo DSS-a, ve} i novoformirane vladaju}e koalicije posle decembarskih izbora 2003. Na tim parlamentarnim izborima DSS osvaja oko 680.000 (oko 10% ukupnog bira~kog tela), tre}inu manje od prvoplasiranih radikala, {to je daleko ispod podr{ke koju su lider i stranka uìvali krajem 2000. i po~etkom 2001, i ukazuje na nastavljanje pada njihove popularnosti. Kandidat vladaju}e koalicije na predsedni~kim izborima 2004. je D. Mar{i}anin, potpredsednik DSS-a, pri ~emu se ra~unalo na transfer Ko{tuni~ine popularnosti. Naime, i pored daljeg pada rejtinga, Ko{tunica je 2004. bio najizgledniji predsedni~ki kandidat vladaju}e koalicije, ali je zadrào funkciju premijera Srbije. I M. Labus (G17 plus) bi bio izgledniji kandidat. Mar{i}anin je bilo lo{e re{enje jer je odnos pozitivnih i negativnih mi{ljenja o njemu bio veoma nepovoljan (37% : 49%), a tek sporadi~no je pominjan kao lider od najve}eg poverenja (0,4%). To, kao i ~injenica da nije imao izgra|en imid`144), indikovalo je njegove male {anse za plasman u II krug. Izborni debakl Mar{i}anina zna~i da, i pored zdu{ne podr{ke Ko{tunice i drugih lidera vladaju}e koalicije, na njega nisu "preneti" pozitivni atributi Ko{tunice, kako se o~ekivalo, o~ito bez empirijskih osnova. Njegovom kandidaturom vladaju}a koalicija je doìvela blamaù i, suprotno htenjima, olak{ala plasman B. Tadi}a (DS) u II krug predsedni~kih izbora. Dalji pad rejtinga Ko{tunice i DSS-a potvrdi}e i parlamentarni izbori 2007, pri ~emu je bilo nepovoljno to {to njegov rejting nisu mogli da podrè, a negativne elemente imidà da ublaè drugi lideri stranke, sve vreme duboko u njegovoj senci. Svi su oni ìveli na "kreditu" Ko{tuni~ine popularnosti, bez nastojanja da se individualiziraju, afirmi{u i steknu vlastiti ugled, {to je zna~ajna indikacija odnosa unutar rukovodstva stranke145). Neverovatan uspon i brzo posle toga permanentni pad popularnosti Ko{tunice i pogor{anje strukture njegovog imidà nisu stvar konjunkture, ve} strukturalne prirode. Najpre, veliki porast ~lanova i pristalica ove stranke posle pobede DOS-a prevazilazio je

144)

Uo~i I kruga tih izbora javnost je opaàla Mar{i}anina nedovoljno izdiferencirano, sa jasnim deficitom u pogledu istaknutosti njegovih osobina i to ne samo vrlina, ve} i mana. Ispitanici su ga videli kao skromnog (15%), po{tenog (13%), sposobnog (5%), a glavne mane su mu bile da je mlak (20%), odbojan (19%), nesposoban (11%) i neperspektivan (10%). 145) Na to upu}uje i slu~aj Z. Drakuli}a, kandidata DSS-a na izborima za gradona~elnika Beograda 2004, biznismena i krupnog finansijera stranke, koji je u toku kampanje izrekao niz kritika na ra~un rukovodstva, a onda nezadovoljan statusom posle izbornog poraza i napustio stranku. 86


kapacitet strana~ke infrastrukture i u mnogim elementima naru{io je i promenio njen izvorni identitet. Najpre, radikalno je promenjen socijalni identitet stranke, pa ona od po~etka 2001. postaje "partija-konglomerat", preslikava socio-demografsku strukturu bira~kog tela u celini, sli~no SPS-u po~etkom vi{estrana~ja. DSS je prerasla iz male "intelektualisti~ke" i "ekskluzivisti~ke" stranke, u stranku {iroke socijalne osnove, heterogenih, ~esto i suprotstavljenih temeljnih vrednosnih orijentacija, politi~kih uverenja i stavova. To je bilo vreme odluke kako profilisati stranku, budu}i da se pojavila temeljna protivure~nost izme|u oficijelnog i programskog pozicioniranja DSS-a kao stranke desnog centra i socijalne strukture pristalica u kojoj dominiraju politi~ka i vrednosna opredeljenja partija centra. Ali, umesto da se DSS profili{e kao programski ~vr{}e utemeljena stranka u odre|ene segmente bira~kog tela sa ne{to uòm, ali i sa sna`nijom, stabilnijom i homogenijom podr{kom146), Ko{tunica se na vrhuncu popularnosti opredelio da o~uva pristalice zalaganjem za {to op{tije ciljeve i nesporne moralne norme, koriste}i se izbalansiranim vrednosnim porukama, vrednosnim sintezama i prevazilaènjem politi~kih razlika i razlika vrednosti na apstraktnim nivoima, pa i posezanjem za vrednosnim neodre|enostima i dvosmislenostima kako bi spre~io vrednosni konflikt i rascep me|u pristalicama. Dakle, i pored eventualnog zadràvanja elemenata identiteta "partije svih gra|ana", DSS je odbila da (re)defini{e osnovnu ciljnu grupu kao socijalnu osnovu svog dugoro~nog politi~kog delovanja, da preispita razloge relativno nedovoljne privla~nosti za najobrazovanije i najaktivnije kategorije bira~a, socijalne nosioce zapo~etih dru{tvenih reformi, odnosno razloge masovnog prebacivanja me|u njegove pristalice pripadnika niìh socijalnih slojeva, po pravilu socijalnih "gubitnika" u dru{tvima u tranziciji, pripadnika onih slojeva iz kojih je regrutovana bira~ka podr{ka Milo{evi}evom reìmu147). Promene programskih prioriteta, a posebno realpolitika, svrstavaju DSS posle 2000. "negde izme|u" dva jasno profilisana politi~ka bloka. Takva pozicija moè biti u odre|enim trenucima konjunkturna, ali se na njoj ne moè graditi identitet stranke, pa Ko{tunica i DSS radikalno menjaju politi~ku "filozofiju" - sve otvorenije ispoljavaju ogoljene namere da se uz pomo} sve o~itije demagogije kako-tako dokopaju i ostanu na vlasti. Na po~etku politi~kog delovanja moglo je da izgleda da se doslednost Ko{tunice ~esto pretvarala u tvrdokornost, u gubitak ose}aja za potrebe i mogu}nosti aktuelnog trenutka, u zatvaranje stranke u puritansku lju{turu, u odbojnost prema svakom makar i takti~kom

146)

Sredinom 2001. godine, CPIJM IDN je radio strategijsku studiju za potrebe DSS pod indikativnim naslovom "DSS u traganju za identitetom", koji jasno sumira osnovne istraìva~ke nalaze, glavne pravce njihove interpretacije i su{tinu preporuka. Naàlost, u DSS-u su pone{to iz strategijske studije prihvatili, ali u pobedni~koj euforiji i odu{evljenju vlastitom snagom za temeljitija preispitivanja nisu bili raspoloèni. 147) Koketiranje sa Milo{evi}em odmah posle pobede na izborima, a kasnije i sa SPS-om i njegovim biv{im kadrovima i pristalicama ~ini se da je postao deo strategije Ko{tunice i DSS-a. Ve} prijem Milo{evi}a 13. 1. 2002. u Palati federacije od strane Ko{tunice kao novoizabranog predsednika SRJ, bez znanja ostalih lidera DOS-a, izazvao je veliko nezadovoljstvo me|u njima, posebno u kontekstu odbijanja da primi tuìteljku Ha{kog tribunala K. del Ponte, koja je tih dana boravila u Beogradu. Obja{njenje DSS-a je bilo da je Ko{tunica primio S. Milo{evi}a kao lidera najja~e opozicione stranke da bi pokazao druga~iji pristup u tretmanu opozicije u odnosu na onaj iz vremena Milo{evi}a, dok su lideri DOS-a smatrali da se "demokratski procesi u Srbiji nalaze na prvom velikom isku{enju" (@. Kora} lider SDU), da je taj susret "pravi politi~ki skandal" (B. Kova~evi}, lider koalicije [umadija - YU info, 18. 1. 2001). 87


otklonu itd. Politika, me|utim, posebno u uslovima izuzetno te{ke situacije u dru{tvu i velikih, ~esto nerealnih o~ekivanja gra|ana od promene reìma, u uslovima op{te kriminalizacije dru{tva i velike zaga|enosti politi~ke scene i sl, nije pruàla mnogo manevarskog prostora. Zato, ni "neodlu~nost", ni "neobave{tenost" kratkovremeno op{teprihva}enog lidera, ne ~ine se toliko va`nim razlozima brzog gubitka popularnosti, koliko nemogu}nost da odrì svoja bespogovorno promovisana politi~ka uverenja i izborna obe}anja. Vlast menja ljude, kaè narodna mudrost, na koju se Ko{tunica tako ~esto poziva. Pa, ako je Ko{tunica 2000. na zavr{noj konvenciji DOS-a pred veliku izbornu pobedu dao re~ da ga vlast ne}e promeniti, onda je dao nerealno obe}anje. Ako, pak, prihvatimo da ga vlast zaista nije promenila, onda to moè jedino da zna~i da je oduvek bio vlastoljubiv148). Iza imidà mlakonje i nesposobnjakovi}a, ~ijoj prvoj vladi nisu predvi|ali vi{e od nekoliko meseci, a odràla se gotovo do kraja mandata uz pomo} SPS-a, koji se ucenama ponovo nametnuo za mandatara, koji je priredio dramati~no natezanje oko formiranja srpske vlade posle izbora 2007, uz bezobzirnu manipulaciju izborom T. Nikoli}a za jednokratnog predsednika parlamenta, koji je uslovljavao, ina~e dogovorenu, podr{ku B. Tadi}u kao predsedni~kom kandidatu tada formirane vladaju}e koalicije DS - DSS - NS - G17 plus zagovaranjem odlaganja predsedni~kih izbora za septembar 2008, prikrivao se pravi tehnolog vlasti. Zoran \in|i} - od nepopularnog lidera do slavljenog reformatora i tragi~ara Inicijalni elementi imidà Z. \in|i}a, politi~kog disidenta jo{ ih studentskih dana149), jednog od osniva~a DS-a i nekoliko puta poslanika u republi~kom i saveznom parlamentu, ostaju nepromenjeni gotovo sve do njegove smrti, s tim {to su neki elementi nagla{eniji u jednim, a drugi u drugim prilikama. Njegovo preuzimanje mesta predsednika DS-a posle ostavke (de facto smene) prvog predsednika stranke D. Mi}unovi}a 1993. godine, a jo{ vi{e intenzivna terenska kampanja tokom 1993, u kojoj je formirana sna`na infrastruktura stranke, kao i dobri rezultati na parlamentarnim izborima krajem te godine, trajno su izbacili u prvi plan njegovog imidà pozitivne elemente (sposobnost, preduzmljivost, dinami~nost, energi~nost i sl)150), ali i neke negativne elemente (pragmati~-

148)

Na ovo su upu}ivali neki Ko{tuni~ini postupci iz ranijih vremena. Ako se, na primer, izdvajanje DSS-a iz DS-a jo{ moè i obja{njavati programskim razlozima, napu{tanje DEPOS-a, iako je obrazlagano potrebom izgra|ivanja sopstvenog politi~kog identiteta, moè se tuma~iti i time {to je Ko{tunica bio potisnut liderstvom Dra{kovi}a i autoritetom nekolicine uglednih nepartijskih pojedinaca, da bi cenkanje oko priklju~enja koaliciji "Zajedno" 1996. godine bio o~it izraz vlastoljublja. Tada je DSS predstavljao malu stranku, ali je Ko{tunica odbijao da pristane na ve}i broj mandata nego {to je dobio na izborima 1993. traè}i ~ak dvostruko vi{e. 149) Kao u~esnik ilegalnog skupa studentskih lidera Beograda, Ljubljane i Zagreba 1974. godine o stvaranju nezavisne studentske organizacije, \in|i} biva osu|en na 9 meseci zatvora, ubrzo odlazi u Nema~ku gde doktorira na Univerzitetu u Konstanci. 150) Republi~ki poslanik DS-a posle izbora 1993. T. Panajotovi} daje slede}i opis "svoga" partijskog {efa Z. \in|i}a: "Za razliku od Vuka, \in|i} je daleko pragmati~niji govornik. Ne polaè mnogo na 'literarne' efekte; ~injenica mu je va`nija od stilske figure, podatak od efektne komparacije... Istoriju ostavlja istori~arima; pronicljivim, analiti~kim duhom izvla~i su{tinu problema o kome govori, ~ini je jasnom... Povremeno, u nastojanju da ne{to podrobnije objasni, 'odluta' od teme, ali se brzo vra}a, ne gube}i nit... Retko 'udara' na li~nost, u centru pa`nje mu je pojava, ali, ako zatreba, ume da uzvrati udarac... Gestikulacija mu je umerena, 88


nost, nedovoljna promi{ljenost, neprincipijelnost, pa ~ak i nepo{tenje), na kojima }e biti formiran stereotip o njemu kao "sposobnom, ali nepo{tenom", o{tro suprotstavljen stereotipu o Ko{tunici kao "po{tenom, ali nesposobnom". Ina~e, ova dihotomija redukovanih i stereotipnih predstava bi}e ~esto prisutna u razli~itim prilikama u Srbiji. Susre}e se, na primer, pred predsedni~ke izbore 2003. kroz percepcije D. Mi}unovi}a i T. Nikoli}a, ili pred predsedni~ke izbore 2004. godine u slu~aju B. Kari}a i V. Ko{tunice. Na nekima od brojnih prethodnih predsedni~kih izbora izgleda da se po{tenje pokazalo "isplativijom" osobinom, dok je na drugima bilo presudnija ocena javnosti da je odre|eni kandidat sposoban. Po svoj prilici, ova dihotomija osobina reflektuje bazi~ne konflikte vrednosti. Iza potenciranja sposobnosti stoji {irenje optimizma, nade i uop{te preferencija ofanzivnog pristupa u definisanju i re{avanju problema, dok je po{tenje "sidro" za sve one koji u jednom momentu ili ~ak kao ìvotno opredeljenje preferiraju status quo, moralisanje, defanzivan pristup i egalitarizam, odnosno konzervativizam kao posledicu nesigurnosti i ekonomske osuje}enosti. Preuzimanje mesta lidera DS-a, modernizacija stranke, predana terenska kampanja u kojoj je uspostavio sna`nu partijsku infrastrukturu i oja~ao stranku novim ljudima, uspeh DS-a na parlamentarnim izborima 1993, a zatim afirmacija \in|i}a kao jednog od vo|a gra|anskih protesta 1996/7. i njegov izbor za gradona~elnika Beograda (21. 2. 1997) posle priznavanja pobede koalicije "Zajedno", ozna~avaju put pretvaranja DS-a u lidersku stranku, {to }e izazvati sporove unutar stranke po~etkom 1998, pa onda po~etkom 1999, i najzad po~etkom 2000. godine (Videti Prilog br. 11 - Sukobi u rukovodstvu DS-a povodom njegovog pretvaranja u lidersku stranku u vreme Z. \in|i}a). Iz svih ovih sukoba \in|i} izlazi kao pobednik, a posle svakoga od njih je sledila marginalizacija ili isterivanje oponenata iz stranke. Pored afirmacije, to mu, me|utim, donosi, o~ekivano, èstoke kritike od strane reìma, ali i neo~ekivano jo{ è{}e kritike, ~ak potpuno diskreditovanje od strane koalicionog partnera, SPO-a i V. Dra{kovi}a, {to dovodi do njegove brze smene sa mesta gradona~elnika Beograda. Time }e se po~etne kontroverze u pogledu popularnosti i strukture imidà Z. \in|i}a zao{triti. Godine 1997, Z. \in|i} je bio jedini relevantan opozicioni partijski lider koji je najavio da ne}e da se kandiduje na predsedni~kim izborima imaju}i u vidu dogovor unutar koalicije "Zajedno", ali i svoj prili~no lo{ rejting. Naime, ve} posle 1993, negativna mi{ljenja o \in|i}u su ne{to brojnija od pozitivnih (osim u vreme gra|anskih protesta 1996/7, kada su izjedna~ena), a kao lidera od najve}eg poverenja videlo ga je sve do izbora na funkciju republi~kog premijera po~etkom 2001. godine tek nekoliko procenata bira~a (Videti Prilog br. 12 - Promene rejtinga Z. \in|i}a). I pored toga, u slu~aju samostalnog izlaska na izbore 1997. za \in|i}a se opredeljivao ve}i broj bira~a nego za neke druge potencijalne kandidate demokratske opozicije, ali bez podr{ke ostalih ~lanica koalicije "Zajedno" ni on nije imao {ansi da u|e u II krug izbora, pri ~emu bi u II krugu njegove {anse bile prili~no izgledne. Odbijanje \in|i}a i DS-a da u~estvuje na parlamentarnim i

njome podcrtava snagu re~i... Rigorozno, me|utim, ocenjuje tu|e nastupe, posebno govore na{ih iz DS, pa mnogi strepe da se pojave, pla{e}i se \in|i}evog suda..." A na drugom mestu pi{e: "Zoran \in|i} je veoma uverljiv, precizan, sa razvijenim ose}ajem za analiti~nost, {to svakako, podrazumeva {iroku kulturu, besedni~ki talenat, ali i vrlo ozbiljne pripreme, ~iji sam i sam delimi~no svedok - pre izlaska za govornicu, ùstro ispisuje teze na koje nekada i ne baci pogled... Ako se tome doda da 'hvata na simpati~nost'... \in|i}evi nastupi skoro nikoga ne ostavljaju ravnodu{nim..." (1999:23) 89


predsedni~kim izborima 1997. zbog "neravnopravnih uslova izbora" i da podrì predsedni~ku kandidaturu Dra{kovi}a, ~ije su izborne {anse bile jo{ manje od \in|i}evih, dovelo je do raspada koalicije "Zajedno" i otvaranja novog fronta unutar opozicije. Pored permanentno zategnutih odnosa sa Ko{tunicom i DSS-om, sada je otvoren sukob i sa Dra{kovi}em i SPO-om, ali }e \in|i} povratiti inicijativu formiranjem nove opozicione koalicije SZP. Po~etkom 2000. godine najistaknutije osobine Z. \in|i}a jesu da je izdajnik (22%), nedosledan (13%) i nepo{ten (12%), mada mu se priznaje i da je demokrata (14%) i lepog izgleda (8%). Sposobnost kao njegova vrlina nije posebno nagla{ena (6%), {tavi{e ne{to ~e{}e mu se pripisuje da je nesposoban (8%)151). Ni izborom za premijera Srbije po~etkom 2001. godine i sa prvim sukobima unutar DOS-a kontroverze u pogledu imidà Z. \in|i}a ne postaju manje. Tada Z. \in|i} izbija na drugo mesto kao lider od najve}eg poverenja, da bi sredinom te i po~etkom 2002. godine jo{ vi{e popravio skor (porast sa 1% iz vremena pre septembarskih izbora 2000. na 6% do 8% po~etkom po~etkom 2001, pa 10% do 12% sredinom 2001. i 13% po~etkom 2002. godine), mada uvek sa zna~ajnim zaostatkom za Ko{tunicom. Pri tome, ve} od sredine 2001. godine javnost predsednika srpske vlade i DS-a opaà sasvim druga~ije nego saveznog predsednika V. Ko{tunicu i lidera DSS-a. Tada prvi put javnost \in|i}u pre svega pripisuje sposobnost (28%), a tek onda i prodornost (11%), oratorske sposobnosti (8%), pa ugled u svetu (6%), retko demokrati~nost i doslednost, a veoma retko po{tenje, optimizam i perspektivnost. Istovremeno, najnagla{enije \in|i}eve mane su nepo{tenje (14%) i izdajni{tvo (7%), mada mu se pripisuje i nedoslednost, nedemokrati~nost, odbojnost, netolerantnost i bezdu{nost. To je, dakle, vreme kada javnost doìvljava Z. \in|i}a kao najsposobnijeg i najprodornijeg lidera na politi~koj sceni Srbije, mada ostaju mnoge njegove mane (Videti Prilog br. 13 - Osobine tri odabrana lidera Srbije sredinom 2001. godine). âk i pristalice njegove partije i ostalih ~lanica DOS-a gotovo stereotipno smatraju ga sposobnim, a izuzetno retko demokrati~nim, doslednim i po{tenim. Ovakvu predstavu o njemu uglavnom su imale i pristalice DSS-a, dok su socijalisti i radikali imali o njemu jo{ lo{iju predstavu nego po~etkom 2000. godine152). U osnovi negativan imid` Z. \in|i}a u

151)

152)

90

Marta 2000. godine pristalice vladaju}ih partija veoma negativno su ocenjivale Z. \in|i}a smatraju}i ga izdajnikom (~ak 56% socijalista i 55% radikala), nepo{tenim (30%, odnosno 19%), nesposobnim (16%, odnosno 17%), odbojnim (po 13%), nedoslednim (9%, odnosno 10%) i neperspektivnim (po 8%). I pristalice DSS-a su ga videle kao izdajnika (26%), nedoslednog (20%), nepo{tenog (po 14%), ali i kao demokratu (14%), dobrog govornika i uglednog u svetu (po 12%), nao~itog (10%), a isti procenat (po 10%) ga je percipirao i kao sposobnog i kao nesposobnog. Za razliku od njih, pristalice SZP-a su smatrale \in|i}a demokratom (33%), uglednim u svetu (30%), sposobnim, privla~nog izgleda, perspektivnim (po 16%), energi~nim (9%). Pristalice SPO su dràle \in|i}a za demokratu (27%), uglednog u svetu (18%), nao~itog, dobrog govornika i prodornog (po 11%), sposobnog (10%), ali i za nedoslednog (17%), dok su ga pristalice malih opozicionih partija smatrale nedoslednim (24%) i optimistom (12%), ali tako|e i uglednim u svetu (19%), nao~itim (15%), dobrim govornikom (14%) i sposobnim (10%). Po~etkom 2001. godine dve tre}ine pristalica DS-a ocenjuje \in|i}a kao sposobnog, ali mnogo je manje onih koji ga smatraju prodornim (11%), uglednim u svetu (7%), dobrim govornikom (5%), a izuzetno retko demokrati~nim, doslednim i po{tenim. Pristalice DSS-a su \in|i}a tada videle kao sposobnog (24%), prodornog (14%), dobrog govornika (12%), uglednog u svetu (6%), pa ~ak i demokrati~nog i doslednog (po 4%), ali ~ak 22% njih smatra da on uop{te nema pozitivnih osobina, a od mana naj~e{}e su mu pripisivali da je nepo{ten


vreme dolaska na mesto premijera srpske vlade potvr|uje podatak da je tada gotovo svaki ~etvrti gra|anin (23%) smatrao da on ne poseduje nijednu jedinu vrlinu. Kada je re~ o pripadnicima razli~itih socijalnih grupa, karakteristi~no je da su privatnici, {kolska omladina i stru~njaci imali o \in|i}u neuporedivo bolju sliku nego pripadnici drugih dru{tvenih slojeva, posebno oni najmanje obrazovani, penzioneri i siroma{ni. Mnogi potezi koje je preduzimao kao premijer i lider DOS-a (vladavina pomo}u uredbi u uslovima vaènja "Milo{evi}evog Ustava", oduzimanje mandata poslanicima DSS-a, isporu~ivanje Milo{evi}a Ha{kom tribunalu i pored prethodnih uveravanja da ne}e biti isporu~en, sna`na orijentacija ka EU i pored neprestanih uslovljavanja, brza i za mnoge nemilosrdna privredna reforma), kao i mnogobrojne optu`be, kao optu`be za veze sa kriminalom153), i pored toga {to je znao da na njih o{tro odgovori154), u potpunosti }e

153)

154)

(15%), nedosledan (8%), odbojan (7%), izdajnik (6%), autokrata (5%), netolerantan i bezdu{an (po 3%). Najlo{iju predstavu o \in|i}u su imali socijalisti, jer preko dve tre}ine njih smatralo da on ne poseduje ni jednu vrlinu, a jo{ jedna petina nije znala da navede ni jednu jedinu njegovu pozitivnu osobinu iako im je bila ponu|ena lista sa 13 vrlina. Pored toga, sa liste potencijalnih mana socijalisti \in|i}u nalaze da je nepo{ten (31%), izdajnik (35%), zatim bezdu{an (8%), odbojan (4%) i nedosledan (3%). Pored njih i vi{e od polovine radikala smatralo je da \in|i} nema pozitivnih osobina (53%), a njima treba pridodati i 22% onih koji nisu mogli da se opredele ni za jednu vrlinu sa ponu|ene. Poneki od radikala mu je priznavao prodornost (8%), pa sposobnost i govorni{tvo (po 6%), dok su mu sa op{te liste potencijalnih mana radikali masovno pripisali nepo{tenje (40%), izdajni{tvo (13%), ali i nesposobnost i netolerantnost, odbojnost i bezdu{nost, nedoslednost i autokrati~nost. Veoma sli~nu predstavu o \in|i}u imale su i pristalice SSJ-a, pa i SPO-a. Na primer, maja 2001. SPO je izdao saop{tenje u kome se kaè: "Veoma je indikativno priznanje premijera Zorana \in|i}a da je, nedavno, u posetu Moskvi putovao privatnim avionom ~iji je vlasnik {ef balkanske "duvanske mafije" Stanko Suboti} - Cane. Istra`ni organi trebalo bi da ispitaju da li je predsednik Vlade Srbije, kako on tvrdi, iznajmio taj avion, i otkuda ba{ taj, ili su po sredi odnosi druge vrste. Ovo tim pre {to \in|i} priznaje i da je Suboti}a upoznao jo{ pre nekoliko godina" (www.spo.org.yu, 23. 5. 2001). Sredinom 2001, Fajnen{el Tajms iznosi optu`be na ra~un \in|i}eve ume{anosti u {verc cigaretama sa crnogorskim predsednikom M. \ukanovi}em, za koje \in|i} izvaljuje da su "bez argumenata i dokaza" i da "predstavljaju jo{ jednu malu kariku u duga~kom lancu poku{aja da se diskredituje srpska vlada" (Politika, 16. 8. 2001). Optu`be DSS-a od 3. 9. 2001, da je Vlada uredbama omogu}ila {verc duvana, Vlada Srbije je kategori~ki odbacila nazivaju}i ih "klevetama i neistinama" (Radio B92, 4. 9. 2001). Sli~ne optu`be }e 23. 11. 2001. do}i od direktora i vlasnika hrvatskog nedeljnika Nacional I. Pukani}a, koji je izjavio da je nedavno u Njujorku do{lo do susreta premijera Srbije Z. \in|i}a i S. Suboti}a - Caneta, {to se moè proveriti i kod ameri~kih organa. "Koliko mi je poznato, u Njujorku je pra}en svaki Suboti}ev korak. A prilikom odlaska iz Va{ingtona za Cirih, FBI ga je na aerodromu uhapsio, ispitao, oduzeo mobitel i neke papire i nakon ~etiri-pet sati pustio. Pouzdano znam da se oko njega vodi vrlo velika istraga i da }e neminovno zavr{iti u zatvoru", rekao je Pukani} (Blic, 23. 11. 2001). Ne{to kasnije usledi}e i optu`be da je prilikom do~eka Nove godine u Arapskim Emiratima potro{io 50.000 $ USA iz republi~kog budèta. Ta~no je bilo da je boravio u Emiratima kao gost njihove vlade, ali ni{ta nije bilo na teret republi~kog budèta (www.B92.net, 13. 1. 2002). A tematska okosnica svih predsedni~kih kandidata u kampanjama za prve i druge predsedni~ke izbore 2002. godine bi}e bespo{tedna kritika \in|i}a i vlade "ostatka DOS-a". Februara 2002. Vlada Srbije pokre}e kampanju Srbija na dobrom putu, a u mnogobrojnim kritikama predsedni~kih kandidata 2002. godine Z. \in|i} i Vlada Srbije ne samo da su optuìvani za lo{e vo|enje zemlje i da èle neuspeh predsedni~kih izbora, ve} su navukli su na le|a jo{ i optu`be gotovo od svakog kandidata da vode "prljavu kampanju" ba{ protiv njega. Septembra 2002. godine Vlada Srbije pokre}e novu propagandnu kampanju "Pono91


podeliti mnjenje Srbije i biti stalna tema politi~kih rasprava, ~ak i posle njegovog ubistva. Mada je kao premijer nagla{avao da mu nije stalo da ga gra|ani vole, ve} da {to vi{e uradi za njih, hiperaktivnost \in|i}a, dinami~nost i optimizam koji je ispoljavao ~ak i onda kada je trebalo u veoma te{kim ekonomskim, socijalnim i politi~kim uslovima, ali i uslovima velikih nerealnih o~ekivanja gra|ana od nove vlasti, preduzimati nepopularne dràne mere, njegova neposrednost, mladost i doteran izgled, okruènost mladim {kolovanim saradnicima i sl, u~ini}e od njega personifikaciju proreformskog i proevropskog puta, graditelja jedne "druge Srbije". Ti elementi imidà posle tragi~ne smrti bi}e osnova za idealizaciju njegove li~nosti, koju je pratilo otvoreno i ~esto neukusno utrkivanje za status njegovog "najblièg saradnika", "prijatelja", "nastavlja~a njegove politike" i sl. Ipak, i negativni elementi imidà koji su se odràvali od po~etka njegove politi~ke karijere, u~ini}e da \in|i}evo ime i dok je bio ìv155) i dan danas na politi~koj sceni Srbije izaziva duboke kontroverze.

155)

92

sni na Srbiju", a odgovaraju}i na optu`be, \in|i} je, govore}i o dotada{njoj kampanji, za Fonet izjavio da se predsedni~ki kandidati najvi{e bave kritikom njegovog rada i da pitanje predsednika Srbije nije su{tinsko: "Predsednik niti moè da raspusti Skup{tinu, kako ve}ina kandidata obe}ava, niti moè da raspi{e nove izbore, kako ve}ina kandidata obe}ava, niti moè da formira neku novu vladu, kako ve}ina kandidata obe}ava" i dodao: "Ali ako se ~itavi ti predsedni~ki izbori na kraju pretvore u ono {to gospodin Ko{tunica najavljuje, referendum o meni, onda ja ne mogu da gledam da se referendum o meni obavlja a da ja ne kaèm svoje mi{ljenje o tome. Zna~i, oni nekako podrazumevaju da }u ja da }utim i da stojim sa strane, a oni }e, kao Milo{evi}, da vode kampanju kao {to je 2000. godine Ko{tunica bio predsedni~ki kandidat, a Milo{evi} vodio kampanju protiv mene. I na kraju izgubio, jer sam ja, naravno, bio najomraèniji u Srbiji, a nisam bio kandidat. Tada je moj cilj bio da sve negativne strelice idu prema meni da bi na{ kandidat pro{ao neokrnjeno. Sada je pitanje da li treba ja da dozvolim da ponovo budem gromobran u koga }e svi da lupaju bez ikakvog rizika za sebe, a da ja }utim i da kaèm, dobro to je referendum o meni. Oni su, umesto da organizuju izbore o sebi, i o zemlji, i o narodu, organizovali izbore o meni" (www.B92.net, 28. 8. 2002). Drugom prilikom, odgovaraju}i na jedno od mnogih prozivanja Ko{tunice, \in|i} je rekao da Ko{tunica "nije samo jedan fin gospodin, koji stoji sa strane i gleda i koji je samo nesposoban", ve} da je i ksenofobi~an (www.B92.net, 12. 9. 2002). Tre}om prilikom izneo je tri najgora mogu}a scenarija: da izbori ne uspeju, da pobedi ekstremni nacionalista, i da pobedi Ko{tunica (www.B92.net, 16. 9. 2002), da bi na zavr{nom mitingu Labusa pri~om o trutu napravio aluziju na Ko{tunicu. Me|utim, premijer \in|i} je znao da kritikuje i Labusa zbog njegovih izjava u kampanji. Tako, je pred II krug ovih predsedni~kih izbora, komentari{u}i izjavu Labusa da je neminovno da se DSS-u vrate mandati u Skup{tini Srbije i da se raspi{u vanredni parlamentarni izbori, poru~io kandidatima da se ne me{aju u stvari koje nisu u nadle`nosti predsednika: "Predsedni~ki kandidati bi trebalo da ljudima govore stvari iz svoje budu}e nadle`nosti i ne bi trebalo da budu kandidati op{te prakse", da su parlamentarni izbori "stvar parlamenta", a "vra}anje ili nevra}anje mandata je stvar nadle`nih organa, a na predsedni~kim kandidatima je, i na Labusu, da gra|anima kaè {ta }e biti bolje u Srbiji ako on bude predsednik. Ako je jedino bolje to da }e biti izbori u nekim drugim organima, onda mislim da to nije dovoljno" rekao je \in|i} i izrazio nadu da }e Labus u narednih nedelju dana "na}i dovoljno razloga da ubedi gra|ane da glasaju za njega" u II krugu predsedni~kih izbora (RTS, 5. 10. 2002). Mi{ljenja o Z. \in|i}u su stalno bila podeljena i ~esto su se menjala, ~ak i me|u njegovim saborcima iz opozicije, a kasnije iz vlasti. Na primer, polovinom 1997. lider LSV-a, N. ânak izjavio za lidera \in|i}a da je "veoma opasna pojava na srpskoj politi~koj sceni", a za DS da je to "najsramnija prevara na srpskoj politi~koj sceni" (Politika, 22. 7. 1997), da bi dve godine kasnije bio sa njime u DOS-u. Ili, krajem 2001. gradona~elnik â~ka i lider NS-a V. Ili}, dotada{nji koalicioni partner \in|i}a, izjavio je: "Mislim da je premijer \in|i} zloupotrebio


Novi lideri na politi~koj sceni Srbije Devedesetih godina XX veka Srbija se nalazila u "predlogi~koj" fazi politi~kog razvoja. Politika se u zasnivala pre na podani~kom mentalitetu, na verovanju, na poverenju u lidere, nego na racionalnom izboru, na razumu i interesu bira~a. Ljudi su razmi{ljali o politici i glasali kao vatrene pristalice "svog" i ogor~eni protivnici drugih lidera, a kada bi usledilo razo~aranje, postajali su isto tako vatrene pristalice nekog drugog lidera i ogor~eni protivnici do ju~e oboàvanog politi~kog vo|e. Bezrezervnu odanost smenjivala je slepa mr`nja, a dobar deo bira~a je tumarao po labirintu partijske scene traè}i (i ~esto nalaze}i) nekoga ko iznova pothranjuje njihove iluzije. Onda kada, ipak, shvate da su ih izdale vlastite iluzije o svetu politike i liderima kojima su do tada iz sve snage klicali, kada shvate da ih svi bezobzirno iskori{}avaju, onda zapadaju u rezignaciju, apatiju, po~inju da se gade politike i politi~ara, ~ak i same pri~e o politici. Po~etak XXI veka karakteri{u velike politi~ke i ekonomske promene, ali i promene "liderske mape" Srbije: S. Milo{evi} ubrzo posle dolaska DOS-a na vlast biva isporu~en, a ne{to kasnije V. [e{elj se predaje Ha{kom tribunalu; lider DS-a i premijer srpske vlade Z. \in|i} biva ubijen; mnogi, {irem krugu gra|ana nepoznati, lideri malih ~lanica koalicije DOS-a postaju istaknuti dràvni funkcioneri, ali ubrzo, posle pada vlade DOS-a 2003. odlaze ponovo na margine politi~kog ìvota; M. Labus, lider novoformirane stranke G17 plus biva smenjen, itd. Od osniva~a relevantnih stranaka s po~etka devedesetih godina XX veka formalno i efektivno stranke vode samo V. Ko{tunica (DSS) i V. Dra{kovi} (SPO). Dodu{e, i pored tamnovanja u Hagu i Milo{evi} i [e{elj ostaju lideri svojih stranaka, daju iz zatvora uputstva, bivaju nosioci strana~kih izbornih listi (Milo{evi} do smrti, a [e{elj do parlamentarnih izbora 2007). Novi efektivni lider radikala T. Nikoli} ne propu{ta priliku da se "zakune na vernost" [e{elju, i najve}i deo promocije stranke i vlastite promocije zasniva na odbrani ha{kog optuènika, ali ipak ne samo da operativno rukovodi strankom, ve} u njenu politiku unosi neke nove elemente. U SPS-u posle smrti Milo{evi}a i u DS-u posle ubistva \in|i}a zapo~inje borba za njihove naslednike. I premda su percepcije i ocene ~itave plejade "starih" i "novih" lidera od strane gra|ana u to vreme sve diferenciranije (Videti Prilog br. 14 - Interpretacija rezultata faktorske analiza ocena lidera od strane gra|ana pred predsedni~ke izbore 2004. godine), predsedni~kim izborima 2004. godine kona~no su ustoli~ena dva "nova" najpopularnija lidera, kao personifikacije dve jasno socio-demografski profilisane i gotovo u svemu suprotstavljene ideolo{ke, politi~ke i vrednosne orijentacije. Tomislav Nikoli} - "druga violina" uspe{nija od "prve violine" Posle odbijanja SPS-a i JUL-a da sa radikalima formiraju izbornu koaliciju za izbore 2000. godine, SRS-u ne preostaje drugo nego da samostalno iza|e na izbore, a kao predsedni~kog kandidata nominuje "drugu violinu", zamenika predsednika stranke, T. Nikoli}a. Pre tih izbora, T. Nikoli}, stalno u senci V. [e{elja, ima relativno dobru poznapoverenja gra|ana, pogotovo nas iz DOS-a i preuzeo vlast, a zatim doveo mafiju na vlast i, siguran sam da je \in|i} najve}e zlo Srbije i da {to pre mora oti}i", dodaju}i: "Da sam znao, 5. oktobra pro{le godine, da }u zajedno sa svojim hrabrim â~anima i ostalim gra|anima Srbije, rizikuju}i svoj i njihove ìvote, dovesti na vlast Du{ana Mihajlovi}a i Zorana \in|i}a, nikada ne bih ru{io Milo{evi}a" (Glas Crnogorca, 4. 10. 2001). 93


tost (samo 10% bira~a nije bilo ~ulo za njega), ali tek petina bira~a ima pozitivno mi{ljenje o njemu, a polovina negativno, sli~no kao po~etkom te godine. Uz to, stabilno negativan rejting ima i V. [e{elj, koji svojim autoritetom pruà podr{ku kandidaturi Nikoli}a, pa je obim eventualnog transfera podr{ke od [e{elja ka Nikoli}u mogao biti mali (24% povoljnih mi{ljenja o [e{elju u odnosu na 20% povoljnih mi{ljenja o Nikoli}u), tako da ni [e{elj, a posebno Nikoli} (koji nije ni pominjan kao lider od najve}eg poverenja) nisu imali {anse u odnosu na Milo{evi}a i Ko{tunicu. O~ito da kandidatura Nikoli}a nije imala izborne, ve} neke druge razloge, pre svega da se zaustavi o~ito osipanje pristalica SRS-a pred ove izbore i zadrè preostale pristalice izbornom mobilizacijom. T. Nikoli} nije imao naro~ito pozitivan imid` ~ak ni me|u pristalicama SRS-a, mada su ga one smatrale po{tenim (50%), patriotom (48%) i sposobnim (42%). Predstave pristalica opozicije o T. Nikoli}u, pak, veoma su nepovoljne i dosledno negativno zasi}ene: nesposoban (24%), odbojan i nestru~an (po 23%), bez ugleda u svetu (22%), razmetljiv (17%), nepo{ten (15%), itd. T. Nikoli}u je i apsolutnove}inski zamerana nesamostalnost ("radi sve {to mu V. [e{elj naloì" - 59%), ~ak i od strane samih radikala (22%), dok mu ovo zamera ogromna ve}ina opozicionih bira~a (81%). Na ovim izborima T. Nikoli} doìvljava pravi debakl - osvaja manje od 300.000 glasova (6% iza{lih na izbore, a 4% upisanih bira~a). Posle dve neuspele [e{eljeve kandidature za predsedni~ke izbore 2002, jedina uteha radikalima mogla je biti to {to oba puta predsednik Srbije nije izabran, pa i 2003. prolazi bez predsednika Srbije, a N. Mi}i}, predsednica parlamenta, obavlja du`nost predsednika Srbije. To je godina u kojoj vlada "ostatka" DOS-a sa Z. @ivkovi}em jo{ uvek ima ve}insku podr{ku u parlamentu, da bi pred kraj godine, kada se podr{ka istopila, navrat-nanos bili raspisani novi predsedni~ki izbori. Na ovim izborima V. Ko{tunica ne u~estvuje, nezadovoljan odbijanjem parlamentarne ve}ine da ukine cenzus za predsedni~ke izbore, a najizgledniji kandidati su D. Mi}unovi}, kandidat "ostatka ostatka" DOS-a (naziv koji se koristi za DOS posle izlaska iz koalicije SDP-a), i T. Nikoli}, kandidat SRS-a. I pored boljeg rejtinga merenog odnosom pozitivnih i negativnih mi{ljenja, i pored toga {to su sve predizborne sondaè predvi|ale da }e Mi}unovi} osvojiti vi{e glasova, Nikoli} je osvojio gotovo 300.000 glasova vi{e od Mi}unovi}a, ali izbori ponovo nisu uspeli, jer je na birali{ta iza{lo oko 38% upisanih bira~a. Pred predsedni~ke izbore 2003. godine, T. Nikoli} unekoliko pobolj{ava rejting (Videti Prilog br. 15 - Promene rejtinga T. Nikoli}a), ali javnost smatra da nije dovoljno obrazovan da bi mogao uspe{no da obavlja funkciju za koju se kandiduje (48%), da je nepouzdan, "spreman da izneveri vlastita uverenja zarad vlasti" (41%), a posebno je i dalje bio ranjiv u pogledu nesamostalnosti. Sa druge strane, osnovna vrlina koja mu je pripisivana jeste patriotizam (17%), a zatim je vi|en i kao dobar govornik (11%), a re|e i kao sposoban i po{ten. Bira~i su ga smatrali i prodornim, znatno vi{e nego njegovog protivkandidata Mi}unovi}a, ali i ne toliko prodornim kao M. Dinki}a. Izuzetno retko su ga opaàli kao demokratu, stru~nog i perspektivnog, a niko mu nije pripisivao ugled u svetu. Odnos izme|u vrlina i mana kod njega bio je gotovo izjedna~en, {to zna~i da je predstava o njemu bila kontroverzna. Me|utim, tokom te kampanje Nikoli} je uspeo da donekle popravi imid`, jer je na njenom po~etku, u oktobru 2003, bio izrazito negativno percipiran (odnos vrlina i mana bio mu je 0,59), dok je posle osvajanja ve}eg broja glasova od Mi}unovi}a krajem 2003. pobolj{ao imid` u devet od petnaest osobina. Tada je vi{e percipiran kao sposoban, po{ten, dosledan, ugledan u narodu, saose}ajan i odgovoran, pri ~emu su prve dve osobine bile glavni ponderi za uspeh na izborima, jer 94


je svaku od njih vi{e od polovine bira~a navodilo kao osobine idealnog predsednika. Iako su mu i tada bira~i pripisivali mnoge mane, najpre odsustvo ugleda u svetu (22%), zatim nestru~nost (16%), odbojnost (13%), neskromnost (12%), pa i sklonost autokratiji i neperspektivnost (po 9%) i nedovoljne sposobnosti (8%), popravljanje njegovog rejtinga i imidà bili su naznaka uspona novog lidera na politi~koj sceni Srbije. Pred predsedni~ke izbore 2004, na kojima glavne takmace predstavljaju ponovo kandidati SRS-a - T. Nikoli}, kandidat vladaju}e koalicije DSS - G17 plus - NS - SPO - D. Mar{i}anin, kandidat DS-a - B. Tadi}, i kandidat grupe gra|ana B. Kari}, odnos pozitivnih i negativnih mi{ljenja u slu~aju T. Nikoli}a je isto nepovoljan kao i pred izbore 2003. godine (39% : 52%), ali Nikoli} se prvi put pojavio na drugom mestu (12%) kao lider od najve}eg poverenja (posle B. Tadi}a sa 16%). Dok se Nikoli}, dakle, jo{ sredinom 2003. veoma retko pominjao kao lider od najve}eg poverenja, za godinu dana postigao je najbolji rejting bilo koga lidera radikala (osim V. [e{elja pred izbore 1997). I predstave gra|ana o T. Nikoli}u su pred izbore 2004. izraènije i opet delimi~no pobolj{ane. Njega su tada, pre svega, smatrali patriotom i po{tenim (po 19%), sposobnim i upornim (po 15%), doslednim (12%), dobrim govornikom (11%), odgovornim i liderom koji razume ljude (po 8%), pa ~ak i da ima ugled u narodu (7%). Ipak, i dalje su mu pripisivane ozbiljne mane - da nema presti` u svetu (22%), da je razmetljiv (14%), nestru~an (12%), a smatran je najkompetentnijim za re{avanje samo dva od dvanaest ekspliciranih grupa problema - za{tita nacionalnih interesa i o~uvanje nezavisnosti zemlje, kao i obezbe|ivanje boljih zakona, pravde i reda, suzbijanje kriminala (po 27%). U I krugu predsedni~kih izbora Nikoli} osvaja najve}i broj glasova, ~ime potvr|uje da je najpopularniji politi~ar u Srbiji, ali u II gubi od drugoplasiranog iz I kruga B. Tadi}a, zahvaljuju}i kampanji u kojoj je uspe{no razbuktano antiradikalsko raspoloènje. Ukratko, sve vreme politi~kog delovanja, posebno od kraja 2000. godine trajne elemente imidà T. Nikoli}a ~ine vrline da je patriota, po{ten i skroman ~ovek iz naroda, ali i da je nestru~an, da nema ugleda u svetu, da je nesposoban, pa i razmetljiv. Svoje opstajanje na politi~koj sceni T. Nikoli} duguje doslednom legitimisanju kao "radikal" i kao "[e{eljev u~enik". Ipak, naizgled, ako ne i na re~ima, manje agresivan od [e{elja, umerenije gestikulacije, dobar govornik, ali unjkavog glasa, nedinami~an, a na momente gotovo nezainteresovan za sadràj koji izlaè i za sagovornika, ~ak i monoton, T. Nikoli} ostavlja uljudniji i blaì utisak od svoga uzora, pa je i svojom pojavom makar jednim delom doprineo rastu popularnosti SRS-a posle [e{eljevog odlaska u Hag. Na ovo se nadovezuju i neke novine u nastupu radikala (ublaàvanje antievropejskog naboja u pojedinim prilikama, kao u predsedni~koj kampanji 2004. godine, kori{}enje usluga agencija i savetnika za odnose sa javno{}u i politi~ki marketing i osavremenjeni format izbornih kampanja, ~ak i izbegavanje da se poslu{aju direktive mentora iz Ha{kog zatvora156), i sl). Neke novine u nastupu radikala pod operativnim vo|stvom T. Nikoli}a nisu bile ni trajnijeg karaktera ni dosledno primenjivane, pa i nisu mogle zna~ajnije ni da promene imid` stranke, ali mogu da budu nagove{taji izvesnog pacifikovanja SRS-a. Ipak, izborni uspesi radikala na parlamentarnim izborima 2003, a posebno 2007. godine pre su posledica sve {ireg nezadovoljstva gra|ana promenama izvr{enim posle 5. 10.

156)

Na primer, prilikom prihvatanja izbora za predsednika Narodne skup{tine Srbije uz podr{ku DSS-a 2007, uprkos zave{tanja iz [e{eljevog politi~kog testamenta da radikali ne ulaze u koalicije i odnose saradnje sa bilo kojom ~lanicom biv{eg DOS-a. 95


2000, pona{anjem me|unarodne zajednice i na~inom sprovo|enja reformi, brojnim korupciona{kim aferama i neprestanim sukobima unutar raznih vladaju}ih koalicija itd, nego popularnosti i kvaliteta imidà biv{eg i sada{njeg lidera SRS-a. Pri tome, klju~ni problem radikala posle 2000. godine ostaje gotovo nikakav "koalicioni potencijal" (Sartori), {to sa stanovi{ta duè vremenske perspektive, bez obzira na izborne rezultate, po~inje da ih optere}uje hipotekom ve~itih fakti~kih gubitnika - brojne izborne pobede koje ne donose i efektivno vr{enje vlasti mogu dovesti do trajnog kopnjenja izborne snage radikala. Miroljub Labus i Mla|an Dinki} - "eksperti" u politici M. Labus je ranije u{ao u politiku od M. Dinki}a, jo{ sa prvim danima DS-a, u kome je jedno vreme obavljao funkciju potpredsednika stranke. Ipak, potpuniju afirmaciju u politici postiù kao osniva~i ekspertske organizacije G17 plus, ~lanice DOS-a. Osim li~nih "ekspertskih" kvaliteta, imidì i Labusa i Dinki}a sna`no }e biti obojeni, dakle, ~elnim mestima u ekspertskoj organizaciji, afirmisanoj u demokratskim promenama 2000. godine. Sa konstituisanjem novih saveznih i republi~kih organa posle pobede DOS-a 2000. godine, M. Labus dobija mesto potpredsednika Savezne vlade, a M. Dinki} mesto guvernera NBJ, na {ta se nadovezuje i ~injenica da je G17 plus tvorac programa ekonomske reforme DOS-a, na kome je od prvih dana zdu{no bila angaòvana \in|i}eva vlada. Predstava o M. Dinki}u pred savezne izbore 2000. bila je slabo diferencirana s obzirom na njegovu nedovoljnu poznatost bira~ima, pri ~emu mu se ve} tada priznaje stru~nost, sposobnost i perspektivnost, posebno od strane pristalica opozicionih stranaka157). Nekoliko meseci kasnije, pred decembarske republi~ke izbore 2000, Dinki} je znatno pove}ao poznatost i postigao veoma dobar rejting meren odnosom pozitivnih i negativnih mi{ljenja (66% : 14%), pa je po popularnosti izbio na drugo mesto, odmah posle V. Ko{tunice. Rejting M. Labusa pred decembarske izbore 2000. godine, meren odnosom pozitivnih i negativnih mi{ljenja vrlo je dobar, i on je po rejtingu na tre}em mestu, odmah iza Dinki}a. U vreme konfrontacije sa V. Ko{tunicom na predsedni~kim izborima 2002. godine, rejting i M. Labusa i V. Ko{tunice ne{to pada, {to se moè pripisati kristalizaciji stavova ranijih pristalica DOS-a. I jedan i drugi lider stekli su punu afirmaciju u ovoj koaliciji i kao bliski saradnici u organima savezne dràve, a na ovim izborima su se pojavili kao suparnici: Ko{tunica je bio kandidat DSS-a koja je napustila DOS, {to mu je donelo smanjivanje pozitivnih mi{ljenja me|u pristalicama "ostatka" DOS-a, a M. Labus, iako kandidat grupe gra|ana, doìvljavan je kao kandidat "ostatka" DOS-a, odnosno DS-a, {to mu je donelo smanjivanje broja pozitivnih mi{ljenja me|u pristalicama DSS-a. Va`nije je bilo, me|utim, to da je Labus zna~ajno zaostajao za Ko{tunicom kao lider od najve}eg poverenja (8%:22%), {to je ukazivalo na njegove manje izborne {anse (Videti Prilog br. 16 - Promene rejtinga M. Labusa), {to su pokazali i rezultati izbora: u I krugu Ko{tunica je osvojio oko

157)

96

Avgusta 2000. godine 42% ispitanika nije ~ulo za M. Dinki}a. Pristalice DOS-a M. Dinki}a su smatrale perspektivnim (64%), sposobnim (46%), stru~nim (30%) i prodornim (20%), a pristalice SPO-a su mu priznavale stru~nost (35%), sposobnost (24%) i ne{to manje perspektivnost (15%).


150.000 glasova vi{e od Labusa, i njih dvojica su se plasirala u II krug, ali II krug izbora nije uspeo, pa Srbija nije dobila predsednika. Kampanja M. Labusa za ove izbore doprinela je daljem izgra|ivanju njegovog imidà kao "stru~njaka u politici", ~emu je doprinelo njegovo nagla{avanje nepartijskog statusa, odnosno odbijanje da bude kandidat "ostatka" DOS-a. Dosledno tome, on izbornoj agendi svog glavnog takmaca V. Ko{tunice, koja se fokusirala na o~uvanje Jugoslavije i dono{enje Ustava Srbije, suprotstavlja nastavljanje zapo~etih reformi, odnosno ekonomska i socijalna pitanja. Ovakva strategija kampanje ra~unala je na to da je u o~ima javnosti Labus vi|en kao daleko kompetentniji za re{avanje pitanja iz sfere ekonomije. Ipak, i pored te{ke ekonomske situacije i niskog standarda, bira~i su vi{e glasova dali onome koji im se predstavljao i koga su videli kao garanta o~uvanja DZ SCG158), a pre svega kao za{titnika nacionalnih i dràvnih interesa, politi~ara odlu~nog da uvede pravnu dràvu i suzbije kriminal i korupciju159). Drugi krak kampanje M. Labusa bile su optu`be na ra~un glavnog protivkandidata, V. Ko{tunicu. Na samom po~etku kampanje, predaju}i RIK-u potrebna dokumenta za kandidaturu, Labus je izjavio da zvani~no po~inje njegova kampanja za predsednika Srbije i obe}avao: "Ovo je druga~ija kampanja. Sa moje strane ne}e biti mr`nje i kritike drugih, ve} èlja da pokaèm Srbiji kuda treba da ide" (www.B92.net, 19. 8. 2002). Ipak, mnogo toga je negativno re~eno o Ko{tunici da bi se Labus mogao pohvaliti dosledno{}u. Kritikovao je Ko{tunicu i Ko{tuni~ine saradnike, njihove mahinacije u procesu privatizacije i saradnju sa prethodnim reìmom i sl, mada mu se to istom merom vra}alo160). Dalje, mnogi su kritikovali Ko{tunicu zbog izjave koju je dao u vreme kampanje da je RS samo "privremeno odvojena" od

158)

Ve} u to vreme M. Labus je iskazivao rezerve prema o~uvanju DZ SCG, {to }e ne{to kasnije postati jedan od klju~nih programskih stavova stranke G17 plus. 159) Septembra 2002. godine, Labus je ocenjivan kao kompetentniji od Ko{tunice u pogledu obezbe|ivanja: inostrane pomo}i i kredita (44% : 17%), oporavka privrede i ekonomski razvoj (35% : 19%), reformi privrede i dru{tva (33% : 22%), boljeg ìvotnog standarda, smanjivanja nezaposlenosti i siroma{tva (29% : 20%). Tek ne{to bolje je stajao u pogledu obezbe|ivanja boljih odnosa sa me|unarodnom zajednicom (33% : 30%) i bolje budu}nosti gra|ana, posebno mladih (25% : 23%), ali je znatno lo{ije u pogledu ure|ivanja odnosa sa CG (15% : 36%), smirivanja politi~ke situacije i razvoja demokratije (20% : 36%), ujedinjenja gra|ana Srbije na preporodu dru{tva (19% : 28%), pobolj{anju me|unacionalnih odnosa (22% : 35%), re{avanje problema KiM (12% : 21%), a posebno u pogledu za{tite nacionalnih interesa i nezavisnosti zemlje (16% : 37%) i dono{enja boljih zakona, uvo|enja reda i suzbijanja kriminala (16% : 30%). 160) Tako, vlasnik firme Ist point Z. Drakuli}, simpatizer i finansijer DSS-a, a kasnije i njegov kandidat za gradona~elnika Beograda, odbacio je optu`be izbornog {taba Labusa da je na tenderu za valjaonicu aluminijuma Seval u Sevojnu ponudio jedan dolar i da je u Upravnom odboru valjaonice sedeo zajedno sa nekim funkcionerima biv{eg reìma. "Da ste se barem udubili u ~itanje novina jasno bi vam bilo da nismo nudili dolar za Seval. Ponekad i dolar moè da bude veliki ako se te{ko zaradi. Vi, koji dugo ìvite na donacijama, to te{ko moète da shvatite", stajalo je u saop{tenju Drakuli}a. Drakuli} je ocenio da je "tragi~an rezultat" Labusove "reformske politike" to {to "nijedan od ~etiri renomirana u~esnika u tenderu za Seval koji su otkupili tender nije na{ao za shodno da ponudi ni taj jedan dolar". A za optu`be da je u Upravnom odboru valjaonice sedeo zajedno sa nekada{njim ministrom finansija Srbije B. Mila~i}em i predsednicom Beogradske banke B. Vu~i} negirao je re~ima: "To nije moglo ni fizi~ki biti ostvareno, po{to ja sedam godina nisam ulazio u Jugoslaviju. Za{to bi se ina~e, gospodine Labus, sastajali u Londonu". Drakuli} je, ina~e, ranije izjavio da je za kupovinu 70 odsto kapitala Sevala ponudio dràvi jedan dolar, ocenjuju}i da je ta ponuda bila povoljnija od slovena~kog Impola koji je pobedio na tenderu (Beta, 3. 9. 2002). 97


Srbije, a njima se priklju~io i Labus: "Izjava o promeni granica je predizborni trik koji }e ovu zemlju mnogo ko{tati. Ko{tunica na antiamerikanizmu èli da dobije izbore, a tako je radio i Milo{evi}, pa znamo kako smo pro{li. Mislim da je to opasan razvoj situacije i da svi predsedni~ki kandidati moraju da vode ra~una o zemlji, a ne o sebi". Iako je Ko{tunica tvrdio da je njegova izjava zlonamerno protuma~ena (www.B92.net, 17. 9. 2002), Labus }e ovu kritiku ponavljati u razli~itim prilikama. I pred II krug izbora Labus je nastavio sa kritikama Ko{tunice: "Koji je to program, koja je to vizija koja se nudi Srbiji? Srbija zna da, u stvari, ne zna {ta je program mog protivkandidata. Ono {to je objavio u novinama to je spisak sedam èlja. Ako je do èlja, ja imam 70 èlja, a vi 7.000 èlja. Zna~i, ako }emo da se takmi~imo u èljama, èlja ima koliko ho}ete, ali je pitanje s kim }ete da ostvarite to. Da li imate tim sa kojim moète to da ostvarite? Oni se stide svog tima. Da li znate kako moète da ostvarite? Oni ne znaju kako moè da se ostvari, ali zato znaju da kritikuju sve {to nije ura|eno", uveravao je Labus bira~e (www.B92.net, 5. 10. 2002). I, dok je Ko{tunica izjavljivao da je Labus ipak potreban Srbiji, Labus je odbacivao bilo kakvu saradnju sa Ko{tunicom ako pobedi na izborima (www.B92.net, 11. 9. 2002). I sam Labus je bio predmet mnogih kritika, mada ne toliko od strane samoga Ko{tunice koliko od ostalih kandidata, V. Ili}a161) i V. Dra{kovi}a. Ina~e, nominacija M. Labusa kao kandidata grupe gra|ana, nagla{en antipartijski format kampanje162) i kritike tada{nje vlasti izazvali su veliko nezadovoljstvo nekolicine lidera DOS-a. U DOS-u se najpre razmi{ljalo o zajedni~kom kandidatu koga bi podrào

161)

V. Ili}, kandidat na tim izborima 2002. najve}i deo kampanje posvetio je kritici vlasti, ali kako je o~ekivao da }e on i Ko{tunica u}i u II krug, Labus je bio njegova glavna meta napada, a tek preko njega i Z. \in|i} i njegova vlada. Od po~etka kampanje Ili} se àli da mediji favorizuju Ko{tunicu i Labusa, da Labus nenamenski tro{i dràvni novac (www.B92.net, 7. 8. 2002), pi{e pismo DOS-u u kome traì da ne podrì Labusa. Uz samohvalisanje da je DOS-u, "barem u njegovom izvornom smislu, NS dala veoma zna~ajan doprinos", ide i kritika Labusa koji je "nezasluèno, za sve vreme vlasti DOS-a u SRJ i Srbiji, obasipan po~astima i funkcijama, a da pobedi DOS-a 5. oktobra 2000. godine nije ni~im doprineo", da je Labus "bio jedini nosilac izborne liste DOS-a, u izbornoj jedinici Vrbas, koji nije izabran na pro{lim parlamentarnim izborima", da je na funkciji potpredsednika Savezne vlade "eksperimentisao i privatizovao", da je "doìveo debakl" pred Londonskim klubom privatnih banaka, da "nikada nije poloìo ra~une Skup{tini" i da je odgovoran za to {to jo{ nije zavr{eno pisanje Ustavne povelje budu}e Zajednice Srbije i Crne Gore" (www.B92.net, 16. 8. 2002). Ili} }e Labusa i desetak dana kasnije ponovo optuìti da vodi "prljavu" kampanju, zloupotrebljava medije, obmanjuje gra|ane (www.B92.net, 26. 8. 2002). Tokom posete Boru (30. 8. 2002), V. Ili} je ocenio da rejting predsedni~kog kandidata M. Labusa opada, jer "umesto da novac od kredita uloì u izgradnju kapitalnih objekata koji bi bili 'infuzija' za Srbiju, Labus je zaduìo zemlju za odràvanje socijalnog mira i vegetiranje naroda", i dodao da za "najozbiljnijeg protivnika" na izborima smatra predsednika savezne dràve i DSS-a V. Ko{tunicu (www.B92.net, 30. 8. 2002). âk i onda kada je odustao od kandidature, lider NS-a V. Ili} je nastavio sa kritikama Labusa i njegovih saradnika. Ocenjivao je da je Labus "autsajder na izborima", da }e II krug u}i kandidati DSS-a i SRS-a, Ko{tunica i [e{elj, da Labus "nije dobar kandidat za predsednika Srbije" jer bi za njega glasali i pripadnici nacionalnih manjina na jugu Srbije i Sandàku. "Onaj za koga bi glasao Riza Halimi ili Sulejman Ugljanin nije dobar kandidat za Srbiju. Nije da oni ne valjaju, ali ne}e nam valjda oni postavljati predsednika. Treba ve}inski narod da odlu~i", rekao je Ili} i ponovio da je protiv koncepta gra|anske dràve. Optuìo je i guvernera NBJ M. Dinki}a, da "poku{ava na svaki na~in da sa~uva vlast" i tvrdio da }e Dinki}, posle "promene vlasti u Srbiji, oti}i u zatvor" (www.B92.net, 18. 9. 2002). 162) "Ja ne}u da budem partijski predsednik, niti }u da promovi{em DS, niti DOS, ni G17 plus, niti bilo koju drugu partiju. Dosta je sa partijskim predsednicima. Srbija je zasluìla da ima 98


i DSS, i kao mogu}i kandidat pominjan je D. Mi}unovi}, a ukoliko DSS ne prihvati zajedni~kog kandidata ve}ina u DOS-u je bila spremna da podrì Ko{tunicu. No, kako su se dogovori zavr{ili bez uspeha, deo lidera DOS-a je krenuo u kampanju protiv Labusa, na primer D. Mi}unovi}163). Premijer Srbije i lider DOS-a, Z. \in|i} uklju~io se u Labusovu kampanju na mitingu kojim je otvorena kampanja, kao i na zavr{noj konvenciji, sa o{trim govorom protiv Ko{tunice. Ipak, \in|i} je vi{e odgovarao na napade kojima je bila izloèna vlada DOS-a i on kao premijer, nego {to je agitovao za Labusa, a u II krugu je Labusu uputio i odre|ene zamerke. Nezadovoljni podr{kom DOS-a, M. Labus i M. Dinki} od ekspertske grupe G17 plus krajem 2002. formiraju stranku, koja 2003. samostalno izlazi na parlamentarne izbore. Pred ove izbore rejtinzi obojice lidera G17 plus, Dinki}a i Labusa, pobolj{ani su. Dinki} je po odnosu pozitivnih i negativnih mi{ljenja izbio na prvo mesto (58% : 30%), a Labus na tre}e mesto (52% : 34%), posle B. Tadi}a, dok Ko{tunica pada na ~etvrto mesto. To predstavlja vrhunac popularnosti liderskog tandema G17 plus, pri ~emu }e Dinki} smanjivati zaostajanje za Labusom kao lider od najve}eg poverenja. Gra|ani su tada i Dinki}a i Labusa smatrali sposobnim (po 31%)164), stru~nim (38% : 40%), dobrim govornicima (10% : 9%), ali su obojica nisko ocenjivani u pogledu patriotizma, po{tenja, sposobnosti za empatiju i skromnosti. Imidì M. Labusa i M. Dinki}a bili su veoma sli~ni (o ~emu su svedo~ili jednak stepen odre|enosti vrlina i mana, a posebno i rang njihovih korelacija od 0,87), pa su bile male mogu}nosti da se komplementarno koriste. Ipak, ako ne u pogledu strukture, ono bar u pogledu istaknutosti nekih elemenata postojale su izvesne razlike: Labus je superioran u pogledu prestià u svetu (21% : 8%), a Dinki} je percipiran kao prodorniji (22% : 7%) i perspektivniji (17% : 8%). Od mana Labusu su najvi{e pripisivane nedoslednost (10%) i neskromnost (9%), a u ne{to manjoj meri i da je odbojan (7%) i nepo{ten. Dinki}u je najvi{e zamerana neskromnost (15%), a re|e nepo{tenje i odbojnost (po 7%), kao i nedoslednost (5%). Odre|enost ili istaknutost mana je bila ista za Labusa i jednog predsednika dràve za sve, i to je jedini uslov koji sam ja traìo od njih, da oni to prihvate, da slede}i predsednik Srbije ne bude partijski predsednik" izjavio je Labus posle sednice Predsedni{tva DOS-a na kojoj je izloìo izborni program i traìo podr{ku (www.B92.net, 17. 8. 2002). 163) Pored toga {to je otvoreno izjavljivao da ne}e podràti M. Labusa ("Smatrali smo da je degradiraju}e za pojedine partije da im grupe gra|ana postavljaju predsedni~ke kandidate" - www.B92.net, 30. 8. 2002), D. Mi}unovi} je kao predsednik Skup{tine DZ SCG zahtevao preispitivanje monetarne politike zemlje koju je vodio prvi saradnik Labusa, M. Dinki} ("Tri stotine godina politi~ka teorija Evrope ne radi ni{ta drugo nego pronalazi institucije za proveravanje. I ja ho}u samo to! Samo da znam {ta se de{ava. Ja ho}u kriti~ki da preispitam na{u monetarnu politiku! Do u detalj! Na to imam pravo!" - www.B92.net, 6. 6. 2003), ocenjuje da dinar ne bi bio ugroèn smenjivanjem Dinki}a (www.B92.net, 15. 6. 2003), ~ak i za tro{enje dràvnih para za finansiranje kampanje ("Ho}u odgovor na pitanje da li gospodin Dinki} ho}e da bude lider stranke, da tro{i dràvne pare za svoju kampanju, za skupu kampanju da pomo}u medija do|e na vlast, ili ho}e da bude ekspert NB, koja sa politikom ne treba da ima nikakve veze" - www.B92.net, 18. 6. 2003). 164) Sposobnost, stru~nost i presti` u svetu kao osobine Labusa kumulativno je navodilo ~ak 90% ispitanika. U redovima pristalica G17 plus Labusovu sposobnost isti~e 62% ispitanika (zbir tri ranga), a kao primarnu osobinu (samo prvi rang) 44% simpatizera ove stranke, ali to ~ine i mnoge pristalice drugih stranaka, na primer, DHSS (45%), DSS (29%), ta~no po jedna ~etvrtina demokrata, "otpora{a" i pristalica koalicije "Zajedno za toleranciju", jedna petina opredeljenih za SPO/NS, dok to najmanje ~ine socijalisti (9%). Sli~no je i u pogledu ocenu da je ovaj lider stru~an (ukupno je pominje 56% pristalica G17 plus). 99


Dinki}a i zna~ajno manja u pore|enju sa drugim liderima. Sa njihovim imidìma ni{ta se spektakularno nije de{avalo do pred kraj 2003. godine. Tada se opaànje Labusovih vrlina smanjuje, a opaànje mana ostaje isto, osim u jednom slu~aju: zna~ajno je smanjen broj ocena da nije patriota, odnosno da je izdajnik (sa 17% s po~etka 2001. na samo 3%). Tada je M. Labus smatran najkompetentnijim politi~arem za sprovo|enje reformi, ali sa zna~ajnim debalansom: dok je u pogledu ekonomskih reformi daleko ispred ostalih lidera, u pogledu politi~kih reformi zaostajao je i za Ko{tunicom (koji je, pak, ocenjivan kao potpuno nekompetentan za ekonomske reforme) i za Nikoli}em. I Dinki} se visoko kotirao, ali u pogledu ukupne, ekonomske, pa i politi~ke kompetentnosti znatno slabije je ocenjivan od Labusa (Videti Prilog br. 17 - Kompetentnost lidera za sprovo|enje politi~kih i ekonomskih reformi pred parlamentarne izbore 2003. godine). U to vreme najnagla{eniji elementi imidà Labusa i Dinki} predstavljali su i klju~ne elemente imidà stranke165). I upravo kraj 2003. predstavlja po~etak borbe Labusa i Dinki}a za lidersku poziciju u stranci, dok su ostali lideri G17 plus u njihovoj dubokoj senci166). Dinki} jo{ ne atakuje direktno na Labusa, ali ispituje svoje {anse167) i priprema teren. Pred predsedni~ke izbore 2004, Dinki}, a jo{ vi{e Labus, predstavljaju, posle Ko{tunice, najizglednije potencijalne kandidate vladaju}e koalicije, mnogo bolje od Mar{i}anina. Najzad, usloviv{i opstanak potpredsednika i ministara iz G17 plus u prvoj vladi Ko{tunice ispunjavanjem obaveza prema Ha{kom tribunalu, Labus ima iza sebe celokupno rukovodstvo stranke, ali }e ubrzo Dinki} i drugi ministri iz G17 plus pristati na kompromis sa Vladom, i posle sna`nog lobiranja u organima stranke iznuditi Labusovo napu{tanje mesta predsednika. U me|uvremenu, ispolji}e se neki negativni elementi imidà M. Dinki}a i M. Labusa koji nisu mogli biti "uhva}eni" instrumentarijumom sondaà javnog mnjenja. Ve} u vreme otvorenog distanciranja od DOS-a, a posebno u negativnoj kampanji za parlamentarne izbore 2003. i u vreme preuzimanja ~elne pozicije u G17 plus, èstina svakodnevnih obra~una sa politi~kim neistomi{ljenicima naglasi}e elemente imidà Dinki}a kao neprincipijelnog, brzog, ishitrenog, nedovoljno promi{ljenog, na momente i ostra{}enog politi~ara, kome je maltene neophodan mentor (na primer, ogra|ivanje Labusa kao predsednika stranke od pojedinih izjava Dinki}a, a zatim i pokajni~ka izjava Dinki}a da je nepromi{ljeno istupio). Imid` Labusa bi}e "dopunjen" osvetoljubivo{}u (formira stranku da bi se osvetio DS-u), elementima predstave o njemu kao nervoznom, dàngrizavom starom profesoru, koji o~ekuje bezrezervno uvaàvanje, lako menja saveznike i neprijatelje, itd.

165)

Pred parlamentarne izbore 2003. godine, u imidù G17 plus dominiraju dva elementa "ugled stranke i lidera u svetu" (29%) i "dobri lideri" (26%), pri ~emu je kvalitet lidera bio izuzetna komparativna prednost imidà G17 plus. Pore|enja radi, ovaj kvalitet SRS-u je priznavalo 15% ispitanika, DSS-u 12%, DS-u 11, a SPS-u 4%. 166) Ostali lideri G17 plus su bukvalno nepoznati gra|anima Srbije. Za T. Milosavljevi}a tada nije bilo ~ulo 45% gra|ana, za P. Markovi}a 60%, za K. Milivojevi} 64%, B. Jovanovi}a 67%, R. Jela{i}a 74%, M. Pajevi}a 78%, a ^. Anti}a ~ak 84% itd. 167) U strate{koj studiji za kampanju pred parlamentarne izbore 2003. godine koju je CPIJM IDN radio za potrebe G17 plus, na zahtev iz rukovodstva stranke, testirano je ko treba da bude nosilac izborne liste stranke - M. Labus, M. Dinki} ili da lista bude bez nosioca. Labus je uìvao daleko ve}u podr{ku od M. Dinki}a ne samo u op{tem uzroku (34% : 16%), nego i me|u pristalicama stranke (63% : 24%) 100


Dragoljub Mi}unovi} - izborni debakl kao vrhunac politi~ke karijere Za D. Mi}unovi}a se te{ko moè re}i da spada u "nove" lidere koji nastupaju posle 2000. godine, ali dve-tri godine posle pobede DOS-a, a posebno kandidovanje za predsednika Srbije 2003, predstavljaju njegov politi~ki vrhunac. Profesor BU, politi~ki disident jo{ od Studentskih demonstracija 1968, koji je sa grupom profesora 1975. otpu{ten sa Filozofskog fakulteta, ali i 1990. vra}en na fakultet, jedan je od osniva~a DS-a i prvi, mada kratkotrajni, predsednik ove stranke. Vi{e puta je bio poslanik u republi~koj i saveznoj skup{tini, a posebno aktivan u vreme demonstracija opozicije i studenata 9. 3. 1991, kada je posredovao izme|u vlasti i demonstranata. Posle sukoba sa Z. \in|i}em i smene sa mesta predsednika stranke (26. 12. 1993)168), napustio je DS sa jednim brojem osniva~a i uglednih ~lanova stranke i osnovao novu stranku - Demokratski centar (DC). Politi~ka ube|enja DS ne napu{ta, èstoke me|usobne optu`be sa \in|i}em iz vremena borbe za mesto predsednika DS-a zamenjuje me|usobna ignoracija, ali se Mi}unovi} li~nim autoritetom i popularno{}u u opozicionim krugovima nego snagom nove partije na ~ijem je ~elu, kako-tako odràva u politi~kom ìvotu pozicioniran "tu negde oko" DSa i drugih partija demokratske provenijencije. To je politi~ar koji nije izazivao gotovo nikakve sporove u opoziciji, sve vreme sa prili~no dobrim rejtingom, merenim odnosom pozitivnih i negativnih mi{ljenja, ali i politi~ar koji nikada nije figurirao kao lider od najve}eg poverenja (Videti Prilog br. 18 - Promene rejtinga D. Mi}unovi}a) ni kao kompetentniji politi~ar. To je lider koji se ne samo zbog poodmaklih godina, ve} i zbog neekstremnih stavova i spremnosti za kompromis, nudio kao "pomiritelj" u liderskim i strana~kim sukobima169). Najzad, to je lider koga je kao "zeca iz {e{ira" izvukao "ostatak ostatka DOS-a" za predsedni~kog kandidata, iako je godinu dana pre toga izjavljivao da }e na slede}im izborima koalicija DAN (DC, DA i SDP) samostalno nastupiti, dakle van DOS-a (www.B92.net, 24. 8. 2002), koji je pola godine pred izbore 2003. optuìvao DOS zbog "èlje za samouni{tenjem i destrukcijom" (www.B92.net, 21. 5. 2003), i koji je posle

168)

D. Mi}unovi} je za vreme ~etvorogodi{njeg predsednikovanja DS-om "preìveo" dva raskola unutar rukovodstva stranke. Po~elo je jo{ pre izbora 1990. neslaganjem dela rukovodstva sa nedovoljno nagla{enom nacionalnom komponentom u programu stranke i sa odlukom DS da iza|e na izbore, pa su K. âvo{ki i N. Milo{evi} napustili DS i formirali Srpsku liberalnu stranku (SLS). Pod pritiskom kritika, Mi}unovi} na sednici GO DS-a u Vrnja~koj Banji 8. 12. 1991. traì glasanje o poverenju, ali GO to ne prihvata i on ostaje predsednik. Ipak, raznim povodima pojavljivala se podela na "umerenije" krilo (tzv. praksisovci - D. Mi}unovi}, Z. \in|i}, Lj. Tadi} i dr.) i radikalnije krilo (tzv. liberali - V. Ko{tunica, N. Petrovi}, R. Stojanovi} i dr). Odnosi se zao{travaju 1992. povodom odbijanja DS-a da pristupi koaliciji DEPOS, a posebno povodom odustajanja od masovnih mitinga i demonstracija kao sredstva politi~ke borbe pred druge martovske demonstracije opozicije (9. 3. 1992), da bi ne{to kasnije, u vreme priprema Vidovdanskog sabora, DS izbacio parolu "Brzo, ali postepeno" i optuìo ostalu opoziciju zbog "avanturizma". Zbog neslaganja sa ovakvom politikom "liberalno" krilo napu{ta stranku, a od njega kasnije V. Ko{tunica osniva DSS i pristupa DEPOS-u. Mi}unovi} je ostao predsednik stranke posle oba ova raskola, ali su sukobi zna~ajno oslabili stranku i poziciju lidera, pa slede}i sukob sa \in|i}em 1993. godine Mi}unovi} ne}e "preìveti". 169) Tako, na primer, u vreme eskalacije sukoba Z. \in|i}a i V. Ko{tunice povodom oduzimanja mandata poslanicima DSS-a u republi~kom parlamentu tokom 2002. godine, D. Mi}unovi} se vi{e puta nudi kao posrednik, iskazuju}i izvesnu distancu i prema jednom i prema drugom lideru (Dnevnik, 2. 8. 2002). Svoju ponudu Mi}unovi} }e ponoviti i dva meseca kasnije (www.B92.net, 18. 10. 2002). 101


izbornog poraza 2003. gotovo jedva sa~ekao da B. Tadi} bude ustoli~en za novog predsednika DS-a, da bi svoju malu stranku "utopio" u DS i dobio funkciju predsednika Politi~kog saveta DS-a. Mi}unovi}eva prva kandidatura za predsednika Srbije 1997. bila je krajnje neuspe{na170), a kampanja nezapaèna. Paradoksalno, ali najvi{i domet njegovo politi~kog angaòvanja predstavlja kampanja za predsednika Srbije 2003, koja se ponovo zavr{ila debaklom. Pred ove izbore, Mi}unovi} ima bolji rejtinga meren odnosom pozitivnih i negativnih mi{ljenja (54% : 35%) od T. Nikoli}a (23% : 62%) i drugih kandidata, ali je to lo{iji rejting nego {to ga je Mi}unovi} imao u junu iste godine (59% : 26%). Osim toga, on ostvaruje i svoj najbolji, premda prili~no skroman, rezultat kao lider od najve}eg poverenja (6% : 3% T. Nikoli}a), pa su sve predizborne sondaè predvi|ale da }e osvojiti vi{e glasova. Ipak, osvojio je gotovo 300. 000 glasova manje od Nikoli}a, ali izbori ponovo nisu uspeli, jer je na birali{ta iza{lo oko 38% upisanih bira~a. Neuspeh predsedni~kih izbora 2003, a posebno neuspeh Mi}unovi}a moè se pripisati mnogim strukturalnim razlozima (sve ve}e nezadovoljstvo gra|ana funkcionisanjem institucija, razo~aranost ranijih pristalica DOS-a daljim rastakanjem koalicije i sl), sistemskim razlozima (preveliko bira~ko telo u koje su uklju~eni i Albanci sa Kosova, neaùrni bira~ki spiskovi, propisani izborni cenzus i sl), ali i situacionim razlozima (brojni politi~ki i finansijski skandali koji potresaju vladaju}u koaliciju, o~ekivanja nu`nih vanrednih parlamentarnih izbora, bojkot izbora od strane pristalica DSS-a i sl). Me|u ovim poslednjim, jedan zna~ajan razlog je bio lo{a izborna ponuda, odnosno lo{i kandidati, na {ta ukazuje istraìva~ki nalaz da ni na jednim izborima nije postojala tolika diskrepancija izme|u poèljnih osobina predsednika dràve i osobina koje su bira~i pripisivali kandidatima. Naime, imid` Mi}unovi}a je bio odre|eniji od imidà ostalih kandidata, a predstava o njemu najvi{e je korelirala sa redosledom osobina idealnog politi~ara (ro = 0.60, {to je u statisti~kom pogledu visoko signifikantno). On je imao i najbolji odnos vrlina i mana: gra|ani su mu pripisivali gotovo dva i po puta vi{e vrlina nego mana. I pored toga, imid` Mi}unovi}a bio je veoma deficitaran u pogledu nagla{enosti prvih pet osobina idealnog predsednika (sposoban, po{ten, odgovoran, ugledan u svetu i stru~an), a suficitaran u {estoj osobini po rangu zna~aja (demokrata), kao i jo{ dve, malo cenjene osobine (skroman, dobar orator), dok je Nikoli} imao samo jednu nagla{eniju osobinu - patriota, ali u to 170)

Na drugim predsedni~kim izborima 1997. godine, kao kandidat DC-a, Mi}unovi} je osvojio u I krugu ne{to vi{e od 86.000 glasova i nije se plasirao u II krug. Vi{e kao ilustraciju ~este nepromi{ljenosti politi~ara, nego kao ne{to {to zasluùje detaljniju analizu, treba re}i da je DC bojkotovao septembarske parlamentarne i predsedni~ke izbore. Ali, posle neuspeha prvih, Mi}unovi} re{ava da se kandiduje na drugim predsedni~kim izborima i postavlja skroman izborni cilj - osvajanje najmanje 100.000 glasova, u protivnom obe}ava da }e podneti ostavku (Dnevni telegraf, 22. 11. 1997). Kako ni taj cilj nije ostvario, podneo je ostavku koju, naravno, kao i u slu~aju nekih drugih lidera u nekim drugim prilikama, rukovodstvo stranke nije prihvatilo. Nominacija Mi}unovi}a na ovim izborima o~ito da je imala neizborne politi~ke ciljeve - pove}anje poznatosti i popravljanje rejtinga i imidà lidera, pripremanje stranke za neke naredne izbore i sl, ali zbog teìne izbornog debakla ni neizborni ciljevi nisu mogli biti ostvareni. [teta je bila mnogo ve}a od koristi, jer je Mi}unovi}eva nominacija predstavljala kr{enje dogovora ve}ine opozicionih stranaka da bojkotuju izbore. Valjda pou~en ovim iskustvom, Mi}unovi} se najpre premi{lja, a onda odustaje od kandidature na predsedni~kim izborima 2002. godine sa obrazloènjem da "ne èli da doprinese razbijanju bloka demokratskih snaga" (www.B92.net, 30. 8. 2002), iako je imao podr{ku ne samo koalicije DAN, ve} i ve}ine funkcionera DOS-a.

102


vreme i ona je bila nisko rangovana (Videti Prilog br. 10 - Predstave gra|ana o idealnom politi~aru i o nekoliko relevantnih lidera decembra 2003. godine). Lo{om izbornom ponudom mogao bi delom da se objasni nedovoljan izlazak bira~a na izbore, ali ne i izborni poraz Mi}unovi}a. Za izborni poraz vaàn razlog predstavlja lo{a kampanja D. Mi}unovi}a, ~ija je osnovna slabost bila neuverljivost. Od po~etka te godine, dok je jo{ uìvala kakvu-takvu podr{ku u parlamentu, vlada "ostatka" DOS-a uveravala je gra|ane da predsedni~ki izbori i nisu od velikog zna~aja budu}i da je funkcija predsednika uglavnom reprezentativna i da je dovoljno da Vlada i parlament uspe{no funkcioni{u. Me|utim, kada je Vlada izgubila podr{ku poslanika SDP-a i ve}inu u parlamentu, i kada su i vanredni parlamentarni izbori postali neizbe`ni, a situacija nije i{la u prilog "ostatku ostatka" DOS-a, Vlada èli da dobije na vremenu, pa se raspisuju predsedni~ki izbori, "ostatak ostatka DOS-a" istura Mi}unovi}a kao svoga "dòkera" i odjednom se menja pri~a - kampanja Mi}unovi}a proti~e u nagla{avanju va`nosti funkcije predsednika Srbije. Tako brza promena pri~e nije mogla da motivi{e, ina~e prili~no demotivisane, bira~e da u ve}em broju iza|u na izbore171). Osim toga, Mi}unovi} nije mogao da ra~una ni na podr{ku svih pristalica DOS-a172). Najzad, kampanju Mi}unovi}a pratili su i brojni proma{aji, kao na primer, obe}anje da }e, ako bude izabran za predsednika, odmah raspisati parlamentarne izbore. Obe}avati ne{to {to je bilo neizbe`no li~ilo je na demagogiju, i otvaralo pitanje za{to, ako je ve} imao podr{ku vladaju}e koalicije i bio uticajan, nije iskoristio uticaj da se parlamentarni izbori do tada raspi{u. Takvo obe}anje je moglo da ima za posledicu samo smanjivanje izborne motivacije onih koji nisu smatrali predsedni~ke izbore posebno va`nim, ali su bili spremni da iza|u na njih, jer su ih smatrali neophodnim u situaciji kada Vlada nema ve}inu u parlamentu. O kampanji D. Mi}unovi}a govore i rezultati istraìvanja CPIJM IDN sprovedenog u samom fini{u kampanje po kojima je 20% ispitanika smatralo da u njoj ni{ta nije bilo dobro, uz jo{ 19% onih koji nisu mogli da pomenu ni jedan jedini njen kvalitet. Kampanji je zamerano da je mlaka, da nije u stanju da uveri bira~e u va`nost predsedni~kih izbora (41% : 28% koji nisu mislili tako), da je centrirana na kandidata i da nedovoljno kritikuje protivkandidate (40% : 24%), dok je mnjenje bilo podeljeno u ocenama da li je stereotipna ("ista kao i kampanje drugih kandidata") i da li je prepuna samohvale i obe}anja koja kandidat ne moè da ispuni (u oba slu~aja po 35% : 35%). Ukratko, prihvatanjem predsedni~ke kandidature u veoma nepovoljnom trenutku i ispred uveliko iskompromitovane vlade "ostatka ostatka DOS-a", kao i izborom lo{e strategije kampanje, ~ini se da je Mi}unovi} dostigao vrhunac politi~kog angaòvanja kao tragi~ar tih izbora, odnosno da je iskori{}en od odlaze}e vlade za izvesnu konsolidaciju svojih pristalica. Boris Tadi} - pobeda forme nad sadràjem Neposredno posle ubistva premijera i lidera DS-a Z. \in|i}a, na ~elo Vlade i stranke dolazi njegov dotada{nji potpredsednik Z. @ivkovi}. Imid` Z. @ivkovi}a, i pored nekoli-

171)

Pred te izbore tek 26% ispitanika je smatralo da su predsedni~ki izbori veoma va`ni, uz 31% onih koji su smatrali da su tek donekle va`ni. Nasuprot tome, samo godinu dana pre toga, u vreme septembarskih predsedni~kih izbora 2002. godine 46% ispitanika je predsedni~ke izbore smatralo veoma va`nim, a jo{ 35% kao uglavnom va`ne. 172) Pred izbore 2003. godine D. Mi}unovi} je uìvao podr{ku tri ~etvrtine pristalica DS-a i samo dve tre}ine pristalica tada{nje vladaju}e koalicije, uz jo{ ne{to pristalica G17 plus i DSS-a. 103


ko vi{e spektakularnih nego efektivnih akcija (na primer, akcija "Sablja" u kojoj je uhap{eno vi{e od 11.000 gra|ana Srbije, a procesuirano samo oko 400), krajem 2003. godine iznena|uju}e je nepovoljan (odnos vrlina i mana ima koeficijent 0.54). Gra|ani su mu sa prili~no skromnim skorovima priznavali da je demokrata, da je sposoban i prodoran (po 9%), a istovremeno mu zamerali da je nestru~an, bez ugleda u zemlji i inostranstvu, kao i nedostatak patriotizmom i saose}ajnosti. Brojne manipulacije i mahinacije ubrzo }e dovesti do osipanja parlamentarne ve}ine i pada njegove vlade, pa je postavljanje B. Tadi}a za nosioca liste DS-a za parlamentarne izbore 28. 12. 2003. vi{e obe}avalo. Parlamentarni izbori decembra 2003. prili~no su jasno ocrtali odnos politi~kih snaga u Srbiji, a time i popularnost strana~kih lidera. Pred te izbore nosilac izborne liste DS-a B. Tadi} ima posle Dinki}a najbolji rejting meren odnosom pozitivnih i negativnih mi{ljenja (54% : 26%). Me|utim, u pogledu kompetentnosti za sprovo|enje reformi Tadi} se nisko kotirao (Videti Prilog br. 17 - Kompetentnost lidera za sprovo|enje politi~kih i ekonomskih reformi pred parlamentarne izbore 2003. godine), a i kao lider od najve}eg poverenja (6%) zna~ajno je zaostajao za Ko{tunicom (13%), pa i Nikoli}em (8%). Ipak, i ovakav rejting predstavlja uspeh i pokazuje uspon Tadi}a, budu}i da od 2001. godine nije pominjan kao lider od najve}eg poverenja, a da ga je sredinom 2003. pomenulo manje od jedan posto bira~a. Pred te izbore B. Tadi} poku{ava izvesnim kadrovskim promenama da olak{a teret hipoteke koju stranka nosi iz neposredne pro{losti, i u potpunosti personalizuje partijsku kampanju, ~ime postiè uspeh. Najzad, Srbija dobija predsednika sredinom 2004. godine, a ti izbori donose punu afirmaciju dvojici "novih" lidera - T. Nikoli}u i B. Tadi}u. Pred te izbore, Ko{tunica i Tadi} su izjedna~eni u pogledu odnosa pozitivnih i negativnih mi{ljenja (54% : 37% u slu~aju Ko{tunice, a 53% : 37% u slu~aju Tadi}a - Videti Prilog br. 19 - Promene rejtinga B. Tadi}a). Va`nije od toga bilo je to {to je pred te izbore Tadi}a kao lidera od najve}eg poverenja videlo 16% gra|ana, ~ime se ovaj lider prvi put pojavio na prvom mestu komparativnog rejtinga lidera. Sledili su Nikoli} sa 12%, koji se, kao i Tadi}, prvi put veoma skromno pominjao kao lider od najve}eg poverenja, tek sredinom 2003. godine, da bi za manje od godinu dana ostvario najbolji rejting bilo kog lidera radikala (osim V. [e{elja pred izbore 1997), pa Ko{tunica sa ne{to manje od 12%, [e{elj sa 5%, Kari} sa 4%, Labus sa ne{to manje od 4%, Milo{evi} sa 3% itd. Ovi podaci upu}ivali su na zaklju~ak da na tim izborima nije bilo o~itog favorita i da }e "mrtvu" trku voditi Tadi} i Nikoli}, budu}i da je Nikoli} mogao da ra~una na transfer podr{ke koji je jedan broj bira~a iskazivao [e{elju. U maju 2004. godine, tri nedelje pre I kruga predsedni~kih izbora, imid` Tadi}a karakterisali su uverenje javnosti da je on demokrati~an i nao~it (po 25%), da je dobar govornik (13%), perspektivan i da ima presti` u svetu (po 12%), po{ten (11%), odgovoran (9%), stru~an (8%), itd. Time je Tadi} pokazao da nagli rast njegovog komparativnog rejtinga, zapo~et posle ubistva Z. \in|i}a, prati i dopunjava i ovaj kvalitativni aspekt imidà. Od mana gra|ani su Tadi}u zamerali jedino razmetljivost (11%). U pogledu kompetentnosti, Tadi} se najbolje kotira na planu razvijanja dobrih odnosa sa me|unarodnom zajednicom (39%), zatim u pogledu obezbe|ivanja inostrane ekonomske pomo}i i kredita (27%) i doprinosa razvoju boljih me|unacionalnih odnosa (26%), ~ak i u pogledu doprinosa dono{enju novog Ustava, smirivanja politi~ke situacije i vra}anja poverenja u institucije (21%, gde je drugi D. Mar{i}anin sa 19%, {to je ina~e bio njegov najja~i "adut"). Imaju}i sve u vidu, plasman Tadi}a u II krug predsedni~kih izbora bio je izgledan. Tadi} je i u{ao u II krug, ali kao drugoplasirani, sa zaostatkom od oko 100.000 glasova, ali je u II krugu pobedio sa razlikom od 250.000 glasova i to ne 104


toliko zahvaljuju}i gotovo iznu|enoj i mlakoj podr{ci stranaka vladaju}e koalicije, koliko uspe{no orkestriranoj kampanji u kojoj se ponovo razbuktavano antiradikalsko raspoloènje. Neposredno posle predsedni~kih izbora 2004, rejting Tadi}a i dalje raste, {to bi se moglo pripisati efektu "priklanjanja pobedniku", ali }e ubrzo po~eti da stagnira, kao i rejting Nikoli}a odmah posle predsedni~kih izbora. Ipak, on i Nikoli} predstavljaju dvojicu lidera koji po popularnosti po~inju da dominiraju politi~kom scenom Srbije. B. Tadi} je na lidersku scenu Srbije doneo neke o~ite novine. Mnogi lideri su u ve}oj meri od njega posedovali mnoge vrline, smatrani kompetentnijim za re{avanje mnogih dru{tvenih problema i sl, ali nijednom lideru pre njega nije u toj meri pripisivana nao~itost, lep izgled i pona{anje. U vreme predsedni~kih izbora 2004. godine predstava o Tadi}u daleko manje je odgovarala idealnom predsedniku, nego predstava o Nikoli}u, Ko{tunici, pa ~ak i Kari}u173). Ipak, Tadi} je imao potencijal u imidù koji je mogao ubudu}e da menja sliku javnosti o idealnom politi~kom lideru tako {to }e uticati na podizanje "rejtinga" osobina kao {to su fizi~ka privla~nost (koja je kod nas, za razliku od niza drugih zemalja, nisko vrednovana), perspektivnost i demokrati~nost. Kao predsednik Srbije, uz permanentnu logisti~ku pomo} agencija i stru~njaka za odnose s javno{}u, ve{to koriste}i prili~no protokolarnu funkciju i brojne pesudodoga|aje koji prate njeno obavljanje, kao i publicitet koji prati obavljanje funkcije predsednika DS-a, Tadi} je uspeo da izgradi predstavu o sebi kao modernom, tolerantnom, saradljivom i perspektivnom dràvniku, strogo kontrolisanog pona{anja i odmerene retorike. Ipak, u odre|enim trenucima pokazao je i krajnju odlu~nost u raspravama sa liderima konkurentskih stranaka, a jo{ vi{e u obra~unu sa oponentima u vlastitoj partiji, ~ime je pokazao i granice svoje demokrati~nosti (na primer, odbijanje priznavanja frakcija i izbacivanje iz stranke posle poraza na partijskim izborima ^. Jovanovi}a i njegove Liberalno-demokratske frakcije). Pa`ljivo pripremani nastupi, izbalansirani stavovi i krajnje kontrolisano pona{anje u javnosti nu`ni su jednom predsedniku dràve. Ipak, preterivanja u tom pogledu ne samo da odvode Tadi}a ka prili~no uop{tenoj, na momente i ispraznoj retorici, ve} i oduzimaju njegovim nastupima spontanost. I, ma koliko se Tadi} trudio da ostavi utisak prirodnog pona{anja, spontanosti, ni u manje oficijelnim prilikama ne moè da se prikrije ili inscenacija ili, pak, utisak prenagla{ene spontanosti, a onda na momente, i nezgrapnosti i banalnosti. Ukratko, B. Tadi} je tip modernog politi~ara, ako ni po ~emu drugom, ono po izuzetnoj pa`nji koju pridaje image-building-u i aktivnostima na podru~ju odnosa s javno{}u. U tom smislu za njega moè da se kaè da predstavlja tip politi~ara kod koga forma dominira nad sadràjem, {to prate i neki pogrdni epiteti ("maneken") ili oni na granici uvreda ("punjeni fazan"). Bogoljub Kari} - kontroverzni tajkun u politici Pri~a o ìvotnom putu i uspehu B. Kari}a je pri~a o "ameri~kom putu ka uspehu" na srpski na~in. To je pri~a o muzikantu koji je sa bra}om svirao po svadbama i {atorima, 173)

Pred predsedni~ke izbore 2004. koeficijent ranga korelacije (statisti~ki zna~ajan na nivou pouzdanosti 95% ako je ve}i od 0.44) izme|u redosleda osobina idealnog lidera i redosleda osobina pripisanih T. Nikoli}u bio je 0.57, a V. Ko{tunici 0.54, {to zna~i da su njih dvojica bili percipirani bliì predstavi gra|ana o idealnom lideru nego B. Kari} (0.34), a naro~ito B. Tadi} (samo 0.08). 105


a koji je onda osnivanjem radionice za izradu lopata 1971. postao, kako se promovi{e, "pionir privatnog biznisa ne samo u na{oj zemlji ve} i u Isto~noj Evropi", da bi uz skute reìma S. Milo{evi}a stvorio poslovnu imperiju i postao jedan od najbogatijih ljudi Srbije. U me|uvremenu je pozavr{avao i {kole, pa dogurao i do titule magistra ekonomije. Njegovo politi~ko angaòvanje mediji beleè ve} po~etkom 1991, kada pregovara sa grupom ocepljenih poslanika SPS-a o formiranju SDP, ali od toga odustaje, da bi od oktobra 1998. do marta 1999. bio ministar bez portfelja u vladi koalicije SPS JUL - ND. Puni politi~ki anga`man zapo~inje kao kandidat za predsednika Srbije na izborima 2004, da bi u vreme kampanje najavio i osnivanje svoje stranke "Pokret Snaga Srbije" (PSS). Pred predsedni~ke izbore 2004. Kari} ima veliku poznatost, ali je mnjenje podeljeno: pozitivna mi{ljenja o njemu tek ne{to prevazilaze negativna (43% : 41%). Ipak, njegov rejting je ne{to bolji od rejtinga ostalih predsedni~kih kandidata, osim B. Tadi}a. Sa 4% gra|ana za koje je lider od najve}eg poverenja, Kari} je na tre}em mestu - iza Tadi}a i Nikoli}a. Kada je re~ o imidù, gra|ani su smatrali Kari}a prvenstveno sposobnim (34%) i preduzimljivim (23%), zatim upornim (15%) i prodornim (12%), pa i presti`nim u svetu (10%) i patriotom (7%), empati~nim (6%), odgovornim, uglednim u narodu, promi{ljenim i perspektivnim (po 5%), itd. O~igledno je da javnost B. Kari}a, kada je re~ o njegovim vrlinama, primarno percipira u atributima sposobnosti i aktiviteta, odnosno doìvljava kao uspe{nog i energi~nog lidera, {to je u skladu sa nazivom nove stranke ~ije je osnivanje najavljivao u predsedni~koj kampanji - "Pokret snaga Srbije" (PSS). On je uspeo da u imidù odrì balans izme|u osobina koje se kod drugih naj~e{}e pojavljuju u skladu sa modelom "klackalice" (ako je jedna osobina izraèna, druga - njoj konkurentna je potisnuta), pa je, na primer, Kari} istovremeno opaàn i kao prodoran i empati~an, ili kao prestiàn u svetu, ali i kao patriota. Od mana Kari}u su gra|ani pripisivali nepo{tenje (18% prema samo 2% onih koji su ga smatrali po{tenim), razmetljivost (17% prema samo 1% onih koji ga vide skromnim), da je lo{ govornik (16% prema 3% onih koji su mislili suprotno) i da je nestru~an (8%, mada ga je gotovo isto toliko smatralo stru~nim - 6%). Procenat odre|enosti vrlina Kari}a je ipak znatno ve}i nego procenat odre|enosti mana (48%:30%), {to zna~i da ga je javnost dominantno pozitivno percipirala174), pa je Kari} je po ovom kvalitativnom aspektu imidà bio plasiran na drugom mestu, samo iza Tadi}a. Dakle, i u slu~aju Kari}a susre}emo se sa stereotipnom predstavom "sposoban, a nepo{ten", jer je Kari} najbolje stajao u pogledu sposobnosti, a najslabije s obzirom na percepciju njegovog po{tenja (vs. V. Ko{tunice koga je javnost i dalje opaàla znatno po{tenijim nego sposobnim). Kari}a gra|ani su smatrali najkompetentnijim za obezbe|enje oporavka privrede i za ekonomski razvoj (24% prema 19% Tadi}a, 13% Nikoli}a) i za pobolj{anje ìvotnog standarda, ublaàvanje problema nezaposlenosti i siroma{tva (20% prema Tadi}evih 17% i Nikoli}evih 15%), a posle Tadi}a vi|en je i kao najkompetentniji za obezbe|ivanje inostrane ekonomske pomo}i i kredita (24%), i time se njegova kompetentnost, po ocenama gra|ana, uglavnom zavr{avala. Bilo je o~igledno, dakle, da je uo~i predsedni~kih izbora 2004. Kari} imao ozbiljan deficit u imidù s obzirom na to kako je javnost opaà njegovu kompetentnost za re{avanje niza unutra{nje politi~kih problema, osim pokretanja privrede.

174)

Pred izbore 2004. godine odre|enost vrlina u okviru predstava o predsedni~kim kandidatima je u slu~aju Mar{i}anina bila svega 33%, Nikoli}a 45%, a Tadi}a je 58%.

106


Predsedni~ku kampanju B. Kari}a karakterisali su veliki intenzitet, spektakularnost, ~ak i glamuroznost. Jedno od osnovnih promotivnih sredstava Kari}a bila je njegova BK TV, ali su glavni efekat imali njegovi promotivni skupovi po gradovima Srbije, obavezno preno{eni ne samo posredstvom BK i lokalnih medija, ve} i posredstvom zakupa vremena na drugim TV stanicama. U svim promotivnim aktivnostima glavna li~nost je bio sam B. Kari}, pra}en ~lanovima porodice i ~itavom svitom lica za zvu~nim titulama, ali uglavnom malo poznatim u javnosti. U svojim nastupima, B. Kari} je poku{avao i u dobroj meri uspeo da pomiri predstavu o sebi kao veoma bogatom ~oveku sa egzistencijalnim problemima velike ve}ine gra|ana, posebno svojih pristalica. To ga je odvla~ilo na teren socijalne demagogije, oprobanom i uvek efikasnom "mamcu" za pridobijanje lakovernih bira~a, pri ~emu je svoju "brigu o narodu" bojio nagla{enim paternalizmom; ali niz nedoslednosti, pseudoargumenata i, na momente, banalnosti nalazilo je svoju publiku175), ne samo socio-demografski, ve} i vrednosno i ideolo{ki heterogenu. Najpre, deo bira~a koji se opredeljivao za Kari}a nije imao jasno odre|ene i stabilnije politi~ke preferencije. Oni su se za njega opredeljivali na talasu op{teg i difuznog nezadovoljstva, ra{irenog me|u gotovo svim socijalnim grupama, koje je predstavljalo pogodno tlo da se "prime" elementi imidà Kari}a kao sposobnog, uspe{nog, bogatog, samouverenog ~oveka "iz naroda", biznismena koji se iz nu`de bavi politikom. To je bila pogodna kombinacija koja je kod dela bira~a na rubu bezna|a probudila nadu da se moè ìveti bolje, podstakla o~ekivanja neke vrste spasitelja Srbije. Zatim, to {to su, recimo, gubitnici u tranziciji, nezaposleni ili siroma{ni imali natprose~no pozitivno mi{ljenje o Kari}u, ne mora da zna~i da ga nisu doìvljavali kao kapitalistu (njegova strate{ka orijentacija na za{titu kapitala, na smanjivanje ingerencija dràve u ekonomiji, njegovo bogatstvo i bogatstvo njegove porodice i sl), {to potkrepljuje i veoma ra{ireno mi{ljenje da }e Kari}ev PSS {titi prvenstveno interese samog Kari}a (76%), privatnika (66%) i bogatih (64%). Kari}, dakle, nije mogao, a ni poku{avao da prikrije svoj socijalni status, bogatstvo i ambicije da ih posredstvom politi~kog anga`mana sa~uva. Ipak, to {to je uspevao da pridobije i gubitnike u tranziciji, siroma{ne i nezaposlene moè da zna~i da su ga oni videli kao "dobrog" kapitalistu. O ovome svedo~e i o~ekivanja gra|ana u pogledu vrednosti za koje }e se zalagati Kari} i PSS. Prvih pet elemenata koji defini{u njihov vrednosni profil jesu kapitalisti~ke vrednosti (57%), porodica (56%), po{tovanje tradicije i ekonomski razvoj (po 54%) i po{tovanje rada (52%). Kontekstuiraju}i ovakvo interesno i vrednosno pozicioniranje Kari}a u jeku predsedni~ke kampanje i na pragu formiranja PSS-a, mogu}e je izvu}i dva zaklju~ka: prvi, da je za deo bira~a Kari} predstavljao uspe{niju kombinaciju "radikalske" i "demokratske" politi~ke opcije nego kandidat vladaju}e koalicije Mar{i}anin, i drugi, da je Kari} pojedine elemente i jedne i druge opcije mogao uverljivije i prihvatljivije da zastupa, s obzirom da je bio oslobo|en hipoteke politi~ke pro{losti koja je pritiskala i radikale i demokrate. Takva kombinacija, uz sposobnost i odlu~nost kao elementima imidà Kari}a, izgledala je prihvatljivijom i delu pristalica DSS-a, u pore|enju sa elementima imidà lidera ove stranke Ko{tunice i njenog predsedni~kog kandidata

175)

Maja 2004. godine bilo je mogu}e na osnovu empirijskog istraìvanja izraditi profil pristalice B. Kari}a: ~e{}e ìvi u gradu nego na selu, ~e{}e pripada najstarijoj (60 i vi{e godina) ili najmla|oj (do 29 godina) nego drugim grupama bira~a, uglavnom ima osnovno obrazovanje ili srednju stru~nu spremu, daleko naj~e{}e je penzioner ili nezaposlen, a onda radnik, uglavnom je siroma{an gra|anin, gotovo bez izuzetka je Srbin, i uglavnom se smatra gubitnikom od smene reìma S. Milo{evi}a. 107


Mar{i}anina. Naravno, ostaje problem koliko je ovakvu kombinaciju raznorodnih elemenata mogu}e konzistentno programski razraditi i odràti na duì rok, posebno pod uticajem intenzivne kontrapropagande konkurenata koja se nije toliko ispoljila u vreme predsedni~ke kampanje, koliko posle ovih izbora, sa prvim nagove{tajima parlamentarnih izbora, {to se zavr{ilo podizanjem optu`nice protiv Kari}a i njegovim bekstvom iz zemlje. Ina~e, kandidatura i kampanja Kari}a nije mogla da ima izborne ciljeve, bez obzira na njegove izjave, i bez obzira na to {to se novoformirana agencija za istraìvanje javnog mnjenja Faktor plus upinjala da pokaè da je po podr{ci bira~a Kari} odmah iza Tadi}a i Nikoli}a, ~ak sa izvesnim {ansama i za plasman u II krug izbora. Ispadanje Kari}a iz predsedni~ke trke u I krugu bilo je izvesno, jer prema ~itavom nizu indikatora nije imao {ansi da "pretekne" nekog od dvojice favorita, a manje je va`no bilo da li }e se plasirati na tre}e ili ~etvrto mesto. Ali, ako Kari}eva kampanja nije imala izborne, ona je imala neskrivene politi~ke ciljeve - pove}anje vlastite popularnosti i popularnosti partije koju formira u cilju pripreme za naredne parlamentarne izbore, na kojima bi uspeh PSS-a predstavljao zna~ajnu garanciju o~uvanja Kari}eve velike, mada stalno osporavane, imovine. Uostalom, on je to i isticao u kampanji, u kontekstu kritike vlade V. Ko{tunice koja uspe{nim biznismenima, a posebno njemu, pravi ozbiljne probleme i onemogu}uje ih da realizuju planove. Uz to, odmah po okon~anju I kruga predsedni~kih izbora Kari} je poku{ao "trgovinu" svojim bira~ima - nudio je njihovu podr{ku Tadi}u u zamenu za mesto premijera u novoj Vladi (?), nije se libio od kupovine poslanika izabranih na listama drugih partija itd, ~ime su bile jasno iskazane njegove ozbiljne politi~ke ambicije. y y y Personalizacija politike ima za posledicu da odnos bira~a prema odre|enoj politici postaje potpuno individualiziran odnos bira~a prema odre|enom politi~aru. Ipak, iza personalizacije politike prikrivaju se dublji procesi koncentracije mo}i i bogatstva u jednom dru{tvu, bogata tradicija harizmatskih i populisti~kih vo|a i sl, a posebno je va`no uo~iti fiktivan karakter personalizacije politike. Do stvarne personalizacije ne dolazi, ne zato {to vlast nije koncentrisana u rukama sasvim odre|enih pojedinaca, ve} zato {to se formalni nosioci vlasti i stvarni kreatori njenih odluka personalno uglavnom ne poklapaju, a zatim i zato {to ni ti formalni nosioci funkcija vlasti nikada nisu predstavljeni publici u svojim zbiljskim osobinama, ve} posredstvom stereotipa. Li~nost, odnosno osobine politi~ara, samim ~inom marketin{ke "obrade" ve} su vrednovane, klasifikovane, sistematizovane, pa gra|aninu ne ostaje drugo nego da takvu predstavu u celini prihvati ili odbaci.

108

Tematske okosnice kampanja za parlamentarne izbore

Tematske okosnice parlamentarnih izbornih kampanja Prvi vi{estrana~ki izbori 1990. godine: srpsko dràvno i nacionalno pitanje Srpsko dru{tvo tokom devedesetih godina pro{log veka, od vremena raspada SFRJ, pa sve do 2007. godine karakteri{u o~iti simptomi privredne i socijalne krize i o{tri sporovi oko preure|enja odnosa u dru{tvu, ali sve vreme dominiraju pitanja dràvnog interesa Srbije i nacionalnog interesa Srba. U prvo vreme, do 1992. godine, svom o{trinom ispoljavaju se sporovi povodom odnosa u Federaciji, od sredine devedesetih godina XX veka pa do prvih godina XXI veka sporovi povodom odnosa Srbije i Crne Gore, a sve vreme povodom statusa Kosova i Metohije, poja~avano od 2000. godine, i pitanjem tzv. juga Srbije. Otvorena borba republi~kih rukovodstava krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina XX veka za ovladavanje "svojim" delom vi{ka vrednosti i o{tri ideolo{ki i politi~ki sporovi (prosocijalisti~ka vs. prokapitalisti~ka orijentacija; dominantan oblik vlasni{tva; jednopartijski vs. vi{epartijski sistem; karakter Federacije; poloàj pokrajina itd) dovode do sna`ne nacionalne homogenizacije, koja predstavlja najizraèniju karakteristiku dru{tvene i politi~ke scene pre raspada SFRJ, a u Srbiji sve do kraja devedesetih godina. Nacionalna homogenizacija je imala korene u kolektivnim frustracijama jo{ od po~etka XX veka, pa i iz ranije istorije, ali i u frustracijama zbog nere{enog nacionalnog pitanja u socijalisti~kom sistemu. Ipak, ona je jo{ vi{e "proizvo|ena" od strane nosilaca vlasti i pretendenata na vlast u biv{im jugoslovenskim republikama, jer su u njoj nalazili najsna`niju legitimizacijsku formulu. Nacionalna homogenizacija zasnivala se na problematizovanju dva me|usobno povezana pitanja: dràvnog i nacionalnog pitanja, a njihovo povezivanje omogu}ilo je zahvatanje {irokih i raznovrsnih segmenata socijalne osnove - od ekstremnih nacionalista do iskreno zabrinutih za sudbinu svoje dràve. No, ni uspostavljanje i legitimizacija novih reìma u biv{im jugoslovenskim republikama nisu doneli radikalno smanjenje me|unacionalnih tenzija. Pokazav{i se efikasnom u legitimizacijskim borbama tih godina, nacionalna homogenizacija je i kasnije instrumentalizovana prema potrebama dnevne politike novouspostavljenih reìma. I, dok su rukovodstva drugih republika svoju legitimizacijsku formulu gradila na antikomunizmu, antiautoritarizmu, antijugoslovenstvu, na imidù "`rtava" nacionalno ugroènih manjinskih naroda, reìm u Srbiji pretenduje da bude "stoèr", "matica", "legitimni naslednik Federacije", ~ime sve negativne elemente imidà biv{e Jugoslavije preuzima na sebe. U razbijanje SFRJ i otvaranje i re{avanje pitanja statusa KiM, a donekle i odnosa Srbije i CG, sna`no su bile involvirane i mnoge strane zemlje, osiguravaju}i realizaciju svojih interesa kroz podr{ku rukovodstvima ili pojedinim pretendentima na vlast. U vreme zapo~injanja tranzicije u zemljama Isto~ne i Centralne Evrope, Srbija u zapadnoj javnosti figurira kao "zadnji bastion komunizma", pa u toj "raspodeli" strane podr{ke ostaje orijentisana uglavnom na SSSR, a posle njegove dekompozicije na Rusiju. To je, me|utim, bio "partner" sasvim oslabljen vlastitim privrednim, dràvnim i politi~kim te{ko}ama da bi 109


mogao da bude kontrabalans Zapadu. Iako je reìm u Srbiji bio vi{e puta isprovociran otvorenim secesionizmom, ugroàvanjem poloàja Srba van Srbije, neprincipijelnim i ishitrenim potezima rukovodstava biv{ih jugoslovenskih republika, njegova permanentna "politika snage" umesto "politike dogovora", nekooperativnost prema Zapadu i nepromi{ljenost mnogih poteza zapadnih zemalja, odnosno "me|unarodne zajednice", zatezali su uè oko vrata Srbije, sve do ekskomunikacije iz me|unarodne zajednice (nepriznavanje SRJ, suspenzija iz KEBS i UN, uvo|enje ekonomskih sankcija itd). Pritisci na reìm S. Milo{evi}a su posebno sna`ni u vreme izbornih kampanja. Tako, u vreme parlamentarnih i predsedni~kih izbora 1992. EZ Edinbur{kom deklaracijom (13. 12. 1992) o{tro osu|uje reìm u Srbiji, a vrhunac pritisaka predstavlja izjava dràvnog sekretara SAD L. Iglbergera da su SAD i mnoge druge dràve stavile do znanja da smatraju S. Milo{evi}a za "glavnog pokreta~a rata" na prostoru biv{e Jugoslavije: "Zahvaljuju}i politici sada{njeg rukovodstva Srbije odnosi sa SAD i civilizovanim svetom su drasti~no pogor{ani... Politika koju vodi to rukovodstvo je kriminalna... Niko u ovoj zemlji nije u sva|i sa srpskim narodom. Me|utim, mi smo u dubokom, fundamentalnom sukobu sa politikom srpskog rukovodstva", izjavljuje Iglberger i upu}uje direktnu izbornu poruku: "Ostavljamo srpskom narodu da, ukoliko mu je stalo do odnosa sa SAD i drugim demokratijama, sam proceni koji od kandidata mu pruà ve}e garancije za ostvarenje promena u na{im odnosima" (Politika, 14. 12. 1992). Pritisci }e u pojedinim periodima popustiti (kao u vreme i neposredno posle Dejtonskih pregovora), ali se odnos prema reìmu u Srbiji u dugoro~nijoj perspektivi permanentno zao{trava, sve do bombardovanja SRJ i optu`nice Me|unarodnog tribunala u Hagu protiv S. Milo{evi}a i vi{e funkcionera Srbije za zlo~ine na Kosovu, odnosno sve do akcije UN na re{avanju statusa Kosova od 2005. do 2007. godine. Pritisci me|unarodne zajednice, me|utim, imali su protivure~ne efekte na izborno opredeljenje gra|ana u Srbiji. Izme|u ostalog, oni su pruàli osnovu reìmu S. Milo{evi}a da odràva, a po potrebi i osnaùje nacionalnu homogenizaciju, ali }e za time posezati s vremena na vreme i vlada V. Ko{tunice posle 2003. godine, na primer u vreme dono{enja Ustava Srbije krajem 2006. Jedna od funkcija izbornih kampanja jeste otvaranje rasprave o najaktuelnijim dru{tvenim pitanjima i kristalizacija stavova o pravcima njihovog re{avanja (Forman, 1966: 3). Tematsku okosnicu kampanje name}u aktuelna zbivanja u dru{tvu, programska orijentacija stranke i interesna orijentacija ciljne publike na koju se ra~una, ali i izbor odre|enog tipa kampanje. SPS se 1990. godine opredelila za strategiju tzv. konstruktivne programske kampanje, koja ne potencira ideolo{ke raskole, ve} insistira na nacionalnom jedinstvu, ne zagovara radikalne dru{tvene promene, ve} afirmi{e postignuto i "nove" mogu}nosti dru{tvenog razvoja, koja traì podr{ku za nastavljanje stvarno ili navodno zapo~etih procesa postepene transformacije dru{tva. Ovakva strate{ka orijentacija u na~elu odgovara partijama na vlasti, posebno onda kada nije preciznije profilisan identitet opozicionih partija, a zagovaraju se radikalne dru{tvene promene. Osim toga, ovakva strategija biva uspe{na ukoliko vladaju}a partiji uspe da nametne svoje tematske okosnice kao tematske okosnice celokupne kampanje, {to je bio slu~aj sa SPS-om. Opredeljenje SPS-a za konstruktivnu kampanju uslovilo je i dominaciju pozitivnih sadràja u njenim porukama: tek svaka deseta poruka SPS-a imala je negativan sadràj. Za razliku od partije na vlasti, opozicione partije su vodile izrazito ideolo{ke kampanje suprotstavljanja. Jedan od ciljeva ideolo{ke kampanje moè da bude modifikacija fundamentalnih politi~kih stavova bira~a, ali ovaj cilj je tek delimi~no mogao biti realizovan u kampanji opozicije 1990. 110


godine. Propaganda opozicije je donela artikulaciju razli~itih ideolo{kih opcija od vladaju}e. One su lansirane u javnosti i izvr{ile su izvesnu kristalizacije fundamentalnih politi~kih stavova bira~a u celini. Kampanja opozicije je privukla one koji su u takvoj artikulaciji na{li izraz svojih opredeljenja, ali je istovremeno mnoge druge gurnula ka socijalistima, jer nisu bili spremni za radikalne op{te, nedovoljno definisane promene. Masovnija modifikacija fundamentalnih politi~kih stavova, pak, podrazumeva dugoro~nu (long-term) kampanju, koju opozicija nije bila u prilici da vodi. Drugi cilj ideolo{ke kampanje moè da bude prilago|avanje identiteta i imidà partije temeljnim politi~kim stavovima i raspoloènju bira~kog tela. Ni to, me|utim, tada nije moglo biti "u igri" jer je opozicija predstavljala pre agens, nego izraz ideolo{ke polarizacije, ona se pre nametala bira~kom telu svojim ideolo{kim opcijama, nego {to je njegovo nezadovoljstvo artikulisala u programe reorganizacije dru{tva. Tre}a mogu}nost koju pruàju ideolo{ke kampanje - lociranje politi~ke debate na ideolo{ki teren, na kome se vide vlastite komparativne prednosti, ~inila se najrazlo`nijom sa stanovi{ta opozicije. Krah socijalizma u zemljama Isto~ne Evrope, dubina krize u Jugoslaviji i Srbiji i te{ki izborni porazi biv{ih komunisti~kih partija u drugim jugoslovenskim republikama pruàli su osnov za frontalno ideolo{ko suprotstavljanje i opredelili su okosnicu strategije kampanje opozicije - diskreditovanje partije na vlasti kao nosioca neprihvatljivih globalnih ideolo{kih opcija, odnosno pravaca razvoja dru{tva. Najizrazitiju ideolo{ku kampanju suprotstavljanja vodio je SPO, koji se pozicionirao kao izrazita antisistemska partija. U strukturi njegovih izbornih poruka 61% nema konkretno odre|en predmet promocije, ve} predstavlja op{tu kritiku komunisti~kog reìma, za~injenu brojnim istorijskim reminiscencijama (SPS ima 4 puta manje, odnosno 15% poruka bez odre|enog predmeta promocije, a DS 19%), pa je na ~etiri pozitivne dolazilo pet negativnih poruka SPO-a, dok je odnos pozitivnih i negativnih poruka DS-a bio uravnoteèn. Za razliku od SPO-a, kampanja SRSS je imala izrazita obele`ja programske kampanje: 72% njenih izbornih poruka je bilo posve}eno promociji vlastitih programskih stavova, pa su, u skladu sa takvim tipom kampanje, u strukturi njenih poruka dominirali pozitivni sadràji. No, bez obzira na ono na {ta su ra~unale opozicione partije, posebno SPO, opredeljenje za radikalnu ideolo{ku kampanju suprotstavljanja opredeli}e niz karakteristika njihovih kampanja, kao i na~in tretiranja tematskih okosnica koje je nametnula SPS. Izborna kampanja u Srbiji 1990. godine bila je koncentrisana na tri op{te teme: dràvno i nacionalno pitanje, perspektiva dru{tvenog i privrednog razvoja i pitanje razvoja demokratije. Stvaranje {irokog nacionalnog pokreta u Srbiji, u kontekstu sve agresivnijih nacionalnih pokreta u drugim jugoslovenskim republikama, dalo je pe~at svim politi~kim, kulturnim, pa ~ak i ekonomskim zbivanjima u Srbiji poslednjih godina predpluralisti~kog perioda. Op{ta nacionalisti~ka euforija nametnula je i glavnu tematsku okosnicu izborne kampanje 1990: srpsko dràvno i nacionalno pitanje. Njemu je posve}eno vi{e od ~etvrtine svih izbornih poruka, a tematizirano je kroz reafirmaciju srpskog nacionalnog bi}a (16%), pitanje poloàja Srba u drugim republikama, odnose u jugoslovenskoj zajednici (8%), pitanje poloàja Srba i Crnogoraca na Kosovu i poloàja autonomnih pokrajina (3%). Na osi pozicioniranja od "izrazito nacionalnih" do "izrazito projugoslovenskih partija" SPO se tada pozicionirao kao izrazito nacionalna partija, SPS i DS kao umerene nacionalne partije, a Savez reformskih snaga Srbije (SRSS) kao izrazita projugoslovenska partija. Po na~inu tretiranja srpskog nacionalnog pitanja sve zna~ajnije partije se pozicioniraju kao partije diskontinuiteta u odnosu na nacionalnu politiku iz vremena socijalisti~kog reìma. No, dok se SPS pozicionirala kao partija radikalnog 111


diskontinuiteta sa "starom", "komunisti~kom" nacionalnom politikom, SPO i DS se distanciraju i u odnosu na "novu" nacionalnu politiku SPS-a, kao "preru{ene komunisti~ke partije". Na temelju programskih stavova o nacionalnom pitanju, me|utim, malo je razloga za radikalno suprotstavljanje opozicionih partija SPS-u. Re{enje srpskog nacionalnog pitanja kao "dràvnog pitanja", izraèno u paroli "Svi Srbi u jednoj dràvi", i njegova realizacija kroz "~vrstu federaciju", uz dodatne epitete "demokratsku" (DS), "modernu" (SPS), "pravi~nu" (SPO), suàvanje prava autonomija itd, programski je stav svih zna~ajnijih partija Srbije. Distinkcije na planu nacionalnog pitanja, dakle, isforsirane su u kontekstu radikalnog op{teg ideolo{kog suprotstavljanja opozicije partiji na vlasti, bilo da se ona optuùje da koristi etni~ke sukobe da bi se nametnula kao za{titnik srpskih nacionalnih interesa, bilo da se diskredituje kao nedemokratska176). Srpsko nacionalno pitanje u kampanji 1990. najvi{e potencira SPO - posve}uje mu 40% izbornih poruka. Uostalom, SPO je i nastao na talasu bu|enja nacionalnog resantimana Srba, {to ga je, uz programsko-politi~ku konstantu - "politika nacionalnog pomirenja" i uz obilje nacionalno-istorijskih reminiscencija, obavezalo na takvu okosnicu kampanje. U bespo{tednom napadu na permanentnu "antisrpsku komunisti~ku politiku", sa svim njenim negativnim konsekvencama na dràvno-politi~kom, ekonomskom i kulturnom planu, SPO je video najve}e {anse da diskredituje i ~itav aktuelni "preru{en komunisti~ki" establi{ment. Celokupnu kampanju SPO, me|utim, proìma ideja restitutio in integrum. I to, ne samo kroz prizivanje "kolektivnog srpskog sna", reafirmaciju "svetosavskih duhovnih korena" i "kosovskog mita" u traganju za nacionalnim identitetom, ve} i kroz iscrtavanje novih srpskih granica i zahteve za promenama nacionalne strukture stanovni{tva na delovima teritorije u okviru "istorijskih srpskih granica"177). Uz to, kao poenta, idu i otvorene pretnje nesrpskom ìvlju ukoliko ne bude lojalno, o{tar sukob na promotivnom skupu u Novom Pazaru sa pristalicama muslimanske SDA, koji su spre~ile specijalne jedinice policije (septembar 1990), itd. SPO }e skliznuti na pozicije ekstremne nacionalisti~ke partije koja u potpunosti igra na kartu neoromantizma, zbog ~ega je SPO u mnogome delovao anahrono, kao zarobljenik ulep{ane slike pro{losti. I SPS je zarad nagla{avanja raskida sa ranijom "tvrdom" anacionalnom, projugoslovenskom srpsko-komunisti~kom orijentacijom, a u okviru tzv. difuzne propagande, obilato koristila literaturu, istoriografiju, feljtonistiku, retoriku, scenografiju i sl. proète neoromanti~arskim duhom, ali SPO je od nacionalnog romantizma napravio osnov svoga identiteta i imidà. I pored toga, SPO }e stalno imati probleme sa pozicioniranjem na nacionalnom pitanju zbog promena u pozicioniranju vladaju}e partije, odnosno zbog njene sve nagla{enije nacionalisti~ke pozici-

176)

177)

Na primer, inicijalni programski stav DS-a: "Nacionalno pitanje je za Demokratsku stranku, pre svega, demokratsko pitanje" (Pe~ujli}, Mili}, 1990: 287), biva zna~ajno modifikovan u tekstu prvog Programa i Statuta iz 1990. u stav: "Otuda je nacionalno pitanje za Demokratsku stranku, pre svega, demokratsko pitanje. Ali, nacionalno pitanje je za Demokratsku stranku i izuzetno va`no dràvno pitanje, tj. pitanje unutra{njeg ure|enja zajedni~ke dràve..." (1990: 5). I, dok prva varijanta diskredituje "komunisti~ke partije" (misli se na SKJ u celini i njegove delove) kao nedemokratske, jer koriste etni~ke sukobe da bi se nametnule kao za{titnici interesa pojedinih etni~kih skupina, drugom varijantom se delom legitimizuju ciljevi "nove" srpske oficijelne politike na planu re{avanja srpskog nacionalnog pitanja. SPO zahteva, na primer, uspostavljanje nacionalne, svojinske i dr. strukture na Kosovu prema stanju 6. 4. 1941. godine, ili definisanje granica sa Hrvatskom prema nacionalnom sastavu stanovni{tva od 1. 12. 1918. godine, sa svim krajnje radikalnim posledicama koje bi iz toga proistekle i po srpski i po nesrpski ìvalj.

112


je. Jer, jo{ u predpluralisti~kom periodu SPS je preuzela niz klju~nih politi~kih stavova opozicije, pre svega SPO-a, o srpskom nacionalnom pitanju, pa se u vreme izbora pozicionirala kao umerena pronacionalisti~ka stranka178) i potisnula SPO ka ekstremnoj nacionalisti~koj poziciji. Posle tih izbora, kada SPS pre|e na ekstremnije nacionalne pozicije u okviru "ratne politike", SPO }e ponovo biti prinu|en da promeni pozicioniranje - zauze}e umereniju pronacionalnu poziciju, a zatim }e pre}i na progra|ansku "mirotvora~ku politiku". I za DS je 1990. godine srpsko nacionalno pitanje jedna od tema kampanje, ali je to za nju, ipak, tre}a tema po zastupljenosti: posve}uje joj 15% poruka. SPS, pak, posve}uje nacionalnom pitanju tek du`nu pa`nju - oko 14% poruka, {to je moglo da izgleda neobi~no. Jer, ako je SPS do tih izbora ne~im stekla kredibilitet, to je ba{ na planu tretmana srpskog dràvnog i nacionalnog pitanja, pa se moglo o~ekivati da }e i kampanja SPS-a biti koncentrisana na ovu temu. No, socijalistima to nije bilo potrebno. Ve} izgra|en imid` S. Milo{evi}a i SPS-a kao odlu~nih boraca za "jedinstvo Srbije" i "pravedniji" dràvni status Srbije u Federaciji i status srpskog naroda u drugim federalnim jedinicama nikakva izborna kampanja opozicije nije mogla da poljulja. Zato su socijalisti za tematsku okosnicu kampanje odabrali druga, isto tako va`na pitanja, ona pitanja na kojima je trebalo "pokriti rupe" mnogo neuspe{nije politike, kao {to je pitanje privrednog i dru{tvenog razvoja. Nacionalno pitanje je bilo prisutno samo u onoj meri u kojoj je bilo potrebno SPS-u da potvrditi pozicioniranje kao umerene pronacionalne partije179). Drugi tematski kompleks u izbornoj kampanji 1990. predstavlja razvoj demokratije (20% poruka), a na pitanjima ljudskih prava i sloboda, razvoja vi{estrana~kog sistema i parlamentarizma (13%), organizacije srpske dràve (6%) i demokratizacije medija (1%) do{le su do izraàja razli~ite strategije kampanja. Opozicija je na ovom terenu imala izgra|enije stavove, posebno se u kampanji DS-a konstantno provla~ila ulep{ana slika demokratske stvarnosti prema zapadnim obrascima, ali je i ovaj tematski plan opozicija koristila pre svega da vladaju}u partiju prikuje na stub srama kao "zadnji bastion bolj{evizma". Vladaju}a partija je poku{avala i na ovom terenu da lansira "nov" imid` i da se oslobodi autoritarne komunisti~ke hipoteke. "Mi smo zapo~eli da ru{imo jednopartijski monopol, dinasti~ku vladavinu u Srbiji i Jugoslaviji" - govori jedan od lidera, R. Smiljkovi}, na izbornoj konferenciji SPS za Beograd (31. 10. 1990), stavljaju}i sebi i svojim partijskim drugovima u zaslugu, sasvim neopravdano, i to da su time "otvorili proces op{te dru{tvene demokratizacije u Jugoslaviji i Isto~noj Evropi" (Politika, 1. 11. 1990). Pa, ipak, razvoj demokratije je pitanje koje je SPS mogla da tematizuje sa najmanje kredibiliteta. Ina~e, ova tema je relativno podjednako bila zastupljena u izbornim porukama najzna~ajnijih partija: SPS joj posve}uje 24%, DS 25%, SPO 17%, a SRSS 9% poruka. Sa nagla{enim ideolo{kim kvalifikacijama je tretirano i pitanje izbora (9%) zbog toga {to niz ultimativnih zahteva opozicionih stranaka u vezi sa izbornim zakonom nije prihva}en. Izuzetno te{ka situacija u dru{tvu nametnula je pitanje dru{tvenog i privrednog razvoja u kompleksu ekonomskih i socijalnih tema kao tre}e pitanje po zna~aju u izbor-

178)

179)

Ovakvo pozicioniranje je bilo va`nije za SPS, jer se kao referentni okvir iz drugih republika, posebno iz Hrvatske, nametao ekstremni nacionalizam. Na primer, 53% izbornih poruka HDZ-a se odnosilo na uspostavljanje hrvatske dràvnosti kao ostvarenja "tisu}letnjih te`nji hrvatskog naroda", odnosno na "suverenost, samostalnost i slobodu", {to je sve sme{tano u kontekst borbe protiv velikosrpske i antimilo{evi}evske politike. (Vreg, 1992: 835, fusnota 3). SPS, na primer, odbija da u Ustavu Republike Srbije defini{e Srbiju kao dràvu srpskog naroda, i pored izrazitog protivljenja ekstremne nacionalisti~ke opozicije. 113


noj kampanji (18% poruka). Taj teren je bio pogodan opoziciji da istakne neodrìvost celokupnog socijalisti~kog sistema i nekompetentnost partije na vlasti da organizuje privredni i dru{tveni ìvot, da angaùje raspoloìve materijalne i ljudske resurse itd. Ovoj temi, me|utim, SPO posve}uje tek 13% poruka, tako da je ona ~etvrta po zna~aju u njegovoj kampanji. Demokrate posve}uju znatno vi{e prostora stanju u dru{tvu i mogu}nostima privrednog i dru{tvenog razvoja (29% poruka), pa ova tema dominira u njihovoj kampanji. I dok su teme iz privrednog i dru{tvenog ìvota, u senci globalnog ideolo{kog suprotstavljanja, sluìle opoziciji mnogo vi{e kao ilustracije za diskreditovanje partije na vlasti, dotle SPS od njih ~ini tematsku okosnicu svoje kampanje. âk 39% poruka socijalista je posve}eno ovim pitanjima sa izrazito pozitivnom konotacijom. I na tom planu SPS nastupa kao "dràvotvorna" partija koja zna da iskoristi poloàj vladaju}e partije: preduzima niz dràvnih mera i najavljuje niz projekata, koji, pra}eni izuzetnim publicitetom, ve{to stvaraju utisak o zapo~etom privrednom i dru{tvenom "preporodu"180). I pored o~iglednih proma{aja niza ovakvih poteza (na primer, fijasko zajma za privredni preporod Srbije) i nastavljanja nepovoljnih privrednih kretanja, intenzivna medijska promocija u~inila je svoje. Za razliku od katastrofi~ne slike koju {iri opozicija, vladaju}a partija priznaje ozbiljne probleme u dru{tvu, ali u kampanji, a jo{ vi{e posredstvom difuzne propagande, plasira razu|enu sliku dru{tva u kome je krenuo "novi investicioni ciklus", u kome se realizuje "Srpski program reformi", nastao kao "doprinos nauke u re{avanju dru{tvene krize", "koncentracije pameti" itd. Elementima socijalne utopije deluje se protiv kolektivne psihoze bezna|a koja se {iri na temelju realnih privrednih i dru{tvenih tokova i opozicione propagande. U kampanji SPS-a posebno se nagla{ava vlastita upravlja~ka kompetentnost, a dovodi u sumnju kompetentnost opozicionih partija: "Rukovo|enje dràvom je sloèn i odgovoran posao. Da se izvede zemlja iz ovako te{ke politi~ke i ekonomske krize zahteva veliko znanje i sposobnost, po{tenje, toleranciju i upornost. Veliki je rizik poveriti nekome dràvu na njegovu re~ da takve osobine poseduje" govori na mitingu u Titovom Uìcu B. Jovi}, predsednik Predsedni{tva SFRJ i jedan od lidera SPS-a (Politika, 5. 12. 1990). A dan posle toga, predsednik SPS-a i Srbije S. Milo{evi}, na mitingu u Novom Sadu uverava gra|ane: "Mi smo uspeli u svemu {to smo zapo~eli za protekle tri godine. Nema razloga za sumnju da }emo uspeti u velikom poslu koji smo, svi zajedno, zapo~eli na privrednom i dru{tvenom preporodu Srbije" (Politika, 6. 12. 1990). Privredni i dru{tveni razvoj bio je tematska okosnica i kampanje SRSS (~ak 56% poruka), {to je i bilo o~ekivano, budu}i da se njegova izborna platforma zasnivala na programu ekonomskih reformi tada{njem saveznog premijera i osniva~a partije, A. Markovi}a. Relativno je mala bila zastupljenost poruka koji se odnose na oblike svojine (4%), iako su na tom pitanju postojale vrlo zna~ajne programske razlike koje su iskazivale duboke ideolo{ke kontroverze. SPS se pozicionirala kao zagovornik "ravnopravnosti" svih oblika svojine, ali je i isticala dru{tvenu svojinu kao temelj daljeg razvoja socijalizma, protivila se njenoj privatizaciji, tragala za njenim titularom itd. SPO je bio za ukidanje dru{tvene i ravnopravnost ostalih oblika svojine, ali je u razvoju privatne svojine video osnovnu polugu dru{tvenog razvoja. DS se pozicionirala kao bezrezervni zagovornik

180)

Re~ je o nizu projekata i akcija, kao {to su raspisivanje narodnog zajma za preporod Srbije, utvr|ivanje Programa ekonomskih reformi, najava povoljnijih institucionalnih uslova za strana ulaganja, projekt slobodnih carinskih zona itd.

114


privatne svojine i izloìla je program besplatne deobe akcija svim punoletnim gra|anima itd. Ako se potiskivanje svojinskih odnosa u drugi plan izborne kampanje SPS-a moè objasniti takti~kim razlozima - pre}utkivanje nekih elemenata programskog kontinuiteta sa SKS-om koji su mogli biti disfunkcionalni u gra|enju "novog" imidà stranke, dotle se retko tretiranje ovog pitanja od strane opozicije moè objasniti suènim prostorom za medijsku promociju, suàvanjem tematskih prioriteta i supsumiranjem odnosa vlasni{tva pod op{ta ideolo{ka suprotstavljanja sa SPS-om na osi "komunizam - antikomunizam". U ovome se moè na}i i deo obja{njenja za veoma malu zastupljenost socijalnih pitanja u kampanjama opozicionih partija i pored veoma nepovoljnog materijalnog poloàja velikog dela stanovni{tva: DS socijalnim pitanjima posve}uje 4%, a SPO tek 1% poruka. Osim o{tre kritike stanja, dakle, opozicija se suo~ila sa nemogu}no{}u iznalaènja atraktivne kontrapropagande u odnosu na niz poteza partije na vlasti preduzetih neposredno pred izbore u cilju pobolj{anja poloàja pojedinih socijalnih kategorija. Socijalnim pitanjima SPS posve}uje 9% poruka, skoro dva puta vi{e nego sve druge stranke zajedno, a "Zemlja seljacima", "Plate radnicima" ili "Penzije penzionerima" mogli su biti neki od slogana koji bi izrazili sadràj aktivnosti dràve. Iako je re~ o palijativnim merama, intenzivnim publicitetom dràvnih medija stvarao se utisak da je "krenulo na bolje", a SPS i Milo{evi} postiù spektakularne izborne pobede181). Opredeljenje za strategiju ideolo{kih kampanja suprotstavljanja donelo je opozicionim partijama nagla{en, ali i sadràjno {tur antisistemski imid`. Orijentacijom na diskreditovanje protivnika, opozicija je suzila ionako uske mogu}nosti vlastite promocije. âk i u svojim partijskim glasilima ona skoro dva puta vi{e prostora posve}uje kritici vladaju}e partije i njenih lidera, nego sopstvenoj promociji. Opozicija nije imala preciznije definisane pravce transformacije dru{tva, ve} se opredelila da izbornu borbu locira na najop{tijem ideolo{kom planu: "komunizam - antikomunizam". "Antikomunizam" kao ideolo{ka orijentacija omogu}uje okupljanje naj{ireg bloka opozicionih snaga, ali na njoj se ne moè zasnovati nikakva konstruktivna kampanja, kampanja "za", ve} samo kampanja "protiv", kampanja u kojoj se osporavanju op{ti i konkretni programski stavovi i politika partije na vlasti i njena kompetentnost da vlada, ali i jo{ vi{e uop{teno negira celokupno komunisti~kog nasle|e i dru{tveno-ekonomski i politi~kog sistem uspostavljen oktroisanim jednopartijskim Ustavom Republike Srbije. Zbog toga je u izbornoj borbi za vlast 1990. godine izgledalo kao da opozicija traì blanco poverenja bira~a da sru{i postoje}i reìm, bez predo~avanja razvijenijih projekata razvoja pojedinih sektora dru{tva. Najzad, zbog toga {to operi{e op{tim ideolo{kim opcijama, propaganda opozicije je isprovocirala bira~e da budu "za" ili "protiv" neke od ponu|enih ideolo{kih opcija, koje je bilo mogu}e samo en bloc prihvatiti ili odbaciti, a to je bilo previ{e za veliki deo bira~a socijaliziranih u socijalisti~kom reìmu182). No, osim neposrednih negativnih izbornih posledica, deficitarnost "pozitivnih" programa opozicije imala je i dugoro~nije posledice. Bez razvijenijih programskih opredeljenja opozicione partije }e se i narednih godina zaplitati u brojne nedoslednosti.

181)

182)

Na parlamentarnim izborima 1990. godine, odrànim po dvokru`nom ve}inskom sistemu, SPS je osvojila 46% glasova (33% ukupnog bira~kog tela), odnosno 194 od 250 mandata (78%). Na republi~kim predsedni~kim izborima, odrànih istog dana kada i I krug parlamentarnih izbora, Milo{evi} je pobedio u I krugu sa 65% glasova (47% ukupnog bira~kog tela). I pored najavljivanja pobede, na ovim izborima SPO je osvojio 16% glasova (11% upisanih bira~a) i 19 (8%) mandata, a DS 7% glasova (5% ukupnog bira~kog tela) i 8 (3%) mandata. 115


Izborna kampanja 1990. godine u Srbiji se nije zasnivala na segmentaciji izbornog tela, pa nije ostvareno ni neophodno prilago|avanje izbornih poruka posebnim ciljnim grupama. To je bila kampanja koja se obra}ala svim bira~ima183), a deo razloga za to treba traìti u karakteru zna~ajnijih partija u Srbiji kao catch-all partija, partija konglomeratskog tipa, odnosno u nedovoljnom utemeljenju partija u pojedine socijalne slojeve, kao i u lociranju kampanje na plan globalnih ideolo{kih opcija (komunizam - antikomunizam). Majski savezni i decembarski republi~ki izbori 1992. godine: nacionalni i dràvni interes vs. alternacija na vlasti i reforma dru{tva Prvi vi{estrana~ki republi~ki parlamentarni i predsedni~ki izbori 1990. nisu doneli relaksaciju tenzija u dru{tvu, naprotiv. Ogromna parlamentarna ve}ina socijalista u parlamentu, ne toliko posledica izbornog odnosa snaga koliko izbornog sistema, i zadràvanje svih poluga vlasti u rukama SPS-a izazvalo je niz krajnje negativnih posledica. Jednopartijski sistem je transformisan u predominantan-partijski sistem u kome je konfiguracija mo}i takva da jedna partija potpuno neometano vlada. Osim toga, umesto da predstavlja izraz socijalno-funkcionalne segmentacije dru{tva, vi{estrana~ki sistem postaje nereprezentativno institucionalizovan izraz duboke ideolo{ke polarizacije. I, najzad, umesto da vi{estrana~ki parlament bude najvi{a demokratska institucija u kojoj se artikuli{u razli~ite opcije i gradi demokratski konsenzus, on je postao mesto formalnog pretakanja politi~ke volje SPS-a u zakone i odluke, bahatog pona{anja parlamentarne ve}ine, ostra{}enih rasprava ad hominem i pretvaranje opozicije u tzv. neodgovornu opoziciju, onu koja je neselektivno protiv svega {to predlaè parlamentarna ve}ina. Posledica zao{travanja politi~kih sukoba bila je nemogu}nost mobilizacije najzna~ajnijih politi~kih snaga u cilju preokretanja sve izraènije tendencije raspada sistema (ishitrena dràvotvorna re{enja, katastrofalna privredna kretanja i osiroma{enje naj{irih kategorija stanovni{tva, kolaps dru{tvenih delatnosti, pravna anarhija, plja~ka dru{tvene imovine, brojne malverzacije i sl), uvla~enja dru{tva u ratne sukobe u Hrvatskoj i BiH i me|unarodne izolacije Srbije. Na sna`nu politi~ku ofanzivu opozicije tokom 1991. i u prvoj polovini 1992. godine, kao i na poja~an pritisak me|unarodne zajednice, srpski reìm odgovara ubrzanim pripremama za formiranje "nove", "tre}e" ili, pak, "krnje" Jugoslavije. Inicijativa je bila u skladu sa temeljnom orijentacijom SKS/SPS na o~uvanje najpre cele, a zatim, makar i "krnje" Jugoslavije kao federalne zajednice. Time su pothranjivane i sna`ne nade srpskih enklava u drugim republikama biv{e Jugoslavije da se uspostavlja matica i njihovog eventualnog okupljanja pod okrilje "nove" Jugoslavije. To je istovremeno bio i odgovor na veoma nepovoljan me|unarodni poloàj u kome su se na{le Srbija i CG posle me|unarodnog priznanja "secesionisti~kih" republika i uslovljavanja me|unarodnog priznanja Srbije i CG. Formiranjem SRJ je trebalo, dakle, da se legitimizuje kontinuitet Srbije i CG sa biv{om SFRJ i obezbedi status sukcesora u me|unarodnim odnosima. Kampanja SPS-a za majske izbore 1992. godine sadràjno je krajnje siroma{na. Ne pokre}u se nove, niti reafirmi{u stare politi~ke ili ideolo{ke teme. Vlasti u Srbiji su tvrdile da "za

183)

Tri ~etvrtine izbornih poruka je bilo upu}eno svim gra|anima, a u tom pogledu gotovo da nije bilo razlika izme|u najzna~ajnijih partija (Slavujevi}, 1993: 93 i Prilog 23 i 24).

116


izbore postoje svi uslovi" (B. Jovi}, Politika, 27. 5. 1992), mada su do tada odbijale da raspi{u lokalne izbore zbog "neposredne ratne opasnosti". One tvrde da je formiranje SRJ ne samo najvi{i istorijski interes srpskog i crnogorskog naroda, ve} i jedini put nacionalnog opstanka, pa Milo{evi} uverava gra|ane da }e sa konstituisanjem savezne dràve biti stvoreni uslovi za ublaàvanje sankcija (Politika, 29. 5. 1992), ~ak za stabilizaciju privrede i rast standarda184). Za kampanju reìma je od izuzetnog zna~aja i to {to je "propaganda rata" na vrhuncu, pa je bilo o~ito da izbore dobija reìm koji u kolektivnoj psihozi op{te nacionalne ugroènosti jo{ uspeva da nametne svoje vi|enje uzroka i posledica raspada biv{e Jugoslavije i ratnih sukoba, da se predstavi kao ratni pobednik, da diskredituje neprincipijelnu politiku ~elnika me|unarodne zajednice i opoziciju kao njihove pomaga~e itd. Glavni cilj kampanje je bio, dakle, da se podstakne izlazak gra|ana na izbore kako bi se re{ilo "egzistencijalno pitanje nacije" - o~uvanje dràvne zajednice, a ~itava kampanja se vodila u krajnje nagla{enom patriotskim tonu i sa tematskom okosnicom koji nisu dozvoljavali nikakvo iznijansirano pozicioniranje. Moglo se biti samo "za" ili "protiv" izbora, a time i "za" ili "protiv" Jugoslavije. "Izbori za spas dràve" slogan je vladaju}e i proreìmskih partija, ~iji je "normalni" nastavak èstoka osuda "doma}ih kolebljivaca i izdajnika" (B. Jovi}, Politika, 27. 5. 1992), a "Srpskom pokretu obmane" se pridruùje i "Demo(no)kratska opozicija". Ipak, sve to je dobilo tek polovi~nu podr{ku bira~kog tela, iako se reìm za obezbe|ivanje izlaska bira~a na izbore posluìo jo{ jednim lukavstvom - istovremeno je odràno i referendumsko izja{njavanje gra|ana Srbije o njenim dràvnim obele`jima, o ~emu su, ina~e, vo|ene èstoke rasprave. Poseban ton celokupnoj "propagandi rata", a u okviru nje i kampanji za majske izbore 1992, davala je ekstremno agresivna nacionalisti~ka i kontraopoziciona kampanja SRS. I mada su V. [e{elj i SRS najpre sami stvarali, a zatim i sve vi{e dobijali publicitet u medijima, tek ova kampanja otvorila im je {iroke mogu}nosti promocije, budu}i da su njihovi nagla{en nacionalisti~ki i kontraopozicioni stav uìvali punu naklonost reìma i dràvnih medija. Iako se tematska okosnica promotivnih aktivnosti SRS-a i njenog lidera - nacionalni i dràvni interes, poklapala sa okosnicom socijalista, posebnost kampanje radikala je u tome {to su oni nacionalni interes shvatali u ultranacionalisti~kom smislu. Preko krajnje "jednostavnih" re{enja, lider SRS-a dolazi do ekstremnog radikalizma u pogledu sredstava realizacije nacionalnog interesa - primena oruàne sile, teritorijalne pretenzije, revan{izam, princip retorzije, etni~ko ~i{}enje srpskih prostora itd, pri ~emu }e se javno hvaliti kako je me|u prvima na listi ratnih zlo~inaca Komisije UN. Kampanja SRS-a za majske, ali i slede}a za decembarske izbore, predstavljala je, izvesno, do ekstrema dovedenu varijantu propagandne strategije vladaju}eg SPS-a. Vladaju}a partija se koristila ekstremnom nacionalisti~kom i kontraopozicionom kampanjom SRS-a kao "probnim balonom", u cilju ispipavanja pusla, a zatim i pripremanja javnosti za niz

184)

"Mi o~ekujemo da ~im bude izabrana Savezna vlada, ona u najskorijem roku, na bazi rada mnogih stru~njaka koji ve} pripremaju za to potrebne elemente, iza|e sa jednim efikasnim programom protiv inflacije i s jednim efikasnim programom stabilizacionih tokova", govorio je S. Milo{evi} na Novosadskom sajmu, i jo{: "Oslonjeni na ovako sna`nu poljoprivredu i sa razvijenom energetikom, uz ekspanziju investicija, a krupnim radovima koji treba da uslede na izgradnji glavnih saobra}ajnica, autoputeva, modernizaciju èljeznice i niza drugih industrijskih grana, uz jedan proces ra|anja na hiljade novih, pre svega privatnih, manjih preduze}a, mi moèmo o~ekivati brze i zna~ajne promene privredne strukture i na toj osnovi porast proizvodnje i porast standarda u celini" (Politika, 23. 5. 1992). 117


poteza reìma, kao i u cilju zapla{ivanja i neutralizacije oponenata. Time se mogu objasniti politi~ki dogovori poslani~kih grupa, koordinirani nastupi u parlamentu, odnosno podr{ka SRS-a manjinskoj vladi socijalista posle izbora 1992, me|usobno komplementiranje lidera, nedistanciranje vladaju}e partije i njenih dràvnih organa od fa{isoidnih ispada lidera SRS-a itd. Naklonost SPS-a, kao i bojkot majskih izbora od strane opozicije, u~inili su da SRS, od marginalnog postane, posle SPS-a, najzna~ajniji politi~ki faktor Srbije, mada se uspon SRS-a ne moè obja{njavati samo takti~kim i propagandnim razlozima. Iza uspeha njene ekstremne nacionalisti~ke i kontraopozicione kampanje stoje dublji socijalni, ekonomski, politi~ki i drugi procesi. Kampanja za majske izbore 1992. ne bi bila posebno interesantna sa propagandnog stanovi{ta da nije donela kampanju opozicije za bojkot izbora. Na inicijativu reìma opozicija ponovo ne moè da odgovori delotvornom alternativnom politi~kom opcijom, a podr{ka inicijativi SPS-a nije dolazila u obzir iz vi{e razloga. Na~elni razlozi su bili to {to opozicija nije priznala legitimnost na izborima 1990. uspostavljenog reìma, pa ni legitimnost njegovih inicijativa i projekata, {to je ocenjivala da ne postoje uslovi za "demokratske" i "ravnopravne" izbore (Ustav SRJ, kao i izborne zakone u Srbiji ponovo name}e vladaju}a partija, nije re{eno pitanje finansiranja stranaka, demokratizacije medija itd), {to je opozicija ocenjivala, tako|e, da }e izbori u uslovima ratnih sukoba oja~ati reìm, {to ~ak i eventualna pobeda opozicije u izborima za Skup{tinu SRJ ne bi zna~ila zaposedanje osnovnih poluga vlasti koje su u republikama185) itd. Niz posebnih razloga jeste u tome {to se ova inicijativa sukobljava sa "velikosrpskim" ambicijama pojedinih delova opozicije, koji zagovaraju "Savez srpskih dràva" i sl, {to su drugi delovi opozicije protiv bilo kakvog kontinuiteta sa SFRJ kao "komunisti~kom tvorevinom", {to se republikanski oblik vladavine sukobljava sa rojalizmom odnosno, monarhizmom tre}ih delova opozicije, {to se nisu prihvatali, ina~e krajnje sporan, na~in formiranja nove dràve186), nagla{eni elementi konfederalizma, itd. Sve su to, me|utim, elementi na kojima opozicija ponovo moè da zasnuje samo strategiju suprotstavljanja, koja je ovaj put mogla da poprimi samo ekstremni vid, vid kampanje za bojkot izbora. SPO vodi najintenzivniju kampanju za bojkot izbora, kao i DS, ~iji lider Mi}unovi} na tribini u â~ku (26. 1. 1992) poku{ava da gra|anstvo "oslobodi iluzije o jo{ jednoj Jugoslaviji". Ipak, kampanja opozicije za bojkot izbora nije uspela. Na izbore je iza{lo ne{to vi{e od polovine bira~kog tela, {to je bilo dovoljno za njihov uspeh, iako ga opozicija ne}e priznati. O~igledno da razlozi opozicije za bojkot izbora nisu bili dovoljno ubedljivi. Me|utim, ni majski savezni izbori 1992. godine i konstituisanje SRJ nisu doneli pobolj{anje ne samo privredne i socijalne situacije, nego ni me|unarodnog poloàja zemlje. U pogledu politi~ke situacije zavladalo je privremeno zati{je posle obe}anja prvog predsednika SRJ D. ]osi}a da }e do kraja godine biti odràni izbori na svim nivoima i dijalog vlasti i opozicije ("okruglih stolova") u cilju postizanja dogovora o pravilima i uslovima izbora.

185)

Na primer, republi~ki Ustav sadrào je odredbu po kojoj su republi~ki organi imali pravo da donose akte za{tite interesa republike kada oni budu ugroèni aktima organa SRJ, CG ili na drugi na~in (~l. 135, st. 2). 186) Odluka o pristupanju Srbije novoj SRJ doneta je bez referenduma gra|ana, radna verzija Ustava SRJ je upu}ena Skup{tini 16. 4. 1992, a usvojena po~etkom maja, a krajem maja su ve} izabrani delegati za Ve}e republika i odràn I krug izbora za Ve}e gra|ana, Ustav SRJ donosi nelegitimna "stara" Savezna skup{tina itd. 118


Posle dugih natezanja vlasti i opozicije i politi~ko-pravnih zavrzlama, prevremeni izbori za sve organe vlasti u SRJ i u republikama bivaju zakazani za 20. 12. 1992. Odluka o njihovom raspisivanju doneta je pod pritiskom katastrofalne situacije u dru{tvu: ubrzan je pad proizvodnje i dru{tvenog proizvoda, masovna nezaposlenost se spre~ava administrativnim merama, inflacija beleì enormni rast, dru{tvo se suo~ava sa sve ve}im deficitom vitalnih proizvoda, privredni i pravni sistemi su razoreni, svi oblici kriminala, posebno privredni kriminal, uzimaju puni mah, a ogromne mase stanovni{tva su na ivici egzistencijalnog minimuma. Poja~avaju se pritisci iz inostranstva, sve je teì me|unarodni poloàj, sve se striktnije sprovode sankcije me|unarodne zajednice i sve su otvorenije pretnje vojnom intervencijom, SRJ je gotovo potpuno izolovana itd. I vlast i opozicija o~ekuju da }e sa novim izborima i legitimizacijom vlasti, kao i ublaàvanjem unutra{njih politi~kih konflikata i ja~anjem politi~kog jedinstva u Srbiji me|unarodna zajednica biti uverena u demokrati~nosti reìma, nepostojanje "velikosrpskih" pretenzija, legitimnost borbe srpskog naroda van Srbije za pravo na samoopredeljenje i neopravdanost sankcija. Kao i 1990, i u vreme decembarskih izbora 1992, ocene stanja u dru{tvu, kao izuzetno te{kog, gotovo su identi~ne, a razlike se opet ispoljavaju u interpretaciji uzroka i odgovornosti za takvo stanje i puteva izlaska iz krize. Vladaju}a i proreìmske partije uzroke vide u sankcijama me|unarodne zajednice i u podrivanju jedinstva Srbije od strane opozicije. Politiku aktuelnog reìma, u spolja nametnutim okvirima, SPS ocenjuje uspe{nom i isti~e niz uspeha: o~uvanje Jugoslavije, makar u "krnjem" sastavu, dràvnog jedinstva Srbije, mira na prostorima SRJ, obezbe|ivanje kakvo-takvog funkcionisanja vitalnih privrednih sektora itd. Opozicione partije isti~u trajne, koncepcijske, strukturalne i druge probleme dru{tva i privrede pod "komunisti~kim" reìmom, koje poja~ava pogubna politika aktuelnih vlasti. De facto isklju~ene iz vlasti, opozicione stranke sa sebe skidaju bilo kakvu odgovornost, a strategiju kampanje grade na dokazivanju nu`nosti alternacije na vlasti, kao klju~ne pretpostavke op{teg preporoda. U okviru nacionalnog i dràvnog interesa, kao tematske okosnice kampanje pokretana su pitanja granica, me|unarodnog poloàja Srbije i kontinuiteta SRJ, sankcija me|unarodne zajednice, poloàja Srba u republikama biv{e Jugoslavije, ratnih zbivanja u BiH, stradanja srpskog naroda i poloàja izbeglica, dràvnog jedinstva Srbije, odnosno pitanje poloàja pokrajina i poloàja nacionalnih manjina itd. Nacionalni interes je sadràj skoro svake ~etvrte poruke, {to je ne{to manje nego 1990, ali je bitna razlika u tome {to, za razliku od prethodne kampanje, nacionalni i dràvni interes sada predstavlja predtekst ili kontekst svih drugih pokrenutih pitanja. Ne samo da su politi~ka pitanja u uèm smislu - razvoj demokratije, organizacija dràve, funkcionisanje parlamenta, vlade i drugih dràvnih organa, ljudska prava i slobode, pravna dràva i sl. (21%), uslova odràvanja i organizacije izbora (11%), odnosa prema politi~kim konkurentima (17%) itd, tematizovana u kontekstu nacionalnog i dràvnog interesa, ve} je to slu~aj i sa ~itavim kompleksom tema iz oblasti ekonomije i socijalne politike (20%). Kampanja za decembarske izbore 1992. pokazuje zna~ajne promene izbornih strategija vladaju}e i opozicionih partija. Osnovna promena strategije SPS-a sastojala se u tome {to sada ona, poduprta i kampanjom proreìmske SRS-a, name}e nacionalni i dràvni interes kao osnovnu temu kampanje. Sada i kampanja SRS-a i SPS-a ima obele`ja iracionalne, agresivne i diskvalifikatorske kampanje. Skoro polovina izbornih poruka SRS-a (43%) je direktno posve}ena tome, kao i svaka ~etvrta poruka SPS-a (28%). U slu~aju SPS-a to je dvostruko vi{e nego 1990, pri ~emu je sada ~ak 53% poruka SPS-a plasirano u kontekstu nacionalnog i dràvnog interesa. Ukratko, re{avanje srp119


skog nacionalnog pitanja i odbrana dràvnog interesa tretirani su kao pretpostavka re{avanja svih drugih pitanja. Zbog toga se za kampanje SPS-a i SRS-a za decembarske izbore 1992. moè re}i da se nadovezuju na kampanju iz 1990. i da predstavljaju produètak kampanje za majske savezne izbore 1992, a pre svega "ratne kampanje". "Su{tina kampanje jeste srpsko nacionalno pitanje" (G. Per~evi}, potpredsednik SPS-a i poslani~ki kandidat za Skup{tinu SRJ, Politika, 13. 12. 1992), to je "pitanje svih pitanja" (G. Per~evi}, Politika, 4. 12. 1992), pri ~emu se potenciraju "su{tinske" razlike u shvatanju nacionalnog interesa izme|u partije na vlasti i opozicije. Matrica po kojoj SPS vodi izbornu kampanju na nacionalnom interesu je jednostavna: Srbija ne}e pokleknuti pod stranim pritiscima i ucenama; ne}e dozvoliti me{anje sa strane u njene unutra{nje stvari, dovo|enje marionetskog rukovodstva187) i raspar~avanje Srbije (specijalni status Kosova, Sandàka, Vojvodine), i, kona~no, ne}e ostaviti Srbe van SRJ bez materijalne, politi~ke i humanitarne pomo}i. SPS i ekonomski razvoj sme{ta u kontekst nacionalnog i dràvnog pitanja188), pri ~emu ponovo poseè za oprobanim metodama preduzimanja niza dràvnih mera u vreme kampanje u cilju pridobijanja pojedinih kategorija bira~a189). Mnoge od njih su bile predmet nagla{ene medijske pa`nje, opozicija je protestovala zbog njihovog kori{}enja u izborne svrhe itd, ali one, pra}ene jo{ i sve~anim otvaranjem pojedinih (uglavnom nezavr{enih) privrednih i infrastrukturnih objekata, "pronalaènjem" ve} prona|enih nalazi{ta nafte i sl, uvek imaju vi{e efekata nego sama predizborna obe}anja. Uz tu promenu strategije, kampanja SPS-a se ponovo zasniva na nizu ve} 1990. godine proverenih iskustava sa povezivanjem kampanja za parlamentarne i za predsedni~ke izbore u jedinstvenu kampanju, maksimalnim kori{}enjem monopola nad najzna~ajnijim medijem RTV Srbije, iskori{}avanjem brojnih "nepartijskih", dobrotvornih i sli~nih skupova za vlastitu promociju i sl. Zna~ajan deo kampanje SPS-a za decembarske izbore 1992. predstavlja i izazivanje dezorijentacije me|u opozicionim partijama i njihovim pristalicama, ~emu su doprinele i same opozicione partije svojim me|usobnim razmiricama i nesnalaènjem. Dugotrajne rasprave za "okruglim stolovima" o uslovima izbora,

187)

"Nismo mi 'banana-republika' koja sa stranim agentima dogovara izbore", kaè, na primer, S. Milo{evi} u intervjuu RTS-u (9. 10. 1992), a na Konvenciji mladih socijalista izjavljuje, pra}en burnim aplauzom: "Na{u sudbinu ne}e re{avati neki belosvetski politi~ari" (Sava centar, 12. 12. 1992). 188) Tako, na primer, predsednik Vlade Srbije i poslani~ki kandidat R. Boòvi} je tvrdio "Nije nikakav problem da se ukinu sankcije, samo bismo onda ostali bez svoje dràve" (Politika, 12. 12. 1992). 189) Da za vreme sankcija niko ne moè biti otpu{ten sa posla niti ostati bez socijalnih primanja, nije samo stav Izbornog programa SPS (IV, t~. 1, st. 3), ve} i politika srpske vlade, kao i emisija novca za "kupovinu socijalnog mira" (zbog ~ega }e, na primer DS izraziti javni protest 24. 11. 1992). U vreme kampanje je pobolj{ano snabdevanje vitalnim ìvotnim namirnicama, benzin se jo{ mogao nabaviti na pumpama, nije bilo restrikcija elektri~ne energije, grejanje i gradski prevoz su funkcionisali. U te mere dolazi i odlaganje pla}anja ra~una za utro{enu elektri~nu energiju do 20. u mesecu, ukidanje penalizacije doma}instava u slu~aju pove}ane potro{nje elektri~ne energije posle posete predsednika Srbije Kladovu, najava i odmah po hitnom postupku formiranje Ministarstva za privatno preduzetni{tvo (25. 11. 1992), garantovanje redovne i prioritetne isplate penzija, kao i isplata avgustovskih i septembarskih penzija za 8. 500 penzionera iz biv{e Bosne i Hercegovine (izjava ministra za rad u Vladi Srbije J. Radi}a 27. 11. 1992), osloba|anje pla}anja poreza na revalorizovani katastarski prihod seljaka zbog su{e i "neblagovremenih odluka Savezne vlade" (27. 11. 1992), najava razmatranja pitanja priznanja beneficiranog staà novinara (4. 12. 1992), itd. 120


posebno o proporcionalnom ili ve}inskom izbornom sistemu, o broju izbornih jedinica, pravilima pona{anja medija u izbornoj kampanji i sl, o referendumu za promenu Ustava Srbije190), nepridràvanje dogovorenog od strane poslanika vladaju}e partije i SRS-a u Saveznoj i republi~koj skup{tini191), odbijanje izbornih organa da prihvate kandidaturu M. Pani}a i povla~enja kandidatura nekih drugih predsedni~kih kandidata itd, stvaraju nove raskole unutar opozicije u vezi sa pitanjem da li iza}i i na ove izbore ili ne. Op{ta promena strategije glavnih opozicionih partija sastojala se u tome {to su one u osnovi odustale od agresivnih kampanja. Umesto ideolo{kog, sada isti~u pragmatskopoliti~ki i ekonomski plan, umesto kampanje "protiv", nagla{eno se orijenti{u ka promociji programa "za" u kojima dominiraju pitanja demokratskog razvoja dru{tva, pravci reorganizacije privredne aktivnosti i re{avanja socijalnih pitanja, uklju~ivanje Srbije u svetske tokove itd. Duè vremena u defanzivi na pitanju nacionalnog i dràvnog interesa, opozicija ne uspeva da prona|e efikasan odgovor na osnovnu temu kampanje koju su nametnuli socijalisti i radikali. Ne uspeva da formuli{e alternativni program re{avanja srpskog nacionalnog pitanja, pa gotovo da beì od njegovog tematizovanja. DEPOS mu posve}uje 17% poruka, a DS samo 4%. Onih 10% poruka Gra|anskog saveza Srbije (GSS), jednog od nastavlja~a SRSS, koje se odnose na nacionalno i dràvno pitanje sme{teno je, pak, u anacionalan, pa i antinacionalan kontekst. Opozicija, posebno DEPOS, opet isti~e da je SPS preuzela njihov nacionalni program, ali i da ga je upropastila u toku realizacije "politikom sile", podsti~u}i Srbe van Srbije na oruànu borbu i sl, umesto politi~kih pregovora i mirnog re{avanja spornih pitanja. Na brojne optu`be reìma za nepatriotizam DEPOS je odgovarao da je sam izlazak na izbore pod neravnopravnim uslovima dokaz njenog patriotizma (S. Rakiti}, Srpska re~, 16. 12. 1992), alternacija na vlasti i razvoj demokratije bili su isticani kao najvi{i srpski interes (V. Dra{kovi}, Politika, 17. 12. 1992) itd. Demokrate su ponudile tek okvirnu ideju o re{avanju srpskog nacionalnog pitanja - priznavanje biv{ih republika Jugoslavije i otvaranje procesa "demokratske integracije" (saobra}ajne, prosvetne, kulturne, privredne, ~ak i politi~ke) svih srpskih krajeva. Sve partije su se, dakle, slagale da je nacionalni interes vi{i od bilo kog strana~kog interesa, ali su jedna drugu optuìvale za zloupotrebu nacionalnog interesa. SPS i radikali optuìvali su opoziciju da je velikim delom odgovorna za sankcije me|unarodne

190)

191)

Ustav Srbije nije predvi|ao prevremene izbore, pa ga je trebalo najpre promeniti, a za to je bilo neophodno raspisati referendumsko izja{njavanje gra|ana. Referendum za promenu Ustava Republike Srbije (11. 10. 1992) pro{ao je bez razja{njenja njegovog smisla i zna~aja, bez plakatiranja i obeleàvanja glasa~kih mesta, bez ikakve propagande, a oficijelni mediji su ga gotovo ignorisali. âk i predsednik Republike, u ina~e neobi~no dugom intervjuu koji je dao RTV Srbije dan uo~i odràvanja referenduma, nije na{ao za shodno da pozove gra|ane da iza|u na referendum. Tako je stvorena op{ta konfuzija: partija na vlasti, koja odugovla~i sa raspisivanjem prevremenih izbora, i pored protivljenja opozicije, sprovodi referendum, navodno da bi se omogu}ili prevremeni izbori, a tako je uzdràna u njegovoj propagandi kao da èli da ne uspe; opozicija, koja ina~e stalno insistira na prevremenim izborima, protivi se raspisivanju referenduma i odbija da u~estvuju u njegovoj pripremi, jer smatra da postoje ustavne mogu}nosti za raspisivanje prevremenih izbora; i sve se zavr{ava tako {to referendum nije uspeo, a vladaju}a stranka je, ipak, prona{la ustavni osnov za raspisivanje prevremenih izbora, odnosno na zasedanju Skup{tine Srbije promenila je Ustavni zakon za sprovo|enje Ustava! Tako, na saveznom "okruglom stolu" usagla{en tekst predloga saveznog Izbornog zakona, pod lavinom od 112 amandmana poslanika SPS-a i SRS-a, doìvljava na samom skup{tinskom zasedanju zna~ajne promene u pogledu rasporeda mandata, nosioca izbornih lista itd. 121


zajednice192) i da je spremna na "trgovinu" nacionalnim interesima i teritorijama za rad dolaska na vlast, a opozicija je, pak, optuìvala SPS da reìm brani zao{travanjem odnosa sa me|unarodnom zajednicom i republikama biv{e Jugoslavije, odnosno manipuli{u}i nacionalnom homogenizacijom. Tematsku okosnicu kampanje DEPOS-a predstavljala je 1992. alternacija na vlasti kao osnovna pretpostavka re{avanja svih drugih dru{tvenih pitanja. Svrsi, uslovima odràvanja i organizacije izbora i konsekvencama ovakvih ili onakvih izbornih rezultata bilo je posve}eno vi{e od ~etvrtine poruka DEPOS-a (27%), a jedan od njegovih slogana je glasio "Glasanje je izbor, od izbora zavisi kako }emo ìveti". Takva tema kampanje, oslonjena na {turi izborni program i uvek manje-vi{e prisutan antikomunizam193), ostavljala je utisak o ogoljenoj borbi za vlast, koji su poja~avali i ideolo{ka i programska heterogenost koalicionih partnera, me|usobni nesporazumi, zaziranja od instrumentalizacije koalicije od strane SPO-a kao najbrojnije, organizaciono najizgra|enije i u kampanji najaktivnije ~lanice koalicije, razli~ite ocene zna~aja izbora i izbornih ciljeva194) itd. Nije bilo ni lako osloboditi se hipoteke ranijeg militantnog identiteta i imidà pojedinih ~lanica koalicije, a poku{aji njihove promene, kao u slu~aju "mirotvora~kog zaokreta" SPO-a, bili su do~ekani prigovorima o nedoslednosti i to ne samo u programskom smislu, ve} i na prakti~nom planu - zbog uklju~enja u izbornu trku za organe SRJ, dràve koju opozicija ne priznaje, zbog podr{ke predsedniku i premijeru SRJ u ~ijem izboru opozicija nije u~estvovala itd. Tematsku okosnicu kampanje DS-a predstavljala je reorganizacija privrednog sistema, razvoj ekonomije i re{avanje niza socijalnih pitanja (~ak 52% izbornih poruka). Kvalitetni i razra|eni, po ciljnim grupama segmentisani i etapno strukturisani Izborni programi '92 DS imali su bitno ograni~enje u tome {to su tretirali samo ekonomska i socijalna pitanja. To je, ne samo deideologizovalo, ve} i depolitizovalo kampanju demokrata195). Kako su ekonomska, iako goru}a pitanja, u celini uzev potisnuta u drugi plan 192)

193)

194)

195)

Tada{nji {ef poslani~ke grupe socijalista u Skup{tini Srbije i poslani~ki kandidat za novi saziv Z. Lili} na promotivnom skupu socijalista u Rakovici tvrdio je da je "namera EZ da ekonomski iscrpi na{u zemlju kako bi olak{ala dominaciju nad njom, u ~emu ima podr{ku dela zvani~nih dràvnih organa i dela opozicionih stranaka" (Politika, 14. 11. 1992). "Blokada bi prestala vrlo brzo kada bi se svih 13 miliona Srba, a to predlaè SPS, dogovorilo, kada bi isto mislilo o nacionalnom interesu", kazao je predsednik Gradskog odbora SPS-a Beograda N. ôvi} na promotivnom skupu u @elezniku (Politika, 13. 12. 1992). "Da je bilo konsenzusa, ne bi bilo sankcija", isticao je V. Jovanovi}, ministar inostranih poslova Srbije (NTV Studio B, 13. 12. 1992) itd. "Pobedom na izborima 20. decembra ne zavr{ava se borba protiv komunizma", govorio je, na primer lider DSS-a V. Ko{tunica na promotivnom skupu DEPOS-a u Valjevu (Politika, 17. 12. 1992), po{to je neki dan pre toga uveravao Novosa|ane da }e Novi Sad opet biti "srpska Atina", ali da se "najpre moramo osloboditi komunista" (Politika, 15. 12. 1992). S jedne strane u DEPOS-u su isticali da su decembarski izbori 1992. "istorijski", "sudbinski" i sl, sa druge strane lider DSS-a je tvrdio da "izbori nisu presudni" (Borba, 25. 11. 1992), a sa tre}e strane su najavljivani novi "demokratski" izbori. Jedni poslani~ki kandidati uveravali su pristalice da je izborni cilj DEPOS-a pobeda na izborima (V. Nedeljkovi}), drugi osvajanje "ubedljive ve}ine glasova gra|ana" (M. Markovi}), tre}i "vi{e od 50% iza{lih na izbore" (R. Uro{evi}). êtvrti su kao izborni cilj postavljali osvajanje relativne ve}ine (40% glasova - D. Mili~i}; 20-40% glasova - P. Premovi}), dok su peti bili uzdràni u pogledu izbornih ciljeva M. Komneni}, B. Budimirovi} (Srpska re~, 7. 12. 1992) U promotivnom materijalu DS-a, {tampanom u koloru na 4 strane kao dodatak Politike, u kome je predstavljeno 18 nosilaca saveznih i republi~kih izbornih lista, samo jedan od njih

122


izborne kampanje 1992. (SPS im posve}uje 8% izbornih poruka, SRS 12%, DEPOS 11%, a GSS 10%), demokrate su izborom tematske okosnice proma{ili glavnu temu kampanje. Kampanja demokrata 1992. mogla je da ima smisla u okviru jedne dugoro~ne promotivne strategije partije, ali ne i neposredno za postizanje zna~ajnijih izbornih rezultata. Kraj 1992. godine, ipak, nije bio "Vreme ekonomije" (slogan pod kojim je DS promovisao svoj ekonomski program), a stranka nije uspela da ostvari ni broj glasova ni broj mandata kao na izborima 1990196). I dok SPS sme{ta ekonomske teme u kontekst nacionalne politike, i tretira krajnje demago{ki, a opozicija tvrdi da nije mogu}e napraviti "zdrav" ekonomski program pod sankcijama i predvi|a brzi krah privrede, SRS promovi{e program vanrednih mera: blokada }e jo{ dugo potrajati, vanredno stanje zahteva vanredne programe, a njihova strategija mora da bude "strategija preìvljavanja". Ovaj program predvi|a restrikciju budètske potro{nje, ujedna~avanje primanja, razvoj privatnog sektora, koji se pokazao najvitalnijim pod sankcijama, kontrolu inflacije, finansiranje javnih radova i proizvodnje hrane iz primarne emisije itd. Ova strategija, prema radikalima, nema alternative - umesto "strategije preìvljavanja" mogu}a je samo "strategija kapitulantstva"197). Mada je bilo o~igledno da se radilo o zagovaranju prelaska na dirigovanu "ratnu privredu" i "pravednu" preraspodelu bede, to je privuklo mnoge bira~e koji su se o~ajni~ki borili da preìve198). I kampanja za prevremene izbore 1992. je nedovoljno segmentisana, ~ak je tada bilo jo{ manje segmentiranih poruka nego li 1990 (15% : 24%). Segmentisanost poruka se smanjuje u kampanjama svih zna~ajnijih partija, a jedino se DS moè da pohvali ne{to diferenciranijom kampanjom (34% : 23%). Obja{njenje niske segmentisanosti poruka 1992. moè se traìti u tematskoj okosnici kampanje: najop{tija ideolo{ka i politi~ka pitanja ti~u se izbornog tela u celini i sniàvaju mogu}nosti diferenciranja kampanje. Izborom nacionalnog i dràvnog pitanja kao tematske okosnice kampanje SPS-a i SRS-a, kao i alternacije na vlasti kao tematske okosnice DEPOS, ove partije su suzile mogu}nosti diferenciranja svojih kampanja. Za razliku od njih, izborom rekonstrukcije privrednog sistema, pokretanja privredne aktivnosti i re{avanja socijalnih pitanja kao tematske okosnice kampanje, DS je bio u prilici da zna~ajno segmenti{e poruke i adresuje ih konkretnim ciljnim grupama. Sve u svemu, DS je proma{ila temu kampanje, SPO odustao od ekstremnog nacionalizma, pa je glavna tema kampanje prepu{tena SPS-u i SRS-u za neometani lov na glasove bira~a u sna`noj patriotsko-nacionalisti~koj, antizapadnoj i anti"izdajni~koj" euforiji.

je tematizovao nacionalno pitanje (G. \ogo), a vi{e njih je nagla{avalo "neideologiziranost" DS-a ("Mi imamo sposobne ljude, neoptere}ene ideologijom..." - D. Mi}unovi}; "Onaj ko se povodi samo za svojom ideologijom moè prevideti stvaran ìvot i stvarne probleme ljudi" Z. \in|i}) itd. 196) Na republi~kim parlamentarnim izborima 1990. DS je osvojila 7% glasova (5% ukupnog bira~kog tela) i 7 od 250 (3%), a na izborima 1992. samo 4% glasova (3% ukupnog bira~kog tela) i 6 od 250 (2%) mandata. 197) Polemi{u}i sa strategijom "preìvljavanja", jedan od autora ekonomskog programa DS-a, M. Labus, je izjavio: "Preìve}emo, ali pitanje je da li }e onda vredeti ìveti" (TV Beograd, 13. 12. 1992). 198) Na izborima za Skup{tinu Srbije 1992. SRS je osvojila vi{e od milion glasova (23% glasova, odnosno 16% ukupnog bira~kog tela) i sa 73 mandata (29% od ukupnog broja poslanika) postala druga stranka po izbornoj i parlamentarnoj po snazi. 123


I na ovim izborima SPS ostvaruje pobedu, ali daleko skromniju nego 1990199), pa }e sve do 2000. biti prinu|ena da vlada pomo}u postizbornih koalicija. Republi~ki parlamentari izbori 1993. godine: strategija "otre`njenja" opozicije vs. strategija "zavo|enja" reìma Prevremeni parlamentarni izbori 1993. raspisani su pod dramati~nim okolnostima za reìm. U pitanju je bio gubitak podr{ke u parlamentu koju su radikali posle izbora 1992. godine pruàli socijalisti~koj vladi, {to je bilo posledica promene politike reìma u Srbiji prema Srbima u BiH. Nakon toga usledila je inicijativa SRS-a da se glasa o poverenju Vladi, koji se pridruìo ranije pokrenutoj inicijativi SPO-a, koju su tada podràle opozicione partije, ali ne i radikali. Sada, nasuprot opoziciji i radikalima, socijalisti nisu mogli da odrè Vladu, ali umesto pada Vlade, na inicijativu Vlade kojoj treba da se izglasa nepoverenje, predsednik Srbije S. Milo{evi} raspu{ta parlament. U najkra}em, stanje u dru{tvu pred ove izbore karakteri{u katastrofi~ne razmere sveop{te dru{tvene krize i odràvanje stanja "ni rata ni mira" i me|unarodne izolacije. [iri se, me|utim, i uverenje da je vojnim uspesima "odbranjen" srpski narod u Hrvatskoj i u BiH, da je gotovo re{eno srpsko dràvno i nacionalno pitanje, i da se sa smirivanjem ratnih sukoba pribliàva vreme ako ne potpunog ukidanja, ono bar ublaàvanja sankcija. Izraz ovog uverenja jeste pribliàvanje niza opozicionih partija vladaju}oj partiji na do tada klju~nom pitanju, pitanju dràvnog i nacionalnog interesa, ali i na nizu drugih pitanja (mere socijalne politike, uklju~ivanje u me|unarodnu zajednicu, itd). I pored toga {to niz osnovnih karakteristika najzna~ajnijih partija ostaje nepromenjen, sve su one manje ili vi{e promenile politi~ke stavove o pojedinim pitanjima, {to }e usloviti i odre|ene promene u njihovim kampanjama, ali i zao{triti njihove probleme sa profilisanjem identiteta, odakle su, pak, proistekli i nedoslednosti u politi~kom delovanju, te{ko}e u ostvarivanju me|usobne saradnje i uspostavljanju i odràvanju koalicionih saveza itd. Na planu odnosa prema reìmu presudna promena jeste raspad pre}utne koalicije SPS-a i SRS-a. Ipak, zahvaljuju}i kontinuitetu nad svim polugama vlasti, SPS je odre|ivala agendu i dinamiku institucionalnih politi~kih zbivanja, kao {to je i raspu{tanje parlamenta i raspisivanje vanrednih izbora, pa je bila u prilici da se za njih najbolje pripremi, odnosno da po~ne kampanju pre drugih. @estoki parlamentarni okr{aji poslanika SPS-a i SRS-a, uz potpunu pasivnost opozicije, bespo{tedni obra~uni posredstvom izjava lidera, saop{tenja za javnost i konferencija za novinare dobijaju veliki publicitet, naravno uvek u prilog socijalistima, {to im je omogu}ilo da se prepozicioniraju jo{ pre otpo~injanja zvani~ne izborne kampanje. A opozicija je ponovo zate~ena. Negoduje zbog raspu{tanja parlamenta, {to ne daje zna~ajnije efekte200), a vreme prolazi, pa su tek oktobra

199)

Na republi~kim parlamentarnim izborima decembra 1992. godine, odrànim po modifikovanom proporcionalnom sistemu (sa 29 izbornih jedinica) SPS osvaja 29% glasova (20% ukupnog bira~kog tela) i 101 mandat (40%), dakle gotovo milion glasova i 93 (38%) mandata manje nego 1990. godine. Na republi~kim predsedni~kim izborima odrànim istog dana S. Milo{evi} ponovo pobe|uje u I krugu sa 53% glasova (37% ukupnog bira~kog tela), dakle, i on sa gotovo 800.000 glasova manje nego 1990. godine. 200) Ve} odluka Milo{evi}a o raspu{tanju parlamenta nai{la je na pozitivan prijem u mnjenju. U novembru 1993. sa ovom odlukom bilo je saglasno ne{to vi{e od dve tre}ine ispitanika, prema ~etvrtini onih koji nisu bili saglasni, uz 15-ak procenata neodlu~nih. 124


meseca donete prve odluke da li da se u~estvuje na ovim izborima i pod kojim uslovima. Osmi{ljavanje i realizaciju kampanja opozicije oteàvaju i partijska pregrupisavanja i unutarpartijski raskoli201), a svaki poku{aj dogovora produbljuje sukobe i prikazuje opoziciju u sve gorem svetlu202) Ukratko, SPS je zapo~ela kampanju jo{ u vreme odluke o raspu{tanju parlamenta i nastavila da koristi publicitet na dràvnim, ali i na "alternativnim", "nezavisnim" medijima, difuznu propagandu i dràvni marketing. SRS je od po~etka dobila krajnje negativan publicitet u dràvnim medijima, a ni "nezavisni" mediji joj nisu bili naklonjeni zbog permanentne diskreditacije i pretnji kojima su ranije bili izloèni od strane [e{elja i SRS-a. Opozicija }e, pak, potro{iti polovinu dvomese~ne kampanje na dogovore i pripreme, pa }e mo}i da realizuje samo kratkoro~nu terensku kampanju, i tek delimi~no flat by strategiju - zakup vremena na elektronskim i prostora u {tampanim medijima jednakim intenzitetom 3-4 nedelje pre izbora (Young, 1987: 50). Kampanja SPS-a imala je tri glavne teme. Prva tema, u okviru pozicioniranja kao "dràvotvorne", umerene pronacionalne partije, bila je ponovo dràvni i nacionalni interes, ali sada formulisana kao "ostvarivanje jedinstvenih interesa srpskog naroda u celini" i manje nagla{ena nego 1992. uvo|enjem drugih tema, kao {to su: borba za mir, privredni i socijalni oporavak, ravnomerno podno{enje tereta sankcija, suzbijanje kriminala i korupcije itd. Prepozicioniranje SPS-a ka umerenoj nacionalnoj partiji izvr{eno je radikalnim distanciranjem od dotada{njeg saveznika, ekstremno nacionalisti~ke SRS. Naime, grupe "jastrebova" unutar SPS-a, ali i ~itave proreìmske ratoborne partije i organizacije odigrale su zna~ajnu ulogu u realizaciji nacionalne politike reìma - od formulisanja, razrade i {irenja nacionalisti~ke ideologije, preko organizovanja ekstremnih nacionalisti~kih pokreta i partija, sve do regrutovanja, organizovanja i obuke paravojnih formacija i izvo|enja borbenih operacija. Oni su do krajnjih konsekvenci doveli premise nacionalne politike reìma, {to im je reìm i priznavao kao zaslugu dok je insistirao na maksimalisti~kim "istorijskim", "sudbinskim" nacionalnim interesima. Ali sa pregovorima o okon~anju rata i re{avanju krize na prostorima biv{e Jugoslavije pod patronatom me|unarodne zajednice, postalo je izvesno da nema ni{ta od maksimalisti~kih ciljeva, pa se SPS prepozicionira, a time i distancira od "jastrebova" oko sebe i na njih svaljuje svu

201)

U DS-u je otvorena rasprava o poverenju predsedniku stranke (31. 10. 1993), ali je privremeno odloèna do okon~anja izbora. Sukob potresa i SRS - smenjen je potpredsednik stranke Lj. Petrovi} (8. 11. 1993) zbog navodne saradnje sa DB-om. DSS napu{ta DEPOS, u kome ostaju SPO, ND i GSS, ali i oni imaju probleme u sastavljanju jedinstvene liste kandidata, itd. 202) Tako, na primer, pismo predsedniku Republike u kome opozicija postavlja zahteve u pogledu uslova medijskog izve{tavanja u kampanji potpisuju SPO, ND, GSS, SSS (3. 11. 1993), DS ga prihvata u na~elu, ali ne potpisuje zbog ultimativnog tona i uslovljavanja izlaska na izbore, a DSS ~ak i ne u~estvuje u dogovorima sa obrazloènjem da na njih nisu pozvane sve opozicione partije (SPO je odbio da se na dogovore pozovu predstavnici SRS), da bi onda izneo svoje "komplementarne" predloge. Fair play dogovor o pona{anju u kampanji, koji potpisuju SPO, DS, DSS, ND, SSS, SRS i drugi (22. 11. 1993), mogao je da izgleda kao nagove{taj saradnje opozicije - prihvatanjem da i SRS potpi{e ovaj sporazum SPO je priznao radikale za "opozicionu" partiju. Ipak, mnogi se ne}e pridràvati sporazuma, pa }e u kampanji opozicione partije nastaviti da izmenjuju optu`be. Propadaju i pregovori o ujedinjenju "demokratske opozicije" (1. 12. 1993). DSS ne}e da ostane u DEPOS-u, a DS odbija da mu se priklju~i po{to njegovi osniva~i (SPO i DSS) ne mogu da se dogovore. Situaciju komplikuje i povratak M. Pani}a koji izjavljuje da ho}e da ujedini opoziciju i razli~ite reakcije na njegovu izjavu, itd. 125


odgovornost za {ovinizam, ratne zlo~ine, fa{isoidne pojave, kriminal...203) Prepozicioniranje SPS-a na ovoj okosnici kampanje imalo je vi{estruke ciljeve. Najpre, trebalo je da koriguje negativne elemenata imidà SPS-a, koji mu je stvarao probleme i pred me|unarodnim i pred unutra{njim mnjenjem. Zatim, imalo je za cilj pridobijanje pristalica socijalista koje su 1992. godine glasale za SRS kao izrazito proreìmsku i antiopozicionu stranku, ali i pristalica koje su glasale za neke druge partije ili su se opredelile za apstinenciju nezadovoljne agresivnom nacionalnom politikom SPS-a i njenim pristajanjem na ekstremizam SRS-a. Najzad, prebacivanjem celokupne odgovornosti na SRS bilo je mogu}e o~uvati (a ne "pro~istiti") vlastite kadrove. Druga tematska okosnica socijalista u kampanji 1993. godine bila je promene u dru{tvu. Jednostavno, situacija u dru{tvu je bila toliko te{ka da se nije mogla negirati nu`nost reformi u svim sektorima. Kako dotada{nje promene nisu donele ni{ta dobro najve}em broju gra|ana, ra{iren strah od radikalnih promena pogodovao je SPS-u da poja~a svoje pozicioniranje kao partije umerenih promena, nagla{avaju}i uvek njihovu socijalnu dimenziju. Strah od promena je obuhvatao i strah od promene reìma i revan{izma u slu~aju alternacije na vlasti, za {ta je bilo osnova u violentnosti pojedinih opozicionih lidera. Zbog toga, pozicija radikalnog diskontinuiteta, ~iji je zagovornik bila opozicija, kako su pokazivala istraìvanja javnog mnjenja, ali i rezultati izbora, nije nailazila na {iroki prijem. Tre}a okosnica kampanje SPS-a bila je dokazivanje izuzetne nacionalne uloge i nepristrasnosti dràvnih medija204) i diskreditovanje opoziciono orijentisanih medija. Podr{ka reìma RTS-u u pogledu na~ina finansiranja, {irenja infrastrukture i sl, bila je uzvra}ena podr{kom RTS-a reìmu. Ne samo da je celinom ure|iva~ke politike RTS afirmisao reìmsku interpretaciju stvarnosti, ve} je i pokrivanje izborne kampanje od strane RTS-a ponovo u znaku enormne nesrazmere u korist SPS-a (Detaljnije u: Milivojevi}, 1994:14-15). Istovremeno, alternativni mediji su ponovo izloèni optu`bama za izdaju nacionalnih interesa, da imaju "strane gazde", jer primaju pomo} iz inostranstva i sl, dok je opozicija optuìvana da ne èli "demokratizaciju medija" ve} kontrolu nad njima kako bi ih zloupotrebljavala u politi~koj borbi. U pogledu drugih elemenata, kampanju SPS-a 1993. godine karakteri{e izbalansiran odnos pozitivne i konstruktivne kampanje i agresivne, diskvalifikatorske kampanje.

