KUTAK ZA NEUPUĆENE
1. UVOD
Jedna studentkinja homeopatije je na saznanje da se priprema popularna knjiga o našoj profesiji, rekla da je to odlična ideja - knjiga upućena neznalicama. Bila je to prenaglašena reč, ali od nekuda se moralo krenuti. Odlučili smo da knjiga bude pisana u stilu pitanja i odgovarajućih odgovora. Međutim, nije uvek bilo moguće pisati u toj formi, jer homeopatija je prvenstveno naučna disciplina namenjena terapiji obolelih od nekih bolesti. To je nauka koja svoju fenomenologiju zasniva, pre svega, na popisu i analizi opštih, retkih, neobičnih i čudnovatih simptoma koji daju sliku tegoba obolelih (daju obrazac onoga što zovemo bolest). Ta slika nije dijagnostikovana samo putem laboratorijskih i drugih nalaza nego je i slika opisana do najsitnijih detalja koju o sebi daje oboleli, koji su važni samo i isključivo homeopati, a delimično je i slika koju je homeopata dobio neverbalnom komunikacijom sa pacijentom. Sve to zajedno ima upotrebljivu vrednost u homeopatiji. Tačnije, homeopata prilikom uzimanja slučaja dubinski ponire u svest čoveka postavljanjem probranih pitanja. Dakle, dobijena slika ima svoj korespondent (obrazac) u supstanci iz prirode (to su biljke, minerali i životinje) i to po principu sličnosti (similimum). Ovakav pristup, kod onih koji ne razumeju suštinu homeopatije, izaziva nedoumice i zbunjuje, pa otuda možda i nerazumevanje te dragocene, a svakako nežne medicine. Nežna je jer ne stvara nikakve neželjene pojave posle upotrebe. Nežna je jer leči suptilan deo čovekovog bića – emocije, psihološke probleme i teže mentalne disfunkcionalnosti. Samuel Haneman, koji je postavio temelje ove nauke, i sam je rekao da je homeoaptija nauka koja je došla od Tvorca (Kreatora) i da njemu treba da zahvalimo što je osnove te nauke on izneo na svetlost dana. Neko može da upita zašto se tek sada piše o homeopatiji u formi adekvatnog priručnika, pre svega, namenjenog neupućenima? Odgovor je u činjenici da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije tek od decembra 2005. godine ova veština prihvaćena kao deo komplementarne medicine. Verovatno je trebalo da se dogodi sinhronicitet niza događaja da bi se došlo do jedne ovakve knjige. Uvođenje komplementarnih (tradicionalnih, alternativnih) medicinskih disciplina u Srbiji pokrenulo je procese jačanja integrativne zdravstvene zaštite stanovništva, a s druge strane, dovelo je i do materijalizacije pluralizma lečenja po izboru samog čoveka 1
obolelog, nenametnuto ni od koga. To je šansa da oboleli više ne budu kontrolisani sa lekovima nego da se obolelima pomogne na putu iscelenja. Mislimo da treba da spomenemo i Ivana Iliča (Ivan Illich), austrijskog filozofa, čiji rad o medicinskom nemezisu, sedamdesetih godina XX veka, predstavlja kritiku fenomena poznatog pod pojmom medikalizacija života – ulazak medicine kao industrije u sve sfere čovekovog bitisanja, gde medicina decenijama počinje da funkcioniše kao zamena religije. Živimo u vremenu intenzivne potrage za panacejom – univerzalnim lekom, koji nam rešava svakodnevne tegobe koje ponekad mogu da eskaliraju do bolesti. Panaceja je i filozofija, veština kako biti zdrav. U tom ogromnom prostoru želja našla se i jedna od komplementarnih medicinskih terapeutskih veština poznata kao homeopatija. Pravo ime je, ipak, Hanemanovo ime a to je die Heilkunst, što bi na nemačkom moglo da se razume dvojako: umetnost zdravlja kroz umetnost lečenja. Životni cilj nije da se održi zdravlje – zdravlje je alat kojim se realizuje (kvalitetan) život. Filozofija i mnoge svetske institucije danas se bave pojmom zdravlja, odnosno bolesti, a diskusija je započela (možda) još od Hipokrata. Kvalitet življenja poprima sve više multidisciplinarni karakter što dovodi ponekada i do apsurda, koji se naziva medikalizacija društva. Gromoglasne TV i radio emisije, te novinski članci o (realnim) opasnostima od ovog socijalnog fenomena doveli su nas do stvaranja strahova od potiskivanja “nečega” što izaziva pogoršanje zdravlja. Ova publikacija ni na koji način čitaoca ne osposobljava da se profesionalno bavi terapeutskom veštinom zvanom homeopatija, nego isključivo služi da afirmišemo ovu dragocenu veštinu u našoj sredini. Za mnoge neupućene, prvo pitanje svakako je “Šta je homeopatija?”. Homeopatija je metod koji podstiče proces prirodnog isceljenja u kojem se lekovi koriste da bi izazvali prirodne moći organizma za samoisceljenje. Naziv potiče od dve grčke reči (hómoios - ὅ μοιος, páthos - πάθος), a značenje bi bilo “lečenje sličnog sličnim”. To znači da obrazac supstance koja je potrebna pacijentu a data zdravoj osobi, prouzrokuje iste simptome i znake koji su prisutni kod bolesnog. Svakako, možemo proširiti ovakvo poimanje homeopatije i na sledeći način: Homeopatija je efikasna i naučno zasnovana metoda lečenja koja stimuliše prirodne sposobnosti čovekovog organizma na putu izlečenja. Ona polazi od toga da su sva stanja poremećenog zdravlja odraz poremećene ravnoteže u čoveku i da je bolestan čovek taj koji treba da bude lečen, a ne njegova bolest (princip kauzalizacije). Odgovarajućim energetsko-informacionim transmiterom (homeopatski lek; medijum koji nosi program korekcije) stimuliše se deblokada poremećenih zdravstvenih vektora unutar biofizičkog i biohemijskog prostora (vektori imunološkog sistema, metaboličkih procesa, međućelijske razmene, hormonalne harmonizacije, adaptabilnosti na okolinu, neurološkog sistema u kojem se odvijaju emocionalni i mentalni procesi,...). Dakle, cilj homeopatije je obezbediti ispravnu homeostazu (potreba ljudskog bića da održava stalnost parametara fiziološkog funkcionisanja organizma: pH faktor, telesna temperatura, krvni pritisak, srčani ritam, nivo kalijuma i natrijuma u krvi, nivo šećera u krvi, i mnogo toga). Pre nego što neminovno krenemo na istorijsko putovanje nastanka homeopatije, da vidimo šta je to što predstavlja “prirodno stanje organizma”, a šta je to što podstiče “prirodne moći organizma” na samoisceljenje. “Prirodno stanje organizma” je stanje koje zovemo zdravljem. “Prirodne moći organizma” nazivaju se u homeopatiji 2
vitalnom silom. Modernim rečnikom, misli se na energiju i psiho-neuro-endokrinoimunološki sistem. Vitalna sila je veoma osetljiva na spoljne turbulencije. Turbulencije mogu biti stresne, pre svega zbog zagađenja čovekove okoline kroz zagađenu hranu, vodu i vazduh, a mogu biti posledica neadaptiranosti čoveka u socijalnoj zajednici (porodica, škola, posao, grupa i sl.). Dakle, postoje suštinske komponente vitalne sile (životne sile): psiha, soma (telo) i energetsko-informacioni receptori. Prikazano stanje vitalne sile pacijenta veoma je bitno za opredeljivanje homeopatske supstance koja ima isceljujući efekat na vitalnu silu. Ken Vilber je još 80-tih godina XX veka smatrao da je čovekovo biće skup vibrantnih probabiliteta. Danas neki svrstavaju homeopatiju u vibrantnu medicinu pa čak i deo kvantne medicine. Sledi pitanje “Šta su homeopatske supstance – izvori homeopatskih sredstava (lekova)”? To su prirodne supstance koje nas okružuju: biljke, životinje i minerali. Ništa drugo! Samo ono što je u prirodi. Naravno, sledi pitanje da li je sve upotrebljivo kada znamo da ima puno toksičnih materijala u prirodi? Odgovor je vrlo jednostavan: homeopatske supstance koje su u prirodnim izvorima pripremaju se na specifičan način prema procedurama homeopatske farmacije. Homeopatska farmacija se naslanja na homeopatsku farmakopeju. Za sada su prihvaćene: nemačka, britanska i severnoamerička farmakopeja. To je i redosled njihovog nastajanja. Svakako da svoju vrednost poseduje i francuska farmakopeja novijeg datuma. U farmakopejama je opisano koji delovi biljaka se koriste za pripremu homeopatskog leka, u koje doba dana se bere biljka, koliko dana stoji biljka u rastvoru vode ili alkohola, itd. Ili, primer, kako od plavog kamena (koji se koristi za zaštitu vinove loze) napraviti homepatski lek? I dalje... Specifičnost pripreme se ogleda u razređivanju farmakopejski pripemljene supstance i mehaničkim vibracijama rastvora. Razblaženja su tipizirana npr. 1:10 (označavaju se kao potencija “X” odnosno “D”) ili 1:100 (označava se kao potencija “C”) ili 1:1000 (označava se kao potencija “1M”) ili 1:1.000.000 (označava se kao potencija “10M”) koja se na određeni način opet razređuju u skladu sa homeopatskom farmacijom. Haneman je pred kraj života uveo i specifična razređenja 1:50.000 (obeležavaju se kao potencija “LM” ili “Q”) za još nežnije efekte delovanja na vitalnu silu. Oni koji su malo više informisani o homeopatiji mogu da prigovore da postoje i drugi izvori homeopatskih lekova. Tačno. Kao što smo rekli, lekovi koji se koriste u homeopatiji uglavnom se dobijaju iz mineralnog, biljnog i životinjskog sveta. Ređe se koriste produkti specifičnih bolesti, kao što su male boginje, ovčije boginje, veliki kašalj, sifilis, gonoreja, rak itd., kako bi se stvorila odgovarajuća lekovita supstanca koja se u homeopatiji naziva nozoda. Nozode, tokom lečenja, mogu da uklone ili posledice ovih infekcija ili urođene osobine koje su prenete sa zaraženih predaka pre nego što bi neki drugi homeopatski lek mogao da reši slučaj. U nekim situacijama homeopatski lekovi mogu se napraviti i od specifičnih antigena, ako tog leka još nema u Materiji mediki, ili od nekih ortodoksnih lekova, ako je pacijent alergičan na njih. Primeri za to su homeopatski Chloroform, Penicillin i Cortison. Kasnije ćemo da objasnimo šta je Materija medika. Sledeće pitanje bi bilo “Ko je takvu vitalističku filozofiju osmislio”? Idejni tvorac terapeutske veštine koja se naziva homeopatija jeste Nemac dr Samuel Haneman. Svakako da ideja o isceljivanju potiče mnogo ranije, iz doba stare Grčke. Srećemo je kod Hipokrata, pa se nastavila kod Avicene, potom Paracelzusa i konačno ideje stižu i do Samuela Hanemana. U nastavku imamo i pitanje “Od kada postoji homeopatija?” - Homeopatija 3
postoji već oko dve stotine godina. Formulisao ju je nemački lekar Samuel Haneman davne 1796. godine. Princip lečenja sličnog sličnim zagovarao je još Hipokrat, pet stotina godina pre naše ere, ali je to tokom narednih vekova palo u zaborav. Paracelzus je prihvatio ovaj način lečenja ljudi, ali tek Haneman ponovo otkriva princip homeopatskog lečenja, verbalizuje ga i naučnim metodom, tj. eksperimentom i zaključivanjem kroz slučajeve, dovodi ga u ravnopravan odnos sa galenskom medicinom. Haneman je ovakav sistem nazivao na nemačkom jeziku, “die Heilkunst” (umetnost zdravlja i lečenja). Metod je nazvao i na latinskom “Similia similibus curantur” - slično se leči sličnim, ili kako bi mi rekli u našem žargonu “klin se klinom izbija”. “A šta je pokrenulo razvoj homeopatije?” - Smatra se da je sve počelo kada je Haneman prevodio tekstove Materije medike koju je napisao škotski lekar Viljem Kalin (William Cullen)1. Prevodeći deo koji se bavio upotrebom kore kininovog drveta (lat. Cinchona succirubra), koje raste u istočnom i srednjem delu Južne Amerike, iz koje se dobija kinin za lečenje malarije, Haneman se nije složio sa Kalinovom hipotezom u vezi sa načinom delovanja Cinchone. Sam je uzeo tu supstancu da bi se uverio u efekat koji ona izaziva. Na njegovo iznenađenje, otkrio je da su simptomi i znaci koje je ona u njemu izazvala isti kao kod bolesti malarije (tzv. intermitentna groznica), za čije lečenje se kininova kora upotrebljava. Haneman je, vođen ovim saznanjem, nastavio sa ispitivanjem drugih supstanci, pre svega na sebi, i njihovih efekata na zdrave ljude, da bi ih posle koristio u lečenju ljudi sa istom slikom simptoma i znakova. Na osnovu rezultata ovih studija posle nekoliko godina, on je proglasio princip da se slično leči sličnim. Homeopatija je, dakle, stabilan, neprotivurečan, sveobuhvatan, precizno definisan i neškodljiv terapeutski sistem. U njenom središtu je pacijent, a ne bolest. Ona je zato uvek okrenuta individui, uvek originalna za svakog čoveka! U praksi to znači da ako imamo jednu milijardu ljudi sa tegobama, tada imamo jednu milijardu obrazaca homeopatske slike tegoba. Čak i u slučaju sličnosti tegoba nekoliko osoba kojima pripada homeopatsko sredstvo “X” ne govorimo o istom sredstvu “X” nego o sličnom tom “X”, te otuda i pojam “similimum”, kao pojam, kojim se označava homeopatsko sredstvo (lek). Od homeopate se zahteva, pre svega veliko (profesionalno) znanje, široko obrazovanje, posvećenost i intuicija. Kao što smo hteli da prikažemo u ovom uvodnom delu ove publikacije, njen osnivač, dr Haneman nijednu tvrdnju nije uvodio u nauku homeopatije, a da je prethodno nije dokazao kroz brojne eksperimente, ostavljajući nam tako zahtev da nikad ne izvodimo špekulacije, nego da se oslanjamo na ono što jasno i bez predrasuda zapažamo. To je put koji nam omogućava da mnogim ljudima vratimo zdravlje koje mi razumemo kao osećanje potpunog telesnog, duševnog i socijalnog blagostanja. Reči su nedovoljne da se opiše sreća koju oseti svaki terapeut kada ostvari ovaj cilj. Zbog toga se ovo putovanje u nepoznato i novo isplati. Uživajte! Šta smo još uočili od pojmova u dosadašnjem tekstu? To su pojmovi bolest i zdravlje. Eto nam i novog pitanja. Odgovor na pitanje “Šta je bolest i zdravlje” je kompleksno zato što ga sagledavamo iz raznih uglova. Ovde ne možemo otvarati ogromno poglavlje kao odgovor na ovo pitanje. No, iz ugla homeopatije nužno je dati jedan sled pogleda na ove pojmove da bismo mogli da shvatimo širinu same homepatije, posebno iz ugla današnjih velikana i autoriteta u ovoj profesiji. 1
Neka prezimena ostaće u originalu za one čitaoce koji hoće da više doznaju i istraže homeopatiju.
4
Svetska zdravstvena organizacija je predstavila “službenu”, “oficijelnu” definiciju zdravlja, koja sadrži službeni vokabular konstantno ponavljan u opšte rasprostranjenoj upotrebi koji se ponavlja u raznim važnijim udžbenicima medicine. Tu definiciju studenti medicine kao i oni u srodnim disciplinama (stomatologija, farmakologija, veterina) uče i moraju je znati. Takva definicija prihvaćena je ne samo u naučnim krugovima, odnosno od strane naučnih autoriteta, vodećih intelektualaca, već i od nacionalnih vlada, kao i od strane vodećih institucija i međunarodnih udruženja. Kao takva spada u red krajnje “socijalizovane” definicije jer se njen smisao objektivizuje do nivoa generalne razumljivosti koja se uporno ponavlja a da se, pri tom, niko ne pita o njenom pravom smislu. Evo dve takve deficinije: “Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti” (Ustav Svetske zdravstvene organizacije, 1946. godine). Kasnije se pojavljuje modifikacija: “Zdravlje nije puko nepostojanje bolesti, već stanje potpunog fizičkog, mentalnog, duhovnog i socijalnog blagostanja” (Deklaracija SZO iz Alma Ate, 1974. godina). Dozvolimo da komenatarišemo pro et contra ishode ovakvog stava. Pozitivna percepcija definicije zdravlja SZO dovodi do: -
odbacivanja biomedicinskog redukcionizma
-
određivanja zdravlja ličnim i socijalnim dobrom
-
sticanja utiska progresivnosti i širine
implicitnog negiranja isključivih prava lekara na davanje konačnih procena o stanju zdravlja -
izraza nove i napredne medicinske ideologije
prezentovanja prikladne paradigme zdravlja na osnovu mnogih svojih karakteristika. bile:
Negativne percepcije ovakve definicije zdravlja prema SZO bi možda
-
po svojim suštinskim karakteristikama, ona je i dalje biocentrična
to što koristi novu terminologiju ne znači da je uspela “iskoračiti” iz okvira biomedicinske paradigme drugim rečima, ona ne dolazi iz nekog drugog “ideološkog svemira” već naprotiv sublimira sve bitne principe biomedicinske paradigme. Razvoj nauke nas dovodi do stvaranja teorije o biofizici, do stvaranja novih metamaterijala, koji, delom kroz nanotehnologije, mogu da budu buduća sredstva za lečenje. Tada govorimo o tehnologizaciji zdravlja. Na primer, čitamo ovih dana da će čovek uskoro moći da diše pod vodom a pre toga će popiti ”neku” tečnost, itd. Diskusijama o bolestima i zdravlju nema kraja. Vratimo se na teren homeopatskih
5
mogućnosti poimanja pojmova: zdravlje i bolest. Spomenimo tri svetska profesora homeopatije koji su izneli svoje poglede na pitanje zdravlja i bolesti. Prvi je grčki homeopata George Vitulkas, dobitnik Nobelove nagrade za alternativnu medicinu: -
na fizičkom nivou: Zdravlje je stanje potpune funkcionalnosti fizičkog tela lišenog bola i nelagodnosti,
-
na emocionalnom nivou: Emocionalno zdravlje je sloboda od strasti i drugih poremećaja, te kao posledicu imamo dinamično stanje vedrine i spokojstva, i
-
na mentalno-duhovnom nivou: Mentalno zdravlje je sloboda od sebičnosti i drugih poremećaja, te kao posledicu imamo potpuno sjedinjenje sa Istinom (ljubav i mudrost).
Drugi homeopata je iz Holandije, Jan Šolten, koji je dao zanimljiv pogled na koren bolesti koju implicitno sam čovek generiše kao deo aktuelnosti realizacije svojih potreba. Spomenimo neke: -
bolest kao proces prirodnog trošenja
-
bolest kao pretnja
-
bolest kao iluzija
-
bolest kao iskušenje
-
bolest kao zaštita
-
bolest kao kreacija ili igra (ovde sledi komentar da smo svojevremeno u ličnom kontaktu sa njim novembra 2008. u Beogradu nagovestili da je iz ovog ugla jeste poučan film o poznatoj meksičkoj slikarki Fridi Kalo, koju je glumila Salma Hajek. Složio se. Poznata meksička slikarka Frida Kalo je u ranoj mladosti doživela težak saobraćajni udes. To je ostavilo duboke tragove na njeno zdravlje. Njena burna veza sa učiteljem slikanja je dovela do tragične sudbine nije mogla da postane majka zbog pobačaja. Sublimirala se nizom umetničkih slika iz raznih perioda koje su opisivale njene zdravstvene tegobe.)
Spomenimo i indijskog velikana homeopatije, Radžana Šankarana (Rajan Sanakran), koji je promenio pristup pacijentu od pukog skupljanja podataka, na dublje razumevanje od onog koje nudi samo fizički nivo. On govori o vitalnom poremećaju kada se čovek žali na zdravstvene tegobe. To putovanje od duha homeopatije do senzacija u homeopatiji obiluje otkrićima od kojih su najvažnija deluzije, klasifikacija po carstvima, rad na mijazmima i nivoi doživljavanja. Šankaranova metoda, na primer, isključuje predrasude i proizvoljna nagađanja i tumačenja homeopate. Iz racionalnog sveta činjenica, homeopata polako uvodi pacijenta u emocije, a zatim kroz deluzije u nesvesni nivo senzacija koje neposredno potiču iz izvora homeopatskog sredstva (leka). Uči nas da razlikujemo senzacije (osećaje) mineralnog, biljnog i životinjskog porekla, a unutar tih carstava prepoznavanje svojstvenog osećaja izvora. To je sistematičan eliminacioni proces koji vodi do similimuma. U toku kontrola, kriterijum poboljšanja je promena unutrašnjeg stanja pacijenta, a ne samo povlačenje lokalnih simptoma. Unutrašnje stanje je centralna nit koja povezuje sve telesne i duševne manifestacije osobe, a rezultat je “ne-ljudskog” u čoveku. Što je taj “ne-ljudski” glas minerala, biljke ili životinje jači, unutrašnje stanje je više poremećeno, a ograničenja u životu bolesnika su veća. 6
Podsećamo, Haneman, osnivač homeopatije, govori o centralnom poremećaju vitalne sile čoveka, o dinamisu. Američki homeopata Džejms Kent, koji je dao nemerljiv značaj razvoju Hanemanove vizije i bio je pod uticajima švedskog filozofa Svedenborga, govori o formativnoj inteligenciji koja je sklona zaboravu, što dovodi do pojave patološkog stanja čoveka. Stoga je potrebna “neka” supstanca koja će podsetiti tu inteligenciju da izađe iz zaborava. On je tu supstancu nazvao “prirodna supstanca”. Odgovor na pitanje “Šta je bolest a šta zdravlje?” je zaista kompleksan. Haneman, očigledno govori da se radi o poremećaju “nečega” što daje život čoveku (on je to što daje život čoveku nazvao dinamis) pa je sada pravo vreme da pogledamo kako je Haneman došao do sistema.
