1
Edicija SVETO KRALJEVSTVO MAGIJE Tom prvi Naslov OGLEDALO DUŠE Prva Knjiga Spoznaje Autor Alexandar Thorn Izdavač Samostalno autorsko izdanje Copyright © 2011 by Alexanthorn Sva prava zadržava izdavač Za izdavača Aleksandar Radivojević Likovno tehnički urednik Autor Lektura i korektura Astrološki studio ASAR Kompjuterska obrada i prelom Izdavač Korice Izranjanje Svetlosti - Alexandar Thorn, fotografija 2010. Sigili: Alexanthorn (naslovna), Crni Plamen (poleñina) Format Obim 480 strana, ilustrovana, 29 cm Štampano kao rukopis Knjiga je objavljena kao besplatno elektronsko izdanje i distribuirana preko Portala "Sveto Kraljevstvo Magije" www.alexanthorn.com Beograd, 2011.
2
SVETA MAGIJA PUT U SVETO KRALJEVSTVO RIZNICA MAGIJSKIH TAJNI
Onako kako sam ih na Putu nalazio i prečišćavajući odlagao u Kovčeg da ih prenesem nadolazećim pokoljenjima
Alexandar Thorn
Ogledalo Duše PRVA KNJIGA SPOZNAJE
3
4
Predgovor Kada sam se latio ovog posla, da celokupno svoje iskustvo dvadesetpetogodišnje magijske prakse i naukovanja izložim sistemski i time napravim, prvenstveno sebi relevantan podsetnik na ono što sam kroz magijski rad tokom života ostvario, a onda i priručnik nekim novim tragaocima, nisam ni pomišljao da je nivo osnovnog i opšteg obrazovanja generacija poslednjih decenija toliko srozan i degradiran. Obrazovni sistem ni izbliza nije više kao što je bio "u moje vreme". Obrazovanje kao svetovna forma je potpuno razoreno, da li s nečijom namerom ili ne, to ću ostaviti teoretičarima zavere na razmišljanje. Danas se ljudi uče ne zarad znanja i spoznaje, već isključivo zarad, obavljanja odreñenog posla. Čovek je danas shvaćen, što bi mehanicistička teorija socijologije rekla, kao šraf, kao dodatak mašine. U modernom svetu, čovek je viñen kao stvar i tako se vrednuje, kao šraf, dodatak društvene mašinerije. Tako shvaćen, čovek se može lako odbaciti i zameniti drugim čovekom, koji god to sistem društvene svesti bio ispoljavan. Obrazovni sistem "novog sveta" čoveka pretvara u radnu snagu nesposobnu da razlučuje o bilo kojoj stvari, čistog roba nesposobnog da opstane izvan "sistema". Kao zamenu za istinsku slobodu, moderno društvo nudi "ljudska prava i slobode" izražene kroz sistem porobljavanja svesti neznanjem i uvoñenjem u bljuvotine potrošačkog mentaliteta. To je slika civilizacije danas, u kojoj čovek, što je apasurd, veruje da je slobodan. Namera mi je bila da se u predstavljanje magijske prakse upustim "od nule", od prvog čina sopstvene odluke da zañem u svet Onostranog i uputim Stazama nepreglednih prostranstava Duhovne Spoznaje. U nekoliko knjiga za čije objavljivanje su materijali uglavnom sabrani trebao je biti izložen Put na koji sam kročio davne 1985. godine. Meñutim, serija javnih predavanja koje sam održao, kao i niz razgovora koje sam obavio sa mnogima koji se "bave magijom", te početnog rada Škole Magijske Spoznaje, Akad, uvideo sam niz nedostataka i nemogućnost izlaganja prema sopstvenoj prvobitnoj zamisli. Pitanja sa kojima sam se susreo, tokom rada škole, nakon javnih predavanja i pitanja koja svakodnevno dobijam ukazuju mi na nekoliko veoma važnih problema. Kao prvo, prisutan je visok nivo neobrazovanosti, koji se odlikuje nedostatkom opšteg i neophodnog znanja. Drugi problem koji se ukazao je neverovatna zaslepljenost nebuloznim i ni u čemu utemeljenim informacijama. Ogroman strah je prisutan u svim varijetetima i on se nameće kao treći ovde uočen problem. Dalje, kao peti problem sam uočio priličnu prisutnost unutrašnjih sukoba, konflikata različite psihološke tipologije izazvanih nizom frustracija i drugih osujećujućih situacija, no pre svega ovi su unutrašnji sukobi plod nedostatka znanja. Kompleksi, kao šesti problem, su tema za sebe i ne samo da su prisutni, oni naprosto izbijaju iz ljudi poput vulkanskih erupcija. Sedmi je problem ono što ja nazivam prijemčivošću. Ona se ogleda pre svega abnormalnom vezanošću za elemente svetovnog, običnog života u svim njegovim sferama življenja. Potom, izražava se kroz vezivanje za razne sisteme spoznaje, ili kako se to još kaže, paradigme, olakim prihvatanjem na nivou sledbeničke svesti i to bez, skoro ikakve, predhodne spoznaje. Posledica ove vrste prijemčivosti jesu razočarenja na-
5
kon izvesnog vremena i prelasci na neke nove sisteme, ali opet po istom principu, ili što je još gore, kombinovanjem različitih praksi i navodnim stvaranjem sopstvenog puta. Ovo se zove mentalno lutanje, a prost čovek bi rekao tumaranje u mraku. Tu dolazimo i do konačnog problema, a to je nesposobnost razlučivanja. Sve ovo navedeno, posledica je osnovnog problema, a to je neznanje, ili takozvano, umišljeno znanje, odnosno mentalna projekcija iluzije kao spoznaje. Glavni je razlog ovome samostalno upuštanje u magijsku praksu, bez znanja i bez voñenja. Pristupačnost obilja informacija koje prosto udaraju sa interneta ravne su bombardovanju svesti koja je neizgrañena i nesposobna da "ispliva na površinu i udahne čist vazduh". Zaista vam kažem, varaju se svi koji misle da se na Put Magijske Spoznaje mogu samostalno zaputiti. Zvanje maga se ne stiče nakon pročitanih nekoliko knjiga, raznih inernet instant prezentacija i razgovora sa "istomišljenicima" na raznim forumima, fejsbuku ili drugim javnim mrežama. Svako ko se sam upusti u magijsku praksu bilo kojeg sistema, osim nekih sitnih početničkih rezultata, koji su više plod entuzijazma nego sposobnosti, nema se čemu više nadati osim uvećanju sopstvenih problema i unutrašnjih sukoba koji mogu rezultirati potpunim krahom, ili u najblažem smislu rečeno, opštim unutrašnjim nezadovoljstvom i stanjem koje se izražava rečima: "Ja sam nesrećan", ili: "Mene niko nerazume". Onaj ko sam krene u Onostrano, jedino gde može stići je duševna bolnica, ili u najboljem slučaju, ostati da tumara svetom prokužen kao budala. Ne retko se čuje: "On je pukao, radio je nešto i pukao". O odavanju alkoholu i drogama, suvišno je i govoriti, a ni samoubistva nisu pojava koja se ne dešava. Ulazak u svet magijskog poimanja stvarnosti ima samo dva puta, put blagodati i put ludila, put života i put smrti. Sa ovog puta odvraćam svakog, ali ako je poriv toliko jak, onda kažem, pronañi svog Vodiča. Ali pazi! Bez prijemčivosti! Mnogo je šarlatana i mnogo je onih čije pobude nisu čiste. Zato se zaustavi, ustukni korak nazad, pogledaj sa strane i razmisli dobro. Kroz ovih nekoliko knjiga ću predstaviti ono što se može nazvati sistemom magijske spoznaje, koje uz Svete Knjige, mogu biti vodič svakom iskrenom tragaocu. "Sve nam je rečeno, ali nam ništa nije objašnjeno". Ove reči ćete često čuti od mene. Zbog toga ću učiniti ono što mogu, a to je da vam približim Onostrani Svet na najrazumljiviji način. Ono što ne mogu da učinim, to je da vam pružim ono opšte znanje koje vam je neophodno. Zato se svako mora vratiti jednim delom nazad i nadoknaditi sve izgubljeno i propušteno, da bi mogao shvatiti, da bi mogao razumeti. Magija je neizmerno vezana za Prirodni Poredak Svih Stvari. Kako onda magijsku praksu može shvatiti čovek koji ne poznaje ni u osnovnoj formi, kao prvo jezik kojim govori i barem nekoliko drugih, što starih što novih, koji ne poznaje: matematiku, fiziku, hemiju, biologiju, geografiju, istoriju, filosofiju, i da ne nabrajam dalje. Da pomenem samo Astrologiju, bez čijeg poznavanja nema magijske spoznaje, jer su sve magijske korelacije u odnosu sa astrološkim konstelacijama. Pre nego što se zajedno otisnemo na pučinu beskrajnog prostranstva Spoznaje moram da vam postavim jedno pitanje. Da li ste spremni da se suočite sa Prirodom Stvarnosti? Spoznaja omogućava uvid u Prirodu Stvarnosti. Ali kakva korist od Spoznaje čoveku koji znanjem hrani sopstveni ego, šepureći se, poput pauna, pred onima koji znanje nemaju. I sva znanja kada bi stekao, ona bi ostala samo "mrtvo slovo". Suočiti
6
se sa Prirodom Stvarnosti, znači biti spreman promeniti sebe u skladu sa Spoznajom. Stoga ću ovde ovo pitanje preformulisati: Da li ste spremni da promenite sebe? Samo u tom smislu, ovo će vam delo biti na korist. Zato neka ovo bude poruka: Nije dovoljno samo želeti, to treba i ostvariti u sebi. Ovo nemojte nikada zaboraviti.
7
8
Put u zemlju Kutu Beskrajno putovanje Duše Kutu je zemlja daleka. Nepregledna prostranstva prepuna obilja svakojakog. Kraljevstvo u kojem svaka Senka ime svoje ima. Tamo vreme kao da ne postoji. Svako je delo samo tren istrgnut iz Večnosti. Staza koja vodi u zemlju Kutu nije utabana, ne vidi se... Ali ako samo malo skupiš kapke svoje i netremice zuriš u daljinu, ugledaćeš Njene obrise. Ugledaćeš veličanstvenu Stazu koju blistavi Nehar osvetljava. Ta Crna Svetlost, čigrastih iskri, od koje se ništa sakriti ne može, nešto je najsjajnije što će oko ikad videti. Izvor je Njen baš tamo u zemlji Kutu. Cvet veličanstvenog Crnog Plamena iz kojeg isijava Večnost Života. To je nekada Izvor bio na kome ljudi i žene žeñ svoju gasili su. I danas je... Izuj cipele svoje pre nego li tamo kreneš, jer ako bosonog trnje pregaziš, izvesnije je da će te, onaj od čije se pojave krv u žilama ledi, Čuvar Kapije pustiti da proñeš. Isprazni posudu svoju iz koje vodu piješ, jer kako ćeš sa izvora zahvatiti, ako ti je posuda puna. I zapamti ovo: kada Kapiju proñeš, ako li se okreneš samo, nestaćeš u trenu. Zato na Kapiji Bezdana, stari natpis upozorenja stoji: O SMELI PUTNIČE! DRZNUO SI SE NA PRAG OVAJ DA STANEŠ, ALI ZNAJ: PROðEŠ LI KAPIJU OVU POVRATKA NEMA. ZATO STANI OVDE, NAZAD SE OKRENI I POGLEDAJ NA SVET KOJI OSTAVLJAŠ JOŠ JEDNOM, JER IZA KAPIJE OVE NEPREGLEDNA PROSTRANSTVA STOJE. IZA KAPIJE STOJI GOSPODAR DREVNI, KAPIJE ČUVAR. KRALJ VOJSKE UŽASNIH JE ON. IME MU SE NE IZGOVARA GLASNO, JER PROKLESTVO BACA NA POKOLJENJA. OD POGLEDA NJEGOVOG KRV SE U ŽILAMA LEDI. MALO JE ONIH ČIJE SRCE OVDE NIJE PUKLO. ON ZNAMENJE IŠTE, A TI, ZNAŠ LI OD KOJIH SI? ON OTKUP TRAŽI, A TI, IMAŠ LI ŠTA DATI? STANI, TRI KORAKA ODSTUPI. ISPITAJ SRCE SVOJE JOŠ JEDNOM. ISPITAJ UM SVOJ JEDNOM JOŠ. OKRENI SE I POGLEDAJ NA SVET OPET! O SMELI PUTNIČE! DRZNUO SI SE NA PRAG OVAJ DA STANEŠ, ALI ZNAJ: PROðEŠ LI KAPIJU OVU POVRATKA NEMA. KAPIJA BOGOVA JE OVO.
9
Ja sam na ovaj Put krenuo poodavno. Sećam se kad sam ugledao Stazu prvi put. Kakve radosti! Kakve sreće neizmerne! Ali avaj, od tog zanosa, te silne ushićenosti, nazad sam pao. Srećom trnje nije bilo na putu tad, ali sam seo pravo u koprive... Da znaš samo kako je to svrbelo. U to vreme, kompjutera nije bilo, ni interneta, a o knjigama, o kojima se danas olako priča, mogli smo, zanesenjaci, samo da sanjamo. Ova naša zemlja, i tada a i danas vala, kaska za progresivnim tvorevinama geometrijskom progresijom. Tako sam ja misleći da je to stvarno put ko i svaki drum pošao da ga tražim. Poneo sam bio čak i planinarsku opremu i džeparac "silni" koji bejah uštedeo. Negde bejah isčitao da je put skriven u šumama i planinama i da se pred Kapijom otkup plaća. I tako, mislim ja, da ponesem sve što treba. Tri meseca sam lutao šumama, i lutao planinama. I nisam našao Stazu. A onda, dok sam sedeo na steni blizu jednog potoka i zureo u zalazak Sunca, ugledah kako zalaze dva Sunca. Tu se trgoh, pomislih da nije kakva iluzija i otpih malo vode. Raširih oči, a ono i dalje dva Sunca. Jedno malo iznad stene, a drugo kao da iz stene izbija. Krenuh u pravcu Sunaca da misteriju razrešim. Ono iznad stene već beše zašlo dok sam stigao, a ovo drugo još je sjalo žarom purpura, pravo kroz stenu ispred mene. Zatvorih oči i posle trenutaka nekoliko ih opet otvorih, ali samo toliko koliko sam zuriti mogao. I ugledah tada Stazu veličanstvenu i u blještavilu Svetlosti koju nikada do tada video nisam. Kakva radost! Kakva sreća neizmerna beše moja. Ali avaj, na tren pogled spustih dole, zegledajući kuda gazim i dok sam glavu podigao opet, nestade Svetlosti i Staza opet beše izgubljena. Tu se tlo ispod mene kao izmače, posnuh natraške i zavalih se pravo u koprive. Opisati ne mogu koliko je svrbelo. Čini mi se da sam vrištao od bola, a onda začuh glas od nekud: "A kuda si ti krenuo mali!" Češao sam se svuda po telu i unezvereno vrteo gledajući odakle dopire taj glas. A onda iz pravca gde je Sunce izbijalo iz stene izañe on. Čovek, duge prosede kose i brade, rekao bih četrdesetak godina, ali je imao više, što doznah kasnije. "Zar si zaista mislio da se tek tako može kročiti na Stazu izmeñu dva Sveta"? - upitao me je. Ćutao sam kao zaliven, i gledao. "Ako i ne treba ništa da kažeš" - nastavio je i posle kraće pauze rekao mi: " Ja ću ti pokazati kako ćeš na ovaj Put da kreneš". I tako je sve počelo. Bio je to moj prvi Onostrani doživljaj. Pojavio se moj prvi Učitelj, tog petog maja u kanjonu reke Vratne, ispred prve Vratanjske Kapije. Zapravo, tada je počelo moje pravo putovanje u zemlju Kutu. Sada pozivam i tebe na Put ovaj, ali te molim, ostavi svoj mentalitet iza sebe. Poslušaj reči ove stare Zen priče.
Šolja čaja Nan-ina, japanskog učitelja zena iz razdoblja Meidži, jednog je dana posetio neki učenjak iz druge zemlje, koji se želeo raspitati o Zen učenju. Nan-in posluži čaj. Napunivši šoljicu svome gostu, nastavio je i dalje sipati. Učenjak je posmatrao kako se
10
čaj preliva, ali kada se više nije mogao suzdržati, reče: “Puna je. Više ne može stati!” “Kao i ova šoljica”, reče Nan-in, “pun si svojih uverenja i pretpostavki. “Kako ti mogu objasniti Zen, ako prethodno ne isprazniš svoju šoljicu?”
Riznica magijskih Tajni Idući od zemlje na dalekom Istoku, sakupih Reči Velikih Mudraca, stare loze Kraljeva Čarobnjaka, koje im predadoše Bogovi u nasleñe da ga prenesu pokoljenjima. Ovo Znanje preneto je iz Srednjeg Doba kroz koje je prošla Zemlja nakon Velikog Uništenja koje je došlo sa Severa. Rasa Ljudi, preživela je u malom broju i nasledila Zemlju. U staro Doba pre Vremena, kad su Drevni naselili Zemlju, vladali su nad mnogim Svetovima i nad mnogim Rasama. Bogovi, koji naseliše Zemlju na početku Vremena, ne htedoše Drevne za Gospodare i nasta Rat. Mnoge Rase dovedene su na Zemlju da se bore protiv Bogova i mnoge Rase stvoriše Drevni da im služe. Rasa Ljudi, koju oblikovaše Drevni, beše najbrojnija. Tada Starešina Bogova naredi da svi uzmu po nekoliko žena od ljudi i da ih osemene i tako nasta Rasa Polubogova Poluljudi koji postaše najmoćniji od svih Rasa na Zemlji. Drevni su pobeñeni, a Bogovi koji bejahu sve slabiji, povlačili su se u planine i nepristupačne predele. I Bogovi se skloniše u druge Svetove i predadoše Zemlju Marduku, koji je porazio Drevne i Njegovim potomcima da vladaju Zemljom i Rasama kao Kraljevi i Čarobnjaci. To je bio početak Srednjeg Doba u kojem su se Rase borile za prevlast i koje se završilo Velikim Uništenjem od strane Bogova. Rasa Ljudi je preživela i nasledila Zemlju. Ali behu dve Rase Ljudi i treća Rasa Polutana koja je nastala u početku od ove dve. I danas postoje potomci Kraljeva i Čarobnjaka, potomci Marduka Poluboga Polučoveka, kojih je malo i koji se skrivaju. I postoje potomci robova koje stvoriše Drevni, da služe Gospodarima i koji i danas služe, kao robovi, i ima ih najviše. I postoji Rasa Polutana koja luta Zemljom tragajući za korenom. I postoje Znaci po kojima se poznaju, jer se ne razlikuju na oko. Kraljevi i Čarobnjaci skrivaće se i dalje. Robovi će služiti i u budućim vremenima. Samo će Polutani ostati rastrzani na Putu. Ovako se sažeto može opisati ono o čemu se govori u mnogim starim spisima naroda koji su živeli na prostoru zemlje velikog meñurečja na Istoku, koju Grci nazivaju Mesopotamija. Težište Drevne Magije sabrano je u spisima koji se objedinjenim imenom nazivaju Šotenerom. Na latinskom jeziku ime glasi Nekronomikon, pod kojim su ovi spisi i najpoznatiji. Zapravo, to je Knjiga Mrtvih. Sakupio sam mnogo tekstova u proteklim godinama mog naukovanja o magiji starog doba. Pronašao sam tekstove na arapskom jeziku, prepise starijih tekstova, koji su opet prepisi ili opisi onih zapisa koji su na glinenim pločama ostali iza naroda Sumera, Akada, Asirije i Babilona. Mnogi su izgubljeni, mnoge sačuvaše stari Misirci, koje poznajemo kao Egipćane i Jevreji su ponešto sačuvali i Arapi nam ostaviše u nasleñe mnoga znanja iz starih vremena. Mnoge je knjige uništila Crkva hrišćanska u starom i srednjem veku, poznate nam istorije. I opet, ima knjiga koje tajno sveštenici
11
te iste Crkve sačuvaše i prevedoše na latinski jezik, da se ne zaborave. Neke od ovih spisa uspeo sam da pronañem i proučim. Mnogo je magova proučavalo Nekronomikon u prošlosti prepisujući ga i prevodeći na svoje jezike. Pronašao sam pet knjiga koje slove za Nekronomikon i još mnogo drugih koje sadrže iste ili slične tekstove, ali u nekim ima i onih tekstova kojih u drugim pak nema, ili se nekad manje, a nekad više razlikuju od onoga što je u drugim knjigama. Jesu li ovo prepisi i prevodi starih knjiiga, moram vam reći da u tome ima istine. Ali otkud i toliko razlika? Jesu li ti pisci, imena im neću spominjati, nešto sakrili, namerno sklonili ili su kroz magijski rad i prizive raznih sila nešto novo otkrili i to nam saopštili, to vam zasigurno ne mogu reći, ali može biti da je tako. Možda je po nešto od svega što je napisano samo plod nečije mašte, ali ni to vam ne mogu zasigurno reći. I da li postoji Nekronomikon kao jedna knjiga u kojoj je sve zapisano, ne mogu vam ni to reći. Možda neko tajno društvo čuva ovu knjgu kako bi sačuvala narode i Zemlju od uništenja, o kojem se u knjizi govori, ili pak da održi svoju vlast nad narodima. A opet, možda nikada nije ni postojala kao jedna knjiga, već je samo zbir više spisa po nečijem izboru, čijem ne znam. Ali jedno sigurno znam. Ova knjiga sadrži tajne nezamislive, strahovite i užasne moći koja zjapi nad Bezdanom. Ono što sakupih nazvao sam Kodeks Svetih Knjiga - Zag Nehar, ali vam ne mogu reći da je to sve, jer nije. Nije sve ovde, jer je mnogo toga još ostalo skriveno. I daće se nekom ko dolazi da i to otkrije. Nije sve ovde, jer postoji i ono što zaista ne smem da napišem ovde. I daće se onome ko ima uši da čuje. I daće se onome ko ima oči da vidi. I daće se onome ko ima srce da ide napred. Jedan i Jedan nisu Dva nego su dve Jedinice. Jedan je On, Dva je Ona, Trojica nisu Jedan, jer su Tri On i Ona. Četiri su elementi od kojih je sazdan Svet i, na kraju, Pet je Čovek koji je Četiri i Jedan (muškarac) ili Četiri bez Jednog i Dva (žena).
Knjiga Svete Magije Ovo je nova knjiga. Staroj se zagubio trag, a ima li svrhe tragati za njom? Ima mnogo knjiga napisanih, ali ovo je moja Knjiga, mada nije lična Knjiga koju piše svaki Mag, knjiga u koju On upisuje život koji živi. Ovo je Knjiga Svete Magije, suma znanja sakupljenog na Putu u Sveto Kraljevstvo. Sve nam je rečeno, ali nam ništa nije objašnjeno. Ovo je stara mudrost. Zar je potrebna još jedna knjiga u moru napisanih? Nije. Zašto je pišem? Zato što je potrebna. Ovo je prvi paradoks. Ima ih hiljadu još. Nisam ja napisao ništa novo. Ovo sam na Putu svom nalazio i prečišćavajući odlagao u Kovčeg Znanja. Mnogo je knjiga napisano o magiji, ali na obmanjujući i nepotpun način tako da su se samo neki mali delovi njihovog sadržaja mogli primeniti u radu. Oduvek je posveće-
12
nje u tajno znanje i magiju bilo ograničeno na posebno odabrane ljude, a zbog toga nužno tamna i misteriozna stvar za one koji ozbiljno traže istinu. U proteklim vremenima poznavanje magije su stalno i žestoko napadale razne religije, a inkvizicija je najupečatljiviji primer toga. Kasnije, početkom modernog doba, magija je posmatrana kao čisto praznoverje, a svako koje pokazivao i najmanju sklonost ka toj vrsti nauke bivao je ismejan. Mistične sekte i slične bile su odgovorne za loše ime koje je ubrzo dobilo proučavanje magije, i ljudi koji su pokazivali interes za to obično su stavljani na stub srama “zbog praktikovanja crne magije” i “satanizma”. Prava magija je izučavana u najstarijim proročkim školama i u izolovanim krugovima u koje su samo posvećeni imali pristup. Mali broj knjiga koje daju škrte informacije o magiji pisane su na takav način da su njihovi sadržaji nudili malo čak i najpažljivijem čitaocu, čineći potpuno shvatanje te nauke nemogućim. Ova knjiga pokazuje put svakom ozbiljnom i vrednom učeniku koji se oslobodio fanatičnog verovanja ili lažne koncepcije sveta i koji je spreman da duboko prodre u misterije tajne nauke i magije.
13
14
Svete Knjige Stvarajući kodeks Svetih Knjiga, nastao je kodeks Zag Nehar (Senka Crne Svetlosti) koji je zbornik sakralnih i magijskih tekstova, te grimoara nastalih od početka pisane istorije pa sve do novijih vremena. Zag Nehar je Knjiga Svetog Kraljevstva Magije koja sadrži svete i magijske knjige objedinjene u jednu celinu, meñusobno povezanu, a po izboru do kojeg sam došao dugogodišnjim radom na izučavanju religijskih i magijskih sistema, od krajnjeg Istoka do krajnjeg Zapada. Praktičnim magijskim radom, pronašao sam nit koja povezuje sva ova dela u jednu celinu iako se, posmatrajući sa strane, može reći da je ovo antologija svetih spisa starih religija, mitologije, magijskih knjiga antike, srednjeg i novog veka i književno religijsko magijskih dela nastalih u novije vreme. Proučavanjem kodeksa Zag Nehar shvatamo da je Ključ upravo ta tajanstvena nit koja je, ništa drugo do, temelj na kome počivaju svi ovi tekstovi, a taj temelj je isti u svakom od njih. Sledeći ovu nit dolazi se do nedvosmislenog zaključka o istom korenu svih naroda i civilizacija, a time i svih proizvoda njihovog kulturnog, religijskog i magijskog nasleña. Upravo zbog toga sam se i bazirao na najstarijim delima ili delima koja govore o toj drevnosti, jer svi kasniji produkti stvarani su kao kopije i prepisi prilagoñavani novonastalim kulturnim i religijskim tendencijama i potrebama naroda i država koje su nastajale i nestajale, koje su nastale, postoje i koje će nestati.
15
Zag Nehar govori jednim novim jezikom, razumljivim svakom čoveku. Virtuoznost u povezivanju ovih dela ogleda se pre svega u jezičkom smislu, gde sam izbegavao specifičnu terminologiju različitih kultura i naroda i na taj način potpuno poništio osećaj razlike meñu kulturama i narodima, pokazujući da su svi tekstovi kodeksa Zag Nehar jedna celina. Nekronomikon, odnosno Šotenerom, je Knjiga Mrtvih i predstavlja središte kodeksa Zag Nehar na koji se nadovezuju ostali tekstovi i koji ga podupiru. Nekronomikon je, takoñe, zbornik magijskih tekstova i grimoara nastalih u različito vreme, a zasnovanih na mitologiji i predanju naroda Sumera, Akada, Asirije i Vavilona. Kodeks tekstova Šotenerom se prvi put javno objavljuje u celini i verziji koja objedinjuje sve ono što se kroz istoriju pojavljivalo pod imenom Nekronomikon, s tim što su odstranjene primese tekstova koji su, očigledno, dodavani u novije vreme, ne poznato i ne bitno iz kojih razloga. Kodeks knjiga Šotenerom ne može se razumeti izvan celokupnog kodeksa Zag Nehar, jer bi te knjige mogle biti pogrešno protumačene i shvaćene, a mogu biti i opasne. Postoje i tekstovi koji se ne smeju javno publikovati, upravo iz navedenih razloga, ali ovo što je ovde dato, dovoljno je duhovno nerazvijenom umu čoveka i onima koji se kreću putem svog usavršavanja. Suštinski, u Nekronomikonu se pojavljuju dve vrste Božanskih Bića. Stariji Bogovi, o kojima nema mnogo informacija, su zvezdana Rasa koja dolazi na Zemlju pružajući spasenje ljudskoj civilizaciji i predstavljeni su kao Bogovi Svetla. Drevni Bogovi o kojima se mnogo govori, ponekad i do najsitnijih detalja, okarakterisani su kao Bogovi Tame. Oni su Zli Bogovi koji ne žele ništa, ali su zlo za Rasu ljudi i konstantno nastoje da provale u naš svet kroz Kapiju koja vodi iz Spoljašnjeg Sveta. Takoñe se govori i o ljudima meñu nama, koji su obožavaoci Drevnih Bogova i koji pokušavaju da otvore Kapiju, kako bi Drevni ponovo zavladali Zemljom. Prvi meñu ovim Bogovima je Ktulu (Kutulu), opisan kao Morsko Čudovište koje živi u Velikoj Dubini, mestu nalik prvobitnom Okeanu. Druga Bića Bezdana su Azatot (Azagtot), slepi Bog Haosa, Jog Sotot, Azatotov partner u Haosu, Šub Nigurat, jarac sa hiljadu mladih i drugi. Oni se pojavljuju u različito vreme u zastašujućim oblicima i ispituju snagu i sposobnost onih koji učestvuju u Njihovom pokušaju da prenesu pakleni užas iz sveta odakle dolaze, jer Njima je primitivni teror najdraži osećaj. Pisac Šoteneroma, definitivno nepoznat, upozorava da čovek mora pronaći način da se od Drevnih Bogova zaštiti kako ljudska civilizacija ne bi bila uništena. Nekronomikon je za neke samo mitologija, za druge je pak literarni opus, dok je za one malobrojne praktikante magije ovo knjiga formula za prizivanje u pojavni svet neverovatnih Bića i čudovišta koja žive u Bezdanu i Spoljnjem Svetu, stranim ljudskoj psihi. Koliko su ova Bića Dobra ili Zla, ilustovao bih rečima iz knjige: “Njihov izgled je čistima čist, a zlima zao”. Ključ se time svodi na osnovno pitanje: Kakav sam ja čovek? Nekronomikon kao jedinstvena knjiga, sačuvana iz starih vremena, ne postoji. Meñutim on postoji i živi kroz mnoge druge knjige i spise, što nam potvrñuje Idris Šah govoreći o svojoj potrazi za Knjigom Moći od Arapina čarobnjaka Abdul Kadira (videti: Tajna Nauka Magije, Idris Šah), koja je napisana u jednom i jedinom primerku. Solomonov Ključ, takoñe, svoj koren vuče iz drevnog Šoteneroma i slično je sa radovima mnogih magova starog doba i srednjeg veka. Tako na primer, Zlatna Zora,
16
poznata britanska i američka okultna loža, tvrdi da poseduje rukopis “Pokrov Nepostojanja” od jednog drugog Arapina. Moglo bi se nabrojati mnogo knjiga, ali mesto za to nije ovde. Sve što sam od rukopisa uspeo da pronañem, ugradio sam u kodeks Zag Nehar. Ova knjiga pred nama je magijski priručnik, što uopšte ne znači da je enciklopedija ili udžbenik ceremonijalne magije. Drugim rečima, podrazumeva se da mag ili čarobnjak poseduje potrebno znanje i da je pripremljen za izvoñenje složenih magijskih rituala, na isti način kao što je i kuvar osposobljen da pripremi meni, a knjiga recepata mu služi samo kao podsetnik. Grimoari, Crne Knjige, Knjige Duhova, Knjige Senki i druge slične, samo su proste varijacije na temu, drukčiji zapisi o tome šta su magovi radili i dovršili, koje Duhove su kontaktirali i zaklinjali da čine ono što su od Njih tražili, neki sa manje, a neki sa više uspeha. More knjiga danas postoji i mag, koji je nameran da radi, mora čitati sve ove knjige kako bi bio u stanju da odvoji žito od kukolja. Zato bi bila prava ludost za novajliju da uzme neku od ovih knjiga i počne se baviti ceremonijalnom magijom, recimo Mali Solomonov Ključ (Goetia) i da praktikuje prizivanja. Još veća glupost bi bila uzeti Kroulijevu Magija u Teoriji i Praksi, sa istim namerama. Obe ove knjige definitivno nisu za početnike. Bez predhodno stečenog znanja, bez kritičkog odnosa prema moru informacija i bez sposobnosti vladanja samim sobom, svaki magijski rad vodi sigurno u ludilo. Na vašu nesreću, ili možda sreću, Zag Nehar, takoñe spada u ovu kategoriju knjiga. Da bih pomogao novim generacijama tragalaca, obhrvanim nestrpljenjem, zanosom i lakom povodljivošću za izbombardovanim informacijama sa interneta i iz knjiga koje golicaju sa rafova knjižara, stvorio sam kodeks Zag Nehar. Ovaj kodeks sadrži sve što je potrebno onome ko se zaputi ka Nepreglednim Prostranstvima Bića, ili je na tom putu već odmakao, od prvog daha, prvog koraka i prve reči, do poslednjeg Ključa Kapije Bezdana. Sve knjige kodeksa Zag Nehar biće objavljene i date na korišćenje.
Kodeks Svetih Knjiga ZAG NEHAR Svete Knjige i drugi poučni spisi Neiscrpno duhovno blago spoznaje nikada nije sakupljeno i u jednu knjigu zapisano, niti je jednom narodu data punoća spoznaje. Uzvišeni i nespoznatljivi Promisao Sveuma Nakšir preneo je sve Tajne Spoznaje nadolazećim generacijama posredstvom Uzvišenih ljudi, Velikih Adepata, Magova loze Kraljeva i Čarobnajaka. Svakom tragaocu na Putu Spoznaje ostavljeno je da traga za Istinom, stiče Znanje i u spajanju Spoznajnog otkrije Ključeve Spoznaje. Spoznaja je Prva Stvar Velikog Dela svakog Aspiranta. Zag Nehar je Senka Crne Svetlosti, odraz Sveuma Nakšir iz kojeg Večni Nehar obasjava sve stvari, kako one koje jesu da jesu, tako i one koje nisu da nisu. Kodeks Sve-
17
tih Knjiga Zag Nehar utemeljen je na deset Knjiga Uzvišene Mudrosti. Čitajte Svete Knjige, uvek iznova i opet i ponovo. Čitajte ih uvek, u celini ili tamo gde se knjiga otvori. Svete Knjige sadrže sva znanja i Ključeve Spoznaje. Ni hiljadu puta pročitana knjiga, neće vam otkriti Tajnu, ali posle svakog čitanja, samo jednog stiha, neizmerno ćete biti bliži Otkrovenju. Ovo je Kodeks Svetih Kniga ZAG NEHAR: KNJIGA KRALJA TOTA Totove ploče Učenje Gospodara Tota Totove poruke čoveku KNJIGA O STVARANJU SVETA, Enuma Eliš - poema o stvaranju sveta i čoveka KNJIGA O KRALJU URUKA, Ep o Gilgamešu - Gilgameš, Enkidu i Donji Svet KNJIGA MRTVIH, Nekronomikon, Šotenerom kodeks knjiga sumerskog nasleña Knjiga Crne Zemlje Knjiga Mrtvih Imena Knjiga Tajni Knjiga Zemlje Mrtvih Knjiga Prizivanja Knjiga Pedeset Imena Knjiga Duhova Knjiga Ulaza Knjiga o Sedam Nebesa Knjiga Isterivanja Knjiga Užasa Knjiga Crnih Obreda KNJIGA DAO, Dao De ðing - Knjiga o Putu i Njegovoj Moći TAJNA ZLATNOG CVETA, Kineska Knjiga Života KNJIGA O SMRTI, Bardo Todol - Tibetanska Knjiga Mrtvih KNJIGA O NEČISTIM SILAMA, Čod - Učenje o temeljnoj suštini suptilne Istine PUT ISPRAVNOSTI, Dammpada - Suma učenja Preuzvišenog Bude BOŽANSAKA PESMA, Bhagavad Gita - Kruna učenja vedskog nasleña
Poučne Knjige i drugi Sveti Spisi Pored ovih Svetih Knjiga, mnogo je Svetih Spisa još napisano i mnogo drugih zapsa Adepata. Bilo bi nemoguće sabrati ih sve u jednu knjigu. Takve skoro sve Svete Vede, Budističke i lamaističke knjige i u dobrom svom delu gnostički i drugi hermetički spisi. I njih treba čitati i proučavati, ali pazi, ovo čini sa obazrivošću i bez prijemčivosti Duha! U mnogim knjigama skriveni su biseri mudrosti i spoznaje. Otkrivaj! Proučavaj! Zapisuj! Neka ovaj primer iz knjige Mistična teologija sv. Dionisija Aeropagita bude samo dobar primer traganja za biserima mudrosti. I uñoh, ali ne znah gde,
18
I tu stajah ne znajući ništa, Svaku nauku prevazilazeći. Nek ovo bude moja molitva; da ti, dragi Timotije, marljivo upražnjavajući tajinsko sozercanje, ostaviš za sobom čula i delatnosti razuma, i sve stvari čulne i pojmljive, i sve stvari u svetu bića i nebića, tako da se Neznanjem uzdigneš, koliko je to moguće, ka jedinstvu sa Onim ko prevazilazi sve biće i znanje. Molimo se da stupimo u tu Tamu koja je s onu stranu Svetlosti i da, bez gledanja i saznavanja, vidimo i znamo ono što je iznad viñenja i znanja, uvidajući da neviñenjem i neznanjem dostižemo Istinsko Videnje i Istinsko Znanje. Jer što se više uzdižemo u sozercavanju tim ograničeniji postaju naši izrazi za ono što je čisto umodosežno; onako kao što sada, kad uranjamo u Tamu koja je iznad razuma, stižemo ne samo do nedovoljnosti govora, već do bezuslovne Tišine misli isto kao i reči.
Pogled u drevno i zaboravljeno doba Za Nekronomikon, centralnu Knjigu kodeksa Zag Nehar, mogli bi smo reći da je Sumerska knjiga mrtvih. No šta znamo o Sumeru. Sumer je ime grandiozne civilizacije koja je postojala u zemlji koja je danas poznata kao Irak, u zemlji koju Grci nazivaše Mesopotamija i kako je Arapi prosto zovu Ostrvo, jer se nalazi izmeñu dve reke, Tigra i Eufrata, koje se slivaju s planina ka Persijskom zalivu. Ovo je zemlja basnoslovnog velikog grada Vavilona i isto tako Ura haldejskog i gradom Kiš i Ninivom na severu. Svakim od sedam velikih gradova Sumerije vladala su različita Božanstva, koja su obožavana čudnim nesemitskim jezikom Sumeranaca, jezikom koji je bio veoma blizak jeziku Arijevske rase i koji ima mnogo reči istovetnih sa Sanskritom, a govorili su slično Kinezima. Niko ne zna odakle su Sumeri došli, a pojavili su se isto tako misteriozno kako su i nestali nakon upada Asiraca koji razoriše njihovu kulturu, ali kako Asirci behu nepismeni i sa nerazvijenom duhovnom tradicijom, većinu sumerskih Bogova, nastavili su da obožavaju, a tako je i Sumerski jezik postao zvanični jezik verskih obreda. U zemlji Senar, kako je sami nazivahu, ostale su iza njih Hronika Kraljeva, iz vremena pre Potopa i veoma brižljivo sačuvane hronike o mnogo drugih drevnih civilizacija širom sveta. Imali su veoma vešto razrañen sistem astronomije i astrologije u istoj meri kao što su im bili i verski obredi. Magija, kako nam istorija saopštava nastala je u Sumeru i sve je ostalo zapisano za buduća pokoljenja, klinastim pismom na glinenim pločicama. Ovde su zapisani, za sve vekove, prvi spisi o Stvaranju sveta i čoveka, herojski epovi o kraljevima i junacima, prva Isterivanja, prvi obredi Prizivanja Bogova, prva mračna prizivanja Zle Moći i, ironično, prva Spaljivanja od strane ljudi koje antropolozi nazivaju Magovima (od sumerske reči maga što znači dar, a odnosi se na duhovno bogatstvo i božansku milost; magavan, što znači obdaren, je pripadnik klase sveštenika drevnih teogonijskih kultova mrtvih). Da bi mogli razumeti Svete Knjige i druge magijske spise, potrebno je zaviriti u prošlost, davna vremena ljudskog postojanja. Naravno, nije mi cilj, niti je tome ovde
19
mesto, da studiramo istoriju, ali postoje istorijske naznake koje se malo ili gotovo ni malo ne izučavaju na katedrama. Upravo te istorijske činjenice su nam potrebne kako bi se razumela tajanstva Svete Nauke Magije. Zbog toga ću vas povesti na jedno malo putovanje u davna i od sveta zaboravljena vremena.
Zemlja Senarska Na pola puta izmeñu Bagdada i Persijskog zaliva oko petnaest kilometara zapadno od današnjeg korita reke Eufrat uzdiže se jedan pustinjski brežuljak sa snažnim ruševinama koje fascinantno vuku čoveka u maglovite tajne daleke prošlosti. Te ruševine su sve što je ostalo od jedne legende koja se zove Ur Haldejski. Dokle oko seže, širi se unaokolo žuta i vrela pustinja, kao i stepa obrasla retkim rastinjem. Na istoku se ocrtavaju tamni obrisi palmi koje rastu u dugom pojasu duž Eufrata. Neizmernu ravnicu preplavljuje okamenjujuća i nema sanjivost, a vazduh treperi i svetluca od ubivstvene žege. S vremena na vreme se podigne po koji oblak prašine i često se javljaju fatamorgane koje stvaraju iluziju da je sivi predeo protkan površinama hladne vode i... Ko bi još mogao da poveruje da je ta pustinja nekada bila gusto naseljena zemlja, da su se tu dizali velelepni gradovi, ubirani bogati prinosi žitarica, cvetala trgovina, razvijana nauka i još mnogo toga. Iz ove sasušene zemlje arheolozi i dan danas otkrivaju masivna utvrñenja, palate, hramove, riznice, biblioteke, skulpture i razne dragocenosti od plemenitih metala. Otkrića su dala svedočanstvo o genijalnosti tih pradavnih stanovnika, a smatra se da ova zemlja skriva neuporedivo mnogo više podataka o ljudima za koje arheolozi tvrde da u Mesopotamiju doñoše niodkuda. U maju 1989. godine, irački arheolozi su otkrili do sada najstarije naselje koje datira iz vremena 8000. godina pre nove ere. Ove ruševine pronañene su oko 30 kilometara južno od Ninive, jedne od Asirskih prestonica. Kuće su bile kružnog oblika i izgrañene od opeka, a predpostavlja se da su imale krov od mekog materijala. Visina im je bila 2-3 metra, a prečnik 6 metara. Imale su kamena ležišta u kojima su se na osovinama okretala vrata, a pronañen je i priličan broj kamenih figurica, za koje sa smatra da su služile u ritualne svrhe, oruña za obradu zemlje, čamaca i udica za ribolov. Stanovnici ovog naselja su gajili domaće životinje, bavili se zemljoradnjom i ribolovom. Iskopine u El Obeidu, koji leži sedam kilometara daleko od ruševina legendarnog kraljevskog grada Ura, svedoče da je ovde još u neolitu cvetala razvijena civilizacija koja je bila centar njenog nastanka i daljeg širenja od kamenog doba do zlatnog veka grčko rimske kulture. Iz zemlje Senarske rasuše se po svetu narodi, ali oni tek počeše da se bude. Na Balkanu se stvarala preteča Slovenske kulture (nalazišta Lepenski Vir) koji su obožavali Dagona, a idući dalje prema severu predhodnici Kelta grade najčuvenije svetilište megalitskog doba, Sunčani hram Šamaša, nama znanog kao Stounhedž. Na Sardiniji i u zapadnoj Francuskoj preteče Etruraca svoje mrtve sahranjuju u ogromnim megalitskim grobovima koji su danas jedan od retkih ostataka iz kamenog doba. U podnožju Himalaja na Indijskom podkontinentu razvijaju se lagano civilizacije Mohendžo Dara i Harape, a iznad Afrike i prostranih stepa Rusije leži tama. Iza Atlanskog okeana preko prirodnog ledenog mosta nazire se Američki kontinent u svitanju, a na Kritu
20
i u Misiru začinju se Minojska i civilizacija faraonskog Egipta. Oni koji su ostali u zemlji Senarskoj izrasli su u civilizaciju koju nazivamo Sumer, ali mnogo pre prvih naselja u meñurečju, južna Mesopotamija je predstavljala dno Persijskog zaliva. Potom su vode počele opadati, a na njihovom mestu su izronila prostrana tresetišta. Reke Tigar i Eufrat su sa Anadolskih visoravni donosile plodan mulj tako da su usred baruština i močvara sušenjem na suncu nastala mnogobrojna plodna rečna ostrva. U rekama i kanalima se sjatilo mnoštvo riba, u ševarima su se gnezdile južne ptice i brložile divlje svinje. Ostrva su zazelenela od urminih palmi i drugog drveća punog sočnih i hranljivih plodova. Iz godine u godinu reke su se izlivale i plavile ravnicu široko oko sebe. U avgustu i septembru voda bi se povlačila u svoja rečna korita. Bilo je dovoljno ukrotiti prirodu, kanalisati i razvesti vodu prema potrebama pa da se močvare pretvore u bogate i raskošne voćnake i povrtnjake. Usred pustinjskih prostranstava ovaj deo bujne vegetacije je morao prvim došljacima izgledati kao blagorodna zemlja, a prvi naseljenici stigli su s mora ili planinskog severa u nama još nepoznatim praistorijskim vremenima. Ne zna se odakle su došli ovi ljudi. Nauka daje niz predpostavki, ali ni jedna nije održiva.
Ono što znamo o Sumerskoj civilizaciji, koja nasleñuje svoju predhodnicu u zemlji Senarskoj, može nam dati mnoge odgovore, ali nas može uputiti da odgovore tražimo i negde drugde. Arheološka iskopavanja govore da su Sumerci bili izuzetni poljoprivrednici. Izgradili su prostrane sisteme kanala za isušivanje močvara i za navodnjavanje u sušnim periodima. U gradovima Sumera, u trećem milenijumu p.n.e: Nipur, Isin, Šurupak, Uma, Logoš, Uruk, Ur, Niniva i Eridu je cvetala nauka. Sumerci su
21
napisali prve knjige iz kojih saznajemo da su znali za statički elektricitet i da su vladali mnogim znanjima iz oblasti optike, medicine, matematike, likovnih umetnosti, istorije, književnosti, filosofije, religije i zakonodavstva. Sumer je, kako se smatra, kolevka astrologije. Njihova znanja iz oblasti nauke o zvezdama po svemu sudeći bila su i više nego fantastična. Znali su da se Mesec okreće oko Zemlje, a njihov proračun Mesečeve putanje od najsavremenijih proračuna se razlikuje samo za 0.4 sekunde. Znali su za Uran i Neptun, iako su ove planete nevidljive golim okom. Prema njihovim zapisima: Mars ima dva satelita, Jupiter četiri, Saturn sedam, a Uran dva. Znali su i to da komete dolaze i prolaze u pravilnim vremenskim razmacima. Njihov kalendar je bio fascinantno precizan. Godina, prema njihovim proračunima, je trajala 365 dana, 6 časova i 11 minuta, dakle samo 1 minut i 51 sekundu duže od savremenih proračuna. Poznavali su komletno ustrojstvo Sunčevog sistema pa čak i to da se sve planete i njihovi sateliti svakih 2.268.000.000 dana, odnosno svakih 6.300.000 godina nañu u istoj ravni. Kako objasniti činjenicu da su Sumerci operisali sa petnaestocifrenim brojevima ako znamo da je kod starih Grka već posle 10.000 započinjala beskonačnost. Na jednoj glinenoj pločici, pronañenoj na brdu Kujundžik, prikazan je rezultat nekog drevnog proračuna koji iznosi 195.955.200.000.000 Da misterija bude još veća, Sumersko poznavanje astronomije je prevazilazilo čak i naš Sunčev sistem i zadiralo mnogo dalje u svemir. Znali su za zvezdu Sirijus b koja je toliko sitna da je zvanično, ponovo, otkrivena tek 1862. godine i to teleskopom prečnika 400 milimetara. Ova teorija nebeskog ustrojstva koja je u korenu celokupne astrologije i savremene astronomije, pre svega je mitološka. Grčki istoričar Diodor koji je proučavao Haldejsku civilizaciju kaže: Sedam zvezda podreñenih Anuu otkriva buduće dogañaje i tumači ljudima blagonaklone namere Bogova. Celokupna filosofija i književnost posvećena simbolima i njihovom tumačenju je svoj vrhunac dosegla od 2500. godine p.n.e. Sakupljena je i sreñena u delu poznatom kao Enuma Anu Enlil. Ovaj spis jasno sugeriše da postoji veza izmeñu onog što se dešava na nebu i onog što se dešava na zemlji. Kako su stekli tako fantastična znanja iz astronomije? Čime su se koristili da bi došli do tako preciznih proračuna? Da li su imali neke instrumente, ili su možda koristili znanja svojih predaka iz nama još nepo-znatih i neotkrivenih civilizacija davno prošlih vremena? Nauka nema odgovore na ova pitanja. Ovde ostaje nema, ali mi i dalje postavljamo pitanje: Kako je moguće da ljudi koji su, po zvaničnoj istoriografiji, tek izašli iz kamenog doba mogli imati ovako razvijena naučna saznanja. Nauka i dalje ćuti, meñutim postoje entuzijasti koji rade i pronalaze odgovore, ali te odgovore oficijelna nauka, iako su oni sa čvrstim i opipljivim dokazima, odbacuje pod izgovorom da ih je ne moguće svrstati u naše predstave o ljudskoj evoluciji!? Da li to znači da će zvanična nauka odbaciti sva otkrića i saznanja koja se pojavljuju, sa jasnim i vidljivim dokazima, samo zbog toga da bi sačuvala svoju dogovorenu i ni na čemu zasnovanu pretpostavku o evoluciji, odnosno teoriji da je čovek nastao iz nekog nepoznatog razloga u neko nepoznato doba i iz nekog nepoznatog izvora. Razmišljanje, čak i sa dokazima, o postojanju civilizacije pre svih nama poznatih civilizacija, a koja je bila visokorazvijena, oficijelnoj nauci je nezamislivo jer ono ruši njen celokupni poredak. Sumerci su sa velikom pažnjom čuvali i prepisivali napamet učena prastara dela, mitove i epove. Prepisivane su i čuvane tužopoljke o prastarim nestalim gradovima za čije postojanje nemamo nikakvih dokaza. Morali bi smo na-
22
jzad shvatiti da mitovi nisu nikakve bajke već istorijski spisi i hronike dogañaja koji su samo stilizovano opevani. Jedan takav mit kaže da su Crnoglavi stigli sa mora i da su sa sobom doneli mnoga znanja. Ne upućuje li nas to upravo na zaključak da su oni potomci one prastare civilizacije nestale u velikoj kataklizmi - potopu o kojem govore mnogi mitovi. Pa da vidimo, da li je tog potopa, te sveopšte kataklizme zaista bilo i je li postojala ta drevna i moćna civilizacija o kojoj se u Nekronomikonu govori i čiji su naslednici narodi zemlje Senarske.
Velika kataklizma U svetu danas postoji više od 250 prikaza legendi o potopu. Meñutim, pitanje koje se postavlja je da li se svi ti prikazi odnose na jedan dogañaj ili su možda bila dva ili više potopa, kao i to da li se radi o lokalnoj ili sveopštoj kataklizmi. Prema Biblijskom prikazu, koji je i najpoznatiji, Noje je bio izabranik Božiji da preživi potop i nastavi život gradeći veliku barku za sebe, porodicu i životinje iz tadašnjeg okruženja. Otkrićem glinenih pločica u Ninivi, Biblijski izveštaj prestaje da bude usamljen. Ep o Gilgamešu u 300 strofa od po 4 stiha, ispisan klinastim pismom na 12 masivnih glinenih tablica, za sada je najstariji zapis na svetu, a govori u jednom delu o istom dogañaju kao i Biblija, o jednom čoveku koji je živeo pre i posle velikog potopa samo što je ovaj nosio ime Utnapištam. (Ep o Gilgamešu) Čoveče iz Šurupaka, sine Ubaratutov, sruši svoju kuću, sagradi lañu jednu i napusti bogatstvo. Potraži Život, prezri blago i imanje, spasi život. Unesi u lañu sve vrste životnog semena. A laña koju treba da sagradiš, njene dimenzije neka budu tačno izmerene. (I Mojsijeva 6,13) I reče Bog Noju: načini sebi kovčeg od drveta gofera i načini pregratke u kovčegu i zatopi ga smolom iznutra i spolja. Uñi u kovčeg ti i sav dom tvoj, jer ću do sedam dana pustiti dažd na zemlju i za 40 dana i 40 noći istrebiću sa zemlje svako telo živo koje sam stvorio I Noje i Utnapištam su jedna te ista osoba o kojoj govore različiti izvori. (Ep o Gilgamešu) Brod se zaustavi na brdu Nisir. Brdo Nisir prihvati lañu i nedozvoli joj da se ljulja.
23
(I Mojsijeva 8,4) A kovčeg se sedmoga meseca, dana sedamnaestoga ustavi na brdu Araratu. Stari Vavilonski spisi daju i preciznu odrednicu gde treba tražiti brdo Nisir: brod se zaustavio izmeñu Tigra i donjeg toka reke Zab. Na tom prostoru se klisurasti lanci Kurdistana naglo uzdižu iznad ravnog priobalnog terena oko Tigra. Ovaj prostor u potpunosti odgovara opisu i razvoju velike poplave koja se širila od juga ka severu. Precizni opisi Epa o Gilgamešu nisu budili želju da se krene u potragu za ogromnim brodom, ali je Biblijski izveštaj o planini Ararat pokretao mnogobrojne ekspedicije. Planina Ararat, visoka 5156 metara, pokrivena ledom i snegom nalazi se u istočnoj Turskoj blizu iransko jermenske granice. Na obroncima Ararata se nalazi jedno malo selo čiji stanovnici generacijama pričaju o čudesnom iskustvu jednog pastira koji je pričao da je na Araratu video jedan veliki drveni brod. Turski izveštaj iz 1833. godine koji kaže da postoji brodski pramac koji u letnje doba štrči iz južnog glečera u potpunosti je potvrdio priču pastira. Od tog vremena su preduzimane mnogobrojne ekspedicije, neke sa više neke sa manje uspeha, ali jedna je dosta specifična. Predvodio ju je arhiñakon grada Jerusalima Dr Nuri. Ekspedicija je preduzeta 1892. godine i po povratku Nuri u svom izveštaju piše: Unutrašnjost je bila puna snega, spoljni zid je bio obojen prirodnom zatvorenocrvenom bojom. Bilo je i mnogo slučajnih očevidaca iz aviona tokom I i II svetskog rata. Jedan od njih je bio i Roskovicki, oficir Ruskog vazduhoplovstva iz I svetksog rata koji je javio da je video ostatke jedne velike brodske olupine. Očevidaca je mnogo i mnoge ekspedicije su donosile i snimke, ali i komadiće greda i delova broda koji su naučno ispitani i njihova starost se procenjuje na 5-6 hiljada godina. Jedan drugi arheološki dokaz koji potvrñuje Biblijski izveštaj o potopu došao je sasvim slučajno prilikom iskopavanja na lokaciji Ura Haldejskog. Istraživačka ekspedicija, koju je predvodio britanski arheolog ser Čarls Leonard Vuli, imala je sasvim drugi cilj, iskopavanje kraljevske grobnice u Uru koje su bile poreñane jedna preko druge u 15 metara visokoj humci južno od hrama. Grobnice su na svetlo dana iznele gotovo sve dragocenosti kojima je Ur nekada raspolagao. Iskopavanjem donje i poslednje grobnice istraživači su znali da su se vratili u vreme oko 2800-te godine stare ere. Vuli nije time bio zadovoljan. Želeo je da se uveri da li zemlja ispod najnižeg groba sadrži elemente za dalja iskopavanja. Odmah pošto su uklonjeni temelji grobnice nakon prvog iskopavanja pojavljuju se još stariji ostaci naselja. Na videlo su izašli ostaci keramike, grnčarije, ali i glinene pločice pisane slovima jednog mnogo starijeg tipa slova od onih kojima su pisane grobnice. Vuli je smatrao da moraju biti starije 2-3 veka od grobnice ali svi drugi ostaci su gotovo isti sa onim iz mlañih vremena. To bi značilo da duga Sumerska civilizacija nije prolazila kroz značajne promene i da je vrlo rano dostigla jedan visok stepen razvoja. Nekoliko dana nakon iskopavanja kada su mislili da su došli do kraja i da više nema tragova, pregledom dna okna Vuli je ostao zaprepašćen: Pa to je ilovača! Čista ilovača od one vrste kakva se formira samo taloženjem u vodi! Zar ilovača na ovakvom mestu!? Iskopavanja su nastavljena. Sloj ilovače bio je debljine tri metra. Potom dalja iskopavanja ispod sloja ilovače otkrivaju postojanje još jednog naselja, nešto primitivnijeg od već otkrivenog. Vest se tog dana
24
brzo širila svetom: Mi smo pronašli potop. Vuli je hteo da odagna svaku sumnju pa je preduzeo iskopavanja još jednog okna i rezultat je bio isti. Po shvatanju Vulija, a na osnovu njegovih istraživanja, bila je to poplava džinovskih razmera koja je zahvatila oblast širine 630 kilometara severozapadno od Persijskog zaliva u dužini od 160 kilometara. Ova velika katastrofa koja je bila nalik na Biblijski izveštaj smeštena je u godine oko 4000. stare ere. Arheolozi su na ovaj način pronašli tragove i dokaze o velikom potopu koji je bio nalik onim opisanim u Bibliji i glinenim tablicama. Dakle, potop se zbio, ali da li je to samo lokalni potop koji je zadesio Mesopotamiju i koji je za ondašnje prilike bio katastrofa opštih razmera kako nauka i predpostavlja ili je to bio opšti potop o kome govore mnoga svedočanstva kakvih ima i u prekolumbovskoj Americi, Australiji, Indiji, Polineziji, na Tibetu, kod Egipćana, Grka, Srba u Lužicama, Litvaniji i Belorusiji. Logično bi bilo da svi ovi izveštaji govore o istom dogañaju, meñutim ako je ovaj, arheološki potvrñen, potop u Mesopotamiji bio lokalni onda to nije onaj potop za kojim tragamo i koji je bio svetska kataklizma, a ukoliko je to zaista bio opšti potop onda se on nikako nije mogao desiti 4000. godine pre nove ere, već najmanje još 4000 godina ranije. Geolozi su takoñe pokušali da daju racionalno i naučno objašnjenje mitskog opšteg potopa. Oni smatraju da se takav potop mogao desiti u takozvanom meñuledenom dobu. U to vreme veoma debeli sloj leda i snega koji je prekrivao severnu Evropu i severnu Ameriku počeo se topiti. Voda koja se tom prilikom oslobodila izmenila je izgled kontinenta tako da su se preplavile sve priobalne oblasti i nizije. Tom prilikom je uništen najveći deo žive populacije ali velika vodena masa je izazvala i odreñene tektonske poremećaje zemljine plastičnosti tako da je u tom slučaju moglo doći kako do izdizanja kopna tako i do potapanja čitavih kopnenih masiva. Naravno ovo su samo teoretske spekulacije koje su realno moguće. Alan Milard istraživajući legende o potopu pronalazi još jedan zapis na glinenim pločicama. To je Asirska verzija Epa o Gilgamešu, Ep Atrakasis koji sadrži duži izveštaj o istoriji čoveka od njegovog nastanka. Milard tvrdi da postoje mnogi sumerski zapisi i prepisi priča o potopu od kojih neki govore o danima velikog potopa, a neki zalaze i u mnogo daleku prošlost. Veliki potop koji nas interesuje je svetska kataklizma koja je uništila drevnu visoko razvijenu civilizaciju koja je postojala pre 12.000 godina. O toj civilizaciji arheološki dokazi verovatno ne postoje, ali ako zañemo u mitologiju za koju smo konstatovali da je ona opevana istorija, onda će nam biti lakše da zañemo u dalju istoriju i prekoračimo dozvoljeni prag oficijelne nauke. Nove generacije naučnika raznih profila udružuju svoja znanja u rešavanju tajni i zagonetki drevne istorije. Pred njihovim otkrićima otvaraju se novi horizonti, a nauka ne može više ostati nema, mada se svom snagom bori da zadrži svoja konvencionalna razmišljanja. Jedno takvo otkriće, sa platoa u Gizi, u potpunosti menja tok istorije.
Misterija u dolini Nila Stav je istoričara da su velike piramide bile sagrañene tokom IV dinastije, pre oko 4.500 godina. One su jedno od sedam svetskih čuda čije su misterije izazvale viševekovne rasprave. Egiptolozi insistiraju da su i one sagrañene sa istom svrhom kao i
25
sve ostale piramide. Smatraju da su one grobovi mrtvih faraona. Nova istraživanja daju potpuno drugačija objašnjenja. Zvanična istorija tvrdi da su ovo bili kraljevski grobovi, meñutim nikakve mumije nisu pronañene u njima niti su pronañeni ikakvi natpisi. Osim toga, neki od faraona su sagradili po dve piramide. Da li su hteli da budu sahranjeni u obe!? Zašto niko nije ostavio nikakve natpise? Zar bi neko ko sagradi najveći spomenik na svetu dozvolio da ostane anoniman, pogotovo kad je u pitanju kralj? U objašnjenju misterije piramida mora da postoji još nešto, nešto mnogo više od onoga što pruža zvanična istoriografija. Egiptolozi veruju da je egipatska civilizacija nastala oko 3000 godina pre nove ere, oko 500 godina pre nego što su velike piramide bile sagrañene. Pre toga, tvrde, zemlja je bila naseljena lutalicama iz kamenog doba. Prema ovakvoj konstataciji moramo biti maksimalno skeptični. Istoričari smatraju da se Egipat pojavio direktno iz kamenog doba. Iznenada i tek tako oni su mogli da sagrade ovakve spomenike!? Teorija da su ovo samo grobovi mrtvih faraona nema nikakvog smisla. Uprkos stotinama godina istraživanja naučnici nisu dali odgovore na mnoga značajna pitanja. Piramide u Gizi ne liče ni na jednu drugu izgrañenu piramidu, kako se smatra, pre i posle njih. Njihove ”predhodnice“ iz III dinastije su samo gomile naslaganih cigala, a njihove ”naslednice“ iz V dinastije su gomile krša. Sve ostale piramide ne liče ni na šta. Piramide inače nisu uopšte popularne meñu egiptolozima. Oni smatraju da su spekulacije o njima, posebno o tri najveće u Gizi, otišle predaleko. Piramide su mnogobrojne i ima ih oko 100. Problem je u tome što su privukle mnogo šarlatana i kvazi naučnika. Velike piramide u Gizi imaju čudnu moć kojom deluju na ljude. One uspevaju da unište zdrav razum. Ako prihvatimo ideju da su one ipak bile samo grobovi, zašto su onda Egipćani bili opsednuti njihovim dimenzijama i orijentacijom? One leže tačno na 30. uporedniku. Njihovo odstupanje je jednako odstupanju Zemlje od ose rotacije. Egiptolozi to ne poriču, ali smatraju da to nije urañeno namerno. Tvrde da je to bila slučajnost. Ako je slučajnost kako onda objasniti da su njeni graditelji znali tačne dimenzije Zemlje i njen oblik? Da li je slučajnost i to što su one potpuno orijentisane? One savršeno stoje na smeru istok-zapad i smeru sever-jug. Preciznost je toliko neverovetna da nije dostignuta ni u jednoj savremenoj grañevini. Kako je moguće da je postignuta takva preciznost ako znamo da su precizne dimenzije Zemlje utvrñene tek pre 300 godina. Graditelji ovih piramida su to znali jer je velika piramida tačan model severne zemljine hemisfere u odnosu 1:43.200. Velike piramide sadrže u sebi i vrednost (p) za koju se verovalo da su je otkrili Grci (p = 3,141592653589793238). Nagib piramide je takoñe precizan i iznosi jednu sedminu kruga od 360°, odnosno 51°25’42’’ sa svake strane. Ono što je jasno, to sve ne može biti plod slučajnosti. One su plod izuzetno naprednog oblika matematike, tehnologije i arhitekture i to iz vremena kada se to ne može očekivati. Preciznost kojom su gra-
26
ñene piramide u Gizi je fascinantna. Ako posmatramo veličinu velike piramide videćemo da su sve strane tačno po 750 stopa. Odstupanje u odnosu na osu Severa je oko 1 centimetar što je neverovatan uspeh i za najmodernije graditelje. Teško je zamisliti kako su to mogli izgraditi primitivci, tek izašli iz kamenog doba. Veličina blokova takoñe pokreće neka pitanja. Neki od blokova su teški i po 15 tona. Da bi se jedan ovakav blok podigao potrebni su specijalni kranovi. Kako su to činili ljudi koji nisu znali čak ni za točak? Današnja nauka nema odgovore na ovakva pitanja. U kraljevskoj komori ”Keopsove“ piramide pronañeni su granitni delovi čija bi obrada i za današnju tehnologiju bila veliki uspeh. Za obradu stena, kao što su granit i tijarit, potrebne su specijalne bušilice koje bi na vrhu oruña morale imati dijamant. Da bi se danas napravilo nešto slično morala bi se koristiti najsavremenija oruña i taj proces bi trajao prilično dugo. Oruña graditelja piramida su morala biti savršenija, tj. morala su se kretati mnogo većom brzinom. Ova teorija je naišla na kontroverzu kod istraživača, ali je činjenica da su ti ljudi imali načina da probuše stenu koja je toliko čvrsta. Oni su poznavali tajnu izvlačenja tijaritskih faza što današnji instrumenti ne mogu učiniti. Francuski egiptolog Žak Kristijan ne veruje u saznanja dosadašnje egiptologije. On kaže: U Keopsovoj piramidi nije bilo mumije. Ona nije grañena zbog toga. U piramidi ne postoji nikakav natpis, ništa što bi nas uputilo na svrhu njenog postojanja. U njoj se nigde ne sponjinje Keops. Svaka piramida je imala svoje ime, a iz drugih zapisa saznajemo da se velika piramida zvala Ulica svetla. Postoji jedna misterija koja je otkrivena u kraljevskoj komori, a za koju istraživači tvrde da nije adekvatno rešena. Iz te komore izgrañen je sistem kanala i to sa velikom preciznošću. Egiptolozi misle da je to ventilacioni sistem ali to nije moguće jer su otvori suviše mali i sve vreme idu naviše. Oni su imali sasvim drugu funkciju. Ova misterija je razrešena uz pomoć astronomije, iako naučnici smatraju da Egipćani nisu imali razvijena znanja iz ove nauke. Ključ za rešenje ove misterije je u egipatskoj religiji. Iz zapisa kralja Gunasa koji je vladao nakon IV dinastije, a koji su najstariji religijski spisi, saznajemo da kralj nakon smrti postaje zvezda u kraljevstvu Ozirisa u sazvežñu Oriona. O kralju, ti si sadrug Oriona. Ti prelaziš na drugi put u mlečni put, krivudavi vodeni put a onda odlaziš na mesto u Orionu. Egiptolozi ne uzimaju u obzir religijske spise jer egipatsku religiju smatraju samo za religiju Sunca, ali njihova religija nije religija dana i života, već religija noći i smrti. Funkcija kanala u velikoj piramidi jeste da odvede dušu faraona, pre sahranjivanja u grobnicu, odmah do Ozirisa. Za drevne Egipćane Orion je bio Oziris (As-ar), Bog vaskresenja. Levo od Oriona je zvezda Sirijus, a ona je pripadala Izidi, Ozirisovoj supruzi. Baš kao što kanal iz Kraljevske komore vodi do Ozirisa, kanal iz kraljičine komore vodi do Izide. Astronomskom rekonstrukcijom karte neba iz vremena kad su piramide grañene utvrñeno je da je postojala savršena veza sa Orionom i Bogom zvezdom Ozirisom.
27
Postoje tri piramide od kojih dve stoje na istoj osi, a treća koja je mnogo veća od njih je pomerena ulevo od te dijagonalne linije. Postavlja se pitanje: zašto su graditelji to uradili? Problem je rešen onda kad su istraživači došli na ideju da ceo plato u Gizi zapravo predstavlja kartu neba pa prema tome raspored piramida bi morao biti identičan kao i raspored zvezda u sazvežñu Orion u vreme kad su one sagrañene. Uz pomoć astronomskih proračuna i kompjuterske analize ovo nije bilo teško proveriti. Iznenañenje je tek došlo. Raspored zvezda u Orionu nikako nije odgovarao rasporedu piramida u Gizi u vreme kad se predpostavlja da su one grañene, oko 2400. godine stare ere. Daljom analizom se krenulo dublje u prošlost, vek po vek, sve dok kompjuter nije pokazao identičan raspored zvezda u sazvežñu Orion sa rasporedom piramida. Precesionim kretanjem Oriona unazad, kompjuterskom animacijom, identična slika neba sa slikom platoa u Gizi poklopila se tek u 10520. godini pre nove ere. Robert Beveld i Tom Henkok koji su vršili ova istraživanja smatraju da su Egipćani samo naslednici ideja o piramidma. Nasledili su ih od civilizacije koja je živela pre više od 12000 godina. Ta kultura je nekako nestala, ali su njeni naučnici, matematičari i arhitekte izgradili piramide i ostavili svoje znanje kasnijim civilizacijama. Velike piramide u Gizi su samo deo njihove zaostavštine. Apsurdno je tvrditi da su one delo sa početka civilizacije. Postoji veliko akumulirano znanje koje one poseduju. Ova grandiozna dela su kraj nečega, a ne početak nečega. Osim piramida na platou u Gizi nalazi se još jedan veličanstven spomenik sa telom lava i ljudskom glavom, isklesan od kamena. To je Sfinga. Egiptolozi insistiraju da je i ona nastala oko 2500. godine pre n. e. kad i velike piramide. Savremeni istraživači tvrde da je i ona, kao i piramide nastala 8000 godina ranije, kada po zvaničnoj istoriografiji ne bi trebalo da postoji ni jedna civilizacija, pogotovo ne takva koja bi bila sposobna da stvori ovakve spomenike. Smatra se da je nastala u vreme faraona Kefrena, Graditelja druge piramide. Da bi se misterija rešila mora se spojiti nekoliko naučnih disciplina. Egiptolozi tome uopšte nisu dorasli. Doći u Gizu sa skučenim umom i jednodimenzionalnom perspektivom i tvrditi da se sve može tako objasniti je veoma loše služenje čovečanstvu. To sprečava druge naučne discipline da ovde primene svoja znanja. Da li dokazi egiptologa objašnjavaju baš sve? Postoji tvrdnja da je glava Sfinge kopija lika faraona Kefrena, ali ako se uporede glava Sfinge i glava jedine preostale figure Kefrena možemo zaključiti da one ne pripadaju ne samo istoj osobi već ni istoj rasi. To nisu iste osobe. Džon Vest tvrdi: Stanje glave je mnogo bolje od stanja tela. Glava je očuvanija. mada je grañena od tvrñeg materijala. Ono što je važnije je to da je glava nesrazmerno mala u odnosu na telo. Telo je veliko i dugo, a glava je poput čiode prikačena na vrh tela. To je dovoljan signal da je samo glava izgrañena mnogo kasnije. Ako je ceo plato u Gizi karta neba u trenutku izgradnje, stari astronomi su mogli odavde da posmatraju čitavih 180° neba pa su tako mogli da vide i Sunce i zvezde. Smer sever-jug delio je nebo tačno iznad njihovih glava. Videli su zvezde kako prelaze preko te linije. Kada su velike zvezde Oriona 10520. godine stare ere prešle tu liniju
28
bile su isto poreñane kao i tri piramide. Sfinga je ovde samo marker Precesije ravnodnevice, ali ne one kako je izgledala oko 2500. godine pre n. e. jer je tada Sunce bilo u sazvežñu Bika. Nelogično je da faraon gradi simbol u obliku lava. U to vreme je bio aktuelan kult Boga Apisa sa glavom Bika što je i potpuno razumljivo s obzirom da se radi o Eri Bika. Jedina era kojoj može pripadati Sfinga je Era Lava, a ona je počela 10520. godine pre n.e. Robert Beveld to objašnjava ovako: Sunce je u to vreme izlazilo na istoku u savršenoj liniji sa Sfingom i sazvežñem Lava. U to doba Sunce je bilo tačno ispred lica Sfinge, a u sazvežñu Lava. Odstupanje koje se javlja u položaju Sunca i Sfinge od ose istok-zapad je ugao od 14° pod kojim se Sunce dizalo u smeru Sfinge. Piramide i Sfinga pokazuju džinovski hologram neba iz 10520. godine pre n.e. Postoji još jedan dokaz da Sfinga potiče iz tog vremena. To je tip erozije stene u kojoj je isklesana. Ne mora čovek biti geolog da bi shvatio da samo voda koja se sliva može da ostavi takve konture kakve su na Sfingi. Starost stene je teško utvrditi, ali pratiti njenu istoriju pomoću osobina njene erozije je lako. Kada je stena izložena eroziji vetra i peska, kakve su veoma česte u Egiptu, tip erozije je horizontalan i veoma mek. Sfinga ima potpuno drugačiji oblik erozije. To je vertikalna zaobljena erozija koja nastaje delovanjem kiša ili podzemnih voda. Kad su egiptolozi suočeni sa ovim nalazom oni su odgovorili da je to možda izazvano poplavama Nila. Džon Vest se sa tim ne slaže: To nije moguće jer poplave idu od dna ka vrhu, meñutim mi ovde imamo obrnut smer. Ovo je drugačiji uzrok erozije. Najdublja erozija je bila na dnu a ne na vrhu. Geolozi se slažu sa ovim nalazima ali egiptolozi ne žele da prihvate ove zaključke. Dokazi koji su pronañeni prilikom jedne rekonstrukcije Sfinge idu u prilog ovoj teoriji. Utvrñeno je da su prve popravke izvršene u relativno ranom periodu nakon klesanja Sfinge. Bilo je potrebno dve do tri stope opeke da bi ona ponovo izgledala kao kad je nastala. Egiptolozi tvrde da je klesana u lošem kamenu pa je stoga bila potrebna obnova. Da je Sfinga zaista klesana u tako lošem kamenu, ovom brzinom propadanja ona je trebalo da nestane još pre 500 godina, ali nije. To znači da je erozija došla naglo i velikom brzinom, meñutim otkud toliko vode, toliko kiše u tako malom vremenskom periodu. Pre 10.000 godina na kraju ledenog doba, Zemlja je prošla kroz još jednu veliku klimatsku promenu. Velike naslage leda, čak i do 2000 metara, koje su prekrivale veći deo severne zemljine hemisfere, počele su se topiti i time je izazvana velika kataklizma u obliku poplava i kiše. To je bila poslednja kataklizma koja je zadesila našu planetu u celini i tom prilikom je došlo do uništenja čitave civilizacije. Mnogo pre nego što je Giza postala pustinja, ona je bila plodna savana, ali vremenom nakon kataklizme vode su donele mnogo peska i mulja tako da je čitav ovaj deo sveta ostao zatrpan. Kasnija civilizacija je otkrila već postojeću, ali oštećenu Sfingu u pesku. Za vreme faraona Kefrena, ona je samo restaurirana i od postojeće glave lava isklesana je glava koja samo podseća, na faraonski lik. Ispod peska na dubini od 50 stopa otkiveni su ostaci grañevina za koje se ne zna kom dobu pripadaju. To nalazište se nalazi 500 kilometara južno od Gize. Utvrñeno je, po nañenim ostacima, a i natpisima da su Egipćani dograñivali ove ostatke, a sami faraoni i egipatki sveštenici su tvrdili da ima mnogo takvih mesta ispod pustinjskog peska.
29
Jedan papirus koji se čuva u Berlinskom muzeju kaže da ima još mnogo toga što treba otkriti. On ukazuje na Tota, egipatskog Boga mudrosti za koga se misli da je opisao sve tajne raja u svetim tekstovima. Ovaj papirus govori o tome kako je faraon Keops išao u Helopes da nañe rukopis u kome se govori o broju komora u Svetilištu Tota. Šta je to moglo da bude? Gde se nalaze te komore i zašto je to faraonu bilo toliko važno? Nemački arheolog Zigfrid Vaksman pretpostavlja da se u tajnim komorama ili komori nalaze zapisi o astrologiji, fizici, matematici i drugim znanjima koja premašuju sva naša današnja saznanja. To su verovatno zapisi o dragom kamenju, metalima, mašinama i ureñajima, kao i katalozi zvezdanog neba, globusi Zemlje i neba i još mnogo toga što bi moglo da da odgovore na mnoga pitanja i objašnjenje o izvorima stare kulture. Ako taj hram i komora postoje, gde se nalaze? Bilo je mnogo traganja, ali mnogi smatraju da se radi upravo o Keopsovoj piramidi. Valter Alvarez, dobitnik nobelove nagrade za fiziku, 1969. godine je pokušao sa grupom naučnika i arheologa da otkriju sve šupljine koje postoje u piramidi. Oni su oko piramide postavili senzore koji su trebali da registruju svako energetsko strujanje i prolazak zraka kroz grañevinu i na taj način bi mogli da otkriju moguće praznine. Radiografija piramide koja je trebalo da traje punih godinu dana iz potpuno nerazumljivih razloga je prestala sa radom odmah na početku. Kompjuter je konstantno izbacivao različite i konfuzne podatke. Aner Gohed koji je kontrolisao rad kompjutera izjavljuje: Dobijeni rezultati potiru svaki zakon nauke. Ili je u geometriji piramide neka greška ili postoji misterija, nazovimo je magijom ili prokletstvom faraona, koja je izvan svakog mogućeg objašnjenja. Beveld i Henkok su na osnovu svojih istraživanja otkrili da ispod Sfinge postoji komora na dubini od 5-6 metara, pravougaonog oblika, dimenzija 12x15 metara. Oni nisu dobili zvanično odobrenje za iskopavanje. Možda se baš tu nalazi ono čega bi se celokupna današnja civilizacija uplašila. U Gizi vreme ima veliku moć. Jedan arapski pisac kaže: Svi se boje vremena, a vreme se boji piramida. Od kada je počela istorija bilo je mnogo priča o izgubljenim i nestalim civilizacijama. Čak su i egipatski sveštenici govorili o jednoj - Atlantidi.
Tajna iščezle civilizacije Pitanje isčezlih civilizacija je jedan od najstarijih naučnih problema koji se nameće čoveku. Po svom sadržaju ova tematika je zaokupljala požnju ljudi svih vremena, svih profesija i nacija. Zbog toga nije ni čudo da postoji ogromna bibliografska graña posvećena tom pitanju. Mitska civilizacija Atlantide je oduvek bila najomiljenija tema romanopisaca, utopista, sveštenika i svih onih koji su bili zaokupljeni tim pitanjem i tajnom s bilo kojom motivacijom i pobudom. Atlantidom su se bavili antički filosofi, istoričari, pesnici, prirodnjaci i putopisci isto kao i srednjevekovni učenjaci ili mističari i uopšte pisci i ljudi svih profesija. Za razliku od većine drugih problema koji se vezuju za pradavnu prošlost, problem Atlantide nije takve prirode da bi se mogao rešiti jednim ili nizom arheoloških iskopavanja, nekom analizom ili bilo kakvim poduhvatom koji bi doneo trenutno rešenje. To je jedna od osnovnih prepreka za sistematsku obradu ovog problema jer se ne mogu primeniti ustaljene metode istraživanja. Ne može se ništa posti-
30
ći na ovom polju sve dok se problem bude rešavao dosadašnjim metodama. Da bi se dobili zadovoljavajući rezultati, neophodno je udružiti sve snage na naučnom nivou. U poslednjih sto godina postignuti su izvanredni uspesi na svim poljima istraživanja. Posebno je mnogo postigla arheologija svojim iskopavanjima kojima je potvrdila istinitost mnogih mitova. Do kakvih će sve rezultata doći u dogledno vreme teško je predvideti. Šta sve skrivaju planinski masivi Anda, Tibeta, Sibira, bezvodne afričke i arabijske pustinje, južnoameričke, afričke i azijske džungle, teško je i zamisliti. U svakom slučaju kad se o svemu tome bude nešto više znalo, predstava o prošlosti naše planete biće potpunija, a možda i potpuno drugačija. Savremeni svet je problem Atalntide nasledio iz antičkog doba. Za Atlantidu, nestalu civilizaciju, znali su još stari Egipćani, Grci i Rimljani, ali isto tako i narodi američkog kontinenta, Afrike i Azije. Uprkos tome što je taj problem star hiljadama godina i što se toliko pokušava rešiti nije se ništa drugo postiglo izuzev brojnih pretpostavki. Za ono što se danas zna o Atlantidi, odnosno misteriozno nestalom kontinentu, treba zahvaliti grčkom filosofu Platonu. Kao Sokratov učenik, tokom svog naukovanja upoznao se sa učenjima starih mislilaca i tekovinama starih naroda. Logična posledica takvih znanja izazvala je želju da poseti neku od zemalja bogate kulturne tradicije. Prva zemlja koju je posetio bio je Egipat. Kako sam kaže: tamo je pošao da čuje mudrost velikih sveštenika i da se kod njih poduči astrologiji. U Heliopolisu je slušao učenje velikog sveštenika Sehinufida, a u Memfisu sveštenika Honufida. Oni su ga upoznali sa starim predanjima, govorili mu o prošlosti naše planete i o poreklu Bogova, što je na njega imalo jak uticaj. Platonov boravak u Egiptu ima i taj značaj što je upravo kod tamošnjih mudraca čuo za Atlantidu i kataklizmu u kojoj je nestala. Izmeñu ostalog, egipatski sveštenici su bili ti koji su, mnogo pre Platona, tajnu Atlantide poverili Solonu.
31
Od brojnih dela koje je napisao, za pitanje Atlantide značaj imaju samo dva, Timaj i Kritija. Zna se da ih je napisao pod starost, a to znači nakon boravka u Egiptu. Prema pisanju u Timaju, nekada davno iza Gibraltara u okeanu ležalo je veliko kopno koje je po dimenzijama bilo veće od Afrike i Azije zajedno. Bilo je posvećeno Bogu Posejdonu. Prvi i ujedno njegov najmoćniji kralj bio je Atlant. U toj zemlji zvanoj Atlantida, postojala je visoka kultura, moć i bogatstvo. Glavni grad je imao brojne raskošne palate, hramove, široke ulice, kanale i u njemu je vladalo pravo blagostanje. Atlantida je bila izuzetno plodna, imala je prijatnu klimu i obilovala je raznim metalima meñu kojima se posebno izdvajao jedan koji se zvao arikalk. Na ostrvu su postojale reke i dva čuvena velika izvora, jedan sa toplom, a jedan sa hladnom vodom. Od životinjskog carstva najbrojniji su bili slonovi. Vladari Atlantide su uživali veliku moć i gospodarili okolnim morima i ostrvima, Vladali su i većim delom Evrope i Afrike. Velika katastrofa se desila iznenada. Dogodili su se veliki potresi i ceo kontinent je progutao okean. Od tada je more izvan Gibraltara dugo bilo neprohodno za plovidbu zbog plićaka i mulja, što je u stvari predstavljalo ostatke kontinenta. Do katastrofe je došlo 9.000 godina pre Solonovog vremena što preračunato jeste 9.560. godina pre n. e. O tome Platon u Timaju kaže: Kada je Solon putovao u Egipat, gde ga je odvela velika želja da upozna tu drevnu zemlju i njenu kulturu, put ga je odveo u grad Sais. Tu se nalazilo prastaro, veoma poznato svetilište egipatske Boginje Neit za koju su mu sveštenici rekli da je ta Boginja isto što i grčka Atena. Zbog tih veza i videći veliko Solonovo interesovanje za prošlost sveštenici su mu mnogo pričali o pradavnoj prošlosti Egipta. Pričali su mu i dogañaje u vezi sa Atlantidom. Naglasili su da se u njihovom hramu čuvaju stari zapisi u kojima je sve to zabeleženo. Kada se Solon vratio u Atinu, spremao se da napiše o Atlantidi poseban ep, ali nije stigao to učiniti. Ovo je prvi antički izvor koji nas upućuje na Atlantidu, ali kada bi se naše znanje isključivo zasnivalo na Platonovim podacima to bi bilo zaista slabo uporište za neke ozbiljnije postavke. Pronañeni su i mnogi drugi izvori na raznim stranama sveta čiji je sadržaj vrlo blizak onome o čemu je pisao Platon. Solon je od Egipćana čuo ono što su znali mnogi narodi pa čak i oni sa američkog kontinenta. Kod svih se opisuje jedna blagodatna zemlja koja se nalazila usred okeana i koja je jednog dana nestala u morskim dubinama u strašnoj kataklizmi. To je bilo praćeno katastrofalnim poplavama, zemljotresima i vulkanskim erupcijama koje su u jednom kratkom periodu zahvatili našu planetu. U nekim izvorima se doslovno pominje strano nebesko telo koje je izazvalo opštu kataklizmu. Egipćani su Solonu tumačili da se takve pojave periodično javljaju i da izazivaju opšte katastrofe i pustoš. Nestanak Atlantide je samo jedna u nizu tih katastrofa, nakon kojih se život na zemlji ponovo obnavljao (apokatastaza). Savremena nauka se u potpunosti slaže sa time da je naša planeta u daljoj prošlosti prolazila kroz nekoliko katastrofa, a koje su mogle imati upravo onakve posledice kakve se opisuju u egipatskim izvorima i predanjima drugih naroda na raznim stranama sveta. Sličan opis dogañaja nalazimo i u kineskim analima, kao i u predanjima Maja, Asteka i drugih američkih plemena. U staroindijskim svetim Puranama doslovno stoji da su katastrofe praćene propadanjima kontinenata i da su ciklična. Platon nije bio jedini pisac koji je pisao o Atlantidi, mada je bio prvi. Krantor (IV vek pre n. e.) filosof koji je pripadao Staroj Akademiji i prvi izdavač Timaja, u svojim komentarima kaže da je Platonov navod u potpunosti tačan i literarno i istorijski.
32
On je sam otputovao u Egipat, Saiskim sveštenicima, da bi potvrdio Platonove navode. Tom prilikom sveštenici su mu ispričali isto što i Platonu, a čak su mu i pokazali neke prastare stele na kojima je bila ispisana cela istorija Atlantide. Posejdonije (II vek pre n.e.) istoričar i filosof, pisao je ovako: Može se uzeti da Platonov navod nije prosta izmišljotina jer ima mnogo više razloga da se u njega poveruje nego da se odbaci. Istoričar Diodor sa Sicilije (I vek pre n.e.) piše da su Feničani ploveći na zapad otkrili Atlantidu koja je bila naseljena najcivilizovanijim narodom koji je živeo na ostrvu zapadno od Afrike na ostrvu Kern. Rimski pisac Plinije Stariji (I vek nove ere) takoñe govori o Atlantidi: Priroda je potpuno menjala neke oblasti, a najbolji je svedok Atlantida gde danas leži more istog imena. Kod Prokla nalazimo podatak da je istoričar Marcel (I vek) u delu Aethiopica pisao o postojanju sedam ostrva u moru iza Gibraltara koji su bili posvećeni Prozerpini, a tri Posejdonu. Stanovnici jednog od tih ostrva su sačuvali predanje o jednom velikom ostrvu koje se zvalo Atlantida i da su njeni vladari držali vlast nad svim ostrvima. U II veku nove ere grčki istoričar Pauzanije je pisao o nekom nizu ostrva u Atlanskom okeanu koje naziva Satyrides. Rimski istoričar Elian Klaudius (170-235) donosi jednu vest za koju kaže da je preuzeo od Grka Teopompa iz IV veka pre n.e: Prilikom razgovora koji se vodio izmeñu Boga Silena i lidijskog kralja Mide, Bog mu je otkrio tajnu da je nekada davno na zapadu iza Gibraltara postojala zemlja naseljena narodom Meropa. Nad njime je vladala kraljica, takoñe zvana Meropa, koja je bila ćerka titana Atlanta. Vizantijski geograf iz Aleksandrije Kosmas Indikopleustas (VI vek) je verovao da je Atlantida postojala deset pokoljenja pre Noja. Asteci su čak tvrdili da njihovi preci potiču upravo sa tog ostrva koje su oni nazivali Aztlan. Paleogeolozi su veoma precizno izgradili teoriju o najstarijoj zemljinoj prošlosti. Prvo su postojala dve velike kopnene mase, jedna severno, a druga južno od ekvatora. Od tih prakontinenata koji su nazvani Austral i Boreal, kasnije su se stvorili veći i manji kontinenti i brojna ostrva. U južnoj hemisferi od prakopnene mase vremenom se stvorio kontinent nazvan Lemurija i on je obuhvatao današnju kopnenu masu Južne Amerike, Afrike, veći deo okeanije i Australiju. Severna kopnena masa je prerasla u drugi veliki kontinent nazvan Hiperboreja od kojeg kasnije razdvajanjem nastaju Severna Amerika, Evropa i Azija. U narednim fazama koje obuhvataju vreme od stotine milenijuma, kopnene mase su se menjale i te promene su nastale u periodičnim kataklizmama. Smatra se da je do formiranja Zemljinog izgleda u kojem je već postojala Atlantida došlo pre 75.000 godina. Poslednja velika kataklizma se desila pre oko 12.000 godina kada je nestala Atlantida, a i mnogi drugi kopneni delovi naše planete. Donositi neki zaključak o tome kada je nastala i koliko je trajala civilizacija Atlantide je nemoguće s obzirom da ne raspolažemo, za sada još uvek, dovoljnom grañom za razmatranje ovog problema, ali da je postojala u to čak ne sumnjaju više ni mnogi naučni krugovi.
33
Dan kad je počela istorija Platon o Atlantidi govori u dva dela. U jednom, njegov brat po majci, Kritija priča učesnicima gozbe ono što je saznao o Atlantidi preko Dropida i Solona. Priča počinje upravo citatom u kojem se dolazi do godine 9.560. pre n.e. U drugom dijalogu kroz Kritijina usta govori sveštenik iz Saisa: Prema našim svetim knjigama ureñenje naše države traje već osam hiljada godina. Vaši su sugrañani nastali pre devet hiljada godina. Naša država, po ovom citatu, je Egipat a prema priči koju je Solon čuo od egipatskog sveštenika, Egipat je već postojao kad je izbio rat sa Atlantidom. Novo ureñenje države nastaje nakon kataklizme u osmom milenijumu, a ne u devetom, dakle 8.560. godine pre n. e. Prema samom saopštenju daju se okrugle cifre 9.000, 8.000 što nas upućuje na zaključak da se radi o približnim ciframa, isto kao kad mi kažemo, na primer, desilo se u V veku, a ne 435. godine.
Do sada nije izrañen precizniji kalendar od drevnog kalendara Maja. Uz pomoć, upravo ovog kalendara možemo odrediti tačno vreme kataklizme. Ne samo što su Asteci tvrdili da su potomci Atlantiñana već i poreklo Maja bi bilo potpuno nerazumljivo da nije postojala Atlantida. Žalosno je da danas nemamo mnogo sačuvanih spisa Maja. Ono što su učinili katolički sveštenici i konkvistadori, osvajajući novi svet, ni sa jednim zločinom se ne da meriti. Uništavali su i spaljivali sve slike i zapise koji bi nam danas bili od velike koristi. Prvi nadbiskup Meksika Don Huan de
34
Kumaraga izdao je dekret kojim nareñuje da se spali sve što se može dobaviti, a što potiče od domorodaca. Najmračnija sila srednjeg veka Katolička Crkva, počinila je rečima neopisive zločine nad čovečanstvom i to samo zbog svoje pohlepe za bogatstvom i vlašću. Ta sila, davno otpala od poruke Isusa Nazarećanina, koju sama propoveda, uništavala je sve ispred sebe što joj se nije pokoravalo ili uklapalo u njen zvanični sud. Ipak, sačuvana su tri rukopisa iz kojih je progovorio stari duh Maja. Iz rukopisa, a i iz mnogih grañevina koje su ostale do današnjih dana, saznajemo za jednu opsednutost ovog naroda. To je kalendarska manija koju, psihološki posmatrano, možemo okarakterisati jedino kao strah pred prolaznošću. Dr Hans Ludendorf je proučavao astronomske natpise u hramu Sunca kod Palenke. Na ovom reljefu koji potiče iz V veka nove ere nalazi se najraniji datum, a to je 1.096.136 dana pre jednog okruglog broja, a koji su Maje pisale 9.10.10.0.0. Sideralna godina, po savremenim proračunima ima 365,25636 dana, a 3.001 sideralna godina sadrži 1.096.136,3 dana što znači da je samo tri deseta dela dana pravljena greška na svakih 3.001 godinu. Pitanje je: zašto su Maje izabrale baš 3.001, a ne 3.000 godina? To nije slučajno, a evo i zašto: taj interval je jednak 2.748 sinodičkih obrtaja Jupitera. U jednom drugom hramu, hramu Krsta, takoñe kod Palenke imamo jedan novi datum. Interval izmeñu ovog datuma i najstarijeg iznosi 1.380.070 dana, a to je približno jednako sinodičkim obrtajima Marsa. Prema tome, 3.803 sideralne godine imaju 1.380.069,9 dana, a 1.781 sinodički obrtaj Marsa iznosi 1.380.066. Odstupanje za četiri dana je razumljivo s obzirom na veliku ekscentričnost putanje Marsa. Datum 9.10.10.0.0. pretvoren u Gregorijanski kalendar jeste 5. februar 383. godine pre n. e. Tog dana je Sunce stajalo tačno izmeñu zvezda Antares a Scorpio i Aldebarana a Taurus. Nulti dan A, koji je označen tako jer predstavlja apsolut, razlikuje se od običnog ili istorijskog nultog dana. Taj dan se nalazi iza nultog dana, za 13 velikih perioda, baktuna, od po 144.000 dana tj. 5.127 godina i 132 dana. Po našem računanju to je 15. oktobar 3.373. godine pre n.e. Prema tome nulti dan A je 5. jun 8498. godine pre n. e. Na osnovu toga Ludendorf tvrdi: Već samo iz ovog Palenškog natpisa sledi da su Maje poznavale sinodičku godinu i obrtajna vremena planeta s gotovo zaprepašćujućom tačnošću. Budući da sigurno nisu raspolagali nekim tačnim mernim ureñajima, mora da su se posmatranja na osnovu kojih su dolazili do podataka, protezala kroz izvanredno dugo razdoblje, jer je samo na taj način bilo moguće postići, u astronomskim podacima tako visok stepan tačnosti kakav nalazimo kod njih. Šta se zapravo dogodilo tog kobnog 5. juna 8.498. godine pre n. e. Astronom Hanzeling, izučavajuči kalendar Maja ustanovio je da su se tog dana u konjukciji našli Mlad Mesec i Mlada Venera sa Suncem i to u 13 sati. Taj dan označava i početak novog doba, odnosno ulazak Sunca u konstelaciju Raka ali to nije samo početak Ere Raka već i početak geološke sadašnjosti. Magnetna sila, poreñanih nebeskih tela, u tom trenutku izazvala je opštu katastrofu na Zemlji. Došlo je do privlačenja i pada asteroida na zemlju, ali i pravog meteorskog pljuska. Magnetna sila je delovala i na pomeranje tla, tektonske poremećaje, katastrofalne zemljotrese, vulkanske erupcije, izbijanje podzemnih voda, izlivanje reka, ali i otapanje velikih naslaga snega i leda sa severne zemljine polulopte i pojavu obilnih kiša što je izazvalo veliki potop. S toga
35
možemo razumeti sve mitove koji govore o potopu, velikoj vatri i padanju kamenja s neba u vreme velike katastrofe. Sve se to dogodilo za vreme jednog jedinog strašnog dana i jedne jedine užasne noći. Nestala je, kao što i Nekronomikon kaže, zemlja Drevnih Bogova, veličanstvenih Hramova i Uzvišene kulture. Bogovi su sručili svoj bes na generacije ljudi, a zemlju je preklila tama. Sve je palo u zaborav...
Istorija počinje u Sumeru Naslov kojim započinjem ovaj deo izlaganja je naslov jedne knjige S. N. Kramera, istaknutog američkog orijentaliste, kojim se nagoveštava da su prvi podaci o brojnim religioznim institucijama, tehnikama i shvatanjima sačuvani u sumerskim tekstovima. Reč je o prvim pisanim dokumentima čije poreklo seže do trećeg milenijuma, meñutim ti dokumenti, izvesno, odražavaju još starija religiozna verovanja. Mislim da je neophodno svakom čitaocu kodeksa Zag Nehar da se upozna, u osnovi, sa duhovnom tradicijom i istorijom kulture naroda Mesopotamije, jer bez uvida u ovo znanje, Knjiga Mrtvih se ne može razumeti na adekvatan način. Ovo govorim zbog toga što su se ovim tektovima, kroz istoriju, uglavnom bavili okultisti, a u današnje vreme sve se olako kvalifikuje sektaškim delovanjem. Dakle, ovde je reč o jednoj tradiciji, najstarijoj poznatoj tradiciji u kojoj su magija, religija, običaji i sveukupan život bili jedno. Pa da vidimo, šta kaže zvanična istoriografija. Poreklo i stara istorija sumerske civilizacije još su slabo poznati. Pretpostavlja se da se narod koji je govorio sumerski jezik, koji nije semitski i ne može se objasniti ni preko jedne druge poznate jezičke porodice, spustio iz severnih oblasti i nastanio u donjoj Mesopotamiji. Sasvim je verovatno da su Sumeri potčinili starosedeoce čiji je etnički sastav još uvek nepoznat. Oni su pripadali civilizaciji koja je nazvana Obeid. Dosta rano, grupe nomada koje su dolazile iz Sirijske pustinje i govorile akadski, jedan od semitskih jezika, počele su da prodiru u severne oblasti Sumera, zaposedajući u naizmeničnim talasima sumerske gradove. Oko sredine trećeg milenijuma, pod legendarnim voñom Sargonom, Akañani su nametnuli svoju prevlast sumerskim gradovima. Meñutim, još pre tog osvajanja, stvorena je sumersko-akadska simbioza koja se brzo širila posle ujedinjenja dve zemlje. Još pre 30 ili 40 godina, naučnici su govorili o samo jednoj, vavilonskoj kulturi, koja je proizišla iz spajanja te dve etničke loze. Danas se meñutim svi slažu da sumerski i akadski doprinos treba proučavati
36
odvojeno, jer je, uprkos činjenici da su osvajači usvojili kulturu pobeñenih, stvaralački genije dvaju naroda bio različit. Te se razlike posebno dobro vide u oblasti religije. Od najdavnijih starina, karakterističan znak božanskih bića bila je tijara s rogovima. U Sumeru se, dakle, kao i svuda na Srednjem istoku, religiozna simbolika bika, potvrñena još od neolita, stalno prenosila, Drugim rečima, božanski modalitet definisali su snaga i prostorna transcendentnost, tj. olujno nebo kojim odjekuje grmljavina, jer je grmljavina bila poistovećena s rikom bikova. Transcendentnu nebesku strukturu božanskih bića potvrñivao je determinantni znak koji prethodi njihovim ideogramima i koji je, izvorno, predstavljao zvezdu. Prema rečnicima, pravo značenje ove odrednice jeste nebo. Dakle, svako božanstvo bilo je zamišljeno kao nebesko biće, te zbog toga Bogovi i Boginje zrače veoma jaku svetlost. Prvi sumerski tekstovi odražavaju klasifikacijski i sistematizacijski rad koji su obavljali sveštenici. Na samom početku je trijada Velikih Bogova, koju prati trijada planetarnih Bogova. Osim toga, raspolažemo dugačkim listama božanstava svih vrsta o kojima najčešće ne znamo ništa osim imena. U praskozorju svoje istorije, sumerska religija se pokazala kao već stara. Naravno, tekstovi koji su do sada otkriveni fragmentarni su i njihovo je tumačenje izuzetno teško. Ipak, čak i na osnovu tih delimičnih obaveštenja, uviñamo da su neke religiozne tradicije upravo gubile svoja prvobitna značenja. Taj isti proces otkrivamo i kada je reč o trijadi Velikih Bogova koji sačinjavaju Anu, Enlil i Enki. Kao što to pokazuje njegovo ime (an - nebo), prvi Bog je Nebeski. On bi trebalo da bude suvereni Bog bez premca, najznačajniji u panteonu, ali već Anu predstavlja sindrom onoga što bi bilo deus otiosus (ravnodušni Bog). Aktivniji i aktuelniji su Enlil, Bog atmosfere (prostor izmeñu neba i zemlje) koji je nazivan takoñe i Veliko Brdo, i Enki, Gospodar Zemlje, Bog »temelja«, za koga se pogrešno smatralo da je Bog Vode pošto se, prema sumerskom shvatanju, smatralo da Zemlja sedi na Okeanu. Do sada nije otkriven nijedan kosmogonijski tekst u pravom smislu reči, ali na osnovu nekoliko nagoveštaja možemo rekonstruisati odlučujuće trenutke stvaranja kako su ga poimali Sumeri. Boginja Namu (Nakšir), čije se ime piše piktogramom koji označava iskonsko more, prikazana je kao Majka koja rodi Nebo i Zemlju i Pramajka koja porodi sve Bogove. Tema Iskonske vode zamišljene istovremeno i kao kosmički
37
i kao božanski totalitet, prilično je česta u drevnim kosmogonijama. I u ovom slučaju, vodena masa je poistovećena s prvobitnom Majkom, koja je partenogenezom rodila prvi par, Nebo (An) i Zemlju (Ki), koji otelovljuju muški i ženski princip. Taj prvi par bio je do te mere sjedinjen da se stopio u hieros gamos. Iz njihove veze rodio se Enlil Bog atmosfere. Drugi fragment govori nam o tome kako se on odvojio od svojih roditelja: Bog Anu je podigao nebo uvis, a Enlil odneo sa sobom svoju Majku, Zemlju. Kosmogonijska tema razdvajanja Neba i Zemlje takoñe je veoma rasprostranjena. Nalazimo je, doista, u različitim slojevima kulture. Ali je verovatno da verzije koje su zabeležene na Srednjem istoku i na Mediteranu u krajnjoj liniji potiču iz sumerske tradicije. Neki tekstovi podsećaju na savršenstvo i blaženstvo početaka: stari dani kada je svaka stvar bila stvorena savršena... (Ep o Gilgamešu). Ipak, izgleda da je pravi Raj bio Dilmun, zemlja u kojoj nisu postojale ni bolest ni smrt. Tamo nijedan lav ne ubija, nijedan vuk ne odnosi jagnje... Niko bolesnih očiju ne ponavlja, bole me oči... Nijedan noćni čuvar ne obilazi svoj okrug... Ipak, to je savršenstvo u stvari predstavljalo zastoj. Bog Enki, Gospodar Dilmuna, uspavao se pored svoje supruge, još device, kao što je i sama zemlja bila devica. Probudivši se, Enki se sjedinio sa Boginjom Ningursag, zatim sa ćerkom koju će ona roditi, i najzad, sa ćerkom te kćeri, jer reč je o teogoniji koja se mora ispuniti u toj rajskoj zemlji. Ali zbog jedne, na prvi pogled, beznačajne neprilike dolazi do prve božanske drame. Bog jede neke biljke koje su upravo bile stvorene, meñutim, trebalo je da on odredi njihovu sudbinu, odnosno da odredi njihov način postojanja i njihovu funkciju. Uvreñena ovim nerazumnim činom Ningursag izjavljuje da neće više gledati Enkija pogledom života sve dok on ne umre. I stvarno, nepoznata zla muče Boga, a Njegovo postepeno slabljenje najavljuje blisku smrt. Najzad, Njegova ga supruga ipak izleči. Ovaj mit ukazuje na obrade o čijim namerama ne možemo suditi. Tema raja, upotpunjena teogonijom, završava se dramom koja obelodanjuje zabludu i kažnjavanje jednog Boga Stvoritelja, što je propraćeno Njegovim krajnjim slabljenjem koje ga dovodi skoro do same smrti. Naravno, reč je o sudbonosnoj grešci, pošto se Enki nije ponašao u skladu s principom koji je On sam otelovljavao. A ta greška je mogla da dovede u krizu samu strukturu Njegove sopstvene tvorevine. Drugi tekstovi preneli su nam tugovanke Bogova dok su padali kao žrtve sudbine. Kasnije ćemo videti i opasnosti s kojima se susrela Inana prestupajući granice svoga suvereniteta. U Enkijevoj drami ne iznenañuje smrtna priroda Bogova, nego mitološki kontekst u kojem je ona objavljena.
38
Čovek i Bogovi Postoje bar četiri predanja koja objašnjavaju poreklo čoveka. Ona su tako različita da se mora pretpostaviti postojanje više tradicija. Jedan mit pripoveda da su prva ljudska bića nikla iz zemlje kao trava. Prema drugoj verziji, čoveka su neki božanski radnici oblikovali od gline, zatim mu je Boginja Namu načinila srce, a Enki mu dao život. Drugi tekstovi označavaju Boginju Aruru kao stvoriteljku ljudskih bića. Najzad, po četvrtoj verziji, čovek je stvoren od krvi dva Boga Lagma koji su radi toga bili žrtvovani. Ova poslednja tema biće reinterpretirana u slavnoj vavilonskoj kosmogonijskoj poemi Enuma Eliš, a ova verzija podupire i Nekronomikon. Svi ovi motivi su u ranim varijantama potvrñeni gotovo u celom svetu. Prema dvema sumerskim verzijama, prvobitni čovek je na neki način delio Božansku Supstancu: Životvorni Enkijev Dah, ili Krv Bogova Lagma. To znači da nije postojala nepremostiva razlika izmeñu oblika Božanskog postojanja i ljudske uslovljenosti. Tačno je da je čovek bio stvoren da služi Bogovima koje je, pre svega, trebalo hraniti i oblačiti. Kult se shvatao kao služenje Bogovima. Ipak, ako ljudi i jesu sluge Bogova, oni nisu Njihovi robovi. Prinošenje žrtve sastoji se pre svega iz ponuda i iskazivanja poštovanja. Što se tiče velikih zajedničkih gradskih praznika, odnosno, proslava povodom Nove godine ili podizanja nekog hrama, oni imaju kosmološku strukturu. Remen Žasten naglašava činjenicu da pojam greha, element ispaštanja i ideja o jarcu pomirenja nisu potvrñeni u tekstovima. Odatle proizilazi da ljudi nisu samo sluge Bogova, nego i Njihovi podražavaoci pa, prema tome, i saradnici. Pošto su Bogovi odgovorni za kosmički poredak, ljudi treba da slede Njihove naloge jer se oni odnose na propise, na Me (dekret) koji podjednako obezbeñuju dobro funkcionisanje i sveta i ljudskog društva. Dekreti utemeljuju, odnosno determinišu sudbinu svakog bića, svakog oblika života, svakog Božanskog ili ljudskog poduhvata. Ustanovljenje dekreta obavlja se činom Namtar, kojim se odreñuje i objavljuje donesena odluka. Prilikom svake Nove godine Bogovi utvrñuju sudbinu dvanaest meseci koji slede. Naravno, reč je o drevnoj ideji sa kojom se susrećemo na Bliskom istoku, ali ona je prvi put jasno artikulisana u Sumeru, svedočeći o temeljnom izučavanju i sistematizacijskom radu koji su obavili Magavani (teolozi). Kosmički poredak je neprekidno ugrožen, najpre od strane Velike Zmije koja preti da svet vrati u stanje Haosa, a potom ljudskim zločinima, krivicama i sagrešenjima, koje treba okajati i očistiti pomoću različitih obreda. Ali svet se periodično obnavija, tj. nanovo stvara (apokatastaza) praznovanjem Til (Nova godina). Sumersko ime tog
39
praznika znači, snaga koja čini da svet oživi (til znači, živeti i oživeti, pa tako bolesnik, (o)živi, što će reći, ozdravi. Ovo je Zakon Večnog Povratka. Postojanje novogodišnjih, manje-više analognih mitsko-obrednih scenarija, potvrñeno je u bezbrojnim kulturama. Imaćemo priliku da odmerimo njihov značaj analizirajući vavilonski praznik Akitu. Scenario obuhvata hieros gamos izmeñu dva Božanstva zaštitnika grada. Predstavljaju ih Prvosveštenik ili sam vladar, koji je dobijao naziv Muža Boginje Inane i otelovljavao Dumuzija i jedna hramska robinja. Taj hieros gamos (seksualni odnos) je aktualizovao zajednicu Bogova i ljudi. Božanska energija izlivala se neposredno na grad, drugim rečima, na Zemlju i na taj način je posvećivala i obezbeñivala joj napredak i sreću u godini koja počinje. Od praznika Nove godine još značajnije je bilo grañenje hramova. To je istovremeno bilo i ponavljanje kosmogonije, jer je hram kao Božja Palata predstavljao imago mundi u pravom smislu reči. Ta ideja je drevna i veoma rasprostranjena. Naći ćemo je i u mitu o Baalu. Prema sumerskoj tradiciji, posle stvaranja čoveka, jedan od Bogova osnovao je pet gradova. On ih je izgradio na čistim mestima, dao im je imena i označio ih kao središta kulta. Kasnije, Bogovi se zadovoljavaju time da neposredno vladarima prenesu plan gradova i svetilišta. Kralj Gudea vidi u snu Boginju Nidabu, koja mu pokazuje sliku, na kojoj su navedene zvezde dobročiniteljke, i Boga koji mu pokazuje plan hrama. Modeli hrama i grada su, moglo bi se reći, transcendentalni, jer oni već postoje na Nebu. Vavilonski gradovi su svoje arhetipove imali u sazvežñima: Sipar u Raku, Niniva u Velikom Medvedu, Asur u Arkturusu, itd. To je shvatanje zajedničko za čitav drevni Istok. Institucija kraljevstva sa svojim znamenjima, tijarom i prestolom takoñe je sišla sa Neba. Posle potopa, ona je po drugi put doneta na zemlju. Verovanje u prethodno nebesko postojanje dela i institucija biće od velikog značaja za drevnu onotologiju, čiji će najslavniji izraz biti platonska doktrina o idejama. Njeno postojanje je prvi put potvrñeno u sumerskim dokumentima, ali njeno poreklo uistinu zadire u praistoriju. U stvari, teorija nebeskih modela produžava i razvija posvuda rašireno drevno shvatanje, po kojem su ljudska dela samo puko ponavljanje (podražavanje) dela koja su iznela na videlo Božanska Bića.
40
Mit o potopu Kraljevstvo je posle potopa moralo biti ponovo doneseno sa neba, pošto je diluvijalna katastrofa bila ravna kraju sveta. Zapravo, spasilo se samo jedno ljudsko biće, koje se u sumerskoj verziji zvalo Zaisudra, a u akadskoj Utnapištim. Ali, za razliku od Noja, nije mu bilo dozvoljeno da naseli novu zemlju koja se uzdigla nad vodom. Manje više divinizovan, a u svakom slučaju stekavši besmrtnost, preživeli je bio prenesen u zemlju Dilmun (Zisudra), ili na ušće reka (Utnapištim). Od sumerske verzije sačuvano nam je samo nekoliko fragmenata. Pored uzdržanosti ili protivljenja nekih članova panteona, Veliki Bogovi (Drevni) odlučuju da čovečanstvo unište potopom. Navode se zasluge kralja Zisudre, skromnog, pokornog i pobožnog. Kako ga je naučio njegov zaštitnik, Zisudra čeka odluku koju donose Anu i Enlil. Tu je u tekstu velika praznina. Verovatno Zisudra dobija jasna uputstva u vezi s gradnjom arke. Posle sedam dana i sedam noći, sunce se ponovo pokazuje i Zisudra pada ničice pred Bogom Sunca, Uduom (Šamaš). U poslednjem sačuvanom fragmentu, Anu i Enlil daju mu Život Boga i Besmrtni Dah Bogova i odvode ga u mitsku zemlju Dilmun. Tema potopa opet se javlja u Epu o Gilgamešu. Ovo slavno delo, dosta dobro sačuvano, još bolje osvetljava podudarnost sa vavilonskom pričom. Verovatno je reč o veoma starom zajedničkom izvoru. Kao što nam je poznato još od kompilacija R. Andrea, H. Azenera i Dž. Dž. Frejzera, mit o potopu je skoro univerzalno rasprostranjen, jer njegovo postojanje je potvrñeno na svim kontinentima, mada dosta retko u Africi. Izgleda da su neke varijante rezultat njegovog širenja, pre svega iz Mesopotamije, a potom iz Indije. Isto je tako moguće da su ovim mitskim pričama dale povoda jedna ili više diluvijalnih katastrofa. Izgleda da većina mitova o potopu na neki način sudeluje u kosmičkom ritmu: stari svet, koji je nastanjivalo grešno čovečanstvo, potapa Voda, a malo vremena potom, iz vodenog haosa pomalja se novi svet. U brojnim varijantama, potop je posledica ljudskih grehova ili obrednih grešaka, a ponekad je to naprosto posledica želje nekog Božanskog Bića da uništi čovečanstvo. U mesopotamskoj tradiciji teško je jasno utvrditi uzrok potopa. Iz nekih navoda može se naslutiti da su Bogovi doneli takvu odluku zbog grešnika. Prema jednoj drugoj tradiciji, Enlilovu srdžbu izazvala je nepodnošljiva dreka ljudi gde se vidi da se Absu (Jog Sotot, Čuvar Kapije Bezdana) uvek zbog buke, u ovom slučaju dreke mladih Bogova koji ga ometaju u spavanju, odlučuje na to da ih uništi (up. Enuma Eliš, tabl. I, 21. i dalje). Ipak, ako ispitamo mitove koji u drugim kulturama najavljuju bliski potop, utvrdićemo da su osnovni uzroci istovremeno i ljudski gresi i potpuna oronulost Sveta. Zbog same činjenice što postoji, to jest, što je živ i što stvara. Kosmos se postepeno troši i najzad propada. Stoga on mora biti iznova stvoren. Drugim rečima, potop na makrokosmičkoj lestvici ostvaruje ono što se simbolično dogaña tokom praznovanja Nove godine: Kraj Sveta i grešnog čovečanstva, da bi se omogućilo novo
41
stvaranje. Na jednom drugom mestu (Ep o Atrahsasu) kaže se da Ea posle potopa odlučuje o stvaranju sedam muškaraca i sedam žena.
Silazak Inane i Dumuzija u Bezdan Trijadu planetarnih Bogova čine Nana - Sin (Mesec), Utu - Šamaš (Sun-ce) i Inana Ištar (Venera), Boginja ljubavi. Bogovi Meseca i Sunca steći će najveći značaj u vavilonsko doba. Što se tiče Inane, čiji je homolog akadska Ištar i kasnije Astarta, Ona će imati kultnu i mitološku aktuelnost s kojom ni blizu neće moći da se meri nijedna druga Boginja na Srednjem istoku. U vreme svoga vrhunca, Inana - Ištar je istovremeno bila Boginja ljubavi i rata, odnosno, upravljala je i životom i smrću, kako bi se u punoj meri iskazale Njene moći, govorilo se da je ona hermafrodit (Ištar barbata). Njen lik je bio savršeno uobličen već u sumerskoj epohi, a središnji mit o njoj predstavlja jedno od najznačajnijih ostvarenja starog sveta. Taj mit otpočinje ljubavnom pričom: Inana, Boginja zaštitnica Ereša, udaje se za pastira Dumuzija, koji tako postaje vladar grada. Inače volela je jednog drugog ratara po imenu Enkidu, ali je Njen brat Utu nagovara da promeni mišljenje. Inana glasno obznanjuje svoju strast i svoju sreću: Ja idem radosna!... Moj Gospodar je dostojan svetog krila... Ipak, ona predoseća tragičnu sudbinu koja očekuje Njenog muža: O moj voljeni, čoveče moga srca... ja sam te povukla ka kobnoj sudbini... ti si svojim ustima dodirnuo moja, ti si pritisnuo moje usne uz svoju glavu, i zato si osuñen na zlokobnu sudbinu (Kramer, Le rite d ti mariage). Ta zlokobna sudbina zbila se onoga dana kada je slavoljubiva Inana odlučila da siñe u Donje Kraljevstvo (Bezdan) kako bi odatle istisnula svoju stariju sestru Ereškigalu. Inana, vladarka Velikog Gornjeg Kraljevstva, podjednako želi da vlada i Donjim svetom. Ona uspeva da uñe u Ereškigalinu palatu ali, kako proñe kroz koja od Sedmoro vrata, vratar joj postepeno oduzima odelo i nakit. Inana pred svoju sestru stiže sasvim naga, to jest lišena svih svojih moći. Ereškigala upire u nju svoj pogled smrti i njeno telo postaje nepokretno. Posle tri dana, njen odani prijatelj Ninšubur, u skladu sa nalozima koje mu je Inana dala pre svog odlaska, obaveštava Bogove Enlila i Sina. Oni se, meñutim, povlače. Ušavši u Zemlju mrtvih, oblast kojom vladaju nepovredivi zakoni, Inana je htela da se bavi zabranjenim stvarima, kažu Oni. Enlil ipak pronalazi nekakvo rešenje: On stvara dva glasnika i šalje ih u Donji svet snabdevene hranom i vodom života. Lukavstvom, oni uspevaju da ožive leš koji je bio obešen o neki klin. Taman kad se Inana spremila da se popne, Sedam sudija Donjeg sveta (Anunaki) zadržaše je govoreći: Ko je, ikada, sišao u Donji svet i odatle se vratio bez gubitka? Ako Inana želi da se iz Donjeg sveta vrati gore, neka obezbedi zamenika!
42
Inana se vraća na zemlju, a prati je gomila Demona Gala. Oni treba da je ponovo dopreme u Donji svet ukoliko im ne preda u zamenu neko drugo Božansko Biće. Demoni su najpre pokušali da se dočepaju Ninšubura, ali ih Inana sprečava. Oni zatim svi kreću ka gradovima Umi i Bad-Tibiru. Prestrašena, Božanstva zaštitnici tih gradova bacaju se u prašinu kraj Inaninih nogu, pa Boginja, smilovana, odlučuje da traži dalje. Najzad, svi dolaze u Ereš. S iznenañenjem i gnevom Inana otkriva da je Dumuzi, umesto da je oplakuje, bogato odeven i samozadovoljan seo na Njen presto, reklo bi se, kao jedini gospodar grada. Ona ga prostreli jednim okom - okom smrti! Ona mu izgovori jednu reč - reč beznaña! Ona vrisnu na njega vriskom osude! Evo ga, reče Demonima, vodite ga! Dumuzi umoljava svoga devera, Boga Sunca Utua, da ga pretvori u zmiju i beži ka prebivalištu svoje sestre Geštinane, a zatim ka svom toru s ovcama. Tu ga Demoni hvataju, muče i odvode u Donji svet. Zbog jedne praznine u tekstu ne možemo da doznamo epilog. Najverovatnije je da Ereškigala, smilovavši se na Dumuzijeve suze, ublažava njegovu tužnu sudbinu odlučujući da on u Donjem svetu provede samo pola godine, a da ga tokom druge polovine zameni njegova sestra Geštinana. (Kramer, Le rite d ti mariage, str. 144). Isti je mit, ali uz nekoliko značajnih razlika, ispričan u akadskoj verziji Ištarinog silaska u Donji svet. Pre objavljivanja prevoda sumerskih tekstova, moglo se verovati da Boginja u Zemlju bez povratka kreće posle Tamuzove smrti, upravo zato da bi ga vratila nazad. Neki elementi, kojih nema u sumerskoj verziji, ohrabruju slično tumačenje. Na prvom mestu, to su užasne posledice Ištarinog zatočeništva, koje akadska verzija naglašava: kada je Boginja iščezla, potpuno je prestala ljudska i životinjska reprodukcija. Ta bi se nesreća mogla shvatiti kao produžetak prekida hieros gamos izmeñu Boginje ljubavi i plodnosti i Njenog voljenog muža Tamuza. Katastrofa je bila kosmičkih razmera i u akadskoj verziji gde Veliki Bogovi, užasnuti zbog predstojećeg nestanka Života, moraju da se umešaju kako bi oslobodili Ištar. U sumerskoj verziji iznenañuje psihološko, to jest ljudsko objašnjenje osude Dumuzija: na izgled, sve se objašnjava Inaninom srdžbom pošto pronañe svoga muža kako u sjaju sedi na Njenom prestolu. To romaneskno objašnjenje po svoj prilici prikriva jednu još stariju ideju: smrt obredna, pa prema tome i povratna, neizbežno prati svaki čin stvaranja ili rañanja. Kraljevi i Prvosveštenici Sumera, kao i akadski kasnije, otelovljuju Dumuzija u hieros gamos s Inanom. U tom slučaju, iza priče koju prenosi sumerski tekst, treba zamisliti misteriju koju utemeljuje Inana s ciljem da se obezbedi ciklus opšte plodnosti. U Gilgamešovom prezrivom odgovoru Ištari kada mu ona ponudi da postane Njen muž, možemo prepoznati aluziju na tu misteriju gde on podseća Ištar da je upravo Ona naredila godišnja tugovanja za Tamuza. Ali te su tugovanke bile obredne: osamnaestog dana meseca tamuza (period znaka Raka 21.juni - 22.juli)
43
oplakivan je silazak mladog Boga u Donji svet, iako se znalo da će se On popeti posle šest meseci. Tamuzov kult je prisutan gotovo širom Srednjeg istoka. U šestom veku, Jezekilj (7:14) žestoko napada jerusalimske žene koje jadikuju na samim vratima hrama. Tamuz najzad uzima dramatično i elegično obličje mladih Bogova koji umiru i oživljavaju svake godine. Njegov sumerski prototip verovatno je imao složeniju strukturu: kraljevi koji su ga oličavali, pa prema tome i delili njegovu sudbinu, svake su godine proslavljali ponovno rañanje Sveta. Ali da bi Svet mogao biti ponovo stvoren, on najpre mora da bude uništen. Pre-kosmogonijski Haos takoñe podrazumeva obrednu smrt kralja i njegov silazak u Donji svet. Kosmički dualni modaliteti život - smrt, haos - kosmos, jalovost plodnost u stvari predstavljaju dva momenta istog procesa. Ta misterija, koju je čovek shvatio posle otkrivanja zemljoradnje, postaje princip jedinstvenog objašnjenja sveta, života i ljudske egzistencije; ona transcendira dramu vegetacije, jer podjednako upravlja kosmičkim ritmovima, ljudskom sudbinom i odnosima s Bogovima. Mit pripoveda o neuspehu Boginje ljubavi i plodnosti da osvoji Ereškigalino kraljevstvo, to jest da uništi smrt. Prema tome i ljudi, kao i neki Bogovi, moraju da prihvate smenjivanje života i smrti. Dumuz - Tamuz nestaje da bi se opet pojavio posle šest meseci. To smenjivanje, periodično prisustvo i odsustvo Boga, bilo je pogodno za stvaranje misterija vezanih za spasenje ljudi, za njihov zagrobni udes. Uloga Dumuzija - Tamuza, koga obredno otelotvoruju sumersko-akadski kraljevi, bila je značajna jer je upravo on ostvarivao približavanje izmeñu modaliteta Bogova i ljudi. Posle toga, svako se ljudsko biće moglo nadati da će uživati povlasticu koja je do tada pripadala samo kraljevima.
Sumersko akadsko stapanje Većinu sumerskih gradova-hramova ujedinio je Lugalzagisi, vladar Ume, oko 2375. g. pne. To je prva manifestacija ideje carstva, koja nam je poznata. Jednu generaciju kasnije, poduhvat je, ovaj put uspešnije, ponovio akadski kralj Sargon. Sumerska civilizacija je, meñutim, sačuvala sve svoje strukture. Promena se odnosila jedino na kraljeve gradova-hramova. Oni su priznali da su podanici akadskih osvajača. Sargonovo carstvo se raspalo posle jednog veka, posle napada Guta, varvara koji su kao nomadi lutali oblašću gornjeg Tigra. Od tada, istorija Mesopotamije kao da se pona-
44
vljala: političko jedinstvo Sumera i Akada uništili su varvari spolja, a ove su, opet, oborile unutrašnje pobune.
Tako je prevlast Guta trajala samo jedan vek, a tokom sledećeg veka (oko 2050.1950.g.pne.) vlast su preuzeli kraljevi III dinastije iz Ura. U tom periodu sumerska civilizacija je došla do vrhunca. Ali, to je istovremeno i poslednje ispoljavanje moći Sumera. Kraljevstvo, koje su sa istoka napadali Elamiti, a sa zapada Amoriti koji su dolazili iz sirijsko-arapske pustinje, srušilo se. Duže od dva veka, Mesopotamija je ostala podeljena na nekoliko država. Tek oko 1700. godine pne. Hamurabi, amoritski vladar Vavilona, uspeo je da nametne jedinstvo. On je središte carstva pomerio ka severu, u grad čiji je bio vladar. Na izgled svemoćna dinastija koju je osnovao Hamurabi, vladala je manje od jednog veka. Drugi varvari, Kasiti, nadiru sa severa i počinju da prete Amoritima. Oko 1585. godine pne. oni konačno pobeñuju. Četiri veka ostaće gospodari Mesopotamije. Prelazak gradova-hramova u gradove-države i u carstvo predstavlja pojavu od velikog značaja za istoriju Srednjeg istoka. Za naše istraživanje važno je imati u vidu da je sumerski, premda oko 2000. g.pne. više nije bio govorni jezik, još tokom petnaest vekova ostaće obredni jezik, ali i jezik nauke. Dakle, istu sudbinu kao i drugi obredni jezici: sanskrit, hebrejski, latinski, staroslovenski. Sumerski religiozni konzervativizam naslediće akadska struktura. Najviša trijada ostala je ista: Anu, Enlil, Ea (Enki). Astralna trijada je delimično preuzela semitska imena za odgovarajuća božanstva: Mesec - Sin (što potiče od sumerskog Suen), Sunce - Šamaš, sjajna planeta Venera Ištar (Inana). Donjim svetom i dalje vladaju Ereškigala i Njen muž Nergal. Za ostvarenje retkih promena, nametnutih potrebama kraljevstva, kao što su na primer bili prenošenje religioznog primata u Vavilon i zamenjivanje Enlila Mardukom, bili su potrebni čitavi vekovi. Što se tiče hrama, u opštem ureñenju ništa se suštinsko nije promenilo od doba Sumera, osim veličina i broj grañevina. Ipak, doprinosi semitske religioznosti, nadovezuju se na prethodne strukture. Ukažimo pre svega na dva nacionalna Boga, vavilonskog Marduka i, kasnije, asirskog Asura koji su uzdignuti na položaj univerzalnih Božanstava. Podjednako je važan i značaj koji u kultu zadobijaju lične molitve i psalmi pokajanja. Jedna od vavilonskih
45
molitvi upućena je svim Bogovima, čak i onima za koje molitelj ponizno priznaje da ih ne poznaje. O! Gospode, veliki su moji gresi! O, Bože koga ne poznajem, veliki su moji gresi! O, Boginjo koju ne poznajem, veliki su moji gresi! Čovek ništa ne zna. On ne zna čak ni da li greši ili dobro čini. O! Gospodaru moj, ne odbacuj slugu svoga! Mojih grehova je sedam puta sedam. Izbavi me od grehova! U psalmu pokajanja molitelj priznaje da je grešan i na sav glas priznaje svoje grehe. Ispovest je propraćena odreñenim obrednim gestovima: klečanjem, padanjem ničice i obaranjem nosa (saginjanjem glave). Veliki Bogovi Anu, Enlil i Ea postepeno gube prevlast unutar kulta. Vernici se radije obraćaju Marduku ili astralnim Božanstvima, Ištar i, naročito, Šamašu. Vremenom, Šamaš će postati univerzalni Bog bez premca. Jedna himna objavljuje kako Boga Sunca svuda obožavaju, čak i stranci. Šamaš brani pravdu, kažnjava zločince i nagrañuje pravedne. Naglašava se numenalan (veličanstven) karakter Bogova: Oni izazivaju užasan strah, pre svega svojim zastrašujućim sjajem. Smatralo se da je svetlost atribut u prvom redu Božanstva i da kralj i sam zrači svetlošću u onoj meri u kojoj deli Božanske osobine. Druga odlika akadske religiozne misli jeste proricanje. Uočljivo je takoñe umnožavanje magijskih praksi i razvijanje okultnih disciplina pogotovo astrologije, koje će kasnije postati široko prihvaćene u celom azijskom i mediteranskom svetu. Ukratko, za semitski doprinos karakterističan je značaj koji se pripisuje elementu ličnog u religioznom iskustvu, kao i uzdizanje nekoliko Božanstava na najviši položaj. Ta nova i veličanstvena mesopotamska sinteza ipak predstavlja tragičnu viziju ljudskog postojanja.
46
Stvaranje Sveta Knjiga o Stvaranju Sveta - Enuma Eliš Kosmogonijska poema poznata pod imenom Enuma Eliš (prema početku teksta: Kad nebo gore... ) predstavlja, uz Ep o Gilgamešu, najznačajnije delo akadske religije. U sumerskoj književnosti ne postoji ništa što bi se moglo uporediti, ni po veličini, ni po dramskoj napetosti, ni po težnji da se povežu teogonija, kosmogonija i antropogonija. Enuma Eliš pripoveda o poreklu sveta, uzvisujući Marduka. Teme su stare, premda reinterpretirane. Pre svega, tu je iskonska slika neizdiferenciranog vodenog totaliteta, iz kojeg se izdvaja prvi par, Absu i Tijamat. Drugi izvori jasno kažu da Tijamat predstavlja more, a Absu sveukupnu slatku vodu na kojoj pliva Zemlja. Kao i tolika druga prvobitna božanstva, Tijamat je istovremeno shvaćena kao žena i kao dvopolna. Iz mešavine slatkih i slanih voda rañaju se drugi Božanski parovi. O drugom paru, Lakmu i Lakamu (po nekim tradicijama, Oni su žrtvovani da bi bio stvoren čovek), gotovo ništa ne znamo. Što se tiče trećeg para, Anšara i Kišar, Njihova imena na sumerskom znače totalitet gornjih elemenata i totalitet donjih elemenata. Prošlo je izvesno vreme i dani se protegnuše, godine se umnožiše (ploča I, 13). Iz hieros gamos ova dva komplementarna totaliteta raña se Bog Neba, Anu, koji opet raña Nudimuda (Ea). Svojim veseljem i cičom mladi Bogovi ometaju Absuov odmor. On se žali Tijamat: Nepodnošljivo mi je njihovo ponašanje. Danju, ne mogu da se odmaram; noću, ne mogu da spavam. Hoću da ih uništim, da bih dokrajčio to njihovo kretanje. I da oko nas zavlada tišina, kako bi smo najzad mogli da se odmorimo! (ploča I, 37-39). U ovim stihovima možemo otkriti čežnju za Materijom, odnosno, oblikom egzistencije koji odgovara inerciji i besvesnosti supstance, za iskonskim mirovanjem, otpor prema kretanju, preduslovu kosmogonije. Tijamat poče iz sveg glasa da viče na svoga muža. Ona bolno jauknu: Šta! Zar mi sami da uništimo ono što smo stvorili! Žalosno je, slažem se, njihovo ponašanje, ali blago se strpimo (ploča I, 41-46). Ali Absua nije mogla ubediti. Doznavši za odluku svoga praoca, mladi Bogovi ostadoše bez ijedne reči (ploča I, 58). Ipak, sveznajući Ea prvi nešto preduze. Svojim magičnim bajanjem, on učini da Absu padne u duboki san, oduze mu njegov sjaj i sam se zaogrnu njime, pa ga ubi, pošto ga je prethodno okovao. On tako postade Bog Podzemne Vode (Bezdan), koja se od tada naziva Absu. U samom središtu Absua, u odaji sudbina, svetilištu praoblika (ploča I, 79) njegova supruga, Damkina, raña Marduka. Tekst slavi veličanstvenu uzvišenost, mudrost i svemoć ovog poslednjeg roñenog Boga. Upravo tada Anu prelazi u napad protiv svojih potomaka. On podiže četiri vetra, i stvori talase kako bi
47
uznemirio Tijamat (ploča I, 108). Bogovi, koji ne mogu da se odmaraju, kažu svojoj majci: Kada su ubijali Absua, tvoga muža, mada nisi bila uz napadače, stajala si po strani bez ijedne reči (ploča I, 113-114). Ovoga puta Tijamat odlučuje da nešto preduzme. Ona stvara čudovišta, zmije, velikog lava, besne Demone i druge još što nose neumoljiva oružja i ne boje se borbe (144). A meñu svojim prvoroñenim Bogovima Ona uzvisi Kingua. (147 i dalje). Na Kinguove grudi Ona pričvrsti pločicu Sudbina i poveri mu najveću moć. (155 i dalje). Pred ovakvim pripremama, mladi Bogovi gube hrabrost. Ni Anu, ni Ea ne usuñuju se da se sukobe sa Kinguom. Jedino Marduk prihvata borbu, ali pod uslovom da prethodno bude proglašen za vrhovnog Boga, na šta Bogovi žurno pristaju. Borba izmeñu dve grupe biće rešena dvobojem izmeñu Tijamat i Marduka. Kada je Tijamat otvorila čeljust da ga proguta... (IV, 97) Marduk izbaci žestoke vetrove koji joj rastegnuše telo. Stomak joj se nadu, a ona ostade razjapljene čeljusti. On zatim izbaci jednu strelu koja joj probuši stomak, iskida utrobu i probode srce. Ukrotivši je tako, on joj oduže život, baci leš na zemlju i ode gore! (IV, 100-104). Tijamatini pomoćnici pokušaše da se spasu, ali ih Marduk čvrsto sveza i polomi im oružje (III). On zatim okova Kingua, oduze mu pločicu Sudbina i pričvrsti je na svoje grudi (120, i dalje). Najzad, on se vrati do Tijamat, rascepi joj lobanju, a leš raseče nadvoje kao suvu ribu (137), od jedne polovine nastade nebeski svod, a od druge polovine zemlja. Marduk na nebu podiže palatu koja je odgovarala palati Absu i utvrdi put zvezda. Peta ploča govori o ureñenju planetarnog univerzuma, odreñivanju vremena i o oblikovanju reljefa zemlje iz Tijamatinih delova tela: iz Njenih očiju izviru Eufrat i Tigar, a od jednog uvojka njenog perčina on stvori vezu izmeñu neba i zemlje. (V, 59 itd.) Najzad, Marduk odluči da stvori čoveka, kako bi on preuzeo služenje Bogovima i tako ih rasteretio (VI, 8). Pobeñeni i lancima svezani Bogovi i dalje čekaju svoju kaznu. Ea predlaže da samo jedan od njih bude žrtvovan. Na pitanje ko je izazvao rat, podstrekivao Tijamat na pobunu i otpočeo borbu (VI, 23-24) svi izgovaraju samo jedno ime: Kingu. Presekoše mu vene i Ea od njegove krvi stvori ljude (VI, 30). Poema dalje pripoveda o podizanju jednog svetilišta Marduku u čast. Bez obzira na to što koristi tradicionalne mitske teme, Enuma Eliš predstavlja prilično sumornu kosmogoniju i pesimističnu antropologiju. Da bi se proslavio Marduk, mladi pobednik, Drevni Bogovi iz prvobitne epohe, a na prvom mestu meñu njima Tijamat, postaju nosioci demonske vrednosti. Tijamat nije više samo haotični iskonski totalitet koji prethodi svakoj kosmogoniji: Ona se na kraju pokazuje kao tvorac bezbrojnih čudovišta i sva njena
48
kreativnost prikazana je kao negativna. Tvorački proces, kako ga prikazuje Enuma Eliš, prerano je doveden u opasnost zbog Absuove želje da uništi mlade Bogove, to jest da u korenu saseče stvaranje Unive-rzuma. Nekakav svet je već postojao, pošto su se Bogovi množili i imali svoja prebi-vališta ali, reč je o čisto formalnom obliku postojanja. Ubistvo Absua otvara čitav niz kreativnih ubistava, jer Ea ne samo što zauzima njegovo mesto nego i započinje s prvim organizovanjem vodene mase: na tom mestu on izgradi svoje boravište i utvrdi svoja svetilišta. Kosmogonija je rezultat sukoba dve grupe Bogova, ali se u Tijamati-noj grupi nalaze podjednako i Njena čudovišna i demonska stvorenja. Drugim reči-ma, iskonsko je samo po sebi prikazano kao izvor negativnih tvorevina. Tek od Tija-matinih posmrtnih ostataka Marduk oblikuje Nebo i Zemlju. Ta tema, koja je takoñe potvrñena i u drugim tradicijama, može se različito tumačiti. Univerzum koji je nači-njen od tela nekog iskonskog Božanstva deli Njegovu Supstancu, samo, možemo li uopšte, posle Tijamatine demonizacije i dalje govoriti o Božanskoj supstanci? Da li to znači da su i Nebo i Zemlja zapravo demonske prirode, jer su stvoreni od Demo-nske Supstance? Kosmos je, dakle, dvostruke prirode: u njemu je jednim delom ambivalentna, ako ne i jasno demonska materija, a drugim delom božanska forma, jer je ona Mardukovo delo. Nebeski svod je načinjen od polovine Tijamatinog tela, ali zvezde i sazvežña postaju prebivališta ili slike Bogova. Sama zemlja je od druge polovine Tijamatinog tela i njenih različitih organa, ali je posvećena zahvaljujući gradovima i hramovima. Najzad, pokazuje se da je svet proizvod mešavine haotičnog i demonskog iskonskog s jedne strane i božanske kreativnosti, prisustva i mudrosti s druge strane. To je možda najsloženija kosmogonijska formula do koje će doći mesopotamska misao, ako ne i celokupna filosofska misao čovečanstva, jer ona u smeloj sintezi objedinjuje sve strukture jednog Božanskog društva, od kojih su neke postale nerazumljive i neupotrebljive. Što se tiče stvaranja čoveka, ono se nadovezuje na sumersku tradiciju: čovek je stvoren da bi služio Bogovima, a posebno na verziju koja poreklo čoveka objašnjava žrtvovanjem dva boga Lagma. Ali, tu se pridružuje i otežavajući element: iako je bio jedan od prvih Bogova, Kingu postaje arhidemon, voña legije čudovišta i demona koje je stvorila Tijamat. Čovek je, dakle, stvoren od demonske materije - Kinguove krvi. Razlika u odnosu na sumerske verzije je značajna. Možemo govoriti o tragičnom pesimizmu, jer se čini da je čovek osuñen već na osnovu svog porekla. Njegova jedina nada je Ea, koji ga je oblikovao. Čovek dakle ima oblik koji je stvorio jedan Veliki Bog. Sa tog stanovišta, postoji simetrija izmeñu stvaranja čoveka i porekla sveta. U oba slučaja, osnovnu grañu čini Supstanca nekog prvobitnog ali propalog Božanstva, koje su mladi Bogovi pobednici pretvorili u demona i potom usmrtili. U Vavilonu, Enuma Eliš je recitovana u hramu četvrtog dana praznika Nove godine. Taj praznik, koji se zvao Zagmuk (početak godine) na sumerskom i Akitu na akadskom jeziku, proslavljao se tokom dvanaest prvih dana meseca Nišana. Sastojao se iz nekoliko delova, od kojih ćemo ukazati samo na najvažnije: 1) dan kraljeve pokore, što odgovara Mardukovom zatočeništvu; 2) oslobañanje Marduka; 3) obredne borbe i obredna procesija pod kraljevim voñstvom, do Bit Akitua (kuće Nove godine), gde se održavala svečana gozba; 4) hieros gamos kralja i hramske robinje koja oličava boginju; 5) odreñivanje sudbine od strane Bogova. Prva sekvenca ovog mitsko-
49
obrednog scenarija, poniženje kralja i Mardukovo zatočeništvo, ukazuje na vraćanje sveta u prekosmogonijski Haos. U Mardukovom svetilištu, veliki sveštenik lišava kralja njegovih odličja (žezla, prstena, krive sablje i krune) i udara ga po licu. Kralj zatim, na kolenima, izgovara objavu nevinosti: Nisam grešio, o Gospodaru zemalja, nisam bio nemaran prema tvom božanstvu. Veliki sveštenik odgovara u Mardukovo ime: Ne boj se, Marduk će čuti tvoju molitvu. On će povećati tvoje carstvo. Za to vreme, narod je tražio Marduka, za koga se pretpostavljalo da je zatvoren u planini, što je formula koja ukazuje na smrt nekog Božanstva. Kao što smo videli povodom Inane-Ištar, ta smrt nije konačna; ipak, Boginju je trebalo otkupiti iz donjeg sveta. Marduk, takoñe, biva primoran da siñe daleko od sunca i svetlosti. On, najzad, biva osloboñen i Bogovi se ponovo ujedinjuju, to jest okupljaju se Njihovi kipovi, da bi odredili sudbine. Ova epizoda u Enuma Elišu odgovara proglašenju Marduka za vrhovnog Boga. Kralj vodi povorku do Bit Akitua, grañevine podignute van grada. Povorka predstavlja vojsku Bogova koja je krenula protiv Tijamat. Prema jednom Sanheribovom zapisu možemo pretpostaviti da se podražavala prvobitna bitka, a da je kralj oličavao Asura, Boga koji je zamenio Marduka. Hieros gamos se odvijao po povratku sa svečane gozbe u Bit Akituu. Poslednji čin predstavljao je odreñivanje sudbine svakog meseca u godini. Tim odreñivanjima, obredno je stvarana godina, to jest osiguravana sreća, plodnost i bogatstvo novog sveta koji se upravo rodio. Akitu predstavlja mesopotamsku verziju prilično rasprostranjenog mitsko-obrednog scenarija praznika Nove godine koji je shvaćen kao ponavljanje kosmogonije. Pošto su tradicionalna društva polagala veliku nadu u periodično obnavljanje Kosmosa, mi ćemo često pominjati praznike Nove godine. Već sada možemo tačno utvrditi da se epizoda praznika Akitu susreće, da se ograničimo samo na Bliski istok, u Egiptu, kod Hetita, u Ugaritu, u Iranu i kod Mandejaca. Tako je, na primer, poslednjih dana u godini obredno stvaran Haos koji su označavale orgijske razuzdanosti tipa Saturnalija, potom izokretanje čitavog društvenog poretka, gašenje ognjišta i povratak mrtvih. Borbe izmeñu dve grupe maskiranih lica potvrñene su u Egiptu, kod Hetita i u Ugaritu. Na Srednjem istoku i u istočnoj Evropi još postoji običaj da se utvrñuje sudbina nastupajućih dvanaest meseci na osnovu dvanaest dometnutih dana. Uloga kralja prilikom Akitua nedovoljno je poznata. Njegovo ponižavanje odgovara nazadovanju sveta u stanje Haosa i Mardukovom zatočeništvu u planini. Kralj u borbi protiv Tijamat i u hieros gamos s hramovskom robinjom oličava Boga. To je Sveta svadba sumerskog kralja koji predstavlja Dumuzija i Boginje Inane. Hieros gamos se odigravao tokom praznika Nove godine. Sumeri su bili uvereni da im je kraljevstvo dato sa neba. Ono je bilo Božanskog porekla i to se shvatanje održalo sve do iščeznuća asirsko-vavilonske civilizacije. Vladareva sakralnost je obznanjivana na više načina. Zvali su ga Kraljem zemlje, to jest sveta, ili Četiri oblasti Univerzuma, a ta je titula prvobitno bila namenjena samo Bogovima. Kao i kod Bogova, oko njegove glave blistala je natprirodna svetlost. Još pre roñenja, Bogovi su ga predodreñivali za vladanje. Iako je kralj priznavao svoje zemaljsko poreklo, smatralo se da je Božji sin. Hamurabi izjavljuje da ga je rodio Sin, a Lipilištar da ga je rodio Enlil. Po tom dvostrukom poreklu vladar je bio pravi posrednik izmeñu Bogova i ljudi. Pred Bogovima je predstavljao narod i ispaštao za grehe svojih podanika. Ponekad je zbog zločina svog naroda morao i da umre. Zbog
50
toga su Asirci imali kraljevog zamenika. Tekstovi objavljuju da je vladar živeo u bliskoj vezi s Bogovima, u mitskom vrtu u kojem se nalaze Drvo života i Voda života. Hranu koja je svakodnevno prinošena na žrtvu kipovima Bogova jeli su kralj i njegova svita. Kralj je takoñe Božji izaslanik, od Boga pozvani pastir naroda koji treba da uspostavi pravdu i mir na zemlji. Kada su Anu i Enlil pozvali Lipitištara da vlada zemljom kako bi uspostavio pravdu u zemlji ... tada sam ja, Lipitištar, ponizni pastir Nipura ... uspostavio pravdu u Sumeru i Akadu, kako je to Enlil rekao. Moglo bi se reći da je kralj učestvovao u Božanskom modalitetu, ali time nije postajao Bog. On je predstavljao Boga što je na arhaičnim stupnjevima kulture takoñe podrazumevalo da on na neki način jeste onaj koga je predstavljao. U svakom slučaju, kao posrednik izmeñu ljudskog sveta i sveta Bogova, mesopotamski kralj je sopstvenom ličnošću ostvarivao obrednu vezu izmeñu dva oblika postojanja, Božanskog i ljudskog. Upravo zahvaljujući toj dvostrukoj prirodi kralj je, bar metaforično, smatran tvorcem života i plodnosti. Ali, on nije bio Bog, novi član panteona, kao što je to bio egipatski faraon. Vernici mu nisu upućivali molitve, naprotiv, oni su se molili Bogovima da blagoslove njiho-vog kralja. Jer vladari, uprkos svojoj bliskosti s Božanskim svetom i pored hieros gamos s nekim Boginjama, nisu uspevali da prevaziñu svoju ljudsku uslovljenost. Oni su ipak ostajali samo smrtnici. Ne treba zaboraviti da čak ni slavni kralj Uruka, Gilgameš, nije uspeo u svom poduhvatu da stekne besmrtnost.
51
Potraga za Besmrtnošću Knjiga o Kralju Uruka - Ep o Gilgamešu Ep o Gilgamešu je sigurno najslavnija i najpoznatija vavilonska tvorevina. Junak, Gilgameš, kralj Uruka, bio je slavan već u drevno doba. Pronañena je i sumerska verzija s brojnim epizodama iz njegovog legendarnog života. Ep o Gilgamešu je, i pored tih prethodnih verzija, delo semitskog porekla. Polazeći od različitih izdvojenih epizoda, na akadskom je sačinjena jedna od najdirljivijih priča o potrazi za besmrtnošću ili, tačnije, o konačnom neuspehu poduhvata za koji je izgledalo da ima sve izglede na uspeh. Ova saga, koja otpočinje erotskim neumerenostima junaka koji je uz to i tiranin, u krajnjoj liniji otkriva nemogućnost da čisto herojske vrline temeljno transcendiraju ljudsku uslovljenost. Pri svemu tome, Gilgameš je svojim dvema trećinama bio Božansko biće, sin Boginje Ninsun i smrtnika, Prvosveštenika grada Uruka. Na samom početku, tekst slavi njegovo sveznalaštvo kao i veličanstvene gradnje kojih se poduhvatio. Ali, odmah zatim, on nam predstavlja samodršca koji siluje žene i devojke i iscrpljuje muškarce teškim radovima. Stanovnici mole Bogove za pomoć i Oni najzad odlučuju da stvore jedno biće divovskog stasa, koje će biti u stanju da se suprotstavi Gilgamešu. Taj poludivljak dobija ime Enkidu i živi u miru sa životinjama. Gilgameš o postojanju Enkidua doznaje najpre iz jednog sna, a potom i od nekog lovca koji ga je opazio. On šalje jednu od svojih milosnica da ga opčini svojim dražima i dovede u Uruk. Kao što su to Bogovi predvideli, dva borca se odmeravaju čim se sretnu. Gilgameš izlazi kao pobednik, ali se u njemu raña prijateljstvo prema Enkiduu, pa ga uzima za pratioca. Na kraju krajeva, plan Bogova nije bio uzaludan, jer ubuduće, Gilgameš će svoju snagu štedro rasipati na herojske poduhvate. U pratnji Enkidua, on kreće ka dalekoj i slavnoj kedrovoj šumi, koju čuva svemoćno čudovište Humvava. Dva junaka uspevaju da ga pobede pošto su posekli njegov sveti kedar. Dok su se vraćali u Uruk, Gilgameša primećuje Ištar. Boginja mu nudi da se Njome oženi, ali je on drsko odbija. Ponižena, Ištar preklinje svoga oca Anua da stvori Nebeskog bika, kako bi ovaj uništio Gilgameša i njegov grad. Anu isprva odbija, ali na kraju pristaje, kada mu Ištar zapreti da će dovesti mrtve iz Bezdana. Nebeski bik se baca na Uruk i od njegove ruke stradava na stotine kraljevih ljudi. Enkidu ipak uspeva da ga uhvati za rep, a Gilgameš mu svoj mač zariva u potiljak. Besna, Ištar se penje na gradske zidine i proklinje kralja. Opijen njihovom pobedom, Enkidu otkida jedno stegno Nebeskog bika i baca ga pred Boginju zasipajući je uvredama. Taj je trenutak vrhunac životnog puta dvojice junaka, ali to je, takoñe, i poče-
52
tak jedne tragedije. Iste noći Enkidu sanja da su ga Bogovi osudili. Sutradan, on se razboljeva i umire posle dvanaest dana. Posle ovog neočekivanog raspleta, Gilgameš se ne može prepoznati. Sedam dana i sedam noći on oplakuje svoga prijatelja i ne dozvoljava da ga sahrane. Nadao se da će, posle njegovih jadikovki, on najzad oživeti. Tek na prvi znak raspadanja tela, Gilgameš se priklanja sudbini i Enkidu biva raskošno sahranjen. Kralj napušta grad i luta pustinjom jecajući: Zar neću i ja umreti isto kao i Enkidu? (IX ploča, I stubac, st. 4). On je prestrašen pomišlju na smrt. Herojski podvizi ne mogu više da ga uteše. Ubuduće, njegov jedini cilj biće da umakne ljudskoj sudbini, da stekne besmrtnost. On zna da čuveni Utnapištim koji se spasao posle potopa večno živi i odlučuje da krene u potragu za njim. Njegovo putovanje prepuno je iskušenja inicijacijskog tipa. On stiže do planina Mašu, gde se nalaze vrata (Kapija Bogova) kroz koja Sunce prolazi svaki dan. Vrata čuva par Ijudi-škorpiona, čiji pogled zadaje smrt (IX, 11, 7). Nepobedivi junak je oduzet od straha i ponizno pada ničice. Ali, ljudi-škorpioni prepoznaju u Gilgamešu njegov Božanski deo i dopuštaju mu da uñe. Posle dvanaest sati hoda kroz Bezdan, Gilgameš s druge strane planine izlazi u neku predivnu baštu. Nešto dalje, na obali mora, on susreće nimfu Siduri i pita je gde može da nañe Utnapištima. Siduri pokušava da ga odvrati: Kada Bogovi načiniše ljude, Oni su za njih ostavili smrt, a za sebe zadržali život. Ti, Gilgamešu, napuni svoj stomak i dano-noćno uživaj. Neka ti svaki dan bude praznik, igraj i raduj se i noću i danju! Ali Gilgameš je uporan u svojoj odluci i Siduri ga tada upućuje Uršanabi, Utnapištimovom lañaru, koji se nalazio u blizini. Oni prelaze Vodu mrtvih i stižu do obale na kojoj živi Utnapištim. Gilgameš ga pita kako je stekao besmrtnost. On tako doznaje priču o potopu i o odluci Bogova da Utnapištima i njegovu ženu učine svojim srodnicima, nastanjujući ih na ušću reka. Ali, pita Utnapištim Gilgameša, koji od Bogova će tebe priključiti svom saboru, kako bi ti dobio život koji tražiš? (IX, 198). Nastavak njegovog govora je neočekivan: Hajde, pokušaj da bdiješ šest dana i sedam noći! (XI, 109). Izvesno, reč je o najtežem inicijacijskom iskušavanju: pobediti san, ostati budan, jednako je transmutaciji ljudske uslovljenosti. Treba li ovo shvatiti tako kao da Utnapištim Gilgamešu, znajući da ga Bogovi neće nagraditi besmrtnošću, predlaže da je osvoji posredstvom inicijacije? Junak je već uspešno savladao neka iskušenja: prolazak kroz tunel, Sidurina iskušavanja, prelazak preko Vode mrtvih. To su, na neki način, bila iskušavanja herojskog tipa. Sada je, meñutim, bila reč o duhovnom iskušavanju, jer bi jedino izuzetna moć koncentracije mogla učiniti neko ljudsko biće sposobnim da ostane budno šest dana i
53
sedam noći. Ali, Gilgameš odmah pada u san i Utnapištim zajedljivo uzvikuje: Pogledaj snažnog čoveka koji želi besmrtnost: san se, kao žestoki vetar, širi kroz njega! (203—204). Gilgameš bez prekida spava šest dana i sedam noći, a kada ga Utnapištim probudi, žali se što ga budi tek što je zaspao. Ipak, on shvata šta se dogodilo i opet počinje da jadikuje: Šta da radim, Uthapištime, kuda da idem? Neki demon obuze moje telo, a u sobi u kojoj spavam prebiva smrt i kud god da maknem, tu je i smrt! (230-234). Gilgameš se sada priprema da ode, ali mu Utnapištim u poslednjem trenutku, na nagovor svoje žene, otkriva Tajnu Bogova: mesto na kom se nalazi biljka koja vraća mladost. Gilgameš silazi na dno mora, bere je i, sav srećan, kreće nazad. Posle nekoliko dana hoda, on opazi jedan izvor hladne vode i požuri da se okupa. Privučena mirisom njegove biljke, iz vode izañe neka zmija, ukrade mu je i presvuče svoju kožu. Jecajući, Gilgameš se žali Uršanabiju na svoju nesreću. U ovoj epizodi možemo videti neuspeh još jednog inicijacijskog iskušavanja: junak nije umeo da iskoristi neočekivani dar, to jest, nedostajalo mu je mudrosti. Tekst se završava naglo: došavši u Uruk, Gilgameš poziva Uršanabija da se popne na gradske zidine i da se divi njihovim temeljima. U Epu o Gilgamešu videli smo dramatičan prikaz ljudske uslovljenosti predodreñene neizbežnosti smrti. Ipak, ovo prvo remek delo svetske književnosti dopušta i mogućnost da bi, bez pomoći Bogova, neka bića bila sposobna da steknu besmrtnost, pod uslovom da uspešno prebrode niz inicijacijskih iskušavanja. Iz te perspektive, priča o Gilgamešu predstavlja dramatizovanu pripovest o neuspeloj inicijaciji.
54
Knjiga Mrtvih Sudbina Bogova Na žalost, mi ne znamo obredni kontekst mesopotamske inicijacije, pretpostavljamo da je ona postojala. Inicijacijsko značenje traganja za besmrtnošću može se prepoznati u specifičnoj strukturi iskušavanja kroz koja prolazi Gilgameš, ali nam je potpuno nepoznata predistorija eventualnog inicijacijskog scenarija koji bi se podrazumevao u Gilgamešovim dogodovštinama. S punim pravom naglašavali smo činjenicu da je akadska religiozna misao isticala čoveka u prvi plan. Na kraju krajeva, priča o Gilgamešu postaje egzemplarna, njome se obznanjuje nestalnost ljudske uslovljenosti, nemogućnost, čak i za samo jednog junaka, da se stekne besmrtnost. Čovek je stvoren smrtan i stvoren je jedino da bi služio Bogovima. Ova pesimistička antropologija bila je uobličena već u Enuma Elišu. Nalazimo je takoñe i u drugim važnim religioznim tekstovima. Knjiga Razgovor gospodara i sluge deluje kao ishod nihilizma otežanog još i neurozom: gospodar čak i ne zna šta želi. On je opsednut ispraznošću svih ljudskih napora: Popni se na humku starih ruševina i prošetaj uzduž i popreko. Pogledaj lobanje nekadašnjih ljudi i one iz naših dana. Ko je zločinac, a ko ljubazni čovekoljubac? Drugi jedan slavni tekst, Dijalog o ljudskoj bedi, koji je nazvan i Vavilonski propovednik, još je u većoj meri prožet očajem. Da li ponosni lav, dok se hrani najboljim mesom, prinosi na žrtvu tamjan kako bi umirio zlovolju svoje Boginje? A ja, opet, da li sam propustio da prinesem žrtvu Bogu? Ne, ja sam molio Bogove, prinosio sam predviñene žrtve Boginjama... (red 51 i dalje). Od svoga detinjstva, ovaj pravednik se trudio da shvati božju misao; ponizno i pobožno, tražio je Boginju. Ipak, Bog mi je doneo nemaštinu umesto bogatstva (red 71 i dalje). Naprotiv, bogatstvo je sakupio zločinac i bezbožnik (red 236). Gomila veliča govor nekog viñenog čoveka umešanog u zločin, ali ponižava skromno biće koje nije činilo nasilje. Zločinac je opravdan, a progoni se pravednik. Razbojnik dobija zlato, a slabog more glañu. Moć rñavih raste, a slabi propadaju i nejaki stradavaju (red 267 i dalje). Ovo beznañe proističe ne samo iz razmišljanja o ništavnosti ljudskog postojanja, već i iz iskustva o sveopštoj nepravdi: zločinci trijumfuju, na molitve nema odgovora; Bogovi izgledaju nezainteresovani za ljudske poslove. Počev od II milenijuma, slične
55
duhovne krize izbijače i na drugim mestima (Egipat, Izrael, Indija, Iran, Grčka), ali s različitim posledicama, jer će odgovori na ovu vrstu nihilističkog iskustva biti davani zavisno od religioznog duha svojstvenog svakoj kulturi posebno. Ali u mesopotamskoj mudrosnoj književnosti, Bogovi neće uvek biti ravnodušni. Jedan tekst prikazuje telesne i duševne patnje nekog nevinog čoveka. To je istinski pravednik koji, izgleda, pati zato što mu ne pomaže nijedno Božanstvo. Bezbrojne bolesti učinile su da on bude prekriven sopstvenim izmetom. Njegovi su ga već bili oplakali kao mrtvog, kada mu niz snova objavi da će ga spasti Marduk. Kao u nekom ekstatičnom zanosu, on sam vidi kako Bog poražava Demone smrti i potom iz njegovog tela čupa bolove kao što bi otrgao neku biljku. Pošto mu se vratilo zdravlje, pravednik najzad zahvaljuje Marduku obredno prolazeći kroz dvanaest vrata njegovog hrama u Vavilonu.