203)

Dok su poslanici SRS-a optuìvali Vladu da je pogre{nom politikom i nesposobno{}u dovela zemlju na ivicu ekonomske katastrofe, da "priprema izdaju Srba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj" itd, poslanici SPS-a odgovarali su protivoptu`bama o nameri SRS-a da se po svaku cenu domogne vlasti, da je svojim ekstremizmom ugrozila sva "dostignu}a politike SPS u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj". U Izjavi SPS [e{elj je optuèn zbog "krajnje primitivnog {ovinizma", "podsticanja rathnohu{ka~ke atmosfere", "doprinosa izolaciji Srbije u svetu", "u~e{}a u formiranju paravojnih formacija" i, najzad, zbog "zlo~ina po~injenih nad civilnim stanovni{tvom" u RS i RSK (Borba, 28. 9. 1993). 204) "Dan RTS", Skup{tina SNj, poseta saveznog ministra za informisanje TV Pri{tina (29. 10. 1993), "brifinzi" novinara (Ni{, Leskovac itd), proslava 50 godina TANJUG-a (29. 11. 1993) itd, prilika su za bezbrojne hvalospeve o uspesima dràvnih medija u "objedinjavanju srpskog informativnog prostora i realizaciji srpskog nacionalnog interesa", za pohvale {to su njihovi novinari "uvek na prvoj liniji fronta za istinu o Jugoslaviji", za pohvale {to se RTS jedina pridràvala Pravila o pona{anju medija u decembarskim izborima 1992, itd. Sastanak u Vladi Srbije radi dogovora o medijima (5. 11. 1993) i potpisivanje sporazuma (8. 11. 1993) prilika su da se na{iroko pri~a o "ravnopravnom" predstavljanju stranaka u kampanji, a otvaranje regionalnih TV centara RTS-a, potpisivanje protokola o uspostavljanju dopisni{tava RTS-a sa 10 predsednika op{tina, posete rukovodilaca RTS-a op{tinama i kolektivima i sl, nove su prilika u kojima se razmenjuju komplimenti povodom "uspeha u radu". 126


O{tar sukob sa radikalima daje kampanji socijalista agresivnu i diskvalifikatorsku dimenziju, ina~e osnovno obele`je kampanje socijalista 1992. godine, ali onda usmerene protiv opozicije. Ipak, mnogo ja~i naglasak na ekonomska i socijalna pitanja daje kampanji socijalista sada i obele`ja pozitivne, konstruktivne kampanje. Kampanja SPS-a imala je delimi~an uspeh. Socijalisti su dobili vi{e mandata nego 1992. godine, ali ni to nije bilo dovoljno da samostalno formiraju vladu, pa su bili prinu|eni na postizbornu koaliciji sa ND-om, ~lanicom DEPOS-a. Temeljna promena u kampanji SRS-a jeste potpuna promena odnosa prema reìmu, vladaju}em SPS-u i S. Milo{evi}u, pa se sa kritikom usmerenom ka njima kao okosnicom kampanje SRS sada pozicionira kao ekstremna antireìmska stranka. I pored ove promene, mnoga druga obele`ja kampanje radikala ostaju nepromenjena. Na primer, kritika reìma locirana je, pre svega, na planu izdaje nacionalnog i dràvnog interesa, mada se on tematizuje i u vezi sa op{tom kriminalizacijom dru{tva itd. Sukob sa reìmom prate te{ke optu`be, ali slede hap{enja najpre 17, a zatim i jo{ 10 ~lanova Srpskog ~etni~kog pokreta (4. i 8. 11. 1993), a prava medijska halabuka prati "razotkrivanje" veza uhap{enih sa SRS-om. Sledi zatvaranje dràvnih medija za kampanju radikala, {to }e poja~ati elemente njihove agresivne, diskvalifikatorske i "prljave" kampanje. Shema diskvalifikatorske kampanje je ista kao i ranije, samo se menja objekt diskvalifikacije: umesto lidera opozicije, sada su to predsednik Srbije i najvi{i dràvni i partijski funkcioneri SPS-a. I programski stavovi radikala ostaju nepromenjeni, samo su sada sasvim potisnuti pod lavinom optuùju}ih i diskvalifikatorskih sadràja. Agresivna antireìmska kampanja SRS-a imala je, u stvari, defanzivne ciljeve: o~uvanje "tvrdog" jezgra simpatizera i ohrabrivanje izbornih pristalica, izloènih sna`nom pritisku reìma i medija pod njihovom kontrolom205), pribliàvanje SRS-a pojedinim opozicionim partijama206) i, eventualno, pridobijanje jednog broja novih pristalica iz redova partijski neopredeljenih, ali antireìmski nastrojenih bira~a. Ipak, kampanja radikala nije urodila plodom. Oni su osvojili gotovo dvostruko manje mandata nego 1992. godine, pa je [e{elj bio prinu|en da prizna poraz. Sukobi i me|usobna diskreditovanja osniva~a DEPOS-a odredili su op{ti nepovoljni kontekst kampanje ove koalicije. U osnovi sukoba je zaokret SPO-a, kao stoèra koalicije, od izrazito nacionalne ka gra|anskoj, mirotvora~koj opciji, kao i me|uliderska surevnjivost. Ina~e, veliki su rizici od radikalnog prepozicioniranja, {to }e ovom prilikom iskusiti i SPO. Strategijski pravac kampanje SPO-a, odnosno DEPOS-a 1993. ostaje nepromenjen od po~etka vi{estrana~ka: o~ekivanje izborne pobede na temelju op{teg nezadovoljstva gra|ana stanjem u dru{tvu i nesposobno{}u vlasti. Shema organizacije sadràja poruka u kampanji je jednostavna: prikazivanje katastrofi~nih razmera krize u dru{tvu - o{tre kritike nesposobnosti reìma - obe}anja da }e po osvajanju vlasti od strane DEPOS-a biti ukinute sankcije i re{ena mnoga egzistencijalna pitanja. I, dok je za prva dva segmenta bilo mnogo uverljivih primera, tre}i segment je predstavljao najslabiju kariku u lancu, jer su ponovo izostali razrada i promocija alternativnih pravaca razvoja

205)

Ovakav cilj imao je opravdanje u rezultatima istraìvanja javnog mnjenja CPIJM IDN. Naime, pred te izbore, 39% izbornih pristalica SRS-a iz 1992. nije odlu~ilo da li da glasa i ako glasa za koga }e da glasa, a tek jedna tre}ina je bila spremna ponovo da glasa za radikale. 206) U jeku kampanje [e{elj izjavljuje da je spreman na saradnju sa DS-om i DSS-om po{to su oni promenili stav prema nacionalnom pitanju, ali odbija saradnju sa SPO-om, GSS-om i SSJ-om (6. 11. 1993). 127


dru{tva i uverljivih konkretnih re{enja za pojedina goru}a dru{tvena pitanja. Mada je ovom prilikom ideolo{ki naboj kampanje DEPOS-a, odnosno SPO-a omek{an, alternacija na vlasti ostaje kao okosnica kampanje, kao {to ostaju i problemi DEPOS-a ideolo{ka i programska heterogenost koalicije, i problemi samog SPO-a - politi~ka nedoslednost i nekredibilan upravlja~ki potencijal. To nisu nedostaci same kampanje, ve} nedostaci identiteta SPO-a i koalicije ~iju je bio stoèr, ali su oni bili i nepremostiva ograni~enja same kampanje. Iako je DEPOS 1992. ostvario znatno ve}i broj mandata nego SPO 1990, zahvaljuju}i, pre svega, promenjenom izbornom sistemu, za njega je tada glasao gotovo isti broj bira~a kao za SPO dve godine ranije. Godine 1993, pak, DEPOS je ostvario lo{ije rezultate nego 1992, pa je postalo o~igledno da je potencijal ove koalicije jo{ godinu dana ranije bio iscrpljen. Veliki uspeh DS-a na izborima 1993. godine - dva i po puta vi{e glasova i pet puta vi{e mandata nego 1992, posledica je, izme|u ostalog, promene nekih elemenata identiteta stranke i potpunijeg razvijanja nekih kvaliteta izborne kampanje iz 1992. godine. Najpre, to je i dalje deideologizovana kampanja u kojoj se odustaje od "velike politike", usmerena na probleme "koje nas sve mu~e", u kojoj se plasiraju ideolo{ki i partijski "neobojene" poruke koje joj daju gotovo nepoliti~ki format, uz {ta ide i pragmatizacija kampanje - prevo|enje dru{tvenih tema na teren konkretnih potreba ljudi, jednostavnija retorika i kra}a poruka. Na primer, teme koje u terenskoj kampanji od po~etka 1993. godine pokre}e novi lider DS-a Z. \in|i} jesu velika plja~ka devizne {tednje gra|ana, hiperinflacija koja je osiroma{ila ogroman deo stanovni{tva, ali i obogatila klijentelu reìma, rezultati dotada{nje privatizacije, sunovrat standarda, problemi sa snabdevanjem osnovnim ìvotnim namirnicama itd. Zatim, DS nastavlja da se pozicionira kao partija centra, i to ne toliko u ideolo{kom smislu, koliko u smislu da se sme{ta izme|u dva globalno suprotstavljena bloka - bloka proreìmskih i bloka antireìmskih partija. To vodi ublaàvanju ili, bar, potiskivanju u drugi plan programskih i politi~kih razlika, pre svega, u odnosu na vladaju}u partiju, {to rezultuje u zalaganje za "politiku i vladu kompromisa". Najzad, kampanju DS-a 1993. karakteri{e nastavljanje tendencije personalizacije, odnosno pretvaranja partijskih kampanja DS-a u liderske kampanje, koje je zapo~eto 1992. izdvajanjem liderskog tandema Mi}unovi} - \in|i}. Nastavljaju}i neke trendove iz 1992. godine, dakle, DS je uspela da kroz kampanju 1993. provu~e i niz zna~ajnih strategijskih i takti~kih novina: prihvatanje (donekle ili privremeno promenjene) nacionalne politike reìma; na~elna spremnost na saradnju sa reìmom; isticanje vlastitih upravlja~kih potencijala, ali i izbegavanje otvorene konfrontacije sa S. Milo{evi}em, kao jo{ uvek najpopularnijim liderom u Srbiji. Posebno novo obele`je DS-a od 1993. godine predstavlja orijentacija na razvoj kao masovne, "narodne" partije i na uspostavljanje sna`ne partijske infrastrukture, {to ima ne samo direktne posledice za kampanju 1993, ve} i za dalji opstanak i razvoj stranke. Neke od neposrednih posledica ove preorijentacije jesu da DS jedina ide na izbore sa out-sayde strategijom207) i da intenzivira terensku

207)

Za razliku od svih drugih u~esnika izbora koji su primenili in-side strategiju, koja se sastoji u tome da se podr{ka kandidatima obezbe|uje unutar partijske ma{inerije, a ne kroz neposrednu njihovu komunikaciju sa bira~ima, DS se opredelila sa out-side strategiju, bar u tom smislu {to je, prema izjavi Z. \in|i}a, odustala od zakonskog prava da rukovodstvo stranke imenuje dve tre}ine poslanika bez obzira da li su bili na izbornim listama ili ne, odnosno {to je prihvatio kao poslanike sve one koji su izabrani u izbornim jedinicama (Politika, 11. 11. 1993). (Detaljnije o in-side i out-side strategijama u: Young, 1987:123)

128


kampanju i grass-roots strategiju neposredne komunikacije sa bira~ima, za razliku od ranijih prete`no medijskih kampanja. Sve to nije pro{lo nezapaèno {iroj javnosti, pa je davalo osnova za promociju upravlja~kog potencijala kao tematske okosnice kampanje DS-a. Kampanja DS-a 1993. godine imala je za cilj privla~enje nezadovoljnog, ali i neradikalnog dela bira~a, i pokazala se uspe{nom, i pored zaokreta u politici stranke i zauzimanja pozicije "negde izme|u" koju je te{ko programski utemeljiti i konsekventno sprovoditi. Verovatno je i nagove{taj smene prvog i ustoli~enje drugog predsednika stranke doprinelo utisku da se ne radi o "izbornom {minkanju", ve} o stvarnoj promeni identiteta stranke. DSS je prvi (i jedini) put tada samostalno iza{la na izbore sve do parlamentarnih izbora u Srbiji 2003. godine. Odluka DSS-a da samostalno iza|e na izbore bila je uslovljena hipotekom "razbija~a opozicije", ste~enom odvajanjem dela DS-a sa Ko{tunicom na ~elu i formiranjem DSS-a, njenim pristupanjem DEPOS-u 1992, a onda i napu{tanjem DEPOS-a, neuspe{nim pregovorima o koaliciji sa SSS-om itd. Na op{tem planu to se opravdavalo potrebom da DSS izgradi i afirmi{e vlastiti identitet ("o~uvanje vlastitog ~vrstog stava"), kao odlu~ne antireìmske, nacionalne i demokratske partije. Zbog toga kampanja DSS-a 1993. predstavlja "rezime dosada{njih aktivnosti" (V. Ko{tunica) i ide linijom dvostrukog distanciranja - s jedne strane, od SPS-a, kao vladaju}e partije, i DS-a, zbog koketiranja sa vladaju}om partijom, a sa druge, od DEPOS-a, odnosno SPO-a, zbog njegovog zaokreta ka gra|anskoj opciji, ~emu treba pridodati i neprikrivene me|uliderske surevnjivosti. Kampanja DSS-a predstavlja kombinaciju programske kampanje (antiinflacioni, socijalni program, program pove}anja nataliteta itd.) i liderske kampanje (promocije u odnosu na druge opozicione lidere manje poznatog Ko{tunice). Sama kampanja se moè oceniti kao uspe{na, jer je stranka prvim samostalnim izlaskom na izbore osvojila 7 mandata, ali se odluka o samostalnom izlasku na izbore moè smatrati pogre{nom budu}i da je DSS 1993. osvojila mnogo manje mandata nego {to joj je pripalo 1992. kao ~lanu DEPOS-a (18 mandata). Permanentnoj kampanji "zavo|enja" vladaju}e partije, opozicija je i 1993, kao i 1992. godine, samo ovaj put nagla{enije, suprotstavila kampanju "otre`njenja". Naime, partija na vlasti ponovo priznaje "odre|ene" probleme koji postoje u dru{tvu, ali i dalje {iri sliku Srbije u kojoj se, ipak, ne gladuje, ne smrzava, u kojoj funkcioni{u saobra}aj, zdravstvo, {kolstvo, u kojoj se vodi ra~una o najugroènijem stanovni{tvu. [tavi{e, to je Srbija u kojoj dobro posluju mnoga preduze}a, grade se novi pogoni, osvajaju novi proizvodi, po~inje da raste industrijska proizvodnja. Najja~e opozicione partije menjaju teì{te svojih kampanja u odnosu na 1992. godinu. Sa ideolo{kih prelaze na plan realnih ìvotnih problema ljudi, pa serviraju katastrofi~nu sliku stvarnosti, dugih izgladnelih redova ljudi koji po hladno}i ~ekaju za hranu, penzionera koji vr{e samoubistva i umiru od gladi, bolesnih ljudi i dece koja umiru bez lekova, promrzlih stanovnika gradova, neopisivih gu`vi u javnom prevozu. Tu sliku upotpunjuju {verceri, uli~ni dileri deviza, kriminalci, ratni profiteri, plja~ka{i dru{tvene imovine u sprezi sa vla{}u, od strane dràve kontrolisane banke koje plja~kaju gra|ane. Ulep{anoj slici Srbije koju plasira reìm, dakle, suprotstavljena je katastrofi~na slika koju emituje opozicija. I mada situacija u dru{tvu ne samo da nikada nije bila teà, ve} je zaista bila katastrofalna, ona nikada ne moè biti tako te{ka da ne moè biti jo{ teà, niti moè biti tako katastrofalna kako se moè prikazati, pa je preterivanje opozicije bilo o~ito. Deo obja{njenja jo{ uvek zna~ajne podr{ke bira~a partiji na vlasti mogao je biti i u tome {to su neki, ina~e brojni, socijalni slojevi manje ose}ali posledice krize. Deo seljaka je sva{tarskom proizvodnjom uglavnom zadovolja129


vao svoje potrebe, a vi{ak prodavao na pijacama po slobodnim cenama i jo{ za devize, deo radnika dru{tvenog sektora sunovrat li~nih primanja uspevao je da koliko-toliko kompenzira dopunskim radom, a iz tih slojeva se regrutovao gro pristalica socijalista. Ipak, klju~ za razumevanje "tihe patnje" najve}eg dela stanovni{tva nije bio u tome {to oni nisu bili svesni ili {to nisu ose}ali ono {to ih je sna{lo - da ìve na rubu egzistencije, ve} u interpretaciji uzroka bede. U kampanji 1992. godine partija na vlasti uveravala je gra|ane da }e sankcije kratko trajati i da im se moèmo suprotstaviti bogatstvom resursa, prestrukturisanjem privrede, osvajanjem novih proizvoda, a u kampanji 1993. sankcijama je obja{njavala sve neda}e koje su zadesile dru{tvo. Stavom iz 1992. izbegavao se defetizam, a stavom iz 1993. amnestirao se reìm od odgovornosti, pri ~emu se nudilo jednostavno obja{njenje uzroka kolapsa: to je posledica "zlo~ina~ke zavere", "novog svetskog poretka" koji zatire samosvesne, slobodarske, ponosne narode, ~emu mnogo doprinosi i opozicija. Konture ovakvog obja{njenja razvijane su u propagandi SPS-a jo{ od po~etka raspada Jugoslavije, u klimi nacionalisti~ke euforije i me|urepubli~kih sukoba, a kasnije }e biti menjani neki njeni konkretni elementi, u zavisnosti od potrebe. Opozicija je, me|utim, kampanju 1992. godine vodila traè}i uzrok neda}a u "bolj{evi~koj" i "antidemokratskoj" prirodi reìma, a onda u kampanji 1993. godine je promenila pri~u. Pribliàvaju}i se nacionalnoj politici reìma i njegovom stavu da su sankcije "neopravdane" i "nepravedne", pa ~ak i da promena partije na vlasti nije uslov ukidanja sankcija (V. Ko{tunica, Politika, 15. 11. 1993), opozicija iz toga ne izvodi krajnje konsekvence - ne imenuje krivce, odnosno sasvim je uzdràna u osudi me|unarodne zajednice. Uz to, delovi opozicije koji su samo godinu dana ranije tvrdili da su sankcije "smrt za na{e dru{tvo", da nije mogu}a nikakva "strategija preìvljavanja", da pod sankcijama "nije mogu}e sprovesti bilo kakav ekonomski program", sada nude programe "preìvljavanja" i obe}avaju opipljive boljitke u roku od 100 dana ako do|u na vlast (Z. \in|i}, Politika, 1. 12. 1993). Poenta nije toliko u tome da li je opozicija 1992. ili 1993. godine bila u pravu, koliko u promeni stava, pa stoga nije mogla ni da koncipira dugoro~niju propagandnu strategiju. Najpre, promena pri~e 1993. pokazala je da je u tom delu kampanja 1992. godine bila "proma{ena investicija". Osim toga, opozicija je nastavila da uverava bira~e u ne{to {to je svima bilo poznato - da te{ko ìve, ali nije mogla da poentira, jer vi{e nije mogla da izvede konsekventan odgovor na pitanje ko je kriv za takvo stanje u dru{tvu, {to je dezorijentisalo ne samo partijski neopredeljene, ve} i njene pristalice. Jednostavno, iako je SPS ve} tada iscrpela svoj upravlja~ki potencijal, opozicione partije nisu znale {ta bi same sa sobom i {ta bi sa drugim partijama, a time i {ta }e sa svojim kampanjama, {to }e ih jo{ dugo pratiti. Otuda i bira~i nisu imali puno izbora: nisu mogli da biraju izme|u "dobrog" i "lo{eg", ve} samo izme|u manje ili vi{e "lo{eg". Savezni parlamentarni izbori 1996. godine: na pragu novog veka Savezne parlamentarne izbore 1996. godine reìm S. Milo{evi}a do~ekuje povezuju}i kampanju za partijske izbore u okviru priprema IV kongresa SPS-a, koja traje ~itave 1996. godine, sa izbornom kampanjom, ali sada sa zna~ajno pobolj{anim me|unarodnim poloàjem zemlje208), {to je posledica stavljanja potpisa Milo{evi}a na Dejtonski spo-

208)

Jedan od pokazatelja pobolj{anja me|unarodnog poloàja zemlje jeste i pompezna najava, prvog dana februara 1996, dolaska V. Kristofera na razgovor o saradnji sa Hagom, osloba-

130


razum. To je omogu}ilo SPS-u da sada za tematsku okosnicu predizborne kampanje uzme mir, ekonomski oporavak i reformu privrede i dru{tva, koje promovi{e programom "Srbija 2000 - korak u novi vek", koji se prilago|ava svakoj sredini - "Megalopolis" (beogradska varijanta projekta), "Novi Sad 2000, korak u novi vek", "Ekolo{ki projekt za Bor na kraju ovog i po~etku novog veka", "Kru{evac XXI veka" itd. Promovi{u se i "Koncepcija razvoja zdravstva do 2000. godine", otvaranja novih fabrika (na primer, fabrike cevi u U{}u), dono{enje novih poreskih zakona kojima se smanjuje dràvno zahvatanje iz dohotka zaposlenih itd. A kao krucijalni dokaz o uspe{noj politici reìma dolazi pred same izbore odluka SB UN o delimi~nom ukidanju sankcija (2. 10. 1997). To }e biti prilika da se kampanja poentira obra}anjem Milo{evi}a gra|anima: "Od danas pa nadalje, na{a budu}nost zavisi od na{eg rada. Sada su nam ciljevi uspe{nog ekonomskog razvoja i pove}anja standarda i brì i bliì, i lak{e ostvarljivi... Ja zato èlim da svima poèlim uspeh u radu, svakom gra|aninu, svakoj porodici, svakom selu i gradu za vreme koje je pred nama u kome o~ekujemo stabilan ukupan ekonomski i dru{tveni razvoj" (Politika, 2. 10. 1996). Euforija s po~etka godine, ispoljena u gromoglasnim najavama stranih kredita i investicija, brzo je, me|utim, splasnula pa SPS u izbornoj kampanji ponovo po~inje da promovi{e "politiku oslanjanja na sopstvene snage"209), ali {irina najavljivanih reformi nije ni{ta manja, i bukvalno je u izjavama dràvnih i partijskih funkcionera obuhvatala sve oblasti. I ovoga puta socijalisti vode partijsku kampanju. S. Milo{evi} je jo{ pre po~etka izborne kampanje pokupio lovorike "garanta mira i stabilnosti u regionu", pa SPS stalno isti~e snagu stranke kao pretpostavku ostvarenja vizije "nove Srbije" i zasipa javnost porukama o povezanosti stranke i naroda, jedinstvu rukovodstva210) i omasovljenju stranke211). Imid` SPS-a kao sna`ne dràvotvorne partije i partije kontinuiteta, ali i nove programske prioritete dosledno nagla{avaju marketin{ki produkti u kampanji u

209)

210)

211)

|anju ratnih zarobljenika i priznavanju biv{ih jugoslovenskih republika, a jo{ vi{e pristanak Milo{evi}a samo dva dana kasnije na Kristoferov zahtev da se u Beogradu otvori kancelarija Ha{kog tribunala, a u Pri{tini Informativni centar SAD. Recimo, posle burnih najava stranih kredita, Z. Lili} po povratku iz Afrike govori: "Ne}emo ~ekati strane kredite, ve} }emo se orijentisati na sopstvene snage i kao i do sada posti}i dobre rezultate", a i N. ôvi} to izjavljuje jo{ rezolutnije kao opredeljenje SPS-a: "Ne}emo dozvoliti da nas drugi razvijaju, ve} }emo se osloniti na vlastite potencijale i nau~nike" (promocije SPS, 27 i 28. 10. 1996). Na primer, G. Per~evi} na tribini SPS-a u Vr{cu (II dnevnik RTS-a, 8. 2. 1996), I. Da~i} u intervjuu Politici (24. 2. 1996). Ve} po~etkom godine, G. Gajevi} obave{tava javnost o cilju SPS-a da broj ~lanova sa 500.000 pove}a na milion (RTS, 25. 1. 1996), a mediji po~inju da izve{tavaju o uspesima kampanje prijema u ~lanstvo SPS-a: januara 1999. u Lazarevcu je primljeno 606 ~lanova, a Lj. Boòvi}, na profesionalnom radu u SPS-u Lazarevac bez uvijanja govori o njihovim motivima: "O~ekuju od svoje partije da ih zaposli, a ko }e drugi" (Vreme, 27. 1. 1996); iz SPSa Kru{evca 18. 1. 1996. stiè vest da je u pro{loj godini primljeno 1.000 ~lanova, uglavnom srednjo{kolaca; iz SPS-a u Novom Sadu govore o "eksploziji pristupanja novog ~lanstva", {to potkrepljuju podatkom da je primljeno preko 1.500 ~lanova za mesec dana, istog dana SPS u Kraljevu je obavio sve~ani prijem jednog dela od 500 ~lanova, a u Prizrenu je obavljen prijem 480 mladih ~lanova (II dnevnik RTS-a, 29. 1. 1996); na tribini SPS-a u Zemunu sa dobrodo{licom je primljen 501 ~lan (II dnevnik RTS-a, 1. 2. 1996); SPS u Ni{u hvalila se da se "postiglo se vi{e nego {to su okolnosti dozvoljavale" - za dva meseca primljeno 2.500 ~lanova (II dnevnik RTS-a, 7. 2. 1996); nekoliko dana kasnije saop{teno je da je SPS u Vranju brojniji za 1.300 ~lanova, a SPS u Kru{evcu progla{ava Kru{evac "gradom socijalista" i iznosi plan da do kraja veka da ima 20.000 ~lanova u 120 mesnih organizacija (II 131


kojima se svojataju svi privredni, kulturni, sportski i drugi uspesi dru{tva, dok je porast rejtinga Milo{evi}a i stranke smanjio potrebu za diskreditovanjem opozicije. Sli~nu strategiju kampanje imaju i koalicioni partneri SPS-a. I JUL se hvali omasovljenjem stranke212), a u izvesnoj "podeli rada" on preuzima ulogu glavnog diskvalifikatora opozicije, pri ~emu se koriste dvostruki standardi213), a lideri opozicije kvalifikuju ~ak i kao "umobolnici" (M. Markovi}, Politika, 27. 9. 1996). Na ovim izborima koalicija SPS - JUL - ND ostvaruje veoma povoljne rezultate214), ali njih najmanje treba pripisivati tretmanu odnosa Srbije i CG, iako je re~ o kampanji za savezne izbore. U odnosima dve federalne jedinice jo{ nema ve}ih konflikata, pa SPS ne potencira ovo pitanje, budu}i da je tu od po~etka "na svome terenu" stalno zagovaraju}i sna`nu saveznu dràvu. Pobeda koalicije SPS - JUL ND mogla bi pre svega da se pripi{e pobolj{anju me|unarodnog poloàja zemlje i (kratkotrajnoj) me|unarodnoj afirmaciji Milo{evi}a kao "garanta stabilnosti u regionu". SRS do~ekuje savezne i lokalne izbore potresana raskolima. Najpre, teàk sukob me|u crnogorskim radikalima primorava [e{elja da formira novu stranku SRS "Vojislav [e{elj" u CG (27. 1. 1996) da bi se otklonile proceduralne peripetije oko predaje izborne liste, mada [e{elj ne}e uspeti nikada u CG da formira relevantnu stranku. Pored toga godinu dana pre ovih izbora od SRS-a se odvojio J. Glamo~anin sa nekoliko saveznih poslanika, nezadovoljan sukobom SRS-a sa reìmom i formirao SRS "Nikola Pa{i}", koji }e, uz blagoslov i finansijsku pomo} reìma, zadràti mandate i voditi kampanju protiv mati~ne stranke. SRS na to odgovara najavom pristupanja, ina~e minorne, Narodne radikalne stranke SRS-u, hvalisanjem omasovljenjem partije, promocijom kriterijuma za izbor kandidata - da su ~asni i po{teni ljudi (NTV Studio B, 20. 1. 1996). U o~itim problemima, SRS se pribliàva ostalim opozicionim strankama i u~estvuje u radu "vanrednog parlamenta" koji opozicija formira 25. 12. 1995. godine posle napu{tanja Skup{tine Srbije zbog ukidanja TV prenosa zasedanja. Ina~e, kampanja radikala zapo~inje promocijom programskog manifesta za op{tinske i gradske izbore215), koji za to koriste ne samo partijsko glasilo Velika Srbija i terensku kampanju, ve} i TV reklame (NTV Studio B, 3. 1.

212)

213)

214)

215)

dnevnik RTS-a, 8. 2. 1996); na III pokrajinskoj konferenciji lider SPS-a u Pri{tini, V. @ivkovi}, izjavljuje: "Insistirali smo na omasovljenju partije, pa sa zadovoljstvom isti~em da SPS na Kosmetu sada broji vi{e od 80.000 ~lanova. U SPS se u~lanio veliki broj Albanaca, {to je siguran znak da pripadnici ove nacionalne manjine ru{e okove samoizolacije u koju su ih decenijama uvla~ili albanski separatisti" (Politika, 15. 2. 1996); I. Da~i} je tvrdio da je SPS za pola godine primio 30.000 ~lanova (Politika, 24. 2. 1996) itd. Mediji se pune vestima o uspostavljanju partijske infrastrukture JUL-a {irom Srbije, pa prilikom formiranja Op{tinskog odbora JUL-a u âjetini, M. Maljkovi}, potpredsednik Direkcije JUL-a samohvalisavo tvrdi da su za godinu dana postigli impozantan uspeh jer sada imaju 120-150. 000 ~lanova (III Dnevnik RTS-a, 19. 1. 1996); u Vranju se hvale M. Markovi} da su primili 1.000 ~lanova (II dnevnik RTS-a, 21. 1. 1996); u Leskovcu je formiran op{tinski odbor i primljeno 150 novih ~lanova (III dnevnik RTS-a, 23. 2. 1996) itd. Na primer, kada se govorilo o povezanosti M. Pani}a i opozicije sa Zapadom, to je bilo kvalifikovano izrazima "izdaja nacionalnih interesa", "strani pla}enici" i sl, ali kada je u pitanju S. Milo{evi} to dobija drugi prizvuk: "O~ito je da Zapad, zapravo, podràva na{eg predsednika, a time i Jugoslaviju" (M. Radi} na promociji JUL-a, Dnevni telegraf, 30. 10. 1996). Koalicija SPS - JUL - ND osvojila je gotovo 1.850.000 glasova (45% glasalih), {to je najve}i broj glasova koji je osvojila SPS ne samo na saveznim, ve} i na republi~kim izborima, osim na izborima 1990. godine. Dokument pod nazivom "Na~ela organizovanja" je predstavljao najradikalniji i najrazvijeniji partijski projekt razvoja lokalne samouprave. Njime je bilo predvi|eno odvajanje lokalne

132


1996), ali tematska okosnica kampanje jeste bespo{tedna kritika reìma S. Milo{evi}a. Napadi na socijalisti~ku vlast su brojni i neprekidni, a povodi razli~iti: stalna poskupljenja, neispunjena obe}anja penzionerima, podr{ka {trajku prosvetnih radnika, lo{a poljoprivredna politika, privatizacija koja se pretvorila u plja~ku, {pekulacije devizama i dozvolama za uvoz i izvoz, razmah "sive ekonomije", pasivnosti reìma i zata{kavanje antisrpske histerije na Kosovu, a pre svega "izdaja nacionalnih interesa". Pri tome, SRS vr{i snaàn pritisak i na druge opozicije stranke da zao{tre odnos prema reìmu. Na primer, uporno traì da se u dokument "vanrednog parlamenta" unese osuda reìma zbog izdaje nacionalnih interesa i da sve opozicione stranke poloè zakletvu da ni pod kakvim uslovima ne}e sara|ivati sa SPS-om i da ne}e podràti nijedan njegov zakonski predlog (NTV Studio B, 1. 2. 1996). Kampanja radikala obuhvatala je i najave dolaska i boravak delegacije Liberalno-demokratske stranke Rusije na ~elu sa L. Arhipovim i delegacija Nacionalnog fronta Francuske sa @. M. le Penom povodom IV otad`binskog kongresa SRS-a maja 1996, da bi se za vreme druge vi{ednevne posete SRS-u od 29. 10. 1996. delegacija Nacionalnog fronta Francuske uklju~ila u fini{ kampanje radikala. Za opoziciju su savezni izbori uvek predstavljali najslabiju "kariku" u izbornom lancu zbog nepremostivih razlika opozicionih stranaka u pogledu karaktera zajedni~ke dràve, koje su se kretale od ideje o "Velikoj Srbiji", preko ideje o Jugoslaviji kao monarhiji na ~elu sa dinastijom Kara|or|evi}a (iako monarhisti CG ra~unaju na njihovu dinastiju Petrovi}a), federativne republike, sve do zajednice regiona. Da nema na raspolaganju uvek mogu}nosti kritike reìma opozicija opet ne bi imala tematsku okosnicu kampanje. Opozicione partije, dodu{e, nude neka konkretne, ali parcijalne i me|usobno neuskla|ene predloge, ali se oni gube u neprestanim, mada sve neefekivnijim napadima na reìm. Zbog toga, kao i zbog permanentno konfliktnih odnosa, ni formiranje opozicione koalicije "Zajedno" za savezne i lokalne izbore 1996. nije ulivalo velike nade (SPO, DS, GSS i DSS za savezne, a bez DSS-a za lokalne izbore). Sve ~lanice koalicije "Zajedno" iz razli~itih uglova u kampanji kritikuju reìm, a u tome je najrevnosniji SPO. Ve} po~etkom godine SPO nekoliko puta optuùje reìm da mobili{e njihove pristalice kako bi ih spre~io da u~estvuju u obeleàvanju demonstracija od 9. marta, raskrinkava "prisilno" u~lanjivanje u JUL obe}anjima zaposlenja i boljeg mesta (NTV Studio B, 24. 1. 1996), i on daje podr{ku {trajku prosvetnih radnika, osu|uje nedozvoljenu trgovinu alkoholom od koga se proizvode ve{ta~ka pi}a i prodaju na rati{tima u BiH (NTV Studio B, 27. 1. 1996), u razgovoru sa delegacijom EU Dra{kovi} zahteva op{tu amnestiju svih koji su bili u ratu u BiH, a nisu izvr{ili ratne zlo~ine (NTV Studio B, 9. 2. 1996). I SPO se hvali pove}anjem broja ~lanova (TV Politika, 28. 1. 1996), zalaè se za jedinstvenu listu opozicije, ali stalno oponira radikalima zbog zakletvi koje traì od ostalih opozicionih stranaka, kao i DSS-u zbog ucene mandatima da bi se priklju~io koaliciji "Zajedno" SPO i DS216), tvrdi da moè ponuditi bolji program i bolje

216)

samouprave od dràve, preciozno definisanje okvira i vrste delatnosti lokalne samouprave, razdvajanje podru~nih jedinica ministarstva (vlade) od organa lokalne samouprave; samofinansiranje lokalne samouprave, smanjenje broja zaposlenih. Prema ovom dokumentu, funkcije lokalne samouprave bi bile: urbanizam, saobra}aj, stambene usluge, ambulante, obdani{ta, narodne kuhinje i stara~ki domovi, ustanove kulture, ekologija, pijace, zelene povr{ine, kafilerije, odràvanje lokalnih puteva i parkiranje, verske ustanove. V. Dra{kovi} je tvrdio: "Vojislav Ko{tunica poku{ava da na ne~astan na~in uceni koaliciju "Zajedno" - dobija vi{e nego {to mu pripada na osnovu izbora iz decembra 1993. Ko{tunica traì dvostruko vi{e. [to se ti~e SPO, ne}e dobiti nijednog promila vi{e" (Dnevni telegraf, 17. 133


ljude od onih koje nudi SPS (TV Politika, 11. 2. 1996), lamentira nad razorenom dràvom i izgubljenim ponosom nacije itd. I DS kampanju dobrim delom posve}uje kritici reìma, i to, najpre, sukobima SPS-a i JUL-a (oko Direkcije za otkup robe i izvoz, nemere JUL-a da, kao "politi~ka elita" ovlada dràvom i SPS-om), zatim napada "socijalisti~ke kapitaliste" u SPS-u i JUL-u, katastrofalni poloàj Srba u BiH i odràvanje sankcija prema RS, upu}uje optu`be na ra~un Savezne vlade da ne izdaje dozvole za izvoz, jer ministri o~ekuju "reket", a privreda trpi {tetu. Ipak, ton kampanji DS-a daje saop{tenje o zloupotrebi poloàja republi~kog premijera M. Marjanovi}a (NTV Studio B, 22. 2. 1996), koji }e dobiti i sudski epilog nepovoljan po DS. Iz te kampanje osta}e zabeleèn i jedan od "bisera" Z. \in|i}a, izre~en na proslavi {estogodi{njice stranke u Jagodini, da je "SPS najve}i koncentracioni logor" (NTV Studio B, 3. 2. 1996). U "konstruktivni" deo kampanje spada poziv opoziciji u Srbiji i CG da se dogovori o zajedni~kom konceptu ure|enja odnosa u Federaciji, zalaganje za izmenu spoljne politike i privrednog sistema, za brzu privatizaciju i novi program ekonomskih reformi, za ponovo pokretanje zakonodavnih inicijativa o slobodnim carinskim zonama i stranim ulaganjima po{to su ranije odbijene, nu|enje programa re{avanja pitanja devizne {tednje, reforme penzijskog fonda, nezaposlenosti, {kolstva, zdravstva, podsticanja poljoprivrede, re{avanja pitanja autonomije itd. Centralna tema kampanje DSS-a, najuzdrànije ~lanice koalicije u kampanji 1996. jeste pitanje dràvnog ure|enja, pa DSS iznosi svoj projekt regionalizacije dràve. Prema njemu, problemi odnosa Srbije i CG bili bi re{eni njihovom regionalizacijom i direktnim povezivanjem regiona u dràvu, a time bi bio re{en i problem KiM (TV Politika, 7. 2. 1996). To podrazumeva, izme|u ostalog, i status CG kao jednog od regiona, {to se obja{njava ekonomskim razlozima, ali ovo zalaganje nailazi na op{te neslaganje ne samo u CG, ve} i u Srbiji, budu}i da DSS zagovara i regionalizaciju Srbije kao uslov decentralizacije i demokratizacije. U ovoj kampanji DSS se suo~ava sa nezadovoljstvom ve}eg broja op{tinskih organizacija zbog odbijanja Ko{tunice da pristupi koaliciji "Zajedno", posebno na lokalnim izborima, pa mnogi odbori DSS-a samovlasno pristupaju koaliciji. I kritika reìma je neizbe`na, pa DSS napada Vladu Srbije zbog niskog standarda stanovni{tva i kao odgovor promovi{e vlastiti program pove}anja nataliteta (Saop{tenje DSS o standardu, TV Politika, 11. 2. 1996). Ina~e, odnosi DSS-a sa ostalim strankama opozicije nikada nisu bili niti }e biti gori, izuzimaju}i sukob sa DOS-om po~etkom 2001. Iako je Ko{tunica u~estvovao u seriji razgovora sa opozicionim liderima oko formiranja "tehni~ke koalicije", DSS poziva opozicione stranke i gra|ane da bojkotuju izbore (Dnevni telegraf, 22. 8. 1996), a onda se Ko{tunica, i kada prihvati da u|e u koaliciju, ne pojavljuje na nekoliko mitinga koalicije, odbija da u~estvuje na predstavljanju koalicije na II programu RTS-a itd, {to ponovo ru{i i do tada mali kredibilitet opozicionih stranaka i njihovih koalicija. Opozicija nikad nije bila agilnija nego pred II krug lokalnih izbora, ali opet daje "autogolove". "Prepucavanje" DSS-a i SPO-a zbog odbijanja DSS-a da pruì makar i na~elnu podr{ku kandidatima koalicije "Zajedno" jo{ ne prevr{uje meru, ali meru }e prevr{iti Ko{tunica posle I kruga izbora minimiziranjem uspeha opozicije na lokalnim izborima, uveravanjem (opozicionih ili proreìmskih - ?) bira~a da pobeda "ima psiholo{ki, ali ne i 7. 1996), a I. Kova~evi}, portparol SPO-a, tvrdio je da je vi{e od 20 op{tinskih odbora DSSa potpisalo sporazum o pristupanju koaliciji SPO i DS, uprkos protivljenju Ko{tunice, i najavljuje mogu}nost da se koaliciji priklju~i i ~lanstvo Srpske selja~ke stranke, pri ~emu bi se SSS ugasila (Dnevni telegraf, 6. 7. 1996) 134


politi~ki zna~aj", da bi poentirao zahtevima da se pokrene pitanje odgovornosti pojedinih opozicionih lidera za poraz na saveznim izborima. Na saveznim izborima koalicija "Zajedno" osvojila ne ne{to manje od milion glasova. Razmere izbornog poraza postaju jasnije kada se primeti da je to dva puta manje glasova nego {to je osvojila koalicija SPS - JUL - ND, a za oko 250.000 glasova i 6 mandata u Ve}u gra|ana manje nego {to su na prethodnim saveznim izborima ostvarili koalicija DEPOS i DS. Ovaj izborni poraz prikrila je velika pobeda opozicije na lokalnim izborima u 14 gradova, a me|u njima i u Beogradu. To je mogla da bude velika uteha, ali samo uteha. Iz poraza na saveznim izborima opozicija opet nije znala da izvu~e pouke. Op~injena uspehom na lokalnim izborima ona se uljuljkivala u predstavi o sopstvenoj snazi, ne shvataju}i da se lokalni izbori odràvaju prema druga~ijim pravilima i da su za njih va`nije neke druge determinante izborne odluke nego u slu~aju republi~kih ili saveznih izbora. Republi~ki parlamentarni izbori 1997. godine: za ili protiv izbora Do republi~kih izbora 1997. godine i u kampanji za ove izbore malo se toga promenilo u kampanji SPS-a, osim {to S. Milo{evi} jo{ u novogodi{njoj poruci progla{ava tu godinu "godinom reformi", a od samog po~etka se uklju~uje u izbornu kampanju: pu{ta u rad nove pogone, pose}uje velike kolektive, drì mitinge Srbima na KiM. On govori da su neke spoljne i unutra{nje snage decembra 1996. htele da sru{e reìm, ali da nisu uspele jer je on "narodni" reìm, da "svako treba da zna da nema tih pritisaka pod kojima }emo dati i jedan pedalj Kosova i Metohije", najavljuje izgradnju autoputa od Ni{a do crnogorskog primorja preko Kosova, ubrzan razvoj cele Srbije, a posebno nerazvijenih op{tina itd. Dakle, tematska okosnica kampanje SPS-a jesu uspesi reìma u organizaciji ìvota pod sankcijama, a kampanje za parlamentarne i predsedni~ke izbore su spojene u jednu kampanju. U toku kampanje, D. Tomi}, funkcioner SPS-a i ministarkoordinator u Vladi Srbije, prilikom posete Uìcu izjavljuje: "Srpska privreda je postigla u 1997. godini blistave rezultate. Stopa rasta je ~etiri puta ve}a od one koju beleì razvijena Evropa, ovogodi{nja inflacija je daleko ispod evropskog nivoa, u decembru se o~ekuje novi pad cena, sti}i }e i novi obimni strani krediti, pa Srbiju, tokom 1998. godine, ~eka takav tempo rasta koji }e, evropski gledano, biti vrlo atraktivan". On je, ~ak, obe}ao da }e, ukoliko se ovakav tempo nastavi, Srbija krajem veka dosti}i nivo razvijenosti iz 1990, koji odgovara stepenu srednje razvijenih evropskih zemalja. Za 1998. predvi|ao je rast proizvodnje od 10%, izvoz ve}i skoro za tre}inu, potpuno stabilan kurs dinara i nultu inflaciju. Tomi} je obe}ao i to da "do 2000. godine u zlatiborskom kraju ne}e biti nezaposlenih" i tom prilikom postavio jedan "mali" uslov: "Ako èlimo ove stope rasta i ovakav napredak potrebno je da jo{ u prvom krugu izaberemo predsednika, i da to bude - na{ predsednik" (Blic, 4. 12. 1997). Drugi funkcioner SPS-a, D. Matkovi}, uveravao je bira~e: "Tokom jeseni napravi}emo reformske projekte koji }e omogu}iti da stopa zaposlenosti i zarade budu mnogo ve}i", najavljuje reformu poreskog sistema i "projekt reforme me|unarodnih odnosa", bankarskog i penzijskog sistema, a "uskoro }emo regulisati i situaciju u zdravstvu" (Dnevni telegraf, 31. 8. 1997). Ili, "posle izbora uspostavi}emo veze sa svim zemljama sveta", uveravala je R. Milentijevi} u Smederevskoj Palanci (Politika, 2. 9. 1997), a direktor Savezne uprave carina M. Kertes je izjavljivao: "Ako ne zaustavim {verc za mesec dana, tucite me ~ime stignete" (Dnevni telegraf Magazin, 10. 1. 1998). Vaàn korpus poruka u kampanju SPS-a bio je posve}en najavi dono{enja novog Zakona o privatizaciji, kojim se predvi|a, izme|u ostalog, i besplatna dodela dela akcija 135


zaposlenim i penzionerima, {to je ocenjivano kao poku{aj da se zadrè bira~i SPS-a koji se, pored seljaka i doma}ica, uglavnom regrutuju jo{ i me|u radnicima i penzionerima, odnosno kao na~in da SPS iz dru{tvenog kapitala finansira svoju kampanju. A, samo dan pred izbore mediji objavljuju vest da po uredbi Vlade Srbije pojeftinjuju cigare i kafa (Politika, 20. 9. 1997). Predsedni~ka kampanja Z. Lili}a odvijala se u okvirima partijske kampanje SPS-a. Lili} se promovisao kao "vojnik partije", njen program promovi{e kao "program kontinuiteta" (Dnevnik 2 RTS, 4. 9. 1997), pa je pri~ao istu pri~u: "Srbija je sada u pravom smislu re~i u pokretu, jer je u gradnji preko 300 objekata, modernizuje se preko 1.000 km puteva, a ulaè se u objekte infrastrukture" (Politika, 2. 9. 1997) i otvoreno priznavao: "Na{ jedini cilj i zadatak je da pobedimo" (Dnevnik 2, RTS, 3. 9. 1997), {to se njemu ne}e desiti. Drugi predsedni~ki kandidat SPS-a na ponovljenim izborima, M. Milutinovi}, menja Lili}ev slogan "Za Srbiju" u slogan "I Srbija i svet", {to je trebalo da iskaè pomeranje teme njegove kampanje ka uklju~enju Srbije u me|unarodne politi~ke i privredne tokove, na {ta bi upu}ivala i njegova funkcija saveznog ministra inostranih poslova sa koje je kandidovan za predsednika Srbije. Ipak, i Lili} i Milutinovi}, sve vreme duboko u senci S. Milo{evi}a, predstavljali su politi~are koji nisu ostavili nikakav li~ni beleg u politici, pa se to nije moglo o~ekivati ni od njihovih kampanja. Kampanje opozicionih partija koje u~estvuju na izborima, a jo{ vi{e onih koje ih bojkotuju, predstavljaju kampanje bez milosti (campagne sans merci). U prvom planu kampanje ponovo je upravlja~ka nekompetentnost, saèta u zaklju~ku da je SPS upropastila sve ~ega se dohvatila, ~ak i "Titov socijalizam", i da je sve pokrala iz pro{losti (istoriju, tradiciju, nacionalni identitet, duhovne korene, veru), iz sada{njosti (ìvot i zdravlje gra|ana), pa ~ak i iz budu}nosti (potomstvo, nade, perspektive), u prilog ~emu je govorila i izuzetno te{ka situacija u dru{tvu217). Pa, ipak, ove nemilosrdne kampanje nisu toliko usmerene ka SPS-u i njegovom reìmu, koliko se opozicione stranke me|usobno optuùju u borbi za naklonost bira~a. Tematska okosnica ne samo predsedni~ke kampanje V. Dra{kovi}a, ve} i kampanje SPO-a za parlamentarne izbore jeste - Dra{kovi}. Spor unutar koalicije "Zajedno", ~ije ostale ~lanice bojkotuju ove izbore orijenti{e kampanju Dra{kovi}a i SPO-a na pridobijanje pristalica ovih stranaka. Zbog toga, veliki deo kampanje Dra{kovi} posve}uje dokazivanju da nikada nisu bili povoljniji uslovi izbora, i da je bojkot neopravdan, pri ~emu glavnu metu njegovih napada predstavljaju lideri stranaka koje bojkotuju izbore218). I, mada se moglo ~initi da je strategija SPO-a dobra, pitanje je da li je izabrana

217)

218)

Recimo, maja 1997. svega 1-2% zaposlenih svojom zaradom je moglo da pokrije egzistencijalnu potro{a~ku korpu (hrana i pi}e), nelikvidno je bilo 20.000 preduze}a sa 500.000 zaposlenih, u industriji i rudarstvu od 850.000 zaposlenih 500.000 su predstavljali "prekobrojni", a u celoj privredi ~ak ih je bilo 1.500.000, dok je dràva dugovala stanovni{tvu 5,9 milijardi dinara. (Boìnovi}, Rad, 8. 8. 1997) "Oni {to bojkotuju izbore su kukavice, jer se boje rezultata. Neka gospoda odgovore za{to ne}e na izbore pod izbornim uslovima koji su u ovom ~asu 10 puta bolji za opoziciju, a i{li su pro{le godine na izbore koji su po opoziciju bili 10 puta gori" napada V. Dra{kovi} lidere stranaka koje bojkotuju izbore i poziva "~asne pristalice tih stranaka" da ne slu{aju "samoljublje svojih lidera" i da "shvate da je interes Srbije pre~i od bilo ~ije sujete", "da glasaju za SPO, jer time glasaju za program koalicije 'Zajedno'" (Politika, 9. 8. 1997), a sli~ne ocene ponavlja i u emisiji Aktuelnosti I programa RTS-a u studiju u Pri{tini (18. 8. 1997) govore}i da izbore organizuje opozicija u gradovima u kojima vr{i vlast i to od utvr|ivanja izbornih spiskova do kontrole izbora, da je "10 puta bolja medijska situacija", pri ~emu se ponovo

136


taktika èstokog obra~una sa liderima ovih stranaka, posebno sa \in|i}em, ili koalicijom "Vojvodina" zbog separatizma itd, bila dobra. Dodu{e, Predsedni{tvo SPO-a odlu~ilo je da obustavi sve javne polemike sa strankama koje ne izlaze na izbore i takvo nare|enje je uputilo svim odborima stranke (Dnevni telegraf, 27. 8. 1997), ali to nije zna~ilo nikakvo primirje, jer je kampanja bila prepuna o{trih napada na antiizbornu opoziciju, dok su stranice strana~kog glasila Srpska re~ od po~etka godine otvorene i za sve protivnike biv{ih koalicionih partnera SPO-a, ~ak i za [e{elja koji }e jedan celokupni intervju, uz usputne komplimente SPO-u, posvetiti napadima na \in|i}a i DS219). Ipak, kako }e ova iznenadna "ljubav" sa radikalima biti kratkog veka, SPO u kampanji otvara jo{ jedan front - protiv SRS-a. U otu`nim me|ustrana~kim obra~unima opozicije, SPS i njegov reìm gotovo da su ostavljeni na miru. Po mnogo ~emu, ova kampanja je podse}ala na kampanje iz nekih ranijih vremena koje su vo|ene sa parolama "Svi na izbore", a protiv "doma}ih izdajnika". A da, ipak, sve nije bilo ba{ tako sa uslovima izbora i pona{anjem medija, mora}e da priznaju sami Dra{kovi} i SPO, pa }e krenuti u kampanju zastra{ivanja medija: "Po zavr{etku izbora, SPO }e tuìti sve redakcije koje su u ovom periodu lansirale laì i time na{kodile SPO-u i V. Dra{kovi}u", stoji u jednom saop{tenju SPO-a (Na{a Borba, 26. 8. 1997), SPO }e protestovati i protiv, navodno, laìranog `rebanja redosleda predstavljanja predsedni~kih kandidata na RTS-u (Dnevni telegraf, 7. 9. 1997), itd. U pogledu tematske okosnice u kampanjama radikala 1997. godine ni~eg novog. Na kritiku reìma zbog te{ke ekonomske i politi~ke situacije, i jo{ o{triju kritiku opozicije, nastavlja se promocija vlastitog patriotizma, re{enosti da se jednostavnim re{enjima postigne brzi oporavak dru{tva kori{}enjem doma}ih resursa (na primer, ideja o javnim radovima), po{tenja itd. SRS se, tako|e, uklju~uje u niz akcija (panel-rasprave, konsultacije kod premijera i sl) vezanih za dono{enje niza zakona (o lokalnoj samoupravi, finansiranju stranaka, predstavljanju u medijima i drugim izbornim zakonima), pokre}u inicijative za smenu gradona~elnika Beograda Z. \in|i}a, itd. Antiizborna kampanja dela opozicije nije bila posebno ni atraktivna ni intenzivna, izuzimaju}i kampanju DS-a koja se upinjala da masovnim plakatiranjem i organizovanjem razli~itih doga|anja i raskrinkavanjem razli~itih afera ljudi iz vlasti privu~e pa`nju bira~a i medija, zbog ~ega je, izme|u ostalog, i bila u ìì napada u~esnika izbora. Manje je va`no {to ovakva kampanja nije nailazila na podr{ku Stejt Departmenta, koji je saop{tio da su izborni uslovi u Srbiji nepravi~ni i da su izborne jedinice skrojene po meri SPS, ali i da bojkot nije naro~ito efikasno sredstvo za postizanje politi~kih promena (Dnevni telegraf, 14. 8. 1997). Mnogo je va`nije to da bojkot nije uspeo, da je zbog bojkota izbora od strane nekoliko relevantnih opozicionih stranaka dobijena nereprezentativna struktura parlamenta, i da je taj deo opozicije duè vreme sam sebe isklju~io iz najva`nijih institucionalnih politi~kih tokova.

219)

predstavlja kao "lider demokratske Srbije" i tvrdi da nema nijednog mesta u Srbiji u kome SPO nije prisutan. "Zoran \in|i} je uzjahao na vrat SPO i ne ispu{ta ga. SPO }e izdahnuti ukoliko se ne oslobodi tog zagrljaja. SPO je, pored SRS, jedina politi~ka partija u Srbiji koja nije krala poslani~ke i odborni~ke mandate drugim strankama", govori, na primer u intervjuu V. [e{elj (Srpska re~, 15. 3. 1997). 137


Savezni parlamentarni izbori 2000. godine: ve} vi|ena fantazmagori~na reìmska vizija Srbije i DOS-ova vizija "druge" Srbije Posle zavr{etka bombardovanja zemlje, propaganda reìma ima nekoliko pravaca koji se prepli}u: pobeda nad snagama NATO alijanse220) i o~uvanje teritorijalnog integriteta i Kosova u okvirima Srbije, ali i neodrìvo stanje u pokrajini i zahtevi za povratkom VJ na Kosovo; kampanja stabilizacije trì{ta i snabdevenosti osnovnim ìvotnim namirnicama i istovremena kampanja obnove i izgradnje bombardovanjem razorene zemlje, pokretanje akcije izgradnje 10.000 stanova za mlade i sl. U Leskovcu na mitingu povodom otvaranja èlezni~ke stanice i dela auto-puta Beograd - Ni{, S. Milo{evi} je uveravao oko 20.000 prisutnih da Kosovo nije izgubljeno za Srbiju ("Koliko }emo dana izbrojati da se na{i organi i na{i gra|ani vrate na Kosovo, ne znam u ovom trenutku, ali izbroja}emo ih"); da se obnova i izgradnja zemlje odvija munjevito ("îtav program obnove se realizuje veoma uspe{no, moè se re}i na nivou jedne odli~ne ocene. Prestigli smo zimu i kada je re~ o sistemu elektroprivrede i kada je re~ o sistemu naftne industrije, i kada je re~ o mostovima i putevima. Siguran sam da }emo je presti}i i kada je re~ o stanovima... U ve}em delu sveta znaju da se mala i ranjena zemlja obnavlja brzinom projektila, ali oni o tome }ute" - Vijesti, 12. 10. 1999) Vi{e kao kuriozitet koji govori o intenzitetu propagande reìma tokom 1999. godine moè se pomenuti podatak da je od 24. 3. do 7. 7. 1999. S. Milo{evi} podelio vi{e od 4.200 odlikovanja, a onda ordenima odlikovao 4. 11. 1999. godine jo{ 150 pojedinaca i 12 preduze}a "zbog uspe{no zavr{ene prve faze obnove zemlje" (Vreme, 25. 12. 1999). Time su odràni neki elementi imidà stranke iz ranijeg perioda221), a predizbornu kampanju kompletira otkrivanje afera u gradovima u kojima je na vlasti opozicija i kritika lidera opozicije kao izdajnika. Tematske okosnice kampanje za savezne izbore ostale su iste222), ali intenzitet kritike opozicije i njena bezobzirnost da}e ton celokupnoj izbornoj kampanji SPS-a, i u~ini}e je negativnom i iracionalnom223) kampanjom suprotstavljanja, kampa220)

Na primer, savezni ministar za informisanje G. Mati} na promociji knjige "Na~elnici General{taba 1876-2000" rekao je da novinari koji tvrde da je SRJ izgubila u ratu sa NATO-om "moraju da znaju da srpski narod ne moè niko da pobedi zato {to na ~elu ima heroja Slobodana Milo{evi}a" (Republika, 1-31. 6. 2000). 221) Po~etkom 2000. u imidù SPS-a i dalje su bili nagla{eniji elementi efikasna organizacija (32%), ~vrsta podr{ka pristalica i bogatstvo lidera i stranke (po 31%), samostalnost u vo|enju politike (29%) i sposobnost upravljanja dràvom (25%). 222) Na primer, u jeku izborne kampanje SRJ i Ruska Federacija potpisuju Sporazum o slobodnoj trgovini kojim su ukinute carine i koji je stupio odmah na snagu, ~emu su mediji dali veliki publicitet. 223) V. [tambuk, potpredsednik Skup{tine Srbije, jedan od lidera JUL-a, dekan i profesor FPN u Beogradu, ~estitaju}i ro|endane JUL-u i SPS-u kolumnom u Borbi, koju je naslovio "Beri}etni JUL", bavi se uticajem horoskopa na ljude i politi~ke partije, pa konstatuje da su SPS i JUL nastali u mesecu julu i potom se pita da li je na "njihov progresivan, beri}etan, topao ljudski karakter uticao mesec njihovog nastanka, astrolo{ki znak pod kojim su stvoreni i kasnije stasali". "Istini za volju jedna je nastala pod astrolo{kim znakom lava, a druga pod znakom raka. Obe su, me|utim, svoje vreme stvaranja na{le u julu. Mo`da je to dovoljno, jer, bez obzira na astrolo{ki znak, i jedna i druga druga partija, uz ne{to razlika, imaju veoma puno zajedni~kog. Pre svega u onim domenima koji su vezani za ljudsku dobrobit, za ravnopravnost, za mir i za slobodu", pisao je [tambuk da bi zaklju~io da o ro|endanima partija koje su nastale pod àrkim suncem jula "treba voditi ra~una i slaviti ih uz puno radosti" (Borba, 21. 7. 2000). 138


njom zastra{ivanja bira~a224), krajnje neobi~no za partije na vlasti koje, po pravilu, vode pozitivne konstruktivne kampanje, kampanje integracije. To bi se moglo najpre objasniti defanzivom u kojoj se nalazi reìma i u kojoj zapo~inje borbu "na ìvot i smrt" (Lj. Risti}, predsednik JUL-a, Glas javnosti, 18. 8. 1999), a zatim i gubitkom favoritskog poloàja SPS-a sa pribliàvanjem izbora. Naime, posle bombardovanja odigrava se sna`na politizacija bira~kog tela Srbije koja nije i{la u prilog reìmu225), ni njegova propaganda ne nailazi na prijem, osim donekle kampanje na obnovi i izgradnji zemlje, a gra|ani vi{e ne prihvataju ni krivicu me|unarodne zajednice za situaciju u zemlji226). Ipak, okosnica kampanje SPS-a za savezne izbore ostaje ista - uspesi "patriota" (reìma, proreìmskih stranaka, vojske i policije i njima lojalnih gra|ana) na svim podru~jima i diskvalifikacijama opozicije kao "stranih pla}enika", pri ~emu vlasti SRJ, ni posle 15 dana od podno{enja zahteva, ne daju odgovor OEBS-a, koji je traìo ulazne vize za eksperte koji su nameravali da procene predizbone uslove (www.B92.net, 23. 8. 2000). 224)

I. Markovi}, savezni ministar telekomunikacija i jedan od lidera JUL-a, izjavio je, na primer, da je V. Dra{kovi} "srpski Ha{im Ta~i, samo {to Vuk Dra{kovi} poziva svoje teroristi~ke horde na juri{ protiv srpskog naroda i dràve ~ije je dràvljanstvo suzama izmolio" (Republika, 1-30. 5. 2000). I pored takvih izjava svojih partijskih drugova, predsednica Direkcije JUL-a, M. Markovi}, prva na listi poslani~kih kandidata SPS-a i JUL-a za Ve}e gra|ana Skup{tine SRJ u izbornoj jedinici Poàrevac, ~ak je "prebacivala sebi" u izjavi za Radio Poàrevac to {to je suvi{e popustljiva prema politi~kim protivnicima: "Pravo da vam kaèm, ja sebi prebacujem {to im toliko dozvoljavam. Formirala se neka pogre{na svest, tipa 'neka oni govore to, nije to ta~no', to je toliko ru`no, to rade zato {to ih izvan zemlje pla}aju da to rade, to je slika o njima kad laù i ru`no govore o nekome od nas, pa to najvi{e govori da su to inferiorni i nemoralni ljudi, pa mi sa neke distance }utimo. U stanju sam da ne odgovorim na sva ta ni{tavila po ùtoj {tampi, crnoj {tampi, pla}enoj izvan Jugoslavije, koja pristaju da rade po instrukcijama koje nisu ni jasne, koje su povr{ne, koje su zle. Oni ~ak nisu ni u stanju da te instrukcije sprovedu kako treba. Oni nisu neki naro~iti protivnici. Mo`da me ponekad demotivi{e {to je to, u intelektualnom smislu, nizak nivo komunikacije" (www.B92.net, 2. 9. 2000). 225) Marta 2000. godine, SPS je mogla da ra~una u slu~aju saveznih izbora na isti broj pristalica (17% ukupnog bira~kog tela) kao i SZP (18%). I kada se socijalistima pridruè pristalice SRS-a (5%), a SZP-u pristalice DSS-a (3%) opet bi bila u pitanju "mrtva" trka, ne ra~unaju}i SPO (7%) i pristalice drugih stranaka (2%). Ve} po~etkom godine, dakle, SPS je izgubila lidersku poziciju. 226) Marta 2000, vi{e od dve tre}ine gra|ana smatra da je Srbija vo|ena u lo{em pravcu, a nezadovoljstvo gra|ana stanjem u svim oblastima ìvota je op{te: ekonomskom situacijom 90%, me|unarodnim poloàjem zemlje 86%, li~nim ìvotnim standardom 84%, politi~kom situacijom 82%, vla{}u u Republici 71%, li~nom budu}no{}u i budu}no{}u dece 70%, politikom S. Milo{evi}a i dotada{njim na~inom sprovo|enja privatizacije po 65%, pri ~emu je dve tre}ine gra|ana smatralo da je vlast ogrezla u korupciji itd. Nepoverenje u klju~ne politi~ke institucije (predsednike SRJ i Srbije, saveznu i republi~ku vladu i saveznu i republi~ku skup{tinu) gotovo je dvotre}insko, mada se za njih duè vremena unazad na osnovu indikatora o (ne)poverenju gra|ana moglo re}i da su nelegitimne. U ovom istraìvanju, proveravan je i prijem na koji su nai{le neke klju~ne teme kori{}ene u propagandi reìma posle bombardovanja. Recimo, pri~a reìma da je ostvarena pobeda nad NATO-om nije nailazila na prijem me|u gra|anima - 46% je smatralo da u tom sukobu nije bilo pobednika, 29% je pobedu pripisivalo NATO-u, a svega 17% nama (uz 8% neodlu~nih). Pored toga, dve tre}ine je smatralo da se bombardovanje moglo izbe}i mudrijom politikom rukovodstva, a vi{e od dve tre}ine da su obnova zemlje i oporavak privrede mogu}i samo uz pomo} sa strane, dok je "oslanjanje na sopstvene snage" prihvatala tek petina ispitanika. Sa tvrdnjom "Me|unarodna zajednica je kriva za na{u zlu sudbinu" bilo je saglasno 35% ispitanika, ali 46% nije (uz 19% neodlu~nih). Pola godine kasnije odgovornost za te{ku ekonomsku situaciju 56% ispitanika je pripisivalo partijama na vlasti, dva puta vi{e nego me|unarodnoj zajednici itd. 139


Predizborna kampanja radikala od kraja bombardovanja do raspisivanja saveznih izbora ide linijom kampanje socijalista i julovaca, i tu gotovo da nema ni~ega novog pohvale "patriotskim snagama" (proreìmskim partijama), VJ i narodu zbog herojskog pona{anja tokom agresije, uspesi vlasti u obnovi i izgradnji zemlje227), kao i kritika me|unarodne zajednice i demokratske opozicije kao "kolaboracionista" i "izdajnika". Me|utim, posle raspisivanja izbora i odbijanja SPS-a i JUL-a da se sa SRS-om u okviru tzv. crveno-crne koalicije suprotstave DOS-u, SRS sve vreme izborne kampanje poku{ava da odgovornost za u~e{}e u ~etvorogodi{njem upravljanju dràvom prebaci na SPS i JUL, iako je bila inicijator dono{enja niza represivnih zakona i uredbi i njihovog sprovo|enja. Reìm se kritikuje zbog popustljivosti prema me|unarodnoj zajednici i gubitka Kosova228), a jo{ vi{e zbog te{ke ekonomske situacije, korupcije i kriminalizacije dru{tva, ideologizacije VJ i uklju~ivanja njenih ~elnika u kampanju SPS-a i JUL-a229), instrumentalizaciju policije i sudstva230) itd, {to dopunjuje i kritika SPO-a zbog svega i sva~ega231). Distanciranje radikala od SPS-a i JUL-a, me|utim, do{lo je kasno i SRS }e zbog toga platiti visoku cenu232). Doga|aji koji su obeleìli politi~ki ìvot Srbije i Jugoslavije poslednjih meseci pred izbore - bu~no najavljivanje dono{enja Zakona protiv terorizma i poja~avanje represije prema neistomi{ljenicima reìma, iznenadne izmene saveznog Ustava itd, a posebno

227)

228)

229)

230)

231)

232)

Govore}i o obnovi i izgradnji zemlje posle bombardovanja, V. [e{elj je izjavio: "Most je bio sru{en, a sad postoji. Ili smo ~arobnjaci ili smo uspe{na Vlada" (Glas javnosti, 10. 11. 1999). Obja{njavaju}i {ta je izjavio nema~kom [piglu o ostavci S. Milo{evi}a, T. Nikoli} je rekao: "Rekao sam da bih, ako bih traìo ostavku, to uradio ne zato {to to traì Zapad, ve} zbog gubitka Kosova (Glas javnosti, 15. 8. 1999), a nezadovoljan Kumanovskim sporazumom, [e{elj je u vi{e navrata ponavljao da bi NATO odustao od agresije pod pritiskom svetskog javnog mnjenja da je samo jo{ nekoliko dana nastavljen otpor. On i njegovi ministri podnose ostavke, a [e{elj je ~ak najavljivao i mogu}nost da se povu~e iz politike: "Nije nemogu}e da se povu~em iz politike. Poslednji doga|aji na Kosovu i Metohiji i prihvatanje me|unarodnog plana za Kosovo uzdrmali su sve ~lanove SRS a, mislim, mene najvi{e. U toku su preispitivanja u stranci. Ni{ta nije nemogu}e" (Glas javnosti, 25. 6. 1999). Ministri SRS-a ostali su na svojim funkcijama sve do novih izbora, a u pogledu povla~enja iz politike [e{elj se kasnije, o~ito, predomislio. Lider SRS-a i potpredsednik Vlade Srbije u intervjuu Nedeljnom telegrafu (13. 7. 2000), ne osporavaju}i vojni~ke kvalitete na~elnika G[ VJ N. Pavkovi}a, zamerio mu je ideologizaciju VJ, a koalicionim partnerima da isklju~ivo sebi pripisuju sve rezultate obnove i izgradnje zemlje. Predsedni~ki kandidat SRS-a T. Nikoli}, prilikom obilaska nekoliko mesta u okolini Novog Sada, o{tro je napao republi~kog ministra policije V. Stojiljkovi}a zbog nesposobnosti, a V. [e{elj na ni{koj televiziji optuìo SPS i JUL da su posebno u Brani~evskom okrugu potpuno instrumentalizovali policiju i sudstvo i da tamo vlada potpuno bezakonje (TV Palma, 4. 9. 2000). Na konferenciji za novinare V. [e{elj je, na primer, izjavio da je "lepo bilo gledati kako Vuk Dra{kovi} u Berlinu ljubi krvave ruke Medlin Olbrajt, koja je gora i od Hitlera". Uz komentar da je Dra{kovi} sam sebi najve}i politi~ki protivnik odvajkada, [e{elj je primetio da opozicija "stalno ide u taj Berlin" (Glas javnosti, 24. 12. 1999) Ovaj gest V. Dra{kovi}a }e biti okosnica kampanje protiv njega i \in|i}a koju }e pokrenuti koalicija na vlasti, a u kojoj }e prednja~iti radikali. U njoj }e se koristiti izrazi kao "ponizni rukoljubac" za Dra{kovi}a i "ljubazni glavoklimac" za \in|i}a. Marta meseca 2000, radikali beleè jedan od najniìh rejtinga merenih obimom spremnosti gra|ana da glasaju za ovu partiju (5%), a polovina njihovih tada{njih pristalica smatrala je da je stranka izgubila deo podr{ke zbog koalicije sa SPS-om i JUL-om.

140


raspisivanje izbora i dogovor opozicije o zajedni~kom nastupu na izborima i isticanje zajedni~kih kandidata, odnosno formiranje DOS-a (7. 8. 2000) - doveli su do nagle i sna`ne politizacije bira~kog tela Srbije, odnosno do kristalizacije izbornih orijentacija gra|ana, {to se ogledalo u zna~ajnom smanjenju broja onih koji najavljuju apstinenciju i onih koji su neodlu~ni za koga bi glasali. DOS i njen predsedni~ki kandidat se ve} pre oficijelnog po~etka kampanje nalaze u poziciji favorita233), {to im je omogu}ilo da koncipiraju pozitivnu, konstruktivnu i racionalnu kampanju, a tematsku okosnicu kampanje iskazivao je slogan "Jedinstvo, pobeda, promene". Dogovor opozicionih stranaka o zajedni~kom nastupu i nominovanje zajedni~kog predsedni~kog kandidata DOS-a (i pored odbijanja SPO-a da pristupi koaliciji), predstavljao je veoma pogodnu osnovu da se nova koalicija oslobodi hipoteke brojnih i kratkotrajnih dotada{njih opozicionih koalicija, koje su se raspadale pod pritiskom sva|a koalicionih partnera. Problem je i dalje oteàvala ~injenica da je DOS predstavljala ideolo{ki i programski heterogenu koaliciju, optere}enu jo{ i me|uliderskom surevnjivo{}u. No, formiranje utisaka o jedinstvu koalicije bilo je veoma va`no za uspeh DOS-a i njenog predsedni~kog kandidata. Va`nost jedinstva koalicije proisticao je i iz toga {to je ve} svojim formiranjem DOS, kao {iroki savez opozicionih stranaka, uspela da realizuje sinergijske efekte (efekte udruìvanja), da privu~e veliki deo opoziciono orijentisanih bira~a, ali do skora neodlu~nih, za koga da glasaju zbog nezadovoljstva razjedinjeno{}u i slabostima opozicionih stranaka. Svaki i najmanji znak nejedinstva mogao ih je pokolebati u pogledu izborne odluke. Opasnost za jedinstvo DOS-a predstavljalo je i, eventualno, dalje ukrupnjavanje (na primer, eventualni sporazum sa SPO). Naime, ono bi pove}alo izglede DOS-a na nivou prostog zbira pristalica DOS i tih stranaka, me|utim, kako je bila re~ o strankama koje su uìvale podr{ku relativno malog dela bira~kog tela, dalje {irenje DOS-a nije se ~inilo presudnim za njen uspeh na saveznim izborima. âk je bilo i nepoèljno, ukoliko bi dovelo do naru{avanja zna~ajnijih i te{ko postignutih dogovora u okviru DOS-a, odnosno jedinstva koalicije. Sa druge strane, u prilog stvaranju utiska o jedinstvu koalicije i{la je ~injenica da je DOS formirana manje od dva meseca pred izbore, tako da je u tako kratkom vremenskom periodu, ipak, bilo mogu}e dràti "pod kontrolom" tenzije me|u ~lanicama koalicije, koje }e se javno ispoljiti odmah posle ovih izbora. Druga glavna tema kampanje DOS-a jeste {irenje uverenja u izvesnost izborne pobede. Podr{ka koju je DOS uìvala u bira~kom telu nije zna~ila, me|utim, i toliki broj glasova na izborima. Kampanjom se teìlo omogu}iti maksimalno efektuiranje postoje}e podr{ke izvo|enjem {to ve}eg broja pristalica na birali{ta, a za to je bilo presudno razbijanje defetizma vlastitih pristalica u pogledu ishoda izbora i {iriti utisak da su izvr{ene sve pripreme za efikasnu kontrolu izbora. Ina~e, na razmere defetizma ukazivao je niz rezultata javnomnjenjskih istraìvanja. Jedan od njih jeste taj da je SPS imala vernije bira~e nego DOS: me|u pristalicama SPS-a tri ~etvrtine su bili oni koji }e sigurno glasati za nju, a me|u pristalicama DOS-a takvih je bilo ne{to vi{e od 60%. Drugi podatak jo{ direktnije ukazuje na defetizam pristalica DOS-a. Naime, iako je SPS uìvala podr{ku od 23% ukupnog bira~kog tela, njenu pobedu na izborima o~ekivalo je ~ak 42% gra|ana, a u slu~aju DOS-a

233)

Avgusta 2000. godine za DOS je bilo spremno da glasa 38% ukupnog bira~kog tela, za SPS i JUL 23%, SRS 7%, SPO 6%, a pristalice drugih stranaka tek su ne{to prelazile 1%, uz 17% neodlu~nih da li }e da glasaju i za koga i 8% onih koji su najavljivali apstinenciju. Istovremeno predsedni~ki kandidat DOS-a V. Ko{tunica mogao je da ra~una na podr{ku 38% upisanih bira~a, a S. Milo{evi} na 26%. 141


situacija je bila obrnuta - uìvala je podr{ku 38% bira~kog tela, a njenu pobedu je o~ekivalo tek 24%, ili druga~ije, oko 20% pristalica DOS-a je o~ekivalo pobedu SPS-a, {to je umanjivalo njihovu motivisanost da iza|u na izbore i glasaju. Nevericu pristalica DOS-a u njenu pobedu poja~avala su, tako|e, i ra{irena o~ekivanja da }e reìm pokrasti glasove na izborima. DOS-ovi lideri nisu mogli da razuveravaju pristalice da kra|e ne}e biti, ali su mogli da se pripreme za efikasnu kontrolu izbora i da uveravaju gra|ane da je DOS u tolikoj prednosti nad SPS-om da nije mogu}e pokrasti toliko glasova da bi se prednost anulirala234). Najzad, defetizam je pothranjivalo i {iroko uverenje da S. Milo{evi} i SPS u slu~aju poraza na izborima ne}e mirno predati vlast. Naime, pred izbore 2000. godine svega 16% gra|ana je smatralo da bi u slu~aju izbornog poraza on mirno predao vlast, pa je bilo potrebno posvetiti posebnu "razbijanju crnih slutnji". Lideri DOS nisu mogli da obe}avaju mirnu predaju/preuzimanje vlasti, jer to nije zavisilo od njih, ali nisu smeli, kao sve vreme do po~etka kampanje, pa ponekada i u kampanji, ni da zastra{uju pristalice i sami {ire defetizam235), ~ak ni u nameri da "razgolite" prirodu Milo{evi}evog reìma, budu}i da su se time proizvodile negativne posledice po motivisanost vlastitih pristalica da iza|u na izbore236). Sve u svemu, na samom po~etku stvarana je atmosfera prekretnog trenutka, a sa pribliàvanjem izbora intenzivirano je {irenje pobedni~kog raspoloènja237), pri ~emu je pobedni~ko raspoloènje vezivano sa pozivima na masovan izlazak na izbo-

234)

Kampanje za motivisanje gra|ana za {to masovniji odaziv na izbore vodile su mnoge NVO zajedni~kim ili posebnim promotivnim aktivnostima (Otpor, EPuS, Studentska unija Srbije, Pokret studenata Srbije, Sindikat "Nezavisnost", Centar za demokratsku kulturu, Grupa za promociju ènskih politi~kih prava itd.) vo|enim formalno u neutralnom tonu, a de facto u prilog DOS-a, jer je ve}i izlazak na izbore pove}avao njegove izborne {anse. A kada je re~ o tematizovanju eventualne izborne kra|e, Z. \in|i} je gra|ane Kur{umlije pozvao da glasaju za DOS i V. Ko{tunicu i rekao da }e "reìm ovog puta u izbornoj jedinici 24 - Prokuplje iskoristiti albanske glasove kako bi sa~uvao vlast. Milo{evi} deset godina vlada Rugovinim glasovima. Sada je pre{ao na ekstremniju fazu. Ho}e da vlada pomo}u Ta~ijevih ekstremista. Mi to ne}emo dopustiti" (www.B92.net, 14. 9. 2000), a drugi lider DOS-a, V. Bati}, je uveravao gra|ane da su osposobili 20. 000 pristalica DOS-a za ~lanove bira~kih odbora, tako da }e obim izborne kra|e biti sveden na minimum. [irenju ovakvog uverenja pomogle su i neke NVO, kao na primer CESID, specijalizovan za monitoring izbora, svojom kampanjom "1 + 1 = 2" 235) Iako je tvrdio da su izbori ve} re{eni u prilog DOS-a, V. Ko{tunica je znao i da upu}uje druga~ije poruke bira~ima. Na mitingu u Somboru, na primer, kritikovao je vlast zbog atmosfere koja vlada pred izbore: "Sve {to se de{ava ovih dana upu}uje na to da izbori ve} sada nisu po{teni" i iskazivao bojazan da }e se "manipulacije poja~avati" (Beta, 16. 9. 2000). 236) Istovremeno, lideri DOS-a pripremali su se i za slu~aj izborne kra|e i odbijanje Milo{evi}a da mirno preda vlast, pa su pravljeni planovi organizovanja demonstracija {irom Srbije i u Beogradu, {to }e se i dogoditi 5. 10. 2000. kada vi{e stotina hiljada pristalica DOS-a na silu zauzima Skup{tinu SRJ i niz drugih institucija. 237) Recimo, kandidat DOS za predsednika SRJ V. Ko{tunica poru~io je na mitingu 7. 9. 2000. u Jagodini da su za ve}inu gra|ana u Srbiji izbori ve} zavr{eni i da je demokratska opozicija pobedila (Beta, 7. 9. 2000), a ovakve poruke ponavljao je i na mnogim drugim skupovima. Dva dana kasnije u Somboru, predsednik DS-a Z. \in|i} kazao je da ìvimo u zemlji u kojoj je "~udo da se smeni vlast", a da "èlimo da ìvimo u zemlji gde je ~udo da se vlast ne moè smeniti" (Beta, 9. 9. 2000), a na mitingu u Mladenovcu, Ko{tunica je govorio da se "reìm ovih izbora pla{i", jer je Milo{evi}u ostala jo{ samo "{aka ljudi koja stoji iza njega na mitinzima, dok ga sa druge strane gledaju namrgo|ena lica" (Beta, 17. 9. 2000), da bi u Vranju govor zavr{io re~ima: "I na kraju dajem vam re~, ali i vi meni dajte re~, da }e vas na izborima 24. septembra biti jo{ vi{e nego ovde danas i da }ete otvoriti ~etvore o~i kako bismo spre~ili sve njihove manipulacije" (Beta, 18. 9. 2000). 142


re pristalica DOS-a. Posebne obaveze u ovom delu kampanje imali su lideri pojedina~nih ~lanica DOS-a na motivisanju svojih ~lanova i simpatizera da glasaju za zajedni~ke kandidate koji nisu iz njihovih stranaka, budu}i da su istraìvanja ukazivala da postoje jo{ uvek zna~ajne rezerve i unutar samih pristalica DOS-a (na primer, za V. Ko{tunicu kao predsedni~kog kandidata avgusta meseca 2000. bilo je spremno da glasa 83% pristalica DOS-a). Tre}a tema kampanje bila je promene u dru{tvu, koju je DOS je mogla veoma uverljivo da tretira, budu}i da je od po~etka 2000. godine njena prete~a - SZP pokrenula {iroku propagandnu akciju u cilju promovisanja klju~nih programskih stavova pod nazivom "Na{a obaveza". Akcija je osim op{tih poruka (bolja, pravedna Srbija), porukama "pokrila" mnoge segmente dru{tvenog ìvota (ekonomski oporavak zemlje, bolji standard, po{tovanje ljudskih i gra|anskih prava i sloboda, suzbijanje kriminala i korupcije, ukidanje sankcija, uklju~enje u Evropu itd). Nastavljanje i intenziviranje tih promotivnih aktivnosti od strane DOS-a oboji}e celokupnu njegovu kampanju vizijom nove Srbije operacionalizovanu kroz niz posebnih programa promena. Ova tematska okosnica kampanje nije bila raspr{ena raznoliko{}u sadràja, ve} je imala tri fokusne ta~ke: promene u dràvi (demokratizacija, vladavina prava, po{tovanje ljudskih prava i sloboda, osloba|anje medija od stega dràve) i privredi (pokretanje novog investicionog ciklusa, privatizacija podràvljene dru{tvene svojine, prestrukturisanje privrede, uklju~ivanje u me|unarodnu podelu rada) i pobolj{anje me|unarodnog poloàja zemlje. Mnoga pitanja tretirana su sasvim konkretno238), uz obazrivost da se ne zapadne u demagogiju, a sve je dobilo poentu u vidu tzv. ugovora sa bira~ima, odnosno govora V. Ko{tunice "Dajem re~" i Dogovora sa Srbijom koji su na zavr{noj konvenciji potpisali predsedni~ki kandidat V. Ko{tunica i kandidati DOS za poslanike u oba ve}a Skup{tine SRJ, a kojim se obavezuju da }e doneti demokratske promene, ukinuti sankcije, urediti odnose Srbije i CG na demokratski na~in i uspostaviti po{tenu, stru~nu i odgovornu vlast. Pri tome, DOS je bila prinu|ena da se na nekim pitanjima prepozicionira u odnosu na prete~u SZP. Na primer, uslovi izbora, jedna od centralnih tema kampanje SZP-a vi{e nisu u ìì kampanje DOS-a, i to ne zbog toga {to je bilo koji od zahteva SZP-a reìm prihvatio, ve} zbog toga {to je DOS prihvatila u~e{}e na izborima pod nepovoljnim uslovima, {to se prelom u bira~kom telu odigrao ve} pre raspisivanja izbora i {to je DOS i u tako nepovoljnim uslovima postigao lidersku poziciju pre zapo~injanja izborne kampanje. Nepovoljni uslovi izbora u kampanji su tematizovani, ali ne vi{e kao uslov izlaska DOS-a na izbore ili kao alibi za eventualni izborni neuspeh, ve} u kontekstu pri~e da je nezadovoljstvo gra|ana reìmom dostiglo takve razmere da ni neravnopravni izborni uslovi, ni eventualne izborne mahinacije i kra|a glasova ne mogu vi{e da ga odrè. Ili, umesto napadno pozitivnog odnosa i bezrezervnog poverenja prema Zapadu, kao i pozivanja na njegovu pomo} kao klju~ uspeha, u kampanji DOS-a pozivanje na podr{ku Zapada je dozirano zarad orijentacije na {to {iru podr{ku gra|ana, odnosno potenciranja unutra{njopoliti~kih i ekonomskih razloge smene vlasti. Osim toga, bilo je i onih pitanja na koja DOS nije mogla u kampanji da pruì konkretne odgovore. Na primer, nacionalni romantizam bio je prili~no istro{en, ali }e jo{ dugo postojati mogu}nost instrumentalizacije nacionalnih ose}anja, pa je i pitanje poloàja manjina izazivalo kontroverze me|u ~lanicama DOS-a. Stoga je trebalo na}i re{enje izme|u zahteva za pro{irivanje prava manjina 238)

Na mitingu u Kraljevu, predsednik DC-a D. Mi}unovi} govorio je da DOS nudi program koji }e re{iti ono {to se ti~e ljudi - "kako }emo se prehraniti, kako }emo ispla}ivati plate i penzije, opremiti bolnice, nabaviti lekove, iza}i u svet i sa svetom trgovati" (Beta, 15. 9. 2000). 143


koje su isticale njihove politi~ke stranke i stavova nekih drugih ~lanica koalicije koje su smatrale da je poloàj manjina adekvatno regulisan239). Naravno, re{enje nije moglo biti na|eno240), ali je postignut dogovor da se ovo pitanje ne otvara do izbora, i da se o njemu otvori rasprava posle eventualnog osvajanja vlasti od strane DOS-a. Problem je predstavljalo i pitanje odnosa Srbije i CG. U mnjenju je vladalo uverenje da bi promena vlasti u Srbiji doprinela pobolj{anju odnosa, ali odbijanje crnogorske vladaju}e partije DPS-a CG da u~estvuje na saveznim izborima za DOS je predstavljalo ozbiljan udarac, a lideri DOS-a, posebno V. Ko{tunica, jedva su uspeli da ne odgovore èstoko na ovakvu odluku i poljuljaju uverenje u mnjenju da je pobolj{anje odnosa sa CG va`na komparativna prednost DOS-a u odnosu na reìm S. Milo{evi}a. Ili, mnjenje Srbije je bilo gotovo podeljeno da li su KiM izgubljeni za Srbiju ili ne, pa DOS ovo pitanje tretirala kroz zalaganje za davanje {iroke autonomije pokrajini (ve}inski stav mnjenja). Bilo je dovoljno to {to je gotovo polovina gra|ana bila uverena da bi promena vlasti u Srbiji doprinela o~uvanju KiM u okvirima Srbije. I stav DOS-a prema Ha{kom tribunalu formulisan je uzimaju}i u obzir podeljenost mnjenja oko toga pitanja: na{i sudovi }e suditi osumnji~enim za ratne zlo~ine, a oni za koje se dokaè da su ih izvr{ili bi}e izru~eni Ha{kom tribunalu, stav koji }e odmah po osvajanju vlasti biti pogaèn. Strategija kampanje DOS-a za savezne izbore 2000. sastojala se, dakle, u u~vr{}ivanju izborne odluke i motivisanju vlastitih pristalica na {to ve}i izlazak na izbore forsiranjem optimisti~kog tona, bu|enjem nade u promene na bolje i {irenjem realno zasnovanog pobedni~kog raspoloènja. To je bila kampanja u kojoj su dominirali stavovi "za" nad stavovima "protiv" u kojoj su izno{eni vlastiti stavovi o klju~nim problemima dru{tva, projekcije razvoja dru{tva, re{enja za konkretne probleme, a ne kritika tada{nje vlasti, bez obzira koliko je za nju bilo osnova. Tretiranje odnosa prema reìmu Milo{evi}a nije se mogao izbe}i, posebno zbog toga {to je izja{njavanje na ovim izborima dobrim delom bilo izja{njavanje "za" ili "protiv" Milo{evi}a. U prethodnim kampanjama opozicija je rekla mnogo toga, negativno vrednovanje reìma je postalo dominantno u javnom mnjenju, gra|ani nisu vi{e prihvatali ni klju~ne stavove reìma sa kojima je i{ao u kampanju, pa nije trebalo na to tro{iti ograni~ene promotivne resurse. To je bila pozitivna, konstruktivna i racionalna kampanja, koja je pozivala na nacionalno okupljanje u cilju izvla~enja dru{tva iz krize. Pri tome se pravila jasna razlika izme|u najvi{eg rukovodstava stranaka vladaju}e koalicije, s jedne strane, i njenih pristalica i funkcionera nièg ranga, s druge strane. Za potonje se iskazivalo blagonaklono razumevanje, posebno razumevanje za njihov strah od promena kao izvora mogu}eg pogor{anja ve} lo{eg poloàja i za njihov strah od mogu}ih sukoba. Bilo kakve pomisli o revan{izmu prema pristalicama i politi~arima nièg ranga vladaju}e koalicije mogle su biti samo kontraproduktivne, pa su oni uglavnom tretirani kao po{teni i dobronamerni ljudi, neosporne patriote, voljne da

239)

Marta 2000, dve tre}ine gra|ana Srbije smatralo je da nacionalnim manjinama ne treba dati ve}a prava, ali suprotan stav imalo je 70% Muslimana i 65% Ma|ara. 240) Na primer, ostajanje pri traènju teritorijalnih autonomija na etni~kom principu nije doprinosilo ostvarivanju zajedni~kog cilja opozicije, jer su se time ja~ali stubovi kampanje vlasti {irenje straha od promena i straha od ugroàvanja teritorijalnog integriteta Srbije i podupira "patriotska" kampanja koja je politi~ki ìvot u Srbiji svodila na su~eljavanje "patriota" i "izdajnika". S druge strane, me|unarodne garancije, odnosno ~injenica da su ve} internacionalizovani problemi ljudskih i manjinskih prava, potpuno relativizuju potrebu teritorijalizacije autonomije na etni~kom principu. 144


daju svoj doprinos izlasku zemlje iz krize, kao ljudi koji su se u jednom ranijem vremenu politi~ki opredelili za opciju (SPS - JUL) koja je tada bila istro{ena i prevazi|ena. Naravno da je bilo te{ko sve vreme i na svim mestima dosledno sprovoditi ovakvu strategiju kampanje. Ne samo da je reìm {irio strah od revan{izma u slu~aju dolaska opozicije na vlast, ve} su tome "i{li na ruku" i pojedini lideri DOS-a neodmerenim izjavama i neprecizno adresiranim, uop{tenim pretnjama: umesto samo na ~elnike reìma, one su se odnosile i na simpatizere reìma, gra|ane lojalne vlasti uop{te (pa otuda i tada{njoj, ali i nekoj drugoj), zaposlene u dràvnom aparatu itd. No, to su zaista bili izuzeci, kampanja DOSa je uspe{no realizovana, a DOS je ostvarila ubedljivu izbornu pobedu241), koja je imala veliki prakti~ni, a jo{ ve}i simboli~ki zna~aj i opredelila i potonja de{avanja. Pored vlastite kampanje za predsedni~ke i parlamentarne izbore, DOS je orkestrirala i kampanje ve}eg broja NVO, pri ~emu je postignuta prava "podela rada": Otporova propaganda akcijom i razgoli}avanje nasilni~ke prirode reìma imala je veliki uticaj pre svega na mlade kao ciljnu grupu, ali preko njih i na starije; G17 plus je, osim izrade ekonomskog programa DOS-a, organizovala brojne tribine, publikovala stru~ne i propagandne materijale koji su poja~ali racionalni karakter kampanje DOS-a242) i imala obrazovanije bira~e kao ciljnu grupu; CESID je uveravanjem bira~a u mogu}nosti kontrole glasanja i spre~avanja izborne kra|e, doprinosio razbijanju defetizma u pogledu ishoda glasanja; CPA je promocijom rezultata istraìvanja o raspoloènju javnog mnjenja tako|e {irio uverenje u mogu}nost izborne pobede DOS-a; Grupa za promociju ènskih politi~kih prava imala je za cilj kampanje motivisanje èna za {to ve}i izlazak na izbore itd. Parlamentarni izbori 2003: socijalna umesto nacionalne demagogije Vlada DOS-a posle izlaska DSS-a iz koalicije postaje vlada "ostatka" DOS-a i nekako nami~e parlamentarnu ve}inu, bez obzira {to je optere}uju brojne afere i {to biva osporavana kao nelegitimna. Me|utim, posle napu{tanja koalicije od strane SDP-a, kao vlada "ostatka ostatka DOS-a" biva prinu|ena da predloì, a v.d. predsednika Republike da raspi{e, vanredne parlamentarne izbore. Op{ta karakteristika ove izborne kampanje jeste èstoka kritika politike oborene vlade i opredeljenje svih u~esnika izbora za socijalna pitanja kao tematsku okosnicu svojih kampanja. A to je zna~ilo gotovo neozbiljno utrkivanje u tome ko }e da obe}a ve}i broj novih radnih mesta i novoizgra|enih stanova, bolji standard, manje poreze, povoljnije kredite i sl, ~ak i niè cene hleba! Radikali do~ekuju ove izbore bez potresa u rukovodstvu stranke ali i sa izvesnom programskom preorijentacijom posle debakla na izborima 2000. Njihova kampanja za parlamentarne izbore nastavlja se na predsedni~ku kampanju T. Nikoli}a, koja je dobrim delom bila centrirana na hvalospeve [e{elju koji se dobrovoljno predao Ha{kom tribunalu i koji je nosilac liste i prvi na listi radikala za ove parlamentarne izbore, dok se ostali lideri stranke legitimi{u kao "u~enici" [e{elja. Iako i dalje nagla{avaju nacionalni ponos i

241)

242)

Na izborima za Ve}e gra|ana Skup{tine SRJ 2000. godine DOS je osvojila 43% glasova (32% ukupnog bira~kog tela), 500.000 glasova vi{e od koalicije SPS - JUL. "Bela knjiga - Deset godina vladavine Slobodana Milo{evi}a" ekspertske grupe G17 plus, izdata u vreme kampanje predstavlja obrazac tzv. racionalne kampanje, kampanje zasnovane na ~injenicama. U njoj su, bez ikakvih komentara, prezentovani oficijelni statisti~ki podaci iz razli~itih sfera dru{tvenog ìvota koji govore sami za sebe o desetogodi{njem propadanju dru{tva. 145


dostojanstvo kao svoje osnovne vrednosti, radikali u izvesnoj meri pacifikuju kampanju prebacuju teì{te sa nacionalnog na socijalni plan, nagla{avaju opredeljenost za mirna, institucionalna sredstva politi~ke borbe (za razliku od 5. oktobra DOS-a), napu{taju agresivnu antievropejsku orijentaciju, mada nimalo korektnije ne tretiraju politi~ku konkurenciju, odnosno DOS. Kritika DOS-a, i onih koji su ostali u koaliciji i onih koji su nekada bili u njoj pa je napustili, a pre svih DS-a, pretekst je kampanje radikala, kao i svih drugih u~esnika ovih izbora. Sada, me|utim, radikali otvoreno priznaju zna~ajnu programsku preorijentaciju - da su raniji "ekonomski liberalni koncept nadogradili praksom savremenih dràva blagostanja ili tzv. socijalnih dràva". U skladu sa time, kao tematsku okosnicu u prvi plan kampanje izbacuju socijalne teme, odnosno "realna i konkretna re{enja za izlazak zemlje iz te{ke politi~ke, ekonomske i socijalne krize", kroz koje se stalno provla~i ideja op{teg boljitka (slogan "Radikalno bolje") i socijalne pravde, iza kojih stoji kritika zapo~etih reformi koje su za posledicu imale èstoko socijalno raslojavanje. Pored demokratskog poretka, vladavine zakona i nove vlade koja }e biti "doma}inska, skromna i {tedljiva", radikali obe}avaju i oìvljavanje privrede, pove}anje proizvodnje, otvaranje "na stotine hiljada novih radnih mesta", pokretanje javnih radova, "reviziju privatizacije", zadràvanje jakog dràvnog sektora, smanjivanje poreza privredi ispod 12%, osloba|anje od poreza na 5 godina onih privrednika koji ulaù u proizvodnju i zapo{ljavaju nove radnike, za{titu poljoprivrede protekcionisti~kim merama uz povoljne finansijske kredite, pobolj{anje ìvotnog standarda i socijalne sigurnosti, "mirnu starost za na{e penzionere", borbu protiv organizovanog kriminala, hap{enje mafija{a i njihovih "slugu u Vladi Srbije, pravosu|u i policiji", besplatnu osnovnu zdravstvenu za{titu i potpunu za{titu za decu i stare, bolju stambenu politiku, stanove po ceni od 400 do 500 EUR po kvadratu i sl, {to sve dobija formu "ugovora u 20 ta~aka sa svakim gra|aninom Srbije"243). Time su radikali oja~ali svoje pozicioniranje odlu~nog za{titnika socijalno ugroènih slojeva i tzv. gubitnika u tranziciji (poruka "Znam {ta ho}u"), i privukli deo ranijih pristalica SPS-a koji je na granici rasula, ali i DSS-a, kome se podr{ka kruni od po~etka 2001. Na ovim izborima SRS je ostvarila relativno ve}insku pobedu sa ne{to vi{e od milion glasova (16% ukupnog bira~kog tela) i tre}inom mandata, rezultat koji je na nivou onih koje je stranka postigla na parlamentarnim izborima 1992. i 1997. godine, {to predstavlja veliki uspeh. Posle izbornih neuspeha 2000. godine, dve kandidature [e{elja na predsedni~kim izborima 2002, koje nisu bile uspe{ne, ali su omogu}ile zadràvanje pristalica, a onda i kandidatura T. Nikoli}a na predsedni~kim izborima 2003, kada osvaja vi{e glasova od favorizovanog D. Mi}unovi}a, ozna~avaju put uzleta SRS-a do najja~e stranke 2003. godine u Srbiji sa vi{e od milion glasova (28% glasalih ili 16% ukupnog bira~kog tela) i 82 (ne{to manje od tre}ine) mandata. I pored toga, radikali ne}e ostvariti proklamovane izborne ciljeve, odnosno izjalovilo se ono u {ta su ube|ivali gra|ane (i sebe) da }e posle te Nove godine samostalno formirati vladu. Optere}ena nizom nere{enih strate{kih pitanja identiteta i suo~ena sa osetnim osipanjem podr{ke, DSS nije imala u kampanji {ta da ponudi do èstoku kritiku vlade DOS-a, a pre svega DS-a. Na temelju te kritike DSS je plasirala nekoliko poznatih fraza 243)

Jedan detalj po kome }e ostati upam}ena ova kampanja radikala jeste krajnje nerealno obe}anje T. Nikoli}a da }e vekna hleba ko{tati 3 dinara, {to }e on kasnije obja{njavati ironi~nom izjavom kojom je poku{avao da ilustruje besmislenost licitiranja predstavnika ostalih stranaka raznoraznim izbornim obe}anjima o novim radnim mestima, novim stanovima, standardu i sl.

146


o zna~aju dono{enja Ustava Srbije, funkcionisanju institucija, pravnoj dràvi, borbi protiv korupcije i kriminala i sl, oslonjenih na narodne umotvorine, raubuju}i elemente imidà Ko{tunice iz ranijih kampanja, pre svega iz kampanje za savezne predsedni~ke izbore 2000. godine. Njima je isticano zalaganje za one vrednosti po kojima se DSS odse~no distancirala od vladavine "ostatka DOS-a", kao {to su po{tovanje srpske demokratske tradicije, zakona, zadate re~i i volje naroda, pravi~nost, postupnost, odmerenost, promi{ljenost itd. DSS je na tim izborima ostvarila zapaèn rezultat - oko 670.000 (18%) glasova (10% od upisanih bira~a) i 53 (21%) mandata, ~ime je postala druga stranka prema parlamentarnoj snazi. Ipak, ovaj rezultat je daleko ispod o~ekivanja - gotovo tre}ina glasova i mandata manje od radikala, a svega 200.000 glasova i 16 mandata vi{e od prili~no iskompromitovanog DS-a. Parlamentarni izbori 2003. godine predstavljaju prve izbore na kojima je u~estvovala godinu dana pre toga formirana stranka G17 plus, programski i po socijalnoj strukturi pristalica sli~na DS-u, ali i nezadovoljna politikom "ostatka DOS-a". Ina~e, G17 plus je kao vanparlamentarna stranke imala zna~ajnu ulogu u obaranju vlade Z. @ivkovi}a, a time i u raspisivanju izbora244), pa je to opredelilo tematsku okosnicu kampanje G17 plus: ekonomski razvoj Srbije sa programskom preorijentacijom sa liberalnog na socijaldemokratski koncept reformi u dru{tvu, oslonjenu na kritiku politike Vlade. Naime, G17 plus, kao ekspertska organizacija i ~lanica DOS-a, bila je kreator programa ekonomskih reformi vlade DOS-a, ali i "udarna pesnica" njegovog sprovo|enja, budu}i da su ~lanovi G17 plus posle izbora 2000. zaposeli va`ne ekonomske funkcije u dràvi. Me|utim, rastu}e nezadovoljstvo "{ok-terapijom", uz nezadovoljstvo lidera stranke podr{kom "ostatka DOS-a" Labusu kao predsedni~kom kandidatu na izborima 2002, zbog ~ega je ekspertska organizacija i transformisana u politi~ku stranku, nametnu}e potrebu prepozicioniranja stranke, odnosno ugra|ivanja nekih socijaldemokratskih elemenata u program reformi stranke. I mada su osnovne poruke u kampanji bile uop{tene i nedovoljno diskriminantne u odnosu na druge partije: moderna i ekonomski jaka Srbija u EU, Srbija bez korupcije i kriminala, obnova morala i povratak optimizma, ipak je bila uo~ljiva preorijentacija na one stvari koje svakodnevno optere}uju ìvot "obi~nih" ljudi (nada da }e biti bolje, obe}anja da }e biti stabilan dinar, da }e biti omogu}eni povoljni stambeni krediti, èlja da svi budemo zdravi i sre}ni, da moèmo da radimo, da se ne bojimo ni~ega, da se opremi stan, kupi novi televizor itd). Kada je re~ o uverljivosti poruka plasiranih u kampanji G17 plus, nju je umanjivalo vi{e ~inilaca. Radilo se o novoformiranoj stranci, koja nije imala jasnu koncepciju razvoja (elitna ili masovna stranka), infrastrukturno nerazvijenoj i, za potrebe politi~kog rada, kadrovski deficitarnoj stranci245),

244)

Nekoliko poslanika SDP-a nezadovoljnih nera{~i{}avanjem niza afera u koje su bili upleteni pojedini dràvni funkcioneri i ~inovnici otkazalo je podr{ku vladi Z. @ivkovi}a, Vlada je izgubila parlamentarnu ve}inu, raspisani su izbori, a onda su se ti poslanici na{li na izbornoj listi G17 plus, èstokog vanparlamentarnog kriti~ara Vlade, {to je i obrazloèno kao priznanje njihovim "zaslugama" za obaranje Vlade. 245) Nepartijski format predsedni~ke kampanje M. Labusa 2002. (na primer, odbijanje da bude kandidat DOS-a i kandidovanje u ime grupe gra|ana) i samo preimenovanje ekspertske grupe u stranku otvorilo je pitanje iskrenosti motiva - {ta su bili stvarni motivi osnivanja ekspertske organizacije versus motiva njenog prerastanja u politi~ku stranku. Osim toga, samohvale lidera G17 plus da imaju strana~ke odbore u 120 op{tina po~ivala je na nerazumevanju da su lokalne kancelarije formirane kao ekspertske grupe ~iji se ~lanovi regrupuju po druga~ijim principima u odnosu na partijske aktiviste, kao i da su mnogi od njih prilikom 147


stranci koja je prosperirala na talasu besomu~ne kritike vlade "ostatka DOS-a", mada je u njoj u~estvovala, stranci koja je radikalno menjala stavove (potpisivanje Deklaracije o DZ SCG, a onda agitovanje protiv nje), sa nekim nagla{enim negativnim elementima imidà lidera stranke itd, najzad o stranci koje je u kampanju krenula sa o~ito nerealnim izbornim ciljevima. Osvajanje oko 440.000 (12%) glasova (ne{to manje od 7% upisanih bira~a) i 34 (gotovo 14%) mandata na prvim izborima na kojima je u~estvovala moè se smatrati velikim uspehom G17 plus, ali je to bilo daleko ispod o~ekivanja lidera stranke, koji su predvi|ali da }e na izbore iza}i ~etiri miliona glasa~a i da }e stranka osvojiti milion glasova. Nerealnost o~ekivanja pokazivala je ve} obi~na ra~unica: da je ostvarila postavljene izborne ciljeve, G17 plus bi ve} posle prvih izbore, uz radikale, predstavljala najja~u parlamentarnu stranku! DS, kao okosnica vlade "ostatka DOS-a" i "ostatka ostatka DOS-a" u ovoj kampanji predstavlja objekt op{tih, nemilosrdnih i u velikoj meri opravdanih napada. Iako izloèna frontalnim napadima gotovo svih ostalih u~esnika izbora, DS ne odgovara kontraoptu`bama, ve} nastupa uglavnom pomirljivo - priznaje odre|ene propuste, pokazuje spremnost da se ra{~iste brojne afere za koje su njeni ~lanovi optuìvani. Ne menja svoja temeljna politi~ka opredeljenja - ne odustaje od orijentacije na {to brè uklju~ivanje u EU, ubrzanu privatizaciju i sl, {to i jeste bio jedan od razloga nezadovoljstva dela bira~a politikom Vlade posle 2000, ali donekle menja politi~ke prioritete, pa tematsku okosnicu kampanje DS-a sada predstavljaju socijalna pitanja. Demokrate obe}avaju zapo{ljavanje pola miliona ljudi, opremanje {kola i bolnica, izgradnju 50.000 stanova i infrastrukture, ~ak i pove}anje kupovne mo}i gra|ana za 50%. Ni to nije bilo ni{ta novo ni bitno razli~ito od izborne ponude drugih u~esnika izbora, a osim toga delovalo je i manje uverljivo, budu}i da je za tri godine vlasti DS, odnosno DOS imala prilike da poku{a da ostvari ne{to od toga {ta je krajem 2003. obe}avala. Ova kampanja, me|utim, predstavljala je priliku za afirmaciju novog lidera stranke - tada{njeg potpredsednika B. Tadi}a, koji je, posle unutarstrana~kih razmirica, odre|en za nosioca izborne liste DS-a umesto Z. @ivkovi}a, {to je bilo opravdano, s obzirom na veoma nizak rejting Z. @ivkovi}a. I, mada je B. Tadi} vi{e retori~ki nego stvarno krenuo u "pro~i{}avanje" radova u partiji, optere}enoj brojnim aferama (ali i pripremio teren za eliminisanje konkurenata za mesto predsednika stranke), javnim distanciranjem od svih ume{anih u afere i onih koji su ih "pokrivali" ostavio je utisak da okre}e "novi list" u ìvotu stranke. Poruka je bila prili~no jasna - ostajemo pri istim politi~kim ciljevima, ali sada njihovu realizaciju vode novi, bolji kadrovi. Na tim izborima DS osvaja ne{to vi{e od 480.000 glasova (ne{to vi{e od 7% ukupnog bira~kog tela) i 37 (15%) mandata. To predstavlja uspeh jer je to najvi{e glasova koje je DS do tada osvojila u samostalnim nastupima na izborima, i to uprkos hipoteke oborene vlade i negativne kampanje koju su vodili ne samo dotada{nji politi~ki protivnici DS-a, ve} i doju~era{nji saveznici u vlasti, i uprkos izbornog uspeha G17 plus, koja je "otkinula" DS-u gotovo polovinu proreformski i proevropski orijentisanih bira~a. Zbog malog koalicionog potencijala SRS-a formira se nova manjinska vlada DSS - G17 plus NS - SPO, koja funkcioni{e uz podr{ku SPS-a, dok radikali ostaju, a DS postaje opoziciona stranka.

pristupanja ekspertskoj organizaciji bili rukovo|eni druga~ijim, a ne politi~kim i strana~kim motivima, pa da dobar deo njih ili nije spreman ili nije sposoban za obavljanje politi~kog rada "na terenu". 148


Parlamentarni izbori 2007: i nacionalna i socijalna demagogija Kampanje za parlamentarne izbore 2007. godine svih stranaka, a posebno ~lanica vladaju}e koalicije DSS - G17 plus - SPO - NS i SRS-a, karakteri{e povezivanje dveju kampanja - referendumske kampanje za promenu Ustava Srbije i kampanje za parlamentarne izbore. Kampanja radikala bila je osobena po tome {to je, pored ove dve, povezala i tre}u kampanju u jednu. U prvoj, referendumskoj kampanji radikala dominiralo je nekoliko klju~nih ustavnih odredbi (odre|enje Srbije kao dràve srpskog naroda i svih njenih gra|ana; odre|enje KiM kao sastavnog dela Srbije i obaveza da se brani integritet Srbije, koja }e u}i i u tekst zakletve predsednika Srbije; Srbija kao pravna dràva, kontekstuirano kao borba protiv kriminala i korupcije itd), kao i isticanje vlastitih zasluga za kona~no dono{enje Ustava Srbije i konkretna ustavna re{enja. Po tome se kampanja radikala nije mnogo razlikovala od kampanja drugih stranaka, osim {to je bila ne{to manje intenzivna od referendumske kampanje DSS-a, ali i intenzivnija od kampanje drugih stranaka - DSa, SPO-a, G17 plus itd. I dok ostale stranke kre}u odmah u izborne kampanje, radikali otvaraju kampanju u znak podr{ke lideru stranke V. [e{elju koji godinama ~eka su|enje, a u to vreme i {trajkuje gla|u u Ha{kom tribunalu. Tre}a, izborna kampanja SRS-a po~inje dosta kasnije od kampanja drugih stranaka, samo petnaestak dana pred izbore i imala je dve tematske okosnice. Prvu je ~inila socijalna tematika sa najop{tijim porukama - sloganom "Da ve} danas bude bolje", porukama "Da ìvimo kao sav normalan svet" (ina~e, poruka iz kampanje DOS-a 2000 i G17 plus 2003), "Da ìvim od svoga rada". Mnogo toga je konkretizovano u socijalno-ekonomskom programu stranke izdatom za te izbore, u kome su sadràna obe}anja: radikalno protiv korupcije i kriminala, razvoj Srbije i ekonomski oporavak, nova monetarna politika, zapo{ljavanje ljudi, po{tena privatizacija, nova stambena politika, poljoprivreda kao strate{ka grana privrede, reforma penzionog sistema, bolje i jeftinije zdravstvene usluge, jednake {anse za sve mlade itd), ali ovakav tip izbornih materijala ima manje efekta na {iroku bira~ku populaciju nego udarne poruke. I pored znatnog napretka u pogledu kori{}enja sredstava i na~ina medijskog komuniciranja sa bira~ima, u sadrìnskom pogledu ovaj deo kampanje radikala nije doneo ni{ta novo. Druga tematska okosnica kampanje radikala jeste promocija SRS-a kao izvesno pobedni~ke stranke, {to je odgovaralo javno postavljenom izbornom cilju stranke - da osvoji apsolutnu ve}inu na izborima. Povezivanje ove tri kampanje u jednu sasvim se uklapalo u tematsku okosnicu kampanja radikala uop{te, sastavljenu od kombinacije nacionalne i socijalne demagogije: dok prva i druga kampanja poja~avaju pozicioniranje SRS na terenu nacionalnog i dràvnog pitanja Srbije, tre}a osnaùje imid` stranke kao za{titnika socijalno ugroènih slojeva. Radikali su na ovim izborima osvojili vi{e od 1.100.000 (gotovo 29%) glasova (17% od ukupno upisanih bira~a) i 81 mandat (opet oko tre}ine ukupnog broja mandata), {to je na nivou rezultata izbora 2003. godine. Radikali su ponovo najja~a stranka, ali opet zbog malog koalicionog potencijala nisu formirali vladu nego su ostali u opoziciji. DS do~ekuje ove izbore u daleko povoljnijim okolnostima nego izbore 2003. Redovi stranke su konsolidovani ustoli~enjem Tadi}a kao nespornog lidera stranke eliminacijom Tadi}evih konkurenata za mesto predsednika DS-a (Z. @ivkovi}a i ^. Jovanovi}a) sa manjim brojem njihovih pristalica, a posebno njegovom pobedom na predsedni~kim izborima 2004. Osipanje G17 plus, alter ega DS-a u najdinami~nijim, obrazovanijim, proreformskim i proevropejski orijentisanim grupama bira~a je o~ito, pa se moglo o~ekivati 149


njihov povratak u redove pristalica DS-a, {to }e sve zavesti DS da u optimisti~kom raspoloènju sa kojim je do~ekivala izbore, postavi nerealne izborne ciljeve - da bude najja~a parlamentarna stranka. Najzad, kao opoziciona stranka, DS sada ima priliku da kritikuje politiku tada{nje vladaju}e koalicije, ali je prili~no uzdràna jer su jo{ uvek sveà se}anja na njenu prethodnu vladu, a uz to nalazi se sa njom u tzv. kohabitaciji. Zbog toga je kritika vladaju}e koalicije indirektna. Budu}i da programski stavovi DS-a u osnovi ostaju nepromenjeni i svima dobro poznati246), slogan demokrata u ovoj kampanji "Zato {to ìvot ne moè da ~eka" nagla{ava na~in realizacije politi~kih prioriteta koji nisu ni prioriteti ni na~in delovanja vladaju}e koalicije. Pri tome, okosnica kampanje demokrata se sasvim uspe{no nastavlja na okosnicu iz kampanje za parlamentarne izbore 2003. i predsedni~ke izbore 2004, {to biva razvijeno u izborni program za ove izbore pod nazivom "Za bolji ìvot". U ovom izbornom programu, koji zapo~inje re~enicom B. Tadi}a "Pitanje svih pitanja u Srbiji danas jeste privredni razvoj", demokrate obe}avaju smanjenje nezaposlenosti, pove}anje ìvotnog standarda, obezbe|ivanje finansijske podr{ke preduzetnicima koji otvaraju nova radna mesta, kvalitetno {kolovanje mladima, povoljnije uslove za re{avanje stambenog pitanja mladih, pristojan ìvot starima, bolje uslove porodicama za podizanje dece, pomo} siroma{nima, subvencije poljoprivrednicima itd. Sve to je, me|utim, ve} obe}avano od strane drugih stranaka u ovoj i ranijim prilikama. Zbog toga bilo je o~ito da se odluka bira~a ne}e zasnivati na izbornim obe}anjima stranaka, ve} na proceni kompetentnosti stranaka da realizuju nedovoljno diskriminativna izborna obe}anja; proceni na~ina na koji se to moè u~initi. Na parlamentarnim izborima 2007. DS je osvojila vi{e od 900.000 glasova (oko 23% glasalih ili 14% upisanih bira~a) i 64 (ne{to manje od 23%) mandata, {to predstavlja najbolji izborni rezultat stranke od osnivanja i gotovo dvostruko bolji nego na izborima 2003. godine. DS }e postati, posle radikala, najja~a parlamentarna stranka, ali to ne}e biti dovoljno da sa jo{ jednom demokratskom strankom formira vladu, ve} }e biti prinu|ena da prilikom formiranja "velike" demokratske koalicije sa koalicijom DSS - NS i G17 plus prepusti mesto premijera lideru DSS-a V. Ko{tunici, mada je zadrào polovinu mesta u Vladi. Drànje dràvnog i nacionalnog pitanja Srbije u drugom planu politi~kih prioriteta trajna je orijentacija G17 plus, a reski pragmatizam - orijentacija na re{avanje ekonomskih problema i umanjivanje zna~aja "velikih tema"247) mnogima }e delovati krajnje oporo i biti na granici koketiranja sa socijalnom demagogijom. U kampanji 2007. G17 plus, me|utim, ne potencira ni teme vezane za ekonomski i socijalni plan, koliko poku{ava da poja~a neke elemente imidà stranke - stru~nost, odlu~nost da se nastavi zapo~eto, brzinu i po{tenje, kao i da afirmi{e novog lidera stranke, M. Dinki}a. Izbacivanje

246)

O politi~kim prioritetima DS-a govore i bilbordi iz referendumske kampanje krajem 2006. Na njima su tri poruke: Referendum - DA, Izbori - DA, Evropa - DA, pri ~emu su slova druge poruke ve}a od slova prve, a slova tre}e poruke najve}a, {to jasno iskazuje prioritete - sve treba biti podre|eno {to brèm ulasku u EU. 247) Posle otvorenog zagovaranja rasturanja dràvne zajednice Srbije i CG od 2001. godine, dok traju pregovori o statusu Kosova, i dok predsednik Srbije 2007, opominje lidere i stranke koje {ire defetizam, a DSS izlazi sa saop{tenjem da je re{enje statusa Kosova va`nije od bilo kojih izbora, G17 plus izlazi u javnost sa stavom da su nova radna mesta va`nija od Kosova. I. Papak, portparol stranke kaè: "Vreme je za debatu o otvaranju novih radnih mesta, dok se o Kosovu dugo debatuje... Neko vodi debatu, a neko strana~ku kampanju o Kosovu. Svi beè od tema bitnih za gra|ane i sakrivaju se iza 'velikih tema'" (Press, 4. 9. 2007). 150


imidà stranke i lidera u prvi plan kampanje uslovljeno je unutra{njim razmiricama prvog predsednika stranke M. Labusa i M. Dinki}a koji }e preuzeti njegovo mesto, odnosno ~injenicom da je do sukoba do{lo zbog koketiranja M. Dinki}a sa prvom vladom V. Ko{tunice, iako je Labus otkazao dalje u~e{}e G17 plus u vladaju}oj koaliciji zbog neispunjavanja obaveza Vlade u saradnji sa Ha{kim tribunalom, {to je pogor{alo me|unarodni poloàj zemlje i sasvim usporilo zapo~ete reforme. I, onda, novi lider i G17 plus idu u kampanju sa temama koje zna~e implicitnu kritiku nestru~nosti, neodlu~nosti i, pre svega, sporosti Vlade u kojoj je Dinki} ostao do kraja! Politika stranke jo{ od po~etka, a sukob u rukovodstvu pred izbore osuli su mu podr{ku, pa je G17 plus na ovim izborima ostvarila veoma lo{ rezultat: gotovo dva puta manje i glasova (manje od 7% glasova, odnosno 4% upisanih bira~a) i mandata (19 mandata, odnosno 8% mandata) nego na izborima 2003. godine, ali u uspostavljenoj konstelacija snaga u parlamentu uspela je da obezbedi mesto u novoj vladaju}oj koaliciji. Izborni uspeh DS-a umanjilo je, a neuspeh G17 plus pove}alo u~e{}e nove koalicije LDP - GSS - SDU - LSV na izborima, koja je sa LDP-om na ~elu u osnovi istovrsne ideolo{ke i politi~ke provenijencije kao DS i G17 plus. Ona se pozicionirala kao radikalno krilo demokrata, nezadovoljno kohabitacijom DS-a sa DSS-om, i sa ne{to malo vi{e od 5% glasova (ne{to vi{e od 3% upisanih bira~a) dobila 15 (6%) mandata. Dotada{nja vladaju}a koalicija rasturena je pred izbore. DSS je odlu~ila da nastupi u novoj "narodnja~koj" koaliciji sa NS-om, mada su se me|u kandidatima NS-a na{i i kandidati regionalne stranke iz Pomoravlja Jedinstvene Srbije (JS), G17 plus nastupa samostalno i tek ne{to prebacuje izborni cenzus, a SPO ne uspeva ni to i ponovo gubi status parlamentarne stranke. Kampanja koalicije DSS - NS predstavljala je nastavak DSS-ove, u odnosu na druge partije, najintenzivnije referendumske kampanje. No njenu osnovnu karakteristiku predstavlja to {to je ~itava grafi~ka oprema promotivnih produkata - dràvni simboli, boje dràvne trobojke, ali i slogan "@ivela Srbija" i korpus poruka koji se plasira u kontekstu izan|ale fraze "Narod najbolje zna", promovisala DSS kao "dràvotvornu" partiju posredstvom hvalospeva lideru stranke V. Ko{tunici. Ovo potvr|uje mnogo ~injenica: to da Ko{tunica nije bio samo nosilac izborne liste i najavljeni mandatar nove Vlade, ve} i jedini lik kojim je DSS ukra{avao svoje promotivne produkte; koncipiranje kampanje za parlamentarne izbore kao liderske kampanje; ~itav niz udarnih poruke u kampanji "Narod najbolje zna: Ko{tunica!", "Narod najbolje zna: Ko{tunica! Zbog mira i stabilnosti", "Narod najbolje zna: Ko{tunica! Zbog ozbiljnosti i odgovornosti", "Narod najbolje zna: Ko{tunica! Zbog vladavine prava". To je bila neukusno samohvalisava kampanja u kojoj je DSS pripisivala svome lideru i sebi ne samo sve zasluge za dono{enje Ustava Srbije i za razvoj Srbije, ve} i monopol nad razumevanjem i artikulacijom potreba i èlja "naroda"(?), na odbranu KiM i sl. [tavi{e, poruke DSS-a u kampanji nisu promovisale politi~ke ciljeve i prioritete stranke, ve} su preme{tene na teren gotovo farsi~ne idealizacije stvarnosti i demagogije, u najboljem maniru SPS-a iz devedesetih godina XX veka. To vi{e nije bila promocija politi~kih ciljeva i izbornih obe}anja, poèljne budu}nosti, ve} niz konstatacija o postoje}oj stvarnosti. Da li se, zaista moglo tvrditi, kako je to radila DSS u ovoj kampanji, da smo zahvaljuju}i vladi V. Ko{tunice postali "lider u svetu po brzini reformi", jo{ i "zemlja poèljna za inostrana ulaganja, stabilna i sigurna za svoje gra|ane, napredna, uvaàvana i perspektivna", da Srbija "napreduje sigurnim korakom" i sl? Da li je to bilo mogu}e samo za tri godine i isklju~ivo zahvaljuju}i vladi V. Ko{tunice? Da li se u kampanji moglo govoriti "Za prve tri godine rada Vlade Vojislava Ko{tunice Srbija je 151


dobila pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti, zapo~ela pregovore o stabilizaciji i pridruìvanju EU i primljena je u program 'Partnerstva za mir'", a da se ne kaè i ono {to je javnost znala pola godine pred ove izbore - da je EU suspendovala pregovore zbog neispunjavanja obaveza Ko{tuni~ine vlade prema Ha{kom tribunalu? Ovi izbori predstavljali su neuspeh DSS-a. "Narodnja~ka koalicija" DSS-a sa NS-om i JS-om uspela je da osvoji ne{to manje od 670.000 glasova (ne{to manje od 17% glasalih, odnosno 10% upisanih bira~a) i 47 (19%) mandata, onoliko glasova koliko je sam DSS osvojio 2003. godine, ali i 6 mandata manje, a sve znatno manje ne samo od SRS-a, ve} i od DS-a.

152


Slogani - "udarna pesnica" izbornih kampanja? O izbornom sloganu uop{te Politi~ki, odnosno izborni slogani248) naj~e{}e se odre|uju kao sintetizovane, kratke i atraktivne poruke koje plasiraju partije i kandidati da bi publici prezentovali, u~inili shvatljivim i prihvatljivim svoje klju~ne politi~ke sadràje, odnosno sadràje sa kojima nastupaju u kampanji. Prezentovanje {iroj publici programskih stavova i izbornih obe}anja stranaka i kandidata ne moè biti uspe{no ako oni nisu preto~eni u kratke i saète249),

248)

Re~ slogan novijeg je datuma, ali mnogo toga {to se danas podvodi pod ovaj pojam nije izum savremenih dru{tava, a jo{ manje politi~kog marketinga. Prete~e slogana predstavljaju ratni~ki pokli~i, ali i starolatinske re~i maksima, sentenca i sl. mogu da budu drugi naziv za ono {to obuhvata pojam slogan. Slogan u engleskom izvorno se vezuje za ratni~ke pokli~e {kotskog klana. U savremenom engleskom govoru ozna~ava re~ ili re~enicu koja se koristi da izrazi karakteristi~nu poziciju stava ili cilja kome se stremi, a u marketin{kom àrgonu ozna~ava kratku udarnu re~enicu koja se koristi u reklamiranju i promotivnim aktivnostima. Francuzi koriste tako|e englesku re~ "slogan" u zna~enju kratke i upadljive propagandne sentence, budu}i da francuska re~ parole ima zna~enje "re~" uop{te, ali i "obe}anje". Kod nas re~ slogan izjedna~ava se sa re~ju "parola" (etimolo{ki koren je francuska re~ parole), a ima zna~enje i "bojnog pokli~a", "gesla", "na~ela", "devize". U ruskom jeziku koristi se re~ "parola" i ima zna~enje slogana. Zbog toga, razlikovanje zna~enja re~i "slogan" i "parola" koje ~ini lingvista V. Kosti} (2002) ~ini se neutemeljenim. Autor tvrdi: "I jedno i drugo su kratki i jezgroviti izrazi. I tu sli~nosti zamiru. Slogani obe}avaju, poku{avaju da, kod bira~kog tijela, unesu osje}aj sigurnosti, snage, boljeg sjutra. Parole su, pak izrazi negodovanja i pobune. Parole su uvek uvredljivog sadràja (za neprijatelja)". Odre|enje "slogana" kao iskaza koji eksplicitno nosi pozitivne sadràje, a "parole" kao iskaza negativnog sadràja ne odgovara ni zna~enjima koja ovi pojmovi imaju u jezicima iz kojih poti~u, niti zna~enjima u kojima se koriste u stru~noj literaturi i u svakodnevnom govoru. Na primer, bez obzira kakav odnos imali prema revolucijama uop{te, pa i prema francuskoj buròaskoj revoluciji, parola "Liberté, fraternité, égalité", koja je bila na njenom barjaku i koja je iskazivala njene osnovne ciljeve, ne predstavlja negativan iskaz, kao {to negativan iskaz ne sadrì ni ~uvena parola radni~kog pokreta "Proleteri svih zemalja, ujedinite se". Ako se jo{ primeti da slogan, odnosno parola moè da sadrì i pozitivan i negativan iskaz (na primer, jedan od slogana NOB-a bio je "Smrt fa{izmu, sloboda narodu") i, jo{ dalje, da svaki eksplicitni iskaz "za" istovremeno, mada implicitno, indirektno, ima zna~enje i "protiv" ne~ega, onda ovakvo razlikovanje pojmova "slogan" i "parola" nema opravdanja. 249) Na ovoj karakteristici slogana posebno insistira D. Viktorov (1979: 542 i dalje). On povezuje slogan sa pojmovima "psihi~ko ekonomisanje" i "u{teda", na tragu Frojdovog rada "Dosetka i njene veze sa nesvesnim", koji se zasniva na osnovnom stavu da svaka u{teda napora, duhovnog i mi{i}nog, izaziva kod ~oveka zadovoljstvo, pri ~emu se ovo "ekonomisanje" odnosi kako na samu su{tinu, tako i na formu. Kada je re~ o su{tini, Viktorov interpretira Frojda u smislu da se radi o zadovoljstvu koje proisti~e iz ublaàvanja cenzure koju razum vr{i nad na{im kognitivnim procesima ili iz ublaàvanja cenzure koju moral ~ini nad na{im nagonima. Kada je, pak, re~ o formi, Viktorov navodi ~itav niz "tehnika ekonomisanja" koje je identifikovao Frojd: kondenzovanje, upotreba istog govornog materijala, dvostruki smisao, gre{ka u rasu|ivanju, predstavljanje pomo}u suprotnosti, objedinjavanje, aluzija, izostavljanje itd. 153


lako pamtljive, dopadljive, i, najzad, prihvatljive poruke - slogane. Slogani, dakle, iskazuju one elemente identiteta koje partije ili kandidat èle da u~ine prepoznatljivim i prihva}enim elementima svoga imidà i pozicioniranja u vi{edimenzionalnom prostoru partijske scene ili, pak, iskazuju politi~ke ciljeve kojima èle da poja~aju motivaciju pristalica za odre|eni politi~ki anga`man i da ih mobili{u u konkretnim politi~kim akcijama, na primer, da u~estvuju na izborima. Slogani se zasnivaju, dakle, na elementima identiteta stranaka ili kandidata, ali se formuli{u i u skladu sa konkretnim potrebama i o~ekivanjima izborne publike, odnosno odre|ene ciljne grupe na ~ije se glasove ra~una ili od kojih se o~ekuje druga vrsta politi~kog anga`mana. Zbog toga, oni (treba da) predstavljaju artikulaciju te`nji {irih ili uìh socijalnih grupa, ali propu{tenih kroz vizuru osnovnih partijskih programskih opredeljenja. Tako je slogan "Jedan narod, jedan Rajh, jedan vo|a" iskazivao na sintetizovan, kratak i jasan na~in gotovo celokupnu politi~ku filozofiju nacista, dok su slogani bolj{evika "Mir" i "Zemlja" ili, pak, "Fabrike radnicima, zemlja seljacima, vlast sovjetima" svojevremeno doprineli aktiviranju entuzijazma stotina miliona ljudi ne samo u odbrani i izgradnji Sovjetskog saveza, ve} i u borbi za socijalizam u svetu. Slogan je, dakle, poruka koja se koncipira i upu}uje publici po svim pravilima koja vaè za poruku - da bude pristupa~na, uo~ljiva, razumljiva, uverljiva i prihvatljiva sa stanovi{ta saznanja, stavova, potreba, ose}anja, vrednosti, jezi~kih osobenosti i sl. onih kojima se upu}uje. Ali, slogan nije bilo koja poruka, ve} poruka posebne vrste - nagla{eno persuazivna poruka i sna`no kontekstualno uslovljena porukama konkurenata, pa se pred tvorcima slogana postavljaju i neki dodatni zahtevi. Prepoznatljivost predstavlja jedan od va`nih kvaliteta dobrog slogana. Njome se postiè razlikovanje politi~kog subjekta od oponenata nagla{avanjem osnovnog (osnovnih) razloga zbog kojih bira~ treba ba{ njemu da pruì podr{ku, odnosno zbog kojih treba da glasa ba{ za tu partiju ili toga kandidata, a ne za druge. Najjednostavniji i naj~e{}i na~in obezbe|ivanja prepoznatljivosti jeste navo|enje imena partije ili kandidata u sadràju slogana250), ali ovakvo postizanje prepoznatljivosti ima i svoje nedostatke. Pominjanje imena neizbe`no je u slu~aju malo poznatih partija i kandidata ili u slu~aju slogana-poziva, odnosno mobilizatorskih slogana (na primer, "Glasaj za...). Stalno pominjanje imena partije ili kandidata u sloganima lako zavr{ava, me|utim, u stereotipiji, pa se pred kreatore slogana postavljaju teì zahtevi: zahtev za originalno{}u i zahtev za zasnovano{}u slogana na uo~ljivim karakteristikama politi~kog subjekta koji ga koristi. Originalnost slogana va`na je zbog toga da bi se lak{e privukla pa`nja bira~a i da bi se naglasilo razlikovanje u odnosno na konkurenciju. Diseminacija neoriginalnog slogana moè da proizvede konfuziju spontanim prizivanjem iz se}anja ljudi drugog politi~kog subjekta, onog koji je isti ili sli~an slogan u nekim ranijim prilikama koristio. Ovaj plan prepoznatljivost slogana posebno dobija na va`nosti u kampanjama u kojima se èli da pove}a poznatost i formira imid` novoformiranih partija i malo poznatih kandidata, u kampanjama u kojima se èli da postigne izvesno remodeliranje imidà ve} pozna-

250)

Ovde je re~ o isticanju imena partije ili kandidata u samom sadràju slogana. Ove slu~ajeve treba razlikovati od pominjanja imena partije ili kandidata u razli~itim oblicima promocije, kada ime nije sastavni deo slogana. Slogan, dakle, nije oblik promocije, ve} biva kori{}en u razli~itim oblicima promocije (plakati, TV spotovi, reklame u novinama, veb sajtovi itd). U svim ovim oblicima promocije koriste se logotip, simbol ili, pak, ime partije i kandidata, ali oni ne moraju da budu deo sadràja samog slogana.

154


tih partija i kandidata ili, pak, u kampanjama u kojima se èli ista}i stav stranke ili kandidata o nekom iskrslom urgentnom dru{tvenom problemu, odnosno da se istakne novi ili promenjeni stav o nekom hroni~nom problemu. Originalni, uz to atraktivni, lako pamtljivi i dopadljivi slogani ~esto postaju trajni znak prepoznavanja partije i kandidata. Zasnovanost slogana na uo~ljivim karakteristikama politi~kog subjekta obezbe|uje drugi vid prepoznatljivosti slogana. U ovom slu~aju, prepoznatljivost se ne izvodi iz originalnosti slogana kao takvog, samog po sebi ({to bi se moglo nazvati originernom prepoznatljivo{}u slogana), ve} iz prepoznatljivosti odre|enih karakteristika politi~kog subjekta koje se iskazuju sloganom (pa se moè nazvati izvedenom, referentnom prepoznatljivo{}u). Ovaj vid prepoznatljivosti podrazumeva takav odabir i formulaciju sadràja slogana koji }e eksplicitno iskazati ili u svesti ljudi spontano prizvati one stavove ili elemente imidà po kojima je politi~ki subjekt ve} poznat, one elemente koji predstavljaju njegovu diferencijalnu prednost u odnosu na konkurente. Primerenost karakteristikama politi~kog subjekta pove}ava uverljivost slogana, budu}i da se zasniva na doslednosti, istrajnosti, upornosti i sl. politi~kog subjekta (poverenje u nosioca poruke vaàn je element njene uverljivosti), i posebno je va`na u kampanjama u kojima se èli da oja~a partijska identifikacija pristalica, u~vrsti njihova izborna odluka. Tako|e, va`na je i u kampanjama kojima se teì da se izvr{i kristalizacija izborne orijentacije neodlu~nih, odnosno da se pridobije deo bira~a koji imaju izvesne afinitete prema odnosnom politi~kom subjektu, ali su pod tzv. unakrsnim pritiscima, pa jo{ nisu doneli odluku za koga da glasaju. U idealnom slu~aju prepoznatljivost slogana podrazumeva, dakle, istovremeno njegovu originalnost i njegovu primerenost karakteristikama politi~kog subjekta koji ga koristi, ali ~esto je te{ko ispuniti i pojedina~ne zahteve, a kamoli istovremeno oba. Ipak, oni su donekle i komplementarni - neispunjenje jednog u izvesnoj meri i u izvesnim prilikama moè donekle da bude kompenzirano ispunjenjem drugog. Kao saèt, kratak iskaz, slogan koristi naj~e{}e op{te, nedovoljno odre|ene, sadràjno prazne, vi{ezna~ne pojmove, pa otuda mnogo istih ili sli~nih slogana u razli~itim prilikama, u razli~itim vremenima i u razli~itim dru{tvima. No, u takvim slu~ajevima donekle "priska~e u pomo}" primerenost slogana ve} prepoznatljivim karakteristikama politi~kog subjekta - bez obzira {to ne mora da bude originalan sam po sebi i {to ne}e originalno{}u privu}i pa`nju, adekvatan slogan moè uglavnom da ostvari o~ekivane efekte - da osnaì elemente imidà politi~kog subjekta koji predstavljaju njegovu komparativnu prednost na politi~kom trì{tu. Nasuprot tome, originalan, dopadljiv slogan koji ne odgovara elementima imidà politi~kog subjekta privla~i pa`nju, ali ne uspeva da proizvede o~ekivane efekte, a ~esto proizvodi i kontraefekte (konfuzija me|u vlastitim pristalicama, stvaranje utiska nedoslednosti itd). Najzad, slogan, po pravilu, iskazuje okosnicu marketin{ke kampanje251), bilo da je re~ o izbornoj ili programskoj kampanji, kampanji pove}anja poznatosti ili (re)modeliranja imidà partije i kandidata itd, a okosnica kampanje predstavlja fiksiranje centralnih ta~aka, stoèra komunikacijskog delovanja oko kojih se koncentri{u razli~iti sadràji i glavne reference partije ili kandidata. Utvr|ivanje okosnice kampanje omogu}uje, dakle, "centriranje" kampanje u cilju postizanja njene konzistentnost i pove}anja prodornosti,

251)

Postupak utvr|ivanja i razrade strategije kampanje M. Charlot odre|uje kao niz: doktrina program - slogan - simbol (1970: 68). 155


{to podrazumeva i hijerarhijski organizovane slogane: utvr|ivanje osnovnog slogana i niza prate}ih, pomo}nih slogana. Osnovni slogan iskazuje centralnu, osnovnu poruku kampanje. U nizu pomo}nih slogana variraju se razli~iti elementi sadràja poruke sa ciljem da se izvr{i konkretizacija osnovnog slogana, da se postigne sadràjna raznolikost i izbegne zasi}enje publike kao posledica vi{ekratnog ponavljanja osnovnog slogana, da se segmenti{u poruke prema konkretnim o~ekivanjima pojedina~nih ciljnih grupa ka kojima se usmerava marketin{ko dejstvo itd. Pri tome, prate}i, pomo}ni slogani moraju da budu proèti intencijom istovrsne provenijencije, intencijom osnovnog slogana, da ne bi proizveli konfuziju poruka na nivou celine kampanje. Vrste politi~kih slogana Mogu}e su razli~ite klasifikacije slogana. Zasnivaju}i analizu slogana na Frojdovom "psihi~kom ekonomisanju na malo", D. Viktorov razlikuje: 1) slogane koji odgovaraju igrama re~i i omogu}uju prelazak sa jednog na drugi pojam ne toliko po zna~enju koliko po sazvu~ju; 2) slogane koji sadrè aluzije na istorijske re~i, poznate knjièvne citate, narodne umotvorine, savremene izraze i sl, ~ime ve} nepoznato i jo{ nevi|eno prevode u ne{to poznato i ve} vi|eno; 3) slogane koji se sluè rimom, aliteracijom, asonancom; 4) slogani koji sadrè aluzije na aktuelnosti, ~ime se poku{ava da iskoristi atraktivnost novine, skora{njice, i 4) slogane vezane za apsurd, ~ime se prkosi strogosti logi~ke cenzure (Viktorov, 1979: 550). Kada je re~ o politi~kim sloganima, ~ini se va`nom podela koja se moè izvr{iti prema sadràju i o~ekivanim efektima poruka. Najop{tije uzev, mogu}e je razlikovati: 1) slogane-teme, 2) imid`-slogane i 3) slogane-pozive252), mada je ~esto te{ko klasifikovati pojedine slogane. Slogan-tema u atraktivnoj formi prezentuje sr` odre|enog politi~kog programa ili stava, op{ti ili konkretan politi~ki ili socijalni cilj koji se èli posti}i. Njime se iskazuje odre|eno ideolo{ko opredeljenje, odre|eni op{ti ili konkretan dru{tveni problem i pravci njegovog re{avanja, ali mogu i da se diskredituju konkurenti: njihova ideolo{ka orijentacija, neki odre|eni politi~ki stav i sl. Neki od primera afirmativnih programskih, odnosno tematskih slogana jeste slogan iz 1983. godine "Dug ìvot za republiku, dug ìvot za demokratiju", koji saìma celokupnu politi~ku platformu italijanske Radikalne partije, kao {to je slogan J.-M. Le Pena, lidera ekstremnodesni~arske stranke Narodni front, "Francuzi, oslobodimo Francusku", kori{}en u kampanji 1986. godine, iskazivao centralnu ta~ku njegovog politi~kog programa - nacionalizam. J. Carter je koristio u predsedni~koj kampanji 1976. godine slogan "Zaposlimo ponovo Ameriku, Carter za - rad - za Cartera - AFL-CIO" koji predstavlja i slogan-temu (isti~e pokretanje privredne aktivnosti kao prioritet) i imid`-slogan (pozicionira Cartera kao zastupnika interesa radnika i iskazuje podr{ku koju uìva od strane sna`ne sindikalne centrale AFL-CIO). Slogan R. Reagana iz predsedni~ke kampanje 1980. godine "U~inimo Ameriku ponovo velikom" ra~una na poèljnost reafirmacije predstave o Americi kao "obe}anoj zemlji", formirane me|u Amerikancima, ali i {irom sveta jo{ pre Prvog svetskog rata, itd. Osnovni slogan britanskih konzervativaca u kampanji za parlamentarne izbore 1959. godine "Bolji ìvot sa konzervativcima. Ne dozvolite da laburisti to uni{te" nagla{avao je stalno zalaganje partije za

252)

V. Mihailovi} (1984: 87) slogane-teme naziva "parolama", a slogane-pozive "krilaticama", ali ne razlikuje imid`-slogane.

156


pove}anje individualnog standarda gra|ana, ali istovremeno i diskreditovao dotada{nju politiku laburista. Poruka osnovnog slogana varirana je u nizu pomo}nih slogana (na primer, slogan na plakatu u vidu pitanja: "Da li }e ikada imati svoju ku}u?" i slika devoj~ice koja gleda veliku, lepu ku}u). Prepoznatljivost slogana Konzervativna partija postizala je na taj na~in {to je i na slede}e izbore 1964. godine iza{la sa sli~nim sloganom "To je va{ ìvotni standard. Sa~uvajte ga sa konzervativcima." ûveni slogan konzervativaca iz kampanje 1997. godine - "Rad nije radio" (pra}en slikom nepreglednog reda pred slu`bom za zapo{ljavanje) efektno koristi vi{ezna~nost re~i "labour" (rad, radni~ka klasa i skra}eni naziv za Laburisti~ku stranku) da bi ukazao na nezaposlenost kao klju~ni problem u dru{tvu, na teàk poloàj radnika i na lo{u politiku laburista. U kampanji 2005. godine konzervativci su koristili reaktuelizovani slogan iz 1997. godine - slogan "Rad nije radio" postao je slogan "Rad ponovo nije radio". Ina~e, u literaturi i u svakodnevnom govoru "slogan" se ~esto izjedna~ava sa temom kampanje, ali se to ne ~ini opravdanim. Ako je tema (okosnica) kampanje nezaposlenost, slogan koji je iskazuje moè biti "Omogu}i}e nam da ponovo dobijemo posao". Funkcija slogana jeste, dakle, ne samo da iskaè temu na atraktivan na~in, ve} i da u~ini prepoznatljivim i lako pamtljivim stav partije i kandidata o temi kampanje (Sli~no: Young, 1987: 131). Imid`-slogani nagla{avaju op{te ili pojedina~ne kvalitete partije i kandidata. Osnovni slogani Socijalisti~ke partije Italije iz 1976. - "Kraksijeva nova partija" i "Realna alternativa", pra}eni sloganom "Strogost, ~estitost, rast" imali su za cilj remodelovanje imidà partije posle zna~ajne promene programske orijentacije, isto kao i slogan laburista iz prve kampanje T. Blaira 1997. - "New labour". Sa druge strane, slogani "Novi ~ovek, Francuska u pokretu" iz predsedni~ke kampanje J. Lecanueta 1965, slogan "Preduzimljivi Georges Frêche" iz njegove kampanje za gradona~elnika Montpelliera 1983, ili slogani T. Blaira iz kampanje za parlamentarne izbore 1997. - "Predsednik (Vlade - napomena Z. S) koji ne obe}ava, predsednik koji ispunjava obe}anja", "Predsednik sa kojim }ete re{iti svoje probleme" i "Predsednik sa kojim }ete ostvariti svoje snove", izbacuju u prvi plan elemente imidà kandidata, odnosno lidera stranaka. U slu~aju Lecanueta novo lice na politi~koj sceni Francuske, u slu~aju Frêchea njegove kvalitete kao preduzetnika od zna~aja i za funkciju gradona~elnika, a u slu~aju Blaira "poverenje", oko ~ega je centrirana celokupna kampanja laburista na tim izborima. Slogan G. Forda iz predsedni~ke kampanje u SAD 1976. "U~ini}e nas ponovo ponosnim" projektuje element njegovog imidà na plan ameri~ke dràve i naroda. R. Raegan vodi kampanju za guvernera Kalifornije 1966. pod sloganom "Raegan }e pobediti", koji predstavlja slogan-imid` budu}i da ra~una da formira imid` Raegana pobednika, mada ima i motivacionu komponentu ra~una da proizvede tzv. bandwagon efekat, efekat priklju~enja (rezolutno najavljenom) pobedniku. Tandem J. Carter - W. Modale promovisao se u kampanji za reizbor 1981. godine pod sloganom "Proveren tim dostojan poverenja", a G. Bush stariji 1988. sloganom "On moè vi{e". Slogani B. Clintona i A. Gorea u kampanji za reizbor 1996. - "U tradiciji Trumana", i G. Busha mla|eg u kampanji 2000. godine - "Moji junaci su uvek bili kauboji" (sa slikom Reagana sa kaubojskim {e{irom), imali su, pak, za cilj da postignu transfer popularnosti ranijih ameri~kih predsednika na aktuelne kandidate. Osim toga, Bushov slogan nosi i segmentisanu poruku, poruku upu}enu gra|anima privrènim tradiciji kauboja, kao {to je i M. Dukakis slogane upu}ivao pojedinim grupama bira~a (na primer, "Dukakis za ameri~ke radnike" iz kampanje 1988). Ipak, najpoznatiji imid`-slogan je slogan "Mirna snaga", koji je u predsedni~koj kampanji F. Mitterranda 1981. godine 157


lansirao J. S g la. Imid`-slogani ~esto teè da uvere publiku u popularnost kandidata i podr{ku koju uìva me|u gra|anima. Takve su ~itave serije slogana u kojima se u prvom licu jednine izraàva podr{ka ("Volim Ajka" iz predsedni~ke kampanje D. Eisenhowera 1952. godine, "Ja podràvam predsednika Busha" iz kampanje za reizbor 2004) ili iskazuje podr{ka ~lanova partije ("Republikanci za Busha" iz 2004), gra|ana pojedinih delova zemlje ili pripadnika pojedinih organizacija i pokreta ("Studenti za Reagana", "@ene za Reagana i Busha" iz kampanje za reizbor 1984, "Nacionalna demokratska konvencija èna za Clintona" iz kampanje za reizbor 1996). Slogani u kojima se iskazuje podr{ka gra|ana pojedinih delova zemlje ili pripadnika pojedinih organizacija i grupa kandidatu nisu osnovni, ve} prate}i slogani i pojavljuju se i segmentiraju uglavnom prema dinamici odvijanja tzv. terenske kampanje, odnosno izborne turneje kandidata. Slogani-pozivi, "pokli~i" imaju mobilizatorsku funkciju, pozivaju na akciju. Retko se koriste kao osnovni slogani, budu}i da su efikasni onda kada su bira~i koliko-toliko upoznati sa izbornom ponudom, odnosno sa u~esnicima izbora i njihovim izbornim obe}anjima. Imaju za cilj da efektuiraju do tada ostvarene izborne potencijale u bira~kom telu, odnosno da izvedu na birali{ta {to ve}i broj pristalica odre|ene partije ili kandidata, pa se i koriste u samom fini{u kampanje. Mnogo je ovakvih slogana - od pretencioznih slogana sastavljenih, na primer, od imena kandidata i re~i "predsednik", koji su se ~e{}e pokazali kao nerealne nego kao realne najave pobede na izborima, ili kli{iranih slogana tipa "Glasajte za... " ili "Kennedya", "Johnsona" itd. "za predsednika", preko serije slogana laburista iz kampanje 1964. godine ~iju okosnicu predstavlja vi{ezna~ni glagol "go" (na primer, "Napred sa laburistima" itd), do slogana-upozorenja sa negativnim sadràjem, ~ija poruka ima za cilj diskreditovanje konkurenta kao takvog, bez pominjanja nekog njegovog konkretnog obele`ja (na primer, slogan laburista - "Dosta mi je torijevaca" iz kampanje 1964. godine, ili slogan francuskih socijalista iz kampanje 1978. godine "Upomo}. Desnica se vra}a!"). Slogani politi~kih stranaka i kandidata u Srbiji Razmatranje slogana politi~kih stranaka i kandidata zapo~inje njihovom stilsko-retori~kom analizom. U tom smislu, od slogana se o~ekuje da zadovolji zahteve koji se postavljaju pred svakom porukom sa kojom se èli komunicirati u javnosti. No, kako je slogan posebna vrsta poruke koja ima nagla{enu persuazivnu ili motivacionu funkciju, zarad kratko}e, atraktivnosti, prilago|enosti poruke odabranim ciljnim grupama i sl, u formulaciji slogana moè da se `rtvuje ne{to od stilsko-retori~ke ispravnosti, a da slogan ne bude zbog toga beznade`no hendikepiran. Primarni zadatak slogana jeste, dakle, da postigne sasvim konkretan, prakti~an persuazivni i/ili motivacioni cilj, a ne da se potvr|uje u stilsko-retori~kom perfekcionizmu. Zbog toga, analiza sadràja i na~ina formulacije poruke slogana mora biti kontekstuirana, mora da uvaàva konkretne ciljeve koji se sloganom èle posti}i, celinu poruka koje se lansiraju u kampanji, odnosno karakter izborne ponude konkurenata, konkretne dru{tvene okolnosti, dominantne elemente imidà stranke i kandidata koji ih plasiraju, karakteristike ciljnih grupa kojima se upu}uju itd. Tek u kontekstu takve analize mogu}e je proceniti funkcionalnost slogana i njegove eventualne efekte.

158


Slogani SPS - od apsolutnog vladara do borbe za status parlamentarne stranke Dobro naslu}uju}i strahovanja gra|ana od promena dru{tveno-ekonomskog sistema, rastakanja Federacije, ugroènosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta same Srbije i sl, SPS u kampanji 1990. godine lansira slogan "Sa nama nema neizvesnosti". Ovim sloganom uspe{no je sintetizovana politika tada{nje partije na vlasti i S. Milo{evi}a, apsolutnih vladara Srbije pre i posle tih izbora, kako na planu odnosa sa ostalim ~lanicama tada{nje Federacije, tako i na privrednom i socijalnom planu. SPS je mogla da ovaj slogan konkretizuje i ~itavim nizom prate}ih slogana, na primer, "Plate radnicima", "Penzije penzionerima" itd, budu}i da }e ~itavu deceniju biti prepoznatljiva po politici odlaganja neophodnih ekonomskih reformi i odràvanja kakvog-takvog socijalnog mira. Orijentacija na op{te, nesegmentirane slogane karakteristi~na je manje ili vi{e za sve izborne kampanje SPS-a i proisti~e iz ~injenice da ova partija sve do 2000. godine predstavlja partiju sa naj{irom socijalnom osnovom, a po~etkom devedesetih godina izrazitu "sveobuhvatnu", catch-all-people partiju, koja ima pristalice u svim segmentima bira~kog tela, sa ne{to nagla{enijom zastupljeno{}u radnika (Detaljnije u: Slavujevi}, 2002: 165). Raspad SFRJ, izbijanje oruànih sukoba na prostorima na kojima je ìveo srpski narod u biv{im jugoslovenskim republikama, sve ve}e i otvorenije angaòvanje me|unarodne zajednice u re{avanju jugoslovenske krize, uvo|enje sankcija itd, na{lo je izraz u nagla{avanju patriotizma i nacionalnog ponosa u kampanji SPS-a za vanredne republi~ke parlamentarne izbore decembra 1992. godine. Slogani "Tako treba", "Probudili smo svest srpskog naroda. Budite to {to jeste", "Ovde je Srbija, ovde se odlu~uje o sudbini srpskog naroda", "Ni{ta o nama bez nas", Srbija se saginjati ne}e" ili "Nije na prodaju" nastaju na talasu patriotsko-nacionalne, antizapadne i anti"izdajni~ke" euforije, dok domi{ljati slogani za lokalne izbore u Beogradu (osnovni slogan "Kada bolje porazmislimo, svi smo mi po malo socijalisti", variran dodacima "Podeliti, to ne{to zna~i", "Bliskost, to ne{to zna~i", "Voleti, to ne{to zna~i") uveravaju bira~e da potencije socijalizam jo{ uvek nisu iscrpljene, da on jo{ uvek uìva podr{ku ("svi smo mi pomalo socijalisti"), nagla{avaju povezanost stranke i lidera sa narodom ("bliskost"), uzajamnu ljubav ("voleti"), socijalnu pravdu i solidarnost ("podeliti"). Ipak, zbivanja nisu pod kontrolom reìma, protivure~nosti se zao{travaju, pa iako socijalisti posle ovih izbora ostaju i dalje najja~a stranka, vi{e nikada ne}e biti u mogu}nosti da samostalno vladaju. Osipanjem pristalica radikalno se menja i socijalna osnova SPS-a, pa ve} sredinom devedesetih godina XX veka ona postaje prete`no ruralna stranka, stranka neobrazovanih, radno neaktivnih i najstarijih kategorija bira~a253). Zbog toga je slogan SPS-a pod kojim je odràn III kongres partije marta 1996. godine "Srbija 2000 - Korak u novi vek" delovao krajnje neuverljivo. Da li su zaista mislili da mogu da povedu dru{tvo u novi vek sa polupismenim, neaktivnim i najstarijim delom bira~kog tela? Ina~e, u kampanji za savezne parlamentarne izbore te godine SPS koristi kao osnovni slogan "Idemo dalje" (kome prethodi slogan "Mir, Sloboda, Nezavisnost, Ekonomski prosperitet"), u kojem se ponovo nagla{ava imid` dràvotvorne i pobedni~ke stranke. 253)

Me|u pristalicama SPS-a u~e{}e seljaka je konstantno visoko, a posebno se brzo pove}ava u~e{}e doma}ica i penzionera, pa u vreme saveznih izbora 1996. godine oni ~ine 42% socijalisti~kih bira~a. Istovremeno, ne{to manje od dve tre}ine pristalica SPS-a bili su bira~i bez i sa osnovnom {kolom, a ta~no dve tre}ine bira~i stariji od 50 godina (Detaljnije u: Slavujevi}, 2002: 165, 176-8) 159


Republi~ke parlamentarne i predsedni~ke izbore 1997. Srbija do~ekuje sa uveliko zapo~etom kampanjom SPS-a koja se vodi pod sloganom "Srbija u pokretu", a kandidat SPS-a Z. Lili} ponavlja slogan koristi slogan "Za Srbiju", koji je SPS koristila 1993. Slogan ne zavre|uje da bude pomenut, da posle neuspeha prvih, u drugim izborima novi kandidat SPS-a M. Milutinovi} nije izbacio novi slogan "I Srbija i svet". To je bio "korektivan" slogan, koji ublaàva do tada sna`nu pronacionalnu, ~esto i izolacionisti~ku orijentaciju reìma, nagla{avaju}i sada "pomirenje" izme|u nje i proevropske orijentacije. U ovakve neinventivne slogane spada i slogan SPS-a za savezne parlamentarne izbore 2000. godine - "Za Jugoslaviju", povremeno dopunjavan pomo}nim sloganom "Pod zastavama slobode", koji je asocirao na Milo{evi}evo ime, navodnu pobedu nad NATOom i o~uvanje teritorijalnog integriteta SRJ. U kontekstu promenjene strukture pristalica SPS-a, posebno posle 2000. godine, treba posmatrati i slogan predsedni~kog kandidata ove partije na prvim predsedni~kim izborima 2002. V. @ivojinovi}a - Bate, "Znamo se", kao i banalan i ki~erski slogan SPS-a za parlamentarne izbore 2003. "Prva ljubav zaborava nema". Ovakvim sloganima se èlelo, na talasu sve {ireg nezadovoljstva novom vla{}u, da isprovocira ose}anje nostalgije za "starim dobrim vremenima" i, uop{te, za mlado{}u koja se, posredstvom selektivnog mehanizma retencije, starcima uvek ~ini lep{om nego {to je stvarno bila. Slogan kandidata SPS-a na predsedni~kim izborima 2004. "U ime svih nas - Ivica Da~i}" po~iva na tzv. argumentu ve}ine, ali je bio krajnje neuverljiv: ono "svih nas" moglo je da se odnosi samo na nekoliko procenata glasalih (oko 125.000 glasova), ~ak ne ni najve}i deo onih koji su pola godine ranije, decembra 2003. glasali za SPS (ne{to vi{e od 290.000 glasova). Najzad, u kampanji za parlamentarne izbore 2007. godine SPS je koristila kao osnovni slogan "Srbijo! Glavu gore!", {to je varirano porukama "Socijalisti! Glavu gore!", "Radnici! Glavu gore!", "Mladi! Glavu gore", "Nezaposleni! Glavu gore!", "Penzioneri! Glavu gore!"; "Heroji! Glavu gore". Osnovni slogan upu}en celokupnoj poniènoj, obespravljenoj, egzistencijalno ugroènoj i deprimiranoj Srbiji, trebalo je da probudi samopouzdanje i samopo{tovanje svih onih koji su se poslednjih godina ose}ali obespravljenima i kao dràvljani Srbije i kao pripadnici srpskog naroda, ali segmentisanjem bio je upu}en i konkretnim ciljnim grupama: razli~itim kategorijama gubitnika u tranziciji, u~esnicima rata za odbranu SRJ i teritorijalnog integriteta, a posebno socijalistima deprimiranim posle gubitka vlasti. On poga|a u sr` kolektivno-psiholo{kog fenomena sada{nje Srbije, te je, stoga, moglo da se ra~una da ovakav korpus poruka bude efektivan. Me|utim, to je izostalo jer je re~ o sloganima partije nad kojom je bila te{ka hipoteka "isto~nog greha" za dobar deo neda}a koje su zadesile dràvu i narod, a na kojima sada èli da se profitira. Ovi slogani ilustruju sudbinu samih po sebi dobrih kampanjskih produkata, ali disfunkcionalnih za partiju koja u pogledu poruka koje plasira ne moè da ima ~istu savest. Slogani DSS-a - Brzo ste~ena, ali i brzo pro}erdana podr{ka Dugo vremena, od osnivanja pa do 2000. godine, DSS i V. Ko{tunica nisu uìvali {iroko poverenje bira~a. To se delom moè pripisati te{ko}ama u razlikovanju ove stranke i nekih drugih stranaka opozicije, liderom koji ima probleme u saradnji sa liderima drugih opozicionih stranaka, kao i u komunikaciji sa javno{}u itd, ali i tome {to su oni uveravali bira~e da je "Zrelo" (slogan DSS-a iz 1993. godine) i onda kada nije bilo zrelo, 160


a onda {to su i kada je bilo "zrelo" ili bar "zrelije", tvrdili da nije zrelo (slogan DSS-a za bojkot izbora 1997. je glasio "Bojkot - moj izbor") i ustezali da se priklju~e opozicionim koalicijama. Zbog toga, slogan kori{}en u kampanji za izbore 1993. godine - "Glas nade", pra}en slikom Ko{tunice, predstavlja imid`-slogan koji deluje pretenciozno, mada je, objektivno, bio anticipacija znatno kasnije afirmacije ovog lidera ({to nije moglo biti ni u pomisli sloganotvorcima). Slogan Ko{tunice iz kampanje za predsednika SRJ 2000. godine u vidu pitanja "Ko danas sme da vas pogleda u o~i?" i odgovora "Ima ko, Ko{tunica. Naravno!" (na plakatima i bilbordima pra}en Ko{tuni~inim o~ima u gro-planu), bio je dobro odabran imid`slogan koji je u~vr{}ivao u mnjenju ve} formirane elemente imidà Ko{tunice - integritet, po{tenje, doslednost, skromnost, i nastavljao se na neke slogane koje su Ko{tunica i DSS koristili ranije (na primer, "Verni vama, verni istini, verni sebi" iz kampanje 1993. i 1996). Zato se negativna kampanja socijalista nije mogla zasnivati na njegovom diskreditovanju kao li~nosti (osim trivijalija sa pri~om o ~uvenih trinaest ma~aka koje navodno ~uva u stanu), ve} se poku{alo sa diskreditovanjem njegovih koalicionih partnera. Porast rejtinga Ko{tunice neposredno pre izbora moè se pripisati njegovom statusu zajedni~kog kandidata sna`ne opozicije, a posle saveznih predsedni~kih izbora efektu "priklju~enja pobedniku", {to podrazumeva "{iroku", ali i "meku" podr{ku, koja je dobrim delom nestabilna i situaciona, pa prvi sukobi DSS-a i "ostatka" DOS-a (pre svega DS-a) ozna~i}e i po~etak pada rejtinga Ko{tunice i DSS-a. Kandidature na izborima za predsednika Srbije 2002. i parlamentarni izbori 2003. godine privremeno }e zaustaviti pad rejtinga Ko{tunice i DSS-a, ali ne}e preokrenuti negativan trend, iako njegovi slogani ukazuju na re{enost da bude "predsednik svih gra|ana Srbije", na snaàn populisti~ki naboj i nagla{eno oslanjanje na tradiciju, {to je bila posledica uverenja u njegovu jo{ uvek veliku popularnost, ali i prerastanja DSS-a u "op{tenarodnu", catch-all-people partiju254). Ko{tuni~in izborni {tab u kampanji 2002. godine lansira slogan "Predsednik. Zna Srbija". Prvi deo slogana predstavlja manje efektnu varijantu ideje sadràne u domi{ljatom sloganu F. Tu|mana iz kampanje za reizbor za predsednika Hrvatske 1997. godine - "Predsednika za predsednika", {to i ne mora samo po sebi da bude neki hendikep. Me|utim, u sloganu Ko{tunice zna~enje re~i "predsednik", koja je trebalo da istakne da je on najbolji za funkciju predsednika Srbije, sna`no je bilo kontaminirano asocijacijom na njegovu, tada ve} biv{u, funkciju predsednika SRJ. Drugi deo slogana predstavlja ~esto kori{}enu metonomiju u sloganima DSS-a, ali i drugih politi~kih stranaka - saèti na~in preno{enja zna~enja ("Srbija" se koristi u zna~enju "srpski narod"). U kampanji za parlamentarne izbore 2003. godine DSS koristi kao osnovni slogan "K'o {to narod kaè... " (na plakatima), odnosno "Narod kaè..." (u TV spotovima i u reklamama u novinama). Osnovni slogan variran je dodacima: "Ku}a se od temelja gradi" - koji koristi u prenosnom zna~enju re~ "temelj" za novi Ustav Srbije, prioritet nad prioritetima Ko{tunice i DSS-a; "Re~ je re~" (i "ôvek se po re~i poznaje") - koji nije originalan, ali se naslanja na slogan Ko{tunice kori{}en na konvenciji DOS-a pred izbore 2000. "Dajem re~", koji efektno koristi tautologiju i efektnije nego ranije kori{}eni slogani sa

254)

Od po~etka 2001. godine DSS postaje catch-all-people partiju. Kao do sredine devedesetih godina SPS, tako sada DSS reprezentuje u malome strukturu celokupnog bira~kog tela. (Detaljnije u: Slavujevi}, 2002: 163-4). Ina~e, to je veoma ~est slu~aj sa velikim partijama. 161


ovakvom idejom nagla{ava integritet i doslednost lidera255); "Zakon je da se brani", "Pravda je snaga nad silom", "Ni po babu, ni po stri~evima", "I zdravo i pravo" itd. - koji isti~u beskompromisnu "legalisti~ku" orijentaciju; "Tri puta meri, jednom seci", "Prava mera i ~vrsta vera" i "Kako seje{, tako }e{ i po`njeti" - koji iskazuju opredeljenje za promi{ljenu i dugoro~niju politiku o kojoj sami treba da odlu~ujemo. Pri tome, redosledom plasiranja ovih slogana postiè se gradacija - raznolikost poruka istovrsne provenijencije uvodi publiku u zavr{nicu u kojoj se plasira slogan "Narod kaè - Jasno je k'o dan", i zavr{ni mobilizatorski slogan-poziv "Izaberi Srbijo - K'o {to narod kaè - Ko{tunica". Ovi slogani po~ivaju na tzv. argumentu ve}ine - "narod" (O pseudoargumentaciji u politi~kom marketingu videti u: Slavujevi}, 2007: 65-9) i formiraju pogodan kontekst za ja~anje imidà Ko{tunice kao narodnog vo|e, vo|e iz naroda (nasuprot elementima njegovog imidà kao nekomunikativnog, mrzovoljnog, na momente i cini~nog intelektualca), pa su u tom cilju kori{}ene i narodne poslovice (zasnovane na kolektivnom ìvotnom iskustvu i prihva}enoj tradiciji) i izreke (metafori~ki oblik govora sa nagla{enom didakti~kim funkcijom) i odgovaraju}i simboli (na plakatama i u TV spotovima - jabuka, vaga). Me|utim, sa dodacima nadogra|uje se i funkcija osnovnog slogana: vi{e nije samo re~ o imid`sloganima, ve} i o sloganima-temama koji treba da ekspliciraju niz op{tih politi~kih vrednosti za koje se Ko{tunica zalaè, a time i da impliciraju radikalno suprotstavljanje èstoko napadanom tada{njem premijeru Srbije Z. \in|i}u, budu}i da je glavni Ko{tuni~in protivkandidat Miroljub Labus, tretiran u kampanji kao \in|i}eva marioneta. Re~ je o suprotstavljanju "legalizma" "legitimizmu", po{tenja nepo{tenju, pravi~nosti klijentelizmu, promi{ljenosti brzopletosti itd. U kampanji za predsedni~ke izbore u Srbiji 2004. godine, DSS se, kao najja~a ~lanica tada{nje vladaju}e koalicije, izborila za "pravo" nominacije zajedni~kog kandidata. Izbor je pao na D. Mar{i}anina, potpredsednika DSS-a, politi~ara sa lo{im rejtingom, o kome mnjenje nije imalo izdiferenciranu predstavu, {to ga je jo{ na po~etku prakti~no diskvalifikovalo kao izglednog kandidata iz trke za predsednika Srbije. Pored toga, Mar{i}aninov slogan "U centar, Srbijo" izazivao je nedoumice. Sa dodatkom "Ni levo, ni desno" to je ideolo{ki slogan - iskazuje ideolo{ku i politi~ku poziciju koja se kloni bilo kakvih ekstremnosti (drugi dodaci bili su: "Na{a koalicija", "Predsednik obi~nih ljudi", "Zemlja bez straha i kriminala - @ivot od rada - Evropska Srbija - Da uspe svaki ~ovek"). Ipak, ostalo je nejasno da li osnovni slogan zna~io ideolo{ko prepozicioniranje DSS-a, budu}i da se DSS oficijelno odre|uje kao partija umerene desnice. Ako se htelo da iza|e u susret promenjenoj strukturi pristalica DSS-a i njihovom nagla{enom samopozicioniranju u centar, ovakva promena ideolo{ke pozicije bila je krajnje nepripremljena. Nije jasno ni to kako bi ostali koalicioni partneri i njihove pristalice mogli da prihvate poziciju centra, budu}i da su se sve ~lanice tada{nje vladaju}e koalicije pozicionirale kao partije umerene desnice (Slavujevi}, 2003). Verovatno je namera bila da se ukaè na to da Mar{i}aninovi protivkandidati zauzimaju ekstremne pozicije - na levici i desnici. Ali, u tom slu~aju ostalo je nejasno ko bi se od dva najozbiljnija pretendenta na funkciju predsednika Srbije - T. Nikoli} ili B. Tadi}, i od politi~kih stranaka koje su stajale iza njih, 255)

Osnovni slogan SSJ na parlamentarnim izborima 1992. godine je bio "Mi drìmo re~", i on }e se pojavljivati u kampanjama ove stranke do predsedni~ke kampanje lidera SSJ-a B. Pelevi}a 2002. godine, koju je vodio pod sloganom "Ja drìm re~". Pored toga, koalicija DEPOS je u kampanji za parlamentarne izbore 1992. godine nastupila, izme|u ostalog, sa serijalom TV spotova i plakata pod sloganom "Ljudi od re~i", me|u kojima je bio i V. Ko{tunica.

162


mogao svrstati na levicu (SRS se oficijelno pozicionira kao stranka umerene desnice, a DS kao stranka centra), da bi se Mar{i}anin pozicionirao "negde izme|u" i traìo od Srbije da to uradi? Katastrofalan izborni rezultat Mar{i}anina, me|utim, ne moè se pripisati samo lo{em sloganu. Va`niji razlozi su bili lo{ kandidat na koga ni predsednik DSSa V. Ko{tunica nije uspeo da transferi{e podr{ku koju je sam uìvao u bira~kom telu, pad popularnosti DSS-a i samog Ko{tunice, podozrenje od kandidata koji bi bio predsednik Srbije, a istovremeno i potpredsednik stranke ~iji je predsednik premijer Srbije, a onda i lo{a, prete`no negativna kampanja, ina~e neuobi~ajena za kandidate partija na vlasti, odnosno vladaju}ih koalicija. Kampanja DSS-a za referendum o novom Ustavu Srbije krajem 2006, ina~e prethodnica kampanje DSS-a za parlamentarne izbore 2007, donosi slogan "Za dobro Srbije" koji dopunjuju dodaci u kojima se varira poèljan referendumski odgovor "da" ("Kaì DA - Za dobro Srbije"; "DA sa~uvamo ku}u - Za dobro Srbije" i sl). Na to se nadovezuje prava igra sa sloganima DSS-a, kao lidera "narodnja~ke koalicije", za parlamentarne izbore po~etkom 2007. Kampanja je zapo~ela osnovnim sloganom "@ivela Srbija" (bez dodataka ili u varijantama "moderna i napredna", "rodna i plodna", "svoja i evropska", "radosna i ponosna"), a poruka "Narod najbolje zna" predstavljala je obavezan dodatak osnovnom sloganu. U drugom delu kampanje, poruka "@ivela Srbija" biva potisnuta u drugi plan, a raniji dodatak "Narod najbolje zna" preuzima ulogu osnovnog slogana i biva variran kroz niz tvrdnji ("Narod najbolje zna ko brine o budu}nosti Srbije", "Narod najbolje zna ko radi za dobrobit Srbije", "Narod najbolje zna ko pokre}e srpsku privredu", "Narod najbolje zna ko u Srbiji radi i gradi", "Narod najbolje zna koliko smo uradili za Srbiju", "Narod najbolje zna ko dovodi svet u Srbiju", "Narod najbolje zna ko vodi Srbiju u Evropu"). Ove tvrdnje jo{ uvek tek impliciraju kome "narod" pripisuje zasluge sve pomenuto, da bi na samom kraju kampanje bio dat i eksplicitan odgovor: "Narod najbolje zna: Ko{tunica", uz {ta sledi niz dodataka ("zbog mira i stabilnosti", "zbog ozbiljnosti i odgovornosti", "zbog vladavine prava"), da bi kampanja bila zavr{ena tre}im, motivacionim sloganom kojim se dan izbora progla{ava za "Dan velikog dogovora sa narodom". Pojavljuje se i niz prate}ih slogana "Srbija za sve nas", "Srbija - iznad svih podela". Ova promena hijerarhije kori{}enih slogana nije slu~ajna. Isticanje najpre u prvi plan slogana "@ivela Srbija", pra}enog sli~nim likovnim re{enjima kao u referendumskoj kampanji, obaveznim dràvnim simbolima i koloritom nacionalne trobojke, imala je za cilj da referendumsku kampanju direktno prevede u izbornu kampanju. Sa kasnijim izbacivanjem u prvi plan slogana "Narod najbolje zna", me|utim, ra~unalo se na prepoznatljivost slogana (asocijacija na slogane "Zna Srbija" i "Narod kaè" iz 2002. i 2003) i trebalo je da naglasi doslednost Ko{tuni~inog "narodnja~kog" politi~kog kursa i prevelo je partijsku u lidersku kampanju. Jedan od problema sa sloganima DSS-a, Ko{tunice i Mar{i}anina predstavljala je mogu}nost lakog izvrtanja njihovih zna~enja256). Slogan iz kampanje za savezne predsedni~ke izbore 2000. politi~ki protivnici iskoristili su u kampanji za predsedni~ke izbore

256)

Uop{te uzev, problem sa narodnim poslovicama i izrekama jeste u tome {to je na temelju ìvotnog iskustva formulisan niz kontradiktornih maksima koje se "legitimno" mogu koristiti u zavisnosti od konkretnih potreba (na primer, "Sli~an se sli~nom raduje" ali i "Suprotnosti se privla~e", "Po jutru se dan poznaje", ali i "Prvi ma~i}i se u vodu bacaju" ili, pak, "Lice je ogledalo du{e" ali i "Ljude ne treba ceniti po izgledu"). U tom kontekstu, Ko{tuni~inim sloganima mogu da se podmetnu i negativna zna~enja, na primer, "K'o {to narod kaè ko o ~emu lopov i kurva o po{tenju", kako to ~ini T. Gruden (Glas javnosti", 29. 11. 2003) 163


u Srbije 2003. za plasiranje nepotpisanog antiko{tuni~inog letka sa replikom slike Ko{tuni~inih o~iju i istom porukom "Ko{tunica. Naravno!" Ali, sada su sasvim druga~ija pitanja na koja slogan daje odgovor: "Ko spre~ava promene, direktno tera mlade iz zemlje, onemogu}ava porast primanja radnika, ponovo okre}e svet protiv nas, destabilizuje Srbiju? - Ko{tunica. Naravno!" Sli~no je bilo i sa sloganom "Zna Srbija" iz Ko{tuni~ine predsedni~ke kampanje 2002. koji je iskori{}en za diskreditovanje Ko{tunice posredstvom, u javnosti nepopularnih, njegovih saradnika dok je obavljao funkciju predsednika SRJ. Ipak, ~in se da je glavni problem sa sloganima DSS-a i njegovog lidera druge vrste - temeljna politi~ka nedoslednost, preokret ka krajnjem politi~kom pragmatizmu na u{trb politi~kih na~ela sa kojima je zapo~eo politi~ko delovanje i stekao nezabeleènu popularnost, zbog ~ega i njihovi slogani sve vi{e bivaju doìvljavani kao tirade. Zato, ni "neodlu~nost" ("Tri puta meri, jednom seci"?), ni "neobave{tenost" ("Zna Srbija, ali ne i Ko{tunica" - posprdni kontraslogan) i sl, ne ~ine se toliko va`nim razlozima pada njegove popularnosti koliko to {to nije odrào bespogovorno promovisana politi~ka uverenja i izborna obe}anja iskazana sloganima. Slogani DS - Od opozicije do vlasti, od vlasti do opozicije, kohabitacije i vladaju}e koalicije sa DSS-om Slogani DS-a i njenih kandidata prate buran put ove partije od jedne od perjanica opozicije i lidera vladaju}e koalicije DOS, preko kraha koalicione vlade, ponovnog uspona stranke, osvajanja mesta predsednika Srbije od strane lidera DS-a Borisa Tadi}a i kohabitacije na vlasti sa najlju}im protivnicima - koalicijom DSS-a, G17 plus i NS-a, sve do izrastanja u drugu stranku po izbornoj snazi i dominantnog ~lana vladaju}e koalicije posle izbora 2007. DS je u kampanju za prve vi{estrana~ke izbore u Srbiji 1990. godine i{la sa sloganom "Prelomite pametno". Slogan je iskazivao ideju radikalnog diskontinuiteta sa tada{njom vla{}u ("prelomite"). Ipak, bira~ko telo tada jo{ nije bilo spremno za radikalan diskontinuitet. Naime, vode}e opozicione partije iza{le su na prve vi{estrana~ke izbore sa pogre{nom procenom, na temelju labavih analogija sa zbivanjima u isto~noevropskim zemljama, da }e se, komunisti~ki/socijalisti~ki reìm uru{iti sam od sebe, da }e doìveti poraz na izborima samim pojavljivanjem opozicije. Iz pogre{ne procene stanja u dru{tvu i raspoloènja gra|ana proiza{la je pogre{na strategija kampanje, a iz ove, razo~aravaju}i izborni rezultati. U kampanji za republi~ke parlamentarne izbore 1992. godine DS koristi kao osnovni slogan "Ho}emo, moèmo bolje", a kao pomo}ni slogan - "Vratimo prijatelje, osmeh, nadu Srbiji" (variran kroz poruke: "Sami smo... Vratimo prijatelje Srbiji", "Mnogo je razloga za tugu... Vratimo osmeh Srbiji", "Zla su vremena... Vratimo nadu Srbiji"). Re~ je o imid`-sloganu ~ije ga varijacije prevode u slogane-teme. Slogani zra~e optimizmom i na prvi pogled izgledaju primereni uslovima u kojima se nazire po~etak op{teg sunovrata srpske dràve i dru{tva. Ipak, na ovim izborima DS ne uspeva da odrì ~ak ni obim izborne podr{ke sa prethodnih izbora. Najpre, stranka koja se zalaè za radikalnu dekonstrukciju komunizma/socijalizma èli da vrati prijatelje, osmeh, nadu Srbiji, a Srbija je to sve imala ako ne u vreme Milo{evi}a, ono sigurno u vreme Tita. Zatim, to je tek po~etak sunovrata dràve i dru{tva, a reìm uspeva da prebaci krivicu za stanje u dru{tvu na "zaveru me|unarodne zajednice", podrànu delovanjem "doma}ih izdajnika". I, najzad, sa tematskom okosnicom kampanje - rekonstrukcije celokupne dru{tvene organi164


zacije, DS je proma{ila glavnu temu kampanje - za{titu dràvnog interesa Srbije i nacionalnog interesa Srba na prostorima biv{e Jugoslavije. To je bilo vreme uzburkanih nacionalnih strasti, oruànih sukoba u Hrvatskoj i BiH, angaòvanja JNA i paravojnih formacija u odbrani srpskog ìvlja itd, pa ni slogani, kao ni celokupna kampanja DS-a, nisu poga|ali metu. Slogan "Po{teno" lansirao je Z. \in|i} u kampanji za parlamentarne izbore 1993. kao sumarizaciju tema pokretanih u terenskoj predizbornoj kampanji (velika plja~ka devizne {tednje gra|ana, hiperinflacija koja je osiroma{ila ogroman deo stanovni{tva, ali i obogatila klijentelu reìma, rezultati dotada{nje privatizacije i afere koje je prate itd). Slogan je variran na razli~ite na~ine ("[to je stanje teè, vlast mora da bude bolja. Izaberimo najbolje. Po{teno. ", "U Srbiji svako moè da ìvi kao ~ovek. Po{teno." itd). Osnovni slogan, me|utim, bio je sporan zbog kontroverzi oko manipulacija prilikom preuzimanja stranke od strane mladog, ambicioznog \in|i}a, njegovog nagla{enog "novog pragmatizma" (izraz koji je u to vreme koristio sam \in|i}), optu`bi da "{uruje" sa socijalistima itd. Ovaj slogan u ironi~nom zna~enju vra}a}e se \in|i}u ve} u toku kampanje ("Ko o ~emu, kurva o po{tenju"), neposredno posle nje (optu`be smenjenog predsednika DS-a, D. Mi}unovi}a za prikrivanje novca i falsifikovanje glasanja prilikom njegove smene), ali i kasnije (na primer, 1996. godine, kada je \in|i} tajno, iza le|a partnera u koaliciji "Zajedno" i stotina hiljada promrzlih demonstranata pregovarao sa Milo{evi}em, protiv koga je poveo demonstrante). Ipak, na tim izborima DS je ostvarila rezultat iznad najsmelijih o~ekivanja samog \in|i}a. U ovoj kampanji DS-a uo~eno je i sna`nije isticanje nacionalne komponente, pa jedan slogan - "Srpski narod da bude svoj na svome. Po{teno." - ukazuje na izvesnu preorijentaciju stranke ka nagla{enijoj pronacionalnoj politici. Ipak, osnovni ~inilac izbornog uspeha DS-a predstavlja njegovo prerastanje u lidersku partiju i uspostavljanje sna`ne partijske infrastrukture, niì intenzitet konfrontacije sa reìmom, personalizacija kampanje i koncentracija komunikacije sa javno{}u na \in|i}a itd. U kampanji opozicione koalicije "Zajedno" za savezne i lokalne izbore 1996. kao slogan se koristi ime koalicije. Ovakvim sloganom trebalo je promovisati novoformiranu koaliciju, ali on nije delovao uverljivo, budu}i da su njeno formiranje pratila èstoka me|ustrana~ka sporenja. No, posle povla~enja nosioca liste D. Avramovi}a samo nekoliko dana pred izbore, {to su ~lanice koalicije pripisivale ucenama reìma, koalicija je promenila slogan u "Za inat, zajedno". Ra~unalo se na aktiviranje inata, kao osobine koja se poslovi~no pripisuje na{em narodu. Ipak, novi slogan mogao je biti samo dosetka, izraz raspoloènja lidera ~lanica koalicije koju je napustio ~elnik, ali nije mogao da ima bilo kakvu motivacionu funkciju, jer se pojavio kasno. U kampanji za bojkot republi~kih izbora 1997. godine DS je koristila izmenjen osnovni slogana iz gra|anskih protesta 1996/7. Tako je slogan demonstranta: "'Ajmo, 'ajde svi u napad" postao "'Ajmo, 'ajde svi u bojkot!" Time je DS èlela da iskoristi poznatost i prepoznatljivost prethodnog slogana, u~ini ga primerenim drugom povodu. Pored ovoga slogana, DS je koristila i nedore~en slogan "Budi hrabar. Reci 'Dosta!'". Prvo zna~enje ove poruke koje padne na pamet - "Budi hrabar. Reci 'Dosta' reìmu i glasaj za opoziciju", sasvim je suprotno od poruke koju se njegovi tvorci èleli da upute bira~ima. Mada zna~enje slogana postaje odre|enije u kontekstu kampanje za bojkot, problem ostaje u tome {to funkcija kampanje nije da obja{njava i kontekstuira slogan, ve} je funkcija slogana da iskaè okosnicu kampanje. Opoziciona koalicija SZP, formirana 1998, uglavnom od stranaka koje su bojkotovale izbore 1997. godine na ~elu sa DS-om, nije uspela da okupi sve zna~ajnije opozicione 165


stranke (SPO i DSS), a od po~etka suo~avala se sa problemom osmi{ljavanja strategije vanparlamentarne borbe, posebno kada se proredio broj u~esnika njenih protestnih mitinga. Ni ovi mitinzi ni mnogobrojni plakati i leci koji su ih pratili nisu iznedrili neki prepoznatljivi slogan, ve} {iroku lepezu ra{trkanih poruka. Na primer, jedna kampanja vo|ena je pod sloganom "Na{a obaveza" sa dodacima "Bolja Srbija", "Pravedna Srbija", "Evropska Srbija", "Bolji standard", "Bolje za sve", kori{}eni su i slogani "Duhom protiv aveti", "Narode, da se ne laèmo..." itd. Kampanja DOS-a za savezne izbore 2000. godine, vo|ena od strane Z. \in|i}a kao menadèra kampanje, nastavila se na kampanje SZP-a, ali je orkestrirala i kampanje brojnih NVO. Osnovni slogan DOS-a "Jedinstvo, pobeda, promene" nije bio atraktivan, ali je bio funkcionalan. Njime je trebalo u~vrstiti izbornu odluku opoziciono orijentisanih bira~a i raspr{iti njihove eventualne nedoumice. Re~ "jedinstvo" trebalo je da uveri bira~e da je brojna i ideolo{ki heterogena koalicija jedinstvena, da skine hipoteku sa ranijih neuspe{nih koalicija opozicije koje su generisale o{tre sukobe ~lanica zbog poku{aja da se koalicije instrumentalizuju u cilju ostvarivanja koliko uskopartijskih, toliko i jo{ uìh, liderskih ambicija. Ova strahovanja tinjala su na se}anjima o konfliktima \in|i}a i Ko{tunice, ali i Ko{tunice i nekih drugih lidera DOS-a (V. Bati}a, N. ânka, D. Mihajlovi}a, D. Veselinova itd), na zaziranju od dva izborna {taba - \in|i}evog za kampanju za parlamentarne izbore i Ko{tuni~inog za predsedni~ku kampanju itd. Ovu ideju promovisao je i slogan GSS-a "Slo`no", ~lanice DOS-a, sa kojim je ova stranka krenula u kampanju Udruène opozicije Srbije mesec dana pre formiranja DOS-a, ali sloganu se lako menjalo zna~enje dopisivanjem re~i "Ne"(slo`no), Slo`no "u izdaju" itd. Potenciranje re~i "pobeda" imalo je za cilj da raspr{i defetizam dobrog dela opozicionih bira~a da nije mogu}e pobediti S. Milo{evi}a i SPS, koji je umanjivao njihovu motivisanost da iza|u na birali{ta. Ova poruka poja~avana je i nizom drugih slogana ("Mi pobe|ujemo, svi dobijaju", "Tim za pobedu - Ko{tunica - Demokratska Opozicija Srbije", "Demokratska Opozicija Srbije za promenu. Pobedi}emo" itd). Najzad, re~ "promena" iskazivala je ideju diskontinuiteta i sintetizovala mnoga izborna obe}anja DOS-a i o~ekivanja gra|ana vezana za razli~ita podru~ja dru{tvenog ìvota. Ina~e, izborna kampanja DOS-a bila je dobro osmi{ljena i koordinisano vo|ena, ali se prelom u bira~kom telu u prilog opozicije desio jo{ pre po~etka kampanje, pa je kampanjom trebalo samo efektuirati potencijale DOS-a u bira~kom telu. Predsedni~ku kampanju D. Mi}unovi}a, kandidata "ostatka ostatka DOS-a" za neuspele predsedni~ke izbore novembra 2003. godine, nosio je slogan "Ozbiljan dràvnik Na{ predsednik - Dragoljub Mi}unovi}", koji je bio potpuni proma{aj: stari, sedi ~ovek koji gleda sa plakata po pretpostavci, a dràvnik po definiciji, jeste ozbiljan. Neuspeh tih predsedni~kih izbora i poraz D. Mi}unovi}a ne moè se, naravno, pripisati ni lo{em sloganu, ni lo{oj kampanji u celini. Razlozi neuspeha mogli bi se traìti, najpre, u nizu nepovoljnih okolnosti koje su prethodile raspisivanju tih predsedni~kih izbora, a zatim i u instrumentalizaciji predsedni~kog kandidata i njegove kampanje od strane DS-a u cilju "kupovine vremena" pred nu`no raspisivanje parlamentarnih izbora. "Budu}nost" je ~esto kori{}ena re~ u sloganima u izbornim kampanjama, ali slogan DS-a za parlamentarne izbore 2003. - "Budu}nost odmah" efektniji je od nekih ranijih sli~nih slogana257). Ovaj slogan DS koristi, me|utim, u vreme kada vi{e nije na vlasti, 257)

Na primer, laburisti su u kampanji za parlamentarne izbore 1959. godine koristili slogan "Laburisti vam nude budu}nost". Jedna od poruka DS-a u kampanji za parlamentarne izbore

166


posle iznu|ene ostavke Vlade i njene potpune diskreditacije, Vlade koja se neko vreme odràvala mahinacijama sa poslani~kim mandatima, rezultatima glasanja u parlamentu i sl. Zbog toga je bilo mogu}e zlonamerno dopisivati re~i sloganu i promeniti njegovo zna~enje (na primer, "Budu}nost odmah - mahinacijama i zloupotrebama"). Ipak, slogan legitimizuje DS kao nosioca zapo~etih promena u dru{tvu ("\in|i}eve vizije") i implicira retrogradnost politi~kih snaga koje su oborile vladu DS-a i ostalih ~lanica DOS-a. Ovaj slogan je pratio i drugi slogan, slogan-poziv "Bori se, Srbijo", koji zapovednim na~inom postulira obavezu gra|ana da se na izborima izbore za "budu}nost", igrom re~i personalizovane u imenu lidera stranke. Pred te izbore, B. Tadi}, novoizabrani predsednik stranke, ogra|ivao se od zloupotreba i mahinacija, prihvatao gonjenje svih za koje su postojale indicije da su kr{ili zakon, preduzimao korake koji su stvorili utisak da zapo~inje "pro~i{}enje" rukovodstva stranke, {to je, uz sna`no personalizovanu kampanju, zaustavilo pad rejtinga stranke. "Samo napred", slogan B. Tadi}a u kampanji za predsedni~ke izbore u Srbiji 2004. godine, prati osnovni slogan za lokalne izbore koji se odràvaju istovremeno "Srbija na{a ku}a", u kojem su varirana imena lokalnih zajednica ("Beograd na{a ku}a", "Zvezdara na{a ku}a", "Jagodina na{a ku}a"). Slogan B. Tadi}a nastavlja promociju ideje iskazane sloganom za parlamentarne izbore krajem 2003. godine. I on je vi{ezna~an, i njemu se mogu dopisati negativni sadràji vezani za hipoteku DS-a kao lidera ranije vladaju}e koalicije, ali on dobija konkretnije zna~enje kontekstuiranjem, odnosno Tadi}evom interpretacijom slogana glavnih protivkandidata - T. Nikoli}a i D. Mar{i}anina. Naime, Tadi} na plakatama i u pla}enim reklamama u {tampanim medijima ovako interpretira slogane protivkandidata: "I {ta nam se nudi? Jedan bi da nas radikalno vrati u nazad. Drugi bi da svi stanemo u centar i da ne mrdamo. A ja poru~ujem: Nema nazad. Nema stajanja..." Ovakvim kontekstuiranjem svoga slogana Tadi} diskredituje konkurente, sluè}i se nekorektnim interpretacijama zna~enja njihovih slogana. Sloganu Nikoli}a "Realno" dopisuje re~i "u nazad" i potpuno menja zna~enje, dok re~ima Mar{i}anina "U centar", koje predstavljaju ideolo{ku odrednicu, podme}e prostorno zna~enje, zna~enje centra kruga ili to~ka koji ostaje nepokretan, mada se oko njega sve (o)kre}e. U ovakvom kontekstu Tadi}ev slogan "Samo napred", kao i raniji slogan DS-a "Budu}nost odmah" dobijaju zna~enje uspostavljanje brane od nadiranja pro{losti (SRS), ali i tapkanja u mestu (DSS). Ipak, ovakvi slogani ostaju nedovoljno uverljivi, jer izostaje odgovor na pitanje za{to DS dok je bila na vlasti nije ostvarila "budu}nost" na kojoj sada kada je skinut sa vlasti insistira. Uspeh Tadi}a na predsedni~kim izborima ne moè se pripisivati kvalitetu slogana. Uspeh u I krugu moè se pripisati, pre svega, lo{em kandidatu vladaju}e koalicije i njegovoj sna`noj negativnoj, na momente i "prljavoj" kampanji koju je vodio protiv Tadi}a, koja je nai{la na op{tu osudu javnosti, i kojoj je Tadi} uspe{no parirao konstruktivnom kampanjom nagla{eno tolerantnog tona. Uspeh u II krugu mogao bi se pripisati, pre svega, uspe{no {irenom antiradikalskom raspoloènju. Ina~e, od 2003. godine DS, koriste}i razli~ite povode, poku{ava da vodi kontinuiranu, permanentnu kampanju, sa istom generalnom idejom. Unutarpartijski izbori, pripre1990. godine bila je "Ako ho}e{ bezbednu i beri}etnu budu}nost za sebe i svoje potomke... biraj kandidate DS", a miting opozicije povodom petogodi{njice demonstracija od 9. 3. 1991. odràn je pod sloganom "Sutra po~inje odmah". Najzad, u spotu "Odgovornost" kori{}enom u kampanji za prve predsedni~ke izbore 2002. M. Labus izgovara re~enicu: "Budu}nost ne}emo da ~ekamo, ve} da je stvaramo odmah". 167


ma i odràvanje Skup{tine DS-a 2006. promovi{u se pod sloganom "Energija 2006", povremena podse}anja na pokojnog premijera i lidera DS-a Z. \in|i}a pod sloganom "Sledimo viziju", obeleàva desetogodi{njicu gra|anskih protesta 1996/7. sloganom "Odavde je po~elo" itd. U kampanji za referendum o Ustavu Srbije krajem 2006. i slogan DS-a, kao i slogani drugih stranaka, centriran je oko referendumskog odgovora "Da", ali se koristi i za najavu izbora i promociju va`nijih politi~kih prioriteta stranke - izbora, a posebno ulaska u EU. Ipak, u toj kampanji DS je u senci, pre svega, DSS-a, ali i SRS-a, koji u intenzivnim kampanjama sebi pripisuju presudnu ulogu u dono{enju Ustava Srbije. Kampanju za parlamentarne izbore 2007. DS zapo~inje intenzivnom akcijom plakatiranja izjave pokojnog premijera i lidera DS-a Z. \in|i}a "Ljudi, samo jedan ìvot imamo" sa faksimilom njegovog potpisa, a zatim sledi osnovni slogan DS-a "Zato {to ìvot ne moè da ~eka". Slogan predstavlja nedovr{enu re~enicu, u stvari odgovor na neko pitanje ili obrazloènje nekog stava koji se iz osnovnog slogana ne vide, ali omogu}uje silne varijacije u vidu slogana-tema, odnosno ekspliciranje razli~itih konkretnih izbornih obe}anja ("Konkretno: Ukinu}emo porez na kupovinu prvog stana", "Konkretno: Kapital za hiljadu najboljih poslovnih projekata", "Konkretno: Subvencija od 100 evra po hektaru zemlje", "Konkretno: Upola manji porez na ra~unare i softvere" itd) koja sva imaju jedinstveno obrazloènje - "Zato {to ìvot ne moè da ~eka". Izborni program stranke plasiran je pod naslovom "Za bolji ìvot", ~ime je zaokruèn korpus poruka o politi~kom prioritetu stranke. I, ma koliko se kori{}enju \in|i}eve izjave i sloganu DS-a mogu pripisati vi{ezna~nost, ~ak banalnost258) i pateti~nost, \in|i}eva izjava je bila podloga koja je povezivala nekoliko slogana iz ranijih kampanja DS-a sa sloganom iz kampanje 2007, pretekst novog slogana DS-a koji je imao isti smisao kao i slogan DS-a za parlamentarne izbore 2003. i Tadi}ev slogan iz 2004. Njima je trebalo buditi optimizam i nadu da se odmah mnogo toga moè u~initi za bolju ìvot gra|ana. Time se novo rukovodstvo DSa legitimizovalo kao dosledni nastavlja~ \in|i}eve vizije razvoja Srbije, ne libe}i se i od prizivanja sna`nih emocija vezanih za ubistvo \in|i}a. Istovremeno, slogani predstavljaju i implicitnu kritiku opsednutosti tada{nje vladaju}e koalicije na ~elu sa DSS-om "velikim" dràvnim i nacionalnim ciljevima ~ije ostvarivanje jo{ duè vreme traì li{avanja, i protivstavlja im kao prioritet svakodnevni bolji ìvot ljudi ovde i sada. Najzad, potenciranje energi~nosti, odlu~nosti, neophodnosti da se odmah deluje predstavlja kritiku usporenosti, neefikasnosti, neodlu~nosti aktuelnih vlasti u sprovo|enju reformi i u procesu uklju~enja zemlje u EU259). U kampanji je intenzivno kori{}en i slogan "Ima nas najvi{e", koji iskazuje izborni cilj stranke - osvajanje najve}eg broja glasova na izborima, koji DS ne uspeva da ostvari.

