Mirko Aćimović INTUICIJA UMA (Dekart i Huserl) Apstrakt. Transcendentalna loika! kao sistem transcendentalni" principa! kona#ni $e sistem %enomenoloi$e loi#ko uma unutar transcendentalne %ilo&o%i$e s"vaćene kao odovor na povesnu upitanost %ilo&o%i$e o prvo$ %ilo&o%i$i! ili o tome 'ta trea da $esu sapientia universalis! issensc"a%ts le"re! asolute issensc"a%t! napokon strene issensc"a%t unutar %enomenoloi$e transendentalne %ilo&o%i$e. * tim dovr'en$em opet se doa+a po#etak u %ilo&o%i$i! mi'l$en prema karte&i$ansko$ sapientia universalis! de se ort prema eo coito poima kao apodikti#ki siurno i posledn$e tlo rasu+ivan$a u &asnivan$u svake radikalne %ilo&o%i$e, otuda Huserl! na trau karte&i$anski" meditaci$a o prvo$ %ilo&o%i$i! %enomenolo'ki misli put uma do intuici$om evidentne datosti. kl$u#ne re#i, um! intuici$a! &nan$e! nauka! princip. Misaono stanovi'te racionalne meta%i&ike u Dekartovo$ $e %ilo&o%i$i postavl$eno kao tra-en$e $edinstva me+usono suprotstavl$eni" momenata onoa 'to $este apsolut. Ali misaoni tok ni$e u to$ %ilo&o%i$i otpo#eo po$movnim mi'l$en$em o apsolutu! neo $e ta$ tok dospeo do apsolutno! ko$e $este o! kako i se i&na'lo! misa mi saon onoo ve većć po post stav avl$ l$en eno! o! i& i&mi mire ren$ n$ee mi mi'l 'l$e $en$ n$aa i i ića ća!! in indi divi vidu dual alit itet etaa i supstanci$aliteta! dakle misaone i prote-ne supstanci$e/ a to $e kona#no i sta$alo u neposrednom &a"tevu ontolo'ke odluke samoa mi'l$en$a ko$e i $este apsolutni po#etak Dekartove %ilo&o%i$e. %ilo&o%i$e. Naime! kod Dekarta se mi'l$en$e mi'l$en$e mi'l$en$em mi'l$en$em predo#ava kao apsolutna apsolutna i&vesnost! ili istinsko otpo#in$an$e po#etka u %ilo&o%i$i/ ali! mi'l$en$e ko$em $e iće apsolutno ra&li#ita odreda! ne dospeva do po$movno identiteta apsoluta! $er ra&lu#ene odrede posmatra kao rastavl$enost ko$a tek &a"teva identitet apsolutno $edinstva! postavl$en pukim apstraktumom o-anske e&istenci$e! ko$im apsolut i ni$e mi'l$e mi' l$enn kao aps apsolu olutni tni ide identi ntitet tet u se seii ra& ra&li# li#iti iti"" mom momena enata! ta! 'to $e! kon kona#n a#no! o! spekulativno postinuće umske ontoloike. Doista $e! dakle! ta#no da smo s Dekartom opet na po#etku %ilo&o%i$e! u medi$u mi'l mi 'l$e $en$ n$aa i i ića ća!! a sa st stan anov ovi' i'ta ta su sups psta tanc nci$ i$al alno no ra ra&u &uma ma!! un unut utar ar ko ko$e $e $e i postavl$en osnov sa&nan$u intuici$e kao sa&nan$u intuici$om. U traan$u &a i&vorn i&v ornom om i&v i&vesn esno'ć o'ćuu &na &nan$a n$a!! put putem em i&v i&vesn esnost ostii sam samoa oa sa& sa&na nan$a n$a!! ari aritme tmetik tikaa i eometri$a predstavl$a$u model karte&i$ansko mi'l$en$a! ko$e $asno i o#iledno neposredno intuitivno saledava ili deduktivno i&vodi ono 'to trea da $este nauka. 01od neposrednim intuitivnim saledavan$em! ra&umem! ne kolel$ivo poveren$e ko$e #ula da$u! ili la-ni sud ma'te r+avi" konstrukci$a! već #ista i pa-l$iva du"a tako lak i ra&ovetan po$am da u onom! 'to ra&umemo! &aista nikakve sumn$e ne 2
osta$e/ ili! 'to $e isto! #ista i pa-l$iva uma po$am e& ikakve mouće sumn$e! ko$i se od same svetlosti uma ra+a! i ko$i $e od same dedukci$e i&vesni$i...0 Neposredno se! intuici$om! sa&na$e da $a $esam! da $a mislim! da lopta ima $edinstvenu povr'inu! itd. Dedukci$a $e 0nau#no &akl$u#ivan$e ko$e se i&vodi i& svea druo 'to $e sa i&vesno'ću sa&nato0! i to $e drui na#in istinitoa sa&nan$a du"a. 1rvi principi sa&na$u se intuici$om a &akl$u#ci dedukci$om! pa $e ova ra&lika već sasvim $asna u temel$no$ ontoloi#ko$ postavci karte&i$anske %ilo&o%i$e Coito! ero sum! u ko$o$! kako to re#e s pravom i Heel! ono 0dakle0 ni$e i&vo+en$e &akl$u#ka neo intuitivni uvid u prvi princip svake %ilo&o%i$e. Dedukci$a proi&ila&i i& pret"odni" istiniti" i po&nati" principa! ili premisa! na osnovu ko$i" se! potom! i&vode &akl$u#ci neprekinutim kretan$em misli! ili sukcesi$om. U$edin$enim naporom oe$u metoda sa&nan$a du"a nasta$e tek nauka kao istina $asnosti i ra&ovetnosti &nan$a. 3a&um $e ospodar nauke. N$eova $e moć neposredno intuitivno saledavan$e. 3a&ovetnim neposrednim intuitivnim saledavan$em &adoi$a s pronicl$ivost a dedukci$om o'troumnost! no ove moći du"a ne doa+a$u se po uputstvima loike %ormalno uma. 4ularna loika potpuno $e i&li'na! ka-e Dekart! i to onima ko$i smera$u ka istini stvari! premda ona mo-e koristiti da se druima i&lo-e već po&nate stvari. 5ormalna ve'tina umovan$a ne doprinosi sa&nan$u istine, ne mo-e se! npr. sa#initi ni $edan siloi&am s istinitim &akl$u#kom a da se već unapred ne &na istina ko$a se n$ime deduku$e. 6sim ra&uma! i n$eovi" moći ospol$en$a u sa&nan$u! Dekart ra&liku$e $o' ma'tu! #ula i pamćen$e kao sposonosti du"a. 6vi poton$i olici sa&nan$a upotpun$u$u ra&um i s n$im se me+usono poti#u! pretpostavl$a$ući se. U moći $e ra&uma da neposredno intuitivno saledava i sa&na$e! ali i da sudi! tvrdeći i neira$ući o svo$stvima stvari. U ono$ prvo$ moći ra&uma ne mo-e iti &alude u poledu sa&nan$a istine! a ako se i& te istine sudi! onda $e na delu sveukupnost ra&umsko sa&nan$a! ili konstituisan$e nauke. To $e ono 'to $este umna du'a du"a. Dakle! 0svako mo-e du"om neposredno intitivno saledati0 da posto$i! da misli! da trouao ima tri lini$e! $er intuici$a i $este o#ilednost i i&vesnost u umovan$u du"a. Intuici$i $e nu-na aktualna o#ilednost ko$a $e! potom! temel$ dedukci$i mi'l$en$a ko$a se sasto$i u &akl$u#ivan$u. 1rvi &akl$u#ci neposredne su radn$e du"a provedene dedukci$om! ali su prvi principi sa&natl$ivi $edino intuici$om du"a. Tako $e intuici$a akt du"a! s temel$em u ra&umu. Intuici$a $e u i&vesnom smislu prirodna svetlost uma ko$om se ra&ovetno i $asno neposredno saledava istina. 6va se istina! me+utim! na$pre odnosi na proste stavove u saledavan$u po$edina#ni" stvari, intuici$a se ovde poka&u$e kao saledavan$e $asni" i prosti" u&roka neke stvari! pa val$a sticati naviku da se mislima ou"vata$u malo stvari od$ednom i tako proste i $ednostavne da se tek na temel$u n$i"ovo ra&ovetno neposredno saledavan$a intuici$om ide ka prvim! apsolutnim principima. I& ovoa sledi kako 7