1.1 Istorijski razvoj homeopatije Iako korene homeopatije možemo da pronađemo u antičkoj Grčkoj i u drugim drevnim kulturama, čovečanstvo njen nastanak duguje nemačkom lekaru Samuelu Hanemanu. Priča o njegovom životu je neodvojiva od priče o nastanku homeopatije i njenom razvoju, jer je on za nju i živeo. Datumi njegovog života su, istovremeno datumi epohalnih otkrića u homeopatiji. Hristijan Gotfrid Haneman (Christian Gottfried Hahnemann), otac slavnog lekara, venčao se sa Johanom Hristinom Špis (Johanna Christina Spiess) 1750. godine i smestio se u Majsen (Meissen) u Saksoniji (mesto čuvenom po proizvodnji kvalitetnog porcelanskog posuđa). Tu je radio kao majstor slikar na porcelanu u manufakturi porcelana princa od Saksonije. Posle ćerke Šarlote i jednog sina koji je umro u trećoj godini života, 10. aprila 1755. godine oko ponoći rodio se njihov sin, Hristijan Frederik Samuel Haneman (Christian Frederic Samuel Hahnemann). Već u najranijoj dobi, Samuel je pokazao nezavisnu narav, ljubav prema prirodi, dugim usamljeničkim šetnjama i sposobnost i potrebu za promišljanjem o različitim temama. Zanimljivo je etnografsko poreklo imena Samuel: daje se muškoj deci a hebrejskom značenje imena je “njegovo ime je Bog”. Na njega su se preneli očevi pogledi na život, pre svega, da život treba da se odvija nepretenciozno i bez spoljašnjeg sjaja i da je njegova osnovna svrha da se čini dobro drugima. Luteranski puritanski moral obeležiće detetov život koji se odvijao između očevog autoriteta i blagosti majke. On će, zauvek, usvojiti načela jednostavnosti, skromnosti, osećanja reda i štedljivosti i, najzad, naviku da radi i da ga taj rad ispunjava. Vrlo rano pokazuje veliki dar za jezike, što odlično ilustruje podatak da već od osme godine podučava druge u maternjem, nemačkom jeziku. On u Majsenu pohađa osnovnu školu, ali vrlo brzo iskazuje svoje neverovatne sposobnosti i intelektualnu superiornost. U dvanaestoj godini, prevodi sa grčkog i latinskog, tečno i bez rečnika. Nekoliko godina kasnije usavršava francuski, engleski, italijanski. Duboko nadahnut, on u radu nalazi izvor sreće i malo je oblasti koje njega ostavljaju ravnodušnim. Te osobine će mu obezbediti naklonost i podršku njegovog učitelja Mulera (Augustine Muller) koji će, postavši direktor škole, pomoći malom Samuelu da se u nju upiše, uprkos lošem materijalnom stanju. Bio je ne samo njegov poseban đak, već je bio 7
pod zaštitom Vojvode od Saksonije. Znajući da je isuviše osoben da bi podnosio pravila, Muller mu omogućava da se razvija u skladu sa željama i snabdeva ga knjigama, dajući mu samo okvirna uputstva i savete. Kako bi unapredio svoje učenje, Haneman unosi pravila kojih će se držati celog života. “Stekao sam naviku”, pisao je on, “da što bolje razumem ono što čitam, a ne da čitam mnogo i nepotrebno, da čitam malo i korektno i da u svom duhu dovedem u red stvari koje sam pročitao i usvojio, pre nego što bih nastavio dalje da čitam”. Zatim, piše “ne zaboravljam nijednog jutra da obezbedim mom telu šetnju i vežbe na otvorenom, znajući da samo ta energija može da učini srećnim telo suočeno sa umorom koji nosi intelektualni rad”. Disciplina kakvu je Samuel nametnuo svom telu je razumljiva budući da je bio sitan i vrlo mršav. Dakle, u dvadesetoj godini života, 1775. Godine, polazi za Lajpcig, sa 20 talira predviđenih za sve troškove. Da bi se izdržavao daje časove jezika, prevodi knjige i obilazi fakultete tražeći svoj put. Gotovo je bilo očekivano da ovaj osetljivi mladić, naučen da čini dobro, izabere medicinu. Pošto je završio dve godine teorijskih studija, a kako Lajpcig nije imao uslove za kliničku praksu, on odlazi u Bah. Trud koji je pokazao radeći u bolnici uočio je dr fon Kvarin (dr von Quarin), privatni lekar carice Marije Terezije i rektor univerziteta, koji će mu iskazati poštovanje i počast: bio je jedini u tom trenutku kome je bilo dozvoljeno da prati rektora u njegovim posetama pacijentima. Izdvojio ga je kao svog prvog đaka i učio ga je umeću lečenja sa velikom otvorenošću. Posle devet meseci ozbiljnih studija, Haneman ostaje praktično bez izvora prihoda, ali tada dobija neočekivanu šansu. Fon Kvarin ga predstavlja baronu od Brukentala (Bruckenthala), tadašnjem guverneru Transilvanije, koji ga zapošljava kao bibliotekara i privatnog lekara. Hanamen tako odlazi u Hermanštatu (Hermannstadt, današnje mesto u Rumuniji, poznato kao Sibiu). Zahvaljujući baronu gotovo preko noći, on ulazi u svet balova i u poznate salone, ali istovremeno brine o bolesnicima i nastavlja studije, uči druge jezike: arapski, hebrejski, studira botaniku, astronomiju, mehaniku, metalurgiju, hemiju, što će mu omogućiti da nešto kasnije postane jedan od hemičara sa najvećom reputacijom svog vremena. Posle devet meseci, on će se smestiti na univerzitetu u Erlangenu da bi tu odbranio tezu 10. avgusta 1779. godine. Nakon toga odlazi u Hetštet (Hettstedt), siromašan kraj Saksonije u kojoj je rođen i koju voli i u kojoj stanovnici uglavnom rade u rudnicima bakra. Haneman istražuje probleme njihovog života i piše članak o kanceru i o epidemiji groznice u kojima opisuje teške uslove života stanovništva. To je njegov prvi rad iz oblasti higijene. U proleće 1781., on stiže u Desau (Desseau) i tu upoznaje apotekara Haslera (Hasseler) koji je osetio velike simpatije prema ovom mladom lekaru i otvorio mu vrata svoje laboratorije, omogućivši mu da tu usavršava svoje hemijske oglede. Hasler je oženjen gospođom Kuhler, prethodno udovicom i majkom Henriete, kojom će se Haneman oženiti 17. novembra 1782. Samuel ima 26, a Henriette 17 godina. Samuel, međutim, nije voleo Desau gde je već bilo mnogo lekara. Nadasve, nije mogao da se složi sa tretmanima u kojima su pacijentima davane ogromne količine živinog oksida, arsenika, u kojima im je u svakoj patološkoj situaciji primenjivan postupak ispuštanja krvi, kao ni sa činjenicom da lekari nisu obavljali svoj posao odbijajući da posete bolesnika u njegovom krevetu. Seli se u Gomern, na 40 km od Desaua, u kome će biti jedini lekar i gde će živeti u čistoj prirodi, okružen seljacima. Bez kola, bez konja, odlazio je peške da poseti svakog 8
svog pacijenta, ali nikako nije bio zadovoljan rezultatima terapije koju je preduzimao. Stalno je iščitavao patološke studije, proučavao mere higijene koje su se odnosile na vodu, vazduh, vežbe, poboljšavao znanje iz hemije pokušavajući da napravi svoje preskripcije lekova, ali je rezultat bio siromašan. Sa velikim žarom se bacio na utvrđivanje higijenskih mera, jer je to bilo jedino u tom trenutku što je donosilo poboljšanje u zdravstvenom stanju pacijenta i tada je napisao detaljan priručnik pod nazivom “Prijatelj zdravlja”. U Gomernu Haneman je počeo prevođenje “Hemijskog priručnika” Francuza Demašjea (Demachya) u koji je na marginama dodavao svoja zapažanja u smislu pojednostavljenja predloženih postupaka. To je bio začetak budućeg vodećeg priručnika iz hemije tog doba. Na osnovu tih njegovih publikacija on postaje sve poznatiji u medicinskom svetu koji je toliko napadao i kritikovao. Haneman i njegova supruga 1783. dobijaju prvu ćerku Henrietu. Dve godine kasnije, 1785. Nastaniće se u Drezdenu, velikom gradu u kome se nadao da će usavršiti svoje znanje. Prijateljski ga dočekuje dr Vagner, lekar bolnice. Tu upoznaje Lavoazieja (poznatog francuskog hemičara) (Antoine Lavoisier) koji će biti giljotiran četiri godine kasnije. I pored dobrog dočeka, on se baca na istraživanje hemije i piše, između ostalog i članak “Načini da se prepozna kvalitetan i falsifikovan lek”, “Grejanje na ulje”, “Analiza vina”. Piše studiju o trovanju arsenikom koja će biti inspiracija svim pravnicima do današnjeg dana. Između 1785. i 1789., Haneman će objaviti više od 2000 stranica teksta, prevoda i drugih radova, sve vreme ne napuštajući medicinsku praksu. 1789. prevodi sa engleskog “Elois i Abelar”. To je bio najbolji prevod na nemački jezik tog dela. Ćerka Henrieta dobija brata i sestru, Frederika i Vilhelminu. Kako su deca bila nežnog zdravlja, Haneman se nastanjuje u predgrađu Lajpciga, gde je vazduh mnogo čistiji nego u Drezdenu. Siromaštvo porodice postaje, međutim, sve veće i veće, jer on odbija da se bavi praksom na način koji je uobičajen u to vreme. Njegova visoka moralna načela mu ne dozvoljavaju da uzme novac od bolesnih ljudi ne nudeći im zadovoljavajući tretman. Da bi osigurao život porodici, baca se na prevođenje. Između 1789. i 1792. objavljuje malo ličnih radova, ali mnogo prevoda sa engleskog, francuskog i italijanskog. To je preko 5000 strana koje se odnose na hemiju, medicinu, poljoprivredu, što mu omogućava da ima dobar uvid u medicinska i druga dešavanja tog doba. Postaje član Društva ekonomista Lajpciga. Uprkos velikom ugledu koji je imao i koji je mogao da mu obezbedi bogatu klijentelu, Haneman odbija da obavlja praksu po važećim metodama i na taj način dovodi u pitanje život porodice koju čine četiri kćeri i jedan sin. Tada piše “Da li je moguće da je proviđenje napustilo čoveka i njegove molitve i napore? Dobri Bog koji je jedan, mora da ima rešenje za ovakve teške dileme” - to će, uostalom, i postati njegov cilj, da pronađe taj prirodni zakon i svrhu svog rada. U 1790. smo godini. Proviđenje će se izgleda obistiniti. Te godine dobija da uradi prevod “Materija medike” Kalina (Cullen) koja sadrži poglavlje o kori kininovca, popularnom leku u to doba, čiji je način delovanja bio nedovoljno objašnjen. Ovaj lek nije mnogo interesovao Hanemana koji ga je smatrao otrovom, ali ga je zainteresovalo Kalinovo objašnjenje da lek na intermitentnu temperaturu deluje tako što jača stomak i što je gorkog ukusa. Haneman je, inače boraveći u Hermanštatu, i sam bolovao od iste groznice i lečen je kininovcem. Nezadovoljan, odlučio je da napravi na sebi određeni eksperiment i dobijene rezultate je zabeležio u aneksu prevoda. 9
Napisao je “Uzimao sam u toku nekoliko dana, dva puta dnevno, po četiri drahme 2 kininovca. Na početku su se moja stopala i vrhovi prstiju hladili. Postajao sam pospan. Zatim je srce počinjalo da lupa, puls je postajao tvrd i ubrzan; osećao sam neku nepodnošljivu uznemirenost i drhtanje, ali bez temperature, zatim pulsiranje u glavi, crvenilo obraza i žeđ. Sve u svemu, sve simptome koji obično prate intermitentnu groznicu, ali bez pojave temperature. Kriza je trajala uvek dva ili tri časa i javljala se svaki put kad bih ponovo uzeo dozu. Kad sam prekinuo sa uzimanjem leka, vratio sam se u dobro zdravlje”. Malo dalje će zapisati “Kora kininovca, koja se upotrebljava kao lek za intermitentnu groznicu, deluje i leči ovu bolest zbog toga što je u stanju da kod zdrave osobe izazove simptome slične onima u intermitentnoj groznici, što znači da je kora u stanju da veštački izazove simptome”. Haneman je ponavljao ovaj eksperiment na svojim prijateljima uvek sa istim rezultatom. Bilo je to kao šok, otkriće. To je značilo da ispitivanja efekata neke supstance na organizme u dobrom, zdravom stanju, omogućavaju da se otkriju lekovite supstance. Upravo je rođen princip sličnosti! Princip homeopatije. Haneman je bio zapanjen. Taj zakon sličnosti bio je božanski zakon reda. To je bio zakon univerzalne harmonije, veliki zakon ravnoteže i vrhunske logike. Zar nije već Hipokrat napisao “Slično se leči sličnim, bolest koja postoji bolešću koja je iste prirode”? Paracelzus je otkrio sličnost čestica “mikrokosmosa” sa univerzalnim “makrokosmosom”. Tada, na kraju XVIII veka, sve je dovedeno u pitanje. Ideje francuske revolucije su preplavile Evropu. Misao, filozofija, politika, sve je bilo u previranju. Publikacija koja se pojavila predstavljajući Hanemanove eksperimente na njemu samom i na najbližima, izazvala je mnogo zavisti i ljubomore u medicinskim krugovima. Radilo se o revoluciji u umetnosti lečenja i naravno da nije bila prihvatljiva za tadašnje autoritete, duboko zavaljene u svoje fotelje i pozicije neprikosnovenih. Smrt austrijskog cara Leopolda II, 1792., koga je do smrti lečio njegov lekar dr Lagusius prema tada važećim standardima, uvela je Hanemana u rat sa zvaničnim terapijama. Deset narednih godina će biti veoma teške za njega i njegovu porodicu. Biće u potrazi za mirnim mestom za posao i rad koje neće nalaziti, u iščekivanju posla koji bi mu mogao obezbediti bolje materijalne uslove. Smenjivali su se redom mala mesta poput Gota (Gotha), Georgental (Georgenthal), Molšleben (Molschleben), Valdek-Pirmont (Waldeck-Pyrmont), Braunšvajc (Braunschweitz), Volfenbutel (Wolfenbuttel), Kenigsluter (Koenigslutter), Altona u predgrađu Hamburga, Moln (Molln), Mahern (Machern pored Lajpciga), Ajlenburg (Eilenburg), Vitenberg (Witenberg), Desau (Dessau) i najzad Torgau gde dolazi 1804. godine. Nastavljao je, u svemu tome, svoj naučni rad i literarnu aktivnost da bi preživeo. Rizikujući da naruši sopstveno zdravlje, on nastavlja da ispituje supstance kao što su Ipecacuahna (južnoamerička bijka sa halucinogenim supstancama), Belladonna (“vučja malina” ili “balan”), Mercurius (živa) i druge, oko pedesetak njih, pažljivo beležeći svaku jasnu promenu i simptom. Rezultat je nepogrešivo potvrđivao prvobitni ogled. Na taj način otkrio je vezu koja spaja na način nerazdvojivosti lek i obolelog, otvarajući po prvi put u istoriji medicine polje eksperimentalnog delovanja, mnogo pre Kloda Bernara (Claude Bernarda, francuski fiziolog koji uvodi eksperimentalnu medicinu sa slepim probama novih lekova). 2
Specijalna apotekarska jedinica mere iz doba stare Atine (1 drahma = 4,32 grama)
10
Haneman objavljuje “Ogled o novom principu lekovitih moći medicinskih supstanci”. Ovaj esej je od kapitalne važnosti. U njemu dovodi u pitanje dotadašnju praksu ispitivanja lekova na osnovu njihovih fizičkih i hemijskih osobina, na osnovu ispitivanja in vitro u krvi, na osnovu ispitivanja in vivo na životinjama. Naročito je ovo poslednje obesmišljavao tvrdnjom da se takvi rezultati ne mogu direktno odnositi na ljudska bića. Zna se, svinja može dobro da podnese za čoveka otrovnu Nux vomicu, Aconitum je bez dejstva na psa i konja. Takođe je kritikovao doktrinu signature koja je dugo vremena činila osnovu prepisivanja lekova. Jedini način da se upozna dejstvo lekova je, smatrao je Haneman, da se oni ispituju na ljudskom organizmu gde i treba da ispolje svoje dejstvo. “Tri su načina da se borimo protiv bolesti”, govorio je on. Prvi je da se jasno utvrdi razlog bolesti, koji nam, nažalost, često ostaje nepoznat. Drugi je da se borimo protiv simptoma i da ih suzbijamo: contraria contrariis (ovo je doktrina alopatske medicine – konvencionalne, Zapadne, medicine današnjice). Ovaj metod može da bude samo palijativan3 i treba ga isključiti u lečenju hroničnih bolesti. Treći je da se ispituju prave supstance da bi se delovalo na same korene bolesti, to je terapija specifičnim lekovima. Ovo, međutim, traži poznavanje medicinskog umeća i samo ispitivanje na ljudskom organizmu nam dozvoljava da ih stavimo u upotrebu. “Svaki efikasan lek će izazvati kod čoveka određenu vrstu bolesti koja je tim više specifična, karakteristična i intenzivna, što je lek koji je primenjen efikasniji”. Smatra se da je 1796. godina, godina rođenja homeopatije (objavljivanjem rada ”Versuch über ein neues Prinzip zur Auffindung der Heilkräfte der Arzneisubstanzen, nebst einigen Blicken auf die bisherigen”; Erster Teil des Artikels in Hufelands Journal 1796, II. Band, Drittes Stück, S. 391-439” ; Zweiter Teil des Artikels in Hufelands Journal 1796, II. Band, Viertes Stück, S. 465-561.) (ili prevedeno “Esej o Novom principu za utvrđivanje isceljiteljske snage lekovite supstance, sa osvrtom na prošlost”). Smatramo da nikad nije suvišno podvuči da je Hanemanova kritika upućena medicinskim doktrinama tog doba ostala važeća i danas. On je pisao “Najveći broj lekova proizvodi dvostruki efekat; jedan je direktan, a drugi je sekundaran i u suprotnosti je sa prvim”. On insistira da je prvi efekat uvek palijativan i toleriše njegovo korišćenje u akutnim bolestima, ali je nepoželjan i opasan u hroničnim bolestima. One se neće poboljšati, a ispoljiće se sekundarni efekat koji je trajan i neuklonjiv. Da bi ublažio primarni efekat leka, Haneman ga razbalažuje sve više i više, svodeći ga na ona razblaženja koja razum ne može jednostavno da prihvati. On smatra da bi se otkrila prava lekovita svojstva neke supstance na hroničnu bolest, treba obratiti pažnju na veštačku bolest koju ova supstanca izaziva u organizmu, jer ta slika je analogija bolesti koju lečimo. “Hajdučica, Milefolium, je u razblaženom obliku vrlo korisna u lečenju hroničnih hemoragija, dok ih u mnogo većim dozama izaziva. Kafa, izvor nesanice, donosi dobar san ako se upotrebi u nežnoj dozi”. Smatrao je da što su naši recepti komplikovaniji, slika bolesti postaje opskurnija. Uvek treba prepisati i tragati za lekom koji jasno odgovara stanju, a ne pomagati se sumnjivim mešavinama. U tom burnom vremenu, Haneman je objavio mnoge članke koji su potvđivali njegove zaključke i koji su predstavljali njegovo sve veće suprotstavljanje vladajućem medicinskom modelu. Naselio se u Torgau 1804. i tu ostao šest godina. Predan i beskompromisan rad mu je obezbedio slavu. Prevodilac iz nužnosti, vratio se 3
Palijativan (lat. palliativus) - koji leči samo privremeno
11
medicinskoj praksi i počeo da primenjuje na delu svoje terapeutske metode, tada 50 godina, sedam kćeri i jednog sina i energičnu suprugu koja mu je odana. To je jedan od najsrećnijih perioda njegovog života. Prva homeopatska Materia medica pojavljuje se 1805., na latinskom pod nazivom “Fragmenta de viribus medicamentorum positivis sive in sano corpore observatis”, u dva toma. Prvi tom povezuje simptome dvadeset i sedam lekova ispitanih na zdravim ljudima sa njihovim terapeutskim dejstvom, druga je repertorijum (pregled, spisak) simptoma poređanih alfabetski: prvi homeopatski repertorijum. Haneman 1806. godine objavljuje “Iskustvenu medicinu” u kojoj daje uputstva o načinu ispitivanja pacijenta, interpretaciji dejstva leka, principima ispitivanja lekova na zdravom organizmu, neophodnoj sličnosti između leka i simptoma, uptstva o razblaživanju lekova, palijaciji. Tu je esencija doktrine! I opet u Torgauu, Haneman će napisati “Organon – umetnost lečenja” (“Organon – der Heilkunst”), bibliju homeopatije koja će se pojaviti u Drezdenu 1810. To je u pravom smislu kodeks homeopatske umetnosti lečenja. To delo sadrži osnovne principe – metode, tu on definiše pojam zdravlja, vitalnu silu koja pokreće organizam kao celinu, bolest kao neravnotežu koja destabiliše individuu u celosti, simptome, alarmantne signale koji predstavljaju napore organizma da uspostavi narušenu ravnotežu, lekara, onog koji služi prirodnim zakonima i koji treba da pomogne prirodnom procesu, interpretirajući sve reakcije ljudske prirode, imajući pogled istovremeno na dijagnostiku i na terapiju. Takav lekar gleda, sluša, zapaža, ispituje, beleži. On ispituje bolesnika, njegovu okolinu, informiše se o svim prethodnim bolestima, kao i bolestima koje postoje u porodici, proučava njegove uslove života, navike, uticaje godišnjih doba, klimatskih promena, vremena itd. On istražuje opšte simptome, ali i uočava individualne znake “zapanjujuće, čudne, jedinstvene, karakteristične” za tu osobu, beleži sve poremećaje u psihičkoj sferi i na kraju organske simptome, koji su na najnižem nivou. Kao i Hipokrat, Haneman se buni protiv organicističkih teorija. Kliničko ispitivanje u hanemanovskom smislu predstavlja univerzalnost, sveukupnost simptoma i njihovu individualizaciju za svakog pacijenta ponaosob. Nemoguće je rezimirati ”Organon” u nekoliko redova. Svaki posvećeni homeopata će ga izučavati kroz godine studiranja i prakse sa najvećom pažnjom. To su u poslednjih dve stotine godina činili nebrojeni praktičari na planeti kojom se ovo delo širilo neverovatnom brzinom kroz više od stotinu izdanja u dvadeset zemalja Evrope, Azije i Amerike, na sedamnaest različitih jezika. Mile Malešević iz Sarajeva, moj poznanik iz davnih studentskih dana učenja kvantne fizike, objavljuje prevod ”Organona” na srpsko-hrvatski-bošnjaški u povodu dve stotine godina izlaženja prvog izdanja4. Ovo je za homeopate centralna publikacija, živi spomenik ljudskoj misli. Nijedna medicinska doktrina nije uspela da se održi toliko dugo, uprkos napadima velike žestine kojima je bila izložena do današnjeg dana. Osnova homeopatije je do danas ostala nepromenjena i Hanemanov rad je u potpunosti sačuvao vrednost i aktuelnost. Važno je napomenuti da Haneman nije otkrio zakon sličnosti. On ga je samo ponovo izneo na svetlo dana, afirmišući drevne spise, pre svega Hipokrata, Paracelzusa, Van Helmonta, sve to podižući na jedan viši filozofski i naučni nivo. 4
dr Samuel Haneman: Organon – umjeća iscjeljivanja, ”Advaita”, Sarajevo, 2010. (priredo Mile Malešević, preveo prof. Amir Hadžibeganović)
12
Napoleonovi ratovi odvode Hanemana iz Torgaua u Lajpcig gde postaje lektor na univerzitetu 1812. Tu on komentariše Organon i izaziva na jednoj strani entuzijazam u određenim krugovima, ali i sarkazam zvaničnih krugova. Obdaren iskrenošću, oštrim jezikom, sa izraženim nedostatkom za diplomatiju, ostaje okružen tek nekolicinom prosvetljenih umova, među kojima su: Gros (Gross), Franc Hartman (Franz Hartmann), Hornburg, Langhammer, dvojica braće Rukert i Štapf (Ruckert i Stapf) koji će postati njegov najodaniji saradnik. Doktor Klarus (dr Clarus), najznačajnija medicinska figura u Saksoniji, naročito se okomio na tu grupu lekara, ne ustručavajući se da sprovodi i represivne mere na ispitima. Uprkos tome, Haneman i njegovi učenici nastavljaju ispitivanje lekova na sebi i uspevaju da izdaju “Materia Medica pura” u šest tomova, između 1811. i 1821. Ali prusko-francuski rat uzima danak. Epidemija tifusa je poharala francusku armiju. Saksonske vlasti i zvanični medicinski krugovi su nemoćni, jedan za drugim oboleli umiru. Sa svoje strane, Haneman analizira bolest: njene načine pojavljivanja, njene simptome, njene različite faze, njenu evoluciju. Zatim objavljuje članak u kome precizno iznosi profilaktičke mere i u kome preporučuje različite lekove koji mogu da se koriste u toku bolesti. Gubi samo nekoliko obolelih! Uprkos takvom očiglednom i nezabeleženom uspehu, mračne sile sa fakulteta koriste sve moguće načine da opstruiraju njegov rad. Ipak, doktor Pulč (Pulchet) iz Berlina piše “Želimo od sveg srca da homeopatija, jednog dana kad se približi naučnoj medicini, donese još više uspeha u korišćenju njenih jednostavnih lekova”. Gete (Goethe) je iskazivao najveće divljenje Hanemanu, govoreći o njemu kao o novom Paracelzusu. 1820. godine lekari i apotekari se udružuju u osudi homeopatije i šalju peticiju vladi Saksonije od koje zahtevaju da potpuno iskoreni homeopatiju. Neki lekari idu tako daleko da traže da se Haneman na silu izbaci iz grada. Vojvoda pokrajine Anhalt-Keten (Anhalt-Koethen), koji je u potpunosti prihvatao ideje homeopatije, ponudio je utočište i zaštitu Hanemanu i porodici i prijateljima i on se 1821. seli u Anhalt dobijajući titulu privatnog lekara sa svim ovlašćenjima. Napadi ne jenjavaju ni pod tim okolnostima, ali u Ketenu Haneman uspeva da završi “Hronične bolesti”, 1825. godine. U tom delu on pravi sintezu patologije objašnjavajući hronične bolesti i pokazujući njihovu zavisnost od tri važna morbidna faktora: psora, sikoza i sifilis se prvi put objašnjavaju u pojmovima mijazama. Dok su prethodna dela Velikog majstora koliko toliko izgledala oslonjena na eksperimente, ideja o koncepciji hroničnih bolesti zvučala je kao čista hipoteza. Ta ideja ga je još više udaljila od oficijelne škole, a ne mali broj homeopata se, zbunjen, udaljio od učitelja. Danas znamo da je ovo delo, zajedno sa Organonom i Materia medica, ono što se potvrdilo kroz razvoj bolesti u modernom dobu i što iz dana u dan dobija na aktuelnosti, nažalost umnožavajući broj mogućih morbidnih dijateza. S druge strane, ono govori da, uprkos nastojanjima oponenata, homeopatija doživljava stalni progres. Prva edicija “Materia medica pura”, završena je 1823. a pet izdanja ”Organona” se pojavilo se između 1810. i 1834. Štapf izdaje 1822. prvi homeopatski časopis. To je apoteoza. Dana 10. avgusta 1829. slavi se pedeseti rođendan Hanemanovog doktorata. Praznik je u celom gradu Ketenu. Iz Evrope i Amerike stižu izrazi velikih simpatija i pridružuju se tako počasnoj diplomi fakulteta u Erlangenu, bisti u Lajpcigu i mnogim drugim odlikovanjima. Tom prilikom osnovano je i prvo društvo lekara 13
homeopata. Duboko u srcu, međutim, Haneman pati. Njegov sin Frederik, po obrazovanju lekar, tada star 24 godina radi kao homeopata, počinje sramotiti i kritikovati svog oca. Originalan i ekscentričan, čak se ne zna ni godina smrti, nestabilnog karaktera, Frederik napušta ženu, odlazi u Holandiju, zatim u Englesku i nestaje u Americi, gde je poslednji put viđen 1828. godine. Vilhelmina umire 1818., Karolina nešto malo pre njegove žene Henrijete, 1830. Haneman više ne objavljuje. Zadovoljava se da rediguje do kraja svog života “Časopis pacijenata” koji se sastoji od zapažanja njegovih klijenata. Njegova jedina želja, tada neostvarljiva, ostaje da oformi homeopatsku bolnicu u kojoj bi mogao da leči i podučava svoje učenike. Tražeći pomoć i podršku vernih saradnika, ipak uspeva da formira kliniku u Lajpcigu, na čelu sa dr Mulerom kao prvim direktorom. No ono što se uvek dešava kad se jedna ideja institucionalizuje i razvije, pojavljuju se različita tumačenja homeopatskog modela i Haneman, razočaran piše članak pod naslovom “Reč poluhomeopatama u Lajpcigu”, stavljajući do znanja da ne slede principe doktrine, već homeopatiju koriste na način koji je kompromituje. Bolnica se na kraju zatvara 1842. 1834. Haneman ima 79 godina, njegovo delo je prihvaćeno, on je slavan i poštovan. Izgledalo je da će se njegov život završiti u Ketenu, ali sudbina je želela od njega još! Tajno, 7. oktobra 1834. u Anhalt-Ketenu, stiže jedan mladić na kočijama i izaziva veliku znatiželju stanovnika ovog gradića. Odseda u hotelu, da bi se sledećeg jutra pojavio kao prelepa markiza Meri-Melani d'Arvil (Marie-Melanie d'Hervilly) iz Pariza. Stara 35 godina, inteligentna, otmena, feministkinja, umetnica, pesnikinja i članica jedne od najstarijih plemićkih porodica Francuske. Takva, impresionirala je Hanemana, pogotovu što je ona Organon pročitala u celosti i zapanjena i oduševljena idejama iznesenim u njemu došla da upozna Majstora. Osim toga, njen put iz Pariza organizovan je i zbog toga što je imala zdravstvene probleme, zbog kojih joj je bila potrebna njegova pomoć. Ljubav je rođena! Ona je predložila Samuelu da je oženi i o njihovom venčanju se pričalo u svim društvenim krugovima. Markiza je bila liberalna, veoma obrazovana, prava predstavnica avangarde. S jedne strane, nikad se nije udavala, nosila je pantalone, jahala konje kao muškarac, a sa druge strane se oblačila po poslednjoj modi, umela da slika, svira. Takođe, bila je veoma zainteresovana za nauku i proučavala je veštine lečenja pre nego što je srela svog veoma cenjenog muža. Pod pritiskom svoje mlade žene, kojoj je mali gradić u Nemačkoj bio isuviše ograničavajući, bračni par napušta Keten noću 7. juna 1835. godine. U Pariz stižu 21. juna te iste godine. Homeopatija, koja je u Francuskoj priznata 1830., zaslugom konta Gvidija (Guidi), počela je snažno da se širi, zahvaljujući i toploj dobrodošlici na koju je Haneman naišao. Medicinska akademija, nezadovoljna takvim prijemom, tražila je od ministra Gizoa (Guizot) da se nemačkom lekaru zabrani primena njegove metode. Ovaj im je, međutim, odgovorio da je reč o pravom naučniku i da nauka treba da ostane slobodna za sve ideje. Uprkos zlim nastojanjima, uspeh Hanemana u Parizu je potpun. On i njegova mlada žena će se zajedno baviti homeopatijom osam godina. Haneman je tada započeo novi niz eksperimenata na polju pozologije5, sa visokim potencijama kao što su 200 CH u 5
Pozologija – nauka koja proučava terapijske doze lekova
14
oralnom lekovitom rastvoru. U tom periodu, objavio je treće (1835.), četvrto (1837.) i peto (1839.) izdanje hroničnih bolesti. U te rukopise uneo je najsavremenije podatke o lekovitim rastvorima i utro put korišćenju LM potencije, do tada nepoznate potencije. U aprilu 1843, dobio je katar. Snaga mu polako opada i on umire 2. jula 1843. u 5 sati izjutra. Umro je i ušao u istoriju. Sahranjen je na groblju Père Lachaise (videti na slici 1. memorijalni spomenik). Iz ovog biografskog prikaza možemo dobiti nekoliko novih ključnih reči: -
Organon
-
Repertorijum
-
Materia Medica
-
Hronične bolesti
-
Mijazam
-
Potencija
-
Sukucija, maceracija, trituracija.
