Internet Zap o Cet Nike

INTERNET

LEKC KCII JA

Uvod..................................................................................................................3 1.  Š ta je internet?..............................................................................................5 2. Zašto početi koristiti internet?.....................................................................10 3. Zašto je važno koristiti internet u poslu?.....................................................13 4. Lični imidž   i internet....................................................................................16 5. Prvi koraci u korištenju interneta za običnu osobu.....................................18 6. Kako korist koristiti iti intern internet et za svoju malu radnj radnju?...... u?............... ................... ................... ................... .............20 ...20 7. Kako se to "koristi" internet?.......................................................................24 8. Djeca na internetu.......................................................................................27 9. Odlučili ste - ho ćete na internet? Kako dalje?.............................................30 10. Facebook - kako ga koristiti?....................................................................33 11. Internet "alati" koji vam mogu pomo ći da postanete vidljivi.......................38 12. Zašto se odnosi s javnošću teško mogu odvojiti od interneta?.................41 13. Kako se snaći na internetu i izbje ći prodavanje magle?...........................45 Zaključak.........................................................................................................47 O autoru..........................................................................................................48

Uvod..................................................................................................................3 1.  Š ta je internet?..............................................................................................5 2. Zašto početi koristiti internet?.....................................................................10 3. Zašto je važno koristiti internet u poslu?.....................................................13 4. Lični imidž   i internet....................................................................................16 5. Prvi koraci u korištenju interneta za običnu osobu.....................................18 6. Kako korist koristiti iti intern internet et za svoju malu radnj radnju?...... u?............... ................... ................... ................... .............20 ...20 7. Kako se to "koristi" internet?.......................................................................24 8. Djeca na internetu.......................................................................................27 9. Odlučili ste - ho ćete na internet? Kako dalje?.............................................30 10. Facebook - kako ga koristiti?....................................................................33 11. Internet "alati" koji vam mogu pomo ći da postanete vidljivi.......................38 12. Zašto se odnosi s javnošću teško mogu odvojiti od interneta?.................41 13. Kako se snaći na internetu i izbje ći prodavanje magle?...........................45 Zaključak.........................................................................................................47 O autoru..........................................................................................................48

Kad god počnem neku pri ču vezanu za internet pri čam je kao da sam okru žena ljudima koji ga takođe svakodnevno koriste. Tek poneki zbunjeni pogled ili pitanje me vrate u stvarnost u kojoj jo š  uvijek najve ći broj korisnika interneta ne zna dalje od Facebooka. Pro šla me faza u kojoj sam takve ljude gledala kao da su pali sa Marsa. Umjesto toga sve  č ešće pokušavam da se stavim u njihovu ulogu i da ih razumijem. Pišući ove redove imam namjeru i da im pomognem. Pročitala sam podatak da je internet nastao prije 40 godina. Tih godina na na šim prostorima je televizor bio vrhunac tehnike. Internet u na še domove i svakodnevnicu prema mom sje ćanju ulazi 1996. godine. Te godine sam prvi put dobila kućni priključak i od tada je meni internet postao svakodnevnica. Polako je potisnuo sve ostale medije iz mog  ž ivota, TV sam skoro prestala gledati, radio slu šam na internetu a novine kupujem vrlo rijetko. Zamijenio mi je i olak šao mnogo stvari u  ž ivotu. I pored svega o internetu se pri ča i piše mnogo loše. Kad god se tra ži krivac za ne što  š to se dešava postalo je uobi čajeno da se krivica prebaci na njega. Kao dugogodi šnji korisnik mogu samo re ći da internet nije ni šta gori (a ni bolji) od stvarnog svijeta koji pravimo mi – ljudi. Voljela bih da u mom okru ženju ljudi malo vi še i bolje koriste internet. Za nekih 20 godina  ć e vjerovatno i biti tako, kad odrastu sva djeca koja od najranijeg djetinjstva koriste ra čunare. Do tada  ć e nam svakodnevnicu ipak  č initi ljudi koji ka žu “Imam ti ja web stranicu” pokazuju ći na email adresu koju provjeravaju tek nekoliko puta godi šnje.

Koliko god mi i samoj nekad djelovali  č udno i neobi čno mislim da ne treba.  Č ak i moja generacija (1976.g.) je na informatici u  š koli učila o programskim jezicima i poku šavala u glavu ugurati neka znanja o tom predmetu bez da smo se sreli sa ra čunarima. Ne znam kakvi su profesori informatike danas i kakav im je nastavni plan i program ali sam na čula da vrlo  č esto oni učenike mole da im formatiraju disk na ra čunaru. To zna či da je jo š  uvijek najveći broj korisnika interneta u regionu samouk. Posebno ne treba kriviti za neznanje ljude koji pripadaju starijoj generaciji, onoj koja je prve TV emisije gledala u crno bijeloj tehnici. Li čno znam nekoliko njih koji internet koriste u mjeri u kojoj ga koristim i sama, ali oni su ipak izuzetak ili manjina, kako god ho ćete. Da bi se broj korisnika među takvom populacijom pove ćao potrebno je mnogo truda i rada. Ali prije svega

 je potreban motiv i  ž elja da se vrijeme posveti izu čavanju i razumijevanju ovog medija. Znam da su mnoge firme svoje slu žbenike slale na obuku za kori štenje računara i interneta. Iz mog ličnog iskustva posje ćivanja nekih kurseva i predavanja mogu re ći da mi je jasno zašto još  uvijek kod nas ka žu da je tehnika napravila vi še  š tete nego koristi. Kad firma  š alje ljude na obuku, posebno ako je dr žavna, onda se predava či ili ustanove koje  ć e to raditi biraju po principima veza i  š tela. Najmanje se vodi ra čuna o tome da li  ć e ljudi nau čiti nešto i primjenjivati nau čena znanja. Još  je komplikovanija situacija sa malim privrednicima. Ulaskom u tr  žišnu ekonomiju svima su puna usta malih privrednika. Kad god se pri ča o napretku, zapo šljavanju, stimulisanju i svim ostalim  č udima koja snalaze zemlje u tranziciji svi pri čaju samo o malim i srednjim preduzećima. U prvi plan uvijek nekako dospiju pri če o porodi čnim biznisima, uspjesima i slično. Najčešće su to samo nau čene priče koje slu že za mazanje o čiju. Uglavnom dolaze iz usta onih koji sami nisu nikad rizikovali svoju marku pa samim tim i ne znaju kako je to. Ako znaju teoriju prakse nemaju, a to dvoje ne ide jedno bez drugog. Ljudi koji se na ovim prostorima bave malim biznisom bilo koje vrste su prakti čari. Oni su svoje biznise pokrenuli iz nekoliko razloga, a naj češće zato  š to su u sebi imali neki talenat, znanje, sposobnost ili vje štinu koja se mo že unovčiti na tr žištu. Znam ih dosta i znam da se na ovom tr žištu bore kako znaju i umiju, svojom logikom i znanjima koja nisu nau čili u  š koli. U 99% slu čajeva su to znanja ste čena kroz  ž ivot i iskustvom. Kad im spomenete “marketing” oni vide TV reklamu ili reklamu u novinama, a “biznis plan” im koristi za dobijanje kredita od banke. Ne pišu ga sami, naj češće ih “oderu” za isti. Takvi ljudi treba da nose privredu dr žava u regionu i u su štini oni to i mogu, samo im treba malo pomoći. Ja  ć u pokušati da ovom serijom svojih tekstova pomognem onima koje zanima kako internetom mogu pomo ći svom biznisu. Znam da na sve strane ima tekstova o tome, da se organizuju seminari, kursevi i sli čno i mo žda se neko sad pita “za što bih ja to radila”, “od kud mi ideja da to mogu” i “po  č emu  ć e ti moji tekstovi biti druga čiji od ostalih”. Pa evo, da odmah odgovorim. Radila bih zato  š to svoje slobodno vrijeme volim potro šiti na neki koristan na čin. A ideja da to mogu mi se vremenom nametnula sama od sebe, posmatrajući svijet oko sebe i analiziraju ći ga na svoj na čin. U svakom slu čaju ovo je dobar  eksperiment za ispitivanje “mo ći” interneta. Kako? Ako ova moja serija tekstova (kako je sada zovem dok je jo š  samo u glavi) bude zanimljiva i korisna sigurno  ć e naći put do velikog broja  č italaca. A ako bude bezveze i dosadna, te u rangu “ štosepravipametna” tekstova onda će ih  č itati osim mene samo oni koji spletom okolnosti moraju pro čitati sve  š to ja napišem. Ne brinite, takvih nema puno.  A po  č emu  ć e moji tekstovi biti druga čiji od ostalih koji postoje? Mo žda po tome  š to se ne ću truditi da ljude zadivim svojim znanjem i pisanjem. Umjesto toga  ć u se truditi da shvate stvari koje im zaista mogu koristiti. Obzirom da sam sama deset godina imala mali privatni biznis pisaću i iz tog ugla. A osim onih koje internet zanima zbog posla vjerujem da  ć e dosta toga zanimljivog biti i za sve one kojima nije jasno kako pomo ću interneta mogu brendirati sebe.

Kako biste vi nekom ko skoro nikad nije sjeo za ra čunar objasnili  š ta je internet? kaže da je internet velika ra čunarska mreža i sistem za jednostavnu i efektivnu komunikaciju sa tekstom, slikom i zvukom. Kada mene neko pita  š ta je internet ja ka žem da je to svijet u elektronskom obliku. Ne znam kako i na koji na čin je nekom uspjelo da sve  š to se dešava i postoji u stvarnom svijetu ugura u elektronski oblik i napravi internet, ali je  č injenica da je to tako. Sve  š to postoji u stvarnosti mo žete uglavnom prona ći i na internetu.

Prije same pri če o internetu moram spomenuti nekoliko stvari. Vrlo  č esto oko sebe  č ujem “izašao na internet” ili “u šao na internet”. To bi otprilike zna čilo da se neko konektuje na internet i bude online. Za što neki u đu a drugi iza đu ne znam. Ono š to je takođe važno spomenuti jeste da je i dalje najve ći broj ljudi za kori štenje interneta koristi računar, a u porastu je broj onih koji za istu stvar koriste mobilne telefone. Dok smo nekada brzine otvaranja stranica mjerili satima i mogli doru čkovati dok primimo jednu poruku sada je sve mnogo br že. Prije su ra čuni za internet bili ogromni i pove ćavali račune za telefon (stari ne tako dobri Dial-up), danas imamo tendenciju pada cijena, dostupnost putem kablovskih operatera i sve  č ešći besplatni internet. Da razjasnimo jo š  jednu stvar kojom su prepadali mene nekad davno – ra čunari nisu ba š tako osjetljive stvari i ne ćete ih pokvariti  č im pogrešno stisnete neko dugme. Sje ćam se mojih profesora koji su nam najvi še ponavljali da se ra čunar obavezno gasi na  “Start – Turn off computer pa Shut down”. Skoro sam umrla od straha kad mi je prvi put “zaledio” Windows. Vremenom nau čite da računar sa Windowsom nekad mo žete ugasiti samo ako iz zida izvučete utikač  i izvučete bateriju iz laptopa. Dakle, ne bojte se. Svi ovi proizvo đači tehnike bi davno propali da je prave samo za napredne i superpametne korisnike. Zna či samo polako i ni šta se strašno neće desiti  č ak i ako niste neko ko sve te tipke i dugmi će zna kao svoj džep.

Ovaj dio pišem samo za one koji stvarno nemaju nikakva znanja o tome kako uop šte otvoriti bilo koju stranicu na internetu. Za korištenje je najbolje da sjednete za ra čunar i upalite ga. Onda na ekranu prona đete neki od pretraživača (pogledati ikone na slici ispod).

Kliknete na tu ikonu i otvori će vam se prozor sa slike (mo žda neće izgledati isto). Sad imate 2 varijante za dalje “surfanje” (izraz koji se koristi za pretra živanje stranica na internetu).

Prva varijanta je da u traku pri vrhu u kojoj na slici pi še ukucate neku web adresu koju znate. To mo že biti adresa sa vizit karte va šeg prijatelja ili neka koju ste vidjeli na TV-u. Kad to uradite pritisnete tipku “Enter” i otvori će vam se ta web stranica. Tu zaista ne možete ništa pokvariti. Ako i pogrije šite adresu samo  ć e se otvoriti ne što drugo. Druga varijanta je da u polje za pretra živanje upi šete nešto  š to vas zanima. Ho ćete da saznate kako se prave tulumbe? Ukucate samo tulumbe u pretra živač, stisnete Enter i otvoriće vam se sljede ća stranica na kojoj dalje imate fotografije ili recepte. I dalje samo klikate. Ako znate engleski ne mo žete pogriješiti. Ako ne znate imate i na internetu. Jednostavno, zar ne?