Na kraju, ističući čoveka u prvi plan, akadska religiozna misao naglašava granice ljudskih mogućnosti. Pokazuje se da je granica izmeñu ljudi i Bogova nepremostiva. Pa ipak, čovek nije osamljen u sopstvenoj samoći. Pre svega, on učestvuje u duhov-nom elementu koji se može smatrati Božanskim; to je njegov duh, Ilu (dosl. Bog). Zatim, on se nada da će pomoću obreda i molitvi zadobiti Božji blagoslov. I najvažnije, on zna da predstavlja deo univerzuma objedinjenog homologijama: on živi u gradu koji predstavlja imago mundi, čiji hramovi i Zigurati predstavljaju središte sveta i, prema tome, osiguravaju komunikaciju s Nebom i Bogovima. Vavilon je bio Bab Ilani, (Kapija Bogova), jer su upravo tu Bogovi silazili na Zemlju. Mnogi gradovi i svetilišta dobijali su naziv veza izmeñu Neba i Zemlje. Drugim rečima, čovek nije živeo u zatvorenom svetu, odvojenom od Bogova, potpuno izdvojenom od kosmičkih ritmova. S druge strane, složeni sistem korespondencija Neba i Zemlje istovremeno je omogućavao razumevanje zemaljskih realiteta i njihov uticaj preko raspektivnih nebeskih prototipova. Evo jednog primera: pošto je svakoj planeti odgovarao neki metal ili ne-
56
ka boja, sve što je bilo obojeno nalazilo se pod uticajem neke planete. Ali, svaka planeta je pripadala nekom Bogu, koga je, usled same te činjenice, predstavljao odgovarajući metal. Prema tome, smatralo se da je čovek pod zaštitom nekog Boga ako obredno upotrebljava neki metalni predmet ili poludragi kamen odreñene boje. Najzad, brojne tehnike proricanja, od kojih je većina bila razvijena u akadsko doba, omogućavale su da se dozna budućnost. Smatralo se, prema tome, da je izvesne nezgode moguće izbeći. Raznovrsnost tehnika i značajan broj pisanih tekstova koji su stigli do nas svedoče o ugledu koji je gatanje uživalo u svim društvenim slojevima. Najrazvijeniji je bio metod ispitivanja utrobe žrtve. Manje skup metod sastojao se iz toga da se u vodu izlije malo ulja, ili obrnuto i da se potom protumače znaci koji su se mogli pročitati iz različitih oblika koje bi stvarale te dve tečnosti. Astrologija, razvijena posle drugih tehnika, upražnjavana je naročito u krugovima oko vladara. Što se tiče tumačenja snova, ono je, već od početka drugog milenijuma, bilo upotpunjeno sredstvima za otklanjanje kobnih predznaka pomoću bajanja. Sve tehnike proricanja oslanjale su se na otkrivanje Znakova koji bi potom bili tumačeni u skladu sa odreñenim tradicionalnim pravilima. Pokazalo se, dakle, da svet ima odreñene strukture i da njime vladaju zakoni. Odgonetanjem Znakova doznavala se budućnost, drugim rečima, gospodarilo se vremenom, jer predviñani su dogañaji koji će se ostvariti tek posle odreñenog vremenskog razdoblja. Pažnja koja se pridavala Znakovima dovela je do otkrića stvarne naučne vrednosti. Neka od tih otkrića kasnije će preuzeti i usavršiti Grci. Vavilonska nauka je, meñutim, ostala tradicionalna nauka u tom smislu što je naučna svest zadržala totalitarnu strukturu, što znači da su se podrazumevale odreñene kosmološke, etičke i egzistencijalne pretpostavke. Oko 1500. godine pne. je, izgleda, konačno bila završena stvaralačka epoha mesopotamske misli. Tokom sledećih šest vekova, intelektualnu aktivnost su, čini se, potisnuli erudicija i kompilacijski radovi. Ali zračenje mesopotamske kulture, potvrñeno od najstarijih vremena, nastavlja se i povećava. Ideje, verovanja i tehnike mesopotamskog porekla kruže od zapadnog Mediterana do Hindukuša. Značajno je što vavilonska otkrića, koja će postati široko poznata, manje-više neposredno u sebi sadrže veze Nebo-Zemlja, ili makrokosmos-mikrokosmos.
57
Šotenerom Uputstva za razumevanje Knjige Mrtvih Knjiga sadrži niz mitova, ako ih tako mogu nazvati, i rituala koji omogućavaju da se opstane u mračnim danima magije i okultizma, za koje se kaže da će uskoro doći. Prizivanja, Isterivanja, Vezivanja (zaklinjanja) i Spaljivanja koja se nalaze u Nekronomikonu su prevedeni, ali su zadržani i pojedini originalni tekstovi koji u obredima imaju moćnije dejstvo. Takoñe, pojedini delovi nisu prevedeni u potpunosti sa originalnih tablica jer su mnoge od njih pronañene sa naprslinama ili bez delova, te stoga njihov prevod, usled oštećenja, nije bio moguć, ali su uz pomoć kasnijih spisa na arapskom, starogrčkom ili latinskom jeziku ovi tekstovi upotpunjeni. Zbog toga nije moguće garantovati potpunu izvornost prevoda pojedinih bajalica i drugih delova knjige i istorijskom smislu. U magijskom radu ispravnost obrednih tekstova se da proveriti. Osnovno pitanje: da li obred radi ili ne radi, odnosno da li dovodi do željenog rezultata, omogućava vrednovanje datog teksta. Osim toga, kroz nadahnuće, vršenjem magijskog rituala i u kontaktu sa raznim entitetima, moguće je spoznati, otkrovenjem, nedostajuće delove odreñenih tekstova ili istinitu verziju loše prevedenog ili zapisanog teksta. Mnogi magovi su na ovaj način upotpunili ove tekstove ili ih sačuvali u drugim grimoarima i magijskim spisima. Na isti način sam i ja do izvesne spoznaje došao. Knjiga Crne Zemlje i Knjiga Mrtvih Imena Kodeks Šotenerom počinje sa uvodnim tekstom Knjiga Crne Zemlje, nepoznatog arapskog pisca. U engleskim fragmetarnim verzijama Nekronomikona ovaj tekst je naslovljen kao Svedočanstvo Ludog Arapina, a kod Lavkrafta on čak dobija ime Abdul Alhazred i svoje mesto boravka, Damask u kojem je 730. godine n.e. napisao to svoje svedočanstvo. U izvornom rukopisu, koji jeste arapski, autor nigde ne ostavlja svoje ime, niti bilo kakve datume. Spominje na jednom mestu samo ime svojeg sela Bet Durabija u kome je roñen, a o nazivu spisa on sam kaže (1. knjiga P10): Ovo je Knjiga Mrtvih, Knjiga Crne Zemlje koju prenosim... Dakle imamo prvi naziv koji upućuje na ime celokupnog spisa i naziv ovog koje upravo piše. Slično naslovljavanje knjiga se ponavlja kasnije i kroz ostale spise. Knjiga Crne Zemlje jeste, u svojoj formi, uvodnik nakon kojeg se nastavlja Knjiga Mrtvih Imena. I tu je kraj ovog spisa jer arapin nije završio svoju knjigu. Da li ga je smrt sprečila u tome, ili ga je proždrao neki od Demona, kao i čarobnjaka Ben Martua, kako je i sam opisao, ostaje za nas nepoznanica. Ovo je i razlog zašto nemamo jedinstvenu knjigu Šotenerom u pisanoj istoriji, već samo zbornike spisa objedinjene kao Nekronomikon. Svedočanstvo Ludog Arapina, prvi i drugi deo, kao nazivi koji se pojavljuju u engleskim verzijama nisu autentični, a što se tiče imena koje se pojavljuje kod Lavkrafta, moglo bi se reći da je ono izmišljeno, s obzirom da je Lavkraft pisac horor priča i da je svojom stilizacijom Nekronomikona uneo mnogo pometnje u ovaj tekst, težeći
58
književnom spektakularizmu. Tačno je da na nekim mestima pisac za sebe kaže da su ga mnogi nazivali ludakom, zbog onoga što je radio ili govorio, pa otuda možda ideja redaktora engleskih verzija da ove prve dve knjige naslove ovako. Ono što bi još trebalo istaći je da autor govori kako ovo pisanje postaje užasno za njegovu dušu i verovatno zbog toga u obe knjige na početku ima dosta delova u kojima se ponavlja i kazuje stvari koje je već rekao u prethodnim poglavljima, kao da je zaboravio pa ih ponovo kazuje ili, možda, da bi istakao njihovu važnost. Inače, prepune su zagonetki, misterija i delova raznih prizivanja. Pokušaj da se uñe u trag ovom arapinu, da se utvrdi njegovo poreklo ili kraj nemogući su jer za to nema nikakvih pisanih svedočanstava. Možemo samo da pretpostavljamo kakva li je užasna sudbina snašla ovog mudraca plemenitih namera. Drugi problem koji se javlja je taj što sam se tokom rada na prevodu susretao sa čestim pojavama prepisivačkih grešaka. Takoñe, kad kad se učini, a može biti i da je slučajnost, pojedini delovi rečenica, ili čitavi odlomci knjige, izgledaju nespojivo sa periodom u kojem je tekst bio pisan. Svakako ne možemo reći kada je ovaj materijal nastao i teško je utvrditi njegovu starost s obzirom da je to skup više spisa, stoga postavljanje pitanja u stilu: šta je starije, kokoška ili jaje, ne bi nas nikuda odvelo. Na primer u Knjizi Zemlje Mrtvih (Magan), finalni deo, u gotovo identičnoj formi, možemo čitati i u Haldejskim Proročanstvima Zaratustre. Ili kao ovaj primer: I zato ne silazi dole u Svet tamom obliven, više deluje kao da je pisan u doba stare Grčke nego u vreme Zaratustre. Ove stvari treba ostaviti naučnicima. Etimologija reči je veoma važna, ali mi zaista ne znamo kako su Sumeri govorili, kako su Asirci, Akañani i Vavilonci preneli taj jezik, pa sve dalje kroz istoriju Kopti, Jevreji, Arapi, Grci, Latini... Možda su baš Mandeanci, koji i danas govore svojim drevnim jezikom, najbliži sumerskom izvoru, jer je i njihova religija upravo to drevno nasleñe, mada nadgrañeno, što arapskom što judeohrišćanskom tradicijom. Knjiga Tajni Knjiga Tajni sadrži niz praktičnih uputstava od onih za vršenje obreda i recepata za spravljanje raznih smeša do uputstva za izgradnju hrama. Drugi deo ovog spisa sadržajno je sličan prvim dvema knjigama s tim što je više filosofskiji, što navodi na zaključak da možda ne pripadaju istom autoru, već su verovatno kasnija interpretacija. Knjiga Zemlje Mrtvih Knjiga Zemlje Mrtvih, izvorno se naziva Magan, jer tekst dolazi iz misteriozne zemlje Magan u koju je običnim smrtnicima ulaz zabranjen i koja leži na krajnjem zapadu od zemlje Sumera. U ovaj spis je dodat i jedan deo iz knjige Enuma Eliš (Sumerska Knjiga Stvaranja Sveta i Čoveka) u kojoj se govori o Inaninom (Ištar) silasku u Bezdan. Za ceo tekst se čini kao da je nepotpun, a i opis Inaninog silaska u Bezdan prilično odstupa od verzije u knjizi Enuma Eliš.
59
Knjiga Prizivanja i Knjiga Pedeset Imena Knjigu Prizivanja ne treba mnogo objašnjavati. To je Grimoar Nekronomikona, koji sadrži obrasce (formule) rituala zazivanja, pečate i šemu izvoñenja obreda. Ova knjiga predhodi spisu Knjiga Pedeset Imena koja predstavlja pedeset posebnih Moći Boga Marduka koji je pobedio Haos. Zanimljivo je to da ova Imena dolaze iz knjige Enuma Eliš, u kojoj se govori da Stari Bogovi dodeljuju ovih pedeset Imena Marduku kao titule, koje su ujedno i Moći, kao znak Njihove zahvalnosti za Njegovu borbu protiv Zla. Postoji Pečat (Sigil) za svako od Imena i Reč Moći kojom se Ona zaziva. Knjiga Duhova Još jedna knjiga koja se nalazi u Kodeksu Zag Nehar, a pripada po svojoj datosti Nekronomikonu je Knjiga Duhova. Sastoji se iz tri celine: Knjiga Duhova Kovitlajućih Sila, Knjiga Lutajućih Duhova Zemlje i Knjiga Duhova oblasti izmeñu Zemlje i Nebesa. Niko ne može ući ni u jednu zonu, odnosno proći Nebesima Starih Bogova, a da prvo ne proñe kroz Oblast kojom vladaju Duhovi Zemlje i Oblast izmeñu Neba i Zemlje, niti da dosegne Nepregledna Prostranstva iza Sedam Nebesa (zone Neptuna, Urana i Plutona i zone udaljenih Zvezda) kojima vladaju Drevni Bogovi. Knjiga Ulaza Jedinstvena Knjiga Ulaza nema svoju kopiju u okultnoj književnosti niti se u nekim drugim formama pojavljivala, i prikazi magijskih pečata i simbola su nešto sasvim novo u odnosu na sve što se pojavljuje na savremenoj okultnoj sceni, premda postoje izvesne sličnosti sa raznim prikazima nastalim u starim arapskim tekstovima u poslednjem milenijumu. Isto tako, neki od simbola koji se nalaze u ovoj knjizi verovatno su bili prepisani u kasnije Mandeanske i Demiotske tekstove, koji su svakako mnogo mlañi od Sumerskih Obreda. Uopšte, pojava ovih pečata je sasvim neobična i gotovo nadprirodna. Knjiga Ulaza je zaista sistem samoinicijacije u planetarne sfere, zone vladavine Bogova, koja omogućava penjanje stepenicama Zigurata (Kula Svetlosti). Nije mnogo toga objavljeno potencijalnom kandidatu za inicijaciju, izuzev informacija o tome kako ove Kapije rade i šta se iza njih može pronaći tamo. Obavezno, prilikom prolaska kroz jednu Kapiju, treba sačuvati dobijenu Reč, koja je Ključ za otvaranje sledeće Kapije. Ove Reči treba čuvati kao Svetu Tajnu, tako što treba napraviti tajno pismo koje niko od drugih ljudi ne može razumeti. Na isti način treba u Knjigu Tajni Maga (knjiga maga koju sam piše) napisati opis svakog iskustva i dogañaja prilikom obrednih radnji.
60
Knjiga sadži Prizivanje Sedam Kapija Nebesa, čist tekst koji treba da posluži magu da na pravilan način pristupi svakoj od Nebeskih Kapija. Prizivanje Boga Vatre koje sledi je prilično problematičan tekst jer je mešavina grčkih i sumerskih fraza. Verovatno je da izvorni tekst na sumerskoj tablici ne postoji u celini i moguće je da je dopunjen kasnijim tekstom, ne zna se od koga. Za Prizivanje Stražara, koje dolazi na kraju ovog teksta, trebalo bi reći nekoliko reči o samom nazivu rase Stražara. Ponekad se nazivaju Čuvarima, a naći će se i sinonim Posebna Rasa. Ova bića su isto što i Anñeli ili Anñeli Čuvari, a u zapadnoj literaturi često se spominju kao Egregori. Knjiga o Sedam Nebesa Knjiga o Sedam Nebesa, kao što i sam naziv kaže, govori o Sedam Nebesa koja okružuju Zemlju i daje opis Njihovih osobina. Svakim od Nebesa vlada jedno Staro Božanstvo, a nastanjuje ih mnoštvo Duhova i Demona sa svojim Starešinama i svi Oni imaju svoje Ime i Pečat, svoj Broj i osobine i oblast kojom upravljaju. Ova Nebesa su zone planeta, Sunca i Meseca, odnosno sfere njihovog kretanja, posmatrajući geocentrično, dakle sa Zemlje. Zbog toga je poznavanje astrologije, barem u osnovi, ovde neophodno. U ovom spisu prikazani su samo Bogovi Nebesa i delimično grimoari ostalih Bića Svetla, dok grimoari Bića Tame nisu prikazani, kako čitaoc ne bi došao u iskušenje da bez predhodnog znanja i adekvatne pripreme započne rad na prizivanju ovih duhovnih sila. Rad na prizivanju je veoma opasan i sa nesagledivim je posledicama po onoga ko bi se, nepripremljen, usudio da se upusti u takve avanture. Kodeks Zag Nehar sadrži kompletne grimoare svih duhovnih Bića čije je predstavljanje odobreno od Njih samih. Prizivanje ovih Bića zahteva uvek adekvatnu žrtvu, a mnogi od Njih zahtevaju i sklapanje izvesnih sporazuma u zamenu za ono što daju magu. Najčeće to taže Demoni Tame i Njihove Starešine i mnogi od Njih izričito zabranjuju da se o Njima govori i da se Njihova imena i Pečati zapisuju. Zbog toga je veoma malo Crnih grimoara i prilično su siromašni u podacima koje pružaju. Zapravo, jedino što bi aspirant mogao učiniti uz pomoć Nekronomikona je da prizove Moći Pedeset Imena Marduka, što je potpuno bezopasno, a i uslov da se krene bilo gde dalje. Sve drugo nije moguće, sem da se upute molitve i pohvalne pesme Bogovima. Ovo je učinjeno zbog vaše bezbednosti i bezbednosti generacija. Knjiga Isterivanja Knjigu Isterivanja, koja se izvorno naziva Maklu, ne treba objašnjavati, jer ona sadrži nekoliko bajalica Isterivanja, a samim čitanjem se vidi njihova namena. Možda je zanimljivo napomenuti da je ova knjiga unela veliku zbrku meñu zapadne egzorciste u vreme kad se pojavila.
61
Knjiga Užasa Knjiga užasa, odnosno Urilia, kako se drugačije naziva je jedini tekst za koji se ne može reći da je izvorno sumerski, jer za to nema nikakvih dokaza u pisanim tekstovima, ali je svakako tekst koji nosi sa sobom elemnte sumerske tradicije. Grimoar koji je ovde prikazan sreće se u mnogim magijskim spisima starog i srednjeg veka. Ovo je potpuno demonska knjiga namenjena obožavaocima Drevne Zmije Tiamat i Njenim saučesnicima u Zlu. Sledbenici ove knjige, zaista su Zli Crni Čarobnjaci, vladari nad mnogim nezamislivim moćima Tame. I svakako, protivnici su ustrojstva ljudske civilizacije. Nikako se ne preporučuje aspirantima da se upustaju u rad sa Duhovima, prikazanim u ovoj knjizi. Ova demonska Bića su izuzetno moćni Duhovi i u stanju su da slome volju čak i veoma iskusnih magova. Podpadanjem pod vlast ovih Demona čovek svakako pada u obuzetost i ludilo. Knjiga Crnih Obreda Knjiga Crnih Obreda upozorava čitaoce na opasnosti od Crne Magije i uopšte opasnosti koje vrebaju iz Onostranog. Pisali su je drevni Skriveni Sveštenici koji poznaju sve moći. Ovde je dato samo ono što je od Skrivenih Sveštenika odobreno. Crni Obredi su delimično opisani, ali nisu napisani, i kao što pisac kaže, "i neće biti". Zabranjeno je od strane Skrivenih Sveštenika da se bilo šta o Njima govori, da se spominju Njihova imena i opisuju Njihovi obredi. Aspirant koji krene ovim Putem i postane Mag, znaće kako i gde da Ih potraži.
Izgovor originalnih tekstova Šoteneroma Ne možemo Biti potpuno sigurni kako su Sumeri, Asirci, Akañani i Vavilonci govorili, ali može biti korisno proučiti postojeće studije o ovim narodima, uključujući prevode glinenih pločica koje su nastajale svuda po Mesopotamiji. Sumerski jezik je bio jezik kojim se govorilo u drevnom Sumeru, južnoj Mesopotamiji (današnji Irak). To je bila najstarija civilizacija poznata modernom čoveku i trajala je preko 3000 godina. Izmeñu 2. i 3. milenijuma pre nove ere, sumerski jezik, kao govorni jezik je zamenjen akadskim, ali je ostao u upotrebi kao sveti, obredni jezik do, otprilike 1 veka nove ere. Bio je zaboravljen do 19 veka, kada su se naučnici zainteresovali za dešifrovanje pronañenih tablica na arheoloskim iskopinama u Iraku. Sumersko pismo se, u ranom periodu svog nastanka, konstantno menjalo. Simbole su zapisivali na vlažnim glinenim tablicama. U početku smer pisanja simbola na glinenim tablicama se kretao od vrha ka dnu, da bi se vrlo brzo promenio u pisanje simbola s leva na desno. Ovo je, takoñe, uticalo i na položaj znakova i simbola koji su
62
se urezivali rotirani za 90°. Još jedna promena se desila u ovom ranom periodu razvoja sumerskog jezika, a ona se ticala samog oblika simbola koji su u početku bili više linearni da bi na kraju dobili oblik klinastog pisma koje je dugo nakon toga bilo u upotrebi. U sumerskom jeziku je postojao veliki stepen homofonije, sto znači da je postojalo dosta reči koje zvuče slično ili identično. To je omogućilo pojavu rebusa u pisanju gde se simbol za jednu reč koristio da predstavi neku drugu reč koja se izgovarala slično ili identično. S druge strane, ako su različite reči koje slično zvuče imale drugačije simbole za pisanje, onda su postojali brojni načini za pisanje jednog zvuka. Još jedna osobenost ovog sistema pisanja je polifonija, gde mnoge reči koje imaju slično značenje, ali veoma različit izgovor i zvuk su pisane istim znacima. Novi znaci su nastajali dodavanjem grafičkih elemenata na već postojeće znakove ili kombinovanjem dva već postojeća znaka kako bi se dobile nove reči. Sumerski sistem pisanja su usvojili i drugi narodi u Mesopotamiji kao sto su Akañani i Vavilonci. Kao govorni jezik sumerski je prestao da se koristi oko 18. veka pre nove ere, ali je nastavio da se koristi kao obredni jezik sve do 1 veka nove ere. Tako da ga to čini jednim od jezika koji je najduže bio u upotrebi u istoriji. Onima koji govore Srpski jezik mogu reći da su srećnici, ako tako mogu da se izrazim jer Srpski jezik, kao jedan od retkih sa autohtonim poreklom, ima sve glasove koji su zastupljeni u ovim starim jezicima, te sam jednostavno, u prevodu, pristupio običnoj transliteraciji, dakle, čitaj kako je napisano. Što se tiče naglaska, ovi jezici su takoñe arijskog porekla i naglasak je na prvom ili drugom slogu, nikad na poslednjem kao u semitskim jezicima. Podsećanja radi, u transliteraciji svaki glas mora biti izgovoren jasno i izrazito, a u magijskom smislu, kod izgovora bajalica, ako samo i jedna greška se učini bajalica gubi dejstvo, ili pak može se napraviti greška pa se dozvati neka od mnogih drugih sila, a ne ona koja je nameravana.
63
Brojevi, vreme i kalendar Stari Sumerci, a po njima i njihovi naslednici Akañani, Asirci i Vavilonci, računali su po seksagezimalnom (šezdesetnom) sistemu. Godinu su računali kombinovano po kretanju Sunca i Meseca. Imala je 12 meseci po 30 dana što je iznosilo 360 dana. Grešku od 5 dana ispravljali su svake šeste godine dodajući trinaesti mesec. Smatrali su ga nesretnim i za vreme njegovog trajanja nisu vršili nikakve važnije poslove. Simbol ovog meseca je bio gavran. Brojanje godina im nije bilo jedinstveno i često su započinjali iznova, uglavnom od nekog važnog dogañaja. I dani u nedelji simbolisali su sedam planeta i bili su posvećeni Bogovima. Ova podela ostala je do današnjih dana. Tako je prvi dan bio posvećen Bogu Sinu (Mesec - Ponedeljak), drugi Nergalu (Mars - Utorak), treći Bogu Nebou (Merkur - Sreda), četvrti Marduku (Jupiter - Četvrtak), peti Boginji Ištari (Venera - Petak), šesti Bogu Ninibu (Saturn - Subota) i sedmi Šamašu (Sunce - Nedelja). I podelu dana dugujemo Sumercima. On je imao 12 dvostrukih sati podeljen na 30 delova po 4 minuta. Svaki dvostruki sat odgovarao je jednom sazvežñu Zoodijaka.
Astrologija Visoke kule, zigurati, bile su prave zvezdarnice. S njihovih terasa sveštenici su noću posmatrali kretanje zvezda. Poznavali su ih priličan broj, znali su za razna sazvežña i planete. Verovali su da zvezdama i sazvežñima na nebu odgovaraju gradovi i države na zemlji. Po kretanju Sunca merili su se i putevi na zemlji. Sve što se na zemlji dogañalo bilo je već unapred odreñeno na nebu. Oni su zapazili da se mnoge stvari dešavaju na zemlji pod uticajem Sunca i Meseca, pa su verovali da su i svi ostali dogañaji posledica uticaja različitih zvezda i sazvežña. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, a nisu započinjali ni bilo kakav važan državnički posao dok za to nisu dobili dopuštenje neba, tj. dok im sveštenici nisu označili povoljne dane. Sumerska astrologija se smatra prvom astrologijom, a sumerskim Magovima je dugo vremena pripisivano otkriće astrologije iako za to nije bilo dokaza. O kulturama koje su se razvijale u Mesopotamiji (Sumerska, Akadska, Asirska, Vavilonska) nemamo mnogo sačuvanog materijala a prevodi tablica sa klinastim pismom, naročito onih iz Asurbanipalove biblioteke, nisu uvek precizni. Rekonstrukcija jednog astrološkog sistema, naročito iz starih vremena sumerske astrologije je prilično otežan. Naravno,
64
ono što mi danas podrazumevamo pod astrologijom, tj. horoskopskom astrologijom ni približno se ne podudara sa drevnim oblicima tumačenja zvezdanog neba. Natalna astrologija u to vreme nije imala široku primenu, osim u slučajevima vladara i duhovnih voña. Sumerska astrologija je pre svega mundalna astrologija koja se bavila problemima države, naroda u celini, gradova, a posebno prirodom, tj. vremenskim problemima. To je i razumljivo jer individualizam nije bio razvijen u tom smislu kao u kasnijim periodima a pogotovo ne kao danas posebno izraženi otuñeni individualizam. Ljudi su živeli potpuno svesni zajednice pa je otuda i razumljivo odreñenje ove astrologije kao deskriptivne astrologije. Od prvih proučavanja neba koja su vršili Sumerci i Asirci, pre oko 6.000 godina, proteklo je mnogo vremena do postavljanja teorije celine koju su oko 2.500. pre n.e. formulisali sumerski magovi. Oni su verovali da se jednog dana Tijamat rodila iz prvobitnog okeana koji je prekrivao kako Nebo, tako i Zemlju. Tvorac Bel ga je udarcem mača isekao na dva dela i od svake polovine napravio po jedan svod, jedan ispod drugog, nebeski i zemaljski. I jedan i drugi su bili nepokretni. Na nebeskom svodu su se nalazila sva tela, zvezde, koje su Bogovi vodili po tačno označenom putu pod svemoćnim Belovim nadzorom. Druga tela, planete, koje se nisu kretale tačnom putanjom koju je odredio Bel, bile su podreñene Anuu, sveopštem ocu. Prva Nebesa - Bog Nana (Sin) - planeta Sin - Mesec Druga Nebesa - Bog Nebo - planeta Mustabaru - Merkur Treća Nebesa - Boginja Inana (Ištar) - planeta Kilbat - Venera Četvrta Nebesa - Bog Šamaš (Udu) - planeta Udu - Sunce Peta Nebesa - Bog Nergal - planeta Bibou - Mars Šesta Nebesa - Bog Marduk - planeta Dapinou - Jupiter Sedma Nebesa - Bog Ninib - planeta Kajmau - Saturn Ova teorija nebeskog ustrojstva koja je u korenu celokupne astrologije pre svega je mitološka. Grčki istoričar Diodor koji je proučavao sumersku civilizaciju kaže: Sedam zvezda podreñenih Anuu otkriva buduće dogañaje i tumači ljudima blagonaklone namere Bogova. Prividno kretanje Sunca kroz ekliptiku pokazalo je sumerskim magovima da se ono svakog meseca kreće kroz drugo sazvežñe. Ovo posmatranje je u osnovi Zodijaka podeljenog na dvanaest delova od kojih svaki nosi ime preñenog sazvežña. Grci koji su sistematizovali sva znanja astrologije su sazvežñima dali druga imena, koja odgovaraju njihovoj mitologiji, ali su mesopotamijski astrološki znaci bez sumnje dosta slični ovim nama poznatim. 1. Kuzarikut (Ovan) je prvi znak Zodijaka koji je prelazna faza jer zvezde iz sazvežña Ribe i Kit figuriraju u ovom delu Zodijaka. U pravom smislu reči, to je znak poljoprivrede. 2. Te-Te (Bik) predstavlja drugi znak, a prikazan je kao životinja slična biku upregnuta u kočije koje je Boginja Ištar upotrebila da bi pobedila Gilgameša. 3. Tua-mu ili Mas-Masu (Blizanci) odgovaraju dvojici božanske braće Nebou i Marduku koje su Grci nazvali Kastor i Poluks. Dvostruka priroda ovog znaka proizilazi iz borbe izmeñu dva brata neprijatelja. 4. Nangaru ili Al-Lul (Rak) je znak koji obiluje simbolizmom, a znači štipaljka krabe i podseća na Mlad Mesec koji je i vladar ovog znaka.
65
5. A-ru (Lav) je bio poistovećen sa zvezdom Regulus koja se pojavljuje kada je Sunce jako kao i lav, kralj životinja. 6. Ši-ru ili Ki (Devica) čije haldejsko ime znači uvo života je simbol majke u pravom smislu. Ovaj znak predstavlja kult braka. 7. Zibanitu ili Nuru (Vaga) označava ravnotežu izmeñu dana i noći kao i izmeñu života i smrti. 8. Akrabu (Škorpija) predstavlja čoveka zmiju koji je pomogao Tijamat da se odupre napadima Bela stvoritelja. 9. Pabilsag (Strelac) je nastavak predhodnog znaka jer strela koju drži je žaoka Škorpije. 10. Saku ili Enzu (Jarac) je dosta postojan znak koji je imao tumačenje isto kao i danas. 11. Gu ili Mulugula (Vodolija) znači veliki čovek i predstavlja sazvežñe Gilgameš koje su Grci nazvali Herkules. 12. Nunu ili Zib (Ribe), dvanaesti i poslednji znak Zodijaka, zatvarao je lunarnu godinu, sa umiranjem prirode pre prolećnog uskrsnuća. Nebeska Kraljevstva, koja se spominju u više navrata kroz tekst Nekronomikona, su zapravo Znaci Zodijaka i imaju astrološki karakter. Tako npr. kada se kaže da Bog Nergal ulazi u Kraljevstvo A-ru, to znači da se planeta Bibou (Mars) kojom vlada Nergal kreće kroz Nebesko kraljevstvo A-ru (Lav), znači, savremenim astrološkim jezikom rečeno, Mars u Lavu. Potrebno je još pomenuti astrološke odnose (planetarne aspekte) i polja ili kuće u horoskopu. Kada se kaže: kad Šamaš uñe u Kraljevstvo Te Te, a Ištar i Nebo su u zagrljaju u drugom Kraljevstvu udaljeni, to znači da Sunce prolazi znakom Bika, a Venera i Merkur su u konjukciji u Blizancima, itd. Polja ili kuće u horoskopu (dnevni i noćni sati), označavaju se kao Nebeske Palate u Kraljevstvima Svetla i Tame. Primer: kada Marduk uñe u drugu Palatu Kraljevstva Svetla, a Ninib je u Kraljevstvu Akrabu, znači: Jupiter treba da bude u drugom satu, tj. kući horoskopa dok se Saturn nalazi u sazvežñu Škorpije, itd. Celokupna filosofija i književnost posvećena simbolima i tumačenju matematičke astronomije u Sumeru je svoj vrhunac dosegla oko 2.500. godine pne. Sakupljena je i sreñena tek negde oko 1000. godine pne. u delu poznatom kao Enuma Anu Enlil. Ova astrologija više je mundalna i astrometeorološka jer se bavi uglavnom narodom u celini, a pojedinačno samo kraljevima i plemićima. Sudbinom drugih pojedinaca se nije bavila. Prvi razlog proučavanja neba bio je kalendarskog tipa, a u svrhu predviñanja vremenskih prilika kako bi se mogao planirati razvoj poljoprivrede. Enuma Anu Enlil jasno sugeriše da postoji veza izmeñu onog što se dešava na nebu i onog što se dešava na zemlji. Od V veka pre n.e. sumerski magovi stvaraju liste povoljnih i nepovoljnih dana i meseci sa znamenjima i putanjama Sunca, Meseca i planeta kroz Zodijak, a koji se odnose i na pojedince. Naravno ovde treba jasno podvući razliku izmeñu tumačenja pozicija na nebu kao indikatora za proricanje zemaljskih dogañaja i tumačenja i interpretacije zabeleženih pozicija koje znamo kao horoskopsku ili genetlialogijsku astrologiju. Kad se tačno pojavila horoskopska astrologija u Sumeru ne možemo preciznije odrediti jer ne postoje pisani dokumenti koji bi dali uputstvo za takav za-
66
ključak. Obično se smatra da ona nastaje u V veku pre n.e. odnosno u vreme njenog prodora u Grčku. Tačno je da se u to vreme stvaraju kontakti izmeñu klasične Grčke i Vavilona na šta nas upućuju mnogi autori tog doba. Demokrit tvrdi da je bio upoznat sa trijadom Sunce (Sin), Mesec (Šamaš) i Venera (Ištar): fragment 55A. Meñutim, zbog nedostatka pisanih svedočanstava ne možemo biti isključivi. Ono što danas imamo kao astrološki sistem možemo biti zahvalni starim Grcima koji su stvorili jedan celokupni astrološki sistem koji je u osnovi današnje zapadne astrologije, ali su Grci u većini svojih dela tvrdili da su oni svoja znanja primili od sumerskih magova astrologa i egipatskih sveštenika astrologa. Prema tome, iako sa preciznošću ne možemo tvrditi, astrologija u celini pa i ona horoskopska u Sumeru je nastala mnogo ranije nego što se to misli. Ovo tvrñenje je proisteklo kao zaključak iz sagledavanja čitavog zadivljujućeg opusa matematičke astronomije iz ovog perioda za čiju preciznost i detaljnost ne možemo tvrditi da je plod slučajnosti. Ona je, o tome sam već govorio u poglavlju Zemlja Senarska, mogla nastati samo kao nasleñe jedne mnogo starije i razvijenije civilizacije. Slika predstave neba prema sumerskim magovima, sa nazivima zvezda i sazvežña
67
Razmišljanja o Nekronomikonu Kada se povede rasprava o Nekronomikonu, izdvaja se nekolioko tokova misli. Jedna grupacija ljudi, najveća grupacija, sledi tok nezainteresovanosti za temu i o tome nema šta da kaže, niti želi išta da čuje. Druga grupacija su ljubitelji horor tematike, bez obzira na koji način ona bila pisana. Oni već imaju šta da kažu i žele da čuju. Ovde je tok misli usmeren, uglavnom na delo H.F. Lavkrafta, za koje se zna da je u dobroj meri izmišljeno delo. Lavkraftov Nekronomikon predstavlja vrhunac njegovog književnog opusa, mada se ne može zanemariti njegovo poznavanje istorije starih mesopotamskih civilizacija, od Sumera, preko Asirije i Akada do Vavilona, kao i srednjevekovnih magijskih rukopisa i grimoara. Ovaj tok misli, iznedrio je dva pravca odnosa prema Nekronomikonu. Lavkraftov Ktulu mitos dobio je nebrojene obožavaoce, sladostrasnike horor žanra za koje je Nekronomikon remek delo horora i to je jedan pravac. Drugi se odnosi na magijske praktikante, uglavnom slabo upućene i najčešće pod dejstvom raznih narkotika i alkohola, mlade buntovnike željne sveta tame i zadovoljenja sopstvenih nagona. Treća grupacija sledi tok misli osude kroz poistovećivanje sa Satanizmom. A Satanizam je, po Crkvi, sve što nije od Hrista dato. Ovde jedan tok misli osuñuje, napada, kamenuje i spaljuje drugi tok misli. Ovde nema slobodnog razuma, niti slobodne volje. Ovde nema čak ni slobode, ni volje, ni prava, niti misli ima, jer je pravo jedno, volja jedna, sloboda jedna, sloboda u Hristu, sloboda, volja i pravo izbora izmeñu Boga i ðavola, izmeñu Hrista i Satane. Ovo je jedino pravo, jedina volja i jedina sloboda koja je data, a izbora je tako mnogo. Slično je kod svakog religioznog toka misli, da ne sledimo opis svakog ponaosob. Četvrta grupacija su pobornici magije, ali u smislu žive magije koja zahteva jedan drugačiji, ne samo pristup, već i način života. Kod ovih pobornika Nekronomikona tok misli je usmeren na život, na delo. Ovde teorija nije važna. Nije bitno ko je šta napisao, odakle potiče to što je napisano, koliko je staro ili autentično, jer su sve ovo pitanja za teoretičare. Važno je samo da li "radi", rečeno žargonski. Teorija je mrtva. Delo je živo. Živa Magija ili Magija Života je život malobrojnih koji slede ovaj tok misli. Njih je bilo kroz istoriju, ali nije mesto za priču o njima. Pomenuću samo Kroulija, svima koji o magiji znaju nešto, poznatog okultiste XX veka. Uspeo je u svojim sinkretističkim sintezama da doñe do Magijskih ključeva. Uspeo je da proñe kroz mnoge Kapije Bezdana. Iza jedne, poslednje na kojoj je bio, zaustavio se i razum izgubio. Nije imao snage da ponese taj besomučan jaram Drevne Sile na svojim plećima. Zatvorio je Kapiju. Zatvorio je i ključ u parabolama koje je posle toga pisao. Većinu dela potpisanih njegovim imenom, napisali su ili preradili i objavili njegovi učenici i nastavljači, ali ključ im nije dao. Ostao je skriven i tako treba. Njegov rad nisu razumeli. Ostavio je iza sebe Knjigu Zakona, koju je dobio od jednog entiteta, jedne od emanacija, jednog od Drevnih Bogova, iza Kapije gde spava. Ušavši u Njegov San, sanjao je s Njim. I San nije podneo. I završio je tužno i jadno. Svaka mudrost ima za cilj da reši tajnu čoveka, koji je krajnji rezultat evolucije svetova. Ova tajna sadrži u sebi zagonetku sveta, pošto je čovek tek sićušni univerzum,
68
mikrokosmos i neznatna sinteza velikog univerzuma ili makrokosmosa. Oboje se temelje na istim principima, jedno i drugo su izraz Nevidljivog Tvorca, koji se ogleda u svojim delima Vrhovnog Duha kojeg nazivamo Bog. I makrokosmos i mikrokosmos, ma kako različiti bili, skladno se dopunjuju.
69
Knjiga Kralja Tota Totove ploče
Nezaboravno čudo: “Prvi Put” Vratimo se opet na početak, ili bolje rečeno u dane pre nego što je vreme postalo. Pre svih ljudi beše Tot, Veliki Kralj i Prvosveštenik Atlantide. U drevnom Egiptu obožavan kao Bog i Glasnik Bogova. Kada kažem pre svih ljudi, mislim na poznatu istoriju, a kada kažem u dane pre nego što je vreme postalo, mislim na dane drevne Atlantide, a to je ono doba, neoznato novom svetu koji znamo. Iz tog Starog, ili tačnije, Srednjeg doba kroz koji je Zemlja prošla, došao je On, Tot, Sve Magije Gospodar, prenevši sa sobom Drevnu Mudrost iz vremena pre čoveku poznate istorije, Knjigu koju je sam pisao a koju znamo kao Totove Smaragdne ploče. Ova je knjiga po svom sadržaju, reklo bi se, Prva Knjiga i stoga, neophodna u smislu predznanja za razumevanje Knjige Mrtvih (Nekronomikon) i svih drugih Svetih Knjiga i Grimoara. Ali, valja znati, da ova knjiga nije objavljena u celini, jer sadrži Tajne nezamislive. Strogo je zabranjeno njihovo iznošenje u svet ljudi, osim nekolicini najviših posvećenika. Tot je obožavan kao jedan od najznačajnijih Bogova drevnog Egipta. On je Gospodar Mudrosti, Glasnik i Posrednik izmeñu Bogova, Izmiritelj, Pisar Bogova i u svetu ljudi tvorac pismenosti. On je Bog vremena, računananja vremena, kalendara, pronalazač brojeva i slova, tvorac svih dela nauke, religije, filosofije i Magije. Grci su ga, poistovećujući sa Hermesom, proglasili pronalazačem astrologije, nauke brojeva, matematike, geometrije, medicine, botanike, teologije, civilizovane vlade, alfabeta, čitanja, pisanja, govora... Tot je tvorac svakog rada ili znanja bilo ljudskog ili božanskog. Originalno Tot je bio bog stvaranja, ali kasnije je smatran onim koji je civilizovao čoveka, učeći ga grañanskim i religioznim veštinama, čitanju, medicini, muzici, magiji. Magijske moći Tota su bile toloko velike da su Egipćani govorili o Knjizi Tota, koja bi omogućila osobi koja pročita ovu Tajnu Knjigu da postane najmoćniji Mag sveta. Knjiga koju je sam Bog Mudrosti napisao svojom rukom, bila je smrtonosna Knjiga koja nije donosila ništa osim patnje i užasa onima koji je pročitaju, iako su spoznavali Tajne samih Bogova i o svemu što je meñu zvezdama skriveno.
70
Tot je zoomorfno prikazivan kao ibis ili grivasti pavijan (babun). Najčešći prikaz je bio sa telom čoveka i glavom Ibisa, reñe sa glavom babuna. Rañanje egipatske civilizacije nije prestalo da zadivljuje istoričare. Tokom dva milenijuma koja su prethodila osnivanju “Ujedinjenog kraljevslva”, neolitske kulture nastavile su da se razvijaju, ali bez dubljih izmena. Ipak su, u IV milenijumu, dodiri sa sumerskom civilizacijom izazvali pravu i priličnu mutaciju. Egipat preuzima valjkasti pečat, veštinu grañenja ciglom, tehniku pravljenja brodova, umetničke motive i, pogotovu, pisanje, koje se pojavljuje naglo, bez prethodnica, početkom Prve dinastije oko 3.000. godine pre nove ere. Ali egipatska civilizacija će, vrlo brzo, razviti osoben stil koii će se odraziti na sve njene tvorevine. Izvesno, i sama geografiia je nametala drugačiji razvoj od onoga koji je bio svojstven sumersko-akadskim kulturama. Jer, za razliku od Mesopotamije, sa svih strana izložene napadačima, Egipat je, tačnije dolina Nila, bio izolovan, a branili su ga pustinja, Crveno i Sredozemno more. Sve do upada Hiksa, 1674 odine pre nove ere, Egipat nije znao za opasnost koja bi došla spolja. S druge strane, plovnost Nila omogućavala je vladaru da upravlja zemljom posredstvom sve centralizovanije administracije. Osim toga, Egipat nije znao za velike gradove mesopotamskog tipa. Moglo bi se reći da je državu činila seoska masa kojom su upravljali predstavnici otelovljenog Boga, faraona. Religija, a naročito dogma o faraonu kao Bogu, od početka su dale svoj doprinos oblikovanju struktura egipatske civilizacije. Prema tradiciji, ujedinjenje zemlje i osnivanje države bili su delo prvog vladara, poznatog pod imenom Menes. Došavši s juga, Menes je novu prestonicu ujedinienog Egipta izgradio u Memfisu, pored sadašnjeg grada Kaira. Tu je on prvi proslavio ceremoniju krunisanja. Posle njega, tokom više od tri hiliade godina, faraoni su krunisani u Memfisu. Vrlo verovatno, vrhunac ceremonija predstavljalo je ponavljanje obreda koji je ustanovio Menes. To nije bilo podsećanje na Menesove podvige nego obnavljanje svaralačkog izvora prisutnog u Prvobitnom Delu. Osnivanje ujedinjene države izjednačeno je s kosmogonijom. Faraon, otelovljeni Bog, uspostavio je novi svet, civilizaciju, beskrajno složeniju i višu u odnosu na civilizaciju neolitskih sela. Osnovno je bilo obezbediti stalnost tog Dela izvršenog prema božanskom obrascu, drugim rečima, izbeći krize koje bi mogle da uzdrmaju osnove novoga sveta. Božanska priroda faraona predstavljala je najbolje jemstvo za to. Pošto je faraon bio besmrtan, njegova smrt je značila samo njegovo preseljenje na Nebo. Kontinuitet jednog otelovljenog boga za drugim otelovljenim bogom, i prema tome kontinuitet kosmičkog i društvenog poretka, bio je osiguran. Uočljivo je da su najznačajnija socio-politička i kulturna ostvarenja nastala tokom prvih dinastija. Ta su dela utvrdila obrasce za sledećih petnaest vekova. Posle V di-
71
nastije, izmeñu 2.500. i 2.300.godine pre nove ere, gotovo da ništa značajno nije dodato nasleñenoj kulturi. To “mirovanje” koje karakteriše egipatsku civilizaciju, ali koje nalazimo i u mitovima i nostalgijama i drugih tradicionalnih društava, religioznog je porekla. Postojanost obrednih formi, ponavljanje podviga i junačkih dela obavljenih na početku epohe, sve su to logične posledice teologije koja je kosmički poredak smatrala za božansku tvorevinu bez premca, a u svakoj promeni videla opasnost od povratka u haos, pa, prema tome, i mogućnost za trijumf demonskih sila.
Težnja koju su evropski naučnici označili kao “mirovanje” bila je usmerena na to da se održi netaknuto Prvobitno Delo, jer je ono bilo savršeno u svakom pogledu, kosmološkom, religioznom, socijalnom, etičkom. Uzastopne faze kosmogonije navedene su u različitim mitološkim tradicijama. U stvari, ti se mitovi pozivaju isključivo na zbivanja koja su se dogodila u mitsko vreme početaka. Ta epoha, nazvana Tep zepi, “Prvi put”, trajala je od pojavljivanja Boga Stvaraoca iznad Prvobitne Vode, pa sve do ustoličenja Horusa. Sve što postoji, kako prirodne pojave, tako i religiozni i kulturni realiteti (nacrti hramova, kalendar, pismo, obredi, kraljevski znaci, itd.) svoju valjanost i smisao duguju činjenici da su bili stvoreni tokom prvobitne epohe. Očigledno, “Prvi put” predstavlja zlatno doba potpunog savršenstva “pre nego što su se pojavili bes, ili buka, ili borba, ili nered”. Ni smrt, ni bolesti nisu postojali tokom te čudesne ere, označene kao “vreme Raovo”, Ozirisovo ili Horusovo. U nekom trenutku, nakon uplitanja zla, pojavio se nered i tako je okončano zlatno doba. Ali slavna epoha “Prvi put” nije bila odbačena meñu relikvije nepovratne prošlosti. Budući da je predstavljala skup obrazaca koje treba podražavati, ta je epoha neprekidno obnavljana. Ukratko, moglo bi se reći da su obredi usmereni na ometanje demonskih sila ima-
72
li za cilj obnavljanje prvobitnog savršenstva, na obnavljanje Zlatnog doba drevnog Kema. Istorija Smaragdnih tabli je čudesna i izvan shvatanja modernog čoveka. Njihova starost je ogromna, datira iz prošlosti od oko 36.000 godina pre nove ere. Pisac je Tot, Prvosveštenik Atlantide koji je osnovao koloniju u drevnom Egiptu nakon Velikog potopa u kojem je Njegova zemlja nestala. On je bio graditelj Velike piramide u Gizi koju su moderni naučnici pogrešno pripisali Keopsu. Njihov razlog je bio taj da se prikrije prava starost piramide jer bi se u slučaju njenog otkrivanja morala ponovo pisati cela istorija. U piramidu je ugradio svo znanje i drevnu mudrost, a takoñe i važne zapise i instrumente drevnih Atlantiñana. Ti instrumenti su služili u razne svrhe, a jedna je i komunikacija i teleportacija sa matičnim sazvežñima od kojih potiču. Otuda se u unutrašnjosti piramide i danas mogu videti vrlo neobični useci i udubljenja koja sama po sebi ne služe ničemu, već je očigledno da su nekada služila kao mesta za ureñaje kojih više nema. Sudeći po ogromnom trudu da se ta mesta naprave pri gradnji piramide, koju ni danas nije moguće napraviti tehnologijom kojom raspolažemo, jasno je da nisu služila ničemu drugom do ureñajima koji su tu nekada stajali.
Još uvek se u javnosti sa nevericom i sumnjom govori o Atlantidi i malo ko veruje u njeno stvarno postojanje. Meñutim, činjenice koje se skrivaju od javnosti daju sasvim drugu sliku. Ruševine i ostaci puteva i zgrada pronañeni su u vodama Bimini ostrva šezdesetih godina prošlog veka, fotografisane su i publikovane od strane ekspedicije Dr. Valentina Mansana. Steven Forsberg, jedan od osnivača Lahaina Times novina, ronio je u vodama gde su ruševine 15. avgusta 1982. god. da bude svedok. Slične ruševine su fotografisane i kod Cay Sal na Bahamima. Ruševine su od iste konstrukcije kao na-
73
jstariji grad ikada pronañen na zemlji na osnovu tvrdnji arheologa, a to je u Tiahuanaku, Boliviji, gde je pronañen kalendar koji pokazuje tačne pozicije zvezda i planeta pre 27.000 god. Ovo je 20.000 god. pre najstarije civilizacije o kojima se piše u školskim knjigama istorije. Slične podvodne ruševine su pronañene i fotografisane u predelu Maroka na dubini od dvadesetak metara vode. Doktor David Zink je našao 18. avgusta 1957. god. u vodama Bahama glavu od mermera i kameni stub iz kojeg je izbijala energija. Takoñe je tu kapetan John Alexander pronašao luku.
Pomoću podmornice za duboko ronjenje zvana Aluminaut otkriveni su putevi pravljeni od magnezijum oksida koji su išli od Floride do Južne Karoline pod vodom. Ogromna piramida sa 11 soba je pronañena na 3.000 metara dubine u sredini Atlanskog okeana sa ogromnim kristalom na vrhu. Bele mermerne ostatke je pronašao Liecester Hemingway kod Kube. Sovjetske ekspedicije u Atlantic Ampere Seamount načinile su fotografije ruševina koje su nastale zbog uništavanja od lave, kao što su Asteci i Maje opisali kao način na koji je Atlantida uništena. Ovo otkriće je bilo u New York Times novinama 21. maja 1978. god. Fotografije su razvili Akademija Petrovsky Marakuyev i o ovome je izvestio i direktor Sovjetske Akademije Nauka i Instituta za okeanografiju, prof. Aksionov koji je takoñe objavio o otkriću kod Kadiza, Španija, u istom delu gde ga je dr. Maxine Asher prethodno našao. Potonuli grad 400. milja od Portugala pronašla je Sovjetska ekspedicija, a nju je vodio Boris Asturua 20. septembra 1970. god. Nañene su zgrade koje su pravljene od
74
izuzetno jakog betona i plastike. On je uspeo da izvuče odatle statuu i izjavio je da je ta civilizacija koristila viseće jednošinske pruge za transport. Tot je vladao drevnom rasom Egipta (koja je poticala sa Atlantide) oko 16.000 godina, približno od 50.000 do 34.000 godine pre nove ere. Za to vreme stara varvarska plemena, koja su tu bila od ranije, uzdigla su se do visokog stepena civilizacije. Tot je bio besmrtnik, nestajao je po svojoj volji, ali ni tada ne kroz smrt. Njegova ogromna mudrost učinila ga je vladarem nad raznim kolonijama razorene Atlantide, uključujući i one u Južnoj i Centralnoj Americi. Kada je došlo vreme da napusti Egipat podigao je Veliku piramidu nad ulazom u Velike dvorane Amentija i smestio u njoj svoje zapise i imenovao za čuvare svojih tajni neke od svojih najviših ljudi. Tokom vremena, potomci čuvara postali su sveštenici piramide i oni su Tota uzdigli na status Boga Mudrosti, Vrhovnog sudije i Zapisničara radi onih koji su ostali u Tami neznanja nakon njegovog odlaska. Po legendi dvorane Amentija su postale podzemni svet, dvorane Bogova, kuda su duše odlazile posle smrti na sud. Tokom poslednjih vekova Tot se inkarnirao u ljudsko obličje tri puta. U poslednjoj inkarnaciji bio je poznat kao Hermes Trismegistos (tri puta roñeni). U ovoj inkarnaciji on je ostavio spise poznate okultistima kao Smaragdne ploče, koje predstavljaju vrlo uprošćeno izlaganje drevnih misterija. U Knjizi Kralja Tota prevedenoj u okviru kodeksa Zag Nehar, su jedna tabla, 15 ploča i 14 svitaka papirusa. Prvobitno je bilo deset ploča koje su postojale u Velikoj piramidi pod nadzorom sveštenika. Deset ploča je podeljeno u 33 radi preglednosti. Poslednje dve od ovih deset su tako velike i od takvog su značaja da je zabranjeno objavljivati njihov sadržaj. Ipak, i u ovim ovde izloženim date su neprocenjive tajne ozbiljnim tragaocima na Stazi Znanja. Treba ih pročitati ne jednom već stotinu puta jer se samo tako može otkriti pravo značenje. Povremeno čitanje će dati bljeskove lepote, ali će intenzivno izučavanje tragaocu otvoriti skrivene tunele mudrosti. Kako je došlo do otkrića ovih važnih Tajni modernom čoveku nakon tako dugog skrivanja? Oko trinaest vekova pre nove ere Egipat, ili drevni Kem, bio je u nemirima i mnogi sveštenici su poslati u druge delove sveta. Meñu njima su bili i neki od sveštenika Piramide koji su poneli sa sobom Smaragdne ploče kao talismane pomoću kojih su imali autoritet nad nižim sveštenstvom plemena koji su poticali iz drugih Atlantiñanskih kolonija. Iz legendi se vidi da ploče daju i prenose autoritet samog Tota.
75
Jedna grupa sveštenika koja je nosila ploče emigrirala je u Južnu Ameriku gde su našli napredno pleme, Maje, koji su zapamtili mnogo od drevnih mudrosti. Sveštenici su se nastanili i ostali meñu njima. U desetom veku Maje su potpuno nastanili Jukatan, a ploče su bile smeštene ispod oltara jednog od velikih hramova Boga Sunca. Posle pokoravanja Maja od strane Španaca gradovi su bili napušteni, a blago u hramovima zaboravljeno. Treba razumeti da je Velika Piramida bila još i hram za inicijacije i misterije. Mnogi su veliki adepti tamo bili inicirani. Dr Maurice Doreal (Claude Doggins), autor ovog prevoda na engleski jezik, imao je vezu sa Velikim belim bratstvom koje deluje sa sveštenicima Piramide, i bio je upućen da povrati Velikoj Piramidi drevne ploče. Pre nego što ih je vratio data mu je dozvola da ih prevede i vrati kopije Mudrosti ugravirane na pločama. To je urañeno 1925. godine. Mnogi će ismejavati ovaj tekst. Ipak, ozbiljan tragaoc će čitati izmeñu redova i steći mudrost. Ako ima svetlosti u vama, svetlost koja je urezana u ovim pločama će je odraziti kao odgovor. Knjiga se sastoji od dvanaest smaragdnih ploča napravljenih od supstance stvorene alhemijskom transmutacijom. One su neuništive i otporne na sve elemente i supstance. Njihova atomska i ćelijska struktura je fiksirana tako da nema nikakvih promena. U ovom pogledu, oni krše fizički zakon jonizacije. Na njima su urezane reči na drevnom atlantiñanskom jeziku, znacima koji su podešeni da odgovore na mentalne vibracije čitaoca. ploče su povezane zlatnim prstenovima. Mudrost koju sadrže je temelj drevnih misterija i mudrost čoveka koji čita otvorenog duha biće stostruko uvećana. Čitajte, i verovali ili ne, vibracije pronañene unutra probudiće odgovore u vašoj duši. Čovekovo traganje za razumevanjem zakona koji upravljaju njegovim životom je beskrajno, ali ipak skriveno velom koji je zaklanjao više dimenzije od čovekovog čulnog opažanja. Istina je postojala uvek dostupna samo onima koji su bili spremni da u svom traganju prošire svoju viziju okretanjem unutra, a ne više prema spolja. U smirenju fizičkih čula leži ključ za otkrivanje mudrosti. Onaj ko govori, ne zna. Onaj ko zna, ne govori. Najviše znanje je neizrecivo jer postoji kao entitet na stazama koje nadilaze sve reči i simbole. Simboli su samo ključevi za vrata koja vode do Istine, a mnogo puta vrata se ne otvaraju jer ključ, tj. simbol, izgleda tako veliki da stvari na koje on ukazuje nisu vidljive. Ako možemo razumeti da su svi ključevi, svi simboli, samo manifestacije ili produ-
76
žeci Velikog Zakona Istine, počećemo da razvijamo viziju koja će nam omogućiti da prodremo iza vela. Sve stvari i svi univerzumi se kreću po zakonu, a zakon koji reguliše kretanje planeta nije više nepromenljiv od zakona koji reguliše fizički život čoveka. Jedan od najvećih, od svih kosmičkih zakona, je onaj koji je odgovoran za nastanak čoveka kao fizičkog bića. Veliki cilj škola misterija svih vekova bio je da se otkrije dejstvo zakona koji povezuje fizičkog čoveka sa duhovnim. Spona koja povezuje duhovno sa materijalnim je intelekt, jer um sadrži i fizička i duhovna iskustva. Tragalac za višim znanjem mora da razvije intelektualnu stranu svoje prirode i da ojača snagu volje da bude sposobna da koncentriše sve snage bića u svakoj ravni koju želi. Veliko traganje za svetlošću, životom i ljubavlju počinje na fizičkom planu. Uzneseno do vrhunca njegov cilj postaje kompletno jedinstvo sa univerzalnom svešću. Temelj u materijalnom je prvi korak, nakon njega dolazi viši cilj duhovnog postignuća. Ima mnogo prikrivenog značenja u rečima Tota koja se ne vide na površini. Svetlost znanja u pločama otvoriće mnoga nova polja ideja. Čitajte i bićete mudri, ali samo ako svetlost vaše vlastite svesti probudi duboko razumevanje koje je uroñeno vašoj duši.
77
Knjiga Dhao Dao De ðing
O Putu i Njegovoj Moći Prema kazivanju Velikog Učitelja PO JANG LAO TAN Knjiga Dhao, prema kazivanju Velikog Učitelja Po Jang Lao Tan, predstavlja biser duhovnog razvoja svakog ko se nalazi na putu u Kraljevstvo Magije. Više je poznata pod naslovom Tao Te ðing, a njen autor kao Lao Ce. Doslovno bi se naziv preveo kao Knjiga o Putu i Njegovoj Moći. Ovo remek delo duhovne kulture je prema predanju, sastavio Lao Ce u VI veku pre nove ere. Najstariji raspoloživi primerak potiče iz vremena izmeñu izmedu 206. i 195. godine pre nove ere. Dao de ñing, koji je po tradicionalnom verovanju Lao Ce preneo čuvaru Jin Sju, pre nego što je iščezao na zapadu, sastoji se od 81 kratkog poglavlja, od kojih prvih 37 čine Knjigu o Putu (Dao), a ostalih 44 Knjigu o Moći (De). Knjiga je sastavljena od 5000 znakova kineskog pisma, pa se zbog toga u Kini često naziva Tekstom od 5000 znakova.
78
Taoizam, učenje koje je tradicionalno osnovao Lao Ce, imao je odlučujući uticaj na kinesku filosofiju. Ipak, konfučijanski učenjaci Dao De ðing nisu smatrali klasičnim delom sve do njegove kanonizacije, 666. god. nove ere. za vreme vladavine cara Kao Cunga, koji je Lao Cea proglasio za "vrhovnog gospodara najdublje misterije". Knjiga je prvobitno nosila naziv Lao Ce. Naslov Dao de ñing dobila je tek kasnije od jednog cara iz dinastije Han. Oznakom ñing (klasik) delo je po svom rangu izjednačeno sa konfučijanskim klasicima. Danas, uz Dao de ñing, postoji preko pedeset komentara koji delo interpretiraju sa najrazličitijih aspekata. Na Dao de ñing se ne pozivaju samo predstavnici taoističkih škola, već i predstavnici škole Jin-Janga, Jin-Jang ñia, sledbenici škole Ji-ñinga i nebrojeni zapadnjački mistici. Knjiga Dhao, koja je uključena u kodeks Svetih Knjiga Zag Nehar, lišena je svih pratećih tekstova i tumačenja. Ona prenosi čist izvorni tekst. Sadržaj Dao de ñinga nije jednoobrazan. Pored čisto taoističkih razmišljanja, mogu se naći i misli drugih filosofskih učenja. Filosofija Dao de ñinga kristališe se u pojmovima Daoa, odnosno Puta, i dea, odnosno vrline, moći ili snage. Ostale centralne predstave odnose se na nenamerno, ili neprijanjajuće delanje (vu-vei) i na povratak svih stvari njihovim korenima (fu). U Dao de ñingu, Dao se tumači kao sveobuhvatni konačni princip koji je postojao pre Neba i Zemlje. On se ne može označiti, niti opisati. On je majka svih stvari. On sve stvara, a ipak ne dela. Njegova snaga (de) upravo je ono što pojavne stvari dobijaju od Daoa i ta ih snaga čini onim što jesu. Dao u kineskom jeziku je identičan reči Nakšir u sumerskom jeziku i nosi istu odnosnost. Da bi se postiglo jedinstvo sa Daoom, dakle sa Nakšir, što inače predstavlja cilj svakog maga, "sveti čovek" mora u sebi ostvariti, svim bićima svojstven, zakon povratka korenima (fu), odnosno Neharu po sumerskoj tradiciji. Taj će cilj postići tako što će usvojiti prazninu (vu) i jednostavnost (pu) Daoa i postupati shodno pravilima nenamernog delanja (vu-vei). Ovo poslednje, u Dao de ñingu odlikuje svetog čoveka čije vrline u Knjizi o Putu i Njegovoj Moći zauzimaju prilićan deo. Sveti čovek se trudi da što je moguće manje narušava prirodni tok stvari. On tradicionalnim vrlinama ispravnosti (ji) i čovečnosti (žen) ne pridaje nikakav značaj. On pokušava da re-
79
dukuje svoje želje i pohlepu, pri čemu objektima pohlepe umanjuje vrednost. Tada u čovekovom srcu neće biti pometnje i moći će da se postigne jednostavnost (pu). Metafizika Dao de ñinga grañena je na osnovu intuicije koja se ne može ukalupiti ni u kakve statične ili usko definisane koncepte. Lao Ce ju je uz puno muke nazvao DAO. Još od samog početka je ispravno prevoñenje ove reči bio povod za mnoge nesuglasice. Bog, Put, Smisao, Reč, Logos - ovo su samo neki od predloženih prevoda, dok je veći broj prevodilaca jednostavno uveo reč Tao u evropske jezike ne prevodeći je. Zapravo, tačan prevod ne znači mnogo, obzirom da je ovaj pojam i za samog Lao Cea predstavljao simbol za izražavanje neizrecivog. Dao je po svom karakteru neodreñen. On označava ono što je bezimeno. Dao ne predstavlja samo nepromenljivu jednost što počiva skrivena iza promenljivih obrazaca Jina i Janga, koji stvaraju materijalni svet i on je istovremeno i Put ili stanje u kojem je sva promena bespredmetna i gde je nedelovanje (vu-vei), suština postojanja. Sveti čovek koji je iskusio Dao ostvaruje sva svoja dela bez namere i želja. Volja i dovršenje stvari su jedno te isto. Pojavni svet se stvara uzajamnom igrom Jina i Janga, Tame i Svetlosti, ženskog i muškog principa. Dao je mreža vremena i promena koja čini suštinu života. Prihvatiti Dao, praktikovati put nedelanja, znači sposobnost prilagoñavanja toku promena, bez namere da se borite sa virovima promene, već da, instinktivno opažajući suptilne tokove koji se kriju ispod površine dogañaja, uskladite svoja vlastita dela s njima. Sveti čovek Daoa istrajava pomoću sile univerzuma koja ga podržava noseći ga nevidljivim strujama, bez ulaganja bilo kakvog vidljivog napora. On ne ulazi u sukob sa univerzumom i nije sve vreme okupiran često osujećenom akcijom. On ne troši svoju snagu, a postiže svoje ciljeve. On izražava svoju Istinsku Volju prolazeći kroz vrtloge vremena i prostora. Svest o tim strujama nalazi svoj odraz u različitim aspekatima života: počev od vešto uzgajanih vrtova, koji prianjaju uz prirodne živopisne obrasce zemlje, preko buñenja zmaja koji uspavan leži u tami unutrašnjeg bića, sve do tanane i često ponavijane seksualne igre koju simbolizuju Jin i Jang, u kojoj svaki ljubavnik potpomaže jedinstvo čoveka i Daoa. Malo je drugih učenja koje se tako duboko uklapaju u svakodnevni život ljudi. Dao ne samo da prožima predmete, dogañaje i sudbine, već i ljudsko telo. Pogled na univerzum uključuje kompleksan sistem energija koje protiču kroz telo, nalik na struju eterične krvi. Dao čoveka se zasniva na usklañivanju mikrokosmičkih energija sa energijama univerzuma.
80
Besmrtnost je bila jedan od ciljeva negovanja tih suptilnih energetskih kanala i upravo su u toj oblasti prakse taoističke joge i alhemije postale značajne. Mimo mnogih medicinskih recepata, često baziranih na upotrebi zlata ili žive, iscrpno datih u knjigama kakvi su rani spisi o medicinskim supstancama - Pen Cao Čing (200. god. p. n. e.) ili, Ko Hungova, Pao Pu Cu - postoji duga tradicija psihosomatskih vežbi i praksi čiji je cilj postizanje besmrtnosti. Mnogo bliža praksama indijske tantričke joge jeste upotreba seksualnih energija u cilju stimulisanja, cirkulisanja i profinjavanja unutrašnjih energetskih obrazaca. Taj oblik samouzgajanja se zasniva na meñusobnoj razmeni energija Jina i Janga tokom seksualnog odnosa, pri čemu muškarac i žena mogu jedno drugom pomoći u nadopunjavanju meñusobnih nedostataka Jin ili Jang energije. Normalno seksualno oslobañanje semena može biti zaustavljeno, i tokom tog sprečavanja semena da sledi svoj uobičajeni tok seksualnog zadovoljstva i oploñenja, koristi se osloboñena energija da upali unutrašnju vatru koja, u saradnji sa različitim tenikama disanja, uzrokuje cirkulisanje energije kroz eterične kanale. Ti kanali se mogu kontrolisati pomoću tehnika vizualizacije. U velikoj meri po ugledu na praksu tantrizma, vežbama stimulacije kundalini, koja se uzdiže različitim čakrama duž kičmenog stuba, u taoističkoj praksi se prolaze različite "kapije", i uspostavlja sekundarna cirkulacija, koja aktivira "šupljinu duha" u mozgu, nakon čega dolazi do prosvetljenja, preobražaja bića i "roñenja" besmrtnika, zvanog hsien. Čitajte Knjigu Dhao, uvek iznova. Čitajte je uvek, u celini ili tamo gde se knjiga otvori. Ni hiljadu puta pročitana knjiga, neće vam otkriti Dao, ali posle svakog čitanja, makar samo jedne strofe, samo jednog stiha, neizmerno ćete biti bliži Daou.
81
Tajna Zlatnog Cveta ðin dan diao
Kineska Knjiga Života Prema kazivanju Velikog Učitelja LI TUNG PIN Ne zna se kada je nastala ova knjiga, ali je poznato da potiče iz jednog mističnog tajnog kruga ljudi u Kini. Od svog nastanka, bilo je zabranjeno zapisati i jednu jedinu reč iz ove knjige te je tako prenošena samo u usmenom obliku, linijom učeničkog nasleña. Prvi put je zapisana u periodu Ćien Lung u osamnaestom veku. Štampana je 1920. godlne u Pekingu u hiljadu primerka, dopunjenih tekstom Huei ming ñing, i razdeljena maloj grupi ljudi koji su, po mišljenju izdavača, razumeli pitanja o kojima se u njoj raspravljalo. U to vreme je u Kini oformljen niz tajnih sekti koje su, služeći se praksom tajnih tradicija iz drevnih vremena, težile da dosegnu psihičko stanje koje bi ih uzdiglo iznad svekolike bede života. Ove grupe su se služile magijskim pisanjem, molitvama, žrtvama i sličnim metodama, a pored toga, vršili su i medijumske seanse, široko rasprostranjene u Kini, pomoću kojih se tragalo za direktnim vezama sa Bogovima i umrlima. Pravljeni su eksperimenti i sa planšetom, letećom duholovkom, kako su je Kinezi zvali. Pored sve ove duhovne šarolikosti običaja, postojao je i jedan mistični pokret koji se u potpunosti posvetio meditaciji u postizanju Daoa. Sledbenici ovog učenja, gotovo bez izuzetka postižu središnje iskustvo. Stoga se može reći da nam je, bar što se kineske psihe tiče, dostupan potpuno pouzdan metod ostvarivanja konačnih psihičkih iskustava. K.G. Jung ističe, da se kineski mentalitet, bar do nedavno, bitno razlikovao u nekim osnovnim detaljlma od evropskog. Pored oslobañanja od okova iluzornog spoljašnjeg sveta, razne sekte streme i mnogim drugim ciljevima. Na najvišem nivou, one se služe ovim oslobañanjem pomoću meditiranja u cilju traganja za budističkom nirvanom, ili podučavaju da se sjedinjavanjem duhovnog principa sa povezanim psihogenim
82
silama čovek može pripremiti za mogućnost življenja posle smrti, ne samo kao senovito biće koje se mora raspasti, već kao svesni duh. Osim toga, a često u vezi sa tom idejom, postoje škole koje pomoću meditacije pokušavaju da vrše psihički utlcaj na izvesne procese simpatikusnog nervnog sistema (sistem endokrinih žlezda). Ovaj uticaj pojačava, podmlañuje i normalizuje životne procese, tako da se čak i smrću može ovladati na takav način da se uklopi kao harmoničan završetak života. Drugim rečima, duhovni princip, prilagoñen za nezavisan nastanak života u astralnom telu, stvorenom iz vlastitog sistema energije, napušta ovozemaljsko telo, koje ostaje iza njega kao sasušena ljuštura cvrčka. Niz značajnih otkrića pokazuje da je ova knjiga znatno starija od njenog pisanog oblika. Tai ji ñin hua cung ñi može se naći još u sedamnaestom veku, kada je štampan pomoću drvenih ploča. Usmena tradicija je još starija, i vodi nas do učenja Zlatnog eliksira života, ðin dan diao, koja se razvila u osmom veku, u periodu Tang. Smatra se da je njen osnivač bio poznati taoistički posvećenik Li Jen (Li Tung pin), koji je kasnije uvršten meñu osam besmrtnika, i o kojem se tokom vremena stvorilo obilje mitova. Reči zapisane u ovoj knjizi se pripisuju Li Jenu, koji je predstavljen kao Učitelj Li, Li-cu. Njegovim rečima pridodat je kasnije komentar, ali i on potiče iz iste tradicije.
Odakle je Li došao do ove mistične, tajne nauke? On sam pripisuje poreklo ovog učenja Guan Jin-sjiu, učitelju Jin-sjiu iz Tesnaca, za koga je, prema tradiciji, Lao Ce napisao svoj Dao de ñing. U stvari, u samom sistemu naći će se mnogo misli koje su preuzete iz mističnog, prikrivenog učenja Dao de ñinga. To se može videti u primeru,
83
"Bogovi u dolini", što je identično sa "Duhom doline" Lao Cea. Ali dok se tokom perioda Han taoizam sve više pretvarao u svetovno mañioničarstvo, zahvaljujući činjenici da su taoistički dvorski mañioničari pokušavali pomoću alhemije da pronañu zlatnu pilulu (kamen mudrosti), koja bi pretvarala metale u zlato i omogućila čoveku fizičku besmrtnost, pokret Li Jena predstavljao je reformu. Alhemijski znaci su postali simboli psiholoških procesa. U tom smislu postojala je bliska veza sa prvobitnim idejama Lao Cea. On je, naravno, bio krajnje slobodan duh, a njegov slebenik, Čuang Ce, prezirao je sve varke jogina, iscelitelja i onih koji su tragali za eliksirom života, iako je on sam, svakako, primenjivao meditaciju i pomoću nje ostvarivao ono saznanje Jedinstva na kojem se zasnivao njegov kasniji, intelektualno razvijeni sistem. Kod Li Jena je postojala izvesna vera, u religioznom smislu, koja ga je, podstaknuta budizmom, uverila u iluzorni kvalitet svih svetovnih stvari, ali na način koji se jasno razlikovao od budizma. On svom snagom traga za učvršćenim stožerom u protoku pojava, gde bi posvećenik mogao da ostvari večni život, što je misao sasvim strana budizmu, koji poriče bilo kakvu materijalnost egu. Meñutim, ne sme se potcenjivati uticaj mahajana budizma, koji je u to vreme dominirao kineskom mišlju. Svugde se navode budističke sutre. Predpostavlja se da je i u ovoj knjizi taj uticaj nesumnjivo veći nego što je bio u prvobitnom učenju Zlatnog eleksira života. U trećem delu knige izričito se govori o metodi poznatoj kao "utvrñivanje razmišljanja" ñi-guan, što je čisto budistički metod koji se primenjivao u školi Tien-tai ði Kaja. Nepristrasno čitanje knjige otkriće činjenicu da ova dva izvora, taoizam i budizam, ne pokrivaju ceo obim rasuñivanja. U knjizi će se naići i na konfučijanstvo u obliku koji se zasniva na Ji ñingu. U raznim delovima knjige nalazi se osam osnovnih trigrama, bagua Ji ñinga koji su upotrebljeni kao simboli izvesnih unutrašnjih procesa. Konfučijanstvo i taoizam imaju široku zajedničku osnovu. Sjedinjavanje ove dve škole mišljenja nije prouzrokovalo nikakav gubitak koherentnosti. U knjizi je veoma zastupljena Magija Vode: Čovek se duhovno ponovo rada iz vode i vatre, kao iz utrobe ili uzoranog polja. Kako sugestivna postaje misao o "vodi" kao semenoj supstanci i koliko jasna postaje razlika izmedu "izvan usmerenog toka" aktivnosti koja se iscrpljuje u začinjanju (što je roñeno od tela, telo je) i "unazad usmerenog" kretanja (što je ka duhu usmereno, duh je - oboženje bića). Prema učenju koje nam prenosi ova knjiga, ritualno Kupanje igra značajnu ulogu u ponovom roñenju, odnosno duhovnom preporoñenju.
84
Ono što možda najviše iznenañuje, čak i kao naizgled nevažan detalj, jeste naglašavanje potrebe da u lampama bude dovoljno ulja kako bi jarko gorele. Ovo zadobija psihološko značenje u paraboli o unutrašnjoj Svetlosti kojom sjaji svaki čovek, ako je ispunjen duhovnošću, sjajiće neizmernom duhovnom Svetlošću. Treba, takoñe, pomenuti da izraz "Zlatni cvet" (Din hua), u jednoj ezoteričnoj vezi, uključuje i reč "Svetlost". Ako se ta dva znaka napišu jedan iznad drugog, tako tvore ideogram za "Svetlost" (guang). Taj tajni znak je očigledno izmišljen u vreme proganjanja, kada je veo duboke tajnovitosti bio neophodan za produžavanje učenja. U isto vreme to je razlog zbog kojeg je ovo učenje uvek ostajalo ograničeno na tajne krugove. Navešću dve misli koje se posebno izdvajaju: Svetost je život čovekov. Oko je svetlost tela. Ako se upitamo odakle potiče ovo Učenje o Svetlosti, mora se pre svega razmotriti učenje koje je nastalo u Mesopotamiji i koje je od Sumera, Akada i Vavilona suštinski preslikano u Zoroasterizam. U periodu Tang postojalo mnogo persijskih hramova Zaratustre, a posebno onih u kojima je upražnjavan persijski misticizam. Treba takoñe razmotriti i uticaj hrišćanstva. U periodu Tang, religija jednog turskog plemena, Ujgura, koji su bili u savezu sa carom, predstavljala je nestorijanski ogranak hrišćanstva. Ona je bila izuzetno cenjena, što potvrñuje poznati nestorijanski spomenik u Sianfu, koji je podignut 781. godine i nosi natpis na kineskom i sirijskom. Otuda su veze izmeñu nestorijanaca i ðindan-diaoa sasvim moguće. Timoti Ričard je otišao toliko daleko da je smatrao ðin-dan-diao običnim ostatkom iz vremena starih nestorijanaca. Na takav stav navele su ga izvesne podudarnosti u ritualu i nekim obićajima meñu članovima ðin-dan-diaoa koji su sasvim bliski hrišćanskoj praksi. Nedavno je P. J. Saeki ponovo prihvatio tu teoriju i, podržan nestorijanskom liturgijom koju je Pejo pronašao u Dun-huangu, utvrdio niz daljnjih parelela. On je čak identilikovao Li Jena, osnivača ðin-dan-diaoa, sa Adamom koji je napisao tekst na nestorijanskom spomeniku i potpisao se kineskim imenom Li Sjujen. Prema toj hipotezi, Li Jen, osnivač ðin-dan-diaoa, bio bi hrišćanin nestorijanske veroispovesti. Saeki odlazi predaleko u svom oduševljenju za identifikacije: njegovi dokazi kadkad deluju uverljivo, ali uvek nedostaje ključna tačka koja bi konačno utvrdila stvar. Mnogi delimični dokazi ne sačinjavaju jedan ceo. Može se uočiti da u ðin-dan-diaou postoje izvesne sličnosti sa nestorijanskim idejama. Meñutim, to bi se moglo zaključiti iz analize poreñenja bilo kojeg magijskog ili religioznog sistema. Tu
85
dospevamo do jedne od onih tačaka koje se neprekidno dokazuju: šta je starije, i koja je ideja na koju uticala? Ne govori li to možda da svi sistemi potiču iz istog korena? Ovo učenje je, do izvesne mere, zajedničko svojstvo svih tokova kineske filosofije. Ona se zasniva na stavu da su Kosmos i čovek podložni istom Zakonu, da je čovek mikrokosmos i da nije odvojen od makrokosmosa nikakvim utvrñenim preprekama. Isti Zakoni vladaju jednim koliko i drugim, a od jednoga vodi put do drugog. Psiha i Kosmos su kao unutrašnji svet i spoljni svet. Otuda čovek po prirodi učestvuje u svim kosmičkim zbivanjima, a oni ga prožimaju i iznutra i spolja. Dao, dakle, Put, vlada čovekom kao što vlada nevidljivom i vidljivom prirodom (Nebom i Zemljom). Znak za Dao se u svom prvobitnom obliku sastoji od glave, koju treba protumačiti kao "početak", zatim od znaka za "hodanje" u njegovom dvostrukom obliku u kome označava "stazu", kao i od znaka, u dnu, za "mirovanje", koji je izostavljen u kasnijem obliku pisma. Prvobitno njegovo značenje, pokazuje "stazu koja vodi od početka direktno do cilja". Osnovna ideja jeste Put kojim čovek mora da putuje. Lao Ce je koristio tu reč, mada u metafizičkom smislu, kao konačni svetovni princip, koji prethodi realizaciji, ali još uvek nije podeljen izmeñu suprotnosti od kojih zavisi sagledavanje stvarnosti. U konfučijanizmu se javlja izvesna razlika u terminologiji. Reć Dao poseduje izvestan smisao unutrašnjeg sveta i označava "Pravi Put"; s jedne strane, Put Neba, a s druge, Put Čoveka. U konfučijanstvu konačni princip nepodeljenog Jednog jeste Taiñi, Veliki Stožer, Vrhovna Konačnost. Reč "Stožer" povremeno se javlja i u ovoj knjizi, gde je njeno simboličko značenje identično sa Daom. Iz Daoa i Tai-ñija razvijaju se principi stvarnosti, kojima je jedan kraj Svetlost (Jang) a drugi Tama (Jin). Bilo je pokušaja da se to objasni pomoću seksualnih pojmova, ali ove oznake se odnose na pojave u prirodi. Jin je senka, i otuda predstavlja severnu stranu planine i južnu stranu reke, jer položaj Sunca tokom dana čini da južna strana reke izgleda tamna. Jang, u svom prvobitnom obliku, označava lepršave barjake i, u skladu sa Jinom, predstavlja južnu stranu planine i severnu stranu reke. Započevši samo sa značenjem "Svetlo" i "Tamno", princip je potom proširen na sve suprotnosti, uključujući i seksualne. S obzirom da i Jin i Jang imaju zajedničko poreklo u nepodeljenom Jednom, a aktivni su samo u oblasti pojava, gde se Jang pojavljuje kao aktivan princip koji uslovljava, dok je Jin pasivni princip koji je izveden i uslovljen, sasvim je jasno da metafizički dualizam ne predstavlja osnovu ovih ideja. Manje apstraktni od Jina i Janga jesu koncepti Kreativnog i Prijemčivog, ðien i Kun, koji potiču iz Knjige promena, a
86
koji su simbolično predstavljeni Nebom i Zemljom. Kroz Jedinstvo Neba i Zemlje, i kroz dejstvo dvojnih primarnih sila unutar tog polja aktivnosti, kojim vlada Dao kao primarni zakon, razvija se "deset hiljada stvari", odnosno, spoljašnji (pojavni) svet. Meñu tim stvarima, sagledanim spolja, nalazi se i čovek u svojoj telesnoj pojavi koja, u svim svojim delovima, predstavlja mali svemir sjao tien-ñi. Otuda, prema konfučijanizmu, unutrašnja priroda čoveka potiče sa Neba, ili kao što bi taoisti to izrazili, ona predstavlja pojavni oblik Daoa. U pojavnom svetu čovek se razvija u mnoštvo jedinki, a u svakoj od njih nalazi se središnja monada kao životni princip, ali ona se odmah, još pre roñenja, u trenutku začinjanja, razdvaja u dvopolne pojave čovekove prirode i života, sjing i ming. Reč koja označava čovekovu prirodu sjing sastavljena je od reči za srce ili um, sjin i roñenje, šeng. Srce je, prema ovom učenju, sedište emocionalne svesti, koji bude pet čula svojim reakcijama na utiske primljene iz spoljašnjeg sveta. Ono što ostaje kao podloga kada se nikakva osećanja ne izražavaju, ono što počiva u transcedentnom, nadsvesnom stanju, jeste čovekova priroda, sjing. Menjajući se prema tačnijoj definiciji ovog koncepta, čovekova priroda je ili prvobitno dobra, ako se sagleda sa gledišta večne ideje, ili je prvobitno zla, ili je u najboljem slučaju neutralna. Sagledana sa gledišta empirijsko istorijske evolucije, ona se može pretvoriti u nešto dobro samo dugotrajnim razvijanjem moralnih običaja, Sjin ðing. Čovekova priroda, kao ideja nesumnjivo povezana sa Svebićem, deluje prisno isprepletana sa životom, ming, kada stupa u pojavni svet. Znak ming u stvari označava carsku zapovest, potom sudbinu, sudbinu dodeljenu nekom čoveku, otuda i trajanje životnog veka po meri vitalne energije koju čovek ima na raspolaganju, i odatle proizlazi da je život blisko povezan sa erosom. Čovek kao duhovno biće načinjen je ljudskim bićem pomoću svoje prirode, sjing. Svaki pojedini čovek je poseduje, ali ona prevazilazi granice zbog toga što čovek mora naprosto da prihvati takvo stanje jer ono ne potiče iz njegove svesne volje. Konfučijanstvo u životu, vidi Nebeski Zakon kojem se čovek mora prilagoditi. Taoizam ga prihvata kao šaroliku igru prirode koja ne može izbeći zakone Daoa. Ovim dvojnostima odgovaraju odreñene dvopolne tenzije u čoveku. Telo se aktivira meñuigrom dve psihičke strukture: hun, koja se zbog toga što pripada principu Jang tumači kao animus, i po, koja pripada principu Jin i koja se tumači kao anima. Obe ideje potiču iz posmatranja onoga što se dogaña pri umiranju, i stoga obe u svom pi-
87
sanom obliku sadrže znak za demona, odnosno, preminuloga, guei. Smatralo se da je anima posebno povezana sa telesnim procesima, prilikom smrti ona tone u zemlju i propada. Animus je, s druge strane, viša duša, posle smrti podiže se u vazduh, gde je u prvi mah još uvek aktivan, a potom isparava u prostor ili se ponovo unosi u zajednički bazen života. Kod živih, ove dve strukture u izvesnoj meri odgovaraju cerebralnom sistemu i sistemu pleksus solarisa. Animus boravi u očima, a anima u trbuhu. Animus je svetao, aktivan i usmeren ka Nebu, dok je anima tamna, pasivna i vezana za Zemlju. Znak za hun (animus) sačinjen je od znakova za "demona" i "oblak", dok je znak za po (anima) sastavljen od znakova za "demona" i "belo". Ovo ukazuje na ideje slične onome što se u drugim učenjima pojavljuje kao senka-duša i telo-duša. Kao zaključak, jasno se uočava da je animus (hun) Svetla, Jang-duša, a anima (po) Tamna, Jin-duša. Uobičajeni protok, u smeru kazaljke na satu, odnosno, nadole usmeren protok životnog procesa, jeste onaj u kojem dve duše stupaju u odnos kao intelektualni i animalni faktori. Po pravilu, anima, ta volja koja ne pravi razlike, nagnaće, podbadana strastima, animus ili intelekt da joj služi. Ako ništa drugo, anima će to učiniti da bi se intelekt usmerio prema spolja, zbog čega će energija i animusa i anime isticati i život se trošiti. Pozitivni rezultat jeste stvaranje novih bića u kojima se život nastavlja, dok se prvobitno biće "pospoljašnjuje" i "na kraju ga stvari pretvaraju u stvar". Posledica je smrt. Anima tone, animus se diže, a ego, lišen svoje energije, ostaje u neizvesnom stanju. Ako se ego pomirio sa "pospoljašnjavanjem", onda sledi smer naniže i tone u bedu smrti, slabašno održavan iluzornim slikama života koje ga još uvek privlače, iako nije u stanju ni u čemu aktivno da učestvuje. Ali ako je ego učinio napor da krene na gore uprkos procesu "pospoljašnjavanja", on zadržava još neko vreme, onoliko koliko je ojačan energijama izraženim kroz žrtve preživelih, relativno srećan život, i to svako prema svojim zaslugama. U oba slučaja lični element se povlači i dolazi do nevoljnog odgovaranja na "pospoljašnjavanje". Biće se pretvara u impotentnog fantoma jer mu nedostaju životne energije, i život mu se primiče kraju. Ono tada kuša plodove svojih dela u nekom od svetova koji, naravno, nisu spoljašnja, već čisto unutrašnja stanja. Što više biće prodre u ta stanja sve veća postaje nevoljnost, dok napokon ne išćezne sa ravni postojanja, bez obzira koje prirode ona bila, i potom, ušavši u novu utrobu, zapoćinje novu egzistenciju dopunjenu prethodnim zamišljanjima. To stanje je stanje demona, duha, preminulog, onog koji se povlači. Kineska reć za takvo stanje bića jeste guai (što se često pogrešno prevodi rečju "ñavo"). Ako je, s druge strane, tokom života bilo moguće da se pokrene "unazad usmeren protok", kretanje životnih energija na gore, ako energijama anime ovlada animus, tada dolazi do oslobadanja od spoljašnjih stvari. One se prepoznaju, ali se ne žele. Tako se iluzija lišava svoje energije. Dolazi do unutrašnjeg, silaznog kruženja energije. Ego se povlači iz sveta, a posle smrti ostaje živ jer je "pounutrašnjavanje" sprečilo gubitak životnih energija u spoljašnjem, pojavnom svetu. Umesto da se rasipaju, one su unutar unutrašnjeg kruženja monade stvorile životni centar koji ne zavisi od telesnog postojanja. Takav ego je Bog, Šen. Znak za Šen znači širiti, stvarati i suprotnost je od guei. U nastarijem kineskom pismu predstavljen je dvostrukim vijugavim obrascem, koji takoñe može da označava grom, munju, električni nadražaj. Takvo biće živi sve dok se unutrašnje kruženje nastavlja. Ono čak može, premda nevidljivo, i dalje da
88
utiče na ljude i da ih podstiče na velike misli i dela. Sveci i mudraci iz drevnih vremena su takva bića, koja su hiljadama godina podsticala i obrazovala čovečanstvo.
Meñutim, jedno ograničenje ostaje. Ta bića zadržavaju lični karakter, i stoga su podložna posledicama prostora i vremena. Ona nisu besmrtna, kao što ni Nebo i Zemlja nisu Večni. Večan je samo Zlatni Cvet, koji izrasta iz unutrašnje odvojenosti od stvari. Čovek koji dostigne taj nivo preobražava svoj ego. On više nije ograničen na monadu, već prodire kroz magični krug polarne dvojnosti svih pojava i vraća se nepodeljenom Jednom, u Daou. U tome leži razlika izmeñu budizma i taoizma. U budizmu je taj povratak u Nirvanu povezan sa potpunim poništavanjem ega, koji je, kao i svet, tek iluzija. Ako nirvana ne može da se objasni kao smrt, prekid, ipak je striktno transcedentna. U taoizmu, s druge strane, cilj je da se u preobraženom obliku sačuva ideja osobe, "tragovi" koje je iskustvo ostavilo. To je Svetlost koja se, sa životom, vraća sebi i koju u ovoj knjizi simbolično predstavlja Zlatni Cvet. To je onaj isti Plamteći Cvet u Dvoranama Amenti o kojem Govori Tot, isti onaj Nehar kojim zrači Sveopšta Nakšir u sumerskoj tradiciji.
89
Na kraju treba dodati još nekoliko reči o upotrebi osam trigrama iz Knjige promena Ji ñing koji se pojavljuju u ovoj knjzi. Trigram Džen, (Grom, Podsticaj) jeste Život koji izbija iz dubina Zemlje. To je početak svekolikog kretanja. Trigram Sun, (Vetar, Drvo, Nežno) karakteriše tok stvarnosnih energija u formu ideje. Kao što vetar prožima sva mesta, tako je i princip koji Sun označava sveprožimajući, i stvara "realizaciju". Trigram Li, (Sunce, Vatra, Sjaj, Prijanjanje) igra veliku ulogu u ovom učenju Svetlosti. On prebiva u očima, tvori zaštitni krug i dovodi do ponovnog roñenja. Trigram Kun, (Zemlja, Prijemčivo) jeste jedan od dva primarna principa, odnosno, Jin princip koji je otelotvoren u energijama Zemlje. To je Zemlja koja, kao obrañeno polje, prima seme Neba i daje mu oblik. Trigram Duei, (Jezero, Izmaglica, Radost) konačno je stanje na Jin strani, i stoga pripada jeseni. Trigram Ćien, (Nebo, Stvaralac, Snaga) otelotvorenje je Jang principa koji oploñuje Kun, Prijemčivo. Trigram Kan, (Voda, Ambis) jeste suprotnost trigrama Li. On predstavlja područje erosa, dok Li označava Zakon. Li je Sunce, Kan je Mesec. Spajanje Kan i Li je tajni magijski proces koji stvara dete, novog čoveka. Trigram Gen, (Planina, Mirovanje) simbol je meditacije, koja smirivanjem spoljašnjih stvari oživljava unutrašnji svet. Stoga je Gen mesto gde se smrt i život sreću, mesto gde se "sve stvari okončavaju".
90
Knjiga o Smrti Bardo Todol
Osloboñenje osluškivanjem u posmrtnoj ravni Tibetanska Knjiga Mrtvih Onakva kakva je čovekova žudnja, takva je i njegova sudbina. Jer, kakva je njegova sudbina, takva je njegova volja, a kakva je njegova volja, takvo je njegovo delo, a kakvo je njegovo delo, takva je njegova nagrada, bilo dobra ili loša. Čovek se vlada prema žudnjama kojima je privržen. Posle smrti odlazi u sledeći svet, držeći na umu tanane utiske svojih dela, a pošto uzbere žetvu svojih dela, vraća se ponovo u ovaj svet akcije. Tako onaj koji ima žudnje ostaje stalni subjekt ponovnog radanja. Brihadaranjaka Upanišada Onaj kome nedostaje sposobnost razlučivanja, čiji je um nestalan i čije je srce nečisto, nikada ne dostiže krajnji cilj, već se raña ponovo i ponovo. Ali, onaj koji ima sposobnost razlučivanja, čiji je um staložen i čije je srce čisto, dostiže krajnji cilj, a dostignuvši ga ne rada se više. Katha Upanišada
Knjiga o smrti izvorno nosi naziv Bardo Todol. Originalni naziv znači: Osloboñenje osluškivanjem (Todol) u posmrtnoj ravni (Bardo). Bardo znači stanje izmeñu stanja smrti i stanja novog roñenja (bar - izmeñu, do - dva), stoga se posmrtna ravan smatra meñustanjem izmeñu smrti i ponovnog roñenja, odnosno posrednim stanjem svesti. Bardo Thodol je knjiga upustava za mrtve i umiruće. Ona je zapisana da bude vodič mrtvom čoveku tokom perioda njegovog Bardo postojanja, simbolično opisanog kao
91
meñustanje u trajanju od četrdeset i devet dana izmeñu smrti i ponovnog roñenja. Tibetanska knjiga mrtvih je naslov koji je dao dr W. Y. Evans-Ventz prilikom rada na njenom prvom prevodu na engleski jezik 1927. godine. Tekst knjige je podeljen u tri dela. Prvi deo, ili Čikai Bardo, opisuje psihičke doživljaje u trenutku smrti. Drugi deo, ili Čonjid Bardo, opisuje stanje sna koje nastupa odmah posle smrti i onim što se naziva "iluzije života". Treći deo, ili Sidpa Bardo, odnosi se na početak rañanja i na dogañaje neposredno pre roñenja. Najviše saznanje i prosvetljenje, pa otuda i najveća mogućnost postizanja osloboñenja podareni su u trenutku smrti, odnosno, tokom stvarnog procesa umiranja. Omah posle ovoga nastupaju "iluzije" koje na kraju vode u novo roñenje. Tokom ovog zbivanja, prosvetljujuća Svetlost postaje sve slabija, a vizije sve užasnije. Ovaj silazak u Tamu, ilustruje udaljavanje svesti od oslobañajuće Istine i približavanje ponovnom fizičkom roñenju. Svrha uputstva datog u knjizi je da usmeri pažnju mrtvog čoveka pri svakoj sledećoj obmani i teškoći. Ona ukazuje na stalno prisutnu mogućnost osloboñenja, objašnjavajući prirodu "vizija". Tekst Bardo Todola recituje sveštenik nad odrom mrtvaca. Sveštenik recituje, a mrtvac u posmrtnoj ravni osluškuje. Ovo je religijski kontekst Knjige o Smrti, ali ona ima svoje dublje, skriveno značenje. Zato ova knjiga ne predstavlja religijsko opevanje mrtvog, poput nama znanog opela. Ona je svojevrstan vodič probuñenoj i samospoznatoj duši kroz stanje smrti, za koje se priprema dok je u punoj snazi, kako bi sa punom svešću ušao u stanje smrti i doživeo osloboñenje od Zakona Uzročnosti i tako se oslobodio Točka rañanja i umiranja. Ko može govoriti o smrti sa autoritetom, ako nije umro i ako se nije iz smrti vratio? Ko je taj koji kaže: "Ja znam šta je smrt, i šta se posle nje dešava"? Drevni mudraci bi rekli: "Ne postoji ni jedan čovek, niti jedno živo biće, koje se nije iz smrti vratilo. Svi smo mi umrli mnogo puta, pre nego što smo dospeli u ovaj pojavni život. Ono što nazivamo roñenjem samo je obrnuta strana smrti. To je Dvostrana Kapija, koja predstavlja "ulaz" spolja ka unutra i "izlaz" iznutra ka spolja. Niko se od ljudi ne seća svoje smrti, niti prethodnog života. Zbog ovog nedostatka sećanja, većina ljudi i ne veruje da je prethodne smrti bilo. Ali, isto tako, ti se ljudi ne sećaju ni svog nedavnog roñenja, a ipak, sigurni su da su nedavno bili roñeni. Ono
92
što prosečan čovek ne razume je to da je aktivno pamćenje samo jedan mali deo naše normalne svesnosti, a da naše podsvesno sećanje beleži i čuva svaki prošli utisak i iskustvo, koje naš um ne uspeva da upamti. Postoje oni koji su se, zahvaljujući koncentraciji i meditaciji, osposobili da dovedu podsvesno u sferu diskriminativne svesti i da, na ovaj način crpe iz neograničenog blaga podsvesnog sećanja, u kojem su uskladišteni zapisi, ne samo o našim prošlim životima, već i zapisi o prošlosti naše rase, o prošlosti ljudskog roda i svih predljudskih oblika života, ako ne i oni o samoj svesnosti koja čini mogućim život u celokupnom Svemiru. Ako bi se dogodilo da se Kapija podsvesti čoveka iznenada otvori, nepriprijemljen um bio bi preplavljen i smlavljen. Zbog toga, Ključ Kapije podsvesti svi posvećenici čuvaju u tajnosti i skrivaju ga iza zastora misterija i simbola. Spoznaja u koju upućuje Knjiga o Smrti, omogućava osloboñenje iz posrednog stanja izmeñu života i ponovnog roñenja. Sadržaj knjige je izražen prikriveno, simboličkim jezikom. To je knjiga zapečaćena sa sedam pečata tišine. Ovo znanje je skriveno, ne zato što ga treba uskratiti neupućenima, već zato što bi se pogrešno shvatilo. Ljudska rasa je davno pala i duhovno nazadovala, a takav čovek, pojedinac, mogao bi ovo znanje zloupotrebiti i povrediti one koji nisu podobni da ga prime. Naša je civilizacija već ušla u poslednje Veliko i prelazno Doba u kojem svaki pojedinac mora da odluči hoće li se zadovoljiti podjarmljivanjem materijalnim stvarima, ili će stremiti ovladavanju Duhovnim svetom, potčinjavajući iluzornost uma i prevazilazeći samonametnuta ograničenja. Bardo Todol je jedna od retkh knjiga koja prenosi drevno učenje Bon-posa. Srž knjige je Bon učenje, dok su svi prateći tekstovi budistički. Padma Sambava, koji je zapisao Bardo Todol, upeo je u potpunosti da adaptira u budistički sistem tibetanska Bon Božanstva, imenujući ih čuvarima vere, čime je Bon, religijsko magijski sistem, uskladio sa principima ortodoksnog Budizma. Zbog toga su danas u svim budističkim zemljama, Bogovi Zemlje i Prostranstava koja okružuju Zemlju poštovana i umilostivljavana, budući da su ona zaštitnici Zakona (Darma i Karma). To najbolje oslikava sledeća Pali molitva koja se još uvek recituju, tokom redovnih slavljenja, sledbenici Teravada Budizma širom Istoka. Neka Bića Nebesa i ona Zemlje,
93
Bogovi i Nage (zmije duhovi) velikom moći, Kao saučesnici u delotvornosti (ovog doba), Dugo još štite Sveto Učenje. Bon-pos, kao magijsko religijski sistem, jedan je od retkih koji nije imao ni jednu napisanu knjigu. Tako je nemajući sopstvenu literaturu, preuzeo budističke koncepte i simbole na širokoj osnovi i na taj način stvorio literaturu i ikonografiju, koja toliko liči na budističku da je jedva razabirljiva običnom posmatraču. U svakom od još postojećih Bon manastira na Tibetu, pravila manastirske discipline su striktnija nego u većini budističkih manastira. Za mnoga najvažnija dela budističkog Kanona može naći paralela u zapisima Bon-posa. Oni imaju svoje Prañnaparamita Sutre, svoju Pratijasamutpadu, svoje Tantre i Mantre, a njihova Božanstva opisana su različitim Budama, Bodisatvama, Devatama i Dharmapa lamama Budizma. Zaista, sa duhovne tačke gledišta, moguće je u potpunosti zaći u misterije Bon učenja, u kojem Bardo Todol treba posmatrati kao krunu, učenje o smrti i posmrtnom stanju. Bardo Todol je daleko više od lamaističko budističkog religijskog koncepta. On je ključ za najdublje unutrašnje kutke ljudskog uma, i vodič za upućenike, i za one koji tragaju za duhovnom stazom oslobodenja. Iako je Bardo Todol u današnje vreme u širokoj upotrebi na Tibetu kao molitvenik i čita se, ili recituje, u slučaju smrti - ne treba zaboraviti kako je on, prvobitno, zamišljen da služi kao vodič ne samo umirućima i mrtvima, već pre svega živima. Dubokoumna otkrovenja Bardo Todola imaju vrednosti samo za one koji upražnjavaju i ostvaruju Uzvišenu Nauku Spoznaje tokom svog života. I dok jedni veruju da je dovoljno pročitati ili recitovati Bardo Todol u prisustvu umiruće osobe, ili čak osobe koja tek što je umrla, da bi se proizvelo njegovo, ili njeno, osloboñenje, mi magovi pratimo onu drugu nit znajući da je Bardo Todol jedan od najstarijih i najuniverzalnijih činova pri kojem upućenik mora da proñe kroz iskustvo smrti, pre nego što se može duhovno ponovo roditi. Simbolično, mag mora umreti za svoju prošlost, i za svoj stari ego, pre nego što zauzme svoje mesto u novom duhovnom životu, u koji biva uveden. Bardo Todol se obraća živom čoveku i prvenstveno uzvišenom čoveku iz tri razloga. Prvi je razlog upozoravajući: posvećenik u drevne misterije Tajne Nauke trebalo bi da svaki trenutak svog života smatra poslednjim. Drugi je razlog podsećanje: kada sledbenik ovih misterija oseti dolazak smrti, odmah se treba podsetiti iskustava iz vremena inicijacija, ili na meditaciju, da um u umirućem času ne ostane bez pozornosti tokom kritičnih trenutaka, Treći je razlog razvezivanje: posvećenik u smrtnome času ispunjava um voljenim i korisnim
94
mislima, ne dopuštajući emocionalnom privrženju da ga suspregne, ili da izazove stanje morbidne mentalne deprijesije. Saglasno tome, glavna je funkcija Bardo Todola da pomogne onima koji su upućeni da zauzmu pravilan stav prema smrti i da skladno sa svojom sopstvenom Stazom, svesno uñe u meñustanje izmeñu smrti i novog roñenja.
Kod primene nauke Bardo Todola, temelj je upamtiti pravu stvar u pravo vreme. Ali, da bi se to tako upamtilo, čovek se mora mentalno priprijemiti tokom svog života. Čovek mora stvarati, izgrañivati i gajiti one veštine koje želi da odlučujuće utiču u času smrti i u posmrtnom stanju - tako da nikad ne može biti uhvaćen u nepažnji i da može biti u mogućnosti da reaguje, spontano, na pravi način, u kritičnom trenutku kad smrt nastupi. Ovo je jasno izraženo u sledećim stihovima Bardo Todola: O, ti koji oklevaš i sve odlažeš, i ne misliš o dolasku smrti, Predavajući se beskorisnim delima ovog života, Nepredostrožan si ti što uludo proćerda svoju veliku povoljnu priliku. Pogrešna će, zaista, tvoja svrha sada biti, ako se vratiš praznih ruku (iz svog života). Pošto je Zakon Uzročnosti poznat kao tvoja istinska potreba, Nećeš li se posvetiti Zakonu ovom čak ni sad? Sve je ovo jasno opisano u Korenim stihovima šest Bardoa, koji zajedno sa Stazama dobrih želja čine autentični i originalni nukleus Bardo Thodola, oko kojeg su se prozni delovi kristalizovali kao komentari. To dokazuje da se ova knjiga bavi samim životom, a ne smrću, ili još gore ako je shvaćena kao opelo za mrtvog, na koji je Bardo Todol sveden kasnije u religijskim pravcima budizma. Bardo Thodol obraća se ne samo onima koji vide da se kraj njihovog života približava, ili onima koji su blizu smrti, već pre svega, onima koji pred sobom imaju još
95
mnoge godine života i onima koji, po prvi put, shvataju puno značenje svoje egzistencije kao ljudskog bića. Biti roñen kao ljudsko biće privilegija je, prema svakom učenju Ta privilegija pruža retku priliku za oslobodenje putem nečijeg odlučnog napora, putem preokreta u najdubljem sedištu svesti. Ovde se nalazi suočavanje sa stvarnošću u posrednom stanju: veliko izbavljenje osluškivanjem u posmrtnoj ravni koja je dubokouvidna doktrina o uzdignuću svesti putem meditacije nad mironosnim i gnevonosnim Božanstvima, Glasnicima smrti Svi oni koji su nehatni, niti se obaziru, U vreme kad se glasnici smrti pojavljuju, Mora da duge nalete patnje osećaju U nekom od temeljnih telesnih sastava. Ali, svi oni dobri i sveti ljudi, U vreme kad vide glasnike smrti, Ne ponašaju se nehatno, već se opominju na Ono što Plemenito Učenje govori. I u privrženosti preplašenoj vide Roñenja i smrti plodan izvor, I od privrženosti razuzdavaju se, Time roñenje i smrt zatirući. Bezbedni i srećni su oni, Rasputati od sveg tog kratkotrajnog privida, Pošteñeni svakog greha i straha, Svu bedu oni su prijevazišli.
96
Knjiga o Nečistim Silama Učenje o temeljnoj suštini suptilne Istine
Čod Ova knjiga uvodi čitaoca u jedno od najčudesnijih tibetanskih učenja, zvano Čod, što u prevodu znači "odsecanje" i odnosi se na egoizam (sebeljublje), predstavljen čovekovim telesnim oblikom zajedno sa svim strastima i nasleñenim sklonostima koje obrazuju ličnost. Ova knjiga je napisana u Ningmapa školi Padma Sambave. Iako je, u spljašnjoj formi, budistički tekst, ovo je ipak reprezentativni prebudistički spis magijsko religijskog Bon sistema koji je bio dorninantan na Tibetu u doba dolaska "Dragocenog učitelja". Kako je ovaj spis u veoma maloj meri pretrpeo budističku adaptaciju Padma Sambave, knjiga verno ilustruje rani animizam Tibetanaca koji je kasnije bio preoblikovan u Bon religiju i time ona ima posebnu istorijsku, ali i magijsko upotrebnu vrednost. Dva rukopisa Čoda koji se nalaze u ovoj knjizi pripadaju jednom nizu okultnih rasprava nazvanih Temeljna suština suptilne Istine ili doslovnije prevedeno Kapi srca iz velikog prostora, koji predstavljaju deo Veikog sistema usavršavanja koji je sastavio Long Čen Rab-jampa. Rab-jampa je stepen u lamaizmu koji se delimično može uporediti sa evropskim stepenom doktora teologije, što pokazuje da je Long Čen bio učeni profesor svetog karaktera. Njegovi sledbenici su ga smatrali inkarnacijom Velikog gurua Padma Sambave koji je stigao na Tibet 747. godine i počeo da meñu Tibetancima širi tantrički, ili duboko ezoterični, vid Budizma. Čini se da je sam Long Čen živeo oko pet stotina godina kasnije. Pokojni lama Kazi Dava Samdup smatrao je da je sadržaj brojnih tibetanskih dela koja obrazuju Veliki sistem usavršavanja, kompilacija tajnih učenja Ningmapa, ili "Starih", prvobitne duhovne zajednice tibetanskog Budizma, Veliki sistem usavršavanja izlažu i na praktičan način predaju samo ovlašćeni posvećenici od kojih je Long Čen bio jedan od najvećih. Takve duše, osloboñene svih svetovnih poseda i veza, posvećuju veći deo svog života hodočašćima na usamljena i sveta mesta, često se povlačeći tokom odreñenih perioda vremena u isposnice, s jedinim ciljem proslavljanja Čod obreda u psihički najpo-
97
voljnijim okolnostima. Oni lutaju po celom Tibetu, Butanu, Sikimu, Nepalu i Indiji, pa čak i Mongoliji i Kini, neometani opasnostima i teškoćama koje bi malo zapadnjaka moglo da podnese, u nadi da će postići konačnu pobedu nad samim sobom. Kao što objašnjavaju veliki učitelji, mag koji se prihvati vršenja Čod obreda, on se otisnuo u svet na najveću od svih velikih avantura. A onda kad doñe čas najvećeg iskušenja, kad ostane sam u divljini bez ikakve pomoći pri ruci osim svoje magijske moći, on mora da se suoči sa čudnim bićima elementalima koja je ritual dozvao i da ih nadvlada, ili da, ukoliko ne uspe, rizikuje poremećaje duhovne ravnoteže i psihičkog ustrojstva koji mogu da vode u ludilo ili čak i smrt. Elementali su veoma moćne duhovne sile kojima mag mora ovladati i to kao prvi zadatak na svom razvojnom Putu. Sve dok Elementalima ne ovlada neće uspeti da se otisne beskrajnim Nebesima, niti će moći da stupi i kontakt sa višim bićima i Bogovima. Ovi Duhovi nastanjuju četiri elementa, od čijih najtananijih niti su i sačinjeni. Gnomi su Duhovi Zemlje, Nimfe ili Undine su Duhovi Vode, silfi su Duhovi Vazduha, a Salamaderi su Duhovi Vatre. Nevidljivi su i kao smrtna bića su stvoreni. Besmrtnost mogu steći, a moć vidljive pojavnosti, jedino ako stupe u seksualni čin sa ljudima. Njihovo prizivanje i stavljanje pod kontrolu je prvi nivo magijske veštine. Kao i u svakoj spoznajnoj praksi, tako i u ovoj mag teži da pretekne normalan i za njega spor i mukotrpan proces duhovnog razvoja, i da, ako Zakon Uzročnosti dopušta, postigne Osloboñenje u toku jednog života, kao što je ovim obredom postigao
98
veliki tibetanski mistik Milarepa. Čod je tako jedan od mnogih tibetanskih obreda koji pripadaju "Tajnom putu", koji se takoñe naziva i "Kratkim ili direktnim putem" postizanja Osloboñenja od uslovljenosti Zakona Uzročnosti i nužnosti sve novih i novih roñenja. Posredstvom tajinskog žrtvovanja svog sopstvenog tela, uspešni mag raskida lance ličnosti, strasti, razdvojenosti i celokupne iluzije, i transcendirajući Neznanje, čiji su oni izvori, postiže direktni uvid u istinsku prirodu ljudske egzistencije. Pošto je jednom shvatio iluzorni karakter svih fenomenalnih pojava, koje neprosvetljeni smatraju stvarnim, spoljašnjim i odvojenim, i razvrstavaju ih na žive i nežive, uključujući i bezbrojna stvorenja Nebeskih oblasti čulnih bića, vidljivih i nevidljivih, razasutih po celom Kosmosu, mag vidi mnoštvo kao Jedno, i Jedno kao sve, i zna da je jedina stvarnost Duh. Na ovaj način, ova knjiga kao i drugi tekstovi kodeksa Zag Nehar, uči da su čovekovo telo kao i svaki fenomenalni pojavni oblik proizvodi duha. Neki su puke vizualizacije, ili misaoni oblici, svesno ili nesvesno projektovani u spoljašnju prirodu, čime im njihov tvorac daje iluzornu egzistenciju. Ovakvu prirodu ima verovatno najveći deo materijalizacija koje stvaraju medijumi. Onako kako čovek, teran karmičkom nužnošću, nesvesno stvara telesni oblik koji nosi, isto tako onaj ko je ovladao magijom, svesno i po volji, može da stvori bilo koji broj podjednako nestvarnih tela, ljudskog i neljudskog oblika, i da im da iluzornu odvojenu egzistenciju. On može čak da ih učini fizički isto toliko "stvarnim" kao što je i njegovo sopstveno telo i da, udahnjujući im deo svoje animalne vitalnosti, upravlja njima kao da su živi stvorovi. Mnogo čudnih priča kruži po Tibetu o ovoj veštini, o kojoj zapadni čovek ne zna ništa. Za one koji su još uvek ronjeni u iluzornost sopstvene prirode postoje Bogovi i Demoni, ljudi i zveri, Duhovi i različito rangirana nevidljiva bića koja mogu da utiču jedna na druge, kao i na dobro ili zlo. Ali posvećenik u Čod će reći, kao što je u Bardo Todolu zapisano, da Osim naših halucinacija, u stvarnosti ne postoje van nas takve stvari kao što su Gospodar Smrti, Bog ili Demon. Ovde je, prema tome, sažeto suštinsko učenje koje leži u osnovi cele ove knjige koja se bavi spoznajom Ne-Ja.
99
O vi gomile Bogova magijskogKruga! Otvorite svoja usta kao Nebo i Zemlju, stisnite kandže kao stenovite planine i spremite se dapotpuno prožderete kosti, krv i utrobu svih štetnih i zlih Duhova.
100
Put Ispravnosti Suma učenja Preuzvišenog Bude
Damma-padam Dhamma-padu nazivamo antologijom buddhističke etike zato što se od ukupno 423 izreke u stihovima ove zbirke 152 nalaze u drugim delima osnovne kanonske budističke književnosti, a neke se strofe nalaze i u drugim, kasnijim delima budističke i ostale indijske klasične književnosti, izmeñu ostalih i dvadesetak u Mahabharati. U tom smislu Dhamma-padam sadrži nesumnjivo najvažniji i najneposredniji deo učenja Gotame Bude kroz vekove. Buddha se rodio 563. g. pre nove ere, u Južnom Nepalu, u mestu Kapilavatu, manje od 200 kilometara severno od Benaresa, a umro je 483. pre nove ere, u osamdesetoj godini, na povratku u svoj rodni kraj. Ne verujte mojim rečima samo zato što ih je Buda izgovorio, već ih dobro preispitajte. Budite sami sebi svetlo. Ove Budine reči jasno izdvajaju budizam od onog što uobičajeno nazivamo religijom i pokazuju da je budizam praktičan pristup, namenjen stvarnom životu. Upitan zbog čega i čemu podučava druge, Buda je odgovorio: Prenosim Učenje jer vi i sva ostala bića tragate za srećom, pokušavajući da izbegnete patnju. Ja vam otkrivam stvari kakve jesu. Budino Učenje je tokom prvih 1500 godina postojalo u Indiji i nazivano Darma, a u narednih 1000 godina na Tibetu, ime mu je bilo Ćo. I jedno i drugo znači stvari kakve jesu. Razumevanje stvari kakve jesu predstavlja ključ ostvarenja svekolike sreće. Sam Buda je ujedno učitelj, primer, zaštitnik i prijatelj. On svakome otvara mogućnost da izbegne patnju i uplovi u stanje narastajućeg blaženstva i da pri tom ka osloboñenju i prosvetljenju usmerava i druge.
101
Buda je pre više od 2500 godina imao jedinstvene uslove da prenosi svoje Učenje: rodio se u visoko razvijenoj kulturi, živeo okružen izuzetno nadarenim ljudima i nakon prosvetljenja imao pred sobom punih 45 godina da pokazuje metode koje vode spoznaji uma. To objašnjava bogatstvo i širinu Učenja (Darme): Kanñur, Budina originalna kazivanja, sastoji se od 108 tomova sa 84000 korisnih predavanja, dok su kasnije nastali komentari Kanñura - Tenñur, uobličeni u još 254 isto tako obimne knjige. Zato je Buda, osvrnuvši se na svoj celokupni život, mirno zaključio: Mogu srećan da umrem. Ni jedno jedino učenje nije ostalo skriveno u mojoj ruci. Uspeo sam da vam prenesem sve što vam može pomoći.
Ukazujući šta postoji apsolutno, a šta je uslovljeno, Buda je podučavao metode pomoću kojih je moguće ostvariti puno prosvetljenje. Pokazivao je svojim učenicima kako da sve životne situacije koriste kao korake ka prosvetljenju i davao učenja koje vode ka trajnoj, najvišoj radosti. Podsticao je učenike da budu nezavisni i kritični, da sami pažljivo ispitaju da li su učenja sputana dogmama i slepom verom ili su istinski oslobañajuća. Budistički metodi meditacije mogu pokrenuti moćne unutrašnje promene. Kroz iskustvo prostora rañaju se neustrašivost, spontana radost i aktivno saosećanje, a život poprima narastajuće bogatstvo i smisao. Nivo svesnosti ostvaren meditacijom moguće je učvrstiti tako da se nikad više ne izgubi. Najviša učenja, Mahamudra i Džogćen, omogućavaju spoznaju jedinstva subjekta, objekta i akcije. U budizmu, meditacija predstavlja "nenaporno ostajanje u onome što jeste". Ovo stanje mo-
102
že biti ostvareno umirivanjem i usredsreñivanjem uma, kada se spoznaju mudrost i saosećanje, ili radom sa energetskim kanalima tela i meditacijom na svetlosne forme. Najdelotvorniji metod, ukoliko smo u stanju da ga koristimo, je poistovećivanje sa vlastitom Čistom prirodom, i doživljaj da smo u Čistoj Zemlji. Oba metoda pripadaju Dijamantskom Putu. Kada nema odvojenosti izmeñu posmatrača, posmatranog i samog čina posmatranja tokom i izmeñu meditacija cilj je ostvaren. Buda je, pre više od 2550. godina, spoznao da je um - nikad roñen i besmrtan, da je jasna Svetlost. Iako se tela, misli i osećanja pojavljuju, menjaju i nestaju, sam um, koji je otvoren, jasan i beskrajan prostor je nepovrediv i neuništiv. Kada je Buda ostvario osloboñenje, prestao je da sebe doživljava kao metu - nije više bio telo podložno bolestima, starosti i smrti, niti misli i osećanja koja se neprestano menjaju i nestaju. Postao je blistava svesnost. To je dovelo do prosvetljenja, spoznaje da nema odvojenosti izmeñu prostora i energije ni u jednom trenutku, ni na jednom mestu. Znao je sve i svega bio svestan. Cilj Spoznaje je ostvarivanje stanja izvan svake dualnosti, kada spoznajemo da je sve savršeno upravo tako kako jeste, jednostavno zato što izražava beskrajni potencijal uma. Put Ispravnosti je krunski dragulj Budinog učenja. Polazeći od razumevanja uzročnosti i nadahnute spoznaje, kako bi se sva iskustva transformisala u samooslobañajući smisao i prirodnu čistotu, Magijski Put Spoznaje, takoñe kao i učenje Bude, koristi metode potpunog poistovećivanja sa Prosvetljenjem.
103
Božansaka Pesma Kruna učenja vedskog nasleña
Bhagavad Gita
Meñu svim narodima koji koji su razvijali svoju kulturu, gotovo da nema nijednog kod kojeg su se filosofija i religija razvile u tako prisno organsko jedinstvo kao kod Hindusa. Duhovni život Indoarijaca nedostižno visoko stoji iznad našeg, zapadnjačkog, jer ne samo što je filosofija bila religija, i religija bila filosofija, već su filosofija, religija, magija, etika i svetovni život bili nerazdvojivo isprepletani. Ova doboko religiozna, mistična i individualno samospoznajna filosofija života iskazana je u Božanskoj Pesmi u poetsko izražajnom obliku na jedan tako organski način, u jednoj takvoj organskoj celini, da se one ne mogu rastaviti jedna od druge. I ta religiozno filosofsko životna delatnost indijskog duha predstavlja se kao naročita osobina čitavog naroda. Takvo stvaralaštvo izrasta iz duha ovog naroda, iako to ne znači da je u Indiji svako bio filosof i sveštenik, indijsko religiozno filosofsko stvaralaštvo je bilo i ostalo duša Hindusa. Te osobine odreñivale su im spoljašnji život i davale oblik sadržini njihovog unutrašnjeg života. Mogu pesnici Kalidasa i Bavabuti Šrikanta, ili mislioci Kapila i Šankara, ili sveci Buda i Ramakrišna, nadmašivati druge svojom obdarenošću, ali su oni po suštini svoga talenta ili genija, i po načinu svoga stvaralaštva, svi slični jedan drugome. Ona ista snaga religiozno filosofskih zanosa koja zrači iz Rigvede i najstarijih Upanišada razbuktava se i dalje kroz Vedante, Šastre i razne zakonike, razbuktava se kroz velike epopeje Mahabharatu i Ramajanu, dobija nove oblike u Budizmu indijskom, tibetanskom lamaizmu i japanskom zenu, kristališe se u različitim filosofiskim sistemima i komentarima, živi i dalje u Puranama, Agamama, Tantrama, i bezbrojnim drugim delima. Bilo je raznih pravaca u indijskoj filosofiji, strogo sistematskih i analitičko diskurzivnih tvorevina, ali svi arijski zanosi, od najstarijih do današnjih, dišu religijom i filosofijom. Ko nije bio mislilac uzvišenog ko-
104
va, taj je kao sledbenik njihovih dela osmišljavao svoj život i zauzimao svoj stav u, i prema univerzumu. Božanska Pesma je delo koje će uvesti ne samo u tajnu Hinduizma nego i u duboku tajnu Azije, koja je jedna, iako gigantski Himalaji rastavljaju dve moćne kulture, Kinesku sa Taoizmom i indijsku s individualizmom Veda. Jer, ono što vezuje te dve kulture to je ona ljubav ka beskrajnom i univerzalnom, ona ljubav koja je zajedničko duhovno nasleñe svih azijskih naroda i koja ih je osposobila da donesu u život sve svetske religije. Po toj ljubavi, oni se razlikuju od naroda evropejskih i drugih zapadnjaka, koji pretpostavljaju da ostanu pri pojedinostima i da traže sredstvo, a ne cilj života. Evropa i ceo zapadni svet danas predstavljaju odsviranu melodiju. Odigranu ulogu evropskoga impulsa u razvitku istorije i duha već je osećao Fridrih Niče, i drugi zapadnjaci posle njega, a od Slovena naročito ju je u današnje vreme naglasio čuveni ruski istoriosof Nikolaj Berñajev. Imperijalistički ideali i tvrdi nacionalni egoizam staroga Rima bili su opasni obrasci za modelatore evropskih država. Rim je zloupotrebljavao svoju državnu moć, i tu leži uzrok raspada njegove moći. U tome leži opasnost i za današnje zapadne države. Iznikla iz grčko rimskoga nasleña, evropska svest se u svom dugom i složenom istoriskom životu i suviše izradila i postala jedna duhovna svršenost. I tu leži sva težina problema Evrope. I ono što obeležava današnji evroamerički duh to je: prekomerno uvažavanje materijalnog blaga i staranje samo za ono što godi donjoj polovini čovekovoj. Može li se šta, sem nasilničkog cinizma u spoljašnjoj i unutrašnjoj politici i jednog strašnog bespuća koje se rasprostrlo meñu ljudima, izreći kao osobina evroameričke kulture. U nauci zapadnog čoveka vlada duhovna kratkovidost, jalova analiza, i registracija radi registracije. Odmetnuo se zapadnjak od večnih živih stvaralačkih snaga Svemira iskazujući očajno odsustvo bogočovečanskog osećanja. Na sve strane caruje tehnicizam, koji je uništio vedri mit Bogovskog života, razorio zdravlje čestitog tela i opustošio elementarnu lepotu proste duše. Pogledi na svet
105
ne meniaju se više od epohe do epohe, nego iz dana u dan, iz sata u sat. Etičke vrednosti, menjaju se koliko i žene menjaju suknje. Nemajući korena u dubinama duha, ljudi se danas kupuju i prodaju kao ma koja roba, poput metresa i prostitutki. Svuda se vidi i oseća život in puris naturalibus. Evroamerički čovek je zaboravio da zlo leži u samom čoveku. Drugim rečima, Zapadu nedostaje onaj oganj duha i onaj zanos poniranja u sebe koji je osvajao mislioce Indije i koji bi mogao izvršiti lekovit uticaj na savremenog čoveka, čiji stav prema životu, u ovo materijalističko vreme, liči na vitlanje gladnog kurjaka u stepi. Kad mislim o sutonu današnjeg zapadnjačkog stvaralaštva, često mi pada na pamet jedna slika: raskošni pejzaž prolećni, a u prvom planu čovek, oborio oči, a na licu mu izraz dubokog bola. Pored njega, dole, vrzmaju se golubovi. Oko njih svuda samoća, pusta, očajna, užasna samoća. Ljudi su bez traga pobegli, i samo je ostao on, drugar golubova i brat vetrova i kiša. Evropski je čovek, dakle, ispevana pesma, i zbog toga je za razvitak duha najvažnije upoznavanje učenja datih u Svetim Knjigama. Takvo jedno učenje, nazvano Darma, prenosi ova Božanska pesma, sumirajući u sebi celokupno vedsko nasleñe Indije. Što je Darma za Hindusa, to je Božanska Pravda za nas zapadnjake. Današnja eonska funkcija čoveka, nalaže što prisnije dodirivanje sopstvenog duha sa snovima i vizljama stare i mudre propovedi proroka i velikuh učitelja. Svaka jedinka ima svoju darmu, koja odgovara njegovoj istorijskoj misiji u Svemiru, i njegova je uzvišena dužnost da živi po toj darmi i na taj način ostvari autonomnu individualnost kojom svira melodiju Sopstva u kosmičkoj simfoniji Svebića.
106
Sveta Magija Na Kapiji Kraljevstva Nijedan simbol ne izražava rečitije zamršenu tajnu prirode i čoveka od Drevne Sfinge, koja se u pradavna vremena pojavila u Egiptu. Ljudska misao, narodi i religije isprobavaju svoju snagu nastojeći da odgonetnu ovu tajnu. Pre dvanaest hiljada godina, tj. od postanka prvih kultura, koje se javljaju pre nego nama poznate civilizacije, ogromna sfinga u Gizi isklesana i postavljena nasred pustinje, nudi prolazniku svoju tajnu izazivajući ga da je pokuša odgonetnuti. Sa njenih usana se oglašava neki govor, koji se čoveku prikazuje jačim od svih jezika sveta.
Gledaj me, veli ona, ja sam Sfinga. Anñeo, orao, lav i bik. Imam uzvišeni obraz kao u Boga, a telo krilate zveri koja riče. Ti čoveče nemaš takve bokove, ni kandže, ni krila, ali tvoji su prsti slični mojima. Ko si ti? Od kuda dolaziš? Kuda ideš? Da li si nastao iz zemlje ili silaziš sa sunčeve sjajne ploče, koja se diže nad pustinjom ovom? Ja jesam, vidim i znam od početka vremena. Jer ja sam jedan od večnih arhetipova,
107
koji žive u svetlu, koje nije stvoreno, ali zabranjeno mi je da govorim drukčije do samo svojom prisutnošću. A ti prolazni čoveče, neznani putniče, seno koja nestaješ, traži i nagañaj, odgonetni tajnu ili očajavaj! Na to pitanje ili bolje zapovest krilate zveri odgovarahu razne mitologije, religije i filosofije na hiljadu različitih načina tokom ljudske istorije. Ti odgovori ublažiše ovu žeñ za istinom, ali ipak nisu zadovoljili, te ona i dalje izjeda ljudsko srce. No uprkos različitim dogmama i obredima, sve se religije slažu u jednom bitnom pitanju. Svojim kultom, simbolima, žrtvama, službama i obećanjima, duhovne voñe neprestano govore čoveku: "Ti dolaziš iz božanskog sveta i u njega ćeš se vratiti, ako želiš. Ima u tebi nešto što je prolazno i nešto što je večno, te ne može umreti. Ne služi se onim prvim drugačije, no tako da razrešiš i obogatiš ono drugo". Otkako je zapadnim svetom, a indirektno celim, zavladalo hrišćanstvo, koje je obećalo istinu i onim najbednijim i najsitnijim otvorivši čovečanstvu nadu, legenda o izgubljenom raju, krivicom prvoga čoveka, i nauka o spasenju čovečanstva žrtvom božjom, uspavala je u slatki san bezbrojne duše tokom dve hiljade godina. Ali ova priča kakvu narodi vole ne može više da zadovolji odraslog i zrelog čoveka, koji je postao gospodar prirodnih sila, Čoveka koji bi hteo da svojim razumom prodre u sve tajne i koji veruje samo u ono što može opipati. I tako se današnji čovek postavio pred Drevnu Sfingu i povikao iz sveg glasa: "O sfingo večna, glupo je i besmisleno tvoje pitanje. Nema Boga. Pa da ga i ima tamo gde ne dopiru moja čula, ne želim o tome da znam, a mogu i da živim bez Njega. Bogovi su mrtvi. Ne postoji ništa apsolutno, nema Vrhovnog Božanstva, ni prvog uzroka. Nema ništa drugo do večne i neprekinute bujice fenomena, koji slede jedan za drugim poput talasa, što teku u zatvorenom krugu kosmosa. O sfingo koja si nas toliko razočarala, mučiteljico mudraca i strašilo gomila, ja te se više ne bojim. Nije važno kako sam se oslobodio tvojih kandži, jer moja su imena Volja i Razum, sve mora kleknuti pred mojom vlašću. Zato sam ja tvoj gospodar, a ti više nisi potrebna. Isprazna bajko prošlosti, poslednja aveti umrlih Bogova, iščezni već jedanput u pesku pustinje i prepusti mi zemlju, da u svetu zavladaju slobode i sreća". Tako govori novi čovek, nadčovek, koji se odlikuje naukom i znanjem, koji nisu ništa drugo do poznavanje materije. Današnji čovek ne razume Sfingu, koja je izgubila svoju aureolu, svoj zlatni nakit iz drevnih vremena, simbol Krilatog Sunca i svoju raniju moć. Jer nekada su kroz Njena usta govorili Bogovi u samoći hramova, a danas Sfinga ćuti i polako propada. A čovek, pobednik, posmatra svoj lik u ogledalu nauke i ne zna da kad Sfinge ne bude, neće ni njega biti. Najednom, neki prestrašeni povikaše: "evo čoveče tvoga pretka, pozdravi tvog novog Boga". Njegova neumoljiva nauka strašno ga je ponizila, a u dubini svoje svesti on sluša glas, koji je sličan glasu Drevne Sfinge, koji je nežan i mio kao vazdušni talas što izlazi sa prvim zracima sunca: "Ludi čoveče, veli taj glas, koji si izrastao iz pepela majmuna, zaslužio si da se nikada ne uzdigneš. Znaj, da je tvoj najveći zločin što si ubio Boga!". Tako raspoloženje stvorila je nauka bez duše, nauka bez Boga. Tako su nastale dve doktrine: agnosticizam i materijalizam, koji potpuno zagospodariše savremenim duhom. Agnosticizam kaže: ignorabimus, nikada nećemo saznati šta je suština stvari. Prestanimo, dakle, da se time bavimo. A materijalizam uči: ne postoji ništa drugo do
108
samo materija i životinjski na-goni. Sa tom činjenicom treba da se pomirimo i podesimo, kako je najbolje moguće, naš život. Posledica ovih doktrina je ista: opšti fatalizam u istoriji i filosofiji, krajnji realizam u umetnosti, potiskivanje i slabljenje religioznih osećanja i pojma o Božanstvu. Oni misle da će osloboditi čoveka, ako ga oslobode od Boga, a učiniše ga robom stvari. Odsekavši glavu kosmosu, odsekli su glavu i čoveku. Samo se po sebi razume, da ja pritom ne mešam samu nauku, koja nas je zadivila svojim čudesnim delima, s onim fanatičkim propovednicima nauke koji uče agnosticizam i materijalizam. Oni crnim velom prekrivaju misao, te nam se svet predstavlja kao kakvo ogromno groblje. Ima i onih koji se bore protiv ovog talasa, koji skriva živu vasionu i vezuje u lance misao. Ali gde da nañemo plameni mač svetlosti, koji će saseći ovu koprenu? Neki traže pomoć u starim metafizikama, ali njihovi apstraktni pojmovi nemaju vezu sa živom prirodom, a njihovo je oruñe tupo i nemoćno. Drugi se obratiše filosofiji, koja nauku razvrstava u delove i stvara opštu nemoć i jalovu rezignaciju, jer deli čoveka na dvoje. Neki se opet vraćaju dogmama crkve, a da ih zapravo i ne razumeju i traže utehu u obredima koji svojim čarima mogu da uteše čoveka, mada je i tog čara nestalo onoga dana, kada su obredi izgubili svoj uzvišeni smisao. Oni danas mogu uspavati nemir, ali ne mogu pružiti istinu. Gde je mač svetlosti, koji će se zariti u mrak duše i ponore prirode kako bi pronašao Boga? Da li je nauka koja ubija doista gospodarica sveta? Nije li mudrost koja oživljava, danas samo isprazna reč? Mnogi to danas kažu, a gotovo svi u to i veruju. Postoji, ipak, iskonska, transcendentna i večna mudrost koja je nastanjena u srcu saznanja. Nekad je tekla širokim obalama Tigra i Eufrata, u zemlji koja je nestala. Danas je, čini se, tek maleni potočić koji se s mukom probija kroz peščano korito. Ovaj izvor, ipak, nikada nije sasvim presahnuo. Ova se mudrost služi drugim čovekovim sposobnostima, koje se razlikuju od onih koje koristi savremena nauka. Ova se mudrost naziva Magija, kontemplacija Božanstva, živo pričešće sa večnošću. Ona se raña iz unutrašnje svetlosti, koja nastaje u čoveku na odreñenom stupnju njegovog razvoja, prolazi astralnim svetom, radionicom stvaralačkih sila, dok ne dospe u duhovni svet, svet porekla svih stvari. Nejasni su i nesavršeni pokušaji ljduskog jezika i umetnosti da nam prevedu ovu mudrost, ali je njen izvor čist i blistav, jer ona izlazi na javu usled duhovnih moći i direktnim sadejstvom sila, koje su stvorile svest. A nekadašnji mudraci ne samo da su razumeli ove zakone, već su i gledali u duhu velike tajne stvaranja pre nego što je zemlja oblikovana. Gledali su ih u živim slikama, koje lebde u astralnoj svetlosti, okom čistoga duha i zato zvezdama i planetama dadoše ista imena kao i kosmičkim silama, koje su ih stvorile. Zato su i planete postale Bogovi o kojima pripovedaju mitologije. Veliki astronomi XVI i XVII veka: Kopernik, Galilej, Kepler i drugi, koji su formulisali zakone nebeske mehanike i našem pogledu otvorili neizmerne prostore, imali su slične koncepcije kao i haldejski magovi i egipatski sveštenici. Oni odreñuju vasionu po zakonu hijerarhijskog dinamizma, jednog opšteg animizma, koji je tačno diferenciran. Po njihovom shvatanju, iako nebom vladaju matematički zakoni, zvezde su živa bića, koje su oni gledali čitavom svojom dušom. Zato su u nebeskim telima osetili Bogove, a u kosmosu videli tragove stvaralačkog duha. Evo šta Kepler kaže na jednom mestu: Sve što je stvoreno, nije ništa drugo do čudesna simfonija, bilo da se
109
odnosi na ideje, duh ili materijalna bića; sve se to drži zajedno i povezano je meñusobnim odličjima koje nije moguće rastaviti i sve to tvori skladnu celinu. U Božanstvu vlada ista harmonija, vrhovni sklad, pošto nas je Bog stvorio po svome liku i udahnuo nam smisao i osećaj sklada. Sve što postoji je živo, nadahnuto životom, jer sve je postepeno i povezano. Nema zvezde koja nije živo biće i koja nema dušu. (Kepler, Harmonium Mundi, 1619). Veliki okultisti i mistici XVI i XVII veka zahvatili su nekoliko čestica ove iskonske mudrosti. To nije bilo znanje, već neko uzvišeno gledanje. Henrik Kunrat pokušava da sažme tu spoznaju u delu pod naslovom Teatrum sampientiae aeternae. Jakob Beme joj se približio vizijama koje je opisao u delu Aurora. Paracelzus ju je proučavao u svojoj raspravi Astronomia magna. Lajbnic je predoseća nazvavši je perennis qaedam philosophia, a veliki teozof Rudolf Štajner naziva je Urweltweisheit, reč koja je neprevodiva, a otprilike znači: mudrost izvora svetova. Sve što čovek može postići u inspiraciji u viziji, nije ništa drugo do odraz duhovnih moći koje su stvorile svet. Časovničar ima ideju o satu i pravi ga prema toj ideji. Pošto je sat gotov, možemo rastavljajući ga na pojedine delove, pronaći ideju prema kojoj je konstruisan. Tako se i čovek odnosi prema božanskoj stvaralačkoj mudrosti. Ova mudrost je postojala pre nego što je svet bio stvoren. Bio je to plan sveta. Docnije je bio pripisan čoveku, ali su to ideje koje su izrazili bogovi. (R. Štajner, Beleške sa predavanja, 1909). U srcu nekadašnjeg okultizma i svih okultnih nauka, koje su po prvi put definisali sumerski mudraci nalazi se nauka o vatri, koja je princip svega, tkanje kosmosa i oruñe Bogova. Vatra, koja je skrivena u svakoj stvari, jeste iskonski i nevidljivi plamen koji se spolja manifestuje u svetlu i dimu. Vatra je stvaralac, opšti agens i supstancija svega. Vatra je elementarni oblik materije, ona je u neku ruku telo Bogova, medij pomoću koga Oni deluju u svetu. Užareni put kojim Duh silazi u materiju, sjajna staza kojom se materija vraća Duhu. Ova drevna nauka o principu vatre, koju svojom proročanskom poezijom ispunjava i osvetljava Šotenerom, izražena je kasnije, u naučnom obliku, u delima najvećeg grčkog filozofa jonske škole, Heraklita iz Efesa. Heraklit je smatrao vatru opštim principom vidljivog kosmosa. Vatra je stvaralački element i njenim preobražajem, bilo da postaje reña ili da se zgušnjava, nastaju sve stvari. Kondenzacijom od vatre nastaje para, a para se pretvara u vodu. Novom kondenzacijom nastaje zemlja. Tu pojavu Heraklit naziva kretanjem odozgo nadole. Obratno, zemlja kada postane reña preobražava se u vodu, odakle nastaje sve ostalo koje se javlja na površini, a to je kretanje odozdo na gore. Dodajmo tome da vatra nije samo princip koji oživljava svet nego i element rasipanja i rušenja. Kosmos je nastao iz vatre, a vatra će ga i uništiti. Podvucimo i to da se obe ove pojave javljaju u našoj kosmogoniji i da je u njima sadržan čitav istorijat našeg zvezdanog sistema: silaženje Duha u tvar i vraćanje materije svome izvoru. Recimo još i to da je Heraklit napisao svoju knjigu o vatri kao stvaralačkom principu u Dijaninom hramu u Efesu, želeći time da istakne kako njegovo znanje potiče od Božanskog nadahnuća, inspiracije, i da ga nije stekao samo mudrovanjem i razumom. Filosofija je u to doba bila intuitivna i sintetička, analitička postaje sa Elejcima, a dijalektička sa Sokratom, Platonom i Aristotelom. Rudolf Štajner, teozof, koji spaja u jedno staru okultnu nauku o četiri elementa i principu vatre sa savremenim naučnim pogledima, kaže:
110
Da bismo bolje razumeli ovu drevnu i svetu nauku, koja nam dolazi sa Istoka, treba razmotriti kako se vatra odnosi prema ovim elementima. Savremeni materijalizam ne razume značenje ovih elemenata. U ezotorijskom značenju reč element ne znači kao danas jednostavna i nepretvorljiva tela, kako to želi moderna hemija. Elementi nisu ništa drugo do pojedinačna stanja materije. Zemlja znači čvrsti element (te je, na primer, u tom smislu i led zemlja). Voda znači tekuće stanje (živa i rastopljeno gvožde su, prema tome, voda). Vatra ili toplina pretstavlja samo suptilnije i finije stanje od vazduha; možemo je nazvati materijom u obliku vazduha, kako bi to otprilike rekao Kruks. Vatra se razlikuje od ostalih elemenata najpre po tome što prodire kroz sve stvari dok su te stvari, jedne od drugih, rastavljene prostorom. Postoji još jedna razlika: sve što je čvrsto i žitko osećamo čulima, spolja. Tako možemo dotaći neko usijano telo, ali se toplina oseća tako reći i iznutra; drevna mudrost je to dobro zapazila. Vatra je ujedno, da tako kažemo, i spoljni i unutrašnji element u odnosu na čoveka i sve druge stvari. Mudraci su zapisali: sa vatrom materija postaje duša; u vatri ima duše, a u duši ima vatre. Vatra je, dakle, ulaz kojim prodiremo iz spoljneg sveta u unutrašnje stvari. Kada posmatramo neki predmet koji gori, zapazićemo dve stvari: dim i svetlost. Svetlost se raña iz vatre, ali se možemo zapitati da li je i doista vidimo? Obično mislimo da je vidimo, ali to nije istina. Mi vidimo samo čvrste stvari obasjane svetlošću, ali ne i samu svetlost. Fizička svetlost je, u stvari, nevidljiva. Tokom preobražaja, kad iz vatre nastaje svetlost, doživljavamo nešto nevidljivo, duhovno, eter. Obratno se dogaña sa dimom. Kad jedna stvar gori vidimo i učestvujemo u nečemu što je materijalno i duhovno, jer nastaje svetlost, ali ujedno nastaje i neprozirni dim. Vatra sadrži u sebi duhovni element. Ništa se ne rada samo za sebe, odvojeno, svaki napredak ima i svoj nazadak, koji je u srazmeri sa napretkom. Tamo gde nastaje svetlost nastaje i mrak. Dim nastaje iz vatre, voda iz vazduha koji je zgusnut u tečnost, a zgusnuta tečnost jeste zemlja. Čitav kosmos se u tom smislu sastoji iz vatre i duha, koji je zatvoren i prognan u materiju. Kad se ovako zagledamo u radionicu svetova promatrajući kako njegovim žilama teče svemoćna vatrena reka, agens života, lakše ćemo razumeti veličanstveni i moćni kult prvih Arijaca koji su slavili vatru, pošto im se ona činila supstancijom i odećom Bogova. Drevni mudraci su smeštali Bogove na vatrene prestole, jer je vatra i svetlost koja isijava Njihov element. Šta je to na vrhu Kule Svetlosti? Ako se uzdignemo stepenicama materije naićićemo na Duh. Ako se uzdignemo stepenicama svesti čovekove naićićemo na Boga. Isto tako, kao što se iznad četiri elementa nalaze drugi, suptilni elementi, tako i iznad ona četiri carstva prirode: rudnog, biljnog, životinjskog i ljudskog uzdižu i ostala carstva, koja se razlikuju od stvari. To su sfere Bogova. To je sfera Duhovnih Sila, koje se uzdižu nad čovekom i koje možemo nazvati kreatorima kosmičke radionice, jer Njihova je akcija najživlja i najsloženija i prodire duboko u materiju kao i u tajnu ljudske individualnosti. Ova knjiga, i ostatak kodeksa Zag Nehar, omogućavaju tragaocu da doñe do podnožja Kule Svetlosti. Dalje mora sam. Na vrhu je Kapija Bogova. I kroz Nju mora sam. Izbor uvek postoji.
111
Uvodna razmatranja MAGIJA Verovanje u realnost postojanja okultnog, pojava je koju srećemo tokom istorije u svim tradicijama, kulturama i civilizacijama. Tako je i danas. Verovanju da postoji magija priklanja se i dobar deo savremenih naroda. Ako analiziramo religije, kako stare, tako i nove, videćemo da se svuda spominje postojanje različitih duhovno moćnih ljudi koji svojim duhovnim i fizičkim silama nadmašuju običnog čoveka, a veza tih ljudi sa onostranim silama koje im pomažu u ostvarivanju čarobnih efekata stavljajući im na raspolaganje svoje usluge, smatra se čarobnjaštvom, magijom ili veštičarenjem. Postoji mnogo naziva za magove i ono čime se oni bave, ali nekako je najprihvatljivije nazvati to magijom. Posebno treba naglasiti da je osnovni cilj svakog ko se magijom bavi ozbiljno, razvoj i uzdizanje sopstvene svesti. Magija nije ništa drugo do manipulacija energijama, i da bi se ta moć stekla, sve što se u magiji uči jeste: kako sačuvati stečenu i akumulirati mnogo druge energije.
MAG Biti mag ili veštac znači biti vešt, odnosno posedovati veštinu. Biti vešt ne znači posedovanje odrñene veštine već, biti univerzalno vešt, vešt u svemu. Saživljavanjem sa prirodom otvara se put u okultno. Mag posmatra nebo, razgovara sa oblacima i zvezdama, osluškuje vetar, druži se sa životinjama i čvrsto stoji na zemlji. Zaljubljen u cveće, mag s njim sklapa lično poznanstvo i baš zbog toga od njega traži da leči ili oboli, opčini ili rasčini, zavede ili razvede, oživi ili život uzme. To znači odvojen i samotnjački život. On nema rodbinu ni prijatelje. Razlog tome je odnos običnog sveta prema magiji i stav duhovnih i svetovnih vlasti. Stav različitih religija odreñen je stanovištem tih religija prema onim onostranim silama, duhovima i bićima sa kojim mag ostvaruje vezu. U jednobožačkim religijama kontakti sa onostranim su zabranjeni posebno ako su ta bića neprijateljski raspoložena prema vladajućem božanstvu. Mnogobožačke religije su znatno fleksibilnije i magiju podržavaju ukoliko je usmerena u interesu vladajućeg duhovnog ustrojstva. Stavovi svetovnih vlasti u prošlim vremenima, a i danas potpuno su indiferentni ukoliko ne štete interesima države ili vladajućem društvenom sistemu. Zbog te javne nesigurnosti magija je život u tajnosti. Mag je individua samostalna i nezavisna kojom je nemoguće manipulisati i upravljati i zbog toga je opasnost u društvu jer ne podleže uticaju vladajuće klase i vladajućem ustrojstvu sistema vrednosti. Cilj svakog maga jeste da u svet ma-
112
gije uvede što više ljudi. Eto razloga više za odbojnost svake vlasti prema sistemu vrednosti u svetu magova. Dakle, ovde je na sceni rat izmeñu dva sveta, sveta globalizacije s jedne, i sveta individualizacije s druge strane.
MUŠKARAC I ŽENA Obično se smatra da su magovi muškarci koji su čarali i bacali čini u starom i srednjem veku. Meñutim magovi postoje i deluju i danas. Magovi su kadkad organizovani u okultna bratstva koja deluju uglavnom tajno ili polujavno. U svetu okultnog je mnogo više žena nego muškaraca. U jednoj staroj knjizi je zapisano »na jednog vešca, deset hiljada veštica«. Zašto? Magija podrazumeva genijalan um. Takav um poseduje žena, to je svojstveno njenoj prirodi. Ona je kao zemlja, ona raña. Ona poznaje najmisteriozniju tajnu prirode, ona je intuitivna i ima uvid u sve tajne. Žena se raña kao vila. Zanos, kojem se prepusta, od nje stvara proročicu. Ljubav od nje čini čarobnicu. Žena uvek razmišlja, ona se snalazi u svakoj situaciji. Žena odlučuje o sudbini, ona vlada svetom. Niko kao žena ne može ublažiti bol, smanjiti patnju, rešiti probleme, odagnati muke. Ona raña sinove i bogove. U odreñene dane je vidovita i ima bezgraničnu moć želje i sna. Žena je za muškarca kao boginja, jer on ne zna tajnu rañanja. Jednostavan je i prost. Njegov um je ograničen, podložan iluziji i ne može ništa od onoga što žena može. Ni hiljadu muškaraca kao jedna žena. On nosi aktivan princip i zbog toga je, kao i u ovom i u svetu magije muškarac neophodan.
MAGAVAN Magija postoji. To danas znaju svi, meñutim, ne zna svako za postojanje Magavana ili, kako se još nazivaju, Kraljevi Čarobnjaci. Oni rade sami i veoma retko se dešava da pripadaju nekom okultnom bratstvu. Njihova filosofija i sistem veština imaju izvesnih sličnosti sa opšte poznatom magijom pa se često dešava da ih ljudi zamenjuju sa vešcima. Razlika je velika i zbog toga se mora razjasniti. Obred magavana teži kompleksnosti do najsitnijih detalja. On dovodi svoju svest u potrebno stanje da sazove i zapoveda bićima na svim planovima postojanja. Podizanje svesti na odreñeni nivo podrazumeva i poprimanje izmenjenog i odgovarajućeg oblika. Magavan to čini uvek sam, za razliku od ceremonijalnih magova koji rade u paru ili grupi. Magavanu se ne prilazi bez čiste namere, jer on je kao Crna rupa u svemiru. On uzima. Nekad samo pogledom, nekad dodirom, i kad u seksualnom činu izgleda kao da daje sebe, on proždire, kao zmija svoj plen. Samo ljudsko biće čiste namere može da se preda sili kojom magavan upravlja, jer kao što u svemiru iza Crne rupe stoji Bela
113
koja raña nove svetove, tako i magavan preobražava ljudsko biće u novu iskru, novog čoveka što poput Zmaja stoji i gospodari Nebom i Zemljom. Magavan se raña pod posebnim ili neuobičajenim okolnostima. On ima žensku intuiciju i polovinu ženske prirode. On razmišlja, ali voli da spekuliše. On ne raña, ali zna tajnu stvaranja. On oblikuje materiju i udahnjuje joj život. On je čarobnjak i alhemičar, ratnik i tragač. On koristi prava imena Bogova, Anñela, Demona, Duhova i svih stvari materijalne i nematerijalne prirode. On zna sve simbolizme i poznaje mirise, boje i zvukove. Magavan gospodari u svim korespondencijama i zbog toga stoji iza drevnih moćnih reči: Ja znam čarobnu moć Sile. Ja poznajem vas i znam vaša Imena. Izrekoh reči moći! Magavan je astrolog i prorok, sveštenik prirode i lekar, alhemičar i učitelj. Proroci i vidovnjaci tumače sudbinu, a magavan je stvara. U tome je velika i suštinska razlika. Magavan priziva, odvraća, oblikuje i proizvodi sudbinu. Kraljevska proročica iz Persije, čarobna Kirka, što sa prestola istoka poučava o svojstvima bilja i putanjama zvezda, jasno je videla budućnost, kao i uzvišena Sibila, što je obasjana svetlošću s podnožja Delfa saopštavala svoja proročanstva oplakujući ih u iščekivanju. Magavan budućnost stvara. Više od Kirke, više od Medeje, on ima moć čudotvorstva i u prirodi nalazi svoju sestru i saputnicu. Nasuprot proročici zagledanoj u svitanje, magavan upire pogled u noć, ali ta tamna noć mnogo pre svitanja najavljuje novi dan.
IZVIRANJE Pod Velom Noći Magija izvire iz hijeratičkih i mističnih alegorija drevnih učenja, iza tame i čudnih iskušenja svih posvećenja, pod pečatima na svim svetim spisima, u ruševinama Ninive i Tebe, na izmrvljenom kamenju starih hramova i na potamnelom licu asirske ili egipatske sfinge, na čudovišnim i predivnim slikama koje indijskim vernicima tumače nadahnute stranice Veda, na kriptičnim slikama iz naših starih knjiga o alhemiji, u ceremonijama koje prate prijeme u sva tajna društva, svuda postoje naznake jednog učenja, jedinstvenog i pažljivo prikrivenog. Okultna filosofija je odnegovala i dala ime svim uzvišenim moćima, ona je ključ svih Božanskih tajni i apsolutna vladarka u vremenima kada je bila dostupna samo sveštenicima i kraljevima. Vladala je u Mesopotamiji, sa Magima, koji su na kraju nestali onako kako iščezavaju zemaljski vladari, zbog zloupotrebe svoje moći. Obdarila je Indiju najčudesnijim nasleñem i neverovatnim bogatstvom poezije, čari i straha u njenim simbolima. Učinila je da Grčka uznapreduje do muzike Orfejeve lire i krila principe svih nauka, čitav razvoj ljudskog uma, u tada slobodoumnim Pitagorinim računima. Mitovi obiluju njenim čudima, a istorija, pokušavajući da prozre ovu nepoznatu moć, se sjedinila sa mitom. Svojim proročanstvima ona je podizala i rušila kraljevstva, navodila tirane da drhte na svojim tronovima, upravljala umovima, gospodarila radoznalošću i strahom.
114
U magiji nema ničeg nemogućeg. Kroz nju magavan upravlja elementima, govori jezik zvezda i usmerava putanje planeta. Kad on progovori, mesec boje krvi ruši se sa neba, mrtvi ustaju iz grobova i mrmore zloslutne reči, dok noćni vetar prolazi kroz njihove lobanje. Magavan gospodari ljubavlju i mržnjom, veštinom daruje ljude rajem ili paklom po svojoj volji. On raspolaže svim oblicima i bira lepotu ili rugobu. Uz pomoć Kirkine palice pretvara ljude u zveri i životinje u ljude, naizmenično. On čak raspolaže životom i smrću, može da podari bogatstvo i besmrtnost svojom kvintesencijom ili eliksirom.
PONIRANJE Moćna je bila Magija od Zaratustre do Manilija, od Orfeja do Apolonija iz Tijane, kad se hrišćanstvo, odnoseći na kraju pobedu nad veličanstvenim snovima i titanskim stremljenjima aleksandrijske škole, usudilo da javno anatemiše ovu filosofiju, i tako je prisililo da se povuče u još veću tajnost i bude misterioznija više nego ikada. Osim toga, o posvećenicima počeše da kolaju čudne i uznemirujuće glasine. Ljude je pritiskala neka zlokobna sila, a uništavali su ih i razarali oni kojima su dozvolili da ih prevari njihova slatkorečivost ili čarolija njihovog nauka. Žene koje voleše, pretvoriše se u Strige, a njihova deca nestajala su tokom noćnih okupljanja, dok su muškarci u drhtavici šaputali o krvavim orgijama i gnusnim gozbama. U kriptama drevnih hramova ostajale su kosti, krici ispunjavaše noć, letina se sušila, a stoka oboljevala, kada bi prolazio Mag. Bolesti koje prkosiše lekarskoj veštini su harale, a zasluga za to svaki put pripisivala se otrovnom pogledu posvećenika. Konačno, začula se kletva koja glasno optuživaše Magiju, samo ime posta zločin, a sveopšta mržnja iskazana uzvikom: "U vatru s magovima!" baš kao što se nekoliko vekova ranije klicalo: "Hrišćane lavovima!" Gomila svoju zaveru kuje samo protiv prave sile. Ona ne zna šta je istina, ali dobro oseća ono što je snažno. Onaj kojeg Crkva naziva zaštitnikom Crkve, sveti Kiril, poveo je tu naoružanu gomilu u poslednji veliki obračun sa nasleñem i znanjem pohranjenim u hram i biblioteku rimske metropole Aleksandrije. Počinjen je, možda najveći i najgnusniji zločin u istoriji ljudskog roda, spaljena je Aleksandrijska biblioteka, srušen hram, a mrtve niko nije ni brojao...
REČ Novi vek, vek opčinjen Rusoovim raspravama i Kaljostrovim iluzijama, doneo je nauku i ismejao i hrišćane i magove. Ali, kako je ljudsko neznanje oduvek zaziralo od nepoznatog, magija je morala da se skriva kako bi izbegla strasne nalete slepe želje: odevala se u nove hijeroglife, tajila svoje namere, poricala svoje stvarne nade. Izrastajući iz magije u nauku ona stvara rečnik alhemije, nenarušivu iluziju za neupućene u njihovoj pohlepi za zlatom, jezik koji je živ samo za pravog učenika Hermesa. Tu sad izranja jedno delo, ali iako je u izvesnom smislu popularno i može se svuda pronaći, ono je najokultnije od svih i najmanje poznato. To delo je ključ za sva ostala.