Slede i nova pitanja u vezi sa ovim pojmovima. Kasnije o tome u posebnom poglavlju.
Slika 1: Spomenik Hanemanu u Parizu
15
Slika 2: Memorijalni spomenik Samuelu Hanemanu (1755-1843), osnivaču homeopatije u Skot cirklu (Scott Circleu, Washington, DC). Predsednik SAD Mak-Kinli (McKinley) bio je prisutan kada je, memorijalni spomenik posvećen Hanemanu, otvaran 1900. godine (Skulptor: Charles Henry Niehaus).
1.2 Status homeopatije u svetu6 O razvoju homeopatije u poslednjih trideset godina govore impresivni statistički podaci. Može se reći da je njena popularnost najveća u Evropi i Aziji, pa tek onda u Americi. U odnosu na broj ljudi koji koristi ovu metodu lečenja, homeopatija se nalazi na drugom mestu, odmah posle kineske medicine, a iza nje se nalazi fitoterapija, dok je alopatski način lečenja (poznatiji kao zvanična medicina) tek na četvrtom mestu. Francuska Prema nedavnim istraživanjima 40% populacije koristilo je homeopatske preparate, a čak 39% lekara ih je preporučivalo ili prepisivalo. Homeopatija postoji kao predmet u svim farmaceutskim školama i u četiri veterinarske škole, a najmanje šest škola bavi se školovanjem homeopata. Predsednik Miteran pozivao je javno na više istraživanja u ovoj oblasti. Lečenje homeopatijom refundira se iz fondova zdravstvenog osiguranja u visini od 65%.
6
Izvor: www.udruzenjehomeopata.com/05-uvod.htm (preuzeto sa Interneta, maja 2010.)
16
Velika Britanija Prema British Medical Journal 42% lekara šalje pacijente homeopatama. Prema drugom ispitivanju, 80% nedavno diplomiranih lekara želi trening iz oblasti homeopatije, akupunkture ili hipnoze. Prema londonskom The Times homeopatija je sada najbrže rastuća alternativna terapija u Škotskoj koju je 1990. prihvatalo 40% ispitanika. U Britaniji postoje tri strukovna udruženja. Jedno obuhvata samo lekare i broji oko 1000 članova, drugo obuhvata nelekare i broji preko 2500 članova. Princ Čarls je veliki zagovornik homeopatije, zahvaljujući njemu homepatija se ne smatra alternativnom već komplementarnom medicinskom granom. Od pre nekoliko godina homeopatija se integriše u zdravstveni sistem zemlje, tako da se npr. u bolnicama mogu naći i homeopate nelekari koji su članovi timova. Postoji i pet homepatskih bolnica kao i bolnice u kojima se nudi čitav niz drugih prirodnih (alternativnih) terapija, uključujući i homeopatiju. Lečenje se može refundirati iz zdravstvenog osiguranja, uostalom kao i kod ostalih alternativnih terapija. Vlada finansira istraživanja u oblasti homeopatije. Nemačka Da li zbog duga prema Hanemanu ili zbog nemačke preciznosti, homeopatija je u Nemačkoj službeno priznata i zakonski ravnopravna sa klasičnom medicinom, ali ne samo homeopatija, već i neke druge alternativne terapije. U potpunosti je uključena u zdravstveni sistem zemlje, dakle koristi se i u bolnicama, troškovi lečenja se refundiraju iz zdravstvenih fondova, država finansira istraživanja. Bivši predsednik Karl Karstens i njegova žena osnovali su fondaciju za istraživanja homeopatije. Indija Izgleda da se homeopatska filozofija savršeno uklapa u učenje Veda, jer ne verujemo da je samo niska cena homeopatskog lečenja razlog za ogromnu popularnost homeopatije u Indiji. Tamo ima preko 100.000 homeopata, preko 100 koledža, a homeopatija ima najpovoljniji zakonski status, isto kao u Nemačkoj. Država finansira istraživanja, bolnice, specijalizovane klinike. Majka Tereza uključila je homeopatiju u svoju misiju i sama otvorila četiri dobrotvorna homeopatska dispanzera u Kalkuti. Rusija Rusija poznaje homeopatiju više od 150 godina. Veliki broj i drugih alternativnih terapija odavno je popularan, kako kod korisnika, tako i u medicinskim obrazovnim institucijama. Predsednik Gorbačov odlikovao je Demjana Popova za popularizaciju homeopatije u Rusiji u kojoj deluje oko 500 homeopata. Država takođe finansira istraživanja. SAD Početkom 20. veka homeopatija je bila popularnija u Americi više nego bilo gde u svetu, ali je zahvaljujući naporima Američke Medicinske Asocijacije i farmaceutskim kompanijama svedena na minimum. Kao primer valja navesti da je oko 1900. godine u SAD bilo više od sto 17
homeopatskih bolnica, 22 škole i preko 1000 apoteka, a da je šezdesetih godina bilo manje od 200 homeopata. Amerikanci naravno ne mogu podneti da npr. Indija bude u nečemu bolja od njih, pa se poslednjih tridesetak godina homeopatija razvija neverovatnom brzinom. Prodaja homeopatskih lekova porasla je za 1.000% u periodu od 1970. do 1980. godine. Prema Vašington Postu broj lekara koji se specijalizuje u homeopatiji udvostručio se između 1980. i 1982. godine. U poslednje dve godine mediji su homeopatiji posvetili više prostora nego u poslednjih 50 godina. Na ove podatke Udruženja za homeopatiju “Haneman” iz Novog Sada, dodajmo da se britanska kraljevska porodica decenijama homeopatski leči, da su se takođe lečili popularna pevačica Tina Tarner, čuveni violinista Jehudi Menjuhin, džez trubač Dizi Gilespi i mnogi drugi viđeniji i čiveni ljudi. U teška vremena koja su se povremeno javljala, homeopatija je opstajala a i danas opstaje zahvaljujući velikom broju homeopata koji nisu bili doktori klasične medicine. Spomenimo jednog od takvih homeopata Gačea (dr Gachet) kojeg je, kao prijatelja, oslikao Van Gog. Ova slika je nedavno prodata za 82,5 miliona američkih dolara. Nesporno je da je Grk George Vitulkas7 doprineo oporavku i renesansi homeopatije posle Drugog svetskog rata. Preko 52% indijske populacije leči se homeopatski i to je dovoljna referenca za značaj i primenu homeopatije u svetu. Nesporno je da je Indija danas velesila u oblasti homeopatije.
1.3 Status homeopatije u Srbiji8 Nema mnogo toga da se kaže o istoriji homeopatije u Srbiji. Posle oslobođenja Srbije od turske okupacije, više srpskih lekara obrazovanih u Austriji i Nemačkoj preuzelo je službene lekarske pozicije (državni, vojni ili sreski lekari), ali je homeopatija praktično ostala nepoznata, verovatno zbog izraženog negativnog stava tadašnjih inostranih fakulteta prema “Novoj školi” koji je tokom nastave prenesen na sve diplomce. Za homeopatiju, zbog istog razloga, nije bilo mesta ni na novootvorenom Medicinskom fakultetu u Beogradu 1932. godine. Postoji još nedokazana trvrdnja da je veliki srpski književnik, lekar i neurolog, dr Laza Lazarević iz Šapca, bio prvi srpski lekar koji je početkom XX veka koristio homeopatsko lečenje. Čitajući klasičan udžbenik “Infektivne bolesti” napisan 50-tih godina XX veka od strane našeg eminentnog profesora dr Koste Todorovića, a posebno poglavlja o velikim boginjama, koleri, difteriji i gripu, može se videti da je autor bio upoznat sa homeopatijom, ali se nije usuđivao da neke od navedenih metoda lečenja ovih bolesti označi kao homeopatske. 60-tih godina XX veka, homeopatija je, prvi put, adekvatno navedena u poznatom udžbeniku o farmakoterapiji “Lečenje biljem” profesora Jovana Tucakova, kao metod za korišćenje lekovitih sredstava načinjenih od bilja. Državne zdravstvene, obrazovne, profesionalne i druge službene organizacije nisu podržavale homeopatiju. Krajem XX veka, posle povlačenja komunizma iz Srbije, bolja 7
George Vithoulkas, Homeopatija - Medicina za novi milenij, Advaita - Sarajevo, 2007. Izvor: www.zdravljenadlanu.rs/alternativna-medicina/94-istorija-homeopatije-u-srbiji (preuzeto sa Interneta, maja 2010.) 8
18
komunikacija sa zapadnim svetom omogućila je prostor za nova interesovanja. 1993. godine, prof. dr Miloš Popović objavio je prve novinske članke o homeopatiji, održao nekoliko javnih predavanja o tom metodu lečenja, a 1995. objavio je i prvu knjigu na srpskom jeziku, namenjenu lekarima, pod nazivom “Prvi homeopatski priručnik”, koja je doživela dva izdanja. Zatim je, na izvesno vreme, rad na širenju homeopatije bio prekinut zbog nestabilnih političkih okolnosti, raspada Jugoslavije i građanskih ratova na ovom području, pa je time homeopatska edukacija lekara bila dezorganizovana. 2000. godine, u Novom Sadu, uz pomoć Međunarodnog centra za mir i razvoj, londonski Institut za klasičnu homeopatiju, uz međunarodnu finansijsku pomoć, organizovao je prvu školu klasične homeopatije i u istom mestu osnovano je prvo Udruženje za klasičnu homeopatiju “Haneman”. 2002. godine, osnovana je Sekciju za homeopatiju Srpskog lekarskog društva, sa 40 članova (lekara, farmaceuta i stomatologa). Prvi članovi Sekcije, svoje homeopatsko obrazovanje su stekli ili u školi u Novom Sadu ili, većinom, u inostranstvu (Engleskoj, Nemačkoj i Rusiji). Legalni status homeopatije počeo je da se popravlja. Decembra 2005. godine, izglasani su novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o lekovima i medicinskim produktima, pa je homeopatija postala legalan način lečenja. Iste godine je, od strane Državne agencije za lekove i medicinske proizvode, registrovano prvih 6 (kombinovanih) homeopatskih lekova firme DHU. Homeopatski lekovi su uključeni u zvanični Registar lekova i VI Nacionalnu farmakopeju. U okviru Kontinuirane medicinske edukacije Medicinskog fakulteta u Beogradu, u periodu od 2004-2007. godine, u organizaciji Sekcije za homeopatiju Srpskog lekarskog društva i uz pomoć Centralnog nemačkog društva lekara homeopata (DZVhAE), održana je trogodišnja obuka iz homeopatije za 70 lekara, stomatologa i farmaceuta, a prema programu DZVhAE. Decembra 2007. doneta je Uredba Ministarstva zdravlja Srbije kojom su regulisani propisi za izdavanje dozvola za rad u oblasti tradicionalne medicine, uključujući i homeopatiju. Tokom 2008. i 2009. godine, Ministarstvo zdravlja Srbije izdalo je i prve dozvole za rad. 2008. godine, u organizaciji službe Kontinuirane medicinske edukacije Medicinskog fakulteta u Beogradu (KME) i Sekcije za homeopatiju Srpskog lekarskog društva, a uz pomoć DZVhAE, započela je sa radom prva nacionalna škola homepatije namenjena zdravstvenim radnicima visoke spreme, koja je okončala nastavu finalnim ispitom u martu 2009. Većina članova Sekcije za homeopatuju Srpskog lekarskog društva radi ozbiljno i časno se drži etičkih principa svoje prakse, trudeći se da pomogne pacijentima i potvrdi vrednost homeopatije kao metode. Obe homeopatske organizacije (Sekcija za homeopatiju SLD i Društvo za klasičnu homeopatiju “Haneman” u Novom Sadu) se trude da organizuju nastavu i usavršavanje održavajući redovne sastanke i dovodeći renomirane inostrane predavače. Prva privatna homeopatska apoteka otvorena je u Beogradu, a druga, 2008. godine, u Novom Sadu. Obe apoteke se bave izradom homeopatskih lekova, sa licencom Ministarstva zdravlja za nove tehnologije, a prema propisima Nemačke Farmakopeje. Ovim je samo delimčno rešen problem dostupnosti homeopatskih lekova, jer ih je do sada bilo moguće nabavljali samo putem pojedinačnih porudžbina iz inostranstva. Istovremeno je Farmaceutski fakultet u Beogradu uveo predmet “Tehnologija izrade homeopatskih lekova” u okviru Kontiunuirane poslediplomske edukacije farmaceuta. Naravno, koristimo i druge izvore. To sigurno nije sve o nastanku uvođenja
19
homeopatije u Srbiji. Mogu se naći interesantni tekstovi o homeopatiji i u knjizi “Medicina divina” (Božanstvena medicina) od dr Petra J. Stankovića. Više detalja može se naći u naučno-stručnom radu Snežane Cupare “Homeopatija danas: Edukacija i status” objavljen u časopisu Medicinskog fakulteta u Nišu “Acta Medica Medianea” Vol. 46, br. 1, januar, 2007 godine ili u naučnom radu grupe autora K. Aleksić, Babić S. i D. Urošev “Status homepatije u svetu i kod nas” objavljen u časopisu “Arhiv za farmaciju”, Zavod za farmaciju, godište 2002, vol. 52, br. 4, str. 666-667. Smatramo da je važno iz ugla naglog prodora i razvoja homepatije u Srbiji izneti i sledeće činjenice. Pokretači ideje o edukaciji iz homeopatije bili su profesor dr Aleksandar Krstić, pedijatar sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i profesor dr Vuk Stambolović, specijalista za socijalnu medicinu i predstavnik Fonda za otvoreno društvo u vreme nastanka Udruženja “Haneman”. Prvi lekari koji su radili sa dr A. Krstićem na ostvarivanju projekta Homeopatskog koledža i Homeopatskog udruženja u Novom Sadu jesu: dr Nevena Jelovac, lekar opšte medicine i dr Tanja Brkanić, stomatolog. Prvi predsednik Upravnog odbora Udruženja za klasičnu homeopatiju “Haneman” u Novom Sadu je bio dr Stojan Primović, stomatohirurg, asistent na Odeljenju za bolesti usta, a predsednik Skupštine Udruženja profesor dr Radoslav Borota, patofiziolog. Svi oni počinju sa studijama homeopatije. U januaru 1998. otpočela je sa radom Škola za klasičnu homeopatiju, koju je organizovao Institut za klasičnu homeopatiju iz Londona, pod mentorstvom Pitera Čepel9. Materijalnu podršku za organizovanje Škole Udruženje je dobilo od Fonda za otvoreno društvo. Broj polaznika škole je bio 52, od toga je 35 lekara. Putne troškove dolaska predavača iz Londona u Beograd i Novi Sad snosili su polaznici Škole. Škola je imala ukupno 900 teoretskih predavanja i praktičnih vežbi, a u taj broj su uračunate i dve letnje Škole od po sedam dana, devet sati rada dnevno. Škola se završila u jesen 2000. godine (zbog NATO agresije), a oni koji nisu lekari trebalo je da pohađaju nastavu iz anatomije, fiziologije i medicine, u trajanju od šest meseci. Posle dvogodišnjeg kursa polagao se ispit za diplomu homeopate. Licenca za rad u svetu dobija se nakon godine dana rada i dodatne edukacije posle dobijanja diplome.
1.4 Školovanje homeopata Školovanje homeopata u svetu je na potpuno demokratskoj – pluralističkoj osnovi. Moguće je školovanje homeopata nezdravstvene struke koji tokom studija moraju proći školovanje i za medicinsko znanje. Školovanje homeopata se sprovodi, između ostalih kriterijuma, i u granicama jedne države na osnovu preporuka najbolje prakse. Najbolja praksa se može steći istraživanjem edukativnog prostora pre svega Indije, Velike Britanje, Kanade, SAD, Nemačke, Francuske i Rusije. U Srbiji studenti kada završke školovanje za homeopatiju u skladu sa Zakonom moraju biti zdravstveni radnici pa se 9
Peter Chappell, Emocionalno lečenje homeopatijom, “Prometej”, Novi Sad 1999 (ova knjiga-priručnik za samopomoć izašla je iz štampe i kod nas i može se smatrati jednom od prvih knjiga na ovu temu na srpskom jeziku). Svakako treba navesti još: Prof. med. dr d Miloš Popović, Prvi homeopatski priručnik, Obrenovac-Beograd 1998 George Vithoulkas, Nauka homeopatije, Društvo homeopata u Federaciji BiH, Sarajevo 1999
20
već formiraju alijanse homeopatskih edukativnih centara i srednjih medicinskih škola radi minimuma zvanja zdravstvenog radnika (u ovom slučaju se radi o struci medicinska sestra – tehničar). Osnova školovanja homeopata jeste adekvatan program učenja homeopatije (filozofija, repertorijum – pregled simptoma, Materia Medica i klinički rad) često iskazan u satima učenja sa odgovarajućim kurikulumom. Sve više zemalja koje tradicionalo ne pripadaju homeopatiji (arapske zemlje, Japan, istočna Evropa, pa čak postoji interesovanje i u Kini) uvode sistem školovanja. U Srbiji, de facto, postoje tri organizovane institucije koje se bave kvalitetnim školovanjem homeopata. Obe su već spomenute: Udruženje za homeopatiju “Haneman” iz Novog Sada koje je kao partnera izabralo Belgijsku homeopatsku školu10, potom školovanje pri Sekciji za homeopatiju u Srpskom lekarskom društvu u sklopu kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i u saradnji sa DHU iz Nemačke. Treća institucija koja se bavi kvalitetnim školovanjem jeste Udruženje za unapređenje i širenje klasične homeopatije “Simillimum” iz Beograda koje se opredelilo 2003. da ima svoju misiju, cilj i viziju usmerenu na školovanje homeopata na prostoru Srbije i drugih okolnih zemalja (za sada je to realizovano u saradnji sa udruženjem HAMA (Homeopatska asocijacija Makedonije) u Velesu, Makedonija. Svakako, postoji saradnja sa Udrugom homeopata u Hrvatskoj. “Simillimum” je član Udruženja za tradicionalnu medicinu u Beogradu koje je uključeno i u sistem javnog zdravlja. Od 2009. godione “Simillimum” je član evropske asocijacije homeopatskih škola (pored Španije, Portugalije, Estonije, Slovačke i Češke). “Simillimum” je 2008. participirao u naučnom istraživanju za potrebe magistarskog rada norveškog homeopate Petera Virksvena (Peter Virksveen), aktuelnog predsednika Skupštine Evropske komisije za klasičnu homeopatiju (ECCH). Početkom 2011. planirana je naučno-stručna saradnja sa homeopatama iz Slovenije koju vodi dr Katarina Glas iz Maribora ali zbog nedovoljnog velikog uzorka u Srbiji i Makedoniji moralo se odustati. Elaborat o edukaciji homeopata u “Simillimumu” iz Beograda postavljen je na metodi najbolje prakse tako da je procenjeno da je za bezbedan rad homeopate potrebno najmanje oko 2.500 sati školovanja što je znantno više nego što preporučuje ECCH (Evropska komisija za klasičnu homeopatiju). U svakom slučaju, pored svetskih preporuka za edukaciju, “Simillimum” zasniva klinički rad takođe na ECCH preporukama. Predavači su iz Srbije i celog sveta (na primer Jan Scholten, Piter Fraser, Divya Chabbra, Roger van Zandvoort, Madlaine Evans, Michele Shine, braća Sanjay i Yogesh Seghal, Roberto Petrucci, Kate Birch, dr A.U. Ramakrishnan, Farokh Master, Mike Bridger, tokom 2012. planira se dolazak Jonathana Shorea i edukatora iz Hrvatske dr Envera Beriše i Ivana Šimetina, gde postoji tradicija homeopatskog tretmana više od 20 godina). Ovo je strategija razvoja edukacije pri ”Simillimumu”. Bez obzira na gore spomenute institucije, sve one su postavile adekvatan kurikulum iz filozofije homeopatije, repertorijuma, Materia Medica i sistem kliničkog rada. Postoje nijanse koje se dopunjuju raznim seminarima prema interesima i afinitetima studenata. Pored toga, razvijen je mentorski rad a u kasnijim godinama studija sprovodi se i supervizija studenata za jačanje buduće autonomnosti njihovog rada kao homeopata. 10
Anne Vervarcke, Šarm homeopatije (o životu uopšte a naročito o homeopatiji), 2008, Udruženje za klasičnu homeopatiju “Hahnemann”, Novi Sad. Ana Vervarke je osnivač i prvi direktor Belgijske homeopatske škole.
21
Medicinska obuka pri ”Simillimumu” sprovodi se u saradnji sa srednjom medicinskom školom sa ishodom “licencirani bolnički tehničar” što je u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i odgovarajućim pravilnikom. Pored toga, razvijena je izdavačka delatnost, kvartalno se izdaje stručni časopis pod nazivom “Simillimum times”. Učestvuje se u javnim tribinama, u radio i TV emisijama radi promocije homeopatije kao mogućnosti. Školovanje je dvostepeno (prvi stepen traje tri godine a drugi stepen su specijalističke studije koje traju dve godine). Pored ovoga, organizuje se školovanje pri srednjoj medicinskoj školi radi sticanja zvanja zdravstvenog radnika za one koji u trenutku studija homeopatije to nisu.
1.5 Homeopatija u sistemu integrisane zdravstvene zaštite u Srbiji Decembra 2005. Skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Prvi put u našem regionu postavljaju se osnove primene alternativne i komplementarne medicine u sklopu ukupne zdravstvene zaštite stanovništva. Zdravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i porodice. Zdravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju. Građanin Republike Srbije, kao i drugo lice koje ima prebivalište ili boravište u Republici, ima pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa zakonom, i dužnost da čuva i unapređuje svoje i zdravlje drugih građana, kao i uslove životne i radne sredine. U obezbeđivanju i sprovođenju zdravstvene zaštite u Republici učestvuju građani, porodica, poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, udruženja, zdravstvena služba, organizacija za zdravstveno osiguranje, kao i opštine, gradovi, Autonomna pokrajina Vojvodina i Republika Srbija. Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a koja obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena služba. Mere i aktivnosti zdravstvene zaštite moraju biti zasnovane na naučnim dokazima, odnosno moraju biti bezbedne, sigurne i efikasne i u skladu sa načelima profesionalne etike. Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru. Obaveštenje treba da obuhvati: 1) dijagnozu i prognozu bolesti, 2) kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predložene medicinske mere, 3) vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice, 4) alternativne metode lečenja,
22
5) moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenta, i 6) dejstvo lekova i moguće sporedne posledice tog dejstva. Ovakvo obaveštenje nadležni zdravstveni radnik je dužan dati i bez pacijentovog traženja. Svaki pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove, odnosno slobodan izbor različitih medicinskih procedura, u skladu sa zakonom, na osnovu odgovarajućih informacija o mogućim rizicima i posledicama po zdravlje pacijenta. Poglavlje XII citiranog Zakona daje definiciju tradicionalne medicine. Tradicionalna medicina, u smislu ovog zakona, obuhvata one proverene, stručno neosporne, tradicionalne, komplementarne i alternativne metode i postupke dijagnostike, lečenja i rehabilitacije koji blagotvorno utiču ili koji bi mogli blagotvorno uticati na čovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji u skladu sa važećom medicinskom doktrinom nisu obuhvaćeni zdravstvenim uslugama. Metode i postupci tradicionalne medicine u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi mogu se uvoditi samo uz saglasnost Ministarstva. Nadalje, dozvoljene su samo one metode i postupci tradicionalne medicine koji: 1) ne štete zdravlju; 2) korisnika-pacijenta ne odvraćaju od upotrebe za njega korisnih zdravstvenih usluga; 3) se izvode u skladu sa priznatim standardima tradicionalne medicine. Metode i postupke tradicionalne medicine mogu obavljati zdravstveni radnici koji imaju dozvolu za obavljanje metoda i postupaka tradicionalne medicine koju izdaje Ministarstvo. Bliže uslove, način i postupak obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi utvrđuje ministar. Ministarstvo vrši nadzor nad obavljanjem metoda i postupaka tradicionalne medicine u zdravstvenim ustanovama, odnosno privatnoj praksi, u skladu sa ovim zakonom. Na zdravstvene radnike koji obavljaju metode i postupke tradicionalne medicine primenjuju se odredbe ovog Zakona o izdavanju, obnavljanju i oduzimanju licence, kao i odredbe zakona kojim se uređuju komore zdravstvenih radnika. Za svoj rad zdravstveni radnici koji obavljaju metode i postupke tradicionalne medicine preuzimaju stručnu, etičku, kaznenu i materijalnu odgovornost. Kasnije 14.12.2007, Ministar zdravlja donosi Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine koji je objavljen u “Službenom glasniku Republike Srbije”, godina LXIII - broj 119, strana 87 – 88. Ovim pravilnikom propisuju se bliži uslovi, način i postupak obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi. Tradicionalna medicina u smislu ovog pravilnika obuhvata proverene, stručno neosporne, tradicionalne, komplementarne i alternativne metode i postupke dijagnostike, lečenja i rehabilitacije (u daljem tekstu: tradicionalna medicina), koji blagotvorno utiču ili koji bi mogli blagotvorno uticati na čovekovo zdravlje ili njegovo
23
zdravstveno stanje i koji u skladu sa važećom medicinskom doktrinom nisu obuhvaćeni zdravstvenim uslugama. Metode i postupci tradicionalne medicine mogu se obavljati u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi koja je osnovana kao opšta ili specijalistička ordinacija doktora medicine, doktora stomatologije, kao poliklinika i kao ambulanta za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju. Metode i postupci tradicionalne medicine mogu se obavljati kao metode dijagnostike, lečenja i rehabilitacije. Metode dijagnostike i lečenja tradicionalne medicine su sledeće: 1) Ajurveda 2) Akupunktura i srodne tehnike 3) Tradicionalna kineska medicina 4) Homeopatija 5) Fitoterapija 6) Kvantna medicina i srodne tehnike 7) Hiropraksa i primenjena kineziologija 8) Makrobiotika 9) Tradicionalna domaća medicina. Metode rehabilitacije tradicionalne medicine su sledeće: 1) Apiterapija 2) Aroma-terapija 3) Či Gong vežbe 4) Duhovna energetska medicina 5) Energetska terapija, Reiki 6) Detekcija štetnih zračenja 7) Joga vežbe 8) Porodični raspored 9) Tai Či Čuan vežbe. Zdravstvena ustanova i privatna praksa mogu obavljati metode i postupke tradicionalne medicine, ako pored uslova propisanih Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (u daljem tekstu: Zakon), za obavljanje odgovarajuće delatnosti zdravstvene ustanove i privatne prakse u pogledu kadra ima i najmanje jednog zdravstvenog radnika koji ima dozvolu za obavljanje metoda i postupaka tradicionalne medicine koju izdaje Ministarstvo zdravlja. Zdravstveni radnik koji obavlja metode i postupke tradicionalne medicine (u daljem tekstu: zdravstveni radnik), pored Zakonom propisanih uslova mora: 1) da ima završen fakultet, odnosno odgovarajuću školu zdravstvene struke i 24
položen stručni ispit 2) da ima opštu zdravstvenu sposobnost 3) da je upisan u imenik nadležne komore zdravstvenih radnika 4) da je upisan u registar odgovarajućeg stručnog udruženja tradicionalne medicine 5) da ima dozvolu za obavljanje metoda i postupaka tradicionalne medicine 6) da mu pravnosnažnom sudskom odlukom nije izrečena krivična sankcija - mera bezbednosti zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno da mu odlukom nadležnog organa komore nije izrečena jedna od disciplinskih mera zabrane samostalnog rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad komora zdravstvenih radnika. Kada je u pitanju homeopatija kao profesija, tada je potrebno da se pod određenim uslovima homeopata registruje (u registru homeopata pri Udruženju “Haneman” iz Novog Sada ili ako se radi o doktorima medicine i doktorim stomatologije u registru pri Sekciji za homeopatiju Srpskog lekarskog društva).
