ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA Otkriće destilacije pripisuje se starim Egipćanima. Ova predpostavka zasniva se na spisima cara Zoizmea, o “božanskoj kapljici”, u kojima se iznose pojedinosti za nekoliko aparata za destilaciju, navodeći da ih je video kao crteže, na zidu antičkog hrama u Memfisu, prestonici starog Egipta (period 3400-2445 g pne). Sinesije (kao i Zoizme, živeo u 4 veku) takođe je pisao da su Egipćani poznavali sprave i zakonomernosti destilacije vina, još 40 vekova pne. Postoje predpostavke da se u navedeno prastaro doba, ipak nije znalo za destilaciju vina i da su pomenuti aparati služili za destilaciju aromatičnog bilja, u cilju dobijanja parfema i ulja za balsamovanje faraona. Reč alambik, kojom se ranije označavao aparat za destilaciju, prvi put se sreće u arapskim spisima iz 10 veka ne. Predpostavlja se da sama reč alkohol ima korene u arapskom jeziku u nazivu al-kohol ili al-kuhul, kojom se nekada označavao fini puder za ulepšavanje žena. Postepeno je reč poprimila značenje esencije.
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA U Kini su od VII veka proizvodili alkohol od pirindža a ima podataka da su Indijci u IX veku destilisali aromatično bilje i da su već tada poznavali arak i rum. Na Cejlonu su u to doba, destilacijom sandalovog drveta izdvajali ulje, koje su upotrebljavali za balsamovanje. Grčki filozofi i lekari Aristotel, Hipokrat, Galen, Plinije, Diskarid i drugi, pisali su o destilaciji u doba pne. Ipak, smatra se da je u Evropi alkohol bio nepoznat do IX veka, kada je Mačko Greko pisao o dobijanju “vatrene vode” od vina. Ana Komena, kći cara Aleksandra I Komena (Carigrad, 10831148) potvrđuje da je destilacija bila poznata na vizantijskom dvoru i da se car, izgubivši svest, osvestio zahvaljujući nekoj alkoholnoj tečnosti koja mu je usuta u usta. U srednjem veku u Francuskoj i Italiji, alhemičari su obavljali destilaciju vina i opisivali postupke proizvodnje rakije na bazi grožđa.
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA Proizvedena rakija je imala različita imena: voda života, vatrena voda, lozova voda, vinska voda, duh začina i td. Prvo su je proizvodili alhemičari , zatim apotekari, budući da se sve do 15 veka smatrala kao lek. Preporučivana je protiv svih bolesti, pripisivana joj je moć da starijima vraća mladost i da produžava život. Kasnije, ona se proizvodila i prodavala u manastirima. Luj XII je 1514 godine dao privilegiju proizvođačima sirćeta da proizvode rakiju destilacijom. Od XVI veka pa nadalje, rakija postepeno postaje narodno piće. Čak i kada se prestalo verovati u njenu lekovitost, označavana je kao “pitko zlato” i ostala s velikom potrošnjom. Ratovi i epidemije u velikoj meri doprineli su njenom širenju. Englezi su je prvi put davali svojim vojnicima 1581 godine za vreme rata s Holandijom. Krajem XVI rakija se proizvodila gotovo u svim zemljama Evrope.
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA Posle otkrića štamparije i pojave prvih štampanih knjigam u Strazburu se pojavila knjiga koja daje prikaz razvitka destilacije u srednjem veku, pod naslovom “Mala knjiga o destilaciji” od Braunsviga. Mada je razvoj procesa bio veoma spor, ipak se 1808 godine u Francuskoj javlja prvo kontinualno postrojenje, koje su sagradili Cellier i Blumental. Sa razvojem organske hemijske sinteze, u drugoj polovini XIX veka, etanol postaje potreban kao gorivo, rastvarač, antiseptik, i kao sirovina za proizvodnju velikog broja organskih komponenti. Međutim, njegova upotreba je zbog uvedenih taksi bila skupa.
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA U Aziji su alkoholna pića počela da se piju mnogo ranije nego u Evropi. Prema Gorbo-u u VIII veku u Kini je postojalo udruženje “neumorna pijana bratija”, čiji su članovi bili obavezni da konzumiraju znatnu količinu rakije. Huber navodi da su mongolski nomadi, čija su obitavališta bila severno od pustinje Godi, poznavali destilaciju alkoholnih tečnosti još u VIII veku. Prema izveštajima Marka Pola iz 1297 godine i francuskog misionara Rubrika, mongolski nomadi su u kožnim mešinama podvrgavali vrenju mleko od kobila i dobijali vino “kumis”. Destilacijom ovog vina dobijali su rakiju zvanu “karakumis”. Ova mlečna rakija bila je veoma opojno piće. U istoriji o Džingiz Kanu i njegovim potomcima, navodi se da su mongoli u to vreme pili liker pripremljen od “kumisa”, koji je dva puta destilisan, da bi se dobio jači “karakumis”.