258)

259)

Plakatiranje \in|i}eve izjave je nai{lo na jetke kritike da je "potpuno nejasno kakvu nam poruku {alju kreatori ovog bilborda", "{ta je motivaciona snaga te poruke", "da li nas pozivaju da podvijemo repove da ne bismo izgubili i taj jedan ìvot, ili nam poru~uju suprotno - da treba da glasamo za njih da bi dostojno proìveli to {to imamo", da \in|i}ev potpis "banalnosti daje, ~ak i morbidan prizvuk", da "izaziva ~itav niz asocijacija povezanih sa dramati~nim prekidom jedinog \in|i}evog ìvota" (D. @arkovi}, Politika, 10. 11. 2006) Ina~e, ovu ideju u ovoj kampanji, mada direktnije, koristile su u svojim sloganima i neke druge stranke, na primer G17 plus, SRS ili koalicija LDP - GSS - SDU - LSV.

168


Slogani SRS - Uvek drugi, nekada i prvi, ali nikada pobednici Slogani SRS-a od po~etka vi{estrana~ja nose sna`ni nacionalni i patriotski naboj, iskazuju}i okosnicu celokupnog politi~kog programa i delovanja ove stranke, u javnosti ~esto kvalifikovane kao ekstremno nacionalisti~ke. Slogani "Gde su srpske zemlje tu su srpski radikali" ili "Srbija je ve~na dok su joj deca verna", kori{}eni u kampanji 1992. godine, plene originalno{}u. To se, me|utim, ne bi moglo da kaè za mnoge druge slogane kori{}ene u ovoj kampanji ili kasnije, kojima je stranka èlela da naglasi neke druge elemente imidà ("SRS - partija mladosti i budu}nosti", "Neka pobede najbolji", "Izaberite one koji imaju volju, znanje i odva`nost", "Srpski radikali su za selo, grad i po{ten rad", "Za otad`binu, slobodu i demokratiju", ili "Mi znamo put izlaska iz krize"; "Srbija }e ìveti bolje - Mi dolazimo"; "Mi znamo kako" - 1993). U kampanji za savezne izbore 1996. godine SRS koristi stari slogan "Birajmo najbolje", kome pridodaje novi "Vreme je". U kontekstu bespo{tedne kritike reìma slogan radikala ima zna~enje vreme je za smenu reìma i dolazak radikala na vlast. Radikali }e i do}i na vlast ne{to vi{e od godinu dana kasnije, ali uz skute reìma, formiraju}i sa SPSom i JUL-om koalicionu vladu posle izbora 1997. godine. Kampanju za predsedni~ke izbore 1997. V. [e{elj je vodio pod krajnje neinventivnim sloganom-pozivom "Dr. Vojislav [e{elj - Za predsednika!", ali neinventivan slogan ga nije omeo da u II krugu prvih izbora pobedi kandidata SPS-a Z. Lili}a i da u ponovljenim izborima, po{to su prvi izbori poni{teni, u II krugu izgubi od novog kandidata SPS-a M. Milutinovi}a sa malom razlikom, i pored velike kra|e glasova. Sa istim sloganom kampanju za savezne predsedni~ke izbore 2000. godine vodi i kandidat SRS-a T. Nikoli} "Tomislav Nikoli} za predsednika Savezne Republike Jugoslavije" i doìvljava pravi debakl. I predsedni~ku kampanju 2002. godine V. [e{elj vodi sa neinventivnim sloganomimidèm "Moj predsednik", kojim je trebalo uveriti bira~e da je [e{elj doìvljavan u narodu kao neko od najbliìh, gotovo ~lan porodice. Ra~unalo se, dakle, na provociranje privrènosti bira~a primarnim grupama u koje je sme{ten i sam [e{elj pridevom "moj". To nije bilo dovoljno da se [e{elj plasira u II krug, ali je pozivanjem pristalica na bojkot II kruga onemogu}io izbor predsednika Srbije. Slogan T. Nikoli}a za predsedni~ke i SRS-a za parlamentarne izbore 2003. godine bio je "Radikalno bolje" i on predstavlja efektnu kombinaciju epiteta "radikalno" koji se koristi i u imenu stranke i re~i "bolje" kao perspektive koju stranka nudi. S obzirom na daleko "pomirljiviji" ton ove u odnosu na ranije kampanje radikala moglo bi se zaklju~iti da je intencija bila da se remodeluje imid` SRS-a kao stranke koja optira za krajnje o{tra sredstva politi~ke borbe. Logikom takvog razmi{ljanja do{lo bi se do toga da su kreatori slogana epitet "radikalno" hteli da iskoriste u njegovom izvornom zna~enju "temeljito". Ipak, epitet "radikalno" u obi~nom govoru kod nas pre poprima zna~enje "krajnje", "ekstremno", pa je njegovim kori{}enjem u dobroj meri propu{tena prilika da se imid` stranke pacifikuje, ukoliko je takva intencija uop{te i postojala. I slogan Nikoli}a u kampanji za predsedni~ke izbore 2004. godine bio je kratak i efektan - "Realno". Svojom op{to{}u, a time i vi{esmisleno{}u, omogu}avao je da svako u njega projektuje svoja o~ekivanja. Slogan je, dakle, mogao da bude interpretiran u kontekstu individualnog i grupnog iskustva bira~a sa SRS-om u pozitivnim zna~enjima ("Realno radikali dolaze na vlast", "Mi obe}avamo ono {to je realno, za razliku od drugih koji vam obe}avaju kule i gradove"), ali i u negativnim zna~enjima, kako je to u~inio B. 169


Tadi}. U II krugu ovih predsedni~kih izbora pojavio se efektan kontraslogan260) T. Nikoli}a. Kada se Tadi} oglasio sloganom "Srbija za Tadi}a", dan kasnije je usledio odgovor "Nikoli} za Srbiju". Dok je Tadi}ev slogan-poziv trebalo da razbije defetizam dela bira~a da }e drugoplasirani iz I kruga biti kona~ni pobednik, u ~emu se i uspelo, slogan Nikoli}a predstavlja imid`-slogan koji nagla{ava njegovu spremnost da se "`rtvuje" za Srbiju. Tadi}ev slogan, dakle, traì da Srbija u~ini ne{to za njega, a Nikoli}ev nagla{ava njegovu spremnost da u~ini sve za Srbiju. Referendumska kampanja radikala krajem 2006. godine prolazi u znaku sloganapoziva "Glasajmo za novi Ustav", {to nije ni ~udno, jer se kao osnovni problem postavljalo pitanje ho}e li na referendumu glasati za dono{enje Ustava dovoljan broj bira~a (50%+1 glas upisanih bira~a). Ipak, radikali su iskoristili referendumsku kampanju i da upoznaju gra|ane sa onim odredbama novog Ustava koje su odgovarale njihovim programskim stavovima i ~ije uklju~ivanje u Ustav su sebi pripisivali u zaslugu. U kampanji za parlamentarne izbore 2007. radikali najpre koriste slogan "Da ve} danas bude bolje", renoveliranu verziju slogana radikala "Radikalno bolje" iz 2003, odnosno upro{}enu varijantu slogana DS-a "Budu}nost odmah" iz 2003. godine. U ovoj kampanji, radikali koriste i izan|ali slogan "Vreme je za promene", doslovce isti slogan koji je koristio jo{ 1952. godine D. Eisenhower, dok je re~ "promene" kori{}ena veoma ~esto u sloganima opozicije u vreme S. Milo{evi}a261). Tre}i slogan "50% + tvoj glas" predstavlja "formulu" uspeha referenduma za Ustav Srbije koja je sada iskori{}ena da iskaè konkretan izborni cilj SRS-a - da postane apsolutno najja~a parlamentarna stranke koja moè samostalno da formira vladu. SRS je pobedila na ovim izborima, ali nije ostvarila izborni cilj, a zbog nedovoljnog koalicionog potencijala nije bila u prilici ni da formira koalicionu vladu. Slogani G17 plus - Od nevladine organizacije, preko vladine organizacije do politi~ke partije Kao relativno nova politi~ka stranka G17 plus nije imala mnogo prilika da se iskaè sloganima. Prvu priliku predstavljala je kampanja za izbor predsednika Srbiji 2002. godine, u koju je Labus, u to vreme lider jo{ uvek ekspertske organizacije, i{ao sa kli{iranim sloganom "Najbolje za Srbiju - Miroljub Labus - Predsednik". Slogan G17 plus iz kampanje za parlamentarne izbore 2003. godine "Srbija na 1. mestu - G17 plus" trebalo je da igra na kartu vi{ezna~nosti. Mogao je da bude interpretiran kao nagla{avanje posve}enosti stranke i njenih lidera interesima Srbije, potiskivanja strana~kih i li~nih interesa u drugi plan, velike ljubavi prema Srbiji. Ukoliko su na ovakvo dekodiranje zna~enja ra~unali sloganotvorci, on je bio proma{aj. Naime, posle izbora 2000, ~lanovi G17 plus dobili su va`ne poloàje i u saveznoj i u republi~koj vladi. Kako je

260)

Tzv. kontraslogan predstavlja odgovor na slogan oponenta koji je ve} u opticaju i biva veoma efektan kada predstavlja inverziju re~i iz slogana oponenta, a time i promenu zna~enja slogana. U Francuskoj, na primer, u predsedni~koj kampanji 1981, na slogan V. G. d'Estainga "Francuskoj je potreban predsednik" J. Chirac je odgovorio sloganom "Predsednik koji je potreban Francuskoj". 261) Re~ je, na primer o sloganu "ôvek promena" J. Vasiljevi}a (1992) ili o sloganima GSS-a "S nama u promene" (1992), SZP-a "Za miran san na{e dece. Promene" (1999), DOS-a "Jedinstvo, pobeda, promene" i "Za promenu pobedi}emo" (2000), Otpora "Za promene" (2000) itd. 170


posle neuspe{ne predsedni~ke kandidature M. Labus 2002. transformisao ekspertsku organizaciju u stranku i zapo~eo diskreditovanje \in|i}eve vlade, koja se ve} nalazi u problemima, to je moglo da se protuma~i i kao napu{tanje bojnog polja u sred bitke (ili u skladu sa onom "Mi{evi prvi napu{taju brod koji tone") bez obzira na interese Srbije, a taj utisak poja~ava i prelazak G17 plus u tabor protivnika od kojih su ga delile daleko ve}e programske razlike. Osim toga, koliko god bile te{ke optu`be G17 plus na ra~un Vlade, isto toliko su te{ke bile protivoptu`be na ra~un njegovih lidera, pri ~emu su se njihova imena potezala u javnosti u vezi sa velikim brojem, i dan-danas nera{~i{}enih afera, {to sve zajedno ne mogu da budu vrline onih koji se zaklinju interesima Srbije. Mogu}a je, me|utim, i druga~ija interpretacija slogana - nagla{avanje prioriteta interesa Srbije u odnosu na DZ SCG, koju potkrepljuje orijentacija G17 plus ka samostalnoj Srbiji. U kontekstu op{te politi~ke orijentacije, G17 plus ovako interpretiranom sloganu ne bi mogao da se pripi{e bilo kakav nacionalisti~ki naboj, ve} jedino zagovaranje politike "~istih ra~una" izme|u dve ~lanice dràvne zajednice, ~ak i po cenu njenog ukidanja. To, me|utim, nije vodilo ra~una o kompleksnim istorijskim, nacionalnim, kulturnim, emotivnim i mnogim drugim odnosima pripadnika ~lanica dràvne zajednice, ~ije postojanje ne moè da se svede samo na ekonomsku isplativost za jednu ili drugu, pa ~ak pojedina~no ni za obe ~lanice. Osim {to ovakva interpretacija slogana otvara pitanje njegove originalnosti262), ona je dovodila u pitanje i doslednost lidera i stranke malo je vremena pro{lo od potpisa koji je na Beogradsku deklaraciju stavio lider G17 plus da bi moglo da se ra~una na {ire prihvatanje od strane bira~a ovako radikalnog preokreta. U ovom kontekstu, mogu}a je i tre}a interpretacija slogana G17 plus. U vreme parlamentarnih izbora 2003, stranka nema politi~ki program, ve} samo Dràvni program evropske Srbije, {to je, uz brojne izjave Labusa kao kandidata na predsedni~kim izborima u Srbiji 2002. godine, moglo da nametne interpretaciju "Srbija na 1. mestu - kao lider u regionu". Uverljivost ovakve interpretacije mogla je da se zasniva na nagla{enom imidù G17 plus kao najkompetentnije stranke na planu ekonomije i brojnim izjavama njenih lidera, ali ju je umanjivalo mnogo drugih ~inilaca, a pre svega to {to je lidersko mesto dràve u regionu promovisala vanparlamentarna stranka, stranka koja do tada nije imala na izborima potvr|enu snagu. Posle sukoba unutar koalicione vlade DSS - G17 plus - SPO - NS i (ne)podno{enja ostavki ministara iz redova G17 plus, de facto posle obaranja i ove vlade, a zatim i posle smene lidera stranke, G17 plus ide na izbore 2007. sa potpuno personalizovanom kampanjom M. Dinki}a i sa dva osnovna slogana, koji su "igrali na kartu" nekih u mnjenju ve} nagla{enih elemenata imidà lidera stranke. Prvi slogan "Stru~nost ispred politike" nastavljao se na antipartijski i antipoliti~ki format kampanje M. Labusa u predsedni~kim izborima 2002, samo sada eksplicitno formulisan kao osnovna karakteristika identiteta stranke, pri ~emu se re~i "politika" implicira negativno zna~enje. Problem ovog slogana jeste

262)

U te izbore DHSS je i{la sa serijom slogana "Srbija iznad svega", "Samostalna Srbija - nema druge!", {to je nastavak kampanje koju je ova stranka vodila za raspisivanje referenduma o statusu Srbije u dràvnoj zajednici, a pod sloganima "Samo Samostalnost Srbiju Spasava!", "I Srbija se pita". Ova serija slogana DHSS odgovara temeljnoj programskoj orijentaciji ove stranke - prvoj ta~ki njenog Programa. Ona je, naime, prva na partijskoj sceni Srbije artikulisala ovakav politi~ki stav jo{ januara 2001. godine i po njemu obezbedila prepoznatljivost, ~ak i po cenu povremenih razmirica sa ostalim ~lanicama DOS-a. 171


u nerazumevanju prirode i odnosa politike i struke kao posebnih delatnosti, {to vodi jezi~kim oksimoronima, kakav bi mogao da bude "nepoliti~ka politika", ili bastardima, kao na primer "stru~na politika". Drugi slogan "Srbija mora brè napred" ima osnova u nezadovoljstvu G17 plus usporavanjem reformi od strane Vlade u kojoj su u~estvovali i njenim odlaganjem da izvr{i obaveze prema Ha{kom tribunalu kao preduslovu za nastavak pregovora o pridruìvanju sa EU, zbog ~ega je G17 plus i oborila Vladu. Ipak, on predstavlja neatraktivnu parafrazu smisla slogana DS-a iz kampanje 2003. "Budu}nost odmah", a osim toga, u ovoj kampanji vi{e partija je izbacio slogane sa sli~nim smislom. Slogani SPO - od najja~e opozicione stranke do politi~ke marginalizacije Slogani SPO-a, prvih godina vi{estrana~ja najja~e opozicione stranke, iskazuju tek deo njegovih politi~kih lutanja koja su ga nekoliko puta dovodila na rub politi~ke smrti, ali otkrivaju i svu umi{ljenost lidera stranke. Slogan za prve vi{estrana~ke izbore 1990. "SPO nudi najvi{e - Sigurnost, Promenu, Obnovu" predstavlja akrostih u kome po~etna slova drugog dela slogana daju skra}enicu naziva stranke. Ovakav slogan ~ini se adekvatnim u vreme pojave SPO-a na politi~koj sceni i odgovarao je potrebi da se pove}a poznatost stranke i formira njen imid`. I slogani koji }e uslediti na narednim izborima "Sa nama nema sankcija", "Glasanje je izbor, od izbora zavisi kako }emo ìveti", "Ovako vi{e ne moè... Glasajmo za bolje", "Srbija u pokretu - U pokretu DEPOS", "Vratimo pamet Srbiji...", "Ovo nam je bog dao, ovo ostavili preci, a ko nam je ovo ostavio... Ne traìmo krivce, traìmo re{enja", serijal TV spotova "Ljudi od re~i..." (1992) imali su istu funkciju, ali sada se radilo uglavnom o sloganima opozicione koalicije DEPOS-a (na ~ijem ~elu je bio lider SPO-a V. Dra{kovi}) koju je trebalo promovisati. Pred izbore 1996, SPO }e lansirati krajnje banalan slogan "To je to, SPO", verovatno kao odgovor na neke slogane socijalista (kao {to su bili "Tako treba" ili "[to jes' jes' - najbolji je SPS"). U kampanji za predsedni~ke i parlamentarne izbore 1997. V. Dra{kovi} i SPO su koristili slogan "Svi za Srbiju", a nastavljali su da se cenjkaju i ucenjuju, uspinjali su se vi{e da pobede opoziciju, nego tada{nje nosioce vlasti. Umesto da doprinese iskupljenju politi~kih grehova razjedinjene opozicije (propale koalicije "Zajedno"), osnovnim sloganom "Jedan za sve", koji je Dra{kovi} odabrao za predsedni~ku kampanju iste godine, umanjivao je {anse za politi~ki preokret zahtevaju}i, u stvari, da svi iz opozicije budu za "Jednog" (njega). Svu njegovu pretencioznost su iskazivali i drugi slogani koji je koristio - "Jedino Vuk" (prvi republi~ki predsedni~ki izbori 1997)263) i "Zna put" (ponovljeni republi~ki predsedni~ki izbori 1997). Kampanju "kompletira" i nekoliko anahronih slogana kao "Za vaskrs snage i slave Srbije" i "Vera, ljubav, nada". Slogan kandidata SPO-a za predsednika SRJ na izborima septembra 2000. godine "Na{ ~ovek - Vojislav Mihailovi}" ne zasluùje neku posebnu pa`nju, kao ni njegovi izborni rezultati (manje od 150.000 glasova). Na parlamentarne izbore 2003. godine SPO izlazi u koaliciji sa NS-om pod nazivom "Zajedno za Srbiju", {to predstavlja i slogan koalicije, neinventivan, frazeolo{ki, neodre|en. Izvesno iznena|enje, me|utim, predstavljao je slogan samog SPO-a za te izbore 263)

Slogan R. Nixona iz predsedni~ke kampanje 1968. godine "Nixon je jedini" zvu~i isto tako pretenciozno kao imid`-slogan, ali je sme{ten u druga~iji op{ti ton kampanje, dok slogani tipa "Carter dolazi u Washington" iz kampanje 1976, ili slogan "Samo Reagan moè da pobedi Cartera" iz kampanje 1980. pre predstavljaju slogane-pozive nego imid`-slogane.

172


"Bez kralja ne valja", ~ime se reafirmi{e promonarhisti~ka orijentacija ove stranke. Slogan je nedvosmislen, dva puta koristi negaciju i rimovanje, ali ga je te{ko kontekstuirati u pretenciozne slogane Dra{kovi}a i SPO-a iz ranijih kampanja, a posebno iz kampanje za predsedni~ke i parlamentarne izbore 1997. godine. U referendumskoj kampanji krajem 2006. SPO koristi slogan sa lepom igrom re~i "Srbija u Evropi, Kosovo u Srbiji", da bi u kampanju za parlamentarne izbore ne{to kasnije SPO i{ao sa sloganom "Vredi se boriti", kome je dodavano za {ta se to vredi boriti, odnosno klju~ni programski stavovi stranke: "da imovina bude svetinja, a oteto vra}eno", "za evropsku Srbiju u kojoj se rad ceni", "za Srbiju u kojoj su gra|ani za{ti}eni, a zlo~inci ka`njeni" itd. Neki od slogana ostalih partija i kandidata Od slogana ostalih partija treba pomenuti tek nekoliko njih koji se uzdiù iznad op{te stereotipije. Nekoliko slogana JUL-a iz 1993. godine, ali i iz kasnijih kampanja - "JUL je kul", "Kevo, ja }u levo", koriste sleng mladih, a slogani "Lepo, lep{e, levo" i "I srce je na levoj strani", predstavljaju tvrdnje koje treba da poveù lepotu i srce kao simbol ljubavi sa levicom kao ideolo{kom pozicijom. Oni su upu}eni mladima kao ciljnoj grupi, ali ostaju neuverljivi, jer JUL u to vreme podràva, a zatim postaje i "udarna pesnica" reìma koji mobili{e te mlade i {alje ih na rati{ta {irom Jugoslavije, prinu|uje ih da se zlopate u izolovanoj zemlji ili da emigriraju iz nje. Slogan Liberala Srbije (ranije ND) iz kampanje za parlamentarne izbore 2003. godine - "Crna ovca", koristi narodni izraz za osobu koja se po nekim obele`jima izdvaja iz grupe. Mada taj izraz ima negativno zna~enje, sloganotvorci su ga o~ito koristili u ironi~nom zna~enju, a plasiranje ovog slogana odvijalo se u dve faze. U prvoj fazi, slogan bez ikakvog dodatka imao je za cilj da privu~e pa`nju javnosti264). U drugoj fazi, slogan se dogra|uje dodatkom "Zbog hrabrosti i lojalnosti". Time frazeologizam poprima ironi~no, a time i obrnuto zna~enje - navodna crna ovca jeste hrabra i lojalna, pa postaje u stvari bela ovca, a stado belih ovaca oko nje postaje stado crnih ovaca. Ironiju poja~ava i nagla{avanje broja 13, mesta stranke na izbornoj listi. Kako se sloganu pridodaje i ime lidera LS-a D. Mihajlovi}a, njime se implicite diskvalifikuju svi ostali politi~ari - imputira im da nisu hrabri i lojalni. LS-u se prigovaralo da je lik crne ovce plagiran iz kompjuterske igrice "Sven", da je RTV Studio B u vreme Milo{evi}evog reìma koristio "crnu ovcu" da bi istakao svoj nezavisni status itd. Slogan je, dakle, privukao pa`nju, ali i nai{ao na nepovoljne komentare. U kontekstu negativnih iskustava sa akcijom "Sablja", provocirao je komentare da D. Mihailovi} sve nas smatra ovcama (S. Stanojevi}, Glas javnosti, 24. 12. 2003), da je ovca ènskog roda, pa da Mihajlovi} moè da bude samo "crni ovan" (R. Radovi}, RTV Studio B, 15. 12. 2003). S. Vuksanovi}, lider NDS, patuljaste, "otpadni~ke" stranke od DS-a, bezuspe{no se nudio za mnoge funkcije, pa i za predsedni~kog kandidata vladaju}oj koaliciji posle

264)

Ovo "lukavstvo" kori{}eno je u pojedinim kampanjama u razli~itim zemljama sveta. ûvena je, na primer, kampanja za francuske predsedni~ke izbore 1965. godine sa "Gospodinom X", koju je osmislio doajen evropskog politi~kog marketinga, M. Bongrand. Da bi se privukla pa`nja publike u prvoj fazi plasirana je samo silueta i najavljen misteriozni kandidat. U drugoj fazi, silueta je zamenjena likom G. Defferreua i lansiran je njegov novi imid` (Bobin, 1988: 20). 173


2003. godine u kampanji pod sloganom "îsto lice Srbije", da bi u kampanji za gradona~elnika Beograda 2004. poku{ao najpre sa sloganom "Moj gradona~elnik", a zatim i sa sloganom "Ba{ na{", èle}i da potencira bliskost sa Beogra|anima. Manje je va`no {to slogan nije originalan265), ve} je va`nije da slogan nije odgovarao ni identitetu ni mogu}nostima Vuksanovi}a, {to potvr|uje ne{to vi{e od 7.000 glasova koje je osvojio u I krugu izbora - pro{ao je kao "Ba{ tu|". Slogan B. Kari}a iz predsedni~ke kampanje 2004. godine "Srbija ima snage" trebalo je da {iri optimizam i budi nacionalni ponos, a osim toga sluìo je i za promociju imena njegove partije u osnivanju "Pokret Snaga Srbije". Menjaju}i subjekt poruke, uz kori{}enje istih re~i, uverenje da Srbija ima snage trebalo je da bude transponovano u uverenje da je ta snaga ba{ Kari} i njegova stranka. Slogan koji je koristila koalicija LDP - GSS - LDV - SDU sa ^. Jovanovi}em kao nosiocem liste "Od nas zavisi" ne samo da nije bio originalan (jedna od poruka u reklamama B. Tadi}a u kampanji za predsedni~ke izbore 2004. godine glasila je "Sada sve zavisi od nas"), ve} je omogu}avao lako izokretanje zna~enja (pretvaranjem "Od nas zavisi" u "Od nas zavisnika") u aluziju na ra{irene pri~e ~ak i u javnoj komunikaciji da je Jovanovi} zavisan od opijata. Moglo bi se primetiti da su slogani partija i predsedni~kih kandidata u Srbiji iskazivali ne ono {ta jeste, ve} ono {ta se èli. Umesto da artikuli{u i promovi{u realne te`nje i mogu}nosti promena uvek protivure~ne stvarnosti, realni identitet aktera izbornih borbi, oni su prikrivali stvarnost, stvarni identitet i stvarne te`nje politi~kih aktera266). Sa imid`sloganom "Slo`no" koalicije SZP nastupali su 1999. godine "rogovi u vre}i", oni koji ne bi mogli taj slogan da pripi{u ni vlastitim (uglavnom nerelevantnim) strankama, a kamoli {irem savezu u ~ije ime su ga lansirali. Isticali su ga oni koji poslovi~no nisu mogli ni o ~emu da se dogovore, ~ak ni o zajedni~kom predsedni~kom kandidatu, pa su zvali patrijarha Pavla da ga "izvla~i iz {e{ira"; nastupali su oni ~ije su najsitnije liderske sujete bile zna~ajnije, ne samo od nekog op{teg, ve} i od uskog strana~kog interesa. ND (kasnije LS) u svom logotipu imao je zvezdice EU, u kampanji 1990. koristio je slogan "1992 - EVROPA - Pet minuta sa vama i stièmo zajedno. Uskladimo ~asovnike.", a kasnije i slogan "Srbija na Zapadu", "Evo ruke!", "Tim za Evropu" i sl, ali mu to nije smetalo da od 1993. do 1997. obezbe|uje parlamentarnu ve}inu reìmu SPS-a i u~estvuje u njegovim vladama, iako je u to vreme Srbija gurnuta u najdublju izolaciju. Kako je objekt ljudskih èlja ono {to nemaju, to i slogani politi~kih stranaka u nas iskazuju upravo ono {to ni one same nemaju, ono {ta im nedostaje, a ne ono ~ime bi mogle da se pohvale, {ta bi mogle da ostvare. Zato, ako bi od slogana traìli da odgovaraju stvarnosti i realnim te`njama politi~kih aktera, onda bi strankama kod nas mo`da vi{e odgovarali slogani sa obrnutim zna~enjima od onih koje su koristile: "Glas izgubljene nade", "Neslo`no", "Svi za jednog", "Nepo{teno", "Neistina", "Sa nama je sve neizvesno", "Ni Srbija, ni svet", "Nije zrelo"... Prikrivanjem stvarnosti i realnih mogu}nosti razvoja dru{tva

265)

266)

G. Marchais, na primer, u predsedni~koj kampanji u Francuskoj 1981. godine koristio je slogan "On je na{, to je na{ kandidat", a V. [e{elj u predsedni~koj kampanji 2002. godine slogan "Moj predsednik". îni se da je ne{to od ovakve prirode slogana naslutio B. Tadi} kada je u TV duelu sa T. Nikoli}em pred II krug predsedni~kih izbora 2004. godine, na pitanje novinara da objasni slogan koji je upotrebio "ambasador srpske privrede" odgovor zapo~eo re~ima: "Nije u pitanju slogan, ve} prava ideja..."

174


i nedostataka identiteta stranaka, odnosno nagla{enim manipulativnim karakterom slogani, ipak, ne{to i razotkrivaju. Razotkrivaju svu bedu lidera politi~kih partija i njihove politike. Ni{ta tu ne pomaè to {to, ako ve} stvarnost nema smisla i nije lepa, pri~a o njoj posredovana sloganima mora da ima smisla i mora da je, bar u delovima, u~ini lep{om. Jer, reakcija na slogane sve manje se zasniva na njihovoj (ne)dopadljivosti, na (ne)saglasnosti sa njihovim porukama i sl, a sve vi{e na op{tem, gotovo neselektivnom gnu{anju od politi~ke bezobzirnosti koja pritiska sa svih strana. Efekti slogana u izbornim kampanjama Merenje efekata propagandnih i marketin{kih kampanja u celini, a posebno slogana kao jednog elementa kampanje, kao uostalom i efekata medija u komunikologiji ili efekata dejstva pojedinih ~inilaca na promene stavova u socijalnoj psihologiji, predstavlja jedno od najsloènijih pitanja empirijskih istraìvanja u dru{tvenim naukama. Ne ulaze}i u teorijske sporove i ostaju}i ovom prilikom na problemima empirijskog merenja efekata slogana na izbornu odluku bira~a, ~ini se nespornim zaklju~ak da se o efektima izborne kampanje uop{te, a posebno o efektima jednog njenog elementa - slogana ne moè egzaktno da govori na osnovu postoje}eg istraìva~kog instrumentarijuma i postoje}eg fonda rezultata empirijskih istraìvanja. Bez obzira kojom istraìva~kom tehnikom se sluìli - eksperimentom, anketnim istraìvanjima, fokus grupama, analizom sadràja medija, studijama slu~aja itd, rezultati ostaju uvek parcijalni i vi{ezna~ni. Na primer, anketnim istraìvanjima efekti slogana mogu biti mereni direktnim pitanjima u kojima se istraùje prepoznatljivost slogana, identifikacija politi~kog subjekta koji ga je koristio, dopadljivost slogana, ocena njegovog zna~aja za izbornu odluku ispitanika i sl. Osnovni problem ovakvog merenja efekata slogana jeste problem uzro~no-posledi~nog odnosa - da li slogan nailazi na dopadanje ispitanika zbog njegove sna`ne identifikacije sa partijom koja ga je koristila ili je dopadljivost slogana dovela do formiranja izborne odluke da glasa ba{ za tu partiju. To, dakle, otvara pitanje {ta je efekat slogana - da li to da bude uo~en, da se dopadne ili da uti~e na izbornu odluku bira~a da glasa za partiju koja ga je koristila. Parcijalni empirijski podaci upu}uju na to da jedan broj ispitanika smatra dopadljivim slogan jedne partije, ali glasa za drugu partiju, dakle, upu}uju na zaklju~ak da dopadljivost slogana nije dovoljan uslov izborne odluke bira~a. No, to onda otvara i neka druga pitanja, na primer, da li prepoznatljivost, dopadljivost slogana i sl, pojedina~no uzev ili skupa, predstavljaju bar neophodne uslove za eventualnu odluku bira~a da glasa za odnosnu partiju ili, pak, mogu da budu od koristi, ali nisu ni dovoljni ni neophodni. Sa druge strane pitanja u kojima se u anketnim istraìvanjima traì od ispitanika da oceni zna~aj slogana za njegovu izbornu odluku manjkava su zbog toga {to je ispitaniku te{ko da razdvoji uticaj samog sadràja slogana od uticaja drugih faktora, pa i kampanje u celini, a posebno zbog toga {to bira~i dobrim delom i nisu svesni {ta je sve i koliko uticalo na njihovu izbornu odluku itd. Tehnika fokus grupa pogodna je za istraìvanje izborne motivacije i na~ina na koji persuazivna dejstva uti~u na stavove ljudi, ali ona ne omogu}uju kvantifikaciju efekata u celini bira~kog tela. Metoda analize sadràja slogana otkriva njihove retori~ko-stilske karakteristike, tematsku usmerenost, ciljne grupe prema kojima je usmerena poruka i sl, ali se na osnovu toga moè da pruì samo relativno stru~no utemeljena procena (ali ne i merenje) efekata slogana. Analiza sadràja medija, pak, omogu}uje merenje publiciteta koji je dobio odre|eni slogan, a jo{ pre politi~ki subjekt u celini, odnos pozitivnih, 175


neutralnih i negativnih komentara slogana i sl, ali problem ostaje u tome {to ova tehnika omogu}uje istraìvanje tzv. medijskog produkta, ali ne i stvarnih efekata takvog publiciteta na bira~e itd. Neke od problema sa merenjem efekata slogana pokazuje primer kampanje za decembarske parlamentarne izbore 1992. godine u Srbiji. Jedan od slogana DS-a u toj kampanji je bio "Vratimo prijatelje, osmeh, nadu Srbiji" i on je, prema rezultatima istraìvanja CPIJM IDN pred te izbore, nai{ao na najve}e dopadanje, ali ga je mali broj bira~a prepoznavao kao slogan DS-a267). Na tim izborima DS je osvojila gotovo dvostruko manje glasova nego na prethodnim izborima 1990. godine. O~ito je da ni dopadljivost ni prepoznatljivost slogana DS-a nisu bili dovoljni ako ne da pove}a, ono bar da odrì podr{ku bira~a. Nasuprot tome, slogan SPS-a "Tako treba" bio je malo dopadljiv, ali veoma prepoznatljiv i sasvim jasan u pogledu konotativnog zna~enja. Poja~avao je dràvotvorni i pronacionalni imid` partije na vlasti i njenog lidera, bez ikakvih ograda - politika reìma nije prezentovana kao ne{to iznu|eno, ne{to {to "moè" ili "mora", ve} kao stvar poèljnog izbora, ne{to {to "treba". Ma koliko bio intelektualno neprivla~an (kao i neki kasniji slogani, na primer - "[to jes' jes' - najbolji je SPS"), slogan SPS-a, sasvim u skladu sa elementima imidà lidera i stranke, bio je upu}en bira~ima autoritarne strukture li~nosti, ali i sna`nih patriotskih i nacionalnih ose}anja, pa je i na{ao svoju ciljnu grupu. Drugi put, poznatost slogana je testirana pred predsedni~ke izbore 2003. godine: da slogan "Ozbiljan dràvnik, na{ predsednik" koristi D. Mi}unovi} znalo je 58% ispitanika, a da je slogan "DOS ili Srbija" Nikoli}ev znalo je samo 32% ispitanika. Me|utim, i u ovom slu~aju, ve}a poznatost slogana Mi}unovi}a nije bila dovoljna da osvoji ve}i broj glasova. Ukratko, istraìva~ki instrumentarijum ne uspeva da obuhvati dejstva mnogih faktora koji pored slogana u okviru i mimo kampanje uti~u na bira~e, ne uspeva da zahvati sve segmente ~ovekove psihe na koje slogan, ali i kampanja u celini deluje, niti je instrumentarijum dovoljno izgra|en da pruì sistem pouzdanih i uporedljivih pokazatelja efekata svih vrsta persuazivnih dejstava, posebno sistem indikatora latentnih, posrednih ili odloènih efekata. Tako, mnoga istraìvanja ne razlikuju stavove od znanja, fokusiraju se na persuazivne aspekte poruka, a ignori{u suptilne socijaliziraju}e i edukativne efekte, koji deluju sa {irokim dru{tvenim konceptima i razvijaju se u duèm vremenskom periodu, ne uspevaju da dosegnu do efekata difuzne propagande ili propagande koja se koristi interpersonalnom komunikacijom itd. Zbog svega toga, u pri~ama o efektima slogana uglavnom se susre}u manje-vi{e proizvoljne procene, kao na primer, kada se o efektima slogana neposredovano i nekontekstuirano zaklju~uje na osnovu ostvarenih rezultata izbora. Nije, dakle, re~ o tome da slogani ne proizvode odre|ene efekte, ve} da efekte slogana nije mogu}e odvojiti od efekata celine kampanje, kao {to se, uostalom, i efekti kampanja u celini ne mogu odvojiti od uloge politi~kog subjekta i karaktera njegove politike u steci{tu istorijskih determinanti, svakodnevnih potreba ljudi i delovanja konkurencije.

267)

Decembra 1992. godine testirani su prepoznatljivost i dopadljivost slogana DS-a "Vratimo prijatelje, osmeh, nadu Srbiji", SPS-a "Tako treba", DEPOS-a "Glasanje je izbor, od izbora zavisi kako }emo ìveti", SRS-a "Neka pobede najbolji", slogan SPO-a "Sa nama nema sankcija", DSS-a "Zrelo je" i SK-PJ "Mi smo novi, stari su u drugim partijama". Ocenu slogan DS-a kao dopadljivog dalo je 58% ispitanika, SRS-a 54%, DEPOS-a 53%, SPS-a za 28%, DSS-a 27%, SPO-a 23% i SK-PJ 17%. Slogan koji je bio najprepoznatljiviji (ta~no pripisan stranci koja ga je koristila) jeste slogan SPS-a (66% ispitanika), zatim DEPOS-a (47%), SRS-a (42%), KP-PJ (37%), DSS-a (36%), pa tek onda slogan DS-a (32%) i na kraju slogan SPO-a (23%).

176


Sredstva i oblici komuniciranja sa bira~ima Medijsko izve{tavanje, medijske manipulacije i manipulacije medijima Za podr{ku sistemu i njegovim institucijama nisu samo presudne njihove objektivne performanse. Sistemi i institucije koji ostvaruju slabe rezultate mogu jedno vreme da obezbede opstajanje manipuli{u}i gra|anima, koriste}i razli~ite strategije "zavo|enja", odnosno prikrivaju}i stvarne probleme u dru{tvu ili prebacuju}i odgovornost za sopstvene neuspehe na druge. Manipulacija je, ina~e, ~esto kori{}en, ali nedovoljno precizno odre|en pojam. Za ovu priliku, moè da se odredi kao kori{}enje razli~itih sredstava simboli~kog i nesimboli~kog komuniciranja kojima se ljudi navode da se angaùju u ostvarivanju odre|enih ciljeva za koje se ne bi angaòvali kada bi raspolagali saznanjima o svim relevantnim uslovima i konsekvencama takvog angaòvanja. Bitan element pojma manipulacije jeste, dakle, namera da se ciljevi, uslovi i posledice delovanja neta~no prikaù onome na koga se deluje, da se on obmane, prevari. Pojam manipulacije sadrì i element upotrebe nepo{tenih, prikrivenih na~ina i sredstava da se sebi ili drugima obezbedi korist na {tetu nekog tre}eg. Strategija "zavo|enja" ili manipulacije mnjenjem je vi{eslojna i ima mnoge vidove, a ostvaruje se, pre svega, posredstvom osnovne funkcije medija - funkcije informisanja, odnosno izve{tavanja o pojavama, ljudima i doga|ajima. Ina~e, informisanost bira~a neophodna je pretpostavka funkcionisanja demokratije uop{te, odnosno njihovog racionalnog izbora, a redovni informativni programi za gra|ane su najprihvatljiviji na~in politi~kog komuniciranja kako u svetu, tako i kod nas. Tek oko desetak procenata na{ih gra|ana je nezainteresovano za politiku i ne informi{e se o njoj, a sredinom 2004. godine za vi{e od ~etiri petine gra|ana redovni informativni programi su poèljan na~in politi~kog komuniciranja, a za jednu petinu i najpoèljniji na~in komuniciranja stranaka i kandidata sa bira~ima i u ovom pogledu zaostaju samo za TV debatama i duelima. (Videti Prilog br. 20 - (Ne)poèljnost pojedinih na~ina promocije stranaka i kandidata za bira~e i najpoèljniji na~in promocije). Zbog takvog zna~aja informativne funkcije medija, sve zemlje sveta propisuju im manje ili vi{e striktne obaveze u izve{tavanju uop{te, a posebno u "pokrivanju" izbornih kampanja. I pored toga, medijske manipulacije i manipulacije medijima su brojne. Najjednostavniji vid manipulacije medija jeste selekcija informacija koje se plasiraju. âk i onda kada se za medije tvrdi da su "ogledalo" zbivanja, "prozor u svet" i sl, zaboravlja se da taj "prozor" moè biti veliki ili mali, okrenut prema glavnoj ili sporednoj ulici, da njegova stakla mogu da budu ~ista ili zaprljana itd, {to daje razli~itu sliku. Pre}utkivanje informacija nepovoljnih po reìm ima za cilj da li{i gra|ane nekih relevantnih informacija o konkretnim zbivanjima, stanju u dru{tvu, uzrocima pojava i doga|aja, pona{anju aktera i sl, jednom re~ju, o funkcionisanju reìma i pona{anju njegovih aktera u konkretnim prilikama. Najo~itiji primer selekcije informacija jeste neravnomerno "pokrivanje" aktivnosti u~esnika izbora u vreme kampanja i otvoreno svrstavanje pojedinih medija na stranu jednog, a protiv drugog u~esnika izbora. Pristrasnost dràvnih medija je u vreme kampanja u 177


Srbiji poprimala tolike razmere268) da su i zvani~nici i "tvrde" pristalice SPS-a to morali da priznaju269). Selekcija informacija u praksi dràvnih medija u Srbiji podrazumevala je ~ak i odbijanje emitovanja izbornih spotova pojedinih opozicionih stranaka270) ili utvr|ivanje takvih cena koje su ih onemogu}avale da zakupe vreme za njihovo emitovanje271). Mogu}nosti manipulacije selekcijom informacija, me|utim, nikada ne mogu biti bezgrani~ne ne samo zbog neposrednog, medijski neposredovanog iskustva pojedinaca, ve} i zbog toga {to uvek postoje manje-vi{e razvijeni alternativni izvori informacija. âk i u vreme potpune dominacije SKS/SPS u Srbiji krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina XX veka, sve do raspada SFRJ, na medijskoj sceni Srbije traje pravi "rat" srpskih, proreìmskih i promilo{evi}evskih medija, s jedne strane, i saveznih medija ~iji je osniva~ Federacija, pokrajinskih medija, kao i medija iz drugih republika, koji prezentuju dijametralno druga~ija vi|enja stvarnosti, doga|aja i njihovih aktera. Ipak, selekcija informacija je bila stalna praksa dràvnih medija u vreme Milo{evi}a, jer nije imala za posledicu samo obezbe|ivanje podr{ke ili osuda publike povodom nekog konkretnog doga|aja, ve} je proizvodila i kumulativne efekte. Selekcija ~injenica bila je, dakle, u osnovi rafinisanijih i trajnijih vidova manipulacije. 268)

Brojna istraìvanja su utvrdila gotovo bezizuzetnu i neprikrivenu pristrasnost medija u izbornim kampanjama: Milivojevi}, Mati} (1993); Dùverovi}, Mihailovi}, Vukovi} (1994); Lali} (1995); Bjelica (1997); Milivojevi}, Mati}, Todorovi} (1999) itd. Izve{taj Evropskog instituta za medije (EIM, 1998) sadrì slede}e podatke o pona{anju medija u kampanji 1997. u Srbiji: - RTS I program je 40% vremena posvetila "levoj" koaliciji i njenom predsedni~kom kandidatu, a republi~koj vladi jo{ 26%, dok su SPO i V. Dra{kovi}u dobili 11%, SRS i V. [e{elju 10%, a ostali 6% vremena. O "levoj" koaliciji i republi~koj vladi govorilo se isklju~ivo pozitivno, a o strankama koje bojkotuju izbore negativno. Izve{tavanje ostalih televizijskih stanica bilo je ujedna~enije, ali, opet, sa naklono{}u prema pojedinim strankama i kandidatima: BK je imala nagla{eniji pozitivan odnos prema "levoj" koaliciji i republi~koj vladi, a TV Studio B nagla{eniji negativan odnos prema republi~koj vladi itd. - Radio Beograd je koaliciji SPS - JUL - ND i Z. Lili}u posvetio 44% vremena, republi~koj vladi 30% (sve u pozitivnom kontekstu), SPO-u i V. Dra{kovi}u 10%, SRS-u i V. [e{elju 9%, a strankama koje su bojkotovale izbore 4% (u negativnom kontekstu). - Dnevni list Politika je bila najpristrasnija: "levoj" koaliciji je posvetila 50% prostora, a republi~koj vladi jo{ 20%, SPO-u i V. Dra{kovi}u 9%, SRS-u i V. [e{elju 7%, a ostalima 7%. Pri tome, "leva" koalicija i Z. Lili} imali su gotovo u potpunosti pozitivan tretman, a partije koje su bojkotovale izbore negativan. Sli~an odnos prema u~esnicima izbora su imale i Ve~ernje novosti. Drugi zna~ajniji {tampani mediji su imali ujedna~eniji tretman u~esnika izbora, posebno Blic. U Dnevnom telegrafu je bio zapostavljen V. [e{elj, a nagla{eniji negativan tretman su imali i republi~ka vlada i svi u~esnici izbora, dok je Danas imao izrazito negativan odnos prema republi~koj vladi. 269) Ministarka informisanja u Vladi Srbije R. Milentijevi}, "tvrda" pristalica SPS, priznala je da je u kampanji 1997. RTS drasti~no favorizovala M. Milutinovi}a: "RTS je bila du`na da pokrije i predizbornu kampanju V. [e{elja, a ne da kandidat levice dobije vi{e od 80% prostora u informativnim emisijama za svoju promociju". Priznala je, me|utim, da na to nije upozorila ni Vladu Srbije, ni SPS, JUL, ~ak ni RTS (Magazin Dnevni telegraf, 17. 1. 1998) 270) Jedan od mnogih takvih slu~ajeva je odbijanje RTS-a da u kampanji 1992. emituje spotove DEPOS-a na temu "I ovo je Srbija", kao odgovor na seriju spotova SPS-a "Ovo je Srbija", navodno, zbog toga {to se njime "uznemiruje javnost". U istoj kampanji, M. Pani} je mogao da zakupi vreme tek za dva-tri emitovanja spota na RTS-u, navodno, zbog toga {to su "ispunjeni svi termini". 271) U predstavljanju koalicije "Zajedno" u kampanji za savezne izbore 1996. na RTS-u, jedan od lidera koalicije, Z. \in|i}, je javno izneo podatak da je cena jedne sekunde emitovanja izbornog spota na toj televiziji jednaka prose~noj plati u Srbiji. 178


Relativno jednostavan, ali i prili~no rafinisan oblik strategije "zavo|enja" medija sastoji se u formiranju kriterijuma procene i vrednovanja stvarnosti, "standarda pomo}u kojih su ocenjivani vlada, predsednik, policija i kandidati za javne poslove... skre}u}i pa`nju na jedne i ingori{u}i druge sadràje" (Iyengard and Kinder, 1987: 63), {ta nagla{ava tzv. priming theory. Davanje prvenstva odre|enim sadràjima mediji formiraju kod publike filter, interpretativni okvir za dalji proces prijema informacija i izgra|ivanje sudova, {to ima za rezultat pove}anje verovatno}e da medijski usmerena interpretacija teme u|e u prora~un publike za evaluaciju doga|aja i ljudi. U tome se prepoznaje i funkcija dodeljivanja statusa: teme, institucije, li~nosti kao predmet intenzivnog medijskog publiciteta, izvla~e se iz anonimnosti, pridaje im se zna~aj, obezbe|uje uvaàvanje i popularnost, legitimizuju se, i obrnuto. Tako je strategija ignorisanja opozicije prvih godina vi{estrana~ja stvarala u delu publike utisak o njenoj nelegitimnosti, bezna~ajnosti itd. Tako se, isto, preko no}i stvaraju "heroji" (M. Pani} u vreme izbora za saveznog premijera na predlog SPS-a sredinom 1992. ili D. Avramovi} u vreme usvajanja Programa ekonomske stabilizacije od strane reìma po~etkom 1994), ali i ru{e (M. Pani} od prvog sukoba sa S. Milo{evi}em krajem 1992, ili D. Avramovi} u vreme smene sa mesta guvernera NBJ). Deo trajnih efekata ispoljava se i kroz socijaliziraju}u i edukativnu funkciju masovnih medija. Od uvo|enja vi{estrana~ja u Srbiji dràvni mediji otvoreno favorizuju vladaju}e partije i diskredituju opoziciju. Vladaju}a partija je predstavljana kao dràvotvorna partija koja je na putu da re{i srpsko nacionalno i dràvno pitanje, najpre u SFRJ, a zatim i u SRJ, kao odgovorna partija koja "brzim prugama" vodi u "svetlu budu}nost", "{vedski standard", a njeni lideri kao nezamenjivi dràvnici. Istovremeno, to je period ignorancije opozicije i povremenih povika na opozicione stranke kao na grupe "neodgovornih", "vlastoljubivih" pojedinaca. Opozicija je krivac za sve mogu}e neda}e, progla{ava se za "petu kolonu" ili grupu "stranih pla}enika" itd. Takve op{te, emocijama prezasi}ene stereotipne predstave o vladaju}oj partiji i opoziciji zadràvaju se dugo u svesti delova bira~kog tela. Efekte medijske selekcije informacija poja~avaju u tim delovima bira~kog tela i njihov selektivni prijem, selektivno vrednovanje i selektivno pam}enje koje uslovljavaju ve} formirani stavovi i preferencije delova publike. Posledica toga je i segmentacija medijske publike, odnosno pridavanje kredibiliteta od strane delova publike onim medijima u kojima prepoznaju vlastite stavove i uverenja, orijentacija na ove medije kao na najpouzdanije izvore informacija, ~ime se krug zatvara. Time se, recimo, kod nas tokom 2000. godine moè objasniti podeljenost proreìmskih i opozicionih bira~a u pogledu medija kojima su poklanjali poverenje, odnosno veliki pad kredibiliteta TV Beograd272). Najtrajnije efekte proizvodi dugoro~na strategija medijskog konstruisanja paralelne, iskrivljene "stvarnosti". Mediji, dakle, ne prezentuju stvarnost, ve} je defini{u, a time i konstrui{u273). Kroz formiranu pozitivno/negativnu matricu "propu{taju" se i "povezuju" u 272)

Po~etkom 2000. godine pristalice DOS-a imaju najve}e poverenje u Blic (20%), lokalne TV stanice (15%), TV Studio B (12%), strane radio stanice i Radio B 92 (po 9%), Glas javnosti (6%) itd. Za najve}i broj pristalica reìma TV Beograd je izvor informisanja od najve}eg poverenja (18%, a za svega 0,3% pristalica DOS-a), mada isti toliki broj njih nema poverenja ni u jedan izvor, a svaka deseta pristalica reìma se ne obave{tava posredstvom medija o politi~kim zbivanjima. 273) "Konstrukcionisti~ki" pristup u analizi efekata medija, razvijan u radovima velikog broja autora, ne nagla{ava toliko medije kao skup stimulansa na koji pojedinci reaguju, ve} medije kao mesta kompleksnog simboli~kog konteksta koji dominira interpretacijom. Mediji stvara179


celinu konkretni sadràji koji ne moraju da budu ni u smislenoj vezi, ni konzistentni u vremenu i prostoru, a kontinuiranost i opse`nost primene ovakve strategije dovodi do legitimizacije medijske kao "objektivne", "prirodne", "normalne" i jedino mogu}e stvarnosti. Takva je bila, na primer, medijska prezentacija izbornih aktivnosti 1997. "Za dràvne medije izbori su normalan, o~ekivan doga|aj u parlamentarnom ìvotu demokratske dràve" - konstatuju J. Mati} i S. Milivojevi} (1997: 2), mada je politi~ka situacija u dru{tvu konfliktna, a dobar deo opozicije, nezadovoljan izbornim uslovima, vodi kampanju za bojkot ovih izbora274). Konstruisanje paralelne, iskrivljene stvarnosti, koje ne isklju~uje ranije pomenute strategije, kod nas se odvijalo na dva plana. Prvi plan jeste formiranje op{teg interpretativnog okvira u koji se sme{taju zbivanja i njihovi akteri, tuma~e i vrednuju, kakav su predstavljale pri~e o "me|unarodnoj zaveri", Srbima kao "nebeskom narodu" itd. Drugi plan je intenzivna medijska promocija "uspeha" reìma, kao usred kampanje 1997, koja se vodi pod sloganom "Srbija u pokretu", pri ~emu ni{ta nisu pomagala ukazivanja da ba{ i nije sve tako275). U tome se prepoznaje i tzv. narkoti~ka disfunkcija (Lazarsfeld and Merton, 1948) masovnih medija pod kontrolom dràve koji, bombarduju}i publiku dosledno selekcionisanim sadràjima i prikrivaju}i razmere stvarnih problema, stvaraju utisak (la`ne) sigurnosti, {ire (nerealan) optimizam, kao i tzv. monopoliziraju}a funkcija, koja se sastoji u takvom strukturisanju prikaza stvarnosti u kome gra|anin nema mogu}nosti da sagleda i procenjuje alternative (Berelson and Steiner, 1964: 531-2)276). Stvaranje prostora za manipulacije dràvnih medija podrazumevalo je istovremeno i permanentno nepovoljne uslove delovanja privatnih, tzv. nezavisnih medija. Mnoju "informacione konstrukcione blokove" koji strukturiraju poglede na svet, pa time odlu~uju}e deluju na to kako ljudi razumevaju svet koji prevazilazi njihov neposredni ìvotni prostor. "Shema" ili "okvir" koji konstrui{u mediji, dakle, sluì da se defini{e problem, dijagnostikuje uzrok, u~ini moralni sud i sugeri{e re{enje. Kod nas ovu funkciju medija nagla{avaju S. Milivojevi} i J. Mati} (1992), J. Mati} (2007). 274) "Osnovu izve{tavanja ~ine vesti o izbornoj proceduri, organizaciji kampanje, pona{anju medija - sve je intonirano po meri redovnog, regularnog i legitimnog doga|aja. Kampanja se prikazuje kao tolerantna i pozitivna, a naglasak je na demokrati~nosti izbornih uslova koji su, kako se ~esto isti~e, bolji nego ranije!. Potenciranje regularnosti izbora ostvaruje se i potpunim ignorisanjem aktivnosti jednog broja opozicionih stranaka koje izbore defini{u kao nefer i nedemokratske i pozivaju bira~e na bojkot. Tokom tri analizirane nedelje, RTS nije objavila nijedan prilog o stavovima stranaka koje najavljuju bojkot, Radio Beograd je ovim politi~kim akterima posvetio 0,1% svih izbornih priloga, a Politika 0,6%. " (Mati}, Milivojevi}, 1997: 2) 275) U okviru te kampanje izuzetan publicitet proreìmskih medija dobilo je, na primer, otvaranje autoputa Feketi} - Subotica "Sever" od strane S. Milo{evi}, mada je na to odmah reagovao predsednik SO Subotica i SVM J. Kasa izjavom da je taj put ve} dva puta otvarao biv{i predsednik Vlade Srbije R. Boòvi}, da nije zavr{en, i da nije autoput ve} poluautoput itd. (NIN, 18. 9. 1997). 276) Na ovaj vid manipulacije najbolje ukazuje zaklju~ak Evropske komisije za medije povodom kampanje 1997. godine: "RTS ima suptilan na~in izve{tavanja - svaki pojedina~ni podatak je ta~an u svom kontekstu, ali u slici koja se nudi potpuno je neta~an. Tipi~ne opaske u vestima RTS-a tokom izborne kampanje trebalo je da prikaù kako privreda cveta dok zemljom vlada Slobodan Milo{evi}. Po{to je otvoreno nekoliko bolnica, trasirano nekoliko puteva i prikazano nekoliko gradili{ta, tipi~na poruka je bila "Srbija je veliko gradili{te". Tu re~enicu izgovarali su ~lanovi Vlade, ali i novinari. Za investicije se govorilo da su krupne, za ekonomiju da cveta. Me|utim, malo je ekonomista delilo ovo mi{ljenje. Ali za potrebe televizijskih dnevnika pronalaèno je dovoljno malih pojedina~nih primera koji su potkrepljivali sliku koju je RTS htela da prikaè" (EIM, 1998: 35). 180


gim razli~itim oblicima onemogu}avanja njihovog rada i pritiscima dràve, partije vladaju}e koalicije poku{avale su da o~uvaju monopol u medijskoj sferi277). Situacija sa medijima se u znatnoj meri popravlja tokom 1992. godine. Na zna~aju dobijaju nove TV stanice (NTV Studio B, TV Politika, kao i niz lokalnih TV stanica), radio stanice i novine, nad kojima reìm nema potpunu kontrolu. Ipak, i tada, selekcijom i dimenzioniranjem zna~aja informacija, izborom tema i u~esnika, ali i njihovim odzivom, a posebno tendencioznim komentarima, reportaàma i "dokumentarnim" prilozima, mediji bivaju sredstva pravog propagandnog rata. Otvoreno su kr{ili Pravila pona{anja javnih glasila u prevremenim izborima u SRJ, dogovorenih na saveznom "okruglom stolu" vlasti i opozicije278), o ~emu svedo~e saop{tenja i saveznog i republi~kog odbora za kontrolu pona{anja javnih medija, izve{taji stranih posmatra~a, kao i sprovedena istraìvanja279). TV mediji su odigrali, dakle, ulogu modelatora konteksta kampanje i imidà partija i kandidata, ~ak i ulogu agitatora, partijski su se svrstavali i imali svoje slike stvarnosti, "pozitivne" i "negativne" junake. TV Beograd je sna`no bila angaòvana u prilog S. Milo{evi}a, vladaju}e SPS i proreìmske SRS, a TV Studio B u prilog opozicije, pre svega DEPOS-a, i predsedni~kog kandidata M. Pani}a. Sa stanovi{ta opozicije situacija u pogledu medijskog pra}enja kampanje bolja nego u ranijim prilikama, posebno u {tampanim, ali i u TV medijima. Ipak, zna~ajnu ulogu u odràvanju proreìmskog izbornog opredeljenja bira~a jo{ uvek ima proreìmska i antiopoziciona nacionalna radio-televizijska mreà, posebno u velikom delu Srbije u kome nije bio mogu} prijem signala NTV Studio B i TV Politika. Borba opozicije za publicitet Dominacija vladaju}e stranke publicitetom dràvnih, devedesetih godina XX veka i najzna~ajnijih medija predstavljala je jednu od osnovnih poluga legitimizacije reìma i odràvanja podr{ke me|u bira~ima. Tzv. nezavisni mediji su u povoju, pa je opozicija preduzimala mnoge politi~ke akcije da bi postigla ravnopravniji medijski tretman. I, mada su pojedine od ovih akcija za epilog imale i ljudske `rtve, situacija sa dràvnim medijima sve do samog kraja 2000. godine nije zna~ajnije promenjena u pogledu upravljanja dràvnim medijima i njihove ure|iva~ke politike. îtava decenija vi{estrana~ja u Srbiji proti~e, dakle, ne samo u znaku borbe opozicije za ravnopravniji tretman u dràvnim medijima, ve} i u znaku borbe za promenu regulative kako bi bila onemogu}ena instru-

277)

Recimo, na po~etku kampanje 1997. godine radio i TV stanice dobile su (30. 5. 1997) pismo Saveznog ministarstva za telekomunikacije u kome se traì da u roku od mesec dana podnesu dokumentaciju za dobijanje dozvola za rad. Veoma kratak rok za podno{enje dokumentacije nije bio glavni problem ve} to {to su tom prilikom traèna pojedina dokumenta koja ne mogu da se dobiju bez dozvole! Za tri nedelje u julu zatvoreno je 55 radio i TV stanica, ali je krajem jula obustavljeno njihovo zatvaranje do kraja izborne kampanje. 278) Pravilima je trebalo obezbediti istinitost i potpunost informacija, ravnopravnost nastupa stranaka i kandidata, jasno izdvajanje redovnog izve{tavanja o politi~kim doga|ajima od promocije stranaka i kandidata, nepristrasnost u izve{tavanju, za{titu integriteta li~nosti i dostojanstva ~oveka itd, odnosno onemogu}iti pristrasno komentarisanje doga|aja, podsticanje rasne, verske, nacionalne i druge mr`nje, tzv. prikrivenu i poredbenu propagandu itd. 279) Videti, na primer, izve{taj posmatra~ke misije KEBS-a Izbori nisu bili ni ravnopravni ni po{teni (Borba, 18. 1. 1993), kao i: Milivojevi}, Mati} (1993), Dùverovi}, Mihajlovi}, Vukovi} (1994), Mati} (2006) itd. 181


mentalizacija dràvnih medija od strane reìma i pro{iren prostor za osnivanje i funkcionisanje nedràvnih medija. Kada je re~ o publicitetu u medijima prvih godina vi{estrana~ja, konstituisanje opozicionih partija i izbor rukovodstva dobija skroman i neutralan publicitet uglavnom u vidu vesti, a tek izuzetno u vidu celovitijih izve{taja. Daleko ve}i publicitet su dobijali sukobi unutar rukovodstava opozicionih partija oko programskih pitanja, kontrole nad organizacijom i raspoloìvim finansijskim sredstvima i sl, {to, ~ak i bez komentara novinara, nosi negativne konotacije. Najve}i i izrazito negativan publicitet imali su programski stavovi pojedinih opozicionih partija, uglavnom istrgnuti iz konteksta, nekorektno interpretirani ili dovedeni do apsurdnih konsekvenci, kao i konkretni postupci lidera, ekscesi koje su pravili ili incidenti u kojima su u~estvovali, koji su im bezizuzetno stavljani na teret, iako su ~esto bili isprovocirani. Re~ je bila ~ak i o incidentima u kojima nisu ni u~estvovali, ali sa kojima su bili direktno ili razli~itim spekulacijama medija dovo|eni u vezu. Od osnivanja do otvaranja izborne kampanje 1990. opozicione partije odràvaju osniva~ke skup{tine ili sabore (Svetski sabor SPO, Beograd, oktobar 1990), osniva~ke skupove u lokalnim zajednicama, par mitinga i politi~kih "mar{eva" (u Beogradu, juna i septembra 1990), od kojih su neki bili zabranjivani (Ravna Gora, 13. 5. 1990. u organizaciji SPO), a drugi onemogu}eni intervencijom policije ("mar{" opozicije na TV Beograd, 13. 6. 1990), niz konferencija za novinare povodom zakazanih ili odrànih mitinga ili povodom drugih pitanja (na primer, 27. 6. 1990, posle odluke skup{tine Srbije o raspisivanju referenduma) i sl. Jedino }e, me|utim, SPO biti u stanju da organizuje niz masovnih politi~kih mitinga svojih pristalica (Fo~a, 19. 8. 1990, Titovo Uìce, 10. 9. 1990. itd), ali sve to dobija krajnje neadekvatan publicitet. Delovanje medija pod kontrolom vladaju}e partije nije ni delom moglo biti kompenzirano vlastitom propagandom opozicionih partija. U prvo vreme jo{ nelegalizovane, na samom po~etku uspostavljanja organizacijsko-komunikacijske infrastrukture, bez elementarnih materijalnih, prostornih i drugih uslova za rad, opozicione partije, ipak, pokre}u svoja petnaestodnevna strana~ka glasila280). Strana~ka glasila, me|utim, imaju mali uticaj na {iru publiku najpre, zbog dinamike izlaènja, a zatim i zbog samoselekcionisane ~itala~ke publike. Naime, po svojoj izrazitoj politi~koj funkciji i nagla{enom partijskom opredeljenju ovakva glasila ne mogu da ra~unaju na {iroku i heterogenu ~itala~ku publiku kao op{ta glasila, pri ~emu je dnevni tira` samo jednog op{teg glasila - proreìmske Politike za vi{e od 18 puta nadma{ivao mese~ni tira` svih opozicionih strana~kih listova!

280)

Prvi broj Republike, lista UJDI-ja, pojavljuje se 1. 3. 1989, a list se {tampa u prose~nom tiraù od 8.000 primeraka. Prvi broj Demokratije, partijskog lista DS, pojavljuje se 9. 3. 1990 u tiraù od 15.000 primeraka. Prvi broj Srpske re~i, zvani~no lista grupe gra|ana, koji ure|uje rukovodstvo SPO-a, pojavljuje se 1. 5. 1990. godine, odmah biva zabranjen, pa se ponovo pojavljuje mesec dana kasnije, 1. 6. 1990, i {tampa se u prose~nom tiraù od 75.000 primeraka. U Kragujevcu se {tampa list Pogledi, ranije glasilo Univerziteta u Kragujevcu, kao nezavisno glasilo, ali na politi~koj "liniji" SPO-a, pojavljuje se 18. 7. 1990. u tiraù od 60.000 primeraka. Otad`bina, list SNO, po~inje da izlazi u toku izborne kampanje, 1. 11. 1990 i ima prose~ni tira` od 15.000 primeraka, dok se neki strana~ki listovi pojavljuju tek posle izbora, kao Srpska sloga, list Srpskog rojalisti~kog bloka, koji po~inje da izlazi 1. 5. 1991. godine. U isto vreme, dnevni list Politika, po ure|iva~koj politici i rukovode}oj garnituri de facto list SKSa, odnosno SPS-a, {tampa se u prose~nom tiraù od 209.500 primeraka. (INDOK Centar Instituta za novinarstvo)

182


I mada se, sude}i po medijskom tretmanu, opravdano moglo zaklju~iti da je opozicija izgubila propagandnu bitku jo{ pre raspisivanja prvih vi{estrana~kih izbora i otvaranja izborne kampanje 1990, neposredni propagandni efekti politi~kih akcija opozicije (pre svega tzv. propaganda akcijom) nisu za potcenjivanje. Opozicija je, ipak, probijala zid medijske ignoracije i malo po malo dobijala publicitet u medijima. I pored zapla{ivanja bira~kog tela opozicijom, dràvna glasila nisu uspela da ospore ni legalitet ni legitimitet opozicije, niti pak da prikriju njenu snagu privla~enja zna~ajnog dela bira~kog tela. Legalnim izlaskom na politi~ku scenu razli~ite politi~ke partije u Srbiji daju nove kvalitete politi~kom ìvotu, a time i politi~koj propagandi. Malo po malo, dakle, na javnoj sceni se pojavljuje politi~ka konkurencija i njena propaganda, razotkriva se la`nost institucionalno nametnutog i svim propagandnim sredstvima pothranjivanog "dru{tvenog i nacionalnog konsenzusa", isplivavaju na povr{inu radikalno suprotstavljene ideolo{ke opcije, legitimizuje se o{tra kritika partije na vlasti i njenih nosilaca za stanje u dru{tvu, za autoritarizam i birokratizaciju, za konkretne dràvne i politi~ke poteze, za nekompetentnost i korumpiranost njenih partijskih i dràvnih lidera itd. Ukratko, umesto institucionalno garantovane vlasti SKS/SPS, zapo~inje otvorena borba za vlast konkurentskih politi~kih partija. Posle izbora 1990. i partija na vlasti i opozicione partije se vi{e orijenti{u na publicitet u medijima, a sa izvesnom konsolidacijom opozicionih stranaka i konstituisanjem vi{estrana~kog parlamenta, one dobijaju {ire mogu}nosti propagandnog delovanja. Na~elno, publicitet u masovnim medijima (tzv. free publicity) za promociju politi~ke partije ima dve prednosti. Najpre, to je relativno najjeftiniji na~in promocije, {to je od velikog zna~aja, pre svega za opozicione partije, koje naj~e{}e ne raspolaù sredstvima za skupe propagandne aktivnosti. A zatim, publicitet najuspe{nije legitimizuje politi~ki subjekt, {to ne moè tako uspe{no da u~ini nikakvo pla}eno ogla{avanje281). Publicitet u medijima, me|utim, nosi i odre|ene rizike. Politi~ki subjekt nema neposrednu kontrolu nad publicitetom, za razliku od potpune kontrole koju ima nad pla}enim ogla{avanjem. Iako postoje razni na~ini da se ostvari izvesni stepen kontrole od strane politi~kog subjekta nad pojedinim elementima audio-vizuelne ili pisane prezentacije sadràja u masovnim medijima, poruka uvek biva posredovana trì{nim, profesionalnim, vrednosnim, pa i politi~kim kriterijumima redakcija, urednika, novinara. Zato, koliko moè da se dobije na uverljivosti i pouzdanosti informacije koju emituje po definiciji nepristrasan, "objektivan" medij, toliko, a ~esto i jo{ vi{e moè da se izgubi jer je politi~ki subjekt izloèn riziku da se o njemu obelodane i oni sadràji koji mu uvek ne idu u prilog, riziku od negativnog publiciteta. Ova na~elna dvoseklost publiciteta nije, me|utim, bila osnovni problem opozicionih partija kod nas, ve} njena medijska marginalizacija: opozicija je imala tako mali i, uz to, tako negativan publicitet u medijima pod kontrolom partije na vlasti, da nije imala {ta da izgubi. Njena borba za ve}i publicitet zna~ila je poku{aj izvla~enja iz medijske getoizacije, a zahtev za celovitijim izve{tavanjem o njenoj aktivnosti otvarao joj je prostor da potpunije izloì i detaljnije objasni svoje stavove i da negativni publicitet eventualno preokrene u pozitivan. Reìm i dalje manipuli{e publicitetom na razne na~ine: proreìmski mediji ekskluzivno izve{tavaju sa pojedinih sednica dràvnih organa i va`nijih skupova, dràvni funkcioneri im daju ekskluzivne intervjue, prave se

281)

Ameri~ka agencija Baus and Ros smatra tridesetak sekundi u TV vestima vrednijim nego zakup tridesetak minuta vremena na TV za plasiranje propagandnih poruka (Baus, Ross, 1968: 321). 183


razli~iti izve{taji sa opozicionih skupova za beogradska izdanja novina i izdanja za unutra{njost282), tendenciozne redakcijske opreme priloga ~esto izneveravaju sadràj283), itd. Borba opozicije za publicitet u medijima vodila se pod vidom borbe za "demokratizaciju", "profesionalizaciju" medija i sl, a kako SPS ima potpunu kontrolu nad najuticajnijim medijem - TV Beograd, ova borba se odvija u znaku borbe za "ru{enje TV 'Bastilje'". Zahtevima opozicije i{la je na ruku i sve rigidnija dràvno-partijska politika prema medijima: na zahtev za demokratizacijom medija, reìm je odgovorio njihovom etatizacijom284), pa je 1992. godine borba preneta na teren upravljanja, odnosno vlasni{tva nad medijima, jedan deo novinara "otkazuje poslu{nost" reìmu i orijenti{e se ka opoziciji ili ka strukovnoj borbi za po{tovanje profesionalnih kriterijuma u novinarstvu, a reìm se suo~ava sa sve o~itijim gubitkom kontrole nad medijima. Javnost rada parlamenta kao sredstvo promocije partija i lidera Jo{ davno S. I. Jennings (1957: 526) je tvrdio da je "parlament ... jedan od najve}ih propagandnih instrumenata na svetu". To je ta~no ve} i po tome {to je parlament glavna scena politi~kog ìvota dru{tva, prema kojoj se usmerava celokupno delovanje partija i odre|uje javno mnjenje. Ideja parlamentarizma285) i dinami~na parlamentarna aktivnost postaju zna~ajnim sadràjem propagande, a parlament, kao centralna politi~ka instituci-

282)

Tako, povodom razli~itih izve{taja sa sednice Glavnog odbora stranke u beogradskom izdanju i izdanju za unutra{njost DS je sazvala ~ak i konferenciju za novinare (11. 2. 1992). 283) Na primer, u Ve~ernjim novostima (11. 3. 1991, prvo izdanje) objavljen je tekst sa naslovom "SPO izdalo srpski narod" i nadnaslovom "Univerzitetski nastavnici Beograda". Ali, tek ako ~itaoca drì pa`nja da pro~ita ceo tekst, koji ina~e zapo~inje veoma duga~kom re~enicom "Daju}i punu podr{ku predsedniku Republike Slobodanu Milo{evi}u, Skup{tini i Vladi Srbije i Predsedni{tvu SFRJ... " itd, i stigne do pred kraj teksta, moè da vidi da je re~ o stavu "~lanova odbora univerzitetskih radnika i studenata SPS za Beograd". 284) U toku 1992. godine zakonom se objedinjuju RTV Beograd, Novi Sad i Pri{tina i postaju javno preduze}e. Njime upravlja upravni odbor od 17 ~lanova koje imenuje Vlada, i koji posle istupanja dva ~lana opozicionih partija i jednog nestrana~kog ~lana, ostaje jednopartijski. Velika borba opozicije 1990. i 1991. godine da se smeni rukovode}a garnitura TV Beograd, rezultirala je u postavljanje reìmu jo{ lojalnijeg rukovodstva, {to je pra}eno skidanjem pojedinih emisija sa programa, suspenzijama i preme{tanjima na druga radna mesta nepodobnih novinara, odnosno zapo{ljavanjem novih i izbacivanjem u prvi plan ~esto nekvalitetnih, ali zato lojalnih novinara itd. Sredinom godine je izvr{en poku{aj da se etatizuje i novinsko preduze}e Politika, ali posle burnih reakcija javnosti, predsednik Republike }e vratiti zakon na ponovno razmatranje Narodnoj skup{tini Srbije. Sli~na su zbivanja i sa drugim, pre svega lokalnim medijima, {to dovodi do niza sukoba redakcija i lokalnih vlasti. 285) "Parlamentarni romantizam" predstavlja propagandno obra|enu ideju parlamentarizma, sa razli~itom funkcijom u propagandi partije na vlasti i propagandi opozicionih partija. Na na~elnom planu, vladaju}a partija njenim {irenjem teì legitimizaciji postoje}eg parlamenta kao realizacije ideje parlamentarizma uop{te, ~ak i {ire, kao oli~enja demokratije uop{te. Na konkretnom planu ona joj sluì kao pokri}e za legitimizaciju svake svoje odluke kao "volje naroda". Opozicija {iri "parlamentarni romantizam" u cilju diskreditovanja postoje}eg parlamenta zbog njegovog sastava, njegove marginalizacije izuzetnim ovla{}enjima predsednika Republike, zbog preglasavanja kao metoda rada, sve do nepo{tovanja poslovni~ke procedure. Pri tome se prikrivaju op{te tendencije, uo~ene i u drugim parlamentarnim sistemima, koje ugroàvaju smisao same ideje parlamentarizma (neefikasnost rada parlamenta, nekompetentnost, ja~anje egzekutivne vlasti, pojave delegiranja zakonodavne vlasti, legitimizacija dogovora partijskih oligarhija itd). 184


ja u dru{tvu, predstavlja istovremeno i vaàn subjekt politi~kog komuniciranja i propagande, ali arena u kojoj i sredstvo pomo}u kojeg predstavnici dràvnih organa, stranke i poslanici me|usobno komuniciraju i komuniciraju sa javno{}u, plasiraju propagandne poruke, imaju}i u vidu da se u novije vreme vr{e direktni TV prenosi sednica parlamenta, pa ~ak i njegovih odbora, komisija i sl, i da mediji obimno izve{tavaju o parlamentarnoj aktivnosti. Uspostavljanje vi{estrana~kog parlamenta SPS je koristila da se legitimizuje najpre kao pristalica parlamentarizma i demokratije uop{te, a zatim i kao jedini artikulator dràvnog i nacionalnog interesa. Time je poku{avala da obezbedi podr{ku gra|ana svojoj politici, ali jo{ i vi{e, da demonstrira svoju snagu. Me|utim, hipertrofirana parlamentarna snaga SPS-a, mogu}nost dono{enja bilo kakvih zakona i odluka, postavljanja i smenjivanja vlastitih vlada i ministara, ~esto bez valjanih, a ponekad i bez ikakvih argumenata i sl, donose nevi|enu aroganciju, a na momente i neskriveni cinizam partije na vlasti, i to ne samo u odnosu na opoziciju, ve} i u odnosu na javnost286). SPS i ne poku{ava da stvori atmosferu demokratskog dijaloga i me|usobnog uvaàvanja, a "teìna broja odstranjuje raspravu" (G. Burdeau). Ostvaruju}i kontinuitet vlasti iz jednostrana~kog sistema, SPS nije ni poku{ala da promeni na~in vladanja u vi{estrana~kom sistemu. Neadekvatno predstavljena u parlamentu i bez mogu}nosti da uti~e na odluke dràvnih organa, osim nekoliko poku{aja podno{enja zakonskih predloga i pokretanja rasprave o pojedinim pitanjima koji nisu pro{li, opozicija deluje uglavnom kao "neodgovorna opozicija" - osporava sve {to dolazi iz vladaju}e stranke, bavi se njenim diskreditovanjem, poku{ava sa opstrukcijama rada parlamenta i sl. Njeno politi~ko-propagandno delovanje u parlamentu vi{e je usmereno ka javnosti nego ka parlamentu i jednopartijskoj vladi. Ipak, parlament pruà nove mogu}nosti promocije opozicionim parlamentarnim partijama. Njihovi poslanici su u mogu}nosti da javno iznesu svoje stavove ne samo o brojnim pitanjima o kojima se raspravlja i odlu~uje, ve} gotovo o svemu o ~emu èle. Mnoga poslani~ka izlaganja idu mimo dnevnog reda, a poslanici ih ~esto zapo~inju re~ima "u cilju potpunijeg informisanja javnosti...", institucija poslani~kih pitanja se pre koristi za izno{enje vlastitog stava o odre|enom pitanju, nego li za dobijanje odgovora od Vlade itd. Otuda i mnoga me|usobna poslani~ka optuìvanja za demagogiju, prebacivanja da se parlamentarna govornica koristi za "sticanje poena u javnosti", za "izbornu propagandu", za "jeftin politi~ki marketing" i sl. Direktnim TV prenosima, koji je opozicija iznudila martovskim demonstracijama 1991. godine, i koji su uvedeni zaklju~kom Skup{tine Srbije 23. 5. 1991, parlamentarna zasedanja su izloèna oku javnosti, ali se ~ini da su njihovi neposredni propagandni efekti kontradiktorni. Preobiman dnevni red, neefikasan rad parlamenta, lo{e vo|enje sednica, ekstenzivne i za dnevni red ~esto nevezane rasprave, ali i onemogu}avanje rasprave o pojedinim pitanjima preglasavanjem parlamentarne ve}ine, zatvaranje sednica za javnost kada se raspravlja o najva`nijim dràvno-politi~kim pitanjima, ali i iscrpljivanje na sporednim pitanjima i na detaljima i sl, nisu u stanju da veù {iri krug gra|ana za ove prenose. Znatno su ve}i propagandni efekti izve{taja medija sa parlamentarnih zasedanja koji se emituju u udarnim terminima u elektronskim medijima, a u {tampanim mediji-

286)

Na primer, vest o ostavci predsednika Vlade Srbije, D. Zelenovi}a (11. 12. 1991), biva pu{tena u javnost bez ikakve informativno-propagandne obrade, odnosno bez ikakvog obrazloènja. 185


ma nagla{eno redakcijski opremaju (najave, naslovi, nadnaslovi i podnaslovi), ali u njima se selekcioni{u poruke i formira usmerena predstava o parlamentarnoj aktivnosti i pojedinim njenim u~esnicima, sa posebnim naglaskom na incidentne situacije. Iako ni vladaju}a partija ni opozicija nisu znale da iskoriste sve mogu}nosti, javnost rada parlamenta je razgolitila bezobzirno vlastoljublje partije na vlasti, parlamentarnu nemo} opozicije, nedopustivo nizak nivo politi~ke kulture "predstavnika naroda", nepremostivo me|usobno nepoverenje, ~esta nepo{tovanja poslovni~ke procedure287), montiranja kvoruma potrebnog za izglasavanje pojedinih odluka, falsifikovanja rezultata glasanja288). To }e biti razlog zbog koga je reìm S. Milo{evi}a nekoliko puta poku{avao da ukine i ukidao direktne prenose skup{tinskih zasedanja, {to }e biti pra}eno o{trim protestima opozicije, ~ak i odbijanjem daljeg u~e{}a u radu parlamenta289). 287)

Brojni i ~esto sasvim opravdani prigovori opozicije za nepo{tovanje poslovni~ke procedure u vreme S. Milo{evi}a, ali i kasnije bezobzirno su odbacivani preglasavanjem. Recimo, to se dogodilo povodom zahteva SRS-a da se glasa o poverenju Vladi Srbije po~etkom marta 2002. Predsednica Skup{tine N. Mi}i} je najpre 12. 3. 2002. zahtev vratila radikalima jer nije bio u skladu sa Poslovnikom o radu Skup{tine, a kada su radikali popravili zahtev, predloìla je na skup{tinskom zasedanju 27. 3. 2002. da se njime dopuni dnevni red. Ipak, zahtev nije uvr{}en u dnevni red odlukom parlamentarne ve}ine, pri ~emu je {ef poslani~ke grupe DOS - Reforme ^. Jovanovi} odbijanje obrazloìo time da je "inicijativa radikala za izglasavanje nepoverenja Vladi, nelegitimna, jer ga je podnela opoziciona, a ne stranka koja ima predstavnike u Vladi". Potpredsednik DSS-a D. Mar{i}anin ocenio je to, me|utim, kao kr{enje poslovnika: "Ustav utvr|uje pravo narodnih poslanika da pokrenu postupak za izglasavanje nepoverenja Vladi, a Poslovnikom je utvr|eno da se to na|e na dnevnom redu sednice i mislim da obrazloènje koje je podneo g. Jovanovi} u ime poslani~ke grupe DOS-a ne{to {to pokazuje puno nepoznavanje obaveza Skup{tine, obaveza narodnih poslanika i same funkcije parlamentarnog sistema". Predsednica parlamenta N. Mi}i} tvrdila je, pak, da nije bilo kr{enja poslovnika: "Ja sam ispo{tovala Poslovnik tako {to sam stavila na dnevni red predlog SRS da se raspravlja o poverenju Vladi i pravo je ostalih poslanika da predloè prilikom utvr|ivanja dnevnog reda da se pojedine ta~ke skinu, o nekima spoji rasprava, da se pro{iri dnevni red i poslanik êdomir Jovanovi} je predloìo skidanje te ta~ke dnevnog reda i Narodna skup{tina je odlu~ila o tome i nema nikakve povrede Poslovnika" (www.B92.net, 27. 3. 2002). 288) Jedan od najkarakteristi~niji primera predstavljalo je izglasavanje amandmana na Ustav Republike Srbije 11. 10. 1992. godine, kojim je, posle potvrde na referendumu, trebalo omogu}iti prevremene izbore. Nategnuto tuma~enje Ustava o neophodnosti referenduma od strane parlamentarne ve}ine nije nai{lo na prihvatanje opozicije. Prepodnevna sednica je prekinuta zbog nedostatka kvoruma za rad, a popodnevna, koja je po~ela sa zaka{njenjem (~ekalo se okupljanje poslanika vladaju}e ve}ine), nije ni imala na dnevnom redu izglasavanje amandmana. Naime, iako je imala kvorum za rad, nije se mogla obezbediti dvotre}inska ve}ina, potrebna da se amandman izglasa. Najzad, sutradan je amandman izglasan, opozicija je odmah stavila o{tar prigovor da su falsifikovani rezultati glasanja, ali prigovor nije uvaèn. Drugi primer odigrao se zadnjih dana 2001. godine kada }e izbiti afera da li je poslanik DS-a, B. Novakovi}, glasao u Skup{tini za Zakon o radu ili je bio u Solunu. TV B92 emitovala je snimak, koji joj je dostavio jedan od u~esnika konferencije koja je odràna u Solunu, a na kome se Novakovi} vidi na otvaranju konferencije oko 16:30, samo 3 sata posle glasanja u Skup{tini Srbije. DSS je tada insistirala na razja{njenju ovog slu~aja, ali slu~aj nije razja{njen, niti je imao bilo kakav sudski epilog (www.B92.net, 24. 12. 2001). Najpoznatiji primer bila je "afera Bodrum", odnosno glasanje u Skup{tini Srbije 22. 7. 2003. godine o izboru K. Udovi~ki za guvernerku NBJ, kada su poslanici DOS - Reforme glasanjem karticama odsutnih poslanika obezbedili ve}inu. 289) Skup{tina Srbije ukinula je direktne TV prenose sednica 27. 8. 1995, na predlog Z. An|elkovi}a, poslanika SPS-a, mimo dnevnog reda i bez prisustva poslanika opozicionih stranaka. 186


Sa javno{}u rada parlamenta stvorena je mogu}nost da se inicijative i rasprave o poverenju vladi, predsedniku dràve, parlamenta ili pojedinim ministrima, kao i razli~iti vidovi opstrukcije rada parlamenta koriste u promotivne svrhe. Inicijative za glasanje o poverenju funkcionera koje Skup{tina postavlja bile su brojne i pokretane se ~esto vi{e da bi se dobila mogu}nost kritike vlasti, nego {to su postojale realne mogu}nosti da joj se izglasa nepoverenje (Videti prilog br. 21 - Inicijative za opoziv kao sredstvo propagande akcijom). Osim toga, pojedine stranke do te mere su koristile opstrukcije rada parlamenta i sa tako razra|enim planovima za pojedine prilike da se potpuno izgubila originerna svrha ovog sredstva parlamentarne borbe - da bude onemogu}eno dono{enje odre|enog zakona ili neke druge odluke. Umesto toga, parlament je pretvaran u teatar u kojem se odvijaju "dramati~na" zbivanja koja dobijaju veliki, mada naj~e{}e nezasluèn publicitet, poslanici pu{taju muziku, pevaju, ~ak i izvode trbu{ni ples290). Privremeno ili trajnije napu{tanje parlamenta od strane poslanika odre|ene partije, ~ak i cele opozicije, naj~e{}e ih je medijski marginalizovalo291), dok se svaka parlamentarna

To }e biti razlog da poslanici opozicionih stranaka ne u~estvuju dve godine u radu parlamenta. Poslanici SRS-a su se vratili u parlament krajem 1996, a poslanici DS-a, DSS-a i SPO-a, koji su u~estvovali u radu skup{tinskih odbora, vratili su se na sednice skup{tine juna 1997. godine. Deset godina kasnije, posle parlamentarnih izbora 2007. na èstoke kritike opozicionih partija LDP-a i SPS-a de{ava}e se povremene obustave prenosa skup{tinskih zasedanja od strane RTS-a zbog direktnih prenosa nekih va`nih sportskih doga|aja, poslanici opozicionog SRS-a napu{ta}e zasedanja, a Skup{tina }e prekidati sa radom. 290) Poseban aspekt vi{ednevne rasprave o Predlogu zakona o RTS 24. 7. 1994. otvorio je poslanik SPO-a, pojac P. Aksentijevi}. On govori o "haremskom sindromu" tzv. sindromu novokomponovane narodne muzike i muzikom, koju pu{ta sa govorice iz kasetofona, èli da potkrepi tvrdnju da je tih dana jedna iranska pesma postala hit kod nas. I, dok je u sali mete`, predsednik Skup{tine D. Tomi} opominje poslanike: "Molim vas, strpite se, gospodin Aksentijevi} je hteo da dokumentuje svoju diskusiju! ", a Aksentijevi} onda menja kasetu pa se ~uje sli~na melodija, ali sada je peva na{a folk-peva~ica D. Mirkovi}. Na to poslanik SPS-a D. Budisavljevi} - Bidà ustaje i igra trbu{ni ples, vadi nov~anicu od deset dinara iz dèpa i ho}e da je zalepi Aksentijevi}u na ~elo, nastaje op{ti smeh, predsednik te{ko odràva red, a Aksentijevi} zavr{ava svoje izlaganje o "arbanizaciji, islamizaciji i ciganizaciji" na{e narodne muzike citiraju}i Dedijera: "Mi Srbi se pona{amo kao da su nas pravili pijani Turci!" (Panajotovi}, 1999:156) 291) Partije koje se re{e da napuste parlament poku{avale su da izbegnu medijsku marginalizaciju formiranjem tzv. vlada u senci, ali ni to nije bilo od velike pomo}i, bilo zbog neaktivnosti, bilo zbog toga {to se aktivnost ovakvih vlada svodila na bespo{tednu kritiku odluka oficijelne vlade umesto na nu|enje alternativnih re{enja i priprema kadrove za eventualne ~lanove oficijelne vlade kada se do|e na vlast, bilo zbog nedovoljnog interesovanja medija. U vreme èstokog sukoba sa socijalistima, krajem 1993, V. [e{elj je najavljivao formiranje "vlade u senci", sa ciljem da "naja~a opoziciona partija pokaè da je spremna da preuzme vlast, da se uigrava jedna ekipa zaduèna za odgovaraju}e resore, da se prati pona{anje aktuelne vlade i kritikuju njene mere" (TV Politika, 8. 9. 1993), ali vlada nije formirana. I. Z. \in|i} je najavio sredinom 1997. formiranje republi~ke "vlade u senci" (Dnevni telegraf, 25. 6. 1997), ali je njeno formiranje odloèno za 1998. Oktobra 1997, me|utim GO DS-a i GSSa su u Beogradu formirali gradsku "vladu u senci". "Vladu u senci" formirala je DSS po~etkom juna 2002, ~iji je premijer bio potpredsednik DSS-a D. Mar{i}anin, a koja je imala 11 ministarskih resora i jedan odbor za KiM. Ministar policije "u senci" bio je D. Jo~i}, pravde i lokalne samouprave D. Budi{in, ekonomije i finansija D. Cvjeti~anin itd. Ovakav postupak DSS-a je ocenjen kao njegovo svrstavanje u opoziciju, a premijer Srbije Z. \in|i} je izjavio da u ekspertskom delu "vlade u senci" DSS-a "ne vidi nikoga ko je bolji od eksperata koji su sada u Vladi Srbije" (www.B92.net, 8. 6. 2002). 187


ve}ina, najpre socijalista, zatim socijalista, julovaca i radikala, kasnije DOS-a i, najzad koalicije DSS - G17 plus - NS - SPO, hvalila pove}anom "efikasno{}u" rada. Podno{enje ogromnog broja amandmana na vladine predloge zakona u cilju otezanja rasprave u nedogled, re{avano je naj~e{}e "elasti~nim" tuma~enjem poslovnika od strane parlamentarne ve}ine292) itd. Me|utim, naj~e{}e se i nije se radilo o opstrukciji rada parlamenta u smislu prakse zapadnog parlamentarizma, ve} o izazivanju incidenata na sednicima nepo{tovanjem poslovni~ke procedure od strane poslanika, uglavnom kao odgovor na nepo{tovanje poslovni~ke procedure od strane predsednika, da bi se na incident jednog nadovezivali incidenti drugih poslanika. Od opstrukcija rada parlamenta SRS je napravila ~itavu strategiju vlastite promocije i diskreditovanja parlamentarne ve}ine onda kada u njoj nije u~estvovala, a posebno posle 2000. Time je, me|utim, doprinosila i kompromitovanju same institucije parlamenta (Videti Prilog br. 22 - Neki primeri opstrukcije rada parlamenta kao na~in promocije stranaka). Propaganda akcijom Ova prastara tehnika propagande zasniva se na persuazivnosti doga|aja kao takvog i ima razli~ite vidove, ve} prema prirodi poruka koje se plasiraju i na~ina na koji se plasiraju. Nezadovoljna rezultatom izbora i predstavljanjem u parlamentu, kao i medijskom marginalizacijom, opozicija koristi posebno vanparlamentarne akcije (neta~no nazivane "vaninstitucionalnim sredstvima") u cilju borbe protiv reìma, sa ~ime njena propaganda dobija vid propagande akcijom. Re~ je o organizovanom i kontrolisanom odvijanju ili o iniciranju, podsticanju i sl. "spontanih" doga|anja koja po o{trini konfrontacije sa reìmom i masovnosti, spektakularnosti, a ponekada i bizarnosti, predstavljaju sami po sebi zna~ajne politi~ke doga|aje, a time i nezaobilazne ili atraktivne sadràje medijskog izve{tavanja. To mogu da budu protestni mitinzi, demonstracije, razne vrste pojedina~nih i grupnih provokacija i incidenata, nasilna zauzimanja institucija, ve} pomenute opstrukcije rada parlamenta, ali i drugih institucija, onemogu}avanje politi~kog delovanja oponenata, primena nasilja prema politi~kim neistomi{ljenicima, "~i{}enja" gradova od "marginalaca" koja preduzimaju pojedine ekstremne omladinske organizacije, ratni okr{aji i podvizi i sl. 292)

U toku pripreme zasedanja Skup{tine Srbije od 30. 6. 1997. na kome treba da se usvoji Zakon o lokalnoj samoupravi DS je podnela 1.500 amandmana sa namerom da izvr{i opstrukciju dono{enja zakona. Vlada Srbije je, me|utim, "u paketu" odbijala oko 345 amandmana, i tom prilikom je prihvatila, na primer, amandman U. [uvakovi}a (SPS) kojim se penzioneri osloba|aju pla}anja samodoprinosa, iako je isti amandman Z. Vaci}a (DS) odbila. B. Ivkovi} (SPS), ministar za gra|evinarstvo u Vladi Srbije, izjavio je tada: "Ljudi koji podnose amandmane nemilice tro{e pare poreskih obveznika. Ogromne koli~ine hartije tro{e se samo da bi, u su{tini, napravili jednu vrstu destrukcije" (Dnevni telegraf, 2. 7. 1997). Dve nedelje kasnije, na vanrednom zasedanju Skup{tine Srbije (18. 7. 1997) 1.897 amandmana DS-a i oko 600 amandmana SPO-a na Predlog izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, koji ima samo ~etiri ~lana, grupisano je u ~etiti grupe, razmatrano po grupama i odbijeno, iako su amandmani morali biti raspravljani pojedina~no. Posle pisma DS-a u kome se upozorava na kr{enje Poslovnika, predsednik Srbije S. Milo{evi} odbija da potpi{e Ukaz o progla{enju Zakona i vra}a ga Skup{tini Srbije "da se razjasne tvrdnje DS". U odgovoru Milo{evi}u predsednik Skup{tine D. Tomi} (SPS) kaè da je Skup{tina "koriste}i pravo da menja i tuma~i Poslovnik, prilagodila na~in rada i odlu~ivanja velikom broju amandmana" (Dnevni telegraf, 22. 7. 1997), nakon ~ega Milo{evi} potpisuje Ukaz.

188


Isuvi{e su bili zna~ajni najavljivani ciljevi niza ovakvih akcija opozicije u Srbiji, isuvi{e je bilo mnogo u~esnika i svedoka tih zbivanja da bi ih dràvni mediji, i pored svog ignorisanja opozicije, pre}utali. Propaganda akcijom je obezbedila opoziciji izuzetan, mada uglavnom negativan, publicitet i zbog toga {to su se njene akcije stapale sa brojnim akcijama nestrana~kih organizacija, udruènja i grupa, sa u osnovi identi~nim ciljevima. Osim neposrednih efekata samog zbivanja na u~esnike i efekata posredstvom publiciteta u medijima, "organizovano doga|anje" koje ra~una sa masovnim okupljanjima je izuzetna prilika i za propagandu posredstvom interpersonalne komunikacije (zna~ajna tema razgovora u primarnim grupama, nagovaranja prijatelja i poznanika da uzmu u~e{}a u takvim akcijama, prepri~avanje utisaka u~esnika i svedoka itd). Protestni mitinzi i demonstracije su predstavljali veoma ~esto kori{}eno sredstvo propagande akcijom, a po~etkom devedesetih godina XX veka i najefikasnije sredstvo propagande opozicije, mada su i kasnije gra|ani iskazivali spremnost da u~estvuju u ovakvim oblicima politi~kog angaòvanja293). Prvi masovni miting 11 opozicionih partija odràn 3. 7. 1990. godine na Trgu Republike u centru Beograda i prisustvovalo mu je oko 30.000 ljudi. Zahtev opozicije bio je raspisivanje vi{estrana~kih izbora za Ustavotvornu skup{tinu, na ~emu }e opozicija i kasnije insistirati. Miting je predstavljao snaàn vanparlamentarni pritisak (opozicija tada jo{ nije imala nikakve mogu}nosti parlamentarnog delovanja) na vlast da raspi{e vi{estrana~ke izbore. Dve nedelje kasnije pet opozicionih partija protestovalo je pred zgradom TV Beograd traè}i slobodu {tampe, a policija intervencijom rasteruje demonstrante. Ina~e, i ovaj zahtev }e opozicija i kasnije stalno postavljati. Kada je ve} doneta odluka o odràvanju prvih vi{estrana~kih izbora (iako ne za Ustavotvornu skup{tinu), 12. 9. 1990. godine 6 opozicionih partija okupilo na protestnom mitingu nekoliko desetina hiljada pristalica i uputilo pismo predsedniku Srbije u kome traì organizovanje "okruglog stola" vlasti i opozicije na kome bi se dogovorila izborna pravila, tromese~nu izbornu kampanju, formiranje vi{estrana~kih izbornih komisija, "otvaranje" medija za aktivnost opozicionih partija itd. Nezadovoljna rezultatima prvih vi{estrana~kih izbora Ujedinjena opozicija Srbije organizuje 9. 3. 1991. novi masovni miting na kome se traì smena petorice rukovodilaca TV Beograd, da se jedan kanal prepusti opoziciji i da se obezbede direktni TV prenosi zasedanja Skup{tine Srbije. O{tar sukob policije i demonstranata sa dve `rtve i preko 70 povre|enih, izlazak tenkova na ulice, upad policije u prostorije i prekidanje programa TV Studio B i Radija 92, hap{enje pojedinih opozicionih lidera i mnogih demonstranata i drugo, izazvali su sutradan protest studenata BU, a zahtevi ~etvorodnevne studentske "pli{ane revolucije" na Terazijama su bili: pu{tanje svih uhap{enih, utvr|ivanje odgovornosti za krvave doga|aje od 9. marta, ostavka ministra unutra{njih poslova R. Bogdanovi}a i rukovodilaca TV Beograd, spre~avanje uvo|enja vanrednog stanja, novi izbori... Protest je okon~an dramati~nom sednicom Skup{tine Srbije i ispunjenjem gotovo svih studentskih zahteva. Dramati~nost trenutka i èstinu konfrontacije poja~ao je i, u vreme studentskih demonstracija, od strane SPS-a organizovan kontramiting na U{}u (11. 3. 1991) pod nazivom "Za odbranu Republike, za ustavnost, slobodu i demokratiju", na kome se okupilo 300-400.000 ljudi u znak podr{ke srpskom rukovodstvu i osude opozicije. Opozicija ponovo izlazi na miting 293)

Spremnost na u~e{}e u protestnim mitinzima i demonstracijama velikim delom je situaciono uslovljena stanjem u dru{tvu. Marta 2000. godine ne{to manje od polovine gra|ana iskazivalo je spremnost da uzme u~e{}a na mitinzima i u demonstracijama, a ~etvrtina ve} je bila u~esnik ovakvih oblika politi~ke borbe. 189


13. 3. 1991, a uzvra}a im kontramitingom niz proreìmskih partija 16. 3. 1991. godine. Dan pobede nad fa{izmom (9. 5. 1991) opozicija koristi za organizovanje antiratnog mitinga, kome prisustvuju lideri svih parlamentarnih stranaka i predstavnici SAO Krajine i Srpskog nacionalnog ve}a za Baranju, Slavoniju i Zapadni Srem. Mitinga{i traè razoruàvanje paravojnih formacija u Hrvatskoj, zakazivanje vanredne sednice Predsedni{tva SFRJ i Savezne skup{tine na kojima bi bili podneti izve{taji o tajnim pregovorima, pozivanje delegacije UN u Hrvatsku, ali i izbori za Ustavotvornu skup{tinu SFRJ, obustavljanje "medijskog rata" itd. Na novom mitingu mesec dana kasnije (9. 6. 1991), pod nazivom "Protiv petokrake", opozicija ponovo iznosi svoje zahteve. Godi{njicu martovskih demonstracija (9. 3. 1992.) opozicija obeleàva u Beogradu "Mitingom istine i demokratije" na platou ispred crkve Sv. Save, kada su izneti zahtevi za ostavkom predsednika Srbije i Vlade, za novim izborima za Ustavotvornu skup{tinu itd. "Miting za mir u Bosni" (30. 6. 1992), koji organizuje Centar za antiratnu akciju, a kome su se pridruìle mnoge opozicione partije, bio je prilika je za oko 50.000 ljudi da protestuje protiv "ratne politike" vlasti, ali i da se izvr{i promocija slede}eg masovnog mitinga opozicije - Vidovdanskog sabora. Ako su demonstracije od 9. 3. 1991. predstavljale kulminaciju vanparlamentarnog delovanja opozicije po o{trini sukoba sa reìmom, Vidovdanski sabor, organizovan od strane DEPOS-a od 28. 6. do 5. 7. 1992. pred Skup{tinom SRJ, predstavljao je kulminaciju po masovnosti. Procenjivano je da je u ve~ernjim satima saboru prisustvovalo 300-400.000 ljudi. Iako nijedan od zahteva Vidovdanskog sabora nije usvojen, pritisak na reìm je bio snaàn, pa }e novoizabrani predsednik SRJ, D. ]osi}, u inauguracionom govoru obe}ati izbore na svim nivoima, demokratizaciju i sl. Pored opozicije i vladaju}a i druge proreìmske partije pribegavaju organizovanju masovnih protestnih mitinga u cilju diskreditovanja politi~kih protivnika294), {to prati i iskazivanje sna`ne podr{ke reìmu. Pri tome, dràvno-partijsko rukovodstvo SPS-a ne}e ni poku{ati da se ogradi od najava pojedinih njegovih ~lanova da }e se posegnuti za vaninstitucionalnim sredstvima295), ~ak ni od poziva na fizi~ki obra~un sa opozicijom. [to je jo{ gore, reìm se ne}e libiti ni otvorenog kr{enja Ustava i zakona, kao i raznih nelegalnih demonstracija snage. I mada su neposredni propagandni efekti raznih vidova demonstracija snage reìma u principu negativni, na duì rok oni postiù svoju svrhu: {iri su uverenje u snagu reìma i njegovu odlu~nost da se brani po svaku cenu, ekstremizuje se deo opozicije u uverenju da na nasilje treba odgovoriti nasiljem, {iri se defetizam me|u pristalicama opozicije, odnosno uverenje da se izlaskom na izbore i drugim parlamentarnim sredstvima ne moè obezbediti alternacija na vlasti, ali i uverenje da se reìm ne moè oboriti ~ak ni nasiljem zbog snage represivnog aparata kojim raspolaè itd. Pored opozicionih i proreìmskih partija, i razna udruènja i grupe gra|ana su organizovala niz protestnih akcija, me|u kojima posebno se isti~u inventivno osmi{ljen i medijski veoma atraktivan studentski protest juna 1992. godine. Osim ozbiljnosti zahteva i

294)

295)

Pored kontramitinga SPS-a na U{}u (11. 3. 1991), organizovano je od strane SRS-a a uz podr{ku SPS-a, na primer, protestno okupljanje grupe gra|ana protiv politike predsednika Savezne vlade, M. Pani}a, za vreme njegove posete Pri{tini i pregovora sa predstavnicima albanskih partija (29. 10. 1992) itd. Tako }e predsednik Vlade Srbije, spore}i se sa Saveznom vladom, izjaviti: "U~ini}emo sve, bez obzira na institucionalna re{enja, da spre~imo negativne posledice politike Savezne vlade" (Politika, 15. 10. 1992).

190


upornosti studenata, on je doneo bogatstvo oblika i obilje smisla296) koji su plenili pa`nju, i pored poku{aja pojedinih medija da ih diskredituju. U propagandu akcijom spada i duhovita socijalna protestna akcija roditelja u organizaciji Radija B-92, pod nazivom "Poklonite dete ocu nacije"297) itd. Publicitet koji dobijaju akcije opozicije nije samo sve ve}i, nego i sve segmentisaniji u pogledu ocena. Najè{}e demonstracije, one od 9. 3. 1991, propra}ene su izuzetno negativnim publicitetom najve}eg broja medijima, jo{ uvek pod kontrolom reìma, dok su pojedini mediji koji su poku{avali celovito da informi{u bili onemogu}avani298). Kasni-

296)

Studentski protest '92 zapo~inje 10. 6. 1992, zborom nekoliko hiljada studenata ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, gde su formulisani studentski zahtevi (raspu{tanje Skup{tine i Vlade Srbije, ostavka predsednika Srbije, formiranje Vlade nacionalnog spasa i raspisivanje izbora za Ustavotvornu skup{tinu). Pet dana kasnije, vi{e hiljada studenata okupljenih ispred Rektorata zahteva podr{ku od Nastavno-nau~nog ve}a i progla{enje generalnog {trajka na Univerzitetu. Nastvano-nau~no ve}e odbija da proglasi generalni {trajk, ali slede}eg dana ve}ina fakulteta u Beogradu prestaje sa radom i na njima se formiraju odbori za organizaciju studentskog protesta. U me|uvremenu, stiè podr{ka studentima od ve}ine profesora, akademika SANU, SPC, raznih udruènja, prestolonaslednika A. Kara|or|evi}a i dr. Kako studentski protest uzima maha, 17. 6. 1992, predsednik Srbije prima delegaciju Univerziteta, na ~elu sa rektorom. Nezadovoljno ishodom razgovora, Nau~no-nastavno ve}e narednog dana u celini podràva zahteve studenata i odlaè junske ispite. Delegaciju Univerziteta prima i predsednik SRJ, a protestima se pridruùju i studenti iz Ni{a i Novog Sada. U nizu skupova, tribina i sl, u vreme studentskih protesta izdvajaju se: komemoracija `rtvama rata u Studentskom parku sa stotinama sve}a (25. 6. 1992); Svestudentski sabor ispred Rektorata i poseta prestolonaslednika A. Kara|or|evi}a (27. 6. 1992); protestni mar{ "[etnja zatvorenika" od Rektorata do Skup{tine i Predsedni{tva Srbije i ostavljanje plakata na njihovim vratima sa zahtevima studenata (30. 6. 1992); ispisivanje protestnih poruka po kolovozima i trotoarima ulica oko Studentskog parka (1. 7. 1992); protestna akcija "U~enje na ulici", zaposedanjem kolovoza ispred zgrade Rektorata (2. 7. 1992); protestni "Mar{ mira" prema Tolstojevoj ulici na Dedinju, u kojoj ìvi predsednik Srbije, koja biva onemogu}ena od strane policije, pa u ve~ernjim satima studenti blokiraju neke va`ne saobra}ajnice u Beogradu; protestni mar{ "Putevima pro{losti" sa mimohodom u komemorativnoj ti{ini pored zgrade RTS, poku{ajem obilaska "Ku}e cve}a" u kojoj po~iva "duhovni otac srpskog predsednika", ponovnim poku{ajem obilaska Dedinja i "higijenskom akcijom" zasipanja Skup{tine Srbije deterdèntom, sapunima, vazelinom i drugim sredstvima "za pranje ruku", a onda i rekonstrukcijom doga|aja iz Tolstojeve ulice pred zgradom Rektorata (7. 7. 1992); "Slobodanijada" na Filozofskom fakultetu, sa top-listom muzi~kih hitova ("Sanjao sam no}as da te nema", "Niko, niko kao Sloba") i "Milo{evi} FEST-om" (sa filmovima "Svi predsednikovi ljudi", "Svi protiv jednog i jedan za sebe"); "Pidàmijada" na PMF, no{enje pogrebnog kov~ega i "sahrana" Univerziteta pred Skup{tinom Srbije povodom predloga Zakona o Univerzitetu kojim se ukida njegova autonomija itd. 297) Dvonedeljna akcija Radija B-92 imala je za epilog protestno okupljanje roditelja i 180 beba pred Predsedni{tvom Republike Srbije i poku{ajem predaje beba "ocu nacije". Deca je trebalo da budu predata predsedniku zato {to im njegova plata omogu}ava svakodnevnu ishranu i redovno menjanje pelena, zato {to bi bebe u njegovoj ku}i bile bezbedne, dobro ~uvane i na ~istom vazduhu, zato {to bi bebe unele u predsednikov ìvot radost, veselje i neprestanu vedrinu, zato {to jedino on moè bebama da omogu}i budu}nost "bez neizvesnosti" (aluzija na izborni slogan SPS-a), zato {to u predsednikovoj ku}i bebe "niko ne}e smeti da bije" (aluzija na govor S. Milo{evi}a na Kosovu 1986) itd. Kako se akcija zavr{ila pla~om beba, konstatovano je da "ni bebe ne}e kod predsednika". 298) Upad policije u prostorije i prekid programa NTV Studio B i Omladinskog radija 202, navodno "zbog uznemiravanja javnosti i pozivanja na protivustavnu promenu sistema", onemogu}avanje distribucije vanrednog broja Borbe itd. 191


je akcije opozicije prati, me|utim, sve razu|enije vrednovanje - od ekstati~nog veli~anja u opozicionoj strana~koj {tampi, preko celovitog i uravnoteènog izve{tavanja sve ve}eg broja nedràvnih medija, do otvorene harange sve manjeg broja, ali jo{ uvek najzna~ajnijih medija pod kontrolom reìma, pre svega RTS. Sve ve}i publicitet opozicije u medijima po~etkom devedesetih godina XX veka, dakle, nije samo posledica "demokratizacije" medija pod sna`nim pritiskom opozicije i {ire javnosti. Publicitet je jo{ vi{e posledica nove strategije politi~ko-propagandnog delovanja opozicije, odnosno politi~kog zna~aja i masovnosti vanparlamentarnih akcija koje je preduzimala opozicija i njihovog stapanja sa akcijama brojnih nestrana~kih organizacija. I kasnije godine done}e brojne ovakve primere propagande akcijom, na primer demonstracije SPO-a organizovane 1. 6. 1993, posle incidenta u Saveznoj skup{tini kada je poslanik B. Vaki} (SRS) udario poslanika M. Markovi}a (SPO), u kojima je poginuo jedan policajac, a vi{e policajaca i gra|ana povre|eno, posle kojih je bra~ni par Dra{kovi} uhap{en. Ili, masovne i dugotrajne gra|anske proteste krajem 1996. i po~etkom 1997. godine zbog prekrajanja izbornih rezultata299), na koje je reìm ~esto ponovo odgovarao kontramitinzima300). Krajem devedesetih godina XX veka inventivno{}u istica}e se razli~ite akcije antireìmskog studentskog pokreta Otpor (Videti Prilog br. 23 - Neki primeri propagande akcijom Otpora), mada one spektakularno{}u, a posebno masovno{}u ne}e mo}i da se porede sa akcijama opozicije i studenata s po~etka devedesetih godina. Ove akcije Otpora bile su pra}ene intenzivnim plakatiranjem i masovnom distribucijom letaka, kao i sve ve}im publicitetom. Njihovi najva`niji efekti su bili u tome {to su isprovocirali reìm da krene u otvorenu i masovnu primenu sile protiv mladih koji su svuda oko nas ("iz kom{iluka"), ~ime su nepovratno raskrinkali svoju nasilni~ku prirodu, a time i doprineli {irenju uverenja u svrsishodnost gra|anske neposlu{nosti u borbi protiv

299)

Posle poni{tavanja rezultata II kruga lokalnih izbora koalicija "Zajedno" po~inje od kraja novembra 1996. godine da organizuje svakodnevna protestna okupljanja gra|ana. U Beogradu je u~estvovalo od 70.000 do 250.000 ljudi, a gradska skup{tina, RTS i Politika ga|ane su jajima i kamenjem. Paralelno sa protestima koalicije "Zajedno" zapo~eli su i studentski protesti. Komisija OEBS-a na ~elu sa F. Gonzalesom u izve{taju konstatovala je brojne nepravilnosti i predloìla S. Milo{evi}u da prizna pobedu opozicije u 14 gradova Srbije i u Beogradu. Kako je predsednik Srbije oklevao, a sporni zapisnici sa bira~kih mesta su se selili od izbornih komisija do sudova i nazad, protesti su eskalirali i poprimili vid masovnog gra|anskog bunta. Milicija je u vi{e navrata brutalno intervenisala. Strasti su se donekle smirile posle 4. 2. 1997. kada je S. Milo{evi} uputio predsedniku Vlade Srbije M. Marjanovi}u pismo u kome je predloìo dono{enje lex specialis-a kojim bi se priznala pobeda opozicije u 14 gradova Srbije i u Beogradu. Zakon je usvojen 11. 2. 1997. bez prisustva poslanika opozicije, osim poslanika SRS-a. Koalicija "Zajedno" nastavila je, me|utim, proteste sve dok izborne komisije, odnosno Ministarstvo pravde nisu konstatovali njenu pobedu u spornim gradovima. Protesti su u Beogradu zavr{eni 15. 2. 1997, ali su nastavljeni u pojedinim mestima u unutra{njosti i posle toga, a u me|uvremenu upu}eni su novi zahtevi vlasti: demokratizacija medija, ka`njavanje odgovornih za batinanje demonstranata itd, a rok je postavljen do 9. 3. 1997, dana kada je bilo planirano obeleàvanje {estogodi{njice prvih masovnih i krvavih demonstracija opozicije u Beogradu. 300) SPS i proreìmske partije organizuju u Beogradu 24. 12. 1996. kontramiting na istom mestu i u isto vreme kada i koalicija "Zajedno" i studenti, pa dolazi do me|usobnih fizi~kih obra~una; jedan u~esnik protesta je podlegao povredama zadobijenim prilikom batinanja, a drugi je te{ko povre|en od strane jednog pristalice SPS-a, koji mu je pucao u glavu. Na kontramitingu SPS-a organizovanom u Prokuplju 8. 7. 1999. u vreme mitinga SZP, desilo se nekoliko incidenata, a jedan lokalni funkcioner pucao je iznad glava pristalica SZP, itd. 192


reìma. U ovakav vid propagande akcijom spadaju i brojna vi{ednevna okupljanja gra|ana tokom prve polovine 1999. u Beogradu i drugim gradovima, organizovana od strane reìma u znak protesta zbog bombardovanja NATO-a, iskazivanja patriotizma i spremnosti za odbranu zemlje, ispunjena vatrenim govorima, ali i pesmom i igrom, a posebno akcije odbrane mostova "ljudskim {titom". Druga polovina 1999. godine donosi nastavljanje serije mitinga SZP-a na kojima se traì ostavka Milo{evi}a, formiranje prelazne vlade i raspisivanje vanrednih izbora, ali i nekoliko mitinga SPO-a301), kojima ova stranka poku{ava da povrati izgubljenu inicijativu me|u opozicionim strankama. Ovi mitinzi su sve manje pose}eni, {to je posledica o~ite neefikasnosti ovakvih oblika politi~ke borbe koje je opozicija dugo praktikovala izraàvaju}i stavove ve}ine gra|ana302), ali reìm u potpunosti ignorisao303). Pretposlednji protestni miting u vreme vlasti S. Milo{evi}a opozicija je odràla 15. 5. 2000. na beogradskom Trgu Republike pod nazivom "Stop teroru - za demokratske izbore" na kojem su lideri najve}ih opozicionih partija ponovo zatraìli raspisivanje prevremenih izbora i prestanak nasilja nad protivnicima vlasti. Na miting je do{lo nekoliko desetina hiljada ljudi, ali se jedan broj demonstranata razi{ao posle govora nekoliko opozicionih lidera. Poslednji protestni miting opozicije odràn je na Preobraènje, 19. 8. 1999. u Beogradu, na kome su se videle parole "Slobo, odlazi, dosta nam je svega - Srbi sa Kosova", "@elimo da ìvimo bolje", "Slobo, kaì narodu istinu u o~i", "Daj ostavku za promene", "Crna Gora i Srbija jedna familija..." (Glas javnosti, 20. 8. 1999). I posle dolaska DOS-a na vlast, opozicione partije organizuju protestne mitinge protiv nove vlasti, ali manje u~estale i manje masovne. Socijalisti su organizovali nekoliko protestnih okupljanja posle hap{enja i isporu~ivanja Milo{evi}a Ha{kom tribunalu, protiv vlasti DOS-a i Ha{kog tribunala, uz u~e{}e SRS-a i drugih biv{ih proreìmskih partija i udruènja gra|ana. Posle podizanja optu`nice Ha{kog suda protiv V. [e{elja, a poseb-

301)

Prvi miting SPO-a kojim je ova stranka po~ela ovu seriju protesta odràn je 17. 7. 1999. u Kragujevcu. Na mitingu, V. Dra{kovi} je govorio da je za promene, ali da Milo{evi}u treba pruìti jo{ jednu {ansu i dopustiti mu da bude na ~elu prelazne vlade, a zatim je izneo "narodni program obnove" i pozvao stranke i gra|ane da se pridruè programu. Sledio je protestni miting SPO-a odràn je 24. 7. 1999. u Ni{u, itd. 302) Marta 2000. dve tre}ine gra|ana bilo je za odràvanje vanrednih izbora (prema 19% protiv), a za ostavku Milo{evi}a vi{e od polovine (prema 24% koji su bili protiv), dok su zahtevi o uslovima izbora nailazili na apsolutnove}insku podr{ku (omogu}avanje glasanja dràvljanima koji ìve van Srbije - 67%, potpuna kontrola izbora od strane opozicije - 65%, dostupnost dràvnih medija opoziciji - 62%) ili relativno ve}insku podr{ku (ukidanje Zakona o informisanju - 47%, prisustvo stranih posmatra~a i zakonsko regulisanje pitanja finansiranja stranaka - 38%). 303) ^lanice SZP-a uporno su se dràle protestnih mitinga kao sredstva politi~ke borbe. âk 14. 9. 1999. DS je organizovala u Beogradu "referendum" na kome su se gra|ani izja{njavali da li su za proteste do odlaska sa vlasti S. Milo{evi}a. GO DS-a u Beogradu saop{tio je 19. 9. 1999. da se u referendumu u ta ~etiri dana za svakodnevne proteste do odlaska Milo{evi}a sa vlasti izjasnilo 111.500 gra|ana Beograda dok ih je 500 bilo protiv, a dan kasnije saop{teno je da se oko 125.000 Beogra|ana izjasnilo za odlazak Milo{evi}a sa vlasti (www.demokratska.org.yu, 20. 9. 1999). Me|utim, prema rezultatima istraìvanja CPIJM IDN, po~etkom 2000. godine vi{e od polovine gra|ana je smatralo da su protestni mitinzi SZP-a bili neuspe{ni, dok je ~etvrtina smatrala da su bili i uspe{ni i neuspe{ni, a svega 5% doìvljavalo ih je kao uspe{ne. Ne{to su bile povoljnije ocene samih pristalica SZP-a (30% neuspe{ni prema 16% uspe{ni), {to bi se moglo objasniti racionalizacijom sopstvenih politi~kih uverenja i anga`mana. 193


no posle njegovog odlaska u Hag, i radikali su ~esto posezali za protestnim okupljanjima u znak osude politike me|unarodne zajednice, Ha{kog tribunala i "doma}ih izdajnika", odnosno u znak podr{ke [e{elju, pri ~emu su, pored trgova, proteste organizovali i pred ambasadama zapadnih zemalja. Lider SPO-a, V. Dra{kovi}, po~etkom 2003. godine poziva gra|ane na demonstracije protiv vladaju}eg "ostatka DOS-a", proziva DSS, tada najja~u opozicionu stranku, i njenog lidera, V. Ko{tunicu304), da stane na ~elo demonstracija, ali njegovi pozivi nisu urodili plodom. U oblike propagande akcijom mogu biti uvr{}eni i blokade puteva305), {trajkovi sa politi~kom pozadinom, opstrukcije rada pojedinih javnih slu`bi, sabotaè (Videti Prilog br. 24 - Nekoliko primera {trajkova i sabotaà sa politi~kom pozadinom kao oblika propagande akcijom), ~ak i pobune u zatvorima306), kojima se izazivalo i iskazivalo nezadovoljstvo aktuelnim vlastima. Ono {to objektivno izaziva zaziranje od vanparlamentarnih oblika politi~ke borbe, posebno od masovnih mitinga i demonstracija, jeste ~injenica da se u demokratskim dru{tvima one koriste kao oblik pritiska na vladu da bi se iznudili konkretni ustupci, dok su u reìji ekstremnog dela srpske opozicije oni kori{}eni kao poku{aji da se obori vladaju}a partija "na ulici", da se sru{i reìm, ~ak i po cenu fizi~kog obra~una i uni{tavanja materijalnih dobara. Stalno najavljivano "demokratsko ru{enje reìma", pra}eno verbalnim odbijanjem primene nasilnih sredstava, nije delovalo mnogo ubedljivo iz vi{e razloga. Jedan je taj {to je reìm stalno ignorisao opozicione zahteve, pa su se ovakvi oblici borbe pokazivali kao neefikasni. Zatim, u medijima pod kontrolom reìma, na razne na~ine je vr{eno diskreditovanje masovnih mitinga i demonstracija opozicije - od poruga upu}ivanih mirnim, "cve}e - sve}e" demonstracijama, do {irenja straha od "vaninstitucionalnih", "nelegitimnih", "nasilnih" promena, a obostrano isprovocirani, nesre}ni

304)

V. Dra{kovi} je po~etkom 2003. godine uveravao da sve nacionalno-demokratske snage u Srbiji treba da iza|u na demonstracije protiv aktuelnog reìma i traè raspisivanje vanrednih izbora na svim nivoima, a da demonstracije mora da predvodi lider najve}e opozicione stranke V. Ko{tunica. "Ako ne}e na ulicu li~no on, da predvodi takve demonstracije, onda mu SPO ne}e sluìti kao kriti~na masa za izborni uspeh njegove stranke", govorio je Dra{kovi} (www.B92.net, 6. 3. 2003). Identi~an stav V. Dra{kovi} je izneo i dva meseca kasnije, dodaju}i da aktuelna vlast "moè biti naterana na izbore samo na ulici" (www.B92.net, 5. 5. 2003). 305) Brojni su protesti poljoprivrednika nezadovoljnih otkupnim cenama poljoprivrednih proizvoda, radnika preduze}a u procesu privatizacije ili u ste~aju i sl, koji su bili organizovani vidu blokada saobra}ajnica, a u cilju poja~avanja pritiska na vlasti da iza|u u susret zahtevima nezadovoljnika. Pri tome, veoma ~esto iza ovakvih akcija stajale su politi~ke stranke. Jedan takav primer predstavlja protest raseljenih lica sa Kosova 4. 6. 2002, koje su predvodili aktivisti SPO-a. Bio je blokiran magistralni put Ni{ - Sofija na ulazu u Si}eva~ku klisuru, a u~esnici protesta, nominalno u organizaciji ni{kog Udruènja za za{titu interesa i povratak Srba na Kosovo "Velika Srbija", traìli su pobolj{anje uslova ìvota u kolektivnim izbegli~kim centrima, povratak u pokrajinu i smenjivanje predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, N. ôvi}a (DA - Politika, 5. 6. 2002). 306) Prilikom pobune u zatvorima Srbije, po~etkom novembra 2000, novoizabrani savezni ministar unutra{njih poslova, Z. @ivkovi}, izjavio je da je "neko spolja" otvorio vrata zatvorskih paviljona kako bi izazvao haos, da "ljudi koji su se spremali da 5. oktobra bace suzavac na gra|ane i upotrebe oru`je sada poku{avaju da naprave pobunu koja bi se pro{irila na vojsku i policiju. Treba da se vidi kako je pobuna po~ela, da li je to bilo spontano ili kao plod ne~ije bolesne ma{te. Zbog bolesne ma{te neko bi mogao da ode u zatvor" (TV Politika, 9. 11. 2000). 194


doga|aji u martovskim demonstracijama opozicije 1991, ve{to su kori{}eni u propagandi reìma307). Dalje, nagla{ena "ratni~ka" retorika pojedinih opozicionih strana~kih lidera, otvoreni pozivi na gra|ansku neposlu{nost, pa ~ak i pobunu (Videti Prilog br. 25 - Pozivi na gra|ansku neposlu{nost i pobunu u govorima strana~kih lidera), stvarali su zaziranje od prikrivenih namera pojedinih vo|a opozicije. Najzad, {irenje straha od fizi~kih obra~una i incidenata od strane reìma, prenagla{avanje "spoljne opasnosti" kako bi se osudila opozicija kao razbija~ jedinstva Srbije i podriva~ odbrambene mo}i308) i sl, pratili su svaki masovni protest i demonstracije opozicije u vreme Milo{evi}a, pa su zaziranja od ovakvih oblika borbe ostala i posle smene njegovog reìma, onda kada su biv{e vladaju}e postale opozicione partije. Oblici propagande akcijom ne iscrpljuju se samo u vidovima vanparlamentarnog delovanja. Kada se institucionalna sredstva ~ine nedovoljnim za obezbe|ivanje izbornog uspeha i odrànja nelegitimnog reìma, onda se partija na vlasti i njen reìm ne libe kori{}enja otvorenih pretnji nasiljem309) i upotrebe nasilja protiv politi~kih konkurenata, a njegovi efekti su brojni. Politi~ki protivnik se izlaè nasilju u cilju onemogu}avanja delovanja, zastra{ivanja, pa ~ak i fizi~ke likvidacije. Pri tome, u politi~kom ìvotu Srbije nije se radilo samo o fizi~kom razra~unavanju pristalica razli~itih politi~kih opcija, ve} i o kori{}enju ~itavog dràvnog represivnog aparata od strane reìma u obra~unu sa opozi307)

Predsednik Srbije S. Milo{evi} na RTS-u ocenjuje u~esnike demonstracija kao "snage haosa i bezumlja"; Vlada Srbije tvrdi da demonstracije predstavljaju "otvoren pohod na ustavni poredak", pri ~emu predsednik Vlade na konferenciji za novinare (10. 3. 1991) tvrdi jo{ i da je ume{an "strani faktor"; gradska skup{tina optuùje opoziciju "za poku{aj ru{enja Ustavom utvr|enog poretka"; op{tinski odbor SPS-a u Leskovcu ocenjuje da "SPO poziva na bratoubila{tvo"; lider proreìmskog Narodnog fronta Jugoslavije, Z. î~ak, tvrdi da "9. mart finansiraju stranci"; udruènje Srba sa Kosova Boùr u saop{tenju kaè: "SPO èli isto {to i usta{e i albanski separatisti". "Ru{ila~ki pohod", "Vandalizam demonstranata", "Pokret za haos", "SPO nudi krv, no` i osvetu" i sl, samo su neki od naslova u Politici kojima su propra}ene martovske demonstracije. 308) Reìm na sve na~ine poku{ava da zapla{i gra|ane mitinzima opozicije. Tako, na dramati~nom zasedanju Skup{tine Srbije u vreme studentskih demonstracija (11. 3. 1991), prilikom rasprave o posledicama demonstracija, predsednik Vlade Srbije, D. Zelenovi}, izjavljuje: "Jedva smo uspeli da spre~imo upad hrvatskih redarstvenika u Knin, Glinu, Stolac...", {to }e izazvati burne patriotske reakcije, ali kasnije ne}e biti potvr|eno kao ta~no. Pred martovski miting 1992, MUP Srbije izdaje saop{tenje u kome isti~e da nije u stanju da garantuje bezbednost gra|ana i tvrdi: "Ministarstvo raspolaè pouzdanim saznanjima o nameri hrvatskih vlasti da u toku demonstracija u Beogradu ubace teroristi~ke grupe na teritoriju Srbije sa ciljem izvo|enja diverzantskih akcija, podsticanja nereda i haosa. Pored usta{kih terorista najavljuje se i ubacivanje drugih ekstremista i grupa, kao i lica obu~enih u uniforme milicije i JNA me|u demonstrante". Me|utim, i pojedine opozicione partije svojim saop{tenjima i izjavama lidera ukazuju na velike rizike po sigurnost gra|ana okupljenih na mitinge u situaciji kada veliki broj gra|ana u Srbiji raspolaè oru`jem, pa lider DS-a, D. Mi}unovi}, na tribini Op{tinskog odbora DS-a u Novom Sadu tvrdi da je "sigurno da bi na skupu od 50.000 ljudi ~ak 40.000 bilo naoruàno" i zaklju~uje: "Zna se kakav bi to 'dijalog' bio", {to reìmska {tampa zdu{no koristi (Politika, 10. 12. 1991). 309) Striktno uzev, pretnje nasiljem ne spadaju u tehniku propagande akcijom, ve} u tehniku propagande obe}anjem i pretnjom (u àrgonu "nagrade i kazne"), dok sama upotreba nasilja spada. Ipak, pretnje nasiljem ne samo da u neku ruku legitimizuju kori{}enje nasilja, ve} ga i opravdavaju i podsti~u, pa predstavljaju predtekst same upotrebe nasilja kao primene tehnike propagande akcijom. 195


cijom. Ovakvi oblici delovanja, atraktivni za medijsko izve{tavanje, ne tangiraju samo neposredne u~esnike takvih doga|aja nego i sve one kojima u~esnici doga|anja ili mediji prenose otvorene i prikrivene poruke, demotivi{u}i ih na politi~ki anga`man, {ire}i defetizam u mogu}nost mirne alternacije na vlasti itd. Arsenal ovih sredstava veoma je bogat i poznat iz nekih drugih sistema vlasti iz ranijih perioda. U na{im uslovima, politi~ki neistomi{ljenici partije na vlasti su se suo~avali sa: te{kim kvalifikacijama ("izdajnici", "kolaboracionisti", "strani pla}enici", "strani {pijuni" i sl) koje su implicirale mogu}nost krivi~nog gonjenja, pa i lin~a; privo|enjima na tzv. informativne razgovore u policiju i ka`njavanjem; provaljivanjima u partijske prostorije i kra|ama spiskova aktivista, ~lanova i simpatizera i partijske dokumentacije; prebijanjima od strane policije ili "neidentifikovanih" pripadnika paravojnih jedinica i partijskih "vojski"; vi{ednevnim blokadama i demoliranjima prostorija opozicionih stranaka od strane pristalica reìma, pri ~emu policija ne interveni{e; zabranama i fizi~kim onemogu}avanjem skupova opozicije; organizovanjem kontramitinga na istom mestu i u isto vreme sa mitinzima opozicije {to nu`no dovodi od incidenata i daje povoda za nemilosrdne intervencije policije; hap{enjima i ka`njavanjima opozicionih lidera, ~ak i poku{ajima ubistva i ubistvima. Od po~etka vi{estrana~ja partija na vlasti koristi pretnje ne samo individualnim, ve} i masovnim nasiljem, pa je ve} 1991. na mitingu pristalica SPS-a na U{}u D. Matkovi}, ministar u Vladi Srbije, pozvao pristalice reìma da rasture studentske demonstracije: "Ukoliko 12.000 studenata ne}e da se razi|e, mi }emo tamo krenuti!" (Borba, 12. 3. 1991) Ne{to kasnije, govore}i o odnosima sa drugim republikama SFRJ, S. Milo{evi} je izrekao predsednicima op{tina Srbije ~uvenu re~enicu: "A ako treba da se tu~emo, bogami da }emo da se tu~emo. A nadam se da ne}e biti toliko ludi da se sa nama tuku. Jer, ako ne umemo da radimo i privre|ujemo, bar }emo znati dobro da se tu~emo" (NIN, 12. 4. 1991). Ova re~enica dobi}e veliki odjek u javnosti i, kasnije, sa uvla~enjem Srbije u rat na prostoru biv{e SFRJ i na Kosovu, bi}e ~esto citirana od strane potpiriva~a nasilja, ali i od strane Milo{evi}evih protivnika. Pored pretnji nasiljem funkcioneri i pristalice SPS-a ne usteù se ni od primene nasilja, {to se ispoljavalo i kao osuje}ivanje skupova i drugih promotivnih aktivnosti politi~kih protivnika i demoliranje strana~kih prostorija. U slu~ajevima demoliranja strana~kih prostorija nasilje biva usmereno prema materijalnim dobrima, a ne ljudima, ali opet ima jasnu zastra{uju}u politi~ku poruku. Reìm je od prvih dana poku{avao na sve na~ine da osujeti skupove opozicije, {to je i{lo sve do izvo|enja tenkova na ulice Beograda 1991. za vreme demonstracija opozicije (9. 3. 1991), koje su po~ele da prerastaju u pobunu. SPS-u se ubrzo pridruìla i u tome bio revnosna SRS, a i pre nje takvu ulogu su igrala pojedina proreìmska udruènja, kao udruènja Srba sa Kosova Boùr ili Ras, koja su jo{ 1990. godine rasturala promotivne skupove opozicije (miting SPO-a u Kosovu Polju). Pristalice [e{eljevog Srpskog ~etni~kog pokreta }e, pak, upasti na promotivni skup SRSS u Domu omladine u Beogradu (septembar 1990) i izazvati incident; kamenicama }e biti razbijani prozori na prostorijama u vreme odràvanja konferencija za novinare opozicionih partija, bi}e obijanje njihove prostorije, aktivisti onemogu}avani da lepe plakate itd. Te godine su pristalice Stranke demokratske akcije (SDA) u Novom Pazaru onemogu}ile skup SPO-a, i samo je intervencijom policije izbegnut teì incident, pri ~emu je interesantno kasnije svedo~enje jednog poslanika SDA da su ti nemiri "bili obi~na predizborna kampanja i da su odgovarali obema stranama", koje su se posle izbora na{le u parlamentu i sara|ivale (Radulovi}, Spaji}, 1991: 59) U vreme gra|anskih protesta 1996/97. deo funkcionera reìma i proreìmskih stranaka otvoreno je pozivao na 196


poja~avanje represije310), da bi posle gubitka lokalne vlasti pristalice reìma po~ele u~estanije da koriste nasilje. Opozicija u manjoj meri koristi nasilje kao oblik politi~ke borbe i propagande akcijom, ali i ona zna da preti nasiljem, pa tako 1992, na optu`be N. ôvi}a, tada{njeg predsednika Skup{tine grada Beograda i funkcionera SPS-a, povodom {trajka u GSB-u, da SPO ponovo priprema 9. mart, V. Dra{kovi} odgovara: "Ako pokradete glasove i na ovim izborima, desi}e se napad na dvor JUL. Ono {to ste traìli, vide}ete. Bi}e to ne 9. marta, nego 29. maja" (aluzija na majski prevrat 1903. kada su ubijeni Aleksandar i Draga Ma{in). Liderka GSS-a V. Pe{i}, pak, preti S. Milo{evi}u i M. Markovi} prave}i na mitingu paralelu izme|u njih i bra~nog para âu{esku u Rumuniji311). Ipak, u pretnjama nasiljem i njegovom kori{}enju sve vreme posebno su se isticali radikali312). I [e{elj je znao u vreme sukoba sa Milo{evi}em da pravi paralele izme|u sudbine

310)

Na zajedni~koj sednici izvr{no-politi~kih organa SPS-a i JUL-a po~etkom 1997, M. Markovi} tvrdi: "Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije marionetska dràva, iako to Zapad uporno èli i na tome radi. U Srbiji se vodi specijalni rat, jer na ulicama su ljudi indoktrinirani da strane pla}enika" i o{tro kritikuje sve mehanizme dràvne za{tite, a posebno SDB koji se "ne bori na pravi na~in protiv specijalnog rata". Predsednik Skup{tine Srbije, D. Tomi}, ocenio je "da sve treba uraditi da se destabilizuje opozicija", jer "opozicija traì na{e glave, pa treba mi njih da preduhitrimo", {to bi moglo da se shvati kao najava po~etka "odstrela" opozicionih lidera i novinara. Tomi} se zaloìo i za represiju nad demonstrantima, a funkcioner JUL-a, Z. Todorovi}, uputio je kritike i na rad Vlade Srbije u kojoj "sede nesposobni kadrovi" i zaklju~io da "policija mora da bude aktivnija i da, ako treba, silom skloni demonstrante sa ulica". I. Markovi}, portparol JUL-a, tako|e se zaloìo za "direktnu upotrebu policije nad demonstrantima kako bi se normalni gra|ani za{titili od nasilja". Za Lj. Risti}a, predsednika JUL-a, na ulici je bila "rulja pobesnelih gra|ana", pa }e izjaviti i to da je porast vrednosti marke na "crnom" trì{tu "smi{ljena akcija opozicije" (Na{a borba, 13. 1. 1997). 311) Na mitingu SZP-a u Vr{cu, pred oko 4.000 gra|ana, V. Pe{i}, lider GSS-a, rekla je da ukoliko reìm ne prihvati demokratski poredak, ukoliko ne pristane na mirne promene, onda }e ustati kuka i motika, kao {to je bilo u Rumuniji. Ove njene re~i bi}e povod, da M. Marjanovi}, republi~ki premijer, optuì "SZP da je teroristi~ka organizacija, a da su njegovi lideri unajmljene pla}ene ubice koje je vrbovao NATO. " M. Marjanovi} je tom prilikom izjavio: "Najve}e zlo za svaku zemlju je onaj njen gra|anin koji podràva neprijatelja te zemlje u zlu koje vr{e nad njom. Zato su za nas u Srbiji i Jugoslaviji na{i najve}i neprijatelji oni u kojima su ubice iz NATO na{le saveznike za nasilje nad na{im ljudima" (Glas javnosti, 16. 8. 1999). Ve} sutradan Okru`no javno tuìla{tvo u Pan~evu traìlo je od SUP u Pan~evu da "hitno prikupi obave{tenja" vezana za izjavu V. Pe{i}. Okru`ni javni tuìlac je traìo da se preduzmu mere "povodom neposrednog saznanja o izvr{enom krivi~nom delu - napadu na ustavno ure|enje iz ~l. 114 Krivi~nog zakona SRJ, izvr{enog u podstrekavanju u smislu odredbe iz ~l. 23 Krivi~nog zakona SRJ" (Glas javnosti, 18. 8. 1999). 312) Zbog toga, neke izjave [e{elja o "gandijevskim metodama" politi~ke borbe izgledale bi cini~ne da nisu bile za dnevnopoliti~ku upotrebu. Recimo, u intervju Vremenu (3. 1. 1996), [e{elj isti~e da su radikali spremni na vanparlamentarnu borbu, ali bez primene nasilja... "Dra{kovi} se s time ne slaè, on kaè - 'Ako policija krene silom, odgovori}emo silom'. Mo`da on moè posti}i sve na taj na~in, ali mi na to nismo spremni. Mi smo tu upravo za gandijevske metode, jer ako izvedemo dovoljno ljudi na ulicu, tim metodama mi pobe|ujemo. Ako ne izvedemo dovoljno ljudi na ulicu, to je najbolji znak da stvari jo{ nisu sazrele za promenu". Ipak, u vreme kampanje za II krug ponovljenih predsedni~kih izbora 1997, na redovnoj konferenciji za novinare SRS u OO u Leskovcu, predsednik R. Mladenovi} izjavljuje da }e se radikali ovog puta posluìti metodom svojih politi~kih protivnika i da }e organizovati "no}ne posete" onima koji agituju protiv ove stranke i da }e oko svakog bira~kog mesta postaviti 80 do 100 svojih ljudi koji }e spre~avati izbacivanje predstavnika ove stranke iz bira~kih odbora. Oko ku}e na~elnika Jablani~kog okruga, @. Stefanovi}a, postavi}e 3.000 197


koja je zadesila Aleksandra Obrenovi}a i Drage Ma{in, ili Nikolu i Eleonore âu{esku, i koja }e zadesiti S. Milo{evi}a i njegovu suprugu313), a serija incidenata u kojima su radikali i njihov lider pokazivali neskrivenu agresivnost prema protivnicima neiscrpna je (Videti Prilog br. 26 - Neki primeri kori{}enja nasilja, ometanja skupova i promotivnih aktivnosti politi~kih oponenata i demoliranja njihovih prostorija). I, mada nisu samo radikali izazivali incidente, za njih su fizi~ki obra~uni sa neistomi{ljenicima predstavljali svakodnevno sredstvo politi~ke borbe, ali i promocije, u ~emu je bilo i bizarnosti, kao poziv na "vite{ki dvoboj" koji je samozvani pretendent na presto CG, vojvoda Miranovi}, uputio [e{elju, ponudiv{i mu da odabere oru`je koje ho}e (TV Studio B, 16. 10. 1997). Pretnje da }e nasilje biti primenjeno i fizi~ki obra~uni de{avali su se i na skup{tinskim zasedanjima, u njihovim pauzama ili neposredno pre i posle zasedanja (Videti Prilog br. 27 - Pretnje nasiljem i upotreba nasilja na skup{tinskim zasedanjima), {to je u temeljnoj kontradikciji sa samom idejom parlamentarizma. Privo|enja, saslu{avanja, drànja u zatvoru, zastra{ivanja i prebijanja politi~kih neistomi{ljenika od strane policije predstavljaju, tako|e, vid "propagande akcijom" ne samo sa stanovi{ta neposrednih efekata na uhap{ene, ve} i u smislu jasnih poruka koja se upu}uje svim ostalim politi~kim oponentima. Ovakvi oblici kori{}enja fizi~ke i psihi~ke prisile protiv politi~kih protivnika moè sprovoditi samo partija na vlasti u nedemokratskim dru{tvima u kojima je dràvni represivni aparat instrumentalizovan u funkciji odrànja reìma, odnosno partije na vlasti. A, upravo takvi oblici represije veoma ~esto su kori{}eni u vreme S. Milo{evi}a, i to na po~etku uglavnom protiv lidera odre|enih stranaka, da bi kasnije represija dobila masovne razmere. Od lidera relevantnih opozicionih stanaka dva puta je hap{en V. Dra{kovi}, a tri puta V. [e{elj. V. Dra{kovi} je najpre uhap{en u Skup{tini Srbije neposredno posle demonstracija opozicije 9. 3. 1991, u zatvoru je proveo tri dana, a pu{ten je na odlu~an zahtev opozicije i studenata. Drugo hap{enje usledilo je 1. 6. 1993, posle incidenta u Saveznoj skup{tini, kada je jedan poslanik radikala udario poslanika SPO-a. Odmah posle incidenta Dra{kovi} progla{ava "ratno stanje" u SPO-u i izvodi na demonstracije desetak hiljada pristalica, a u sukobu policije i demonstranata jedan policajac je poginuo, a 29 demonstranata i policajaca je povre|eno. V. Dra{kovi} i njegova supruga Danica su uhap{eni, u znak protesta republi~ki i savezni poslanici, ~lanovi rukovodstva SPO-a i

313)

ljudi, dok }e oko TV Leskovac rasporediti 7.000 radikala, ukoliko se ne obezbedi ravnopravan tretman predsedni~kih kandidata (Politika, 11. 12. 1997). Portparolka ND, R. Sibinovi}, je ovu izjavu ocenila kao "profa{isti~ku" (Studio B, 11. 12. 1997), dok ju je SPO ocenio kao "otvoren poziv na terorizam" i zahtevao od nadle`nih dràvnih organa da preduzmu hitne mere radi spre~avanja "najavljenog terorizma". Uz to, u saop{tenju SPO-a se kaè da }e pristalice SPO do~ekivati "[e{eljeve 'no}ne posetioce' onako kako se do~ekuju kriminalci kad upadnu u tu|u ku}u i tu|e imanje" (Politika, 12. 12. 1997). Krajem decembra 1994. [e{elj je iz zatvora dostavio partijskom listu SRS-a Velikoj Srbiji pismo sa odgovorima na vi{e pitanja, a na pitanje: "[ta sanjate i {ta Vam se doga|a?", odgovara: "Sanjam vrlo optimisti~ke snove: pad Milo{evi}evog reìma, bekstvo S. Milo{evi}a i M. Markovi} iz zemlje. Posle sanjam streljanje Milo{evi}a i njegove supruge poput likvidacije bra~nog para âu{esku nakon svrgavanja sa vlasti. Pa onda sanjam kako je grupa oficira upala u Milo{evi}evu dedinjsku rezidenciju, pa izbola njega i njegovu prokletu Jerinu, po uzoru na one srpske patriote koji su 1903. godine eliminisali kralja Aleksandra Obrenovi}a i kraljicu Dragu Ma{in. Dakle, snovi sve lep{i od lep{eg...", da bi odgovor zavr{io re~ima: "Od detinjstva sam kod sebe otkrio sposobnost prekognicije: sanjam proro~anske snove" (Velika Srbija, januar 1995).

198


Srpske garde, po~inju {trajk gla|u, organizuju se protestni skupovi i tribine, lideri opozicionih partija i strani dràvnici izraàvaju podr{ku uhap{enim, reìm odgovara zabranom skupova po unutra{njosti, javni tuìlac pokre}e inicijativu za zabranu rada SPO-a, itd. Osu|en je zbog "napada na ustavno ure|enje {to je prouzrokovalo smrt jednog lica", a posle 37 dana provedenih {to u bolnici, {to u tamnici, 9. 7. 1993. biva aboliran odlukom predsednika Srbije S. Milo{evi}a donetom pod sna`nim pritiscima doma}e i svetske javnosti. Efekti hap{enja Dra{kovi}a su bili vi{estruki. Najpre, oja~an je imid` Milo{evi}a kao "gospodara ìvota i smrti" u Srbiji, a zatim, poku{ana je kompromitacija Dra{kovi}a pri~ama o pristajanju na kolaboraciju sa reìmom. V. [e{elj je prvi put uhap{en neposredno pred predsedni~ke izbore 1990. na kojima je u~estvovao kao predsedni~ki kandidat i osu|en na 15 dana zatvora zbog vrbovanja dobrovoljaca za Knin, a malo zatim i na jo{ 25 dana zbog poku{aja da se priklju~i antikomunisti~kim demonstracijama koje je SNO organizovao u Beogradu. Pu{ten je nakratko, da bi potpisao kandidaturu za predsednika Republike, pa je ponovo vra}en u zatvor, da bi kona~no bio pu{ten 22 dana pre isteka kazne. Posle prekida saradnje sa socijalistima septembra 1993. usledi}e su|enje [e{elju zbog klevete da je DS-a u sprezi sa obave{tajnim slu`bama iz inostranstva od kojih dobija novac i radi protiv interesa srpskog naroda (Politika, 28. 9. 1993), da bi, posle incidenta u Saveznoj skup{tini kada je pljunuo i poku{ao fizi~ki da se obra~una sa predsednikom Ve}a gra|ana R. Boòvi}em (Politika, 28. 9. 1994), [e{elju na protivustavan i nezakonit na~in oduzet poslani~ki imunitet, sutradan uhap{en, prekr{ajno osu|en na 30 dana zatvora i odmah upu}en na izdràvanje kazne. Za vreme boravka u zatvoru su|eno mu je zbog "ometanja ovla{}enog slu`benog lica" povodom incidenta u Saveznoj skup{tini, pa sada u krivi~nom postupku dobija 8 meseci zatvora uslovno do tri godine (Politika, 14. 7. 1994). Za sve to vreme SRS organizuje protestne ve~eri, a oktobra meseca Okru`ni sud u Beogradu preina~uje presudu na tri meseca, ~ime je jednomese~no izdràvanje kazne zbog prekr{aja produèno na tri meseca. Novo hap{enje je usledilo sredinom 1995. godine prilikom poku{aja odràvanja mitinga SRS-a u Gnjilanu (1. 6. 1995), kada su uhap{eni vo|stvo i poslanici SRS-a na ~elu sa [e{eljem i prekr{ajno ka`njeni kaznom zatvora od dva meseca. Hap{enja lidera stranaka de{avala su se i posle dolaska DOS-a na vlast. Jedna od velikih afera koja je na samom po~etku potresla vladu DOS-a jeste "{pijunska afera Peri{i}" u kojoj je M. Peri{i}, biv{i na~elnik G[ VJ, lider Pokreta za demokratsku Srbiju (PDS), jedan od lidera i savezni poslanik DOS-a, i potpredsednik u Vladi Z. \in|i}a, uhap{en 14. 3. 2001, i protiv koga je pokrenut krivi~ni postupak, ali i obustavljen, najpre zbog njegovog pozivanja na poslani~ki imunitet, a zatim zbog predaje Ha{kom tribunalu314). U vreme prve vlade V. Ko{tunice uhap{en je i V. Bati}, lider DHSS-a i mini-

314)

M. Peri{i}, ~ovek o kome se spekulisalo kao o nosiocu neke od najvi{ih funkcija vezanih za odbranu i bezbednost, uhap{en je 14. 3. 2001. u motelu [ari} na Ibarskoj magistrali dok je slu`beniku Ambasade SAD, J. D. Nejboru, navodno predavao poverljiva vojna dokumenta, i sa jo{ dvojicom optuèn za {pijunaù. Peri{i} je od po~etka tvrdio da je u pitanju "izmi{ljena afera", da je optuèn "zbog kontakta sa osobom koja je bila akreditovana u SRJ i koja je javno prisustvovala svim ve`bama Vojske i MUP" (www.B92.net, 25. 12. 2002), da je u pitanju obra~un vojnih organa sa njime i najavio da se ne}e pozvati na poslani~ki imunitet. Kako se, ipak, pozvao na imunitet, Vojni sud je privremeno odbacio tu`bu protiv Peri{i} i zatraìo od Ve}a gra|ana Savezne skup{tine da se izjasni o njegovom imunitetu. Zahtev 199


star pravde u vladi Z. \in|i}a, da bi posle nekoliko dana provedenih u istra`nom zatvoru bio pu{ten. Ekstreman vid kori{}enja fizi~kog nasilja prema politi~kim neistomi{ljenicima predstavljaju atentati, odnosno politi~ka ubistva, mada i "razotkrivanje" planova atentata na pojedine lidere ili interpretacija pojedinih doga|aja kao "poku{aja atentata" na njih mogu predstavljati svojevrstan na~in promocije. Za lidera SPO-a, V. Dra{kovi}a, izvesno se moè re}i da je dva puta bio meta atentatora, mada je rukovodstvo stranke vi{e doga|aja tuma~ilo kao poku{aje ubistva. Jo{ 5. 6. 1992. godine Savet za bezbednost SPO-a uputio je pismo ministru unutra{njih poslova Srbije Z. Sokolovi}u (SPS) u kome se tvrdi da su razotkriveni planovi atentata na Dra{kovi}a ali atentata nije bilo, pa je to moglo da se tuma~i kao poku{aj privla~enja pa`nje javnosti i poja~avanja imidà Dra{kovi}a kao najè{}eg protivnika reìma, "`rtve" za dobrobit Srbije i sl. Tako je mogla da se shvati i krajnje neverovatna pri~a Dra{kovi}a posle pu{tanja iz zatvora 1993, gde je bio zbog demonstracija koje je organizovao SPO, da su me|u demonstrante bili uba~eni provokatori sa zadatkom da ga ubiju, da je na njega pucano i da je on klekao, a da je metak ubio ne~ijeg psa pored njega (Ekspres, 18. 7. 1993). Isto tako je moglo da se shvati i tuma~enje incidenta na mitingu SPO-a u Valjevu, 12. 10. 1993, kada je obezbe|enje SPO-a razoruàlo i predalo miliciji jednog od prisutnih, R. Obradovi}a (posedovao pi{tolj sa metkom u cevi), a SPO to protuma~io kao "poku{aj atentata na Vuka i Danicu Dra{kovi}" (Politika, 13. 10. 1993). Ipak, 3. 10. 1999. godine zaista je poku{ano ubistvo Dra{kovi}a insceniranom saobra}ajnom nesre}om na Ibarskoj magistrali, u kojoj su poginula njegova ~etiri saradnika, a on zadobio te{ke telesne povrede. Odmah su Dra{kovi} i rukovodstvo SPO-a ustvrdili da je u pitanju poku{aj atentata315), ali reìm je odgovarao da Dra{kovi} "jedan veoma tragi~an doga|aj" koristi za "politi~ki marketing" (D. Ili}, na~elnik Uprave kriminalisti~ke policije MUP-a Srbije, Politika, 19. 11. 1999). Slede}i poku{aj atentata na V. Dra{kovi}a odigrao se 15. 6. 2000. kada je ranjen u glavu metkom iz pi{tolja u svojoj ku}i u Budvi, gde je bio bez li~nog obezbe|enja. Dok je, prema izjavi saveznog ministra za informacije, G. Mati}a, iza poku{aja atentata stajala CIA, Dra{kovi} je direktno prozvao Milo{evi}a (Glas javnosti, 19. 6. 2000). I na lidera SRS-a V. [e{elja na predizbornom mitingu u Podgorici maja 1992. godine poku{an je atentat bacanjem "ka{ikare" pod njegov automobil i tom prilikom je povre|eno 59 lica (Politika, 26. 5. 1992). Septembra 1993. godine [e{elj je optuìo reìm za poku{aj atentata, jer su kola MUP Srbije naletela na vozilo u kome se on vozio, a 30. 8.

315)

Vojnog suda vi{e puta je ponavljan, ali odgovora Odbora za mandatno-imunitetska pitanja nije bilo, {to je samo podgrevalo spekulacije u Peri{i}evoj krivici. U me|uvremenu, Peri{i} je smenjen sa funkcije predsednika PDS-a (12. 4. 2003), {to je ocenio "nelegitimnim", a smenjen je i sa funkcije potpredsednika Vlade Srbije. Nekoliko dana posle poku{aja atentata nepoznata Oslobodila~ka srpska armija preuzela je na sebe odgovornost za atentat. Kako nadle`ni organi ni{ta nisu preduzimali, SPO je formirao tim za istragu, do{ao do niza indicija koje su ukazivale da je u name{tanje nesre}e ume{an DB i neka lica iz samog vrha reìma, obratio se za pomo} Interpolu i, najzad, poveo dugoro~nu ofanzivnu kampanju zahtevaju}i odgovore na niz nerazja{njenih pitanja u vezi sa navodnom udesom. Posle mnogo oklevanja i opstrukcija, tek 2007. godine okon~an je sudski proces u kome su optuèni (R. Markovi}, {ef DB-a u vreme atentata, i drugi saradnici slu`be) osu|eni na maksimalne kazne, pri ~emu je sud konstatovao i ume{anost, ve} pokojnog biv{eg predsednika Srbije, S. Milo{evi}a.

200


1998; u ranim jutarnjim ~asovima ba~ena je "ka{ikara" u dvori{te predsednika OO SRS-a u kome se nalazio automobil [e{elja u vreme njegove posete P~injskom okrugu. (Dnevni telegraf, 31. 8. 1998). I S. Milo{evi} je, navodno, vi{e puta bio na meti atentatora. Jednu od novina u kampanjama SPS-a i Milo{evi}a u vreme pada njihove popularnosti krajem 1999. i tokom 2000. bila je lansiranje nekoliko medijski atraktivnih pri~a o poku{ajima atentata na Milo{evi}a (Videti Prilog br. 28 - Saop{tenja o nekoliko poku{aja atentata na S. Milo{evi}a). Njihov cilj je bio da se publici serviraju "kona~ni dokazi" o me|unarodnoj zaveri protiv SRJ i S. Milo{evi}a koja ne preza ni od fizi~ke likvidacije lidera i ~lanova njegove porodice, kao i o povezanosti opozicije sa ubicama. Na samom po~etku rada novih vlasti, 6. 2. 2001,. dìp {efa poslani~kog kluba DOSa, ^. Jovanovi}a, rano ujutro izgoreo je u Avalskoj ulici u Beogradu. Iako ^. Jovanovi} nije èleo da komentari{e doga|aj, premijer Z. \in|i} je, nakon sednice Vlade, novinarima rekao da je pod automobil Jovanovi}a podmetnuta bomba i da je ovaj slu~aj povezan sa politikom Vlade koja se bori protiv korupcije i organizovanog kriminala. Prema njegovim re~ima, u poslednjih nekoliko dana bile su zabeleène pretnje, pa ~ak i prete}e posete nekolicini funkcionera koji "imaju veze sa konceptom suzbijanja terorizma, organizovanog kriminala, rasvetljavanja finansijskih afera vezanih za biv{i reìm", a svi slu~ajevi su prijavljeni MUP-u Srbije, pa je premijer izrazio nadu da "}emo vrlo brzo imati neke konkretne rezultate" (Radio B92, 6. 2. 2001). Ipak, prema prvim rezultatima ekspertize, dìp Jovanovi}a zapalio se zbog neispravnih instalacija (Glas javnosti, 7. 2. 2001). Lider SSJ, B. Pelevi}, u izjavi za RTS 3. 7. 2002. najavio je tu`bu protiv tada{njeg ministra unutra{njih poslova Srbije D. Mihajlovi}a optuùju}i ga da je naredio njegovu likvidaciju, nakon ~ega su poku{ana dva atentata na njega. Javnosti, me|utim, nisu predo~eni ni pre ni posle najave tu`be detalji ova dva poku{aja atentata na Pelevi}a. Ve} sutradan, ministar unutra{njih poslova Srbije D. Mihajlovi} obelodanio je plan atentata na nekolicinu lidera DOS-a, pri ~emu je i pomenuo ime jednog od njih. On je, prenose}i "operativna saznanja" policije, izjavio: "To je najava da }e posle Vidovdana, te najave su bile i pre Buhinog ubistva, biti likvidiran neko od ministara ili politi~ara. Jedino ime koje smo saznali, da je meta, jeste êdomir Jovanovi}". Pri tome je tvrdio da policija ima saznanja koji su to centri mo}i ~iji je cilj da destabilizuju DOS i MUP, ali u interesu istrage nije èleo da ih imenuje. Savetnik za medije predsednika SRJ A. Tijani} uputio je 15. 7. 2002. pismo ministru unutra{njih poslova Srbije D. Mihajlovi}u u kome ga obave{tava da je za dva dana dobio ~etiri telefonske pretnje ubistvom. Pismo je poslato u vreme policijske istrage o aferi "Pavkovi}" i intervjua koji je Tijani} dao novinarki N. Odalovi}, u kojem optuùje premijera Srbije, Z. \in|i}a, kao naru~ioca politi~kih ubistava, mada je navode iz intervjua odmah demantovao. U pismu Tijani} insinuira da, ukoliko budu ostvarene te pretnje, "izvo|a~e, egzekutore i inspiratore" ubistva Mihajlovi} moè da potraì me|u "autorima falsifikovanih tekstova koji su ga preporu~ili za obrednu metu, tajnim snimcima razgovora, me|u medijskim dreserima koji su izdali svoju publiku na na~in na koji je jedan politi~ki centar izdao svoje bira~e, me|u biroima i me|u onim politi~arima ~ija politika dokazuje da Srbija, ako po~iva na bilo ~ijoj samovolji, uvek zavr{ava u zlu". A taj, navodni, naru~ilac politi~kih ubistava, premijer srpske Vlade Z. \in|i}, ubijen je 12. 3. 2003. oko 12:45h sa dva hica u grudi iz snajperskog oru`ja na ulazu u Vladu Srbije, da bi bez pulsa, pritiska i svesti bio prevezen u Urgentni centar, gde je bezuspe{no 201


podvrgnut reanimaciji i operaciji. Ina~e, jo{ dok je bio na mestu gradona~elnika Beograda i dok je DS vodila kampanju za bojkot izbora 1997. godine, \in|i} je obavestio javnost da je "dobio upozorenje iz vrlo visokih krugova da mu je fizi~ka bezbednost ugroèna", da je pripreman atentat na njega u vidu "saobra}ajke" od strane DB-a i da su plan napravili SPS i JUL, ali je to demantovano od strane JUL-a i nazvano "marketin{kim trikom" (Dnevni telegraf, 18. i 19. 7. 1997). Februara 2002, tajna organizacija Gavrilo Princip iz îkaga uputila je prete}e pismo u kome se likvidacijom preti premijeru Srbije Z. \in|i}u, i nekolicini drugih politi~ara sa prostora biv{e Jugoslavije316). Ubistvu premijera \in|i}a prethodio je poku{aj atentata koji niko nije ozbiljno shvatio317), ali }e se na su|enju \in|i}evim ubicama, ispostaviti da je to bio deo plana za njegovo ubistvo. Ubistvo premijera ima}e mnoge te{ke konsekvence. Najpre, nekoliko ~asova posle atentata na \in|i}a odràna je vanredna sednica Vlade na ~iji je predlog predsednica parlamenta i v. d. predsednica Srbije N. Mi}i} donela je odluku o uvo|enju vanrednog stanja318), na sednici Skup{tine Srbije za novog premijera izabran je \in|i}ev partijski sarad-

316)

Pored Z. \in|i}a, pretnje su upu}ene i predsedavaju}em Ve}a ministara BiH Z. Lagumdìji, predsedniku Vlade RS M. Ivani}u i H. Silajdì}u, kako je preneo sarajevski Dnevni avaz vest iz banjalu~kih Nezavisnih novina koje su se pozivale na izvore u Antiteroristi~kom timu BiH. Izvor je tvrdio da su "obave{tajne slu`be BiH zaduène da do|u do podataka o tajnoj organizaciji Gavrilo Princip i da se spre~e njihove najavljene aktivnosti". O pismu su bili obave{teni MUP Federacije BiH, Misija UN u BiH i vlasti SAD. "Budite sigurni da }emo do vas sti}i ma gdje bili. Na}i }emo i va{e najmilije u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Skoplju, Ljubljani, Podgorici, Banjaluci, Njujorku, Va{ingtonu, Londonu... ", stajalo je u prete}em pismu, a pored programa i ciljeva rada organizacije Gavrilo Princip, pozvani su svi Srbi ~lanovi te organizacije, i sve "udarne trojke" da "za{tite Srbe i srpsku otad`binu" (www.B92.net, 10. 2. 2002) 317) Naime, 21. 2. 2003. na auto-putu kod hale Limes na Novom Beogradu teretno vozilo sa austrijskim tablicama naglo je promenilo pravac i preseklo put koloni vozila u kojoj se nalazio premijer \in|i} s ~lanovima delegacije koja je krenula na slu`beni put u Banjaluku, a posle incidenta, voza~ kamiona je poku{ao da pobegne, ali je uhap{en. Sam \in|i} je odbacio mogu}nost da je u pitanju atentat. "Ne moè jedan kamion da me spre~i da do|em u Banjaluku. Mislim da je to bio nesavestan voza~ koji u~i da vozi na auto-putu, a po{to smo mi impulsivan narod, ljudi ~esto na svoju {tetu rade neke stvari i on, umesto da u svom dvori{tu ve`ba vo`nju, to je radio na auto-putu. Mislim da bi bilo preterano to smatrati ~inom ugroàvanja moje bezbednosti. To su normalne ìvotne situacije, mi smo jedna mediteranska zemlja, gde se ljudi malo komotnije pona{aju, a to ima i dobre i lo{e strane", rekao je \in|i} (www.B92.net, 21. 2. 2003). 318) "Vlada Srbije, na sednici odrànoj 12. marta 2003, na osnovu ~lana 83. ta~ka 8, ~lana 90. ta~ka 4. i 10. Ustava Srbije i ~lana 1. i 3. Zakona o merama za slu~aj vanrednog stanja, utvrdila je slede}i predlog za progla{enje vanrednog stanja: 1. Vlada ocenjuje da je atentatom na predsednika Vlade Srbije Zorana \in|i}a ugroèn ustavni poredak i bezbednost Republike Srbije. 2. Vlada ocenjuje da su zbog ugroàvanja ustavnog poretka i bezbednosti Republike Srbije ve} nastupile posledice po slobode i prava gra|ana i za rad dràvnih organa, tako da ~injenice u vezi s tim ugroàvanjima i posledicama opravdavaju pretpostavku da je mogu}e nastupanje i teìh posledica po suverenost Republike Srbije, njen ustavni poredak i bezbednost u celini. 3. Vlada ocenjuje da su ispunjeni uslovi za progla{avanje vanrednog stanja predvi|enih ~lanom 83. ta~ka 8. Ustava Srbije i ~lanom 2. stav 1. Zakona o merama za slu~aj vanrednog stanja. 4. Vlada ocenjuje da je sprovo|enje mera za otklanjanje vanrednog stanja neophodno odmah, i s tim u vezi da su svi organi bez odlaganja du`ni da preduzmu te mere iz svoje nadle`nosti. 202


nik, Z. @ivkovi}, pokrenuta je akcija "Sablja" koja je imala za cilj borbu protiv organizovanog kriminala, da bi usledio talas masovnih hap{enja. Uhap{eno je preko 11.000 lica, {to }e posluìti Vladi za veliku promociju vlastite odlu~nosti i efikasnosti, ali po{to je kasnije procesuirano samo oko 400 slu~ajeva, o~ito je da je ova akcija, ipak, vi{e posluìla ~lanovima Vlade "ostatka DOS-a" da povrate samopouzdanje. Usledi}e policijska istraga, likvidacija dvojice i hap{enje drugih osumnji~enih, kao i predaja prvooptuènog M. Ulemeka - Legije (2. 4. 2004), ali i brojne spekulacije o politi~kim "inspiratorima" ubistva premijera, {to }e krajnje zao{triti politi~ku situaciju. U eksploziji u beogradskom naselju @arkovo, 8. 2. 2003. oko 3h ujutru, o{te}ena je ku}a biv{eg poslanika SSJ-a, @. Selakovi}a, koji nije mogao da kaè ko bi mogao biti odgovoran za napad, ali je naglasio da je posle napu{tanja poslani~kog kluba SSJ-a dobijao pretnje od lidera stranke B. Pelevi}a i njegovog zamenika D. Markovi}a - Palme, i da je tih dana, zbog pretnji koje je dobijao, imao za{titu policije, a za napad je tvrdio da je "politi~ki motivisan teroristi~ki akt". Da je u pitanju terorizam, saglasan je bio i predsednik SSJ, B. Pelevi}, ali je on odgovornost prebacio na nekog "kome odgovara da sumnja padne na SSJ" (www.B92.net, 8. 2. 2003). Poku{ajima atentata su bili izloèni i lokalni strana~ki funkcioneri i istaknutiji aktivisti319). Treba podsetiti na jo{ neka ubistva: R. Stoj{i}a - Badè, na~elnika Javne bezbednosti MUP-a Srbije i kandidata za republi~kog ministra unutra{njih poslova (16. 5. 1997), Z. Todorovi}a - Kundaka, generalnog sekretara JUL-a (24. 10. 1997), S. ]uruvije, novinara i vlasnika lista Dnevni telegraf i magazina Evropljanin (11. 4. 1999), @. Ra`njatovi}a - Arkana, kontroverznog lika sa poternica Interpola, osniva~a SSJ-a, vo|e paravojnih formacija "Tigrovi" i biv{eg republi~kog poslanika (15. 1. 2000), P. Bulatovi}a, saveznog ministra policije (7. 2. 2000), @. Petrovi}a, generalnog direktora JAT-a i funkcionera JUL-a (25. 4. 2000), I. Stamboli}a, biv{eg predsednika Predsedni{tva Srbije (24. 8. 2000), M. Gavrilovi}a, biv{eg pomo}nika zamenika na~elnika (3. 8. 2001. - Videti Prilog br. 29 - Ubistvo biv{eg na~elnika DB M. Gavrilovi}a i poku{aji da se ono iskoristi u propagandne svrhe), B. Buhe, zamenika na~elnika Javne bezbednosti Srbije (6. 10. 2002) itd. I mada }e reìm S. Milo{evi}a poku{ati da za mnogo toga optuì inostranstvo320), kuriozitet nekih od ovih

5. U sprovo|enju mera za otklanjanje vanrednog stanja vojska Srbije i Crne Gore primeni}e ovla{}enja predvi|ena za Ministarstvo unutra{njih poslova Srbije, utvr|ena propisima iz oblasti unutra{njih poslova. U skladu s tim ocenama, Vlada Srbije predlaè da vr{ilac du`nosti predsednika Srbije, iz napred navedenih razloga, na osnovu ~lana 83. ta~ka 8. Ustava Srbije i ~lana 1. i 4. Zakona o merama za slu~aj vanrednog stanja donese odluku o progla{avanju vanrednog stanja na teritoriji Srbije, kao i da doneta odluka bude objavljena u skladu sa zakonom i istovremeno dostavljena Skup{tini Srbije i Vladi Srbije. U Beogradu, 12. marta 2003, Vlada Srbije. " 319) Krajem septembra 1997. godine na predsednika SO Savski venac Z. Krsti}a (SPO) nepoznato lice oko 8:30h ispalilo u Bir~aninovoj ulici ~etiri hica od kojih su ga dva pogodila u noge. Motivi za te{ko ranjavanje Krsti}a nisu poznati, ali se komentarisalo da je mogu}e da je re~ o politi~kom upozorenju (Dnevni telegraf, 21. 9. 1997). Rano ujutru 17. 10. 1999, nepoznate osobe su bacile eksplozivnu napravu na ku}u N. Andri}a, predsednika OO DS-a u Valjevu. @rtava nije bilo, ali je pri~injena velika materijalna {teta (www.demokratska.org.yu, 17. 10. 1999). Na ku}u aktiviste SDA u Novom Pazaru, M. Hajrovi}a, 14. 11. 2006. ba~ena je bomba i u eksploziji su te{ko povre|eni on i njegova supruga. 320) Na primer, savezni sekretar za informisanje i funkcioner JUL-a, G. Mati}, izjavio da "strane agenture" spremaju incidente i napade na opozicione lidere, za koje }e biti optuène vlasti u Srbiji (Blic, 19. 10. 1999). 203


ubistava i poku{aja ubistava, bar onih koji su rasvetljeni, predstavlja to da su njihovi nalogodavci i podstreka~i bili ljudi na najvi{im dràvnim poloàjima, ~ak i u policiji, a izvr{ioci tada{nji ili biv{i pripadnici pojedinih policijskih jedinica, ili bar ljudi bliski policiji. Mnoga od ovih ubistava i poku{aja ubistava nisu rasvetljena, a u slu~aju onih koja su dobila sudski epilog ostala je nerasvetljena eventualna politi~ka pozadina. Zbog toga za pojedine od ovih slu~ajeva ostaje nejasno da li su u pitanju bili politi~ki, poslovni, mafija{ki, a mo`da i neki drugi razlozi. Ubistvo neke politi~ke li~nosti ne mora da zna~i uvek da je u pitanju politi~ko ubistvo, ali su politi~ke implikacije neizbe`ne. Ako ni po ~emu drugom, ono po tome {to ovakvim doga|ajima mediji poklanjaju nagla{enu pa`nju. Uz to povezivanje ovakvih doga|aja sa nosiocima najvi{ih dràvnih funkcija nije bila samo prilika da mediji od najsitnijih detalja i najneverovatnijih spekulacija o politi~koj pozadini prave udarne vesti, ve} i prilika za razli~ite politi~ke aktere da iznose svakojake spekulacije, brojne insinuacije, ali i najo{trije optu`be na ra~un politi~kih oponenata321). Poseban vid pretnji nasiljem predstavljaju demonstracije sile pojedinih vojnih ili paravojnih jedinica kojom one traè odre|ene politi~ke ustupke, kao {to je bio slu~aj sa izlaskom iz kasarne na ulice pod punom ratnom opremom JSO-a 2002. godine, {to je bio izraz dubokih kontroverzi me|u akterima na politi~koj sceni Srbije, ali i zamajac njihovog produbljivanja (Videti Prilog br. 30 - Demonstracija sile od strane Jedinica za specijalne operacije MUP-a Srbije). Pseudodoga|aji u strana~koj propagandi Pseudodoga|aj predstavlja aktivnost iz domena odnosa sa javno{}u koja je preduzeta isklju~ivo ili prvenstveno u cilju obezbe|enja medijskog publiciteta (Boorstin, 1963: 21). Smi{lja se i organizuje da bi se usmerila pa`nja medija na odre|eni politi~ki subjekt i ono {to on ima da poru~i javnosti. Tu spadaju konferencije za novinare, saop{tenja za javnost, "otvorena pisma" institucijama, dràvnim funkcionerima i strana~kim liderima, raznorodni skupovi, partijski kongresi ili konvencije, obilasci lokalnih organizacija od strane strana~kih lidera, inscenirane manifestacije podr{ke, odnosno osporavanja, smotre vojnih, policijskih i sl. jedinica i simulacija njihovih akcija, potpisivanja peticija, podno{enje tu`bi protiv pojedinih institucija, dràvnih funkcionera ili drugih li~nosti iz sveta politike, pokretanje postupaka za ocenjivanje ustavnosti pojedinih zakonskih propisa ili mera dràvnih organa, prisustvo raznim kulturnim i drugim javnim manifestacijama, posete elementarnim nepogodama ugroènim krajevima, prvim linijama fronta, ranjenicima po bolnicama, izbeglicama po prihvatili{tima i sl. Bez dovoljno sredstava za vlastite propagandne akcije, opozicione partije po~inju ranih devedesetih godina maksimalno da koriste pseudodoga|aje za vlastitu promociju. Izve{taji sa razli~itih partijskih skupova - kongresa, skup{tina, sabora, konvencija, tribina i sl. sve su ~e{}i sadràji medijskog izve{tavanja, a konferencije za novinare i saop{tenja za javnost, ne samo partijskih centrala, ve} i brojnih lokalnih organizacija, izjave

321)

Tako je, na primer, potpredsednik Vlade Srbije, N. ôvi}, optuìo V. [e{elja da je na "opro{tajnom ru~ku", pred odlazak u Hag, dao instrukcije za "fizi~ku eliminaciju" premijera Srbije Z. \in|i}a, ministra prosvete G. Kneèvi}a i njega, ali nije rekao kome je [e{elj dao instrukcije (www.B92.net, 9. 4. 2003).