1.6 Šta lečimo homeopatijom? Pre nego što budemo dali kratki pregled na mogućnosti koje pruža homeopatija, istorijska je činjenica da je homeopatski tretman u vreme velikih epidemija odigrao izuzetnu ulogu, čak postoje izlečeni pacijenti kod najnovije epidemije tzv. “ptičje” i “svinjske” gripe bez upotrebe vakcina. Generalno, homeopatija je primenljiva u svim sferama bolesti. Suštinski, značaj je u lečenju emocija i mentalnih tegoba i tu je svakako bez premca. Ukoliko poremećaji zdravlja dolaze iz ove sfere i produbljuju se na sferu fizičkog bića, tada su efekti sveukupnog ozdravljenja vidljivi nakon dužeg tretmana. Kada kažemo u svim sferama onda pri tome mislimo i kod akutnih stanja, infektivnih bolesti, posledica vakcinacija, epidemija, autizma, epilepsije, sanacije posledica teških fizičkih povreda (otvorenih lomova i preloma) i hirurških zahvata, astme, alergije, autoimunih bolesti (npr. vitiligo), kožnih tegoba (psorijaza), itd. Ono što je veoma bitno za homeopate jeste da se poštuju lokalni zakoni o zdravstvenoj zaštiti, procedure o načinu prijave infektivnih bolesti nadležnim zdravstevnim ustanovama, pružanje integrativne zaštite za stanovništvo bez ikakvih polaganja prava na ekskluzivnost homeopatije. Definitivno, to je uvažena terapeutska mogućnost koja se nudi stanovništvu te se na osnovu odluke donesene slobodnom voljom oboleloga pristupa homeopatskom tretmanu. Profesor dr Aleksandar Krstić, pedijatar, član Akademije medicinskih nauka SLD, započeo je svojevremeno nekoliko priručnika u sklopu širokog informisanja o potencijalima homeopatije.11 Deo tog priručnika je pravljen na osnovu pitanja i odgovora. Prikazaćemo neke odgovore: Pitanje: Da li su homeopatske supstance korisne kod svih vrsta bolesti i (za sve 11
Profesor dr med. nauka Aleksandar Krstić, Priručnik za samopomoć i uzajamnu pomoć u lečenju ljudi, 2000, ”Mol”
25
bolesnike)? Da, u određenim granicama. Nema grupe bolesti ili bolesnika kod kojih se homeopatija ne bi mogla primeniti. Međutim, ako je stanje pacijenta dostiglo stadijum u kojem je potreban hirurški tretman, on se ne sme odlagati. U zavisnosti od postojanja i stepena nepovratnih (ireverzibilnih) promena, rezultati homeopatskog tretmana mogu se kretati od minimalnih do spektakularnih. Kod povreda i nesreća, homeopatske supstance mogu biti veoma korisne. Čak i u slučaju da je indikovan hirurški tretman, mogu biti korisne u uklanjanju bola, stresa, skraćenju postoperativnog perioda i ubrzanju oporavka. Pitanje: Da li homeopatija može pomoći u slučaju alergije? Da, sasvim sigurno. Upotreba potenciranog (jako razblaženog i dinamizovanog) alergena može u većini slučajeva biti veoma uspešna u otklanjanju simptoma alergije. Za dublje izlečenje nakon ovoga može da se da konstitucionalni lek (neophodna konsultacija edukovanog i licenciranog homeopate). Pitanje: Da li homeopatija može pomoći hroničnim bolesnicima? Ponovo, odgovor je da. U mnogim slučajevima, homeopatski tretman je daleko uspešniji nego klasični i postiže rezultate koji se mogu smatrati nedostižnim za klasični tretman. Veći deo ovog uspeha se pripisuje homeopatskim lekovima, koji imaju sposobnost da utiču na precipitirajuće faktore (okidači bolesti), kako u daljoj medicinskoj istoriji pacijenta (dalji tok bolesti), tako i na nasleđene predispozicije. Pitanje: Da li homeopatija pomaže u slučajevima kada postoje po život opasna oboljenja (kao što je rak)? Kancer (rak) nije jedino po život opasno oboljenje. Mnoga akutna stanja koja su opasna po život, kao što su stanja šoka, uspešno se leče homeopatijom. Kada se već razvije karcinom, multidisciplinarni pristup je često najuspešniji. Treba da su uključeni svi faktori sredine, sa posebnim naglaskom na dijeti. Iako homeopatija deluje duboko na organizam i može da utiče na duboke mentalne, emotivne i duhovne nivoe, terapija je više specifično usmerena na razvijanje duhovnih aspekata ljudskog bića, koje može biti potrebno kao pomoćna metoda, pošto koren problema kancera često leži baš na ovom nivou. Kreativne meditativne tehnike ovde mogu biti od izuzetnog značaja. Pitanje: Da li homeopatija pomaže da se izbegne hirurška intervencija? Odgovor na ovo pitanje umnogome zavisi od toga koliko je bolest odmakla. Ako se radi o poodmakloj bolesti, hirurška intervencija ne bi trebalo da se odlaže. Idealno bi bilo da se slučaj tretira pre nego što dospe do tog stadijuma. Tada, ako je izbor leka pravilan, hirurška intervencija se može izbeći. Pitanje: Ako je neko bio podvrgnut hirurškoj intervenciji, da li homeopatija može da pomogne? Da, naravno da može. Lekovi se mogu davati i preoperativno i postoperativno, da ubrzaju izlečenje i da ublaže efekte zabrinutosti, šoka i anestezije. Uopšteno, pacijent koji je tretiran homeopatski mnogo se brže oporavlja u postoperativnom periodu u odnosu na pacijenta koji nije lečen homeopatski. Pitanje: Da li je homeopatija sigurna za bebe i decu?
26
Da, s obzirom na to da nema štetnih efekata. Pošto bebe (novorođenčad i odojčad) i mala deca često imaju visok nivo vitalnosti, mogu se postići odlični rezultati. Autor ove publikacije dozvoljava sebi da postavi i dopunska pitanja: Pitanje: Da li homeopatija može biti od koristi trudnicama? Naravno, kako tokom trudnoće, tako i neposredno pred, tokom i posle porođaja. Postoje specijalizovani paketi homeopatskih remedija koje priprema na primer “Helios” iz Velike Britanije, namenjene ovoj svrsi. Ovde možemo napomenuti da homeopatija daje dobre mogućnosti i supružnicima koji imaju probleme sa začećem kako kod muškaraca tako i kod žena. Postoje slučajevi i lečenja eklampsije homeopatskim putem. Pitanje: Da li homeopatija leči akutne tegobe efikasno? Da. Homeopata prati tok bolesti nekoliko dana i tokom perioda osmatranja primenjuje adekvatne homeopatske remedije na podesan način (povišena temperatura, groznica, povraćanje, kašljanje bez izlučevina ili sa začešlkjenim izlučevinama, mučnina od pokvarene hrane i sve ono što ne spada u urgentna stanja). Pitanje: Da li čovek koji pročita neke priručnike o korišćenju homeopatskih remedija može da se upušta u lečenje drugih ljudi? Ne. Homeopata je profesija koja traži obrazovanje, iskustvo i raspolaganje znanjem i za najteže slučajeve a spreman je za konsultaciju i saradnju sa alopatskim lekarima. Pitanje: Da li je homeopatija zasnovana na principu placeboa? Ne, nije tačno. Mnogi oponenti i kritičari smatraju da je homeopatski efekat remedije zasnovan na placebo efektu. Postoji bezbroj stručnih i naučnih dokaza o efikasnosti i upotrebnoj vrednosti homeopatskog tretmana. Deo tih nalaza nalazi se u drugom delu ove knjige pod nazivom “Kutak za radoznale”. Neophodno je da naglasimo stav Hanemana da se homeopatke supstance dokazuju na zdravim osobama po posebnom protokolu a to nije u saglasnosti sa zvaničnom medicinskom doktrinom u duploj random proveri lekova. Slažemo se da još nije poznat način delovanja homeopatski pripremljenih supstanci (niska razređenja i minimalne doze). Kontra pitanje bi bilo: da li znamo zašto je naelektrisanje elektrona tačno 1,59x10-19 Kulona (izmerio ga fizičar Robert Miliken)? Ne znamo, ali to nije razlog da nemamo elektrifikaciju javno dostupnu i da je koristimo kao civilizacijsku blagodet koju nam je iznedrio Nikola Tesla.
27
2. OSNOVE FILOZOFIJE HOMEOPATIJE
Želimo da na što jednostavniji način prikažemo operativnost homeopatije. Da bismo to uradili iskoristićemo deo knjige američkog psihijatra analitičke Jungove psihologije Edvarda Vitmonta i njegovu knjigu “Psiha i supstanca”12 koja je pre svega adresirana homeopatama. (Početak citata) “....Homeopata sistematizuje, proverava, prikuplja sliku. Mi razmišljamo i govorimo u kategorijama slika lekova. Ispitujemo izraz energetskog polja bolesti, nepoznatog samog po sebi, ali manifestovanog u načinu na koji su simptomi organizovani, ili bolje reći, u izražavanju poremećene fiziološke funkcije, poredimo ovaj uticaj polja, ovu veliku totalnu sliku, sa sličnim uticajem polja koji je opažen posle izlaganja organizma energetskom polju leka. U formi slike leka, mi utvrđujemo tačnu akciju i energiju leka. Zbog toga se terapeutsko razmišljanje u odnosu na takvo fenomenološki deskriptivno polje, ne bavi lancem uzroka i posledica, nego velikim konstitucionalnim totalitetom izraženim u fenomenu polja, što omogućuje ono što mi zovemo konstitucionalno prepisivanje. To praktično znači da se homeopatija nikada ne bavi očiglednom manifestacijom bolesti, jednom infekcijom, na primer, nego poremećajem koji je toj infekciji omogućio da prevlada, u okviru koja je infekcija samo njen deo. Ne bavi se posledicama promenjene hemije nego energijom, upravljačkim mehanizmom koji omogućava ovoj hemijskoj promeni da se desi. Možda vam je sada jasno da ova razlika u pristupu ima dva praktična aspekta, jedan - u odnosu na način kako se time bavimo i drugi - šta time izazivamo. Metod konstitucionalnog totaliteta se razlikuje od uobičajenog medicinog pristupa u načinu na koji bira lek i koje posledice očekuje od leka. Da upotrebimo jednu analogiju, razlikuje se na isti način kao što se u davna vremena postupak sprečavanja malih boginja paljenjem tamjana ili upotrebom krpa natopljenih dezinfekcionim sredstvom, razlikuje od današnje imunizacije vakcinama. Analogiju upotrebljavam samo da bih opisao metod koji mobiliše odbrambene snage, snage imunizacije samog organizma, umesto da pokušava da “napad” direktno zaustavi. Odbrambena sposobnost imunizacije je izgleda opšti fenomen, koji daleko premašuje ono što znamo iz ograničene oblasti imunologije, koja predstavlja samo mali deo u primeni homeopatskih ili izopatskih principa.13 Ovo ipak ne znači da homeopatija tretira simptome, jer koristi simptome poremećenog stanja na ovakav deskriptivan način da bi došla do leka. To bi bilo isto tako netačno kao da kažemo da Gajgerov brojač otkriva zvuke. Gajgerov brojač samo 12
Edvard Vitmont, Psyche and supstance, 1991, North Atlantic Book, pp. 5-13; pp. 19-21 Izopatija je terapija izvedena iz homeopatije a prvi ju je uveo Johann Joseph Wilhelm Lux još 1830. Generalno razlikuje se u tome da su uvedeni homeopatski lekovi pod nazivom “nozode» a prave se od stvari koje uzrokuju bolest ili su same proizvod bolesti (napomena VH). 13
28
koristi fenomen zvuka da bi otkrio prisustvo radijacije koja se ne može direktno opaziti. Sa navedenim primerom radijacije možemo porediti način na koji koristimo simptome da bi pomoću njih otkrili inače nevidljivi poremećaj energije. Koje simptome homeopatija koristi? Koristi one simptome koji ukazuju na poremećeno polje energije, zapravo, na individualne fiziološke reakcije ili izraze reakcija. Drugim rečima, bira one simptome, upravlja se prema simptomima koji jedno individualno stanje čine jedinstvenim i najizražajnijim u odnosu na celokupnost posmatrane individue. Ovi simptomi su ono što zovemo opštim simptomima - simptomima koji utiču na individuu u celini, ne samo na delove tela; mentalnim simptomima - što podrazumeva simptome koji izražavaju način na koji osoba reaguje; čudnim, retkim i posebnim simptomima koji ukazuju na specifičnu individualnu reakciju, kao i onim posebnim, retkim i neobičnim simptomima koji se logički ne uklapaju u očekivanu kliničku sliku, na primer, kada je neko sa akutnom temperaturom gladan, a nije žedan. To je neobičan simptom, jer u slučaju temperature uglavnom postoji žeđ bez apetita i nije uobičajena glad bez žeđi. Ovo je karakteristično za individualno polje energije. Ukratko, ovo predstavlja suštinu onoga što je homeopatija. To jeste homeopatija. Homeopatija nije prepisivanje u malim dozama. Pitanje doziranja je stvar slučaja, u potpunosti stvar prakse. To nema nikakve veze sa osnovnim ciljem homeopatije, da ne govorimo o činjenici da homeopatija zapravo ne prepisuje male doze nego potencirane lekove - supstance koje su promenjene u odnosu na njihovo kvalitativno, a ne kvantitativno stanje. Da bi ovo učinili što konkretnijim, daću vam jedan primer homeopatskog prepisivanja. Pogledaćemo anamnezu pacijenta koji je kod nas došao zbog onoga što je poznato kao paroksizmalna tahikardija. Ovaj poremećaj karakterišu napadi izuzetno ubrzanog rada srca i pulsa 150 i više udaraca u minuti. Šira klinička slika je pokazala da je takođe patio od valvularne insuficijencije, verovatno reumatskog porekla. Ipak, napadi datiraju odskora i ne izgleda da su povezani sa prethodnom valvularnom bolešću. Dugo vremena uzima Kinidin koji mu donosi relativno olakšanje, ali želi da zna da li je moguće da ga se zauvek oslobodi. Osim ovog glavnog problema, pati od spasticiteta crevnog trakta, zvonjave u ušima i problema u desnom delu krsta. Laboratorijski nalazi nisu ukazivali ni na šta posebno, osim elektrokardiograma koji je više manje potvrdio dijagnozu srčanog oboljenja. To je bila kompletna klinička slika za koju su bili indikovani Digitalis ili Kinidin. Te lekove je koristio. Šta homeopata radi u ovakvoj situaciji? Homeopata bi odgovorio “Ništa, zato što još nemam slučaj”. Ne znam ništa o pacijentu sa takvom kliničkom istorijom. Praktično, ja sam u potpuno besmislenoj situaciji i nemam ni najmanju ideju koji mu je lek potreban, jer još uvek nemam najvažnije informacije. “Koje informacije mi nedostaju?” Pogledaćemo u moje beleške. Prvo sam ga pitao “Kažite mi šta vas muči - bilo šta, čak i najmanja i najnevažnija smetnja, bez obzira da li je povezana sa vašim glavnim problemom”. Na to mi je rekao da mu se vid ponekad zamućuje. Zatim je spomenuo da mu krče creva i da ima nevoljne stolice; rekao je da mu zvoni u ušima; oseća se umornim; oseća tištenje u donjem, desnom delu leđa. Takođe ima osećaj slabosti u stomaku, rentgenski snimak od pre petnaest godina je pokazao mlitava creva. Takođe je dodao da problemi počinju kada je napet ili neaktivan. Zato sam mu kazao: “To je malo bolje, ali ja i dalje ne znam ništa o 29
vama”. Nastavio sam da ga ispitujem i saznao sam sledeće. Nekada je jako voleo slatkiše – jeo je sve moguće slatkiše na koje bi naišao. Smešno, zar ne? I kako očigledno glupo i nevažno. Bolje mu je kad se kreće, postaje letargičan posle sedenja, lakše mu je kada se žustro kreće okolo. Zujanje u ušima je gore na desnoj strani; proverio sam da li je na desnoj strani i njegov problem sa leđima? Jeste. Pa sam ga pitao: -Da li je većina problema na desnoj strani ? “Pa ne, misli da nije”. A šta je sa vašim stomačnim problemima? - pitao sam. O, da, oni su takođe na desnoj strani! Napisao sam “desnostrani”. Zatim se tokom intervjua prisetio da su njegovi napadi najčešći kasno popodne. To mi nije bilo dovoljno. “Šta je to kasno popodne - tri, četiri, pet, šest, sedam sati?”. “Pa, od četiri pa nadalje”. Zatim, mnogo se bolje oseća kada je toplo, lako se prehladi, ali mu je ipak bolje na otvorenom. Ne voli pritisak u predelu stomaka. Kada sam ga prvi put pitao u vezi sa tim, rekao je da mu ne smeta. Tada sam pogledao njegove pantalone, nosio ih je nisko spuštene. Pitao sam ga zašto, na šta je odgovorio da voli da nosi kaiš preko kukova. Ali zašto tako voli? Odgovor je bio da ne voli pritisak. Nikad ga nisam video sa šeširom. Zašto ? Nije ni imao šešir. Zašto nije? Pa, ne voli šešire - ne voli pritisak oko glave. Posle toga sam bio zadovoljan. Dobio sam svoj lek. Kako? Dozvolite da vam dam jedan primer slike leka (sećate se da sam govorio o slici), koju dobijamo na osnovu posmatranja i proveravanja na zdravim osobama. Na predavanju, održanom na postdiplomskim studijama Škole homeopatije, opisao sam ga ovako: ljudi kojima će ovaj lek najverovatnije biti potreban bave se mentalnim radom. To su intelektualci slabe fizičke konstitucije. To su ljudi koji mogu biti nesigurni u sebe, koji su introvertni, skloni turobnim mislima, puni strahova, strepnje, koji izgledaju prerano ostareli, izboranog lica; oni se istovremeno plaše da budu sami i imaju averziju prema društvu. Zapravo, najsrećniji su kada znaju da je neko u drugoj sobi. Razdražljivi su, veoma nervozni i često padaju u turobno raspoloženje. Njihov život se odvija potpuno u glavi. Imaju nizak prag osetljivosti na infekcije, najčešće su tamne puti, rano osede i ne žele da budu ograničavani ni fizički ni mentalno – na ovo poslednje ukazuje njihova reakcija na pritisak odeće, na bilo šta tesno na sebi. Obično su njihove smetnje na desnoj strani tela, uključujuci i sklonost ka poremećajima jetre. Lako se prehlade, ali i pored toga ne mogu da podnesu toplotu, bolje im je na otvorenom i bolje od kretanja. Obično se njihovi problemi pogoršavaju u rano popodne, između četiri i osam. Takođe znamo da generalno žele da dominiraju, da su ćutljivi, da imaju averziju da pričaju, da su pohlepni, škrti, emocionalno osetljivi; vrlo konzervativni, skloni da pate od povređenog ponosa, hipohondri, vole da se prepiru, preosetljivi na buku, žude za slatkišima, skloni nadimanju, gore im je od hladnih pića. Možda nije potrebno da dalje nastavim sa ovim opisom. Možemo samo da dodamo da su to osobe vrlo podložne hroničnim bolestima. Obratite pažnju da se radi o ukupnoj slici, najznačajnijem delu procesa izbora homeopatskog sredstva (leka), jer da li će se kod pacijenta razviti ovo ili ono stanje, recimo nos koji curi, bolno grlo, hepatitis ili zapaljenje pluća, manje je važno. Kod ovog pacijenta, uvek kada je ova remedija potrebna, nalazimo na desnostranost – desna strana krajnika, bolovi sa desne strane, problemi sa jetrom, itd. On je indikovan u slučajevima zapaljenja pluća i kod svih vrsta probavnih problema. Međutim, dijagnoza je od sekundarne važnosti, jer kad god bude postojao ovaj veliki totalitet karakterističnih simptoma, kao što je prethodno opisano, koji god bio poremećaj ili medicinski naziv bolesti, ovde indikovana remedija, Lycopodium, će ga izlečiti, ukoliko nije došlo do nepovratne patologije. Činjenica da je 30
reč o slučaju paroksizmalne tahikardije, mi zato pomaže isto tako malo, kao da znam da pacijent ima zapaljenje krajnika ili pluća. Ono što mi je bilo potrebno je da znam kakve su njegove reakcije u vezi s tim očigledno smešnim, nevažnim pojedinostima koje homeopatija naziva konstitucionalnim simptomima. Tada ću dati remediju, bez obzira da li je u pitanju zapaljenje krajnika ili čir na zadnjoj strani vrata. Ovo naravno ne znači da mene ne interesuje da li on ima ili ne zapaljenje pluća, nego činjenica da li je određena klinička slika prisutna postaje važna samo ako određeni lek, više nego neki drugi, ima veću sklonost ka određenim organima ili grupama organa. Tačna priroda stanja može biti od diferencijalne dijagnostičke važnosti za izbor remedije. Možda bi trebalo da vas podsetim da je u običnoj farmakopeji 14 Lycopodium klasifikovan kao inertna supstanca, terapeutski neaktivna. To je potpuno bezazleni, inertni agens koji su stari farmaceuti koristili kao prah za oblaganje pilula. I zaista je inertan. Ako uzmete malu dozu biće inertan, ako uzmete manje Lycopodiuma i dalje će biti inertan, još manju dozu biće “inertniji”, još mnogo manju biće “još neaktivniji”. Ako odlučite da “sipate jednu kap u reku Hadson”, kako je neko ironično predložio, ništa se neće desiti. To je zato što to nema nikakve veze sa homeopatijom. Homeopatija radi nešto sasvim drugo. Umesto da ga čini “manjim”, ona nekako, specifičnim procesom površinske disperzije, povećava njegov energetski naboj. Ovde imamo posla sa fenomenom koji nije dovoljno shvaćen, koji teoretski pripada nekoj vrsti električnog polja, verovatno srodnog površinskim silama. Bitno je da, što se tiče kvantiteta, to nije “manje” nečega, nije manje Lycopodiuma, to je energetski više površinski uticaj, ili možda jonizujući uticaj. Jedino mogu da kažem da je sličan ovoj grupi fenomena koji su nam poznati. Ne znam da li je potrebno još primera. Možda će drugi primer akutnog slučaja biti jednostavniji. Radi se o pacijentkinji koja je smeštena u bolnicu zbog zapaljenja pluća i plućne maramice, takođe na desnoj strani. Ovde je slika bila delimično nejasna. Ne sećam se kakav je bio početak bolesti, ali kada sam je prvi put video, već dve nedelje je uzimala Achromycin15 i još uvek je imala temperaturu. Očigledno se radilo o zapaljenju pluća rezistentnom na antibiotik, s obzirom da je ranije uzimala više vrsta antibiotika. Karakteristični simptomi su bili da je želela da leži apsolutno mirno, bolovi su bili “probadajući”, bila je vrlo žedna i bilo joj je bolje od ležanja na bolnoj strani. Tri simptoma, ove tri karakteristike, nas upućuju na određeni lek – Bryoniu. Dat joj je lek ali nije bilo reakcije. Ovo ilustruje na kakve probleme možemo naići, kakvi aspekti situacije mogu postojati. Ovo je slučaj kada očigledna, jasno indikovana remedija ne deluje. Ipak, to ne znači da smo sa tim završili. Lek je u potpunosti odabran na bazi simptoma koji pripadaju trenutnoj bolesti. To znači da su simptomi koje sam opisao – bol na desnoj strani, poboljšanje od pritiska itd., bili simptomi akutne reakcije na zapaljenje pluća. To zapravo nisu opšti simptomi u širem konstitucionalnom smislu. Ti simptomi su pripadali akutnoj bolesti, a ne osobi i iako je to ponekad dovoljno, često 14
Farmakopeja (grč. pharmakopoiia) je zvanični spisak uputstava, izdat od strane sanitetskih državnih organa a kojih se moraju pridržavati apotekari pri pravljenju, ispitivanju i skladištenju lekova i pomoćnih lekovitih sredstava. U cilju poboljšanja prometa i proizvodnje lekova, kao i kontrole njihovog kvaliteta u čitavoj Evropi 1964. godine u Rimu je doneta Konvencija o izradi Evropske farmakopeje (European Pharmacopoeia), koja bi predstavljala zvanični standard za sve države. Ovo je učinjeno u nekim zemljama i u oblasti homeopatije (Nemačka, Velika Britanija, SAD i Francuska) a sada postoje dokumenta Evropske zajednice koja precizno uređuju ovu oblast u homeopatiji (napomena VH). 15 Achromycin ili Kleromicin spada u grupu “makrolidnih antibiotika” – antibiotici koji sprečavaju razvoj bakterija (mikroorganizama) koje izazivaju infekcije (napomena prof. dr A. Krstić)
31