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA Najstariji aparati za destulaciju, po načinu kretanja para iz dela u kojem se zagreva sirovina, mogu se svrstati i tri tipa: silazno, uzlazno i bočno. Za grejanje je korišćena otvorena vatra, vruć pepeo, zagrejani pesak, ključala voda, živi kreč, sunčeva energija i dr. Hlađenje produkata destilacije obavljalo se okolnim vazduhom, mokrom zemljom a tek kasnije vodom. Aparati za destilaciju silaženjem pare Kod ovog tipa aparata zagrevanje je vršeno iznad sirovine koja se destiliše, a produkti destilacije su se spuštali ispod destilišuće sirovine, gde su se kondenzovali i hladili. Aparat za destilaciju na sl.1 sastoji se od dva spojena suda. U gornji sud stavlja se sirovina za destilaciju, raspoređena po slojevima na metalne rešetke i okolo zagreva direktno vatrom. Oslobođena para ili smola se zagrevanjem spušta u donji sud za kondenzovanje, koji je ukopan u vlažnu zemlju.
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA Ispod suda za kondenzovanje nalazi se ćup za prihvatanje destilata. Ovakav način je pogodan za izdvajanje teško isparljivih smola. Đovani Della Porta u XII veku opisuje dva aparata za silaznu destilaciju uz zagrevanje sunčevom energijom (slike 2 i 3). Sud sa sirovinom za destilaciju sferičnog oblika, postavljen je iznad podloge u vidu stola i spojen sa sudom za kondenzovanje, koji se nalazi ispod. Sunčevi zraci, u varijanti na slici 2, padali su direktno na sud sa materijalom za destilaciju, a u varijanti na slici 3, zagrevanje se pojačava pomoću konkavnog ogledala. Aparati za destilaciju uzlaznim kretanjem pare Ovi aparati destilišu suprotno predhodnim, tako što toplota za zagrevanje dolazi odozdo, a pare se dižu i kondenzuju. Aparat na sici 4 ima donji masivni sud, u kojem se nalazi sirovina za destilaciju, a iznad ovog je kupola u kojoj se pare kondenzuju hlađenjem okolnim vazduhom. Sa dna ove kupole, kroz cev je izlazio
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA destilat. Aparati na slikama 5 i 6 podsećaju na one koje je Zoizme video kao crteže na zidu hrama u Memfisu, a prvi od ovih opisala je i Kleopatra u II veku pne. Ovaj aparat se sastoji od dva sferična suda međusobno povezanih jednom cevi. U donjem sudu zagreva se sirovina za destilaciju, a u gornjem se vrši kondenzovanje para. Iz ovog kondenzat izlazi preko jedne ili više cevi u sabirni sud. Na isti način radi i aparat na slici 6. U ovakvim aparatima nisu se mogle destilisati tečnosti sa više alkohola, zato što je hlađenje okolnim vazduhom bilo nedovoljno. Alambik u vidu više međusobno spojenih posuda koji su koristili alhemičari srednjeg veka (slika 7), predstavlja znatno poboljšanje uslova kondenzovanja u odnosu na predhodne , a takođe omgućava izvesnu frakcionu destilaciju. Đovani Della Porta u XVI veku opisuje alambik (slika 8), kod koga od kazana polazi na gore zmijolika cev, koja zatim uvodi paru
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA u vazdušni kondenzator. Vitorio Biringučo je u XVI veku dao nacrt znatno usavršenijeg alambika od onog na slici 8. Pomoću ovog aparata (slika 9) istovremeno se obavlja destilacija i rektifikacija. Kod ovog aparata pare prolaze kroz dugačke kanale, i flegmu koja se stvorila delimičnim isputnim kondenzovanjem, pa se tako dobija destilat sa znatno većom koncentracijom alkohola. Francuski autor Dejean je u XVII veku opisao alambik predstavljen na slici 10. Kod ovog alambika, od bakarnog kalaisanog kazana za destilaciju, produžavala se šira cev u vidu vrata, koja je uvodila pare u uzdignutu glavu za kondenzovanje. Ovde se hlađenje para vrši vodom, koja protiče oko peharastog kondenzatora, sa čijeg se dna izvodi hladan destilat. Sličan način hlađenja primenjuje se i sada kod alambika u Kini (slika 11) i kod alambika i Indokini (slika 12).