Ono  š to trebate zapamtiti u ovoj po četnoj fazi jeste da je web adresa ono  š to počinje sa www. Tako je web adresa mog bloga . To  š to se otvori kad ukucate web adresu je web stranica (website na engleskom). Sve  č ešće ne morate uop šte ukucavati ovo www, dovoljno je npr samo . Vama je mo žda neko nekada i otvorio mail adresu i imate je na vizit karti na primjer. To je ono  š to u sebi ima @ (ludo A, tako ga zovu). Naj češće izgleda ovako vaseime@gmail.com , vaseime@hotmail.com ili vaseime@yahoo.com. Ima još  mogućnosti, naravno. To ne zna či da imate web stranicu. To vam je u stvari po štansko sanduče u koje primate pisma. Objasniću u nastavku.

Šta znači to kad kažem da sve  š to postoji u stvarnosti ima i na internetu?

U stvarnom svijetu mi imamo svoja prebivali šta na kojima  ž ivimo.  Ako  ć e neko da nam po šalje pismo ili razglednicu mi  ć emo mu dati poštansku adresu. U virtuelnom svijetu nema po štara ali imamo elektronsku po štu, email adresu na koju primamo elektronske č estitke, pisma i sli čne stvari (to je ovo sa @). Sve češće nam u stvarne po štanske sandučiće guraju kataloge koje ne  ž elimo, reklamne prospekte i letke. U virtuelnom sandu čiću se to zove SPAM.  Ako nam se ne sjedi u ku ći izađemo u  š etnju. Prije su se ljudi nalazili i pri čali na velikim trgovima, danas su kafane za tu namjenu. Najve ći “trg” za okupljanje poznanika na internetu  je trenutno . I Facebook vam je jedna web stranica koju otvorite tako  š to ukucate i onda tu dalje imate sva šta – od prijatelja do poznanika, mogu ćnost za pričanje, postavljanje slika i sl. Kad nam je dosadno tu smo da se sretnemo sa poznanicima

i popričamo te vidimo  š ta kod njih ima novo. Osim Facebooka postoje forumi te druge društvene mreže na kojima se ljudi okupljaju da bi pri čali o nekim temama ili uop šteno. Umjesto u foto klub oti ći  ć ete na web stranicu koja okuplja zaljubljenike u fotografiju (npr. , ). Zanima vas kuhanje pa  ć ete naći stranicu koja okuplja ljude koje zanima isto (npr  ). Umjesto novina vijesti  ć ete potražiti na nekom od portala sa vijestima. Radio  ć ete poslušati na internetu. Umjesto TV-a gleda ćete , sami ć ete birati program i  š ta vam se gleda. Stvarna preduze ća imaju svoje kancelarije na internetu. To su web stranice (ono sa www) i manje ili vi še liče na ono  š to imate kad ih sretnete u živo. Neki su susretljivi i raspolo ženi za priču pa im mo žete pisati na email a oni  ć e vam  č ak i odgovoriti. Ne da vam se da idete u kupovinu jer nemate gdje parkirati auto? Mo žda ta trgovina ima online prodavnicu? Skoro sve  š to imate u stvarnom  ž ivotu imate online. Dosadno vam je? Mo žete se igrati. Mo žete birati igricu kakvu god ho ćete, možete je igrati sami ili sa nekim iz Hong Konga. Ho ćete da se kladite? Imate online kladionice. Ho ćete da učite? Imate razne kurseve, lekcije, predavanja, sve  š to pomislite. Mo žete studirati i online zavr šavati  š kolu. Možete dr žati virtuelna predavanja a mo žete pratiti predavanja ljudi koji vas interesuju. Mnogo toga je besplatnog, mnogo toga je na internetu i beskorisnog ali uz malo truda uvijek mo žete naći ono  š to vam odgovara u odre đenom momentu. Ono  š to vam smeta u stvarnom  ž ivotu smetaće vam i u elektronskom. Postoje zakoni koji reguli šu elektronski svijet. Dr žave koje inače provode zakone to isto rade i sa onim koji se odnose na internet. U Americi na primjer ne mo žete bez kazne krasti muziku sa interneta jer  uvijek ima neko ko  ć e vas uhvatiti. Zato u BiH mo žete raditi  š ta hoćete svugdje, pa tako i na internetu. Kako funkcioni še stvarna dr žava u kojoj  ž ivite takav  ć e vam biti i elektronski  ž ivot. Lopova ima svuda. Na ulici  ć e vas napasti i oteti vam ta šnu ili mobitel. Na internetu  ć e vam ukrasti fotografiju koju ste vi postavili na internet ili tekst koji ste napisali. Od vas zavisi u kojoj mjeri  ć ete biti meta lopovima i bolesnicima. Hodate li u 3 ujutro sami po gradu kroz mračne uličice? Ne hodate jer je opasno, mo žda neki idiot nai đe u ta doba raspolo žen da se iživljava na vama. Tako je i na internetu, ako pazite  š ta radite smanjena je mogu ćnost da vam se ne što ružno dogodi.

Bez obzira na sve opasnosti internet nije lo ša stvar niti mjesto od kojeg treba bje žati. Treba ga samo naučiti koristiti a to nije te ško. Uopšte nije pravljen samo za napredne korisnike, ako ste pismeni i znate  č itati i pisati mo žete ga uz malo truda koristiti tako da vas glava nikad ne zaboli od njega i da imate samo koristi od toga.  Ako internet koristite samo da pretra žujete stranice, da  č itate vijesti i sl. iza vas ne će ostati nikakav trag. Tragove po internetu ostavljate tako  š to otvorite profil na nekoj dru štvenoj mreži poput Facebooka, profil na nekoj stranici za kla đenje, za postavljanje fotografija i sl. Gdje god se morate registrovati i ostaviti svoje podatke tu ostavljate tragove.

Hoćete da stavite na internet slike prirode koje ste napravili? Zapitajte se da li biste ih pokazali nekom neznancu koji vam izgleda sumnjivo? Ne smeta vam to, zar ne? Onda ih stavite slobodno. Mo žda  ć e vam ih neko “ukrasti”, iskopirati ali to je jedino zlo koje se mo že desiti. Imate  ć erku od 14 godina u pubertetu koja je na ljetovanju napravila bezbroj slika u kupa ćem kostimu. Stavila ih je na svoj Facebook profil na kojem ima 800 prijatelja. Mnoge od njih ne zna ili ih zna samo povr šno. Profil joj je pode šen tako da ga vide svi,  č ak i oni koji nisu prijatelji sa njom. Trebate li se brinuti? Ako vam pokazivanje tih slika istom onom neznancu sumnjivog izgleda ne bi zabrinulo onda nema potrebe da se brinete. Da li bi vam smetalo da vam  ć erka izađe uveče u grad ili kafanu u kupa ćem kostimu? Smetalo bi vam? E pa to je otprilike isto.

Lako je o internetu pri čati sa ljudima koji ga razumiju i koriste.  Č ak i ako se radi samo o kori štenju Facebooka takvi ve ć imaju bar povr šan uvid u ono  š to im ovaj medij može pružiti. Ja sam neko ko internet stvarno maksimalno iskori štava i vrlo  č esto kad pri čam o nekoj stvari nakon par minuta primijetim da me ve ć  odavno sagovornik ne razumije, a vrlo  č esto me počnu gledati sažaljivo jer misle da nisam dobro. Ili kad vide da paralelno dr žim otvorenih nekih 15 web stranica i uspijevam pratiti sve  š to se dešava na njima, sve dok pišem neki tekst, postavljam slike i pri čam sa prijateljicom? Ma da, kako objasniti da ima jo š takvih,  č ak i “gorih” od mene.

Jedan od razloga zbog kojih mislim da je luksuz ignorisati internet je to  š to je ovo trenutno  jedini medij koji raste, odnosno pove ćava se stalno broj njegovih korisnika. Svi drugi su u padu – novine se sve manje prodaju, televizija se sve manje gleda, a i radio je u istim problemima. I ne samo to, svi skupa se i sami okre ću internetu – sve vi še je novina koje imaju internet izdanja, a televizije i radio stanice sve  č ešće kompletne emisije prenose i na internet. Znači, ovo nije trenutna pojava. Nije sada internet popularan pa  ć e to prestati nakon nekog vremena kada se ljudi zasite i kada im dosadi. Ne će. Može se samo razvijati, mijenjati oblike ali ne će nestati.

Imate li nekog u svojoj blizini ko misli da mu kori štenje interneta nikako ne bi pomoglo u životu? Nekog ko misli da je to – gubljenje vremena, za mlade, napredne, pametne, one koji ne znaju  š ta  ć e od sebe i sl?  Š ta bi jednog penzionera koji je  č itav  ž ivot kupovao dnevne novine i gledao dnevnik u pola 8 moglo motivisati da sjedne za ra čunar i po čne koristiti internet?

Konkretno znam mnogo slu čajeva u kojima ljudi za koje ne biste nikad pomislili da to znaju koriste Skype ili neki drugi program pomo ću kojeg mogu besplatno pri čati i gledati svoje najmilije. Koliko unu čića svoje bake, nane i dede upoznaje putem monitora ra čunara? Koliko sestara svoje kafe ispija uz monitor? Kada neko po čne priču o ružnim stranama interneta ja se sjetim svoje mame koja je nau čila otvarati elektronsku po štu samo da ne bi morala  č ekati mene dok dođem s posla da pro čita  š ta piše brat iz Engleske. Ili se sjetim jedne bake koja unuku viđa svakih 5 godina a skoro svako ve če priča sa njom na Skype. Koliko je takvih lijepih pri ča i koliko ljubavi i pozitivne energije putuje ovom elektronikom? Koliko se ljudi upoznalo i zapo čelo veze, prijateljske ili ljubavne pomo ću interneta? Koliko je poslova pronađeno, problema rije šeno, ponovo uspostavljenih kontakata? Nisu samo manijaci, pedofili i ostala ljudska gamad na ovoj mre ži. I nisu svi ovdje, okrenite se oko sebe i pogledajte na ulicu.  Koja je razlika izme đu stvarnosti i interneta po tom pitanju? Potreba za komunikacijom sa ljudima nema granicu u godinama.  Č ak i ona slu žbenica na šalteru koja misli da internet nije za nju mo žda ima prijateljicu iz srednje  š kole koju nije vidjela dugo a skupo joj je da je stalno zove telefonom. A tek da joj vidi djecu ili ma ćuhice u bašti…

Penzioner iz prethodnog primjera je navikao da kupuje jedne novine dnevno. Za toliko para koliko mjese čno potroši za novine mo že platiti pretplatu za internet. Tako mo že  č itati neograni čen broj novina i to po izboru – od lokalnih do svjetskih. Mo že putovati pomo ću Google Eartha  š irom planete. OK, penzioneri u bogatim dr žavama putuju uživo i tako je mnogo ljep še, ali penzioneri na Balkanu mogu iskoristiti Google Earth. Mogu saznati sve o svom omiljenom politi čaru ili o sportisti kojeg vole. Ako se radi o penzionerki ona mo že pronaći neke moderne i nove  š eme za heklanje te mustre za priglavke. Broj telefona bilo koga možete saznati u kratkom roku, bez potrebe da slu šate nervozne tete sa informacija. A uz sve to mo žete i pričati besplatno sa prijateljima i familijom

Radite kao slu žbenica na  š alteru i pretpostavljate da  ć ete tu dočekati penziju. Ja se nadam da hoćete, ali vremena su takva da na planeti ne postoji sigurno zaposlenje. Mo žda ste previše spori pa  ć e vas morati zamijeniti nekom br žom.  Š ta ako propadne firma pa do đe do smanjenja radnika i ostanu samo najbolji? Kako vam internet mo že pomoći da smanjite brigu za svoje zaposlenje? Tako  š to se pomoću njega mo žete stalno usavr šavati i učiti pa uvijek biti me đu onima koje  ć e poslodavci tra žiti i rado zaposliti. Mo žete pratiti  š ta je novo i aktuelno u vašoj branši. Možete naučiti neku novu vje štinu – besplatno, ste ći nova znanja koja vam mogu pomo ći u poslu. Svi idu naprijed – mo žete li sebi priu štiti luksuz da ostanete stajati u mjestu?

Ne znam zašto ali mi prvo pade na pamet ona baka sa priglavkama. Znate plesti super  priglavke ali u va šem selu to znaju skoro svi i nemate ih kome prodati? A znate li da je nama u gradu takođe hladno po nogama? Znate li da su, na primjer, ru čni radovi sve cjenjeniji u svijetu? Ne ka žem da je dovoljno da va še priglavke postavite bilo gdje na internet i da  ć ete odmah postati bogati. Ka žem da pomoću interneta mo žete predstaviti svoj rad i vje štinu tako da onaj ko bude tra žio proizvode ili usluge koje nudite mo že lako do ći do vas. Ne će niko hodati po Vla šiću i zagledati babe koje pletu nego  ć e sjesti za ra čunar i u pretra živač  ukucati “priglavke” ili “prodaja priglavaka”. Znate praviti super torte i u živate u tome ali ne znate dovoljno onih koji bi ih jeli? Ja znam da ima mnogo onih koji bi ih jeli ali ih ne znaju praviti. Mogu ćnosti su ogromne, potrebno je samo malo vremena, kreativnosti i volje i za vas mo že znati cijeli svijet.

