30. X 2012.
Istraživanje duše, Blejk Vordsford- najvedi pesnik pesnik engleskog engleskog protoromantizma. 1805. napisao poemu Preludij u kojoj govori o
osedajnosti, kreativnosti, iamginaciji, kako a preovlaaju na uspostavljenim normama. Svestan a stvaranje poleže premišljanju o emocijama koje su se povele I to je bolno mesto romantizma r omantizma- kako taj moment inspiracije poštovati I pustiti a se iskaže, a sa ruge strane str ane to konstruisati. duša, moža čak I posvest) - kako se to ispoljava u poeziji? Podsvest kao stoglava Undersoul (donja duša, hyra, kako se spojiti sa tim, na tom putu ljui različito prolaze, neki tim spajanjem obijaju mir, a neki polude.
Imaginacija kao naragoceniji ar, suština bida, mod koja transformiše potencijalno potencijalno u stvarno I obrnuto. Obično se misli a s u poezija I muzika u romantizmu bile slobodnije, kako je onda slikarstvo romantičarsko? Slikarstvo je imalo voedu ulogu u tom napau na racionalizam, jer je najviše ušlo u snove, podsvesno, tradiciju, sujeverje, ludilo, nagone, subkulturu. Piranezi- 1745. štampa seriju crteža crteža I grafika (fali ime!). ime!). Uticao na sve tokom svog svog boravka u Rimu
izučavanjem Rima. Dok još ne postoji neoklasicizam stvara ove kapride koji su imali veliki uticaj po Evropi. U njihovoj percepciji govore nešto rugo. Kapridi je forma barokne teatarske kulture čija je osnovna ieja a pouči I zabavi. Sve popularniji tokom XVIII veka. Sa Piranezijem kapridi kao vizuelna forma postaje teži, uznemireniji I iracionalniji iracionalniji nego što je pre bio. Mnogo je uticao I na Goju. Piranezi je je bio I pre Berka, koji je najpreciznije formulisao estetiku sublimnog (1756.) i u svom delu daje priznanje Piraneziju.
U generaciji pesnika XIX veka Piranezija vie još strašnije I teskobnije, više uznemirujude. uznemirujude. Tomas Dekinsi, 1821. Ispovesti jednog engleskog žderača (uživaoca opijuma) . Generacija koja koristi
opijum, ništa novo, romantizam ima taj važan fenomen među evropskim intelektualcima. Koriste opijum protiv bolova, ali imaju košmare zbog toga. Romantičari ima stalni sukob sa ruštvom, a sada je to I droga kao romantičarska imenzija. imenzija. Piranezija počinje počinje a oživljava kao halucinogeno vizuelno vizuelno polje I Dekinsi u košmarima ponavlja Piranezijeve grafike, takav je bio u njihovoj percepciji. U ovom periodu sve te obične, a strašne stvari postaju vizuelno polje - Kopli, američki slikar, Votson I ajkula 1778. Iz pozicije prethonog prestavlja nešto obično. Mornara napaa ajkula I on je to preživeo I
naručio sliku. Nema tu potpune brutalnosti, ali jeste stravičan ogađaj koji treba a se ogoi. Isticanje strašnog, pojeinačnog, irektnog kontakta sa posmatračem je glavna tema takvog slikarstva. Fuseli/Fjuzli- bio bitna kopča između Rima, Švajcarske (tamo je rođen), Nemačke. Dolaskom u Lonon je
ovakvim neoklasicitičkim slikarstvom uticao jako na engleske slikare, a li u kontekstu romantizmaKošmar 1781. izložio na Kraljevskoj akaemiji I izaziva veliku pometnju. Niko pre nije otišao tako aleko u to novo polje vizuelne kulture, a to su snovi. Postojalo je to u antici I manirizmu, ali je postojala
iaktička uloga te vizuelne kulture. Ovo je bila prva slika koja u moernism terminima iskazuje košmar.