du"ovna intuici$a &a"teva dva uslova/ naime! da stav ude s"vaćen $asno i ra&ovetno! i da ude s"vaćen od$ednom! a ne sukcesivno (1ravila...! str. 278). *ukcesi$a $e svo$stvo dedukci$e! kao i indukci$e ko$e tek posle intuici$e prosti" stavova ima$u da &apo#nu proces slo-eni$i" misaoni" operaci$a. 6tuda se i ka-e kako su intuici$a i dedukci$a na$elementarni$e radn$e ra&uma u procesu mi'l$en$a, sa&nan$e tim mi'l$en$em doa+a se o#iledno'ću intuici$e i nu-no'ću dedukci$e. 6#ilednost intuici$e ispol$ava se i kao neposrednost nu-nosti proste prirode stvari u u&a$amnim odnosima i ve&ama s druim stvarima! udući da te proste prirode doprinose ora&ovan$u sastava ti" drui" stvari. Jednostavnost $asnoće ti" $ednostavni" stvari ni$e ni'ta druo do prirodna svetlost intuici$e ra&uma. *ve slo-ene stvari val$a ra&vrstati u n$i"ovim prostim stavovima! $er istina $e ono 'to $e $ednostavno. 1rost stav $e osnov! po$edina#na stvar u n$eno$ o#ilednosti neposredna $e istina. Dekart dakle dr-i da se sva delatnost uma sasto$i u pripremi intuitivne radn$e na temel$u ko$e će tek dedukci$a mi'l$en$a imati svo$ smisao. 9apravo! #ista intuici$a $edne po$edina#no u&ete stvari prirodna $e svetlost ra&uma ko$a se da s"vatiti kao neposredno intuitivno saledavan$e istine ko$a se! opet! intuitivno sti#e. Tako intuici$a ni$e samo neposredna o#ilednost istine! $asnost prirodne svetlosti ra&uma! ra&ovetnost pronicl$ivo du"a! i&vor sa&nan$a ra&uma! neo i sei vlastiti prvi princip! neposrednost same see! istina istine. 3adi se! dakle! o intuici$i intuici$e! o neposrednosti same neposrednosti intuici$e kao akta du"a! ospol$eno ra&umskim mi'l$en$em. Ni'ta ni$e neposredni$e od neposrednosti intuici$e! i ni'ta ni$e ra&ovetni$e i o#iledni$e od $asnoće $ednostavni" stavova po$edina#ni" stvari/ dakle! ni'ta ni$e u mi'l$en$u mi'l$en$em osnovni$e od intuici$e su'tine stvari! $er su'tina $e stvari u $ednostavnosti stvari. 1rvi principi su apsolutni principi $er su $ednostavni! prosti principi stvari, intuici$a $e saledavan$e principa stvari! $asnost o#ilednosti $ednostavni" stvari! naprosto istina. To $e ono posledn$e! $er $e prvo ko$im tek posta$u slo-ene dedukci$e i indukci$e mi'l$en$a. *lo-enost stvari ni$e vi'a instanca stvari neo nu-nost pove&anosti prosti" stvari ko$e sa#in$ava$u tu slo-enost. 4al$a stoa saledati $ednostavnost slo-enosti! osnov istine. Intuici$a se tako poka&u$e kao saledavan$e istinitim umovan$em! intuici$a $e istina uma i umnost istine. 6ntolo'ki osnov &apo#in$an$a mi'l$en$a sto$i u onome da mi'l$en$e $este . * tim da mi'l$en$e $este! &apo#in$e nu-nost istine uop'te! $er pre toa ni'ta ni$e nu-no istiniti$e! ni'ta dakle ni$e nu-ni$a istinitost niti istiniti$a nu-nost. Nu-na istinitost doa+a se dakle u tome da $a $esam stvar ko$a misli (res coitans)! odnosno da $a $esam du" (mens)! du'a (animus)! ra&um (intellectus)! um (ratio). * onim misliti (coitare) &apo#in$e posto$an$e! stoa Coito! ero sum. Ali! ovo sa&nan$e ni$e ni'ta druo do sam uvid du"a (solus mentis inspectio). Ni'ta 'to $e osim toa ni$e i&vorni$e mi'l$en$e ko$im se neposredno &na coito! ero sum. To $e prirodna svetlost du"a (lumen naturale) ko$a neposredno &a"vata sveop'ti stvarala#ki u&rok 8
(causa e%%eciens et totalis) ko$im uop'te ne'to na ilo ko$i na#in $este. A to da uop'te ne'to $este! tek $este preko ide$e u ra&umu. 9nan$e istine stoa $e &nan$e te nu-nosti doa+an$a itka i ra&uma! ili ta#ni$e! doa+an$a itka u ra&umu &a ra&um. Ali! u prirodi $e stvoreno ra&uma da ude kona#an! i osim n$ea kao moći sa&navan$a posto$i i moć sloode i&ora! a ona $e pak vol$a (voluntas) ko$a prekora#u$e ranice ra&uma. *"odno prirodno$ svetlosti sa&nan$a! uvid ra&uma uvek pret"odi odre+en$u vol$e! i to $e nu-ni poredak dat od oa. Ne trea dakle oa smetnuti s uma ako se "oće istinsko i siurno &nan$e (scientia)! naspram mnen$a (opiniones) i &ami'l$an$a (imainatio) ko$ima $e svo$stvena verovatnost. : tim olicima svesti pristupa$u i osećan$a (sensus)! udući da ni ona ne dose-u $asnost i #istotu kako ra&umevan$a (intellectio) tako i neposrednost umovan$a du"a, ovo poton$e trea da $e intuici$a! ili ra&umska neposrednost saledavan$a istine. 6tuda Huserl i misli kako $e ova$ karte&i$anski povratak u eo coito temel$ transcedentalno su$ektivi&ma. 1o Huserlovom sudu! Dekartove Meditaci$e prau&or su %ilo&o%ske samore%leksi$e / one su transcendentalno$ %enomenoloi$i ponudile nove impulse i dale novu %ormu! pa se u tom smislu o to$ %ormi transcendentalne %ilo&o%i$e mo-e ovoriti kao o novokarte&i$anstvu! s vodećom ide$om re%orme %ilo&o%i$e u nauku i& apsolutno utemel$en$a! i& apsolutno uvida. 6va$ &a"tev se kod Dekarta postavl$a! ka-e dal$e Huserl! u $edno$ %ilo&o%i$i ko$a se orće u su$ektivno! %ilo&o%i$i ko$a $e radikalni ort i& naivno o$ektivi&ma u transcedentalni su$ektivi&am, epo"a %ilo&o%i$e nastala $e u Meditaci$ama &ato 'to su one povratak na eo coito. Na tom trau val$a i&nova stvoriti po#etak u %ilo&o%i$i! a on $e mouć onovom Dekartovo radikali&ma %ilo&o%a ko$i &apo#in$e. Dakle! otpo#eti %ilo&o%i$u kao transcendentalnu %enomenoloi$u! &na#i stupiti u n$u radikalnim &apo#in$an$em na karte&i$anski na#in! u& nu-nost preinake stari" karte&i$anski" meditaci$a ka univer&alnom $edinstvu nauke u $edinstvu apsolutno racionalno utemel$en$a. 3e# $e! dakle! o povratku na eo ko$i %ilo&o%ira/ o epo"alnom vraćan$u na eo #isti" coitationes! o &nan$u sami" stvari. 