nije. Praktično govoreći, šta predstavlja osobu? Osoba o kojoj se radilo bila je bleda, voštanog, anemičnog izgleda, izrazito nervozna i preosetljiva. Trzala bi se na svaki zvuk, u slučaju da je neko gleda, ili je pogleda neljubazno, ili čak samo okrzne pogledom. Tokom poslednje dve nedelje simptomi su bili prilično promenljivi. Odbijala je meso i sve vreme je imala žudnju za hladnim mlekom. Opšti simptom je bio želja za otvorenim vazduhom, iako joj je bilo hladno kada se otkrije, i postojala je stalna tendencija da se znoji noću, u poslednje vreme intenzivno. Ova nova slika, kao što se može videti, ostavlja zapaljenje pluća daleko iza sebe. Daje nam nešto potpuno drugačije. Razjašnjava sliku konstitucionalne osobenosti koja se može naći u dokazivanju Tuberculinuma, jedna doza ove remedije je u roku od 48 sati učinila ono što dve nedelje antibiotika i homeopatije nisu. Važno je podvući da se u listi indikacija za Tuberculinum, u simptomima Tuberculinuma, nalazi simptom “nema reakcije na dobro izabrani lek”. Zbog toga je kod nje nedostatak reakcije na ono što bismo nazvali akutnom remedijom, bila zapravo konstitucionalna odrednica koja je upućivala na drugi konkretan lek. Umesto zaključka ponudiću vam drugi primer. To je slučaj manično-depresivne psihoze. Da ne bi bilo nikakve sumnje oko toga, datum kada sam imao prvi intervju je 2. maj 1945. godine, što znači da je slučaj praćen i posmatran više od trinaest godina. U vreme kada sam prvi put video pacijentkinju, tek je bila puštena iz bolnice u kojoj je već bila tri do četiri puta. Manični napadi su se dešavali u intervalima od otprilike osam do deset meseci. Kao što znate, to je stanje u kome pacijent ide iz duboke depresije u stanje intenzivnog uzbuđenja, čak nasilnosti. Morala je da bude smeštena u bolnicu jer je postajala vrlo opasna za porodicu i to se već tri, četiri godine redovno ponavljalo. Primili bi je u bolnicu, zatim bi je pustili jer bi došlo do remisije simptoma, da bi se ubrzo opet pojavila potreba za hospitalizacijom. Ovog puta je već bilo neizvesno da li će se ovaj začarani krug ikada prekinuti. Uzeo sam slučaj na sledeći način. Prvo sam tražio od nje da mi kaže šta je sve muči. Rekla je da sve vreme ima tegobe i bolove u celom telu. Ima pulsirajuće glavobolje u donjem delu glave. Vrti joj se kada stoji, ima išijas, ponekad smetnje sa vidom – zamagljen vid. Uvek kada je imala mentalne smetnje, imala je i prijatne misli o svetskom miru. U tom stanju takođe nije mogla da spava, neprestano je hodala i govorila. Video sam je u takvom stanju. Zaista je neprekidno hodala i govorila. Još je dodala da joj tada zglobovi postaju kruti, oseća pucketanje u leđima. Vrat je boli na pokret i oseća utrnulost u prstima. Očne duplje joj postaju preosetljive. Podriguje, ima kiselinu i kiseo ukus u ustima, sklonost ka konstipaciji i vrlo slab apetit sa averzijom na kafu. Ima averziju prema seksualnim odnosima, smeta joj jako svetlo, bolje joj je na otvorenom i vrlo je nestrpljiva. Menstruacije su joj slabe i kratko traju. Oseća se gore pre menstruacije i vrlo je depresivna pre i za vreme menstruacije. Osetljiva je na dodir – ne podnosi da je neko dodiruje. Ima osećaj gušenja u grlu, ne podnosi ništa tesno oko struka, plaši se i ima averziju na kupanje. Ima dubok san, lako se zaplače, naročito je osetljiva na lepe stvari. Ima averziju na društvo, nebrojeno mnogo strahova i zabrinutost da će se nešto loše dogoditi, slabo pamćenje i osećaj potpune isfrustriranosti. Vrlo je zimogrožljiva, nekad ima osećaj da joj hladnoća ide gore- dole po kičmi i veoma često se prehladi. Hladna i vlažna mesta joj pogoršavaju stanje. Ne podnosi mleko, ali voli slatkiše i žudi za slanom hranom. Hajde sada da vidimo kako sam rešio slučaj. Upotrebio sam simptome kao što su Averzija prema kafi; Depresija, tuga pre menstruacije; Menstruacija oskudna; 32
Pogoršanje od dodira; Nedostatak telesne toplote; Dubok san; Želja za slatkišima; Želja za slanim. Koristio sam ono sto zovem repertorizacijom. Mi imamo jednu knjigu, našu bibliju, koja za sve simptome zabeležene tokom dokazivanja, nabraja sve lekove kod kojih se ovi simptomi pojavljuju.To znači da kada nas neki slučaj zbunjuje, možemo da međusobno ukrstimo simptome i vidimo kod kojih lekova se nalaze svi simptomi. Mada se prvi simptom, averzija na kafu, našao kod pedeset ili šezdeset različitih lekova, pošto sam proverio sve simptome, ostala su samo dva leka. Jedan je kreč, karbonat kreča, a drugi natrijum hlorid – kuhinjska so. Kao i Lycopodium, kuhinjska so je klasifikovana kao inertna supstanca. Osim, ako nije, kao i Lycopodium, podvrgnuta istom specijalnom postupku, ponavljanom ritmičnom procesu disperzije16 koji tako pojačava njenu površinsku energiju. I sada imamo dilemu – koji od ova dva leka? Zbog toga sam pažljivo pogledao pacijenta. Bila je prilično niske građe, okruglasta, punačka, suve, svetle kože. Ova osoba izgleda onako kako bih ja opisao Calcareu carbonicu. Tip Natrium muriaticum je prilično mršav, suvonjav, vrlo aktivan i napet - uopšte ne liči na prilično flegmatičnu Calcareu Carbonicu. Ovde je lek bio Calcarea Carbonica i ona ga je uzimala u različitim intervalima. Prošlo je trinaest godina od kada ga je prvi put uzela i od tada nijednom nije bila hospitalizovana. Pacijentkinja je nastavnik muzike i radi na Zapadu. Povremeno mi piše i obaveštava me, videli smo se prošle godine kada je bila u Njujorku. Ona je dobro u svakom pogledu, nije ni manijakalna ni depresivna, mada ne bih mogao da kažem da priča malo! Upotrebljavao sam potencije od 200C i više, i u međuvremenu nije bilo nijednog pogoršanja, mada je šest meseci od početka tretmana imala jedan lakši napad zbog koga gotovo da je završila u bolnici. Naravno da ovo može biti čista slučajnost. Ali trinaest godina je ipak dobar period za posmatranje. .... (nastavak citata)... Na osnovu ovih zapažanja, mentalne simptome ne možemo da posmatramo sa stanovišta jednostrane uzročnosti, jedino kao posledicu organskih poremećaja, (osim u slučajevima teških trovanja kao što je prethodno podvučeno). Tačnije je pretpostaviti primarno bipolarni efekat leka na dva različita nivoa izražavanja, mentalnom i fizičkom: jedinstveni biološki stimulus (određeno homeopatsko sredstvo) sposoban je da proizvede specifičnu reakciju istovremeno i na psiho-emocionalnom i na telesnom nivou. Ova dva nivoa izražavanja su izgleda povezana onim što bi mogli nazvati koegzistencijom ili sinhronicitetom, a ne jednostranom, fiksiranom uzročnošću (Jung, koji je uveo ovaj termin, spominje sinhronicitet u vezi sa paralelnim fenomenima koji “jednostavno ne mogu biti u vezi jedan sa drugim na uzročni način, već mora postojati neka druga genetička veza.”) S obzirom da naši eksperimenti pokazuju određeni bliski međusobni uticaj jednog nivoa na drugi, ipak ne možemo biti zadovoljni ovim “jednostranim”, dualističkim objašnjenjem. Da bismo bolje razumeli ovaj fenomen, možemo ga uporediti sa relativno jednostavnom sličnom pojavom, sa pražnjenjem atmosferskog elektriciteta koje stvara munje i grmljavinu. Iako se sevanje i grmljavina doživljavaju kao različiti fenomeni svetla i zvuka, razlika leži samo u našem doživljaju pojavnih formi identičnog procesa 16
Ubrzanje molekula supstance (napomena prof. dr A. Krstić)
33
(električnog pražnjenja). Obično istovremeno ne opažamo sevanje i grmljavinu i često možemo da opazimo samo jedno na račun drugog. Ipak, s obzirom da razumemo proces, kvalitativnu korelaciju munje i grmljavine, ne bavimo se preispitivanjem suštinske sličnosti njihovih fundamentalnih energetskih procesa. U našem eksperimentalnom dokazivanju na sličan način opažamo dve različite manifestacije (psi-hičke i fizičke simptome) koji su rezultat jednog stimulusa. Nalik sevanju i grmljavini, one mogu biti opažene istovremeno ili u vremenskom redosledu. Ponekad će jedna vrsta izražavanja biti tako slaba da je nećemo primetiti, tako da ćemo površnim posmatranjem opaziti samo fizički ili samo mentalni fenomen. Karakteristični kvalitativni obrazac, tipičan za određeno homeopatsko sredstvo (lek), ipak se nikada ne menja. Zbog toga je opravdano zaključiti da obe reakcije, organska i fizička, na jedan specifični stimulus, moraju biti funkcionalno identične, iako će se u svojoj manifestaciji sigurno razlikovati. Izgleda da kliničko iskustvo dokazuje ovu pretpostavku. Znamo da mentalni i fizički simptomi često smenjuju jedni druge. Emocionalno potiskivanje vodi ka fizičkim poremećajima; fizička supresija (npr. menzesa, lohija, itd.) može prouzrokovati histerična, čak psihotična stanja. Upravo se u psihijatriji upotrebljava termin “stanja konverzije” da označi fizičke manifestacije mentalnih ili emotivnih poremećaja. Svojevremeno, Vilhelm Rajh17 je pokazao da oslobađanje od određenih mišićnih inhibicija i tenzija često dovodi do spontanog oslobađanja inhibicija karaktera. Ove promene u karakteru praćene su vegetativnim simptomima kao što su drhtanje i trzanje mišića, svrab, jeza, osećaj toplote i hladnoće, itd. Rajh zaključuje da svi ”ovi fizički simptomi nisu ni rezultat, ni uzrok, niti prate psihičke procese”, nego da “oni sami predstavljaju procese u fizičkoj sferi”. Pažljivim posmatranjem, svaki mentalni poremećaj otkriva jasne i karakteristične organske simptome, kao što i svaki pacijent sa organskom bolešću ima specifične mentalne simptome. Vidimo kako se konkretni primeri kliničkih poremećaja uklapaju u ideju fundamentalne istovetnosti procesa koji se manifestuje dvostruko, u psihičkoj i telesnoj sferi. Naša hipoteza se do sada zasnivala na eksperimentu baziranom na uvođenju trećeg faktora, homeopatskog sredstva (leka). Eksperimenti dokazivanja su pokazali da pod odgovarajućim eksperimentalnim uslovima, kod ljudi koji učestvuju u dokazivanju, bilo koja i svaka postojeća supstanca, mineralnog, biljnog ili životinjskog porekla, može izazvati specifični biološki odgovor. Stimulus koji dolazi iz leka izaziva ambivalentnu reakciju, uvek kvalitativno specifičnu za svaku supstancu. Zbog toga sama “lekovita supstanca”, iako ne pripada carstvu ljudi, očigledno učestvuje u energetskom obrascu, to jest, specifičnom psiho-fizičkom poremećaju koji aktivira. S druge strane, stvarni primeri emocionalnih ili fizičkih poremećaja razlikuju se od naših eksperimenata zato što po pravilu nisu rezultat stimulusa izazvanog lekom. Međutim i spontana bolest je povezana sa specifičnim egzogenim obrascem leka, kao što i u svakom primeru bolesti možemo pronaći obrazac leka, koji u eksperimentalnom dokazivanju precizno kopira stanje pacijenta, iznova dokazujući funkcionalnu istovetnost bioloških mehanizama koji leže u osnovi poremećaja.....” (Kraj citata) 17
Wilhelm Reich, The Cancer Biopathy – The new translation of der Krebs, Farrar,Strauss & Giroux, 1973 (napomena VH)
34
2.1 Hanemanov koncept rada U ovom poglavlju treba da pojasnimo odgovore na opšte pitanje “A koje alate homeopatije koristimo?”, onako kako je to postavio Samuel Haneman. Ti alati su svrstani u određena poglavlja: •
Organon
•
Repertorijum
•
Materia Medica i dokazivanje homeopatskih remedija
•
Hronične bolesti i mijazmi
•
Uzimanje i analiza slučaja
•
Diferencijalna dijagnoza i preskripcija
•
Kontrole
ORGANON: Da pogledamo u Vujaklijinom “Leksikonu stranihi reči i izraza” šta bi moglo da znači reč “Organon”. To je reč grčkog porekla kojim se označava pomoćno sredstvo, oruđe. S druge strane to je ime kojim su izdavači nazvali Aristotelove logičke spise smatrajući ih “oruđem” koje pomaže da se dođe do istine. S druge strane, Frensis Bejkon je svoje nove nauke o metodama nazvao “Novum organon”. Upravo od njih dvojice, Haneman je i dobio inspiraciju za naslovljavanje svog dela. Da li je neko razmišljao šta bi se desilo u gradu sa milion stanovnika gde pojedinci voze razna saobraćajna sredstva, a da nemamo “Zakon o bezbednosti saobraćaja”? Pretpostavljam da je svima jasno da bi imali nešto što bi mogli nazvati zajedničkim imeniteljem – haos. Upravo je Haneman na osnovu osmatranja i iskustva, koristeći naučne metode dedukcije klasifikovao, kodifikovao i prezentirao “Organon – der Heilkunst” u formi zakona. Čim malo zavirite u njega videćete poznati simbol § kojim se obeležavaju paragrafi u pravnoj nauci (u literaturi se za ovaj simbol koriste tri termina: paragraf, aforizam ili stanca). Organon – je knjiga koja predstavlja ustav, bibliju, zbirku propisa i procedura za homeopatu. Doživela je 6 izdanja pri čemu je 6. izdanje objavljeno daleko posle smrti osnivača homeopatije Samuela Hanemana. Pored nemačkog, prevedena je na engleski, ruski, francuski, španski i druge jezike a 2010. iz štampe je izašla na srpskom-hrvatskom-bošnjaškom jeziku.
35
Evo prva tri aforizma iz “Organona”: SAMUEL HANEMAN: ORGANON - UMETNOST LEČENJA Aforizam §1 Najviša i jedina misija lekara jeste da bolesnom vrati zdravlje, da ga izleči. Aforizam §2 Najviši ideal u lečenju je brz, nežan i dugotrajan povratak zdravlju, ili potpuno uklanjanje i poništavanje tegoba sa svim njenim sastavnim delovima. Ukratko, primena najpouzdanije i najbezbednije metode zasnovane na lako razumljivim principima. Aforizam §3 Ako lekar dobro razume šta u tegobama treba lečiti, tj. u svakom pojedinačnom slučaju prepoznaje tegobe (znanje o bolesti, indikacijama), ako jasno razume šta je lekovito u lekovima tj. snagu svakog pojedinačnog leka (znanje o moći lekova) i ako zna kako da u skladu sa jasno određenim principima, ono lekovito u leku prilagodi onome šta je ustanovio da je nesumnjivo bolesno kod pacijenta, onda mora doći do oporavka. Ako onda to znanje primeni tako što odabere lek koji po delovanju najbolje odgovara slučaju pred njim (izbor leka, indicirani lek), ako zatim odabere i dobar način primene i odgovarajuću količinu (pravilna doza), te odredi odgovarajuće periode ponavljanja doze, te ako, najzad, poznaje prepreke na putu ozdravljenja u svakom pojedinačnom slučaju i načine kako ih može ukloniti, tako da je oporavak trajan, tada on zna da leči mudro i racionalno, pa je istinski predstavnik umetnosti lečenja.
REPERTORIJUM je zbirka slika tegoba (sa nazivima i znakovima simptoma) uređena prema anatomskom sistemu čovekovog organizma, ali sa poglavljima kao što su “Um”, “Snovi”, ”Ekstremiteti”, “Generalije” itd. Ova knjiga predstavlja glavnu knjigu za identifikaciju homeopatskog leka koji ima sliku najsličniju slici tegoba pacijenta. Svakako su pored Hanemana, glavni doprinos u razvoju repertorijuma dali i drugi klasici homeopatije kao što su Kent, Hering, Beninghauzen, Berike, Boger, a danas i Robin Marfi koji je osavremenio i pojednostavio pronalaženje ključnih simptoma tegoba. Procenjuje se da ima oko 18.000 rubrika u prosečnom repertorijumu kao deo dragocenog iskustva tokom trajanja homeopatije. Hajde da zavirimo kako to izgleda na primeru repertorijuma pod nazivom “Synthesis 7”18 u poglavlju “UM” (“Mind”) (za svaku rubriku repertorijuma daje se popis remedija koje ulaze u tu slikurubriku sa bodovima 1 - normalna slova, 2 – italik, 3 – masna, 4 – masna i velika slova: 18
Dr Frederik Schroyens, Synthesis – Repertorium Homeopathicum Syntheticum (edition 7), 1997, Homeopathic Book Publishers, London
36
...AFAZIJA (=nemogućnost govorenja) (ὅGovor-izgubljen; Govor-trabunjajući; Greškeimena; Greške-govorenje; Zaboravljiv-riječi) – APHASIA am-m. ant-m. ant-t. Arg-n. Ars. arum-m. bar-act Bar-c. bell. bold. Both. Calc. Caust. chem. Chen-a. cimic. colch. con. crot.h. cupr. elaps. Glon. hydr. hyos. Kali-br. kali-cy. kali-fcy. Kali-m. Kali-p. Lach. laur. Lyc. Mag-c. Merc. mez. naja. nat-f. Nit-ac. Nux-m. Nux-v. oci. oena. olnd. onos. Phos. plb. podo. puls. rhust. stram. sulfon. Syph. tab. zinc. amnezija, sa - amnesia, with cann-i. Kali-br. plb. apopleksija - apoplexy
•
nakon - afterArs. Bar-c. Crot-h. Ip. Kali-br. Nux-v. Oena. Plb. Stram.
groznica; sa tifoidnom kao - fever; with typhoid like apis. ars. op. Stram.
imbecilnost, u - imbecility,in Anac-oc.
jezik - tongue
•
paralizom jezika; sa - paralysis of tongue; with stram. syph.
•
protruzijom jezika; sa - protrusion of tongue; with syph.
napreže se dugo pre no što izgovori riječ - exerts long before uttering a word Stram.
strah, nakon - fear,after cupr. hyos.
želudac bol; od - stomach pain; from laur.
matericom; sa pomjerenom - uterus; with displacement of nit-ac.
AGILNOST, OKRETNOST, mentalna (ὅIdeje-obilne Mentalna moćpovećana; Mentalni-naprezanje-želja) AGILITY, mentalCoff. form. Op. AGONIJA (=mučenje) prije smrti (vidi Smrt-agonija): - AGONY before death AGORAFOBIJA (=strah od javnih trgova, otvorenog prostora) (vidi Strah-gomila; Strah-otvoren) AGORAPHOBIA AKTIVNOST, želi (ὅDeluzije-aktivnost; Impuls-zanimanje-poboljšava; Marljivost; Mentalni-naprezanje-poboljšava; Naprezanje-fizičko-poboljšava; Preaktivan; Razdražljivostbesposlen; Zanimanje-poboljšava; Zaposlen; Zaposlen-neplodno; Živahnost): - ACTIVITY, desires acon. acon-f. agar. Aloe. amn-l. ang. Apis. arn. aur. aur-ar. aur-i. aur-m. bad. bar-c. bell. Brom. bry. Calc. cann-i. canth. caps. carb-ac. carbn-o. carbn-s. chin. choc. cic. cimic. clem. cob-n. coca. Cocc. Coff. coff-t. Cycl. dig. euphr. fl-ac. form. fuc. galv. gels. gink-b. Helon. hura. Hyos. iber. Ign. Iod. ip. iris. Kali-br. Lach. laur. lil-t. mag-c. mag-m. manc. mez. morph. mosch. mur-ac. naja. nat-ar. nat-c. nep. nitro-o. nux-v. Op. Phos. phys. pic-ac. pip-m. plb. puls. raph. sarr. Sep. sil. spig. Stann. staph. stram. stry. sul-ac. sulph. sumb. tarent. thea. Valer. verat. viol-o. visc. wies. zinc-fcy. zing.
•
veče - evening lycps-v. 21 h hodanja na otvorenom vazduhu; nakon - walking in the open air; after chinin-s.
naizmjenično sa - alternating with
•
ravnodušnošću - indifference aloe. aur. sarr.
•
slabošću - weakness Aloe. limest-b.
37
•
tupošću - dullness cycl.
•
umorom-lassitudeAloe. Aur. calc-sil. choc. gink-b.
bez rezultata (vidi Zaposlen-bez-rezultata) - fruitless
emocionalna aktivnost - emotional activitygerm-met. viol-o.
fizička vežba;želja (vidi Naprezanje-fizičko-želja) - physical exercise;desires
iscrpljenošću; sa fizičkom (vidi slabost) - prostration; with physical
kreativna aktivnost (ὅKoncentracija-aktivna; Ideje-obilne; Pamćenjeaktivno; Plano-vi-pravi; Teoretisanje; Misli-duboke;Misli-zamišljen) - creative activity choc. coff.
mentalna aktivnost (vidi Mentalni-naprezanje-želja) - mental activity
nesanicom; sa - sleeplessness; with dig. rhus-t. thea. zinc.
• misli; od aktivnosti (vidi SAN-Nesanica-misli-aktivnost) - thoughts of activity; from
• veče (vidi SAN-Nesanica-veče-misli) - evening
poboljšanje (vidi Zanimanje-poboljšava) - amel.
poslovima; u - business; in brom. manc.
poslu; prema - work; at benz-ac.
slabošću; sa - weakness; with mosch.
uznemiren (ὅNemirnost) - restless: coff. dig. ign. lycps-v. nux-v. haliae-lc. verat. viol-o.
znojenja; za vreme - perspiration; during Lach. Op. phos. thuj. valer. Viol-o.
AKUTNOST (vidi Pamćenje-aktivno): - ACUTENESS ...
Dakle, imamo imenovanje simptoma i prikaz spiska mogućih homeopatskih remedija pri čemu supstanca sa svojim obrascem potencijalno pokriva obrazac ispoljavanja simptoma. Šta pronalazimo? Pronalazimo rubrike u skladu sa iskazom pacijenta, i kada to pronađemo onda vidimo spisak potencijalnih homeopatskih remedija prema njihovom značaju (obeleženo bodovima od 1 do 4). Bodovi su dobijeni primenom Beninghauzenovih stavova, koji je smatrao da klinički dokazane homeopatske supstance daju najveći značaj simptomu. Posebnim postupkom – repertorizacija – sabiraju se bodovi te se potencijalna homeopatska sredstva (lekovi) poređaju po principu najveće pokrivenosti obrasca ponašanja (similimum19) i najveće količine bodova za tu pokrivenost. Postupkom diferencijalne dijagnoze biraju se kandidati za preskripciju. Nakon toga prelazimo na Materia medicu radi preciznog odabira (Haneman to i objašnjava u aforizmu 3). 19
Similimum je homeopatsko sredstvo koje je najsličnije totalitetu tegoba čoveka koji se javlja na terapiju homeopatskim putem. Taj totalitet se sastoji od suštine obrasca tegoba odabranih prema rubrikama repertorijuma
38
MATERIA MEDICA I DOKAZIVANJE Materia Medica je knjiga – spisak homeopatskih sredstava (lekova) sa opisom obrasca - slike remedije odnosno spiskom prezentirajućih simptoma. Ne postoji Materia Medica sa spiskom SVIH remedija jer se barata danas sa cifrom oko nekoliko hiljada manje ili više dokazanih homeopatskih remedija. Materia Medica ima svoju prošlost, sadašnjost i budućnost. Prošlost je sazdana od izveštaja o dokazivanju remedije kao deo zakona opisanih u “Organonu”. Sadašnjost je ono što je overeno u kliničkoj praksi i potvrđeno kroz nju. Beninghauzen je čak davao gradacije pojedinim simptomima zasnovano upravo na verifikaciji slike remedije u kliničkoj praksi. Budućnost je ono što svaki homeopata doprinese u novom pogledu na Materia Medica, na primer, kroz sistematizaciju i klasifikaciju suštine remedije, pronalaženje čudnih, neobičnih i posebnih simptoma, da li se remedije javljaju u legendama iz mitologije, da se posmatra iz ugla doktrina signatura, da li postoje laboratorijski izveštaji o delovanju remedija, itd. Opet se vraćamo Hanemanovoj postavci nauke homeopatije. U već spomenutom “Organonu” u paragrafima §19-§21 govori o potrebi za dokazivanjem dejstva (potvrđivanje prirode leka). Konkretno, pogledajmo šta je Haneman napisao: §19 Pošto bolest nije ništa drugo sem promena stanja zdravog organizma koje se ispoljava znacima bolesti, a ozdravljenje je moguće samo vraćanjem tela u normalno zdravo stanje promenom ovih nenormalnosti. Može se lako primetiti da lekovi ni u kom slučaju ne bi lečili bolesti kada ne bi posedovali snagu uticaja na promene osećanja i delovanja u čoveku. Analogno ovome, lekovi postoje isključivo zato da bi pokretali snagu naše vitalne sile. §20 Unutrašnja snaga lekova se pored svih napora ne može razumeti. Tek nakon njihovog delovanja na konkretnom primeru, na osnovu iskustva i saznanjima o manifestacijama koje prouzrokuju, možemo razumeti njihovu snagu i moć. §21 Ne može se osporiti da dejstvo leka, i pored pažljivog posmatranja, nije vidljivo po spoljašnjim znacima već samo po dejstvu u zdravom organizmu kada prouzrokuju promene i određene simptome. Iz ovoga sledi: pošto svaki lek u stanju bolesti ima delotvorno dejstvo, on će u zdravom stanju prouzrokovati određene simptome. Upravo ovi pokazatelji su nam važni, kako bi spoznali dejstvo svakog leka na bolestan organizam. § 21 (Izdanje 6) Sposobnost leka da izleči otkriva se prema simptomima koje on izaziva kod zdravih ljudi. Ovi simptomi otkrivaju njegovu snagu da izazove specifičnu bolest koja je istovremeno i snaga koja leči tu bolest. Fusnota: Pošto 1. priroda lečenja nije, po sebi, uočljiva (što niko ne može da porekne)
2. u čistim eksperimentima sa lekovima (tj. u utvrđivanjima), najoštroumniji posmatrač ne može da opazi ništa o lekovima koji se mogu odrediti kao lekovi, ili sredstvima izlečenja, osim da imaju snagu da izazovu uočljiva stanja alteracije u ljudskom telu, a naročito da na drugačiji način 'naštimuju' zdravog čoveka u njegovom stanju i da izazovu nekoliko specifičnih simptoma bolesti, onda sledi da kada lekovi deluju kao sredstvo lečenja, oni na isti način mogu da prikažu svoj izlečiteljski kapacitet, gde njihova snaga drugačije 'naštimava' (usklađuje) stanje čoveka putem izazivanja specifičnih simptoma. Stoga, mi samo moramo da podnesemo zbivanja bolesti koje lek izaziva u zdravom telu kao jedino moguće otkrivanje njihove obitavajuće izlečiteljske
39
snage. Iz ovih zbivanja bolesti, mi ćemo iskusiti snagu koja izaziva bolest koja je, istovremeno, snaga koja leči bolest koju svaki pojedinačan lek ima.