Pratite Formulu 1 i navijate za Alonsa? Te ško vam je naći ljude poput vas, one koji  ć e se skupa sa vama radovati ako Alonso osvoji prvenstvo? Shvatam vas i ne osu đujem, ne brinite, svi imamo neku manu :) Ali sasvim sigurno na svijetu ima ljudi poput vas koje  ć e radovati svaki uspjeh ovog  Š panca. Zašto ih ne prona ći i sa njima dijeliti odu ševljenje umjesto da se zbog njega sva đate sa prijateljima koji vas ne razumiju? Obožavate kuhanje i eksperimentisanje u kuhinji a va ša prijateljica ne dijeli isto oduševljenje? Umjesto nje mo žete pronaći mnoog takvih poput vas – na internetu, okupljene na nekoj stranici sa receptima gdje svakodnevno izmjenjuju iskustva i savjete. Ako imate bilo kakav hobi prona ći  ć ete ljude poput vas.  Č ak i značke možete mijenjati sa njima tu Uvijek ima neko ko zna i ko  ć e vam pomoći. Znate kako se ka že – ako je u čenik spreman uvijek  ć e se pojaviti u čitelj. Vjerovatno  ć e to u manjem broju slu čajeva biti neki stari  č ikica sa naočalama, zato dobro otvorite o či i pogledajte oko sebe. Mo žda  ć e vam najbolji u čitelj biti dvanaestogodišnji unuk ili susjedov sin od 14 godina.

 A molba i napomena svima koji se na đu ulozi u čitelja za internet – budite strpljivi. Poku šajte shvatiti i razumjeti da iako je vama jednostavno kliknuti ovdje, ondje, otvoriti ovo, kliknuti Cancel ako nisi siguran i sl – osobe koje po činju uvijek imaju strah da  ć e nešto pokvariti. Ista stvar je sa po činjanjem i u čenjem bilo  č ega – dok se ne savladaju osnove i ne shvati materija strah ne će nestati. Niko se nije rodio nau čen i ne znaju svi sve.

U prošlom dijelu sam pisala o tome koji su razlozi zbog kojih bi obi čan  č ovjek mogao po četi koristiti internet. U ovom  ć u se baviti zna čajem interneta za posao. Prvenstveno mislim na mali biznis, radnje, prodavnice, uslu žne djelatnosti i sve one koji se bave nekom aktivnosti koja uklju čuje predstavljanje javnosti.

Vjerovatno vam se  č ini da su ve ć  svi na internetu i da tu vlada jedna velika gu žva. To je zaista jednim dijelom ta čno. Međutim, mnogo je onih  č iji bi posao imao koristi od kvalitetnog pojavljivanja na internetu a koji jo š  uvijek na neki na čin bježe od ovog medija. Postoji nekoliko razloga za to, naj češće neprepoznavanje potencijalne koristi, visoka cijena i neznanje.

Da biste stekli otprilike sliku o kakvoj koristi govorim nave šću jedan primjer koji se lako mo že prenijeti u stvarni  ž ivot. Imate manji frizerski salon  “ Čarobne makaze” u Zenici (ime i radnja izmi šljeni) i u njemu radnice koje zaista znaju napraviti  č udo od glava mu šterija. Međutim, malo ste zavu čeni, lokacija vam nije ba š  na skroz prolaznom mjestu i  č ini vam se da posla nemate dovoljno ba š zbog toga. Kad bi samo bili u onom lokalu na glavnoj, najprometnijoj ulici slomili bi se od posla, ništa vam drugo ne bi trebalo! Je li to baš  tako? Da li je lokacija presudna za va š  posao? Zamislite sljede ću situaciju: Imate taj frizerski salon, malo zavu čen ali radnice  č uda prave. Napravite web stranicu na internetu, neka se na primjer zove po frizerskom salonu – www.carobnemakaze.com. Na toj web stranici napišete gdje se ta čno nalazite i kako se dolazi do vas. Napi šete  š ta sve radite i nudite potencijalnim mušterijama. Uslikate unutra šnjost salona i postavite fotografije da oni koji  još  nisu bili vide kako sve to izgleda. Postavite cjenovnik da potencijalna

mušterija može na miru kod ku će pogledati po kojoj cijeni mo že napraviti novu frizuru. A onda, osim svega ovoga, postavite fotografije teta u radu, slike “prije i poslije”. Mo žete staviti na jednom dijelu savjete za odr žavanje frizure, neke male tajne velikih majstora  š išanja i slično. Omogućite da vas mušterije mogu kontaktirati emailom, da se mogu naru čiti za frizuru i na taj na čin, osim telefona. I tako krenete da stvarate svoju bazu mu šterija koje  ć e dalje  š iriti priču o vama. Cilj vam je da svako jednom do đe i proba vaše usluge, a ako one budu odgovaraju će sasvim sigurno  ć e krenuti pozitivna pri ča o vama i ima ćete sve više posjeta u frizerskom salonu, kao i na web stranici. A nju mo žete takođe koristiti za objavljivanje novosti, najave akcija, sniženja, nagradnih igara za vjerne klijente itd. Cilj je da se aktuelne informacije o vama traže i uvijek mogu prona ći na internetu, 24 sata dnevno. Da vas ne moraju zivkati telefonom kad ih ne što zanima, a da vi svima njima mo žete na jednostavan na čin prenijeti neku novost koja im mo že biti korisna. Za sve ovo bi vam ina če trebalo mnogo letaka od štampanih i podijeljenih po gradu, mo žda nekoliko radio reklama, neki oglas u novinama i opet je pitanje koliko bi bilo efekta. Je li vam sad jasno za što kažem da vam internet mo že pomoći u poslu? Pri tome ne morate imati na web stranici hiljade posjeta dnevno. Dovoljno je da sve va še mušterije, ili bar one koje koriste internet znaju gdje uvijek mogu prona ći informacije o vama. Pa ako je to 200 njih mjesečno to je ipak jednostavan, jeftin i efikasan na čin da komunicirate sa njima.

Trenutno u regionu nema ba š  mnogo onih koji su prepoznali sve mogu ćnosti koje internet nudi za razvoj malog biznisa. Postoje firme i preduze ća koji imaju web stranice.  Č ak i kada na web stranici pi še sve  š to treba da znate o njima vrlo  č esto zapne na komunikaciji.  Ljudi koji su navikli da poslovne informacije tra že na web stranicama tako đe su navikli da komunikaciju emailom ostvaruju skoro trenutno.  Me đutim, najveći broj firmi koje  č ak imaju te svoje web stranice ovo ne praktikuje pa ako na odgovor neko  č eka duže od 24 sata automatski gubite veliku koli činu ugleda koji ste mogli imati da ste odgovorili na vrijeme. Iz ličnog iskustva mogu potvrditi da na najve ći broj emailova nikad i ne stigne odgovor.

Takve web stranice meni  č esto izgledaju kao da je neko uzeo i zalijepio propagandni letak na ekran. Gledam u njih a ne mogu ni šta osim da ih pro čitam i odem dalje.  Č esto se vratim nakon nekoliko mjeseci i vidim da je sve isto, ni šta se nije promijenilo. Nema nikakvih novosti, nema aktuelnih de šavanja. Stoji isti letak samo  š to igrom slu čaja nije izblijedio od sunca.

Jednostavno – zamislite da ste na nekom privrednom sajmu i svoju web stranicu posmatrajte kao  š tand na kome se predstavljate posjetiocima. Mo žda ste nekad učestvovali na takvim sajmovima ili ih bar posjećivali. Imate  š tand sa proizvodima, uzorcima, reklamnim materijalom i… šta još? Pa naravno, imate nekoga sa kim posjetioci mogu pri čati o vašim proizvodima, o va šoj firmi, preduzeću, nekoga koga mogu pitati sve što ih zanima.

 Ako inače na sajmu tra žite hostese koje super izgledaju a nemaju pojma o tome da vi pravite spajalice a ne  č okoladu onda ovaj dio ba š  i nećete shvatiti na pravi na čin. Ne biste na svaki sajam i šli sa identičnom ponudom ili sa starim proizvodima ako ve ć  imate nove, je li tako? Onda nemojte ni web stranicu dr žati istu mjesecima, mijenjajte sadr žaj, ubacujte sve  š to se novo de šava, neka bude aktuelna.

 A ako mislite da sve to ko šta mnogo i da je skupo za sada  ć u vam reći da vam na internetu nedostatak novca mo žete nadomjestiti znanjem. A u jednoj od sljede ćih lekcija objasni ću vam kako da uz minimum tro škova ostvarite maksimum od va šeg boravka na internetu.

Prije nego pre đem na praktične lekcije o kori štenju interneta moram se, bar ukratko, dota ći  još  jedne  č injenice koju vi še ne mo žete izbjegavati. Ta  č injenica kaže da više nije svejedno  š ta se konkretno o vama nalazi na internetu. Nije svejedno kakve rezultate dobijete kada u pretra živač  (Google, Bing, Yahoo, itd…) ukucate vaše vlastito ime i prezime. Posebno to nije svejedno ako gradite bilo kakvu ozbiljnu karijeru. Za što? Zato š to sve  č ešće postaje praksa,  č ak i na na šem područ ju, da ljudi informacije o kandidatima za posao pretra žuju na internetu. Konkuri šete na neko radno mjesto, predate ili pošaljete svoju biografiju (CV) i  č ekate. Potencijalni poslodavac  ć e vrlo vjerovatno u pretra živač  ukucati imena svih prijavljenih kandidata koji su mu interesantni. I postoji velika  š ansa da  ć e odluku o izboru donijeti  č ak i na osnovu rezultata koje tamo prona đe.

- Možda ne dobijete posao koji  ž elite jer ste u biografiji napisali da ste zainteresovani za stalno učenje i usavr šavanje a na Facebook profilu se vidi da po  č itav dan igrate igrice  č ak i u toku radnog vremena. - Možda konkurišete u preduze će sa vrlo strogim pravilima pona šanja zaposlenih a Google o vama kaže da ste učestvovali u nekoliko navija čkih tuča. - Možda se o vama mogu na ći ne baš  reprezentativne fotografije koje li čno ne biste sami stavili u svoju biografiju. Postoji zaista mnogo na čina da mi šljenje koje  ž elite da ljudi imaju o vama pokvarite zbog interneta i zbog toga  š to ne vodite ra čuna o tome da mnogo stvari koje stavljate tamo zaista može vidjeti ogroman broj ljudi. Kako to obi čno bude – uvijek to vide i oni koji ne bi trebali.

Nasuprot lošim stranama postoje i one dobre, naravno. - Možda konkurišete na posao glavnog kuhara u ekskluzivnom restoranu u va šem gradu a Google o vama ka že da imate svoj blog o kuhanju. Blog na kojem pi šete o vašem zanimanju, o jelima koje spremate, o nekim malim tajnama koje samo kuhari znaju. Iz tog bloga se vidi da znate svoj posao, da je ono  š to ste napisali u biografiji ta čno jer tamo na

njemu imaju i komentari klijenata koji su pojeli to  š to spremate ili se vidi da ga pi šete nekoliko godina. Va š  potencijalni poslodavac  ć e nakon ovoga imati potpuniju sliku o vama, a ako su vam konkurenti kuhari bez bloga o kojima se ne mo že ništa saznati izuzev onog  š to su oni sami napisali u biografiji mo žda vam to donese prednost. - Možda ste frizerka (opet ja sa frizerskim zanimanjem) koja voli svoj posao. Pi šete blog o frizurama na kojem predstavljate svoje radove fotografijom i videom. Pogled na par takvih fotografija ili video u kojem pravite neku frizuru  ć e puno re ći o vašem znanju. - Ili ne morate imati profesionalno iskustvo iza vas. Mo žda  ć e se o vama samo prona ći najnormalniji tragovi u vidu normalnih fotografija sa porodicom i prijateljima, bez nekih blesavih situacija koje vas mogu dovesti u nezgodan polo žaj. Nekim poslodavcima mo že biti važno samo da i tu ima dokaz da se radi o jednoj normalnoj i iskrenoj osobi  č ijim zapošljavanjem neće sebi natovariti neki problem na vrat.

Provjerite, š to prije. Ukucajte svoje ime u par tra žilica. Nije to neki ego trip ili zaljubljenost u samog sebe kakvim se nekada smatrala ova aktivnost. To je najnormalnija, skoro obavezna stvar koju rade svi kojima je stalo do svog li čnog imidža i mi šljenja koje  ć e ljudi ste ći o vama. Ne mora se raditi samo o poslu. Ja skoro svaku novu osobu u svom  ž ivotu prvo dobro izguglam, a znam mnogo onih koji rade to isto.