6va$ povratak &a Huserla ni$e povratak o$ektu kao istini su$ektivno sa&nan$a! neo povratak u it stvari! de $e mera istine stvari evidenci$a! &adoi$ena neposrednim saledavan$em (;esenssc"au)! 'to $e posledn$i akt svesti proveden metodom %enomenoloi$e. * to stanovi'ta! stvar ni$e mi'l$ena kao puko posto$an$e neo kao po$am stvari! pa $e otuda %enomenolo'ki metod! s n$eovim dovr'en$em u neposrednom saledavan$u ili inutici$i! &apravo kretan$e svesti ka po$mu stvari! udući da po$am stvari $este misao o iti stvari! neposredna svest o tome 'ta stvar &apravo $este. U#initi po#etak to sa&nan$a! sa&nan$a su'tine stvari! &na#i na#initi po#etak %ilo&o%i$e! po#etak u %ilo&o%i$i! ko$i $e opet mouć! po Huserlovom mi'l$en$u! $edino %enomenolo'kom metodom ispitivan$a #iste svesti! unutar ko$e se i nala&i i&vorno i neposredno &nan$e su'tine (;esen)! ili po$am same stvari. I&vorna intelektualna intuici$a! <
i&vorna $e istina &nan$a i&vorne iti predmeta predmetne svesti! #ime se prekora#u$e nau#na datost &nan$a ko$e priavl$a ra&um u vlastito$ svakida'n$ici empiri$sko mi'l$en$a empiri$sko realiteta sveta. U svo$o$ empiri$sko$ datosti! svest $e psi"olo'ka svest! sistem psi"i#ki" akata ko$i sa#in$ava$u sklop psi"i#ki" do-ivl$a$a ko$ima se ne dopire do onoa unutra'n$e i&vorno iskustva vlastiti" do-ivl$a$a! do i&vora psi"i#ko, a svest $e! osim 'to $e empiri$ska! i unutra'n$e opa-an$e do-ivl$a$a i! nadasve! sveou"vatnost intencionalni" do-ivl$a$a ko$im $e i mouće sa&nan$e sveta apsolutnim iskustvom svesti. Do ove svesti! dakle do svesti u n$enom apsolutnom iskustvu ili do #iste svesti! dospeva se prekora#en$em svea empiri$sko! aposteriorno! nau#no! stavl$an$em u &arade svea realisti#ko! po&itivisti#ko! psi"oloisti#ko! ali i svea meta%i&i#ko i spekulativno u iskustvu tradicionalne %ilo&o%i$e. 6va %enomenolo'ka redukci$a teori$ska $e priprava svesti da u samo$ sei soom dospe do imanentne intuici$e %enomena kao sami" stvari u n$i"ovo$ su'tini! pri #emu $e dakako intuici$a sama svest u vlastitom momentu neposredno saledavan$a itka su'tinom ića! ili predmeta. :ako $e svest uvek svest o ne#emu! to $e onda svest svet usmereni"! intencionalni" akata ko$i! opet! nisu ni'ta druo do $edinstvo apriorne strukture svesti i itka! ili po$am same stvari. Dakle! "od svesti ka predmetu u n$eovo$ iti &apravo $e povratak svesti u vlastitu i&vornost na na#in ko$i $este epoc"e. 6vim $e potom pripravl$en put ka transcendentalno$ %enomenoloi$i kao apriorno$ nauci transcendentalno su$ekta transcendentalne svesti. U ovome do sada re#enom ra&aira$u se dve stvari kod Huserla, na$pre Huserlova $e %enomenoloi$a nauka ontonoseoloike! a potom unutar te ontonoseoloike sredi'na $e stvar prolem metode. Tako se %enomenoloi$a poka&u$e kao nauka &nan$a i &nan$e nauke! s temel$nim upori'tem na metod posta$an$a &nan$a naukom i nau#no posto$an$a &nan$a. 9apo#in$an$e to posta$an$a mora &apo#eti loikom! &apravo &a"tevom &a temel$nim preispitivan$em loike u n$enom tradicionalnom i psi"olo'kom stavu mi'l$en$a! s namerom da se na$pre postavi osnov &a #istu loiku ko$a trea da $e priprava &a %enomenolo'ku transcendentalnu %ilo&o%sku loiku. 1ostavl$en$u temel$a &a #istu loiku pretpostavka $e kritika psi"oloi&ma u loici i teori$i sa&nan$a. 6va se kritika na$pre provodi u =oisc"e Untersuc"unen! s pret"odno $asnim odre+en$em loike i n$enim teori$skim situiran$em unutar %ilo&o%i$e. =oika se! naime! u Huserla misli kao teori$ska nauka! $er n$eni %undamentalni stavovi nisu niti normativni niti psi"olo'ki empiri$ski stavovi! neo su to oni stavovi ko$i se! svo$om loi#kom &akonito'ću! odnose na sadr-a$ suda! udući da loi#ki &akoni nisu psi"olo'ki stavovi neo &akoni sa idealnim &na#en$ima. =oika $e! dakle! teori$ska predmetna nauka o idealnim tvorevinama! i time ona itno iskora#u$e i& do tada preovla+u$uće psi"oloi&ma u loici! ko$im su loi#ki &akoni mi'l$eni kao empiri$ske #in$enice psi"i#ko -ivota . =oi#ki psi"oloi&am sveo $e loiku na nauku o umetnosti val$ano mi'l$en$a! na umetnost ispravno mi'l$en$a nu-no &avr'ava$ući u skepti#kom relativi&mu. Ispitu$ući >
empiri$ske konsekvence psi"oloi&ma i potom n$eove interpretaci$e loi#ki" %undamentalni" stavova! osoito kod Mila! *pensera i 9ivarta! Huserl utvr+u$e kako $e takav psi"oloi&am &apravo skepti#ki relativi&am! te da $e u& to i antropoloi&am u 9ivartovo$ i ?rdmanovo$ loici. Na temel$u ovoa utvr+u$e se potom ide$a #iste loike (Die Idee der reinen =oik)! #emu $e prvi deo =oisc"e Untersuc"unen proleomena (1roleomena &ur reinen =oik). U svom kona#nom po$movnom postinuću! #ista loika sto$i kao %undament normativne loike kao nauke ko$a ispitu$e te"niku nau#no sa&nan$a! $er #ista loika ispitu$e $edinstvo &akonitosti istina! a to nadal$e &na#i kako $e #ista loika nauka o nauci! ili &nan$e o posta$an$u &nan$a. U tom teori$skom "ori&ontu! #ista loika istra-u$e temel$ne po$move nauke u n$i"ovim me+usonim odnosima i n$ima korelativne po$move! 