Ovi paragrafi, kao posledicu, imaju dve ključne stvari: - Haneman upravo na ovaj način postavlja suštinski princip homeopatije a to je da se “slično leči sličnim” ili kako da popularno kažemo “klin se klinom izbija”. Upravo slika tegoba (bolesti) čoveka nalazi se u popisu slika homeopatskih sredstava (lekova) dobijene na osnovu procedura dokazivanja homeopatskih sredstava (lekova). Ta procedura i danas zbunjuje ortodoksne farmaceute koji pokušavaju da sa duplim (na slepo) random (nasumičnim) probama dokažu efikasnost ili ne-efikasnost homeopatskih sredstava, a to je u potpunoj suprotnosti sa temeljima homeopatskih načela. Navodimo slučaj dokazivanja koji je autor ove publikacije vodio pod sponzorstvom britanske homeopatske farmacije “Helios” i edukativnog tima LICH-a (London International College for Homeoapathy): dokazivanje novog homeopatskog sredstva sačinjenog od crvene ribizle (lat. Ribes rubrum) sa hipotezom da neke potencije mogu da pomognu kod poboljšanja krvne slike kod žena sa obilnom menstruacijom. Hipoteza je dokazana kod dva dokazivača a sporedni efekat je bio da su se kod nekih dokazivača pojavile glavobolje i mučnine. Naknadnim eksplorativnim istraživanjem je identifikovano da sok crvene ribizle u kontaktu sa metalnim posudama oksidira i kao nusproizvod javljaju se toksini koji izazivajuja jaku glavobolju i mučninu. Ovaj podatak iz ugla doktrine signatura koja ima delimičnu i ograničenu upotrebnu vrednost u homeopatiji je samo pojasnio otkuda senzacija zdravih ljudi na ovu komponentu Ribes rubruma. Ono šta je u osnovi važno jeste da dokazivači ni na koji način nemaju uvida o kojoj supstanci je reč pa čak niti supervizori projekta dokazivanja. - Druga posledica navedenih paragrafa iz “Organona” jeste da se postupkom dokazivanja u skladu sa procedurama homeopatije dolazi do zbirke opisa homeopatskih remedija koja u stvari predstavlja zbirku slika simptoma koje imaju obolele osobe. Trenutno se u opticaju javlja oko 3.000 homeopatskih remedija (prema nekim drugim izvorima čak i oko 7.000), a Haneman je za života istražio i sistematizovao znatno manje tako da npr. u prvom izdanju njegove knjige pod naslovom Materia Medica Pura daje opise za 52 remedije. S druge strane, prema grubim procenama u homeopatskoj bibliografskoj građi barata se sa nekih 10.000 raznih knjiga koje su u osnovi Materia Medica homeopatskih sredstava (lekova). Pogledajmo dva primera opisa jednog te istog homeopatskog leka pod homeoptskim Lycopodium clavatum. Izabran je jer smo ovu remediju spominjali u primeru Vitmonta. Jedan opis je sačinio već spomenuti živi velikan homeopatije George Vitulkas (iz knjige “Materia Medica – suština”), a drugi je poznati Radžan Šankaran iz Indije (iz knjige “Duša lekova”). George Vitulkas – “Materia Medica – suština” LYCOPODIUM CLAVATUM (lyc.) Lycopodium je, po delovanju jedan od najdubljih i najširih lekova u čitavoj Materia Medici, koji potencijalno može da deluje na sva trenutno poznata stanja. Uprkos širokoj primeni, postoji centralna nit koja pojašnjava predstavu ovog leka. Glavna tema Lycopodiuma ima veze sa kukavičlukom. Iznutra, Lycopodium pacijenti stalno se bore sa kukavičlukom – moralnim, društvenim i fizičkim. Oni se osećaju slabo i neadekvatno, nesposobno da ispune svoje odgovornosti u životu, i zbog toga oni izbegavaju
40
odgovornost. Eksterno, Lycopodium pacijenti mogu da ostave u svetu sliku sposobnosti, ekstravertnog prijateljstva i hrabrosti, što može dovesti do otežanog opažanja leka bez umešnog ispitivanja od strane homeopate. Centralna ideja u kojoj se Lycopodium može prikazati u ranim fazama je u odnosu prema seksu. Pacijenti Lycopodiuma traže situacije u kojima želja za seksualnom gratifikacijom može biti zadovoljena bez neophodnosti za suočavanjem sa ličnim odgovornostima koje se podrazumevaju u takvim odnosima. Kod takvih pacijenata se često primećuje istorijat veza za jednu noć, u kojima pacijent traži satisfakciju samo da bi sutradan nestao bežeći od odgovornosti. Ukoliko seksualni partner pokaže interesovanje za brak, pacijent će početi da se plaši obaveza i toga da li će moći da ih ispuni. Obično će se izgubiti pre nego što bude “zarobljen” obavezama braka, dece i drugim oblicima posvećenosti. Odnos prema seksu je površan. Gratifikacija je primarna i vodeća motivacija, on seks želi brzo, lako, bez truda i bez posledica. Ako takav pacijent sretne sekretaricu koja je sama u kancelariji, njegova prva misao će biti da to predstavlja priliku za seks i verovatno će pokušati da to ostvari. Takav pacijent često može posećivati prostitutke, budući da je takav kontakt oslobođen obaveza. Nije želja pacijenta Lycopodiuma tako intenzivna, kao kod Platine; konstitucija Lycopodiuma je suviše slaba za takav intenzitet, ali kada se javi želja, Lycopodium to rešava na način površne gratifikacije u trenutku i uz izbegavanje odgovornosti. Kada su u braku pacijenti Lycopodiuma mogu iskusiti seksualnu disfunkciju, iz straha da ne mogu ispuniti svoje obaveze u postelji. Kod žena se može javiti nesposobnost za orgazam, a kod muškaraca se može javiti impotencija u formi prerane ejakulacije ili kao odsustvo erekcije. Interno, pacijenti Lycopodiuma osećaju duboko stanje neadekvatnosti i slabosti, što je najprimetnije u oblastima intimnih bračnih odnosa. Pacijent Lycopodiuma, osećajući se neadekvato, spoljnom svetu sebe obično predstavljaju snažnim, hrabrim i kompetentnim. Ali kao i u braku, ove osobine nestaju u trenutku kada je potrebno pokazati odgovornost i sposobnost. Znači, u bračnim situacijama preskripcija Lycopodiuma može dovesti do najboljih rezultata. Takvi pacijenti su u stalnom strahu da će okruženje otkriti istinu o njihovoj unutrašnjoj slabosti. Oni su stalno zabrinuti šta drugi misle o njima. Sa obzirom da Lycopodiumu teže visoko inteligentni i intelektualni ljudi, često se pojavljuju kod profesija koje zahtevaju javna obraćanja – sveštenici, advokati, učitelji i političari. Sveštenik se može osećati savršeno dobro pre propovedi, ali u trentuku kada shvati da ga svi ljudi gledaju može osetiti gastritični bol i veliku anksioznost. Takva osoba može biti sposobna da izvrši trenutni zadatak, ali često fizička ili psihološka patnja utiču na sposobnost ka normalnom funkcionisanju. Ponovo, ovakva situacija je manifestacija anksioznosti pred situacijom koja zahteva odgovornost, i pacijent može pokušati da pobegne od svoje profesije, ne libeći se da koriste fizičku bolest kao izgovor. Pacijenti Lycopodiuma mogu da preteruju kod “ulepšavanja činjenica” radi kompenzovanja svog unutrašnjeg osećaja nesigurnosti. Oni mogu da preuveličavaju svoja dostignuća, svoje kapacitete, ljudima koje znaju. Oni mogu da idu toliko daleko da pričaju notorne laži koje ne mogu biti potvrđene u trenutku kada treba da proizvedu neki rezultat. Ovo uzdizanje ega je kompenzacija za unutrašnju slabost, i bazira se na snažnoj potrebi za divljenjem i poštovanjem od strane drugih ljudi, kao načinom dokazivanja. Na kraju, pacijent Lycopodiuma može završiti kao usamljenik, baba-devojka, ili monah u celibatu. Pokušavajući da izbegne obaveze i da ostvari dozu kontrole nad svojim željama za trenutnom gratifikacijom, pacijent može odlučiti da praktikuje celibat. Ovo je krhki oblik celibata, zato što je pacijent konstantno opsednut svojim seksualnim željama, čak i više nego obično. Nakon godina praktikovanja celibata, čak i najistrajniji u tome će se sa neočekivanom lakoćom slomiti ukoliko se prilika ukaže, samo da bi se ponovo vratili u celibat. U drugom stadijumu razvoja patologije Lycopodiuma, još se više preuveličavaju “bele
41
laži”, pacijent ispoljava diktatorske i tiranske osobine prema ljudima koje je moguće kontrolisati. Pacijenti mogu biti pažljivi i krotki u ophođenju sa kolegama iste hijerarhije, ali se pretvaraju u despote kod kuće. Majka može biti brižna prema susedima, ali tiranin svojoj deci. Upražnjavajući moć nad drugima, takvi ljudi pokušavaju da generišu osećaj za ličnu vlast, što je isto potrebi sa prethodnog stadijuma da traže divljenje i poštovanje putem laži. Takođe, u drugom stadijumu Lycodpodiuma, kukavičluk intenzivno raste. Na ovom stadijumu, mnogi strahovi postaju evidentni. Pacijent može biti užasnut bilo čime – samoćom, tamom, duhovima, psima. Zbog takvih strahova pacijenti, iako su samotnjaci zbog osećaja straha od odgovornosti, zahtevaju društvo, doduše na distanci. Pacijent može razviti veliki strah od bolesti, čak do granice sa hipohondrijom. Ovaj strah i anksioznost utiču uglavnom na gastrointestinalni trakt. U trećem stadijumu, javlja se prolongirani gubitak energije ili u potrazi za seksualnom gratifikacijom ili u pokušajima za kontrolom tih želja putem celibata. Rezultat je opadanje mentalnih funkcija. Ovo može da počne da se manifestuje kao konfuzija ili slabo pamćenje ujutro, i da postepeno prelazi u fazu gubitka pamćenja i slabosti intelekta. Konačno, pacijent degradira na stanje imbecilnosti ili senilnosti. Takvi pacijenti često završe u staračkim domovima u relativno ranim stadijumima. Na fizičkom nivou, pojava Lycopodiuma je relativno drugačija. Javlja se ispijenost lica, vrata i gornjeg dela torzoa. Tkivo se čini da propada na ovim regijama, dok se višak masti može nakupljati u predelu abdomena, kukova i donjih ekstremiteta. Lice deluje da je suviše naborano, naročito u slučajevima gde se reflektuje prolongirana anksioznost i zabrinutost pacijenta povodom tuđeg mišljenja o njemu. Kosa može rano posedeti, a pacijent može izgledati znatno starije, nego što zapravo jeste. Lepršanje nosnih krilca, koje je tako često opisivano u knjigama, se retko vidi u stvarnoj praksi, zato što je najčešće ograničeno na akutnu bolest koja uključuje dispneju. Primarna regija na koju se fokusira (deluje) Lycopodium su genitalije, urinarni trakt, gastrointestinalni sistem i jetra, a uključuje teškoće kao što su: impotencija, frigidnost, nefritis, peptički čirevi, kolitis, hemoroidi i poremećaji jetre. Gastrointestinalni trakt posebno predstavlja sve kvalitete Lycopodiuma. Kao što postoji prenaglašen rast ega u predstavljanju - kao kompenzacija za unutrašnje stanje slabosti, tako se javlja i nadimanje u crevima kao reakcija na slabo varenje. Pacijent je pun gasova i pati nakon jela. Takođe, kao što postoji prenaglašena potreba za površnom gratifikacijom u seksu, pacijenti Lycopodiuma često traže zadovoljenje nepca putem želja za posebnim vrstama hrane – zavisno od ukusa pacijenta, uglavnom slatkiši, ostrige. Ovo poređenje se proteže još dublje, pacijenti Lycopodiuma se osećaju prazno i nezadovoljeno nakon koitusa, ali se osećaju loše i nakon konzumiranja jela samo iz potrebe za zadovoljenjem. Pacijenti imaju stalnu potrebu da kontrolišu svoje želje. Slabo varenje je često posledica bolesti jetre. Lycopodium je indikovan kod disfunkcije jetre i intresantno je videti da se jetra često povezuje sa mentalnim poremećajima koji odgovaraju Lycopodiumu. Lycopodium, naravno, može da se uporedi sa mnogim lekovima. Anticipatorna anksioznost koja uzrokuje neprijatnost tokom javnih nastupa i funkcija kod Lycopodiuma može da se uporedi sa Gelsemiumom. Kod Lycopodiuma to se više odnosi na stanje patnje koja se javlja tokom obavljanja radnje, dok kod Gelsemiuma na anksioznost i simptome koji se javljaju satima i danima pre zadatka. Silica je lek kod koga postoji nedostatak samopouzdanja, ali ona pati zbog nesposobnosti da izađe na kraj sa bilo kojom situacijom, a ne samo sa društvenom i moralnom odgovornošću koja pogađa Lycopodium. Calcarea može imati mnoge sličnosti sa Lycpodiumom, ali nema osobine kukavice. Natrium muriaticum je takođe lek koji prezentuje spoljnu sliku za svet, kao kompenzaciju za unutrašnju slabost, ali kod Natrium muriaticuma ona
42
potiče zbog emocionalne i sentimentalne osetljivosti, pre nego od osećaja neadekvatnosti, koji postoji kod Lycopodiuma. Radžan Šankaran – “Duša lekova” LYCOPODIUM CLAVATUM Lycopodium se ponekad zove “biljni sumpor”. To je biljni lek i pripada psoričnom mijazmu. Pričali su mi da je pre nekoliko hiljada godina, Lycopodium clavatum bio ogromno drvo i da se tokom niza godina toliko smanjio da je sada u obliku mahovine. Glavno osećanje Lycopodiuma je da osoba ostaje nejaka, njen opstanak će biti težak, ona će biti ponižavana, neće je biti nigde. Glavna tema Lycopodiuma zbog toga postaje ambicija, želja da bude veći, mnogo napora fokusirano je na to da bude veći, da bude moćniji, da dostigne višu poziciju - sam vrh lestvice. Lycopodium je deo ciklusa Calcarea Lycopodium Sulphur. Calcarea predstavlja ljudsku potrebu za stabilnošću i sigurnošću, što prevedeno znači kuća, porodica, izvor prihoda, dobro zdravlje i zaštita. Stabilnost takođe zahteva manje kretanja, opasne poduhvate i rast. Druga potreba ljudi je predstavljena kroz Sulphur. To je potreba za imenom, za jačanjem ega, jednim imidžem, potreba da se bude neko važan, bitan, da ga prepoznaju, da mu se posvećuje pažnja i računa na njega; potreba da se bude ponosan sobom, da se ima visoko mišljenje o sebi, da se u sopstvenim očima stvori dobar, lični, imidž. U smislu dostizanja pozicije od Calcarea do Sulphura mora se koncentrisati na rast, na činjenje napora da se dostigne ambicija, u kretanju – radije preduzimanje novih stvari nego držanje za stare i stabilne, na aktivnosti ciljno orijentisane. Lycopodium predstavlja upravo tu fazu u ljudskom životu i postaje lek za osobu u trenutku kada se on/ona ”zaglavi” u opisanoj fazi i ne može da misli ni na šta drugo. Početna situacija iz koje Lycopodium stanje može da nastupi je verovatno životni period/trenutak u kome se osoba oseća da nema snage. Njegovo stanje se pogoršava od svega što je u vezi sa nedostatkom snage, dok sve ono što je u vezi sa dobijanjem snage čini da se on oseća bolje. Lycopodium je vrlo ambiciozan i u stanju je da upotrebi sva sredstva kako bi postigao uspeh. Može da bude diktator, da dominira, a primiće pomoć od koga god može. Ali Lycopodium ljudi imaju jedan veliki strah, strah od upuštanja u nove izazove, suočavanje sa novim situacijama, sretanje novih ljudi. Lycopodium ljudima nedostaje samopouzdanje u suočavanju sa situacijama koje nisu prijatne, osećaju se nesposobnim. Međutim, ukoliko žele da postignu uspeh, moraju se suočiti sa njima i prevazići ih. Ali, usled osećaja nesposobnosti moguće je da razviju predviđajujuću anksioznost, koja može da podseti na Silicaeu. Ali razlika je ta što kod Siliceae nije u pitanju da li je ona sposobna da izvrši zadatak koji je brine, bitnije je da njen imidž bude zaštićen po svaku cenu. Tako Silicea ima strah od nastupa a Lycopodium se boji da govori. Kod starijih Lycopodium osoba ovaj kukavičluk može biti skriven jednim otvorenim razmetanjem hrabrošću. To postaje neophodno da bi se zaštitio njegov ego. On može da pribegne nametljivom govoru i otvorenom razmetanju ali to može, eventualno, u njemu da proizvede i strah da će biti otkriven. Uzrok ovog egoizma je njegov kritički odnos prema drugima. Lycopodium nije nezadovoljan drugima, on ih kritikuje u smislu uspostavljanja sopstvene superiornosti. Istovremeno, njegova savesnost mu ne dozvoljava da bude suviše kritičan iako će on opravdati svoj kriticizam time da je to njegova dužnost, a istovremeno je u interesu kritikovane osobe. Lycopodium zbog toga može biti lukav (vešt) u kritikovanju drugih. Stidljivost i kukavičluk Lycopodiuma se najbolje vidi kod dece kojima je potreban ovaj lek. Oni imaju strah od suočavanja sa novom situacijom, sretanjem novih ljudi i pokušavaće to da izbegnu. Kao rezultat ove stidljivosti, kao i zbog fizičke slabosti, kod Lycopodium dece postoji averzija prema igri. Odrasli Lycopodium, suviše egoističan da bi priznao svoj nedostatak
43
samopouzdanja i strah od suočavanja sa novim situacijama i sretanjem novih ljudi, pokušaće i napraviće kompenzaciju okruživanjem ljudima kojima može da upravlja bez straha. On kreira oko sebe svet u kome je on najmoćniji, dok drugi prihvataju njegov autoritet i prihvataju njegovu dominaciju. Na primer, on će izabrati ženu koja je blage naravi i koja trpi njegovo diktatorstvo - Pulsatilla ženu, možda. Isto će biti i na njegovom poslu, u sportskim igrama i socijalnim situacijama. Njegovo diktatorsko ponašanje ograničeno je samo okvirima domena njegove bezbednosti, a čim kroči van toga, on je stidljiv. Zbog toga on retko preduzima opasne poduhvate van svog domena, on radije traži da se proširi i dovede sve više i više ljudi pod svoju moć. Zbog toga postoji rubrika “Ljubav prema moći”. Lycopodium zbog toga predstavlja stalnu borbu između kukavičluka i egoizma, između nedostatka samopuzdanja i nadmenosti, između stidljivosti i diktatorskog ponašanja. On se boji onih koji predstavljaju autoritet, ali prema onima kojima on predstavlja autoritet veoma je grub i prezriv. Lycopodium ima užasan strah od samoće, boravka među nepoznatim ljudima. Ide u potragu za poznatim osobama, želi nekoga uz sebe “čak i ako je u drugoj sobi”. On ne može da funkcioniše bez ljudi, potrebni su mu. Ovo može da mu da sentimentalan izgled, nežan, saosećajan kao Phosphorus osoba. Ali Lycopodium spaja kontrast zavisi od i diktator je prema ljudima, i ne voli da drugi zavise od njega. Ne voli odgovornost i izbegava ih kad god može. Čak i u ljubavnim odnosima (lascivna strana Lycopodiuma), on ne želi da se predaje. Kada odnos dođe do vrhunca, on se povlači. Lycopodium osobe se često kasno žene. Ali, kada se jednom veže, prihvata punu odgovornost zbog svog snažnog osećaja obaveze. Prema mojim opažanjima, Lycopodium je zahvalna osoba. Ako je neko učinio nešto za njega, on sebi zadaje obavezu da zapamti i uzvrati uslugu. Takođe, jako je dirnut zahvalnošću kao i nezahvalnošću drugih. Ispod iritabilne spoljašnjosti, on je osetljiva osoba i može da plače kada gleda sentimentalne scene, bilo tužne, bilo vesele. Lycopodium može biti i užurban. Pacijenti rade stvari brzo, ali ne obavezno i na uredan način. Ova užurbana priroda može se objasniti nedostatkom samopouzdanja. Budući da su anksiozni u svom poslu, oni žure. Na klinici, tokom intervjua, naročito tokom kontrole, vrlo su nestrpljivi, žele da što pre završe. Sve ovo zajedno, uz slabiju memoriju, objašnjava mnoge greške naročito u govoru i pisanju. Lošija memorija se naročito primećuje kod pamćenja ličnih imena, ali se proširuje i na datume, događaje i na druge obaveze koje treba da urade. Situacija Lycopodiuma je situacija čoveka koji oseća da nije voljen onakav kakav je, nego samo ako ostvari nešto u životu. Zbog toga mora da uspe da bi bio voljen. Mora da ostvari cilj, koji nije lak, čak je veoma težak. Kada je Šivina majka kazala njemu da osvoji tvrđavu, on nije imao nikakvu vojsku a tvrđava je pripadala caru. To je bio jedan neostvariv zadatak. Morao je da okupi vojsku da bi ostvario ono što je njegova majka želela od njega. Lycopodium je dete roditelja koji zahteva uspeh, žena muža koji zahteva uspeh. Zbog toga on ima očekivanu anksioznost, nedostatak samopouzdanja i “Strah da neće biti u mogućnosti da dostigne cilj” sa jedne strane, a ljubav i moć, ambiciju, egoizam i dominantno ponašanje sa druge strane. Kada traži ženu, može osećati da ga žena neće voleti ako nije uspešan. On će želeti da ga ona voli ne zbog toga kakav je on nego zbog njegovog uspeha i zbog toga će joj on stalno isticati (naglašavati) da je on uspešan, da je on taj koji je uspeo. Drugi lekovi sa kojima se Lycopodium može porediti su Aurum, Staphisagria, Nux vomica, Chelidonium, Phosphoricum acidum, Platinum, Medorrhinum, China, Argentum nitricum, Bryonia i Lachesis. Pošto je lek iz biljnog carstva, Lycopodium je vrlo osetljiv, sentimentalan. On je takođe maštovit i intelektulan i može lako da pravi apstrakcije i da teoretiše. Može da uopštava stvari i pravi teorije gledajući kroz razne činjenice. Lycopodium je najjači sifilitičan lek iz ciklusa Calcarea Lycopodium Sulphur, a sva
44
tri su u osnovi psorični lekovi. Fizičke prateće pojave: Fizičke prateće pojave koje sam ja primetio su: -
proširene nozdrve,
-
nadutost,
-
pukotine na peti,
-
pokazuju znake rane senilnosti, kosa koja sedi, ćelavost, uvećana prostata, itd.
-
postoji želja za toplom hranom i pićem, i za slatkim,
-
užurbanost, u jelu i piću,
-
loši efekti od preteranog jela. Rubrike:
-
pouzdanje, želi samopouzdanje (confidence, want of self),
-
egoizam (egotism),
-
sentimentalan (sentimental),
-
kukavičluk (cowardice),
-
strah, ljudi, od ljudi (fear, people, of),
-
savestan, težak za podčinjene i one koji se slažu sa njim, prijatan (ljubazan) prema superiornima ili ljudima od kojih mora da se boji (contemptuous, hard for subordinates and agreeable, pleasant to superiors or people he has to fear),
-
diktatorski, komandno, govori u dahu (dictatorial, command, talking with air of)
-
diktatorski, moć, ljubav, prema (dictatorial, power, love, of),
-
strah, biti, sam (fear, alone, of being),
-
žuri, jede, dok (hurry, eating, while),
-
stidljivost, nastup javni, ali sposoban za (timidity, appearing in public, but capable to),
-
plače, zahvalni, kada su oni (weeping, thanked, when),
-
plače, nezahvalnsot, na (weeps ungratefulness of). Kent:
-
kašalj, zabacuje glavu unazad,
-
suv kašalj kod mršavih dečaka,
-
proširene nozdrve,
-
apetit: jelo povećava apetit,
-
želi toplu hranu,
-
pazuho (axilla): povratni čirevi,
45
-
ekstremiteti: pukotine na peti. Phatak:
-
nepoznati, prisustvo, pogoršava.