204


strana~kih lidera i njihova sporenja posredstvom medija ("izjava na izjavu"322)) bukvalno preplavljuju javnost. Kasnije konferencije za novinare i saop{tenja za javnost masovno koriste sve, i vladaju}e i opozicione stranke323). Lideri stranaka na vlasti odràvaju partijske konferencije za novinare na kojima govore u svojstvu nosioca dràvnih funkcija, a konferencije za novinare dràvnih institucija da govore kao partijski lideri324). Lideri drugih stranaka, kao V. [e{elj, obezbe|ivali su pose}enost konferencija za novinare i publicitet saop{tenjima za javnost stalnim napadima na politi~ke oponente, izno{enjem "poverljivih" informacija itd. Tre}i su pozivali novinare na konferencije sa jednim dnevnim redom, a govorili o sasvim drugim pitanjima, de{avalo se da odbijaju da odgovore na pitanja novinara ili da im dele pridike itd. Borba za publicitet dobijala je i oblike saop{tavanja ili, ~ak i poturanja javnosti nepovoljnih podataka o politi~kom protivniku, o raskolima unutar rukovodstava stranaka, aferama u koje su uklju~eni lideri, ~lanovi njihovih porodica i prijatelji i sl, za ~ime su obilato posezali i reìm i opozicija. Me|u mnogim drugim pseudodoga|ajima pojavljuje se i epistolarna literatura, odnosno slanje poruka drugim politi~kim subjektima putem "otvorenih" pisama. Za razliku od obi~nih pisama, ~iju nepovredivost garantuju zakoni, ovde je re~ o porukama pisanim sa ciljem da budu objavljene u medijima kako bi se publika upoznala sa stavom autora pisma o odre|enom pitanju i eventualno obezbedila njena podr{ka, a tek onda i da bi se komuniciralo sa adresantom. Ne samo da objavljivanje "otvorenog" pisma zna~i dobijanje publiciteta, ve} ono naj~e{}e donosi i dodatni publicitet: mediji pozivaju autora pisma da detaljnije obrazloì njegov sadràj, traè odgovor onoga kome je pismo upu}eno, ali i drugih politi~ara, analiti~ari sve to komentari{u itd, pa je namera pisaca "otvorenih" pisama o~igledna - da privuku pa`nju medija i publike. Prvo "otvoreno" pismo Milo{evi}u uputio je, bolje re}i pro~itao je, K. âvo{ki na mitingu opozicije u Beogradu 12. 9. 1990. u kome se od njega traìlo da izborna kampanja traje najmanje tri meseca, da izborni organi budu vi{estrana~ki, da se institucionalizuju tzv. okrugli stolovi, i da se opoziciji obezbedi ravnopravan pristup medijima. Koalicija DEPOS uputila je 9. 6. 1992. predsedniku Srbije S. Milo{evi}u pismo u kome je traìla da podnese ostavku. Pred izbore 1993, lideri SPO-a, ND-a, GSS-a, SSS-a i RDSV-a uputili su novo pismo Milo{evi}u u kojem postavljaju uslove koji treba da budu ispunjeni da bi u~estvovali na izborima: da se obezbedi ravnopravno predstavljanje svih stranaka na dràvnoj televiziji, da II kanal TV Beograd prenosi emisije NTV Studio B i TV Politika i da svaka stranka koja podnese listu ima ~lana bira~kog odbora na svakom bira~kom mestu325), koje je pre

322)

Jedan od ovakvih slu~ajeva odigrao se pri kraju 2002. godine, kada je DSS vodio intenzivnu kampanju putem saop{tenja za javnost protiv vlade Z. \in|i}a, i kada su \in|i}, Biro za komunikacije Vlade Srbije i DS revnosno odgovarali svojim saop{tenjima. 323) Recimo, po~etkom 2003. godine redovne konferencije za novinare odràvali su ponedeljkom DSS, utorkom DA i SDP, sredom DHSS, DC, ne ba{ tako redovno i PDS i NS, ~etvrtkom SRS, SPS, GSS i SSJ i petkom DS, ND i vlada "u senci" DSS-a. U to vreme, redakcije medija su dobijale desetak, a pojedinih dana i do stotinu saop{tenja stranaka i dràvnih organa (tzv. cirkulara). 324) Tako je, na primer, po~etkom 2003. N. ôvi} na redovnim konferencijama za novinare DA informisao novinare o situaciji na KiM u svojstvu predsednika Koordinacionog centra za Kosovo, V. Ko{tunica kao predsednik SRJ na redovnim konferencijama u Palati federacije govorio u svojstvu lidera DSS-a, a Z. \in|i} na redovnim dvonedeljnim konferencijama za novinare Vlade iznosio i stavove DOS-a. 325) DSS nije potpisao ovo pismo, ve} je formulisao svoje uslove za koje je tvrdio da su "komplementarni", DS ga nije potpisao, jer ga je ocenio "ultimativnim", a SLS, jer se zalagao za izbore za Ustavotvornu skup{tinu. 205


upu}eno javnosti nego {to je moglo da se ra~una da }e izvr{iti pritisak na reìm da u~ini izvesne ustupke. SRS }e 10. 11. 1994. uputiti pismo svim ambasadama u Beogradu u kome se traì da se predsednici ili premijeri ovih dràva zaloè za hitno pu{tanje [e{elja iz zatvora. Verovatno najprovokativniji primerak epistolarne literature predstavlja pismo [e{elja, dotureno iz zatvora partijskim saborcima i objavljeno u Velikoj Srbiji januara 1995, u stvari politi~ki pamflet u kome bezobzirno vre|a S. Milo{evi}a i M. Markovi}. Krajem marta 1996, Dra{kovi} upu}uje pismo ministrima inostranih poslova SAD, Rusije, Nema~ke, Francuske, Velike Britanije i Italije u kome traì da poja~aju pritisak na reìm u Srbiji u cilju demokratizuje politi~kog ìvota, mada je ovim pismom ciljao na doma}u publiku sa namerom da u~vrsti utisak o tome kako je mnogo cenjen od strane stranih politi~ara. Tih dana i predsednica Direkcije JUL-a M. Markovi} {alje pismo ministru inostranih poslova Ma|arske u kome ga uverava da su se stekli uslovi za povratak Ma|ara koji su pobegli iz Vojvodine izbegavaju}i vojnu obavezu (RTV Studio B, 12. 4. 1996)326). Septembra te godine, Dra{kovi} u pismu Milo{evi}u zahteva "da dràvni mediji objektivno i ravnomerno prate kampanju svih parlamentarnih stranaka i koalicija" i, ukoliko to ne obezbedi, upu}uje mu pretnju da }e "SPO s partnerima iz velike demokratske koalicije 'Zajedno' biti prisiljen na sve oblike otpora" (Dnevni telegraf, 27. 9. 1996), a pismo de facto upu}eno opozicionim bira~ima u cilju razbijanju njihovog defetizma. Sredinom 1997. lideri koalicije "Zajedno" uputili su pismo predsedavaju}em OEBS-a, ministru inostranih poslova Danske N. Petersenu u kome traè da OEBS u Srbiju hitno po{alje strane posmatra~e po{to su Milo{evi} i njegova vladaju}a stranka odlu~ili da prekr{e preporuke iz Gonzalesovog izve{taja (zvani~no su saop{tili da Okruglog stola vlasti i opozicije ne}e biti, da ne}e biti deblokirani dràvna televizija i ostali dràvni mediji, kao i da }e po svojoj volji menjati izborni zakon). To pismo, ~iji je inicijator Dra{kovi}, potpisali su \in|i} i Pe{i}327). Dra{kovi}, me|utim, ne {alje samo "ultimativna" pisma i pisma sa pretnjama, ve} zna u njima i da moli, pa je dva meseca kasnije, za vreme boravka u zatvoru, napisao pismo M. Markovi} u kome je moli da uti~e na osloba|anje njegove supruge D. Dra{kovi} (M. Boì}, Dnevni telegraf, 9. 8. 1997). Lider DS-a, Z. \in|i} je krajem maja 1998. uputio otvoreno pismo predsedniku SRJ S. Milo{evi}u u kojem zahteva da javno odgovori {ta je s gra|anima koje su u poslednjih sedam dana oteli "albanski teroristi"328). Sredinom 2001, pak, anonimni pripadnici Zdruènih snaga bezbednosti, III armije, Pri{tinskog korpusa, 63. padobranske i 72. specijalne brigade uputili su pismo najvi{im funkcionerima SRJ, Srbije i CG u kome napadaju odluku o vra}anju generala N. Krsti}a na raniji poloàj i upu}uju pretnje N. ôvi}u zbog me{anja u kadrovsku politiku jedinica stacioniranih na jugu Srbije. Da nije re~ o privla~enju pa`nje javnosti u cilju prebacivanja odgovornosti na druge, zaista bi bilo ~udno da ministar policije pismom komunicira sa 326)

Kuriozitet ovog slu~aja je u tome {to pismo jedne vanparlamentarne stranke uru~uje otpravnik poslova SRJ u Ma|arskoj! 327) V. Pe{i} je, me|utim, povukla potpis zbog toga {to njene sugestije na nacrt pisma nisu prihva}ene, kao i zbog toga {to je Dra{kovi} odbio sa njom da razgovara (Demokratija, 11. 6. 1997), pa ostaje nejasno {ta je potpisala, odnosno da li je uop{te ne{to potpisala. 328) "Obave{tavam Vas" pi{e \in|i} "da su na prostoru KiM u poslednjih sedam dana albanski teroristi oteli 7 civila, a uz podatak da je u prethodnom periodu jo{ najmanje 10 ljudi oteto, Srbija postaje zemlja s jednom od najozbiljnijih kriza talaca u svetu... Za na{ narod je najstra{nije {to vi, kao predsednik SRJ, i drugi predstavnici vlasti niste ni{ta u~inili da se prekinu patnje tih ljudi i da niste pokrenuli nikakvu diplomatsku i medijsku akciju za njihovo osloba|anje" (Na{a borba, 29. 5. 1998). 206


premijerom i drugim ministrima, predsednicom paramenta i nizom politi~ara, kao {to je uradio D. Mihajlovi} 2. 7. 2002, kada je uputio pismo predsednici Skup{tine Srbije, N. Mi}i}, u kome traì otvaranje parlamentarne rasprave o radu MUP-a, a pisma sli~ne sadrìne uputio je i na adrese ve}eg broja zvani~nika DOS-a. Da je bila re~ o pritisku na dràvne organe posredstvom medija, potvr|uje ve} to {to je Mihajlovi} istog dana dao intervju III programu RTS-a, a svaka sumnja otpada posle njegove izjave u tom intervjuu da je nezadovoljan zbog kritika po kojima je odgovornost za svako krivi~no delo njegova i da je zato poslao pismo s namerom da "upozori javnost i pozove na razmi{ljanje". Vi{e nego samo pismo, veliku buru na politi~koj sceni Srbije izazvale su Mihajlovi}eve izjave tokom intervjua kojim je obja{njavao pismo329). Sli~no Mihajlovi}u, posle niza javno razmenjenih optu`bi sa [e{eljem, i potpredsednik Vlade Srbije N. ôvi} zatraìo je 11. 11. 2002. pismom ispitivanje istinitosti [e{eljevih javno iznetih optu`bi "o povezanosti nekih dràvnih funkcionera sa kriminalom". ôvi} je u pismu ministru unutra{njih poslova, D. Mihajlovi}u, i okru`nom javnom tuìocu, R. Terzi}u, zatraìo da, u cilju objektivnog informisanja javnosti, bude utvr|ena istinitost optu`bi i da budu preduzete zakonske mere protiv odgovornih lica ukoliko se tvrdnje pokaù kao ta~ne330). Zbog svega ovoga, 329)

330)

Mihajlovi} je u intervjuu naveo rezultate policije u borbi protiv kriminala, ali i "snage" koje opstrui{u njen rad, najpre, pristalice prethodnog reìma, zatim stranku predsednika SRJ V. Ko{tunice, pa jednog lidera DOS-a (V. Ili}a) i, najzad jednog potpredsednika Vlade (N. ôvi}a). A onda je obelodanio i postojanje tajnog plana o ubistvu nekih ljudi iz vlasti i kompromitaciji cele Vlade. Tokom intervjua s Mihajlovi}em, u kontakt-program uklju~io se ôvi} isprovociran tvrdnjama Mihajlovi}a. "@ao mi je {to moram ovako ba{ direktno da prokomentari{em mog kolegu. Dragi kolega, nisam Vam ja problem, Vi znate ko Vam je problem i nemojte da Vam ja budem opsesija u smislu nekakvog dolaska na Va{e mesto. Ja isto verujem da je to sme{no i drago mi je {to ste se najzad nasmejali u emisiji, bili ste isuvi{e ozbiljni u celoj emisiji. Bilo bi dobro da prokomentari{ete {ta smo Vi i ja pri~ali u ponedeljak u 11:00", rekao je ôvi}. U nastavku intervjua, Mihajlovi} je o lideru SSJ-a, B. Pelevi}u, rekao da mu je "bolje da }uti, jer je kriminalac, ume{an u brojne afere i ubistva u Beogradu", a u tom kontekstu, izjavio je da, ukoliko postoji spremnost Vlade Srbije da takva pona{anja i dalje toleri{e, on vi{e nije spreman za to i pomenuo mogu}nost ostavke na funkciju ministra policije. Sutradan je Kolegijum Vlade Srbije ocenio da su Mihajlovi}evi potezi bili nepotrebni, da je do{lo do nepotrebne dramatizacije, a posebno da je neprihvatljiv zahtev Mihajlovi}a da Skup{tina Srbije raspravlja o radu MUP-a. "Tu postoji problem jer se parlamentu ne obra}a ministar, ve} Vlada", komentarisao je zahtev Mihajlovi}a njegov kolega u Vladi, @. Kora}. Ni Odbor Skup{tine Srbije za bezbednost nije raspravljao o pismu ministra policije, najavljena je rasprava o radu MUP-a, ali je i ocenjeno da za skup{tinsku raspravu nema potrebe. Republi~ki ministar pravde V. Bati} izjavio je da bi sve probleme i sporna pitanja na relaciji Mihajlovi} - ôvi} trebalo razre{iti u okviru Vlade, a ne javnim nastupima ili razmenom pisama. I ôvi} je u medijima obja{njavao navode iz pisma i vlastite namere, pa je izjavio za Radio B92 da je poslao pismo i predsedniku Saveta za dràvnu bezbednost i premijeru Z. \in|i}u u kome je zatraìo odràvanje sednice Saveta da bi bile razmotrene okolnosti pod kojima [e{elj dolazi do informacija iz vrha srpske policije koje iznosi u javnosti. "Razlog za to je {to ja jednostavno nemam vremena da se bavim bedevijama tipa Vojislava [e{elja, ve} to treba da rade oni koji primaju platu za to i oni treba da nam kaù {ta je od toga {to je [e{elj pri~ao istina, a {ta nije istina. A tek naro~ito zato {to se on poziva na navodne informacije iz policijskih krugova. Zatraìo sam sednicu Saveta za dràvnu bezbednost da bismo i mi, ~lanovi Saveta, bili informisani koje su to teroristi~ke grupe, ko to sve ho}e da nam sru{i vlast i ugrozi ustavni poredak i da znamo od koga smo u opasnosti". ôvi} je smatrao da tuìla{tvo treba odmah da reaguje na klevete koje iznosi [e{elj. "To posebno treba da bude ura|eno po{to ne znam ~oveka koga [e{elj nije prozvao i nazvao raznoraznim pogrdnim imenima... O~igledno je da on od toga èli da pravi marketing, ali mislim da nadle`ni organi 207


predsednik Skup{tine Srbije, O. Duli} (DS), imao je pravo kada je odbio da odgovori na otvoreno pismo T. Nikoli}a od 20. 9. 2007. povodom njegove izjave o raspisivanju predsedni~kih izbora331), smatraju}i neumesnim da se dopisuje sa {efovima poslani~kih grupa u Skup{tini (Politika, 21. 9. 2007). A, povodi za neka "otvorena" pisama bili su sme{ni da ona nisu nosila te{ke politi~ke poruke. Tako, 10. 7. 2001. potpredsednik Savezne vlade M. Labus pismom obave{tava predsednika SRJ, V. Ko{tunici, predsednika Savezne vlade Z. @iì}a i predsednika Vlade Srbije, Z. \in|i}a, da "ide na zasluèn odmor" (?!), ali je istovremeno od njih traìo i da ga, "kada se zavr{i ova farsa s pregovorima" oko nove Savezne vlade, neko "obavesti {ta je dogovoreno"332). "Otvorena" pisma pi{u se i u vreme izbornih kampanja, pa jedan od kandidata na prvim predsedni~kim izborima 2002. godine, V. Ili}, pi{e pismo Predsedni{tvu DOS-a u kojem traì da DOS ne podrì Labusa kao kandidata grupe gra|ana, oceniv{i da bi to li~ilo na potez Milo{evi}a, koji je iz Ha{kog pritvora traìo od SPS-a da podrì lidera radikala kao zajedni~kog predsedni~kog kandidata. Ina~e, pismo sadrì, uz neizbe`ne samohvale, brojne optu`be na ra~un M. Labusa (www.B92.net, 16. 8. 2002). I T. Nikoli} voli da pi{e otvorena pisma, pa u pismu predsedniku Srbije, B. Tadi}u (28. 3. 2007), optuùje ga da je najodgovorniji {to Srbija dva meseca nema konstituisanu Skup{tinu i izabranu Vladu, {to vladaju kriminal i korupcija, {to je dràvna svojina predmet nekontrolisane rasprodaje, {to srpskim trì{tem haraju stranci, a srpski kapital nema nikakvu za{titu u inostranstvu, {to ne postoje

treba stvarno da reaguju odmah, ne samo po ovom pitanju, nego i po drugim pitanjima i pisanjima u medijima. Mi, jednostavno, moramo da zaustavimo ili da dovedemo u red, da tako kaèm, i onaj deo odgovornosti za izgovorenu re~. Ako je ta~no, ta~no je, onda se zna ko odgovara, a ako nije ta~no, onda treba da odgovara onaj koji je to izgovorio" (www.B92.net, 11. 11. 2002). 331) Povodom Duli}eve izjave da }e ili po{tovati ustavni zakon i doneti odluku o raspisivanju predsedni~kih izbora do kraja godine ili }e ustavni zakon biti promenjen, T. Nikoli} mu je uputio otvoreno pismo u kome kaè da su njegove izjave o raspisivanju predsedni~kih izbora "neodmerene" i da mogu dovesti do zabune u javnosti. Zamerio je Duli}u da nije ovla{}en da daje autenti~no tuma~enje zakona i naglasio: "Va{e zalaganje za raspisivanje samo predsedni~kih izbora pokazuje da selektivno i arbitrarno tuma~ite zakonske norme, odnosno onako kako vama to odgovara", pa traì od Duli}a da ga unapred obavesti ako namerava da "i dalje kr{i ustavne norme u dogovoru sa svojim predsednikom" (Politika, 21. 9. 2007). 332) Integralni tekst Labusovog pisma, dostavljenog FoNetu iz G17 plus, glasi: "Po{tovana gospodo, Povodom formiranja nove Savezne vlade, èlim da Vam stavim na znanje slede}e: 1. Ko }e da plati nova ministarstva? I sada postoji vi{ak ministarstava, a manjak para u saveznom budètu. Srbija ne moè da izdrì nove namete i nove ministre. 2. Organizacija G17 plus je u{la u ekspertsko-politi~ku vladu sa isklju~ivim ciljem da pokrene reforme i omogu}i povratak zemlje u me|unarodne finansijske organizacije. Vlada sa drugim ciljevima ili mandatom nije prihvatljiva za G17 plus. 3. Jeftino licitiranje po novinama o ministarskim mestima je neukusno. Me|utim, novi raspored resora je nuàn u jednom jedinom delu. Srbija sama pla}a saveznu dràvu i njen ~ovek mora da bude na ~elu ministarstva finansija. Predlaèm da DSS preuzme tu odgovornu du`nost. 4. [to se mene li~no ti~e, posle svega {to sam postigao, ja idem na zasluèni odmor. O~ekujem da premijer @iì} preuzme moje obaveze. To bi bilo fer, jer sam ja umesto njega radio 8 meseci. 5. Kada se na kraju zavr{i ova farsa s pregovorima, molim da me neko obavesti {ta ste se dogovorili". 208


institucije sistema, {to Srbiji preti haos itd. A onda kada se konstituisao parlament i Srbija dobila Vladu, Nikoli} 29. 5. 2007. pi{e pismo srpskom premijeru V. Ko{tunici traè}i od njega da se javno izjasni da li su ta~ne spekulacije u medijima da je izbor njegove druge vlade ostvaren uz pre}utnu saglasnost SRS-a, za {ta su radikali dobili finansijska sredstva za odbranu [e{elja pred ha{kim sudom. Vid kori{}enja pseudodoga|aja u promotivne svrhe predstavlja i potpisivanje peticija. Jedna od prvih ovakvih akcija je bilo potpisivanje peticije za ostavku predsednika Srbije S. Milo{evi}a i za raspisivanje izbora za Ustavotvornu skup{tinu, koju je organizovao DS pod nazivom "Va{ potpis spasava Srbiju" (14. 2. 1992). Ova akcija je prerasla u pravu propagandnu kampanju, pa je za petnaestak dana prikupljeno 320.000 potpisa. DS-u se se pridruìle i druge opozicione partije, brojna udruènja, grupe i pojedinci. Na ovu akciju su se, na izvestan, na~in nadovezali rasprava u SANU i potpisivanje peticije 60 akademika protiv tada{njih vlasti, kao i saop{tenje SPC-a u kome se o{tro osu|uje tada{nja vlast, pa je do Vidovdanskog sabora prikupljeno vi{e od 820.000 potpisa. Naravno, vladaju}a partija odgovara kontrapropagandnom akcijom: mediji bivaju zatrpani pismima podr{ke predsedniku Srbije iz lokalnih organizacija SPS-a i drugih proreìmskih partija, od raznih grupa i pojedinaca. Njihova brojnost i pedantno i{~itavanje u udarnim informativnim emisijama TV Beograd, me|utim, ne mogu da pariraju ugledu svih onih institucija i pojedinaca koji su za ostavku, niti da spre~e opadanje popularnosti predsednika Republike. Ova i mnoge druge akcije prikupljanja potpisa333) nisu imale nikakve efekte na reìm, ali jesu na promociju borbe opozicije protiv njega. Ina~e, kori{}enje potpisivanja peticija kao pseudodoga|aja u promociji stranaka ra~una sa time da je to za gra|ane, posle glasanja, najprihvatljiviji oblik politi~kog angaòvanja. Naime, marta 2000. godine ne{to vi{e od polovine gra|ana je prihvatalo ovakav oblik angaòvanja (21% je ve} u~estvovao u ovakvim akcijama, a 30% nije u~estvovao, ali je iskazao spremnost da u~estvuje), dok dve petine nije. I pokretanje postupaka za ocenu ustavnosti pojedinih zakona i odluka spada u pseudodoga|aje koji su kori{}eni vi{e za promociju pojedinih politi~kih stranaka, odno-

333)

Po~etkom drugog polugo|a 1996. godine, SPO, DS i GSS organizuju potpisivanje peticije za ukidanje naplate TV pretplate preko ra~una za elektri~nu energiju. Sredinom 1997, op{tinski odbori DS-a, SPO-a i ND-a Zemuna su "podràli inicijativu gra|ana Zemuna" i uklju~ili se u prikupljanje 14.000 potpisa za smenu V. [e{elja sa mesta gradona~elnika, odnosno za uvo|enje privremenih mera i raspisivanje vanrednih izbora u op{tini Zemun. Oktobra 1998, DS je pokrenula akciju za prikupljanje potpisa gra|ana na peticiju "Demokratska Srbija protiv nasilja i straha". Akcija je organizovana u Beogradu, Ni{u, Kragujevcu, Novom Sadu i jo{ 42 op{tine Srbije. Samo za jedan dan u Beogradu je prikupljeno 5.234 potpisa, u Ni{u 1.720, u Novom Sadu 1.450, u Kragujevcu 973, a u ostalim gradovima Srbije 17.449 potpisa (www.demokratska.org.yu, 25. 10. 1998). Pri kraju juna 1999, SZP je pokrenuo akciju prikupljanja potpisa gra|ana za peticiju kojom se traì ostavka S. Milo{evi}a - nakon, navodno "tajnog" prikupljanja potpisa, 25. 6. 1999. po~elo je sa javnim prikupljanjem potpisa u nekoliko najve}ih gradova u Srbiji. Krajem 2000, vi{e stotina gra|ana Kragujevca potpisalo je peticiju sa zahtevom "Uhapsite Slobodana Milo{evi}a", koju je pokrenuo Klub mladih SPOa zbog "postojanja osnovane sumnje da je kao predsednik Republike Srbije i Jugoslavije u~inio vi{e krivi~nih dela protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava", a nekoliko dana kasnije inicijativi }e se pridruìti i Klub mladih SPO-a Novog Sada. Marta 2002. godine, pak, Omladina SPO-a po~ela je sa prikupljanjem milion potpisa za smenu premijera Srbije Z. \in|i}a i za raspisivanje prevremenih izbora pod nazivom "Prole}e je, ho}u da ìvim u Srbiji", ali je prikupljeno oko 200.000 potpisa (Blic, 23. 4. 2002). 209


sno za diskreditovanje vladaju}e parlamentarne ve}ine, nego u cilju ostvarivanja odre|enih prava, posebno ako se ima u vidu da Zakon o SUS-u nije predvi|ao nikakve prinudne pravne mere za izvr{enje odluka suda ukoliko ih republi~ki organi odbiju da po{tuju (Videti Prilog br. 31 - Primeri inicijativa za ocenu ustavnosti zakona i odluka dràvnih organa). Politi~ku scenu Srbije preplavile su i nebrojane tu`be jednih lidera i stranaka protiv drugih, tu`be dràvnih institucija protiv opozicije i obrnuto, tu`be protiv medija i sl. Ovakvi sadràji uvek su veoma atraktivni za medije, koji na{iroko izve{tavaju o sadràju tu`bi, o kvalifikaciji dela za koja je podneta tu`ba, o argumentima tuìtelja i optuènog, o eventualnoj proceduri ukidanja imuniteta optuènog, o izbegavanju ro~i{ta, o doga|anjima na ro~i{tima, o presudama, àlbama na presude, odlukama drugostepenih i kona~nih sudskih instanci itd, uz neizbe`ne komentare ume{anih, ali i mnogih drugih. Mnogobrojni zahtevi pojedinaca za podizanje optu`nica, posebno onih koje se vode po slu`benoj du`nosti, su odba~eni, mnogi drugi nikada nisu procesuirani, neke tu`be su do~ekale zastarelost i sl. Ali, ako nisu doìvele sudski epilog, mnoge tu`be su imale izvesne propagandne efekte, posebno zbog toga {to su pojedini istra`ni organi i dràvni funkcioneri, a posebno mediji svojim izve{tavanjem ~esto eklatantno i veoma selektivno naru{avali pretpostavku nevinosti optuènih (Videti Prilog br. 32 - Neki od primera tu`bi sa politi~kom pozadinom). Poseban vid pseudodoga|aja predstavljaju sve~ana otvaranja privrednih i drugih objekata (Videti Prilog br. 33 - Pseudodoga|aji u kampanji obnove i izgradnje zemlje posle NATO bombardovanja), obilasci boraca u ratom zahva}enim podru~jima334), posete krajevima ugroènim elementarnim i drugim nepogodama335), uklju~ivanje u razne dobrotvorne akcije336) i sli~no, pri ~emu su granice inventivnosti neiscrpne337).

334)

Na veliki publicitet nailazile su posete dràvnih funkcionera i partijskih lidera rati{tima, mada bi mnogi danas da se sve to zaboravi. Tako na dràvnoj televiziji su se vrteli izve{taji o [e{eljevoj poseti Borovu selu oktobra 1991, u ratnoj uniformi, sa {lemom na glavi i li~nim naoruànjem. Kasnije }e se pojaviti i slika nasmejanog Ko{tunice sa Kosova sa "kala{njikovim" u rukama itd. 335) Sredinom 1999. godine, Dra{kovi} je obi{ao bombardovanjem razru{ena mesta: Jagodinu (17. 6. 1999), Ni{ (18. 6. 1999) itd, a na tribini u zgradi Narodnog pozori{ta u Ni{u kritikovao je vladaju}u koaliciju da je krenula u "obnovu" zemlje, a "obnove nema bez para, a para nema bez demokratizacije Srbije". Da bi ilustrovao da se "ipak ne{to menja" ironi~no je rekao: "Ona nakaza (V. [e{elj - Z.S) odlazi", ali ga uredbama zadràvaju u vlasti da ih sna`no podràva, a za uzvrat mu otvaraju sve medije da se obra~unava sa SPO. Prilikom boravka u Ni{u, V. Dra{kovi} je "zaduìo" ~elnike gradske skup{tine i funkcionere SPO-a da brzo interveni{u i pruè pomo} nekolicini ugroènih gra|ana koji su mu se obratili (TV Studio B, 19. 6. 1999). 336) Kao {to su rukovodstvo i poslanici DS-a jo{ od maja 1994. godine i{li u Dispanzeru za transfuziju, a Z. \in|i}, uz medijsku pompu, odvodio ~lanove Vlade da daju krv, tako }e i Slu`ba za odnose s javno{}u predsednika Srbije i sada{njeg predsednik DS-a B. Tadi}a od njegovog dobrovoljnog davanja krvi napraviti "vest dana", pa }e slici predsednika "u akciji" na bolni~kom krevetu i razgovoru sa njime tim povodom Politika (15. 6. 2007) posvetiti tre}inu osme strane, a kandidatima za sudije Ustavnog suda na istoj strani (koje je predloìo Tadi}), ina~e jednom od kontroverznih pitanja koje je dugo ~ekalo da bude re{eno zbog strana~kih sporova, dvostruko manji prostor. 337) Interesantan na~in dobijanja publiciteta predstavljao je konkurs koji je DS-a u vreme kampanje za bojkot izbora 1997. pod nazivom "[ta }emo uraditi 21. septembra umesto izlaska na la`ne izbore?", uz obe}anje da }e najzanimljiviji odgovor biti nagra|en (Dnevni telegraf, 3. 9. 1997). 210


Tradicionalno u propagandne svrhe posebno ~esto se koriste proslave dràvnih praznika, obeleàvanje raznih istorijskih doga|aja i jubileja i sl. Partije na vlasti obavezno obeleàvaju "stare" ili "nove" dràvne praznike, SPO uvodi redovne sabore na Ravnoj Gori338), SRS povremeno organizuje "mitinge prijateljstva" sa narodima drugih zemalja (eufemizam za mitinge sa predstavnicima malog broja stranaka iz inostranstva sa kojima je SRS imao saradnju)339), itd. Ili, pak, uve~e 21. 2. 1997, na dan konstituisanja Skup{tine Beograda sa odborni~kom ve}inom koalicije "Zajedno", pred o~ima socijalisti~ke republi~ke vlasti i uz o{tre reakcije SPS-a, JUL-a i SK-PJ, a u prisustvu oko 100.000 ljudi, spektakularnom akcijom alpinista, skinuta je petokraka sa kupole zgrade Skup{tine grada, kao simbol smene "komunisti~ke vlasti". Petokraku su, ina~e, postavili komunisti 1946. godine, skinuv{i dvoglavog orla u letu, staro srpsko heraldi~ko obele`je. Sa sporovima u koaliciji "Zajedno", me|utim, po~inje strana~ka borba za primat u ovakvim prilikama, pa je 18. 9. 1997. izbio incident u Skup{tini Beograda posle postavljanja na krov zgrade pozla}enog dvoglavog orla. Pristalice SPO-a su htele da prekriju zastavom ve} postavljenog orla da bi ga Dra{kovi} sve~ano otkrio, ali ih je obezbe|enje onemogu}ilo da se popnu na krov. SPO je optuìo \in|i}a da je mimo dogovora rano tog jutra

338)

339)

Miting SPO-a na Ravnoj Gori organizovan je 13. 5. 1995. u znak obeleàvanja doprinosa Ravnogorskog pokreta, generala D. Mihajlovi}a i jugoslovenske vojske savezni~koj pobedi u II svetskom ratu, i posta}e tradicionalni skup pristalica stranke - Ravnogorski sabor SPO, na kome }e obeleàvanje jubileja biti samo povod za politi~ke govore aktuelnog sadràja. Dva dana posle prvog mitinga dogodio se incident - sru{en je spomenik D. Mihailovi}u, SPO je tada podneo krivi~nu prijavu protiv "NN po~inioca", koji nikada nije otkriven, a spomenik je tri godine kasnije obnovljen. Mnogo kasnije, Ve~ernje novosti su pisale da je generalni sekretar Direkcije JUL-a, R. Krsmanovi} minirao spomenik, {to mu je bila "ulaznica" u vrh SKPJ, odnosno JUL-a (Ve~ernje novosti, 25. 10. 2000). Dve godine kasnije, 11. 5. 1997, SPO je organizovao proslavu 56-godi{njice dolaska generala Mihajlovi}a na Ravnu Goru, odràn je parastos poginulim "ravnogorcima" i osve}ena je crkva Sv. \or|a, koju nazivaju i "Crkvom pomirenja", {to se uklapalo u jedan od osnovnih programskih stavova SPO-a - nacionalno pomirenje, odnosno "pomirenje partizana i ~etnika", a proslavi je prisustvovalo nekoliko desetina hiljada gra|ana, kojima se obratio Dra{kovi}. I tri godine kasnije, 13. 5. 2000, pred nekoliko desetina hiljada ljudi prisustvovalo je ve} tradicionalnom Ravnogorskom saboru SPO-a na kome je odràn pomen generalu Mihailovi}u i ~lanovima SPO-a poginulim u nesre}i na Ibarskoj magistrali. Na mitingu je govorio Dra{kovi}, dok su prisutni skandirali "Ustanak, ustanak!" i "Osveta, osveta!". Slede}e godine, 12. 5. 2001, oko 30.000 ljudi (po tvrdnji SPO-a ~ak 150.000 - [email protected], 15. 5. 2001) prisustvovalo je ovaj put obeleàvanju {ezdesetogodi{njice ustanka pod vo|stvom generala Mihajlovi}a. Skup je po~eo opelom Mihajlovi}u, a potom se okupljenima obratio Dra{kovi}, koga su prisutni pozdravili uzvikuju}i "Ho}emo kralja", ali i protestovali protiv novoizabranog premijera vi~u}i "\in|i}u, lopove". Dra{kovi} je zatraìo raspisivanje vanrednih izbora i rekao: "Mi se za ovakvu budu}nost nismo borili. U dràvi nije napravljen nijedan radikalan rez sa pro{lim reìmom", da bi poentirao àlopojkom nad sudbinom SPO-a i kritikom biv{ih koalicionih partnera koji su bez njega osvojili vlast: "Zar nema ovde nijednog me|u nama koji u sebi jo{ ne razmi{lja: 'A {ta ovo, posle deset godina borbe, stradanja SPO-a bi?' Kada se probija front, onda su na ~elu, u prvoj liniji junaci, najbolji, komandanti, a na za~elju kolone su liferanti, zabu{anti... A kada ovi najbolji probiju front, pada komanda: nalevo krug, pa se u pobedu umar{irava u obrnutom poretku. Oni koji su bili prvi na frontu, odjednom se na|u zadnji, a oni sa repa kolone postanu ~elovo|e" (www.B92.net, 12. 5. 2001). Tako, na primer, 22. 1. 1997. SRS organizuje miting "Francusko-srpskog prijateljstva" u u Zemunu u hali Pinki na kome prisustvuje @an Mari Le Pen na ~elu delegacije Nacionalnog fronta Francuske. 211


postavio orla, a \in|i} Dra{kovi}a da je postavljanje orla hteo da iskoristi u promotivne svrhe u fini{u predsedni~ke kampanje. Gotovo sve {to se de{avalo u politici i oko nje bivalo je kori{}eno u propagandne svrhe, ne samo razne proceduralne radnje u toku izbora, kao {to je podno{enje kandidatura340), ve} i svakodnevna de{avanja dobijala su formu spektakla i nagla{en simboli~ki zna~aj. Pri tome, od prvih dana politi~kog angaòvanja [e{elj uspe{no "pravi" razli~ita doga|anja koja koristi u promotivne svrhe. Avgusta 1990. osniva~ i lider male Liberalnodemokratske stranke, P. Vuleti}, organizuje spektakularno su|enje J. B. Titu u Valjevu, na kome je tuìlac bio V. [e{elj, a su|enje, prekinuto upadom milicije, dobija veliki publicitet. Zna~ajan publicitet dobila je i [e{eljeva najava ru{enja "Ku}e cve}a" (sredina maja 1991), ali umesto da je ru{i, [e{elj protestuje pred Skup{tinom SFRJ povodom izbora S. Mesi}a za predsednika Predsedni{tva SFRJ (15. 5. 1991). Ne{to kasnije, skida makedonske plo~e sa manastira Sv. Prohor P~injski, zbog ~ega biva priveden sudiji za prekr{aje, ali i oslobo|en optu`bi. Pa`ljivo pripremljena za potrebe medija bila je, na primer, jedna od prvih polemika [e{elja kao poslanika u Skup{tini Srbije341), a snimak ovog doga|aja se tih dana vrteo televizijskim programima. Svaki potez opozicije SRS propra}uje saop{tenjem ili konferencijom za novinare koji sluè za njenu bezobzirnu diskvalifikaciju. Sa erozijom kontrole vladaju}e partije nad medijima i sve ve}im publicitetom koji dobija aktivnost opozicije, me|utim, po~eli su da se pojavljuju problemi druge vrste. Najpre, najzna~ajnije opozicione partije, stvaraju}i ili koriste}i ponu|ene prilike da se o njima izve{tava u medijima, naj~e{}e nisu uspevale da se otrgnu od dnevnopoliti~kog plana. Potreba da se bude aktuelan i originalan donosila je ~esto neprincipijelno oponiranje jednih, ali i isto tako ~esto neprincipijelno taktiziranje drugih opozicionih partija, {to je guralo u drugi plan temeljnu potrebu da se na duì rok stvara konzistentan partijski identitet i njemu odgovaraju}i imid`. Jednostavno, pristajanje na gotovo svakodnevni 340)

Na primer, najvi{i funkcioneri SPS-a, JUL-a i SNP-a predali su 3. 9. 2000. kandidaturu S. Milo{evi}a za predsednika SRJ, a na konferenciji za novinare uo~i predavanja kandidature saop{teno je da je Milo{evi}evu kandidaturu potpisima podràlo 1.593.825 gra|ana SRJ. Generalna sekretarka SPS-a G. Gajevi} izjavila je da je toliki broj potpisa "jasan pokazatelj da }e 24. septembra op{ti zahtev i op{ta volja gra|ana da Milo{evi} bude predsednik, biti uverljivo potvr|ena". Precizirala je da su kandidaturu Milo{evi}a podràli pripadnici "svih nacionalnih zajednica, uklju~uju}i Albance. To je jedinstvena i odlu~na podr{ka politici predsednika Slobodana Milo{evi}a, koja iznad svega stavlja interes naroda i dràve", "podr{ka politici o~uvanja slobode i suvereniteta, ubrzanog razvoja i boljeg ìvota svih gra|ana, podr{ka politici herojske odbrane od agresije, obnove poru{enog i realizacije razvojnih projekata. To je istovremeno sna`na podr{ka li~nom herojstvu, doslednosti odlu~nosti, ~estitosti i patriotizmu Slobodana Milo{evi}a" i dodala da je podr{ku Milo{evi}u svojim potpisima dalo "deset puta vi{e gra|ana nego svim ostalima kandidatima za predsednika SRJ zajedno". A predsednik SNP CG i savezni premijer M. Bulatovi} rekao je da je u CG prikupljeno 181.629 potpisa za kandidaturu Milo{evi}a i da je to vi{e nego {to je tada{nji predsednik CG dobio na predsedni~kim izborima u toj republici (Dnevnik 2, RTS, 3. 9. 2000). 341) Uputiv{i niz optu`bi na ra~un SPO-a, [e{elj spremno sa~ekuje repliku poslanika SPO-a, M. Markovi}a, da bi se ponovo javio za re~, izvadio iz dèpa zgu`vanu leptir ma{nu (elemenat imidà poslanika Markovi}a) i teatralno zamolio predsednika Skup{tine da je vrati poslaniku Markovi}u. U obrazloènju navodi da je, navodno, tu ma{nu Markovi}u otrgla u gu{anju majka jednog srpskog vojnika koja je nekoliko dana pre toga, sa grupom drugih roditelja vojnika na rati{tima, prodrla u salu parlamenta nezadovoljna pona{anjem opozicije. Pa, kako se posle pokajala, eto, zamolila je [e{elja da ma{nu vrati "Cimermanovom konobaru". 212


publicitet nije promi{ljano u kontekstu osmi{ljene strategije odnosa sa javno{}u, pa se imid` partija gradio stihijski i na temelju ~esto, stvarno ili na izgled, kontroverznih elemenata identiteta. Pored toga, veliki broj gotovo bezna~ajnih partija i njihovih krhkih koalicija dobija publicitet obilnim kori{}enjem pseudodoga|aja koji ne odgovara njihovom politi~kom zna~aju, a to ne samo da dalje zamagljuju "kognitivnu politi~ku mapu", ve} ponekada stvara farsi~nu sliku vi{epartijskog sistema u celini, a posebno opozicije342). Najzad, sve ve}i problem po~eo je prvih godina vi{estrana~ja da predstavlja i sve ve}i broj redovnih ili vanrednih konferencija za novinare koje redakcije nisu uspevale da "pokriju", sve ve}i broj saop{tenja za javnost koji je medije primoravao na radikalnu selekciju, ~este zloupotrebe konferencija za novinare na kojima stranke, umesto stavova o pitanjima iz najavljenog dnevnog reda, iznose stavove o sasvim drugim pitanjima, na kojima izbegavaju da odgovore na pitanja novinara i sl. Besplatni oblici promocije stranaka i kandidata u izbornim kampanjama U izbornim kampanjama u Srbiji kori{}ena su gotovo sva sredstva propagande, ali vrste sredstava i obim njihovog kori{}enja opredeljen je njihovom dostupno{}u pojedinim partijama i kandidatima, raspoloìvim materijalnim sredstvima, mogu}no{}u angaòvanja stru~njaka u koncipiranju i realizaciji kampanje, ali i organizovano{}u i sposobno{}u stranke da mobili{e aktiviste i simpatizere za realizaciju kampanje. I, dok je kampanja 1990. prili~no skromna u tom pogledu, ve} kampanja za decembarske izbore 1992. godine donosi ve}u raznovrsnost i rafiniranost u kori{}enju sredstava i na~ina promocije, daleko ve}i intenzitet njihovog kori{}enja, kao i potpuniju orkestraciju razli~itih vrsta propagandnih dejstava. Predstavljanje stranaka i kandidata na medijima Predstavljanje stranaka i kandidata uobi~ajen je na~in promocije u~esnika na izborima i omogu}uju ga dràvni, ali i drugi mediji u cilju obave{tavanja bira~a o u~esnicima izbora i njihovim stavovima. Ovaj na~in promocije moè da ima razli~ite vidove, ali naj~e{}e se radi o dodeli odre|enog vremena ili prostora u medijima u~esnicima na izborima za promociju njihovih stavova o najaktuelnijim pitanjima u dru{tvu. Kako je medijski publicitet dirigovan od strane partije na vlasti, pred prve vi{estrana~ke izbore 1990, jedno od osnovnih sredstava promocije opozicije su bila predstavljanja na dràvnom mediju - TV Beograd. Odvijala su se po principu "jednako vreme" za svaku partiju i svakog kandidata u okviru specijalnih emisija Predstavljanje stranaka (u trajanju od 90', od kojih su prvih 30' stranke mogle da urede po svome naho|enju) i Izborne hronike (u kojima je svaka stranka - u~esnica izbora dobijala po 10 priloga od po 3' za prezentovanje doga|aja iz kampanje), a predstavljanje predsedni~kih

342)

Da nemaju op{tije gledano negativne posledice, mnogi pseudodoga|aji organizovani od strane pojedinih bezna~ajnih partija bi izgledali komi~no. Tako, predsednik Konzervativne stranke M. Mladenovi}, na "Mitingu opomene vlastima" (11. 1. 1992), pred dvadesetak radoznalih posmatra~a, pomera rok koji je zadao vlastima da do 29. 2. 1992. skinu petokraku sa Evangelisti~ke crkve i promene imena nekih ulica, da bi u protivnom pretio da }e sa "novim 9. martom", sa simbolima odleteti i oni koji vode zemlju, kao i da bi najavio pobedu Konzervativne stranke na lokalnim izborima u Zemunu. 213


kandidata obavljeno je poslednje nedelje pred izbore u programskim blokovima koji su trajali po pet-{est sati. U toj kampanji, pravo na predstavljanje su iskoristili svi u~esnici izbora - 44 partije, 1.706 poslani~kih kandidata i 32 predsedni~ka kandidata, osim tada{njeg predsednika Srbije S. Milo{evi}a kao predsedni~kog kandidata SPSa. Predstavljanja stranaka i kandidata za prve vi{estrana~ke izbore po sli~nim pravilima organizovao je i Radio Beograd. U kampanji za vanredne izbore decembra 1992, predstavljanja se odvijaju po principu proporcionalnog vremena za partije prema broju kandidata u izbornim jedinicama (od 15' do 39') i po principu jednakog vremena za sve predsedni~ke kandidate (po 20'). Predstavljanja omogu}uje TV Beograd u okviru emisija Predstavljanje stranaka i kandidata i Predstavljanje predsedni~kih kandidata, u okviru Strana~ke hronike, posebnom programu, kao i posredstvom izve{tavanja sa promotivnih skupova - Izbori '92, posebnom bloku u glavnim informativnim emisijama. I kampanja 1993. godine proti~e sa predstavljanjem stranka i kandidata samo na TV Beograd; primenjuje se isti proporcionalni princip sa minimalnih 15', ali sada i maksimalnih 30' (umesto ranijih 39') i pod restriktivnijim uslovima negom 1992. Tek u kampanji 1997, data je ve}a sloboda strankama i kandidatima da u celini organizuju svoja predstavljanja, a osim na TV Beograd, predsedni~ki kandidati su se predstavljali i na TV Studio B (specijalna emisija Predsedni~ki kandidati) i na BK TV (specijalna emisija Gravitacija). Iz velikog broja predstavljanja stranaka i kandidata koja su pratila odràvanje svih izbora, mogu se izdvojiti tek nekoliko njih kao dobrih primera zbog nekih novina ili detalja koji su mogli da zaintrigiraju publiku, ili pak kao lo{ih primera koji su degradirali sam smisao ovakvog na~ina promocije. Tako, 1990. predstavljanje SPS-a je bilo dobro izreìrano, prvih pola sata ispunili su delovi govora S. Milo{evi}a i jedna montirana anketa "ljudi sa ulice" koji, svi do jednog, podràvaju SPS, da bi u nastavku dobro uve`bani funkcioneri SPS-a odrecitovali pripremljene tirade. Ipak, jedino se predstavljanje DS-a (D. Mi}unovi}, Z. \in|i}, V. Ognjenovi} i R. Stojanovi}) na TV Beograd u toj kampanji izdiglo iznad stereotipije ostalih stanaka dinami~no{}u, prilago|eno{}u TV mediju, odmereno{}u i pripremljeno{}u u~esnika. S obzirom na krajnje liberalnu proceduru podno{enja poslani~ke, a posebno predsedni~ke kandidature, kao i veliki broj kandidatura bez iole ozbiljnijih {ansi, predstavljanje stranaka, poslani~kih i predsedni~kih kandidata na nekoliko prvih izbora nije bilo daleko od kompromitacije vi{estrana~kog sistema i izbora. Pored toga, "medijski analfabetizam" je, ~ini se, u ve}oj ili manjoj meri, bio op{ta karakteristika strana~kih lidera u Srbiji po~etkom devedesetih godina XX veka343). Dalje, TV predstavljanja partija iskori{}ena su za manipulaciju bira~ima od strane proreìmske TV Beograd. Radilo se, na primer, o brojnim demantijima kojima su dràvni organi, vladaju}a partija i pojedinci zasipali TV gledali{te posle svakog predstavljanja u kome je neka od opozicionih partija kritikovala reìm i partiju na vlasti, {to je poja~avalo utisak na kome je insistirala propaganda vladaju}e partije - da se opozicija sluì klevetama, obmanama i laìma da bi po svaku cenu osvojila vlast. Osim toga, u jeku predstavljanja stranaka na TV ekrane su dovo|eni pojedinci, kao T. Ognjanovi}, ~lan gradskog odbora SRSSa, koji se kajao {to je ~lan te partije, uputio joj o{tre kritike i, kona~no, izvinio se srpskom narodu! I pored svega, u kampanji 1990. godine gra|ani su bili u prilici da prvi put 343)

Niz opservacija o tome u izbornoj kampanji 1990. mogu se na}i kod B. Dùverovi}a (1992: 135 - 143).

214


prate promocije stranaka i njihovih kandidata i sa velikim interesovanjem su ih pratili, dok su stranke od TV promocija imale razli~ite koristi344). Iz predstavljanja predsedni~kih kandidata na prvim vi{estrana~kim izborima na Radio Beogradu izdvaja se slu~aj predstavljanja V. Dra{kovi}a, koji je, i pored upozorenja voditelja, insistirao na direktnom telefonskom kontaktu sa slu{aocima, i tada bio suo~en sa brojnim njihovim kritikama na koje je nemogu}e bilo efektno odgovoriti, tako da se kraj predstavljanja pretvorio u njegovu blamaù. êtrdesetdvominutno predstavljanje koalicije "Zajedno" na II programu RTS 30. 10. 1996. (V. Dra{kovi} - SPO, Z. \in|i} - DS, V. Pe{i} - GSS i D. Milovanovi} - ASNS) u okviru kampanje za savezne izbore nedinami~no je i ve} toliko puta vi|eno. V. Dra{kovi} otvara predstavljanje obja{njavaju}i odsustvo V. Ko{tunice, obra}a se publici sa "bra}o i sestre", govori vi{e puta ponavljane tirade protiv reìma i o svojim ranijim predskazanjima koja su se potvrdila, tematizuje "velika" dràvna pitanja, pitanje nacionalnog ponosa, {to ga odvla~i na teren moralisanja. \in|i} govori o ekonomskim temama i iznosi osnovne stavove ekonomskog i socijalnog programa koalicije, ilustruju}i to konkretnim primerima i ìvljom i simpati~nom gestikulacijom. V. Pe{i} obja{njava da su do programa reforme dràve do{li u razgovoru sa mnogim ljudima i zagovara uspostavljanje "odgovorne dràve", reformu dràvne administracije, reafirmaciju parlamenta. D. Milovanovi} govori o represiji reìma prema radnicima u {trajku koji se bore za svoja prava. Promocija je protekla u dugim monolozima, koje nije mogao da dinamizuje ni desetominutni snimljeni materijal iz terenske kampanje sa titlom u kome se kaè da su u kampanji obi{li 97 gradova i 1.908 sela i da ih je pozdravilo 1,5 miliona ljudi. Predstavljanje koalicije SPS - JUL - ND na II programu RTS-a 29. 10. 1997. u trajanju od 60' bilo je ispunjeno zalaganjima za mir i progres, slobodu i nezavisnost, prezentovanjem raznovrsnog snimljenog materijala, insertima iz govora S. Milo{evi}a na I, II i III kongresu SPS-a, iz @eneve, Dejtona, Pariza, sa ranijih masovnih mitinga, iz kontakata Milo{evi}a sa ljudima na ulici (starija èna, devoj~ica), sa sve~anosti primanja medalja na{ih sportista iz Atlante i njihovim izjavama, kao i izjavama profesora, pisaca, muzi~ara i lidera ostalih ~lanica koalicije, TV spotovima, delovima muzi~kih numera i, neizbe`no, ranijim porukama podr{ke organizacija i gra|ana S. Milo{evi}u zbog ukidanja sankcija. @rebanje redosleda za predstavljanje kandidata za prve predsedni~ke izbore 1997. godine na RTS-u dovelo je do manjeg spora345), a predstavljanja na RTS-u odvijala su se u formi dugih (60') monologa koje je voditelj prekidao tek ponekada, uglavnom skre}u}i pa`nju kandidatima na vreme koje su utro{ili. Predstavljanje kandidata SPS - JUL - ND-a

344)

345)

Prema rezultatima istraìvanja CPIJM IDN program predstavljanja politi~kih stranaka na I programu TV Beograd 1990. godine je pratilo ~ak 92% ispitanika i to 40% je gledalo skoro sve promocije, a 52% samo poneku. SPS pobolj{ala svoj imid` kod 4%, ali i pogor{ala kod 6% ispitanika, SPO je pobolj{ao kod 8%, ali i pokvario kod 12% ispitanika, dok je DS pobolj{ala imid` kod 3%, a SRS kod 2% ispitanika. (Ba}evi}, 1991:166-7). Iako je pre i u toku kampanje dokazivao da su daleko povoljniji medijski uslovi za predstavljanje stranaka i kandidata nego ikada pre i zbog toga odlu~io da u~estvuje na izborima, SPO je izdao saop{tenje u kome se kaè da V. Dra{kovi} ne}e iskoristiti termin koji mu je pripao, jer je `rebanje "name{teno u korist kandidata leve koalicije i SRS-a" - kandidat "leve koalicije" Z. Lili} dobio je termin 18. 9. 1997. u 22:10h neposredno pre izborne }utnje, a termin pre njega kandidat SRS-a V. [e{elj, pa se zahtevalo ponavljanje `rebanja, ili }e SPO o tome obavestiti OEBS (Dnevni telegraf, 7. 9. 1997). @rebanje nije ponovljeno, a Dra{kovi} je, ipak, iskoristio termin u kome je emitovan snimljeni materijal. 215


u kampanji za prve predsedni~ke izbore, Z. Lili}a, bilo je posve}eno promociji politike reìma i optere}ena frazama i logomahijom, a Lili}eva promocija pred II krug na BK TV odvijala se u znaku biografskog filma i inserata iz terenske kampanje, da bi onda tematizovao inicijative za dono{enje ~itavog niza zakona, posebno Zakona o privatizaciji kojim bi se 60% akcija dru{tvenih preduze}a dodelilo u vidu besplatnih akcija zaposlenima. Podràvao je formiranje "vlade nacionalnog jedinstva", obja{njavao zalaganje za "Veliku Srbiju" isklju~uju}i bilo kakve teritorijalne pretenzije, ve} vide}i je "velikom" sa stanovi{ta privrednog i dru{tvenog razvoja, standarda gra|ana i sl. Predstavljanja u kampanji za ove izbore na TV Studiju B odvijala su se u slobodnijem razgovoru kandidata sa voditeljem. Predstavljanje V. Dra{kovi}a na RTS-u za druge predsedni~ke izbore te godine moglo bi se izdvojiti od predstavljanja drugih kandidata po krajnjoj pretencioznosti emitovanog polusatnog politi~kog biografskog filma "Za{to Vuk", a termin za predstavljanje na TV Studiju B Dra{kovi} je dobio pred samu izbornu }utnju. Svojih 45 minuta iskoristio je da pohvali izborne uslove, da uputi pohvale TV Studiju B, a pokude dràvnoj televiziji. I pored toga {to je hvalio uslove izbora, priznao je da je "scenario SPS-a, JUL-a i radikala ve} bio napravljen", a da je on prihvatio u~e{}e na izborima jer je èleo da odbrani rezultate koalicije "Zajedno". Pretenciozno se promovisao kao "bez ikakve sumnje budu}i predsednik Srbije", "predstavnik celokupne "demokratske Srbije", koalicije "Zajedno", predstavnik "dragih prijatelja iz DS-a, DSS-a, GSS-a", "svih onih ljudi kojima je dosta ovakvog bezakonja", kritikuju}i ostale partije iz "Zajedno" da su se "upla{ili", uveravaju}i bira~e da }e i na parlamentarnim izborima SPO ostvariti apsolutnu ve}inu i da ne}e biti izborne kra|e, a ako je bude bilo da predvi|a kontramere. Iako nije hteo da kaè o kakvim kontramerama je re~, rekao je da }e "Srbija iza}i na trgove i ulice". Tako|e, odbijao je bilo kakvu mogu}nost da SPO u|e u postizbornu koaliciju sa SPS-om i JUL-om, mada }e odmah posle izbora pregovarati sa njima o formiranju koalicione vlade. Pri~u je filovao zahtevima koje je ~uo od "srpskih doma}ina" o "vra}anju tri zvona: na crkvi, {koli i na ovcama" ili o "vra}anju srpa na njive, ~eki}a u fabrike, a komunizma u muzej", itd. Predstavljanja za druge, decembarske predsedni~ke izbore 1997. na II programu RTSa donela su jednu novinu - mogu}nost da gledaoci telefonom postavljaju pitanja kandidatu. Ipak, ova promena scenarija, aktivnija uloga voditelja i koncentracija razgovora na pitanje spoljne politike i me|unarodne saradnje zemlje, nisu pomogli novom kandidatu SPS - JUL - ND-a M. Milutinovi}u da zna~ajnije popravi utisak koji je ostavio Z. Lili}. Najpre, pitanja su pro{la prethodnu selekciju voditelja, a onda sama pitanja iskori{}ena su za "fino" dezavuisanje protivkandidata "koji su se upristojili" - jednog, koji je "skratio kosu i bradu" (V. Dra{kovi}a), i drugog, "koji vi{e ne vadi revolver i ne ~upa kablove" (V. [e{elja). V. [e{elj je iskoristio prvih dvadesetak minuta predstavljanja pred druge predsedni~ke izbore na TV BK za izlaganje o nadle`nostima predsednika Republike Srbije i aktuelnim zbivanjima u vezi sa formiranjem republi~ke vlade posle parlamentarnih izbora, nude}i formiranje "koncentracione vlade nacionalnog jedinstva" sve ~etiri ve}e stranke koje su osvojile poslani~ke mandate - koalicije SPS - JUL, SRS-a, SPO-a i SVM-a, spekuli{u}i i o mogu}nostima i drugih postizbornih kombinacija. Tom prilikom je isklju~io mogu}nost koalicije samo sa SPO-om zbog "nesolidnosti", ali i samo sa SPS-om jer bi bili manjinski ~lan koalicije u kojoj ne bi mogli da realizuju svoj program. Nekoliko meseci kasnije, me|utim, SRS }e u}i u koaliciju sa SPS-om i JUL-om. Drugi deo predstavljanja predstavljao je pri~u o ekonomskom i socijalnom programu SRS-a, politici nataliteta, borbi protiv kriminala, reformi zdravstva, {kolstva, nacionalnoj politici, da bi 216


promociju zavr{io svojim vi|enjem politike informisanja i kritikama na ra~un protivkandidata M. Milutinovi}a i RTS zbog toga {to odbija da organizuje TV duel [e{elja i Milutinovi}a. Elokventan, [e{elj je jo{ jednom pokazao da i izlaganje o mnogo puta raspravljanim temama moè biti prilago|eno {irokoj publici i dràti njenu pa`nju. O pona{anju proreìmskih medija prema kandidatima opozicije u kampanji 2000. godine govori i primer televizije YU info koja je otkazala termin za predstavljanje V. Ko{tunice346). Ina~e, tridesetminutno predstavljanje Ko{tunice na TV Studio B iskori{}eno je za emitovanje pripremljenog snimljenog materijala. Zapo~elo je razli~itim marketin{kim produktima pripremljenim za kampanju, me|u njima je bio i kra}i biografski spot "Koreni" u kojem je prikazan kao potomak vojvode @. Mi{i}a, a predstavljanje je nastavljeno brojnim insertima sa njegove izborne turneje po Srbiji i delovima ranije datih TV intervjua. Snimljenim materijalom je bilo u potpunosti ispunjeno i predstavljanje predsedni~kog kandidata SPO-a V. Mihailovi}a 2000. koji, s obzirom na skromnu terensku kampanju, upoznaje detaljno publiku sa "predsedni~kim programom", dok kandidat SPS - JUL-a S. Milo{evi} kao i u ranijim prilikama ne koristi ovakav na~in promocije. I promocije stranaka sve vi{e proti~u u emitovanju snimljenog materijala, pa su takva predstavljanja SRS-a za parlamentarne izbore 2000, 2003. i 2007. godine, u kome se koriste inserti iz ranijih ili za tu kampanju pripremljenih TV spotova sa [e{eljem, Nikoli}em i drugim liderima stranke, ili sa anonimnim pristalicama, delovi govora lidera, detalji iz terenske kampanje i sl. Za ovaka predstavljanja sa snimljenim materijalima, opredelili su se i T. Nikoli}, D. Mi}unovi} i V. Ili} u kampanji za predsedni~ke izbore, kao i svi u~esnici u kampanji za parlamentarne izbore 2003, predsedni~ki kandidati na izborima 2004, u~esnici parlamentarnih izbora 2007. Predstavljanja partija i kandidata kao vid promocije od uvo|enja 1990. godine razapeta su izme|u dve krajnosti. Prva ih prati od po~etka i ispoljava se kao shematizam, stereotipija i neinventivnost nametnut detaljnim scenarijima redakcija, posebno prvih godina vi{estrana~ja. Stranke su od prvih kampanja, dodu{e, bile u prilici da deo vremena ispune vlastitim snimljenim materijalima, ali se to gubilo u celini predstavljanja zbog neprilago|enosti scenarija zna~aju, programskim i drugim specifi~nostima stranke i sl, a u prvim predstavljanjima i u tome {to opozicione partije nisu bile pripremljene za pravljenje vlastitih TV priloga347), a usluge TV Beograd su im bile preskupe. Insistiranje na pridràvanju scenarija, koji se bazirao na zahtevu da svaki u~esnik publici predstavi svoje stavove o {irokom i uvek istom krugu tema, dozvoljavalo je prezentovanje samo najop{tijih, nedovoljno iznijansiranih odgovora, a onemogu}avalo im da predstavljanje organizuju oko udarnih sadràja koje su smatrali svojom predno{}u. Time su predstavljanja bila osu|ena na jednoobraznost i monotonost, maksimalno je poja~avan, u osnovi ta-

346)

347)

Najpre je, nakon `rebanja 10. 9. 2000, YU info obavestila Ko{tunicu da je njegov termin za predstavljanje 21. 9. 2000. u 22:30h, Ko{tunica je odgovorio da prihvata termin, a onda je na sam dan otkazala emisiju, jer su "zbog velikog broja doga|aja" zakazanih za taj dan morali "da reorganizuje programsku {emu i da su popunili termin za predstavljanje Vojislava Ko{tunice" (Beta, 21. 9. 2000). "Ve}ina stranaka niti je uop{te razmi{ljala, niti je imala ideju {ta da uradi sa svojih pola sata televizijskog programa. Sve se svelo na pasuse iz partijskih programa, ako su oni uop{te bili toliki da mogu ispuniti pola sata, koji su kasnije, uz ponavljanje argumentacije, na{iroko obrazlagani. To je govorilo da mnoge stranke ne samo da nisu osmislile medijski nastup, nego nisu ni imale {ta da ponude" (Radulovi}, Spai}, 1991: 130). 217


~an, utisak o uop{tenosti i nerazra|enosti strana~kih programa, pove}ane su te{ko}e auditorijumu da percipira razlike izme|u pojedinih u~esnika izbora itd348), pri ~emu su se u nekim prilikama, na primer 1990, voditelji na TV Beograd igrali ulogu cenzora - ne samo da su ograni~avali izlaganja u~esnika na prezentovanje delova strana~kih programa, ve} su i zabranjivali pominjanje imena S. Milo{evi}a i njegovih saradnika, dràvnih institucija i sl, {to je povremeno dovodilo do rasprava u~esnika i voditelja (Radulovi}, Spasi}, 1991: 127). Gotovo potpuna sloboda koje su redakcije dale strankama i kandidatima u ure|ivanju svojih predstavljanja tokom druge polovine devete decenije XX veka i kasnije, odve{}e ih u drugu krajnost. Predstavljanja se pretvaraju u glomazne TV spotove sastavljene od "ve} vi|enog" snimljenog materijala, na u{trb "uìvo" preno{enog razgovora iz studija. Ovakva promena odgovarala je i u~esnicima promocija - potpuna kontrola nad sadràjem i slikom promocije, ali i medijima - manje vremena za pripremu i manji tro{kovi promocije, izbegavanje eventualnih neprilika u toku usmeravanja predstavljanja i sl. Predstavljanja dobijaju na raznovrsnosti i dinami~nosti, ali isuvi{e li~e na reklame i gube na uverljivosti, a time i na atraktivnosti. I pored toga, predstavljanja stranaka i kandidata su popularna za gledali{te: pred izbore 2000. godine ona su za vi{e od tri ~etvrtine gra|ana bili prihvatljiv na~in promocije stranaka i kandidata, pa su bila rangirane odmah posle redovnih informativnih programa, "rame uz rame" sa TV duelima i debatama, a situacija u pogledu njihove popularnosti bila je ista kao i pred predsedni~ke izbore 2004. Ipak, predstavljanja su tek za 13% gra|ana bila najpoèljniji na~in promocije. Predstavljanje stranaka i kandidata u {tampanim medijima dobijalo je razli~ite oblike. Na primer, nedeljnik NIN pruìo je mogu}nost ~itaocima u toku kampanje da se detaljnije upoznaju sa strankama koje u~estvuju na izborima posredstvom serija intervjua sa njihovim liderima349). Drugi mediji su naj~e{}e objavljivali priloge sa kratkim biografijama svih kandidata i njihovim slikama. Jednog dana, u kampanji 1996. godine, Politika je posvetila listi kandidata SPS - JUL - ND, intervjuu sa I. Da~i}em i izve{tajima iz terenske kampanje vladaju}e koalicije celu stranicu, izuzev vesti od nekoliko re~enica, posve}ene V. Pe{i}, liderki GSS-a, pri ~emu opozicione liste nikada nisu bile predstavljane. Tek posle 2000. godine, Politika po~inje da predstavlja kandidate u istom obimu i na istoj stranici lista, pa je pred I krug prvih predsedni~kih izbora 2002. godine predstavila svih 10 kandidata po azbu~nom redu (V. Dra{kovi}a, V. @ivojinovi}a - Batu, B. Ivkovi}a, V. Ko{tunicu, M. Labusa, T. Lalo{evi}a, V. Obradovi}a, B. Pelevi}a, D. Radenovi}a i V. [e{elja, a 19. 11. 2002. na prvoj stranici predstavila je sva tri kandidata na drugim predsedni~kim izborima te godine - V. Ko{tunicu, V. [e{elja i B. Pelevi}a, itd. 348)

O programu Predstavljanje stranaka na RTS-u 1992. godine, J. Mati} pi{e: "U istom, bezli~nom studijskom dekoru u monotonom i monolo{kom nizu, iz sata u sat i iz dana u dan, smenjivani su se mnogi predstavnici stranaka verbalno predstavljaju}i iste delove svojih programskih platformi. Restriktivan programski kod ograni~io je persuazivne oblike samo na li~ne retori~ke sposobnosti u~esnika. U ime ujedna~avanja uslova promocije, iz oficijelnih promotivnih programa odstranjen je deo koji su ranije stranke mogle slobodno da koriste za upu}ivanje razli~itih vrsta apela bira~ima. Time su gledaoci li{eni jednog interesantnog, ìvog i televizi~nog sadràja u korist defektne ("mrtve") televizije" (Mati}, 2006:103). 349) Intervju sa V. [e{eljem 1. 10. 1993. pod naslovom "Ne bojim se hap{enja"; sa Z. \in|i}em 19. 11. 1993. - "Politika obraza"; sa V. Dra{kovi}em 7. 3. 1997. - "Plodovi 9. marta"; sa V. Ko{tunicom 21. 3. 1997. - "Srpska posla". 218


Medijske debate i dueli Od prvog TV duela ameri~kih predsedni~kih kandidata 1960. godine izme|u R. Nixona i J. Kennedya do danas, TV debate i dueli su neizostavni deo izbornih kampanja. One predstavljaju efikasniji na~in informisanja bira~a od redovnih informativnih emisija, posebno zbog toga {to TV vesti izbegavaju nevideogeni~ne, kompleksne teme, a osim toga i prilika su za nametanje vlastite inicijative i dovo|enje konkurenta u defanzivan poloàj, kao i za formiranje povoljnijeg imidà u odnosu na konkurenta. Me|utim, u prvo vreme lideri i kandidati su uglavnom slabo poznavali i nedovoljno uvaàvali osnovne karakteristike ovakvog vida promocije, mada je to kasnije postalo neizostavni deo njihovog treninga. Osim toga, u debatama i duelima dominiraju vizuelni efekti nad sadràjima, odnosno li~nost u~esnika nad stavovima, pa nisu stoga pogodne za temeljniju raspravu o problemima i za izno{enje detaljne argumentacije, ve} pre svega za "konfrontaciju imidà" u~esnika. U njima u~esnici ~esto pojednostavljuju svoje stavove da bi se razlikovali, {to olak{ava publici da ih upore|uje, ali to moè da izazove i konfuziju kada je re~ o sloènijim problemima o kojima se raspravlja. Najzad, u~esnici debata i duela nemaju potpunu kontrolu nad njihovim odvijanjem, direktna komunikacija u~esnika ~esto donosi neugodna pitanja, provokacije, neodmerene izjave u afektu, diskvalifikacije, nekontrolisane gestove, otvorene konflikte, sve do poku{aja fizi~kog obra~una, {to privla~i pa`nju publike, ali moè da stvori nepopravljivo lo{ utisak o pojedinim u~esnicima itd. TV dueli i debate su veoma rado gledani i kod nas. Pred kampanju 2000. godine, posle redovnih informativnih emisija, najve}i broj gra|ana - ~etiri petine ih je ocenjivalo kao pogodan na~in upoznavanja sa u~esnicima izbora, da bi pred predsedni~ke izbore 2004. bili jednako popularni kao i redovni informativni programi. I pored toga {to su najatraktivniji deo izbornih kampanja, kampanja 1990. prote}i }e bez su~eljavanja izbornih u~esnika na najzna~ajnijem mediju - TV Beograd, mada }e TV Studio B uprili~iti nekoliko debata, a posle I kruga glasanja i TV Beograd. Debate su, zahvaljuju}i samoj svojoj dijalo{koj formi, predstavljale dinami~niji i atraktivniji na~in promocije od predstavljanja kojima je zatrpavano gledali{te. Stereotipiju i monotonost prvih, kao i sve manje prisustvo "ìve" re~i u kasnijim oficijelnim promocijama "razbijale" su u celini medijskih kampanja, pre svega, debate i dueli. U kampanji 1992. godine nije organizovano su~eljavanje predsedni~kih kandidata zbog na~elnog neprihvatanja S. Milo{evi}a da u~estvuje u predstavljanjima, debatama i duelima. Te godine, me|utim, organizovana su brojna su~eljavanja predstavnika politi~kih stranaka, jer tada i redakcije drugih televizija uvode specijalne emisije - Izborni paket i Izborna trka '92 na TV Studiju B, Su~eljavanje stranaka na TV Beograd, Bliski susret na TV Politici itd, kao i intervjue i kontakt emisije sa partijskim liderima i predstavnicima stranaka koje u~estvuju na izborima (Razgovori s povodom na TV Beograd, Intervju gledalaca na TV Studiju B, i Predizborni dijalozi na TV Politici. Na TV Beograd bilo je uprili~eno 8 debata sa 10-12 u~esnika u trajanju od po 75'. Ovakva su~eljavanja, ukoliko su uspela da okupe i predstavnike vladaju}ih stranaka i predstavnike opozicije, naj~e{}e su se pretvarala u prave male ratove izme|u u~esnika - zbog velikog broja u~esnici se se otimali za re~, prekidali druge upadicama i komentarima350), izazivali 350)

"Za vreme prve od ovih debata od 75 minuta, jedan u~esnik 'ugrabio' je priliku da govori vi{e od 19 puta, a drugi vi{e od 9 minuta, dok su drugi partijski lideri uspeli da govore svega ne{to duè od dva ili tri minuta" (Mati}, 2006: 104, f. 114). 219


te{ke sva|e351), koristili te{ke optu`be i uvrede, ~ak otkrivali i zavere352). Za razliku od su~eljavanja na TV Beograd, debate na drugim televizijama su imale druga~iji format. U Izbornom paketu, emitovanom u udarnim terminima TV Studija B, po dva-tri predstavnika stranaka su govorili o razli~itim temama, uz nagla{eniju ulogu voditelja u iniciranju rasprave, zbog ~ega se ocenjuje da su te debate bile informativne, dok je program Izborna trka '92 "bio potpuna novina doma}e televizije i imao je obele`ja TV spektakla" (Detaljnije u: Mati}, 2006: 119-20). Ipak, debate na TV Studiju B i TV Politici imale su daleko manji uticaj na bira~e jer je signal ovih televizijskih stanica tek prebacivao neposrednu okolinu Beograda. I posle 1992. mediji organizuju debate predstavnika partija o kontroverznim pitanjima, ali su one organizovane uglavnom uz saglasnost partije na vlasti onda i o onome o ~emu je njoj odgovaralo, a u kampanji za izbore 1993. RTS je i smanjio broj debata na 6 u trajanju od po 30 minuta. Nekih vidnijih pobolj{anja formata debata nije bilo, ~ak ni u kampanji za republi~ke parlamentarne izbore 2000. godine. Tada je na RTS-u odràno 7 debata, ali se one ocenjuju kao "najve}i produkcioni proma{aj kampanje jer su najvi{e nalikovali starima - i po mno{tvu u~esnika (osam), po preteranoj duìni (120 minuta), po pasivnoj ulozi novinara i netolerantnom pona{anju partijskih predstavnika, naro~ito predsednika SRS Vojislava [e{elja, kojeg voditelji nisu uspevali da kontroli{u" (Mati}, 2006: 220). Do kampanje za predsedni~ke izbore 2004, me|utim, nije odràna debata u kojoj bi u~estvovalo vi{e predsedni~kih kandidata. Tek pred prvi krug tih izbora, TV Studio B je uprili~io debatu predsedni~kih kandidata B. Tadi}a (DS), D. Mar{i}anina (DSS - G17 plus - SPO - NS) i B. Kari}a (grupa gra|ana) u okviru gledanog talk show emisije Utisak nedelje na temu {ta zna~i biti predsednik obi~nih gra|ana. Tema je bila dobro odabrana, budu}i da se odnosila na ono {to su isticali svi kandidati u svojim kampanjama (Tadi} "advokat svih gra|ana", Mar{i}anin - "predsednik obi~nih ljudi", Kari} - "za sve vas"). Razgovor je zapo~eo, me|utim, tako {to je voditeljka promenila temu, pa je po~ela da propituje kandidate {ta oni li~no dobijaju eventualnim izborom na funkciju predsednika Republike. Tako vo|en i usmeravan razgovor zapo~eo je pukim fraziranjem353), da sva|u nije zapo~eo Mar{i}anin kritikuju}i Tadi}a da "ne po{tuje institucije", da ho}e da radi posao ombudsmana i da ili ne poznaje Ustav ili misli da ga kr{i, da je "tri godine kr{io zakon" i sl, a Kari}a da "razvaljuje katance koje je sam zaklju~ao kada je bio u Milo{evi-

351)

352)

353)

U jednoj od emisija iz 1992. godine "zabeleèno je pet duìh sva|a (od 1,5 do vi{e od 6 minuta) u kojima su u~esnici izmenjivali li~ne uvrede. Od ukupno registrovanih 111 replika u toku ovih razgovora, 20% je imalo oblik napada na li~nost sabesednika, a 39% se odlikovalo izuzetno agresivnom retorikom" (Mati}, 2006: 104, f. 115). Tako je V. [e{elj u jednom od Su~eljavanja stranaka na TV Beograd (13. 12. 1992) sve opozicione stranke koje su se koriste trouglom (jedan od simbola masonerije) kao elementom vizuelne identifikacije (DEPOS, DS, DSS, ND i SDP) proglasio masonskim i optuìo ih za zaveru protiv Srbije. Tadi} je odgovorio: "Da radim konkretan posao koji ostavlja odre|ene pozitivne tragove u ovom dru{tvu" u kontekstu formiranja Narodne kancelarije po{to nemamo ombudsmana. Odgovor Kari}a je bio: "Da poku{am da svoje znanje i iskustvo u jednoj drugoj profesiji, drugom poslu ... stavim u funkciji sebe i da pomognem da organizujem ovu na{u ekonomiju na jedan na~in savremen", odbijaju}i da uop{te razmi{lja {ta on li~no dobija od toga. Mar{i}anin je, pak, raspredao da dobija priliku da nastavi ono zbog ~ega je i "u politiku u{ao" - da jedan sistem promeni, "budu}i da su svi razlozi ostali u istoj meri i danas".

220


}evoj vladi". Kari} je odgovarao na Mar{i}aninove optu`be iznose}i mnoge podatke o uspesima koje je postigao dok je bio u vladi, ali je reagovao i protivoptu`bama354). Tadi} je, pak, traìo od Mar{i}anina da kaè konkretno kada je on u tri godine prekr{io zakon i rekao da zakon treba kr{iti i traìo je od Mar{i}anina da nastave razgovor kao pojedinci, a ne kao predstavnici stranaka, odgovorni za sve {to su njihove stranke i pojedinci iz njihovih stranaka u~inili355). Mar{i}anin to ne prihvata, isti~e da je Tadi} kandidat jedne stranke i da je odgovoran je za politiku te stranke, da je tri godine }utao o malverzacijama i mahinacijama koje je ~inila njegova stranka, a to zna~i, po Mar{i}aninu, da se slagao sa time. Ipak, ton debati dala je nametljivost voditeljke koja je stalno prekidala, provocirala kandidate356) i neumesno komentarisala njihove odgovore357), ~ak im se i smejala. Na provokacije voditeljke, Tadi} se trudio da odgovara pristojno i ozbiljno, Mar{i}anin je poku{ao da ukaè da voditeljka pogre{no vodi razgovor, ali je brzo prihvatio, ~ak i poja~avao provokativan ton debate, dok je Kari} reagovao ad hominem358). U tako vo|enom razgovoru svi kandidati su imali beznade`ne padove: Tadi} - DS je "pet puta bolja od Va{e stranke", "Ovaj zakon o telekomunikacijama je 90% delo moje i mojih saradnika", pri~om kako izdràva dvoje nezbrinute dece posredstvom neke NVO; Mar{i}anin - "Tu stabilnost u Srbiji obezbe|uje moja pobeda, i to je jednostavna ~injenica", Kari} - o li~nim vezama sa 36 velikih svetskih kompanija, a posebno sa Filipom Morisom, ~iji su predstavnici do{li "li~no Bogoljubu Kari}u" u Srbiju itd. Debata predsedni~kih kandidata nije donela njihovo su~eljavanje na temeljnim programskim stavovima, ve} i njihovih naravi - Kari}a kao neukog i odlu~nog ~oveka bez ikakvih kompleksa, Tadi}a kao pristojnog, upornog ~oveka koji drì do sebe, ali se i ne snalazi dobro u konfliktnim situacijama, a Mar{i}anina kao staloènog, iskusnog, ali i agresivnog ~oveka, spremnog da se sluì omalovaàvanjem, provokacijama, a na momente i intrigama359).

354)

"Gospodin Mar{i}anin ne poznaje {ta je fabrika i katanac", da je to obe}avao i u kampanji 2003, ali za {est meseci nisu nikoga zaposlili, kritikuje Labusovo odustajanje od Mar{i}aninove kampanje, nazivaju}i Labusa i Dinki}a "grobarima Srbije" itd. 355) "Gospodine Mar{i}aninu, da li ste Vi odgovorni za sva obijanja kiosaka u zemlji?", glasilo je jedno od pitanja Tadi}a Mar{i}aninu, {to je bila aluzija na strana~kog kolegu Mar{i}anina, D. Jo~i}a, tada{njeg ministra unutra{njih poslova, koji je u 21. godini obio neki kiosk. 356) "Da li sam ja obi~an ~ovek? Jeste li moj predsednik? Jeste li Vi obi~an ~ovek", "Borise, da li ste Vi obi~an ~ovek. Dragan Mar{i}anin nije", "Kako moète da se uìvite u problem gladnog ~oveka ako nikada niste bili gladni?", "To ste ve} rekli", "Kako se toga ne dosetiste pre kampanje?", "Nemojte Vi tu meni o salati i siru", itd. 357) Posle Kari}eve ironi~ne izjave da je do{ao u debatu "da u~i", voditeljka ga oslovljava sa "u~eni~e" i nastavlja: "Progovorio sa 5 godina, a krenuo u {kolu sa 55 godina. Svaka ~ast!", da bi na Kari}evu opasku da ima 50 godina, voditeljka nastavila "Izgledate kao da imate 55 godina, a bogati ste kao da imate 65 godina". 358) "Samo se Vi smejte", "Ja to ne}u Vama da obja{njavam" odgovara Kari} voditeljki, da bi pravio i aluzije na njen fizi~ki izgled. Naime, u jednom trenutku voditeljka kritikuje Kari}eve izjave da treba razbiti katance i lance kojima su zaklju~ane likvidirane fabrike, pa izvla~i zaklju~ak da to moè da zna~i da "uletite u moju gajbu", na {ta Kari} odgovara "Nikada ne bih u{ao u Va{u gajbu", {to je bila aluzija na fizi~ki izgled voditeljke, ali sledi voditeljkina opaska "Pa i nemate {ta da uzmete, to znate i sami". 359) Odgovor na pitanje Mar{i}anina, koje je uporno ponavljala i voditeljka, {ta mu je smetalo da ranije kupi fabrike i zaposli radnike koje sada obe}ava da zaposli, Kari} je zapo~eo time da nije mogao da kupi nijednu fabriku, ali je bio prekinut potpitanjem voditeljke "Za{to? Niste imali para?" I dok je on odgovarao "Nisu pare u pitanju, imam para", usledila je upadica Mar{i}anina "Prema zakonu, ne moè profiter da u~estvuje u privatizaciji". 221


Posle parlamentarnih izbora 1997, u emisiji Otisak vremena na Studiju B, odràn je TV duel predstavnika SRS-a T. Nikoli}a i JUL-a S. êrovi}a, koji je protekao u slobodnom razgovoru i nije bio interesantan ni po ~emu, ~ak ni po tome {to su pred kraj emisije po~ele optu`be za "nekulturan" i "pokvaren" govor, "drskost", "vulgarnost" i "bezobrazluk", da su "radikali pobegli sa rati{ta" kada nije bilo {ta da se "oplja~ka", da Nikoli} nije bio na rati{tu, pa nije ni krao, da "od JUL-a nema ve}e bande" itd. Prvi TV duel predsedni~kih kandidata Z. Lili}a i V. [e{elja odràn je 1. 10. 1997. godine, u kampanji za II krug prvih predsedni~kih izbora na I programu RTS-a i trajao je 90 minuta. Format duela, koji je utvrdio RTS, bio je krajnje sterilan: u studiju su bili dvojica kandidata i voditelj, kandidati su odgovarali na 18 unapred podeljenih pitanja360) u trajanju od po 2 minuta, izlaganje protivkandidata nije moglo biti prekidano, ~ak je onemogu}ena i neposredna komunikacija me|u u~esnicima duela. Iako je format duela odgovarao kandidatu SPS-a, on je ostavio utisak doteranog, u{togljenog, nekompetentnog frazera361), dok njegovo monotono izlaganje i striktno deklamovanje mnogo puta ponovljenih stavova SPS-a bez novih elemenata i bez ikakvih digresija te{ko drè pa`nju publike. Ve{tom polemi~aru spremnom na sve vrste smicalica, uz to, u ovakvim prilikama, i osvedo~enom provokatoru i diskvalifikatoru ad hominem, V. [e{elju, nije odgovarao ovakav format debate, {to je on jednog trenutka i zamerio voditelju. Ipak, njegovo izlaganje je bilo dinami~nije, jasnije i konkretnije je odgovarao na pitanja, koristio primere, menjao intonaciju, gestikulirao i ostavio bolji utisak. Ipak, te{ko bi bilo boljem utisku u TV duelu pripisati 600.000 glasova vi{e koje je [e{elj osvojio u II krugu u odnosu na I krug izbora. Pred I krug ponovljenih predsedni~kih izbora, 29. 11. 1997. godine, odràn je TV duel predsedni~kih kandidata V. Dra{kovi}a i V. [e{elja na I programu RTS-a i on je protekao u sasvim druga~ijoj atmosferi - u me|usobnim napadima u~esnika ad hominem: Dra{kovi} je, ~itaju}i pripremljeni tekst, napadao [e{elja zbog njegovog navodnog hrvatskog i katoli~kog porekla, sluènja ranijoj socijalisti~koj vlasti, saradnji sa SDBom, ratnog hu{ka{tva itd. [e{elj je odgovarao pozivaju}i se na to da je Dra{kovi} krstio njegovog sina, a da je uslov za taj ~in bio da [e{elj donese u crkvu svoju kr{tenicu, ali i optu`bama na ra~un Dra{kovi}a za izdaju nacionalnih interesa, da sve izmi{lja, da se sluì laìma, klevetama, insinuacijama, poluistinama, falsifikatima i sl, pri ~emu su obojica pokazivali dokumente, tekstove iz novina, slike i sl, da bi "dokazali" optu`be. Duel je zavr{en u op{toj sva|i, Dra{kovi} ~ak nije dozvoljavao ni da se zavr{i po isteku utvr|enog vremena, a pri tome u potpunosti je izostalo su~eljavanje programskih ciljeva kandidata. Duel je izazvao negativne komentare u javnosti i ocene da su oba kandidat svojim

360)

361)

Pitanja su glasila: 1. Koji su, po Vama, prioriteti u razvoju Srbije na kraju ovog i po~etkom narednog veka? 2. Iznesite svoje stavove o SRJ; 3. Kako Vi vidite priorite u razvoju privrede u Srbiji? 4. Va{ stav o reformama u Srbiji; 5. Kako re{iti problem nezaposlenosti? 6. Va{e mi{ljenje o agraru, o poloàju seljaka i o razvoju sela; 7. [ta }ete preduzeti u razbijanju kriminala, {verca i sive ekonomije? 8. Kako re{iti pitanje stare devizne {tednje? 9. Kakav je Va{ stav prema pravima nacionalnih manjina? 10. Iznesite svoj stav o perspektivama KiM; 11. Za {ta }ete se Vi zalagati u procesu svojinske transformacije? 12. Kakve su, po Vama, perspektive mladih u Srbiji? 13. Kako treba, po Vama, re{avati probleme izbeglica? 14. Za kakvu se socijalnu politiku zalaète? 15. Kako trajno re{iti problem penzija? 16. [ta Vi mislite o obrazovanju i nauci kao va`nom segmentu dru{tvenog razvoja? 17. Kakav je Va{ stav o sprovo|enju Dejtonskog sporazuma? 18. Kako vidite Srbiju na Balkanu i u Evropi? Na primer, na pitanje "Va{ stav o reformama u Srbiji? ", Lili} odgovara "Reforme na ovom prostoru nisu nepotrebne".

222


pona{anjem u~inila uslugu tre}em kandidatu - M. Milutinovi}u, {to je i [e{elj napomenuo u toku samog TV duela. No, Dra{kovi} }e veliki deo predstavljanja i pred II krug tih izbora na Studiju B obja{njavati za{to je bilo va`no raskrinkati [e{elja, [e{elj }e izjavljivati da je Dra{kovi} o~ito bio drogiran i sl, da bi sve dobilo epilog i na sudu362). TV duel dvojice kandidata koji su se plasirali u II krug ovih izbora, M. Milutinovi}a i V. [e{elja nije uprili~en zbog odbijanja Milutinovi}a. U vreme protestnih mitinga SZP, lider PDS, M. Peri{i}, biv{i na~elnik G[ VJ, uputio je pisani poziv predstavnicima VJ i vlasti u Srbiji na TV duel, isprovociran sna`nim angaòvanjem vojnog vrha u promociji reìma, ali se niko nije odazvao (NIN, 13. 8. 1999). Duela i debata predsedni~kih kandidata i predstavnika stranaka u kampanji za savezne izbore 2000. godine nije bilo, a jedan detalj vezan za ovu kampanju predstavlja dogovoren, a neodràn TV duel Z. \in|i}a, menadèra kampanje DOS-a i lidera DS-a, i V. [e{elja, predsednika SRS-a. Naime, \in|i} je pristao na duel sa [e{eljem koji je zakazala jagodinska TV Palma plus za nedelju 10. 9. 2000. od 21 do 22:30h. [e{elj je u poslednjem trenutku otkazao, pa je te ve~eri na TV Palma plus \in|i} imao termin za promociju od 19 do 20h, a V. [e{elj se predstavljao od 21 do 22h. DS je ocenila [e{eljevo beànje od duela sa \in|i}em kao posledicu njegovog straha, pa je ponovljen poziv "da ipak skupi hrabrost i iza|e na duel sa menadèrom kampanje DOS" (www.demokratska.org.yu, 10. 9. 2000). Izme|u I i II kruga prvih predsedni~kih izbora 2002. godine, 8. 10. 2002, na TV Studio B odràn je TV duel ministra ekonomije i finansija u Vladi Srbije B. \eli}a i ministra ekonomije i finansija vlade u senci DSS-a, prof. D. Cvjeti~anina. U duelu je najvi{e re~i bilo o tome da li je Cvjeti~anin bio savetnik nekada{njeg srpskog premijera Mirka Marjanovi}a (SPS) i da li je pod privilegovanim uslovima dobio stambeni kredit, a izme|u ostalog, \eli} je obe}ao da }e dràva u decembru te godine po~eti da vra}a tzv. velik dug penzionerima, nasle|en od Milo{evi}evog reìma. Na kraju emisije oba u~esnika su iznela svoje vi|enje programa predsedni~kih kandidata V. Ko{tunice i M. Labusa363). U

362)

Posle izbora, 1. 4. 1998. V. Dra{kovi} i SPO tuìli su V. [e{elja zbog toga {to je u intervjuu listu Demokratija od 4. 12. 1997. izjavio, komentari{u}i njihov TV duel, da je "Dra{kovi} u TV emisiji o~igledno bio drogiran", da je "~elnik SPO obavio neke prljave poslove sa SPS", da je emisija "bila organizovana u sprezi sa SPS i da se Dra{kovi} u njoj pojavio kao favorit socijalista". Dra{kovi} je traìo od{tetu od 10 miliona dinara. Najpre na pripremnom ro~i{tu 8. 4. 1998, a zatim i medijima [e{elj je izjavio: "Dra{kovi} je opasan narkoman i ja }u za naredno ro~i{te doneti dokaze i pozvati se na sudske ve{take, a ovo su|enje }e ostati zabeleèno u sudskim analima" (Blic, 2 i 10. 4. 1998). Posle dve godine su|enja Dra{kovi} je izgubio spor. Sud je tu`bu odbacio iz "procesnih razloga", a obrazloìo je time {to SPO ne moè da bude stranka u postupku po{to nije fizi~ko lice i da joj iz tih razloga ne mogu biti povre|eni ~ast i ugled, kao i da Dra{kovi} "nije pokazao interes za vo|enje postupka" (Beta, 21. 7. 2000). 363) D. Cvjeti~anin, koji je bio i ekonomski savetnik Ko{tunice kao predsednika SRJ, okarakterisao je Labusov program kao spisak lepih èlja, dok je za program Ko{tunice, koga on podràva, rekao da je to "spisak na~ina kako da te èlje budu ostvarene". Optuùju}i Vladu Srbije da nije prekinula "komandne linije partijske dràve" i da parali{e privrednu inicijativu stvaraju}i atmosferu nesigurnosti i straha, Cvjeti~anin je uveravao gledali{te da se njegov kandidat - V. Ko{tunica zalaè da privredna inicijativa bude ostavljena privrednicima, a da dràva stvara atmosferu u kojoj }e sve oblasti ìvota biti organizovane na evropski na~in, pa i privreda i upravljanje njome. "Izgradnja institucija je jedini na~in da postoje}e stanje bude popravljeno", zaklju~io je Cvjeti~anin, dovode}i efektno svoje izlaganje direktno u vezu sa 223


ovom TV duelu, koji je bio neka vrsta predigre za TV duel samih predsedni~kih kandidata, i koji je imao prili~no ome|enu temu, ispoljila su se dva razli~ita koncepcijska pristupa (ekonomskoj) politici, karakteristi~na ne samo za tada{nje glavne aktere politi~ke scene, ve} i za istoriju politike uop{te: jedan na~elan, principijelisti~ki, institucionalisti~ki, koji ra~una sa efektima na duì rok, i drugi konkretan, pragmatisti~ki, improvizatorski, koji ne robuje doktrinama i velikim na~elima, traì re{enja i njihove u~inke {to pre. Centralni medijski doga|aj pred II krug prvih predsedni~kih izbora 2002. predstavljao je TV duel predsedni~kih kandidata M. Labusa i V. Ko{tunice. Jo{ pred I krug tih predsedni~kih izbora M. Labus je pozivao V. Ko{tunicu na TV duel, ali je Ko{tunica odbio364). Ali, i posle I kruga, kada su ostala ova dva kandidata, dogovaranje TV duela je izazivalo varnice i me|usobne optu`be365). TV duel, pompezno najavljivan u mnogim op{tom tematskom okosnicom dugoro~nog Ko{tuni~inog politi~kog anga`mana. B. \eli} je ocenio da je najve}a razlika izme|u programa dva kandidata to {to tim oko Labusa ima ciljeve i zna institucije koje te ciljeve mogu da ostvare, da su ciljevi tog tima da za slede}e tri godine prose~na plata u Srbiji dostigne 250 do 300 EUR, da se tokom slede}ih pet godina realizacijom velikih projekata godi{nje stvara po 100.000 radnih mesta, da se pove}a konkurentnost doma}e privrede itd. I mada se sloìo da bi nadle`nosti dràve trebalo da budu ome|ene, dodao je da u ovom trenutku i s nasle|enim stanjem kakvo jeste niko bolje od dràve ne moè da obezbedi op{ti interes i transparentan na~in za njegovo ostvarenje. "Niko ne èli ~vrstu ruku, treba nam demokratija, ali treba da se zna da }e se dràva boriti protiv mafije i kriminala", zaklju~io je \eli} (www.B92.net, 9. 10. 2002). 364) Po{to je ocenio da su Ko{tunica i on "najja~i kandidati", Labus je izjavio da bi "bilo normalno da Ko{tunica i ja sednemo pred televizijske kamere i porazgovaramo otvoreno, jednostavnim jezikom, bez ~itanja govora, koji su to osnovni problemi koji postoje u zemlji i kako treba da ih re{imo, kao i da odgovorimo kakav }e biti odnos predsednika dràve prema Parlamentu, Vladi i kako }e se on postaviti prema gra|anima" (www.B92.net, 12. 9. 2002). Ko{tuni~in izborni {tab je odgovorio sa dozom nipoda{tavanja, ne priznaju}i Labusu da je izgledniji od ostalih kandidata: za{to bi Ko{tunica i{ao na duel sa Labusom, a ne i sa drugim kandidatima, odnosno da je TV duel mogu} tek kada ostanu dva kandidata u izbornoj trci. 365) Kako je ponuda za TV duel do{la prvo od RTS-a, Labus ju je odmah prihvatio, ali je Ko{tunica izneo stav da TV duel ne bi trebalo da favorizuje bilo koji od medija, ve} treba da bude odràn u Medija centru. "Posebno to kaèm u trenutku kada se mediji nalaze na udaru nove vlasti u Srbiji. Govorim o B92 i jednoj zaprepa{}uju}oj situaciji sa kojom smo suo~eni, da su televizije favorizovane u prethodnom reìmu favorizovane i u ovom, a da jedna televizija poput B92 moè da se nalazi u poloàju u kojem se nalazi. Mislim da je ovo prilika da se medijima pruì jednaka {ansa", objasnio je Ko{tunica na konferenciji za novinare, ne propu{taju}i ni ovu priliku da napadne Vladu "ostatka DOS-a" (www.B92.net, 3. 10. 2002). Labus je, me|utim, prihvatio ponudu za TV duel sa Ko{tunicom na bilo kom mediju i u bilo kom terminu, ~ime je demantovano pisanje pojedinih medija da ne prihvata duel sa Ko{tunicom u organizaciji Medija centra. Nekoliko dana kasnije (7. 10. 2002), predstavnici izbornih {tabova Ko{tunice i Labusa potpisali sporazum o proceduri TV duela. Dogovoreno je da su~eljavanje dva kandidata, po~ne u sredu u 20 sati i traje dva sata, da ga prenose RTS, Mreà, ANEM, Televizija Pink i TV BK, da razgovor vodi urednik u Medija centru V. Radosavljevi}, da kandidati imaju po pet minuta za predstavljanje, a nakon toga }e uslediti dijalog. Dve tre}ine vremena bi}e posve}eno su~eljavanju stavova o najzna~ajnijim pitanjima, a 45 minuta }e novinari najtira`nijih, najuglednijih i najuticajnijih medija imati mogu}nost da obojici kandidata postave po jedno kratko pitanje. Dogovoreni su i mnogi tehni~ki detalji, sve do toga da li }e stolice imati to~ki}e ili ne. Iako su predstavnici dva izborna {taba negirali postojanje bilo kakvog nesporazuma, Labus je u toku dogovora o TV duelu najpre izjavio da je Ko{tunica "zatraìo unapred napisana pitanja i odgovore" od Medija centra i optuìo ga da "ne sme da iza|e na TV duel" sa njim. "Ja ne}u nikakav laàn razgovor gde }e neko da mu napi{e, da on pro~ita i da kaè - 'ajde sada ti pro~itaj', pa ja da pro~itam, pa ti da pro~ita{. To ne}u, ja ho}u razgovor, razgovor o programima, razgovor o budu}nosti Srbije. Ali, to je taj 224


elektronskim i {tampanim medijima, odràn je 10. 10. 2002. u Medija centru. Trajao je 120 minuta i bio podeljen na ~etiri dela: uvodna izlaganja kandidata, razgovor o ekonomskim temama, ustavnim reformama, spoljnoj i socijalnoj politici, odgovori kandidata na pitanja novinara i zavr{nih poruka kandidata. Za izlaganje stavova o pojedinim pitanjima kandidati su imali po 5 minuta, nakon ~ega je sledio dijalog od 8 minuta. Na po~etku je voditelj pro~itao zajedni~ko saop{tenje dvojice predsedni~kih kandidata kojim se gra|ani pozivaju da iza|u i glasaju u II krugu predsedni~kih izbora. Svaki od kandidata se u debati izlaganja koncentrisao na one teme na kojima je vaìo za kompetentnijeg. Labus je sa puno optimizma uglavnom govorio o ekonomiji i privredi i vra}ao razgovor na ove teme, a Ko{tunica na teren ure|enja dràve i demokratije, povremeno lamentiraju}i zbog nedono{enja Ustava i sporog izgra|ivanju demokratskih institucija, {to je samo poja~alo pozitivne, ali i negativne elemente njihovog imidà366). Labus je izlagao

366)

kukavi~luk i, ja tvrdim, kukavi~luk koji od prvog momenta postoji. [ta god sam ja uradio, oni su ~ekali prvo ja da uradim, pa onda oni da reaguju. Ja sam zadovoljan, jer to zna~i da sam ja lider i oni me kopiraju. Ja sam zadovoljan time, ali neka zaista iza|u na crtu. Ako je smeo g. Milo{evi}u da iza|e na crtu, kao {to je rekao, neka iza|e i g. Labusu na crtu, bez pisanih govora", rekao je Labus. Medija centar, me|utim, saop{tio je da "nije dobio zvani~an zahtev ni iz jednog ni iz drugog izbornog {taba da se pitanja postave unapred", ve} da "postoji zahtev da se ta~no zna ko }e biti u ime kojih medija", odnosno koji }e novinari u jednoj tre}ini TV duela postavljati pitanja predsedni~kim kandidatima (www.B92.net, 5. 10. 2002). Labus je ve} uvodno izlaganje iskoristio da uputi neke zamerke Ko{tunici, a Ko{tunica se najpre zahvaljuje bira~ima koji su mu nekoliko puta iskazali poverenje, obja{njava kako vidi funkciju predsednika Republike i koristi ve} uvodno izlaganje da odgovori ne neke optu`be Labusa i plasira protivoptu`be (da je kandidat Vlade Srbije i DS). U delu o promenama Ustava Labus je uglavnom kritikovao predlog Ustava DSS-a iz 2002. godine (na~in izbora sudija Ustavnog suda i regionalizam), a Ko{tunica zamera Labusu da zlonamerno i neta~no interpretira predlog Ustava DSS-a, napada ideju globalizacije, relativizuje podele izme|u federalizacije i regionalizacije, federalizma i konfederalizma. Deo rasprave o ekonomskim temama Labus posve}uje isticanju pozitivnih rezultata na podru~ju zapo{ljavanja ("prva godina u kojoj imamo ve}i broj novih radnih mesta nego zatvorenih"), pove}anja plata (sada je prose~na plata 320 DEM, a kada su do{li na vlast 80), pove}anju stranih investicija i sl. Ko{tunica ne dovodi u pitanje izvesne rezultate, ali dovodi u pitanje na~in kori{}enja statisti~kih podataka, poziva na opreznost u ocenama postignutog i izbegavanje da se {ire la`ne nade, zamera Labusu povremenu orijentaciju ka "komandnoj ekonomiji", a onda i zbog reformi bez pravnih propisa, odnosno stavljanje "reformi iznad zakona", na {ta Labus podse}a da je u sferi ekonomije doneto ili }e uticati na dono{enje 98 "reformskih" zakon, na {ta Ko{tunica poteè problem "katastrofalnog" izbornog zakonodavstva, krajnje spornog Zakona o ekstraprofitu, zakona jo{ iz Brozovog vremena, vladanja pomo}u uredbi, postojanje 10 protivustavnih vladinih agencija i sl. Labus ga pita za{to D. Mar{i}anin, koji je bio predsednik parlamenta, nije pokrenuo inicijative za dono{enje ovih zakona, za{to su poslanici njegove stranke glasali za ove zakone za koje sada tvrdi da nisu u redu, optuùju}i ga za nedoslednost, na {ta Ko{tunica odgovara da su glasali za neke zakone zbog kompromisa i da su u tome gre{ili. Na Ko{tuni~inu pri~u o postojanju mnogobrojnih mafija, Labus nastavlja sa pri~om o ekonomiji i poreskoj politici, a onda pita Ko{tunicu "koliko je prijava podneo protiv svih tih mafija koje je pomenuo" i zagovara dono{enje Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala. U delu o socijalnoj politici, Labus govori o pobolj{anju standarda, a Ko{tunica ponovo kritikuje "nepostojanje pravnog okvira" i palijativne mere Vlade. Pitanja novinara Labus je iskoristio da spekuli{e o Ko{tuni~inoj nameri da u Skup{tini Srbije formira novu koaliciju i obori Vladu, a Ko{tunica za optu`be {to su DSS-u oduzeti mandati, pri ~emu je za obojicu "prioritet nad prioritetima" dono{enje novog Ustava, ali spor je ponovo izbio povodom Ko{tuni~inog zalaganja za diskontinuitet u na~inu dono{enja Ustava, odnosno za njegovo dono{enje dvotre}inskom ve}inom u parlamentu. 225


dinami~nije, uz nekoliko uverljivih metafora367), ali ponekada i samohvalisavo368). Povremeno se obra}ao gledali{tu, a povremeno Ko{tunici energi~no, ~ak i napadno, nagnut nad stolom prema njemu i unose}i mu se u lice, na momente sa neskrivenom namerom da ga diskredituje369), pa ga je ~ak optuìo da je u toku duela izvr{io krivi~no delo klevete370), ali je i poku{ao da naglasi sve ono o ~emu izme|u njega i Ko{tunice postoji saglasnost. Ko{tunica, razbaru{ene kose, delovao je onako kako ga je javnost i poznavala mirno, staloèno, povremeno ~itaju}i pripremljen tekst, koncentrisan na ono {to govori, manje je pridavao pa`nju Labusu, a na momente je delovao gotovo nezainteresovano, non{alantno koristi svaku priliku da napadne Labusa, a jo{ pre Vladu Srbije, i revnosno, sa puno sarkazma i ironije371), odgovarao na Labusove optu`be i pitanja novinara. TV duel je privukao veliku pa`nju. Prema podacima agencije AGB Nielsen, duel je posmatran u 42% doma}instava u Srbiji, i veoma je pozitivno ocenjen u javnosti: ìv, na momente o{tar, ali i "civilizovan" razgovor kandidata. Ipak, nije uspeo da isprovocira bira~e da u dovoljnom broju iza|u na glasanje u II krugu. Duel je, me|utim, isprovocirao spoljne reakcije. Re~ je o uzdrànom protestu Ambasade Ruske Federacije u SRJ na ra~un izjava jednog od kandidata ~ije ime nije pomenuto, ali bilo je lako uo~iti da se radilo o M. Labusu, budu}i da je protest upu}en onome kandidatu koji je bio predsed-

367)

Jedan od efektnih delova Labusovog izlaganja bilo je obja{njenje zbog ~ega je bio ga|an jajima na mitingu u â~ku: "Zato {to su jaja jeftina", poentiraju}i da se 2000. godine od prose~ne plate moglo da kupi 760, a danas 2.300 jaja, tri puta vi{e, ili ne{to kasnije, kada je, zameraju}i Ko{tunici na pesimizmu, iskoristio jednu, ina~e \in|i}evu, metaforu. Drè}i ~a{u u kojoj je do pola bilo vode on kaè: "Gospodine Ko{tunica, ja sada kaèm 'Ova ~a{a je polupuna', a Vi stalno kaète 'poluprazna'. A ja kaèm 'Dobro. Ima prazan deo, bi}e pun deo', a Vi stalno kaète 'Ima prazan deo. Imamo problem'. Ja kaèm 'Ta~no, imamo problem, ali imamo i re{enje'"... 368) Govore}i o I krugu izbora, Labus je rekao: "U protekloj kampanji bilo je 1:10 i to ba{ nije bilo lako za mene", aludiraju}i na to da su se svi drugi predsedni~ki kandidati, pre svega, bavili kritikom njega, da bi poentirao: "svi su me kopirali u svemu {to sam uradio, jedinu stvar koju nisu mogli da kopiraju, to je moja porodica" (prikrivena aluzija na Ko{tunicu). Hvalio se "da su ga kada je i{ao u posete inostranstvu primali kao predsednika Vlade", iako to formalno nije bio, da "moè da otvori sva va`na vrata u me|unarodnim institucijama" i da je imao rezultate "koji su svima poznati", da je "sposoban da sara|uje sa drugima i da ima tim koji moè da re{ava probleme", "da }e zaustaviti politi~ke sva|e u Srbiji", tvrdio da je njegova kandidatura "bolja za Srbiju" od Ko{tuni~ine, obe}avao je da }e "da zaloì sav svoj autoritet da se vrate mandati DSS-u", itd. 369) Na primer, Labus je rekao Ko{tunici " a ne mogu da podrìm Va{u kandidaturu", iznosi apokalipti~ki scenario u slu~aju pobede Ko{tunice, i zaklju~uje: "to bi bio {ok za Srbiji". 370) Ko{tunica je, o~ekivano, otvorio raspravu i o povezanosti premijera Z. \in|i}a sa "sur~inskim klanom", suprotstavljaju}i mu svoju "potpuno ~istu" nau~nu i politi~ku karijeru. Labus ga optuùje da je u~inio krivi~no delo klevete i poziva ga da iznese dokaze, a Ko{tunica se poziva na to "{to mediji pi{u, i pi{u jako mnogo, a na to se ne reaguje", prepri~ava sa o~itim cinizmom {ta su mediji o tome sve pisali, hvale}i medije i koriste}i narodnu umotvorinu "Gde ima dima, ima i vatre". Labus ga upozorava da krivi~no delo klevete ne sadrì samo izno{enje, ve} i preno{enje neistinitih tvrdnji, {to Ko{tunica ponovo odbija neuverljivim odgovorom da ni \in|i} na niz takvih napisa nije reagovao i nije ih tretirao kao klevetu. 371) Na pitanje novinara {ta ne ceni kod protivnika Ko{tunica u odgovoru kaè: "Nemam potpuno razumevanje za ovu predstavu gospodina Labusa da bi neke stvari bile neostvarive da nema njega i grupe njegovih saradnika... Znate, ja se na momente se zabrinem kada slu{am izjave Labusa i njegovih saradnika {ta bi, ne daj boè, bilo da njih nema!" 226


nik jugoslovenskog dela Me|uvladinog rusko-jugoslovenskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i nau~no-tehni~ku saradnju372). Slede}i TV duel lidera stranaka uprili~en je 8 dana pred parlamentarne izbore decembra 2003. godine izme|u T. Nikoli}a, lidera SRS-a, i B. Tadi}a, nosioca izborne liste DSa na III kanalu RTS-a. Trajao je 135 minuta, po~eo sa zaka{njenjem i odvijao se bez novinara i publike, ali uz mogu}nost gledalaca da telefonom postavljaju pitanja. Studio je bio ukra{enim strana~kim plakatima i logotipima u pozadini svakog kandidata. Voditelj je zapo~eo razgovor pitanjem "Da li ste svi dobro", aludiraju}i na saobra}ajne nesre}e koje su zadesile obojicu kandidata u kampanji. Ve} je to nagovestilo sasvim slobodan razgovor, uz krajnje pasivnu ulogu voditelja, pa je ovo bio najneformalniji od svih odrànih duela kod nas. Kandidati su iskoristili duel da iznesu stavove svojih stranaka o mnogim i da iskaù saglasnost o nizu pitanja, ali i da ra{~iste "stare ra~une", upute jedne ve} svima poznate optu`be373), a potezana je ~ak i vera da bi se uputile zamerke sagovorniku374). Prvi deo duela protekao je u prili~no mirnom, ali i optuùju}em tonu, dok je drugi deo duela protekao u sva|ala~kom tonu i istovremenoj pri~i obojice. Nikoli} je koristio "te{ke" re~i ("kra|a", "mafija{i", "{pijuni", "troglava a`daja", "marifetluci"), "u~itavao" u iskaze Tadi}a ono {to ovaj nije rekao, da bi pri kraju izgubio ìvce ("[ta pri~ate", "Pazite {ta pri~ate", "Jeste li zavr{ili to Va{e tru}anje?"), pa se ~ak i usprotivio voditelju koji je poku{ao da prekine sva|u. Tadi} je govorio vi{e vremena, ne dopu{taju}i Nikoli}u

372)

U TV duelu Ko{tunica je pokrenuo i pitanje duga SRJ za ruski gas, odnosno kritikovao neadekvatno pona{anje Labusa u pregovorima sa predstavnicima Rusije o tom dugu. Labus je obja{njavao da se protivio tome da "privatan dug Mirka Marjanovi}a i Progres gas trejdinga od oko 250 miliona dolara bude pretvoren u dràvni dug", da "to nije dràvni dug i da je vrlo sumnjivo nastao" i da, dokle god bude u poziciji da moè da se bori, bori}e se da "taj dug bude druga~ije tretiran i da dràva ne garantuje za njega". On se zalagao da se s Rusijom postigne dogovor o otpisu dela duga, "kao {to je to re{eno i sa zemljama Pariskog kluba koje su SRJ otpisale 66 odsto duga". "Jedan deo duga mora da bude otpisan, jer ova dràva ne moè da servisira, da ima "jedan racionalan predlog o kojem je trebalo da budu pregovori u septembru", ali da su Rusi "onda rekli da se sa~eka da pro|u izbori. Prema tome, izbori u Srbiji su va`ni, jer oni gledaju ko }e da bude pregovara~" (www.B92.net, 10. 9. 2002). Ambasada Rusije u SRJ isto ve~e je ocenila je da su u predizbornom TV-duelu kandidata za predsednika Srbije nekorektno iznete ~injenice vezane za rusko-jugoslovenske ekonomske odnose, ali da }e stavove ruska strana saop{titi naknadno jer "ne èli da uti~e na tok predizborne kampanje". "Na{u pa`nju privuklo je nekorektno, po proceni Ambasade, izno{enje ~injenica vezanih za stanje rusko-jugoslovenskih finansijsko-ekonomskih odnosa, pogotovo da je tu informaciju plasirao predsednik jugoslovenskog dela Me|uvladinog rusko-jugoslovenskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i nau~no-tehni~ku saradnju", navodi se u saop{tenju. "Polaze}i od principa po{tovanja zakona i propisa zemlje boravka i ne èle}i da ni na koji na~in uti~e na tok izborne kampanje, ba{ u tom trenutku, Ambasada Ruske Federacije zadràva pravo da se vrati razmatranju pitanja razvoja uzajamno korisne rusko-jugoslovenske saradnje u svim sferama i da informi{e jugoslovensku javnost o fakti~kom stanju u toj oblasti sa stanovi{ta ruske strane", stajalo je jo{ u saop{tenju. 373) Tadi} je, na primer, ponovio optu`be koje jo{ V. Dra{kovi} uputio V. [e{elju u njihovom TV duelu iz 1997. godine o saradnji SRS-a sa Le Penom, a Nikoli} Tadi}u o tome ko je "jeo pe~enog vola na Palama". 374) Tadi} je najpre upitao Nikoli}a da li je vernik, a onda, na njegov potvrdan odgovor, zamerio mu zbog nedostatka hri{}anske samilosti (povodom Nikoli}eve izjave da ga nije ào ubijenog novinara ]uruvije), da bi Nikoli} zamerio Tadi}u na nedostatku hri{}anske pokornosti zbog grehova njegove stranke. 227


da ga prekine, ~ak je odgovarao na pitanje gledaoca iako ga "nije razumeo". Delovao je krajnje, ~ak preterano leèrno zavaljen u stolici sa prekr{tenim nogama, op{irno i uporno, do kraja odgovarao je na sve optu`be, a na "te{ke" re~i uzvra}ao ironijom375), ispravljao Nikoli}eve jezi~ke gre{ke ("Kaè se 'izviniti' a ne 'izvinuti'") mada je i sam pravio takve gre{ke, pozivao ga da bude pristojan i kulturan ("Budite pristojni! Nemojte mi upadati u re~, to je nekulturno"), pa i omalovaàvao ga konstatacijama i pitanjima ("Vi ni{ta ne znate o spoljnoj politici", "Vi ne znate Ustav", "Ja verujem u Va{e obrazovanje", "Imate problem da upamtite", "Je l' znate gde se gradi kasarna u Novom Pazaru..."), kao i neverbalnom komunikacijom (smejanje izjavama Nikoli}a). Pred II krug predsedni~kih izbora 2004. godine odràn je TV duel predsedni~kih kandidata T. Nikoli}a i B. Tadi}a na I programu RTS-a. I pored toga {to su izborni {tabovi do detalja dogovorili, ve} na po~etku Nikoli} je doveo u pitanje redosled izlaganja, ali je spor izgla|en. Kandidati su dobili po 3 minuta da izloè stavove o stabilnosti dràve i o vladi Srbije. Tadi} je tvrdio da stabilnost institucija proizlazi iz njegove "politi~ke filozofije", dok ju je Nikoli} izvodio iz svojih karakternih crta - nije ~ovek koji izaziva sukobe, nije u sva|i ni sa jednim politi~arem itd. Obojica su vezivali stabilnost dràve za privredni razvoj i ìvotni standard, s tim {to je Nikoli} ve} prvu priliku iskoristio za napad na "biv{i reìm moga protivkandidata" iznose}i mnoge podatke o padu industrijske proizvodnje, uni{tenju poljoprivrede itd. Ekspoze o funkcijama predsednika Republike Nikoli} je zapo~eo krajnje samouvereno: "U nedelju 27. jula posta}u predsednik Republike. Ovo je moje "Sveto pismo". Ovo je Ustav Republike Srbije koji }u braniti po svaku cenu... Bi}u predsednik za sve", a posebno se obratio "ènama, babama, }erkama i sestrama" koje su dugo pla{ili njegovom pobedom. Tadi}evom spoljnopoliti~kom prioritetu - saradnja sa EU i partnerski odnos sa velikim silama, Nikoli} je protivstavio drugi saradnja sa Rusijom, a o saradnji sa Ha{kim tribunalom ponovio je stav da zlo~incima treba da se sudi pred doma}im sudovima i da "ne}e kidnapovati gra|ane Srbije sa kesom na glavi", dok je Tadi} podsetio da je saradnju sa Hagom zapo~eo i prva izru~enja izvr{io S. Milo{evi}. Nikoli} je smatrao kona~ni status KiM re{enim Rezolucijom br. 1224 SB UN, zalaù}i se za povratak na{e vojske i policije na KiM, dok je Tadi} video problem u tome {to je utvr|eni status KiM vezan za Jugoslaviju, a ne za Srbiju. I Tadi} i Nikoli} su bili za to da Srbije i CG ostanu zajedno, {to je Nikoli} obrazlagao i time da u "Srbiji ìvi najmanje jo{ jedna CG", a Tadi} istorijskim i realnim obostranim interesima. Tadi} je priznao da problem korupcije nije re{en od 2000. do 2004. godine, polaù}i nade u dono{enje Zakona o sukobu interesa, razvijanje novog sistema vrednosti, edukaciju, angaòvanje medija, pri ~emu je iz korupcije izvodio postojanje organizovanog kriminala, a iz ovoga terorizam. Nikoli} je Tadi}evom obe}anju u kampanji pred II krug izbora - "Spre~i}u radikalizaciju Srbije", suprotstavio obe}anje "Spre~i}u kriminalizaciju Srbije", pominju}i aferu sa {e}erom, prodaju cementara itd. Tadi}, dobro pripremljen, iako je koristio bele{ke, uglavnom je govorio "iz glave" slobodnije, ali i veoma sigurno, ispravljao je Nikoli}eve nekorektne interpretacije statisti~kih podataka i sl, ali i bio korektan prema protivkandidatu. Nasuprot njemu, Nikoli} je uglavnom te~no ~itao pripremljen

375)

U jednom momentu Tadi} ispituje Nikoli}a koliko je on li~no bio u Vladi, da bi konstatovao "Zna~i, mnogo duè nego ja li~no", a na Nikoli}ev odgovor "Ja vi{e i vredim", Tadi} mu kaè "Neuporedivo! To je o~igledno, to je gledaocima potpuno jasno. Kad vas ~ovek vidi odmah mu je jasno da Vi vi{e vredite".

228


tekst, povremeno se ~ekalo da spakuje iskori{}ene papire i izvadi nove, {to je li{ilo njegovu pri~u spontanosti i poja~avalo element njegovog imidà kao neukog ~oveka. Posebno napadno je bilo Nikoli}evo kori{}enje tzv. vizuelnih argumenata, kojima je poku{avao da potkrepi svoje stavove376), a na momente se i obra}ao protivkandidatu sa omalovaàvanjem ("Ja ne}u da obra}am pa`nju na to {ta Vi govorite", "Ja molim drugoplasiranog da ne koristi laì"). Drugi deo duela protekao je u odgovorima kandidata na po dva pitanja ~etvoro novinara i novinarki u studiju, koja uglavnom nisu bila zanimljiva, jednako kao i odgovori na njih. Odgovor na jedno pitanje Nikoli} je iskoristio da pomene hajku na SRS odmah posle ubistva \in|i}a i ubrzo zaustavljenu, ali i da saop{ti da je ~uo od sekretara Vlade Srbije (D. Mihajlova, DSS) da Tadi} i @ivkovi} znaju ko je ubio \in|i}a, a da on taj odgovor jo{ uvek nije ~uo ni od jednih ni o drugih. U tom delu duela Nikoli} je izrekao i nekoliko re~enica koje su zvu~ale kao pacifikacija me|unarodne politike SRS-a: da SRS nema nikakve "ratne planove", poziv susednim zemljama da se razoruàju i obe}anje da }e se, kada postane predsednik, "Srbija prva razoruàti", a posebno stav "[to se mene li~no ti~e, zatraì}u prijem i oti}i}u u svaku zemlju u svetu u kojoj ima pomo}i za gra|ane Srbije, za srpski narod posebno". U tom delu duela Nikoli} je popravio utisak deluju}i opu{tenije i spontanije, mada je, posle iskaza da nijedan funkcioner i ~lan SRS-a nije imao nikakve veze sa organizovanim kriminalom, izbegao da odgovori na pitanje kako se onda dogodilo da se na su|enju P. Pani}u, {efu obezbe|enja V. [e{elja, zbog nano{enja te{ke telesne povrede gra|aninu B. Munjazu, kao svedoci u njegovu korist pojavi nekolicina ~lanova tzv. sur~inskog klana. U zavr{nici duela kandidati su imali po 3 minuta da upute poruku bira~ima zbog ~ega da glasaju za njih. Obojica kandidata su ~itali poruke; Tadi} ponovo ume{nije od Nikoli}a. Nikoli} je tvrdio da je on "jedina nada za Srbiju", "brana neustavnom, nezakonitom, kriminalnom pona{anju onih koji odlu~uju o sudbini gra|ana", "ja sam po{ten ~ovek i svakome od Vas mogu da pogledam u o~i", "na ~elu milionske kolone gra|ana" i, "kao dobar doma}in", doneo je u studio rakiju od jabuke, koju je sam ispekao, da bi se po~astili. Od Tadi}a se ~ulo da je zavr{io fakultet, ovladao ve{tinama zidarskog zanata, zna da radi i stolarski posao, da je i profesionalni voza~, da je prodavao novine i izdràvao porodicu, da ga ne bi roditelji izdràvali, najzad da je ~ovek koji vodi ra~una o dostojanstvu, ~asti svojih protivkandidata, ~ovek koji nikoga nije vre|ao. U slede}a 3 minuta od kandidata se traìlo da kaù bira~ima zbog ~ega ne bi trebalo da glasaju za protivkandidata. Nikoli} nije èleo da se bavi protivkandidatom ("Svoju pobedu ne}u da zasnivam na slabostima ili na izmi{ljenim slabostima svoga protivkandidata"), ve} je èleo da uveri Tadi}a da je on i za njega "jedini pravi izbor za predsednika Republike". Tadi} je pozdravio to {to su se mnoge stvari promenile u pona{anju T. Nikoli}a i stranke koju on predstavlja, ali i izrekao mnoge zamerke na ra~un protivkandidata377). Zavr{nu

376)

Kritiku liberalizacije uvoza kojom se uni{tava poljoprivreda Nikoli} je ilustrovao pokazuju}i dve jabuke, na{u manju, ali zdravu, "neprskanu", i drugu, ve}u, ali lo{iju od na{e i uvezenu "ko zna odakle". Pokazivao je i majice, na{u "najkvalitetniju malinu na svetu" koju prepakuju Rusi i izvoze, fla{e kisele vode, cement, {pric... 377) Tadi} je rekao: "Kontradiktornosti su jedno veliko optere}enje politi~kog nastupa mog protivkandidata. Te{ke izjave, koje je vrlo te{ko na neki na~in obnavljati u na{em se}anju, jer je iza njih bilo o~ajnih, tragi~nih doga|aja... Stranka kojoj on pripada je isterivala iz stanova ljude koji su iz drugih etni~kih zajednica..., se}ate se slu~aja Barbali}. Bilo je te{kih re~enica 229


re~ T. Nikoli} je posvetio svom prioritetu - borbi protiv kriminala, pomenuv{i da je "biv{i reìm DS pokazao kako u praksi izgleda povezanost dràvnog vrha sa organizovanim kriminalom, svi su u to bili ume{ani", a "za to vreme su hapsili ljude koji su menjali po 50 EUR i to prikazivali kao najve}i uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala". Tadi}eva zavr{na poruka bila je posve}ena evropskim integracijama kao njegovom prioritetu, tvrde}i da je me|u gra|anima bilo boljih predsedni~kih kandidata od njega, ali da je od onih koji su u~estvovali na izborima on najbolji. I Nikoli} je tvrdio da je najbolji kandidat pozivaju}i se na rezultate I kruga izbora, izgovorio je nekoliko re~enica o porodici, srpstvu, otad`bini, i zavr{io kontrastuju}i zna~enje slogana "Nikoli} za Srbiju" zna~enju slogana Tadi}a "Srbija za Tadi}a". Duel je protekao u korektnom tonu, bez tenzija i sva|a, a zavr{en je me|usobnim zahvaljivanjima predsedni~kih kandidata na korektnom odnosu u duelu i srda~nim rukovanjem. Duel je, prema agenciji AGB Nielsen, gledalo 29% doma}instava, dakle, znatno manje nego duel Ko{tunice i Labusa 2002. Ina~e, debate predstavnika stranaka organizovali su {tampani mediji u kampanjama 1992. ili 1996. godine uglavnom nedeljnici. Rasprave su organizovane u vidu "okruglih stolova" u prostorijama redakcija, snimane su na magnetofone, pa su novinari prire|ivali za {tampu neku vrstu izve{taja sastavljenog od puno citata u~esnika, prepri~avanja manje interesantnih mesta, opisivanja atmosfere i reakcija u~esnika, i po pravilu bez novinarskih komentara. Posle 2000. godine u medijima se pojavljuju i tzv. paralelni intervjui, kao simulacija za duele predsedni~kih kandidata. Predsedni~ki kandidati su u pisanom obliku odgovarali na desetak pitanja koja im je dostavljala redakcija, a njihovi odgovori su prezentovani publici u istom obimu i na istoj stranici. Tako je, recimo, Politika objavila "paralelni" intervju V. Ko{tunice i M. Labusa 8. 10. 2002, pred II krug prvih predsedni~kih izbora, u kojem su kandidati odgovarali na 10 pitanja, a isto je uradila i 24. 7. 2004, uo~i II kruga predsedni~kih izbora, kada su na 10 pitanja odgovarali T. Nikoli} i B. Tadi}. Pla}eni oblici promocije stranaka i kandidata Promotivni skupovi Javni promotivni skupovi stranaka i kandidata nezaobilazni su deo izbornih kampanja. Na osnovu javnog ili li~nog poziva, prisustvuje im uglavnom samoselekcionisana publika, pa su njihovi direktni persuazivni efekti, pre svega, u osnaìvanju podr{ke pristalica i njihovoj mobilizaciji da u~estvuju na izborima i u drugim politi~kim akcijama. êsto se organizuju u vidu spektakla u kojem se kombinuje kori{}enje gotovo svih sredstava propagande (tzv. barrage tehnika - J. Ellul), da bi se njihovim kumulativnim dejstvom postigli {to bolji efekti na u~esnike. Ina~e, spektakl spada u vid jednosmerne, vertikalne propagande i ima funkciju idealizacije stvarnosti - snage organizacije, legitimnosti i uspe{nosti lidera, {irine podr{ke. Samo prisustvo publike dobija smisao prihvatanja organiza-

pred ubistvo Zorana \in|i}a. Ja ho}u da verujem i verujem da Tomislav Nikoli} nije imao nikakvu lo{u nameru u tom trenutku", pa citira izjavu Nikoli}a i prihvata njegovo kasnije izvinjenje supruzi Zorana \in|i}a, "jer politi~ari imaju pravo na gre{ku, imaju pravo i da se na neki na~in iskupe za tu svoju gre{ku". Zamerio je protivkandidatu da on i njegova stranka koriste neistine protiv njega, da on nikada nije u ìvotu zapalio nijednu zastavu, pa ni pred ameri~kom ambasadom, da ne zloupotrebljava slu`bene stanove itd. 230


tora spektakla i njihove politike, mada inscenacija nikada ne moè biti prikrivena. Organizovanje javnih skupova predstavlja i na~in pribavljanja publiciteta u medijima, posebno ukoliko su masovni, spektakularni ili ako su pra}eni protestnim mar{evima, blokadama saobra}ajnica, sukobima sa policijom i drugim oblicima propagande akcijom. Promotivni skupovi, izborne konvencije i sl, ali i protestni mitinzi, izuzetno su ~esto kori{}eni u izbornim kampanjama. Pored Beograda, koji je mesto nebrojanih konvencija i promotivnih skupova, sa raspisivanjem izbora zapo~inje i terenska kampanja, odnosno pute{estvije strana~kih lidera i kandidata {irom Srbije, koje se, izme|u ostalog, sastoji i u odràvanju javnih skupova u svakom mestu na putu izbornih "karavana". Kampanju za prve vi{estrana~ke izbore obeleì}e nekoliko velikih promotivnih mitinga SPS-a. Na primer, na mitingu SPS-a u Ni{u 21. 11. 1990. prisustvovalo je 250.000, a u Novom Sadu 4. 12. 1990. godine 150.000 gra|ana, a na mitinzima su govorili S. Milo{evi} i najvi{i dràvni i partijski lideri. Opozicione partije su jo{ bile u fazi konstituisanja, pa nisu mogle da pariraju SPS-u. SPO odràva nekoliko ve}ih promotivnih skupova, ali promotivne aktivnosti opozicije po unutra{njosti odvijaju se uglavnom u vidu manje masovnih konstitutivnih skupova pristalica na kojima se formiraju lokalni organi stranaka, odràvaju tribine i predavanja strana~kih lidera. Masovni promotivni mitinzi, promotivnokonstitutivni strana~ki skupovi u lokalnim zajednicama, tribine i sl. imali su zna~ajan uticaj na izbornu odluku bira~a za izbore 1990. Prema rezultatima istraìvanja CPIJM IDN, 22% ispitanika je ocenilo da su mitinzi i promotivni skupovi imali veliki uticaj na njihovu odluku za koga }e da glasaju, taj uticaj je kao osrednji ocenilo 21%, kao mali 24% i kao nikakav 33% ispitanika (Ba}evi}, 1991: 172). Na sna`nu politi~ku ofanzivu opozicije u prvoj polovini 1992. godine, te na poja~an pritisak me|unarodne zajednice, srpski reìm odgovara ubrzanim pripremama za formiranje "nove", "tre}e" ili, pak, "krnje" Jugoslavije. U cilju legitimizacije svoje inicijative, reìm organizuje veliku Konvenciju za novu Jugoslaviju (3. 1. 1992) na kojoj se okuplja ve}i broj proreìmskih, ali i manje zna~ajnih opozicionih partija iz Srbije i CG. I pored otvorenog nezadovoljstva mnogih u~esnika Konvencije njenim zaklju~cima, "tre}a" Jugoslavija se najavljuje ve} za april mesec. Posle nekoliko dogovora srpskog i crnogorskog rukovodstva, dok se ubrzano radi na Ustavu nove Jugoslavije ("@ablja~ki Ustav"), zapo~inje intenzivna kampanja: organizuju se mnogi promotivni skupovi i tribine378), medije preplavljuju izjave dràvnih i partijskih funkcionera, apeli proreìmskih akademika, profesora, kulturnih i javnih radnika i sl. Po~etkom 1992. SPO, pak, vodi intenzivnu kampanju za bojkot saveznih "majskih" izbora putem masovnih mitinga, skupova i tribina379), saop{tenja za javnost i sl, a DS putem tribinama380) i saop{tenja za javnost. SPS se u kampanji za izbore 1992. uglavnom opredeljuje za promotivne skupove, premda su se posete S. Milo{evi}a pojedinim fabrikama i mestima ponekada pretvarale u mitinge. Ipak, oni su manje masovni i spektakularni nego 1990. godine. Za promociju partije i njenog lidera koriste se i brojni skupovi i saop{tenja raznih "nepartijskih" udruènja, posebno Srba van Srbije, pa ~ak i dobrotvorne i humanitarne priredbe. SRS odusta-

378)

Boljevac 5. 3. 1992, Lazarevac 6. 3. 1992, Novi Beograd 6. 4. 1992, Aran|elovac 8. 4. 1992, Svetozarevo 9. 4. 1992, Lajkovac 16. 4. 1992. itd. 379) Ni{ 24. 2. 1992, Novi Sad 28. 2. 1992, Prokuplje 1. 3. 1992, Rakovica 5. 3. 1992, [abac 6. 3. 1992, Mihajlovac 5. 4. 1992. itd 380) Kladovo 1. 3. 1992, Negotin 2. 3. 1992, Vranje 4. 4. 1992, Smederevo 8. 4. 1992, Beograd 15. 4. 1992. 231


je od masovnih mitinga sa obrazloènjem o postojanju zavere protiv njenog lidera i ~lanova stranke, odnosno o opasnosti od atentata. Pre }e biti, me|utim, da je stvarni razlog bio zdravstveno stanje lidera SRS-a. Za masovne promotivne mitinge pred izbore 1992. od opozicionih stranaka, pre svega, se opredeljuje SPO u okviru kampanje DEPOS-a. Promotivni skupovi SPO-a se, me|utim, tada odràvaju u druga~ijem scenskom ambijentu nego 1990. Atmosferu {ubara, kokardi, crne boje, nacionalnog resantimana, militantne retorike i poziva na obra~un, ratni~kih pesama i sl, zamenjuje atmosfera {arenih boja, balona, kultivisanije i sadràjnije retorike, ugla|enijih govornika, sve~arske, ali i narodne muzike. Te godine posebno su bili "amerikanizirani" konvencije i promotivni skupovi DS-a, kao uostalom i celokupna kampanja ove stranke (ure|enje prostora za konferencije za novinare, strana~ke zastave, posteri lidera, prate}i kulturni programi "ène poslanici" sa modnom revijom "âj i simpatije" itd). Gubitak ranije naklonosti oficijelnih medija radikali 1993. godine poku{avaju da kompenzuju zakupom vremena na alternativnim i lokalnim medijima, organizovanjem tribina i drugim oblicima terenske kampanje. Ponovo se odustaje od mitinga, a jedini miting SRS-a u toj kampanji odràn je u Novom Sadu 11. 12. 1993. u sali SPENS-a pred 4-5.000 ljudi. Za slede}e izbore 1996. godine, me|utim, SRS je planirala odràvanje 45 mitinga po centrima okruga i ve}im op{tinskim sedi{tima, dok su manji op{tinski centri bili pokriveni tribinama (Vreme, 21. 9. 1996). U vreme masovnih gra|anskih protesta 1996/97. zbog izborne kra|e, reìm organizuje seriju mitinga u znak podr{ke S. Milo{evi}u381), sa zavr{nim mitingom u Beogradu 24. 12. 1996. S. Milo{evi} se uklju~uje i u kampanju za republi~ke parlamentarne i predsedni~ke izbore 1997. godine obilaze}i ve}e firme382), govore}i Srbima na na nekoliko mitinga na KiM (Pri{tina, Prizren, Gnjilane, [trbac i Pe}). Kandidat SPS-a na prvim predsedni~kim izborima 1997, Z. Lili}, obilazi Srbiju i drì nekoliko mitinga, ali sa malim brojem prisutnih i osiguravan policijskim snagama od protesta neistomi{ljenika. Kampanja je zavr{ena konvencijom u Sava Centru na kojoj su predstavljeni kandidati koalicije SPS JUL - ND, a onda i zavr{nom konvencijom Z. Lili}a opet u Centru Sava 18. 9. 1997, na kojoj se re|aju govori funkcionera SPS-a, JUL-a i ND-a, samog Lili}a i, na kraju, S. Milo{evi}a. Na po~etku kampanje SPO-a za ove izbore, D. Dra{kovi} je tvrdila: "Na{a kampanja }e biti èstoka i ubita~na kako na medijima, tako i na mitinzima i konvencijama", i da }e SPO organizovati 20 konvencija {irom Srbije (Dnevni telegraf, 1. 9. 1997), a zavr{na konvencija V. Dra{kovi}a i SPO-a odràna je u Centru Sava. DS je, pak, objavio 21. 8. 1997. po~etak antiizborne kampanje u Ni{u, najavljuju}i svakog ~etvrtka "ùrku" u ni{kom NPGT na kojima }e aktivisti DS-a govoriti o programu stranke, razlozima za izbornu apstinenciju (Dnevni telegraf, 22. 8. 1997), usledi}e serija tribina i predavanja na kojima }e gra|anima biti predo~avano nepostojanje zakonskih sankcija u slu~aju neizlaska na birali{ta itd. Po~etkom 1999, reìm organizuje jedan broj mitinga i tribina u znak podr{ke delegaciji koja pregovara u Rambujeu383). U drugoj polovini 1999. godine, koalicija SZP organi-

381) 382)

383)

Majdanpek, Sremska Mitrovica, Kosovska Mitrovica, Gornji Milanovac, Kru{evac, [abac itd Na sv. Nikolu "letnjeg" 22. 5. 1997. Milo{evi} pu{ta u pogon nove ma{ine za punjenje kisele vode u Knjaz Milo{u u Aran|elovcu, obilazi seljake iz Mionice, pose}uje Kolubarski povr{inski kop. Leskovac 26. 2. 1999, Jagodina 6. 3. 1999, Ba~ka Palanka 7. 3. 1999, Vrbas 13. 3. 1999, Negotin 14. 3. 1999, Novi Sad 15. 3. 1999, Medve|a 18. 3. 1999, Bajina Ba{ta 21. 3. 1999. itd.

232


zuje veliki broj mitinga {irom Srbije, ~esto istog dana u vi{e mesta, koji prerastaju u svakodnevna protestna okupljanja i {etnje384), mini-mitinge385) i sl, a 16. 9. 1999. organizuje i konvenciju u Novom Sadu386). I pored impozantnog broja protestnih mitinga i okupljanja, i velikog broja u~esnika na po~etku, zahtevi opozicije nailazili su na potpunu ignoraciju i èstoku represiju reìma, {to je rezultiralo osipanjem broja u~esnika387). U pitanju su bila ograni~enja ovakvog vida politi~ke borbe, ~injenica da je veoma te{ko odràti visok intenzitet politi~kog anga`mana velikog broja ljudi. Vladaju}e stranke 2000. godine vode kampanju posredstvom masovne propagande na dràvnim i privatnim, od strane SPS-a i JUL-a kontrolisanim medijima, odustaju od tzv. terenske kampanje, uz "propagandne udare" sa nekoliko velikih mitinga. S. Milo{evi} pu{ta u pogon \erdap II posle ~ega sledi miting u Kusjaku (13. 9. 2000), pose}uje kragujeva~ku fabriku Zastava i govori radnicima na mitingu (15. 9. 2000), nekoliko dana kasnije u~estvuje na velikom mitingu u Beranama, a kampanja se zavr{ava promocijom koalicije SPS - JUL u Novom Beogradu (20. 9. 2000). Miting u Beranama osta}e zabeleèn po tome {to je on bio jedini govornik, {to je izrekao ne~uvene diskvalifikacije na ra~un opozicije, i {to su se u novinskim izve{tajima sa mitinga pojavile falsifikovane slike, na kojima je fotomontaòm pove}an broj prisutnih dupliranjem likova sa originalnog snimka. 384)

â~ak 26. 5. 1999, Prokuplje 8. 7. 1999, Kikinda 11. 7. 1999, Zrenjanin i Jagodina 13. 7. 1999, Subotica 14. 7. 1999, Kragujevac 15. 7. 1999, Kraljevo i Sremska Mitrovica 16. 7. 1999, Pan~evo 23. 7. 1999, Sombor 24. 7. 1999, [abac 26. 7. 1999, Vrnja~ka Banja 28. 7. 1999, Uìce 29. 7. 1999, Poèga, Ni{ i Kula 30. 7. 1999, Vrbas i @abalj 7. 8. 1999, Mionica 8. 8. 1999, Pirot 10. 8. 1999, Vrbas, Kula i Sevojno 12. 8. 1999, Kosjeri} i Lazarevac 13. 8. 1999, Zaje~ar, Kru{evac i Trstenik 15. 8. 1999, Beograd 19. 8. 1999, Smederevo i Kragujevac 23. 8. 1999, Odàci 24. 8. 1999, Loznica, Kragujevac i Valjevo 30. 8. 1999, Kragujevac 31. 8. 1999, Sokobanja 12. 9. 1999, Vranje 14. 9. 1999. itd. Dana 21. 9. 1999. je po~ela nova serija protestnih okupljanja pristalica SZP-a po gradovima Srbije - u Beogradu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Vrbasu, Somboru, Zrenjaninu, Kikindi, Subotici, Ni{u. Kragujevcu, Leskovcu, Valjevu, Jagodini, Uìcu, Smederevu, Boru, Pirotu, Kru{evcu, Prokuplju, Kraljevu itd, da bi 26. 9. 1999. oko 70.000 demonstranata pro{etalo uve~e centrom Beograda. Protestna {etnja u Beogradu bi}e odràna i 29. 9. 1999, ali i u vi{e drugih gradova Srbije. Sa odràvanjem mitinga i protestnih {etnji nastavljeno je i slede}ih dana: u Zrenjaninu 3. 10. 1999, Kragujevcu 4. 10. 1999, Novom Sadu, Kru{evcu, Uìcu, ]upriji i â~ku 5. 10. 1999, Valjevu, Somboru, Ni{u, Kru{evcu, Novom Sadu 7. 10. 1999, Beogradu, Pirotu i Mladenovcu 15. 10. 1999, Beogradu 25. 10. 1999, Valjevu i Boru 16. 3. 2000, Beogradu i Poègi 31. 3. 2000, Beogradu 14. 4. 2000, da bi u Beogradu 15. 5. 2000. bilo odràno 36. protestno okupljanje, a 29. 7. 2000. u selu Rakitovo kod Jagodine bio odràn i prvi predizborni miting SZP-a. 385) Na mnogim autobuskim stanicama u prigradskim naseljima u Beogradu 26. 9. 1999. uve~e odràni su mini mitinzi, jer gradski prevoz u vreme kada su gra|ani dolazili na protest SZPa nije funkcionisao. 386) Na konvenciji u Novom Sadu, biv{i guverner NBJ D. Avramovi} zvani~no je promovisan kao budu}i premijer prelazne vlade, a u Deklaraciji SZP zahteva se odgovornost i odlazak Milo{evi}a, obrazovanje prelazne vlade i raspisivanje izbora na osnovu zakonskih predloga CESID-a i pod kontrolom OEBS-a. 387) Na po~etku, ovakvim akcijama priklju~ivalo se vi{e desetina hiljada gra|ana, ~esto i pored lo{eg vremena, ali kasnije dolazi do smanjivanja broja u~esnika. Na primer, u Ni{u, gde je na mitinge SZP-a dolazilo i 25.000 gra|ana, na mitingu 7. 10. 1999. okupilo se tek njih 8.000. U Beogradu je 25. 10. 1999. na protestni miting iza{lo je nekoliko hiljada gra|ana, a miting 31. 3. 2000. privukao je tek oko 5.000 gra|ana. Iako }e SZP uspeti da odrì jo{ po neki "veliki" miting, kao onaj od 14. 4. 2000. na kojem se okupilo oko 150.000 ljudi, broj participanata u ovakvim oblicima politi~kog delovanja je bivao sve manji. 233


Za razliku od stranaka vladaju}e koalicije, kampanja DOS-a je druga~ija po mnogo ~emu, pa i u pogledu kori{}enih sredstava i na~ina promocije. Potpuna nedostupnost "velikih" dràvnih medija orijentisala je DOS ka kori{}enju tzv. nezavisnih i lokalnih medija, a jo{ vi{e ka intenzivnoj terenskoj kampanji. Srbiju su pre{partala dva izborna "karavana": "predsedni~ki karavan" i "karavan DOS-a"; kori{}enje tzv. nezavisnih i lokalnih medija. Otuda, na protestne mitinge i okupljanja SZP-a nastavili su se izborni mitinzi DOS-a, ~iji su lideri 7. 9. 2000. zapo~eli dvonedeljnu "izbornu turneju" po Srbiji. Po~elo je sa mitinzima u [apcu i Loznici, Sremskoj Mitrovici, a zavr{ilo se 1. 9. 2000. izbornom konvencijom DOS-a u beogradskom Centru Sava. Konvencija je po~ela izvo|enjem pesme "Boè pravde" i emitovanjem snimaka sa protesta 1996/97, i ovogodi{njih protesta SZPa, a po ulasku u salu lidera DOS-a, vi{e od 3.000 ljudi aplaudiralo je i skandiralo "Vojo, Vojo". Predsedni~ki kandidat DOS-a, V. Ko{tunica, i kandidati DOS-a za poslanike u oba ve}a Skup{tine SRJ potpisali su Dogovor sa Srbijom, kojim su se obavezali da }e doneti demokratske promene u Srbiju, ukinuti sankcije, urediti odnose Srbije i CG na demokratski na~in i uspostaviti po{tenu, stru~nu i odgovornu vlast. U Centru Sava u Beogradu 19. 9. 2000. odràna je i zavr{na predizborna konvencija SPO-a i njegovog predsedni~kog kandidata V. Mihailovi}a. Prisutni su dolazak funkcionera SPO-a pozdravljali burnim aplauzom i uzvicima "Vojo, Vojo!" i "Vu~e, Vu~e!". Skup je po~eo intoniranjem himne "Boè pravde", a prisutnima je zatim pu{tena video poruka predsednika SPO V. Dra{kovi}a koji nije prisustvovao konvenciji. "Srce mi se cepa zato {to ne mogu da budem sa vama u Sava Centru. Sedim kod ku}e, a van nje, kod Srbije a van nje", rekao je Dra{kovi} i pozvao pristalice da "svi kao jedan zarad budu}nosti Srbije" podrè kandidate SPO-a na svim izborima, {to su prisutni pozdravili dizanjem tri prsta i uzvicima "Svi, svi!". Na konvenciji je govorio gradona~elnik Beograda i predsedni~ki kandidat SPO-a V. Mihailovi}, gradona~elnik Kragujevca V. Stevanovi}, ~lan Predsedni~kog saveta SPO-a B. Dimitrijevi}, kao i ~lan predsedni{tva SPO-a M. Komneni}. Skup, kome je prisustvovala i supruga lidera SPO-a D. Dra{kovi} zavr{en je pesmom "Mar{irala kralja Petra garda", koju je izveo orkestar truba~a (www.B92.net, 19. 9. 2000). Po~etnim ili zavr{nim mitinzima u kampanji ~esto se pridaje odre|eno simboli~ko zna~enje prema vremenu ili mestu odràvanja, pa je tako V. Ko{tunica odrào zavr{ni miting u kampanji za prve predsedni~ke izbore 2002. godine na Trgu Republike u Beogradu 24. 9. 2002, na dvogodi{njicu njegovog izbora za predsednika SRJ. M. Labus je u najavi predsedni~ke kampanje i u terenskoj kampanji izjavljivao da ne}e da drì mitinge, jer èli neposredan kontakt sa gra|anima, ali je, ipak, odrào nekoliko mitinga. U stvari, moglo bi se re}i da je druga faza Labusove kampanje predstavljala kombinaciju terenske kampanje i mitinga388) da bi se kampanja bila okon~ana 26. 9. 2002. zavr{nim mitingom u Beogradu na Trgu Republike pred oko 20.000 gra|ana. I predsedni~ka kampanja 2003. godine obilovala je promotivnim skupovima. U toj kampanji pojavila se optu`ba predsedni~kog kandidata V. Ili}a za namerno preklapanje datuma i vremena odràvanja njegovih i skupova D. Mi}unovi}a u desetak gradova Srbije. I, dok su ranije kritike na organizovanje kontramitinga proreìmskih partija u isto

388)

Prvi miting Labus je odrào u Zrenjaninu 16. 9. 2002. pred oko 2.500 ljudi. Na mitingu u Novom Sadu 18. 9. 2002, okupilo se oko 7.000 gra|ana. Na mitingu u Kragujevcu 20. 9. 2002, Labusa je slu{alo nekoliko hiljada gra|ana, a sledio je i miting u Ni{u 24. 9. 2002. uz u~e{}e oko 10.000 gra|ana,

234


vreme i gotovo na istom mestu kao i mitinga opozicije bili motivisani velikim rizicima od me|usobnih provokacija i incidenata pristalica razli~itih politi~kih opcija i od intervencije policije, sada je prigovor bio motivisan nedovoljnim publicitetom koji je V. Ili} dobijao od strane redakcija medija, koje su izve{ta~e slale prvo na promotivni skup Mi}unovi}a, a onda, ako stignu, i na skup V. Ili}a389). U kampanji za parlamentarne izbore 2003. godine, DS odràva veliku konvenciju koja proti~e u znaku zaklinjanja ubijenom Z. \in|i}u da }e se nastaviti njegovim putem reformi. Na njoj zapaljive govore drè D. Mi}unovi}, G. Svilanovi}, Z. @ivkovi}, B. \eli}, Lj. Tadi}, na video-bimu se emituju spotovi. Konvencija manifestuje puno jedinstvo, ne prime}uju se trzavice vezane za izbor nosioca liste, odnosno za izbor novog predsednika stranke, ali primetno je da me|u govornicima nema ^. Jovanovi}a, kao i da B. Tadi} ima poseban tretman: ulazi u salu posle govora drugih lidera i govori pretposlednji, posle njega govori samo supruga ubijenog Z. \in|i}a. DSS, pak, odràva zavr{nu konvenciju u Ni{u, koja proti~e u dvadesetominutnom govoru Ko{tunice. Konvencija B. Kari}a u kampanji za predsedni~ke izbore dolazi na kraju serije spektakularnih mitinga koje je odrào u nekoliko gradova Srbije i u Beogradu, i na koje su, u maniru SPS-a iz ranijih godina, simpatizeri dovoèni autobusima iz drugih gradova Srbije. Konvenciji u Sava Centru prisustvuje 5.000 ljudi, Kari} predstavlja izborni program, a govore i akademik V. Kanjuh, najve}i proizvo|a~ vo}a u Srbiji V. Vasiljevi}, sportisti A. Mari} i Z. Milosavljevi}. Konvencija DSS-a 17. 1. 2007. u Sava Centru proti~e u govorima akademika M. Be}kovi}a, nekolicine funkcionera DSS-a (A. Popovi}, S. Ra{kovi}-Ivi} i D. Jo~i}), da bi im se pridruìo lider NS-a V. Ili} hvalospevima Ko{tunici i njegovoj prvoj vladi. Na kraju dolazi govor V. Ko{tunice, pun tirada. Konvencija DS-a pred parlamentarne izbore 2007. proti~e u znaku B. Tadi}a i njegovog govora posve}enog viziji "evropske Srbije", ilustrovanoj nadama konkretnih "obi~nih" ljudi za koje je Tadi} saznao u kontaktu sa njima u terenskoj kampanji, i podse}anju na kreatora te vizije - Z. \in|i}a. Tadi} gotovo da vi~e uz ne{to nagla{eniju gestikulaciju. Ina~e, prisustvovanje promotivnim skupovima partija i kandidata predstavlja oblik politi~kog aktivizma koji zahteva prili~no veliki anga`man, pa su masovni mitinzi manje popularan na~in promocije stranaka i kandidata za gra|ane. U godinama nebrojanih mitinga, 1999. i 2000. to je bio prihvatljiv na~in promocije stranaka i kandidata za dve ~etvrtine gra|ana, isto kao i pred predsedni~ke izbore 2004. Terenska kampanja Tzv. terenska kampanja obuhvata ~itav niz raznovrsnih aktivnosti u kojima se ostvaruje neposredni kontakt politi~ara sa bira~ima iz razli~itih mesta {irom izborne jedinice. Obi~no dobija vid "turneja" u kojima lideri stranaka i kandidati obilaze bira~e, pra}eni

389)

U oficijelnoj promociji na I programu RTS-a, V. Ili} najpre optuìo D. Mi}unovi}a da je organizovao svoje skupove u 10-ak gradova po Srbiji (Poèga, Uìce, Ora{ac, Topola, Mladenovac, Aran|elovac, Novi Sad, Ni{ itd), iako je on ranije prijavio svoj plan skupova, a onda optuìo RTS i druge TV stanice da na njegove skupove ako uop{te do|u, do|u kasno, da u izve{tajima daju detalje ne sa njegovih skupova, ve} iz obilaska crkava i drugih znamenitosti mesta u koje je do{ao itd. 235


~itavom svitom ljudi iz rukovodstva stranke i izbornih {tabova, poznatih javnih li~nosti i neizbe`nih novinara. Tom prilikom budu obi|ena ne samo sredi{ta izbornih jedinica i druga ve}a mesta, ve} i brojna sela i zaseoci po zabitima, a u okviru izbornih turneja agilniji za nekoliko danu prevaljuju hiljade kilometara i u jednom danu drè desetak govora. U vreme tih kratkih obilazaka bira~a, organizuju se brojni pseudodoga|aji: posete lokalnim vlastima, uglednim privrednicima i firmama, istorijskim mestima, crkvama, {kolama i drugim poznatim ustanovama, tribine i razni skupovi, {etnje i neformalni razgovori sa ljudima na ulicama, dobrotvorne i humanitarne priredbe390), da bi se poseta ~esto iskoristila i za odràvanje promotivnog mitinga. SPS je uvek imala sna`nu terensku kampanju zahvaljuju}i najrazvijenijoj partijskoj infrastrukturi. Njeni partijski i dràvni funkcioneri premreàvali su u svakoj kampanji Srbiju uzdu` i popreko, koristi}e, pre svega, "radne posete" lokalnim organima vlasti i velikim firmama, {to je odavalo utisak redovne dràvne i partijske aktivnosti. Lider SPO-a V. Dra{kovi} je u kampanji 1992. godine obi{ao vi{e od 25 gradova, ne ra~unaju}i mnoga manja mesta i sela koja su mu se na{la na putu391). DS-ovi lideri manje putuju Srbijom; M. Pani} obilazi Srbiju sam ili sa liderima DEPOS-a i DS-a, a kada se tome doda i turneja lidera radikala V. [e{elja, ispadne da gotovo nije bilo mesta u Srbiji koje nije obi{lo vi{e u~esnika izbora ili bar neko od njih. DS je po~etkom septembra 1997. godine najavila fini{ antiizborne kampanje u kome je bilo predvi|eno da krenu na turneju po Srbiji "tri antiizborna karavana": pravni~ki, umetni~ki i ekonomski. U okviru pravni~kog, gradove Srbije su obilazili advokati i pravnici S. Kastratovi}, J. Tapu{kovi}, S. An|elkovi}, G. Svilanovi}, D. Hiber i drugi koji su obja{njavali gra|anima da ne postoji nikakva zakonska kazna za bojkotovanje izbora. Umetni~ki karavan je pravio gluma~ke i pesni~ke ve~eri na kojima su B. Vidakovi}, T. Uzunovi}, T. Bo{kovi}, N. Arneri}, Lj. Tadi} i drugi govorili odlomke iz svojih predstava i recitovati stihove i prezentovali svoje razloge za bojkot. Tre}i karavan ~inili su predstavnici G17 koji su obja{njavali uzroke ekonomskog kolapsa zemlje i svoj ekonomski program oporavka (www.demokratska.org.yu, 8. 9. 1997). Terenska kampanja DOS-a za savezne izbore 2000. imala je vid dve tzv. izborne turneje, pa su dva "izborna karavana" - "karavan" predsedni~kog kandidata DOS-a V. Ko{tunice i "karavan" koalicije DOS, koji su nedeljama {partali Srbijom razli~itim trasama i tom prilikom obi{li 60 gradova (Z. \in|i}, Beta, 19. 9. 2000). U ovoj kampanji DOS-a, terensku kampanju su vodile i pojedine ~lanice koalicije, pa je lider PDS-a M. Peri{i} posetio nekoliko gradova na jugu Srbije (Ni{, Leskovac, Kraljevo, Aleksinac, Prokuplje, Vranje, Kru{evac, Vladi~in Han i Lebane), sa ciljem da razgovora sa {to ve}im brojem gra|ana u neposrednom susretu na otvorenom prostoru.

390)

Na primer, dobrotvorni koncert krajem 1992. ~iji je prihod i{ao u Fond za izgradnju obrenova~kog Doma zdravlja predsednik Skup{tine op{tine S. Jovi~i} zavr{io je uzvikom "Tako treba...", udarnim sloganom socijalista u toj kampanji (Politika, 10. 12. 1992). To i nije moralo da bude toliko sporno koliko ~injenica da je glavni sponzor koncerta bila firma M. Pani}a ICN Galenika, Milo{evi}evog protivkandidata. 391) U toj kampanji, V. Dra{kovi} je bio u Sremskim Karlovcima, Sremskoj Mitrovici, Vrdniku, [idu, Vrbasu, Ba~koj Palanci, Vr{cu, Alibunaru i Kovinu, Mladenovcu, Priboju, Uìcu i Poègi, â~ku, Gornjem Milanovcu, Vranju, Surdulici, Ni{u, Bosilegradu, Dimitrovgradu, Kragujevcu, Kru{evcu, Kraljevu, Trsteniku, Ra{koj, Para}inu, ]upriji, Jagodini, Svilajncu, Smederevu, Poàrevcu, Novom Sadu, Valjevu itd 236


U kampanji za prve predsedni~ke izbore 2002. godine, izborni {tab M. Labusa razradio je posebnu strategiju terenske kampanje. Portparol njegovog izbornog {taba B. Ze~evi} obja{njavao je kako }e izgledati Labusova kampanja: "Mitinga ne}e biti mnogo, naglasak kampanje ce biti na èlji gospodina Labusa da se susretne sa gra|anima. Na mitingu oni slu{aju govornike, a ono {to gospodin Labus èli je da kroz susrete sa ljudima ~uje konkretne probleme, njihova mi{ljenja, pa ~ak i predloge koji bi mogli da mu koriste onoga momenta kada postane predsednik Republike" (www.B92.net, 19. 8. 20002). Istog dana kada je predao dokumenata za kandidaturu RIK-u, Labus u Beogradu organizuje promotivni miting, a onda najavljuje terensku kampanju - da za 6 nedelja obi|e 120 mesta u Srbiji, i da kampanju zavr{i ponovo mitingom u Beogradu (Videti Prilog br. 34 - Terenska kampanja M. Labusa pred prve predsedni~ke izbore 2002. godine). U toj kampanji na Ko{tuni~inoj turneji od 5. do 23. 9. 2002. na{lo se ~ak 50 gradova i mesta392). Poseban deo terenske kampanje predstavlja agitovanje "od ku}e do ku}e", "od vrata do vrata" (canvassing), tradicionalan je na~in obezbe|ivanja podr{ke glasa~a. U kampanji 1990. u Srbiji, primenjuje ga samo SPS, {to se, opet, moè objasniti sna`nom organizacijom i poznato{}u poslani~kih kandidata SPS-a. Ina~e, mnogobrojni izve{taji koje su bira~i vi|ali na televiziji - kako je ovaj ili onaj lider ili predsedni~ki kandidat obi{ao ovog ili onog uspe{nog privrednika, poljoprivrednika i sl, naj~e{}e nisu bili deo canvassing-a, ve} njegova simulacija, pojedina~ni slu~aj koji je posredstvom medijskog izve{tavanja trebalo da stvori utisak o kampanji "od vrata do vrata". Posle 2000. godine, mnoge stranke vode akcije tipa "Siguran glas" - DS-a, DSS-a, ~ak i SRS-a tokom kampanje 2007. godine. Ina~e, posete lidera i aktivista stranaka domovima gra|ana nisu posebno popularne kod nas. Godine 2000, tek svaki peti gra|anin ih je smatrao poèljnim na~inom promocije, a u vreme kampanje za predsedni~ke izbore 2004. prihvatao ih je tek svaki osmi gra|anin. TV spotovi TV spot je veoma skup vid promocije, zahteva umereno vreme za pripremu i doseè do {iroke publike, ~ak i do nezainteresovanih za politiku dok posmatraju redovan program. Smatraju se posebno pogodnim za plasiranje jednostavnih poruka, za personalizaciju programa, ideja, stavova i sl, ali ne i za raspravljanje o konkretnim pitanjima i izno{enje detaljne argumentacije u prilog ili protiv nekog stanovi{ta. Najbolji su oni TV spotovi koji su u stanju da emotivno "oboje" stav partije ili kandidata o problemu na koji se odnose, o izbornom obe}anju, dosada{njim uspesima, njihovim kvalitetima i sl, i istovremeno da isprovociraju izja{njavanje publike o oponentu. Funkcije TV spota jesu da pruì relevantnu informaciju o kandidatu ili partiji, da pove}a interes za njih, odnosno njihovu poznatost i olak{a njihovu identifikaciju, da stvori i poja~a pozitivne, ublaì negativne elemente ili redefini{e imid` kandidata i partije, da naglasi klju~ne teme javne deba-

392)

Mladenovac, Gornji Milanovac, Aran|elovac i â~ak, Bajina Ba{ta, Ljubovija, Loznica, Poèga, Uìce, Kula i Arilje, Sjenica, Priboj, Prijepolje, Nova Varo{, Ivanjica, Valjevo, Stara Pazova, In|ija, Ruma, Sremska Mitrovica, [abac, Vrbas, Sombor, Odàci, Apatin, Ba~ka Palanka, Novi Sad, Velika Plana, Smederevska Palanka, Petrovac, Mihajlovac i Poàrevac, Subotica, ôka, Kikinda, Zrenjanin i Vr{ac, Bor, Zaje~ar, Knjaèvac, Pirot, Ni{ i Jagodina, Vladi~in Han, Prokuplje, Leskovac i Vranje, Pan~evo i Smederevo. 237


te u kampanji, da pro{iri i oja~a podr{ku kandidatu ili partiji, da uti~e na opredeljenje neodlu~nih, da stimuli{e izlazak bira~a na izbore itd. Prvi TV spotovi politi~kih stranaka pojavljuju se ve} na prvim izborima 1990. godine. Tada ih je, me|utim, malo, a mnogi od njih, posebno spotovi opozicije, predstavljaju "plakate koji govore" ili "zvu~ne plakate" - najave konvencija i javnih skupova u formi plakata sa prate}om muzikom, ~esto bez verbalne poruke iz off-a. Ve} u kampanji za decembarske izbore 1992, me|utim, partije i kandidati daleko intenzivnije koriste TV spotove, a najzna~ajnije partije promovi{u se ~ak i serijama TV spotova. Socijalisti su plasirali ~ak 40 spotova u okviru nekoliko serijala. Prvi serijal "Ovo je Srbija" ~ini 19 spotova (8'' do 13'') bez re~i, sa idili~nim seoskim i gradskim pejzaìma, istorijskim spomenicima i strana~kim obele`jima. Drugu seriju "Tako treba" ~inilo je 15 spotova (dva od po 34'' i ostali od po oko 10-ak sekundi), opet bez re~i. Tri spota iz serije "Nije na prodaju" i dva spota pod nazivom "Srbija se saginjati ne}e" (po 33'') i spot "Ni{ta o nama bez nas", pored slikovne i pisane, donose i glasovne poruke patriotskog sadràja ("Probudili smo svest srpskog naroda", "Ovde se odlu~uje o sudbini srpskog naroda", "Budite to {to jeste") koje nagla{avaju zvuci "Mar{a na Drinu", i opet zavr{na poruka "Tako treba", koja je u{la u svakodnevni govor ljudi, sa pozitivnom, ali jo{ ~e{}e sa ironi~nom, negativnom konotacijom. Pored ovih spotova, SPS Beograda pred I krug lokalnih izbora osnovni slogan "Kada bolje razmislimo, svi smo pomalo socijalisti" razvija u TV spotu (1'20'') porukama o solidarnosti ("Podeliti, to ne{to zna~i"), druènju ("Bliskost, to ne{to zna~i") i ljubavi ("Voleti, to ne{to zna~i"). Isti spot je emitovan i pred II krug lokalnih izbora, ali sada sa porukom prilago|enom ovom povodu. Radikali su imali jedan spot sa srpskom trobojkom i grbom, kao i triptihom koji se otvara (slika lidera; dvoglavi beli orao; stilizovan grb SRS-a da podse}a na srpski grb sa krstom i ~etiri ocila), uz instrumentalnu sekvencu pesme "Tamo daleko". Plasirane su poruke: "Gde su srpske zemlje tu su srpski radikali", "SRS - partija mladosti i budu}nosti", "Neka pobede najbolji", "Izaberite one koji imaju volju, znanje i odva`nost", "Srpski radikali su za selo, grad i po{ten rad", "Za otad`binu, slobodu i demokratiju", "Srbija je ve~na dok su joj deca verna" itd. Koalicioni partneri u DEPOS-u su zapo~eli reklamiranje na TV-u strana~kim spotovima. Re~ je o dva spota SPO-a sa nepomi~nom slikom u vidu jednostavnog letka "Sa nama nema sankcija" i "Sankcije padaju odmah", pra}enim pesmom "Boè pravde", kao i o spotu DSS-a "Zrelo je", ra|enom u istom maniru i sa istom muzi~kom podlogom, ali sada u izvo|enju na fruli i sa dve zrele {ljive, kao tada{njim simbolom stranke. Kasnije je DEPOS plasirao seriju spotova "I ovo je Srbija", sa generalnim spotom (40'') koji je "razbijen" na 13 kra}ih (8'' do 10'') tzv. triler ili lift spotova (O vrstama TV spotova u: Slavujevi}, 2007: 167-170). U njima je, uz razli~ite slike katastrofalnog stanja u zemlji, u razli~itim varijantama ("Ovako vi{e ne moè...", "Vratimo pamet Srbiji...", "Ovo nam je Bog dao, ovo ostavili preci, a ko nam je ovo ostavio... Ne traìmo krivce, traìmo re{enja"), plasirana osnovna poruka o nu`nosti alternacije na vlasti - "Glasajmo za bolje". Posebno je i{ao serijal od 6 spotova "Ljudi od re~i - DEPOS" (33'' do 60'') koji su po~injali porukom "DEPOS daje re~...", posle koje su lideri DEPOS-a (V. Dra{kovi}, D. Mihajlovi}, M. Savi}evi} i V. Gaji}), ali i "obi~ni" ljudi (studentkinja A. Drulovi} i seljak Z. Ljubinkovi}) upu}ivali razli~ite poruke bira~ima. Pored ovih, DEPOS je koristio i vi{e drugih spotova. Spot "Godine raspleta" (45'') predstavlja negativno konotiranu aluziju na istoimenu knjigu S. Milo{evi}a, odnosno podse}anje na njegova obe}anja iz kampanje 1990. Taj spot predstavljao je klasi~an primer negativnog ogla{avanja, ~ak zabranjenog Pravilima o pona{a238


nju medija393). Pet spotova je imalo za likovnu podlogu plakate DEPOS-a394). Tu je, najzad i kontrast spot "Prvaci sveta" posve}en masovnom odlasku mladih iz zemlje. DS je izbacila dva animirana spota sa znacima vizuelnog identiteta stranke i strana~ki spot sa jednim od dva osnovna slogana kampanje "Ho}emo, moèmo bolje". Slede tri liderska spota: u jednom se koristi izjava D. ]osi}a o podr{ci koju mu daje, izme|u ostalih, DS i koju joj on uzvra}a, a u druga dva, D. Mi}unovi} i Z. \in|i} iskazuju osnovni slogan kampanje. Generalni spot nosi drugi osnovni slogan kampanje "Moj glas" u trajanju (25''), sastavljen od tri kra}a tzv. trailer ili lift spota (8'') u kojima je varirana poruka "Moj glas, glas za prijatelje, glas za DS", "Moj glas, glas za osmeh, glas za DS" i "Moj glas, glas za nadu, glas za DS". U kampanji su kori{}ena i jo{ tri spota u kojima se koriste iste poruke: "Mnogo je razloga za tugu... Vratimo osmeh Srbiji", "Sami smo... Vratimo prijatelje Srbiji" i "Zla su vremena... Vratimo nadu Srbiji", uz zvuke narodne pesme "Oj, Moravo". GSS je imao dva TV spota "Od izbora dva puti}a" i "Pobedimo u miru", SDS spot "Sloboda, demokratija, sloga", sa krstom, ocilima, slikom osniva~a stranke i sada{njeg lidera, pra}en zvucima "Svetosavske himne", SDP spot u kome su varirane dve poruke "Partija centra - za ograni~enu vlast i neograni~enu slobodu" i "Sile jedinstva najja~e su u centru" itd. Ovome treba dodati i spotove predsedni~kih kandidata M. Pani}a i J. Vasiljevi}a i pojedinih poslani~kih kandidata - @. Ra`njatovi}a - Arkana, D. Milanovi}, @. Stankovi}a - Mu{tikle i drugih. Posebno su se isticali spotovi M. Pani}a - biografski spot, pet motivacionih spotova ("Glasajte za Pani}a") sa biografskim elementima. Intenzivno kori{}enje TV spotova 1992. doprinelo je dinami~nosti izborne kampanje, a izme|u pojedinih serijala partijskih TV spotova vo|eni su mali ratovi. Tako je, na primer, RTS odbila da emituje spotove DEPOS-a iz serijala "I ovo je Srbija", koji je prikazivao katastrofi~nu sliku Srbije i predstavljao odgovor na seriju spotova SPS-a "Ovo je Srbija" u kojima je plasirana idealizovana slika stvarnosti. Spotovi su pove}ali i segmentiranost propagandnih poruka. U njima je segmentacija poruka prema ciljnim grupama vr{ena na dva nivoa: na nivou verbalnog, govornog ili pisanog iskaza, a jo{ vi{e na nivou vizuelne prezentacije - pripadnici pojedinih starosnih, socijalno-profesionalnih i dr. kategorija kao nosioci poruka ili "junaci" spotova, prikazi ìvotnih i radnih ambijenata i situacija, statusni simboli itd. Me|utim, TV spotovi opozicije su pravljeni naj~e{}e po nagla{enoj "crnobeloj" shemi, u kojoj dominira tzv. negativni marketing: u prvom, ~esto obimnijem delu se daje nagla{ena kritika stanja u dru{tvu, dok se u drugom obe}ava bolja budu}nost (spotovi DEPOS-a, DS-a, M. Pani}a395), J. Vasiljevi}a). Osim toga, mnogi od njih su bili pretrpani verbalnim iskazima i vizuelnim materijalom.

393)

Pravilima o pona{anja javnih glasila u prevremenim izborima u SRJ, u ~l. 2, t~. 16. zabranjuje se tzv. "poredbena propaganda". Naime, to je pojam koji se koristi u komercijalnom marketingu i ima pandan u politi~kom marketingu u pojmu "negativno ogla{avanje" (O'Shaughnessy, 1990: 66). 394) "DEPOS - prvo slovo demokratije", "DEPOS - pokret na bolje", "Srbija u pokretu - u pokretu DEPOS", "Demokratski pokret na strani budu}nosti - pokret budu}nosti DEPOS", "Glasanje je izbor - od izbora zavisi kako }emo ìveti - DEPOS"). 395) Spot M. Pani}a "Vreme je za promene" predstavlja do ekstrema kontrast spot. Drugi "pozitivni" deo ovog spota je u koloru, ali prvi, "negativni" deo, dat je ne samo u crno-beloj tehnici, {to se ~esto koristi u ovakvim spotovima, ve} kao filmski negativ, da bi ostavio {to nepovoljniji utisak, koji poja~ava i snimak zumiranih ustiju protivkandidata koja se pomeraju bez glasa. 239


U kampanji za izbore 1993. produkcija TV spotova je veoma skromna, {to se moè objasniti iznenadnim raspisivanjem izbora, kratkim vremenom za pripremu kampanje, kao i ~injenicom da su opozicione stranke iscrpele svoje finansijske resurse u kampanji odrànoj godinu dana pre. Zbog toga su uglavnom kori{}eni prera|eni ranije snimljeni materijali, kra}i spotovi i redukovan je broj njihovog emitovanja396). Kampanju za savezne i lokalne izbore 1996. godine obeleì}e spotovi JUL-a. Tada je JUL pripremio 6 TV spotova. Svi su kratki, dinami~ni, ìvopisni, gotovo psihodeli~nih boja. Spot "Lepo, lep{e, levo" (10'') predstavlja animiran plakat, kao i spotovi "JUL u novembru" (14'') i "Najkra}i put" (12''), dok spot "JUL" (28'') prikazuje televizor postavljen na vrhu vi{espratnice na ~ijem ekranu se menjaju slike lidera stranke. Iz produkcije TV spotova JUL-a za tu kampanju izdvajaju se dva kratka muzi~ka spota "Glasaj za sebe" (40'') i "Jul je kul" (21''), spotovi koji pored dinami~nosti i jarkih boja, donose kori{}enje àrgona mladih i pevanu poruku koju upu}uju mladi lepi izvo|a~i muzi~ke numere u rep stilu. SPS koristi dva kratka spota (po 15'') pod nazivom "Idemo dalje", animiranu verziju plakata ove stranke. Spot SPS-a "Korak po korak" (34'') karakteristi~an je po tome {to sadrì vi{e desetina idili~nih slika u trajanju od po deli} sekunde pa su njegove vizuelne poruke na granici delovanja na podsvest. Njihovo emitovanje traje dovoljno dugo da ih ~ula registruju i mozak obradi, ali i dovoljno kratko da ~ovek odmah ne shvata njihov smisao, budu}i da donose preobilje, na prvi pogled, nepovezanih sadràja, odnosno da deluju na asocijativno, emotivno mi{ljenje. Tu kampanju karakteri{e i "decentralizovana" produkcija spotova po izbornim jedinicama, pa se u ve}em broju pojavljuju spotovi u kojima se promovi{u kandidati izborne liste SPS - JUL - ND. Od spotova koalicije "Zajedno" isticala su se tri spota. Prvi - "Na{ program" (41''), sadrì izjave tri lidera koalicije: V. Dra{kovi}a, V. Pe{i} i Z. \in|i}a, i njegova poenta je u re~i "zajedno" koja kazuje da se opozicija na zahtev bira~a udruìla. Drugi, kra}i spot (18'') i tre}i jo{ kra}i (12''), donose istu ideju - poruku "zajedno - to je na{ program" i uverenje da pobe|uju397). Kampanju za parlamentarne i predsedni~ke izbore 1997. obeleàva impozantna produkcija TV spotova SPO-a. Za te prilike proizvedena su dva partijska spota - jedan dokumentarni spot pod naslovom "Vera, ljubav, nada" u dve verzije, kra}oj (18'') i duòj (38'') koje se razlikuju po tome {to duà verzija po~inje likom Sv. Save i Dra{kovi}a, kojih nema u kra}oj verziji. U drugom spotu "Za vaskrs Srbije" (30''), kori{}en je dokumentarni materijal iz dalje i bliè pro{losti. Najdublji utisak ostavlja politi~ko biografski film V. Dra{kovi}a u kampanji za prve predsedni~ke izbore, i to po duìni (32'), ali i po pretencioznosti. U tom filmu, prepunom dramatike i patetike, Dra{kovi} se progla{ava za "srpskog Jeremiju", "novog Nemanju". Delovi ovog filma kori{}eni su za znatno kra}i politi~ki biografski spot "Vuk" (56''), emitovan i u kasnijim kampanjama. Ipak, udarni spot Dra{kovi}a bio je spot "Jedan za sve", koji ima dve verzije (56'' i 36''), koje se malo razlikuju u

396)

397)

Prema istraìvanju S. Milivojevi}, u kampanji 1993. na RTS-u poslednjih 12 dana kampanje emitovano je pre ili posle udarnih informativnih emisija 222 spota 10 stranaka u 15 reklamnih blokova koji su trajali u proseku 4:20' i sadràli oko 15 spotova. Naj~e{}e su emitovani spotovi SPS-a - 35%, pa DSS-a - 18%, DEPOS-a - 13%, SRS-a - 11% i DS-a - 9% (prema Mati}, 2006:144, f. 142). U tre}em spotu kaè se "Vodimo po svim anketama", {to je bilo ta~no prema rezultatima istraìvanja javnog mnjenja nekoliko agencija, ali ne i CPIJM IDN.

240


pogledu sadràja, ali je materijal iz ovog spota kori{}en i za izradu spota "Za vaskrs Srbije". U ovim spotovima lansira se "novi" imid` Dra{kovi}a. On sedi, doteranog izgleda i u besprekornom odelu, za luksuznim stolom u duborezu, iza njega su dràvne zastave i ozbiljnog lica pi{e pismo gra|anima, a iz off-a se ~uje njegov glas. Problem sa ovim spotovima je bio u tome {to su oni plasirali sasvim druga~iju sliku Dra{kovi}a od one koja je plasirana u politi~kom biografskom filmu i spotu. Tre}i spot, pod nazivom "Jedan za sve" (24'') na interesantan na~in plasira filmski materijal napravljen u pokretu iz automobila prilikom prolaska pored nekoliko bilborda sa plakatom Dra{kovi}a "Jedan za sve". Pri kraju kampanje, plasiran je i spot (45'') kojim se gra|ani pozivaju na zavr{ni miting SPO-a koji je odràn 18. 9. 1997. na Trgu Slobode u Beogradu, i koji sadrì deo govora Dra{kovi}a sa nekog od prethodnih mitinga u toj kampanji. Izborni {tab V. Dra{kovi}a u kampanji za druge predsedni~ke izbore 1997. plasirao je pet TV i radio spotova. Oni nastavljaju sa promocijom novog imidà V. Dra{kovi}a, a njegovo samoljublje, samouverenost, pa i pretencioznost nisu ni{ta manji. Naime, spotove zavr{ava re~ima "Ho}u demokratsku Srbiju, i takva }e biti!", "Ho}u bogatu Srbiju, i takva }e biti!", posle ~ega obavezno dolazi slogan "Jedino Vuk". SPS je produkovala 1997. pet strana~kih spotova, 7 spotova Z. Lili}a i dva spota M. Milutinovi}a. Tri strana~ka spota nose poruku "Za Srbiju" i dva poruku "[to jes' jes' najbolji je SPS" (od 5'' do 14''). U dva spota sa prvom i oba spota sa drugom porukom, glavni junak je animirana neosocrealisti~ki stilizovana figura radnika sa nekom od alatki u desnoj ruci, dok drugom rukom, stegnutom u pesnicu, odlu~no zamahuje. Tre}i spot sa porukom "Za Srbiju" ponavlja stil u kojem je ra|en spot "Korak po korak" iz 1992. godine. Lili} u kampanji koristi dugi spot (13'36''), ustvari biografski film, jedan kratak spot u kome se legitimizuje kao postojani socijalista (36''), tri motivaciona spota "Glasajmo za Srbiju" (po 28''), i dva kra}a motivaciona spota "Zoran Lili} za predsednika" (po 15''). M. Milutinovi} koristi politi~ki biografski spot, tzv. cinéma vérité spot, ali znatno kra}i od Lili}evog (40'') i spot tzv. dokumentarni spot "I Srbija i svet" sa kratkim filmskim zapisima iz njegovih susreta sa stranim dràvnicima dok je bio ministar inostranih poslova. Za ovu kampanju JUL je pripremila pet spotova. Spot "Zastava" (18'') je kontrast spot - po~inje diskvalifikacijama opozicije koja je prvo cepala na{e, a onda nosila tu|e zastave, za razliku od JUL-a, koji je uvek imala jednu, jugoslovensku zastavu, uz muzi~ku podlogu iz "Karmine burane". "Jedinstvo razli~itosti" (12'') prikazuje kugle crvene, plave i bele boje koje se u kona~noj slici slaù u logotip JUL-a. Spot "Lepota je u ljudima" (26'') donosi slike veselih ljudi razli~itih starosnih dobi u idili~nim ambijentima, a spot "Studentska levica" (36'') u istom maniru iznosi zalaganje za povratak mladih, {kolovanih ljudi u zemlju. Za potrebe te kampanje produkovan je i jedan krajnje kontroverzan spot "Pravi pravac - levo", koji je samo dva puta emitovan - jednom na video-bimu u Sava Centru na promociji kandidata koalicije SPS - JUL - ND i jednom na televiziji u toku razgovora predstavnika izbornih {tabova u~esnika izbora o kampanjama i kampanjskim produktima398).

398)

U duòj pri~i (2'40'') u maniru nau~ne fantastike svetu preti opasnost od uni{tenja u sukobu "leve i desne grupacije". Mladi nau~nik kre}e ma{inom za putovanje kroz vreme najpre "desno", gde 2001. godine zati~e balkansku kr~mu u kojoj vlada haos i tu~njava, a onda menja pravac i odlazi "levo" u moderan svet lepih, sre}nih ljudi. Spot ne mora da bude problemati~an zbog toga {to predstavlja kontrast spot sa neskrivenim ideolo{kim porukama, ali jeste po tome {to svet "desnice" prikazuje pomo}u hendikepiranih osoba, kastrata, nasilnika i sl, u kojoj i Romi zapomaù "A bre kume, pomagaj!". 241


ND, koalicioni partner SPS-a i JUL-a, za ovu kampanju je pripremila pet spotova. U spotu "Za Srbiju na zapadu" (16''), 11 {aka ra{irenih prstiju i spojenih u krug u jednom trenutku stvaraju prostor za priklju~enje jo{ jedne {ake, koja ulazi i ponovo zatvara krug, da bi se {ake pretvorile u zvezdice simbola EZ, a to prati poruka iz naziva spota i slogan "Evo ruke". Drugi spot (22'') na istu temu po~inje snimkom izbornog plakata, a nastavlja se u stilu "glava koja govori" - obja{njenjem lidera D. Mihajlovi}a da glas za ND zna~i da svaka {kola ima kompjuter, da svaki srednjo{kolac koristi Internet, koji na kraju i izgovara slogan kampanje. Spotovi "Za selo bez poreza do kraja veka" i "Srbija u plusu" (po 16'') prikazuju idili~ne slike grane sa zrelim jabukama, odnosno ìtnih polja. Spot "Srbija Srbijancima" donosi lepu vizuelizaciju poruke "Ako nas razdvaja ono {to je na glavi, neka nas spaja ono {to je u glavi" (odlaganje kapa karakteristi~nih za razli~ite delove zemlje na ~iviluk), posle ~ega ide poruka iz naslova spota, {to je mogla da bude aluzija i na nesrbijansko poreklo glavnih protivkandidata Z. Lili}a (V. [e{elja i V. Dra{kovi}a). Kampanja [e{elja i SRS iz 1997. predstavljala je ponavljanje ranijih kampanja SRS, pa to karakteri{e i produkciju TV spotova. Iako su ovom prilikom radikali pripremili 9 spotova, u njima su kori{}eni raniji filmski materijali, kao {to je sekvenca iz neinventivnog spota u kojoj [e{elj sa uìm rukovodstvom stranke odlu~no kora~a na ~elu velike povorke, odu{evljeno pozdravljan od strane mase ljudi. I [e{eljev izborni {tab je za ovu priliku pripremio duga~ak politi~ki biografski TV spot, odnosno televizijski biografski film (11') u kojem se prati njegov politi~ki anga`man od disidenta do lidera SRS-a, lideri stranke govore o SRS-u, agituju u prilog [e{elju. Svi ostali spotovi [e{elja i SRS-a imaju identi~an po~etak - vijorenje strana~kih zastava, istu muzi~ku podlogu - pesmu "Tamo daleko" i isti zavr{etak u kome je ispisan slogan i ime [e{elja biva zaokruèno crvenom crtom. U spotu "[e{elja za predsednika" (33'') pojavljuju se lideri SRS-a A. Vu~i}, M. Gojkovi} i T. Nikoli}, kao i "obli~ni ljudi" (ko{arka{, penzioner, sekretarica), koji tvrde da "od njega nema boljeg". Spot "Ne tuguj, Srbijo" (44'') predstavlja recitovanje patriotske pesme ilustrovane slikama prirodnih lepota i scenama sa [e{eljevih mitinga. U slede}em iz ove serije spotova (28'') seljak podu~ava u stihovima unuka da prepozna prave ljude, "a zna}e{ ko je i ~ovek pravi, i ko je valjan i Bogu i ljudima, noge na zemlji, pamet u glavi i veliko srpsko srce u grudima". U spotovima "Na{a deca" (18'') i "Dobar doma}in" (10'') [e{elj je prikazan u krugu porodice. U prvom, upu}uje poruku da "na{a deca moraju da imaju bolju budu}nost", a u drugom je prikazan kao "dobar doma}in u zemlji vrednih ljudi". Na ovaj spot nadovezuje se spot "[e{elja za doma}ina" (10'') u kome ponovo jedan seljak uverava da je lako izabrati predsednika, jer je sada "Srbiji potreban [e{elj za doma}ina". Spot "Ko to laè" (36'') interesantan je po muzi~koj podlozi i re~ima pesme. Re~ je o rep muzici koja prati re~i "Ko to laè Srbija je mala? Nije mala, Bogu hvala, dok je radikala", {to predstavljaju izmenjene stihove pesme "Ko to kaè, ko to laè Srbija je mala? Nije mala, nije mala tri put ratovala". Na kraju dolazi i spot "[e{elj {ahista" (25'') u kome je prikazan kako igra {ah sa biv{im svetskim prvakom A. Karpovom, dok novinar D. Bjelica vr{i prenos me~a i kaè "Odigrali ste pravi potez, glasajte za [e{elja!" Ovolika produkcija izbornih spotova SRS-a u kampanji 1997. bila je pravo iznena|enje. Tek u kampanji za predsedni~ke izbore 2004. radikali }e dosti}i pribli`no istu produkciju izbornih TV spotova. Te godine formirana DA izlazi na parlamentarne, a njen lider N. ôvi} i na predsedni~ke izbore, povezuje obe kampanje u jednu i produkuje dva kratka spota ra|ena u istom stilu - kombinacija "ìvih" snimaka, slika i snimaka novinskih naslova. U spotu za parlamentarne izbore "Poznajete ih" (12'') pojavljuju se snimci novinskih tekstova i slike neko242


licine javnih li~nosti koje su na listi DA - pozori{nog kriti~ara J. ]irilova, prof. Univerziteta B. Ko{uti}a, knjièvnika R. Petkovi}a, sportiste D. Topi}a, direktora zoovrta V. Bojovi}a, a spot se zavr{ava porukom "Za ôvi}a, za parlament". Drugi spot "Poznajete ga" (12'') posve}en je N. ôvi}u i iz njega saznajemo da je njegovo "radno vreme non-stop", on dobitnik ordena Sv. Save prvog reda, da se bavi ko{arkom, i da ga treba izabrati za predsednika Srbije. I druga tada formirana stranka SD izlazi i na predsedni~ke i na parlamentarne izbore, a za kampanju je pripremila 10 spotova. Za predsedni~ku kampanju pripremljen je kratak spot tipa "plakat koji govori" pod nazivom "Vuk Obradovi} - ôvek od re~i" (12''). U drugom spotu slaù se delovi slagalice i dobija se ime partije "Socijaldemokratija" (10''). Tre}i spot "Promeniti" (22'') desetak puta ponavlja re~ "promeniti", u pretposlednjem slu~aju se akcentacija menja pa se infinitiv glagola pretvara u zapovedni na~in u drugom licu jednine - "Promeni ti", da bi u zadnjem pominjanju bio dodat nastavak - "Promeniti dok ne bude kasno". U ~etvrtom spotu istog stila, "Socijaldemokratija - da ne bude kasno" (10''), povezuju se poruke iz drugog i tre}eg spota. Pored ova ~etiri spota sledila je i serija od 6 duhovitih komparativnih spotova, ilustrovanih ìvopisnim slikama, u kojima su pri~ane male pri~e o razli~itim aspektima na{eg ìvota, pravljena pore|enja sa razvijenim zemljama sveta itd.399) Kona~no, D. Mi}unovi} se kao predsedni~ki kandidat DC-a u drugim izborima 1997. godine pojavio u jednom kratkom spotu "plakat koji govori" (10'') koji donosi njegovu slike i slogan "To je predsednik, Mi}unovi}". Produkcija TV spotova u kampanjama 2000. godine je izuzetno obimna. Socijalisti za kampanju za savezne parlamentarne izbore plasiraju 14 TV spotova. Generalni spot nosi ime "Za Jugoslaviju" (60'') i predstavlja kola` delova 7 kra}ih triler spotova (od 17'' do 30''), posve}enih razli~itim grupama bira~a (radnik na gra|evini, ratar, vo}ar, studenti, penzioneri, ko{arka{i, ribolovci, zaljubljeni). Uz ovu seriju idu jo{ tri kratka spota (od 12'' do 14''). U prvom spotu, uz sliku dve jugoslovenske zastave koje se vijore i zvuke himne "Hej, Sloveni", pojavljuje se pisana i ~uje govorna poruka "Socijalisti~ka partija Srbije".