'to će reći! #iste kateori$e &na#en$a i #iste predmetne kateori$a! na temel$u ko$i" potom ispitu$e &akone ovi" kateori$alni" pomova i n$i"ovo o$ektivno va-en$e unutar teori$a. I& ovoa se ra&aira ra&lika i&me+u psi"olo'ko akta su+en$a (Urteilsakt) i loi#ko sadr-a$a suda (Urteilsin"alt) ili datosti o$ekta u mi'l$en$u. A to! dakle! &na#i kako loi#ki &akoni mi'l$en$a nisu prirodni psi"olo'ki &akoni mi'l$en$a! odnosno kako loi#ko mi'l$en$e ni$e psi"i#ki proces mi'l$en$a. 6snovna $e stvar loike! po Huserlu! prolem istinitosti mi'l$en$a. 6va$ prolem nadila&i psi"olo'ki stav evidenci$e i stupa u svo$ idealni smisao! ko$i se sasto$i u tome da $e istinitost &apravo evidenci$a! pri #emu $e evidenci$a 0neposredna unutra'n$ost same istine0 (Inne;erden). A 0carstvo istina0 (3eic" der a"r"eit) ni$e "aos! u n$eovom temel$u $e $edinstvo &akonitosti (=oisc"e Untersuc"unen! I! par. @.! str. 2>). Dakle! evidenci$a $e neposredna unutra'n$ost istine i n$en $e sud svest oriinalne datosti, to $e ono 'to upuću$e na poton$i po$am intuici$e ko$im se! kao neposrednim saledavan$em! dovr'ava %enomenolo'ki metod &nan$a iti stvari. 6tuda Huserl insistira na ra&lu#ivan$u loi#ki" &akona od svi" oni" tendenci$a n$i"ovi" svo+en$a na psi"olo'ke procese! prvoitne %orme (urspruenlic"e 5ormen)! psi"o%i&i#ke konstituci$e! svest uop'te (e;ustsein ueer"aupt)! na l$udski vrsni um (attunsvernun%t)! na intellectus ipse ko$i kao ne'to uro+eno op'tel$udsko pret"odi svakom %akti#kom mi'l$en$u i iskustvu! $er sve $e to eo ipso relativi&am (par. 8B! str. 27<). ista svest $e ono u #emu trea da se doodi 0&u den *ac"en selst0! i&vorni temel$ -ivo uma! naspram ko$e sto$i naturali&am! po&itivi&am i empiri&am prirodni" nauka i psi"oloi$e! ko$i u svo$im ekstremnim ledan$ima &apada$u u su$ektivi&am ili o$ektivi&am sa&nan$a. Huserl misli kako $e #ista loika ona$ korelativni na#in %ilo&o%sko ledan$a ko$im se prevladava ekstremnost spo&na$ni" momenata, apriornost #iste loike $este! po n$eovom sudu! u #in$enici $edinstva o$ektivnosti i idealnosti loi#ki" tvorevina! u sinte&i ispun$en$a misaono akta neposrednim posmatran$em sadr-a$a misaono akta. 3e# $e! dakle! o #istim sini%ikacionim i #istim intuitivnim aktima u n$i"ovom $edinstvu! de $e intuici$a u&eta kao neposredno iskustvo i do-ivl$a$ predmeta kao opa-a$ne sadr-ine (=oisc"e Untersuc"unen! II7! par. 77! str. EB). Intuici$a u svo$em vlastitom sadr-a$u poka&u$e se kao opa-a$na u n$eno$ @
neposrednosti i imainativna! ukoliko $e predstavl$enost . Intutivni akt (opa-a$ni ili imainativni) ispun$ava sinitivni akt a n$eova potpuno adekvatna ispun$enost u svo$o$ $e iti evidenci$a kao sa&nan$e! 'to $e ono posledn$e u sistemu radaci$e u stupn$evitosti ispun$enosti opa-a$a. ?videnci$a $e tako istinsko sa&nan$e! potpuno adekvatno ispun$en$e intenci$e &na#en$a! apsolutna reali&aci$a onoa 'to $e adeFuatio rei ac intellectus! ostvarenost ića u smislu istine (II7 ?inleintun! str. >., 0Hier ist das *ein im *inne der a"r"eit! der rec"t verstandenen 0Ueereinstimmun0! der 0adeFuatio rei ac intellectus0 realisiert! "ier ist sie selst eeen! direkt &u ersc"auen und &u errei%en0). Na ovom temel$u loi#ki" istra-ivan$a radi se potom %enomenolo'ka nauka o evidenci$i! prevas"odno u Ideen &u einer reinen 1"aenomenoloie und p"aenomenoloisc"en 1"ilosop"ie (s podnaslovom 0Allemeine ?in%ue"run in die reine 1"aenomenoloie0). 6vde $e intuici$a 0i&vorno da$uće saledavan$e0 (die oriinaer eende Ansc"auun)! 0princip svi" principa0 (das 1rin&ip aller 1rin&ipien)! 0leitimno i&vori'te sa&nan$a0 (3ec"tsFuelle der ?rkenntnis). Intuici$a $e ovde mi'l$ena kao %orma sa&nan$a u ko$o$ se evidentno i adekvatno &na itak! dakle kao neposredno saledavan$e same su'tine realiteta! date pre svako teori$sko mi'l$en$a. 3e# $e &apravo o temel$u istinsko sa&nan$a $er neposredno saledavan$e! ili noein! u su'tini $e neposredna potpuna i&vorna evidenci$a ko$a $este saledavan$e su'tine predmeta ko$om su postavl$eni osnovi smisla sudova o to$ iti stvari. Intuici$om kao neposrednim saledavan$em e$detsko mi'l$en$a Huserl nasto$i da prekora#i ranice empiri&ma i racionali&ma sa&nan$a unutar tradicionalne %ilo&o%i$e. *a&nan$e se ne mo-e temel$iti na iskustvu! $er iskustvo u psi"olo'kom empiri&mu ni$e iskustvo o iću i su'tini! neo puko neposredno #ulno posmatran$e. 6vde iskustvo ni$e neposredno saledavan$e ko$e $e s"vatan$e su'tine stvari! du"ovno saledavan$e ića i su'tine! 'to i $este ono 'to $e evidenci$a! ili e$detska intuici$a. *misao i su'tina predmeta! 'to $e osnov &a 0&u den *ac"en selst0! &adata $e e$detsko$ intuici$i kao! u i&vesnom smislu! %enomenoloi$i uma! udući da $e %enomenolo'ka op'ta itna nauka o evidenci$i &apravo $edan deo %enomenoloi$e uma (Ideen! par. 2<>.! str. 8GG)! i to %undamentalni deo op'te %enomenoloi$e uma. Ni racionali&am apriorno #isto mi'l$en$a ne dospeva do neposredno saledavan$a e&uslovni" op'ti" istina! dakle do po$ma intuici$e! ko$im $e tek neposredno saledan identitet predmeta i svesti! ića i mi'l$en$a. 1ovratak k samim stvarima &apravo $e intuici$a identiteta noe&e i noeme! su$ekta i o$ekta! de $e %enomenoloi$a s"vaćena kao metod ko$i vodi $edinstvu stvari i svesti u evidenci$i! kao! dakle! du"ovno saledavan$e ića i su'tine . 6tuda $e intuicija kod Huserla princip svih principa! 'to će reći princip %ilo&o%i$e kao &nan$a saledavan$em istine. ?$detska intuici$a $e $edno e$detsko sa&nan$e! &asnovano %enomenolo'kom metodom ko$o$ $e ona $edan od %undamentalni" momenata ko$i %enomenoloi$u mi'l$en$a dovr'ava nepsorednim saledavan$em su'tine. Intuici$a E
$e saledavan$e su'tine (;esensc"au)! e$detsko sa&nan$e! ili neposredno sa&nan$e eidosa. Intuicija kao neposredno sagledavanje suštine nije neposredno empirijsko doživljavanje istine stvari, nije dakle neposredno puko iskustvo svesti, nego kategorijalno iskustvo, zadobijeno kategorijalnim opažajem.