U drugoj lekciji sam pisala o tome za što se ljudi odlu čuju na korištenje interneta. U ovoj  ć u ukratko objasniti na koje sve na čine obična osoba (koja nema firmu) internet mo že koristiti.

Možda ste se do sada sreli sa terminima web 1.0 i web 2.0. To su termini koji ozna čavaju razvoj interneta. Web 1.0 je internet kakav je nekad bio, a bio je jednosmjeran. Korisnici su mogli samo primati informacije i eventualno slanjem emaila ili u češćem na forumu su mogli reći neko svoje mi šljenje. Prije par godina je na scenu stupio web 2.0 a njegova osnovna karakteristika je omogućavanje sudjelovanja u kreiranju sadr žaja. Korisnici mogu koristiti sadr žaje ali tako đe mogu učestvovati u njihovom nastajanju. Najva žnije karakteristike web 2.0 su otvorenost i sloboda.

To konkretno zna či da imate mogu ćnost izbora. Mo žete koristiti sadr žaje dostupne na internetu na stari na čin –  č itajući, slušajući i gledaju ći sve ono  š to je neko drugi tu postavio i napisao. Ali tako đe možete uzeti učešće u stvaranju sadr žaja te možda podijeliti neka svoja znanja i iskustva sa  č itavim svijetom. Zvuči vam zanimljivo?

Prvi korak bi trebao biti postavljanje cilja. To zna či da sami sebi odgovorite na pitanje  š ta želite postići stvaranjem sadr žaja na internetu? Ako kre ćete u ne što najbolje bi bilo da znate zašto to radite. Samo na taj na čin nećete lutati i praviti gre ške koje vam mogu stvoriti probleme. Ako imate ispred sebe cilj, ma kakav da je, velike su  š anse da  ć ete stići na njega.  Ako nemate cilj i ne znate kuda idete najvjerovatnije da  ć ete i stići baš  tamo. Lakše je sa primjerima, je li tako? Pa evo, uze ćemo jedan.

Volite fotografiju i bavite se njom. Za sada vam je to hobi i malo ko je vidio va še radove.  Č ak niste sigurni u to koliko vrijede mada su svi koji su ih vidjeli bili odu ševljeni. Cilj vam je da u budućnosti postanete priznat fotograf koji  ć e  č ak  ž ivjeti od svojih fotografija. Kako to posti ći? Napravite blog na nekom od besplatnih servisa. Nakon njegovog pokretanja svoje fotografije redovno objavljujete na njemu. Pratite i blogove drugih fotografa a u članite se i na servise na kojima se okupljaju fotografi i dijele fotografije. Istra žujete po blogovima  š ta oni pišu, kako biraju motive,  š ta ih zanima, komunicirate sa njima. Na taj na čin polako postajete dio tog svijeta kojem  ž elite da pripadnete. Da biste  š to više ljudi upoznali sa onim  š to radite napravite Fan stranicu na Facebooku jer  se tamo ljudi okupljaju. Ako imate kvalitetne radove i ako djelujete ozbiljno vjerovatno  ć e vas, prije ili kasnije, neko kontaktirati. Ne govorim da  ć ete za kratko vrijeme uz pomo ć  bloga postati priznat fotograf. Dovoljno je za po četak da uđete u proces pravljenja fotografa od sebe, da svoje misli usmjerite u tom pravcu i da skrenete pa žnju na sebe. Taj blog i Fan stranica na Facebooku  ć e vam biti portfolio, va š  katalog koji je dostupan  č itavom svijetu. Uvijek ga mo žete pokazati kad zatreba, ako se pojavi neki konkurs, ako  ž elite nekom časopisu ponuditi svoje usluge i sl.

Hobi vam je izrada nakita a voljeli biste ga prodavati? Uz pomo ć  bloga mo žete predstaviti svoje radove i do ći do potencijalnih kupaca. Te ško da  ć e vam neko pokucati na vrata da bi kupio ogrlicu koju radite jer ne zna za nju. Ali ako je vidi na internetu mo že je vidjeti i neko ko nije iz vašeg grada i ko bi  ž elio baš  takvu.

Jednom sam nai šla na primjer da nastavnica geografije sa svojim u čenicima komunicira na Facebooku. Postavlja im zadatke kroz  š alu, najavljuje kontrolne ispite, dodatno ih edukuje. Možda je i vama cilj da budete nastavnik / nastavnica koju  ć e učenici obožavati a koja  ć e ih uz to naučiti mnogim stvarima. Ima li boljeg i jednostavnijeg na čina od toga da im se priključite na njihovom terenu, tamo gdje su oni stalno – na internetu? Mo žete ih okupiti oko Facebook fan stranice, u grupu na facebooku, mo žete napraviti blog za va š  predmet. Mogućnosti su velike a jedino ograni čenje je vaša mašta i volja.

Ukoliko ste privatni poduzetnik, ili kako se to kod nas jednostavno ka že “privatnik”, onda svakako internet možete koristiti da unaprijedite svoj posao. U sam navela primjer kako jedan frizerski salon mo že za svoj posao iskoristiti prednosti interneta. Ovdje  ć u vam reći još  neke stvari o kojima trebate voditi ra čuna uz jo š  neke primjere.

 Ako je za običnog  č ovjeka postavljanje cilja kod po četka korištenja interneta važna stvar, onda je kod biznisa to jo š  va žnije. Biznis je ne što od  č ega (pretpostavljam)  ž ivite i luksuz je da uradite bilo  š ta  š to može pokvariti sliku o vama. Lo š  cilj za uvođenje vašeg posla na internet je “zato  š to su svi tamo”. Zna či zaboravite onu “vidjela  ž aba da se konji potkivaju”. Predstaviti se klijentima 24 sata dnevno, pribli žiti im se? Odli čan razlog. Na internetu su ve ć  uveliko va ši sadašnji i potencijalni korisnici i klijenti i luksuz je ignorisati ih. Mo žda zvuči zastrašujuće ali morate znati da tamo pravila ve ć  postoje i koliko god da ste veliki vi ste ti koji ih morate po štovati.

Znači da su va ši klijenti već  navikli da se sa njima komunicira. Tako đe su navikli da se prema njima postupa iskreno i sa po štovanjem. Budimo realni,  č ime god da se bavite konkurencija je i vi še nego jaka i za klijente se vi še ne borite samo cijenom ili kvalitetom. Za klijente se borite brinu ći o njima, njihovim  ž eljama i potrebama.

Osnovna stvar od koje trebate krenuti je kupiti svoju domenu – naziv. To je va ša adresa u internet svijetu, mjesto sa kojeg sve kre će, jedinstvena lokacija na kojoj  ć e vas svi prona ći. Kao  š to je vaša kancelarija ili poslovni prostor mjesto gdje vas tra že u stvarnom  ž ivotu. Ne morate imati neku ska če / igra / ide gore – dole web stranicu. Mo že vam poslužiti i blog platforma ali va ša domena (adresa) je prvi korak. Kao  š to je meni   moja kuća na internetu i va š  posao mora imati svoju.

Dalje, u skladu sa postavljenim ciljem odaberete kakvu  ž elite web stranicu. Rje šenje ne mora biti skupo, ima dosta jeftinih varijanti. Blog platforme su besplatne i uz malo znanja možete ih i vi koristiti. Kad ka žem blog ne mislim na blog u smislu da pi šete o sebi i o tome šta ste danas radili (mada ima i takvih blogova). Mislim na blog u kojem mo žete svaki dan pisati o svom poslu i pribli žiti ga ljudima.  Ako odlučite da koristite internet prva i osnovna stvar je da ga stvarno koristite. Ako na svoju vizit karticu i web stranicu postavite email adresu morate je provjeravati svakodnevno i u toku 24 sata odgovoriti na postavljena pitanja. To je osnova, jer stavljanjem email adrese se podrazumijeva da vas ljudi na nju mogu kontaktirati. Ako u roku 24 sata ne dobiju odgovor  na pitanje sve ste d žaba radili. Smatra će vas još  jednom od  ž aba koja eto, ima stranicu da bi  je mogla pokazati drugima. Ako ne stignete odgovoriti brzo obavezno se izvinite  š to kasnite sa odgovorom. Ja naj češće imam obi čaj, ako ne mogu poslati brz odgovor, da na primljeni mail napi šem kako sam ga dobila i kako  ć u odgovoriti  č im prije. Tako ljudima dam do znanja da sam pročitala pitanje i da  ć e odgovor sti ći  č im uhvatim vremena ili  č im dođem do odgovora. Blog platforma je dobra zbog komunikacije sa kupcima / klijentima. Nakon svakog posta / teksta vam u komentarima mogu postavljati pitanja i tra žiti možda dodatna poja šnjenja. Odgovarajući im u komentarima i svi ostali  č itatelji mogu vidjeti odgovore pa vam ne će postavljati ista pitanja.

Kako su mi tata i brat u posljednjih nekoliko dana imali avanturu zvanu “kako popraviti auto a da vas par ljudi usput ne napravi budalom”  ovo mi se nametnulo samo od sebe. Zašto automehaničar ne bi mogao imati svoju web stranicu u formi bloga na kojoj bi predstavljao svoje usluge, specifi čne slučajeve, davao savjete i sli čno? Uz malo truda i internet pismenosti mogao bi, a tako bi omogu ćio svojim mu šterijama da se informišu i da  č uvaju svoje auto. Mogao bi pisati o uobi čajenim kvarovima i o tome kako ih popraviti. Mogao bi pisati o tome na  š ta sve treba paziti. Mogao bi davati savjete kako odr žavati auto pa da mladi i neiskusni voza či (neiskusni po pitanju odr žavanja automobila) imaju gdje prona ći informacije koje im trebaju. Klapara mi ne što u lijevom točku? Potražiću na njegovoj stranici  š ta sve može da klapara a ako ne na đem pitaću njega. Pa  ć e mi on postaviti jo š  neka pitanja i dati par mogućih odgovora te me pozvati da do đem da pogleda. Ako steknem utisak da mu je stalo da mi popravi auto a ne samo da uzme pare rado  ć u otići i možda i skuplje platiti popravak ali  ć u biti zadovoljna. Razumijete?

U narednim lekcijama  ć u pisati detaljno o dru štvenim mrežama, ali ih ni ovdje ne mogu zaobići. Da, u svom poslu mo žete i poželjno je da koristite i dru štvene mreže, sve na kojima se okupljaju vaši klijenti. Ali zapamtite nekoliko stvari: One su kanal za komunikaciju sa korisnicima. To zna či da na njima trebate KOMUNICIRATI sa korisnicima. Zna či – dijalog, ne monolog. Ako ih budete koristili tako  š to ćete samo vi pri čati ono  š to biste  ž eljeli da va ši klijenti  č uju, bez slušanja, vrlo brzo  ć e vas staviti na “crnu listu” i po četi ignorisati. A to vama i va šem poslu ne treba.

Rekla sam ranije da su dru štvene mreže kao trgovi na kojima se ljudi okupljaju i pri čaju. Zamislite situaciju – vi imate prodavnicu elektronskih ure đaja. Dođete i stanete u dru štvo i kažete: “Danas imamo sni ženje od 15%” Poznanik vas pita: “A imate li one usisiva če  š to sami usisavaju po ku ći?” Vi se napravite da ga niste  č uli pa nakon nekog vremena ka žete “Frižideri su na sni ženju od 10%! Kupite ih, najbolji su!” Drugi poznanik vam ka že “A meni je  š poret krepao nakon 2 mjeseca. Kako da realizujem garanciju?” Vi ga opet ne  č ujete i kažete “Televizori na sni ženju!” Znate š ta  ć e vam ostali reći?  Š ta biste vi rekli da vas neko ne slu ša i priča samo ono  š to je njemu interesantno? Nakon nekog vremena  ć ete ostati da pri čate sami sa sobom.  je prva i trenutno najve ća društvena mreža. Koristite ga za posao, slobodno. Čak je i po željno. Ali – napravite Fan stranicu.

Prije svega, li čni profil treba da ima ime i prezime i da iza njega stoji ljudsko bi će. Svaka druga opcija mo že biti kažnjena od strane Facebooka brisanjem profila. Nemojte sebi dozvoliti da vam se to desi. Drugo, profil i grupa je ograni čena na 5.000 ljudi. Zvu či mnogo ali ko vam garantuje da ne ćete porasti preko tog broja? Ako budete zanimljivi i korisni ljudima vrlo lako vam se to mo že desiti Radite na tome da vam se to desi.