399)

Spot "Kandidati" (28'') donosi slede}u pri~u: "Vidim zbunjeni ste. Ovi kandidati su kao automobili. Neki su polovni, neki su mnogo pre{li, neki su imali vi{e vlasnika, a neki su, bogami, i za otpad. Kad' ve} moète da birate, birajte nov, savremen, evropski model, i nema gre{ke". Spot zavr{ava slika V. Obradovi}a, zaokruèn broj 6 (mesto kandidata na glasa~kom listi}u) i poruka "Vuk Obradovi}". Spot "Rok trajanja" (26'') po~inje pri~om: "Nikad' ne biraju bajato ve} sveè, i nikad' ne biraju ne{to ~emu je pro{ao rok trajanja. Ko izabere bilo {ta i bilo koga kome je pro{ao rok trajanja ~ini to na sopstvenu odgovornost. Zato sve ène i pametni mu{karci kad' biraju, biraju sveè", a zavr{ava se snimkom V. Obradovi}a kako sa grupom saradnika ide jednim mostom i porukom "Socijaldemokratija - Vuk Obradovi}". U spotu "Seljak i dràva" (26'') ispri~ano je slede}e: "Holandska dràva razume holandskog seljaka. Srpska dràva, e' to je ve} tu`na pri~a. Tu treba da se menja, nego {ta!", sa istim zavr{etkom kao i prethodni spot. U spotu "Volvo" (30'') napravljena je komparacija standarda u [vedskoj i kod nas: "Prose~an gra|anin [vedske vozi 'Volvo'. Prose~an gra|anin Srbije, ako uop{te vozi, vozi 'Juga'. Mislim, 'Volvo' je bolji od 'Juga', ali prose~an [ve|anin nije bolji od prose~nog Srbina. Bolja je {vedska dràva. Ako ne uzmemo stvar u svoje ruke, ode 'Volvo', mislim..." A, u spotu "Kriminalci" (31'') ispri~ana je slede}a pri~a: "Svi se slaèmo. Kriminalcima je mesto iza re{etaka da bi po{teni ljudi mogli mirno da {etaju ulicama. Ali u ovakvoj Srbiji kriminalci su na ulicama, a po{teni ljudi u svojim ku}ama, iza re{etaka. Kriminalci su jaki, jer ih {titi dràva. Ne}emo mi da menjamo kriminalce. Postoje slu`be i ustanove koje to rade. Mi treba da promenimo dràvu koja se kriminalno pona{a". 243


Drugi spot sadrì sve to samo se pre imena partije dodaje poruka "Za Jugoslaviju", a tre}i spot sadrì sve kao drugi, ali su sada na zastavama koje se vijore dodate i konture zemlje. Pored ovih spotova u kampanji je kori{}en i spot kojim se obeleàva 10 godina postojanja SPS-a, a koji donosi, sli~no spotovima "Korak po korak" iz 1992. i "Za Srbiju" iz 1997, obilje paralelnih slika ìtnih polja, modernih fabri~kih hala i ma{ina, novih mostova i puteva, novih zgrada, ali i istorijskih spomenika, Sv. Save, Belog an|ela, sekvenci sa mitinga S. Milo{evi}a itd, koje se smenjuju u deli}u sekunde, i govornu poruku "Idemo dalje pod zastavom slobode". Kori{}en je i muzi~ki spot (3'17'') "Zemljo moja" u nagla{enom patriotskom tonu i slikama prirodnih lepota, ìtnih polja, polja sa kukuruzom i suncokretom, privrednih objekata, gradili{ta, modernih saobra}ajnica, kolektivnih ven~anja pred Skup{tinom SRJ, jedinica VJ, spomenikom Neznanom junaku na Avali, ali i sa mitinga S. Milo{evi}a. Za gradske izbore u Beogradu pripremljeno je desetak spotova. Negativan spot "Beograde, {ta ti rade" ima dve verzije (60'' i 38'') i po~inje osudom tada{njih gradskih vlasti zbog saobra}ajnog kolapsa, lo{eg gradskog prevoza, nesta{ica vode, urbanisti~kog haosa, prljav{tine, korupcije, "vandalizma", "prizivanja zla", "dodvoravanja ubicama", da bi bila plasirana poruka "Vrati}emo Beogradu osmeh i dostojanstvo - Socijalisti Beograda". SPS u Beogradu napravio je spot i od snimka po~etka promocije kandidata SPS - JUL - ND u Sava Centru u kome funkcioneri stranke u prvom redu pevaju jugoslovensku himnu. Socijalisti Beograda i njegovih op{tina koristili su i snimljene materijale generalnog i triler spotova "Za Jugoslaviju" i prate}u muziku, prilago|avaju}i poruke lokalnoj sredini (na primer, spot SPS-a ûkarice "Ugovor sa narodom" - 1'12''). Pripremljen je i duga~ak spot "Stari grad" (15') u kome se u vidu TV reportaè èstoko napadaju tada{nje vlasti ove op{tine da su za osam godina upropastile gradsko jezgro. Na ovaj spot nadovezuje se nekoliko kratkih spotova (10'') u kojima popularni glumac @. Milenkovi} àli za nekada{njim lepim ìvotom na Starom gradu, a glumica R. Savi} ga, u ime socijalista ove op{tine, uverava da }e "opet lepo da ìve". Ovome treba dodati i spotove pojedinih kandidata, na primer, @. Mihajlovi}a - Mu{tikle (28''). JUL je za savezne izbore 2000. pripremio ~etiri spota. Spotovi "Bira narod" (38'') i "Sloboda kao izbor" (30'') imaju za muzi~ku pozadinu "Karminu buranu", a za vizuelnu snimke mase na mitingu S. Milo{evi}a. Razlika je u tome {to se u prvom spotu plasira poruka u vidu kajrona "Bira narod, a ne NATO", dok u drugom preko slike stoji ispisano "Slobo", da bi pri kraju bila dodata i slova "da". "JUL 2000" (60'') predstavlja spot u kojem se daju snimci i navode imena op{tina u kojima je na ranijim izborima podelio JUL (Babu{nica, Batajnica, Brus, Bujanovac, @agubica, Lebane, Crna Trava i ôka) i upu}uje poruka "Jugoslavija ima kome da veruje". "Pravo re{enje" (2'') predstavlja muzi~ki spot u kojem mlada izvo|a~ica u ve~ernjim satima pored autoputa peva "JUL je pravi izbor i pravo re{enje, glasaj za pravdu, hrabrost i po{tenje", vrckaju}i zadnjicom. Za gradske izbore u Beogradu JUL je produkovao tri spota "Za odgovornu gradsku vlast" (od 22'' do 28'') u kojima "ljudi sa ulice" kritikuju nered u saobra}ajni, nesta{ice vode i urbanisti~ki haos. Kampanja DOS-a nastavlja se na dugoro~nu kampanju SZP-a, pa se i spotovi DOS-a nastavljaju na spotove SZP-a. Po~etkom 2000. ide serija spotova G. Svilanovi}a, lidera GSS-a u vreme kada je obavljao funkciju koordinatora SZP-a, u cilju pove}anja poznatosti i druga~ijeg tematizovanja patriotizma, toliko zloupotrebljavanog od strane reìma400).

400)

Serija "Srbija je na{a zemlja" sadrì 11 spotova. Svilanovi} najpre u pet spotova (od 15'' do 32'') odgovara na pitanje "[ta je normalan ìvot", a u ostalim spotovima na pitanja da li se

244


Spotovi su ra|eni u najgorem maniru "glava koja govori". Jednoli~na pozadina sa srpskom trobojkom, bezizraàjni Svilanovi} koji govori usporeno bezbojnim, monotonim glasom o razli~itim temama ve} upu}uju na zaklju~ak o potpunom proma{aju ove serije spotova, {to su potvrdila i istraìvanja javnog mnjenja401). Posle ovih usledila je serija od 7 kratkih (10'') programskih spotova SZP-a "Na{a obaveza" u vidu "plakata koji govore", u kojima se plasiraju razli~ite tekstualne i govorne poruke - "Bolja Srbija", "Budu}nost za sve", "Da se radi i zaradi", "Jak dinar, bolje plate", "Bez sankcija", "Doma}inska vlast", "Pravedna Srbija". Na ovu seriju nastavljaju se serija od pet dvadesetosekundnih programskih spotova DOS-a sa V. Ko{tunicom kao nosiocem liste, ra|ena u tehnici omnibus-filma. U spotovima "Da se vrati pravda", "Da moja deca bolje ìve", "Da ìvimo kao ljudi", "Da se vratimo u svet" i "Da se ne{to promeni" najpre jedan anoniman lika, a zatim i po trojica lidera DOS-a (V. Ili}, G. Svilanovi}, V. Bati}, D. Milovanovi. M. St. Proti}) upu}uju poruke ve} saop{tene u okviru prethodnih spotova SZP-a. U ovoj kampanji po svemu se izdvajaju tri spota. Jedan je muzi~ki spot "Gotovo je" (4'30'') u kome grupa od dvadesetak mladih izvo|a~a zabavne muzike ponavljaju}i re~enicu iz naslova poku{ava da razbije defetizam pristalica DOS-a da je mogu}a izborna pobeda. Drugi spot "Na kraju" (24'') ima za cilj da raspr{i strah od promena i izdvaja se po formatu ("pri~a u nastavcima"), inventivnosti, lepoti poruke i njenim prikrivenim zna~enjima od svih na{ih spotova402). Najzad dolazi i biografski spot predsedni~kog kandidata DOS-a V. Ko{tunice (50''). Pravljen je u kombinaciji tehnike "plakata koji govori" (likovna re{enja plakata i tekst pitanja "Ko je..." "~ovek od re~i i zakona", "principijelan i dosledan", "borac za demokratiju", "jedan od nas", i na kraju "Ko uvek sme da vas pogleda u o~i") i cinéma vérité (odgovori na pitanja kori{}enjem fotografija i dokumentarnog filmskog materijala o zbivanjima u kojima je Ko{tunica u~estvovao), i zbirnim odgovorom "Ko{tunica. Naravno". Osim koalicija DOS i SPS - JUL nije vi{e bilo "velikih igra~a" na ovim izborima, pa su i njihove kampanje, a u okviru toga i produkcije spotova bile skromne. Jo{ sredinom jula SRS je zapo~ela kampanju za septembarske izbore 2000. dugim TV spotom (3'30'') u kome promovi{e rezultate svoje op{tinske vlasti u Zemunu, vi{e puta dnevno emitovanom na RTS-u, TV Politici, TV Palmi itd. U toj kampanji pojavljuje se po vizuelnom formatu za radikale neobi~an spot "Uvek uz svoj narod" (30''), kombinacija filmovanih materijala i animiranih crteà seoskih motiva, lika Kara|or|a i sl. u toplim oker i braon bojama uz zvuke frule, da bi se provukle poruke "Bogata", "Po{tena", "âsna" i onda zavr{na poruka

pla{i (53''), da li je narod uvek u pravu (20''), da li je tada{nja vlast narodna (18''), ko je okupirao Srbiju (21''), {ta }e nam izbori (30''), {ta je izdaja (25'') i {ta je nacionalni interes (24''). 401) Da ova serija spotova i kampanja plakatiranja i zakupa bilborda nisu imali nikakve efekte ne samo na pobolj{anje imidà Svilanovi}a, ve} i na pove}anje njegove poznatosti, pokazuju rezultati istraìvanja CPIJM IDN. Prema tim rezultatima onih koji nisu ~uli za G. Svilanovi}a pre po~etka kampanje, februara 2000. bilo je 41%, a avgusta te godine, po zavr{etku kampanje, 42%. Pozitivna mi{ljenja o njemu su smanjena sa 23% na 21%, a negativna su pove}ana sa 15% na 16%, dok je procenat onih koji o njemu nisu imali odre|eno mi{ljenje ostao isti - po 21%. 402) Devoj~ica pita: "[ta je na kraju, deca bi htela da znaju", na {ta slede odgovori mladih ljudi iz DOS-a i javnih li~nosti: "Na kraju srede" (^. Jovanovi}) "~etvrtak" (R. Boòvi}), "na kraju ~etvrtka" () "petak" (J. Milenkovi}), "a na kraju svih krajeva" (N. Arneri}) "uvek novi po~etak" (B. Tadi}). "Krajevi se istro{e" (V. Divljan), "po~eci uvek traju" (B. Vidakovi}), pa devoj~ica nalazi odgovor: "Po~etak - eto {ta je na kraju". 245


"Uvek uz svoj narod - Srpska radikalna stranka". Osim ovih, kori{}eni su i raniji spotovi. SSJ, stranka koja je u izbornoj koaliciji sa jo{ tri minorne stranke, Partijom srpskog progresa, Selja~kom strankom i Ujedinjenom penzionerskom strankom, po mnogima neo~ekivano osvojila mandate na izborima 2000. godine, i koja je iza sebe imala dve televizije - TV Palmu iz Beograda i regionalnu TV Palmu plus iz Jagodine, u ovoj kampanji je emitovala 5 spotova. Prvi je biografski spot B. Pelevi}a, lidera SSJ (1'42''), koji po~inje promotivnim spotom "Ja drìm re~" (20''), drugim prilikama posebno emitovanim, da bi pre{ao u klasi~an biografski spot. Kori{}en je i spot-himna, duga~ak spot (2'42'') koji proti~e u zvucima i re~ima himne stranke "Samo sloga Srbiju spasava", ilustrovanim strana~kim simbolima, zastavama, slikom osniva~a stranke @. Ra`natovi}a - Arkana, verskim spomenicima, kra}im zapisima iz terenske kampanje. Kori{}en je i kra}i spot (30'') u kome se promovi{e celokupna koalicija, kao i spot poslani~ki kandidat Partije srpskog progresa Z. Novakovi}a (1'32'') u kojem se na po~etku promovi{e kandidat, a onda i stranka ~ije je ~lan. Predsedni~ki kandidat SPO-a V. Mihajlovi} imao je dva spota. Kratak spot "Na{ ~ovek" (18'') sluìo je za plasiranje slogana kampanje, a u drugom (22'') plasirao je poruku sa tematskom okosnicom kampanje - da je vreme da se pomirimo me|usobno, sa samim sobom i sa svetom. Predsedni~ke izbore 2002. godine obeleàva impozantna produkcija TV spotova glavnih kandidata V. Ko{tunice i M. Labusa, kao i skromna produkcija ostalih kandidata. M. Labus u ovu kampanju ide veoma ambiciozno sa 7 spotova. Jedan od udarnih spotova je "Odgovornost" (34'') u kome Labus govori o odgovornosti prema precima, prema sebi, a posebno prema deci, pa poentira "budu}nost ne}emo da ~ekamo, ve} da je stvaramo odmah". Ovaj spot je karakteristi~an po brojnim nedopustivim gre{kama Labusa u akcentaciji re~i koje izgovara. Drugi udarni spot je "Nema vremena za ~ekanje" (33'') u kome se ~uje Labusov glas iz off-a dok sa ~etvoricom najbliìh saradnika odlu~no hoda, u stilu scena iz filma "12 veli~anstvenih". Ovakvu scenu sadrè i raniji spotovi [e{elja u kojima on nastupa okruèn saradnicima, ali i masom pristalica, dok Labus i njegovi saradnici idu sami pustim prostorom, bez ijedne du{e. U kampanji je kori{}en i jedan kontrast spot "Labus vs. Ko{tunica" (1'14''). Prvi deo spota je podse}anje na obe}anja koja je Labus davao kao potpredsednik Savezne vlade i na to {ta je ostvario, a drugi deo na to {ta je Ko{tunica obe}avao kao predsednik SRJ i {ta nije uradio403), da bi spot bio zavr{en tvrdnjom da je Srbiji potreban odgovoran predsednik. Slede i tri spota "svedo~enja" u kojima knjièvnica S. Velmar Jankovi} (13''), glumica M. Dravi} (16'') i bubnjar D. \uri~i} (13'') agituju za Labusa, a Labus kampanju zavr{ava dugim spotom "Predsednik za sve" (2'44'') sa tonskim i filmskim "zalogajima" iz terenske kampanje i sa zavr{nog mitinga u Beogradu. V. Ko{tunica nije manje ambiciozan od Labusa. Njegov izborni {tab se u ovoj kampanji odlu~io za 8 spotova. Osnovni spot je "Predsednik" (12'') u kome se iz off-a ~uje

403)

Labus je obe}ao da }e da smanji dràvni dug i on je smanjen za 3 milijarde dolara, da }e da smanji inflaciju i ona je smanjena sa 120% na 20%, da }e dinar da bude stabilan i on je stabilan, obe}ao je da }e da vrati gra|anima staru deviznu {tednju i ona se vra}a. U drugom delu spota govori se o obe}anju Ko{tunice: "Obe}ao je da }e da sa~uva Jugoslaviju. Da li je Jugoslavija sa~uvana procenite sami. Obe}ao je da }e da uspostavi ~vrste veze sa RS. Da li su uspostavljene ~vrste veze sa RS to najbolje znaju na{i sunarodnici koji tamo ìve. Obe}ao je da }e da pomiri na{u zemlju sa svetom. Da li nas Ko{tunica svojim neodgovornim i ratobornim izjavama sva|a ponovo sa svetom, prosudite sami."

246


Ko{tuni~in glas "@ivi bili", koji prate slike srda~nih susreta Ko{tunice sa ljudima tokom terenske kampanje, da bi se zavr{io izbornim plakatom i govornim porukom "Predsednik Vojislav Ko{tunica - Zna Srbija". U prvom od ~etiri kratka (od 10'' do 17'') konvencionalna spota, tipa "glava koja govori", Ko{tunica iznosi svoje politi~ke prioritete: "celovitost i stabilnost Srbije, da sa~uvamo i preuredimo dràvu, da ìvimo bolje i slobodnije... da zavr{imo zapo~eto i odlu~imo kako dalje". U drugom, ponovo daje svoju re~ za sve {to obe}a, u tre}em obe}ava "ure|ene promene u privredi" jer nije za "rasprodaju nacionalnih dobara i lov u mutnom", a u ~etvrtom, obra}a se bira~ima koji prvi put glasaju i savetuje ih: "Poslu{ajte svoje srce i izaberite za Srbiju ono {to biste izabrali za sebe". Spotove Ko{tunice zavr{avaju tri spota "svedo~enja"404). Gubitak vlasti donosi SPS-u sporenja lidera, odvajanje grupa nezadovoljnika, gubitak pristalica i finansijskih resursa itd. Izborne kampanje SPS-a postaju krajnje skromne, a time i produkcija spotova, pa kandidat SPS-a V. @ivojinovi} - Bata do~ekuje ove izbore sa dva skromna spota pod sloganom "Znamo se". U njima tematizuje posao predsednika Srbije - u prvom (23''), da povrati osmehe na lica ljudi, a u drugom (29''), da obezbedi posao narodu. U oba spota kandidat govori tekst, iza njega ide snimljen materijal iz terenske kampanje (sa, slu~ajno ili namerno, licima vreme{nih ljudi na ulici koji pozdravljaju kandidata). Spot V. [e{elja u kampanji 2002. "Moj predsednik" (28''), kao i mnogi drugi spotovi radikala iz ranijih kampanja, sastoji se od ve} vi|enog snimljenog materijala i neatraktivnih, samohvalisavih poruka. U ovoj kampanji, V. Dra{kovi} koristi kra}i politi~ki biografski spot "Vuk" iz kampanje 1997. i novi spot tipa "glava koja govori" sa sloganom "Zna put" (34'') u kome, sede}i za pisa}im stolom prekr{tenih ruku na stolu, nepokretan, ~ak i ne trep}u}i, izgovara, za njega previ{e brzo, nekoliko lepih re~enica405). U ovoj kampanji pojavio se i spot M. Risti~evi}a "Da se selo pita" (15'') u kome dvojica glumaca igraju seljake i koriste njihov sleng, koji }e Risti~evi} koristiti i u kampanji za predsedni~ke izbore 2003. U kampanji za predsedni~ke izbore 2003. godine moglo se videti tek nekoliko spotova glavnih favorita. U spotu T. Nikoli}a iz predsedni~ke kampanje 2003. "îsta voda" (48'') razvija se paralela izme|u "~iste", "srpske" vode i vode "zatrovane kriminalom, kra|ama" i emituje poziv bira~ima da u~ine pravi izbor. Iz kampanje D. Mi}unovi}a mogu}e je izdvojiti spot "Ta~ka na i" (28'') zbog likovnog re{enja u kome se masa ljudi pretvara u raznobojne ta~ke, imena i prezimena, i posle haoti~nog kretanja slije u jednu ta~ku. Spotom se iskazuje stav kandidata da treba nastaviti i dovr{iti zapo~eto, odnosno, kako se figurativno izrazio, da treba staviti ta~ku na slovo "i". Predsedni~ki kandidat V. Ili} plasirao je tri kratka spota: "Velja valja Srbiji" (20''), "Na ~elu Srbije" (16'') i "Za

404)

U prvom spotu, glumica M. Banjac (14'') suprotstavlja brzini (aluzija na Labusa) promi{ljenost i kaè da je ona izabrala, u drugom, lider Reformista Vojvodine M. Isakov (21'') kaè "sve je jasno, sve se zna", nakon ~ega, kao i u drugim spotovima, dolazi slogan "Zna Srbija - Vojislav Ko{tunica". U tre}em, spotu S. Ivi} Ra{kovi} (24''), u to vreme komesar za izbeglice i funkcioner DSS-a, obra}a se poimence izbeglicama iz razli~itih krajeva biv{e Jugoslavije i poziva ih da glasaju za mir, slobodu, o~uvanje nacionalnog identiteta. 405) "Evo me pred vama kao i svih ovih 12 godina u kojima sam se borio za demokratsku i sre}nu Srbiju. Te Srbije jo{ nema. Te{ko je, svakim danom je sve teè. Srbija je gubitnik zbog pogre{nih pobednika. Ho}u, mogu i znam kako da uspravim ~oveka, porodicu, naciju i dràvu. Sam to ne mogu, ali sa vama mogu sve. Znam put i traìm va{u podr{ku". 247


predsednika Srbije" (10''), u kojima se promovi{e kao doma}in potreban Srbiji, koji ima re{enja, mada iznosi samo jedno obe}anje - nacionalne penzije svima koji napune 65 godina ìvota. Vrlo ambiciozan je bio lider DA N. ôvi} ~iji je {tab pripremio ~ak 8 spotova. U prvom "Nisam politi~ar" (18''), ôvi} leèrno obu~en, u ko{ulji podvrnutih rukava, uverava bira~e da nije i nikada ne}e biti politi~ar, ve} da je inènjer, i da kada vidi problem, re{i ga. U spotu "Evropa" (20''), ponovo sportski obu~en, u dèmperu, kaè da mi ho}emo u Evropu, ali "neka Evropa dokaè da ho}e nas. Ne prodajemo {to je na{e i ne damo {to je sveto. Dosta je pretnji i obe}anja. Kosmet je deo na{e ku}e". U spotu "Stranke i lideri" (16''), tvrdi da nema levice i desnice, velikih i malih stranaka i lidera, da bi poru~io "Kako narod ìvi, takvi smo mi lideri". A, zatim je sledila serija od 6 kratkih spotova (po 8'')406). Kampanja za parlamentarne izbore 2003. donela je veliku produkciju TV spotova. Ako se za Labusa moè da kaè da je u predsedni~ku kampanju 2002. godine i{ao ambiciozno, {ta onda re}i za nastup G17 plus u ovoj kampanji kada prvi put samostalno izlazi na izbore i produkuje ni manje ni vi{e nego 24 spota! Kampanju G17 plus obeleàva serijal od 17 spotova tipa "ljudi na ulici" u kojima pripadnici razli~itih generacija i zanimanja govore o svojim nadanjima, i koji se uklapaju u slogan kampanje "Svim srcem - Srbija na 1. mestu"407). Pored ovog serijala emituje se i spot "Postavimo sve na svoje mesto" (25'') u kome se obe}ava da }e bebe biti u porodili{tima, |aci u {koli, radnici na poslu, lopovi u zatvoru, porodice na okupu, osmeh na licima. U spotu "Svoja dràva" (30'') nekoliko lidera stranke daje razna izborna obe}anja, da bi Labus poentirao da "zemlja mora da ima svoju dràvu da nas svi zovu po imenu". Kampanju G17 plus zavr{ava pet kratkih (10'') spotova iz serije "Uskoro" u kojima se najavljuju odmah posle Nove godine "Nova vizija", "Nove ideje", "Nove pobede", "Nove vrednosti" i "Nove snage". DSS je u kampanji za parlamentarne izbore 2003. godine proizvela ~etiri spota. Pored spota "Re~ je re~" (26''), u kojem se Ko{tunica i DSS, uz filmski materijal u stilu cinéma vérité, promovi{u kao "glas srpske demokratske tradicije", ostala tri, "Dràva", 406)

Prvi kratak spot ôvi}a je "plakat koji govori" sa sloganom "Kad je te{ko ôvi}, DA". I ostali kratki spotovi su ra|eni na isti na~in samo sa slikom ôvi}a i porukama "Kad je te{ko nema dileme", "Kad je te{ko ima odgovor" i "ôvi}, DA" i zaokruènim brojem 4, a serijal zavr{avaju spot sa porukom "Moj kona~an zbor ôvi}. DA" i spot-~estitka "Sre}no u 2004. ôvi}, DA" sa zaokruènom cifrom 4 u broju godine. 407) Prodava~ica u spotu "Znamo" (15'') govori da svi znamo kako smo ìveli, ko je {ta pri~ao i ko je {ta uradio. U spotu "Ba{ta" (22'') starija seljanka govori o tome kako je lepo uredila svoju ba{tu i upu}uje poziv i drugima, posebno politi~arima da svoje poslove dovedu u red. Jedan mladi ~ovek bi èleo da se ceni vredno}a i rad (10''). U spotu "Da opremim stan" (24'') mlada èna iskazuje èlju za Novu godinu sadrànu u nazivu spota. Druga mlada èna u jednom spotu èli "da smo svi zdravi i sre}ni" (12''), a u drugom da moèmo da radimo, da se ne bojimo i stidimo (15''). Jedan penzioner o~ekuje da u|emo u Evropu (22''), a u drugom spotu (15'') obja{njava kako je najbolja na{a pita kada se napravi od dva, a ne od pet jaja. Poljoprivrednik se zalaè da se menja sve ono {to nije dobro i da se ne bojimo toga (20''), jedan sto~ar uverava da }e biti bolje (18''), a drugi da }e do}i demokratska vlast (16''). Tre}a mlada èna tvrdi da imamo mnogo toga da ponudimo svetu, ali treba da nam se pruì {ansa (16''). Trener (13'') je uveren da na{im sportistima moèmo da se probijemo ne samo u Evropu, ve} i u svet. U jednom spotu "optimista" (14'') veruje da }e pravi ljudi do}i na vlast. Rom (12'') ho}e da ima "ista prava kao ve}inski ljudi i druge manjine". U spotu "To je Srbija" (24''), likovi iz prethodnih spotova navode {ta bi sve mogli da ponudimo svetu (suve {ljive. maline, kajmak, sir, rakiju, sport, ko{arka, mlade {kolovane ljude), a u spotu "@elje" (25'') isti likovi iznose svoje èlje. 248


"Ljudi" i "Pravi izbor", napravljeni su u stilu "plakata koji govore", prepuni su narodnih umotvorina i odgovaraju}i simboli~nih elemenata, {to sa sloganom "K'o {to narod kaè..." ~ini dobro koncipiran poku{aj transfera autoriteta "naroda" na Ko{tunicu408). Za ovu kampanju SPS je pripremila dva kra}a spota. Prvi "Pobedi za Srbiju" (24'') predstavlja negativan spot u kome deda ~ita unuku istoriju - "Zavlada{e Srbijom nekih 18 malih ~udnih ljudi" (aluzija na broj ~lanica DOS-a), "puno su lagali, usladila im se vlast, voleli su da uzmu tu|e, svoj narod nisu voleli, zato ih je narod oterao", posle ~ega sledi dedina pouka: "Budi ~estit i voli svoju zemlju. Pobedi za Srbiju". Drugi spot "Prva ljubav zaborava nema" (10'') koristi po~etne re~i jedne narodne pesme koja iskazuje nostalgiju za mlado{}u, {to prolazi i sliku mladog para koji se ljubi, ali kako dolazi poruka "SPS tvoja partija", ~ime se menja smisao - spototvorci poku{avaju da probude nostalgiju bira~a prema SPS-u iz njegovih najboljih dana. Koalicija SPO - NS produkuje za ove izbore tri spota. U prvom kratkom spotu (12'') V. Dra{kovi} i V. Ili}, drè}i se uzdignutim rukama, promovi{u se kao "najja~i srpski tandem". Drugi je spot tipa "dve glave koje govore" (24'') i u njemu Ili} obe}ava manje poreze, preporod sela, ve}e plate i penzije i "po{tenu" privatizaciju, a Dra{kovi} da budemo dràva napretka, pravde i demokratije, u Evropi i svetu kao nekada. Onda Ili} obe}ava jo{ i da }emo biti "doma}inska Srbija bez kriminala", a Dra{kovi} poentira "Bez kralja ne valja". SRS je produkovala samo jedan novi kratak spot (13'') "Znam {ta ho}u. Radikalno bolje. SRS", krajnje konvencionalan, u vidu "plakata koji govori". DS je ovom prilikom emitovala ~etiri spota. Jedan "Boris Tadi}" (28'') predstavlja liderski spot tipa "glava koja govori" u kojem Tadi} obja{njava zbog ~ega je ba{ on nosilac izborne liste ove stranke. U drugom spotu "Lideri" (30''), troje lidera stranke i dràvnih funkcionera (G. Matkovi}, B. \eli} i N. Bogdanovi} govore o konkretnim uspesima dotada{nje vlasti, a onda se pojavio spot "Niko nema pravo da }uti" (30''), kola` filmskih i tonskih zalogaja iz terenske kampanje Tadi}a, i spot "Budu}nost odmah" (60''), ra|en u istom maniru kao prethodni, ali sa materijalom sa konvencije DS-a. I drugi, neuspe{ni u~esnici ovih izbora produkovali su TV spotove. Po prerastanju u politi~ku stranku, Otpor re{ava da samostalno nastupi na ovim izborima i za tu priliku je pripremio ~ak 9 spotova. Najpre u dva spota pod nazivom "Ja sam otpor" (po 13'') mladi ljudi, i po neki sredove~ni ~ovek, izgovaraju re~enicu iz naslova, posle ~ega ide logotip stranke. U jednom spotu "Kako birati" (16''), mladi "junaci" spota pozivaju gra|ane da biraju glavom ili srcem, ali da izaberu. U spotu tipa "ljudi sa ulice" (16''), nekoliko mla|ih ljudi odgovara na pitanje "Kako provesti dan", posle ~ega sledi poruka "U~ini ne{to za

408)

U spotu "Dràva" (20'') plasiraju se poruke koje aludiraju na dono{enje Ustava ("Narod kaè: 'Ku}a se od temelja gradi'. I jo{ kaè: 'Re~ je da se drì, zakon da se brani.' Jer, Srbiji treba prava mera i ~vrsta vera. Izaberi Srbijo: K'o {to narod kaè, Vojislav Ko{tunica, DSS"), {to prati slika debele, u crvenu koù sa pozlatom ukori~ene knjige na koju se spu{ta {aka, kao prilikom polaganja zakletve. Spot "Ljudi" (20'') donosi poruke "Narod kaè: 'Pravda je snaga nad silom.' I jo{ kaè: 'Ni po babu, ni po stri~evima'. Zato, ili pravo ili nikako. Izaberi Srbijo: K'o {to narod kaè Vojislav Ko{tunica, DSS", sa jabukama na stolu koje su najpre nepravilno, a onda pravilno raspore|ene tako da formiraju slobodan pravi "put" sredinom stola, da bi, na kraju, jedna jabuka bila izdvojena od ostalih (?!) U tre}em spotu "Pravi izbor" (20''), sliku stare vage sa dva tasa (na jednom su tegovi, a drugi se puni p{enicom) prate poruke: "Narod kaè: 'Triput meri, jednom seci.' I jo{ kaè: 'kako seje{, tako }e{ po`njeti'. Jasno je k'o dan. Izaberi Srbijo: K'o {to narod kaè Vojislav Ko{tunica, DSS". 249


sebe, glasaj za Otpor". êtiri spota su imala za temu osudu novokomponovanih bogata{a. Dva spota sa ovom temom pretendovalo je da poruke prenesu "u nastavku", u vidu kratkih burleski (po 17'')409). Za razliku od ovih {aljivih, spot "Izdajnici" (16'') bi predstavljao "crni" spot, u kome se negoduje protiv stalnih politi~kih podela410). Pored sme{nih i tmurnih, Otpor je imao i krajnje nekulturne spotove. Kako druga~ije nazvati dva spota (po 14'') u kojima dva razli~ita de~a~i}a, u znak prezira pljuju u lice jednog istog tajkuna u luksuznim kolima koji samozadovoljno gledaju}i u njih prevr}e debelu topku novca? Kampanja LS-a (ranije ND) za ove izbore ostala je u se}anju po sloganu "Crna ovca", pa je on obeleìo i tri od ~etiri spota ove stranke411). êtvrti spot (40'') upu}en je gluvonemima i u njemu M. Crevar i D. Mihajlovi}, koriste}i "govor ruku", pozivaju ljude sa specijalnim potrebama da glasaju za LS. DHSS je plasirala ~etiri spota u kojima tematizuje ideju o samostalnoj Srbiji, okosnicu kampanje ove stranke, od kojih se izdvajao spot "[ipak" (20'')412). Koalicija "Narodno jedinstvo" (SSJ - SSS) produkovala je spot "Da nam svane" (21'') u maniru DEPOS-ovih spotova iz 1992. "I ovo je Srbija" u kojem se katastrofi~noj slici oluje u sumrak protivstavlja prizor divnog sun~anog jutra. No, za politi~ke TV spotove sasvim je neo~ekivan bio spot ove koalicije "Zaokruìte 8", koji je pravljen u najboljoj tradiciji komercijalnih spotova u kojima velike firme reklamiraju svoje nagradne igre413). Za razliku od kampanje za predsedni~ke izbore 2003, kampanju za predsedni~ke izbore 2004. karakteri{e veliki broj izbornih TV spotova. Ubedljivo najve}a je bila produkcija spotova B. Tadi}a - 12 spota. Svi Tadi}evi spotovi predstavljaju delove snimljenog materijala i tonskih "zalogaja" iz terenske kampanje, sa mitinga, konvencije i sa drugih skupova. U spotu "Dogovor" (32''), Tadi} tvrdi da je "najve}i problem ovog dru{tva ve~na sklonost ka sukobima", pa onda nudi dogovor svima, a za njim ide spot "Briga o starima" (20''). "Glasa}u za Vas" (9'') je kratak "panel" spot u kome jedan anoni-

409)

U spotu "20 godina mature" dvojicu tajkuna hvataju meredovima dok se slikaju sa koleginicama i kolegama iz generacije, {to izaziva odu{evljenje, a iste scene se ponavljaju i u spotu "30 godina mature" sa istim, ali malo starijim glumicama i glumcima. 410) U tmini tavana gde se odlaù stare stvari i gde su ve} sme{tene figure partizana i ~etnika, u otucani lavor sa ki{nicom na dnu, bivaju odba~ene i dve figure "gospode" u crnim odelima. Prvi deo spota prate re~i "izdajni~e", "komunjaro jedna, izdao si Srbiju", "kolja~u", "slugo okupatora", "jeb'o te Tito", a drugi "a pravda, {ta }e biti sa pravdom", "a reforme, ko }e reforme da u~ini". 411) Prvi spot (16'') donosi animaciju stada u kome je jedna crna ovca kojoj ostale ovce okre}u le|a i pisani tekst - pitanje "Kako da postane{ crna ovca" i odgovor "Po{tuj dràvu. Radi svoj posao". Slika se sada menja pa ostale ovce izoluju crnu ovcu i upu}uju joj poruku da odustane, a na ponovljeno po~etno pitanje sledi odgovor "Bori se protiv kriminala. Zameri se politi~arima" i ni{ta vi{e. Zatim sledi duì spot "glava koja govori" (30'') u kojem D. Mihajlovi} govori: "Ako je crna ovca onaj koji odavno vr{i svoju du`nost, ko prihvata odgovornost u trenutku kada je niko ne èli, ko na svoju {tetu drì do zakona, svoje i tu|e re~i, ko kaè 'Nema izru~enja onih koji su samo radili svoj posao', onda sam ja ponosan {to sam crna ovca, crna ovca lojalna Srbiji". Na kraju dolazi i tre}i kratak animiran spot (8'') u kome nasmejana crna ovca prolazi ekranom dok stoje ime i logotip stranke i poruka "Zaokruìte 13". 412) U ovom spotu, lider stranke V. Bati} govori i nabraja na prste: "Ako nema{ grb, zastavu, himnu, paso{, Ustav...", pa kada sve to nabroji, ispravi sve prste i otvori {aku, zavr{i re~ima: "nema{ ni dràvu", pri ~emu se prsti {ake sakupe u "{ipak". 413) Uz dinami~no smenjivanje slika mnogih potro{a~kih dobara ide agresivna verbalna poruka: "Iza|i na izbore, zaokruì 8 i o~ekujte stotine hiljada radnih mesta, pobolj{anje ìvotnog standarda za 8 miliona stanovnika, stambene i kredite za vozila, olak{ice za obnovu mehanizacije na selu, otkup poljoprivrednih proizvoda po najvi{im cenama, zimovanja, letovanja za sve, puna potro{a~ka korpa i jo{ mnogo toga. Zaokruì 8. Za Narodno jedinstvo". I sve je to spakovano u 18''. 250


man mla|i gra|anin prilazi Tadi}u dok ide ulicom u pratnji svojih saradnika, rukuje se sa njime i izgovara re~enicu po kojoj je nazvan spot. U drugom "panel" spotu "Jedan na jedan" (12''), Tadi} razgovara sa dvojicom mladi}a od kojih mu jedan upu}uje re~enicu iz naslova, {to treba da zna~i da kada postane predsednik neposredno razgovara sa ljudima koji imaju neke probleme na koje se àle. U seriji od 7 spotova "svedo~enja" glumice M. Dravi} (15'') i M. Stupica (15''), glumci D. Nikoli} - Gaga (18''), Z. Cvijanovi} (21'') i L. Ristovski (24''), kao i sportisti V. Divac (23'') i S. Milo{evi} (13'') iznose svoje razloge zbog kojih }e da glasaju za Tadi}a, njihove pri~e prate filmski zapisi iz terenske kampanje, a spotovi se zavr{avaju sloganom kampanje. Posle skromne produkcije 2000, 2002. i 2003, radikali }e u kampanji za predsedni~ke izbore 2004. godine plasirati ~etiri spota. Najpre, tu je biografski spot, odnosno televizijski film T. Nikoli}a (30'), u kojem se kombinuju detalji iz njegovog ìvota i politi~kog anga`mana i delovi drugih spotova pripremljenih za ovu kampanju. Spot "Ja ho}u fabrike da rade" (13'') predstavlja filmski i tonski "zalogaj" iz Nikoli}eve terenske kampanje, isto kao i spot "@ive}ete bolje" (10''). Pred II krug ovih predsedni~kih izbora pojavljuje se spot T. Nikoli}a "Predsedni~ka zakletva" (30'') u kome on za skup{tinskom govornicom polaè zakletvu, da bi na kraju do{lo podse}anje koliko je ostalo do izbora - "Jo{ 5 dana". Osim preterane samouverenosti prvoplasiranog u I krugu izbora, ovaj spot ostavlja lo{ utisak i zbog toga {to Nikoli} polaè zakletvu pred potpuno praznom salom Skup{tine. U predsedni~koj kampanji B. Kari}a produkovana je serija od ~etiri spota, ura|enih na isti na~in. U prvom delu ovih spotova, "ljudi sa ulice" kritikuju neke pojave i iznose svoja o~ekivanja koriste}i varijacije slogana kampanje, da bi u drugom delu, kao "odgovori" bili ponu|eni filmski i tonski "zalogaju" iz Kari}eve terenske kampanje414). Kandidat vladaju}e koalicije DSS - G17 plus - SPO - NS D. Mar{i}anin u{ao je u predsedni~ku kampanju sa 11 spotova. Kratak, krajnje neinventivan, spot "Na{a koalicija - Mar{i}anin" (11'') prikazuje menjanje brojeva od 1 do 10, gde se zadràva, broj 10 biva zaokruèn crvenom kru`nicom, a onda se vidi i ~uje slogan. Spot "Predsednik obi~nih ljudi" (20'') predstavlja konvencionalan "panel" spot ispunjen sa nekoliko detalja iz susreta Mar{i}anina na ulicama sa ljudima u toku terenske kampanje. Tre}i spot (5'') je toliko kratak da se u njemu mogla da pojavi samo slika Mar{i}anina i jedan od slogana kampanje "U centar, Srbijo". Po ova tri spota kampanja Mar{i}anina ne bi zasluìvala poseban komentar, kao ni po seriji od 8 spotova "svedo~enja"415). Me|utim, posebno obele`je

414)

U spotu "Seljak" (32''), stariji poljoprivrednik se àli da su na{i politi~ari dobri na re~ima, ali u stvarnosti su zaboravili na nas. U spotu "Majka" (46''), mlada majka koja se igra sa }erkicom u parku, govori da porodica, kao osnov Srbije, danas nema na koga da se osloni, a da je ba{ u porodici "snaga koja }e Srbiju u~initi dostojanstvenom". "Arhitekta (46'') ho}e da ìvi od svoga rada, ima znanja, ideje i snage da to uradi. "Omladinac" (46'') govori kako ga drugovi savetuju da ne glasa po{to se ni{ta ne}e promeniti, a on tvrdi da nisu u pravu i da ovoga puta njegov glas moè ne{to da promeni - da mu "pruì priliku da uti~e na svoj ìvot", i zavr{ava time da ima snage da to uradi. Svi ovi spotovi zavr{avaju se Kari}evim re~ima: "Video sam da Srbija ima snage, ima snage da se promeni, da sudbinu svoju svaka porodica u Srbiji uzme u svoje ruke. Ja ho}u da snagu Srbije pokrenem, da Srbija pobedi", posle ~ega ide poruka iz off-a: "Trinaestog juna pokaza}emo svoju snagu. Srbija ima snage. Bogoljub Kari}". 415) "Junaci" Mar{i}aninovih spotova "svedo~enja" su V. Ko{tunica i lidera koalicionih partnera u Vladi Srbije. Najpre je i{ao spot sa filmskih i tonskim "zalogajima" lidera vladaju}e koalicije 251


Mar{i}aninove kampanje, kada su TV spotovi u pitanju, predstavlja veliki broj spotova pojedinih republi~kih ministarstava u prilog vladaju}e koalicije i njenog kandidata. U vreme kampanje za predsedni~ke izbore Ministarstva finansija, poljoprivrede, pravde i Ministarstvo za kapitalne investicije vode kampanju "Da se zna..." u kojoj, u formi spotova "ljudi sa ulice", promovi{u svoje rezultate, ne{to sli~no, samo daleko intenzivnije nego {to to uradio Z. \in|i} kampanjom "Srbija na dobrom putu" u vreme prvih predsedni~kih izbora 2002. [tab kandidata SPS-a I. Da~i}a pripremio je dva spota. Prvi je kratak biografski spot tipa cinéma vérité (48'') u kome Da~i} iz off-a pri~a o svom ìvotnom putu, a drugi spot, "Ideali" (42''), pripada vrsti spotova "glava koja govori" i u njemu Da~i} podse}a biv{e bira~e SPS-a na burna zbivanja poslednjih 10-ak godina, na to da smo se svi izmenili, ali da je Srbiji i dalje potreban predsednik "veran Srbiji, veran idealima socijalne pravde i jednakih {ansi za sve", da bi spot zavr{io re~ima: "Ja u te ideje verujem i spreman sam da se za njih borim iz po~etka", posla ~ega sledi slogan "U ime svih nas". I za lokalne izbore 2004. godine, posebno u Beogradu, produkovan je veliki broj spotova. DS je za lokalne izbore u Srbiji pripremila kratak uvodni spot "Srbija je na{a ku}a" (8'') kojim je promovisan slogan kampanje, kasnije prilago|avan svakoj lokalnoj zajednici. Demokrate Beograda su produkovale ~etiri spota. I oni koriste jedan, veoma kratak uvodni spot (8'') samo sa sloganom kampanje "Beograd je na{a ku}a", a sledila su tri spota "Izgradili smo" (17'', 22'' i 29'') u kojima se promovi{u sasvim konkretni rezultati dotada{nje gradske vlasti, na {ta se nadovezuje i spot Direkcije za gra|evinsko zemlji{te Beograda "Beograd pobe|uje" (20''). I op{tinske organizacije DS-a su pravile izborne spotove za lokalne izbore. Tako je DS u Vrbasu produkovala duì spot (7'42'') u kome su se predstavili kandidat za predsednika op{tine M. Stanimirovi}, 31 kandidat za odbornike skup{tine op{tine i 2 kandidata za poslanike Pokrajinske skup{tine iz Vrbasa. Svako od njih je obe}ao sa dve-tri re~enice ne{to iz razli~itih oblasti dru{tvenog ìvota, izme|u njihovih izlaganja ~esto je ubacivan slogan "Vrbas je na{a ku}a", ali i taj slogan je "spu{ten" do nivoa pojedinih sela iz okoline Vrbasa (Savino selo, Ravno selo, Zmajevo, B. D. Polje, Kucura). Kampanju za gradona~elnika Beograda N. Bogdanovi} je zapo~eo kratkim spotom "Gradona~elnik" (15''), pravljenim u vidu "plakata koji govori", koji sadrì samo pisanu i govornu poruku "Nenad Bogdanovi} gradona~elnik - Beograd je na{a ku}a - DS - Boris Tadi}". Spot "Bogdanovi} li~no" (25'') jeste njegovo kratko predstavljanje u kome diskretno podse}a da je bio na ~elnoj funkciji u Beogradu ("posao gradona~elnika ne}u morati da u~im"). U spotu "Komunalni red" (30''), iskazuje stav da je "komunalni red su{tina funkcionisanja jednog grada" i iznosi rezultate koji su postignuti u prethodnom periodu, dok se na ekranima vide prizori iz njegovih obilazaka gradili{ta, {kola itd. U spotu "Beograd - grad poznatih i nepoznatih" (32''), glumac Z. Cvijanovi} govori o ljubavi prema Beogradu i njegovim stanovnicima, pojavljuju se jo{ dve poznate li~nosti glumci B. Cveji} i S. Cvetkovi} i tri nepoznate, a spot se zavr{ava sloganom sa malo

na zajedni~kom mitingu, koji Mar{i}anin zavr{ava re~ima "Znam {ta ho}u, znam {ta mogu" (25''). Sli~an ovome je generalni (zajedni~ki) spot (30'') u kojem su svi lideri vladaju}e koalicije dali podr{ku Mar{i}aninu - V. Ko{tunica, M. Labus, M. Dinki}, V. Ili}, V. Dra{kovi}, S. Vuksanovi}, S. Orli}, i naravno, Mar{i}anin, ali sada u vidu "glava koje govore". A zatim su sledili kratki spotovi (7-8'') u kojima su pojedini lideri koalicije podràvali Mar{i}anina - M. Labus, V. Ili}, Vuksanovi}... 252


izmenjenim redosledom "Beograd je na{a ku}a - Nenad Bogdanovi}, gradona~elnik DS - Boris Tadi}". Za kampanju za gradona~elnika Beograda, kandidat SRS-a A. Vu~i} pripremio je dva negativna spota (po 25''). U prvom se optuùje gradska vlast za proneveru novca za izgradnju sportske hale Arena i poziva na iskorenjivanje korupcije, a u drugom zbog ne~isto}e u gradu i pozivaju bira~i na ~i{}enje Beograda "od vrha". G17 plus je imala kandidatkinju za gradona~elnicu B. Bo{njak, koja je koristila pet spotova, u trajanju od po 12-ak sekundi. Spotovi po~inju konstatacijama kandidatkinje da ne znamo kako da re{imo konkretne probleme ìvota u gradu, na koje ona ne daje odgovore, ve} se spotovi zavr{avaju sloganom "Ona zna". I pojedini kandidati za predsednike op{tina {irom Srbije pravili su 2004. spotove, pa je G. Kneèvi}, kandidat za predsednika op{tine Zrenjanin, u kratkom spotu za I krug "Tim koji pobe|uje" (23'') slikan u srda~nom rukovanju sa B. Tadi}em, a za II krug obratio se gra|anima spotom (50'') kojim ih poziva da jo{ jednom iza|u na izbore i glasaju za njega. Kampanja za parlamentarne izbore 2007. godine predstavlja direktan nastavak referendumske kampanje. Iako je prva Ko{tuni~ina vlada ostala bez ve}inske podr{ke u parlamentu, iz povezivanja ove dve kampanje u jednu najvi{e je profitirala DSS kao najja~a ~lanica vladaju}e koalicije. Vodila je najintenzivniju referendumsku (dràvnu/partijsku) kampanju intenzivnim kori{}enjem razli~itih oblika komuniciranja sa bira~ima, a me|u njima i TV spotova416). Time se DSS u predizbornoj kampanji sna`no promovisala kao "dràvotvorna" partija, partija najzaslu`nija za dono{enje novog Ustava (ostvarenje jednog od strate{kih politi~kih prioriteta V. Ko{tunice), a stilski i tematski promotivni produkti koalicije DSS - NS u kampanji za parlamentarne izbore veoma su nalikovali produktima iz referendumske kampanje. Za izbornu kampanju "narodnja~ka koalicija" pripremila je 6 spotova pod sloganom "@ivela Srbija - Narod najbolje zna - 5": "Ja~a,

416)

U kampanji za referendum o Ustavu Srbije odrànom 28. i 29. 10. 2006, vo|enoj sa sloganom "Za dobro Srbije", dràva (? - spotovi su bili nepotpisani, pa se mogu pripisati dràvi, odnosno pojedinim ~lanicama vladaju}e koalicije DS-u i NS, budu}i da su druge ~lanice vladaju}e koalicije, SPO i G17 plus imale partijske spotove za referendum) je produkovala 14 spotova, punih dràvnih obele`ja, re~i "Srbija" i "dràva", taktova pesama "Boè pravde" i "Vostani Srbijo". U jednom spotu (30'') prikazana je sednica Narodne skup{tine Srbije na kojoj se donosi odluka o raspisivanju referenduma, govori o saglasnosti svih stranaka i "istorijskoj prilici" da se donese novi Ustav. U drugom spotu (1'02'') dat je spisak svih dràvnih, nau~nih, obrazovnih, verskih i drugih institucija i politi~kih stranaka koje pozivaju gra|ane na referendum, da bi se pred referendum pojavila ne{to duà verzija ovog spota (1'16'') sa dopunjenim spiskom. Zatim slede tri kratka spota u kojima se ukazuje da donosimo ustav Srbije posle 103 godine (15''), ~estita Srbiji dono{enje ustava (20'') i dani odràvanja referenduma 28. i 29. oktobar progla{avaju za "dobre dane za dobro Srbije" (12'') itd. Ideja ovog poslednjeg spota razvijena je u druga dva spota ra|enih u vidu vremenske prognoze (8'' i 28''). U duòj verziji daje se vremenska prognoza za mesec oktobar i konstatuje da nas poslednje nedelje oktobra o~ekuje "mestimi~no obla~no vreme sa povremenim sun~anim intervalima", da bi se spot zavr{io porukom: "Bez obzira na vremenske prilike, subota 28. i nedelja 29. oktobar bi}e dobri dani za dobro Srbije". U seriji od sedam kratkih spotova poznate javne li~nosti (knjièvnik M. Be}kovi}, peva~ P. Gojkovi} - Cune, muzi~ar I. Tasovac, stonoteniser I. Karaka{evi}, popularni TV voditelj M. Orlovi}, reditelj S. Kova~evi}, ~ak i patrijarh Pavle), uglavnom simpatizeri DSS-a, pozivaju gra|ane na referendum. U muzi~kom spotu "Referendum" (1'36''), koji u rep stilu izvodi orkestar B. Markovi}a, pored prigodnih re~i koje pozivaju gra|ane da iza|u i glasaju, u refrenu variraju se re~i "referendum", pa "ferendum", "rendum", "dum" itd. 253


sna`nija, lep{a Srbija", "Srbija ima {ta da slavi", "Program budu}e vlade", dva spota "To Srbija moè" i spot "Srbija iznad svih podela"417). G17 plus u kampanju za ove parlamentarne izbore ide tek sa nekoliko spotova. Osnovni spot je i{ao pod sloganom "Stru~nost ispred politike" (30'') i predstavljao je kontrast spot u kome se diskvalifikuju politi~ari418). Drugi kontrast spot "Imate izbor G17 plus" po~inje sada kritikom stranaka koje se sva|aju umesto da obezbede ljudima bolji ìvot, pa se onda nudi izbor iz naslova spota. Spot "Moèmo brè" (24'') predstavlja tonski "zalogaj" iz Dinki}evog govora na izbornoj konvenciji, dok se u toku njegove pri~e pojavljuju na ekranu re~i "stru~nost", "brè napred", "vi{e {ansi za mlade", "nova radna mesta", "optimizam", "energija" i "Srbija mora brè", koje iskazuju agendu pri~e. Spot "Agencija za borbu protiv korupcije" (25'') donosi nekoliko snimaka iz terenske kampanje Dinki}a pra}enih obe}anjem da }e formirati nezavisnu agenciju za borbu protiv korupcije "i u samoj Vladi", da }e pove}ati nov~ane i zatvorske kazne i zaplenu imovinu ste~enu korupcijom. Najzad, jedan spot na temu iz slogana kampanje (26'') predstavlja do banalnosti iskonstruisanu filmsku pri~icu koja bi trebala da potvrdi slogan kampanje419). SPS je u predizbornoj, referendumskoj kampanji emitovala jedan kratak spot (18'') u kome je dominiralo "Odlu~no DA", koje je sve vreme stajalo na ekranu i bilo dopunjava-

417)

U spotu "Ja~a, sna`nija, lep{a Srbija" (20'') Ko{tunica se rukuje sa prisutnima na izbornoj konvenciji, a njegovo izlaganje za govornicom prati smenjivanje nasmejanih mladih lica, da bi se spot zavr{io plakatom pripremljenim za ove izbore. Spot "Srbija ima {ta da slavi" (20'') ra|en je u maniru socijalista dok su bili na vlasti, sa licima sre}nih, nasmejanih ljudi i idili~nim slikama ìtnih polja, industrijskih postrojenja i istorijskih spomenika. Ono {to je, ipak, druga~ije jeste to {to Ko{tunica iz off-a govori "Budimo ponosni, volimo na{u himnu, na{u zastavu, na{ grb", i {to na po~etku spota, dok se menjaju lica sre}nih ljudi ide (te{ko ~itljiv) kajron u dva reda (u prvom "Da ova godina bude odli~na. Za ~istu peticu. Za nove pobede, u Novoj godini", a u drugom "Budimo vredni, slo`ni, uspe{ni. Da Srbija bude ja~a od svih podela. Za nove pobede, u Novoj godini"). U istom maniru je ura|en i spot "Program budu}e vlade" (20'') sa kajronima koji donose poruku: "Narod najbolje zna ko brine za budu}nost Srbije... ko radi za dobrobit Srbije... ko ~uva ugled Srbije... ko moè da nas ujedini... ko drì do re~i i zakona... ko ~uva dostojanstvo svakog ~oveka... ko nudi viziju za Srbiju... ko ima dugoro~an program ko pokre}e srpsku privredu... ko u Srbiji radi i gradi... koliko smo uradili za Srbiju... ko dovodi svet u Srbiju... ko vodi Srbiju u Evropu". Sledila su jo{ dva spota koja su se zavr{avala Ko{tuni~inim re~ima "To Srbija moè" i sloganom kampanje. U prvom (20'') funkcionerka DSS-a S. Ivi} Ra{kovi} govori da }emo odlu~nom politikom da sa~uvamo KiM, a V. Jankovi} da bez viza idemo u svet i {to brè u Evropu, a u drugom (20'') V. Jankovi} ponavlja zalaganje iz prvog spota, a V. Ili} da "izgradimo Srbiju po volji naroda". [esti spot iz ove serije (20'') donosi poruke ministara nauke u prvoj Ko{tuni~inoj vladi A. Popovi}a o budu}nosti Srbije, u koju }e biti uloèni "mladost i znanje", i ministara pravde Z. Stojkovi}a da je "Srbija zemlja sa modernim Ustavom", i on se zavr{ava Ko{tunica porukom "Srbija je jedna jedina, iznad svih podela" i sloganom kampanje. 418) U ovom spotu diskvalifikuju se politi~ari koji se "stalno sva|aju", "{to je jedan od razloga {to Srbija nije ostvarila brì napredak, ve}u zaposlenost i ve}e plate", a onda ide pri~a izvedena iz slogana kampanje, koja se konkretizuje kroz hvalospeve M. Dinki}u da je stabilizovao dinar i reformisao srpske banke, da sada predstavlja Nacionalni investicioni plan kojim se predvi|aju ulaganja od 1,7 milijardi EUR u zapo{ljavanje, puteve {kolstvo i zdravstvo, {to sve ilustruju inserti iz Dinki}eve terenske kampanje i slike pres klipinga. 419) Spot prikazuje trojicu kako guraju auto koji ne}e da upali, kad nai|e ~ovek koji {eta psa (L. Ristovski), kome se putnici poàle da kasne na konvenciju, a on izvadi dinar, stavi ga u jednu klemu, i auto upali, pa onda putnicima ozarenih lica kaè "Stru~nost iznad politike" i samozadovoljno nastavi da {eta psa. 254


no mnogim porukama koje su se menjale jedna za drugom420), {to je spot u~inilo pretrpanim. U kampanji za parlamentarne izbore ostala su zabeleèna dva spota SPS-a. Prvi je bio generalni spot "Srbijo glavu gore" (30'') koji spada u spotove tipa "ise~ak iz ìvota" i u kome se pripadnici razli~itih socijalnih kategorija àle na teàk ìvot, a spot se zavr{ava plakatima sa op{tim sloganom kampanje, a onda i sa sloganima konkretizovanim prema ciljnim grupama kampanje ("Socijalisti glavu gore", "Mladi glavu gore", "Radnici glavu gore", "Nezaposleni glavu gore", "Zemljoradnici glavu gore", "Penzioneri glavu gore", "Heroji odbrane glavu gore"), za koje }e biti pripremljeno 7 veoma kratkih triler spotova (po oko 5'') izvedenih iz generalnog spota. Novoformirana Liberalno demokratska partija (LDP) sa liderom ^. Jovanovi}em, nastala od frakcije DS-a, prvi put veoma ambiciozno nastupa na izborima u koaliciji sa GSS-om, LSV-om i SDU-om. U predizbornoj i izbornoj kampanji pozicionirala se kao najo{triji kriti~ar vladaju}e koalicije, ali i kriti~ar DS-a zbog kohabitacije sa Ko{tuni~inom vladom, mada nije ru{ila sve mostove u pogledu eventualne saradnje sa DS-om. U predizbornoj kampanji agitovala je za bojkot referenduma, a za izbornu kampanju pripremila je, posle DS-a, najve}u produkciju spotova - 14. Me|u njima se izdvaja serijal od ~etiri spota sa sloganom kampanje "Od nas zavisi", koje sve zavr{ava nosilac liste ^. Jovanovi} izgovaraju}i slogan kampanje. Re~ je o generalnom spotu iz ove serije (1'32'') koji objedinjuje tri trailer spota (po 30'')421), a dalje "usitnjavanje" materijala iz ova tri triler spota dovelo je do serije od 7 programskih spotova (po 17'') od kojih svaki nosi po jednu poruku422) i zavr{ava se sloganom kampanje. Tako je od relativno skromnog materijala napravljen veliki broj spotova, mada ne i raznovrsnih. Emitovana su i dva novogodi{nja spota, u kojima je inscenacija novogodi{nje atmosfere iskori{}ena za brojna kontrastiranja423), od kojih se neka ponavljaju, valjda da se naglasi njihov zna~aj, a oba spota zavr{ava poruka ^. Jovanovi}a: "2007. od nas zavisi". Poseban spot "Ho}u da zna{" (40'') donosi imena i snimak ve}eg broja kandidata sa liste stranke kako idu ulicom i nekoliko poruka sli~nog sadràja kao i u opisanim spotovima. Na iznena|enje mnogih, koalicija je "presko~ila izborni cenzus", {to bi se moglo uglavnom pripisati znatno ve}em izlasku na izbore od o~ekivanog, a ne nekoj izuzetnoj atraktivnosti kampanje, a jo{ manje spotova.

420)

"Za KiM", "Za Vojvodinu", "Za jedinstvenu Srbiju", "Za Evropu", "Za socijalnu pravdu", "Za sve nas", "Na referendumu 28. i 29. odlu~no da za novi Ustav Republike Srbije. SPS". 421) Prva dva od tri trailer spota pripadaju spotovima tipa "ise~ak iz ìvota" i u njima razli~ita lica u ìvotnom ili radnom ambijentu iskazuju svoja nezadovoljstva i nade, a onda hrabre druge (ali i sebe) da od njih zavisi kako }e ìveti. U tre}em trailer spotu svi u~esnici koji su se pojedina~no pojavljivali u prva dva spota izgovaraju "Od mene zavisi", a spot dovode do kraja oni koji su se pojavljivali u paru ili u grupi i koji izgovaraju originalan slogan kampanje "Od nas zavisi". 422) "Da vratimo pravdu", "Da vlast veruje gra|anima", "Da vlast ljudima stvara {anse", "Da igramo glavnu ulogu u ìvotu", "Da stvorimo Evropu u Srbiji", "Da budemo ponosni na Srbiju" i "Da se isplati rad". 423) U prvom spotu: "Nova godina, a ne novi poraz", "politika, a ne estrada", "biznis, a ne buvljak", "[engen, a ne [eveningen", "premijer, a ne sau~esnik", "pametni, a ne {uplji", "sposobni, a ne kilavi", "~isti ra~uni, a ne oprani lopovi", "druga~ija, a ne druga Srbija". U drugom spotu: "Nova godina, a ne novi poraz", "kultura, a ne tezga", "Divljan, a ne Kopicl", "[engen, a ne [eveningen", "fakultet, a ne front", "premijer, a ne sau~esnik", "èna, a ne slu{kinja", "vredni, a ne grebatori", "druga~ija, a ne druga Srbija" 255


Iz kampanje za parlamentarne izbore 2007. na koje je PSS iza{ao sa B. Kari}em kao nosiocem liste, iako je pobegao u inostranstvo, ostao je zabeleèn samo jedan kratak negativan spot "Ti zasluùje{ bolje" (14'')424). SPO je za ovu kampanju pripremio ~etiri spota pod sloganom "Vredi se boriti". U prvom spotu (26'') nekoliko poznatih i nekoliko novih strana~kih likova, odgovaraju za {ta se vredi boriti ("za po{tenje i istinu", "otvaranje dosijea i Srbiju bez tajni", "investicije u Srbiji i nova radna mesta", "diplomatiju koja nam otvara vrata", "srpsko selo u evropskoj Srbiji", "za evropsku {ansu srpske mladosti"), da bi na kraju V. Dra{kovi} poentirao "Za Kosovo i Srbiji i Srbiju u Evropi". Za razliku od sna`ne kampanje plakatiranja, u referendumskoj kampanji SRS je plasirala samo jedan spot (20''), kra}i kola` delova ranijih spotova koji se zavr{ava porukama "Glasajmo za novi Ustav. Radikalno da" i obele`jima stranke. U drugom delu predizborne kampanje, koji su radikali posvetili odbrani ljudskih prava ha{kog pritvorenika V. [e{elja koji je stupio u {trajk gla|u, pojavio se spot (20'') kojim se gra|ani pozivaju na protestni miting 2. 12. 2006. godine ispred ameri~ke ambasade u Beogradu. U kampanju za parlamentarne izbore 2007. SRS je u{la sa maksimalisti~kim izbornim ciljevima, ali i sa veoma skromnom produkcijom spotova, {to mu nije smetalo da ostvari bolje izborne rezultate od drugih stranaka. SRS je pripremila samo dva spota sa sloganom "Da ve} danas bude bolje"425). DS je u referendumskoj kampanji plasirala samo jedan kratak spot (10''), koji predstavlja animiranu verziju likovnog re{enja koje je kori{}eno na plakatima i bilbordima. U kampanji za parlamentarne izbore 2007, pak, DS je plasirala najve}i broj spotova, ~ak rekordnih 26: {est partijskih, sedam liderskih, pet spotova "svedo~enja", pet spotova tipa "ise~ak iz ìvota" i tri posebna spota. Od {est partijskih spotova tri su i{la pod nazivom "Zato {to Srbija ne moè da ~eka" (22'', 28'' i 28'') koji su sastavljeni od izjava po 6 (u tre}em spotu 7) kandidatkinja i kandidata na strana~koj izbornoj listi426), koje sve

424)

Spot po~inje crno-belom slikom i pitanjem "Dozvoli}e{ da se to i dalje de{ava? Dozvoli}e{ tim ljudima da se kockaju tvojom sudbinom?" {to ilustruje aparat za kocku ("Jednoruki Dèk") na ~ijim poljima se pojavljuju tri zamu}ena lica, koja je te{ko razaznati, ali ~ini se da je prvi lik V. Ko{tunice, drugi M. Dinki}a, a tre}i V. Ili}a. Nakon toga slede poruke: "Na ovim izborima vreme je da se ~uje tvoj glas. Bogoljub Kari}. PSS. Zaokruì 6. Ti zasluùje{ bolje". 425) U prvom spotu (18''), T. Nikoli} govori o tome da je SRS jedina stranka u koju milioni gra|ana imaju poverenja, apeluje da pobedi poverenje, da pobedi Srbija, da ve} "danas svima bude bolje". U drugom spotu (20''), na pri~u mlade ekonomistkinje A. @ivkovi}, koja iznosi èlje da "na miru osnuje porodicu i ìvi od svoga rada", "kao sav normalan svet", èlje koje su se vi{e puta ~ule u spotovima nekih drugih stranaka u nekim drugim prilikama, nadovezuje se Nikoli} re~ima: "Kada ~ak i najjednostavnije èlje izgledaju tako daleko, to zna~i da je vreme da menjamo stvari u Srbiji, i to radikalno. Vreme je da Srbiju povedu novi ljudi, da ve} danas svima bude bolje". 426) Prvi spot: "Zato {to je Srbija na{a zemlja" (R. Ljaji}), "Zato {to pregovori sa EU moraju da teku mnogo brè" (B. Pajti}), "Zato {to umemo da donosimo odluke" (D. [utanovac), "Zato {to }emo stvoriti nove mogu}nosti za mlade" (G. Matkovi}), "Zato {to umemo da sprovedemo ekonomski plan za bolji ìvot" (B. \eli}) i "Zato {to dolaze bolje godine" (R. \in|i}). Drugi spot: "Zato {to je na{e mesto u Evropi" (N. Bogdanovi}), "Zato {to priklju~ivanje EU zna~i ekonomski napredak, investicije i nova radna mesta" (S. Milosavljevi}), "Zato {to }e Srbija biti zemlja u koju svi èle da ulaù" (A. Vlahovi}), "Zato {to }emo ulagati u talenat i znanje" (G. ômi}), "Zato {to su mladi najva`niji za budu}nost na{e zemlje" (G. Kneèvi}) i "Zato {to gra|ani Srbije zasluùju odgovornu vlast" (D. Petrovi}). Tre}i spot: "Zato {to samo sa gra|a256


zapo~inju re~ima "Zato {to...", da bi se spotovi zavr{ili plakatom i Tadi}evim izgovaranjem slogana kampanje. U ~etvrtom iz ove serije spotova, spotu "Nema stajanja" najpre se bira~i, uz pomo} nekoliko slika sa demonstracija opozicije iz vremena Milo{evi}a, podse}aju odakle je sve po~elo, da bi se nastavilo porukama "Idemo dalje" i "Nema stajanja", i zavr{ilo sloganom kampanje. U partijske spotove spadala bi i tri kratka (10'') spota pod nazivom "Konkretno", ra|ena u vidu "zvu~nih plakata", koji su upoznavali bira~e sa sasvim odre|enim obe}anjima - formiranjem fonda za najbolje studente, kupovinom prvog stana bez poreza i dodelom 100 EUR po hektaru zasejanih povr{ina. Najvi{e je bilo liderskih spotova - 7: "Bolji ìvot", "Srbija u Evropi", "Moèmo i umemo", "Ujedinjeni oko budu}nosti", "Smeli odlu~ni, energi~ni" i dva "panel" spota427). Za ovu kampanju DS je produkovala i seriju od pet spotova tipa "ise~ak iz ìvota" (svako po oko 26''). Na primer, u jednom od tih spotova iskori{}ena je pri~a mladog poljoprivrednika V. Stevanovi}a iz sela Dudovica, dok radi na svom imanju da èli da ostane na selu i nastavi porodi~nu tradiciju da bi bilo postavljeno pitanje "Koja stranka je sposobna da obezbedi da na{e selo postane najbolji izvoznik", da bi usledio refren kojim se ovaj i svi drugi spotovi iz ove serije zavr{avaju "Odgovori je 1 (redni broj stranke na glasa~kom listi}u Z.S). Samo glas za DS je siguran glas za nova radna mesta, bolji ìvot, evropsku Srbiju. Zato {to ìvot ne moè da ~eka. DS, Boris Tadi}"428). Produkovano je i pet spotova

nima moèmo da napravimo pravedniju Srbiju" (D. \ilas), "Zato {to Srbija moè mnogo bolje" (M. Markovi}), "Zato {to zajedno moèmo da postignemo mnogo vi{e" (A. TomanovaMakanova), "Zato {to je Beograd grad budu}nosti" (N. Bogdanovi}), "Zato da se cela Srbija razvija ravnomerno" (G. Kneèvi}), "Zato {to }emo pobolj{ati ìvotni standard penzionera i zaposlenih" (G. Matkovi}), "Zato {to svi gra|ani Srbije zasluùju pristojan i dostojanstven ìvot" (D. Mi}unovi}). 427) Prvi spot "Bolji ìvot" (30'') predstavlja kra}i izvod iz izlaganja Tadi}a na izbornoj konvenciji u kome obe}ava bolji ìvot, evropsku Srbiju, briga o budu}nosti, "a ne pre svega briga o pro{losti". Drugi spot "Srbija u Evropi" (22'') ra|en je u tehnici cinéma vérité i posve}en je susretima Tadi}a i {efova stranih dràva i me|unarodnih organizacija. Tre}i spot iz ove serije "Moèmo i umemo" ra|en je u istom stilu kao i prethodni, ali sada su u pitanju detalji iz Tadi}eve terenske kampanje i hvalospev DS-u i njenom lideru ("Zato {to samo DS moè da ujedini politi~ke snage u Srbiji na demokratskom putu. Zato {to nas Boris Tadi} najbolje predstavlja u svetu. Zato {to moèmo i umemo da sprovedemo ekonomski plan koji }e pobolj{ati ìvotni standard i stvoriti nova radna mesta"). Seriju nastavlja spot "Ujedinjeni oko budu}nosti" (20'') u kome Tadi} konstatuje, leèrno kora~aju}i, da smo se do sada uvek ujedinjavali oko pro{losti, pa poru~uje "Hajde da se ujedinimo oko budu}nosti", "oko onih stvari koje su bitne za svakog ~oveka". Sledi spot "Smeli odlu~ni, energi~ni" (22'') u kome Tadi} ukazuje na zaostajanje Srbije u odnosu na okolne zemlje, pa poru~uje da se ujedinimo da ih dostignemo, a za to je potrebno "samo da budemo smeli, odlu~ni i energi~ni". Seriju liderskih spotova zavr{avaju dva "panel" spota koji sadrè sekvence iz razgovora Tadi} sa grupom mladih u kojima ih uverava da mogu da menjaju stvari (26'') i da ne propuste priliku da se pokaù onda kada je najteè (20''). 428) Pri~a u~itelja iz Zaoke, \. Nenadovi}a, koji svoj posao radi sa puno ljubavi i èli pristojno da ìvi od svoga rada, postavlja se pitanje "Koja stranka moè da obezbedi da svako dostojanstveno ìvi od svoga rada", sa opisanim odgovorom. U narednom spotu dvoje mladih pred ven~anje, D. Petrovi} i V. Mitrovi} iz Beograda, pri~aju da ~ekaju bebu i da im je potreban stan da ìve zajedno, kao porodica, posle ~ega sledi pitanje "Koja stranka moè da pomogne gra|anima da do|u do prvog stana?" Posle pri~e lekarke D. Brankovi} iz Lazarevca da èli da se vrati dostojanstvo njenoj profesiji, a pre svega pacijentima, dolazi pitanje "Koja stranka moè da obezbedi da svako dostojanstveno ìvi od svoga rada". 257


"svedo~enja" (po 12'')429), a tri spota DS-a za ove izbore ne bi pripadala nijednoj od opisanih serijala. Jedan je kontrast spot "Da ne izgubimo vi{e nijedan dan" (40''). Zapo~inje pitanjem "Pogledajte koliko traje 10 sekundi", sledi odbrojavanje na ekranu, pa konstatacija "A Srbija je izgubila tri godine", ilustrovana novinskim naslovom "Zbogom Evropom" (implicitna kritika Ko{tuni~ine vlade zbog neispunjenja obaveza prema Ha{kom tribunalu, zbog ~ega je EU "zamrzla" pregovore o pridruìvanju), da bi spot bio nastavljen porukom iz naslova spota, i obe}anjem da }e DS odmah nastaviti pregovore sa Evropom. Drugi spot "Otpisani" (35''), predstavlja malu filmovanu pri~u430), dok tre}i spot "Tvoj glas" (17'') predstavlja motivacioni "ilustrativni" spot431). Ovolika produkcija i raznolikost spotova jedne stranke u izbornoj kampanji, ve}a nego {to je imao G17 plus 2003, a mnogo ve}a nego {to su je socijalisti imali u vreme vr{enja vlasti, ipak nije pomogla DS-u da ostvari maksimalisti~ke izborne ciljeve. I pored toga {to se tro{i veliki novac i vr{e obimne pripreme za snimanje i emitovanje TV spotova, oni ne nailaze na veliki prijem me|u bira~ima. Pred izbore 2000. godine privla~ili su pa`nju ne{to manje od polovine gra|ana, a do predsedni~kih izbora 2004. godine ne{to im se smanjila popularnost, pa su privla~ili pa`nju dve petine gra|ana, a za bezna~ajno malo gra|ana (1%) su predstavljali najpoèljniji oblik promocije stranaka i kandidata. Osim za emitovanje TV spotova, stranke u izbornim kampanjama, ali i u me|uizbornim periodima, zakupljuju dosta vremena na televiziji za direktne prenose konvencija, partijskih kongresa, sabora i sl, za emitovanje partijskih kvazidokumentarnih materijala o uspesima u politi~kom delovanju, udarnih doga|aja iz terenske kampanje itd.

429)

U jednom od spotova "svedo~enja", vaterpolista A. [api} govori da pred utakmicu ne zna ko }e da pobedi, ali zna da }e dati sve od sebe, pa poziva bira~e da 21. januara daju sve od sebe, zavr{avaju}i sloganom kampanje DS-a. Mladi glumac G. Ki~i} bi voleo da ìvi u zemlji u kojoj "otvaraju bioskope, a ne zatvaraju", pa poru~uje "Zato 21. idemo, radimo". Mlada glumica K. Radivojevi} kaè da bira uloge u kojima }e da igra i da èli da odabere i ìvot kakav }e da ìvi, pa poziva bira~e: "Dvadeset i prvog januara odaberite i vi glavnu ulogu u svome ìvotu" i izgovara slogan kampanje. Fudbaler S. Milo{evi}, koji je tada ìveo "u Evropi", i po povratku u Srbiju "èli da nastavi da ìvi u Evropi", zato odlu~uje da svoj glas da DS-u. I, najzad, mlada glumica B. Ordina~ev tvrdi da "jedina stvar koja ne moè da se odglumi je sopstveni ìvot", pa poru~uje da 21. januara "prestanemo da glumimo i po~nimo da ìvimo" i zavr{ava sloganom kampanje. 430) U njoj dvojica junaka iz nekada popularne TV serije, po kojoj je nazvan i spot, V. Brajovi} i D. Nikoli} - Gaga (u seriji "Tihi" i "Prle") razgovaraju mobilnim telefonima, uz muziku iz pomenute serije. Na pitanje Gage "Vojo, kako ide?", Brajovi}: "Ma, {ta kako ide, ~ove~e. Zaglavljeni smo ne moèmo da maknemo sa mesta", a na Gagino pitanje: "Pa, kako ja da pomognem?" Voja odgovara: "Dvadeset prvi januar". Na Gagino pitanje "[ta 21. januara?", Voja obja{njava: "Zaokruìmo 1", pa na Gaginu potvrdu: "A, zaokruìmo 1", Voja nastavlja: "I siguran put u normalan i bezbedan ìvot", na {ta Gaga kaè: "Dogovoreno", i ide slogan kampanje. 431) Spot po~inje dilemom jednog bira~a iz off-a: "Za{to da izlazim na izbore? Moj glas je samo kap u moru", {to prati slika kapljice vode koja pada i utapa se na povr{ini velike vode. Onda se slika menja, pa se vidi da je kap pala u staklenu posudu koja stoji na tasu starinske vage i po~inje da preteè nad drugim tasom, {to prati poruka: "Neka tvoj glas bude kap koja odlu~uje" i slogan kampanje. 258


Reklame stranaka i kandidata na radiju Reklame stranaka i kandidata emituju se i na radiju, ali su manje popularne i daleko manje brojne od TV spotova. Ipak, osta}e zabeleène tri radio reklame lidera GSS-a G. Svilanovi}a pod nazivom "Na{a zemlja" sa po~etka 2000. godine. U njima je Svilanovi} poku{avao, u vidu dijaloga ~lanova porodice o odlasku mladih iz zemlje, da redefini{e shvatanje patriotizma, pri ~emu su to za ovakve prilike bili dugi dijalozi. Sedam radio reklama B. Tadi}a iz predsedni~ke kampanje 2004. - "Advokat naroda" (23''), "Prave poruke" (31''), "Samo napred" (10''), "Dogovor" (15''), "Evropske vrednosti" (12''), "Nema nazad" (11'') i "Stabilnost" (9'') - sadrè tonske "zalogaje" iz njegovog obra}anja bira~ima tokom terenske kampanje, odnosno govorne poruke kori{}ene i u njegovim TV spotovima. Na isti na~in su pravljene i radio reklame N. Bogdanovi}a i DS-a za lokalne izbore u Beogradu "Na{a ku}a" (8''), "Gradona~elnik" (8''), "Komunalni red" (30''). Ipak, tom prilikom su napravljene i dve radio reklame "Kakav nam gradona~elnik treba"(17'' i 19''), ~iji sadràji nisu plasirani u Bogdanovi}evim TV spotovima. U njima "gra|ani" odgovaraju na pitanja iz naslova reklama ("kome se vide rezultati", "koji je pristojan ~ovek", "~ovek koji uvodi red", "koji ima iskustva", "profesionalac"," koji brine o najugroènijima"," koji moè da obezbedi nova ulaganja"), nakon ~ega sledi slogan "Nenad Bogdanovi}, gradona~elnik..." Neka od drugih audiovizuelnih sredstava (video i radio kasete) kori{}ena su retko i uglavnom su deljena lokalnim organizacijama stranaka i aktivistima, kao i lokalnim medijima u prilikama kada stranci ili kandidatu nisu bili dostupni "veliki" elektronski mediji, kao {to je to bilo slu~aj u kampanji DOS-a 2000. godine. Reklame u {tampanim medijima Kori{}enje pla}enog reklamiranja u {tampi u vreme izbornih kampanja nezaobilazan je element strategije media-mix kampanje i preporu~uje se kandidatima i partijama da na celoj novinskoj strani objave kandidaturu, upoznaju glasa~e sa razlozima kandidovanja, predstave izborni program i detaljno izloè poglede na probleme i re{enja za koja se zalaù, da pobiju stanovi{ta konkurenata. Oglasima u novinama najavljuju se, obrazlaù i dokumentuju TV spotovi, promovi{u predizborni javni nastupi i sl, iskazuje se podr{ka stranci ili kandidatu od strane raznih grupa i uglednih pojedinaca, a pomo}u povratnih kupona uz pla}eni oglas mogu se regrutovati volonteri u kampanji, prikupljati novac itd. Prvih godina vi{estrana~ja reìm nema potrebe za zakupom prostora u {tampanim medijima jer dominira medijskim publicitetom. SPS je, dakle, stranka, koja je u vreme vr{enja vlasti ovakav oblik komuniciranja sa bira~ima nije bio potreban, a posle smene sa vlasti nije imala dovoljno finansijskih resursa, pa je raspoloìva sredstva usmeravala ka drugim, efektivnijim oblicima komuniciranja sa bira~ima. Tako, na primer, novinske reklame SPS-a posta}e uo~ljivije tek u vreme kampanje I. Da~i}a kao predsedni~kog kandidata ove stranke na izborima 2004, ili u referendumskoj kampanji 2006. godine432). Po~eci vi{estrana~ja su vreme, dakle, kada su se u novinama pojavljivale, pre svega, reklame opozicionih stranaka, ali i one ne tako ~esto, s obzirom na skromna sredstva

432)

Ovaj deo bazira se na analizi sadràja ve}ih, beogradskih medija. Razu|enost lokalne {tampe je velika da bi se za potrebe ovoga rada mogla potpunije analizirati. 259


kojima je opozicija raspolagala. Prve reklame opozicije predstavljaju uglavnom pozive gra|anima da prisustvuju osniva~kim skup{tinama, tribinama, mitinzima, ali i prigodne reklame, one kojima se ~estitaju gra|anima dràvni, novogodi{nji i verski praznici. Ipak, ve} 1992. su u~estalije izborne reklame u novinama. U kampanji za te izbore DS objavljuje nekoliko reklama kojima poziva gra|ane da uzmu u~e{}a u raznim doga|anjima koje je stranka organizovala u kampanji (na primer, najava "Demokratske nedelje od podneva do pono}i" 13. 12. 1992), da prisustvuju centralnoj konvenciji (reklama koja odbrojava dane do ovog doga|aja "Sutra", "Danas") ili reklame kojima se upoznaju gra|ani sa kandidatima stranke, da bi se posle I kruga izbora, lider DS-a D. Mi}unovi} setio da ~estita gra|anima Novu godinu i Boì}ne praznike, ali ne i da pozove pristalice da u {to ve}em broju iza|u u II krugu, kao {to je to uradio SPS u jednoj od svojih prvih, i ina~e retkih, novinskih reklama u novogodi{njem trobroju Politike. GSS je te godine tri~etiri puta zakupljivao prostor da objasni svoje programske stavove ili da objavi pozive na izbornu konvenciju. DEPOS tada objavljuje u obliku novinskih reklama ~itave serije izbornih plakata ("Glasanje je izbor", "Glas za spas - DEPOS), ali i posebne novinske reklame ("Jedini izlaz je DEPOS"), najavljuje promotivne skupove i zakupljuje prostor za promociju "Ljudi od re~i", odnosno svojih kandidata. Tada se pojavio kao podlistak Politike sa atraktivnim promotivnim materijalom "Vukova azbuka ìvota", u kome se daje prigodan tekst za svako slovo azbuke kojim se gra|ani podse}aju na "normalan ìvot", izgubljen za vreme vladavine Milo{evi}a433). SPO je i kasnije, ali prili~no skromno, koristio reklamiranje u novinama, pouzdaju}i se, valjda u persuazivne efekte svoga lista Srpska re~. Ipak, novinske reklame V. Dra{kovi}a pojavile su sa u vreme njegove dve predsedni~ke kampanje 1997.434), kao i u kampanji za parlamentarne izbore 2003. kada je objavljeno nekoliko reklama koalicije SPO - NS u kojima se iznosi 6 razloga da se glasa za listu 6. SPO }e objaviti i nekoliko novinskih reklama u kampanji za parlamentarne izbore 2007. godine. U kampanji za predsedni~ke izbore 1992. godine, M. Pani} intenzivno zakupljuje prostor u novinama i objavljuje najpre seriju reklama u kojima prezentuje rezultate predizbornih sondaà koji idu njemu u prilog, da bi nedelju dana pred izbore plasirao nekoliko motivacionih reklama u kojima poziva bira~e da glasaju za njega. Pani}evo intenzivno kori{}enje reklama u novinama trebalo je da donekle kompenzira lavinu negativnog publiciteta koja je pratila njegovu kampanju, kao i zatvorenost elektronskih medija, posebno TV Beograd za njegove spotove. Dana 23. 11. 1994. godine na celoj oglasnoj strani Politike pojavljuje se oglas DS-a u kome DS obja{njava plja~ku gra|ana Srbije u vezi sa tzv. starom deviznom {tednjom,

433)

Tako, recimo pod slovom A pi{e "Autobusom po Srbiji, avionom po svetu, svuda po|i, ku}i do|i", pod slovom G "Glas va{ odlu~uje da li }emo ìveti kao sav normalan svet", pod slovom Z plasirana je poruka "Za DEPOS", a pod slovom H "Hleb: ima za celu Srbiju i pola Evrope". 434) Te godine u kampanji za parlamentarne izbore pojavila se kontrast reklama u novinama pod sloganom "Svi za Srbiju" u kojoj se poredi {ta opozicija nije imala 1996. a {ta ima 1997. godine. U reklami se tvrdi da 1996. nije ima op{tinsku vlast, me|unarodnu kontrolu izbora, potpunu kontrolu bira~kih spiskova, zapisnike sa bira~kih mesta po zavr{etku glasanja, kontrolu nad statisti~kom obradom rezultata glasanja, mogu}nost da spre~i objavljivanje la`nih rezultata glasanja, nijednu radio i TV stanicu za promociju izbornih programa, a da sada sve to ima. Sadràj reklame treba tuma~iti kao poku{aj V. Dra{kovi}a i SPO-a da ubedi pristalice opozicionih stranaka koje bojkotuju izbore da iza|u na njih zbog, navodno, znatno povoljnijih uslova izbora. 260


izvr{enom "U ime naroda", u maju i junu 1996, pred savezne izbore, DS objavljuje seriju oglasa u kojima iznosi i detaljno obrazlaè neke programske stavove i prioritete, ono {to smatra da je "po{teno" (na primer, po{teno je da za izbore u SRJ vaì princip "jedan ~ovek jedan glas", po{teno je vratiti deviznu {tednju gra|anima, izvr{iti denacionalizaciju itd), koje potpisuje Z. \in|i}. Pred republi~ke izbore 1997. u nekim nereìmskim {tampanim medijima, kao {to je Blic, objavljen je sporni plakat DS-a u prilog bojkota izbora u kome se bira~i koji se re{e da iza|u i glasaju prikazuju kao magarci. SZP }e novinskom reklamom ~estitati Novu 1999. godinu gra|anima Srbije i proglasiti je "godinom promena", a DS }e pozvati gra|ane da do~ekaju Novu 1999. godinu na Trgu Slobode u Novom Sadu. Novinske reklame DOS-a nisu zabeleène, a u kampanji za predsedni~ke izbore 2003. godine zabeleèna je jedna reklama D. Mi}unovi}a na celoj oglasnoj stranici Politike u kojoj on iznosi izborni program i poziva gra|ane da iskaù svoje mi{ljenje o tome. U kampanji za parlamentarne izbore 2003, DS obimno koristi reklamiranje u novinama. Recimo, pojavljuje se plakat u koloru B. Tadi}a sa sloganom "Budu}nost odmah", ali i druge reklame, kao ona "Da li je mogu}e", u kojoj se iskazuju izborna obe}anja (posao za pola miliona ljudi, opremanje bolnica i {kola, izgradnja 50.000 stanova, pove}anje kupovne mo}i stanovni{tva za 50%) i slogan kampanje. Tek je bilo intenzivno reklamiranje u {tampi B. Tadi}a u predsedni~koj kampanji 2004. i pred I i pred II krug izbora. U pitanju je bio zakup prostora za objavljivanje u razli~itim varijantama i formatima ve}eg broja reklama435), ali i poziva za mitinge. Reklame u novinama je DS koristila i u kampanji za parlamentarne izbore 2007, ponovo objavljuju}i veliki broj svojih plakata sa op{tim sloganima, ali i sa konkretnim izbornim obe}anjima, posle ~ega je i{lo i reklamiranje "Ekonomskog plana Vlade za bolji ìvot". Radikali izuzetno retko zakupljuju prostor u novinama za reklamiranje, pouzdaju}i se u uticaj strana~kog lista Velika Srbija i potpunu kontrolu nad Zemunskim novinama, javnim glasilom op{tine u kojoj su vr{ili vlast. Tako, u kampanji za republi~ke izbore 1997. SRS u Zemunskim novinama (br. 195, avgust 1997) objavljuje neku vrstu izve{taja o radu vlasti SRS-a u Zemunu pod naslovom "300 dana srpskih radikala", ali se to ne moè smatrati zakupom prostora za reklamiranje zbog statusa SRS-a u toj op{tini i prirode Zemunskih novina. Jedna od retkih novinskih reklama SRS-a pojavila se juna 2005. i njom se promovi{e partijski skup i projekcija dokumentarnog filma o stradanju Srba u BiH "Srebrnica" u Sava Centru u Beogradu.

435)

Tadi}eve reklame u novinama su imale jedinstvena likovno-grafi~ka re{enja, ali su varirale razne poruke, {ire ili kra}e ih obrazlagale, ~ak i tuma~ile slogane protivkandidata. U jednoj reklami bila je plasirana samo poruka "Srbiji treba predsednik okrenut budu}nosti", u drugoj "U Srbiji ne treba da bude gra|ana zaboravljenih i odba~enih od dru{tva", koja je detaljno obrazlagana. Tre}a reklama ima poruku "Mesto Srbije u Evropi", koja se tako|e detaljno obja{njava. U jednoj reklami pi{e da je postignut dogovor o najva`nijim dràvnim i nacionalnim interesima, da sada Srbiji treba demokratski predsednik, novi Ustav i demokratske institucije, sve to za bolji ìvot gra|ana, pa dolazi poruka: "Sada sve zavisi od vas" i poziv gra|anima da iza|u na izbore i glasaju za evropsku Srbiju", nakon ~ega sledi slogan kampanje i ime i prezime kandidata. Jedna reklama ide sa porukom "Uzmimo stvari u svoje ruke" sa poduìm tekstom. Od drugih reklama razlikuje se reklama "Boris Tadi} sigurno pobe|uje u drugom krugu", u kojoj se u prikazuje grafikon na kome je sabrana podr{ka koju uìvaju stranke u parlamentu ~iji lideri podràvaju Tadi}a i iz toga izvla~i zaklju~ak da }e sigurno pobediti u II krugu (?!). Ipak, po svemu je posebna reklama u kojoj se (nekorektno) interpretiraju slogani protivkandidata (Videti deo o sloganima). 261


DA }e se pojaviti sa reklamama u novinama u dva talasa. Prvi je bio u vreme republi~kih izbora 1997, kada je objavljeno nekoliko crno-sivo-belih reklama stranke i njenog predsedni~kog kandidata N. ôvi}a, a druga, znatno intenzivnija, kampanja novinskog reklamiranja usledi}e u vreme kampanje za parlamentarne izbore 2003. kada je DA koristila i "velike" i "male" reklame u boji, u stvari izborne plakate. Intenzivnije reklamiranje DSS-a u novinama po~inje 2002. godine, u vreme drugih predsedni~kih izbora. Tada ova stranka objavljuje saop{tenje V. Ko{tunice koje po~inje re~enicom "Dragi gra|ani Srbije" i koje isti~e njegove politi~ke prioritete, zatim plasiranih pozive javnih li~nosti gra|anima da glasaju za Ko{tunicu, niz reklama plasiranih na dnu stranica posve}enih unutra{njoj politici, sa sloganima kampanje i porukama koje variraju ili u vidu ogla{avanja mitinga i zavr{ne konvencije. Na sli~an na~in DSS je koristila novinske reklame u kampanji za parlamentarne izbore 2003. (kada je u Politici objavio dve ve}e i 6 manjih reklama u vidu banera), u predsedni~koj kampanji D. Mar{i}anina 2004. (jedna velika i 6 malih reklama) ili oktobra 2005, sa kampanjom plakatiranja povodom dono{enja odluke EU o po~etku pregovora sa Srbijom o pridruìvanju. Novinsko reklamiranje DSS-a postaje veoma intenzivno u referendumskoj kampanji krajem 2006. (kada se pojavilo u Politici 7 velikih kolor reklama i 7 reklama u vidu banera), a jo{ ve}i intenzitet reklamiranja DSS je imao u kampanji za parlamentarne izbore 2007. (12 "velikih" reklama, neke od njih i na po dve stranice, i 9 manjih reklama u vidu banera na dnu stranica posve}enih unutra{njoj politici). Pri tome, uvek je re~ o grafi~kim i likovnim re{enjima, sadràju i rasporedu re~enica, ~ak i o tipu slova koji su kori{}eni i na plakatama i u TV spotovima. Prva reklama G17 plus u novinama zabeleèna je u listu Glas, oktobra 1999. godine. Ona predstavlja sliku na kojoj na praznoj {ahovskoj tabli jedina figura, kralj, leì u poloàju koji zna~i predaju partije, {to prati pitanje "Da li je kraj partije blizu?". U kampanji za predsedni~ke izbore 2004. pojavila se novinska reklama G17 plus u kojoj se podràva kandidat vladaju}e koalicije D. Mar{i}anin. Intenzivnije reklamiranje u novinama uo~eno je u kampanji LS-a za parlamentarne izbore 2003, a u okviru promocije slogana kampanje "Crna ovca", pri ~emu su za novinske reklame kori{}ena likovna re{enja iz TV spotova i sa plakata. B. Kari} osta}e upam}en, izme|u ostalog, i po obimnom zakupu prostora u {tampanim medijima u kampanji za predsedni~ke izbore 2004. Tada, na primer, samo u Politici ~etiri puta zakupljuje celu stranicu, a sve reklame idu pod porukom "Zajedno imamo snage". One prikazuju likove razli~itih ljudi, onih koje treba da tangira poruka, zatim idu po dve poruke, a onda pri dnu stranice dolazi slika B. Kari}a, slogan kampanje "Srbija ima snage", odgovaraju}a njegova izjava436) i zaokruèn broj 6. Kari} je ostao upam}en i po luksuznim punokolornim promotivnim publikacijama koje su deljene kao podlistak pojedinih novina. Tako je kao specijalni dodatak NIN-a iza{la publikacija Fondacije bra}e Kari} pod nazivom "Za{tita nacionalne ekonomije" sa likom B. Kari}a u mapi Srbije, u predsedni~koj kampanji 2004. pojavljuje se nekoliko "velikih" reklama u {tampanim medijima, da bi, u vreme kampanje za gradona~elnika Beograda 2004, Politika {tampala 436)

Jedna reklama po~inje porukom "Da svoj ìvot u~inimo boljim. Da imamo iste mogu}nosti kao na{i vr{njaci u Evropi", na {ta dolazi citat Kari}a: "@elimo da gradimo modernu Srbiju. Jednu evropsku snagu slobode, demokratije i tolerancije. Otvorenu prema novim idejama. Otvorenu prema svetu. @elimo moderno dru{tvo koje }e nam dati priliku da izaberemo ìvot kakav èlimo. 13. jula pokaza}emo svoju snagu."

262


kao dodatak promotivnu publikaciju kandidatkinje PSS-a J. Mari}, a za parlamentarne izbore 2007. PSS }e izdati i specijalne novine "Biografija pobednika", posve}ene ìvotnom putu B. Kari}a. Jedan od retkih slu~ajeva zakupa prostora u {tampanim medijima od strane LDP-a desio se 28. 10. 2006. u Politici za plasiranje oglasa kojim se pozivaju gra|ani na potpisivanje Povelje slobode na prvi dan referenduma o Ustavu Srbije, a u znak protesta protiv njegovog dono{enja. Kampanje plakatiranja i "rat" plakatima Plakat je masovno kori{}eno sredstvo u izbornim kampanjama svuda u svetu, pa i u Srbiji. Politi~ki plakat je jednostavno, ali istovremeno, po dejstvu, i kompleksno sredstvo masovne propagande. Naj~e{}e se koristi u izbornim kampanjama da bi se publici pruìla elementarna informacija o partiji i kandidatu ili o njihovom stavu o odre|enom doga|aju, li~nosti ili pitanju, kao i da bi se isprovociralo odre|eno, pre svega na emocijama zasnovano, opredeljenje i pona{anje. To je relativno jeftin na~in, dakle, da se promovi{e politi~ki subjekt, ali i ospori protivnik. Ne zahteva veliki napor da se primi poruka, pleni kratkim i efektno formulisanim sadràjem i atraktivnom vizuelnom opremom, osvaja publiku u naletu neo~ekivano{}u, originalno{}u, ali je njegova senzacija kratkog daha; "ìvi" jedan dan - dok ne bude prelepljen nekim drugim plakatom ili pocepan, pa izborne kampanje ~esto donose prave "ratove" plakatima. Posebno je pogodan za prikrivenu propagandu, budu}i da se ~esto pojavljuje bez naznake izvora i nosioca poruke itd. O kori{}enju plakata u izbornim kampanjama kod nas govore podaci samih stranaka o obimu i intenzitetu pojedinih njihovih akcija plakatiranja. Tako je SPS planirala u kampanji za savezne i lokalne izbore 1996. godine lepljenje 800.000 plakata {irom Srbije (Nezvani~no, BK TV, 18. 10. 1996), a JUL je tom prilikom plasirala 9 plakata (Nezvani~no, BK TV, Nezvani~no, 19. 10. 1996). U kampanji za bojkot izbora 1997, DSS je samo u Ni{u {tampala i podelila 10.000 antiizbornih letaka (Dnevni telegraf, 22. 8. 97). Povodom raspisivanja referenduma o Kosovu 1998, DS je od{tampala i izlepila 25.000 plakata. Aktivisti Otpora samo u jednoj akciji pod nazivom "Kraj jula" (23. 7. 1999) podelili su u centru Beograda 100.000 letaka u kojima se ukazuje na lo{u politiku tada{nje vlasti, pri ~emu je cilj bio da se ukaè na "istinu" o JUL i S. Milo{evi}u, itd. U kampanji 1990. godine gotovo sve partije su koristile tzv. personalizovan plakat, plakat sa slikom kandidata i strana~kim obele`jima. (O vrstama plakata detaljnije u: Slavujevi}, 2007: 177-198). Personalizovani plakati su imali za cilj da pove}aju poznatost kandidata, istaknu njegovu strana~ku pripadnost, a njihovo masovno kori{}enje posledica je i ve}inskog izbornog sistema koji je u to vreme bio na snazi. SPS nastupa, pored uli~nih transparenata, i sa najve}im brojem plakata razli~itog oblika, veli~ine i sadràja. Karakteristi~na je bila pojava tzv. plakata-autoriteta, odnosno "dvoglavih plakata" sa slikom lidera stranke i predsedni~kog kandidata S. Milo{evi}a i slikom pojedina~nog poslani~kog kandidata SPS-a, kojima je trebalo posti}i transfer popularnosti lidera na kandidata stranke. U toj kampanji koriste se i nepersonalizovani plakati, posebno su takvi prvi plakati opozicionih partija koji vi{e li~e na oglase kojima se najavljuju tribine i drugi promotivni doga|aji nego {to se afirmi{u odre|ene politi~ke ideje i stavovi. U toj kampanji, DS izbacuje plakat sa prelomljenom ~esnicom, dukatom koji iz nje ispada i sloganom "Prelomite pametno". SPO na plakatima varira slogane prilago|ene po~etnim slovima partije, itd. Likovnom simbolikom, sloganima i tekstualnim porukama, nepersonali263


zovanim plakatima se predo~avaju u sinteti~kom vidu udarni delovi politi~kih programa stranaka, ali su oni u kampanji 1990. imali mnogo nedostataka. Nepersonalizovani plakati SPS-a su ra|eni stereotipno (strana~ko obele`je - izborna parola ili poruka) u socrealisti~kom stilu i vi{e su privla~ili pa`nju svojom brojno{}u, nego kvalitetnom likovnografi~ke obrade ili sadràjem poruka. Ve} pomenuti plakat DS-a sadrì lo{e likovno re{enje - ~esnica (poga~a) izgleda o{tro prese~ena noèm, {to je, valjda trebalo da naglasi ideju radikalnog diskontinuiteta. Me|utim, po srpskom obi~aju poga~a se lomi, na {ta upu}uje i re~ iz poruke "prelomite", pa onda odlomljeno par~e i ostatak poga~e ne mogu da imaju precizne, o{tre ivice, kako je prikazano na plakatu. Plakat SPO-a, sa brojnim varijacijama na po~etna slova stranke, pretrpan je, {to smanjuje njegovu komunikativnost; na plakatima dominira crna boja, koja izaziva negativne asocijacije itd. Nagove{taj zna~ajne novine kod nas, u najboljoj propagandnoj tradiciji, predstavlja grafi~ki jednostavan, ali dobro segmentisan proglas SPO-a za bojkot mobilizacije 1991. Po~inje porukom upu}enom svim gra|anima, da bi, zatim, diferencirao poruku, sa istim smislom, razli~itim ciljnim grupama - omladini, bakama i dekama, majkama i o~evima, izbeglicama, vojnicima i oficirima i bio zavr{en porukom Srbima i bra}i i sestrama. Plakatiranje za majske i decembarske izbore 1992. ponavlja niz karakteristika kampanje 1990: najve}i broj plakata predstavlja nema{tovito i grafi~ki lo{e prezentiranje izbornih parola. Plakate SPS-a iz te kampanje karakteri{e traganje za novim likovnim re{enjem simbola stranke: crvenu petokraku (simbol komunizma) zamenjuje crvena ruà (simbol socijaldemokratije), ali stilizacija ruè prolazi kroz nekoliko faza - od veoma malo stilizovane ruè do transformacije prvog slova iz skra}enice stranke, slova "S" u slobodnije stilizovan cvet ruè sa gran~icom i listom. No, u plakatiranju pojedinih stranaka uo~avaju se i odre|ene novine. U toj kampanji pojavljuju se kolektivni plakati partijskih lista kandidata, {to sada odgovara delu izbora koji se vr{e po proporcionalnom principu, iako i dalje dominiraju personalizovani plakati pojedinih kandidata, {to odgovara delu izbora koji se vr{i po ve}inskom principu. Takve plakate je koristila SPS, dok je za decembarske izbore 1992. DS {tampala promotivni punokolorni dvostrani ~etvorodelni luksuzni letak sa slikama nosilaca izbornih listi po izbornim jedinicama, njihovim kratkim biografijama i politi~kim prioritetima. Tada se prvi put pojavljuje i delimi~no personalizovan plakat, sa anonimnim, "obi~nim" ljudima. Re~ je o plakatu SPS-a na kome je grupa nasmejanih mladi}a, koji je imao je za cilj poga|anje odre|enog segmenta bira~kog tela, a time i da doprinese i pove}anju efikasnosti poruke. Besprekorno likovno-grafi~ki izveden, ovaj plakat je mogao da ima {ansi na uspeh, da se nije pojavio problem druge vrste - problem sa kredibilitetom komunikatora u pogledu sadràja poruke. Naime, svojom dràvno-partijskom politikom SPS, ako nije gurnula, onda bar nije ni spre~ila da upravo ta ciljna grupa gine {irom biv{e Jugoslavije bez jasnih ratnih ciljeva, u okviru jedne lo{e vo|ene i nespremne vojne organizacije. Kakve je stvarne efekte mogao da ima takav, besprekorno ura|en i {iroko distribuiran plakat u odnosu na sveè humke mladi}a, patnje ranjenika, vojnika i njihove rodbine, sudbine hiljada mladih koji su pobegli iz zemlje da bi izbegli stradanja u jednom besmislenom, ~ak i zvani~no neobjavljenom ratu? SRS u toj kampanji uvodi plakate sa nazivom i simbolima stranke, slikom kandidata i nekim od slogana kampanje na plavoj pozadini, koji ne}e biti menjani gotovo sve vreme. Takvim plakatima koliko god da se postiè prepoznatljivost, jo{ vi{e se postiè utisak monotonije i neinventivnosti. Ina~e, ova kampanja donosi pravi preokret u plakatiranju DS-a. Najpre, pojavljuje se personalizovani plakat sa dvojicom lidera stranke - D. Mi}unovi}em i Z. \in|i}em, koji je trebalo da doprinese pove}anju njihove poznato264


sti, jednom od va`nih hendikepa DS-a u kampanji 1990. Zatim, pojavljuje se i delimi~no personalizovan trodelni plakat u bojama stranke sa anonimnim licima i sloganom "Ho}emo, moèmo bolje"437). DEPOS po~inje kampanju neinventivnim i grafi~ki krajnje siroma{nim nepersonalizovanim plakatom sa porukom "Glas za spas - DEPOS", ali utisak popravlja kasnija serija plakata (i istovetnih reklama u novinama) "Glasanje je izbor - od izbora zavisi kako }emo ìveti" i razli~itim porukama. Na malobrojnim plakatima GSS-a dominira tekstualna poruka i simbol stranke - ruka sa zvonom koje treba da probudi gra|ansku svest i savet. Grafi~ki ovi plakati su neatraktivni. Kampanja za izbore 1993. ne donosi neke posebne novine u pogledu plakatiranja ni SPS-a, ni radikala, ni DEPOS-a, pa ~ak ni DS-a. SPS u toj kampanji uglavnom koristi nepersonalizovane plakate jednostavnih likovnih re{enja - slogan "Za Srbiju" i skra}enica imena partije u poljima nacionalne trobojke. Tada se pojavio i plakat sa "~uvenim" sloganom "Tako treba" ilustrovan crvenom ruòm izvezenom na seoskom }ilimu (ili goblenu?). Promena lidera DS-a, koja je pripremljena, ali nije formalno sprovedena, tek donekle je vidljiva na plakatima ove stranke za izbore 1993. Sada dominiraju nepersonalizovani plakati, leci i nalepnice u strana~kim bojama, sa sloganom "Po{teno" i prezimenom \in|i}a. îni se da je DS odlu~ila da promenu identiteta stranke promovi{e ne posredstvom plakata, ve} serijom oglasa u novinama u kojima se obja{njavaju programski stavovi stranke. Kampanju DSS-a, koja prvi put samostalno u~estvuje na izborima, obeleàva personalizovani plakat sa slikom i imenom i prezimenom V. Ko{tunice, tada{njim simbolom stranke - dve {ljive (nacionalna vo}ka), od kojih je prva prese~ena na pola da se vidi ko{tica (valjda da izazove asocijaciju na prezime lidera), prvim logotipom stranke i sloganom iznad Ko{tuni~ine glave "Glas nade". Za kampanju 1996. godine socijalisti su pripremili ~itavu seriju plakata sa modernim i kvalitetnim likovnim re{enjima. Zapo~inju u pripremama za partijski kongres iz marta te godine kampanjom "Korak u novi vek - Srbija 2000", a nastavlja se kampanjom za savezne i lokalne izbore vo|ene pod sloganom "Idemo dalje". U ovoj kampanji najpre se pojavio plakat SPS-a, a onda isti plakat sa logotipima svih ~lanica koalicije sa sasvim izmenjenim porukama438). Za izbore u Beogradu oìvljena je ideja primenjena na "dvoglavim" plakatima iz 1990, samo je sada re~ o "troglavim" plakatima i lecima - N. ôvi}, predsednik Skup{tine grada i Gradskog odbora SPS-a pojavljivao se kao promoter dva po dva kandidata SPS-a. JUL lansira te godine poseban i prepoznatljiv stil svojih plakata serijom od 9 plakata pod sloganom "Lepo, lep{e, levica", koje karakteri{u cvetni dezeni, a posebno jarke, gotovo psihodeli~ne boje, mada ko-

437)

438)

Re~ je o plakatu na kome ispod svake re~ce slogana stoje nasmejani ~lanovi jedne mlade porodice koji kre~e stan (otac sa najmla|im detetom u rukama, }erka koja je na merdevinama i ~etkom iscrtava slovo "o" sadràno u re~ci "moèmo" u obliku sunca, i majka koja drì kofu sa bojom), a u dnu svakog od tri dela plakata ispisana je po jedna poruka ("Vratimo prijatelje Srbiji", Vratimo osmeh Srbiji", "Vratimo nadu Srbiji") sa logotipom i nazivom stranke. Na prvom plakatu {tiklirane crvenim znakom su re~i "Rat", "Okupacija", "Zavisnost", "Ekonomska katastrofa", da bi usledila poruka "Idemo dalje". Na drugom plakatu crvenim su {tiklirani antonimi re~ima sa prvog plakata "Mir", "Sloboda", "Nezavisnost", "Ekonomski prosperitet" i opet poruka "Idemo dalje". Ideja je, verovatno, bila da se prvim plakatom iskaè kroz {ta je sve pro{la SRJ (i njena vlast) odlu~na da ide dalje, a drugim da se pokaù postignu}a i da se opet (sa istom vla{}u) ide dalje. Ako je ovo bila namera plakatotvoraca, onda su oni morali da ra~unaju na veoma sofisticirane bira~e, a takvih je uop{te bilo malo, a me|u pristalicama SPS-a beznade`no malo. 265


risti i konvencionalnije plakate sa logotipom stranke - stilizovanim golubom (simbol mira) u bojama srpske trobojke, koji u kljunu nosi umesto maslinove gran~ice skra}enicu stranke. ND, koalicioni partner SPS-a i JUL-a, plasira celu seriju nepersonalizovanih plakata u strana~kim bojama sa osnovnim sloganima "Evo ruke" i "Srbija u plusu" i ~itavim nizom poruka ("Srbija na Zapadu", "Privatno za bolji ìvot", "Selo bez poreza do kraja veka", "Srbija Srbijancima"), ali problem je bio u neuverljivosti nekih od ovih poruka, koje jesu bile programski stavovi stranke, ali na ~ijoj realizaciji vladaju}a koalicija nije radila, a ND je ostajala u njoj. Istovremeno ND je izbacila i jedan personalizovani plakat sa likom lidera stranke D. Mihajlovi}a i porukom "Srbijanac na srpskoj politi~koj sceni". Koalicija "Zajedno" koristi uglavnom dve vrste plakata, obe neinventivne i gotovo ki~erske. Prvi, za savezne izbore, promovisali su upravo formiranu koaliciju navode}i njene ~lanice - SPO, DS, DSS i GSS. Drugima su promovisani pojedina~ni kandidati na lokalnim izborima. Ovom prilikom koalicija "Zajedno" koristi i ve}i broj najobi~nijih plakata kojima ogla{avala predizborne skupova, poziva gra|ane da iza|u u II krug lokalnih izbora, a posle pobede u ve}em broju gradova plakatima-oglasima gra|ani su pozivani i na skupove na kojima se proslavljala pobeda. Sve u svemu, osim plakata vladaju}e koalicije, plakati ostalih stranaka mogu da se ocene kao nazadak u odnosu na ranije kampanje. Kampanja za republi~ke predsedni~ke i parlamentarne izbore 1997. done}e opet neke novine u pogledu politi~kih plakata. Plakati SPS-a i njihovih predsedni~kih kandidata "ve} su vi|eni", a plakati SRS i V. [e{elja krajnje konvencionalni. Kampanja za ove izbore bi mogla da se oceni kao vrhunac promotivnih aktivnosti SPO-a uop{te, posebno V. Dra{kovi}a, a odatle i kao vrhunac na planu plakatiranja. U veoma ambicioznoj prvoj predsedni~koj kampanji Dra{kovi}a, koja je sasvim prekrila kampanju partije za parlamentarne izbore, pojavilo se ne nekoliko tehni~ki izuzetno izvedenih punokolornih, plakata na kvalitetnom papiru. Glavni poster sa likom lidera SPO-a iz trois-quartsa promovisao je novi imid` lidera SPO-a, ali obele`je celokupnoj kampanji plakatiranja dao je plakat na kome je u prirodnoj veli~ini prikazana celokupna figura Dra{kovi}a u laganom hodu, a oba plakata su bila pod istim sloganom "Jedan za sve". Serija Dra{kovi}evih plakata za ove izbore zavr{ena je konvencionalnijim plakatom sa slikom Dra{kovi}a i porukama "Za predsednika, broj 3 - Jedino Vuk". Za parlamentarne izbore SPO koristi tzv. plakat-autoritet na kojima se Dra{kovi} pojavljuje kao promoter kandidata SPO-a po izbornim jedinicama, kao i na nepersonalizovanim plakatima "Vera, ljubav, nada", "Svi za Srbiju", "Za vaskrs snage i slave Srbije - SPO" i "To je to - SPO". Plakat Dra{kovi}a za druge predsedni~ke izbore 1997. sa njegovim likom sme{tenim izme|u dve re~i u poruci "Zna put" na pozadini koju ~ini srpska trobojka, ve} je manje ambiciozan. Drugu novinu donose plakati opozicionih stranaka koje bojkotuju izbore. Najpre, re~ je o dva plakata DS-a kojima se prenosi jedna poruka u nastavcima, gotovo u formi stripa. Na prvom je crtani lik }elavog ~ove~uljka zbunjenog lica, razrokih o~iju i sa magare}im u{ima, koju prati poruka (koja po~inje onomatopejom njakanja magarca) "Ija, ija, i ja idem na izbore jer verujem da ne}e biti izborne kra|e", a na drugom veseo lik istog ~ove~uljka koji je skinuo magare}e u{i i drì ih u rukama, sa porukom "I ja sam se opametio - Bojkotujem ove izbore". U ovoj antiizbornoj kampanji, DS je koristila i druge nepersonalizovane antiizborne plakate (plakati sa porukama "Bojkotujmo ove da dobijemo nove!", "'Ajmo, 'ajde svi u bojkot", "Budi hrabar, reci dosta!") i brojne letke u kojima je obja{njavala 10 razloga za bojkot, diskreditovala ili razotkrivala razli~ite afere dràvnih 266


i partijskih funkcionera SPS-a439), kojima je èlela da osnaì poziv na bojkot. Ipak, najve}u pa`nju i brojne osude javnosti izazvala su dva plakata sa ~ove~uljkom. U antiizbornoj kampanji DSS koristi plakat "Jadac" - na beloj pozadini dominira crveni tanjir na kome se nalazi pile}a grudna kost, "jadac". Crveni tanjir trebalo je da simbolizuje komuniste/ socijaliste, a jadac njihovu politiku - prevaru, oglo|anu kost i sl. (mada u svakodnevnom govoru re~ "jadac" i odgovaraju}i gest prstom imaju lascivno zna~enje), dok su na letku sa istom prvom stranom na drugoj strani data uputstva za bojkot. Drugi leci, na primer, sa porukom "Izbori? Ne hvala" bili su krajnje konvencionalni. Plakati su kori{}eni i u me|uizbornim periodima, raznim povodima. Tako, odmah posle republi~kih izbora 1997. godine, krajem septembra, Studentski protest 97-98. lansira u javnost letak "Stop Vukovoj tiraniji", u kome se ukazuje na nepotizam i boga}enje porodice Dra{kovi}, njihove rodbine, kao i najbliìh saradnika. Ili, marta 1998, povodom pregovora S. Milo{evi}a i V. Dra{kovi}a o formiranju koalicione vlade, Beograd je osvanuo oblepljen plakatima DS-a naslovljenim "V. Dra{kovi} - Godine raspleta - 91.-98. " U nazivu plakata ponovo se koristi naslov knjige S. Milo{evi}a, a na plakatu je paralelno, ispod dve fotografije V. Dra{kovi}a, pore|ano pet izjava lidera SPO-a iz vremena devetomartovskih demonstracija upore|enih sa njegovim izjavama posle nedavnog susreta sa S. Milo{evi}em. Nasuprot izjavi "Dole terorizam i nasilje S. Milo{evi}a! Dole mafija{i, dole lopovi!" stoje re~i: "SPO apsolutno prihvata platformu predsednika Srbije koja je objavljena nakon konsultacija o novoj Vladi". Paralela je postavljena i izme|u izjave: "S. Milo{evi} je du{manin Beograda, srpskog naroda. On mora da ode." iz decembra 1996. i izjave "SPS i SPO bi uspostavili odnose partnerstva, a Vlada bi delovala kao tim koji sprovodi program" iz februara 1998. S. Popovi}, portparol GO DS-a je potvrdio da je plakat ura|en u 20.000 do 25.000 primeraka i da }e njime biti oblepljena cela Srbija, kao i da se sprema nova serija sli~nih plakata uperenih protiv prvih ljudi SPS i Vlade (Blic, 23. 3. 1998). Nekoliko dana kasnije, povodom raspisivanja referenduma o Kosovu, DS je lepila plakat kojim se podse}a na "re~i" i "dela" S. Milo{evi}a, odnosno citira njegova izjava listu Politika od 5. 8. 1994. godine, kada je odluku rukovodstva sa Pala o raspisivanju referenduma u RS kvalifikovao kao "skrivanje iza volje naroda za vo|enje jedne politike za koju narod nije pitan", aludiraju}i na paralelu sa upravo raspisanim referendumom u Srbiji. Po~etkom novembra 1998. GO DS-a u Beogradu organizovao je interesantnu akciju plakatiranja, odnosno lepljenja "zabranjenih novina" na stub za ogla{avanje ispred Skup{tine Srbije, u okviru akcije "Beogra|ani, ~itajte jer je zabranjeno"440). Povodom premijere filma "No`", ~iji je scenario ra|en po istoimenom romanu V. Dra{kovi}a, 21. 3. 1999. pre po~etka projekcije pojavili su se protestni leci sa crno-belom slikom S. Milo{evi}a i M. Markovi} koji u krilima drè decu - V. [e{elja i V. Dra{kovi}a i tekstom: "Ova porodica ima sve {to joj je potrebno. Nju svi mi izdràvamo". Otvoreno izrugivanje reìmu predstavljala je i kampanja plakatiranja Otpora iz 1999. sa likom devojke i pitanjem "Ko je Ana Deni}?" A, kada je prva faza kampanje zaintrigirala javnost, usledio je i

439)

U to vreme DS je objavila crno-beli letak sa slikama ~etvorice visokih funkcionera reìma (N. [ainovi}a, M. Marjanovi}a, i dvojice Dragana Tomi}a), sa pitanjem "Zar sa njima u 21. vek?" i posprdnim komentarom. Jedan letak je bio posve}en aferi sa kupovinom velikog luksuznog stana u centru Beograda ministarki za informisanje, R. Milentijevi}, itd. 440) Policija je poku{ala da spre~i lepljenje plakata, ali su oni ipak zalepljeni nakon intervencije skup{tinskog obezbe|enja, koje je dalo dozvolu (Glas, 5. 11. 1998). 267


odgovor u vidu letka u kome se ismeva Milo{evi}, jer ne moè da na|e odgovor na pitanje ko je vo|a Otpora i osu|uje njegov teror. Kako je gubio lidersku poziciju i kako se dotada{nja dominacija publicitetom na dràvnim medijima pokazala neefektivnom, {to se moglo primetiti i iz pada gledanosti RTS-a, SPS je sve vi{e koristila pla}ene na~ine promocije. Pored, na primer, velikog broja TV spotova, reìm je u kampanji za savezne predsedni~ke i parlamentarne izbore 2000. pretrpao gradove i sela Srbije lavinom plakata. Najpre je gotovo cele godine vo|ena akcija plakatiranja u okviru priprema i odràvanja IV kongresa SPS-a, pod sloganom "Obnova, razvoj, reforme" i porukom "Zato {to volim svoju zemlju, zato SPS" i velikim brojem punokolornih plakata koji su promovisali politi~ke prioritete stranke. U kampanji za savezne izbore Srbija je oblepljivana, pak, mnogim luksuznim posterima sa kojih se blago sme{io (smejuljio - ?) lik Milo{evi}a sme{ten na pozadini sa trobojkom i obrisima SRJ, logotipom SPS-a i porukama "Pod zastavom slobode - Za Jugoslaviju". Jo{ vi{e je Srbija oblepljivana jeftinim, ~esto i dvobojnim, lo{e dizajniranim plakatima Milo{evi}a. Plakat JUL-a iz 2000. "Promene" isti~e gotovo iste politi~ke prioritete kao i plakat SPS-a, ali po~etna slova pojedina~nih prioriteta ispisuju "prioritet nad prioritetima" (Promene, Reforma, Obnova, Me|unarodna afirmacija, Evropska integracija, Nacionalna tolerancija, Ekonomski napredak). Ostalo je nejasno kako to da ~lanica vladaju}e koalicije pledira za promene bez ikakve distance od dotada{nje politike. Odmah po raspisivanju septembarskih izbora 2000. usledila je akcija plakatiranja SRS-a, ali ponovo sa ve} vi|enim, konvencionalnim pojedina~nim posterima ~lanova najuèg rukovodstva i sloganom "Marljivo, po{teno, odlu~no". Kampanja plakatiranja DOS-a za ove izbore bila je veoma intenzivna i raznovrsna. To se moè objasniti nedostupno{}u dràvnih medija ovoj koaliciji, kao i velikom broju ~lanica koalicije i jo{ ve}em broju nevladinih organizacija i grupa gra|ana koje su se na razli~ite na~ine uklju~ivale u kampanju, a naj~e{}e akcijama plakatiranja. Kao u slu~aju javnih skupova, ili spotova, i kampanje plakatiranja DOS-a predstavlja nastavak akcija plakatiranja SZP-a tokom 1999. i po~etkom 2000. Kampanja plakatiranja SZP-a donela je veliki broj jednoobraznih nepersonalizovanih programskih plakata u seriji "Na{a obaveza" u kojima su izno{eni politi~ki prioriteti koalicije. Ovi plakati su postavljani i na bilborde, svaki od njih je bio "pra}en" odgovaraju}im dvostranim letkom sa detaljnijim obja{njenima poruke, a i jedan broj TV spotova SZP-a je koristio ove plakate ("plakate koje govore"). Pored ovih, SZP je gotovo svakodnevno oblepljivao gradove i mnogim drugim plakatama i delio gra|anima raznovrsne letke u kojima je otvoreno napadan reìm i zahtevana smena Milo{evi}a441), a jo{ ve}i broj plakata kori{}en je za ogla{avanje brojnih protestnih skupova ove koalicije. Ina~e, problem strategije kampanje svake brojne izborne koalicije jeste kako da obezbedi jedinstvo delovanja, a da istovremeno ne ugrozi identitet ~lanica, posebno onih

441)

Jedan je bio crno-beli plakat sa porukama: "Narode da se ne laèmo... Slobodan Milo{evi} mora da podnese ostavku ili da bude smenjen, jer posle 10 godina njegove vladavine on je 10 puta bogatiji, a Srbija je 10 puta siroma{nija. Da se ne laèmo, sa ovim ~ovekom budu}nosti nema! Ako ne}e da ode - smenimo ga! SZP", {to je ilustrovano slikom Milo{evi}a kako nasmejan sedi u luksuznoj stolici i pu{i tompus. Drugi ovakav plakat donosi konture Jugoslavije pre Milo{evi}a iz 1991. (bez Slovenije), 1992. (i bez Hrvatske), 1995. (sada i bez BiH) i 1999. (nagove{tava odvajanje CG), pod naslovom "'Pobeda mudre politike' Slobodana Milo{evi}a" i porukom pri dnu plakata "Smenimo Milo{evi}a - do~ekajmo 2000. u normalnoj Srbiji".

268


manjih. Naj~e{}e se to re{ava na taj na~in {to se, pored produkta kampanje koalicije u celini, ostavlja mogu}nost ~lanicama koalicije da prave svoje produkte i u njima istaknu svoje elemente identiteta i imidà, ali istovremeno i pripadnost koaliciji. Zbog toga, ne samo u kampanji SZP-a, ve} kasnije i u kampanji DOS-a, pojavio se ve}i broj plakata i letaka pojedina~nih ~lanica koalicije koji su pove}avali raznovrsnost kampanje, ali nisu ugroàvali jedinstvenu intenciju. Likovnim re{enjima i jednostavnim porukama plenili su plakati DOS-a "Mi pobe|ujemo. Svi dobijaju!"442) i nekoliko plakata GSS-a pod sloganom "Slo`no"443). Pored ovih, DOS je plasirala i ve}i broj grupnih plakata sa likovima kandidata za Ve}e gra|ana Skup{tine SRJ za svaku izbornu jedinicu444). DOS-ova kampanja iz 2000. godine je pozitivna kampanja, pa nema mnogo antireìmskih i antimilo{evi}evskih plakata, ali ih je, ipak, bilo, kao {to je plakat sa crno-belom slikom bra~nog para Milo{evi} precrtanom sa dve dijagonalno ukr{tene crvene linije i porukom datom crvenim slovima "Narod se pita!" Kampanju DOS-a za savezne izbore 2000. obeleàva, pre svega, dobro modelovan imid` V. Ko{tunice kao predsedni~kog kandidata, i dobro odabran slogan. Time su odre|eni najva`niji elementi njegovih plakata, na kojima su se zasnivali i TV spotovi. Re~ je plakatu iz prve faze kampanje u partijskim bojama DSS-a (bela pozadina, plava donja bordura, plavim i crnim slovima) sa crno-belim licem Ko{tunice u gro planu (od od obrva do brade) na kome dominiraju o~i, sa ~uvenim pitanjima "Ko uvek sme da vas pogleda u o~i?", "Ko danas govori u ime svih nas?" itd, koja su varirala na plakatima, bilbordima i lecima, da bi sledio uvek isti odgovor: "Ko{tunica. Naravno" i logotip koalicije DOS. U drugoj fazi kampanje pojavljivali su se plakati i leci sa skra}enim porukama, na primer "Ko? Ko{tunica. Naravno." u koja su lako u~itavana zna~enja poruka sa ranijih plakata, ali je bilo mogu}e i njihovo nadogra|ivanje. Plakati i leci s kraja kampanje, sa tvrdnjom "Ima ko!" i istom slikom Ko{tunice, ili banderole i plakati-nalepnice sa porukom "Ko{tunica.", vi{e nisu dozvoljavali nikakvu sumnju. Posle I kruga predsedni~kih izbora, u vreme kada je SIK raspisala njihov II krug, DOS kre}e u sna`nu kampanju plakatiranja u kojoj se gra|ani jednostavnim plakatama i lecima pozivaju da iza|u na ulice i odbrane "izbornu pobedu"445).

442)

Plakat, na kome dominira plava boja, sa belim i crvenim detaljima i slovima, donosi sliku dve mlade, razdragane devojke, malo izdignute iznad mase ljudi obojenih lica i kose, u boje srpske zastave. 443) Na jednom plakatu u bojama GSS-a, sa simbolima i logotipom stranke i SZP, prikazana je iz pti~ije perspektive masa ljudi okupljena jednog sun~anog dana sa razli~itim strana~kim zastavama na Trgu Republike u Beogradu, mestu stalnog okupljanja opozicije. Na vrhu plakata je slogan "Slo`no", a u dnu "Za udruènu opoziciju Srbije". Na drugom plakatu u istom stilu i sa istim porukama prikazano je dvoje mladih me|u mitinga{ima kako se ljube, dok devojka u ruci drì zastavicu GSS-a. 444) Na plakatu su nosilac liste V. Bati} (DHSS), Z. [ami i A. Popovi} (DSS), A. Joksimovi} (DS) i K. Kneèvi} (GSS). Iznad njihovih glava je poruka "îsta petica" i zaokruèn broj 5, a na plavom baneru na dnu plakata ispisan je sloganom "Mi pobe|ujemo, svi dobijaju", "Demokratska opozicija Srbije - dr Vojislav Ko{tunica" i uba~en logotip DOS-a. 445) Jedan od ovakvih letaka na jednoj strani donosi poruku "Ko{tunica - 54,66%, Milo{evi} 35,01%", a na drugoj strani ispod naslova "Dr`'te lopove!" data su imena i prezimena desetoro ~lanova SIK. Drugi sli~an letak na jednoj strani sadrì faksimil prve stranice Slu`benog lista na kojoj su objavljeni oficijelni rezultati izbora, pa se zumiranjem i zaokruàvanje pokazuju stavke iz kojih se vidi montiranje rezultata, nakon ~ega sledi poruka: "Ne po{tuju zakon. Ne znaju matematiku. Nemaju moral". Na drugoj stranici su opet imena, prezimena i funkcije ~lanova SIK i poruka: "Da branite svoju izbornu volju i dostojanstvo gra|anina". 269


Iz ogromne produkcije letaka i manje produkcije plakata NVO u kampanji za ove izbore posebno su se isticali plakati i leci Otpora. Jeftini, ali ni{ta manje efektni, crno-beli plakati Otpora, kao i ~itava njegova "propagandna akcija", razgoli}avali su nasilni~ku prirodu reìma, pa su se na njima mogle videti slike policajaca-specijalaca spremnih za akciju ("Kordoni! U {etnju!"), ali i kako prebijaju demonstrante ("Slika Milo{evi}eve vlasti", "Zakoni pendreka"), policijske lisice ("Mi ili on"). Jedna serija plakata i letaka igrala je "na kartu" dvostrukog zna~enja re~i "otpor", pa je sluìla za promociju Otpora kao pokreta, ali i za na ukazivanje na ra{irenost spremnosti gra|ana da pruè otpor reìmu ("Narod je otpor", "Otpor agresiji", "Otpor iz kom{iluka"). Druga serija personalizovanih plakata i letaka donosila je slike onih koje je policija prebijala, hapsila, koji su posle toga nestajali (R. Lukovi} ili B. Arsenijevi} - Maki) itd. Tre}a serija plakata ("Otpor do pobede", "Pesnica je pozdrav") i letaka ("Oslobodi se - Pruì otpor!", "Brani se - Pruì otpor!", "Misli - Pruì otpor!") direktno je pozivala na otpor. Bilo je tu i posprdnih plakata i letaka ("Puk'o je ko zve~ka" sa likom Milo{evi}a u vidu zve~ke kojom se igraju bebe, "Volim i ja nas" - parafraza re~enice "Volim i ja vas" koju je Milo{evi} izgovorio na kontramitingu u Beogradu 1996, letak u vidu ra~una za struju, na ~ijoj pole|ini je niz pitanja u stilu "[ta ~eka{ da ovi smradovi sami si|u sa vlasti", "... da jul bude jedini mesec u godini" itd). Najbrojniji, najjeftiniji, najjednostavniji i najefektniji su bili crno-beli leci-nalepnice. Iako su, na primer, fasade zgrada i ograde oblepljivane sa po nekoliko nizova od po desetak belo-crvenih postera S. Milo{evi}a, jedan jedini letak Otpora malog formata, na kome je na crnoj pozadini belim slovima ispisao "Gotov je", nalepljen na ~elo Milo{evi}a samo na jednom posteru, neizbe`no je privla~io ve}u pa`nju prolaznika nego monotonija nekoliko desetina Milo{evi}evih postera. Jednom dobro plasiranom nalepnicom malog formata i porukama "Puk'o je!", "Zatvoreno zbog kra|e glasova" i sl, dakle, anulirani su efekti desetina plakata reìma. U to vreme ekspertska organizacija G17 plus, koja je obeleìla ovu kampanju "Belom knjigom - 10 godina vladavine Slobodana Milo{evi}a" kao obrascem tzv. racionalne kampanje, nije se libila ni ideje da plasira nepotpisani letak "Kremansko proro~anstvo"446), ~ije poruke ciljaju na predrasude bira~a, sasvim u suprotnosti sa karakterom organizacije i "Belom knjigom". Ostale NVO formalno vode kampanje putem letaka za pove}anje izlaska na izbore, ali de facto u prilog DOS-a. âk i onda kada se ne agituje u korist neke partije447), ve}i ili manji izlazak na izbore nikada ne ide podjednako u prilog svih stranaka, a osim toga mnoge od poruka koje su NVO plasirale, ako nije eksplicirao prodosovsku, onda je implicirao antimilo{evi}evsku orijentaciju448).

446)

Dvobojni letak (belo-braon) na prvoj strani, ukra{enoj motivima sa narodnih rukotvorina, donosi poruku "KO[TUNICA JE IZ KO[TUNI]A", a na drugoj sliku ku}e proroka Tarabi}a i navodne delove teksta "Kremanskog proro~anstva": "Bi}e u narodu uàsna nesta{ica novca. Ljudi }e se ubijati za ùto dugme. Srbija }e trista ~uda pretrpeti, ali }e zatim do}i ÔVEK IZ NARODA KOJI U SVOM PREZIMENU NOSI IME SELA ODAKLE JE. On }e umiriti narod, a posle svih ~uda i pohara }e nastati slavno vreme. Blago onome ko do~eka", nakon ~ega sledi poruka: "DOÊKASMO, BOGU HVALA". 447) Takvu motivacionu kampanju vodili su EPuS, grupa NVO je vodila motivacionu kampanju pod nazivom "Iza|i na crtu", motivacione kampanje su vodili i Centar za demokratsku kulturu, Grupa za promociju ènskih politi~kih prava, CeSID kampanju regrutovanja posmatra~a na izborima pod nazivom "1 + 1 = 2" itd. 448) U poruci sa letka NVO za demokratske i fer izbore "Sunce izlazi da ne bi vladao ve~iti mrak" za postoje}e stanje, odnosno reìm Milo{evi}a koristi se metafora "ve~iti mrak", a slogan pod kojim EPuS vodi kampanju plakatiranja "Glasam da talasam" tako|e implicira promenu. 270


Radikali su za ove izbore imali skromnu produkciju plakata. Isticala su se dva plakata. Prvi plakat za parlamentarne izbore je plakat-autoritet na kojem su prikazani sa desne strane nasmejani V. [e{elj sa ~a{om vina u ruci i T. Nikoli} sa leve strane, sa ordenjem i lentama ([e{elj crvena, Nikoli} bela). U gornjem delu plakata je poruka u maniru lo{eg stihoklepca "Pamet, znanje i po{tenje; mudrost, hrabrost i poverenje! ", a dole krupnijim slovima "Mi dolazimo". T. Nikoli} je kao predsedni~ki kandidat imao konvencionalan plakat sa slikom kako stoji pored strana~kih zastava ispred ormana-vitrine pune knjiga i tekstom: "Tomislav Nikoli} za predsednika SRJ. Zaokruìte redni broj 5". Predsedni~ki kandidat SPO-a je u ovoj kampanji koristio dva plakata-postera - jedan konvencionalni sa slikom V. Mihajlovi}a sa porukom "Kakvog predsednika èlite" i ne{to teksta, a drugi sa njegovom slikom na desnoj strani i nekoliko uzdignutih ruku sa tri prsta (gestovni simbol stranke) i sloganom "Na{ ~ovek Vojislav Mihajlovi}" na levoj strani. Dve predsedni~ke kampanje 2002. donele su tek nekoliko konvencionalnih postera. Glavni poster Ko{tunice u tamnijim bojama donosio je njegov lik sa leve strane, sa policom sa knjigama u pozadini, a na desnoj strani slogan "Predsednik. Zna Srbija". Tako|e je kori{}eno i nekoliko plakata samo sa sloganom "Zna Srbija - Vojislav Ko{tunica" i sa skra}enim sloganom "Zna Srbija", kao i nekoliko motivacionih plakata-letaka kojima se gra|ani pozivaju na izbore sa porukama u kra}oj i duòj verziji449). Ko{tuni~ina kampanja za druge predsedni~ke izbore te godine nije donela ni{ta drugo, osim {to je na potpuno istom posteru upisan novi slogan "Za demokratsku Srbiju - Vojislav Ko{tunica". I u ovoj kampanji plasirano je nekoliko motivacionih letaka u kojima Ko{tunica obja{njava razloge zbog kojih bi gra|ani trebalo da iza|u na izbore, i ovaj put neuspe{no. Svi posteri i leci M. Labusa su sadràli jednu istu njegovu sliku, koja je na glavnom posteru bila sa leve strane, dok se na desnoj strani nalazio slogan "Najbolje za Srbiju Predsednik za sve". U kampanji za predsedni~ke izbore 2003. Nikoli} izlazi sa plakatima i lecima modernijeg formata i likovnih re{enja, ako ni po ~emu drugome, ono po tome {to su oslobo|eni pretrpanosti strana~kim obele`jima. I produkcija plakata D. Mi}unovi}a za ove izbore je skromna. Zabeleèna su dva luksuzno ra|ena njegova postera. Jedan je oficijelni poster kampanje na kome su konvencionalno dati slika glave i poprsja kandidata sa dràvnim zastavama u pozadini i sloganom "Ozbiljan dràvnik - Na{ predsednik - Dragoljub Mi}unovi}". Drugi poster donosi ne{to neformalniju sliku kandidata - samo lice oslonjeno na prste {ake, isti slogan, a u potpisu nadimak kandidata "Mi}un". Kampanja za parlamentarne izbore 2003. bila je skromna u pogledu plakatiranja. Moderniji dizajn karakteri{e i plakate i letke SRS-a u kampanji za parlamentarne izbore 2003, mada su oni ponovo u bojama stranke (plava i bela). DSS u ovoj kampanji koristi nekoliko kvalitetno ura|enih plakata sa motivima iz spotova (jabuke, vaga, ruka na knjizi), svi su sa sloganom "K'o {to narod kaè" i ranije opisanim narodnim umotvorinama. Na bilbordima i plakatama G17 plus kori{}enim u ovoj kampanji prikazana je grupa mladih i ispisan slogan sa vi{ezna~nim smislom "Srbija na 1. mestu", u kome je broj 1 uokviren srcem. Koalicija SPO - NS plasira 2003. godine jedan konvencionalan "dvogla-

449)

Kra}a poruka je glasila "Na izbore! Zna Srbija", a duà "Iza|imo na izbore. Od nas, svakog ponaosob, zavisi celovitost i stabilnost Srbije. Da sa~uvamo i preuredimo dràvu. Da ìvimo bolje i slobodnije. Svaki je glas jednako vaàn. Da zavr{imo zapo~eto i odlu~imo kako dalje". 271


vi" poster - likove V. Dra{kovi}a i V. Ili}a (bez imena i prezimena), sa imenom koalicije, {to je istovremeno i slogan kampanje - "Zajedno za Srbiju", imenima partija ~lanica koalicije i zaokruènim brojem 6. Svoje druge poruke, kao i klju~ne programske ciljeve, ova koalicija je promovisala sa nekoliko standardnih letaka, pri ~emu je njihov broj (6) odgovarao rednom broju koalicije na glasa~kom listi}u. DS je za ovu kampanju pripremila tek nekoliko plakata i svi su bili liderski. Na nekoliko njih bila je ista slika B. Tadi}a, na drugima nije bilo slike, ali je bilo ime i prezime nosioca liste, zaokruèn br. 5 i logotip stranke, a na tre}em je domi{ljatim likovnim re{enjem motivaciona poruka "Iza|i i bori se" pretvorena u lidersku (pretvaranjem glagola u vlastito ime, odnosno ispisivanjem velikim prvog slova u drugoj re~i i nagla{avanjem samo kontura poslednjeg slova). Boje stranke i moderniji dizajn karakteri{u plakate T. Nikoli}a u predsedni~koj kampanji 2004. sa sloganom "Realno" i porukom "Tomislav Nikoli} predsednik", pri ~emu je isti plakat kori{}en i za II krug tih predsedni~kih izbora, kada je napravljen slogan "Nikoli} za Srbiju", {to je kontraslogan Tadi}evom sloganu "Srbija za Tadi}a", pa je i plakat Nikoli}a poprimio karakteristike kontraplakata. Ni kampanja B. Tadi}a za ove izbore nije donela ve}u i inventivniju produkciju plakata, za razliku od impozantne produkcije TV spotova, radio i novinskih reklama, kao i letaka, {tampanih i na jezicima nacionalnih manjina. Na plakatama su se smenjivala dva lika doteranog Tadi}a - jedan vedar, nasmejan, i drugi prili~no ozbiljan, uz obavezan slogan "Samo napred". Kao kuriozitet treba pomenuti da su demokrate posle zavr{etka izbora prvi put kod nas izbacili krajnje jednostavan plakat kojim se jednom re~ju - "Hvala!" iskazuje zahvalnost gra|anima zbog pobede B. Tadi}a. Ina~e, kampanja DS-a za lokalne izbore protekla je u znaku plakata-autoriteta na kojima je bio prikazan B. Tadi} kako se rukuje sa ~itavim nizom kandidata za predsednike op{tina. D. Mar{i}anin je imao skromnu produkciju plakata, a glavni je bio prili~no nekonvencionalan poster sa njegovim nasmejanim likom na pozadini u vidu video-bima sa 15 slika iz terenske kampanje, dok je u donjem delu bio crvenim zaokruèn broj 10, ispisan manjim slovima jedan od slogana "U centar, Srbijo - Na{a koalicija", ne{to ve}im slovima glavni slogan "Presednik obi~nih ljudi" i jo{ ve}im "Mar{i}anin". Ina~e, u kampanji za lokalne izbore koji su odràni istog dana kao i predsedni~ki DSS je lansirala seriju plakata modernijih likovno-grafi~kih re{enja pod sloganom "Da se radi" i "Re~i u dela", koji su u pogledu sadràja poruka prilago|avani potrebama lokalnih sredina ili zamenjivani drugima. Tako je kandidat DSS-a za gradona~elnika Beograda Z. Drakuli} na svoja dva plakata - jednom posteru i drugom grupnom posteru, odnosno plakatu-autoritetu (Drakuli} prvi sa desne strane V. Ko{tunice, sa 9 lokalnih kandidata) - istakao slogan "Da zaposlimo Beograd", a kandidat ove stranke za predsednika op{tine Jagodina @. Star~evi} slogan "Da se radi. Odlu~no". Intenzivna i spektakularna predsedni~ka kampanja B. Kari}a na planu plakatiranja donela je nekoliko plakata. Jedan je bio jednostavan plakat sa pozadinom koja s leva na desno ide od tamno do svetlo plave, donosi ime i prezime kandidata, re~ "predsednik" i slogan "Srbija ima snage", srpsku trobojku, kao i 6 ùtih zvezdica, nalik onima u simbolu EU. Na drugim plakatima se nalazi slika Kari}a, zaokruèn broj 6, slogan, ali i citat neke njegove izjave u kampanji. Kandidat SPS-a za ove izbore, I. Da~i} imao je dva ista postera sa slikom kandidata sa leve strane i sloganom "U ime svih nas", faksimilom potpisa i logotipom SPS-a sa desne strane. Posteri su se razlikovali samo po tome {to je jedan bio crvene pozadine sa slovima bele boje, a drugi beo sa slovima crvene boje. Ovakvi veliki plakati stavljani su i 272


na bilborde, a i na prvoj strani jednog Da~i}evog letka bio je njegov "crveni" poster, a na pole|ini je bilo navedeno 7 razloga zbog kojih treba glasati za njega. Ina~e, u istom maniru su ra|eni i plakati kandidata SPS-a za predsednike skup{tina u pojedinim op{tinama, na primer, plakati i bilbord D. Mila{inovi}a u Jagodini. Kako se kampanja za parlamentarne izbore 2007. nastavila na referendumsku kampanju s kraja 2006, to su i stranke u kratko vreme imale vi{e kampanja plakatiranja. Referendumska kampanja radikala, prvi deo kampanje za parlamentarne izbore 2007, donela je za njih neo~ekivano intenzivno plakatiranje i zakupljivanje bilborda, pri ~emu su uglavnom kori{}eni tekstualni plakati u bojama stranke (plava pozadina i bela slova), na kojima su, uz slogan "Radikalno da" i logotip stranke, kori{}ene motivacione poruke ("Glasajmo za novi Ustav!"), ali i delovi predsedni~ke zakletve i pojedina re{enja u Ustavu koja su radikali sebi stavljali u zasluge. Drugi deo kampanje bio je posve}en odbrani prava [e{elja kao ha{kog pritvorenika i protekao je sa nekoliko kli{iranih plakata i bilborda sa [e{eljevom slikom i sloganom "Pobednik". U tre}em delu kampanje bi}e kori{}en jedan plakat-autoritet sa slikom [e{elja i Nikoli}a i sloganom "Da ve} danas bude bolje", ali }e izbornu kampanja radikala obeleìti nekoliko savremeno dizajniranih plakata, koji su kori{}eni i za bilborde i kao leci450). Kampanja DS-a za referendum je bila vrlo skromna u pogledu plakata (jedan jedini plakat), tako da demokrate u izbornu kampanju kre}u direktno. Kampanja plakatiranja DS-a u ovoj kampanji imala je dve faze. Prva faza je imala dva talasa: najpre povodom obeleàvanja ~etvorogodi{njice 5. 10. 2000, a onda i novembra meseca, pokrenute su intenzivne kampanje plakatiranja u znak se}anja na Z. \in|i}a451). U drugoj fazi sledi veliki broj plakata, letaka, bilborda DS-a u partijskim bojama (plavo-ùto, u varijacijama na jednim plakatima gornji deo ùt sa slovima plave boje, a donji plavi sa slovima bele boje, a na drugima gornji deo plav, a donji ùt), i diskretno dodatim bojama srpske zastave. Na njima su nekada samo slogani "Zato {to ìvot ne moè da ~eka" ili "Ima nas najvi{e", a serijom plakata sa naslovom "Konkretno" promovi{u se konkretna izborna obe}anja. Onda je usledila i novogodi{nja ~estitka, koja je iskori{}ena da DS uputi implicitnu kritiku na ra~un tada{nje Vlade Srbije452), a kampanju zavr{ava nekoliko liderskih plakata B. Tadi}a, sa ili bez njegove slike.

450)

U kampanji su kori{}ena dva nepersonalizovana plakata sa sloganom "50% + tvoj glas", prvi u strana~kim bojama sa pore|anim slikama {estoro anonimnih lica i jednim praznim mestom (valja da onoga koji donese taj jedan, toliko o~ekivani glas), a drugi na kome je prikazana masa ljudi iz pti~ije perspektive na nekakvom skupu bez strana~kih obele`ja. Tre}i i ~etvrti su nepersonalizovani plakati u strana~kim bojama koji sadrè dva druga slogana kampanje "Da ve} danas bude bolje" i "Vreme je za promene". 451) Povodom obeleàvanja ~etvorogodi{njice 5. 10. 2000. pojavio se plakat sa nasmejanim likom Z. \in|i}a u tamnoplavoj ko{ulji na crnoj pozadini, porukom ispisanom ùtim slovima: "Sledimo viziju! 5. oktobar" i logotipom stanke, neka vrsta zaklinjanja na vernost idejama ubijenog premijera i predsednika DS-a. Novembra meseca DS oblepljuje gradove razli~itim varijantama plakata na kome je, na plavoj draperiji, ispisana ponovo ùtim slovima jedna re~enica pokojnog \in|i}a: "Ljudi, samo jedan ìvot imamo" i njegov potpis, ime DS-a i sitno slogan "Za bolji ìvot". 452) Poruka jedne novogodi{nje ~estitke glasi: "Da osim Nove godine ni{ta vi{e ne ~ekamo. Da ne izgubimo vi{e nijednu godinu. Sre}na vam bolja 2007. godina". Osim {to je sadràj prve re~enice poruke neprirodno iskonstruisan, prikriveno zna~enje poruke je neprimereno ovakvoj prilici. 273


Od prvih plakata LDP se odlu~io za plakate modernog dizajna, ali i jednoobrazne, bez obzira na to da li su u pitanju programske, motivacione kampanje, kampanje za bojkot referenduma, lokalne ili nacionalne izborne kampanje. Re~ je o plakatima na crvenoj pozadini sa likom lidera ^. Jovanovi}a, belim slovima, nekom slikom i logotipom stranke. Osnovni plakat u izbornoj kampanji 2007. bio je plakat sa ozbiljnim likom ^. Jovanovi}a sa od lakata ispruènim rukama napred sa desne strane i krupno ispisanim sloganom kampanje "Od nas zavisi." sa leve strane. Njegova bela ko{ulja dolazi do punog izraàja na crvenoj pozadini sa likovima mladih uzdignutih ruku (kao da igraju u nekom diska}u obasjanom crvenim reflektorom), a na donjem delu plakata bele boje ispisano je ime nosioca liste i dati su logotipi ~etiri ~lanice koalicije. Sli~an plakat se pojavio kao ~estitka za Novu godinu, samo je sada na njemu nasmejani Jovanovi} okruèn mladima koji su zapalili prskalice, a na poruku "Nova godina, a ne novi poraz" nadovezuje se slogan. Nekoliko ovakvih plakata i bilborda donosilo je po jednu poruku ispisanu ispod slogana manjim slovima ("Da budemo ponosni na Srbiju koju svet ceni", "Da vlast ljudima stvara {anse a ne probleme" itd). Crvena pozadina opisanog plakata posluìla je i kao podloga jednog drugog plakata na kome je samo slogan, bez slike Jovanovi}a, a i on je ra|en u vi{e verzija u kojima je iznad slogana plasirana po koja poruka (na primer, "Moderna ekonomija" itd). Isti model plakata koristi}e i pojedine ~lanice koalicije, kao na primer Omladina LSV-a da plasira poruku "Srem, Banat i Ba~ka - 3 metka juna~ka", pri ~emu je broj 3 zaokruèn krugom i simbolima i mu{kog i ènskog roda, ili poruku "Vojvo|ani mogu 3 puta - Kondom {titi od polnih bolesti"(?!). Plakati SPS-a ra|eni su u maniru Da~i}evog "crvenog" plakata iz predsedni~ke kampanje 2004: na crvenoj pozadini belim slovima su ispisivani glavni slogan "Srbijo! Glavu gore!" i 6 njegovih opisanih varijacija, ime stranke i logotip i zaokruèn broj 10. Kampanja plakatiranja SPO-a za ove izbore ne{to je ambicioznija nego za parlamentarne izbore 2003, ali daleko ispod kampanje 1997. Povodom referenduma, SPO izlazi sa jednim plakatom u bojama srpske zastave na kome su deo srpskog grba (kruna i glave dva bela orla), poruka "Srbija u Evropi, Kosovo u Srbiji", datum odràvanja referenduma i logotip i ime stranke. Osnovni plakat kampanje za parlamentarne izbore je jednostavan svetlo plavi list na kome je velikim belim slovima ispisan slogan "Vredi se boriti.", a na tamnoplavoj traci pri dnu plakata je zaokruèn broj 7, ime stranke i nosioca liste i logotip SPO-a. U drugoj varijanti ovog plakata bi}e na desnoj strani dodat lik V. Dra{kovi}a, a ovakvih plakata bi}e vi{e i na njima }e se, na u{trb veli~ine slova kojima je bio ispisan slogan, promovisati pojedina~na izborna obe}anja, a ispod plave trake pojavi}e se i imena koalicionih partnera SPO-a - Srpske lige za povra}aj imovine, LS, Narodne selja~ke stranke i Pokreta "@ivim za Krajinu". Na kraju }e se pojaviti i liderski plakat - slika Dra{kovi}a sa sloganom na pozadini na kojoj su prikazana masa pristalica stranke sa strana~kim zastavama i opasanom trakom pri dnu. Koalicija DSS - NS je bukvalno referendumsku kampanju prevela u kampanju za parlamentarne izbore, pri ~emu su to nagla{avali i korpus poruka i likovno-grafi~ka re{enja, a brojnih, besprekorno ura|enih plakata bilo je nekoliko vrsta. Prvu predstavljaju plakate bez likova ljudi, sa pisanim i grafi~kim porukama - glavnim sloganom kampanje "@ivela Srbija" i dràvnim obele`jima (grb, zastava), imenom DSS-a i NS-a i/ili njihovim logotipovima, kao i imenom i prezimenom i/ili faksimilom potpisa Ko{tunice i drugim sloganom "Narod najbolje zna". Ovakvi, inicijalno imid`-plakati, transformisani su u programske plakate na kojima su, ispod glavnog slogana ispisivana op{ta programska opredeljenja, odnosno op{te vrednosti za koje se stranka zalaè, {to sumiraju odgovaraju}i pomo}ni 274


slogani kampanje453), ali bilo je i plakata i letaka na kojima se naveliko i na{iroko obja{njavalo (na primer, "Narod najbolje zna koliko smo uradili za Srbiju.") Drugu vrstu predstavljali su plakati na kojima je variran, odnosno konkretizovan generalni slogan ubacivanjem pomenutih op{tih vrednosti, {to su pratile adekvatne slike kao ilustracije454). A onda slede plakati kojima se gra|anima ~estita Nova godina ("Srbija ima {ta da slavi") i na kojima se vr{i promena u hijerarhiji slogana (do tada pomo}ni slogan "Narod najbolje zna" postaje glavni, a dotada{nji glavni slogan "@ivela Srbija" postaje pomo}ni), da bi se, u fini{u kampanje pojavili plakati kojima se partijska izborna kampanja prevodi u lidersku kampanju ("Narod najbolje zna: Ko{tunica", zaokruèn broj 5 i "@ivela Srbija"). Ve~i broj plakata DSS-a za ove izbore direktno je kori{}en ne samo kao reklama u novinama, ve} i likovno-grafi~ka podloga izbornih spotova DSS-a. Plakati, kao i TV spotovi, privla~ili su pred izbore 2000. godine pa`nju ne{to manje od polovine gra|ana, ali se i njihova popularnost, kao i popularnost TV spotova, smanjuje - u vreme kampanje za predsedni~ke izbore 2004. privla~ili su pa`nju jedne tre}ine gra|ana. Lepljenje plakata tokom svih izbornih kampanja pratili su brojni incidenti konkurentskih strana, da se ono ~esto pretvaralo u pravi "rat" plakatima. Ve} 1990. godine "rat plakatama" - cepanje plakata konkurenata, prelepljivanje vlastitim plakatama, "doterivanje" plakata intervencijama - sprejom, flomasterima i sl, ne samo {to se razbuktalo {irom Srbije, ve} je i uzeo prve ljudske `rtve455). Pri tome, u nekoliko prvih izbornih kampanja sistematskom uni{tavanju su bile izloène, pre svega, plakate opozicionih stranaka, dok su plakate SPS-a i proreìmskih stranaka ka~ene visoko na panoe na banderama od strane komunalnih slu`bi ili lepljene s unutra{njih strana izloga mnogobrojnih radnji u dru{tvenom vlasni{tvu, bile izloène poja~anom nadzoru policijskih patrola itd. (Videti Prilog br. 35 - Neki od incidenata prilikom akcija plakatiranja) I kasnije kampanje plakatiranja stalno su pratili incidenti. Ipak, ~ini se da je cepanje, prelepljivanje "doterivanje" plakata doìvljavano kao uobi~ajena pojava u vreme izbornih kampanja i da nisu stvarali veliko uznemirenje me|u aktivistima, ma koliko su se stranke trudile da takve slu~ajeve dramatizuju i da o njima obaveste javnost456). Najzad, kao kuriozitet treba zabeleìti u

453)

Poruke jednog plakata "Dobra i pravedna dràva. Slobodno i savremeno dru{tvo. Bogata i napredna Srbija. Suverena, stabilna i sigurna" sumira slogan "Srbija za sve". Poruke drugog takvog plakata "Sna`na i slo`na. Radna i vredna. Slobodna i otvorena. Pravna i pravedna. Po{tena i po{tovana. Bogata i uspe{na. Plodna i rodna. Doma}inska i gostoljubiva" sintetizuje slogan "Srbija - iznad svih podela". 454) Na jednom plakatu slogan "@ivela Srbija" dobija umetak pa glasi "@ivela moderna i napredna Srbija", {to prati slika moderne poslovne vi{espratnice i dvojice mladi}a kako se spu{taju konopcima da operu prozore. Na drugom slogan glasi "@ivela rodna i plodna Srbija", ilustrovan slikom rascvetanih polja suncokreta. Na jednom drugom plakatu slogan "@ivela svoja i evropska Srbija" pra}ena je slikom Pe}ke patrijar{ije. Slogan "@ivela radosna i ponosna Srbija" donosi sliku dve razdragane devojke i{aranih lica bojama srpske zastave sa uzdignutim rukama u masi (navija~a ili na muzi~kom koncertu - ?), itd. 455) U Dubici u no}i izme|u 5. i 6. 12. 1990. slu`benik mesne kancelarije R. Aleksi} ubio je aktivistu SPO-a S. Ivanovi}a dok je lepio izborne plakate, a pred izbornu }utnju u Vranju ubijen je aktivista SPO-a, S. Ivanovi}, prema saop{tenju SPO-a, prilikom lepljenja plakata, a prema zvani~nom saop{tenju policije posle obi~ne sva|e u kojoj je ubijeni isprovocirao ubicu. 456) Na po~etku kampanje DS-a za bojkot izbora 1997. godine S. Popovi}, portparol GO DS-a je izjavio: "Postoji mogu}nost da se stranke dogovore o tehni~kom pitanju plakata. Ovog puta 275


kampanji za majske izbore 1992. i prvi spor povodom plakata: Demokratska pedago{ka stranka Jugoslovena izrazila je javni protest protiv Saveza Komunista - Pokreta za Jugoslaviju koji je, navodno, zloupotrebio proglas Narodnog fronta Jugoslavije! Slanje pisama na ku}ne adrese bira~a Sve zna~ajnije stranke koriste i mailing, pisma ubacivana u po{tanske sandu~i}e bira~a, jedno od pogodnih propagandnih sredstava pove}anja poznatosti kandidata, ali i za plasiranje ne samo op{tih izbornih poruka, ve} i specificiranih poruka upu}enih pojedinim segmentima bira~kog tela. Glasa~i su u po{tanskim sandu~i}ima nalazili, me|utim, samo kratke biografije kandidata iz svoje izborne jedinice (campaing biographies). M. Labus je i pred I i pred II krug predsedni~kih izbora 2002. uputio pisma na ku}ne adrese bira~a u kojima obja{njava razloge kandidovanja i poziva bira~e da glasaju za njega. U kampanji za parlamentarne izbore 2003. nosilac liste DS-a B. Tadi} potpisuje i {alje pismo bira~ima, kao i koalicija SPO - NS. U kampanji 2004. pisma bira~ima pi{u i dostavljaju na ku}ne adrese B. Tadi}, B. Kari}. Mnogi lideri su se u proteklim kampanjama re{avali da pi{u pisma gra|anima, ali mnoga od tih pisama su bila samo po formi pisma, ali ne i po na~inu distribucije. Ona nisu distribuirana na ku}ne adrese ve} su objavljivana kao reklame u novinama, pa predstavljaju simulaciju mailing-a. D. Mi}unovi} u kampanji za predsedni~ke izbore 2003. objavljuje po~etkom decembra reklamu u novinama u formi pisma upu}enog bira~ima pod naslovom "Ho}u da vas ~ujem - Pozovite predsednika", jo{ jedan proma{aj u kampanji. Jer, za{to je re{io da se kandiduje ako ve} nije oslu{nuo glas naroda, a onda dolazi drugi deo poruke koja iskazuje svu pretencioznost kandidata (odnosno njegovog izbornog {taba). G17 plus je reklamom u Politici od 9. 6. 2004. u vidu pisma pozivala bira~e da glasaju za kandidata vladaju}e koalicije D. Mar{i}anina. I V. Ko{tunica je pisao obimno, a time i malo efektno, pismo gra|anima Srbije u kampanji za parlamentarne izbore, koje je objavljeno kao reklama u Politici 29. 12. 2006. na dve strane. Retka su pisma dostavljana na ku}ne adrese bira~a, a koja su lideri stranaka i kandidati pisali rukom sa namerom da potenciraju utisak neposrednosti i bliskosti. U tome, kao i po celokupnoj opremi, izdvaja se pismo bira~ima V. Dra{kovi}a kao predsedni~kog kandidata u kampanji 1997. I mada moè da se sumnja da je zaista "{tampano u nekoliko miliona primeraka" i da je stiglo "u svaku ku}u", kako je najavljivala D. Dra{kovi} (Dnevni telegraf, 2. 9. 1997), ono daleko odska~e po vizuelnom utisku od svega {to je od pisama vi|eno kod nas457). Za pismo pisano rukom opredelio se i zastupnik Otpora u vreme njegovog prerastanja u politi~ku stranku i u~e{}a na parlamentarnim izborima

457)

dogovor nije postignut. Na{ posao je da lepimo, njihov je da ih prelepljuju" (Demokratija, 21. 8. 1997). Re~ je o pismu od jedne stranice dobro raspore|enog teksta pisanom }irilicom, slovima plave boje, u kojem je glavno pitanje ("Kada }e biti bolje?") na koje Dra{kovi} daje odgovor podvu~eno. U zaglavlju zlatnim slovima je ispisano "Vuk Dra{kovi}", a na dnu strane njegov podvu~en potpis i zlatno okruglo polje sa belim dvoglavim orlom sa krunom, stari simboli Srbije. Pismo je distribuirano presavijeno na tri dela tako da pole|ina pisane stranice figuri{e kao koverta na kojoj na prednjoj strani stoji samo oznaka "VA@NO" i po{tanski ìg, dok je na pole|ini, na mestu na kome je koverta ovla{ zalepljena, znatno ve}i beli dvoglavi orao sa krunom, ali sada u crvenom krugu, koji figuri{e kao dràvni pe~at na crvenom vosku za pisma.

276


2003. U pismu veoma skromne opreme, {to odgovara osnovnim idejama Otpora, izneseni su razlozi registrovanja Otpora kao stranke i pozvani gra|ani da se uklju~e u njegove aktivnosti. [tampani izborni materijali U kategoriju tzv. pla}enog ogla{avanja spadaju i posebno {tampani veoma raznorodni i {iroko distribuirani propagandni materijali i brojne dìdà-midè. U kampanjama posebno se {tampaju partijski i izborni programi u celini ili delovi programa, biografije nosilaca lista i kandidata, i nije bilo izbora na kojima relevantne stranke nisu koristile ovakav na~in komuniciranja sa bira~ima. Izborni programi su uglavnom kratki, i mada sveobuhvatni, uglavnom koncentrisani na tematske okosnice kampanja partija i kandidata. U njima se iznose stavovi o politi~kim prioritetima partije i kandidata i najaktuelnijim pitanjima, bez {irih eksplikacija, a po nekada su segmentisani prema ciljnim grupama i grafi~ki dosta dobro uobli~eni. [tampaju se kao posebne publikacije, kao specijalni dodaci u novinama ili na udarnim mestima strana~kih listova, a ~esto istovremeno i na vi{e mesta. U kampanji 1992. godine socijalisti objavljuju izborni program i liste kandidata kao dodatak od 8 strana u dnevnom listu Politika, sa prvom (slika lidera i uvodni deo programa, sa partijskim obele`jima) i poslednjom stranom (goblen sa ruòm kao simbolom partije) u koloru. Posle teksta izbornog programa prezentiraju se nosioci lista (slika i kratka biografija, 2-3 re~enice) i liste kandidata po izbornim jedinicama. U celini uzev, u ovoj kampanji SPS se drào prili~no rezervisano u kori{}enju pla}enog ogla{avanja. Njegov obim je prilagodio obimu pla}enog ogla{avanja opozicije, iako je raspolagao daleko ve}im finansijskim sredstvima. Razlog tome je monopol nad publicitetom u dràvnim medijima, ali i prikriveni smisao: razuveravanje bira~a da se raspolaè sa mnogo vi{e sredstava za propagandu od opozicije, pra}eno jo{ i optu`bama da su izvori finansiranja opozicije u inostranstvu. Demokrate su za te izbore {tampale Izborni program 1992. koji je sadrào vi{e od 100 gusto kucanih stranica, tematski razra|en i vremenski oro~en, ali gotovo u celini posve}en ekonomskim i socijalnim pitanjima. Preobimnost programa re{ena je delimi~no na taj na~in {to su pojedina~ni tematski delovi {tampani kao posebni propagandni materijali, dok je dodatak Politike na 4 kolor strane posluìo za promociju nosilaca izbornih lista. I mada je dosta nosilaca lista svojom profesionalnom kompetentno{}u mogla da stoji uverljivo iza njima asociranih delova izbornog programa, ipak je bilo neuverljivo da doktor ma{instva iznosi stavove DS-a o politici penzija, redovni profesor Ma{inskog fakulteta o zdravstvenoj politici, advokat o sindikatu, inènjer elektrotehnike o vojsci... DEPOS promovi{e udarna mesta izbornog programa i nosioce lista za savezne i republi~ke izbore u Srpskoj re~i, listu SPO-a, GSS objavljuje izborni program u koloru kao podlistak Republike itd. U kampanji za republi~ke izbore 1997. godine {tampano je milion primeraka Srpske re~i sa programom SPO (D. Dra{kovi}, Dnevni telegraf, 2. 9. 1997), DOS u kampanji 2000. godine {tampa Program za demokratsku Srbiju, a G17 plus Belu knjigu - 10 godina vladavine S. Milo{evi}a, DS je za kampanju za parlamentarne izbore 2007. objavio izborni program "Za bolji ìvot", koji }e pratiti publikacije B. \eli}a "Kada }e nam biti bolje". U kampanji za parlamentarne izbore 2007, pored izbornog programa, partije na vlasti {tampaju neku vrstu izve{taja o radu, kao {to je u~inila "narodnja~ka koalicija" sa publikacijom "1.000 dana vlade Vojislava Ko{tunice - Rezultati koje je va`no znati" sa namerom da upozna bira~e sa svojim postignu}ima. I radikali, koji su naj~e{}e koristili za publikovanje 277


svojih dokumenata partijsko glasilo Veliku Srbiju, u ovoj kampanji {tampaju posebnu bro{uru pod izbornim sloganom "Vreme je za promene" u kojoj prezentuju "polazne ta~ke" socijalno-ekonomskog Programa stranke. DS u toj kampanji objavljuje publikaciju poslani~kog kandidata i najavljivanog novog premijera B. \eli}a "Kako da ìvimo bolje". Po~etkom 1997, pre kampanje za bojkot izbora, DSS posredstvom {tampanog luksuznog opremljenog i likovno perfektno izvedenog promotivnog materijala neobi~no malog formata (i strana~kog veb sajta) vodi kapanju "Prkos" u kojoj na literarno lep na~in i uz adekvatne pitoreskne i pastoralne ilustracije promovi{e svoje vi|enje stanja u dru{tvu i pozive za promenu458). U vreme predsedni~ke kampanje 2004. izlazi luksuzna promotivna publikacija "Bogoljub Kari} predsednik". Te godine, u kampanji za gradona~elnika, kandidat DSS-a Z. Drakuli} iza{ao je sa publikacijom "Zoran Drakuli} - Uspeh kao princip". Jula 1998. godine pojavio se duhovit {tampan materijal u vidu uplatnice u kome su izvrgnuti ruglu "tro{kovi" plja~ke naroda od strane reìma459). SZP je znao da pozivnice za svoje mitinge pravi i u vidu karata za pozori{ne predstave ili fudbalske utakmice460). Za kampanju za lokalne izbore 2004. godine DS Vojvodine je pripremila publikaciju "Predsednici op{tina" sa slikama, biografijama i u~incima predsednika op{tina iz redova demokrata, a DS u [apcu je {tampala seriju od 8 razglednica sa odgovaraju}im slikama delova grada i osnovom porukom: "Da gradimo zajedno" kojoj se dodaju nastavci: [abac, Stari grad, tradiciju, kulturu, budu}nost, [aba~ki va{ar, parkove, {aba~ke ulice. U predsedni~koj kampanji B. Tadi}a te godine napravljen je i promotivni oka~enjak za kvaku vrata sa porukom: "Nismo kod ku}e. Oti{li smo da glasamo za Borisa Tadi}a", koji su aktivisti stranke ka~ili na vrata stanova sa namerom da proizvedu efekat "priklanjanja pobedniku", ali je to izazvalo proteste nekih gra|ana kojima su bez pitanja "ukra{avana" vrata stanova. U kampanjama se masovno koriste i razli~ite "dìdàmidè" - majice, duksevi, dèmperi, jakne, farmerke, kape, ki{obrani, zastavice, nalepnice, bedèvi, upalja~i, blok~i}i, dèpni kalendari, hemijske olovke, privesci, ~a{e, vla`ne maramice i sl, sa strana~kim obele`jima i propagandnim porukama, a neretko se od prodaje ovakvih predmeta simpatizerima ostvaruje i izvestan prihod. Kao kurioziteti bi se mogle pomenuti kesice "Rtanjskog ~aja" sa obele`jima DSS-a i, svakako, "Demokratska rakija - Zato {to ìvot ne moè da ~eka", deljene aktivistima i pristalicama u kampanji 2007. godine. [tampani promotivni materijali i raznorazne "dìdà-midè" privla~ile su 2000. godine pa`nju tek ~etvrtine bira~a, dok su u vreme kampanje za predsedni~ke izbore 2004. godine bili interesantni za nekoliko procenata gra|ana vi{e.

458)

Prva stranica zapo~inje narodnom izrekom "Zemlja bez prkosa to je vrt bez cve}a", da bi usledila poruka "Posejmo prkos po Srbiji". Na svakoj od stranica postavlja se poneko pitanje ("Prole}e se probudilo, a Vi?", "Priroda je procvetala, a privreda?", "Ptice selice se vra}aju ku}i. A Va{a deca i - prognani?", "Priroda po{tuje svoje zakone. A Srbija?") da bi usledio "Vreme je za bu|enje" i, ponovo, "Posejmo prkos po Srbiji". 459) Na uplatnici koja je isporu~ena na adresu GRA\ANIN SRBIJE, ul. @RTVA SLOBIZMA 98 za period 1989-1999. Namena je: "sredstva za odràvanje crveno-crne brigade", rok za izmirenje obaveza "BABA JULA 1998", a obra~unate stavke i iznosi su: "Markova diskoteka" 5.000.000 DEM, "Mirine knjige" 1.000.000 DEM, "Marijina televizija" 500.000, "Sme}e" 6.500.000 DEM, "Vazduh" TAKSA 5%, "Voda" H2O, "Sunce" LI IM J...., "Vetar" -, "Struja i RTS" 100 DEM, "Policija" 100.000 DNEVNO, "Slobini tompusi" 30 DEM KOMAD, "Referendum" 3.000.000 DEM, "Plate" MALE, "Penzije" 00, "Kosovo" DÀBE. 460) Jedan takav poziv sadrào je poruke "Ulaznica za 21. vek (Ulaz nije Slobodan) 21. septembar, Trg Republike u 18.00", dok je na kuponu ulaznice bio logotip SZP-a i DS-a. 278


Internet kao sredstvo promocije stranaka u Srbiji Pojavom kompjutera i Interneta intenzivirani su razvoj politi~ke komunikacije uop{te (olak{ano obave{tavanje javnosti o aktivnostima dràvnih organa, partija i kandidata, posebno distribucija relevantnih informacija medijima; razmena informacija me|u institucijama i drugim subjektima politi~kog komuniciranja ne samo iz zemlje ve} i iz inostranstva), ali i razvoj infrastrukture partija (detaljne i aùrne evidencije partijskog ~lanstva, simpatizera i glasa~a, prijem u ~lanstvo, prikupljanje priloga, regrutovanje volontera za u~e{}e u pojedinim akcijama, unutarpartijsko vertikalno i horizontalno komuniciranje, komuniciranje partija i kandidata sa ~lanovima, simpatizerima i, uop{te, sa zainteresovanom publikom itd). I, mada odu{evljenje novim komunikacijskim tehnologijama i Internetom ide do predvi|anja razvoja tzv. elektronske demokratije, koja bi omogu}ila neposredno izja{njavanje gra|ana o svim va`nim dru{tvenim pitanjima i elektronsko glasanje, jo{ uvek je te{ko predvideti sve mogu}nosti njihovog kori{}enja. Ipak, o~igledni su neki novi kvaliteti Interneta kao sredstva politi~kog komuniciranja, kao na primer, veliki prostor za prezentaciju sadràja, maksimalna brzina distribucije i mogu}nost neprestanog aùriranja informacija, obilje informacija koje stoje na raspolaganju zainteresovanima, deteritorijalizacija komunikacije i razmene informacija, simultano kori{}enje drugih sredstava propagande, integrisanost masovne, grupne i interpersonalne komunikacije, kombinacija jednosmernog, dvosmernog i vi{esmernog komuniciranja, mogu}nost istovremenog rada sa vi{e dokumenata i lakog prebacivanja iz jednog u drugi dokument, pregledna prezentacija obimnijih sadràja u vidu odvojenih tematskih celina, mogu}nost segmentacije, ~ak i individualizacije poruke, relativno niski tro{kovi uspostavljanja i odràvanja jedne veb sajt stranice itd. Istovremeno kori{}enje Interneta jo{ uvek prate i neki nedostaci. Ono zahteva visok nivo razvijenosti odgovaraju}e infrastrukture (elektri~ne i telefonske mreè, satelitskih linkova), relativno visok nivo pismenosti korisnika i izvesnu tehni~ku obu~enost, potpunu pa`nju i punu posve}enost u toku kori{}enja, jo{ uvek je uska grupa korisnika budu}i da su za mnoge delove dru{tva jo{ uvek visoki tro{kovi nabavke kompjutera i pretplate za Internet, koje pove}ava brzo zastarevanje opreme i uslu`nih programa, oteàna je selekcija informacija zbog preobilja, pretrpanosti mreè neaùrnim sajtovima i sl, te{ka je provera pouzdanosti izvora i autenti~nosti informacije, nije mogu}a potpuna garancija tajnosti podataka itd, ~emu treba pridodati i poku{aje uspostavljanja kontrole nad Internetom od strane poslovnih i politi~kih centri mo}i. No, bez obzira na to, internet je odmah na{ao primenu u svetu politike i izbornih kampanja. Iako su Republikanska i Demokratska stranka u SAD prve po~ele da koriste Internet 1996, kod nas su se prvi veb sajtovi stranaka pojavili samo godinu dana kasnije, 1997. godine461), da bi ubrzo gotovo sve manje ili vi{e relevantne stranke imale veb stranice na Internetu, a posle 2000. godine i gotovo svi predsedni~ki kandidati462).

461)

Prve veb sajtove postavili su juna 1997. DS i SPO, a ne{to kasnije, avgusta meseca i SPS i JUL. 462) U vreme kampanje za prve predsedni~ke izbore 2002. godine od 11 kandidata dvojica nisu imala veb sajt (N. Pavkovi} i B. Pelevi}), petorica su imala prezentacije na strana~kim veb sajtovima (V. Obradovi}, V. Dra{kovi}, V. [e{elj, V. @ivojinovi} i B. Ivkovi}, a dvojica su imali vlastite veb sajtove (D. Radenovi} i T. Lalo{evi}), a dvojica su imali i vlastite veb sajtove i prezentacije na strana~kim veb sajtovima (V. Ko{tunica i M. Labus). Od 15 kandidata na predsedni~kim izborima 2004. godine 9 kandidata je imalo internet prezentacije, od toga 279


Zna~aj Interneta za promociju veoma brzo su uo~ile stranke u Srbiji463), mada su sve do danas velike razlike u dizajnu strana~kih veb sajtova, preglednosti i funkcionalnosti, rubrikama i sadràjima koji se plasiraju, u~estalosti aùriranja sajtova464, mogu}nosti uspostavljanja kontakata posetioca sajta sa organima stranke i slu`bama, odnosno kandidatima, linkovima na koje upu}uju, a posebno u pogledu mogu}nosti upoznavanja posetioca sa izbornim plakatama, TV i radio spotovima465), dok su neke mogu}nosti veb sajtova u jo{ uvek u velikoj meri zanemarene (linkovi sa drugim sajtovima466), posebno sa sajtovima lokalnih organizacija stranke467), objavljivanje programa terenske kampanje468), prijavljivanje za prijem elektronskih biltena, za volontere u kampanji, objavljivanje komentara posetioca sajta, postavljanje foruma ili chat servisa469), mogu}nost direktnog komuniciranja sa kandidatom itd).

njih ~etvorica su imali prezentacije u okviru strana~kih veb sajtova (T. Nikoli}, B. Pelevi}, V. Bati}, B. Ivkovi}), dvoje kandidata je imalo sopstvene veb sajtove (J. Kara|or|evi} i B. Kari}), a trojica su imali i vlastite veb sajtove i prezentacije na sajtovima stranaka (I. Da~i}, B. Tadi} i D. Mar{i}anin, koji je imao prezentacije i na sajtu koalicionog partnera - G17 plus). U kampanji za gradona~elnika Beograda 2004. svih 9 kandidata i kandidatkinja su imali veb sajtove, od kojih 7 vlastite (D. Kojadinovi}, B. Bo{njak, A. Vu~i}, N. ôvi}, N. Bogdanovi}, S. Vuksanovi} i Z. Drakuli}), a dvoje je koristilo veb sajtove svojih stranaka (J. Mitrovi}-Mari} i @. Obradovi}). Kada je re~ o veb sajtovima stranaka, u periodu od decembarskih izbora 2000. do kraja 2003, od 25 stranaka koje su imale poslanike u Skup{tini Srbije pet njih nije imalo sajtove (SSJ, SSS, SDP, DZVM i SPOT), a veb sajtove je imalo jo{ 17 vanparlamentarnih stranaka. Krajem 2006. svih 11 od 13 stranaka koje su imale poslanike u republi~koj skup{tini imalo je veb sajtove, pri ~emu su NS i SPS imali veb adrese, ali im veb sajtovi nisu funkcionisali, a dve stranke sa po jednim poslanikom (Socijalnoliberalna partija Sandàka i Bo{nja~ka demokratska stranka) nisu imale veb sajtove. Pored njih i 32 neparlamentarne stranke su imale veb sajtove, ali 15 nije funkcionisalo. 463) âk i SRS, sa prili~no neatraktivnim veb sajtom, svestan je njegovog zna~aja, pa je u TV duelu sa B. Tadi}em pred parlamentarne izbore 2003. T. Nikoli} tvrdio da SRS ima izvanrednu Internet prezentaciju i da ih je ona "spasila odmazde" u vreme kada je bilo progla{eno vanredno stanje i kada su po~eli da ih optuùju za podstrekavanje na ubistvo premijera, za "fa{isti~ko delovanje" i sl. Po{to su odmah na sajtu objavili dokaze {ta je sve [e{elj pri~ao bilo kada i o bilo kome od kriminalaca koji su se pojavili na slikama na dràvnoj televiziji, pritisak na njih je, po njegovim re~ima, prestao. 464) Na primer, na poslovi~no najboljem veb sajtu DS-a, u rubrici "Istorija", podrubrici "Izborne kampanje" sve se zavr{ava sa kampanjom 2000. godine, pri ~emu o svakoj od ranijih kampanja data je po jedna slika ili plakat i nekoliko re~enica. 465) Na primer, od 9 sajtova kandidata u kampanji za prve predsedni~ke izbore 2002. samo na dva su posetioci mogli da odgledaju TV spotove i odslu{aju radio reklame, a od 9 sajtova kandidata za gradona~elnika Beograda 2004. samo se na tri njih mogla videti produkcija TV spotova 466) Veb sajt predsedni~kog kandidata B. Kari}a 2004. godine nije imao link ni sa jednim drugim sajtom. 467) Od 9 aktivnih sajtova 13 parlamentarnih stranaka krajem 2006. godine 6 nije imalo linkove sa lokalnim organizacijama stranke. 468) Recimo, od 9 veb sajtova predsedni~kih kandidata na izborima 2004. godine samo dva su sadràla program terenske kampanje kandidata. 469) êtiri sajta kandidata na prvim predsedni~kim izborima 2002. nisu sadràli ovu mogu}nost, a od ostalih pet samo na jednom su se mogli na}i i kritike na ra~un protivkandidata. Sajt SRS-a u vreme kampanje za predsedni~ke izbore 2002. je imao Chat, a DS danas ima tzv. knjigu utisaka sa necenzurisanim komentarima posetilaca sajta. 280


Od mno{tva promotivnih sadràja na veb sajtovima moglo bi se pomenuti nekoliko interesantnih. Po~etkom 1997, pre kampanje za bojkot izbora, DSS vodi kapanju "Prkos" i na veb sajtu objavljuje, ina~e u {tampanoj verziji luksuzno opremljen promotivni materijal. LS i D. Mihajlovi} objavljuju 2005. godine obiman materijal (71 stranica u PDF formatu) "17 laì iz G17 plus". Prezentacija po~inje re~ima "Ko laè...", a zatim se uz pomo} brojnih ise~aka iz novina i dokumenta pobijaju "laì" lidera G17 plus o mahinacijama D. Mihajlovi}a, da bi poslednji slajd zavr{io narodnu umotvorinu s po~etka "... taj i krade", najavljuju}i nastavak slede}e nedelje. Zanimljiv je i materijal objavljen na sajtu LDP-a po~etkom 2007. godine koji sadrì naslovnu stranicu "Poverljivo iz Beograda" i 8 snimaka politi~kih grafita kojima se promovi{e ^. Jovanovi}. O~ekivanja od Interneta kao sredstva masovne promocije kod nas jo{ uvek su nerealna. Iako je rast broja kompjutera i korisnika Interneta imao vid eksponencijalne krive (Videti na: www.cpijm.org.yu, meni "Trendovi", fajl "Ra~unari i Internet u Srbiji"), pa je broj korisnika dosegao tre}inu populacije, veoma mali broj gra|ana koristi Internet da bi se informisao o politici (prema rezultatima istraìvanja pretraìva~a i provajdera Krstarica iz oktobra 2007. samo ne{to vi{e od 1% korisnika Interneta, RTS, 8. 10. 2007). Time se moè delimi~no objasniti {to ciljne grupe kampanja nisu presudne za kvalitet veb sajtova stranaka i kandidata. Ako bi se manje obrazovanim i vreme{nijim bira~kim telom radikala eventualno mogla objasniti neatraktivnost i {turost sadràja sajta SRS-a, a obrazovanijim i mla|im bira~kim telom dobra ure|enost sajta DS-a ili LDP-a, kako objasniti prili~no siroma{an sajt G17 plus, koji ima sli~no bira~ko telo kao demokrate? îni se da stranke i kandidati svojim veb sajtovima i ne ra~unaju toliko na {iroku i masovnu publiku, koliko na eventualne "vo|e mnjenja", jo{ vi{e na svoje aktiviste, a najvi{e na poslenike u medijima. I pored toga, u vreme kampanje za predsedni~ke izbore 2004. Internet je bio pogodan na~in komuniciranja za 28% bira~a. Interpersonalna komunikacija u promociji stranaka i kandidata Partije i kandidati u kampanji koriste i interpersonalne kanale komuniciranja, odnosno tehniku horizontalne propagande, polaze}i od toga da je razgovor i rasprava me|u ljudima o javnom stvarima, u temelju je odre|enja demokratije, posebno tzv. racionalnog bira~a. Osim toga, interpersonalna komunikacija ima izuzetan zna~aj u kriti~nim ili drugim vanrednim situacijama, ali i onda kada se pojedina dru{tvena pitanja name}u kao izuzetno aktuelna i kada privla~e punu pa`nju ljudi. U situacijama niskog poverenja u medije ili u pojedinim primarnim grupama (porodica, krug prijatelja i sl), interpersonalna komunikacija postaje zna~ajan na~in {irenja odre|enih informacija, a posebno je kanal {irenja sadràja posebnog tipa, kao {to su glasine. Interpersonalna komunikacija predstavlja i zna~ajan katalizator procesa informisanja - omogu}ava razumevanje medijskih sadràja, ~ime doprinosi pove}anju njihovog uticaja na formiranje stavova ljudi (Robinson, Davis, 1990: 116), pa se zbog toga i smatra da se naj{iri efekti masovnog komuniciranja ostvaruju na indirektan na~in (Barnouw, 1956: 87), posredovanjem interpersonalne komunikacije. Kori{}enje razgovora u krugu porodice, ro|aka, prijatelja, kolega na poslu, kom{ija i u mnogim drugim prilikama (slave, ro|endani, sahrane i sl) ra~una na efektuiranje odre|enih kolektivno-psiholo{kih stanja unutar malobrojne, homogene, prostorno bliske grupe, na aktivno uklju~ivanje publike u propagandni ~in, kao i na prikrivenu propagandnu nameru i neravnopravni odnos propagatora i ostalih u~esnika razgovora. Ponekada su 281


poku{avani da budu aktivirani u izbornim kampanjama, pa je tako lider SPO-a na promotivnim skupovima, posebno u krajevima u kojima nije bio mogu} prijem programa "alternativnih" TV stanica u kampanji 1992. savetovao svoje pristalice: "Svi budite male televizije i radio stanice, jer nam veliku televiziju ne daju. Razgovarajte sa svojim kom{ijama, ro|acima, prijateljima - recite im ono {to ste ~uli ovde, a {to oni ne mogu na programu zarobljene televizije i radija" (Srpska re~, 16. 12. 1992). Sli~na ideja moè da se na|e na jednom plakatu DS-a objavljenog u kampanji 2007. u kojem se pozivaju pristalice da budu "ambasadori budu}e Srbije", a onda im se upu}uje poruka: "Razgovaraj sa prijateljima, ro|acima, susedima... Prenesi svima za{to je va`no da na izborima pobede evropska Srbija i bolji ìvot za sve". Najzad, zbog niza specifi~nih karakteristika, na interpersonalnoj komunikaciji zasniva se tehnika horizontalne propagande, koja uklju~uje niz na~ina promocije - ku}ne posete bira~ima (door-to-door), formalne i neformalne kontakte sa simpatizerima i bira~ima i sl, deo aktivnosti iz domena odnosa s javno{}u, ~itave strategije kampanja (na primer, working the gate - direktni kontakti kandidata sa bira~ima) itd. Razgovori u okviru porodice od po~etka vi{estrana~ja su imali uticaj na izbornu odluku bira~a. Godine 1990. u vreme kampanje za prve vi{estrana~ke izbore uticaj razgovora o politici u krugu porodice na 17% ispitanika bio veliki, na 31% osrednji, na 28% mali i na 24% nikakav, dok su razgovori sa prijateljima imali veliki uticaj na 20%, osrednji na 32%, mali na 26% i nikakav na 22% ispitanika (Ba}evi}, 1991: 172). Sredinom 1995. 23% gra|ana je ~esto, a 58% povremeno vodilo razgovore o politici u primarnim grupa, da bi marta 2000. spremnost da ube|uju druge da prihvate neki politi~ki stav iskazala ~etvrtina gra|ana, a svaki deveti je to ve} i praktikovao. Sredinom 2007. godine, pak, 59% gra|ana najmanje nekoliko puta nedeljno je razgovaralo sa uku}anima i prijateljima o aktuelnim politi~kim zbivanjima. To nije mali potencijal, pa svaka dugoro~nija strategija politi~kog komuniciranja mora da uzme u obzir i predvidi delovanje posredstvom neformalne, interpersonalne komunikacije.