6vde sto$i ona$ iskorak od empiri&ma i racionali&ma same stvari! $er iće ni$e puko iće! niti $e iskustvo ića neposredno ledan$e ića! neo neposredno saledavan$e su'tine ića, evidenci$a i su'tina ića temel$ni su po$movi to iskoraka i& apriorno racionali&ma i psi"olo'ko empiri&ma tradicionalno ledan$a na stvar loike! ili na samu stvar mi'l$en$a. U poledu metode mi'l$en$a pomak se doa+a u neprista$an$u na dostatnost indukci$e i dedukci$e &nan$a! na ko$ima se i &asniva$u nauke iskustva i ra&uma. 9asniva$ući se na prirodnom stavu (natuerlic"e ?instellun)! ove nauke &apada$u u puki prirodni na#in -ivota! vo+en &dravora&umskim rasu+ivan$em u n$eovo$ naiv nosti. Ali svet života ni$e samo pret"odno po&nati svakida'n$i -ivot! neo i &aonetka do ko$e se dopire tek uvidom u samu stvar, natra k samim stvarima otuda $e tek &a"tev %enomenoloi$e kao metode i nauke %ilo&o%i$e/ %enomenoloi$e kao 0kritike uma0 ko$om se su'tina stvari &na vraćan$em na n$en i&vor svesti. To $e &apravo i temel$ $edne %ilo&o%i$e kao 0stroe nauke0! #i$a $e na$pre pretpostavka osloo+en$e od naturali&ovane svesti i naturali&ovani" ide$a! a time i svi" apsolutni" ideala i normi. Naturali&am $e! ka-e Huserl! principe %ormalne loike! ili &akone mi'l$en$a tuma#io kao prirodne &akone mi'l$en$a! a to $e esmislenost ko$a &apada u skeptici&am! ideali&am i o$ektivi&am! polavito onda kada smera ka konstituisan$u $edne prirodnonau#ne teori$e sa&nan$a. Nasuprot prirodno$ nauci o svesti! Huserl temel$i %enomenoloi$u svesti kao nauku o svesti u teori$skom "ori&ontu %ilo&o%i$e. 5enomenoloi$a ima posla s #istom sve'ću sve'ću u %enomenolo'kom stavu &a ra&liku od psi"oloi$e svesti! &asnovane na prirodnom stavu isksutvene svesti (5ilo&o%i$a kao stroa nauka! str. 2@). Ali! kro& medi$um %enomenoloi$e! psi"oloi$a osta$e u srodstvu s %ilo&o%i$om! iva$ući tako i&vorna psi"oloi$a! ko$o$ ni$e svr"a i cil$ eksperimentalno utvr+ivan$e psi"o%i&ike opa-an$a! intuici$e! iska&a! pamćen$a. 1otpuno nau#na psi"oloi$a pol$e $e 0prave kritike uma0! a ova $e pak poton$a neposrednost ledan$a su'tine %enomena! intuitivno istra-ivan$e. 1rema tome! veli dal$e Huserl! ako mi inutitivno &a"vatamo o$u u n$eno$ puno$ datosti i $asnoći! onda $e to 'to $e dato 0su'tina0. Ista $e stvar i s #istim ledan$em! de $e opa-a$! doveden do datosti! opa-a$ po sei, to dovo+en$e do datosti opa-a$a intuitivno $e s"vatan$e su'tine opa-a$a. A 0dokle dosti-e intuici$a! opa-a$na svest! dotle dosti-e moućnost odovara$uće 0ideaci$e0 (kako sam imao oi#a$ da ka-em u =oi#kim istra-ivan$ima) ili saledan$a su'tine0, 0ukoliko $e intuici$a #ista i ne ou"vata nikakva prela&na saintendiran$a! utoliko $e saledana su'tina ne'to adekvatno saledano! apsolutno dato0 (5ilo&o%i$a kao stroa nauka! str. 7) . 1o Huserlu! olast u ko$o$ vlada #ista intuici$a ou"vata celokupnu s%eru i onoa 'to psi"olo B
smatra psi"i#kim %enomenom! premda ne u smislu empiri$sko prirodno stava. A sasvim $e ra¨$ivo 'to se su'tine! s"vaćene intuici$om kao neposrednim saledavan$em! i&ra-ava$u po$movima! na temel$u ko$i" se potom &asniva$u moućnosti o$ektivno i apsolutno &nan$a. Intuitivno s"vatan$e omouću$e apsolutno sa&nan$e! a ono posta$e istra-ivan$e su'tine! ili anali&a svesti, 0Intuici$a s"vata su'tinu kao iće su'tine0! pa ovim nepostavl$an$em e&istenci$e sa&nan$e su'tine ni$e #in$eni#ko sa&nan$e ! ono ne ou"vata sadr-a$ tvr+en$a u odnosu na individualnu e&istenci$u (iid! str. 8G). *"vatan$e su'tine &apravo $e intuici$a su'tinske datosti! 0intuitivno kao s"vatan$e su'tine0! 'to trea da ude i&ra-eno sudom u adekvatno ora&ovanim po$movima! na #emu se i &asniva apsolutno eneralno va-eće sa&nan$e, %enomenoloi$a! kao #ista nauka! $edino mo-e iti istra-ivan$e ovako s"vaćeni" su'tina! dakle istra-ivan$e %enomena u $edinstvu svesti. 5enomenoloi$a $e istra-ivan$e su'tine ko$e $e i&vr'eno u #isto intuitivnom stavu. 5enomenolo'ki metod upuću$e ka $edno$ nau#no$ teori$i uma $edne stroo nau#ne %ilo&o%i$e. A u su'tini $e %ilo&o%i$e! po Huserlu! da se n$en nau#ni rad kreće u s%erama direktne intuici$e! ukoliko se ona vraća na kra$n$e i&vore, stoa $e na$veći korak ko$i trea da u#ini na'e vreme uvi+an$e da se 0s %ilo&o%skom intuici$om u pravom smislu! s %enomenolo'kim s"vatan$em su'tine0! otvara eskona#no pol$e rada i $edna nauka ko$a i e& matemati#ki" metoda posti-e na$stro-i$a i odlu#na sa&nan$a (iid.! str. >>). 6vo ni$e ni'ta druo do 0'to $e mouće man$e ra&uma! to #isti$a intuici$a (intuitione sine comprehensione )0! u&dinuće ra&uma do uma! de se to u&dinuće me+utim s"vata kao &asnivan$e intuici$e kao saledavan$e su'tine stvari u transcendentalnom $a transcendentalnim $a! 'to $e napokon temel$ transcendentalne %enomenoloi$e! dovr'ene potom %ilo&o%i$om -ivota! sa 0svetom -ivota0 (die =eens;elt) u svo$em teori$skom "ori&ontu ispitivan$a. Transcendentalna %enomenoloi$a u svo$o$ $e iti kritika uma! s intuici$om kao onim posledn$im medi$umom sa&nan$a u ko$em se doa+a saledavan$e su'tine! postavl$ene %enomenolo'kom metodom kritike sa&nan$a. Dakle! %enomenolo'kom metodom kritike sa&nan$a &asniva se %enomenoloi$a kao op'ta teori$a su'tine! a ova pak metoda u sei ima stupn$eve %enomenolo'ko posmatran$a! od %enomenolo'ke redukci$e do #isto intuitivno saledavan$a su'tine %enomena! do evidentnosti ko$a apsolutno saledava! ko$a sama s"vata. 1rema tome! %enomenoloi$a 0o&na#ava $ednu nauku! $ednu ve&u nau#ni" disciplina/ ali %enomenoloi$a istovremeno i pre svea o&na#ava i misaoni stav0! speci%i#ni %ilo&o%ski misaoni stav i speci%i#ni %ilo&o%ski metod (Ide$a %enomenoloi$e! str. 8E). Ta$ misaoni metod %ilo&o%i$e o&na#ava i ranice te %ilo&o%i$e! a one se prote-u od iskl$u#ivan$a svea transcendentno do #isti" %enomena! ili saledavan$a su'tine, tek ovim $e %enomenolo'ko sa&nan$e sa&nan$e su'tine! a to i $este ono 'to $este intuici$a! ko$om pak $este su'tina. Dakle! u %enomenoloi$i sa&nan$a su'tina sa&nan$a direktno se intuitivno (ansc"aulic") poka&u$e! a to $e evidenci$a istine