1. Bosanka) 2. 3. 4.

. (blog post Cyber  (blog post by Leyla) (tekst PlanB na tportalu) (blog post Vedran Gulin)

Ukratko i najjednostavnije re čeno – internet vam mo že pomoći u poslu i preporu čljivo je da ga koristite. Ali ako se ne ćete tome posvetiti ozbiljno i ulo žiti neko vrijeme u to onda je bolje da ostanete van tog svijeta.  Ako svoju vlastitu web stranicu sami posje ćujete jednom u dva mjeseca te ško je očekivati da vam neko drugi tu dolazi. Kao  š to i u zatvorenu radnju ne mogu do ći kupci – pogleda će dva puta kroz izlog ali nakon toga  ć e se teško vratiti. Jednostavno – budite tu, budite dobar doma ćin i ljudi  ć e rado navra ćati kod vas

Internet je jednostavan za kori štenje. Ako vam to djeluje kao vrlo komplikovana stvar  pogledajte koliko je djece me đu korisnicima. Vrlo  č esto ne znaju ni sva slova ali bez problema se sna đu u ovom, na prvi pogled komplikovanom svijetu. Za korištenje interneta se naj češće koristi računar – kompjuter. Da li  ć e to biti desktop ili laptop stvar je ličnog izbora. Isto tako svako sam za sebe bira koga  ć e koristiti za snabdijevanje internetom. Malo glupo zvu či ovaj izraz, znam. Ali da li  ć ete koristiti ADSL, kablovski internet ili (nadam se ipak ne) Dialup najčešće zavisi od toga  š ta imamo u ponudi. Ja se još  uvijek  ž ivo sjećam kako je to nekad bilo kad smo se svi spajali putem Dial-up konekcije. Zauzet telefon je bio jedna od mana, a ona druga, po  ž ivce opasnija je bila ta  š to ste mogli popiti kafu dok se otvori neka stranica. Gledanje Youtube videa je bila misaona imenica. A nije bilo ni Facebooka. Sada je sve mnogo br že i (koliko znam) malo je onih koji nemaju nikakvu mogu ćnost za priključak. Osim računara internet se sve vi še koristi na mobilnim telefonima. Idealna stvar je ako imate mogućnost bežičnog pristupa (Wi-Fi), posebno ako je besplatan. Ako ne onda mo žete koristiti GPRS, EDGE i 3G mrežu. Ovo su vi še neki tehni čki pojmovi koje se ni ja ne trudim shvatiti i naučiti. Dovoljno je znati da se oni napla ćuju i to preko va šeg telefonskog ra čuna, tako da – pazite! Mo že se desiti da vam policajac donese ra čun na vrata ako pretjerate :) Postoje smartphones, odnosno “pametni telefoni” (iPhone, HTC, Samsung, BlackBerry i ostali) i oni su prilago đeni korištenju interneta. Međutim i ovi drugi telefoni mogu obaviti veliki broj osnovnih funkcija, posebno ako niste ovisni ili poslom isklju čivo vezani za internet.

Kada počnete sa kori štenjem vjerovatno  ć ete biti samo obi čni korisnik. Vjerovatno  ć ete prvo prelistavati web stranice,  č itati  š ta su drugi napisali, potra žiti neke informacije i sl. Nakon toga  ć ete otvoriti svoju email adresu na nekom od besplatnih servisa (Gmail, Yahoo, Hotmail). Lično koristim Gmail i vrlo sam zadovoljna. Jo š  uvijek ste samo korisnik :)

Sljede ći korak  ć e vam vrlo vjerovatno biti otvaranje Facebook profila. Registrova ćete se tamo, postaviti svoju profil sliku, povezati se sa prijateljima koje znate i – napisati status o tome š ta mislite ili radite.

Postavljanjem slika na Facebooku, preno šenjem nekih zanimljivih linkova na vijesti va še aktivnosti rastu, a vi postajete vidljiviji. Zvuči strašno, ali nije. Ovo sam napisala ovako da biste  š to prije postali svjesni  č injenice da  je svaka va ša aktivnost na internetu skoro ista izlasku na ulicu. Kada napi šete status u kojem kritikujete nekog morate ra čunati da je to skoro isto kao da toj osobi li čno u lice ka žete svoje mišljenje. Ako ne ba š  toj osobi a onda najdalje njenom prijatelju ili prijateljici. To  š to gledate u ekran i tipkate po tastaturi pa se va še riječi ne “čuju” odmah ne zna či da se neće čuti za dan, dva. Ili za sat vremena. A  što je još  va žnije – stvari koje napi šete na internetu najčešće tamo i ostanu i vrlo ih je te ško maknuti da se ne vide. U jednom od po četnih tekstova sam pisala o slikama koje se stavljaju na Facebook. Stavite svoje slike u kupa ćem kostimu i to vam je kao da ste se pred svim svojim prijateljima pojavili u kupaćem. Ok, reći  ć ete, ništa strašno, to su moji prijatelji. Ali  š ta ako ih imate 800 i ne znate sve? Da li biste se pred svima njima pojavili ba š  u tom izdanju? Što se tiče bilo kojih drugih dru štvenih mreža, blogova, foruma i sli čnih stranica pravila su ista. Sve  š to napišete ostaje tamo.  Č ak i ako ste anonimni ne zna či da se ne mo že doći do vas. To je javno i stalno, zato pazite.

Danica Radišić  (na Twitteru @NikiBGD) je po meni dala najbolje obja šnjenje ove pojave. Rekla je (parafraziram)  “ Kada bi vas neko pitao š ta  ž elite da budete u životu da li bi neko od vas rekao da želi biti NIKO?” Vjerovatno ne bi, niko ne  ž eli biti niko. Ali kada pi šete bez svog identiteta, makar se radilo samo o komentarima na nekom blogu i ostanete anonimni upravo postajete NIKO. To je moj lični stav koji ima svoje protivnike, naravno. Oni naj češće kažu da im anonimnost omogućava da kažu  š ta hoće a da ih se ne gleda kroz to ko su. Li čno uvijek više dr žim do toga KO mi govori pa tek onda  Š TA tako da kod mene odmah imaju minus, ogroman. Da ne idem od teme – ako ste ozbiljni i koristite internet zbog posla ili li čne promocije onda anonimnost ili la žni nadimci nikako ne treba da budu va š  izbor. Ako nemate lo še namjere onda nemate razloga ni da se skrivate. To je pravilo po kojem i sama procjenjujem ljude na internetu, a znam da imam veliki broj istomi šljenika.

Ovo je jedan od velikih problema sa kojim se susre će svaki korisnik interneta koji stvara bilo šta – od tekstova do fotografija ili nekog drugog sadr  žaja. Po zakonu je zabranjeno uzmati tuđe radove bez pitanja, prenositi ih na svoje stranice, koristiti u bilo koje svrhe. Na prostoru Balkana ovaj zakon naj češće predstavlja mrtvo slovo na papiru i skoro je nemogu će zaštititi svoja autorska djela. Zbog toga korisnici interneta u velikoj mjeri koriste

 

licencu.

To bi u najkra ćem bilo poja šnjenje ove licence. Postoje drugi na čini za za štitu autorskih prava. Najefikasniji na čin jeste taj da sa svojim radovima postanete prepoznatljivi i da vas veliki broj korisnika interneta zapamti. Ako se desi da vam neko “ukrade” ne što od radova internet zajednica  ć e ga izop ćiti, popljuvati, razglasiti na sve strane da je osoba koja vas je pokrala lopov. A nakon toga  ć e ga nastaviti  č itati samo sporedni likovi. U svakom slučaju trenutno je internet jedini medij koji raste i  č iji broj korisnika raste. Vrlo je živ, tu se stalno ne što dešava. Najaktuelniji je, a njegovi korisnici su posvuda. Oslu šnite oko sebe, obratite pa žnju na ljude koji pri čaju oko vas – garantovano  ć ete vrlo brzo  č uti da ga neko spominje.

Možda vi niste aktivni korisnik interneta i ne zanimaju vas te stvari, mislite da je kasno da u čite i da to “ čudo” može i bez vas. Me đutim, vaše dijete  ć e sigurno od najranijeg uzrasta koristiti internet,  č ak i ako mu ne nabavite računar i konekciju kod ku će. Kako  ć e se ponašati, kako  ć e ga koristiti? Ako niste korisnik te ško ćete mu moći dati neki savjet ili ga nau čiti pravilima ponašanja. Učiće od drugih, usvaja će njihove obi čaje i pravila ponašanja. Da li  ć e to biti dobro? Ja se iskreno nadam. Postoji jedan veliki problem sa kori štenjem interneta i djecom. Internet je medij koji je u razvoju i mnogo je vi še korisnika mla đe generacije. Djeca ga koriste od malena vrlo intenzivno, a ve ć  u osnovnoj  š koli najve ći dio komunikacije sa prijateljima obavljaju koriste ći Facebook ili mailove. U najve ćoj mjeri svoje slobodno vrijeme provode na internetu, ne na livadi i u igri kao prije. Roditelji koji nisu aktivni korisnici nisu ni svjesni koliko problema mo že sebi na vrat natovariti dijete koje nije upoznato sa potencijalnim opasnostima. Ne radi se tu samo o pedofiliji i svim onim stra šnim stvarima koje se pojavljuju u vijestima.

Za registrovanje na veliki broj web stranica je neophodno uno šenje ličnih podataka. To sam konkretno uradila mnogo puta do sada. Na nekima za koje znam da su sigurni ostavila sam sve tačne podatke. Na mnogima nisam jer su mi bili nepouzdani. U takvim slu čajevima koristim alternativni mail sa izmi šljenim podacima. Ja to radim svjesno ali -

Na Facebooku sam registrovana sa ta čnim informacijama o sebi. Me đu prijateljima imam i ljude koje nisam li čno upoznala. Me đutim, ja iz tog razloga pazim kad postavljam fotografije i pišem statuse. Najbanalniji primjer – ako krenete na put a dijete vam na Facebooku napi še da idete kolektivno i da vas ne će biti nekoliko dana mo žda ta informacija do đe do nekog lopova. Možete imati problem. U prošloj lekciji sam pisala o tome da su statusi javni.  Š ta ako dijete za nastavnika na Facebooku napiše kako je ovakav ili onakav ra čunajući da to vide samo njegovi prijatelji? Njih nekoliko stotina naj češće. Ta informacija ć e garantovano do ći do nastavnika a dalje ne bih da zamišljam  š ta slijedi.

Zna li vaše dijete da mo žda priča (chata) sa nekim ko se la žno predstavio? Mo žda je neka 12-ogodi šnja djevojčica koja se javila iz susjedne dr žave u stvari 50-ogodi šnji krelac pedofil? Možda joj predlo ži da se na đu kad “slučajno” bude dolazila u va š  grad. Možda…?

Kako već  rekoh, djeca nisu  č esto svjesna problema koje im mogu izazvati stvari koje im se na prvi pogled  č ine bezazlenim. Davanje lozinke za pristup Facebooku najboljem prijatelju njima možda ne djeluje kao problemati čna stvar. Ali  š ta ako taj prijatelj odlu či da se našali na neki totalno glup na čin? Možda svim prijateljima va šeg djeteta sa njegovog Facebook profila pošalje neku ružnu poruku? Dok shvatite  š ta se desilo  š teta je već  u činjena, posebno kad se radi o osjetljivim uzrastima poput puberteta. Ista stvar se može desiti sa bilo kojom drugom  š ifrom za pristup, posebno kad je u pitanju email.

Ovo je zaista  š iroka tema kojom su se, na sre ću, počeli ozbiljnije baviti pripadnici policije u svim dr žavama. Sve je ve ći broj pedofila u svijetu a medij koji naj češće koriste za pronalazak  ž rtava je internet. Postoje na čini kako možete dr žati pod kontrolom aktivnosti vašeg djeteta na internetu, postoje web stranice sa mnogo savjeta (

)

i programi koji vam mogu pomo ći da ih  š titite.

U današnje vrijeme imamo zanimljivu pojavu – djeca su online i imaju svoj internet  ž ivot često i mnogo prije njihovog svjesnog ulaska u to. Kako? Tako  š to veliki broj roditelja od prvog dana njihovog ro đenja fotografije i videa sa njima postavlja na internet. Kada dijete u nekoj recimo 10-oj godini samo odabere da se “pojavi” na internetu, da otvori svoju email adresu ili Facebook profil ono ve ć  ima iza sebe odre đenu “internet prošlost”. Ili zamislite kad u pubertetu nabasa na svoje slike sa ljetovanja, iz perioda kad jo š  nije nosilo kupa ći kostim? Možda neće biti oduševljeno, ali ono  š to je najva žnije – niko ga ne pita da li mu se svi đa  š to ga gledaju  š irom svijeta.

U svakom slučaju nisam ni za ni protiv, to je ne što o  č emu svaki roditelj odlu čuje za sebe. Ja vam samo savjetujem da pazite kod objavljivanja takvih stvari. Posebno kad se radi o slikama koje mogu biti zanimljive pedofilima. Naj češće su to one ljetne, sa pla že.