115
Objavljeno je, ali ostalo je nepoznato u javnosti. Niko ne sumnja u to da ono postoji i niko ne pomišlja da ga traži tamo gde se ono u stvari nalazi. Ta knjiga, koja je možda i najstarija, nikada nije bila prevedena. Meñutim, sačuvana je onako kako je zapisana u prastarim znacima, na odvojenim plavo-zelenim listovima od nepoznatog materijala nalik na drvene ploče. Ta činjenica je izbegla pažnji, iako je čuveni naučnik otkrio ne baš njenu tajnu, ali zato podatak da je sačuvana u samo jednom primerku. Drugi naučnik, po prirodi više sklon fantastici nego racionalnom zaključivanju, proveo je trideset godina u izučavanju ovog remek dela, i uspeo je da doñe samo do pretpostavke o njegovoj punoj važnosti. Delo je uistinu monumentalno, začuñujuće snažno, jednostavno kao arhitektura piramida, i shodno tome, isto tako trajno, knjiga koja je rezime sveg znanja, koja nudi rešenja za sve tajne svojim beskrajnim upućujućim mislima. Remek delo, možda, ne sasvim ljudskog uma. Ona se bez sumnje može ubrojati medu najvrednije darove koje nam je zaveštala prošlost. Ona je univerzalni ključ čije reči uvode u zanos svaki duh na putu u Sveto Kraljevstvo. To je Knjiga Kralja Tota, kojeg grci zovu Hermes. Sigurno je da u domenu duhovnosti, kojom upravlja Reč, ništa što je bilo zapisano ne može nestati. Sve što ljudi prestanu da razumevaju za njih više ne postoji, bar u poretku Reči, i to onda prelazi u područje enigme i misterije. U početku hrišćanstva u Aleksandrijskoj školi, magija i hrišćanstvo su bili gotovo udruženi pod pokroviteljstvom Ammoniusa. Hermesova doktrina se skoro u potpunosti može naći u spisima koji se pripisuju Dionisiju Areopagiti. Sa ovim periodom izraženih apstrakcija i strasnog ratovanja rečima treba takoñe povezati filosofsku vladavinu Julijana, nazvanog Apostata otpadnik, jer je u svojoj mladosti nevoljno ispovedao hrišćanstvo. Svi su svesni toga da je Julijan imao tu nesreću da ne bude heroj u Plutarhovo vreme, ali ono što većina ne zna je to da je on bio jedan od prosvetljenih i posvećenik prvoga reda. Verovao je u jedinstvo Boga i u univerzalnu doktrinu Trojstva. Nije žalio ni za čim iz starog sveta, osim za njegovim predivnim simbolima i njegovim čarobnim prizorima. Julijan nije bio paganin, već gnostik koga su privlačile alegorije grčkog politeizma, kome je na nesreću ime Isusa Hrista bilo manje zvučno od imena Orfeja. Imperator u njemu, ispaštao je zbog akademskog ukusa filosofa i retoričara, i nakon što je dopustio sebi spektakl i satisfakciju iščezavanja poput Epaminonde u vreme Katona, u javnom mnjenju, tada već potpuno pokrštenom, bio je anatemisan zbog svoje nadgrobne besede i dobio je prezriv epitet za sva vremena. Zato, ustanite i otvorite oči, ali pazite pre svega da ne napravite ni jedan hrišćanski znak, niti da izgovorite neku hrišćansku reč.
PITANJA, PITANJA, PITANJA... Da li su Templari zaista obožavali Bafometa? Da li su sramno pozdravili Mendesovog jarca? Kakvo je u stvari bilo to tajno i snažno društvo koje je ugrozilo Crkvu i Državu, a zatim bilo uništeno u tišini? Ni o čemu ne sudite blago. Templari su krivi za veliki zločin. Izložili su očima profanih svetilišta drevnih misterija. Oni su ponovo
116
pokupili i podelili sve plodove sa drveta saznanja da bi tako postali gospodari sveta. Sud izrečen protiv njih viši je i mnogo stariji od suda pape ili kralja. Šta se onda dešava u svetu i zašto sveštenici i vladari strahuju? Kakva tajna sila preti vladajućem poretku? Nekoliko ludaka tumara iz zemlje u zemlju, krijući, kako oni kažu, Kamen Mudrosti pod svojom dronjavom odećom. U stanju su da pretvore zemlju u zlato, a nemaju šta da jedu, niti krov nad glavom! Njihova čela su obavijena oreolom slave i senkom sramote! Koju to tajnu ovi ljudi nose sa sobom? Zašto im se čude, a ne razumeju ih? Zašto su osuñeni, a da ih nisu ni saslušali? Zašto su posvećeni u te strašne tajne nauke od kojih se Crkva i društvo plaše? Zašto su upoznati sa stvarima o kojima drugi ne znaju ništa? Zašto oni kriju ono što drugi žude da saznaju? Zašto su obdareni strašnom i nepoznatom moći? Pitanja, pitanja, pitanja... Odgovor je: Okultna nauka, Magija! Ali opet pitanja... Šta je zapravo bila ta Magija? Kakva je bila moć tih ljudi, nekada tako ponosnih, a potom proganjanih? Ako su bili zaista jaki, zašto nisu nadvladali svoje neprijatelje? Ali, ako su bili slabići i lakrdijaši, zašto su im ljudi ukazivali čast plašeći ih se? Da li Magija postoji? Postoji li neko okultističko znanje koje je uistinu moć i čini čuda, koja se mogu uporediti sa čudima potvrñenih religija? Na ova poslednja dva istaknuta pitanja odgovoram potvrdom, a na sva pitanja ovom knjigom. Knjiga će opravdati sledeću tvrdnju: postojala je i još uvek postoji moćna i prava Magija. Sve što je o njoj rečeno u legendi, istina je na izvestan način, pa ipak, suprotno opštoj navici popularnog preuveličavanja, to nije istina u potpunosti. Zaista postoji strašna tajna, čije je otkrivanje već jednom promenilo svet, kao što potvrñuju sumerska i egipatska religijska tradicija, koju je i Mojsije preneo u Knjigu Postanja. Tajna predstavlja fatalnu Spoznaju Znanja rezervisanog samo za Bogove, a posledica njene spoznaje je smrt. Mojsije znanje opisuje slikom Drveta Spoznaje Dobra i Zla, koje stoji u središtu zemaljskog Raja, u blizini Drveta Života, sa kojim je spojeno korenom. U podnožju tog Drveta nalazi se izvor četiri misteriozne reke koji čuvaju plameni mač i četiri heruvima... Kakvo Znanje čuvaju četiri sumerske Sfinge? Šta je to u, još uvek, skrivenom Hramu Tota? Kakav je to misteriozni Izvor u Dvaranama Amenti? Šta to tako besomučno Kraljica Ereškigala čuva u Bezdanu?
MOĆ Postoji jedna jedinstvena, univerzalna i trajna dogma, snažna kao vrhovni um, jednostavna, kao sve što je veliko, razumljiva, kao svaka opšta i apsolutna istina. Iz te dogme proističu sve ostale. Isto tako, postoji nauka koja daje čoveku nadljudske moći, Magija. Te moći su toliko mnogobrojne da je lakše reći, sve što um zamisliti može i još ono što zamisliti ne može, Ali neke poreñati mogu: Magavan stoji pred Bogom licem u lice. On razgovara prisno sa Sedam Duhova koji upravljaju nebeskim silama. On je iznad svih patnji i svih strahova. On vlada Nebom i Bezdan mu je potčinjen. On raspolaže svojim životom i jednako utiče i na tuñe.
117
On ne podleže nesreći, niti propast može da ga skrha. On je meñu neprijateljima nepobediv. On zna tajne prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. On poseduje tajnu uzdizanja mrtvih i ključ besmrtnosti. On ima Kamen Mudrosti i Univerzalni Lek. On zna Zakone neprestanog kretanja i kruga. On zna Tajnu Zemlje i Preobražaja svih tvari. On potčinjava najsurovije životinje. On ima moć da izgovori reči koje paralizuju i očaravaju zmije. On poseduje Pečat koji pruža univerzalno Znanje. On stiče znanje ne-učenjem i ne-delanjem On jednim pogledom prodire u dubine čovekove duše i misterije srca žene. On može naterati prirodu da ga od ropstva sebi oslobodi. On predviña sva buduća zbivanja uzrokovana vidljivim i nevidljivim. On pruža najdelotvorniju utehu i najbolji savet. On nadvladava svaku pošast. On vlada ljubavlju i mržnjom. On zna tajnu bogatstva i uvek je njegov gospodar, a nikada rob. On uživa čak i u siromaštvu, ali nikada nije bedan i jadan. On zna Tajnu Vatre, Zemlje, Vazduha i Vode. On zna Tajnu Sile koja elemente spaja i razdvaja. U prirodi postoji Sila neuporedivo snažnija od svake poznate, a čovek koji njome ovlada i usmeri je, u stanju je da izmeni lice celog sveta. Ova Sila beše poznata starima, ona sadrži Univerzalni Agens čiji je vrhovni zakon Ravnoteža, dok je njegov pravac povezan s Velikim Arkanumom transcendentalne Magije. Usmeravanjem tog agensa moguće je menjati redosled godišnjih doba, izazivati dnevne pojave noću, u jednom trenutku opštiti izmeñu dva kraja zemlje, videti šta se dešava na drugom kraju sveta, isceljivati ili zadavati rane na daljinu, govor učiniti univerzalno razumljivim. Ovaj agens jeste upravo ono što su posvećenici u srednjem veku nazivali Prvom Stvari Velikog Dela. Gnostici ga predstavljaše kao ognjeno telo Svetog Duha. Bio je predmet divljenja u tajnim Ritualima izvoñenim na Sabat i u Hramu predstavljen hijeroglifskom figurom Bafometa ili Androgina. Ovo su tajne okultne filosofije, to je istorija Magije. Ključ svih magijskih alegorija nalazi se na pločicama koje znamo kao Totove. Oko ove knjige, koju možemo nazvati kamenom temeljcem celokupnog zdanja magije, grupisane su nebrojene legende koje su ili njen delimični prevod, ili njen komentar koji se neprestano reprodukuje u hiljadu različitih formi.
MIT Ponekad se ingeniozne priče skladno slažu u veliki ep koji je obeležje jedne epohe, iako neposvećenima nije jasno kako i zašto. Tako predivna priča o zlatnom runu prenosi, ali istovremeno prekriva velom hermetičku i magijsku doktrinu Orfeja i, ako se vratimo samo mističnoj grčkoj poeziji, to je zato što nas svetilišta Egipta i Indije na
118
izvestan način poražavaju svojim bogatstvom, ostavljajući nas neopredeljene sred takvog obilja. A mi smo željni da odmah dostignemo Tebaidu, tu strašnu sintezu celokupne doktrine, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, tu beskrajnu priču koja, kao Orfejevo božanstvo, doseže do oba kraja ciklusa ljudskog života. Neverovatno! Sedam kapija Tebe, koje su napali i branili sedmorica poglavara, zaklinjući se krvlju svojih žrtava, imaju isto značenje kao i sedam Kapija na sedam spratova sumerske piramide, Kule Svetlosti na čijem je vrhu Kapija Bogova. Tajanstveno poreklo Edipa, koji je pronañen dok je visio na nekom drvetu u Kiteronu kao kakav plod koji krvari, priziva Mojsijeve simbole i pripovesti iz Knjige postanja. On napada svog oca i ubija ga u neznanju, izvanredno proročanstvo slepog osloboñenog razuma, nezavisnog od nauke. Nakon toga, on sreće sfingu, taj simbol nad simbolima, večitu nepoznanicu za običan svet, granitni pijedestal učenja mudraca, proždrljivo i tiho čudovište, čiji nepromenljivi oblik izražava dogmu Velike Univerzalne Misterije. Kako se tetrada pretvara u dijadu i objašnjava trijadom? Kakva je to životinja koja ujutru ide na četiri noge, u podne na dve, a s večeri na tri? Rečeno jezikom filosofije, kako je doktrina o elementarnim silama stvorila dualizam Zaratustre, dok je u isto vreme dala trojstvo kod Pitagore i Platona? Koji je konačni uzrok alegorija i brojeva, konačna poruka svih simbolizama? Edip odgovara jednostavnom i užasavajućom rečju koja uništava sfingu i proglašava božanskog Kralja Tebe: odgovor na zagonetku je Čovek. Nesrećnik. Previše je video, pa ipak kroz zamagljeno staklo. Još samo malo i on će ispaštati svoju zlokobnu i nesavršenu vidovitost dobrovoljnim slepilom, a zatim će iščeznuti u sred oluje, isto kao i sve civilizacije koje, svaka u svoje vreme, pogode odgovor na sfingino pitanje, ne dosežući do njenog složenog smisla i tajne. Sve je simbolično i transcendentalno u tom titanskom epu o ljudskim sudbinama. Dva zavañena brata čine drugi deo Velike Misterije, božanski okončane žrtvovanjem Antigone. Sledi poslednji rat; braća ubijaju jedan drugoga; Kapaneja je uništio oganj, kojem je on prkosio, a Amfijaraja je progutala zmija. Sve su to razne alegorije koje svojom istinom i veličanstvenošću zaprepašćuju one koji mogu da pojme njihov trostruki hijeratički smisao. Tajna knjiga drevnog posvećenja bila je poznata i Homeru koji skicira njen plan i glavne figure na Ahilejevom štitu sa podrobnom preciznošću. Ali, čarobne Homerove priče zamenile su suviše brzo u narodnom sećanju jednostavne i apstraktne istine drevnog otkrovenja. Humanost je prionula uz formu i učinila da ta ideja bude zaboravljena. Znaci su izgubili snagu umnožavajući se. Magija se takoñe iskvarila u tom periodu, degenerisala se kod tesalskih vračeva u najprostije vradžbine. Edipov zločin dao je svoje smrtonosne plodove, i nauka o dobru i zlu izdigla je zlo u svetogrdno božanstvo. Ljudi, iznureni svetlošću, sklonili su se u senku telesne supstance. San o toj praznini, koja je ispunjena Bogom, izgledao je u njihovim očima veći od samog Boga. Tako je nastao pakao. Zločin Kralja Tebe je bio u tome što on nije uspeo da shvati sfingu, što je prekinuo pošast u Tebi, ali pri tom nije bio dovoljno čist kako bi dovršio ispaštanje u ime svog naroda. Kuga je,
119
usled toga, ubrzo osvetila smrt čudovišta, i Kralj Tebe bio je prisiljen da napusti presto. Žrtvovao je sebe užasnom duhu sfinge, živom i halapljivom više nego onda kada je od oblika postao ideja. Edip je pogodio šta je čovek, a iskopao je svoje vlastite oči jer nije video šta je Bog. Otkrio je polovinu Velike Tajne, a da bi spasao svoj narod, beše neophodno da drugu polovinu ponese u izgnanstvo i u grob. U čarobnoj poemi o Psihi, koju sigurno nije izmislio Apulej, Veliki Magični Arkanum se ponovo pojavljuje u vidu tajanstvenog saveza izmeñu jednog boga i slabe smrtnice, napuštene i ostavljene nage na steni. Psihi je zabranjeno da sazna tajnu svog idealnog kraljevstva, a ukoliko vidi svog muža izgubiće ga zauvek. Zar Elohim iz Izraela i Apulejevi Bogovi svi zajedno ne potiču iz svetilišta Memfisa i Tebe? Psiha je Evina sestra, ili još bolje, ona je spiritualizovana Eva. Obe čeznu za spoznajom i gube nevinost u čast iskušenja. Obe zaslužuju da ih bace u pakao, jedna da bi donela staru Pandorinu kutiju, druga da pronañe i smrska glavu drevne zmije, simbola vremena i zla. Obe su krive za zločin koji će morati da ispašta Prometej starih vremena i Lucifer iz hrišćanske epopeje, prvi kojeg je oslobodio Herakle, i drugi kojeg je nadvladao Spasitelj. Velika Magična Tajna je tako Psihina lampa i bodež, Evina jabuka, sveta Prometejeva vatra, gorući Luciferov skiptar, ali je takoñe i Sveti Krst Iskupitelja. Poznavati sve ovo da bi se zloupotrebilo ili razotkrilo, zaslužuje kaznu patnjom, ali znati onako kako to treba da se zna, upotrebljavati, ali ne otkrivati, znači biti gospodar Apsoluta. Da je Edip, umesto što je ubio, savladao sfingu upregnuvši je u svoje kočije i tako ušao u Tebu, bio bi kralj bez počinjenog incesta, bez nesreća i bez egzila. Da je Psiha, pokornošću i ljubavlju, nagovorila Kupidona da se otkrije, nikada ga ne bi izgubila. Ovako, Kupidon je jedna od mitoloških slika Velike Tajne i velikog Agensa. Jer, ona istovremeno postulira akciju i strast, prazninu i obilje, strelu i ranu. Nakon predivnog Apulejevog Zlatnog magarca nije više bilo magičnih epova. Nauka, pokorena u Aleksandriji fanatizmom Hipatijinih ubica, pokrštena je, tačnije, sakrila se pod hrišćanskim velom sa Amonijem, Sinesijem i pseudonimnim autorom knjiga Dionizija Areopagite. U tim vremenima bilo je neophodno rešiti čuda sujeverja i osloboditi nauku korišćenjem nerazumljivog jezika. Ponovo je oživelo hijeroglifsko pisanje: izmišljani su simboli kako bi se čitava doktrina sažela u jedan znak, niz pokušaja i otkrića u jednu reč. Kakav je bio cilj onih koji su pretendovali na znanje? Tražili su tajnu Velikog Dela, formule koje bi ih uvek spašavale od progonstva i mržnje, čineći da ih smatraju maloumnicima, a sve te formule označavaju velike magijske Tajne.
ILI, ILI... Magija se smatra najvišom naukom jer otkriva kako metafizičke tako i metapsihičke zakone koji važe na svim planovima postojanja. Ne postoje čuda kao takva, nema ničega natprirodnog, jer u to veruju samo oni ljudi kojima činjenice i tajne ostaju skrivene, pošto oni nisu u stanju da ih spoznaju. Strogo govoreći, nije ispravno govoriti o nižoj i visokoj magiji jer postoji samo jedna jedinstvena magija, a od stepena
120
zrelosti do kojeg je mag stigao meri se njegov lični razvoj. Univerzalni zakoni, bez obzira da li su primenjeni sa dobrim ili lošim namerama, ostaju uvek isti. Primena zakona zavisi od karaktera i namera pojedinca. Ako mag koristi svoje moći u dobre svrhe, on obično za sebe kaže "beli mag", i suprotno, kad svoje sposobnosti koristi u loše svrhe naziva se "crnim magom". Meñutim, bez obzira da li su dela maga moralno dobra ili loša, njih izazivaju baš isti zakoni. Razuman čovek će bez sumnje shvatiti da ne postoji ni bela ni crna magija. Tu razliku su u opštu upotrebu uvele mistične i religiozne sekte, jer one osobu koja im se ne sviña nazivaju crnim magom. Da li je noć loša, a dan dobar? Jedno ne postoji bez drugog. Pravi mag neće nikada potcenjivati negativno, i, istovremeno, on neće ni pokušavati da ga uništi. On će uvek dozvoliti negativnom da zauzme svoje mesto, i ono mu mora biti korisno isto kao i pozitivno. To znači da mag neće nikada negativne moći posmatrati kao zle moći. On na dobro i zlo neće gledati sa religijske, već sa univerzalne tačke gledišta. Magija se obično pogrešno shvata kao veštičarstvo. Mag se uvek pridržava univerzalnih zakona, on poznaje njihove uzroke i posledice i svesno koristi te moći. U veštičarstvu praktikant koristi moći čije poreklo ne poznaje, mada je sasvim svestan posledica koje proističu iz korišćenja tih moći i nema pojma o njihovim stvarnim vezama, jer ne poznaje univerzalne zakone u smislu pravih odnosa izmeñu operisanja, razvijanja i funkcionisanja tih univerzalnih zakona. Mag nikada neće učiniti ništa bez potpunog znanja o tome šta radi. Postoje i šarlatani koji pokušavaju da prevare ostale ljude. To su varalice koje vole da se hvale svojim visokim magijskim sposobnostima koje, uistinu, ne poseduju, i pokušavaju se ogrnuti velom mistične tajnovitosti da bi prikrili svoje neznanje. Baš ova kategorija ljudi je odgovorna za ozloglašeno ime koje je dobila magijska nauka. Karakteristike maga nisu tajanstvenost, niti spoljašnja pompa, već sasvim suprotno. On je skroman i uvek pokušava da pomogne ljudima, a zrelim osobama da objasni tajne magije. Naravno, on neće svoje tajne odavati ljudima koji za njih nisu dovoljno zreli, da bi izbegao poniženje. Mag neće nikada svojim spoljašnjim ponašanjem odavati svoje znanje magijske nauke. Mag skoro da se i ne razlikuje od prosečnog čoveka, jer on uvek pokušava da se prilagodi svakoj osobi, svakoj situaciji ili slučaju. Njegov magijski autoritet je duhovni i nema potrebe za spoljašnjim sjajem. Postoji još jedna niža varijanta magije koju treba pomenuti zato što se ona često pogrešno brka sa pravom magijom, ali sa njom nema nikakve veze. To je takozvana veština opsenarstva. Madioničareva manuelna veština i njegova sposobnost da izazove iluzorne utiske kod ljudi koji ih posmatraju omogućuju mu da imitira neke pojave koje pravi mag izaziva primenom univerzalnih zakona. Činjenica da mañioničari uvek koriste reč magija za svoje trikove svedoče o nižem značenju na koje je ona svedena. Od najstarijih vremena pa sve do modernog doba objavljeno je na stotine knjiga koje sadrže uputstva za prizivanje duhova, za sklapanje ugovora sa ñavolom, i slično. Meñutim, nijedna od tih knjiga nije bila u stanju da prenese istinsku mudrost, niti da im osigura uspeh u primeni tog učenja, premda se ponekad dešavalo da su neki pojedinci, zahvaljujući njihovoj nasledenoj sklonosti i zrelosti, postizali uspeh. Veština
121
Magije sastoji se iz prvobitnog iskušavanja, slobode odlučivanja i volje. Pronaći čvrstu tačku oslonca za ljudsku aktivnost, znači otkriti Velike i neprenosive Tajne. Tako se Mojsije pobrinuo da oni koji su poznavali Egipat i njegove misterije, završe živote u pustinji. U Efesu je sveti Pavle spalio sve knjige o okultnim naukama, a sveti Kiril u Aleksandriji spalio biblioteku. Sve religije i nove doktrine zabranjuju Magiju i osuñuju njene misterije na vatru i zaborav. Razlog tome je što je svaka religija ili filosofija koja nastane "branitelj humanosti", koji vlastiti život brani tako što uništava svoju majku. Mene su već mnogi optužili za ludilo, ali isto tako opružiše i božanskog Paracelzusa. Optužili su me i za šarlatanstvo, ali isto tako optužiše i velikog i nesrećnog Agripu. Iako se inkvizitorska lomača ugasila, ostaje mi samo sumorna zabrana tišine i kletva. Ja ne prkosim, ali sam razočaran u rasu ljudi. Pišem ove reči po svojoj volji, ali isto tako znam da kada doñe vreme dokazivanja, da će jedino magovi biti ti koji će svedočiti. Zato ćemo ostati mirni i čekaćemo. A sad ili, ili. Kako god. Ja otvaram Kovčeg. Došao je čas kada moramo da budemo hrabri i pokušamo ono što se niko pre nas nije usudio da izvede, da otvorimo Kapiju i sjedinimo Onostrano sa Pojavnim.
122
Ogledalo Duše Razgovor sa Sopstvom SVETO I PROFANO Mnogo puta sam u razgovoru sa ljudima koji se bave magijskim radom, nailazio na njihove brojne nedoumice i nerazlučenost najosnovnijih polaznih činjenica. Mnogo sam video različitih poriva za ulazak u svet magijskog, ali malo onih pravih i istinskih. Neverovatne mentalne sklopove ličnosti sretah. Ljude koji su po predstavi svojoj, ovladali voljom i sa mnogo znanja stečenog. A onda ti isti, na sasvim uobičajene stvari svetovnog, reaguju, ne čak ni razumski, već nagonski i instinktivo. Što bi se reklo, reaguju ljudski. A mag može da bude sve drugo, samo ne čovek, čovek u smislu ljudskih osobina. Kada jednom stane na Stazu i otisne se kroz Beskrajna Prostranstva Duha, sve manje i manje ostaje ljudskog. Jer čovek je ipak stvoren iz krvi Kingua, moćnog Drevnog predvodnika Demonskih Sila, i od tela Tiamat, Drevne Majke, Krilate Zmije Bezdana. Mag nije zanimanje, niti kakva kauzalna odrednica. Mag je stanje bića. Mag nema ljudske osobine. On ih samo ispoljava u svetu ljudi po sopstvenom nahoñenju, bez strasti, bez prijemčivosti. U drevnom Sumeru su govorili da postoje ljudi i magi. Zato postoji podela na Sveto i profano, na inicirane i laike, na moćnu prirodu maga i robovsku prirodu čoveka. Zbog ovoga krećemo od prve korelacije, odnosa magijskog prema svetovnom. U ovom prvom odreñenju - samoodreñenju, sazdana je polovina spoznaje. Poništavanje ljudskih osobina je temelj spoznaje. Ovo je zapravo, svojevrsno poništavanje ega, ali ne u religijskom smislu kakvo propovedaju mnogi orijentalni, a u novije vreme i zapadnjački sistemi, i magije i religije. Ovo je proces izdizanja Jastva iznad Uma. To je Čista Volja, Sila koja deluje kroz Um kao oruñe. Čovek kaže: "Moj um, to sam ja". Mag kaže: "Ja sam onaj koji jesam." Magijski Put spoznaje nije za svaku ljudsku prirodu, nije za svakog čoveka. Mnogo je onih koji ne mogu izdržati taj pritisak Iskonske Biti. Mnogo je onih koji ne mogu istrgnuti dušu svoju iz ropstva svetovnom. A koliko je tek onih koji nisu ni spremni ni sposobni da se suoče sa realnošću života koji žive u ovom svetu, a kamo li da se suoče sa samim sobom i stvarnoću magijske spoznaje. Put Spoznaje je neverovatno težak, mučan, kadkad svirep i bolan, a opet tako prost i jednostavan, radostan i pun ushićenja. Kakav paradoks! Zbog toga ću pokušati da na što jednostavniji i sažetiji način, odgovorim na nekoliko važnih pitanja i neoumica polaznih stremljenja na Putu Magijske Spoznaje. To su pi-
123
tanja na koja se mora dati vrlo jasan i definisan odgovor. To su pitanja na koja svako mora odgovoriti, pre svega samom sebi. Stoga, ja ću se posvetiti osnovnom razlučivanju korelacija magijskog i svetovnog, a ne davanju odgovaora na pitanja. Odgovore na ova pitanja mora učiniti svako od vas, sam pred sobom. Svaka od korelacija nameće jasno pitanje. Zato budite spremni da dobro razmislite o svakom pitanju, i da kao aspiranti odgovorite svom Sopstvu jasno i iskreno. Tek kada se odgovorima aspirant odredi prema Sopstvu i prema Apsolutu, prema svetovnom i prema magijskom, može da radi slobodno i neometano. Korak po korak se ide, ali se može i potrčati ako se ukaže takva spoznajna prilika. Mag grabi svaku priliku koja mu se ukaže. Nemilosrdnost u Magijskoj Spoznaji je vrlina. Zapamtite ovo!
Magijski i svetovni život U dodiru magijskog i svetovnog leži izvor svih nedoumoca, svih frustracija koje nastaju ispoljavanjem težnje ka magijskoj spoznaji, a da osnovno razlučivanje pri tom nije jasno razdvojeno, niti definisano. Magija nije posao sa radnim vremenom. Ništa se ne može postići ukoliko ne postoji potpuna posvećenost magijskom. Svetovni, svakodnevni život mora u svakom trenutku biti podreñen magijskom. Jedino ovako prožimanje i proživljavanje magijskog i svetovnog isključuje mogućnost njihovog meñusobnog sudaranja. U suprotnom, bilo da je magijski život podreñen svetovnom, bilo da se naizmenično smenjuju kao prioritet, to neminovno dovodi do niza kako spoljašnjih tako i unutrašnjih sukoba. Nedefinisanost i neodreñenost magijskog kao primarnog, nedvosmisleno je izvor frustrirajućih i konfliktnih stanja i okolnosti. Mag je u svakom trenutku svog života mag. Bez obzira šta radio i gde boravio, svako njegovo delo je magijsko delo. Bilo da obavlja sasvim obične svakodnevne poslove, bilo da ide u školu ili na posao, svaka aktivnost mora biti usaglašena magijskim tonalitetom i modalitetom magijske prakse. Bez ovog usaglašavanja, nema uspešne magijske prakse. Nije moguće biti čovek pre i popodne, a kad Sunce zañe i u tami noći, obasjan Mesečinom, postati mag. Jesam li sposoban da razdvojim magijsko od svetovnog i da svetovno podredim magijskom? Ovo je prvo pitanje na koje mora jasan odgovor dati svaki aspirant. Tek posle ovog odreñenja, zapravo samoodreñenja započinje se proces izgradnje i stvaranja svih neophodnih uslova za magijsku spoznaju i magijsko delovanje.
Poriv kao polazna tačka Razlučivanje magijskog i svetovnog ima jednu zamku. To je pitanje poriva za magijkim delovanjem. Odmah ću definisati ovo neophodno pitanje. Šta je uzrok moje potrebe za magijskom spoznajom i sticanjem magijskih moći?
124
U ovom pitanju na koje se, isto tako, mora dati jasan, nedvosmislen i potpuno iskren odgovor, leži velika, možda najveća zamka samoodreñenja, samoposvećenja od koje zavisi svaki daljii ishod magijske prakse. Porivi mogu biti različite prirode, a uglavnom su svetovnog karaktera. Od razočarenja u porodicu i sukoba s pojedinim članovima porodice, nedostatka jednog ili oba roditelja, preko nesrećnog detinstva, torture i zlostavljanja u porodici i okruženju, života, uslovno rečeno, u bedi i siromaštvu, do razočarenja u ljubavi i sveukupnog nerazumevanja prijatelja i okoline. Ovo su neki, najčešći, porivi. I svi su utemeljeni na emocionalnom reagovanju. Ljubav, mržnja, osveta, težnja za bogatstvom, težnja za moći i uticajem u društvu, ili pak postojanje neke "hronične" ili "neizlečive" bolesti, sve su to užasne sablazni magijske spoznaje, kamenje spoticanja na Stazi Znanja. Uslovljenost magijskog dela porivom svetovnog porekla, opaka je prepreka koja pre ili kasnije odvede u ludilo, u izgubljenost duše, kako za ovaj tako i za Onostrani svet. Poriv svetovnog karaktera konstantno vrši presiju nad mentalnim bićem i onemogućava jasnoviñenje. To je svojevrsna samoobmana, iluzija ega nametnuta umnim operacijama reagovanja i uslovljenosti u svetovnom životu. To se još naziva "magijskim slepilom". Svaki poriv svetovnog karaktera, a to je svako uslovljeno reagovanje na dogañaje iz svetovnog života od najranijih dana života, smatra se bolesnim porivom u magijskom smislu. Zaista je mnogo onih koji su podlegli uticaju pojedinih entiteta, samo zbog pogrešne motivacije, pogrešnog poriva za ulazak u Onostrano. Poriv je polazna tačka samoinicijacije. Zbog toga je prvi korak samoizlečenje i neutralizacija pogrešnog poriva. A to je moguće tek nakon jasnog odgovora Sopstvu, šta je moj poriv. Tada je moguće poimati pravo stanje stvarnosti, shvatiti iluzornost svetovnog kao inicijalnog. Tada je tek moguće preobraziti ljudsku prirodu u prirodu magijsku, odbacivanjem iluzornosti svetovnog kao jedine realnosti.
Frustracije i konflikti Izraz nedostatataka, potreba i razmimoilaženja Sada dolazimo do onoga što se definiše kao ograničenje realizacije izraza i željeljenog. To su mentalne frustracije koje se često manifestuju i na fizičkom planu nizom posledica i to uvek loših. Ovo dalje neminovno vodi u konfliktne situacije, najpre sa samim sobom u vidu različitih stanja iskompleksirane svesti, a potom sa okolinom kroz različite forme odbacivanja, prokazivanja i ozloglašavanja. Sve ovo je posledica raznih nedostataka svesnog poimanja stvarnosti, nerealizovanih željenih potreba i razmimoilaženja sa okolinom usled nerazlučenosti magijskog i svetovnog. Uslovljenost elementima svetovnog karaktera deluje poput tega oko vrata čoveku koji pliva. Što pre se odbaci iluzornost svetovnog, tim pre se stvarnost da sagledati. Svaka naša potreba iskazana u ovom svetu jeste samo kamen spoticanja na Putu Spoznaje. Usredsreñenost na svetovne potrebe, odnosi svu Životnu Silu, svu raspoloživu energiju. To se zove prijemčivost. A ona će izrasti u nepremostivu prepreku ako se u korenu ne saseće. Kukuruz neće u korovu dati ploda, niti će žito roditi u kukolju.
125
Koje su to stvari i koje su to potrebe ovog sveta prijemčive mom biću? O ovome posebno i dobro razmislite. Ne donosite zaključke na prečac. Sedite na neko osamljeno mesto, u sumrak, i zagledajte se u daljinu beskraja. Otvorite um svoj i srce svoje. Svoju dušu posmatrajte, gledajte je sa svih strana i osluškujte. Tada svom Sopstvu iskreno odgovorite na ovo pitanje. Kako odbaciti iluzornost svetovnog, kako odbaciti svaku prijemčivost, biće pojašnjeno kroz niz sledećih tema.
Magijski odnos prema svetovnom Sada se postavlja pitanje odnosa prema svim stvarima svetovnog. Mag može sebi dozvoliti svako delo u uvom svetu ukoliko je ono delo samoposvećenog Sopstva. Odbacivanje prijemčivosti za elemente svetovnog ne znači odbacivanje svetovnog, niti znači isposnički i pustinjački način života. Mag se može prepustiti svakom svetovnom odnosu, svakoj vrsti uživanja u životu, svakoj vrsti rada i delovanja, ali samo ako je to delo posledica čiste volje. Ovo znači neprijemčivost. Svaka svetovna aktivnost je prvo magijska, pa tek onda istovremeno magijska i svetovna. Prema svakoj stvari svetovnog života mag nema nikakav odnos, jer je svestan njene iluzornosti. Sve stvari svetovnog, moraju biti samo sredstvo i to posvećeno sredstvo! A sredstvo uvek, i samo, služi svrsi - magijskoj svrsi. Mag je uvek samo nemi posmatrač ovog sveta, nikada njegov deo. Ovo zapamtite i uvek imajte na umu! Mag nikada ne pripada ni jednom ustrojstvu sveta ljudskog. Mag nema ni rod, ni naciju, ni državu. Nema političko uverenje niti pripada bilo kakvoj organizaciji ljudi. Mag nije čovek, kao što već rekoh. Kako onda može biti kao jedan od njih? Ovo je pravilo: "Mag se nikada ne upliće u istoriju sveta ljudi delujući na socijalni poredak". Stvari svetovne, kao da ga se ne dotiču. Nema samilosti prema svetovnom poretku stvari. Ali, isto tako, mag je i zaštitnik ovog sveta. Nijednim delom svojim neće narušiti harmoniju prirodnog poretka stvari. Pun je samilsti prema svakom biću čiste priode. Mag zrači silinom univerzalnog poretka i svakoj stvari zna njeno mesto. Zahvalan je za svaku blagodat i nemilosrdan je protivnik svake disharmonije poretka stvari. Koliko sam i u čemu, zaista deo ovog sveta ljudskog ustrojstva stvari i života? Dobro pazite kako ćete na ovo pitanje odgovoriti. Dobro pazite jer je ovo pitanje u neodvojivoj vezi sa predhodnim.
Odnos prema neposvećenima Šta je čovek što neposvećen prolazi kroz život? Ništa. Ko je čovek koji neposvećen prolazi kroz život? Niko. Kakav je onda moj odnos prema neposvećenom čoveku? Nema ga.
126
Mag nema samilosti prema drugom čoveku. Iako, po svojoj prirodi zemaljskoj, iz istog roda potiče i ne razlikuje se na oko, ne mnogo, samoinicijacijom poništava svoju ljudsku prirodu. Prelaskom Bezdana, mag se preobražava u prirodu Božansku od koje je i stvoren. U životu maga nema mesta za neposvećenog čoveka. I kada kakvog uzme sebi, i uvede ga u svoj život, to čini s ciljem i potrebom da izvrši odreñeno delo svsishodno Sopstvu. Mag nema roditelje, braću, sestre i drugu rodbinu. Mag nema ženu, niti maga ima muža. Nema decu. Nema prijatelje. A opet može imati sve, ako su i oni posvećeni. Kad se dve reke spoje, ne prave one novu reku kao što se misli, već i dalje svaka za sebe teče, zajedno teku jedna kraj druge, i svaka sledeća koja se sa njima slije. Svaka paradigma je put za sebe. Svaki je mag put paradigme po sebi. Svaka reka ima svoja odličja i po sastavu je hemijskom drugačija, ali kad se sliju, zajedno opstaju jer im je suština ista - voda. Tako i posvećene duše opstaju jedna pored druge, treće, pete i hiljadu druge, bez obzira kroz koju paradigmu ispoljavaju Sopstvo, jer im je suština ista - magijska. Zbog toga je važno za svakog aspiranta da odmah i što pre otpočne rad na uspostavljanju samodovoljnosti, ili što bi se u svetovnom smislu reklo, da radi na osamostaljivanju u svakom smislu. Nema zadovoljavajućeg napretka u saživotu sa neposvećenima. Dva sveta ne mogu ići jedan kraj drugog. Kao što reka umire kad se u nju izlije otrov, tako aspirant odumire u saživotu sa neposvećenima. Šta sam uradio i koliko sam izgradio sopstvenu samodovoljnost? Neka odgovor na ovo pitanje zaista bude iskren i jasan. U starim je spisima ostao zabelžen razgovor gde mag sa Sopstvom zbori: "Šta mi je činiti, kada srce moje čoveku žudi? O, zar ću u društvu robova sedeti i sa njima vino piti? Ja, kojem je svet dat i pod noge stavljen!?"
Odnos prema materijalnim dobrima Mnogo sam puta slušao žalopojke, samosažaljive i tužne priče, ali ne od ljudi svetovnih jer me njihove priče zaista ne interesuju. Slušao sam ih od aspiranata, čak i onih koji se magovima nazivaju. Slušao sam ih i od magova obdarenih neverovatnim sposobnostima. I u knjigama raznim, pročitati se može o životima mnogih magova, čak i onih koji su nesvakidašnji trag iza sebe ostavili. Šta odgovoriti, šta reći aspirantu, ili magu sa višegodišnjim iskustvom, koji doñe i započne svoju tužnu priču: "U teškoj sam situaciji. Nemam novaca, imam problem sa stanovanjem, ne mogu da kupim i da nabavim čak ni osnovne stvari, a kamo li sve ono što mi teba. Hteo bih da otputujem, ali nemam para za to. Ne kupujem više ni časopise, a kamo li knjige, u teškoj sam materijalnoj situaciji. Razboleo sam se, a nemam novca za lekare i lekove." Bilo je čak i onih koji su spavali na ulici i nisu imali ni šta da jedu... Jedino što uradim u ovakvoj prilici je pitanje koje postavim: "Šta si ti
127
do sada radio?" A češće se vrlo surovo postavim pitanjem: "Kakav si ti to mag, kad nisi u stanju ni najosnovnije potrebe svoje da podmiriš?" Gde je onda problem? Opet u korelaciji magijskog prema svetovnom, u odnosu prema materijalnim dobrima. Svetovni život je neminovno opterećen stalnim mentalnim angažmanom u pravcu rešavanja materijalnih problema. Time su zaokupljeni jednako i siromašni i bogati. Prvi traženjem rešenja za nemaštinu, a drugi traženjem rešenja za održavanje bogatstva. Magijski život uopšte nije zaokupljen ovim problemima. Mag sasvim dobro zna da Promisao funkcioniše kroz delovanje Univerzalnih Zakona. Zaokupljenost materijalnim problemima odvaja svetovni život od magijskog i preuzima inicijativu. Usredsreñenost na rešavanje svetovnih pitanja svetovnim metodama, predstavlja krah i kraj magijske prakse. Ali reći ćete: čovek mora da jede, mora da obezbedi krov nad glavom, da se obuče, i više od toga, da živi dostojanstveno ili bar životom pimerenim čoveku. To jeste tačno, to zna svaki mag, ali to zna i Promisao. Mag je uvek usredsreñen na magijsko, i svaki problem rešava kroz magijsku paradigmu. O problemima osnovnih pitanja, ne razmišlja uopšte. O osnovnim potrebama isto tako. One se rešavaju same po sebi jer Promisao to čini delujući kroz Univerzalne Zakone. Ali Promisao deluje i suprotno od ovoga. Ako strepite od bolesti, bolest će vas zadesiti. Ako ste zaokupljeni mislima šta ćete jesti, verovatnoća je velika da ćete gladni ostati, a i creva tada više krče. Brinete li se suviše oko toga gde ćete stanovati, neretko će se desiti da u kakvoj rupi, straćari ili čak na ulici ostanete. Sve je ovo toliko puta potvñeno u praksi. Pa šta onda činiti? Stalna posvećenost i usredsreñenost na magijski rad predstavlja Uzvišeno delo. A svaka Uzvišenost automatski podrazumeva sve stvari koje su joj podreñene. Mag može da bude bogat, ali nikad nije bedan. Uvek ima taman toliko koliko mu je potrebno, čak i da ništa ne radi po tom pitanju. Promisao se stara da svaka stvar doñe na svoje mesto i u vreme kad je potrebna. O ovome bih mogao mnogo primera da navedem. I iz svog ličnog iskustva znam da Promisao sasvim sigurno deluje baš kao što je rečeno. I sam sam se povodio za mnogim stvarima u životu i mnoge greške činio. Proživljavao uspone i padove. Zaprepastili bi se mnogi kada bih opisivao sve doživljeno i proživljeno. Ali, jedno nikada s uma nisam smetnuo, nikada zapostavio, a to je Besprekornost magijskog dela. Mnogo puta nisam čak ni konstatovao nešto kao problem, a on bi već bio rešen. Mag nema prijemčiv odnos prema materijalnim dobrima poput ljudi. U svakom je trenutku spreman napustiti i ostaviti sve iza sebe. I opet će, kao čudom sve potrebno steći. Važno je ovo: mag uzima samo ono što mu treba, samo onoliko koliko mu treba i samo onda kada mu treba. A Promisao uvek daje mnogo više od toga. Zar ptice što nebom lete i zveri u polju zemaljskom razmišljaju o tome šta će jesti? Promisao je sve stvari postavila u harmoničan poredak, prirodni red stvari, gde je sve postavljeno na mesto svoje. I zato nikada um svoj ne opterećujte brigama o materijalnim dobrima, jer iz ove korelacije magijskog i svetovnog vreba neumoljivi Demon izmetanja stvarnosti. Kako god stvar postavili, On će je izmetuti. To mu je posao. Magijski rad u svom kvalitetu, kontinuitetu i sinhronicitetu učiniće vas nevidljim pred Demonom izmetanja stvarnosti, pred Demonom Želje, ili Žudnje i pred svim drugim Demonoma koji skriveni po ćoškovima vrebaju i čekaju.
128
Stremi li moja duša više materijalnim dobrima svetovnog ili blagodatima magijskog? Pitanje je ovo prepuno zamki i zato je na njega teško odgovor dati. Ali uvek iznova treba pokušavati. Duša lako zavedena bude. Ovde je tek iskrenost prema Sopstvu važna. I ne zaboravite da i iz života onih koji su iza sebe veliko delo ostavili, vidite ne samo delo njihovo u teoriji i praksi opisanoj. Gledajte i na život njihov, i mnoge ćete odgovore naći.
Ispoljavanje seksualnosti Seksualnost "sama po sebi" je od velike važnosti u magijskom životu, pa time je i uloga u magijskom radu posve značajna, dok seksualnost "sama za sebe" nema nikakvog značaja. Ovo je prva filosofska dvojba seksualnosti koju treba razjasniti. Seksualnost "sama po sebi" je odraz praiskonske prirode, ne samo čoveka, već i svakog živog bića. Ona je nužnost života. Orgazam je na mikrokosmičkom planu odraz velikog praska na makrokosmičkom planu. "Kako gore, tako dole" - drevna mudrost koja se uvek potvrñuje. Velika eksplozija (muški princip) u Praiskonskom glibu (ženski princip), stvara pojavni svet, stvara život. Isto tako, orgazam muškarca u orgazmu žene stvara novu pojavnost, novi život. Ovo je nespoznatljivo moćna sila, ogromna energija koja se oslobaña u prostoru. Oni koji poznaju prirodu energetskih tokova znaju da seksualnim činom čovek oslobaña veliku količinu energije. Nijedna druga aktivnost čoveka ne oslobaña toliko energije. Kako je čovek, kao fizička pojava, smrtno biće, ova energija bi mogla da izazove trenutnu smrt u trenutku orgazma, meñutim to je prirodno regulisano povišenim lučenjem adrenalina u krv. Adrenalin je poput "crne rupe" koja guta sve pred sobom, ali se izluči taman toliko koliko je potrebno da "upije" u sebe višak energije i omogući stvaranje novog života, poput "bele rupe" iz koje proističu novi svetovi na makrokosmičkom planu. Kako je u pitanju ogromna energija, sila kojom se sva "čuda" mogu proizvesti, seksualna energija je oduvek bila oruñe velikih magova. Kontrola ove energije i njeno usmeravanje omogućava vlast nad životom i smrću, vlast nad svakim oblikom Pojavnog i Onostranog. Ovo je seksualnost "sama po sebi". Magovi veruju u višeslojnu stvarnost i za razliku od većine religija, ne izjednačavaju materiju i telo sa zlom. Za njih, fizički nivo je samo jedan deo spektra, odnosno celine bića ili celine sveta, podjednako važan i vredan poštovanja. Shodno tome je i shvatanje seksualnosti kao prirodnog i svetog fenomena. Muškarac i žena su potpuno ravnopravni i meñusobno se dopunjuju. Magija ne prihvata patrijarhalno stanovište po kome je muškarac dominantan i poseduje ženu, koja postoji samo radi njegovog užitka ili, po još ekstremnijem hrišćanskom ili islamskom stavu, radi funkcije pukog produžetka vrste. Transformacija energije. Ovde je tajna ispoljavanja svake svake seksualnosti u magiji. Seks koji mag upražnjava odvija se u strogoj privatnosti i na unapred pripremlje-
129
nom mestu moći. Seksualni čin i kad nema izgled ritualnog, a koji mag može upražnjavati bilo kad, bilo gde i bilo s kim, takoñe je osmišljen i vešto voñen jer ima cilj. Mag akumulira velike količine enrgije iz svog okruženja i iz raznih izvora, ali često to može biti seksualni čin koji se, kao takav, može okarakterisati kao energetski vampirizam, odnosno isisavanje životne energije partnera i uvećanje sopstvenog energetskog resursa. Ovo rade neki magovi. Ali seksualni čin može biti i razmena energije, uzajamno preusmeravanje energetskih tokova, stapanje transformisane energije i zajednička emenacija u prostor ili bilo koju ravan. Ne-magijsko ispoljavanja seksualnosti, odnosno seksualnost "sama za sebe" bio bi svaki seksualni čin zarad pukog zadovoljstva samo. Što bi rekli "seks radi seksa", ispoljavanje nagonskog poriva. Ovakav vid ispoljavanja seksualnosti je najrasprostranjenija civilizacijska forma, čak i ako je praćen uzajmnom emocionalnom vezanošću pratnera. Takav seks je uzaludno trošenje energije, odbacivanje moćne sile mikrokosmosa i nesklada sa makrokosmosom. Još je jedna karakteristika ove vrste seksualnosti: neusklañenost partnera, to jest, odnos subordiniranosti, koja je gotvo kao po pravilu uvek prisutna. Takoñe, ako ne postoji saglasje želje, gde jedna strana trpi, druga je svakako u tom sličaju energetski vampir na nesvesnom i sublimiranom nivou. Ovo bi, ukratko, bilo razjašnjenje osnovnog pitanja seksualnosti u magii, prva filosofska dvojba. Druga je pitanje stupanja u odnose sa jednim ili više partnera. Ovde ću biti vrlo kratak. Već sam napomenuo da su u magijskom smislu muškarac i žena ravnopravni te da nema odnosa subordinacije niti posedovanja. Čovek je po svojoj osnovnoj prirodi poligamno (muškarci) i poliandrno (žene) biće. Kako nema posedovanja na nivou fizičke strasti, postoji samo ekspanzija mentalnog ushićenja. Ako je seks praćen ispoljavanjem čistih ne-sublimiranih emocija, doživljaj je potpun. Dakle, u magijskom smislu, broj partnera nema presudnu ulogu, već samo kvalitet odnosa. To se može postići i sa samo jednim partnerom, ali svakako je put lakši i prijatniji ako ih ima više. No to je stvar ličnog izbora i unutrašnje prirode aspiranta na Stazi Znanja. Svest je u magiji na sasvim drugačijoj razini, te ako su dve ili više osoba povezane i u ljubavnom smislu (emocionalno i seksualno), to se ne doživljava poput obične svetovne veze. Ovde je odnos daleko uzvišeniji. Ovde je svest samosvesna svog androginog (dvopolnog) porekla, gde je uobičajeno jedna polnost izraženija od druge, kako na telesnom, tako i na mentalnom nivou. Tako je seksualni čin, zapravo spajanje četvorostruke prirode, a ne dva suprotna pola. E ovde izvire i treće pitanje, treća filosofska dvojba seksualnosti, seksualno opredeljenje u ispoljavanju sopstvene seksualnosti. Prvo ispoljavanje seksualnosti je takozvana autoseksualnost. Ne postoji čovek koji nije autoseksualno biće, od najranijeg doba polnog sazrevanja, tokom celog života zrelog doba i podmakle starosti do smrti. Autoseksualnost predstavlja spoznaju sopstvene seksualnosti te njeno ispoljavanje kroz razne forme samozadovoljavanja. Kod autoseksualnosti, kao i kod svakog drugog vida ispoljavanja seksualnosti, nedvosmisleno stoji tumačenje koje sam već razjasnio kao seksualnost "sama po sebi" i "sama za sebe". Dakle, ako nije usmerena na preobražaj energetskih tokova, bezvredna je i predstavlja gubljenje energije. Čak i kad postoji uzdržavanje od seksa (apsti-
130
nencija), i u krajnjoj instanci kao ne ispoljavanje seksualnosti (aseksualnost), i tu se radi o autoseksualnosti koja se manifestuje kroz preobražaj (transformaciju) seksualne energije. Primer je za takvo ispoljavanje seksualnosti "desni put" u tantrizmu, a postoje mnogi pravci mistično religijskih i magijskih učenja koji podrazumevaju seksualnu apstinenciju ili razvijanje aseksualnosti.. Drugo ispoljavanje seksualnosti jeste stupanje u seksualni odnos sa partnerom. Ovaj vid ispoljavanja seksualnosti ima više varijeteta koji zavise isključivo od sklopa fizičke i mentalne ravni bića. Čovek je stvoren iz dva principa. Prema Sumerskoj tradiciji iz krvi (semena) Drevnog Kingua (aktivni princip) i dela tela Drevne Tiamat (pasivni pricip). Stvaranje čoveka je slično u svim tradicijama te ovo neću objašnjavati. Suština je stvaranje iz oba principa i izgradnja dvostruke prirode koja teži uravnoteženju u četvorostrukosti božanske prirode. Iz te neuravnoteženosti proističu svi varijeteti drugog ispoljavanja seksualnosti. Biće čoveka je, po Sumerskoj tradiciji, izgrañeno sa 144 stanice (kombinacije elemenata). U ovim kombinacijama elemenata postoje preovladavanja i to u odnosima: s jedne strane od 108:36 do 36:108 s druge strane. Ovo su krajnosti. Čista kombinacija ne postoji. Sredina je 72:72, dvopolno biće sa fizičkim i mentalnim karakteristikama oba pola (hermafrodit). Veoma retka pojava, ali zabeležena u istoriji svih vremena. Heteroseksualnost je najrasprostranjeniji vid ispoljavanja seksualnosti (sklonost) i podrazumeva seksualno spajanje muškarca i žene. Ovo je idealno ispoljavanje seksualnosti koje podrazumeva uravnoteženje u četvorostrukosti božanske prirode i stvaranje života (obezbeñuje produžetak vrste). Ovo podrazumeva spajanje muškarca čiji odnos elemenata ide od 108:36 do 96:48 i žene čiji je odnos elemenata dijametralno suprotan i ide od 36:108 do 48:96. Ovo znači da u oba partnera preovlañuju elementi aktivnog, odnosno pasivnog principa na fizičkom i mentalnom planu. Idealna veza bi bila spajanje uravnoteženih dijametralnih parametara: npr. muškarac 100:44 - žena 44:100, ali ako parametri nisu usaglašeni, recimo muškarac 98:46 - žena 39:105, takva veza ne bi mogla ni da se uspostavi, a kamo li da opstane. Što su parametri približniji usaglašenom uravnoteženju, to je izvesniji kontakt i opstanak veze. Ovi parametri se lako izračunavaju proračunima astroloških korespondencija (znanje koje poseduju poznavaoci okultne astrologije). Ovi parametri usaglašavanja se odnose i na ostale varijetete seksualnog ispoljavanja (sklonosti). Heteroseksualnost može podrazumevati jednog ili više partnera. Biseksualnost je manje rasprostranjen vid, ali znatno prisutan u populaciji. Ova sklonost podrazumeva seksualno spajanje, poterebu ispoljavanja seksualnosti prema oba pola (muškarcima i ženama). Muškarci ove kategorije imaju odnos elemenata koji ide od 95:49 do 83:61, a žene suprotno ovom, odnos elemenata izmeñu 61:83 i 49:95. Biseksualnost se može ispoljiti kroz tri glavna podvarijeteta i to: heteroseksualna biseksualnost (veća sklonost suprotnom nego istom polu), najzastupljenija grupacija u ovoj kategoriji; čista biseksualnost (uravnotežena sklonost ka oba pola), retka pojava; i homoseksualna biseksualnost (veća sklonost istom nego suprotnom polu). Biseksualnost kao vid ispoljavanja seksualnosti uvek podrazumeva dva ili više seksualnih partnera. Homoseksualnost je treći i najmanje zastupljen vid ispoljavanja seksualnosti i podrazumeva seksualno spajanje istih polova (muškarac-muškarac, žena-žena). Odnos ele-
131
menata kod muškaraca ove kategorije ide od 82:62 do 73:71, a kod žena izmeñu 62:82 i 71:73. Treba napomenuti da postoje dva glavna podvarijeteta homoseksualnosti i to: aktivni homoseksualizam (poistovećenje sa sopstvenim polom) i pasivni homoseksualizam (poistovećenje sa suprotnim polom). Ovaj vid seksualnosti može podrazumevati jednog ili više partnera. Naravno, ovo je osnovna podela ispoljavanja seksualnosti, a to znači da postoji niz raznih varijacija i podvarijacija. Govoriti o njima nepotrebno je, a i radi se o srazmerno malo zastupljenim pojavama koje mogu ići i do raznih patoloških oblika ispoljavanja seksualnosti izazvanih socijalnim faktorima uticaja sredine i uglavnom su posledica patoloških stanja svesti, ali ovo je već drugo pitanje. Dakle, u magijskom smislu, svako ispoljavanje seksualnosti je prirodno i ono nije stvar izbora, već prirodne datosti. Na seksualno opredeljenje ne utiču socijalni faktori, već isključivo priroda poretka 144 stanice odnosa gradivnih elemenata i principa fizičkog i mentalnog sklopa čoveka. Kako se, i da li se u potpunosti moje seksualno biće ispoljava? Potpun i iskren odgovor Sopstvu na ovo pitanje je od posebne važnosti, jer je uticaj naše seksualnosti i seksualnog opredeljenja na magijski rad, iz svega rečenog, neizmerno veliki, a ogleda se u sposobnosti maga da dostigne uravnoteženje u četvorostrukosti Božanske prirode. Da li će to postići seksualnim spajanjem sa jednim ili više partnera, suprotnog ili istog pola, ili će odabrati uzdržavanje od seksa kao svoj put, to je stvar unutrašnje spoznaje prirode sopstvenog bića svakog aspiranta na Stazi Znanja. Ovde je važno pomenuti i problem potiskivanja ispoljavanja sopstvene seksualnosti. Ovo nije retka pojava i radi se o ljudima koji, iako svesni svojih seksualnih sklonosti, usled dejstva odreñenih socijalnih fatora i sopstvene neinformisanosti vrše postiskivanje sopstvenog ispoljavanja seksualnosti. Potiskivanje sopstvenog nagona je veoma opasna i teška mentalna presija nad sopstvom, koja vodi nastanku jakih frustracija i u krajnjem slučaju duševnim poremećajima, te raznim patološkim stanjima svesti. Zbog toga je važno da svaki aspirant sagleda sopstveno biće, prepozna svaki nagon za ispoljavanjem seksualnosti i dozvoli njegovo puno ispoljavanje, lišen svih predrasuda i drugih mentalnih ograničenja.
132
MAGIJSKI ŽIVOT Ovaj jedinstveni razgovor sa Sopstvom, odnosi se na sve ono što zovemo magijska praksa, ali je u neodvojivoj korelaciji magijskog prema svetovnom. Ulazeći u svetilište Magije, čoveka obuzima divljenje pred učenjem koje je tako logično, tako jednostavno i istovremeno tako apsolutno. Magijsko učenje je esencijalno jedinstvo ideja i znakova, posvećenje najosnovnijih realizama prvobitnim slovima i brojevima. Magijska je filosofija jednostavna kao abeceda, duboka i beskrajna kao Reč. Teorija Magije je celovitija i jasnija od bilo koje naučne. Čak se i u teološkom smislu, Magija može lako sumirati. Ona je beskraj koji može na dlan ruke da stane. Osnovni izraz u Magiji je načelo pisane Reči, koja je odraz one izgovorene reči, emanirane energije koja je stvorila svet! Sve dogmatske religije proizašle su iz Magije, i ponovo su se u Nju vratile, jer šta god da je veliko ili naučno stvoreno u religioznim spisima posvećenih, pozajmljeno je iz Magije. Sva tajna i ezoterijska društva i bratstva, Magiji duguju svoje tajne i svoje simbole. Samo Magija posvećuje čoveka u savez sa Sveumom Nakšir (Univerzalni Um) i Bogovima. Samo Magija može utvrditi čoveka u sukobu dvaju sila u prividnoj opoziciji, kroz večnu ravnotežu bića. Samo Magija miri razum sa verom, snagu sa slobodom, nauku sa misterijom. Samo Magija ima ključeve sadašnjosti, prošlosti i budućnosti! Da bi se uputilo ka posvećenju u Magiju nije dovoljno čitati i razmišljati o Svetim i Magijskim spisima. Neophodno je izučavati i razumeti Svete i Magijske spise. Tek tada ćemo moći da razumemo Veliko Delo, i tajno ćemo priznati da, nezavisno od svetovne emancipacije, učen i posvećen čovek ne može biti toliko lud, kakvim ga smatraju oni koji nisu čitali Svete tekstove. Svetovna razmišljanja, sada se odnose na nauku, ali Magija, ili bolje rečeno, magijska moć, podrazumeva dve stvari, nauku i snagu: bez snage nauka ne znači ništa, ona je opasnost. Obdariti moć znanjem, vrhovni je zakon inicijacije. Vrata Istine su zatvorena, poput devičanskog svetilišta. Aspirant koji namerava ući mora da bude čist. Vera iščekuje čuda, a šta je vera osim odvažnosti Volje koja ne okleva u Tami, ide prema Svetlosti uprkos svim iskušenjima, i savladava sve prepreke. Nije potrebno ponavljati istoriju drevnih inicijacija: što su opasnije i užasnije bile, veći je bio njihov efekat. Zato je svet u to vreme imao ljude koji su njime upravljali i upućivali ga. Sveštenička i Kraljevska Veština sastojale su se iz iskušavanja, slobode odlučivanja i Volje. Nakon što provedemo svoj život u traženju Apsoluta u Magiji, religiji, nauci i pravdi, i nakon prolaska kroz Nebeski Krug, dosežemo prvobitnu doktrinu i Prvu Stvar Velikog Dela. Na ovoj tački se zaustavljamo, otkrivši tajnu ljudske svemoći i neprekidnog napretka, ključ svih simbolizama, prvo i konačno učenje. Tada počinjemo da razumevamo smisao izraza koji se tako često javlja u Svetim i Magijskim spisima Sveto Kraljevstvo. Pronaći čvrstu tačku oslonca za ljudsku aktivnost, znači rešiti Arhimedov problem, shvatiti primenu njegove čuvene poluge. To su dovršili slavni posvećenici koji su naelektrisali svet, i nisu mogli to da učine na drugi način, osim sredstvima velike i neprenosive Tajne. Meñutim, uveravajući nas u svoju obnovljenu mladost, simbolički
133
feniks se nikada ponovo ne pojavljuje pred očima sveta, a da pre toga svečano ne uništi ostatke i dokaze svog prethodnog života. Kako se pristupa Svetoj Magiji? Odbacivanjem upletenosti u svetovno. Zašto? Zato, jer simbolična zmija mudrosti večito proždire svoj rep. Zbog toga je, kao esencijalni uslov egzistencije, svakom obilju neophodna praznina, dimenziji prostor, negaciji afirmacija: neprekidno ostvarivanje alegorije o feniksu. Ustanite! Uzmite nove oblike i hodajte! Ovako je rečeno. Svaki aspirant, ponaosob, mora da bude hrabar i pokuša ono što se niko od ljudi ne usuñuje da izvede, da podigne sopstveni hram. Za maga, taj Hram je biće njegovo. Samo će tada inteligencija i volja naizmenično koristiti svoju moć u svetu. Religija i filosofija još uvek ratuju jedna protiv druge, ali i to mora da se završi sporazumom. Cilj religija je uvek bio je da ustanovi, putem poslušnosti i vere, natprirodnu ili religijsku jednakost meñu ljudima, da sputa inteligenciju verom, kao i da obezbedi oslonac za učenje stvoreno radi destrukcije magijskog znanja, odnosno da preuzme mesto primata nad spoznajom. Nasuprot tome, filosofija je nastojala da slobodom i razumom vrati ljude prirodnoj nejednakosti, i da na mesto vrline postavi um, uvodeći u sistem spoznaje preterano teoretisanje o svemu i svačemu bez utvrñenog reda, ono što bi smo mogli nazvati mentalnom industrijom. Meñutim, ni jedan od ovih zahvata nije se pokazao dovoljnim i adekvatnim, niti je bilo koji učinio ljude savršenima i srećnima. Ono o čemu mag sanja, a niko se ne usuñuje da mu se nada, jeste jedan savez izmeñu dve sile koje su toliko dugo smatrane suprotstavljenima. To je savez Zemlje i Nebesa. A za jedno takvo htenje ima osnova, s obzirom da vidimo kako te dve sile unutar ljudske duše nisu u većoj suprotnosti nego što su to muški i ženski pol. Nesumnjivo je da se one razlikuju, ali njihov prividno suprotstavljen položaj proizlazi iz njihove sposobnosti da se sretnu i ujedine. Znači li to da je Magija univerzalno rešenje svih problema? Odgovor je - da. Nesumnjivo, jer cilj Magije je da objasni Tajnu Velikog Dela.
Šta znači živeti magijskim životom? Ne prepustiti se ni u jednom trenutku svetovnom, bio bi odgovor na ovo pitanje. To znači, a to sam već napomenuo, mag je u svakom trenutku svog života mag. I kad priprema hranu koju će pojesti, mag je energizuje. I kad pije vodu on je isto tako energizuje, kao i svako drugo piće. I vazduh koji diše on udiše kao Životnu energiju. I svetlost sunčevih zraka i toplotu njihovu upija kao Silu Života. Svaka stvar koju poseduje je čista, osvećena i posvećena Velikom Delu, bez obzira čemu ona služi. I svaki odnos prema drugim bićima je uvek kroz prizmu sopstvene paradigme izgrañen. Ovo, možda, na početku izgleda opterećujuće, ali neverovatno brzo to postaje nesvesna radnja poput disanja, poput otkucaja srca. O, kakva blagodat proističe iz magijskog dela samoposvećenja svake stvari, svake aktivnosti i svakog odnosa. Nevarovatan štit, tvrñava se ovim podiže oko sebe. Nedodirljiv mag postaje za svaku silu i energiju stranu ili nepoželjnu.
134
Dobro pazite na ovo! Svaka misao oblikovana u umu, svaka reč izgovorena, svako delo učinjeno, svaka stvar u posedu i svaki odnos prema drugom biću, bio to čovek, životinja ili biljka, mora imati svoju magijsku svrhu. U protivnom ne služi ničemu, a troši energiju i stvara prijemčivost. Koliko je moj život zaista magijski život? Zaista budite neizmerno iskreni odgovarajući na ovo pitanje Sopstvu bića svog. Jer kakav će nam život biti, u mnogome od ovoga zavisi. Koliko nam je život, čak i u njegovom najmanjem delu posvećen magijskom radu, toliko će nam Put biti lakši i podnošljiviji, a o uspešnosti magijske prakse ne treba ni govoriti.
Magijski rad Kada se pomene magijska praksa, obično se postavi pitanje: šta je to magijski rad? Odgovor je sasvim jednostavan - sve. Za maga, kao i za aspiranta, svako delo, svaki rad, svaka fizička i mentalna aktivnost predstavljaju magijski rad i magijsko delo. E ovde nastupa problem u korelaciji prema svetovnom. Da li se baš svaka aktivnost čoveka može i treba tretirati kao magijski rad. Odgovor je opet - da. Aspirant mora da shvati, da svaka misao oblikovana u umu, svaka reč izgovorena i svaka aktivnost preduzeta, od trenutka samoposvećenja, predstavljaju magijsko delo. Od trenutka samoinicijacije, svaka aktivnost, bilo mentalna ili fizička, ne samo da se tretira kao magijsko delo već ima i posebnu, mnogo veću težinu u duhovnom smislu. Dejstvo je trajnije i dalekosežnije, a posledice su kao neminovnost neizbrisive i veoma teško popravljive. Zašto je tako? Zašto se magiski život ne može odvojiti od svetovnog? Odgovor je dvoslojan. Svetovni život, čak i kad je obojen duhovnošću, funkcioniše po principu "ja verujem". Magijski život funkcioniše po principu "ja znam". Svetovni čovek veruje da je nešto tako, misli i razmišlja na osnovu onoga što mu je dato da zna. On misli da zna, ali kada sazna i za drugo, on menja svoje mišljenje i težište delanja. Svetovnost nema postojanost. Mag, sasvim suprotno, on zna. On misli i razmišlja na osnovu spoznatog. Njegovo težište delanja je utvrñenost Duha. Zbog toga je magijsko delo, kao posledica Čiste Volje, uvek postojano. Vazduh koji dišemo znači život. To zna i laik, ali mag zna da dubokim udahom, osim neophodnog kiseonika za biološki rad ćelija organizma, unosi i čistu životnu energiju koja hrani um. Sve ovo je biološki regulisano na nesvesnom nivou nervnih impulsa kao uslovni refleks. Čovek ne mora da razmišlja o disanju. Zato običan čovek diše plitko i time održava organizam u životu. Povremeno tokom dana čovek zeva, a zevanje je vid dubokog udisanja vazduha, čime čovek unese minimalnu, ali dovoljnu, količinu životne energije da bi um mogao da funkcioniše. I to je, takoñe, biološki regulisano kao uslovni refleks. Ali mag zna da je unos veće kolićine životne energije neophodno za umno delanje, neophodno za moć spoznaje, moć ovladavanja energijama i moć emanacije energija. I zbog toga mag svesno i često diše dubokim udahom. Svaka aktivnost, bilo mentalna, bilo fizička, počev od disanja, i na dalje uzimanjem hrane, pa do svakog drugog dela učinjenog umom ili telom, mora biti obojena kroz prizmu magijskog dela. Šta god činio, mag svoje delo sagledava kao magijski rad. U
135
svakom trenu svog života. U budnom stanju i u stanju sna isto tako. Svaki opažaj, svaki osećaj ili nervni impuls, koji kroz čula dolazi, predstavlja poruku univerzuma. Ceo život maga, u svakom trenutku je ureñen kao savršeno voñen ritual. Ne samo kada diše, i kada jede i vodu pije, već i dok svakodnevne obične poslove radi. I kada se kupa, to čini kao ritualno kupanje. Svaka pročitana knjiga, svaki napisan tekst, rad na prevoñenju i tumačenju svetih spisa, kako za sebe, tako i za druge, deo je spoznaje i opšteg magijskog ustrojstva. I kada radi ne samo na sebi u duhovnom smislu, već i za sebe u svetovnom smislu obavljanjem poslova koji omogućavaju zaradu neophodnu za voñenje života, i tada rad treba da bude prožet magijskim dejstvom. Jer ako nije ovako, distorzija izmeñu svetovnog i magijskog je neminovna. A ta distorzija vodi u propast ne samo magijske prakse, već i svetovnog života uopšte. Samo ovako ureñen život, znači da je mag gospodar svake situacije i svake akcije. Mag je uvek mag, u svakom trenutku i na svakom mestu, u svakom delu i pri svakoj misli. I dok govori, svaka mu je reč sila magije žive. Koliko su i da li su moje misli, reči i dela zaista magijsko delo? Na ovo pitanje Sopstvo zaista traži neizmerno iskren odgovor. Jer kakav će nam život biti, u mnogome od ovoga zavisi. Koliko nam je život, čak i u njegovom najmanjem delu posvećen magijskom radu, toliko će i Promisao odgovoriti na naše zahteve.
Ciljevi, rezultati i posledice magijskog rada Ciljevi magijske prakse su posve različiti, čak do te mere različiti, da bi se mogli formulisati kroz poreñenje: koliko magova toliko ciljeva. A tek ako samo spomenem, bez naglašavanja, da svaki mag može imati i po nekoliko ciljeva, onda se jasno može zaključiti da postoji nesagledivo mnoštvo ciljeva. Ciljevi mogu biti prostorno mali i veliki, ili vremenski kratkoročni i dugoročni. Ovo znači da je svako magijsko delo cilj za sebe. Jedan će reći: "moj cilj je samospoznaja". Drugi će reći: "moj je cilj da steknem moć..." Opet, neko će reći: "cilj mi je da upoznam Bogove". A ima i takvih koji će reći: "cilj mi je da vladam ljudima". Kako god bilo, mogao bih čitavu knjigu, samo pojmovno, izraženih ciljeva da poreñam. Koliko je duhovnih i onostranih, toliko je, a možda čak i više, svetovnih i pojavnih ciljeva. Ali, sve ovo su samo prateći razvojni ciljevi. Postoji li, dakle, neki uzvišeni, jedinstveni, sveopšti cilj? Postoji li Konačno Delo? Postoji, rekli bi mudraci. Ali da krenemo redom. Već je rečeno da svaka aktivnost, bilo mentalna, bilo fizička, učinjena umom ili telom, mora biti obojena kroz prizmu magijskog dela. Šta god da čini, mag svoj rad sagledava kao magijsko delo. Ozbiljan mag ne razlučuje svetovno od magijskog dela. Zbog toga se magijska dela kvalifikuju kao magijski rad u kontinuitetu. To je magijski život. Ozbiljan mag, isto tako, zna da svako delanje podleže Zakonu Uzročnosti, te shodno tome ima svoj rezultat, ima svoju posledicu. Ovo je delanje zarad delanja, ali postoji
136
i magisko delo ne-delanja. Ovde je mudrost: svako delo vodi ne delanju. Onaj ko ovo razume, razumeće i Veliko Delo i moći će da dosegne Konačni Ishod Velikog Dela. U suprotnom mag ostaje u raljama vezujućih sila. Delanje u ne delanju znači biti ne vezan za delo, a time i ne vezan za rezultat dela. Samo ovako shvaćen magijski rad znači da mag ne podleže posledici dela. Vezivanjem za delo, mag se vezuje za svetovno, i tada nastupa ona distorzija izmeñu magijskog i svetovnog. Tada, bez obzira na rezultat javlja se opterećujuća rastrzanost koja je pogubna po Sopstvo koje se sve više utapa i davi u viru umne iluzije moći. Delanje radi dela, pogubno je i sa sobom nosi potpunu propast, kako mentalnu tako i fizičku. Vezivanjem za delo, mag za sebe vezuje i posledicu dela. Zakon Uzročnosti je nemilosrdan. Samo mag ne vezan za delo i neopterećen rezultatima dela, od dela se oslobaña. Izdižući sebe iznad dela, slobodan je od Zakona Uzročnosti čime otvara Kapju Bogova i utire put oboženju svog bića. Možda je ovo opterećujuće za razmišljanje, ali razmišljajte neprestalno. Preisptujte svoje ciljeve uvek iznova i ponovo. Ovo je meñu svim pitanjima u razgovoru sa Sopstvom najvažnije: Šta je moj cilj, kakv rezultat on donosi i kakva posledica iz njega proishodi? Dobro pazite da odgovor ovaj bude precizan, jer kad je jasna formulacija cilja, jasna je i vizualizacija rezultata, a sagledavanje posledice je čisto poput bistrine planinskog potoka na izvorištu svom.
Učenje i spoznaja Kloni se neznanja! Kažu mudraci, jer Neznanje je najveći greh. Uostalom, samo je jedan Ključ koji ima moć da slomi sedam Pečata i otvori sedam Kapija koje zatvorenim drže prolaz u Sveto Kraljevstvo. Taj ključ je Saznanje. Koji god put vodio Saznavanju stvari Života, onaj ko njime krene naići će, pre ili kasnije, na granicu čije prelaženje omogućava samo razumevanje magičnog vrtloga Brojeva. Meñu Brojevima, Sedam ima poseban značaj. Filosofija Brojeva nas uči da se Brojem Sedam prevodi kretanje jedne natčulne Stvarnosti kroz Prostor i Vreme. Nauka o tom kretanju jeste Sveta Magija. To je nauka o mutacionom pulsiranju Zračeće Energije, to jest o permutaciji oblika koju oblikuje Svetlost. Permutacija oblika oduvek teži savršenstvu, što za maga znači da je priroda teži dovršetku ciklusa evolucije. Na pragu Novoga Doba važno je potpomoći razvoj jednog tipa ljudi koji je pozvan ña bude društveni element civilizacije prilagoñene osvajanjima fizičke prirode koja ostvaruje čovečanstvo, civilizacije sreñene harmoničnom integracijom konkretnih rezultata što ih nudi nauka s manifestacijama duhovnih moći čije je sedište u čoveku. To bi bila civilizacija otvorena za nova energetska osvajanja, koja su zastrašujuća za nedovoljno pripremIjenog, nedovoljno oduhovljenog čoveka. Ukratko, valja se nadahnuti Duhom Napretka utemeljenog na naučnom istraživanju, i Večnom mudrošću, koji zajedno upravljaju obnavljanjem oblika s kojima se čovek
137
upoznao u svojoj dugoj istoriji, da bi se kroz rastvaranje i zamenu elemenata opažanja otkrila Nauka Svete Magije iz koje će se roditi novi čovek. Da bi se u tome uspelo, treba združiti fizičku napetost i duhovno širenje kojem se ona suprotstavlja. Valja združiti intelekt i instinkt, inteligenciju i osećajnost, um i dušu kako bi se došlo do takvog viñenja sveta koje bi prevazišlo sve pojave cerebralno uslovljenog univerzuma. To viñenje će omogućiti čoveku da se otvori prema novim treperenjima, da opazi manifestovanje harmonične logike u čulnome svetu, da shvati da cilj "inicijacije" dopušta intelektu da prevaziñe znanje kako bi dospeo do Saznanja i da, isto tako, otkrije i tajni rad Života skrivenog u omotač postojanja. Egzistencijalne Stvarnosti, presložene u svojim odrazima što ih je oplemenila visoka razina svesti, kroz inicijaciju se preobražavaju u reči koje pevaju u razdoblju čije je postojanje omogućila Reč. Iz manifestacije Reči proističe Vrhovni Zakon koji odreñuje putanju. To vršenje otkriva unutrašnju logiku čulnog sveta, a ta se logika nalazi, takoñe, kako u logaritmičkoj spirali školjke, tako i u savršenoj izvijenosti 14 milijardi neurona čovekovog mozga. Zahvaljujući neuronima koji prenose nervne nadražaje iz čula do mozga i dalje u um, čovek misli. Preko svoje stvaralačke misli on sudeluje u Sveumu (Univerzalnoj Inteligenciji) čiji je izraz ta misao. Pomoću reči čovek prenosi svoju misao, no to je prenošenje manje lako nego što izgleda. Reč, sredstvo prenošenja misli, izneverava misao. Psihološka evolucija, tehnološki napredak, srozavanje suštinskih vrednosti, sve to čini da reči menjaju smisao, gube rezonancu, dobijaju lažan identitet i prekomerno se kvare. Preko običnog ili profesionalnog značenja, reč prestaje da vrši svoj otkrivalački uticaj, što povlači sobom izvrtanje ideja koje bi trebalo da prenese. Daleko od toga da jezik rasporedom slogova, harmonijom sintakse, koja se pokorava živoj igri misli, odiše dahom religioznosti, on gubi cenu. Tad se srozava i misao, a kako ona upravlja svekolikim delanjem, srozava se delanje i izroñuje u nasilje, protivno svakoj pameti, i to srozavanje vodi u haotično stanje koje raña strah. Magija je neodvojivo povezana s religijom i njeni sveopšti simboli zakoniti su čuvari misterija prirode čije poznavanje vodi ovladavanju životnim silama. Ono pak iziskuje veoma strogu disciplinu, jer retki su oni koji bez napora dostižu nadmoćnost. Ne treba smetnuti s uma da se šarlatanstvo dočepalo izvesnih rituala kako bi navelo svoje žrtve da se odaju postupcima koji su u najmanju ruku sumnjivi. Svakovrsne vračarije oslanjaju se na "magijske" obrede i upinju se da u svoju korist skrenu provalu individualne ili kolektivne dinamike koju su prethodno uspele da izazovu. Tvrdilo se da je osnivač magijskih obreda bio Zoroaster. Nije bio. On je samo reformisao obrede kakve su upražnjavali drevni Sumeri. Kao nauka nad naukama, rnagija je primenjivana odvajkada. Sve drevne civilizacije imale su svoje posvećenike, svoje prvosveštenike i svoje vračeve. Jedan actečki kip prikazuje princezu kako, s kapom indijanske Boginje na glavi, obavlja izvesnu magijsku radnju, a na jednoj medalji nañenoj u Gvatemali predstavljeno je Drvo Spoznaje sa stotinama očiju i ušiju oko kojeg se obavija zmija Mudrosti, šapćući na uho Svetoj Ptici magičnu reč.
138
Stari narodi smatrali su magiju prirodnom. Po njima, magija je sadržavala početak i kraj Univerzalne Nauke, završnicu u kojoj su zbrana sva saznanja, to jest Znanje koje je ovamo dole doneo Božanski Tot. U tom Znanju sazdan je apsolut filosofije, koji predstavlja rešenje problema Života i Smrti. Odgonetati misterije hijeratičnih simbola i koristiti se stečenim Saznanjem zarad samoživih ciljeva, osobina je pristalica moderne magije, i to u svim ravnima njihovog delovanja. Bajke i praznoverice, reći će racionalisti zaboravljajući da se magija u svim mogućim oblicima iz dana u dan upražnjava na naše oči. Psihološko uslovljavanje, mesmerizam razlivenih govora, naizmenične vibracije dobro orkestrirane propagande, kretanje mase voñene na daljinu, samo su oblici jednog magijskog obreda koji zahvata nemirni um sklon da se jednoglasno odazove talasu šoka što ga dovodi u vezu sa skupinom kojoj bi želeo da pripada. Svet je pun nesavesnih vračeva, tačnije rečeno, veštaca. Da u svoju korist skreću životne sile koje su se oslobodile usled pucanja brana što ih tvori uravnoteženost telesne, duševne i duhovne ravni, i da izvesnim postupcima izazivaju to pucanje, osobina je "magova" modernog sveta. Istinski izučavalac magije može to samo da konstatuje, a Mudrac ćuti. Magija se, zapravo, sastoji iz dvojake moći podupiranja neke radnje, bilo blagotvorne, bilo zlokobne. Eksperimentator koji ne ume da pravi razliku brzo će skliznuti u vračariju i na pojavu nepovoljnih ishoda neće se dugo čekati. Nekad je magija smatrana Božanskom naukom, Herodot, Tales, Parmenid, Empedokle, Orfej, Pitagora odlazili su kod hijerofanata da potraže Mudrost, s nadom da će naći rešenje velikih problema Univerzuma. Magija, pisao je Pselos, beše poslednji deo svešteničke nauke. U njoj je tražena priroda, moć i svojstvo svake stvari, elemenata i njihovih podela, životinja, različitih biljaka i njihovih plodova, kamenja i trava. Magija je istraživala moć i suštinu svake stvari. To je naprosto dokaz da je magija bila pomešana sa istorijom sveta te da je neumesno potcenjivati je. Treba shvatiti da svaka zajednica, pa i svaki pojedinac, može da navede izvesne manje-više prostrane zone kolektivne svesti da zatrepere. Dospeti u sazvučje s kolektivnom svešću, umeti je navesti da zatreperi u našem vlastitom dijapazonu, to znači izmeniti nevidljivu osnovu po kojoj Duhovi vezu arabeske ljudske sudbine. To je pravi smisao obreda inkantatornih molitava koji se stalno sreće na svim geografskim širinarna, a posebno na Istoku, gde se za svakog pojedinca smatra da u svakom vremenu prihvata svoju "magijsku ulogu", ulogu koja se upisuje u kontekst kolektivnog pritiska na drugu stranu. Na Istoku je molitva inkantatorna. Ona teži da magijski deluje na neopipljivi svet. Nekad je u Kini Car bio onaj koji, prelazeći iz jedne od dvanaest odaja svoje palate u drugu, upravljao mesecima i godišnjim dobima. On, i jedino on, donosio je narodu sreću. Svaki ritual ritmički je izraz i obuhvata magiju znaka i magiju reči. Nisu iz čistog zadovoljstva magovi svih vremena pomno krili Ključ svoje spoznaje. Vladati nad materijom preko Duha, znači imati magijsku moć čiju tajnu smeju da poseduju samo posvećeni. U naše doba magija je demokratizovana. Tako imamo rulju demokratskih magova koji bestidno manipulišu Znacima i Rečima. Ishod je savršeno
139
očigledan. Po ugledu na glavne učesnike koji naslepo učestvuju u pantomimi u koju su gurnuti, mnogi aspiranti su se zaglavili i traže. Poplava nasilja, mržnje i samorazaranja sve je veća. Kao i da su na delu neke neutažive sile, i retki su oni koji uviñaju izvor slabašnih struja što bi da postanu struje moći. One se šire, vibriraju i odzvanjaju, da bi se s vremena na vreme rasprsle. Daleko od toga da potraže Mudrost koja osvetljava Put Spoznaje čiji je izraz Umeće Življenja, ljudi zaboravljaju da istinska vlast nije vlast za kojom oni žude, da dobro-postojati nipošto nije sinonim za Dobro-Biti, i da je istinska moć, moć Duha, jer za ishod ima Slobodu što se rascvetala s one strane prividnih suprotnosti. Ta Sloboda, suština svake stvari, omogućava magu da se izrazi potpuno samoniklo, do genija, prenoseći tim izrazom Univerzalnu Harmoniju na odabranome području. U odgovornosti do kraja prihvaćenoj, tada se magu otkriva misterija koju krije njegovo prolaženje Zemljom. To otkriće je korisno za celo čovečanstvo jer, kako to uči Sveta Magija, čovečanstvo je JEDNO i napredak svakog pojedinca osvetljava put onima koji pipaju po mraku. Preko Autoriteta kojim zrači, mag će biti zastupnik otpora protiv neminovnosti, koja kao da se okomila na svet. Iz toga će mag, kada savlada neumoljive zahteve svog istraživanja, naći ne neku jednostavnu formulu, nego dah Života. Na nesreću, izmeñu većine ljudi i sredine u kojoj oni evoluiraju ne vlada Harmonija. Čovek zbog toga pati i pod dejstvom patnje buni se protiv prividne apsurdnosti pojava. Ono što shvata on svodi na pojmove, a pojmove smatra za stvarnost. Tako dolazi do nereda i pometnje. Pometnja i nered vladaće svetom sve dok svest čovekova ne uspe da shvati zbivanja u njihovoj opštoj povezanosti, a ne kao razbijena zbivanja, slična usporenim filmskim slikama, slikama uhvaćenim slučajno za njihovog kratkotrajnog pojavljivanja u zamračenoj dvorani, usred prikazivanja filma od kojeg nismo videli ni početak ni kraj. Tada će se, u svom jedinstvu, pojaviti i polazak i prispeće, to jest ostvarenje nadahnuto jednim osnovnim Načelom koje je srž srži manifestacije. Ta srž srži, to nepromenljivo središte, probojem svojih klica, svojom nedejstvujućom aktivnošću, odreñuje struju života koja evolutivnom spiralom povlači za sobom manifestovanje. To je onaj Stožer na koji se pozivaju predanja, to je ona Tačka s one strane suprotnosti, to je Eter ili Kvintesencija alhemičara, to su Alfa i Omega čuvstvenoga sveta. Da li bi čovek svesnim otvaranjem mogao da dosegne nad-razumsko Poimanje, ono načelno jedinstvo koje poznaju mistici svih vremena? Da, bio bi odgovor. Čovekova svest može se premestiti u bilo koju tačku njegove univerzalne stvarnosti. Ta univerzalna stvarnost, spojište s one strane suprotnosti, središnja je tačka preko koje se uspostavlja veza s Nebeskim Oblastima. Kapija koja se otvara prema Kraljevstvu Bogova, Filosofski je Kamen što daje besmrtnost čoveku koji je prispeo u središte sveta i koji ubira zlatne plodove s Drveta Života. Ne treba ni sumnjati u to da magija pobuñuje nepoverenje. Stoga su magijska dela prikrivena, presvučena nekim drugim delima, nalik običnim, svetovne prirode. Mnogo je dela magijskih oko nas, ali ih mnogi ne prepoznaju. Ne govori li se o magiji reči kad se kaže za govornika da je opčinio slušaoce, nije li to čista magija? Nauka iz dana u dan prodire u prostrano područje skrivenih puteva magije, ali neće to da pri-
140
zna. Cepanje odvlači atom u bezgraničnu prazninu, a ta praznina je puna zračećeg energetskog polja. Nije li to čista magija? Istina je da se izvesna magija, unižena nečistom mišlju, vrlo brzo izroñuje, jer kad čovek povučen svojom delatnošću, unese nemir u ljudsko društvo izazivajući sukobe i mržnju, on deluje zlokobnom moći, te ponekad i ne znajući oslobaña snage koje su, premda tanane, i te kako pogubne. O magijo, ti nisi skrivila ono za šta te optužuju, naprotiv, ti otvaraš vrata čudima koja Duh može da učini. Magija je, zapravo, nauka o skrivenim silama Prirode, silama koje fizika još nije priznala. Ta nauka nas vodi boljem razumevanju odnosa koji svaku stvar povezuju sa svim ostalima, što nam omogućuje da opazimo Suštinu. Suština je Ječdinstvena Istina, a ona stiče bezbrojne oblike, koji su ogledalo u kojem tragalac ne posmatra otegnutu priču ni predmet kakav bi, na primer, bilo sleñeno drvo čije se grane njišu pod naletima vetra, već posmatra jedan arhetipski svet u kojem podrhtava duša koja svim bićima daje Život. Svi istinski mistici imali su tu viziju suštine svega, i ona se ispoljava u svim uzvišenim delima genija čovečanstva, u delu jednog Betovena, jednog Pitagore ili jednog Bude, kao i u delima na kojima nema ničijeg potpisa, budući da tvore kariku posvećenog prenošenja, legendarnog, proročkog, ili mitskog. Osnovni element tog prenošenja sastoji se iz herojskih epopeja, čarolijskih pustolovina, često mutnih vizija za čije je razumevanje neophodno napustiti logička merila procenjivanja. Očigledno, nemoguće je odrediti udeo izmišljenog i udeo istorijske istine u pričama koje treba da održe jedno kadikad i namerno velom obavijeno, katkad i namerno osakaćeno učenje. Poricati sve bez razlike, dakle, isto je tako pogrešno kao i prihvatati pojave kao stvarne. Najbolji pristup prenošenju što nas uvodi u tajne jeste, pustiti da deluje ritam priče kako bi se, s one strane svakog logičkog umovanja, s one strane čudesnog, shvatila poruka. Verovati ili ne verovati, pitanje je sad! Pogrešno pitanje jer nije posredi ni verovanje ni neverovanje, to su stavovi koji na kraju izlaze na isto, jer su sva verovanja sumnjiva, pa imala pozitivni ili negativni predznak. Sve razumeti, ništa ne verovati, to beše krilatica Mudraca koji su nam preneli svoja iskustva. Prihvatimo njihov savet, pustimo simbole, legende i mitove da na nas blagotvorno deluju i, da parafraziram Šekspira, priznajmo da su mnoge stvari izmeñu neba i zemlje kadre da očas izazovu našu zbunjenost. Prema tome, magijom se može smatrati širenje Zakona koji upravlja dejstvom svih energetskih preobražaja, a magom onaj ko razume to širenje, potpomaže ga radnjom, uz koju stoji i inteligencija, i koji otkriva ključ svake istinske posvećenosti u tajne. Taj se ključ prilagoñava gnostičkim magijskim spisima isto tako dobro kao i drevnim egipatskim, grčkim, sumerskim, persijskim ili kakvim drugim Svetim Knjigama. On se prilagoñava kanonima indijskog i budističkog ezoterizma, kao i mazdaističkom predanju i muslimanskom misticizmu, te samim tim omogućava i pristup mitskoj baštini čovečanstva. Taj ključ slikovito prikazuju mitovi i legende. Tumačeći fantastične podvige i herojska dela, slike Ključa bacaju svetlost na poruke Proroka, Mudraca i Svetaca.
141
Sve Svete Knjige su kao otvoreno oko kojem slike ne mogu promaći. Mitologija isto tako, je poput uha koje osluškuje tu neverovatnu bajku. Da bi se prišlo miitskoj baštini, Treba napustiti razumski um i pustiti da nas vodi isključivo intuicija dopunjena, što treba ponovo podvući, pristankom razuma koje simbolično predstavlja otvoreno oko. Zbog toga kažem da nema magije bez saznajnog zahvatanja učenja mnogih mudraca, raznih spoznaja, različitih metodologija. Što više različitih učenja i naučnih saznanja, to je bogatstvo maga veće. Mnogo je knjiga, i mnogo je dela. Različiti sistemi i paradigme različite preporuke daju, ali ovde budite obazrivi da ne podlegnete prijemčivosti i identifikaciji koje vode u isključivost. Spoznaja učenjem podrazumeva sveobuhvatnu širinu i sistematičnost. Ali, što je još važnije, spoznaja mora biti kontinuirani procec koji se ne prekida i ne zaustavlja. A najvažnije u spoznaji je intuitivni paralelizam. To znači spoznaju učenjem voñenu intuitivnim uvidom. Kruna spoznaje je kontemplacija spoznatog. Bez promišljanja i razumevanja nema spoznaje. Magija ne poznaje dogme. Niko vam ne sme reći idi tamo, uradi ono, prihvati ovo. Ko vam tako govori prevarant je i varalica. Šta sam danas saznao? Ovo je najjednostavnije pitanje u ragovoru sa Sopstvom. Ali dobro pazi na pitanje. Ovo je jedino pitanje koje se postavlja, a da traži odgovor svakoga dana.
Relacije i prioriteti u magijskoj praksi Relacije u magijskoj praksi su svi oni odnosi koje mag stvara tokom svog života. Ti odnosi mogu biti pema svim stvarima ili bićima, prema svim procesima i postupcima, prema svim htenjima i željama, i na kraju, prema svim težnjama i realizacijama. Ovi odnosi su uvek isprepletani korelacijama magijskog i svetovnog rada. Postavlja se pitanje davanja prioriteta magijskog i svetovnog u ovim odnosima. Magijski rad uvek ima prioritet nad svetovnim, ali ne zato što se vrši podela na magijsko i svetovno, pa se daje prioritet, nego zbog toga što svetovni rad mora biti prožet magijskim delom, čime zapravo svaki rad postaje magijski rad. Može se dogoditi, kao što se i dogaña, da se odreñena svetovna aktivnost ne može prožeti magijskim delom, jer je sa tačke magijske spoznaje takav rad nepotreban, čak i u najmanjoj meri. Takav rad, ukoliko nije moguće iz raznih uslovljenih razloga odbaciti u potpunosti, svaki aspirant mora podrediti magijskom radu, kako bi stekao uslove za odbacivanje te svetovne aktivnosti. Svi odnosi koje aspirant ima već izgrañene ili će ih tokom života graditi moraju biti podreñeni magijskom poimanju svrsishodnosti. U koliko ove relacije ne podležu magijskom kao prioritetu, moraju biti ili transformisane ili odbačene. Sve što nema magijsku svrhu, za maga ne predstavlja vrednost. Odnosi koji nemaju vrednost svrsishodnosti, ako ne mogu biti transformisani, prekidaju se. U suprotnom, stvaraju frustracije, ograničenja i odvlače enormne količine energije. Ovo se odnosi na sve tipove meñuljudskih odnosa i veza, na sve odnose prema drugim nižim bićima (životinje i biljke), i na sve aktivnosti i rad koji zahtevaju angažovanost i posvećenost.
142
Pitanje koje se ovde postavlja Sopstvu je višedelno i široko shvaćeno te se mora sažeti i sumirati izvoñenjem kroz prosto nabrajanje. Opis treba dati samo u slučaju procesa ili stanja koji traju. Koje su i kakve su moje relacije u kontekstu davanja prioriteta u korelacijama magijskog i svetovnog? Ovo pitanje treba često postavljati Sopstvu, kao podsticaj za afirmaciju prioriteta magijskog. Ako nam je život, čak i u njegovom najmanjem delu rastrzan izmeñu magijskog i svetovnog, ta afirmacija magijskog jenjava pod prtiskom svetovnog. Ovo ću opet ponoviti, i često ponavljati: mag je u svakom trenutku svog života mag, u svim delima i u svim odnosima.
Kvalitet, kontinuitet i sinhronicitet magijske prakse Kvalitet magijske prakse se ogleda u realizaciji ciljeva, od najmanjih do onih najuzvišenijih. A ta realizacija moguća je jedino u kontinuumu rada. Dakle, kvalitet magijske prakse se postiže kontinuitetom rada. Kontunuitet magijske prakse je moguć jedino ako se odvija kroz sinhronicitet sa svim delatnostima u svim segmentima života. Dakle, prožetost celokupnog života magijskim delom, dovodi do realizacije i ostvarenja ciljeva. Pitanje koje se ovde postavlja, neminovno se odnosi na realizovanje pročišćenja i posvećenja svakog segmenta života i svake aktivnosti, bilo da je ona mentalna ili fizička. Da li je svaka moja aktivnost prožeta magijskom praksom? Odgovor na ovo pitanje omogućava Sopstvu da odredi kvalitet magijskog dela od kojeg zavisi realizacija i postignuće cilja.
Rituali u magijskoj praksi Rituali, ili obredi su sredstvo čija je svrha da maga odvede željenom cilju, ili da željeni cilj dovede magu. Za vršenje rituala nije potrebna ustaljenost. Taj kontinuitet u vršenju obreda je odlika religijskog poimanja stvarnosti. Stalno ponavljanje rituala izraz je religijske svesti. A to znači mnogo ponavljanja koje može odvesti cilju nakon dužeg vremena ritualne prakse. Ovde je i vidna razlika izmeñu Ritualne Magije i Kraljevske Veštine. Prva je, svakako, neminovnost u razvoju na Putu Spoznaje. Jer početak, kojem nedostaju znanje i uvid, zahteva veru i ritualnost. Ceremonijalna Magija. kako se još naziva, ne sme biti cvrha i cilj. Zadržavanje i ostanak na ovom nivou razvoja magijske svesti, može doneti izvesne rezultate, ali isto tako može odvesti u jačanje religijske svesti i predanosti sistemu magijske prakse koji prerasta u kult ili sektu. Čak iako mag sam protežira ceremonijalnu praksu magijskog rada, to se nedvosmisleno posmatra kao kultna radnja ili sektaško ponašanje.
143
Treba znati sledeće. Svaki ritual mora da bude uspešan. U protivnom on nema svrhu. Uzalidno je trošiti i vreme i energiju na nešto što ne donosi plod. Ovo je stav magije kao Kraljevske Veštine. Znajući ovo, Uzvišeni mag, postepeno, odvajajući se od svetovnog, odvaja se i od ceremonijalnog. Ritual nije ništa drugo do spoljašnji izraz unutrašnjeg. Ritualna magija je izraz metalnog i fizičkog delanja sa nivoa Zemaljske ravni. Uzvišeni magovi Kraljevske Veštine uvek deluju sa Eterične ravni na sve ostale. Njeno delo, ne zahteva sakramente i relikvije, ni ritual i oltar, niti prostor i vreme. Kraljevska Veština je izraz Čiste Volje Sopstva. Eksperimentisanje u vršenju raznih rituala, a naročito ukoliko pripadaju različitim sistemima, nikako se ne preporučuje jer to vodi mentalnoj zbrci. Ovo je za aspirante veoma važno, jer ta mentalna papazjanija neminovno vodi u razočarenje. Aspirant mora sažeti svoj rad u okvir jerdnog sistema magijske prakse. Tek kasnije, dovoljno utemeljen, može se po volji upustiti u sažimanje više sistema, gradeći sopstveni Put. Da li se u vršenju obreda pridržavam jednog sistema i njegovog izričitog ustrojstva? Ovo pitanje jasno zahteva odgovor koji mora razluči sopstveno opredeljenje u smislu izbora paradigme.
Svrha, rezultati i razlozi lošeg učinka Svaki ritual ima niz pripremnih radnji, u periodu lične pripreme, koje je potrebno u potpunosti ispoštovati kako bi doneo uspeh. Pripremu za izvoñenje Rituala većina aspiranata zanemaruje,olako shvata ili formalno odradi. Formalizam u pristupu obredu dovodi do njegove formalizacije i odsustva rezultata. Ritual mora da ima jasan cilj. Mora da ima svrhu, jer u protivnom neće doneti očekivane plodove. Formalizam u magiji je opasan i ne samo što ne donosi rezultate, već donosi veliko razočarenje. Formalizam, takoñe, označava religijski pristup vršenju obreda. Najčešća konstatacija: "Sad nisam uspeo, biće bolje drugi put, bolje ću se pripremiti i usredsrediti", poražavajući je pristup magijskom radu. Oslobodite se formalizma u pristupu magijskoj praksi i rezultati će početi da se nižu. Da li ritualu pristupam formalno ili sa predhodnom potpunom pripremom? Ovo pitanje je neodvojivo vezano sa predhodnim. Zato pazite da ono bude potpuno iskreno i realno.
Ispoljavanje Volje Volja je izraz Sopstva. Zakon magije je jasan po pitanju ispoljavanja Volje. Ispuni svoju Volju. To je sav zakon. Mag nema drugog dela osim da ispunjava svoju Volju. Ostvaren cilj, to je ispunjena Volja. Ispunjavanje Volje je neprestalni zadatak svakog
144
maga i svakog aspiranta, isto tako. Svako delo mora biti pod Voljom. Suprotno, svako delo učinjeno bez saglasja sa Voljom, jeste delo usmereno protiv Sopstva. Ispunjavanje volje predstavlja sistem usaglašavanja voljnog procesa prema piramidalnoj strukturi odozgo na dole. To znači odrediti Konačni Cilj, vrh piramide, koji predstavlja Konačnu Volju. Ispod se nalaze Viši Ciljevi, a ispod njih mnoštvo malih ciljeva. Nemoguće je ostvariti Konačni Cilj, pre ispunjenja Viših Ciljeva, koje isto tako nije moguće realizovati bez ostvarenja mnoštva malih ciljeva. Kad kad se može učiniti da nešto činimo mimo svoje volje, ali ako je to delo voljno usaglašeno predpostavljenom Višem Cilju, a time i ispunjenju Konačnog Cilja, onda je to delo usklañeno sa voljnim sistemom, čak i ako nam, naizgled, ne prija vršenje tog dela. Kad je delo ovako shvaćeno ono više ne biva mentalno niti fizičko opterećenje, već delo koje služi višim predpostavljenim ciljevima. Neophodno je što pre stvoriti sopstvenu Piramidu Volje. Samo izgrañena Piramida Volje može omogućiti različivanje svih dela, kako magijskih tako i svetovnih i na taj način otkloniti sve distorzije u korelacijama magijskog prema svetovnom. Magijski život, znači i uvoñenje još jednog voljnog sistema, koji se naziva Preplitanje Volje. Ovo je neminovnost na Stazi Spoznaje i odnosi se na isprepletanost voljnog sistema Sopstva sa drugim voljnim sistemima, kako onih magijskih, tako i onih svetovnih, mada su ovi poslednji gotovo uvek sublimirani i neodreñeni prema Sopstvu. Svaki odnos mora biti pod Voljom i kao takav usklañen sa predpostavljenim ciljevima. Zbog toga ponekad izgleda, da ono što činimo služi interesu druge (tuñe) volje i to može biti da je tako, ali ako to delo ili odnos služi realizaciji predpostavljenog cilja naše volje, onda je svako takvo delo opravdano. Zbog toga je neophodno izgraditi Piramidu Volje, kako bi bilo omogućeno razlučivanje svih dela i svih odnosa, razlučivanje potrebnog od nepotrebnog, kako u magijskim, tako i u svetovnim relacijama. Piramida Volje znači uklanjanje svih distorzija u korelacijama magijskog i svetovnog. Stoga sledi jasno pitanje: Da li ispunjavam svoju volju? Ovo je pitanje ključ svih pitanja, jer po svojoj suštini Volja maga je dvostruke prirode budući da predstavlja početak i kraj svakog dela. Hteti da budete nešto, znači priznati da to niste. Ovo je Ključ. Otuda, hteti bilo šta, osim Najvišeg, znači udaljiti se još više od toga, jer svaka želja da se predamo nekome, izuzev Najvišem, je niži cilj. Ova samopredaja Najvišem, iako jednostavan čin, za naš složen um, ona predstavlja najteži zadatak. Zbog toga je neophodna magijska obuka. Samopredaja ne sme biti manja od predavanja Sve Sopstva, čovek ne sme pristupiti Oltaru Najvišega sa nečistim ili nesavršenim davanjem. Tokom magijske obuke može doći do raznoraznih problema, u zavisnosti od prirode aspiranta, a možda će za njega biti potrebno da u svakom trenutku želi sve vrste stvari, za koje drugima može izgledati da nemaju nikakve veze sa ciljem. Pošto, dakle, možemo požeti bilo šta, hajde da vidimo šta je potrebno da bi naša volja bila dovoljno jaka da možemo dobiti sve što poželimo bez gubljenja vremena. Za ovo je neophodno da se volja razvije do njene najviše tačke, premda je poslednji zadatak, pre kraja, potpuna predaja te volje. Delimična predaja nesavršene volje nema nikakvog značaja u magiji. Budući da je volja poluga, potreban joj je oslonac, a taj oslonac
145
predstavlja glavni cilj koji aspirant teži da postigne. Svaka druga volja koja ne zavisi od ove osnovne volje predstavlja nepotreban teret. Većinu čovečanstva čine nesposobni ljudi. Oni nisu u stanju da usklade svoj um kako bi ostvarili smisaoni život. Oni nemaju istinsku volju, već tek splet želja, od kojih su mnoge u meñusobnoj suprotnosti. Takav čovek se baca sa jedne na drugu želju, da bi na kraju života ove želje poništile jedna drugu. Na kraju ništa ne biva postignuto, osim jednoga, čega čovek nije svestan, uništenja sopstvenog bića, kao potvrde neodlučnosti. Takvog čoveka je, deo po deo, pojela Tama. Kako onda obučiti volju? Sve te želje, ćefovi, kaprici, naklonosti, sklonosti, prohtevi, moraju da budu otkriveni, ispitani, procenjeni prema tome da li pomažu ili odmažu glavnoj svrsi, i u skladu s tim treba se odnositi prema njima. Očito je da su potrebni opreznost i hrabrost. Ovome se može dodati i samoodricanje, ali ne u pravom smislu reči sledeći pravila konvencionalnog izražavanja, jer kako se može samoodricanjem nazvati nešto što je isključivo odricanje od onih stvari koje su štetne? Postoje velike teškoće koje se moraju savladati prilikom obuke uma. Verovatno najveću od njih predstavlja zaborav, koji je možda najgori oblik onoga što Budisti nazivaju neznanjem. Postoje posebne metode vežbanja uma, ali, pre svega je neophodno da se vežbe Osnovne Magije Elemenata, o kojoj će biti reči, stalno ponovo izvode, jer ove vežbe ne razvijaju samo budnost i unutrašnje sposobnosti, već i one inhibitorne centre u biću čoveka koji su, prema drevnom učenju, glavni izvor mehanizma pomoću koga se čovek uzdiže u bogoliko biće. Volja je poput cveća u bašti. Korov se uvek lako počupa, ali cveću je potrebna nega. Kada smrvimo svaku volju u sebi, a po potrebi i u drugima, koja se suprotstavlja našoj istinskoj Volji, stvorićemo prostor da ta istinska Volja sama počne slobodnije da se razvija u nama. Zato je neophodno da se rade i pozitivne i negativne stvari bez lažnog moralisanja, kako bi ta Volja došla do izražaja. Odricanja i žrtve jesu potrebni, ali su oni relativno laki. Ne činiti neku stvar je lako, ali ne činiti ništa drugo sem jedne stvari je veoma teško. Stari učitelji preporučuju povremeno presecanje Magijske Volje, na osnovu pravila da čovek uvek bolje radi nakon "potpune promene". Oni su, bez surnnje, u pravu. Svaka promena, znači očvršćavanje volje i napredak u razvoju. To je isto kao poreñenje savremenog motora koji ima bolji učinak od parne mašine. Na kraju se Magijska Volja u tolikoj meri poistovećuje sa celokupnim čovekovim bićem, da postaje nesvesna i stalna Sila kao što je to sila zemljine teže. Čoveka kadkad mogu iznenaditi i njegovi vlastiti postupci, i može smetnuti sa uma njihovu povezanost. Ali treba da zna da kada se Volja istinski uzdigne do visine Božanskog Promisla, tada je verovatnoća da će pogrešiti toliko mala kao i mogućnost da će psu izrasti krila. Sada se postavlja pitanje: da li razvoj Volje dolazi u sukob sa etikom? Odgovor je: Da. Magija ne poznaje moralne vrednosti, jer je etika religijska i socijalna kategorija koja se nameće robovskoj psihologiji prostog čoveka. Volja je postignuće, a korak na putu do postignuća, je skupoceni biser, na koji kada mag naiñe spremno sve što ima prodaje da bi mogao da ga kupi. Mnogi ljudi najteže odustaju od običaja i navika, koji se u sociološkom smislu označavaju pojmom etika, pa je otuda koristan način da se oslobodimo od svih navika "hodanje" putem koji vo-
146
di ka oslobodenju od svih navika. Taj put koji nas oslobaña od ropslva jeste istrajan prkos ustaljenim običajima. Zato se primenjuju metode prekidanja sna, postavljanja tela u naporne i neprirodne položaje, izvoñenje teških vežbi disanja i činjenje onih stvari koje prosečan čovek, ili večina ne bi nikada činila. Glavna vrednost svega toga, pored posebne vrednosti koju svaka od tih vežbi ili aktivnosti može da ima sama za sebe u nekim posebnim namenama, je u tome što čovek tera sebe da ih izvodi uprkos svm okolnostima koje se mogu javiti. Pobedivši unutrašnji otpor, čovek lako može da pobedi svaki spoljašnji otpor. Kada, na ovaj način, volja prestane da bude samo privremena, postaje neophodno da se sagleda njena veličina. Neko može imati snažnu Volju usmerenu u jednom pravcu, ali ona neće uvek biti dovoljna pomoć u nekom drugom smeru, čak može delovati i glupo. Postoji priča o čoveku koji je četrdeset godina vežbao da hoda preko površine reke, i pošto je napokon uspeo, njegov učitelj ga je prekorio, rekavši: Ti si velika budala. Svi ljudi prelaze reku svakodnevno splavom, samo za dva novčića. Ovo se mnogima od nas, a verovatno i svima, dešava tokom našeg života. Podnosimo beskrajne patnje da bi naučili nešto, da bi postigli nešto, što kada ostvarimo, izgleda da ne vredi čak ni izgovorene želje. Ali, to je pogršeno razmišljanje. Disciplina koju smo stekli učeći jednu stvar dobro će nam doći kada budemo želeli da se bavimo nečim sasvim drugim. Zato se smatra da se postizanjem nekog cilja čovek ne zadovoljava samo postizanjem toga, već da tu svoju moć upotrebi za neke bolje ciljeve i više ciljeve. Čovek ne treba da bude voñen mišlju o vrednosti izvesnog dela. Tek kada Veliko Delo bude potpuno izvršeno i kada se pogleda sa vremenske distance može se zaključiti da je upravo to izvesno delo baš na tom mestu bilo neophodno. Upravo zbog ovoga mnogi aspiranti padaju u iskušenje da slome vlastito koplje sudbine na tom najstarijem bojnom polju ispoljavanja slobodne volje. Svaki čovek može da nauči da radi stvari koje bez obuke nikada ne bi mogao da učini, stoga je u zabludi svako ko misli da je nemoguće obućiti nekoga čija sudbina nije da bude obučen. Obmana u razlozima onih koji govore o predodreñenosti je nepoznavanje voljnog sistema u funkciji ispunjenja Konačne Volje. Već sam napomenuo da prava Magijska Volja mora biti usmerena ka postizanju Najvišeg, a da do toga ne može doći pre nego što se razvije sposobnost razumevanja Prirode Stvarnosti. Setimo se samo naših želja kad smo bili mali: "biću pilot", ili "biću vojnik" ili šta god. Samo neki to postaju i ostaju celog života, ali u većini slučajeva, Razumevanje raste brže od Volje, tako da mnogo pre nego što budemo u mogućnosti da ostvarimo svoju želju, mi je već i zaboravimo. Postoje i oni slučajevi gde Razumevanje nikada ne preñe granicu sagledavanja stvarnosti, a Volja ostane bez inteligencije. Tako bogat čovek uvek teži sigurnost i udobnost, i zarad ostvarenja te želje on svakodnevno u svojoj kancelariji robuje mnogo okrutnijim zahtevima nego što to čini najbediniji radnik koji se nalazi na njegovom platnom spisku. Tek kada odluči da se penzioniše, shvata da je život prazan. Sredstvo koje je stekao progutalo je cilj. Zbog toga se kaže da su srećni samo oni koji su poželeli nedostižno. Mag mora da ugradi u svoju piramidu duše sve što ima i što može da sakupi. Ne postoji znanje ili moć koji su nekorisni za maga. Gotovo se može reći da u čitavon Univerzumu ne postoji ni jedan komadić tvari koji magu ne bi bio potreban. Istovremeno mag nikada ne sme da smetne s uma, da svaka cigla koja se ugradi, mora da stremi ka vrhu piramide, ne sme da bude pogrešnih smerova čak ni u najnižim slojevima.
147
Praktičan i jedini važeći oblik ispunjavanja Volje za svakog aspiranta i maga glasi: Svaku pojavu i svaki dogañaj tumačiću kao poseban odnos Boga sa mojom dušom. Tek tada Volja postaje aktivan oblik Razumevanja. Kada vidi pticu, mag postavlja pitanja: Koju svrhu ima ova poruka Nevidljivog? Kako treba da protumačim ovu Reč Najvišeg Boga? Kako bih mogao da upotrebim ovu pojavu ptice? I on mora istrajati u tom smeru, svagda i na svakom mestu. I premda mu je, koliko je on u stanju da vidi, poslano mnogo beskorisnih stvari, jednoga dana on će pronaći stvar koja mu treba, a njegovo Razumevanje će mu pomoći da shvati činjenicu da nijedna stvar nije bila beskorisna. Svako mora sam da odluči da li je mudro da sledi ovaj put. Ali je tačno da je lakše osloboditi se prvo stvari koje se nalaze izvan nas. Većina ljudi će uvideti da im najviše problema stvaraju osećanja i misli koje ih uzbuñuju. Ali, i moguće je i neophodno ne samo da se suzbiju osećanja, već i da se pretvore u poslušne sluge. Tako se osećanje besa može korisno upotrebiti u borbi protiv onog dela mozga čija nepokretnost onemogućava kontrolu. Ako postoji neko osećanje koje se nikada ne može korisno upotrebiti, onda je to ponos. To je zato što je ono u potpunosti povezano sa Egom. Zaista, nikakve koristi nema od ponosa! Sledeći voljni proces, uništavanje opažanja, grubljih i flnijih, izgleda da je mnogo lakši, zato što um, kada je neuznemiren, može da misli na kontrolu. Evo primera: čovek koji sedi na plaži i čita knjigu, nije teško da se u nju udubi, čak toliko da ne vidi ni najlepšu devojku koja sedi u blizini, ali kad u smiraj dana na obalu nagrnu komarci, knjigu će odmah zaboraviti. Dalje, kada govorimo o sklonostima, mnogo je teže izboriti se protiv njih nego protiv bilo čega drugog, zato što se sklonosti najvećim delom nalaze u podsvesti, a da bi se uništile, one moraju prvo da se probude, tako da se volja maga tada nalazi u položaju da istovremeno čini dve suprotne stvari. A onda na scenu stupa voljna kontrola misli. Postoji mnogo metoda za uništavanje različitih duboko ukorenjenih misli. Najbolji metod je uspostavljanje ravnoteže. Naviknite um da prizove suprotnu misao svakoj misli koja se u njemu javi. Uvek imajte i suptorno mišljenje za svaku misao koja se pojavi. Sagledajte sva obrazloženja, i ma koliko da se slažete ili ne sa njima, ovo je jedini način da se pronañe pravi odgovor. I radite ovo bez strasti. Što ste više ubeñeni da je izvestan način mišljenja ispravan, to odlučnije tražite dokaze da ga pobijete. Ako to u potpunosti uspete da postignete, mnogobrojna gledišta vas više neće uznemiravati i bićete u situaciji da iznosite svoje vlastito gledište sa smirenošću mudraca, što je mnogo ubedljivije od žustrine početnika. Na kraju prestaće da vas interesuju sporovi, politika, etika, religija, izgledaćete tako detinjasti, a vaša Magijska Volja će biti osloboñena svih prepreka. Baš kao kada kažete detetu da ne radi neku stvar, nije važno koju, ono će istog trenutka poželeti da je uradi, iako mu to nikada ranije nije ni palo napamet, tako je i sa svetim čovekom. U svima nama pritajeno leže sve sklonosti. Većine njih možemo biti nesvesni celog našeg života, sve dok ih nešto u nekom trenutku života ne probudi. One leže u zasedi. Zato svaka od njih mora da bude svesno probuñena, i svaka od njih mora da bude uništena. Svako ko se odvaži na Put Magijske Spoznaje, udara pravo u stršljenovo gnezdo. Čim se samo iskaže svesna težnja, neprijatelji su već tu pred nama. Ovo izgleda kao da je jedva moguće da je bilo ko u stanju da prevaziñe ove početničke dileme i probleme, ali aspirant mora čvrsto da se drži svoje težnje, mora se potvrdivati iznova i iznova u časovima očaja koji traje. Može se dogoditi da gotovo svaku nadu
148
u uspeh izgubi iz vida. Može se dogoditi da izgubi i poimanje samog sebe, ali ukoliko uspe da prione za sopstvo, uspeće. I kada jednom uspe, stvari će ponovo dobiti svoje pravo značenje. Tada će uvideti da su čista iluzija sve one stvari koje su mu izgledale tako stvarne, i biće osnažen za borbu protiv novih izazova koji ga čekaju. I zaista je jadan onaj ko ne uspe da izdiži ovo iskušenje bola, patnje, tuge, jada, nemoći i čemera. Za takvog nema nikakve koristi to što će reći: Ne svida mi se ova magija, vraćam se u sigurnost sveta kojem pripadam. Vraćam se kući svojoj. Kada se jedanput krene ovim putem, povratka nema. Ovo je istina. Tvrdnja da se mag može odreći zaveta kad god to poželi, istinita je samo u slučaju kada je zavet neozbiljno preuzet. Pravi Magijski Zavet se ne može prekršiti. Ima onih koji misle da je moguće, ali to nije tačno. Ovo je prokletstvo i blagodat pravog Magijskog Zaveta. Ma koliko daleko da odete, nikada se ne možete vratiti na predhodno stanje. Jedino što ćete uspeti da učinite pokušavajući da prekršite preuzeti Zavet, je da sebi stvorite najužasnije nevolje, pretvarajući sopstveni život u pakao. Teško je sasvim jasno shvatiti da je takva Priroda Stvarnosti. Zato se još jednom vratimo na pitanje koje je ključ svih pitanja: Da li ispunjavam svoju volju? I kao što je rečeno da je Volja dvostruke prirode budući da predstavlja početak i kraj svakog dela, iznenadujuće je koliko je tipičan stav: "Ja sam Ja", upravo stav onoga koji je najmanje "Ja". Samo je mag, čija je Volja toliko snažna da se na njen najmanji izliv dešavaju nezamisliva čuda, sposoban da kaže: Ovo nije moja Volja, već Volja Božanskog Promisla, neka bude izvršena. Hteti da budete nešto, znači priznati da to niste.
Magijski sistem i magijska praksa Varaju se svi koji misle da je magijski sistem koji iziskuje magijska praksa po svojoj prirodi čisto magijski i da nema korelaciju sa, ili prema svetovnom. Sistem je sam po sebi svetovnog karaktera, ali ima magijsku svrhu. Zato je opravdan. Kakav god bio sistem mora biti stvar ličnog izbora. Ali pazi! Sistem, ako je shvaćen samo kao stanica u sopstvenom razvoju na putu Magijske Spoznaje je opravdan sistem. Sve drugo je prijemčivost koja podrazumeva manji ili veći izraz religijske svesti. Sistem treba da vodi sopstvenom prevazilaženju. Ako nije tako onda to nije magijski već religijski, sledbenički sistem. Delovanje izvan svakog sistema je takoñe sistem i ne prihvatanje bilo koje paradigme je takoñe paradigma. Ovo je paradoks najviših razina spoznaje. Bogospoznaja kroz magijsku praksu jeste sistem, ali je neograñen. Bogospoznaja jeste i paradigma, ali je neuslovljena. Bogospoznaja je beskrajno putovanje duše. Da li sistem koji praktikujem omogućava njegovo prevazilaženje i izdizanje u sistem uzvišeniji ili u sistem bez sistema? Odgovor Sopstvu na ovo pitanje podrazumeva potpunu spoznaju ili spoznaju temelja sistema.
149
Ponuda i izbor, ili spoznaja i izbor? Živimo u vremenu mogućnosti upoznavanja sa svim sistemima ili proklamovanim paradigmama. Ponuda je raznolika i velika. Predstave sistema su virtuozno primamljivo predstavljene. Predstavljeni su knjigama, organizovanim zajednicama i bezmlo svi, internet prezentacijama. Ovde se od strane predstavljača igra na kartu prijemčivosti laika i ciljnih grupa populacije. Tako imamo više od 7.000 raznih religijskih, pseudoreligijskih, magijskih, pseudomagijskih i sinkretističkih učenja, organizovanih u crkve, verske zajednice, grupe, pokrete, društva, kultove i sekte. Ovde se postavlja pitanje: Da li je sistem koji praktikujem moj izbor na osnovu predstavljene ponude, ili je proistekao iz spoznaje? Utemeljenje kroz odreñeni sistem na osnovu predstavljene ponude može biti dobar, ali je najčešće pogrešan jer je plod prijemčivosti bića. Jedino utemeljenje u sistemu kroz spoznaju sistema na temelju samospoznaje je ispravan put.
150
ODVAJANjE STVARNOSTI Strah - Prvi neprijatelj Spoznaje Strah je prvi veliki neprijatelj na putu Magijske Spoznaje. Na putu prema inicijaciji, aspirante je kroz sva vremena vodila prva reč spoznaje. Ta prva reč jeste "smeti". Smeti napustiti svet koji se nalazi u istraženim i od našeg cerebralnog univerzuma prihvaćenim granicama. Smeti otkriti da se sve što je izgledalo savladano mora svakog trenutka dovoditi u pitanje. Smeti priznati da ništa nije izvesno osim neizvesnosti. Zar ne živimo, kao što i savremena nauka tvrdi, u "kontinuumu talasa verovatnoće", što je kao pojam bar onoliko apstraktno koliko i pojam Boga. Ali, napuštanje svojih shvatanja, svojih mišljenja i teorija, izaziva strepnju, pa i strah. Strepnja i strah ipak, nipošto nisu isto. Čovek se boji nekoga ili nečega, ali strepi, a da i ne zna tačno od čega. Strepnja je zarazna. Strepnja se može proneti gomilom već i samo zato što tome pogoduje opšta atmosfera. Opšta atmosfera, neopipljivo polje koje utiče na ponašanje ljudi, zapravo je ogromno polje sazvučja u kojem trepere i šire se talasi što ih emituje ljudski mozak uzburkan mislima, težnjama, sukobima i nadama. Kad se javi, strepnja narušava unutrašnju ravnotežu. U čoveku se sukobljavaju duboke, istinske težnje i čulni zahtevi koje ima kao osoba koja postoji. Ta postojeća osoba u čoveku želi da uživa, da se nameće, da vlada. Ona želi da se potvrdi i žudi za svim zadovoljstvima koja joj čula mogu pružiti. Iz te žudnje, koju raspaljuju oruña jedne usavršene tehnike, audio-vizuelna, psihološka, politička i intelektualna, raña se strah. Strah pred stvarnošću života i eventualne osujećene mogućnosti da uživa dovoljno brzo, dovoljno dobro, dovoljno dugo u svemu što želi. Paradoksalno, čovek se boji i straha od straha. Strepnja se konstantno probija, pa čovek dolazi u iskušenje da odgurne ono za čim u stvari žudi. Na vlast tada stupa pometnja i čoveka hvata neka grozničava uznemirenost, koja svoj izraz nalazi u lavini teorija, parola i tvrñenja što obećavaju ključeve blaženstva. Zanos razularene dijalektike, neprestalna prepirka i jalova rasprava zabašuruju istinsko pitanje koje mag postavlja pod okriljem uzdrmane civilizacije, pitanje: "Ko sam ja?" Zapravo, civilizacija i nije uzdrmana. Ona je, na nesreću, odsutna. Odvojena od same sebe. Moderno shvatanje smatra da civilizacija obuhvata skup tehničkih sredstava kojima čovečanstvo raspolaže. Ta tehnička civilizacija je, očigledno, sveprisutna, ali ne treba smetnuti, da je civilizacija ukupan zbir civilizovanih ljudi. Civilizovan jeste onaj čovek koji sam i na ispravan način radi ono što treba raditi. On je po vrsnosti srca i duha ravnopravan sa svim ostalim ljudskim bićima, što pokazuje izvršavajući poslaništvo čoveka svesnog svog dostojanstva. On je istinski čovek koji, iznad doktrina, struktura, iznad mnjenja, ostaje živ i slobodan. Nije li ovo čisto magijsko poimanje čoveka i rase ljudi. Iz tog ugla gledano, teško je tvrditi da se civilizacija posvuda otkriva. Stoga, učiniti da se rasprsne okvir jednog takozvanog civilizovanog društva, koje to u stvari nije, proces je koji se povremeno obnavlja. Kad se zakreče, strukture se rasprskavaju. To je neminovno.
151
Za žaljenje je što često treba sačekati eksploziju umesto da se hladno zameni ono što mora biti zamenjeno. Po navici, čovek se uglavljuje u sistem. Uspavljuje se. Zbog toga je buñenje samo još mučnije. Da bi bilo blagotvorno, ovo neminovno rasprskavanje pretpostavlja osvešćivanje kojim aspirant koji traži sebe utire put sopstvene evolucije, to jest put kojim se stiže do viñenja što, šireći se, obuhvata svet u kojem vlada Harmonija. Prepuštanje svetovnom životu, znači ostanak u rovu nerazumevanja, suparništva i nasilja, čime se ne rešava ništa. Plovila levom ili desnom stranom, laña ostaje ista. Da bi se išta moglo promeniti, čovek sam treba da se promeni. To je jedina, istinska revolucija i, ako nju svako sprovede, Pravedno društvo, Civilizovano društvo, ipso facto će se ostvariti. Ali ovo je utopija. Izvršiti revoluciju u sebi, znači otvoriti se za razumevanje uzroka opšteg sučeljenja, koje je samo projekcija našeg vlastitog unutrašnjeg sukoba. Izvršiti revoluciju u sebi znači prevazići vlastitu protivrečnost, uravnotežiti svoje težnje i svoje potrebe, uskladiti dužnosti i prava, rečju biti u redu, jer "Red", ako se ne shvati kao nešto fizički korisno, nego kao izraz bitnih pojmova prema kojima čovek treba da se upravlja, sadrži sliku savršenog stanja, stanja u kojem vlada Harmonija. Dovesti sebe u red, znači imati smelosti da se umre u svojim navikama, mnjenjima i shvatanjima koja sputavaju ono što se oduvek menja, te tako ostati živ. Tako se u magijskom smislu obistinjuje čudo da čovek može da bude bez ikakve prinude. Prihvatajući odgovornost po sopstvenoj volji, mag uvek dela i na opšte dobro. Meñutim, crni barjak današnje civilizacije, čije se vijorenje vidi, nije simbol reda, a oni koji su njime mahali nisu bili ni slobodni ni civilizovani. Njih je Strah obuzimao isto onako kao što je obuzimao i one protiv kojih su bili, jer svi ljudski poslovi isprepletani su do neodvojivosti. Apsurd stoji bok uz bok s uzvišenim. Čovek osvaja kosmos, a tone u sukobe u kojima nisu pošteñeni ni žene ni deca. Nasilje nameće vlastiti zakon, i velika je smetenost onih koji žele da shvate. Zbrka raste zavisno od bujice političkih, naučnih, medicinskih i drugih novosti koje tokom celoga dana pothranjuju radoznalost masa i njihovu želju za senzacijama. Usled pometnje i straha, promišljen čin uzmiče pred činom izvršenim iz bojazni od nekoga ili nečega. Strepnja je već tu, a kompleks straha, čak i nesvesnoga, nagoni ljude da se upuste u sulude poduhvate iz kojih se kasnije veoma teško ispetljavaju. Strah sužava i iskrivljuje izgled stvari. Da li strah oduvek postoji? Da li je povezan s prostorom kojim se krećemo? Da li ga uzrokuje vreme? Čovek je još uvek zatočenik Vremena i Prostora, zatočenik jednog sveta koji ograničava vidik. Otuda se postavlja pitanje: može li se ta tamnica izbeći? Smeti, je prva odvažnost kojom aspirant treba da se rukovodi u tom poduhvatu. Bez smelosti nema razumevanja, jer izbeći smrtonosni spoj uzroka i posledica znači biti svestan toga da svaki uzrok koji dovodi do neke posledice prenosi toj posledici klicu nekog novog uzroka koji će je održati, sem ako se ne pročisti kroz Svetlost koju širi Nehar, Svetlost svih Svetlosti. Ta se Svetlost odražava u probuñenoj svesti čoveka čiji vidici obuhvataju karike lanca koji povezuje početak i kraj.
152
Vreme savršeno podseća na uvijenu i zakrivljenu spiralu čije neumoljivo kretanje čoveka povlači za sobom. Kad ga zahvati to kretanje, vreba ga strepnja pred nepoznatim, strepnja pred budućnošću. To kretanje ne zna ni za kakvo odgañanje. Vreme se, govorio je Aristotel, meri kretanjem, a kretanje vremenom, jer i vreme i kretanje svojstva su prostora. U prostoru čovek postoji. On klizi niz padinu vremena i, klizeći, boji se. Strah ga je od promašaja, strah od budućnosti, strah od smrti. Ima li mnogo ljudi koji bi pošteno mogli da ustvrde: "Nikad se nisam bojao"? Ako ih ima, to su mudraci. Aristotel nije bez razloga stavio mudrost ispred svih nauka. Zar upravo mudrost ne proglašava sreću za najviši cilj svekolikog ljudskog delanja? Zar upravo mudrost ne izlučuje inteligentno delanje, kao odraz Čistog Uma? Zar upravo inteligentno delanje ne omogućuje čoveku da istinski ispuni svoju ljudsku sudbinu? Dajmo, stoga, reči Magija značenje Traganje za Mudrošću i prodrimo u neznanstva Tajne nauke o Tajnama Prirode, "hermetičke" nauke zvane i okultnom ali, koja je takva samo za one koji se ne usuñuju da joj pristupe. Koji su moji strahovi i kakve strepnje izazivaju? Bez jasne definicije sopstvenih strahova i strepnji, njihove podrobne analize, nije moguće spoznati njihove uzročnike, niti ih je moguće prevazići. Zadržavanje strahova i strepnji. ili još gore, njihovo potiskivanje, može odvesti u ludilo i šizofreniju. Zato aspirant mora s posebnom pažnjom odgovoriti Sopstvu na ovo pitanje.
Identifikacija - Drugi neprijatelj Spoznaje Sretao sam se sa mnogobrojnim problemima u procesu spoznaje meñu kojima se identifikacija izdvaja kao jedan od temeljnih i možda čak najvećih problema u poimanju stvarnosti. Posle straha kao "prvog najvećeg nepriatelja" na Putu magijske Spoznaje, identifikacija se može bez dvojbe nazvati "drugim velikim neprijateljem". U korelacijama kako svetovnog, tako i magijskog, identifikacija se može okvalifikovati i kao blokator objektivne spoznaje broj jedan. I pored veoma jasnih objašnjenja pojedinih pitanja, ljudi jednostavno ne shvataju, odnosno identifikacija im ne dozvoljava objektivno sagledavanje i razumevanje. Identifikacija je lažna sloboda. To je svojevrsna iluzija slobode, slika koja čoveku omogućava da se oseća slobodnim jer navodno čini ono što želi da čini. S pravom mogu da kažem da je identifikacija prva i najpoasnija vezujuća sila svesti čoveka koja sprečava afirmaciju Čistog Uma. Ali u čemu je problem? Umesto da pronañe sebe, čovek se gubi u onome što radi, jer ono što radi, može biti slobodno, ali čovek i dalje ostaje porobljen. Ljudi se mogu izgubiti u onome što čine čak i ako to nije ono što žele, ili pak ako je to nešto u vezi sa čime nemaju izbora. Kada se nañe u tom stanju, čovek svako mešanje u ono što radi doživljava kao narušavanje svoje slobode. Ako na primer sprema doručak u kuhinji, biva toliko uzbuñen, toliko se identifikuje sa onim što radi, da ako majka ili žena uñe u kuhinju i kaže da to ne radi na pravi način, čovek postaje ljut i oseća se kao da je napadnut. Čovek smatra da se njegova sloboda sastoji u tome da sve radi na svoj sopstveni način, ali
153
time odbacuje onu slobodu, koju bi mogao da ima. Tako i pored mogućnosti da bude zaista slobodan da čini bilo šta, čovek bira da postane rob. Kako to funkcioniše? Kada se identifikuje, čovek uopšte više nije on, jer je preneo sopstveni osećaj za realnost na nešto izvan sebe. Ljudi se čak i trude da stanje identifikacije izgleda kao nešto vredno, hvaleći se pri tom kako se slamaju od posla ili troše ogromne sume novca na poslednje, senzacionalne - dakle, pogodne za identifikaciju - tehničke ureñaje, odeću, knjige, filmove, izlaske u nove klubove... Čovek postaje rob svega što radi, biva porobljen i od ljudi koje sreće i od situacija u koje ulazi. I tu leži taj užasni apsurd, da u svemu tome čovek veruje da je slobodan. Veoma je čest primer unutašnje borbe u kojoj čovek pokusava da potisne izražavanje nekog "negativnog" stanja, dok iznutra ključa i razjeda samog sebe. Onda posle izvesnog vremena izbaci sve to iz sebe, ne razlučujući da time objektivno odbacuje sve ono što je stekao. Onda nastupa lažni osećaj smirenosti jer se navodno bolje oseća zbog toga i pravda sebe govoreći kako je samo hteo da bude iskren. Meñutim, čovek je samo dopustio da ga kontroliše to "negativno" stanje. Dopustio je da se navodno oseća dobro zbog toga, a da pri tom i ne sluti da je to zapravo robovanje "sistemu vrednosti" u kojem polaže pravo na to da se naziva čovekom i pripadnikom "sistema". Evo gde se to stanje identifikacije veoma jasno izražava. Kada je reč o posedovanju ili bilo kojoj formi vlasništva, identifikacija tu dolazi do svoje kulminacije. Svaki čovek ima nešto u svom vlasništvu za šta je zakačen ili sa čime se identifikuje. Ukoliko postoji bilo kakva opasnost da to izgubi, to je u nekim situacijama gori osećaj nego da izgubi i samog sebe. Naveo bih jedan veoma upadljiv primer, iz prakse radnih grupa P. D. Uspenskog. Razgovor se vodio o teškoćama koje ljudi imaju u pokušaju da se sete sebe. Uspenski je naveo da čovek mora imati faktor za podsećanje, da bi se setio. Najbolji faktor prisećanja, po Uspenskom, treba da bude žrtvovanje nečeg što nam je veoma dragoceno, odnosno odbacivanje nečeg što je sa naše tačke gledišta veoma vredno. Jedna žena je rekla da postaje očajna, jer već nekoliko meseci pokušava da uradi nešto, ali je nesposobna da uradi bilo šta. Uspenski joj je rekao da treba da se osvrne po svojoj kući i nañe nešto do čega joj je istinski stalo i da to žrtvuje. Izgledala je veoma zbunjeno za trenutak, a zatim rekla: "Pa, imam veoma lepi drezdenski servis za čaj kod kuće, koji sam nasledila od majke i za koji sam veoma vezana.“ Njegov odgovor je bio: "Polomite jednu od vaših drezdenskih šoljica i setićete se sebe.“ Sledeće nedelje došla je u istinski histeričnom stanju i rekla: "Bila sam tako uznemirena onim što ste rekli o mojim drezdenskim šoljicama. Ne bih mogla da razbijem neku od tih šoljica, čak i ako bih time spasla svoju dušu.“ Njegov odgovor je bio jednostavan: "Vidite li šta znači identifikacija?“ Još je upečatljivije kad se čovek identifikuje sa ljudima i onim što bi mogli da misle ili osećaju za njega. Dovoljno je da neko napravi najbeznačajniji mali gest i čovekov unutrašnji svet se puni svim vrstama emocionalnih reakcija. Bilo šta na ovom svetu se može preuveličati do apsurdnih razmera. Ako je upućena reč kritike, čovek će umisliti da je omraženi prognanik. Ako li je pak pohvala upućena, odmah će umisliti kako je cenjen kao mudra ili kao izuzetno važna osoba. U svim ovim primerima, niko drugi nije učinio identifikaciju. To čini sam čovek. Ako se desi da bude izbačen iz
154
stanja identifikacije, to stanje će izazvati jedan veoma neprijatan osećaj, a to je osećaj izgubljenosti koji čovek teško može podneti, jer mu je teško da se suoči sa istinom. Kada se identifikuje, čovekova slika o svetu je veoma mala. Sadašnji trenutak se sažima u tačku. A kada se potpuno identifikuje i postane sasvim izgubljen, tada veruje da je u najvećem stepenu slobode i da sve vidi sasvim realno. Kada o ovome razgovaram sa ljudima gotovo svi kažu kako je nemoguće da se ikada mogu identifikovati: drugi ljudi, da, ali oni ne. Ali kada to jednom istinski sagleda u sebi, kada okusi gorki ukus realnosti, tek tada čovek prestaje sebe gledati kao ranije. Zbog toga se samoposmatranje mora konstantno slediti uz odlučnost da se ne zastane ni na jednoj barijeri, da se ne ustukne ni od čega što se otkrije i da se ne propusti da se obradi ono što neizbežno sledi iz onoga sto je viñeno ili doživljeno. Ja sam 25 godina proveo u magijskoj praksi kroz izučavanje, rad i način života. Kao profesionalni astrolog proživeo sam dobrih 15 godina. Uz svog učitelja sam proveo 11 godina. Strah, prvog neprijatelja spoznaje, savladao sam za svega nekoliko meseci, ali su mi bile potrebne čak tri godine da doñem do razumevanja identifikacije i toga kako niži negativni zakoni deluju na mene i kako da ih, kada shvatim njihovo delovanje, zamenim stavljajući sebe pod uticaj viših univerzalnih zakona. U realnosti, ne postoje dva različita pristupa ovom radu, jedan, koji se bavi negativnim zakonima, i drugi, koji se bavi višim zakonima. Svaki put, kada sam putem borbe sa sopstvenim negativnim stanjima dolazio do tačke na kojoj sam u stanju da se odvojim od sebe samog i da sebe posmatram nepristrasno, ne samo da sam razumeo kako niži zakoni deluju, već takoñe u isto vreme sam kreirao prostor u sebi, koji je slobodan od njihovog uticaja, koji deluje pod višim zakonima. Mnogo sam učio, proučavao sisteme, paradigme, i svaki put, kada sam pristupio bilo kakvom teoretskom istraživanju, a koje nije bilo utemeljeno na radu na sebi, viši zakoni jednostavno nisu delovali. Bilo je to samo delovanje imaginacije, čista iluzija. Tada sam shvatio šta je to identifikacija i šta je to prijemčivost uma. Tada sam otkrio slobodu. Tada sam istrgavši sebe iz okvira svakog sistema otvorio "oko". Ono što sada vidim, jedan je sasvim drugačiji svet. Da bi se taj svet razumeo, mora se biti u stanju da mu se priñe svesno, da se bude u stanju da mu se pristupi uprkos, a ne preko sopstvene mehaničnosti i sistemske ograñenosti paradigmičnom uslovljenošću. E sad, ovde će neko reći da je delovanje izvan svakog sistema takoñe sistem i da je ne prihvatanje bilo koje paradigme takoñe paradigma. Tačno! Ovo je paradoks najviših razina spoznaje. Bogospoznaja jeste sistem, ali je neograñen. Bogospoznaja jeste paradigma, ali je neuslovljena. Bogospoznaja je beskrajno putovanje duše. Objasniti ovo aspirantu ili svetovnom čoveku bi bilo isto kao i pokušaj de se objasni zašto 1 i 1 nisu 2 nego dve jedinice. Ne postoji sistemsko objašnjenje. Pa kako onda to ja razgovaram sa čovekom koji kaže: "Ja imam svoj cilj", "Ja sam svoj put izgradio sam", "Ja sledim paradigmu...", "Ja radim po sistemu..." To otprilike izgleda ovako: Posmatraj svoje ponašanje tokom svih dnevnih aktivnosti. I šta se vidi? Vidi se samo konstantno reagovanje. I više od toga, te reakcije su većinom negativne: strah, ljutnja, iritacija, bes, neprijateljstvo, otpor prema onome, što se od čoveka traži, inertnost u većini aktivnosti i konstantni stres izazvan mnogobrojnim frustracijama, kompleksima i konfliktima. I šta se još vidi? Potpuno identifikovan čovek sa tim unutrašnjim stanjima. To je realnost.
155
Mi svet i dogañaje većinom vidimo onako kako nam to naše oči i ostala čula predstave. Meñutim to se samo tako kaže. Naša čula su samo organi uma koji prenose impulse koji se u umu slažu po odreñenom izgrañenom sistemu, Tako da to zaista možemo nazvati "realnošču“, ali se mora reći da je to "subjektivna realnost“. Da bi se videlo ono što je realno i da bi se prema tome videla realnost, ne smemo biti identifikovani, jer u trenutku kada se identifikujemo, gubimo kontakt sa objektivnom realnošću i sami postajemo svoja sopstvena realnost, drugim rečima, negativne emocije su za čoveka realne, dok god je identifikovan sa njima. Prva stvar, koju čovek mora da uradi, pre nego što bude u stanju da razlikuje ono što je realno bez znakova navoda od onoga što je realno sa znakovima navoda, je da mora izgraditi stanje odvojenosti. Samo u stanju odvojenosti je moguće pomeriti centar pažnje na posmatrača. To je psiholoski proces, koji nije upravljen ka mislima, osećanjima i senzacijama. To znači "raditi na sebi“, pri čemu čovek počinje jasno da razlikuje dva stanja: prvo u kome je potpuno uronjen u misao, osećanje i senzaciju gde postaje jedno sa tom mišlju, osećanjem ili senzacijom, i drugo, gde je u stanju da vidi to stanje i istovremeno vidi samog sebe. Kako dostići nivo opažanja, na kome možemo istovremeno videti sebe i svoje ponašanje? Treba postati čovek broj dva. Dok god smo čovek broj jedan naše opažanje samih sebe će uvek biti zamagljeno opažanjem centra, u kome smo ustanovili centar pažnje. Ali ni tu nije sve. Čovek broj jedan ima čak tri centra pažnje: fizički, emocionalni i intelektualni. Čovek broj dva ima samo jedan centar pažnje - Jastvo. Tako se način, na koji opažamo ponašanje odvija kroz četiri centra. Ako je centar fizičko biće, ponašanje je instiktivno, a mentalno opažanje na nivou debiliteta. Afirmacija intelektualnog centra vodi u ludilo, dok spajanje intelektualnog sa emotivnim stvara halucinacije. Čovek broj jedan funkcioniše po principu seobe centra pažnje te je uvek vezan impresijom i identifikuje se prema impresiji. Čovek broj dva je čovek, koji je putem rada na sebi doveo sva tri centra u balansirano stanje, što znači da su njihove funkcije harmonično koordinisane da hrane njegovu suštinu, tako da može postići zrelost spoznaje. Sada se postavlja i pitanje prave i lažne ličnosti. Šta je lažna ličnost? Da li je to čovek broj jedan? Postoji velika razlika izmeñu lažne ličnosti i ličnosti. Lažna ličnost stoji u tesnoj vezi sa egom čoveka, jer čovek čini mnoge stvari da drugi ljudi ne bi šta loše govorili protiv njega, ili se ponaša na odreñeni način, da bi drugi mislili dobro o njemu. Lažna ličnost stalno izgleda i pretvara se da jeste ono što nije. Ovo je imaginarna ličnost, jer predstavlja sliku koju je čovek izgradio svojom imaginacijom. Sa lažnom ličnošću čovek uvek teži da ga ljudi cene zbog onoga što nije. On laže druge o sebi i na kraju sam kreće da veruje u te laži. Lažnu ličnost je veoma tesko uništiti, jer ju je kreirala većina navika centara pažnje usklañena po odreñenom, ne retko, opšte prihvaćenom sistemu. Naravno, ne treba ovo suprotstavljanje ličnosti shvatiti kao težnju ka poništavnju ega koje zagovaraju neka učenja, naročito religijska. Ličnost nije negativna, niti štetna za čoveka naprotiv, ona je potrebna, ali na pravom mestu. Ličnost je izražena kroz stečeno znanje, iskustvo, obuku koju čovek dobija, način na koji brine o sebi i odgovara svetu koji ga okružuje. Problem sa ličnošću nastupa kada ona odgovara na život bez
156
učešća suštine i preuzima inicijativu u bilo kojoj aktivnosti, koju preduzmemo tokom svakog dana. Sedište ličnosti je u formativnom aparatu, tako da ona većinom koristi reči i dela da bi odgovorila na životne situacije. Magijski put nam daje oruña koja možemo koristiti da obrnemo pravac situacija, tako da suština može postati aktivna, a ličnost pasivna. U magijskoj praksi je sustina u stanju da koristi ličnost onako kako je potrebno u nekoj situaciji. To je stanje čoveka broj dva, kod koga se svi centri opažanja nalaze u balansu, što znači da sve aktivnosti preduzima pravo "Ja“ u njemu i da su sve funkcije podreñene tom pravom "Ja“. U tim okolnostima ličnost više nema uticaj, niti odreñuje ponašanje osobe. Lažna ličnost će nestati sama od sebe u procesu magijske spoznaje, jer čovek tada više ne živi od pojavnog i više ne mora da se pretvara da jeste, jer spoznata duša zaista "jeste“. Magijska spoznaja čoveka postepeno uvodi svet izmenjene percepcije stvarnosti gde se realnost doživljava na drugačiji način u skladu sa nivoom spoznaje. Taj nivo spoznaje je tesno povezan sa oplemenjivanjem energije. Realnost se opaža u skladu sa nivoom energije, koju smo sposobni da generišemo, izdržimo i održimo. Ne kaže se zalud da je magija proces spoznaje energija, čuvanja energija, njihovog oplemenjivanja i uvećavanja. Svaka energija je u stanju da nam pruži više ili manje sposobnosti da opažamo realnost. Realnost može biti vrhunski subjektivna za ljude, čiji je nivo energije tako nizak, da samo svoja stanja mogu da opažaju kao realna. To je rasa "ljudi robova", koji vide samo uz pomoć automatske energije koja im je usañena u svest po sistemu opšte prihvaćenog društvenog kolektivizma. Sledeći nivo bi bio nivo senzitivnosti, na kome čovek postaje osetljiv na impresije i postaje svestan da ih prima. Na tom nivou ne samo da čuje, on i sluša, ne samo da gleda, on i vidi, ne samo da jede, već i kuša, ne samo da dodiruje, vec i oseća dodir. Ovo je rasa "ljudi polutana" koji svoja opažanja manifestuju kroz stvaralaštvo u umetnosti ili nauci. To je usled toga što imaju dodatnu energiju, organizovaniju nego što je automatska energija, koja je bazirana uglavnom na reakcijama, privlačnosti i odbojnosti, dopadanju i nedopadanju. Na nivou senzitivnosti čovek počinje da biva gospodar svojih impresija. Najviši nivo energetskih upliva je opažanje svesnih energija. Ovo je nivo spoznaje rase ljudi nazvanih "Kraljvi Čarobnjaci" Njihova opažanja, u kojima učestvuju, počinju da dobijaju smisao i daju značaj njihovom životu. Svesna energija je veoma specijalna, jer nasuprot onome što ljudi nazivaju rečima "ja sam svestan“, mag će reći "ja učestvujem u svesti“. Zato ne postoji tajna koju mag ne može doznati, ne postoji stvar koju ne može spoznati, niti postoji biće koje ne može upoznati. Postoji još i, takozvana, sistemska identifikacija, a to je sagledavanje stvarnosti iz perspektive strogo odreñenog sistema vrednosti, opšte prihvaćenog društvenog sistema i ustrojstva, religijskog sistema poimanja sveta i čoveka i magijskog sistema ili paradigme kojem se pristupa sa prijemčivošću. Bez obzira na nivo tolerancije i poštovanja drugih sistema, svaki je sistem isključiv, u svojoj odnosnosti, i ograničen u svojoj spoznaji. Sistemi ili paradigme, shvaćeni i prihvaćeni samo kao stanice na Putu Spoznaje otvaraju Kapiju Beskrajnog Putovanja Duše, otvaraju Kapiju Bogova.
157
Sa čime se identifikujem i kakva je priroda moje identifikacije u razlučivanju magijskog i svetovnog? Dobro se zamislite ovde. Nema toga koji će reći: "ja se ne identifikujem". Ovo bi mogle biti reči samo istinskog adepta. Ali, ove reči nećete čuti ni od jednog adepta.
SUMA PITANJA Razgovor sa Sopstvom je prvi korak na putu magijske spoznaje, zato ovaj razgovor mora biti potpuno iskren. Samo od toga koliko je aspirant iskren prema samom sebi i koliko je sposoban da sagleda sopstvenu prirodu i sopstvenu spremnost, zavisi svaki dalji rad. Ovaj jedinstven razgovor sa Sopstvom u najosnovnijoj formi sadrži odgovaranje na dvadeset pitanja, mada, kada se svako od pitanja analizira, niz podpitanja može biti izvedeno. Na samom početku, pre ulaska u svet Svete Magije, ovih dvadeset pitanja je dovoljno: 1. Jesam li sposoban da razdvojim magijsko od svetovnog i da svetovno podredim magijskom? 2. Šta je uzrok moje potrebe za magijskom spoznajom i sticanjem magijskih moći? 3. Koje su to stvari i koje su to potrebe ovog sveta prijemčive mom biću? 4. Koliko sam i u čemu, zaista deo ovog sveta ljudskog ustrojstva stvari i života? 5. Šta sam uradio i koliko sam izgradio sopstvenu samodovoljnost? 6. Stremi li moja duša više materijalnim dobrima svetovnog ili blagodatima magijskog? 7. Kako se, i da li se u potpunosti moje seksualno biće ispoljava? 8. Koliko je moj život zaista magijski život? 9. Koliko su i da li su moje misli, reči i dela zaista magijsko delo? 10. Šta je moj cilj, kakv rezultat on donosi i kakva posledica iz njega proishodi? 11. Šta sam danas saznao? 12. Koje su i kakve su moje relacije u kontekstu davanja prioriteta u korelaciji magijskog i svetovnog? 13. Da li je svaka moja aktivnost prožeta magijskom praksom? 14. Da li se u vršenju obreda pridržavam jednog sistema i njegovog izričitog ustrojstva? 15. Da li ritualu pristupam formalno ili sa predhodnom potpunom pripremom? 16. Da li ispunjavam svoju volju? 17. Da li sistem koji praktikujem omogućava njegovo prevazilaženje i izdizanje u sistem uzvišeniji ili u sistem bez sistema? 18. Da li je sistem koji praktikujem moj izbor na osnovu predstavljene ponude ili je proistekao iz spoznaje? 19. Koji su moji strahovi i kakve strepnje izazivaju? 20. Sa čime se identifikujem i kakva je priroda moje identifikacije u razlučivanju magijskog i svetovnog?
158
Ne zaboravite da uvek u svoj dnevnik beležite svaki razgovor sa samim sobom, svaki odgovor na postavljena pitanja. I činite ovo često i analizirajte. Tako se prati sopstveni razvoj. Tako se da sagledati svaki uspon, ali i pad svaki, da se ne zaboravi. I neka razgovor sa Sopstvom uvek iskren bude, jer ako mag sebe slaže, Promisao će znati, i svaki Duh će znati, i svaki zreo mag će znati. A onda, kome će se obratiti? Mag može drugog čoveka slagati, čak i bez griže savesti, ali Sopstvo ne sme slagati nikada. Promisao ne prašta, jer Ona nije ni dobar ni zao Bog, ni Duh osvetoljubivi, niti zlopamtivi entitet. Promisao je izraz svih Univerzalnih Zakona u Jednom. Čini uvek što god ti je po volji, ali pazi dobro, da voljom svojom ne naudiš sebi!
159
Umeće Života SLOBODA Osloboñenje kroz magijsko delo Priroda je tajanstveno ogledalo Čiste Istine. Otkriti tu Istinu, jedinu nepodmitljivu stvarnost koju zaklanjaju kratkovečni oblici, suština je misterijske nauke, nauke o misterijama Prirode, na koju se poziva Alhemija. Ta misterijska nauka je Sveta Magija koja se učila u inicijacijskim centrima starog sveta, od Sumera i Vavilona, preko Egipta i Arabije, Indije i Kine, do Grčke i Rima. Nikada Magija nije ostala bez vatrenih sledbenika, koji su, na veliku sreću, prenosili baklju znanja, a ta baiklja je, često posle zaobilaznih stranputica, stigla i do nas. Ne bez zaprepašćenja, savremeni čovek primećuje da se iza jednog namerno hermetičkog jezika otkriva ne samo duboka mudrost nego i osnovno znanje koje nije ni u kakvoj suprotnosti sa onim što ga pruža današnja nauka. Nasuprot običnome naučniku, istinski Alhemičar, podržan velikim žarom i nadahnut čistom namerom, nastojao je da se u razumevanju Viših Ravni i prozirnosti vlastite prirode udruži sa stvaralačkim silama koje se kreću svetom. Ta prozirnost, to razumevanje i udruživanje okončavaju se stanjem otvorenosti i raspoloživosti svesti, svojstvom Filosofskog Kamena ili Kamena Dovršenosti, završnim držačem svoda Hrama u simboličkom značenju te reči. Hram je, u stvari, Sveto Mesto, spojište Nebeskih i Zemaljskih sila. Čovek, budući da svojim telom predstavlja tačku u kojoj Duh stupa u materiju, kroz sklad vlastite prirode s Ritmom Kosmičkoga Života postaje Živi Hram, i tako se neobrañeni kamen pretvara u Živi Kamen, poslednju etapu unutrašnjeg ostvarenja. Teži tome da združiš um svoj sa svojom dušom. Kloni se neznanja, kloni se varke, ali u telu svome, šatoru osećaja, otkrij Večnoga Čoveka. Ovim rečima drevni učitelji svoje učenike savetovahu. Cilj Svete Magije beše da pronañe put koji vodi tom otkriću. Budući da svaka stvar, prilagoñavanjem, proishodi iz JEDNOGA, to JEDNO valja shvatiti kao Sveduh (Univerzalnu Inteligenciju), kao koren čovekove stvaralačke inteligencije. Ako se u obzir uzme povratnost pojava kojima se odlikuje fizički svet, trebalo bi da čovek koji je postao svestan Zakona koji upravlja svim energetskim spletovima, postane čovek koji je stigao na čelo razvojnog ciklusa na Zemlji, i da se iz sveta različitosti ponovo uzdigne do Prvobitnog Jedinstva. Pomoći materiji da evoluira, a pri tome se i sam smatrati sirovom materijom podložnom sazrevanju, podrazmnevalo je odgovornost koju je valjalo prihvatiti. Alhemičari su oduvek težili Zlatu, Zlatu savršenstva, i tome da s njim budu u meñudejstvu, osvetljavajući misteriju kratkovečnog, a ipak trajnog prolaženja čovekovog Zemljom. Sveta Magija, kroz Alhemiju skida koprenu s razloga čovekovog postojanja i sudbine. Alhemičar, onaj pravi, prihvatio se Velikog Dela, dela osloboñenja čoveka. Širiti duh spoznaje, bio je to i ostao zadatak Osloboñenih Bića koja žive meñu ljudima ne razlikujući se od njih ničim osim unutrašnjim zračenjem, koje može opaziti
160
svako ko se za to pripremi. Ova priprema vodi otkriću unutrašnjeg puta, otkriću Filosofskog Kamena, ispunjenju Velikoga Dela i završnici Kraljevskog Umeća. Aspirant mora da zaboravi svoj razumski um da bi se bolje prožeo simbolikom punom žive dinamičnosti, da bi u blagotvornoj tišini uma shvatio njenu tajnu poruku. Dela u kojima je reč o nauci Kralja Tota, tri puta Najvećeg, dela su skrivenih poruka. Ipak, i taj jezik, premda kriptičan, može se rzumeti pod uslovom da aspirant sebi ne dopusti da ga odvuče značenje koje se rečima obično daje. Taj jezik, kadikad kitinjast, kadikad glasovni, kadikad analogan, a uvek simboličan, odaje povezano značenje, mada tu povezanost tek treba znati protumačiti. Ako se, recimo, postavi pitanje "tri neophodne kokcije da se skuva Kamen", onda "kokciju" treba prevesti sa "etapa", a "kuvanje" kao "sazrevanje", pa bi tako, tri etape vodile čoveka od stanja nesavršenosti do konačnog ostvarenja, to jest od neobrañenog kamena do Živoga Kamena. Koje su to etape? Prva zahteva da se spoznaju Univerzalnog Zakona i da se aspirant potpuno pridržava tog Zakona. Druga vodi ovladavanju stvaralačkom dinamikom, koja upravlja Univerzalnim Zakonom i koja je njegov izraz. Treća etapa je ispunjenje. Za početak, ipak, treba jasno reći, da se od vrha do temelja životne piramide, od izraza do odraza, od proreñenog do zgusnutog, manifestuje Sopstvo, to jest osnovno načelo Jedinstva, aktivno ali nedejstvujuće, jedina Stvarnost kad se sve iscrpi. Život, zapravo, "Jeste" i nikad ne postaje. Iz njega proističe Životna Sila, indukujući stvaralačku dinamiku, mutaciono pulsiranje Zračeće Energije što ga manifestuju sile Prirode, stvaralačke misli čovekove i suštinske težnje koje ih nadahnjuju. Ta dinamika čini klicu svake materije i Ritam svega živoga. Instinktivne sile, sile mentalne i sile psihičke, izražavaju je u ravni životinjskog i ljudskog. Čovek je, meñutim, kadar da upravlja svojim stvaralačkim mislima i tako da se usredsredi. Preko fenomena rezonance, rasporeñuju se energije koje stvaraju osnovu fizičkog sveta. Učiniti da se kroz usklañenost ritma duše maga s Ritmom Duše sveta razvije ta klica, cilj je Velikoga Dela, a kruna njegova je treća etapa. Posredi je etapa ispunjenja, a ona zahteva povezivanje čovekove stvaralačke misli i njegove dinamike s dinamikom Prirode, koja, neprestalno, teži skladnoj ravnoteži, manifestujući time evolutivnu spiralu koja od zgusnutoga vodi proreñenome. Tri etape, dakle, ali trostruke etape, jer valja ovladati svakom stranom u svakoj ravni. Osloboñenju kroz magijsko delo vodi trostruko osvešćivanje u svakoj ravni. To je smisao Devete Kapije, velike ljudske pustolovine u Onostranom. Zato se i smatra da je Broj Devet, Broj dovršenosti nekog ostvarenja. Magovi, istinski tragaoci, svesni da je ono što je gore jednako onome što je dole, a ono što je dole jednako onome što je gore, nisu to zanemarivali kako bi našli potvrdu svoje nauke, mogućnost preobražaja bića čovekovog. Pošto je Životna Sila klica svekolikog rasta, a dinamička misao sredstvo kadro da usmeri životnu dinamiku koju je u žižu doveo mislilac, stvaralačka sila koju zrači ta misao mora da pod izvesnim uslovima može proizvesti mutacionu energiju i dovesti do mutacije, to jest do bitnog preobražaja. Danas je bombardovanje nekog elementa u ciklotronu atomskim česticama uobičajen postupak fizičara, i njime se, pravo rečeno, postiže isto. S jedne strane stoji radnja koja za osnovu ima usmereno cerebralno zračenje, i nju moderna nauka počinje ozbiljno da izučava. S druge strane stoji grubo bombardovanje koje se okončava preobra-
161
žajem materije u Energiju i, u krajnjoj liniji, atomskom bombom. Prodiranje u neznanstva Zakona koji upravlja svim preobražajima, od kristalisanja minerala do mutacija kod biljaka, životinja i ljudi, omogućava probuñenom čoveku da preko Duha vlada materijom. Budući da je materija kadra da ispari u svetlost, a svetlost kadra da se kondezuje u materiju, to se Čovek kao gospodar svoje dinamičke misli može umešati u ovaj proces, te ga ubrzati ili usporiti. Probuñeni čovek, a Mag je takav čovek, poznaje Zakon uzroka i posledice, poznaje Zakon Privlačnosti i razume njegovo kosmičko odvijanje. Budući da je u savršenoj rezonanci s ritmom Života, mag je kadar da usmeri svoju stvaralačku misao u pravcu prirodnih zakona i time ispuni svoju sudbinu, koja mu nalaže da svesnu energiju stavi u službu Evolucije. Kao sluga tog Zakona, on će nastojati da odvoji zgusnuto od proreñenog i da potpomogne evolutivni ciklus, autonomnu krivulju koja svoju spiralu razvija od dubina beskonačno malog do nebesa beskonačno velikog. Izmeñu te dve beskonačnosti, čovek je pozvan da postane svestan toga da ono što "Jeste" nikad ne postaje, a da ono što "Nikad Nije" ne prestaje da postaje. Pozvan je da shvati da, postavljen izmeñu dva pola, svojim telom predstavlja tačku u kojoj Duh stupa u materiju. Kraljevsko Umeće uzelo je pentagram za simbol ostvarenog čoveka. Zar pentagram nije postignuto savršenstvo? Zar on slikovno ne predstavlja moć i silu koja se širi? Broj Pet je sasvim poseban Broj. Pentagram ilustruje tu posebnost. On zrači kao kakav magični pečat koji otkriva nepropadljivu Suštinu Života. Život je tajanstveni fenomen na koji čovek nema nikakvog svesnog uticaja, a ipak Život peva u svemu što čovek dotakne, vidi, oseti ili opazi. Stoga življenje ne iziskuje nauku, već Umeće, jer Umeće Življenja obuhvata postojanje, koje kroz ritam što ga izražava manifestuje Suštinu Života. U ritmu Psihe rascvetava se lepota, a ritam je Broj koji peva. Krv kruži u ritmu srca, u ritmu Kosmičke Harmonije rasporeñuje se kretanje zvezda i planeta, a stroga orkestracija čini da se u prostoru kreću i svetlost i životvorna energija. U Harmoniji Zakona, to ritmičko kretanje sjedinjuje u istinsko srodstvo biljke sa životinjama, životinje s ljudima i ljude s Bogovima. Otkriti tajne prirode usklañene s Božanskim Zakonima znači otkriti smisao Harmonije Sveta. Sva se velika Predanja slažu u naznačivanju puta koji vodi ovom osvešćivanju, a ono pak potpunom osloboñenju. Nauka danas razmiče granice onoga što ostaje nepoznato, ali, paradoksalno, odmah razotkriva sve veću složenost jednog sveta koji prkosi jedva iskazanim teorijama, složenost jednog talasnog prostora i vremena koje prevazilazi maštu. Tako su istraživači, i to ne najmanji meñu njima, na kraju svojih ispitivanja dovedeni dotle da napuste preñašnje isključivo logičke i racionalne osnove i upuste se u užarene oblasti metafizike. Openhajmer kaže: Na prividno najjednostavnija pitanja bićemo primorani da pružimo odgovor koji na prvi pogled podseća na čudnovatu veronauku. Upitamo li, recimo, da li položaj elektrona u unutrašnjosti atoma ostaje isti, moraćemo da odgovorimo ne. Upitarno li da li se taj položaj vremenom menja, moramo da odgovorimo ne. Upitamo li da li je elektron nepokretan, moramo da odgovorimo ne. A ako upitamo da li se kreće, ponovo moramo da odgovorimo ne. Mora biti da je i Buda, kad su ga pitali o stanjima čovekove ličnosti posle smrti, davao slične odgovore. Priznajte da oni nisu baš u skladu s naučnom tradicijom onako kako mi volimo da je odreñujemo.