HRONIČNE BOLESTI I MIJAZMI - Pojam hroničnih bolesti je obrađen u “Organonu” u aforizmima od 72 do 81. Njima, Haneman definiše razliku između akutnih i hroničnih bolesti. S druge strane, on utvrđuje šta je prava hronična bolest. Akutne bolesti su brzi poremećaji životne sile koji se spontano završavaju u kratkom vremenskom periodu. Oni mogu da budu rezultat štetnih uticaja kojima je čovek izložen. To su, na primer, psihička uzbuđenja, jaka emocionalna stanja, afekti, različiti dijetetski poremećaji, prehlade, spoljne polucije, i sl. Ukoliko akutni napad bolesti nije bio jak, organizam ozdravi u vrlo kratkom vremenu, to jest, pobuđena latentna psora (prvi mijazam po Hanemanu) se vrlo lako i bez posledica vraća u mirno stanje. Haneman u akutne bolesti ubraja i one koje sporadično napadaju ljude, a rezultat su različitih meteoroloških uticaja. Tada izvestan broj ljudi oboljeva istovremeno i sa sličnim simptomima. U akutne bolesti se ubrajaju i epidemije, to jest, sve zarazne, kontaginozne bolesti, zatim ratna stanja, poplave, glad i velike nesreće. Tada oboljeva veliki broj ljudi istovremeno, a svaki organizam se bori ili odlučuje za život ili smrt na individualni način. Najzad, u akutne bolesti spadaju i one koje čovek preleži samo jednom u životu, kao što su boginje, veliki kašalj, šarlah, zauške, to jest one na koje stiče trajni imunitet. Za razliku od ovih, postoje izvesne zaraze od kojih čovek može da oboli i nekoliko puta u toku života, a takve su kolera, žuta groznica i one se takođe vode kao akutna stanja, jer imaju ograničen rok trajanja. Hronične bolesti, međutim, mogu da se razvijaju neopaženo, životna sila nema snagu da uspostavi ravnotežu i, pokušavajući da zaštiti sam život, proizvodi velike abnormalnosti i razaranja u organizmu. One, dakle, postepeno uklanjaju zdravlje, a vitalna sila pruža nesavršen i neusklađen otpor. Interesantno je da već u “Organonu” Haneman iznosi stav da poseban deo hroničnih bolesti čine one koje su posledica dugotrajne alopatske terapije (jatrogeni uzroci nastanka bolesti). Šta reći za sadašnje vreme kada je, gotovo svaki naš pacijent, prethodno bio izložen dugotrajnim i često ponavljajućim dozama lekova. Ovakav tretman na duže staze slabi životnu silu, a u nekim slučajevima dovodi do pojave potpune nesposobnosti pojedinih organa da pravilno funkcionišu (neželjeni efekti opisuju se u posebnoj farmaceutskoj publikaciji poznatoj kao Vademecum u rubrici Neželjeni efekti). Vitulkas postavlja hipotezu da je preterana i nepotrebna upotreba antibiotika moguć uzrok pojavi novog mijazma: AIDS mijazam kojem je prethodio hroničan Hepatitis C i insuficijencija imunološkog sistema. Šanse za izlečenjem ili velikim poboljšanjem stanja pacijenata u ovakvim situacijama su, nažalost, vrlo male. Ali, homeopatija može da bude dragocena ako se na vreme krene u terapiju obolelih od AIDS-a i kancera. Indijski homeopata Ramakrišnan (dr A. U. Ramakrishan)20 koji je boravio aprila 2009. u Beogradu, izneo je homeopatama svoje podatke o uspešnosti izlečenja ljudi od raznih vrsta (oko 25 tipova) kancera i koji su preduslovi za izlečenje. 20
Dr. A.I. Ramakrishnan and Catherine Coulter, A homeopathic approach to cancer, 2001, Quality Medical Publishing Inc., St Louis, Missouri, USA
46
Njegov rad spada u domen kliničke homeopatije. Rezultati su mu impozantni, zasnovani na tretiranju oko 7.000 ljudi iz celog sveta sa visokim procentom izlečenja. On je svoje rezultate obelodanio i dokumentovao sa saradnicom na ovom projektu, Amerikankom Ketrin Kulter (Catherine Coulter) u knjizi “Homeopatski pristup kanceru” gde daje precizne podatke o svom načinu rada. Ovaj Tamilac je inače izuzetno duhovit čovek i dobar poznavalac onoga šta radi. Tokom boravka u našoj zemlji bio je upoznat sa stanjem homeopatije u Srbiji, a nama homeopatama je u formi transfera znanja znalački preneo proceduru lečenja ljudi obolelih od kancera. Njegov boravak na području Srbije ohrabrio je našu malu zajednicu homeopata da se ne ustručava da radi i u ovoj oblasti. Ne mali doprinos je dao svakako njegov prethodnik dr Grimer (Arthur H. Grimmer), koji spada u klasike homeopatije. Jedan od predavača homeopatije na području Srbije, Britanac Džonatan Stalik21 objavio je knjigu o lečenju AIDS pacijenata sa solidnim nivoom uspešnosti (trajno ili palijativno). Jan Šolten je u Keniji sa svojim saradnicima nedavno, 2006. godine, primenio novu remediju pod nazivom “Iquilai” u lečenju AIDS i HIV-a. Rezultati su bili prezentovani 2009. tokom kongresa Lige medicinorum homeopaticum u Belgi. Ovu remediju Scholten je sa svojim saradnicima napravio od 5 lantanoida (nije još uvek javno dostupan sastav), da ga je standardno koristio davanjem jedne granule u 5 sukcesivnih dana. Remedija se može nabaviti preko www.remedia.at. Scholten i saradnici su radili ovaj pilot projekat na uzorku od 228 osoba od kojih je 118 muškog a 110 ženskog pola. Poboljšanje zdravlja je bilo dramatično. I posle 6 meseci, pa i kasnije, zdravlje je bilo dobro.22 Da zaključimo, vitalnost pacijenta je veoma oslabljena dugotrajnom primenom nekih alopatskih lekova i to je ono na šta je i Haneman ukazivao, tadašnju medicinu nazivajući “Starom medicinom” dok je homeopatiju opisivao kao “Novu medicinu”. Ukoliko homeopatski tretman dovede do drastičnog smanjenja potrebe za alopatskim lekovima, homeopata može da bude zadovoljan svojim naporom. Dalje, Haneman insistira na pogrešnom ubrajanju nekih stanja ili bolesti u koje ljudi ”zapadaju” zbog stalnih štetnih uticaja ili lošeg načina života. Ukoliko u telu ne postoji hronični mijazam, samom korekcijom loših životnih uslova ili navika pacijenta, moguće je sasvim izlečiti bolest (opšta higijena). To znači da, ukoliko je bolest prouzrokovana, ili se obnavlja, zato što čovek živi u vlažnim, neprovetrenim prostorijama, ako je rezultat napornog fizičkog i mentalnog rada, nedovoljnog kretanja, loših navika u hrani, neumerenosti svake vrste, samim uklanjanjem tog podržavajućeg faktora, bolest nestaje. To, zaista nisu prave hronične bolesti. Pod pravom hroničnom bolešću Haneman smatra samo onu koja je nastala od hroničnog mijazma. Ukoliko se ne leči pravilno, to jest specifičnom energijom, ona će napredovati i pojačavati se i pored najboljih duhovnih i fizičkih uslova života. Ove bolesti u određenom životnom dobu mogu da ostanu neotkrivene, kao recimo sikotična stanja (drugi mijazam po Hanemanu), koja se relativno lako leče u spoljašnjim manifestacijama, ali unutrašnja diskrazija ostaje sakrivena i napreduje. Isto važi i za hroničnu psoru koja može da se razvije posle infekcije celog organizma. Posledica njenog tihog razarajućeg dejstva može da bude nervna slabost, strahovi, melanholija, epilepsija, astma, sterilitet, migrena i mnoge druge. Tu se ispoljava znanje i moć homeopate i 21 22
Jonathan Stallick, AIDS – The homeopathic challenge, 1996, Printed in England, Ribble Press Videti više na Web poveznici www.aidsremedyfund.org/files/arf_info.pdf (preuzeto oktobar 2010)
47
homeopatskog leka, da se nađe odgovarajući lek koji će aktivirati životnu silu i dovesti do potpunog izlečenja. Sada je vreme da odgovorimo na pitanje “A šta je mijazam?”. Zajednicki ̌ imenitelj mnoštva akutnih i hronicnih ̌ bolesti može da se svede pod pojam mijazam. Haneman, istorijski gledano, nije prvi koji je upotrebio izraz “mijazam”, ali je svakako najviše doprineo njihovom otkrivanju a potom i razumevanju. Pojam “mijazam” dolazi od grcke ̌ rijecǐ miasma, što bi u slobodnom prevodu znacilo ̌ senka, stigma, onecišć ̌ enje, slabost, a pre svega, možda oštećenje u genetskom nasleđu. Haneman je otkrio da u korenu svih ljudskih bolesti, duševnih ili telesnih, leže tri osnovna mijazma koja je hronološki imenovao kao - psora, sikozis i sifilis. Kasnije Haneman otkriva i postojanje cetvrtog ̌ mijazma kojeg naziva pseudo-psora. U nastavku njegovih ideja pojavljuju se i drugi mijazmi koje smo ranije spominjali u “doktrini o hroničnim bolestima” kao jednom od principa homeopatije. Iako je ovo priručnik za neupućene, smatramo da je upravo ovo Hanemanovo otkriće dovelo do značajnije primene homeopatije, a otvorilo je i prostor za niz drugih istraživača kao što su bili Paterson (John Paterson) i Edvard Bah (Edward Bach) koji su ukazali da svi poremećaji crevne flore u gastro-intestinalnom traktu dovode do hroničnih bolesti. To je u osnovi ispravan stav jer na putanji od ulaza hrane pa do izlaza pojavljuje se niz vrlo važnih saprofitnih organizama, pre svega bakterija, koje rade za nas. Takva mikroflora i mikrofauna, usled poremećaja simbioze, dovodi do toga da se mikroorganizmi brane povećanjem populacije preko dozvoljene granice primerene balansiranoj homeostazi individue, te prelaze u patogene (imunološka reakcija je stvaranje anti tela). Pojam “mijazam” je termin koji jeste potekao iz homeopatske medicine. Zanimljiva je njegova (misli se na mijazam) dinamika i anatomija. Ovde bismo se usudili da homeopatsku teoriju mijazama tranformišemo u praktičnu primenu u kontekstu ljudskog energetskog polja, a koje je ponajbolje definisao upravo tvorac homeopatije doktor Samuel Haneman - “Najveći ideal isceljenja je brzo, blago i trajno uspostavljanje zdravlja, odnosno uklanjanje i uništenje bolesti u njenoj celosti na najkraći, najpouzdaniji i najbezbolniji način, utemeljen na lako razumljivim principima” (paragraf – aforizam 1). Dok se službena, akademska (alopatska, konvencionalna, ”zapadna”) medicina uglavnom bavi simptomima, a alternativni sistemi tek otkrivaju različite nivoe psihoenergetskih uzroka, homeopatija nudi jedinstven model kojim precizno tumači koren ljudskih zdravstvenih poremećaja. Ovaj model zahvata i simptome i dinamičke uzroke, a potom i sam izvor problema (govorimo o principu omnikauzalnosti – sve uzrokuje sve). Britanski matematičar Džon Stjuart Bel (John Stewart Bell)23 svojevremeno, kada se razvoj kvantne fizike ”zaglavio”, izneo teoremu da posledica može da se pojavi i pre uzroka – princip nelokalnosti). Otkriće koje homeopatija nudi svetu može se slobodno nazvati epohalnim, no još uvek je relativno mali broj ljudi upoznat sa ovom profesijom, pa čak i kad je reč o profesionalnim terapeutima drugih usmerenja. Haneman u ”Organonu” na nekoliko mesta govori o poremećajima duše, ili o onome što danas nazivamo emocionalnim, mentalnim i psihološkim poremećajima. Podsećamo da je Haneman bio daleko ispred vremena rođenja npr. Zigmunda Frojda (Siegmund Freud; rodio se 13 godina posle smrti Hanemana). 23
S obzirom na cilj ove publikacije, dovoljno je navesti Internet referencu: en.wikipedia.org/wiki/Bell %27s_Theorem (preuzeto avgusta 2010).
48
Hanemanov apotekarski leksikon još za njegova života postaje standardni priručnik tog vremena i zajednica lečnika poverava mu standardizaciju nemačke farmakopeje. No, usprkos svojoj izvanrednoj reputaciji, Haneman je bio nezadovoljan tadašnjom medicinom i smatrao da svojim radom često čini više štete nego koristi. Stoga, ubrzo napušta medicinsku praksu i posvećuje se istraživanjima na području hemije, te s obzirom da je u tom trenutku govorio pet evropskih jezika (uz latinski, grčki, hebrejski i arapski) radio je na prevođenju naučne literature njegovog vremena. Tragao je za sistemom uspostavljanja zdravlja i protivio se da se iz neznanja na ljudima vrše opasni eksperimenti koji su se često završavali fatalno. Ohrabren svojim istraživanjima i rezultatima delovanja razblaženih supstanci, Haneman je nastavio da razređuje remedije – na primer svaki put bi pacijentu dao deset puta ređi rastvor remedije, a njegova efikasnost bila bi gotovo identična, ali sa manjim nuspojavama. Izgledalo je da je Haneman ostvario san svakog lekara - pronašao je način kako da pacijenta vrati u zdravo stanje i uspostavi protok životne sile, a istovremeno bez ikakvih nuspojava. No, ubrzo se suočio sa novim problemom. Iako je otkrio lek (remediju) višeg tipa od alopatske, što mu je omogućilo da akutne zdravstvene probleme leči sa lakoćom, te da postiže značajne uspehe sa hroničnim bolestima, Haneman se ipak suočio sa problemom recidiva24 simptoma kod hroničnih bolesnika. Nakon homeopatskog tretmana hronična bolest bila bi privremeno izlečena, ali bilo je dovoljno da neki spoljni uticaj oslabi pacijenta i bolest bi se vremenom ponovo vratila. Ponekad bi neki od simptoma potpuno nestali, ali bi se ubrzo pojavili novi, često potpuno drugačijeg karaktera od prvobitnih. Haneman bi sa uspehom tretirao nove simptome, ali bi se nakon kratkog vremena opet pojavili novi i ovog puta potpuno drugačiji od prethodnih. Haneman ubrzo uviđa da ovakve bolesti ne mogu biti trajno izlečene samo životnom silom, promenama u ishrani ili životnom stilu. Čak i osobe koje su bile spremne da uče na problemima i da menjaju dotadašnji način života nisu uspevale da potpuno izleče hronični zdravstveni problem. Haneman nastavlja uporno i iscrpno da istražuje, želeći da pronađe odgovor na pitanje - koji je to skriveni zajednički imenitelj koji stoji iza hronične bolesti i svih njenih simptoma, odnosno šta je to što proizvodi toliko duboku i nevidljivu slabost koja predstavlja izvornu predispoziciju za hroničnu bolest. Postoji i drugi termin, koji se kao sinonim može upotrebiti: prijemčivost. Haneman je, naime, još ranije uočio da su za bolest odgovorna dva faktora – spoljni uticaji (klima, ishrana, ozleda, psihički šok, bakterijska ili virusna infekcija, seksualne aktivnosti, zagađenja - polucije itd.), te unutrašnje predispozicije (sklonost, prijemčivost ili preosetljivost), pri čemu je sklonost prema bolesti primarna, a spoljni uticaj posledica unutrašnje osetljivosti. To je i razlog zašto neki ljudi usred epidemije ostaju nezaraženi, a nekima (zbog unutrašnje sklonosti) imuni sistem nije u stanju da se odupre infekciji. Podsećanja radi, u vreme početka moguće epidemije velikih boginja (Variola vera) 1971. godine XX veka u SFRJ, zabeleženo je da su neki bolničari i bez vakcinacije kontaktom sa zaraženim preživeli, samo zato što su profesionalno i bez straha pomagali obolelim dervišima na povratku iz Meke, a da je jedna bolničarka umrla već nakon kontakta sa drugim inficiranim prenosnikom (film “Variola vera” našeg režisera Gorana Markovića). Interesantno je da je poznati prof. dr Kosta Todorović (čuveni infektolog još iz doba Prvog svetskog rata) prvi nagovestio, po simptomima, o kojim boginjama se 24
Recidiv (lat. recidivus) – ponovno vraćanje preležane bolesti. Relaps (lat. relapsus) je takođe termin koji koriste homeopate iako je to možda greška jer se relaps odnosi na ponavljanje jednom učinjene greške. Homeopate pojam ”relaps simptoma” koriste u kontekstu recidiva.
49
radi što je omogućilo da se pravovremeno započne masovna vakcinacija stanovništa i spreče teške posledice moguće epidemije. Sličan stav o primarnim i sekundarnim uzrocima bolesti ima i službena medicina, ali sve unutrašnje predispozicije svodi na genetski faktor (tzv. hereditarni uzroci) i trenutne uticaje okoline u kojoj osoba živi. Za razliku od homeopatije, službena medicina se još preterano bavi simptomima, te posmatra zdravstvene poremećaje, prvenstveno mikrobiološki, a osim najosnovnije prevencije gotovo nikakvu pažnju ne posvećuje unutrašnjim predispozicijama, smatrajući ih uglavnom nepromenljivima. Homeopatski sistem jeste medicinski sistem ali razlikuje se od alopatske medicine između ostalog i po tome što posvećuje najveću moguću pažnju i unutrašnjim predispozicijama. To je vidljivo već u Materia Medica knjigama kojima se služi kao alatom rešavanja problema, odnosno prema konstitucijskoj tipologiji koja uveliko nadmašuje bilo koju drugu po broju, kvalitetu i dubini. Razlika je i u pristupu pacijentu - tokom intervjua koji ponekad potraje i nekoliko sati. Homeopata posmatra najrazličitije aspekte pacijentovog života - od telesnih i mentalnih simptoma pa sve do njegove psihofizičke konstitucije, zanimanja, moralnog i intelektualnog karaktera, načina života, navika, porodičnih i društvenih (socijalnih) odnosa te njegove seksualnosti. Tako je homeopatska medicina već u ranoj fazi svoga nastanka odmakla daleko u holističkom pristupu bolesti, ali se u jednom trenutku svejedno suočila sa gotovo nerešivim problemom hroničnih oboljenja. No, i taj problem je vremenom rešen i to upravo zahvaljujući Hanemanovoj spremnosti da u istraživanju unutrašnjih predispozicija ode dovoljno duboko, sve do njihovog izvora. Moramo ponovo da podsetimo da se u Hanemanovom delu “Organon – umetnost lečenja” samo na dva mesta, i to u fusnotama, pojavljuje pojam – reč “homeopatija”, a da on sve vreme govori o umetnosti, veštini isceljenja (die Heilkunst) SVIM sredstvima koji ne ostavljaju nuspojave pa u kasnijim izdanjima govori o mineralnim kupkama, galvanizaciji, hipnozi – mesmerizmu i budućim (!) oblicima podrške obolelima. U potrazi za izvorom hronične bolesti Haneman se posvećuje upornom, detaljnom i često nemilosrdnom istraživanju svih, pa i onih naizgled najsitnijih ili najmanje bitnih pacijentovih simptoma, čisteći ih homeopatskim sredstvima, sloj po sloj (zamislite ljudsko biće kao glavicu crnog luka). Na taj način otkriva da je zadnji telesni simptom kod većine hroničnih bolesti isti - reč je o nekom obliku kožne reakcije ili bolesti – ispoljene kao alergija, upala i osip pa sve do težih infekcija kao što su herpes ili psorijaza. Takođe, koji god da je bio oblik kožne reakcije, redovno je praćena svrabom (vrlo važna rubrika engl. “itching” u repertorijumu). Haneman dedukcijom dolazi do toga da je u korenu svih hroničnih bolesti upravo osećaj svraba koji proizvodi kožne reakcija na bolest, a neispravno alopatsko lečenje kožnih oboljenja stvara sve ostale simptome jer se bolest umesto napolje ”gura” prema unutrašnjim organima. Na primer, svojevremeno je u britanskim medijima bila pokrenuta kampanja da je kontraproduktivna reklama raznih kozmetičkih preparata za bubuljice na licu jer toksini preko sistema izlučivanja izlaze i kroz kožu, naš najveći organ. S druge strane, homeopatski način lečenja predstavlja isceljenje bolesti, izvlačeći bolest prema spolja, iz organizma (podsećamo na ranije spomenuti Heringov princip). Iako je dotadašnja medicina ulagala velike napore da ljude oslobodi patnje koju stvaraju bolesti, sve što je mogla ponuditi (a takva je situacija, nažalost i danas) jeste potiskivanje, ili kako se to stručno kaže, suzbijanje bolesti (supresija). Često se čak u homeopatskim krugovima špekuliše o mogućoj supresiji nakon homeopatskog tretmana. To je vrlo grub izraz jer sam 50
Haneman ne govori tako, nego pojašnjava posle višedecenijskog isksutva, da se radi o promeni smera delovanja vitalne sile. Haneman smatra da alopatska medicina (u njegovo vreme on ju je nazivao “stara medicina”) svojim lekovima uglavnom potiskuje bolest prema unutra, od prvobitnih simptoma koji se redovno javljaju na koži, pa zatim prema unutrašnjim organima. Stoga većina bolesti koja je lečena na alopatski način ostaje latentno prisutna u organizmu i pre ili kasnije ponovo izbija na površinu, ponekad na isti način, a ponekad kao sasvim drugačiji oblik oboljenja. Čak i ukoliko ne proizvede nove bolesti, potiskivanje izvornog poremećaja u unutrašnje organe, slabi te organe dovodeći do preranog starenja ili čak i do prerane smrti. Haneman je takođe tvrdio da ne postoji bolest koja bi bila samo lokalnog karaktera i koja bi uticala samo na jedan organ. Obzirom da sve unutrašnje organe doživljava kao međusobno povezane delove jedinstvenog organizma, on smatra da se izvorni poremećaj može manifestovati na najrazličitije načine, naizgled potpuno nepovezane, stvarajući različite vrste bolesti koje službena medicina smatra međusobno raznorodnim. Tako će, na primer, alopatski lekar osobi koja boluje od astme, reumatoidnog artritisa i problema sa sinusima dati tri različita leka, dok će homeopatski lekar osobi prepisati samo jedan - similimum, smatrajući da je reč o jednoj bolesti koja se samo manifestuje na tri načina. Upečatljiviji je primer kijavice koja se danas uglavnom tretira kapima za nos pod raznim komercijalnim nazivima “Adrianol”, “Operil”, “Nazol”, “Efedrin” itd. sa funkcijom da skupe krvne sudove sluzokože u nosnoj šupljini (vazokonstriktori). Na neki način, pacijent se uvodi u zavisnost od tih kapi za nos. S druge strane, homeopata proverava uzrok kijavice: jedna osoba na primer ima kijavicu zbog preterane tuge zbog smrti voljene osobe, druga ju je dobila zbog alergijskog ispada na ambroziju, a treća, zbog streptokoka u sluzokoži nosa praćeno upalnim procesima kao posledica iznenadne promene vremena boravkom na visokoj planini, dok četvrta osoba hronično pati od kijavice zbog adikcije od heroina (ovde već imamo na delu jatrogene efekte koji predstavljaju profesionalni izazov kako isceliti osobu, čak i za iskusnog homeopatu). Haneman celu teoriju i praksu lečenja hroničnih bolesti dokumentuje u višetomnoj publikaciji pod nazivom “Hronične bolesti”. Dakle, svrab kao temeljni uzrok hronične bolesti - zvuči jednostavno ili čak banalno, ali Haneman nije bio naivna osoba i znao je dobro o čemu govori. Svrab kao psihosomatska reakcija svakako nije konačan odgovor na pitanje, šta je zapravo uzrok hroničnih bolesti? Hanemanu je bilo više nego jasno da je reč samo o izvornom telesnom simptomu, ali ne i o izvornom dinamičkom uzroku. Radeći sa brojnim pacijentima, postepeno je povezivao kožne bolesti sa unutrašnjim, a pre svega dinamičkim poremećajima, te sedamnaest godina nakon izdavanja svog ”Organona” i početka homeopatske prakse konačno dolazi do rešenja zagonetke koja opterećuje ljudski rod od njegovih početaka. Zajedničko ime mnoštva akutnih i hroničnih bolesti jeste nešto što naziva rečju mijazam. Obimno delo Samuela Hanemana (1768-1834), nemačkog lekara i filozofa, poznato u homeopatskoj literaturi kao ”Hronične bilesti”, postavilo je još početkom XIX veka temelje jednog sasvim novog pogleda na strukturu ljudskog bića, pogleda koji se direktno suprotstavio tadašnjem usponu mehanicizma i materijalističkom modelu čoveka i njegovih telesnih i psihičkih procesa. On u ovom višetomnom delu daje uvid u jednu drugačiju filoofiju razumevanja čovekovog zdravlja. Shvatanje koje je inicirao Haneman gotovo je čitav vek postojalo u senci mehaničkog modela čovekovog organizma-psihe, da bi se tek u XX veku pojavie teorije o psihosomatskim osnovama bolesti, zatim psihoterapija koja pretpostavlja egzistenciju suptilnih energija i
51
energetskih blokova u ljudskom telu (Vilhelm Rajh, Aleksandar i drugi) i tzv. psihologije celovitosti („geštalt“). Iako se osnivači ovih filozofskih, medicinskih i psiholoških pravaca uglavnom nisu pozivali direktno na Hanemana, ipak su se njihove teorije razvile ne iz preovlađujućeg mehaničkog modela ustrojstva ljudskog bića, već iz vitalističke koncepcije, čiji je glavni i najubedljiviji predstavnik bio upravo Haneman. Osnovna filozofska postavka Samuela Hanemana, osnivača homeopatije, (koja je istovremeno i praksa lečenje i filozofija ljudskog bića) glasi da je čovek potpuna i nedeljiva celina u kojoj se telo ne može odvojiti od psihe. I fizički i psihički poremećaji imaju jedan zajednički uzrok – neku nepravilnost u funkcionisanju čovekovog pokretačkog principa, tzv. životne sile. Identičan ili sličan poremećaj životne sile kod jednog pojedinca se može ispoljiti kao fizička, a kod drugog kao psihička tegoba. Upravo u tome što jedan te isti uzrok kod raznih pojedinaca izaziva sasvim drugačija ispoljavanja ogleda se neprikosnovenost principa individualnosti i neponovljivosti, kao osnovnog principa prirode i stvaranja uopšte. Posebnost homeopatije kao filozofije čoveka je u tome što ne dopušta mehanička uopštavanja (za razliku od savremene medicine, psihologije i psihijatrije) već zahteva potpuno individualni i empirijski pristup svakom pojedincu, zato što jedno te isto stanje, raspoloženje, simptom ili poremećaj kod dva razna pojedinca može da potiče od dva sasvim različita uzroka, upravo kao što isti uzrok kod dva različita pojedinca može da izazove, kao što najčešće i izaziva, sasvim drugačija ispoljavanja. U svom poznom delu „Hronične bolesti“, Haneman je pokušao da uopšti svu beskrajnu raznolikost stanja i simptoma, pošto je u praksi iz ličnog iskustva, kao i iz dostupne medicinske i psihološke literature njegovog vremena koju je pomno pratio primetio da se u osnovi ogromnog broja naizgled različitih fizičkih i psihičkih tegoba od kojih pati većina ljudi nalazi samo veoma mali broj osnovnih stanja. Iz ličnog iskustva kao i izveštaja tadašnjih lekara zapazio je da uklanjanje naizgled banalnih simptoma koji se smatraju izdvojenom celinom nepovezanom sa čitavim organizmom (kao što su npr. kožni osipi) na duže staze dovodi do niza ozbiljnih poremećaja, kako fizičkih tako i psihičkih. Ova osnovna stanja koja proizvode najpre „spoljašnje“ simptome, a potom i niz ozbiljnih „unutrašnjih“ poremećaja ukoliko se ti spoljašnji simptomi nasilno uklone, Haneman je nazvao „mijazmima“. Po njegovom zapažanju, jedino direktno delovanje na mijazme, a ne na simptome, može dovesti do potpunog eliminisanja hronične bolesti. Čitava knjiga „Hronične bolesti“ posvećena je detaljnom izlaganju i empirijskom potvrđivanju ove teze, praćena nizom veoma zanimljivih primera iz njegove prakse, ondašnjeg života i prakse starijih lekara (počev od antike) pa do Hanemanovih savremenika. Već dva veka homeopatija kao oblik tretmana raznovrsnih stanja i poremećaja i kao jedan alternativni pristup čoveku postoji naporedo sa alopatijom (ili tretiranjem simptoma, tipičnim za savremenu zapadnu medicinu) i savremenom psihologijom. Za razliku od ogromne tehnološke složenosti i aparature koju u dijagnostici koristi alopatska medicina, homeopatija, kako ju je zasnovao Haneman, pribegava empiriji, posmatranju, psihološkim intervjuima. Za divno čudo, to terapeute ne čini ništa manje efikasnim. U mnogom zemljama zapadne Evrope homeopatija ima zavidan status, u nekim zemljama se koristi i u lekarskim ordinacijama, a o nivou njene društvene prihvaćenosti možda najbolje govori činjenica da se članovi engleske kraljevske porodice leče homeopatski. Homeopatski pristup čoveku je u većoj meri humanistički i psihološki od mehaničkog pristupa zapadne medicine, upravo zato što je po načinu poimanja čoveka homeopatija bliža dubinskoj psihologiji nego medicini; ali, naglasimo opet, za razliku od dubinske psihologije i psihijatrije Hanemanova homeopatija ne odvaja ljudsku psihu od tela, već ih tretira kao