Pretpostavljam da ste do sada pro čitali koja govori o tome kako koristiti internet za svoju malu radnju. Tu sam u velikoj mjeri ve ć  pisala o koracima koji su va žni ukoliko odlu čite da se pojavite na internetu. Da bi kompletan proces od momenta odluke do realizacije bio  jasniji u ovoj lekciji  ć u koristiti zami šljeni primjer – mini zdravstvena klinika koja do sada nema nikakvu web stranicu niti online prisustvo. Kako bi oni trebali da “u šetaju” u online svijet? Na  š ta da obrate pa žnju?  Š ta da urade i na koji na čin? Kako da to sve ne bude preskupo a da od svega imaju neke rezultate? Koje rezultate da o čekuju? Ja  ć u na tom primjeru prikazati kompletan proces, a na vama je da zamislite bilo koju drugu djelatnost u istoj ulozi.

Moja zamišljena klinika “100% zdravi” za sada posluje uspje šno. U njoj mo žete obaviti sve važne zdravstvene pretrage i preglede kod specijalista i uop šte uraditi sve  š to vam je potrebno da budete totalno zdravi. Nemaju problema sa koli činom posla, ima ga dovoljno. Zašto da se pojave na internetu, koji je njihov cilj? Internet je medij koji raste i svaki dan je sve vi še ljudi koji ga koriste. Svaki dan je sve vi še ljudi koji pri nailasku na bilo kakav problem rje šenje za njega poku šavaju pronaći na Googlu. Moja zamišljena klinika ima za cilj da se pribli ži ljudima koji informacije o zdravstvenim uslugama traže na internetu. Dakle – ciljno tr žište su im u ovom slu čaju korisnici interneta koji  ć e u Google ukucati “kompletan ljekarski pregled u _________ (ime grada)”, “gdje izvaditi nalaze u ________ (ime grada)”, “ultrazvu čni pregled u ________ (ime grada)” i sl. Dakle, uopšte im nije cilj da pojavljivanjem na internetu do đu u kontakt sa svim ljudima na planeti. Samo  ć e se obratiti i pri čati sa onima koji su tu i koji ve ć  tra že informacije koje im oni mogu dati. Ovo nagla šavam zbog toga  š to je vrlo  č est argument ljudi za izbjegavanje interneta konstatacija “Nisu svi tamo” ili “Nije to kod nas jo š  u tolikoj mjeri bitno”. Mo žda nisu svi tu, ali ni radio ne slu šaju svi, ni televiziju ne gledaju svi, a ni novine nisu svima u rukama.

Moja zamišljena klinika je odlu čila da ljudima koji koriste internet bude “na dohvat ruke”. Oni su svjesni da ve ć  postoji veliki broj ljudi koji sve, a samim tim i informacije o zdravlju, prvo traže i provjeravaju na internetu. Tako đe su svjesni da je bolje da u tu pri ču uđu prije

konkurencije jer  ć e tako zauzeti i bolje pozicije na pretra živačima (Google). Ako ne krenu oni sada, za mjesec dana  ć e njihova konkurencija, klinika “Najzdraviji”, napraviti taj korak. I onda, kada neko ukuca u Google “ultrazvuk bubrega u _______ (ime grada)” Google  ć e ga “poslati” u kliniku “Najzdraviji”.

Moja zamišljena klinika je odlu čila da njen prvi korak bude izrada web stranice. Pisala sam o tome – web stranica je na internetu isto  š to i vaša kancelarija ili ku ća u stvarnom  ž ivotu. To  je mjesto gdje  ć e vas uvijek na ći oni koji vas tra že. Prvi korak je da prona đu nekoga ko im mo že napraviti web stranicu. Do sada su  č esto dobijali razne ponude za izradu istih, pa sada ponovo kontaktiraju sve njih. Osim toga tra že ponude od svih koji se ina če bave tim poslom. Vi še ponuda – ve ća mogućnost izbora. Od svih traže isto – kvalitetnu i modernu web stranicu putem koje  ć e predstaviti svoje usluge i ostvariti komunikaciju sa klijentima. Od potencijalnih izvo đača traže da im poka žu  š ta su do sada radili, a veoma va žnu stavku u izboru igra i odr žavanje web stranice jer  ž ele da redovno obnavljaju sadr žaj iste.  Č ak za sav ovaj posao planiraju zaposliti  č ovjeka u klinici – onog koji  ć e moći unositi ili spremati sadr žaje za web i koji  ć e komunicirati sa klijentima na internetu. Jeftino nije uvijek najbolji izbor, a “kom šijin mali” ili sin od tetke nisu garancija da  ć e sve biti odrađeno kako treba. Web stranicu prave za korisnike. To zna či da  ć e ona biti prilago đena ljudima koji  ć e je koristiti, ne onima koji trebaju da se odu ševe nekim efektima na istoj. Flash je prevazi đen i sve više izlazi iz upotrebe, bar kod onih koji  ž ele da njihova web stranica bude funkcionalna, čak i na mobitelima. Muzika u pozadini ni slu čajno. Akcenat je na korisnim informacijama na dohvat ruke i lakom snala ženju.

Nakon izbora izvo đača slijedi izrada web stranice. O samom na činu izbora  ć e detaljno biti riječi u jednoj od sljede ćih lekcija tako da se u ovoj ne ću posebno baviti tim. U analizama i razgovorima su odabrani sadr žaji koji  ć e se postaviti na web stranicu klinike. Vodilo se ra čuna o tome da su oni namijenjeni korisnicima – pacijentima koji  ć e tu dolaziti da se informišu. Web stranica je pravljena tako da se svaka informacija mo že pronaći u  jednostavna 3 koraka. Ponu đene su informacije o tome  š ta se sve može od nalaza i pregleda uraditi na klinici i u kojim terminima. Objavljenje su informacije o tome kada rade koji specijalisti, a navedene su i cijene pregleda i nalaza. Prilikom izbora sadr  žaja akcenat je stavljen na one informacije koje pacijenti naj češće traže kada zovu telefonom. Osim toga postavljeno je i nekoliko fotografija na kojima pacijenti mogu vidjeti kakva ih atmosfera očekuje na klinici, a informacije o komplikovanijim pregledima sadr  že i kratke opise o tome kako se treba spremiti za njih te kakva je procedura samog pregleda. Napravljen je dio za pitanja i odgovore koji se naj češće javljaju tako da je velika

vjerovatnoća da me đu njima svako prona đe odmah odgovor koji ga zanima. Pacijentima i potencijalnim korisnicima je omogu ćeno da emailom postavljaju pitanja i tra že informacije. Pravilo je da se u roku od max 2 sata odgovori na poslani email. Iako je broj korisnika Facebooka u stalnom porastu za sada se odustalo od pojavljivanja na ovoj društvenoj mreži. U budu ćnosti je planirano eventualno pokretanje Fan stranice koja  ć e služiti za još  br žu i direktniju komunikaciju sa pacijentima. Za sada je planirano uhodavanje i navikavanje na svakodnevni rad na web stranici.

Za početak je planirano da se na reklamnom materijalu, vizit kartama, memorandumima te nalazima – ukratko na kompletnom printanom materijalu koji izlazi iz klinike obavezno doda i web adresa. Po mogu ćnosti naglašena, da se vidi jer je nova. Nakon ovog je upu ćeno saopštenje svim medijima (PR saop štenje) o pokretanju web stranice koja svim gra đanima može koristiti. Neki mediji  ć e sasvim sigurno iskoristiti ovu vijest i objaviti je, a time se ve ć  napravilo dosta. Ukoliko ostane sredstava planirana je i plaćena promocija – ogla šavanje u lokalnim medijima (novine, radio, TV, internet). A najbolja reklama  ć e biti Google koji  ć e sve koji potra že informacije koje se nalaze na web stranici često slati ba š  na nju. Zbog toga je jedan dio novca predvi đen i za Google ogla šavanje.

Upravo tako, za početak to je sve. Odlučiti  š ta hoćemo sa online pojavljivanjem – koji je njegov cilj. Napraviti plan –  š ta i kako uraditi da biste se pojavili online (web stranica, blog, Facebook…). Odabrati izvo đača – saradnika – savjetnika. Uraditi to.  Ali… To nije kraj – ulaskom u online svijet vi ste u su štini na početku. Kada napravite web stranicu, Fan stranu ili po čnete na vizit kartama dijeliti email adresu vi u stvari tek tada počinjete. Samo ako nastavite komunicirati sa potencijalnim kupcima, klijentima i svima onima koji vam se jave da vas pitaju ne što ili daju svoj komentar napravi ćete rezultat. Vrlo vjerovatno da to ne će biti odmah rezultat koji  ć ete moći izmjeriti ili odvagati ali zbog toga ne trebate odustati. Niko do sad nije uspio ta čno izmjeriti dokle se  č uje dobar ili lo š  glas, kolika je vijernost nekom proizvodu ili  š ta je to zbog  č ega kupujemo ba š  onaj proizvod. Sve su to procesi koji se sastoje iz mno štva sitnih detalja a jedan od njih mo že biti  č ak i brzina kojom odgovarate na email.

Najnoviji podatak ka že da se broj korisnika Facebooka popeo na preko 900 miliona (septembar 2012.g.). Najve ći broj korisnika interneta ima svoj Facebook profil. Postoji veliki broj onih koji na internetu i koriste samo Facebook. Kako god okrenete skoro ga je nemogu će izbjeći. A ako jo š  uvijek niste sigurni kako ga koristiti ja  ć u pokušati da vam to objasnim na jednostavan na čin. Prije svega mala napomena ako slu čajno ne znate – Facebook mo žete koristiti i na domaćem jeziku, ne samo na engleskom. Tako se lak še možete snaći u svim onim alatima.

Mislim da je najve ći broj ovakvih korisnika. Tu su da bi ostali u kontaktu sa prijateljima i rodbinom koja je daleko te da bi obnovili kontakte sa onima koje nisu dugo vidjeli. Komunikacija im je osnovna aktivnost, pregledanje fotografija kao i sve ostale aktivnosti koje služe za razonodu. Tako đe Facebook koriste da bi pro čitali neke vijesti ili tekstove koje im preporuče prijatelji, a  č esto igraju i igrice. Ovakvim korisnicima nemam  š ta posebno preporu čiti osim da pripaze na informacije koje ostavljaju o sebi. Pri tome mislim na statuse koje pi šu kao i na fotografije koje postavljaju. Kako sam ranije govorila – previ še ličnih informacija u statusima (poput podatka da idete na godišnji i da 15 dana ne će biti nikog kod ku će) vam mo že dovesti nepozvane "goste" u stan.  A fotografije koje postavljate vide naj češće svi vaši prijatelji (+ njihovi prijatelji), te ako niste spremni da se na ulici u nekom udarnom terminu pojavite u kupa ćem kostimu onda bolje nemojte takvu fotografiju stavljati ni na Facebook. U svakom slučaju provjerite svoje postavke za privatnost na Facebooku i sami odaberite  š ta ćete pokazati svima a  š ta samo svojim prijateljima. Nemojte tu odluku prepustiti Facebooku  jer je kod njih uvijek na štimana opcija da svi vide sve. Napomena – ako podesite postavke privatnosti va š  li čni profil mogu vidjeti samo oni sa kojima ste prijatelji. Ako se u članite u neku grupu to ne zna či da svi iz grupe mogu vidjeti va š profil. Isti slučaj je i sa Fan stranicom.

Zbog sve veće popularnosti ove dru štvene mreže te zbog  č injenice da su “svi na Facebooku” vrlo je  č esta njegova upotreba za posao, na razli čite načine. Da krenemo redom:

Ova opcija je prili čno popularna među korisnicima jer vam omogućava da u nekoliko koraka sve svoje prijatelje obavijestite o događaju, slavlju, fe šti koju organizujete. Nema ograni čenja, možete napraviti doga đaj na koji ćete pozvati samo u ži krug ljudi, a možete putem njega obavijestiti mnogo š iru grupu. Osoba koju pozovete na doga đaj može kliknuti da  ć e doći, da  ć e možda doći ili da ne će. Ako potvrdite svoj dolazak to vas u su štini ne obavezuje da se pojavite, ali time doga đaju pravite dodatnu reklamu jer  ć e vašim prijateljima stići (na zid) informacija o tome da  ć ete prisustvovati tom i tom de šavanju. Možda tako za njega  č uje neko kome nije upu ćena pozivnica a zainteresovan je da se priklju či dešavanju. Kreiranjem ovakvih poziva mo žete uštedjeti na izradi plakata. Besplatno je, ne tro šite ništa i za lijepljenje ne trebate anga žovati nikoga. Ako imate u planu organizovanje bilo kakvog dešavanja slobodno kreirajte ovakav jedan virtuelni poziv.

1. Bez obzira na va žnost deš avanja potrudite se da sve  š to napi š ete bude gramati č ki ispravno – od upotrebe malih i velikih slova do svih ost alih pravila.  Ne znam iz kojeg razloga se vrlo malo pa žnje pridaje pravopisu kod kreiranja ovakvih “poziva” ali vam to svakako neće pomoći da privu čete više ljudi. Mogu slobodno re ći i da poziv sa mnogo gramatičkih grešaka može uticati i na strukturu gostiju koji  ć e doći. 2. Obavezno stavite fotografiju doga đ aja koja  ć e stajati kao njegov za š titni znak. Po tome ć e vas zapamtiti a i djeluje mnogo ozbiljnije nego kad ostane ona siva Facebook podloga sa kalendarom. 3. Napi š ite detaljno š ta organizujete, da ljudi koje zovete znaju

š ta

ih o č ekuje.