162
Sve veća složenost Univerzuma koji se širi uznemirava. Umesto da pusti večitu Mudrost da se slobodno iskazuje, čovek naoružan sve ubojitijim sredstvima upropašćuje vlastitu sredinu. Nesvestan imanentnosti harmonične logike u čuvstvenome svetu, on razara uspostavljenu ravnotežu i zapanjuje se pred posledicama čija je žrtva on sam. Raña se strepnja, a s njom i metafizičko traganje koje postaje opšte. Kuda i prema čemu ide svet, pitaju se mnogi. Gde se, onda, nalazi sreća? Dok se jedni pitaju, drugi beže u pseudomisticizam razularene seksualnosti i u psihodeličnost potpomognutu drogama. Dolazi do pometnje i nereda. I sam jezik menja smisao reči i njihovu vrednost. Više ne razumemo jedni druge. Ne treba se iznenañivati što je ponašanje ljudskih bića nalik njihovoj pometnji. Da bi se izašlo iz ćorsokaka, potrebno je otkriti put koji vodi osunčanim obalama Umeća Življenja prilagoñenog Novome Dobu čija zora već rudi. To Umeće Življenja traži od čoveka da u svakom minutu, svakom sekundu bude tumač onoga što je Dobro, onoga što je Lepo, i zahteva saradnju njegove osećajnosti, volje i intelekta. Te radnje čovek potčinjava harmoniji, koja se, prema poetici starih naroda, raña iz muzičkih vibracija Apolonove lire, iste one koju je Tot poverio ovome Bogu. Upravo preko Lepote, Magija i prenosi dar Življenja i širi Radost koju raña stvaralaštvo, koju raña ispunjenje. Postavljaju se sledeća pitanja: da li se može otkriti veza koja, s onu stranu prividne suprotnosti, ujedinjuje patnju i radost? Da li se može izgraditi most preko ponora za koji se čini da razdvaja ta dva pojma? Može li čovek uhvaćen u mrežu sveta u kojem caruje dvojstvo prevazići zlokobnu neminovnost, patnje što kao da je prikačena uz njegovu sudbinu, koja ga okiva prostorno-vremenskim granicama? Može li se on približiti Harmoniji Života i stvaralačkoj radosti koju ova nadahnjuje, a da pri tome ne napusti ovaj svet? Čovek postoji unutar prostorno-vremenskih granica. On pomoću kretanja meri vreme i pomoću vremena meri kretanje, a i jedno i drugo svojstvo su Prostora. Da li se može baviti često prinudnim zanimanjima i postojati u Prostoru trpeći pritisak Vremena, a u isto vreme svaku svakidašnju odluku potčinjavati ritmu Života i njegovoj Harmoniji? Da li se može sagledati svakidašnjica kao prostrano polje iskustva koje vodi prevazilaženju patnje, smatrati je polazištem koje vodi radosti ispunjenja, pri čemu bi patnja bila samo neizbežna posledica Nepoznavanja stvari Života? Odgovor na ova suštinska pitanja osvetliće, možda, misteriju kratkovečnog a ipak trajnog prolaženja čovekovog Zemljom. Budimo pažljivi i tihi, jer dok ćutanje deluje na nas svojom blagotvornom moći, dotle u njemu odjekuje kretanje Života. Svaka reč, preko živoga ritma koji je modulira kroz slogove, sledom slika i melodijom zvukova manifestuje svoju magiju. Ta magija dovodi do razumevanja kakvo ne može da izmami nikakvo mentalno predstavljanje, i to razumevanje rastapa neznanje, jer u njemu, i njime ispunjava se čudo jedne jedine stvari, čudo osloboñenja, a to je most što od varke vodi do Istine, od izmišljenog do stvarnog, od postojanja do žvota. Čudo jedne jedine stvari manifesfuje se u mutacionom pulsiranju Zračeće Energije i kroz to pulsiranje koje indukuje život, to pulsiranje ispunjava prostore i od prekinutog vodi neprekinutome. Kroz ovo čudo, svaka je stvar povezana sa svim stvarima. Njegovim posredstvom nestaje varljiva razdvojenost i pojavljuje se veza koja i najmanji atom sjedinjuje s celim Svemirom i svakog čoveka sa svim ljudima. Kroz mutaciono pulsiranje Zračeće Energije rastvaraju se i zamenjuju elementi opažanja i širi viñenje sveta, što je inicijacija u stvari Života. Ta inicijacija diže rešetke tamnice koju čine
163
granice ustrojenog i uslovljenog cerebralnog sveta, i svakome obelodanjuje njegov razlog i meru, što je odskočna daska za osloboñenje, koje i jeste cilj postojanja. Postojanje shvaćeno kao polje iskustva projektovaće, u tajnoj odaji duše, sliku koja će poprimiti vid Lepote, i taj vid Lepote će, preko Svetlosti inteligencije koju odražava, pročistiti patnju, a ona će tad, buduči shvaćena, biti i prihvaćena, i učiniti da se raplamsa Umeće Življenja, koje će biti veoma daleko od nauke postojanja kakvu sad primenjujemo. Preko Umeća Življenja Novoga doba čovek će, pošto otkrije istinsku Slobodu, steći svoju pravu meru. Umeće Življenja pokrenuće sve njegove stvaralačke delatnosti koje nadahnjuje Dah Života i on će iza krutih formula otkriti ritam mutacionog pulsiranja Zračeće Energije, koje će udahnuti život njegovoj magijskoj praksi i završetku Velikog Dela.
ZAKON PRIVLAČNOSTI Ispoljavanje i primena kao put osloboñenja u korelacijama svetovnog i magijskog života Zakon Privlačnosti je odgovor na sve ono što je prošlo, sve što jeste i što će uvek biti. Svi radimo sa jednom beskonačnom silom. Svi živimo po istim i tačnim zakonima. Prirodni zakoni Univerzuma su izuzetno moćni. Svi imamo korelaciju sa jednom silom, jednim zakonom. To je Zakon Privlačnosti. U ovom je Zakonu sazdana Tajna Života. Sve što nam se dešava u životu mi privlačimo da se desi. I sve se odigrava zbog slika koje imamo u umu. To je ono o čemu razmišljamo. Pazite, šta god da nam se odigrava u mozgu, mi privlačimo ka sebi. Mudri ljudi su to oduvek znali. Pogledajmo stare Vavilonce. Njihovi magovi su oduvek to znali. Zbog toga su i bili nadnaravno moćni. Veoma je malo onih koji to znaju. Zbog čega samo jedan odsto populacije zna Tajnu Moći i uspeha? Da je to slučajnost? Nije! To je tako osmišljeno. Oni poseduju uvid, uvid u delovanje Zakona Privlačnosti. Najlakši način da objasnim Zakon Privlačnosti je da se zamislim kao magnet. I ja znam da će magnet privući ka sebi. Jednostavno, Zakon Privlačnosti kaže da slično privlači slično. Ali pričamo na nivou misli. Naš posao, kao ljudi je da se držimo misli o onome što želimo. Da imamo kristalnu sliku onoga što želimo, i prema tome počnemo evocirati najveći Zakon u Univerzumu, a to je Zakon Privlačnosti. Delovanjem ovog Zakona, postajemo ono o čemu najviše razmišljamo, ali i privlačimo ono o čemu najviše razmišljamo. Ono što vidimo u umu, onda ćemo to držati i u ruci. Ovaj princip se može sažeti u tri proste reči. 1) Misao 2) Manifestacija 3) Zahvalnost
164
Mnogo ljudi ne razume da misao ima frekvenciju. Svaka misao ima svoju frekvenciju i kao takvu je možemo izmeriti. Tako da ako iznova razmišljamo o nečemu, ako to zamišljamo u umu, ako to možemo zamisliti, onda šaljemo stalno tu frekvenciju. Misli šalju magnetne signale, koji nam se vraćaju nazad. Vidimo li sebe da živimo u izobilju, privući ćemo ga. Ovo uvek deluje, svaki put i kod svakog čoveka. E, ovde nastaje problem. Mnogi ljudi misle o onome što ne žele, i pitaju se zašto im se to stalno dešava. Zakon Privlačnosti ne mari da li mi smatramo da je nešto dobro ili loše, ili da li to ne želimo ili želimo. Reaguje na naše misli. Tako da ako sedite i gledate u gomilu dugova, osećate se užasno zbog toga, to je signal koji šaljete u Univerzum. "Baš sam neraspoložen zbog ovog duga".Ovakvim stavom čovek samo to potvrñuje sebi, i oseća to svakim delićem sebe. I kako Zakon privlačnosti ovde deluje? Jednostavno. Ne samo što će dug ostati, nego će se i uvećati. Dakle, dok gledamo u neku stvar koju želimo i potvrñujemo je, mi aktiviramo misao. I Zakon Privlačnosti odgovara na tu misao. I donosi nam stvar koja se poklapa s tom misli. Ali kad gledamo u nešto što ne želimo, i kažemo "ovo ne želim", mi zapravo to ne odgurujemo od sebe. Umesto toga mi aktiviramo misao onoga što ne želimo, i tada nam Zakon Privlačnosti donosi tu stvar, iako je ne želimo. Ovo je Univerzum koji je baziran na privlačnosti. Sve je sazdano na privlačnosti. Zakon Privlačnosti uvek radi. Bilo da verujete ili ne. Razumete ili ne. Uvek radi. Možete razmišljati o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Ali bez obzira da li se sećate, posmatrate ili zamišljate, i dalje u tom procesu aktivirate misli. A Zakon Privlačnosti, koji je najmoćniji u Univerzumu, odgovara na vašu misao. Stvaranje se stalno dogaña. Svaki put kada čovek ima misao, ili produženi način mišljenja, je u procesu stvaranja, nešto će se manifestovati od tih misli. Zakon Privlačnosti kaže: Daću ti sve što kažeš da želiš i na šta se skoncentrišeš. Ako se žalite na to koliko je loše, stvarate još loših stvari. Znači kada smo pozitivno orijentisani, imamo sklonost privlačenja pozitivnih ljudi, dogañaja i okolnosti. A kada smo veoma negativno orijentisani, ljuti, privlačimo negativne ljude i okolnosti. Tako da uvek završavamo privlačeći dominirajuće misli koje imamo u našoj svesnosti, bilo da su te misli svesne ili nesvesne. Ako pažljivo posmatrate, kad je u pitanju delovanje Zakona Privlačnosti, moć uma, namere, u svakodnevnom životu, svuda je oko nas, samo trebamo dobro otvoriti oči i videti. Zakon Privlačnosti se lako uočava u svakodnevnom životu: kada primetite da oni koji najviše pričaju o bolesti, jesu bolesni, kad vidite da oni što najviše pričaju o blagostanju, ga imaju. Zakon Privlačnosti je očigledan svuda oko vas, ako razumete šta je. Radi se o tome da ste vi "magnet". Privlačite misao, ljude, dogañaje, životni stil. I sve što iskusite je zbog ovog moćnog Zakona Privlačnosti. Ne radi se ovde samo o priželjkivanju nečega, ili o umišljenom ludilu. Stvar je u dubljem osnovnom razumevanju. Kvantna fizika počinje zaista isticati ovo otkriće. Kaže da ne može postojati Univerzum, a da um ne ulazi u njega. Zapravo um oblikuje stvari koje se dešavaju. Ako ne razumete, to ne znači da ga trebate odbijati. Ne razumete kako struja radi. Prvo, ne treba svako ni znati šta je struja. Ali ipak uživate u koristi njene primene. Znate kako funkcioniše? Ja ne znam. Ali znam ovo. Možete čoveku skuvati večeru pomoću struje... a možete takoñe i skuvati čoveka...
165
Ljudi se obično uplaše kada počnu shvatati kako deluje Zakon Privlačnosti, prvenstveno zbog svih negativnih misli koje imaju. Ovde su važne dve stvari. Prvo, naučno je dokazano da je pozitivna misao stotinak puta snažnija od negativne. Živimo u stvarnosti gde postoji "vremenska kočnica". I to je dobro, jer niko ne želi zaista biti u okruženju, gde se svaka misao odmah manifestuje. Realizacija sporo dolazi, i to je ono što je dobro. Dakle, čovek mora postati svestan svojih misli. I mora pažljivo da bira misli. I mora razgonetnuti svaku svoju težnju. Čovek je remek delo sopstvenog života. Život koji gradimo, činimo to svojim mislima. Voñe u prošlosti koji su znali kako deluje Zakon Privlačnosti, želeli su zadržati moć, a ne da je podele s drugima. Tako da su držali ljude u neznanju po pitanju ove i mnogih drugih tajni. Ljudi su uvek teško radili i živeli na težak način, bespomoćni, zato što je samo nekolicina čuvala tajnu spoznaje ovog Zakona. Živimo u Univerzumu u kojem postoje zakoni. Zakon gravitacije, recimo. Ako čovek padne sa zgrade, bez obzira da li je dobar ili zao, pašće na zemlju. Sve što nam se dešava, uključujući i stvari na koje ne želimo, sami privlačimo. Znam da je na prvi pogled to nešto što niko ne želi čuti, jer će neko odmah reći: nisam ja privukao saobraćajnu nesreću, nisam privukao lošeg klijenta, nisam ja privukao dug, ili na šta god da se žalite. A ja ću vam malo prkositi, i reći da jeste to privukli. I ovo je jedan od najtežih koncepata koji treba shvatiti. Ali kad budete to prihvatili, transformisaće vam život. To je deo ove Velike Tajne Magijske Spoznaje. Mnogi misle da privlače stvari bez uticaja. Da nemamo nikakvu kontrolu nad tim. Da nam misli i osećaji sami rade i da se sve dešava bez našeg uticaja. Ako se sada prvi put srećete sa Zakonom Privlačnosti, i pomislite: "Sada trebam kontrolisati svoje misli". Za to će trebati dosta truda. Delovaće teško na početku, ali tu tek počinje ono što zovemo rad na sebi. Ne pokušavam vas ohrabriti da kontrolišete svoje misli odmah. To bi vas izludelo, jer toliko vam mnogo misli navire iz mnogo pravaca, o mnogim različitim temama. Rad na ovome mora biti sistematičan. Tu nastupa sistem za emocionalno upravljanje. Vaše emocije, vaš sistem za upravljanje emocijama, pomoći će vam da shvatite kako razmišljate. Misli uzrokuju osećanja. Emocije su neverovatan dar koji imamo, da znamo šta privlačimo. Iz perspektive magijske spoznaje, postoje samo dva tipa emocija. Od jednih se osećamo dobro, od drugih loše. Mogu se nazvati svakakvim različitim imenima. U suštini, sve negativne emocije, bilo da ih nazivamo krivicom, besom, ljutnjom, nezadovoljstvom ili frustracijom, sve ih prilično isto doživljavamo. Ne osećamo se dobro. Ove emocije treba da budu putokaz, da ono što osećamo nije u istoj ravnini sa onim što zaista želimo. Drugim rečima to se zove loša frekvencija. Negativna energija ili kako god hoćete to nazvati. Ono zbog čega se osećamo dobro je osećanje zadovoljstva, sreće, blagodati, ili ljubavi. To su dobari osećaji. To su pozitivne emocije. One treba da su putokaz ka tome da to što osećamo je u ravni sa onim što želite. Ustvari je toliko jednostavno. Baš je tu. Upitajte se, upitajte se često: "O ćemu razmišljam sada? Šta privlačim sada?" Osjećaji su povratna informacija, bez obzira da li smo na pravom putu ili ne. Što se bolje osećamo, bliži smo izjednačenju. Što se lošije osećamo, dalje smo od izjednačenja. Šta čovek radi? On, dnevno, prolazi kroz razne situacije, a misli koje emanira, zapravo oblikuju sva buduća dešavanja. Šta god osećate to je savršen odraz onoga što je na putu da se desi.
166
Čovek dobija tačno ono što oseća, a ne baš ono o čemu razmišlja. Kad čovek "ustane na levu nogu", ceo dan mu proñe tako. Nema pojma da bi mu jednostavna izmena emocija mogla promeniti čitav dan, a i život. Ako vam dan počne dobro, i osećate se tako, dokle god ne dozvolite da vam nešto promeni raspoloženje, nastavićete po Zakonu Privlačnosti privlačiti još takvih okolnosti, ljudi i dogañaja koji su u skladu sa tim osećanjem zadovoljstva. Strah, strepnja, patnja, loši dani, bogati postaju bogatiji, siromašni postaju siromašniji, ubistva, nesreće... Prestanite da mislite o tome, prestanite da oblikujete takve misli i da se sa njima identifikujete izazivajući nalete negativnih emocija. Sve je u vezi sa tim šta čovek oseća. Počnite se odmah osećati zdravim, počnite se odmah osećati uspešnim i zadovoljnim. Počnite odmah da osećate ljubav kako vas okružuje, čak i ako je nema. I ono što će se dogoditi je da će Univerzum odgovoriti prirodi vaše "pesme". Univerzum će odgovoriti na prirodu tog unutrašnjeg osećaja. I odraziće se, jer se tako osećate. Zapravo ono na šta se koncentrišete, misli i osećaje, je ono što privlačite da se desi. Bez obzira da li je to ono što želite. Ono o čemu razmišljate i ono što osećate uvek se poklapa s onim što se manifestuje. Sve što nam se dogaña identično je onome o čemu razmišljamo i onome što osećamo. Svaki put. Bez izuzetaka. Teško je to shvatiti. Ali kad postanemo otvoreni ka ovoj ideji, potvrde su neverovatne. To znači da svaka misao koja je imala uticaj na naš život može biti poništena, kroz promenu u našoj svesnosti. Čovek stvara svoj univerzum u hodu. Stvarno je bitno da se dobro osećate. Zato što se taj dobar osećaj emituje kao signal u Univerzum i počinje privlačiti još dobrog. Znači, što se bolje osećate, privlačićete više stvari koje će vam pomoći da se osećate dobro. I zaista ćete se osećati još srećnijim. Kada ste neraspoloženi, to stanje možete veoma lako promeniti. Pustite neku lepu muziku, onu koju volite. Počnite pevati. To će vam promeniti osećaje. Ili razmišljajte o nečemu lepom. Vizualizujte u svom umu slike onoga što biste želeli da vam se dogaña. Možda o nekom koga volite. I zadržite se na tome. Zaista zadržite tu misao. Blokirajte sve osim te misli. Garantujem vam da ćete početi da se osećate dobro. Koji je to dar. I kada se naviknete na to, kada počnete kontrolisati misli na osnovu toga kako se osećate, i počnete primećivati vezu izmeñu onoga što osećate, o čemu razmišljate i onoga što vam se vraća, i pre nego što se okrenete, znaćete da ste tvorac sopstvene stvarnosti. A oni koji posmatraju sa strane, biće zaprepašćeni kako imate savršen život. Život može biti apsolutno fantastičan. I treba da bude. I biće, kada počnete koristiti delovanje Zakona Privlačnosti. Mnogo ljudi me je pitalo kakva je njihova uloga u procesu stvaranja, i kako funkcioniše Univerzum. Iskorističu metaforu o "Aladinovoj čarobnoj lampi". Aladin uzme lampu. Protrlja je, i iz nje iskoči duh. Duh uvek kaže jednu stvar "Vaša želja je za mene zapovest". Ako pratite poreklo priče, ne postoje nikakve granice željama. Uzmimo ovu metaforu i primijenimo je na naš život. Zapamtite, Aladin uvek traži ono što želi. Univerzum bi se mogao poistovetiti sa duhom iz lampe. Možete ga nazvati Anñelom Čuvarem, vašeg višeg bića. Možemo ga nazvati bilo kako, ali svaka tradicija nam govori da postoji nešto veće od nas. A taj duh, Univerzum, uvek kaže samo jednu stvar "Vaša želja je za mene zapovest". Tada duh
167
odgovara ispunjenjem želje, davanjem traženog. I na kraju, šta Aladin čini, zahvaljuje se duhu. Iz ovoga možemo videti da Proces Stvaranja ima tri koraka. Prvi korak je morate tražiti ono što želite. Ne trebate koristiti reči da bi tražili, jer ustvari, Univerzum ni ne čuje vaše reči. Univerzum odgovara u potpunosti vašim mislima. Misli su ta energija koja emanira u Univerzum. Šta zaista želite? Sednite i zapišite na listu papira ili u vašem dnevniku, u sadašnjem vremenu. Možete početi tako što ćete napisati "Veoma sam srećan i zahvalan sada kada..." I onda objasnite kakav želite da vam bude život. Još jednom napominjem, u sadašnjem vremenu! Napišite objašnjenje u svakom smislu i u svakom pogledu. Ovo izgleda kao da vam je Univerzum katalog koji prelistavate i kažete "Aha, želim ovo doživeti, i voleo bih da imam to..., i želim upoznati ovakvu osobu". Zapravo vi samo dajete porudžbinu Univerzumu. Zaista je neverovatno lako. Drugi korak je odgovor. To je odgovor na ono što tražite. To nije vaš posao. Univerzum će učiniti taj korak umesto vas. Sve snage Univerzuma odgovaraju na misli koje ste pokrenuli, i Univerzum će se pokrenuti i reorganizovati da bi vam to ostvario. Većina ljudi ne dozvoljava sebi da želi ono što zaista želi, zato što ne vidi kako je to moguće. Ako samo malo istražite, postaće vam očigledno, da svako ko je nešto postigao u životu, nije znao kako će to izvesti. Samo je znao da će to uraditi. Dakle, ne trebate znati kako će se to desiti. Ne morate znati kako će se Univerzum reorganizovati. Ne znate ni šta ni kako da radite. Biće vam pokazano. Čovek traži i završava prvi korak. Univerzum odgovara i završava drugi korak. Svaki put. Bez izuzetaka. Treći korak koji se mora razumeti je od posebne važnosti. To je zahvalnost. To znači, da čovek mora sebe dovesti u ravan sa onim što traži. Kada je u ravni sa onim što želi, oseća se divno. To je entuzijazam, sreća, zahvalnost, to je ono osećanje strasti. Ali ako čovek oseća očaj, ili strah, ili bes, to su snažni pokazatelji da nije u ravni sa onim što traži. Kada počnete shvatati da je stvar u tome kako se osećate, i kada počnete usmeravati misli na osnovu toga kako se osećate, onda ste u ravni. Kada pretvorite tu fantaziju u činjenicu u stanju ste krenuti prema većim i boljim fantazijama. To je Proces Stvaranja. Primena Zakona Privlačnosti je u tome da stvorite osećaj željenog kao da to već imate. Ako želite auto, idite na test vožnju tog auta. Želite kuću, idite da razgledate tu kuću. Uradite šta god, da biste dobili osećaj da to imate sada. I pamtite ih. Sve što vam može pomoći uradite, da biste to praktično privukli. Može biti tu već kad se probudite. Ili možete dobiti neku nadahnjujuću ideju kako da postignete to. Da preduzmete neku akciju. Akcija je ponekad potrebna, ali ako ste u liniji onoga što vam Univerzum pokušava dostaviti, osećaćete se srećnim, tako živahni, vreme će stati. Mogli biste tako ceo dan. Univerzum voli brzinu. Nemojte odugovlačiti. Nemojte se preispitivati. Nemojte sumnjati. Kada je prilika tu, kad je nagon tu, kada vas intuicija prodrma, delujte. To je vaš posao. I to je sve što trebate uraditi. Privući ćete šta god da vam je potrebno. Ako vam treba novac, privući ćete ga. Ako vam trebaju ljudi, privući ćete ih. Ako vam treba odreñena knjiga, privući ćete je. Morate obratiti pažnju na šta ste privučeni. Jer dok budete imali sliku onoga što želite, privlačićete i stvari, i ljude, i dogañaje. Sve ovo se kreće kroz fizičku realnost sa vama i kroz vas. I radi po Zakonu. Možete poći ni od čega i ni iz čega početi, bez načina, i način će se stvoriti. Razmislite o ovome.
168
Kada se vozite autom noću, svetla se kreću samo par metara ispred vas. I možete stići iz jednog mesta u drugo, vozeći po mraku. Zato što samo trebate videti šta je ispred vas. Isto tako se i život odvija pred nama. Ako imamo sliku mesta koje želimo par metara ispred nas, život će se nastaviti odvijati i s vremenom će nas dovesti do mesta koje zaista želimo. Zato što želimo. Napravi prvi korak, ne moraš videti cele stepenice, samo načini prvi korak Još jedna stvar koju se ljudi pitaju je "Koliko će ovo trajati?" Koliko vremena je potrebno da se manifestuje željeno. Za ovo ne postoji pravilo. Ovde je bitno da čovek bude u ravni sa samim Univerzumom. Veličina ne predstavlja ništa u Univerzumu. Nema nikakvih poteškoća da privuče, na naučnom nivou, nešto što je ogromno ili nešto što smatramo malim. Sve što Univerzum radi, postiže bez ikakvog truda. Biljku ne treba istezati da bi rasla. U Univerzumu je sve divno osmišljeno. A isto je tako i ovde, u našem pojavnom svetu. Mi postavljamo pravila. Na primer, ovo je velika stvar, trebaće vremena, a ovo je malo, dobiću za sat vremena. To su naša pravila koja mi odreñujemo. Pravila ne postoje u Univerzumu. Stvori osećaj da imaš to što želiš sada i odgovoriće. Mnogo ljudi se oseća zaglavljenim, pritvorenim ili ograničenim zbog trenutnih okolnosti. Bez obzira kakve su trenutne okolnosti, to je samo sadašnje stanje. I sadašnje stanje će se početi menjati kao rezultat čitanja ovoga, i otpočinjanjem korišćenja delovanja Zakona Privlačnosti. Ponekad izgleda da ste zaglavljeni zato što nastavljate iznova misliti o istim stvarima. Tako da nastojite dobiti iste rezultate ponovo. I razlog tome je što većina ljudi širi misli o onome što posmatra. Ako gledate ono što jeste i pri tom samo mislite o tome što jeste, samim tim što mislite o onome što jeste, Zakon Privlačnosti vam daje još toga što jeste. Morate pronaći drugi pristup onome što jeste iz pozicije koristi. Većina ljudi gleda na svoje trenutno stanje i kaže to sam ja. To nisi ti. To si bio. Ako gledate na sadašnje stanje, i na primer nemate novca, ili vezu koju želite, ili vam zdravlje nije u redu, to nije ono što vi jeste. To je talog ishoda prošlih misli i dela. Stoga su ljudi skloni da konstantno žive u tom talogu misli i dela iz prošlosti. Ako čovek gleda svoje trenutno stanje i odreñuje se po tome, on osuñuje sebe da u budućnosti nema ništa više osim toga. Buda je to davno još opisao rečima: Sve što jesmo je rezultat onoga o čemu smo mislili. Šta treba učiniti da bi se život počeo menjati? Nekoliko stvari. Napravite listu onoga na čemu ste zahvalni. Počnite sa tim. Zato što to menja vašu energiju. Menja vaše razmišljanje. Možda ćete se pre ove vežbe fokusirati na ono što nemate, šta god da vam je problem. Kada čovek radi ovakvu vežbu, kreće se u drugom pravcu. Počinje misliti o svim stvarima zbog kojih se oseća dobro. Zahvalnost je apsolutno način da se donese još zahvalnosti u život. Svaki čovek zna kada ga drugi cene zbog stvari koje radi. Šta želi uraditi? Želi uraditi još više. Uvek je u pitanju zahvalnost, koja povlači za sobom i stvari i podršku. Ovo uvek naglašavam i o tome pričam godinama. Ono o čemu razmišljamo, to i dovodimo u život i uvek moramo biti zahvalni. To je osećaj koji čovak mora konstantno imati. Za mene je to tako moćna vežba. Svako jutro ustanem i kažem hvala. I onda počnem misaono prelaziti po stvarima na kojima sam zahvalan. Ali to nije samo razmišljanje o tome, ili kakva rutinska radnja. To kao energiju šaljem van. Stvaram osećanje zahvalnosti za ono što imam. Čim se počnete osećati drugačije u vezi sa stvarima koje već imate, počećete privlačiti još više dobrih stvari. Još
169
više stvari na kojima bi bili zahvalni. Možete pogledati oko sebe i reći - nemam auto koji hoću, nemam kuću koju želim, nemam zdravlje kakvo želim, nemam prijatelja kakvog želim. Zaustavi se ovde! To su sve stvari koje ne želiš. Skoncentrišite se na ono što već imate na čemu ste zahvalni. To može biti i to što imate oči da trenutno čitate ovo. Možda odeća koju imate. Možda više volite nešto drugo, i možda uskoro dobijete nešto drugo, ukoliko se počnete osećati zahvalnim za ono što već imate. Svako prolazi kroz periode kada mu baš ne ide, kako se kaže, od ruke. Jednom sam uradio ovako. Našao sam kamen i stavio ga u džep, i rekao sam sebi "Svaki put kada uzmem kamen misliću o nečemu na čemu sam zahvalan." Tako da svako jutro kada ustanem, podignem ga i stavim u džep i razmišljam o stvarima na kojima sam zahvalan. Svako veče, pre spavanja, kad ispraznim džepove, eto ga ponovo. I imao sam različita, a kadkad i neverovatna i zapanjujuća iskustva pimenom ove metode. Veoma je važno da čovek bude u stavu zahvalnosti. Počnite da menjate svoj život! VIZUALIZACIJA Prvi korak u primeni Zakona Privlačnosti je uvek vizualizacija. Kada stvorite sliku u svom umu, kada zamislite nešto, onda to i ostvarite. Primena Zakona Privlačnosti je umni proces. Mozak ne može razlikovati da li to stvarno radite ili je samo vežba. Ako negde odete svojim umom otići ćete i telom. Kada zamišljate, kada vam se ta slika odigrava u glavi, uvek i jedino se zadržite na krajnjem ishodu. Evo primer. Pogledajte poleñinu svojih ruku. Zaista, pogledajte svoje ruke. Boju kože, pege, krvne žile, prstenje, nokte, lažne nokte. Zapamtite sve te detalje, pre nego što zatvorite oči. I onda zamislite te ruke, vaše prste kako hvataju volan vašeg novog automobila. Ovo je tako holigrafsko iskustvo. Toliko realno u tom trenutku, da nemate potrbu da vam treba auto, zato što se osećate kao da ga već imate. Osećaj zapravo izaziva privlačenje, a ne samo slika. Mnogo ljudi razmišlja da je dovoljno samo ako misli pozitivno ili ako samo zamisle ono što žele. Ali ako to radi, a i dalje ne oseća, iz perspektive magijskog, čovek ne pokreće silu privlačnosti. U čemu se sastoji tajna delovanja. Morate se staviti u poziciju kao da jeste u tom autu. A ne, voleo bih da imam taj auto, ili jednog dana ću imati taj auto. Zato što je to veoma odreñen osećaj. To nije sada i nije za sat vremena, u budućnosti je. Ako ostanete pri tome uvek ćete biti u budućnosti. Osetite radost. Osetite sreću. Bez obzira koliko to glupo deluje kad ste sami u sobi. A vi vrištite od sreće. Učinite to! Mnogo ljudi će reći: "Ma daj, da li stvarno moram to učiniti". Ako zaista želite promenu, stvaranjem osećaja i unutrašnjeg viñenja otvorićete vrata kroz koja će snaga Univerzuma krenuti da se izražava.
170
Naš posao nije da shvatimo "kako". "Kako" će se pokazati iz naše istrajnosti u predanosti ka "šta". "Kako", to je u nadležnosti Univrzuma. Univerzum uvek zna najkraći, najbrži, najharmoničniji način izmeñu nas i naše želje. Ako prepustite to univerzumu, bićete iznenañeni i zasenjeni onim što će se dogoditi. Tu se dešavaju čuda. Rekao bih da ovo treba raditi svaki dan, ali nikako ne treba da bude peokupacija. Poenta Zakona Privlačnosti je da se osećate dobro. Trebate se osećati oduševljenim, uzbuñenim zbog tog procesa. Jedina razlika izmeñu ljudi koji žive na ovaj način i onih koji ne žive u čaroliji života, je da ljudi koji žive u čaroliji imaju ustaljeni način življenja, naviknuti su na proces. I sreća ih prati gde god da se okrenu. Zato što pamte, rade to stalno. A ne gledaju na to kao da se dešava samo jednom. Ljudi se drže toga jedno vreme. Ponašaju se kao "E sad će mi krenuti, pročitao sam ovo, i sad ću promeniti svoj život." Ali ipak nema rezultata. Ovo je površnost. A onda će pogledati na površne rezultate i reći "Ovo ne funkcioniše!" I znate šta Univerzum odgovara, "Vaša želja je za mene zapovest." I onda sve krene nadole. Šta mislite, zašto je Albert Ajnštajn izgovorio ovu čuvenu rečenicu: Mašta je sve, to je pogled na život koji dolazi privlačenjem. Odlučite šta želite. Verujte da to možete imati. Verujte da to zaslužujete. Verujte da je moguće. I onda zatvorite oči, svaki dan na par minuta. I zamislite ono što već želite, i osećajte kao da to već imate. Kad završite sa tim, koncentrišite se na ono što već imate i na čemu ste zahvalni. I zaista uživajte u tome. I onda počnite dan i samo oslobodite to u Univerzum. I verujte da će Univerzum naći način da se to manifestuje. Šta god ljudski um zamisli može i postići. Kada imate nadahnutu ideju morate joj verovati i morate je ostvariti. Zakon Privlačnosti je zaista predstavljalo transformaciju za mene. Kada sam došao u Beograd, ispostavilo se da je najveći problem, stambeni problem. Neću opisivati kroz šta sam sve prolazio, ali jednog dana sam odlučio da testiram Zakon Privlačnosti. Vizualizovao sam, ne svakodnevno ali često, sliku sebe u svom stanu. Radio u svom umu na ureñenju stana, radio sve kao da zaista živim u takvom stanu. Šest meseci nakon praktikovanja ove vizualizacije, dogodilo se sasvim neočekivano i iznenada da sam sa jednim dedom sklopio ugovor o doživotnom izdržavanju. Pri tom, deda nije tražio ništa od mene sem da živim u stanu sa njim i da mu, u opštem smislu, pomognem, s obzirom da je bio prilično bolestan. U zamenu za ovo nasledio bih stran. Učinio sam to i deda je poživo još dve godine, a ja sada živim u svom stanu. Tako da ja znam iz ličnog iskustva, zato što sam hteo da testiram delovanje Zakona. Da li Zakon Privlačnosti stvarno radi? Apsolutno radi. Naš je posao da kažemo šta želimo iz "kataloga" Univerzuma. Pa, ako je novac jedna od tih stvari, onda trebamo reći koliko bi želeli imati, Ili šta god. Ali pazite! Ovo treba da zvuči verovatno vama. Mnogim ljudima je cilj da se izvuku iz duga. Ovakav cilj će u dugu držati zauvek. O čemu god razmišljate to ćete i privući. Reći ćete da želite da se izvučete iz duga. Nebitno da li da se izvučete ili uñete, razmišljate o dugu. Privlačite dug. Postavite automatski program rešavanja duga, i koncentrišite se na uspeh. Mnogo ljudi kaže "Voleo bih udvostručiti primanja sledeće godine." I onda pogledate njihove postupke koji to neće omogućiti. "Pa, ne mogu to sebi priuštiti." I šta se dogaña, Univerzum kaže: "Tvoja želja je za mene zapovest." Dok se vrtite oko toga kako nemate dovoljno novca. Dok pričate sa prijateljima o tome kako nemate dovoljno novca. Dok se osećate nezadovoljnim što nemate dovoljno
171
novca. Vi zapravo u sebi aktivirate misao i akciju koju prouzrokuje, što se razlikuje od želje koju ste lansirali. Sve se svodi na to da ne možete želeti više novca i koncentrisati se na nedostatak. Zakon Privlačnosti istiće da ono na šta se skoncentrišete to i dobijete. Za samo mesec dana stvari se počinju menjati. I zapanjujuće je. Proverite. Mnogi ljudi u zapadnim kulturama teže materijalnom uspehu. Žele imati dobar dom. Da im posao cveta. Razne stvari. Ali šta sam zaključio iz svog istraživanja: sve što želimo ne garantuje da ćemo posedovati to što želimo. Ne dolaze sve te stvari tako što idete po njih i onda ih dobijete. Obrnuto je. Krenite prvo ka osećanju unutrašnjeg zadovoljstva, unutrašnjeg mira, unutrašnje vizije. I tek se onda sve stvari izvana pojavljuju. I tada sve te spoljašnje stvari dolaze. Za mene Zakon Privlačnosti znači da smo mi tvorci Sopstvenog Univerzuma. I da će se svaka želja koju imamo manifestovati u životu. Stoga je jako bitno šta želite. Kakve su vam misli i osećaji. Zato što će se to manifestovati. Nije dovoljno samo želeti, to treba i ostvariti u sebi.
172
Na razmeñi svetovnog i magijskog MAGIJA ELEMENATA Sve stvari stvorene, sve vidljivo i nevidljivo, stvoreno je u sadejstvu (interakciji) elemenata. Upravo ovde na razmeñi magijskog i svetovnog, valja usredsrediti pažnju na moć elemenata i naročito naglasiti njihov dubok i mnogostruki značaj, ne samo za magijsku praksu, več i za svakodnevni život. Razlog ovome je harmonizacija života čoveka, kako unutrašnja, tako i u odnosu prema spoljašnjem okruženju. Važno je spoznati snagu elemenata i podići veo koji prekriva njihove zakonitosti, ali i ukazati na postojanje Duhova elemenata (Elementali). Nije lako neiniciranim ljudima objasniti smisao i značaj Magije elemenata, tako da se oni ne samo informišu o postojanju i delovanju elemenata, već i da se osposobe da u budućnosti sa njima praktično rade. U našoj evropskoj kulturi, elementi se razmatraju jedino u pogledu njihovih dobrih delovanja i upozoravanja na njihove nepoželjne uticaje, to jest govori se da bi se neke radnje trebale preduzimati pod uticajem solarnog dejstva elemenata, a neke bi trebalo izbegavati. U tačnost ovoga ne treba sumnjati, meñutim sve što je do sada objavljeno ukazuje samo na jedan manji vid delovanja elemenata. A kako elementi, deluju u ličnoj primeni, najbolje se može spoznati kroz teorije astroloških analiza. Osim znanja o elementima analognog astrološkom, postoji i magijski pristup koji nije sasvim poznat, a može se koristiti na razne načine i u magiskom i u svetovnom životu. Zbog toga je preporučljivo svakom čoveku, ne samo aspirantima na Putu Magijske Spoznaje, da se pozabave analogijama i delovanjima elemenata, kako razjašnjavanjem njihovog teoretskog dela, tako i njihovom praktičnom primenom. Vladanje elementima je izabrano kao prvi čin inicijacije. Zbog toga tradicionalno drevno učenje posvećuje najveću pažnju elementima pre prve inicijacije, jer je Ključ za elemente univerzalni lek pomoću kojeg se može rešiti svaki problem na koji se naiñe. Ovo znanje bi trebalo da bude od koristi i na blagodat svakom čoveku, bez obzira da li će se otisnuti Stazom Beskrajnog Putovanja Duše.
Suptilni Elementi Prema drevnom učenju postoji sedam elemenata, odnosno sedam principa ispoljavanja sveukupnog postojanja. Ovo učenje je gotovo nepoznato, jer je uobičajeno da se govori četiri elementa: Vatri, Zemlji, Vazduhu i Vodi, a u pojedinim sistemima se Eter izvodi kao peti element. Ovo je sasvim ispravno, ali znanje drevnog nasleña nam govori o još dva elementa, odnosno principa: Svetlosti i Tami.
173
Fizički elementi koji mogu biti grube i suptilne materijalne prirode su Vatra, Vazduh, Voda i Zemlja. Njihovi numerički ekvivalenti su 1, 2, 3 i 4. Ne fizički elementi suptilne materjalne prirode su Eter, Svetlost i Tama. Numerički ekvivalent za Eter je 10, dobijen zbrajanjem vrednosti fizičkih elemenata: 1 + 2 + 3 + 4 = 10. Eter je, prema tome, suptilna Jedinica (1 + 0 = 1). Ovo znači da su četiri gruba elementa potekla od Etera. Zbog toga je Eter nazvan Prvim Uzrokom i treba ga shvatiti kao Prvu Silu. Svetlost i Tama su najviši suptilni izraz stanja materije i imaju istu numeričku vrednost 0 (nula). Redosled elemenata prema drevnom učenju je sledeći: Tama, Svetlost, Eter, Vatra, Vazduh, Voda, Zemlja, Tama.
Tama Tama se pojavljuje na početku i na kraju niza. To je zbog toga što je Tama element koji okružuje Sve. Iz Tame dolazi Sve i u Tami Sve nestaje, da bi kroz Svetlost ponovo postalo. Sedam elemenata je izraženo kroz osam, Beskonačnu položenu osmicu ∞. Tama je zapravo Apsolutna Nula. Ona skriva Beskrajna nepregledna prostranstva Drevnih Bogova. Ovo je velika Tajna i ovo je sve što je o Tami dozvoljeno reći. Zabranjeno je od strane drevnih učitelja govoriti o Tami i Bićima Tame neposvećenima.
Svetlost Svetlost je Prva Energija, Prva Iskra postojećeg. Svetlost je Srce Tame. Bez Tame, ne samo što se Svetlost ne bi mogla raspoznati, nego je bez Tame uopšte ne bi ni bilo. Isto tako, ko bi Tamu mogao spoznati da nije Svetlosti? Potpuno je pogrešno shvatanje da je Tama negativan, a Svetlost pozitivan princip. Ovu relaciju stvorio je ograničeni um čoveka u nemogućnosti da spozna Tamu. Čovek vidi Svetlost, pa je stoga doživljava kao nešto pozitivno, kao dobro. Tamu um ne može obujmiti i iz toga proističe da je ono što je nepoznato i neshvatljivo, negativno i zlo. U magijskoj literaturi ćete naići na stav da se Svetlost zasniva na principu Vatre, da je Svetlost bez Vatre nezamisliva i zbog toga je smatraju jednim vidom Vatre. Takoñe, kao suprotnost Svetlosti, Tamu izvode iz principa Vode. Ovo su potpuno pogrešna shvatanja i učenja zasnovana na fizičkim osobinama Vatre i Vode. Tačno je da Vatra emituje Svetlost, ali ne zato što je Svetlost osobina Vatre, već zato što je Svetlost suština Vatre. Svetlost je, isto kao i Tama, suština svakog fizičkog elementa. Vatra je, stoga samo niži, fizički, izraz Svetlosti. Kako je Tama Apsolutna Nula, tako je Svetlost Manifestovana Nula. Nula koja se manifestuje kroz 10, kao simbol svetvarnosti, Eter. Svetlost kada se prelomi kroz prizmu vidi se kao spektar svih boja (duga). U Svetim Knjigama je ostalo zabeleženo da su Bogovi, Bića Svetlosti, posle Velikog Potopa, kao znak Zaveta izmeñu Nebesa i Zemlje, izmeñu sveta Bogova i sveta ljudi, pokazali čoveku Dugu, Pečat Svetlosti na Nebesima. Od tada se posle kiše, pod zracima Sunca uvek vidi Duga, kao znamen
174
ovog Saveza, ali i opomena čoveku. Bogovi su, dakle, Bića Svetlosti. Njima su upućene molitve, Njima se pevaju himne i hvalospevi. Oni se zazivaju da Put osvetle i um prosvetle. I mnogo je Bića Svetlosti još. O Njima govore Svete Knjige i Grimoari magova vičnih.
Eter Iz Apsolutne Nule izranja Manifestovana Nula koja raña Suptilnu Jedinicu, Desetku sazdanu na dve petice, 1 + 4 i 2 + 3, gde su: 1 - Toplo 2 - Hladno 3 - Vlažno 4 - Suvo iz čega proističu dva osnovna pranačela: - toplo i suvo (1 + 4), obrnuti pentagram, četiri kraka stoje na jednom, aktivni muški princip, - hladno i vlažno (2 + 3), uspravan pentagram, tri kraka stoje na dva, pasivni ženski princip. Iz ovoga, kombinovanjem, nastaju četiri elementa grube materije. Kako je Svetlost Prvobitna Energija, Prvobitna Iskra, tako je Eter Prvobitna Sila, Prvobitna Moć. Eter je najviša, najmoćnija tvar, nešto nepojmljivo, najviši uzrok svega stvorenog i postojećeg. Eter je besprostoran i bezvremenski. On je nestvoren, neshvatljiv, neodrediv. On je Sve stvorio i Sve održava u Ravnoteži. On je praizvor i čistota svih uzroka, i u Njemu se odražava čitavo stvaranje, od najviših pa do najnižih ravni postojanja. Eter je Sve u Svemu. To je ona kvintesencija alhemičara.
Grubi Elementi Sve pojavne stvari moguće je sagledati elementima koji odreñuju esenciju snaga prirode koja svoje delo nastanka i uništenja ostvaruje pomoću njih kao osnovnih načela. Postoje četiri elementa grube materije koji nastaju kao kombinacija dva osnovna prapočela - toplog i suvog i hladnog i vlažnog: 1) Vatra - toplo i suvo 2) Vazduh - vlažno i toplo 3) Voda - hladno i vlažno 4) Zemlja - suvo i hladno Svaki od ova četiri elementa predstavlja jedno od osnovnih stanja: užareno, čvrsto, gasovito i tečno. Svakom od njih pripada i skup životnih delatnosti pa tako imamo četiri reda prirode: proleće, leto, jesen i zimu, ili vreme od svitanja do podneva, od podneva do zalaska Sunca, od zalaska do ponoći i od pnoći do svitanja. Postoje i če-
175
tiri etape ljudskog života: detinjstvo, mladost, zrelost i starost i četiri tipa temperamenta: sangvinički, kolerički, melanholični i flegmatični. Na osnovama ovih univerzalnih vrednosti - oblikovanju, razvitku, kulminaciji i opadanju - zasnivaju se operacije magije, alhemije, astrologije i ostalih ezoterijskih nauka. Važno je napomenuti da pomenute elemente ne treba posmatrati kao običnu vatru. vodu, vazduh i zemlju, i koji bi samo predstavljali aspekte grubo materijalnog sveta, jer se ovde radi o univerzalnim osobinama svih tih elemenata. Zbog toga se u starim spisima elementi nazivaju Kovitlajuće Sile.
Vatra Prema drevnom učenju, Vatra je prvi elemenat koji je nastao iz Etera. Ovaj element, kao i svi drugi, ne ostvaruje svoj uticaj samo u našem grubom materijalnom svetu, već i u svemu što je stvoreno. Osnovne osobine vatrenog principa su toplota i širenje. Svaki element, pa i element Vatre, ima dve polarnosti aktivnu i pasivnu, odnosno pozitivnu (+) i negativnu (-) polarnost. Plus uvek označava graditeljske, stvaralačke, plodne izvore, dok minus predstavlja sve ono što je rušilačko ili razgradujuće. U svakom elementu se uvek moraju jasno razlikovati ove dve osnovne osobine. Religije su uvek aktivnoj strani pripisivale dobro, a pasivnoj zlo. Meñutim, suštinski rečeno, ne postoje dobro i zlo, to su samo ljudske ideje. U Svemiru nema ni dobra ni zla, zato što je sve stvoreno prema nepromenljivim zakonitostima, u kojima se odražava Božanski princip, i jedino upoznavanjem tih zakonitosti čovek može biti u stanju da se približi Bogovima. Vatra je simbol akcije, delatnosti, snage, moći i fizičke energije. Energija Vatre vrši transformaciju čvrstog u tečno, tečnog u gasovito. Zbog toga je Vatra element transformacije i transmutacije. To je sila koja neprestalno ruši i ponovo stvara. Predstavlja onu snagu koja otvara nove horizonte i stvara nove dimenzije. Osnovni princip Vatre je širenje pa se može nazvati tečnom strujom (električnost). Dobro treba obratiti pažnju ovde na magijsku terminologiju kako ne bi došlo do zbrke i nerazumevanja. Tečna struja nije grubi materijalni elektricitet, iako ima nekih sličnosti. Svako će može shvatiti da je osobina širenja identična sa rasprostiranjem. Činjenica je da je ovaj elementarni princip Vatre skriven i delatan u svemu što je stvoreno u celom Svemiru, počev od najmanjeg atoma fizičke materije pa do najsuptilnije supstance vidljive ili nevidljive. Element Vatre se odnosi na Jug. Ona je izrazito muški element. Element Vatre podstiče jaku energiju i volju. Kako je Vatra element koji sadrži stvaralački i razarajući princip, a simboliše plodnost, izrazito je prisutan kod Bogova Plodnosti. Vatra leči, ali i sagoreva, donosi novi život, i isto tako uništava stari. Boja koja korespondira ovom elementu je crvena. Deo dana je od podneva do zalaska Sunca, a od godišnjih doba leto. Osnovne osobine ljudi pod uticajem elementa Vatre (preovladavanje planeta u vatrenim znacima horoskopa) je jaka volja, snaga, strast, energičnost, prilagodljivost i izraziti seksualni poriv. Ovaj čovek poseduje životni žar. Krasi ga odanost i predanost poslu, veoma je praktičan, ambiciozan, inteligentan i intelektualan. Kod njega svaka
176
akcija proističe iz želje za širenjem i rastom i unutrašnjeg poriva za stalnim iskušavanjem i isprobavanjem (Ovan, Lav, Strelac).
Vazduh Drugi element koji je proistekao iz Etera je element Vazduha. Drevno učenje ovaj element ne prikazuje kao pravi element, već ga odreñuje kao posrednika izmeñu Vatre i Vode, tako da princip Vazduha, uspostavlja neutralnu ravnotežu, delujući kao posrednik izmeñu aktivnih i pasivnih dejstava Vatre i Vode. Preko ovog meñudejstva aktivnog i pasivnog principa, sav živi svet je nastao kretanjem. U svom posredništvu Vazduh je od Vatre preuzeo osobinu toplote, a od Vode vlažnost. Bez te dve osobine nikakav se život ne bi mogao zamisliti. Ove dve osobine daju vazdušnom principu i dve polarnosti i to životodavnu u pozitivnom vidu i rušilačku polarnost u negativnom. Vazduh je element suptilnih upliva, ravnoteže i ležernosti u svakom smislu. To je element koji podstiče, prepun ideja. Vazduh prodire u sve pore. Element Vazduha se odnosi na Istok. Ovaj element simboliše Dušu i dah Života. To je element čije su osobine posvećeništvo, komunikacija, snaga uma i mudrost. Boja koja korespondira Vazduh je žuta. Doba dana je od izlaska Sunca do podneva, a godišnje doba proleće. Čovek pod uticajem Vazduha (preovladavanje planeta u vazdušnim znacima horoskopa) je slobodnog duha, bez predrasuda, često avanturista prepun burnih doživljaja u životu. Za ovakvog čoveka ne postoje tajne. On ih otkriva. Ima uroñenu sposobnost za intelektualizaciju stvari, apstraktno mišljenje, stavljanje emocija u drugi plan i sposobnost za objektivno sagledavanje stvari (Blizanci, Vaga, Vodolija).
Voda Element Vode koji takoñe proizilazi iz Etera, svojim dejstvom je suprotstavljen principu Vatre i ima sasvim suprotne osobine. Njegove osnovne osobine su hladnoća i skupljanje. I ovde se govori o dva pola: aktivnom koji je graditeljski i životodavni, jer hrani i štiti, i negativnom koji, slično Vatri, ruši i razgrañuje, jer potapa i razdeljuje. Kako ovaj element poseduje osnovnu osobinu skupljanja i stezanja, on proizvodi privlačnu struju (magnetičnost). Voda, kao i Vatra, deluje u svim predelima. Prema zakonima stvaranja, princip Vatre ne ni mogao postojati da Eter u sebi nije prikrio, kao suprotan pol, princip Vode. Ova dva elementa, Vatra i Voda, su osnovni elementi pomoću kojih je sve stvoreno. Skoro sve magijske operacije sadrže rad sa ova dva glavna elementa, a takoñe i njihove osobine istakanja i privlačenja (električnost i magnetičnost) koji predstavljaju suprotstavljene polarnosti. Voda je element tečnog stanja. To je element koji označava sazrevanje i spajanje. Element Vode se odnosi na Zapad. Ovaj element simboliše žensku energiju, a kako sadrži, kao i Vatra, stvaralački i razarajući princip i simboliše plodnost, izrazito je prisutan kod Boginja Plodnosti. Voda je nesaglediva širina i nedostižna dubina. Ona
177
vlada svim tečnostima. Ona pročišćuje i isceljuje. Voda je strast koja otvara dušu i u isto vreme predstavlja emocije koje se pretvaraju u suze. Boja koja korespondira element Vode je plava. Doba dana je od zalaska Sunca do ponoći. Godišnje doba je jesen. Emocije i osećanja su glavni izraz ljudi pod uticajem elementa Vode (preovladavanje planeta u vodenim znacima horoskopa). Oni imaju izraženu želju za negovanjem, sposobni su za najdublja osećanja i izuzetno su intuitivni (Rak, Škorpija, Ribe).
Zemlja Element Zemlje ne predstavlja čist elemenat kao što su Vatra i Voda, a nije ni nalik elementu Vazduha kao posredniku. Zemlja se raña iz meñudejstva (interakcije) tri pomenuta elementa kao poslednji elemenat koji pomoću svoje osobine očvršćavanja uključuje sva ta tri elementa. To je ona osobina koja daje konkretan oblik prethodnim elementima. Ali, istovremeno se i ograničava delatnost ta tri elementa što rezultira nastajanjem prostora i vremena. Uzajamno delovanje ta tri elementa zajedno sa elementom Zemlje, postalo je četvoropolno tako da bismo princip Zemlje mogli nazvati četvoropolnim magnetom. Stoga je strujanje u polarnosti elementa Zemlje elektromagnetno. U ovome je i tajna nastanka života koji bi se mogao objasniti jedino delovanjem svih grubih elemenata u četvrtom, odnosno, elementu Zemlje. Zemlja predstavlja stabilnost i snagu, zrelost i plodnost. Zemlja je čvrsto stanje materije koja absorbuje, odnosno prima sve u sebe. Ona je, simbolički, majka kojoj ništa nije strano, koja prihvata i razume čak i ako to ne odobrava. Zemlja je izvor moći i bogatstva. Ona je najverniji čuvar blaga. Zemlja se pogrešno smatra ženskim elementom i vezuje za pasivni princip, uglavnom zbog svoje fizičke osobine plodnosti i stabilnosti. Meñutim, ne treba smetnuti činjenicu da Zemlja u sebi sjedinjuje dejstvo svih elemenata. Stoga, princip Zemlje je univerzalan, jer sjedinjuje aktivan (muški) i pasivan (ženski) princip. Element Zemlje se se odnosi na Sever. Boja koja korespondira je zelena, prva izvedena boja, zatim u zavisnosti od preovlañujućih uticaja koje prima u sebe, često korespondiraju ljubičasta i narandžasta u svojim tamnim nijansama teget i braon smeña. Doba dana je od ponoći do izlaska Sunca. Godišnje doba je zima. Zemlja je element koji nosi osobine negovanosti i stabilnosti, razmaženosti i čvrstine, što su i osobine ljudi pod dejstvom elementa Zemlje (preovladavanje planeta u zemljanim znacima horoskopa). Ovi ljudi su puni snage i izdržljivosti. Krakteriše ih stabilnost, red, prizemljenost i smirenost. Veoma su plodni u svim segmentima života. Uspešni su u ostvarivanju karijere a posebno u ostvarivanju materijalne sigurnosti i stabilnosti (Bik, Devica, Jarac).
178
PRIMENA MAGIJE ELEMENATA Magija elemenata ima svoju višestruku primenu u gotovo svim segmentima magijskog rada. Ona je nezaobilazna u svakoj magijskoj operaciji. Ali isto tako, magija elemenata ima i svoju višestruku primenu u svetovnom, svakodnevnom životu čoveka. Male obrede energetskog čišćenja i posvećenja, kako prostora, tako i svih stvari može raditi svaki čovek, bez obzira da li se bavi magijom ili ne. Zbog toga se kaže da je Magija elemenata prva magija kojoj se posvećuje pažnja pre prve inicijacije. Zapravo, inicijacija nije ni potrebna za praktikovanje osnovne Magije elemenata, jer se ona obavlja isključivo na fizičkom i mentalnom nivou Zemaljske Ravni, radi harmonizacije života čoveka, kako unutrašnje, tako i u odnosu prema spoljašnjem okruženju. U ovom delu knjige ću se posvetiti razjašnjavanju praktične primene osnovne Magije elemenata.
Energetsko čišćenje prostora i svih stvari Pitanje čišćenja i posvećenja prostora i svih stvari je veoma značajno za život uopšte, a ne samo u smislu magijskog rada. O ovome se mogu čitave knjige napisati. Tačno je da postoji mnogo pisanih tekstova i knjiga o ovoj tematici, i tačno je takoñe, da u tom mnoštvu postoji i mnogo zbrke. Prostor, uopšteno, možemo shvatiti kao materijalno proširenje našeg unutrašnjeg stanja i bez obzira da li se radi o unutrašnjem ili spoljašnjem prostoru cilj je primena tehnika uravnoteženja na svim nivoima življenja radi stvaranja harmonične sredine pogodne za život, ali i unutrašnje harmonije bića. Blagostanje koje rezultira iz življenja u prostoru koji poštuje osnovne principe Zakona Ravnoteže je usklañenost čoveka sa prirodom i prirodnim zakonima što rezultuje dobrim i zdravim životom u svoj njegovoj punoći. Oblikujući i menjajući prostor u svojoj kući, ali i uskladjujući sredinu oko sebe, čovek deluje blagotvorno kako na sebe, tako i svoje okruženje. Uravnoteženje (harmonizacija) prostora u kome čovek boravi i kroz koji izražava svoju suštinu je put kojim postiže istu harmoniju i sa drugim ljudima u okruženju. Energija koju čovek stvara, a svaka je energija nerazdvojiva od spoljašnje sredine, jeste ono što može da se oblikuje, promeni i poboljša (modifikacija), da bi se život učinio boljim (kavlitet) i da bi se bolje upoznao sa sopstvenim stvarnim "ja" i sa onim što bi želeo da bude (kvantitet). Za savkog čoveka, srećan život je nešto drugo. Magija može da pomogne čoveku da osmotri svoje potrebe i da uz pomoć magijske spoznaje unese ravnotežu i sklad izmeñu željenoga i življenoga. Prvi korak kada se krene u preureñenje nekoga prostora jeste temeljno rasčišćavanje i čišćenje prostora. Nered koji zauzima odreñeni prostor ispunjava ga energijom usporavanja do zaustavljanja (stagnanacija) i tako ne dopušta ni protok ni dolazak nove energije. Nered u prostoru nije samo običan nered nastao zbog toga što je čovek nakupio obilje stvari i nema vremena da ih adekvatno smesti, to je stanje koje upozorava. Zatrpavanjem životnog prostora podsvesno se ukazujuje na nered u unutrašnjosti bića, u mislima i emocijama i neskladu koji se produbljuje izmeñu misaonog i de-
179
jstvenog emotivnog i razumnog. Jednostavno, nered u prostoru upozorava na nered u duši. Nered u prostoru je suptilna projekcija različitih konfuznih životnih situacija koji, s druge strane, fizički nedozvoljava nesmetan protok energije, stvara blokade i povratno sprečava čoveka da jasno razmišlja. Nered u kući priziva stagnaciju i sprečava stvaralaštvo (kreativnu akciju), ukazuje na nespremnost da se razreše problemi koji su ostali iz prošlih dogañanja. Život se odvija u ciklusima i da bi se kročilo u novi, sav balast prošlog mora biti raščišćen. Čovek se mora pozabaviti radom na sebi i oko sebe, čišćenjem sopstvene unutrašnjosti i sopstvenog okruženja. Menjajući pristup svojem okruženju, čovek, paralelno i sebe dovodi bliže postavljanju realnih ciljeva, sagledavanju stvarnosti i preduzimanju akcije. Ono što je nužno za čišćenje prostora jeste lično delo (angažman) i volja da se ide do kraja. Posle izvesnog vremena provedenog u kući, čoveku je teško da ga posmatra nepristrasno, ipak potrebno je povremeno to učiniti. Postupak je jednostavan: odabere se dan kada će se u kuću ući sa očima stranca koji će, za razliku, primetiti sve stvari pored kojih se svakodnevno prolazi bez naročite pažnje. Menjajući pristup i s realnim ciljevima može se brzo započeti život bez nereda. Važno je dati sebi vremena, jer se najbolji rezultati postižu s jednim doslednim sistemom u kombinaciji s novim navikama. Magijski je moguće analizirati interakcije energija čoveka i njegovog okruženja. Suština je jednostavna: mesto na kojem čovek živi je njegov odraz. Okruženje čoveka je mikrokosmos u kome on treba nesmetano da dela (funkcionalnost).
Šta se sve pod čišćenjem prostora podrazumeva? Prvo, čišćenje prostora je sve ono što se podrazumeva pod generalnim spremanjem i čišćenjem: brisanje prašine i prljavštine sa podova i zidova ne samo vidljivih i pristupačnih delova prostora, već i oko, ispod i iza komada nameštaja (usisavanje, brisanje, skidanje paučine, džogiranje); zatim, čišćenje i pranje tepiha i zavesa (ukoliko postoje); potom, čišćenje nameštaja, slaganje i preslaganje ormara, plakara, polica, rafova i slično; i na kraju pranje i čišćenje prozora i vrata. Druga, veoma važna stvar u čišćenju prostora jeste prebiranje i odabiranje stvari i odbacivanje svega što je višak i nepotrebno (odeća, obuća, ukrasni predmeti, časopisi i novine i razni drugi nagomilani predmeti i stvari koji nemaju funkciju ili se uopšte ne koriste. Čest je primer gde ljudi sakupljaju svakakve teglice, posude i kutije u kojima kupuju namirnice i druge stvari. Može da postoji ostava u koju će se smestiti sve stvari koje nemaju funkcionalnost u svakodnevnom životu, s tim što i taj prostor mora biti uredan i pregledan. U taj se prostor odlažu samo one stvari koje se povremeno koriste. Ali ako postoje stvari za koje je čovek siguran da ih zaista neće nikada koristiti, treba da ih odbaci kao nepotrebno smeće. Treći deo fizičkog čišćenja prostora podrazumeva odvacivanje svih svari koje su neispravne, oštećene, okrnjene, polomljene, pocepane i slično. Veoma je čest slučaj da ljudi iz raznih, pre svega, sentimentalnih razloga čuvaju svakakve stvari (komadi odeće kad su bili mali, igračke iz detinjstva, razni pokloni iako više ne funkcionišu,
180
okrnjene šolje i druge posude, pokvareni tehnički ureñaji, pocepana odeća i slično). Veoma je važno da u prostoru sve bude ispravno i funkcionalno, jer se to odražava i na unutrašnje energetsko stanje. Sve što je pocepano, odražava istu takvu ununutrašnju energiju. Ono što sam primetio je da Srbi mnogo vole da nose pocepane čarape, čak dotle da ih nose dok se potpuno ne raspadnu. Slično je i sa drugim delovima odeće koja se ne vidi na prvi pogled. Ovo je slika unutrašnjeg mentalnog stanja koje je rastrzano, frustrirano, depresivno i melanholično, a u nastojanju da se spoljašnjošću prikrije. Slično se može opisati i mentalno stanje čoveka čija kuća, naoko, izgleda čisto i sreñeno, ali ako zavirite u ormare, ili pogledate iza i ispod kreveta, vidite užas. Ako čovek pije iz okrnjene čaše ili šolje, lomi pristup čistoj enegiji kroz piće koje uzima. Tupi noževi u kući su znak mentalne slabosti, nedostatka snage misli i reči. Noževi treba da budu naoštreni ili da se odbace. Tupi noževi, odražavaju tupe ili zatupljuće misli, ideje, potrebe, želje i sllično. Takoñe je čest slučaj da se čuvaju i koriste okrnjeni ili noževi sa polomljenim vrhom. Takve obavezno izneti iz kuće i baciti. I kad sam kod noževa, kada su oprani i dok se suše, ili se možda tako drže u kući, ne smeju biti okrenuti vrhom (oštricom) na gore jer u tom položaju seku protok energije. I moglo bi se ovako reñati i tumačiti hiljadu stvari još, ali mislim da je ovo bilo dovoljno razumljivo u smislu poruke koju sam hteo preneti. Nakon što se obavi generalno čišćenje, sreñivanje i prostor na fizičkom planu bude čist, može se posvetiti i otklanjanju onih nevidljivih uzročnika nereda, kao što su emocionalni problemi i slično. Tada se rade obredi pročišćavanja s namerom da se iz prostora očistite blokade. Da bi čišćenje prostora bilo obavljeno u potpunosti treba se odlučiti za neki metod posvećivanja prostora. Pročišćavanje energije prostora je oduvek bio veoma važan deo raznih religioznih tradicija. Sam čin se obavlja na izabrani dan u mesecu ili godini koji najviše pogoduje takvom delu. Ovim obrednim radnjama čovek treba da ostane u dosluhu sa sopstvenim duhovnim bićem i u skladu sa sopstvenim okruženjem. Sve ove radnje mogu se izvoditi samostalno ili zajednički sa ostalim bližnjima, koji dele isti životni prostor.
Obredi Čišćenja prostora Elementima Sve radnje koje se vrše u obredima čišćenja prostora treba započeti i završiti na izlaznim vratima krećući se u prostoru kružno u smeru kazaljke na satu. Bajalice koje u ovim obredima izgovaraju, ponavljaju se ćetiri puta, prema svakoj strani sveta. Zbog ovoga je neophodno znati kako je prostor koji se čisti orijentisan. Uobičajeno je da se ovim ritualnim radnjama pristupa nakon teških perioda ili zbivanja, ali ne samo drastičnih, jer čak i posledice manjih verbalnih razmirica u kući će se nekim od ovih obreda vrlo brzo neutralisati. Trebalo uvek biti opušten i sa uživanjem vršiti obrede. Ne prizivajte u svoj um nikakva nezdrava i nerealna očekivanja. Ovi su obredi samo pomoćno sredstvo kojim se kroz lično angažovanje oplemenjuje prostor i stvaraju kvalitetniji odnosi s drugim ljudima, a samim tim i sopstveni život se oplemenjuje i biva kvalitetniji u svakom smislu.
181
Dobro bi bilo, jedanput godišnje, na posebno odabran dan vršiti Obred Čišćenja prostora primenjući obredno čišćenje kroz svih 5 elemenata. Ovaj obred se naziva Veliki Obred Čišćenja. Ovaj obred se vrši sledećim redosledom: započinje se čišćenjem elementom Vode, potom sledi čišćenje elemetom Zemlje. Nakon ovih radnji vrši se združeno čišćenje elemetima Vatre, Vazduha i Etera, tako što se odradi radnja čišćenja elementom Vatre (radnja koja traje 24 sata), a potom se istovremeno vrši čišćenje elementima Vazduha i Etera. Za ovo je potrebno imati noseću kadionicu sa najmanje pet različitih zvona, ali se mogu koristiti i odvojeno kadionica i niska sa zvonima. Kañenje i zvonjenje se vrši uz naizmenično izgovaranje priziva energije elemenata Vazduha i Etera sa ponavljanjem na svaka 4 sata. Ovim Velikim Obredom Čišćenja mogu se očistiti sve prostorije u kući u jednom danu. Najbolji dan za vršenje Velikog Obreda Čišćenja je Dugodnevica (Letnji Solsticijum), okvirno 21. jun, odnosno, nulti solarni stepen u znaku Raka.
Obredi Čišćenja stvari Elementima Svi Obredi Čišćenja Elementima, pojedinačno ili kao Veliki Ovred Čišćenja, mogu se primeniti i na čišćenje pojedinačnih predmeta pre njihovog posvećivanja i upotrebe. Magovi čiste i posvećuju svaku stvar koju poseduju, bez obzira da li tu stvar koriste u magijskom radu ili svakodnevnom životu. Čak, posvećuju i svako jelo koje pripremaju, i vodu prilikom svakog kupanja, i postelju pre spavanja, jer je za maga svaka životna radnja Sveta radnja i Sveti čin koji mora biti Čist i Posvećen. Mag uvek uz sebe ima malu bocu sa čistom i posvećenom vodom, posudu sa čistom i posvećenom solju, sveću, tamjan i zvono. Magični štap se podrazumeva da se uvek nalazi uz svog vlasnika.
Magija Vode Magija Vode se smatra najmoćnijom i ujedno najrasprostranjenijom magijom. Voda se koristi, kako u magijskim, tako i u religijskim obredima. Ali voda, kao fizička supstanca i, ujedno, kao materijalni element se koristi veoma mnogo i u svakodnevnom životu. Sedamdeset odsto ljudskog tela čini voda, u istom ili sličnom postotku, ona je sastvani deo svih živih bića, a sadrži je u iszvesnim količinama i neživa materija. Vodu pijemo, koristimo je za pripremu hrane, sopstveno čišćenje (kupanje, umuvanje i sl.), čišćenje i pranje raznih stvari i u niz drugih svrha. Tu su još boravci i šetnje kraj reka, jezera, mora... Sve u svemu, voda je konstantno prisutna u životu čoveka, te se stoga i Magija Vode smatra najznačajnijom. Za vodu je važno napomenuti da u magijske svrhe treba koristiti prirodnu izvorsku vodu ili vodu sa nezagañenih reka, što je retko pristupačno ili pak vodu iz bunara i pumpi koje vodu crpe iz zemlje. Ukoliko nije moguće dobaviti ovakvu vodu može se upotrebiti i voda iz vodovoda, ali nikako flaširana voda koja se prodaje u prodavnicama. Voda ima neverovatnu osobinu, poput kristala, da vezuje za sebe energije. Flaširana voda u sebi nosi energije svih ljudi koji su učestvovali u procesu njene proizvo-
182
dnje, pakovanja i transporta, zatim čuvanja i prodaje. Slična je stvar i sa svim drugim stvarima koje neko drugi pravi ili proizvodi. Što je više ljudi u lancu proizvodnje, to je prizvod energetski zagañeniji. Jedino je mag u stanju da ove predmete i sredstva očisti od svih upliva, isto kao što je u stanju i da proizvede čiste stvari i sredstva odvojene od sopstva (delanje u stanju odvojene stvarnosti). Koliko samo nečistih energija čovek svakodnevno unosi u sebe, ili ih na druge načine za sebe vezuje!? Nebrojeno mnogo. Zbog toga se magovi obučavaju da što više stvari mogu sami raditi i proizvoditi. Mada postoje i oni "magovi" koji tvrde da snagom svojih misli (obrednom energizacijom) mogu sve očistiti i posvetiti. Ovo može biti, ali najčešće nije tačno. Radiestezijski, uz upotrebu viska ili rašlji, ovo je moguće praktično i dokazati. Ovo bi mogao da tvrdi samo Mag (Adept) koji je ovaladao sa tri nivoa postojanja: Zemaljskom ravni (fizički i mentalni nivo), Zvezdanom (Astralnom) ravni i Eteričnom ravni, a takav se zaista retko može sresti. Adept je u stanju da samo prinošenjem svoje ruke očisti bilo koju stvar ili biće, na blizinu ili usmeravanjem misli, na daljinu. Mnogo je prevaranata, iluzionista i obmanjivača. Ovo zapamti! U obredima čišćenja vodom, a voda se u magijskoj praksi koristi i u niz drugih obrednih radnji, koristi pročišćena i posvećena voda. Ukoliko nije moguće dobaviti čistu izvorsku ili bunarsku vodu, potrebno je energizovati (oživeti) vodu.
Energizovana voda Energizovana voda je posebno pripremljena voda za posebne namene, a koristi se i u slučaju nemogućnosti dobavljanja izvorske vode ili vode iz bunara. Ova voda se još naziva i "namagnetisana voda". Ovo treba shvatiti kao prirodnu energizaciju, odnosno kao stvaranje "žive vode", i ne treba poistovećivati sa magijskom obrednom energizacijom i energizacijom sopstvenom energijom (energija biopolja). Voda se može energizovati na tri načina. Prvi je način ostavljanje vode da stoji u posudi na Suncu od izlaska do zalaska Sunca. Ovo je najslabije energizovana voda. Drugi način je pravljenje namagnetisane vode. Vodu treba staviti u uspravnu posudu valjkastog (cilindričnog) oblika od prirodnog materijala koji jedino ne sme biti od metala. Sa 4 strane posude treba postaviti magnete i pričvrtiti ih za posudu neprovodljivim materijalom. Vodu potom mutiti u smeru kazaljke na satu (ručno jedan sat ili mikserom, jednom mutilicom oko 2 minuta). Ovako energizovana voda je srednje moćno energizovana, ali izuzetno blagotvornog dejstva. Na ovaj način pripremljenu vodu magovi koriste za piće, za pripremanje hrane, za umivanje i u mnoge druge svrhe. Teći način omogućava pravljenje najmoćnije energizovane vode. Voda se ostavlja u posudi ispod piramide na jednoj trećini visine piramide. Piramida za ovu namenu mora biti napravljena po modelu Velike Piramide koja treba da bude napravljena od prirodnih materijala i nivelisana u ravni Zemlje, a orijentisana po osi Istok-Zapad,
183
Sever-Jug. Samo na ovaj način piramida je delotvorna. Voda ispod piramide treba da stoji 24 sata. Velika Piramida je po svojim dimenzijama u propocionalnom odnosu sa Zemljinom poluloptom. Isto tako, i model koji se pravi mora biti izrañen po proporcionalnim dimenzijama. Model piramide se pravi na sledeći način: osnova piramide je kvadrat, a strane su četiri jednakokraka trougla.
Na slici iznad gore: Mreža piramide, takozvani model otvorene piramide Na slici iznad dole: Osnovne dimenzije piramide (h - visina piramide; a - dužina osnove; s - dužina kraka trougla) Formule za izračunavanje dimenzija su sledeće: - proizvoljno se odredi željena visina piramide; - da bi se dobila dužina osnovice potrebno je visinu pomnožiti brojem 1,5708 (polovina broja pi). Ovim se dobija osnovica jednakokrakog trougla strane piramide, koja je ujedno i dužina strane kvadrata osnove piramide; - dužina kraka trougla dobija se tako što visinu množimo brojem 1,4946 (polovina broja pi umanjena za 4,85% za koliko je krak kraći od osnovice). Primer: Ako je visina piramide 1 metar (100 cm), dužina osnove će biti 100 x 1,5708 = 157,08 cm, a dužina kraka trougla 100 x 1,4946 = 149,46 cm. Sledi tabela sa izračunatim dimenzijama za pravljenje modela piramide prema željenoj visini izraženoj u centimetrima ili metrima.
184
Napomena: Piramida se pravi od prirodnih materijala i strane se spajaju takoñe prirodnim materijalom istog porekla. Jedino se ne preporučuje pravljenje piramide od metala i ogledala uključijući i refleksno staklo. Ovi materijali lome tok energije i piramida bi bila beskorisna. Ako se pravi od drveta, strane spajati drvenim klinovima i/ili prirodnim lepkom. Ne koristiti eksere i metalne navrtnje jer oni takoñe imaju osobinu da lome tok energije. Najlakše je za ove svrhe, piramidu praviti od čvrstog debljeg kartona (akvarel karton) i spajati prirodnim lepkom. Primena energije piramide je višestruka i to je posebna tema o kojoj bi se moglo mnogo govoriti. Sama reč piramida znači "vatra u središtu" i sasvim je dovoljno za razumevanje snage i sile energije koju piramida proizvodi kao generator kosmičke energije.
Čišćenje i posvećenje Vode Pročišćena voda se dobija tako što se u posudu vode doda malo (izmeñu dva prsta) morske, nerafinisane soli. Pri ovom malom obredu pripreme vode izgovara se tri puta (pre, za vreme i posle dodavanja soli): ČISTIM OVU VODU, DA MI BUDE OD KORISTI I POMOĆI
185
U SVIM MOJIM RADNJAMA KOJE ĆU ČINITI, TAKO, DA BUDE ČISTA KAO ŠTO JE ČIST ELEMENT OD KOJEG JE SAZDANA. NEKA TAKO BUDE. Posvećena voda je očišćena voda koja se posvećuje opštoj nameni čišćenja prostora i stvari. Voda se posvećuje sledćim rečima: POSVEĆUJEM OVU VODU VODE, DA MI BUDE OD KORISTI I POMOĆI U SVIM MOJIM RADNJAMA KOJE ĆU ČINITI, TAKO, DA MI BUDE VERAN SAVEZNIK. NEKA TAKO BUDE. Ovo opšte posvećena voda, ali voda može biti i posvećena za posebne obredne radnje i koristi se samo u svrhu kojoj je posvećenjem namenjena. Ostatak namenski posvećene vode se nakon završetka obreda proliva u zemlju.
Sredstva neophodna za rad sa Elementom Vode Sredstva koja su potrebna za rad sa Elementom Vode su sledeća: - veća posuda, u obliku činije veličine do jednog litra, koja se magijski naziva "vodomar" i služi za čišćenje i posvećenje vode; - manja posuda, u obliku činije veličine do četvrtine litra, koja se magijski naziva "vodenac" i služi za obredne svrhe; - škropionica je sredstvo za rapršivanje vode u prostoru i može biti boca sa mehaničkom pumpom ili snop neke od Svetih biljaka (preporučuje se da to bude bosiljak, zbog svoje univerzalne energije Sunčeve prirode, a ako se koriste druge biljke, treba voditi računa o magijskim i astrološkim korespondencijama); - boca, veličine od 0.7 do 1 litra, od smeñeg ili tamno bojenog stakla sa zapušačem od plute ili mekog drveta koja služi za čuvanje čiste i posvećene Vode. - boca, veličine do 1 decilitra, od smeñeg ili tamno bojenog stakla sa zapušačem od plute ili mekog drveta koja služi za prenos čiste i posvećene Vode, a za obrede koji se vrše u nekim drugim prostorima ili u spoljnjoj sredini. Podrazumeva se da ova sredstva predhodno nisu korišćena u druge svrhe, odnosno, da su energetski očišćena i posvećena.
Mali Obred Čišćenja Elementom Vode Voda se koristi pretežno za pročišćavanje emocija, ali predstavlja i osnovno sredstvo za opšte čišćenje i pročišćenje, kako prostora, tako i svih stvari koje koristimo, bilo u magijske svrhe, bilo u običnom, svakodnevnom životu. U obredima čišćenja vodom se upotrebljavaju: pročišćena voda, posvećena voda ili energizovana voda. Vodom se
186
prska prostor, raspršivačem ili strukom neke biljke (najčešće bosiljak) u svim pravcima, kružno i u smeru kazaljke na satu. Dovoljno je tokom obavljanja ove radnje izgovarati sledeće reči: ČISTIM OVAJ PROSTOR SILOM ČISTE VODE I SNAGOM SVOJE VOLJE, DA BUDE PROČIŠĆEN KAKO BIH (bi smo) OSTVARIO/la/li SKALD U SVOM (našem) ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA Kada se vrši čišćenje predmeta, tom prilikom treba izgovarati: ČISTIM OVAJ (naziv predmeta) SILOM ČISTE VODE I SNAGOM SVOJE VOLJE, DA BUDE PROČIŠĆEN, KAKO BI MI BIO OD KORISTI U SVIM MOJIM RADNJAMA, I KAKO BI MI POMOGAO STVARANJU SKALDA U ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA. U ovu svrhu moguće je koristiti i razna eterična (esencijalna) ulja kao dodatak vodi, uz voñenje računa o odnosu (korespondencijama) biljaka i ličnih potreba i stanja na fizičkom i mentalnom nivou. Ovo je odveć stvar magijske osposobljenosti pa se ne preporučuje upotreba ovih ulja i esencija bez predhodnog znanja i obaveštenosti o njihovoj upotrebi u energetskom smislu.
Magija Zemlje Čišćenje Elementom Zemlje je najčešće korišćen obred prilikom useljavanja u prostor u kome je već neko živeo, ili je prostor dugo bio nenastanjen. Obredi Čišćenja Elementom Zemlje se vrše prirodnim kvarcnim kristalom (Mesečev Kamen) i kristalima soli, koja treba da bude nerafinisana morska so.
Čišćenje i posvećenje soli Pre upotrebe soli za čišćenje vode, ali i u druge svrhe obrednih radnji, so treba da bude posvećena, a so je sama po sebi čista jer se dobija iz (morske) vode. Neke magijske radnje zahtevaju so dobijenu iz utrobe zemlje (kamena so). Ova se so, takoñe, smatra prirodno čistom. Ukoliko mag nije sam proizveo so zagrevanjem do potpunog isparavnja morske vode, ili iskopavanjem kristala soli iz zemlje, već je so nabavio u prodavnici, ona se mora očistiti pre posvećenja.
187
So se čisti sledećim rečima: ČISTIM OVU SO ZEMLJE, DA MI BUDE OD KORISTI I POMOĆI U SVIM MOJIM RADNJAMA KOJE ĆU ČINITI, TAKO, DA BUDE ČISTA KAO ŠTO JE ČIST ELEMENT OD KOJEG JE SAZDANA. NEKA TAKO BUDE. So se posvećuje sledćim rečima: POSVEĆUJEM OVU SO ZEMLJE, DA MI BUDE OD KORISTI I POMOĆI U SVIM MOJIM RADNJAMA KOJE ĆU ČINITI, TAKO, DA MI BUDE VERAN SAVEZNIK. NEKA TAKO BUDE. Čista i posvećena so čuva se u zatvorenoj posudi od drveta ili pečene zemlje (glinena posuda). Podrazumeva se da posuda za so predhodno nije korišćena u druge svrhe, odnosno, da je energetski očišćena i posvećena.
Prirodni kvarcni kristal Upotreba prirodnog kvarcnog kristala (Mesečev kamen) zahteva poznavanje tehnike punjenja i održavanja i nužno je upoznati se o ovim postupcima podrobno pre rada sa kristalima u prostoru. Takoñe, rad sa kristalima podrazumeva i poznavanje magijskih i astroloških korespondencija.
Sredstva neophodna za rad sa Elementom Zemlje Sredstva koja su potrebna za rad sa Elementom Zemlje su sledeća: - posuda za čuvanje posvećene soli (velika) sa poklopcem, najbolje od drveta, poput starinskih kuhinjskih slanika, ili je jednostavno napraviti od drvenih daščica, a može biti i od pečene gline, keramike, porcelana ili stakla, s tim što ako se odabere staklena posuda ili kakva tegla ukoliko nije od bojenog stakla onda se mora umotati u komad platna; - Posuda za so (mala) sa poklopcem, najbolje od drveta, koja se može dobro zatvoriti ili staklena mala bočica sa zatvaračem ili zapušačem od plute ili mekog drveta, a služi kao prenosno sredstvo za obrede koji vrše u nekim drugim prostorima ili u spoljnjoj sredini. - Kutija od drveta ili nekog drugog prirodnog materijala, sa poklopcem, u kojoj se čuvaju kristali kvarca, koji pritom moraju biti umotani u komad čiste bele svile. Podrazumeva se da ova sredstva predhodno nisu korišćena u druge svrhe, odnosno, da su energetski očišćena i posvećena.
188
Mali Obred Čišćenja Elementom Zemlje Manje količine soli se razbacaju u uglove prostora, direktno na pod i na nameštaj, i ostave se da deluju. Nakon 24 sata se jednostavno počisti. Takoñe u istu svrhu može se u centralni deo prostora postaviti veća posuda sa izloženom morskom solju. Pri bacanju soli, okrećući se prema stranama sveta treba izgovarati: ČISTIM OVAJ PROSTOR SILOM ČISTE ZEMLJE I SNAGOM SVOJE VOLJE, DA BUDE PROČIŠĆEN KAKO BIH (bi smo) OSTVARIO/la/li SKALD U SVOM (našem) ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA Kada se vrši čišćenje predmeta, on se posipa solju ili se na predmet i oko predmeta postavljaju komadi kristala. Tom prilikom treba izgovarati: ČISTIM OVAJ (naziv predmeta) SILOM ČISTE ZEMLJE I SNAGOM SVOJE VOLJE, DA BUDE PROČIŠĆEN, KAKO BI MI BIO OD KORISTI U SVIM MOJIM RADNJAMA, I KAKO BI MI POMOGAO STVARANJU SKALDA U ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA.
Magija Vazduha Element vazduha koristi se gotovo uvek u pročišćavanju i posvećivanju prostora. U tu svrhu najčešće se upotrebljava tamjan ili smole biljaka u obliku sitnih granula ili mirisnih štapića. Uvek se treba opredeliti za jednu bijku koja se u namenskoj posudi (kadionica) spusta na žar dobijen od ugljenih briketa ili žara uzetog iz vatre kućnog ognjišta ili peći na drva i ugalj, ukoliko postoje u kući. Preporučuje se korišćenje običnog tamjana (smola) jer je energetski univezalan. U posebnim obredima treba voditi računa o magijskim i astrološkim korespondencijama, jer su one važne za potpuno i blagotvorno energetsko ispoljavanje. Za svaki čin kadenja dovoljno je uzeti malo tamjana i to količinu na vrh noža, (bilo čistog sastojka bilo mešavine) i samo tu malu količinu koristiti za kañenje. Nije potrebno ispunjavati prostor gustim dimom, jer je sasvim dovoljno samo da se oseti miris tamjana.
189
Biljke, ekstrati i smole Ovde su navedene biljke, ekstati i smole biljaka ili minerala koji se koriste kao sredstva za kañenje. Naravno da nisu navedena sva sredstva niti smese koje se mogu praviti, ali su ovi ovde navedeni sasvim dovoljni za rad u ovoj fazi. Tamjan za sagorevanje koristi se izmrvljen od sledećih navedenih delova biljaka: Tamjan, prah žalfije, srž zove, prah aloje, prah belog maka, seme crnog maka, mastika, cvet karanfila, seme anisa, drvo kleke, cvet kamilice, koren odoljena (valerijana), cimet, cvet ruže, seme korijandra, cvet majčine dušice, cvet ljiljana, sandalovo drvo, šafran, lovorov list, seme crnog luka, list koprive, seme gorušice, seme konoplje, list rutvice, list ljute metvice, ruzmarin, seme lana, koren ljubičice, cvet božura, list ranilista, list breze, list vrbe, list rutvice, prah paprati, seme kima, seme komorača, lotus, pačuli, lavanda, seme tatule, koren tatule, miro, stiraks, benzoin i kamfor.
Sredstva neophodna za rad sa Elementom Vazduha Sredstva koja su potrebna za rad sa Elementom Vazduha su sledeća: - kutija od drveta ili tvrdog kartona srednje veličine za čuvanje posvećenog tamjana, mada može biti i staklena teglica srednje veličine kojih treba ih imati onoliko komada koliko se vrsta tamljana koristi u ritualima; - mala kutija od drveta ili tvrdog kartona, za prenos posvećenog tamjana, mada može biti i mala staklena teglica kojih treba ih imati onoliko komada koliko se vrsta tamjana koristi u ritualima; - kutija od drveta ili tvrdog kartona srednje veličine za čuvanje posvećenog uglja (briketi) za paljenje i razgorevanje tamjana, mada može biti i staklena teglica srednje veličine. - mala kutija od drveta ili tvrdog kartona, za prenos posvećenog uglja (briketi), ili mala staklena teglica. - kadionica je posuda koja može biti izrañena od različitih nezapaljivih materijala koji mogu podneti visoku temperaturu, a se koristi za gorenje tamjana u svrhu ohrabrivanja i pružanja dobrodošlice Duhovima, kao i za proterivanje, a takoñe, se koristi i u obredima čišćenja i posvećenja prostora i svih stvari. Podrazumeva se da ova sredstva predhodno nisu korišćena u druge svrhe, odnosno, da su energetski očišćena i posvećena.
Mali Obred Čišćenja Elementom Vazduha Kada se tamjan razgori u kadionici, lagano obići prostor, s posebnom pozornošću da se osvete svi zidovi i uglovi prostora. Tokom obavljanja ove radnje treba zastati na delovima prostora okrenutih prema stranama sveta i izgovarati sledeće reči:
190
ČISTIM OVAJ PROSTOR SILOM ČISTOG VAZDUHA I SNAGOM SVOJE VOLJE, DA BUDE PROČIŠĆEN KAKO BIH (bi smo) OSTVARIO/la/li SKALD U SVOM (našem) ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA Kada se vrši čišćenje predmeta, on se pronosi kroz dim kružno, u smeru kazaljke na satu, ili, ukoliko se radi o velikom predmetu, oko njega se vrši obhod. Tom prilikom treba izgovarati: ČISTIM OVAJ (naziv predmeta) SILOM ČISTOG VAZDUHA I SNAGOM SVOJE VOLJE, DA BUDE PROČIŠĆEN, KAKO BI MI BIO OD KORISTI U SVIM MOJIM RADNJAMA, I KAKO BI MI POMOGAO STVARANJU SKALDA U ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA.
Magija Vatre Vatra se primenjuje kada se želi prekinuti sa starim navikama i stilom života. Ovaj obred se smatra najsnažnijim putem za razrešenje starih obrazaca (formi ponašanja), a svodi se na korišćenje sveća koje moraju da gore 24 sata, s napomenom da se ovaj ritual izvodi sa velikom odgovornošću i samo kada je čovek siguran da će on sam ili neko drugi ko učestvuje u obredu uvek biti budan u prostoru. Radi se uvek i samo u jednoj prostoriji za jedan dan.
Sredstva neophodna za rad sa Elementom Vatre Sredstva koja su potrebna za rad sa Elementom Vatre su sledeća: - svećnjak se koristi kao postolje za sveću na oltaru ili drugim mestima obavljanja obreda i treba da ih bude 1, 3, 5 ili 7 u zavisnosti od vrste rituala, a može se posedovati i veći broj svećnjaka; - kutija od drveta ili tvrdog kartona za čuvanje neupotrebljenih posvećenih sveća; - sveće, crne i bele se najčešće koriste i treba ih uvek imati u većem broju. Sveće u osnovnim bojama koje se više koriste su crvene, plave i žute a u izvedenim bojama se reñe upotrebljavaju i to su zelene, narandžaste i ljubićaste. Sveće koje treba upotrebljavati u ovim obrednim radnjama treba da budu bele ili crne, ili od čistog voska (voštanice), ili od čistog loja (lojanice).
191
Sveće lojanice se prave ručno od goveñeg ili ovčijeg loja i one se koriste u nekim specifičnim ritualima. Lojanice se mogu praviti i od ljudskog sala, ali ovo se radi u veoma retkim ritualima. Veličina sveća nije bitna, u smislu dužine i debljine, jedino je važno da može trajati dok traje ritual. Uglavnom se koriste sveće valjkastog oblika, ali se u nekim ritualima koriste i u obliku spirala, kupola, piramida ili kocki. Ako sveće ne pravite sami, one moraju biti pročišćene pre posvećenja. Sveće u bojama se ne preporučuju u ovim obredima bez predhodnog upoznavanja sa magijskim i astrološkim korespondencijama.
Mali Obred Čišćenja Elementom Vatre Sveće se postave u uglove, ispred vrata i prozora s unutrašnje srane i u središte prostora. Kada se upale sve sveće okrećući se prema stranama sveta treba izgovarati: ČISTIM OVAJ PROSTOR SILOM ČISTE VATRE I SNAGOM SVOJE VOLJE, DA BUDE PROČIŠĆEN KAKO BIH (bi smo) OSTVARIO/la/li SKALD U SVOM (našem) ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA Kada se vrši čišćenje predmeta, on se pronosi iznad plamena sveće kružno, u smeru kazaljke na satu, ili, ukoliko se radi o velikom predmetu, oko njega postavljaju ćetiri sveće prema stranama sveta. Tom prilikom treba izgovarati: ČISTIM OVAJ (naziv predmeta) SILOM ČISTE VATRE I SNAGOM SVOJE VOLJE, DA BUDE PROČIŠĆEN, KAKO BI MI BIO OD KORISTI U SVIM MOJIM RADNJAMA, I KAKO BI MI POMOGAO STVARANJU SKALDA U ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA.
Magija Etera Ovaj obred treba raditi u situacijama kada se želi postići jasnoća i odreñenost (definisanost). U ovom obredu se najčešće koriste raspevane činije, metalna zvona ili gong. Raspevane činije, da bi funkcionisale u datu svrhu, moraju biti izrañene od sedam različitih metala, uključujući i zlato i srebro. Ovaj moćni predmet stvara zvuk, snažnih vibracija koje mogu da se dobiju na dva načina. Prvi je da se jako udari o činije uz
192
pomoć malog drvenog malja napravljenog od mekog drveta. Učiniti ovo nekoliko puta sve dok se ne dobije dugačak i ustaljen zvuk. Potom treba hodati prostorom u pravcu kazaljke na satu, i dok se udara u činiju oceća se kako vibracije postaju čistije. Drugi način je da se drveni malj pritisne uz spoljašnji rub činije i tada jako (ali ne prejako) prede obodom činije u pravcu kazaljke na satu. U početku se neće čuti ništa, ali kada se nauči da se menja pritisak, činija će početi da peva. Ukoliko se ne može nabaviti raspevana činija dobra zamena jesu metalna zvona (najčešće od mesinga) ili gong.
Sredstva neophodna za rad sa Elementom Etera Sredstva koja su potrebna za rad sa Elementom Etera su sledeća: - zvono ili oltarsko magijsko zvono predstavlja element etera. To je zvono oglašavanja, upozorenja i prizivanja, pa se koristi se u skoro svim obredima, treba da bude napravljeno iz jednog komada sa malom udaraljkom zakačenom u sredini sa unitrašnje strane i drškom na vrhu sa spoljne strane, najčešće je od metala, legure mesinga, ili od bronze; - niska zvona ima istu svrhu i upotrebu kao i magijsko oltarko zvono, a mogu biti dve vrste niski zvona i to: sa 5 zvona iste veličine i služi za proterivanje i eterizaciju, a sa 7 zvona različite veličine koja predstavljaju zvučnu skalu (do, re, mi, fa, sol, la, si) za prizivanje i eterizaciju; - bubanj se koristi u nekim ritualima prizivanja, a najčešće služi za davanje ritma u grupnim obredima koji uključuju magijski ples i izazivanje transa pri velikim obredima delovanja ka ili sa Eterilne rani, pravi se od izdubljenog drveta presvučenog kožom preko jednog ili oba otvora; - zvečka ima istu funkciju kao i magijski bubanj, a pravi se od posebne vrste osušene tikve u koju se stavljaju zrna pšenice, kukuruza ili pirinča. nakon čega se otvor zatvara postavljanjem i pričvršćenjem drške.
Mali Obred Čišćenja Elementom Etera Pri zvonjenju tokom kretanja prostorom, okrećući se prema stranama sveta treba izgovarati: ČISTIM OVAJ PROSTOR SILOM ČISTOG ETERA I SNAGOM SVOJE VOLJE, DA BUDE PROČIŠĆEN KAKO BIH (bi smo) OSTVARIO/la/li SKALD U SVOM (našem) ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA Kada se vrši čišćenje predmeta, iznad i oko predmeta se zvoni i tom se prilikom izgovara:
193
ČISTIM OVAJ (naziv predmeta) SILOM ČISTOG ETERA I SNAGOM SVOJE VOLJE, DA BUDE PROČIŠĆEN, KAKO BI MI BIO OD KORISTI U SVIM MOJIM RADNJAMA, I KAKO BI MI POMOGAO STVARANJU SKALDA U ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA.
194
UNUTRAŠNJI OGANJ Buñenje Životvorne Sile stapnjem Elemenata Stapanje Elemenata grube i Elemenata suptilne materije u Energiju Života, modrnim jezikom se može nazvati Eterizacija. Stari magovi su ovaj proces opisivali kao "Rasplamsavanje Vatre Života", a ceo sistem magijske prakse koji treba da proizvede efekat "Rasplamsane Vatre" nazvali su "Unutrašnji Oganj". Samo ime nagoveštava da je u pitanju unutrašnje biće čoveka. Unutrašnji Oganj je drugi, dublji, sistem primene Magije Elemenata na celokupno biće čoveka. Za razliku od primene Magije Elemenata na čišćenje prostora i predmeta koji su njen spoljašnji vid primene, buñenje Životvorne Sile je njen unutrašnji vid primene. Rasplamsavanje Vatre Života u potpunosti se odnosi na celokupno biće čoveka, dakle, telo, duh i dušu. Ispoljava se kroz, takozvano, četvorostrano sažimanje Elemenata i Eterizaciju Životne Energije. Četvorostrano je iz razloga što u našem pojavnom svetu, gotovo da nema tvari koja sazdana na jednom elementu. To se odnosi i na tvari koje simbolički izražavaju osnovne elemente: vatru, zemlju, vazduh i vodu. Sve tvari u pojavnom svetu su stvorene u sadejstvu sva četiri Elementa i to sažimanjem kroz Zakon Etera. Meñutim, mentalno razdvajanje telesnog (pojavnog) od duhovnog (životvornog) dovelo je do njihovog meñusobnog nesklada (distorzije). Ovaj proces stvaranja unutrašnjeg nesklada, razvijan kroz generacije, utkan je u biće čoveka do te mere, da moderan čovek gotovo da više nije u stanju da razluči stanje materije od stanja duha. Za uspešan, potpun i zdrav život, neophodno je povratiti taj narušeni sklad kroz vraćanje korenu. Ovo je preduslov za svaki dalji magijski rad i gotovo je nemoguće vršiti bilo kakvu uspešnu magijsku praksu bez unutrašnjeg sklada. Taj koren je Eterična baza i zbog toga se može reći da je ovo proces Eterizacije. Već sam napomenuo da je Eter Prvobitna Sila i Prvobitna Moć. Ali, svakako to treba ponoviti kako bi pojam Eterizacije bio sasvim jasan. Eter je najviša, najmoćnija tvar, nešto nepojmljivo, najviši uzrok svega stvorenog i postojećeg. Eter je besprostoran i bezvremenski. On je nestvoren, neshvatljiv, neodrediv. On je Sve stvorio i Sve održava u Ravnoteži. On je praizvor i čistota svih uzroka, i u Njemu se odražava čitavo stvaranje, od najviših pa do najnižih ravni postojanja. Zbog toga je Magija Elemenata uvek smatrana "prvom magijom" i "preinicijacijskom magijom", jer ona dovodi biće čoveka u stanje unutrašnjeg skalda i sklada sa celokupnim pojavnim svetom. Unutrašnji Oganj je sila života koja nije ugašena u čoveku, ali je svedena na iskru koja je jedva u stanju da život održava. Zbog toga je moderan čovek abnormalan ovisnik o spoljašnjim sredstvima kojima se život održava. Hrana, voda i vazduh su shvaćeni kao fizička sredstva održavanja života. Uz dodatne poštapalice, kozmetiku, lekove, razne preparate i bavljenje sportom, moderan čovek je ubeñen da živi život. Ali, on ga samo proživljava, jer je konstantno suočen sa raznolikim nedostacima, slabostima, bolestima... Mag život živi u njegovoj punoći. Rasplamsavanjem Vatre Života, mag rasplamsava unutrašnju Moć bića. Zbog to-
195
ga je rasplamsavanje Vatre Života preduslov svih uslova. Zbog toga je Magija Elemenata temelj celokupne Magije. Unutrašnji Oganj je iskra Čiste Svetlosti koja izranja iz Tame, najsuptilnija sila koju drevni Sumeri nazvahu Nehar. To je onaj Čist Plamen Svetlosti koji održava svako biće. Taj plamen bukti tik iznad temena glave čoveka, osvetljavajući čitavo biće iznutra (aura). Rasplamsavanjem ovog plamena, rasplamsavaju se unutrašnje moći. Zbog toga je veličina i sjajnost aure oduvek bila merilo postignuća. Mnoge religije svoje svete ljude oslikavaju sa oreolom ili svetlošću koja zraći iz njihovog tela, želeći time da pokažu njihovu moć i snagu koju poseduju. Ta snaga je svim svetim ljudima kroz istoriju omogućavala da čine nezamisliva čuda. Religije su ovu moć u početku sakrile pred čovekom, zadržavajući za svoje sveštenike pravo da samo oni mogu vršiti pročišćenje, posvećenje i osvećenje kroz svoje rituale i time odvojile čoveka od njegove iskonske prirode onemogućavajući mu da živi punoćom života i čineći ga ovisnikom od kojeg se zahtevala pokornost, a za uzvrat mu se davala trunka oživotvorenja. Vremenom, religija je i sama upala u jamu koju je iskopala ljudskom rodu. I sada civilizacija trune i propada u jami sopstvene bede. Religije su ostale bez svojih svetaca, a ako se i koji pojavi sa iskrom Čiste Svetlosti, velikodostojnici i verske voñe ga odmah, još nerasplamsanog, u jamu bace. Svetlost je skrivena i Pokrov Tame se nadvio nad pokoljenjima čoveka. Stari magovi su ovu svetlost duše nazvali "Sveća" poredeći je sa jačinom svetlosti jedne sveće. Čak je i moderna nauka preuzela ovo stanovište uzimajući za osnovnu jedinicu merenja jačine svetlosti, jačinu svetlosti jedne sveće, nazvane "jedan luks" od latinske reči lux koja označava svetlost. Aura zdravog prosečnog čoveka, kažu stari magovi, treperi jačinom svetlosti jedne sveće. Proces eterizacije Elemenata je tako nazvan "Prosvetljenje" ili kako bi srenjevekovni magovi Evrope to nazvali "Lucifereza" izvodeći je iz imena Lucifera (Svetlonoša, Svetlonosac), koji beše Nosilac Svetlosti, Onaj koji Osvetljava Put. Sumeri ga zvahu Šub Nigurat, Silni nad Silnima. On se spustio u Tamu ljudi i doneo Svetlost. On se i sada, kada Mu je to po volji, podigne iz svoga Prebivališta Svetla. On je Drevni Bog Pravde i Vlasti. On je Šub Nigurat, Silni i Mračni Jarac hiljade mladića. On je Snaga i Moć Svemira. On je Svemir sam. Na zapadu bi prikazan kao Bafomet, jarac sa telom čoveka koji na glavi meñu rogovima nosi iskru Čiste Svetlosti (slika iznad).
196
I Lucifer (Satana, Svetlonoša, Lučonoša) postade simbol Prosvetljenja, samospoznaje, samoosvećenja. Postade Jarac Filosofa, Otac Magova i Alhemičara. Tako crkva videvši Svetlost iz jame bede svoje, Svetlost proglasi za zlo i tamu, a tamu za svetlost i radost. Zato su svako samopregnuće, samospoznaja i prosvetljenje proglašeni zlom i Luciferijanstvom (Satanizmom). Zato je svaka magija proglašena za zlo. Ali ovo znaj, jer je rečeno: Tajna Šub Nigurata sakrivena je u Njemu samom. Približi Mu se i razumećeš. Ali, ako se približiš nespreman, Crni će se u svom Besu podići i Hiljadu Vrištećih Rogatih podići će se sa zemlje i gordost i glupost će te raskomadati. Ovo je Šub Nigurat. Ispred Njega se baci na kolena, čoveče, ali ne traži milost, jer kod Njega milosti nema. Ako budeš dovoljno Očišćen, sam ćeš stvoriti vlastito spasenje. Šub Nigurat je iznad toga. On brine za održavanje Božanskih Svesti koje tonu u Svet običnih smrtnika. On održava budnim Plamen Znanja koji će jednoga dana osvetljavati Zemlju i Sedišta Bogova koji se vraćaju. Ovo i drugo jeste Šub Nigurat. Ne usudi se da Ga Prizoveš, jer neće doći. Ali, ako si jedan od Njegovih dragih mu Sinova, uvek je prisutan pored tebe. Magija Elemenata je Put kojim Unutrašnji Oganj postaje Plamteća Buktinja Spoznaje. Sažimanjem Elemenata u četiri pravca istovremenog kretanja kroz život se vrši Eterizacija Životne Sile. Ovo je proces koji nikada ne prestaje. Na početku če možda izgledati naporno, ali veoma brzo može postati neopterećujuća rutina koja održava Vatru Života uvek rasplamsanom. Ovo su četiri načina sažimanja Elemenata: 1. Simbolički Element Vazduha - četvoropolno sažimanje Elemenata i Eterizacija Životne Energije kroz disanje, svesno disanje i tehnike posebnog disanja. 2. Simbolički Element Vode - četvoropolno sažimanje Elemenata i Eterizacija Životne Energije kroz uzimanje i bioenergizaciju (impregnaciju) vode za svesno uzimanje vode i svesno čišćenje vodom kroz meditativno energetsko čišćenje vodom. 3. Simbolički Element Zemlje - četvoropolno sažimanje Elemenata i Eterizacija Životne Energije kroz uzimanje i bioenergizaciju (impregnaciju) hrane za svesno uzimanje hrane u svakodnevnim i posebnim uslovima. 4. Simbolički Element Vatre - četvoropolno sažimanje Elemenata i Eterizacija Životne Energije kroz izlaganje svetlosti vatre tehnikama apsorbovanja svetlosti i vatre.
Telo čovekovo Čovek je kao slika Boga stvoren po liku Svemira. Sve što se nalazi u Svemiru odraženo je u čoveku. Zbog toga se čovek označava kao mikrokosmos nasuprot makrokosmosu Svemira. Celokupna priroda pojavnog se manifestuje u čoveku. Zbog toga je za razumevanje Magije Elemenata neophodno najpre razumeti čoveka i njegovo telo. Naravno, neću govoriti o ljudskoj anatomiji, niti psihologiji, već mi je namera da kroz prizmu Magijske Spoznaje razjasnim ovo osnovno pitanje i dovedem u korelaciju sa Magijom Elemenata i njenom primenom.
197
Telo čovekovo, sastavljeno od niza organa nije ništa drugo nego um sam. Ovo je drevno učenje o telu. Pojavno (fizičko) telo je spoljašnji grubi izraz uma (fizička manifestacija), dok je um, suprotno, tanani izraz pojavnog tela (suptilna forma fizičkog tela). Um koji razmišlja o telu (kontemplacija) postaje samo telo i tako poistovećen sa njim proživljava sva telesna uznemirenja. Svako telo ima svoje sedište u umu. Kada bi um bio oduzet (mentalna paraliza), telo ne bi bilo u stanju da živi, isto kao što ni biljka ne bi mogla opstati bez vode. Um je taj koji obavlja sve poslove i on je telo u pravom smislu. Umno delanje je jedino istinsko delanje. Um sva dela izvodi veoma brzo na pojavnom, telesnom nivou Zemaljske ravni, ali u Zvezdanoj (Astralnoj) ravni, um dela dvostruko i trostruko brže jer tamo izuzetno brzo treperi (vibrira). Jedina osobina grubog tela je zaletljivost (inercija) u kretanju i nesposobno je za išta drugo. Čak i kada se grubo telo raspadne nakon smrti, prosvećeni um će brzo preuzeti novo telo po svojoj volji, dok će se um poistovećen sa telom nesvesno uneti u novo telo prema Zakonu Uzročnosti. Iz ovoga proizilazi da je telo sklop koji je um napravio za svoja sopstvena uživanja, za izlivanje svoje energije putem koje stiče različita iskustava u ovom pojavnom svetu posredstvom pet energetskih staza, odnosno, pet čulnih organa opažanja i spoznaje.
Misli oblikuju telo Umno delanje jedino je istinsko delanje. Delanje tela nije delanje, jer samo po sebi telo je ne delatno. Telo su zapravo misli čovekove, njegova raspoloženja, ubeñenja i osećanja, opredmećena kako bi bila vidljiva oku u pojavnom svetu. Veoma je važno reći da se svaka ćelija tela stvara, raste, zreli, pati i nestaje, primajući životnu iskru ili iskru smrti posredstvom svake misli koja uñe u um, zbog toga što čovek teži da izraste u lik o kojem najviše razmišlja. Kada se um okrene ka nekoj odreñenoj misli i neko vreme boravi u njoj, uspostavlja se izvesno treperenje tvari (vibracija materije) i što se ta misao češće izaziva, to više ima namernost (tendenciju) da se ponavlja, sve dok ne preñe u naviku i ne postane samosvojna (automatska). Telo prati um i odražava (imitira) njegove promene. Kada čovek usredsredi svoje misli (koncentracija) oči se ukoče (fiksiraju). Svaka promena u mislima stvara treperenje u umnom telu (mentalna vibracija) i kada se ona prenese na pojavno (fizičko) telo, to izaziva dejstvo u nervnim ćelijama mozga. Ovo dejstvo uzrokuje mnogobrojne električne, magnetične i hemijske promene. Ovo znači da misaono delovanje izaziva promene na pojavnom (fizičkom) nivou. Ovde se odražava dejstvo Zakona Privlačnosti po kojem umno treperenje ne samo da oblikuje tvar, već i privlači isto ili slično treperenje energije iz okruženja. Zakon Privlačnosti deluje po odreñenju "slično privlači slično" i nema vezu prožimanja (kauzalitet) sa Zakonom Suprotnosti. To znači da misao o "nečemu" uzrokovana bilo privlačnošću bilo odbijanjem privlači to "nešto". Ako je čovek u strahu od bolesti glavobolje, on bolest glavobolje privlači, ali isto tako i ako tvrdi da neće imati glavobolju, ili izražava želju da nema glavobolju, on bolest glavobolje privlači. Samo um u kojem ne postoji misao o bolesti glavobolje, zauvek odbija bolest glavobolje. Ovo znači da nema privlačnosti ukoliko nema misaone prijemčivosti.
198
Lice je slika uma Kao što je pojavno (fizičko) telo spoljašnji grubi izraz uma (fizička manifestacija), tako je um, suprotno, tanani izraz pojavnog tela (suptilna forma fizičkog tela). To znači: ako je um um grub i telo je grubo. Kao što čovek grube pojave kod drugih ljudi ne izaziva nežnost i ljubav, isto tako čovek grubog uma ne može ni kod koga izazvati ni ljubav ni privlačnost. Um vrlo jasno odražava na licu svoja različita stanja koja razuman čovek može lako da pročita. Lice je slika uma, prepuno znakova, i kao što je knjiga prepuna slova i može je čitati onaj ko slova poznaje, tako i lice može čitati onaj ko znake na licu razaznaje. Telo prati um. Ako um pomisli o padu sa visine, telo se odmah priprema i pokazuje spoljašnje znake. Strah, zabrinutost, bol, radost, tuga, veselost, ljutnja i mnoga druga stanja uma, proizvode različite odraze na na licu. Oči koje predstavljaju ogledalo duše, govore o stanju u kojem se nalazi um. U očima postoji "ureñaj" koji preobražava i odražava svetlost, kako spoljašnju tako i unutrašnju. Spoljašnja svetlost omogućava opažanje, a unutrašnja svetlost prenosi poruke o stanju u kojem se um nalazi: misli o neverstvu, lukavosti, prevari, čistoj ljubavi, saosećanju, ushićenju, depresiji, sumornosti, mržnji, radosti, miru, skladu, zdravlju, moći, snazi i lepoti. Čovek koji je u stanju da čita iz očiju drugih, može istovremeno čitati i njihove umove. Može pročitati čovekovu zadnju misao ili pretežnu (dominantnu) misao koja obuzima um, ako je u stanju da zapazi znake na njegovom licu, u njegovom govoru i ponašanju. Za ovo je potrebna smelost, oštroumnost, uvežbanost, razum i iskustvo. Misli, osećanja i načini razmišljanja ostavljaju dubok trag na licu čoveka. Na licu je teško sakriti ono što je u umu. Čovek može pomisliti da je zadržao svoje misli u tajnosti, ali misli o naklonosti, požudi, pohlepi, ljubomori, ljutnji, osvetoljubivosti, mržnji, i druge slične, trenutno ostavljaju dubok trag na licu. Lice je veran i vrlo osetan (senzitivan) ureñaj koji beleži i snima sve misli koje promiču umom čoveka. Lice je poput uglačanog ogledala, ono odražava prirodu uma i njegov sadržaj u odreñenom trenutku. Mag će na licu čoveka pročitati njegovu prošlost, videti sadašnjost i nazreti budućnost. Drugim rečima, mag samo jednim pogledom na čoveka zna šta je, zašto i kako radio, šta, kako i zašto radi i zna šta će, kako i zašto raditi. Uvidom sa nivoa viših ravni zna i ishod svake radnje koju čovek preduzima. Onaj ko misli da može da sakrije svoje misli, neznalica je prvog reda. On liči na noja koji, kada ga hvataju, sakrije glavu u pesak i zamišlja da ga niko ne vidi. Šta god da misli čovek, istog trenutka se to ocrtava na njegovom licu. Svaka loša misao je kao igla kojom se urezuju linije i znaci na licu. Lice je zapravo pokriveno ožiljcima i ranama koje su stvorile loše misli pout mržnje, ljutnje, požude, ljubomore, osvetoljubivosti i slične. Na osnovu ožiljka sa čovečijeg lica, mag može odmah da pročita stanje uma čoveka, odmah može ustanoviti (dijagnostikovati) bolest uma ili bolest tela.
199
Prožimanje uma i tela Um je usko povezan sa telom. Um deluje na telo, a telo reaguje na um. Bol u umu oslabljuje telo, a telo zauzvrat utiče na slabljenje uma. Ako je telo snažno i zdravo, i um takoñe postaje zdrav i snažan. Ako je telo bolesno, i um postaje bolestan. Bol u telu prouzrokuje slabost u umu. Ovo je tvrdnja nauke čoveka koja kaže da je u zdravom telu i duh zdrav. Ovo tvrdi um koji je poistovećen sa telom. Istina je sasvim suprotna. Drevno učenje kaže da je telo zdravo ako je duh zdrav. Uzvišen čovek zna da je zdrav duh samo ako je um pročišćen, čime je i telo neminovno zdravo. Kako um ima vlast nad telom, tako čist i zdrav um znači i zdravo telo.
Uzrok bolesti su loše misli Osnovni uzrok bolesti koje napadaju telo su loše misli. Sve što se zadržava u umu, biva stvoreno i u telu. Svako ružno osećanje i ogorčenost delovaće ujedno i na telo i izazvaće neku vrstu bolesti. Sva uznemirujuća stanja kao što su strast, mržnja, ljubomora, zabrinutost, plahovita raspoloženja, zapravo uništavaju ćelije tela i izazivaju oboljenja srca, jetre, bubrega, slezine, želuca i drugih organa. Siloviti nastupi žestoke plahovitosti ozbiljno oštećuju moždane ćelije, ubacuju otrovne hemijske sastojke u krv, izazivaju opšti šok i smanjuju lučenje stomačnih sokova, žuči i ostalih probavnih sokova, oduzimaju energiju, živost, izazivaju prerano starenje i skraćuju životni vek. Kada je um uznemiren, onda je i telo uznemireno. U kojem god pravcu telo krene, um će ga pratiti. Kada su i um i telo uznemireni, Životna energija teče u pogrešnom pravcu. Umesto da prožima telo ravnomerno i stabilno, ona treperi neujednačeno. Tada se ni hrana ne vari pravilno. To je početak bolesti. Bolest je slabost uma, a ne slabost tela. Ako se suštinski uzrok, nečisti um odstrani, nestaju sve bolesti. Čist um. ne privlači nijednu bolest. Mag nikada nije bolestan. Bolovi od kojih pati telo su drugorazredne bolesti tela (sekundarne, fizičke bolesti), dok se patnje koje utiču na um mogu nazvati prvorazrednim umnim bolestima (primarne, mentalne bolesti). Ako se loše misli unište, sve telesne bolesti će nestati. Čistoća uma znači i zdravlje tela. Zbog ovog saznanja magovi su uvek obazrivi u svojim razmišljanjima i u izboru misli. Zato što uvek prebivaju u uzvišenim mislima, magovi žive u skladu, zdravlju i lepoti.
Mag je svoj sopstveni lekar Kada pogledam na lekare današnjice, žalosno ono što se da videti: većina lekara na svetu čini više zla nego dobra bolesnicima. Lekari prenaglašavaju prirodu bolesti kada je saopštavaju čoveku kojeg leče. Pune umove ljudi svakakvim umišljenim strahovima. Lekari ne poznaju moć usmerene misli (sugestije) i njen uticaj na um čove-
200
ka, a ako i kažu da znaju, onda oni čine suprotno iz nekog neprimerenog razloga. Kako je pohlepa duboko ukorenjena u umovima lekara, a isto tako i želja za bogatstvom, oni pokušavaju na najbolji mogući način da uzmu što više novca od bolesnog i nemoćnog čoveka i njegove rodbine. Ako bi lekar bolesniku rekao: "Nije ti ništa. Ova bolest nije opasna. Biće ti bolje za nekoliko sati", ko bi mu onda dao pare za to? Zato lekari daju pogrešne sugestije svojim pacijentima: "Ovo je strašna bolest. To je teška bolest. Opasan otrov, opasan mikrob boravi u tvojim plućima, krv je zaražena opasnim virusom." Jadan čovek ne spava noćima zahvaljujući strahu koji mu je lekar usadio u svest. On netremice razmišlja: "Moja bolest je opasna i teška. Mogao bih umreti od ove bolesti." Ovo je možda preuveličan primer, ali svaki čovek u neznanju, sledeći uputstva svog lekara boravi u "neutešnom stanju", a stalna zaokupljenost uma brigom i uznemirenošću svakodnevno uništava hiljade i hiljade crvenih i belih krvnih zrnaca. Lekar daje pogrešnu sugestiju kako bi veličao svoje znanje i umešnost u svom poslu i kako bi vezao čoveka za stanje bolesti uzimajući mu novac i dajući mu za to veoma slabe lekove koji više održavaju stanje bolesti nego što leče i pri tom izazivaju niz pratećih loših posledica (kontraindikacije) koje su uzročnici novih bolesti. Tako lekari zatvaraju krug ropstva bolesti oko čoveka. Mag je svoj sopstveni lekar. Čak i kada ima pogrešnu misao on je svestan te misli. Ako telo oboli usled pogrešne misli, mag koji poznaje svaku biljku, pronaći će lek kojim će ublažiti patnju tela i zalečiti bolest. Istovremeno će nastojati da odbaci lošu misao, uzročnika bolesti i bolest će nestati, a telo biti izlečeno.
Prijemčivost uma za telo Pogrešna predstava (imaginacija): "Ja sam ovo telo" je koren svakog zla. Pogrešnim razmišljanjem, čovek se poistovećuje (identifikuje) sa telom. Javlja se vezanost. Vezivanjem za telo, nastaje prijemčivost. Potom Jastvo biva obmanuto od strane uma, pa čovek onda sopstvo poistovećuje sa spoljašnošću govoreći sebi: ovo sam ja, ovo je moja žena, to su moja deca, ovo je moja kuća, ovo je moj posao od kojeg živim i izdržavam porodicu, sve ovo je moj život. Poistovećenost ili vezanost donosi ropstvo, bedu i patnju. Pogledaj reakciju čoveka koji čuje da je negde neko dete umrlo. U najboljem slučaju reakcija bi bila: "Šteta, tako mlado dete, pa da umre". A onda zamisli reakciju čoveka kojem je rečeno da je njegov sin umro. Video bi bolan krik, jauk i plač: "Moj sin!" Zašto je tako? Upravo zbog vezanosti. Reč "moj" izaziva začuñujuću posledicu (efekat) na licu čoveka. Stani ispred ogledala, posmatraj svoje lice i obrati pažnju na izraz lica i stanje koje u tvom umu izazivaju sledeće dve rečenice: "Pas je mrtav" i "Moj pas je mrtav." Um može biti i prijemčiv za doživljaj zajednice kojoj pripada. Svima je poznato iz istorije da je Nemačka vojska započela II svetski rat, da je napadala druge države i narode i da je u tim napadima bilo mnogo žrtava. Nisu stradali samo vojnici, već su stradali i obični ljudi, starci, žene, deca, bebe u kolevkama. Milioni su stradali. I mnogi su plakali nad sudbinom naroda, nad sudbinom svih stradalih. Zašto su plakali? Bila su teška vremena i bili su poistovećeni sa žrtvama rata, prijemčivi za so-
201
pstveni narod i prijemčivi za druge narode koji su stradali. A onda je saveznička vojska nadjačala Nemačku vojsku. Saveznici su pred kraj rata isto tako besomučno bombardovali Nemačke gradove kao što su ovi to činili na početku rata drugim državama. U ovim bombardovanjima su isto stradali obični ljudi, starci, žene, deca, bebe u kolevkama. Milioni su stradali, ali nigde nije zabeleženo da je neko plakao nad sudbinom nemačkog naroda. Zašto? Bila su isto teška vremena, ali nije bilo poistovećenja, nije bilo prijemčivosti. Mag je uvek neprijemčiv. Nevezan za stvar ili drugo biće. Mag ne može da izgubi nijednu stvar, ali ne zato što to ne može da se desi, već zato što nije prijemčiv za tu stvar koju je izgubio. Mag nije vezan ni za jedno biće, ali je blagonaklon prema svakom biću. I kad voli, mag je neprijemčiv jer je neostrašćen. Strast je najužasnija prijemčivost koja obuzima um. Njegova je ljubav bestrasna, čak i kad je telesna, ali je sa Božanskom ushićenošću (ekstazom) i zbog toga je savršena. I kada se odnos sa bliskom osobom prekine iz bilo kog razloga, pa čak i smrti, on ne oseća ni bol ni tugu, već samo ono isto Božansko ushićenje. U smirenoumlju svom zna da je svaka veza uspostavljena jednom, trajna veza. Ovo je neprijemčivost.
Telo ne oseća bol, bol je u umu Bol je očigledan sve dok čovek sebe povezuje sa umom. U snu bol ne postoji. Kada se čovek povredi, rana odaje prodoran bol, ali taj bol čovek neće osećati noću dok spava. Samo kada je um istovremeno povezan preko nerava i razmišljanja sa povreñenim delom tela čovek oseća bol. Razmišljanjem o bolu čovek počinje da doživljava bol. Nema bola kada se veza izmeñu uma i tela prekine dejstvom leka protiv bolova, iako rana i dalje postoji. Za vreme velike ushićenosti, bol potpuno prestaje tako što se umu skreće pažnja sa tela, sedišta bola. Zato vojnik u jurišu i kad je ranjen on, neosećajući bol i dalje napada. Ako bi se svesno odvojio um od obolelog dela tela usredsreñenjem na na bilo koji drugi privlačan objekat, ne bi se osećao bol čak ni pri budnom stanju. Neprekidnim razmišljanjem o nekom problemu ili bolesti, čovek samo povećava bol i patnju. Bol je u umu. Mag koji ima snažnu volju i jaku snagu istrajnosti ne doživljava bol.
Ovladavanjem umom pokorava se telo Kod većine ljudi um je uglavnom podreñen telu. Pošto su umovi ovih ljudi vrlo malo razvijeni, oni većinom žive u samoobmanjujućem stanju svesti. Mag razvija spoznajno stanje svesti i pomoću razuma iz jastva upravlja umom. Spoznajno stanje svesti se razvija učenjem, proučavanjem, neodnosnim mišljenjem (apstrakcija), odnosnim rasuñivanjem (kontemplacija) i usmerenim usredsreñenjem (meditacija). Mag koji upravlja umom, savršeno upravlja i telom. Telo je samo senka uma. Ono je sklop koji je um pripremio za svoj izražaj. Telo postaje rob kada se ovlada umom. Zato je ovladavanje umom prvi korak na Stazi Spoznaje. Zakoračiti drugim korakom,
202
pre nego što se umom ovlada, bilo bi nalik čoveku koji vezanih očiju ide ulicom kojom jure kola. Jastvo je gospodar uma. Ako bi bilo obrnuto, bilo bi nalik čoveku koji pusti slepca da ga vodi pa zajedno u jamu padnu.
Magijom Elemenata stvara se unutrašnji sklad tela Ovladavanje umom je već magijski i inicijacijski proces i to će biti posebna tema o kojoj ću govoriti. Meñutim, ovde je važno naglasiti da je ovladavanje umom nemoguće ukoliko nije ostvarena unutrašnja harmonija elemenata u telu. Zbog toga je preinicijacijska primena Magije Elemenata preduslov daljeg magijskog rada. Posmatrano magijski, zdravlje je savršeni sklad svih sila koje deluju u telu s obzirom na osnovne osobine Elemenata. Ne mora da doñe do tako velikog nesklada Elemenata da bi se javila vidljiva posledica koja se naziva bolest, jer nesklad u obliku oboljenja je već bitan poremećaj u interaktivnom sadejstvu Elemenata u telu. Osnovna Magija Elemenata koncentrisana je na telo. Spoljašnji vidljivi izraz tela je "odora duše", a lepota tela je jedan aspekt Božanske prirode. Meñutim, lepota nije samo ono što nam se sviña ili što je u skladu sa našim ukusom, jer simpatija i antipatija zavise od meñudejstva Elemenata. Božanska lepota tela se u osnovi manifestuje čistim i zdravim telom. Zbog toga je zdravo telo osnovni uslov za duhovno uzdizanje. Živeti u lepoti, znači lepo urediti kuću i okruženje, ali pre toga, znači ispuniti sopstveno telo harmonijom. Prema Univerzalnom Zakonu, Elementi vrše izvesne funkcije u našem telu. Glavne funkcije su: izgrañivanje tela, održavanje tela u životu i njegovo razlaganje. Pozitivno djstvo Elemenata u telu, njegovo izgrañivanje vrši pozitivna energija Elemenata. Ulogu održavanja ostvaruje neutralna, odnosno povezujuća energija Elemenata, a rušilačku ili razgrañujuću funkciju vrši negativna energija Elemenata. Vatreni princip u pozitivnom obliku svojim strujanjem (električno dejstvo) vrši aktivan, izgrañujući uticaj. U negativnom obliku deluje suprotno, odnosno ima razgrañujući uticaj. Vodeni princip će, takoñe u svom pozitivnom obliku, slivanjem (magnetno dejstvo) uticati na izgrañujuću aktivnost, a u negativnom obliku će vršiti razjedinjujuću, razlažuću aktivnost svih tečnosti u telu. Vazdušni princip vrši kontrolu elektriciteta Vatre i magnetičnosti Vode u telu, održavajući njihovu ravnotežu. Zbog toga je Vazduh neutralan ili posrednički Element. Princip Zemlje ima funkciju da održava sadejstvo uticaja sva tri Elementa u telu. U pozitivnom obliku, Zemlja vrši pokretački, oživljavajući uticaj, a u svom negativnom obliku, Zemlja deluje na starenje i odumiranje tela. Stari magovi su telo čoveka, prema dejstvu Elemenata, podelili na tri dela. Glava pripada Elementu Vatre, jer sve što je aktivno ili Vatreno odigrava se u glavi. Donji deo tela sa stomakom pripada Elementu Vode, jer sve što je Vodeno, varenje, lučenje, rad želudačnih sokova, i slično, odigrava se u stomaku. Grudni koš je pripisan Elementu Vazduha kao posredniku izmeñu Vatre i Vode. U grudima se disanje odvija sasvim
203
mehanički, što je izraz neutralnog dejstva. Zemlja kao Element sa svojom vezivnom snagom i sposobnošću da održava zajedničko dejstvo ostalih elemenata, predstavlja celinu ljudskog tela uključujući skelet i sva tkiva. Eterični princip u svom najgrubljem i najmaterijalnijem obliku nalazi se u krvi i semenu. U meñusobnom delovanju ove dve tečnosti, Eter oživotvoruje materiju, stvara i održava životnost (vitalnost). Krv održava život, a seme život nosi kao klicu. Telo bez krvi je mrtvo telo, ali isto tako i telo bez semena je u magijskom i energetskom smislu mrtvo telo. Održavanje seksualne aktivnosti, bez obzira na način ispoljavanja seksualnosti je trajna magijska aktivnost, kako u mladosti, tako i u poodmakloj starosti. Seksualna energija je vitalna energija i bez nje je magijska praksa nezamisliva, jer bez transformisane seksualne energije, bilo kroz seksualnu aktivnost (polni odnosi), bilo kroz seksualnu neaktivnost (apstinencija), nema uspešne magijske prakse. Stari nisu zalud govorili da se u krvi nalazi život. Religijsko ili magijsko žrtvovanje Bogovima ili drugim Silama je u suštini, puštanje i prolivanje krvi. Krv se prolivala u zemlju, simbol Boginje Majke. Krv se tako "vraćala" Bogovima koji su stvorili život, a telo žrtvovane životinje je postajalo hrana. Uneti krv drugog bića u sopstveno telo magijski nije dozvoljeno, osim u nekim posebnim i veoma opasnim magijskim ritualima. Ovakvo mešanje Eterične Sile Života može izazvati opasnu unutrašnju disharmoniju. Čak i zveri zemaljske koje se hrane drugim zverima, najpre ostave da telo iskrvari, pa ga tek onda pojedu. Ovo je prirodno ustojstvo. Ovde se već može postaviti i pitanje savremene medicine u smislu transfizije krvi i presañivanja organa. Razumsko razmišljanje modernog čoveka kaže da je to sasvim normalno i da se time spašava život čoveka i produžava mu se život. Meñutim, energetski se ovde samo produžava agonija smrti. Čovek koji je doveo sopstveno biće u takvo stanje da mora tuñom krvi i organima produžavati svoj fizički život je već mrtav čovek. Za Bogove i sva duhovna bića ovakav čovek ne postoji. Jer, ko je on? Onaj prehodni čovek ili čovek čiju krv ili presañeni organ nosi!? Na ova pitanja neću odgovarati, jer je to stvar već dubljih i opširnijih analiza, kojima ovde nije mesto. Zbog toga naglašavam da je Magija Elemenata veoma važna, jer se njom, telo održava čistim i zdravim. Magija Elemenata omogućava stvaranje i održavanje hramonije života. Hramonium Mundi (Harmonija Sveta) mikrokosmosa kao odraza makrokosmosa je uravnoteženo sadejstvo Elemenata.
Elektromagnetna polarizacija tela Električna i magnetna strujanja u ljudskom telu nemaju nikakvu direktnu vezu sa poznatim vrstama elektriciteta i magnetizma, iako postoje izvesne sličnosti (analogije). Zakon Sličnosti je veoma važan činilac u Magiji Spoznaje, a njegovo poznavanje omogućava magu da izvodi sva, pa i najveća čuda uz pomoć Magijskog Ključa Sličnosti. Ovaj Ključ je veoma jednostavan i glasi "ako ovo, onda ono" ili "kako ovo, tako i ono". Iščitavanjem i analiziranjem mnogih bajalica, kletvi, zakletvi, zazivanja i prizivanja, svako će primetiti da, u najmanju ruku, devedeset odsto njih sadrži ovaj Kljuć.
204
Vatra proizvodi električna, a Voda magnetna strujanja. Svako od ovih strujanja ima dvopolno zračenje, aktivno i pasivno, a meñusobni uticaji i meñudejstva svih zračenja četiri pola predstavljaju četvoropolno strujanje. Zbog toga su elektromagnetna strujanja u ljudskom telu nazvana animalni magnetizam. Ovaj magnetizam nije uravnotežen kod prosečnog čoveka. Desna strana ljudskog tela, kod "dešnjaka", je aktivno električna. Kod "levaka" je pasivno magnetna. Snaga zračenja ovog elektromagnetnog strujanja zavisi od jačine (kapacitet) delovanja Elemenata u telu. Što je uravnoteženije to delovanje Elemenata u telu, sve će jače i čistije biti zračenje. Prvi zadatak magijske prakse rada sa Elementima, je uravnotežavanje delovanja leve i desne strane tela. Ovo se može postići na razne načine. Ako čovek piše desnom rukom, što je uobičajeno, treba da praktikuje vežbanje pisanja i levom rukom, ili u najmanju ruku da uravnoteži delovanje tako što će, na primer, levom rukom da jede (upotreba kašike, viljuške). Ovo se može činiti na razne načine podsticanjem dejstva obe strane tela. Jednostavno, sve što se čini jednom stranom tela, trebalo bi činiti i drugom stranom, ili barem uravnotežiti podelom aktivnosti na obe stane tela. Razuman način življenja održava usklañenost Elemenata u telu. Čim dode do nesklada u delovanju elemenata, bilo da im se dejstvo pojača ili oslabi. moraju se preduzeti posebne mere u pogledu ishrane da bi se Elementi vratili u svoj nurmalan tok ili da bi se na njih moglo povoljno delovati. Ako je poremećaj Elemenata toliki da nesklad postaje vidljiv, to više nije samo nesklad već je u pitanju bolest. To znači da će biti potrebni drastičniji načini (lečenje) da bi se ponovo uspostavio neophodan sklad. Svi do sada poznati metodi lečenja zasnivani su na ovom temelju. Prirodna Alopatska medicina koristi prirodne efekte poput čajeva, melema, kupki, obloga, masaža i slično, ali koristi i jake lekove (ekstrati i esencije) koji prouzrokuju dejstva koja odgovaraju Elementima kako bi dovela do ozdravljenja. Homeopatska medicina, nasuptot Alopatskoj uvodi dejstvo na Elemente prema geslu "Similia similibus curantur" (isto se leči istim), da bi uspostavila narušenu ravnotežu u saglasnosti sa zakonima polarnosti. Elektrohomeopatija pomoću svojih lekova utiče direktno na električne i magnetne struje da bi uravnotežila zbrkane Elemente, saglasno vrsti bolesti, odgovarajućim pojačavanjem tih struja. Slična je i metoda u Kineskoj tradicionalnoj medicini (akupunktura i akupresura), s tim što ona koristi zdravu energiju i elektromagnetna strujanja u telu za stimulisanje ozdravljenja obolelih delova tela. Na ovaj način svaki tradicionalni metod lečenja ima za cilj obnavljanje narušene ravnoteže Elemenata. Tu je i osnovna razlika izmeñu tradicionalnih metoda lečenja koja tretiraju uzrok bolesti i zvanične naučne medicine moderne civilizacije koja uglavnom tretira posledicu bolesti. Opšte telesne funkcije i anatomija čoveka su posebna tema za izučavanje u magiji kroz proučavanje magijskih analogija i astroloških korespondencija. Meñutim, ovde ću se zadržati samo na analogiji sa dejstvom polarnosti Elemenata u telu. U ljudskom telu, neki organi od spoljašnjosti ka unutrašnjosti zrače električnim strujanjem, a od unutrašnjosti ka spoljašnjosti zrače magnetnim strujanjem, koji na analogan i skladan način deluju na funkcije čitavog organizma. Kod drugih organa dešava se suprotno, električno strujanje deluje od spolja ka unutra, a magnetno od unutrašnjosti ka spoljašnjosti. Ovo poznavanje polarnog zračenja u ljudskom telu je krajnje važno za svakog maga koji želi da upozna, pre svega, svoje telo, da utiče na njega i da ga kontro-
205
liše, a zatim i svako drugo telo, delujući kako sa Zemaljske (fizičke) ravni, tako i sa Zvezdane (Astralne) i Eterične ravni. Ovo je osnovna polarizacija elektromagnetnih strujanja ljudskog tela: Glava - prednji deo, leva strana i unutrašnjost su električni, potiljak i desna strana su magnetični. Oči - desna i leva strana su električne, unutrašnjost je magnetična, a prednji i zadnji deo su neutralni. Uši - leva strana je električna, a desna magnetična, dok su unutrašnjist, prednji i zadnji deo neutralni. Usta i jezik - unutrašnjost je magnetična, a prednji i zadnji deo, kao i desna i leva strana su neutralni. Vrat - leva strana i unutrašnjost su električni, a prednji deo, zadnji deo i desna strana magnetični. Grudni koš - prednji deo je elektromagnetičan, zadnji deo i leva strana su električni, a desna strana i unutrašnjost neutralni. Stomak - prednji deo i leva strana su električni, a zadnji deo, desna strana i unutrašnjost magnetični. Ruke - leva strana je električna, a desna magnetična, dok su unutrašnjost, prednji i zadnji deo neutralni. Prsti na rukama - desna i leva strana električne, a unutrašnjost, prednji i zadnji deo su neutralni. Noge - leva strana je električna, a desna magnetična, dok su unutrašnjost, prednji i zadnji deo neutralni. Prsti na nogama - desna i leva strana magnetični, a unutrašnjost, prednji i zadnji deo su neutralni. Muški polni organ - prednji deo je električan, a unutrašnjost magnetična, dok su zadnji deo, leva i desna strana neutralni. Ženski polni organ - unutrašnjost je električna, a prednji deo magnetičan, dok su zadnji deo, leva i desna strana neutralni. Anus - unutrašnjost je magnetična, a prednji i zadnji deo, kao i desna i leva strana su neutralni. Ovo je osnovna, spoljašnja polarizacija elektromagnetnih strujanja ljudskog tela, meñutim, svaki mag će biti u stanju da koristeći se analogijama i korespondencijama okarakteriše svaki deo ljudskog tela i pojedinačne organe. Okultna medicina je posebna magijska veština (vračarstvo), ali za ovu priliku, ovo je dovoljno da se zna. Uz pomoć vežbi, praktikovanja izvesnih mentalno fizičkih aktivnosti, kao i pomoću ispravnog stava i strogog pridržavanja Univerzalnih zakonitosti, kapacitet, snaga i uticaj elektromagnetnog strujanja se može prema potrebi povećavati, odnosno smanjivati. Način na koji se to radi, koristeći osnovnu Magiju Elemenata, ću pokazati u sledećim poglavljima ove knjige, a u širem smislu u narednim knjigama Magijske Spoznaje.
206
Pojavnost i ispoljavanje bića čovekovog Svakome ko čita ove redove jasno je sasvim da je čovek kao pojava, biće koje živi i ispoljava svoje postojanje kroz delovanje u ovom našem, vidljivom i pojavnom, a po svojim karakteristikama, materijalnom svetu. Nauke koje se bave čovekom, proučavajući ga sa raznih aspekata spoznaje, poput antropologije, biologije, medicine, psihologije, socijologije, filosofije, teologije i mnogih drugih, kažu da je čovek biće koje ima telo, dušu i duh. Iako će svaka od ovih nauka to različito tumačiti i definisati, prema sebi svojstvenim principima, generalno se može reći, i iz perspektive Magijske Spoznaje, da je čovek tropojavno biće. Drevni učitelji Magije su nam ostavili znanje o celokupnom pojavnom svetu. To znanje nazvano Sveta Magija, potvrdile su generacije i generacije adepata, magova i aspiranata. Znanje o pojavnom svetu i čoveku kao pojavnom biću može se opisati mnogobrojnim knjigama, ali ja ću se ovde zadržati na osnovnim informacijama, neophodnim na početku Puta Magijske Spoznaje. Ovo znanje je važno u smislu razumevanja celokupnog postojanja i ispoljavanja pojavnog, kao i razumevanja delovanja kroz magijsku praksu, kako ovu prvu preinicijacijsku Magiju Elemenata, tako i kroz svaki viši nivo magijskog rada. Pojavni svet se ispoljava na tri ravni postojanja. Prva je Zemaljska ravan, naš vidljivi i čulno spoznajni fizički svet grube materijalne prirode. Kaže se prva, zbog toga jer je nama prva vidljiva, prva spoznajna ravan postojanja, a zapravo je to poslednja, odnosno najmlaña ravan postojanja. Kaže se Zemaljska ravan, ali se ne odnosi samo na našu planetu Zemlju, već na celokupni materijalni svet. Čitav Svemir se ispoljava na ovoj ravni, što bi značilo da u Svemiru postoji nebrojeno mnogo planeta kao što je naša i na kojima žive bića slična bićima na Zemlji i slična nama samima. Ovo je čak i stav modernih nauka koje se bave istraživanjem Svemira i života uopšte. Druga, viša ravan postojanja je Zvezdana ravan, koja se u praksi najčešće naziva Astralni plan postojanja. Čovek se kao biće ispoljava i na ovoj ravni postojanja, istovemeno i odvojeno od ispoljavanja na nivou Zemaljske ravni, i to kroz svoje astralno biće, odnosno astralno telo. Astralni svet je nastanjen i mnogim drugim bićima koja egzistiraju samo na ovoj ravni. To su po svojoj prirodi niža pojavna bića od čoveka, iako mnoga od njih ispoljavaju veću moć egzistencije od prosečnog čoveka. Tek kroz Magijsku Spoznaju čovek se može u svom ispoljavanju izdići na ovu ravan i pokazati kao nadmoćnije biće. Treća, i ujedno najviša ravan postojanja je Eterična ravan, koju drevni magovi nazivaju Kraljevstvo Bogova (ravan Božanskog ispoljavanja). Čovek je biće stvoreno prema Zakonu Etera, po obličju Bogova. Stoga je jasno da se čovek ispoljava i na Eteričnoj ravni, ali je mali broj onih koji su uspeli da dosegnu Ravan Bogova. Ovo su tri sveta koja paralelno egzistiraju i meñusobno se prepliću. Sve tri ravni, u svojoj ukupnosti grube ili suptilne materijalnosti su pojavni i stvoreni svetovi. Svi svetovi nastali su iz bljeska Svetlosti roñene u Beskrajnoj Tami. Drevni Sumeri od kojih potiče celokupno znanje i spoznaja, Beskrajnu i Večnu Tamu nazvali su Ime-
207
nom Nakšir. Nakšir je čak i Bogovima Nedostižna. Zamislite kako je tek čoveku Nespoznatljiva i Nezamisliva, Beskrajna i Večna Nakšir. Treba li još šta reći? Šta god rekao, zaista, ne bih rekao ništa. Neka tako i ostane.
Grubi materijalni svet Zemaljske ravni O čovekovom telu kao materijalnom pojavnom biću je već bilo reči, te zbog toga treba unekoliko i objasniti egzistencijalni materijalni svet čoveka. O materijalnom svetu i našoj planeti je toliko knjiga napisano i gotovo da se sve nauke bave zemljom i čovekom u svakom segmentu postojanja, Ovo znanje je svakako stvar opšteg obrazovanja svakog čoveka i zbog toga se ovde neću baviti fizičkim procesima i pojavama u prirodi. Nastojaću da o materijalnom svetu govorim kroz spoznaju Elemenata i njihovih polarnosti, jer je veoma značajno da se svaki aspirant upozna sa uzrokom i posledicom četiri Elementa, kako bi naučio da ih pravilno koristi, saglasno odgovarajućim analogijama i korespondencijama sa drugim ravnima postojanja. Delovanje elemenata na našoj planeti u najsuptilnijem obliku razvija na isti način kao i ljudsko telo. Proučavanjem analogija sa ljudskim telom, otkrivaju se i paralele sa Elementima, te se ove analogije mogu iskoristiti u primeni energije Elemenata u najsuptilnijem obliku, kako bi bili u stanju da dejstvujemo na sopstveno telo i sa punom svešću na celokupan svet, pri čemu, ništa ne bi bilo nemoguće. Element Zemlje sadrži u sebi četvoropolni magnet sa njegovom polarnošću i dejstvo ostalih elemenata. Vatra u svom aktivnom obliku, prouzrokuje oživljavanje u prirodi, a u svom negativnom obliku izaziva rušilačko i razjedinjujuće dejstvo. Voda u svom negativnom obliku, izaziva suprotan efekat od Vatre, dok Vazduh, sa svojom dvopolnom polarnošću, predstavlja neutralnu, uravnotežujuću i zaštitnu suštinu u prirodi. Zemlja, svojim povezujućim svojstvom, u osnovi ima dva Elementa, Vatru i Vodu, zajedno sa neutralizacijom kroz princip Vazduha. Zbog toga se fizički svet posmatra kao grubi materijalni svet. U meñudejstvu Vatre i Vode nastaju električna i magnetna strujanja. Oba ova elementa svojim strujanjem uzrokuju sve što se materijalno dešava na zemlji, utičući na sve hemijske procese u zemlji i izvan nje u sferi minerala, biljnom i životinjskom svetu. Zemlja je u osnovi veliki generastor u čijem se središtu nalazi električno strujanje, dok se na površini manifestuju magnetne struje. Ove magnetne stuje, zbog kohezije Elementa Vode, privlače i zadržavaju sve materijalne stvari i jedinjenja na površini zemlje. Prema specifičnim osobinama tela koje zavise od sastava Elemenata, svaka stvar poseduje izvesno električno zračenje, koje privlači magnetna struja celog materijalnog sveta. To privlačenje se u fizici naziva teža. Prema tome, teža je pojava zemljine privlačne moći. Ono što mi shvatamo kao magnetizam i elektricitet, nije ništa drugo do pojava četvoropolnog magneta, jer se zamenom polova može dobiti elektricitet iz magnetizma, a mehanički, magnetizam se može dobiti iz elektriciteta. Ovo pretvaranje jedne moći u drugu je dugo smatran alhemijskim i magijskim procesom, koji je, jedan od najvećih umova ljudske civilizacije, Nikola Tesla, uveo u svet fizike kao prirodne i eksperimentalne nauke. Sav život na zemlji, rañanje, bujanje, sazrevanje, život i smrt počivaju na temelju elektromagnetnih zračenja Elemenata. Zbog toga se podrazumeva da i fizička smrt nije
208
razjedinjenje i pretvaranje u ništavilo, već je samo prelazak iz jednog stanja u drugo. Materijalni svet je nastao iz Etera, koji održava i kontroliše sve pojavne svetove. Zbog toga je razumljivo da su na prenosu električnih i magnetnih strujanja zasnovani svi dosadašnji pronalasci povezani sa komunikacijama na daljinu preko Etera, poput radija, telefonije, televizije. Svi budući pronalasci če takoñe delovati pomoću električnih i magnetnih struja u Eteru, jer su osnovni zakoni uvek bili i uvek će biti isti.
Suptilni materijalni svet Zvezdane ravni Zvezdana ravan ili Astralni plan postojanja se često u magijskoj i religijskoj literaturi, pogrešno označava kao četvrta dimenzija. Astralni svet nije stvoren od četiri Elementa, već predstavlja niži Eterični svet veće gustine Etera. Astralni svet je potpuni odraz materijalnog sveta, i sve što se ikada dogodilo, što se dešava i što će se desiti, ima svoje poreklo, pravilo i postojanje na Astralnom planu postojanja. Kako je Eter u svom nafinijem obliku supstanca kroz koju se šire električne i magnetne struje, tako je Eter izvor svetlosti, zvuka, boje, vibracija, ritma i života u svemu stvorenom. Kao izvor svega postojećeg, sve što je stvoreno, što se stvara i što će se stvoriti, odraženo je u Eteru. Zbog toga se kroz Astralni svet vidi zračenje večnog, koje nema ni početka ni kraja, jer je besprostorno i bezvremensko. Mag koji zañe u Astralni svet može u njemu pronaći svaku stvar, bez obzira da li se radi o prošlom, sadašnjem ili budućem vremenu. Dokle ovo opažanje seže, zavisi isključivo od nivoa spoznaje i sposobnosti maga. U starim spisima, Svetim Knjigama i mnogim delima o magijskoj praksi, Astralni svet se naziva Onostrani Svet (Svet Iza). Meñutim, treba znati da Ovde i Tamo ne postoji. Svet je jedan i jedinstven. Čovek, prirodno, oseća strah od smrti, i otići "tamo", za mnoge znači umreti. Magijska praksa upućuje na sasvim drugačije objašnjenje. Razjedinjujućim delovanjem Elemenata ili iznenadnim prekidom astralne niti koja je spona izmeñu fizičkog i astralnog tela, nastaje ono što obično nazivamo smrću, a što, u stvari, nije ništa drugo do prolaz iz Zemaljskog u Astralni svet. Mag će putem svoje sposobnosti kontrolisanja Elemenata, svesno postići labavost astralne niti, što će rezultirati spontanim odvajanjem astralnog tela od fizičkog tela. Ovim postupkom će biti u stanju da poseti najudaljenije predele i da sebe prenese na razne planove postojanja u obliku svog astralnog tela. Ovo je suštinski opis onoga što se u praksi naziva Astralna projekcija, koja u zavisnosti od namere maga može biti vidljiva i nevidljiva na Zemalskoj ravni, a što se postiže kontrolom zgušnjavanja (kondenzacije Etera). Ovo bi bilo objašnjenje mnogobrojnih priča u kojima su ljudi viñani u isto vreme na različitim mestima, pa čak i delovali tamo. Astralni svet ima stanovnike raznih vrsta. Pre svega, tu su pokojnici koji su napustili zemlju i borave u odgovarajućem stanju (stepen gustine Etera), saglasno njihovoj duhovnoj zrelosti. Ova stanja razne religije nazivaju rajem ili paklom, ali uistinu, ni raj ni pakao ne postoje. Što je nivo pročišćenja bića viši, to će čistiji i finiji biti stepen gustine naseljenog astralnog plana. Vremenom se astralno telo rastvara, sve dok se ne uskladi sa stepenom pulsirajućeg zračenja tog astralnog nivoa, ili dok se ne izje-
209
dnači sa njim. I ovo izjednačavanje zavisi od zrelosti i duhovnog savršenstva koje je to biće dostiglo na zemlji. Astralni svet naseljavaju i mnoga druga bića. Tu su, pre svih, Elementari, bića sa samo jednom ili nekoliko osobina, u skladu sa ustrojstvom pulsirajućeg zračenja Elemenata. Elementari energetski vibriraju slično čoveku, a kako meñu njima postoje neki koji su već postigli izvestan stepen inteligencije, mnogi magovi ih koriste za svoje ciljeve, iako su ovo bića veoma niske moći. Stanovnici Astralnog sveta su i bića koja se u magijskoj praksi nazivaju Larve. Ova bića nastaju svesno ili nesvesno, snažnim čulnim razmišljanjem (mentalna projekcija), preko astralne niti čoveka. To nisu bića u pravom smislu, već samo oblici (forme) koji bujaju na strastima fizičkog sveta i na najnižem stepenu astralnog nivoa. Larve imaju snažan instinkt samoodržanja i stoga se kreću u svetu ljudi čije im strasti odgovaraju. Larve nastoje, direktno ili indirektno, da izvuku i raspale te strasti koje spavaju u čoveku. Ako Larva uspe da zavede čoveka da se preda strasti koja njoj odgovara, onda se ona hrani i buja na zračenju energije te strasti koja se rodila u čoveku. Ostrašćeni ljudi, ophrvani mnogim strastima privlače mnoštvo takvih Larvi koje postaju stalni pratioci takvog čoveka. Magovi mogu sa odreñenim ciljem i da svesno stvaraju Elementare i Larve koje potom šalju na odreñene zadatke u njihovim raznim magijskim spletkama i borbama sa drugim magovima. U Astralnom svetu žive i bića stvorena od čistih Elemenata. Bića Vatre se zovu Salamanderi, bića Vazduha su Silfi, bića Elementa Vode se nazivaju Nimfe ili Undine, a bića Zemlje su Gnomi ili Goblini. Ovo su uobičajeni i opšte prihvaćeni nazivi, ali se mogu sresti i druga imena u zavisnosti od magijske prakse i tradicije. Ova bića, Elementali, predstavljaju vezu izmeñu astralne ravni i zemaljskih Elemenata. Moguće je, i u magijskoj praksi potrebno, uspostaviti vezu sa Elementalima, naučiti kako da se kontrolišu, jer se mnogo toga može postići i spoznati uz njihovu pomoć. Rad sa Elementalima i Elementarima je viši nivo, inicijacijske, Magije Elemenata. Astralni svet nastanjuju čitave horde raznih bića poput zmajeva, satira, džinova, vila, drekavaca i raznih drugih bića koja izgledaju kao da su oživljena iz bajki, mitova i legendi raznih naroda sveta. Sva ova bića su na astralnom planu isto toliko stvarna kao i sva ostala zemaljska bića. Mag ih sve može videti, ako on to želi, a u stanju je i da uspostavi vezu sa njima. Nikada nemojte smetnuti s ima, da su mitovi, legende i mnoge bajke nastale kao opevana istorija koja opisuje stvarne dogañaje i stvarna bića našeg i Onostranog sveta.
