"Zivot nam vraca samo ono sto mi drugima dajemo."
Ivo Andric 1892-1975
BIOGRAFIJA Ivo Andrić je rođen 9.oktobra 1892. u Travniku.Majka ga je još u povoju odnela u Sarajevo,gdje joj je muž službovao.Godine 1894.otac mu umire od tuberkoloze.Majka ga je odnela sestri svoga muža u Višegrad,udatoj za austrijskog žandarmerijskog narednjka sa kojim nije imala dece.Njih dvoje su prihvatili mališana i brinuli se o njemu,u svojoj kući na samoj obali Drine,koja se nalazila u neposrednoj blizini ćuprije Mehmedpaše Sokolovića. U Višegradu Ivo Andrić pohađa osnovnu školu. U jesen 1903. godine upisuje se u Veliku gimnaziju u Sarajevu, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Stanuje s majkom koja radi kao tkalja u obližnjoj fabrici ćilima. Među gimnazijalcima zapažen je kao pripadnik nacionalističke omladine. 24. juna u Velikoj gimnaziji u Sarajevu položio je veliku maturu. Iste godine, 14. oktobra upisuje se na Mudroslovni fakultet Kraljevskog sveučilišta Franje Josipa I u Zagrebu. Dobio je stipendiju Napretka , hrvatskog kulturno prosvetnog društva iz Sarajeva. Sarađuje u Hrvatskoj riječi, Hrvatskom pokretu, Savremeniku - objavljuje recenzije o knjigama, zatim pesme i beleške o likovnim izložbama. U Hrvatskom pokretu objavljuje četiri Pisma iz Krakova. 28. juna 1914. saznaje od svog prijatelja Durbešića da je u Sarajevu ubijen Franc Ferdinand, prestolonaslednik a potom n apušta Krakov. Vozom stiže u Zagreb, a potom na Rijeku i onda brodom dolazi u Split. 29. jula policija ga hapsi kao pripadnika nacionalno-revolucionarne omladine. 2. jula 1917. pomilovan je i odlazi u Višegrad. Početkom jeseni mobilisan je u vojsku. Godine 1918. iz štampe izlazi Andrićeva prva knjiga Ex Ponto, pesme u prozi. Ivo Andrić je 12. januara 1923.postavljen za vicekonzula u Gracu. Zatim se seli u Grac i upisuje na Filozofski fakultet. Godine 1928. premešten je za vicekonzula u Poslanstvo u Madridu. Iz Madrida održava veze sa svojim beogradskim, zagrebačkim i sarajevskim prijateljima. Predsednik Republike Poljske 1937. godine odlikuje ga Ordenom Velikog komandira obnovljene Poljske. Godine 1953. prvi put posle II svetkog rata dolazi u Višegrad. 19. Oktobra 1961. list Borba objavljuje da je Ivo Andrić najozbiljnijij kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Sedam dana kasnije Ivi Andriću je dodeljena Nobelova nagrada za književnost. Skupština Kulturno-prosvetne zajednice Srbije odlučuje da se Andriću dodeli Specijalna Vukova nagrada. Nakon što je oboleo od teškog poremećaja moždanog krvotoka, Ivo Andrić umire 13. Marta1975. 24. Aprila u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu položena je urna Ive Andrića.