282

Izborne kampanje i moral

Izborne kampanje i moral O odnosu politike, izbornih kampanja, politi~kog marketinga i morala uop{te Tematizovanje odnosa izbornih kampanja i morala nu`no je smestiti u kontekst odnosa politi~ke i morala, a to vodi na teren procene eti~nosti politi~kih ciljeva i odnosa ciljeva i sredstava politi~kog anga`mana, a to otvara niz op{tih pitanja. Da li postoje samo eti~ni i neeti~ni politi~ki ciljevi ili i vi{e ili manje eti~ni ciljevi? Koji su kriterijumi za procenjivanje (mere) (ne)eti~nosti politi~kih ciljeva? Da li je vrhovno na~elo kojim treba da se rukovode politi~ki akteri eti~nost ili uspe{nost? Da li je eti~nost politi~kog cilja i anga`mana vrednost sama po sebi ili sredstvo uspe{nosti jedne politike? Moè li odre|ena politika u demokratskim dru{tvima biti uspe{na - dakle, nailaziti na podr{ku bira~a jer im obezbe|uje odre|ene dobrobiti, a istovremeno biti neeti~na? Ili, obrnuto, ~emu politika koja postulira najvi{e eti~ke ciljeve ako nije i ne moè biti uspe{na u njihovom ostvarivanju? Da li jedan jedini neeti~ki potez dovodi u pitanje eti~nost celokupnog politi~kog anga`mana? Ako ne, gde je dozvoljena mera neeti~nosti u ostvarivanju odre|ene politike, itd? Traènje odgovora na ova pitanja nije jednostavno, ma koliko se ~inilo da se na najop{tijem planu odgovor o nu`nosti eti~nosti politike name}e sam po sebi. Verovatno ba{ zbog toga na ova pitanja, postavljena jo{ u anti~ka vremena, nemamo ni zadovoljavaju}e ni op{teprihva}ene odgovore. Pre }e biti da je re~ o ve~itom i sveprisutnom paradoksu politike. Razmatranje spora o vrhovnom na~elu politike ima za izborne kampanje na~elnu, ali i jo{ nagla{eniju prakti~nu dimenziju. Na na~elnom planu mogu}e su tri pozicije u pogledu odnosa etike i politi~kog anga`mana, pa i javnog delovanja uop{te (Op{irnije u: Slavujevi}, 2007: 207-212). Prvi na~elan pogled na odnos etike i politike, a time i izbornih kampanja i politi~kog marketinga, predstavlja "moralizatorska pozicija", odnosno pozicija eti~kog apsolutizma, prema kome sve u politici i oko nje pre svega se procenjuje sa stanovi{ta morala. U prilog ovoj poziciji govorili bi poku{aji svih vladara i politi~ara, bez izuzetka, od vladara iz anti~kih vremena do savremenih politi~ara, da svom anga`manu obezbede oreol legalnosti, legitimnosti, eti~nosti, kao realizaciju "boìje volje", "dràvnog" ili "nacionalnog interesa", ili "sudbinskih", "istorijskih", "epohalnih" ciljeva, da uvere gra|ane da rade za op{te ili, bar, njihovo dobro, da se prikaù kao po{teni, dosledni itd. Uostalom, u prilog "moralizatorskoj" poziciji govori i èstina sa kojom politi~ari optuèni za neeti~ke postupke poku{avaju da ih negiraju. Dalje, te{ko je na}i nekog stru~njaka za politi~ki marketing koji ne}e verbalno odbijati da se u promociji stranaka i kandidata sluì laìma, neta~nim podacima i sl, pa svi propagandisti preporu~uju: "Nemojte lagati" ([iber, 1992: 16). Pozicija eti~kog apsolutizma otkriva se i u insistiranju na tzv. imidù - reprezentaciji u kojem se kroz predstavu o stranci i kandidatu reprodukuje puna realnost, odnosno postoji ekvivalentnost identiteta (onoga {to jeste) i imidà (predstave o onome {to jeste)470). Uostalom,

470)

Ogra|uju}i se od smicalica, tako ~estih u izbornim kampanjama, protagonisti "francuske {kole" politi~kog marketinga insistiraju na prezentovanju celokupne stvarne li~nosti kandidata, a ne na "doterivanju" nekih elemenata, na primer, fizi~kog izgleda, pa doajen politi~kog marketinga u Francuskoj M. Bongrand preporu~uje politi~arima "SVM" metod (Soyez vousmême!), odnosno metod "Budite takvi kakvi jeste" (1986: 52). 283


mnogo je primera, posebno u demokratskim dru{tvima, da su politi~ari uhva}eni u laì bili prinu|eni da demisioniraju, odnosno da zavr{e svoju politi~ku karijeru (R. Nixon i Votergejt afera, H. Kol i afera nelegalnog finansiranja njegove stranke - CDU, ostavke mnogih ministara koji su bili optuìvani za primanje mita itd). Sude}i po tome, ~ini se da nije sporno da eti~nost predstavlja rukovode}e na~elo politi~kog anga`mana. Ipak, procenjivanje celokupnog politi~kog anga`mana polaze}i od na~ela eti~nosti nailazi na nepremostive te{ko}e. Najpre, daleko od toga da su svi, pa i ve}ina starovekovnih i novovekovnih vladara i politi~ara bili visokoeti~ni ljudi. Od prvih mitskih pri~a o boànstvima i vladarima sve do danas previ{e je laì, prevara, politi~kih ubistava u borbi za vlast, pa i genocida, da bi eti~nost predstavljala stvarno op{te rukovode}e na~elo ljudi koji se bave politikom. Dalje, problem predstavlja i nepostojanje univerzalno prihva}enog sistema eti~kih normi, i to ne samo u {iroj istorijskoj perspektivi, ve} i u perspektivi socijalne i profesionalne stratifikacije, kulturno-vrednosnih, ideolo{kih, etni~kih, religijskih i drugih podela jednog dru{tva, pa i sveta u celini. Koje eti~ke norme uzeti kao merilo odre|ene politike u uslovima o{tre socijalne ili klasne podeljenosti dru{tva, odnosno postojanja vi{e eti~kih sistema? Kako eti~ki suditi postupke vlasti ako jedni smatraju da je privatna svojina "svetinja" budu}i da je posledica marljivosti, ume{nosti i sl. pojedinca i njegovih predaka, a drugi da ona nastaje kao kra|a, odnosno eksploatacija tu|eg rada? Problem je i u tome {to ~esto nije jasno sa kojih eti~kih pozicija procenjuje procenjiva~. Dalje, mora li on biti moralno besprekorna li~nost da bi sudio o moralu drugih? Iako kao gra|anin, a time i kao deo javnosti, svaki obi~an prevarant ima pravo da sudi o postupcima politi~ara, kakav je kredibilitet njegovog suda? Ko procenjuje kredibilitet procenitelja i koliko ima moralno bespogovornih procenitelja? Najzad, problem jeste i u te{ko}ama da se dosledno u praksi primene eti~ke principi i norme. Sloènost i protivure~nost ljudske prakse delatnicima u politici uvek stvara probleme. Samo potpuno apstraktna ideja, ona koja i ostaje u svetu ideja, moè biti potpuno "~ista". îm se krene putem njene realizacije nailazi se na "otpor materijala", otvara se pitanje optimalnih mogu}nosti, izbora sredstava koja treba da pomire "~istotu" cilja sa efikasno{}u u njegovom ostvarivanju. Zbog toga, recimo, neprevazi|ena paradigma eti~nosti u javnom ìvotu - Sokrat, ipak mora da pristane na stav da nije uvek poèljno govoriti istinu (na primer, neprijatelju), {to }e kod njegovog najve}eg u~enika, Platona, biti formulisano kao stav o postojanju tzv. plemenite laì471). Ako je politika, dakle, oduvek stvarno ili fingirano dràla do morala, bar na javnoj sceni, to ne mora da zna~i da je etika bila i da jeste rukovode}e na~elo politike, ve} da se (zlo)upotrebljava(la) da bi doprinela uspe{nosti odre|ene politike. Druga na~elna, radikalno suprotstavljena prvoj, jeste pozicija eti~kog relativizma. Prema ovoj poziciji, najkra}e, u politici sve je dopu{teno radi postizanja odre|enog cilja. Njeni rodona~elnici jesu sofisti sa kojima se za~inje pristup politici i propagandi koji kao vrhovno na~elo postuliraju efikasnost sredstava, nezavisno od ciljeva u ~ijoj su slu`bi. Sofisti, dakle, sasvim jasno artikuli{u jedan principijelno druga~iji, nov, u mnogome

471)

Tako Platon pripisuje Sokratu u Dràvi slede}e re~i: "Ako, dakle, uop{te nekome dolikuje da laè, onda to pripada vladarima, i to samo u korist dràve, bilo zbog spoljnih protivnika ili zbog gra|ana u zemlji. Nikome drugome la` nije dopu{tena...", pa Sokrat zaklju~uje: "Izgleda da }e na{i vladaoci, ako ho}e da koriste svojim podanicima, morati da se sluè mnogim laìma i prevarama. A mi smo rekli da su sve takve stvari, ako su lek, korisne" (Platon, 1966: 77 i 164).

284


"moderan" pristup politici i propagandi, koji }e dvadesetak vekova kasnije dosti}i svoj vrhunac u politi~kom marketingu. Od savremenih politi~ara ovu poziciju najpregnantnije iskazao je lider engleskih "novih" laburista T. Blair. On odbacuje prigovore da napu{tanjem programskog stava u prilog nacionalizacije kr{i dugotrajne principe laburista re~ima: "Ne postoji dilema izme|u toga biti principijelan i ne biti izabran, odnosno izme|u biti izabran i biti neprincipijelan. Dugo smo sami sebe mu~ili tom ludo{}u" (Scammell, 1995: XIII). Na planu politike, izbornih kampanja i politi~kog marketinga pozicija eti~kog relativizma ispoljava se u mnogim vidovima. Re~ je, najpre o odnosu prema laì, obmani, prevari bira~a. Zato, ako je prvo uputstvo politi~arima, propagandistima i stru~njacima za politi~ki marketing glasilo: "Nemojte lagati", odmah slede i nastavci: "Ako ve} morate da laète, ne ~inite to bez velike potrebe" i "Ako ve} laète, pazite da ne budete otkriveni" ([iber, 1992: 16). Zatim, re~ je o kori{}enju ~itavog niza tzv. pseudoargumenata, odnosno prividnih "argumenata", koji nastaju kori{}enjem tzv. perceptivnih "dokaza", selekcionisanog ~injeni~nog materijala, etiketiranja, insinuacija, "argumenata" ad hominem, "argumenta ve}ine", "autoriteta", "du`nosti", "prava", "objektivne nu`nosti", "istorijske misije", "sudbine" itd, kori{}enjem brojnih logi~kih gre{aka pomo}u kojih ostaje bar privid logi~ke zasnovanosti, ina~e logi~ki nevalidnog, zaklju~ivanja. Najbrutalniji vid eti~kog relativizma predstavlja tzv. imid` - manipulacija, u kome se prezentuje identitet na osnovu elemenata koji ne postoje u stvarnosti472). U njemu ne postoji ekvivalentnost imidà i identiteta budu}i da je identitet falsifikovan473). Najozlogla{eniji, i zbog toga zabranjen, vid manipulacije predstavljaju poruke direktno usmerene na podsvest. One traju deli} sekunde i emituju se publici koja ih prima preko ~ula i pamti, ali po{to su kratkog trajanja ovakve poruke ne "dolaze" do svesti474), pa publika ne moè racionalno da reaguje na nju, te biva prepu{tena namerama propagandiste. Neizbe`no, ali ne i mnogo jednostavnije pitanje u tematizovanju odnosa etike i politi~kog marketinga jeste pitanje tzv. negativnog politi~kog reklamiranja, iako se stalno tvrdi, posebno kod nas, da se javnost gnu{a me|usobnih obra~una partijskih lidera i kandidata. Ipak, negativne reklame poprimaju karakter prave epidemije ne samo kod nas, ve} i u razvijenim zemljama Zapada. Kori{}enje negativnih reklama opravdava se time {to se njima: diskredituje protivnik i umanjuju njegove izborne {anse, intenzivira dijalog izbornih takmaca, provocira o{tra i dinami~na rasprava, poja~ava razlikovanje kandidata, da se duè pamte i dublje proìvljavaju negativni nego pozitivni sadràji, pove}ava atraktivnost za medije, pribavlja izbornim takmacima dodatni publicitet i obezbe|uje pa`nja publike za naredne poruke, kristalizuje odluka neodlu~nih za koga da glasaju itd. Negativno reklamiranje, me|utim, smanjuje izlazak bira~a na izbore, ako ne svih grupa bira~a, ono bar razo~ara-

472)

Ve} je starogr~ki sofista Protagora govorio:"Svi treba da govore da su pravedni, bili to ili ne bili, ili je budala onaj koji sebi ne pripisuje pravednost; jer nema toga koji je ne bi mogao imati na nekakav na~in, ili mu mesta nema me|u ljudima" (Platon: 1966: 48) 473) Primer tragi~ne manipulacije imidòm predstavlja kampanja 1964. godine u Kaliforniji za reizbor senatora C. Englea. Kampanja je krenula iako je on, posle operacije na mozgu, imao paralizovanu ruku, te{ko kora~ao i jedva govorio. Kandidatura je objavljena ranije snimljenim spotom u kome je prikrivena bolest, a kandidat je pre izbora umro! (Nimmo, 1970: 141). 474) Posle predsedni~kih izbora 1988. izbio je skandal sa kampanjom F. Mitterranda. Pobednik izbora je optuèn da je u {pici Dnevnika drugog kanala francuske televizije - Antène 2, 2.942 puta emitovana njegova slika koja se nije mogla primetiti golim okom, ve} samo usporenim pregledavanjem {pice. Re~ je, dakle, o kori{}enju reklame koja deluje na podsvest, ali je skandal brzo zata{kan. 285


nih bira~a jednog kandidata, smanjuje poverenje u institucije sistema i demokratiju, i dovodi u opasnost onoga koji koristi negativne reklame da mu se njihovi efekti vrate kao bumerang itd. Ipak, u procenjivanje negativnih propagandnih poruka treba biti obazriv, a najpre, praviti razliku izme|u tzv. ofanzivne (ili agresivne), negativne i, kona~no, tzv. prljave kampanje475), budu}i da se prve dve smatraju legitimnim, ali ne i tre}a. U tzv. prljavim kampanjama se u cilju diskreditovanja protivnika koriste nedokumentovane optu`be,

475)

Ofanzivnu (ili agresivnu) kampanju karakteri{e pre pokretanje onih pitanja kojima se suparnik dovodi u defanzivu, nego frontalni napad na li~nost suparnika. Utvr|ivanje "centralne ta~ke napada" jeste prvi korak u osmi{ljavanju agresivne kampanje, {to podrazumeva preuzimanje inicijative stalnim nametanjem novih tema kampanje, kako bi protivkandidat bio doveden u situaciju da se stalno izja{njava o temama koja mu ne idu u prilog, odnosno da odgovara na postavljena pitanja umesto da realizuje vlastitu strategiju kampanje. Zato Kelly i pi{e: "Napad, to je nametanje kao teme od javnog interesa onoga {to je u sopstvenom interesu. Napad ne zna~i isticanje samo jedne strane problema, ve} definisanje politi~ke situacije" (po: Nimmo, 1970:53). Negativno reklamiranje, pak, predstavlja otvorenu kritiku konkurenta. Kada ne bi bilo negativnih kampanja, ne bi bilo kampanja uop{te, smatra dobar broj eksperata za politi~ki marketing (Greenblatt: 1998: 2950). Drugi, kao R. Ailes, tvrde da glasa~i negativnu kampanju ne doìvljavaju kao ne{to odbojno, o~ekuju}i da njihovi kandidati "uska~u u vatru". Legitimnost negativnog reklamiranja izvodi se iz obaveze kandidata da predstavi razloge zbog kojih glasa~i treba da glasaju za njega, ali i razloge zbog kojih ne treba da glasaju za oponenta. Ako je legitimno javno iskazivanje nezadovoljstva pojedinih grupa gra|ana vla{}u, onda je legitimna, na primer, i kritika dotada{njih nosilaca funkcija od strane pretendenata na te funkcije. Ako kandidat ima pravo da upozna bira~e sa svojim dosada{njim uspesima u bavljenju politikom, bira~i imaju pravo da budu upoznati i sa njegovim lo{im procenama, pogre{kama, nedoslednostima itd. Zbog toga postoji {iroka saglasnost o tome da je prihvatljivo negativno reklamiranje u kome se kritikuju politi~ka stanovi{ta oponenta kao nerealna, nekonzistentna, neprihvatljiva i sl, ali bez nekorektnih interpretacija, iskrivljavanja, izvla~enja pojedinih stavova ih konteksta, podmetanja neprihvatljivih zna~enja, kori{}enja neistina, laì i sl. Manja je saglasnost o tome da li je prihvatljivo negativno reklamiranje u kome se napada sama li~nost oponenta, njegovo pona{anje, privatni ìvot i sl. Dok jedni smatraju to neprihvatljivim, drugi iznose uverljive razloge zbog ~ega je i kritika same li~nosti protivkandidata prihvatljiva, ~ak i korisna. Oni isti~u da je samo kritika stavova oponenata nedovoljna, budu}i da su pretendenti na dràvne funkcije ljudi od "krvi i mesa", da je njihova li~nost od velikog zna~aja za na~in na koji }e da obavljaju funkcije za koje se kandiduju, pa da je upoznavanje i sa negativnim crtama karaktera kandidata nu`no u cilju racionalnog izbora bira~a. Naime, izborna obe}anja ~esto su dodvoravanje bira~ima, neiskrena, ~ak i la`na. A, i kada nisu takva, ona u najboljem slu~aju predstavljaju samo op{ti okvir politike koju }e voditi kandidat po izboru na funkciju. Neki problemi koji se tretiraju u kampanji na jedan na~in, re{ava}e se kasnije, u druga~ijim uslovima, na drugi na~in, pojavi}e se novi problemi o kojima kandidat nije mogao da eksplicira stav itd, pa se na osnovu poznavanja sposobnosti, karaktera, temperamenta kandidata bolje moè predvideti njegovo pona{anje na funkciji nego na osnovu izbornih obe}anja. Otuda se smatra da pitanje da li pojedine osobine kandidata odgovaraju prirodi funkcije za koju se kandiduje, odnosno pitanje karaktera i dosada{njeg pona{anja kandidata postaje "veoma zna~ajna tema kampanje, zna~ajnija nego ve}ina politi~kih pitanja... Ako je kandidat slobodan da sebe predstavlja kao vo|u, dobrog upravlja~a ili promi{ljenog, po{tenog ~oveka, onda i njegov oponent treba da ima slobodu da to dovodi u pitanje" (Mayer, 1996: 446). Ipak, negativno reklamiranje ~esto poprima eti~ki neprihvatljive oblike. Nije vi{e samo re~ o tome da je savremena tehnologija kampanja razvila ~itavu strategiju "udarac - protivudarac", da je za T. Schwartza kampanja pravi gerilski rat: "Neko ispali metak na Vas, Vi se sklonite i uzvratite metkom" (Denton, Woodward, 1990: 60), ve} je re~ o tzv. prljavim kampanjama.

286


glasine, insinuacije, intrige, neistine, podmetanja, laì, izmi{ljeni doga|aji i sl, distribuiraju falsifikovani dokumenti koji "razotkrivaju" skrivene namere konkurenta, propagandni materijali koji unose zabunu me|u njegove pristalice itd. Zaziru}i od negativnih reklama, pojedini stru~njaci umesto reklama-napada preporu~uju komparativno reklamiranje (Pinkleton, 1997), ali ovakve preporuke, kao i poku{aji da se utvrde kakvi-takvi standardi, nisu imali puno efekata. I tako se ponovo do|e do "klju~ne" stvari - do shvatanja fairplaya: negativno reklamiranje }e ostati, ali se mora pa`ljivo koristiti, a protivkandidat se ne sme napadati ne~asnim sredstvima (O'Shaugnessy, 1990: 147). I na kraju, {ta re}i za mnoge politi~are koji se nisu uvek rukovodili na~elom eti~nosti, a kojima su bira~i "progledali kroz prste" neeti~ke postupke (B. Klinton i afera Levinski, M. \ukanovi} i afera sa {vercom nafte, cigareta itd)? Da li je re~ samo o "izuzecima koji potvr|uju pravilo" da politi~ki poslenik mora biti besprekorno moralan? Tre}a na~elna pozicija odnosa politike, politi~kog marketinga i izbornih kampanja i morala jeste pozicija etni~kog transcendentizma. Ovaj stav susre}e se kod politi~ara koji se "pokrivaju" "voljom gra|ana", postoje}im ustavnim i zakonskim re{enjima, odlukama "vi{ih" dràvnih ili partijskih organa i sl, progla{avaju}i se na taj na~in i nenadle`nim za njihovu eti~ku valorizaciju. Ipak, mnogo ~e{}i zagovornici transeti~ke pozicije jesu protagonisti politi~kog marketinga i razne vrste stru~njaka angaòvanih u izbornim kampanjama. U osnovi ove pozicije jeste stav da politi~ki marketing kao takav, dakle, sam po sebi, nije ni eti~an ni neeti~an, ve} te kvalitete dobija tek u zavisnosti od toga kakvi su politi~ki ciljevi za koje se angaùje. To je stav koji u jednoj drugoj oblasti ima analogiju u stavu da pronalazak nuklearne energije nije ni dobra ni lo{a stvar, ali da postaje lo{a kada se koristi kao atomska bomba u cilju uni{tenja ljudi i materijalnih dobara, a dobra ako se koristi za le~enje ljudi. Njihove tvrdnje da je politi~ki marketing transeti~an, da se situira s onu stranu "dobra" i "zla", zasnivaju se na stavu da, kao odre|ena vrsta tehnologije, on ne ispituje karakter postuliranih ciljeva, ve} da se bavi ostvarivanjem zadatih ciljeva i da su, u tome, efikasnost i profesionalizam njihova rukovode}a na~ela. Ako, dakle, ne u~estvuju u odre|ivanju politi~kih ciljeva, ne mogu ni da snose odgovornost za (ne)eti~nost ciljeva zarad kojih se koriste njegova znanja i ume}a. Najzad, ako je u praksi nemogu}e dosledno se pridràvati "moralistizatorske pozicije" i ako je na~elno i prakti~no neprihvatljiva pozicija eti~kog relativizma, {ta ostaje osim transeti~ke pozicije? No, i transeti~ka pozicija suo~ava se sa velikim te{ko}ama, a mnogi stavovi kojima se ona potkrepljuje ostaju vi{ezna~ni. Najpre, ma koliko se pojedini funkcioneri àlili da organi ~iji su oni ~lanovi ili vi{i organi nisu prihvatili njihova upozorenja, ili ma koliko se stru~njaci za politi~ki marketing svi od reda àlili da politi~ari malo uvaàvaju njihove preporuke, ma koliko tvrdili da je njihov anga`man neideologiziran, nepoliti~an476) i sl, prebacivanje odgovornosti za neeti~nost na nekog drugog ne re{ava problem, a osim toga to predstavlja njihovo priznanje da su oni akteri lutkarskog pozori{ta kojima "sistem krade ciljeve" (Sartr), odnosno priznanje da su oni po svojim dru{tvenim ulogama proizvod, ali i oslonac sasvim odre|enog sistema dru{tvenih odnosa. Zbog toga, mada ne moraju samo oni da snose odgovornost za (ne)eti~nosti politi~kih ciljeva u ~ijoj je slu`bi, oni ipak ne mogu da izbegnu da se i na njihov anga`man ne protegnu ocene (ne)eti~nosti sistema i politi~kih ciljeva u ~ijoj je slu`bi (Muhi}, 1990: 56).

476)

Uzgred, sintagma koja bi se iz ovakvog stanovi{ta mogla da izvede, "nepoliti~ki politi~ki marketing", jeste contradictio in adjecto. 287


Na koncepcijskom planu stanovi{te o manipulativnom karakteru politi~kog marketinga potvr|uju, na primer, i metodi~ki postulat personalizacije politike i svo|enje publike na zbir izolovanih politi~kih konzumenata posredstvom intenzivnog kori{}enja masovnih medija. Izborne kampanje i moral u Srbiji Prethodno razmatranje o odnosu politike, izbornih kampanja i politi~kog marketinga i morala uop{te ve} je nagovestilo gotovo nepremostive pote{ko}e sa operacionalizacijom pojma moralnosti zbog njegove op{tosti, sveobuhvatnosti, odnosno vi{edimenzionalnosti, kao i nebrojenih aspekata politi~kog anga`mana koji podleù moralnim procenama. Jednostavno, sve o politici i oko nje predmet je moralnog prosu|ivanja. Za tematizovanje odnosa izbornih kampanja i morala u Srbiji za ovu priliku odabrano je nekoliko aspekata: izborne zloupotrebe, mahinacije i manipulacije, "prljave" kampanje, (ne)doslednosti politi~kog delovanja, (zlo)upotreba dece u izbornim kampanjama, religije, javnih li~nosti i ìvotinja, kao i diskreditovanje protivnika, kori{}enje uvreda i elementarnih prostakluka. Malo je lidera koji su spremni da priznaju da su ~inili poteze ili davali izjave koje zasluùju moralnu osudu, a kada su u {kripcu, onda govore o tome kako "nije vreme za politiku ~istih ruku" (M. Komneni}, savezni sekretar za informisanje i potpredsednik SPOa, Danas, 28. 1. 1999). - 19. 3. 1997. - Poslanik SPO u Mladenovcu, Miroljub Petrovi} iznajmljuje svoj glas u Skup{tini za 5.000 maraka po sednici Skup{tine Op{tine (Dnevni telegraf, 19. 3. 1997) Tekst oglasa objavljenog u listu "Pe~at" glasi: "U situaciji kada je (zahvaljuju}i i mom glasu) kona~no konstituisan Izvr{ni odbor SO Mladenovac smatram da su stvoreni uslovi za normalan rad. Time su i moje glasa~ke obaveze prema jedinstvenom nastupu "Zajedno" zavr{ene, pa }u se, u daljem radu Skup{tine, rukovoditi isklju~ivo interesima svojih bira~a (MZ "Centar 1"). Kako je, vidim, trgovina glasovima ve} po~ela, to i ja svoj glas izlaèm licitaciji, a prihod }u upotrebiti za pobolj{anje ìvotnih uslova svojih bira~a. Po~etnu licitacionu cenu odre|ujem u visini od 5.000 (po jednoj Skup{tini)" (Dnevni telegraf, 20. 3. 1997). Izborne zloupotrebe, mahinacije i manipulacije Vladaju}a SPS do 2000. godine ostaje najja~a politi~ka stranka zahvaljuju}i svojoj izbornoj snazi, koja je uveliko posledica slabosti opozicije. No, kako joj se osipala izborna podr{ka, SPS sve intenzivnije koristi razne izborne mahinacije i manipulacije, odnosno sve na~ine da sa~uva vladaju}u poziciju. Demokratski karakter izbora i njihova regularnost jesu prvenstveno uslovljeni karakterom izborne regulative i njene dosledne primene, a tek onda stvar moralnosti u~esnika izbora. No, kako je izborno zakonodavstvo SPS najpre sama, a kasnije sa svojim politi~kim partnerima krojila i prekrajala prema usko strana~kim interesima i izbornim kalkulacijama, i kako je i kontrola regularnosti izbora bila u rukama reìma, oficijelno sve je bilo u skladu sa zakonima i po odlukama nadle`nih izbornih organa, pa nije preostajalo drugo nego da se o zloupotrebama, manipulacijama i mahinacijama prosu|uje polaze}i od standarda razvijenih demokratija i sa stanovi{ta moralnosti. 288


Neke od prednosti vladaju}e partije i od njenih naj~e{}ih mahinacija i manipulacija izborima jesu: - Prednosti vladaju}e stranke kao stranke koja bira prirodu izbora (redovni ili vanredni) i vreme njihovog odràvanja, {to joj daje mogu}nost da se za njih najbolje pripremi; - êste promene izbornog zakonodavstva, i to ne samo u godini odràvanja izbora, ve} ~ak samo dva dana pred njihovo raspisivanje, kao jula 1997. godine, i to jo{ uz kr{enje poslovni~ke procedure; - Promene principa izbora u cilju pretvaranja relativne ve}ine glasova na izborima u nesrazmernu, a ponekada i enormnu ve}inu poslanika u republi~kom parlamentu, mada ni ovakva izborna "matematika" nije davala uvek o~ekivane rezultate477). - Promene principa izbora delegacije Srbije u Ve}e republika Savezne skup{tine preglasavanjem i njihova primena na istoj sednici, pre potpisivanja, progla{avanja i objavljivanja, sa retroaktivnim dejstvom, a u cilju eliminisanja iz delegacije ~lanova opozicije i stvaranja ve}ine u ovom ve}u Savezne skup{tine478); - "Prekrajanje" izbornih jedinica u cilju maksimizacije izbornih rezultata: sada vi{e nije re~ o pove}avanju ili smanjivanju broja izbornih jedinica ve} o povla~enju takvih granica izme|u njih koje obezbe|uju povoljnije izborne rezultate partiji na vlasti479), mada imaju za posledicu nesrazmeru u veli~ini bira~kog tela po izbornim jedinicama480), u broju poslani~kih mandata koji "pripadaju" pojedinim jedinicama481), kao i u broju glasova potrebnih za osvajanje

477)

Parlamentarni izbori 1990, odràni su po ve}inskom sistemu sa 250 izbornih jedinica i tada je SPS sa 46% osvojenih glasova dobila 78% mandata. Posle "okruglih stolova" vladaju}e i opozicionih partija izbori 1992. godine odràvaju se, na zahtev opozicije, po proporcionalnom sistemu, koji omogu}uje ravnomerniju zastupljenost stranaka u parlamentu u odnosu na osvojene glasove na izborima. Ipak, pove}anjem broja izbornih jedinica sa jedne (prema dogovoru postignutim za "okruglim stolom") na 9 (preglasavanjem ve}ine SPS-a na sednici republi~kog parlamenta), proporcionalni sistem, degradiran je i priblièn ve}inskom, koji favorizuje velike stranke. Na tim izborima SPS je sa 29% glasova dobila 40% mandata, a 1993. sa 37% glasova 50% mandata. Me|utim, na republi~kim izborima 1997, iako je dva dana pre njihovog raspisivanja pove}an broj izbornih jedinica sa 9 na 29, 42% osvojenih glasova donelo SPS-u samo 44% mandata. 478) Preglasavanjem, 28. 1. 1993, Skup{tina Srbije po hitnom postupku menja Zakon o izboru delegata u Ve}e republika Savezne skup{tine. Napu{ten je princip srazmerne zastupljenosti svih parlamentarnih stranaka u delegaciji Srbije, i Zakon je odmah, na istoj sednici primenjen, pre potpisivanja, progla{avanja i objavljivanja. Poslanici DEPOS-a, DZVM-a, DS-a i SSS-a napustili su zasedanje, a u delegaciju Srbije je izabrano 12 ~lanova SPS-a i 8 SRSa. Ovim promenama omogu}ena je smena predsednika SRJ D. ]osi}a. 479) Tako je gradsko jezgro Beograda bilo podeljeno na 4 izborne jedince, a svakoj od njih je bio priklju~en prigradski, odnosno ruralni deo okruènja u kojem je SPS bolje stajala. 480) Na republi~kim parlamentarnim izborima 1997. u izbornoj jedinci Vrbas bilo je 159.336 upisanih bira~a, a u izbornoj jedinci ûkarica preko dva puta vi{e - 347.454. 481) U ~etiri izborne jedinice su birana po 6 poslanika, u dve izborne jedinice po 12, a u jednoj (Pe}) ~ak 14. I izme|u izbornih jedinica unutar istih regionalnih celina razlike su bile velike: u Vojvodini, u izbornoj jedinici Zrenjanin su birana 11, a u izbornoj jedinci Subotica 6 poslanika; na Kosovu u izbornoj jedinci Pe} su birana 14, a u izbornoj jedinci Kosovska Mitrovica 7 poslanika itd. 289


jednog mandata482). Time se naru{ava na~elo jednakosti bira~kog prava gra|ana, budu}i da jedan glas u razli~itim izbornim jedinicama ima nejednaku izbornu "teìnu" (Detaljnije u: Oko izbora, CESID, 1997); - Kori{}enje Kosova i Metohije kao sigurnog "rezervoara" poslani~kih mandata SPS i drugih proreìmskih stranaka: na parlamentarnim izborima odrànim po ve}inskom principu 1990. SPS je osvojila 30 (88%) od 34 mandata na Kosovu; 1992. na parlamentarnim izborima odrànim po modifikovanom proporcionalnom principu SPS je u izbornoj jedinici Pri{tina (koja je pokrivala celo Kosovo i Metohiju) osvojila 13 (54%) od 24 mandata (a proreìmska grupa gra|ana "@eljko Ra`natovi} - Arkan" 5 ili 21% mandata); na izborima 1993. SPS je osvojila je 21 (88%) od 24 mandata, a 1997. u tri izborne jedinice na Kosovu i Metohiji 24 (75%) od 32 mandata. Izborna apstinencija Albanaca, nerazvijena partijska infrastruktura opozicionih stranaka na Kosovu, nemogu}nost da "pokriju" sva izborna mesta itd, i{li su prilog SPS, koja je sa relativno malim brojem glasova osvajala veliki broj mandata, uz opravdane sumnje da je i toliki broj glasova delom falsifikovan; - Manipulacije pasivnim bira~kim pravom: na republi~kim izborima 1992. priznato je pravo izbeglicama iz drugih biv{ih jugoslovenskih republika da glasaju iako nisu bili upisani u bira~ke spiskove, ali im je ono uskra}eno na izborima 1996. i 1997, kao posledica procene reìma da }e, u vreme intenzivne podr{ke reìma Srbima van Srbije, najve}i deo izbeglica 1992. glasati za SPS, ali i procene da se posle Dejtonskog sporazuma i velikog egzodusa Srba iz Republike Srpske Krajine, ne moè ra~unati na njihove glasove. Zato, kako im je 1992. arbitrarno dato, tako im je 1996. i uskra}eno pravo da glasaju; - Manipulacije bira~kim spiskovima: onemogu}avanje uvida u celinu bira~kog spiska; neizvesnost na osnovu ~ega se vr{i upis u bira~ki spisak; nepostojanje sankcija za propu{tanje uno{enja promena u bira~ki spisak itd. Neaùrno upisivanje mladih glasa~a koji treba prvi put da glasaju smanjivalo je {anse opozicije, jer je velika ve}ina mladih bila propoziciono orijentisana, a zadràvanje "mrtvih du{a" u bira~kim spiskovima omogu}avala je, pak, SPS-u koji organizuje i najpotpunije kontroli{e izbore, da njihove glasa~ke listi}e upotrebi sebi u korist; - Nepostojanje zakonskih garancija proceduralne ravnopravnosti svih u~esnika izbora sa zna~ajnim posledicama na regularnost izbora: nepruànje prilike svim u~esnicima izbora da izvr{e uvid u radnje ostalih u~esnika i da se o njima izjasne; odluka o poni{tavanju izbora zbog prigovora nekog u~esnika nije dostavljana, kao ni sam prigovor, ostalim u~esnicima da bi se izjasnili itd; - Vr{enje pritisaka na gra|ane da iza|u na izbore, i to dok niz opozicionih partija vodi kampanju za bojkot izbora483). 482)

U izbornoj jedinici Zrenjanin je bilo potrebno 30.812 glasa za osvajanje jednog poslani~kog mandata, a u izbornoj jedinici Vrbas i â~ak po 26.556. 483) RIK je pred izbore 1997. izdao saop{tenje u kome gra|anima skre}e pa`nju da je izlazak na izbore ne samo pravo ve} i obaveza i da zbog neizlaska na izbore mogu da odgovaraju. Stranke koje su vodile kampanju za bojkot izbora su ovo ocenile kao otvoreno zastra{ivanje gra|ana, DS je uputila OEBS-u snimak saop{tenja iz emisije Krug I programa RTS-a (Na{a Borba, 28. 8. 1997), a advokat S. Kastratovi} je u ime 12 opozicionih stranaka podneo krivi~nu prijavu protiv RIK zbog zastra{ivanja naroda (www.demokratska.org.yu, 1. 9. 1997). 290


- Zloupotrebe postupka glasanja: kr{enje pravila o li~nom, tajnom glasanju; omogu}avanje pojedincima vi{estrukog glasanja; glasanje pred nepotpunim bira~kim odborom; ubacivanje unapred popunjenih glasa~kih listi}a posle zatvaranja bira~kog mesta a prilikom "~uvanja" i "dostavljanja" izbornog materijala izbornoj komisiji itd. - Ometanje kontrole glasanja od strane vladaju}ih stranaka i onemogu}avanje uklju~ivanja drugih u~esnika izbora u utvr|ivanje izbornih rezultata od odre|ivanja sedi{ta izbornih komisija484), preko odre|ivanja sastava izbornih komisija485), pa sve do bukvalne kra|e glasova u vreme glasanja i posle zatvaranja bira~kih mesta, ~uvanja i transporta izbornog materijala. I, mada su brojni izbori u Srbiji pod senkom kra|e glasova od strane reìma S. Milo{evi}a, "kra|u" glasova na lokalnim izborima 1996. neopozivo je utvrdila tzv. "Gonzalesova" komisija, a reìm ju je priznao dono{enjem lex specialis-a. Po~etkom 1997. B. Todorovi}, funkcioner SPS u Ni{u, potpredsednik gradske vlade i predsednik bira~kog odbora br. 34, protiv koga je pokrenut sudski postupak zbog sumnje da je u~estvovao sa jo{ 49 drugih lica u prepravljanju izbornih rezultata, priznao je u Nedeljnom telegrafu falsifikovanje izbornih rezultata i za to optuìo generalnog sekretara SPS G. Gajevi}. (Blic, 15. 12. 1998) Idu}e godine, u vreme kampanje za republi~ke parlamentarne izbore, predsednik DA N. ôvi} optuìo je SPS da tajno do{tampava 2,5 miliona, a po DS se radilo o 800.000 glasa~kih listi}a, ali je RIK negirala optu`be (Dnevni telegraf, 9. i 10. 9. 1997). "Prljave" kampanje Pri~a o "prljavim" kampanjama zahteva jasno razgrani~enje izme|u ofanzivnih (agresivnih) i negativnih kampanja, a onda i izme|u negativnih i "prljavih" kampanja, koje se ~esto neosnovano izjedna~uju. Ofanzivne kampanje (u ameri~kom marketin{kom àrgonu nazivaju se i "agresivne") sastoje se pre u pokretanju u kampanji onih pitanja kojima se suparnik dovodi u defanzivu, nego na napadu na njegovu li~nost. Zbog toga se smatra da je utvr|ivanje centralne ta~ke napada (basic attack) prvi korak osmi{ljavanja ofanzivne kampanje, koja podrazumeva preuzimanje inicijative stalnim nametanjem novih tema (pokretanje dru{tvenih pitanja o kojima suparnik nema {iroko prihvatljive stavove, provociranje odgovora na neka pitanja koja suparnik izbegava, traènje razja{njenja nekih nejasnih, kontroverznih izjava i obja{njenja nekih postupaka i sl), kako bi suparnik bio prinu|en da odgovara na nezgodna pitanja, da se pravda i, time, bude onemogu}en da razvija vlastitu strategiju kampanje. Zato Kelly pi{e: "Napad je nametanje kao teme od javnog interesa onoga {to je u sopstvenom interesu. Napad ne zna~i isticati samo jednu stranu problema, ve} definisati politi~ku situaciju" (po: Nimmo, 1970: 53). Ofanzivna kampanja, dakle, uop{te

484)

Pred izbore 1997, RIK odlu~uje da sedi{ta op{tinskih izbornih komisija u mestima u kojima SPS ima vlast budu u prostorijama skup{tine op{tine, a gde je opozicija na vlasti u prostorijama op{tinskih sudova, pod kontrolom republi~kog ministra pravosu|a, odnosno SPS (Dnevni telegraf, 16. 8. 1997). 485) RIK su ~inili "stalni sastav" (predsednik i 6 ~lanova koje je birao parlament) koji je uklju~en u izborni proces od samog po~etka i "dodati deo" (po jedan predstavnik svake stranke koja ima izborne liste u 2/3 izborne jedinice) koji se konstitui{e tek kada budu potvr|ene liste i uvek je predstavljao manjinu. 291


ne mora da koristi negativne sadràje, mada je naj~e{}e pretekst negativne kampanje. Pitanja koja se upu}uju suparniku u okviru strategije ofanzivne kampanje su tako odabrana da on na njih nema uverljive odgovore, pa ukoliko poku{a da se na neki na~in "izvu~e" iz nezgodnog poloàja u koji je doveden, do~ekuje ga prava lavina pripremljenih nepovoljnih ~injenica, ~ime se prelazi u negativnu kampanju. I u praksi vi{estrana~ja u Srbiji bilo je nekoliko klasi~nih primera ofanzivnih kampanja. Jednu je vodio izborni {tab M. Labusa na po~etku kampanje za prve predsedni~ke izbore 2002. godine, javno postavljaju}i u razmacima od dva-tri dana po jedno pitanje glavnom Labusovom takmacu V. Ko{tunici486). Drugu ofanzivnu kampanju vodila je sredinom 2003. u vreme akcije "Sablja" DSS postavljaju}i povremeno po neko "nezgodno" pitanje vladi "ostatka DOS-a" i novom premijeru Z. @ivkovi}u uglavnom o pojedina~nim slu~ajevima masovnih, hap{enja protestu JSO-a itd. Negativna kampanja predstavlja, jednostavno re~eno, kritiku konkurenta i njome se postiù vi{estruki ciljevi: diskredituju se konkurenti, poja~ava razlikovanje u odnosu na protivkandidata, intenzivira dijalog izbornih takmaca, provocira o{tra i dinami~na rasprava, ljudi dublje doìvljavaju i duè pamte negativne nego pozitivne informacije, a za negativne TV spotove smatra se da su izvedeni kreativnije i da su sugestibilniji nego pozitivni, posebno zbog toga {to koriste i humor, ironiju i sl. (Devlin, 1995: 197-9), zatim negativni sadràji atraktivniji su za medije, kandidat sebi pribavlja dodatni publicitet, budu}i da negativni sadràji izazivaju komentare oponenata, medija i publike, nagove{tavanjem novih napada na oponenta, kandidat obezbe|uje pa`nju svojim narednim porukama, dok pozitivni sadràji imaju za cilj da u~vrste i poja~aju podr{ku odre|enoj partiji ili kandidatu, negativni sadràji imaju za cilj da kristalizuju izbornu odluku neodlu~nih (Nuget, 1987: 47-49), makar na taj na~in {to }e ih odvratiti da glasaju za oponenta, itd. Negativnoj kampanji, me|utim, upu}uju se i mnoge zamerke, na primer da smanjuje izlazak glasa~a na izbore (mada neki autori pokazuju da ono moè da smanji izlazak na izbore jednih, ali i da pove}a izlazak drugih grupa bira~a, pove}avaju}i koli~inu informacija kojima raspolaù o kandidatima, u~vr{}uju}i povezanost za kandidata kojeg podràvaju, pove}avaju}i zainteresovanost za ishod izbora, i sl), da {iri nepoverenje u institucije i demokratiju, i da se negativni efekti, kao bumerang, vra}aju onima koji se koriste negativnim sadràjima. Od kada je politike postavlja se pitanje ne samo eti~nosti pojedinih negativnih sadràja koji se plasiraju o konkurentu, ve} i negativne kampanje kao takve. Ipak, "kada ne

486)

Na primer, 16. 9. 2002, izborni {tab M. Labusa izdaje saop{tenje u kome najavljuje ofanzivnu kampanju. "Krajnje je vreme da se Vojislav Ko{tunica, kao predsednik Jugoslavije, zapita {ta to radi Vojislav Ko{tunica, kao kandidat za predsednika Srbije, po{to o istoj temi daje razli~ite, ~esto suprotne izjave", saop{tava izborni {tab M. Labusa i najavljuje da }e predsedni~kom kandidatu DSS-a do kraja kampanje svakog dana postavljati javno po jedno pitanje, po{to je odbio TV duel sa Labusom. "Pitanje za danas glasi: u Ujedinjenim nacijama govorili ste da su politi~ke i ekonomske reforme u Srbiji uspele, a samo nekoliko dana ranije na predizbornom mitingu u â~ku, rekli ste da te iste reforme nisu uspele i da je zato Srbija postala balkanska Kolumbija. Po{to o istoj temi dajete razli~ite, ~esto dijametralno suprotne, ocene - koga ste lagali? Predsednike dràva u Generalnoj skup{tini Ujedinjenih nacija ili gra|ane â~ka i Srbije?" (www.B92.net, 16. 9. 2002). Dana 19. 9. 2002. izborni {tab M. Labusa postavio je Vojislavu Ko{tunici pitanje kakve je rezultate u poslednjih godinu dana postigla Komisija za istinu i pomirenje, koju je on osnovao. DS saop{tila je da je Ko{tunica jedini politi~ar u zemlji koji nije podneo izve{taj o dosada{njem radu na dràvnoj funkciji, jer su, kako se navodi, rezultati njegovog rada vi{e nego bedni (www.B92.net, 19. 9. 2002).

292


bi bilo negativne kampanje, ne bi bilo kampanje uop{te", zaklju~uje P. Green (po Greenblatt, 1998: 295), ne na osnovu op{tekonstatovane velike zastupljenosti negativnih poruka u kampanjama, ve} na osnovu prirode negativne kampanje. Osim njega, mnogi stru~njaci, kao J. White, smatraju da negativne sadràje glasa~i ne doìvljavaju kao ne{to odbojno, a R. Ailes tvrdi da ono nije ni novo ni neprijatno, budu}i da publika o~ekuje da njihovi kandidati "uska~u u vatru". Legitimnost negativne kampanje izvodi se iz obaveze kandidata da predstavi razloge zbog kojih glasa~i treba da glasaju za njega, ali i razloge za{to da ne glasaju za oponenta. Zbog toga postoji {iroka saglasnost o tome da je prihvatljiva kritika politi~kih stanovi{ta oponenta kao nerealnih, nekonzistentnih, neprihvatljivih i sl, ali bez nekorektnih interpretacija, iskrivljivanja, izvla~enja pojedinih stavova ih konteksta, podmetanja neprihvatljivih zna~enja, kori{}enja neistina, laì i sl. Ako je legitimno javno iskazivanje nezadovoljstva pojedinih grupa gra|ana funkcionisanjem dràvnih organa, onda je legitimna i kritika dotada{njih nosilaca funkcija i pretendenata na te funkcije. Ako kandidat ima pravo da upozna bira~e sa svojim dosada{njim uspesima u obavljanju funkcije, bira~i imaju pravo da budu upoznati i sa negativnim posledicama - njegovim lo{im procenama, pogre{kama, nedoslednostima. Manja je saglasnost o tome da li je prihvatljivo napadati samu li~nost oponenta, njegovo pona{anje, privatni ìvot i sl. Dok mnogi smatraju to neprihvatljivim, drugi iznose uverljive razloge zbog ~ega je kritika li~nosti protivkandidata prihvatljiva, ~ak i korisna. Isti~e se da je samo kritika stavova oponenata nedovoljna, budu}i da su pretendenti na funkcije ljudi od "krvi i mesa", da je njihova li~nost od velikog zna~aja za na~in obavljanja funkcije i da je upoznavanje bira~a i sa negativnim crtama njihovog karaktera nu`no u cilju njihovog racionalnog izbora. Zbog toga se smatra da se na osnovu poznavanja sposobnosti, karaktera, temperamenta kandidata bolje moè predvideti njegovo pona{anje na funkciji nego na osnovu obe}anja koja je dao u kampanji. Otuda su opravdana ispitivanja da li pojedine osobine kandidata odgovaraju karakteru funkcije za koju se kandiduje, pa pitanje karaktera i pona{anja kandidata postaje "veoma zna~ajna tema kampanje, zna~ajnija nego ve}ina politi~kih pitanja" (Mayer, 1996: 446). Ina~e, kampanja se odre|uje kao pozitivna ili negativna prema odnosu pozitivnih i negativnih poruka koje se u njoj upu}uju bira~ima. Naravno da nema potpuno pozitivne ili negativne kampanje, ali odnos pozitivnih i negativnih sadràja u njima je razli~it. Negativna kampanja, me|utim, ~esto poprima eti~ki neprihvatljive oblike, pa je sada re~ o "prljavoj" (smear, unfair, illegale, unethical) kampanji. Iako je malo politi~ara koji su spremni da priznaju da se u politici koriste ne~asni postupci i laì487), pa i kada priznaju, onda to pripisuju protivnicima, u kampanjama je sa svih strana previ{e diskreditovanja protivnika kori{}enjem nedokumentovanih optu`bi, glasina, insinuacija, intriga, neistina, podmetanja, laì, izmi{ljenih doga|aja, falsifikovanih dokumenata koji "razotkrivaju" skrivene namere konkurenta, propagandnih materijala koji unose zabunu me|u njegove pristalice itd. Takvu kampanju na prvim vi{estrana~kim izborima 1990. godine vodi SPO: partiji na vlasti posve}uje skoro svaku petu poruku, prekr{tava je u "SePSa" ili "Stranka Perverznih Srba". SPS re|e koristi diskvalifikacije, jer gotovo potpuno ignori{e opoziciju: i kada je

487)

Jedan od retkih takvih kod nas je M. Marki}evi}, funkcioner NS-a, koji je izjavio da se slaè sa novinarem sa kojim je razgovarao "da su laì sastavni deo politi~kog delovanja" (Politika, 4. 4. 2007). 293


tretira, to je uglavnom na planu programskog stava - prihvatanje vi{estrana~kog sistema, a time i postojanja opozicije. Do zna~ajnijih promena dolazi, me|utim, najpre, sa zapo~injanjem "propagande rata" od strane reìma krajem 1991. i po~etkom 1992. godine, a zatim i u kampanji za parlamentarne i predsedni~ke izbore 1992. Sa rasplamsavanjem ratnih sukoba i psihoze elementarne nacionalne ugroènosti i sa nacionalnim i dràvnim interesom kao temom, prema kori{}enoj retorici vladaju}e stranke i SRS-a vi{e nije bilo mogu}e nikakvo nijansiranije pozicioniranje: moglo se biti samo "patriota" ili "izdajnik", "rodoljub" ili "strani pla}enik". U propagandnoj obradi vladaju}e stranke i reìma, na jednoj strani su za{titnici nacionalnih interesa srpskog naroda, a na drugoj "izdajnici" i "trgovci" srpskim nacionalnim interesima, dostojanstvom nacije i dràve, "strani pla}enici", "neprijatelji srpskog naroda"488). I, dok reìm tuma~i pritiske me|unarodne zajednice kao "me{anje u unutra{nje stvari Srbije", "diktat iz inostranstva", "raspar~avanje Srbije", ~itava organizacija dru{tva se etatizuje da bi u uslovima blokade kako-tako funkcionisala. Pove}ava se intenzitet poruka, kampanja dobija eufori~an, na momente histeri~an ton, a neistomi{ljenik se izlaè diskvalifikacijama i indignaciji. Nosioci diskvalifikatorske kampanje su sada SPS, koja opoziciji posve}uje 11 puta vi{e poruka nego 1990. (22%), a posebno SRS, ~ija je kampanja bukvalni poziv na lin~ opozicije (Detaljnije o odnosu pozitivnih i negativnih sadràja u kampanjama 1990. i 1992. u: Slavujevi}, 1993: Prilozi 15-18). Iako ni opozicija nema mnogo blaì odnos prema politi~koj konkurenciji, ona vodi kampanju u korektnijem tonu. Ipak, u propagandnoj obradi opozicije, na jednoj strani su "ratni hu{ka~i" i "vlastoljupci" koji su srpski narod gurnuli u ratnu avanturu i izolaciju sa katastrofalnim posledicama i doìveli poraz na svim poljima, a na drugoj strani nosioci ideje svetske integracije, demokratije, pregovaranja. Pri tome, pojedine zna~ajnije opozicione partije, kao SPO, napu{taju ranije opcije radikalnog re{avanja srpskog nacionalnog pitanja, a objekt napada postaje, pre svega, proreìmska antiopoziciona SRS. "Ratnoj kampanji" reìma i osudama opozicije za {irenje dezerterstva i izdaju, opozicija suprotstavlja "antiratnu kampanju". Pored niza protestnih skupova {irom Srbije, opozicija vodi i akcije pruànja pravne pomo}i licima koja odbijaju da se odazovu pozivima na mobilizaciju, prikupljanja dobrovoljnih priloga za invalide rata (kao {to je akcija DS-a "Njima su okrenuli le|a - narod ne}e") i sl. Sve to sublimiraju slogani reìma "Srbija se brani u Kninu", ili "Prilagoditi se ìvotu pod sankcijama", kojima opozicija poku{ava da parira kontrasloganima "Knin se brani u Srbiji" i "Sve u~initi da se ukinu sankcije". Mada je kampanja opozicije bila pra}ena nepodeljenim negativnim publicitetom najzna~ajnijih medija u Srbiji, ova kampanja nai{la je na dobar odziv, a talas gra|anske neposlu{nosti po~eo je da se {iri Srbijom. Sa nacionalnim interesom kao tematskom okosnicom, i kampanja za decembarske izbore 1992. nije omogu}avala, kao ni kampanja za majske izbore 1992, iznijansirano pozicioniranje partija. U kolektivnoj psihozi elementarne nacionalne ugroènosti moglo se biti samo "patriota" ili "izdajnik", "rodoljub" ili "strani pla}enik", "borac za nacionalne interese" ili "trgovac nacionalnim interesima i teritorijom", ~ime se intenzitet propagand-

488)

Vrhunac ovakve politike i njoj odgovaraju}e retorike predstavlja izjava G. Hadì}a, od strane srpskog reìma dovedenog predsednika Srpske krajine, u kojoj optuùje Srbe da i me|u njima ima "usta{a" (???): "Svi su usta{e, svi oni koji pomaù Tu|mana", pri ~emu obe}ava i vojnu i pomo} u odbrani aktuelnog srpskog reìma (!!!) (Politika, 26. 9. 1992).

294


nih poruka maksimalizuje489), kampanja poprima eufori~ni patriotski ton, a neistomi{ljenik izlaè te{kim diskvalifikacijama. Ipak, u celini gledano, kampanja za decembarske izbore 1992. je donela vi{e pozitivnih stavova u odnosu na kampanju 1990. Njihovo u~e{}e u ukupnom broju izbornih poruka pove}ano je sa 40% na 52%. No, ni u~e{}e negativnih stavova nije manje (40% : 40%), pa je pove}anje pozitivnih stavova izvr{eno na ra~un smanjenja neutralnih stavova (15% : 7%). Mnogo su zna~ajnije, me|utim, promene karaktera izbornih kampanja pojedinih partija. Kampanja SPS-a za decembarske izbore 1992. karakteri{e se zna~ajnim smanjenjem pozitivnih stavova (85% : 55%) i trostrukim pove}anjem negativnih stavova (13% : 39%) u odnosu na 1990. U kampanjama SRS-a i DEPOS-a 1992. ne{to je ve}e u~e{}e negativnih u odnosu na pozitivne stavove (51% : 45%, odnosno 48% : 41%)490), dok DS vodi izrazito pozitivnu kampanju: u odnosu na 1990, u~e{}e pozitivnih stavova je skoro udvostru~eno (37% : 66%), a negativnih smanjeno (35% : 29%). Kampanja za decembarske izbore 1992, dakle, donosi preorijentaciju opozicije, a pre svega DS, na pozitivnu, konstruktivnu kampanju, kao i o{tru kampanju suprotstavljanja SPS-a i SRS-a. No, pored odnosa pozitivnih i negativnih stavova, za karakterizaciju kampanje neophodna je i analiza na~ina tretiranja udarnih propagandnih tema, na~ina uobli~avanja, argumentovanja i plasiranja propagandnih stavova, kao i o~ekivanih efekta. Agresivnost i diskvalifikatorski karakter kampanje najvi{e dolazi do izraàja u odnosu prema politi~kim konkurentima. Ovome je 1992. posve}eno 17% izbornih poruka, {to je ne{to vi{e nego u kampanji 1990. godine (13%). No, 1990. su nosioci diskvalifikacije politi~kih protivnika bile opozicione partije, pre svega SPO (19% izbornih poruka, a DS 10%), dok se SPS opredelila za gotovo potpuno ignorisanje opozicije (2% poruka). U kampanji za decembarske izbore 1992, pak, nosioci agresivne i diskvalifikatorske kampanje jesu SPS i SRS. SPS sada posve}uje opoziciji ~ak jedanaest puta vi{e poruka (22%) nego '90, a SRS skoro petinu (18%). Objekt diskvalifikacije su opozicija u celini, najzna~ajnije opozicione partije, DEPOS i DS, i njihova rukovodstva, a pre svega, premijer M. Pani}, kao de facto predsedni~ki kandidat opozicije. Pri tome je u sna`noj antiopozicionoj kampanji izvr{ena prava "podela rada". Lider SRS-a, V. [e{elj, nastavio je da obavlja najgori deo posla: do poziva na lin~ je zao{trio odnos prema opoziciji. Nije propu{tao priliku da celokupne opozicione partije i njihova rukovodstava proglasi za "izdajice", "petu kolonu", da poku{aje pregovora sa Tu|manom, Izetbegovi}em, Rugovom i dr, kvalifikuje kao "izdaja", "poraz" i sl, da pojedince poimenice optuùju za kr{enje Ustava i kriminalne radnje, da im preti oduzimanjem paso{a, hap{enjem itd. Uz blagonaklonost oficijelnih medija, stalno "otkriva" javnosti nove detalje pri~e o "svetskoj zaveri" protiv Srbije491). U toj pri~i sve se de{ava u

489)

Ponder intenziteta izbornih poruka, skaliran od 0 do 5 (na osnovu u~estalosti i karaktera kori{}enih epiteta, bez obzira na pozitivnu ili negativnu usmerenost poruke), u kampanji SRS iznosi 4,13, a u kampanji SPS 3,76, dok je u kampanjama DS i DEPOS-a znatno niì i iznosi 2,65, odnosno 2,48. 490) Na izborima 1990. nisu u~estvovali SRS i koalicija DEPOS, pa nije bila mogu}a ni komparacija, ali su u kampanji SPO-a, najja~eg koalicionog partnera u DEPOS-u, 1990. dominirali negativni stavovi (53% : 38%). 491) Dokle je i{la stvarna opsednutost tzv. me|unarodnom zaverom spremnost na instrumentalizaciju ove pri~e potvr|uje svedo~enje V. [e{elja na su|enju S. Milo{evi}a u Ha{kom tribunalu. On je tom prilikom rekao da za postojanje masovnih grobnica sa le{evima Albanaca sa Kosova u Batajnici nije znala ni Vlada Srbije ni dràvni organi, ve} da je to delo zapadnih slu`bi izvr{eno uz pomo} nekih srpskih generala. 295


politi~kom podzemlju, na tajnim pregovorima, u trajnoj prepisci... Dràva je prepuna stranih "{pijuna" koji podrivaju politi~ku, ekonomsku i vojnu snagu dràve, a izdaja nije vi{e samo individualni, ve} postaje i kolektivni ~in. Svuda se otkrivaju urote, planovi dràvnih udara i fizi~ke likvidacije lidera SRS i njegovih saboraca492), da bi se u fini{u kampanje "otkrilo" da iza svega stoji zavera masona493)! Ponder kriti~nosti494) SRS-a prema politi~koj konkurenciji dostiè gotovo maksimalnu negativnu vrednost -4,83. Agresivnost i revan{izam SRS-a zapla{io je dobar deo bira~kog tela, ali i privukao radikalima ekstremne nacionaliste i agresivniji deo bira~kog tela socijalista495), zapla{enih eventualnim revan{izmom opozicije ukoliko osvoji vlast. Agresivnu diskvalifikatorsku antiopozicionu kampanju prihvataju i pojedini "nezavisni" poslani~ki kandidati496). Veliki deo posla obavili su, zatim, ne ~lanovi, ve} "simpatizeri" SPS, kao na primer B. Crn~evi}497), lideri Srba van Srbije, novinari medija pod kontrolom vladaju}e partije, posebno TV Beograd. Tu su i brojni poslanici SPS-a na skup{tinskim zasedanjima, brojni kandidati SPS-a na promotivnim skupovima498) itd. I uè rukovodstvo SPS je o{tro, ali uglavnom uzdrànije u kvalifikacijama opozicije, dok se lider SPSa i predsedni~ki kandidat ponovo opredelio za potpunu ignoranciju opozicije, ~ak i svojih protivkandidata499). Lider SPS-a nije, dakle, "uprljao ruke", iako je druge podsticao na to: uputio je na II kongresu SPS javne kritike delu rukovodstva SPS-a zbog "preterano popustljivog, gotovo snishodljivog odnosa prema opoziciji"!500) Ina~e, SPS je odnos prema opoziciji uzdigao na nivo programskog stava: "Na diskvalifikacije od strane politi~kih protivnika odgovori}emo, kao i do sada - argumentima i istinom" (Izborni program SPS, I, t~. 4, st. 2), {to nije smetalo da se u na~elu pozitivan odnos SPS-a prema opoziciji iz kampanje 1990. (ponder kriti~nosti 2,50), promeni u kampanji 1992. u izrazito negativan (ponder kriti~nosti -3,50). Iza ovakve kampanje "bla}enja" opozicije, na momente vo|ene u histeri~nom tonu, stajale su realne opasnosti po nacionalni i dràvni

492)

Navodna namera dràvnog udara saveznog rukovodstva je razlog postavljanja pitanja poverenja Saveznoj vladi u jeku kampanje od strane SRS, a navodna opasnost od atentata je razlog da lider SRS-a odustane od masovnih mitinga. 493) Na temelju trougla kao jednog od simbola masonerije, lider SRS-a }e sve (opozicione) stranke koje se koriste trouglom kao elementom vizuelne identifikacije (DEPOS, DS, DSS, ND i SDP) proglasiti masonskim (Su~eljavanje stranaka, TV Beograd, 13. 12. 1992). 494) Ponder kriti~nosti skaliran je u rasponu od 5 (izrazito pozitivan) do -5 (izrazito negativan). 495) Sondaè javnog mnjenja CPIJM IDN iz decembra 1992. pokazivale su visok stepen "preklapanja" bira~kog tela socijalista i radikala po socijalnim, obrazovnim, starosnim i drugim obele`jima, ali i po tzv. alternativnom izboru partije za koju bi glasali. Naime, i pored ne{to manje od 50% "tvrdih" izbornih pristalica SPS-a i SRS-a, koji ne bi glasali ni za jednu drugu partiju, 38% izbornih pristalica socijalista se izja{njavalo da bi moglo da glasa i za SRS, a 39% radikala za SPS. 496) Tako, poslani~ki kandidat grupe gra|ana u izbornoj jedinici Pri{tina, @. Ra`njatovi} - Arkan, optuùje opoziciju da ho}e da proda Kosovo, da bi ostvarila svoja predizborna obe}anja o platama i penzijama od 1.000 DEM. 497) Odnos B. Crn~evi}a prema opoziciji rezimiraju njegove re~i: "Kada bi opozicija pobedila, to bi bila propast Srbije" (Promocija SPS u [apcu, Politika, 13. 12. 1992). 498) Na promotivnom skupu SPS-a u [abanovcu Rai~evi} opoziciju naziva "petom kolonom" (RTV Srbije, 13. 12. 1992). 499) Izuzetak predstavlja njegova optu`ba na ra~un premijera M. Pani}a da ima "kormilare" u inostranstvu (Intervju, RTV Srbije, 9. 10. 1992). 500) Govor S. Milo{evi}a na zavr{noj sednici II kongresa SPS-a, 24. 10. 1992. godine. 296


integritet, ali jo{ i vi{e tematska okosnica kampanje i njen iracionalni karakter, kao i beskrupuloznost reìma u ogoljenoj borbi za vlast, ksenofobije, ~ak borbe da se sa~uva glava u bukvalnom smislu re~i, budu}i da su se u nizu politi~ara koji su optuìvani iz inostranstva za ratne zlo~ine nalazili i glavni protagonisti ovakve kampanje. Opozicija nema mnogo blaì odnos prema politi~kim konkurentima od SPS-a (ponder kriti~nosti DS-a iznosi -3,57, a DEPOS-a -3,48). Ona, me|utim, u celini uzev, vodi kampanju u korektnijem tonu, iako je bilo i o{trih napada na reìm i vladaju}u partiju501). Ipak, o{trica napada opozicije je uglavnom usmerena prema SRS-u502), a me|usobne kritike razmenjuju i pojedini delovi opozicije503). Pojedini delovi opozicije i njihovi lideri, koji su u kampanji 1990. bili nosioci "prljave" kampanje, kada se ~eprkalo po rodoslovljima i zdravstvenim kartonima, poznati po militantnoj retorici i sl, kao SPO, u decembarskim izborima 1992. zna~ajno deradikalizuju kampanju posebno prema reìmu504), zagovaraju demokratske promene505), nude "ruku pomirenja"506), toleranciju, ~ak i ljubav507), ali ipak ne}e uspeti da skinu sa sebe hipoteku ranije agresivnosti. Njihov "mirotvora~ki" zaokret, koji izraàva i jedan od glavnih slogana DEPOS-a "Ne traìmo krivce, traìmo re{enja", bi}e doìvljen kao takti~ki zaokret, kao marketin{ki trik. Iza kampanje DEPOSa prostire se senka straha od eventualnog revan{izma u slu~aju alternacije na vlasti, koju poja~ava netolerantnost dela nacionalisti~ko-antikomunisti~kih partijskih lidera i "vanstrana~ke" inteligencije okupljene u DEPOS-u, kao i agresivna kampanja M. Pani}a, nesu|enog predsedni~kog kandidata udruène opozicije. Kampanja za parlamentarne izbore 1993. godine ponovo donosi izvesne promene: SPS i, posebno, SRS ponovo vode agresivne diskvalifikatorske kampanje, ali dotada{nji saveznici usmeravaju o{tricu svojih napada sada jedan na drugog, dok druge opozicione partije dalje smanjuju diskvalifikatorske sadràje u kampanjama. Sukob socijalista i radikala prate ne samo te{ke me|usobne optu`be za kriminalne radnje, ve} i hap{enje najpre grupe od 17, a zatim i grupe od 10 ~lanova zabranjenog Srpskog ~etni~kog pokreta (formiranog 1990. od strane kasnijeg lider SRS), kojima se pripisuje ~lanstvo u

501)

Tako, kandidat DEPOS-a, J. Tomi} upu}uje poziv glasa~ima: "Glasajte za slobodnu i demokratsku Srbiju, a ne za tiraniju!" (Srpska re~, 7. 12. 1992). 502) Diskvalifikacije se odnose na "ultradesni~arsku", "fa{isti~ku", "ratnohu{ka~ku" politiku SRSa, na postojanje "privatne vojske", nasilni{tvo i kriminalne radnje, sve do sumnji u psihi~ko zdravlje lidera SRS-a. Ponekada }e se politi~ki protivnici opozicije nazivati i "zverima" ("Zveri protiv Vuka" glasi, na primer, jedan od naslova u Srpskoj re~i u vreme kampanje, 7. 12. 1992). âk }e i uvek odmeren lider DS-a na Konvenciji DS-a u Ni{u (8. 12. 1992), u jednom trenutku upotrebiti izraz "olo{": "Ne pla{imo se, pametni smo, bolji smo, vi{e nas je nego sav taj olo{ koji nam preti!" 503) Apel DEPOS-a za toleranciju i izbegavanje sukoba, "koji bi u àru izborne kampanje mogle da ometu glavni i jedini zajedni~ki cilj - uvo|enje demokratskog poretka u Srbiji" (Politika, 10. 12. 1992), nije upu}en bez razloga: kampanju prate me|usobna prebacivanja, prelepljivanje plakata jednih od strane drugih opozicionih stranaka, zbog ~ega }e, na primer, DS uputiti javni protest samom DEPOS-u (8. 12. 1992). 504) "Molim ~lanove SPO da ne ska~u sa tri prsta u o~i i ne vi~u im 'bando crvena', jer time ne}e ni{ta uraditi", isti~e lider SPO-a (Srpska re~, 7. 12. 1992). 505) "Nema ru{enja vlasti. Vlast se mora promeniti" upu}uje poruku V. Dra{kovi} na promotivnom skupu u Vr{cu (Srpska re~, 29. 11. 1992). 506) Lider SPO-a na promotivnom skupu u Vranju (Politika, 10. 12. 1992). 507) Puno su medijski eksploatisane, na primer, pri~e lidera SPO-a, o ljubavi izme|u unuka u DEPOS-u i o~eva i dedova u SPS-u (Politika, 10. 12. 1992). 297


SRS-u. Na konferenciji za novinare u jeku kampanje 11. 11. 1993. godine V. [e{elj iznosi niz optu`bi na ra~un "najve}eg mafija{a u Srbiji ~ije je ime Slobodan Milo{evi}": da su plja~ke naroda (afere Jugoskandik i Dafiment banka, zajam za preporod Srbije) izvr{ene sa njegovim znanjem i da su lideri SPS-a iznosili novac iz Dafiment banke sebi, svojim ro|acima i prijateljima, ~ak i drugima za procenat; da je S. Milo{evi} u~estvovao u deobi ratnog plena sa generalom @. Pani}em i da novac iznosi u inostranstvo; da mafija deluje po njegovim okriljem, a da je @eljko Ra`njatovi} - Arkan "glavni mafija{" pod za{titom R. Bogdanovi}a, tada{njeg ministra policije; da je poku{an atentat na njega 17. septembra te godine, kada je vozilo MUP-a Srbije naletelo na [e{eljevo vozilo; da tada{nji predsednik Vlade N. [ainovi} krade preko firme ATI (Iznajmljen termin na NTV Studio B, 10. 12. 1992, a sli~ne optu`be plasira i u iznajmljenom terminu na TV Politika 15. 12. 1992), itd. Serija me|usobnih diskvalifikacija dotada{njih pre}utnih koalicionih partnera se nastavlja i posle izbora 1993, pa poslanik SRS-a, S. Dragi{i} sa skup{tinske govornice 24. 8. 1994. godine upu}uje optu`be za veleizdaju na ra~un SPS-a i S. Milo{evi}a: "Mislim da je sada celoj Srbiji i svima onima koji gledaju {ta se ovde de{ava jasno da je SPS, na ~elu sa predsednikom svoje stranke i predsednikom Republike Srbije, postala najve}a izdajni~ka politi~ka grupacija u Srbiji i da je predsednik Srbije veleizdajnik srpskog naroda, kakav se ne pamti jo{ od 1289. godine!" (Panajotovi}, 1999: 193) îni se, me|utim, da je najteù optu`bu na ra~un S. Milo{evi}a uputio radikal S. Dragi{i} 10. 5. 1995. godine sa skup{tinske govornice izjaviv{i: "Ruke Slobodana Milo{evi}a su do ramena uprljane krvlju de~ijom iz Zapadne Slavonije!" (Panajotovi}, 1999:240) R. Krsmanovi}, predsednik Jugoslovenskog odbora SK-PJ, u listu Argument ne samo {to diskredituje "zapadnu" demokratiju, ve} i etiketira njene zagovornike u Srbiji kao kvislinge: "Toliko hvaljena demokratija Zapada danas bi izgledala bitno druk~ija bez krvi i znoja miliona ljudi siroma{nog dela sveta, bez intervencija, ratova i kolonijalnog odnosa. Ljubiteljima takve demokratije smetaju komunisti i sve {to se ne uklapa u kalupe àndarma kapitalizma. Tako se na{ demokrata Ko{tunica satire da od po~etnika Vuka Dra{kovi}a i vojvode [e{elja preuzme ulogu kondicionog trenera kvislin{kog pokreta, u ~emu mu konkuri{e i nezaobilazna po{tenja~ina od demokrate \in|i}. Niko se na svetu ne hvali svojim Petenom kao na{i privrènici demokratije" (Vreme, 3. 2. 1996). Predsednik Narodne skup{tine Srbije, D. Tomi}, prilikom otvaranja radova na obnovi poru{enog mosta u Biljanovcu kod Ra{ke optuìo je generala M. Peri{i}a, vladiku Artemija, M. Trajkovi}a, Z. \in|i}a, V. Obradovi}a i N. ôvi}a za nepatriotizam, nazvav{i iz "kukoljem" i "izdajnicima". (I program, Radio Beograd, Vesti dana, 23. 7. 1999), a samo dan kasnije G. Gajevi}, generalni sekretar SPS-a, izjavi}e za opozicione lidere: "Zlo~inci koji su nas napali sada traì}e kvislinge koji bi opravdali agresiju" (Politika, 24. 7. 1999). Napadi na opozicione lidere, posebno na DS i SZP, poja~avaju se krajem 1999. godine. Najpre je S. Milo{evi} izjavio da vlast "ne}e podle}i pritiscima", koje NATO vr{i preko "raznih korumpiranih politi~ara i stranaka". "Bilo bi àlosno da produèna ruka zla koje je NATO u~inio protiv na{e zemlje bude ruka na{ih gra|ana", rekao je Milo{evi} na prijemu koji je priredio za u~esnike "Sabora dijaspore '99". Zatim, savezni ministar poljoprivrede N. [ipovac u intervjuu TV Beograd naziva opoziciju "neprijateljima Srbije koji èle da sru{e Vladu i da postave zapadnja~ke marionete na ~elo dràve". Potpredsednik Savezne vlade N. [ainovi} izjavio je da opozicioni savez Z. \in|i}a "u svojim redovima ima strane {pijune", i da SZP "svojim protestima èli da promeni vlast bez izbora. NATO nam je sru{io mostove preko kojih ne moèmo da prelazimo, a sada SZP èli da glumi avione na zemlji" (Blic, 8. 8. 1999). 298


Bla}enje i zapla{ivanje opozicije i njenih lidera, antireìmskih medija i gra|ana nastavlja se sve do saveznih predsedni~kih i parlamentarnih izbora septembra 2000. godine. Ve} po~etkom 2000. godine, povodom ubistva B. Pero{evi}a, predsednika Vlade Vojvodine, februara meseca, ubistva koje, ina~e, nije imalo politi~ku pozadinu, ali je predstavljalo prelomnu ta~ku za najavu dono{enja Zakona protiv terorizma, V. [e{elj upu}uje niz surovih pretnji bez presedana politi~kim neistomi{ljenicima, a posebno sasvim odre|enim medijima: "Ovde vi{e rukavica nema. Ovde je sve kristalno jasno i ko se sablje lati moè od sablje i da pogine. To treba svi da imate u vidu. Ne mislite valjda da }emo dozvoliti da nas ubijate kao ze~eve, a da }emo mi vas da teto{imo ovde i uzgajamo u saksijama. Vodite ra~una o tome... Radite protiv svoje dràve. Pla}eni ste ameri~kim parama da uni{tavate svoju dràvu. Vi ste izdajnici. Vi ste najgori. Nema ni{ta gore od vas. Vi ste gori od bilo kakvih kriminalaca... Me|u vama koji radite za strane obave{tajne slu`be traìmo ubice. Vi ste sau~esnici ubistva... Jeste ubice. Ubice ste svog naroda i svoje dràve. Potencijalne. Vi koji radite za Amerikance. Vi iz Danasa, vi iz B2-92, vi iz Glasa javnosti, vi iz Novosti, vi iz Blica" (Blic, 11. 2. 2000). U jeku kampanje, govore}i privredno-politi~kom aktivu Ma~vanskog okruga u [apcu, D. Tomi}, predsednik Narodne skup{tine Srbije, rekao je da opozicija nikada nije dobila izbore, a na vlast moè da do|e samo bajonetima strane sile. "To je {ljam na politi~koj sceni koji nudi samo krv i zlo. Na{ narod ume da odvoji ìto od kukolja" (Danas, 17. 4. 2000). Sekretar Pokrajinskog odbora SPS u Vojvodini, D. Bajatovi} optuìo je predsedni~kog kandidata DOS V. Ko{tunicu za "veleizdaju", jer je "pruìo podr{ku rasturanju Srbije", a DOS je nazvao "Dru{tvom Obrukanih Srba" (www.B92.net, 2. 9. 2000). "Saradnicima NATO" bi}e kvalifikovani ~ak i prosvetni radnici Srbije koji {trajkuju zbog neispla}enih plata (J. Todorovi}, ministar obrazovanja u Vladi Srbije, Blic, 2. 9. 1999)! Ali, zavr{ni "udarac" do{ao je od samog S. Milo{evi}a. U fini{u kampanje S. Milo{evi} je o svojim politi~kim protivnicima rekao: "Samo ljudi razorenog uma mogu da budu predmet takve manipulacije kojom se hiljade laì predstavljaju kao istina. Da bismo savladali to zlo koje nam {alju preko svojih zastupnika u strankama koje ovde formiraju, udruùju, finansiraju i instruiraju neophodno je da znamo da takve namere postoje, ko su njihovi kreatori van zemlje i, naravno, najva`nije, ko su njihovi zastupnici ovde, me|u nama. Kao {to smo za vreme bombardovanja èleli da znamo ko su lokatori zaslu`ni za bombardovanje novih vojnih i civilnih meta, tako i sada treba da znamo ko su lokatori zaduèni za razaranje uma jugoslovenske dece i omladine kao glavne strate{ke mete posle neuspe{no vo|enog rata NATOpakta protiv na{e zemlje. Mreà te mr`nje, destrukcije, jednog novog psiholo{kog nasilja nad na{im ìvotom {iri se preko stranaka koje su na ovim izborima opozicija, u na{em ìvotu stvarni neprijatelj na{em narodu" (RTS, 20. 9. 2000). Kako ni to nije bilo dovoljno, S. Milo{evi} }e te{ke optu`be na ra~un opozicije uputiti i posle prvog kruga saveznih predsedni~kih izbora 2000. godine. To obra}anje predstavljalo je njegov poslednji poku{aj da, u o~ekivanju drugog kruga predsedni~kih izbora, zastra{ivanjem gra|ana preokrene nepovoljan ishod prvog kruga. Ovo obra}anje gra|anima karakteri{e, za njega neuobi~ajeno, detaljno obrazlaganje optu`bi i kori{}enje katastrofi~nih "proro~anstava" (Videti Prilog br. 36 - Izvodi iz obra}anja predsednika SRJ S. Milo{evi}a gra|anima u o~ekivanju II kruga saveznih predsedni~kih izbora). Na ove optu`be istog dana je kontraoptu`bom odgovorio predsedni~ki kandidat DOS-a V. Ko{tunica na mitingu u â~ku pred vi{e od 30.000 gra|ana, progla{avaju}i sada on predsednika SRJ, S. Milo{evi}a za "NATO pla}enika": "Milo{evi} se danas isprsio na svojoj televiziji da nam kaè ko radi za NATO, a ja mu kaèm ovde u â~ku da Slobodan Milo{evi} radi za NATO. Ko je doveo 299


NATO na Kosovo, ako ne Milo{evi}? Da li zato {to ih voli ili zato {to su mu platili, ali bilo kako bilo, Slobodan Milo{evi} je NATO pla}enik" (www.B92.net, 3. 10. 2000). Kampanje za predsedni~ke izbore 2002. godine izdvajaju se od drugih kampanja po tome {to je u njima dominirala kod svih kandidata kritika konkurenata, ali i kritika vlade "ostatka DOS-a" i premijera Z. \in|i}a, koji, sa svoje strane, tako|e nisu {tedeli pretendente na funkciju predsednika Srbije. U tim kampanjama toliko je bilo diskvalifikacija, neta~nih optu`bi, insinuacija i sl, da one u celini uzev, ~ini se, predstavljaju "najprljavije" izborne kampanje kod nas. Jednom prilikom izborni {tab DSS-a optuìo je Z. \in|i}a da u predizbornoj kampanji "orkestrira" govor mr`nje protiv V. Ko{tunice. "êtiri saop{tenja u jednom danu, svako vulgarnije i prizemnije od prethodnog, ukupno 175 redova otrovnog teksta na agencijskim tikerima, ili {est novinskih {lajfni papira. To je 'reformski' u~inak Vlade Zorana \in|i}a", navodi se u saop{tenju DSS-a (www.B92.net, 19. 9. 2002). Predsedni~ki kandidat NS-a na tim izborima i gradona~elnik â~ka V. Ili} najve}i deo kampanje posvetio je optu`bama na ra~un predsedni~kog kandidata M. Labusa, a ve}ina njih se odnosila na to da vodi "najprljaviju" kampanju: "Labus igra najprljaviju igru, zloupotrebljava medije, obmanjuje gra|ane. Poru~ujem mu da moè na prevaru pokrasti izbore i biti izabran, ali ne}e postati predsednik Srbije i ne}e se ustoli~iti jer }emo ga mi odmah ru{iti", izjavio je V. Ili} na konferenciji za novinare u Skup{tini op{tine â~ak (www.B92.net, 26. 8. 2002). Mada se ni u kampanji pred I krug tih izbora nije libio kori{}enja neta~nih optu`bi, etiketa i insinuacija, M. Labus pred II krug poru~uje da je re{io da promeni na~in vo|enja kampanje kako bi na napade upu}ene njemu mogao da odgovorio istom merom (www.B92.net, 5. 10. 2002). I tako, jedan kandidat je opravdanje za svoju "prljavu" kampanju nalazio u "prljavoj" kampanji svojih konkurenata, a mediji ne samo da su pomno o~ekivali svaku novu izjavu kandidata, ve} su ih i provocirali traè}i stalno od njih da komentari{u izjave i poteze konkurenata. Plasiranje dezinformacija, kao i poluistina o politi~kim oponentima, tako|e predstavljaju deo "prljave" kampanje, pod {ta se moè uvrstiti mnogo toga {to je objavljivano u medijima. Jedan od karakteristi~nih primera predstavlja, na primer, konferencija za novinare trojice potpredsednika Vlade Srbije, R. Markovi}a (SPS), V. [e{elja (SRS) i M. Boji}a (JUL), na kojoj su pokazali navodni "tajni dokument CIA" (Promocija demokratije u Jugoslaviji). Njime je predvi|ena dodela milion USA dolara za finansiranje nezavisnih medija, politi~kih partija, omladinskih i nevladinih organizacija, sindikata, obrazovnih programa za ~lanove izbornih komisija, sudija itd, a u cilju "ru{enja vlasti u Srbiji". V. [e{elj je tom prilikom ocenio da je dokument CIA od "istorijskog zna~aja", jer pokazuje principe na kojima su ru{eni sistemi Isto~ne Evrope i uveravao da }e nadle`ni organi preduzeti neophodne mere, ali da ne}e spre~avati dotok novca navedenim organizacijama: "Nama je cilj da javno ìgo{emo izdajnike koji dobijaju pare za ru{enje dràve". M. Boji} se sam upitao "kao ~ovek i politi~ar" da li preteruje kada ukazuje na izdajnike, ali ga je dokument CIA kona~no uverio da ne gre{i (Glas javnosti, 13. 1. 1999). Istup trojice potpredsednika Vlade Srbije dobio je izuzetan publicitet. Usledili su demanti iz Bele ku}e, CIA, ambasadora SAD u Beogradu itd, jer se ustanovilo da je re~ o tekstu Instituta za Balkan, koji se od oktobra 1998. nalazi na Internetu, a na koji je neovla{}eno stavljeno neodgovaraju}e zaglavlje CIA. U dezinformaciju spada i izjava predsednik DS, Z. \in|i}a hambur{kom Bilt am zontang-u je da ima informacije da je predsedniku SRJ S. Milo{evi}u ponu|en azil u Kini, u slu~aju da bude uklonjen sa vlasti, {to je portparolka kineskog ministarstva inostranih poslova odmah demantovala i za izjavu Z. \in|i}a rekla da je to "potpuno besmisleno i 300


neosnovano" (Glas javnosti, 30. 6. 1999). Istu pozadinu ima i dezinformacija kopredsednika Nove Srbije (NS) i jednog od lidera DOS-a, V. Ili}a, neposredno posle saveznih predsedni~kih izbora 2000. godine, da je biv{i jugoslovenski predsednik S. Milo{evi}, posle razgovora sa novoizabranim predsednikom V. Ko{tunicom, napustio zemlju i da se trenutno nalazi u Moskvi: "Postoje sigurni podaci da je Milo{evi} napustio zemlju, a da je gospo|a Mira Markovi} ostala u zemlji... Milo{evi} jedino telefonom komunicira sa Milutinom Mrkonji}em (direktorom Direkcije za obnovu zemlje), {to se skriva od njihovih saradnika", rekao je Ili} novosadskom Radiju 021, a za Milo{evi}evo obra}anje javnosti posredstvom YU-info televizije, rekao je da je to unapred montiran snimak i da je "ve} u ~etvrtak Milo{evi} znao da }e napustiti zemlju" (Beta, 9. 10. 2000). Razotkrivanje mnogih malverzacija i mahinacija funkcionera biv{eg reìma predstavlja}e pogodno tlo i za pravu lavinu dezinformacija i poluistina, koje zatrpavaju javnost odmah posle zauzimanja niza institucija od strane DOS-a. Predstavnici nove vlasti, ali i doma}i i strani mediji "raskrinkavaju" mahinacije S. Milo{evi}a, ~lanova njegove porodice i funkcionera njegovog reìma, serija krivi~nih prijava protiv funkcionera biv{e vlasti dobija veliki publicitet, medijima kolaju pri~e o ogromnom imovini i privilegijama (Videti Prilog br. 37 - Izvodi iz izlaganja potpredsednice DA N. Kolundìje na konferenciji za novinare), o izno{enju u inostranstvo ogromnih koli~ina novca (Videti Prilog br. 38 - Deo medijske pri~e o izno{enju novca u inostranstvo), zlata i sl. (Videti Prilog br. 39 - Medijske pri~e o izno{enju zlata u inostranstvo) i, naravno, o sukobima unutar SPS-a, o hap{enju visokih funkcionera SPS-a508), njihovom bekstvu iz zemlje509) i sl. U sve to se, veoma brzo, odmah posle smene rukovodstva, uklju~uje i RTS, do tada jedan od glavnih stubova odràvanja S. Milo{evi}a, pa }e tako, na primer, na ovom mediju biti plasirana dezinformacija da je S. Milo{evi} na sednici Odbora za pripremu vanrednog kongresa SPS-a bio izri~it da se ne}e ponovo kandidovati za predsednika SPS-a i da ne èli da predvodi ovu stranku na predstoje}im republi~kim parlamentarnim izborima (Tre}i dnevnik RTS, 6. 11. 2000), koju je ve} sutradan demantovao generalni sekretar SPS-a Z. An|elkovi} i ocenio je kao "neta~nu" (RTS, 7. 11. 2000). Pred II krug prvih predsedni~kih izbora 2002. pojavila se jedna dezinformacija koja je istovremeno predstavljala i kr{enje izborne ti{ine. Naime, izborni {tab M. Labusa uputio je o{tar protest RIK-u zbog grubog kr{enja predizbor-

508)

U jeku izborne kampanje za decembarske republi~ke parlamentarne izbore 2000. godine, koordinator Nove demokratije (ND) za Moravi~ki okrug i poslani~ki kandidat DOS-a Lj. Grbi} najavio je da }e pre decembarskih izbora biti uhap{eno vi{e visokih funkcionera Milo{evi}evog reìma. Grbi} je rekao da nema ovla{}enje DOS-a da saop{ti imena osoba koje }e biti uhap{ene, ali je dodao da se radi "o kriminalcima koji su zauzimali visoke dràvne i privredne funkcije". Portparol ~a~anskog odbora JUL G. Adì} bezrezervno je pozdravio najavljenu akciju i ponudio DOS-u "punu i iskrenu saradnju". Najavljenu akciju hap{enja pozdravili su i predstavnici odbora SPS-a i SPO-a u â~ku V. Negovanovi}, odnosno @. Jeremi}, ali uz ogradu da imaju utisak da se ipak radi o "predizbornom triku" DOS-a, a ne o istinskoj èlji da se zavede red u dràvi. (FoNet, 13. 12. 2000) Ne{to kasnije jedan od lidera DOS-a, N. ôvi}, odgovaraju}i na pitanje novinara Glasa javnosti koliko bra~nom paru Milo{evi}-Markovi} daje vremena na slobodi, rekao je: "Da je po mom, oni bi odavno bili iza re{etaka, ne bih im ja dao ni pet minuta! Voleo bih da je mogu}e da ih uhapsimo do Nove godine, ali objektivno je o~ekivati hap{enje Milo{evi}a u januaru" (Glas javnosti, 28. 12. 2000). 509) Za biv{eg direktora Savezne uprave carina M. Kertesa, vi{e puta privo|enog na informativni razgovor posle smene vlasti, na primer, pisano je da je pobegao u RS (Glas javnosti, 9. 1. 2000), pa je za njim raspisana i poternica, a on se nalazio na Vojno-medicinskoj akademiji na le~enju (Ve~ernje novosti, 24. 1. 2001). 301


ne ti{ine od strane dnevnika Nacional, koji je u vikend izdanju objavio tekst u kome se navodi da je guverner NBJ i jedan od Labusovih saradnika, M. Dinki} pregovarao o izbornoj koaliciji sa DSS-om, strankom Labusovog konkurenta V. Ko{tunice, {to je pogre{no nagovestilo da je Labus jo{ pre izbora odustao od trke za mesto predsednika Srbije. RIK je taj i sli~ne prigovore odbacio zbog nenadle`nosti i uputio ih sudovima da o prigovorima odlu~uju u redovnom prekr{ajnom postupku (14. 10. 2002), i na tome se sve zavr{ilo, iako je G17 plus najavila da }e tuìti Nacional i glavnog i odgovornog urednika P. Popovi}a zbog {irenja la`nih vesti i klevete (www.B92.net, 13. 10. 2002). Za nas neuobi~ajen vid dezinformisanja, mada bez ve}eg efekta, predstavljao je upad hakera sredinom jula 2000. godine na Internet sajt lista Politika i poturanje vesti da je predsednik SRJ S. Milo{evi} poginuo u eksploziji bombe (Glas javnosti, 14. 7. 2000)510). Prislu{kivanje i {pijuniranje politi~kih protivnika, ne tako retka praksa i u zemljama razvijene demokratije (na primer, afera Watergate u koju je bio upleten predsednik SAD R. Nixon 1972, posle ~ega je bio prinu|en da demisionira) u vi{estrukom smislu predstavljaju deo "prljave" kampanje: najpre kao pojava sama po sebi, zatim i po nameri da se saznaju nepovoljni sadràji o konkurentu i iskoriste u politi~ke svrhe, i kona~no kao sadràji optu`bi koje se upu}uju politi~kim protivnicima da se bave nelegalnim postavljanjem prislu{nih ure|aja i prislu{kivanjem. Prislu{ni ure|aji iz prostorija SPO-a i stana V. Dra{kovi}a, postavljeni jo{ u vreme Milo{evi}a, bi}e uklonjeni tek posle presude suda januara 2002- godine. A politi~ku scenu Srbije je posle sukoba DSS-a i "ostatka DOS-a" dugo vremena potresala je afera "Pavkovi}", koja je iz dana u dan dobijala nove dimenzije. Najpre ~lanovi kabineta predsednika SRJ V. Ko{tunice saop{tili su da su njegove slu`bene prostorije ozvu~ene i da ih prislu{kuju iz Biroa za komunikacije Vlade Srbije, {to je odmah demantovano uz optu`bu da su pripadnici VJ neovla{}eno upali u prostorije Biroa za komunikacije i izvr{ili pretres, pa je povodom toga incidenta formiran skup{tinski Anketni odbor da ispita ceo slu~aj. Me|usobne optu`be su trajale sve vreme rada Anketnog odbora, a on nije ni{ta pouzdano utvrdio, pa je samo ostala mu~nina u stomacima mnogih da je ne{to tako mogu}e - bilo u vidu prislu{kivanja, bilo u vidu neosnovanih optu`bi, a da ni{ta od toga ne moè da se pouzdano utvrdi (Videti Prilog br. 40 - Neki detalji afere "Pavkovi}"). No, afera "Pavkovi}" ima predistoriju jo{ od vremena osporavanja predsednika SD-a V. Obradovi}a, koji je 18. 8. 2001. izjavio je da se u vlastitom slu~aju uverio da predsednika SRJ V. Ko{tunicu prislu{kuju511).

510)

"Oko 22 ~asa u sredu uve~e primetili smo da je provaljeno na sajt i potom ga zatvorili kako bismo spre~ili jo{ neki upad" rekao je izvor iz Politike dopisniku agencije Rojters. "Izve{taj" sadrì samo nekoliko redova koji obja{njavaju {ta se, navodno, desilo, ali nije bilo nikakvih linkova koji bi vodili do {irih informacija. Nezavisni bilten VIP naveo je i ta~an sadràj vesti: "Jugoslovenski predsednik Slobodan Milo{evi} preminuo je od rana zadobijenih prilikom eksplozije bombe podmetnute u njegov bunker na Dedinju". Politikin sajt je bio zatvoren slede}eg dana, u ~etvrtak. (Glas javnosti, 14. 7. 2000) 511) V. Obradovi} je na konferenciji za novinare naveo da je "pred sednicu Predsedni{tva DOS, 3. avgusta u 20.00 ~asova, na sopstveni zahtev imao kra}i razgovor sa Ko{tunicom", kome je predo~io kakve probleme SD ima sa Ministarstvom pravde i lokalne samouprave, vezano za upis ovla{}enog lica stranke u Registar politi~kih organizacija. Ve} sutradan, pri susretu sa ~elnikom jedne parlamentarne stranke, shvatio je da "on zna ne samo za susret s Ko{tunicom, ve} da je upoznat i sa sadràjem razgovora". Obradovi} je tome obavestio nadle`ne organe VJ koji u~estvuju u obezbe|ivanju predsednika SRJ i "prema informacijama kojima raspolaè, ustanovljena je istinitost tvrdnje da je razgovor sniman. O ovome je izve{ten i 302


Poseban deo "prljave" kampanje predstavlja distribuiranje falsifikovanih letaka, plakata, politi~kih pamfleta i sl, kao deo "crne" propagande. Naime, plakat, letak, pismo dostavljeno u po{tansko sandu~e predstavljaju sredstva propagande koja se mogu podmetnuti drugima, odnosno {tampati i distribuirati sa prikrivenim stvarnim autorima. Godine 1996. najpre u Srpskoj Re~i, a onda u vidu letka "Usta{a u ~etnicima" pojavila se fotomontaà slike na kojoj je u razgovoru sa F. Tu|manom i S. Mesi}em umesto lika A. Markovi}a uba~en lik V. [e{elja, dok je na drugoj strani bio tekst o tome kako je [e{elj hrvatski {pijun. U kampanji za republi~ke predsedni~ke i parlamentarne izbore 1997. godine podmetnut je letak SRS-u o saradnji sa SPS u Pan~evu, pojavili su se falsifikovani leci sa potpisom Koalicije Vojvodina separatisti~ke sadrìne, u Jagodini je distribuiran politi~ki pamflet protiv op{tinskih ~elnika koji su do{li na vlast posle pobede opozicije na lokalnim izborima 1996. godine. Nepotpisanim letkom iz 1997. godine optuìvani su predsednica SO Vra~ar M. Milo{evi} i DS da nelegalno uzimaju novac od gra|ana za odobravanje pretvaranja potkrovlja u stanove. DS ga je pripisivala DSS-u, ali nije isklju~eno da ga je plasirala neka od reìmskih stranaka. Plakatima u okviru akcije za pove}anje poznatosti lidera GSS-a G. Svilanovi}a po~etkom 2000. godine dopisivane su re~i "izdajnik", "rukoljubac" itd, a kada je GSS zapo~eo promotivnu akciju Udruène opozicije Srbije jula 2000, mesec dana pre formiranja DOS-a, sa bilbordima, plakatima i reklamama u nezavisnim medijima pod sloganom "Slo`no", bilbordi i plakati su odmah postali meta dopisiva~a koji su obrtali zna~enje slogana dodaju}i re~i "Ne"(slo`no) ili (Slo`no) "u izdaju". U to vreme pojavio se i letak omladine JUL-a u kome de prikazan pripadnik Hitlerove omladine sa simbolom otpora, {to prati natpis "Madlenina omladina", a na pole|ini je tekst u kome se podse}a na zlo~ine NATO-a - ubijanje dece, ru{enje {kola, bolnica, puteva, mostova, manastira, postavlja pitanje "Za{to?" i prenosi vest "Srne" da Zapad planira da izdvoji oko dva miliona dolara za finansiranje Otpora i dvostruko ve}u sumu za "gradsku gerilu" u Beogradu. Odmah je usledio odgovor Otpora u vidu letka sa slikom predsednice JUL-a u nacisti~koj uniformi sa tekstom "JUL-ova omladina", a u dnu strane je citat iz govora M. Markovi} odrànog aprila meseca 2000. u Crnoj Travi u kome je rekla "Na{a kreativna partija je prili~no, da ne kaèm, veoma disciplinovana". U toj kampanji pojavi}e se vi{e nepotpisanih antidosovskih plakata. Na jednom od njih bila su prikazana trojica lidera DOS-a - Z. \in|i}, V. Bati} i V. Ili} sa K. Solanom pod NATO ki{obranom, a identi~nu poruku je imao plakat na kojem je V. Ko{tunica bio prikazan kao drveni lutan ~ije konce vu~e ruka NATO-a, dok je anti|in|i}ev plakat prikazivao menadèra kampanje DOS-a kao dete na le|ima ameri~kog predsednika B. Klintona i predstavljao o~itu aluziju na plakat kori{}en 1999. od strane \in|i}a kome je na le|ima sin Luka. U nekim delovima Beograda gra|anima je u po{tanske

jedan od saradnika predsednika Ko{tunice, kao i ministar unutra{njih poslova Srbije D. Mihajlovi}, koji ni~im nije isklju~io mogu}nost da predsednika SRJ prislu{kuju", rekao je Obradovi} (Fonet, 18. 8. 2001). Navode o prislu{kivanju politi~ara odmah je demantovao republi~ki ministar unutra{njih poslova D. Mihajlovi}. "[to se tvrdnji Vuka Obradovi}a ti~e, on je bio kod mene i izneo tvrdnje da je posle razgovora kod predsednika Ko{tunice, od jednog ~lana SPS na ru~ku ~uo karakteristi~ne detalje sa sastanka. Odmah smo se objasnili da DB ne prislu{kuje predsednika i imao sam utisak da je to i njemu jasno... Mi ne samo da ne prislu{kujemo Ko{tunicu niti bilo koga drugog, nego smo i onemogu}eni da pruìmo odgovaraju}u za{titu, odnosno da proverimo te podatke" izjavio je Mihajlovi} (Radio B92, 20. 8. 2001). 303


sandu~i}e uba~en nepotpisan pamflet sa tekstom, koji je pre toga u dva nastavka objavila Politika i u kojem se uvredljivim re~nikom govori o liderima DOS-a. Naslovnom stranom pamfleta dominirao je logotip DOS-a i natpis "Demokratska opozicija Srbije", tekst je naslovljen "Zapu{enog nosa pro|ite pored DOS-a", a u tekstu se DOS naziva "smuti pa prospi-koalicijom" i "bu}kuri{em ni od ~ega", DOS kritikuje da nema ekonomski, socijalni, nacionalni ili dràvni program i citira poruka gra|anima jednog od lidera DOS-a N. ânka: "Zapu{ite nos i glasajte za DOS", uz komentar da "postoji smrad pred kojim nije dovoljno zapu{iti nos. Ponekad je nu`no izbaciti |ubre" (Beta, 5. 9. 2000). Povodom pojavljivanja nepotpisanog letka "Tim koji pobe|uje" pred prve predsedni~ke izbore 2002. godine na kojem su bile slike Ko{tunice i nekolicine njegovih, u javnosti nepopularnih saradnika (D. Mar{i}anina kao budu}eg premijera, G. Nali}a kao savetnika za dràvnu bezbednost, A. Tomi}a kao savetnika za vojnu bezbednost, A. Tijani}a kao savetnika za medije, V. Ili}a kao ministra za kapitalne investicije, Lj. Nedeljkovi} kao {efice kabineta predsednika i O. Joksimovi}a kao eksperta za zdravstvo i socijalna pitanja), Ko{tunica je èstoko reagovao i na TV B92 optuìo Z. \in|i}a i izborni {tab M. Labusa da "sramno vode izbornu kampanju": "To nije propagandni materijal DSS, to je velika sramota i dokaz da se premijer Srbije i njegov kandidat na izborima Miroljub Labus sluè jo{ gorim sredstvima nego prethodni reìm... Repertoar sredstava kojima se sluì premijer Srbije, kojim se sluì DS, kojim se sluì Miroljub Labus, je sraman" (www.B92.net, 24. 9. 2002). Nepotpisani letak u kome poku{ava da se diskredituje Ko{tunica preko saradnika svakako je deo "prljave" kampanje, ali njen deo je i bezrezervno pripisivanje tog letka \in|i}u i izbornom {tabu Labusa, jer re~ je mogla da bude samo o (veoma verovatnoj) pretpostavci, kao {to su deo "prljave" kampanje bile i Ko{tuni~ine diskvalifikacije etiketiranjem, odnosno tvrdnje da je vlast \in|i}a i Labusa "gora" od prethodnog reìma. Ili, 28. 2. 2003. godine Tito, Kardelj, âu{esku, D. Mihajlovi}, R. Karadì}a, Arkan, V. [e{elj, S. Milo{evi}, premijer Z. \in|i} i naoruàni V. Ko{tunica na{li su se zajedno na plakatima kojima je oblepljena Subotica. Uz spisak vojvo|anskih mesta sa ciframa koliko je neposredno posle II svetskog rata pobijeno Ma|ara i Nemaca i puno slika ratnih strahota, od{tampan je i tekst: "Bra}o Srbi, godine 1944. do 1945, ubijeno je preko 35.000 nevinih Ma|ara i preko 100.000 Nemaca. Sve dok ne traìmo opro{taj za po~injene zlo~ine, kapije Evrope nam ostaju zatvorene". Kolor plakat netipi~an je u odnosu na druge sli~nog sadràja, nema potpisa autora politi~ke partije ili nevladine organizacije, koji bi legitimisao autora (www.B92.net, 28. 2. 2003). U kampanji za parlamentarne izbore 2003. godine pojavio se nepotpisan antiko{tuni~in letak koji je levom delu prve stranice prikazivao njegove o~i, a u desnom delu poruku: "Ko{tunica Naravno!", re{enja koja je sadràli Ko{tuni~ini bilbordi i plakati u kampanji za savezne predsedni~ke izbore 2000. Me|utim, tekst na drugoj strani ("Ko spre~ava promene, direktno tera mlade iz zemlje, onemogu}ava porast primanja radnika, ponovo okre}e svet protiv nas, destabilizuje Srbiju?") sasvim menja zna~enje koju je poruka sa prve strane imala u kampanji 2000. godine. Kampanja za gradske izbore u Novom Sadu donosi dvostrani kolor letak koji je poturen radikalima, a u kojem se iskazuje re{enost da mnogo ubedljivije potuku DS nego na prethodnim izborima sa porukama "Novi Sad mora ostati u na{im rukama", "Glasajte za [e{eljeve sledbenike" i sl, koji je trebalo stvoriti antiradikalsko raspoloènje i motivisati pristalice DS-a na iza|u na izbore. U "prljavu" kampanju svakako spada i plakat Demokratske omladine kojim je aprila 2006. oblepljen Beograd povodom prisustva sahrani S. Milo{evi}a. Plakat donosi poruku "Ponovo radi bioskop Topalovi} - Radionica mrtva~kih kov~ega 'Dugo kona~i{te'", a ispod nje su slike 304


lidera SPS-a i SRS-a, a koji se imenuju po imenima likova iz popularne pozori{ne predstave i filma "Maratonci tr~e po~asni krug" - M. Vu~eli} kao "Laki", I. Da~i}a kao "Maksa", Z. An|elkovi}a kao "Aksentije", T. Nikoli} kao "Vili" i A. Vu~i} kao "Mirko". U kampanji za parlamentarne izbore 2007. godine pojavila su se dva falsifikovana letka. Prvi predstavlja la`nu ~estitku D. Markovi}a - Palme, koalicionog partnera DSS-a i NS-a srpskim doma}inima za Boì}, koji sadrì stihove: "Badnje jutro, badnjak seci, k'o {to su nam stari preci, pa zapucaj iz pu{aka, red du{mana, red Turaka, nek' prodane vide glave, kako Srblji Boì} slave!", posle ~ega sledi poziv na proslavu Srpske nove godine na trgu ispred Savezne skup{tine i logotipi ~lanica koalicije DSS-a, NS-a i JS-a. Letkom se èleo da potencira "tvrda" nacionalna politika "narodnja~ke" koalicije i insinuira njihovo prihvatanje nasilja kao sredstva re{avanja me|unacionalnih problema, posebno statusa Kosova i Metohije. Drugi potureni dvodelni ~etvorostrani letak bio je uperen protiv G17 plus. Na prvoj strani je Dinki}eva slika, naslov letka "Korupcija ispred svega" i logotip stranke, a na ostalim stranama optuùju se najvi{i funkcioneri stranke za ume{anost u 18 korupciona{kih afera koje su u vreme prve Ko{tuni~ine vlade potresale Srbiju512). U istoj kampanji na bilbordima LDP-a sa slikom ^. Jovanovi}a i sloganom "Od nas zavisi", slogan je prera|ivan sprejom u "Od nas zavisnika", budu}i da se ~ak i u javnosti pominjala njegova zavisnost od opijata. Plakati PSS-a sa slikom B. Kari}a "doterivani" su tako {to su cepani na ~elu (kao rupa od hica) i {to je ispisivana re~ "skot", dok su mu iznad usana dodavani brkovi (koje je ranije nosio). O demagogiji i nedoslednosti Rasprava o moralnosti politi~kih aktera moè da obuhvati nekoliko planova. Najjednostavniji jeste plan razotkrivanja demagogije - nerealnosti prezentovanja stanja u dru{tvu, konkretnih izbornih obe}anja i sl, i plan nedoslednosti politi~kih aktera - promene ili nesaglasnosti njihovih stavova i pona{anja. Drugi, mada ne tako sloèn plan analize jeste uspostavljanje politi~kih saveza za drugim politi~kim subjekata, rasprava o tzv. programskim i takti~kim (u àrgonu "prirodnim" i "neprirodnim") koalicijama. Tre}i, verovatno najsloèniji, plan analize jeste plan trajnijeg pozicioniranja politi~kih stranaka na klju~nim dru{tvenim pitanjima, odnosno plan promene klju~nih politi~kih stavova stranke i lidera. Kada je re~ o demagogiji i nedoslednosti, tih pojava je bilo toliko mnogo da nije mogu}e dati bilo kakav iole potpuniji pregled. Gotovo da nema stranke i lidera koji se ne mogu optuìti za nedoslednost ili za demagogiju bilo nacionalnu, bilo socijalnu, a ~esto i obe, a ove pojave imaju pogodno tlo u dru{tvu dugoro~ne op{te i duboke krize, sa materijalno i psiholo{ki izmrcvarenim bira~kim telom. Bi}e pomenuti tek neki od

512)

U letku se funkcionerima G17 plus pripisuje ume{anost u slede}e afere: "Nacionalna {tedionica" 2004, Dinki}; "Knjaz Milo{" 2004, Labus i [timac; "Gradnja vojnih stanova" 2004, Dinki} i Davini}; "Kiparske pare" 2001 - 2005, Dinki}; "Vila Jela{i}" 2005, Jela{i}; "Satelit" 2005, Davini}; "Panciri" 2005, Davini}; "Kofer~e - viceguverner" 2006, Jela{i} i Simi}; "Sirijska nafta" 2003, Labus i Dinki}; "Euroaksis banka" 2003, Dinki} i Jela{i}; "ê{ki dug" 20032005, Dinki}; "Nacionalni investicioni plan" 2006, @ivkov; "JTI licenca i put novinara u Japan" 2005-2006, Dinki}; "Aerodrom Beograd - Kargo centar" 2006, Nedeljkovi} i Kali~anin; "Neposlu{ni kadrovi u DDOR-u i Tehnogasu" 2006, Dinki}; "Erikson" 2005, Labus, i "Carinska afera" 2006, Dinki} i Jerini}. 305


ovakvih slu~ajeva koji vi{e treba da pokaù kako izgleda po neko okce u dugo pletenih mreà za lov na glasove. Ti slu~ajevi mogli su biti razotkriveni bez ikakve vremenske distance i bez detaljnije analize. U vreme uvo|enja sankcija UN, odnosno pre i u vreme izborne kampanje 1992, pri~a partije na vlasti i njenog reìma saèta je u kontroverznom stavu "Sankcije su genocidne, ali nam ne mogu ni{ta!", koji se prilago|ava konkretnim povodima. Tada je S. Milo{evi} izjavljivao: "Ekonomska blokada ne}e dovesti do propasti, samo }e ubrzati prestrukturiranje i racionalizaciju u na{oj privredi" ili "Ono {to je u nevolji izgledalo da predstavlja nepremostive prepreke postalo je razlog da se proizvede bolje, odnosno da se na|u alternativna re{enja da se sve ono {to nedostaje zameni tako da je o~igledno da ve}ina sada govori o boljem kvalitetu, a i o ve}oj uposlenosti kapaciteta" (Politika, 23. 5. 1992). Socijalisti~ki direktori velikih preduze}a uveravaju gra|ane da se moè biti uspe{an i pod sankcijama, da }e one biti brzo ukinute i sl. (na primer, D. Tomi} u prilogu Kako biti uspe{an pod sankcijama, TV Beograd 10. 12. 1992). Ali, kada se ode u preduze}a u kojima je proizvodnja potpuno stala, kao u Prvom maju u Pirotu, onda se potenciraju "pogubne posledice nepravednih sankcija" (R. Konti}, savezni premijer, TV Beograd, 3. 12. 1992). To }e biti okosnica dela propagandnih poruka do kraja devedesetih godina XX veka, pa }e 1999. godine D. Tomi}, predsednik skup{tine Srbije, jednom prilikom izjaviti: "Mi smo zemlja, ~udo jedno pravo, moèmo da preìvimo onakve sankcije koje ne bi nijedna zapadna dràva preìvela" (Glas javnosti, 4. 1. 1999), a ne{to kasnije u Valjevu da se u obnovu zemlje sopstvenim snagama krenulo "po èlji predsednika SRJ S. Milo{evi}a" (Blic, 9. 7. 1999). A verovatno da vrhunac demagogije predstavlja izjava S. Milo{evi} prilikom pokretanja akcije za obnovu zemlje posle NATO intervencije: "Na{a zemlja je najslobodnija i najdemokratskija u svetu" (Dnevnik 2, RTS, 15. 6. 1999), ~emu moè da se priklju~i i izjava republi~kog ministra za ljudska prava i prava manjina I. Sedlaka da je SRJ divna zemlja na Balkanu u kojoj su ljudska prava zagarantovana prema najvi{im me|unarodnim standardima (Glas javnosti, 9. 8. 1999)513). SRS je stalno potencirala realnost svojih izbornih obe}anja i na tome poku{avala da izgradi diferencijalnu prednost u odnosu na druge partije. Prilikom posete Moravskom okrugu u kampanji za izbore 1997. godine, V. [e{elj je izjavio: "Ni SRS, a ni ja li~no, ne nudimo {arene laì, kule i gradove, ve} srpskom narodu garantujemo mnogo rada, truda, prolivenog znoja, ali i po{tenu i odgovornu vlast koja }e voditi ra~una o interesima svojih gra|ana, a ne o materijalnim privilegijama pojedinaca na vlasti" (Dnevni telegraf, 14. 8. 1997). Na to je upu}ivao i slogan "Realno" iz predsedni~ke kampanje T. Nikoli}a 2004. godine. Ipak, SRS sve vreme karakteri{e neprikrivena socijalna demagogija koja se nije toliko ispoljavala u nerealnim konkretnim izbornim obe}anjima koliko u ~itavim

513)

Podse}anja radi, nekoliko dana posle ovakve izjave J. Sajmon, izvr{ni direktor Komiteta za za{titu novinara, prezentuje u Beogradu izve{taj prema kome je na listi deset najve}ih "neprijatelja" slobode {tampe S. Milo{evi} na prvom mestu, ispred Kastra u Kubi, Ku~me u Ukrajini, predsednika Fukimorija u Peruu i predsednika Etiopije (www.demokratska.org.yu, 23. 9. 1999). Manje od godinu dana kasnije, predsednik SRJ S. Milo{evi} tre}i je na listi "deset neprijatelja {tampe", posle ajatolaha Ali Hamnei i lidera pobunjenika u Sjera Leoneu F. Sankoha, a sledi ocena izvr{nog direktora Komiteta En Kuper da su vlasti u SRJ "poja~ale ofanzivu na nezavisne medije u Srbiji. U Jugoslaviji i Iranu pretnje su tako o{tre da su nezavisni mediji u ozbiljnoj opasnosti da u bliskoj budu}nosti budu iskorenjeni" (Danas, 4. 5. 2000).

306


projektima dràvnih mera. kao {to je bio projekt radikala u vreme rata na prostorima biv{e Jugoslavije i sankcija o ujedna~avanju plata i penzija u rasponu od 1 : 2, uvo|enju op{tih zajedni~kih menzi za ishranu gra|ana itd. SPO i njegov lider, V. Dra{kovi}, ostali su upam}eni po mnogim izbornim obe}anjima bez ikakvog pokri}a. Ve} 1992. godine Dra{kovi} je obe}avao je plate od 1.000 DEM... A jedno od izbornih obe}anja iz 1997. godine glasilo je: "Ako osvoji vlast u Srbiji SPO }e za 5-6 meseci re{iti pitanja nasle|a biv{e Jugoslavije i tako obezbediti 500 miliona dolara, o~ekuje povratak u MMF, ulazak u ekonomsku integraciju balkanskih dràva i kredit od Svetske banke od 1,5 do 2 milijarde dolara. " Ovo je izjava B. Dimitrijevi}a, jednog od funkcionera stranke (Tribina SPO u MZ "Stara Palilula", 27. 8. 1997, Demokratija, 28. 8. 1997), koju }e ponoviti nekoliko dana kasnije i V. Dra{kovi} na mitingu u Kragujevcu (Dnevni telegraf, 31. 8. 1997). N. ôvi} je imao problema sa dosledno{}u. Nije re~ samo o njegovom prelasku sa visoke funkcije iz tabora SPS-a u tabor opozicije i formiranju nove stranke - DA, ve} i o nizu drugih postupaka. Na primer, neposredno posle odlaska iz SPS-a on je izjavljivao da ga funkcije vi{e ne zanimaju (Demokratija, 27. 8. 1997), da bi nekoliko dana kasnije prihvatio nominaciju stranke kandidata za predsednika Srbije, a sa osvajanjem vlasti od strane DOS-a, i niz drugih dràvnih funkcija. Mnogo od toga ~esto je bivalo i neozbiljno. Tako izgledaju izjave dva najvi{a funkcionera JUL-a kada u nekoliko dana daju kontradiktorne podatke o svojoj stranci. Najpre je predsednik stranke Lj. Risti} tvrdio da u JUL-u ima mnogo siroma{nih gra|ana, neumesno navode}i i sebe kao primer (Monitor, 20. 9. 1996), a nekoliko dana kasnije predsednica Direkcije JUL-a M. Markovi} napi{e: "JUL je partija u kojoj ima najvi{e privatnih vlasnika. I ne samo da ih ima vi{e nego u drugim partijama, ve} su oni na rukovode}im funkcijama u JUL-u", navode}i primer N. \or|evi}a, potpredsednika JUL-a (Politika, 27. 9. 1996). Eti~ki problem u ovom slu~aju nije samo u nenamernoj ili namernoj kontradiktornosti, ve} i u vi{ezna~nosti re~i "siroma{an" u izjavi Lj. Risti}a, kao i neta~nosti prve tvrdnje M. Markovi}. V. Ko{tunica, pak, tokom 1996. ne pojavljuje se na nekoliko mitinga koalicije "Zajedno", iako je DSS ~lan te koalicije za savezne izbore, a 30. 10. 1996. odbija da u~estvuje na oficijelnoj promociji na II programu RTS-a zbog neravnopravnih uslova medijskog predstavljanja, ali onda na promociju {alje portparola DSS-a. Uostalom, DSS je brzo zaboravila da je sve vreme 2002. godine èstoko napadala Z. \in|i}a i "ostatak DOS-a" {to raspisuju predsedni~ke izbore sa neaùrnim bira~kim spiskovima, zaboravila je na àlbe izbornim organima i sudovima i na svoju borbu "za istinu"514), pa vlada V. Ko{tunice ni{ta zna~ajnije ne}e uraditi u pogledu njihovog aùriranja.

514)

U prigovoru na rezultate prvih predsedni~kih izbora 2002, DSS je operisala sa cifrom od 452.000 neispravno upisanih bira~a, a samo tri meseca kasnije, posle decembarskih predsedni~kih izbora, ~lan Predsedni{tva DSS-a, N. Bakarec i ~lan RIK-a iz DSS-a B. Ristivojevi} saop{tili su da je pretragom spiskova utvr|eno da postoji ne{to vi{e od 835.000 osoba sa neispravnim li~nim podacima, da je bira~ko telo ustvari 5.690.207 bira~a, da je na izbore je iza{lo 51,78 odsto upisanih bira~a, i da je V. Ko{tunica izabran za predsednika Srbije. RIK je odbacio prigovor DSS sa obrazloènjem da "nema dokaza da je RIK nepotpuno ili pogre{no utvrdila broj bira~a i sa~inila u vezi sa tim izve{taj o rezultatima glasanja" i uputila DSS na pravo àlbe Vrhovnom sudu Srbije. Pri tome, ve}ina ~lanova RIK-a je izrazila protest zato {to je predstavnik DSS-a N. Bakarec jedan sat neovla{}eno drào u posedu kompakt-disk sa jedinstvenim bira~kim spiskom, izrazili sumnju da je za tih sat vremena mogao, protivzako307


I Z. \in|i} }e stalno biti prozivan zbog nedoslednosti. Na primer, kao kandidat DOSa za premijera, \in|i} je 6. 12. 2000. saop{tio da ministar policije nije odre|en i da "ministar policije ne}e biti ~ovek iz DOS-a, ni strana~ka li~nost", {to je ponovio nekoliko dana kasnije. âk je, povodom èlja nekih lidera DOS-a da budu ministri policije, rekao da "nema razumevanja za te èlje" i da "nema nameru da pravi kompromise" oko tog pitanja (TV Studio B, 10. 12. 2000). A, posle natezanja povodom Ko{tuni~inog predloga da to bude G. Nali}, za ministra policije doveden je D. Mihajlovi}, lider ND i jedan od lidera DOS-a, dugogodi{nji koalicioni partner S. Milo{evi}a, onaj koji je samo dve godine pre toga izricao te{ke diskvalifikacije na ra~un \in|i}a. Ipak, verovatno je najvi{e ostala u se}anju i dugo optere}ivala odnose na politi~koj sceni Srbije nedoslednost lidera DOS-a posle osvajanja vlasti u vezi sa isporu~ivanjem biv{eg predsednika SRJ, S. Milo{evi}a Ha{kom tribunalu515). Posle izbora za predsednika DS-a, u kampanji za parlamentarne izbore 2003, B. Tadi} ostavlja utisak re{enosti da stranku oslobodi hipoteke mahinacija prilikom glasanja u Skup{tini Srbije, pa priznaje laìranje izbora K. Udovi~ki za guvernera NB (22. 7. 2003) glasanjem poslani~kim karticama N. Milivojevi} i N. Arneri} (koja je letovala u Bodrumu), i obe}ava da }e stranka ispitati ko je bio "inicijator neistine", koju su branili tada{nji portparol DS-a A. Radosavljevi} i tada{nji {ef poslani~ke grupe DOS - Reforme Srbije B. Pajti}. Ipak, kada je sud za zloupotrebu slu`benog poloàja osudio kao izvr{ioca glasanja sa tu|im karticama tada{njeg poslanika DS-a A. Selimovi}a na 14 meseci zatvora, uslovno na pet godina i osmogodi{nju zabranu obavljanja javnih funkcija, Tadi} je izjavio da "{to se njegove stranke ti~e, sudskom odlukom na slu~aj Bodrum je stavljena ta~ka". Od obe}anja da }e utvrditi ko su bili inicijatori ovog skandala nije ostalo ni{ta. Problem doslednosti politi~kog delovanja partija moè se posmatrati i na planu koalicionog delovanja, odnosno identiteta i programske bliskosti partija koje ulaze u koalicije. Op{ti utisak o dosada{njim koalicijama u Srbiji jeste da su politi~ke saveze pravili gotovo svi sa svima. Jedan od prvih primera "neprirodne koalicije" predstavlja promena tabora ND-a, partije liberalne provenijencije, koja posle izbora 1993. stupa u

515)

nito, da napravi kopiju diska i zatraìli za narednu sednicu RIK-a izve{taj o tome {ta se doga|alo u prostorijama RIK i eventualno pokretanje krivi~ne odgovornosti. Prema izjavi predsednika RIK-a, Bakarec se pravdao da je toga dana "slu~ajno poneo disk sa sobom u WC (toalet) i da je imao dijareju", {ef poslani~kog kluba DSS-a u Skup{tini Srbije, D. Mihajlov izjavio da je "Bakarec uspeo da sakrije jedan primerak bira~kog spiska na sigurno mesto, kako bi bili osuje}eni poku{aji da DSS bude spre~ena da ga do kraja prou~i", da bi V. Ko{tunica, u razgovoru sa {vajcarskim novinarima koji je objavio Noje Cirher cajtung, objasnio u ~emu je su{tina: "Nije re~ o pravnom sporu, nego o borbi za istinu" (www.B92.net, 13. 12. 2002). Krajem 2000. godine, kandidat DOS-a za premijera Z. \in|i} je tvrdio (28. 11. 2000) da Milo{evi}u "ne gine sud i to odmah posle izbora", da }e se sudski postupak "voditi po tri osnova: izborna kra|a, pitanje bogatstva koje je stekao i pitanje ko je naredio ubistva i atentate" (Glas javnosti, 28. 11. 2000). I kao premijer Srbije sve do aprila 2001. izjavljivao je da su|enje Milo{evi}u treba da bude u Beogradu, jer bi to primoralo Srbe da preispitaju svoju ulogu u deceniji krvoproli}a. "Prihvatiti zahtev za izru~enje Milo{evi}a Ha{kom tribunalu zna~ilo bi izvoziti vlastite probleme. Mi moramo da rekonstrui{emo vlastitu pro{lost u sudskoj proceduri zato {to nije samo Milo{evi} deo na{e pro{losti, nego smo to i mi, i zato {to Milo{evi} ne bi postao to {to jeste bez nas" rekao je Z. \in|i} na konferenciji za novinare u Budimpe{ti, posle razgovora s ma|arskim premijerom V. Orbanom (FoNet, 10. 4. 2001), da bi samo dva meseca kasnije, na Vidovdan, Milo{evi} bio isporu~en Ha{kom tribunalu.

308


koaliciju sa socijalistima516) i ceo ~etvorogodi{nji mandat odràva reìm S. Milo{evi}a, da bi na izbore 1996. i 1997. iza{la u izbornoj koaliciji sa SPS-om i JUL-om517). Me|utim, posle lo{ih rezultata koalicije na izborima 1997, socijalisti nude SPO-u i SRS-u formiranje vlade "nacionalnog jedinstva". Ni SPO ni SRS ne odbijaju socijaliste, ali odbijaju me|usobnu saradnju, pa se socijalisti moraju da odlu~e da li sa SPO-om ili sa SRS-om. Posle neuspe{nih pregovora sa SPO-om, socijalistima ne ostaje niko drugi do SRS, a po{to radikali odbijaju da budu u istoj vladi sa ND-om, socijalisti svog izbornog koalicionog partnera "pu{taju niz vodu" za rad saradnje sa sna`nijim izbornim oponentom. Ako ND-u, minornoj stranci po izbornoj snazi, nije ostalo drugo do da se ponovo vrati "svome jatu" - pribliì opoziciji i zavr{i kao ~lan DOS-a, ostaje nejasno zbog ~ega su ostale stranke u DOS-u prihvatile ovakvog partnera. Ali taj povratak proizveo je ~itav niz nedoslednosti, ina~e kako objasniti da je samo dve godine pre toga D. Mihajlovi}, lider ND-a, osporavao bilo kakav moralni kredibilitet \in|i}a, a onda postao ministar policije u njegovoj vladi koji mu pi{e javne hvalospeve?518) Druga, po posledicama verovatno teà, politi~ka "trgovina" jeste formiranje tzv. crveno-crne koalicije, odnosno ulazak radikala u koaliciju sa SPS-om i JUL-om. Sve po~inje te{kim diskvalifikacijama iz 1995. godine da je S. Milo{evi} "najve}i izdajnik srpskog naroda", a M. Markovi} "crvena ve{tica sa Dedinja", pa zahtevom V. [e{elja s po~etka 1996. godine da sve opozicione stranke poloè zakletvu da ni pod kakvim uslovima ne}e sara|ivati sa SPS-om i da ne}e podràti ni jedan jedini zakonski predlog SPS-a (NTV Studio B, 1. 2. 1996), pa osporavanjem pobede M. Milutinovi} na drugim predsedni~kim izborima i predlogom da se formira anketni odbor koji bi ispitao brojne slu~ajeve izborne kra|e u II krugu ponovljenih predsedni~kih izbora, do~ekivanjem Milutinovi}a na polaganju zakletve povicima "Lopove, lopove!", i napu{tanjem sednice parlamenta (Blic,

516)

Na izborima 1993, ND nastupa u okviru koalicije DEPOS, i promovi{e program "êtvrta dimenzija", koji je sadrào do tada najradikalniju, u pojedinim elementima i diskvalifikatorsku kritiku reìma S. Milo{evi}a. Na tim izborima SPS nije osvojila parlamentarnu ve}inu, pa je "privolela" ND na postizbornu koaliciju, koja je sa pet poslani~kih mandata koji su joj pripali na izbornoj listi DEPOS-a, dobio dva mesta potpredsednika Vlade i tri ministarska mesta. 517) Ovakav politi~ki obrt bio je ~ak i sadràj aforizma: "[ef ND - Pokret za SPS (aluzija na drugi deo imena stranke: ND - Pokret za Srbiju - Z.S), omrkne kod Vuka, zano}i kod Slobe, a osvane kod Mire" (O{i{ani je`, NTV Studio B, 4. 2. 1996). 518) U intervjuu Glasu javnosti (12. 11. 1998), D. Mihajlovi} kaè za \in|i}a: "Ne znam ko moè da veruje gospodinu koji vri{ti o po{tenju, a tvorac je kovanice da je "moral za crkvu, a ne za politiku", ali znam ko najvi{e pri~a o po{tenju (aluzija na kurve - Z.S). Uveren sam, da srpski narod nije toliko naivan da bi ponovo progutao udicu tipa "drìte lopova", i da \in|i}u ne}e pomo}i prebrojavanje gra|ana Srbije na "lo{e" i "njegove". Ne znam ko bi to iza{ao na ulicu da sru{i ovaj reìm i dovede "po{tenog" \in|i}a na vlast? Ta pri~a je ve} vi|ena, i nama ne pada na pamet da budemo miro|ija u ~orbi koju \in|i} kuva Srbiji, ja{u}i danas \ukanovi}a, Pani}a i Avramovi}a, kao nekad Mi}unovi}a, Milo{evi}a, Karadì}a, Dra{kovi}a i naivne provincijalce zaslepljene njegovom titulom i {ibicarskim ve{tinama. [to se doslednosti ti~e, o njoj najbolje govori ~injenica da je, proglasiv{i sebe "novim [irakom", mladi izumitelj jaja i pu{enja u politici, ugasio gra|anski protest ~im je seo u fotelju gradona~elnika i po~eo da putuje po svetu o tro{ku doju~era{njih {eta~a. Istovremeno je pogazio pismeni ugovor sa Vukom koji ga je i izvukao na tu funkciju. Me|utim, za biv{eg biznismena ne treba brinuti. ûo sam da je u sedi{tu stranke otvorio kafanu. Tako je, nekada ugledna parlamentarna stranka koja se ponosila demokratskim principom "hoda kroz institucije", kona~no preure|ena prema liku i delu gospodina predsednika." 309


30. 12. 1997). Ipak, posle èstoke (mada kratkotrajne) kampanje protiv M. Milutinovi}a, krajem marta 1998. ulaze u republi~ku vladu na poziv M. Marjanovi}a, mandatara kojeg je odredio "lopov" M. Milutinovi}, a avgusta 1999. u~estvuju i u formiranju Savezne vlade. Radikali su, dakle, na republi~kim parlamentarnim izborima 1997, kao i 1993. godine osvojili glasove suprotstavljaju}i se politici SPS-a, ne nagove{tavaju}i bilo kakvu mogu}nost saradnje sa socijalistima i JUL-ovcima. I socijalisti i JUL-ovci su osvojili glasove na tim izborima diskvalifikuju}i opoziciju (i SRS u okviru nje), a ne stavljaju}i u izgled svojim bira~ima mogu}nost saradnje sa strankom "~etni~kog vojvode", koga su prethodnih godina hapsili, optuìvali za ratnohu{ka{tvo i sl. Pri tome, V. [e{elj otvoreno priznaje da su u politici dozvoljeni nedoslednost, diskvalifikacije, uvrede: "[to se ti~e politi~kih kvalifikacija i uvredljivih izraza, oni su sigurno upu}eni u àru politi~ke borbe i uvek su bili prilago|eni aktuelnoj politi~koj situaciji. Ne ponavljam te kvalifikacije jer se situacija osetno promenila. Srpska radikalna stranka vi{e nije proganjana, na{e ~lanove ne hapse" (Demokratija, 4. 4. 1997). Takve i sli~ne postizborne "trgovine", za koje se mogu prozvati i mnoge druge stranke - ve} pomenuta ND 1993, SPO 1999. godine ili 2003. godine DSS, doprinele su temeljnom razo~aranju gra|ana u politi~ke stranke i njihove lidere, a posledica toga je trend smanjivanja broja bira~a koji su poslednje decenije XX veka izlazili na izbore, iako se bira~ko telo pove}avalo: na izbore 1990. u Srbiji je iza{lo preko 5 od 7 miliona glasa~a, 1992. je glasalo 4,3 od 7 miliona glasa~a, da bi na izbore 1997. iza{lo 4,1 od 7,2 miliona bira~a, da, najzad, drugi krug prvih predsedni~kih izbora 1997. ne uspe jer je na birali{ta iza{lo manje od polovine, odnosno manje od 3,6 miliona bira~a. êtvrti primer iz kampanje za parlamentarne izbore 2003. godine karakteristi~an je po tome {to u pitanju nije "neprirodna" ve} sasvim "prirodna", programska koalicija SPOa i NS. Ali, nejasno je kako su koaliciju mogli da prave i da iskreno sara|uju V. Dra{kovi} i V. Ili}, budu}i da je V. Ili}, posle budnog sukoba napustio SPO i formirao NS, da je V. Dra{kovi} sve do 2000. godine odbijao bilo kakvu saradnju sa koalicijama u kojima je "otpadnik", "oceubica" V. Ili}, koji je, pak, za V. Dra{kovi}a izjavljivao da "ne zasluùje da mu neko vi{e pruì ruku", da kada "pobedi srpska opozicija, prvo treba sru{iti Vuka Dra{kovi}a i sli~ne njemu, koji su bili ko~nica pobedi srpske opozicije" (Danas, 4. 5. 2000). Tre}i, najsloèniji plan za procenu politi~ke doslednosti jeste plan trajnosti pozicioniranja stranke na klju~nim dru{tvenim pitanjima, odnosno plan prepozicioniranja stranaka kao posledica promene njihovih klju~nih politi~kih stavova. Ina~e, pozicioniranje partije ili kandidata predstavlja njihovo prepoznatljivo situiranje u politi~ki, ideolo{ki i programski vi{edimenzionalan prostor pluralisti~ke partijske scene, odnosno odre|enje takvih politi~kih ciljeva i sredstava njihovog ostvarivanja po kojima bivaju prepoznatljivi po dugoro~nijim pravcima razvoja dru{tva, re{enjima za konkretne i aktuelne probleme i po na~inima njihovog re{avanja. To nagla{avanje razlike u odnosu na konkurente jeste sredi{te imidà partije i kandidata, pretpostavka njihove uo~ljivosti i privla~nosti za bira~e, ali i pretpostavka njihovog trajnijeg utemeljenja u odre|ene segmente bira~kog tela. Pozicioniranje partije ~ini, dakle, vi{eslojno odre|enje partije na temelju selekcionisanog, relativno uskla|enog, i relativno postojanog skupa elemenata identiteta, odnosno karakteristika partije, njenih ideolo{kih stanovi{ta, klju~nih programskih stavova, karakteristika lidera i sl, a kona~no i konkretne politi~ke aktivnosti u skladu sa ideolo{kim i programskim stavovima. Postojanost pozicioniranja iskazuje sposobnost anticipacije dru{tvenih tokova i osmi{ljenost temeljnih politi~kih opredeljenja, a u raspravi o 310


moralnosti partije i kandidata ono postaje vaàn indikator njihove politi~ke doslednosti. Naravno, jedno pozicioniranje, ne obavezuje zauvek. Njega je mogu}e, a ~esto i nu`no, menjati u skladu sa izmenjenim uslovima politi~kog delovanja. Prepozicioniranje je, me|utim, bezbolnije ako se radi o "doterivanju", "prilago|avanju" stavova o konkretnim pitanjima izmenjenim okolnostima, nego o promeni osnovnih programskih opredeljenja. I tu nastaju problemi sa razmatranjem doslednosti u pozicioniranju politi~ke stranke i kandidata: u kojoj meri je prepozicioniranje uslovljeno promenama realnih odnosa u dru{tvu i okruènju, a u kojoj meri posledica kalkulatorske kombinatorike za rad postizanja trenutne politi~ke koristi? Situacija se ne ~ini isuvi{e komplikovanom za procenu. Dok se u drugom slu~aju o~ito radi o nedoslednosti {to neopozivo donosi moralnu osudu, u prvom slu~aju se ~ini sasvim prihvatljivim stav da partija ili kandidat ne mogu biti zato~enici nekih pro{lih vremena i druga~ijih uslova delovanja. Ipak, i u ovom slu~aju stvari ponovo komplikuje pitanje u kojoj su meri sama partija i kandidat svojom prethodnom (lo{om) politikom odgovorni za promenjene uslove u dru{tvu i okruènju, koje onda po~inju da prizivaju kao opravdanje za promenu svojih klju~nih stavova, odnosno same politike? I upravo je to ~est slu~aj pre svega sa SPS-om, ali i sa drugim relevantnim akterima na politi~koj sceni Srbije. SPS je od partije koja je u izbornoj kampanji 1990. godine obe}avala mir, blagostanje, uklju~ivanje u svetske privredne i politi~ke tokove, evropske integracije i sl, ve} odmah posle tih izbora, ponovo kao vladaju}a partija, postala, ako ne inicijator, ono bar sau~esnik izbijanja i produàvanja besmislenog i bezobzirnog rata na prostorima biv{e Jugoslavije, ogromnih ljudskih `rtava i materijalnih razaranja, potpune izolacije zemlje i sl. Proklamovana ravnopravnost svih oblika svojine iz Ustava Srbije donetog 1990. godine realizovana je kao podràvljenje ~itavih grana privrede, a umesto obe}avane demokratizacije uspostavljena je potpuna dràvna kontrola nad medijima, univerzitetom, sudstvom, svim dru{tvenim delatnostima, ~ak i nad "slobodnim profesijama", kao {to je advokatura itd. êsta opravdanja SPS-a da je bila na sve to prinu|ena zbog promenjenih okolnosti, "me|unarodne zavere", "nacionalisti~ke" i "antisrpske politi~ke" i sl. vladaju}ih garnitura u drugim republikama biv{e Jugoslavije, mo`da su mogla da budu uverljiva, da S. Milo{evi}, SPS i njihov reìm nisu bili u velikoj meri odgovorni za promenjene me|unarodne okolnosti i odnose sa biv{im jugoslovenskim republikama, {to je imalo epilog u tome da je dobar deo tada{njeg dràvnog rukovodstva bio prinu|en da ode u Hag da se brani od optu`bi za genocid, etni~ko ~i{}enje, ratne zlo~ine i sl. Socijalisti su se ~esto u svojim javnom istupanjima kitili "istinom", mada su svakodnevno falsifikovali stvarnost. Iza kulisa njihovih Potemkinovih sela prevrtalo se po kontejnerima da bi se preìvelo, dok su seljaci ìtom hranili stoku, a gra|ani nosili jedne cipele 10 godina. To je bila stvarnost u kojoj su za~u|eno gledali kada u|ete u banku da podignete novac ili u apoteku da kupite lekove, stvarnost u kojoj u uljarama nije bilo ulja, u {e}eranama {e}era, u kasapnicama mesa, u mlekarama mleka. "Istina" je bila moto onih koji su se sa svojom decom basnoslovno obogatili u najteìm vremenima za dràvu i narod, u vreme rata i sankcija, oni koji su ìveli u, od drugih otetim, dvorcima, dràvne pare preseljavali na li~ne ra~une u inostranstvo. Socijalisti, koji su u vreme Milo{evi}a ostvarivali izborne pobede obe}anjem da sa njima nema neizvesnosti, u~ini}e tada{nji ìvot potpuno neizvesnim, i to ne samo u pogledu toga da li }e{ i kada primiti platu ili penziju, da li }e{ biti uhap{en ili pretu~en, ve} u smislu elementarnog fizi~kog kolektivnog i individualnog opstanka. "Izvesnost" su, dakle, obe}avali oni koji za jedan dan 2000. godine promenili Ustav savezne dràve. Oni koji su obe}avali i "Srbiju i svet", izgubili su dobar deo Srbije 311


i isklju~ili sebe i svoju dràvu potpuno, a svoj narod gotovo potpuno iz tog sveta. Devedesete godine XX veka protekle su i u velikim nedoumicama kako bi socijalisti i komunisti, koji se i danas programski zaklinju u socijalnu pravdu, humanizam, pomo} nemo}nim i sl, mogli da objasne svojim idejnim ocima - Marksu, Engelsu, Lenjinu, ali i bira~ima, kako su za kratko vreme mogli tako silno da se obogate oni i njihova deca. Mukotrpnim radom ili "odvajanjem od ustiju"? A, ako nije to, {ta ostaje? Eksploatacija tu|eg rada, ili, jo{ gore, mahinacije uz pomo} dràve kojom ba{ oni upravljaju, plja~ka dru{tvene imovine ~iji su oni bili tvorci u neka druga vremena? Ni sa relevantnim opozicionim politi~kim strankama nije bila druga~ija situacija. SPO, od ekstremne nacionalisti~ke stranke u vreme izbora 1990. godine, odmah posle njih postaje "mirotvora~ka" partija. Dok je lider SPO-a, V. Dra{kovi} maja 1992. godine poku{avao da je "spase" od SPS-a, SRS-a i nekih drugih stranaka suprotstavljaju}i se formiranju SRJ, krajem 1997. godine se "`rtvovao" za Srbiju pregovaraju}i o koalicionoj vladi sa SPS-om, a jo{ vi{e po~etkom 1999. postav{i potpredsednik Vlade te iste SRJ. Ipak, njegovi tada{nji koalicioni partneri SPS i JUL nisu dozvolili samoproklamovanom "spasitelju Srbije" da je spa{ava u pregovorima o re{enju problema Kosova u Parizu, budu}i da su ocenili da "spasu" Srbije kao ~lanovi delegacije vi{e mogu da doprinesu Egip}ani i Romi sa Kosova. Oni koji su se di~ili dosledno{}u u Ko{tuni~inim predsedni~kim kampanjama 2002. godine uveravali su bira~e da je nu`no da premijer bude iz jedne, a predsednik Srbije iz druge stranke da bi se obezbedilo "uravnoteènje" vlasti, da bi 2004. u Mar{i}aninovoj predsedni~koj kampanji uveravali te iste bira~e da je nu`no da i premijer i predsednik budu iz iste stranke da bi se obezbedila stabilnost vlasti. Vlada "legaliste" donosi Uredbu o sredstvima posebne namene kojom se (protivzakonito) iz reìma Zakona o javnim nabavkama izuzimaju sredstva "posebne namene" MUP-a Srbije, stru~ne slu`be "doteruju" zakone posle usvajanja u Narodnoj skup{tini Srbije itd. Beskompromisan borac protiv klijentelizma kao republi~ki premijer dozvoljava refeudalizaciju dràve, i to ne u smislu Habermasovog odre|enja ovog pojma kao "nove nepreglednosti" uslovljene sve sloènijom dru{tvenom i institucionalnom strukturom, ve} u smislu deljenja ministarstava i javnih preduze}a koalicionim partnerima kao lena. Oni koji su se kitili "istinom" i "po{tenjem" i koji su zaista ranije bezobzirno bili onemogu}avani u svom politi~kom delovanju, ne samo da i sami koriste gnusne optu`be na ra~un politi~kih oponenata, ve} to smatraju legitimnim u àru politi~ke borbe! Sve u svemu, bez obzira da li je u pitanju nerazumevanje snage "otpora materijala", koja je kroz noviju istoriju lomila zube svim reformatorima i modernizatorima srpskog dru{tva, ili instrumentalizacija politi~kih stanovi{ta i izbornih obe}anja u cilju osvajanja i ostajanja na vlasti, ni jedno ni drugo nisu preporuke za velike dràvnike i partije. Nijedan lider i nijedna partija kod nas ne}e predstavljati za bira~e takvo razo~aranje kao V. Ko{tunica i njegova DSS. Oni koji su prigrabili monopol nad po{tenjem i dosledno{}u, pokaza}e se krajnje nedoslednim. Najve}a Ko{tuni~ina nedoslednost je u tome {to je kao odlu~ni protivnik reìma S. Milo{evi}a odustao od temeljitijeg diskontinuiteta sa reìmom protiv kojega su podsticali nezadovoljstvo gra|ana. Oni koji su se promovisali kao "Verni vama, verni istini, verni sebi" odustali su temeljitijeg diskontinuiteta sa reìmom protiv kojega su podsticali nezadovoljstvo gra|ana. U ime nerealnog konsenzusa u dru{tvu razdiranom op{tim siroma{tvom i enormnim socijalnim razlikama, ideolo{kim, istorijskim, nacionalnim, kulturno-vrednosnim rascepima, te{kim nasle|em pro{losti itd, odustao je od radikalnog diskontinuiteta ne shvataju}i da je diskontinuitet pretpo312


stavka izgra|ivanja dru{tvenog konsenzusa na novim osnovama. Onaj koji je olako obe}avao brzo dono{enje novog Ustava Srbije i to vi{e puta oro~avao, do pred kraj 2006. godine je tapkao u mestu, da bi onda navrat-nanos, uz neodrìve kompromise, sebi pripisivao sve zasluge za dono{enje Ustava. Odustao je i od nekih klju~nih programskih stavova svoje stranke - od monarhizma, od ideje o regionalizaciji Srbije, od sazivanja Ustavotvorne skup{tine koja bi donela novi Ustav. Onaj koji se promovisao kao "legalista" prihvatio je legalno spornu pobedu na saveznim predsedni~kim izborima 2000. godine, a ovla{}ena lica iz njegovog izbornog {taba kradu CD sa rezultatima predsedni~kih izbora 2002. godine, skrivaju}i se po WC-ima. Njegova zalaganja za o~uvanje zajednice Srbije i CG izjalovila su se, naravno ne samo, ~ak ne ni prete`no njegovom krivicom, ali je o~ito u pitanju bila nerealna procena odnosa snaga, za koju je zaloìo sav svoj autoritet. Oni koji su se di~ili dosledno{}u, najpre su u dve predsedni~ke kampanje svoga partijskog lidera 2002. godine uveravali bira~e da je nu`no da premijer bude iz jedne, a predsednik Srbije iz druge stranke da bi se obezbedilo "uravnoteènje" vlasti, a zatim su 2004. u Mar{i}aninovoj predsedni~koj kampanji uveravali te iste bira~e u ne{to sasvim suprotno - da je nu`no da i premijer i predsednik budu iz iste stranke da bi se obezbedila stabilnost vlasti. Vlada "legaliste" donela je Uredbu o sredstvima posebne namene kojom se (protivzakonito) iz reìma Zakona o javnim nabavkama izuzimaju sredstva "posebne namene" MUP-a Srbije, stru~ne slu`be "doteruju" zakone posle usvajanja u Narodnoj skup{tini Srbije itd. Beskompromisan borac protiv klijentelizma kao republi~ki premijer u prvom mandatu dozvoljava refeudalizaciju dràve, i to ne u smislu Habermasovog odre|enja ovog pojma kao "nove nepreglednosti" uslovljene sve sloènijom dru{tvenom i institucionalnom strukturom, ve} u smislu deljenja ministarstava i javnih preduze}a koalicionim partnerima kao lena, valjda u duhu slogana "Ni po babu, ni po stri~evima"? Oni koji su se kitili istinom i po{tenjem i koji su zaista ranije bezobzirno bili onemogu}avani u politi~kom delovanju, ne samo da su i sami koristili gnusne optu`be na ra~un politi~kih oponenata, ve} to smatraju legitimnim u àru politi~ke borbe. Oni koji toliko svojataju Srbiju i tvrde da "narod najbolje zna", kada do|u na vlast po~nu da tvrde da ba{ to i nije tako, da "ne moèmo da u|emo punim kapacitetom u demokratiju, jer jo{ nismo stasali" (D. Jo~i}, Politika, 30. 9. 2007). Ali, narod, ipak, ne{to zna, ako ni{ta drugo, znao je da ih prozre. O (zlo)upotrebi dece De~iji likovi su veoma ~esto kori{}eni u politi~koj propagandi, budu}i da izazivaju sna`ne pozitivne emocije i predstavljaju simbol budu}nosti, nevinosti, neza{ti}enosti, neporo~nosti itd, ali deca se koriste i da bi se prikazali odu{evljenje, podr{ka, omiljenost dràvnika i lidera. I sve dok se radi o anonimnim de~ijim likovima, ~ini se da nema ni~eg spornog sa stanovi{ta eti~nosti. Ali, {ta je sa slu~ajevima u kojima se koriste deca sa imenima i prezimenima, ili deca poznata javnosti po roditeljima - politi~arima? I tu se ne ~ini ni{ta spornim ukoliko je re~ o punoletnim sinovima i }erkama politi~ara. Oni sa punom sve{}u i voljom prihvataju da u~estvuju u promociji svojih roditelja, da sa majkama stoje pored o~eva na tribinama i pozdravljaju publiku, da medijima daju izjave o sre}nom detinjstvu, pa`ljivim i ne`nim o~evima. Ni{ta se ne moè zameriti G. d'Esteignu {to je veoma uspe{no u predsedni~koj kampanji 1981. plasirao plakat na kome je on sa svojom }erkom da bi ublaìo element imidà bezose}ajnog tehnokrate. Ni{ta se ne moè zameriti ni M. Labusu koji je na zavr{ni izborni miting u predsedni~koj kampanji 313


2002. godine na tribinu doveo ènu i dve punoletne }erke i drè}i ih za ruke pozdravljao pristalice. Ne moè biti sporno ni, eventualno, skriveno zna~enje poruke - promocija Labusa kao oca u jednoj sre|enoj porodici, za razliku od Ko{tunice ~ija je èna potpuno odsutna iz njegovog javnog ìvota, ~oveka bez dece i sl. To je bila jedna od ta~aka njihovog razlikovanja, za bira~e ne mnogo va`na, koju, istini za volju, Labus nije ni pominjao u kampanji, za razliku od nekih drugih lidera koji su od toga u razli~itim prilikama poku{avali da naprave "kapital". Ni{ta se ne moè zameriti ~ak ni poznatom ameri~kom glumcu G. Klunyu {to je dao oglas da pere automobile za 500 $ USA da bi dopunio budèt kampanje svoga oca. Punoletna deca to rade sa sve{}u o zna~enju doga|anja u kojem u~estvuju - iz èlje da njihovi roditelji uspeju i da oni daju nekakav doprinos tome, u slu~aju nagovaranja roditelja onda iz po{tovanja prema njima, iz uverenja da je to od koristi za njihove roditelje i njih same, mogu}e i iz vlastite èlje za publicitetom itd. Ali, {ta u slu~ajevima kada se za promociju roditelja koriste maloletna deca? Slike J. F. Kennedy sa malim sinom koji se igra ispod pisa}eg stola dok njegov otac ~ita nekakav spis ili kako sa ènom i decom sedi na stepeni{tu Bele ku}e, obi{le su svet promovi{u}i svojevremeno jedan novi tip politi~ara - otvorenog, nasmejanog, neposrednog ~oveka koji je osvojio ne samo SAD, ve} i svet. Mnogo se toga pozitivnog ili negativnog, jednostavno, ne moè sakriti od agresivnih novinara koji bi da zavire u najdublju intimu ne samo politi~ara, ve} i drugih poznatih li~nosti, ali u ovakvim slu~ajevima i nije re~ o moralu politi~ara, ve} novinara i medija. Ali, {ta kada politi~ari smi{ljeno koriste svoju maloletnu decu za vlastitu promociju? Na koje bi moralne razloge mogli da se pozovu ovakvi politi~ari? Na to da svi ~lanovi porodice (treba da) dele istu sudbinu? Na to da su ta deca maloletna, pa onda roditelji donose odluku o tome {ta je dobro za njih? îni mi se da ne postoji moralno opravdanje za smi{ljeno kori{}enje maloletne dece u promociji politi~ara, a time i njihovih ideja. Naravno da je uticaj roditelja, porodi~na tradicija i sl. imaju za procese politi~ke socijalizacije i edukacije dece veliki i gotovo neizbeàn uticaj, ali odrasla dece ~esto ne dele politi~ke poglede roditelja, pa bi bilo nemoralno jo{ neosve{}ene uklju~ivati ih u politi~ke anga`mane svojih roditelja. U izbornim kampanjama kod nas bilo je mnogo politi~ara koji su se promovisali kao "srpski doma}ini", uz obavezan dodatak o broju dece (na primer, V. [e{elj, V. Ili} ili D. Markovi} - Palma), {to nije moralno sporno. No, da li je moralno diskreditovati konkurente zbog toga {to nemaju dece (V. Dra{kovi}, V. Ko{tunica), iz te ~injenice izvoditi dalekose`ne zaklju~ke o njihovim karakternim osobinama, odnosu prema deci uop{te, ~ak i patriotizmu? Da li je moralno uskra}ivati pravo V. Dra{kovi}u "da govori u ime potomstva Srbije, jer nema vlastito potomstvo" (@. Simi}, Politika, 10. 12. 1993)? U vezi sa ovim, karakteristi~na je naslovna strana specijalnog izdanja Zemunskih novina iz 1999. godine sa slikom V. [e{elja i trojicom maloletnih sinova i porukom "Ko ne voli decu, taj ne voli i otad`binu". Ono {to nije sporno u ovom slu~aju jeste zloupotreba op{tinskog javnog glasila u promotivne svrhe lidera stranke koja je u to vreme na vlasti u Zemunu. Nije sporno da poruka sadrì logi~ku gre{ku "ne sledi" - iz toga {to neko voli decu ne sledi zaklju~ak da je patriota, niti obrnuto iz stava da neko ne voli decu ne moè se izvu}i zaklju~ak da nije patriota. Uostalom, zar mnogi koji su voleli svoju decu (i imali mogu}nosti) nisu ih za vreme sankcija i bombardovanja slali u inostranstvo, pri ~emu su se mnogi od takvih me|u funkcionerima SPS-a i JUL-a jo{ i busali u grudi svojim patriotizmom. Sporno je {to [e{elj koristi maloletne sinove za promociju vlastitog patriotizma. Isto tako sporan je i plakat Z. \in|i}a sa malim sinom Lukom koji spava na njegovim ramenima i porukom "Za miran san na{e dece. Promene" iz 1999. godine. Slika veoma 314


dobro ilustruje poruku, prvi deo poruke je univerzalan i nesporan, ali drugi deo poruke moè da bude sporan, kao i ~injenica da su plakat potpisali DS i SZP. Spor ne mora da bude samo u procenama da li su promene donele onako miran san na{oj deci kao {to su njeni protagonisti obe}avali, niti u procenama da li su promene (a u sklopu toga i ubistvo Z. \in|i}a) donele miran san malome Luki. Sporno je to {to malog Luku niko nije pitao niti je mogao da pita da li ho}e da se na|e na strana~kom plakatu ili ne. Sasvim sigurno da [e{eljeva i \in|i}eva deca imaju puno razloga da kada odrastu budu ponosni na svoje o~eve. Ali, da li }e biti radikali, odnosno demokrate i da li }e deliti politi~ke poglede svojih o~eva, to ve} nije sasvim sigurno, a odigrali su ve} kao mali uloge u njihovim promotivnim predstavama. Deca se, me|utim, u politi~koj propagandi koriste i u negativnom zna~enju, kao simbol nedozrelosti, nerazboritosti, prihvatanja roditeljskog autoriteta i sl, a u cilju diskreditovanja oponenata. Ipak, u ovakvim slu~ajevima nije re~ o deci nego o politi~arima transformisanim u decu. Tako su na letku DS-a distribuiranom povodom premijere filma "No`" 1997. godine, koji je ra|en po romanu V. Dra{kovi}a, Dra{kovi} i [e{elj prikazani kao klinci u krilima bra~nog para Milo{evi}, sa porukom "Svi mi izdràvamo ovu familiju. Oni imaju sve {ta im treba, a vi?". Ili, plakat Otpora iz 2000. koji je prikazivao S. Milo{evi}a kao lik bebe-zve~ke sa porukom "Puk'o je... ko zve~ka", kao {to }e se \in|i}u 2000. "vratiti" plakat sa malim Lukom na ramenima, samo sada sa likom malog \in|i}a na ramenima B. Klintona. Ono {to, pak, uop{te ne moè biti sporno i {to zasluùje moralnu osudu jeste kada se susreti sa decom koriste kao prilika za {irenje ne samo odre|enih politi~kih ideja, ve} i demagogije i kulta lidera, kao {to je to uradio predsednik Skup{tine Srbije, D. Tomi}, prilikom susreta sa decom Beograda povodom "De~ije nedelje" govore}i im: "Rafinerije su obnovljene, Zastava je po~ela da radi. Ima}emo dovoljno hrane, i sve }e biti u~injeno da zemlja bude topla. Zato nemojte slu{ati ono {to se pri~a. Ova zemlja predvo|ena Slobodanom Milo{evi}em ima snage da u~ini sve" (Glas javnosti, 6. 10. 1999), da bi pred savezne predsedni~ke i parlamentarne izbore 2000. JUL delila |acima u nekim beogradskim {kolama rasporede ~asova za strana~kim obele`jima (www.B92.net, 7. 9. 2000). O (zlo)upotrebi religije Komuniste su uvek bili ateisti i zbog toga su smatrani bogohulnicima. Posle devedesetih godina XX veka, me|utim, javnost saznaje da su neki od njih oduvek bili iskreni vernici. Tako, predsednica Direkcije JUL-a M. Markovi} pi{e da je odrasla sa slikom Sv. Nikole iznad uzglavlja kreveta, dok poslanici SPS-a D. Budimirovi} - Bidà i R. Radovi} - Raka u pauzi skup{tinskog zasedanja u sali pevaju pesmu: "Slobodane, Slobodane, ti si komunista, volimo te, volimo k'o Isusa Hrista" (Dnevni telegraf Magazin, 13. 12. 1997). Bogohulnika, me|utim, ima i na drugoj strani. I V. Dra{kovi} je od nevernika (nekada{nji ~lan SKJ) postao jedan od onih kojima su puna usta vere u Boga. Me|utim, pravom verniku ne bi palo na pamet da, makar i figurativno, jedan dnevno-politi~ki sporazum, kao {to je svojevremeno bio sporazum koalicije "Zajedno", koji su svi bezobzirno kr{ili, progla{ava Svetim pismom. Ipak, i pored sveg njegovog nagla{avanja tradicije, zna~aja vere za o~uvanje srpskog nacionalnog bi}a i kosovske mitologije, zaista je predstavljala iznena|enje otvorena zloupotreba hri{}anske simbolike i slogana u kampanji 1997. Najpre, re~ je o neprimerenom kori{}enju parabole Hristovog stradanja u sloganu "Jedan za sve" koji je Dra{kovi} koristio u predsedni~koj kampanji sa ciljem da uveri bira~e da je 315


spreman da se "`rtvuje za dobrobit Srbije" i iskupljenje srpskog naroda, ba{ onako kako je Isus prihvatio da bude razapet na krstu za izbavljenje celokupnog ljudskog roda. Druga Dra{kovi}eva zloupotreba religije u toj kampanji jeste slogan "Ljubav, vera, nada", koji predstavlja poruku iz Prve Pavlove poslanice Korin}anima (13.13)519). "Srpski Jeremija", "Novi Nemanja", kako se lider SPO-a u tim kampanjama promovisao, time je iskazao je krajnju pretencioznost, umi{ljenu veli~inu i, {to je najgore, spremnost da instrumentalizuje najve}e svetinje hri{}ana i srpskog naroda. O instrumentalizaciji religije u politi~ke svrhe moè da se govori i u slu~aju plakata DS-a kojim se gra|anima ~estita Uskrs 1991. godine. Na plakatu je prikazana korpa (koja treba da simbolizuje gra|ansku zajednicu, porodicu), sa plavim i ùtim (boje DS-a) uskr{njim jajima i razbijenim crvenim jajetom (simbol komunizma) izba~enim iz korpe. Politi~ka poruka je vi{e nego jasna - nije dovoljno komuniste samo ekskomunicirati (crveno jaje van korpe), ve} ih treba i fizi~ki uni{titi (razbijeno crveno jaje). Ipak, plakatotvorcu je promakla mogu}nost druga~ijeg "~itanja" poruke: Uskrs je praznik Boga koji se `rtvovao za druge, praznik iskupljenja grehova ljudi, pa je u koliziji sa svakom idejom izgona, razdora, a posebno razbijanja i uni{tenja; uskr{nja jaja su, po crkvenoj tradiciji, crvena, pa su neodgovaraju}e uzeta kao simboli komunizma itd. A, ovakvo "~itanje" plakata dovodi do zaklju~ka o instrumentalizaciji crkvenih svetinja u politi~koj borbi, odnosno o nepoznavanju crkvene tradicije od strane plakatotvorca. Zloupotrebu religije u politi~ke svrhe predstavlja i to kada radikali u predstavljanju stranke za parlamentarne izbore 2003. puste duì insert iz terenske kampanje u kome vladika Filaret, episkop mile{evski, prilikom posete lidera SRS-a u crkvi drì govor, moli Boga i Sv. Savu da im budu "na pomo}i" i blagosilja ih u ime crkve, sve{tenstva i "veruju}eg naroda"(?), a te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj niko od lidera radikala nije teè povre|en, uzima kao "dokaz da radikale i Bog ~uva". îni se da je postao gotovo neizbeàn deo promotivnog rituala politi~ara u Srbiji da se slikaju na partijskim slavama, a posebno u razli~itim prilikama dok se mole Bogu, krste ili celivaju ikonu, uvereni da bira~e mogu da isku{avaju onako kako je Bog isku{avao pobo`nog Jova. Ali, dok je Bog, posle silnog isku{avanja, vratio Jovu sve ranije dobrobiti i ~ak ih u~etvorostru~io, politi~ari u Srbiji ne mogu da vrate poginule, razorene porodice, osaka}ene generacije, izgubljenu biolo{ku supstancu i zatrte duhovne snage naroda, uni{tene nade i perspektive. O (zlo)upotrebi javnih li~nosti Ugledni akademici, tira`ni pisci, popularni glumci i reditelji poznatijih filmova, estradne zvezde, kompozitori, trofejni sportisti i javne li~nosti uop{te, neizostavni su akteri izbornih kampanja partija i kandidata {irom sveta. Njihova "upotreba" u kampanjama ra~una na efekte propagandne tehnike transfera, prema kojoj se pozitivan odnos publike prema njima prenosi na one koji se promovi{u pored njih (Detaljnije o tehnikama propagande i politi~kog marketinga u: Slavujevi}, 2007:93-103).

519)

Mada je ovaj slogan koristi op{te pojmove na koje ne moè da se polaè "autorstvo", koji se koriste u razli~itim prilikama (na primer, slogan J. Chiraca na predsedni~kim izborima u Francuskoj 1981. godine je bio "Nada"), u slu~aju SPO-a re~ je o "kra|i" ~itavog re~eni~kog sklopa, koji posebno biva prepoznatljiv u kontekstu celokupne kampanje za parlamentarne i predsedni~ke izbore.

316


I kod nas su javne li~nosti obavezni deo izbornih kampanja. Ukoliko prihvate da budu ~lanovi rukovodstva stranke ili na njenoj izbornoj listi, utoliko bolje520). Ako, pak, ne misle na taj na~in da se politi~ki angaùju za rad svojih politi~kih i partijskih uverenja ili zbog o~ekivanja eventualnih poloàja i drugih pogodnosti u slu~aju pobede partije koja ih je kandidovala, onda su rado vi|eni kao akteri izbornih TV spotova, potpisnici poruka na plakatima i lecima, kao govornici ili, bar, kao "dekor" na promotivnim skupovima i kao zabavlja~i okupljene publike521). 520)

Ve} u prvim vi{estrana~kim parlamentarnim izborima neki poznati estradni umetnici, kao na primer, peva~ narodnih pesama, M. Ili}, bili su kandidati SPS-a, dok je ve}i broj intelektualaca i javnih li~nosti, ne ra~unaju}i one koji su bili na partijskim funkcijama, bio na izbornim listama DS-a (na primer, knjièvnik B. Peki}) i SPO-a. Knjièvnik G. \ogo i profesor BU S. Stojanovi} su bili kandidat DS-a, a knjièvnik Mihailovi} - Mihiz kandidat DEPOS-a na izborima 1992. Popularan glumac A. Ber~ek do kraja javno se deklarisao kao SPS-ovac i u~estvovao u njenim kampanjama, da bi bio i na izbornim listama socijalista i njihov poslanik, pa ~ak "dogurao" i do poloàja direktora Narodnog pozori{ta Srbije. Folk peva~ica Z. Brunclik je kao vatrena JUL-ovka bila i ~lanica rukovodstva ove stranke. Jedan od najpopularnijih glumaca V. @ivojinovi} - Bata u vi{e navrata je bio poslanik SPS-a u Republi~koj skup{tini, a onda i (veoma neuspe{an) predsedni~ki kandidat ove stranke na prvim izborima 2002. godine. S. Kiti}, svojevremeno kapitenka rukometne reprezentacije Jugoslavije, posle izbora 2007. postala je republi~ki poslanik SPS-a, glumica L. Vuki}evi} postala je poslanik SRSa, a peva~ica Lj. Ran~i}-[kropelja - Madam Piano, glumac I. Bekjarev i glumica J. Sretenovi} (mada su tvrdili da su na listi kao nestrana~ke li~nosti, iz "profesionalnih razloga" i da ih politika ne interesuje) bila su na listi PSS-a, reìser G. Paskaljevi}, akademik Z. Popovi} i profesorka BU A. Pe{ikan na listi G17 plus, O. Jeìna na listi koalicije LDP - GSS - SDU - LSV, novinar u penziji B. Erdeljan na listi Unije Roma Srbije itd. V. Ognjenovi} je na po~etku bila ~lan najuèg rukovodstva DS-a, da bi posle izbora 2000. postala na{ ambasador u Norve{koj, glumica N. Arneri} }e biti republi~ki poslanik ove stranke, a V. Brajovi}, koji je u~estvovao u kampanjama B. Tadi}a posta}e ministar kulture u drugoj Ko{tuni~inoj vladi. Knjièvnik D. Kova~evi}, aktivan u kampanji DOS-a posta}e ambasador u Portugalu, muzi~ar V. Divljan bi}e 2007. na izbornoj listi koalicije LDP - GSS - LSV - SDU, itd. 521) Glumac M. Janketi} u prvih nekoliko kampanja bi}e ~est gost na promocijama SPS-a, a S. @igon }e do kraja ostati privrènik JUL-a. Peva~ica M. Nikoli} zabavljala je publiku 2000. godine na skupovima SPS-a i JUL-a, a glumica R. Savi}evi} i glumac @. Milenkovi} igra}e u spotovima SPS-a te godine. U kampanji 1992. godine tzv. Arkanovo jato, koga su ~inili i popularni folk peva~i S. Veli~kovi} - Ceca, D`. Ramadanovski, peva~ zabavnih melodija O. Mandi} i drugi, prati lidera SSJ-a @. Ra`njatovi}a na turneji po Srbiji i posle politi~kih govora zabavlja publiku na promotivnim skupovima. Ina~e, S. Veli~kovi}, kasnije kao Arkanova supruga poznata kao S. Ra`njatovi}, posle Arkanove smrti uklju~iva}e se u izborne kampanje B. Pelevi}a, novog lidera SSJ i Arkanovog i njenog kuma. Poznati knjièvnik M. Be}kovi} govorio je na mitinzima DEPOS-a 1992, zatim u kampanje DOS-a, a nastavi}e sa kampanjama V. Ko{tunice. U kampanju DS-a za bojkot republi~kih izbora 1997. godine uklju~i}e se advokati i pravnici S. Kastratovi}, J. Tapu{kovi}, S. An|elkovi}, D. Hiber, glumice T. Bo{kovi} i N. Arneri}, glumci B. Vidakovi}, T. Uzunovi} i Lj. Tadi}. Doprinos kampanji DOS-a 2000. da}e i poznati knjièvnik D. Kova~evi}, reditelj N. Bradi}, knjièvnica S. Velmar Jankovi}, karikaturista P. Koraksi} - Koraks, glumica D. \oki}, glumci M. Petrovi} - ^kalja, B. Le~i}, Z. Cvijanovi} i S. Trifunovi}, muzi~ari M. Del~i} - Del~a, Z. Divjak, M. Bajagi} - Bajaga sa Instruktorima, D. \uri~i} i njegovi bubnjari, poznati fudbaler S. Milo{evi}. U predsedni~koj kampanji Ko{tunice 2002. godine bi}e angaòvani knjièvnici M. Be}kovi}, M. Danojlovi} i S. Kova~evi}, slikari V. Veli~kovi} i D. B. Mihajlovi}, glumice T. Bo{kovi}, M. Banjac i K. Jovanovi}, najtrofejniji na{ reìser E. Kusturica, muzi~ari J. Kolundìja, B. \or|evi} i R. Amadeus, sportista @. Obradovi} i dr. Ina~e, ve} pomenuti popularni pesnik, muzi~ar i boem B. \or|evi} aktivno }e agitovati u kampanjama V. Ko{tunice, pevati na njegovim promotivnim skupovima i skupovima njegove stranke, da bi u vreme prve Ko{tuni~ine vlade bio postavljen za pomo}317


Ako je "upotreba" javnih li~nosti normalna pojava u izbornim kampanjama, i ako se tu nema {ta prigovoriti i partijama i javnim li~nostima, budu}i da je to stvar njihovog slobodnog izbora, kako stoje stvari sa njihovom zloupotrebom? Za pozicioniranje koalicije SPS - JUL - ND kao dràvotvorne u kampanji za savezne i lokalne izbore 1996. godine kori{}eni su, izme|u ostalog, i TV spotovi i plakati sa sloganom "Idemo dalje" u kojima su prisvojeni svi graditeljski, privredni, kulturni, sportski i drugi uspesi. U kojoj je meri to neovla{}eno kori{}enje uspeha, likova i imena drugih govori javna ograda balerine A{hen Ataljanc-Beuk od plakata ne kome je zloupotrebljena njena slika iz "Labudovog jezera" u vreme njenog odsustva iz Beograda (Blic, 2. 12. 1996). Povodom produkata te kampanje i R. Relji}, slikar i akademik iz Beograda, najavio je da }e tuìti levicu jer je na izbornom plakatu u vidu kolaà "ukomponovala" detalje sa presti`nih kulturnih doga|aja (Bitef, Bemus, Fest...), a me|u njima, i fotos sa njegove retrospektivne izlo`be (Blic, 15. 11. 1996). Kada stranke ne mogu da angaùju ugledne javne li~nosti za svoje promotivne aktivnosti, onda su dobri i njihovi dubleri. Tako je u kampanji za republi~ke parlamentarne i predsedni~ke izbore 1997. godine SRS plasirala spot "[e{elja za predsednika" sa dublerima poznate glumice M. Banjac i ko{arka{a A. \or|evi}a kako "zakucava" loptu u ko{, ali }e se i M. Banjac i A. \or|evi} ograditi od spota. U kampanji za republi~ke izbore 2000. godine radikali su, bez saglasnosti autora, upotrebili kao muzi~ku podlogu jednog svog spota muziku iz nekada izuzetno popularne TV serije Grlom u jagode. To }e biti povod da kompozitor Z. Simjanovi} tuì SRS, RTS, kao i TV Pink i Palma, koje su emitovale sporni spot. U istom spotu, glas iz off-a neobi~no je podse}ao na glas glumca B. Cveji}a koji je u seriji igrao glavnog junaka Baneta - Bumbara, zbog ~ega je ovaj izrazio o{tar protest. Najzad, protest je izrazio i reditelj i koscenarista serije S. Karanovi}. Epilog: Okru`ni sud u Beogradu odmah je privremenom merom zabranio televizijama i SRS-u da emituju spot u kojem je iskori{}ena ideja i muzi~ka tema i serije Grlom u jagode, a sudski spor je nastavljen zbog povrede autorskih prava (Beta, 15. 12. 2000). Posebnu vrstu pseudodoga|aja koji se koriste u promociji vlasti i dràvnih lidera predstavljaju sve~ani do~eci, prijemi, kokteli i sl. Koji se prire|uju sportistima, umetnicima, nau~nicima i drugim javnim li~nostima posle osvajanja medalja i me|unarodnih priznanja. To je postao deo dràvnog rituala svuda u svetu, pa i kod nas, mada moè da bude sporno u kojoj meri je odaziv na ovakve pozive stvar slobodnog izbora, a u kojoj nika ministra za kulturu. U predsedni~ku kampanju M. Labusa 2002. godine uklju~i}e se kao junaci izbornih spotova knjièvnica S. Velmar Jankovi}, glumica M. Dravi} i bubnjar D. \uri~i}. Proslavljeni reìser G. Paskaljevi} uklju~i}e se u kampanju G17 plus 2003. godine, a na slede}im izborima bi}e i poslani~ki kandidat. Pristalice "narodnja~ke" koalicije (DSS - NS JS) na strana~kom koncertu povodom Srpske nove godine na trgu ispred Narodne skup{tine Srbije zabavlja}e S. Ra`njatovi} - Ceca, M. Del~i} - Del~a, Rambo, T. Dap~evi}, @. Samardì} i sastavi 357, E Play, Block out, Negativ, Sunshine, Eyesburn, DLM, Bjesovi i neizbe`na Riblja ~orba sa B. \or|evi}em - ôrbom. U kampanje DS-a i B. Tadi}a su se uklju~ivali glumice S. Bojkovi}, M. Stupica, M. Dravi}, K. Radivojevi} i B. Ordina~ev, glumci Lj. Tadi}, D. Nikoli} - Gaga, V. Brajovi}, Z. Cvijanovi}, L. Ristovski i G. Ki~i}, sportisti V. Divac i S. Milo{evi}, muzi~ari \. Bala{evi} i dr. A u seriji koncerata u vreme izborne kampanje u periodu od 4. do 18. 1. 2007. koji organizuju "narodnjaci" u Beogradu u~estvuju i etno grupe Hazari i Svitanje, Zona B i Point Blank, J. Maljokovi}, S. Milo{evi}, Bebi Dol, Pera Joe, Vlada Jet itd. [ahistkinja A. Mari} i sportista Z. Milosavljevi} bi}e uklju~eni u predsedni~ku kampanju B. Kari}a 2004. Ina~e, glumac L. Ristovski, koji je bio "junak" jednog spota "svedo~enja" iz predsedni~ke kampanje B. Tadi}a 2004. godine, posta}e "junak" jednog spota G17 plus u kampanji za parlamentarne izbore 2007. 318


meri je na neki na~in iznu|eno. Ipak, u krajnju ruku, na njima je da odlu~e ho}e li se odazvati pozivu ili ne, pa se tu, ipak, ne bi moglo govoriti o njihovoj zloupotrebi od strane vlasti u promotivne svrhe. Upravo jedan takav slu~aj dogodio se 10. 9. 2002. kada se jugoslovenski ko{arka{i nisu pojavili na koktelu u Klubu saveznih poslanika na Dedinju, koji je u njihovu ~ast organizovao premijer Srbije Z. \in|i}. Naime, republi~ka vlada dodelila je selektoru reprezentacije S. Pe{i}u sve~anu plaketu, a bilo je planirano da i ko{arka{i dobiju isto priznanje, a protokol Vlade je predvideo je da reprezentacija Jugoslavije, u dru{tvu premijera i ~lanova Vlade, bude slikana ispod panoa sa natpisom "Ponosni na Srbiju", ina~e sloganom najnovije kampanje za nastavak Vladinih reformi. Me|utim, na koktel su do{li ministri republi~ke vlade, vode}i ljudi KSJ, kao i selektor S. Pe{i}, koji je izjavio da su ko{arka{i umorni i da ve} za dva dana odlaze iz Beograda. Nakon duèg ~ekanja, novinarima je saop{teno da ne}e do}i ni premijer \in|i} (www.B92.net, 10. 9. 2002). Premijer \in|i} je sutradan obja{njavao da ne misli da su ko{arka{ki reprezentativci bojkotovali Vladu Srbije kada nisu do{li na prijem, da taj prijem nije bio "unapred ~vrsto zakazan", da nije bilo sigurno ni da }e on do}i, kao {to nije ni do{ao. Premijer je, ipak, priznao i da su ko{arka{i najavili da }e do}i na koktel, a na pitanje da li su i kako su objasnili nedolazak, odgovorio je "To morate njih da pitate". Ministar prosvete i sporta Srbije G. Kneèvi} je tim povodom izjavio: "Dva su obja{njenja zbog ~ega je do toga do{lo. Ili je u pitanju èlja da se sport depolitizuje, u tom slu~aju profesionalcima nije ni trebalo organizovati do~ek i ceo onaj cirkus, ili je u pitanju sva|a izme|u Partizana i Zvezde - Zvezdu vode odre|eni ljudi, a Vlade Divac ima interese u Partizanu. Voleo bih da je u pitanju prvi razlog" (www.B92.net, 11. 9. 2002). Po{to se nezvani~no pri~alo da su reprezentativci to ve~e proveli u objektu folk-peva~ice S. Ra`njatovi} - Cece, u to vreme ~lana rukovodstva SSJ-a i aktivne u promociji predsedni~kog kandidata B. Pelevi}a, lidera stranke, mogu}e je da se radi o slobodnom izboru ko{arka{a, o odbijanju da budu izmanipulisani od jednih politi~kih aktera, pri ~emu se ne moè isklju~iti mogu}nost da su izmanipulisani od drugih. Ali, {ta re}i za to kada javne li~nosti nemaju mogu}nost izbora, kao u slu~aju kada su se za M. [erifovi}, pobednicu Pesme Evrovizije 2007, u srpskom parlamentu otimali radikali (zbog toga {to je njen otac radikal) i Unija Roma Srbije (zbog njenog porekla)? Ili, kada je septembra 2007. izbila afera povodom navodnog vrbovanja za LDP na{eg, tada tre}eplasiranog tenisera na svetskoj rang-listi i najpopularnijeg sportiste, N. \okovi}a od strane F. Jahi} - Brene, folk-peva~ice i njenog supruga, ranije najboljeg na{eg tenisera, B. @ivojinovi}a (Kurir, 4. 9. 2007)? O (zlo)upotrebi ìvotinja @ivotinje su uvek bile saputnici ~ovekovog ìvota, a kao simbol i ~esti sadràj propagandnih poruka. Nije potrebno vra}ati se do vremena totemizma, kada su ìvotinje predstavljale mitolo{ke za{titnike plemena, niti do prvih dràva u kojima ìvotinje ~esto imale status boànstava, pa su nezamisliva dràvna obele`ja bez njihovih prikaza (na primer, orao kod Sumeraca, a kasnije i starih Rimljana, mnogobrojne ìvotinje u okviru staroegipatske dràvne religije, sova u staroj Atini i sl). I danas nalazimo ìvotinje na zastavama, grbovima, novcu, spomenicima, pe~atima, poveljama, uniformama, memorandumima dràvnih institucija {irom sveta. Lav, simbol snage, "car ìvotinja", ~ini se da je najpo{tovaniji - nalazi se na zastavama ili grbovima Belgije, Britanije, Bugarske, Etiopije, Indije, Kanade, Luksemburga, Norve{ke, [ri Lanke, [vedske, [panije... 319


Za njime ne zaostaje mnogo ni orao, kome iskazuju po{tovanje Amerikanci, Albanci, Austrijanci, Nemci, Poljaci, Meksikanci... Galski petao je tradicionalni simbol Francuske, konj je ìvotinja koju po{tuju u Venecueli i îleu, panda je na grbu Gvatemale, slon na grbu Laosa... @ivotinje nisu samo dràvni simboli. êsto se koriste i kao simboli pojedinih partija, pa su nezaobilazni i u izbornim kampanjama. Magare sa ìrado {e{irom simbol je ameri~kih demokrata jo{ od 1840. godine, a slon simbol republikanaca. Mnoge politi~ke stranke u zemljama Azije i Afrike sa velikim brojem nepismenih koriste razli~ite simbole kao znak raspoznavanja u izbornim kampanjama, me|u kojima su ~esto ìvotinje. I pojedini predsedni~ki kandidati na izborima nastupali su pod za{titnim znakom pojedinih ìvotinja. U SAD, rakun je bio simbol H. Claya u predsedni~koj kampanji 1844. godine. Ina~e, nadimak Claya je bio "stari rakun", {to je podse}alo na njegovo selja~ko poreklo iz Kentuckya, a za tu priliku komponovana je i pesma kampanje pod naslovom "Pesma rakuna". W. Hencock je u kampanji 1867. prikazivan kao galski petao, {to je iskazivalo profrancusku orijentaciju Unionisti~kog pokreta, ali petla kao simbol u kampanji 1892. koriste na zastavi G. Cleveland i A. Thurmana iz kampanje 1892, budu}i da je petao pre magareta bio simbol ameri~kih demokrata. T. Roosevelt je koristio nadimak "medved", H. W. Tafft u kampanji 1912. nadimak "mi{" itd. âk i pojedini govori politi~ara dobijaju imena po ku}nim ljubimcima pomenutim u njima. Predsedni~ka kampanja F. D. Roosevelta iz 1944. godine ostala je upam}ena po Fela speech, govoru nazvanom po njegovom psu. Naime, u tom govoru Roosevelt se poàlio da republikanskim liderima nije dovoljno {to u kampanji napadaju njega i ~lanove njegove porodice, ve} napadaju i malog psa Fela. Iz sli~nih razloga i govor R. Nixona u kampanji 1952. godine dobi}e naziv Checker's speech. Neretko se lideri slikaju sa razli~itim ìvotinjama, posebno sa rasnim konjima ili psima, {to bi, valjda trebalo da posluì kao izraz prestià (na primer, slike Josipa Broza Tita sa dvema belim pudlicama), potenciranje nekih osobina kandidata. Ina~e, ljubav prema ìvotinjama je veoma cenjena osobina na Zapadu, ali mogu se pomenuti i iskustva iz davnina kada je Aleksandar Makedonski digao grad i imenovao ga Bukefal u znak se}anja na svoga voljenog konja, ili kada je Kaligula postavio svoga konja za rimskog senatora. No, nije te{ko primetiti da se u ovakvim slu~ajevima ìvotinje koriste u pozitivnom kontekstu, kao nosioci odre|enih pozitivnih karakteristika ~iji se transfer èli posti}i ka onome koji ih koristi. Druga~iji je slu~aj, me|utim, kada se ìvotinje koriste u negativnom kontekstu u cilju diskreditacije politi~kog oponenta, {to se postiè na dva na~ina. Prvi na~in jeste kada se odre|enoj ìvotinji pripisuju vi{i kvaliteti nego suparniku, pa je tako u predsedni~koj kampanji 1992. godine, G. Bush stariji tvrdio da se njegov ma~ak razume u spoljnu politiku vi{e od B. Clintona. Drugi na~in diskreditacije konkurenta jeste kada mu se pripisuju odre|ene negativne osobine ìvotinja, a toga je prepuna vi{estrana~ka scena Srbije. Poseban vid prljavih kampanja predstavlja, dakle, diskvalifikacija politi~kih naistomi{ljenika (zlo)upotrebom ìvotinjskih likova. Sude}i prema izjavama politi~ara, politi~kom scenom Srbije prodefilovale su mnogobrojne ìvotinje i ìvotinjke. Konj koji vu~e taljige u jednom spotu SPS-a iz serije spotova "Ovo je Srbija", plasiranoj u kampanji za decembarske izbore 1992. godine, makar imao i epizodnu ulogu, jo{ moè da izgleda simpati~no, kao i "Arkanovo jato" koje se u izbornoj kampanji 1993. godine seljakalo po Srbiji i zabavljalo bira~e na njegovim promocijama. Ali, kod nas "narod {i{aju kao ovce", i to "deset puta na dan", donose se "vu~iji zakoni", a lider partije koja poziva na jedinstvo, slogu i toleranciju deli narod na "Srbe i srpsku stoku". Retko se koristi op{ti 320


pojam "zver"522), ve} se ~e{}e imenuje koja je zverka u pitanju. Tako, M. Pani}, ~ovek koga su doveli za premijera SRJ sredinom 1992. godine, a onda ga i uverili da moè da ujedini opoziciju, u kampanji za decembarske izbore te godine, novinare koji su pisali protiv njega nazivao je "psima koji laju", da bi mu odmah bilo uzvra}eno iz tabora reìma re~ima da ga "vodaju Srbijom kao me~ku". Ni jaganjci nisu bili po{te|eni523). Na{i politi~ari "laju" i "laù kao psi", a na zasedanju Narodne skup{tine Srbije 15. 3. 1993. godine V. Dra{kovi}, lider SPO-a, reaguje na jedan od napada T. Nikoli}a, potpredsednika SRS-a, u kome ovaj nije birao re~i, pa govori da ne}e da odgovara na uvrede, ali nastavlja sa pominjanjem psa i konja, odnosno prave}i aluzije kojima diskredituje T. Nikoli}a (Panajotovi}, 1999:64-5). I magarac je omiljena ìvotinja koja sluì za diskreditovanje politi~kih protivnika524), pa ~ak i glasa~a uop{te525). Na{om politi~kom scenom su defilovale i pu-

522)

Zveri protiv Vuka glasi, na primer, jedan od naslova u Srpskoj re~i u vreme kampanje (7. 12. 1992). A, V. Ko{tunica na predizbornom mitingu u Sremskoj Mitrovici vika}e okupljenim gra|anima: "Vlada je zato da slu{a kritike i da trpi kritiku, a narod je zato da je kritikuje. To je demokratija. A ne da Vladu ~ine neke za{ti}ene ìvotinje, za{ti}ene zveri, na koje niko ne sme da pisne, to ne moè" (www.B92.net, 16. 9. 2002). ^lanovima Vlade, odnosno "za{ti}enim zverima", V. Ko{tunica, dakle, suprotstavlja "narod" koji ima pravo da kritikuje vladu, ali kako je u toj kampanji od bio najè{}i kriti~ar te vlade, o~ito je da se poistovetio sa narodom, da je umislio da jedino on zna da artikuli{e potrebe i èlje naroda, {to je iskazivao i njegov slogan iz te kampanje "Zna Srbija". 523) U kampanji 1993. godine, bira~i saznaju da lider radikala V. [e{elj, umesto da ratuje za slobodu Srba u svojoj rodnoj Hercegovini, jede jaganjce, pa se zbog toga udebljao. 524) Zbog pominjanja imena V. [e{elja kao kandidata za sud u Hagu od strane poslanika S. Filipovi}a (SPO), T. Nikoli} ga naziva "psihopatom", na {ta Filipovi} poteè narodnu izreku "Smeje se magarac zecu {to ima velike u{i", a Nikoli} uzvra}a drugom izrekom "Zlo govedo, june do vijeka!" (Panajotovi}, 1999:4), a na konstitutivnoj sednici Narodne skup{tine Srbije 7. 5. 2007. godine, u krajnje bezobzirnom me|usobnom optuìvanju poslanika razli~itih parlamentarnih grupa, A. Vu~i} (SRS), u polemici sa N. ânkom (LSV), optuùje one koji prihvataju politiku "{tapa i {argarepe" me|unarodne zajednice re~ima da su magarci i da pretvaraju celokupni narod u magarce, a da oni, radikali, nisu magarci. (II program RTS, 7. 5. 2007) 525) U serije, ina~e, uglavnom kli{iranih slogana koji su kori{}eni u vi{e kampanja za bojkot pojedinih izbora zbog favorizovanja partija na vlasti od strane najve}ih medija, sumnji u kra|u glasova i manipulacije prilikom utvr|ivanja izbornih rezultata itd, ostao je u se}anju slogan DS-a za bojkot predsedni~kih i parlamentarnih republi~kih izbora u Srbiji 1997. godine - "Ija, ija, i ja idem na izbore jer verujem da ne}e biti izborne kra|e!", pra}en slikom sme{nog razrokog i }elavog ~ove~uljka sa magare}im u{ima. Plasiran na plakatama, lecima, nalepnicama, u reklamama u {tampanim medijima, izazvao je negodovanje javnosti. Magare}e u{i i dva puta ponovljena re~ "ija" (onomatopeja njakanja magarca), predstavljale su uvredu upu}ena svima onima koji se re{e da iza|u na izbore. U drugoj fazi kampanje pojavio se slogan "I ja sam se opametio! Bojkotujem ove izbore", sada pra}en slikom istog ~ove~uljka, ali sa magare}im uìma koje su skinute sa glave i koje drì u rukama. Ideja izjedna~avanja onih koji iza|u na izbore sa magarcima bila je, dakle, dosledno realizovana, mada bojkot nije uspeo, a stranke koje su ih bojkotovale bile su prinu|ene na vanparlamentarne oblike borbe sve do 2000. godine. Zbog ovog plakata protiv DS-a podneta je i tu`ba. Tuìlac M. @ivanovi} iz Beograda smatrao je da je tim plakatom naneta {teta gra|anima, jer su oni koji su glasali na parlamentarnim i predsedni~kim izborima u Srbiji 21. 9. 1997. samo iskoristili svoje bira~ko pravo (Blic, 1. 10. 1997). 321


dlice526), ovnovi527), krma~e528), volovi, krave529) i tele}e glave530), ze~evi, pacovi i hijene531) i sl, pa ~ak i ìvotinje koje nisu sa na{ih prostora, kao {to su nojevi i majmuni532). Pri tome, kako se ~ini, sve je kod nas mogu}e, ~ak i to da se vukovi se pretvaraju u "lisice" i u "konje"533), a poslanici se nisu ustru~avali ni da jedni druge {alju u zoolo{ki vrt534). Javna li~nost - simpatizer SPS-a otkriva da su na politi~koj sceni Srbije i druge ìvotinjke,

526)