same stvari! udući da $e intuici$a ono saledavan$e u ko$em $e dato stan$e same stvari. 6no 'to $e malo#as re#eno! 0intuitio sine compre"ensione0! ovde &adoi$a svo$ puni smisao! u ontolo'kom stavu loike sa&nan$a/ naime! u #in$enici datosti same stvari u intuici$i! ili intuici$om! a u poledu n$ene su'tine. * loi#ko stanovi'ta! intuici$a $e saledavan$e! (sc"auende)! ali saledavan$e i&vora! apsolutni" datosti! dakle ontoloi$e stvari. U to$ saranosti ontoloi$e i loike! loi#ki $e intuici$a kod Huserla u&eta kao sa&nan$e ko$e $e um, 0Intuitivno (sc"euende) sa&nan$e $e um ko$i sei postavl$a &a cil$ da ra&um upravo u&dine do uma0 (Ide$a %enomenoloi$e! str. B2). U usporedi s misti#kim! intuici$a ni$e neko ra&umsko &nan$e neo intelektualno posmatran$e! u ko$em se iskl$u#u$e ono transcendira$uće mi'l$en$e (Meinen) ko$e $e isprepleteno s tim saledavan$em, u& to! intuici$a ni$e niti neko unutra'n$e opa-an$e na temel$u ko$e po#iva #isto imanentna apstrakci$a ko$a ideira svo$e %enomene i n$eove momente (iid.! str. B7). 3adi se ovde o moći s"vatan$a su'tine kao evidentne datosti! o neko$ vrsti ide$e identiteta ića i mi'l$en$a u "ori&ontu itka. Huserl! naime! ka-e, u datosti se vidi da se 0predmet konstitui'e u sa&nan$u0! a evidentno saledavan$e ovoa ni$e ni'ta druo do sa&nan$e u 0na$prenantni$em smislu0! kona#no osmi'l$eno sa&nan$e i n$eove predmetnosti! 'to $e opet mouće samo u 0s%eri #iste evidenci$e0 kao s%eri normira$uće datosti! udući da $e ona apsolutna! odre+ena intutivnim postupkom (sc"auenden 4er%a"ren). U :arte&i$anskim meditaci$ama! Huserl $e ovo na&vao 0vraćan$em na samu stvar ili stan$e stvari u i&vornom iskustvu i uvidu0. Tu $e opet! na trau dekartovski" meditaci$a o prvo$ %ilo&o%i$i! %enomenolo'ki mi'l$en put sa&nan$a do intuici$om evidentne datosti. 5enomenolo'kim stavom epo"e reduku$e se prirodnost na transcendentalno! i u odsustvu ono transcendentno osta$e #ista svest kao #ist itak! ko$i $e su'tina kao predmetnost po sei. Intencionalnost $e temel$no svo$stvo te svesti! $er svest $e uvek svest o ne#emu! #emu pripada$u i modusi itka. To$ intencionalnosti pripada i intencionalna analiza svesti! a ona $e upućena na otkrivan$e aktuelnosti i potenci$alnosti u ko$ima se predmeti konstitui'u! 'to kona#no prekora#u$e #ulno $edinstvo svesti i n$eovu deskripci$u . 6no idealno $edinstvo iskustvene intencionalnosti sveta &a Huserla $e transcendentalna su$ektivnost! a ona pak ni$e 0"aos intencionalni" do-ivl$a$a neo $edinstvo sinte&e0. To nadal$e &na#i da 0istinsko iće0! realno ili idealno! ima &na#en$e samo kao poseni korelat mo$e vlastite intencionalnosti (:arte&i$anske meditaci$e! I! str. 7). Tako $e onda transcendenci$a 0imanentni karakter itka ko$i se konstitui'e unutar eo0 (iid.! str. 8@). Transcendentalna su$ektivnost &a Huserla $e univer&um mouće smisla i tek ona &a"vata univer&um pravo itka! 'to kona#no $este univer&alna apsolutna konkretnost. Dakle! put %ilo&o%sko sa&nan$a put $e 0univer&alne samospo&na$e0! $edna transcendentalna %enomenoloi$a sa&nan$a ko$a kao svo$ po#etak ima karte&i$anski prevrat u ide$i apsolutno utemel$en$a nauke. 2G
*ledeći Dekarta! ka-e Huserl! veliki preokret vodi do transcendentalne su$ektivnosti! i ta$ ort prema eo coito ort $e ka apodikti#ki siurnom i posledn$em tlu rasu+ivan$a! na ko$em val$a &asnovati svaku radikalnu %ilo&o%i$u (iid.! str. >). 5enomenolo'ka epo"e redukci$a $e sve psi"olo'ko samoiskustva na transcendentalno %enomenolo'ko samoiskustvo ko$e se samo poka&u$e u #isto$ intuici$i. ?idos $e intuitivno s"vaćena op'tost! odnosno ono 'to se da tako s"vatiti! neuslovl$ena op'tost ko$a $e primerena vlastitom intuitivnom smislu (iid! str. ). Time 'to su eidosi pre svi" po$mova! $er se ovi prema n$ima oliku$u! nauka #isti" moućnosti pret"odi naukama o stvarnosti ko$e tek omouću$e, tako se u&di-e! ka-e Huserl! do metodi#ko uvida da $e e$detska intuici$a! u& %enomenolo'ku redukci$u! temel$ni olik svi" poseni" transcendentalni" metoda! 'to i da$e leitimni smisao transcendentalno$ %enomenoloi$i (iid.! str. 2G2). 9akl$u#na re# meditaci$a nosi u sei svu onu napetost po$ma ontoloike ko$a se ovde posvedo#u$e transcendentalnom %enomenoloi$om kao itan uvid u stan$e stvari itka i loosa. ovoreći o %enomenolo'ko$ radikalno$ samore%leksi$i kao univer&alno$ samore%leksi$i! nedel$ivo$ od istinske %enomenolo'ke metode samore%leksi$e! Huserl &apravo ovori o 0loi#kom oliku $edne intuitivne eidetike0 ko$i $e sistematski opis transcendentalno ea! samoi&lo-eno %enomenoloi$om transcendentalne redukci$e i intencionalno samoi&laan$a, loika intuitivne e$detike univer&alno $e e$deti#ko samoi&laan$e transcendentalno ea! a to nadal$e &na#i kako se %enomenoloi$a a priori konstitui'e u vlastito$ stroo$ intuitivno$ itno$ nu-nosti i op'tosti. 