Duša - Zvezdano Telo Čovekovo Duša je živo biće čoveka sazdana na suptilnom pulsirajućem zračenju Elemenata kroz Eter, preko dejstva polarnosti električnog i magnetnog strujanja Elemenata oblikujući Zvezdano, ili takozvano Astralno telo. Duša proističe iz Etera i svojim Astralnim telom se posredstvom četvoropolne magnetne niti, sa svojim specifičnim osobinama, povezuje ili ujedinjuje sa fizičkim telom. To ujedinjenje se dešava, analogno sa telom, preko elektromagnetnog dejstva Elemenata. Vatra izaziva u Duši ono što je
210
graditeljsko, Voda prouzrokuje oživljavanje, Vazduh je uravnotežujuća sila, a Zemlja izaziva ono što je rastuće, sjedinjeno i zaštitničko u Duši. Astralno telo vrši iste funkcije kao i materijalno telo. Čovek je obdaren sa pet čula koja korespondiraju sa pet Elemenata, a koje astralno telo koristi za primanje opažaja iz fizičkog sveta. To primanje i delovanje pet čula u astralnom i materijalnom telu ostvaruje besmrtni Duh čoveka (Jastvo). Bez delovanja Duha u Duši, astralno telo bi bilo bez života i rastavilo bi se na svoje sastavne delove. Duh ne može da deluje bez posredovanja Duše. Zbog toga je astralno telo sedište svih osobina besmrtnog Duha. Saglasno svom razvoju i zrelosti, Duh ima različito električno i magnetno pulsirajuće zračenje, koje se u Duši ogleda u četiri vrste temperamenta. Prema preovlañujućem Elementu, razlikuju se kolerična, sangvinična, melanholična i flegmatična priroda čoveka. Kolerična narav potiče iz Elementa Vatre, sangvinična nastaje iz Elementa Vazduha, melanholičnu prirodu stvara Element Vode dok flegmatičnu narav formira Element Zemlje. Snaga i pulsirajuće zračenje svakog pojedinog Elementa odgovaraju različitim osobinama koje se svojom jačinom i ekspanzijom manifestuju na svim ravnima postojanja. Svaki od ova četiri Elementa koji odreñuju čovekovu prirodu, poseduje u svom aktivnom obliku dobre, a u svom pasivnom obliku obliku loše osobine. Kolerična priroda, u svojoj aktivnoj polarnosti, kroz dobre osobine manifestuje se kao aktivnost, entuzijazam, revnost, odlučnost, hrabrost, produktivnost i slično, a u negativnom obliku se manifestuje kao proždrljivost, ljubomora, strast, razdražljivost, neobuzdanost, sklonost razaranju i slično. Sangvinična priroda u aktivnom obliku se manifestuje kroz sposobnost prodiranja, marljivost, radost, okretnost, ljubaznost, bistrina, lagodnost, veselost, optimizam, revnost, nezavisnost, prisnost i slično. U negativnom obliku stvara loše osobine kao što su stalno osećanje uvreñenosti, prezir, sklonost spletkarenju, nedostatak izdržljivosti, prepredenost, brbljivost, nepoštenje, nestalnost i slično. Melanholična priroda u svom aktivnom obliku se pokazuje kroz poštovanje, umerenost, sažaljenje, odanost, ozbiljnost, poslušnost, žarkost, srdačnost, razumevanje, meditaciju, blagost, lako davanje poverenja, praštanje, nežnost i slično, dok se u negativnom obliku manifestuje kao ravnodušnost, neraspoloženje, apatija, stidljivost, lenjost i slično. Flegmatična priroda u svojoj aktivnoj polarnosti, kroz dobre osobine manifestuje se kao poštovanje, ugled, izdržljivost, obzirnost, odlučnost, čvrstina, ozbiljnost, savesnost, istrajnost, koncentrisanost, trezvenost, tačnost, uzdržanost, objektivnost, nepogrešivost, odgovornost, pouzdanost, razboritost, otpornost, samopouzdanost i slično. U negativnom obliku se manifestuje kao dosada, nesavesnost, mržnja prema ljudima. tupost, oklevanje, lenjost, nepouzdanost, lakomislenost i slično. Pretežne osobine ovih temperamenata, koje se lako mogu sagledati analizom natalnog horoskopa, sačinjavaju temelj na kom je sazdan karakter svakog čoveka. Jačina ispoljavanja ovih osobina zavisi od polarnosti električnih i magnetnih struja, koje rezultiraju svetlosnim zračenjem bića koje se naziva aura. To zračenje u čitavoj Duši proizvodi odreñene vibracije koje odgovaraju odreñenoj boji, na osnovu koje, mag
211
može tačno raspoznati svoju ili tuñu auru. Oslanjajući se na tu auru, mag može ne samo ustanoviti osnovni karakter čoveka, već i opaziti dejstvo ili polarnost vibracija Duše čoveka ili svakog bića, spoznati stanje u kojem se biće nalazi, njegove, osobine, vrline, mane, bolesti i slično. Preko aure, mag može delovati svojom aurom na svako biće po sopstvenoj volji. Duša je prema Elementima podeljena na isti način kao i telo. Psihičke funkcije, moći i osobine imaju takoñe svoje sedište u Duši i energetskim vrtložnim centrima koji su analogni svim sedam Elemenata. Ovi centri su vrtlozi uspavanih sila u čoveku. Njihovo buñenje, odnosno aktiviranje se vrši kroz Magiju Elemenata i taj proces nazivamo Unutrašnji Oganj. Osnovnom Magijom Elemenata je moguće probuditi ove sile u sopstvenom biću i održavati ih u budnom stanju. Višom, pak, Magijom Elemenata ovi vrtložni centri se stapaju u Uzvišenom stanju svesti čoveka koje stvaraju moćnu Silu Preobraženja (transformacije) svake energije i bića u celini. Ovo je tajna upravljanja energijama koja se u drevnom sistemu Sumerske magije naziva Buñenje Zmaja. U nekim sistemima je ovaj proces opisan kao Zmija, a mnogima je poznatija pod nazivom Kundalini iz Indijske tantričke prakse. Najniži centar vrtložne energije, takozvani Rep Zmaja, je centar vrtložne energije Elementa Zemlje. Njegovo sedište je u najnižem delu Duše, a na fizičkom telu se manifestuje u predelu izmeñu anusa i polnog organa. Slede dva vrtložna centra koja se nazivaju zajedničkim imenom Telo Zmaja. Prvi je centar vrtložne energije Elementa Vode, čije je sedište u srednjem donjem delu Duše, a na fizičkom telu manifestovano je u predelu polnog organa. Drugi je centar vrtložne energije Elementa Vatre, koji se nalazi se na vrhu donjeg dela Duše, a manifestuje se u pupčanom predelu fizičkog tela. Centar vrtložne energije Elementa Vazduha, kao uravnotežujućeg Elementa se tradicionalno naziva Srce Zmaja i nalazi se u središtu Duše, koje sa na fizičkom telu manifestuje u predelu srca. Centar vrtložne energije Elementa Etera naziva se Krila Zmaja i nalazi se na vrhu tela Duše koja je na fizičkom telu manifestovana u oblasti grla. Zmajevo Oko je centar vrtložne energije Elementa Svetlosti. Ovo je centar volje i intelekta celokupnog bića čoveka smešten na vrhu Duše i manifestovan izmeñu obrva na fizićkom telu. Najviši i najuzvišeniji centar vrtložne energije Elementa Tame, stari nazivaju Glava Zmaja. Iz Glave Zmaja su izvedene i pod njenim uticajem su moći svih ostalih vrtložnih centara. Ona je sedište uma i kroz nju se mag povezuje sa Sveumom Nakšir, a kroz Nju sa svim umovima celokupnog stvorenog sveta.
Suptilni materijalni svet Eterične ravni Eterična ravan, ili kako je drevni magovi nazivaju Ravan Bogova je najuzvišenija ravan postojanja. Ova ravan je sazdana od nasuptilnije forme supstance Etera. Ovo je Duhovna ravan, boravište Bogova i svih Uzvišenih duhovnih bića. Eterični svet je
212
isto tako analogan Astralnom i Zemaljskom materijalnom svetu. Duh takoñe ima svoje duhovno, eterično telo koje se razvija kroz dejstvo četvoropolnog magneta odgovarajućim delovanjem na elektromagnetna strujanja u suptilnoj formi Etera. Na isti način kao što astralno telo, elektromagnetnim strujanjem Astralnog sveta, formira astralnu nit, elektromagnetne struje Eteričnog sveta formiraju eteričnu nit koja povezuje eterično telo sa astralnim telom. Ta eterična nit, takozvana, Božanska Svetlost predstavlja najfiniji oblik Etera koji kontroliše i održava duhovnu aktivnost u astralnom telu. Istovremeno, Božanska Svetlost je elektromagnetna i smatra se provodnikom ideja za svest Duha, odakle se ona pokreće preko astralnog i fizičkog tela. Zbog toga je je Božanska Svetlost sa svojim dvopolnim strujanjem, najfinija supstanca koja se nalazi u ljudskom telu i oživljava ga. Eterični, duhovni svet je "svet ideja", koji izrasta iz Beskrajne i Večne Svesvesti Sveuma Nakšir. Svakoj misli prethodi neka osnovna ideja koja, prema svom svojstvu poprima odredeni oblik, i stiže do svesti Jastva posredstvom Zakona Etera. Zbog toga sam čovek nije tvorac misli, već poreklo svake misli treba tražiti u najvišoj duhovnoj sferi, odnosno na Eteričnoj ravni postojanja. Čovekov duh izgleda kao prijemnik za misli iz sveta ideja, saglasno situaciji u kojoj se čovek nalazi. Budući da je svet ideja Sve u Svemu, svaka nova ideja, svako novo otkriće, sve što čovek veruje da je sam otkrio, preneto je iz sveta ideja. Proizvodnja novih ideja zavisi od zrelosti i stava Duha. Svaka misao sadrži u sebi jedan apsolutno Čist Elemenat, naročito ako ta misao povlači apstraktne ideje. Ako se misao zasniva na nekoliko kombinacija sveta ideja, u njihovom obliku deluju različiti Elementi isto kao i u njihovom uzajamnom zračenju. Jedino apstraktne ideje imaju Čiste Elemente i čista polarna zračenja, jer one silaze direktno iz uzročnog sveta ideja. Ovo ukazuje na činjenicu da postoje čisto električne, čisto magntične i čisto neutralne ideje sa stanovišta njihovog dejstva. Svaka misao ima svoj vlastiti oblik, boju i vibraciju. Preko četvoropolnog magneta Duha, misao se formira u svesti, odakle se prosleñuje ka realizaciji. Zbog toga, svaka stvar stvorena u materijalnom svetu ima svoj uzrok u svetu ideja preko misli i duhovne svesti. Fizički svet Zemaljske ravni je odreñen vremenom i prostorom. Astralni svet nema osobinu prolaznosti i zato je odreñen samo prostorom. Eterični svet je bezvremenski i bezprostoran. Eterični svet je, poput astralnog, takoñe naseljen. Sam naziv Ravan Bogova, jasno ukazuje koja bića dominiraju Eteričnim svetom. Ovo je svet Božanskih bića. Svet čistih oblika Duhovnih bića. Ovde su i pokojnici, uzvišeni ljudi čija su astralna tela elementi rastvorili u toku njihovog sazrevanja i raspodelili, prema stepenu dostignutog savršenstva po oblastima koje odgovaraju njihovom Duhu. Ovo su adepti, sveci ili oboženi ljudi. Pored Bogova i oboženih nižih bića, Eterični svet je i svet Čistih Elementala, bića koja su stvorena svesno ili nesvesno kao rezultat ponavljanog i jako usredsreñenog mišljenja. Elementalno biće još uvek nije dovoljno zgusnuto da bi za sebe oblikovalo ili zauzelo neki astralni oblik. Zato je njegov uticaj ograničen samo na Eteričnu ravan. Razlika izmeñu misaonog oblika i Elementala je u tome što je misaoni oblik zasnovan na jednoj ili više misli (ideja). Elemental je, takoñe, snabdeven izvesnom količinom svesti pa stoga i sa nagonom za održanjem, a inače se ne razlikuje mnogo od
213
ostalih živih mentalnih bića, pa čak može poprimiti isti oblik kao i misaoni oblik. Magovi se često obraćaju za pomoć ovim Eementalnim bićima. Ovo je oblast visoke Magije Elemenata.
Duh - Eterično Telo Čovekovo Konačni i najviši nivo ispoljavanja bića čovekovog je Duh. Duh je besmrtni deo bića čovekovog i slika Boga. Iz najsuptilnije forme Etera, početnog izvora svih bića, proistekao je Duh, duhovno Jastvo sa četiri specifične elementarne osobine, koje odgovaraju besmrtnom Duhu koji je stvoren po liku Bogova. Element Vatre je pokretački deo i odnosi se na Volju (htenje). Element Vazduha se izražava kroz intelekt u umu. Element Vode se ispoljava kroz osećanja, a Element Zemlje sjedinjenje sva tri Elementa u svesti Sopstva (Ego, Ličnost ili Jastvo). Sve ostale osobine Duha su zasnovane na ova četiri osnovna principa. Element Etera se manifestuje u najvišem vidu kao Apsolutna Spoznaja, a u najnižem obliku u nagonu za samoodržanjem. Svaki od četiri elementarna principa ima mnogo drugih vidova koji se ispoljavaju prema Zakonu Sličnosti kroz polarnost pozitivnog i negativnog pulsirajućeg zrečenja energije Elemenata. Svi oni zajedno čine Ličnost ili Duh. Shodno tome, Vatra ispoljava snagu, moć i strast, Vazduh ispoljava pamćenje, moć razlikovanja i suñenja, a savest i intuicija proističu iz ispoljavanja Elementa Vode. Ispoljavanje Elementa Zemlje se manifestuje kroz samoljublje i nagone za samoodržanjem i razmnožavanjem. Ova nauka o Magijskoj Spoznaji Elemenata omogućava spoznaju celokupnog pojavnog sveta i samospoznaju u njenom najsavršenijem obliku. Svaki aspirant treba da shvati koliko je važno poznavati čovekov lični mikrokosmos zbog inicijacije, a naročito zbog magijske i mistične prakse, jer je ovo Znanje povezano sa svim Tajnama. Ovo znanje je temelj celokupne Magijske Spoznaje.
214
ETERIZACIJA Mentalna energizacija materije Praktična primena osnovne Magije Elemenata se simbolički, kao proces, naziva Eterizacija, iako su to, u osnovi, dva procesa, mentalna energizacija materije i mentalna projekcija volje. U nekim sistemima magijske prakse na zapadu ovi procesi se zajedničkim imenom nazivaju impregnacija (impregnacija vode, impregnacija hrane i slično), mañutim, ovo nije precizna formulacija. Impregnacija označava proces pripreme odreñenog materijala ili sredstva sa kojim se radi, što ovde u primeni Magije Elemenata nije slučaj, jer se direktno radi sa Elementima, koji zbog svoje fundamentalne čistoće ne trpe nikakve promene i koriste se kao čisti Elementi sa svojim polaritetima. Preciznije je upotrebiti izraz bioenergizacija, jer se deluje sopstvenom energijom, odnosno sopostvenim energetskim biopoljem na materiju. Sledeće što treba naglasiti jeste pojam Eterizacije. Već sam napomenuo da se ovi procesi samo simbolički nazivaju Eterizacija, meñutim ovde se se ne vrši transformacija materije u Eter, već samo pročišćenje materija vode, vazduha, hrane i vatre preko osnovnih Elemenata do ispoljavanja energije Etera kroz ove materije. Taj ispoljeni Eter kroz materiju predstavlja Životnu Energiju ili Životvornu Silu. Eter je zapravo hrana Duha čovekovog koji oživljava kako astralno, tako i fizičko telo. To ispoljavanje Etera kroz vodu koju pijemo ili hranu koju jedemo se u primeni osnovne Magije elemenata naziva procesom Eterizacije Životne Energije kroz četvoropolno sažimanje Elemenata. Novi pojam koji se pojavljuje je četvoropolno sažimanje Elemenata i treba ga unekoliko objasniti. Magija Elemenata se primenjuje na tvari koje čovek koristi za održavanje života: vazduh, vodu, hranu i vatru, ali i druge stvari. Sve ove tvari, vazduh koji dišemo, voda koju pijemo, hrana koju jedemo i slično, nastale su u interaktivnom dejstvu svih Elemenata kroz njihovo elektromagnetno zračanje i polaritete. To znači da i vazduh i voda i sve druge tvari sadrže u sebi sve Elemente sa izvesnim preovlañujućim stanjem električnosti ili magnetičnosti. Četvoropolnost je izražena u svim tvarima jer u osnovi, one sadrže Vatru i Vodu sa svoja dva pola, pozitivnim i negativnim, koje neutralni Vazduh održava i kontroliše, a Zemlja sve sjedinjuje u tvar. Takoñe, kako su sve tvari proistekle iz Etera, one sadrže Eter u sebi, ali više kao princip na kome su sazdane. Normalnim, uobičajenim disanjem, uzimanjem hrane i vode i izlaganjem vatri, čovek apsorbuje u sebe veoma malu količinu Etera, koja jeste dovoljna za održavanje života, meñutim, Duh maga, a time i njegova Duša i telo njegovo, u svom radu zahtevaju veću količinu čistog Etera, kako bi mogao sa lakoćom vršiti sva svoja dela. Ta uvećana količina Etera, proizvodi se, upravo, kroz primenu osnovne Magije Elemenata. Na kraju ovog uvodnog dela u praktičnu primenu Magije Elemenata, skrenuo bih pažnju na još jedan pojam, a to je pojam mentalnog, jer se spominje kao odrednica u procesima mentalne energizacije i mentalne projekcije. Zašto je ovo važno? U mnogim delima koja govore o magijskoj praksi se spominje ovaj pojam, ali u nekim drugim formama, te da ne bi došlo do zabune i unošenja pometnje u samu terminologiju rekao bih nekoliko reči o tome. Prema drevnom učenju koje prenosim, čovek kao tro-
215
jedno biće, Duh-Duša-Telo egzistira na Zemaljskoj ravni i ispoljava se kao fizičko i mentalno biće, odnosno na fizičkom i mentalnom nivou Zemaljske ravni. Zapravo, celokupna pojavnost čovekovog života predstavlja njegovu osobenu mentalnu projekciju, podreñenu Univerzalnim zakonima. To je svest koja se projektuje na nivou Zemaljske ravni. Sopstvo ili Ego koji je pod vlašću uma, odnosno umnih doživljaja (čulne impresije) nije u stanju da se odvoji od Zemaljske ravni, već ostaje vezan iluzijama umnih slika. Obrnuto, Sopstvo koje dominira nad umom nije podložno uticaju čulnih impresija, pa stoga osloboñeno iluzornosti može pomoću mentalne projekcije da se izdigne iznad Zemaljske ravni i uplovi u sfere Astralnog i Eteričnog sveta. Dakle, mentalna projekcija je sredstvo Sopstva. Takoñe, u mnogim delima se govori o mentalnom planu ili mentalnoj ravni, pri čemu se govori o najvišoj, Eteričnoj ravni postojanja. Meñutim, prihvatiti ovakvo shvatanje mentalne ravni nije sasvim ispravno, jer da je tako, onda iluzije ne bi postojale i svaka bi misao mogla biti pretočena u delo i materijalizovana na sve tri ravni postojanja. Stoga, mentalna ravan, koju radije nazivam mentalni nivo Zemaljske ravni je najniža ravan postojanja. Zbog toga u magijskoj praksi postoji mnogo situacija koje se mogu okarakterisati kao mentalne samoobmane i iluzije stvarnosti. Svaka mentalna projekcija koja ostane samo kao slika u umu što se pretače u svest, ali bez stvarne emanacije, predstavlja iluziju. Kako život čoveka predstavlja njegovu osobenu mentalnu projekciju koja se manifestuje u fizičkom svetu, tu govorimo o nesvesnom pretakanju umnih slika u svest koje se emaniraju na fizičku ravan nekontrolisanim spoljnim utiscima koje nazivamo čulnim impresijama, čime se zatvara krug na liniji mentalno-fizičko-mentalno. One mentalne projekcije koje nisu povučene odreñenim spoljnim utiskom, ostaju na nivou svesti čoveka i mogu biti doživljene kao stvarne, ali bez realizacije u stvarnosti. Ovde se nalazi jedna od najvećih zamki Magijske spoznaje, u kojima aspirant ili nerealizovan mag može na mentalnom nivou doživeti i iskusiti svakakva stanja bez dodira sa realnošću. Ti doživljaji i stanja su samo umne slike ili iluzije stvarnosti i ukoliko je umišljenost (vezujuće sile materijalne prirode) jača od Sopstva dolazi do stvaranja iluzorne svesti ili modernim jezikom rečeno "trip stanja" svesti. Ovim stanjima svesti podložni su, pre svih, oni aspiranti koji se bez temeljnog znanja i predhodnih priprema eksperimentalno upuštaju u razne vrste mentalnih vežbi i magijskih rituala, a bez iskusnih vodiča. Naročito je to posledica eksperimentisanja sa različitim magijskim sistemima i praksama, kao i olako i brzo prihvatanje i prolaženje kroz jedan ili više sistema. Aspirant mora uvek biti svestan činjenice da se telo, duša i duh moraju uvežbavati ravnomerno i istovremeno, jer bi, inače, bilo nemoguće postići i održati magijsku ravnotežu. Ne preporučujem nikakvo ubrzavanje razvoja, jer je za sve potrebno vreme. Strpljenje, istrajnost i upornost su osnovni uslovi za razvoj. Ko god je voljan da stupi na Stazu Magijske Spoznaje, trebao bi ovo upozorenje smatrati svojom Svetom Dužnošću. Nemilosrdnost prema sebi u Magijskoj Spoznaji je vrlina iz koje sledi uspeh. Uzdržite se od osuñivanja ili kritikovanja drugih. Ne dozvolite nikome da uñe u vaše svetilište. Mag uvek ćuti o svom Putu, usponu i uspehu. Tišina daje najvišu Moć. Obezbedite sebi što je moguće više vremena za svoje uzdizanje i napredak. Sasvim je nepotrebno traćiti vreme dugim sedenjem uz ispijanje piva u bezvrednom društvu ili zagnjuren u kompjuterske igrice ili kakvu drugu prostu zemaljsku zabavu. Vreme je
216
poput vode, teče, a reka se nikada ne vraća izvoru svom. Dakle, potrebno je obezbediti odreñeno vreme i njega se strogo pridržavati. Izuzeci su mogući samo u neizbežnim slučajevima. Čovek je podložan navikama i kad se jednom navikne na odreñeni rad, osećaće potrebu da uvek radi. Baš kao što postoji želja za životnim potrebama poput jela, pića i spavanja, tako treba da se odnosi i prema Magijskoj Spoznaji. Magijski rad treba da postane jedina navika, i to je jedini način da se postigne siguran i potpuni uspeh. Nema nagrade bez marljivosti. Imajte ovo na umu, jer Magijsko Delo zahteva Besprekornost.
Disanje Četvoropolno sažimanje energije vazduha i eterizacija Životne energije kroz svesno disanje Prva fizčka tvar neophodna za održavanje fizičkog života je vazduh. Svima je znano da svako živo biće zavisi od disanja i da bez disanja nije moguće opstati u životu. Ono što svi znaju je da čovek, kao i sva živa bića, udiše vazduh koji, meñu ostalim jedinjenjima, sadrži kiseonik koji se u plućnim mikrokapilarima apsorbovanjem vezuje za ćelije krvi i raznosi po čitavom telu, a ostatak vazduha se izbacuje izdisajem kao azot. Ovaj proces je na telesnom nivou regulisan kao uslovna refleksna radnja bez angažovanja svesti. To znači da nije potrebno misliti ili razmišljati o disanju da bi organizam disao. To se automatski odvija. Ono što malo ko zna jeste to da je vazduh četvoropolna tvar sastavljen od sva četiri Elementa uključujući i Eter kao peti životni Element. Energetska četvoropolnost vazduha je, prema Univerzalnim zakonima, sila koja služi da održava telo u životu a Eter koji sadrži, predstavlja Životvornu Silu koja je, kao što sam već naglasio, hrana za Duh čovekov. Mag je svestan ove činjenice i zna da je za svako delo, a posebno za magijsko delo potrebna izvesna, a kadkad i veća količina energije da bi se to delo izvelo bez posledica po biće čoveka u energetskom i fizičkom smislu. Zbog toga je potrebna veća količina Etera kako bi Duh bio u stanju da sprovede odreñeno delo. To uvećano apsorbovanje Etera se vrši svesnom namerom koja se naziva Eterizacija, a realizuje se kroz svesno disanje, o kojem je ovde reč, ali i kroz svesno uzimanje hrane, vode i izlaganje vatri, o čemu ću govoriti u narednim poglavljima.
Eterizacija vazduha Kiseonik pripada Elementu Vatre, a azot Elementu Vode. Element Vazduha posreduje i održava vezu Vatre i Vode, a Element Zemlje je ono što kiseonik i azot stapa u supstancu koju znamo kao vazduh. Eter kao uzročni princip u osnovnoj strukturi vazduha prestavlja njegov temelj ili iskru života. Normalnim ili nesvesnim disanjem telo se snabdeva samo neophodnom količinom Elementarnih supstanci koje su potrebne za njegovo normalno održavanje. Snabdevanje ovde takoñe zavisi i od potrošnje Elementarnih supstanci. Kada je čovek izložen većem naporu, na primer kada potrči, i disanje se ubrzava, jer je organizmu potrebna veća količina vazduha, odnosno Ele-
217
mentarnih supstanci. Isto se dešava kada mag treba da preduzme neku magijsku radnju bilo na mentalnom nivou Zemaljske ravni, bilo na Astralnoj ili Eteričnoj ravni, Duhovnom biću je potrebna veća količina Etera da bi to delo mogao da izvede i uspešno realizuje. To se postiže svesnim disanjem, koje se nazva "duboko disanje" ili disanje punim plućima, za razliku od običnog normalnog disanja koje se u ovom smislu naziva "plitko disanje" ili disanje gornjim delom pluća.
Svesno disanje Tehnikom svesnog disanja čovek se snadbeva uvećanom količinom Elementarnih supstanci. Meñutim, ukoliko je čovek u stanju mirovanja, njegovom organizmu nije potrebna uvećana količina Elementarnih supstanci jer bi moglo doći do zasićenja koje može izazvati negativne posledice kako po mentalno, tako i po fizičko biće čoveka. Ovde se tehnikom svesnog disanja (udah i zadržavanje vazduha) izdvaja Eter, a ostatak nepotrebnih Elementarnih suptanci se izbacuje (izdah i zadržavanje praznih pluća). U plućima, u njegovim najdubljim porama se, pored ostalih, nalaze i energetski receptori koji absorbuju Eter i energetskim kanalima ga prenose u Duh bića čovekovog. Ovaj proces se naziva Eterizacija vazduha, odnosno izdvajanje Etera iz vazduha. Ova tehnika disanja se vrši po formuli (4+2+4+2) udah + zadržavanje vazduha + izdah + zadržavanje praznih pluća. Numerička vrednost koja je prikazana u formuli predstavlja vremenski interval trajanja, ali ne u sekundama realnog vremena. Taj vremenski interval je potpuno individualan kod svakog čoveka i predstavlja ritam rada srca (pulsiranje). Pulsiranje srca se može osetiti, a samim tim i brojati na dva praktična načina za primenu u ovoj vežbi. Prvi način je spajanje jagodica palca i domalog prsta na jednoj ili obe ruke i naziva se "meditativni pložaj" (slika 1). Drugi je, takozvani, "molitveni polžaj" i primenjuje se spajanjem jagodica svih prstiju, dlanom o dlan (slika 2). Pritisak treba da bude srednje jačine odnosno do stanja u kojem se oseća pulsiranje.
Slika 1
Slika 2
218
Sedite udobno ili ostanite u stojećem položaju sa osloncem na oba stopala. Bilo da sedite ili da stojite, kičma mora biti potpuno prava. Zauzmite meditativni ili molitveni položaj ruku i ostite pulsiranje srca. Udišite vazduh tako da udah traje četiri otkucaja srca i to najpre udahom u gornji deo pluća koji se potom nastavlja ka donjem delu pluća pri čemu se oseća pomeranje dijafragme i stvara osećaj kao da se stomak nadima. Zatim zadržite vazduh u tom stanju dva otkucaja srca. Potom izdišite vazduh tako da izdisaj traje četiri otkucaja srca i to najpre iz donjeg dela pluća pri čemu se oseća vraćanje dijafragme na mesto i nastavlja se izdisanjem iz gornjeg dela pluća do poslednjeg daha. Nakon izdaha zadržite se u stanju praznih pluća još dva otkucaja srca. Sasvim je dovoljno sedam ponavljanja na početku praktikovanja ove vežbe, jer se samo jednim dubokim udahom unosi četvorostuko veča količina Etera od uobičajenog "plitkog disanja". Broj ponavljanja treba iz dana u dan povećavati, ako postoji veća potreba prilikom vršenja odreñenih mentalnih ili magijskih radnji. Vežbu ne treba raditi duže od pola sata u toku jednog dana, što okvirno iznosi oko 180 ponavljanja. Ukoliko nema mentalne ili magijske praktične aktivnosti, ovu vežbu ne treba raditi u punom obimu već je dovoljno praktikovati je sa sedam ponavljanja u toku jednog dana. VAŽNO! Napomena o mogućim neželjenim efektima (kontraindikacije): Pre nego što počnete praktikovati vežbe disanja, organizam se mora umiriti. Obavezno izmerite puls (broj otkucaja srca u minuti). Ukoliko je rad srca ubrzan (preko 80) ili usporen (ispod 60), vežbu ne smete praktikovati, jer može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje. Ova vežba koju sam opisao je namenski proces Eterizacije koji se praktikuje samo ukoliko postoji potreba za većom količinom Etera kako bi Duh bio u stanju da sprovede odreñenu mentalnu radnju ili magijsko delo. U suprotnom je ne treba često niti svakodnevno praktikovati, jer povišena akumulacija energije Etera može izazvati spontane reakcije na mentalnom nivou u smislu nekontrolisanog ulaska u povišena stanja svesti. Takoñe, povećana koncentracija energije Etera može izazvati halucinacije, fatamorgane i razna priviñenja, te ukoliko aspirant nema punu kontrolu nad svojim umom, lako može zapasti u stanje samoobmanjivanja, iluzornosti ili "trip stanja svesti". Poželjno je svakako akumulirati izvesnu količinu Etera, ali je potrebno odrediti sopstvenu "meru". Ova akumulacija Etera obezbeñuje magu da se uvek oseća odmorno, da svoja čula održava izoštrenim, da mentalna percepcija i pamćenje budu snažni, da intuitivni upliv bude aktivan i da uvek bude adekvatno energetski pripremljen da reaguje po potrebi. U tom smislu postoji još jedan način svesnog "dubokog disanja" koji je dvostruko slabiji od gore opisanog, jer se izvodi po formuli (4+4), udah-izdah, dakle bez zadržavanja daha i bez zadržavanja praznih pluća. Ovo je takozvano "obično duboko disanje". Izvodi se jednostavno, treba samo duboko udahnuti (punim plućima) i izdahnuti. Udišite vazduh tako da udah, okvirno, traje četiri otkucaja srca i to najpre udahom u gornji deo pluća koji se potom nastavlja ka donjem delu pluća pri čemu se oseća pomeranje dijafragme i stvara osećaj kao da se stomak nadima. Zatim izdišite vazduh tako da izdisaj traje, takoñe okvirno, četiri otkucaja srca i to najpre iz donjeg dela pluća pri če-
219
mu se oseća vraćanje dijafragme na mesto i nastavlja se izdisanjem iz gornjeg dela pluća do poslednjeg daha. Može se izvoditi bilo kada i bilo gde sa svega nekoliko ponavljanja. Nema neželjenih efekata, osim u slučaju preterivanja u smislu broja ponavljanja. Preporučuje se svakodnevno ovo činiti nekoliko puta sa po nekoliko ponavljanja. Savršen efekat umerenog održavanja akumulacije energije Etera se postiže formulom (7 x 7) sedam ponavljanja u toku dana po sedam običnih dubokih udaha. Dubokim disanjem se unosi Životna energija u telo, a koja je sadržana u Eteričnom pricipu (energija Etera). Ona se nalazi i u vazduhu koji dišemo, ali se može uneti samo dubokim disanjem jer se preobražava samo u najudaljenijim kanalima pluća, bronhijalnim zavšecima gde se i kiseonik prenosi u krv. Da bi do njih doprla mora se najdublje udahnuti. Ovo je jedini razlog zbog kojeg ljudi zevaju, nesvena radnja kojom se udahnjuje Dah Životvorni.
Usporavanje ritma disanja Formule (4+2+4+2) i (4+4) su osnovne formule koje omogućavaju akumulaciju veće količine Čistog Etera i stvaranje unutrašnje ravnoteže i usklañivanja bioloških i mentalnih funkcija. Napomenuto je da se odnose na ritam rada srca, a ne vremenski interval meren u sekundama. Zbog toga se vežba ne preporučuje osobama u stanju previše ubrzanog ili previše sporog ritma rada srca. Razlog za to je disfunkcionalnost u prezasićenosti ili nedovoljnosti količine vazduha koje mogu izazvati komplikacije u vidu vrtoglavice i nesvestice. Prirodno je da ljudi imaju bržu ili sporiju motoriku disanja i rada srca pa se zbog toga kaže da svako mora odrediti "svoju meru". Date formule se odnose na potpuno usklañen odnos rada ove dve motorike. Meñutim, sigurno će se u početku praktikovanja javiti neskalad i teškoće u usklañivanju. Ukoliko se taj nesklad suviše sporo prevazilazi ili se dogodi da se ne može uspostaviti, a da pri tom ne doñe do prezasićenja ili nedostatka količine vazduha, mora se pristupiti postupku "odmeravanja odnosa". Ovo je inače češća pojava kod ljudi koji imaju brži ritam disanja i rada srca. Odmeravanje odnosa motorike disanja i rada srca, odnosno odreñivanje "sopstvene mere" je postupak svesnog usklañivanja motorike disanja i rada srca kojom se motorika srca usklañuje sa motorikom disanja. Kada se postigne sklad u "sopstvenoj meri" tada se pristupa procesu postepenog usporavanja ritma disanja, a time i rada srca. Optimum je 5 procesa u jednom minutu, jer se ovim sopstvena energija potpuno usklañuje sa pulsirajućim zračenjem u prirodi, ritmom ukupnog života na zemlji. Smanjenjem broja procesa biće se uvodi u povišeno ili izmenjeno stanje svesti, odnosno stanje transa. Aspirantima se na početku praktikovanja ove vežbe ne preporučuje usporavanje procesa ispod optimuma, dok se u potpunosti ne ovlada veštinom disanja i Elementom vazduha. Kako odrediti "sopstvenu meru"? Ovo se čini veoma jednostavno. Najpre se odredi ritam disanja koji trenutno odgovara biću, a da se tim disanjem ne stvara osećaj prezasićenosti ili nedostatka vazduha. Lagano udahnite vazduh punim plućima, zadržite vazduh, lagano izdahnite vazduh i
220
zadržite prazna pluća. Ponovite ovo nekoliko puta dok ne odredite onaj intezitet koji vam u potpunosti odgovara. Napravite pauzu. Drugi deo ove vežbe podrazumeva relativno odreñenje motorike rada srca u odnosu na uspostavljenu motoriku disanja. Postavite ruke u molitveni ili meditativni položaj i kada osetite pulsiranje srca, započnite procs disanja i pri tom odbrojavajte otkucaje srca tokom uzdaha, zadržavanja vazduha, izdaha i zadržavanja praznih pluća. Ponovite ovo takoñe nekoliko puta, dok tačno ne odredite koja je motorika rada srca. Primer: motorika može biti 5+3+5+3, što je recimo bila moja početna motorika, a kako ovaj odnos nije u pravilnom odnosu najpre treba pristupiti uravnoteženju na ovom nivou, odnosno najbližoj formuli ravnoteže što bi u ovom slučaju bilo 6+3+6+3, a što je u proporcionalnom odnosu prema formuli 4+2+4+2. Obratite pažnju da odnos početne motorike mora biti proporcionalno skladan datoj osnovnoj formuli. Praktikujte ovu vežbu najmanje nedelju dana, ali je bolje to činiti bar četiri nedelje. Tek kada se utvrdite u uspešnoj realizaciji ritma uravnotežene motorike disanja i rada srca po "sopstvenoj meri", može se pristupiti realizaciji usklañivanja po osnovnoj formuli. Ovde je važno da napomenem da ako bi posmatrali ovaj proces meren sekundama, on se neće razlikovati u pogledu vremenskog trajanja. Jedino što se ovim postiže jeste usporavanje rada srca, odnosno dovoñenje motorike u prirodni ritam pulsirajuće zračeće energije prirode. A treba napomenuti i činjenicu da sporiji ritam rada srca, odnosno usklañen ritam sa pulsiranjem prirode, znači i produženje fizičkog života i do pedeset procenata u odnosu na prosečan životni vek. Dalje od ove praktične primene svesnog disanja u smeru usporavanja proesa ne treba ići pre potpunog ovladavanja osnovnim energijama Elemenata. Zbog toga ove tehnike usporavanja procesa disanja i ulaska u stanja izmenjene svesti i stanja transa ovde neću opisivati. To će biti posebna tema kada budem govorio o Magiji vrtložnih energija, odnosno uspostavljanju kontrole nad energetskim vrtložnim centrima u telu i njihovom usmeravanju.
Svesno namensko disanje i mentalna energizacija vazduha Sve je ovo sasvim isto i kod svesnog namenskog disanja, a razlikuje se u tome što se uz proces svesnog disanja vrši mentalna energizacija vazduha, odnosno, mentalno vezivanje odreñene energije za Eter, te se tako "obogaćen" Eter unosi u biće čovekovo, odnosno, stapa se sa Duhom iz kojeg se razlaže u sve forme postojanja bića. Kako ovo funkcioniše? Ako čovek u svom umu oblikuje neku misao, ideju ili mentalnu sliku (viziju) odreñenog lika (željena ličnost, predmet, objekat, prostor i slično), bez obzira da li je ta misao konkretna ili apstraktna, i po tom tu misao kao energiju veže za vazduh ispred sebe koji treba udahnuti, ta ideja, misao ili lik će se vezati za Element Etera u vazduhu, i preneće se, elektromagnetnim strujanjem, na celokupnu supstancu vazduha. Ovaj proces se naziva mentalna energizacija vazduha projekcijom svesti. Tako "obogaćena" supstanca vazduha, kada se prenese kroz pluća, preko krvnih sudova, neće samo vršiti uticaj na materijalno telo, povećavajući snagu tela kao što se to čini pri "običnom disanju", ili "običnom svesnom disanju", već će elektromagnetno strujanje va-
221
zduha, energetski "obogaćenog" idejom ili likom, preneti elektromagntni impuls "obogaćene" energije iz krvotoka preko astralne niti (astralni energetski kanal) do astralnog tela, a odatle do eteričnog tela Duha, posredstvom eterične niti (eterični energetski kanal). Iz ovog opisa svesnog namenskog disanja, jasno se može sagledati da suština ovog procesa disanja ne zavisi od količine udahnutog vazduha, nego od kvaliteta odreñene ideje kojom je supstanca vazduha "obogaćena". Zbog toga praktikovanje procesa svesnog namenskog disanja ne zahteva naporno svesno disanje opisano u prvoj i drugoj vežbi. U ovom prcesu je dovoljno samo duboko udahnuti (obično duboko disanje). Sedite udobno i opustite celo telo. Najpre dišite normalno i postepeno neka disanje postaje sve dublje i dublje. Za to vreme oblikujte u svom umu neku misao, ideju ili mentalnu sliku (viziju) i tu misao kao energiju vežite za vazduh ispred sebe zamišljajući (vizualizujući) da, sa udahnutim vazduhom, ta misao, ideja ili mentalna slika ulazi u vaše telo preko pluća i krvi. Misao može biti apstraktna ili konkretna kao što su zdravlje, mirnoća, spokojstvo, uspeh u odreñenom poslu ili bilo šta drugo čemu težite. Mentalna slika vaše ideje mora biti veoma snažna da bi vazduh koji udišete bio u potpunosti energizovan (obogaćen) vašom idejom. Da bi ovaj proces zaista delovao ta vaša misao ili ideja ne sme biti projektovana u vremenu, jer Zakon Etera ne poznaje veme kao fizičku kategoriju, budići da je Eter bezvremen. Ta misao ili ideja moraju biti vizualizovani i projektovani u "trenutnom", tako da u vašoj svesti izaziva osećaj da je trenutno realizovana, odnosno da je ta vaša ideja već realnost "ovde i sada". Takoñe, morate paziti da neka druga misao ne omete vašu osnovnu misao ili ideju, a naročito ne smete uneti sumnju. U početku, realna slika neće biti kao što je ideja i da biste izbegli slabljenje, biće potrebno ovaj proces ponavljati. Dovoljno započeti sa sedam udisaja ujutru i sedam uveče. Postepeno broj udisaja treba povećavati za po jedan više ujutru i uveče. Ne treba žuriti i ne treba preterrivati, jer je za sve potrebno vreme na nivou Zemaljske ravni. Ne preporučuje se započinjanje rada na realizaciji neke nove ideje dok se rad na prethodnoj ne završi. Ukoliko je usredsreñenje dovoljno jako, uspeh će se manifestovati najranije za sedam dana. Ceo proces zavisi od sposobnosti i stepena jačine imaginacije. Nekome će za realizaciju biti potrebne nedelje, čak i meseci, zbog toga što um nameće neke egoistične želje. Za početak se najpre preporučuje rad sa apstraktnim idejama, poput mirnoće, zdravlja, spokojstva i uspeha. Proces svesnog namenskog disanja ne treba da traje duže od pola sata, na početku praktikovanja. Kasnije će vam biti dovoljno samo desetak minuta. Najbolje vreme za praktikovanje procesa Eterizacije je trenutak izlaska ili zalaska Sunca, jer se Eterični mentalni zapis, najlakše prenosi u ovom periodu prelaska Tame u Svetlost ili obrnuto. Isto tako, dobro vreme za vršenje ovog procesa su i noći Punog Meseca kada Mesec reflektuje Svetlost Sunca u Tami noći. Ovaj proces Eterizacije Životne energije kroz svesno namensko disanje mentalno energizovanog vazduha projekcijom svesti predstavlja metod prenošenja ličnog eteričnog zapisa (individualni eterični kod) na Eterični Plan Svemira (Sveum) iz kojeg crpi povratnu reakciju koja se manifestuje kao realizacija polazne ideje ili misli. Ovaj se proces manifestuje isto i kod svesnog uzimanja vode, hrane ili izalganja vatri, što
222
ću opisati u narednim poglavljima. Ono što hoću još da naglasim ovde je i to da ovaj proces može imati i obrnut smer, u smislu izbacivanja iz sebe, nečistoća ili negativne energije kroz izdisaj, gde se oblikovana misao, ideja ili mentalna slika vezuju za vazduh u plućima i izdahom se izbacuju iz organiznma, kako iz fizičkog, tako i iz astralnog i eteričnog tela. Takoñe, na ovaj način odreñena misao se može emanirarati i usmeriti ka nekom predmetu ili drugom biću u smislu privlačenja, odbijanja ili nekog drugog željenog cilja ili efekta. Ovaj proces u potpunosti deluje kroz Zakon Uzročnosti i predstavlja Ključ za realizaciju Zakona Privlačnosti o kojem sam govorio u jednom od predhodnih poglavlja.
Voda Četvoropolno sažimanje energije vode i eterizacija Životne energije kroz svesno uzimanje vode i svesno čišćenje vodom Voda igra jednu od najvažnijih, ako ne i najvažniju ulogu, ne samo u svakodnevnom životu, budući da je neophodna za piće, pripremanje hrane, pranje, industrijsku proizvodnju itd., već i u magijskom razvoju voda i Element Vode su veoma značajan faktor, s obzirom da voda ima i specifičnu osobinu da "pamti". Voda prima u sebe svaku "informaciju" i zbog ove osobine je napodesnije i najrasprostranjenije sredstvo magijskog rada. Ne kažu "stari" zalud da je mag, kada ovlada Elementom Vode pola posla "završio". I zaista je tako, jer kada mag ovlada Elementom Vode i nauči da "čita" zapise sadržane u vodi može neverovatne stvari spoznati i otkriti. Svaka kap vode nosi neki svojevrstan zapis, bilo da je voda u potoku, reci, jezeru, u moru i okenakim dubinama, bilo da je na nebu u oblacima ili kao kiša, kad na zemlju pada. U svom veličanstvenom kružnom kretanju sva voda na zemlji meñusobno je povezana, svako mesto zna i zapise svih vremena nosi u sebi. I svako živo biće što vodu pije ili je na neki način upija i iz sebe izbacuje, ostavlja trag svoj u vodi. Zato se kaže: voda zna svako biće i svaki kamen poznaje. U poglavlju o Elementima, o Vodi je već dovoljno rečeno, s tim što ću još jednom naglasiti da Element Vode vlada magnetnim strujama ili privlačnom silom, a to je baš ono svojstvo koje se u Magiji Elemenata primarno koristi, kako u razvoju naših sposobnosti, tako i u mnoge svrhe magijskih dela. Mnogo je knjiga i tekstova napisano o upotrebi vode u magijske svrhe raznim metodama energizacije i namagnetisavanja. Meñutim, ipak nije dovoljno poznato kako povećati ovo svojstvo vode i kako je iskoristiti i primeniti na mnoge načine. Osim vode i svaka druga vrsta tečnosti poseduje naročitu osobinu privlačenja, i bez obzira da li se radi o dobrirn ili lošim uticajima, tečnost, a posebno voda može biti sredstvo prenosa "informacija" i sredstvo izravnog magijskog delovanja. Zbog toga se voda može smatrati akumulatorom. Što je voda hladnija, veći je njen akumulativni kapacitet. Sa svojom specifičnom težinom, na 4°C iznad nule, ona je najreaktivnija. Ako zagrevanjem voda postane mlaka, njena magnetičnost se naglo smanjuje. Na temperaturi ljudskog tela (37°C) ona postaje neutralna za magnetne struje. Zbog toga se kaže da je prokuvana voda, ona voda kojoj je "obrisano pamćenje".
223
U ovom delu će biti reči o specifičnim osobinama privlačne moći i njenoj praktičnoj vrednosti samo u pogledu magnetičnosti koja proizilazi iz meñudejstva Elemenata, onome što nazivamo četvoropolnim sažimanjem energije vode i eterizacijom Životne energije kroz svesno uzimanje vode i svesno čišćenje vodom. To je zapravo mentalna energizacija vode odreñenom "informacijom" delovanjem preko Etera prisutnog u svakoj supstanci, pa prema tome i u fizičkoj vodi, čime se može izvršiti uticaj u svakoj stvari i na bilo kojoj temperaturi. Komad hleba ili mesa, vrela supa ili šolja kafe, kolač, ili bilo koje piće, u sebi sadrže vodu, pa samim tim se mogu magijski energizovati ili napuniti željenom energijom. Snaga ovog procesa energizacije ne zavisi od akumulativnog kapaciteta Elementa Vode, već od snage i sile volje maga, jer se postupak izvodi preko uzročnog principa Etera, a prouzrokuje ga elektromagnetna struja Elemenata Vode, o kome je ovde reč, ili bilo kog drugog Elementa. Ovo je veoma važno upamtiti kako ne bi došlo do eventualnih grešaka. Na primer, sasvim je nemoguće magnetizovati šolju vrele kafe, zato što se akumulativna moć vode u kafi, povećanjem toplote, ako preñe 37°C, gubi, ali delovanjem volje preko osnovnog principa Etera, šolja kafe se može energizovati odreñenom informacijom, možda željom, ili nekom drugom energijom. Zaista, nema moćnijeg opčinjavanja i delovanja koje se može učiniti ako samo nekom ponudite energizovanu čašu vode, kolač, ili bilo šta drugo. Zbog ovoga se kaže da treba paziti šta se i gde se jede i pije. Zbog toga se aspirantima ne preporučuje nonšalantan odnos prema ovome i olako uzimanje hrane ili drugog pića, bilo kad i bilo gde. Samo vrsni magovi su u stanju da trenutnim dejstvom svoje volje energetski očiste i odreñenom potrebnom energijom napune hranu ili piće.
Eterizacija vode Kao što kod vazduha postoji obično ili "plitko" disanje i duboko ili "svesno" disanje kojim se unosi veća količina Etera u organizam, isto je tako i kad je voda u pitanju. Obična voda sadrži istu količinu Etera kao i "čista" voda, ali je razlika u tome što se Eter iz obične vode vezuje za organizam u maloj količini, tek tolikoj koliko je dovoljno za puko održanje života, a razlog ovome su ostale primese u vodi, ne samo u fizičkom smislu već pre svega u enegetskom smislu. Čista voda je prirodno energizovana voda, a to može biti samo izvorska voda ili voda iz bunara i pumpi koje vodu izvlače iz dubine zemlje. To je takozvana "živa voda", jer u sebi nosi životnu silu ili čist Eter. To može biti i voda iz reke, jezera, mora, ili sakupljena kišnica, ali ove vode su prilično fizički zaprljane te se moraju prečistiti da bi se upotrebljavale. Ovo je, na žalost posledica modernog doba i opšteg zagañenja prirode. Zapravo, "živa voda" nije potpuno "čista" voda jer sadrži "Eterični zapis", ali je njena upotreba čoveku potpuno neškodljiva. Kada aspirant nauči da čita Eterični zapis iz vode, on može tragati za izvorskim vodama sa različim zapisima kako bi ih iskoristio, pre svega, napivši se takve vode, a potom i u različite magijske svrhe. Živa voda se može čuvati i prenositi za kasniju upotrebu, meñutim ona svoju eteričnost zadržava samo četiri sata nakon uzimanja iz prirodnog okruženja. Da bi se u potpunosti mogla koristiti i posle isteka ovog vremena, voda se mora "oživeti" a to se praktično izvodi energizacijom ili namagnetisavanjem, o čemu je bilo reči u pogla-
224
vlju Magija Vode u delu Primena Magije Elemenata. U ovu svrhu se može koristiti i voda iz vodovodnih sistema koja se takoñe mora "oživeti", a preporučljivo je takvu vodu prehodno energetski očistiti. Isti je i slučaj kod flaširanih voda, mada ja lično ne preporučujem upotrebu flaširane vode, a vodu iz vodovodnih sistema treba koristiti samo u krajnjoj nuždi, kada nema vode iz prirodnog okruženja. Razlog za ovo je to što voda ima neverovatnu osobinu, poput kristala, da vezuje za sebe energije. Flaširana voda u sebi nosi energije svih ljudi koji su učestvovali u procesu njene proizvodnje, pakovanja i transporta, zatim čuvanja i prodaje. Slična je stvar i sa svim drugim stvarima koje neko drugi pravi ili proizvodi. Što je više ljudi u lancu proizvodnje, to je prizvod energetski zagañeniji. Pravilo 1: Mag uvek koristi prirodnu živu vodu ili oživljenu (namagnetisanu) vodu. Pravilo 2: Dnevna količina žive vode koju treba uneti u organizam je 1,5 do 2 litra. Ova količina vode obezbeñuje dovoljnu količinu Etera za normalno i uravnoteženo funkcionisanje bića na fizičkom planu, ali i za neometan i uspešan rad u povišenim ili izmenjenim stanjima svesti prilikom vršenja obreda i drugih magijskih radnji. Napomena: Dnevno potrebnu količinu vode koju treba uneti u organizam ne može zameniti bilo koji drugi napitak ili tečnost (čaj, kafa, sokovi, tečna hrana i slično), čak i ako su oni pripremljeni sa živom ili oživljenom vodom. Nedostatak vode u organizmu izaziva proces dehidracije tkiva i bržeg odumiranja ćelija, a nedostatak životvornog Etera ubrzava procec gubitka žive energije, propadanja i starenja.
Mentalna energizacija vode za svesno namensko uzimanje vode Za ovaj proces je neophodna, takozvana "čista živa voda", ili "čista oživljena voda". To je ona voda kojoj je "obrisano pamćenje" odnosno, očišćen Eterični zapis. To je potpuno čista voda sa kojom se barata u svim magijskim radnjama. Prirodno, voda se čisti prokuvavanjem, mada ne mora biti do "ključanja" (100ºC), dovoljno je vodu zagrejati do "strujanja" (60ºC). Kadkad vodu nije moguće prokuvati, a i svakako je delotvornije vodu očistiti vršenjem Malog rituala čišćenja vode koji je opisan u poglavlju Magija Vode u delu Primena Magije Elemenata. Kroz ovaj obred se, uz potpuno mentalno usredsreñenje na postupak, vrši energetsko "sagorevanje" vode, a time i njeno čišćenje. Nakon postupka čišćenja, voda se ponovo oživljava tako što se u posudi u kojoj se nalazi, nekoliko puta promeša magnetnim štapom (drveni štapić na čijem je vrhu pričvršćen magnet) pokretanjem štapa u smeru kazaljke na satu. Čista živa ili oživljena voda sadrži potpuno slobodan Eter nad kojim se vrši procec mentalne energizacije vode, odnosno, mentalno vezivanje odreñene energije za Eter, te se tako "obogaćen" Eter unosi u biće čovekovo, odnosno, stapa se sa Duhom iz kojeg se razlaže u sve forme postojanja bića. Kako ovo funkcioniše? Ako čovek u svom umu oblikuje neku misao, ideju ili mentalnu sliku (viziju) odreñenog lika (željena ličnost, predmet, objekat, prostor i slično), bez obzira da li je ta misao konkretna ili apstraktna, i po tom tu misao kao energiju veže za vodu ispred sebe koju treba ispiti, ta ideja, misao ili lik će se vezati za Element Etera u vodi, i preneće se, elektromagnetnim strujanjem, na celokupnu supstancu vode. Ovaj proces se naziva mentalna energizacija vode projekcijom svesti. Tako
225
"obogaćena" supstanca vode, kada se prenese kroz organe za varenje, preko krvnih sudova, neće samo vršiti uticaj na materijalno telo, povećavajući snagu tela, već će elektromagnetno strujanje vode, energetski "obogaćene" idejom ili likom, preneti elektromagntni impuls "obogaćene" energije iz krvotoka preko astralne niti (astralni energetski kanal) do astralnog tela, a odatle do eteričnog tela Duha, posredstvom eterične niti (eterični energetski kanal). Iz ovog opisa funkcionisanja energizovane vode, jasno se može sagledati da suština ovog procesa ne zavisi od količine unete vode, nego od kvaliteta odreñene ideje kojom je supstanca vode "obogaćena". Isto što je rečeno za energizaciju vazduha važi i za energizaciju vode. Misao može biti apstraktna ili konkretna kao što su zdravlje, mirnoća, spokojstvo, uspeh u odreñenom poslu ili bilo šta drugo čemu težite. Mentalna slika vaše ideje mora biti veoma snažna da bi voda bila u potpunosti energizovana (obogaćena) vašom idejom. Da bi ovaj proces zaista delovao ta vaša misao ili ideja ne sme biti projektovana u vremenu, jer Zakon Etera ne poznaje veme kao fizičku kategoriju, budići da je Eter bezvremen. Ta misao ili ideja moraju biti vizualizovani i projektovani u "trenutnom", tako da u vašoj svesti izaziva osećaj da je trenutno realizovana, odnosno da je ta vaša ideja već realnost "ovde i sada". Takoñe, morate paziti da neka druga misao ne omete vašu osnovnu misao ili ideju, a naročito ne smete uneti sumnju. Proces Eterizacije Životne energije kroz svesno namensko unošenje mentalno energizovane vode projekcijom svesti predstavlja metod prenošenja ličnog eteričnog zapisa (individualni eterični kod) na Eterični Plan Svemira (Sveum) iz kojeg crpi povratnu reakciju koja se manifestuje kao realizacija polazne ideje ili misli. Ovaj se proces manifestuje isto kao i kod svesnog disanja, uzimanja hrane ili izalganja vatri. Takoñe, ovaj proces može imati i obrnut smer, u smislu izbacivanja iz sebe, nečistoća ili negativne energije kroz ispljuvavanje vode koja se predhodno držala u ustima, a za koju je energetski vezana oblikovana misao, ideja ili mentalna slika, čime se nečistoće izbacuju iz organiznma, kako iz fizičkog, tako i iz astralnog i eteričnog tela. Takoñe, na ovaj način odreñena misao se može emanirarati i usmeriti na vodu koja se daje drugom biću u smislu privlačenja, odbijanja ili nekog drugog željenog cilja ili efekta. Ovaj proces u potpunosti deluje kroz Zakon Uzročnosti i predstavlja vid realizacije Zakona Privlačnosti. Voda je najpodesnije sredstvo za primenu u različite magijske svrhe i lako ju je energizovati kad je očiščena i oživljena, jer je njen eterični kapacitet tada najveći i najmoćniji. Meñutim ovo nije uslov i mentalna energizacija se može vršiti i na običnu vodu ili bilo koju drugu tečnost ili komad hrane koji u sebi svakako sadrži vodu u fundamentalnom smislu, jer snaga ovog procesa energizacije ne zavisi od akumulativnog kapaciteta Elementa Vode, već od snage i sile volje maga, jer se postupak izvodi preko uzročnog principa Etera, a prouzrokuje ga elektromagnetna struja Elemenata Vode.
Mentalna energizacija vode za svesno namensko čišćenje vodom Postupak upotrebe energizovane vode je isti u slučaju svesnog namenskog čišćenja vodom. Kad god perete ruke ili se kupate pod mlazom vode ili u reci koja pored vas
226
protiče, zamišljajte u kontinuiranom intenzitetu da skidajući prljavštinu sa svog tela, skidate i nečistoću energetskog porekla i stranih upliva. Zamišljajte da vodom spirate neki problem, neuspeh, nevolju, nezadovoljstvo, bolest ili bilo šta slično i da ih prenosite na vodu koja se sliva sa tela i otiče od vas. Zamišljajte u tom trenutku da sva vaša slabost otiče sa tom vodom. Ovo je moguće činiti i sa stajaćom vodom tako što ćete ruke umočiti u hladnu vodu i koncentrisati se na njenu magnetnu privlačnu moć kojom izvlači svu slabost iz vašeg bića. Morate biti nesumnjivo i čvrsto uvereni da svi vaši nedostaci ulaze u vodu. Uspešnošt ovakve mentalne projekcije neverovatno brzo donosi rezultate. Svesno namesko kupanje ili ritualno kupanje je najdelotvornije ako se izvoditi dok se kupa u reci, kada je čitavo telo (osim glave) pod vodom. Vežba koja sledi se u mom ličnom iskustvu pokazala kao najdelotvornija dajući neverovatne rezultate nakon samo nekoliko ponavljanja. Za ovu vežbu vam je potrebna samo kada puna vode. Stari magovi su u ovom smislu koristili velika drvena korita ili burad sa čepom na dnu. Voda u kadi ne treba da bude previše hladna ali ne sme biti toplija od temperature tela. Optimum izmeñu temperature magnetne reaktivnosti na 4ºC i temperature magnetne neutralizacije vode na 37ºC, okvirno iznosi 12 do 18ºC. Napunite kadu dovoljnom količinom vode, da kada uñete u kadu možete potopiti celo telo osim glave. Skinite sve sa sebe, uključujući i nakit. Uñite u kadu sa vodom i lagano potopite celo telo osim glave. Umirite se i potrudite se da odstranite sporedne i prateće misli. U svom umu oblikuje mentalnu sliku (viziju) odreñenog lika, misao ili ideju (ličnost, predmet, objekat, prostor i slično) koju želite da odstranite iz svog bića, bez obzira da li je ta misao konkretna ili apstraktna, i po tom tu misao kao energiju projektujte na vodu u kojoj je potopljeno vaše telo. Izvucite čep iz kade ili korita i pustite da voda lagano otiče. Dok voda otiče intezivno zamišljajte kako sa vodom otiče i energija koju ste projektovali (problem, neuspeh, nevolja, nezadovoljstvo, bolest, ličnost ili bilo šta slično). Održavajte tu misao sve vreme dok voda otiče. Kada se količina vode smanji toliko da telo počinje izvirivati iz vode, imaćete osećaj kao da voda zaista izvlači iz vašeg tela energiju i tada intezivirajte svoju vizualizaciju energije koju želite da odstranite tako što ćete zamisliti kako nebrojeno mnogo magnetnih vlakana vode izvlače iz vas neželjenu energiju i kako ona u potpunosti otiče sa tom vodom. Vežba je u potpunosti završena kada i poslednja kap vode istekne iz kade ili korita. Ostanite u ležećem položaju nekoliko trenutaka, a potom lagano ustanite. Osećaj posle ove vežbe je zaista neverovatan, Neću vam ga opisivati, to treba doživeti. Možete za vreme trajanja ove vežbe upaliti jednu ili više sveća, tamljan ili mirisne štapiće za odobrovljavanje Duhova koji bi vas eventualno mogli omesti u ovom mentalnom procesu. Veštačko svetlo treba obavezno isključiti. Napomena u vezi sa vežbom: Prilikom izvoñenja ove vežbe treba voditi računa da se na vodu projektuje samo energija koje se želimo osloboditi. Nikako ne smete svoju svest projektovati na vodu. Nekim aspirantima se dešavalo da greškom, uz neželjenu energiju, projektuju i svoju svest na vodu što može prouzokovati i isticanje svesti, a potom dovesti i do spontane astralne projekcije. Ovo nije retka pojava jer voda ima neverovatnu magnetnu moć. Naravno, astralna projekcija sama po sebi nije štetna, ali samo ukoliko su aspirant ili mag osposobljeni da upravljaju astralnim energijama.
227
Ishrana Četvoropolno sažimanje energije Zemlje i eterizacija Životne energije kroz svesno uzimanje hrane Kada se o ishrani povede rasprava, ona se može razvesti u nebrojenim pravcima. Od pitanja zdrave ishrane i religijsko filosofskih rasprava za i protiv vegetarijanstva, do raznih naučnih i eksperimentalnih tumačenja pitanja šta, kako i koliko treba jesti. U ova razmišljanja neću ulaziti, jer je o ovim temema napisano mnogo knjiga, studija, rasprava i tekstova. Zadržaću se na osnovnim magijskim postulatima koji su temelj na kojem je moguće razviti čitavu filosofiju ishrane, i to onu filosofiju čijom primenom se može stvoriti osnova potpuno čiste, zdrave i funkcionalne ishrane u životu čoveka. Prvo pitanje koje se postavlja, iako će nekome zvučati kao besmisleno pitanje, jeste: šta je to hrana? Hrana predstavlja osnovno, pogonsko gorivo, čijom se razrgradnjom i sagorevanjem, kroz niz hemijskih procesa u organizmu, obezbeñuje osnovna, "sirova" energija za funkcionisanje živog bića. Druga važna činjenica jeste da je hrana ispoljavanje Elementa Zemlje. To znači da hrana u sebi sadrži princip Elementa Zemlje, odnosno sjedinjući princip Elemenata Vatre i Vode, kao i Vazduha koji je posrednik izmeñu ova dva Elementa. Ovo dalje znači da su u hrani svi Elementi meñusobno pomešani. Posledica uzimanja hrane je hemijski proces pomoću kojeg naše telo zadržava te Elemente u telu. Sa medicinskog stanovišta, uzimanje hrane, zajedno sa uzimanjem vode i disanjem, izaziva procese razlaganja i sagorevanja. Stoga, čitav život zavisi od stalnog snabdevanja organizma hranom, vodom i vazduhom. U magijskom smislu, ovaj proces je mnogo više od obične hemijske pojave. Hrana u sebi, budući da sadrži sve Elemente, sadrži i čist Eter, čija asorbcija kroz ove procese u organizmu omogućava pravilno snabdevanje svim Elementima kao supstancama koje zajedno sa čistim Eterom održavaju celokupno biće u životu i u potpunoj funkcionalnosti. Sledeća, važna spoznajna činjenica jeste da postoji proporcionalnost u meñusobnoj odnosnosti Zemlje kao planete i čoveka kao bića Zemlje. U fizičkom smislu, čovek je stvoren od zemlje u proporcionalnom odnosu svih tvari koje zemlja sadrži i može se reći da je telo čovekovo zapravo "mala zemlja". Sve ono što zemlja sadrži, nalazi se i u telu čovekovom. Ovo saznanje je od posebnog značaja i direktno se odnosi na odreñivanje načina ishrane, ne samo u smislu raznovrsnosti već i potrebnih količina, što ću kasnije objasniti. S jedne strane, kada bi znao tačnu meru svake tvari od koje je Zemlja sazdana, čovek bi znao i proporciju istih tvari od kojih je i telo izgrañeno, i s druge strane, kada bi znao Tajnu Božanskog Promisla i time imao spoznaju Tajne Stvaranja, čovek bi imao moć da bude nestvarno dugog veka i u fizičkom pojavnom obliku, ukoliko bi to želeo. Ali ova tajna je skrivena i ona je pitanje Visoke Magije i Alhemije. Nama ostaje da u što boljoj i funkcionalnijoj meri iskoristimo ono što nam je dato. Uzimanje hrane, isto kao i disanje i uzimanje vode, te izlaganje vatri, ima dvostruku funkcionalnost. Prva, svima opšte znana, jeste bitnost i važnost za održanje života u kvalitativnom i kvantitativnom smislu kroz proces pravilne ishrane, kroz absorbciju energije Elemenata, a druga je funkcija absorbcija i akumulacija čistorag Etera kroz
228
proces četvoropolnog sažimanja energije Zemlje i eterizacije Životne energije kroz svesno uzimanje hrane.
Pravilna ishrana Šta je to pravilna ishrana? Već sam napomenuo da bi rasprava oko ovog pitanja odvela u nebrojene pravce, s obzirom na polazna stajališta mnogobrojnih svetovnih oblika intelektualizacije, pa čak i onih koji imaju prizvuk duhovnog. Zbog toga ću se zadržati isključivo na fundamentalnim principima magijske spoznaje, ali pre nego što prenesem ovo znanje drevnih magova o pravilnoj ishrani, u nekoliko reči ću se osvrnuti na neke postulate o ishrani koji ne smeju ostati ne dorečeni upravo zbog toga da bi se na pravi način mogla shvatiti magijska osnova ove drevne spoznaje. Pitanje koje proishodi iz osnovnog pitanja jeste: šta čovek sme da jede, a šta ne sme? Prosečan čovek bi rekao da je to stvar izbora ili pak tradicije. Ima istine i u jednom i u drugom, ali je ovo u osnovi pogrešan stav. Izbor uvek postoji, ali postoje i pravila koja, shodno Univerzalnim zakonima kojima sve podleže, proizvode sasvim izvesne reakcije, koje stvaraju sasvim izvesne posledice. Pitanje, da li nešto sme ili ne sme da se jede, u smislu da li je neka hrana "prljava" ili "čista", aludirajući pri tom prvenstveno na pitanje za ili protiv vegetarijanstva, u početku je bilo isključivo etičko pitanje religijskih, filosofskih i u novije vreme socioloških pravaca razmišljanja. Sa stajališta osnovnih magijskih principa, etika ili moral ne postoje. Zbog toga, kakav god odgovor bio u ovoj formi, reći ću da je on u osnovi pogrešan. To se već vidi u samom ishodištu u kojem jedni tvrde da meso ne treba nipošto jesti, gok drugi kažu da čovek može jesti meso. Ko je u pravu? Dve Istine ne mogu postojati. Da bi čovek jeo meso mora ubiti životinju, a ubistvo je greh i zločin protiv Života - tvrde jedni. Drugi pak kažu da je čovek gospodar svega na Zemlji pa može jesti i meso ili samo meso pojedinih vrsta životinja, ali se u odreñene "svete" dane mora podvrgnuti pročišćenju odricanjem od jedenja mesa. Ni jedna ni druga priča "ne drži vodu". A evo i zašto. Svako biće koje u sebi nosi Silu Života jeste živo biće, pa samim tim predstavlja Svetost Života. Da li to ovi "moralisti" hoće da kažu da život nose samo čovek i životinje, a da biljke nisu živa bića, ili je možda "manji greh" ubiti biljku i pojesti je nego isto učiniti i sa životinjom. Besmislica! Još veća je besmislica tvrditi da su neke životinje prljave, a neke čiste i to odrediti kao kriterijum za ono šta će čovek, kao "gospodar" Zemlje, jesti, da bi po tom u neke "svete" dane svako meso bilo prljavo, pa ga se se treba odreći zarad proćišćenja. Nonsens! Nikakve argumente za i protiv ovde više ne treba unositi, jer čemu, osim u besmisao, može odvesti rasprava o besmislu. Zapamtite ovo: nema razlike izmeñu čoveka koji ubije životinju da bi je pojeo i onog čoveka koji iščupa ili poseče biljku da bi je pojeo. Energetski, ove su dve stvari potpuno identične. Kako onda razrešiti ovu vekovnu dilemu? Jednostavno, direktnom spoznajom kroz uvid u Prirodu Stvarnosti. Ali o tome, nakon što se dotaknem još jednog, besmislenijeg pristupa ishrani. Na red dolaze mnogi pravci savremenih nauka od medicine, preko biohemije i biofizike do makrobiotike, koji zaključke izvode na osnovu eksperimentalnih istraživanja, a da pri tom ne haju mnogo za etičke kriterijume. Ovde bi se moglo reći da ima izve-
229
snih istina, ali ima i zastrašujuće opasnih zabluda. Ove zablude možda nisu plod namernih grešaka, ali su svakako plod nedostatka fundamnetalne spoznaje Prirodnog Poretka Svih Stvari ili, drugačije rečeno, Prirode Stvarnosti. Nauka se danas zaista brzo razvija obasipajući nas svakodnevno raznim "otkrićima", ali uz sav taj munjeviti razvoj, ni za hiljadu godina još, nauka neće biti u stanju da se približi fundamentalnim principima Magijske Spoznaje. Doduše, neke su se nauke, u izvesnom smislu, donekle približile ovim drevnim magijskim postulatima, ali tek kada bi se sve nauke, pa i ona "druga učenja" udružile u jedan sistem spoznaje izvodeći zaključke spajanjem različitih uvida, tumačenje i shvatanje Prirode Stvarnosti bi već sada bilo sasvim drugačije od onoga koje nam se prezentuje. Takva bi se nauka mogla nazvati "ogledalom" Magijske Spoznaje. Ovo će, samo zbog prirode ljudske sujete i materijalne osnove shvatanja Prirode Stvarnosti, još dugo vremena ostati utopija. Ali da se vratim temi. Nauka je, po mehanicističkom principu, organizam poistovetila sa "mašinom" rastavljajući ga na delove i razlažuči čak do subatomskog nivoa. Na isti je način razložena i hrana koja se meri kalorijama i miligramima "korisnih" supstanci i jedinjenja, poput, minerala, vitamina, masti, šećera, proteina, ugljenih hidrata, i još mnogih da ih sve ne nabrajam redom. Ova jedinjenja jesu organska tvar, ali daljim razlaganjem do atomskog i subatomskog nivoa, proishodi da se sva ova jedinjenja nalaze i u neorganskoj (neživoj) prirodi, što je tačno, ali... To bi značilo, a u tom pravcu nauka radi, da bi čovek mogao da jede kamenje, zemlju, prašinu, metale, minerale i sve redom, naravno ne bukvalno, već hemijski obrañeno u spoljašnjim uslovima, u laboratorijama i industrijskim postojenjima, uz eventualno dodatke i elemenata organskog porekla. To jednostavno znači, uneti u organizam "mrtvu" tvar. Da je to izvodljivo u fundamentalnom smislu, onda bi čovek prirodno bio tako sklopljen, da izgleda kako usisivač za prašinu sa dodatkom drobilice za kamenje, koji guta sve isped sebe da u stomaku, "mini hemijskoj laboratoriji", to transformiše u gradivnu i energetsku materiju. Meñutim, Priroda Stvarnosti je sasvim drugačija. Čovek je živo biće koje nastaje iz života, životom se održava i, kada dotraje, u život se novi transformiše. Ovo je jedini postulat i izvan ovoga ne može drugačije funkcionisati. Dakle, kao živo biće, čovek da bi živeo u sebe mora uneti život. Svaka dalja rasprava na ovu temu je izlišna. Zato poslušajte ovaj savet: nikada u svoj organizam nemojte uneti ni jednu tvar koja je nastala neprirodnim procesom. Makrobiotika i nutricionizam koji protežiraju takozvanu zdravu ishranu, takoñe počivaju na istim naučnim postulatima koje sam već opisao kao mehanicistički pristup, a koji je u osnovi pogrešan. Takoñe, makrobiotika protežira vegetarijanski ili veganski način ishrane, objašnjavajući to ne etičkim već biološkim i anatomskim obrazloženjem. Tačno je da čovek nije mesožder, jer u sistemu za varenje nema sve neophodne enzime za potpuno varenje mesa poput životinja koje se mesom isključivo hrane. Ali, odreñene količine i izvesne materije sadržane u mesu može da svari, što je neosporna činjenica. Takoñe, istini za volju, čovek nije ni biljojed u potpunosti, jer čovekov sistem za varenje nije ni sličan onom kod životinja biljojeda i preživara. Stoga, ova teorija takoñe "ne drži vodu". Dalje se neću baviti makrobiotičkim teorijama, već ću samo napomenuti sledću opasku koja se generalno odnosi na "naučni" pristup. Sve nauke, iako hiljadu puta razvijenije nego samo pre par stotina godina, nemaju potpuni uvid u Prirodu Stvarnosti. Zašto ovo kažem? Zbog toga što nas "naučnici" i dan danas, svakodnevno obasipaju novim saznanjima i svojim "otkrićima". Još uvek nisu otkrivene sve tajne niti razrešene sve misterije čoveka kao bića, niti su otkrivene sve
230
tajne i misterije planete i ostalog živog sveta. Još uvek nauka "otkriva" nove vrste biljnog i životinjskog sveta. Kako se onda može uzeti kao merilo nepotpuna spoznaja i delimično stečen uvid. To bi bilo isto kao i kada bi se čovek odlučio da prepliva okean. Čak i da je najbolji plivač, udavio bi se. Nauka je jedino korisna kao potpora Magijskoj Spoznaji. Da vidimo konačno, šta je to pravilna ishrana sledeći osnovne principe Magijske Spoznaje? Ljudsko telo shvaćeno kao "mala zemlja" u sebi sadrži sve ono od čega je i Zemlja sazdana, svaki element i svaku tvar u proporcionalnom odnosu. Meñutim, ne samo kao živo biće, već i kao svaka tvar shodno neprestalnom kretanju, telo čovekovo je podložno, promenama, transformacijama, trošenju i nestajanju. To znači da se svaki element i svaka tvar od koje telo sastavljeno troši i transformiše. Stoga je neophodno da se svaki potrošeni resurs dopuni ili zameni novim. To se odnosi na sve resurse bilo da oni imaju gradivnu ili energetsku funkciju. Prema ovome sledi logičan zaključak da čovek mora u sebe tokom tokom života uneti sve tvari od kojih je njegovo telo sazdano, jer se sve tvari troše. To čovek i čini kroz procese disanja, uzimanja vode i hrane i izlaganja vatri. Meñutim, činjenica je da ovim procesima čovek ne vlada baš najbolje, te se stoga javlja disbalans u meñusobnoj proporciji Elemenata i svih tvari, koje dalje stvaraju neuravnoteženost u funkcionisanju raznih procesa izazivajući niz poremećaja. Čovek je sklon, takozvanoj, jednoličnoj ishrani. Iako se ta ishrana naizgled čini raznovsnom, ona je u osnovi jednolična jer se bazira prvenstveno na tradiciji i često je odreñena religijskim ili filosofskim uplivom, a u novije vreme raznim naučnim interpretacijama, koje su kad kad jedna s drugom u koliziji. Ovo znači da čovek ne unosi u svoj organizam sve potrebne materije, a one koje unosi najčešće stvaraju zasićenje, te se stoga javljaju poremećaji, ne samo u funkcionisanju raznih procesa, već se javljaju i razna telesna oboljenja pa čak i deformiteti sa trajnim oštećenjima. Kako čovek da unese u svoj organizam sve neophodne tvari, kada većinu tih tvari koje se nalaze u prirodi ne može iskoristiti u njihovom pojavnom obliku? Čovek je kao najviše biće ove planete, pre svega, spoznajno biće, što znači da ima mogućnost spoznaje i delenja u skladu sa spoznajom. Tom spoznajom kroz delanje čovek može preoblikovati svaku tvar u oblik koji može biti upotrebljiv. Ako se na ovoj konstataciji zaustavimo, shvatićemo da je ona temelj na kome se zasniva prkasa svih nauka. Meñutim ovde postoji jedno veliko ali... Čovek, iako može proniknuti u tajne transformacije i transmutacije, ne poznaje Tajnu Stvaranja (odnosi se na stvaranje života), koja je isključivo vrlina Bogova. Zbog toga je svaki naučni pristup bez Magijske Spoznaje, pogrešan pristup. A Magijska Spoznaja kaže da čovek, kao živo biće, za svoj opstanak u životu mora u svoj organizam uneti isključivo živu tvar, odnosno, tvar koju je oblikovao život. Šta je onda hrana čoveku? Svaka tvar koja u sebi nosi život. Svaka biljka i životinja svaka može biti hrana čoveku. Božanska Promisao je ustanovila Ustrojstvo Prirodnog Poretka Stvari. Iz neorganske tvari meñudejstvom električnih i magnetnih struja i sjedinjujućom silom oživotvoravajućeg Etera nastaju oblici života po vrstama svojim oživljavajući materiju. Biljka izvlačenjem vode, minerala i drugih jedinjenja iz zemlje uz dejstvo toplote i svetlosti kroz fotosintezu i druge biohemijske procese transformiše tu materiju u živu tvar kojom gradi sopstveno živo biće. Tako oblikovana živa tvar postaje hrana i čoveku i pojedinim životinjskim vrstama. Dalje, životinje mesožderi će za hranu uzeti živo-
231
tinje biljojede ili pak druge životinje mesoždere i daljom transformacijom oblikovati druga živa jedinjenja koja sačinjavaju njihovo biće. Čovek, na kraju lanca stvaranja je i na kraju lanca ishrane, što ga čini bićem koje u sebi sadrži svaku tvar Zemlje te stoga je i neminovno da svaku potrošenu tvar dopuni novom količinom, a tvari su sve rasute u bićima koja život nose. Da li ovo znači da bi čovek mogao pojesti svaku biljku i svaku životinju? Delimično da, meñutim, kao što je več naglašeno, čovek nije razvijen tako da može funkcionisati kao biljojed ili mesožder, ali kao spoznajno biće može pristupiti procsu transformacije pojedinih vrsta hrane pripremajući je do stvaranja oblika koji je pogodan da se iz njega preuzmu svi Elementi i druge neophodne supstance. Isto tako ne znači da čovek treba da juri kroz život za svakom biljkom ili životinjom koja postoji, već je dovoljno da se odredi po vrstama njihovim i potrebama svojim. Tu je ustrojstvo takvo da postoji unutrašnji regulator potreba kojeg čovek treba da postane spoznajno svestan. Uz to treba znati da svaka biljka i svaka životinja može biti hrana koja gradi i održava telo, ali isto tako može biti i otrov koji telo razara, ili pak lek koji bolest zaceljuje kada se javi usled nekog unutrašnjeg poremećaja. Kako funkcioniše proces ishrane? Da bi se svaki Element snabdeo neophodnim rezervnim supstancama, preporučuje se ishrana raznovrsnom hranom koja sadrži osnovne materijale Elemenata. Ako bismo se celog života ograničili na istovrsnu hranu, naše telo bi se svakako razbolelo, što znači da bi takva vrsta hrane proizvela nesklad u organizmu. Preko rastvaranja hrane procesom sagorevanja uz pomoć vazduha, Elementi dobijaju hranljive supstance i tako se održava njihova aktivnost. Ovo je suština prirodnog načina čovekovog života. Ako nekom Elementu ponestane goriva, to se odmah oseti u delovanju funkcija koje od njega zavise. Ako u našem telu pojačano deluje Element Vatre, mi osećamo žed, ako preterano deluje Vazduh osećamo glad, Element Vode izaziva osećaj hladnoće, a Element Zemlje stvara umor. S druge strane, i svako prezasićenje Elementima izaziva pojačano delovanje u telu. Višak Vatre stvara želju za kretanjem i aktivnošću. Voda pojačava procese lučenja. Prezasićenje Vazduhom (nadutost) ukazuje da moramo biti umereniji u uzimanju hrane. Prezasićenost Elementom Zemlje utiče na smanjenje polne aktivnosti. U svojoj aktivnoj i pasivnoj polarnosti električne i magnetne struje, sa hemijske, a i sa magijsko alhemijske tačke gledišta, imaju zadatak da stvaraju kisele i bazne spojeve u svim organskim i neorganskim telima. U aktivnom smislu oni su graditeljski, a u negativnom smislu su rušiteljski, rastvarački i razjedinjujući. Sve ovo objašnjava osnovne biološke funkcije u telu. Njihov krajnji ishod je kruženje života, koji nastaje, buja, sazreva i nestaje. To je smisao evolucije svega stvorenog.
Uputstva za pravilnu ishranu Sposobnost prepoznavanja osnovnih elementarnih simptoma u organizmu je osnovni regulator u procesu ishrane koji treba da bude merilo u odabiru hrane i u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu. No, postavlja se pitanje kako čovek da zna koji Elementi i kakve supstance preovlañuju u celokupnoj raznolikosti biljnog i životinskog sveta. Bez spoznajnog uvida kroz praksu Visoke Magije ovo nije moguće, ali je moguće kroz primenu znanja osnovne Magije Elemenata koja počiva na principima po-
232
larnosti kao što su toplo-hladno, suvo-vlažno, tvrdo-meko i slično. Takoñe, osnovna Magija Elemenata daje i uputstva za pravilnu ishranu koja su prvenestveno namenjena običnom čoveku, aspirantu u preinicijacijskom periodu, ali su i dobar vodič magu kroz procs spoznaje. Primenom ovih osnovnih postulata za pravilnu ishranu koja se zasniva fundamentalnim principima Magijske Spoznaje i Univerzalnih Zakona, stvara se osnova za čistu, zdravu i funkcionalnu ishranu čoveka kroz ceo život. Zanemarivanje ovih osnovnih uputstava i smernica za ishranu u svakodnevnom životu, sasvim izvesno dovodi do niza poremećaja, prvenstveno u metabolizmu, a može biti i uzročnik pada opšteg imuniteta i podložnosti rarznim oboljenjima. U energetkom smislu dovodi do nesklada u radu vrtložnih energetskih centara u oganizmu, remećenja prirodnih procesa i pada opšte sposobnosti bića.
Opšti deo o namirnicama Opšta raznovrsnost namirnica Raznovrsnost podrazumeva različitost namirnica koje se koriste u ishrani, meñutim opšta raznovrsnost se odnosi na sve namirnice biljnog i životinjskog porekla sa svih geografskih područja na planeti. U stara vremena magovi su putovali i u veoma udaljene krajeve da bi samo ubrali jedan cvet, ili bi posredstvom trgovaca karavanima nabavljali najrazličitije namirnice iz svih krajeva sveta. Danas je mnoštvo namirnica prilično dostupno, ali postoji i mnogo toga što čovek u svom životu nikada nije okusio, i to ne samo iz udaljenih krajeva sveta, već i onoga što u svom neposrednom okruženju ima. Ne zaboravite da raznovrsnost podrazumeava sve, pa makrar to bilo i samo jedanput u životu. Preovlañujuće namirnice Preovlañujuće namirnice u ishrani čoveka su one namirnice koje se nalaze u njegovom širem neposrednom okruženju. Ako ste roñeni i živite u istoj zemlji (podrazumeva se relativno područje šireg regiona) 80% namirnica mora biti poreklom iz zemlje u kojoj živite, a 20% bi trebalo da budu namirnice iz ostalih krajeva sveta. Danas, u eri brzog transporta roba, na ovo pravilo veoma mali broj ljudi obraća pažnju. Ako živite, recimo u širem regionu jugoistočne Evrope (kontinentalni deo), bez obzira što volite, mediteransko ili tropsko voće, banane, narandže, ananas, grejp, nar i slično voće, ono ne može biti okosnica vaše svakodnevne ishrane, a da pri tom veoma malo ili gotovo nimalo ne jedete jabuke, kruške, šljive, breskve i ostalo voće zemlje u kojoj živite. Potrebno je s vremena na vreme okusiti neki specijalitet iz Kine, Meksika, Arabije ili bilo koje zemlje sveta, ali to ne sme biti preovlañujuća ishrana, što je danas veoma čest slučaj kod takozvanih "obožavalaca" ove ili one "tradicionalne kuhinje". Ukoliko promenite mesto svog boravka, naročito ukoliko je novo mesto življenja sa drugačijom klimom, na samom početku ove promene odnos količina namirnica u ishrani bi trebao biti uravnotežen i to 40% namirnica treba zadrižati iz zemlje u kojoj ste živeli, a 40% iz zemlje u koju ste se doselili. Prelazak treba vršiti postepeno do potpunog prelaska na ishranu novog podneblja. Ovaj proces postepene transformaci-
233
je ishrane traje okvirno oko 30 dana, a preporučuje se da traje i do 90 dana naročito ukoliko se preseljenje odnosi na zemlju sa potpuno drugačijom klimom. 20% namirnica i dalje treba da podrazumeva najrazličitiju hranu sa svih meridijana. Razlog za ovakav proporcionalni odnos izmeñu preovlañujućih i nepreovlañujućih namirnica jeste usklañivanje pulsirajućeg zračenja sopstvene energije sa pulsirajućim zračenjem podneblja, čime se stvara skladan simbiotički odnos bića sa okruženjem. Prporcionalni odnos namirnica "tvrde" i "meke" hrane Pod namirnicama "tvrde" hrane podrazumevaju se one namirnice u kojima preovlañuju Elementi Zemlje i Vatre. To su meso i sve prerañevine od mesa, kod biljaka to su stablo, korenje, krtole, zeleni plodovi i seme, takoñe, u ovu grupu namirnica spadaju i sve vrste gljiva. Namirnice "meke" hrane su one u kojima preovlañuju Elementi Vode i Vazduha. To su svi spoljnji životinjski produkti (mlečni proizvodi, jaja), zatim životinjka mast i biljna ulja, a od delova biljaka su listovi, cvetovi, zreli plodovi, mlado neoformljeno seme, klice i mladi izdanci cele biljke. Proporcionalni odnos namirnica tvrde i meke hrane treba da bude 30% tvrde i 70% meke hrane. U ovih 70% meke hrane spada i sva voda i druga pića koja se piju u toku dana. Razlog za ovakav procentualni odnos je proporcionalnost prema sastavu ljudskog tela koje čini 70% vode i 30% ostalih "tvrdih" supstanci. Prporcionalni odnos "neobrañenih" i "obrañenih" namirnica Neobrañene namirnice su sve one namirnice koje se koriste onako kako se nalaze u prirodi, u svežem stanju. Obrañene namirnice su one koje su potvrgnute nekom od termičkih procesa zagrevanjem ili smrzavanjem, i namirnice koje su podvrgnute nekom od prirodnih procesa konzerviranja, bilo da je reč o sušenju, prirodnoj fermentaciji ili fermentaciji u vodi (kišeljenje). Odnos neobrañenih i obrañenih namirnica u svakodnevnoj ishrani traba da bude uravnotežen, u odnosu 50% prema 50%. Ova proporcionalnost se odnosi na ukupnu količinu potrebne hrane u jednom danu. Priroda tvrde hrane je takva da se ona uvek podvrgava obradi kako bi se prilagodila metabolizmu čovekovog organizma. Samo u malim količinama i povremeno ona se može koristiti kao neobrañena hrana. Izuzetak su jedino gljive. Kad je reć o mekoj hrani, ona se može koristiti kao neobrañena i kao obrañena hrana, a preporučuje se uravnoteženost u njihovoj upotrebi. Napomena o obrañenim namirnicama: Treba voditi računa o tome da se prilikom svake obrade namirnica menja njena osnovna struktura u smislu povećanja ili smanjenja njene "tvrdoće". Kuvanjem ili fermentisanjem se smanjuje tvrdoća hrane, dok se prženjem, pečenjem ili sušenjem povećava njena tvrdoća. Ova napomena je važna kako bi se vodilo računa o proporcionalnosti u odnosu tvrde i meke hrane. Prporcionalni odnos izmeñu namirnica biljnog i životinjskog porekla Prporcionalni odnos izmeñu namirnica biljnog i životinjskog porekla ne postoji. Razlog za ovo je u tome što ne postoji dijametralna suprotnost u energetskoj vrednosti Elemenata obe grupe namirnica. Takoñe, treba naglasiti da neke supstance koje sadrži meso se mogu naći u istom ili sličnom obliku i količini i u nekim namirnicama biljnog porekla, ili obrnuto. Ovo znači da bi se recimo meso moglo izbaciti iz ishrane na duži vremenski period, ukoliko se koriste spoljni produkti životinjskog porekla
234
(mlečni proizvodi, jaja) i uz adekvatnu zamenu, pre svega gljivama i nekim drugim biljnim vrstama koje su po svom sastavu supstanci slične mesu. Ovo saznanje se smatra glavnim adutom zastupnika vegetarijanske ishrane. Meñutim, postoje izvesne supstance, naročito, pojedini enzimi koje sadrži meso, a koje ne sadrži nijedna biljka. Iz tog razloga se ne preporučuje potpuni vegetarijanski način ishrane. Ovaj odnos takoñe u mnogome zavisi i od klimatskih uslova podneblja u kome se živi, samog načina života i vrste aktivnosti i poslova koji se svakodnevno obavljaju. Uzgajanje biljaka i životinja i prikupljanje namirnica U staro doba su se svi ljudi bavili uzgajanjem biljaka i životinja ili njihovim sakupljanjem i lovom u prirodi. Postojala je i veoma živa naturalna razmena. Vremenom se ovo promenilo, pojavila svojina i vlasništvo, a pored naturane i robonovčana trgovina. Gospodari, sveštenici i magovi su oduvek bili veleposednici i na njihovim imanjima su radili robovi, kmetovi, seljaci, najamnici, radnici - kako god da su se kroz istoriju nazivali. No i pored toga, i sami su učestvovalu u procesu proizvodnje hrane, a lov je bio privilegija visoke klase. Čak i oni koji su bili "lutajući" magovi i sveštenici znali su sami da prikupljaju hranu u prirodi, ili su je jednostavno dobijali od običnih ljudi, budući da su smatrani "svetim ljudima". Danas je priča sasvim drugačija, većina ljudi ne samo što ne poseduje zemlju, niti proizvodi hranu, već nema čak nikakav kontakt sa prirodnim okruženjem. Takav život u urbanim sredinama je već poodavno uzeo svoj "danak". Mnogo je onih koji ne znaju ni jednu biljku. Aspirantima se savetuje da se tokom obuke upoznaju sa biljkama, ali i sa životinjama, da odlaze u prirodu što je češće moguće i da, u njihovim sezonama, prikupljaju bilje, bilo da će im poslužiti za hranu, bilo u neke druge svrhe, kojih je u magijskoj praksi mnogo. Stari učitelji savetuju da svaki aspirant ili mag treba da uzgaja najmanje sedam biljaka i najmanje jednu životinju. Čak i život u urbanoj sredini ovo ne sprečava, jer je izvodljivo uzgajati nekoliko biljaka u posudama sa zemljom. To bi trebalo da budu začinske biljke ili neke druge koje se mogu svrsishodno iskoristiti. Životinja koja se uzgaja, ne mora biti za hranu, već to može biti i samo životinja "magijski saputnik", ili što bi moderan čovek rekao "kućni ljubimac", mada je ovo najgluplji izraz kojim se životinja može nazvati. Razlog zašto se treba baviti uzgajanjem i u namanjem obliku, kao i prikupljanjem u prirodi, jeste direktna veza sa energijama Prirodnog Poretka Svih Stvari. Kasnije, već oformljeni magovi uvek će raditi na pripremama za takozvani "prelazak", a to u jednom delu života znači i napuštanje svetovnog života i preseljenje na sopstveno imanje u prirodnom okruženju ili kakvo zajedničko imanje više magova koji žive u zajednici. Na ovaj način se posvećuju životu u potpunoj samodovoljnosti. Sirove namirnice Sirove namirnice su sve neobrañene namirnice koje se koriste onako kako se nalaze u prirodi, u svežem stanju i pojedinačno obrañene namirnice koje su potvrgnute nekom od termičkih procesa zagrevanjem ili smrzavanjem i namirnice koje su podvrgnute nekom od prirodnih procesa konzerviranja, bilo da je reč o sušenju, prirodnoj fermentaciji bez dodataka drugih namirnica u vidu začina ili sredstava za konzerviranje.
235
Sirove namirnice predstavljaju okosnicu pripremanja zdrave hrane za svakodnevnu upotrebu. Ove namirnice treba čuvati u posebnim odvojenim posudama i nikako se ne preporučije njihovo mešanje, kako bi mogle, svaka za sebe, da zadrže čist eterični zapis. Ne preporučuje se čuvanje namirnica u plastičnim posudama, naročito onih koje se smrzavaju, jer je poznato da plastika prilikom procesa odmrzavanja oslobaña otrov dioksin koji hrana apsorbuje i time postaje zagañena. Mešani proizvodi kao namirnice Mešani proizvodi su namirnice koje su delimično ili potpuno pripremljene, bilo kao pojedinačne namirnice ili mešavine više namirnica sa dodatkom raznih prirodnih začina i sredstava za prirodno konzerviranje hrane. To mogu biti razni dodaci za pripremanje hrane ili dodaci obroku prilikom uzimanja hrane u vidu raznih začinskih sosova, namaza, konzerviranih salata i sličnih fermentisanih proizvoda. U ovu grupu namirnica spadaju i svi mlečni proizvodi. Preporučuje se samostalno pripremanje ovih namirnica jer je poznato da svi industrijski proizvodi ove vrste sadrže enormne količine raznih otrova u vidu aditiva, stabilizatora, konzervanasa, aroma, veštačkih boja i sličnih emulgatora. Zaista, nije ni teško niti je potrebno mnogo vremena da se u sopstvenoj kuhinji, napravi kečap, majonez, neka konzervirana salata, sir ili kiselo mleko i da ne nabrajam šarolikost mogućnosti. Začini Začini su neobrañene ili delimično obrañene namirnice koje predstavljaju dodatke u procesu pripremanja ili se služe kao dodatk već pripremljenom jelu. Najčešće su to začinske biljke ili delovi biljaka koji u sebi sadrže razna esencijalna ulja koja daju jelu aromatičnost i time poboljšavaju ukus stvarajući prijatno dejstvo koje omogućava čoveku da zaista uživa u svakom obroku i to svim čulima, a posebno čulom mirisa i ukusa. Sve začine bi trebalo samostalno prikupljati i pripremati, a neke i uzgajati kako bi se koristili u svežem i sirovom stanju. Pripremljene začine obavezno treba čuvati u staklenim posudama koje se mogu dobro zatvoriti. Začine nikako ne treba meñusobno mešati niti nabavljati začinske smese, jer se na ovaj način gubi veći deo eteričnog zapisa, i mnogo brže se gubi aromatičnost i smanjuje efektivno dejstvo ovakvih mešavina. "Čiste" i "nečiste" namirnice Ne postoje čiste i nečiste biljke, niti postoje čiste i nečiste životinje. Ali postoje namirnice koje mogu biti "čiste" i "nečiste". Čiste namirnice su samo one koje mag sam uzgaja, prikuplja u prirodi ili priprema. Takoñe se čistim namirnicama smatraju i one koje proizvode drugi magovi sa kojima se živi u zajednici ili se dobijaju od magova izvan zajednice po principu "bratskog poverenja". Nečiste namirnice su sve one koje se nabavljaju od drugih ljudi, kupuju na pijacama ili u prodavnicama. Vać je rečeno da svaka tvar nosi u sebi svoj "eterični zapis" za koji se mogu vezati i nadovezati mnogobrojne energije, meñu kojima su najčešće one negativne. Zbog toga se sve "nečiste" namirnice pre upotrebe podvrgavaju procecu čišćenja.
236
Napomena o mesu kao namirnici: Meso spada u posebno nečiste namirnice ukoliko ga mag nije sam proizveo. Životinje u sebi, za razliku od biljaka imaju krv koja se u svim tradicijama smatra za "svetost života" jer kroz krv "struji život". Krv sadrži najčistiji "eterični zapis" života. Zbog ovoga su se krvne žrtve oduvek smatrale najsvetijim. U starim tradicijama se sva hrana prinosi kao žrtva kroz čin posvećenja, a posebno meso. Aspirant ili mag koji nije u stanju da sam usmrti životinju kroz čin žrtvenog posvećenja i da na taj način pripremi meso za hranu kao blagoslovljen ostatak žrtve, ne bi trebalo da jede meso sve dok to ne bude u stanju. Ako se ipak odluči da pribavi meso kao namirnicu, onda to treba da čini uvek iz poznatog izvora i sa proverenim poreklom. Ovakvo meso treba obavezno pročistiti kroz veliki ritual čišćenja i obavezno ponuditi kao žrtvu Bogovima kroz čin posvećenja. Ovde je još važno napomenuti da onaj ko nikada nije "pustio krv", odnosno usmrtio ni jedniu životinju, ne može biti kadar da pročisti meso kao namirnicu, niti da ga prinese kao žrtvu činom posvećenja. Napomena o organskoj i neorganskoj hrani: Preporučuje se isključivo upotreba namirnica organski proizvedene hrane. To znači da se u uzgajanju, proizvodnji i čuvanju ovih namirnica ne koriste veštačka sredstva i hemijske supstance bez obzira na propisane standarde od strane "nauke". To znači da se organski proizvedena hrana uzgaja na zemljištu koje se ne tretira veštačkim ñubrivom i koja se tokom uzgajanja ne tretira hemiskim preparatima (herbicidi, pesticidi, isekticidi) niti raznim aditivima, stabilizatorima i konzervansima koji se upotrebljavaju u procesu čuvanja hrane. Namirnice organski proizvedene hrane se smatraju potpuno čistim namirnicama, za razliku od neorganski proizvedene hrane čiji su produkti izuzetno prljave namirnice. Energija "života" i energija "smrti" u namirnicama Sve namirnice biljnog i životinjskog porekla nose u sebi energiju "života". Ova energija prekida svoj tok uzimanjem iz prirode i zadržava se izvesno vreme u namirnicama, nakon čega otpočinje prirodan proces truljenja, raspadanja i nestajanja, čime prerasta u takozvanu energiju "smrti". Veoma je česta pojava da ljudi čuvaju namirnice pa kada ih zahvati proces truljenja ih očiste, a ostatak koriste za ishranu. Ovo nikako ne treba činiti, već svaku namirnicu koja je počela truliti treba odbaciti. Unošenjem ovakve hrane u organizam se unosi energija truljenja, raspadanja i smrti koja vremenom stvara prostor za akumulaciju ove izrazito negativne energije koja može izazvati ne male poremećaje, oslabiti imunitet i biti uzročnik niza oboljenja. Takoñe, ovo je ne retka pojava u pripremanju gotove hrane koja se kupuje, jer na ovaj način špekulanti i prevaranti, propalim, a jeftinim namirnicama ostvaruju dobru zaradu i prave unosan posao. Zbog toga se aspirantima i magovima koji ne znaju da čitaju "eterični zapis" ne preporučuje da uzimaju ovakvu hranu, već da je sami pripremaju od sirovih namirnica. Namirnice sa opijajućim dejstvom U prirodi postoje namirnice, najčešće biljnog a reñe životinskog porekla, koje imaju opijajuće, ili kako to moderna nauka naziva, psihotropno dejstvo. Ove namirnice se smatraju "otrovima" ako se nestručno i u većim količinama koriste. Ove namirnice u sebi sadrže esencijalne supstance koje su otrovne i poznate su kao alkaloidi ili alkalo-
237
idne supstance. One imaju razarujuće dejstvo po organizam u najširem smislu i mogu prouzrokovati ne samo trovanje i oštećenja tkiva i organa u telu, već i, veoma često, smrt. Ove namirnice se ne koriste u svakodnevnoj ishrani ni u kom obliku. Meñutim ove namirnice kada se stručno pripreme, i u veoma malim količinama mogu imati veoma lekovito dejstvo. One se zbog toga koriste u magijskoj veštini spagirije (spravljanje lekova). Takoñe, neke od ovih namirnica se koriste pojedinačno ili u posebno pripremljenim smesama i u strogo propisanim količinama kao sredstva za izazivanje povišenih ili izmenjenih stanja svesti i transa, i mogu se koristiti samo i isključivo u nekim magijskim radnjama i obredima. Bezrazložno i nestručno korišćenje ovih namirnica može imati dalekosežne i pogubne posledice. Mogu izazvati narkotičku zavisnost koja sasvim izvesno vodi u smrt. Postoje i opijajuća sredstva veštački proizvedena u laboratorijskim uslovima koja se mogu dobiti hemiskim procesima iz prirodnih izvora izdvajanjem alakaloidnih supstanci ili spajanjem raznih hemikalija veštačkog porekla. Neka od ovih srestava imaju primenu u oficijelnoj medicini pod strogim nadzorom i propisanom upotrebom, ali većina ovih proizvoda ima generalnu svrhu porobljavanja ljudske duše koja se kroz narkotičku zavisnost drži u potpunom ropstvu. Narkoman je živa radna snaga koja radi sve, kako bi sve što zaradi i stvori trampio za dozu opijata od kojeg je zavistan. Za ovakvog čoveka ne postoji nikakav drugi interes u životu osim pibavljanja nove doze. I kada se posle izvesnog vremena nañe u svakodnevnom potpunom stanju fizičkog i mentalnog stresa, u stanju opsesivne psihoze i nemoći da bilo šta radi i stvara, prelazi u stanje zveri koja se vodi isključivo sublimiranim instinktima koji ne poznaju ni porodicu, ni prijatelje, ni ljude, ni decu, ne prepoznaju nikakvu vrednost niti svet oko sebe. Tada jedina opsesija postaje nova doza. Nema te stvari ili bića koje neće biti žrtvovano jednoj novoj dozi, čak i u najgnusnijem zločinu. Ovakvih je ljudi danas veoma mnogo. Na žalost, ali na sreću, njihov je životni vek izuzetno kratak. Nemoguće je izlečiti čoveka koji je ovisnik od opijata. Čak i kada se prekine sa uzimanjem droge i telo delimično zaleči, mentalna oštećenja ostaju trajna i doživotna. Napomene o duvanu: Duvan takoñe spada u biljke sa opijajućim dejstvom jer u sebi sadrži otrovne supstance i ne koristi se u svakodnevnoj ishrani. Ova biljka, u malim količinama ima veoma blago umirujuće, ili sedativno dejstvo, dok u velikim količinama predstavlja otrov. O duvanu kao posebnoj napomeni u okviru ovog odeljka pišem iz razloga što je duvan veoma rasprostranjena namirnica u svakodnevnoj upotrebi. Upotrebljava se uglavnom kao sredstvo sa kvazi osećajem sedativnog dejstva i kao sredstvo za uživanje. Najčešće se koristi obrañen (sečeni sušeni listovi sa dodacima raznih aroma) kao sredstvo za pušenje: lula, čibuk, nargila i slični gorionici, a u novije vreme su to cigare i cigarete. Povremeno uzimanje duvana nije štetno po čovekov organizam, meñutim kada preraste u svakodnevnu naviku pušenja, tada se već može govoriti o zavisnosti i o njegovom štetnom dejstvu na biće čoveka, koje može izazvati i teža oboljenja sa tragičnim posledicama. Napomene o alkoholnim pićima: Alkohol je namirnica koja nastaje procesom prirodne fermentacije. Postoje dve vrste ovih prirodnih fermenata. Prva se dobija iz žitarica kada vrenjem (fermentacijom) potopljenog žitnog semena u vodu nastaje žitni
238
slad od kojeg se proizvode razne vrste piva (ječmeno, ražano, ovseno, pšenično, kukuruzno, od semena heljde i semenja sličnih biljaka. Druga nastaje fermentacijom plodova raznog voća ili nekih vrsta povrća. Najpoznatiji ovakav ferment je vino, koje se dobija fermentacijom grožña. Fermenti voća se uglavnom nazivaju rakijama. Pivo, vino i rakije mogu biti sa manjim ili većim procentom čistog alkohola što se, u procesu proizvodnje, reguliše ranijim ili kasnijim postupkom prekidanja procesa vrenja. Ova slaboalkoholna pića nemju štetno dejstvo po organizam ukoliko se uzimaju povremeno, najviše dva do tri puta nedeljno i u malim količinama, pola litre za pivo, dva decilitra za vino ili pola decilitra za rakije. Povremeno uzimanje ovih pića, kao dodatak ishrani, može imati blagotvorno dejstvo po organizam, jer povoljno utiču na razlaganje materija u procesu varenja hrane, a i u svom sastavu takoñe sadrže izvesne količine kvalitetnih supstanci, koje su organizmu neophodne. Inače treba napomenuti da se ovaj prirodni proces fermentacije može odigrati i u samom organizmu čovekovom ukoliko bi pojeo veću količinu voća, bez uzimanja drugih vrsta hrane. Ovakvi slučajevi su zabeleženi kod "prejedanja" voćem nakon čega se čovek može osećati blago opijenim. Postoje alkoholna pića i drugi alkoholni proizvodi koji nastaju procesom destilacije prirodnih fermenata. Ova pića se isto i uobičajeno nazivaju rakijama iako su to zapravo destilati, odnosno koncentrati alkohola koji se dobija fermentacijom. Njihova uobičajena jačina je 20-25% alkohola, koji se daljim procesom predestilacije (destilacija dastilata) može uvećavati, uobičajeno 40-45% alkohola što u narodu zovu rakijama prepečenicama ili ljutim rakijama. Reñe se proizvode destilati od 75-100% alkohola, jer ovi destilati nisu za upotrebu kao pića već se koriste u druge različite svrhe. Ne preporučuje upotreba destilisanih namirnica kao pića, naročito ne za svakodnevnu upotrebu. Čak i male količine alkohola, bez opijanja, ukoliko se konstantno unose u organizam deluju veoma štetno naročito na rad jetre i drugih žlezda sa unutrašnjim i spoljašnjim lučenjem. U veoma kratkom vremenu, alkohol stvara zavisnost poput svih droga, pa se zbog toga njegova upotreba ne preporučuje. Alkoholi, destilati svih vrsta, se koriste kao sredstva u najrazičitije svrhe. Mogu biti odlično sredstvo za prirodnu ekstrakciju biljnih sokova, potapanjem svežeg ili osušenog bilja u alkohol. Ovi preparati se uglavnom koriste u narodnoj i alternatvnoj medicini kao lekovi koji se uzimaju u veoma malim količinama i shodno propisanim pravilima za upotrebu, a mogu se i koristiti kao sredstva za masažu utrljivanjem u kožu, takoñe u svrhu lečenja pojedinih oboljenja. Osim toga, alkoholi su i dobra sredstva za čišćenje i dezinfekciju, a mogu se koristiti i kao rastvarači nekih minerala i drugih prirodnih supstanci za različite svrhe. Završna napomena o opijatima: Svi opijati kao sredstva se mogu koristiti isključivo u odreñene svrhe i na načine koji su u ovom smislu strogo odreñeni i definisani. Svaka slobodna i nesvrsishodna upotreba opijata se ne preporučuje jer predstavljaju otrove koji razaraju organizam, izazivaju zavisnost i uzročnici su mnogih bolesti koje vode u preranu smrt bića. Stari su delovanje opijata opisali na sledeći način: Prvo čovek uzme opijat, a onda opijat uzme čoveka. Ovo zapamtite! Svaki uživalac opijajućih sredstava (ovisnik) nema šta da traži na Putu Magijske Spoznaje. Za takvog čoveka su sve Kapije u ovom životu potpuno zatvorene.
239
Posebni deo o ishrani Pripremanje hrane Pripremanje hrane je sveti čin, tradicija koja je takva od postanka ljudskog roda. U poglavlju o posvećenju hrane ću ovo dodatno objasniti. Ovde je dovoljno znati da svako pripremanje hrane i treba da bude vršeno kao sveti čin, sa posebnom radošću i nadahnućem. Hrana je svetost Života i obezbeñuje da se život nastavi, da buja, da se razvija. Samo, na ovaj način shvaćena hrana, kada se pripremi, imaće moć da unese Život u život. Stara izreka: reci mi kakvu hranu jedeš, reći ću ti kakav si, ima krajnje dubok smisao. Kakvu je pripremimo, takvu ćemo jesti i takav će nam život biti. Postoji nekoliko važnih, opštih napomena u vezi pripremanja hrane: - Namirnice koje se koriste, treba da budu sveže i čiste. - Ukolko su predhodbo delimično ili potpuno obrañene namirnice, one se moraju čuvati u čistim posudama i u posebnom prostoru namenjenom za ovu svrhu. - Prostor, posuñe i pribor kojima se hrana priprema i služi, takoñe traba budu čisti. - Da bi hrana zadržala svoju blagotvornost i eteričnost, namirnice koje predstavljaju glavno jelo ili čine njegovu okosnicu, trebalo bi pripremati odvojeno i u posebnim posudama. - Ne preporučije se pripremanje više od pet različitih namirnica u jednom jelu, pri čemu treba voditi računa o njihovim elementarnim vrednostima. Tako na primer, nikako se ne preporučuje pripremanje mesa i nekog povrća, dinstanjem ili kuvanjem u istoj posudi. - Najbolje je svaku namirnicu pripremati odvojeno, a njihovo spajanje vršiti pred kraj ili na samom kraju procesa pripremanja. - Jedno pripremljeno jelo može biti začinjeno sa najviše pet dodataka ili začina. - Voda i so se nikada ne broje kao posebne namirnice, što znači da jelo može biti pripremljeno u vodi sa najviše pet različitih namirnica i dodatkom soli. Što je način pripremanja hrane jednostavniji, time je njena vrednost veća, a da bi ovo bilo sasvim jasno, najbolje je to oslikati primerom: Ako želimo da pripremimo grašak, stavićemo ga u vodu, vrlo malo posoliti, poklopiti i kuvati. U malim posudama odvojeno prokuvati, šaragarepu, koren peršuna, paštrnak. Kada je sve gotovo, povrće dodatke, procediti i dodati u grašak i po želji dodati najviše pet različitih začina u malim količinama u sušenom ili svežem obliku: paprika, miroñija, peršun, bosiljak i slično, već prema ukusu. U ovom slučaju, list peršuna, osušen ili kao svež, ne ubraja se u začine jer se peršun (koren) već nalazi kao dodatak jelu. Isto važi ako bi se upotrebila začinska crvena paprika, sveža paprika i/ili ljuta paprika. Na koliko god načina bila pripremljena, jedna namirnica ostaje ista namirnica. Ako uz ovaj obrok nećete jesti meso, u samo kuvanje graška možete dodati i malo biljnog ulja, ali nikako životinjsku mast, jer bi to onda bilo isto kao i da ste grašak kuvali sa mesom. Ukoliko uz ovaj obrok želite imati i meso, pripremite ga odvojeno: kuvanjem, pečenjem ili prženjem i, takoñe, sa dodatkom najviše pet začina, s tim što ukoliko meso pržite ili dinstate u ulju, onda broj dodataka ili začina treba da bude najviše četiri. Vodu u kojoj ste odvojeno kuvali povrće kao dodatke, nemojte baciti, spojite je u jedan sud, doda-
240
jte malo ulja, nekoliko začina i šaku testenina ili pirinča i dobićete ukusnu supu ili čorbu. Raznih uputstava za pripremanje hrane je mnogo, ali ja ih neću sve iznositi jer bi se ovaj rad pretvorio u priručnik za kuvanje ili kuvar sa receptima, što mi nije namera. Samo ove osnovne napomene uz sve ostale informacije iznete u osnovnoj Magiji Elemenata, dovoljne su svakom razumnom čoveku da shvati šta bi i na koji način trebalo raditi. I neka vas intuicija uvek prati. Nikada je nemojte zanemarivati, jer je ona, uz svo znanje, ključ spoznaje. Način uzimanja hrane Samo uzimanje hrane je isto toliko sveti čin koliko i njeno pripremanje. Obavezno operite ruke i umite lice pre obroka. Ovo nije samo simboličko čišćenje, već će vam dati i osećaj svežine. Hranu treba jesti u mirnoj atmosferi, bez negativnih osećanja ili opterećujućih misli. Treba jesti polako i u malim zalogajima. Svaki zalogaj sažvaćite dobro, čak i po više desetina puta pre nego što hranu progutate. Ne treba jesti ležeći ili stojeći, a nikako u pokretu ili dok se obavlja neki drugi posao. Tokom obroka ne treba piti vodu ili neko drugo piće. Vodu treba uzeti, jednu do dve čaše pre jela jer se na ovaj način omogućava pravilan rad organa za varenje. Ne treba jesti najmanje dva do tri sata pre spavanja, jer proces varenja hrane remeti miran san. Ako jedete u društvu, nemojte pričati za vreme jela, jer svaki razgovor vrši takozvanu, deeterizaciju hrane. Upaljena sveća na stolu dok se jede, ima posebno blagotvorno dejsto na hranu. Broj obroka u toku jednog dana Treba jesti onda kada smo gladni, i piti kada smo žedni. Iako se obično uzimaju dva do tri obroka dnevno, nije pogrešno jesti i jedanput u toku dana, ako to organizmu prija. Isto tako, hrana se može uzimati i više puta u toku dana u malim količinama. Najefektniji način ishrane bi bio jedna namirnica - jedan obrok. Ne možete ni zamisliti koliko je ovakav vid ishrane blagotvoran. Na ovaj način, metabolizam će funkcionisati besprekorno. Količinu hrane koju unosimo u organizam tokom jednog obroka reguliše prirodni apetit. To treba poštovati, jer je to jedina dijeta koja vam neće dozvoliti da se ugojite, a ne podrazumeva brojanje zalogaja ili kalorija. Organizam sam odreñuje koliko mu je potrebno, samo je važno držati se svih principa pravilne ishrane, odnosno poštovati proporcije izmeñu pojedinih grupa namirnica, kako bi se u organizam unelo sve što je potrebno. Pravilno izabrane namirnice, pripremanje hrane i njeno uzimanje, imaju i brojna farmakološka svojstva. Na to je još ukazivao i Hipokrat, otac medicine, rečima: neka vaša hrana bude lek, i lek vaš neka bude hrana. Pravilna ishrana je najbolja prevencija kojom se mogu sprečiti nebrojeno mnoge bolesti. Prisustvo drugih ljudi prilikom uzimanja hrane Pazite da ljudi sa kojima jedete za stolom uvek "nose" istu energiju. To su oni ljudi koji zrače istom energijom koju i vi nosite u sebi. Stari nisu zalud govorili da je blažen samo onaj čovek koji u društvu loših ljudi ne sedi. Kako sa takvima tek jesti ili piti? Aspirant na Putu Magijske Spoznaje bi se ovoga trebao pridržavati, sve dok ne ovlada energijama Elemenata. Naročito ne treba jesti u društvu nepoznatih ljudi. Moderno doba, a posebno u urbanoj sredini, odavno je već obesmislilo svaku svetost, a naročito svetost Života. Jesti u kakvom restoranu dok je bezbroj očiju uprto u vašu
241
hranu i ko zna kakvih još sve misli, obezvrediće svaki zalogaj koji ste pojeli. Misao je energija koja se emanira, a hrana je odličan akumulator za koje se veoma lako energije vezuju. Šta li je sve na umu onog koji vas gleda dok jedete, dok vam, kako naš narod kaže, broji zalogaje!? Šta li još broji i razbraja u svojim mislima!? Da li ste se ikad zapitali ovako nešto? A tek ako ste u društvu nekog ko vam u bilo kom smislu nije naklonjen, kavu li tek on misao može impregnirati u vašu hranu!? Oni čak i ne znaju da svoje misli vezuju kao eterični zapis za vašu hranu. I ovo je na sreću tako, pa taj uticaj ne biva uvek jak i opasan. Mada i na nesvesnom nivou, neko može imati prirodnu sposobnost jake emenacije energije misli, pri čemu nije svestan da čini ono što čini. A šta ako zna, ili ako je kakav zlonamerni mag, koji će direktnim usredsreñenjem energizovati ono što jedete ili pijete? Isto tako i još gore od toga, danas gde god da se okrenete, videćete nekog kako nešto jede ili pije, na ulici, u pokretu, dok čeka gradski prevoz, u parku na klupi ili stoji pored neke pekare ili gril kioska. Stari mudraci su davno rekli: čovek koji jede na ulici, nalik je psu. Gotova jela ili "tuña hrana" Sinonim "tuña hrana" se odnosi na sva pripremljena i gotova jela koja nismo sami pripremili. Ova hrana, a naročito ona koja se masovno priprema industrijski ili u restoranima i kioscima brze hrane, smatra se "prljavom" u energetskom smislu i "zagañenom" hranom u svojstvu njene eteričnosti. Koliko samo ljudi učestvuje u uzgajanju i prikupljanju namirnica, njihovoj obradi, pripremanju hrane, pakovanju, transportu, prodaji i još koje čemu. A onda, koliko tek ljudi u prodavnici ili pored vitrine sa hranom proñe, zastane, "baci" pogled, dodirne, uzme u ruke, zagleda, vrati nazad... Svaka misao, mentalno stanje, depresija, psihoze, patnja, mržnja, bes, proživljen stres, fizička bol ili energija bolesti, svih ovih ljudi koje pomenuh, sve je to utkano i preslikano u eterični zapis svakog proizvoda. Zvuči veoma prljavo... da, ali ko još obraća pažnju na to? A tek kada bi ste znali sam fizički proces pripremanja ovakve hrane, od kakvih se namirnica priprema, šta se sve dodaje od "poboljšivača" ukusa i drugih hemijskih otrova i u kojim količinama, pa onda kad dodamo lažne deklaracije proizvoda i vešte trgovce koji znaju tajnu kako se brišu datumi proizvodnje i rokovi trajanja menjaju novim... Treba li još? Kada naučite da "čitate" eterični zapis, zgadićete se nad onim što ćete videti. Ostaci hrane Često se dešava da od hrane koju pripremimo deo pretekne. Sve što ne pojedemo, smatra se ostatkom hrane, čak i mrvice na stolu. Treba voditi računa ne samo o umerenosti u jelu, već i o umerenosti u pripremanju hrane. Ali ipak, ono što nam ostane ne treba baciti u smeće. Ostatke hrane treba izneti i ostaviti na otvorenom prostoru. Neka životinja će to već pojesti, ili u krajnjem slučaju, prirodno će istruliti i biti mineralno ñubrivo biljkama. Ne zaboravite da hrana u sebi nosi Život. Toj svetinji Života zaista nije mesto na smetlištu, zato uvek ono što nam preostane treba vratiti u Prirodni Poredak.
242
Eterizacija hrane
Sva hrana koju čovek unosi u sebe, pored hranljivih supstanci koje služe izgradnji i održavanju tela, sadrži i Eter koji je oživotvoravajuća sila. Uobičajenim načinom ishrane, čak i kada bi se čovek pridržavao svih uputstava za pravilnu ishranu, unosi se mala količina čistog Etera, koja jeste dovoljna za normalno funkcionisanje života, ali ne i za svrhe magijskog delovanja. Već sam u predhodnim poglavljima govorio o procesima eterizacije vazduha kroz svesno disanje i eterizacije vode kroz uzimanje "žive", enegizovane ili namagnetisane vode. Možda će neko pomisliti da ako se jednom metodom unosi veća količina Etera, da se ne mora primenjivati i neka druga metoda. Ovo je samo delimično tačno. Da bi se postigla punoća delovanja moći Eteričnog principa, čist Eter se mora absorbovati iz svih Elemenata i to ravnomerno, kroz sve životne procese. Absorbovanje čistog Etera iz hrane je zapravo proces četvoropolnog sažimanja enegije Elementa Zemlje. Kao i voda, hrana ne sadrži potpuno čist Eter, već Eter koji u sebi nosi "eterični zapis", a koji je potpuno drugačiji kod svake biljke i svake životinje. Taj eterični zapis nije škodljiv čoveku i on ima dvojaku funkciju. Prva se ogleda u akumulaciji čistog Etera koji potiče iz Elementa Zemlje, a druga u unošenju Etera koji je obogaćen izvesnim informacijama oblikovanim po Božanskom Promislu. To su eterični zapisi koji u sebi sadrže kodove života i koji omogućavaju stabilan, zdrav i dugovečan život. Zbog toga je neophodno pridržavati se onog uputstva, s početka ovog poglavlja, o raznovrsnosti namirnica koje se unose u organizam kao hrana. Upravo zbog ovog saznanja su magovi u stara vremena lutali svetom u potrazi za različitom hranom i izvorima vode, da bi čak i samo jednom u životu okusili neku biljku, ili popili gutljaj izvorske vode. Naravno da ovo ne znači da čovek mora kušati sve ono što na zemlji živi bilo da je biljka ili životinja. To čak ne bi bilo ni fizčki izvodljivo, s obzirom na broj vrsta i rodova biljnog i životinjskog sveta, a pogotovo što čak iste biljke ili životinje koje rastu u različitim krajevima sveta imaju drugačiji eterični zapis. Zbog toga je važno u magiji naučiti osećati pulsiranje zračeće energije u prostoru ili čitati eterični zapis. Kako se unose "čist" ili "obogaćen" Eter kroz uzimanje hrane. Treba znati da je glavni sastojak svih namirnica, biljnog i životinjskog porekla, voda. Stoga, isto kao i kod vode, prerañivanje hrane kuvanjem, prženjem ili pečenjem, što znači izlaganju povišenoj temperaturi, briše se njen eterični zapis. To dalje znači da eterični zapis ostaje sačuvan samo u svežoj hrani. Zbog ovoga se treba pridržavati uputstva o proporcionalnoj zastupljenosti neobrañenih i obrañenih namirnica. Već sam napomenuo da se uobičajenom ishranom unosi mala količina Etera, a da bi se on uneo u većoj količini, hranu treba žvakati mnogo duže nego što je to uobičajeno. Svaki zalogaj bi trebalo sažvakati izmeñu 50 i 100 puta u zavisnosti od tvrdoće hrane. Jednostavno, uzmite komad hrane i žvaćite kao da ste uzeli žvakaću gumu. Na ovaj način se namirnica koju unosite potpuno razlaže i natopljena pljuvačkom u ustima postepeno prenosi u želudac i dalje u sistem organa za varenje. Ovim se obezbeñuje da se sve supstance, koje namirnica sadrži, razlože i funkcionalno iskoriste na telesnom nivou, a Eter koji se nalazi u namirnici se na ovaj način potpuno oslobaña i vezuje za eteričnu matricu čoveka.
243
Posvećenje hrane
U drevno doba, kad su Bogovi hodali zemljom, a ljudi bili samo robovi, pripremanje hrane je bio jedan od najsvetijih činova. Hrana je pripremana za Bogove i Njima je prinošena. Bogovi bi po želji uzeli od svega što je pripremljeno, a preostala hrana je, kao blagoslovljena, ostajala ljudima. Hrana koja bi od čoveka ostala, davana je životinjama koje su se uzgajale, ili je ostavljana u prirodi kao hrana divljim životinjama. Takav je bio poredak. Takav poredak je prenet i, kroz srednje, u novo doba čoveka. U svim tradicijama, bilo da su one magijske ili religijske, ovaj poredak je poštovan, poštuje se i danas, ili bi tako trebalo da bude. Hrana je uvek pripremana i prinošena Bogovima. Meñutim, u novo doba, iako Bogovi nisu više uzimali hranu, ona se i dalje smatrala blagoslovljenom kroz sveti čin prinošenja preko astralne i eterične matrice. I ovo nije samo puki ritual koji je zadržan kao tradicija, već je i danas živi obred posvećenja hrane jer se hrana priprema od namirnica biljnog i životinjskog porekla, koje u sebi nose život. Čovek je biće stvoreno od Bogova, ali iako stvoren po eteričnoj matrici samih Bogova, čovek nije Božansko biće. Kao spoznajno biće, čovek ima moć za postizanje "oboženja". Zato je čoveku dato da pronikne u tajnu oblikovanja kroz procese transformacije i transmutacije, ali ne i u Tajnu Stvaranja koja je isključivo Božanska moć. Zbog toga, čovek nikada neće biti u stanju da stvori "život". Samim tim čovek nema pravo ni da oduzme tuñi život. Kada je u drevno doba čovek oblikovan da služi Bogovima, omogućeno mu je da se oslobodi posledice dejstva Univerzalnog Zakona pri uzmanju tuñeg života samo ako je posvećen Bogovima. Tako je čoveku omogućeno da pripremanjem hrane posvećene Bogovima, usmrti biljku ili životinju. Kada je to činio, čovek bi činom prinošenja hrane Bogovima, život koji oduzme vraćao nazad Bogovima. U to doba, prinošenje hrane se odvijalo direktno pred lice Bogova, ali kada su Oni otišli u svoja prebivališta, pripremljena još u doba pre nego što je vreme postojalo, ostavili su čoveku u amanet da hranu koju priprema najpre posveti Njima, da bi preko astralne i eterične matrice ta hrana koja ostaje čoveku bila blagoslovljena, a čovek osloboñen posledice dela uzimanja života. Zbog toga je čin posvečenja hrane kao prinošenje "žrtve" Bogovima ostala živa tradicija u svim magijskim i religijskim sistemima. Svaki čovek, a posebno aspirant na Putu Magijske Spoznaje, ovo mora imati na umu. Zato neka svako odabere, shodno tradiciji ili paradigmi koju sledi, Božansko biće sa kojim će preko astralne i eterične matrice uspostaviti kontakt, kojem će kao svetu "žrtvu" prinositi hranu koju priprema kroz čin posvećenja. Jedino je na ovaj način moguće život koji se gasi vratiti u eteričnu matricu iz koje i potiče. Jedino je na ovaj način moguće da se materijalna hrana zadrži kao blagoslovljena od stane Bogova kroz astralnu i eteričnu matricu, a čovek osloboñen dejstva Univerzalnog Zakona koji za život traži život.
244
Mentalna energizacija hrane za svesno namensko uzimanje hrane Da bi se pristupilo procesu mentalne energizacije hrane neophodno je da hrana pripada grupi takozvanih "čistih namirnica", odnosno namirnica koje smo sami prikupili ili proizveli. Ukoliko se energizacija vrši na namirnicama ili pripremljenoj hrani koju nismo sami proizveli ili pripremili, neophodno je izvrštiti čišćenje vršenjem malog rituala čišćenja Elementom Zemlje koji je opisan u poglavlju Magija Zemlje u delu Primena Magije Elemenata. Kroz ovaj obred se, uz potpuno mentalno usredsreñenje na postupak, vrši energetsko "sagorevanje" namirnica ili pripremljene hrane, a time i čišćenje eteričnog zapisa koji sadrži. Prirodno, namirnice se se čiste i prokuvavanjem ali je ovo postupak koji je delotvoran samo ukoliko smo sami pripremali, uzgajali ili prikupljali namirnic i pripremali hranu. Tako se dobija ona hrana kojoj je "obrisano pamćenje" odnosno, očišćen Eterični zapis. Čista hrana sadrži potpuno slobodan Eter nad kojim se vrši procec mentalne energizacije, odnosno, mentalno vezivanje odreñene energije za Eter, te se tako "obogaćen" Eter unosi u biće čovekovo, odnosno, stapa se sa Duhom iz kojeg se razlaže u sve forme postojanja bića. Potpuno isto kao i kod energizacije vode, kada čovek u svom umu oblikuje neku misao, ideju ili mentalnu sliku (viziju) odreñenog lika (željena ličnost, predmet, objekat, prostor i slično), bez obzira da li je ta misao konkretna ili apstraktna, i po tom tu misao kao energiju veže za hranu ispred sebe koju treba pojesti, ta ideja, misao ili lik će se vezati za Element Etera u hrani, i preneće se, elektromagnetnim strujanjem, na svaku supstancu u hrani, a time i na celo jelo. Ovaj proces se naziva mentalna energizacija hrane projekcijom svesti. Tako "obogaćena" hrana, kada se prenese kroz organe za varenje, preko krvnih sudova, neće samo vršiti uticaj na materijalno telo kroz njenu gradivnu funkciju i povećavajući snagu tela, već će elektromagnetno strujanje Elementa Zemlje u hrani, energetski "obogaćene" idejom ili likom, preneti elektromagnetni impuls "obogaćene" energije iz krvotoka preko astralne niti (astralni energetski kanal) do astralnog tela, a odatle do eteričnog tela Duha, posredstvom eterične niti (eterični energetski kanal). Iz ovog opisa funkcionisanja energizovane hrane, jasno se može sagledati da suština ovog procesa ne zavisi od količine hrane koja se pojede, nego od kvaliteta odreñene ideje kojom je hrana "obogaćena". Isto što je rečeno za energizaciju vazduha i vode, važi i za energizaciju hrane. Misao može biti apstraktna ili konkretna kao što su zdravlje, mirnoća, spokojstvo, uspeh u odreñenom poslu ili bilo šta drugo čemu težite. Mentalna slika vaše ideje mora biti veoma snažna da bi hrana bila u potpunosti energizovana (obogaćena) vašom idejom. Da bi ovaj proces zaista delovao ta vaša misao ili ideja ne sme biti projektovana u vremenu, jer Zakon Etera ne poznaje veme kao fizičku kategoriju, budići da je Eter bezvremen. Ta misao ili ideja moraju biti vizualizovani i projektovani u "trenutnom", tako da u vašoj svesti izaziva osećaj da je trenutno realizovana, odnosno da je ta vaša ideja već realnost "ovde i sada". Takoñe, morate paziti da neka druga misao ne omete vašu osnovnu misao ili ideju, a naročito ne smete uneti sumnju. Proces Eterizacije Životne energije kroz svesno namensko unošenje mentalno energizovane hrane projekcijom svesti predstavlja metod prenošenja ličnog eteričnog zapisa (individualni eterični kod) na Eterični Plan Svemira (Sveum) iz kojeg crpi povratnu reakciju koja se manifestuje kao realizacija polazne ideje ili misli. Ovaj se proces manifestuje isto
245
kao i kod svesnog disanja, uzimanja vode ili izalganja vatri. Takoñe, na ovaj način odreñena misao se može emanirarati i usmeriti na hranu koja se daje drugom biću u smislu privlačenja, odbijanja ili nekog drugog željenog cilja ili efekta. Ovaj proces u potpunosti deluje kroz Zakon Uzročnosti i predstavlja vid realizacije Zakona Privlačnosti. Hrana je takoñe, uz vodu, veoma podesno sredstvo za primenu u različite magijske svrhe i lako ju je energizovati kad je očiščena, jer je njen eterični kapacitet tada najveći i najmoćniji. Meñutim ovo nije uslov i mentalna energizacija se može vršiti i na namirnice ili bilo koju drugu hranu koju je neko drugi pripremio, jer snaga ovog procesa energizacije ne zavisi od akumulativnog kapaciteta Elementa Zemlje u hrani, već od snage i sile volje maga, jer se postupak izvodi preko uzročnog principa Etera, a prouzrokuje ga elektromagnetna struja Elemenata Zemlje.
Vatra Četvoropolno sažimanje energije vatre i eterizacija Životne energije kroz izlaganje vatri i apsorbovanje energije vatre U uvodnom delu ovog poglavlja o Magiji Elemenata je rečeno da je Vatra prvi Element koji proishodi iz Etera. Ovaj Element, kao i svi drugi, ostvaruje svoj uticaj u svemu što je stvoreno, pa time i u našem grubom materijalnom svetu. Kroz svoje osnovne osobine toplotu i širenje, i bipolarnim dejstvom Element Vatre se izražava kao graditeljski i stvaralački impluls života, ali predstavlja i sve ono što je rušilačko ili razgradujuće. Ne postoji ni jedan održiv proces bez upliva energije Elementa Vatre. Zbog toga je i ovladavanje Vatrenim Elementom podjednako važno, kao i ovladavanje svim drugim Elelentima. Fizička vatra u našem pojavnom svetu nije čist Element Vatre, iako to mnogi misle. Vatra, nama znana, je materija, poput svake druge, sazdana u meñusobnom odnosu sva četiri Elementa, ali je po svojim osobinama najbliža esenciji Elementa Vatre, kao što su voda koju pijemo i vazduh koji dišemo bliski esencijama Elemenata Vode i Vazduha. Svako zna koliki je značaj vatre u svakodnevnom životu i koliki je njen upliv u većini procesa koji se odvijaju tokom života. Zbog toga se neću zadržavati na priči o vatri i njenom značaju, te upotrebi kroz svakodnevni život. Ono na šta želim da skrenem pažnju svakom aspirantu jeste upotreba "žive" vatre u procesu četvoropolnog sažimanja energije vatre i eterizacije životne energije. Ovaj proces je neophodan da bi se postigla punoća delovanja moći Eteričnog principa, zajedno sa njegovom ravnomernom absorbcijom iz svih ostalih Elemenata, i kroz sve životne procese.
Eterizacija vatre Absorbovanje čistog Etera iz "žive" vatre je meñu svim procesima eterizacije najjednostavniji i najlakši za izvoñenje. Ali je ovaj proces najmanje zastupljen od svih. To je posledica tehnološkog razvoja moderne civilizacije koja je "živu" vatru zamenila
246
mnogobrojnim ureñajima koji emituju vatru kao transformisanu električnu energiju. Ko danas nema u svojoj kući peć ili kakvu grejalicu na struju, šporet za kuvanje, bojler za zagrevanje vode ili šta god slično? Ali ko još ima peć ili šporet na drva i ugalj? Možda još po neko na selu. Čak i kuće u urbanoj sredini su sada "moderne" i bez ijednog izvora "žive" vatre. Ko još danas koristi sveću ili uljanu lampu, pored svih tih sijalica, lampi i "neonki"? Nekada je centar svake kuće bilo ognjište. Oko njega su se okupljali svi. Na ognjištu se pripremala hrana, oko ognjišta su se slušale besede mudrosti i vršili obredi u slavu Bogova. Hrana koja se priprema na živom plamenu ili usijanom žaru, nikada se po svom kvalitetu i Božanstvenom ukusu ne može porediti sa onom koja ključa na ringli električnog šporeta. Ognjište i verige sa kotlom, bile su neizostavni deo svakodnevnog života i nezaobilazno oruñe u praksi svakog maga. Danas je posedovanje pravog ognjišta gotovo neizvodljivo, naročito u urbanoj sredini, zato je moj savet svakom aspirantu, pa i svakom čoveku, da povremeno, i po mogućstvu što češće, izañe u prirodu, u divljinu, možda na obalu reke ili gde god, da potpali vatru i izvesno vreme provede uz nju. Dovoljno je samo kraj vatre sedeti. Ovo je jedini način absorbovanja čistog Etera iz vatre. A što da ne, kad je vatra već rasplamsana, može se i ispeći neki komad hrane: krompir, mladi klip kukuruza, komad mesa ili šta god želite. Ako ko voli da peca ribu, eto još bolje prilike da ceo dan provede u prirodi, kraj vatre i uz ukusnu riblju čorbu i onu na žaru pečenu. Kako god, ali učinite nešto nadasve dobro za sebe u energetskom smislu. Eterizujte svoje biće "živom" vatrom. Kao što čovek neprestalno diše i svakodnevno pije vodu i jede hranu koju pripremi, tako bi svakodnevno trebao da bude izložen živoj vatri. Zato u kući svojoj morate uvek imati sveće i kakvu uljanu lampu, naročito ako u kući ne postoji nikakav drugi izvor žive vatre. Najćistiji Eter upravo iz žive vatre isijava, zato nema ni jednog obreda niti rituala bez sveće koja gori, bez ozira da li je obred religijski ili magijski. I još nešto, kada čitate Svete Knjige, ili pišete svoj magijski dnevnik, ne zaboravite nikada da sveća bude upaljena, ne samo da vam osvetli ono što čitate ili pišete, već da vam čist Eter, koji iz plamena isijava, osvetljava Put Spoznaje. Svakoga dana se treba izložiti zračenju žive vatre najmanje jedan sat. Ovo nije neizvodljivo, bez ozira kako ureñen život vodili. Ne samo dok čitate ili pišete, i za vreme meditacije sveća može biti upaljena, i treba. Dok sedite za stolom i jedete svoj obrok, isto tako. Pa onda zamislite toplu kupku u kadi punoj vode, obogaćene mirišljavom solju, ili s nekoliko kapi eterečnih ulja. Ugasite veštačko svetlo i upalite nekoliko sveća, štapić ili smesu blagotvornog tamjana. U ovakvoj atmosferi, to nije samo užitak kupanja, već oblivanje neverovatnom količinom čistog Etera iz svih Elemenata kojima ste okruženi. Možete i meditirati na ovaj način, ili pak samo slušati meditativnu ili inspirativnu muziku koju volite. Ja često ovakvoj atmosferi dodam i neki kolač i omiljeno piće. I pri tom, sve energizovano i nabijeno snažnom pulsirajućom energijom. Kakva blagodat. Posle ovakve kupke, ustajete kao preporoñeni. I još nešto... nemojte se toga ustručavati, ukoliko vam je kada dovoljno velika, a mnogi danas imaju takve, ovaj predivan ugoñaj podelite sa osobom koju volite. Doživljaj jeste predivan, a sav žar zanosa neuporedivo biva još veći u svom tom Eteru koji isijava svuda oko vas...
247
Svesno namensko izlaganje vatri i mentalna energizacija vatre Živa vatra u sebi sadrži čist Eter, kao što ga sadriži i živa voda, ali samo Eter koji iz vatre isijava je potpuno čist. Šta god sagorevali, vatra uvek zrači čistim Eterom. Zbog toga je vatra uvek prisutna u svakom ritualu. Kroz vatru se u obredu svakom šalju i primaju vibracije kroz astralnu i eteričnu matricu. Vatra je ta koja obznanjuje prisustvo Bogova, Duhova, Demona ili bilo kojih prizvanih entiteta. Kroz svaki se Elelement može delovati, ali je samo Vatra jezik Bogova. Kroz Vatru Bogovi daruju blagoslove svake vrste, ali i bes svoj kroz Vatru iskaljuju isto tako. Zbog toga je u životu maga, dan bez kontakta sa živom vatrom, izgubljen dan života. Ovo nemojte nikada zaboraviti. Potpuno isto kao i svi drugi Elementi, i vatra se može svesno absorbovati i isto tako energizovati. Veoma jednostavna vežba svesnog izlaganja vatri može se praktikovati bilo sa plamenom vatre ili samo plamičkom jedne upaljene sveće. Setite se, to ste svakako videli ili sami doživeli. U hladnim danima kada se čovek oseća promrzlo posle dužeg boravka napolju, kada se približi vatri, ili peći u kući, mahinalno i potpuno nesvesno pruža ruke ka izvoru toplote. Ovo je nesvesna radnja koja je ostala kao uslovni refleks kod čoveka, još iz pradavnih vremena, kada je ova radnja izlaganja vatri bila svakodnevni mali ritual. Zbog toga ću i ovu vežbu tako nazvati, Mali Ritual Vatre. Upalite vatru, ili sveću. Smestite se udobno tik do vatre. Opustite se i potrudite se da odagnate svaku misao, posebno one opterećujuće. Skoncentrišite se na plamen netremice gledajući u njega. Intezivno zamišljajte kako se svetlost vatre širi ka vama i kroz vas obuzimajući celo vaše biće. Kada osetite da ste postali jedno sa svetlošću koja isijava iz vatre, ispružite ruke ka vatri, tako da na dlanovima osetite toplotu. Ostanite tako nekoliko trenutaka. Potom se, ne gubeći osećaj da ste jedno sa svetlošću, usredsredite na toplotu. Intezivno zamišljate kako toplota vatre ulazi kroz vaše dlanove, postepeno se šireći kroz celo telo. Kada osetite da je vatra ispunila celo vaše telo i da ste postali jedno sa vatrom, ovaj ritual je ispunjen u potpunosti. Ovaj Mali Ritual Vatre može trajati i samo nekoliko minuta, zavisno od toga koliko se brzo možete posvetiti i usredsrediti na svetlost i vatru. Dovoljno je i samo jedanput u toku dana ovo učiniti, ali neće škoditi ni nekoliko puta ako tako želite. Ovom vežbom se za samo par minuta može absorbovati čist Eter iz vatre i do četrdeset puta većoj količini nego kod običnog izlaganja vatri. I nemojte zaboraviti. Kroz vatru, isto kao i kroz druge elemente, je važna akumulacija čistog Etera. Što veća akumulacija Etera, tim pre ćete biti sposobniji i moćniji da izvrštite svako magijsko delo. I pazite na uravnoteženost eterizacije kroz Elemente, jer samo kroz uravnoteženu eterizaciju eterični princip će se u potpunosti ispoljiti. I kada je o energizaciji vatre reč, isto kao i kod ostalih Elemenata, čovek u svom umu može oblikovati neku misao, ideju ili mentalnu sliku (viziju) odreñenog lika (željena ličnost, predmet, objekat, prostor i slično), bez obzira da li je ta misao konkretna ili apstraktna, i po tom tu misao kao energiju vezati za vatru ispred sebe. Ta ideja, misao ili lik će se vezati za Element Etera u vatri, i preneće se, elektromagnetnim stru-
248
janjem, na celokupnu supstancu vatre. Ovaj proces se naziva mentalna energizacija vatre projekcijom svesti. Tako "obogaćena" vatra, kada se prenese u telo na način opisan u Malom Ritualu Vatre, će elektromagnetnim strujanjem Elementa Vatre, energetski "obogaćene" idejom ili likom, preneti elektromagntni impuls "obogaćene" energije preko astralne niti (astralni energetski kanal) do astralnog tela, a odatle do eteričnog tela Duha, posredstvom eterične niti (eterični energetski kanal). Iz ovog opisa funkcionisanja energizovane vatre, može se sagledati da suština ovog procesa ne zavisi ni od veličine plamena, niti od vremena trajanja izloženosti vatri, nego od kvaliteta odreñene ideje kojom je vatra "obogaćena". Isto što je rečeno za energizaciju ostalih Elemenata, važi i za energizaciju vatre. Misao može biti apstraktna ili konkretna kao što su zdravlje, mirnoća, spokojstvo, uspeh u odreñenom poslu ili bilo šta drugo čemu težite. Mentalna slika vaše ideje mora biti veoma snažna da bi vatra bila u potpunosti energizovana (obogaćena) vašom idejom. Da bi ovaj proces zaista delovao ta vaša misao ili ideja ne sme biti projektovana u vremenu, jer Zakon Etera ne poznaje veme kao fizičku kategoriju, budići da je Eter bezvremen. Ta misao ili ideja moraju biti vizualizovani i projektovani u "trenutnom", tako da u vašoj svesti izaziva osećaj da je trenutno realizovana, odnosno da je ta vaša ideja već realnost "ovde i sada". Takoñe, morate paziti da neka druga misao ne omete vašu osnovnu misao ili ideju, a naročito ne smete uneti sumnju. Proces Eterizacije Životne energije kroz svesno namensko izlaganje mentalno energizovanoj vatri projekcijom svesti predstavlja metod prenošenja ličnog eteričnog zapisa (individualni eterični kod) na Eterični Plan Svemira (Sveum) iz kojeg crpi povratnu reakciju koja se manifestuje kao realizacija polazne ideje ili misli. Ovaj proces u potpunosti deluje kroz Zakon Uzročnosti i predstavlja vid realizacije Zakona Privlačnosti. Snaga ovog procesa energizacije ne zavisi od akumulativnog kapaciteta vatre, već od snage i sile volje maga, jer se postupak izvodi preko uzročnog principa Etera, a prouzrokuje ga elektromagnetna struja Elemenata Vatre. S ovim u vezi stoji jedno upozorenje još od davnih vremena. Izvor vatre se nikada ne poklanja. Nekada su to bila ocila od kremena, kasnije šibice, a danas su to i razni upaljači. Niti ih poklanjajte, niti ih primajte na poklon. Ko god vam ovakvu stvar pokloni, tu nisu sasvim čista posla. Čak iako je bez svesne namere, podsvest se tu nečisto ispoljava. Zašto je to tako? Svaki poklon sadrži izvestan eterični zapis, a i sama vrsta poklona mnogo može reći o onome ko poklanja. Vatra, u našem pojavnom svetu, iako korisna i neophodna u mnogim procesima, ona je prvenstvano simbol sagorevanja, uništenja i razaranja. Izvor vatre, kresivo koje stvara iskru, je nosilac ove simbolike vatre, i jedino je sredstvo kojem je nemoguće očistiti eterični zapis. Da bi se taj zapis očistio, mora se kresivom zaiskriti, upaliti vatra. Ali tada čišćenje nema svrhu jer je enrgija već emitovana. Čak ni najiskusniji mag se u ovo neće upustiti, jer je svako kresivo, poput "Pandorine kutije". Nikad se ne zna šta će izroniti kad se prvi put otvori (upali plamen). Možda i ne bude kakva loša energija, ali ko zna šta može biti? Dok se ne upali, ne može se pročitati eterični zapis. Iz istog razloga, ni sveću koja je već gorela, nemojte uzeti. I pazite čak kada sveće kupujete. Obavezno ih energetski očistite pre upotrebe, jer ne znate kako su napravljene. Danas je to sasvim uobičajeno, naročito u urbanim sredinama, da se nove sveće prave topljenjem starih, već korišćenih. Ovo je česta praksa u crkvama danas. Ljudi u crkvu ulaze i pale sveće, što za zdravlje živima i bolesnima, što za pokoj dušama umrlih, ali čim se okrenu,
249
iza njih odmah trče crkvenjaci i te sveće gase i sklanjaju u kutije, kao sirovine za novu proizvodnju. Ima i onih koji idu po grobljima i sakupljaju ostatke sveća koje kasnije prodaju kao sirovinu proizvoñačima sveća. Ko zna koliko se puta jedna ista sveća, samo pretopljena, prodala. A ove se sveće pale sa svesnom namerom i namenom. Jeste da ih sveštenici u crkvi posvećuju kad se proizvedu kao nove, ali o njihovom predhodnom energetskom čišćenju niko ne razmišlja. A i ne bih da širim priču o uspešnosti i vrednosti činodejstvovanja današnjeg sveštenstva... Na kraju, treba reći i ovo: Ko se vatrom igra, taj se pre ili kasnije opeče. Zato pazite!
Svesno i namensko izlaganje energiji vatre Sunca Koliko je istine u prostoj staroj narodnoj mudrosti: Ko se Sunca krije, bolje da ga nije. Sunce je prvi izvor toplote i svetlosti koja isijava iz vatre Sunca kao zvezde. Ma šta vam pričali o štetnom zračenju Sunca, ultravioletnim zracima i slično, to su sve budalaste gluposti koje imaju za cilj da vam prodaju razne kreme i druge kozmetičke preparate kojima se navodno štitite od posledica "štetnog" zračenja Sunca. Posledica verovanja u ovakve savete je osim bespotrebnog pražnjenja vašeg džepa, ionako s mukom zarañenog novca u današnje vreme, i još jedna veoma opasna posledica, a to je deetreizacija bića osnovnom i elementarnom silom Etera koja isijava iz naše Zvezde Života. Konstantna upotreba ove "hemije", koja se "macka" po koži, odbija od našeg bića ono što predstavlja temelj života. I ovo je samo još jedna u nizu karika koja ima za cilj stvaranje onesposobljenog čoveka zavisnog od onoga što će mu "prodati" razni dušebrižnici. Ova glavna posledica, slab i nemoćan čovek, podpomognuta još i svim vidovima "prljave hrane" i "mrtve vode" o kojima sam govorio, uzročnici su nesposobnosti samoživota ljudskog bića u svoj njegovoj punoći, jer se deeterizovano ljudsko biće, samo održava u životu zarad "robovskog" iskorištavanja i eksploatacije u najširem smislu. Deeterizovano ljudsko biće nije sposobno ni za kakvo delo osim pukog preživljavanja i u takvom stanju je biće kojim je lako upravljati i manipulisati bez ikakvog upliva volje. Zato je glupost, kao posledica deeterizacije tako masovna pojava, koja prerasta u dogmatičnost koja se brani svim silama. Pitajte bilo koga ko vlada Znanjem, kako živi, šta jede i pije. Samo ove osnovne stvari života će vam reći Istina gde je. Zbog toga su Znanje i ova osnovna Magija Elemenata prvi korak, preduslov svih uslova na Putu Samoosloboñenja i Putu Spoznaje. Stara narodna kletva: Dabogda te Sunce neogrejalo, ne znači prizivanje smrti i bacanje momentalne kletve smrti na drugog čoveka, već bacanje kletve kojom se priziva deeterizacija, onesposobljavanje čoveka kako bi se u ropsko i poslušno biće pretvorio. A rob u bedi živi, jadu i mukama, bolestima raznim dok na kraju istošen ne podlegne smrti. Zato poslušajte ovaj savet. Odbacite najpre sve ono što vas od energije Sunca odvaja, i boravite na Suncu svakodnevno, naročito u sezonama toplih dana. Kad god imate priliku takvu, skinite sa sebe i svu odeću i prepustite se energiji Sunca. Naravno da ni u ovome ne treba preterivati i po ceo dan "ležati na Suncu". Kao i u svemu, i ovde umeren treba biti. I samo sat vremena provedenih "na suncu" je dovoljan, naročito na jutarnjem Suncu kada je njegovo dejstvo najdelotvornije.
250
Postoji i svesno izlaganje energiji Sunca. Nema čistijeg Etera ni sile života koja se na bilo koji način može absorbovati osim na ovaj. Postoje čak i zapisi u starim knjigama, a i danas, mada retki slučajevi, onih ljudi koji se "hrane" energijom Sunca, i koji su do te mere ovladali ovom meditativnom tehnikom eterizacije, da im obična hrana više nije potrebna. Ali dovesti svoj um u stanje ovakve sposobnosti ravno je Božanskoj mudrosti. Zato ovo ne pokušavajte nasilnom energičnošću, ali takoñe, nemojte ni zaboraviti da se redovno i svakoga dana izlažete energiji Zvezde Života. Britanci su u svojim analima, krajem 19. veka, ostavili zapise iz Indije u kojima opisuju jogine koji su bili veoma stari i za koje su meštani govorili da su poznavali tehniku kojom se direktnim upijanjem energije Sunca hrani, ali i podmlañuje fizičko telo, a samim tim produžava i životni vek. Jogine koji su savladali ovu tehniku nazivali su oni koji se hrane Božanskom manom. Jogananda, jedan od indijskih duhovnih učitelja je u svojoj autobiografiji pisao o dve osobe koje su živele bez hrane i vode. Giri Bala, indijska svetiteljka iz Bengala, do susreta sa Joganandom nije jela ni pila 56 godina. Ima još ovakvih primera kao i primera izlečenja mnogih bolesti upravo energijom Sunca. U novije vreme ima i knjiga napisanih koji se bave ovom, običnom čoveku, neverovatnom moći. Na zapadu se ova tehnika danas naziva Solarnom jogom koja ima i priličan broj sledbenika. Ali pre nego što objasnim suštinu ove izuzetno moćne tehnike i način njenog funkcionisanja, naveo bih nekoliko važnih informacija koje čak i zvanična nauka potvrñuje kao relevantne činjenice. Jedino izlaganje Suncu omogućava pravilno funkcionisanje biohemijskog procesa koji u organizmu čoveka proizvodi vitamin D3. Ovaj vitamin ima osnovnu funkciju neutralisanja i uništavanja kancerogenih ćelija u organizmu. Ljudima koji boluju od neke vrste kancera, pored ispravljanja režima nepravilne ishrane, se preporučuje i svakodnevno izlaganje Suncu 10 do 15 minuta, tako da bar 40% kože bude izloženo Sunčevoj svetlosti. Najbolji način za dobijanje vitamina D je ultraljubičasta B svetlost Sunčevih zraka u meri koja neće dovesti do preplanulosti. Vitamin D (sunčani vitamin), razlikuje se od drugih vitamina po tome što utiče na celo telo, jer receptori koji odgovaraju na ovaj vitamin pronañeni su u skoro svakom tipu ljudskih ćelija, od mozga do kostiju. Druga, još važnija napomena jeste delovanje energije Sunca na epifizu ili pinealnu žlezdu, malu endokrinu žlezdu u mozgu, smeštenu izmeñu moždanih hemisfera. Kod čoveka je ova žlezda veličine zrna graška. Danas se u medicini smatra najvažnijom žlezdom, iako sve njene funkcije nisu ni izbliza još proučene. U starim magijskim spisima se ova žlezda naziva "treće oko". Da bi ona pravilno funkcionisala, potrebna joj je direktna svetlost Sunca. Svetlost koja isijava iz vatre Sunca ulazi kroz oči i osim funkcije koja nam omogućava da vidimo, jednim delom se u "dnu oka" transformiše i preko nervnih vlakana odlazi prvo u epifizu, a zatim i u ostale delove mozga. Nauka je takoñe potvrdila da se starenjem pinealna žlezda smanjuje. U dobi od 55 do 60 godina ona se smanji toliko, da postaje gotovo nevidljiva. Kad epifiza potpuno nestane, smrt je blizu. Meñutim, utvrñeno je da je epifiza kod starijih ljudi koji provode dosta vremena na Suncu mnogo veća od proseka, a kod nekih je kao i u naboljoj životnoj dobi. Zbog toga se smatra da ljudi mogu da žive duže ukoliko epifiza ostane veća i jača. Ovim se usporava proces starenja. Šta treba učiniti da se absorbuje ovaj moćni i najčistiji Eter iz energije vatre Sunca? Ne morate težiti tome da ovladavanjem ovom tehnikom smanjite ili prestanete sa uzi-
251
manjem hrane i vode. Ne morate ničega da se odričete: jedite sve što ste i do sada jeli i pijte sve što inače pijete, naravno trudeći se da se držite osnovnih načela pravilne ishrane o kojoj sam govorio u predhodnom poglavlju. Procesom svesnog izlaganja Suncu će sve doći samo od sebe. Što duže napredujete u praksi eterizacije Suncem i što više unosite Sunčevu energiju u telo, to će vam jačati imunitet, gledano s fizičke strane, a u magijskom smislu ispunićete se neverovatnom blagodaću čistog Etera. Vremenom ćete i osetiti smanjenu potrebu za uzimanjem hrane. Dakle, nije potrebno ići na bilo kakve kurseve, nema učitelja, svako može da "gleda u Sunce" kad njemu odgovara i da na taj način uživa plod dobrog zdravlja i dugog života. Ova tehnika je, kao i Sunce, potpuno besplatna. Svako od nas može da postane superčovek kad bi odlučio da stane bos na zemlju i deset sekundi gleda pravo u Sunce. A zatim svaki naredni dan povećava vreme gledanja za po 10 sekundi. Kad posle šest meseci dostignete 20 minuta gledanja u Sunce, sve vaše fizičke bolesti će biti pod kontrolom i u nestajanju. Kako se to dogaña? Srce, pluća, jetra, bubrezi, zavise od duginih boja u Sunčevim zracima. Ako je neki organ bolestan, to je iz razloga što postoji nedostatak odreñene boje Sunčevog spektra. Kad telo primi tu boju, bol nestane. Ali ne samo bol. Posle sedam do osam meseci okvirno, ovu vežbu ne morate striktno praktikovati i možete da nastavite da obavljate sve svoje dnevne obaveze i aktivnosti bez ikakvog ograničenja i bojazni od bilo koje bolesti. Samo treba da nastavite da gledate u Sunce povremeno i sa punom usredsreñenošću. Pronañite prijatno mesto sa koga bez uznemiravanja možete da vidite izlazak ili zalazak Sunca. Stanite bosi i opušteno gledajte u Sunce bez naočara ili sočiva. Prepustite se osećanju toplote koja vas obliva i intezivno vizualizujte Sunčeve zrake koje upijate u sebe do stanja u kojem se osečate kao da ste potpuno ispunjeni Sunčevom energijom. Prvog dana gledajte u Sunce 10 sekundi, drugog dana 20, trećeg 30 sekundi i tako povećavajte vreme dok ne dostignete 45 minuta. Kada posle 270 dana prakse postignete maksimalno vreme od 45 minuta gledanja u Sunce, nastavite još nekoliko dana, a zatim smanjujte vreme gledanja za po 1 minut. Kada se vratite na 15 minuta ostanite na tome i radite kada god možete i želite. To znači možete svakodnevno, ili jednom u mesec dana, 3 puta ili 10 puta u mesec dana. Posle svakog gledanja u Sunce zadržite zatvorene oči sve dok "vidite" unutrašnje slike i boje. Što duže držite zatvorene oči, to su vam rezultati bolji. Ovo praktikujte samo jedanput dnevno i to ujutru ili uveče. To treba da budu takozvani sigurni sati: prvi sat od izlaska Sunca i poslednji sat do zalaska, jer je Sunčeva energija u ovo vreme najprijatnija za oči i telo, a indeks ultraljubičastog zračenja u ovim satima je manji od dva. Vežbu bi trebalo raditi redovno i bez prekida, ali čak i ako napravite prekide iz bilo kojih razloga ili ako nema Sunca, rezultati će biti vidljivi. Važno je da bez obzira na prekide vežbate tačno 270 dana. Ne zaboravite da ovu vežbu praktikujete bosi jer stajanjem na zemlji se stvara čisto integralno kolo vrtložne energije koja se brže absorbuje zbog upijajuće, magnetne sile Zemlje. Treba stajati na čistoj zemlji, ili pak pesku na obali reke, jezera ili mora. Nemojte stajati na vlažnoj ili mokroj zemlji ili betonu i nikako na travi ili drugom rastinju. Ovo ću objasniti u sledećem delu o izlaganju energiji vatre zemlje. Takoñe, možete i energizovati
252
svetlost i toplotu dok gledate u Sunce, kao što je opisano u prethodnom delu o mentalnoj energizaciji vatre.