Bibliografija: • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Ex ponto, stihovi u prozi, 1918 1918.. 1920.. Nemiri, stihovi u prozi, 1920 1920.. Put Alije Đerzeleza, 1920 Most na Žepi , 1925 1925.. Anikina Vremena , 1931 1931.. 1931.. Portugal, zelena zemlja, putopisi 1931 Španska stvarnost i prvi koraci u njoj , putopisi 1934 1934.. Razgovor sa Gojom, esej 1936 1936.. 1945.. Na Drini ćuprija , roman 1945 Gospođica , roman 1945 1945.. Travnička hronika , roman 1945 1945.. 1946.. Na Nevskom prospektu 1946 Na kamenu, u Počitelju, Priča o vezirovom slonu, 1948 1948.. Prokleta avlija, novela 1954 1954.. 1956.. Igra 1956 O priči i pričanju, beseda povodom dodele Nobelove nagrade, 1961 1961.. Jelena žena koje nema , roman 1963 1963.. posthumno1918.. Šta sanjam i šta mi se događa , lirske peme koje su objavljene posthumno1918 Omerpaša Latas, objavljena posthumno 1977 1977.. Na sunčanoj strani, nedovršen roman, objavljen posthumno
Lirika Andrić je u književnost ušao pesmama u prozi „U sumrak“ i „Blaga i dobra mesečina“ objavljenim u Bosanskoj vili 1911. godine. Pred prvi svetski rat, u junu 1914. godine, u zborniku Hrvatsk Hrvatska a mlada mlada lirika lirika koji je izdalo Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu, objavljeno je šest Andrićevih pesama u prozi („Lanjska („Lanjska pjesma“, „Strofe u noći“, noći“, „Tama“, „Tama“, „Potonulo“, „Potonulo“, „Jadni nemir“ i „Noć crvenih zvijezda“) . Prvu knjigu stihova u prozi - Ex Pont Ponto o Andrić je objavio 1918. godine u Zagrebu, a zbirku Nemiri štampao je u Beogradu Beogradu 1920. godine. Njegove Njegove lirske pesme koje za života nisu sabrane sabrane u knjigu, objavljene su posthumno, 1976. godine u Beogradu, pod nazivom Šta sanjam i šta mi se događa.Stvarajući početkom veka, Andrić se svojom poezijom
približava nekolikim pesničkim školama, ali će najuočljiviji i najjasniji biti uticaji ekspresionističke poetike, pre svega na izražajnom planu:
razara se pravilna struktura vezanog stiha i strofe. Andrić, međutim, ne razb razbij ija a sa sasv svim im logi logičk čku u stru strukt ktur uru u jezi jezika ka,, već već od pesm pesme e traž tražii da prog progov ovor orii sm smis islo lom. m. Slob Slobod odan an stih stih bez bez rime rime,, odba odbaci civa vanj nje e stro stroge ge arhit arhitek ekto toni nike ke so sone nets tske ke form forme, e, poka pokaza zali li su se kao kao najp najpog ogod odni niji ji za spont spontan ano o i intu intuit itiv ivno no puls pulsir iranj anje e misl misli. i. U poez poezij iju u se unos unose e jasn jasna a i neposredna značenja, a pesma se ne piše da zbunjuje, već da kazuje, da slika. Karakterističan mladalački nemir sa tragovima melanholične jadikovke svojstven je Andrićevim ranim stihovima. Kontemplativna raspoloženja, gorč gorčin ina a i sumo sumorn rnii tono tonovi vi biće biće jedn jedna a od kons konsta tant ntii Andr Andrić ićev eve e liri lirike ke.. Pesn Pe snik ik je sa sam, m, neja nejak k i zbun zbunje jen n nepr nepred edvi vidi divi vim m i tešk teškim im živo životo tom, m, razneženo nadnesen nad sobom. U Andrićevoj poeziji pisanoj pre prvog svetskog rata, kao ni u poeziji većine pripadnika njegove generacije, nem nema nago agovešt veštaj aja a isto storij rijske ske bure bure koj koja će izme meni nitti lice sve sveta. Mlad Mladob obos osan ansk skii pobu pobunj njen enik ik,, bora boracc za naci nacion onal alno no os oslo lobo bođe đenj nje e i ujedinjenje, u svojoj poeziji samo je tragična jed jedin inka ka bačen bačena a da trpi trpi „bes „besmi misl slen enii tero terorr prilika i stvari“. ranom Andrićevom delu (1918), nazv nazvan anom om „raz „razgo govo voro rom m s dušo dušom“ m“ (Nik (Niko o Bartul Bartulovi ović), ć), stiliz stilizova ovano no je lično lično iskust iskustvo vo u nast nastoj ojan anju ju da mu se se,, u lirs lirsko kojj se sent nten enci ci,, pridoda značenje filozofsko-poetske istine, a da pri pri tom, tom, zadrž zadržii fabu fabula lati tivn vnoo-na nara rati tivn vnu u osnovu, na osnovu koje bi