3e# $e! dakle! o 0univer&alnom loosu sve &amislivo itka0! a to pak &na#i kako i sistematski i potpuno ra&vi$ena transcendentalna %enomenoloi$a ila 0istinita i prava univer&alna ontoloi$a0! univer&alna konkretna ontoloi$a 0ili tako+er univer&alna i konkretna nauka o &nanosti! ta konkretna loika itka0 (:arte&i$anske meditaci$e! I! str. 2@7). U tom smislu ona 0pravi univer&um &nanosti0! ona $e 0totalna &nanost o a priori0! univer&alna nauka o stvarnom iću i& apsolutno utemel$en$a . tavi'e! %enomenoloi$a $e ar"eoloi$a ko$a sistematski ispitu$e sve 0prai&vore itka i istine0! dovodeći sa&nan$e do na$vi'e posledn$e umsko olika. *to$i li Huserl ovakvom odredom %ilo&o%i$e kao %enomenoloi$e! s n$enim upori'tem na e$detsku intuici$u! na trau iracionali&ma! ili $e to otklon od tradicionalne di"otomi$e o moći &a"vata su'tine ića u "ori&ontu itkaK 6ra&la-ući istori$u novovekovne %ilo&o%i$e! Huserl ka-e kako $e racionali&am 2B.veka predstavl$ao naivnost! $edan esmisleni racionali&am! &o ko$e se ne mo-e doreći istinski smisao racionali&ma, 0A kako sto$i stvar sa o&il$nim rasvetl$avan$em one naivnosti! one neloi#nosti! a kako sa racionalno'ću "val$eno i nama suerisano iracionali&ma..... Ni$e li n$eova iracionalnost na kra$u ponovo $edna uskoruda i lo'a racionalnost! i to ora od staro racionali&ma. Ni$e li to #ak racionalnost 0len$o uma0 ko$i i&mi#e ori &a rasvetl$avan$e 22
kra$n$i" datosti! kao i cil$eva i puteva ko$i su! pola&eći od te datosti! kona#no i istinski racionalno na&na#eni.0. 9a iracionali&am val$a nas uediti kako ona$ ko umno rasu+u$e i ora&la-e! a to nadal$e &na#i kako svaki iracionali&am ukida sam see (:ri&a evropski" nauka! str. EE). 6vim $e doista re#eno ono 'to trea reći povodom Huserlovo vlastito teori$sko situiran$a unutar loike teori$e sa&nan$a. A kada $e o samom i&oru loike re#! onda $e Huserlov put ka loici uma po stavl$en u misaonom "odu od %enomenolo'ke #iste loike do transcendentalne loike. Na tom $e putu intuici$a mi'l$ena kao evidenci$a (die ?viden&)! kao e$detski akt! kao princip! kao kritika intelektualno opa-an$a! dakle kao sam intelektualni poled (der intellektuallen Ansc"aun)! potom kao pre&entnost ili kao praimpresi$a (Urimpression). To$ samo$ stvari kretan$a intuici$e saora&an $e pomak iti loike. U =oisc"e Untersuc"unen loika $e #ista nauka o sa&nan$u i &nan$u! $edna dakle teori$a teori$e ili nauka o su'tini nauke! nomolo'ka nauka o su'tini nau#no mi'l$en$a uop'te. 6stavl$a$ući ova$ apriori&am u temel$u loike! Huserl u 5ormale und trans&endentale =oik konstitui'e loiku kao %ilo&o%sku disciplinu, ovde $e loika transcendentalna teori$a nauka! transcendentalna teori$a loi#ko uma! ko$o$ $e %ormalna tradicionalna loika tek prvi istori$ski pro$ekt $edne op'te teori$e nauka ko$a se odnosi na e$detske uslove nauke uop'te. 3e# $e dakle o ono$ apriorno$ nauci ko$a ispitu$e posledn$e principe kako nauka tako i same see! udući da $e tek ona teori$a loi#ko uma ili na$dul$a i na$univer&alni$a teori$a principa i svi" normi nauka! napokon $edna umna nauka umne svesti (4ernun%te;usstsein). 6va $e svest transcendentalno #ista svest u #isto$ intuici$i! transcendenci$a u evidenci$i i imanenci$i, nauka o n$o$ mora iti istinita loika! $er samo kao takva mo-e &a"vatiti transcendentalnu unutra'n$ost! te time postati loika teori$e apriorno sveta. Ali! loika kao teori$a omouću$e temel$e nauka! ne omouću$ući me+utim svo$e vlastite temel$e! 'to $e mouće tek povratkom na loi#ki um. :ao loika uma! ili kao teori$a loi#ko uma! loika se poka&u$e kao loika stvarala#ko -ivota ili kao %enomenoloi$a uma! #ime tek see soom utemel$u$e! iva$ući svo$a vlastita moućnost kao posledn$a nauka ko$a $e nauka principa. Time $e prema'en put ra&vo$a %ormalne loike ka %ormalno$ ontoloi$i! te korelativni dvostruki smisao %ormalne loike ko$i se o#itu$e u tome 'to se ona poka&u$e kao apo%anti#ka loika i kao %ormalna ontolo'ka loika. Dakle! transcendentalna loika! kao sistem transcendentalni" principa! kona#ni $e sistem %enomenoloi$e loi#ko uma unutar transcendentalne %ilo&o%i$e! ili o tome 'ta trea da udu sapientia universalis! issensc"a%tsle"re! asolute issensc"a%t! napokon strene issensc"a%t u vlastito$ koncepci$i %enomenoloi$e transcendentalne %ilo&o%i$e. * ovim dovr'en$em opet se doa+a po#etak u %ilo&o%i$i. Ta$ $e po#etak polavito mi'l$en u odnosu prema karte&i$ansko$ sapientia universalis! s i&vesnim osvrtima na platonsko &asnivan$e loike (der platonisc"en eruendun der =oik) kao reakci$e na so%isti#ku skepsis (5ormale und trans&endentale =oik! str. 2). Platon 27
$e u ide$i $edne loi#ke nauke u&et kao naivnost ko$a! kona#no! smera ka principijelnoj mogućnosti zasnivanja poslednjih osnova nauka, k čemu je pridružen i Aristotel s njegovom Analitikom kao sistematskom teorijom učvršćenih formi mišljenja . U po$mu istori$ska loika val$a! dakle! misliti tu
loiku naivno po&itivi&ma! dovedenu pred transcendentalnu loiku %enomenolo'ke %ilo&o%i$e ko$e tek predstavl$a &asnivan$e %ilo&o%ske loike kao nauke nauka. nutar tog koncepta formalne logike, smešten je i !ajbnic s idejom o mathesis universalis, budući da je i njegov logički ideal nauke opet jedna pozitivna nauka "ibid#, str# $%& . 9apravo! #itava $e rekonstrukci$a