4. Događ aj kreirajte najkasnije 7 dana prije odr žavanja. Bez obzira  š to su svi na Facebooku ne zna či da su svi tu svaki dan. Ja dobijam  č esto pozive dan ranije za neke manifestacije i u pravilu mi je to uvijek kasno za planiranje. Ako  ž elite da ljudi imaju vremena da vašu zabavu ukalkuli šu u svoj raspored dajte im vremena za to. 5. Ako svoj dolazak potvrdi 300 ljudi a vi mo žete prihvatiti samo 100 nema razloga za paniku. Ne znam ta čan procenat ali vrlo  č esto se pojavi samo 10% od svih koji su rekli da će doći. Dakle – posmatrajte te njihove potvrde kao podatak da su vidjeli obavijest. Tek kad dođu – došli su, ne kada kliknu da  ć e doći.

Ne znam ni sama koliko puta sam pisala o tome, ali ova tema zaslu žuje da se spomene opet. Imate radnju, kafanu, piljaru, pozori šte, humanitarnu organizaciju, udru ženje građana – kako  ć ete ga promovisati na Facebooku?  Ako do sada niste znali da se podsjetimo – na Facebooku mo žete kreirati 3 stvari: 1. Lični profil 2. Grupu 3. Fan stranu

Ovo je osnova Facebooka – li čni profil. U pravilima Facebooka  č ak piše da ne smijete objavljivati nikakve la žne informacije, kao i da li čni profil ne smijete koristiti u komercijalne svrhe. Zamišljeno je da jedan  č ovjek ima jedan profil – lice (face), kao i da svako samo za sebe otvori profil.  Č injenica je da ima mnogo onih koji imaju vi še profila, kao i da ima mnogo onih koji otvore i neki la žni. Facebook zna sankcionisati ovakve stvari tako  š to jednostavno ukine profil koji imate. Vrlo je te ško, skoro nemoguće, vratiti profil ako vam se desi tako nešto.

Lični profil ima ograni čenje jer maksimalno mo žete imati 5000 prijatelja. Malo li je? Da ih sve zovnete na kafu? Postoji veliki broj ljudi koji za svoje firme, radnje i razne druge ustanove pokrenu upravo li čni profil. Ja volim misliti da se to de šava zato  š to ne znaju razliku i ne znaju š ta je bolje da urade. Ne volim takve imati me đu prijateljima na Facebooku jer nikako ne mogu zamisliti da budem prijatelj sa npr bankom. Mogu biti mo žda prijatelj sa nekim iz banke ali sa bankom ne. Obavijesti koje u vidu statusa pi šete na ličnom profilu pojavljuju se na News Feedu va ših prijatelja. Takođe možete sve prijatelje kontaktirati porukom

Grupa je malo bolja varijanta za promociju, ali je njena osnovna svrha da okupi ljude koji imaju zajednička interesovanja ili ideje. Jedan od dobrih primjera za kori štenje grupe na Facebooku je grupa koja okuplja ljubitelje životinja organizovane u udru ženje. Omogućava im da međusobno komuniciraju porukama (administratori grupe mogu poslati poruke svim članovima). Obavijesti koje pi šu kod sebe na statusu se ne pojavljuju na News feedu prijatelja.  Ako  ž elite vidjeti  š ta pišu morate otići konkretno na stranicu grupe. Grupa je takođe ograničena na 5000 ljudi. Grupe mogu biti tajne, otvorene i zatvorene i to vam omogućava da sami birate koga  ć ete pustiti unutar njih.

Ovo je ono  š to je predvi đeno za promociju biznisa, posla, li čnosti, stranice, TV emisije i bilo čega drugog  š to u sebi ima komercijalno ili masovno. Fan strana nema ograni čenja, možete imati milione fanova. Fan strana se pojavljue na News Feedu svih koji je “lajkaju” – na taj nači se postaje fan strane. Na taj na čin  š aljete obavijest – komunicirate sa svim svojim fanovima – obo žavateljima. Vaši fanovi vas mogu kontaktirati na privatnu poruku, ali vi njih ne možete. I to je dobro jer potreba va ših prijatelja da  č itaju poruke koje se ti ču vašeg biznisa je obrnuto proporcionalna va šoj potrebi da ih  š aljete. Kada imate li čni profil ili grupu, pa svako malo prijateljima ili  č lanovima grupe  š aljete poruke u inbox vrlo je vjerovatno da  ć e mnogi od njih navijati da skupite vi še od 5000  č lanova. I prestanete ih maltretirati. Ja jesam, priznajem.

Fan strane su dobre i zbog toga  š to u sklopu njih imate statistiku. Mo žete pregledati aktivnosti fanova, možete pratiti koliko imaju godina, kojeg su pola, odakle su, na  š ta reaguju (imate statistiku da li im se vi še sviđa kad stavljate videa ili fotografije i sl.)

Osim Facebooka koji je, za sada, najdominantnija društvena mreža postoji  još  dosta društvenih mreža, alata i platformi koje vam mogu pomo ći u  ž ivotu na razne načine. U nastavku  ć u predstaviti neke od njih koje li čno koristim ili sam koristila.

Mnogi za njega ka žu da je to “isto kao Facebook samo sa kratkim statusima”. Twitter je ipak mnogo vi še od toga, mre ža koja vam omogućava da se pove žete sa mnogim zanimljivim ljudima koje i ne znate, te da pratite  š ta oni pišu, rade, kuda se kre ću i sl. Na raspolaganju vam je 140 karaktera i to u principu zna či da morate biti originalni i zanimljivi da bi vas neko primijetio i po čeo pratiti. Ono  š to je takođe važno – twitter je komunikacija, te samo tako ima smisla i samo ako ga tako koristite bi će vam zanimljiv.

Nisam slučajno skupa navela ove dvije platforme. Obe omogu ćavaju da pi šete blog bez vlastitog kutka na internetu i to potpuno besplatno. Moderni su, jednostavni za kori štenje i imaju značajan broj korisnika. Mo žete ih koristiti za predstavljanje sebe i svojih razmi šljanja, svojih radova, a mo žete se “uvezati” i sa ostalim korisnicima ovih platformi. To je dobro ako niste sigurni da  ž elite krenuti sa vlastitim blogom jer ovdje mo žete testirati koliko vas na primjer privlači pisanje i koliko mo žete biti istrajni u tome.

Ovo su dvije platforme za bloganje koje mo žete koristiti  č ak i sa svojom internet adresom.  Ako nju nemate vaša adresa  ć e biti ne što.blogspot.com ili ne što.wordpess.com. Ništa strašno, opet za po četak super na čin da sebe testirate i vje žbate kao blogera.

Ovo je jedno od mjesta na kojem mo žete objavljivati svoje fotografije. Mo žete to raditi jo š  na mnogo načina, o tome  ć u malo kasnije, ali Flickr je namijenjen samo fotografijama. Tu svi objavljuju samo fotke, postoji mogu ćnost komentarisanja od strane drugih korisnika, povezivanja sa drugim korisnicima i sli čno. U svakom slu čaju ovo je globalni kutak za ljude koje zanima fotografija ili koji imaju potrebu da svoje fotografije negdje jednostavno objave a da bude lako vidljivo svima ostalim.

Platforme za obajvljivanje va ših video uradaka. Youtube sigurno ve ć  uveliko poznajete a ni Vimeo nije lo š. Oba su prili čno jednostavna za kori štenje i besplatna. Svoj Youtube kanal mo žete koristiti za posao, za sve ono  š to ne možete napisati ili predstaviti slikom. Skoro svaki mobitel sada mo že snimiti video koji mo žete prebaciti na internet a to zna či da u nekoliko koraka mo žete, na primjer, postupak pravljenja glazure od čokolade predstaviti cijelom svijetu. Naravno, ako mislite da u tome ima ne što zanimljivo :)

Najčešće ga zovu profesionalna dru štvena mreža. Tu možete predstaviti svoju profesiju, postaviti svoju biografiju (CV) i predstaviti sebe u tom profesionalnom smislu –  š ta radite, gdje radite,  š ta znate da radite i sl. Nije rijedak slu čaj da se ba š  tu pronalaze poslovi i zaposlenici,  č injenica na na šim prostorima ne u velikoj mjeri, ali nikad se ne zna.

Društvena mreža koja najjednostavnije obja šnjeno izgleda kao va ša tabla na koju ka čite zanimljive sli čice koje na đete na internetu. Te sli čice mogu biti tematski povezane (moda, kuhinja, putovanja i sl.). Pratite na njemu ljude koji su vam zanimljivi i  č ije vam se sli čice sviđaju.

Društvena lokacijska mre ža. Radi na principu da se prijavite u neki lokal ili restoran (pozorište, kino, stadion ili bilo koji drugi objekat) i tu eventualno ostavite utiske o tome kako vam se svi đa ili  š ta vam se tu svi đa. Svi koji se prijavljuju kasnije na isto mjesto to mogu pročitati, a osim toga mo že se desiti da se sa prijateljima prijavite na istoj lokaciji u isto vrijeme i da tako, neplanirano, skupa popijete kafu. U svijetu sve  č ešće na primjer kafane daju popuste za goste koji se prijave na njihovoj lokaciji. Naravno, najvi še se koristi putem mobilnih telefona.

Društvena mreža koja se tako đe koristi putem telefona, a na njoj se postavljaju isklju čivo fotografije sa razli čitim filterima. Koristi je preko 100 miliona ljudi iz  č itavog svijeta.

 – tu su wordpress.com, blogger.com, tumblr.com, posterous.com

- Flickr, Instagram - Možete ih predstaviti i na svim ovim platformama za blog – wordpress, blogger, tumblr, posterous – sve imaju istu mogu ćnost i od svakog mo žete napraviti i foto blog - Možete ih smjestiti i na Facebook i podesiti da ih vide svi ili samo prijatelji  – Youtube, Vimeo - Takođe ih možete postavljati i na Tumblr, Posterous, Facebook…

- My Space, Soundspace – ima i drugih ali ih nisam koristila pa ne znam Ima tu još  mnogo drugih alata i platformi koje nisam li čno koristila ali u svakom slu čaju uvijek možete naći nešto  š to odgovara va šim potrebama i  š to  ć e vam omogu ćiti da u nekoliko koraka i potpuno besplatno postanete vidljivi cijelom svijetu. Jednostavno –  š ta god da vas zanima ukucajte u Google i vrlo brzo  ć ete sigurno na ći zadovoljavaju će rješenje za va še potrebe.

Odnosi s javno šću ili PR su pojam koji se mnogo koristi u posljednje vrijeme, posebno na internetu. Znam mnogo onih koji na spominjanje pojma PR prevrnu očima uz komentar kako je to “novotarija” ili naziv za radna mjesta kadrovima bez kojih se navodno ne mo že.  Č injenica je da u svakom  ž itu ima kukolja i da postoje oni koji se zovu PiaRovci a sa tim poslom baš  i nemaju veze. Ali nije moje da pi šem o njima. Lično o ovoj temi znam samo ono  š to sam učila zbog sebe te se u svakom slu čaju ne mogu nazvati stru čnjakom. Ono  š to  ž elim sa ovim tekstom  jeste da na jednostavan na čin pokažem kako svi mi vrlo  č esto imamo potrebu da radimo neke stvari koje ina če spadaju u Odnose s javno šću – kao pojedinci ili kao mali privatnici, preduzetnici, aktivisti u udru ženjima i sl, a da nismi ni svjesni toga. Posebno ako koristimo internet.