se mogla rekonstruisati stanja jednog zatočenika. Ova knjiga pesama u prozi razvrstana je u tri ciklusa: prvi ima 26, drugi 25, a treći 88 teksto tekstova, va, uz završn završnii „Epilo „Epilog“. g“. U strasno strasnom m lirskom monologu, pesnik se obračunava sa sobom, pokušava da u tamničkim bdenjima razreši unutrašnju dramu i oslo os lobo bodi di se traum traume e izaz izazva vane ne utam utamni niče čenj njem em.. Ne Nepr prav aved edan an pad pad iza iza rešetaka u drugi, surov i mučan svet, gde je žrtva „na suhom ukletom sprudu“ sprudu“,, dovodi dovodi pesnik pesnika a u stanje stanje da postav postavlja lja važna važna egzist egzistenc encij ijlna lna pitanja i grozničavo razmišlja o svetu i mestu pojedinca u njegovim tragičnim okvirima. •
•
Pontu, U Ex Pontu,
I knjiga Nemiri (1920) nastaje delom u zatvoru i internaciji. Kao i Ex Ponto, i ova knjiga je ispovednog karaktera, s tim što su autobiografski elementi zamaskirani ili poetski
tranfo tranformi rmisani sani.. Tri ciklusa ciklusa koja koja čine čine ovu knjigu knjigu - „Ne „Nemi mirr od vijeka“ vijeka“,, „Nemi „Ne mirr dana“ dana“ i „Brego „Bregovi“ vi“ - predst predstavl avljaj jaju u tri bitna bitna odnosa odnosa subjekta subjekta prema fundamentalnim ljudskim mogućnostima, nalažunju mesta za čoveka. U ovome delu javlja se i reska socijalna nota. Pesnik setnih i mela me lanh nhol olič ični nih h rasp raspol olož ožen enja ja,, koji koji svoj svojim im dota dotada dašn šnji jim m stih stihov ovim ima a postavlja postavlja pitanja suštine i smisla smisla prolaznoga prolaznoga života, budi se najednom
kao bora boracc za so soci cija jaln lnu u prav pravdu du.. Po Pore red d mrač mračno nog, g, intr introv over ertov tovan anog og,, samozagledanog Andrića, ovde se pojavljuje jedan borbeni, aktivistički Andrić, okrenut svetu.
Poznati citati “ Dok je covek plen svojih strasti, rob cula i igracka maste, dotle su i svaka tajna muka i gorcina razumljive i lakse, jer su zasluzene, kao ka o prirodno nalicje nedostojna zivota. Ali kad se i docnije, kao gospodar svoje sebicnosti, sav predan radu, ziveci za druge, uvidi da je ta ista gorcina na kraju svakog puta, onda zaista covek ne zna sta da misli i nema cemu da se nada. Ostaje, ponekad, svetla nada, ne trajnija od bleska munje, da sve ovo nije prava stvarnost. Misao da cemo se probuditi, jecajuci.”
“U nama nama se stalno stalno smenju smenjuju ju i uporedo uporedo dejstv dejstvuju uju dva elemen elementa.J ta.Jedan edan bismo bismo mogli mogli nazvat nazvatii elemenat svesnog,a drugi,elemenat nesvesnog.Naravno da time sto cemo ih tako nazvati ne daje dajemo mo ni prir prirodu odu ni pore porekl klo o ni obim obim tih tih snag snagaa koje koje dejs dejstv tvuj uju u u nama nama i pomoc pomocu u kojih kojih dejstv dejstvuje ujemo mo mi dok god zivimo zivimo.Ov .Ovoli oliko ko ipak ipak znamo/ znamo/sam samo o #nesve #nesvesno sno#st #stvar varaa i razara razara,do ,dok k #svesno# samo pomaze,vezuje pojedine delove te stvaralacke ili ubilacke aktivnosti,uupucuje ih u odradjenom pravcu,daje im oblik koji ih cini vidljivim,pristupacnim i razumljivim svetu u kome zivimo.”
“Čuvaj se nejasnog i varljivog predvečernjeg sata, čaše i cigarete, i čoveka koji stoji pored tebe, smeška ti se u lice i govori malo, otežući reči, a pažljivo sluša ono što ti kažeš. Samo plemeniti ljudi mogu se naći u takvoj zabuni i tako blizu očajanju.”
“Stradanje i greh se upotpunjuju kao kalup i njegov odljevak.” “Zivot nam vraca samo ono sto mi drugima dajemo.” “Sa najbeznadnijim gubicima covek se najlakse pomiri.” “Poslednji izraz svih misli i najjednostavniji oblik svih nastojanja je – sutnja.”
Ivo Andric
Literatura: Internet: -http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%B2%D0%BE_%D0%90%D0%BD %D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B - http://www.svijetjemali.com/knjige-f7/ivo-andricpo http://www.svijetjemali.com/knjige-f7/ivo-andricpoezija-citati-t19-15.htm ezija-citati-t19-15.htm - http://www.ivoandric.org.yu http://www.ivoandric.org.yu