Svesno i namensko izlaganje energiji vatre Zemlje Osim energije vatre Sunca, ili kako se u nauci naziva, solarne energije, postoji i takozvana geotermalna energija za koju su svi isto tako čuli, ali ja ću je nazvati energija vatre Zemlje. Kao što je poznato, naša planeta po svom sastavu ima jezgro sastavljeno od čiste žive vatre, užarene mase koja iznutra greje planetu. Ova energija vatre iz središta Zemlje zrači velikim intezitetom koje se emituje u svim pravcima ka površini. Zbog kretanja Zemlje oko svoje ose, a i oko Sunca, ova zračenja se usled obrtnog dejstva delimično transformišu u geomagnetnu zračeću energiju, koja se širi kroz energetske kanale nalik meridijanima i paralelama. Ova strujanja se takoñe mogu preklapati u pojedinim tačkama i sa zračenjem struja podzemnih vodotokova. U mestima susretanja ovih zračećih energija (ukrštanja meridijana i paralela), one poput snopova izbijaju iz zemlje po vertikali i to pod uglom od 90°. Takva se mesta u magiji nazivaju posebnim mestima moći, i moguće ih je otkriti viskom ili rašljama, s obzirom da nauka nema još uvek mogućnosti da meri suptilne energije. Ova energija vatre Zemlje takoñe omogućava razvoj biljnog i životinjskog sveta, a bez nje ni čovek ne bi na zemlji mogao da opstane. Poznato je da postoje, takozvani geotermalni izvori koji na povšinu zemlje izbacuju toplu ili čak vrelu vodu. Ovo su specifični spojevi direktnog izračenja vatre Zemlje preko podzemnog vodotoka sa kojim se ukrstila. Ove su vode poznate po svom blagotvornom dejstvu, a mesta gde izviru ljudi nazivaju banjama. Isto tako, postoje i snažna elektromagnetna vertikalna izrećenja koja takoñe imaju blagotvorno dejstvo na čoveka. To su obično mala mesta u obliku krugova iz kojih snažno izbija izračenje čistog Etera energije vatre Zemlje, i smatraju se izuzetno moćnim geomagnetnim mestima. Ova mesta su svojevrsne anomalije prirode, i deluju kao džinovski usisivači koji privlače u sebe svu energiju koja nije prirodno vezana za biće čoveka. Ove "energetske rupe" su u stanju da čoveka potpuno očiste od svih napona negativne energije. Meñutim, sve ove energije neće na isti način delovati kod svih ljudi. Selektivnost je zasnovana prvenstveno na čovekovoj spremnosti da primi u sebe izvesnu energiju, a ta spremnost se može ispoljiti kako na nesvesnom tako i na svesnom nivou. Da bi se objasnilo "čudotvorno“ dejstvo ovih geomagnetnih izračenja, možda je najbolje krenuti od suprotnog, negativnog primera. Štetni uticaj podzemnih voda je nesporan. Nad ovim vodotokovima, formiraju se polja čije se zračenje proteže vertikalno kroz sve etaže i meñuspratne konstrukcije, bez obzira na vrstu grañevinskog materijala koji je primenjen. Ukoliko osoba živi ili duže boravi u zgradi ili njenom delu gde su ovi uticaji najizraženiji, vremenom će doći do promene balansa u njenom organizmu, javiće se umor i pospanost, a kasnije i prvi znaci ozbiljnih oboljenja. Ako znamo da postoje negativna, neutralna i pozitivna energetska zračenja, realno je reći da su ova geomagnetna izračenja pozitivnog dejstva. Za razliku od negativnih zračenja koja dopiru do visine od 200 metara, radiestezijska merenja vršena na mestima geomanetnih izračenja pokazala su da zračenje na njima dopire i do visine od deset kilometara. Intenzitet zračenja je takav da se i relativno kratkotrajnom izloženošću
253
ovim zracima mogu otkloniti dugotrajne posledice negativnog zračenja čime se organizam vraća u stanje ravnoteže, odnosno u stanje ozdravljenja ukoliko je bilo u nekom od stanja bolesti. Geomagnetne banje realno još uvek nisu formalno ustanovljene, jer poslanici nauke ne znaju kako da usaglase stavove niti na koji način da vrše ispitivanja ovih mesta. Meñutim instinkt ljudi, naročito onih koji boluju od neke bolesti, ili ih je i sama medicina otpisala, čini svoje. Kad čuju da negde postoji ovakvo "mesto moći" odlaze tamo ne bi li našli leka sebi. I mnogi ga nañu. Oni koji ga ne nañu, verovatno nisu u stanju da svesno odblokiraju receptore u svom biću za prijem energija. Kako god, ovih je mesta na zemlji mnogo, i uz pomoć viska ili rašlji moguće ih je otkriti. Mag koji je u stanju da "čita" eterični zapis, jednim pogledom ili prelaskom ruke preko ovakvog mesta, može ostetiti njegovo dejstvo. Kada govorimo o energiji vatre Zemlje treba napomenuti da se ona može akumulirati direktno iz zemlje gde god da se na zemlji nalazite. Ako je to mesto posebno moćno utoliko bolje. Važno je znati da ova energija najače deluje na "golim" mestima, čistoj zemlji ili pesku, kamenju i slično. Tamo gde nema rastinja tu je ova energija sa visokim i jakim izračenjenjem. Da bi se "upila" ova energija vatre Zemlje i na taj način akumulirao čist Eter, a negativna akumulirana energija ispustila iz tela, potrebno je biti bos na zemlji. Bosonoga šetnja po goloj zemlji je izuzetno blagotvorna u ovom smislu. Nasuprot tome, šetnja po travi ili bilo kakvom rastinju ima negativan efekat. Stajati bosim tabanima na travi nije dobro zato što trava raste crpeći energiju iz tla. Tako ona uzima energiju i iz čoveka. Kad hodate po travi, oči i telo se hlade jer gubite energiju. Gledanje u zelenu travu je dobro za vid, ali hodanje po travi nije. Nisu zalud seljaci u stara vremena u njivu išli bosi, jer su znali da zemlja blagotvorno deluje. Isto tako nije dobro ležati ili zaspati na travi, pa još i ispod kakvog drveta. Ovo može čoveka totalno iscrpeti i iz njega izvući sav akumuliran Eter. Postoje zabeleženi slučajevi ljudi koji su umrli na ovaj način zaspavši na travi i naslonjeni na drvo, naročito ako su to stara stabla hrasta, bukve, jasena, lipe ili oraha. Vatru energije Zemlje možete i mentalno energizovati dok na zemlji stojite ili po njoj hodate, vizualizujući pri tom toplotne zrake koje kroz svoja stopala upijate iz zemlje i kako se šire celim telom do potpunog ispunjenja. Najbolje je kombinovati akumulaciju čitog Etera iz energije Sunca i energije Zemlje istovremeno. U tom smislu je jutarnja šetnja bosih nogu po goloj zemlji dok se gleda u Sunce izuzetmo blagotvorna. Naročito blagotvorna može biti ukoliko je to šetnja pešćanom obalom reke jezera ili mora, gde se može u sistem asorbcije uklučiti i energija "žive" vode. Još ako tome dodate i svesno namensko disanje, etzerizacija bića može biti jednovremeno i ravnomerno izvedena preko elektromagnetnih strujanja sva četiri Elementa.
254
ETER Reka koja beskrajno teče
Samo jedna Suština postoji. Ona je Jedno bez drugoga. To je Čista Energija, reka koja beskrajno teče. To je večno čista reka koja struji bićem svakog čoveka, životinje i svake tvari. Ona odzvanja Svemirom. Bez nje, bila bi Praznina. Kroz nju zaista postoji sve jer je ona, kao što reče Heraklit Mračni, mera svake tvari, one koja jeste da Jeste i one koja nije da Nije. Kakva je to Sila? Šta je ta Energija? Moderna nauka, ona što je u teoriji kvanta odmakla, kaže da je sve energija, da čak ni materija ne postoji, da postoji samo zgusnuta energija koja se opaža i doživljava kao materija. Šta je onda Stvarnost? Kakva je Priroda Stvarnosti? Postoji li išta, ili je sve iluzija? Je li budistička Nirvana jedina Stvarnost? Je li to Nakšir koju opisivaše sumerski Magi? Ili je možda Vrhovni Bog, ili Bog Jedini, kao što propovedaju religije? Da nije ipak Dao, o kome nam znanje ostavi Lao Ce. Mnogo je pitanja i još je više odgovora. Moj učitelj mi je ovako jednom rekao: Ne mogu ti reći šta je, osim da je UM UMA koji će ti se obznaniti kroz Besprekornost Spoznaje kao DemisterijUM MisterijUMA. Mudrost, zaista ravna Heraklitu Mračnom. A onda, jednog ranog jutra, u osvit zore, u bljesku Svetlosti jutarnjeg rumenila na Istoku, dok smo išli ka njivi da beremo kukukuruz, jedan seljak, kod kojeg bejah u gostima, na pitanje moje u šta on veruje, ovako reče: Nisam ti ja sinko knjige učio, pa ti ne mogu šta pametno reći. Popovi kažu da postoji Bog, a ja ti to ne znam, nisam Ga video. Ali... Znam da postoji Nešto... Nešto što nas sve u isti Krug veže. O, kakve Mudrosti! O, kakve Spoznaje! Zalud sve škole i sva znanja koja stekoh. Zalud sve knjige i učitelji silni. Sva putešestvija po zemljama stranim, zalud isto tako. DemisterijUM misterijUMA, doñe kroz prostodušnog seljaka sa Balkana brdovitog, koji za sebe reče da se jedva i potpisati ume. Krug, simbol Beskonačnosti kroz koju se obznanjuje svako postojanje. Prvi simbol alhemije. Prva Tvar ispoljavanja iz Beskonačnog. Eter. To je ona reka koja beskrajno teče, prelama se i lomi, stvarajući oblike, isijavajući kroz Svetlost iz Tame, kao Zmija što se presijava i cakli na jutarnjem Suncu. Prva manifestacija Etera beše vibracija energije znana kao zvuk. Reč. I zaista, pre nego što išta postade, beše Reč. Zbog toga je svako delo samo manifestacija Reči. Reč, glas, zvuk... to je temelj stvaranja, prva potka manifestacije iz Nestvorenog. Prvi Haos iz Praznine i prvi Red iz Haosa. Nikada ne zaboravite da je reč, glas, ili zvučna vibracija temelj delatne Magije, i temelj svakog dela. Uvek postoji reč pre dela, jer delo bez reči ne može nastati. I još ovo znaj, da delo bez reči ne može ni opstati, niti se uništiti može. Reč stvara, reč održava i reč uništava. Zato uvek pazi na reč svoju, i reč svaku, što do tebe dopire, pažljivo osluškuj. Dobro poslušaj mudrost ovu: Ni hiljadu mudrih reči ne može poništiti delo samo jedne jedine izgovorene gluposti.
255
Eterična "samodestrukcija" Stari su običavali da kažu kako čovek čoveku nikada ne može toliko zla naneti koliko može čovek samom sebi. Evo primera baš ovde kad o rečima izgovorenim raspravljamo. Pouzdano se zna, a i dokazano je da čovek koji trideset minuta neprestalno priča, izgubi istu količinu energije kao i čovek koji šezdeset minuta neprestalno trči, ili radi neki fizički posao. Ovo se odnosi samo na fizčku energiju koja pokreće telo i održava ga u budnom stanju. Meñutim, kako su reči zvučne vibracije, a zvuk osnovni vid manifestacije Etera, sasvim je lako zaključiti da brbljivac zalud troši velike količine sopstvene životne energije. Ovo je svojevrsna eterična "samodestrukcija". Reč koja nema svrhu ne treba da bude izgovorena. Reči, kao zvučne vibracije, su eterično ispoljavanje bića i predstavljaju čistu energiju koja se troši. To je energija koja se emanira u prostor, i ako nije usmerena svrsishodno, ona se ne može ni vratiti niti se može uništiti. Reč je nadnaravna sila, to je već rečeno i zato ćete od mene u vek čuti upozorenje da pazite na svaku svoju reč koju kanite izgovoriti. Izgovorene reči su sila koja se emanira i ako nije pravilno osmišljena i usmerena, ona stvara haos, sudara se sa sličnim energijama i može vam se vratiti, potpuno izmenjena i izazvati negativno, pa čak i pogubno dejstvo po vaše biće ili delo koje stvarate. Reč mora biti pravilno i čisto izgovorena jer će samo tako odraziti energiju i silu oblikovanja namerenog dela. Pogrešna reč nema dejstvo, ona predstavlja samo uzalud potrošenu energiju. Tipičan primer je običan svakodnevni govor, obogaćen raznim "izmenjenim" ili skraćenim rečima, takozvani govor žargonima. Besmislenošću i nefunkcionalnošću jezika kojim se troši čist akumuliran Eter, a bez spoznaje o procesu akumulacije, čoveka pretvara u slabo i nedefinisano biće kojim je lako manipulisati. Usvajanje ovakvog načina govora i komunikacije, zaboravljajući upotrebu čistog govornog jezika, vodi utapanju individualizma u kolektivizam i obezvreñivanju realnih vrednosti, a zajedno u depersonalizaciju sopstva. Kada neko kaže: mogu da pričam šta god hoću, koliko god hoću i gde god hoću, to smatra svojim stečenim, takozvanim, pravima i slobodama, mada o slobodi ne zna ništa ni u socijalnom, a kamo li u duhovnom ili filosofskom smislu. Ne zna ni to da svaka reč, izgovorena, napisana ili samo kao misao oblikovana u umu, nije ništa drugo do čista energija, te da kao takva podleže osnovnim zakonima postojanja: Zakonu Privlačnosti i Zakonu Uzročnosti. Reč, kao energija, ima osobinu da privlači ili odbija, ali šta? Upravo ono na šta se odnosi njeno osnovno, fundamentalno značenje. Reč, kao i delo, stvara uzrok, a uzrok svaki dovlači posledicu, nekada odmah a nekada kad se najmanje nadamo. Često se čovek pita, zašto se meni došavaju stvari, a ne zna, pri tom, da je upravo on tvorac, ne samo tih već, svih dešavanja. Ali kako - reći će neko - kad postoje svari na koje nemam uticaja? A ja kažem da nema stvari na koje čovek nema uticaja. Ovo je već umetnost Magije. Reč koja se izgovori, a da pri tom nema svesti o njenom suštinskom značenju, može izazvati negativna dejstva (efekte). Reč predstavlja čistu eteričnu silu koja ima moć da privlači i da odbija, da priziva i da proteruje, da izaziva i da umiruje, da stvara i da razara, jednostavno ima moć dejsva. To dejstvo ima i svoje povratno dejstvo, a kakvo će ono biti zavisi samo od izgovorene reči, njenog suštinskog značenja i značenja u sadejstvu sa drugim rečima. Jedan naš pesnik reče: ubi me prejaka reč, a reč, zaista, sobom nosi silu izuzetno jaku. Zato
256
na reč treba paziti, misao krotiti i um pod volju staviti. Stotonu mudraca ne može izgovoriti toliko pametnih reči koliko glupih može izgovoriti samo jedan prostak. Eterična "samodstrukcija" kojoj je čovek neverovatno podložan, ne vrši se samo besmislenim rečima i neumerenim govorom. Ona se može ispoljiti na razne načine. Dovoljno je samo prisustvovati i slušati nečije neodmereno brbljanje, i ako se ne znate zaštititi, te reči će se "vezati za vaše "eterično polje" i uništiti čist akumuliran Eter. Svaki neartikulisan i neprirodan zvuk ima za posleicu svog dejstva vezivanje za čist Eter. Gradska buka, zujanje motora ili kakvih drugih ureñaja, automobili, sirene, škripanje, zavijanje, mešanje mnogobrojnih zvukova istovremeno, sve to i još mnogo sličnih zvukova predstavljaju neartikulisane i neprirodne zvuke. Ako je čovek konstantno izložen takvim zvucima, a to je neizbežna posledica savremenog života i naročito života u gradskoj sredini, posledica je postepeno gubljenje čistog Etera i slabljenje bića i u duhovnom i u fizičkom smislu. Jedan je od uzročnika slabljenja imuniteta i podložnosti mnogim bolestima. Buka je uglavnom neartikulisana, meñutim bučnost može biti i artikulisana. Ako vičete dok govorite, dva do tri puta više i brže ćete trošiti sopstvenu energiju. Isto tako i kad slušate nekog ko viče ili preglasno govori, dva do tri puta više će se vašeg čistog Etera vezati za te vibracije koje dopiru do vas. Ovde već dolazimo i do muzike kao najartikulisanije forme ispoljavanja zvuka, a samim tim i Etera, bilo da je reč o instrumentalnoj ili vokalnoj muzici. Svi drevni magijski sistemi i stare religije svoje obrede vrše kroz napeve i pevanje. I zaista, nijedna bajalica, molitva, priziv ili proterivanje, neće imati nikakvo dejstvo ako se izgovaraju onako kao što govorite u običnom svakodnevnom govoru. Na Astralnoj i Eteričnoj ravni glas govora, koji registruju naša čula, se ne čuje, a vibracije koje se emituju sa Zemaljske ravni kao napev ili pesma, odzvanjaju Svemirom. Ovo zapamtite za ubuduće, jer je pravilo za svaki obred. Obred je "pesma" koja dopire do svakog bića i do Bogova dopire samo kroz "pesmu". Ovaj savet i uputstvo nećete naći ni u jednoj do sada napisanoj knjizi. Poeta ili umetnik će vam reći da je muzika govor Duše. I jeste tako, i više od toga, muzika je izraz Duha. Ali muzika, koliko je blagotvorna, isto tako može biti i pogubna. Kao i Reč, muzika isto ima moć da privlači i da odbija, da priziva i da proteruje, da izaziva i da umiruje, da stvara i da razara, jednostavno ima moć dejsva. Zbog toga i sa muzikom, kao i sa rečima treba biti veoma obazriv, treba znati kakvu muziku valja slušati i treba znati, još više od toga, kako muziku slušati. Ovo je posebno važno kad je u pitanju vokalna muzika, odnosno kombinovana sa glasom, pevanjem. Muzika deluje, prvenstveno na emocionalno biće čoveka, ali direktno, ona deluje na eterično biće. Na muziku niko nije imun, čak ni Bogovi. Zbog toga je muzika veoma moćno oružije. Muzikom se može preneti svaka informacija, kako na svesnom, tako i na nesvesnom nivou. Muzikom je moguće izazvati svaki oblik sublimirane aktivnosti. Vibracije koje proizvodi muzika, na fizičkom planu direktno deluju na kortikalni deo mozga. Ona obuzima emocionalno biće, usañuje se u podsvest i podstiče razumni deo bića, podstiče sopstvo da deluje po uputstvu primljene informacije. Masovni muzički pokreti i pravci nisu umetnost, već sredstvo za omamljivanje i upravljanje masama. Zbog toga se muzika koristi i kao jedno od sredstava za pokoravanje u modernim takozvanim "kortikalnim" i "neokortikalnim" ratovima. Većina ljudi danas je opčinjena muzikom. Gotovo da nema čoveka koji neće reći koja mu je muzika omiljena. Šta voli da sluša, na šta se "loži". Sve ovo, moderna tehnologija enormno po-
257
država. Muzika je postala neraskidivi deo svakodnevice. Slušalice u ušima su postale opšta pomama, čak do te mere da ih neki ljudi ne skidaju ni kad pričaju sa drugim čovekom. Analizirajte sami sebe u ovom smislu. Ko od vas može reći da nema omiljenu muziku ili da nije "fan" nekog od "popularnih". Ovim kortikalnim dejstvom na svest muzika može delovati i blagotvorno i sublimirano. Zbog toga je važno analizirati svaku emociju koju muzika izaziva. Treba analizirati svaku reč teksta koji se peva, pojedinačno i u smisaonoj celini. Sve zajedno će dati odgovore: kakvu poruku pesma prenosi, kakvu ideju izražava, kakvo stanje održava i na kakvu akciju podstiče? Ko od vas zaista na ovakav način pristupa muzici? Na kraju krajeva, kakva je korist i da li uopšte postoji bilo kakva svrsishodnost? Naravno da čovek treba i da se "opusti" i da se zabavlja i da uživa, ali ako je to preokupacija, onda je to znak da nešto nije uredu. Nekada su pevači i svirači bili samo zabavljači. U svim slojevima društva "muzikanti" su imali svoje mesto, služili su svrsi. Danas su oni "zvezde" obožavane kao božanstva od strane svojih "fanova". Sada obožavaoci služe svrsi stvarajući materijalno bogatstvo "zvezdama", ali i stvarajući Egregore muzike. Ti Egregori, elementalni Duhovi, rañaju se iz Etera "kritične mase" obožavaoca. Oni rastu i razvijaju se uzimajući ne samo čist Eter ljudi, već uzimajući i duše. Egregori hrane izvesnom količinom Etera "zvezde", ali samo toliko koliko je potrebno da ih podstaknu na stvaranje novih "muzičkih projekata" koji služe održanju kritične mase u stanju ropstva, a koja je nephodna za održanje Egregora u životu. Kad "zvezda" prestane biti produktivna" pada u zaborav, a Egregor već samosvestan, nalazi novu "zvezdu" inspirišući je da stvara iste vibracije, za istu kritičnu masu. Zbog toga muzika jeste veoma moćno oružje, ali i oruñe u rukama onog ko je zna upotrebiti. Obožavalac, konstantnim ili čestim slušanjem ovakve muzike vezuje svoj akumulirani Eter za zvučne vibracije i oslobaña ga u prostor u kome se Egregor hrani ostavljajući "obožavaocu" lažnu mentalnu sliku ispunjenosti. I kada bi "obožavac" ostao uskraćen slušanja, tek tada bi osetio "prazninu" koju nosi u sebi, i to prazninu koja se može manifestovati kao potpuna "izgubljenost". Koliko ljudi u svetu u istom trenutku i u svakom trenutku sluša neku muziku? Zar treba dati odgovor na ovo pitanje!? Ili, recimo, na jednom koncertu, kako se ponaša ta "kritična masa"? Raj za Egregore na Zemlji. Ovome u mnogome doprinosi još jedan efekat, a to je glasna muzika, zaglušujuće glasna muzika. I nauka i medicina su dokazali pogubno delovanje glasne muzike na tkivo celog organizma, a posebno na nervna vlakna i moždane ćelije. Danas uobičajeno slušanje muzike pripijenim slušalicama uz ili u ušima, i gotovo uvek "do daske", direktno utiče na razaranje moždanog tkiva. A osim toga deluje krajnje otupljujuće na ostala čula izazivajući njihovo zakržljavanje. O smanjenju senzibilnosti i drugih sposobnosti ne treba ni govoriti. A krajnji efekat je deeterizacija bića, odnosno gubitak čistog Etera i životne energije. Pogledajte na šta liči čovek posle noći provedene u nekom pabu, klubu ili diskoteci gde se sluša glasna muzika: iznuren, ispražnjen, ispijen i jedino sposoban da se "baci u krevet". Naravno, ovakvom izgledu potpomaže i deeterizacija izazvana preteranim količinama hrane, pića i drugih sredstava za "opuštanje", pa još i ako je "pao neki seks" onako "na brzaka", onda je priča kompletna. Totalna praznina, dok lažna mentalna slika ostavlja utisak ispunjenog života.
258
Eterični "vampirizam" Postoje ljudi koji jednostavno ne umeju da zatvore svoja usta. Pričaju, govore, brbljaju, mrmljaju, čak i neartikulisane zvuke ispuštaju, čas pevaju, onda šapuću, mašu rukama, vrte se, gurkaju vas, pipkaju, dok na kraju, smoreni, ne shvatite da vam uistinu ništa takav sagovornik nije rekao. On čio i vedar, pun sebe, a vi na ivici nerava. Kad god osetite kakvu nelagodnost, nervozu, nemir, ili kakav god neprijatan osećaj dok slušate sagovornika, znajte da ispred vas stoji "energetski vampir" pa ma on bio i prijatelj, ili rod najroñeniji, kloni se takvoga. Ovaj "vampir" možda i nije svestan onoga što čini, ali on to čini instinktivno. Ako se ne znaš zaštititi, obavezno se skloni. Ovi ljudi ne sišu krv kao "oni" vampiri, ali su u stanju da iz vas izvuku i poslednju kap životne energije, sav Eter koji vas čini živim. Ima još načina na koji oni to rade i o tome ću govoriti u nekim sledećim temama. Ovo je dovoljno znati. Samo pratite sopstveno stanje, kako se ocećate u nečijem prisustvu i znaćete. Ali pazite, ima i onih krajnje suptilnih i vrlo samosvesnih "energetskih vampira", možda su magovi čak, koji se na ovaj način Eterom hrane. Kako ovo funkcioniše? Jednostavno. Prvi je "nesvesni eterični vampirizam" i on deluje ili po principu "bumeranga" ili kao "magnet". Vaš sagovornik, bilo poznat bilo nepoznat se "kači" na vaše eterično polje jer oseća prisustvo "pozitivne energije" iako je nesvestan onoga što oseća jer deluje instinktivno. On ne dela kao samosvesni mag koji pruža "energetske pipke", već baca ka vama "bumerang" koji može biti, i najčešće jeste u formi reči. On počinje svoju priču, koja može biti bilo kakva, od tužne životne drame, preko teške životne situacije u društvu, do raznih teorija zavere. Vi se u početku otvorite, ali ubrzo cela priča počinje da vas iritira, osećate se nelagodno, neprijatno, skrećete pogled, češkate se, u vama počinje sve da igra, da kuva. E to on upravo i čeka. Vaše eterično polje je otvoreno, a vi počinjete da se bunite, opirete, mislite u sebi: kako me smara, što je dosadan, jao kako je samo naporan, gde mene nañe. Njegove reči, zvučne vibracije se direktno vezuju za vaš osloboñen Eter, a mentalno stanje u koje zapadate počinje da odbija te reči i one se kao bumerang vraćaju vašem sagovorniku, ali "obogaćene vašim Eterom, vašom životvornom energijom. Što više zapadate u stanje neuroze to više energije gubite, a on naprosto kipti od siline prikupljenog Etera. A onda, opet po instinktu kad vas dovede do pred stanje "pucanja", te da ne odreagujete grubo, naprasno prekida priču, povlači se, ostavlja vas i već merači novu "žrtvu". Vi tada odahnete s mišlju: hvala Bogu kad mi se samo skide s vrata. A on se obično tu okrene, pogleda vas i nasmeši se. Ovo je poslednji "bumerang" s kojim vam uzima možda i najveći "gumen " Etera, koji vi, s radošću i mišlju kojom ste upravo odahnuli, bezpogovorno dajete. Efekat je gotovo isti i u bilo kojoj sličnoj situaciji koja izaziva iritiranje, na poslu ili u porodici, kad vas neko stalno kinji, vrši pritisak pa čak i zlostavlja, bilo psihički, bilo fizički. Čest je slučaj veoma, gde u braku ili vezi, jedna strana biva "eterični vampir", a ona druga postaje "žrtva" koja trpi, pati, vene i lagano kopni. Ovo se sve odnosi na tip "direktnog bumerang efekta nesvesnog eteričnog vampirizma". Meñutim postoji i takozvani "indirektni bumerang efekat eteričnog vampirizma". On se manifestuje kada "vampir" širi svoje vibracije u "slobodni Eter" poput "ribarske mreže". On počinje da priča "sam sa sobom" ili možda da peva tako iritirajuće da "para uši", ili će pak samo, ritmično ili aritmično lupkati, u neki predmet. Ove vibracije usmerene su ka svima u blizini i go-
259
tovo uvek se neko upeca u "mrežu". Proces vezivanja Etera za vibracije je isti kao i u predhodnom slučaju i one se opet kao bumerang vraćaju svom "izvoru", ali "obogaćene". Koliko puta ste samo sreli ovakve ili slične ljude u svom okruženju? Nesvesni eterični vampirizam može delovati i po principu magnetizma gde se na vibracije Eter vezuje kroz odobravanje, samilost, brižnost, sažaljenje, poistovećivanje i slično. Ovaj vid "vampirizma" je toliko opasan po čoveka jer može delovati ne samo individualno već i kolektivno stvarajući čak i Egregore kao nosioce neizmernih količina Etera. Dejstvo je isto kao i u predhodnoj priči kod bumerang efekta, samo što je vaša reakcija u ovom slučaju suprotna od odbojnosti i pretvara se u privlačnost i vezivanje, pri čemu sebe maksimalno otvarate i "dajete" gotovo svu svoju životnu energiju, u nameri da pomognete, da učestvujete, pa i da se žrtvujete. Čak i ako ništa od ovoga ne učinite u smislu manifestacije, dovoljna je i sama namera, koja će vas baciti u "zagrljaj vampira". Zašto je ovaj vid vampirizma opasniji od "bumerang efekta"? Zasto što mu se dobrovoljno predajete i što može trajati do u nedogled. Ovde se zapravo pretvarate u nešto nalik "domaćoj životinji" koja se uzgaja kao hrana. Najizraženiji je kada se usmeri na grupu, masu ili naciju. Tada "vampir inicijator", obično dobar govornik, besednik bez premca, lukav i prepreden, usmerava se na masu koju opčinjava svojim vibracijama i izaziva stvaranje Egregora, Duha elementalnog tipa koji se hrani Eterom što izbija iz mase. Inicijator se vezuje za Egregora, hrani sebe i usmerava Egregora na jedini zadatak održavanja jedinstva mase i podčinjavanja mase volji inicijatora. Političari, narodne voñe, diktatori i verski velikodostojnici, svi redom ili bez reda, istog su kova, "ribari ljudskih duša". Eto zašto se od svakog meñu njima treba kloniti, zato što su nosioci ropstva. I gotovo uvek, kao po pravilu, takav Egregor vremenom postaje "samosvestan" te na kraju "proždire" i masu i inicijatora. Masa je smrt za biće svake individue jer se u masi rastapa osobnost, a čovek bez sopstva nalik je životinji. Njegoš je ovo možda najbolje opisao u rečima: Pučina (narod) je stoka jedna grdna (mnogobrojna). A ima li boljeg primera u istoriji za ovu priču od lika i dela Adolfa Hitlera i Egregora fašizma nemačke nacije u to vreme. Ima, ali je ovaj nekako upečatljivo poznat. Dalje neću ovu priču širiti, jer ko ima um taj će da razUMe. Sada bih usmerio pažnju, mada u manjem obimu, i na onaj drugi "svesni eterični vampirizam". To je izravno usmerena energija oblikovana kao "Eterične pijavice" koje se neprimetno "kače" i mogu "isisati" životnu energiju do stanja smrti, ostavljajući biće u stanju samrtnog ropca. Magovi "vampiri" su "virtuozi obmane". Blagoglagoljivi do mere da vas mogu rastopiti rečima. Neodoljivi i privlačni, do te mere da im se i žene i muškarci bacaju u naručje i podaju na samo jedan pogled. Zato ne retko oni baš seksualni čin koriste da vas "ispiju" jer u tom sladostrašču zanosa duša se potpuno predaje. U ekstatičnom orgazmu biće može osloboditi sav Eter koji poseduje. Ta eksplozija sile koja u sebi nosi ne samo Eter, već i sile Svetlosti i Tame, lako polakomi mnoge magove. Zato budite uvek obazrivi. Mnogo je "vrebača" u ovom svetu pojavnom, i u svetu Astralnom ih je još više.
260
Glupost kao posledica deeterizacije bića Mali broj ljudi uočava arogantnu i opasnu agresivnost gluposti koja je postala Globalni Egregor. Ona je sposobna da se razmnožava brzinom svetlosti, toliko moćna da zavlada na svakom mestu i da skida glave ako štrče. Virus gripa opstaje na odreñenoj temperaturi, dok glupost preživljava u svakoj klimi i u svakakvom vremenu, ne smeta joj ni suša ni kijamet, ona tera kako je njoj drago po tajnovitom mehanizmu preživljavanja. Glupaci na ono što ne razumeju reaguju pakosnim gnevom. Ko se još u ovako teškim vremenima zabavlja čitajući. I zaista je tako. Gle apsurda - razgovor prodavačice u knjižari sa kupcem knjige koji se raspituje o sadržaju: Dovoljno je što po ceo dan gledam knjige, nisam još toliko zaglupela i da ih čitam. Toliko je oko nas nesreća, ne mogu još i da o njima čitam u knjigama! Kada čuje ne daj bože tonove Baha ili Mocarta, glupost odmah menja kanal. Ko razume to ciguliganje, podsmešljivo pita. Većina ljudi ne razume. Njen argument je većina, glupaci znaju da su većina, da imaju prevagu i da vladaju. Ljubitelji turbo podvriskivanja, pristalice šunda i kičerastih romanesknih opservacija o tuñim razvodima, vanbračnim avanturama i pobačajima, gutačice saga o nesrećno-srećnim traganjima za ljubavlju i smislom života opravdavaju svoju zaluñenost književnim smećem time što "svet to voli i kupuje“. Ali svet voli i drogu, uživa u opijanju na splavovskim terevenkama, svet voli da kidiše na slabijeg i da se pokazuje u na izgled bezazlenim igricama s publikom u studiju koja tapše kad istina posle teškog zatvora najzad izañe na videlo. Prilika da se možda zaradi neka para za doterivanje fasade i reparaciju šupe uz prostački striptiz prerasta u opasne igre prikazivanja mentalnog sala i masnih naslaga po mozgu. Neznanje nije jednostavno odsustvo znanja, već stav odbijanja, neslaganje s prihvatanjem znanja. Rasuñivanje neznalice je uvek obojeno emocijama, on svoje stavove iznosi u krajnjem uzbuñenju, busajući se u prsa, spreman je da za njih položi život. Glupost, takoñe, ne dopušta uznemiravanje. Ako joj neko stane na nogu, u besu krene u napad da onog entuzijastu koji želi da s njim podeli znanje spali na lomači, baci u tamnicu, zatvori u bolnicu za duševne bolesnike. Glupaci su opasni, i njih se treba bojati, možda i više od ostalih zala kojima nam mašu pred očima dok pokušavamo da živimo. Svakodnevno se uveravamo da je glupost na vrhuncu životne snage, da se žilavo rasprostire u živopisnom dijapazonu sopstvene pojavnosti, kroz stavove, načine zabave i vaspitanja, da traži i dobija teren na kojem može da se i dalje razmnožava. Ona nije samo besmrtna već i sveobuhvatna, više od devedeset pet procenata stanovništva njeni su doživotni zatočenici. Nepromenljivog je izgleda, prepoznaje se u svakom trećerazrednom romanu. To je, kako je rečeno u "Hamletu", ludilo s metodom koja se brzo indukuje. Meñu primitivcima i neobrazovanim busadžijama teško je očuvati visprenost duha, kao što svet propalih ljudi, kriminalaca, prostitutki, alkoholičara, varalica, izopačenika svake vrste živi u svetu koji sami čine, ali koji i njih stvara, drži ih u svojim kandžama i podreñuje svojim kurjačkim zakonima.
261
Da li se glupost vidi na licu i kako ona formira fizionomiju? Itekako! Drevni magijski sistemi nas uče da je lice slika uma. Ja se neću sada baviti ovim umnim ispoljavanjem, to će biti jedna od tema u sledećoj knjizi. Ali ću pomenuti ono što je tvrdio Gogolj: lice glupog čoveka ne ozaruje nikakva svetlost koja dolazi iznutra, potpuno tačno, kao i njegovo upozorenje: glupost je najopasnija inkarnacija zla, ponekad tako ljupka, često naizgled prostodušna, lepljiva i duboko umeštena u svakodnevicu. Ima li uopšte smisla diskutovati o prostaštvu i ukazivati glupacima na ono što jesu u želji da se poprave? Ovo će čitati samo oni drugi jer svetinu uopšte ne interesuju priče o kulturi i drugim uzvišenim stvarima. Prostaštvo je zatvoreno u sebe, čvrsto umotano u gvozdeni plašt, do njega ne dopiru pozivi na mudrost niti upozorenje da s glupošću se čak i Bogovi uzaludno bore. Glupost je okovana i ne može se promeniti.
Čuvanje eteričnih resursa i odbrana od eteričnog napada Čovekov život podleže svim zakonima postojanja, odnosno Univezalnim zakonima koji vladaju u čitavom Svemiru. Osnovna postavka postojanja: stvaranje, održavanje i uništavanje jednako se odražava i na život čoveka. Čovek se raña, živi razvijajući se i na kraju stari i umire. Ovo je odraz fizičke stvarnosti. Meñutim, ako život posmatramo samo kroz prizmu fizičke stvarnosti, onda se život svodi na stvar, a on to nije posmatran sa drugih ravni postojanja. Postojanje je proces, a kada postoji proces, da bi se on razvijao i odvijao potrebna je energija koja procs pokreće, razvija, odvija i održava u funkciji. Ta energija koja se neprestalno proizvodi i neprestalno troši jeste elementarni Eter iz kojeg je Sve stvoreno i kroz koji se Sve održava u Ravnoteži. Kao praizvor i čistota svih uzroka u kojem se odražava čitavo stvaranje, od najviših pa do najnižih ravni postojanja, ta se energija može transformisati u razne oblike, zapravo u svaki potrebni oblik. Naš fizički život, koji je sam po sebi svojevrstan proces ureñen je po odreñenim zakonitostima kojima organizam proizvodi i transformiše izvesne količine energije i to u meri koja neophodna za normalno funkcionisanje života. To absorbovanje čistog Etera odvija se kroz procese disanja, uzimanja vode i hrane i kroz izlaganje vatri. Od toga kako se ovi procesi odvijaju, u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, zavisi kakav će život biti u istom tom smislu. Bogatstvo života se meri akumuliranom količinom životne energije. Ako ne postoji akumulacija, život se ne živi, već se preživljava. To znači da čovek nije u stanju da proizvede ništa drugo osim osnovnih potreba za puko održanje života. Takav život je konstantno suočen sa nizom nedostataka, slabostima, premorenošću, istrošenošću, bolestima i nizom sličnih nemogućnosti ispoljavanja bića, a o stresu, kao najrasprostranjenijoj bolesti savremenog sveta ne treba ni govoriti. Da bih objasnio kako ovo funkcioniše napraviću paralelu sa proizvodnjom električne energije korišćenjem prirodne snage reke. Na reku se može postaviti perasti točak koji će rečna struja okretati, i dalje kad se poveže sa generatorom on će proizvoditi izvesnu količinu električne energije. Ta električna energija bi možda bila dovoljna za osnovne potrebe jednog
262
domaćinstva, ali ona nije dovoljna da se uz pomoć struje pokrenu neka velika postrojenja. Da bi se proizvela velika količina električne energije potrebno je pregraditi reku branom i napraviti akumulaciono jezero iz kojeg će se voda velike snage prelivati preko turbina na brani i proizvoditi veliku količinu struje. Na sličan način funkcioniše i biće čoveka. Da bi mogao da radi i da stvara velika dela čovek mora akumulirati veću količinu čistog Etera u svom biću. Taj akumulirani Eter omogućava ne samo normalno funkcionisanje života bez ikakvih neostataka, u fundamnetalnom smislu, već omogućava i stvaralaštvo kroz delovanje i to ne samo delovanje na Zemaljskoj ravni, nego kroz sve ravni postojanja. Zbog toga se Magija Elemenata smatra prvom i preinicijacijskom magijom kroz koju se aspirant uči čuvanju sopstvenih resursa i njihovom uvećanju. Tek kada čovek akumulira izvesne količine čistog Etera on može da dela u stvaralačkom smislu. Velikom akumulacijom stvara se i mogućnost za velika dela, čak i ona ravna čudima. Čuda zaista ne postoje. Postoje samo zakržljala ljudska bića. Tajna sticanja svih moći, veština i sposobnosti je u Magiji Elemenata. Absorbovanjem čistog Etera i njegovom akumulacijom stiče se moć kojom se ovladava svim moćima. Budite revnosni u ovom poslu sakupljanja čistog Etera kroz primenu Magije Elemenata, onako kako je opisana u prehodnim poglavljima, i steći ćete moć pre nego što i mislite da ste je stekli i veću nego što i zamisliti možete. Tajna svake tvari i svakog dela je u Eteru. Onaj ko Eterom ovlada može gospodar svake tvari i svakog dela postati. Ovde se Krug zatvara. A nije li rečeno da je Krug izraz Beskonačnosti? Ko je Beskonačnost, osim Bogova, još dodirnuo? Ne prepustajte previše svoj um ovim opservacijama. Umni spekulant nikada ne prelazi granicu razuma. Napusti svoj razum i otisni se nepreglednim prostranstvima Beskraja. Beskonačnost se otvara samo Dostojnima. I ćutite. Tišina je najmoćnije oružije mudraca. Deeterizacija je neminovan proces jer čovek ne može živeti pod "staklenim zvonom" da bi se sačuvao od svih loših uticaja. Zapravo, pod "staklenim zvonom" čovek bi sebe lišio svih uticaja pa i onih dobrih. Filter za prečišćenje energija i njihovo odvajanje po principu dobro-loše, ne postoji. Čak ni aureola Bogova nema takvu prirodu već prima sve uticaje. Kako se onda zaštititi? Naizgled jednostavno, kada bi se samo reklo, ali za to je potrebna jasna namera izražena kroz voljnost bića. Nemojte misliti da postoji nekakav talisman ili obredna radnja koja to može učiniti. Rituali, kao i talismani imaju ovu moć, ali je ta moć odreñena namenom i ima ograničeno dejstvo u prostoru i vremenu. Za ovu neverovatnu sposobnost "samozaštite" je neophodan unutrašnji preobražaj bića. To nije alhemijska transmutacija koja proizvodi energetske štitove, amajlije i talismane, niti je magijska transformacija uma u magijsku svest koja se često naziva Velikim Delom. To je proces koji bi se mogao nazvati Magijska Metamorfoza. Samo metamorfoza bića ima dalekosežnu svrhu koja vodi ka otrkivanju Istinske Volje. Čak i najmanja sposobnost za promenu sebe je vrednija od bilo kakve moći nad spoljašnjim Univerzumom. Metamorfoza bića se može opisati kao voljna rekonstrukcija uma. Nastojanje da se um reorganizuje podrazumeva dualnost izmeñu stanja kakvo jeste i željenog stanja. Nemoguće je razviti bilo koju vrlinu bez mešanja sopstva u njenu suprotnost. Tako se spontanost raña iz konvencionalnosti, radost iz tuge, pobožnost iz greha, ponos iz poniženosti, svemoćnost iz nemoći. Religije se zasnovaju na osnovnoj zabludi da neko može i mora imati jedno bez drugog. Posledica takvog poimanja stvarnosti iz perspektive jednostranosti jeste haotičnost
263
sveta u kojem živimo. Što je težnja za vrlinom veća, veće je i izmetanje u njenu suprotnost. Visoka magija prepoznaje dualističko stanje, ali ne mari za to da li je život "gorak" ili "sladak" već teži da izdizanjem iznad dualnosti postigne bilo koju perceptivnu perspektivu po volji. Metamorfoza bića nije moguća bez velike akumulirane količine Etera. Zbog toga je primena Magije Elemenata prvi uslov i prva zaštita. Čišćenjem i posvećenjem svake stvari sopstvu, smanjuje se mogućnost uticaja "loših" energija. Akumulacijom čistog Etera kroz procese svesnog disanja, uzimanja vode i hrane i izlaganja živoj vatri, uvećava se sposobnost nedodirljivosti za uticaj "loših" energija. Ako čovek izgubi izvesnu količinu čistog Etera zbog bilo kakve izloženosti sredstvu deeterizacije ili kakvom "eteričnom napadu", taj će uticaj biti obesmišljen. Hoće li jezero nestati ako se iz njega zahvati krčag vode? Zar mislite da su stari zalud govorili da tamo gde ima može i da se proliva!? Nije li stara mudrost u pravu kada tvrdi: ko ima još će mu se pridodati, a ko nema ostaće i bez onoga što ima!? Zato pamet u glavu, dragi moji prijatelji. I ćutite, kao što rekoh. Ne samo zbog toga što se pričom gubi velika količina Etera, što je posledica bezvredne priče, već zbog toga što se hvalisavim opisivanjem stečenog znanja i moći obesmišljava samo znanje, a moć gubi svoju silu dejstva. Mag uvek ćuti i o svojim delima ne govori. Zato ova dela ne prestaju da zasenjuju stvarnost. Moć Tišine stvara Delo bez premca. Ova su dva oruña magije veoma moćna, ali postoje još dva specifična oruña koja se dodaju magijskoj umešnosti, a pri tom su nadnaravne sile koje mogu odagnati svaki uticaj ili pokušaj "napada" sa bilo koje ravni postojanja. Prva je protivotrov za disbalans i moguće ludilo magijskog transa, a druga specifično rastače opsesije koje nastaju uz magijsko delo. Ta su oruña Smeh i Ravnodušnost. Smeh je najviša emocija, jer jedino ona može u sebi sadržati bilo koju drugu emociju ili stanje od ekstaze do tužne izgubljenosti. Smeh jedino nema svoju suprotnost. Smeh je jedini održiv stav u Univerzumu kojim se svako delo kao komična predstava odigrava zbog sebe. Ovo je priroda Stvarnosti meñusobne "igre" Bogova. Ali kako postići ovo stanje? Suština je u sagledavanju stvarnosti i sposobnosti da se u svakom delu vidi ta komična predstava koja se odigrava čak i u, za nas, neutralnim ili pak sablasnim i užasnim dogañajima koji okružuju čoveka. Zapamtite, nije na nama da preispitujemo nameru Univerzuma. Zato tragajte uvek za emocijom smeha. Tražite smeh u onome što vas veseli i zabavlja, ali tražite ga i u bilo čemu što je neutralno i za vas beznačajno, tražite ga čak i u onome što je užasna strahota i odvratnost. Smejte se uvek i svemu. Iako ovaj smeh na početku može izgledati kao isforsiran, morate naučiti da se smejete u sebi svim stvarima. Smejte se i grohotom, čak i ako vas zbog smeha nazovu ludakom, smejte se čak i tome što vas tako nazivaju. Smeh je jedina eterična vibracija bića koja se širi Svemirom nepojmljivom brzinom. A Svemir, shodno Univerzalnim zakonima na kojima počiva, u Eteru koji je temelj svake tvari i dela, odgovara istom tom nepojmljivom brzinom gradeći neprobojni bedem za svaku neželjenu silu, dejstvo ili energiju. To je bedem aure sopstva koja je, poput stene, u stanju da odbije svaku odapetu strelu, a opet je tako nežna da izdašnošću svojom svaki otrov preobražava u nektar. Ali pazite da taj smeh ne bude samo spoljašnja manifestacija kojom se skrivaju strah i srepnja od ishoda dela i dela samog. Zaista zamislite da je svako delo samo komični komad na "pozorišnim daskama". Zato skinite izraz ozbiljnosti i mističnog zanosa sa lica svojeg. Tim ćete izrazom zajapuriti um
264
drugog čoveka, ali Univezum ne možete prevariti. Istinskog maga ćete prepoznati po smehu njegovom i ismevanju svega. Ovo stanje magijskog delovanja kroz smeh neodvojivo je vezano za ravnodušnost. Ta neprijemčivost sopstva za delo je ono magijsko stanje delovanja bez požude za rezultatima. Efekat ne-vezivanja je teško proizvesti jer je čoveku skoro nepojmljivo da se odluči za nešto i da onda uradi to čisto radi toga. Ipak konkretno, ova sposobnost je ta sila koja je potrebna da se izvede magijski čin. Samo jednousmerena svest će to uspeti da uradi. Vezivanje treba razumeti i u pozitivnom i u negativnom smislu, zbog averzije prema njenoj suprotnosti. Vezivanje za bilo koju osobinu svoje osobnosti, svoje ambicije, svoje veze ili čulnog iskustva, a istovremeno, i stvaranje averzije prema bilo kojoj od njih, dokazaće ograničenje za mogućnost delovanja. Naizgled, fatalno bi bilo izgubiti interes za svaku stvar, jer neke stvari mogu biti nečiji simbolički sistem ili magijska stvarnost. Zbog toga, pokušajte da doživite sve osetljive delove svoje stvarnosti da bi ste uvideli njihov kvarljiv uticaj kroz obuzimajuću želju. Tu u ovom raskoraku izmeñu dve strane sagledavanja se ovija proces osloboñenja vezanosti i nastaje ravnodušnost koja otvara prostor za magijsko delovanje. Lako za reći, ali ne i tako lako za proizvesti kao efekat. Proces metamorfoze bića se započinje aktivnom formom preobražaja svakodnevnih navika. Koliko god bezopasne se činile, navike u mislima, rečima i delima su sidro sopstva. Aspirant koji želi da postane mag, mora podići to sidro da bi se slobodan otisnuo na pučinu haosa. Da bi počeo ovaj proces metamorfoze, izaberi bilo koju manju naviku nasumice i izbriši je iz svog ponašanja, a u isto vreme prisvoji bilo koju novu naviku nasumice. Izbor ne treba da obuhvati ništa spiritualnog, egocentričnog, ili emocionalnog značenja, niti bi trebalo da bude bilo šta što ima mogućnost neuspeha. Kada uspešno završiš prvu metamorfozu, prelaziš na sledeću. Potom se vraćaš na prvu koja je, budući zamenjena, skoro usvojena navika i nju jednostavno obrišeš, jer ona još nije dovojno ukorenjena da se ne može jednostavno obrisati. Sa ovako jednostavnim početkom i stematičnim kretanjem "dva koraka napred, jedan korak nazad", upornošću, postaćeš sposoban zaista za sve kasnije procese, ne samo metamorfoze već sve magijske procese. Zaista nema te sile koja može delovati na prirodu maga ispunenog neizmernim količinama čistog Etera, koji o delima svojim ćuti, neprestalno se smeje i u ravnodušnosti svojoj neprijemčiv stoji.
265
Obrazac za usredsreñenje treperenjem OM Meditacija Za potpunu eterizaciju bića postoji još jedna vibracija. To je treperenje Duše silom koja odzvanja Svemirom. Beskrajno vibriranje Etera je kao reka što beskrajno teče, i boje je Purpura koja se preliva u čistu Svetlost. Usredsredsreñenje na ovo (meditacija), a da pri tom um ne varira (oscilacilira), osloboña svih patnji i stvara istinski mir uma. I kao što svaka reka žubori, i ova svoj odjek ima. Taj zvuk neka odzvanja u umu pri usredsreñenju - "om". Budući da su krajnje nestvarni, svaka patnja i ograničenje će iščeznuti uz ispravan napor. Ali tek tada u smiraju uma otkriva se uzburkanost, talasi sile koji se komešaju. Njihov je odraz Čista Svetlost, a odjek "aum", gde se srednji zvuk izgovara tako što se usta otvore kao da će se izgovoriti "u", a izgovara se "o". Na ove se talase ne sme usredsrediti sve dok se um potpuno ne očisti i dovede u stanje mira, u smirenoumlje. Baš zbog toga što AUM predstavlja Uzburkanu Silu Komešanja, Čistu Svetlost koja treperi (vibrira). Usredsreñenje (meditacija) umnim treperenjem (mentalnim vibriranjem) AUM se ne preporučuje neposvećenim i neprosvećenim dušama jer može izazvati ozbiljne posledice umnog poremećaja (mentalna degeneracija) i udvajanje ličnosti (šizofrenija). Ovo je toliko snažna Sila Komešanja koja upravlja delovanjem pet Kovitlajućih Sila, četiri tvarne: Vatra, Zemlja, Vazduh, Voda i petom Sjedinjujućom Silom Etera. Samo Čist Um je u stanju da treperi AUM bez posledica, jer je sjedinjen sa Svebićem (Apsolutom). Čak i Veliki Magovi se uzdržavaju treperenja AUM, jer moć da upravljaju ovom Silom imaju samo Velike Duše, Oboženi sinovi čoveka (Adepti). Samo oni imaju potpuno smirenoumlje. Zato, obrazac ovaj neće biti ovde pokazan. OM je zvuk koji treba da odzvanja u umu čoveka koji se na Stazi Znanja nalazi. Postoje dva načina OM usredsreñenja, "plitko" i "duboko".
"Plitko" usredsreñenje Prvo, "plitko" usredsreñenje treperenjem OM može izvoditi svaki čovek. Može se vršiti bilo kad i bilo gde, čak i dok se obavlja neka druga radnja ili posao, umnim ili zvučnim treperenjem. Umno treperenje podrazumeva nečujno pevanje OM u umu, a zvučno ispuštanjem glasa. Disanje prilikom "plitkog" usredsreñenja je normalno, takozvano plitko disanje po kojem je i ovo usredsreñenje dobilo ime. Ovo disanje je disanje bez zadrške (udah-izdah). Treperenje OM se uvek vrši izdahom, nikad na udah. Obrazac je 6:4 ("oooooommmm"). To znači da treba izmeriti vreme trajanja izdaha pa to vreme podeliti u odnosu 6 delova za "o" i 4 dela za "m". Ovo vreme se može produžiti najviše do udvostručenja i ono se naziva produženo plitko disanje. U početku će ovaj odnos možda izgledati teško pratiti, ali veoma brzo to postaje samosvojna (automatska) radnja.
266
"Duboko" usredsreñenje Drugo, "duboko" usredsreñenje, je viši nivo usredsreñenja i zahteva potpunu posvećenost, odnosno zaokupljenost uma. Naziv "duboko" podrazumeva takozvano duboko disanje, disanje punim plućima i isto je bez zadrške (udah-izdah). Obrazac glasovnog odnosa je isti kao i kod predhodnog načina, 6:4 samo što je ovde vremensko trajanje znatno duže, čak i desetostruko. Za ovo usredsreñenje je potrebno biti na tihom i mirnom mestu. Važno je zauzeti sedeći položaj koji nije posebno odreñen, ali mora biti udoban i obezbediti prijatan osećaj. Udobnost je već stvar ličnog izbora. Ne sme se ležati, jer bi veoma brzo ovo usredsreñenje odvelo u san. Duboko usredreñenje je uvek zvučno, a glas ne treba da bude ni previše jak niti previše tih. Od poslednjeg obroka mora proći najmanje dva sata. Treba nastojati da um bude bez misli. Usredsreñenje treba da bude istovremeno umno i zvučno treperenje uz umno oblikovanje slike (mentalna vizualizacija) purpurno crvenog diska iz kojeg isijava treperava svetlost. Najpre zamisli purpurno crveni disk i pusti da ova slika traje neko vreme. Potom zamisli da iz diska isijava treperava svetlost i neka traje neko vreme. Zatim, postepeno neka se ova svetlost širi na sve strane i ka tebi sa sve manje i manje treperenja dok ne prožme ti celo biće. Završni deo usredsreñenja treba da bude slika u kojoj je celo tvoje biće prožeto ovom svetlošću čije se treperenje postepeno smiruje dok na kraju ne bude potpuno smireno, a tvoje biće potpuno pretvoreno u svetlost nalik jajetu. Neka budu upaljeni mirisi, tamjan ili štapići. Ovo je dobro da se Duhovi odobrovolje i da se sklone ostavljajući te u miru. Oči neka budu zatvorene. Upaljena sveća ispred mesta na kojem se sedi može mnogo da pomogne. "Duboko" usredsreñenje, ne donosi samo smirenoumlje. Dubokim disanjem se unosi i Životna energija u telo. Ona se nalazi i u vazduhu koji dišemo, ali se može uneti samo dubokim disanjem jer se preobražava samo u najudaljenijim kanalima pluća, bronhijalnim zavšecima gde se i kiseonik prenosi u krv. Da bi do njih doprla mora se najdublje udahnuti. Ovo je jedini razlog zbog kojeg ljudi zevaju, nesvena radnja kojom se udahnjuje Dah Životvorni. Osim toga, sama zvučna vibracija OM ima dejstvo kao magnet. Ona čist slobodan Eter privlači i vezuje za biće čoveka i zbog toga se smatra najmoćnijim sredstvom samoeterizacije, odnosno privlačenja i akumulacije čistog Etera. Broj ponavljanja na početku je 16, ali i samo nekoliko ponavljanja ima blagotvorno dejstvo. Broj ponavljanja povećavati postepeno, ali ne više od 144 ponavljanja u jednom nizu. Neka proñe najmanje četiri sata izmeñu niza ponavljanja, ali ne više od dvadset četiri. Za odbrojavanje može da pomogne brojanica ili konopac srednje debljine sa uvezanim čvorovima. Čini ovo svakoga dana!
Slika na sledećoj strani: Svetlosna OM mandala
267
Vrtložna energija Etera Eter je vrtložna energija, oživotvoravajuća moć, pokretačka snaga i sila koja je temelj svakog dela, bilo da je ono na mentalnom ili fizičkom planu Zemaljske ravni, bilo da je na Astralnoj ili Eteričnoj ravni postojanja bića. Bez akumuliranog Etera čovek ne bi bio u mogućnosti da izvede bilo koje delo, čak ni u običnom svakodnevnom životu. Zbog toga je važna akumulacija čistog Etera. Svaki čovek akumulira izvesne količine Etera kroz uobičajene procese, opisane u predhodnim poglavljima, disanjem, uzimanjem vode i hrane, izlaganju vatri. I ovo je dovoljno za običan svakodnevni život. Samo oni koji akumuliraju veće količine čistog Etera su sposobni i za vršenje uzvišenijih dela kao što su stvaralaštvo u bilo kojoj sferi umetnosti ili života uopšte. Meñutim, za vršenje magijskog dela je potrebna enormno velika količina akumuliranog Etera. Bez ove velike akumulacije, vršenje magijskog dela, kakvo
268
god ono bilo, može prouzrokovati gubitak postojećeg Etera i time izazvati mnogobrojne komplikacije. Ovo je i jedan od razloga zašto neki rituali neuspevaju. Isto tako, vršenje rituala bez akumuliranog Etera može biti uzročnik niza poremećaja, kako duševnih, tako i fizičkih, a nije malo primera i efekta potpune deeterizacije vršenjem obreda koja izaziva i trenutnu smrt. Ovo je i čest slučaj kod praktikovanja astralne projekcije koja troši mnogo energije čistog Etera. Zbog toga je neophodna konstantna samoeterizacija iz svih raspoloživih izvora. Postoje razna učenja i prakse koje u svojim pripremama i meditacijama zagovaraju neke od ovih procesa koji se mogu smatrati eterizacijom, ali veoma često je to nepotpuna praksa. Takoñe, postoje i mnogi samozvani i samouki magovi i učitelji koji otkriju neke od tehnika iz raznih tradicija. Isforsirano primenjuju te tehnike zahtevajući to isto i od ostalih sledbenika "učenja". Ovo može imati delimične efekte koji veoma lako izazivaju mentalne iluzije i samoobmanjivanje o postizanju uspešnosti kroz "paradigmu". Ne retko, naročito u novijim zapadnjačkim praksama, su ovakvi "gurui" eterični vampiri koji svoje sledbenike drže u stanju iluzije, a zapravo ih koriste kao sopstvenu "hranu". Dešava se često da posle izvesnog vremena, pripadnici ovakvih sekti jednostavno zapadnu u veoma teška psihofizička stanja istrošenosti i iscrpljenosti, a ne retko i sa suicidnim nagonima koji se tragično završe. Upravo ovde u ovom poslednjem delu o vrtložnoj energiji Etera, namera mi je da zaokružim ukupnost uvida u sistem osnovne Magije Elemenata. Ovo je izvanredno jednostavna priča, ali ona nije za svakoga. Ova knjiga je namenjena samo onima koji mogu da prihvate nerazumnu ideju da je zadobijanje svih moći realnost. Ako se tvrdoglavo držite opšte prihvaćenog shvatanja da je tako nešto nemoguće, čitanje ove knjige biće za vas gubljenje vremena. Ako, naprotiv, možete da prihvatite da je “nemoguće” vama na dohvat ruke, onda ćete biti bogato nagrañeni. Ovaj tekst je pisani izvor neprocenjivih informacija koje otkriva kao primenu osnovne Magije Elemenata. Hiljadama godina ovi naizgled magični rituali bili su obavijeni velom tajni. Od najranijeg doba, ovo znanje i njegovo izuzetno bogatstvo su u velikoj meri izgubljeni i zaboravljeni. Svrha ove nove priče je da vrati poruku Drevnih javnosti, u nadi da će uticati na još neke ljude i pomoći im. Nemoguće je tvrditi da li se ovo znanje zasniva na egzaktnim činjenicama, mentalnoj fikciji, ili je mešavina oba. Ali neospornost poruke ne dovodi se u pitanje. Moje lično iskustvo, kao i onih kojima sam preneo ovo znanje na moje potpuno zadovoljstvo dokazuju da Magija Elemenata zaista deluje. Ne mogu da vam obećam da će vam ovo znanje izlečiti sve bolesti, otkoloniti sve mane i nedostatke, učiniti da živite više od 100 godina, ili vas izmeniti preko noći. Ali znam da može pomći svakome da izgleda i da se oseća puno moćnije, sposobnije, snažnije, zdravije i mlañe. Moći će da stekne osećaj zadovoljstva i ispunjenosti u svakom smislu, ostavljajući prostor za delovanje na svakoj razini, od običnih svakodnevnih delanja života do stvaranja nezamislivih čuda. Ako svakodnevno primenjujete Magiju Elemenata, trebalo bi da rezultate počnete da primećujete za 30 dana ili manje. Za oko četiri meseca verovatno ćete početi da vidite značajnije promene. Kojom god brzinom napredovali, uvek će vam biti uzbudljiv trenutak kada prijatelji počnu da komentarišu kako izgledate mlañe, zdravije, bolje, kako ste čudni i kako zrečite snažnom energijom, a i sposobniji ste da ra-
269
dite veoma uspešno čak i ono čemu niste bili vični. Pa tek kad naprasno počnu da isplivavaju talenti, sposobnosti i razne veštine. Ima li kraja? Nema. Magija Elemenata zaista deluje, ali nekoga možda još uvek tišti pitanje kako? Kako ovako mali i jednostavni rituali mogu tako puno da utiču na proces sticanja moći i sposobnosti ovladavanja energijama? Interesantno može biti i ovo objašnjenje koje unekoliko potvrñuje skoriji napredak nauke. Kirlijanova fotografija koja pokazuje telo okruženo nevidljivim električnim poljem ili “aurom” zaista sugeriše da nas “hrani” neki oblik energije koji prožima Univerzum. Takoñe je tačno da je Kirlijanova aura zdravog mladog čoveka različita od aure starijeg, ili čoveka narušenog zdravlja. Ta energija koja prožima Univerzum jeste upravo Eter. U predhodnim poglavljima sam opisivao delovanje Magije Elemenata kroz vršenje malih rituala koji omogućavaju kvalitetan i zdrav život i akumulaciju čistog Etera koji omogućava da živimo i delamo na najbolji mogući način. Meñutim, iako je jasno kako to Eter deluje i zašto je neophodno da ga akumuliramo u velikim količinama, ostaje još nerazjašnjeno šta se i kako radi sa tim akumuliranim Eterom. Naš organizam nije samo običan rezervoar koji treba napuniti. Biće čoveka ima veliki broj centara vrtložne energije od kojih je sedam glavnih, što ću kasnije pojasniti. Eter koji absorbujemo se vezuje za ove vrtložne centre, ali ne po nekom redosledu, već u zavisnosti od procesa kojim vršimo ovu akumulaciju, on se za neke centre vezuje u većem, a za neke u manjem obimu. Redovnom akumulacijom Eter se vezuje za sve vrtložne centre, ali se ovo vezivanje donekle može nazvati haotičnim vezivanjem, ili sirovom akumulacijom Etera. Ova prosta akumulacija samo donekle može biti blagotvorna, jer ako dovoljno Etera akumuliramo, moći ćemo i da ga trošimo u priličnoj meri na razne aktivnosti. Ali vremenom nastaje takozvana disharmonija u energetskom naboju izmeñu vrtložnih centara i to se takoñe može odraziti na ukupni balans životne energije i izazvati razne poremećaje u funkcionisanju organizma i bića u celini, što može dovesti i do raznih oboljenja. Zbog toga je neophodno da se taj akumulirani Eter ravnomerno rasporedi po vrtložnim centrima kako bi oni meñusobno harmonično funkcionisali, a samim tim i biće čoveka u celini. Takoñe ova unutrašnja ravnoteža energetskog naboja vrtložnih centara omogućava i potpuno ispoljavanje Eteričnog Principa, koji samo na ovaj način može pokrenuti sve, pa i one najsuptilnije i najmoćnije procese. Visoka Magija Elemenata se bazira na upravljanju ovim vrtložnim energetskim centrima i akumulativnim kapacitetom Etera, i ovo će biti posebno obrañena oblast magijske prakse i života u jednoj od narednih knjiga. Za sada je dovoljno bazirati se na postulatima i primeni osnovne Magije Elemenata, koja svojim tehnikama omogućava ne samo pravilnu akumulaciju Etera, već i njegovo pravilno rasporeñivanje u vrtložnim energetskim centrima. Postoji sedam malih rituala kojima se vrši ovo rasporeñivanje akumuliranog Etera u vrtložne centre i koji omogućavaju pravilno iskorišćavanje ove unutrašnje nataložene energije. Ali pre nego što objasnim funkcionisanje ovih završnih malih rituala Magije Elemenata dao bih još par uvodnih objašnjenja. Već sam napomenuo da se kroz procese akumulacije Etera on samo "sirovo" skladišti u ove centre vrtložnih sila. Ali treba reći i da trošenje ove akumulirane energije, kako na obične svakodnevne aktivnosti, tako i na ostale delatnosti bića čovekovog, se može nazvati haotičnom deeterizacijom, ili "sirovom" potrošnjom energije, koja se crpi nekontrolisano iz svih centara. U zavisnosti od aktivnosti koje obavljamo ova se nataložena energija neravno-
270
merno troši, iz nekih centara u većem, a iz nekih u manjem obimu, što takoñe može vremenom dovesti do disharmonije u energetkom naboju izmeñu vrtložnih centara i odraziti se na ukupni balans životne energije izazvajući razne poremećaje u funkcionisanju organizma i bića u celini, a što može dovesti i do raznih oboljenja. Dakle, haotičnost u akumulaciji i haotičnost u potrošnji, po čistoj logici stvari, ne mogu dati dobar rezultat, jer iz dva haosa nikako ne može nastati red, već samo još veći haos. Zbog toga je neophodno ureñenje ovog ukupnog procesa, čime se stvara red i ravnoteža u akumulaciji kao i red i uravnoteženje potrošnje. I ovde logika kaže da iz ova dva, iako dijametralno suprotna, procesa, ako su ureñeni i izbalansirani može proisteći samo red i ravnoteža i to "na duge staze". Samo red i ravnoteža omogućavaju, ne samo pravilno, već i trajno funkcionisanje svih procesa. Šta zapravo rade ovi mali završni rituali Magije Elemenata? Oni omogućavaju stvaranje ovog unutrašnjeg reda i harmonije. A da bi njihovo funkcionisanje objasnio, uporediću to sa onim što je mnogima poznato. Danas svi koriste računare i znaju da kompjuter ima, takozvanu tvrdu memoriju ili hard disk. Na njega se slažu svi podaci, smeštaju programi i sa njega se pokreće sistem. To znači da je hard disk neka vrsta skladišta ili akumulatora svega onoga što se u računar unosi i koristi za rad. Vidite veoma slično sa našim sistemom akumulacije Etera. Da bi računar mogao besprekorno da radi, pored niza drugih faktora, jedan od glavnih je da na hard disku sve bude složeno po odreñenim principima slaganja. Ukoliko ne postoji takav red, vremenom računar slabi, počinje da blokira rad i na kraju samo prestane da radi. Dakle opet isto kao i kod naše haotične akumulacije i haotične potrošnje akumulirane energije, bez obzira koliko je ona velika. Šta se radi da se hard disk dovede u stanje reda. Pristupa se jednom veoma jednostavnom procecu koji bi svi redovno trebalo da rade na svom računaru, a to je defragmentacija diska, odnosno preslaganje ukupne baze svih podataka i njihovo postavljanje na svoje mesto, pri čemu se ispravljaju sve greške u radu i brišu "rascepi" u prostoru hrad diska, takozvane rupe u datotekama. Svako ko ovo praktikuje sa svojim računarom zna da nakon ovog "osveženja" računar radi, mnogo brže, kvalitetnije i bez ikakvih smetnji. E, ovi naši mali rituali rade nešto sasvim slično. Dakle, dovode sve u red i na svoje mesto kako bi sve fukcionisalo besprekorno. Hiljadama godina istočnjački mudraci su tvrdili da telo čoveka ima sedam glavnih energetskih vrtložnih centara kojima, s anatomske tačke gledanja, odgovara sedam endokrinih žlezda. Hormoni koje proizvode ove žlezde regulišu sve telesne funkcije. Medicinska istraživanja nedavno su otkrila ubedljive dokaze da je čak i proces starenja regulisan hormonima. Izgleda da hipofiza, pored mnogobrojnih funkcija, proizvodi i “hormon smrti”. Taj hormon, zapravo, ometa sposobnost ćelija da upotrebe korisne materije i ostale hormone. Kao rezultat, naše ćelije i organi postepeno propadaju i na kraju umiru. Ako ovi mali rituali zaista normalizuju disbalans sedam energetskih centara u telu može se zaključiti da se poboljšava i hormonalna ravnoteža. To znači da ovo uravnoteženje omogućava našim ćelijama da se obnavljaju i napreduju kao što se to odvija u dobu rane mladosti dok se biće još razvija. Svaki od ovih sedam vrtloga usmeren je prema središtu jedne od sedam žlezda sa unutrašnjim lučenjem u sklopu endokrinog sistema tela, i ima funkciju da stimuliše proizvodnju hormona. Najniži ili prvi vrtlog usmeren je ka reproduktivnim žlezdama, drugi vrtlog ka pankreasu ili trbušnom pojasu, a treći ka nadbubrežnoj žlezdi u oblasti solarnog pleksusa. Četvrti vrtlog je usmeren ka timusnoj žlezdi u grudima ili u oblasti srca,
271
peti ka štitnoj žlezdi u vratu, a šesti je ka epifizi u zadnjoj bazi mozga. Sedmi, najviši vrtlog usmeren je ka središtu hipofize u prednjoj bazi mozga. Prema drevnom učenju, naš um je smešten u ovom sedmom vrtložnom centru koji stari sumerski magovi nazivahu Zvezdano Oko ili "treće oko", smešteno naspram čeonog režnja izmeñu obrva. Obratite pažnju na ono što čovek čini u stanju dubokog razmišljanja. Podboči bradu, okrene glavu malo udesno i usmeri pogled ka prostoru izmeñu obrva, a onda ozbiljno razmišlja o nekom problemu. Ovo je nesvesna radnja pri kojoj se čovek obraća svom umu, a u svakom obraćanju pogled se upire ka sagovorniku. Sedište uma je zaista Zvezdano Oko, središte veoma moćne vrtložne sile. Ovaj energetski kovitlac se još naziva i Zmajevo Oko. Ceo ovaj sistem unutrašnjih centara vrtložnih energija prema Sumerskom učenju se naziva Telo Zmaja, a veština kojom se upravlja ovim energijama se naziva "Buñenje Zmaja" ili "Unutrašnji Oganj". Zbog boljeg razumevanja, treba napomenuti da Indusi ove centre nazivaju čakre, a ceo sistem centara nazivaju kundalini. Na zapadu su uobičajeni nazivi ove hindu terminologije, ali ja ih radije nazivam centri vrtložnih energija, jer oni to i jesu, a i razumljivije je. I da na kraju utvrdimo, to su snažna energetska polja, nevidljiva okom, ali ipak sasvim stvarna. Možete da se složite ili ne složite sa ovim shvatanjem. Dok čitate ovu knjigu naći ćete još puno stvari sa kojima se možete, ali ne morate slagati. Ali jedno je važno: ne dozvolite da vas neslaganja odvuku od glavne teme ove knjige, a to je blagodat koju stičete izvoñenjem rituala osnovne Magije Elemenata. Oni su opšti i ne vezani ni za jedan sistem ili paradigmu. Zbog toga se ova osnovna Magija Elemenata naziva preinicijacijskom magijom. I zbog toga je može praktikovati svaki čovek, bez obzira da li će se uputiti dalje Stazom Znanja i zaći u nepregledna prostranstva Svetog Kraljevstva Magije. Postoji samo jedan način da vidite da li će ovi rituali delovati na Vas, a to je da ih probate. Probajte ih i dajte im šansu da uspeju. Ali, kao i sa svakom nagradom, korist će doći samo kao rezultat vaših napora. Morate i hteti i želeti da uložite malu količinu vremena i energije za svakodnevno izvoñenje rituala. Ako posle nekoliko nedelja izgubite interesovanje i izvodite ih samo povremeno, ne očekujte najbolje rezultate. Meñutim ako istrajete, vremenom će vršenje ovih rituala ne samo biti lako, već će prerasti u svojevrsno uživanje. Dve stvari morate stalno imati na umu. Prvo, znajte da ste vi izuzetna osoba koja može da vidi dalje od ograničenih misli i shvatanja drugih? Da nije tako, ova knjiga uopšte ne bi privukla vašu pažnju. Drugo, znajte da zaslužujete da vam budu ispunjene sve želje, čak i one nezamislive. Oni koji duboko u sebi vide sebe kao nedostojne i nezaslužne nikada neće uzeti svoj deo nagrade. Kada sebe visoko cenite i kada znate da zaslužujete najbolje što život može da vam ponudi, vi u stvari volite sebe. Ta ljubav vam omogućava da budete zadovoljni time ko ste i šta ste, a to znatno ubrzava sve procese na Putu Magijske Spoznaje. Oni koji se ne sviñaju sami sebi, ili vide sebe kao neadekvatne, nose teret koji može samo da ubrza procec njihovog propadanja, parloženja u nemoći i na kraju tužne i nedostojne smrti. Za one koji se obogate ljubavlju prema sebi, sve je moguće. Još neka pitanja se nameću. Odakle ovo učenje? Kako je nastalo? Zašto ga ima rasparčanog u mnogim praksama? Zašto se neki delovi afirmišu, a drugi opet zanemaruju? Svašta bi se još moglo postaviti kao pitanje. Mislim da sam koz sva dosadašnja izlaganja na mnoga pitanja dao odgovore, što ćete i prepoznati ako ste pažljivo čitali predhodna poglavlja. Tokom svog naukovanja magije, a to je mnogo godina unazad,
272
možda čak i više godina nego što neki od vas, koji ovo čitaju, imaju godina života, naučio sam jednu veoma važnu stvar, a to je i ono što mi je moj učitelj stalno govorio: Mudrost je raštrkana svuda po svetu. Nalazi se svuda oko tebe i u svakoj stvari ili biću. Tajna spoznaje je u spajanju a ne u izdvajanju. I ovo važi za sve procese. Istražujući i učeći, uvek sam se rukovodio ovom mišlju. To savetujem i vama. Kada sam pre mnogo godina otkrio jedan arapski manuskript, našao sam opis jednog rituala čijim se vršenjem ulazi u stanje transa u kojem se može opštiti sa Duhovnim bićima i Duhovima umrlih. Arapin je u ovom spisu zabeležio kako su Vavilonski sveštenici Magi koristili ovaj ritual da bi stekli moć kojom su činili razna čudesa. Sam tekst deluje vrlo nezgrapno, nejasno i nepotpuno, ali se u potpunosti povezuje sa, kasnije nastalim, mističnim učenjem i vršenjem rituala koje i danas rade u mnogim derviškim redovima. Uz ritmično udaranje bubnjeva i glasovno oponašanje ritma svih okupljenih, drviši se neprestano vrte u divljem religioznom zanosu u jednom pravcu, s leva na desno, ili u smeru kazaljke na satu. Ovako zavitlani derviši se vrte oko stotinu pa i više puta stimulišući unutrašnju vrtložnu energiju, dok se konačno ne iscrpe padajući u stanje transa. Nakon "povratka" u normalno stanje, to njihovo stanje je sve samo ne normalno. Mnogi se posle ovog rituala oporavljaju i po nekoliko dana pa čak i nedelja od skoro potpune iscpljenosti i ispijenosti. Ove posledice se ne spominju u manuskriptu iako o njima ima beleški u derviškim spisima. Očigledno je da su ove tajne Vavilonskih Magova pogrešno ili nepotpuno interpretirane ili nisu uzete u obzir sve radnje koje je trebalo kroz ritual izvesti. U skoro svim tekstovima Sumerskog, Asirskog, Akadskog i Vavilonskog nasleña, do kojih sam uspeo doći, nikada nisam naišao na opis bilo kakvog lošeg stanja nakon vršenja bilo kojih obreda, već se svuda Magi opisuju kao Čarobnjaci izuzetne snage, vitalnosti i lepote. Godine rada i istraživanja su urodile plodom i iz gomile parčića razbacane mudrosti uspeo sam da proniknem u tajnu koja se zove "Unutrašnji Oganj". Naravno da sam imao i nesebičnu pomoć spoznaje koju sam nasledio od svog učitelja, a koju je on bazirao na spoju Sumerske i Vinčanske tradicije, jer je bio veliki poklonik i obožavatelj Dagona, istoimenog Boga u obe ove izuzetno drevne tradicije i učenja. Na kraju, praksa je pokazala uspešnost otkrivene spoznaje, a potvrdila se i u praksi onih kojima sam ovo znanje i ja preneo. Veoma je sličan sistem ove osnovne, ali i Visoke Magije Elemenata sa sa indijskim učenjem Tantrizma, a koji je i sam proistekao iz još drevnijih učenja, Džainizma u Indiji i prebudističkog Čod učenja na Tibetu. Hinduski mistici i jogiji, i tibetanske lame, sačuvali su takoñe ova znanja i ostavili ih u nasleñe. Ali, kao i sve što biva otkriveno na Istoku i prezentovano na Zapadu, delimično ili potpuno biva uništeno, jer se prenosi bez potpunog uvida, a razumeva se s pozicija ograničenog i materijalističkog razuma zapadnjaka. Zbog toga mnoge novonastale zapadnjačke paradigme imaju samo delimičnu, a najčešće gotovo nikakvu vrednost. Tako se i dogodilo sa prenošenjem ovog uslvno nazvanog Tibetanskog učenja o malim ritualima, kojima se upravlja unutrašnjim vrtložnim centrima. Naime, prezentovani su kao telesne vežbe za podmlañivanje. Eto kako razmišlja zapadnjački um. Neosporno je da ove "vežbe" imaju efekta i u tom smislu pojačavanja imuniteta, opšte vitalnosti i usporavanja procesa starenja, ali je praksa zasnovana na ovom, loše interpretiranom učenju, pokazala da i ne deluje baš u potpunosti kod svih kao što je opisano. Pitanje ove uspešnosti nije vezano za to koliko je neko istrajan u sprovoñenju uputstava, već je primaran pro-
273
blem u nepotpuno prenetom učenju i separatnom izdvajanju za samo jednu potrebu, potrebu "podmlañivanja". Suština ovog učenja je upravljanje unutrašnjom vrtložnom energijom. A da bi se njom upravljalo i da bi se koristila za razne svrhe, ona se prvo mora akumulirati u većoj meri i stalno se uvećavati. E, to je onaj "mali" detalj na koji ovi zapadni interpretatori nisu obratili pažnju. Da bi nešto mogli da uradimo, moramo imati s čim da radimo. Osim nekoliko napomena o ishrani i još škrtijih o disanju, u ovom uputstvu "za podmlañivanje" nema ni reči o procesima kojima se ta unutrašnja energija prvo zadobija i akumulira. Otuda i mnogi bezuspešni ili slabouspešni pokušaji primene ovih "vežbi". Da nije tako, svi bi od reda, danas, sledbenici popularne literature, izgledali kao "klinci" u godinama. Kada sam o ovome jednom razgovarao sa mojim učiteljem, odveo me je u kuhinju, dao mi jednu šerpu i varjaču i rekao mi da spremim ručak, ali da ne otvaram frižider niti da idem u ostavu po namirnice. Začuñeno sam ga upitao: Kako mogu da napravim ručak bez namirnica. Ovde imam samo vodu i so pri ruci. Grohotom se nasmejao, kao što je to uvek i činio u ovakvim, a i mnogim drugim situacijama i kroz smeh mi rekao: Eto vidiš, kao što ni ručak ne možeš bez namirnica da napraviš, isto tako ne možeš ni energijama u sebi da upravljaš ako ih predhodno ne sakupiš. Kako to misliš da se podmladiš kad nemaš energiju u sebi koju će ove vežbe pokrenuti? I gle, opet je bio u pravu. Tako je nastala ova moja osnovna Magija Elemenata koju vam ovde iznosim. Od početka, kroz sve procese potpunog i pravilnog života preko malih rituala akumulacije Etera do ovih koji slede, a kojima se silom Etera upravlja kroz vrtložne centre. Suština ovog učenja je da se nauči i u život prenese veština kojom se ovladava Elementima, a Sila Života sažima u Zmajevo Oko (sedmi vrtložni centar, ili um) odakle se jedino može emanirati u svim pravcima i ka svim ravnima, čineći da nemoguće postane moguće, šta god to bilo.
Sedam drevnih rituala za kanalisanje akumuliranog Etera UVODNE NAPOMENE Ovih sedam malih rituala kojima se kanališe aukumulirani Eter, prosečan um zapadnjaka ne doživljava kao rituale, već na njih gleda kao na sasvim obične fizičke vežbe. One tako izgledaju, i stalnim ponavljanjem mogu delovati i kao neke sasvim obične vežbe kojima se istežu ligamenti i zglobovi, a mišićni tonus se povećava. Meñutim, njihova svrha je nešto sasvim drugo, ono što prosečan um zapadnjaka teško može pojmiti. Ove "vežbe" fizičkim pokretima, stimulišu energetske kanale oko endokrilnih žlezda, a preko njih pokreću i stimulišu okretanje vrtložnih energetskih centara u kojima se nalazi oživotvoravajuća sila čistog Etera. Eter koji se najviše taloži u prvom centru i delimično u ostalih šest, se ovim "vežbama" pomera i uravnoteženo rasporeñuje u prvih pet centara, dok se preostali akumulirani Eter "skladišti" u
274
poslednja dva centra. Ovakav "raspored" akumuliranog Etera omogućava pravilno funkcionisanje svih mentalnih i fizičkih procesa u biću čovekovom. Svaki ritual treba izvesti sa najviše dvadeset jednim ponavljanjem u toku jednog dana. Na samom početku praktikovanja rituale treba izvoditi sa tri ponavljanja u toku prve nedelje praktikovanja. Svake naredne nedelje broj ponavljanja treba povećavati za dva, sve dok se ne dostigne dvadeset i jedno ponavljanje dnevno. Za deset nedelja se dostiže optimalan broj ponavljanja. Rituali se mogu izvoditi ili ujutru ili uveče. Kada se posle deset meseci dostigne ukupan broj od dvadset jednog ponavljanja, treba nastaviti sa redovnim izvoñenjem svakodnevno još puna dva meseca, čime se zaokružuje godišnji ciklus. Nakon prve godine, rituali se mogu izvoditi i ujutru i uveče, ali početnicima i naročito mlañim ljudima zaista nije potrebna ovako velika stimulacija. Zaista nije potrebno izvoditi rituale više od dvadeset i jean put u toku dana, osim ako neko zaista ima poseban razlog da to radi. Prvih pet rituala pripadaju praksi osnovne Magije Elemenata i oni deluju isključivo zajedno jedan sa drugim i zbog toga je svaki podjednako važan. Meñutim, važno je napomenuti da ni u kom slučaju ne treba da se naprežete, jer bi to bi bilo kontraproduktivno. Jednostavno, radite onoliko koliko možete i postepeno povećavajte. Ovo znači da se ne mora svaki ritual striktno ponavljati onoliko puta koliko je propisano ukoliko je to nekome teško izvodljivo. Dakle, one rituale koje možete izvesti, ponavljajte i povećavajte onako kako je propisano, a one koji su vam teži za izvoñenje ponavljajte onoliko puta koliko možete i povećavajte vremenom. Čak i ako neki ritual sasvim izostavite, oni su svaki za sebe sa izuzetno moćnim dejstvom. Čak i samo jedan ritual čini čuda. Stoga, ako smatrate da jednostavno ne možete da izvedete sve rituale, ili da ne možete da ih izvodite sa dvadeset i jednim ponavljanjem, budite sigurni da će sve što možete uraditi takoñe dati dobre rezultate. Oni će doći malo kasnije, ali će svakako doći. Sa vremenom i strpljenjem svaki čovek će uspeti da uradi svih pet rituala sa dvadest i jednim ponavljanjem dnevno. Još jedna napomena može biti od velike pomoći. U toku vršenja rituala i odmora izmeñu ponavljanja rituala se praktikuje duboko disanje, ali ovo disanje može biti i energizovano, na način koji je opisan u delu o energizaciji vazduha. Dok izdišete, zamišljajte da svaka napetost iz vašeg tela izlazi i da se osećate sasvim prijatno i opušteno, a dok udišete, zamišljajte da unosite u sebe osećaj blagostanja i ispunjenja snagom. Odlično je da se odmah posle izvoñenja rituala primeni topla kupka, ali nikako hladna. Moram da napomenem i to da se nikada ne treba tuširati ili okupati hladnom vodom, jer se ovim poništava sve što se kroz vršenje rituala postiglo. Za mnoge ljude je primena Magije Elemenata težak poduhvat, ali ne zbog toga što je to neizvodlivo ili teško izvodljivo, već zato što većina ljudi smatra da je nemoguće da izmene način na koji sebe vide. Oni ne veruju da je ljudsko biće stvoreno tako da može, po svojoj sili i snazi postati jednako Bogovima. Iskren da budem, većina ljudi, naročito danas, ne veruje ni u šta. Ali, uprkos uvreženom mišljenju, oni aspiranti koji počnu da u potpunosti primenjuju Magiju Elemenata, ne samo da počinju da se osećaju drugačije, snažnije i moćnije, već kroz ovu praksu počinju lagano da menjaju način gledanja na sebe i na svet oko sebe. Malo po malo, postaju sasvim drugačija bi-
275
ća, dok jednoga dana, neosetno, ali sasvim iznenada, ne osete ispunjenost sopstvenog bića Božanstvenom Silom. Prvih pet rituala spadaju u osnovni deo Magije Elemenata i imaju naročitu svrhu obnavljanja mentalnog i fizičkog potencijala na nivou Zemaljske ravni i vrtložne kovitlajuće sile Etera koja se ispoljava ne samo na Zemaljskoj već i na Astralnoj i Eteričnoj ravni. Šesti i sedmi ritual spadaju u praksu Visoke Magije Elemenata i stoga se na početničkom nivou njihova primena ne preporučuje, dok je sedmi ritual i posebno zabranjen, do sticanja odreñenih i posbnih sposobnosti, o kojima ću još mnogo govoriti u narednim temama i knjigama. Sledi opis sedam malih rituala za kanalisanje akumuliranog Etera. PRVI RITUAL Prvi ritual je najvažniji i izvodi se da bi podstakao pokretanje virova i stimulisao ubrzanje njihovog okretanja. Direktno deluje na svih sedam vrtložnih centara, ali se primarno odnosi na prvi u kojem se najviše sažima akumuliranog Etera, ali i iz kojeg se najbrže energija troši. Stani uspravno sa rukama ispruženim horizontalno i dlanovima okrenutim ka tlu. Potom počni da se vrtiš s leva na desno, odnosno u smeru kazaljke na satu. Broj okretanja je najviše dvadeset i jedno okretanje.
Napomene: U početku, većina ljudi može da se okrene samo pet do šest puta pre nego što im se zavrti u glavi. Na samom početku praktikovanja rituala ne treba pokušavati više od ovoga. Ukoliko osetite potrebu da sednete ili legnete, zbog vrtoglavice koja se javila, to svakako treba uraditi. Vremenom kako se napreduje u vršenju ritua-
276
la vrtoglavca će se sve kasnije pojavljivati dok na kraju potpuno ne isčezne. Postoji i jedna optička varka kojom je moguće prevariti čulo vida i smanjiti mogućnost pojavljivanja vrtglavice. Pre nego što počnete sa okretanjem, usmerite pogled na jednu tačku (predmet) pravo ispred sebe. Kada počnete sa okretanjem, nastavite da držite pogled usmeren na tu tačku što je moguće duže, dok se konačno ne izgubi iz vidnog polja. Potom treba brzo u istom smeru okrenuti glavu i ponovo usmeriti pogled na istu tačku. Na ovaj način se omogućava da budete manje dezorijentisani u prostoru i stabilniji, čime se smanjuje opterećenje koje izaziva vrtoglavicu. DRUGI RITUAL Drugi ritual isto deluje na stimulaciju svih sedam centara, ali se primarno odnosi na drugi centar vrtložne energije. Cilj ovog rituala je preuzimanje viška nagomilanog Etera u prvom centru, zadržavanje jednog dela u sebi i prosleñivanje ka sledećem vrtložnom centru. Ovaj ritual se izvodi u ležećem položaju na podu pa se preporučuje da za ovu svrhu imate mekanu prostirku. Najbolje je za ovu svrhu imati debeli vuneni tepih. Lezi na leña u vodoravan položaj i sasvim ispruži ruke sa obe strane, a dlanove ruku postavi na pod, držeći prste čvrsto skupljene. Potom podigni glavu od poda, gurajući bradu prema grudima. Dok ovo radiš, lagano podigni noge, uspravnih kolena, u vertikalni položaj. Ako ti savitljivost dozvoljava, pusti da se noge istegnu i nazad preko tela, prema glavi, ali nikako ne dozvoli da se kolena saviju. Zatim, polako spusti istovremeno i glavu i noge (i dalje sa pravim kolenima) na pod. Ostani u ležećem položaju nekoliko trenutaka da bi se svi mišići opustili, a onda ponovi ritual. Broj ponavljanja je najviše dvadeset i jedan.
277
Napomene: Ritam disanja kod svakog ponavljanja treba da bude duboko disanje, bez zadržavanja daha. Treba udisati duboko sve dok se podižu i glava i noge, a izdisati dok se spuštaju. Izmeñu ponavljanja, dok se mišići opuštaju, treba i dalje disati u istom ritmu. Jedno ponavljanje podrazumeva jedan udah i jedan izdah. Izmeñu ponavljanja može biti jedan, dva, ali ne više od tri duboka udaha i izdaha. Ukoliko ne možete da držite kolena sasvim pravo, možete ih spustiti da budu savijena koliko je potrebno, ali uvek treba nastojati da se što više isprave. U početku ovo nekome možda neće biti lako, ali posle izvesnog vremena noge će u kolenima biti sasvim prave. TREĆI RITUAL Treći ritual takoñe stimuliše okretanje svih sedam vrtloga, ali se primarno odnosi na treći centar vrtložne energije koji preuzima višak Etera iz drugog centra, zadržava jedan deo u sebi, a ostatak prosleñuje ka sledećem vrtložnom centru. Klekni na pod sa uspravnim telom i postavi ruke na mišiće butina. Potom sagni glavu i vrat napred, gurajući bradu u grudi, a zatim zabaci glavu i vrat nazad koliko možeš, i istovremeno se nasloni nazad izvijajući kičmu. Dok se savijaš u luk, pritisni rukama butine da bi imao siguran oslonac za izvijanje. Nakon što napraviš luk, vrati se u prvobitni položaj i započni ritual ispočetka. Broj ponavljanja je najviše dvadeset i jedan.
278
Napomene: Ritam disanja treba uspostaviti kao i kod predhodnog rituala. Duboko udisanje dok se savijate u luk, a izdisanje dok se vraćate u uspravni položaj. Kod ovog rituala ne treba praviti pauze izmeñu ponavljanja. ČETVRTI RITUAL Četvrti ritual, kao i svi, stimuliše okretanje svih sedam vrtloga, ali se primarno odnosi na četvrti centar vrtložne energije koji preuzima višak Etera iz trećeg centra, zadržava jedan deo u sebi, a ostatak prosleñuje ka sledećem vrtložnom centru. Sedi na pod sa nogama ispravljenim ispred sebe i stopalima rastavljenim u širini kukova (oko 40 centimetara). Uspravnog trupa, postavi dlanove na pod pored bokova. Zatim spusti bradu prema grudima, a potom zabaci glavu unazad koliko možeš. Istovremeno podigni telo tako da se kolena saviju, a ruke ostanu prave. Trup treba da bude u ravnoj liniji sa butinama, horizontalno u odnosu na pod. Ruke i donji deo nogu treba da budu uspravni i pod pravim uglom u odnosu na pod. Kada zauzmeš ovu poziciju zategni svaki mišić. Na kraju, opusti mišiće dok se vraćaš u početni sedeći položaj. Izmeñu ponavljanja rituala se može praviti pauza. Broj ponavljanja je najviše dvadeset i jedno ponavljanje.
279
Napomene: Ritam disanja kod ovog rituala treba uspostaviti kao i kod predhodnih, ali sa zadržavanjem daha. Duboko udišite dok se telo podiže, zatim zadržite vazduh dok se zatežu mišići, a izdišite potpuno dok se spuštate na pod. Dok traje pauza izmeñu ponavljanja treba nastaviti sa dubokim disanjem, ali sada bez zadržavanja daha. Izmeñu ponavljanja može biti jedan, dva, ali ne više od tri duboka udaha i izdaha. PETI RITUAL Peti ritual, isto kao i predhodni, stimuliše okretanje svih sedam vrtloga, ali se primarno odnosi na peti centar vrtložne energije koji preuzima višak Etera iz četvrtog centra, zadržava jedan deo u sebi, a ostatak prosleñuje ka sledećem vrtložnom centru. Lezi na pod licem okrenutim prema podu. Osloni se uspravnim rukama, dlanovima okrenutim prema podu i nožnim prstima savijenim ka gornjem delu stopala. U toku ovog rituala, šake i stopala treba da budu razdvojeni u širini ramena (oko šezdeset centimetara), a ruke i noge treba držati pravo. Početni položaj treba da bude sa rukama pod pravim uglom u odnosu na pod i kičmom u luku, tako da je telo u visećem položaju. Potom zabaci glavu unazad što je moguće više, a onda, savijajući se u kukovima, podigni telo u obrnuti luk (obrnuto V). Istovremeno dok se izvijaš na gore, bradu pomeri napred, pritiskajući je na grudi. Zatim se vrati se u prvobitni položaj i počni ritual iznova. Kod ovog rituala ne treba praviti pauze izmeñu ponavljanja. Broj ponavljanja je najviše dvadeset i jedan.
280
Napomene: Ovaj ritual izgleda kao teže izvodljiv, ali već posle samo nedelju dana, on će postati najlakši za izvoñenje. Kada postanete uspešni u njegovom sprovoñenju trebalo bi ga dopuniti tako što ćete dopustiti da vam telo pada iz uzdignutog položaja skoro, ali ne sasvim do samog poda. Mišiće treba na kratko zategnuti u oba položaja, i u najvišem i u najnižem. Ritam disanja treba uspostaviti kao i kod predhodnih rituala bez zadržavanja daha. Duboko udisanje dok podižete telo, a izdisanje dok se spuštate. ŠESTI RITUAL Šesti ritual i naredni sedmi spadaju u domen Visoke Magije Elemenata koja se bavi svesnom i namenskom upotrebom energija vrtložnih centara, zatim transformacijom akumuliranog Etera i njegovom emanacijom bilo na Zemaljsku, bilo na Astralnu i Eteričnu ravan. Vršenje šestog rituala se ne preporučuje ljudima mlañim od trideset godina, odnosno onima koji nisu doživeli pun ciklus planete Saturn, odnosno Saturnov prvi povratak na početnu poziciju u trenutku roñenja, što se utvrñuje pregledom natalnog horoskopa. Ako zaista želite da iskoriste šesti ritual, treba da prihvate jedno veoma teško samoograničenje, a to je odricanje od seksualnog života, odnosno potpuni prestanak svake seksualne aktivnosti. Ovo ograničenje većina ljudi nije spremna da prihvati. Ljudima mlañim od trideset godina je ovo izuzetno teško za postizanje jer se nalaze u životnom periodu najjačeg ispoljavanja seksualnosti, koja bi trebalo da bude iživljena. Meñutim ovo se savetuje ljudima koji su doživeli drugi Saturnov povratak, odnosno prešli 58-60 godina života, mada ukoliko su već oformljeni magovi i vladaju magijskim veštinama, meñu kojima je i Seksualna Magija, a prvenstveno Magija Elemenata, ovo nije uslov. Magovi koji su izvešteni u upravljanju energijama znaju da kanališu sopstvene energije, pa stoga mogu da nastave sa seksualnim aktivnostima i do pozne starosti, pa i do kraja života. Kod prosečnog čoveka ili žene, jedan deo, a često je to najveći deo, vitalne životne energije koja hrani svih sedam vrtloga, kanališe se u reproduktivnu energiju. Toliko se akumuliranog Etera rasipa u prvom vrtlogu da nikad nema šanse da stigne do ostalih šest. Da bi neko postao mag, ovu snažnu Silu Života mora da konzervira i okrene naviše tako da je mogu koristiti svi vrtlozi, a posebno sedmi, Zmajevo Oko. Ova reproduktivna energija se mora prekanalisati za više potrebe. Okretanje Životne Sile naviše je vrlo jednostavna stvar, a ipak vekovima čovek u tome obično nema uspeha. Na zapadu su mnogi magijski i religiozni redovi to pokušavali i nisu uspevali, jer su hteli da kontrolišu seksualnu energiju potiskujući je. Postoji samo jedan način da se gospodari ovim snažnim porivom, i to nije potiskivanje već transformacija, pretvaranje i istovremeno podizanje te energije naviše. Na taj način se zadobija onaj "Eliksir Života", kako su ga nekada zvali, i može se upotrebiti za najuzvišenije svrhe, a to je nešto što su ljudi i u prošlosti retko bili u stanju da urade, a kamo li danas. Ovo je moguće učiniti koroz primenu tehnika Visoke Magije Elemenata i Seksualne Magije. O ovim praksama ću posvetiti posebnu jednu od narednih knjiga. Za ovaj prvi nivo preinicijacijske magije dovoljno je ovo što je do sada objašnjeno kroz osnovnu Magiju Ele-
281
menata. Sa ovih pet, gore opisanih, završnih rituala se vrši potpuno uravnoteženje rada svih sedam centara vrtložne energije i ravnomerno prerasporeñivanje akumuliranog Etera u prvih pet centara shodno potrebnim količinama za njihov neometan rad, dok se preostala akumilacija preusmerava ka šestom i sedmom vrtložnom centru koji jedini imaju mogućnost neograničene akumulacije i iz kojih je jedino ispravno vršiti emanaciju transformisanog Etera ka svim ravnima. Opis šestog rituala koji sledi se ipak daje, ali zaista napominjem, nemojte praktikovati ovaj ritual ukoliko niste doneli čvstu i jasnu odluku da ćete se na dalje kroz svoj život i praksu posvetiti celibatu (neupražnjavanju seksualnih aktivnosti). Ovaj ritual je jednostavniji od svih predhodnih. Izvodi se samo kada se oseti višak seksualne energije i kada postoji prirodna želja za njenim ispoljavanjem. Upravo iz tog razloga je ovaj ritual toliko jednostavan da se može raditi bilo gde i bilo kada, kad god se oseti potreba. Šesti ritual direktno stimuliše šesti centar vrtložne energije povlačeći u sebe vertikalnim kretanjem sav višak akumuliranog etera iz najnižeg, prvog centra kroz i iz ostala četri centra. Stani uspravno i polako ispusti sav vazduh iz pluća. Dok to radiš, savij se ka napred i stavi ruke na kolena. Naglo izbaci sav vazduh iz pluća i onda se vrati u uspravni položaj. Zatim postavi ruke na bokove i pritisni ih, što će izdići ramena. Dok ovo radiš, uvuci stomak koliko god možš i istovremeno podigni grudi. Ostani u ovom položaju koliko god možeš. Kada konačno moraš da uzmeš vazduh, udiši kroz nos. Kada se pluća napune, izdiši kroz usta. Dok izdišeš, opusti ruke puštajući ih da vise prirodno sa strane. Zatim nekoliko puta duboko udahni kroz usta ili nos. Samo tri ponavljanja ovog rituala je dovoljno da se preusmeri seksualna energija i okrene tok njene snažne sile naviše. Ovaj snažni, šesti energetski vir koji se u tradiciji Drevnog Sumera naziva Krila Zmaja, ima neverovatnu moć da čoveka direktno izdigne na Astralnu ravan postojanja. Tačno odreñen broj ponavljanja ovog šestog rituala nakon predhodne jake seksualne stimulacije, ali bez doživljavanja orgazma, proizvodi ovaj efekat. I za ovaj celokupan ritual je potrebna neverovatno velika količina akumuliranog Etera. Način vršenja ove seksualne stimulacije neće biti opisan niti ću dati broj ponavljanja ovog rituala iz razloga moguće zloupotrebe. Bez potpune i savršene pripreme ovaj bi ritual, u potpunom izvoñenju, mogao izazavati ozbiljne poremećaje, kako mentalne, tako i fizičke. Ponavljam ovo još jednom: Ovo nemojte ni praktikovati ni pokušavati! SEDMI RITUAL Sedmi ritual, zajedno sa šestim pripada praksi Visoke Magije Elemenata i Seksualne Magije. Njegovo je izvoñenje od najranijih vremena i kroz sve magijske sisteme strogo zabranjeno, bez potpune predhodne pripreme i ovladavanja sa svih sedam Elemenata. Svi učitelji koji prenesu ovo znanje svojim učenicima, ostavljaju u amanet i strogu zabranu, da se ovaj ritual ne sme dati neiniciranima niti se sme javno obznaniti prostim ljudima. Ako bi ko bez potpune pripreme izvršio ovaj ritual, izazvao bi trenutnu smrt. Zbog toga se on ne sme ni napisati, ni neupućenom saopštiti. Ovo je meñu svim ritualima najjednostavniji ritual za izvoñenje. Sastoji se od samo jednog
282
pokreta i samo jedne reči. Može se izvesti bilo kada i bilo gde. Ovaj drevni ritual omogućava čoveku direktno izdizanje na Eteričnu ravan, ravan Bogova. A ko je još meñu ljudima spreman da stane licem u lice sa Bogovima? Ja takvog ne znam. Postoji samo jedna razlika izmeñu običnog čoveka i maga. Prvi kanališe vitalnu Životnu Silu u seksualnu energiju, dok drugi okreće ovu Silu naviše da bi stvorilo balans i sklad putem svih sedam virova. Zbog toga mag svakim danom i časom postaje sve moćniji. On ili ona u sebi stvaraju čist "Eliksir Života". Ponavljam, neka niko ne pomišlja da okreće seksualne struje naviše pre nego što je spreman da svetovni život ostavi za sobom i zameni ga blagodatima pravog majstorstva. Tek tada, neka takav čovek istupi napred, i uspeh će krunisati svaki njegov napor.
ASKETIZAM Na samom kraju ovog poglavlja o osnovnoj Magiji Elemenata, ostalo je da još dam nekoliko napomena o pitanju asketizma, odnosno raznih vrsta i procesa uzdražavanja. Još u najstarija vremena, sve religije, magijske škole, duhovni pokreti i razni noviji sistemi duhovnog školovanja, posmatrali su asketizam kao veoma važno pitanje života i prakse duhovnog usavršavanja. Neka učenja sa Istoka su asketizam pretvorili u fanatizam, izazivajući velika psihofizička oštećenja preterivanjem i abnormalnom neumerenošću koji su ne samo neprirodni, nego su i protivni Univerzalnim Zakonima. Iscrpljivanje tela je, uopšteno rečeno, isto tako jednostrano kao kad bismo razvijali samo jedan deo tela, zanemarujući sve ostale. Ako asketizam služi ljudskom telu, kao što je, recimo, uzdržavanje od hrane, da bi se ono oslobodilo prljavštine i drugih nečistoća, ili da bi se sačuvalo telo od bolesti i uravnotežili poremećaji, asketizam se može razumno koristiti, ali bez ikakvog preterivanja. Svako ko se pridržava datih uputstava i redom svih malih rituala opisanih u osnovnoj Magiji Elemenata, nikada neće imati potrebe za bilo kakvim asketskim merama čak ni prilikom neophodnih priprema za vršenje velikih i ozbiljnih rituala. Čovek koji radi veoma težak fizički posao, bio bi veoma glup ako bi lišio telo apsolutno neophodnih supstanci za njegovo održavanje, samo zato što pripada nekoj religiji ili se interesuje za jogu ili misticizam. Ovakvo neodgovorno ponašanje prema sopstvenom biću nesumnjivo će završiti ozbiljnim i opasnim povredama zdravlja. O ostalom neću ni da govorim. Vegetarijanstvo uopšte nije bitno za mentalni napredak, intelektualni razvoj, ili duhovno usavršavanje. Može se shvatiti jedino kao privremeni lek za pročišćavanje tela od nečistoća, ukoliko neko pretežno jede hranu životnjskog porekla. Ali, kao što sam to već napomenuo, ukoliko se pridržavate datih uputstava za pravilnu ishranu, nikada ne morate biti vegetarijanac. Privremeno uzdržavanje od mesa ili životinjske hrane propisuje se samo za veoma retke specifične magijske rituale kao jedna vrsta pripreme, a čak i onda za samo odreñeni period.
283
Ideja da bi se jedenjem životinjskog mesa, životinjske moći ili sposobnosti mogle preneti na čoveka, ili da se time narušavaju Prirodni Zakon i svetinja Života, jeste glupost i potiče od nerazvijenog mentaliteta koji ignoriše i ne poznaje celokupnost postojanja, Univerzalne Zakone i Prirodu Stvarnosti. Mag se ne obazire na ovakve predrasude. U interesu svog magijskog usavršavanja, mag mora biti umeren u jelu i piću i voditi razuman način života. Nemoguće je postaviti tačna pravila ili propise za sve segmente života, pošto je magijski način života sasvim individualan. Svako mora znati šta mu odgovara, a šta ne. Sveta je dužnost održavati ravnotežu u svemu. Sve ovo važi i u pogledu seksualnog života. Postoje tri vrste takozvanog Čistog asketizma: intelektualni ili mentalni asketizam koji se bavi kontolom i kroćenjem misli, psihički ili astralni asketizam koji radi na oplemenjivanju Duše putem kontrole strasti i nagona i fizički ili materijalni asketizam koji se bavi usklañivanjem tela preko umerenog i prirodnog načina života. Bez ove tri vrste asketizma koje se moraju razvijati istovremeno i paralelno jedan sa drugim, pravi magijski uspon je nezamisliv. Ne sme se zanemariti nijedna od ove tri vrste, i nijedna ne sme preovladati da bi se izbegao jednostran razvoj. Na kraju, savetujem svima da posebno ovaj deo o Magiji Elemenata, ne bi trebalo samo pročitati, već bi on trebao postati način života svakog čoveka. Onaj ko želi da postane mag, prepoznaće da život zavisi od delovanja Elemenata na raznim planovima i oblastima postojanja. To se vidi svuda i na svakom koraku i u malim i u velikim stvarima, kako na makrokosmičkom tako i na mikrokosmičkom planu, bezvremeno i večno, svugde u sveprostoru u kojem Sile deluju. Polazeći od ovog saznanja, shvatićete da ni smrt uopšte ne postoji, u pravom smislu reči, već da sve što živi, petvara se i usavršava prema Univerzalnim Zakonima. Zbog toga se mag ne plaši smrti, jer zna da je f'izička smrt samo prelaz u finiju oblast, na astralni plan, a odatle na spiritualni nivo, ili Eteričnu ravan. Prema tome mag ne veruje ni u raj ni u pakao, niti bilo kakve priče sveštenika bilo koje religije. Mag vidi svrhu Univerzalnih Zakona i jedino što radi, jeste oplemenjivanje Duha i Duše, jer samo u oplemenjenoj Duši mogu delovati ove Univerzalne Sile. Zbog toga i Telo i Duša i Duh moraju ravnomerno biti Besprekorno uvežbani, razvijeni i pripremljeni. O tragaoče, neka Besprekornost zauvek bude tvoja prva osobina!
284
Magijska priprema Ime i Pečat su Nebeska Volja Nomina Sunt Numina. Ovom latinskom izrekom koja znači: "Imena su Nebeske Volje", započinje se putovanje u Onostrano. Šta su to Nebeske Volje? To su Božanstva, Bogovi, Nebeska Bića koja poseduju Konačnu Volju, Čistu Volju, Apsolutnu Volju. Bogovi i sva Nebeska Bića imaju svoje Ime. I čovek je Nebesko biće, isto koliko i Zemaljsko. I čovek ima svoje ime. A da li je to baš tako? Da li svaki čovek ima svoje ime? Nema! Nauka o imenima, okultna i ezoterijska doktrina, tvrdi: Ako Sopstvo nema ime, onda ne postoji. A na dalje kaže: Svaka stvar svoje ime ima. Zato u svetu Pojavnom i Onostranom, isto kao što ne postoje dva ista Bića niti dve stvari iste, tako ne smeju biti ni dva imena ista. Ovo je od pamtiveka, poput zakona, pravilo. A kako je počelo? Zabeleženo je prvi put u drevnom spisu Knjiga o Stvaranju Sveta i Čoveka "Kad Nebo Gore" (Enuma Eliš, ploča 1): Kad Nebo gore još neimaše ime, kad Zemlja dole još neimaše ime, iskonski Absu što ih porodi i Mummu Tiamat, njihova Sveopšta Majka, stanu svoje mešati vode. Kad staništa Bogova još ne behu sazdana, kad trske u močvari još ne bi, kad nijedan Bog još ne beše stvoren, kad nijedan Bog još neimaše ime, kad nijedna sudbina ne bi odreñena, Bogovi iz utrobe Absu i Tiamat roñeni behu. Lahmu i Lahamu se pojaviše i ime dobiše Oni. Eon za Eonom, namnožiše se Oni. Svako biće, dogañaj, stanje ili nivo poseduje ime što mu pripada kao pojedinačnom ili vrsti. Sledstveno tome i s obzirom na ideju tako je rečeno: Sve životinje u polju i sve ptice u vazduhu i u moru ribe, svaku stvar na Zemlji i na Nebu što postoji, kako čovek prozove, da mu tako bude ime, jer stvar imenovati, znači spoznati. Ovde je ključ. Nomen est omen. Ime je suština (oznaka). U imenu je sazdano ezoterično znanje. I praksa je na imenu utemeljena, shvaćena ne kao reč proizvoljnih znakova društvenog porekla i jezičkog reda, nego kao zvuk što korespondira s onim što označava, kao simbol i energija, kao sama bit bića. Čovek je dao imena stvarima nadovezujući se na njihovu prirodu i pismo je primio od Tota, stvorivši tako riznicu za čuvanje pamćenja. U početku, reč je bila slika, pečat (piktografsko pismo). Otuda je pečat još ostao znamenje magijskog rada. Ime je pečat i pečat je ime. Tako svako biće pečat svoj ima
285
kao što ima i ime. Jezik koji se izražava slovima, a ne slikom, nesavršen je. Takvi su svi jezici danas, čak i kineski iako je idiogramski i vrlo sličan piktografskom. Moderni jezici su pojednostavljeni, lako se uče, meñutim upotrebiti se mogu samo na nivou Zemaljske ravni i u prelazu na Astralnu ravan. Sve dalje, pisana reč funkciju nema nikakvu. Na Astralnoj i Eteričnoj ravni bića se ne prepoznaju po rečima pisanim, već po pečatu i njegovoj zvučnoj vibraciji. Zbog toga je priziv entiteta nemoguć bez postojanja pečata. Ali je nemoguć, u funkcionalnom smislu, i ako mag svoj pečat nema. Bez pečata se predstaviti nije moguće. Kao što ni u ovom svetu čovek ne ide nigde bez svoje lične karte (ID kartice), tako ni u Onostrani svet se ne bi smeo zaputiti bez pečata svog. Ovo je pravilo. Dakle nema magijske prakse bez ličnog imena i ličnog pečata. Treba napomenuti da ime prvenstveno pretpostavlja zvuk, jer stvari, zvukovi i imena su simbolično istovetni. Ako se ime, odnosno zvuk ispravno izvede, ono utiče na stvar, čovek prodire do porekla, same suštine, što može biti magijski opasno. Zbog toga postoji takozvani "onomastički tabu", zabrana izgovaranja pojedinih reči zbog toga što su istoznačne ili istozvučne sa imenima Bogova ili drugih Nebeskih bića. I ovo je pravilo: Ne zazivaj imena Bogova uzalud. Glasno izgovaranje imena entiteta je uznemiravanje na energetskom nivou i postoji opasnost da se Božanstvo, ili drugi entitet ne odazovu onda kada se zaista prizivaju. Zaludnom se čoveku ni ljudi ne odazivaju na poziv. Imena i pečati, iako su grafički znakovi, oni predstavljaju elemente. Simboli su spoznaje energija, i to pojedinačno ili u kombinaciji s drugim znacima. To je spoznaja u njenom višem smislu, spoznaja samog principa svih stvari kao večnih esencija. U smislu srednjem, oni su kosmogonija, a u krajnjem, najnižem smislu, spoznaja osobina i njihovih brojeva jer se brojevima izražava priroda svih bića. Nisu zalud stari Grci magove nazivali "matematici". Pečat se shvata i kao Ključ. To je svojevrsna lozinka, reč ili formula što se mora napisati i izgovoriti da bi se steklo pravo stvarnog i magijskog prolaza ili pristupa. U stvarnom smislu, pečat je "propusnica" koja omogućava putovanje kroz Nebeske sfere. Pečat je kao pasoš kojim se posvećeniku omogućava pristup Kraljevstvu Senki ili svakim pojedinačnim Nebesima. U magijskom smislu, ime i pečat omogućavaju pristupanje inicijacijskom činu. Nema istinske inicijacije bez imena i pečata, jer su oni zapravo znaci raspoznavanja. Ko ime i pečat nema, nevidljiv je u Svetom Kraljevstvu, ali ne nevidljiv u energetskom smislu, već je poput zrna peska na obali mora. Za entitete je takav čovek hrana i rob. Zato uzmi ime svoje i pečat svoj i posveti dušu svoju pre nego što na prag staneš, jer iza Kapije svake Drevni Čuvar stoji, On znamenje ište, a ti imaš li šta dati? Tako je rečeno. Ovo je prva stvar Velikog Dela. Samoinicijacija. Predstavljanje Sopstva Promislu. I sama reč "initium" znači početak. Dakle samoincijacija je sopstveni početak. Svrha joj je pristupanje višoj, natprosečnoj razini života kako telesnog, tako i osećajnog, spiritualnog i spoznajnog. Samoinicijacija je "Drugo roñenje". Ona nije samo ceremonija u užem smislu, već je to prvi i najviši čin Obreda Posvećenja. Inicijacija zrelosti i smelosti. Zbog toga je odabir ličnog imena i izrada ličnog pečata preduslov spoznaje tajnih doktrina. Stupanje na Magijsku Stazu Spoznaje nemoguća je bez ova
286
dva činioca. Samopredstavljeno Sopstvo u Promislu, već je Gospodar, iako na Stazu još zakoračilo nije. Preduslov svih Uslova, Preduslov Uzvišene Inicijacije, "Trećeg roñenja", inicijacije u pravom smislu, Posvećenja stupanjem u najviši, vlastiti spiritualni nivo života što, pretpostavlja posebna svojstva, darove, ali i odabir. Najbitniji cilj samoinicijacije je prevazilaženje ograničenosti, tog pojedinačnog ljudskog stanja i omogućavanje istinskog prelaza u viša stanja te, na kraju, dovoñenje bića u stanje iznad i izvan svake vezanosti. Svaki čovek svoje ime ima. Lično ime i ime po rodu, porodično. U nekim je društvima zastupljeno da se nosi i srednje ime po ocu ili više imena po srodnicima ili nekim posebnim karakteristikama. Kako god bilo, ime dobijeno po roñenju nije Ime. U magijskom smislu je to "nazime", odnosno pretpostavljeno ime. Ako je mag novoroñenčetu kum, samo je tada dobijeno ime, Ime. Pogledajte samo na ljude oko sebe. Koliko je ljudi koji nose isto ime? Koliko je ljudi koji nose ime kao što je vaše? Čak i imena s prezimenom mogu biti ista. I takvih je dosta. A sad pogledajte na ime svoje. Ono ima značenje svoje. I pogledajte na sebe i na sopstvo svoje. Koliko je to vaše ime zaista vaše? Jedino u ljudskom drušvu, meñu svim bićima, u meñusobnom oslovljavanju i imenovanju postoje ista imena za različitost. Ako dva ista ne postoje, a ne postoje, kako onda mogu isto ime da nose? Ne mogu, ali ipak nose. Ovo je prva zamka ropstva, izjednačenje sa zajednicom (kolektivizacija), druga je različenje (impersonalizacija) na putu ka obezličenju (depersonalizacija). Odakle ova tvorevina? Je li oduvek tako bilo? Nije. U Staro doba Zemlje i Srednjem dobu, u vremenima pre Velikog uništenja, svaki je čovek imao svoje ime, jedno i neponovljivo kao što je čovek jedan i neponovljiv. A onda su ljudi u malom broju preživeli i nasledili Zemlju. Bogovi su se povukli u svoja prebivališta pripravljena još u doba pre vremena. Naslednici Zemlje, sinovi čoveka srušili su Drevnu Kulu, gde Večni je Nehar blistao. Kapiju Bogova su zatvorili i Pečat stavili da se u svetu ovom ne pojave opet. Ali oni će doći jer je Zemlja za Njih pripravljena, da im odmorište bude, odmorište u slavi i slasti. Tad sinovi čoveka na Kraljeve Čarobnjake su ustali, u pustinje ih proterali, religiju ustanovili. Za posrednike i poslanike na Zemlji, samoizvikani se proglasiše. Seme razdora su posejali, seme zbrke u jezik Bogova uneli. Slike su sakrili i nove znake pripravili. Samo oni da čitaju. Zajednicu su ustanovili da njima, a tobož Bogovima služi. U religiji je koren pritajenog zla i tame nad čovekom što se vije. Rasturiše se po svetu tada, po plemenima svojim. Tako su nastali narodi, tako su nastali jezici. Tako počeše ljudi da mešaju imena svoja, da se od suštine svoje, od bića svojeg odele. U zajedničko ropstvo da se zbroje. Ali Kraljevi Čarobnjaci su znanje sačuvali i pripravili Put za svakog ko se Imenom odeli, ko Sopstvo imenuje, Jednim i neponovljivim Imenom svojim. Zato je rečeno: Uzmi Ime svoje i Pečat svoj. Zapamtite i učinite tako. Ime mora biti jedinstveno i neponovljivo. Ovo je veoma važno za korespondenciju na svim ravnima postojanja, sa svim bićima. Kada se iza Kapije nañete, Ime i Pečat su ono što čini da vas prepoznaju, kao osobenost, kao Sopstvo. Jer ako za ime uzmete ime koje već postoji, za ova ste bića varalice. Zato greše oni koji za svoje ime uzimaju imena drugih bića. Ima i onih koji se vežu za ime nekog entiteta kao za svoje, ali to je ime koje već Sopstvo drugo odreñuje, kroz koje se taj entitet izražava. Mnogo je onih koji su u ropstvo baš ovih entiteta pali, a da to-
287
ga, ne retko, nisu ni svesni. A čest je slučaj da se zbog ovoga nikada ne uspostavi ni jedna veza u Onostranom. Zašto je tako? Zamilite sada čoveka koji doñe u kuću vašu, u vreme kada ste odsutni, i predstavi se ukućanima vašim imenom. Hoće li ga oni prihvatiti kao što vas prihvataju? Isto je tako i u Svetom Kraljevstvu, neće vas prihvatiti. Jednom prokazan kao varalica (plagijator), uvek je zgodna meta hordama koje u Onostranom borave. U uglovima najčešće čekaju. Vrebačima ih nazivaju. Neka se ne usudi čovek da krene na Duha čije je ime zauzeo. Jer da bi ime održao mora tog Duha pobediti, porobiti, uzeti mu znamenje, Pečat na grudima što nosi. Ima li ovakvog meñu ljudima? Beše jedan u vremena drevna, Marduk mu je Ime. Ali ni on ne beše čovek samo. Polovinu Božanske prirode je već imao. Pedeset Imena je imao, svako Ime Moć Božanska. Ima li takvog meñu ljudima koji bi takmac Marduku bio? Zato, odaberite ime po volji svojoj ovako kao što ću vam reći. Najpre izrčunajte lični broj po danu u kojem ste roñeni. Lični broj se dobija sabiranjem svih brojeva u datumu roñenja i svoñenjem na prost broj. Ovo se čini u skaldu sa datumom uzetim po kalendaru vremna u kojem živite i u kojem ste roñeni. Aktuelni kalendar je Gregorijanski sa sve nas. Na primeru mog datuma roñenja, proračun Ličnog broja izgleda ovako: 7.6.1969. = 7+6+1+9+6+9 = 38 = 3+8 = 11 = 1+1 = 2. Zapamtite, ovo je posebno važno imati na umu! Lični broj i Broj Imena moraju biti isti. Po principu jednakosti: Ime je oznaka Suštine. Svaki jezik, odnosno pismo, ima svoju numeričku vrednost. Ovo napominjem da ne bi došlo do zabune, jer se u nekim tekstovima koji se bave numerologijom mogu naći drugačije numeričke vrednosti glasova i slovnih oznaka. Takoñe, važno je napomenuti da je ime zvučna vibracija i da se numerički korespondiraju glasovi, a ne slovni znakovi. Ja mogu svoje ime napisati Alexandar, ali ga izgovaram Aleksandar, i u duhu jezika kojim govorim ću i odraditi numerologiju imena. Mag primarno upotrebljava prvi naučeni jezik (maternji jezik). Za naše prostore je to Srpski jezik i jezici istog korena: Hrvatski, Bošnjački, Crnogorski, Slovenački i Makedonski, i dve varijante pisma: ćirilica i latinica. U tom smislu i sledi tabela sa numeričkim vrednostima glasova i slovnih znakova oba pisma: Samoglasnici:
A-1-A
E-5-E
I-7-И
O-3-О
U-9-У
B-2-Б
ð-4-Ђ
J-2-Ј
N-6-Н
Š-6-Ш
C-4-Ц
DŽ - 4 - Џ
K-4-К
NJ - 8 - Њ
T-2-Т
Ć-8-Ћ
F-2-Ф
L-6-Л
P-2-П
V-4-В
Č-6-Ч
G-2-Г
LJ - 8 - Љ
R-6-Р
Z-4-З
D-2-Д
H-2-Х
M-2-М
S-6-С
Ž-2-Ж
Suglasnici:
288
Primer izračunavanja Broja imena: ALEKSANDAR = 1+6+5+4+6+1+6+2+1+6 = 38 = 3+8 = 11 = 1+1 = 2. Obratite ovde pažnju na slaganje linije izvoñenja Ličnog broja i Broja imena : 38, 11, 2. Linija izvoñenja je identična. Ovo ne mora da bude, ali je preporučljivo jer je time moć potpuno uravnotežena. Aleksandar je moje svetovno ime i njegova numerička vrednost je po proračunu potpuno uravnotežena sa Ličnim brojem. Naravno, ovo bi mogla biti puka slučajnost, ali nije. Ovo je ime koje sam sam odabrao kao svoje poništivši ono koje mi je dato po roñenju. Sa 18 godina, kada se za to stekla i zakonska mogućnost ja sam ovo i formalno uradio, promenivši zvanično svoje ime i prezime. Čime sam prekinuo energetsku liniju vezivanja po nasleñivanju. Alexanthorn je magijsko ime, ali isto tako svetovno (pseudonim). Magijsko sveto ime je tajno. Nijedan svetovni (neposvećen) čovek ovo ime ne zna. Sveto magijsko ime je ime koje predstavlja moje sopstvo na svim drugim ravnima izuzev ove pojavne, fizičkog i mentalnog nivoa Zemaljske ravni. Numerička vrednost magijskog imena je ista kao i Lični broj i sa istom linijom izvoñenja. Alexanthorn (Aleksantorn) pak, nije. Ima vrednost 1. Zašto je ovo tako učinjeno? Uravnoteženost svetovnog imena i Ličnog broja karakteriše snagom i postojanošću u ovom pojavnom svetu. Isto tako je učinjeno i u korelaciji sa Svetim magijskim imenom, zbog istih karakteristika postojanosti i snage na Astralnoj i Eteričnoj ravni. Alexanthorn odstupa iz ove korelacije samo iz jednog razloga, a to je unošenje pometnje za kanalisanje nepoželjnih energija koje bi nepozvane, ili s namerom nečijom bile poslate sa viših ravni i planova. Takve energije, jednostavno skreću pored. Tako se mogu u potpunom miru prepustiti bilo kojoj strani života, a da jedna drugu ne dotiču. Ne samo bez straha, već sa odsustvom svake pomisli o mogućem sudaru. Igra brojevima i slovima je svojevrsno kodiranje koje omogućava, ne izgradnju energetskih štitova, koji uzgred troše mnogo lične energije, već dislociranje eventualnih energetskih upliva. Uz, naravno, Duhove zaštitnike na Astralnom "mostu", ovo je svojevrsna zaštita, trajnog karaktera i ne zahteva nikakvo naknadno ili dodatno angažovanje. Isto tako omogućava mogućnost spokojnog nestajanja i pojavljivanja na odreñeno vreme, uz onemogućavanje energetskog lociranja ne samo na višim ravnima, već i u ovoj pojavnoj, na fizičkom nivou. Mag može imati i više imena, čak posebno ime za svaku Ravan postojanja, za svaku od Nebeskih Oblasti takoñe. Ali svako od ovih imena mora biti jedinstveno i neponovljivo. Isto tako, nije redak slučaj da neki od entiteta daju tajno ime magu (ime i pečat) isto kao što neki entiteti otkivaju svoje tajno ime i pečat. I ovo je rezervisano isključivo, i samo za komunikaciju sa tim entitetom. Kada se stvara ime, vodeći računa o brojnoj vrednosti, mogu se koristiti postojeće reči svih znanih jezika. Moguće je spajati više reči, pa čak i iz različitih jezika, delova reči, slogova ili samo slova. Ime može i da bude skraćenica neke rečenice sastavljeno od slova i/ili slogova i to poreñanih po samo sebi znanoj formuli. Igra brojevima i slovima je potpuna i slobodna. Pazite, ime može biti i potpuno izmišljeno, reč koja ne postoji ni u jednom jeziku, ni kao aluzija, niti kao separat ili pak idiogram. Ali može biti i reč iz tajnog jezika koji mag sam stvara kako bi zaštitio sopstveno tajinstvo, i ono što ne sme biti otkriveno. Kako god bilo, važno je jedno, ponavljam: Ime mora biti jedinstveno i neponovljivo, dakle, unikat.
289
Kako proveriti da li je ime jedinstveno? Da li je moguće proveriti jedinstvenost imena? Jeste, ali na žalost, nije izvodljivo do izlaska na Astralnu ravan. U prvom uspostavljenom kontaktu sa nekim od entiteta, neophodno je tražiti ovu proveru. A entitet će, koji god bio, ovaj zahtev smatrati ozbiljnošću i zrelošću maga. I ako sam nije u stanju tu proveru da izvrši, svakako će maga uputiti onom entitetu koji to može s lakoćom učiniti. Isto treba učiniti i kad je lični pečat u pitanju. Šta raditi ukoliko se ispostavi da ime ili pečat nisu jedinstveni? Vrlo jednostavno. Od entiteta koji je vršio proveru zatražiti savet i uputstvo za ove promene. On će to odmah učiniti i sa velikom naklonošću. Ali ove intervencije su zaista retko kada potrebne, ukoliko se aspirant maksimalno potrudi da sam svoje Sopstvo nazove Imenom jedinstvenim i neponovljivim. Posebno se, na svim ravnima, ceni trud koji mag uloži u odabir svojeg imena i izradu pečata, a da intervencija nije potrebna. Radite na ovome. Istražujte, igrajte se brojevima i slovima. Vremena je na pretek. Gotovo sve što je rečeno za magijsko Ime, važi i za magijski Pečat. Pečat je isto što i Ime, samo što je predstavljen slikom. Ime je samo zvučna vrbracija i nije bitno kako je napisanao ili kojim pismom. Za Pečat je važno kako je i na čemu iscrtan ili urezan. Pečat je puni izraz suštine bića i Sopstva. Svojevrstan je talisman. Kada se posveti na Astralnoj ravni, postaje nezamenljivi štit. Koliko imena, toliko pečata, ovo ne zaboravite! Pečat je, za razliku od imena, igra znkova, slova, linija, slika, boja i naravno, brojeva u odnosnim korespondencijama. Natalna karta horoskopa, na primer, jedinstven je i neponovljiv pečat. Ali to ne znači da treba precrtati natalnu kartu. Koristite igru korespondencijama. I ne treba preterivati u količini znakova, simbola, boja i slično. Što manje komplikovanja to je kompleksnost jednostavnosti veća. Mogu se kristiti razni, već postojeći, simboli ili delovi simbola u kombinaciji sa slovima, inicijalima ili kako god. Ali pazite! Izrada pečata je postupak koji dolazi posle odabira imena. To je postuak koji uključuje astrološke korespondencije. Proučavajte ove korespondencije. Jer, na primer, ne može pečat sadržavati zelenu boju ako biće ne vibrira ovom bojom, niti može imati previše oštrih uglova ukoliko biće ne vibrira pretežno u uglovima. Morate imati urañen sopstveni horoskop. Morate ga proučavati kroz korespondencije, i nastojati da simbolički predstavite suštinu svog bića, svoj put, svoj cilj. Pečat je moguće menjati u smislu dopunjavanja i dorañivanja, dodavanjem dodatne simbolike, pri svakoj narednoj inicijaciji. Ovo podrazumeva prikaz usavršavanja i napredovanja na razvojnom Putu. Kao što u vojsci, za napredovanje, postoji viši čin, dopunjen ili drugačije simbolički predstavljen, tako i u magijskoj praksi, na pečatu, pri svakoj inicijaciji, napredak treba simbolički predstaviti. Astrološke korespondencije ili Vladarstva kako se drugačije nazivaju, predstavljaju široku oblast za izučavanje. Ja neću ovde iznositi ove korespondencije, jer bi to zahtevalo veliki prostor, a opet to su samo opšte korespondencije. Ključ je u spajanju korespondncija po sopstvenom horoskopu. Zbog toga je ovo složen proces. Ime i Pečat se ne stvaraju po sklonosti izraženoj u smislu ovo mi se sviña, ovo volim, ovo mi prija ovo mi lepo zvuči. Ono što je na Zemlji Lepota isto je što i Istina na Nebesima. Za sve što postoji, za svaku stvar, situaciju, delo ili osobinu, postoji izvesna astralna inteligencija, Duh koji
290
njime upravlja, a njihova se vladavina prelama kao Svetlost na svaki deo Svemira. Možda će neko pomisliti da će odmah po čitanju ovog teksta već imati ime i pečat, ali to je proces kao i svaki drugi u magijskom smislu. Ova priča treba da bude samo osnovni impuls, koji će pokrenuti točak spoznaje. Niko vam neće reći uradi ovo i ovo, nactaj to i to. Ko vam tako govori, od njega se klonite. Sav posao koji predstoji, svako od vas mora sam započeti i sam završiti. Koristite Vladarske nizove i korespondencije slova i stepena Zodijaka. Kako ovo upotrebiti. Jednostavno. Na osnovu sopstvenog horoskopa odnosno stepena koji su aktivirani položajem planeta, u prvom redu, malih planeta, pa i vrhovima kuća, prepišu se odgovarajuće slovne korespondencije i eto izvesnog broja slova od kojih je moguće kombinovanjem stvoriti reč koja će predstavljati lično ime. Naravno, sve ovo podrazumeva poznavanje osnovnih elemenata astrologije i mogućnosti da svako od vas sam zna pročitati sopstvenu natalnu kartu. Naglasio bih još ovo: ne odbacujte intuiciju. Ovakav vid spoznaje, kadkad otkrije sve. Ali to je dar. Malo je onih kojima se sve otkriva putem intuicije. Ali se svakom otkriva po nešto. Osluškujte.
DODATAK Slova i stepeni Zodijaka Na našim prostorima se praktično koriste dva pisma - ćirilica i latinica, od kojih svako ima po trideset slova. U raznim modifikacijama, ćirilica se koristi uglavnom na Istoku, dok se latinica koristi svugde na Zapadu. Prelazak Istoka u Zapad i Zapada u Istok se svakako odvija upravo na ovim prostorima, gde paralelno egzistiraju Azbuka i Abeceda, sa svojih tačno trideset slova upravo onoliko koliko stepeni sadrži svaki znak Zodijaka. Ključ raspodele slova stepenima Zodijaka izveden iz susreta latinice i ćirilice na našem podneblju koji predstavlja susret Zapada i Istoka, pa samim tim i osnovnih polova - principa muškog i ženskog - Sunca i Meseca. Princip - jedno slovo - jedan glas karakteriše ćirilično pismo, dok bi se za latinicu moglo reći: jedno slovo - dva glasa (svaki suglasnik se čita kao dvoglas npr. B = Be, C = Ce itd., za razliku od ćirilice). To u osnovi ukazuje na dominantni Solarni princip ćirilice, kao i Lunarni princip latinice (Sunce - 1, Mesec - 2). Kada su u pitanju znaci Zodijaka, svi muški bili bi vezani za ćirilicu, dok bi ženski odgovarali latiničnom pismu i to po sledećem rasporedu: Pošto je prvi znak - Ovan - muški znak i znak u kome je egzaltirano Sunce - svaki stepen tog znaka analogan je sa azbučnim rasporednom slova, počinjući sa slovom "A" (od 0° do 1°), a i završavajući sa "Š" (od 29° do 30°). Sledeći znak - Bik - jeste prvi ženski znak i znak u kome je egzaltiran Mesec, pa stoga on predstavlja i prvi znak koji prati logiku abecede, pri čemu je 0° analogan slovu "A", a 29° slovu "Ž".
291
Iza Bika, nailazimo na drugi "azbučni znak" - Blizance - koji će početi od šestog slova ("ð"), a završiti sa petim slovom azbuke ("D"). Isti postupak se provodi i za "drugi latinični znak" - Rak. Nulti stepen u Raku biće odgovoran za šesto slovo abecede. Treći "azbučni znak" jeste Lav. Sam početak Lava fonetski odgovara 11. slovu azbuke, a to je slovo "J". Opet, kada je u pitanju Devica - kao treći abecedni znak - nulti stepen Device odgovaraće 11. slovu abecede, a to je "G" - i tako dalje po istom principu, uvećavajući početak znaka za po pet slova - kao što je u donjim tabelama i prikazano. * Dodatak Slova i stepeni Zodijaka sa tabelama koje slede preuzete su iz dela Aleksandra Imširagića, "Knjiga vladarstava u astrologiji".
292
293
294
295
Napomene * Kada se kroz astrološke korespondencije natalnog horoskopa i uz pomoć datih tabela odaberu slova, neka će biti ćirilična, a neka latinična. To ne znači da treba mešati pisma, već jednostavno ćirilična se mogu ispisati kao latinična i, obrnuto, latinična kao ćirilična. Mada, ako neko to želi, može zadržati i kombinaciju oba pisma, po volji. * Ovo sam već pomenuo, ali nije zgoreg ponoviti. Ako se koriste reči ili delovi reči iz stranih jezika, numerologija tih reči za upotrebu na našem podneblju vrši se po glasovnoj vednosti, a ne onako kako se piše u tom stranom jeziku. Na primer, ime Mary se izgovara kao Meri, pa prema tome tako će se i numerološki obraditi. Razlog ovome je energetsko vibriranje podneblja. Numeričke vrednosti slova i znakova su veoma različite u mnogim jezicima, iako ima sličnosti i preklapanja. Uvek se koristi numerička vednost prvog (maternjeg) jezika jer je to lični misaoni jezik. * Kod izrade magijskog Pečata, ukoliko se kao deo koriste već postojeći simboli ili geometrijski oblici, bilo u celini ili kao deo, obratite pažnju na osnovno (fundamentalno) značenje i simoliku znaka koji se koristi, kao i na njegove astrološke i numerološke korespondencije, pa i samo ime znaka ili geometrijskog oblika, jer sve mora biti usklañeno na ličnom nivou. * Magijsko Ime i magijski Pečat nikako ne treba stavljati u okvir bilo kojeg geometrijskog oblika, jer je to simbol ograničavanja. Nikakve granice se na početku magijske prakse i tokom razvoja ne preporučuju. Ovo se posebno odnosi na Krug koji je simbol Beskonačnosti. Pečat u Krugu imaju samo bića koja su u potpunosti ispunila Konačnu Volju i imaju Konačno Sopstvo. To su Božanstva i u Sopstvu odreñeni entiteti, a meñu ljudima Adepti. * Prilikom rada na izradi magijskog Imena i Pečata, tehničko znanje jeste važno i sve treba, u tom smislu, uraditi precizno i tačno, ali ne zaboravite da uključite intuiciju. Ona je od presudnog značaja.
296
Magijska Sredstva Korak ka dubljem smislu Spoznaje Mag uvek teži onom vidu spoznaje kojom će biti u stanju da sve izvede pomoću svojih sopstvenih moći koje je stekao kao rezultat duhovne zrelosti. Tokom svog razvoja na Stazi Magijske Spoznaje, mag može primenjivati i Obrednu (ritualnu, ceremonijalnu) magiju, upotrebljavajući sva njena sredstvima i to u onoj meri u kojoj on to želi. Ovo znači da uvek mora postojati težnja ka usavršavanju i prevazilaženju Obredne magije uz odsustvo prijemčivosti koja vodi u razvijanje religijske i kultne svesti. Meñutim, u početnim fazama razvoja i spoznaje, Ritualna magija ima prednost jer se pomoću ponavljanja, a naročito stalne upotrebe jednog te istog magijskog oruña (instrumenta) mogu postići rezultati bez korišćenja lične snage. Na ovaj način Ritualna magija omogućava lakši rad na sticanju okultnih moći putem upotrebe različitih magijskih sredstava i omogućava bolju akumulaciju unutrašnje energije. Zapravo, sva magijska sredstva (sakramenti), su sredstva za utvrñivanje (fiksaciju) svesti, aktiviranje memorije i kanalisanje energije. Usmeravanjem pažnje na odreñeni sakrament, sposobnost i moć koju on simboliše, mag dovodi u svoju svest. Ukoliko je svest o ovome tako izgrañena, čim uzme u ruke neki od svojih oruña, mag će ostvariti bilo kontakt sa nekim entitetom, ili bilo koje drugo željeno postignuće, bez nekog naročitog napora. Kada mag uzme u ruku svoj magijski štap, u potpunosti mora biti svestan da štap predstavlja njegovu apsolutnu volju. Samo ovako usredsreñen, primenom magijskog štapa, a pomoću sopstvene volje, odmah će biti u stanju da ostvari kontakt sa željenim Duhom. Potpuno je ista relacija i u odnosu na sva ostala magijska sredstva, jer i ona, takoñe, simbolišu duhovne sile, zakone, sposobnosti i veštine. Ritualna magija je put koji svaki mag prolazi i ne može je zaobići u svom radu. Jedino, adept koji se raña sa samosvesnošću, ima tu mogućnost da svako delo učini bez pristupanja vršenju obrednih radnji. Mag mora imati potpun, gotovo svetački odnos prema svojim sakramentima, jer sa njima treba postupati isto onako kao da su dar samih Bogova. Njihova moć, neizmerno, raste sa njihovom brižljivom, pažljivom i obzirnom i pravilnom upotrebom. Magijska sredstva su svete relikvije koje pomažu
297
magu da da svako mesto na kojem vrši obred, pretvori u hram, mesto najčistije emanacije energije. Kada uzme u ruke oruñe svoje, mag je gotovo u stanju potpune ushićenosti (ekstaze). Relikvije se ne smeju upotrebljavati u druge svrhe, osim onih za koje su namenjene, jer bi nepovratno izgubile svoju magijsku moć i više se ne bi mogle koristiti u obrednim radnjama. Zbog ovoga, a i zbog naročitog ličnog osećanja poštovanja u sopstvenoj svesti, mag mora čuvati svoje relikvije izvan domašaja i vidokruga neiniciranih ljudi, da bi se izbeglo njihovo obesvećenje. Samosvestan mag nikada neće uzeti u ruke ni jedno svoje magijsko sredstvo pre nego što se podvrgne procesu mentalnog pročišćenja kroz meditaciju, jer je svestan da nikada ne sme dodirnuti relikviju, pre nego što postigne potrebno smirenoumlje i mentalnu staloženost za vršenje obreda. Aspirant mora uvek biti svestan činjenice da svako magijsko sredstvo simbolički predstavlja najviše Božanske Zakone i da sa njima mora rukovati kao sa svetim relikvijama. Magijska sredstva će izazivati željene rezultate samo u rukama maga koji sve ovo ima na umu. Relikvije su podsticaj za manifestaciju vere, volje i svih zakonitih osobina, kojima se povećava lični magijski autoritet, kojim mag sebe dovodi u stanje da utiče svojom voljom na nekog Duha ili Silu kako bi uz Njigovu pomoć izazvao cilj koji očekuje. Jednom posvećena relikvija, zauvek zadržava osobine koje simbolički predstavlja, jer posvećeno magijsko sredstvo, znači da je napunjeno odreñenom energijom za neku posebnu namenu. Ukoliko se relikvija pravilno čuva i upotrebljava, ona će čak i hiljade godina od njene poslednje primene, imati istu moć i isto dejstvo. Ako je relikvija posvećena tako da je može koristiti samo mag za koga je i napravljena, nijedan drugi mag je ne može koristiti, jer bi izgubila svoje dejstvo čak i u rukama savršenog adepta, sve dok je on ne očisti i posveti za svoju ličnu svrhu. U ovom delu knjige se navode neophodna magijska sredstva, sakramenti i relikvije sa osnovnim informacijama, koje predstavljaju treći korak na Putu Magijske Spoznaje, korak koji vodi ka dubljem smislu Spoznaje. Sva magijska sredstva su lična magijska sredstva maga, ali je uobičajeno da se o njima govori kao opštim, ličnim i oltarskim magijskim sredstvima, pomoćnim sredstvima i potrošnom materijalu. Najbolje bi bilo kada bi mag sam mogao napraviti sva neophodna sredstva, ali ako to nije u mogućnosti, preporučuje se najpre, da sredstva uradi drugi mag ili aspirant koji zna napraviti nešto od svega, a ukoliko i to nije moguće onda se sredstva kupuju ili rade po porudžbini kod vrsnih majstora. Ono što je obavezno, jeste da mag mora sam doraditi makar i najmanji detalj na svakom magijskom sredstvu. Simbolika ovoga je oličenje magijskog sredstva. Postoje dve stvari koje mag mora u potpunosti napraviti sam. To su odora i magijski štap. Magijski štap, jer treba da predstavlja potpunu ličnu silu emanacije, a odora, jer simbolički predstavlja oblačenje maga u Svemir i istovremeno predstavlja potpunu ličnu magijsku zaštitu od svih spoljnih uticaja. Sva magijska sredstva moraju biti pročišena, energizovana i posvećena kroz obrede svih Elemenata. Dodatno ukrašavanje svih magijskih sredstava je dozvoljeno, ali tu treba vodti računa o astrokorespondencijama sa ličnim horoskopom, kad su u pitanju boje, metali, kamenje, delovi žrtvovanih životinja i slično.
298
OPŠTA MAGIJSKA SREDSTVA
Hram Hram, suštinski, predstavlja Univerzum. To je posebno "mesto moći", najveće svetilište ispoljavanja. Tako shvaćen, čitav makrokosmos predstavlja Hram po sebi, ali isto tako, i čovek shvaćen kao mikrokosmos, predstavlja Hram za sebe. Ovo je suštinsko odreñenje Hrama. Meñutim, Hram je svaki prostor posvećen u svrhu vršenja magijskog ili religijskog obreda. Prostor kao takav, simbolički predstavlja Univerzum u kome se vrši delo (ritual). Mag prihvata svaki prostor onako kakvog ga pronañe, tako da on ima odreñen oblik, ali ipak, u starim spisima je zapisano: Jedanaest Stupova od kamena ili stene moraš podići u oblik od četiri u unutrašnjem krugu i sedam Stupova u spoljašnjem krugu Uglova, kao mesto Kapije kroz koju se Oni moćno pojavljuju iz Onostrane Praznine. Ovaj oblik je poznat kao Hram Drevnih, ali samo najveći meñu magovima su u stanju da tako oblikuju Hram. Medutim, može da postoji i odreñeni izbor prostora, a to se odnosi na moć i sposobnost maga da pronañe odgovarajući prostor. Ovo se prvenstveno odnosi na sposobnost prepoznavanja "mesta moći". Šta je zapravo "mesto moći? To je svako mesto ukrštanja energetskih tokova, jer je takvo mesto prirodno sposobno da emanira energiju. Na ovakvom mestu mag ili sveštenik, koristi prirodni tok energetskih kretanja bilo za širenje sopstvene energije, bilo za sažimanje spoljašnjeg toka energije. Ovde do izražaja dolazi sposobnost maga da osteti pulsiranje zračeće energije na odreñenom prostoru (radiestezijska senzibilnost). Ova energetska ukrštanja mogu biti različita, od ukrštanja tokova energije Zemlje (meridijani i paralele) preko podzemnih vodotokova i drugih podzemnih i nadzemnih energetskih vrtloga, poput rečnih tokova, izvora vode, jezera, mora, vazdušnih kovitlaca vetrova (ruže vetrova), pa do visinskih tačaka, vrhova brda, planina i stenovitih litica, koje su sposobne da upijaju i šire energiju sa kosmičkih ravni. Kakvo će se mesto odabrati, zavisi isključivo od njegove namene i namere maga da vrši odreñeno delo. Zbog toga, iskusni magovi imaju veći broj svojih svetilišta, jer nije moguće u jednom hramu činiti sva dela. Mag mora da razvije svoju senzibilnost do hipersenzibilnosti, kako bi ne samo osećao (detektovao) energetske tokove i vrtloge, zarad pronalaženja "mesta moći", već i zbog pronalaženja mesta na kome će živeti i raditi sve druge poslove. Ova sposobnost omogućava besprekornost u radu sa energijama uopšte, i bez nje nije moguće učiniti ni jedno valjano magijsko delo. Najbolja "mesta moći", mesta sa snažnim energetskim vrtlozima, su ona u prirodnom okruženju, ambijenti koji je priroda sama stvorila: vrela, rečne uvale, useci, tesnaci, klisure, kanjoni, pećine, vrhovi brda i planina, litice, mala ostrva (rečna, jezerska ili morska). Na ovakvim mestima je moguće izgraditi hram za trajnu upotrbu ili privremenu, u svrhu vršenja jednog ili više rituala. Isto tako, izuzetna mesta moći su stare grañevine, ruševine ili ostaci utvrñenja, zamkova, a posebno hramova. Naravno ukoliko su ove grañevine očuvane u smislu svoje funkcionalnosti, to je bolje. Sve drevne
299
grañevine podizane su na "mestima moći". Stari graditelji su se koristili rašljarstvom (radiestezija) za pronalaženje pogodnih mesta. Ne retko su u ovu svrhu korišćene i životinje, kao veoma moćni detektori mesta sa povoljnim energetskim vrtlozima. Čak i obični ljudi su koristili ove metode za odreñivanje mesta na kome će graditi svoje kuće. Obično bi pustili na otvoren prostor stado ovaca, koza, goveda ili konje da sami po svom instinktu pronañu mesto gde će prenoćiti. Čovek bi tada to mesto obeležio i potom na tom mestu gradio svoju kuću. Potrebno je naglasiti da mag ne sme odabrati mesto za svoj hram koje je u upotrebnoj funkciji od strane drugih ljudi, ili su u pitanju atratktivne turističke destinacije i mesta na kojima se ljudi okupljaju. Hram mora biti nepovredivo mesto kojem samo mag pristupa i oni koje on dovede. Zbog toga su najbolja mesta napuštene lokacije u divljini i pustarama u koje ljudi ne zalaze. Takoñe, treba napomenuti da u naseljenim mestima, koja potiču iz starog i srednjeg veka, postoje izgrañene katakombe i lagumi. Ovo su takoñe odlična mesta za magijske rituale, ukoliko su izolovana i drugi ih ljudi ne posećuju. Groblja su takoñe snažna "mesta moći", naročito velike stare grobnice, ali na ovakvim mestima se rade samo rituali prizivanja bića iz sveta mrtvih i ostvarivanja drugih namera u svetu mrtvih. Groblje za ovu namenu mora biti staro groblje, mesto na kojem najmanje dvanaest ciklusa Sunca (dvanaest godina) niko nije sahranjivan. Fotografije koje slede su samo mali prikaz izgleda nekih mesta moći, koje mogu poslužiti kao dobra ilustracija izgleda "mesta moći".
300
301
302
303
Iskusni mag sa istančanom hipersenzibilnošću će i samo posmatranjem ovakvih ili sličnih fotografija osetiti pulsiranje zračeće energije. Aspiranti koji su tek zakoračili na Stazu Znanja će morati da neguju svoj osećaj za doživljavanje energije. Zato će odmah po izvršenoj samoinicijaciji krenuti u potragu za svojim mestima moći. Zadržavaće se na njima izvesno vreme u nastojanju da oseti zračenje energije, da kroz saživljavanje sa okruženjem razotkrije njegovu snagu i moć. Što više otkrivenih "mesta moći" sa različitim energetskim nabojima, veće su garancije uspešnog rada. Mag je uvek u potrazi za "mestima moći". Svaki prostor ili mesto koje se kroz intuitivnu percepciju učini primamljivim, treba magijski ispitati, boravkom na tom mestu i energetskim stapanjem. Takoñe, od pomoći može biti i radiestezijska veština upotrebe viska i rašlji, kako za samo otkrivanje "mesta moći", tako i za detektovanje vrste i inteziteta energetskog zračenja. Traganje spada meñu najveće magijske vrline, ne samo u prostornom smislu, već i svakom drugom. Naravno, sve ovo podrobno treba opisati u svom Magijskom Dnevniku i čak napraviti mapu sa svim otkrivenim mestima moći. Povezivanjem ovih tačaka na mapi moguće je dobiti svojevrstan sigil, koji bi mogao postati lični zaštitni energetski Pečat. Na slikama koje slede, prikazane su mape sa ucrtanim tačkama "mesta moći" koje povezane daju sigil magijske prostorne zaštite. Na prvoj slici je prikaz koji obuhvata širu teritoriju (centralna i istočna Srbija), a na drugoj je prikaz užeg gradskog jezgra (Beograd).
304
Često se postavlja pitanje da li Hram može biti napravljen u kući ili stanu? Može, ali nije preporučljivo. Treba napomenuti da Hram ne sme biti napravljen u okviru prostora (sobe) u kojoj se boravi ili spava, iako je ovo vrlo česta praksa meñu aspirantima na zapadu. Oltar postavljen na ovakav način je nefunkcionalan, naročito ako u taj prostor ulaze drugi ljudi. Time se obesvećuje suština Hrama i on u energetskom smislu postaje prljav i neupotrebljiv. Ukoliko je mag u mogućnosti da odvoji u svojoj kući posebnu sobu i posveti je kao svoj Hram, u taj osvećen prostor ne sme dozvoliti ulazak neiniciranima. Ni sam mag u svoj Hram ne ulazi ne pripremljen, niti ako neće vršiti obred. Hram pripremljen u okviru kuće ili stana ima ograničene mogućnosti i koristi se samo za male rituale čišćenja, posvećenja, konteplativno čitanje Svetih Knjiga, meditaciju i obrede Zahvalnosti. Ne preporučuje se rad na prizivanju entiteta u ovakvom Hramu, jer se retko koji Duh hoće pojaviti u prostoru u čijoj blizini ima drugih ljudi, naročito ako je u pitanju stambena zgrada u kojoj ima ljudi ispod, iznad i oko posvećenog prostora. Takoñe, čest je slučaj da mag ili aspirant imaju kućne ljubimce, te je stoga važno napomenuti da se
305
u posvećen prostor ne smeju uvoditi životinje jer bi i na taj način Hram bio obesvećen. Izuzetak su odreñeni posebni rituali koji se vrše uz prisustvo neke od životinja, ali takva životinja se smatra saveznikom u magijskom delu.