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA Aparati za bočnu destilaciju Ovaj način destilacije sličan je predhodnom u pogledu zagrevanja, ali alkoholne pare odlaze bočno na kondenzaciju u posebnom sudu koji se drži na hladnom ili se hladi vodom. Klasični antički alambik koji destiliše na ovaj način, prikazan na slici 13 je u obliku guske. Na slici 14 prikazan je alambik sličan predhodnom, ali uz zagrevanje sunčevom energijom preko kristalnih kugli, što je u XVI veku preporučio E.Filiatro. Efikasniji način destilacije dao je V.Bingučo u XVI veku na svom drugom aparatu, kod koga se od kazana za destilaciju alkoholnovodene pare odvode u zmijastu cev uronjenu u kacu s vodom (slika 15).Postoje tvrdnje da su Arapi već u VIII veku koristili zmijoliku cev za hlađenje alkoholnih para.
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA Posebno interesantan oblik aparata za destilaciju, koristio je u 16 veku Fridrih Ulsted Nirnberškij-Patricij. Ovaj alambik (sl.16) ima dva kazana za destilaciju, od kojih pare prolaze kroz kružno savijene cevi jednim delom ugrađene u stub, kroz koji protiče hladna voda. Na ovom aparatu dobija se rakija sa visokim sadržajem etanola. Od 18 veka za prekidnu destilaciju koriste se alambici, koji su u upotrebi i kod tehnički razvijenih zemalja, s tim što im je zapremina povećana (slika 17). Početkom 19 veka otpočelo se sa konstrukcijama složenijih uređaja za kontinualnu destilaciju, u vidu kolona. Proizvodnja jap-a i rafinisanog alkohola postala je industrijska.
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA Postoje pisani dokumenti iz 5 veka, da su stari Sloveni pili medovaču i medovinu, i da su s tom navikom u 7 veku došli na Balkansko poluostrvo. U novoj sredini primali su od Vizantije tadašnja saznanja iz domena privrede, prosvete i kulture. Ne zna se tačno kada se počelo sa proizvodnjom rakije, ali se zna da je ona postojala za vreme cara Dušana. Dušanov zakonik iz 1354 godine, u paragrafu 166 predviđa kazne protiv zloupotrebe alkohola, bez bližeg definisanja. Proizvodnja rakije je nastavljena i za vreme turske okupacije, što se zaključuje po podatku, da su Turci sakupljali takse na kazane u iznosu od 12 aspri. Proizvodnja i potrošnja rakije od druge polovine 16 veka osetno raste, jer se tada otpočelo sa otvaranjem kafana. Drugo naglo povećanje proizvodnje rakije povezano je s konačnim oslobađanjem naših krajeva od Turaka i naglim razvojem voćarstva.
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA Proizvodnja je bila primitivna ali masovna, tako da je rakija postala poljoprivredni artikal. Glavni centri proizvodnje bili su Užice, Tuzla, Sarajevo, Zvornik i td, odakle su kiridžije raznosile rakiju u druge krajeve, sve do uvođenja železničkog saobraćaja u našoj zemlji 1886 godine. Prema usmenim kazivanjima, koje se prenosilo s kolena na koleno, u staro doba u našim krajevima rakija se pekla u kazanima od pečene gline. Od istog materijala bio je i poklopac iz koga su se alkoholno-vodne pare izvodile preko drvene cevi bez hlađenja. Na ovakvim kazanima, destilacija se izvodila veoma sporo, kako bi se smanjili gubici zbog nepotpunog kondenzovanja para. Sve do kraja 19 veka aparati za destilaciju bili su veoma prosti. Tada počinje postepeno prenošenje tehnoloških i tehničkih saznanja sa Zapada, posebno iz Austrougarske i Francuske, pa su se aparati za destilaciju modernizovali.
ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA Od ovog perioda pa sve do II svetskog rata istovremeno su se koristili i prosti aparati i relativno savremeniji uređaji za destilaciju. U svim krajevima naše zemlje seoski aparati za destilaciju imali su kazane od bakra, a gornji deo zvani kalpak bio je od pečene gline, drveta ili bakra. Iz kalpaka alkoholnovodne pare odlazile su u kosu bakarnu cev, koja je delom prolazila kroz tabarku sa vodom. Ovako mala površina hlađenja uslovljavala je da kazani budu male zapremine i da se destilacija odigrava polako. Posle II svetskog rata aparati za destilaciju izrađuju se uglavnom od bakra. Seoski aparati su i dalje jednostavne konstrukcije, ali i sa tehničkim poboljšanjima za normalno hlađenje, bolje dihtovanje, brži i udobniji rad. Istovremeno dolazi do osnivanja većih društvenih pogona za proizvodnju voćnih rakija. Ovi pogoni su bili opremljeni najsavremenijim složenim uređajima za baterijsku i kontinualnu destilaciju.