 Ako na bilo koji na čin gradite brend od sebe (svoje li čnosti, profesije, interesovanja, znanja) onda vam je veoma va žno kakvu sliku i mi šljenje o vama ima javnost. Pretpostavka je da u tom kreiranju li čnog brenda koristite internet – jer je jeftin, svima pristupa čan, nema granica i pruža velike mogu ćnosti.  Š ta je va ša javnost sa kojom komunicirate? Blogeru javnost  č ine svi njegovi  č itaoci. Svi koji do đu na blog da pro čitaju  š ta je napisao imaju neko mi šljenje o njemu ili  ć e ga tek ste ći. U zavisnosti od tekstova mi šljenje može ići od pozitivnog do negativnog, a mo že se i mijenjati. Svaka vidljiva aktivnost blogera uti če na kreiranje slike o njemu. Međutim, ono  š to je va žno reći jeste da je pojam javnosti u dana šnje vrijeme vrlo relativan. I ne možete uvijek imati pod kontrolom  š ta  ć e se o vama pojaviti “u javnosti”. Mo žda ste frizerka koja nema web stranicu, ne ogla šava se nigdje i samo radi svoj posao. I desi vam se da od mušterije napravite ovcu spr živši joj kosu mini valom. Ta nesretnica ne mora imati ništa više od profila na Facebooku da bi vam obezbijedila vrlo negativnu reklamu. Dovoljno  je da fotografiju svoje nove frizure postavi na Facebook uz komentar gdje je i kako dobila taj

grm na glavi i pri ča počinje. Uz dijeljenje i kopiranje fotografija vrlo brzo mnogo va ših potencijalnih ili stalnih mu šterija ć e vidjeti  š ta ste napravili. Jo š  ako ste bili drski? I ako vas nema na Facebooku ili nemate na čin da svim svojim klijenticama saop štite svoju stranu priče? Belaj. Primjer broj dva – stvarni slu čaj. Taxista Ferid koji  ž ivi i radi u Zenici sigurno nema web stranicu niti se negdje reklamira. On radi svoj posao – vozi ljude. I šta se desilo jedno ve če? Povezao je mene li čno do kuće. Ja sam, vrlo zadovoljna uslugom, sjela i . Za 3 i po mjeseca je post pro čitalo preko 1600 ljudi, a do danas ve ć  preko 2200. Obzirom da je najve ći broj čitatelja Zenica-Online iz Zenice ne treba biti mnogo pametan pa skontati kako je ovo bila besplatna i vrlo dobra reklama za Ferida. A  šta da je napisano ne što loše?

Neljubazna ste kasirka u prodavnici? Mo žda neko napi še post o tome, o vama i o va šem radnom mjestu. Kako  ć e vlasnik reagovati? Doktor ste kojeg pacijenti  č ekaju po 6 sati za pregled? Možda neki od pacijenata sjedi u  č ekaonici i na Facebook u živo postavlja slike i piše o tome kako vas nema? Danas je sve javno i ako radite bilo  š ta, htjeli ili ne htjeli vi svakako imate neke  “ odnose s  jav no šć u” . I možete uraditi samo dvije stvari po pitanju toga. Prva je da uvijek budete savr šeni i da nikad ne pravite gre ške, te da tako smanjite, odnosno ukinete mogu ćnost da se u negativnom kontekstu pojavite “u javnosti”. Da li je to mogu će? Druga mogu ćnost je da budete tu prisutni, da zauzmete svoj komadi ć  javnog prostora i da komunicirate – sa javno šću.

Recimo da ste ona frizerka sa po četka teksta. Radite dobro, kvalitetno, imate svoje stalne i vjerne mušterije. Imate svoju web stranicu i Facebook stranicu i koristite ih za komunikaciju sa svojim mušterijama. Jedno jutro ustanete na lijevu nogu i sve vam krene naopako. Klijentici koja je ina če džangrizava stvarno napravite “ovca” frizuru. Ona poludi i na Facebooku napiše post o tome sa fotografijama.  Š ta vi radite u tom slu čaju? Na svojim

kanalima – web stranici i Facebook stranici priznate gre šku, napišete da je sve istina i da “ovca” frizuru mu šterije ne dobijaju uvijek nego vam se to desilo iz tog i tog razloga. Uputite izvinjenje, poklonite nesre ćnici pola godine besplatno friziranje, javno joj se izvinete. U svemu tome  ć e se sigurno javiti i va še zadovoljne mu šterije koje  ć e stati uz vas, koje  ć e razumjeti da se gre ške dešavaju i koje  ć e potvrditi da znate raditi svoj posao. Situacija u ovom slučaju izgleda puno bolje, sla žete se?  A to sve možete uraditi samo ako ste ina če navikli ljude da sa njima komunicirate, da znaju gdje  ć e vam se i kako obratiti ako vam  ž ele reći nešto. Oni  ć e svakako pričati, bili vi tu ili ne.  A samo ako ste tu moći  ć ete reći i svoju pri ču.

Nedavno sam pro šla svojim gradom i ugledala novootvoreni fast food u koji je vlasnik ulo žio prilično novca. Gradio ga je mjesecima i znam sigurno da je nemogu će finansijski preračunati svu energiju i vrijeme koji su, osim novca, ulo ženi u stvaranje tog mjesta na kojem bi ljudi u budu ćnosti trebali jesti. I dok sam prolazila razmi šljala sam kako je sve dobro napravio osim tog finalnog dijela. Za što? Pa, ko zna da je otvoren taj objekat? Samo njegovi prijatelji, saradnici i slu čajni prolaznici. Nije ulo žio u reklamu, nije podijelio letke, nije objavio nigdje to otvaranje. Ljudi nemaju pojma o tome i mora će proći mnogo vremena da bi se zakotrljao posao do isplativosti.

Mogao je ulo žiti još  jednu količinu novca i platiti: 1. Reklamu u lokalnim novinama u Zenici – 2 komada 2. Lokalne radio stanice – 4 komada 3. Lokalna televizija – 1 komad 4. Internet portali – nekoliko komada 5. Uraditi 1000 letaka bar i podijeliti po gradu Pošto se radi o objektu koji  ć e raditi lokalno dovoljno bi bilo da je iskomunicirao samo ove lokalne medije. I za sve to mu ne bi trebalo previ še novca jer cijene u njima nisu prevelike. Međutim, realno, koliko je efikasno to sve i da li bi se isplatilo? Ne znam. Ali znam  š ta se još moglo uraditi.

Svi oni novci koji bi se ina če uložili u reklamu su se mogli potro šiti na pravljenje besplatne hrane koja  ć e biti podijeljena na otvaranju. Isplanirati otvaranje objekta, zakazati dan i satnicu i uputiti poziv svim medijima. Znam, vlasnik objekta  ć e vjerovatno pomisliti – a za što bi novinari do šli i napravili vijest o otvaranju nekog fast fooda?

- Lokalni su novinari i ako im zaka žete događaj u vrijeme kad ina če nemaju nekog posla do ći će da se dru že i da pojedu ne što džaba

- U vremenu u kojem ima pola miliona nezaposlenih vi zapo šljavate 2 – 5 ljudi. Mislite da to nije važno? - Mrtva je sezona a u gradu ina če nema nekih pretjerano velikih doga đanja. Doći  ć e da popune prostor u svojim medijima. I sada ono  š to još  ne rade ljudi kod nas a time propu štaju veliki potencijal. Nemojte zvati samo novinare i medije. Zovite blogere, ljude koji su ina če aktivni na internetu, ljude koji imaju puno prijatelja na Facebooku. Po šaljite im poziv skupa sa ostalima i do čekajte ih kao sve ostale. Neka budu tu, neka probaju va šu hranu, neka svojim o čima vide  š ta ste to otvorili. Pitate se  č emu sve to? Pa recimo, mo žda  ć e neko od blogera napisati post o tome kako ima super novi fast food u kojem je hrana odli čna. Pa  ć e taj post pro čitati 200 – 300 njegovih čitalaca. Ili  ć e neko od njih napisati na Facebooku kako je bio na otvaranju super fast fooda pa taj status vidi njegovih 1500 prijatelja. Ne moraju oni zvani čni novinari napisati ni slova ako se desi ovako ne što, vjerujte. Već  imate priču među običnim ljudima a to je dovoljno. Dalje samo treba da pravite super sendvi če :) Jedino  š to morate imati na umu jeste da isforsiran status na Facebooku ili naru čen post od blogera nemaju ni blizu isti efekat. A  čak i ako to nije jasno ozna čeno vidi se – ljudi to osjete. Impresionirajte ljude i oni  ć e dalje sami pisati i pri čati o vama. E to su vam sve “odnosi s javno šću”, onako kako ih ja vidim. Mogu će da na ovaj na čin i nemaju puno veze sa onim pravim.

Pretpostavka je da ste pro čitali prethodnih 12 lekcija i da ve ć  imate malo  š iru sliku o internetu i njegovim prednostima i manama. Me đutim, dok se ne uhodate i ne po čnete internet koristiti stalno mogu će da  ć ete imati strah od toga da ne što ne uradite pogre šno. Kako greške smanjiti na najmanju mogu ću mjeru? Kako izbje ći vojsku “stru čnjaka” koji  ć e u vašem neznanju prepoznati idealnu priliku za zaradu, posebno ako ste firma? Postoji nekoliko na čina za to.

 Ako ste odlučili da za posao (ili sebe li čno) napravite web stranicu na kojoj  ć ete predstaviti sebe i svoje usluge prvi korak vam je da prona đete nekoga da vam uradi tu web stranicu.

- Sistem preporuke – ako imate prijatelje i poznanike koji su to ve ć  radili zamolite ih da vam daju kontakte ljudi koji su taj posao obavili njima - Google – u pretra živač  ukucajte pojmove – izrada web stranica - Facebook – priupitajte i ovdje da vam preporu če nekoga - Twitter – ako imate nalog i ovdje pitajte Kada iskontaktirate sve do kojih mo žete doći tražite im ponudu – da vidite  š ta mogu uraditi, šta su radili i kakve su im cijene. U ovom koraku ve ć  trebate imati u glavi bar okvirno  š ta vama treba. Na osnovu toga tra žite ponudu. I tra žite nekoliko ponuda da mo žete birati i praviti poređenja. Obratite pažnju na ono  š to stoji kao referensa ljudima koje ste kontaktirali. Vrlo vjerovatno ćete među tim stranicama na ći nešto  š to vam se sviđa i  š to odgovara va šim zahtjevima. Kada izaberete izvo đača detaljno defini šite postupak, cijenu, pla ćanje. I zapamtite – cijene zaista mogu biti razli čite za razne nivoe slo ženosti stranica pa je bolje ako ve ć  koliko toliko poznajete materiju. Bar da znate da web stranica ra đena u WordPressu sa besplatnom temom ne može/ne smije koštati previše. Probajte na ći nekoga u koga imate povjerenja i ko će vam pomoći da odaberete najbolje za vas.

Treba vam neko ko  ć e vam pomoći oko Facebooka i Twittera? Neko ko  ć e vas uputiti kako da to radite, ko  ć e vam objasniti postupke pa da vi to nastavite sami ili da taj neko dalje sve radi za vas? Prva i osnovna stvar – morate imati razlog zbog  č ega hoćete da koristite Facebook u poslu. Nije dovoljno dobar razlog “svi su tamo”. Facebook je samo jedan od kanala koji mo žete koristiti nakon  š to odlučite da “uspostavite bolju komunikaciju sa klijentima” na primjer. Stručnjak  ć e vam objasniti ili napraviti Fan stranu na Facebooku. Ako ste  č itali prethodne lekcije znate da za posao trebate imati Fan stranu a ne Li čni profil ili Grupu. La žnog stručnjaka možda već  ovdje prepoznati – ako vam predlo ži iz bilo kojeg razloga da je bolja grupa ili profil. Opet isti sistem pronalaska i “provjere” mo žete iskoristiti – preporuka, Google, Facebook itd. Tražite da vam poka žu prethodne rezultate i referense. Fan strana sa velikim brojem fanova koji ne komuniciraju na njoj nije dobra referensa. Kad su dru štvene mreže u pitanju bitniji je kvalitet u odnosu na kvantitet. Bitno je da su fanovi tu zato  š to ih zanima  š ta imate da kažete, da im ponudite, zato  š to  ž ele da budu u toku sa va šim aktivnostima.

Zapamtite samo jednu rije č  – . Postoji i Bing, Yahoo, pa i Facebook ima svoj pretraživač  ali za sada je Google broj jedan.

- Ne može vam kvalitetnu web stranicu napraviti osoba/firma koja sama nema za sebe kvalitetnu web stranicu. - Ne može vam kvalitetnu uslugu o komunikaciji na internetu ili bilo  č emu vezanom za internet ponuditi osoba o kojoj Google ne zna ni šta ili zna jako malo. U ovom slu čaju ne va ži pravilo da je “kod majstora uvijek najlo šija kuća”. - Ne trebam posebno nagla šavati da vam Google mo že o toj nekoj osobi otkriti  č ak i neke stvari koje možda ne idu njoj u prilog. U svakom slučaju dodatna opreznost i istra živanje nije nikada vi šak. Posebno ako je besplatno kao  š to jeste kada je u pitanju internet.

I to bi bilo sve za sada. Ako ste krenuli od nule i pro čitali sve lekcije onda imate neka osnovna znanja o internetu i vrlo vjerovatno ste stekli uvid u to kako internet funkcioni še. Sada se sigurno sami mo žete snaći i istraživati ovaj nepregledni izvor informacija. I ono  š to  je najbitnije – svi odgovori su vam na dohvat ruke. Sve  š to ne znate i  š to vam nije jasno možete brzo saznati, znate gdje tra žiti odgovore, koga i kako pitati. Kada nakon ovog sjednete za ra čunar imate početak od kojeg  ć ete krenuti.  A ako bilo gdje “zapnete” i niste sigurni kuda dalje, slobodno pitajte i mene. Ako ja li čno ne znam odgovor vjerovatno znam nekoga ko zna.