Magijski Krug U svim Grimoarima i drugim magijskim spisima se kaže da, kada priziva ili zaziva neko biće, mag mora stajati u Magijskom Krugu. Zašto je to tako, skoro da nigde nije zadovoljavajuće objašnjeno. Magijski Krug, isto kao i Hram, predstavlja simbolički prikaz makrokosmosa i mikrokosmosa, odnosno, savršenog čoveka. On predstavlja Večnost, koja nema ni početka ni kraja. Prema tome, Magijski Krug je simbolički izraz Beskonačnog, izraz Božanstva u svim Njegovim vidovima, onakvog kako ga može shvatiti pravi adept, onako kako ga savršeni Mag može doživeti. Magijski Krug ne sme biti suviše mali, kako ne bi sputavao kretanje, niti sme biti suviše veliki, kako Mag ne bi morao prelaziti velika rastojanja. Kada je krug iscrtan i posvećen, Mag ne sme da ga napušta, čak ne sme ni da se naginje preko njega, inače će ga uništiti neprijateljske sile koje se nalaze izvan kruga. Magijski Krug može biti različitih geometrijskih oblika (petougao, šestougao... desetougao... i slično) ali je uobičajeno da to bude krug. Krugom Mag potvrñuje svoju poistovećenost sa Beskonačnošću. Krug je simbol potpune uravnoteženosti Magijskog Dela jer su sve tačke oboda kruga podjednako udaljene od centra. Na ovaj način Mag potvrñuje ograničenje koje proističe iz njegove posvećenosti Velikom Delu. U centar Magijskog Kruga je smešten Oltar u obliku kocke. Krug i Oltar predstavljaju jedinstvo subjekta i objekta, koje se simbolički može opisati i kao ženski i muški polni organ spojeni u mističnom zanosu, iz kojeg se rañaju svi pojavni oblici manifestacije Velikog Dela. Ovo je suštinska priroda Magijskog Dela i zbog toga je korišćenje ovih simbola u stara vremena podrazumevalo obožavanje genitalija i seksualnog čina, a što je i pripisivano mudracima svih vremena i podneblja. Magijski Krug simboliše Božanstvo u Njegovom savršenstvu. Kada Mag stane u središte Magijskog Kruga, tim činom ostvaruje kontakt sa Božanstvom. To je kontakt sa makrokosmosom u najvišem nivou svesti Maga. Stajanje u centru Magijskog Kruga je ekvivalentno, u čovekovoj svesti, jedinstvu sa Univerzalnim Božanstvom. Magijski Krug nije samo energetska granica za zaštitu od neželjenih negativnih uticaja, već se tim svesnim i duhovnim kontaktom sa Božantvom postižu sigurnost i nepovredivost. Mag koji stoji u središtu Magijskog Kruga zaštićen je od svakog uticaja, bez obzira da li se radi o dobrom ili lošem, jer on sam simboliše Božanstvo u Svemiru. Mag, dok stoji u središtu Magijskog Kruga, predstavlja Božanstvo u mikrokosmosu, On u potpunosti upravlja, kontroliše i vlada bićima Svemira. Kada stane u središte Magijskog Kruga, mag mora biti svestan da on, u tom trenutku, simbolički predstavlja Najvišeg Boga i Beskonačnost. Bez ovakve svesnoti on ne bi mogao da izvrši uticaj ni na jedno biće. Mag je u svom Krugu, potpuni magijski au-
306
toritet kojem se svi Duhovi moraju apsolutno povinovati. Njegova volja i naredbe koje daje bićima su ekvivalentne volji i naredbama Beskonačnog Božanstva, i zbog toga su bezuslovno poštovane od strane bića koje je Mag prizove. Ako Mag, za vreme rituala nema ispravan stav prema svojim delima, on sebe spušta na nivo šarlatana, koji samo oponaša ritualnu praksu i nema istinski kontakt sa ni sa Bogovima, niti drugim nižim bićima. Tada njegov autoritet biva prilično sumnjiv u svesti bića Onostranog. Čak i ako uspe da prizove nekog Duha, bio bi u opasnosti da izgubi kontrolu nad takvim bićima, ili, da stvar bude još gora, oni bi mu se mogli narugati i odbiti da postupe po naredbi. Naravno, postoji, u ovom slučaju, i niz drugih neželjenih i nepredvidivih iznenañenja i pratećih pojava s kojima bi se mogao suočiti, naročito ako su uključene negativne sile. Kakav Magijski Krug treba da bude? Šta on sadrži? Da li i šta treba da bude ispisano u Krugu? Ovo su pitanja na koja je nemoguće dati jedinsten odgovor, jer kako će se Magijski Krug oformiti zavisi od zrelosti i ličnog stava Maga. Slika Magijskog Kruga pomoću koje se Božanstvo izražava unutar Kruga, stvar je individualne magijske koncepcije. Prvenstveno, to zavisi od sistema magijske prakse koju Mag upražnjava. Postupak koji sledi istočnjački Mag, kada oblikuje Magijski Krug, ne može koristiti zapadnjačkom Magu, jer su njegove ideje Božanstva i Beskonačnog sasvim različite od ideja Maga sa Istoka. Ako bi zapadnjački aspirant iscrtao Magijski Krug prema uputstvima nekog od istočnjačkih sistema, sa svim Božanskim imenima koja pripadaju istočnjačkoj praksi, taj Krug bi bio nedelotvoran i potpuno lišen svoje svrhe. Mag ne sme nikada iscrtavati magijski krug prema bilo kojem drugom magijskom sistemu, osim onom čiju praksu ritualne magije sledi. Oblikovanje Magijskog Kruga zavisi od ličnih ideja i stavova Maga i njegove lične percepcije Božanstva i Njihovih Imena. To je razlog zašto istinski Mag neće nikad iscrtavati Krug, vršiti obrede, ili slediti uputstva o obrednoj magiji sa kojom se on sam nije poistovetio u njegovoj ličnoj praksi. Magijski Krug mora biti iscrtan u potpunoj saglasnosti sa životnim pogledima i duhovnom zrelošću Maga. Ovde je potrebno veliko znanje i potpuno izgrañena svest o Harmoniji Svemira i njenoj tačnoj hijerarhiji Duhova. Veliki Mag može, ako želi i ako to okolnosti dozvoljavaju, ucrtati u svoj Magijski Krug znake koji predstavljaju čitavu hijerarhiju Svemira i tako doći u kontakt sa celokupnim Svemirom čime će mnogo brže i snažnije probuditi svoju svest. Ako je potrebno, Mag može oformiti nekoliko Krugova unutar Kruga na odreñenoj meñusobnoj udaljenosti da bi ih iskoristio za konstruisanje hijerarhije Svemira u obliku Božanskih Imena i Imena Duhova i drugih Sila. Pre nego što se pristupi oblikovanju Magijskog Kruga, mora se duhovno i mentalno usredsrediti kroz meditaciju i kontemplativno se mora razmotriti ukupna koncepcija Magijskog Kruga i njegove Božanske emanacije. Mag mora da zna Božanska Imena i Njihove simbolične znake Božanskih osobina i Moći. Ovo podrazumeva poštovanje svih analogija i poznavanje korespondencija koje odgovaraju Moći o kojoj se radi, kao što su znakovi, brojevi, boje i pravci usmerenja. Ukoliko oblikovanje Magijskog Kruga ne bi bilo vršeno na ovaj način, moglo bi se dogoditi da se u svesti aspiranta pojavi jaz, zato što nije predstavio Svemir ili Božanstva u Njihovim potpunim analogijama. U ovako oblikovanom Magijskom Krugi Mag će biti sposoban da svoju svest dovede u potpuni sklad sa Svemirom, sa Univerzalnom Svešću. Jedino Adept je spo-
307
soban da pronañe odgovarajuće stanje uma u sasvim običnom Magijskom Krugu. Čak i ako Krug uopšte nije iscrtan, Adept će delovanjem svoje mentalne energije formirati Magijski Krug, i sasvim će biti siguran da taj Krug, u čijem centru on stoji, predstavlja Svemir, na koji on treba da deluje. Aspiranti moraju da shvate da što više čitaju, što je veći njihov intelektualni potencijal i veće znanje koje poseduju, da će i njihov ritual bivati sve složeniji, kao i Magijski Krug sve kompleksniji. Znanje je ovde neophodno da bi se obezbedila dovoljna potpora sopstvenoj duhovnoj svesti, a to će zauzvrat omogućiti lakši kontakt sa celokupnim, Svemirom u središtu Kruga. Magijski Krug se može iscrtati na razne načine koji odgovaraju okolnostima, preovlañujućoj situaciji, nameni i mogućnostima, bez obzira da li slede jednostavan ili višeobrazni (kompleksan) hijerarhijski sistem. Kada se radi na otvorenom prostoru, za iscrtavanje Kruga po tlu mora se koristiti magijsko oruñe, bodež ili mač. Kada se radi u zatvorenom prostoru krug na podu se može iscrtati parčetom krede, a ako je Hram izgrañen kao trajno Svetilište, na podu Hrama se Magijski krug iscrtava postojanim bojama. Idealan način je i krug koji je našiven ili izvezen na komadu svile ili drugog prirodnog tkanog materijala, jer takav krug se može položiti kako u zatvorenom prostoru, tako i na otvorenom, u prirodi. Idealan je za privremene i povremene Hramove, lako prenosiv i zahvalan u smislu uštede vremena jer se ne mora uvek iznova fizički formirati. Treba voditi računa da Krug bude dovoljno širok da se Mag u njemu može slobodno kretati. Kada se iscrtava Krug, najvažniji su odgovarajuće stanje uma i puna koncentracija. Ako bi se krug povlačio bez potrebne koncentracije, to bi bio krug, ali ne bi bio magijski. Magijski Krug koji je trajno urañen na podu ili na komadu platna mora se uvek pre svakog obreda ponovo, simbolično, opisati kažiprstom desne ruke, magijskim štapom ili nekim drugim magijskim oruñem (mač, bodež), ne zaboravljajući pri tom uvek nužnu koncentraciju, meditaciju i kontemplativno stanje duha. To znači da je Mag sasvim svestan da krug ne povlači magijsko oruñe, već Božanska Sila koje to magijsko oruñe simboliše. Isto tako mora biti svestan da nije on taj koji iscrtava Magijski Krug u trenutku usredsreñenja, već da to čini Božanski Duh koji vodi njegovu ruku i magijsko oruñe da opišu Krug. Zbog toga, pre oblikovanja Magijskog Kruga treba kroz meditaciju tražiti i uspostaviti svesni kontakt sa Beskonačnošću, sa Bogovima i sa Sveumom. Kroz meditaciju Mag dostiže svesnost Duha i spoznaju kako da svesno deluje kao Duh. Zbog toga Magu nije teško da shvati da ne on, već Božanski Duh u svim Njegovim uzvišenim dejstvima povlači Magijski Krug koji Mag želi oformiti. Zbog toga, u svetu Nevidljivog ovo dvoje nije isto, jer iako dve osobe mogu fizički činiti istu stvar, onaj koji ne poseduje neophodnu magijsku zrelost, neće nikad biti u stanju da opiše pravi Magijski Krug. Magijski Krug ima višestruku namenu. Najčešće se koristiti kao zaštitno sredstvo protiv nevidljivih uticaja. On se ne mora uvek iscrtavati na tlu. On se može opisati u vazduhu nekim magijskim oruñem, poput magijskog mača ili magijskog štapa, a ako se pri ruci ne nalazi nikakvo magijsko oruñe, krug se može opisati prstom ili celom rukom pod uslovom da je Mag potpuno svestan univerzalne osobine takve zaštite. Magijski Krug se može oblikovati i kao umna slika (imaginacija). Dejstvo ovakvog Kruga se projektuje na mentalnom nivou na Zvezdanoj (Astralnoj) ili Eteričnoj Ravni, a indirektno i u ovom materijalnom svetu, što zavisi od stepena i snage takve imaginacije i projekcije. Magijski Krug se može opisati i kroz rituale Magije Privla-
308
čnosti (Magnetizma) i to nagomilavanjem (akumulacijom) elemenata, ili zgušnjavanjem (kondenzacijom) svetlosti. Kada se praktikuje proterivanje (egzorcizam), ili prizivanje (invokacija) živih bića poželjno je da oko centra kruga, u kojem Mag treba da stoji, postoji još jedan manji krug ili pentagram sa jednim krakom usmerenim na gore, dakle simbolom koji predstavlja čoveka. Tokom obreda prizivanja Mag ne sme napuštati Krug, što, u magijskom smislu, ne označava ništa drugo do da se ta svest o, ili kontakt sa Sveumom, (makrokosmosom), ne sme prekinuti. Mag u toku svog obreda pomoću Magijskog Kruga i sa prizvanim bićima koja stoje ispred njega, ne sme iskoračiti iz Kruga ni svojim fizičkim telom, sve dok ne završi ritual i otpusti prizvana stvorenja. Primere Magijskog Kruga ovde nije potrebno spominjati, jer na osnovu ovoga što sam rekao, na svakom je da sada primeni ovde data uputstva i u skladu sa sopstvenim sistemom koji praktikuje. S tim što ću napomenuti najvažniju stvar, a to je kontakt ostvaren kroz meditaciju i imaginaciju, odnosno veza sa svojim Bogom, bez koje Mag neće biti u stanju da uñe u Krug i počne raditi u njemu.
Na slici je prikazana skica izgleda univerzalnog Magijskog Kruga sa iscrtanim spoljašnjim i unutrašnjim krugom u koji je upisan Pentagram, Znak naše Rase, simbol čoveka, koji je na jeziku drevnog Sumera nazvan imenom Arra.
309
Magijski Trougao Magijski Trougao je simbol manifestacije svega što je stvoreno. Bez spoznaje simbolizma Magijskog Trougla i svih drugih magijskih sredstava, magijski obredni rad ne bi bio moguć. Svi grimoari i drugi ritualni spisi o prizivanju i proterivanju obavezuju da Mag radi sa Magijskim Trouglom kako bi video da se prizvani Duh, svojom suštinom i moćima manifestovao. Otelovljenje (manifestacija) Duha u Trouglu je samo jedan od vidova Obredne Magije. Nijedan Duh se neće u potpunosti manifestovati sve dok Mag ne spozna ukupni simbolizam Magijskog Trougla. To znači da mora imati potpuni uvid u Magiju Brojeva, a posebno u tajnu broja Tri, koji je neodvojiv od simbolike Trougla. Što je veća spoznaja svih analogija mističnog broja Tri, Mag će prodreti u dublju spoznaju simbolizma Magijskog Trougla kojeg iscrtava, a prizvani Duhovi će se lakše manifestovati. Tri je savršen broj. On u sebi sadrži potpunost: početak, sredinu i kraj. Mnoge religije su iskoristile ovu činjenicu i brojem tri predstavile svog Boga u vidu Svetog Trojstva. Prema indijskoj religiji i filosofiji svet je stvoren u znaku tri Boga, Brame Boga tvorca, Višnua Boga održavatelja i Šive Boga rušitelja. U Hrišćanstvu su to Otac, Sin i Sveti Duh. Ni grčko-rimska antička religija ne zaostaje u tom pogledu. Jupiter (Zevs) je gospodar Neba, Neptun vlada morem, a Pluton podzemnim svetom. Sva Trojica imaju trojne simbole, Jupiter tri baklje, Neptun trozubac a Pluton troglavog psa. Tri je broj ekspresivnosti, intelekta i intuicije i potpunog uvida. To je broj konačne manifestacije, pa u tom smislu treba sagledavati i simbolizam Magijskog Trougla. Trougao je vizuelni prikaz trodimenzionalnog sveta kojeg opažamo svojim čulima, ali isto tako, Trougao simbolički predstavlja tri pojavna sveta: fizički, astralni i Eterični. Svaka moć koju treba projekcijom manifestovati u fizički svet mora proći kroz ove tri Ravni postojanja. Magijski Trougao je uvek iscrtan sa vrhom na gore čime označava da se dve sile projektovane iz vršne tačke nalevo i nadesno završavaju na liniji koja predstavlja njihovu granicu. Ako posmatramo sliku dve razilazeće linije kao celinu, videćemo dve univerzalne sile: pulsirajuću zračeću energiju (elektricitet) i silu privlačenja (magnetizam), koje se spajaju donjom linijom. Ovo je suštinska simbolika celokupne manifestacije, simbolika uzročne pojavnosti sveta. Astrološki posmatrano, ekvivalent broja Tri je Vrhovni Bog Jupiter (Zevs, Perun, Marduk), Gospodar ukupne pojavnosti manifestovane kroz mističnu trojnost u sve tri Ravni postojanja. U Eteričnom svetu broj Tri simboliše volju, osećanja i intelekt, u Astralnom svetu simbolički predtavlja moć, zakon i život, a u fizičkom svetu predstavlja, Plus (elektricitet), Minus (magnetizam) i Nulu (neutralizacija). Na nivou atoma, kao osnovne jedinice grañe svake pojavne stvari u fizičkom svetu, to su Elektron, Pozitron i Neutron. Tako se Trougao sa svojom saobraznošću odražava u svemu i na svakom planu postojanja, jer su ove Tri Sile početak svega što je ikad stvoreno, uzrok svega što postoji i uzrok svemu što će nastati. Svaki Mag mora spoznati da je Magijski Trougao (jednakostranični trougao) po savršenosti, odmah iza Magijskog Kruga. Magijski Krug je simbol Beskonačnosti, a ne manifestacije. Zbog toga je Magu potreban i Magijski Trougao koji simboliše manifestaciju da prizvao bilo kojeg Duha, Moć ili Silu. Zapravo, Mag bi mogao prizvati Duha ili Moć, ali oni se neće manife-
310
stovati. Krug je najvažniji bezgranični dijagram kroz koji se stupa u kontakt sa bilo kojim bićem, a trougao je najvažniji dijagram sa granicom, osnosno prostornim simbolom, u koji se to biće može projektovati. Magijski Trougao treba da bude dovoljno širok da bi imao dovoljno prostora za manifestaciju prizvanog Duha ili prizvanu i projektovanu moć. Mag uvek mora biti utvrñen u svojoj Volji i time siguran da je Duh kojeg je prizvao u Trougao pod njegovom punom kontrolom i potpuno svestan da dok stoji u središtu Kruga predstavlja univerzalnu Božansku Silu. Kada je Mag u potpunosti samosvestan, nijedan Duh koji je prizvan u Trougao neće napustiti Trougao mimo Magove izričite dozvole. Magijski Trougao se iscrtava ili pravi na isti način kao i Magijski Krug. Kada se radi na otvorenom prostoru Trougao se iscrtatava magijskim oruñem kao što su magijski mač ili bodež. Ako je Krug izvezen na komadu platna, onda se na isti način mora napraviti i Trougao. Trougao se isto kao i Krug mora obrazovati magijski, dakle, ne sa svešću rada fizičkom rukom, već sa svešću da se iscrtava sa Eterične i Astralne Ravni. Sam, fizički formiran Trougao neće proizvesti nikakvo dejstvo niti će imati bilo kakvog uticaja na Duha koji se priziva. Mag se prepušta meditacuji tako što kroz Trougao postiže stvaranje željenog Duha. Mag pri samom crtanju Trougla treba da je u svojoj svesti, samoidentifikovan sa Sveumom, a to stanje će izazvati meditiranjem ili imaginacijom, tako da Trougao ne oblikuje Mag, već Božanstvo. Trougao može biti, kao i Krug, privremen za jednu odreñenu obrednu radnju, ili trajnog karaktera za potrebe stalnog magijskog rada u Hramu. Za trajni Magijski Trougao, linije se povlače svaki put pre ponovne upotrebe nekim od magijskih oruña da bi Trougao energetski oživeo. Pečat Duha koji se priziva, postavlja se u središte Trougla, čime se izražava Njegovo simboličko značenje. Dakle, Magijski Trougao je dijagram koji služi da dovede Maga u kontakt Duhom, ili projektovanom Moći koju želi upotrebiti. Osnovni je cilj, da prvo stupi u kontakt sa Duhom, a potom da ga prizove iz makrokosmosa u naš pojavni svet da bi mogao da utiče na tog Duha tako da može ostvariti željeno dejstvo na naš svet. Sve ovo proizvodi Magova Volja. Duh kojeg je Mag prizvao delovaće na Eterični, Astralni ili fizički svet onako kako to Mag zapoveda. Svaki Duh će delovati samo na onom planu na koji je prizvan i u kojima je zgusnut (kondenzovan), odnosno manifestovan. To znači da ako je Duh projektovan u Eteričnu ravan, on neće biti u stanju da utiče na fizički svet, već će delovati samo u Eteričnom svetu. Isto važi i za Duhove prizvane u Astralni ili fizički svet. Posebnim magijskim ritualima je moguće proizvesti i interaktivno delovanje Duha ili prizvane Moći sa Eterične ravni na sva tri plana postojanja, a sa Astralne ravni u Astralnom i našem pojavnom svetu.
Oltar Oltar je svako posvećeno mesto ili stvar za držanje ritualnih oruña koji se koriste u Magijskom Krugu. Može biti posebno napravljen kao hramski oltar oblika kocke čija
311
je dužina osnovice kvadrata odreñena visinom od poda do lakta maga, mada ova dimenzija može i izražavati neku od proporcionalnih kosmičkih dimenzija, pri čemu treba voditi računa da visina ne preñe visinu magovog lakta. Postoje dve vrste oltara. Prvi je Oltar zazivanja i nalazi se u središtu Hrama. Drugi je Oltar zahvale i on je uvek zidni oltar, odnosno prislonjen uz zid Hrama, uglavnom na severnoj strani, ali može se po potrebi premeštati i na druge strane sveta. Ako ne postoji posebno napravljen oltar zahvale može poslužiti i običan sto, privremeno pripremljen za svrhu vršenja obreda. Oltar zahvale je uvek presvučen pokrovom od crnog ili belog platna, ili kombinacijom oba. Oltar predstavlja čvrstu osnovu rada, nepomičnu Volju Maga, kao i Zakon pod kojim on radi. Na oltaru se čuva sve, jer sve podleže Zakonu. Zbog toga je i konstruisan kao savršena kocka, koja simbolički predstavlja Čistu Volju. Oltar treba da bude napravljen od fine ebanovine ili hrastovog drveta kako bi predstavljao nepokolebljivost i strogost Zakona. U ovom smislu, drevni Hramovi su imali oltar isklesan od kamena, odnosno jednog komada stene.
Oltar isklesan iz jednog komada stene
Sto od najfinijeg drveta kao oltar
Oltar tesan iz jednog komada ebanovine
Oltar presvučen purpurnom svilom
312
Vrh Oltara je u stara vremena bivao pozlaćen, izlivanjem tečnog zlata na gornju površinu kamenog oltara i na tom pozlaćenom delu je bila ugravirana figura Svete Žrtve, ili prikaz makrokosmosa, odnosno Pečat Nebeskog Kraljevstva u zavisnosti od namene Hrama. Na donju stranu oltara je uvek bio ugraviran Pečat Bezdana, ili Podzemnog Kraljevstva. Pečat na donjoj strani koja stoji na tlu, ostaje skriven od očiju, ali njegove energetske vibracije osećaju sva bića Bezdana. Strane Oltara su oslikane ili izgravirane tablama elemenata i Pečatima Svetih elementalnih Kraljeva, jer oni čine sintezu sila Prirode. I ne treba zaboraviti da je oltar u Hramu uvek strogo orijentisan po osama Istok-Zapad, Sever-Jug. Najlakše je oltar napraviti tako što se najpre napravi šest ploča od drveta u obliku kvadrata prema odreñenioj razmeri. Ploče potom iscrtati ili izrezbariti pečatima i spojiti drvenim klinovima i prirodnim lepkom za drvo (tutkalo). Na slikama koje slede dat je prikaz šest drvenih ploča sa pečatima prema drevnom sumerskom učenju.
Vrh oltara sa pečatom prizivanja
Dno oltara sa pečatom Bezdana
Ploča za severnu stranu oltara
Ploča za istočnu stranu oltara
313
Ploča za južnu stranu oltara
Ploča za zapadnu stranu oltara
O svemu ovome treba mnogo voditi računa, jer ne treba zaboraviti da oltar, kao i celokupan Hram, predstavljaju Volju Maga, njegove sposobnosti, rešenost i odlučnost. Na slikama koje slede nalaze se razni primeri oltara zahvale.
Zidni oltar zahvale u ritualnoj magiji
314
Zidni oltar zahvale u šamansko veštičarskoj tradiciji (slika iznad) i Moderni oltar u vikanskoj tradiciji (slika ispod)
315
Hram Drevnih Hram mora da bude oličenje Magovog poznavanja Zakona Prirode, jer su to zakoni po kojima on dela. Geometrijski oblik Hrama treba da odrazi na simbolični način neke od kosmičkih razmera. Na primer, može se uzeti proporcionalna razmera Zemljinog prečnika, prečnika Sunca, Meseca ili neke druge planete, važne u magovom radu, ili možda neko od kosmičkih rastojanja. Mag može celokupan izgled Hrama urediti tako da on proporcionalno predstavlja sliku Svemira, jer Hram jeste simbolični odraz makrokosmosa. Svaki Mag treba da napravi svoj sopstveni sistem simboličnog predstavljanja makrokosmosa i mikrokosmosa, pri čemu ne treba da se ograničava samo na kosmičke razmere, već može pronaći i neki lični odnos koji će izraziti kroz generalnu sliku konstruisanog Hrama. Celokupan Hram predstavljaja svojevrstan Pečat Maga, generalnu sliku kroz koju on dela. To je ono što vide i osećaju sva bića. Hram Drevnih, ovde prikazan, simbolički je predstavljen prema opisu iz Sumerske Knjige Mrtvih Jedanaest Stupova od kamena ili stene moraš podići u oblik od četiri u unutrašnjem krugu i sedam Stupova u spoljašnjem krugu Uglova, kao mesto Kapije kroz koju se Oni moćno pojavljuju iz Onostrane Praznine. Prvo ćeš podići svoja četiri glavna kamena i isti će odrediti pravce četiri vetra dok duvaju kroz njihove sezone. Ka Severu postavi kamen Velike Hladnoće koji će oblikovati Kapiju zimskog vetra režući pri tom znak Zemljanog Te Tea (Bik).
Na Jug u razmaku od pet koraka od kamena Severa, podići ćeš kamen Svirepe Toplote, kroz koji letnji vetar duva i napravi nad kamenom znak Vatrenog A’rua (Lav).
Kamen kovitlajućeg vazduha postavi na Istok gde se raña Prva Ravnodnevica i ureži znak Vazdušnog Mulugule (Vodolija).
Kapiju Razularene Bujice postavi na zapadnu najunutarnjiju tačku, pet koraka od istočne, gde Sunce umire uveče i krug noći se vraća. Na kamenu načini Znak lika Akrabue čiji rep doseže do zvezda (Škorpija).
316
Stavi sedam kamenova Onih što lutaju nebesima (Sunce, Mesec i pet planeta), spolja, oko ova četiri i kroz njihove različite uticaje moći ćeš da sakupiš svu Moć koja se pokaže. Na Sever iza kamena Velike Hladnoće postavi prvo kamen Niniba (Saturn) na razdaljini od tri koraka. Nakon što ovo uradiš postavi na svoja mesta, na istoj razdaljini i ostale kamenove Marduka (Jupiter), Neboa (Merkur), Nergala (Mars), Ištar (Venera), Šamaša (Sunce) i Sina (Mesec), obeležavajući svaki sa njegovim Znakom. U centru tako izgrañenog Hrama postavi Oltar Velikim Drevnima i zapečati znakom Jog Sotota i Moćnim Imenima Azagtota, Kutulua, Hastura, Šub Nigurata i Niarlatotepa. Ovaj Hram biće Kapija kroz koju ćes pozivati Njih koji su izvan čovekovog vremena i prostora...
Na slici: Znak Jog Sotota sa Moćnim Imenima Azagtota, Kutulua, Hastura, Šub Nigurata i Niarlatotepa Hram Drevnih u svom prirodnom obliku i veličini zahteva veliki prostor. Zemljište bi trebalo biti najmanje 2 ara (200m²), a i sama izgradnja Hrama zahteva izvesnu finasijsku potporu. Samo najveći meñu magovima su u stanju da tako oblikuju i izgrade svoj Hram. Sledi skica osnove magijskog Hrama koja sadrži Magijski Krug (unutrašnji i spoljašnji), Magijski Trougao i Oltar. Ova skica je univerzalna osnova na kojoj treba gra-
317
diti sopstveni Hram. Veličina može biti i proporcionalno manja od prirodne veličine Hrama Drevnih, ali treba voditi računa o tome da se u Krugu (unutrašnji krug) mag može komotno kretati kako bi uspešno obavio svoje obredne radnje.
318
Uprošćen 3D prikaz izgleda Hrama Drevnih, veličine 100 metara kvadratnih
319
LIČNA MAGIJSKA SREDSTVA Magijski dnevnik Prvo najvažnije sredstvo magijskog rada Knjiga Čini ili Zaklinjanja, ili kako je mag već nazove, predstavlja Zapis svake misli, Reči i Dela Maga, jer sve što je učinjeno, sa namerom je učinjeno. Voñenje magijskog dnevnika je isto kao da se preuzima zavet da se izvrši neko delo. Svuda gde se o ritualnoj magiji govori, pominje se Magijska Knjiga, Knjiga Magijskih Čini. Knjiga koja sadrži Prizivanja, čini, magijske basme, bajanja, bića ili Duhove koje treba proterati ili prizvati. Smatra se najvažnijim delom Magije Prizivanja, ali su ove knjige često pogrešno tumačene. Sasvim je pogrešno verovati da sve što treba učiniti jeste kupiti svesku i u nju upisati magijske čini i prizivanja ili iscrtati sigile i prizvati željenog Duha. Većina grimoara, bilo da se radi o starim ili savremenim, sadrže istu grešku kad je u pitanju tumačenje Knjige Čini. Pravi magovi ne mogu, a da se ne nasmeju tim mistifikacijama uz osećanje sažaljenja za ljude koji pomoću tih pogrešnih tumačenja ne mogu postići pozitivne rezultate. Gledano s jedne strane, ispravno je pisati o magijskim formulama na misteriozan način i ne odavati olako njihove tajne, da bi se izbeglo obesvećenje. Pre svega, Knjigu Čini ne treba shvatiti u doslovnom smislu, jer je izraz "magijske čini" ili "magijske formule" korišćen u grimoarima kao maska za odreñene ideje, a u drugim slučajevima njihov cilj je bio da potisnu svest maga iz njenog uobičajenog stanja pomoću varvarskih reči, imena i izraza, i tako ga uvedu u stanje ekstaze u kojoj je on, kako se pretpostavlja, sposoban da vrši uticaj na Duhove. Meñutim, uopšteno govoreći, jedini uspeh koji će neupućena osoba imati u ovom slučaju jesu halucinacije, fantomi ili zablude, ili nepotpuni i osrednji rezultati. Obično, ti osrednji rezultati su, pod uslovom da su čak i oni istinski, posledica eksteriorizacije nesvesnog te osobe. Ponekad bi se mogli stvoriti elementari, a ako bi ta osoba imala jaku sposobnost izračenja (emanacije). Ti elementari se pogrešno posmatraju kao Duhovi koji su predmet prizivanja, a osoba čija astralna čula još nisu dovoljno razvijena nije u stanju da pravi razliku niti da kontroliše situaciju. Zbog toga uvek odvraćam aspirante od pokušaja praktikovanja ritualne magije bez neophodnog predhodnog usavršavanja. Pored razočaranja, poremećaji u duhu i duši te osobe bi mogli imati užasne posledice. Pravi mag koji je završio svoju magijsku obuku može, pak, bez ikakve opasnosti bezbedno praktikovati ritualnu magiju. Ovo polje magije nije mesto za diletantske eksperimente već niz postupaka koje mag sa potpuno razvijenim sposobnostima može lako slediti. Knjiga Čini, ponekad pogrešno nazivana Knjiga Duhova ili Knjiga Senki, je pravi magijski dnevnik maga koji praktikuje ritualnu magiju, u koji on detaljno unosi, korak po korak, postupke svog rituala da bi bio u stanju da savesno prati svaki korak do svog cilja.
320
Još od davnina tajna magije se ograničavala na visoku klasu, potentate, kraljeve i prvosveštenike. Sa namerom da javnost nikad ne upozna tu pravu istinu, te istinske ideje i duhovnu spoznaju, uvedene su mnoge šifrovane reči i akrostihovi, čije je dešifrovanje bilo rezervisano samo za prave posvećenike. Ključ za te kodove (šifre) prenošen je samo zrelim osobama i to usmeno, živom rečju, a njihovo obesvećenje je kažnjavano smrću. To je razlog zašto je ova nauka ostala tajna sve do danas i ona će i nadalje ostati okultna i mistična nauka čak i ako je direktno objavljena, jer će nezrele i neposvećene osobe sve to posmatrati kao obmanu ili fantastičnu glupost i, zavisno od njihovog stepena zrelosti i duševne prijemčivosti, uvek će imati lično tumačenje ili pogled na ovu nauku. Tako najtajnije stvari nikada neće izgubiti svoju okultnu tradiciju i uvek će postojati samo mali broj ljudi koji će ih koristiti. Ako osoba koja nije posvećenik uzme takvu knjigu magijskih formula, a ne zna ključ za nju, ona će sve shvatiti u bukvalnom smislu ne znajući da su pojedine reči i formule samo sredstva za magovu memoriju i da je to skica plana za ritualni rad pravog maga. Ovo jasno govori zašto su se ponekad najbesmislenije reči koristile kao magijske formule za prizivanje odreñenog Entiteta. Knjiga Čini je odgovarajući podsetnik u koji pravi mag zapisuje ceo postupak svojih magijskih operacija od početka do kraja. Ako nije siguran da ta Knjiga neće nikada pasti u ruke neke druge osobe, on će morati da koristi, tačku po tačku, šifrovane reči ili tajni jezik. Pravi mag treba da uredi svoju Knjigu Čini na način sebi razumljiv, pa prema tome, mora postupati po njoj. Knjiga je samo još jedno od magijskih sredstava, oslonac magu za pamćenje, a pravi mag će moći da radi i bez Knjige. Prve operacije će po svoj prilici uvek biti malo nesigurne, meñutim, vreme će naučiti maga svemu što mu je potrebno u ovom pogledu i on će, pre ili kasnije, postati savršeni majstor u ovom polju magije. Naporan rad donosi nagradu. Ovo zapamtite! Ova je Knjiga Sveta Knjiga, a ne nekakva svaštara u koju se unosi svakakva glupost koja bi mogla pasti na pamet. Nikakav se nesklad ili neistina u ovoj Knjizi ne sme naći. Ovo dobro upamtite! Mag ne može i ne sme da izbegne pisanje, jer je Magijska Knjiga njegov život. Ukoliko samo na jedan sat zaboravite svrhu svog života, ako zaboravite da ste kročili na Svetu Stazu Znanja, pronaćićete mnoštvo besmislenih škrabotina i brljotina na belom papiru, a što je napisano, ne može se više izbrisati. I kada doñete u situaciju da prizivate nekog Entiteta snagom ove Knjige, On će vas ismejavati. On će ukazivati na sve te ispisane gluposti. Uzalud ćete nastojati da nastavite sa narednim činima, jer ste svojom vlastitom glupošću raskinuli lanac kojim ste hteli da ga vežete. Čak i rukopis kojim se piše knjiga mora da bude čvrst, jasan i lep. U oblacima mirisnoga dima koji se isparava teško je čitati prizivanja. Dok zurite kroz dim, Entitet može nestati, a vi ćete morati da zapišete strašnu reč "NEUSPEH". Ali ako odmah iza ove strašne reči slede nova potvrñivanja, još uvek sve nije izgubljeno, pa zato reč "neuspeh", iako strašna, u ovoj Knjizi nema neko veće značenje. Meñutim, dobro pazite da reč "USPEH" u njoj nikada ne napišete, jer to je poslednja reč koja se u Knjigu može zapisati. Nakon ove reči sledi Konačna Tačka. Ta Konačna Tačka se ni na jednom mestu ne sme napisati, jer pisanje Knjige traje večno. Nema načina da se dnevnik zatvori, sve dok se ne dostigne potpuni cilj.
321
Pravljenje Knjige Stranice ove knjige trebalo bi da su od papirusa ili čistog pergamenta. Koriči se drvetom i kožom. I okovana bi trebalo da bude tučenim bakrom i srmom filigranskom. Meñutim, danas je ovo prilično skup postupak, a i malo ko zna sve ovo dobro izvesti. Zbog toga se Magijski Dnevnik može i jednostavnije pripremiti. Najbolje bi bilo kada bi svako sam pravio svoju Knjigu, ali i to je za mnoge komplikovana radnja. Preporučujem sledeći postupak: neka svako kupi prazne listove, veličine koju želi i tako ih odnese u knjigoveznicu koja će listove povezati, sečenjem u presi izravnati, i na kraju ukoričiti u tvrd povez. Ovo je po ceni izrade pristupačno svakome. Na kraju krajeva, to je ipak lični Magijski dnevnik. Kada se ovakva Knjiga preuzme, tada svako treba da simbolički dovrši pravljenje Knjige, svojim dodatkom na korice. To je uobičajeno pečat (sigil) sistema magijske prakse koju aspirant sledi. Ali pazite! Ovo se čini samo ako je aspirant trajno odabrao sistem koji će slediti. Ne zalećite se! Bolje je staviti neki od univerzalnih magijskih sigila, prihvaćenih u većini sistema, poput pentagrama i slično. Na zadnju koricu se stavlja lični pečat maga. Dakle, nikako se ne preporučuje kupovina kakve sveske i pretvaranje iste u dnevnik, niti se može smatrati ličnom ukoliko aspirant sam svojim radom ne unese sopsvenu energiju u nju, bilo izradom od početka do kraja, bilo završetkom njene izrade. Ako me pitate, da li da izradite svoju Knjigu kod nekog majstora knjigovesca, koja će biti izuzetno lepa i kvalitetno urañena, ili da je sami napravite, čak i da ne bude tako dobro urañena, svakako ću reći da je najbolje da je sami napravite, pa kako god izgledala. Zapamtite, Magijski Dnevnik je lična i Sveta Knjiga. Uz Odoru i Magijski Štap, ona je najličnije magijsko sredstvo. Upravo zbog toga bi svako trebao sam da napravi svoj Magijski Dnevnik. Takoñe, ne pravi se samo jedna Knjiga za ceo život. Svaki mag će tokom svog života i magijske prakse ispisati mnogo Magijskih Dnevnika. Naročito u početku, tokom magijske obuke. Čak, svaki aspirant ili mag može istovremeno imati i pisati dva, tri ili više Magijskih Dnevnika. Na primer: jedan može biti posvećen magijskoj obuci i opisivanju svih radnji tokom magijske obuke, drugi može biti dnevnik u koji će se beležiti sva stanja svesti, emocije, razmišljanja, kontemplacije, snovi koji se sanjaju, ili opisi dogañaja koji su lično važni i sve ovome slično, dok poseban Magijski Dnevnik može biti poput svojevrsnog Grimoara u koji će se upisivati i opisivati tok i rezultati svih rituala, obreda prizivanja, teranja i mnogih drugih. Sve ovo je sasvim lični stav i stvar volje svakog maga ili aspiranta, s tim što ako ima nekoliko Magijskih Dnevnika, prema svakom se mora odnositi sa posebnom pažnjom kao sa najvećom svetinjom. Ova knjiga bi bila nepotpuna ako bih zaobišao i tehničko uputstvo za pravljenje Knjige Magijskog Dnevnika, zbog toga ću u osnovnim crtama ovaj postupak objasniti. Definitivno stojim na stanovištu da bi mag trebao sam da napravi sva svoja magijska sredstva. Uostalom, svaki mag se mora izvežbati u mnogim delatnostima, čak i onim običnim zanatskim veštinama i biti sposoban da sve stvara sam, nezavisno od drugih ljudi. Čak i ako mu neko poznavanje izvesne veštine neće biti od preke potrebe, trebao bi je znati kako bi mogao razumeti svako delo i svaki proces. I naravno, s ovako bogatim znanjem i savladanim veštinama, svaki mag može živeti bilo gde i obavljati
322
bilo koji posao, bez straha za svoju egzistenciju i bojazni da sebi ne može priuštiti sve ono što poželi, ćak i u ovo doba dekadentne civilizacije. Slika 1: Primer samostalno izrañene Magijske knjige Kada vidite napravljenu knjigu, prvo ćete pomisliti da vi tako nešto ne možete uraditi. Ovo je prva greška. U ovaj, kao i u svaki drugi proces, morate se upustiti jedino s mišlju da vi to možete uraditi dobro, pa čak i bolje. Ako u početku to i ne izgleda tako, svaki sledeći postupak će biti daleko bolji. Naravno, da bi nešto sami pravili, morate imati i potreban alat za to. Ovo takoñe nekome može izgledati kao barijera, a i finansijski izdatak koji je veći nego da jednostavno platite da vam neko to napravi. Ovo je druga greška, jer iako nabavka alata u početku predstavlja veći izdatak, taj alat će vam mnogo puta kasnije koristiti u najrazličitije svrhe, za izradu ostalih magijsklih sredstava, a i niza drugih potrebština u svakodnevnom životu. Na kraju shvatite da ste ovim zapravo uštedeli velike sume novca. Osim toga, ova veština će vam omogućiti da odštampate mnoge svoje elektronske knjige i da ih ukoričite, ili da već postojeće i pohabane knjige restaurirate i ukoričite, dajući im sopstveni duh i posebnu "vrednost". A zamislite tek kakvu vrednost kao ličnost dostižete na Astralnom i Eteričnom planu, kada stanete pred lice bilo kojeg Duha, Demona ili Božanstva. Nema tog entiteta koji vam neće ukazati počast i dužno poštovanje.
Uputstvo za pravljenje Knjige Potreban alat i potrošni materijal Za izradu knjige i koričenje vam je potrebno da imate veliki lenjir, ugaonik, makaze, šilo, obućarsku iglu, dve drvene ploče, dve ručne stege, skalper, oštro dleto i drveni čekić. Od potrošnog materijala je neophodno imati obućarski konac (može i običan čvrsto preden), komad čistog voska (za voskiranje konca), lepak, traka za vezivanje i izradu glava kičme knjige (platnena gusto tkana, širine 2-3cm), platno za vezivanje (retko tkano). Ukoliko za korice koristite drvo, biće vam potrebna manja ručna testera (sa sistnim zubcima) i finija turpija za drvo i sitni šmirgl papir za drvo. Takoñe ukoliko želite da
323
spoljašnji okov napravite od drvenih daščica sa ukrasnom ornamentikom i sigilima, trebaće vam i pribor za duborez (komplet malih dleta za drvo različitih profila). Za obradu papira, odnosno listova, ko ima mogućnost može ili nabaviti ili napraviti knjigovezačku presu i knjigovezački stoni jednopotezni nož za sečenje, ali ovo nije neophodno. Materijal za pravljenje knjige Listovi mogu biti od najrazličitijih materijala po kojima se može pisati. Treba da budu savitljivi i ne smeju biti krti (lomljivi). Za izradu magijske knjige najčešće se koristi pergament (obrañena koža), papirus, sirovi nerafinisani valjani papir ili običan papir. Ako se koristi običan papir, preporučujem da to bude takozvani "pak papir" koji se nabavlja u tabacima veličine A1 ili štamparski gram miligramski papir u istoj veličini. Može se i nabaviti već sečen i pripremljen papir veličine A3 koji se prodaje u risevima od 500 listova. Za korice je potrebno imati deblji presovan karton (akvarel karton 2-3mm) ili daščice debljine do 5mm (može i šper ploča). Za presvlačenje korica, koristi se koža ili platno u boji po želji, mada i ovo može biti po slobodnoj volji od najrazličitijih prirodnih materijala u skladu sa sopstvenim idejama, inspiracijom i umetničkim sklonostima. Sečenje i priprema listova Najpre treba odrediti dimenzije knjige. Najbolje je to uraditi prema standardnim veličinama kako bi ostalo što manje otpada, kad je reč o sečenju papira u tabacima. To su A4 (297x210 mm) ili A3 (420x297 mm) formati. Ako želite da vam knjiga bude veličina A4, onda listove treba seći tako da oni budu, po horizontali, dvostruko veći, odnosno u formatu A3 (slika 2)
Slika 2: Isečeni i pripremljeni listovi
Slika 3: Savijeni listovi u bloku
Isečene listove razdvojiti u blokove po 8-10 listova i saviti po horizontali na polovinu (slika 3) čime je pripremljen jedan blok. Napravite onoliko blokova koliko želite da imate strana. Na primer, za knjigu prikazanu na slici 1, korišćen je fabrički sečen papir veličine A3 koji se savijanjem u blokove dovodi u velićinu A4. Knjiga ima 1000 strana, odnosno 500 listova, za šta je bilo potrbno 250 listova formata A3 (pola risa).
324
Ovih 250 listova je podeljeno u 25 blokova po 10 listova, odnosno, kada se listovi saviju dobija se 20 listova (40 strana) u jednom bloku. Kada se formiraju svi blokovi, sa unutrašnje strane treba šilom probušiti rupe za šivenje knjige (slika 4). Treba voditi računa da se u svim blokovima istovetno izbuše rupe. Stoga ih najpre razmeriti lenjirom i olovkom označiti, vodeći računa o širini trake za vezivanje. Primer razmere rupa za format A4, ako je traka za vezivanje knjige širine 2cm, od ivice do ivice iznosi (4-4-2-9,7-2-4-4) što je ukupno 29.7cm.
Slika 4: Bušenje rupa
Slika 5: Razmera rupa za bušenje bloka
Šivenje knjige Za postupak šivenja knjige je potrebno odseći dve trake širine 2 cm u dužini od 15cm i izvoskirati konac kojim će se vršiti šivenje. Voskiranje se vrši kako bi konac ostao zategnut prilikom šivenja i vezivanja. Dovoljno je jednom do dva puta prevući konac preko komada čistog voska (slika 6). Slika 6: Pribor potreban za šivenje knjige Započeti šivenje prvog bloka, spolja ka unutra provući konac i na kraju privezati čvor, ali ostaviti od čvora slobodan kraj konca kojim treba da se izvrši prvo vezivanje. Nastaviti šivenje s unutrašnje strane ka spolja (slike 7 i 8 ispod)...
325
...i dalje naizmenično do kraja. Potom postaviti trake na prvi blok (slike 9 i 10 ispod).
Zatim dodati sledeći blok papira i nastaviti sa naizmeničnim šivenjem drugog bloka unazad (slike 11 i 12 ispod).
Kada se doñe na kraj drugog bloka vezati čvor sa preostalim krajem konca iz prvog čvora. Dodati treći blok papira i nastaviti sa unakrsnim šivenjem do kraja bloka (slike 13 i 14 ispod).
326
Vezivanje trećeg bloka na drugom kraju se vrši provlačenjem konca kroz spoj predhodna dva bloka. Potom se dodaje sledeći blok i nastavlja se sa šivenjem redom dok se na isti način ne prošiju svi pripremljeni blokovi (slike 15 i 16 ispod).
Unutrašnje i spoljašnje lepljenje poveza knjige Za ovaj postupak je potrebno pripremiti lepak, četku za nanošenje lepka, zaštitni list papira i odseći komad platna za vezivanje i impregnaciju širine do 15cm, ili u širini najmanje 3 do 4 debljine knjige, a u dužini za 2 do 3cm kraće od dužine knjige (slike 17 i 18 ispod).
Otvoriti povez izmeñu prvog i drugog bloka, postaviti zaštitni papr preko jedne strane, 1 do 2 mm od unutrašnje ivice i četkom naneti lepak. Skloniti zaštitni papir i preklopiti drugi blok preko prvog, i isti postupak ponoviti sa svakim narednim blokom dok se svi ne spoje unutrašnjim lepljenjem. Na kraju, zatvorenu knjigu staviti izmeñu dve daske i preko navaliti veći teg i ostaviti tridesetak minuta da se ispresuje (slike 19 i 20 na sledećoj strani). Umesto tega može poslužiti bilo koji težak predmet ili gomila knjiga.
327
Nakon presovanja posle unutrašnjeg lepljenja blokova, staviti povez izmeñu dve daske u stegu i postaviti platno za vezivanje simetrično preko kičme knjige. Naneti lepak preko platna na kičmu knjige u dovoljnoj količini da se popuni svaka šupljina i ostaviti tako da se osuši (slike 21 i 22 ispod).
Sečenje (orezivanje) listova i ravnjanje knjige Za ovaj postupak je potrebno pripremiti olovku, ugaonik, stegu i oštro veće stolarsko dleto. Najpre se na prvoj stranici ugaonikom i olovkom označi granica sečenja na sve tri strane. Povez se po tom postavlja do te linije izmeñu dve daske u stegu, tako da deo poveza koji se seče ostane iznad daske u stegi (slike 23 i 24 ispod).
328
Potom se dletom naslonjenim po površini daske zasecaju listovi sve dok se potpuno ne oreže povez (slike 25 i 26 ispod).
U ovu svrhu se umesto dleta može koristiti stolarska rendilica sa širokom sečivom koja služi za ravnjanje i glačanje drveta. U oba slučaja je rezultat isti - poravnati listovi. Postupak se na isti način ponavlja za svaku od tri slobodne strane knjige, čime se dobija pripremljen povez za koričenje (slike 27 i 28 ispod).
Na kraju pripremnog dela za korićenje prave se glave knjige koje se lepe na kičmu knjige s obe strane. Za ovo se koristi deblje tkana (prtena) traka čija bočna fina ivica predstavlja glavu, a seče se u širini poveza knjige. Glave se lepe tako da 1 do 2mm prelaze ivicu poveza (slike 29 i 30 ispod).
329
Na gornju glavu knjige, izmeñu glave i kičme, pre lepljenja glave može se zalepiti i tanka svilena traka koja će služiti kao graničnik izmeñu strana za obeležavanje. Ovim se završava pripremanje poveza za koričenje. Sečenje korica Knjige Za korice je potrebno iseći dve ploče i kičmu knjige od debljeg presovanog kartona (akvarel karton 2-3 mm) ili daščica debljine 4-5 mm (može i šper ploča). Izmeriti tačno dimenzije poveza knjige nakon sečenja i ravnjanja. Ploče za korice treba da budu duže za 1, a šire za pola centimetra, dok kičma treba da bude iste dužine kao i ploče korica, a u širini cele knjige sa koricama (slike 31 - 34 ispod).
Sečenje platna ili kože i presvlačenje korica Iseći platno ili kožu za presvlačenje korica tako da sa svake strane prelaze 5 - 6 cm. Lepak naneti direktno na ploče i zalepiti kao što je prikazano na skicama (slike 35 38 ispod). Treba voditi računa da izmeñu ploča korica i kičme knjige ostane dovoljno prostora kako bi se knjiga mogla neometano zatvoriti.
330
Lepljenje poveza u korice Naneti lepak na stranice korica sa unutrašnje strane i razmazati u širini platna na povezu knjige. Lepak nikako ne nanositi na kičmu knjige, jer ona mora ostati slobodna i fleksibilna kako bi se knjiga pravilno i slobodno otvarala. Potom spustiti povez na kičmu i ulepiti platno i trake poveza na naneti sloj lepka, kao što je prikazano na skicama (slike 39 i 40 ispod).
331
Završna obrada Završna obrada se sastoji od lepljenja maske sa unutrašnje strane korica. Za ovaj postupak je potrebno iseći dva komada debljeg i finijeg papira čija veličina treba da bude dva puta veća od stranice knjige. Isečene listove presaviti na polovinu tako da se dobije dvolistak veličine strane knjige. Lepak se nanosi na koricu sa unutrašnje strane i razmazuje celom površinom do pola centimetra ka spoljnjim stranama, i na prvu stranu poveza, tik do unutrašnje ivice. Potom spustiti savijeni dvolistak na prvu stranicu i prilepiti, a zatim otvoriti dvolistak i ulepiti ga na koricu kao što je prikazano na skicama (slike 41 - 44 ispod). Isti postupak ponoviti i na poslednjoj strani i zadnjoj unutrašnjoj korici.
Ovim je postupak vezivanja, šivenja i koričenja knjige završen. Knjigu treba zatvoriti, staviti horizontalno izmeñu dve daske i navaliti teg ili neki drugi teži predmet, kako bi se u potpunosti lepak vezao, a knjiga ispresovala. Knjigu ostaviti pod presom da odstoji nekoliko sati, ili još bolje da prenoći, pa narednog dana pristupiti spoljašnjem ukrašavanju knjige.
332
Slika 45: Završena ukoričena knjiga Knjiga se može ukrašavati na razne načine i ovaj proces neću opisivati, jer to već stvar ličnog ukusa, osećaja za estetiku i umetničkih sklonosti svakog aspiranta ili maga ponaosob. Na spoljašnje strane korica treba staviti sigil paradigme koja se sledi ili neki od univerzalnih simbola, poput pentagrama, a na zadnju koricu lični sigil ili pečat maga. Ukrašavanje može biti i sa drugim motivima neutralne ornamentike i u različim materijalima, od daščica obrañenih duborezom i bojama, preko metalnih okova, do raznih dodataka od zlata, srebra, dragog i poludragog kamenja. Postoji i jednostavnija mogućnost takozvanog zlatotiska kojim se mogu napisati naziv knjige i isctati sigili i drugi ornamenti. Postupak je jednostavan, a za njegovu izradu je potrebno imati zlatne listiće ili "šlag metal" koji se mogu nabaviti u bolje opremljenim prodavnicama umetničkih i slikarskih materijala. Najpre se na koricama linearno isrtaju simboli i ispišu slova (Slika 46). U unutrašnjosti linija simbola i slova, finom četkicom se nanese lepak i preko lepka se postave listići. Preko njih se stavi list čistog papira, veća drvena ploča i teg kako bi se pod presom listići bolje ulepili i stegli. Kada se sušenje završi nakon jednog sata, skloniti teg, ploču i zaštitni papir, pa preći suvom većom četkom preko listića. Sav neulepljen višak će otpasti, a ostaće samo zlatna slova i simboli.
333
Slika 46: Prikaz linearno iscrtanog pentagrama i naslova za lepljenje zlatotiska Na knjigu se može pričvrstiti i okov sa malom metalnom rezom sa prorezom za provlačenje manjeg katanca, čime se knjiga simbolički zaključava. Okovi raznih dimenzija i dizajna se takoñe mogu kupiti u bolje opremljenim prodavnicama umetničke galanterije. Naravno, sve radnje oko ukrašavanja Knjige, stvar su veštine i slobodne volje maga. Na fotografijama koje slede je par primera ukrašavanja korica Knjige.
334
335
Čuvanje i upotreba Knjige Knjiga se čuva umotana u platno od prirodnog materijala, načešće pamuka, lana ili vune. Ne sme se držati na podu osim ako sam ritual to zahteva, a i tada mora imati svoj podmetač od prirodne tkanine, koja se posle svakog obreda mora oprati. Kada se ne koristi, može se umotana ili pokrivena držati na oltaru, ili odložena na posebno mesto, najviše u visini ramena. Takoñe, Knjiga se može čuvati i u magijskom kovčegu. Pazite da niko od neiniciranih ne obesveti Knjigu svojim dodirom. Ne otvarajte je nikada pred neposvećenima, jer i samo jedan pogled u unutrašnjost, u sadržaj knjige, obesvetiće je.
Sredstva za pisanje Za pisanje koristiti guščije pero, pero pauna ili labuda (slika 55). Takoñe se za pisanje mogu koristiti kaligrafska pera (razlicitih širina u zavisnosti od veličine teksta i papira) koja se prave od komada trske, bambusa ili drugih vrsta drveta sa mekom srži, poput zove ili vrbe (slika 56). Pisanje se takoñe može izvoditi četkicama od prirodnih vlakana koje se ne otiru i odlično primaju mastilo (slika 57 na sledećoj strani).
Slika 55: Pera labuda, gušćije pero i pero pauna, odozgo na dole
Slika 56: Zasečena pera raznih profila od trske i bambusa
Mastilo mora biti napravljeno od prirodnog materijala, a može se koristiti, krv žrtvovane životinje ili sopstvena krv, za pisanje velikih zaveta. Kao mastilo se koristi i rastvor žuči ribe ili žuči drugih žrtvovanih životinja. Postoje i drugi prirodni materijali za rastvore mastila, kao što su plavi kamen i hipermangal koji se mogu kupiti. Može se koristiti ostrugana rña sa komada gvožña i rastvorena u malo vode, ili čañ iz dimnjaka, ugalj isto tako. Ceñeni sokovi raznih biljaka, zelenog lišća i cvetova.
336
Slika 57: Upotreba četkice za pisanje, kineska kaligrafija Naravno, postoje i zemljani pigmenti koji se mogu kupiti i koji se mešaju sa žumancetom jajeta, čime se dobija takozvana jajčana tempera, koja se dalje razblažuje vodom. Zaboravite na mastila i tuševe, naliv pera, hemijske olovke, flomastere ili šta god od ovoga slično.
Kaligrafija Već sam u uvodnom delu o Magijskom Dnevniku napomenuo da je jasno, vidljivo i čitko pisanje Knjige neophodan uslov, naročito kad je reč o pisanju bajalica, priziva, zazivanja, proterivanja i slično. Ovo je važno jer se rituali izvode u polumračnom ambijentu, osvetljenom uljanom lampom ili svećama i sa dimom tamjana koji prožima ceo prostor. U ovakvoj atmosferi morate dobro videti tekst u svojoj Knjizi da bi ste mogli čitati. Zbog toga se Magijski Dnevnik piše svojevrsnom kaligrafijom. Svaki grimoar je zbog ovoga smatran i izuzetnim umetničkim delom lepog pisanja.
Slika 58: Primer kaligrafske Abecede
Slika 59: Magijsko posvećeno pero i mastionica
337
Kaligrafija inače vodi poreklo iz Kine i proteže se od funkcionalnih ručnih zapisa do prefinjenih umetničkih dela prateće ornamentike i simbola. Veština kaligrafije se razlikuje od tipografije i neklasičnih ručnih pisanja jer predstavlja osobenost izraza svakog pojedinca koji nastaje tečno, spontano i improvizovano u momentu pisanja. Postoji bezbroj primera kaligrafskog pisanja koje možete naći u starim ručno pisanim knjigama. Najlepše primere ćete naći u kineskim i arapskim analima. Na Zapadu, kaligrafija je latinski pisani sistem, ali je on od manjeg značaja po bogatstvu i estetskoj vrednosti od grčkog i ćiriličnog pisanog sistema. Naravno, nezaobilazni su i primeri starih grimoara i mnogih novih koji stilski nalikuju starim modelima pisanja. Slede slike primera pisanja Grimoara (slike 60 - 63).
Odabraćete onaj način pisanja koji je samo vama svojstven, jer je Magijski Dnevnik vaša lična Knjiga i lični izraz. Ova Sveta Knjiga, samim tim, mora i da se piše na poseban način, jer svetost podrazumeva sveti odnos. Uvek kada se čita ili se piše, neka sveća bude upaljena i mirisni dim neka se širi. Pre otvaranja i nakon zatvaranja, neka se zvono čuje tri i dva puta. Kada se otvori, prvo se izgovara Priziv Knjige, pa onda se tek daljem radu pristupa. Zapamtite, Magijski Dnevnik je Sveta Knjiga, onoliko koliko sopstveni život držite svetim. Ona je ogledalo duše maga.
338
339
Magijska Odora Odora je uz Magijski Dnevnik i Magijski Štap najličnije magijsko sredstvo. Odora Maga može biti različita, u zavisnosti od prirode njegovog magijskog dela. Postoje tri osnovne Odore, bela i crna i ljubičasta. Boja odore odgovara radu, ideji i svrsi koju mag želi postići. Na slikama desno, ispod i na sledećoj strani: Osnovne ritualne odore Bela Odora se koristi samo kada se radi sa najuzvišenijim Duhovima, Bićima Svetlosti i Bogovima. Crna Odora se najčešće koristi u radu sa negativnim moćima, Duhovima Tame i Demonskim Bićima. Ljubičasta Odora najbliže izražava Silu i Moć Čistog Etera i može se koristiti za sve obrede i magijske radnje. Takoñe, mag može imati i više odora u drugim bojama, ukoliko radi Magiju Oblasti koje okružuju Zemlju (Magija Sfera). U tom smislu treba koristiti sledeće korespondencije: Sfera Meseca - srebrna ili bela Sfera Merkura - svetlucava svetlo plava ili srebrnasta Sfera Venere - zelena Sfera Sunca - žuta, zlatna ili narandžasta Sfera Marsa - purpurna Sfera Jupitera - plava Sfera Satuma - tamno ljubičasta Bela Odora, kao i odore u bojama se kroje bez kapuljača, dok se crna i ljubičasta obavezno kroje sa kapuljačom. Sve Odore se mogu menjati dodavanjem različitih simbola ili sigila u skladu sa magijskim radom za koji su namenjene. Kroj treba da bude komotan za vršenje magijskih obreda i pokreta svih vrsta. Magijska Odora se kroji kao duga haljina od teške svile (prirodna gusto tkana svila), zakopčana od grla do nožnih prstiju. Rukavi Odore se završavaju na ručnim zglobovima. Odora liči na svešteničku mantiju i simboliše apsolutnu čistotu svih ideja i čistotu Duše Maga. Ona je takoñe i simbol zaštite. Baš kao što obična odeća štiti fizičko telo od spoljašnjih uticaja, tako i Magijska Odora maga zaklanja od spoljašnjih uticaja
340
koji mogu napasti njegovo telo preko astralne ili eterične matrice. Svila je najbolji izolacioni materijal od svih astralnih ili eteričnih uticaja. Odora napravljena od svile je stoga odlično izolaciono sredstvo i može se isto tako uspešno koristiti i u druge svrhe koje nisu direktno povezane sa Ritualnom Magijom. Kada radi astralnu projekciju, mag bi trebalo da bude obučen u svoju Odoru, zbog zaštite astralnog i fizičkog tela pri projekciji, tako da nijedan Duh ne može zaposednuti astralno ili fizičko telo maga bez njegovog odobrenja. Sveta Magijska Odora je ono što skriva i štiti maga od elementala i uticaja svake vrste. Ona predstavlja tišinu i tajnost u kojima mag radi, njegovo skrovište u Svetom životu magije i meditacije. Ali, ona je i simbol povlačenja iz svetovnog života. Mogla bi se opisati i kao magova aura, nevidljivi oklop i štit koji ga okružuje. Zbog toga, Odora mora biti sjajna, elastična i neprobojna, čak i za svetlost. Sveta Magijska Odora simbolički predstavlja celokupan spoljašnji Svemir i zato se prilikom njenog posvećenja i prvog oblačenja kaže: OBUKOH SVETU ODORU DA ME ZAŠTITI OD UTICAJA SVAKOG OKRUŽUJUĆI TELO MOJE KAO ŠTO NEBESA OKRUŽUJU ZEMLJU OBUKOH SVETU ODORU U SVEMIR SVEPOSTOJANJA SE OBUKOH NEKA TAKO BUDE
Sveta Magijska Odora se ne sme koristiti ni u kakve druge svrhe osim za vršenje obreda i posebnih Svetih magijskih radnji. Zbog toga mag treba da ima i "običnu" Odoru za svakodnevnu upotrebu, koja takoñe ima sve zaštitne funkcije kao i obredna Magijska Odora. Ona može biti skrojena od vunenog ili pamučnog platna (štof), obavezno crne boje i sa kapuljačom. Ova svakodnevna Odora se ne sme koristiti za Ritualnu Magiju ili prizivanja. Sveta Magijska Odora se uvek oblači na golo telo. Na hladnom vremenu mag može obući tuniku i pantalone napravljene od istog materijala i u istoj boji kao i Odora, pa preko njih obući Odoru. Najbolje je obrede vršiti bos, ali za rad u spoljašnjoj sredini ili u hladne dane mag može da ima i obuću koja treba da bude u istoj boji kao i Odora. Materijal za obuću može biti raznovrstan, ali ñonovi moraju biti od kože ili prirodne gume. Obuća koja se koristi u Ritualnoj Magiji se ne sme koristiti za druge svrhe i u svakodnevnom životu.
341
Odora sa širokim rukavima, crna
342
Odora sa uskim rukavima, strukirana, crna
343
Plašt, ogrtač sezonski od tankog materijala
344
Plašt, ogrtač zimski od teškog somota ili krzna sa postavom
345
Odora crna klasična sa kapuljačom, romanski stil
346
Odora ljubičasta sa kapuljačom, strukirana, gotski stil
347
Pored Odora o kojima je bilo reči, mag može imati i razne druge Odore, prilagoñene raznim potrebama i magijskim radnjama. One mogu biti od najrazličitijih materijala, s tim što to moraju biti prirodni materijali. Njihov kroj i boje se takoñe mogu prilagoñavati potrebnim magijskim radnjama. Mogu biti i samo obične prečage koje služe pokrivanju intimnih delova tela ili razne šamanske Odore koje se prave od lišća, perja, nanizanih perli i slično, Odora iskrojenih od lakih materijala retkog tkanja (providni materijali) koje se najčešće koriste u Seksualnoj Magiji, do veoma luksuznih Odora kraljevskog kroja. Naravno, sve ovo u današnje vreme iziskuje veliki trošak. Stoga se aspirant ne treba opterećivati težnjom da poseduje sve ove Odore. I sa samo jednom Odorom, crne ili ljubičaste boje, ostvariće sve potrebne rezultate.
Kraljevski plašt, ogrtač sa kapuljačom, uniseks kroj, somot
348
Kraljevska ritualna odora, muški kroj, teška svila sa zlatnim širitima
349
Kraljevska ritualna odora, ženski kroj, teška purpurna svila
350
Primer šamanske odore
351
Od posebne je važnosti da svoju Odoru mag napravi sam. Znam da je ovo mnogima nezamislivo, ali je praksa potvrdila, da svako ko se potrudi i iskaže posvećenost, bez problema može po odreñenom klišeu iskrojiti platno i spojiti ga šivenjem, bilo ručnim ili mašinskim. Kada je Odora gotova, mag je mora oprati u tekućoj vodi i energetski očistiti, tako da nijedan strani uticaj ne ostane na materijalu. Potom je mora sam ispeglati, jer ničije ruke sem njegovih ne smeju doći u dodir sa Odorom. Odoru, pripremljenu na opisani način, mag stavlja ispred sebe i kroz Obred Posvećenja i uz priziv Svog Boga Zaštitnika, je blagosilja, i to ne on kao on sam već kao samo Božanstvo koje se priziva. Mag tada mora izreći zakletvu, odnosno zakleti se Svetoj Odori da će je koristiti samo u ritualne svrhe. Na ovaj način pripremljena Odora će imati istinsku magijsku moć i pružiće magu apsolutnu zaštitu. Pre nego što pripremi svoju Odoru za magijski rad, on može, ako želi, na njoj izvesti svilenim koncem univerzalne simbole i sigile u skladu sa praksom koju sledi. Ceo ovaj postupak, izrade, pripreme, čišćenja i posvećenja Odore u potpunosti zavisi od volje maga i on u tom smislu ne sme napraviti nikakve greške. Odoru, zajedno sa ostalom magijskom opremom, treba čuvati na bezbednom mestu. Najbolje u Magijskom Kovčegu.
Magijski Opasač Magijski opasač (pojas) je deo lične magijske opreme. Stavljen oko struka on vezuje Odoru. Opasač se pravi od istog materijala kao Odora, mada se može koristiti i koža koja, meñutim, mora biti iste boje kao odora. Magovi u prošlosti su najviše voleli opasače od kože raznih životinja koju su prvo obrañivali (štavili) pa onda od nje pravili opasač. Opasač je simbol moći, superiornosti i dominacije. Simbolično značenje opasača se najbolje može uporediti sa dominacijom nad Elementima, i magijskom ravnotežom, jer su gornji i donji deo čovekovog tela, povezani opasačem po sredini, simbolišući na ovaj način terazije. Odabrani simbol se može se nacrtati ili ugravirati na koži ili izvesti na svilenom opasaču. Simbolički sigil ravnoteže Elemenata i dominacije nad njima mag može da uradi po svom nahoñenju. Na primer: može se opisati krug i unutar njega pentagram sa vrhom naviše, a u sredini pentagrama trougao kao simbol dominacije nad Elementima sve tri ravni postojanja. U sredini trougla treba nacrtati krst jednakih krakova koji simboliše spoj pozitivnog i negativnog principa i njihove ravnoteže (slika desno). Mag treba da se posveti izradi magijskog opasača na isti način kao i pri izradi Odore, jer je opasač sastvani deo Odore. Dakle, mora ga nakon izrade očistiti, posvetiti i kroz blagosiljanje opasača se zakleti da će ga zajedno sa Odorom koristiti samo u ritualne svrhe. Opasač, isto kao i Odoru, zajedno sa njom i ostalom magijskom opremom, treba čuvati na bezbednom mestu.
352
Magijska kapa Magijska kapa, isto kao i Kruna predstavlja simbol dostojanstva i vlasti. Više o samoj simbolici Magijske kape ili Krune biće reči u delu o Magijskoj Ritualnoj Kruni. Magijska kapa treba da bude izrañena od fine kadife ili somota u istoj boji kao i Odora, ili u boji purpura. Ukoliko se pravi u boji Odore preko nje se postavlja purpurna široka traka.
Magijska kapa Uvek kada izvodi bilo koju magijsku radnju, mag treba da nosi nešto na glavi. U svrhu vršenja rituala nosi se Kruna sa ugraviranim magijskim simbolima na njoj. Magijska kapa treba da ima iste simbole kao i Kruna, i može se koristiti i u ritualne svrhe ukoliko mag nema Krunu. Svakako, Magijsku kapu mora imati sa simbolima makro i mikro kosmosa onog Božanstva sa kojim je mag povezan ili čiji oblik preuzima. Ovo prvensrveno zavisi od paradigme koja se sledi. Simboli se moraju ili izvesti ili prišiti svilenim koncem. Univerzalni simbol makro i mikro kosmosa u dvostrukom Krugu, simbolu Beskonačnosti Univerzalni simbol makrokosmosa je šestougaonik oko kojeg su opisana dva Kruga koji simbolišu Beskonačnost. Unutar šestougaonika se nalazi pentagram koji predstavlja mikrokosmos, simbol čoveka. Krugove kao simbol Beskonačnosti treba izvesti zlatnom bojom, šestougaonik srebrnom bojom koja simboliše stvoreni Svemir, a pentagram belom ili ljubičastom bojom.
353
Dizajn Magijske kape, odnosno kroj, može biti odabran po sopstvenoj volji. Najčešće su to kamilavka ili turban. Umesto upotrebe kape ili turbana kao pokrivala za glavu, može biti dovoljna i svilena traka, takozvana Magijska traka. Ova traka može biti bela, ljubičasta ili crna i obavija se oko magove glave. Deo koji ide preko čela treba da bude ukrašen sa gore opisanim makro i mikro kosmičkim simbolom. Slede slike primera različiitog dizajna Magijskih kapa
354
355
Magijske rukavice Magijske rukavice su sredstvo koje je neophodno u pojedinim slučajevima, kada se radi sa magijskim sredstvima, naročito onim koja se energizuju elektičnim i magnetnim strujama Elemenata. Koriste se onda kada mag nema mogućnosti ili vremena da se pripremi za rad, a kako bi se izolovao od energetskog naboja akumuliranog u samoj relikviji. Takoñe mag nikada ova sredstva ne uzima u ruke bez rukavica, kada ih pakuje ili prenosi. Rukavice se prave od čiste svile u boji odore, a posvećuju se na isti način kao Odora, opasač ili kapa. Čuvaju se zajedno sa Odorom i ostalom magijskom opremom.
356
Magijski štap Najvažnije sredstvo u magiji, a posebno ritualnoj jeste Magijski štap. Još od drevnih vremena, magovi i čarobnjaci su na slikama prikazivani sa Magijskim štapom. Današnje izopačeno doba, dovelo je na scenu razne šarlatane, mañioničare i iluzioniste, koji koriste "čarobni štapić", pokušavajući da svojoj publici zamažu oči pomoću trikova i iluzija svih vrsta. Meñutim, ova kategorija zabavljača mase i nije toliko problematična, kad je reč o poimanju značaja, moći i osobenosti magijskih sredstava. Pisanje raznih priča i bajkovitih saga, zatim njihovo ekranizovanje kroz filmsku i televizijsku industriju, baca užasnu senku na istinsko poimanje stvarnosti. Na kraju, moderni zapadnjački mentalitet koji je deformisao svaku istinsku vrednost i spoznaju, kroz razna pseudo religijska i pseudo magijska učenja (paradigme), kultove i sekte, udario je završni pečat potpune dezorijentacije čoveka u nakani da se otisne kroz prostranstva Magijske Spoznaje. Tipični zapadnjački um sposoban je jedino da "bulji" u televizor ili monitor kompjutera razgledajući blještavu ponudu svega i svačega. Onda na scenu stupa "potrošački mentalitet" koji rasipno troši, pazareći i ono što mu treba i ono što mu ne treba, po principu kupovine "na neviñeno" u raznim "veb šopovima". Oni malo "revnosniji" osmele se pa zañu u kakve prodavnice magijskih pomagala, "okult šopove" opremljene "svim potrebnim stvarima", samo treba izvaditi novac ili karticu, napuniti torbu i vać ste "mag" ili zapadnjački rečeno, veštica. Sjaj i blještavilo, "vrhunska izrada", sve sama "rekvizita" za scensko pokazivanje ne bi li koga ostavili "bez daha". Zaista vam kažem, onaj ko misli da je dovoljno samo držati u ruci Magijski štap ili neko drugo magijsko sredstvo, da bi se činila čuda, duboko je zastranio. Takav zaista nema šta da traži na Putu Magijske Spoznaje.
Slike 1-3: Drevni prikazi čarobnjaka sa Magijskim štapom u ruci
357
Slika 4: Magijski štap je uz Sveti Magijski Dnevnik, najvažnije sredstvo ispoljavanja Volje maga Magijski štap je simbol volje, moći i snage pomoću kojih mag vrši i održava svoj uticaj na onu sferu za koju je štap napravio i posvetio. Mag treba da ima, ne samo jedan štap za praksu, već će ih napraviti nekoliko, u zavisnosti od toga šta namerava da radi ili postigne. Stvarna namena Magijskog štapa je da pomogne magu da projektuje svoju volju na bilo koji plan postojanja. Posebno pripremljeni Magijski štapovi mogu biti za uticaj na sva živa bića, ljudska ili životinjska, zatim za lečenje bolesnih ljudi i otklanjanje loših, nepoželjnih uticaja, a posebno izrañen za obrede prizivanja Božanskih bića i zazivanje Demona i nižih Duhova. Zbog toga se kaže da Magijski štap predstavlja apslutnu moć maga. Aspirant koji u potpunosti shvati misteriju Magijskog štapa u svoj njegovoj veličini, svoja dela obredne magije neće nikada vršiti bez Magijskog štapa. Kakva se sve moćna dela mogu izvesti uz pomoć volje i Magijskog štapa, opisi ne bi mogli stati ni u nekoliko knjiga. Zbog toga je potreban obiman rad na sticanju znanja, a kroz meditaciju i kontemplaciju svako će biti sposoban da proširi sopstveno znanje i uvid. Dovoljno je reći da Magijsku Volju predstavlja Magijski štap u ruci pomoću kojeg se ispunjava Veliko Delo, pomoću kojeg se, ne samo kroz sopstveno oboženje približava svom Nebeskom Ocu i okrilju svoje Nebeske Majke, već se pridružuje Najvišem Apsolutu Postojanja. Zbog toga je Magijski štap osnovno oružje maga, i simbolički izraz Magijskog Zaveta. Svaki je Magijski štap, po svojoj suštini, nalik Prvom koji je pronet Zemljom, Kaduceju Gospodara svih magova, Tota Veličanstvenog, Velikog Kralja i Glasnika Bogova. Magijski štap ima moć sažimanja i zgušnjavanja Etera, kojim se energetski deluje na bilo koju tvar ili biće. Bez obzira na materijal od kojeg je napravljen ili načina na koji je izrañen, Magijski štap je svojevrsni kondezator ispunjen voljom maga kojom on izražava, odreñenu moć. Štap može biti "prost" (uobičajena i najzastupljenija vrsta)
358
ili "složen" (specijalno izrañeni štapovi za posebne namene). Svi štapovi koji su napravljeni od drveta smatraju se prostim štapovima. Meñutim, čak i za njih, mora se koristiti samo odreñena vrsta drveta, koja odgovara nameni. Tako, lesku ili vrbu treba koristiti za izradu Magijskog Štapa Želje, koji je i narasprostanjenija vrsta štapova, naročito u veštičarenju. Vrbove grane se mogu koristiti za pravljenje Magijskih štapova najrazličitijih vrsta, jer je vrba izuzetno dobar kondezator. Svako bi trebalo da zna da munje veoma često pogañaju vrbe, upravo zbog njihovog visokog sadržaja vode i sposobnosti upijanja. Štap napravljen od gorskog jasena, planinskog hrasta ili akacije se može koristiti kao Magijski štap za sve magijske namene, meñutim, iskusni magovi ove štapove koriste samo u ritualima čišćenja, posvećenja, odstranjivanja loših uticaja i lečenje bolesnih. Štap od zovinog drveta je po svojoj korespondenciji analogan Sedmim Nebesima i Bogu Ninibu (Saturn), i kao takav je naročito efikasan pri vršenju zazivanja i prizivanja Duhova i teranju elementarnih Duhova, Demona i ostalih nižih Duhovnih bića. Druga vrsta složenih magijskih štapova se prave od drveta, ali i od metala, najčešće od kaljenog gvožña ili tučenog bakra. Ovo su štapovi za posebne namene i magijske rituale. Mogu biti namagnetisani, energizovani ili ispunjeni raznim tečnim, čvrstim ili kombinovanim kondezatorima.
Slika 5: Različite vrste malih Magijskih štapova
359
Vrste Magijskih štapova Štap Dostojanstva (mali štap) - Skiptar Štap Dostojanstva, Skiptar može biti napravljen od najrazličitijih vrsta drveta kao što su: vrba, oskoruša, imela, leska ili zova. Preporučujem uvek zovu, ali izbor je lična stvar. Štap bi trebalo napraviti od tankog stabla drveta, jednog palca u prečniku i dužine od lakta do vrha kažiprsta. Pet centimetara srži izvaditi iz unutrašnjosti štapa sa donje strane (strana koja se drži u ruci). Na štapu treba ugravirati Pentagram i magijsko ime ili lični pečat. Može i dodatno biti ukrašen rezbarijama i bojama raznih simbola. Ritual posvećenja štapa se vrši nakon obreda samoinicijacije, zajedno sa posvećenjem Elementima: Šupljina se ispuni komadom platna, po kome je kanuto 3-5 kapi krvi ili je krvlju, što je bolje, ispisan lični sigil. Otvor tada zatvoriti pečatnim voskom. Na kraju obreda se tri puta šapatom u Štap izgovori ime Boga Boga ili Duha Zaštitinika. Štap Dostojanstva (veliki štap) - Žezlo Ovaj štap se pravi od drveta oskoruše, planinskog jasena ili hrasta. Treba da bude viši od visine ramena, a niži od ukupne visine maga. Najčešće je do visine uha. Debljina ne treba da bude veća od dva prsta u prečniku. Drvo treba tako odseći da ima stopu i glavu, mada se ovi delovi mogu dodati na štap. U glavu štapa se ugrañuje komad gorskog kristala, Mesečevog kamena, odnosno kvarca. Štap treba da ima izgraviran Pentagram i magijsko ime ili lični pečat. Može i dodatno biti ukrašen rezbarijama i bojama raznih simbola, obmotan prirodnim kanapima i optočen metalima (zlato, srebro, bronza, bakar) ili filigranskom srmom. Ali ovo nije neophodno i stvar je lične volje. Radnje posvećenja se vrše nakon obreda samoinicijacije, zajedno sa posvećenjem Elementima. Na kraju obreda se tri puta šapatom u štap izgovori ime Boga ili Duha Zaštitinika. Magijski ritualni štap Pravi se isto kao i Štap Dostojanstva s tim što se pet centimetara srži izvadi iz unutrašnjosti štapa sa gornje strane, vrh štapa (strana suprotna onoj koja se drži u ruci). Priprema i posvećenje isto kao i kod Štapa Dostojanstva. Magijski štap sile Pravi se isto kao i Štap Dostojanstva s tim što se srž izvadi iz cele unutrašnjosti štapa. Priprema i posvećenje isto kao i kod Štapa Dostojanstva s tim što se kod ovog štapa ne koristi krv već se u njegovo središte ubacuje bakarna ili gvozdena žica. Može biti napravljen i od metala, najčešće od kaljenog gvožña ili tučenog bakra. Ove vrste štapova moraju imati rukohvat napravljen izolirajućom trakom od kože ili prirodne tkanine. Magijski Štap Sile se koristi za energizaciju, a ima i širu upotrebu u raznim magijskim obredima. Slika 6 (na sledećoj strani): Različite vrste velikih štapova prema obliku drveta onako kako su pronañeni u prirodii delimično dorañeni i oblikovani
360
361
Izrada i priprema Magijskog štapa Da bi se napravio Magijski Štap, najčešće od drveta, najpre se mora pristupiti drvetu da bi se odsekla grana. To se ne čini lomljenjem niti samo jednostavnim odsecanjem grane, već se ovom poslu pristupa sa posebnom namerom i kroz ritual blagodarnosti i zahvale Duhu Zaštitniku drveta. Ovo se čini kada se pristupa drvetu ili bilo kojoj drugoj biljci čiji deo treba uzeti za pravljenje bilo kojeg magijskog sredstva. Zapamtite, nikada ne uništavajte celo drvo da bi ste uzeli samo jedan njegov deo. Ovo je posebno važno jer svako drvo nosi u sebi i Silu Života. Zbog toga je i obredna zahvalnost važna kako bi se dobio materijal za izradu oruña u svoj punoći energije koju sa sobom nosi.
Mali ritual Zahvalnosti Za vršenje ovog rituala je neophodno unapred pripremiti posvećenu so i vodu, zelenu sveću, tamjan, dvostruki Pečat zaštite, zvono, šaku semena neke od žitarica, i sredstvo za sečenje drveta (nož, sekira ili mala testera). Ovo sredstvo za sečenje mora biti potpuno novo i neupotrebljavano, a kasnije se može koristiti i za izradu ili doradu ostalih magijskih sredstava. Važno je skrenuti pažnju da se ova oruña nikada ne smeju upotrebiti za neku uobičajenu svetovnu namenu. Mali ritual Zahvalnosti traje veoma kratko. Napre treba okačiti na drvo Pečate Zaštite, potom upaliti sveću i tamjan u podnožju drveta. Zatim posvećenom vodom poprskati drvo i zemlju oko drveta i baciti malo posvećene soli na drvo i na zemlju oko drveta. Kada je ovo završeno mag uzima zvono ili nisku zvona i dok zvonom odzvanja u prostor izgovara bajalicu Zahvale. MOĆNIM KOVITLAJUĆIM SILAMA I SNAGOM MOJE VOLJE ČISTIM OVAJ PROSTOR OKO SVETOG DRVETA (navesti ime drveta) DA BUDE PROČIŠĆEN I SVAKE SILE VEZUJUĆE OSLOBOðEN KAKO BIH UZEO OD OVOG SVETOG DRVETA ONO ŠTO MI PO ZAKONU PRIPADA NEKA MOJE DELO BUDE SVETO ČISTO I PREPOZNATO OVDE NA ZEMLJI I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA Kada se završi sa ovim radnjama odložiti zvono i pristupiti odsecanju grane. Odsečenu granu spustiti pored drveta i uzeti šaku žitnog semena. Bacajući seme na drvo i oko drveta izgovoriti drugi deo bajlice Zahvale.
362
BLAGODAĆU NESPOZNATLJIVE SVETVARI IZ KOJE SVE PROISTIČE TEBI UZVIŠENOM BOGU (ime Boga zaštitnika drveta) I TEBI DREVNOM ENTU (ime Duha zaštitnika drveta) ŽIVOT ZA ŽIVOT PRINOSIM BLAGODAREĆI NA OVOM DARU KOJI ĆE MI NA KORIST SVAKU BITI SILOM NEBA I ZEMLJE ONO ŠTO JA KAŽEM TAKO MORA BITI SILOM SUNCA I MESECA ONO ŠTO JA HOĆU TAKO ĆE I BITI NEKA JE SLAVA NEBESIMA I SLAVA ZEMLJI NEKA BUDE ZAUVEK IZREKOH REČI MOĆI Na kraju još tri puta oglasiti zvono, ugasiti sveću i spakovati relikvije koje su korišćene u ritualu. Odsečenu granu treba umotati u čisto platno kako bi ostala van domašaja pogleda neiniciranih tokom nošenja.
Korespondencije Sečenje Magijskog štapa se često ograničavalo na odreñene astrološke periode, i mag koji poznaje astrologiju može primeniti ovo znanje, ali takav postupak nije neophodan, izuzev što treba voditi računa da se sečenje štapa ne vrši u periodu praznog hoda Meseca. Imena Bogova, Duhova Zaštitnika drveća, paralelna su sa astrološlim korespondencijama. Treba koristiti imena onih Božanstava koja korespondiraju sa magijskom praksom, sistemom ili paradigmom koja se sledi. Ovde su data imena Bogova Sumerske tradicije prema astrokorespondencijama. Zova - Bog Ninib - Duh zaštitnik Kajmau - planeta Saturn Hrast - Bog Marduk - Duh zaštitnik Dapinou - planeta Jupiter Glog - Bog Nergal - Duh zaštitnik Bibou - planeta Mars Jasen - Bog Šamaš - Duh zaštitnik Udu - planeta Sunce Breza - Boginja Inana - Duh zaštitnik Kilbat - planeta Venera Leska - Bog Nebo - Duh zaštitnik Mustabaru - planeta Merkur Vrba - Bog Nana - Duh zaštitnik Sin - planeta Mesec Slika 7 (na sledećoj strani): Dvostruki Pečat Zaštite okačen na drvo zove od kojeg treba odseći granu za izradu Magijskog štapa. O ovim drvenim pločicama, koje se koriste u mnogim ritualima, o njihovoj upotrebi i izradi, biće više reči u poglavlju o pomoćnim magijskim sredstvima.
363
Izrada različitih vrsta Magijskih štapova Napraviti Magijski štap od bilo kojeg pomenutog drveta je veoma lako. Treba odseći granu, prečnika približno u širini palca i dužine od lakta do vrha kažiprsta. Potom se
364
nožem oljušti kora i štap se finom šmirglom izglača. Uskim nožićem ili širokim svrdlom treba izvaditi srž 5 do 6 centimetara sa gornje ili donje strane u zavisnosti od namene štapa, ili pak pomoću čeličnog stolarskog svrdla izvaditi svu srž iz drveta. Ovaj postupak je lako izvodljiv za vrste drveta koje imaju meku srž, dok je za pravljenje štapa od jasena ili hrasta potrebno imati ručno svrdlo dužine oko 2530 centimetara ili električnu bušilicu sa burgijom iste dužine. Za rad sa čvrstim drvetom vam je potrebna i stolarska stega kako bi se štap fiksirao dok se buši celom dužinom. Drvo, kad je sirovo odsečeno je dovoljno meko da se može pristupiti rezbarenju i drugim vidovima ukrašavanja. Za ovo je dovoljno imati mali oštar i zašiljen nožić, a mogu se koristiti najrazličitija sredstva, poput fine stolarske testerice i pribora za duborez. Najpre se na štapu običnom grafitnom olovkom icrta sve što se želi izrezbariti a potom se počinje sa duborezom. Osim rezbarenja željenih simbola, štap se može i oslikati bojama, s tim što treba koristiti prirodne boje. Slike 8 i 9: Primeri duboreza i ukrašavanjaštapa bojama Slika 10: Ukrašavanje štapa paljenjem Štap je moguće ukrasiti i takozvanim paljenjem umesto rezbarenja. Ovo se izvodi tako što se zatupljena i zaobljena gvozdena žica zagreje do usijanja i njome se tačkastim pritiscima na iscrtanim simbolima drvo blago spaljuje ostavljajući prirodnu šaru mrke boje. Kada se potpuno završi izrada štapa on se ostavlja najmanje jedan mesečev ciklus, da se osuši i tek nakon toga se može pristupiti sledećim magijskim radnjama čišćenja, punjenja, energizacije i posvećenja. O ovim postupcima će biti reči na kraju ovog poglavlja o magijskim sredstvima, jer se oni odnose na skoro sva magijska sredstva. Važno je napomenuti i sledeće. Sav otpad koji preostane od rada na štapu, ili bilo kom drugom magijskom
365
sredstvu (oljuštena kora, izvañena srž i opiljci od rezbarenja) ne smeju se bacati u smeće poput bilo kakvog ñubreta. Ove ostatke zamotati u platno ili čist papir i vratiti u prirodu, odnosno zakopati u zemlju. Magijski štapovi koji se pune tečnim, čvrstim ili kombinovanim kondezatorima potrebno je da nakon obrade, kada se odstrani srž, izgledaju kao cev. Potom treba staviti zapušač od plute na jedan kraj cevi i zapečatiti ga pečatnim voskom. Sa druge strane se ubacuje najpre jedna bakarna ili gvozdena žica celom dužinom štapa, a potom kondezator, pa se i taj kraj cevi zatvori čepom od plute i zapečati voskom, tako da vazduh ne može ulaziti unutra. Na ovaj način je štap pripremljen za upotrebu. Postoji i mogućnost da se štap ukrasi sa sedam prstenova napravljenih od planetarnih metala. Prslenove bi trebalo postaviti na štapu po magijskom alhemijskom redosledu ustrojstva po kojem se zlatni prsten, za Sunce, slavlja na sredinu štapa i po tri metalna prstena sa svake strane, odnosno prema sledećem redosledu, odozgo na dole i prema korespondencijama. Olovo koje odgovara Saturnu Kalaj koji odgovara Jupiteru Gvožde koje odgovara Marsu Zlato koje odgovara Suncu Bakar koji odgovara Veneri Bronza koja odgovara Merkuru Srebro koje odgovara Mesecu Pored ovoga, prstenovi mogu imati ugravirane Pečate Duhova gore pomenutih planeta. Upotreba ovakvog štapa je ograničena samo na izvoñenje rituala prizivanja i proterivanja u radu sa Duhovima svih sedam Oblasti koje okružuju Zemlju. Kada se koristi za druge namene, on će dati dobre rezultate, ali oni neće biti ništa bolji od ostalih vrsta štapova. Umesto drveta za izradu Magijskih štapova sile se može koristiti i metalna cev. Najbolje su one vrste melala koji su dobri provodnici toplote i eleklriciteta. Naravno, najbolja meñu svim je bakarna cev koja treba da bude iste dužine kao i u predhodnim primerima, s tim što može biti i tanja od jednog palca u prečniku. Da bi se izbegla oksidacija metalne površine, cev se može niklovati, hromirati ili kalajisati pre nego što se napuni kondezatorom. Jedan otvor se mora zalemiti odmah, a drugi odmah nakon punjenja cevi. Donji kraj, rukohvat, treba napraviti ili od drveta zove, tako što ćete komad drveta obraditi da izgleda kao mala cev i navući je na donji kraj metalnog štapa. Rukohvat može biti napravljen i od prirodnog platna ili kože koja se obmotava oko štapa. Na ovaj način se dobija izuzetno moćan Magijski štap, primenljiv u sve svrhe. Magovi koji rade sa magnetnim i električnim strujama najčešće jedan štap prave od gvozdene ili čelične cevi, na isti način kao što je gore opisano, za rad sa magnetnim strujama, drugi od bakarne cevi za rad sa električnim strujama. Može se napraviti i Univerzalni štap, na isti način, samo što se kao materijal koristi bronzana cev koja se takoñe može niklovati. Mag koji ima dovoljno novca može umesto uobičajenih kondezatora struje koristiti kondezator napravljen od poludragog kamenja. Za rad sa električnim strujama, bakarna cev puni zdrobljenim ćilibarom, nenadmašnim kondenatorom za rad sa svim električnim strujama. Za rad sa magnetnim strujama, gvozdena ili čelična cev se puni
366
sa izdrobljenim kvarcom. Kvarc je veoma dobar kondezator za magnetne struje. Moguće je takoñe dve odvojene male cevi zalemiti na sredini, praveći tako od njih jedan štap. Jednu polovinu cevi, u ovom slučaju, napuniti izmrvljenim ćilibarom, a drugu izmrvljenim kvarcom. Učinivši ovako, jedan štap, razdvojen na sredini, sadržaće obe vrste kondezatora, s tim što se, u tom slučaju, dve polovine moraju spojiti tankim parčetom bakarne ili gvozdene žice koja prolazi kroz sredinu obe cevi. Spoljašnja površina takvog štapa može se niklovati. Ovo je idealni štap sa izuzetnim kapacitetom magnetnih i električnih struja i može se koristiti u svim magijskim ritualima. Takoñe, i spoljašnjost ovih štapova se može dodatno ukrašavati najrazličitijim materijalima, zlato, srebro, filigranska srma, drago i poludrago kamenje i slični materijali od kojih se prave razni simboli koji vezuju ili leme za osnovu štapa. Za rad sa elektro magnetnim strujama, postoji još jedan način pripreme Magijskog štapa. Za ovu vrstu štapa potrebno je uzeti gvozdenu ili čeličnu šipku (ne treba da bude cev), prema već datim dimenzijama, koja se nakon obrade i niklovanja radi zaštite od rñanja, namagnetiše pomoću električnog kalema, slično magnetisanju konjske potkovice ili magneta električnog motora. Što je veća privlačna sila magneta, on bolje deluje. Na ovaj način se dobija veoma jak čelični magnet koji neće služiti samo kao magnet, već će poslužiti i kao izvrstan Magijski štap za mnoge magijske rituale. Kod ovakvog štapa, najpre treba locirati severni i južni pol i oba obeležiti, južni pol znakom minus a severni znakom plus. Za ovo će vam biti potreban drugi manji magnet. Da bi se štap izolovao sredina se mora obaviti svilenom trakom širine dlana, ili drvenom drškom koja je probušena za ovu svrhu. Takav štap će omogućiti magu da izazove mnoge magnetske i magijske pojave. Ako mag radi sa elektro magnetnim strujama Svemira, sa namerom da ga snažno pojača u fizičkom svetu, onda on štap mora držati na takav način da njegova desna ruka dodiruje pozitivni pol, a leva negativni pol, dok krajevi štapa dodiruju sredinu njegovih dlanova. Ovim se električna strija iz Svemira vodi preko desne strane štapa u magovo telo pomoću vizualizujuće imaginacije. Pozitivno zračenje štapa će se tako prilično pojačati pošto ima istu oscilaciju i olakšaće magu skladištenje električnih struja u telu. Slično se dešava i u pogledu magnetnih struja južnog pola. Na ovaj način, mag pojačava dejstvo električne struje, koju je prethodno uskladištio u svom telu, koncentrišući se ovog puta na pozitivno naelektrisan kraj štapa tako jako da svojim uticajem može delovati direktno na fizički svet. Isto važi i za magnetne struje koje će mag uskladišti u polu negativnog zračenja. Sredina štapa, koja je prekrivena izolirajućim materijalom, ostaće neutralna. Kada se mag, snagom imaginacije, koncentriše na svoju nameru da napravi magijski elektro magnetni štap pomoću elektro magnetnih struja nagomilanih u čeličnom magnetu, on će uspeti u tome. Pomoću elektro magnetnih struja, koje zrače kao sjajna svetlost iz štapa, svaka realizacija u fizičkom svetu biće moguća. Magovi ovaj štap obično koriste za uticaj na bolesne ljude i za sve magnetne pojave, odnosno magijske radnje kojima treba nešto privući. Ovaj elektro magnetni štap je, po Univerzalnom Zakonu, izvrstan kondezator sa istom vrstom oscilacije koju ima i Svemir, samo na najsuptilniji način, te će mag njime moći da privuče struje iz Svemira poput antene i uskladišti ih u svom telu, ili da ih pomoću imaginacije prenosi na druge ljude, u blizini ili na daljinu.
367
Čuvanje i upotreba Magijskog štapa Magijski štap je neophodno magijsko sredstvo, jer pozitivne i negativne sile koje su koncentrisane u njemu pomažu magu da stvori potrebnu oscilaciju u eleklro magnetnim strujama u svom telu i da na taj način deluje ka svim ravnima postojanja. Ovo je sve što je svakom aspirantu dovoljno da zna. Oblik i veličina štapa igraju manje važnu ulogu. Najvažnije kod Magijskog štapa je njegovo punjenje za praktičnu primenu, o čemu će biti reči na kraju ovog poglavlja o magijskim sredstvima. Punjenje Magijskog štapa se vrši na isti način kao i punjenje ostalih magijskih sredstava za posebne svrhe. Ima mnogo načina punjenja štapa. Svi oni zavise od toga za šta mag namerava ili želi da ga upotrebi. Pre svega, mag mora uvek biti svestan činjenice da je Magijski štap simbol njegove volje, snage i moći, i da on predstavlja rezervoar u koji on može da prenese, a isto tako i da uskladišti tu moć, po svojoj volji, do nesagledivo velike snage i sile. Malo je bitno da li je taj štap samo obična grana, odsečena i skladno prilagoñena, ili je to posebno napravljen i luksuzno opremljen štap. Kako će štap izgledati u estetskom smislu, to je na slobodnu volju svakog maga. Najvažnije je da mag sam napravi svoj Magijski štap. To zaista svako i može, bez posebne obuke. Dozvoljeno je samo kad je reč o štapu od čvrstog drveta da ga majstor stolar probuši odgovarajućim alatom, ukoliko mag nema ili ne može nabaviti takav alat, i ako je u pitanju štap od metala, da ga u osnovi odseče i izbuši majstor metalostrugar. Sve ostale radnje mag mora sam izvršiti. Štap se mora čuvati umotan u prirodno platno ili posebno sašivenu torbicu za čuvanje štapa (slika ispod). Ogoljen se nikada ne sme držati na vidnom mestu. Najbolje ga je čuvati u ličnom Magijskom kovčegu, daleko od svih pogleda, naročito neiniciranih. Magijski štap niko osim vlasnika ne sme dodirnuti, jer bi time bio obesvećen i izgubio bi svoju moć. U ovom slučaju mag bi morao pristupiti izradi novog štapa. Čak ni mag sam ne bi smeo u svoje ruke uzeti magijski štap ukoliko neće vršiti odreñeni ritual ili magijsku radnju. Isto tako pre svakog uzimanja štapa, ruke se ritualno moraju oprati, a poželjno je i nekoliko trenutaka provesti u meditaciji i usredsreñenju, kako bi se um doveo u potpuno smireno stanje.
368
Magijski Mač Mač je drugi simbol vlasti, moći i sile. Najčešće se koristi u ritualima prizivanja negativnih Duhova i Demona, jer Oni nisu voljni da budu prizvani u naš fizički svet. Ako Magijski Štap ne bi bio dovoljan, mag će za primoravanje ovih Duhova koristiti Magijski Mač kada od Njih zahteva da se manifestuju. Magijski Mač ima nekoliko simboličkih značenja, ali on obično služi kao simbol apsolutne poslušnosti Duha ili lične Moći maga. Mač je simbol pobede i superiornosti nad svakom Moći ili Duhom. Mač analogno korespondira sa Svetlošću, a predstavlja vid Elementa Vatre i Reči. Suštinski, predstavlja ispoljavanje Razuma maga kroz Element Vazduha. Magijski Mač obično služi kao oružje u onim slučajevima kada mag želi da izvrši neki prinudan ili prisilan uticaj na isvesnu Moć ili bilo kog entiteta, i to samo onda kada je namera maga protivna Njihovoj Volji. Mač je stoga neophodno oruñe za magove koji se više ili isključivo bave demonologijom i koji u ovoj vrsti magije ne bi postigli nikakve rezultate kada ne bi koristili Magijski Mač. Mag će obično postići zadovoljavajuće rezultate sa Magijskim Štapom, ali uprkos tome svaki mag mora posedovati oružje kao što je Magijski Mač kojim zadobija više sigurnosti i pojačava sopstveni autoritet. Meñutim, ne treba nikako zaboraviti da se Mač upotrebljava samo u onim obredima prizivanja, kada se Duh usprotivi ili odbije da sluša i ispunjava volju maga. I kada uzme u ruku svoj Mač mag na glavi uvek mora imati svoju Krunu ili magijsku Kapu. Ovo je pravilo. Mnogi grimoari ovo oružje kakav je Mač nazivaju Bodežom, meñutim Magijski Bodež nije ništa drugo do skraćeni Mač sa istom vrstom simbolizma. Magijski Bodež se pravi na isti način kao i Magijski Mač. Kada se prizivaju Demoni i niži Duhovi Mač ili Bodež se mogu zameniti Trozupcem jer je i i trozubac, poput Mača ili Bodeža, sredstvo prinude. Vrh Mača, Bodeža ili Trozubca se može upotrebiti i za probijanje ili ubijanje neprizvanih i neželjenih bića poput fantoma, larvi, elementala, elementara i sličnih, koja mogu pokušati da ometaju maga u njegovom radu. Ovde se mora pomenuti još jedan veom moćan način korišćenja Magijskog Mača, a to je funkcija Magijskog Gromobrana. To se čini kada po završetku svojih rituala, naročito nakon prizivanja Demona, Starešina Tame i sličnih, mag namerava da ode na spavanje, a nije siguran da li će ga ti Duhovi ostaviti da spava na miru, on može postaviti Magijski Gromobran pored svog kreveta. Taj Gromobran se pravi obmotavanjem bakarne ili gvozdene žice oko nogu kreveta, čija oba kraja moraju biti spojena sa Mačem. Zatim se Mač mora zabiti
369
u pod pored donjeg kraja kreveta. Žica čini zatvoreni krug oko kreveta čak i ako ima kvadratni oblik. Funkcija Mača je da uticaj koji je usmeren prema magu sprovede u zemlju. Naravno, pri zatezanju žice mag mora na umu imati želju da ona stvori krug i da nijedan Duh niti bilo kakav uticaj ne mogu ući u krevet i da svaki uticaj, bez obzira od kojeg bića dolazi, bude sproveden u zemlju. U tako magijski zaštićenom krevetu opremljenom magijskim gromobranom mag će spokojno spavati, i može se odmarati uveren da nijedan uticaj, bez obzira odakle i od koga dolazi, neće imali nikakvog dejstva na njega, niti će biti u stanju da ga iznenadi i nadvlada. Mnogi magovi za ovu svrhu imaju poseban Mač koji ne koriste ni zašta drugo osim u svrhu Magijskog Gromobrana. Inače Magijski Gromobran je najbolje magijsko zaštitno sredstvo koje maga štiti čak i od uticaja delovanja drugih magova koja se obično smatra crnom magijom. Kao i sva magijska sredstva, svoj Mač, mag bi trebao sam da iskuje, ali ako to nije u stanju ili ne može sam napraviti Mač, on može dati kovaču ili nekom dobrom majstoru da mu to uradi. Dužina Mača može varirati do jednog metra dužine, zavisno od visine maga. Drška bi trebalo da bude napravljena od bakra jer je on izuzetan dobar provodnik elementarnih struja. Oblik Mača nije bitan, osim što bi trebalo da bude naoštren sa jedne ili sa obe strane, a njegov vrh mora biti dobro naoštren i zašiljen kao probojac. Kako će svoj Mač ukrasiti, to je stvar volje maga i njegovih ličnih sklonosti i afiniteta. Naravno i ovde se treba držati ličnih analogijskih korespondencija.
Energizacija i posvećenje Mača se vrši isto kao i za sva druga magijska sredstva tako što se pomoću mentalne projekcije imaginacijom na Mač prenose oni kvaliteti koje on treba da preuzme, kao što su moć nad svim bićima, apsolutna pobeda, autoritet i poštovanje, ili bilo koje druge koje mag želi ugraditi u Mač kao svoje oruñe i oružje. Za razliku od Magijskog Štapa koji kada se jednom "nabije" moćima on ih trajno zadržava, Magijski Mač je sredstvo koje emanira energiju kojom je napunjen čime dejstvuje prama Moći ili Duhovima koji su prizvani. To znači da se Mač mora povremeno energetski puniti novim "svežim" nabojem energije. Mag može u svoj Mač akumulirati i Silu Svetlosti tako da će on ličiti na plameni mač. Najvažnije je da mag ima nedvosmisleno jasan stav prema Maču izgrañen na nesalomljivoj veri u njegovu apsolutnu moć i pobedu na svim planovima, koja će maču dati potrebnu snagu tako da se prema njemu, svaki Duh odnosi sa strahopoštovanjem. Nakon svake upotrebe
370
Mač se mora umotati u crnu ili belu svilu i odložiti na sigurno mesto kao i ostala magijska sredstva. Mag u potpunosti mora da bude osloboñen straha da bi mogao koristiti Magijski Mač. Demoni neprestano pokušavaju da napadaju, užasavaju, ogañuju, zavode ljude. Protiv svega toga mag mora da suprotstavi Oštricu Mača. Ako se oslobodio predstave o egu, ovaj zadatak će relativno lako izvršiti, meñutim ukoliko to nije uradio, zadatak će biti gotovo nemoguće ispuniti. Ovako je zapisano u Knjizi Put Ispravnosti: Mene je zloupotrebio, mene je tukao, opljačkao me je i uvredio me je, Onaj u kome takve misli nalaze utočište, nikada neće prestati da mrzi. Ta mržnja je misao koja onemogućava Savršenstvo. Ali, previše je očekivati od mladog aspiranta da vežba privrženost prema odvratnosti, zato neka prvo postane nezainteresovan. Neka nastoji da vidi činjenice kao činjenice, kao što bi to učinio da one pripadaju nekoj nauci. Neka izbegava imaginativno tumačenje bilo koje činjenice. Neka se ne stavlja u položaj ljudi na koje se činjenice odnose, a ako to čini, neka to bude samo zbog razumevanja. Saosećanje, gnev, hvala i pokuda, se ne smeju nači kod posmatrača, a mag je samo nemi posmatrač Sveta. Ovo nemojte zaboraviti. U protivnom, čak i da vam Bogovi s Nebesa daruju Sveti Mač Istine, on će u vašim rukama biti bezvredan.
Magijsko Koplje Magijsko Koplje je veoma moćno magijsko sredstvo jer u sebi sadrži dvostruku moć izraženu kroz simboliku Mača i Magijskog Štapa u Jednom. Drugačije se naziva Koplje Sudbine i predstavlja rang Visokih Magova. Na koplju treba da postoji ugraviran pentagram i lični sigil. Koplje se koristi u različite magijske obredne svrhe i može zameniti po svojoj funkciji i Magijski Mač i Magijski Štap. Izbor i oblik koplja po volji. Sečivo je od metala, a telo koplja je štap od drveta oskoruše, planinskog jasena ili hrasta. Mora imati korice na sečivu koplja. Visina koplja treba da bude do visine uha. Koplje može biti i dodatno ukrašeno po volji. Magijsko Koplje se čuva umotano u platno od čiste crne ili bele svile. Magijsko Koplje
371
Magijska Kruna Kruna predstavlja simbol dostojanstva i vlasti. Treba da bude izrañena od zlata ili srebra, mada se za obredne radnje preporučuje da bude napravljena od tučenog bakra. Na kruni treba da postoji ugraviran pentagram i lični sigil sa strana, a s čela Univerzalni simbol makrokosmosa: šestougaonik oko kojeg su opisana dva Kruga koji simbolišu Beskonačnost. Unutar šestougaonika se nalazi pentagram koji predstavlja mikrokosmos, simbol čoveka. Krugovi kao simbol Beskonačnosti treba da budu od zlata, šestougaonik od srebra jer simboliše stvoreni Svemir, a pentagram izveden od belog ili ljubičastog kamenja (videti sliku u delu Magijska kapa). U staroj sumerskoj tradiciji na Krunu se kao simbol stavlja velika osmorokraka zvezda, jer je rečeno: "Na Krunu Prizivanja stavi Zvezdu Osam Zraka, koja je od Starih Bogova..." (slika desno). Kruna može biti i dodatno ukrašena po volji. Uvek kada vrši obred Ritualne Magije, bilo da se radi o prizivanjima (evokacijama), zazivanjima (invokacijama) ili drugim ritualima, mag treba da nosi Krunu na glavi. U tu svrhu on može uzeti i svoju Magijsku kapu sa ugraviranim magijskim simbolima na njoj, ukoliko nema napravljenu Krunu, jer je simbolika ista. Ali svakako, mag koji drži do svog dostojanstva će vrlo brzo napraviti svoju Magijsku Ritualnu Krunu. Ona je nezamenjiva u kasnijim ritualima Visoke Kraljevske Magije kada je Magijska kapa po svojoj, iako istoj simbolici, ipak ne može zameniti. Iako je kralj uvek kralj, bez obzira kako obučen bio, kada sedi na Tronu, svakako neće sedeti u svakodnevnom odelu sa kravatom i šeširom. Umesto navedenih simbola može se koristiti i neki drugi simbol koji predstavlja vezu maga sa Božanstvom. Na primer krst, koji istovremeno simboliše Pozitivno i Negativno, a njegovi krajevi simbolišu četiri Elementa. Mag može izraziti svoj duhovni razvoj, svoje opredeljenje, zrelost, kosmičku vezu pomoću nekoliko simbola, koji mu se najviše sviñaju, i može ih nositi kako na Kruni, tako na Magijskoj kapi ili Magijskoj traci o kojima je bilo reči. Kao što je već rečeno, Kruna je simbol dostojanstva magovog autoriteta. Ona je simbol savršenstva njegovog duha, simbol njegovog srodstva sa mikro i makro
372
kosmosom, malim i velikim svetom, najviši izraz njegove magijske moći, koji mu služi da kruniše svoju glavu. Kada napravi svoju Krunu mag je mora posvetiti Svetom Zakletvom, tako da će je na glavu staviti tek kada ona sasvim upije ideju njegovog jedinstva sa Božanstvom, i koristiće je samo za one rituale koji zahtevaju takvu vrstu simbolike. Kada izgovara svoju Zakletvu mag treba da svoju desnu ruku stavi na Krunu i koncentriše se pomoću imaginacije na ideju da se on u trenutku kada stavi Krunu na glavu sjedinjuje sa svojim Božanstvom, ili sa suštinom simbola koji krasi njegovu glavu. Zbog toga, Kruna se mora čuvati u posebno napravljenoj kutiji (kovčegu) i ne sme služiti drugim namenama sem za velike magijske rituale. Kad se mag meditativno pripremi za izvoñenje rituala, nakon toga on stavlja Krunu na glavu i odmah se sjedinjuje sa Božanstvom čime stvara, ne samo u sebi, već i u celom prostoru ili na mestu gde izvodi ritual, ono osećanje atmosfere Svetog Hrama. Mnogi magovi u težnji da zadobiju moći pojedinih Duhova, a naročito Demona, koriste krune ili kape koje su ukrašene simbolima Demona, ali veoma malo njih zna njihovo istinsko značenje i pravilnu primenu, a da ni ne spominjem njihov istinski simbolizam. Mag koji sve radi svesno neće nikad spasti na to da bude puki čarobnjak i nikad neće činiti nešto što ne razume. Sve što uradi, on to radi s punom svešću i za neku odreñenu svrhu. Zbog toga njegova Kruna predstavlja Postignuće njegovog Dela. Pored ove Krune, mag može imati i ponekad nositi Totovu Krunu jer je Tot Bog Istine, Mudrosti i Učitelj je Magije. Ova Kruna je u obliku kraljevske zmije iznad čije glave se nalazi Sunčev disk sa dva roga koji iskazuju energiju, vlast i snagu koja ruši prepreke. U sredini iz Sunčevog diska izbija Lotos koga pridržavaju dva pera Istine. Ispod Krune se nosi naglavak u obliku kape sa koje se spušta kamilavka koja označava skrivenost, a i simbol je bujice slave koja se odozgo sliva na maga. Ona se pravi od kadife zbog mekoće koja simbolički označava nežnost Božanskog poljupca, a grimizne ili boje purpura je zato što predstavlja krv Boga, koja je život. Ovo je Kruna Savršenstva, jer ono što je ispod postaje ono što je iznad, a ono što je iznad postaje ono što je ispod.
Telo Krune u osnovi je zmija koja simboliše Magijsku silu, ispoljenu stranu Božanskog u magu, koji se sjedinjuje sa Gospodarem Svega. Na glavi ove zmije nalazi se šest dragulja, po tri sa svake strane: Rubin, Smaragd i Safir, tri savršena Sveta Elementa, uravnotežena sa obe strane. U središte prednje strane Krune se mogu staviti samo dve vrste kamena: dijamant i opal. Ukoliko se nosi dijamant, to je zbog Sve-
373
tlosti koja postoji pre svih manifestacija u oblike, a ukoliko se nosi opal, to se čini zbog potsećanja na ujedinjenost Svega, ispoljenog kao Mnoštvo da bi to Mnoštvo moglo da postane Jedno - Neispoljeno.
Naprsnik Naprsnik se drugačije naziva Lamen i obično se zašiva na magovoj odori, na grudima, ili se veze na posebnom komadu platna koji se vezuje preko odore platnenim uprtačima koji se na naprsnik prišivaju. Lamen se može i posebno izgravirati na komadu podesnog metala ili iscrtati na parčetu pergamenta koji se uprtačima od platna ili kože vezuje na grudi preko odore.
Magijski Lamen autora knjige Lamen je grudni oklop maga pa je stoga veom važan u ritualnoj praksi. Treba da izražava skladnost svih ostalih simbola u jednom. Svojim oblikom se prirodno povezuje sa Krugom i Pentaklom, ali nije dovoljno samo ponoviti njihov nacrt. Lamen maga mora da predstavlja tajne ključeve njegove moći. U njemu su sve sile aktivne i on predstavlja naznaku izvršenja Konačnog Dela i zato mora da iskazuje univerzalnu simboliku, ali on nije i ne sme biti simbol mikro i makro kosmosa. Svojom simboličkom predstavom Naprsnik izražava apsolutni autoritet maga, pa stoga treba da simbolički predstavlja intelektualni i psihički autoritet, položaj i zrelost ma-
374
ga. U tom smislu, gotovo da nema razlike izmeñu Lamena i ličnog Magijskog Pečata.
Različiti prikazi Magijskog Lamena U sumerskoj tradiciji postoji i posebna vrsta namenskog Lamena koji se naziva Naprsnik Prizivanja. On se nosi preko odore u posebnim ritualima prizivanja kao Pokrov Prizivanja i mora biti napravljen od najbolje tkanine i u bojama Crnoj i Beloj. To su boje Niniba i Inane, jer Ninib zna Spoljašnje Oblasti i puteve Drevnih, a Inana zna Bezdan, jer je odnela pobedu nad Njegovom Kraljicom. Na ovaj naprsnik treba da se izvezu, svilenim koncem, simboli kao što su prikazani na slici koja sledi.
Naprsnik, zajedno sa ostalom magijskom opremom, treba čuvati na bezbednom mestu. Najbolje u Magijskom Kovčegu.
375
Brojanica Brojanica je pomoćno magijsko sredstvo, ali je pre svega lično. Koristi se u meditacijama kao sredstvo koje pomaže u usredsreñenju. Pravi se od svetog drveta po ličnom izboru ili od bilo kog drveta, ali prema ličnim astrokorespondencijama. Treba da bude oblikovana kao kuglice koje se buše kroz sredinu i koje se nižu na pamučni, laneni ili svileni konac tako što se iza svake kuglice vezuje čvor. Kuglica može biti prema univerzalnim kategorijama 36, 72, 108, 144 ili prema numerologiji ličnih korespondencija sa Univerzumom. Da bi ste formirali ovaj lični broj uzmite sve brojeve iz datuma svog roñenja i kombinujte ih po sopstvenoj formuli koristeći isključivo sabiranje i množenje, jer je pravilo da mag svom sopstvu samo dodaje i umnožava blagodati. Zbog toga se oduzimanje i deljenje zbog svoje simbolike ne koriste u ovu svrhu. Svaki od brojeva treba upotrebiti samo jedanput. Ovo je samo jedan primer koji sledi, a svako neka pronañe sopstvenu formulu. 7.6.1969. = 9 x 9 + 7 + 6 + 1 + 6 = 101 Brojanica treba da se čuva u platnenoj vrećici. Nikako se ne sme nositi kao nakit oko ruke ili oko vrata, jer kao i ostala magijska sredstva ne sme biti izložena pogledu neiniciranih. Da bi njena zaštita bila potpuna, a da se pri tom može koristiti svuda po potrebi, najbolje je za ovu svrhu imati napravljenu vrećicu tako da ruka može komotno ići u vreću i okretati brojanicu u samoj vreći bez iznošenja van. Najbolji je primer za ovo Indijska ðapa brojanica.
376
Zavetni Kovčg Zavetni Kovčeg je mala drvena kutija u kojoj se čuva lični kamen (talisman prema astrokorespondencijama) umotan u komad platna ili pergamenta na kome je isctan lični sigil sa unutrašnje, a pentagram sa spoljne strane. Na ovom komadu platna ili pergamenta se nalazi zapis Magijskog Zaveta napisan u obredu samoinicijacije. Zbog toga se ovaj mali kovčeg naziva Zavetni Kovčeg. On treba da se nalazi uvek na nekom vidnom mestu jer je on stalni podsetnik magu na zavet koji je dao pred Promislom. Neka bide zatvoren (zaključan) tako da niko nikada ne može u njega zaviriti. Izgled i veličina nisu bitni, a može biti i ukrašen po volji.
Magijski Kovčeg Magijski Kovčeg ili sanduk je sredstvo pohranjivanja i odlaganja magijskh sredstava kada se ne koriste. Veličina je proizvoljna, ali treba da bude dovoljno velik i prostran kako bi se magijski instrumenti spakovali u njega, a opet i izrañen tako da ga mag može sam podići i nositi. Pravi se od drvenih daski, lakog i čvrstog drveta, može da bude okovan, a svakako treba da ima rezu i katanac. Najbolji su oni starinski sanduci koji su se koristili za odlaganje posteljine u spavaćim sobama, ili u koje su devojke odlagale svoj ručni rad kao miraz pripreman za udaju. Na kovčegu treba da postoji izrezbaren pentagram i lični pečat.
377
Magijski Kovčeg raskošno ukrašen na slici iznad ili kao običan sanduk na slici ispod
378
OLTARSKA SREDSTVA Magijski Bodež Sve što je rečeno u delu koji se odnosi na Magijski Mač, suštinski i simbolički se u potpunosti odnosi i na Magijski Bodež. Ovaj Bodež, sa crnom drškom, se koristi za otvaranje Kruga. U zapadnjačkim tradicijama se naziva Atame i koristi se za izvoñenje svih magijskih rituala i podvrgavanje osloboñenih Demona i Duhova. U tradiciji drevne magije Sumera se preporučuje se da bude napravljen od bronze, dok neki rituali zahtevaju postojanje Bodeža izrañenog od tučenog bakra. Takoñe, može se koristiti i Bodež od čelika. Ako mag sam ne kuje Bodež, može kupiti gotov ili poručiti kod majstora, ali korice svakako treba da napravi sam, od drveta ili od kože ili u kombinaciji oba ova materijala.
Magijski Bodež
Pehar Magijski Pehar (Putir, Kalež) se koristi za vino koje se nudi Bogovima i drugim Duhovima. Obično je napravljen od plemenitih metala i ispunjen vinom. Može biti i od drugih materijala, kao što su legure raznih metala, keramika, porcelan, kristal ili staklo. Njegova je suština izražena kroz Element Vode, jer kao što se Vatra koja predstavlja Volju izražava kroz Magijski Štap kao čista mudrost i reč izgovorena, tako je Pehar Istinsko Razumevanje maga.
379
Magijski Pehar je Pehar obilja i blagodati, ali isto je tako ispunjen gorčinom, krvlju i otrovom. Pehar sadrži sve jer Razumevanje maga predstavlja njegovu vezu sa Nevidljivim, sa pasivnom stranom Onostranog. Kao što mag čini nesagledivu grešku, kada držeći Štap u ruci se suprotstavlja Univerzalnoj Volji, tako istu i nesagledivu grešku čini kada odbije primi u svoj Pehar uticaj i od onoga što nije konačna Istina, kada odbije Razumevanje onoga što se kao blagodat spusta ne njegovu dušu. Na početku Staze, Pehar aspiranta je gotovo prazan, jer čak i poneka Istina koju primi može iz njega iscuriti i izgubiti se. Samo malo iskustvo na Stazi Spoznaje će mu pokazati da nijedan utisak koji prima nije istinit. On je ili sam po sebi lažan, ili ga njegov um iskrivljeno predstavlja. Postoji Jedna, i samo jedna Istina. Sve ostale misli su laž. Što više bude, kroz praksu spoznaje, upoznavao svoj um, aspirantu će sve više biti jasnije da je celokupna njegova struktura toliko pogrešna da je sasvim nesposobna, čak i u svojim najuzvišenijim stanjima, za Istinu. Shvatiće da svaka misao samo uspostavlja vezu izmeñu Ega i Ne Ega. Čak su i prirodni zakoni samo odraz stanja misli. I svaka je misao utkana kao informacija u eterični kod koji struji krvnim žilama našeg tela. Te misli, ta krv uma jeste ono što ispunjava Magijski Pehar. To je ono što kao žrtva mora biti ponuñeno Bogovima. Pehar nije magijsko oružje, jer je njegova priroda Primanje, a ne Odbacivanje. To je Pehar Pročišćenja, iz kojeg se prečišćavajući dolazi do blagodati. Niko vam neće napuniti Pehar i reći: "Pij ovo je blagodat." Zato je potrebno Razumevanje. Razumevanje maga je ono što pročišćava njegov rad, a to Razumevanje mora obuhvatiti sve stvari kako bi postalo beskrajno duboko. Ovo Razumevanje je uslov Spoznaje. Svaka reč koju čovek ne zna predstavlja misao koja mu nije poznata, pa je zato je nemoguće da se savršeno razumeju sve stvari, dok se prvo sve stvari ne spoznaju. Razumevanje je, stoga, uspostavljanje ustrojstva znanja. Mnogi se danas hvale da vladaju velikim znanjem, ali nemaju ni najmanju predstavu o tome šta znače činjenice koje su im poznate. Takvi nisu razvili potreban viši nivo mogućnosti koje mozak ima. Nesposoban je takav čovek za zaključivanje od pojedinačnog ka opštem. Nagomilavanje činjenica bez bilo kakvog pokušaja da se objasne veze i odnosi meñu njima ima za posledicu da se i same činjeni-
380
ce ubrzo zaborave i izgube. Um maga ne sme da podlegne ovakvom stanju jer će biti u opasnosti da bude upropašten. Dva pojma nemaju nikakvo značenje ukoliko se ne usklade u trećem, a to je moguće samo kada su ta dva pojma protivrečna. Ovo je suština logike. Činjenica se uklapa ili neuklapa. Ukoliko se ne uklapa, sklad se narušava, a kako se sklad Univerzuma ne može narušiti, nesklad je u umu čoveka, čime pokazuje da on nije usaglašen sa skladom Univerzuma. Konačno, kao što je Magijski Štap vezivanje i ograničenje, tako je Magijski Pehar širenje u Beskonačnost. Zato Pehar neminovno mora da bude otvoren za sve, a ipak, ako se u njega stavi bilo šta što je nesrazmerno, neuravnoteženo ili nečisto, naneće bol. Prostota i glupost jednostavnih utisaka zamagljuju sadržaj Pehara, a emocije uznemiravaju vrtložne energije. Zbog toga opažaji bivaju daleko od savršene čistote Istine. Samo je svest ta koja je u stanju da pravi razliku izmeñu nižeg i višeg, razliku izmeñu onog ispod svoda od onga što je iznad svoda. Iako su u Peharu smeštene sve stvari, one zbog nedostatka svesti gube svoju osobenost. Zato iz Svetog Pehara niko ne može ispiti dok ne izgubi svoje ime. Jer za svaku pojedinačnu stvar, dostignuće znaći prvo i pre svega uništenje lične individualnosti. Samo Konačna Spoznaja može vratiti individividualnost Sopstva, Oboženu i Uzvišenu. Zato neka Pehar uvek bude ispunjen! Na slikama ispod, kao i u tekstu iznad, su primeri različih Magijskih Pehara
381
Pentakl Pentakl je osnovno oltarsko magijsko sredstvo koje predstavlja simbol Elementa Zemlje. Pravi se od kružnog komada drveta, sedam palčeva u prečniku, sa urezanim pentagramom.
Pentakl izrezbaren i komadu drveta Pentakl je Univerzalni simbol Moći i mora se energetski napuniti Silom odreñene moći pomoću Magijskog Štapa ili rukom i obavezno uz potpuno mentalno usredsreñenje (imaginaciju). Svrha Pentakla je da stvori strahopoštovanje i poslušnost kod prizvanog Duha, tako da On ispuni volju maga. Univerzalni simbol zapravo zavisi od sistema magijske prakse koji mag upražnjava i njegovog ličnog stava. Pentagram je najuniverzalniji simbol i sa takvim pentaklom nikada se ne može pogrešiti, mada može se koristiti isti Univerzalni simbol Moći koji je mag izvezao ili ugravirao na svojoj opremi kruni, kapi, pojasu, naprsniku (lamenu). Mnogi magovi danas koriste Solomonov Pentakl kao simbol prinude za sve Duhove, meñutim ovo nije dobro. Sam Pentakl, ukoliko mag želi da njime iskaže više od klasičnog simbola pentagrama, mora ozražavati ne samo sistem magijske prakse koja se sledi već i maga lično. Takav Pentakl postaje lično sredstvo Moći. Mag ne treba da odabere simbol čija konstrukcija ne bi bila analogna Univerzalnim Zakonima, jer takvim simbolom on ne bi mogao ispoljiti autoritet koji mu je potreban za njegove ciljeve. Samo potpunim razumevanjem značenja svog simbola i sposobnošću da prema njemu zauzme pravilan stav mag će postići prave magijske rezultate. Aspirant ovo uvek treba da ima na umu. On bi pre trebalo da koristi samo one simbole čije mu je značenje potpuno jasno i koji predstavljaju ideju njegove moći. Zbog toga, preuzimanje raznih simbola Pentakla iz drugih grimoara, nikako neće dati zadovoljavajuće rezultate, ili će rezultati potpuno izostati.
382
Pentakl je po svojoj suštini isto što i Magijski Pečat koji grafički predstavlja Duha, Moć ili Oblast koja se izražava simbolizmom Pečata. Ovi Pečati su otkriveni vidovitošću ili su ih reprodukovala duhovna bića tokom svojih astralnih poseta. Na ovu vrstu Pečata Duhovi će reagovati jedino ako mag zna kako da se prenese u njihovu sferu moći. Meñutim, prosto kopiranje Pečata je oduvek bio izvor mnogih grešaka. Ponekad se to radilo namerno da bi se otežao rad onome ko doñe u kontakt sa grimoarom, čime bi se uspeh u radu činio manje verovatnim ili čak sasvim onemogućio. Mag koji je spreman za rad na astralnom planu može proveriti istinitost pečata pomoću veštine čitanja Eteričnog zapisa, ili transa, ili usredsreñivanjem svoje celokupne koncentracije na Pečat. Pri tome će, takoñe, biti u stanju da ispravi pečat. Zahvaljujući stalnom porastu akumulirane moći prouzrokovane čestom upotrebom jednog istog pečata, mag će povećavati svoj uticaj i moći će da deluje na Duha o kojem se radi.
Pentakl Enohijanske Magije
383
Primer jednog Pentakla koji se koristi u magiji sa primenom Kabalističkih principa Važno znati sledeće. Mag nikada ne treba apriori da prihvata Pečate koji se nalaze u grimoarima, a da ih nije kao istinite potvrdio. Olako prihvatanje Pečata do kojih se dolazi nesamostalnim otkrićem, može prouzrokovati potpadanje pod uticaj raznih bića koja dolaze iz Onostranog. Zapravo, gotovo sigurno se može zapasti u iluziju i svojevrsno samoobmanjivanje. Pečat simboliše kvalitete, rang delovanja i sve ostale karakteristike Duha koji se priziva. Dovoljno je imati znanje o nekom Duhu i primenom Zakona analogije može se napraviti konstrukcija Pečata i pomoću imaginacije napuniti baš tim osobinama i kvalitetima koji karakterišu Duha. Na ovako pripremljen Pečat, Duh će morati da reaguje bez opiranja. No, mag može napraviti i Pečate koji su u skladu sa njegovim ličnim idejama, bez praćenja bilo kakvih analognih odnosa. Meñutim, za takve Pečate on mora dobiti odobrenje od Duha sa kojim radi. Odobrenje od Duha se može dobiti jedino na astralnom planu i to u Oblasti u kojoj Duh boravi. Kada se Duh ukaže mag ga mora primorati da se zakune Pečatu, njegovom obliku ili predstavi, da će uvek reagovati na njega. Prema tome, svaki pečat na koji naiñete u svom radu i istraživanju, jeste samo polazna i inspirativna predstava moći koju treba da predstavlja.
384
Naprsnik ili Lamen takoñe ima istu simboliku kao i Pentakl, jer iskazuje univerzalnu simboliku, ali on nije i ne sme biti simbol mikro i makro kosmosa, već treba da simbolički predstavi intelektualni i psihički autoritet, položaj i zrelost maga lično. Svojom simboličkom predstavom Naprsnik izražava apsolutni autoritet maga. Svaki Talisman, takoñe, je simbolički istovetan Pentaklu, ali on mora biti grafička predstava osobina i moći kojima je napunjen za odreñene posebne namene. Punjenje Talismana izvodi sam mag ili Duh kojeg on prizove. Ako to radi Duh, onda i sama moć potrebna za punjenje mora doći od lične moći tog Duha ili iz Univerzalnog Rezervoara Svih Moći. U tom slučaju na talismanu se graviraju tradicionalni znaci koji su se prenosili od maga do maga, ili oni koji dolaze direktno od Duha. Meñutim, mag može koristiti i sopstvene znake koje je odobrio taj Duh.
Pentakl izliven u metalu Pentakli, lameni, pečati ili talismani koji se koriste za ritualne svrhe, osim na drvetu kao univerzalnom materijalu Elementa Zemlje, mogu se napraviti i od podesnog metala koji je analogan prirodi Duha, Elementima, planetama ili zodijačkim znacima koji korespondiraju sa Pečatima ili znacima koji su ugravirani na njima. Mogu se gravirati na malim voštanim pločicama, koje mag mora sam napraviti od čistog pčelinjeg voska, i nakon toga energizovati. Pentakli, pečati i talismani se mogu praviti i od pergamenta, a simboli naslikati odgovarajućom bojom. Pergament ili drugi materijal koji mag nije sam napravio pre isrtavanja simbola mora biti energetski očišćen od svih loših uticaja. Za svoj pečat ili pentakl mag može upotrebiti i komad sveže
385
gline oblikovane kao pločica koja takoñe mora biti napunjena kondenzatorom elementarnih struja, ali, u tom slučaju, on ne može crtati simbol bojama, već ga mora urezati u glinu i to isključivo Svetim Magijskim Bodežom koji se koristi za ove svrhe. Ovakva glinena pločica može biti i pečena pa nakon hlañenja i obojena pigmentnim bojama. Energizacija Pentakla, pečata, talismana ili lamena se vrši povlačenjem prsta ili Magijskpg Štapa preko crteža, svesno prenoseći, pomoću imaginacije, željenu osobinu i druge karakteristike koje se žele sjediniti s Pentaklom. Jasno je da pri tome mag mora biti u istinskom kontaktu sa Najvišim, sa Božanstvom, tako da u stvari Božanstvo, a ne mag, vrši energizovanje Pentakla preko maga ili njegovog tela. Samo ovako pripremljen Pentakl i drugi Pečati će imati magijsku moć, jer ovim postupkom postaje posvećen, a mag će se sasvim uveriti u njegovo magijsko dejstvo. Ne treba zaboraviti prilikom energizacije da je Pentakl potpuni odraz Elementa Zemlje po svojoj simboličkoj predstavi. Stoga uvek treba imati na umu da Vatra uopšte nije materija, da je voda kombinacija Elemenata, dok je Vazduh gotovo u potpunosti mešavina Elemenata, pri čemu Zemlja sadrži sve Elemente u smeši i kombinaciji. Tako mora da bude i sa Pantaklom, simbolom Zemlje. Iako se Pentakl može napraviti od raznih materijala kao što je pomenuto, stari magovi preporučuju da se on pravi ili od drveta ili čistog pčelinjeg voska, zbog toga što je sve što živi sveto. Ovoga se naročito treba držati u početku magijske prakse. Tek kasnije mag sa iskustvom i velikom unutrašnjom akumulacijom čistog Etera može Pentakl izraditi čak i od običnog papira, i on će imati snažno i neophodno dejstvo. Ne zaboravite da su sve pojave Svete Tajne i da shodno tome, svaka činjenica, pa čak i svaka laž koja iz maga proističe, mora biti sadržana u Pantaklu. Samo takav Pentakl će postati ogromno skladište, Univerzalni Rezervoar Svih Moći iz koga mag uzima. Kao što sam na mnogim mestima naveo Znanje kao najveću vrlinu koja se neprestano gradi i nadgrañuje, ponoviću to i ovde. Ali Znanje je isto tako i velika teškoća za maga. On ne može posedovati sva iskustva, i mada može da se filosofski teši da je Univerzum omeñen iskustvom koje on poseduje, otkriće da ono, iako u početku naglo raste, može čak dovesti da padne u iskušenje da poveruje u mogućnost sticanja iskustva izvan svog vlastitog, a sa praktičnog gledišta, pa će se tako suočiti sa mnoštvom puteva Znanja, tako da će biti u nedoumici koji da izabere. Magarac je u nedoumici izmedu dva plasta sena, kaže stara priča, a koliko li je veća nedoumica većeg magarca, tog neuporedivo većeg magarca, kada se nade izmeñu hiljadu plastova! Zapamtite, tuñe iskustvo, kakvo god bilo i koliko god moćno, beskorisno je ako nije proživljeno kao sopstveno. Ne treba aspirant da izabere samo jednu oblast, nego više njih, a njihova priroda treba da bude što je moguće više različita. Važno je za maga da stremi spoznaji, da stremi ka postizanju dobrih rezultata u svemu čega se dotakne. A svako će pre ili kasnije otkriti da, ma koliko da je dobro njegovo pamćenje, od deset hiljada utisaka koje prima njegov um, on će biti u stanju da zadrži samo jedan i to u toku samo jednog dana. Savršenstvo pamćenja leži u mudrosti odabira. Najbolje pamćenje je ono koje ne bira i ne procenjuje ništa što nije u nekoj vezi sa opštim planom uma. Ova mudrost mora biti primenjena i kad je izrada Pantakla u pitanju. Veliko Delo, kojem mag teži jeste njegov Pentakl. Ali Pantakl neće biti savršen sve dok svaka ide-
386
ja nije dovedena u protivtežu sa svojom suprotnošću i dok se ne stvori neophodna veza izmeñu svake dve ideje koje čine par i sa svim drugim parovima. U ovom smislu je dobro da aspirant napravi veoma opširne i složene nacrte za svoj Pentakl, zatim da ih pojednostavljuje, ali mnogo manje isključivanjem, a više kombinovanjem. Nije mudro ni suviše pojednostavljivati, jer krajnji Znak mora biti beskonačan. Dok se ne donese konačna odluka, ovaj simbol se ne sme iscrtavati. Zato je vrlo teško da se na bilo koji način oblikuje Pentakl. Mi možemo da urežemo na njega oznake pomoći bodeža, ali on jedva da će predstavljati nešto više od kralja bez kraljevstva. Da bismo ovaj posao uradili, najvažnije je da znamo i shvatimo svoje sklonosti, da budemo spremni da razvijamo jedne i uništavamo druge. I mada na kraju svi Elementi Pentakla moraju da budu uništeni, neki nam ipak mogu direktno poslužiti da dospemo do one tačke, s koje možemo ostvariti zadatak tog uništenja, a nema ni jednog Elementa koji povremeno ne bi mogao biti od pomoći. Pentakl je Beskrajno Skladište. Moć i sve stvari će uvek biti tamo kada nam zatrebaju. Čitav Univerzum je iluzija, ali teško je osloboditi se te iluzije. On je istinit u poreñenju sa većinom stvari. Ali od svakih stotinu utisaka, devedeset i devet je lažno čak i u odnosu na stvari sa njihove vlastite ravni. Priroda Stvarnosti je nešto sasvim drugo od svega onoga što našu svest izgrañuje. Ovo je Istina koju treba duboko urezati na površinu Pentakla.
Pentakl autora knjige
387
Kadionica Kadionica je kao magijsko sredstvo nezamenjiva i neophodna u svim obredima a posebno u ritualima prizivanja. Oltarska Kadionica se koristi za gorenje tamjana u svrhu ohrabrivanja i pružanja dobrodošlice Duhovima, kao i za proterivanje. Takoñe, koristi se u ritualima čišćenja posvećenja svih stvari. Postoji i još jedna vrsta Kadinice, takozvana viseća Kadionica koja se ni po čemu, u funkcionalnom smislu, ne razlikuje od oltarske, osim što je zakačena na lanc koji omogućava da se nosi u obredima koji to zahtevaju. Mnogi priučeni "magovi" ili aspiranti koji streme Magijskoj Spznaji, pogrešno misle da se željeni Duh ili bilo koji entitet mora pojaviti onda kada oni izvode ritual prizivanja vršeći samo puko kañenje. Dogaña se, sa ovakvim stavom, da budu krajnje razočarani kada kao rezultat postignu uglavnom nikakav ili samo delimičan uspeh. Najčešće se dogaña da oni postaju žrtve svoje vlastite imaginacije ili, što je još gore, raznih vrsta halucinacija. Ritualna Magija Prizivanja zahteva poznavanje najdubljih tajni Onostranog i niz predhodno stečenih sposobnosti i veština. Prizivanje i uspostavljanje kontakta sa Duhovima, predstavlja najveću misteriju primenjene magije, i niko ko nije pripremljen i osposobljen za ovu vrstu rituala neće imati uspeha, čak ni u beskrajnim ponavljanjima obreda. Pre svega, simbolizam kadionice krije tajnu materijalizacije i eterične kondezacije prizvanog Duha ili entiteta. Ova misterija je poznata samo malom broju posvećenika najvišeg ranga, i to je osnovni razlog zašto se većina evokacija, u kojima aspiranti očekuju ispoljavanje (eksteriorizaciju) Duha, ne realizuje i krene u potpuno pogrešnom pravcu. To je isto kao kada bi ste ribu izvadili iz vode sa željom da ona nastavi da živi na vazduhu. Niko neće ostati iznenañen zbog toga što će riba brzo uginuti, a svi se zbunjeno i razočarano pitaju, šta su to pogrešno uradili prilikom prizivanja Duha. Paralela je potpuno jasna, ako treba prizvati Duha iz nevidljivog Onostranog u ovaj vidljivi Pojavni svet, onda se mora stvoriti takva atmosfera koja će tom Duhu, ili entitetu, biti ne samo prihvatljiva, već takva, da se on može ispoljiti i neometano delovati. Potpuno je isto i svakome razumljivo da je čoveku nemoguće da svojim fizičkim telom uñe u suptilniju atmosferu i putuje u druge svetove, bez prethodnog preduzimanja niza neophodnih radnji i mera. Odgovarajuće ritualne radnje zajedno sa jakom voljom mogu kad kad omogućiti čoveku da u našem pojavnom svetu stvori takve energetske vibracije i oscilacije koje pogoduju Duhu, i tada bi mogao stupiti u kontakt sa Duhom. Ali, u tom slučaju, Duh nikada ne bi bio u stanju da se prenese u naš
388
fizički svet da bi na njega mogao da deluje. Samo magovi koji su upoznati sa Univerzalnim Zakonima, Zakonima fizičkog sveta i koji, poput samospoznatih adepta, znaju kako da primene ove Zakone, i koji isto tako dobro poznaju osobine Beskrajnih Prostranstava Onostranog sa Zakonima koji vladaju u svakoj od Oblasti koja okružuje Zemlju i uz spoznaju kako da ih kontrolišu, bili bi u stanju da sasvim sami pripreme mesto na kojem Duh treba da se manifestuje. Osiono ponašanje modernih kvazi magova je takvo da žive u svom umišljenom predubeñenju da će svojim bajalicama i zapovestima naterati Duha da sam stvori uslove potrebne za sopstvenu projekciju i da učini to što on, "mag", želi. Ovo nije moguće čak i kada bi mag u sebi stvorio oblik Božanstva. Činjenica je da Duh može sam stvoriti uslove za svoju materijalizaciju, ali takvog maga prizvani Duh nikada neće priznati za pravi magijski autoritet, već će, naprotiv, pokušati da svesno prevari svog "prizivača" ili će jednostavno odbiti poslušnost. Na žalost, ovu vrstu prizivanja, u kojoj prizvani Duh sam sebi stvara atmosferu koju želi, praktikuju oni magovi koji nisu u stanju da pripreme magijski prostor za Duha koga nameravaju prizvati. Ova vrsta magova ili nema dovoljno znanja ili, prosto rečeno, nisu dostigli duhovnu zrelost. Duh kojeg mag prizove na ovakav način će, u većini slučajeva, odbiti poslušnost, ili će pokušati da prevari samozanesenog maga, najčešće prisiljavanjem da pristane na ugovor, ili savez, a da, pri tom, i ne spominjem pretnje i ostale opasnosti sa kojima bi se takav mag suočio ako odbije potpisivanje Sporazuma. Bez sumnje, u istoriji je nebrojeno ovakvih slučajeva, meñutim, većina njih je ostala nepoznata. Pravi mag koji preduzima sve mere i poštuje sve primenljive analogije za jedan ritual prizivanja neće nikada biti u strahu od moguće tragedije. Stoga je potrebno da mag dobro poznaje simbolizam i misteriozne tajne svih magijskih sredstava i da ih razume, da bi postigao potpunu kontrolu nad Duhovima, moćima ili entitetima bilo koje vrste. Kadionica je to magijsko sredstvo koje simbolički služi za materijalizaciju Duha. Mag je obavezan da stvori atmosferu neophodnu za Duha kojeg namerava prizvati, i nikako se ne sme osloniti na Duha da on to sam učini, jer bi Duh samo stvorio atmosferu koja odgovara Njegovoj ličnoj želji, i u tom slučaju bi mag bio u opasnosti da sasvim potpadne pod uticaj tog Duha. Mnogi drevni spisi i grimoari koji govore o prizivanju Duhova, danas su pogrešno shvaćeni, jer je uvreženo mišljenje da je mentalna koncentracija na magijski prostor "stvaranje atmosfere za prizvanog Duha". Postoje mnogobrojna uputstva o tome. Čak i neki svitci starih egipatskih papirusa daju uputstva o tome kako izazvati potrebnu koncentraciju na magijski prostor, ali pošto su njihovi simboli pogrešno tumačeni ta uputstva su ili izbačena iz upotrebe ili sasvim pogrešno shvaćena. Kada se priprema prostor za materijalizaciju Duha pomoću Kadionice koja simboliše magijski prostor, neophodno je da se taj prostor pre vršenja rituala ispuni odreñenim
389
energijama, što je već stvar Magije Elemenata. To energetsko "punjenje" prostora zavisi od vrste Duha kojeg treba prizvati. Podrazumeva se da niko neće puniti prostor silom Elementa Zemlje ukoliko želi da radi sa Duhom Elementa Vatre. To ne samo da bi bilo besmisleno, već bi bilo i u protivrečnosti sa Zakonom. Ako mag radi sa Duhovima koji predstavljaju odreñeni Element, on mora napuniti prostor, u kojem želi da se Duh materijalizuje, njihovim vlastitim Elementom. Gnomi i ostali Duhovi Zemlje mogu se pojaviti samo na mestima ispunjenim Elementom Zemlje, Duhovi Vazduha će se manifestovati samo tamo gde preovlañuju Elementi Vazduha i tako dalje, dok, recimo, viši Duhovi i Starešine moraju imati prostor ispunjen Svetlošću. Ta Svetlost mora imati boju planetarne analogije Sveta kojem Duh pripada. Vanplanetarni Duhovi se mogu pojaviti samo na mestu ispunjenom čisto belom Svetlošću. Tačno bojenje planetarne svetlosti se ostvaruje pomoću Magijske Lampe i imaginacije istovremeno. Svetlost mora biti jaka, jasna i sjajna. Što je boja tamnija to je sve teže Duhu da se manifestuje, a ne retko se dešava da se negativni Duh ili Starešina Tame te planetarne oblasti ukaže preuzimajući oblik prizvanog Duha pokušavajući da odigra njegovu ulogu i prevari nepromišljenog maga. Pravilo je da se pojavljuje Duh koji ima karakteristike stvorene boje. Kada se radi na otvorenom prostoru, odreñeni prostor treba obeležiti najpre velikim magijskim krugom i i stovremeno pomoću imaginacije. Kada se radi u zatvorenom prostoru Hrama bitno je da se ceo prostor ispuni odgovarajućim Elementom, kroz primenu Magije Elemenata i uvek praćeno snagom same imaginacije. Da bi stvorio odgovarajuću obojenu Svetlost ili Element, mag mora koristiti svoje telo, koje će on prvo napuniti tim Elementom ili obojenom Svetlošću, a zatim ih izbaciti u prostor preko ruku ili Magijskog Štapa ili direktno preko pora svoje kože, šireći izračenjem iz sebe i ispunjavajući i oživljavajući prostor na taj način, čime se, ustvari, taj prostor priprema za Duha kojeg treba prizvati. Ovim prenosom sile Elementa ili obojene Svetlosti iz tela u prostor stvara se ambijent za prizivanje Duhova koji treba da posluže ličnoj svrsi maga. Isti metod se koristi i u slučaju kada mag namerava da pojača i projektuje iz svojeg bića moći koje takoñe pripadaju nekoj oblasti prema planetarnoj analogiji. Ukoliko se prizivaju Duhovi koji treba da budu na usluzi i drugim ljudima, a ne samo magu lično, ovo energizovanje prostora se može ostvariti jedino pomoću imaginacije i to sa Astralne ili Eterične ravni, nakon astralne ili eterične projekcije, što znači da se prostor tada energizuje direktno iz svemira. Tek kada je prostor dovoljno ispnjen elementarnom energijom, mag pristupa stvaranju posebne akumulacije u Magijskom Trouglu da bi oformio, pomoću svoje imaginacije potpune uslove za materijalizaciju prizvanog Duha. Zbog toga je moć nagomilavanja odgovarajućeg Elementa od prvenstvene važnosti,
390
pošto efektivna manifestacija Duha u potpunosti zavisi od nje. Da bi olakšao ovu akumulaciju elementarne energije, mag treba da upotrebi miris tamjana, čiji sastojci moraju odgovarati planetarnoj oblasti iz koje se Duh priziva. Da bi uticao na fizičko dejstvo, onda se odgovarajući nagomilana električna ili magnetna struja Elementa mora preneti u oblik stvoren za željenu prikazu Duha pomoću zapaljenog tamjana. Najbolje je u tamjan kao kondezator elementarnih struja uneti obe elementarne struje i električnu i magnetnu, kako bi je Duh iskoristio, ne samo za pojavljivanje, već i za direktno fizičko delovanje. Meñutim, ne mora se uvek insistirati na materijalnoj pojavi Duha u nekom odreñenom obliku i može se ostaviti mogućnost da se se Duh pojavi i bez ikakvog oblika, ili u obliku koji sam Duh izabere, čime mag ostavlja sebi više energije za koncentrisanje na želju da Duh bude u stanju da iskoristi tu moć za postizanje željenih rezultata. Da bi ovo postigao, mag mora površinu tečnog ili čvrstog kondezatora elementarnih energija, koji stavlja u Magijski Trougao, napuniti odgovarajućim elektro magnetnim nabojem. Tak kada se sve ovo postigne, paljenje tamjana će izazvati lagano samopunjenje elektro magnetnim strujama koje će poslužiti Duhu za Njegovu manifestaciju. Aspiranti treba na početku prakse da koriste tamjan u većoj količini kako bi im pomogao kao jaka potpora za koncentraciju na ritual. Meñutim, ovo uopšte nije bitno i iskusan mag, koji je sve zakone doveo pod svoju potpunu kontrolu može svakako raditi i sa vrlo malo kañenja. Upotrebu narkotičnih sastojaka, koja se preporučuju u mnogim knjigama o prizivanju, pravi mag će izbegavati, jer narkotici, pored svog opojnog dejstva, ne pomažu prizivanju željenog Duha, već samo izazivaju halucinacije i mentalne projekcije izvlačeći slike iz podsvesti. Mag neće nikada rizikovati svoje zdravlje takvim ili sličnim eksperimentima upotrebom droga i opijata.
Kadionica uvek stoji na Oltaru. Treba da ima tri noge kao simbol Vatre. Posuda je u obliku polulopte. Najbolja je ako je od srebra ili zlata, zato što se oni nazivaju savršenim metalima, a u savršenom nesavršeno sagoreva. Ovakva je Kadionica izuzetno
391
skupa za priuštiti te se stoga preporučuje da bude od bronze koja sadrži metale Jupitera i Venere sjedinjene u homogenu leguru, koja je simbol Božanske ljubavi i sjedinjenja.
Kada se u kadionici rasplamsa ugalj. u ovaj Oganj mag baca miris, simbol molitve, grubog nosioca ili predstavu njegove težnje. Usled nesavršenstva ove predstave, dobijamo dim a ne savršeno sagorevanje. Ali, ne možemo da upotrebimo eksploziv umesto mirisa, jer to ne bi bilo istinito. Naša molitva je izraz težnje nižeg ka višem. I ma koliko da je prijatan miris, on će uvek biti maglovit. A u tom maglovitom dimu nastaju prve iluzije. Tražimo Svetlost, a opažamo da je Hram u Tami! U Tami dim poprima čudne oblike i možemo čuti čudne zvuke, čak i zavijanje zveri. Što je gušći dim, to je tamniji Univerzum. Dahćemo i drhtimo, gledajući i pitajući se kakve li smo to nečiste i nestvarne stvari prizvali. Pa ipak, ne možemo bez mirisa. Ovaj miris se zasniva na smoli Tamjana, žrtvi čovekove volje srca. Ovaj tamjan se meša sa stiraksom, zemaljskim željama, tamnim, slatkim i prihvatljivim, u količini koja iznosi pola njegove težine; a ovo opet sa pola njegove težine stabla aloje, koje je simbol Strelca, odnosno njegove strele, i tako predstavlja samu težnju, a to je strela koja probija dugu. To je strela traži uravnotežen i usmeren život koji omogućava naš rad, a da bi rad bio moguć i sam taj život mora da bude žrtvovan. Sagorevanjem tamjana ili smesa smola i trava u našoj se svesti javljaju sve one zastrašujuće i privlačne utvare kojima vrvi Astralna Ravan. Ovaj dim predstavlja Astralnu Ravan koja se nalazi izmeñu materijalnog i duhovnog. Kada mag zatvori oči i počine da traži po sebi, u početku nailazi samo na mrak. Ukoliko nastavi sa pokušajima da prodre kroz Tamu, postepeno se otvara novi par očiju. Neki misle da su to "oči imaginacije". Oni sa više iskustva znaju da je to istinsko viñenje Prirode Stvarnosti, jer je stvarnost nam znana, sama po sebi, potpuna laž. U početku, mag opaža sivu tamu, a kasnije će se možda pojaviti figure sa kojima će mag moći da razgovara i pod čijim voñstvom će moći da putuje Beskrajnim Prostranstvima. Astralnu ravan je nemoguće opisati, jer je veoma široka i raznovrsna, kao što je to i Univerzum u celini. Sve što živi, sve što je živelo i što će ponovo u život ući, nalazi se u Astralnom svetu. Tu se, takoñe, nalazi i ono što mnogi smatraju duhovima mrtvih. Ukoliko aspirant bilo šta od onoga na šta naiñe na svom astralnom putovanju prihvati kao Istinu, on će
392
to obožavati, jer Istina se obožava. Ali avaj, u tom slučaju on je izgubljen, jer utvara će zadobiti moć nad njim, a on će postati utvarom opsednut. Sve dok ispituje ideju, mag je slobodan od nje. Isto je kao i u običnom životu: nema nikakve opasnosti sve dok čovek eksperimentiše, ali u trenutku kada prestane da ispituje i kada odreñenu stvar počne da radi po navici bez razmišljanja, on je izgubljen. Uzmite samo primer hrane. Uobičajeno je da ljudi jedu tri puta na dan i to većina radi bez ikakvog razmišljanja, bez preispitivanja da li smo uopšte gladni. I u tom neobuzdanom prejedanju, javljaju se svi zdravstveni problemi. Tek kad sami počnete da kuvate za sebe, ubrzo ćete otkriti da ne kuvate ni manje ni više nego što vam treba, i zdravlje će početi da se vraća. Meñutim, odete u drugu krajnost i počnete da razmišljate samo o pravilnoj ishrani, gotovo je sigurno da ćete zapasti u onu tipičnu melanholiju, kada je čovek uveren da se ceo svet zaverio da ga otruje.
Na slikama iznad i u tekstu na predhodnim stranama prikazane su ražličite vrste oltarskih i nosećih Magijskih Ritualnih Kadionica Ali pazite, postoje još veće opasnosti koje vrebaju kada se na put ovaj otisne. Aspiranta koji nije razlučio sopstvene relacije magijskog i svetovnog života, najgore od svih utvara tek očekuju, a to su moralne i religiozne ideje. Zdravo rasuñivanje se sastoji u sposobnosti da se ideje prilagode pravilnim odnosima. Ukoliko neko tvrdi da ne veruje u Hrišćanstvo ili neku drugu religiju, a celokupan svoj život nesvesno ureñuje na religijskim principima opšte prihvaćenih normi ponašanja kojima je naučen od malena takav može samo neuspeh okusiti, jer je nemoguće uzdići dušu sve dok užas uma ne napusti potpuno iscrpljeno telo. Sve utvare, bilo koje prirode, a posebno ove nakaradne svetovne kojima je većina opijeno podložna moraju biti svezane, ispitane i savladane, jer u suprotnom može se dogoditi da se upravo u trenutku kada se
393
aspirant želi otisnuti u Onostrano, pojavi neka ideja sa kojom se nikada ranije nije bavio, i da ga možda baš ta ideja, iznenada zaskoči i, pošto dolazi iz podsvesti, zadavi. To je ona čuvena legenda o čarobnjaku koji je prizivao ðavola i koga je ðavo udavio! Svako je sigurno čuo za onu narodnu: "Ko s ðavolom tikve sadi, tikve mu se o glavu lupaju." Ali poenta ovde nije u ðavolu, već u tikvama. Zato samo onaj ko "tikve" iz glave svoje izbaci, ko um svoj od svake svetovne vezanosti oslobodi, takvom su sve Kapije otvorene.
Zvono Oltarsko Magijsko Zvono predstavlja Element Etera. To je Zvono oglašavanja, upozorenja i prizivanja. Koristi se u skoro svim obredima. Treba da bude napravljeno iz jednog komada sa malom udaraljkom zakačenom u sredini sa unutrašnje strane i drškom na vrhu sa spoljne strane. Najčešće je od metala, legure mesinga, ili od bronze. Postoje i Niske Magijskih Zvona čija je svrha i upotreba ista kao i za Magijsko Oltarsko Zvono. Mogu biti dve vrste niski zvona i to: sa pet zvona iste veličine i služi za proterivanje i eterizaciju, i sa sedam zvona različite veličine koja predstavljaju zvučnu skalu (do, re, mi, fa, sol, la, si) za prizivanje i eterizaciju. Magijsko Zvono se može prikačiti na lanac da bi se lakše sa njim radilo u toku obreda. Postoje i izvesni rituali koji zahtevaju nošenje većeg broja malih zvona koja se zašivaju na donjem rubu Odore, pa čak i na rukave sa namerom da svaki pokret maga proizodi zvuk. Oltarsko Magijsko Zvono je mnogo važno magijsko sredstvo jer ono poziva i upozorava. Magijsko Zvono svojim zvukom i vibracijom ne samo što se čuje našim fizičkim čulima, već ono odzvanja Nebesima i na Astralnoj i na Eteričnoj ravni postojanja. Magijsko Zvono se, prema predanju, lije iz jednog komada metala blago povijenog oblika u prečnika od dva do najviše tri palca. Zvono treba da bude odlivak legure "sedam metala" pomešanih na poseban način. Prvo se zlato stapa sa srebrom u vreme kada su Sunce i Mesec u povoljnom aspektu. Potom se oni sjedinjuju sa kalajem kada je Jupiter dobro postavljen. Olovo se dodaje kada je Saturn povoljan, a isto tako i živa, bakar i gvožde kada Merkur, Venera i Mars zrače jakom energijom. Stari majstori su dobra zvona izlivali tako što je ovaj postupak trajao ne manje od 10 mesečevih ciklusa, koliko traje i bremenitost žene, asocirajući na stvaranje ploda Nebeske Majke. Ovo je i vremenski period kroz koji se mogu svih sedam planeta, vladara ovih sedam metala naći u dobrim pozicijama, koje se moraju poštovati da bi Magijsko Zvono bilo potpuno svrsishodno i upotrbljivo i u najmoćnijim magijskim ritualima. Otvor u središtu Zvona omogućava da se kroz njega provuče kratka kožna vrpca pomoću koje se zvono može prikačiti za lanac. S druge strane lanca nalazi se udaraljka Steng, koja se pravi od drveta oskoruše, planinskog jasena ili hrasta. Postoje i tradicije koje udaraljku prave od ljudske kosti. Zvuk ovakvog Magijskog Zvona je neizrecivo zapovednički, svečan i veličanstven. Čak i bez najmanjeg drhtaja, njegovi pojedinačni tonovi se postepeno stapaju sve sla-
394
bije i slabije sa tišinom. Na zvuk ovog Zvona, Univerzum nestaje u jednom nedeljivom trenutku vremena, i pokorava se Volji maga. Jedino što može poremetiti Svemoćnu i Beskrajnu Tišinu Univerzuma jeste uznemiravajući ton Magijskog Zvona koje odzvanja sve do samog kraja.
Ritualna Niska pet Magijskih Zvona i Oltarsko Magijsko zvono sa stengom
Oltarsko Magijsko Zvono i Magijsko Zvono na lancu
395
Svećnjak Svećnjak se koristi kao postolje za sveću na oltaru ili drugom mestu vršenja obreda. Treba da ih bude 1, 3, 5, 7, 9, 11 ili 13 u zavisnosti od vrste rituala. Najbolji su svećnaci od drveta, mada mogu biti i od drugih različitih materijala: metala, keramike i slično. Na svećnjake treba urezti ili iscrti Zaštitni Pečat, najčešće pentagram, ili drugi sigil u zavisnosti od magijske prakse koja se sledi. Svećnjaci ne moraju biti pokriveni niti umotani u platno, ali ne smeju biti izloženi pogledu neiniciranih. Postoji i jedna posebna vrsta svećnjaka koji se koristi za rad na otvorenom prostoru a on je staklena posuda u obliku tegle, sa ili bez poklopca, a koristi se kako bi se plamen sveće zaštitio od gašenja na vetru. Poklopac na ovakvom svećnjaku mora imati otvore zbog priliva vazduha, kako bi sveća mogla goreti.