I. Da~i}, u to vreme portparol SPS-a, nekoliko dana pre izbora za predsednika GO SPS-a Beograda, nazvao je V. Dra{kovi}a "pravom politi~kom pudlicom" (Glas javnosti, 14. 1. 2000). 527) Na dobacivanje Z. An|elkovi}a dok govori za govornicom, poslanik SRS-a V. Stevanovi}, obra}a se predsedniku Skup{tine D. Tomi}u: "Ja bih vas zamolio da ovo bi}e u belom, koje se odaziva na ime Baki, opomenete..." (Panajotovi}, 1999: 246). 528) Na aluziju @. Simi}a, novoizabranog ~lana IO SPS, da je list novinara A. Tijani}a trebalo da se zove "Krma~a" (aluzija na fizi~ki izgled Tijani}a) i na kvalifikaciju da je A. Tijani} "provincijski kabadahija", ovaj naziva @. Simi}a "najgorim spermatozoidom" i insinuira njegove homoseksualne sklonosti (Blic, Dnevni telegraf, 5. i 6. 5. 1997). 529) Povodom prisustva Z. \in|i}a zavr{noj konvenciji SNS B. Plav{i} u Banjaluci, N. ânak, lider LSV-a izjavio je: "Jo{ mu ni vola nismo zaboravili (aluzija na pe~enog vola koji je, navodno, Z. \in|i} jeo sa rukovodstvom RS na Palama 1994 - Z.S), a ve} se slika sa kravom" (Blic, 27. 11. 1997). 530) Aprila 1993, predlaù}i dono{enje zakona "protiv laì" V. Dra{kovi} pominje vola, prave}i aluziju na generalnog direktora TV Beograd, poslanika SPS-a, M. Vu~eli}a (Videti fusnotu br. 558), dok je zamenik predsednika SRS-a, T. Nikoli} izjavio za predsedni~kog kandidata SPS-a, M. Milutinovi}a da je "lepa tele}a glava". Kao i u mnogim drugim prilikama i sa drugim akterima, na uvredu se odgovorilo uvredom. Na konferenciji za novinare sekretar OO SPS u â~ku, D. Bojovi}, je izjavu T. Nikoli}a osudio kao primitivnu i nekulturnu i izjavio da to ne ~udi jer dolazi "iz usta nesre}nog studenta, ~uvara kragujeva~kog groblja. ôvek koji je navikao da 'komunicira' sa mrtvacima, od kojih nikako nije mogao da ~uje bilo kakvu repliku, ne bi smeo tako da komunicira sa TV gledaocima i politi~kim konkurentima" (Blic, 18. 11. 1997). 531) Na mitingu u Beranama, S. Milo{evi} je svoje politi~ke protivnike nazvao "skupinom ze~eva, pacova, pa ~ak i hijena" (RTS, 20. 9. 2000). 532) Za skup{tinskom govornicom 24. 7. 1994, poslanik SRS-a V. Stevanovi}a pominje incident koji se nekoliko dana pre dogodio kada umalo nije do{lo do tu~e jer je poslanik SPS-a R. Radovi} "opsovao dete" jednom poslaniku SRS-a, pa kaè: "Utvrdio bi gospodine Radovi}u, gospodin Darvin da je ~ovek postao od noja. Noj je ptica visoka dva metra, te{ka 130 kilograma, ima malu glavu, nesrazmerno telo i '~itavih' 40 grama mozga (aluzija na fizi~ki izgled Radovi}a - Z.S). @ao mi je gospodina Darvina", a u ponovnom javljanju sa govornice kaè: "Nikada niko nije, niti }e iko ikada mo}i da se digne iznad sebe... [to se majmun vi{e penje, sve mu se vi{e vidi zadnji deo..." (Panajotovi}, 1999: 158) U pauzi konstitutivne sednice Skup{tine grada Beograda 1997. godine, V. [e{elj je izjavio: "Svi poslanici koalicije 'Zajedno' li~e na ìvotinje. Eto na primer Prica li~i na majmuna" (Dnevni telegraf, 22. 1. 1997). Da majmuni dugo opstaju na politi~koj sceni Srbije potvr|uje A. Vu~i}, poslanik SRSa, kada se na zasedanju Skup{tine Srbije 22. 5. 2007. obra}a poslanicima novoformirane vladaju}e koalicije re~ima: "Pravite nas na majmune i to ne obi~ne majmune ve} {impanze", i progla{ava ih za "bandu", "prevarante" i sl. (II program RTS, 22. 5. 2007) 533) "êstitaju}i" V. Dra{kovi}u "novu koaliciju" u vreme pregovora sa SPS-om o formiranju vlade posle izbora 1997, knjièvnik M. Stojanovi} mu u otvorenom pismu pi{e: "Znadem ja Vu~e da si Ti sada postao lisica! U}i}e{ u novi savez kao - Trojanski konj. Konj je ina~e (od KnezMihailovog sa trga slobode) Tvoj simbol. Zato budi konj do konja, da i mi konja za trku imamo. Neka te po tome zapamti narod i istorija" (Dnevni telegraf, 1. 10. 1997). 534) U jednoj skup{tinskoj polemici 10. 5. 1995. sa Z. An|elkovi}em, poslanikom SPS-a, A. Dragi{i}, poslanik SRS-a, obra}a se predsedniku Skup{tine re~ima: "Molim vas da ovog An|elkovi}a vratite u zoolo{ki vrt, gde mu je mesto. Vuk Bojovi} ga traì ve} tri dana!" (Panajotovi}, 1999: 240) 322


da "novu srpsku desnicu" ~ine sve same "buba{vabe", a od portparola te partije bira~i saznaju da su sa svojih le|a skinuli "politi~ke parazite", ali da jo{ ima picajzli535), dok je premijer Srbije 2002. godine tvrdio da u politici ima i "trutova"536). No, ne zavr{ava se sve samo sa ìvotinjama i ìvotinjkama. Pojavljuju se i natprirodna bi}a, kao {to je "ono dete od Godzile" (aluzija na V. [e{elja), da bi, kona~no bira~i saznali od "deteta od Godzile" da su "dva poslednja komunisti~ka vampira u Evropi ro|ena u Poàrevcu" (aluzija na S. Milo{evi}a i njegovu suprugu M. Markovi}), da je M. Markovi} "crvena ve{tica" (Velika Srbija, 1. 6. 1995). Ako je bezobzirno vre|anje politi~kih protivnika ra{ireni manir u~esnika na{ih politi~kih i izbornih borbi, i ako nikakvi apeli za korektan odnos prema politi~kim neistomi{ljenicima ne pomaù, te{ko je poverovati da bi nekakav u~inak imao apel da se bar ne vre|aju bezazlene ìvotinje. Uvrede, elementarni prostakluci i psovke Diskreditovanje protivnika sadràj je ne samo tzv. prljavih, ve} i negativnih kampanja uop{te u celom svetu, ali vre|anje, prostakluci, vulgarnosti i psovke se izuzetno retko sre}u u izbornim kampanjama u razvijenim demokratijama. Kod nas, ve} kampanju za prve vi{estrana~ke izbore 1990. godine karakteri{e èstoko diskreditovanje politi~kih oponenata, ~emu je posve}eno ukupno 13% izbornih poruka. Politi~ki protivnik se tretira ~esto bez elementarnih obzira koje zahteva ne samo politi~ka kurtoazija, ve} i elementarna pristojnost537). Opozicija vladaju}u partiju krsti imenima "SePSa", "Stranka perverznih Srba" i sl, uzajamno se ~eprkalo po privatnom ìvotu, po istorijama bolesti lidera i njihove rodbine, {to je delovima izborne kampanje, posebno SPO-a, davalo obele`ja prljave kampanje i srozalo je na nivo tra~a i ogovaranja. Partija na vlasti re|e koristi ovakve diskvalifikacije, jer gotovo u potpunosti ignori{e opoziciju. Posve}uje joj tek 2% poruka (za razliku od SPO-a, koji u svakoj petoj poruci diskredituje partiju na vlasti i njene lidere, i DS-a, koja tome posve}uje 10% poruka). SPS uglavnom tretira opoziciju na na~elnom, programskom planu i, zato, povoljnije. S. Milo{evi} je retko kada u svojim javnim nastupima govorio o opoziciji i njenim liderima. Ipak, o{trina pojedinih, mada

535)

Komentari{u}i niz kritika upu}enih SPO-u od strane Z. \in|i}a, kao kritiku da }e Srbija li~iti, ukoliko SPO ili SRS osvoje vlast, na Srpsku re~ ili Zemunske novine, ~lan Predsedni{tva SPO-a i urednik Srpske re~i, B. Pej~i}, rekao je za Z. \in|i}a da je sada "po~eo da kao picajzla ska~e od Mila \ukanovi}a do Biljane Plav{i}" (Dnevni telegraf, 23. 11. 1997). 536) Aluzija Z. \in|i}a na V. Ko{tunicu na zavr{nom mitingu M. Labusa u predsedni~koj kampanji 26. 9. 2002. godine. "Zamislite da se u jednoj ko{nici organizuju izbori za predsednika i onda se seti trut. Deset godina je spavao u toploj ko{nici, budan je, nikom se nije zamerio, krila nije pokvasio i odlu~io da se kandiduje. Svi ga vole, a {to da ga ne vole kad je trut. I krenuo je po Srbiji da ogovara p~ele radilice, mrzovoljan, podgojen, ljut, uvre|en, ni{ta mu ne valja, ne rade dovoljno. Ima trut primedbe, krenuo trut po Srbiji i otkrio veliku tajnu: lo{e se ìvi u Srbiji. Po~eo je da traì krivce za{to se tako lo{e ìvi u Srbiji, kad bi on u svom kabinetu, u svojoj toploj ko{nici smislio mnogo dobrih recepata, ali da neko drugi vu~e kola umesto njega, a on da sedi na tim kolima. Probudili smo ga i petoga oktobra smo ga ovde doneli. Nije do{ao, doneli smo ga", rekao je \in|i} (www.B92.net, 26. 9. 2002). 537) Na deseto~lanoj skali pondera kriti~nosti od -5 (izrazito negativno) do +5 (izrazito pozitivno) tretman politi~ke konkurencije od strane SPO-a imao ponder -3,75, od strane DS-a -3,0, dakle, izme|u "izrazito negativnog" i "negativnog", dok je ponder kriti~nosti prema konkurentima SPS-a iznosio +1,25. 323


retkih, izjava, kao ona na mitingu u Boru 1992. godine kojom opozicione partije proglasio za "partije la`nih proroka i ludaka", ostale su upam}ene po te{kim uvredama i ima}e veliki propagandni zna~aj. Opozicione lidere M. Markovi}, predsednica Direkcije JUL-a, nazivala je "umobolnicima... koji umesto u ludnicama ~u~e u tobo`njim politi~kim strankama i koji umesto da uzimaju lekove daju izjave" (Politika, 27. 9. 1996). Ipak, ni Milo{evi} ni njegova supruga nisu izbegli sli~nu sudbinu. Predsednik Srbije nazivan je ne samo "papu~arem", a njegova supruga "ona èntura~a" (Izve{taj sa promocije SRS u Futogu, Velika Srbija, januar 1995), ve} i "pijanom barabom"538), "lopovom"539). Ipak, jednu od najteìh uvreda sa skup{tinske govornice na ra~un Milo{evi}a i njegove supruge je izrekao poslanik SPO-a, S. Filipovi} 10. 5. 1995. godine: "Mo`da gre{im, ali, po meni, priznali to ili ne, uzrok svemu ovome {to mi skupa preìvljavamo, rezultat je iz temelja lo{e i pogre{ne politike jednog bolesnog uma i njegove ène...", na {ta reaguje Z. An|elkovi}, funkcioner SPS-a, re~ima: "To moè, sasvim sigurno, da izrekne samo ~ovek bolesnog uma!", da bi se na ovo se nadovezao poslanik SRS-a D. Todorovi} "umiruju}im" odgovorom An|elkovi}u: "Ovde je pomenut i jedan bolestan um i njegova èna. Z. An|elkovi} nema sa tim ba{ nikakve veze, jedino {to je oènjen. [to se ti~e uma, on tu nema {ta da traì", da bi na kraju Filipovi} sa govornice izjavio da je "u onom slu~aju" mislio na Klintona i gospo|u Hilari! (Panajotovi}, 1999: 233-4). Traganje za "bolesnim umovima", dakle, postalo je op{ta pojava540), a i mnogi pripadnici obi~nog naroda bili su u opasnosti da budu psihijatrijski opservirani541). Brojne su uvrede izre~ene na ra~un godina542), fizi~kog izgleda ili ranijeg zanimanja pojedinih politi~ara, izre~ene u nameri

538)

"Milo{evi} se pona{a kao pijana baraba na brodu koji tone, koja, kako voda nadire, pone{to izbacuje napolje" izjavio je na protestnom mitingu DS-a na Trgu Republike u Beogradu G. Svilanovi}, potpredsednik GSS-a (Blic, 26. 5. 1998). 539) Jedan od lidera SZP-a, raniji neuspe{ni predsedni~ki kandidat na izborima 1992. godine, M. Pani} izjavio je o S. Milo{evi}u: "Jednom sam Srbima digao nadu zato {to sam verovao da onaj ne}e pokrasti izbore. On je obi~an lopov, sad to mogu da kaèm" (Reporter, 14. 7. 1999). 540) Na zasedanju Skup{tine Srbije poslanik SPS-a, D. Budisavljevi} - Bidà, odgovara na optu`be poslanika SRS-a Vasi}a re~ima: "Da li je ovom ~oveku uistinu mesto u parlamentu ili u du{evnoj bolnici, neka on sam proceni", na {ta ovaj zaklju~uje: "Ja bih opet radije prihvatio da idem u du{evnu bolnicu nego u zatvor zbog tih stvari, kao {to su i{la u zatvor i gospoda ministri iz Socijalisti~ke partije" (Panajotovi}, 1999:26). 541) Prema saop{tenju Saveta za zdravstvo SPO-a, Odbor za predstavke i àlbe Skup{tine Srbije dobio je saglasnost na predlog da Skup{tina honorarno angaùje neuropsihijatra. U saop{tenju se kaè da bi njegov zadatak bio da "izvr{i procenu mentalnog zdravlja gra|ana koji se obra}aju Skup{tini i da, po potrebi, uputi u du{evnu bolnicu sve one za koje SPS doktor oceni da se na vlast àle iz 'ludosti'. Tako svaki nezadovoljan gra|anin rizikuje da bude progla{en neura~unljivim i da dospe u psihijatrijsku bolnicu". Savet za zdravstvo SPO-a najo{trije osu|uje ovako brutalno kr{enje osnovnih ljudskih prava i sloboda, uz zahtev da Skup{tina odmah povu~e ovu sramnu odluku. Ukoliko se to ne u~ini, poslanici SPO insistira}e na angaòvanju konzilijuma neuropsihijatra koji bi vr{ili procenu mentalnog zdravlja poslanika SPS koji su doneli ovakvu odluku" (Borba, 19. 3. 1994). 542) Na konstitutivnoj Skup{tini grada Beograda, V. [e{elj je najstarijeg odbornika koji je otvorio zasedanje, R. Pricu (DS), u nekoliko navrata nazvao "matorom budalom", a onda je komentarisao svoje pona{anje: "Ja sam Prici rekao da je matora budala, a on me nije udaljio sa sednice - zna~i bio sam u pravu!" (Dnevni telegraf, 22. 1. 1997) 324


da budu ismejani i omalovaèni543), a javno progla{avanje protivnika za ludake, du{evne bolesnike, debile544), hoh{taplere, narkomane i sl, ili kori{}enje elementarnih prostakluka u politi~kim govorima bila je ra{irena praksa. Diskvalifikacije i uvrede oponenata predstavljale se gotovo obavezan deo svakodnevne javne komunikacije V. [e{elja i SRS-a. Na primer, on je okarakterisao M. Kertesa, funkcionera SPS-a i direktora carina, kao "dvorsku ludu Milo{evi}evog sistema" (NIN, 23. 7. 1998). Ali radikali ne}e ostati zabeleèni samo po neizmernom broju diskvalifikacija i uvreda oponenata, ve} i po tome {to su posezali za diskreditovanjem i vre|anjem ne samo oponenata, ve} i njihovih roditelja, ro|aka, predaka545), a posebno predstavnika me|unarodne zajednice546). êprkalo se po rodoslovima da bi se, pre svega, prona{li "dokazi" da politi~ki protivnik nije srpske nacionalnosti ili da nema srpsko dràvljanstvo, pa se od V. [e{elja se 14. 8. 1997. u zakupljenom terminu na TV tribini Galaksije 32 u â~ku moglo ~uti da je predsednik DS Z. \in|i} "ro|en u Bosanskom [amcu, i nema dràvljanstvo Srbije. Zbog toga, po zakonu, nije mogao ni da se kandiduje za predsednika Republike. Po ranijim propisima, koji vi{e ne vaè, za kandidaturu je bila dovoljna samo potvrda o bira~kom pravu", kao i da je "predsednik SPO V. Dra{kovi}, poreklom iz

543)

Na zasedanju Skup{tine Srbije po~etkom 2001, na upadicu V. Bati}a da T. Nikoli} ne moè da govori o tome {ta je pravda, Nikoli} se obra}a Bati}u re~ima: "Ti ministre zna{ da se ni [trumfovi ne pla{e Gargamela (aluzija na veliki grbav nos V. Bati}a - Z. S), pa za{to bih ja", a Bati} mu odgovara: "Pro{lo je vreme kada su biv{i grobari (aluzija na ranije radno mesto T. Nikoli}a - Z.S) gradili pravnu dràvu. Pravda u dràvi Srbiji je i umrla zato {to su je oni gradili" (Politika, 15. 2. 2001). 544) O M. Marjanovi}u, predsedniku Vlade Srbije, posle izbora 1997. godine i njegovim ministrima, Z. Cviji}, portparol SLS-a je izjavio: "Trebalo bi testirati koeficijent inteligencije premijera Marjanovi}a i njegovih ministara. Ako je ispod 50, {to je granica debiliteta, treba ih razvlastiti" (Demokratija, 25. 4. 1997). Ne mnogo kasnije, jedan od lidera DOS-a, V. Bati}, najavio podvrgavanje novih ~lanova vlade pregledima fizi~kog i mentalnog stanja, a drugi lider DOS-a, psiholog, @. Kora}, je obja{njavao ideju prebacuju}i je na drugi plan: "Ne radi se ni o kakvim psihofizi~kim testovima, mada su i oni mogu}i, nego se radi o zdravstvenom pregledu. Moèmo sada terati {egu sa takvim stvarima, ali se tu radi o bolestima koje bi hendikepirale nosioce javnih funkcija - sr~ane bolesti i ne{to sli~no. To je bio predlog Z. \in|i}a, a ako na{a javnost to traì, ja podràvam" (www.B92.net, 12. 1. 2001). 545) U emisiji Otvoreni studio RTS-a (1. 5. 1997), u kojoj su strana~ki lideri su~eljavali stavove o visokom {kolstvu i univerzitetu, [e{elj je, u cilju diskreditovanja jednog od u~esnika rasprave, V. Jankovi}a (DSS), uvredio njegovog oca, jednog od biv{ih rektora BU, nazvav{i ga "~vrstorukcem", da bi samog V. Jankovi}a optuìo da je postao profesor BU zahvaljuju}i ocu, na {ta je usledio nimalo "akademski" odgovor konsterniranog Jankovi}a: "Vi ste jedna besramna budala i pajac". Dan kasnije, povodom optu`bi V. [e{elja da je profesor Univerziteta i predsednik SDU, @. Kora}, "lopov", a da je njegov pokojni otac, biv{i profesor Univerziteta V. Kora} bio "policijski {pijun", odnosno da je "{pijunirao praksisovce", @. Kora} je odgovorio: "Nemam nameru da komentari{em bljuvotine i budala{tine koje je o meni i o mome pokojnom ocu izneo Vojislav [e{elj... Ranije sam rekao da je gospodin [e{elj apsolutna katastrofa i nesre}a ovog naroda i ostajem pri tome" (Demokratija, 17-18. 5. 1997). 546) Ve} 1991. za [e{elja mirovna trojka EZ je "banda svetskih hoh{taplera", a "plave {lemove" se sprema da do~eka oru`jem. (Osmici, 20. 8. 1991). Posle proterivanja iz RS krajem 1998. godine, [e{elj je optuìo K. Vestendorpa da je "me|unarodni kriminalac", @. Klajna da je "me|unarodni ratni zlo~inac", a M. Dodika da je "izdajnik srpskog naroda, najgori {ljam, otpad, ~ovek bez morala, karaktera i ikakvih ljudskih vrednosti" (Glas javnosti, 16. 11. 1998). Savezni ministar pravde P. Joji} (SRS), adresovao je slu`bena pisma tuìteljki Ha{kog tribunala Karli del Ponte pi{u}i joj ime "Kurva del Ponte". 325


Gacka i, kao ni \in|i}, nije imao na{e dràvljanstvo. Me|utim, socijalisti su procedurom koja je obavljena danas i ju~e Dra{kovi}u omogu}ili da dobije dràvljanstvo Srbije i obe}ali jo{ ne{to, ali ne znam {ta" (Politika, 15. 8. 1997). SPO i njegov lider V. Dra{kovi}, ~esto su bili predmet "prljavih" kampanja, ali su znali i "prljavo" da odgovore na "prljave" napade, ali i da "prljavo" napadaju, pa D. Dra{kovi}, ~lan GO SPO-a i direktor strana~kog lista Srpska re~, sredinom 1996. krajnje nepristojno blati V. Ko{tunicu, njegove roditelje i roditelje njegove supruge Z. Radovi}, {to }e izazvati dodatne probleme u priklju~ivanju DSS-a koaliciji "Zajedno", a Ko{tunica je ~ak najavljivao i tu`bu zbog klevete. U jeku kampanje za izbore 1996, supruga S. Milo{evi}a, M. Markovi} èstoko }e izvre|ati suprugu V. Dra{kovi}a i njenu porodicu, ali joj ni D. Dra{kovi} ne}e "ostati du`na"547). Ipak, pre svega na meti napada SPO-a je bila SRS, pa }e, na primer, poslanik SPO-a A. Tatovi} pokrenuti inicijativu da se utvrdi nacionalno poreklo V. [e{elja, a mesec dana kasnije da mu se "kao slu`beniku hrvatske vlade oduzme paso{" (NIN, 26. 3. 1993), a A. ôtri} }e izjaviti 1996. godine: "SPO ima dokaze da je predsednik SRS V. [e{elj agent HOS i da mu se gradi ku}a u zagreba~kom predgra|u Sesvete, u ulici Hrvatske bratske zajednice br. 21" (Dnevni telegraf, 30. 10. 1996), a diskvalifikacijama V. [e{elja sluìli su se i socijalisti kada im je to odgovaralo548). Me|utim, ni lideri drugih opozicionih partija nisu ostajali "du`ni" [e{elju, pa je M. Paro{ki, raniji lider NS-a, a u to vreme kratkotrajni potpredsednik DS-a, posle prvih poni{tenih predsedni~kih izbora 1997. godine govorio o [e{elju kao o legitimno izabranom predsedniku Srbije koji ne}e da preuzme vlast i obja{njavao za{to: "Kao i svakom dobrom Hrvatu iz Morave Ljute (po{ta Ravno, Popovo polje) [e{elju vi{e odgovara da Srbija nema predsednika". A na pitanje novinara: "[e{elj Hrvat?", odgovorio je: "Svi [e{elju pod kapom zemaljskom su Hrvati. Svakome ko mi dovede jednog sa prezimenom [e{elj a da je Srbin, pla}am ve~eru" (Dnevni telegraf, 21. 11. 1997). U najavi prvog TV duela predsedni~kih kandidata u drugim predsedni~kim izborima te godine, Dra{kovi} je prilikom posete JP Vodovod u Uìcu izjavio: "Ni fabrika vode ne moè da opere [e{eljevo poreklo" (Dnevni telegraf, 27. 11. 1997), da bi i sam TV duel protekao u napadima Dra{kovi}a na [e{elja, izme|u ostalog, i zbog njegovog navodnog hrvatskog i katoli~kog porekla. Nekoliko dana kasnije }e Klub mladih SPO izdati saop{tenje u kome se kaè da }e "dodeliti nagradu u iznosu od 100.000 dinara prezimenjaku Vojislava [e{elja koji dokaè da je Srbin i da je [e{eljev ro|ak" (Blic, 2. 12. 1997). U raspravi u saveznom parlamentu 2001. godine, na niz zajedljivih primedbi [e{e-

547)

Po~etkom novembra 1996, liderka JUL-a M. Markovi} u svojoj kolumni Dnevnik u Dugi napisa}e o D. Dra{kovi} slede}e: "Ona, iz neugledne ~etni~ke porodice, frustrirana socijalnim miljeom iz koga je do{la da ìvi u veliki grad, sa histeri~nom ratoborno{}u inferiornih ljudi, a naro~ito nerealizovanih èna, sa navikama poludivljih sto~ara i drumskih razbojnika koji sa~ekuju putnike iza krivine i otimaju im prtljag i decu". D. Dra{kovi} u Srpskoj re~i, pak, odgovara: "Slavujkino pisanje moè je samo napraviti sme{nom u vidljivoj èlji da omalovaì moju porodicu, ne bi li me pribliìla sebi, èni bez ikakve porodice, ni ugledne ni neugledne, tikvi bez korena, èni ro|enoj u {umi, u zemunici sela Breàn, s one strane Morave, vanbra~nom plodu iz razularenog partizanskog trenutka {umskih orgijanja. Po pisanoj istoriji njene partije, rodila ju je èna streljana posle izdaje svojih partijskih drugova, a kao }erku po zadatku priznao jedan partizan, iako postoji sumnja u njegovo o~instvo, zbog ~ega, valjda, Slavujka sa njim nije govorila skoro ~itav ìvot, niti je oti{la na njegovu sahranu kada je umro" (Vreme, 9. 11. 1996). 548) Tako je ~lan GO SPS-a P. Gra~anin izjavio za Borbu da nije slu~ajno {to je V. [e{elj odabrao ba{ Zemun, jer je "produèna ruka Zagreba" (Dnevni telegraf, 27. 11. 1997). 326


lja na ra~un V. Bati}a, ovaj mu najpre odgovara da razume [e{eljeve probleme, budu}i da "deluje u dijaspori", da bi poentirao tvrdnjom da "ne zna nijednog Srbina koji se preziva [e{elj, pri ~emu je naveo imena i prezimena petoro od dvadesetak [e{elja koji su na izbornim listama partija u Hrvatskoj i koji su svi hrvatske nacionalnosti. U kampanji 2000, D. Tomi}, predsednik Skup{tine Srbije, nije birao re~i za diskvalifikaciju opozicije, a u okviru toga, ne pominju}i ime Z. \in|i}a, izjavio je ne samo da "godinama vodi DS i da je iz Nema~ke traìo da bombarduju Srbiju", kao i da je "nema~ki agent", ve} i da je "odgojen od ujaka usta{kog oficira" (Danas, 17. 4. 2000)549). Gradona~elnik â~ka i predsednik NS V. Ili} najavio je svoju kandidaturu za predsednika Srbije na izborima 2002. godine i kampanju protiv eventualnog protivkandidata M. Labusa tako {to }e, budu}i da nije "~uo da se neko u Srbiji preziva Labus", prvo "pitati Labusa ko je, {ta je, koje mu je poreklo i odakle on u Srbiji", oceniv{i da mu je "sumnjivo" Labusovo prezime. "To bi bilo isto kao kada bih ja sada oti{ao u Kinu i hteo da budem predsednik Kine. U Kini nema nijedan Ili}, a ja ho}u da budem ~elni ~ovek zemlje", objasnio je Ili} (Blic, 4. 3. 2002)550). Radikali su ~ak i 2006. godine traìli "usta{e" na politi~koj sceni Srbije, pa su tako proglasili potpredsednicu prve Ko{tuni~ine vlade, I. Duli}-Markovi} (G17 plus) za "usta{u" zbog nacionalnosti muà i navodnog u~e{}a njenog sina u hrvatskim "Zengama". Ni predsednik Srbije B. Tadi} ne}e biti po{te|en sli~nih diskvalifikacija. Zamenik predsednika SRS-a T. Nikoli} i nekolicina ~lanova rukovodstva stranke izjavljiva}e za njega da je "usta{a", a na zasedanju Skup{tine Srbije 22. 5. 2007. godine poslanik SRSa S. Topalovi} nekoliko puta }e ga pomenuti koriste}i diskvalifikaciju "kaplar od Solane" (II program RTS, 22. 5. 2007). U poku{ajima diskvalifikacije oponenata na javnoj sceni, tako|e, "razotkrivaju" se njihove ljubavne afere, traè {valerke i {valeri551), a posebno u odgovorima na napade

549)

Nekoliko dana kasnije, pla}enim oglasom na celoj strani u listu Danas oglasio se R. Du{ani}, ujak \in|i}a iz Kru{kovog Polja kod [amca sa tvrdnjom da je Srbin, da je bio borac Vojske RS i da je otac Milana, poginulog borca Vojske RS u akcijama 1992. godine. Oglas je ilustrovan fotografijom Du{ani}a i njegove supruge na grobu poginulog sina, i nosi naslov "Stidi{ li se, Dragane Tomi}u" (Danas, 26. 4. 2000), koji nije na{ao za potrebno ni da se izvini, a njegova la` uklopila se u dugoro~nu kampanju diskvalifikacije \in|i}a. 550) Te izjave Ili}a osudili su mnogi politi~ki lideri, a premijer Srbije Z. \in|i} prokomentarisao je Ili}ev napada na Labusa re~ima: "Nije dobro informisan, jer Labus je srpsko prezime iz Krajine. Labusi su se preselili u Vojvodinu kao jedno od tvr|ih jezgara srpskog naroda u XIX veku. Mo`da treba da damo neku edukaciju na{im politi~arima", a na pitanje dokle }e DOS da toleri{e govor mr`nje jednog svog lidera, odgovorio je krajnje pomirljivo: "Dok javnost bude tolerisala. DOS nije sudija, DOS je koalicija sa nekim politi~kim ciljem, a svako od ~lanica DOS-a }e jednom iza}i na izbore i onda }e biti nagra|en ili ka`njen za svoje pona{anje" (www.B92.net, 4. 4. 2002). 551) O seksualnom ìvotu i navikama mnogih politi~ara su kolale glasine, ali bilo je i priloga u pojedinim medijima o tome. M. Pani} je bio "na glasu" kao ljubitelj èna, D. Mar{i}anina su "hvatali" na vikendu sa njegovom sekretaricom na Zlatiboru, B. \eli}u su, navodno, "podmetane" mlade, zgodne ène, sli~nih glasina je bilo i o B. Tadi}u, a ~ak i Ko{tunica je optuìvan za {valeraciju. Ni pojedini politi~ari se nisu ustru~avali da prave aluzije seksualne prirode na ra~un svojih neistomi{ljenika, ~ak i na ra~un homoseksualnosti. Ipak, jedina "prava" tzv. seksi afera jeste slu~aj "seksualnog uznemiravanja" kojim je V. Obradovi}, lider SD-a i potpredsednik u Vladi Srbije, izloìo republi~ku poslanicu i jednu od njegovih saradnica J. Milenkovi} sredinom 2001. godine. Dok je Milenkovi}eva pred TV kamerama ponavljala optu`be na ra~un Obradovi}a, a ovaj ih negirao, 15 ~lanova Predsedni{tva SD je smenilo Obradovi}a sa funkcije lidera stranke. Na zahtev premijera \in|i}a, Skup{tina Srbije je 327


pojedinim re~ima (na primer "povu}i", "trgnuti", "kukuruz") pridaju se lascivna zna~enja, ~ega ne bivaju po{te|eni ni poslanici ènskog pola552), ni predsednik dràve553). A sve se zavr{i, odnosno iznova po~ne, razmenom krajnje bezobzirnih prostakluka. Mo`da vrhunac toga predstavlja "polemika" na jednom zasedanju skup{tine Srbije, kada je T. Nikoli}a (SRS) nazvao M. Vu~eli}a (SPS) "mucavim plitkoumnim tuca~em kafanskih peva~ica". Na odgovor M. Vu~eli}a: "Pojedinim poslanicima, a naro~ito Tomi Nikoli}u, jedini je argument - prljavi jezik", usledio je odgovor na odgovor: "Gospodine Vu~eli}u, prema mojim informacijama sa estrade, moj jezik se nalazi u srpskim ustima, a Vi Va{ turate gde mu nije mesto" (Dnevni telegraf Magazin, 10. 1. 1998). âk i V. Dra{kovi} se nije ustru~avao da izrekne ordinarne prostakluke, iako se prosta~ki "stil" nikako nije uklapalo u njegov novi imid` koji je gradio od 1997. godine554). Deo "strategije" komuniciranja V. [e{elja sa sudijama i slu`bama Ha{kog tribunala predstavljala je upotreba krajnjih pro-

smenila Obradovi}a sa mesta potpredsednika Vlade Srbije zbog "afere koja moè da na{kodi ugledu Vlade Srbije", ne ulaze}i u opravdanost optu`bi, i oduzela 9 mandata "njegovim" poslanicima, a spor je dobio i sudski epilog. Posle natezanja izme|u Ministarstva pravde i Vrhovnog suda Srbije, V. Obradovi} je ostao predsednik SD-a, a deo rukovodstva koji je poku{ao da ga smeni formirao je novu stranku - SDP, ali i pored odluke suda poslani~ki mandati SD-u nisu vra}eni. 552) V. Veljkovi}, poslanik SRS-a, na zasedanju Skup{tine Srbije (24. 1. 1994) savetuje socijaliste povodom kandidovanja D. Tomi}a za predsednika Skup{tine: "Gospodo socijalisti~ki poslanici, u~ini}ete najve}u uslugu ovom narodu ako povu~ete svog kandidata!" Na to D. Budisavljevi} (SPS) dobacuje: "Povucite ga vi!", uz jasnu aluziju na lascivnoj osnovi. Nastaje gromoglasan smeh, a Veljkovi} odgovara sa govornice: "Povuci ga ti, Bidò! Ako imam {ta da povu~em, povu}i }u!" Ne{to kasnije poslanica DS-a, A. Jankovi}, govori o problemima poljoprivrede, ali je prekida dobacivanje poslanika SPS-a R. Radovi}a - Rake: "Ovde su zavese postavljene, tako da nema mogu}nosti da se opalite po suncu", na {ta mu ona odgovara: "Sude}i po Va{oj diskusiji, druè Radovi}u, Vas nije opalilo samo sunce..." Duel na lascivnoj osnovi bi}e nastavljen na narednom zasedanju Skup{tine Srbije (30. 6. 1994). Jankovi}eva prebacuje Radovi}u {to je atakovao na reportere Studija B, a Radovi} kaè da je upozoren od svoje "ja~e polovine" da se ne sva|a sa tu|im ènama, "jer postaje sumnjiv". Na to Jankovi}eva uzvra}a: "Druè Radovi}u, ja sam od svoje bolje polovine upozorena da sa Vama i dalje ulazim u diskusije i u tome ne moè biti ni{ta sumnjivo", da bi Rakovi} samozadovoljno poentirao: "Gospo|o, ào mi je {to nije tu T. Nikoli}, koji je pomenuo onaj kukuruz u Pomoravlju, kad ste se onako slatko smejali. Odabrao sam Vas za ~lana komisije da do|ete u taj kukuruz i da izmerite, izvinite, koliko je porastao..." (Panajotovi}, 1999: 26, 88 i 101) Drugom prilikom, dok je N. ânak lider LSV napu{tao govornicu posle diskusije o raspisivanju referenduma o Kosovu, [e{elj mu dobacuje "Tebe }emo prvog mobilisati!", na {ta mu je ânak odgovorio da "moè da ga trgne" (Dnevni telegraf, 9. 4. 1998). 553) Povodom ljubavne afere B. Klintona, portparol DS-a A. Jankovi} nije se ustru~avala da analizira seksualni ìvot S. Milo{evi}a: "Na{ predsednik je na{ao pravu zamenu za erotiku u politici i sada nam radi to {to nam radi... Narod o~ekuje da se predsednik seksualno pozabavi sopstvenom suprugom i da nas ostavi na miru jer je ovo ve} preraslo u mentalnu perverziju" (Danas, 7-8. 2. 1998). 554) Najavu formiranja nove koalicije demokratske opozicije sredinom 1998. godine V. Dra{kovi} je prokomentarisao krajnje nekulturnim re~ima: "Verujem da }e najavljeno ujedinjenje opozicije uroditi sjajnim rezultatima po{to su tamo sve moj do mojega", da bi izjavu poku{ao da ublaì nastavkom: "Mislim, sve su to moji biv{i saradnici koji su profitirali na grba~i SPO" (Blic, 10. 6. 1998). Sa prostaklucima nastavi}e i ne{to kasnije, komentari{u}i konvenciju Alijanse za promene M. Pani}a odrànu u Ni{u: "U Ni{u se okupio buket lidera, narodski kazano kita lidera. Ba{ zbog tog naroda poru~ujem im da se ne zovu Alijansa za promene, po{to narod ne razume tu re~, ve} da se nazovu 'Savez kiti}a'" (Blic, 24. 6. 1998) 328


stakluka i najso~nijih psovki555). Bez obzira na to {to optuènik ima pravo da se brani na na~in koji sam izabere, i {to moè donekle da se razume [e{eljeva konsternacija, kao i eventualni propagandni efekti na publiku u Srbiji koja je bila u prilici sve ovo da prati posredstvom TV prenosa, za ovakav na~in javnog komuniciranja nema nikakvog opravdanja. Ali, {ta onda re}i za V. Ili}a, lidera NS, nesu|enog ministra i potpredsednika vlade Z. \in|i}a, a onda u dve vlade V. Ko{tunice tako hvaljenog ministra, ~iji "biseri" godinama pune medije, koji je u vi{e navrata bio krajnje ne samo nasilan, ve} i vulgaran u javnoj komunikaciji, koji je so~ne psovke javno upu}ivao ~lanovima Vlade, saobra}ajnim policajcima, novinarima i sl, a televizijski intervju u studiju TV Apolo okon~ao {utiranjem novinara, uvredama i psovkama556)? To, valjda, predstavlja elemente identiteta "uglednog srpskog doma}ina", "glave porodice", "oca petoro dece" i sl, kako se stalno promovi{e. Kada se u~ini da vi{e ni{ta ne moè da iznenadi, onda se desi novi skandal. Na sednici Odbora KiM skup{tine Srbije 25.9.2007. do{lo je do èstoke rasprave izme|u V. Bati}a (LDP) i M. Jak{i}a (DSS), koja se umalo nije izrodila u tu~u. Jak{i} je optuìo Bati}a da rad Odbora optere}uje "svojim ciganskim mentalitetom" (aluzija na crni ten Bati}a), {to i ne bi bilo toliko iznena|enje, koliko nastavak vre|anja Bati}a od strane Jak{i}a na sednici Skup{tine dan kasnije. Naime, izvinjavaju}i se pripadnicima romske narodnosti, Jak{i} je rekao da je upotrebio re~ "Ciganin kao osobenu, karakternu osobinu Bati}a", da bi zavr{io da Bati} "ne vr{i fiziolo{ke potrebe tamo gde treba, ku}i, ve} dolazi u Skup{tinu, urinira i defektira po nama" ("vr{i defekaciju" - izbacivanje izmeta Z.S) (TV B92, 26.9.2007), i za to je dobio - opomenu. A kada ni sve to ne bude dovoljno, lideri se ne libe da posegnu ~ak i za pravljenjem portreta svojih politi~kih konkurenata557), traè}i psiho-analiti~ke korene njihove la`ljivo-

555)

Na jednoj pripremnoj sesiji Ha{kog tribunala V. [e{elj je pro~itao sudu dopis koji je prethodno poslao u kojem stoji: "Vi svi pripadnici Sekretarijata Ha{kog tribunala moète samo da prihvatite da mi popu{ite kurac" i jo{: "Mora}ete da pojedete sva govna koja ste izasrali, jebem vam majku svima", pa onda poimence navodi na koga se sve to odnosi. 556) Na primer, prilikom zaustavljanja njegovog slu`benog vozila od strane saobra}ajne policije, posle odbijanja policajca da ga pusti da nastavi put, V. Ili} je razmenio psovke sa saobra}ajnim milicionerom i uvrtao mu ruku, da bi to posle pripisao netrpeljivosti lidera DOS-a. No, trajno }e ostati u se}anju vrhunac njegove vulgarnosti kada je na telefonski poziv novinara Radio B92 da prokomentari{e optu`be N. ôvi}a da je za jednu blokadu puteva koju su izvr{ile izbeglice sa Kosova on kriv, odrào tiradu u kojoj je za N. ôvi}a rekao da je "kriminalac", "prevarant", "olo{", da moè da mu "pu{i kurac" (uz dodatak: "Slobodno objavite na va{em radiju!"), da je "bolesnik", "umno bolestan", "poreme}en", "kreten", |ubre", a da bi u seksualne orgije uklju~io i Studio B "pu{ite mi kurac i vi sa Studija B i Neboj{a ôvi}", uz umetak da bi dao novinarki Studija B O. Be}kovi} da mu popu{i kurac, ali da je mnogo ru`na, i sve zavr{io re~ima "jebem vam majku", "pun mi je kurac"... 557) U jeku kampanje za savezne predsedni~ke izbore 2000. godine u listu Politika u dva nastavka je objavljen pamflet posve}en liku V. Ko{tunice pod naslovom Dosledan u laìma, ~iji delovi izgledaju ovako: "'Ko uvek sme da vas pogleda u o~i?' pita se ovih dana Vojislav Ko{tunica. Smeju po{teni. Ali smeju i oni drugi, oni drski i ovikli na la` kao na istinu. Oni kojima je la` postala druga priroda. Koji slaù a da ne trepnu, a kamoli da spuste pogled. A ba{ takvima pripada predsedni~ki kandidat koalicije poznate iz stihova 'zapu{enog nosa pro|ite kraj DOS-a'. Sve je kod njega la` po~ev od prezimena kojim se predstavlja... I svoju ènu Vojislav laè. Godinama ve}. Laè je na na~in koji ènu najvi{e boli. Ne propu{ta nijednu priliku da je prevari. Vara je brutalno i ne kriju}i od nje detalje o svojim avanturama. Nedavno su ga novinari pitali da li se ne{to promenilo u njegovom ìvotu od kada je postao predsedni~ki kandidat. 'Ni{ta' odgovorio je. Kao da je rekao 'I dalje tr~im za svakom koja 329


sti, pretvornosti, krutosti u opho|enju, neduhovitosti, sujete, èlje za spletkarenjem, kukavi~luka, psihopatskih sklonosti i sl. (Videti Prilog br. 41 - [e{eljev psiho-analiti~ki profil S. Milo{evi}a) Sve u svemu, kori{}enje pretnji, laì i obmana, pretnji, bla}enja protivnika, ali i ~injenica i logi~ke argumentacije posta}e deo imidà ne samo pojedinaca ve} i politi~kih stranaka. Krajem 2000. godine u mnjenju je postojalo uverenje da socijalisti su se daleko od drugih izdvajali po la`nim izbornim obe}anjima, premda se to pripisivalo i SPO-u. Kampanje SPS-a i SRS-a bira~i su u mnogo ve}oj meri doìvljavali kao zastra{ivanje. Socijalistima je vi{e nego drugima pripisivan la`ni patriotizam, verovatno zbog toga {to su bira~i patriotizam radikala i SPO-ovca doìvljavali uglavnom kao iskren. Bla}enje protivnika je bila daleko najistaknutija osobenost kampanja radikala, a po kori{}enju istina i ~injenica na prvom mestu su bili DS i DSS, ne{to vi{e od socijalista (Videti Prilog br. 42 - Kori{}enje la`nih obe}anja, zastra{ivanja bira~a, la`nog patriotizma, bla}enja protivnika i istina i ~injenica u kampanjama relevantnih politi~kih stranaka). y y y Prilikom zaklju~ivanja o odnosu politike, izbornih kampanja, politi~kog marketinga i etike trebalo bi uvaàvati nekoliko stvari. Najpre, politika, izborne kampanje i politi~ki marketing ne mogu se procenjivati prvenstveno sa stanovi{ta njihove eti~nosti ili neeti~nosti, "istinitosti" ili "neistinitosti" i sl. Zato Merlo-Ponti i pi{e da "... jedna politika da bi bila dobra, mora uspeti" (1986: 26). On ne smatra da je svaka uspe{na politika dobra, ve} da politika uop{te uzev ne moè da bude "dobra" ako nije u stanju da bude realizovana, da bude uspe{na. "Dobrota", odnosno eti~nost je, dakle, regulativni princip politike - odre|ena politika ozbiljno je hendikepirana ako ne uvaàva osnovna eti~na na~ela, ali uspe{nost jeste konstitutivni princip politike - bez uspeha na politi~koj sceni nema ni politike uop{te. Izborne kampanje i politi~ki marketing kao delatnost predstavljaju vid persuazivne komunikacije, njihov cilj jeste da ubede ljude u ne{to, pa je i njihovo vrhovno na~elo uspe{nost, a ne eti~nost, "istinitost" i sl. Njihova funkcija nije da otkrivaju i saop{tavaju istinu (to je funkcija nauke), ve} da uveravaju ljude u ne/prihvatljivost, ne/ opravdanost, bez/korisnost odre|ene politi~ke robe, i da ih podstaknu da se pona{aju u skladu sa time. Oni deluje na sve tri komponente stava ~oveka - na racionalnu, emotivno-afektivnu i motivacionu komponentu, budu}i da tek uskla|enost ove tri komponente dovodi do formiranja odre|enog stava i pona{anja u skladu sa njime. U tom kontekstu, ni izborne kampanje ni politi~ki marketing uop{te ne mogu da zaobi|u ni racionalnu komponentu stava, pa rado koriste ~injenice, faktografiju, empirijski materijal, statisti~ke i druge podatke ~ija je ta~nost relativno lako proveriva. I pored toga, propaganda i marketing ostaju uvek iskrivljavanje, distorzija, deformisanje stvarnosti putem interpretacije ~injenica i selekcije sadràja, bilo namerno (u manipulativne svrhe), bilo pak nenamerno (jer njegovi subjekti - politi~ar i stru~njak za marketing, po dru{tvenom poloàju i

pro|e. Jedini uslov je da ima manje od dvadeset pet godina'... Vojislav èli da o njemu misle kao o ozbiljnom ~oveku, ~vrstih stavova, doslednom. Zna da narod takve ljude voli. Mo`da mu se i svi|a da bude takav. Ali nije. I tu pomo}i nema. On samo ume da se smeje. I krut je kao da nosi pancir. Uskogrud. Cepidlaka. Tvrdoglav. Sitni~av i dosadan. Stisnut negde iznutra. Zgr~en. Hladan. îni se da u njemu trunke ìvota nema. Ni trunke emocija" (Politika, 17. i 18. 9. 2000). 330


karakteru dru{tvenih uloga koje obavljaju, nisu u stanju druga~ije da sagledaju stvarnost). Ovo iskrivljavanje stvarnosti smatra se legitimnim i obilato se koristi, budu}i da se politi~ki marketing locira na terenu uverenja, vrednovanja. A na tom planu ne funkcioni{e relacija istina - la`, budu}i da se tzv. sudovi vrednosti, za razliku od sudova stvarnosti (M. Veber), ne mogu logi~ki-diskurzivno dokazivati. Uz to, i sam ~injeni~ni materijal uvek implicira odre|eni vrednosni sud. âk i onda kada su samo ~injenice eksplicirane u sadràju poruke, po tome kako su izabrane i po zna~enju koje nose, one potvr|uju ili ne potvr|uju odre|enu vrednost ili protivvrednost: nose odre|enu intenciju, stvaraju utisak, provociraju zaklju~ak i opredeljenje, navode na vrednovanje stvarnosti na koju se odnose. Najzad, mnogi podaci, ilustracije i sl. gube se vremenom iz svesti primalaca poruka, ali ostaje utisak, emotivni stav, opredeljenje. U ovom kontekstu, smatra se sasvim legitimnom selekcija ~injeni~nog materijala koji se plasira u poruci ili tzv. imid` iskrivljavanje koji se zasniva na u osnovi prepoznatljivom, ali i izvitoperenom, stilizovanom identitetu. U njemu je selekcijom i prenagla{avanjem jednih i izostavljanjem drugih elemenata naru{ena ekvivalentnost identiteta i imidà, a izvesno "doterivanje", "ulep{avanje" imidà predstavlja smisao gra|enja imidà, pa i politi~kog marketinga uop{te. Iako politi~ki marketing na obmanu i la` pristaje tek u krajnjoj nu`di, u pitanju nije ljubav prema etici, "istini" i sl, samim po sebi. U pitanju je ~injenica da na duì rok nikakav marketing zasnovan na nemoralnim postupcima, laìma i sl. ne moè biti uspe{an. Jer, jedine konsekvence koje snose stru~njaci za marketing jesu konsekvence neuspe{nih kampanja, odnosno gubitak trì{ta, a biti uhva}en u laì zna~i gubitak kredibiliteta kako za onoga za stranku ili kandidata za koga radi propagandista, tako i za samog propagandistu. Zato, ~ak i ako se ponekada u~ini da nema ni~eg boljeg od laì, uvek je bolje pokazati spremnost da se priznaju nepovoljne ~injenice, imenuju vlastiti problemi i propusti, da se raspravlja o njima, da se oni razre{avaju na demokratski na~in. Time se bar ne naru{ava kredibilitet nosioca propagandne poruke, poja~ava utisak njegove iskrenosti i otvorenosti, demokrati~nosti itd. Sli~no, kada agencije za marketing odbijaju da rade za radikalne politi~ke grupacije, glavni razlog tome ne mora da bude nesaglasnost sa njihovim politi~kim ciljevima. Naj~e{}i razlog je taj {to je re~ o tzv. klijentima visokog rizika (op{ta osuda njihovih ciljeva od strane drugih politi~kih aktera, male izborne {anse itd), {to bi, bez obzira na zaradu u konkretnom slu~aju, smanjilo rejting uspe{nosti marketin{ke agencije, a time i dobit na duì rok. Umesto zaklju~ka razmatranja odnosa politike, izbornih kampanja i politi~kog marketinga i etike mogu}e je izneti nekoliko gotovo nespornih uverenja. Najpre, bez obzira na brojne obmane i laì koje se lako uo~avaju u izbornim kampanjama i marketin{kim produktima, do eti~nosti se veoma drì. Ali, ne zbog toga {to se eti~nost smatra vrhovnim na~elom procene politi~kog anga`mana, ve} zbog eti~nosti da bi se bio uspe{an. Na~elo eti~nosti je, dakle, u funkciji na~ela uspe{nosti. Ova na~ela ne moraju da se isklju~uju, ali u slu~aju konflikta, eti~nost biva podre|ena uspe{nosti. I, ma koliko ovakav zaklju~ak bio deprimiraju}i za ljude visokih eti~kih standarda, on moè da doprinese potpunijem razumevanju politi~ke zbilje, izbornih kampanja i politi~kog marketinga. Ako je ovo, dakle, obeshrabruju}e, ali ako vi{e kao kuriozitet nego kao ozbiljan predlog moè da bude pomenut poku{aj da se donese zakon "protiv laì"558), mo`da

558)

Na zasedanju Narodne skup{tine Srbije 21. 4. 1994. godine V. Dra{kovi} je predloìo dono{enje zakona protiv laì, ali je o~ito da je predlog predstavljao samo uvod u poku{aj diskva331


izvesno ohrabrenje moè da pruì opravdano uverenje da izborne kampanje i politi~ki marketing ipak nisu svemo}ni. Ma koliko me|u laicima bilo ra{ireno uverenje u svemo} manipulacije propagandista, ovakvo stanovi{te je u stru~noj literaturi uglavnom napu{teno. No, to nas vodi na teren efekata politi~kog marketinga, o ~emu je saèto bilo re~i na po~etku ovog rada. Ipak, i na ovom mestu valja naglasiti da se ~itava delatnost propagande i politi~kog marketinga ne moè svesti samo na tehnologiju manipulacije, laì i obmana, ~ak na delovanje na podsvesno, na uslovljavanje refleksa i efektuiranje elemenata mitske svesti, na dresuru ljudi pomo}u odre|enih re~i, znakova, simbola, li~nosti ili fakata, na formiranje shematizovanih reakcija, bez obzira {to najja~i podsticaji na akciju dolaze od emocionalnih naboja i podsvesnih poriva. âk i onda kada politi~ka propaganda i politi~ki marketing budu svedeni na manipulaciju, njihovi efekti na stavove i pona{anje ljudi prili~no su ograni~eni.

lifikacije politi~kih protivnika. U obrazloènju svoga predloga govorio je o laìma koje o njemu iznosi TV Beograd: "Koga da tuìm i kome? Da tuìm generalnog direktora TV Srbija? Taman posla! Znate, lepo kaè na{ narod: 'Ako ti vo u~ini {tetu, ne podnosi tu`bu protiv vola, nego protiv njegovog gazde'. A vi dobro znate da u ovoj Srbiji i televizijom, i budètom i poreskim zakonima, i ìvotom i smr}u, i na{im sudbinama, raspolaè i gazda im je onaj ko je... " Na to odgovara {ef poslani~ke grupe SPS-a i direktor RTS-a, M. Vu~eli}: "Kad bi zakon o laìma zaista postojao, onda Vuk Dra{kovi} ne bi bio ovde!... Kako se ~ega do~epa on izrekne neku la`... A {to se ti~e njegove brige otkud rat, to pitanje Vuk Dra{kovi} neka postavi svojim nalogodavcima u inostranstvu i svojim prijateljima koji o njemu brinu". A Dra{kovi}ev odgovor na odgovor je glasio: "Da nije ovakvih ljudi kao {to je moj prethodnik, ne bi gospodin Vitalij ûrkin mogao, gospodo socijalisti, da kaè da je ovde za 48 sati doìveo vi{e prevara nego u celom njegovom dosada{njem ìvotu! Kao istinoljubiv ~ovek, s obzirom na ono kako ste pratili {ta sam govorio, a veoma je va`no i sudbinsko za ovu zemlju, ja bih mogao re}i: polovina poslanika u ovom parlamentu je van pameti. Ali, kao vaspitan ~ovek, to ne}u da kaèm, nego }u odmah da se ispravim i re}i }u: polovina ljudi u ovom parlamentu nije van pameti!" (Panajotovi}, 1999: 79-80) 332

Prilozi

Prilozi

333


334

Prilozi

Prilog br. 1

Obra}anje predsednika SRJ S. Milo{evi}a po zavr{etku agresije NATO-a na SRJ (10. 6. 1999)

"Po{tovani gra|ani, agresija je zavr{ena. Mir je nadvladao nasilje. Dragi gra|ani, sre}an vam mir! U ovom trenutku, na{e prve misli treba da budu posve}ene herojima koji su dali svoje ìvote u odbrani otad`bine, u borbi za slobodu i dostojanstvo svog naroda. Sva njihova imena bi}e objavljena u celini. Ali, u ovom trenutku, èlim da vas obavestim da je u ratu koji je trajao ta~no 11 nedelja, od 24. marta do danas, poginulo 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika policije Republike Srbije. Mi nikada ne}emo mo}i njima da se oduìmo. Moramo da u~inimo ono {to moèmo, {to je na{a du`nost, a to je da brinemo o njihovim porodicama i da im se oduìmo time {to }emo uvek biti spremni da branimo slobodu, dostojanstvo i nezavisnost ove zemlje za koju su oni poloìli svoj ìvot. U ovom ratu u~estvovao je ~itav narod: od bebe u porodili{tima i te{kih bolesnika na intenzivnoj nezi, do vojnika u rovovima, PVO i grani~ara na granicama. Niko ne}e zaboraviti heroizam branilaca mostova, gra|ana, branioce fabrika, trgova, svojih gradova, svojih poslova, svoje dràve, svoga naroda. Narod je heroj - mo`da tako da glasi najkra}i zaklju~ak ovog rata. Narod je heroj i zato mora da se ose}a herojskim, i zato treba da se pona{a herojski, a to zna~i dostojanstveno, plemenito i odgovorno. Po~etkom ove godine {irom na{e zemlje bilo je mnogo mitinga. Na njima se ~ula jedna parola NE DAMO KOSOVO. Nismo dali Kosovo. Garantuje suverenitet i teritorijalni integritet na{e dràve Grupa 8 najrazvijenijih zemalja sveta i Ujedinjene nacije. Ta garancija sadràna je i u Nacrtu Rezolucije. Otvorena pitanja mogu}e nezavisnosti Kosova u vreme koje je prethodilo agresiji zatvorena su Beogradskim dogovorom. Teritorijalna celovitost na{e zemlje ne moè biti dovedena u pitanje. Mi smo izdràli i zemlju odbranili jer smo ~itav problem izneli na vrh svetske piramide autoriteta, pred Ujedinjene nacije i stavili ga da bude re{avano pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija. Pod okriljem Ujedinjenih nacija bi}e me|unarodne snage koje se raspore|uju na Kosovo sa zadatkom da podjednako brinu o bezbednosti svih gra|ana, a pod okriljem Ujedinjenih nacija odvija}e se i politi~ki proces koji }e biti baziran na principima koji proizilaze iz rasprava vo|enih ranije, ali isto tako i podjednako na suverenitetu i teritorijalnom integritetu na{e zemlje. To zna~i, moè biti re~i u tom politi~kom procesu samo o autonomiji i ni o ~emu drugom izvan toga. Izlaskom pred Ujedinjene nacije mi nismo branili samo svoju zemlju ve} smo ponovo na svetsku scenu vratili Ujedinjene nacije koje 80 dana, od pre po~etka ove agresije, nisu funkcionisale. To je na{ doprinos zalaganjima ~itavog slobodoljubivog sveta, to je na{ doprinos tendencijama da se stvara multipolarni svet, da se ne prihvata stvaranje sveta koje }e biti vo|eno diktatom sile iz jednog centra. I mislim da }e taj doprinos biti ogroman u istoriji i da }e heroizam na{eg naroda u otporu mnogostruko ve}em neprijatelju i sna`nijem neprijatelju, dati pe~at kraju 20. veka. U to sam uveren. Mi smo pokazali da 335


imamo nepobedivu vojsku i siguran sam, najbolju vojsku na svetu. Kad kaèm vojsku, neka se to shvati {iroko. Mislim na vojsku, policiju i sve snage dràvne odbrane. Oni su pokazali pred ~itavim svetom kako se brani na{ narod, kako ~vrsto i jedinstveno stoji zato {to je narod bio vojska i zato {to je vojska bila narod. I nikada u dosada{njoj istoriji, kao u ovom ratu, narod nikada nije bio tako jedinstven i nikada u dosada{njoj istoriji nismo imali manji broj kukavica, koje su pobegle iz zemlje da tamo, na sigurnom, sa~ekaju kraj rata. U ovom trenutku, pred nas se postavlja mnogo novih problema koji }e otvoriti mnogo zadataka na kraju agresije i na po~etku mira. To su, pre svega, problemi da se zbrinu oni kojima je to najpotrebnije, da se zbrinu u celini porodice poginulih, ali i onih koji su ranjeni i delimi~no onesposobljeni da obavljaju svoje funkcije, ali i da se zbrinu svi oni radnici i seljaci, gra|ani svih profesija, kojima je rat naneo {tetu, kojima treba pomo}i po kriterijumu kome je ta pomo} najpre~a, a treba pomo}i svima. Pred nama su zadaci obnove zemlje. Mi }emo odmah po~eti da ponovo gradimo na{e mostove, mi }emo odmah po~eti da ponovo gradimo na{e puteve, na{e fabrike, da ponovo pokrenemo privredu. @elim vam svima puno uspeha i sre}e!" (www.sps.org.yu, 15. 6. 1999)

336

Prilozi

Prilog br. 2

Promene rejtinga S. Milo{evi}a (1990-2005)

Pozitivna i negativna mi{ljenja o S. Milo{evi}u 100

80

78 74 70 64

60

56

56 52

44 44 41 40

40

47

49 45

45

75

72

70 66

64 56

57

60 56

53 50

74

68

57

64

67

70 65

63

60

61

58

60

53

50

43

41

39

38

38

37 34 30

29

32

34 30

33

35

33

31

20

26

23

20

18

20 15

20

23

24 20

17

15 11

19

23

23

18

13

0 XI 1 9 9 2 XI I 1 9 9 2 XI 1 9 9 3 XI I 1 9 9 6 V 1 9 97 XII 1 9 9 9 II I 20 0 0 VII 2 0 0 0 VIII 2 0 0 0 IX 2 0 0 0 X 2 0 0 0 XI I 2 0 00 III 2 0 0 1 VI I 20 0 1 IV 2 0 0 2 XII 2 0 0 2 X 2 0 0 3 V 2 0 0 4 X 1 9 9 2 XII 1 99 2 I V 1 9 9 3 XI 1 9 9 5 III 1 9 9 7 II I 1 9 9 9 I I 2 0 0 0 V 2 0 0 0 VIII 2 0 0 0 VIII 2 0 0 0 IX 2 0 0 0 XI 2 0 0 0 II 2 0 0 1 VII 2 0 0 1 X 2 0 0 1 I X 2 0 0 2 VI 2 0 0 3 XI 2 0 0 3 XI I 2 0 0 4

% mišljenja % negativnih negativnih mi{ljenja

% pozitivnih pozitivnihmišljenja mi{ljenja

S. Milo{evi} kao lider od najve}eg poverenja 42

32

31

27 25 20 17

19

17

18

20

19

17 14

21 19

17

18

13

4

5

4

3

4

4

4

4

5

6

4

4

4

2

4

3

2

4

XI 1992 XI 1993 X 1996 III 1997 VIII 1997 III 1999 II 2000 V 2000 VIII 2000 X 2000 XII 2000 III 2001 VII 2001 II 2002 VIII 2002 VI 2003 XI 2003 XII 2004 X 1990 IV 1993 XI 1995 XII 1996 V 1997 VI 1998 XII 1999 III 2000 VII 2000 IX 2000 XI 2000 II 2001 VII 2001 X 2001 IV 2002 XII 2002 X-XI 2003 V 2004 XII 2005

% gra ana za za kojekoje je S.je Miloševie lider odlider najvee poverenja poverenja % gra|ana S. Milo{evi} odegnajve}eg

337


Prilog br. 3

Promene rejtinga V. Dra{kovi}a (1992-2007)

Pozitivna i negativna mi{ljenja o V. Dra{kovi}u 100

80

77 70

60 59

65 58

72

68 61

56

57

78

75

78

78

76

74

74

69

67 60

80

71

67

67

61

59 52

60

61

50

40 30

20 21

22

23

24

21

23

21

31

27

23

29

28 20

18

14

10

9

12

11

14

11

7

0

9

11

15

15

24

23

12

XI 1 992 XII 199 2 XI 1 993 XII 199 6 V 1997 II 20 00 VIII 2000 X 2000 XII 200 0 III 2001 X 2001 IX 2 002 VI 2 003 XI 2 003 XII 200 4 X 1992 XII 199 2 IV 1 993 XI 1 995 I II 1997 XII 199 9 VII 200 0 IX 2 000 XI 2 000 I I 20 01 VII 200 1 I V 2 002 XI I 200 2 X 2003 V 2004

% negativnih mišljenja % negativnih mi{ljenja


V. Dra{kovi} kao lider od najve}eg poverenja

1

3 2

5

3 2

6 4 5

5

8 2

8 6 7

6

4

4

2 1

1 2 0

0

2 1

1 0 2

1 2

2 1 3

2 2 2

1

XI 1992 XI 1993 X 1996 III 1997 VIII 1997 III 1999 II 2000 V 2000 VIII 2000 X 2000 XII 2000 III 2001 VII 2001 II 2002 VIII 2002 X 2003 XI 2003 XII 2004 V 2007 X 1990 IV 1993 XI 1995 XII 1996 V 1997 VI 1998 XII 1999 III 2000 VII 2000 IX 2000 XI 2000 II 2001 VII 2001 X 2001 IV 2002 VI 2003 X-XI 2003 V 2004 XII 2005

% gra ana za koje je V. je Draškovie lider od lider najvee eg poverenja % gra|ana za koje V. Dra{kovi} od najve}eg poverenja

338

Prilozi

Prilog br. 4

Popularnost S. Milo{evi}a i M. Pani}a pred izbore 1992. godine (procenat pozitivnih mi{ljenja u ukupnom bira~kom telu)

100 75 80 60 52

49 44

45 46

48 47

40 20 0

20 oktobar

29. novembar % % pozitivnih pozitivnihmi{ljenja mišljenjao oM.M. Pani}u Panieu

6. decembar

12. decembar

% % pozitivnih pozitivnih mi{ljenja mišljenjaooS.S.Milo{evi}u Miloševieu

339


Prilog br. 5

Promene rejtinga V. [e{elja (1992 - 2006)

Pozitivna i negativna mi{ljenja o V. [e{elju 100

80 77 67

66

64

60 56 51 40 34

38 39 34 35 36

61

61

60

78

75

74

73

74

73

71

71 62

57

54

53

49

57

54

48 41

39

38 32

30

24

20

70

68 63

61

24

24 19

18 14

13

13

16

15

18

20

23

23

32

30 23

17

20

28

22

12

0 XI 1992 XII 1992 XI 1993 XII 1996 V 1997 II 2000 VIII 2000 X 2000 XII 2000 III 2001 VII 2001 IV 2002 XII 2002 X 2003 V 2004 X 1992 XII 1992 IV 1993 XI 1995 III 1997 XII 1999 VII 2000 IX 2000 XI 2000 II 2001 VII 2001 X 2001 IX 2002 VI 2003 XI 2003 XII 2004



V. [e{elj kao lider od najve}eg poverenja

15

3 0.2

4

3

4

6 3

8

10 6

5

3

4

5

5

4

4

2

2

2

2

2

4

3

2

2

4

6

7 4

4

5 2

5

3

3

XI 1992 XI 1993 X 1996 III 1997 VIII 1997 III 1999 II 2000 V 2000 VIII 2000 XI 2000 II 2001 VII 2001 X 2001 IV 2002 XII 2002 X 2003 XI 2003 XII 2004 X 1990 IV 1993 XI 1995 XII 1996 V 1997 VI 1998 XII 1999 III 2000 VII 2000 X 2000 XII 2000 III 2001 VII 2001 II 2002 VIII 2002VI 2003X-XI 2003V 2004 XII 2005

% gra gra|ana zakoje kojejejeV. V. Šešelj [e{elj lider lider od odnajvee najve}eg poverenja % ana za eg poverenja

340

Prilozi

Prilog br. 6

Promene rejtinga V. Ko{tunice (1993-2007)

Pozitivna i negativna mi{ljenja o V. Ko{tunici 100 87

89

91

90

90

87

85 81

80

77 73

70 60

60

56

53 42

40 30 29

40 39

38

36 31 30 27 28

41

40 38 36

31

30

54

53

54

49

46

45

56

39

36

29 20

20

25 29 28

28

39

52 42

51

54 45 43

39

37

29

28

25

34 20

19

16 10 3

6

3

11

14

6

4

0 XI 1992 XII 1992 XI 1993 XII 1996 V 1997 II 2000 VIII 2000 VIII 2000 IX 2000 XI 2000 II 2001 VII 2001 X 2001 IX 2002 VI 2003 X-XI 2003 V 2004 X 1992 XII 1992 IV 1993 XI 1995 III 1997 XII 1999 VII 2000 VIII 2000 IX 2000 X 2000 XII 2000 III 2001 VII 2001 IV 2002 XII 2002 X 2003 XI 2003 XII 2004



V. Ko{tunica kao lider od najve}eg poverenja 56 55

58 53 45

43

41 36 32 29

24

27 22 18

15

2

3

4

4

5

4

5

4

2

3

5

7

12

10 9

14 13 12 11

6

9

8

IV 1993 XI 1995 III 199 7VIII 1997 III 199 9 II 2000 V 2000 VIII 2000 X 2000 XII 200 0 III 200 1 VII 200 1 II 2002 VIII 2002VI 2003X-XI 2003 V 2004 XII 200 5 XI 1992XI 1993 XII 199 6 V 1997 VI 1998 XII 199 9 III 200 0 VII 200 0 IX 2000 XI 2000 II 2001 VII 200 1 X 2001 IV 2002 XII 200 2 X 2003 XI 2003 XII 200 4 V 2007

ana zaza koje je V.jeKoštunica lider od najvee poverenjapoverenja % gra gra|ana koje V. Ko{tunica lider od eg najve}eg

341


Prilog br. 7

Komparativni rejting S. Milo{evi}a i V. Ko{tunice do avgusta 2000. godine Pozitivna mi{ljenja o S. Milo{evi}u i V. Ko{tunici 100

80 56

60

52

49

44

45

39

38

36

40 29

50

38 31

34

37

49

46

45

40

33

29

28 20

20

0

XII 1992

X 1992

XI 1993 IV 1993

XII 1996 XI 1995

V 1997 III 1997

% pozitivnih po ziti vnihmi{ljenja mišljenjaooS.S.Milo{evi}u Miloš evieu

II 2000 XII 1999

VII I 2000

% pozitivnih po zitivnihmi{ljenja mišljenjaooV.V.Ko{tunici Ko štu nici

S. Milo{evi} i V. Ko{tunica kao lideri od najve}eg poverenja 42

32 27

25

20

19

17

18

20

19

17 14

2

4

4

5

4

4

2

3

21 17

13 10

3

19

5

7

15

9 6

XI 1992 XI 1993 XII 1996 VIII 1997 III 1999 II 2000 V 2000 VIII 2000 X 1990 IV 1993 XI 1995 III 1997 VI 1998 XII 1999 III 2000 VII 2000

% % gra gra|ana ana za zakkoje oje jejeS.S.Miloševie Milo{evi} lider lider od odnnajve}eg ajv eeeg poverenja poverenja % % gra gra|ana ana za zakkoje oje jejeV. V. Koštunica Ko{tunica lider lider od od najvee najve}eg eg pov poverenja eren ja

342

Prilozi

Prilog br. 8

Izborna trka predsedni~kih kandidata 2000. (Izborne orijentacije pred savezne predsedni~ke izbore septembra 2000. godine)

43 39

45

44 40

35

25 23

26 24

2222

22 19

18

16 13 7 5

S . Milo ševie 3- 11. av gus t

V . Košt un ica

4

5

4 3 4

V . Mihailovie

18- 19. avgus t

5

8

10 7

9

7 4

3 4

T. N ikolie

24- 26. avgus t

14

5 2

1

0

D ru gi

2- 3. s eptem bar

6 4 3

1

N eo dlugn i 7- 11. s ept embar

A ps tin enti 15- 17. sept embar

343


Prilog br. 9

Elementi imidà S. Milo{evi}a i V. Ko{tunice pred savezne predsedni~ke izbore 2000. Najnagla{enije vrline i mane S. Milo{evi}a (% bira~kog tela koji mu pripisuje da je ...) 34

Sposoban 32

Autokrata 26

Nepo{ten 24

Dobar govornik 18

Nema ugled u svetu Bezo~an

17

Nesposoban

17 15

Patriota Mane Ma ne

Vrline Vrl in e

Najnagla{enije vrline i mane V. Ko{tunice (% bira~kog tela koji mu pripisuje da je ...) Demokrata

32

Po{ten

28

Dosledan

25

Skroman

25 18

Sposoban 17

Mlak 16

Perspektivan 15

Stru~an

Man e Mane

344

Vrli ne Vrline

Prilozi

Prilog br. 10

Predstave gra|ana o idealnom politi~aru i o nekoliko relevantnih lidera decembra 2003. godine

Vrline

Idealan Labus lider

Dinki}

Ko{tunica

Nikoli}

@ivkovi} Mi}unovi}

Ili}

Sposoban

58

31

31

9

14

9

11

8

Po{ten

51

4

5

35

14

5

19

4

Odgovoran

27

9

7

8

6

7

12

2

Ima presti` u svetu

24

21

8

3

0

3

8

0

Stru~an

24

38

40

7

2

2

7

2

Demokrata

19

7

3

13

1

12

29

4

Ugledan u narodu

17

5

3

12

8

2

4

5

Dosledan

16

5

6

9

13

5

10

3

Patriota

16

1

1

13

21

2

3

9

Empati~an

12

2

1

7

7

3

8

5

Prodoran

9

7

22

0

10

9

0

12

Skroman

6

3

1

18

5

4

15

2

Orator

5

10

9

3

11

5

11

6

Perspektivan

5

8

17

1

2

5

1

2

Nao~it

1

5

4

2

2

6

2

1

Odre|enost vrlina

290

156

158

140

121

79

140

65

% mogu}e odre|enosti vrlina

-

54

54

48

42

27

48

22

Odre|enost mana

-

60

60

98

112

146

86

151

Ukupna odre|enost

-

216

218

238

233

225

226

216

Odnos vrlina i mana

-

2.60

2.63

1.43

1.08

0.54

1.63

0.43

Napomene: Podaci o idealnom lideru i za V. Ili}a su iz sondaè javnog mnjenja Srbije CPIJM IDN iz oktobra 2003. Brojke za osobine su procenti izra~unati za tri osobine koje su ispitanici mogli da odaberu sa ponu|ene liste od 15 vrlina, tj. odnose se na procenat za sva tri ranga. Odre|enost uklju~uje sabrane procente za tri ranga, a odnos vrlina i mana je koeficijent tih procenata.

345


Prilog br. 11

Sukobi u rukovodstvu DS-a povodom njenog pretvaranja u lidersku stranku u vreme Z. \in|i}a Do prvog sukoba je do{lo tokom 1993. godine i on je podignut na nivo sukoba koncepcija o prirodi, organizaciji i na~inu rukovo|enja strankom. \in|i} je zagovarao transformaciju DS-a iz "debatnog kluba", "elitisti~ke" i "metropolisti~ke" u "modernu", "narodnu", "efikasnu stranku". Ipak, sukob nije mogao da pro|e i bez razmene i brojnih optu`bi ad hominem, posebno u vreme pripreme i za vreme odràvanja Vanredne skup{tine DS-a u Vrnja~koj Banji 26. 12. 1993, kada je Mi}unovi} na ra~un \in|i}a izrekao optu`be za prikrivanje obima i izvora finansiranja stranke, falsifikovanja potpisa na peticiji 52 op{tinska odbora u kojoj se traì glasanje o poverenju Mi}unovi}u itd. Razre{enje sukoba je odlagano zbog priprema za kampanju za izbore 1993. godine, ali je ishod bio izvestan ve} na sednici GO DS-a 30. 10. 1993, prilikom glasanja o tome ko }e biti nosilac izborne liste DS-a, kada je \in|i} je dobio 80, a Mi}unovi} 45 glasova, iako je odluka o predsedniku odloèna do okon~anja izbora. Novi sukob u DS-u povodom reforme partije ~iji je cilj "pove}anje vitalnosti stranke na terenu" i pove}anje broja ~lanova stranke eskalirao je po~etkom 1998. godine. Posle pisma upu}enog predsedniku stranke \in|i}u od strane S. Gavrilovi}a, predsednika IO DS-a, B. Radi}a, predsednika Okru`nog odbora u Kragujevcu, i drugih, u kome se ukazivalo na centralizaciju stranke, naru{avanje autonomije lokalnih organa, marginalizaciju GO i IO stranke, kao i na ~este pretnje ~istkama, 23. 1. 1998. biva smenjen predsednik IO DS-a S. Gavrilovi}, a \in|i} je potpisnike pisma okarakterisao kao "samoupravno orijentisane i naivne intelektualce" (Blic, 27. i 28. 1. 1998), ~emu se pridruìo i potpredsednik DS-a S. Vuksanovi} za koga su oni bili "ljudi koji su motivisani li~nim nezadovoljstvom zbog statusa u stranci" (Dnevni telegraf, 25. 1. 1998) Po~etkom 1999. godine na sednici GO DS-a potpredsednik stranke M. Peri{i} je podneo neopozivu ostavku zbog "razmimoilaènja u politi~kim stavovima", odnosno zbog odbijanja njegovog predloga da se ponovo uspostavi saradnja sa nekada{njim osniva~ima DS-a, V. Ko{tunicom i K. âvo{kim, {to bi pobolj{alo rejting stranke. Tim povodom, Z. \in|i} je izjavio da je "op{te raspoloènje u GO bilo da odluke koje su ranije donete ne treba ponovo stavljati na dnevni red i ne treba ih osporavati", i dodao: "Pretpostavljam da je to bio razlog {to Peri{i} koji je imao odre|ene klju~ne dileme nije bio zadovoljan i smatrao je da ne moè vi{e da nosi odgovornost za odluke za koje je ocenio da nisu 'ba{ najbolje'. Ali on je savezni poslanik, ostaje u vrhu stranke i samim tim zadràva pravo da te svoje stavove zastupa i da dobije ve}inu u narednom periodu jer to nisu stvari koje se prelamaju za jedan dan" (Glas javnosti, 8. 2. 1999), a samo nekoliko dana kasnije i portparol DS-a ^. Anti} je podneo ostavku, nije èleo da je detaljnije prokomentari{e, ve} je samo izjavio da njegovu ostavku ne treba povezivati sa ostavkom M. Peri{i}a, da ostaje u stranci i da }e ubudu}e biti "individualno" angaòvan u borbi protiv reìma (Glas javnosti, 16. 2. 1999), dok je G. Vesi}, predsednik IO DS-a, dao obja{njenje da u uslovima medijske blokade DS-a i reorganizacije Informativne slu`be DS-a u Informativni centar, prestaje potreba za portparolom stranke. 346

Prilozi

Poslednji obra~un u rukovodstvu DS-u za vreme predsednikovanja Z. \in|i}a dogodio se po~etkom 2000. godine. To je bio klasi~an liderski obra~un, mada su potezani i argumenti koncepcijske prirode. Naime, s obzirom na ranije izjave Z. \in|i}a da }e podneti ostavku ukoliko Srbija u|e u novi vek sa S. Milo{evi}em na ~elu (Blic, 26. 8. 1999), S. Vuksanovi}, potpredsednik DS-a, najavio je da }e se kandidovati za {efa te partije na strana~koj skup{tini, koja bi trebalo da bude odràna u februaru 2000. "Prihvatio sam predlog jednog broja strana~kih odbora da se kandidujem za predsednika DS. Na predstoje}oj skup{tini stranke predloì}u timski rad i odlu~ivanje, kao i afirmaciju ve}eg broja na{ih ~lanova iz svih krajeva Srbije" obrazlagao je svoju nameru Vuksanovi}, dodaju}i da je u DS-u neophodno "angaòvanje svih istaknutih ~lanova, koji su se pasivizirali u poslednjih nekoliko godina", da "doslednom politikom i li~nim primerom, DS moè da pridobije poverenje ogromnog broja bira~a", {to }e "oja~ati i SZP i doprineti uspehu celokupne demokratske opozicije na slede}im izborima u Srbiji" (Glas javnosti, 5. 12. 1999). Po~etkom januara 2000, \in|i} je isklju~io mogu}nost podno{enja obe}ane ostavke i odlu~io da se ponovo kandiduje za predsednika DS-a, {to ne nailazi na odobravanje u pojedinim delovima stranke, pa tako OO DS-a u Kru{evcu, ipak, zahteva da Z. \in|i} podnese najavljenu ostavku (Danas, 8. 1. 2000). Skup{tina DS-a odràna 27. 2. 2000. ponovo je izabrala ve}inom od 605 glasova Z. \in|i}a za predsednika DSa, mada je D. Vuksanovi} dobio zna~ajnih 485 glasova. Ubrzo }e Predsedni{tvo DS-a uvesti prinudnu upravu u GO DS-a u Beogradu "zbog nesprovo|enja politike DS" i {to "nije postojala transmisija izme|u vi{ih partijskih organa i niìh op{tinskih odbora", a za v. d. je imenovan N. Bogdanovi} (6. 3. 2000). Biv{i predsednik GO DS-a D. Kop~ali}, me|utim, tvrdio je da je stvarni razlog to {to nije data podr{ka Z. \in|i}u prilikom glasanja za predsednika DS-a i da o~ekuje da }e u predstoje}em periodu "sto, dvesta, trista" ~lanova biti isklju~eno iz DS-a i da "\in|i} poku{ava da postane vlasnik DS kao {to to radi [e{elj u svojoj stranci: "\in|i}, pri tom, zaboravlja kakvo je na{e strana~ko telo. Oni koji ulaze u radikale spremni su da im [e{elj bude gazda, kod demokrata to ne moè biti slu~aj". U kritici predsednika DS-a, Kop~ali} je i{ao i dalje pa ga je optuìo da je na sednici Predsedni{tva usvojio strana~ki zakon o informisanju, zabranjuju}i svima da daju izjave o strana~kim konfliktima itd. (Glas javnosti, 8. 3. 2000) Usledi}e serija disciplinskih postupaka protiv ~lanova DS-a koji su pomagali S. Vuksanovi}u u strana~koj kampanji, sam Vuksanovi} se obratio \in|i}u pismom u kome kaè da ima moralnu obavezu da javno traì od njega da obustavi progon neistomi{ljenika unutar DS-a (Glas javnosti, 17. 3. 2000). Vuksanovi} je 23. 10. 2000. istupio iz ~lanstva u DS-u i pre{ao u Pokret za demokratsku Srbije (PDS), a ve} po~etkom novembra Skup{tina grada Beograda odlu~ila je da mu je prestao mandat zbog toga {to je istupio iz ~lanstva stranke koja ga je predloìla za odbornika, mada se G. Kneèvi} (GSS) protivio budu}i da je "Vuksanovi} ostao u DOS-u" (Beta, 9. 11. 2000). Kasnije je Vuksanovi} formirao svoju partiju Narodnu demokratsku stranku.

347


Prilog br. 12

Promene rejtinga Z. \in|i}a (1992-2002)

Pozitivna i negativna mi{ljenja o Z. \in|i}u 100

80 63 57

60 48

46

40

44 42 37

59 55

52

50

47 42

39

47 44

45

4646

52

4847

37

37 30

21

17

13

47 47

30

28

20

51 43

34 27

56

53

45 40

0 XI 1 995 III 199 7 XII 1999 VII 20 00 X 200 0 XII 20 00 III 200 1 VII 20 01 VI 2 002 XII 20 02 XI 1 993 XII 1996 V 199 7 II 2000 VIII 200 0 XI 2 000 II 20 01 VII 20 01 X 200 1 IX 2 002



Z. \in|i} kao lider od najve}eg poverenja

11 3

2

2

5

7

5

4 1

3

2

3

3

4

6 3

3

1

1

3

12

8

13 9

10

9

8

3

XI 1995 XII 1996 V 1997 VI 1998 XII 1999 III 2000 VII 2000 IX 2000 XI 2000 II 2001 VII 2001 X 2001 IV 2002 XII 2002 XI 1993 X 1996 III 1997 VIII 1997 III 1999 II 2000 V 2000 VIII 2000 X 2000 XII 2000 III 2001 VII 2001 II 2002 VIII 2002

% gra|ana za koje koje je je Z. Z. in \in|i} lider od najve}eg poverenja % graana za ielider od najvee eg poverenja

348

Prilozi

Prilog br. 13

Osobine tri odabrana lidera Srbije sredinom 2001. godine Pore|enje tri lidera s obzirom na devet kvalitativnih elemenata predstava - vrlina Vrline

Idealan lider

V. Ko{tunica

Z. \in|i}

V. [e{elj

Sposoban

39

21

28

5

Po{ten Ugledan

15 11

36 4

1 6

1 0

Patriota Demokrata

7 8

5 9

0 3

5 0

Dosledan

5

7

3

2

Empati~an Prodoran

5 3

1 0

0 11

1 6

Orator Ostalo

1 3

2 3

8 3

17 23

Nema vrlina

-

5

23

44

Ne znaju

3

7

14

16

Napomene: Podaci su dati u procentima, a izostavljene su osobine koje je navelo samo 1% ili manje ispitanika. Pod "demokrata" su uzeti zajedno odgovori "demokrati~an" i "tolerantan".

Pore|enje tri lidera s obzirom na deset kvalitativnih elemenata predstava - mana Mane

V. Ko{tunica

Z. \in|i}

V. [e{elj

Nesposoban

5

2

3

Nepo{ten

1

14

6

Nedosledan

1

5

5

Autokrata

1

7

23

Odbojan

1

4

11

Bezdu{an

0

3

5

Izdajnik

0

7

2

Neugledan

0

0

9

Mlak

0

11

0

Lo{ govornik

1

1

1

Drugo

0

1

3

Nema mana

66

42

17

Ne znaju

13

14

15

Napomene: Podaci su dati u procentima, a izostavljene su osobine koje je navelo manje od 1% ispitanika. Kategorija "autokrata" obuhvata i odgovor "netolerantan". 349


Prilog br. 14

Interpretacija rezultata faktorske analize ocena lidera od strane gra|ana pred predsedni~ke izbore 2004. godine

Polaze}i od ocena koje su gra|ani dali liderima u istraìvanju CPIJM IDN pred predsedni~ke izbore 2004. godine, kori{}ena je faktorska analiza u cilju grupisanja lidera prema srodnosti mi{ljenja ispitanika o njima, odnosno prema tome kako sami gra|ani doìvljavaju bliskost politi~kih li~nosti o kojima su se izja{njavali. Na ovaj na~in, poku{ano je da se otkriju latentne strukture u pozadini tih percepcija gra|ana o liderima. Kori{}ene su broj~ane vrednosti za svaku ocenu: 5 za "veoma povoljno mi{ljenje", 4 za "uglavnom povoljno", 3 za neodlu~nost i odsustvo konkretnog odgovora, 2 za "uglavnom nepovoljno" i 1 za "veoma nepovoljno mi{ljenje", {to zna~i da je svaka li~nost bila posebna varijabla. Interkorelaciona matrica 20 x 20 dodatno je podvrgnuta faktorskoj, mada je i sama matrica koeficijenata korelacija heuristi~ka i pruà mogu}nosti za prakti~nu primenu, na primer, u projektovanju eventualnih savezni{tava politi~kih li~nosti. Izolovana su ~etiri faktora koji obja{njavaju ukupno 45% varijanse. Prvi faktor (19% varijanse) identifikovan je kao "li~nosti bliske starom reìmu", jer on obuhvata slede}e lidere koje gra|ani percipiraju me|usobno vrlo bliskim: V. [e{elja (povezanost sa faktorom 0.76), S. Milo{evi}a (0.76), I. Da~i}a (0.71), T. Nikoli}a (0.65), B. Ivkovi}a (0.61) i B. Pelevi}a (0.60). Drugi faktor prepoznat je kao "li~nosti sada{nje demokratske opozicije" (16% varijanse) jer integri{e stavove prema B. Tadi}u (0.72), N. ôvi}u (0.63), V. Bati}u (0.62) i N. Bogdanovi}u (0.56), ali su se u ovom dru{tvu na{li i trojica lidera G17 plus, M. Labus (0.46), M. Dinki} (0.45) i P. Markovi} (0.37), koji su u isto vreme, kao lideri vladaju}e koalicije, pripadali i slede}em faktoru. Tre}i faktor identifikovan je kao "li~nosti vladaju}e koalicije" (6% varijanse), po{to je "marker - varijablu" predstavljao tada{nji premijer V. Ko{tunica (zasi}enje faktorom od ~ak 0.81). U sastavu ovog faktora su i D. Mar{i}anin (0.80), a u manjoj meri i pomenuta trojica lidera G17 plus ({to je zna~ilo da su gra|ani tri lidera G17 plus doìvljavali razapetim izme|u dva bloka biv{eg DOS-a), kao i V. Ili} (svi po 0.37). êtvrti faktor (4% varijanse) je "monarhisti~ka orijentacija", a ~ine ga stavovi prema A. Kara|or|evi}u (0.72), J. Kara|or|evi} (0.60) i, u manjoj meri, prema V. Dra{kovi}u (0.33), pa i V. Ili}u (0.29), mada se obi~no smatra da su zna~ajna zasi}enja tek iznad 0.30. B. Kari} nije mogao biti svrstan u pomenute ~etiri faktorske grupe, {to zna~i da ga je ve}ina smatrala "nezavisnom" politi~kom li~no{}u. Dodu{e, postoji vrlo slaba povezanost stavova gra|ana prema B. Kari}u i prvog faktora (0.24), kao i stavova prema njemu i ~etvrtog faktora (0.18), {to zna~i da je postojala blaga, ispodpra`na tendencija povezivanja ovoga lidera sa li~nostima starog reìma i reprezentima zahteva za obnovu monarhije. Utvr|eni faktori nisu me|usobno nezavisni, {to je upu}ivalo na postojanje faktora vi{eg reda. Faktor "monarhisti~ka orijentacija" je u maloj meri, i to negativno, povezan sa faktorom "nova demokratska opozicija" (-0.21), {to zna~i da gra|ani ne samo da nisu 350

Prilozi

smatrali bliskim lidere DS-a i srodnih stranaka sa pretendentima na presto, ve} i da su ove dve grupacije doìvljavali me|usobno umereno antagonisti~kim. "Monarhisti~ka orijentacija" nije bila povezana sa ostala dva faktora (koeficijent korelacije sa prvim faktorom iznosio je samo 0.06, a sa drugim 0.08, daleko ispod bilo kakvog praga zna~ajnosti). Neo~ekivano su zna~ajno pozitivno bili povezani prvi i tre}i faktor, koji se odnose na lidere biv{e i sada{nje vlasti (0.48). To je nametalo pitanje da li su gra|ani smatrali da postoji kontinuitet vlasti uprkos personalnim promenama? Ovaj neo~ekivani fenomen zasluìvao je dalja, produbljenija istraìvanja, mada nije bila iznena|uju}a, ina~e logi~na, negativna povezanost prvog i drugog faktora, odnosno negativna veza izme|u lidera biv{eg reìma i lidera "nove demokratske opozicije" (-0.20). Ova svojevrsna "sociometrija", dakle, otkriva kako su bira~i percipirali me|usobnu bliskost politi~kih li~nosti i tendenciju njihovog kategorisanja koja je uklju~ivala i izvesne neo~ekivane principe povezivanja, na primer, tendenciju da ljudi na vlasti budu vi|eni kao sli~i, bez obzira na izvr{ene promene i objektivne krupne razlike izme|u stranaka na vlasti do oktobra 2000. godine i onih u vreme predsedni~kih izbora 2004. godine.

351


Prilog br. 15

Promene rejtinga T. Nikoli}a (2000-2007)

Pozitivna i negativna mi{ljenja o T. Nikoli}u 100

80

62 60

60

53

49

52

50 39

40

21

35

26

23

18

20

50

39

0

VI 2003

X-XI 2003

II 2000

V 2004

X 2003

XI 2003


XII 2004


T. Nikoli} kao lider od najve}eg poverenja

12 0.5

3

6

X 2003 VI 2 003

8

XI 2 003 X-XI 2 003

11

10

XII 2004 V 20 04

V 20 07 XII 2005

% gra gra|ana zakoje kojejejeT. T. Nikolie Nikoli} lider % ana za lider od od najve}eg najveeeg poverenja

352

9

Prilozi

Prilog br. 16

Promene rejtinga M. Labusa (2001-2005)

Pozitivna i negativna mi{ljenja o M. Labusu 100

80

60

67

66

65

61

58

53

52

49

52

49

43 37

40 25

22

37

33

23

39

40

34

37

22

20

0 VII 2001

VII 2001

IV 2002

IX 2002

XII 2002

VI 2003


X 2003 X-XI 2003 XI 2003

V 2004

XII 2004


M. Labus kao lider od najve}eg poverenja

13

1

2

3

VII 2001 II 2001

6

8

II 2002 VII 2001

8

VIII 2002 IV 2002

9

8

VI 2003 XII 2002

6

5

X-XI 2003 X 2003

4

2

V 2004 XI 2003

1 XII 2005

XII 2004

% gra gra|ana zakoje kojejeje M. M. Labus Labus lider lider od od najvee najve}eg poverenja % ana za eg poverenja

353


Prilog br. 17

Kompetentnost lidera za sprovo|enje politi~kih i ekonomskih reformi pred parlamentarne izbore 2003. godine Rang lidera

Ukupno u %

Politi~ke reforme 1. M. Labus

Ekonomske reforme Prosek Politi~ke reforme

2. V. Ko{tunica

Ekonomske reforme Prosek Politi~ke reforme

3. M. Dinki}

Ekonomske reforme

1 10

Prosek

5.5

Ekonomske reforme

Ekonomske reforme

5 0 2.5 5 0 2.5

Politi~ke reforme

2

Ekonomske reforme

1

Prosek Politi~ke reforme Ekonomske reforme Prosek

354

3 5.5

Politi~ke reforme

Prosek

9. V. Ili}

8

Ekonomske reforme

Politi~ke reforme

8. V. Dra{kovi}

0 5.5

Prosek 7. D. Mi}unovi}

2 7.5

Prosek

Politi~ke reforme 6. B. Tadi}

13

11

Prosek 5. B. \eli}

10.5

Ekonomske reforme Politi~ke reforme

4. T. Nikoli}

6 15

1.5 2 1 1.5

Prilozi

Prilog br. 18

Promene rejtinga D. Mi}unovi}a (1996 - 2003)

Pozitivna i negativna mi{ljenja o D. Mi}unovi}u 59

60

55

53

54 49

50

46

45

43

40 40

30

36 27

31 32

36 30

29

36

32

31 27 24

26

23

20

39

35

20

10

0

XI I 199 6 X 19 96

II 2000 VI 1997

X 20 00 VI II 2 000

VI I 200 1 XI 2000


IX 2002 IV 2002

VI 2003 XI I 200 2

X 20 03


D. Mi}unovi} kao lider od najve}eg poverenja

6 0

0

0

IV 2002 VII 2001

1

2

XII 2002 VIII 2002

X 2003 VI 2003

% gra|ana građana za lider od od najve}eg najvećeg poverenja poverenja % za koje koje je je D. D. Mićunović Mi}unovi} lider

355


Prilog br. 19

Promene rejtinga B. Tadi}a (2000-2005)

Pozitivna i negativna mi{ljenja o B. Tadi}u 1 00

80

60

56

51

20

55

49

40

57

53 37

29

25

22

32

26

0

X 2 003

X I 2 00 3

VI 2 00 3

XII 200 4

X-XI 200 3


V 2 004


B. Tadi} kao lider od najve}eg poverenja

23 16 6 0.7

4

X 2003 VI 2003

XII 2004 V 2004

V 2007 XII 2005

% % gra gra|ana ana za za koje koje je je B. B. Tadie Tadi} lider lider od od najvee najve}eg eg poverenja poverenja

356

15

6

XI 2003 X-XI 2003

13

Prilozi

Prilog br. 20

(Ne)poèljnost pojedinih na~ina promocije stranaka i kandidata za bira~e (maj 2004. godine)

-12

TV debate i dueli

83

-1 4

Redovne informativne emisije

83

-16

Specijalne emisije

79

Mitinzi

-51

42

Tribine i sastanci

-50

41

-5 2

TV spotovi -5 9

Plakati

33

-63

Materijali na ku}ne adrese

29 -5 4

Obave{tenja putem Interneta Ku}ne posete

40

28

-7 9

13

Nepoželjan Nepoèljan

Poželjan Poèljan

Najpoèljniji na~ina komuniciranja stranaka i kandidata sa bira~ima 36

TV debate i dueli 20

Redovni informativni programi 13

Specijalne emisije Mitinzi

5

Tribine

5

Ku}ne posete

2

Materijali na ku}ne adrese

2

Obave{tenja putem Interneta

2

TV spotovi 1 Plakati 1 7

Ne zna Nijedan

6

% kog tela % ukupnog ukupnogbirag bira~kog tela

357


Prilog br. 21

Inicijative za opoziv kao sredstvo propagande akcijom Na predlog poslanika opozicije 25. 6. 1992. glasalo se o poverenju Vladi Srbije, ali je poslani~ka ve}ina SPS-a i SRS-a izglasala poverenje Vladi (Politika, 25. 6. 1992). Grupa poslanika SRS-a u saveznom parlamentu postavila je 31. 8. 1992. pitanje poverenja vladi M. Pani}a zbog pristajanja na "avnojevske" granice, da bi se 4. 9. 1992. glasalo se o poverenju saveznoj vladi M. Pani}a i izglasalo poverenje u Ve}u gra|ana sa 66 glasova za, 30 protiv i 7 uzdrànih (Politika, 5. 9. 1992). Grupa poslanika SRS i drugih nacionalnih partija u Saveznoj skup{tini traìla je ponovo 2. 10. 1992. glasanje o poverenju vladi M. Pani}a zbog pristajanja na stavljanje Prevlake pod me|unarodnu kontrolu, ali je Ve}e gra|ana odbilo predlog (Politika, 3. 10. 1992). Na inicijativu SRS, a uz podr{ku poslanika SPS, Ve}e gra|ana donelo je 16. 10. 1992. odluku o razre{enju savezne vlade M. Pani}a, ali se tome suprotstavilo Ve}e republika (Politika, 17. 10. 1992). Na inicijativu SRS Ve}e gra|ana Savezne skup{tine ponovo izglasalo nepoverenje saveznoj vladi M. Pani}a 2. 11. 1992, ali Ve}e republika ponovo izglasalo poverenje, pa Vlada opet nije opozvana (Politika, 4. 11. 1992). SRS ponovo podneo zahtev da se raspravlja o poverenju saveznoj vladi M. Pani}a 26. 11. 1992, kako bi predupredio eventualno raspu{tanje Savezne skup{tine. "Saznali smo da savezni dràvni vrh priprema jednu podmuklu zamku... Vlada nastavlja sa svojom izdajni~kom politikom u cilju ru{enja dràvne ekonomije i podrivanja odbrambene mo}i zemlje" izjavio je tim povodom V. [e{elj (Politika, 27. 12. 1992). Kona~no, na inicijativu SRS-a i uz podr{ku SPS-a 29. 12. 1992. oborena je vlada M. Pani}a. U Ve}u gra|ana Skup{tine SRJ 95 poslanika bilo za, 2 protiv, a 12 uzdràno (Politika, 30. 12. 1992). Poslani~ka grupa SRS u Saveznoj skup{tini 11. 2. 1993. pokrenula je inicijativu da se smeni predsednik SRJ D. ]osi} zbog 10 povreda Ustava SRJ, a posebno zbog formiranja Saveta za koordinaciju dràvne politike, samoinicijativnog imenovanja savetnika i odbijanja da predloì sudije saveznih sudova (Politika, 12. 2. 1993). Posle ~etiri meseca aktivirana je inicijativa SRS-a da se smeni predsednik SRJ D. ]osi} i on je smenjen u no}i 31. 5/1. 6. 1993, a prethodno je morala biti ukinuta odredba Zakona o izboru Predsednika SRJ prema kojoj je za smenu predsednika SRJ neophodno mi{ljenje Saveznog ustavnog suda (Politika, 2. 6. 1993). Na zahtev 31 poslanika opozicije 18. 7. 1993. glasalo se u Skup{tini Srbije o poverenju vladi N. [ainovi}a, ali je izglasano poverenje Vladi, jer poslanici SRS nisu podràli predlog opozicionih partija (Politika, 19. 7. 1993). Na inicijativu SRS raspravljalo se od 7. 10. do 15. 10. 1993. o poverenju Vladi Srbije, a u toku rasprave predsednik Srbije 20. 10. 1993. raspu{ta Skup{tinu i zakazuje vanredne izbore. Radikali su 22. 9. 1994. podneli zahtev za razre{enjem predsednika republi~ke skup{tine D. Tomi}a (SPS), "jer nije uspeo da obezbedi ravnopravnost zakonodavne i izvr{ne vlasti, nije uspeo da obezbedi podjednake uslove za rad svim poslanicima i diskrimini358

Prilozi

sao je predloge opozicionih poslanika". Skup{tina Srbije je ve}inom glasova 16. 11. 1994. odbila predlog radikala, a {ef poslani~ke grupe SPS M. Vu~eli} je izjavio da je predlog neodgovora i "usmeren na op{tu destrukciju" (Kova~evi}-Daji}, Hronologija jugoslovenske krize 1994). SRS je 30. 9. 1994. pokrenula inicijativu i za opoziv predsednika Srbije S. Milo{evi}a "jer je svojim delovanjem prekr{io najvi{e pravne akte zemlje". Re~ je bila o odluci da se prihvati razme{tanje me|unarodnih posmatra~a na granicu prema RS, ~ime je ograni~io suverenitet dràve i prekr{io Ustav (Politika, 1. 10. 1994). Grupa od 25 saveznih poslanika (SPO, DS, NS i SDPCG) predloìla 14. 5. 1996. da se izglasa nepoverenje Saveznoj vladi, ali predlog nije prihva}en (Politika, 23. 5. 1996). Grupa od 26 poslanika DS-a, tri poslanika SPO-a i V. Pe{i} (GSS) u Skup{tini Srbije zatraìli su razre{enje predsednika D. Tomi}a zbog toga {to "ne po{tuje Poslovnik, ~ime onemogu}uje rad Skup{tine uglavnom na {tetu opozicije" i {to je naneo te{ke uvrede partijama i poslanicima opozicije u Dnevniku 2 RTS-a 13. 7. 1997. nazvav{i ih "fa{istima", "huliganima" itd. (Dnevni telegraf, 18. 7. 1997) Odbornici SPS - JUL i SRS u Skup{tini grada Beograda 18. 7. 1997. postavili su pitanje poverenja gradona~elniku Z. \in|i}u, ali od 110 odbornika za smenjivanje su glasala 32, protiv 50, a 2 listi}a su bila nevaè}a (Dnevni telegraf, 19. 7. 1997), da bi \in|i}, ipak bio smenjen 30. 9. 1997. Skup{tina Beograda 17. 2. 1998. ve}inom glasova odbornika SPO-a, SPS-a i JUL-a odbacila predlog odbornika DS-a, podrànog od strane odbornika SRS-a, da se raspravlja o smeni v. d. predsednika Skup{tine grada M. Boì}a i predsednika UO Studio B A. ôtri}a, ~lanova SPO-a (Blic, 18. 2. 1998). Krajem septembra 1998. DS je podnela zahtev da L. Mili}evi}, ministar zdravlja u Vladi Srbije, kao i njeni pomo}nici P. Plana i Z. Panajotovi}, podnesu ostavke zbog afere "polarnih lisica". Naime DS je tvrdila da je ovo ministarstvo potro{ilo oko 300.000 DEM na kupovinu ko`nih jakni sa polarnim lisicama i ko`nih torbi za 430 inspektora, a ove navode su potvrdili i odgovorni iz Ministarstva zdravlja, pa je DS smatrala da ljudi koji su u ovakvoj situaciji odlu~ili da umesto lekova kupuju ko`ne jakne i polarne lisice ne zasluùju da nijedan trenutak ostanu na svojim funkcijama (Blic, 1. 10. 1998). LSV je 2. 10. 1998. pokrenula inicijativu za smenu V. [e{elja sa funkcije potpredsednika Vlade Srbije, ali inicijativa nije prihva}ena. Dana 29. 9. 2000. poslani~ka grupa SRS-a uputila je Skup{tini Srbije zahtev za smenu ministra unutra{njih poslova Srbije V. Stoiljkovi}a, kadra SPS-a (Blic, 30. 9. 2000). Poslani~ka grupa SRS-a u saveznom parlamentu dostavila je 7. 3. 2001. predsedniku Ve}a gra|ana D. Mi}unovi}u predlog za glasanje o nepoverenju Saveznoj vladi. Predlog su potpisala 22 poslanika u Ve}u gra|ana, pet koliko ih ima SRS u tom skup{tinskom domu i 17 koji su bili iz redova SPS-a. U obrazloènju predloga je navedeno da je na sednici Ve}a gra|ana, 26. 2. 2001, ministar odbrane S. Krapovi} fizi~ki nasrnuo na poslanika V. [e{elja (Tanjug, 7. 3. 2001). Poslani~ka grupa SSJ uputila je 15. 5. 2001. predlog Skup{tini Srbije za izglasavanje nepoverenja ministru poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, D. Veselinovu, jer smatra da je odgovoran za pogor{anje situacije u oblastima za koje je zaduèn (FoNet, 15. 5. 2001). Na inicijativu SRS-a, poslanici Skup{tine Srbije raspravljali su 24. 5. 2001. o poverenju republi~kom ministru pravde V. Bati}u (DOS), a 28. 5. 2001. prilikom glasanja, nepoverenje mu je iskazalo 45 poslanika, 88 poverenje, a 44 poslanika nisu glasala. (Politika, 29. 5. 2001). 359


Novi zahtev da se glasa o poverenju Vladi Srbije SRS je uputila republi~koj skup{tini po~etkom marta 2002. Predsednica Skup{tine N. Mi}i} je najpre 12. 3. 2002. zahtev vratila radikalima, jer nije bio u skladu sa Poslovnikom o radu Skup{tine, ali kada su radikali "popravili" zahtev, na skup{tinskom zasedanju 27. 3. 2002. predloìla je da se njima dopuni dnevni red. Ipak, zahtev nije uvr{}en u dnevni red odlukom parlamentarne ve}ine (www.B92.net, 27. 3. 2002).

360

Prilozi

Prilog br. 22

Neki primeri opstrukcije rada parlamenta kao na~in promocije stranaka Skup{tina Srbije je 18. 4. 2001. godine prekinula rad posle incidenta koji je izazvala poslanica SRS-a N. Jovanovi} odbiv{i da napusti zasedanje posto joj je izre~ena mera udaljenja zbog kr{enja Poslovnika i vre|anja predstavnika vlasti povodom oduzimanja dìpa koji su koristili radikali. Posle gotovo jedno~asovne pauze, {efovi ostalih poslani~kih grupa odlu~ili su da prekinu sednicu kako se bi se izbeglo udaljavanje Jovanovi}eve uz pomo} skup{tinskog obezbe|enja. Nekoliko dana kasnije, Skup{tina Srbije prekinula ponovo sednicu, jer sada lider SRS-a V. [e{elj nije èleo da napusti skup{tinsku salu iako mu je izre~ena mera udaljenja. Odluku o udaljenju [e{elja doneta je zbog {irenja nacionalne mr`nje, nakon njegovog verbalnog sukoba sa poslanikom DOS-a M. Omerovi}em. Omerovi} je, naime, za skup{tinskom govornicom potvrdio da ga je poslanik SRS-a S. Janji} pre nedelju dana u parlamentu vre|ao na nacionalnoj osnovi i pretio da }e ga ubiti, rekav{i mu "ne}e{ biti ni prvi ni poslednji balija kojeg sam zaklao". Omerovi} je zatim sa govornice upitao lidera SRS-a "da li poslanik Janji} re{ava pitanja noèm ili nekim drugim oru`jem kao {to je on ([e{elj - Z.S) to re{avao zar|alim ka{ikama sprovode}i politiku Velike Srbije za koju se zalagao", zbog ~ega ga je [e{elj opsovao (www.B92.net, 24. 4. 2001). I sredinom juna 2001. godine Skup{tina Srbije je prekinula zasedanje zbog incidenta koji su izazvali poslanici SRS-a, nakon {to je njihov poslanik S. Keseji} ka`njen udaljenjem sa sednice. Keseji} je odbio da napusti govornicu, predsedavaju}a N. Mi}i} je proglasila pauzu, ali su poslanici radikala ostali u skup{tinskoj sali. Obezbe|enje je tada po~elo da ih iznosi iz sale jednog po jednog, a preostali radikali su na kraju sami izneli Keseji}a kome je pozlilo, pa je odvezen u bolnicu. U tom incidentu, ne samo da je pruàn otpor slu`benim licima, ve} je i lomljen skup{tinski inventar, a MUP Srbije je zatraìo da se oslobodi sala da bi oni izvr{ili uvi|aj i na osnovu toga primenili "odgovaraju}e mere". Dana 3. 10. 2001. sednica Skup{tine Srbije je prekinuta zbog toga {to je poslanik SRS-a T. Nikoli} odbio da napusti govornicu nakon dobijene opomene. Prekidu je prethodila rasprava u kojoj je Nikoli} rekao da je poslanik DOS-a Z. Trnav~evi} nameravao da se fizi~ki obra~una sa poslanicima SRS-a, dodaju}i da je taj poslanik "mentalno poreme}en". Nikoli} posle dobijanja mere udaljenja sa sednice nije hteo da je napusti i provocirao je novo prisilno izbacivanje iz sale. Predsednik Skup{tine Vojvodine N. ânka 9. 10. 2001. na TV Novi Sad napravio incident kada je u izlivu nekontrolisanog besa pred kamerama cepao panoe kojima je bio dekorisan studio. Ovakvo pona{anje ânka osudio je premijer Srbije Z. \in|i} nazvav{i ga "neoprostivim". "Ono {to je ânak pred kamerama u~inio zaista je sramota za Vojvodinu. Takav ispad besa je neoprostiv i mislim da ~ovek koji ne moè da kontroli{e svoje pona{anje treba da bira neku drugu funkciju, a ne javnu", rekao je tim povodom \in|i}. I zasedanje Skup{tine Srbije 22. 10. 2001. obeleìo je incident koji su izazvali radikali. V. [e{elj je udaljen sa sednice po{to je sa govornice polio predsednika Skup{tine D. Mar{i}anina (DSS) ~a{om vode. 361


Tokom zasedanja Skup{tine Srbije 22. 5. 2002. poslanici SRS-a su ponovo izazvali incident: najpre su D. Stamenkovi} i G. Cvetanovi} udaljeni iz sale jer nisu hteli da napuste govornicu, zatim je isklju~en i D. ôli} jer je bez dozvole predsednice parlamenta iza{ao za govornicu i tom prilikom i{~upao mikrofon ispred mesta na kome sedi predsedavaju}i. Incident je kulminirao pola sata pre pauze za ru~ak kada je N. Jovanovi}, tako|e poslanica radikala, polila vodom N. Mi}i}, predsednicu parlamenta. Zbog incidenata koje su kontinuirano izazivali radikali, skup{tinska ve}ina je donela odluku da svi prisutni poslanici te stranke budu udaljeni sa sednice (www.B92.net, 22. 5. 2002). Povodom tog incidenta I op{tinsko javno tuìla{tvo podnelo je I op{tinskom sudu u Beogradu optu`ni predlog protiv N. Jovanovi} zbog uvrede predsednice parlamenta N. Mi}i} (www.B92.net, 7. 6. 2002).

362

Prilozi

Prilog br. 23

Neki primeri "propagande akcijom" Otpora (druga polovina 1999. godine)

Na neke od akcija Otpora treba podsetiti. Tako su pripadnici Otpora izveli 10. 8. 1999. godine akciju pod nazivom "Nije smak sveta - to samo reìm pada", u okviru koje su u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu instalirali teleskop dug 5m, usmeren u pravcu Dedinja, u ~ijem so~ivu je bila slika S. Milo{evi}a nazvana "zvezda padalica - Slobitea". Sli~nu akciju je istog dana organizovao Otpor" i u Ni{u (Glas javnosti, 11. 8. 1999) Dana 15. 10. 1999. Otpor je izveo akciju "Zrelo je - pa{}e", u kojoj je simboli~no, tre{enjem drveta i obaranjem "trulih plodova" predstavljen zahtev Otpora za smenom reìma. Na drvetu su bili oka~eni Zakon o Univerzitetu, Zakon o informisanju, kao i ostale "neda}e nastale trulom politikom". Sve je to {tapovima, na kojima je bila zaka~ena pesnica - simbol Otpora, skidano sa drveta, a tikva i bundeva, koji su postavljeni na vrh kro{nje, bili su razbijeni. "Drvo je figurativno predstavljalo ono {to vlast èli da Srbija bude. Na tom drvetu najbolje rastu pendreci, crveno-crne petokrake, trulo vo}e, nakaradni zakoni i mediji koji uni{tavaju svaku slobodnu re~. Na drvetu rastu i jedna tikva i jedna bundeva, a svi znamo {ta one predstavljaju", obja{njavao je aktivista Otpora D. Ran|i}. Multimedijalni hepening "[akom u glavu - protiv nasilja i straha" u organizaciji Studentskog pokreta Otpor, Studentske unije i nezavisnih medija, najavljen kao prvi dan studentskog protesta u Srbiji, odràn je uve~e 16. 10. 1999. na platou ispred SPC Vojvodina pred oko 10.000 Novosa|ana, me|u kojima je bilo dosta onih koji su svoje {kolovanje okon~ali pre dve ili tri decenije. Stihovi "Niko u ovoj zemlji ne ìvi tako dobro kao oni, koji je upropasti{e" akademika Lj. Simovi}a obeleìli su multimedijalnu prezentaciju "îtanke srpske politi~ke poezije" Teatra Ogledalo, kojom je po~eo spektakl, a potom su glumci B. Vidakovi} i Lj. Tadi} izveli predstavu nastalu po tekstu M. @olija "Dijalog u paklu izme|u Makijavelija i Monteskjea", napisanog jo{ 1864. godine, uz uvodni komentar - "Svaka sli~nost sa stvarno{}u je namerna". Kampanja Otpora se intenzivira najavom slede}ih akcija, pa aktivista Otpora I. Marovi} kaè: "Slede}a akcija je 20. oktobra u Beogradu povodom Dana oslobo|enja. Vladaju}a struktura obilato koristi te datume oslobo|enja od fa{izma u promotivne svrhe, iako sve gradove u Srbiji drì u konstantnom ropstvu i poniènju. Stoga kao odgovor i pripremamo za sredu jednu akciju. " A njegov kolega iz Novog Sada J. Petovi} poru~io je da }e studenti uzeti sudbinu u svoje ruke, ali ovoga puta puno ozbiljnije: "Na{ cilj je promena sistema, nakon koje se mora krenuti u pravu obnovu, a ne u aktuelnu, la`nu, zami{ljenu na Dedinju. Reìm od nas moè o~ekivati ne samo zvi`daljke i povike "bando crvena", ve} i mnogo otvoreniji bunt". Reìm poku{ava da onemogu}i ovakve akcije Otpora, pa tako policija u novosadskom Dunavskom parku spre~ava 4. 11. 1999. finale akcije Otpora "I mi most za obnovu imamo". Naime, "otpora{i" su na Studentskom trgu napravili od stiropora "monta`nodemonta`ni drumski most za labudove", ukrasili ga grafitima ("Nema odmora dok traje obnova", "Sloboda da - Slobodan ne") i potom ga poneli ka najlep{em novosadskom parku. Tokom {etnje orile su se udarni~ke i partizanske pesme, zvi`dala tema iz filma "Most na reci Kvaj" ... Premda je "sve~ano otvaranje" bilo zakazano za 15h, most je 363


porinut u jezerce Dunavskog parka dvadesetak minuta ranije, "jer je gradnja zavr{ena pre roka". Me|utim, u trenutku kada je "gra|evina" trebalo da bude isprobana kamion~i}em na baterije, tri policajca su zatraìla da se objekat izvadi iz vode. "Kako most nije dobio upotrebnu dozvolu, moramo da ga demontiramo", oglasili su se nakon kratkotrajnog "ube|ivanja" sa radnicima SUP aktivisti Otpora S. Lazendi} i V. Je{i}, koje su potom policajci i legitimisali. Dok je ostatke "labudove }uprije" ~uvala policijska patrola, prate}i program nije prekinut. "I mi most za obnovu imamo" bio je tek prva u nizu akcija koje je novosadski ogranak Otpora planirao da izvede do 15. 11. 1999, kada bi trebalo da po~nu svakodnevni protesti akademaca Srbije.

364

Prilozi

Prilog br. 24

Nekoliko primera {trajkova i sabotaà sa politi~kom pozadinom kao oblik propagande akcijom Za posebnom vrstom {trajka - {trajkom gla|u, kao sredstvom politi~ke borbe posegli su novembra 1996. poslanici opozicionih stranaka okupljenih u koaliciju "Zajedno" u prostorijama Skup{tine Srbije u znak solidarnosti sa odbornicima koji su u mnogim gradovima u kojima su se desile izborne kra|e stupili, tako|e, u {trajk gla|u. Iako su doma}a i strana javnost bile obave{tene od strane rukovodstva koalicije da je re~ o {trajku gla|u, Z. \in|i} je odlu~no bio protiv {trajka gla|u, pa se ve} prvog dana {trajka~ima dostavljala hrana, pa je {trajk gla|u pre{ao u klasi~an oblik {trajka, mada veoma neobi~an po tome {to je predstavljao {trajk poslanika(?). Posle upozorenja da dobrovoljno iza|u iz zgrade Skup{tine Srbije ili }e biti primenjena sila, {trajka~i su prekinuli {trajk 23. 11. 1996, ali cilj je postignut - svetskoj javnosti je stavljeno do znanja {ta se dogodilo na lokalnim izborima u Srbiji, a rukovodstvo koalicije "Zajedno" i poslanici krenuli su "na teren" gde su bili potrebniji po{to je situacija postajala sve napetija (Panajotovi}, 1999:265-266). U vreme vlasti koalicije "Zajedno" u Beogradu mnoga javna preduze}a potresali su {trajkovi, za ~ije podstreka~e i organizatore su optuìvane stranke koje su na lokalnim izborima 1996. izgubile vlast. Kao gradona~elnik Beograda Z. \in|i} je osudio SPS i JUL za "tihi terorizam" i u tom kontekstu pomenuo i SRS: "U gradu je na sceni tihi terorizam SPS-a i JUL-a koji je po~eo pisanjem grafita po Skup{tini grada. Nastavlja se paljenjem depoa i se~enjem kablova na 30 tramvaja GSP, pa se pribojavam kako }e se sve ovo zavr{iti... Treba imati pomra~en um, pa politi~ke borbe voditi kao u ratu - opstrukcijama, diverzijama, paljenjem, uni{tavanjem." Mada je istakao da nema konkretne dokaze da su diverziju izvr{ili SPS i JUL, Z. \in|i} je rekao da je to logi~an zaklju~ak, ako se ima u vodu "ko je bacio oko na grad" i ko èli da diskredituje gradske vlasti. Najbolji primer za socijalisti~ko podsticanje anarhije je saglasnost sa nelegalnim potezima zemunskih vlasti. "[e{elj treba da ometa gradsku vlast i samo je zbog toga potreban SPS-u i JUL-u. Oni misle da su problemi tako lokalizovani, ali setite se, tako je po~elo i 1993. " (Dnevni telegraf, 25. 6. 1997) Prvih dana oktobra 2000. radnici povr{inskih kopova Kolubare stupaju u {trajk traè}i priznavanje izborne pobede kandidata DOS-a V. Ko{tunice u I krugu izbora za predsednika SRJ, a Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu je 3. 10. 2000. podnelo zahtev za sprovo|enje istrage i pritvor 11 radnika, predsednika DA N. ôvi}a i potpredsednika DSa B. Tadi}a zbog sumnje da su izvr{ili sabotaù i zloupotrebili pravo na {trajk, odnosno da se radi o nezakonitoj obustavi rada, da su osumnji~eni, u nameri ugroàvanja bezbednosti SRJ i odbrambenog sistema zemlje, organizovali {trajk, "i time prekinuli proces proizvodnje uglja i isporuke uglja termoelektranama, {to je bila njihova radna obaveza, usled ~ega je do{lo do znatnog smanjenja u proizvodnji elektri~ne energije i nestabilnosti elektro-energetskog sistema Srbije, kao i ispadanja iz procesa proizvodnje pojedinih agregata, {to dovodi u opasnost energetski sistem", javila je RTS. Ipak, sutradan istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu N. Simeunovi} odbio je da odredi pritvor radnicima 365


Kolubare, ôvi}u i Tadi}u, da bi odmah posle toga Simeunovi}u predmet bio oduzet i dodeljen istra`nom sudiji N. @ivkovi}u. I krajem septembra 2001. rudari Kolubare su u {trajku zbog odluke Vlade Srbije da se zamrznu plate u javnim preduze}ima, pri ~emu su njihovi zahtevi i politi~ke prirode zahtevaju smanjivanje odgovornih u Vladi. Zbog toga, premijer Srbije Z. \in|i} ocenjuje da nije u pitanju socijalni, ve} politi~ki {trajk, dok }e ministar poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Srbije D. Veselinov za {trajk direktno optuìti V. Ko{tunicu: "Iza pobune rudara u Kolubari stoji predsednik SR Jugoslavije Vojislav Ko{tunica", koji, kako je naveo Veselinov, "5. oktobar poku{ava da iskoristi za uli~no zbacivanje demokratske vlasti u Srbiji. Rudari su ba~eni u ~istu politi~ku borbu protiv Vlade Srbije. Toj borbi za vlast se pridruìo i deo rukovodstava nekih sindikata, bez odobrenja rudara". Ipak, prema njegovim re~ima, Vlada Srbije ne}e popustiti pred "podmuklom politi~kom zloupotrebom rudara za izazivanje nereda u zemlji". Predsednik SRJ V. Ko{tunica, me|utim, odbacio je optu`be da on i DSS stoje iza {trajka. "Jedino {to èlim je da ukaèm na ogromne probleme koji rudari imaju", rekao je Ko{tunica nagla{avaju}i da u upravi Kolubare ima ~lanova DSS-a, ali i drugih partija DOS-a. "Sve drugo je, naravno, puka izmi{ljotina, budite uvereni, i u neverovatnoj neodgovornosti koja postoji u delu nove vlasti, neose}anju odgovornosti za javnu re~, za politi~ka obe}anja, nesposobnosti da se bitno razlikuje od nebitnog. Pri~e o politi~kim {trajkovima i same spadaju u arsenal sredstava kojima se obilato koristi, dobro se toga se}amo jo{ uvek, pro{li reìm. âk su i pretnje sli~ne". [trajkovi su, ina~e, {iroko prihva}en oblik politi~kog angaòvanja, gotovo u istoj meri kao i protestni mitinzi i demonstracije, pa je marta 2000. godine 41% gra|ana iskazivalo spremnost za u~e{}em u njima.

366

Prilozi

Prilog br. 25

Pozivi na gra|ansku neposlu{nost i pobunu u govorima strana~kih lidera Ve} na jednom od prvih protestnih mitinga opozicije 12. 9 1990. na Trgu Republike u Beogradu, prvi govornik, lider Narodne radikalne stranke V. Guberina govorio je da nisu zapla{eni i poru~io je ljudima iz vlasti da }e "idu}i sastanak biti ovde, ali sa juri{em na njihove rezidencije". No, to i nije bilo tako hu{kanje na pobunu kao govor sve{tenika @. Gavrilovi}a, predsednika Srpske svetosavske stranke, koji je na tom skupu rekao: "Za slobodu, bra}o i sestre, valja mreti i ìveti, boriti se i stradati, jer slobode ne biva bez borbe. Sloboda se uvek zalivala najskupocenijom te~no{}u - ljudskom krvlju. Onoga iz Ku}e cve}a (misli na J. Broza - Tita - Z.S) sahranite na neku utrinu il' seli{te kuda prolaze putnici namernici. Samo nemojte da zaboravite da ga probodete kocem, kako se takav vladar nikada vi{e ne bi ovim prostorima povampirio". (Radulovi}, Spai}, 1991: 91). U obra}anju demonstrantima 9. 3. 1991, lider SPO-a, V. Dra{kovi}, koristiti govor kojim se vojskovo|a obra}a vojnicima u borbi: "Svi smo se probijali kroz obru~e, pokazali smo da nema obru~a koji danas ne}emo slomiti. êstitam vam, junaci!" ili "Vodi}u vas na Televiziju re{en da poginem", "Hteli su rat, imaju ga!" (Borba, 10. 3. 1991), da bi komandovao: "Juri{, juri{!", predvodio masu demonstranata koji provaljuju u zgradu Skup{tine Srbije itd. Kasnije }e se jo{ i vajkati "{to nismo bili odlu~niji i uporniji", {to je "ne{to po~eto, a nije dovr{eno" (Intervju gledalaca, NTV Studio B, prema Srpskoj re~i, 28. 10. 1991), {to, uz najave novih demonstracija, implicira da }e u novoj prilici biti "odlu~niji i uporniji" i da }e "zavr{iti zapo~eto". Na Vidovdanskom saboru 1992. bi}e ~itane poruke pojedinih crkvenih velikodostojnika u stilu "Kada sedam dana kuca{ na vrata, pa ti se ona ne otvore, onda ih treba razvaliti" itd, {to je fakti~ki predstavljalo poziv na pobunu. Jedan od poziva na gra|ansku neposlu{nost uputila je opozicija povodom uklju~ivanja pretplate za dràvnu televiziju u ra~une za struju. Posle osvajanja vlasti, DOS, me|utim, nije promenila na~in pla}anja TV pretplate, a gra|anima koji nisu pla}ali struju stigli su sudski nalozi sa pozama{nim sumama za nepla}enu struju u vreme S. Milo{evi}a, u koje je bila ura~unata i zatezna kamata. I novoizabrani gradona~elnik Kragujevca V. Stefanovi} (SPO) odmah je pozvao gra|ane na "gra|ansku neposlu{nost i da ne plate ogromne kamate na poreska re{enja koja im ovih dana {alju republi~ki organi... Prinu|eni smo da za{titimo ionako osiroma{ene gra|ane, a iza ovog zahteva stoji cela gradska vlada. Republika nam duguje 24 miliona dinara za razna socijalna davanja", obja{njavao je Stefanovi} (Dnevni telegraf, 13. 2. 1997). Pozivi na gra|ansku neposlu{nost i na otpor reìmu kulminiraju 1999. i 2000. godine. Tako je gradona~elnik Ni{a i potpredsednik DS-a Z. @ivkovi} pozvao 30. 7. 1999. na mitingu SZP-a oko 2.000 ljudi u Svilajncu da smene S. Milo{evi}a "do 1. septembra, milom ili silom... ali bez krvi i bez oru`ja" (www.demokratska.org.yu). Pred nekoliko desetina hiljada ljudi na Ravnogorskom saboru SPO-a, prisutni su skandirali V. Dra{kovi}u "Ustanak, ustanak!" i "Osveta, osveta!", a on je pozvao gra|ane Srbije na op{tu neposlu{nost i pobunu protiv vlasti, da u suprotnom, kako je rekao, ne bi bio 367


potreban ustanak u zemlji. "Pobunimo se svi na ovaj na~in, da ne bi bilo onoga {to govorite - ustanak, ustanak" (Blic, 13. 5. 2000). U Beogradu, pred oko 15.000 gra|ana odràn je 27. 5. 2000. miting opozicije "Srbija bez straha i terora, za slobodni Studio B i druge medije". Lider DS-a Z. \in|i} pozvao je gra|ane da se "pojedina~no brane" od "bezakonja i terora vlasti", jer }e tada "svakom da se pridruì rodbina, kom{ija, a onda ceo narod, pa tek onda partije", dok je nezavisne medije pozvao da pruè otpor policiji: "Tucite se sa policijom ako ho}ete da branite svoju televiziju i tek onda zovite nas (opoziciju) da vam pomognemo". Lider SPO-a V. Dra{kovi} pozvao je na "nenasilni op{ti otpor bezakonju i teroru vlasti": "Onoga trenutka kada na ulicama Beograda bude pola miliona ljudi i kad cela Srbija iza|e na ulice i mirno protestuje, za dan dva gra|ani }e se izboriti za naredne demokratske izbore na kojima }e pobediti". Na mitingu predstavnik Otpora N. Nikoli} dao je rok predstavnicima opozicije da do srede, 31. maja daju odgovor na plan tog pokreta za pruànje otpora: "Svaki put kada nekog studenta uhapse i prebiju, stotinu njegovih kolega po~e}e prvog dana {trajk gla|u, slede}eg dana zva}emo profesore, slede}eg }emo pozvati lidere (opozicije), a na kraju roditelje i prijatelje dok se uhap{eni ne puste na slobodu", obja{njavao je Nikoli} plan (Beta, 28. 5. 2000). Reaguju}i na izve{taj SIK, Z. \in|i} je 29. 9. 2000. izjavio za Radio 021: "Vi{e se ne moè govoriti o SIK, ve} o grupi kriminalaca. Mi }emo pozvati gra|ane da iza|u na ulice i odbrane svoju izbornu volju" i dodao je da ovi protesti ne}e biti kao oni iz 1996. godine: "Pozva}emo gra|ane na totalnu gra|ansku neposlu{nost sve do onog momenta dok ne bude priznata izborna volja" (www.B92.net, 29. 9. 2000). Masovne demonstracije nekoliko stotina hiljada ljudi u Beogradu 5. 10. 2000, zauzimanje, paljenje i plja~kanje Savezne skup{tine, nasilno zauzimanje ~itavog niza dràvnih institucija, me|u njima i policijske stanice u ulici Majke Jevrosime cilju naoruàvanja demonstranata itd, predstavljaju realizaciju ne samo brojnih poziva lidera DOS-a na pobunu protiv reìma S. Milo{evi}a, ve} i u osnovi razra|enog plana pobune, kao odgovora na plan S. Milo{evi}a da angaòvanjem vojske i policije pohapsi lidere opozicije i obezglavi je. Pozive na pobunu i nasilnu smenu vlasti upu}uje opozicija, me|utim, i posle dolaska DOS-a na vlast. Tako je na mitingu SPO u Valjevu 5. 4. 2002. pred nekoliko hiljada gra|ana V. Dra{kovi} govorio: "Pre 18 meseci sru{ili smo ono, a sada vidimo da je ovo gr|e nego ono. Zato vas pozivam da sru{imo ovo zlo, da se izborimo za vanredne izbore u ovoj godini na svim nivoima i izvu~emo Srbiju iz ìvog blata i damo joj krila preporoda i napretka", dodaju}i da ako se ne dese uskoro izbori, lako moè da se dogoditi da Srbija plane gnevom i pre izbora otera ovu vlast (Politika, 6. 4. 2002).

368

Prilozi

Prilog br. 26

Neki primeri kori{}enja nasilja, ometanja skupova i promotivnih aktivnosti politi~kih oponenata i demoliranja strana~kih prostorija V. [e{elj koristi nasilje kao sredstvo obra~una sa protivnicima jo{ od prvog dana svoga politi~kog angaòvanja, od tu~e sa neistomi{ljenicima pred kafanom Ruski car u Beogradu, a slede fizi~ki obra~un sa prosvetnim radnicima koji protestuju pred Skup{tinom Srbije, fizi~ki napad na fotoreportera Srpske re~i u prostorijama parlamenta. Pri kraju protestnog mitinga opozicije 12. 9 1990. u Beogradu, po{to nije uvr{}en me|u govornike, sa grupom pristalica na silu izlazi na govornicu i drì govor, mada je razglas bio isklju~en, a narod po~eo da se razilazi (Radulovi}, Spai}, 1991: 91). U Beogradu, prilikom {trajka taksista pred Saveznom skup{tinom V. [e{elj je pesnicom udario jednog taksistu koji mu je dobacivao pogrdne re~i, a pripadnici njegovog obezbe|enja pucali su u vazduh iz automatskog oru`ja da bi spre~ili druge taksiste da nasrnu na [e{elja (Borba, 12. 6. 1992). Nije pro{lo ni mesec dana, a [e{elj je potegao pi{tolj na u~esnike Studentskog protesta '92, po{to su ga ovi ga|ali sapunom i plasti~nom fla{om sa vodom uz povike "Operi krvave ruke!" (Borba, 10. 7. 1992), da bi se kasnije hvalio time kako je dobio pohvale za hrabrost od samog S. Milo{evi}a. Prema pisanju Srpske re~i (15. 1. 1996), V. [e{elj o reakciji S. Milo{evi}a povodom toga incidenta rekao slede}e: "Divio se mojoj hrabrosti... {to sam potegao pi{tolj u samoodbrani, pa se ~udio kako tako malim pi{toljem, malim kalibrom, pa je odmah dao nalog M. Kertesu da mi pokloni CZ 99 kalibra duga devetka". Sredinom 1995. godine u centru Beograda do{lo je do tu~e izme|u poslanika SRSa A. Vu~i}a i S. Dragi{i}a, sa jedne strane, i biv{eg poslanika SRS-a i predsednika novoosnovane Radikalne stranke "N. Pa{i}", J. Glamo~anina, sa druge strane (Na{a borba, 29. 7. 1995). Za vreme mitinga opozicije i kontramitinga SPS-a 24. 12. 1996, pristalice reìma su na smrt pretukle P. Star~evi}a, pristalicu opozicije, a @. Sandi}, pristalica SPS-a, pucao je u glavu i u~inio trajnim invalidom I. Lazovi}a, pristalicu SPO-a. Dana 11. 2. 1997. grupa [e{eljevih politi~kih protivnika poku{ala je da ga spre~i da u|e u prostorije Radio Uìca. Ipak je u{ao i u dvo~asovnom zakupljenom terminu o{tro kritikovao koaliciju "Zajedno", {to je iritiralo njene pristalice, pa se pred zgradom Radio Uìca okupilo vi{e stotina njih koji su do~ekali [e{eljev izlazak uzvicima "Crveni vojvoda" i "Usta{a". [e{elj je uzvratio psovkama, njegovo obezbe|enje je intervenisalo i povredilo jednog gra|anina, a MUP mu je omogu}io da napusti grad (Politika, 12. 2. 1997, Dnevni telegraf, 13. 2. 1997). Pre po~etka promocije Koalicije Vojvodina u Somboru 17. 4. 1997. pristalice SRS-a i SDS-a su izazvale incident do~ekav{i lidere koalicije sa ~etni~kim obele`jima i uzvicima "Napolje!", "Usta{e!", "Pale, Pale!", "Velika Srbija!" itd. Do fizi~kog obra~una do{lo kada su pristalice SRS-a, predvo|ene J. Ostoji}em, predsednikom Okru`nog odbora SRS-a, i S. Keseji}em, poslanikom SRS-a, sru{ile zvu~nik, pa je intervenisala i policija da bi promocija bila privedena kraju. 369


Jedan iz serije incidenta radikala dogodio se sredinom 1997. godine kada su pretukli kolonu demonstranata iz Sur~ina koja se uputila ka Zemunu, {to }e biti povod da Koalicija Vojvodina zatraì zabranu rada SRS-a, da se njeni ~elnici privedu pred lice pravde i da se reìm ogradi od "zlo~ina~ke fa{isti~ke aktivnosti ove organizacije", pri ~emu su za njegove partijske saborce kori{}eni epiteti "kolja~ka gamad", a za [e{elja "Milo{evi}eva krvolo~na dùkela", "provereni zlo~inac", itd. (Demokratija, 12. 6. 1997) Javnost je burno reagovala i pomno pratila razvoj doga|aja povodom te{kog incidenta koji je 17. 7. 1997. izazvao telohranitelj [e{elja, P. Pani}. Posle emisije Tête â tête na BK TV, u kojoj su V. [e{elj i N. Barovi}, advokat porodice Barbali} (koju je V. [e{elj iselio iz stana u Zemunu u njenoj odsutnosti), izmenili niz uvreda, emisija je prekinuta po{to je Barovi} polio ~a{om vode [e{elja. Posle prekida emisije telohranitelj V. [e{elja je u prostorijama BK TV pretukao advokata Barovi}a, nanev{i mu te{ke telesne povrede, a [e{elj je tim povodom cini~no izjavio: "Nikola Barovi} zaleteo se kao pevac da me udari, ja ga tresnem, a on stane na koru od banane i skotrlja se niz stepenice". Postupak [e{elja izazvao je op{tu osudu javnosti. [est NVO je na skupu 18. 7. 1997. pokrenulo akciju potpisivanja peticije za krivi~no gonjenje [e{elja zbog "vi{egodi{njeg javnog zagovaranja mr`nje i zlo~ina, vr{enja vlasti nasiljem, otimanja stanova i zemlje, pretnji i napada na ljude". Nekoliko stotina ljudi je organizovalo miting podr{ke porodici Barbali} ispred Skup{tine op{tine Zemun, oko koje je bilo postavljeno op{tinsko obezbe|enje, poja~ano sa oko 50 pristalica SRS-a koji su otvoreno iskazivali gnev prema Hrvatima (Dnevni telegraf, 20. 7. 1997). U znak protesta zbog prisustva lidera SRS-a toga dana u emisiji RTS-a Otvoreni studio, S. Popovi}, ~lan GO DS-a, i A. Tripkovi}, savetnik predsednika SPO-a, napustili su studio, a portparol GSS-a G. Svilanovi} u{ao je u o{tar verbalni duel sa [e{eljem, posle ~ega je emisija prekinuta. Povodom prebijanja Barovi}a, T. Nikoli} i A. Vu~i}, ljudi iz najuèg rukovodstva SRS-a, izjavili su da bi se "u duelu sa njima Barovi} proveo jo{ gore" (Dnevni telegraf, 22. 7. 1997). D. Savi}, zamenik u IV op{tinskom javnom tuìla{tvu, podneo zahtev za pokretanje istrage protiv Panti}a zbog nano{enja te{ke telesne povrede Barovi}u, a protiv [e{elja zbog podstrekavanja. Zahtev je podnet po{to istra`ni sudija S. Nikoli} "nije uspeo da identifikuje lice koje je napalo Barovi}a", a Krivi~no ve}e IV op{tinskog suda je stalo na stranu istra`nog sudije (Dnevni telegraf, 1. 8. 1997), pa je tek 6. 2. 1998. podignuta optu`nica. Tada je [e{elj je izjavio da nije upoznat sa time da je podignuta optu`nica "ali, ~ak i da je to istina, samo su|enje }e biti jedna velika smejurija" (Blic, 9. 2. 1998). U Ni{u je avgusta 1997. B. Miti} - Lule, navodno ranije telohranitelj biv{eg predsednika GO SPS-a Ni{a M. Ili}a, u dru{tvu sa predsednikom OO SRS-a u Ni{u D. Stamenkovi}em, udarcem glave nokautirao je novoizabranog gradona~elnika Ni{a Z. @ivkovi}a, potpredsednika DS-a, koji je doga|aju pripisao politi~ku pozadinu, dok je Miti} tvrdio da je reagovao na uvredu i da me|u njima bilo nera{~i{}enih poslovnih ra~una (Dnevni telegraf, 6. 8. 1997). Poslanik republi~ke skup{tine M. Petkovi} (DS) u toku rasprave na sednici Administrativnog odbora 18. 7. 1997. godine u nastupu besa lomi vi{e staklenih ~a{a i pepeljara, pri ~emu je do{lo do razbijanja i tri stakla koja pokrivaju konferencijski sto (Politika, 19. 7. 1997), mada je on demantovao Politikinu verziju doga|aja pravdaju}i se nehatom. Samo mesec dana posle prethodnog incidenta koji su napravili radikali, 14. 8. 1997. do{lo je do sukoba izme|u obezbe|enja RT Kragujevac i grupe pristalica SRS-a koje su htele da u|u u prostorije RT Kragujevac u vreme emisije Agencija u kojoj su A. Vu~i}, generalni sekretar SRS-a, A. Joksimovi}, portparol DS-a, i A. Tripkovi}, portparol pred370

Prilozi

sednika SPO-a, raspravljali o fa{izmu. Pristalice SRS-a su èlele da bezbedno otprate A. Vu~i}a iz studija po{to mu je, navodno, pretilo kidnapovanje. Neposredno po zavr{etku emisije na ulici je pretu~en R. Milosavljevi}, potpredsednik GO SRS-a Kragujevca uz re~i: "Vi }ete da idete da ratujete u Knin, majku vam fa{isti~ku!" (Dnevni telegraf, 5. 8. 1997). Na promotivnom skupu Z. Lili}a u â~ku 11. 9. 1997. prema verziji SPO-a, policija je pretukla vi{e gra|ana koji su demonstrirali protiv kandidata SPS-a za predsednika Srbije. Prema saop{tenju policije, pak, do tu~e je do{lo me|u gra|anima na mitingu, pa je privedeno pet izgrednika, a dva su upu}ena na lekarsku intervenciju (Politika, 12. 9. 1997). Neposredno po zavr{etku izbora 1997. godine predsednik OO SPO-a Mladenovac S. ôli} izazvao je incident u TV Mladenovac. Nezadovoljan izve{tavanjem, odnosno slabim izbornim rezultatima, on je upao u prostorije televizije, izazvao sva|u, pretio glavnom uredniku i nokautirao kamermana, a njegov postupak je osudio i OO SPO-a (Dnevni telegraf, 26. 9. 1997). U no}i 30. 9/1. 10. 1997. nepoznata lica kamenicama razbila sve prozore na sedi{tu OO SPO u Novom Beogradu, a nekoliko dana kasnije na prostorijama SPO-a, DS-a i DSS-a u Zaje~aru razbijena su stakla, a policija spre~ila aktiviste DS-a da na ulici organizuju prikupljanje peticije za ostavku S. Milo{evi}a. (Glas javnosti, 11. 10. 1997). Sredinom decembra 1997. ponovo je vinovnik fizi~kog obra~una [e{eljev telohranitelj P. Pani}, po{to je dr{kom pi{tolja pretukao gra|anina Zemuna B. Munjaza, koji je poku{ao da spre~i gradnju kioska na svom imanju. Naime, posle brojnih àlbi Skup{tini op{tine Zemun koje nisu urodile plodom, Munjaz je sam poku{ao da zatrpa iskopan temelj za kiosk i tom prilikom bio pretu~en. SRS je ponovo uzela u za{titu [e{eljevog telohranitelja, optuìla Munjaza da je izmislio pri~u i da je ceo slu~aj ispolitizovan u toku predsedni~ke kampanje V. [e{elja (Dnevni telegraf, 16. 12. 1997). U no}i izme|u 19. i 20. 9. 1998. demoliran je Klub DS-a u Sremskoj Mitrovici. Te ve~eri u prostorije Kluba uleteo je mladi} sa metalnom {ipkom i po~eo da razbija inventar Kluba. Prisutni ~lanovi DS-a poku{ali su da spre~e nasilnika koji je kasnije identifikovan kao @. Todorovi}, poznat kao osoba sklona nasilju. Dok je mlatarao {ipkom, Todorovi} je uzvikivao: "JUL }e vam svima presuditi!" Jedan od ~lanova DS dobio je udarac u glavu metalnom {ipkom, ubrzo je do{la i policija ali je umesto Todorovi}a privela dvojicu ~lanova DS-a koji su se od njega branili, slede}eg jutra priveden je jo{ jedan ~lan DS-a, a protiv ve}eg broja ~lanova DS-a pripremane su i krivi~ne prijave (www.demokratska.org.yu, 20. 9. 1998). Na tribini DS-a u Svrljigu 5. 2. 1999. do{lo je do incidenta kada se, u prepunoj bioskopskoj sali, na re~i Z. \in|i}a da gra|ani treba da traè nove izbore, ~ulo dobacivanje: "Ho}ete izbore da biste dobili dnevnice!", posle ~ega je do{lo do ko{kanja i vike, da bi jedan ~lan SPS-a dobio batine (Glas javnosti, 6-7. 2. 1999). Na mitingu u hali Pinki u Zemunu V. [e{elj izjavljuje da Z. \in|i}u predstoji su|enje za "akt izdaje", po{to je njega, M. \ukanovi}a (DPS CG), V. Obradovi}a (SD), V. Pe{i} (GSS) i N. ânka (LSV) nazvao "otvorenim izdajnicima" koji su se "otvoreno stavili na stranu agresora" (Politika, 16. 5. 1999). Dana 18. 5. 1999 su u Beogradu "nepoznata lica" demolirala su sedi{te DS-a, uz izve{taj RTS-a da se "digla ruka naroda" protiv "izdajnika". Prema saop{tenju DS-a, napad je izvr{en "u organizaciji ekstremne politi~ke organizacije JUL". "Napad je po~ela grupa }elavih, u ko`ne jakne obu~enih juri{nika ove organizacije koji su iz svojih merce371


desa i BMW-a po~eli da kamenuju stranku. Potom im se pridruìla grupa od pedesetak aktivista JUL-a koji su za tu priliku dovezeni autobusom", a zavr{en je "kada se ispred zgrade okupilo preko stotinu demokrata, koji su protestovali zbog nasilja ekstremista JUL-a. Policija je tek tada rasterala razularene aktiviste JUL-a" (www.demokratska.org.yu, 18. 5. 1999). I tokom kampanje reìma u okviru akcije "Obnova i izgradnja zemlje" posle NATO bombardovanja dogodilo se nekoliko incidenata. Na mitingu u Kur{umliji 30. 6. 1999. u okviru kampanje za obnovu zemlje, predsednik Srbije M. Milutinovi} je bio izvi`dan od nekoliko stotina okupljenih gra|ana, a na povike "Ua, bando!" i zvi`duke je vi{e puta uzvratio: "A za{to ua bando? Zato {to smo sa~uvali Kosovo?" i ljut napustio govornicu (Reporter, 7. 7. 1999). Tokom jula 1999. godine policija je u vi{e gradova onemogu}avala prikupljanje potpisa za ostavku S. Milo{evi}a u organizaciji SZP-a. Tako, na mitingu SZP-a u Prokuplju 8. 7. 1999, kome je prisustvovalo oko 5.000 gra|ana, desilo se nekoliko incidenata, budu}i da je SPS u isto vreme zakazao kontramiting. Najpre je bilo ko{kanja izme|u pristalica SZP-a i SPS-a, a sa balkona zgrade u kojoj se nalazi OO SPS-a, R. Ze~evi}, na~elnik Topli~kog okruga, predsednik OO SPS-a Prokuplje, predsednik Udruènja boraca najnovijih ratova Srbije, komandant {taba civilne za{tite Topli~kog okruga, ranije i komandant dobrovolja~kog odreda u Hrvatskoj itd, ispalio hitac u vazduh iznad glasa prisutnih, a na lidera DS Z. \in|i}a poletelo nekoliko paradajza i jaja. Ze~evi} je obja{njavao svoje pona{anje izri~u}i te{ke uvrede i prostakluke na ra~un lidera DOS-a: "da ne voli da mu okrugom vr{ljaju pla}enici i izdajnici", da je "njihov scenario bio da se na trgu u Prokuplju izazove krvoproli}e", da je bila "ugroèna bezbednost gra|ana u pe{a~koj zoni grada, gde smo poslednjih godina izgradili zelene povr{ine", da su \in|i} i Obradovi} bili iznervirani transparentima na kojima je pisalo "\in|i}u ne pu{i Klintonu, ljuti se Monika" i "Jeb'o te Tito {to te tako vaspit'o", da su "svileni" Svilanovi} i Bati}, "sa onom facom Gargamela", uzeli iz onog sistema sve, a sada se dodvoravaju Evropi, da je Obradovi}ev brat od tetke B. Veljkovi}, "alkoholi~ar", koji je "ovde na lopovluk stekao dva-tri butika", udario glavom starca D. Gruji}a i izbio mu ve{ta~ku vilicu", da je "branio starca od ~opora pasa", da su "gospoda Europejci morali da znaju da se na javnom mestu, na njihovom mitingu, lin~uje ~ovek i da to ne moè da pro|e neka`njeno" itd. O svom postupku je rekao jo{ i: "Ne moè nepravom da se gradi pravo. Postoji u pravu institut nu`ne odbrane i krajnje nu`de. Kada vidite da ~opor pasa sa motkama lin~uje starog iznemoglog ~oveka, onda je to stanje nu`ne odbrane. Nije bilo nijednog pripadnika MUP da pruì za{titu. Sebe ne smatram ni u ~emu odgovornim niti krivim" (Blic, 9. 7. 1999). Samo tri dana posle incidenta Ze~evi} je ukazom S. Milo{evi}a odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena za "izuzetne rezultate u odbrani zemlje od agresije". Ispostavilo se, me|utim, da je Ze~evi} potezao pi{tolj i u vreme gra|anskih protesta krajem 1996, o ~emu je izjavio: "Nije bilo sporno dok su se ti protesti odràvali u centru. Ali onda su oni krenuli na ku}e pojedinih funkcionera i to po mraku, uz kazan sa rakijom, isturiv{i ispred sebe adolescentne kriminalne pro{losti, Evropejcima je tada trebalo re}i da je dom svetinja. Ja sam reagovao pred nekolicinom lider~i}a tih stranaka" (Glas javnosti, 14. 7. 1999). Policija je 15. 7. 1999 zabranila ~lanovima DS-a iz Grocke da na glavnoj ulici skupljaju potpise za smenu predsednika SRJ, sa obrazloènjem da takve aktivnosti nisu dozvoljene na javnom mestu. Potpisivanje peticije za ostavku S. Milo{evi}a u Vranju je trajalo svega nekoliko sati, jer je policija zabranila potpisivanje peticije, zaplenila {tand i uhap372

Prilozi

sila D. Janji}a, predsednik Okru`nog odbora DS-a. Sutradan policija u Kru{evcu zabranila je aktivistima SZP-a da nastave akciju sakupljanja potpisa za ostavku S. Milo{evi}a, istog dana je zabranila potpisivanje peticije i u Novom Pazaru, a poku{ala je da zabrani potpisivanje peticije i u Soko Banji, ali su aktivisti DS-a, koja je bila organizator potpisivanja, odbili da uklone {tand. Nekoliko dana kasnije, mitingu SZP-a u [apcu je prethodio incident u kome je jedan lokalni funkcioner SPS-a potegao pi{tolj na predsednika DS-a Z. \in|i}a, ali je reagovalo obezbe|enje predsednika DS i oduzelo pi{tolj napada~u. Kada je razjarena masa krenula da se obra~una sa napada~em, spasila ga je policija, a uhapsila {efa obezbe|enja predsednika DS-a, Z. Vasiljevi}a (Blic, 27. 7. 1999). Prilikom akcije potpisivanja peticije za ostavku ili odlazak S. Milo{evi}a, koju je svakodnevno sprovodio OO DS-a u Para}inu, 1. 8. 1999, prema saop{tenju DS, "do{lo je do te{kog incidenta koji su izazvali neindentifikovani pripadnici MUP-a Srbije dovedeni sa Kosova da bi zavodili red u Para}inu. Naime, tokom potpisivanje peticije, {tandu je pri{la grupa policajaca koji su odbili da se predstave, a gra|ani Para}ina ih ne poznaju kao Para}ince, i traìla da se 'odmah uklone sa ulice'". Posle èstoke rasprave izme|u aktivista DS-a i pripadnika MUP-a, ve}a grupa gra|ana okupila se da bi za{titila aktiviste DS-a, a policija je po~ela da ih bije i tom prilikom pretukla V. Dimitrijevi}a, koji se tu "slu~ajno" nalazio. Kada su gra|ani uzeli u za{titu Dimitrijevi}a, policija se povukla. Pretu~enog Dimitrijevi}a su ostavili na zemlji, ali nisu uspeli da ga privedu (www.demokratska.org.yu, 1. 8. 1999). Na antiizbornom mitingu u Kraljevu 3. 8. 1999, pristalice SPO-a skandirale su pogrdne izraze lideru DS-a, Z. \in|i}u, ga|ali ga paradajzima, jajima i drugim predmetima, a jedno jaje pogodilo je Z. \in|i}a u glavu i lidera Studentskog politi~kog kluba, ^. Jovanovi}a. Slikar B. Arsenijevi} - Maki je 17. 8. 1999. u Beogradu uhap{en i tom prilikom pretu~en pi{toljima i te{ko povre|en - slomljena mu je vilica i dobio je unutra{nje krvarenje. Ina~e, Maki je bio organizator mitinga u Valjevu 12. 7. 1999, kada su okupljeni gra|ani poku{ali da zauzmu prostorije SO Valjevo, u ~emu ih je spre~ila policija, a u sukobu je bilo vi{e povre|enih sa obe strane. Zbog toga je za Arsenijevi}em izdata poternica, pa se on "sklonio" u RS, da bi se 9. 8. 1999. pojavio na protestnom skupu u Loznici (Glas javnosti, 18. 8. 1999). Policija je 15. 9. 1999. spre~ila ~lanove Demokratske omladine da izvedu akciju "Olovka" i pred zgradu Savezne skup{tine ostave olovku dugu tri metra i tekst ostavke S. Milo{evi}u da je potpi{e (www.demokratska.org.yu, 15. 9. 1999). Kragujeva~ka policija privela je 20. 9. 1999. 12 aktivista Otpora koji su poku{ali da u centru grada izvedu akciju "Dinar za smenu". Prilikom hap{enja policija je koristila silu iako studenti nisu pruàli otpor. Istog dana nepoznate osobe u civilu su u centru Ni{a oduzele dva bureta sa slikama S. Milo{evi}a i njegove supruge M. Markovi} u koje su gra|ani ubacivali dinar za smenu Milo{evi}a (Beta, 20. 9. 1999). Za vreme protestne {etnje, posle mitinga SZP-a u Kragujevcu 24. 9. 1999, na kome je govorio V. Bati}, desio se incident. Namera organizatora mitinga je bila da se "dezinfikuju" prostorije Doma samoupravlja~a, gde su se nalazile prostorije OO i GO SPS-a, ali je policija gra|anima oduzela "rekvizite", a ovi, isprovocirani tim postupkom, kamenicama su demolirali Malu salu Doma samoupravlja~a, ali policija nije intervenisala (Glas javnosti, 25. 9. 1999). 373


Policija je intervenisala silom 29. 9. 1999. i rasterala oko 50.000 demonstranata u Beogradu koji su po{li u protestnu {etnju ka Dedinju. Batinanje je po~elo u 21:40h kada se sa Slavije trkom spustio jedan kordon policije ka koloni demonstranata na ~ijem su ~elu lideri SZP-a pregovarali sa komandirom policijskih snaga koje su ih zaustavile na raskrsnici Nemanjine i Milo{eve ulice. Lideri SZP su poku{ali da izbegnu incident skre}u}i kolonu u Nemanjinu ulicu, ali kada nisu uspeli, posedali su na asfalt. Tada je zapo~elo batinanje, na koje su gra|ani odgovorili bacanjem kocki iz makadama na policajce. U tu~njavi je povre|eno vi{e desetina demonstranata i nekolicina policajaca. Demonstranti su se ponovo okupili na Trgu Republike oko 22h, a policija je privela vi{e aktivista opozicionih stranaka, me|u kojima i potpredsednika SD-a S. Orli}a (Glas javnosti, 30. 9. 1999). Dana 1. 10. 1999. SZP je pozvao gra|ane da se svojim automobilima u 20h provozaju Dedinjem i sirenama iskaù protest zbog postupka policijskih batina{a, a da se zatim vrate na Trg Republike gde je predvi|eno da u 20:30h po~ne nova protestna {etnja. Kao odgovor na to, svi prilazi Top~iderskoj zvezdi su bili blokirani, a policija nije dozvoljavala nijednom vozilu da pro|e. Jake policijske snage su blokirale Dedinje i zaustavljale i legitimisale gra|ane. I u {irem centru Beograda su bile koncentrisane jake policijske snage. Ulica Kneza Milo{a kod Klini~ko-bolni~kog centra je skoro blokirana, a u okolnim ulicama su raspore|ena borna kola, vodeni topovi i naoruàni policajci. U ulici Vojvode Putnika iznad BIP-a su bila postavljena policijska reporta`na kola iz kojih su snimana sva vozila koja idu prema Dedinju. Na tom mestu je bilo postavljeno 6 bornih kola, 2 vodena topa i vi{e stotina policajaca (www.demokratska.org.yu, 1. 10. 1999) Istog dana, SRS je obavestila javnost da su posle protesta pristalice SZP-a zasule sedi{te OO SRS Zemuna fla{ama i "molotovljevim koktelima", pa je tom prilikom zapaljena zgrada, ali `rtava nije bilo. U saop{tenju SRS upu}ena je poruka: "Srpski radikali upozoravaju deklarativne demokrate da se ovakvi ispadi vi{e ne}e tolerisati, a nacisti~ka iskustva i nirnber{ke rituale mogu da demonstriraju svojim mentorima u ameri~kom rajhu, kojem tako predano sluè". Tim povodom, GO DS Beograda i OO DS Zemuna energi~no su odbacili svaku ume{anost u incident i najo{trije osu|uju taj ~in, a delegacija OO DS Zemun najavila je posetu OO SRS-a kako bi i li~no pruìla uveravanja o neume{anosti DS-a u ovaj vandalski ~in (Blic, 3. 10. 1999). Prilikom posete M. Milutinovi}a Ni{u (14. 10. 1999), specijalci su blokirali centar grada, a masa opozicionara je zvi`dala autobusima sa pristalicama reìma iz Leskovca i Pirota, pa je policija jednog trenutka silovito nasrnula i udarcima pendreka razjurila pristalice opozicije (Glas javnosti, 15. 10. 1999). Vi{e desetina naoruànih policajaca 21. 10. 1999. godine je upotrebilo silu i spre~ilo gra|ane Kragujevca da nakon Velikog {kolskog ~asa u [umaricama poloè cve}e, vence i odrè opelo u starom radni~kom naselju Pivara kod "Gromovi}a" kapije, gde su komunisti oktobra 1944. pogubili vi{e hiljada uglednih gra|ana. Tom prilikom su uhap{eni aktivisti SPO-a, DS-a i Otpora, a u jutarnjim ~asovima policija je presrela i zaplenila kamion JKP Gradska ~isto}a koji je prevozio spomen plo~u `rtvama komunisti~kog terora, kao i radnike koji su pripremali postament na koje je trebalo da stoji plo~a (Blic, 22. 10. 1999). Nekoliko hiljada Beogra|ana u~estvovalo je 26. 10. 1999. u 36. po redu protestnom okupljanju u organizaciji SZP-a zahtevaju}i ostavku S. Milo{evi}a. Protestna {etnja uobi~ajenom medijskom trasom, protekla je uz dva manja incidenta i ko{kanje izme|u policije i prvih redova demonstranata (www.demokratska.org.yu, 26. 10. 1999). 374

Prilozi

Dana 8. 11. 1999. SZP je saop{tio da je od 26 autobusa koja su krenula ka Beogradu na miting opozicije stiglo samo njih tri, da su ostali zaustavljeni od strane policije i da su posle vi{e~asovnog maltretiranja vra}eni u gradove iz kojih su po{li, a da policija na vi{e mesta nije dozvolila opozicionim odbornicima i gra|anima ni da nastave put ka Beogradu pe{ke. Zaustavljeni su autobusi iz Jagodine, iz Kragujevca, Kru{evca, Uìca, jedan autobus iz Ni{a pu{ten, a drugi isklju~en iz saobra}aja, autobus iz Pirota tri puta, a iz Trstenika dva puta upu}ivan na vanredni tehni~ki pregled itd. (www.demokratska.org.yu, 9. 11. 1999) Kada je 9. 11. 1999. godine 2.500 studenata u organizaciji Otpora oko 15h htelo da se uputi ka zgradi republi~ke skup{tine gde se odràvalo zasedanje parlamenta, intervenisale su jake policijske snage, a one koji su beàli prema crkvi Sv. Marka ~ekale su druge policijske snage, da bi ih policija ~ekala i u Pionirskom parku. Do nove tu~njave je do{lo na raskrsnici Kneza Milo{a, Takovske i Bulevara kralja Aleksandra, jer su, po izjavi jednog policajca, "na njih pale kamenice i jedna letva", a u protestima bilo je oko 50 lak{e povre|enih (Glas javnosti, 10. 11. 1999). U Sremskoj Mitrovici su 11. 12. 1999. demolirane prostorije DS-a (Glas javnosti, 12. 12. 1999). U no}i 3/4. 1. 2000. u Ra{koj ba~ena je ru~na je bomba-ka{ikara na klub OO DS-a. Povre|enih nije bilo, ali je materijalna {teta bila znatna. Ina~e, u istom mestu godinu dana ranije, drugog dana od agresije NATO, spaljena je zastava DS (Glas javnosti, 5. 1. 2000). U Poàrevcu, ispred kafi}a Pasa`, 2. 4. 2000. dogodio se ozbiljan incident izme|u trojice pripadnika omladinskog pokreta Otpor (N. Sokolovi}a, R. Lukovi}a i M. Veljkovi}a) i dvojice ~lanova JUL-a i pripadnika obezbe|enja diskoteke Madona (S. i M. Lazi}a), ~iji je vlasnik M. Milo{evi}, sin predsednika SRJ. Po saop{tenju SUP Poàrevac pripadnici Otpora su pritvoreni, Sokolovi} i Lukovi} se nalaze u zatvorskoj bolnici beogradskog Centralnog zatvora, a za Veljkovi}a je najpre javljeno da je u pritvoru u Poàrevcu, a zatim da se krije u Beogradu. Predsedni{tvo OO SPO u Petrovcu na Mlavi saop{tilo je 15. 6. 2000. da je njihov ~lan I. Cvetanovi} priveden u policijsku stanicu, gde je satima bio vezan lisicama za radijator, posle ~ega je izveden pred Op{tinski sud za prekr{aje koji mu je izrekao kaznu od 1.600 dinara zbog maltretiranja devojke, kako mu je saop{tio policajac D. Stoki}. Posle izre~ene presude, Cvetanovi} je oti{ao u policijsku stanicu po svoje stvari, gde je zadràn jo{ tri sata, vezan na isti na~in. SPO navodi da je policajac Stoki} pretio i tehni~kom sekretaru SPO-a J. Ivanovi} da }e joj zapaliti stan. Policija je zapretila i predsedniku OO SPO-a S. Stevanovi}u da }e mu privremeno oduzeti auto, radi provere brojeva, "{to moè da traje i godinu dana". Tih dana DS je saop{tila da je policija u Sremskoj Mitrovici tokom no}i privela tri ~lana ove stranke i pustila ih posle vi{e~asovnog informativnog razgovora. U saop{tenju DS-a se navodi se da su, prilikom lepljenja plakata, privedeni predsednik OO DS A. Prodanovi}, potpredsednik OO A. Gavrilovi} i ~lan ovog odbora N. Trnini}. Policija je i u [apcu, zbog anonimne prijave da "otporovac" M. M. poseduje vatreno oru`je, pretresla ku}u u kojoj ìvi njegova baba, potom njegov stan, a posle je finansijska policija zatvorila maloprodajni objekat u vlasni{tvu njegovih roditelja. Policija u Kraljevu privela je i posle informativnog razgovora pustila trojicu aktivista Otpora, N. Ko{anina, M. Matovi}a i ~etrnaestogodi{njeg M. K, tokom akcije "Divlja gradnja - kamen temeljac za stara~ki dom", koja je predstavljala parodiju na najave srpskih vlasti da }e do 2010. godine izgraditi 100.000 stanova. 375


Policija iz Ni{a u{la je u prostorije Odbora za gra|ansku inicijativu i odnela dva kompjutera, oko 50 disketa i deo dokumentacije. U saop{tenju Odbora pisalo je da su policajci u{li u ove prostorije uz obja{njenje da obavljaju uvid u poslovanje ove nevladine organizacije i da su, kako je re~eno, privremeno oduzeli opremu i materijal radi utvr|ivanja materijalnih dokaza (Glas javnosti, 16. 6. 2000). Kancelarija ~lana Predsedni{tva DS-a D. Petrovi}a u [apcu demolirana je 16. 7. 2000. nakon odràne tribine u predgra|u Jevremovac. Razbijena su prozorska stakla i stakla na ulaznim vratima, dok je propagandni materijal razbacan po prostoriji (Beta, 18. 8. 2000). Funkcioner DS-a, B. Jovanovi}, izjavio je 21. 8. 2000. Beti da je policija onemogu}ila aktivistima DOS-a da u centru â~ka prikupljaju potpise za kandidaturu V. Ko{tunice za predsednika SRJ. Inspektor policije u civilu zatraìo od aktivista DOS-a da se sklone sa centralnog trga u â~ku, uz obrazloènje da nisu prijavili policiji da }e prikupljati potpise. Istog dana, ispred mesta gde su aktivisti DS-a op{tine Vra~ara prikupljali potpise za kandidaturu V. Ko{tunice oko 12h pojavili su se aktivisti SPS-a s transparentima i lecima koje su delili gra|anima. Zatim je do{ao i predsednik vra~arskih socijalista, ministar B. Ivkovi}, sa ekipom RTS koja je snimala doga|aj. Predstavnici izbornog {taba DS-a su pozvali i policiju, a kada je pripadnik MUP stigao, traìo im je prijavu skupa. Nakon {to se kod "vi{ih instanci" utvrdilo da prijava nije potrebna, nastavljeno je prikupljanje potpisa, a i socijalisti su se u me|uvremenu povukli (www.B92.net, 21. 8. 2000). Policija je 25. 8. 2000. oko 18h privela predsednika SO ûkarica Z. Alimpi}a, kandidata za saveznog poslanika i ~lana GO DS-a Z. Trnav~evi}a i jo{ pet funkcionera ove stranke. Privedeni su na kontrolnom punktu Tresija, kada su krenuli na tribinu "Na{a obaveza - bolja Srbija", koja je trebalo da bude odràna u selu Du~ina, kod Sopota. Pu{teni su pola sata nakon {to je u policiju stigao i prvi na listi izborne jedinice ûkarica, predsednik DA, N. ôvi} (www.B92.net, 25. 8. 2000). Pred same savezne izbore 2000. godine policija je preduzela koordinisanu akciju u vi{e gradova Srbije upadanja u prostorije organizacije i plenidbe inventara i propagandnog materijala, kao i privo|enja aktivista. Policija je upala bez ikakvog naloga u prostorije pokreta Otpor u Beogradu 24. 9. 2000. i iz njih iznela dva kompjutera i veliku koli~inu propagandnog materijala. Toga dana, upala je i u prostorije Otpora u Mladenovcu, a dva dana pre toga i u prostorije Otpora u Novom Sadu, pa je broj privedenih aktivista u tih poslednjih desetak dana bio ve}i od 250. Dok su tovarili kamion sa opremom Otpora, uniformisani policajci su ispred sedi{ta organizacije naredili novinarima da se udalje, da isklju~e diktafone i sklone bele`nice, a TV snimateljima da isklju~e kamere. Ispred sedi{ta Otpora do{li su funkcioneri SPO-a i SD-a, A. Trpkovi} i S. Orli}, a kasnije i predsednik DHSS-a, V. Bati}, i potpredsednik DS-a, B. Tadi}, koji su osudili pona{anje policije. SUP Beograda potvrdio je da su pripadnici Odeljenja unutra{njih poslova Stari grad u ponedeljak, "vr{e}i redovne aktivnosti u ulici Kneza Mihaila u broju 49, prona{li i oduzeli ve}u koli~inu propagandnog materijala od aktivista ilegalne pla}eni~ke pronatovske organizacije Otpor" i da }e "u daljem postupku" biti preduzete "sve mere u skladu sa zakonom" (Beta, 4. 9. 2000). Predsedni~ki kandidat DOS-a V. Ko{tunica pogo|en je 14. 9. 2000. kamenom ispod desnog oka dok je govorio na mitingu u Kosovskoj Mitrovici. Naime, pristalice S. Milo{evi}a, koje su na ovaj skup do{le organizovano, ga|ale su kamenjem, jajima, jabukama i paradajzom Ko{tunicu i ostale lidere DOS-a, pri ~emu su kao organizatori napada identifikovani {ef socijalista Kosovske Mitrovice Lj. Lalovi} i nekada{nji {ef policije D. Deliba{i} (www.B92.net, 14. 9. 2000). 376

Prilozi

Za vreme mitinga u Leskovcu sa zgrade Skup{tine op{tine nepoznata lica su ga|ala i pogodila Ko{tunicu crvenom farbom, a bacana su i jaja, a policija je zaustavila gra|ane koji su poku{ali da u|u u zgradu i uhvate napada~e (Fonet, 18. 9. 2000). Posle poraza SPS-a i JUL-a na saveznim izborima ministar za zdravlje u Vladi Srbije, M. Boji}, fizi~ki je nasrnuo na jednog radnika holding kompanije Velefarm. U saop{tenju Velefarma navodi se da su se u holu preduze}a radnici {alili i smejali, kada im je pri{ao Boji} i "zahtevao da priznaju o ~emu pri~aju i ~emu se smeju". "[ta se smejete, mislite da ste pobedili?", vikao je ministar steù}i za grlo D. Ga{i}a koji se {alio sa dvema koleginicama. Boji} je potom Ga{i}a pozvao u svoju kancelariju i nastavio da ga maltretira, dok se nije pojavio ~ovek iz Ministarstva zdravlja i smirio situaciju. Zaposleni Velefarma navode da je ovo bio ~etvrti slu~aj fizi~kog maltretiranja radnika ove firme od strane zaposlenih u Ministarstvu otkako je nekoliko meseci ranije uveden ste~aj (Beta, 3. 10. 2000). Verbalni, a zatim i fizi~ki obra~un gra|ana Valjeva i obezbe|enja V. [e{elja predstavljao je epilog njegovog nastupa na TV Vuji} 3. 11. 2000. godine. Grupa od tridesetak Valjevaca - biv{ih radikala, optuìla je [e{elja po zavr{enom TV nastupu da je "izdao stvar" i postao "p.... komunisti~ka", na {ta je on uzvratio istom merom. [e{eljevi telohranitelji su zatim "pesnicama zavodili red, vade}i pi{tolje i 'heklere'", [e{elj je sa ekipom seo u kola i napustio Valjevo, okupljeni gra|ani su poku{ali da u|u u zgradu TV Vuji}, TV program je bio privremeno prekinut, a morala je da interveni{e i policija. Zbog ogor~enja biv{ih radikala, stradalo je i sedi{te SRS-a u centru Valjeva (Beta, 4. 11. 2000). OO SPO-a u Boru saop{tio je 12. 11. 2000. da su prostorije stranke obijene i da je policija izvr{ila uvi|aj bez prisustva ~lanova novog op{tinskog odbora stranke. U saop{tenju se navodi se da su prostorije obijene "odmah nakon formiranja novog op{tinskog odbora te stranke" na ~elu sa V. Milojkovi}em (Beta, 13. 11. 2000), {to moè da insinuira odgovornost ranijeg rukovodstva, a ne politi~kih oponenata. Pripadnici Otpora i 6 odbornika DOS-a uz pomo} gra|ana zauzeli su 18. 11. 2000. lokalni radio u Beloj Palanci. Revoltirani odlukom partija levice u tom mestu, da samostalno formiraju lokalnu vlast, gra|ani su predvo|eni aktivistima Otpora u{li u prostorije Radio Bela Palanka (www.B92.net, 18. 11. 2000). Grupa gra|ana na ~elu s predsednikom OO DS-a T. Stojanovi}em upala je 12. 3. 2001. u zgradu SO Lebane i formirala Privremeno op{tinsko ve}e od 9 ~lanova, ~ime je "suspendovala" lokalnu vlast koju je posle septembarskih izbora 2000. formirao JUL sa 29 od ukupno 31 odbornika. U vreme upada predsednik SO Marijanovi} je bio odsutan, a regionalni put Leskovac - Medve|a preko Lebana bio je blokiran, a op{tinski funkcioneri koji su se zatekli u zgradi izba~eni su iz slu`benih prostorija (Tanjug, 12. 3. 2001). Posle razmene psovki, a po nalogu V. [e{elja, njegovo obezbe|enje je 18. 4. 2001. godine fizi~ki napalo i potpredsednika Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Zemun, J. An|elkovi}a, zbog ~ega je policija je privela gradskom sudiji za prekr{aje ~lana obezbe|enja M. Kraji{nika. Uve~e 1. 3. 2002, pet minuta pre pono}i, u prizemlju zgrade u kojoj se nalazi sedi{te DSS-a u Ulici bra}e Jugovi} 2a u Beogradu, ba~ene su 2 bombe-ka{ikare. Povre|enih nije bilo, ali je u hodniku zgrade pri~injena ve}a materijalna {teta. Ubrzo posle eksplozije, na lice mesta su do{li funkcioneri DSS-a, ministar policije D. Mihajlovi} i ~elnici beogradskog SUP-a. Oko 1 sat posle pono}i, novinarima okupljenim ispred sedi{ta DSS-a obratio se V. Ko{tunica koji je, vidno uznemiren, rekao da ima mnogo razloga za zabrinutost: "Moram odmah da kaèm da sam zaista i uàsnut i zabrinut. Naravno, prva pomi377


sao pre svega ovoga {to sam rekao to je, hvala bogu, povre|enih nema, ovo je stambena zgrada, ovde ima ljudi svih uzrasta, ima dece. Ali ono {to se desilo govori zaista da se na{e dru{tvo nalazi u ozbiljnoj krizi, nije ovo prvi slu~aj, ima mnogo razloga za zabrinutost... Mi se nadamo da ce po~inioci biti prona|eni, ali sve u svemu, ovo je krajnje ozbiljan trenutak", rekao je Ko{tunica. Potpredsednik DSS-a Z. [ami je ocenio da incident ima politi~ku pozadinu. Oko 2h u sedi{te DSS-a je do{ao i {ef poslani~ke grupe SPS-a u Skup{tini Srbije B. Ivkovi}, koji je novinare posetio da se "pre ta~no dve godine sli~an incident desio u sedi{tu SPS-a na Vra~aru, u Kursulinoj 35" i izrazio nadu "da se nikad vi{e u ovoj zemlji na ovakav na~in ne}e izraàvati politi~ka mi{ljenja i da }e po~inioci biti uhva}eni". I premijer Srbije Z. \in|i} je osudio bomba{ki napad izjaviv{i da je to "kukavi~ki i suludi akt", i dodao da je i on ~uo eksploziju, jer se njegov stan nalazi na 50 metara od sedi{ta DSS-a (RTS, 2. 3. 2003). U Beogradu je 28. 6. 2002. odràn Vidovdanski sabor pred zgradom Savezne skup{tine u organizaciji SPO-a, SD-a i NDS-a, na kome su govornici - V. Dra{kovi}, S. Vuksanovi} i V. Obradovi}, kritikovali Vladu Srbije, a njenog predsednika Z. \in|i}a nazvali diktatorom. Oko 10.000 pristalica u~esnika mitinga traìlo je raspisivanje izbora na svim nivoima do 15. septembra. Lider SPO-a V. Dra{kovi} poru~io je vlastima da }e "protiv sebe imati ~itavu Srbiju" ako do 15. septembra ne raspi{u izbore na svim nivoima, da zapadne zemlje treba da otkaù podr{ku aktuelnoj vlasti jer je to "nova bolj{evi~ka vlast koja sve èli da vrati na staro". "Ne}emo se povu}i sve dok zvona sa Hrama Svetog Save ne ozna~e da smo pobedili na izborima", rekao je on. Posle skupa, u~esnici su pro{etali centralnim beogradskim ulicama. U isto vreme, samo sada na Trgu Republike, odràn je protestni miting SPS-a "Protiv Haga, za vanredne izbore", na kome je vr{ilac du`nosti predsednika SPS-a, M. Marjanovi}, zatraìo formiranje prelazne vlade Srbije koja bi do kraja septembra raspisala izbore na svim nivoima. Vi{e hiljada prisutnih skandiralo je S. Milo{evi}u. Pristalice SPS-a ga|ale su kamenicama, petardama i fla{ama zgradu Vlade Srbije i policajce koji su je obezbe|ivali, jedan policajac je pogo|en kamenom u glavu, a povrede nisu bile teè prirode. Protestom ispred zgrade Vlade miting SPS-a je zavr{en, ali su pristalice SPS-a krenule prema u~esnicima Vidovdanskog protesta, pa je oko 18h ispred palate Albanija na Terazijama grupa pristalica SPO-a fizi~ki nasrnula na pristalice SPS-a, ali su redari spre~ili ozbiljniji incident, a bilo je i nekoliko napada na novinare koji su pratili skup (www.B92.net, 28. 6. 2002). U [apcu prilikom ulaska u [aba~ko-valjevsku eparhiju na kandidata na prvim predsedni~kim izborima 2002. godine M. Labusa i njegovo preosve{tenstvo, vladiku Lavrentija, poletelo je nekoliko jaja sa prozora susedne zgrade, gde su se nalazile pristalice SPO-a. Pristalice V. Ili}a, predsednika NS, 23. 9. 2002. uve~e jajima ga|ale predsedni~kog kandidata M. Labusa na predizbornom skupu u â~ku. Prva jaja su poletela ka ministru finansija u Vladi Srbije B. \eli}u, koji je ignorisao Ili}eve pristalice, dok je Labus poru~io: "Mislili su da me upla{e. Pogodili su me jajetom, ali me nisu upla{ili, ja ih ovde, u â~ku, pitam da li su ga|ali pravog ~oveka, da li su mo`da proma{ili za dve nedelje". Sutradan su mediji izvestili da su u incidentu u~estvovale ne samo pristalice V. Ili}a, ve} i SPS-a i SPO-a, a predsednik ~a~anskog SPS-a V. Negovanovi} tvrdio je da su se sukobile "pristalice doju~era{njih koalicionih partnera, DS i GSS s jedne i DSS i NS s druge strane". Za incident funkcionerka DS-a A. Joksimovi} optuìla je V. Ko{tunicu tvrde}i da je niz incidenata u kampanji posledica njegovog "govora mr`nje", koji dozvoljava kori{}enje svih sredstava u kampanji "uklju~uju}i i predizborno nasilje". Na to je potpredsednik 378

Prilozi

DSS-a i {ef izbornog {taba Ko{tunice, D. Mar{i}anin odgovorio da takve optu`be predstavljaju nastavak nasilja u politici "koje traje tokom ~itave kampanje": "Postoji verbalno i fizi~ko nasilje, svako fizi~ko nasilje zasluùje osudu DSS, a ne malu osudu zasluùje i verbalno nasilje DS i izbornog {taba Miroljuba Labusa koje koriste od prvog dana kampanje". Rukovodstvo SPS-a u â~ku demantovalo je da su njihovi ~lanovi u~estvovali u incidentima i tvrdilo da su se sukobile pristalice doju~era{njih koalicionih partnera, DS-a i GSS-a s jedne i DSS-a i NS s druge strane, dok je ministar policije Srbije D. Mihajlovi} izjavio da je policija spre~ila teè incidente na mitingu i da je "privedeno nekoliko izgrednika, koji su identifikovani" (www.B92.net, 24. 9. 2002). U Novom Sadu 25. 9. 2002, pretu~ena je aktivistkinja DS-a u u predvorju G17 plus od strane trojice momaka od kojih je jedan na sebi imao majicu "Obraza" (www.B92.net, 25. 9. 2002). Povodom zahteva neonacisti~ke organizacije "Nacionalni stroj" iz Novog Sada da 7.10.2007, ina~e ro|endan H. Himlera, organizuju "Mar{ za jedinstvo Srbije" i oklevanja nadle`nih, lider LSV i poslanik u skup{tini Srbije N. ânak pozvao je aktiviste stranke da se toga dana okupe i sukobe sa pripadnicima "Nacionalnog stroja". "Ukoliko reìm ne zabrani njihovo okupljanje, nacisti~ku gamad treba zgaziti i zbrisati jednom zauvek", stoji u ânkovom saop{tenju. Pri tome, za zahtev da "Nacionalni stroj" bude registrovan kao stranka, ânak je izjavio: "Ako ta stranka bude registrovana, bi}e jasno da iza toga stoji DSS", jer on "èli da formira takvu stranku kako bi na politi~koj sceni imali nekoga ko bi u odnosu na njihov klerofa{izam bio ekstremniji" (Politika, 26.9.2007). Istog dana nadle`ni nisu odobrili zahtev "Nacionalnog stroja", skup neonacista je odràn, a policija je intervenisala i posle tu~njave privela tridesetak lica. Ina~e, kao {to su ranijih godina u nekoliko navrata najvi{i funkcioneri SRS-a odbijali da napuste nelegalno zaposednute strana~ke prostorije u Zemunu i svojim telima onemogu}avali policiju da izvr{i sudske naloge za iseljenjem, tako su i 8. 10. 2007. odbornici radikala u Rumi tre}i put za mesec dana onemogu}ili novoizabrano rukovodstvo op{tine da u|e u op{tinske prostorije, i pored naloga ministra za lokalnu samoupravu. Incident je protekao u nasrtajima odbornika SRS-a i DS-a jednih na druge, zamahivanju pesnicama i {utiranju, uz psovke, pri ~emu se nekoliko policajaca nije me{alo. Incident je okon~an tek kada su odbornici DS-a su napustili prostorije skup{tine op{tine.

379


Prilog br. 27

Pretnje nasiljem i kori{}enja nasilja na skup{tinskim zasedanjima Ve} septembra 1991. godine na zasedanju Skup{tine Srbije V. [e{elj preti Zagrebu bombama. Prilikom rasprave o poverenju Saveznoj vladi M. Pani}a 29. 12. 1992, V. [e{elj je pretio ~lanovima Vlade: "Prvo }u da vam oduzmem paso{e, a posle }u da vas pohapsim" (Politika, 30. 12. 1992). Po~etkom 1993, V. [e{elj na zasedanju Savezne skup{tine preti da }e SRJ da minira branu \erdap na Dunavu (Borba, 10. 4. 1993), a slede}eg meseca ponovo upu}uje pretnju Hrvatskoj: "Italijanski ministar odbrane zna da Srbi imaju rakete SS-22, koje mogu nositi nuklearne glave. Veoma su opasne i te{ko ih je oboriti... Sravni}emo Zagreb i druge hrvatske gradove" (NIN, 21. 5. 1993). Savezni poslanik SRS, B. Vaki}, udario je 1. 6. 1993. u hodniku Skup{tine poslanika SPO-a, M. Markovi}a, nakon ~ega SPO je organizovao proteste u kojima je poginuo jedan policajac, a vi{e policajaca i gra|ana je povre|eno. Vuk i Danica Dra{kovi} su uhap{eni, a ~etiri godine kasnije Vaki} je osu|en na pet meseci zatvora, ali mu je kazna preina~ena na dve godine uslovno (Dnevni telegraf, 28. 5. 1997). Novi incident u Skup{tini SRJ izazvao je 18. 5. 1994. poslanik D. Markovi} (SRS) kada je polio vodom predsednika Ve}a gra|ana, R. Boòvi}a, dok su radikali su onemogu}ili obezbe|enje da udalji D. Markovi}a, a V. [e{elj i{~upao kablove mikrofona (Politika, 19. 5. 1994). Radikali su izazvali 22. 7. 1994. godine incident u republi~koj skup{tini zaposedaju}i govornicu. Nakon odbijanja potpredsednika SRS-a T. Nikoli}a da napusti govornicu i sednicu, pozvano je obezbe|enje pa nastalo gu{anje (Politika, 23. 7. 1994). Na sastanku {efova poslani~kih grupa u republi~kom parlamentu 27. 9. 1994, V. [e{elj pljunuo R. Boòvi}a, zatim i nasrnuo na njega, ali je fizi~ki obra~un spre~en (Politika, 28. 9. 1994). Dana 25. 8. 1995. dogodio se nov incident u Skup{tini Srbije. Kada je poslanik M. Dereta, dotada{nji ~lan SRS-a koji je pri{ao RS "N. Pa{i}" J. Glamo~anina, u{ao u salu u toku sednice, poslanici SRS-a su ustali sa svojih mesta iako je sednica bila u toku i krenuli prema delu sale gde se Dereta nalazio, usledile se psovke, uvrede i pretnje. Dereta, prepla{en, odlazi prema izlazu, a radikali ga prate u stopu. Sli~ne scene su vi|ene i narednih dana kada je grupa radikala kidisala prema mestu na kome je sedeo Dereta, poslanik B. Vaki} vikao:" Izbacite |ubre napolje! Bando crvena!", a neko od poslanika radikala ~ak i zamahivao rukom. Posle velike gu`ve Skup{tina je izglasala isklju~enje Vaki}a sa sednice. U me|uvremenu, incident dobija nove razmere. A. Vu~i} (SRS) ulazi u TV kabinu u dnu skup{tinske sale pra}en grupom radikala. Iz TV kabine se najpre ~ula galama, a zatim je Vu~i} izguran napolje, a radnik obezbe|enja, vidno uzrujan, izjavio je da }e podneti krivi~nu prijavu protiv Vu~i}a "zato {to je udario novinara RTS I. Milosavljevi}a", ljut na njega zbog jednog komentara o SRS kao fa{isti~koj stranci. (Panajotovi}, 1999: 249). 380

Prilozi

Na zasedanju Skup{tine Srbije, na uvrede V. Dra{kovi}a upu}ene T. Nikoli}u, ovaj mu uzvra}a iznerviran: "Dra{kovi} je tri puta imao priliku da bude nau~en pameti - prvi put je to u~inila policija, drugi put - Danica, a tre}i put }u ja!" (Panajotovi}, 1999: 64-5). Drugom prilikom, 26. 7. 1997. godine, u Skup{tini Srbije mogla se ~uti pretnja upu}ena T. Nikoli}u, a radikali ako ne prete, onda poseù za prostaklucima. Tom prilikom je poslanik DS-a i gradona~elnik Ni{a Z. @ivkovi} iznerviran stalnim dobacivanjima, uputio Nikoli}u re~i: "Tomo Nikoli}u, ako si mu{ko, iza|i napolje!", na {ta mu je ovaj odgovorio prosta~ki: "Mene je pre nekoliko godina jedna èna pozvala sa govornice da iza|em napolje i nije se pokajala!" (Panajotovi}, 1999: 292-3). Jednom prilikom, napu{taju}i sednicu Skup{tine grada Beograd, na kojoj su odbornici ostalih stranaka optuìli SRS za prebijanje nekolicine demonstranata bejzbol palicama pred zgradom poslovnog centra U{}e, V. [e{elj im dobacuje: "Vi ste se potukli me|usobno. Video sam kako demonstrant sa Bati}evom zastavom tu~e demonstranta sa \in|i}evom zastavom. Pa nisu, ljudi, sve bejzbol palice u Srbiji radikalske. Ako ne moète da identifikujete ljude, identifikujte bar bejzbol palice... Jeste, to je na{e omiljeno sredstvo, ali ne samo na{e" (TV Studio B, 14. 10. 1999). Pred septembarske izbore 2000, nekoliko desetina pristalica DOS-a burno je negodovalo kada su iz zgrade parlamenta iza{li V. [e{elj i drugi ~elnici SRS-a, a prema njima su poletele i kamenice, pa je [e{eljevo obezbe|enje pucalo u vazduh iz pi{tolja. Kada se [e{elj sa saradnicima A. Vu~i}em i D. Todorovi}em uputio pe{ice niz ulicu Srpskih vladara i Deligradsku, po{to ispred Skup{tine nije mogao da u|e u svoj automobil, demonstranti i obezbe|enje su ponovo razmenili kamenice, a obezbe|enje je ponovo pucalo u vazduh. Demonstranti su negodovali kada je iz Skup{tine iza{ao i zamenik predsednika SRS-a T. Nikoli}, prema njemu su poleteli manji predmeti, njegovo obezbe|enje je izvadilo pi{tolje, a Nikoli} se vratio u zgradu Skup{tine. U toku sednice Ve}a gra|ana Savezne skup{tine 26. 2. 2001. dogodio se incident ~iji su akteri bili savezni ministar odbrane S. Krapovi} (SNP) i predsednik SRS-a V. [e{elj. [e{elj je obja{njavao da se incident dogodio prilikom izlaska Krapovi}a za govornicu: "Ja sam, sede}i u sali na svom poslani~kom mestu, dok je Krapovi} prolazio kraj mene, upitao '~ega je ovaj ministar' i on je tada nasrnuo na mene" i dodao da je Krapovi} krenuo da ga udari, ali se on izmakao, pa mu je Krapovi} zaka~io nao~ari. Krapovi} je odbio da komentari{e incident, ali se partijskim kolegama hvalio da je "dobro o{amario" [e{elja (RTS, 26. 2. 2001), da bi sutradan uputio izraze àljenja Saveznoj vladi, parlamentu i javnosti. Nekoliko dana kasnije, 7. 3. 2001. poslani~ka grupa SRS-a u saveznom parlamentu dostavila je predsedniku Ve}a gra|ana, D. Mi}unovi}u predlog za glasanje o nepoverenju Saveznoj vladi, koji su potpisala 22 poslanika, pet koliko ih ima SRS i 17 iz redova SPS-a, a povodom nasrtaja ministra Krapovi}a na poslanika [e{elja (Tanjug, 7. 3. 2001). Jednog dana, 18. 4. 2001, dogodilo se nekoliko incidenata koji su izazvali radikali. Najpre je obezbe|enje V. [e{elja fizi~ki napalo predsednika IO SO Zemun J. An|elkovi}a. Zatim, vozilo Parking servisa, nakon duèg natezanja, odnelo je dìp SRS-a sa parkinga kod Predsedni{tva i Skup{tine Srbije, ~emu je prethodilo gotovo dvo~asovno protivljenje V. [e{elja, poslanika i simpatizera SRS-a, koji su se okupili oko dìpa. Ina~e, to je bilo jedno od 26 terenskih vozila koja su Verifikatorskoj misiji OEBS-a ukradeni na Kosovu tokom 1998. godine, dìp je te godine registrovan na SDB, a 1999. godine je dodeljen radikalima. Ironija je u tome {to je Interpol ve} 1998. godine raspisao potragu 381


za tih 26 ukradenih dìpova i da je 1999. godine MUP Srbije raspisao i sopstvenu poternicu za vozilima. Kad su saznali da je policija do{la da odveze vozilo, poslanici radikala su iza{li iz Skup{tine i, na ~elu sa [e{eljem, telima {titili blindirani dìp, a [e{elj je tvrdio da je cela akcija deo pripreme njegove likvidacije, jer je blindirano vozilo koristio upravo on i da je dìp dobijen od MUP-a Srbije, da je on deo ratnog plena i da je oduzet od "{iptarskih terorista" (www.B92.net, 18. 4. 2001). Po{to nije i{lo milom, policija je upotrebila "nenasilne metode prisile". Najpre je sklonila sve simpatizere, novinare i posmatra~e, ostavljaju}i oko dìpa samo poslanike koji su visoko uzdizali svoje legitimacije. Zatim su nenasilno, sli~no scenama koje su do tada mogle da se vide samo u filmovima, poslanike radikala i samog [e{elja jednog po jednog odnosili dalje od vozila. Nakon spre~avanja da se radikali, kako su pretili, bace pred to~kove "pauka", dìp je odvezen, a [e{elj je optuìo "razbojni~ku vlast predvo|enu kriminalcima - Vojislavom Ko{tunicom, Zoranom \in|i}em, Du{anom Mihajlovi}em i Vladanom Bati}em da se sveti radikalima" (www.B92.net, 18. 4. 2001). Najzad, kada su se poslanici radikala vratili u Skup{tinu da pokupe svoje stvari, poslanik SRS-a S. Janji} je, posle dve psovke, uputio pretnju smr}u generalnom sekretaru SD-a, poslaniku u Skup{tini Srbije i predsedniku Odbora za me|unacionalne odnose M. Omerovi}u {to je ovaj izjavio na skup{tinskom zasedanju 20. 4. 2001, citiraju}i pretnju S. Janji}a: "Iza|i u hodnik. Ne bi bio ni prvi ni poslednji balija koga sam u ìvotu zaklao" (FoNet, 20. 4. 2001), posle ~ega su radikali izazvali i incident u skup{tinskoj sali. Zasedanje Skup{tine Srbije 18. 6. 2001. prekinuto je zbog incidenta koji su izazvali poslanici SRS-a, nakon {to je njihov poslanik S. Keseji} udaljen sa zasedanja. Po{to je Keseji} odbio da napusti govornicu, predsedavaju}a N. Mi}i} je proglasila pauzu, ali su poslanici radikala su ostali u sali. Skup{tinsko obezbe|enje tada je po~elo da ih iznosi iz sale jednog po jednog. Radikali su pruìli otpor obezbe|enju, lomili inventar, a na kraju su sami izneli Keseji}a kome je pozlilo (www.B92.net, 20. 6. 2001). I 22. 10. 2001. prekinuto je zasedanje Skup{tine Srbije, jer je V. [e{elj odbio da napusti salu posle isklju~enja koje je "zaradio" zbog toga {to je polio ~a{om vode predsednika Skup{tine D. Mar{i}anina (Politika, 23. 10. 2001). Tokom zasedanja Skup{tine Srbije, 22. 5. 2002, poslanici SRS-a D. Stamenkovi} i G. Cvetanovi} udaljeni su iz sale, jer nisu hteli da napuste govornicu, zatim je isklju~en i D. ôli}, jer je bez dozvole iza{ao za govornicu i tom prilikom i{~upao mikrofon ispred predsednice parlamenta, a najzad je N. Jovanovi} polila vodom N. Mi}i}, predsednicu parlamenta (www.B92.net, 22. 5. 2002). Slede}i u nizu incidenata sa elementima fizi~kog napada dogodio se 13. 2. 2003. kada se {ef poslani~ke grupe SRS-a, T. Nikoli}, fizi~ki sukobio s poslanikom LSV-a B. Pomori{kim. Nikoli} je udaljen sa sednice, a Administrativni odbor Skup{tine Srbije izrekao mu je nov~anu kaznu od 32.000 dinara i zabranio prisustvovanje sednicama parlamenta 90 dana (www.B92.net, 26. 3. 2003). Incidenti se doga|aju i kasnije. Recimo, do sva|e je do{lo na sednici Odbora za KiM Skup{tine Srbije 25. 9. 2007, a umalo i do tu~e kada je, uvre|en re~ima M. Jak{i}a (DSS) i stalnim dobacivanjem, V. Bati} (LDP) krenuo da napusti prostoriju. Jak{i} je, vidno uzrujan, uzviknuo: "On ho}e da se tu~e, pokazuje pesnice!" Dok su ostali ~lanovi Odbora smirivali situaciju "zabrinuti da bi vrela atmosfera mogla da preraste u tu~u", Bati} je napustio prostoriju poru~iv{i Jak{i}u da "nisu zavr{ili" (Politika, 26. 9. 2007).