Ne toliko strahom I ubeđenjem publike a se evojka uplašila, nego uznemirenost sa erotskom imenzijom I sa arhetipovima muževnosti. On je I rečima branio potrebu za ovak vim slikarstvom- Snovi su najmanje istraženi vid umetnosti . Ouševio generacije seksualnim čežnjama. Snovi kao transceentno vreme, paralelni život (San je najistinitije iskustvo života I najlucidnije stanje duha - Nodje). Fjuzli je preveo Lavaterove eseje o fiziognomici, a I ilustrovao ih zajeno sa Blejkom. Zajenički su raili još neke projekte. Graveyard school of poetry- grupa pensika u Engleskoj, uticali su čak I na izgle groblja, način žaljenja…
Robert Bler The Grave - poema o grobu. Ima tu I morbidnog I strastvenog. Blejk je trebalo da je ilustruje,
a a je rugi slikar pripremi za štampu. Blejk Songs of Innocence 1789. i Songs of Experience 1794. Objedinjuje polaritete- nevinost I iskustvo, verovao u njihovo jeinstvo I pomirenje u čoveku. To su bile iluminirane grafike- alhemijski postupak. Razne teme- jagnje, tigar… BIlo je tu I uspavanki I zastrašujudih pesama tzv. bajalica. Jako uticajna zbirka je bila Mariage of Heaven and Hell. Ima načelno osedanje a je Bog Otac zao , kao zakonodavna sila negativan, a Hrist je umetnik- umetnost kao iskupljenje uše. To je vreme velikog broja
jako fascinirajudih ljui (npr. ljui sa nekim specijalnim modima) o kojima se danas ne zna mnogo. Mesmer- hipnotizer; Emanuel Svedenborg- neobični naučnik, koji utiče na Blejka, vorski, vojni inženjer u Stokholmu, neverovatni vizionar sa pravim proročanstvima. U nekom trenutku je zbog jene vizije olutao, oustao o svega I osnovao crkvu. Blejk je imao vizije, beležio ih I zaista verovao u njih, više nego u relni svet koji nije želeo više a prestavlja. U ovoj zbirci je istakao takođe nacionalni momenat uspavani Albion gde dolazi Hrist (poema Jerusalim). Lepe engleske pašnjake nastanjuje đavolskim mlinovima- prezir prema industrijalizaciji. The book of Urizen- negativna sila čoveka koja mu je ata ržavama, zakonima u poemi Nabukodeneza.
Njutna oživljava kao zlo, njegovu racionalnost naziva nasiljem. Blejk je smatrao as u Grci I Rimljani uništili umetnost, a as u Goti osloboioci forme I umetnosti, u vizuelnom izrazu sloboniji. Važno je ne upasti u sistem, iako ima mimesisa, mora se kreir ati sopstveni sistem. Blejk je radio ilustracije za Danteovu Božanstvenu komediju, zbog koje uči italijanski. Najpoznatiji njegovi stihovi: To see a world in a grain of sand And a Heaven in a wild flower Hold infinity in the palm of your hand And an eternity in an hour.
Meseršmit - bečki sculptor. Tipično romantičarska priča. Profesor I vorski skulptor Marije Terezije. Nešto mu se esilo, on napušta to mesto I olazi u Bratislavu. Tamo radi 64 portretnih bisti, povezane sa njegovom mentalnom bolešdu (šizofrenija, paranoja…). To su tzv. karakterne glave, neke nemaju nazive, neke imaju- Arhetipsko zlo, Pohotni, Obešeni … Najintenzivniji istraživač uše. Goja, Dvorište ludnice - izazivao racionalnost. Španija je taa tražila inustrijalizaciju. Goja ie najublje
u istraživanje uše, nema zabave, raoznalosti, samo strahote. Zatim Ludnica- zdravlje kao socijalna kategorija, u vizuelnom polju se pokazuje to interesovanje za taj momenat gubitka razuma.
Žeriko, Čovek sa opsesijom vojnog komandovanja - njegov prijatelj Lenor je prvi uticao na prihvatanje mentalno poremedenih, r. Žorže. Žeriko je raio portrete obolelih - velika tema romantizma, kao njeogva tamna strana. Pad Napoleona proizveo sukcesivna osedanja - poniženost, nezaovoljstvo, krize ientiteta, lične trauma… Opsednutost kockanjem, Kleptoman. Delakroa, Smrt Sardanapala – kao vizuleno polje eksplozija kolorita I divlja energija . Najviše se prepoznaje romantizam. Slika sveopšte estrukcije. Bajron imao poemu posvedenu ovom asirskom
vlaaru koji je pre propast vora žrtvovao sebe. Delakroa uzeo temu iz biblijskog čitanja - surovi vladar koji je nareio pokolj, uništenje- TO JE TO NASILJE