istori$ske! ili %ormalne! loike rekonstrukci$a %ilo&o%i$e racionaliteta! ili rekonstrukci$a loi#ki" osnova racionali&ma po&itivni" nauka. 3acionalitet &apo#in$e sumiran$em &na#en$a re#i loos! a on na$pre $este ovor! misao! sećan$e. 6tuda loika! od loos! leein! a to pak smera ka onome 'to $este um! 4ernun%t. I&vorno $e! dakle! loika nauka o umu. =oos trea da $e nau#ni um! a loika apriorna nauka uma. 1o$am loike u n$eno$ istori$sko$ tradici$i poka&ao se kao nauka loosa u n$eovom prenantnom smislu! kao dakle nauka o loosu u nau#nim %ormama! ali $e cil$ i&lo-iti #istu apriornu loiku kao principi$elnu nauku! kao su'tinsku nauku #isto uma, loika &apravo i $este 0samoi&laan$e #isto uma0 (0die *elstausleun der reinen 4ernun%t0)! ideal nauke u #istom teori$skom umu (iid.! str. 7E). Time $e prekora#ena tradicionalna ide$a %ormalne loike kao apo%anti#ke analitike! i n$o$ samerene ide$e %ormalne ontoloi$e kao %ormalne apo%antike, ove poton$e nauke ne pita$u se o onome 'to omoućava %orme mi'l$en$a! premda su nauke o %ormama mi'l$en$a. ista loika! kao #ista nauka uma! vraća se na pra%orme! osnov %ormi (Ur%ormen! rund%ormen)! omouću$ući time samu moućnost %ormi mi'l$en$a! de se evidenci$a poka&u$e kao apriorna struktura %ormi svesti! dakle u svo$o$ vlastito$ su'tini. U su'tini $e i sme'ten po$am intuici$e, su'tina intuici$e $e intuici$a su'tine. * ovim kona#nim postinućem %enomenoloi$e intuici$e misao se stavl$a u svo$ vlastiti po#etak. Ta$ po#etak mo-e iti u#in$en i aristotelovskim u#en$em o &nan$u uma. Mora! dakle! iti da $e Huserl pred soom imao kao u&or Aristotelove spise loike! osoito 1rvu i Druu analitiku! premda o tome nema i&ri#iti" direkci$a. 1laton! Dekart! =a$nic i :ant! na ko$e se Huserl ulavnom po&iva u %enomenolo'kom &asnivan$u loike uma kao nauke nauka! nisu dovol$ni &a pokrivan$e pol$a vlastite %ilo&o%i$e apsolutne nauke uma. 5ilo&o%i$a teori$ski" nauka postavila $e princip uma! pa na to$ paradimi Huserl postavl$a osnov ide$i neoti#ke intuici$e (noetisc"en Intuition) kao evidenci$e! ili onoa 'to $este samoistina. :od Aristotela $e samoistina aksiom. 1ita$ući se o tome! da li &nan$e u&roka pripada $edno$ nauci ili ne! pita$ući se dakle o prvim po#elima ousia! Aristotel se 28
pita &apravo o misaonom posmatran$u po#ela ko$ima se doka&u$u sve drue stvari! osim n$i" sami", doka&ivan$e! naime! mora proi&ila&iti i& ne#ea! mora iti o ne#emu i radi ne#ea! pa i& toa sledi da se sve doka&ne nauke slu-e aksiomima! ili onim 'to se mora s"vatiti kao praistina ili samoistina (Meta%i&ika! III! Ea 2G). Aksiomi su pola&ne postavke i& ko$i" ne'to $este. 5ilo&o%i$a $e &nan$e samoistina! $er $e ona teori$a ića kao ića! i onoa 'to pripada iću, samoistine! aksiomi! pripada$u iću! one vrede &a sve stvari kao itak! $er $e to ono 'to $e u svemu tome &a$edni#ko. Tu op'tost! to dakle &a$edni#ko svim ićima! ne posmatra$u prirodne nauke! $er $e priroda tek $edan rod itka, &nan$e prirode $este mudrost! ali ne ona prva mudrost (2GG>). Meta%i&ika $e &nan$e aksioma! nauka samoistine! ili %ilo&o%i$e principa principa. 5ilo&o% ispitu$e sveukupnu ousia! a on to &na otuda 'to &na na#ela doka&ivan$a i &akl$u#ivan$a! 'to $e dakle u#en u analitici! na temel$u ko$e i i&ri#e na$posto$ani$a po#ela svi" stvari, %ilo&o% ne pretpostavl$a po#etak! on a &na na temel$u nu-nosti posto$an$a principa svi" principa. 9nan$e loike &nan$e $e te nu-nosti! a ono se ospol$u$e i kao &nan$e ko$im stvarima val$a tra-iti doka&! a ko$ima a ne trea tra-iti! udući da $e nemouće da posto$e doka&i &a sve stvari. Tako $e! dakle! prva %ilo&o%i$a i &nan$e analitike kao loi#ke nauke o ume'nosti mi'l$en$a &akl$u#ivan$em! unutar ko$e se doa+a mi'l$en$e po#ela ića! mi'l$en$em ića kao ića. Drua analitika u svo$o$ &avr'nici ra&lu#u$e moći &nan$a prvi" po#ela ili principa (ar"ai). *posonostima ra&uma (dianoia) sa&na$e se istina! ali su neke od ti" moći uvek istinite! a neke su podlo-ne i &aludama, mnen$e i &akl$u#ivan$e (doLa kai loismos) ne spada$u u uvek istinite moći sa&nan$a istine! a &nan$e (nauka) i um (episteme kai nous) uvek su istinite moći ra&uma. 6vde $e nous mi'l$en kao intuici$a! kao neposredno &nan$e uma n$im samim! kao dakle delatnost uma! ko$a $e vrsta sa&nan$a ko$om se neposredno &na$u prvi principi. Ni$e mouća nauka o prvim principima! a nauka ni$e princip nauke! premda! osim uma! ni $edna vrsta sa&nan$a ni$e istiniti$a od nauke. :ako i&van nauke ne posto$i nikakva vrsta istinito sa&nan$a! tada $e um princip nauke $er $e princip samoa principa. Nau#no &nan$e $e &nan$e na osnovu rasu+ivan$a i doka&ivan$a! a na temel$u principa ko$ima $e um prvi princip, ta moć sa&nan$a uma! da neposredno &na prve principe! intuitivna $e moć uma. Nous $e princip nauke (0leo ar noun ar"en epistemes0! Analt. post.! =i. I! III 2! str. >E)! a to nadal$e &na#i da $e nous ona moć sa&nan$a ko$om se postavl$a op'tost i nu-nost nauke (episteme)/ ko$a ispitu$e one istinite stvari ko$e ne mou iti drua#i$e neo 'to $esu. U i&vesnom $e smislu! dakle! noesis nousa neoti#ka intuici$a! ili intuici$a uma. 6vome se mo-e pristupiti i s po&ici$a aksioma! ukoliko oni nisu mi'l$eni kao sveop'ta &a$edni#ka mnen$a (koinai doLai)! neo kao po#etak ko$im ni$e u#in$en nikakav po#etak. U tom se smislu mo-e ovoriti i o aksiomatsko$ intuici$i kao $edno$ od moći sa&nan$a uma! premda $e već su'tinom aksioma mi'l$ena intuici$a su'tine same stvari, istina $e sama ona stvar ko$a ne mo-e iti drua#i$a neo 'to $este/ evidenci$a $e pak ta su'tina istine! s"vaćena kao istina su'tine! intuici$e uma. 2<
Mirko Aćimović 5ilo&o%ski %akultet! Novi *ad 6ktoar! 2@. Mirko Aćimović T"e Intuition o% t"e Mind (*ummar) In t"is paper t"e aut"or considers t"e role t"at t"e intuition o% t"e mind plas in t"e t"ou"t o% t"e Cartesian rational metap"sics and Husserl0s p"enomenoloical p"ilosop". *pecial attention is paid to t"e prolem o% t"e Cartesian turn in t"e idea o% asolute %oundation o% science! and its relations"ip to t"e p"ilosop" o% universal kno;lede o% transcendental p"enomenolo. 5ollo;in Cartesian meditations aout t"e %irst p"ilosop"! Husserl p"enomenoloicall traces t"e pat" ;"ic" leads to t"e intuitivel evident iveness! so t"at t"e turn to;ards eo coito is actuall a turn to;ards apodictic! certain and %inal round on ;"ic" an radical p"ilosop" s"ould e %ounded. ke ;ords, mind! intuition! kno;lede! science! principle.
2>