382

Prilozi

Prilog br. 28

Saop{tenja o nekoliko poku{aja atentata na S. Milo{evi}a Krajem novembra 1999. godine lansirana je pri~a o teroristi~koj grupi "Pauk". Savezni sekretar za informacije G. Mati}, ina~e ~lan rukovodstva JUL-a, obavestio je javnost da su jugoslovenske vlasti uhapsile su grupu navodnih pripadnika francuske obave{tajne slu`be, koja je planirala atentat na predsednika SRJ S. Milo{evi}a. Svi uhap{eni su srpske nacionalnosti i bili su organizovani od strane francuske obave{tajne slu`be, specijalisti za teroristi~ke aktivnosti organizovane po uzoru na Legiju stranaca, osumnji~eni za ratne zlo~ine u okolini Srebrenice i na Kosovu i na spisku optuènih Ha{kog tribunala. Pri~a je "za~injena" sa vi{e efektnih detalja. Na primer, Mati} je naveo njihovu obu~enost i za sprovo|enje ubistava putem kamiona napunjenih peskom, da grupa blisko sara|uje sa S. Henkeom, ekonomskim savetnikom crnogorskog predsednika M. \ukanovi}a, ili da je imala ~etiri scenarija za atentat na Milo{evi}a. Prvi je podrazumevao poku{aj atentata upotrebom snajperske pu{ke ili minobaca~a, drugi i tre}i podmetanjem eksploziva u {ahtu ili u ukradenom automobilu na putu na kome bi se o~ekivao Milo{evi}ev prolazak, a ~etvrti upad desetorice dobro obu~enih ljudi u Milo{evi}evu rezidenciju. Na konferenciji za novinare je prikazan i film, u kome vo|a grupe (Petru{i}) priznaje gotovo sva dela za koja je osumnji~en. Petru{i} je, navodno, organizovao i paravojnu formaciju "Balkan ekspres", koja se za vreme bombardovanja infiltrirala u VJ pod maskom dobrovoljaca. Iz toga se sumnja da su u~estvovali u navo|enju NATO avijacije na ciljeve na Kosovu. Osnovni zadatak "Balkan ekspresa", koji nije zavr{en, bio je da uhapsi ~uvenog komandanta "OVK" Remija, koji se, navodno, otrgao kontroli francuske obave{tajne slu`be, itd. (Blic, 26. 11. 1999) Jula 2000. godine ponovo savezni ministar za informisanje G. Mati} obave{tava javnost da su jugoslovenske snage bezbednosti uhapsile ~etvoricu holandskih dràvljana, "vojnika-vikenda{a", koji su planirali da izvr{e atentat na predsednika SRJ S. Milo{evi}a. êtvorica Holan|ana uhap{eni su na Mehovom Kr{u, na granici izme|u Srbije i CG. Novinarima je emitovan video-snimak sa izjavama uhap{enih, na kojem je jedan od njih rekao je da je cilj grupe bio da poku{aju da kidnapuju predsednika SRJ S. Milo{evi}a i odvedu ga u inostranstvo ili u neku stranu ambasadu kako bi dobili nagradu iz poternice raspisane za njim: "Plan je bio da kidnapujemo Milo{evi}a ukoliko ga sretnemo, da ga ubijemo, odse~emo mu glavu, stavimo u kutiju i po{aljemo je. " Mati} je rekao da su se uhap{eni preko CG zaputili na Kosmet da bi se pridruìli holandskom bataljonu, uz njegovu pomo} nabave oru`je i zatim u Srbiji ubiju Milo{evi}a i "po~ine odre|ene teroristi~ke akte". Na video-snimku se videlo naoruànje koje su uhap{eni posedovali - nekoliko noèva i jednu sekiru - kao i pet kamera, baterijske lampe, mno{tvo novinskih ise~aka o SRJ i priru~nik za vojnike britanskog SAS, ~iju su obuku svi navodno pro{li (Glas javnosti, 31. 7. 2000). Odmah posle izbornih poraza 2000. godine funkcioneri JUL-a "otkrili" su jo{ jedan plan kojim je predvi|ena likvidacija ili otmica biv{eg predsednika S. Milo{evi}a. ^lan Direkcije JUL-a S. Vu~ini} saop{tio je 30. 1. 2001. da je do klju~nih podataka takvog plana do{ao "uz pomo} patriota ove zemlje i asistenciju visokog zvani~nika biv{e ame383


ri~ke administracije". "Plan za otmicu ili likvidaciju Slobodana Milo{evi}a osmislili su neprijatelji na{eg naroda u saradnji sa liderima DOS-a, a sve zbog toga {to ne postoji nijedan na~in da biv{eg predsednika legalnim putem izru~e Ha{kom tribunalu" obja{njavao je Vu~ini} i jo{ izneo detalje razotkrivenog plana: "Glavi koordinatori su Miroljub Labus i Vladan Bati}. Plan jedan koji li~no kreira Nenad ânak sa~injen je u vidu otmice ili Slobodana Milo{evi}a ili nekoga od ~lanova njegove porodice. Imaju plan da beogradska grupa A otme i dovede do granice sa Ma|arskom nekoga od ~lanova porodice Milo{evi}. Tu }e pripadnici grupe B preuzeti oteto lice i proslediti francuskoj grupi koju oni ozna~avaju sa C. Tada po~inje ucena da bi se Slobodan Milo{evi} sam predao Ha{kom tribunalu. Drugi plan je preuzeo na sebe Velimir Ili} sa ~a~anskim klanom kriminalaca. Njihov plan je selja~ki i zami{lja likvidaciju snajperom predsednika Milo{evi}a. A Miroljub Labus je ~ovek koji je na pitanje kriminalaca, beogradske grupe, rekao, novac je kod mene, samo to zavr{ite, javite se ânku, kaè ili Velimiru Ili}u". Upitan da li je svestan da zbog ovako iznetih optu`bi moè da odgovara pred sudom, Vu~ini} je rekao: "Vrlo radu }u se pojaviti pred sudom i dove{}u svedoke". Prema njegovim re~ima, i potpredsednik Vlade, N. ôvi}, je upoznat sa planom za likvidaciju Milo{evi}a, i ukoliko bude potrebno bi}e pozvan kao svedok. Vu~ini} je najavio da }e JUL podneti zahtev nadle`nim istra`nim organima da po hitnom postupku sprovedu istra`ne radnje protiv ânka, Ili}a, Labusa i Bati}a i upozorio je novu vlast na mogu}nost gra|anskog rata ukoliko se Milo{evi}u ne{to dogodi (Srna, 31. 1. 2001).

384

Prilozi

Prilog br. 29

Ubistvo biv{eg pomo}nika na~elnika DB M. Gavrilovi}a i poku{aji da se ono iskoristi u propagandne svrhe Dana 3. 8. 2001. godine ubijen je uve~e u novobeogradskoj ulici Dòna Kenedija biv{i pomo}nik na~elnika slu`be DB M. Gavrilovi}. Ubijen je neposredno posle razgovora, do koga je do{lo na njegov zahtev, sa ~lanovima kabineta predsednika SRJ V. Ko{tunice, kojima je, navodno, preneo informacije i predao poverljiva dokumenta sa dokazima o sprezi pojedinih ljudi iz dràvnog vrha sa ~elnicima organizovanog kriminala u Srbiji, a posebno sa ~lanovima tzv. sur~inskog klana (Blic, 7. 8. 2001). Predsednik SRJ V. Ko{tunica prekinuo je odmor i obratio se javnosti: "Ta~no je da je pokojni Gavrilovi} u petak 3. avgusta pre podne bio u mom kabinetu i razgovarao sa mojim saradnicima. Svi dolasci u moj kabinet su javni i unapred su najavljeni. Momir Gavrilovi}, kome ovo nije bila prva poseta, do{ao je zabrinut zbog stepena kriminalizacije dru{tva, u èlji da ukaze na prodor organizovanog kriminala u privredni ìvot, na snagu i razgranatost delovanja pojedinih klanova, i na ono, {to je kao iskusni policajac smatrao nedovoljno primerenim odgovorom ili popustljivo{}u i nesnalaènjem vlasti i nadle`nih organa. Govorio je o korupciji", istakao je Ko{tunica. "Kao predsednik Jugoslavije, duàn sam da se zalaèm za ustavnost i zakonitost, i ne pomi{ljam da od te svoje ustavne obaveze odustanem. Razume se da su moji saradnici, koje ja mogu da oslobodim slu`bene tajne, spremni da razgovaraju sa istra`nim organima ukoliko to oni budu smatrali celishodnim. Ne èlim da verujem da je Momir Gavrilovi} ubijen zato {to je do{ao u kabinet predsednika Republike da predo~i odre|ene informacije", rekao je Ko{tunica. Potpredsednik Vlade Srbije @. Kora} i ministar pravde V. Bati}, me|utim, pozvali su predsednika SRJ da se odredi prema javnom povezivanju ubistva biv{eg visokog slu`benika DB M. Gavrilovi}a sa navodnim kriminalnim aktivnostima nove vlasti (Radio B92, 3. 6. 2001) i naglasili da }e tokom istrage biti traèno od Blica da obelodani ko su izvori iz kabineta predsednika SRJ. Ubrzo se saznali da je Gavrilovi} razgovarao sa savetnicima jugoslovenskog predsednika G. Nali}em i R. Bulatovi}em, a 10. 8. 2001. Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu zvani~no je zatraìlo od kabineta predsednika SRJ dokazni materijal koji je pominjan u beogradskoj {tampi u vezi sa ubistvom M. Gavrilovi}a. Funkcioner DS-a G. Vesi} izjavio je da DS podràva nastojanja predsednika Ko{tunice i Vlade Srbije da se intenzivira borba protiv kriminala, ali je napomenuo da DS smatra da je tekst koji se prekju~e pojavio u Blicu "deo kampanje protiv novih demokratskih vlasti": "Ostaje pitanje kakva je pomo} policiji u borbi protiv kriminala kada neko ko je zaposlen u kabinetu predsednika SRJ, neko koga pla}aju gra|ani, neko ko jo{ uvek krije svoje ime - zloupotrebi svoju funkciju u kabinetu i plasira javnosti informacije koje je bio duàn i kao dràvni ~inovnik i kao gra|anin da preda policiji i tuìla{tvu", zapitao se Vesi}. Odmah se oglasila i DSS sa saop{tenjem u kome stoji da je "poku{aj da se krivica svali na neke druge ljude, a pogotovo na novinare koji profesionalno rade svoj posao, 385


opasan napad na slobodu javne re~i, ljudsku i novinarsku etiku, a u su{tini predstavlja i poku{aj da se izbegne odgovornost za ne~injenje ili nedovoljno ~injenje u sopstvenoj nadle`nosti" (Fonet, 10. 8. 2001). Istog dana, na kraju posete SAD-u, predsednik Vlade Srbije Z. \in|i} je ocenio da se radi "o jednom velikom, prvorazrednom skandalu" koji, ako ne bude rasvetljen beskompromisno i do kraja, u budu}nosti "ugroàva dalje funkcionisanje DOS-a". Ocenjuju}i da je zabrinjavaju}a i sama po sebi dovoljno ozbiljna ~injenica da "imamo ubistva ljudi koji su radili na visokim poloàjima Slu`be dràvne bezbednosti", \in|i} je naveo da drugi deo problema jo{ vi{e zabrinjava i ti~e se samih odnosa u DOS-u: "Radi se u tome da se u novinama pojavi najteà optu`ba koju je mogu}e izre}i, a to je da postoje indicije ili ~ak pismeni dokazi da se neki ~lanovi Vlade nalaze u sprezi sa krugovima organizovanog kriminala i, uz to, jo{ se saznaje da to dolazi iz Kabineta predsednika dràve, ~ija stranka je ~lanica te vladaju}e koalicije koja u~estvuje u Vladi. A, onda se postavlja pitanje za{to se to daje u novine. Ako ve} èlimo da u~vrstimo demokratske institucije, za{to to ne ~inimo i na delima, a ne samo na re~ima. Neko za to mora snositi odgovornost. Neko ko u~estvuje u tom skandalu. Bilo da postoje dokazi za tu spregu o kojoj je re~, bilo da ne postoje. Ali onda, taj koji iznosi klevete mora da bude odgovoran, jer ina~e postepeno tonemo u atmosferu Divljeg zapada, gde se ne zna nikakav red i gde bez ikakve odgovornosti moè da se radi bilo {ta", rekao je premijer (FoNet i Glas Amerike, 10. 8. 2001).

386

Prilozi

Prilog br. 30

Demonstracija sile Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije Borbeni dìpovi i tridesetak pripadnika Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije pod punom borbenom opremom 9. 11. 2001. godine od 14 do 15h blokirali su autoput Beograd - Subotica kod Vrbasa. Povod pobuni bilo je u~e{}e nekolicine pripadnika JSO-a u hap{enju bra}e Banovi} koje je Ha{ki tribunal optuìo za zlo~ine u logoru Keraterm, a na konferenciji za novinare zahtevali su smenu republi~kog ministra policije D. Mihajlovi}a, nagla{avaju}i da }e odbiti svako nare|enje za hap{enje lica sa poternica Ha{kog tribunala dok se ne donese Zakon o saradnji sa tim sudom i tvrdili su da njihov izlazak iz kasarne nije politi~ki motivisan, ve} da je njihova namera da se u budu}e angaòvanje njihove jedinice zasniva na osnovama u Ustava i zakona. S druge strane predstavnici op{tina Kule, Srbobrana i Vrbasa od republi~kih i saveznih organa zatraìli su za{titu za gra|ane od nasilni~kog pona{anja "crvenih beretki". [ef RDB Srbije G. Petrovi} ocenio je da su pojedini pripadnici JSO-a politi~ki izmanipulisani, kao i da iza njihovog protesta, koji je u{ao u drugi dan stoje odre|eni centri politi~ke mo}i. On je u izjavi za RTS pozvao pobunjene "crvene beretke" da po{tuju naredbe pretpostavljenih i izneo neke informacije do tada nepoznate javnosti: "Javno ih obave{tavam da je navodna informacija o njihovoj ekstradiciji Ha{kom tribunalu bezo~na la` kojom se mesecima manipuli{e iz odre|enih centara mo}i, o ~emu sam vi{e puta razgovarao i sa komandantom jedinice Du{anom Mari~i}em. Mari~i} je naredio okupljanje pripadnika JSO u centru za obuku kraj Kule, a onima koji su se odazvali pozivu je protiv njihove volje onemogu}ena bilo kakva komunikacija sa spoljnim svetom. Zahtevam od pripadnika JSO-a da u svom, ali i u interesu svih koji su prevareni, odmah prekinu ovu krajnje neodgovornu i opasnu avanturu i po~nu obavljanje redovnih zadataka. Javnost obave{tavamo da je vinovnik ovog doga|aja komandant jedinice Du{an Mari~i}, koji je nakon egzodusa srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine, svoje uhlebljenje po~etkom '97. godine na{ao u MUP-u Republike Srbije, gde kao i ve}ina zaposlenih u JSO-u ima za na{e prilike enormno visoku platu, ve}u nego premijer, ministri i na~elnik resora. Prethodnog meseca komandant jedinice Du{an Mari~i} primio je 40.528 dinara". Republi~ki ministar unutra{njih poslova D. Mihajlovi} je u izjavi za B92 ocenio da su zahtevi JSO-a, i njihova pobuna, ~ist politi~ki akt: "Ne treba pripadnici te jedinice da se bore za legalnost i nisu oni ti koji treba da tuma~e Ustav. To {to su pojedinci, u ovoj jedinici sa burnom pro{lo{}u uradili, ~ist je politi~ki akt i to je jedna politi~ka demonstracija opredeljenja koja su jasna, koja se protive saradnji sa me|unarodnom zajednicom i izvr{avanju na{ih obaveza. Tu nema nikakve dvojbe i jasno je da su pojedinci izmanipulisani tim pri~ama o tome kako }e neko poslati ~itave jedinice policije i vojske u Hag, {to jednostavno nije ta~no i predstavlja najobi~niju dezinformaciju. Verujem da ce se ova politi~ka aktivnost razotkriti do kraja i da }e pravi organizator izi}i na scenu i biti dostupan javnosti i svima nama", rekao je Mihajlovi}. Zamoljen da konkretnije kaè koja politi~ka partija stoji iza protesta pripadnika JSO-a, Mihajlovi} je izjavio: "Vide}e se veoma brzo i ni{ta se u ovoj zemlji ne moè sakriti. Sve se zna. Rukopis tog saop{tenja koje je pro~itano je vidljiv i zna se iz koje kuhinje dolazi, tako da to moète sami istraìti, za to vam ne treba policija". 387


Pri~a JSO-ovaca o legalnosti ve} na prvi pogled je izgledala kao jeftino pozivanje na nekakav princip, mada su motivi bili prozai~ni - zabrinutost za vlastitu sudbinu ne samo zbog njihovog delovanja u vreme rata na prostorima biv{e Jugoslavije, ve} i zbog indicija o ume{anosti nekih pripadnika JSO-a u niz politi~kih ubistava u vreme reìma S. Milo{evi}a. Hap{enje bra}e Banovi} nije izazvalo samo pobunu pripadnika "crvenih beretki", ve} i sukob na relaciji MUP Srbije - Ministarstvo pravde. Naime, republi~ki ministar pravde V. Bati} izjavio je da o hap{enju bra}e Banovi} nije bio obave{ten i da je Ministarstvo unutra{njih poslova samostalno protuma~ilo odluku Vlade Srbije o automatskoj primeni Statuta Ha{kog suda. Republi~ki ministar unutra{njih poslova D. Mihajlovi} odbacio je optu`be Bati}a i tvrdio da Vlada Srbije treba da proceni ko {ta treba da radi. Sa svoje strane DSS, zalaù}i se za dono{enje Zakona o saradnji sa Ha{kim tribunalom, ocenio je da Vlada Republike Srbije snosi najve}u odgovornost {to "umesto da gradimo pravnu dràvu i donosimo nove i bolje zakone, gazimo i to {to od zakona imamo, i opet, bez ikakve pravne osnove, otimamo i izru~ujemo ljude" (www.B92.net, 10. 11. 2001). Premijer Srbije Z. \in|i} je 11. 11. 2001. pozvao "specijalce" da obustave protest ili napuste slu`bu. Odmah po{to je do{ao u Beograd posle jednonedeljne posete Va{ingtonu, on je prokomentarisao nastalu krizu: "Ja nemam razumevanja za to. Pre svega mislim da dràvni slu`benici ne treba da se bave politikom, postoji ministarstvo i Vlada koji su zaduèni za to. Ako nisu zadovoljni politikom koju vodi Vlada, mogu da daju ostavku, da daju otkaz i da izaberu neki drugi posao, a pogotovo ako ve} 10 godina nisu postavljali pitanje zakonitosti i opravdanosti naloga koje su dobijali, mislim da su izabrali najlo{iji i najneuverljiviji trenutak da se sada osveste i da po~nu da diskutuju o politici i da postavljaju pitanja ministru i da postavljaju zahtev da oni smenjuju i imenuju ministra unutra{njih poslova. Ja im savetujem da se bave svojim poslom". Ina~e, Vlada Srbije je na sednici toga dana ocenila da je MUP Srbije u slu~aju hap{enja bra}e Banovi} postupao na osnovu i u skladu sa odlukom Vlade Srbije o neposrednoj primeni Statuta i Pravilnika Ha{kog suda. Toga dana, me|utim, predsednik NS-a V. Ili} podrào je protest pripadnika JSO-a i ocenio kao "opravdane" njihove zahteve, dodaju}i da su "crvene beretke" bile obmanute jer nisu znale koga hapse i za{to. Slede}eg dana, 12. 11. 2001. oko 6h ujutru pripadnici JSO-a su izvr{ili delimi~nu blokadu autoputa kod beogradskog Sava centra. Ameri~ki transporteri tipa "hamer" rasporedili su se du` jedne trake autoputa, pustiv{i da saobra}aj usporeno te~e zaobilaznom trakom, nosili su li~no naoruànje, ali su u vozilima prime}eni kala{njikovi i mitraljezi. Predstavnici "crvenih beretki" su novinarima saop{tili da traè smenu ~elnika MUP-a Srbije i da odbijaju da hapse optuène za ratne zlo~ine bez prethodnog dono{enja Zakona o saradnji sa Ha{kim tribunalom. Oni su saop{tili i to da je premijer Srbije Z. \in|i} prethodnog dana kasno uve~e posetio jedinicu u Kuli i tokom tro~asovnog razgovora "potpuno uvaìo razloge protesta jedinice, iako nije bio spreman da ih podrì". Pomo}nik komandanta jedinice, koji nije èleo da se predstavi, obratio se novinarima, podelio saop{tenja, video trake i diskete, ponovio njihove zahteve i odbacio optu`be da su politi~ki izmanipulisani. Blokada je rano popodne okon~ana. Potpredsednik DSS-a Z. [ami izjavio je na konferenciji za novinare da protesta "crvenih beretki" ne bi bilo da su odnosi sa Ha{kim tribunalom regulisani zakonom i da je o~igledno da su o~igledno pripadnici specijalne jedinice povre|eni na~inom na koji su upotrebljeni prilikom hap{enja bra}e Banovi}. Odgovaraju}i na pitanje da li DSS podr388

Prilozi

àve ovakve proteste, [ami je kazao: "Po mom dubokom uverenju, politi~ka stranka ne treba da se me{a ni u ~ije proteste, najmanje u proteste specijalnih jedinica policije. Mi nemamo nikakav uvid u taj protest, on se desio i moèmo ga prihvatiti kako ~injenicu, analizirati i videti razloge, neke preduslove za{to se to desilo, a politi~ke stranke, mislim da treba da se krajnje uzdràvaju, pogotovo po ovako osetljivim pitanjima. Naprosto, ni jedna politi~ka stranka, pa ni DSS, ni u ~ije proteste ne treba da se me{a, ni ako su sindikalni, ni radni~ki, pa ni u ovom slu~aju specijalnih jedinica policije. " Na ove [amijeve izjave, D. Mihajlovi} je u izjavi za Radio B92 reagovao kontrapitanjem: "Prihvatio bih to kada bi dali obrazloènje za{to nisu doneli Zakon i ko ih spre~ava da ga donesu, a pogotovo ko ih spre~ava da se javno izjasne {ta je sadràj tog Zakona, da li su oni saglasni sa onim {to je obaveza prema UN, ~iji smo ~lanovi ponovo postali?", aludiraju}i na to da DSS nije uspeo u saveznom parlamentu za dono{enje ovog zakona da pridobije koalicione partnere iz Crne Gore. "Crvene beretke" su toga dana dobile podr{ku i od njihovog nekada{njeg komandanta M. Lukovi}a - Legije. Republi~ki premijer Z. \in|i} je toga dana uve~e izjavio RTS-u da nije bio obave{ten da pripadnici JSO-a snimaju njegov dolazak u Kulu i razgovor sa "crvenim beretkama" i ocenio da taj njihov postupak svedo~i o tome da su "od nezadovoljstva hteli da naprave marketing". Rezultat pregovora ministra policije D. Mihajlovi}a s pripadnicima JSO-a 13. 11. 2001. je bio ponu|ena ostavka ministra u zamenu za prekid pobune. Mihajlovi} }e, kako je najavio, premijeru Srbije Z. \in|i}u ponuditi svoju ostavku. "Crvene beretke" su u obra}anju javnosti iz centra u Kuli saop{tili da su zadovoljne odlukom ministra, ali i da su spremni na nastavak pobune ako ne odrì re~ (www.B92.net, 13. 11. 2001). Vlada Srbije je odlu~ila 14. 11. 2001. da prihvati ostavke na~elnika RDBa i njegovog zamenika, G. Petrovi}a i Z. Mijatovi}a, kao i da JSO stavi u nadle`nost Javne bezbednosti. Iako je bio svestan ~injenice da u zemlji ne postoji oruàna formacija koja bi mogla da se suprotstavi JSO-u, \in|i} je bio kategori~an da }e, ukoliko "crvene beretke" odbiju da se povinuju stavljanju pod kontrolu Resora Javne bezbednosti, ta jedinica biti rasformirana, a njihovim pripadnicima podeljeni otkazi. Ostavka koju je ponudio ministar unutra{njih poslova D. Mihajlovi} nije uvaèna, a \in|i} je novinarima saop{tio da "i sada kao i ubudu}e, kao u pro{losti, ne}e nijedna interesna grupa, nikakav {trajka~ki odbor, ni bilo ko drugi postavljati i smenjivati ministre u Vladi ~iji je on predsednik" i da su ostavke ~elnih ljudi DB-a posledica konstatovanih propusta u radu DB-a. "I sama ~injenica da se sve ovo de{avalo u 5 ili 6 dana govori o tome da rukovodstvo te slu`be nema kontrolu nad svojom slu`bom i da od slu`be koja treba da nas upozori na opasnost po nacionalnu bezbednost, da od te slu`be o~ekujemo da ima informacije bar o tome {ta se u toj slu`bi doga|a i da je u prili~noj meri neprofesionalno da mi te posledice vidimo na ulici, a da prethodno nismo od njih dobili upozorenje ili neku vrstu obave{tajnih informacija" rekao je \in|i}. Me|utim, dotada{nji na~elnik DB-a G. Petrovi} pre prihvatanja ostavke od strane Vlade Srbije obrazloìo ostavku neslaganjem s kvalifikacijama o stanju u DB-u koje su prethodno iznete u saop{tenju Biroa za komunikacije Vlade Srbije, u kome se ocenjuje da postoje ozbiljni problemi u funkcionisanju DB-a. "Te kvalifikacije su neta~ne, proizvoljne i neprihvatljive", saop{tio je Petrovi}. U prvom komentaru, potpredsednik DSS-a i predsednik Skup{tine Srbije D. Mar{i}anin odluku republi~ke vlade prokomentarisao je re~ima: "O~igledno je da je prona|en politi~ki kompromis, prihva}ene su 2 od 3 ostavke umesto one jedne su{tinski va`ne koja se odnosi na najodgovornijeg ~oveka, ministra unutra{njih poslova. Vide}emo da li 389


}e ovim ostavkama biti re{eno pitanje zabrinjavaju}eg stanja u RDB. Ono {to smo dobili ostavkama i odlukama Vlade je makar to da smo saznali da izve{taj MUP dostavljen Skup{tini ne sadrì punu informaciju o stanju u Resoru Dràvne i Javne bezbednosti" (www.B92.net, 14. 11. 2001). Slede}eg dana pripadnici JSO-a prakti~no su odbili da se povinuju odluci Vlade Srbije. Oni su postavili dva oklopna transportera na stotinu metara od ulaza u njihovu bazu u Kuli, a Vlada Srbije je i formalno ponovila da JSO prelazi u nadle`nost Slu`be javne bezbednosti, dok je ministar policije D. Mihajlovi} predloìo vr{ioca du`nosti na~elnika DB-a A. Savi}a iz Instituta za bezbednost. Odgovaraju}i na mnogobrojna pitanja novinara, koja su se odnosila na pobunu "crvenih beretki", predsednik SRJ V. Ko{tunica nije odavao utisak zabrinutosti. Ocenio je da je JSO u isklju~ivoj nadle`nosti Srbije, da njegov uticaj u tom pogledu ne postoji, ali je i podsetio na vi{e puta izre~ene ocene da je neophodna reforma u MUP-u Srbije. Izjavio je da nije komunicirao sa zvani~nicima Srbije i da je dobio samo jedno kratko pismo od republi~kog ministra unutra{njih poslova. Na insistiranje novinara da je re~, ipak, o oruànoj pobuni koja bi mogla da ugrozi bezbednost zemlje, Ko{tunica je dao svoj "~uveni" odgovor da se radi "o ljudima, koji nisu ugrozili bezbednost dràve, osim kad je re~ o funkcionisanju saobra}aja. Njihov posao je takav da nemaju druge uniforme - oni su se pojavili u onom {to je njihova radna i svakodnevna uniforma. Da su se stvari re{avale ranije ovog problema ne bi bilo". Za razliku od njega, predsednik Ve}a gra|ana saveznog parlamenta, D. Mi}unovi}, ocenio je da je protest pripadnika JSO MUP-a Srbije opasan i nedozvoljen i da se ne sme ponoviti. "Oru`je je akt poverenja koje sluì za{titi gra|ana i ne sme se koristiti kao pritisak i sredstvo represije", rekao je Mi}unovi} na konferenciji za novinare u Beogradu i zaloìo za reorganizaciju vojske i policije, jer smatra da se u ovim slu`bama, koje su nasle|ene od prethodnog reìma, moraju ukloniti "neuralgi~ne ta~ke, kao i da Vlada i parlament moraju kontrolisati te slu`be jer su du`ni da obezbede bezbednost gra|anima" (www.B92.net, 15. 11. 2001). Najzad, MUP Srbije saop{tio je da je u subotu 17. 11. 2001. u 7h obustavljen protest JSO-a. Centar "crvenih beretki" dan pre toga posetili su na~elnici Resora Dràvne i Javne bezbednosti S. Luki} i A. Savi} i u razgovorima je konstatovano da su odlukama i zaklju~cima Vlade Srbije otklonjeni razlozi za protest i stvorena osnova za dalji profesionalni rad ove jedinice. "JSO }e biti posebno organizovana antiteroristi~ka jedinica koja }e biti upotrebljavana isklju~ivo po nare|enju ministra uz prethodno dobijenu saglasnost Vlade Srbije ili tela koje ona odredi", kaè se u saop{tenju. Isti~e se, tako|e, da je protest bio spontan, strogo kontrolisan i da nije doveo u pitanje bezbednost zemlje, te da ne}e biti pokretano pitanje odgovornosti nijednog u~esnika protesta, da bi saop{tenje bilo zavr{eno pohvalama na ra~un Vlade Srbije i premijera \in|i}a: "U~esnici protesta i MUP se zahvaljuju Vladi Srbije, a posebno premijeru Zoranu \in|i}u na razumevanju i preduzetim merama na prevazilaènju nastalih problema bez teìh posledica". A, na pitanje novinara zbog ~ega su pripadnici "crvenih beretki", uslovno re~eno, amnestirani od kazne za oruànu pobunu, premijer \in|i} je rekao: "Mislim da je ovo specifi~na situacija i da ne bi trebalo terati 'mak na konac'. U~injeni su odre|eni propusti, to je jasno. Preterana reakcija je bila sa njihove strane, to je tako|e jasno, ali ako pogledate i druge situacije, ja sam ih ~esto citirao, potpuno je nezakonito organizovan {trajk u Kolubari, sa {tetom oko 20 miliona maraka za zemlju, uz neispunjavanje minimuma zakonskih poslova odràvanja proizvodnje. Nije niko ka`njen. Tu je bilo razloga da budu stroge zakonske kazne izre~ene. Me|utim, pitanje je {ta je posledica? Zna~i, da li je 390

Prilozi

nama va`nije da ~uvamo neku stabilnost i re{avamo u hodu te probleme ili da isterujemo 'mak na konac' i kaèmo - sada }emo da isterujemo sve te propise" (www.B92.net, 17. 11. 2001).

391


Prilog br. 31

Primeri inicijativa za ocenu ustavnosti zakona i pojedinih odluka dràvnih organa Prvu takvu inicijativu pokrenula je DS 28. 5. 1992. a ticala se ustavnosti odluke Skup{tine Srbije o raspisivanju saveznih i lokalnih izbora, ali se sud se proglasio nenadle`nim (Politika, 29. 5. 1992). Dana 5. 7. 1996. godine GSS, NS CG, SDP CG, DSS, SPO i DS pokrenuli su postupak za ocenu ustavnosti Zakona o izboru saveznih poslanika, ali Savezni ustavni sud nije prihvatio inicijativu. Krajem avgusta 1997. Skup{tina grada pokrenula pred Ustavnim sudom Srbije postupak za ocenu zakonitosti novih op{tinskih odluka kojima je omogu}ena uzurpacija javnih povr{ina u Zemunu (Dnevni telegraf, 31. 8. 1997). Ustavni sud SRJ ve}inom glasova je krajem septembra 1999. odbio i inicijativu DS-a da utvrdi da li je predsednik Milo{evi} u mogu}nosti da obavlja svoju funkciju, jer je odlukama EU i SAD progla{en nepoèljnom osobom i onemogu}en mu je ulazak u te zemlje (Glas javnosti, 30. 9. 1999). Savezni ustavni sud nije osporio ustavnost i zakonitost Zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu ste~enu iskori{}avanjem posebnih pogodnosti (4. 10. 2001), ali je pola godine kasnije ocenio da pojedini ~lanovi Zakona, ipak, nisu saglasni sa Ustavom SRJ (www.B92.net, 14. 2. 2002). SUS je dva meseca kasnije jednoglasno odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke o razre{enju D. Mar{i}anina sa funkcije predsednika Skup{tine Srbije i izboru N. Mi}i} na tu funkciju, sa obrazloènjem da Mar{i}anin nije ni razre{en funkcije ve} je podneo ostavku, kao i da SUS nije nadleàn za ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedina~nog pravnog akta (www.B92.net, 17. 4. 2002). SUS je 26. 6. 2002. pokrenuo dva odvojena postupka za ocenu saglasnosti pojedinih odredbi republi~kih Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o slu`benoj upotrebi jezika i pisma sa saveznim Zakonom o za{titi prava i sloboda nacionalnih manjina, pa je odredio Skup{tini Srbije rok od 45 dana da se izjasni o osporenim odredbama, za koje su Savezno ministarstvo nacionalnih i etni~kih zajednica i Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine Vojvodine ocenili da su u suprotnosti sa saveznim zakonom (www.B92.net, 26. 6. 2002). Samo dan kasnije SUS je utvrdio neustavnost pojedinih odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja. Istog dana SUS je jednoglasno usvojio ustavnu àlbu DSS-a na odluke republi~kih organa kojima je toj stranci oduzet jedan broj mandata u Skup{tini Srbije, {to je V. Ko{tunica ocenio kao pobedu prava i pravde, iako su pojedini funkcioneri "ostatka DOS-a" osporavali nadle`nost SUS-a i izjavljivali da odluku ne}e po{tovati, sa ~ime su bile saglasne i pojedine sudije Ustavnog suda Srbije, kao S. îpli} (www.B92.net, 27. 6. 2002). Ustavni sud Srbije ocenio je po~etkom slede}e godine da je neustavno sedam odredbi izmenjenog Zakona o sudijama iz 2002. godine (www.B92.net, 11. 2. 2003). Nekoliko dana kasnije USS je Skup{tini Srbije dao rok od mesec dana da se izjasni o predlogu DSS-a, podnetom 23. 1. 2003. za ocenu ustavnosti Zakona o izboru predsed392

Prilozi

nika Republike, kojim se osporavala ustavnost odredaba zakona kojima se predvi|a izlazak najmanje polovine ukupnog broja bira~a da bi predsednik Republike bio izabran, odràvanje II kruga izbora ~ini zavisnim od toga da li je u prvom krugu iza{la najmanje polovina upisanih bira~a i da predsednik Skup{tine u roku od 60 dana od dana kada su odràni neuspeli izbori odlu~uje o raspisivanju novih izbora za predsednika (www.B92.net, 13. 2. 2003). Mo`da najva`niju odluku sa dalekose`nim posledicama predstavljala je ona kojom je USS presudio da mandati u Skup{tini Srbije pripadaju poslanicima, a ne strankama ili koalicijama na ~ijim su listama izabrani na poslani~ke funkcije. U obrazloènju odluke navodi se da politi~ke organizacije ne mogu raspolagati mandatima poslanika, izme|u ostalog, i zbog toga {to preduslov za sticanje poslani~kog mandata nije ~lanstvo u politi~koj stranci. Odluka je stupila na snagu danom objavljivanja u Slu`benom glasniku, a poslanici kojima je mandat oduzet dat je rok od {est meseci da u parlamentu pokrenu postupak za vra}anje mandata. (www.B92.net, 27. 5. 2003). Ova odluka USS dove{}e do prave trgovine mandatima, pa }e parlamentarne stranke postati i one koje nisu u~estvovale na izborima 2000, ~ak i one koje nisu postojale u to vreme. Nekoliko dana kasnije USS je jednoglasno doneo meru kojom se obustavlja primena odredbi o produènom policijskom pritvoru iz zakona o borbi protiv organizovanog kriminala, po{to je ocenio da su ove odredbe u suprotnosti sa odredbama Ustava Srbije i op{teprihva}enih standarda me|unarodnog prava koja {tite ljuska prava i slobode. Maksimalan policijski pritvor ponovo je 48 sati, kako je predvi|ao Zakon o krivi~nom postupku, a sva re{enja doneta na osnovnu osporenih odredbi prestala su da vaè od objavljivanja odluke USS. Predstavnici "ostatka DOS-a" ni na to nisu bili spremni, pa je {ef poslani~ke grupe DOS - Reforma Srbije u republi~kom parlamentu B. Pajti} izjavio da }e za lica za koja se sumnja da su u~estvovala u organizovanim kriminalnim grupama biti prona|eni neki drugi mehanizmi da ostanu u pritvoru (www.B92.net, 5. 6. 2003). Ubrzo USS je proglasio neustavnom Uredbu Vlade Srbije o stavljanju na uvid javnosti dosijea vo|enih o gra|anima Srbije u nekada{njoj DB. Sud jednoglasno je ocenio da je Vlada prekora~ila ovla{}enja po{to moè da donosi uredbe samo za izvr{avanje odre|enog zakona, a ne i da ure|uje odre|ene oblasti. Predlaga~i za ocenu ustavnosti osporene uredbe bili su Komitet pravnika za ljudska prava i SRS, koji su tvrdili da stavljanje i skidanje oznake dràvne tajne i svako drugo isklju~enje javnosti moè biti ure|eno samo zakonom. Komitet za ljudska prava posebno je osporio odredbu Uredbe kojom je predvi|eno da MUP objavi spisak svih gra|ana koji su imali dosijea u DB, ocenjuju}i da je ta odredba u suprotnosti sa Ustavom, koji garantuje pravo na privatnost (www.B92.net, 19. 6. 2003). USS je odlu~io 25. 6. 2003. da zatraì od parlamenta da se u roku od 30 dana izjasni o inicijativama za ocenu ustavnosti odredaba po kojima se Ustav menja obi~nom ve}inom u parlamentu i reguli{e koliki je odziv dovoljan na referendumu. Sudu su podnete dve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbi Zakona o na~inu i postupku promene Ustava Srbije kojima se predvi|alo da se Ustav usvaja ve}inom od ukupnog broja poslanika, kao i da je za njega dovoljno da se izjasni vi{e od polovine bira~a iza{lih na referendum, na koji treba da se odazove vi{e od polovine bira~a upisanih u bira~ki spisak. U inicijativama za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti tih odredbi, navodi se da su one u suprotnosti sa Ustavom Srbije koji traì dvotre}insku ve}inu u Skup{tini dok je akt o promeni Ustava kona~no usvojen ako se za njega na referendumu izjasni vi{e od polovine ukupnog broja bira~a. Tako|e, USS je zatraìo da 393


Skup{tina dostavi mi{ljenje o spornim odredbama Zakona o radiodifuziji, koje se odnose na uvo|enje obaveznog pla}anja radio i televizijske pretplate javnim radiodifuznim servisima (www.B92.net, 26. 6. 2003).

394

Prilozi

Prilog br. 32

Neki od primera tu`bi sa politi~kom pozadinom Nerealno je o~ekivati ovom prilikom da budu pobrojane sve tu`be sudskim organima sa politi~kom pozadinom, ve} vi{e kao ilustracija bi}e navedene neke od njih. Posle su|enja V. Dra{kovi}u 1992. godine zbog organizovanja protestnog mitinga, 28. 9. 1993. usledi}e su|enje V. [e{elju zbog klevetanja da je DS u sprezi sa obave{tajnim slu`bama iz inostranstva od kojih dobija novac i radi protiv interesa srpskog naroda. Slede}e godine, usledila je tu`ba protiv V. [e{elja zbog pljuvanja predsednika Ve}a gra|ana Savezne skup{tine, 14. 7. 1994. su|enje V. [e{elju po privatnoj tu`bi @. Ra`natovi}a - Arkana, a dok je izdràvao zatvorsku kaznu januara 1995. V. [e{elju je su|eno i po privatnoj tu`bi za klevetanje ("kriminalac", ume{an u korupciona{ke afere itd), tada ve} penzionisanog generala @. Pani}a i njegove }erke Dragane. Aprila 1996. pokrenut sudski spor protiv Z. \in|i}a zbog uvrede premijera republi~ke vlade M. Marjanovi}a u listu Telegraf (tzv. ìtna afera). Z. \in|i} se odrekao poslani~kog imuniteta da bi na su|enju dokazao zloupotrebe poloàja predsednika Vlade. Presudom donetom 20. 9. 1996, Z. \in|i} osu|en je na 4 meseca zatvora uslovno na dve godine. NIP Politika tuìla je aprila 1997. DS i Z. \in|i}a sudu zbog rasturanja letka "Julitika" na kome se kori{}en logotip lista Politika da bi se plasirao tekst "JUL je najzna~ajnija stranka u Srbiji, jer na izborima nije dobila ni{ta". Po tuìocu, time je naneta moralna {teta Politici, pa se traìla naknada od 3 miliona dinara. Gradona~elnik Ni{a i potpredsednik DS-a Z. @ivkovi} tuìo odbornika SPS-a u Skup{tini op{tine Ni{ M. Marjanovi}a zbog klevete, jer je izjavio da je Z. @ivkovi} u novembarskim izborima 1996. kao slu`benik gradske uprave, pomaù}i Gradskoj izbornoj komisiji, smanjivao glasove kandidata SPO-a u korist DS-a. Zbog izjave datoj listu Dnevni telegraf u kojoj je V. Dra{kovi} nazvao M. Paro{kog "fa{istom i nacistom", Paro{ki je 8. 8. 1996. tuìo sudu V. Dra{kovi}a zbog klevete. IV op{tinsko tuìla{tvo ocenilo je da u tekstu Z. \uki}a "Usta{ko podzemlje isterano na ~istinu", objavljenom u Zemunskim novinama 31. 7. 1997. ima elemenata krivi~nog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mr`nje, razdora ili netrpeljivosti. Sporni primerak novina je upu}en Okru`nom tuìla{tvu, {to se tretiralo kao prijava. I Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji iz istih razloga }e podneti krivi~nu prijavu protiv O. Mihajlovi}a, glavnog i odgovornog urednika Zemunskih novina i autora teksta Z. \uki}a. Dana 8. 8. 1997. odbornici SPS-a u Skup{tini op{tine Ni{ podneli su krivi~nu prijavu protiv gradona~elnika Ni{a Z. @ivkovi}a i sekretara gradske uprave N. Stojanovi}a zbog zloupotrebe slu`benog poloàja, odnosno {to su objavili u slu`benom listu Odluku o Programu razvoja grada, iako je za nju nije glasala ve}ina odbornika gradske skup{tine. Oktobra 1997, SPO je tuìo sudu lidera DS-a, Z. \in|i}a, za klevetu funkcionera SPOa u beogradskoj vladi i zatraìo od{tetu od 6 miliona dinara. Tako|e su tuèni dnevnici Demokratija, Blic i Dnevni telegraf, kao i nedeljnik NIN zbog "objavljivanja \in|i}evih kleveta". Demokratija je tuèna i zbog toga {to je "objavila neistinitu tvrdnju da je lider SPO-a V. Dra{kovi} izveo policiju na demonstrante", kao i zbog "objavljivanja imena ljudi koji su u navodnim rodbinskim vezama sa porodicom Dra{kovi}". 395


Protiv DS-a je zadnjih dana septembra 1997. podneta tu`ba pred I op{tinskim sudom u Beogradu zbog uvredljivog antiizbornog plakata - crtanog lika sa magare}im u{ima. Tuìlac M. @ivanovi} iz Beograda smatra da je tim plakatom naneta {teta gra|anima, jer su oni koji su glasali na parlamentarnim i predsedni~kim izborima u Srbiji 21. 9. 1997. samo iskoristili svoje bira~ko pravo. Komentari{u}i konsultacije kod mandatara M. Marjanovi}a za sastav nove Vlade Srbije, odràne 26. 2. 1998, V. [e{elj je podrào aktivnosti dràve u borbi protiv kriminala i "dràvno-finansijske mafije" i dodao da }e vlast pokazati koliko je ozbiljna tek ukoliko uhapsi predsednika ND-a i vlasnika poslovnog sistema Lutra D. Mihajlovi}a i saveznog poslanika JUL-a i vlasnika televizije Pink @. Mitrovi}a, nazvav{i ih "najve}im kriminalcima u zemlji", na {ta su i @. Mitrovi} i ND najavili tu`be. DS je 8. 11. 1998. podnela krivi~nu prijavu protiv ministra unutra{njih poslova V. Stoiljkovi}a i NN policajca sa slu`benim brojem 58014 zbog protivzakonitog zadràvanja delegacije DS-a na putu Podujevo - Pri{tina. U krivi~noj prijavi stoji da je policija vi{e od 45 minuta zadràla predsednika DS-a Z. \in|i}a i gradona~elnika Ni{a Z. @ivkovi}a sa obrazloènjem "da im je nare|eno da ih ne puste na Kosovo". Po{to policija nije imala nikakvo re{enje ili odluku o zadràvanju ili hap{enju predsednika, DS je smatrala da je u pitanju zloupotreba slu`benog poloàja od strane ministra unutra{njih poslova V. Stoiljkovi}a na ~ije se nare|enje NN policajac broj 58014 pozivao i da je time ministar Stoiljkovi} "samovlasno" ograni~io ustavno pravo slobode kretanja delegaciji DS-a (www.demokratska.org.yu, 8. 11. 1998) Krajem godine, DS je podnela krivi~nu prijavu protiv "NN direktora NN jugoslovenske banke", odnosno "NN lica sa velikim dru{tvenim poloàjem ili uticajem". U tu`bi se poziva na novinske izve{taje sa konferencije za novinare guvernera NBJ D. Vlatkovi}a (SPS) koji je za poslednji monetarni udar optuìo komercijalne banke, kao i na informacije u medijima da je re~ o banci koja je raspolagala velikim koli~inama gotovine namenjene finansiranju snaga bezbednosti na Kosovu (Glas javnosti, 24. 12. 1998) Zbog povrede prava li~nosti, a po tu`bi Z. \in|i}a, ka`njeni su 12. 11. 1998. kompanija Politika i njen direktor D. Hadì-Anti} minimalnim nov~anim kaznama koje su predvi|ene ~l. 69. novog Zakona o informisanju. Krajem 1998. M. Milo{evi}, sin S. Milo{evi}a, tuìo je Srpsku re~ zbog tekstova "More Marko ne ori Glifadu", "Oranje drumova" i "Da li je Bukure{t toliko daleko", novinara M. Brki}a, i dobio veliku nov~anu od{tetu. Po~etkom 1999, SO Palilula je, "po slu`benoj du`nosti", podnela tu`bu protiv Z. \in|i}a i ~lanova i simpatizera DS-a, zbog neovla{}enog upada u slu`bene prostorije op{tine 30. 1. 1999. Samo dan kasnije DS je najavila pokretanje krivi~ne prijave zbog klevete protiv B. Borovi}a, predsednika IO SO Palilula i M. Milutinovi}a, potpredsednika SO jer su poku{ali da zabrane sastanak odborni~ke grupe DS-a u op{tini Palilula, koji je bio uredno prijavljen. Tih dana je Dru{tvo sudija Srbije najavilo je krivi~nu prijavu protiv potpredsednika Vlade Srbije V. [e{elja zbog "grubih kleveta" svih sudija, a posebno ~lanova Dru{tva, da deluju protiv svoje zemlje i naroda i da su korumpirani. Sredinom tog meseca ekonomski stru~njaci okupljeni u G17 podneli su krivi~nu prijavu protiv V. [e{elja zbog toga {to je "vi{e puta u javnim nastupima la`no optuìo G17 da deluje protiv interesa svog naroda i zemlje" i da se "finansira iz budèta CIA". Krajem januara 1999, DS je najavila podno{enje krivi~ne prijave protiv potpredsednika Skup{tine grada Beograd M. Boì}a (SPO) i gradskog premijera S. Kruni}a (SPO). 396

Prilozi

Prijave su usledile posle smene B. Kajgani} sa mesta sekretarke gradske skup{tine, odnosno njenog obave{tenja odbornicima da je "otkrila veliku malverzaciju u kojoj su u~estvovali Boì} i Kruni}". Protiv Boì}a DS }e podneti prijavu zbog "afere sa kupovinom desetina ra~unara po astronomskim cenama", dok je Kruni} "ometao" istragu Okru`nog javnog tuìla{tva o kupovini ~e{kih trolejbusa koju je preuzela skup{tina grada (Glas javnosti, 25. 1. 1999). Usledi}e ~itav niz prekr{ajnih prijava protiv medija, kojima su po ubrzanom postupku izricane ogromne nov~ane kazne. Sredinom marta 1999, Lj. Blagojevi}, sekretar za kulturu grada Beograd pokrenula je inicijativu za pokretanje prekr{ajnog postupka protiv listova Glas javnosti, Danas i Blic, jer su objavili tekst "Uni{teno sve {to vredi, pozori{ta na udaru levice" u kome se napada ona i njen suprug, dramski pisac S. Kova~evi}, a koji je sa~injen je na osnovu saop{tenja gradske "vlade u senci" iznetom na konferenciji za novinare. Dana 30. 3. 1999. predsednik DS-a Z. \in|i} podneo je krivi~nu tu`bu protiv ~lana direkcije JUL-a S. êrovi}a "zbog javno objavljene laì da se \in|i} ne nalazi u zemlji". Tu`ba za klevetu je podneta I op{tinskom sudu u Beogradu nakon izjave êrovi}a u Beogradskom programu RTS-a. \in|i} je podneo tu`bu i protiv direktora RTS-a D. Milanovi}a i urednika Beogradskog programa Z. @ivkovi}a, zbog "preno{enja klevete". U tu`bi se kaè da: "Javnost zna da on (Z. \in|i} - Z. S) u danima agresije na SRJ ima redovne aktivnosti u DS i da je ju~e sa ~lanovima najuèg rukovodstva davao krv u Zavodu za transfuziju u Beogradu", kao i da je vi{e listova poslednjih dana prenosilo njegove izjave. Sredinom maja 1999. u Drugom dnevniku RTS su ponovo napadnuti predsednik Crne Gore M. \ukanovi}a i predsednik DS-a Z. \in|i}a kao "doma}i izdajnici", "petokolona{i", "bednici", a povodom njihove posete Bonu i drugim evropskim prestonicama gde su zatraìli hitno zaustavljanje napada, ekonomsku pomo} za te{ko razru{enu zemlju i demokratizaciju regiona. U me|uvremenu je i Vojno tuìla{tvo u Beogradu podiglo optu`nicu protiv Z. \in|i}a zbog neodazivanja pozivu vojnih organa, ali je odustalo daljeg krivi~nog gonjenja. M. Boji} (JUL), potpredsednik Vlade Srbije podneo je 23. 9. 1999. tu`bu protiv organizatora mitinga u Beogradu zbog "su|enja" koje je odràno na mitingu, odnosno povrede ~asti i ugleda. Tuèni su bili predsednik SD-a V. Obradovi}, predsednik ASNS-a D. Milovanovi}, Z. Mari~i}, B. Ignjatovi}, predsednik DS-a Z. \in|i}, predsednik GSS-a G. Svilanovi}, predsednik DHSS-a V. Bati}, predsednik NS-a V. Ili}, M. St. Proti}, N. Andri} i @. Ili}. Tim povodom, koordinator SZP-a V. Bati} izjavio je da je tu`ba potpredsednika Vlade Srbije Milovana Boji}a protiv organizatora i aktera "su|enja" na mitingu SZP-a u Beogradu "dokaz da mu savest nije ~ista i da veruje da je sud oru|e za u}utkavanje neistomi{ljenika". Usledi}e istim povodom i tu`ba savezne ministarke B. Vu~i}. V. [e{elj je tuìo list Danas jer je 19. 10. 1999, najavljuju}i dijalog DPS-a CG sa vladaju}im strankama u Srbiji, objavio da je lider radikala "zapretio da }e Crnogorci biti proterani iz Srbije ili da }e im biti preba~ene ùte zna~ke ukoliko se Crna Gora osamostali", a optuèni su se branili da su objavljene tvrdnje citat lidera NS-a CG, N. Kilibarde, i da je on spreman da pismeno potvrdi svoju izjavu. M. Peri{i} je optuìo novembra 1999. M. Bulatovi}a da je stvorio paravojne jedinice: "Pod uticajem Crnogoraca iz Savezne vlade, formirana je paravojska u okviru VJ. Oformljen je bataljon vojne policije koji je zasnovan na ideolo{kim osnovama stranke Momira Bulatovi}a i koji bi trebalo da bude fitilj sukoba sa MUP Crne Gore. Paradoks je u tome 397


{to su upravo Crnogorci iz Savezne vlade najve}i zagovornici izbacivanja Crne Gore iz SRJ" (Blic, 23. 11. 1999), a nekoliko dana kasnije SNP CG najavila pokretanje sudskog postupaka protiv M. Peri{i}a: "Generalu Peri{i}u se, o~igledno, po glavi i dalje vrte vojne jedinice i paravojne formacije. Ja moram da kaèm da je to apsolutna neistina i da }e gospodin Peri{i} tu svoju tvrdnju uskoro morati da dokaè na sudu. Ne bih ni{ta vise komentarisao", rekao je Z. @iì}, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, isti~u}i da "SNP tvrdi da su to apsolutne neistine i besmislice". Na osnovu prekr{ajne prijave komandira policijske stanice N. Ljubisavljevi}a, kragujeva~ki op{tinski sudija za prekr{aje S. Milo{evi} je zapo~ela postupak protiv 12 gradskih funkcionera, aktivista SZP-a i gra|ana. Policija je tvrdila da su B. Radi}, predsednik gradske vlade, V. Rajkovi}, potpredsednik Skup{tine, N. Vasiljevi} i V. Pajevi}, potpredsednici IO SG, A. Radosavljevi}, portparol i sekretar GO DS-a, i sedmoro aktivista SZPa "od 21. do 25. septembra pozivali u~esnike mitinga SZP na javne proteste u pokretu", kao i da su "u~esnici {etnji lomili stakla na prozorima Op{tinskog suda, [umadijskog okruga i Doma samoupravlja~a" (Glas javnosti, 3. 12. 1999). Dana 14. 3. 2000. odbornici Gradske skup{tine Ni{a oduzeli su imunitet gradona~elniku Z. @ivkovi}u da bi mogao protiv njega da se vodi sudski postupak po krivi~noj prijavi Vojne po{te 3755 zbog njegove izjave na mitingu SZP-a prethodne godine da je Vojska Jugoslavije podigla borbenu gotovost zbog situacije u Crnoj Gori. Protiv skidanja imuniteta glasalo je 17 odbornika SPO-a, a "za" se izjasnilo 36 odbornika DS-a i SPSa. Uo~i odràvanja sednice @ivkovi} je pozvao odbornike da mu ne izglasaju imunitet. "Nemam razloga da se krijem iza imuniteta kad tako ne{to nisu mogli da urade Bogoljub Arsenijevi} Maki, Neboj{a Risti}, Ivan Novkovi}, ~etvorica poginulih funkcionera SPO-a na ibarskoj magistrali i svi oni koji su pod pritiskom reìma. Vrlo me interesuje {ta to Vojska ima da mi zameri" rekao je @ivkovi} (Glas javnosti, 15. 3. 2000). Aprila 2000, po tu`bi firme Progres, ~iji je direktor bio predsednik Vlade Srbije M. Marjanovi}, presudom I op{tinskog suda u Beogradu SPO je ka`njen sa 5 miliona dinara zbog strana~kog saop{tenja iz 1994. godine u kome se Progres optuùje za {ticovanje deviza zloupotrebljavaju}i monopolisti~ki poloàj u trgovini raznim robama (Blic, 14. 4. 2000). Krajem maja 2000. godine list Danas ka`njen je sa 570.000 dinara, a po tu`bi V. [e{elja, lidera SRS, potpredsednika republi~ke vlade i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, a ka`njeni su i Preduze}e za novinsko-izdava~ku delatnost Dan graf sa 300.000 dinara, direktor preduze}a sa 120.000, i odgovorni urednik sa 150.000 dinara. Predsednici DS-a i DHSS-a Z. \in|i} i V. Bati} podneli su 20. 6. 2000. novu prijavu protiv Politike AD i direktora i glavnog i odgovornog urednika lista D. Hadì-Anti}a u kojoj zahtevaju pokretanje prekr{ajnog postupka po Zakonu o informisanju zbog teksta pod naslovom "Reìrano ranjavanje Vuka Dra{kovi}a", objavljenog u listu Politika 19. juna 2000. u kojem se, izme|u ostalog, navodi: "Sasvim je jasno da \in|i}, Bati} i otpora{i vrlo brzo prelaze s re~i pretnji na dela, kao i da se u sve ovo debelo upetljao i sam izvr{ilac - Vuka{in Mara{, crnogorski ministar unutra{njih poslova". Funkcioner DS-a ^. Jovanovi} osu|en je 3. 8. 2000. na pet meseci, odnosno tri godine uslovne zatvorske kazne, zbog povrede ugleda dràvnih organa. Presudu je izrekao sudija I op{tinskog suda V. Vu~ini}, a po tu`bi R. Vi{i}, zamenika ministra za informisanje u Vladi Srbije, i to zbog tekstova koji su izlazili u biltenu Promene, u vreme demonstracija koje je 1999. organizovao SZP. Po izricanju presude, Jovanovi} je za B2-92 rekao da "nije uzbu|en presudom" koja mu je izre~ena. "Naravno da }u se àliti, ja sam 398

Prilozi

i na ovaj sud do{ao vode}i ra~una o tome da mi politi~ari u svakom trenutku moramo voditi ra~una o tome da smo primer. Ovo {to se danas de{avalo je deo tipi~ne slike koja ina~e prati pravosu|e i sve ljude koji su deo zakonodavnog sistema. Nije se meni desilo ni{ta novo u odnosu na ono {to se desilo gospodinu Filipovi}u, ~lanovima Otpora iz Poàrevca ili novinarima koje ka`njavaju sudije za prekr{aje", izjavio je Jovanovi}. Po tu`bi V. [e{elja od 8. 8. 2000. ponovo je ka`njen list Danas zbog objavljivanja saop{tenja DA, koje je prenela agencija Fonet. Dana 8. 3. 2000. op{tinski javni tuìlac u Boru M. Dimitrijevi} podneo je optu`ni predlog za krivi~no gonjenje Z. @ivkovi}a zbog toga {to je 11. 9. 1999. na mitingu podr{ke tada uhap{enom glavnom uredniku TRV Soko iz Soko Banje, N. Risti}u, odrànom u Soko Banji, uvredio sudiju u tom gradu, D. Marjanovi}a. Me|utim, posle dva ro~i{ta i bez ikakvog obrazloènja javni tuìlac je odustao 25. 11. 2000. od daljeg krivi~nog gonjenja Z. @ivkovi}a koji je posle pobede DOS-a na saveznim izborima izabran za saveznog ministra policije. U jeku kampanje za savezne izbore, 29. 8. 2000, Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu podiglo je optu`nicu protiv funkcionera ~etiri vode}e zemlje ~lanice NATO-a zbog agresije na SRJ. Optu`nica je podignuta protiv ameri~kog predsednika B. Klintona, dràvne sekretarke M. Olbrajt i sekretara odbrane V. Kohena, britanskog premijera T. Blaira, {efa britanske diplomatije R. Cooka, prethodnog i tada{njeg generalnog sekretara NATO-a H. Solane i G. Robertsona, francuskog predsednika J. Chiraca, ministra inostranih poslova I. Vedrina, ministra odbrane A. Richarda, nema~kog kancelara G. Shroedera, {efa diplomatije J. Fishera, ministra odbrane R. Sharpinga i biv{eg komandanta NATO-a u Evropi V. Klarka. Republi~ki javni tuìlac D. Krsmanovi} je tim povodom izjavio da je "utvr|eno da su podsticali na agresivni rat protiv SRJ, naredili napad na civile i predsednika Jugoslavije, izazvali uni{tavanje imovine i prirodne okoline", da je izvr{eno ve{ta~enje karakteristika ubojnih sredstava, kori{}enih u agresiji na SRJ, po{to su upotrebljavani oru`je i municija zabranjeni me|unarodnim konvencijama, i da iz istrage proisti~e da su pripadnici NATO-a, po nare|enju okrivljenih, lansirali 600 krstare}ih raketa, izvr{ili 25.119 naleta borbenim avionima, napadali civilne objekte i komunalne sisteme. Lake telesne povrede zadobilo je 454 civila, te{ke 459, a 504 osobe je izgubilo ìvot. Za dela za koja se terete zapre}ena je kazna izme|u 15 i 20 godina zatvora. Posle te{kih optu`bi i diskvalifikacija koje je S. Milo{evi} izneo na V vanrednom Kongresu SPS-a 25. 11. 2000, novoizabrani savezni ministar za unutra{nje poslove, Z. @ivkovi}, je najavio da }e dràvni tuìlac prou~iti govor biv{eg jugoslovenskog predsednika i potom odlu~iti da li ima osnova za podizanje optu`nice. "U slu~aju da optu`nica bude podignuta, onda policija moè da reaguje, budu}i da je Milo{evi} one koje je narod izabrao nazvao izdajnicima, {pijunima i stranim pla}enicima", rekao je @ivkovi} Rojtersu, a izjavu je preneo Fonet 27. 11. 2000. Slu`ba za prikupljanje dokumentacije o malverzacijama biv{eg reìma podnela ja Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu krivi~ne prijave protiv biv{eg funkcionera DB U. [uvakovi}a "zbog osnovane sumnje da je izvr{io krivi~no delo iznude", a protiv biv{eg direktora Savezne uprave carina M. Kertesa "zbog osnovane sumnje da je izvr{io krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja". Prijave su podnete na osnovu intervjua koji je Kertes dao Nedeljnom telegrafu od 5. 12. 2000, u kojem je javno priznao da je zloupotrebljavao slu`beni poloàj, neovla{}eno dele}i slu`bene pare, kao i da je novac davao [uvakovi}u "protivno svojoj volji" (FoNet, 12. 12. 2000). Na to je [uvakovi} odgovorio 399


podno{enjem privatne tu`be protiv DS-a za krivi~no delo klevete, tvrde}i da Kertes nije to izjavio (www.B92.net, 14. 12. 2000). Dana 18. 1. 2001, kada je budu}i republi~ki ministar pravde V. Bati} najavio da }e odmah po formiranju nove republi~ke vlade biti pokrenuti krivi~ni postupci protiv protiv svih osumnji~enih ~elnika reìma S. Milo{evi}a, V op{tinsko javno tuìla{tvo u Beogradu prosledilo je krivi~ne prijave II i IV op{tinskom tuìla{tvu protiv {efa DB R. Markovi}a i generalnog direktora JAT M. Vujnovi}a jer su omogu}ili M. Milo{evi}u i njegovoj porodici da napuste Jugoslaviju i izdali mu 6 diplomatskih paso{a (Blic, 19. 1. 2001). Savezni sekretar za informisanje S. Orli} najavio je 23. 1. 2001. podno{enje krivi~ne prijave protiv biv{eg ministra G. Mati}a zbog zloupotrebe poloàja. "Agencija za istraìvanje medija i odnose s javno{}u, ~iji je direktor bio G. Mati}, a koja je proteklih godina otkrivala razne {pijunske afere poput slu~aja 'Pauk', prema dokumentima iz Saveznog sekretarijata za informisanje, bila je pravo skladi{te visokokvalitetne tehni~ke opreme", rekao je Orli} za B92, nagla{avaju}i da je ovo samo po~etak otkrivanja nejasnih poslova koje je obavljao biv{i ministar Mati}. Meseca aprila 2001. godine, predsednik SPO-a, V. Dra{kovi}, saop{tio je da su pravni zastupnici te stranke podneli krivi~nu prijavu protiv republi~kog ministra policije D. Mihajlovi}a, zbog njegove tvrdnje da je istraga u vezi sa incidentom na Ibarskoj magistrali zavr{ena. Krajem tog meseca u Op{tinskom sudu u Bosilegradu po~elo je su|enje ~etvorici ~lanova DS-a i jednom ~lanu SPO-a, koje je javni tuìlac iz Surdulice teretio za krivi~no delo prinude, odnosno da su novembra 2000. godine "te{kim pretnjama" iznudili ostavku tada{njeg predsednika SO Bosilegrad, S. Sotirova, ~lana SPS-a. MUP Srbije i Slu`ba dràvne bezbednosti podneli su 30. 8. 2001. krivi~nu prijavu protiv V. [e{elja zbog krivi~nog dela {irenja la`nih vesti, po{to je [e{elj tvrdio da su S. ]uruviju ubili Z. Davidovi} - ânda i B. Jeftovi} - Jorga. [e{elj je, tako|e, za organizovanje ubistva M. Gavrilovi}a optuìo na~elnika SDB G. Petrovi}a i njegovog zamenika Z. Mijatovi}a. [e{elj je od D. Mihajlovi}a zatraìo da MUP Srbije, na ìro ra~un SRS-a uplati iznos od 900.000 nema~kih maraka u dinarskoj protivrednosti, zbog toga {to je dao informacije o tri nerazja{njena ubistva za ~ije je svako re{enje MUP obe}ao nov~anu nagradu u iznosu od po 300.000 maraka. [ef kabineta na~elnika SDB, B. Gali}, izjavio je tom prilikom za B92: "ôvek koji se bavi politikom i javno istupa mora da snosi odgovornost za javno izgovorenu re~. Smatramo da su motivi gospodina [e{elja politi~ke prirode i da su sra~unati na medijsku promociju stranke sa èljom da se izvu~e sa neke politi~ke margine gde se sada nalazi". Ne{to kasnije, 14. 9. 2001, i zamenik na~elnika kriminalisti~ke policije Srbije D. Karleu{a podneo je privatnu tu`bu zbog klevete protiv V. [e{elja zbog njegovih izjava na konferencijama za novinare 27. i 29. avgusta, kada je za Karleu{u rekao da zna ko je ubio novinara S. ]uruviju, ali da mu je re~eno da o tome }uti. Na~elnik G[ VJ general-pukovnik N. Pavkovi} podneo je 19. 10 2001. tu`bu protiv pukovnika u penziji D. Vuk{i}a zbog krivi~nog dela klevete, saop{tio je I op{tinski sud u Beogradu, zbog toga {to je D. Vuk{i} 9. 9. 2001. na TV Studio B, u emisiji Sila, na temu "Vojska i Ha{ki tribunal", izneo "neistinite tvrdnje na ra~un Pavkovi}a, u nameri da ga diskredituje kao na~elnika G[ i kao ~oveka". Talas tu`bi protiv ~elnika reìma S. Milo{evi}a zbog zloupotreba poloàja zapo~eo je odmah 2001. godine, kada je Vlada Srbije podnela 27 krivi~nih prijava kojima su bila obuhva}ena 83 lica, da bi slede}e godine republi~ko ministarstvo za finansije podnelo 400

Prilozi

47 krivi~nih prijava. Me|u licima protiv kojih su pokrenute prijave nalazili su se biv{i potpredsednik Savezne vlade N. [ainovi} (SPS), potpredsednik republi~ke vlade V. [e{elj, na~elnik Resora javne bezbednosti V. \or|evi}, republi~ki ministar zdravlja i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje M. Boji} (JUL), direktor Savezne uprave carina M. Kertes (SPS), predsednik republi~kog parlamenta i generalni direktor Jugopetrola, D. Tomi} (SPS), {ef poslani~kog kluba SPS-a i biv{i ministar gra|evinarstva, pa onda i nauke B. Ivkovi} itd. Potpredsednik DS-a G. Vesi} podneo je 16. 2. 2002. privatnu tu`bu za klevetu protiv biv{eg predsednika Skup{tine Srbije i funkcionera DSS-a, D. Mar{i}anina, zbog "laì Mar{i}anina da je Vesi} ~lan upravnog odbora jedne cementare, koja je Kik-boks savezu uplatila 1,5 miliona dinara" i traì 10 miliona dinara, koje }e u slu~aju presude biti upla}eni za razvoj sporta u Srbiji. Protiv [e{elja je 16. 2. 2002. bila podneta krivi~na prijava za odavanje dràvne tajne i zloupotrebe slu`benog poloàja, zbog toga {to je protivno ovla{}enju, izve{taj Anketnog odbora Savezne skup{tine, kojim je predsedavao, dostavio medijima, pre nego {to ga je usvojila Skup{tina, a V op{tinski sud ga je osudio 7. 11. 2002. na tri meseca zatvora, uslovno na dve godine. Istog dana, V. [e{elj je tuèn od strane kontroverznog biznismena S. Suboti}a zbog [e{eljevih izjava u kojima je Suboti}a doveo u vezu sa ubistvom biv{eg zamenika ministra policije Srbije R. Stoj~i}a. Na ro~i{tu u vezi sa ovom tu`bom 20. 3. 2002. pristalice V. [e{elja su demolirale prostorije suda i na~inile veliku materijalnu {tetu. "To je klasi~na {ema pritiska na sud i manifestacija neadekvatnog pona{anja u jednoj sudskoj instituciji", izjavio je sekretar IV op{tinskog suda Z. Birovljevi}. "Ulaze u sud, obezbe|enje neadekvatno reaguje, ulazi 200-300 ljudi, vr{e pritisak na sud, {etaju se po hodnicima, lepe parole. Na sudnici su izvaljena vrata, razvaljena su vrata lifta, polomljene su stolice. Nismo imali za{titu, asistirale su policija i sudska straà, ali je 200 do 300 pristalica bilo mnogo da bi ne{to moglo da se uradi". Savetnik V. Ko{tunice, predsednika SRJ A. Tijani} podneo je 4. 3. 2002. privatnu krivi~nu tu`bu protiv premijera Srbije Z. \in|i}a, kog tereti da je sa funkcionerima DS-a ^. Jovanovi}em, Z. @ivkovi}em i G. Vesi}em, u vi{e navrata, poku{ao da ga uvu~e u "aferu Alija Delimustafi}" bez ijednog dokaza, ~injenice ili indicije. U saop{tenju za javnost, Tijani} se deklari{e kao novinar, dok \in|i}a naziva okrivljenim, a Jovanovi}a, @ivkovi}a i Vesi}a ozna~ava sau~esnicima i poru~uje da je vreme da premijer, pred srpskim pravosu|em i celom srpskom javno{}u, potkrepi svoje klevete dokazima. Umesto od{tete, Tijani} traì da \in|i}, kao deklarisani vernik, ode u Sabornu crkvu, da se prekrsti i sve~ano obe}a da vi{e nikada ne}e lagati po Srbiji i klevetati gra|ane. Dana 29. 3. 2002. potpredsednik DS-a G. Vesi} ponovo je tuìo potpredsednika DSS-a D. Mar{i}anina zbog povrede ugleda i ~asti i zatraìo naknadu nematerijalne {tete u visini 500.000 dinara. Povod za tu`bu je bio tekst pod naslovom "Politi~ka trgovina u DOS", koji je 11. februara objavila Politika, a radi se zapravo o izve{taju sa konferencije za novinare nakon skupa lokalnih funkcionera DSS-a u Gornjem Milanovcu, na kojoj je Mar{i}anin izneo tvrdnje o nezvani~noj saradnji DOS-a i SSJ u republi~kom parlamentu i Vesi}a pomenuo kao posrednika za finansijsko namirivanje tog politi~kog aran`mana. "Poslanici SSJ, kada nekome treba, ne dolaze u salu, ne glasaju ili napu{taju salu pri glasanju. Zauzvrat, recimo, cementara, ~iji je ~lan Upravnog odbora Vesi}, upla}uje udruènju kik-boksa, kome je na ~elu Borislav Pelevi}, 1,5 miliona dinara", rekao je tom prilikom Mar{i}anin. 401


Po~etkom aprila 2002. predsednik PDS M. Peri{i} podneo je krivi~nu prijavu protiv lidera NS V. Ili}a zbog {irenja la`nih vesti, odnosno zbog izjave listu Nacional od 4. aprila da je Peri{i} "imao gotov plan za likvidaciju svih ~elnika sada{njeg DOS". "Ovo je gnusna optu`ba, koja je ugrozila ne samo moralni integritet, ve} i fizi~ki integritet Peri{i}a i njegove porodice, jer su posle te izjave po~ele velike pretnje njemu i njegovoj porodici", rekao je Peri{i}ev advokat Vuja~i} (www.B92.net, 9. 4. 2002). Povodom incidenta u Skup{tini Srbije koji je izazvala poslanica SRS-a N. Jovanovi} poliv{i vodom predsednicu parlamenta N. Mi}i}, I op{tinsko javno tuìla{tvo podnelo je I op{tinskom sudu u Beogradu optu`ni predlog protiv N. Jovanovi} zbog uvrede predsednice parlamenta (www.B92.net, 7. 6. 2002). Tih dana i {ef poslani~ke grupe DOS-a u Skup{tini Srbije ^. Jovanovi} podneo je zahtev tuìla{tvu i MUP-u da pokrenu istragu o istinitosti tvrdnji koje o njemu iznosi lider radikala V. [e{elj, a koje se odnose na povezanost Jovanovi}a sa beogradskom mafijom. Istra`ni sudija V op{tinskog suda N. Baji} izjavio da je protiv funkcionera SRS-a A. Vu~i}a i lidera SSJ-a B. Pelevi}a podneta krivi~na prijava zbog "u~estvovanja u grupi koja vr{i nasilje", odnosno povodom nereda tokom akcije hap{enja penzionisanog pukovnika V. [ljivan~anina, u Beogradu, u no}i 12/13. juna (www.B92.net, 17. 6. 2003). Dana 21. 7. 2002. po~elo je su|enje ~lanovima Predsedni{tva SD, koje je lider te stranke V. Obradovi} tuìo zbog klevete, koji su ga po~etkom maja okrivili da za seksualno uznemiravanje èna s kojima je sara|ivao u SD i Vladi. Su|enje je odloèno za 7. 9. 2002. jer se Obradovi} i njegovi branioci nisu pojavili u sudu u Palati pravde, ali je, u me|uvremenu, 23. 7. 2002. Obradovi} povukao tu`bu za klevetu, ali je tu`ba za falsifikovanje i la`no predstavljanje ostala. Za povla~enje tu`be za klevetu navedeni su slede}i razlozi: "Zbivanja pred sudom od 21. jula nesumnjivo su pokazala da grupa ljudi protiv kojih sam podneo tu`bu èli da od pokrenutog postupka na~ini cirkusku predstavu. Budu}i da ne èlim da u~estvujem u takvim predstavama tuène prepu{tam njihovoj savesti i sudu javnosti. Ukoliko je klevetnicima do tuàkanja i sudova, postoji jo{ jedna krivi~na prijava - radi se o krivi~nom delu falsifikovanja javne isprave, krivi~nom delu kra|e jer su ukrali slu`beni pe~at i la`nom predstavljanju". ^lan drugog "krila" SD R. [abi} izjavio je da 15 ~lanova Predsedni{tva, iako je imalo razloga, ne}e protiv Obradovi}a podneti kolektivnu tu`bu za uvredu, ali da ne treba isklju~iti mogu}nost podno{enja privatnih tu`bi. kao i da prvi put ~uje za krivi~ni postupak podignut protiv Obradovi}evih protivnika zbog falsifikovanja i la`nog predstavljanja: "Mi smo ovaj sukob shvatili kao na~elan, kao principijelan, ne kao li~ni obra~un. Interesantno, taj }e postupak g. Bo{kovi} da nastavi, a gde je njegov klijent sa stanovi{ta za{tite ~asti zainteresovan - njega }e da obustavi" (Radio B92, 24. 7. 2002). Dana 2. 8. 2002. DSS je podnela krivi~nu prijavu protiv republi~kog poslanika DOS-a D. [utanovca, koji je bio predsednik Administrativnog odbora Skup{tine Srbije u vreme kada su DSS-u prvi put oduzeti poslani~ki mandati, a najavljene su krivi~ne prijave i protiv svih drugih koji su u~estvovali u tom postupku. Nekoliko dana kasnije predsednik PDS, M. Peri{i}, podneo je privatnu krivi~nu tu`bu protiv dnevnika Nacional zbog tvrdnji da je sara|ivao sa nema~kom obave{tajnom slu`bom, i zatraìo od{tetu od 10 miliona dinara. Peri{i} je u tu`bi naveo da objavljivanje njegove fotografije na naslovnoj strani Nacionala od 30. jula, uz naslov "Peri{i} radio za Nemce", predstavlja klevetu prema republi~kom Krivi~nom zakonu. Kao neistine i krivi~no delo klevete u tu`bi se navode i delovi teksta u kojima se tvrdi da je Peri{i} jo{ u jesen 402

Prilozi

1998. godine tada{njem nema~kom ministru odbrane Rudolfu Sharpingu dao detalje o operativnim aktivnostima VJ na Kosovu (Danas, 7. 8. 2002). Prvog dana decembra 2002. lider SPO-a V. Dra{kovi} i njegova supruga podneli su krivi~ne prijave protiv premijera Srbije Z. \in|i}a, direktora BIA A. Savi}a i sudije Okru`nog suda u Beogradu M. Cvetkovi}a "zbog toga {to su na su|enju okrivljenima za ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali 21. novembra ove godine ~itani transkripti DBS o prislu{kivanju Vuka i Danice Dra{kovi} u njihovom stanu i u prostorijama SPO, posle 5. oktobra 2000... îtani su telefonski razgovori Vuka Dra{kovi}a s \in|i}em, Vojislavom [e{eljem, Neboj{om ôvi}em, Vladanom Bati}em, Spasojem Kruni}em i Milomirom Mini}em, koji su se odnosili isklju~ivo na formiranje i rad tada{nje prelazne Vlade Srbije, kao i privatni razgovori Danice Dra{kovi} sa Seadom Spahovi}em i Stevanom Nik~evi}em". U saop{tenju se dodaje da su snimani i ~itani razgovori bra~nog para Dra{kovi} sa stranim diplomatama koji su bili njihovi gosti, a "s tim najgrubljim kr{enjem zakona i ljudskih prava" upoznate su i nadle`ne doma}e i me|unarodne institucije" (www.B92.net, 1. 12. 2002). Krajem 2002. godine i potpredsednik Vlade Srbije N. ôvi} je podneo je krivi~nu prijavu zbog vi{e kleveta i krivi~nih dela falsifikovanja isprava protiv lidera SRS-a, V. [e{elja, koji je u duèm vremenskom periodu organizovanim izno{enjem i {irenjem neistina putem {tampe, drugih medija i na javnim skupovima klevetao N. ôvi}a. Protiv V. [e{elja je podneta krivi~na prijava i zbog falsifikovanja isprave, odnosno zbog upotrebe "navodnih dokumenata" biv{eg Resora DB, za koje je RDB naglasio da se radi o falsifikatima (www.B92.net, 20. 12. 2002). MUP Srbije podneo je 26. 12. 2002. krivi~nu prijavu protiv guvernera NBJ M. Dinki}a zbog krivi~nog dela neprijavljivanja krivi~nog dela ili u~inioca. Krivi~na prijava je podneta, jer je Dinki} dva dana ranije izjavio da podatke o ve}em broju krivi~nih dela i njihovih izvr{ilaca nije dostavio policiji, jer joj ne veruje. Odgovaraju}i na Dinki}eve optu`be da niko ne odgovara na prekr{ajne prijave koje je podnela centralna banka, ministar policije D. Mihajlovi} i njegov zamenik N. Mili} novinarima su rekli da "najve}i broj krivi~nih prijava koje je podnela NBJ, jednostavno ne sadrì elemente krivi~nog dela". Dinki} je, pak izjavio da se ne pla{i krivi~ne prijave koja je protiv njega podneta. "Krivi~nu prijavu protiv mene ne doìvljavam kao pretnju, jer se ne pla{im ljudi, koji su biv{i saradnici Slobodana Milo{evi}a" (www.B92.net, 26. 12. 2002), da bi usledio odgovor Mihajlovi}a: "Ne postoji ve}i saradnik prethodnog reìma od gospodina i njegovih saradnika, da ne spominjem familiju, tako da mislim da gospodin Dinki} ima neki problem, i mislim da treba da ga sam re{i, da ga ne re{ava preko le|a policajaca, koji su vrlo odgovorno radili, i preko le|a ljudi koji su sa njim sara|ivali traè}i Milo{evi}eve pare i tokove pranja novca. Mislim da guverneri Narodne banke treba da se bave nekim drugim poslom i da se pona{aju na neki drugi na~in, nego ovo {to nam svakog dana prire|uju Mla|ani Dinki}i" (www.B92.net, 29. 12. 2002) Fabrika {e}era Crvenka A. D. podnela je 7. 2. 2003. krivi~nu prijavu protiv ministra za privredu i privatizaciju Srbije A. Vlahovi}a zbog zloupotrebe slu`benog poloàja. Vlahovi} se tereti za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja, jer je, svesno kr{e}i propise o privatizaciji, naneo {tetu crvena~koj {e}erani i povredio prava potencijalnih u~esnika na tenderu za prodaju 70 odsto dru{tvenog kapitala ovog preduze}a. U krivi~noj prijavi se navodi da je Vlahovi}, u svojstvu resornog ministra, raspustio Tendersku komisiju, iako ista nije obavila svoj posao i donela odluku o prodaji {e}erane jedinom ponu|a~u - Gr~koj industriji {e}era. "Ministar Vlahovi} je 12. novembra pro{le godine u komi403


siju za pregovore o prodaji fabrike imenovao ispred subjekta privatizacije Dragana Popovi}a, koji poseduje 69 akcija ovog preduze}a, ~ime je prekr{io odredbu Uredbe o tenderskoj prodaji", stajalo je u prijavi. Povodom istih optu`bi, Fabrika {e}era krajem pro{le godine podnela je krivi~ne prijave protiv ministra poljoprivrede Dragana Veselinova, kao predsednika Tenderske i Komisije za pregovore, te Dragana Popovi}a zbog falsifikovanja slu`bene isprave (www.B92.net, 7. 2. 2003). Predsednik IO PDS P. Mihajlovi} izjavio je da je ta stranka podnela krivi~ne prijave protiv petorice svojih ~lanova zbog "{irenja la`nih vesti, samovla{}a i falsifikovanja isprava" i da o~ekuje da }e oni odgovarati za svoje postupke. Prijave su podnete protiv D. Milovanovi}a, N. Mandi}a, S. Kova~evi}a, B. Lazi}a i M. Savi}a, biv{ih ~lanova PDS (www.B92.net, 2. 4. 2003). Lider PDS M. Peri{i} tuìo je I op{tinskom sudu funkcionera DSS-a D. Mihajlova zbog klevete. U saop{tenju tim povodom navodi se da je tu`ba podneta zbog izjave Mihajlova date Radiju B92 da je "Peri{i} odlu~io o uvo|enju vanrednog stanja, tako|e je odlu~io o li{avanju slobode generala Ace Tomi}a, a radi se o {pijunu koji je optuèn za {pijunsku aferu". Time je Mihajlov "izno{enjem tako grubih neistina izvr{io krivi~no delo klevete" (www.B92.net, 25. 4. 2003). DSS najavila protivtu`bu protiv DS, kojom }e od DS traìti da pred sudom odbrani tvrdnju da DSS javno iznosi laì. Ocenjuju}i da Centar za komunikacije DS i funkcioner te stranke G. Vesi} nisu shvatili da DSS u pitanjima koja javno postavlja proteklih dana ne iznosi tvrdnje, ve} ukazuje na nedovoljno rasvetljene okolnosti organizovanog kriminala, DSS napominje da su ta pitanja mahom zasnovana na izjavama i podacima iz medija. "Dokazi te zasnovanosti, razume se, postoje, ali nam ne bi prili~ilo da brkamo policijski i strana~ki posao", obrazlaè DSS i zaklju~uje: "Kako, me|utim, Centar za komunikacije DS u ju~era{njem saop{tenju, u kome najavljuje tu`bu Gorana Vesi}a protiv predsednika DSS Vojislava Ko{tunice, izri~ito tvrdi da DSS javno iznosi laì, bi}emo prinu|eni da kroz protivtu`bu zatraìmo da DS tu svoju tvrdnju odbrani pred sudom". Ina~e, Vesi} je dan ranije u saop{tenju DS-a, najavio da }e podneti tu`bu protiv Ko{tunice zato {to ga je DSS 1. 5. 2002, tako|e u saop{tenju, doveo u vezu sa jednim od vo|a sur~inskog klana Ljubi{om Buhom - ûmetom (www.B92.net, 3. 5. 2003). Biv{i premijer Srbije M. Marjanovi} (SPS) tuìo je 22. 6. 2003. guvernera NBS M. Dinki}a zbog klevete, odnosno zbog teksta objavljenog u Danasu 10. 4. 2003 u kojem je Dinki} naveo da se protiv biv{eg premijera vodi istraga zbog sumnjivog novca na ra~unima u {vajcarskim bankama (www.B92.net, 23. 6. 2003) Guverner NBS i jedan od lidera G17 plus M. Dinki} podneo je 2. 7. 2003. krivi~nu prijavu protiv poslanika Skup{tine Srbije M. Petrovi}a zbog klevete, odnosno zbog toga {to je Petrovi} optuìo NBS da je "profitirala" za 1,6 miliona evra na izradi kinegrama lo{eg kvaliteta na nov~anici od 5.000 dinara. "Poslanik je imao pravo da zameri na kvalitetu, ali bi dobio jednostavan odgovor da je direktor koji je bio nadleàn za to ve} otpu{ten u avgustu pro{le godine. On je to postavio iz politi~kih razloga. Da bismo spre~ili takve neodgovorne izjave, pa makar ih davali i poslanici, mi smo poneli krivi~ne prijave. Ne bismo to u~inili da sam imao priliku da im odgovorim u parlamentu. Ako ho}e da polemi{u sa centralnom bankom, mesto je u parlamentu. Oni ne smeju da me zovu u parlament, nego preko novina daju razne dezinformacije, onda mi moramo opet da odgovaramo preko krivi~nih prijava. To nije na~in parlamentarne komunikacije. Ali, imaju}i u vidu da smo mi tek u po~etnim fazama razvoja demokratije, to me uop{te ne ~udi", rekao je Dinki} i dodao da je jo{ u trenutku kada je ponuda prihva}ena bilo 404

Prilozi

poznato da je kvalitet lo{, "me|utim, mi smo znali da }e zbog Ustavne povelje ta nov~anica biti kratko vreme u opticaju, pa je zato taj posao i prihva}en" (www.B92.net, 2. 7. 2003). U drugoj polovini 2003. godine, G17 plus je otvorila aferu predaju}i Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beograda dokumentaciju o pranju novca u koje su bili ume{ani vladini ~inovnici Z. Janju{evi} i N. Kolesar, pri ~emu su izrazili sumnju da tada{nji ministar B. \eli} (DS) "prikriva kr{enje zakona" (www.B92.net, 31. 7. 2003), a protiv Janju{evi}a i Kolesara }e biti pokrenute i tu`be. Biv{i {ef Biroa republi~ke vlade za komunikacije V. Popovi} - Beba tuìo je za klevetu potpredsednika G17 plus M. Dinki}a povodom Dinki}eve politi~ke ocene da se potpredsednik Vlade Srbije ^. Jovanovi} i biv{i {ef biroa za komunikacije kriju iza malih stranaka u DOS, objavljene je u Blicu 10. 6. 2003. (www.B92.net, 16. 7. 2003) Usledi}e i nekoliko tu`bi protiv biv{eg saveznog ministra odbrane P. Davini}a (G17 plus) zbog {tetnih poslova, odnosno zbog afera "Pancir", "Satelit", a koje je 2005. godine izneo u javnost M. Dinki}, prete}i tu`bama i tada{njem predsedniku DZ SCG, S. Marovi}u (DPS CG). U toku izborne kampanje za gradona~elnika Beograda 2004. godine, kandidat SRSa A. Vu~i} stalno je najavljivao tu`be zbog zloupotreba protiv protivkandidata N. Bogdanovi}a, dotada{njeg predsednika IO Skup{tine grada Beograda i pokazivao novinarima debele fascikle "dokaza", a i jedan izborni TV spot posveti}e proneveri novca za izgradnju sportske hale Arena na Novom Beogradu. SRS je 21. 4. 2005. tuìla G. Svilanovi}a zbog toga {to je kao ministar inostranih poslova 2002. i 2003. iznosio protivustavne stavove o neophodnosti stvaranja nezavisnog Kosova. Dana 4. 11. 2006. LDP je uloìla prigovor RIK-u zbog brojnih nepravilnosti koje su se desile tokom izja{njavanja gra|ana na referendumu o novom Ustavu Srbije, potkrepljuju}i to, izme|u ostalog i sa tri video-snimka na kojima se vidi kako su aktivisti ove stranke, bez ikakvih dokumenata glasali drugog dana referendumskog izja{njavanja. Kako je RIK odbio prigovor, LDP je 7. 11. 2006. podnela àlbu Vrhovnom sudu Srbije, ali su usledile optu`be na ra~un aktivista LDP-a zbog la`nog predstavljanja i neovla{}enog snimanja mobilnim telefonima, budu}i da ne moè da se ~ini jedno krivi~no delo da bi se dokazalo drugo. Tu`be sa politi~kom pozadinom koriste se sve do dana{njih dana, pa je tako ministar odbrane Srbije D. [utanovac po~etkom septembra 2007. tuìo predsednika op{tine Svilajnac, biv{eg SPS-ovca D. Budimirovi}a - Bidù zbog izjave listu Pravda da je bio "telohranitelj JUL-a" (Press, 4. 9. 2007). Ipak, ~ini se da je biv{i republi~ki poslanik SPS-a i dugogodi{nji gradona~elnik Svilajnca D. Budimirovi} - Bidà pravi "{ampion" po broju tu`bi koje su pokrenute protiv njega. Prema njegovim re~ima, od 2000. do 2004. godine protiv njega je pokrenuto 188 tu`bi, 59 puta je privo|en u policiju i sprovedeno je 69 istra`nih postupaka (Politika, 5. 8. 2007).

405


Prilog br. 33

Pseudodoga|aji u kampanji obnove i izgradnje zemlje posle NATO bombardovanja Predsednik SRJ S. Milo{evi} je 14. 6. 1999. godine, odmah po okon~anju NATO bombardovanja, na mostu kod Be{ke pred nekoliko hiljada gra|ana, proglasio "otvaranje obnove zemlje" i obe}avao opravku mosta za 40 dana. Turneja visokih dràvnih i partijskih funkcionera po Srbiji, koja predstavlja kombinaciju pseudodoga|aja i javnih skupova, nastavlja se obilaskom Aleksinca, gde je obe}ano podizanje na razru{enom prostoru nove stambene zgrade sa 60 stanova "evropskog standarda", mosta na Velikoj Moravi kod Mijatovca "u rekordnom roku". Sve~ano se obeleàva po~etak radova na mnogim objektima i obe}ava izgradnja poru{enih infrastrukturnih objekata, podizanje stambenih zgrada, opravku {kola i bolnica, a od 20. 6. 1999. po~inje i dodela sredstava Republi~ke direkcije za obnovu za opravku i izgradnju poru{enih ku}a u pojedinim delovima Srbije. Na RTS-u se vrti reklama Direkcije za obnovu "Neka pobede graditelji, neka pobedi ìvot... " Predsednik Srbije M. Milutinovi} boravio je 30. 6. 1999. u Ni{u, Prokuplju i Kur{umliji, u okviru kampanje za obnovu zemlje i govorio na mitingu u Kur{umliji. Premijer Vlade Srbije M. Marjanovi} 20. 7. 1999, pred nekoliko stotina gra|ana koji su nosili slike S. Milo{evi}a, pustio je u saobra}aj most preko Dunava kod Be{ke, rekav{i da je "Srbija ponovo postala ki~ma Evrope" (RTS, 20. 7. 1999). S. Milo{evi} u Leskovcu 10. 11. 1999. pred oko 20.000 gra|ana govori povodom otvaranja èlezni~ke stanice i dela auto-puta Beograd - Ni{ i kaè: "Koliko }emo dana izbrojati da se na{i organi i na{i gra|ani vrate na Kosovo, ne znam u ovom trenutku, ali izbroja}emo ih", nagla{avaju}i da je "za najve}i broj ljudi u zemlji ìvot teàk", ali da to ne moraju da im saop{tava CNN i strani mediji. "îtav program obnove se realizuje veoma uspe{no, moè se re}i na nivou jedne odli~ne ocene. Prestigli smo zimu i kada je re~ o sistemu elektroprivrede i kada je re~ o sistemu naftne industrije, i kada je re~ o mostovima i putevima. Siguran sam da }emo je presti}i i kada je re~ o stanovima" (Blic, 17. 10. 1999). M. Milutinovi}, predsednik Srbije, otvorio je 14. 10. 1999. godine obnovljeni Kameni~ki most u Ni{u, dok su mu prisutni istovremeno i aplaudirali i zvi`dali, jer se masi od oko 3.000 pristalica reìma priklju~ilo oko 8.000 pristalica opozicije, dok su dva kordona policije razdvajale neistomi{ljenike. Savezni ministar inostranih poslova i potpredsednik SPS-a @. Jovanovi} otvorio je 14. 10. 1999. Jasi~ki most na Zapadnoj Moravi povodom 55. godi{njice oslobo|enja Kru{evca. S. Milo{evi} 3. 11. 1999. prima premijera Srbije i predsednika UO Direkcije za obnovu zemlje M. Marjanovi}a i direktora Direkcije M. Mrkonji}a, pa tom prilikom konstatuju "uspe{an zavr{etak prve faze obnove i izgradnje zemlje", a S. Milo{evi} najavljuje da }e predloìti saveznoj vladi da jedan dan po~etkom novembra bude progla{en Danom graditelja (Glas javnosti, 3. 11. 1999).

406

Prilozi

Prilog br. 34

Terenska kampanja M. Labusa pred prve predsedni~ke izbore 2002. godine Terensku kampanju M. Labus je zapo~eo 21. 8. 2002. posetom svom rodnom mestu Maloj Krsni. Ispred Doma kulture delio je gra|anima predsedni~ki program, a posle toga posetio doma}instvo R. Paunovi}a gde je, uz doru~ak, s doma}inom razgovarao o lokalnim problemima. Slede}a stanica je bila fabrika Sartid u Smederevu, gde je razgovarao s predstavnicima sindikata i obe}ao radnicima da, iako je ta fabrika pod ste~ajem, niko ne}e ostati bez posla. Usledila je poseta Velikoj Plani, gde je Labus pred stotinak gra|ana odrào govor. Istog dana Labus je posetio i radnike Go{e u Smederevskoj Palanci. Sutradan, M. Labus obi{ao je Ma{insku industriju Ni{, razgovarao sa radnicima i obe}ao da }e biti uklju~ena u posao saniranja srpske èleznice. Labus je toga dana obi{ao i Aleksinac, Soko Banju i Svrljig, a u nastavku kampanje na jugu Srbije, Labus je obi{ao Ni{ku Banju, Belu Palanku i Pirot. U pirotskoj fabrici guma Tigar razgovarao je sa rukovodstvom o poslovanju fabrike i planovima za naredni period. Usledila je poseta Dimitrovgradu gde je {etao gradom i potpisivao predsedni~ki program, onda se obratio gra|anima, a potom je posetio i grani~ni prelaz prema Bugarskoj. Terenska kampanja je nastavljena obilaskom Obrenovca, gde je obi{ao rudare Kolubare, i Valjevskog okruga, gde je posetio lokalnu pivaru. Put je nastavio ka selu Koceljeva, gde je ispred crkve u centru sela okupljenim gra|anima delio predsedni~ki program, a posetio je i selo Draginje, poznato kao najbogatije romsko selo, gde ga je do~ekao ve}i broj me{tana koji su mu priredili vo`nju fijakerom kroz glavnu ulicu. Labus je potom posetio selo Vladimirci u kojem je poloìo kamen temeljac za izgradnju nove crkve, a taj dan je zaokruìo posetom [aba~ko-valjevskoj eparhiji. Obilazak Srbije u okviru terenske kampanje je nakratko prekinut zbog Labusove posete manastiru Hilandaru na Svetoj gori, gde je na poziv igumana Mojsija ~itao molitvu tokom sluènja liturgije na praznik pravoslavnih vernika Velika Gospojina, i tom prilikom su vo|eni razgovori o slanju donatorske pomo}i iz zemlje manastiru, starom vi{e od 800 godina. Terenska kampanja je nastavljena 29. 8. 2002. posetom Staroj Pazovi, gde je Labus izjavio da je Srbiji "potreban kredit od milijardu evra" kako bi kroz razne programe malih i srednjih preduze}a bilo uposleno oko 100.000 ljudi, a nakon toga, posetio je i Novu Pazovu, In|iju, Rumu, Erdevik, [id i Sremsku Mitrovicu. Labus je najavio prilikom boravka u Vu~ju skoru promenu zakona o privatizaciji, jer se sa srpskim ministrom za privatizaciju A. Vlahovi}em dogovorio da polovina novca dobijenog od privatizacije ubudu}e treba da ide u Fond za razvoj, koji pomoè oìvljavanje proizvodnje, i rekao da }e fabrika alkoholnih i bezalkoholnih pi}a Pore~je - Vu~je u}i u privatizaciju, ~ime }e pove}ati obim proizvodnje. Dana 31. 8. 2002. usledio je obilazak P~injskog okruga - Pre{eva, Bujanovca i Vranja. "Va`no mi je {to sam bio u Pre{evu i Bujanovcu, jer sam se uverio kako ìve Srbi i Albanci, kao {to mi je va`no, ukoliko pobedim na izborima, da budem predsednik Srbije svima bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost", izjavio je Labus u Vranju. Obe}ao je 407


da }e dati sve od sebe da nerazvijeni i zapu{teni deo Srbije doìvi ekonomski preporod, a posle razgovora sa predstavnicima Srba i Albanaca u Pre{evu, rekao je da u Skup{tini Srbije moraju da budu zastupljeni predstavnici obeju etni~kih zajednica. Kao jedan od prioriteta ekonomskog razvoja P~injskog okruga, Labus je naveo izgradnju Koridora 10, autoputa koji }e "omogu}iti otvaranje novih radnih mesta u infrastrukturnim objektima du` koridora". Nakon razgovora sa Labusom, gradona~elnik Pre{eva R. Halimi je najavio mogu}nost da Albanci na jugu Srbije odustanu od dotada{njeg bojkota i glasaju na septembarskim izborima za predsednika Srbije. Terenska kampanja je ponovo na kratko prekinuta da bi M. Labus u svojstvu potpredsednika Savezne vlade, uz veliku medijsku pompu, 4. 9. 2002. otvorio skup posve}en izgradnji Koridora 10 i tom prilikom ponovo najavio je da }e ovim projektom biti zaposleno preko 100.000 ljudi u narednih nekoliko godina. Ve} slede}eg dana, Labus u okviru predsedni~ke kampanje obilazi Severnoba~ki okrug, kada je uprili~en sastanak sa ma|arskom dràvnom delegacijom. Obilazak je otpo~eo u Malom I|o{u gde je Labus posetio farmu ìvine S. Pejovi}a, da bi istakao da su upravo takve male farme mogu}nost za nova radna mesta u Vojvodini, ali da je uslov za razvoj ulazak u Evropu. Dana 8. 9. 2002. Labus je posetio Severnobanatski okrug. Tokom boravka u Kikindi razgovarao je sa oko 300 gra|ana uglavnom o problemima koji se ti~u poljoprivrede. U gradi}u Molu, Labus je do~ekan pod {atrom punom balonima i ma|arskim bleh-orkestrom. U Jagodini je Labus 9. 9. 2002. potpisao sa {efom kancelarije Svetske banke u SRJ R. O'Salivenom zavr{ni dokument o osnivanju Jugoslovenske izvozno-kreditne agencije, koja je trebalo doma}im preduze}ima da osigura izvoz do 900 miliona $ USA, a u fabrici Juhor obja{njavao je zna~aj osnivanja izvozno-kreditne agencije. Istog dana u Para}inu na gradskom trgu, razgovarao je sa nekoliko stotina gra|ana. U program terenske kampanje Labus je uklju~io i obilazak Klini~kog centra Srbije, Kru{evca i Trstenika (11. 9. 2002), a sutradan je nastavio kampanju posetom Zlatiborskom okrugu - Prijepolju, Bistrici, odnosno fabrici Zlatar-plast u okviru koje je otvorena hladnja~a finansirana sredstvima Fonda za razvoj, kao i Novoj Varo{i gde je osnovnoj {koli poklonio ra~unar i {tampa~. M. Labus je 14. 9. 2002. uprili~io obilazak novog hirur{kog bloka bolnice u Uìcu i pro{etao glavnom ulicom, posetio crkvu Svetog \or|a, Banju Kovilja~u, Ljuboviju. U zavr{noj fazi kampanje M. Labus je pre{ao na odràvanje promotivnih skupova, ali je odràvanje mitinga u Novom Sadu 18. 9. 2002. iskoristio da dobije prijem kod predsednika Skup{tine Vojvodine, N. ânka, razgovara s predstavnicima Vojvo|anskog saveza i potpredsednikom SVM, [. Egere{ijem.

408

Prilozi

Prilog br. 35

Neki od incidenata prilikom akcija plakatiranja Oktobra 1996. godine, izborni {tab SPO-a izdaje saop{tenje o "ratu plakatima" u Beogradu, odnosno o onemogu}avanju aktivista opozicije od strane policije da lepe plakate, koja im oduzima materijal, cepa izlepljene plakate itd. (NTV Studio B, 26. 10. 1996) Po~etkom avgusta te godine ~lan IO Skup{tine grada Beograd A. ôtri} (DS) podneo je krivi~nu prijavu protiv V. [e{elja zbog ugroàvanja bezbednosti u saobra}aju. Naime, "aktivisti SRS-a su prelepili plakatima sa likom V. [e{elja veliki broj saobra}ajnih znakova. Vi{e desetina znakova trenutno nisu uo~ljivi, te je na taj na~in opasno ugroèna bezbednost saobra}aja na ulicama, {to je naro~ito uo~ljivo u Zemunu" izjavio je on tim povodom (Dnevni telegraf, 5. 8. 1997). Nekoliko dana kasnije, prema prijavi gra|ana, radnici Gradske ~isto}e uo~eni sa upravnikom pogona na Vra~aru R. Ljubojevi}em (SPO) kako u no}i izme|u 16. i 17. 8. 1997. lepe po Vra~aru izborne plakate SPO. Posle podnete prijave od strane Gradske skup{tine, direktor Gradske ~isto}e pokrenuo je istragu, a Ljubojevi} je negirao lepljenje plakata (Dnevni telegraf, 21. 9. 1997). Tih dana dogodio se i incident kod Kaleni}eve pijace u Beogradu kada je grupa napada~a izletela iz kombija i napala ekipu DS-a koja je lepila plakate za bojkot izbora. Kombi je bio slu`beno vozilo SO Palilula, pa su u DS-u smatrali da su ih napali aktivisti SPO-a (Dnevni telegraf, 22. 8. 1997). Po~etkom septembra 1997. sedamdeset aktivista SPS-a prelepilo u toku no}i sve predizborne plakate SPO-a u Valjevu posterima S. Milo{evi}a i Z. Lili}a, a plakati SPO-a prelepljivani su i plakatima DS-a kojima se gra|ani pozivaju na bojkot (Dnevni telegraf, 3. 9. 1997). Ina~e, u SPO-u su tada stalno tvrdili da je kampanja za bojkot izbora uperena isklju~ivo protiv SPO-a (V. Dra{kovi}, Politika, 3. 9. 1997; ôtri}, Dnevnik 2, RTS, 4. 9. 1997), pa je DS optuìvan da ne prelepljuje plakate V. [e{elja, ve} samo V. Dra{kovi}a (Stranke, NTV Studio B, 3. 9. 1997). Nekoliko dana kasnije, aktivisti SPO-a saop{tavaju da "nepoznati po~inioci" no}u bacaju kondome pune farbe na panoe sa posterom V. Dra{kovi}a. (Dnevni telegraf, 9. 9. 1997). Tvrdnja je, me|utim, demantovana, ali je Dnevni telegraf optuèn od strane SPOa da daje ideje i podsti~e protivnike SPO-a i da }e biti ofarban sav u plavo (boja DS-a prim. Z.S) ukoliko se to zaista desi. Sutradan SPO je izdao saop{tenje u kome je optuìo SDB za napad na svoje aktiviste u Kikindi koji su lepili plakate. Tom prilikom je predsedniku OO SPO-a Kikinde i poslani~kom kandidatu S. Mihi}u, kao i aktivistima SPO-a pre}eno noèvima i pi{toljima na o~igled prolaznika, jednom od njih su stavili no` pod grlo, a ostale pesnicama i nogama udarali, posipali lepkom i ga|ali kantama. Redovna patrola je stigla, privela i identifikovala jednog od napada~a (Dnevni telegraf, 4. 9. 1997). Aktivisti "leve" koalicije tvrdili su, pak, da "terenci" DS-a stavljaju u lepak tucano staklo da bi onemogu}ili cepanje njihovih plakata. Time su indirektno priznali da cepaju plakate stranaka koje pozivaju na bojkot izbora. Osim toga, prema izjavi portparola JUL I. Markovi}a, nijedan od mladi}a koji lepe plakate SPS-a i JUL-a nije izlazio na ulicu bez pratnje telohranitelja ili policije (Dnevni telegraf, 9. 9. 1997). 409


U Boru su zadnjeg dana septembra zapaljeni plakati zalepljeni na vratima prostorija DS i tom prilikom o{te}ena i sama vrata. Po re~ima potpredsednika DS-a u Boru D. Ivanovi}a, to je mogao da u~ini samo neko ko je imao klju~ od spoljnih vrata zgrade u kojoj su, pored nekoliko privatnih firmi, i prostorije OO SPO-a i SRS-a (Blic, 1. 10. 1997). Policija je 26. 8. 1999. godine u Loznici privela trojicu aktivista DS-a koji su lepili plakate za miting SZP-a zakazan za 30. 1. 1999. (www.demokratska.org.yu, 26. 8. 1999) U [apcu je 12. 5. 2000. privedeno 14 ~lanova DS-a jer su delili letke kojima pozivaju gra|ane na miting opozicije u Beogradu. Me|u privedenima su bili i D. Petrovi}, ~lan Predsedni{tva DS-a i Z. Mati}, predsednik OO DS-a (Glas javnosti, 13. 5. 2000). Po~etkom septembra 2000, jedan od telohranitelja predsednika SRS-a V. [e{elja napao je u beogradskom naselju Batajnica grupu aktivista Narodnog pokreta Otpor dok su lepili nalepnice sa porukom: "Gotov je". Telohranitelj, koji je bio u pratnji [e{eljevog maloletnog sina, iza{ao je iz kafi}a Bis, repetirao pi{tolj i jednog aktivistu Otpora njime udario po glavi, a incident je okon~an bez ozbiljnijih posledica zahvaljuju}i [e{eljevom sinu koji je obuzdao napada~a (Beta, 2. 9. 2000). Jedan policajac tukao je u policijskoj stanici u Leskovcu aktivistu DS-a D. Stojanovi}a u prisustvu njegovog petogodi{njeg sina Aleksandra. Stojanovi} je zajedno sa sinom u policiju priveden u no}i 6/7. avgusta, dok je s grupom aktivista lepio izborne plakate DS-a u centru grada. "Policajac me je najpre pesnicom udario u rebra, a kada sam rekao da }u ga tuìti zbog toga, on mi je opsovao majku i na isto mesto me {utnuo. Moj sin je po~eo da vri{ti, uhvatio me je za rukav i molio da idemo ku}i. Pustili su me nakon pola sata", ispri~ao je Stojanovi} novinarima. V. Boànovi} i M. Dola{evi} uhap{eni su 9. 8. 2000. i zadràni vi{e od tri sata u policiji u Beogradu, po{to su lepili plakate Otpora. R. Ribi} iz sela Kljai}evo kod Sombora te{ko je ranjen po{to ga je ^. Rkman dva puta ubo noèm u stomak, a prema saop{tenju MUP-a, Rkman je uhap{en, a Ribi} je sa te{kim povredama preba~en u Zemunsku bolnicu, gde je hitno operisan, ali je i dalje bio u ìvotnoj opasnosti. Z. Suboti}, sekretar OO SPS-a u Somboru, izjavio je za Radio B292 da je Rkman ubo Ribi}a po{to je ovaj rekao da je ~lan SPS-a i odbio "da uzme propagandni materijal DOS-a", dok je portparol somborskog odbora DS-a, M. Stepanovi}, izjavio da je "Rkman, ~lan DS-a, delio propagandni materijal i tom prilikom ga je verbalno napao Ribi}", i "da sigurno nije u pitanju planirani politi~ki akt, ve} samoodbrana ili trenutno uzavrele politi~ke strasti" (www.B92.net, 13. 9. 2000). Dana 22. 9. 2000. policija je u Leskovcu privela poslani~kog kandidata SPO-a za Ve}e gra|ana Skup{tine SRJ D. Dankovi}a i ~lana te stranke, S. Stamenkovi}a, jer su, prema izjavi lokalne funkcionerke SPO-a B. Risti}, "{etali ulicom s propagandnim materijalom" i "slu~ajno naleteli na na~elnika DB". Kako se i sama Risti} "slu~ajno nai{la", insistirala je da i nju privedu, a policija im je uzela li~ne podatke i pustila uz upozorenje da ne dele strana~ki propagandni materijal (Beta, 22. 9. 2000). Aktivisti Izbornog {taba M. Labusa u Velikoj Plani fizi~ki su napadnuti 22. 9. 2002. dok su lepili izborne plakate. Nepoznati napada~, koji je iza{ao iz crvenog automobila marke "mercedes 190", registarskih tablica SD 804-24, nasrnuo je na aktiviste i jednog od njih fizi~ki napao bejzbol palicom (www.B92.net, 22. 9. 2002). U Novom Sadu napadnuta je jedna aktivistkinja DS-a dok je delila predizborne letke M. Labusa. Nju je napao V. Vindànovi}, "udario je u glavu i naneo joj lak{u telesnu povredu, a potom ju je uz vulgarne re~i i pretnju pi{toljem isterao iz zgrade" (www.B92.net, 25. 9. 2002). 410

Prilozi

U vreme kampanje za druge predsedni~ke izbore 2002, DSS je saop{tila da su pripadnici SRS-a u Resniku fizi~ki napali, grubo vre|ali i fizi~ki zlostavljali aktivistu DSS-a @. Lazarevi}a dok je delio propagandni materijal za predstoje}e decembarske predsedni~ke izbore, neosnovano ga optuùju}i da je uni{tavao predizborne plakate SRS-a (www.B92.net, 1. 12. 2002). Sa druge strane, LSV je protestovala zbog toga {to se u velikom broju autobusa gradskog saobra}aja u Novom Sadu nalaze fotografije biv{ih lidera bosanskih Srba R. Mladi}a i R. Karadì}a, kao i lidera radikala V. [e{elja, poru~uju}i onima koji su lepili Mladi}eve i Karadì}eve fotografije da tako mogu da "unerede svoje domove i automobile" (www.B92.net, 9. 12. 2002).

411


Prilog br. 36

Obra}anje predsednika SRJ S. Milo{evi}a gra|anima u o~ekivanju II kruga saveznih predsedni~kih izbora (2. 10. 2000)

"Po{tovani gra|ani, Pred drugi krug izbora èlim da vas na ovaj na~in upoznam sa svojim vi|enjem politi~kih prilika u na{oj zemlji, posebno u Srbiji. Kao {to i sami znate, punu deceniju traju napori da se celo Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. Veliki deo tog posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih zemalja u zemlje ograni~enog suvereniteta ili li{ene svakog suvereniteta. Zbog na{eg otpora takvoj sudbini za na{u zemlju, mi smo bili izloèni svim pritiscima kojima u savremenom svetu ljudi mogu biti izloèni. Broj i intenzitet tih pritisaka umnoàvao se kako je vreme prolazilo. Sve iskustvo u drugoj polovini XX veka koje velike sile imaju u ru{enju vlada, izazivanju nemira, podsticanju gra|anskih ratova, kompromitovanju i likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovo|enju dràva i naroda na rub siroma{tva sve je to primenjeno na na{u zemlju i na{ narod. Doga|aji koji su organizovani za na{e izbore su tako|e deo te organizovane hajke na zemlju i narod, zato {to su na{a zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune dominacije na Balkanskom poluostrvu. U na{oj javnosti je ve} dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione politi~ke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koji su nosioci pritisaka na SRJ, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije. Njen stvarni {ef nije njihov kandidat za predsednika dràve, njen dugogodi{nji {ef je predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv na{e zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom, ~itavoj na{oj javnosti je poznat njegov apel NATO paktu da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. Na ~elu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije. Zastupaju}i te interese, iz ove grupacije su na{oj javnosti poslate poruke da }e sa njima na celu Jugoslavija biti izvan svake opasnosti od rata i nasilja, da }e do}i do ekonomskog prosperiteta, vidno i brzo ostvarenog vi{eg standarda, takozvanog povratka SRJ u me|unarodne institucije i tako dalje. Po{tovani gra|ani, moja je du`nost da vas javno i na vreme upozorim da su ta obe}anja la`na i da stvari stoje obratno, jer upravo na{a politika garantuje mir, a njihova samo trajne sukobe i nasilje, a evo i za{to. Uspostavljanjem vlasti koju podràva, odnosno koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, SRJ bi neizbe`no postala zemlja ~ija bi se teritorija brzo raspar~ala. To nisu samo namere NATO pakta, to su i predizborna obe}anja DOS-a. Od njihovih predstavnika smo ~uli da ce Sandàk dobiti autonomiju, za koju se ~lan njihove koalicije Sulejman Ugljanin, vo|a separatisti~ke muslimanske organizacije zalaè ve} 10 godina, koja fakti~ki definitivno izdvaja Sandàk iz Srbije. Njihova su obe}anja, tako|e, vezana za davanje autonomije Vojvodini koja je takva da je ne samo izdvaja iz Srbije i 412

Prilozi

SRJ, ve} je po svemu ~ini sastavnim delom susedne Ma|arske. Na sli~an na~in bi se odvojila od Srbije i druga podru~ja, naro~ito njena rubna podru~ja. Njihovo pripajanje susednim dràvama odavno je "vru}a tema" tih dràva koje stalno podsti~u pripadnike manjina tih dràva u SRJ da daju svoj doprinos prisajedinjenju delova na{e zemlje susednim dràvama. U sklopu te politike za raspar~avanje SRJ, Kosovo bi bilo prva `rtva. Njegov sada{nji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi deo Srbije sa kojom bi se ona morala da oprosti, ne izraàvaju}i pri tom ni nadu da }e taj deo njene zemlje jednom mo}i da bude vra}en. Teritorija koja bi preostala da nosi ime Srbije bila bi okupirana od strane me|unarodnih, ameri~kih ili nekih tre}ih vojnih snaga, koje bi tu teritoriju tretirale kao vojni poligon kao vlasni{tvo kojim se raspolaè u skladu sa interesima sile cija se vojska na njoj nalazi. Sliku tog raspolaganja, posledice tog raspolaganja gledali smo ve} decenijama, a naro~ito u ovoj deceniji u mnogim zemljama {irom sveta, na àlost poslednjih godina i u Evropi, na primer na Kosovu, Republici Srpskoj i Makedoniji, u na{em neposrednom okruènju. Srpski narod bi sna{la sudbina Kurda, sa perspektivom da budu istrebljeni brè, jer ih je manje od Kurda i jer bi im kretanje bilo ograni~eno na manji prostor nego onaj na kome se Kurdi ve} decenijama nalaze. [to se Crne Gore ti~e, njena sudbina bi bila prepu{tena mafiji ~ija bi pravila igre gra|ani trebalo dobro da znaju. Svaka nedisciplina, a pogotovo svako protivljenje interesima mafije stavlja vas na "listu za odstrel" koja isklju~uje pravo na svako pomilovanje. Dao sam ovaj prikaz sudbine SRJ u slu~aju da se prihvati izbor NATO pakta za na{u zemlju, sa ciljem da upozorim i na to da bi u tom slu~aju osim gubitka zemlje i poniènja njenih gra|ana, svi ìveli pod neprekidnim nasiljem. Novi vlasnici dràvne teritorije nekada{nje SRJ, kao i okupatori preostale srpske teritorije vr{ili bi, po prirodi stvari, teror nad stanovni{tvom ~iju su teritoriju okupirali. Sam srpski narod bi istovremeno vodio neprekidnu borbu za ponovno uspostavljanje srpske dràve i svoje ponovno okupljanje u njoj. Oni ne èle mir i blagostanje na Balkanu. Oni èle da ovo bude zona stalnih ratova koji bi im pruìli alibi za trajno prisustvo. Marionetska vlast garantuje nasilje, mogu}i dugogodi{nji rat, sve samo ne mir. Samo na{a sopstvena vlast garantuje mir. Sve zemlje koje su se na{le na udaru stranih sila, postale su siroma{ne i to na na~in koji isklju~uje nadu u pravednije i humane socijalne odnose. Velika podela na ve}inu siroma{nih i manjinu bogatih, to je slika Isto~ne Evrope ve} nekoliko godina i nju svi moèmo da vidimo. Ta slika ne bi mimoi{la ni nas. I mi bismo pod komandom i kontrolom vlasnika na{e zemlje brzo stekli ogromnu ve}inu veoma siroma{nih, ~ija je perspektiva da iz tog siroma{tva iza|u veoma veoma neizvesna i daleka. Manjina bogatih bila bi sastavljena od {vercerske elite kojoj bi bilo dopu{teno da bude bogata samo pod uslovom da bude u svakom pogledu lojalna komandi koja odlu~uje o sudbini njihove zemlje. Javna i dru{tvena svojina bi se brzo transformisala u privatnu, ali vlasnici te svojine, iz dosada{njeg iskustva na{ih suseda, bi po pravilu bili stranci. Mali izuzeci bi bili isklju~ivo oni koji bi pravo na vlasni{tvo kupovali lojalno{}u i pokorno{}u koja ih izme{ta iz sfere elementarnog i nacionalnog i ljudskog dostojanstva. Najve}a nacionalna dobra u tim prilikama postaju vlasni{tvo stranaca, a oni koji su njima do sada upravljali, ~inili bi to u ovim izmenjenim prilikama kao slu`benici stranih firmi u sopstvenoj dràvi. Iz nacionalnog poniènja, rasturanja dràve i socijalne bede nu`no bi moralo da do|e do mnogih oblika socijalne patologije, me|u kojima bi kriminal bio prvi. To nije puka pretpostavka, ve} iskustvo svih zemalja koje su pro{le taj put, koji mi izbegavamo po svaku cenu. Prestonice evropskih zemalja ve} skoro deceniju nisu na Zapadu, kao {to je nekada bilo, ve} na Istoku Evrope. Na{em narodu i ovaj sada{nji kriminal te{ko pada jer 413


smo dugo, od Drugog svetskog rata do devedesetih godina, ìveli u dru{tvu koje za kriminal takore}i nije znalo. A neki ve}i kriminal, koji se ne moè izbe}i u dru{tvu koje bismo postali gubljenjem suvereniteta i velikog dela teritorije, taj ve}i kriminal bio bi, za nas, mali i na kriminal nenaviknut narod, opasan, kao {to je za dru{tvo i njegove gra|ane opasan rat. Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemlji pa i u na{oj, ako bismo je imali, jeste gubljenje identiteta. Zemlje kojima se komanduje spolja relativno se brzo rastaju sa svojom istorijom, sa svojom pro{lo{}u, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim simbolima, sa svojim navikama, ~esto i sa sopstvenim knjièvnim jezikom. Nevidljiva na prvi pogled, ali veoma efikasna i nemilosrdna selekcija nacionalnog identiteta svela bi ga na ne{to nacionalnih jela, po neku pesmu i kolo, imena nacionalnih heroja nadenuta prehrambenim proizvodima i kozmeti~kim sredstvima. Jedno od zaista nesumnjivih posledica, zaposedanja teritorije neke zemlje od strane velikih sila u 20. veku je poni{tavanje identiteta naroda koji u toj zemlji ìvi. Iz iskustva drugih zemalja vidi se da narod jedva da je u stanju da prati brzinu kojom po~inje da upotrebljava tu|i jezik kao svoj, da se identifikuje sa tu|im istorijskim li~nostima zaboravljaju}i svoje, da poznaje bolje knjièvnost svog okupatora od svoje knjièvnosti, da glorifikuje tu|u istoriju, ~esto se rugaju}i svojoj, da li~i na druge, umesto na sebe. Neslobodne zemlje ukidaju pravo gra|ana koji u njima ìve da slobodno izraze svoje mi{ljenje, jer bi se to mi{ljenje pre svega sukobilo sa neslobodom. Otuda je tortura nad mi{ljenjem najdosledniji i najneophodniji oblik tortura u zemlji koja je izgubila slobodu. A manifestovanje volje je dopu{teno samo u vidu farse. Ispoljavaju ga samo skutono{e stranih gazda, a njihova simulacija slobodne volje sluì kao pokri}e okupatoru da je uspostavio demokratiju u ~ije ime je i zaposeo teritoriju tu|e zemlje. Naro~ito èlim da naglasim zbog mladih ljudi, intelektualaca, nau~nih radnika, da su zemlje li{ene suvereniteta po pravilu li{ene i prava na stvarala{tvo, a naro~ito stvarala{tvo u oblasti nauke. Veliki centri i velike mo}i finansiraju nau~no stvarala{tvo, kontroli{u doma{aje i odlu~uju o primeni njegovih rezultata. Zavisne dràve, ukoliko imaju nau~ne laboratorije i nau~ne institute, nemaju ih kao samostalne subjekte ve} kao ispostave centrale, koja im kontroli{e sve, a naro~ito doma{aje u stvarala~kom mi{ljenju u radu. Ti doma{aji se moraju kretati u granicama koje u okupiranu zemlju i okupirani narod ne}e uneti seme pobune ili emancipacije. U ovom trenutku pred drugi krug izbora, zbog sumnje DOS-a da moè da ostvari rezultat koji im je potreban, pripadnici vrha DOS-a novcem unesenim u zemlju potkupljuju, ucenjuju i zastra{uju gra|ane i organizuju {trajkove, nemire i nasilje ne bi li zaustavili proizvodnju, svaki rad i svaku aktivnost. Sve, razume se, sa ciljem da u Srbiji stane ìvot i sa obrazloènjem da taj ìvot moè ponovo da po~ne i da se odvija uspe{no i dobro, kad po~nu da ga organizuju oni koji ovde zastupaju okupatorske namere, planove i interese. Na{a je zemlja suverena dràva, ima svoje zakone, svoj Ustav, svoje institucije. Srbija je du`na, a i zasluìla je, da se odbrani od invazije koja joj je pripremljena kroz la`ne oblike subverzije. Gra|ani su du`ni da znaju, da u~e{}em u subverziji kojoj je cilj spoljna dominacija nad njihovom zemljom, odnosno okupacija njihove zemlje, snose istorijsku odgovornost za gubljenje kontrole nad sopstvenim ìvotom. Prepu{taju}i svoju zemlju drugima, tu|oj volji prepu{taju isto tako tu|oj volji i sopstveni ìvot i ìvot svoje dece i mnoge druge ljude. Smatrao sam sebe du`nim da upozorim gra|ane na{e zemlje na posledice aktivnosti koje finansiraju i podràvaju vlade zemalja NATO alijanse. Gra|ani mogu, a i ne moraju 414

Prilozi

da mi veruju. Moja je èlja da se narod u moja upozorenja ne uveri kasno, kada }e se te gre{ke te{ko otklanjati, a neke mo`da ne}e mo}i da se otklone. Moj motiv da se obratim na ovaj na~in nije uop{te li~ne prirode. Dva puta sam biran za predsednika Srbije i jednom SRJ. Valjda bi svakome trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Milo{evi}a nego napadaju Milo{evi}a zbog Srbije. Moja savest je u tom pogledu savr{eno mirna. Moja savest ne bi bila ni najmanje mirna ako svom narodu ne bih, posle svih ovih godina na njegovom ~elu, rekao {ta mislim o njegovoj sudbini ako bi mu tu sudbinu nametnuo neko drugi, makar i tako {to bi narodu obja{njavao kako je takvu sudbinu izabrao sam. Ta zabluda da bira sam ono {to za njega bira neko drugi najopasnija je zabluda i glavni je razlog moje odluke da se javno obratim gra|anima Jugoslavije". (I program RTS, 2. 10. 2000)

415


Prilog br. 37

Izvodi iz izlaganja potpredsednice DA N. Kolundìje na konferenciji za novinare (8. 11. 2000) Na konferenciji za novinare 8. 11. 2000. potpredsednica DA N. Kolundìja optuùje biv{e funkcionere za "bespravnu plja~ku zemlje" i pokazuje dokumente o imovini pojedinih od njih: u Uì~koj ulici br. 8 uknjièna imovina u korist predsednika Srbije, M. Milutinovi}a, na 45 ari, sa objektom od 400 kvadratnih metara i koji se dogra|uje za jo{ oko 50 odsto, a investicije se procenjuju na dva miliona nema~kih maraka; u Uì~koj ulici br. 28- 30 gradi se objekat na 46 ari, veli~ine izme|u 800 i 900 metara kvadratnih, a procena investicije je izme|u pet i sedam miliona maraka, {to je "po svemu sude}i, finansiraju VJ i Vlada Srbije. To je objekat za koji se vezuje ime gospodina Pavkovi}a"; u Uì~koj ulici br. 32 uknjièn je objekat u vlasni{tvu SPS-a, na 28 ari i veli~ine 800 kvadratnih metara, ~ija namena nije poznata; u Uì~koj br. 34 uknjièno je vlasni{tvo u korist S. Milo{evi}a, na 70 ari, na placu je postojao objekat od 120 kvadratnih metara, a plac je povezan sa objektom u Tolstojevoj br. 33, koji je uknjièn na S. Milo{evi}a - plac veli~ine 20 ari, ku}a oko 350 kvadratnih metara, u fazi rekonstrukcije, kome je novim urbanisti~kim planom za Dedinje, pripojena i polovina susednog placa, "nezvani~no, to je ku}a namenjena }erki biv{eg predsednika SRJ M. Milo{evi}"; u Uì~koj ulici br. 36 na 42 ari placa postoji objekat od 600 kvadratnih metara namenjen biv{em premijeru Srbije M. Marjanovi}u; u Uì~koj br. 40, u objektu koje je vlasni{tvo Republike Srbije, ìvi M. Marjanovi} na placu od 35 ari, u objektu veli~ine 500-600 kvadratnih metara; u Ka~ani~koj ulici br. 4 uknjièno je vlasni{tvo B. Milo{evi}a, brata biv{eg jugoslovenskog predsednika, na povr{ini od 20 ari i sa objektom koji je prvo imao 250 kvadratnih metara, a zatim je dogra|en na 450 kvadratnih metara. (TV Studio B, 7. 11. 2000) Sutradan je na~elnik G[ VJ general-pukovnik N. Pavkovi} objavio spisak svoje imovine: vlasnik je polovine stana u Molerovoj ulici u Beogradu, povr{ine 75 kvadratnih metara i ku}e u okolini Kru{evca, koja se trenutno adaptira; ne poseduje automobil, ne bavi se nikakvim biznisom, nema dodatne izvore prihoda, nema u{te|evine niti devizne ra~une u zemlji i inostranstvu; roditelji (otac penzionisano vojno lice) i brat ìve u dvoiposobnom stanu u Aleksincu i nemaju drugih nepokretnosti. Pavkovi} je negirao navode iz {tampe da ima veze sa objektom koji se gradi u Uì~koj br. 28 na Dedinju u Beogradu, navode}i da je vlasnik tog objekta vlada i da mu nije dodeljen, kao ni bilo koji drugi. "Cela pri~a o 'mojoj' vili na Dedinju neverovatno se uklapa u malogra|ansku znatièlju ~oveka koji ne moè niti ima vremena da o svakoj stvari temeljito i podrobno rasu|uje", zaklju~io je Pavkovi} (Beta, 9. 11. 2000). Mediji nastavljaju da tragaju za malverzacijama, ali i sa spekulacijama na ovu temu: "Ako se utvrdi da je biv{i jugoslovenski predsednik Slobodan Milo{evi} dao la`ne podatke pri otkupu ku}e u Uì~koj 34 u Beogradu, ~ime je po~inio krivi~no delo navo|enja slu`benog lica na overavanje sadràja, mogao bi da dobije zatvorsku kaznu od tri meseca do pet godina", pi{e Blic. Pozivaju}i se na "pouzdane izvore u Ministarstvu finansija Srbije", list navodi da je zamenik javnog tuìoca u II op{tinskom sudu tuìla{tva u Beogradu G. Ili} ve} podneo republi~kom Ministarstvu finansija zahtev da se utvrdi Milo{evi}eva dokumentacija za ku}u u Uì~koj, koja ima 94,12 metara kvadratnih i 12 ari placa, 416

Prilozi

s obzirom da je ve} bio vlasnik ku}e u Tolstojevoj 33, {to nije u skladu sa zakonom (Blic, 8. 12. 2000). Ne{to kasnije ovaj list vi{e ne spekuli{e, ve} tvrdi da je S. Milo{evi} falsifikatom do{ao do otkupa ku}e u Uì~koj 34 i objavljuje faksimile dokumenata. Navodno, u ugovoru o otkupu, koji je Milo{evi} s republi~kim Ministarstvom finansija potpisao 22. marta 1999, samo dva dana pre po~etka bombardovanja, on je kao adresu stanovanja naveo Uì~ku 34, mada "prema pouzdanim podacima" do kojih je do{ao list, Milo{evi} nikad nije stanovao na toj adresi, jer je i dan danas prijavljen u Tolstojevoj 33, gde poseduje ku}u od 343 kvadrata. Prema dokumentaciji koju poseduje list, komisija Vlade Srbije u kojoj su bili biv{i potpredsednici Vlade M. Boji} i V. [e{elj, kao i nekada{nji predsednik Skup{tine D. Tomi}, 12. marta 1999. godine ocenila je da je "neophodno da Ministarstvo finansija sa~ini ugovor o otkupu nepokretnosti". Druga komisija Vlade Srbije - za stambena pitanja, kojom je predsedavao biv{i ministar B. Ivkovi} 16. marta 1999. godine donela je kona~no re{enje kojim se ku}a u Uì~koj 34 daje Milo{evi}u "na kori{}enje, kao zakupcu na neodre|eno vreme". O tome je sa~injen ugovor kojim je biv{i predsednik SRJ otkupio ku}u za 9.000 DM. Beogradski advokat Savo An|elkovi} izjavio je za Blic da je Zakonom o prometu nepokretnosti izri~ito predvi|eno da se promet nepokretnosti u dràvnom vlasni{tvu ne moè izvoditi na teritoriji Srbije bez posebne saglasnosti Ministarstva finansija. "S druge strane, ovakva imovina nije mogla, niti je smela da se proda ili izdaje bez javne licitacije. Svi potpisnici su te{ko zloupotrebili poloàj i ovla{}enja da bi napravili korist gra|aninu Slobodanu Milo{evi}u, na {tetu dràve", rekao je An|elkovi}, pa Blic zaklju~uje da javni pravobranilac moè podneti tu`bu za poni{tenje ugovora o zakupu i otkupu ku}e u Uì~koj 34 kojim je Milo{evi} kupio ku}u za 9.000 DM (Blic, 27. 12. 2000).

417


Prilog br. 38

Deo medijske pri~e o izno{enju novca iz zemlje (mart 2001. godine)

Deo pri~e o izno{enju ogromnih koli~ina novca u inostranstvo ilustruju izjave novoizabranog guvernera NBJ M. Dinki}a. Prilikom posete Kipru, ~iji je cilj bio da tamo{nje vlasti obavesti o sumnjivim ra~unima koje je, prema njegovim re~ima, koristio Milo{evi}ev reìm, on je novinarima izjavio: "Do{li smo sa klju~nim dokazom, jer je jedan od klju~nih Milo{evi}evih bankara Borka Vu~i} po~ela da razgovara sa nama i ispri~ala nam celu proceduru". Tom prilikom je, za raniju tvrdnju da su iz SRJ na Kipar iznete u koferima ~etiri milijarde dolara, rekao: "To je samo na{a procena". Jo{ je izjavio da ne zna gde se novac nalazi i dodao da je deo potro{en za finansiranje "socijalnog mira, kampanja, ponekad kupovinu oru`ja" (FoNet, 13. 3. 2001). B. Vu~i} demantovala je istog dana tvrdnje M. Dinki}a: "Ako je ta~na interpretacija izjave Dinki}a, koju je preneo Rojters, da sam ja potvrdila na~in i tehnologiju izno{enja vi{e od ~etiri milijarde dolara iz zemlje, èlim samo da kaèm da je to neistina. To je velika neistina i neka manipulacija" (Tanjug, 13. 3. 2001) Slede}eg dana, me|utim, portparolka Tuìla{tva Ha{kog tribunala F. Artman izjavila je za Blic da je Tribunal uspeo da na|e deo novca koji je S. Milo{evi} drào na tajnim ra~unima u inostranstvu. "Stiglo je mnogo kutija sa dokumentacijom i bankovnim izvodima o ra~unima biv{eg jugoslovenskog predsednika i to ne samo sa Kipra, ve} i iz drugih zemalja" rekla je ona, napomenuv{i da je "ipak prona|en samo mali deo novca" i da je mnogo ra~una otvoreno na imena ~lanova Milo{evi}eve porodice ili nekih drugih ljudi. Artmanova je objasnila da "po posebnoj odluci Suda, Karla del Ponte traga za tajnim ra~unima biv{eg predsednika kako bi zemljama u kojima se ra~uni nalaze isporu~ila zahtev da se sredstva zamrznu, a sve s ciljem da se Milo{evi}u onemogu}i pristup novcu koji bi mu olak{ao eventualno bekstvo" i potvrdila da se Tuìla{tvo Ha{kog tribunala ne}e baviti korupcijom i Milo{evi}evim finansijskim malverzacijama i da korupcija, kra|a i mahinacije treba da budu u nadle`nosti doma}ih sudova (Srna, 13. 3. 2001). Po povratku sa Kipra, M. Dinki} izjavljuje Radiju B92 da su islednici u toj zemlji otkrili aktivni bankovni ra~un koji pripada "bliskom ro|aku" S. Milo{evi}a: "Milo{evi} nije bio na Kipru. Mi ne traìmo Milo{evi}eve ra~une, oni verovatno nigde i ne postoje. Ha{ki istraìtelji su nam rekli da ima dosta njegovih sredstava, ali to se sigurno ne drì na njegovo ime, moè biti ~ak i na ime stranih dràvljana" i napominje da neimenovani Milo{evi}ev ro|ak nije obavljao transakcije preko filijale Beogradske banke na Kipru, ve} posredstvom drugih kiparskih banaka. Tada je Dinki} najavio za 28. i 29. mart posetu kiparskog ministra spoljnih poslova J. Kasulidesa, "koji }e na{im zvani~nicima dostaviti dodatnu dokumentaciju o ovom slu~aju. Tako|e, delegacija NBJ je utvrdila i veliki broj boravaka zvani~nika biv{e jugoslovenske vlasti na Kipru" (pri tomu su se u medijima pojavila imena nekoliko funkcionera SPS-a - G. Gajevi}, M. Marjanovi}a i dr, koji su to demantovali), kao i to da je petoro inspektora NBJ ostalo u Kipru kako bi istraìvali legalitet obavljenih finansijskih transakcija u periodu od 1989. do 2000. godine. "Kipar je sigurno bila velika zona za uno{enje gotovine iz Jugoslavije, ali }e tek istraga pokazati koliko je tog novca zadràno na Kipru, koliko je potro{eno, a koliko je nastavilo put ka 418

Prilozi

drugim zemljama", kazao je Dinki} i obja{njavao: "Pretpostavljam da je dosta novca koji je u{ao na Kipar oti{lo i u druge zemlje, a ne isklju~ujem mogu}nost i da je u me|uvremenu promenilo vi{e ra~una, posebno kad se radi o pranju novca. Sigurno je da je bilo mnogo nelegalnih transakcija, novac koji nije evidentiran kod nas pojavljivao se na Kipru, i tu }e biti puno posla. Prekontrolisa}emo sve gotovinske transakcije od 1989. do 2000. Jo{ uvek ne mogu da kaèm o kojoj sumi se radi - jer èlim da dobijemo prve podatke od kiparskih vlasti". Do uvo|enja me|unarodnih sankcija 1992. godine, novac iz Jugoslavije je izno{en uglavnom avionima JAT-a, a nakon toga je "na Kipar ulazio sa svih mogu}ih strana", rekao je Dinki} i naglasio da su ga na ulasku u zemlju kiparske vlasti evidentirale, i da je taj novac potom upla}ivan na ra~un of-{or kompanija. "MUP-u i kontrolnoj slu`bi NBJ smo dostavili imena 17 of-{or kompanija. Bi}e neophodna saradnja sa Ha{kim tribunalom i sa ameri~kim biroom za kontrolu stranih investicija i sa Evropskom komisijom", kazao je Dinki}. Izraàvaju}i zadovoljstvo saradnjom sa kiparskim vlastima, Dinki} je rekao da o~ekuje uspostavljanje zvani~nih kontakata sa {vajcarskim vlastima, jer one, prema njegovim saznanjima, ve} duè vreme drè zamrznute ra~une nekih biv{ih visokih jugoslovenskih funkcionera, a jo{ "35 privatnih lica iz SRJ ima zamrznute ra~une u [vajcarskoj". Dinki} ponavlja da je biv{i predsednik Beogradske banke B. Vu~i} pruìla veliku pomo} u otkrivanju na~ina kako je tokom vladavine prethodnog reìma novac dolazio i odlazio iz SRJ. Mada je B. Vu~i} sli~nu Dinki}evu izjavu, izre~enu na Kipru, demantovala, on je na beogradskom aerodromu rekao: "Razgovor sa njom nisam imao sam, ve} u prisustvu potpredsednika Savezne vlade Miroljub Labusa i jo{ dva predstavnika, tako da taj njen demanti ne vredi mnogo. Ona je izjavila da je sve po{iljke novca namenjene Beogradskoj banci na Kipru li~no primala na aerodromu i upla}ivala na odre|ene ra~une. Borka Vu~i} nam je rekla da je sve {to je radila, radila za dobro dràve i za sada nema dokaza da to nije tako. Novac koji je Beogradska banka direktno primala uglavnom je kori{}en za pla}anje tokom sankcija i mi to ne smatramo ilegalnom transakcijom. Sve {to je bilo izneto iz zemlje i upla}ivano na ra~une da bi se finansirao uvoz i da bi preduze}a uop{te opstala tokom sankcija nije u sferi na{eg interesovanja. Nas zanima samo novac ~ije izno{enje nije evidentirano i koji nije kori{}en za op{te potrebe i u op{tem interesu", izjavio je Dinki} (Fonet, 16. 3. 2001). Pri~a se nastavlja izjavom ministra pravde Srbije V. Bati}a da su jugoslovenskoj delegaciji, koja je boravila u Hagu, ~elnici Tribunala za ratne zlo~ine predali podatke o zamrznutim ra~unima i finansijskim transakcijama ljudi bliskih biv{em predsedniku SRJ S. Milo{evi}u, i da je re~ o oko 14 miliona dolara koji su pohranjeni u jednoj od singapurskih banaka (Blic, 23. 3. 2001). Mesec dana kasnije italijanski dnevnik Il \ornale objavio je, a na{i mediji preneli kao udarnu vest, "za sada nepotvr|ene informacije" da je novac namenjen otkupu Telekoma Srbije pla}en gotovinom koja je privatnim avionom preba~en iz Atine u Beograd 9. juna 1997. godine. Navodno, u vre}ama se tada nalazilo milijardu i po maraka. Pored provizije od 52 miliona maraka, koja je zavr{ila u dèpovima razli~itih posrednika, autori teksta navode da postoje dokazi da je jo{ 42 miliona maraka upla}eno tajanstvenoj konsultantskoj firmi, kao i da je deo novca nestao tokom samog leta, {to je svojevremeno S. Milo{evi} ljutito prokomentarisao kao "neizle~ivu italijansku mafija{ku prirodu". I italijansko sudstvo, navodno, sve je zainteresovanije za misteriozne okolnosti pod kojima je italijanska strana u~estvovala u privatizaciji Telekoma Srbija. O~ekuje se da bi do intenziviranja istra`nog postupka moglo do}i posle majskih parlamentarnih izbora u Ita419


liji, jer bi to u ovom trenutku moglo biti okarakterisano kao uplitanje sudstva u predizborni proces. Italijanski istra`ni organi veruju kako bi njihove beogradske kolege do tada ve} mogle raspolagati nekim informacijama u vezi sa ulogom Milo{evi}evog reìma u ovoj aferi. Tuìlac M. Magdalena, pod ~ijim se nadzorom nalazi istraga o privatizaciji Telekoma, izjavio je da razmatra mogu}nost Milo{evi}evog svedo~enja pred sudom u Torinu. On tvrdi da je svestan ~injenice da to ne}e biti lako ostvariti i nagla{ava da do trenutka kada je Milo{evi} preba~en u zatvor neke osobe nemaju miran san u Italiji, {to pove}ava njihovu spremnost na saradnju sa istra`nim organima. (Radio B92, 6. 4. 2001) Za novcem koji su Milo{evi}evi saradnici izneli u inostranstvo, pored Dinki}a, tragali su i drugi lideri nove vlasti (V. Bati}, V. Ili}), a epilog pri~a je taj da su godine prolazile, da ni{ta opipljivo nije otkriveno, da su ostale samo sumnje, ~ak i kada je po~etkom 2007. godine, u jednoj od emisija serijala Insajder na TV B92, M. Dinki} saop{tio da se odustalo od traganja za tim novcem, i da je B. Vu~i} je predsedavala prvim sazivnom Narodne skup{tine Srbije posle izbora 2007. godine.

420

Prilozi

Prilog br. 39

Medijske pri~e o prebacivanju zlata u inostranstvo (kraj 2000. i po~etak 2001. godine)

U vreme kampanje za republi~ke parlamentarne izbore 2000. godine mediji }e se baviti, izme|u ostalog, i pri~om o dva paketa sa 59 kilograma zlata iz Bora koja su, navodno, utovarena 26. oktobra u avion {vajcarskog prevoznika Sviser. Prema agenciji Sense, znalo se da je kao {pediter po{iljke borskog zlata, zavedene pod brojem 5161B300, prijavljen Jugo{ped, a kao izvoznik Sartid iz Smedereva, da je zlato utovareno u kontejner Svisera na poziciji C1, da je posao uspe{no obavljen i da je to potvr|eno {ifrovanom porukom br. 5887, koju je potpisao major policije Z. Pekovi}. Komentari{u}i ovaj poduhvat pripadnika biv{eg reìma S. Milo{evi}a, nema~ki nedeljnik [pigl ukazuje da je {vajcarska avio-kompanija, navodno, redovno prevozila pakete sa zlatom, dragim kamenjem i devizama u [vajcarsku i da je poslednji transport blaga iz Beograda poslat 20 dana posle smene S. Milo{evi}a, a posle zvani~nih uveravanja {vajcarske vlade da }e obezbediti otkrivanje tajnih ra~una biv{ih jugoslovenskih funkcionera. [pigl obja{njava da se beogradski aerodrom i dalje nalazi pod kontrolom policijskih oficira bliskih Milo{evi}evom reìmu i da je nova vlast morala da zaustavi proizvodnu traku u borskim rudnicima da bi se spre~ila dalja prerada zlata i njegovo eventualno izno{enje van zemlje. (www.B92.net, 7. 11. 2000) Sutradan je, me|utim, izvr{ni direktor marketinga RTB Bor, M. Prvulovi}, izjavio je da iz tog kombinata ni gram zlata nije iza{ao mimo zakona i procedure. On je demantovao pisanje [pigla rekav{i da je iz Jugoslavije isporu~ena koli~ina od 50,2207 kilograma i da je re~ o isporuci zlata stranim partnerima RTB Bora (Beta, 8. 11. 2000). Da je zlato u vrednosti od 1,8 miliona {vajcarskih franaka (1,1 milion dolara) je stiglo na ciri{ki aerodrom u ~etiri po{iljke izme|u 21. septembra i 2. novembra 2000. godine, potvrdio je {vajcarskoj novinskoj agenciji ATS portparol Generalne direkcije carina u Bernu, R. Goderon. A portparol {vajcarskog Sekretarijata za ekonomiju, A. Koher, izjavio je francuskoj agenciji France press da je istraga o toj isporuci zlata u toku i da se radi se o utvr|ivanju da li su tom transakcijom prekr{ene Mere protiv Jugoslavije, koje su primenjivane od juna 1999. do 9. oktobra 2000. godine. Isplata novca od prodaje zlata nekoj jugoslovenskoj dràvnoj firmi u tom periodu bila bi, naime, pod udarom zakona, pa je namera bila da se utvrdi da li je embargo mogao biti zaobi|en i da li se iza trgovinskih uvozno-izvoznih firmi sa sedi{tima na Kipru i u Gr~koj, koje su imale dobit od te transakcije, kriju biv{e jugoslovenske vlasti. "[to se ti~e Gr~ke, ustanovili smo da to nije slu~aj, a za Kipar su provere jo{ u toku", izjavio je Koher, ali nije hteo da otkrije imena tih firmi. Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu podnelo je istog dana MUP-u Srbije zahtev da proveri da li su ta~ne tvrdnje medija prema kojima je biv{i jugoslovenski predsednik S. Milo{evi} tokom 1999. godine prodao 173 kilograma zlata u [vajcarskoj (Tanjug, 28. 2. 2001). Nekoliko dana kasnije, V. Begovi}, generalni direktor Savezne uprave carina, izjavio je da zlato izneto tokom oktobra i novembra 1999. godine nije uop{te sporno i to je re~ o specifi~nom spoljnotrgovinskom poslu: "To je posao oplemenjivanja koji se radi ve} desetak godina. Radi se o rudarsko topioni~arskom basenu Bor, i o poslu gde se 421


uvozi koncentrat bakra i oplemenjuje i od toga se prave i bakar i srebro i zlato i to se vra}a. Posao oplemenjivanja je takva vrsta spoljnotrgovinskog poslovanja gde se roba stranog vlasni{tva privremeno uvozi u podru~je na{e dràve, gde na{e firme vr{e oplemenjivanje i tu uslugu napla}uju. To je {to se ti~e na{ih propisa, u redu. To su bile strane firme, jedna iz [vajcarske i jedna iz Gr~ke, i {to se carine ti~e, sve je u redu", rekao je Begovi}. Istog dana oglasio se ponovo i M. Prvulovi} iz kombinata Bor: "Jedan od osnovnih poslova Bora je prerada koncentrata bakra za strane naru~ioce, kojima pripadaju i nusproizvodi te prerade, zlato srebro i platina". On je negirao i optu`be da je novac od borskog zlata odlazio ili da i dalje odlazi na ra~une Milo{evi}a. Me|utim, ono {to je celokupnom ovom pri~om potvr|eno jeste da se novac od prodaje zlata zaista transferi{e, osim preko nema~kih i ameri~kih banaka i preko Gr~ke ili Kipra (www.B92.net, 2. 3. 2001). No, pri~a se time ne zavr{ava. Nekoliko dana kasnije novopostavljeni guverner NBJ, M. Dinki}, na konferenciji za novinare optuùje rukovodstvo kombinata Bor da je u poslednje tri godine neovla{}eno iznelo iz zemlje oko 700 kg. zlata. "Moèmo re}i da je nelegalno prodato u 1998. godini 552 kg, u 1999. godini 62, i u 2000. 113 kg. To je ono {to su na{im ljudima iz sektora kontrole prezentirali odgovorni ljudi u Boru, ali mi mislimo da je jo{ ve}a koli~ina. Prodaja je vr{ena uglavnom preko dve firme. To su RTB Kuper iz Ciriha i EmSiSi sa Kipra. Novac koji je donet u zemlju, donet je po osnovi prodaje bakra a ne zlata. Oni su prodavali i bakar i zlato, novac od bakra je vra}en u zemlju, novac od zlata je ostao u inostranstvu", tvrdio je Dinki}. A na pitanje novinara da li se ove malverzacije vezuju za odre|ene li~nosti iz biv{eg reìma, Dinki} je odgovorio da je istraga u toku, uz napomenu da je N. [ainovi}, svakog petka popodne dolazio u rudnik, ali za sada iz nepoznatih razloga (www.B92.net, 7. 3. 2001).

422

Prilozi

Prilog br. 40

Neki detalji afere "Pavkovi}" Odmah posle optu`bi iz kabineta predsednika SRJ, V. Ko{tunice, iznetim krajem juna 2002, da su njegove prostorije ozvu~ene i da se njegovi razgovori prislu{kuju u Birou za komunikacije Vlade Srbije, demantija republi~kog premijera Z. \in|i}a i optu`bi na ra~un V. Ko{tunice da je naredio na~elniku General{taba Vojske Jugoslavije da specijalna jedinica provali u prostorije Biroa i izvr{i pretres oglasio se Pokret Otpor. On je javno zatraìo od Ko{tunice da odgovori na pitanje da li je, u no}i izme|u 7. i 8. 7. 2001, "on ili bilo ko u njegovo ime" naredio da pripadnici VJ "upadnu u zgradu Vlade Srbije", od premijera Srbije Z. \in|i}a da odgovori na pitanje "da li se prislu{ni ure|aji nalaze u zgradi Biroa za komunikacije Vlade Srbije", zatraìo formiranje anketnog odbora, a od anketnog odbora da utvrdi "punu istinu bez podleganja eventualnim pritiscima, kako se vi{e nikada ne bi licitiralo politi~kim aferama". Z. \in|i} je u otvorenom pismu Otporu tvrdio da vladin Biro za komunikacije, niti "bilo koja slu`ba Vlade Srbije, nije prislu{kivala predsednika SRJ Vojislava Ko{tunicu, to ne radi danas, a ne}e ni u budu}nosti" i da to izjavljuje "pod punom moralnom i materijalnom odgovorno{}u". Premijer je u pismu naveo da se od 26. 1. 2001. "nijedna slu`ba Vlade Srbije nije bavila nezakonitim aktivnostima", da Biro za komunikacije "niti je imao prislu{ne aparate, niti se bavio tim aktivnostima, uprkos insinuacijama koje se na tu temu plasiraju u javnosti". "Slu`be koje su osposobljene za takvu vrstu aktivnosti i nalaze se u Ministarstvu unutra{njih poslova, tako|e su svoje poslove obavljale po zakonu i nikada nisu od mene ili bilo koga iz Vlade dobile nalog, zahtev da prislu{kuju bilo koju politi~ku li~nosti u zemlji, a pogotovo predsednika SRJ" naveo je \in|i}. On je izrazio uverenje da je aktivistima Otpora, kao i mnogim gra|anima Srbije "jasno da razlog za optu`be o prislu{kivanju ne postoji u nekim konkretnim dokazima ili argumentovanim sumnjama, ve} u objavljivanju tekstova u pojedinim doma}im medijima, a koji su 'prepri~ani razgovori'. 'Prepri~ani razgovori' i njihovo pojavljivanje u novinama mogu da budu dokaz upravo samo toga, prepri~anog razgovora. Pojavljivanje takvih razgovora u novinama je pre dokaz da je jedan od sagovornika taj razgovor preneo nekome, nego dokaz zavere ili primene visokih tehnologija" zaklju~io je \in|i}. Dana 9. 7. 2002. i Ko{tunica je odgovorio Otporu da "nikada nije naredio upad u bilo koju ustanovu Vladu Srbije" i da to nisu u~inili ni njegovi savetnici, napominju}i da je za pitanje Otpora saznao iz novina i da je i ministru policije D. Mihajlovi}u isto odgovorio jo{ 27. juna. Ipak, Ko{tunica je opravdao upad vojske u prostorije Biroa time da "kada postoje indicije da je predsednikova bezbednost ugroèna... kao {to su postojale u ovom slu~aju, Vojska Jugoslavije je du`na da proveri sve okolnosti". Afera je dobila i dimenziju spora oko nadle`nosti. Naime, Savezno ministarstvo unutra{njih poslova, na ~ijem ~elu je bio potpredsednik DS-a, Z. @ivkovi}, saop{tilo je 10. 7. 2002. da je u njegovoj "potpunoj nadle`nosti" obezbe|enje, kontraobave{tajna i kontradiverziona za{tita predsednika SRJ, a da je VJ za obezbe|enje jugoslovenskog predsednika zaduèna samo u izuzetnim slu~ajevima - samo u slu~aju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili kada se on nalazi u vojnom vozilu ili objektu. "Na àlost, od po~etka mandata predsednika, radnici Saveznog MUP-a su ometani u izvr{avanju svojih obaveza i zadataka o ~emu je savezni ministar unutra{njih poslova u vi{e navrata u pisa423


noj formi upozoravao predsednika SRJ. Na ove dopise do dana{njeg dana nismo dobili nikakav odgovor", stajalo je u saop{tenju koje je potpisao {ef @ivkovi}evog kabineta. Onda iz kabineta predsednika SRJ negiraju da je SMUP u potpunosti nadleàn za obezbe|enje, kontraobave{tajnu i kontradiverzionu za{titu predsednika SRJ, jer prema saveznom Zakonu o osnovama sistema dràvne bezbednosti i VJ je zaduèna za neke poslove na obezbe|enju {efa dràve. Toga dana, ponovo se oglasio te{kim optu`bama na ra~un Ko{tunice u me|uvremenu penzionisani na~elnik G[ VJ general Pavkovi}, rekav{i da je "{okiran" izjavom predsednika SRJ V. Ko{tunice da nikada nije naredio upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije, a da to nisu u~inili ni njegovi savetnici. "Ne mogu da verujem da predsednik Ko{tunica bez trunke stida i griè savesti u javnom obra}anju pokretu Otpor i gra|anima Srbije koji su ga izabrali govori neistinu. ûdi me da on misli da se to ne moè dokazati kada i sam zna da postoje na desetine svedoka", rekao je Pavkovi}. Pavkovi}a "posebno ~udi to {to Ko{tunica nema hrabrosti da barem jednom stane iza svoje odluke. Svojom oficirskom ~a{}u stojim iza svega {to sam izjavio ja i ostali generali o upadu u Biro i tvrdim da je upad traìo on li~no, a nare|enja je u njegovom prisustvu izdavao njegov savetnik, G. Nali}", obja{njavao je Pavkovi}, dodaju}i da je "sutradan po{to je dobio nare|enje od Nali}a referisao Ko{tunici zbog ~ega ga nije izvr{io" i da "su pri~e o prislu{kivanju Ko{tunice iz Biroa za komunikacije Vlade Srbije bile obi~na besmislica i nisu bile u domenu vojske. Ja se stvarno stidim u ime one osobe koju sam pre nekoliko dana oslovljavao predsednikom i komandantom po{to znam da sve ovo vreme nije doneo nijednu odluku i sada ne sme da stane iza takve odluke". Pavkovi} je negirao i navode iz Ko{tuni~inog pisma Otporu o tome da "je VJ du`na da proveri sve okolnosti kada postoje indicije da je predsednikova bezbednost ugroèna": "To nije ta~no. Slu`ba bezbednosti VJ u saradnji sa ostalim slu`bama radi takve poslove ali kada se slu`be usaglase na zajedni~kom nivou. Prema tome, ovde se radi o zloupotrebi dela Slu`be bezbednosti na ~elu sa generalnom Acom Tomi}em koji je u to vreme bio tre}i ~ovek u Upravi bezbednosti". Pavkovi} je rekao i to da }e se pojaviti novi svedoci koji }e posvedo~iti njegove navode o naredbama za upad u Biro za komunikacije i da }e on biti "glavni svedok" koji }e dostaviti sva dokumenta i dokaze o tome. Iza "svega stoji pokvarena politi~ka igra koja se, pre svega, odnosi na razbijanje vojske, a ne samo na razbijanje DOS-a kao vladaju}e koalicije. Mislim da je Ko{tunica hteo jednim udarcem da ubije dve muve - da re{i pitanje vojnog vrha i da po~ne destabilizaciju vojske, zbog ~ega je angaòvao neovla{}enog generala Acu Tomi}a", zaklju~io je Pavkovi} (www.B92.net, 10. 7. 2002). Zatim, afera dobija i dimenziju kadrovske ~istke u vrhu vojske, pa posle Ukaza kojim je V. Ko{tunica penzionisao nekoliko ljudi iz vojnog vrha, Pavkovi} pokre}e inicijativu za ocenu ustavnosti Ko{tuni~inog ukaza i upu}uje ustavnu àlbu, a Savezni ustavni sud 11. 7. 2002. jednoglasno odbacuje inicijativu za ocenu ustavnosti ukaza zbog nenadle`nosti, a àlbu zbog toga "{to nije dopu{tena jer ne ispunjava ustavom utvr|ene uslove za odlu~ivanje suda". Afera "Pavkovi}" je mogla da preraste i u krizu Savezne vlade. Naime, istog dana Ve}e gra|ana Savezne skup{tine nije usvojilo predlog DOS-a o formiranju Anketne komisije koja treba da ispita sve okolnosti nastale posle penzionisanja na~elnika G[ VJ N. Pavkovi}a. Za predlog je glasalo 43 poslanika, {to je bilo nedovoljno za njegovo izglasavanje. U dvosatnoj raspravi, predstavnici svih parlamentarnih stranaka deklarativno su se izjasnili za formiranje Anketne komisije i utvr|ivanje pune istine. Iako su, dakle, i DOS i DSS istovremeno uputile inicijative Ve}u gra|ana Savezne skup{tine o istom pitanju, a pred424

Prilozi

sednik Ko{tunica izjavio da }e se rado odazvati pozivu da iznese sve ~injenice kojima raspolaè, inicijative su se razlikovale: DOS je predloìla formiranje Anketne komisije (koju formiraju oba skup{tinska ve}a) sa zadatkom da utvrdi pre svega ~injenice u vezi sa eventualnim zahtevima iz kabineta predsednika SRJ da VJ izvr{i upad u Biro za komunikaciju Vlade Srbije, dok je DSS predloìla formiranje Anketnog odbora (koji moè da formira samo jedno ve}e) sa zadatkom da ispita ~injenice pre svega u vezi sa prislu{kivanjem predsednika SRJ. Kompromis nije postignut, a zahtev DSS-a potpisalo je svega 10 poslanika, pa se nisu stekli uslovi da se o njemu Ve}e gra|ana uop{te izja{njava. Povodom ovakvog ishoda glasanja, pojedini lideri DOS-a najavili su mogu}nost raskidanja koalicije na saveznom nivou. Poslanik DOS-a i savezni ministar policije Z. @ivkovi} izjavio je da je glasanje pokazalo ko je za to da se "sve tajne stvari u dràvi otvore": "Imali smo vrlo jednostavan predlog da se formira Anketna komisija koja }e da utvrdi da li je bilo naredbe da se izvrsi prepad u Biro za komunikacije Vlade Srbije, da li je zloupotrebljena vojna bezbednost, da li je prislu{kivan predsednik Jugoslavije, da li se odaju dràvne i vojne tajne, da li se odaju stenogrami sa tajnih dràvnih sastanaka. Videli ste, svi su rekli da èle takvu komisiju, da treba to da se uradi, ali su na glasanju bili protiv", rekao je @ivkovi}. Jedan od lidera DOS-a i savezni poslanik V. Bati} tvrdio je da je DSS lobirala poslanike SNP-a CG da ne glasaju za predlog DOS-a, ~ime "je dovedena u pitanje koalicija DOS-a i SNP-a i postavlja se pitanje opstanka Savezne vlade. To }e imati reperkusije i na rad ustavne komisije, dakle, veliki ulog je bio u pitanju, ljudi su se poneli neodgovorno, i vide}emo kako }e DOS da odlu~i na sednici Predsedni{tva". DOS je onda preduzela inicijativu na republi~kom nivou: ukoliko savezni parlament ne bude formirao Anketni odbor za utvr|ivanje ~injenica povodom afere "Pavkovi}", formira}e ga Skup{tina Srbije, najavljivao je {ef poslani~kog kluba "ostatka DOS-a" ^. Jovanovi}, jer jugoslovenski predsednik V. Ko{tunica i akteri u toj aferi "moraju da odgovore na mnoga pitanja", a DOS je ponovio zahtev da se smeni general A. Tomi}. "Prvo, taj ~ovek ne ispunjava uslove da bude general, nije zavr{io visoku vojnu {kolu, i tu je gospodin Ko{tunica prekr{io Ustav i zakon, on automatski nije ni ispunjavao uslove da bude na~elnik Kontraobave{tajne slu`be, sve je to mimo zakona, po principu simpatije i antipatije i, jednostavno, to je dokaz legalizma predsednika Ko{tunice", obja{njavao je zahtev DOS-a V. Bati}. Afera je dobila i policijsku dimenziju. Naime, policija je po~ela da privodi i saslu{ava novinare koji su pisali o aferi "Pavkovi}" i savetnike predsednika Ko{tunice. Prvo su zbog teksta "Prislu{ni centar u Vladinoj zgradi", objavljenom 2. 7. 2002 u Reporteru dvojica inspektora beogradske policije uru~ila 11. 7. 2002. glavnom i odgovornom uredniku lista, V. Radomirovi}u, nalog da se pojavi u gradskom SUP-u, za {ta je Radomirovi} rekao da je "sve do{lo posle pisma koje je nama u petak poslao Vladimir Popovi} zvani Beba, sekretar Biroa za komunikacije Vlade Srbije, u kome je on, ne znam kako, utvrdio da smo mi izvr{ili nekoliko krivi~nih dela objavljivanjem tog teksta i da }e on sa tim svojim saznanjima upoznati nadle`ne organe". Beogradski SUP demantovao je informacije koje su povodom uru~ivanja naloga za saslu{anje u policiji izneli glavni i odgovorni urednik nedeljnika Reporter V. Radomirovi} i novinari tog lista, pa je obja{njavano da su inspektori u prostorije lista do{li po nalogu za prikupljanje potrebnih obave{tenja posle vi{e bezuspe{nih poku{aja da telefonom stupe u kontakt sa Radomirovi}em (www.B92.net, 11. 7. 2002). Sutradan, okru`ni javni tuìlac R. Terzi} potvrdio je da je pokrenuo pretkrivi~ne postupke u tri slu~aja. U prvom zahtevu, tuìla{tvo je od MUP Srbije zatraìlo da ispita sve okolnosti vezane za navodno prislu{kivanje predsednika SRJ V. Ko{tunice. U 425


drugom je traèno da se ispita da li je Vladi Srbije pretio upad pripadnika VJ. U tre}em zahtevu, koji se odnosio na tekst novinarke N. Odalovi} objavljenom u listu Danas, MUP je dobio zadatak da utvrdi da li je ta~no da je A. Tijani}, Ko{tuni~in savetnik za medije, izjavio da zna ko naru~uje ubistva po Srbiji i ako zna za{to to nije prijavio policiji. Glavni urednik Reportera V. Radomirovi} odazvao se pozivu na saslu{anje, ali nije dao izjavu. Tuìla{tvo je naloìlo i obavljanje informativnih razgovora sa svim u~esnicima razgovora kod V. Ko{tunice na kome je navodno od Vojske Jugoslavije traèn upad u zgradu Vlade Srbije, i to sa N. Pavkovi}em, generalima koji su se ogla{avali tim povodom i saradnicima predsednika SRJ A. Tijani}em, Lj. Nedeljkovi}, R. Bulatovi}em i G. Nali}em. I nekada{nji na~elnik Uprave bezbednosti VJ A. Vasiljevi} potvrdio je da je prisustvovao sastanku na kom su savetnici V. Ko{tunice traìli od vojske upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije: "Bio sam prisutan na tom sastanku u Upravi bezbednosti i u celini mogu da potvrdim sve ono {to su ostali generali govorili o tom doga|aju", a Pavkovi}eve tvrdnje potvrdila su jo{ dvojica penzionisana oficira, biv{i na~elnik Uprave za bezbednost M. \akovi} i na~elnik Uprave za moral M. Simi} (www.B92.net, 12. 7. 2002). Dana 14. 7. 2002, republi~ki ministar unutra{njih poslova, D. Mihajlovi}, izjavio je da je dobio pismo od generalnog sekretara predsednika SRJ, u kome se traì da policija odloì informativne razgovore sa savetnicima V. Ko{tunice do formiranja Anketne komisije koja }e ispitati sve navode o aferi "Pavkovi}". Mihajlovi} je, me|utim, za Televiziju B92 izjavio da se policija ne}e obazirati na ove zahteve i da }e raditi svoj posao (www.B92.net, 14. 7. 2002). Me|usobna optuìvanja u aferi "Pavkovi}" nastavljena su ad hominem tvrdnjama DSSa da je biv{i na~elnik G[ VJ u~estvovao u vi{e kriminalnih delatnosti. Savezni poslanik DSS-a, Lj. Jova{evi}, izneo je 15. 7. 2002. slede}e optu`be na Pavkovi}ev ra~un: "'Afera Pavkovi}' se sastoji od ume{anosti u sumnjive poslove oko prometa cigareta, od zloupotreba 603. pozadinskog puka VJ i nekih nepravilnosti u radu koje su otkrivene, a zbog koje bi Pavkovi} i oni koji su vodili istragu oko toga trebalo da odgovaraju. 'Afera Pavkovi}' se sastoji od jedne ku}e u Kotoru od 450 m2 i od jednog stana u Beogradu od 600 m2, gde je kupoprodaja izvr{ena 19. 9. 2000. " Jova{evi} je rekao da je Pavkovi} kriminalne aktivnosti po~eo u saradnji sa kumom G. Baji}em iz Banjaluke s kojim je, preko }erke K. Gligorova, obezbedio dozvole za uvoz nafte u Srbiju. Pavkovi} je, tako|e, prema Jova{evi}evim re~ima, sara|ivao i s naftnim lobijem iz Republike Srpske, "sur~inskim klanom" i firmom Interkom preko koje je obezbedio enormne koli~ine nepotrebne opreme za VMA. Kao glavne Pavkovi}eve saradnike, Jova{evi} je naveo D. Bokana, "sur~inski klan", glavnog i odgovornog urednika lista Svedok i "kupljene generale". Do tih podataka Jova{evi} je do{ao tokom rada u Anketnoj komisiji Savezne skup{tine koja je trebalo da utvrdi ~injenice u vezi sa ubistvom biv{eg saveznog ministra odbrane P. Bulatovi}a, a na pitanje novinara zbog ~ega se }utalo do sada o kriminalnim aktivnostima Pavkovi}a, Jova{evi} je odgovorio da DSS kao legalisti~ka stranka "po{tuje institucije". Pavkovi} je odmah demantovao je da je ume{an u pojedine kriminalne afere, za {ta ga je optuìla DSS, i tvrdio da su te optu`be izmi{ljene u kabinetu predsednika SRJ V. Ko{tunice, optuùju}i Ko{tunicu da koristi deo Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije da bi prikupio takve dezinformacije. Slede}eg dana, {efica kabineta predsednika SRJ, Lj. Nedeljkovi}, dala je izjavu beogradskoj policiji i demantovala da je iz kabineta predsednika SRJ nare|en upad u Biro Vlade Srbije. DSS je na konferenciji za novinare dovela u vezu s navodnim kriminalnim aferama i generala u penziji A. Vasiljevi}a, kao i vojnog tuìoca N. Petkovi}a. U materijalima koji su podeljeni novinarima, Vasiljevi} se dovodi u vezi s 426

Prilozi

biv{im ministrom policije BiH A. Delimustafi}em i proneverom 6 miliona maraka u vreme borbi oko Vukovara 1991. godine. "Sva saznanja vezana za ratno-profiterski anga`man Vasiljevi}a dostupna su isklju~ivo pukovniku \. Trifunovi}u, predsedniku Vojnog suda u Beogradu. Posebnu pa`nju valja obratiti na aktuelnog vojnog tuìoca pukovnika Nikolu Petkovi}a koji je 'Vasiljevi}ev kadar' i u znatnoj meri pomogao da Vasiljevi} ne bude adekvatno sudski sankcionisan", navodi se u tom materijalu. Vasiljevi} i Petkovi} su demantovali optu`be, pri ~emu je Petkovi} rekao da je apsurdno demantovati optu`be iza kojih ne stoji nijedan konkretan ~ovek i nijedan konkretan potpis i dodao je da u vreme kada su se de{avale afere vezane za Vasiljevi}a nije ni bio u vojnom pravosu|u. Predsednik SRJ V. Ko{tunica ponovo je demantovao sve optu`be i ocenio je da je stabilnost VJ, uz strukturnu reformu, o~uvana i osnaèna: "Da je stabilnost VJ o~uvana i osnaèna, najbolje se vidi iz ~injenice da u njoj nikakav potres nije izazvan najnovijom smenom na~elnika G[ VJ Neboj{e Pavkovi}a" i da su svi protestni glasovi povodom smene Pavkovi}a "penzionerski". Ko{tunica je jo{ izjavio da bezbednost {efa dràve "nije prazna pri~a" i da se ne svodi "na paradu telohranitelja. Ja sam do oktobarskih promena bio potpuno bez telohranitelja i za razliku od ve}ine drugih lidera DOS-a, o{tre momke nisam ni poznavao, a kamoli vodio sa sobom" (â~anski glas, 16. 7. 2002).

427


Prilog br. 41

Psihoanaliti~ki profil S. Milo{evi}a sa~injen od strane V. [e{elja (januar 1995. godina)

U odgovorima na pitanja svog partijskog lista, Velike Srbije, doturenim iz zatvora, V. [e{elj daje psihoanaliti~ki profil S. Milo{evi}a: "Mali Slobodan je, bar podsvesno, èleo o~evu smrt, ali kad se ona desila, obuzelo ga je ose}anje krivice i depresivni sindrom koji ga nikada ne}e napustiti. Samo }e ga ispresecati povremena mani~na stanja, karakteristi~na i sa pogubnim posledicama u politi~kom ìvotu. Naklonost prema drugim ljudima kod Milo{evi}a je zasnovana na ose}anju kajanja zbog ranije mr`nje prema ocu, ali ta mr`nja se uvek iznova probudi u eruptivnom nagonu i rezultuje politi~kom likvidacijom onog na koga se sru~i. To dvojstvo emocija, mr`nje i ljubavi prema ocu, prizivanje o~eve smrti i kajanje zbog toga, dovelo je do ne{to blaèg Milo{evi}evog odnosa prema poraènim politi~kim protivnicima, ranijim partnerima i saradnicima, nego {to je to slu~aj sa drugim ovovekovnim diktaturama. Nikada ni u koga ne imati poverenja i lukavo saradnike me|usobno zava|ati, podsticati netrpeljivost konkurenata u borbi za njegovu blagonaklonost, osnovna je karakteristika Milo{evi}evog docnijeg pona{anja i manipulisanja ljudima u uslovima pozne faze i kraha titoisti~ke varijante komunisti~kog poretka... Po{to je otac vrlo rano pobegao iz njegovog ìvota, Milo{evi}u je dugo majka bila pravi autoritet. Ona mu je budila ambicioznost, ali i produkovala stalni strah od gre{ke, propusta... Autoritarna majka je zapravo Slobodanu ubila svaku izraèniju èlju za devojkama. Kada je sreo Miru Markovi}, ona ga je veoma malo interesovala. Mnogo su va`nija bila dva druga momenta: ~injenica da je Mira, bar zvani~no, pripadala jednom od najmo}nijih porodi~nih klanova u Srbiji, i ose}anje da ona ima autoritarnu prirodu koja toliko podse}a na li~nost njegove majke... Sposobnost za glumu, naro~ito za laganje, vrlo je rano razvio. Izraziti individualista u politici, nau~io je i kako da se pretvara da je zainteresovan za grupne napore i kolektivne rezultate. Jo{ kao student je znao masno da laè i pravo u o~i gleda onoga koga laè. Li~no sam se uverio koliko je savr{enstvo Milo{evi} dostigao kao laòv, koliko je krut u opho|enju i nastupanju, bez elementarne duhovitosti i sa veoma izraènom sujetom. Talenat za spletkarenje, u kome je Milo{evi} sigurno nenadma{an, donosio je neslu}ene rezultate i predstavljao njegov osnovni kapital. " (Velika Srbija, januar 1995)

428

Prilozi

Prilog br. 42

Kori{}enje la`nih obe}anja, zastra{ivanja bira~a, la`nog patriotizma, bla}enja protivnika i istina i ~injenica u kampanjama relevantnih politi~kih stranaka (avgust 2000. godine) 47 40 31

29 23

22

20 19

18

22

20

18

13 9

9 6

4

Zastrašivanje birača Lažna obećanja SPS-JUL

8

Blaćenje protivnika Lažni patriotizam

SRS

8 4

SPO

Istine i činjenice Članic e DOS ( DS i DSS)

429


430

Literatura

Literatura y Ba}evi}, Lj. (1991): "Izme|u medijskog rata i rata za medije", u S. Mihailovi} (ur) Od izbornih rituala do slobodnih izbora, IDN, Beograd. y Barnow, E. (1956): Mass Communication - Television, Radio, Film, Press, Reinhart & Company, New York. y Baus, H. M. , W. B. Ross (1968): Politics Battle Plan, The Macmillan Company, New York. y Bentley, A. (1967): The Process of Government, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts. y Biro, M. , V. \uri} i Lj. [}epanovi} (1992): "Politi~ki marketing u uslovima politi~ke nekulture", u: Z. Slavujevi} (ur), Politi~ki marketing i prvi posleratni vi{estrana~ki izbori u Jugoslaviji, Institut za novinarstvo i Radni~ka {tampa, Beograd. y Bobin, J. P. (1988): Le marketing politique, Midia, Milan. y Boorstin, D. (1963): The Image, Penguin, Harmondsworth. y Bongrand, M. (1986): Le marketing politique, Press Universitaire Francais, Paris. y Charlot, M. (1970): La persuasion politique, Press Universitaire de France, Paris. y Greenblatt, A. (1998): "Negative Campaigning: Denounced, denied - and indinspesable?", CD Weekly, Vol. 56, October 31, Washington. y Denton, R. E. , G. C. Woodward (1990): Political Communication in America, Praeger, New York, Westport, Connecticut. y Dinki}, M. (1995): Ekonomija destrukcije, VIN, Beograd. y Dùverovi}, B. (1992): "Masovni mediji i borba za vlast", u: Z. Slavujevi} (ur), Politi~ki marketing i prvi posleratni vi{estrana~ki izbori u Jugoslaviji, Institut za novinarstvo i Radni~ka {tampa, Beograd. y Dùverovi}, B. , S. Mihailovi}, S. Vukovi} (1994): Izborna upotreba medija, IDN i Institut za kriminolo{ka i sociolo{ka istraìvanja, Beograd. y EIM (1998): Zavr{ni izve{taj - Mediji u Srbiji - Izve{taj o parlamentarnim i predsedni~kim izborima 1997. godine, European Commission, Düsseldorf. y Forman, A. L. (1966): "A Realistic Approach to Campaign Strategies and Tactics", u Jennings, M. K., Zeigler, L. H, eds. The Electoral Process, Prentice-Hall, Inc. , New Jersey. y Fuchs, D. and E. Roller (1998): "Cultural Conditions of the transition to Liberal Democracy in Central and Eastern Europe", u: Barnes, S. H. and J. Simson (eds), The Postcommunist Citizen. Budapest: Erasmus Foundation and IPS of HAS, No. 1. y Goati, V. (1992): "Vi{estrana~ki mozaik Srbije", u: Ra|anje javnog mnjenja i politi~kih stranaka, Institut za politi~ke studije, Beograd. y Goati, V. (1996): Stabilizacija demokratije ili povratak monizmu. Tre}a Jugoslavija sredinom devedesetih, ITP Inireks, Podgorica. 431


y Goati, V. (2000): Partije Srbije i crne Gore u politi~kim borbama od 1990 do 2000, Conteko, Bar. y Iyengard, S. & D. R. Kinder (1987): News that matters: Television and American opinion, University of Chicago Press, Chicago. y Jennings, I. (1957): Parliament, Cambridge. y Jennings, M. K. , Zeigler, L. H. (1966): The Electoral Process, Prentice-Hall, New Jersey. y Just, M. , Crigler, A. , Walach, L. (1990): "Thirty Seconds or Thirty Minutes: What Viewers Learn from Spot Advertisments and Candidates Debates", Journal of Communication, No. 3. y Kent, A. (1985): "The Study of Long-Term Effects: The Updating Function of Mass Media", rad prezentovan na konferenciji: Long-Term Effects of Mass Media, Seattle. y Kaid, L. L. , Holtz-Bacha, Ch. (1995): Political Advertising in Western Democracies, Sage, London. y Klapper, J. (1960): The Effects of Mass Communication, Free Press, New York. y Kosti}, V. (2002): Respekt, br. 7, maj. y Kova~evi}-Daji} (1995): Hronologija jugoslovenske krize 1994, Institut za evropske studije, Beograd. y Lazi}, M. (1995): "Osobenosti globalne dru{tvene transformacije", u S. Bol~i} (ur) Dru{tvene promene i svakodnevni ìvot: Srbija po~etkom devedesetih, Institut za sociolo{ka istraìvanja, Filozofski fakultet, Beograd. y Lindon, D. (1986): Le marketing politique, Dalloz. y Madàr, Lj. (1995): "Izborna stupica i nacionalisti~ki totalitarizam - Ogled o preprekama civilnom dru{tvu", u: V. Pavlovi} (ur) Potisnuto civilno dru{tvo, Ekocentar, Beograd. y Mati}, J. (2006): Televizijska prezentacija kampanja za parlamentarne izbore u Srbiji 1990-2000. (doktorska disertacija), FPN, Beograd. y Mayer, G. W. (1996): "In Defense of Negative Campaigning", Political Science Quarterly, Vol. 111, November 3. y Merlo-Ponti, M. (1986): Humanizam i teror, Mladost, Beograd. y Mihailovi}, V. (1984): Propaganda i rat, Vojnoizdava~ki zavod, Beograd. y Mihajlovi}, S. (ur) (1991): Od izbornih rituala do slobodnih izbora, IDN, Beograd. y Milivojevi}, S. , J. Mati} (1993): Ekranizacija izbora, Vreme knjige, Beograd. y Moren, E. (1979): "Uvod u izu~avanje reklame", Tre}i program, RTS, prole}e, Beograd. y Nimmo, D. (1970): The Political Persuaders, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey. y O'Shaugnessy, N. (1990): The Phenomenon of Political Marketing, MacMillan, London. 432

Literatura

y Panajotovi}, T. (1999): Dnevnik jednog poslanika (Skup{tina iznutra), Sloboda, Pirot. y Panti}, D. (1995): "Vrednosti bira~a u Srbiji", u: V. Goati (ur) Partijski mozaik Srbije 1990-1996, Beogradski krug i AKAPIT, Beograd. y Patterson, T. E. , McClure, R. D. (1976): The Unseeing Eye, Putnam, New York. y Pe~ujli}, M. , Mili}. V. (1990): Politi~ke stranke u Jugoslaviji, "Stru~na knjiga", Beograd. y Perry, J. M. (1968): The New Politics, The Expanding Technology of Political Manipulations, London. y Platon (1966): Dràva, Kultura, Beograd. y Radulovi}, D. , N, Spasi} (1991): U potrazi za demokratijom, Dosije, Beograd. y Robinson, P. J. , Davis, K. D. (1990): "Television News and the Informed Public: An Information - Processing Approach", Journal of Communication, No. 3. y Roddy, B. L. , G. M. Garramone (1988): "Appeals and Strategies of Negative Political Advertising", Journal of Broadcasting and Electronic Media, Vol. 32, No. 4. y Sartori, G. (2002): Stranke i strana~ki sustavi, Politi~ka kultura, Zagreb. y Scammell, M. (1995): Designer Politics - How Elections are Won, "MacMillan Press LTD", New York. y Slavujevi}, Z. (1993): "Borba za vlast kroz prizmu izbornih kampanja" u: V. Goati, Z. Slavujevi} i O. Pribi}evi}, Izborne borbe u Jugoslaviji 1990 - 1992, Radni~ka {tampa, Beograd. y Slavujevi}, Z. (1994): "Izborna kampanja '93: Strategija 'otre`njenja' nasuprot strategiji 'zavo|enja'", Sociolo{ki pregled, br. 1, Beograd. y Slavujevi}, Z. (1999): "Delegitimizacija sistema i njegovih institucija", u: Slavujevi} Z, S. Mihajlovi}, Dva ogleda o legitimitetu, IDN, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd. y Slavujevi}, Z. (2002): "Socijalna utemeljenost politi~kih stranaka pre i posle izbora 2002", u: Goati, V, J. Kom{i}, D. Panti}, Lj. Ba}evi}, Z. Slavujevi}, J. Mati}, Partijska scena Srbije posle 5. oktobra 2000, Friedrich Ebert Stiftung i IDN, Beograd. y Slavujevi}, Z. (2003): "Razvrstavanje bira~kog tela i relevantnih stranaka Srbije na osi "levica - desnica", u: Kom{i}, J, D. Panti}, Z. Slavujevi}, Osnovne linije partijskih podela i mogu}i pravci politi~kog pregrupisavanja u Srbiji", Friedrich Ebert Stiftung, IDN, Beograd. y Slavujevi}, Z. (2007): Politi~ki marketing, FPN, îgoja, Beograd. y Steinberg, A. (1976): Political Handbook: Media, Scheduling and Advance, D. C. Heath, Lexington. y [iber, I. (1992): Politi~ka propaganda i politi~ki marketing, "Alinea", Zagreb. y Todorovi}, M. , S. Gredelj (2001): Mediji u Srbiji: slobodni i oslobo|eni (septembar - decembar 2000), CESID, Beograd. 433


y Viktorov, D. (1979): "Slogan", Tre}i program, RTS, prole}e, Beograd. y Vreg, F. (1992): "Politi~no prepri~evanje in strategija volilnega marketinga", Teorija in praksa, let. 29, {t. 9-10, Ljubljana. y Young, M. (1987): American Dictionary of Campaing and Elections, Hamilton Press, Boston.

434

Literatura

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

349.849.2(497.11) "1990/2007"

SLAVUJEVI], Zoran \. Izborne kampanje : pohod na bira~e : slu~aj Srbije od 1990. do. 2007. godine / Zoran \. Slavujevi}. - Beograd : Friedrich Ebert Stiftung : Fakultet politi~kih nauka, 2007 (Beograd : Libra). - 434 str. : tabele ; 24 cm Tira` 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 431- 434. ISBN 978-86-83767-35-9 (FES) a) Izborna kampawa - Srbija - 1990-2007 COBISS.SR-ID 145149452

435

Izborne Kampanje-pohod Na Birace

Recommend Documents