Drveni Svećnjaci
396
Oltarski Svećnjaci od metalai i Svećnjak staklena boca za rad u spoljašnjoj sredini
Svećnjak od kovanog gvožña za zidni Oltar zahvale i uljana Lampa (Kandilo)
397
Lampa Magijska Lampa (Kandilo) je simbol prosvetljenja, spoznaje, iskustva, intuicije i unutrašnje svetlosti. Ona predstavlja sve simboličke analogije Svetlosti. Svetio Magijske Lampe je ekvivalentno svetlu magove unutrašnje svetlosti, i koji posedujući unutrašnje svetlo gori kao plamen. To je obično uljana lampa ili kandilo, a poznata je i pod imenom Laterna Magica. Ona stoji zakačena na plafon iznad oltara u središtu hrama. Skida se samo u onim obredima koji zahtevaju da se iz hrama uklone svi predmeti koji vise. Osim Kandila koje visi iznad oltara, postoje i stajaće oltarske Lampe koje se obično koriste izvan Magijskog Kruga na Oltarima zahvale, ili izvan Hrama u drugim zatvorenim prostorima ili na otvorenom u spoljašnjoj sredini. Magijska Lampa se veoma često pominje u mnogim grimoarima i najstarijim knjigama koje se bave prizivanjem. U praksi Ritualne Magije ona predstavlja veoma važno sredstvo i mag je treba koristiti u svom radu. Boja, koja obuhvata kvalitet, vibraciju i osobinu svetlosti, je još jedna od misterija magijske lampe. Moć Duha ili Oblasti koja okružuje Zemlju (sfera) mora biti izražen kvalitetom boje, čistom ili mešanom, što odgovara prirodi Duha. Što je čistija i svetlija obojena atmosfera, Duh se lakše svetlosno oblikuje i što On više sija i blista to je viša Njegova inteligencija i čistiji Njegov kvalitet. Niži ili negativni Duhovi javljaju se u tamnim i tmurnim, to jest, nečistim bojama. Od velike važnosti je da mag koji praktikuje Ritualnu Magiju zna sve ovo. Njegovo prosvetljenje je simbolički izraženo lampom. Kada se radi sa Duhovima, Lampu treba prekriti obojenim staklom na takav način da Duh prihvati tako stvorenu obojenu atmosferu. Kada se radi sa Elementima Duhova Vatre, Lampu treba prekriti crvenim staklom tako da lampa zrači crvenom svetlošću. Za Duhove Vazduha potrebna je tamnoplava svetlost. Stoga lampu treba prekriti tamnoplavim staklom stvarajući tako plavu svetlost. Vodeni Duhovi moraju imati zelenu svetlost za pojavljivanje, a za Duhove Zemlje treba koristiti žutu svetlost koja može imati i nijansu braon boje. Boja Etera je Svetlost Svemira, i u tom slučaju ona mora imati ljubičastu boju. Za Visoke Duhove ili Duhove iz vanplanetarnih svetova potrebna je bela svetlost. Za Duhove koji dolaze sa neke planete svetlost treba stvoriti na takav način da ona odgovara boji te planete. Tako je Duhovima Saturna potrebna ljubičasta svetlost ili svetlost ultramarinske (neboplavne) boje, Duhovima sa Jupitera plava, sa Marsa crvena, sa Sunca žuta, sa
398
Venere zelena, sa Merkura svetlucava (opalescentna) ili šljašteća, a Duhovima sa Meseca bela svetlost. Nikako magijske rituale ne treba izvoditi pod običnom veštačkom svetlošću, pošto fizički elektricitet ima loše dejstvo na astralne oscilacije koje, u vreme obreda, vibriraju u Hramu ili na mestu koje se koristi u tu svrhu. Magijska Lampa je opremljena plamenom sveće ili ulja. Idealna svetlost se dobija lampom na alkohol (špiritus), ili alkoholnim plamenom. Alkohol (metil) treba pripremiti na poseban način: jednu trećinu cvetova od kamilice pomešajte sa dve trećine alkohola i ostavite zajedno u zatvorenoj boci 9 dana, zatim smesu procedite ili na neki način profiltrirajte. Alkohol pripremljen na ovakav način je, istovremeno, koristan kondezator elementarnih struja koji se može napuniti magovom voljom da bi se postigli bolji rezultati. Napunjeni preparat, kada se zapali, pomaže stvaranju poželjne atmosfere koja će takode doprineti postizanju dobrih rezultata. Alkoholni gorionik se takode može napuniti za poboljšanje vidovitosti ili za obrede sa Magijskim Ogledalom, ili za druge astralne ili magijske obrede. Ako mag izvodi ritual u zatvorenoj sobi, gorionik treba staviti u Magijski Krug ili u ugao sobe. Najbolje je učvrstiti ga u položaju iznad glave, tako da je soba ravnomerno osvetljena. Kada pali lampu mag mora meditirati i koncentrisati se na istovetno potpaljivanje unutrašnje Svetlosti Duše i Duha.
399
Različiti prikazi Oltarskog Visećeg Kandila (slike iznad i na predhodnoj strani) Magijska Lampa treba da bude napravljena u strogoj tajnosti i na izdvojenom mestu, bez traženja saveta ili odobrenja čak i od svog Duha Zaštitnika. Magijska Lampa je svetlost čiste Duše i zbog toga je krajnje lična. Kada Mag usredsredi oči na Lampu ništa drugo ne treba da postoji. Magijska oruña neka leže na Oltaru, samo Svetlost Lampe neka bude jedina Sila. Volja koja je bila Štap više ne postoji, jer Put je postao Jedno sa Ciljem. Razumevanje koje je bilo Pehar više ne postoji, jer su Subjekt i Objekt spoznaje postali Jedno. Razum koji je bio Mač više ne postoji, jer je složeno ponovo rastvoreno u Jednostavno. Ni Božanska Tvar koja je bila Pentakl više ne postoji, jer je mnoštvo postalo Jedno. Tako se u Hramu stvara Večna, neograničena, ne šireća, bez uzroka i poslcdica, Sveta Svetlost. Ta Svetlost je bez kvantiteta i kvaliteta, neuslovljena i Večna Svetlost Duše. Zbog toga je nemoguće da bilo ko daje savete ili odobrenja, jer ova Lampa mora biti potpuni odsjaj Sopstva Duše Maga. Ona izražava Silu "Ja jesam". Hram i sve što je u njemu mora, iznova i iznova, biti uništavano pre nego što zavrede da prime tu Svetlost. Otuda, vrlo često izgleda da je jedini savet koji bilo koji učitelj mogao dati bilo kojem učeniku, je onaj da uništi Hram. Sve što imate i sve što jeste su samo velovi ispred te Svetlosti. Za ovo moćno sredstvo su svi saveti uzaludni. Ne postoji ni jedan tako veliki učitelj koji bi u potpunosti mogao da shvati ličnost bilo kog učenika. Ono što je jednom učeniku pomoglo u prošlosti, može odmoći drugome u budućnosti. Ali, kako se učitelj obavezao na služenje, on to služenje može preuzeti na ovaj jednostavan način. Budući da su sve misli velovi ove Svetlosti, on može savetovati učenika da uništi sve misli, i za taj cilj preporučiti one vežbe koje sigurno
400
koriste tom uništenju. Ovaj Put, u drevnoj sumerskoj tradiciji se naziva Unutrašnji Oganj i predstavlja prvu stvarnu inicijaciju. Zbog toga se ni ja ne usuñujem da vam kažem kako ćete ovu lampu napraviti ili nabaviti, kako će ona izgledati, ništa od toga. Od svih magijskih sredstava, Magijska lampa je toliko lična da se u njeno posedovanje ne može niko umešati. Čak ni Bogovi.
Kombinovana stajaća i viseća Magijska Lampa
401
Stajaća uljana troplamena Lampa
402
Stajaća Magijska Lampa Uljane Lampe od bojenog stakla
403
POMOĆNA MAGIJSKA SREDSTVA
Uljarica Uljarica ili Mirosnica je obična manja činija od metala, porcelana, ili stakla u koju se za vreme obreda sipa posvećeno ulje za potrebe posvećenja i pomazanja. Pomaznik ili Mirosnik je drveni ili metalni zaobljeni štapić sa elipsastim ili loptastim proširenjem na vrhu kojim se vrši pomazanje. Uljarica može imati poklopac i u tom slučaju Sveto Ulje (Miro) može stajati u posudi sve dok se ne potroši. Uljarica bez poklopca se koristi jednokratno u toku rituala, a preostalo ulje treba ili vratiti u bocu u kojoj se čuva ili proliti u zemlju. Posle upotrebe Uljaricu treba oprati čistom vodom i odložiti do sledeće upotrebe. Uljarica se čuva umotana u čistu crnu svilu ili pokrivena komadom crne svile ukoliko stoji na oltaru. Ne sme biti izložena pogledu neiniciranih.
Uljarica sa poklopcem i Uljarica bez poklopca sa mirosnikom
Škropionica Škropionica je obična manja činija od metala, porcelana, ili stakla u koju se za vreme obreda sipa posvećena voda za potrebe čišćenja i posvećenja. Škropljenje se vrši snopom neke od magijskih biljaka, najčešće bosiljkom ili prema potrebi obreda u skladu sa astrokorespondencijama. Škropionica se čuva umotana u čistu crnu svilu ili pokrivena komadom crne svile ukoliko stoji na oltaru. Ne sme biti izložena pogledu neiniciranih.
404
Škropionica, posuda za posvećenje vode (keramika na slici 1 i metal na slici 2)
Diskos Diskos je obična veća i plitka činija od metala, porcelana, ili stakla na koju se za vreme obreda stavljaju Darovi za Bogove ili Duhove. Koristi se i za posvećenje hrane a posebno Obrednog Hleba koji se pripremaju za velike Svetkovine. Najbolji i najpraktičniji Diskos je kada je uzdignut na postolju, mada ovo nije uslov. Diskos se čuva umotan u čistu crnu svilu ili pokriven komadom crne svile ukoliko stoji na Oltaru. Ne sme biti izložen pogledu neiniciranih.
Magijski Obredni Diskos
405
Bič Magijski Bič se koristi za obred uvoñenja i simbol je snage i dominacije. To je oružje Rogatih Bogova i Duhova i vrlo je važan u osnovnim ritualima. Drška treba da bude od drveta breze, a 4 remena od kože jarca ili divljači. Na dršku Biča treba urezati ili iscrti Zaštitni Pečat, najčešće pentagram, ili drugi sigil u zavisnosti od magijske prase koja se sledi. Magijski Bič se čuva u posebno namenjenoj magijskoj kutiji koja sa unutrašnje strane treba da bude postavljena crvenom svilom.
Magijski Bič i Magijski Malj (Steng)
Steng Steng je Magijski Malj ili Čekić. To je komad drveta od oskoruše, planinskog jasena ili hrasta, koji treba pronaći sa što raširenijim račvama na jednom kraju. Može biti i komad drveta, fino obrañen u koji je čvrsto zabodena drška od istog drveta. Postoje razne verzije Magijskog Čekića, što zavisi od njegove svrhe i namene u magijskoj praksi i ciljeva koji se žele postići. Tako, na primer, Malj se može napraviti od vulkanskog kamena, kremen kamena ili druge vrste minerala prema korespondencijama u smislu namene. Ovaj obrañeni komad kamena se pričvršćuje za drvo (dršku) tako što se unakrsno vezuje tankim kaiševima kože (jareća ili od divljači). Isto kao Bič, Malj je oružje Rogatih Bogova i Duhova pa je zbog toga veoma važan u osnovnim ritualima. Postoji još jedna, manja verzija stenga koji se koristi za udaranje ritma prilikom igre u krugu. Steng treba da ima urezan ili iscrtan Zaštitni Pečat, najčešće pentagram, ili drugi sigil u zavisnosti od magijske prakse koja se sledi. Magijski Malj se čuva u posebno namenjenoj magijskoj kutiji koja sa unutrašnje strane treba da bude postavljena crvenom svilom.
406
Trozubac Trozubac je magijsko sredstvo koje simbolički predstavlja prošireno simboličko značenje Magijskog Mača, s tim što tri vrha simbolišu trodimenzionalni svet. Mag koristi Trozubac za prisiljavanje Duhova da ispune njegovu želju ne samo u eteričnom ili astralnom svetu, već i u našem pojavnom svetu ili, ako mag to želi, na sva tri plana postojanja. Izbor i oblik trozupca je po slobodnoj i kreativnoj volji maga. Tri zuba (sečiva) prave se od metala, a telo je štap od drveta oskoruše, planinskog jasena ili hrasta. Mora imati korice na sečivima ili vrh Trozupca umotati u komad crne svile. Visina Trozupca treba da bude do visine uha. Trozubac na svom telu (štap) treba da ima urezan ili iscrtan Zaštitni Pečat, najčešće pentagram, ili drugi sigil u zavisnosti od magijske prakse koja se sledi. Trozubac je lično magijsko oruñe i ne sme biti izložen pogledu neiniciranih.
Magijska Sekira Magijska Sekira je ona vrsta oruña koja se retko koriste u magijskoj praksi, a simbolika je ista kao i kod ostalih oruña poput Mača, Koplja, Trozupca. Sve što je već rečeno za ova magijska sredstva odnosi se i na Magijsku Sekiru. Sekira može biti jednostrana ili dvostrana. Obavezno mora imati navlaku za sečivo ili je čuvati umotanu u platno.
407
Lanac Lanac je simbol ropstva i svrha mu je podsećanje na potrebu osloboñenja od roptva vezujućim silama. Obredno se koristi u ritualima vezivanja i sputavanja vezujućih sila, a u simboličkom smislu nepotrebnih misli. Pravi se od gvožña ili lakog čelika i treba da ima 333 karike. Može biti niklovan ili pocinkovan. Magijski Lanac, kada se ne koristi, čuva se u posebno namenjenoj magijskoj kutiji koja sa unutrašnje strane treba da bude postavljena crvenom svilom.
Uže Magijsko, takozvano, dvostruko uže se pravi od vlakana crvene vune, lana ili pamuka. Pleteno je tako da čini omču, petlju na jednom kraju, koja predstavlja ženski princip, dok se drugi kraj ostavlja slobodnim da predstavlja muški princip. Dužina se odreñuje na sledeći način: uzeti obično klupko debljeg kanapa i obmotati oko glave i napraviti čvor, nastaviti oko grudi i vezati čvor, zatim, oko bokova, pa čvor, onda oko kolena, pa vezati čvor, oko stopala, pa čvor. Završni deo užeta trebalo bi da bude dugačak 9 stopa. Ovo uže se nosi oko struka za vreme nekih obreda i koristi se u činima spajanja. Koristi se da spoji snagu stvaranja materijalne osnove neophodne da ojača volju. Uže se tokom obreda obmotava oko struka, prolazeći muškim krajem (kraj užeta koji simbolizuje muški princip) i pričvršćuje se na kraju kroz omču (kraj užeta koji simbolizuje ženski princip). Uže, kada se ne koristi, čuva se u posebno napravljenoj vreći od crne svile koja se uvezuje crvenim ili zlatnim gajtanom od svile.
408
Ogledalo Magijsko Ogledalo je sredstvo koje je apsolutno neophodno, jer je izvanredna potpora u magijskom radu, naročito kada radi sa moćima i Duhovima nižih inteligencija. U nekim slučajevima Magijsko Ogledalo može čak zameniti Magijski Trougao. Magijsko Ogledalo treba da bude energizovano i oplemenjeno zgušnjivačem (kondezatorom) elementarnih struja da bi imalo veliku moć, ali ako mag nema takav zgušnjivač, on će moći da radi i bez njega koristeći optičko Magijsko Ogledalo. Upotreba Magijskih Ogledala za ritualno magijske svrhe malo ko preporučuje u knjigama o magiji, pošto je samo veoma ograničen broj posvećenika bio upoznat sa pravilnom primenom kondezatora elemetarnih struja u vezi sa ogledalima, a ti adepti su to čuvali kao veliku tajnu. Već sam napomenuo da Magijsko Ogledalo može zameniti Magijski Trougao da bi se stupilo u kontakt sa Moćima i Duhovima kako bi ih učinili vidljivim. U tu svrhu, Magijsko Ogledalo se ili postavlja u trougao, ili što je još korisnije, fiksira na gornji vrh trougla, sa njegove spoljašnje strane. Nakon toga se vrši energizacija ogledala. To se ostvaruje koncentrisanim nagomilavanjem Moći koja se priziva. Koristeći svoju imaginaciju mag se mora koncentrisati na svrhu kojoj ta nagomilana Moć treba da posluži pre nego što pristupi stvarnom prizivanju Moći. Magijsko ogledalo se može koristiti za energizaciju prostora, odnosno ispunjavanje nekog prostora odreñenom vrstom željene energije. U ovom slučaju će se potrebna Sila automatski održavati tokom celog perioda vršenja rituala bez potrebe da mag na to obraća posebnu pažnju, tako da se može potpuno koncentrisati na vršenje rituala. Ogledalo treba postaviti u ugao hrama, tako da njegov uticaj deluje na ceo prostor u kome se vrše magijski obredi. Ogledalo se može koristiti i kao magnetna sila za privlačenje Duha kojeg treba prizvati. Da bi se to ostvarilo, površina Ogledala se mora energizovati elementarnim kondezatorom i usmeriti u pravcu u kojem treba da deluje. Potom se Ogledalo postavlja u centar trougla ili na vrh njegovog gornjeg kraka. Magijsko Ogledalo se može koristiti i kao sakupljač (akumulator) čime se akumulira više Moći u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, što omogućava prizvanom Duhu da ostvari željeno dejstvo maga. U ovom slučaju uopšte nije bitno da li Duha treba pretvoriti pomoću nagomilane Moći u vidljiv oblik, ili se nameravaju postići neki drugi rezu-
409
ltati ili dejstva. Sve to zavisi od toga šta mag hoće ili želi postići. Svakako, Magijsko Ogledalo u energetskom smislu, kao transformator eterične plazme je nalik telefonu. Za ovu svrhu, elementarni kondezator mora biti napunjen strujom Etera, a snagom koncentracije se stvara besprostornost i bezvremenost. Prizvanom entitetu se tada govori u Ogledalo ili se on poziva u njega. Ova vrsta Magijskog Ogledala predstavlja astralni kanal za komunikaciju. Ovo nije samo magijsko oruñe za prizivanje nekog Duha ili moći da doñe pred maga, već se i sam Duh može pojaviti u Ogledalu da magu govori i prenosi informacije iz Onostranog. Glas Duha, koji se na ovaj način pojavljuje, se čuje ne samo na mentalnom planu Eterične ravni ili astralno, već i fizički, kao da se čuje preko zvučnika. Ovo zavisi od magove namene Ogledala za odreñenu oblast koja okružuje Zemlju (sferu) sa kojom želi da ima uspostavljen kontakt. Ogledalo koje je energizovano kondezatorom struja Elementa Zemlje za fizički svet omogućiće i ljudima koji nisu vešti u magiji da čuju glas Duha. Isto tako, dva maga mogu meñusobno razgovarati i na najvećim udaljenostima, ne samo astralno i mentalno, već i fizički, pomoću Magijskog Ogledala, i moći će da čuju, ako žele, svaku reč i svojim fizičkim ušima. Magijsko Ogledalo može poslužiti i kao zaštita u Ritualnoj Magiji, a to je zaštita od neželjenih uticaja. Ovo se obično ostvaruje nagomilavanjem Svetlosti. Proces energizacije Ogledala kondezatorom struje Svetlosti je imaginativno usmeravanje Svetlosti u Ogledalo praćeno koncentracijom na želju da Ogledalo odstrani sve nepoželjne uticaje. Snaga zračenja Ogledala energizovanog na ovakav način mora biti dovoljno velika da spreči svaku larvu, vilu, gnoma, ili bilo koje drugo biće, da se približe mestu na kojem mag radi, i oni ne smeju ni u kom slučaju prodreti u taj prostor. I u ovom slučaju Ogledalo treba postaviti tako da ozračuje ceo prostor ili prostor u kojem se vrši magijski obred. Svakako, jedno od najčešćih Magijskih Ogledala, je ogledalo za "Čitanje Eteričnog Zapisa", odnosno za gledanje u prošlost i budućnost. Ljude je oduvek zanimalo šta ih očekuje u životu, a u mnoštvu načina za "gledanje" izdvaja se Magijsko Ogledalo. Ova veština je nastala iz veštine proricanja pomoću vode (hidromantija), koja podrazumeva tumačenje slika na površini vode. Budući da ogledalo ima glatku reflektujuću površinu, odlična je zamena za činiju sa izvorskom vodom, koju su magovi u staro doba morali ritualno da energizuju svaki put kada im je bilo potrebno za rad, a potom i da je nose sa soborn, što je prilično nepraktično.
Pravljenje Magijskog Ogledala Nekada se Magijsko Ogledalo pravilo od poludragog kamenja i vulkanskog stakla, a visokim poliranjem se dobijala glatka površina odlične refleksije. U magijskim prodavnicama se može kupiti ovakvo Ogledalo koje postaje aktivno tek pošto ga mag ritualno energizuje. Ali kao i za sva druga magijska sredstva, uvek preporučujem samostalnu izradu, pa i izradu ovog moćnog magijskog oruña. Uzeti obično staklo, okruglog ili četvrtastog oblika, prema željenoj veličini i pažljivo ga oprati, osušiti, izbrisati lanenom krpom da ne ostaju dlačice, pa potom spustiti na čist papir i obojiti crnom bojom za oslikavanje stakla. Kako boja mora biti naneta ravnomerno i bez na-
410
bora i preliva, preporučuje se reñi rastvor boje za staklo koji se nanosi nekoliko puta. Sačekati da se dobro osuši i ponovo naneti boju. Postupak treba ponovoti četiri puta, što znači da su na staklu neophodna četiri sloja. Ogledalo se potom urami, nakon čega se može započeti proces energizovanja. Oni koji nisu vični radu sa bojama za staklo, mogu upotrebiti i običan crni sprej, jer moć Ogledala ne zavisi od vrste materijala koji se upotrebljava, već od moći kondezatora koji se na ogledalo nanosi i i energizacije ogledala projekcijom Svetlosti čistom voljom maga. U noći Punog Meseca postaviti ogledalo ispred sebe i sa njegove leve i desne strane zapaliti zlatne sveće. Sedeti ispred Ogledala na drvenoj stolici (stolica ne sme imati metalne šrafove, eksere i slično). Sve vreme u tišini i sa punom koncentracijom, staklenu površinu premazati tečnim kondezatorom. Ovaj kondezator se sastoji iz tri tinkture: biljne, metalne i mineralne. Prva se izrañuje tako što se prstohvat svežeg ili sušenog ruzmarina, mente, cimeta, jasmina i ruže stavi u posudu pa se prelije Živom vodom (kišnica, izvorska ili namagnetisana voda). Zatim se poklopi, stavi na vatru da proključa, a onda skloni sa vatre. Tinkturu ostaviti poklopljenu oko sat vremena, pa je procediti kroz cediljku. Druga tinktura se priprema tako što se mali komad zlata užari iznad plamena i brzo spustiti u hladnu vodu. Treća tinkura spravlja se tako što se malo praha mesečevog kamena (kvarc) pospe po vodi i ostavi da odstoji 24 sata. Potom se sve tri tinkture izmešaju da bi se dobio moćan, magijski eliksir (kondezator). Komad lanenog platna namočiti u kondezator, a onda njime polako prelaziti preko staklene povšine Ogledala. Ponoviti proceduru tri puta, pa ostaviti da se Ogledalo suši. Za to vreme vršiti energizaciju Ogledala imaginativnom projekcijom Svetlosti, tako što se zamisli da telo zrači blještavom svetlošću koja polako curi prema dlanovima oblikujući svetlosnu loptu. Potom ta svetlosna lopta ulazi u ogledalo čime se se završava proces energizacije, nakon kojeg je ogledalo spremno za rad. Ova svetlosna lopta može biti i napunjena (energizovana) odreñenom namenom, željom i slično, ali u tom slučaju, ogledalo se može koristiti samo u tu svrhu. Ogledalo treba da ima urezan ili iscrtan Zaštitni Pečat, najčešće pentagram, ili drugi sigil u zavisnosti od magijske prakse koja se sledi Ovo se obično čini na poleñini Ogledala uli se gravira u ramu ili na dršci ogledala ukoliko se radi o prenosnom ogledalu sa rukohvatom.
Upotreba i čuvanje Magijskog Ogledala Magijsko Ogledalo se obično koristi u noćima kada je treća četvrt ili Pun Mesec, i to u ponoć, ali u ponoć ne po legalnom vremenu, već po lokalnom vremenu mesta na kome se radi. Ovo vreme se astrološki lako proračunava. Kada se radi sa ogledalom,
411
sa leve i desne strane Ogledala zapaliti sveće u bojama prema korespondencijama i tamjan, takoñe prema korespondencijama. Ispred ogledala se uvek sedi i to na drvenoj stolici. Oko mesta na kome se radi treba da se napravi Magijski Krug posipanjem soli i uz obred Otvaranja Kruga. Da bi uspešno mogao raditi sa Ogledalom, mag se mora pripremiti za rad tako što će zatvoriti oči i opustiti se sa nastojanjem da odagna sve misli. Pažnju treba da usmeri na duboko i ritmično disanje (4+2+4+2). Disanje se ponavlja desetak puta. Mag mora biti jasno skoncentrisan na nameru i tačno mora da zna šta želi da mu Ogledalo otkrije. Razmišlja o tome dok žmuri, i tek kada oseti da je spreman, otvara oči i zagleda se u površinu ogledala. Nakon desetak minuta počeće da se pojavljuju odreñene slike i simboli. Posle izveznog vremena rada sa ogledalima, pred magom će se na površini ogledala odvijati pravi mali filmovi. Kada se "gledanje" završi, ugase se sveće, a ogledalo se umota u crvenu svilenu tkaninu i odloži na posebno mesto i ne sme biti izloženo pogledu neiniciranih. U svojom magijskim radnjama mag može, ako želi, koristiti više od jednog Magijskog Ogledala kao magijskog sredstva, da bi postigao svoje ciljeve i olakšao svoj rad. Tako, recimo, može imati ogledalo zaštite u prostoru u kojem boravi, čime se odbija svaka vrsta uticaja koji može doći sa strane, bilo iz Onostranog, bilo iz našeg pojavnog sveta. Ovo Ogledalo Zaštite se uvek postavlja u ugao prostora kako bi se energija mogla reflektovati na ceo prostor. Ovo ogledalo se nikada ne pokriva. Ogledalo za komunikaciju, bilo koje vrste, čuva se u hramu i ne mora biti pokriveno, zapravo i ne treba ga pokrivati, jer se nikada ne zna kakva informacija može stići. Ovo ogledalo može biti i u prostoru u kome se boravi, ali samo ukoliko niko od neiniciranih ne ulazi u taj prostor. Tada mora biti pokriveno. Posebna i namenska Magijska Ogledala se uvek čuvaju umotana u crvenu svilu i u magijskim kutijama, kako bi bila zaštićena od obesvećenja.
Raspevana Činija Raspevana Činija izgleda kao obična posuda, ali ona je zapravo izuzetno moćno magijsko sredstvo kao što je to i Magijsko Zvono. Izrañena je, isto kao i zvona, od sedam kraljevskih metala. Sve što je rečeno o simbolici Magijskih Zvona, odnosi se i na Raspevane Činije. Ovaj moćni predmet stvara zvuk, snažnih vibracija koje mogu da se dobiju na dva načina. Prvi je da se jako udari o Činiju uz pomoć malog drvenog malja napravljenog od mekog drveta. Učiniti ovo nekoliko puta sve dok se ne dobije dugačak i ustaljen zvuk. Drugi način je da se drveni malj pritisne uz spoljašnji rub Činije i tada jako (ali ne prejako) preñe obodom Činije u pravcu kazaljke na satu. U početku se neće čuti ništa, ali kada se nauči da se menja pritisak, činija će početi da peva. Raspevana Činija se najčešće koristi za eterizaciju prostora u kome se boravi ili nekog drugog prostora izvan Hrama, odnosno Magijskog Kruga. Mora biti posvećena i energizovana kao i sva ostala magijska sredstva. Treba je čuvati umotanu u svileno platno ljubičaste, crne ili bele boje. Kao magijsko sredstvo, ne preporučuje se da bude izložena pogledima neiniciranih.
412
Raspevana Činija
Bubanj Bubanj se koristi u nekim ritualima prizivanja, a najčešće služi za davanje ritma u grupnim obredima koji uključuju magijski ples i izazivanje transa. Pravi se od izdubljenog drveta presvučenog kožom preko jednog ili oba otvora. Magijski bubanj treba da ima urezan ili iscrtan Zaštitni Pečat, najčešće pentagram, ili drugi sigil u zavisnosti od magijske prakse koja se sledi. Magijski bubanj se kao i sva magijska sredstva čuva umotan u čisto platno i ne sme biti izložen pogledu neiniciranih.
413
Zvečka Zvečka ima istu funkciju kao i magijski bubanj. Pravi se od posebne vrste osušene tikve u koju se stavljaju zrna pšenice, kukuruza ili pirinča. nakon čega se otvor zatvara postavljanjem i pričvršćenjem drške. Magijska zvečka treba da ima urezan ili iscrtan Zaštitni Pečat, najčešće pentagram, ili drugi sigil u zavisnosti od magijske prakse koja se sledi. Magijska zvečka se čuva umotana u čisto platno i ne sme biti izložena pogledu neiniciranih.
Kišni štap Ovo je specifično magijsko oruñe koje je zapravo slično zvečki, ali se pravi od drveta bambusa ili zove iz kojeg se izvadi srž. Nakon što se drvo potpuno osuši u njega se stavlja srednje sitan pesak, zapravo veoma sitni kamenćići i zatvara se sa obe strane. Koristi se u obredima prizivanja kiše i u radu sa Duhovima Elementa Vode. Zvučni efekat nalik kiši se dobija laganim okretanjem štapa u ruci oko horizontalne ose. Kišni štap treba da ima urezan ili iscrtan Zaštitni Pečat, najčešće pentagram, ili drugi sigil u zavisnosti od magijske prakse koja se sledi. Takoñe može biti i dodatno ukrašen simbolima i slikama koji afirmišu element Vode. Kišni štap se čuva umotan u čisto platno i ne sme biti izložen pogledu neiniciranih.
414
Dvostruki Pečat Zaštite Dvostruki Pečat Zaštite ima talsmansko zaštitno svojstvo pri radu u sredinama izvan Hrama i prilikom onih magijskih radnji koje takoñe zahtevaju atmosferu svetosti obreda koji se vrši. Najčešće se koristi u radu sa biljkama, a može poslužiti u najrazličitije magijske svrhe. Sastoji se od dve drvene pločice kružnog ili kvadratnog oblika veličine četiri palca u promeru, na kojima treba da budu ugravirani ili isctani Pečati Zaštite, dvostruki simbol ispoljavanja mikrokosmosa. Na jednoj pentagram sa vrhom na gore koji simboliše otvorenost maga za prijem blagoslova i blagodati, a na drugoj pentagram sa vrhom na dole koji simboliše usmerenost maga prema Univerzumu. Pločice treba na četiri kraja unakrsno postavljena, probušiti tako da se može provući crveni gajtan od svile, lana ili pamuka. Gajtan dužine oko dva metra se provlači unakrsno najpre kroz jednu, a potom kroz drugu pločicu ostavljajući dovoljno slobodnog prostora izmeñu pločica zbog kasnije praktične upotrebe postavljanja (navlačenja) na biljku ili drugi predmet. Na početni i završni kraj gajtana koji ostaje slobodno da pada treba nanizati na jedan tri a na drugi četiri drvene kuglice koje simbolišu sedam glavnih planeta, odnosno sedam Božanstava Oblasti koja okružuje Zemlju. Na ovim kuglicama se mogu ugravirati i znaci sedam planeta, no to nije neophodno, jer se podrazumeva da one predstavljaju planete, što se zapravo čini tokom posvećenja pločica kada se i svaka kuglica posebno energizuje (puni) osnovnim planetranim svojstvima. Kao i svaki Talisman, i Dvostruki Pečat Zaštite je simbolički istovetan Pentaklu, i on mora biti napunjen osobinama i moćima za vršenje obredne radnje kojom se uzimaju plodovi iz prirode i kojom se uznosi zahvalnost Božanskom Promislu za plodove. Ovde treba u najkraćem napomenuti samu simboliku oba pentagrama kako bi se razumela i suština osnovne namene i korišćenja Dvostrukog Pečata Zaštite. Reč pentagram potiče od grčke reči "pentagramon", i znači "pet crta". Najranija poznata upotreba pentagrama datira iz doba Uruka, 3.500 godina pre nove ere, u Mesopotamiji gde je nañen na glinenim pločicama. Smatra se da je predstavljao oznaku nekog pojma, ali istoričari i arheolozi ne znaju kojeg. U kasnijim periodima mespotamijske umetnosti pentagram je korišćen u kraljevskim spisima i bio je simbol imperijalističke moći koja se proširuje na 4 strane sveta. Meñu Jevrejima, simbol je pripisan Istini i pet knjiga Tore. U antičkoj Grčkoj naziva se pentalfa, prema tome što se sastoji od 5 slova A. Prema Pitagori, pentagram predstavlja pet elemenata koji čine čoveka:
415
vatra, voda, vazduh, zemlja i duh. Pitagorejci su povezivali pentagram sa Higijom, Boginjom isceljivanja. Pitagorejski pentagram koji je u Evropi postao pentagram gnostičkog Hermesa ne javlja se samo kao simbol spoznaje, već i kao sredstvo vračanja i sticanja moći. Rani hrišćani su povezivali pentagram sa 5 Isusovih rana. U srednjem veku je predstavljao simbol Istine i zaštitu od Demona. Inkvizicija je, meñutim, smatrala da pentagram sa dva vrha okrenuta ka gore predstavlja glavu jarca, Bafometa, odnosno Sotonu. Tada prvi put postaje simbol zla, nazvan "Veštičje stopalo".
Ovo bi bila uobičajena viñenja, ali... Postoje dva pentagrama. Jedan je vrhom okrenut na gore, a drugi vrhom na dole. Oba imaju identične moći, ali jedan bez drugog ne vrede mnogo. "Uspravan" pentagram (vrh na gore) predstavlja silaznu putanju energija i sila makrokosmosa koje se šire ka dole. "Obrnut" pentagram (vrh na dole) predstavlja uzlaznu pitanju energija i sila mikrokosmosa koje se šire na gore. Nije zalud zapisano: ono što je dole jednako je onome što je gore i ono što je gore jedanko je onome što je dole, te tako čine čudo jedne jedinstvene tvari. Ovo je i suština magijske prakse. "Obrnuti" pentagram je proglašen za "zlo" jer je on simbol delovanja čoveka (mikrokosmos) na celokupan svet (makrokosmos). Čovek koji poseduje ovo znanje je moćan i samostalan pa mu ne treba ni sveštenik ni crkva da ge vode i upravljaju njegovim životom, govoreći mu šta je "dobro", a šta "zlo". Takav čovek je opasan po ustrojstvo vladajućeg poretka i zato je stavljen na stub srama i žigosan kao crnomagijaš i satanista (protivnik crkve, čoveka, društva, poretka). Zbog ovoga neznanja mnogima obredi koje čine ne uspevaju. Praksa koju vrše vezana je samo za jedan od simbola. U takvom obredu nema povratne sprege, nema direktnog odnosa, nema prožimanja, nema jedinstva... Ako presečeš jabuku, ne po vertikali kako je uobičajeno, nego po horizontali i polutke staviš jednu kraj druge videćeš dva pentagrama, jedan vrhom na gore okrenut, a drugi na dole. Samo kad su spojeni oni čine jezgro jabuke. Samo tada, jabuka u sebi nosi život. A nije ni zalud baš jabuka uzeta za simbol ploda na drvetu spoznaje. Dvostruki Pečat Zaštite je stoga posebno važna relikvija, iako se ubraja u pomoćna magijska sredstva jer se koristi u radu izvan Hrama. Njegova vrednost i svetost je ravna Pentaklu, pa tako treba prema njemu i odnosti. Mora se čuvati u posebno napravljenoj platnenoj vrećici i zajedno sa ostalim magijskim sredstvima koja se koriste u spoljašnjem radu.
416
Magijska Metla Magijska metla je obična metla sa dugačkom drvenom drškom na kojoj treba da bude ugraviran pentagram i lični pečat. Snop, od sitnih grana Svetog Drveta Breze, treba da bude uvezan crvenim kanapom ili trakom. Magijska metla se koristi kao simbolički i energetski izraz volje maga prilikom čišćenja prostora, kako hrama tako i životnog prostora posle svakog rituala. Koristi se i za završne radnje obreda proterivanja u kojima se metenjem prostora simbolički, kao potvrda volje, čisti prostor od svih nepoželjnih i nepozvanih energija. Mag upražnjava i Mali Obred Čišćenja prostora metenjem, posle ispraćanja svih, a naročito običnih svetovnih ljudi iz prostora u kojem živi i radi, izgovarajući bajalicu čišćenja metenjem kako bi odlazeći gost, bilo pozvan bilo nepozvan, poneo sa sobom sve energije koje je i sobom doneo. Metla se uvek čuva iza vrata.
Magijska Metla
417
Visak i rašlje U davna vremena ljudi su pomoću viska i rašlji odreñivali mesto za gradnju svog boravišta. Danas malobrojni obraćaju pažnju na ono što nazivamo glas prirode. Pored prirodnih vrsta, kako pozitivnog tako i negativnog zračenja, mnogi danas zaboravljaju da i mnogi ureñaji u stambenim i poslovnim prostorijama zrače negativno i mogu štetno da deluju na živi organizam, kao što su elektro i muzički ureñaji, trafo ureñaji, prenosnici i korisnici visokog električnog napona, grejne stanice i podstanice, prostori za lift i sami liftovi. Jednom rečju, svi električni vodovi i električni ureñaji. Visak i rašlje su osnovna sredstva u praksi koja se odavnina nazivala rašljarstvo, a tek u novije vreme je dobila ime radiestezija. Ova sredstva su i nezaobilazna u magijskoj praksi te se smatra da svaki mag treba da ih poseduje i primenjuje u svom radu. Rašljarstvo je oduvek bila magijska veština kojom su se bavili samo oni ljudi koji su uspeli da razviju sopstvenu senzibilnost do hipersenzibilnosti, odnosno osetljivost na energetska zračenja. Moderni radiestezisti ne vole da se o ovoj veštini govori kao o magijskoj u nastojanju da izbegnu "jaram" ozloglašene nauke. Ali ona to jeste. Šta je radiestezija? Laici bi rekli da je to okultna nauka, odnosno radnja, ali i Božji dar, mada ima i mišljenja da je radiestezija posledica delovanja nečastivih sila. Precizna definicija radiestezije ne postoji. U slobodnom tumačenju znači osetljivost (estezija) na zračenja (radijaciju). Zato se može reći da je radiestezija delatnost kojom se "mere" energetska stanja i informacije koje emituju živa bića, predmeti, prostori i dogañaji nastali u odreñenim vremenskim terminima i na geografskim lokalitetima. Ova merenja obavljaju se radiestezijskim instrumentima kao što su visak i rašlje, na precizan i tačno utvrñen način. Materijalni dokazi o nastanku radiestezije su šturi i neprecizni, ali je sigurno da postoji više hiljada godina, i to kao veština za koju rekoh da se nazivala rašljarstvom. Značaj ove drevne veštine je pre svega u prevenciji zdravstvenog stanja čoveka i zaštiti njegove okoline. U okviru svoje delatnosti radiestezija praktikuje zdravstvenu detekciju (dijagnostiku) putem merenja energetskih stanja i balansa u organizmu, locira prostore sa štetnim zračenjem, utvrñuje štetnost pojedinih namirnica i materijala koji se koriste u svakodnevnom životu i slično. Na ovaj način radiestezija blagovremeno otkriva mnoge negativne faktore koji mogu destimulativno da deluju, posredno ili neposredno, na zdravlje čoveka. Na osnovu rezultata radiestezijskih detekcija moguće je preduzeti dalje preglede, obaviti dekontaminaciju ili zaštitu prostora od štetnog zračenja, odabrati "zdrave" materijale za gradnju stambenih i drugih objekata,
418
izbegavati hranu i pića koja škode organizmu ili odreñenom tipu ljudi. Uz pomoć viska ili rašlji pronalaze se i, takozvana, "Mesta Moći" koja u magijskoj praksi imaju veliki značaj a mogu se primenjivati i u niz različitih istraživanja, ispitivanja i razotkrivanja. Radiestezija tumači materiju kao oblik energije. Tako posmatrano, energija je dinamična veličina, obrazac i ona je vezana za aktivnost ili proces. Radiestezista oseća promenu vibratornog nivoa energetskog polja. Kao što je Zemlja zaštićena atmosferom od spoljnih uticaja, tako su i svi organizmi zaštićeni svojim omotačem - aurom. Od harmonične i pravilne cirkulacije oscilirajućeg polja zavisi zdravlje i vitalnost kako odreñenog prostora tako i organizama. U trenutku kada se iz bilo kog razloga naruši harmonija, dolazi do blokade energije. Na takvim mestima biljke se suše ili slabo rañaju, životinje su uznemirene, bolešljive, neplodne ili nerado borave na tim mestima. Iskusni radiestezista teorijski može da registruje i detektuje bilo koji energetski obrazac, vibraciju ili informaciju. Ali, da bi to postigao on najpre mora u sebi razviti ovu sasvim prirodnu, ali zakžljalu sposobnost osetljivosti na energije i veštinu korišćenja viska i rašlji. Veliki pesnik Johan Volfgang fon Gete, koji je stekao ugledno ime baveći se istraživanjem viskom, ostavio nam je nauku o bojama koja je i danas osnova u fizici te oblasti. Gete je shvatio da se fina energija, kao što su misli, osećanja, mašta i slično, može meriti samo kombinacijom čoveka i viska. Njegove reči: Da biste mogli da uradite nešto, prethodno treba da budete nešto, zapravo oslikavaju i suštinu same magijske prakse.
Veština rašljarstva i upotreba viska i rašlji je posebna oblast magijske prakse, ali da bi se počela praktikovati neophodno je imati visak i rašlje. Postoje razne vrste viskova i svaki može poslužiti u svrhe za koje je namenjen. Ne sme biti od gvožña, jer ovaj materijal upija u sebe magnetna zračenja i neće reagovati. Visak može biti zlatan ili srebrni prsten zakačen na konac ili drago i poludrago kamenje. Najbolji viskovi su od legure sedam kraljevskih metala od kojih se prave zvona. Lično preporučujem rebrasti visak, poznat kao "Egipatski visak" ili "Izidin visak" (slika na predhodnoj strani), jer se u praksi pokazao kao odlično i gotovo nenadmašno sredstvo za ra-
419
diestezijsku detekciju. Rašlje se mogu napraviti i od račvaste vrbove grane, jer je veoma savitljiva i odlično reaguje na telurska zračenja, a to je vitalna - životna i pokretačka energija svih prirodnih aktivnosti planete Zemlje. Rašlje se mogu napraviti i od dva komada žice, koje isto kao i visak, ne smeju biti od gvožña. Žice se na jednom kraju, onom koji se drži u rukama, saviju pod uglom od 90°, a ručke se prave od drveta zove debljine jednog prsta koje se odseku u dužini dovoljnoj da se komotno drže u šaci. Srž iz odsečenih komada zove treba izvaditi, a mogu se i ukrasiti po želji (slike na predhodnoj strani). Naravno, ko nije vičan da sam napravi rašlje one se mogu i nabaviti u specijalizovanim prodavnicama. Ova sredstva treba čuvati u vrećicama od platna ili u posebno namenjenim kutijama. Svakako, treba ih, kao i ostala sredstva, pre upotrebe očistiti i posvetiti. Ovde treba da naglasim neophodnost energetskog čišćenja viska i rašlji pre svake upotrebe, ili odmah nakon upotrebe. To je neophodno zbog upijajućih svojstava ovih instrumeneata pri svakom radu. Nikako ne smete dozvoliti da bilo ko koristi vaš visak ili rašlje, što je već više puta naglašeno i važi sa sva magijska sredstva.
Magijsko Sito, Testija i Tepsija Postoji veliki broj raznih magijskih sredstava i predmeta koji mogu poslužiti u magijske svrhe. Zapravo, sve što postoji može se iskoristiti u magijske svrhe. Na kraju ovog dela o pomoćnim magijskim sredstvima bih pomenuo još tri pomoćna sredstva koja su skoro potpuno izašla iz upotrebe, ili ih veoma retko ko koristi. To je verovatno tako usled ne poznavanja starih magijskih praksi. Reč je o Magijskom Situ, Testiji i Tepsiji. Magijsko Sito Svako je čuo za sito i zna da se ono koristi za prosejavanje. Meñutim sito se koristi i u magijske svrhe i to u raznim obredima. Provlačenje vode kroz sito na izvoru ili potoku je veoma stara praksa korišćena još u drevnom Sumeru, a slične obrede radili su i egipatski sveštenici. Čak su i grčke proročice Sibile, vodu sa izvora u Delfima provlačile kroz sito pre nego što napune tepsiju iz koje su proricale gledanjem u vodu. Danas ove obrede rade još samo znalci Vlaške Magije. Inače voda koja se provuče kroz sito može se upotrebiti u razne magijske svrhe, naročito za kletve, zaklinjanja, bacanja čini i omañijavanja. Takoñe se ova voda koristi i za
420
ritualno pranje. Osim ovoga, Sito treba uvek ritualno koristiti za prosejavanje žitnog brašna od kojeg se pravi hleb ili obredni kolači. Zapravo, mag bi to trebao uvek raditi, čak i u svakodnevnim pripremanjima hrane. Testija Testija je posuda nalik ćupu ili krčagu, a pravi se uglavnom od pečene gline mada ih ima i od tučenog bakra. U staro vreme se koristila za čuvanje vode ili ulja. U magijskoj praksi joj je primarna namena prihvatanje vode ispod Sita. Može se posedovati i više komada za različite namene. Tepsija Tepsija je posuda kružnog oblika od bronze ili kalajisanog tučenog bakra, a može se praviti i od pečene gline koju takoñe treba kalajisati sve dok ne dobije crnu boju. U ovu svrhu se može koristiti i tepsija od metala emajlirana u crnoj boji. Njena svrha je prvenstveno gledanje u vodu, mada se može koristiti i u druge magijske svrhe kao što su gašenje uglja i pucanje olova. Inače voda u Tepsiji ima istu svrhu kao i Magijsko Ogledalo. Ovaj vid hidromantije je dakako stariji od gledanja u Ogledalo.
Magijsko Sito, Testija i Tepsija su svakako ona oruña koja preporučujem svakom aspirantu da napravi ili nabavi, ukoliko nije vičan zanatskim poslovima. Šta više, trebalo bi imati dva Sita, jedno manje koje treba posvetiti za rad sa Vodom, a drugo, veće, nameniti radu sa Elementom Zemlje, odnosno prosejavanju žitnog brašna i drugim obredima. Treba ih posvetiti kao i sva magijska sredstva i čuvati umotane u platno ili u posebno namenjenoj kutiji.
421
OSTALA POMOĆNA SREDSTVA U MAGIJSKOM RADU
U magijska sredstva spadaju mnogi predmeti koji se inače koriste u svakodnevnom životu u najrazličitije svrhe. Uglavnom se koriste za čuvanje raznih materijala i potrošnih sredstava, novih neupotrebljavanih i onih za odlaganje i odbacivanje. Tu spadaju razne posude, kutije, boce, pribori za pisanje i crtanje, kao i razni alati za pripremu magijskih sredstava i rad sa biljkama. Ovde su u osnovi navedena sva neophodna pomoćna magijska sredstva, ali svakako da ovo nisu sva pomoćna sredstva koja se mogu koristiti u magijskom radu. Ovde u mnogome može doprineti lična domišljatost, a i kreativnost. Važno je da se ova pomoćna magijska sredstva koriste isključivo u magijske svrhe, da budu posvećena i da se takoñe čuvaju s posebnom pažnjom. Trebalo bi nabaviti potpuno nova pomoćna sredstva i nakon čišćenja ih posvetiti. Mada, i ako se za magijske svrhe iskoriste sredstva koja su već upotrebljavana, obavezno ih treba energetski pročistiti i posvetiti, nakon čega se više ne smeju upotrebljavati u obične svakodnevne svrhe. Kao i sva magijska sredstva i ova pomoćna se smatraju ličnim magijskim sredstvima maga i niko drugi ne bi trebalo da ih upotrebljava, naročito ne neko od ne posvećenih, svetovnih ljudi. U pomoćna magijska sredstva spadaju i najrazličitije vrste potrošnih materijala koji se koriste za razne potrebe vršenja magijskih obreda i u druge magijske svrhe.
Posude Posuda za so (velika) sa poklopcem. Najbolja je od drveta, poput starinskih kuhinjskih slanika, ili se jednostavno napravi od drvenih daščica. Može biti i od pečene gline, keramike, porcelana ili stakla. S tim što ako se odabere staklena posuda ili kakva tegla, ukoliko nije od bojenog stakla onda se mora umotati u komad platna. Posuda za so (mala) sa poklopcem. Služi kao prenosno sredstvo koje mag uvek ima sa sobom. To je mala drvena kutjica koja se može dobro zatvoriti ili staklena mala bočica sa zatvaračem ili zapušačem od plute ili mekog drveta. Posude za pripremanje magijskih sredstava su razne posude od od pečene gline, keramike, porcelana, stakla ili metala. Njihova veličina nije bitna. Ove posude se koriste za pripremu magijskih napitaka, raznih smesa, lekova i slično. Obavezno treba imati i nekoliko vatrostalnih posuda u kojima se mogu kuvati razne biljke i druga sredstva koja se koriste u magijskom radu. Sve posude koje služe magijskom radu, naročito ukoliko nemaju pokopac, moraju se čuvati umotane u platno ili u posebnim kutijama za tu namenu. Izuzetak su samo Hramske posude u kojima se čuvaju potrošna sredstva kao što su tamjan, so i slično.
422
Različite vrste magijskih posuda sa poklopcima
Keramičke posude za magijski rad i Avan sa tučkom
Avan Avan je drvena, kreamička ili metalna posuda sa tučkom, a koristi se za drobljenje biljaka, semenja i drugog materijala koji se koriste najčešće za pripremu tamljana, ali i u druge magijske svthe. Moraju se čuvati umotan u platno ili u posebnoj kutiji za tu namenu.
423
Kotao Kotao se pravi najčešće od čelika, mada su najbolji oni starinski od tučenog bakra i kalajisani. Može poslužiti i običan lonac za kuvanje, u kome se priprema hrana ili piće na ognjištu za obrede. Ovo treba biti svakodnevna praksa, ali kako to nije uvek moguće, činiti to u vreme praznika i svetkovina.
Starinski kalajisan Kotao od tučenog bakra i Kotao na ognjištu
Tegle Mag treba da ima veći broj tegli za čuvanje magijskih biljaka koje se koriste za pravljenje smeša tamjana, za potrebe, kako lečenja tako i oboljevanja, opčinjavanja ili u druge magijske svrhe. Najbolje su takozvane laboratorojske tegle od kreamike ili bojenog stakla, kao i tegle sa mehanizmom za zatvaranje.
424
Boce Neophodno je imati boce različitih veličina za čuvanje raznih ulja, tinktura i drugih tečnih materija koje se koriste u magijskom radu. Najbolje boce su one takozvane laboratorijske boce od smeñeg stakla. Takoñe su dobre starinske boce za vina i rakije koje imaju čepove od brušenog stakla. Najvažnije je da se mogu dobro zatvoriti, a mogu biti najrazličitijih oblika. Ovih boca treba imati u većem broju za različite namene od kojih ovde navodim samo najvažnije. Boca za čuvanje posvećene vode veličine od 0.7 do 2 litra, od bojenog stakla. Ukoliko je staklo bezbojno i providno, boca mora biti umotana u platno. Boca za prenos posvećene vode veličine od 0.1 do 0.2 litra, od bojenog stakla. Boca za čuvanje posvećenog ulja veličine od 0.5 do 1 litar, od bojenog stakla. Ukoliko je staklo bezbojno i providno, boca mora biti umotana u platno. Magovi ponekad ovu bocu oblikuju u vidu ženske dojke, jer je ona istinska hraniteljka svega što živi. Zbog svoje posebne svetosti ulja, ova se flašica ponekad pravi i od sedefa, a zapušač joj je rubin. Boca za prenos posvećenog ulja veličine od 0.05 do 0.1 litra, od bojenog stakla. Boca za čuvanje posvećenog vina veličine od 0.7 do 2 litra, od bojenog stakla. Ukoliko je staklo bezbojno i providno, boca mora biti umotana u platno. Boca za prenos posvećenog vina veličine od 0.1 do 0.2 litra, od bojenog stakla.
Različite vrste magijskih boca
425
Kutije Kutije su neophodne za čuvanje raznih magijskih sredstava i potrošnog materijala koji se koriste u magijskom radu. Mogu biti napravljene od različitih materijala, kao što su drvo, tvrdo presovan karton, a mogu biti i pletene od pruća. Ovih kutija treba imati u većem broju za različite namene od kojih ovde navodim samo najvažnije. Kutija od drveta ili tvrdog kartona za čuvanje neupotrebljenih posvećenih sveća. Veličina nije bitna već je važno da se u kutiju mogu smestiti sveće koje će se koristiti. Kutija od drveta ili tvrdog kartona srednje veličine za čuvanje posvećenog tamjana. Može biti i staklena teglica srednje veličine. Trba ih imati onoliko komada koliko se vrsta tamljana koristi u ritualima. Kutija od drveta ili tvrdog kartona, mala za prenos posvećenog tamjana. Može biti i mala staklena teglica. Trba ih imati onoliko komada koliko se vrsta tamljana koristi u ritualima. Kutija od drveta ili tvrdog kartona srednje veličine za čuvanje posvećenog uglja (briketi) za paljenje i razgorevanje tamjana. Može biti i staklena teglica srednje veličine. Kutija od drveta ili tvrdog kartona, mala za prenos posvećenog uglja (briketi) za paljenje i razgorevanje tamjana. Može biti i mala staklena teglica. Kutija od drveta ili tvrdog kartona za čuvanje neupotrebljenih posvećenih komada platna, pergamenta, papirusa i papira. Veličina nije bitna.
Kutije od drveta u obliku sanduka i kartonska kutija ispunjena srvenomsvilom
426
Male kutije od kože presvučene belom svilon sa unutrašnje strane
Torbice Platnene torbice su veoma neophodne u magijskom radu. Veličina, oblik i boja nisu bitni, ali ih treba imati u većem broju i u raznim veličinama. Izrañuju se u obliku vreća, koje služe za prenos ubranog bilja u toku njihovog prikupljanja, ili ratnih drugih materijala i sredstava za rad. Preporuka je da se kroz porub na otvorenoj strani provuče učkur radi praktičnog zatvaranja, vezivanja i prenosa. Treba da budu izrañene od prirodnih materijala i svakako, kao i sva magijska sredstva, moraju biti posvećene i ne smeju se upotrebljavati u druge svetovne svrhe.
Magijske platnene torbice u obliku vreća sa učkurom
427
Nož Magijski Nož je sečivo za spoljnu utpotrebu. Koristi se za spravljanje drugih instrumenata, urezivanje pentagrama na sveće, rad sa biljkama i slično. U nekim tradicijama se ovaj Nož naziva Bolin i preporučuje se da ima dršku bele boje. Ovo nije uslov jer ova vrsta Noža spada u pomoćna, a ne ritualna magijska sredstva. Shodno tome, može poslužiti i sasvim običan nož dobrog kvaliteta i dobro naoštren. Koristi se izvan Magijskog Kruga, odnosno Hrama, ali se ne sme koristiti u druge obične svakodnevne svrhe.
Nož za spoljnu upotrebu sa dve vrste sečiva
Srp Srp je sečivo za spoljnu upotrebu, uglavnom za rad sa biljkama. Može se koristiti i u nekim vrstama magijskih obreda na otvorenom prostoru kao što je recimo "Sečenje Vode" na potoku ili reci. Takoñe, u staro vreme, Srp su koristile babice za obredno odsecanje pupčane vrpce novoroñenog deteta uz izgovaranje odreñenih bajalica. Treba da bude posvećen i ne sme se koristiti u druge obične svakodnevne svrhe.
428
Sekira Mala ručna sekira služi za spoljnu upotrebu i uglavnom za rad sa biljkama. Ne treba je mešati sa Magijskom Ritualnom Sekirom jer se ne koriste u iste svrhe niti se posvećuju istim magijskim radnjama. Svakako se ne sme koristiti u druge obične svakodnevne svrhe.
Mala ručna sekira za spoljašnju upotrebu
Testera Mala fina testera (stolarska ili mesarska). Služi za spoljnu upotrebu, za spravljanje drugih instrumenata i za rad sa biljkama. Treba ih imati barem dve, jednu grublju za sečenje većih komada drveta i jednu manju sa sistnim zupcima za obradu sitnijih komada drveta. Kao i sva magijska sredstva, ne sme se koristiti u druge i obične svakodnevne svrhe.
Mala ručna testera (mesarska) sa sitnim zupcima
429
Alati i pribor Različiti komadi ručnog alata takoñe spadaju u pomoćna magijska sredstva. Ovi alati se koriste za isradu magijskih sredstava. Najćešće su to razna dleta koja se koriste za duborez (urezivanje magijskih simbola), manji čekić, svrdlo za bušenje drveta i svrdlo za vañenje srži, klješta i stolarske rendilice. Treba pomenuti i poseban pribor za rad sa biljkama i vañenje korenja. Svakako sve ono što kanite koristiti u magijske svrhe može se smatrati magijskim alatom. Alat treba čuvati u posebnoj kutiji, a isto kao i sva druga magijska sredstva, ne sme se koristiti za obične svakodnevne poslove.
Pribor za rad sa biljkama i pribor za duborez
Drvodeljski alat
430
Laboratorijski pribor i posude Svako ko je upoznat sa hemijom, biologijom ili medicinom, zna za postojanje laboratorija. Neću opisivati šta sve jedna laboratotija sadrži, jer bi to svako trebao bar u osnovi da zna. Kakvu će ko ličnu laboratoriju imati i opremiti, to je stvar ličnih aspiracija, ali svako mora imati nekoliko osnovnih stvari, kao što su epruete, menzure, vatrostalne posude, razne kapalice, pipete, nožići, skalperi, makaze i slično. Posebno napominjem jedno laboratorijsko sredstvo koje je u magijskom radu nezaobilazno, a to je mali ručni destilator koji služi za ekstrahovanje biljnih esencija (eterična ulja).
Starinski destilator za ekstrahovanje biljnih esencija i boce sa eteričnim uljima
Laboratorijske posude i destilator
431
POTROŠNI MATERIJAL Voda Voda se od sveg potrošnog materijala najviše koristi i upotrebljava. Ona mora biti živa, pročišćena, energizovana i posvećena voda. Pravi se samostalno od izvorske, ili bunarske čiste vode. O vodi, njenoj pripremi, čišćenju, energizaciji i posvećenju pogledati poglavlje Magija Vode. Izvorska voda, nezamenjiva u magijskom radu
So So koja se koristi u magijske svrhe treba da bude morska, nerafinisana so. Ukoliko je rafinisana i jodirana, mora se izvršiti predhodno pročišćenje, a potom posvećenje. Može se koristiti i kamena so koja je prirodna i nerafinisane. Obavezno izvršiti predhodno pročišćenje, a potom posvećenje. Najbolje je samostalno praviti so od morske vode taloženjem i isparavanjem, ili iskopati kamenu so u nekom napuštenom majdanu. O soli, njegovoj pripremi, čišćenju, energizaciji i posvećenju pogledati poglavlje Magija Zemlje.
Kristali morske nerafinisane soli i kamena, neobrañena so
432
Ulje U magiji se koristi prirodno nerafinisano ulje, najčešće maslinovo, ali se mogu koristiti i druga bazna nerafinisana ulja (suncokretovo, kukurizno i slično). Ova ulja mogu biti obogaćena dodavanjem eteričnih ulja, čime se dobija na njihovom kvalitetu. Najbolje je čisto prirodno ulje smirne, ali se ono teško može dobaviti. Ulje se koristi u različite svrhe u magijskim obredima, a najčešće za posvećenje predmeta. Ulje se pročisti, energizuje i posveti pre upotrebe u obredima, naročito ukoliko mag sam ne vrši hladno ceñenje ulja. Sveto Ulje predstavlja Težnju i Stremljenje, maga. Uljem se samoposvećuje za izvoñenje Velikog Dela. Uljem se posvećuje sav nameštaj unutar Hrama, kao i sva magijska sredstva. Ulje je milost Svetog Posvećenja, jer ta težnja nije samo ambicija, već svojstvo darovano iz Onostranog. Ulje treba da ima čistu zlatastu boju i odsjaj, a kada se stavi na kožu treba da pecka i izaziva žmarce, jačinom kakvu izaziva i sama vatra. To je čista Svetlost prevedena u pojmove želje. Volja Maga nije želja nižeg da dosegne više, već je to ona iskra višeg u magu, koja teži da se ujedini sa nižim. Ukoliko se prvo ne premaže ovim Uljem, sav njegov rad će biti uzaludan. Sveto ulje se sastoji od četiri supstance. Osnovu svega čini maslinovo ulje. Maslina je, tradicionalno, dar Velike Majke, Božanska Mudrost, ispoljeni Eter. U njemu su rastvorena tri druga ulja: smirna, cimet i galangal. Miro, smirna ili izmirn je vrsta mirisne smole, koja potiče od različitih vrsta afričkog ili arapskog drveća, ali se za proizvodnju pre svega koristi Commiphora myrrha. Izmirn se pripisuje Velikoj Majci, koja je razumevanje maga. Cimet (Cinnamomum verum, sinonim C. zeylanicum) je zimzeleno drvo iz familije lovora (Lauraceae) visoko 10-15 metara. Potiče sa Šri Lanke. Ulje ovog drveta predstavlja Vrhovno Božanstvo, Nebeskog Oca koji glavni stožer i oslonac maga. Galangal (galanga, plavi ñumbir) je biljka iz roda Alpinia or Kaempferia u familiji ñumbira Zingiberaceae. Ovo ulje predstavlja Prvi i Poslednji uzrok svega postojećeg, Jedno i Mnoštvo, jer u Ulju oni su Jedno. Otuda su ova ulja, zajedno posmatrana, celokupni Svemir.
433
Ovo ulje ne može da se napravi od sirovog izmirna, cimeta i galangala. Ukoliko se to pokuša, dobiće se samo mulj braon boje sa kojim se ulje neće mešati. Ove supstance se moraju prečistiti u čista eterična ulja pre nego što se konačno izmešaju sa baznim maslinovim uljem. Ovo savršeno ulje najjače prodire i najprefinjenije je. Ono se blještavo širi preko svih relikvija u Hramu. Tada će svaka od ovih relikvija plamteti na svetlosti Lampe. Ovo Ulje se čudesno obnavlja i umnožava, njegov miris treba da ispunjava čitav Hram, ono je Duša čiji je grubi miris Telo.
Vino Vino treba da bude crveno i čisto, najbolje od domaće proizvodnje. Vino se upotrebljava veoma često u magijskim ritualima i u rezličite svrhe. Obavezno treba da bude pročišćeno, energizovano i posvećeno pre upotrebe u obredima, naročito ukoliko mag sam ne proizvodi vino.
Sveće Crne i bele sveće se najčešće koriste i treba ih uvek imati u većem broju. Sveće u osnovnim bojama koje se više koriste su crvene, plave i žute, a u izvedenim bojama se reñe upotrebljavaju i to su zelene, narandžaste i ljubićaste. Treba imati i sveće od čistog voska jer neki rituali to zahtevaju. Sveće lojanice se prave ručno od goveñeg ili ovčijeg loja i one se koriste u nekim specifičnim ritualima. Lojanice se mogu pra-
434
viti i od ljudskog sala, ali ovo se radi u veoma retkim ritualima. Veličina sveća nije bitna, u smislu dužine i debljine, jedino je važno da može trajati dok traje ritual. Uglavnom se koriste sveće valjkastog oblika, ali se u nekim ritualima koriste i u obliku spirala, kupola, piramida ili kocki. Ako sveće ne pravite sami, one moraju biti pročišćene pre posvećenja.
Tamjan Najviše se koristi običan tamjan od smole smirne, a u posebnim obredima se koriste i tamljani pravljeni sa esencijama raznih biljaka. Mogu se praviti i različite smese biljaka i semenja za sagorevanje u kadionicama. Tamjana treba imati uvek više vrsta. Ako se kupuje tamjan obavezno mora biti pročišćen pre posvećenja.
435
Tamjan za sagorevanje koristi se izmrvljen od sledećih navedenih delova biljaka: Tamjan, prah žalfije, srž zove, prah aloje, prah belog maka, seme crnog maka, mastika, cvet karanfila, seme anisa, drvo kleke, cvet kamilice, koren odoljena (valerijana), cimet, cvet ruže, seme korijandra, cvet majčine dušice, cvet ljiljana, sandalovo drvo, šafran, lovorov list, seme crnog luka, list koprive, seme gorušice, seme konoplje, list rutvice, list ljute metvice, ruzmarin, seme lana, koren ljubičice, cvet božura, list ranilista, list breze, list vrbe, list rutvice, prah paprati, seme kima, seme komorača, lotus, pačuli, lavanda, seme tatule, koren tatule, miro, stiraks, benzoin i kamfor.
Ugalj Ugalj (briketi) za paljenje i sagorevanje tamjana su mali komadi uglja impregniranog šalitnom. Ovaj uglaj je najviši proteinski elemcnt, apsolutno crn, jer upija svu svetlost, ne rastapa se ni na jednoj poznatoj temperaturi, najlakši je od svih elemenata u čvrstom stanju koji se javljaju u prirodi i suštinski je sastojak svih poznatih oblika života. Ugalj obrañen sa šaiitrom, čiji kalijum daje ljubičasti plamen Nebeskog Oca svega, dok je azot u njoj onaj inertan element koji pravilnim kombinovanjem postaje sastojak svih najeksplozivinijih tela za koja se zna, a njen treći sastojak, kiseonik, hrani vatru. Mag duvanjem raspaljuje tu vatru, njegova reč i njegova volja rasplamsavaju plamen uništenja. Osobina briketa je da se veoma lako pale i bzo razgorevaju. Takoñe, u ove svrhe se mogu koristiti i komadići smolastog jelovog ili borovog drveta (luč) jer su odlično sredstvo za potpaljivanje. Ugalj ili luč treba da budu pročišćeni i posvećeni pre upotrebe.
Mirisni štapići Mirisni štapići se ne preporučuju u svrhe vršenja magijskih rituala, naročito velikih, za koje uvek treba koristiti tamjan. Ovi štapići (incesi) potiču sa dalekog istoka (Kina, Indija), ali se i u ovim dalekoistočnim praksama koriste kao dodatna sredstva u
436
vršenju rituala. Treba ih imati u različitim mirisima, za svakodnevnu upotrebu. U ritualima se mogu koristiti samo u krajnjoj nuždi ako se nije mogao dobaviti pravi tamjan. Trebaju biti pročišćeni i posvećeni.
Magijske biljke Biljke treba imati u što većem broju po biljnim vrstama i u dovoljnim količinama za uspešan magijski rad. Mnoge je poželjno uzgajati i imati ih u svežem stanju. Uglavnom se beru, svaka u svoje vreme, u čistoj i netaknutoj prirodi, suše se i odlažu. Biljke se posvećuju onda kada se namene u odreñenoj radnji ili ritualu.
Magijske Biljke, detalj iz radionice autora knjige
437
Platno Uvek treba imati nekoliko komada prirodne tkanine (vuna, pamuk, lan, svila i slično), okvirno veličine 50 x 50 centimetara koje služe za pakovanje i odlaganje talismana i drugih magijskih sredstava. Najčešće se koriste belo i crno platno, reñe u bojama. Platno treba pročistiti. Posvećenje se vrši onda kada se nameni u odreñenoj radnji ili ritualu.
Komadi platna od svile i drvene poćice
Drvene pločice Drvene pločice su komadi drveta kružnog ili kvadratnog oblika veličine 7 - 15 palčeva u promeru i služe za graviranje ili isrtavanje magijskih Pečata koji se koriste u Rtualnoj Magiji prizivanja Duhova ili Moći. Mag uvek treba da ima više ovih pločica unapred pripremljenih od svih vrsta Svetog Drveta, prema korespondencijama. Zova - Bog Ninib - Duh zaštitnik Kajmau - planeta Saturn Hrast - Bog Marduk - Duh zaštitnik Dapinou - planeta Jupiter Glog - Bog Nergal - Duh zaštitnik Bibou - planeta Mars Jasen - Bog Šamaš - Duh zaštitnik Udu - planeta Sunce Breza - Boginja Inana - Duh zaštitnik Kilbat - planeta Venera Leska - Bog Nebo - Duh zaštitnik Mustabaru - planeta Merkur Vrba - Bog Nana - Duh zaštitnik Sin - planeta Mesec Treba ih pročistiti, a posvećuju se onda kada se namene u odreñenoj radnji ili ritualu. Čuvaju se u posebno namenjenoj kutiji.
438
Pergament Komadi pergamenta ili kože, najčešće jareća ili od divljih životinja. Treba da budu sečeni u kružnom ili kvadratnom obliku veličine 7 - 15 palčeva u promeru. Koriste se za ispisivanje magijskih Pečata. Treba ih pročistiti, a posvećuju se onda kada se namene u odreñenoj radnji ili ritualu. Čuvaju se u posebno namenjenoj kutiji.
Papirus Komadi papirusa se koriste za ispisivanje magijskih pečata. Treba da budu sečeni u kružnom ili kvadratnom obliku veličine 7 - 15 palčeva u promeru. Treba ih pročistiti, a posvećuju se onda kada se namene u odreñenoj radnji ili ritualu. Čuvaju se u posebno namenjenoj kutiji.
439
Papir Komadi finog papira se koriste za ispisivanje magijskih pečata. Papir se koristi uglavnom kada se ne mogu dobaviti pergament ili papirus. Preporučujem da u ovu svrhu nabavite tanji slikarski akvarel karton ili akvarel papir, jer je to dobro upijajući i kvalitetan papir. Komade treba iseći na veličinu od 7 - 15 palčeva. Komade papira pročistiti, a posvećuju se onda kada se namene u odreñenoj radnji ili ritualu. Čuvaju se u posebno namenjenoj kutiji.
Kanap Treba posedovati nekoliko namotaja kanapa u raznim bojama, mada se najčešće koristi u crvenoj boji. Treba da bude od prirodnog materijala (vuna, pamuk, lan, konoplja, kudelja). Kanapi služe za uvezivanje pripremljenih i umotanim magijskih predmeta, relikvija, a najčešće izrañenih magijskih pečata. Kanapi se koriste i za razne obrede začaravanja, vezivanja i razvezivanja.
440
ENERGIZACIJA I POSVEĆENJE MAGISKIH SREDSTAVA
Magijska sredstva se energizuju: 1. Snagom volje Maga, 2. kvalitetima, sposobnostima i sličnim osobinama, 3. električnim i magnetnim vrtložnim silama i bioenergijom (eterični zapis Sopstva), 4. osnovnim Elementima, 5. Eterom, 6. Svetlosnom strujom i zračenjem Tame.
Energizacija Snagom volje Maga Uzmite u ruku magijsko sredstvo (relikviju) koju ste pripremili i usredsredite svoju volju u središte relikvije i prenesite čitavu svoju svest u nju tako da osećate kao da ste vi ta relikvija. Koncentracija treba da takva da je sva snaga vaše volje, sva moć koju posedujete, otelotvorena u samoj relikviji. Ovo usredsreñenje mora trajati nekoliko minuta bez ikakvog prekida, tako da se nijedna druga misao ne sme uplesti u ovo izračenje sopstvene volje. Kraj ovog procesa otelotvoravanja volje u relikviji mora biti misao da će se kad god uzmete relikviju u ruku aktivirati snaga vaše volje i da će se dogoditi sve ono što vi želite da se dogodi. Potpuno u skladu sa rečima koje se ponavljaju u mnogim obredima: Ono što ja hoću tako mora biti, ono što ja kažem tako će i biti. Kada ste svu svoju volju preneli u relikviju najvećom silinom i najjačom projekcijom svesti imaginacijom, završava se postupak energizacije uvijanjem relikvije u komad čiste svile i odlaganjem na mesto gde se čuvaju i ostala magijska sredstva. Nakon jednog ciklusa mene Meseca (7 dana), uzmite relikviju i ponovo izvršite energizaciju na isti način. Ceremonija energizacije i posvećenja magijskog sredstva se ponavlja 40 puta, a svaki put kada ponavljate ceremoniju morate povećati intenzitet dejstva svoje mentalne projekcije svesti posredstvom imaginacije. Nijedno magijsko sredstvo neće imati veliku delotvornu moć ukoliko se na ovaj način ne energizuje pre prve upotrebe u ritualne svrhe. Nikada nemojte zaboraviti da je sva vaša duhovna volja otelotvorena u ovako energizovanoj relikviji. Važno je da prilikom otelotvoravanja sopstvene moći u relikviju, snagu volje usmerite u središte relikvije sa idejom da ona, sve dok postoji, predstavlja svu vašu volju, svu moć, i da ostane delotvorna sve dok postoji. Svako magijsko sredstvo "nabijeno" Silom Sopstva na ovakav način ostaće delotvorno sve dok ste živi, ili ako je to vaša naročita želja, čak i posle vaše fizičke smrti, to jest, i dalje će ostati moćno magijsko sredstvo. Relikvija čak može trajati vekovima, i njen uticaj se
441
može čak vremenom i povećavati, pod uslovom da ste ga napunili željom da njegova moć raste iz dana u dan. Delotvornost relikvije će prvo delovati na mentalnom nivou Zemaljske ravni, potom na Astralnoj i konačno na Eteričnom planu. Samo ovako pripremljeno sredstvo može delovati potpuno i na fizičkom planu manifestacijom u energetskom i materijalizujućem smislu. Vreme koje je potrebno da relikvija, a to se posebno odnosi na Magijski Štap i Magijski Mač, postane delatna preko Eterične ravni na svakom planu postojanja pa i u našem pojavnom svetu, zavisi od zrelosti maga i snage njegove mentalne projekcije. Mag koji upoznat sa drevnim znanjem zna da je za dovoñenje realizacije kroz Eteričnu emanaciju u fizički svet potrebno 462 ponavljanja ritualne akumulacije sile da bi uticaj sa Eteričnog plana mogao uzeti oblik, odnosno da bi se na zapovest zgusnuo i manifestovao u fizičkom svetu. Dakle, da bi magijsko oruñe imalo apsolutnu moć proces energizacije i nabijanja delotvornom energijom se mora ponoviti 462 puta. Prvih 40 ponavljanja se vrši pre prve upotrebe u ritualne svrhe. Deset lunarnih meseci predstavlja etapu izrastanja u materici vremena, analogno vremenskom periodu izrastasnja ploda u utrobi majke. Tada je magijsko sredstvo tek spremno da se "rodi" i upotrebi u Ritualnoj Magiji. Dalji proces ponavljanja ceremonije energizacije se nastavlja takoñe jednom u svakoj fazi Meseca (7 dana) i tako sve do konačnog broja 422, što sa prvih 40 iznosi 462 ponavljanja ukupno. To je period od devet godina okvirno, koliko je potrebno da magijsko sredstvo dosegne apsolutnu moć. Zbog toga su u starim školama magije, aspiranti odmah nakon čina samoinicijacije započinjali rad na pripremi i izradi svojih magijskih oruña. Za tih devet godina koliko je potrebno da relikvije Ritualne Magije upiju moć nesagledivih granica, aspirant izrasta u maga učeči, vežbajući i usavršavajući se sledeći uputstva svog učitelja. Drugačije nije moguće. Tako je oduvek na Stazi Spoznaje, još od vremena Prvog meñu Magovima, Tota Tri puta Veličanstvenog. Ovo naravno ne znači da mag ne bi mogao pre postići izvestan uspeh. Kao što je već naglašeno, snaga realizacije magijskog dela zavisi od namere i svrhe koju mag želi postići. Shodno ovome mogao bi neko postaviti pitanje da li bi magijska sredstva uopšte trebalo energizovati, pošto sama volja maga može biti dovoljna. Meñutim, mag, a naročito aspirant koji se obučava i priprema neće uvek biti u prilici i mogućnosti da razvije svoj mentalni napor na način koji je potreban za prenos volje. Postoje situacije koje mogu iscrpsti čak i najboljeg maga, koji onda ne bi bio u stanju da se koncentriše na snagu sopstvene ekspanzije. Zbog toga Magijski Štap, Magijski Mač ili druge relikvije deluju i u trenucima kada mag ne koristi snagu volje, već samo koncentriše misao na ostvarenje svoje želje, koristeći svoje relikvije u tu svrhu. U ovom smislu postoji velika opasnost da bi neka osoba mogla uzeti Magijski Štap ili neku drugu relikviju da bi ostvarila svoje lične želje, što bi, ako bi se to desilo, bilo veliki gubitak za maga i njegov ugled na svim planovima postojanja. Zbog toga se kaže da mag nikada ne sme dozvoliti nikome od neiniciranih da vidi ili dodirne bilo koje njegovo magijsko sredstvo. A isto tako nikada, pa ni svom najbližem prijatelju, ni učitelju čak, ne sme obelodaniti način energizovanja i svrhu energetskog punjenja sopstvenih relikvija. Eto zablude modernih magova i instant magijskih sistema. Danas je uvreženo mišljenje da je dovoljno posle par pročitanih knjiga otići u prodavnicu magijske opreme, nakupovati sve i svašta i posvetiti nekakvim nakaradnim polureligijskim obredom da
442
bi se postao mag. Da je to zaista tako, svet bi danas vrveo od silnih i moćnih magova, a adepti bi se sretali na svakom ćošku.
Energizacija kvalitetima sposobnostima i sličnim osobinama Energizacija magijskih sredstava nekim posebnim ili univerzalnim kvalitetima poput svemoćnosti, snage delovanja na daljinu, moći preobražavanja (transformacije) i drugih specifičnih osobina koje su magu potrebne za realizaciju njegove zamisli, bilo na mentalnom ili fizičkom planu Zemaljske ravni, bilo na Astralnoj ili Eteričnoj ravni. Ove specifične osobine se koncetrišu i mentalnom prijekcijom volje prenose u magijsko sredstvo na isti način koji je opisan u predhodnom delu. Moguće je "napuniti" relikviju i izvesnim moćima koje se izvlače iz Svemira pomoću imaginacije i koncentracije snage volje, čime se ta sila ili moć vezuju za kondenzator vrtložnih energija u samom magijskom sredstvu. Kad je u pitanju energizacija ovim posebnim kvalitetima i moćima, isto kao i u predhodnom slučaju, kod punjenja voljom, stalno kondenzovanje izvesnog kvaliteta ponavljanjem će odgovarajuću duhovnu moć koja se koncentriše u relikviji učiniti direktnom fizičkom silom. To znači da je svako magijsko sredstvo koje mag poseduje jedan svojevsni akumulator koji treba uvek dopunjavati i jačati. Magijska sredsva koja se koriste u raznim ritualima emaniraju svoju akumuliranu energiju, kako bi dejstvo bilo moguće, te je to još jedan razlog neophodnog ponavljanja procesa energizacije. Preporučuje se aspirantima koji zaista streme najvišim nivoima spoznaje i usavršavanja da još od samog početka svog naukovanja počnu sa izradom i pripremom svojih magiskih sredstava. Mogu čak imati i po nekoliko komada suštinski istih relikvija, a koje će nameniti u različite svrhe. Ovo se posebno odnosi na Magijski Štap i Magijski Mač ili Bodež. Čak se preporučuje da dva Štapa nikada ne stoje na istom mestu, iako je svaki posebno umotan u platno. Ovim se ozbiljan mag i unapred osigurava od izvesnih i mogućih grešaka koje mogu nastati iz bilo kog razloga, a posebno u slučaju da magijsko sredstvo dopadne ruku nekoga ko nije iniciran. Zamislite situaciju, da vredno i marljivo pripremate svoje oruñe godinama, nabijajući silu energije u samu relikviju, i da vam to neko posle toliko rada i truda obesveti i učini potpuno neupotrebljivim. Možda čak i sa svesnom namerom da vam to učini. Samo one magijske relikvije nad kojima je zaokružen celokupan ciklus energizovanja sa 462 ponavljanja su otelotvorenje Univerzalne Sile čime u sebi sadrže makrokosmičku zaštitu. Tek tada je relikvija Svetinja nad Svetinjama i niko, pa ni najiskusniji mag takvo oruñe vam ne može uništiti. Ali pazite, tada vam takvo oruñe neko može ukrasti i iskorititi sav vaš trud i muku. Relikvija u rangu Svetih Relikvija je magijsko sredstvo trajne moći, i to je osnovni razog zašto neki magovi tragaju za drevnim relikvijama i sakramentima. Zamislite tek moć i silu sadržanu u nekoj relikviji staroj hiljadama godina, koja bila tada moćna, a kojoj je moć vremnom uvećana. Naravno, da bi se mogla iskoristiti bilo koja relikvija koju mag nije sam proizveo, po-
443
drazumeva da je mag dovoljno uvežban da "čita" eterični zapis, kako bi mogao da spozna kojoj je svrsi relikvija bila njamenjena i da li je može koristiti u svom radu.
Energizacija električnim i magnetnim vrtložnim silama i bioenergijom I u ovom slučaju treba slediti isti postupak koji je opisan u prvom delu o energizaciji voljom. Meñutim, u ovom slučaju se preporučuje da se skladištenje moći u relikviju postigne bez prenošenja lične svesti u njega. To se može ostvariti prostom mentalnom projekcijom volje posredstvom imaginacije, preko tela maga, nejčešće ruke, ili direktno iz Svemira. I u ovom slučaju mag ne sme zaboraviti da postavi granice moći koja je oblikovana u relikviji. On se takoñe, pomoću imaginacije, mora koncentrisati na svrhu kojoj relikvija treba služi. Ponavljanje punjenja se podrazumeva u smislu koji je već opisan. Iskusnom magu, zaista ne treba ponavljati da će moć koja je na ovaj način otelotvorena u relikviji zračiti na veliku daljinu. Kada mag izmeñu sebe i izabranog cilja ili objekta stvori eteričnu vezujuću nit posredstvom eterične matrice, on će biti u stanju da premosti i prostor i vreme, a moć koja je u pitanju delovaće odmah, pri upotrebi relikvije, bilo na duhovno biće koje se priziva, ili na neku materijalnu stvar i proces u našem pojavnom svetu. Delovanje može biti i na neku osobu na koju mag želi delovati, a uticaj će biti istog intenziteta i realno uspešan kao da ta osoba stoji baš ispred njega. Relikvija napunjena Životnom Silom (Eterom) ili magnetnom silom Etera (biomagnetizam), uz pravilno postavljanje granica ili uslova sa idejom da se Životna Sila u relikviji automatski pojačava iz dana u dan, relikvija će lako omogućiti magu da ostvari svaku pojavu na koju se može delovati Životnom Silom. Sa Svetom Relikvijom koja je napunjena kroz pun ciklus ponavljanja na ovaj način, čak i neiskusna osoba može činiti čuda, pod uslovom da zna kako da je koristi. Stoga je u ličnom interesu savakog maga da dobro čuva tajnu o svojim magijskim sredstvima, a posebno o Magijskom Štapu. Štap, ovde posebno izdvajam jer se on može energizovati i na takav način da će on automatski donositi, bez ikakvog napora volje, izvesnu količinu Životne Sile iz Svemira, koja će onda zračiti iz Štapa. Ovo je moguće i kad su u pitanju Mač, Koplje, Malj (Čekić) i Sekira. Energizacija relikvija električnim, magnetnim, ili elektro-magnetnim strujama Vrtložnih Sila (Elemenata) je uvek isto, samo sa tim izuzetkom što se u izvesnim slučajevima može izostaviti prenos svesti maga. Ukoliko se želi jedna relikvija napuniti sa obe struje nekog Elementa, postupak je nešto složeniji, zapravo mora se naizmenično vršiti punjenje u jednom danu električnim, a u drugom danu magnetnim strujama. Za relikviju koju treba napuniti samo jednom strujom, električnom ili magnetnom, ta struja se mora izvlačiti iz Svemira i uneti u relikviju, na koju mag mora koncentrisati želju da će kad god on poželi nešto, struja nagomilana u relikviji odmah ostvariti to što on želi, čak i kada bi se usmerio u najdalju moguću oblast ili pak na Astralnu ili Eteričnu Ravan. Ako akumulaciju ograničite tako da se nagomilana struja u relikviji automatski sama pojačava iz Svemira tako da sama deluje bioelektrično i biomagnetično, relikvija će izrasti u neverovatno moćno magijsko sredstvo. Kada se mag spre-
444
ma da radi sa odreñenim Elementom, preporučuje se da pre svake upotrebe ovih relikvija u svom telu akumulira struje koje su u pitanju, da bi bio dovoljno jak za rad sa nagomilanom strujom u samoj relikviji. Ako pak nije u stanju ili nema vremena da to učini, zbog prirode obreda ili situacije koja zahteva brzu reakciju, on u tom slučaju treba sebe da izoluje pre nego što relikviju uzme u ruke i to stavljanjem rukavica od čiste svile. Mag nikako ne sme uzeti u ruke nijedno magijsko sredstvo ukoliko nije predhodno pripremljen, ili ukoliko ne stavi ove rukavice.
Energizacija osnovnim Elementima Energizacija relikvija osnovnim Elementima se vrši pomoću imaginacije bez obzira da li je relikvija izrañena prosto ili sadrži kondenzator vrtložnih struja. Ovo se najčešće praktikuje kod magijskog Štapa, Koplja, Trozupca, Mača, Bodeža, Sekire, Malja i Biča. Imaginacija projekcijom volje vrši se unošenjem želje da Elementi moraju da se povinuju magu kada on koristi reelikviju, nezavisno od toga kojoj Oblasti pripadaju. Ako se relikvija dovoljno napuni moćima nad Elementima, onda će željene rezultate izazivati Duhovi Elemenata. Mag bi trebao da ovu vrstu energizacije proširi na moć svih Elemenata, Vatru, Vazduh, Vodu i Zemlju, tako da ne bude prisiljen da svoje rituale ograničava samo na odreñeni Element. Kada priziva, mag bi trebao u svoj Magijski Krug pozvati Gospodare Elemenata, jednog za drugim, da se zakunu Magijskom Štapu ili relikviji koju koristi, da će mu u svako doba biti apsolutno pokorni. Nakon toga mag može, ako želi, ugravirati na relikviju odreñene Pečate svakog pojedinog Starešine Elemenata. Ovo, naravno, nije neophodno, jer u rukama maga svaka njegova relikvija predstavlja njegovu apsolutnu Volju i njegovu Moć nad svim Duhovima Elemenata. Mag može, na osnovu svog iskustva i razvoja, nakon izvesnog vremena izraditi poseban Pečat za Elemente prema sopstvenim korespondencijama i zakleti svakog od Gospodara Elementa da bude poslušni sluga ne samo Pečata koji je mag ugravirao na svoju relikviju koju koristi, već i sluga relikvije u celini i njegov lični sluga. Postoji još jedan način za energizaciju ralikvija, a koji se najčešće koristi za punjenje Magijskog Štapa moćima Elemenata. U ovom slučaju mag posredstvom imaginacije povlači Silu Elementa koji želi koristiti u svom radu direktno iz Svemira i to iz one Oblasti njegove naročite zastupljenosti. Koncentracija ovde treba da bude usmerena na natapanje relikvije vrtložnom Silom Elementa, sa ekspanzivnom, eksplozivnom i dinamičnom pokretačkom snagom. Kasnije, kada mag radi sa ovakvom vrstom nabijenog magijskog sredtva, željene rezultate i posledice delovanja ne izazivaju Duhovi Elemenata već direktno sam mag. Magijski Štap, pripremljen na ovakav način će magu pružiti neverovatno zadovoljstvo u osećaju da je on lično, neposredni uzrok magijskog dejstva. Na početku savetujem da svaki aspirant napravi po jedan poseban Štap za svaki Element, s tim što te Štapove mora čuvati odvojeno, jer se nesmeju meñusobno dodirivati i mešati. Naročito se ne sme dogoditi, u ovom slučaju, da mag ne zna koji je Štap napunjen kojim Elementom, pa je zato najbolje svaki posebno obeležiti odreñenom bojom prema
445
korespondencijama Elemenata ili ugravirati Pečate Elemenata. Postoji mogućnost da se jedan Štap energizuje vrtložnim silama svih Elemenata, ali je ovaj postupak isuviše komplikovan za primenu na početku magijske prakse. Ovo su veštine, kasnije, Visoke Magije Elemenata. Čak i verziran mag, sa puno iskustva, radije će imati odvojene Štapove Elemenata jer su i praktičniji za kasniju upotrebu. Relikvija energizovana na ovakav način će u početku delovati samo na mentalnom nivou Zemaljske ravni, ali vremenom, kako se ponavljanjem ceremonije energizacije, snaga relikvije povećava, tako će i njeno dejstvo bivati sve jače i rasprostranjenije ka svim planovima postojanja. Magijski Štapovi Elemenata će omogućiti magu da putem vrtložne sile Elementa vrši uticaj na Duhove, ljude, životinje pa čak i na neživu prirodu. Zreo i realizovan mag je sposoban da pomoću ovakvog Štapa izaziva svakakve čudesne pojave, bilo da su one prirodne poput delovanja na vremenske prilike ili na rast biljaka, bilo da su samo mentalne tvorevine sa namerom vršenja uticaja na druga bića i neživu materiju.
Energizacija Eterom Energizacia Eterom, u njegovom najčistijem obliku, nije moguća jer se Eter ne može akumulirati u neživu tvar. Ali, kako je Eter je sam po sebi sadržan u svakoj tvari, to znači da mag može kroz ovaj proces, stalnom meditacijom o kvalitetu i moći Čistog Etera u svim njegovim vidovima, energetski vezati za relikviju Princip ispoljavanja Etera čime će konačno, nakon 462 ponovljena procesa, ta relikvija omogućiti magu da izazove direktna dejstva kroz Eter na svaki plan postojanja uključujući manifestaciju i ispoljavanje na materijalnom planu našeg pojavnog sveta. Magijski Štap energizovan na ovakav način, omogućiće magu da, pomoću snage svoje volje, emituje bilo koju moć posredstvom Štapa direktno u Eter, odakle će onda, kao naboj stvoren elektro magnetnim strujama, imati direktan uticaj sa Eterične ravni na materijalni svet. Sva duhovna bića, uključujući Božanstva i Drevne Sile, će se prema ovakvom Magijskom Štapu odnositi sa krajnjim strahopoštovanjem, a poseban i zastrašujući efekat će imati na Duhove Carastva Tame. Magijska oruña i oružja energizovana na ovaj naćin, uglavnom koriste magovi koji su naklonjeni radu sa Demonima i Demoskim Silama da bi ih učinili popustljivim i primorali ih na realizaciju dela koje se od Njih taži. O, zaista nezamisliva dela mogu biti učinjena.
Energizacija strujanjem Svetlosti i zračenjem Tame Univerzalna Svetlost, kao Element iz kojeg je sve stvoreno, se može akumulirati u sva magijska oruña. To se čini mentalnim usredsreñenjem kroz imaginaciju na kvalitet Svetlosti, tako da ta koncentrisana Svetlost sija poput Sunca, moćno i zaslepljujuće. Relikvije energizovane na ovaj način se koriste u rituale prizivanja viših Duhova
446
Svetlosti, Starešina planetarnih Oblasti koje okružuju Zemlju i Božanstava. Magijski Štap napunjen Svetlošću če biti odličan magnet koji će učiniti da svetlosna bića obrate pažnju na volju maga i njegovu želju. Osim, generalno zahtevne pripreme ovakvog Magijskog Štapa, on se mora i posebno pripremiti za upotrebu kao što je izolacija rukohvata čistom belom svilom, Ovakav Štap se mora posebno čuvati odvojen od drugih Štapova i to ne samo umotan u čistu belu svilu, već i u posebno napravljenoj i namenjenoj kutiji. Energizacija magijskih relikvija Izračenjem Tame je jedan od najopasnijih magijskih procesa. Zbog toga ovde ove postupke neću opisivati čak ni u naznakama. Ne savetuje se nikome da pokušava da ritualno zalazi u Carstvo Tame sve dok u potpunosti ne ovlada svim osnovnim Elementima, Eterom i emanacijom kroz eteričnu plazmu, posredstvom eterične matrice i Elementom Univerzalne Svetlosti u punoći njenog ispoljavanja. Tama je potpuno nesaglediva, do te mere da može progutati čak i Bogove, a kamo li nespremnog i neobučenog maga. Početnike ovde ne treba ni spominjati. Priče o totalnim iščeznućima zabeležene su u mnogim grimoarima i magijskim knjigama. Stoga, eksperimenti u radu sa Silama Tame su potpuno zabranjeni. Isto tako, prema Univerzalnom Zakonu i Božanskom Promislu, o Njima je zabranjeno govoriti.
Posebne napomene o posvećenju i energizaciji magijskih sredstava Mag nikada ne sme zaboraviti da Štap i svaka druga magijska relikvija predstavljaju njegovu Istinsku Volju u njenoj potpunosti. Apsolutna Moć kojoj se teži, jednaka je preuzetom Magijskom Zavetu, pa otuda mnogim magovima njihov Magijski Štap ne predstavlja samo Snagu Volje, već i snagu Magijskog Zaveta koji se, gledano kroz Univerzalni Zakon, nikada ne sme i ne može raskinuti. Procesi energizacije magijskih sredstava se ne započinju pre obavljenog Velikog Obreda Samoinicijacije kroz koji se mag, Imenom i Pečatom, koji izražavaju njegovo biće, Duh Dušu i Telo, predstavlja Univerzumu, Svim ravnima postojanja i Univerzalnom Božanskom Promislu, pred kojim daje najsvetiji Zavet meñu zavetima, Zavet Samoposvećenja. Tek nakon ovog najvećeg i najznačajnijeg Dela kojim se otvara Prva Kapija na Putu u Sveto Kraljevstvo, mag može pristupiti radu i pripremi svojih ritualnih sakramenata. Izuzetak su samo Magijski Dnevnik, Magijska Odora i nekoliko osnovnih sredstava koja se koriste u osnovnoj Magiji Elemenata kao Preinicijacijskoj Magiji. Ova preinicijacijski pripremljena i posvećena sredstva se nakon Obreda Samoinicijacije energizuju u skadu sa opisanim postupcima. Mag nikada i ni pod kojim uslovima ne sme nikome razotkriti postupke i namenu svojih relikvija. Detalji ove naročite stvari prepušteni su u celini samom magu. Iz ovoga što je rečeno u ovom poglavlju o magijskim sredstvima, svaki aspirant će znati kako da postigne svoj cilj, a ako želi, on svaku svoju relikviju može nazvati tajnim imenom koje predstavlja njegovu snagu volje. Sasvim je jasno da se to ime mora čuvati kao najsvetija tajna i da se nikada ni pod kojim okolnostima ne sme odati.
447
ŠESTO POGLAVLJE
ISKRA SRCA Veliki Obred Samoposvećenja Prema drevnom i primitivnom obredu
BARAGNIR ZAG NEHAR
Svaki obred je Reč koja se izgovara. Ta Reč treba da izražava Volju. Zbog toga Magijsko Ime aspiranta ili maga predstavlja izraz njegove najviše Volje. Naravno, veoma malo je aspiranata koji poznaju sebe dovoljno dobro da bi bili u stanju da uobliče svoju volju, pa otuda nisu u stanju ni da uobliče svoje Ime i Pečat. Tek na kraju svog naukovanja Svete Magije biće u stanju da izaberu novo Ime. Otuda postoje tri nivoa inicijacije kroz koje se izražava volja aspiranta. Svaka od ovih inicijacija predstavlja preuzimanje Magijskog Zaveta. Budući da je taj Zavet neopoziv, on mora biti dobro razmotren. Zato je bolje ne preuzimati bilo koji zavet unapred, jer sa porastom razumevanja, može se doći do spoznaje da se preuzeti manji zavet ne može usaglasiti sa većim. To će se gotovo sigurno dogoditi, i zato se mora zapamtiti da je dilema ovakve vrste najgora u kojoj se mag može naći, budući da je suština Volje u njenom sažimanju u jednu tačku. Druga važna stvar u razmatranju Magijskog Zaveta sastoji se u njegovoj pravilnoj pripremi. On se mora preuzeti za jasno odreñenu i potpuno shvaćenu svrhu i nikada se ne sme dozvoliti da se izañe izvan toga. Prva inicijacija, samoinicijacija, je prva, najveća i najsvetija žrtva. Zbog toga ne treba pristupati ovom Zavetu olako. Zbog toga je i ustanovljena Preinicijacijska Magija, Osnovna Magija Elemenata. Ono što je za jednog čoveka hrana, za drugog je otrov. Ova izreka se može primeniti i na magijski život. Ono što je za jednog dobro, za drugog čoveka može biti zlo. Zbog toga je važno da se kroz Osnovnu Magiju Elemenata preuzimaju, takozvani "mali zaveti" koji mogu da budu veoma korisni za čoveka koji nije još uvek sposoban da mudro koristi ono što mu život pruža. Tek kad ovlada svim segmentima Preinicijacijske Magije može se upustiti u pripremu za ulazak u Sveto Kraljevstvo Magije kroz Sveti čin Samoposvećenja. Dotle, aspirant će samo težiti da dosegne Kraljevstvo, upisujući u svoj prvi Magijski Dnevnik svaki korak, svaku radnju i mali obred koji čini kroz savladavanje i primenu u životu postulata Osnovne Magije Elemenata. Ovaj prvi Magijski Dnevnik, ne mora biti posebno napravljen. Može biti i obična sveska, "beležnica saputnik" na Preinicijacijskom Putu. Ne postoji moć, koja se ne može staviti u službu Magijske Volje. Ovo prvo samoiskušavanje predstavlja mogućnost da ta moć počne da se ceni ne zbog sebe same, što bi bilo uvredljivo, već zbog mogućnosti da se spozna istinska Priroda Stvarnosti. Kroz ovu Preinicijacijsku Magiju, aspirant se samoodreñuje i priprema za izvršenje Velikog Dela. I tek kad je potpuno siguran da je spreman da konačno preuzme svoj
448
Prvi Zavet kroz Samoinicijaciju, tada pristupa pripremama za ovaj Veliki i Sveti čin. Tada pristupa poslu izrade i pripreme Svete Knjige (Magijski Dnevnik), Svete Magijske Odore, odabiru Imena i izradi Pečata kroz koje će odrediti svoje Sopstvo i kojima će se predstaviti svim Ravnima postojanja. Veliki Obred Samoposvećenja, kojim se završava ova Prva Knjiga Magijske Spoznaje, je prvi korak kojim se ulazi u Sveto Kraljevstvo Magije. Druga inicijacija, koja dolazi kasnije, se smatra najvažnijim Zavetom, jer podrazumeva najšire posvećenje u sticanje znanja i veština. Ova Druga inicijacija je Zavet Svete Poslušnosti. Ovo je posvećenje u Magijski sistem (paradigmu) jer on, ne samo što vodi do savršene slobode, već predstavlja i obuku za ono Samopredavanje koje je krajnje ishodište Treće Inicijacije. Velika vrednost Druge inicijacije je u tome što nikada ne gubi stečeni sjaj spoznaje. Ukoliko učitelj, pred kojim je položen Zavet, zna svoj posao, on će brzo otkriti sve ono što njegovom učeniku ne odgovara, i naviknuće ga baš na to. Neposlušnost prema učitelju predstavlja unutrašnji sukob ove dve volje u učeniku. Volja izražena u Drugom Zavetu, treba da bude povezana sa najvišom Voljom preko činjenice da je preuzeta u nameri da se otkrije ta najviša Volja, i da se izbori s prolaznom voljom koja se zasniva samo na prolaznim razmišljanjima. Stoga učitelj mora da nastoji da nežno i nepokolebljivo podstiče svog učenika, malo po malo, sve dok poslušnost ne počne bezpogovorno da sledi nareñenje, bez obzira o kakvoj se vrsti nareñenja radi. Lično se ovde "zaboravlja". Zaista, vara se svako ko misli da će dosegnuti Konačno Ispunjenje Volje, ako se ne prepusti voñstvu iskusnog maga. Suština Druge inicijacije je pokoravanje ega, kako bi Sopstvo bilo u mogućnosti da primi balgodat Spoznaje i realizuje sticanje svih veština i sposobnosti. Ovo je dug put koji se ne bez razloga naziva iskušeništvom. Tek na kraju ovog naukovanja aspirant zaista pristupa odabiru svog Imena i Pečata kojim istinski odreñuje Sopstvo. I tada pristupa poslednjoj, Trećoj Velikoj Inicijaciji kroz koju staje licem pred Bogove. Tek tada i samo po Blagoslovu Najvišeg Promisla, aspirant postaje mag. Ako ko misli da je drugačiji Put moguć, neka se ovde odmah zaustavi, neka odmah odbaci ovu knjigu i neka se vrati pod okrilje svetovnog života. Takav nikada neće ugledati blistavi Nehar koji obasjava Sveto Kraljevstvo.
449
OTVARANJE KRUGA Obred Predstavljanja svim Ravnima Imenom i Pečatom Obred Samoposvećenja i Samopomazanja Zavet Oblačenje Odore Obred Čišćenja i Posvećenja Knjige Otvaranje Knjige
Osnovno uputstvo U danu za vršenje ovog rituala, sve treba da bude svečano i unapred pripremljeno. Pet dana pred obred ne treba jesti meso i drugu prljavu hranu, pod kojom se misli na hranu koja sadrži neorganske materije, prerañenu i konzerviranu hranu i svaku drugu hranu koju spremaju neinicirane osobe. Takoñe u ovim danima treba se uzdržati od alkoholnih i drugih ne prirodnih pića kao i svih opojnih sredstava uključujući i cigarete. U ove dane ne treba stupati u polne odnose, niti vršiti čin samozadovoljavanja. Meditirati na Svetu mantru OM najmanje četiri sata dnevno, dva puta po dva ili četiri puta po jedan sat. Spavati dovoljno i ne zamarati se preteranim fizičkim aktivnostima. Čitati Svete Knjige i neposvećivati se drugim poslovima. Pred sam obred treba se ritualno okupati. Za sam obred obući čistu odeću ili obred vršiti bez odeće, po volji sopstvenoj. Najbolji dan za vršenje obreda Odabrati neki od velikih Sunčevih ili Mesečevih Praznika ili dan sopstvenog roñenja. Pazite da izabrani dan ne bude opterećen Praznim hodom Meseca, naročito ne vreme kada se započinje Obred. Isto tako je od posebne važnosti da na taj dan vladar natalnog horoskopa ne bude ugrožen nijednim lošim aspektom planeta u tranzitu, kao ni vladar u tranzitu. Najbolje je imati urañen elekcioni horoskop za trenutak početka obreda, analizirati ga samostalno i uporedno sa natalnim. Obred treba započeti u prvom noćnom satu, odmah po zalasku Sunca. Važna napomena Obredu Samoposvećenja, Predstavljanja Imenom i Pečatom i Posvećenja Knjige ne sme prisustvovati niko. Ovo je potpuno lični Obred Samoposvećenja. Prostor u kome se vrši obred se podrazumeva da je predhodno očišćen i posvećen, kao i sva sredstva koja se koriste u obredu. Morate biti potpuno sigurni da u prostor u kome se vrši obred niko neće ući od trenutka započinjanja obreda pa u naradna dvadeset i četiri sata (odnosi se i na kućne ljubimce). Takoñe, označite tačno u prostoru strane sveta, ili zapamtite njihov položaj. Priprema Aspirant stavlja čistu prostirku na sredinu prostora. Na nju polaže Knjigu, crnu sveću, pero i mastilo s gornje strane prema Severu. Sa desne strane stavlja zvono i posudu sa osvećenom vodom. Sa leve strane stavlja kadionicu (uz kadionicu stoje posu-
450
de sa tamjanom, briketeima i šibica) i posudu sa osvećenim uljem (uz posudu sa uljem stavlja se štapić pomazanja). Posudu sa osvećenom solju postavlja sa donje strane prema Jugu, četiri bele sveće i odoru. Pripremiti Pečate Četiri kapije: Istoka, Juga, Zapada i Severa, ispisane crnim mastilom na čistom papiru, i svoj lični Pečat. Druga važna napomena Tekst ovog rituala najbolje bi bilo naučiti napamet, ili se, u najmanju ruku, dobro upoznati sa tekstom. Ceo tekst treba napisati svojom rukom na posebno pripremljenim papirima. Nakon završetka rituala, obred treba upisati u Svetu Knjigu, kao prvi Sveti čin, prvi ritual. Dakle, nikako nemojte za ritual koristiti ovu knjigu niti posebno odštampan ritual. Ceo obred mora biti ispisan svojom rukom. Na kraju rituala na prvi list iscrtati sopstveni Pečat, a potom sve listove papira sa ispisanim obredom, pošto se prepiše u Magijski Dnevnik, umotati kao svitak, vezati svilenim koncem i ubaciti u mali pripremljen kovčežić od drveta, ili posudu od keramike ili pocelana, zatvoriti i zapečatiti pečatnim voskom. Ovo je lični Prvi Zavetni Kovčeg, koji se smatra Svetinjom. On treba da stoji na nekom vidnom mestu u prostoru u kojem se boravi. Svaki put kada se pogled spusti na njega, on treba da nas podseti na preuzeti Zavet. Treća važna napomena Sve bajalice, hvalospevi, zaklinjanja, prizivi i proterivanja moraju biti izgovoreni kao napev, a nikako običnim čitanjem ili recitovanjem. Melodiju napeva svaki aspirant treba sam da odabere po sopstvenoj volji, s tim što treba voditi računa da se svaka reč čuje razgovetno i razumljivo. Poslednja važna napomena Kada se Obred u celini završi, idite na spavanje i neka san traje onoliko koliko i telo i duša zahtevaju, ali pazite dobro! Kada se probudite, ono što ste sanjali upamtite i odmah zapišite. Ovaj prvi san, nakon Obreda samoposvećenja, je snoviñenje, i od posebne je važnosti jer sadrži prvo važno otrkovenje Promisli Sveuma Nakšir.
451
Obred Samoposvećenja kroz dvadeset i četiri mala rituala
Prvi ritual Aspirant uzima kutiju sa posvećenom soli i na podu, solju pravi krug posipajući je počev od severne strane, u smeru kazaljke na satu. Neka krug bude dovoljne veličine da se u njemu može komotno kretati u toku obreda. Dok so polako posipa u krug, aspirant glasno izgovara četiri puta za redom bajalicu Otvaranja Kruga: OTVARAM OVAJ KRUG HRAM MOJ OTVARAM SILOM ČISTE ZEMLJE I SNAGOM SVOJE VOLJE DA MI BUDE ZAŠTITA U SVETOM OBREDU KOJI VRŠIM DA MI OMOGUĆI STVARANJE SKLADA U ŽIVOTU SKLADA IZMEðU OVE RAVNI ZEMALJSKE I SVIH PLANOVA POSTOJANJA Kada završi zatvaranje Kruga solju i četiri puta izgovori bajalicu Otvaranja Kruga, vraća se u sredinu kruga, klekne, odloži posudu sa solju i potom diže obe ruke ka Nebesima i izgovara: SILOM NEBA I ZEMLJE ONO ŠTO JA KAŽEM TAKO MORA BITI SILOM SUNCA I MESECA ONO ŠTO JA HOĆU TAKO ĆE I BITI IZREKOH REČI MOĆI
Drugi ritual Aspirant pali crnu sveću i tamljan u kadionici, ustaje i podignutih ruku ka Nebesima izgovara bajalicu za Proterivanje zlih Duhova: NEKA DREVNI BOGOVI IMAJU MILOSTI NAD ŽIVOTOM MOJIM UDUGGUL
452
ALLAČUL MALLAČUL MASKIMČUL DINGIRČUL NI ZAO DUH NI ZLI DEMON NI ZLI BOG NI ZLA NEMAN NI RUŽNI DEMON NI PRLJAVŠTINE GLADAN DEMON NI LOPOVSKI DEMON NI SENKA NOĆI NI POKROV NOĆI NI GOSPODARICA DEMONA NI IZDANAK DEMONA NI ZLA ČAROLIJA NI OPČINJAVANJE NI VRADŽBINE NI ZLO U SVETU ILI POD NJIM NAD SVETOM ILI UNUTAR SVETA ZGRABITI ME OVDE NEĆE BARA ANTE MALDA BARA ANGE GE JENE ZI DINGIR ANNA KANPA ZI DINGIR KIA KANPA GAGGAMANNU
Treći ritual Aspirant uzima kadionicu i zvono i krećući se unutršnošću Kruga od Severa, u pravcu kazaljke na satu, kadi Krug oglašavajući sve vreme zvonom i izgovara bajalicu Proterivanja Sedmorice Vrebača koji vrebaju u uglovima Tame i Svetlosti: ONI SU SEDAM SEDAM SU ONI U DUBINAMA OKEANA ONI SU SEDAM NA SJAJNIM NEBESIMA ONI SU SEDAM UPUTIŠE SE IZ OKEANSKIH DUBINA IZ SKRIVENOG MESTA UPUTIŠE SE NITI SU MUŠKARAC NITI ŽENA ONI RASTEŽU SEBE KA ONOSTRANOM KAO LANAC
453
ONI NEMAJU SAPUTNIKA ONI NE RAðAJU DECU ONI SU STRANCI MILOSRðU IGNORIŠU MOLITVE I RUGAJU SE PO ŽELJI ONI SU GAMAD KOJA DOLAZI SA PLANINA MAŠU NEPRIJATELJI SU NAŠEG GOSPODARA ENKIJA ONI SU OSVETA DREVNIH STVARAJU TESKOĆE DOBIJAJU MOĆ KROZ UŽAS NEPRIJATELJI NEPRIJATELJI SEDAM NEPRIJATELJA ONI SU SEDAM SEDAM SU ONI ONI SU SEDAM PUTA SEDAM DUŠE NEBA, ZAŠTITI ME DUŠE ZEMLJE, ZAŠTITI ME
Četvrti ritual Aspirant, nakon što odloži kadionicu i zvono, staje u sredinu Kruga, širi ruke dlanova usmerenih ka spoljašnjosti kruga i okrećući se oko svoje ose u smeru kazaljke na satu izgovara bajalicu Isterivanja Ljubomornih Duhova koji napadaju Krug: UŽASNOG BOGA UŽASNOG DEMONA DEMONA PUSTINJE DEMONA PLANINE DEMONA MORA DEMONA MOČVARA UŽASNOG GENIJA OGROMNE LARVE UŽASNIH VETROVA DEMONA KOJI GRABI TELO DEMONA KOJI PARA TELO DUŠE NEBA, ZAŠTITI ME DUŠE ZEMLJE, ZAŠTITI ME DEMONA KOJI GRABI ČOVEKA GIGIMA KOJI PROIZVODI ZLO KOGA OKOTI UŽASAN DEMON DUŠE ZEMLJE, ZAŠTITI ME DUŠE NEBA, ZAŠTITI ME
454
NJEGA KOJI KUJE SLIKE NJEGA KOJI BACA ČINI ZLOG ANðELA ZLOG OKA ZLIH USTA ZLOG JEZIKA ZLE USNE VEOMA SAVRŠENOM VRADŽBINOM DUŠE ZEMLJE, ZAŠTITI ME DUŠE NEBA, ZAŠTITI ME NINKIGALA, SUPRUGA NINAZUOVA NEK, UČINI DA OKRENU LICE KA MESTU NA KOJEM JE ONA NEKA ZLI DEMONI ODSTUPE NEKA GRABE JEDAN DRUGOGA NEKA SE MEðUSOBNO HRANE SVOJIM KOSTIMA DUŠE ZEMLJE, ZAŠTITI ME DUŠE NEBA, ZAŠTITI ME
Peti ritual Aspirant stoji u sredini Kruga okrenut ka Severu i izgovara bajalicu Vezivanja Zlih Čarobnjaka, protiv svih nedobronamernih magova: IMAŠ LI SNAGE DA MRTVIMA SE PREDAŠ OKRENI SE NATRAG IMAŠ LI SNAGE DA SA MRTVIMA GLEDAŠ OKRENI SE NATRAG IMAŠ LI SNAGE DA NA STRANU MRTVIH SE BACIŠ OKRENI SE NATRAG IMAŠ LI SNAGE DA U ZEMLJU MRTVIH SE NASUČEŠ OKRENI SE NATRAG IMAŠ LI SNAGE DA SA MRTVIMA U SARKOFAG LEGNEŠ OKRENI SE NATRAG IMAŠ LI SNAGE DA UNIŠTENJU SE PREDAŠ OKRENI SE NATRAG IMAŠ LI SNAGE DA ZIDOVIMA SE OGRADIŠ OKRENI SE NATRAG IMAŠ LI SNAGE DA NA PRAG DOLE SE SPUSTIŠ OKRENI SE NATRAG IMAŠ LI SNAGE DA IZA KAPIJE SE ZAKLJUČAŠ OKRENI SE NATRAG IMAŠ LI SNAGE DA BOGU VATRE SE PREDAŠ OKRENI SE NATRAG
455
Šesti ritual Aspirant uzima kadionicu i zvono i krećući se unutršnošću Kruga od Severa u pravcu kazaljke na satu kadi Krug oglašavajući sve vreme zvonom i izgovara bajalicu Proterivanja Demona i Zlih Duhova koji mogu biti od bilo koga poslati: OKRENITE SE OKRENITE SE ODLAZITE DALEKO ODLAZITE DALEKO BUDITE OSRAMOĆENI BUDITE OSRAMOĆENI BEŽITE BEŽITE OKRENITE SE I IDITE OKRENITE SE I ODLAZITE DALEKO VAŠA POROČNOST DIĆIĆE SE KA NEBU KAO STUB DIMA OKRENITE SE I NAPUSTITE OVAJ KRUG DALEKO OD OVOG KRUGA ODLAZITE OSRAMOĆENI OD OVOG KRUGA BEŽITE ODLAZITE OD OVOG KRUGA ODLAZITE DALEKO OD OVOG KRUGA NE VRAĆAJTE SE BLIZU KRUGA OVOG NE DOLAZITE BLIZU KRUGA OVOG NE PRIBLIŽAVAJTE SE KRUGU OVOM NE GURAJTE SE OKO KRUGA OVOG NAREðUJEM VAM ŠAMMAŠOM MOĆNIM NAREðUJEM VAM ENKIJEM, GOSPODAREM SVEGA NAREðUJEM VAM MARDUKOM, VELIKIM MAGOM BOGOVA NAREðUJEM VAM BOGOM VATRE, VAŠIM UNIŠTITELJEM IZVAN KRUGA OVOG BIĆETE UHVAĆENI
Sedmi ritual Aspirant, nakon što odloži kadionicu i zvono, uzima Pečat Severne Kapije i belu sveću, polaže ih na severnu stranu Kruga, pali sveću, staje okrenut Severu i izgovara Priziv Čuvara Severne Kapije: PRIZIVAM TE O, SREBRNI LOVČE
456
IZ SVETOG GRADA URA PRIZIVAM TE DA ČUVAŠ OVO SEVERNO MESTO NAJSVETIJEG HRAMA OD ZLOKOBNIH RATNIKA PLAMENA IZ KNEŽEVINA DRA BUDI VEOMA OPREZAN PROTIV TIAMATINOG UTUKIJA UGNJETAVAČA IŠNIGARABE TRONA AZAGTOTA POKAŽI SVOJ NAKLON PRE SVAKOG ZLODUHA IZ ABSUA ODAPNI SVOJU STRELU MEðU HORDE DUHOVA TAME KOJI OSPEDAJU VOLJENE IZ ARA SA SVIH STRANA I NA SVIM MESTIMA BUDI PAŽLJIV O, GOSPODARU SEVERNIH PUTEVA SETI ME SE O, KRALJU NAŠEG KRALJEVSTVA POBEDO SVAKOG RATA POBEDNIČE SVAKOG NEPRIJATELJA GLEDAJ MOJU SVETLOST I ČUJ MOJ GLAS I NE NAPUŠTAJ ME O, DUŠE SEVERA ZAPAMTI
Osmi ritual Aspirant uzima Pečat Istočne Kapije i belu sveću, polaže ih na istočnu stranu Kruga, pali sveću, staje okrenut Istoku i izgovara Priziv Čuvara Istočne Kapije: PRIZIVAM TE O, GOSPODARICE IZLAZEĆE ZVEZDE KRALJICE MAGIJE I PLANINA MAŠU PRIZIVAM TE DANAS DA ČUVAŠ NAJSVETIJI HRAM OD SEDAM VREBAČA SEDAM LAŽOVA KOJI ČEKAJU ZLOG MASKIMA ZLIH GOSPODARA PRIZIVAM TE O, KRALJICE ISTOČNIH PUTEVA DA ME ZAŠTITIŠ OD OKA SMRTI I ZLIH ZRAKA ENDUKUGE I NINDUKUGA
457
BUDI OPREZNA O, KRALJICE ISTOČNIH PUTEVA SETI ME SE O, DUŠE ISTOKA ZAPAMTI
Deveti ritual Aspirant uzima Pečat Južne Kapije i belu sveću, polaže ih na južnu stranu Kruga, pali sveću, staje okrenut Jugu i izgovara Priziv Čuvara Južne Kapije: PRIZIVAM TE O, DUŠE ZAŠTITNIČE URULUA UŽASNOG GRADA SMRTI KAPIJE BEZ POVRATKA STANI NA MOJU STRANU U IME NAJMOĆNIJE VOJSKE MARDUKA I ENKIJA GOSPODARA STARE RASE, ARA STANI ČVRSTO IZA MENE PROTIV PAZUZUA I HUMVAVE ZLODUHA JUGOZAPADNIH VETROVA BUDI SNAŽAN OTPOR PROTIV GOSPODARA ODVRATNOSTI STANI ČVRSTO BUDI OKO IZA MENE MAČ IZA MENE KOPLJE IZA MENE OKLOP IZA MENE BUDI OPREZAN O, DUŠE JUŽNE KAPIJE SETI ME SE O, DUŠE JUGA ZAPAMTI
Deseti ritual Aspirant uzima Pečat Zapadne Kapije i belu sveću, polaže ih na zapadnu stranu Kruga, pali sveću, staje okrenut Zapadu i izgovara Priziv Čuvara Zapadne Kapije:
458
PRIZIVAM TE O, DUŠE ZEMLJE MERMARTU PRIZIVAM TE O, DUŠE ZALASKA SUNCA OD NEZNANOG BOGA, ZAŠTITI ME OD NEZNANOG DEMONA, ZAŠTITI ME OD NEZNANOG NEPRIJATELJA, ZAŠTITI ME OD NEZNANIH VRADŽBINA, ZAŠTITI ME OD VODA KUTULUA, ZAŠTITI ME OD GNEVA EREŠKIGALE, ZAŠTITI ME OD MAČA KINGUA, ZAŠTITI ME OD SMRTONOSNOG POGLEDA SMRTONOSNE REČI SMRTONOSTNOG IMENA SMRTONOSNOG BROJA SMRTONOSNOG OBLIKA ZAŠTITI ME BUDI OPREZAN O, DUŠE ZAPADNIH PUTEVA SETI ME SE O, DUŠE ZAPADNE KAPIJE ZAPAMTI
Jedanaesti ritual Aspirant staje u sredinu kruga, skida svu odeću sa sebe, ukoliko je obred vršio u odeći (odnosi se i na sav nakit) i uredno složi i odloži iza sebe na južnu stranu Kruga, okreće se ka Severu, uzima svoj pečat desnom rukom, okreće ga licem ka Severu i izgovara glasno: JA SAM (ime) JA ZNAM ČAROBNU MOĆ DREVNIH O DUHOVI JA POZNAJEM VAS I ZNAM VAŠA IMENA SILOM NEBA I ZEMLJE ONO ŠTO JA KAŽEM TAKO MORA BITI SILOM SUNCA I MESECA ONO ŠTO JA HOĆU TAKO ĆE I BITI IZREKOH REČI MOĆI Isto ponavlja okrećući se ka svakoj od preostalih strana sveta redom, ka Istoku, Jugu i Zapadu.
459
Dvanaesti ritual Aspirant stoji u sredini kruga okrenut Severu, podiže ruke ka Nebesima i izgovara Drugi Priziv Svih Moći: DUŠE NEBA SETI ME SE DUŠE ZEMLJE SETI ME SE DUHOVI, GOSPODARI ZEMLJE SETITE ME SE DUHOVI, DAME ZEMLJE SETITE ME SE DUHOVI, GOSPODARI VAZDUHA SETITE ME SE DUHOVI, DAME VAZDUHA SETITE ME SE DUHOVI, GOSPODARI VATRE SETITE ME SE DUHOVI, DAME VATRE SETITE ME SE DUHOVI, GOSPODARI VODE SETITE ME SE DUHOVI, DAME VODE SETITE ME SE DUHOVI, GOSPODARI ZVEZDA SETITE ME SE DUHOVI, DAME ZVEZDA SETITE ME SE DUHOVI, GOSPODARI SVIH ODBOJNOSTI SETITE ME SE DUHOVI, DAME SVIH ODBOJNOSTI SETITE ME SE DUHOVI, GOSPODARI SVEG MIRA SETITE ME SE DUHOVI, DAME SVEG MIRA SETITE ME SE DUHOVI, GOSPODARI VELA SENKI SETITE ME SE DUHOVI, DAME VELA SENKI SETITE ME SE DUHOVI, GOSPODARI SVETLA ŽIVOTA SETITE ME SE DUHOVI, DAME SVETLA ŽIVOTA SETITE ME SE DUHOVI, GOSPODARI PAKLENIH OBLASTI
460
SETITE ME SE DUHOVI, DAME PAKLENIH OBLASTI SETITE ME SE DUHOVI VOJVODE GOSPODARA MARDUKA SETITE ME SE DUHOVI DAME GOSPODARA MARDUKA SETITE ME SE DUHOVI VOJVODE SINA KOJI JE UČINIO DA NJEGOV BROD PREðE REKU SETITE ME SE DUHOVI DAME SINA KOJI JE UČINIO DA NJEGOV BROD PREðE NEBO SETITE ME SE DUHOVI VOJVODE ŠAMMAŠA KRALJA STARIH BOGOVA SETITE ME SE DUHOVI DAME ŠAMMAŠ GULE KRALJICE STARIH BOGOVA SETITE ME SE DUHOVI VOJVODE TŠKUA GOSPODARA ANNUNAKIJA SETITE ME SE DUHOVI DAME BOGINJE ZIKU MAJKE ENKIJA SETITE ME SE DUHOVI VOJVODE NINASUA NAŠEG OCA MNOGOBROJNIH VODA SETITE ME SE DUHOVI DAME NINNUAHE ĆERKE ENKIJA SETITE ME SE DUHOVI VOJVODE NINGIZIDE KOJA ODRŽAVA LICE ZEMLJE SETITE ME SE DUHOVI DAME NINISI ANAE KRALJICE NEBA SETITE ME SE DUHOVI VOJVODE I DAME VATRE GIBILA VRHOVNOG VLADARA ZEMLJE SETITE ME SE DUHOVI SEDAM KAPIJA SVETA SETITE ME SE DUHOVI SEDAM BRAVA SVETA SETITE ME SE DUŠE KUSBI KURK NAMTAROVA ŽENO
461
SETI ME SE DUŠE KITIM KURUKU ĆERKO OKEANA SETI ME SE DUŠE NEBA SETI ME SE DUŠE ZEMLJE SETI ME SE AMANU AMANU AMANU
Trinaesti ritual Aspirant stoji u sredini Kruga okrenut ka Severu, uzima posudu sa svetim uljem, podiže je ispred sebe u visinu srca i govori: JA, (ime), STOJIM PRED VAMA O DUHOVI SVIH RAVNI POSTOJANJA JA ZNAM ČAROBNU MOĆ DREVNIH BOGOVA O DUHOVI JA POZNAJEM VAS I ZNAM VAŠA IMENA ZDRAVOG UMA I TELA DUHOM I TELOM PRIPREMLJEN ODLUČUJEM DA IZVRŠIM VELIKO DELO PRIZIVAM ISKRU CRNE SVETLOSTI DA OBASJA DUŠU MOJU KAO ŠTO OBASJAVA ULJE SVETOG POMAZANJA NEKA CRNI PLAMEN ZAUVEK GORI U SRCU MOM NEKA OBSJA STAZU OD ISKONI DA I JA MOGU KORAČATI KAO ŠTO BOGOVI STUPAJU STAZOM VEČNOG NEHARA Aspirant spusta posudu sa svetim uljem i desnom rukom natapa štapić pomazanja u posudi sa uljem, podiže se, premazuje svoje čelo i govori: POSVEĆUJEM UM SVOJ ISPOLJAVANJU VOLJE SOPSTVA DA MI OMOGUĆI STVARANJE SKLADA U ŽIVOTU SKLADA IZMEðU OVE RAVNI ZEMALJSKE I SVIH PLANOVA POSTOJANJA
462
Aspirant natapa štapić pomazanja u posudi sa uljem, podiže se, premazuje svoje oči i govori: POSVEĆUJEM OČI SVOJE ISPOLJAVANJU VOLJE SOPSTVA DA VIDE I ONO ŠTO SE NE VIDI DA MI OMOGUĆE STVARANJE SKLADA U ŽIVOTU SKLADA IZMEðU OVE RAVNI ZEMALJSKE I SVIH PLANOVA POSTOJANJA Aspirant natapa štapić pomazanja u posudi sa uljem, podiže se, premazuje svoje uši i govori: POSVEĆUJEM UŠI SVOJE ISPOLJAVANJU VOLJE SOPSTVA DA ČUJU I ONO ŠTO SE NE ČUJE DA MI OMOGUĆE STVARANJE SKLADA U ŽIVOTU SKLADA IZMEðU OVE RAVNI ZEMALJSKE I SVIH PLANOVA POSTOJANJA Aspirant natapa štapić pomazanja u posudi sa uljem, podiže se, premazuje svoje usne i govori: POSVEĆUJEM USTA SVOJA ISPOLJAVANJU VOLJE SOPSTVA SAMO REČI MUDROSTI DA GOVORE U PRIZIVU SVAKOM DUHOVI DA ODGOVORE DA MI OMOGUĆE STVARANJE SKLADA U ŽIVOTU SKLADA IZMEðU OVE RAVNI ZEMALJSKE I SVIH PLANOVA POSTOJANJA Aspirant natapa štapić pomazanja u posudi sa uljem, podiže se, premazuje svoje ruke, desnom levu i potom levom desnu pa govori: POSVEĆUJEM RUKE SVOJE ISPOLJAVANJU VOLJE SOPSTVA DA SILU SVAKU ŠTO ZRAČI OSETE ŠTO SASTAVE NIKO DA NE RASTAVI ŠTO RASTAVE NIKO DA NE SASTAVI DA MI OMOGUĆE STVARANJE SKLADA U ŽIVOTU SKLADA IZMEðU OVE RAVNI ZEMALJSKE
463
I SVIH PLANOVA POSTOJANJA Aspirant natapa štapić pomazanja u posudi sa uljem, podiže se, premazuje svoje noge i govori: POSVEĆUJEM NOGE SVOJE ISPOLJAVANJU VOLJE SOPSTVA DA NA STAZU SVAKU KROČE DA SVE PUTEVE ZNANE I NEZNANE SA LAKOĆOM POHODE DA MI OMOGUĆE STVARANJE SKLADA U ŽIVOTU SKLADA IZMEðU OVE RAVNI ZEMALJSKE I SVIH PLANOVA POSTOJANJA Aspirant stoji u sredini Kruga okrenut ka Severu podiže ruke ispred sebe, dlanovima na gore, kao da drži knjigu, i govori: PRIHVATAM SVETE ZAKONE DREVNIH I OBAVEZUJEM SEBE OVDE PRED VAMA DA OTKRIJEM MOJU ISTINSKU VOLJU I DA JE IZVRŠIM DA STEKNEM ZNANJE O PRIRODI I MOĆIMA MOG BIĆA DA STEKNEM VLAST NAD PRIRODOM I MOĆIMA MOG BIĆA DA STEKNEM VLAST NAD TEMELJIMA MOG BIĆA DA STEKNEM VLAST NAD KOLEBANJIMA MOG BIĆA DA STEKNEM VLAST NAD PRIVLAČNOSTIMA MOG BIĆA DA STEKNEM VLAST NAD ODBOJNOSTIMA MOG BIĆA DA STEKNEM VLAST NAD TEŽNJAMA MOG BIĆA NEKA DREVNI KRUNIŠU MOJE DELO I NEKA MI PRUŽE OD SVOJE MUDROSTI U SVAKOM DELU I OMOGUĆE DA RAZUMEM DELO POŠTOVANJE I NAKLONOST DONOSIM DREVNIMA I NEKA MI SE DOPUSTI SPOZNAJA I RAZGOVOR SA DREVNIMA JA SAM SADA JEDAN OD IZABRANIH OVDE I SADA OBAVEZUJEM SEBE U KORIST CELOG SVEMIRA DA ĆU VODITI ČIST ŽIVOT DA ĆU RAZUMETI SVE STVARI DA ĆU VOLETI SVE STVARI DA ĆU IZVESTI SVE STVARI DA ĆU PODNETI SVE DA ĆU ZAUVEK HODATI STAZOM ZNANJA DA ĆU SLEDITI MUDROST KROZ RAZGOVOR SA DREVNIMA DA ĆU RADITI BEZ PRISTRASNOSTI DA ĆU RADITI U ISTINI DA ĆU SE UZDATI SAMO U SEBE SVAKI DOGAðAJ PRIHVATAM
464
KAO POSEBAN ODNOS DREVNIH SA MOJOM DUŠOM OVO JE ZAKON SNAŽNIH TO JE MOJ ZAKON I RADOST SVETA ISPUNJAVAM VOLJU SOPSTVA JA NEMAM DRUGOG ZAKONA OSIM DA VRŠIM SVOJU VOLJU DA ŽIVIM PO SVOM VLASTITOM ZAKONU DA ŽIVIM KAKO HOĆU DA RADIM ŠTA HOĆU DA SE OBLAČIM KAKO HOĆU DA STANUJEM GDE HOĆU DA SE KREĆEM PO ZEMLJI KUDA HOĆU DA JEDEM ŠTA HOĆU DA PIJEM ŠTA HOĆU DA MISLIM ŠTA HOĆU DA GOVORIM ŠTA HOĆU DA PIŠEM ŠTA HOĆU DA OBLIKUJEM ŠTA HOĆU DA SLIKAM ŠTA HOĆU DA STVARAM ŠTA HOĆU DA SE ODMARAM KAKO HOĆU DA VOLIM KAKO HOĆU, KADA, GDE I KOGA HOĆU DA UMREM KADA I KAKO HOĆU ODBACUJEM SVAKU STVAR KOJA MI OGRANIČAVA OVA PRAVA ODBACUJEM SVAKO BIĆE KOJE MI OGRANIČAVA OVA PRAVA ROBOVI NEKA SLUŽE JA ZNAM ČAROBNU MOĆ DREVNIH JA POZNAJEM VAS I ZNAM VAŠA IMENA SILOM NEBA I ZEMLJE ONO ŠTO JA KAŽEM TAKO MORA BITI SILOM SUNCA I MESECA ONO ŠTO JA HOĆU TAKO ĆE I BITI IZREKOH REČI MOĆI AKO U OVOME NE USPEM NEKA MOJA PIRAMIDA BUDE SRUŠENA I NEKA OKO BUDE ZAUVEK ZATVORENO NADAMNOM NEKA TAKO BUDE
Četrnaesti ritual Aspirant stoji u sredini Kruga okrenut ka Severu, uzima svoju odoru, oblači je i izgovara:
465
OBUKOH SVETU ODORU DA ME ZAŠTITI OD UTICAJA SVAKOG OKRUŽUJUĆI TELO MOJE KAO ŠTO NEBESA OKRUŽUJU ZEMLJU OBUKOH SVETU ODORU U SVEMIR SVEPOSTOJANJA SE OBUKOH NEKA TAKO BUDE
Petnaesti ritual Mag klekne na kolena, licem okrenut ka Severu, pristupa čišćenju i posvećenju Knjige. Desnom rukom zahvata iz posude malo Svete vode, škropi Knjigu i govori: ČISTIM OVU SVETU KNJIGU SILOM ČISTE VODE I SNAGOM SVOJE VOLJE DA BUDE PROČIŠĆENA KAKO BI MI BILA OD KORISTI U SVIM MOJIM RADNJAMA I KAKO BI MI POMOGLA STVARANJU SKALDA U ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA
Šesnaesti ritual Mag je na kolenima, licem okrenut ka Severu, desnom rukom zahvata iz posude malo Posvećene soli, posipa je preko Knjige i govori: ČISTIM OVU SVETU KNJIGU SILOM ČISTE ZEMLJE I SNAGOM SVOJE VOLJE DA BUDE PROČIŠĆENA KAKO BI MI BILA OD KORISTI U SVIM MOJIM RADNJAMA I KAKO BI MI POMOGLA STVARANJU SKALDA U ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA
466
Sedamnaesti ritual Mag je na kolenima, licem okrenut ka Severu, raspaljuje kadionicu, sa obe ruke uzima Knjigu i provlači je kroz dim kružno u smeru kazaljke na satu izgovorajući: ČISTIM OVU SVETU KNJIGU SILOM ČISTOG VAZDUHA I SNAGOM SVOJE VOLJE DA BUDE PROČIŠĆENA KAKO BI MI BILA OD KORISTI U SVIM MOJIM RADNJAMA I KAKO BI MI POMOGLA STVARANJU SKALDA U ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA
Osamnaesti ritual Mag je na kolenima, licem okrenut ka Severu, sa obe ruke drži Knjigu iznad plamena crne sveće i govori: ČISTIM OVU SVETU KNJIGU SILOM ČISTE VATRE I SNAGOM SVOJE VOLJE DA BUDE PROČIŠĆENA KAKO BI MI BILA OD KORISTI U SVIM MOJIM RADNJAMA I KAKO BI MI POMOGLA STVARANJU SKALDA U ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA
Devetnaesti ritual Mag je na kolenima, licem okrenut ka Severu, odlaže Knjigu, desnom rukom uzima Sveto Zvono i iznad knjige sedam puta oglašava zvono izgovorajući: ČISTIM OVU SVETU KNJIGU
467
SILOM ČISTOG ETERA I SNAGOM SVOJE VOLJE DA BUDE PROČIŠĆENA KAKO BI MI BILA OD KORISTI U SVIM MOJIM RADNJAMA I KAKO BI MI POMOGLA STVARANJU SKALDA U ŽIVOTU I NA SVIM PLANOVIMA POSTOJANJA
Dvadeseti ritual Mag otvara Knjigu i na prvoj strani ispisuje svoje Ime i svoj Pečat ispod Imena. Na drugu stranu upisuje Priziv Knjige, potom uzima Knjigu u ruke i izgovara Priziv Knjige: PRIZIVAM TE O KNJIGO TI KOJA SI PRIBEŽIŠTE MAGOVA PRIZIVAM TE IMENOM SVOJIM I SVIH DREVNIH DA BUDEŠ USLUŽNA MENI I SVIMA ONIMA KOJE DOVEDEM TEBI PRIZIVAM TE IZNOVA IMENOM SVOJIM I SVIH DREVNIH ZAKLINJEM TE I NAREðUJEM TI SVEMOĆNIM I NEMILOSRDNIM ZAVETOM DA MI BUDEŠ OD POMOĆI U SVIM MOJIM DELIMA IA ALAL
Dvadeset i prvi ritual Mag odlaže Knjigu i na treću stranu upisuje Zaklinjanje Knjige: PRIZIVAM VAS I NAREðUJEM VAM O DUHOVI VAMA I ONIMA KOJI SU KAO VI DA PRIMITE OVU KNJIGU SA MILOŠĆU TAKO DA BILO KADA DA JE ČITAM BUDE ODOBRENA I PREPOZNATA U TAČNOM OBLIKU I VALJANOSTI VI ĆETE BITI PRIMORANI DA SE POJAVITE U IZVORNOM ILI LJUDSKOM OBLIKU
468
KADA BUDETE POZVANI PREMA TOME KAKO VAM JA ODREDIM NI POD KAKVIM USLOVIMA NEĆETE POKUŠATI NIŠTA NAD MOJIM TELOM, DUŠOM ILI DUHOM NITI ĆETE NANETI ŠTETU ONIMA KOJI MI MOGU PRAVITI DRUŠTVO IA ALAL I na poslednu stranu upisuje Prokletstvo Knjige: PRIZIVAM VAS I NAREðUJEM VAM O DUHOVI VAMA I ONIMA KOJI SU KAO VI DA ZAŠTITITE OVU KNJIGU SA MILOŠĆU ONE ŠTO S NEPOŠTOVANJEM SE PREMA KNJIZI ODNOSE DAJEM IH VAMA DA IH MUČITE HILJADU GODINA Potom uzima Knjigu u ruke i izgovara prvo Zaklinjanje Knjige, a po tom Prokletstvo Knjige.
Dvadeset i drugi ritual Mag zatvara i odlaže Knjigu, ustaje i staje u sredinu Kruga okrenut licem ka Severu i izgovara Drugo Prizivanje Moći: DUHU ZEMLJE SETI ME SE DUHU MORA SETI ME SE U IME NAJTAJNIJIH DUHOVA NAR MARRATUKUA MORU ISPOD MORA I KUTULUA ZMIJE ŠTO SPAVA MRTAV S ONE STRANE GROBOVA KRALJEVA S ONE STRANE GROBNICE GDE INANNA ĆERKA BOGOVA DOBI PRISTUP NESVETOM SNU NEMANI KUTULETE U ŠURRUPAKU JA TE PRIZIVAM DA MI POMOGNEŠ U URU JA TE PRIZIVAM DA MI POMOGNEŠ U NIPPURU
469
JA TE PRIZIVAM DA MI POMOGNEŠ U ERIDU JA TE PRIZIVAM DA MI POMOGNEŠ U KULLAHU JA TE PRIZIVAM DA MI POMOGNEŠ U LAAGAŠU JA TE PRIZIVAM DA MI POMOGNEŠ UZDIGNITE SE O MOĆI IZ MORA ISPOD SVIH MORA IZ GROBA S ONE STRANE SVIH GROBOVA IZ ZEMLJE TILA DO BOGOVA SIN NEBO IŠTAR ŠAMMAŠ NERGAL MARDUK ADAR KUĆO VODE ŽIVOTA BLEDI ENNKIDU POČUJ ME DUHU MORA SETI ME SE DUHU GROBOVA SETI ME SE
Dvadeset i treći ritual Mag klekne u sredinu Kruga okrenut licem ka Severu, podigne ruke ka Nebesima i izgovara Hvalospev Drevnima: ONI LEŽE VELIKI PRASTARI REZE SU PALE KOPČE SU NAMEŠTENE MASE SU TIHE I LJUDI SU TIHI STARJI BOGOVI ZEMLJE STARIJE BOGINJE ZEMLJE ŠAMMAŠ SIN ADAD IŠTAR
470
SU OTIŠLI DA SPAVAJU NA NEBU ONI VIŠE NE IZRIČU PRAVDU ONI VIŠE NE DONOSE ODLUKE PREKRIVENA JE NOĆ HRAM I NAJSVETIJA MESTA SU TIHA I MRAČNA SUDIJA ISTINE OTAC ONOG BEZ OCA ŠAMMAŠ OTIŠAO JE U SVOJE ODAJE O DREVNI BOGOVI NOĆI AZABUA JOG SOTOT KUTULU NINNGIZIDDA O SVETLI GIBIL O RATNIČE IRRA SEDAM ZVEZDA SEDAM MOĆI VEČNO SIJAJUĆA ZVEZDO SEVERA SIR ZMAJ JARAC BUDI TU I PRIHVATI OVU ŽRTVU KOJU JA NUDIM NEKA BUDE PRIHVAĆENA OD DREVNIH BOGOVA IA MAŠMAŠTI KAKAMMU SELAH Ovim Hvalospevom Drevnim Bogovima, sada već samoposvećen mag, završava ovaj Veliki Obred Samoposvećenja koji je viñen u svim svetovima kao najveća i najsvetija žrtva. Svi mali rituali traju, okvirno, dva sata. Dvadest i treći ritual ponavlja se dvadaset i dva puta na svakih sat vremena.
*** Izmeñu ovih ponavljanja mag može izaći iz Kruga, ali bolje je to ne činiti. Ukoliko Mag ipak izañe iz Kruga treba da zna da izlaskom iz Kruga lomi zaštitnu silu Kruga. Ovo znači da pri svakom ponovnom ulasku u Krug mora ponoviti Prvi ritual Otvaranja Kruga, s tim što ne treba da posipa posvećenu so po već postojećem krugu, već umesto toga treba da vizualizuje zrak svetlosti koji izbija iz kažiprsta desne ruke i njime opiše Krug odnosno ponovo ga otvori za vršenje obreda. U ovom praznom hodu izmeñu ponavljanja obreda mag ne sme ništa jesti niti piti. Može uzeti povremeno po gutljaj Svete Vode. Posvećuje se jedino umnom Usredreñenju na Sveti Kod OM. Ovo Usredsreñenje (Meditacija) treba da bude "duboko"
471
Usredsreñenje, kao uzvišen nivo usredsreñenja sa potpunom posvećenošču, odnosno zaokupljenošću uma. Neka budu upaljeni mirisi, tamjan ili štapići. Ovo je dobro da se Duhovi odobrovolje i da se sklone ostavljajući te u miru. Oči neka budu zatvorene.
*** Veliki Obred Samoposvećenja završava se u poslednjem, dvadeset i četvrtom, satu izgovaranjem Veličanstvene Završne Bajalice. Važna napomena Pazite na crnu sveću i sredini Kruga. Ona mora neprestano goreti i obasjavati Svetu Knjigu. Ukoliko sveća nije dovoljno velika da može goreti 24 sata, neka unapred bude pripremljeno više crnih posvećenih sveća, kojima se može zameniti prethodna koja dogoreva. Zapamtite! Ako se plamen crne sveće u središtu Kruga ugasi iz bilo kojeg razloga, obred se prekida istog trena, i mora se ponoviti ispočetka, u novom posebno odabranom danu. Bele sveće na simboličkim Kapijama Severa, Istoka, Juga i Zapada, ostavite da dogore i same se ugase.
Dvadeset i četvrti ritual Mag stoji u sredini Kruga okrenut licem ka Severu, podigiže ruke ka Nebesima i govori Završnu Bajalicu na jeziku Drevnih: IA IA IA ADU EN I BA NINIB NINIB BA FIRIK FIRIK BA PIRIK PIRIK BA AGGA BA ES AGGA BA ES BA AKKA BAR AKKA BAR BA AKKA BA ES AKKA BA ES BA AKKA BAR AKKA BAR BA AGGA BA ES AGGA BA ES BA PIRIK PIRIK BA FIRIK FIRIK BA NINIB NINIB BA ADU EN I IA IA
472
IA IA KUR BUR IA EDIN BA EGA ERIM BA EGURA E E E IA IA IA EKI JOG SOTOT EKI AZAGTOT EKI ASARU EKI KUTULU IA IA IA Izgovaranjem Velike Završne Bajalice, mag završava ovaj Veliki Obred Samoposvećenja kojim je predstavio sebe, Imenom i Pečatom, svim Ravnima postojanja i obavezao sebe pred Promislom Sveuma na ispunjenje Univerzalnih Zakona. Veliki Obred Samoposvećenja je prva, najveća i najsvetija žrtva.
473
DODATAK Pečati Četiri Kapije Prostora Pečat Severne Kapije
Pečat Istočne Kapije
474
Pečat Južne Kapije
Pečat Zapadne Kapije
475
476
Sadržaj
Predgovor ............................................................................................................ Put u zemlju Kutu............................................................................................ Beskrajno putovanje Duše......................................................................................... Šolja čaja ................................................................................................................... Riznica magijskih Tajni ............................................................................................ Knjiga Svete Magije .................................................................................................
5 9 9 10 11 12
Prvo poglavlje
SVETE KNJIGE .............................................................................................
15
Kodeks Svetih Knjiga - Zag Nehar ........................................................
17 18 19 20 23 25 30 34 36 39 41 42 44 47 52 55 55 58 62 64 64 68 70
Poučne Knjige i drugi Sveti Spisi ............................................................................. Pogled u drevno i zaboravljeno doba .................................................... Zemlja Senarska ........................................................................................................ Velika kataklizma ..................................................................................................... Misterija u dolini Nila .............................................................................................. Tajna iščezle civilizacije ........................................................................................... Dan kad je počela istorija ......................................................................................... Istorija počinje u Sumeru .......................................................................................... Čovek i Bogovi ......................................................................................................... Mit o potopu ............................................................................................................. Silazak Inane i Dumuzija u Bezdan .......................................................................... Sumersko akadsko stapanje ...................................................................................... Stvaranje sveta ..................................................................................................
Potraga za besmrtnošću ................................................................................ Knjiga Mrtvih ..................... .............................................................................. Sudbina Bogova ........................................................................................................ Šotenerom - Uputstva za razumevanje Knjige Mrtvih ............................................. Izgovor originalnih tekstova ..................................................................................... Brojevi, vreme i kalendar ......................................................................................... Astrologija ................................................................................................................ Razmišljanja o Nekronomikonu ............................................................................... Nezaboravno čudo "Prvi Put" ...................................................................
O Putu i Njegovoj Moći .............................................................................. Tajna Zlatnog Cveta ...................................................................................... Osloboñenje osluškivanjem u posmrtnoj ravni ................................ Učenje o temeljnoj suštini suptilne Istine ........................................... 477
78 82 91 97
Put Ispravnosti .................................................................................................. Božanska Pesma ..............................................................................................
101 104
Drugo poglavlje
SVETA MAGIJA ...........................................................................................
107
Na Kapiji Kraljevstva ................................................................................... Uvodna razmatranja ......................................................................................
107
112 Magija ....................................................................................................................... 112 Mag ........................................................................................................................... 112 Muškarac i žena ........................................................................................................ 113 Magavan ................................................................................................................... 113 Izviranje .................................................................................................................... 114 Poniranje ................................................................................................................... 115 Reč ............................................................................................................................ 115 Pitanja, pitanja, pitanja... .......................................................................................... 116 Moć ........................................................................................................................... 117 Mit ............................................................................................................................. 118 Ili, ili... ....................................................................................................................... 120 Treće poglavlje
OGLEDALO DUŠE ......................................................................................
122
Razgovor sa sopstvom .................................................................................. Sveto i profano .................................................................................................
122
122 Magijski i svetovni život .......................................................................................... 124 Poriv kao polazna tačka ............................................................................................ 124 Frustracije i konflikti ................................................................................................ 125 Magijski odnos prema svetovnom ............................................................................ 126 Odnos prema neposvećenima ................................................................................... 126 Odnos prema materijalnim dobrima ......................................................................... 127 Ispoljavanje seksualnosti .......................................................................................... 129 Magijski život ................................................................................................... 133 Šta znači živeti magijskim životom? ........................................................................ 134 Magijski rad .............................................................................................................. 135 Ciljevi, rezultati i posledice magijskog rada ............................................................. 136 Učenje i spoznaja ...................................................................................................... 137 Relacije i prioriteti u magijskoj praksi ...................................................................... 142 Kvalitet, kontinuitet i sinhronicitet magijske prakse ................................................ 143 Rituali u magijskoj praksi ......................................................................................... 143 Svrha, rezultati i razlozi lošeg učinka ....................................................................... 144 Ispoljavanje Volje ..................................................................................................... 144 Magijski sistem i magijska praksa ............................................................................ 149 Ponuda i izbor, ili spoznaja i izbor? .......................................................................... 150
478
Odvajanje stvarnosti ...................................................................................... Strah - Prvi neprijatelj Spoznaje ............................................................................... Identifikacija - Drugi neprijatelj Spoznaje ............................................................... Suma pitanja ......................................................................................................
151 151 153 158
Četvrto poglavlje
UMEĆE ŽIVOTA ..........................................................................................
160
Sloboda ................................................................................................................
160 160 164 173
Osloboñenje kroz magijsko delo .............................................................................. Zakon Privlačnosti .................................................................................................... Na razmeñi svetovnog i magijskog ........................................................
MAGIJA ELEMENATA ............................................................................ Suptilni Elementi .................................................................................................. Tama ......................................................................................................................... Svetlost ...................................................................................................................... Eter ............................................................................................................................ Grubi Elementi ..................................................................................................... Vatra .......................................................................................................................... Vazduh ...................................................................................................................... Voda .......................................................................................................................... Zemlja ....................................................................................................................... PRIMENA MAGIJE ELEMENATA ............................................................. Energetsko čišćenje prostora i svih stvari ...................................................... Šta se sve pod čišćenjem prostora podrazumeva? .................................................... Obredi Čišćenja prostora Elementima ...................................................................... Obredi Čišćenja stvari Elementima .......................................................................... Magija Vode ......................................................................................................... Energizovana voda .................................................................................................... Čišćenje i posvećenje Vode ...................................................................................... Sredstva neophodna za rad sa Elementom Vode ...................................................... Mali Obred Čišćenja Elementom Vode .................................................................... Magija Zemlje ....................................................................................................... Čišćenje i posvećenje soli ......................................................................................... Prirodni kvarcni kristal ............................................................................................. Sredstva neophodna za rad sa Elementom Zemlje ................................................... Mali Obred Čišćenja Elementom Zemlje ................................................................. Magija Vazduha ................................................................................................... Biljke, ekstrati i smole .............................................................................................. Sredstva neophodna za rad sa Elementom Vazduha ................................................ Mali Obred Čišćenja Elementom Vazduha .............................................................. Magija Vatre ......................................................................................................... Sredstva neophodna za rad sa Elementom Vatre ...................................................... Mali Obred Čišćenja Elementom Vatre ....................................................................
479
173 173 174 174 175 175 176 177 177 178 179 179 180 181 182 182 183 185 186 186 187 187 188 188 189 189 190 190 190 191 191 192
Magija Etera .......................................................................................................... 192 Sredstva neophodna za rad sa Elementom Etera ...................................................... Mali Obred Čišćenja Elementom Etera .................................................................... UNUTRAŠNJI OGANJ ..............................................................................
Buñenje Životvorne Sile stapnjem Elemenata ................................. Telo čovekovo ...................................................................................................... Misli oblikuju telo ..................................................................................................... Lice je slika uma ....................................................................................................... Prožimanje uma i tela ................................................................................................ Uzrok bolesti su loše misli ........................................................................................ Mag je svoj sopstveni lekar ....................................................................................... Prijemčivost uma za telo ........................................................................................... Telo ne oseća bol, bol je u umu ................................................................................ Ovladavanjem umom pokorava se telo ..................................................................... Magijom Elemenata stvara se unutrašnji sklad tela .................................................. Elektromagnetna polarizacija tela ............................................................................. Pojavnost i ispoljavanje bića čovekovog ....................................................... Grubi materijalni svet Zemaljske ravni ..................................................................... Suptilni materijalni svet Zvezdane ravni .................................................................. Duša - Zvezdano Telo Čovekovo ............................................................................. Suptilni materijalni svet Eterične ravni ..................................................................... Duh - Eterično Telo Čovekovo ................................................................................. Eterizacija- mentalna energizacija materije ....................................... Disanje - Četvoropolno sažimanje energije vazduha .................................. Eterizacija vazduha ................................................................................................... Svesno disanje ........................................................................................................... Usporavanje ritma disanja ........................................................................................ Svesno namensko disanje i mentalna energizacija vazduha ..................................... Voda - Četvoropolno sažimanje energije vode ............................................ Eterizacija vode ........................................................................................................ Mentalna energizacija vode za svesno namensko uzimanje vode ............................ Mentalna energizacija vode za svesno namensko čišćenje vodom ........................... Ishrana - Četvoropolno sažimanje energije Zemlje ..................................... Pravilna ishrana ......................................................................................................... Uputstva za pravilnu ishranu .................................................................................... Opšti deo o namirnicama .......................................................................................... Posebni deo o ishrani ................................................................................................ Eterizacija hrane ........................................................................................................ Posvećenje hrane ....................................................................................................... Mentalna energizacija hrane za svesno namensko uzimanje hrane .......................... Vatra - Četvoropolno sažimanje energije vatre ............................................ Eterizacija vatre ........................................................................................................ Svesno namensko izlaganje vatri i mentalna energizacija vatre ............................... Svesno i namensko izlaganje energiji vatre Sunca ................................................... Svesno i namensko izlaganje energiji vatre Zemlje ..................................................
480
193 193 195 195 197 198 199 200 200 200 201 202 202 203 204 207 208 209 210 212 214 215 217 217 218 220 221 223 224 225 226 227 229 232 233 240 243 244 245 246 246 248 250 253
Eter - Reka koja beskrajno teče ............................................................... Eterična "samodestrukcija" ....................................................................................... Eterični "vampirizam" .............................................................................................. Glupost kao posledica deeterizacije bića .................................................................. Čuvanje eteričnih resursa i odbrana od eteričnih napada .......................................... Obrazac za usredsreñenje treperenjem OM .............................................................. Vrtložna energija Etera ...................................................................................... Sedam drevnih rituala za kanalisanje akumuliranog Etera ....................................... Uvodne napomene .................................................................................................... Prvi ritual .................................................................................................................. Drugi ritual ................................................................................................................ Treći ritual ................................................................................................................. Četvrti ritual .............................................................................................................. Peti ritual ................................................................................................................... Šesti ritual ................................................................................................................. Sedmi ritual ............................................................................................................... Asketizam ...........................................................................................................
255 256 259 261 262 266 268 274 274 276 277 278 279 280 281 282 283
Peto poglavlje
MAGIJSKA PRIPREMA ........................................................................... Ime i Pečat su Nebeska Volja ...................................................................
285
285 Dodatak - Slova i stepeni Zodijaka .......................................................................... 291 MAGIJSKA SREDSTVA ................................................. ........................ 297 Korak ka dubljem smislu Spoznaje ........................................................ 297 OPŠTA MAGIJSKA SREDSTVA ................................................................. 299 Hram ......................................................................................................................... 299 Magijski Krug ........................................................................................................... 306 Magijski Trougao ...................................................................................................... 310 Oltar .......................................................................................................................... 311 Hram Drevnih ........................................................................................................... 316 LIČNA MAGIJSKA SREDSTVA .................................................................. 320 Magijski Dnevnik ................................................................................................ 320 Pravljenje Knjige ...................................................................................................... 322 Uputstvo za pravljenje Knjige .................................................................................. 323 Čuvanje i upotreba Knjige ........................................................................................ 336 Sredstva za pisanje .................................................................................................... 336 Kaligrafija ................................................................................................................. 337 Magijska Odora .................................................................................................... 340 Magijski opasač ........................................................................................................ 352 Magijska kapa ........................................................................................................... 353 Magijske rukavice ..................................................................................................... 356 Magijski Štap ........................................................................................................ 357 Vrste Magijskih štapova ........................................................................................... 360
481
Izrada i priprema Magijskog štapa ........................................................................... Mali ritual Zahvalnosti Duhu Zaštitniku Drveta ....................................................... Korespondencije ....................................................................................................... Izrada različitih vrsta Magijskih štapova .................................................................. Čuvanje i upotreba Magijskog Štapa ........................................................................ Magijski Mač ........................................................................................................ Magijsko Koplje ................................................................................................... Magijska Kruna .................................................................................................... Naprsnik ................................................................................................................. Brojanica ................................................................................................................ Zavetni Kovčeg .................................................................................................... Magijski Kovčeg .................................................................................................. Oltarska magijska sredstva ......................................................................... Magijski Bodež ......................................................................................................... Pehar ......................................................................................................................... Pentakl ....................................................................................................................... Kadionica .................................................................................................................. Zvono ........................................................................................................................ Svećnak ..................................................................................................................... Lampa ....................................................................................................................... Pomoćna magijska sredstva ...................................................................... Uljarica ..................................................................................................................... Škropionica ............................................................................................................... Diskos ....................................................................................................................... Bič ............................................................................................................................. Steng ......................................................................................................................... Trozubac ................................................................................................................... Magijska Sekira ........................................................................................................ Lanac ......................................................................................................................... Uže ............................................................................................................................ Ogledalo .................................................................................................................... Pravljenje Magijskog Ogledala ................................................................................. Upotreba i čuvanje Magijskog Ogledala ................................................................... Raspevana činija ....................................................................................................... Bubanj ....................................................................................................................... Zvečka ....................................................................................................................... Kišni Štap .................................................................................................................. Dvostruki Pečat Zaštite ............................................................................................. Magijska Metla ......................................................................................................... Visak i rašlje ............................................................................................................. Magijsko Sito, Testija i Tepsija ................................................................................ Ostala pomoćna sredstva u magijskom radu ..................................... Posude ....................................................................................................................... Avan .......................................................................................................................... Kotao .........................................................................................................................
482
362 362 363 364 368 369 371 372 374 376 377 377 379 379 379 382 388 394 396 398 404 404 404 405 406 406 407 407 408 408 409 410 411 412 413 414 414 415 417 418 420 422 422 423 424
Tegle ......................................................................................................................... Boce .......................................................................................................................... Kutije ........................................................................................................................ Torbice ...................................................................................................................... Nož ............................................................................................................................ Srp ............................................................................................................................. Sekira ........................................................................................................................ Testera ....................................................................................................................... Alati i pribor .............................................................................................................. Laboratorijski pribor i posude ................................................................................... Potrošni materijal ............................................................................................ Voda .......................................................................................................................... So .............................................................................................................................. Ulje ........................................................................................................................... Vino .......................................................................................................................... Sveće ........................................................................................................................ Tamjan ...................................................................................................................... Ugalj ......................................................................................................................... Mirisni štapići ........................................................................................................... Magijske Biljke ......................................................................................................... Platno ........................................................................................................................ Drvene pločice .......................................................................................................... Pergament ................................................................................................................. Papirus ...................................................................................................................... Papir .......................................................................................................................... Kanap ........................................................................................................................ Posvećenje i energizacija magiskih sredstava .................................. Energizacija Snagom volje Maga ............................................................................. Energizacija kvalitetima, sposobnostima i sličnim osobinama ................................ Energizacija električnim i magnetnim vrtložnim silama i bioenergijom ................. Energizacija osnovnim Elementima ......................................................................... Energizacija Eterom .................................................................................................. Energizacija strujanjem Svetlosti i zračenjem Tame ................................................ Posebne napomene o posvećenju i energizaciji magijskih sredstava .......................
424 425 426 427 428 428 429 429 430 431 432 432 432 433 434 434 435 436 436 437 438 438 439 439 440 440 441 441 443 444 445 446 446 447
Šesto poglavlje
ISKRA SRCA ...................................................................................................
448
Veliki Obred Samoposvećenja .................................................................
448 450 452 474
OTVARANJE KRUGA ..................................................................................... Obred Samoposvećenja kroz dvadeset četiri mala rituala ........................................ Dodatak - Pečati Četiri Kapije Prostora ...................................................................
483
484