52
jednu i nedeljivu celinu. To je u Hanemanovo vreme bilo jedno potpuno novo shvatanje čoveka, a i danas je to nešto potpuno drugačije u odnosu na veliki broj savremenih bilo mehaničkih, bilo psiholoških, bilo filozofskih, bilo medicinskih modela čoveka. Osim što posmatra pojedinca kao nedeljivu celinu, Haneman uvodi princip saosećanja (empatije) kao bitan za terapeuta i zahteva potpuno empirijski rad (homeopatija je uvela princip dokazivanja delovanja lekova pre nego što je tu praksu primenila zvanična medicina). Ovo je razlog što danas za Hanemanovo učenje vlada značajno interesovanje, pa i mnogi lekari zvanične medicine nastoje da se upoznaju sa ovom neobičnom disciplinom koja je često metoda izbora kad se radi o poremećajima koje ni dugi tretmani „omiljenim“ sredstvima zapadne medicine (antibiotici, hormoni, sedativi, psihoanaliza) ne mogu da reše. Ideju i termin “mijazam” Haneman je preuzeo od Hipokrata. Za Hipokrata uzroci bolesti leže u predispozicijama prisutnim u unutrašnjoj konstituciji, te prijemčivosti te konstitucije na čitavu seriju uzroka koji ugrožavaju prirodan tok životne sile u čoveku. Hipokrat je, pored toga, smatrao da se zarazne bolesti prenose vazduhom i vodom privučene unutrašnjom slabošću. Danas i svaki neupućeni zna šta je zagađenje čovekove okoline. U Hanemanovo vreme, krajem XVIII veka, još se uvek verovalo da su zaraze posledice onečišćenog vazduha preko kojeg se prenose epidemije. Zato je i on smatrao da čestice u vazduhu mogu biti transporteri infektivne bolesti, ali i dalje nije verovao da je patogeni materijal gasovitog karaktera. Homeopata Dejvid Litl (David Little), koji živii i radi “negde” pod Himalajima, u svojim člancima o mijazmima naveo je da je Haneman prvi uočio da je sifilis zarazna bolest koja nastaje infekcijom krvi, iako često maskirana simptomima mnogih drugih bolesti. U to vreme još nije bilo mikroskopa. Hanemanov specijalni homeopatski preparat pod imenom Mercurius Solubis Hanemani postao je standarna remedija za sifilis na prostorima tadašnje Evrope. Nekako u to vreme, holandski naučnik Levenhuk (van Leeuwenhoek) izumeo je mikroskop i otkrio postojanje bakterija. Hanemana je ova informacija navela da potvrdi činjenicu o mikroorganizmima kao korenu infektivnih bolesti. Tako je rođena mikrobiologija. On podupire ideje tadašnjih animalkulista, ali istovremeno naglašava važnost vidljive sklonosti iz konstitucije nosioca bolesti. Danas imamo homeopatu Fransa Vermulena i njegovu knjigu “Monera”25 u formi homeopatske Materia Medice gde daje homeopatske opise – slike raznih homeopatskih remedija sačinjenih po procedurama homeopatske farmacije od bakterija i virusa. Pored toga, objavio je i drugi tom ove Materie Medice knjigu “Porodica pečuraka u homeopatiji” gde pronalazimo opise homeopatskih preparata od pečuraka/gljiva. Stoga, za Hanemana reč mijazam predstavlja skup efekata mikroorganizama na životnu silu osobe, zajedno sa simptomima koji se prenose na sledeću generaciju. Eto početne ideje nastanka genetike. Takvi hronični mijazmi mogu proizvesti degenerativne bolesti, autoimune bolesti, te oslabiti organizam poremećajima imunološkog sistema. Haneman je obznanio, kako smo već rekli, svoju teoriju o mijazmima 1828. godine u radu pod nazivom “Hronične bolesti - njihova posebna priroda i homeopatsko lečenje”, davno pre negoli je prisutnost bakterija postala prihvaćena od strane medicinske zajednice. Spomenuti Dejvid Litl smatra ga začetnikom savremenog koncepta infekcije, a njegovu sofisticiranu teoriju zaraze daleko naprednijom od alopatske. Savremena 25
-- Frans Vermeulen, Monera – Kingdom of Bacteria and Viruses (Spectrum Materia Medica Volume I), 2005, Printed in The Netehrlands -- Frans Vermeulen, Fungi: Kingdom Fungi (Spectrum Materia Medica Volume II), 2007, Printed in The Netehrlands
53
medicina prihvata kao mogući uzok bolesti postojanje mijazmatičkih procesa odnosno naslednih konstitucijskih sindroma. Istog je mišljenja i jedan od značajnijih savremenih istraživača na polju energetske medicine, doktor Ričard Gerber koji u svojoj knjizi “Vibraciona medicina” govori o mijazmima kao: “...energetskim tendencijama koje kod individue stvaraju predispozicije prema manifestaciji pojedine bolesti. Većina mijazama se ili nasleđuje ili stvara tokom života pojedine osobe”. Nadalje: “Iako mijazam može nastati kao rezultat infekcije, infekcija sama po sebi nije mijazam. Čak i ako se organizmi koji stvaraju bolest unište antibioticima, energetski ostaci infektivnog agenta mogu opstati na suptilnom nivou. Ovi energetski ostaci, povezani sa bolešću, bivaju inkorporisani u biomagnetsko polje osobe, te u više nivoe suptilnih tela. Mijazam tamo ostaje prisutan sve dok se njegov latentan toksični potencijal ne spusti na molekularno ćelijski nivo tela, manifestujući se kroz degenerativne promene ili bolest. Mijazmi slabe prirodne odbrambene mehanizme tela u pojedinim zonama, stvarajući kasnije tendenciju prema manifestaciji različitih tipova bolesti”. I još jednom, Gerber tvrdi da mijazmi...”stvaraju energetsko psihološke uticaje koji kod osobe proizvode predispozicije za različite tipove bolesti. S obzirom da mogu biti preneseni s generacije na generaciju, mijazmi predstavljaju energetski medij po kojem događaji iz života roditelja mogu biti preneseni na decu. Mijazmi predstavljaju interesantnu interpretaciju tvrdnje - gresi otaca prenose se na sinove”. Danas je ljudsko energetsko polje istraženo i opisano, npr. preko Kirlijanovih fotografija, a možemo proučiti i sistem koji je iznela na svetlost dana Barbara En Brenan i njeni prethodnici. Smatramo da treba spomenuti i rad prof. dr Dejana Rakovića ”Biofizička osnova tradicionalne medicine i tradicionalne psihologije» objavljenog u ”Srpskom žurnalu akupunkture” (1998) gde daje vezu psihosomatskog funkcionisanje čoveka i stanja svesti kroz mikrotalasnu/niskofrekventnu elektromagenntu prirodu interćelijskih interakcija. Ulogu imaju i sistemi magnetne rezonance kod savremenih dijagnostičkih metoda, a koje nisu ofanzivne kao npr. rendgenski zraci. Mijazme možemo smatrati upravo važnim životnim lekcijama, tipičnim za ljudski oblik postojanja i njegovu svrhu. Zbog svojeg arhetipskog karaktera (po Jungu), oni su standarne tipologije - danas možemo govoriti o osam osnovnih mijazama (po Šankaranu: akutni, psorični, sikotički, sifilitički, tuberkulinski, tifoidni, leproidni, karcinozinski). Ove tipologije ljudsko biće odabira na svoj nesvesni način, prilikom započinjanja života, stvaranjem svog gena od roditelja i predaka. Potrebno je sagledavati celinu po hologramskom principu – to je sistem razmišljanja homeopatije: omniegzistencija (sveukupnost postojanja). Nema prostora da govorimo o morfogenetskim poljima te upućujemo čitaoce da tragaju za istinama – ono što ne razumemo i ne možemo alatima nauke da objasnimo (računajući i religijska shvatanja) ne znači da pojava ne postoji. Odložimo tvrdnje za neka druga bolja vremena kada ćemo imati šansu da razumemo neki fenomen. Ovo kažemo jer još uvek postoje nedoumice o homeopatiji, tvrdi se da je to placebo efekat. Imamo fakte da bezbroj životinja je izlečeno isključivo homeopatskim putem a i autor ove publikacije ima lična iskustva. Da li možemo sugerisati životinjama da ozdrave davanjem placeboa? Razvijena je i posebna grana: veterinarska homeopatija. Da li je beba stara 8 nedelja, koja je imala dijagnozu povratka urina u bubreg zbog trenutne slabosti sfinktera, te je akutno prepisan, od autora publikacije, homeopatski preparat Berberis vulgaris (biljka žutika, čevčežac, žutotran – videti “Lečenje biljem” od dr Jovana Tucakova), bila pod dejstvom sugestije? Pre javljanja njene majke, bila je na tzv. preventivnoj antibiotičkoj terapiji u niskim
54
dozama. Reakcija na akutnu homeopatsku terapiju bila je momentalna te se odustalo od antibiotika. Dozvolimo da privedemo kraju poduži napis o Hanemanovom naučnom otkriću centara hroničnih bolesti i da damo prikaz osnovnih slika njegova tri bazična mijazma: psora, sikoza i sifilistički mijazam. Ideja narednih opisa osnovnih mijazama je potekla od stila pisanja knjige Rodžera Morisona ”Vodič za ključne crte i potvrđujuće simptome” (”Advaita”, Sarajevo, 2001). OSNOVNE KARAKTERISTIKE PSORIČKOG MIJAZMA (Ključna nozoda: Psorinum) • ropski mijazam - stvara osećaj zarobljenosti u nekom smislu, bezizlaznost • proizvodi svrab - duševni i telesni • osećaj siromaštva, osećaj odsustva svega i na duševnom i na telesnom nivou • večita glad za nečim - hranom, ljudima, odnosima • suština je DEFICIT svega iskazano kroz smanjenje funkcija: hladna, suva, spora metabolička funkcija i spora reaktibilnost imunog sistema, sporo dolazi do izlečenja, nedostatak vitalne energije, to su uglavnom osobe koje se malo znoje, suve su, ali kada dođe do naprezanja, jako su umorne i počinju da se znoje. Telesni poremećaji: • problemi sa kožom - osip, psorijaza, vitiligo, alergije, suva koža, svrabež • vlažna koža, isuviše masna • preterano znojenje • umor, bez daha, letargija • problemi sa srcem, visok krvni pritisak • bronhitis, astma • alergije • glavobolje, zujanje u ušima • kolitis (kao reakcija) • dijabetes (kao reakcija) Psihološki poremećaji: • hronični umor, tromost, nepokretnost • zatvorenost u sebe • život u samonametnutom zatvoru • puno obaveza koje osoba “mora” ispuniti • ljutnja zbog ropstva • nostalgija za prošlošću • stalna briga oko novca, neovisno o realnom stanju • tvrdoglavost, strah od kritike • strah od rizika, korišćenja prilike
55
• nesloboda, sputanost, ropstvo • žaljenje, igranje uloge žrtve • inhibiranost, insistiranje na neovisnosti • hipersenzitivnost • napetost u čijem je korenu osećaj krivnje • konzumiranje žestokog alkohola, sklonost teškim drogama kao što je heroin (kao kompenazacija) OSNOVNE KARAKTERISTIKE SIKOTIČKOG MIJAZMA (Ključna nozoda: Medorrhinum) • polni mijazam, sklonost promiskuitetu i polnim infekcijama • sve je hipertrofirano • suština je: SUFICIT svega Telesni poremećaji: • sve vrste spolnih infekcija • sklonost infekcijama sluzokože - nosa, uha, grla, očiju, želuca • bolovi u zglobovima, reumatoidni artritis • upalni procesi - sve...itis bolesti • astma, peludna kijavica, glavobolje • sitne bradavice na koži (odatle i termin sycosis) • sklonost spontanim pobačajima Psihološki poremećaji: • osećaj nepostojanja pravog kontakta s realnošću, sve je nestvarno, kao u snu • prikrivena ili otvorena sklonost promiskuitetu, seksualnim ekscesima • flert, zaljubljivanje, uzbuđenja, • pretjerani hedonizam • jaka manipulativnost, ali prikrivena (suptilna) • tajanstvenost, zatvorenost, dvostruki život • strah od mraka, panika od osećaja da neko stoji iza osobe • manička depresija - dva dana euforije pa dva dana depresije s totalnom iscrpljenošću • iritantnost, razdražljivost • otpor prema novom, izrazita tvrdoglavost • ljutnja, buntovnost, ateizam • skeptičnost, fiksiranost u jednoj realnosti • zaboravnost, pati od dosade, nestrpljivost • muljavost, zavaljanost, gubitak svesti • alkohol (posebna sklonost prema crnom vinu), droge (posebno marihuana), pušenje, klađenje, preterivanje u smislu radholičarstva, itd.
56
OSNOVNE KARAKTERISTIKE SIFILITIČKOG MIJAZMA • najdestruktivniji od svih, direktno povezan sa svim oblicima nasilja • stvara sklonost stradavanju u bilo kojoj vrsti nesreća (automobilske i sl.), odnosno sklonost telesnim povredama i deformacijama • suština: IZVRNUTA (poremećena) funkcija, puno izlučevina, eskalacija Telesni poremećaji: • stalan umor, bolovi u mišićima • stezanje u grlu, laringitis • nagli gubitak težine ili naglo debljanje • problemi s kostima - osteoartritis • problemi s krvlju - hemofilija, AIDS, hepatitis • u mladosti problemi sa zubima • lupanje srca, nervoza, nemir, nestrpljenje • čirevi, razne izrasline (maligni ili benigni tumori), telesne deformacije • vrtoglavica, problemi s očima Psihološki poremećaji: • osoba ima dve osnovne strane - prva je entuzijastička, ambiciozna, puna projekata, vesela, a druga je melanholična, tužna, nesigurna, iritabilna, uplašena za svoje zdravlje (dualnost, antagonizam) • opsesivno ponašanje, može biti fiksirano na nešto ili nekoga i opsesivno ga progoniti • preterana ljubomora, sumnjičavost, paranoja • megalomanija, laganje, krađa • dominacija, potreba za moći, mafijaško ponašanje • opsednutost novcem, statusom, odećom, nabildani mišići • kritičnost i samokritičnost • strah od ludila • morbidnost • nasilnost pri konfrontaciji, strah od gubitka kontrole • u svima vidi neprijatelje • alkoholizam, od droga kokain • šizofrenija.
Ako je cilj homeopatskog tretmana (kako ga je definisao Haneman) povratak pacijenta u zdravo stanje na najbrži, najkraći i najpouzdaniji mogući način, tada svi postupci, koji mogu ubrzati i upotpuniti uklanjanju mijazma, jesu dobrodošli. Iako je uklanjanje mijazama prvobitno bilo obavljano prvenstveno korekcijom vitalne sile putem homeopatskih preparata, i sam Haneman (kao što smo najavili) u zadnjih šest aforizama “Organona” je naglašavao važnost homeopatske psihologije i duhovnog 57
lečenja, te komplementarnih sistema kao što su (između ostalog) magnetizam i mesmerizam, tada nije sporno zašto su popularni oblici terapije u formi bioenergetske terapije. Konstantin Hering, jedan od najpoznatijih Hanemanovih učenika, navodi da je Haneman ove sisteme smatrao neodvojivima od homeopatije, te je tvrdio da lekar nije lekar ukoliko ih ne poznaje. Homeopatskom psihologijom i mesmerizmom posebno se aktivno bavio i Hanemanov sin Frederik, kojeg mnogi smatraju jednim od najvećih iscjelitelja svih vremena, ali i mnogi drugi poznati homeopati. I danas mnogi novi autori homeopatskih priručnika naglašavaju važnost paralelnog rada na osvetljavanju unutrašnjih procesa koji prate uklanjanje mijazama homeopatskim sredstvima. Naime, homeopatski lek kao dinamički preparat proizvodi promene u energetskom telu, a te se promene manifestuju takođe i na fizičkom telu. Energetska informacija prenosi se kroz fizičko telo putem telesne tečnosti – krvotoka i ćelijske tečnosti, te se vremenom i uz pacijentovu saradnju, telo vraća u izvorno, zdravo stanje. Međutim, najoptimalniji rezultati postižu se ukoliko se u proces isceljenja uključi i svest. Razne homeopate dotiču se različitih psihoterapijskih sistema. Pre svega ukazujemo na autora Australijanca Bejlija (Philip M. Bailey: ”Homeopathic psychology: Personality profiles of homeopathic medicines”, 1995, North Atlantic Books, Berkley, California) koji govori o važnosti paralelnog rada na pacijentovom suočavanju sa emocijama, te smatra takozvanu “primalnu terapiju” najdubljim terapeutskim sistemom koji poznaje, pored homeopatije. Bejli zauzima kritički stav prema savremenim oblicima psihoterapije i kaže da bi “... većina...ljudi profitirala od oblika psihoterapije koji bi im pomogao da se povežu sa potisnutim emocijama, da ih ponovo prožive i zatim odstrane. Nažalost, malo je psihoterapeuta koji rade dovoljno duboko za ovako nešto. Većina psihoterapije svodi se na razgovor i premda razgovor donekle pomaže, pacijent ga zadržava u svojoj glavi, umesto da ga poveže sa emocijama... Otkrio sam da je primalna terapija najdublji postojeći oblik psihoterapije... Ostali relativno duboki oblici psihoterapijskih tehnika jesu Breathwork (rad na disanju), Hakomi, Rajhova (orgonska energija), Geštalt i Psihodrama”. Holandski homeopat Hari van der Zi govori o uticajima mijazama u trudnoći na plod (Harry van der Zee: ”Miasms in Labour”, 2009, Netherland) spominje neke od novijih psihoterapijskih sistema koji mogu biti od velike pomoći prilikom homeopatskog tretiranja mijazama (prvenstveno holotropsku terapiju češkog psihijatra Stanislava Grofa), a u njihovom tumačenju služi se Jungovom psihologijom, koje se u svojoj knjizi dotiče i Bejli. S obzirom da nastanak mijazama direktno povezuje sa prenatalnim traumama te traumom rođenja, Hari van der Zi u svojoj knjizi navodi čitav niz savremenih autora koji su dali svoj doprinos izučavanju prenatalnog iskustva - to su, između ostalih, Frojd, Oto Rank, Artur Janov, Leonard Or ili Stanislav Grof. Smatramo da je potrebno navesti da je svoj doprinos dao i indijski homeopata Farok Master26. On je to dokumentovao u posebnoj publikaciji gde govori o traumama trudnice i uticajima takvih trauma na plod (embrion odnosno fetus). Sve navedene osobe autori su terapijskih sistema koji imaju za cilj da na ovaj ili onaj način oslobode osobu potisnutih negativnih emocija, te pratećih telesnih i mentalnih blokada, a zatim je dovesti u izvorno, zdravo stanje. Iako je reč o vrednim ciljevima koje do otkrića navedenih autora nije bilo lako postići, prema mojim zapažanjima oslobađanje potisnutih emocija i rastvaranje mentalnih blokada samo je prva faza čišćenja mijazma. Postoji čitava plejada homeopata koji dolaze iz raznih akademski stečenih oblasti znanja, te 26
Farokh Master, The state of mind that affects the foetus, 1999, B.Jain Publishers, India
58
kombinuju iskustva sa umećima homeopatije. To znači samo jedno: homeopatija je živa, razvojna, deluje i ima svoj domen upotrebljivosti.
UZIMANJE I ANALIZA SLUČAJA DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA I PRESKRIPCIJA KONTROLE Dajemo prikaz jednog uspešnog slučaja prezentovanog tokom specijalističkih studija homeopatije autora publikacije pri LICH-u (London International College for Homeopathy). Slučaj je uzet pred studentima “Simillimuma”, a autor ga je u funkciji mentora, tadašnje grupe studenata, uzeo i obradio. Pogledajmo dosije koji je bio dat LICH komisiji na uvid i vodio se kao “Case 09”. Datum
Preskripcija
Potencija
Datum prvog susreta i mestouzimanja slučaja
(Lek)
11.2.2006; 13.15 do 14.30 sati Crkva sv. Đorđe, Banovo brdo, Beograd
14.02.2006. 10.03.2006
Nat-mur Nat-mur Sac-Lac
200C; 3x1 na Prezime i ime 8 sati
xxx
200C (na Datum i mesto rođenja svaki 4. dan)
43 godine
08.08.2006
--
Zanimanje
Električar (radi kao magacioner i monter)
29.08.2010
--
Bračno stanje, deca
oženjen, ćerka i sin
Kućna adresa
xxx
Telefoni e-mail
xxx
Datum kontrole
Nalazi na kontrolama
10.03.2006.
Delimično se popravilo stanje, proredilo se zujanje i čini se da je bilo oporavka.
18.07.2006.
Retko se dešavalo da mu zazuji, a onda se seti razloga, pa odbaci razmišljanje o zujanju i nestane.
08.08.2006.
Nalazi se u banji Vrujci sa porodicom na odmoru, posle terapije se oseća
59
izvanredno. Već tri meseca je dobro i zahvaljuje se što sada može normalno da funkcioniše. Za trenutak nije mogao da se seti o kome je reč pri telefonskom razgovoru. Nasmejao se kada je informisan o razlogu telefonskog poziva.
30.07.2010.
Stanje je i dalje, posle nekoliko godina dobro. Izrazio se da “Problem zujanja je davno prevaziđen. Trenutno sam na banderi, radim montažu elektroinstalacija i ne mogu puno da govorimo posredstvom telefona. U svakom slučaju dozvoljavam vam da se ovaj moj slučaj objavi u vašem priručniku.”.
Opažanja kod uzimanja slučaja (refleksija homeopate) (prvi susret): -
Radnički obučen
-
Deluje izmoreno, namršteno
-
Snažno se rukuje, krupne mišićne muskulature
-
Malo ugojen, okrugla bucmasta glava
-
Kosa proređena, kratko ošišane tamne kose
-
Plave oči
-
Ne voli direktan očni kontakt
-
Došao sa suprugom
- ne smeta mu što iznosi problem pred grupom od 10 studenata jer želi da mu se pomogne i nada se uspehu. Niko mu još nije rešio problem. 11.02.2006. 13:15-14:30 •
Šta je vaša glavna tegoba?
• Zujanje u glavi što već traje neke tri godine. To vam je kao šum u TV aparatu. Kada je to počelo: počelo je sa šumovima u ušima, ali sada to ide i širi se kroz glavu. Preispitujem se stalno i počinjem već i da sanjam “Šta sam radio to juče? Šta sam to jeo juče? Šta ….”. • Da li postoji neki medicinski izraz za to, odnosno da li imate neku dijagnozu? • Lekari su me pregledali i rekli da je sve u redu. Bio sam i na magnetnoj rezonanci, kontrolisali su EKG, krv i urin. Definitivna dijagnoza je Tinitus (zujanje u ušima). • Stalno imam unutrašnji osećaj da mi je pritisnut vrat, kao da se neko obesio, a to je sve od zujanja. Kada se probudim uopšte nema zujanja. Čim otvorim oči, odmah počinje i javlja se zujanje. Preko dana mi slabije zuji, a verovatno i zato što sam koncentrisan na posao. Uveče se redovno pojačava. Ah, kada sam jako okupiran poslom, onda to nestane. • Rekreativno sam igrao futbal i toga dana, kada mi se pojavio problem, spoljna temperatura je bila između -17oC i -18oC. Iz fiskulturne sale smo naglo 60
izašli napolje na teren. Onda smo se vratili ponovo u salu. Posle igranja, stigao sam kući, legao da gledam TV i onda sam se namazao Hepatrombinom. To ja povremeno radim, ako je futbalska igra bila napornija. Tada je i počelo. •
Kakav vam je vid?
• Dobar, ne koristim dioptrijske naočare. Kako sam rekreativno, odnosno fizički aktivan, često popijem i po dve litre vode. • Na desno uvo slabije čujem (zvuke violine) i to je još od detinjstva. To je vreme kada sam živeo u Krnjači (obližnje mesto kod Borče). Tu je bilo puno kanala, otpada od industrije iz Pančeva, korova,… Živeo sam u Krnjači do 12-te godine života. •
Molio bih da se vratimo na zujanje…
• Nema tu nekog intenziteta, najčešće mi pogađa levu stranu i zadnji deo glave. • > (simbol homeopata: bolje od) Spavanje, koncentracija tokom razgovora •
< (simbol homeopata: gore od) Briga, nervoza, da skupi novac
• Reakcija: zgrči mu se vilica, pojača se znojanje, OSETI VRELINU, VRUĆINU U GLAVI •
Pio “Flumil” ali mu je pozlilo, pa je odbio da koristi ovaj lek
•
Da li možete da identifikujete šta bi moglo da bude uzrok svemu ovome?
• Pre dvadesetak godina pojavili su se problemi sa kičmom. Nosio sam teške terete (takav je bio posao). Koristio sam rehabilitacionu-fizikalnu terapiju. Pušim oko dve kutije dnevno, ali tada mi se jako pogoršava zujanje u glavi. To je sigurno tako jer kada pušim jednu kutiju tada zujanje nije takvog intenziteta. Ne konzumiram nikakav alkohol. • Kao da sam upao u depresiju. Nemam volje. Žalim što nemam toliko volje kao pre. [Dugo razmišlja….] Nekako kao da sam nesiguran, nemam snažnog pouzdanja u sebe. •
Opišite vaše reakcije kada ste besni…
• Uh, … psujem, vrištim, derem se, reagujem kada mi tokom vožnje neko ”uleti u makaze”, ljuti me sin kada moram sto puta da mu ponovim šta da radi. Sada zbog zujanja u glavi, obraćam na sve pažnju. • Kada sam se vratio sa futbala (ono što sam malopre opisao sa velikim hladnoćama), celu tu noć nisam zaspao. Sedam dana nisam jeo. Deluje malo čudno ali mislim da sam se ugojio. Razmišljam i čudno je što sam imao, a imao sam tri puta napad kamena u bubregu (to se javlja u razmacima na svake dve godine). Konkretno, prvi put sam imao napad 2001. potom 2003. i prošle 2005. godine. Kolike su bile dva puta na levom bubregu, a jednom na desnom. Pio sam neke čajeve nabavljene u Leskovcu, i od tada nema tih problema. •
Anamneza roditelja pacijenta:
61
Majka: 66 godina, imala infarkt i umrla 2003.
•
Majčin otac -- nema podataka
•
Majčina majka -- umrla u 75-oj godini bez posebnih zdravstvenih tegoba
• Otac: rođen 1933., umro 2002. u 67. godini od šloga, bolovao oko 4 godine. Bio je jako nervozan •
Očev otac -- ne zna kada je umro, ali je hramao na levu nogu
•
Očeva majka -- nema podataka
• Supruga moli pacijenta da malo opiše šta se sve njemu događalo oko majke • A da... Malopre sam rekao da sam jedne zime, kratko vreme pre njene smrti, igrao rekreativno futbal, bila je velika hladnoća i bio sam oznojen. U to vreme iznenada sam doznao da majka ima infarkt i ođurio sam u bolnicu. Nisam stigao ni da se presvučem i tako u “Stojadinu” odjurio sam do nje u bolnicu. Pregledali su je. Bila je na aparatima. Dve nedelje posle toga pojavilo mi se zujanje u glavi, a onda se posle njenog kratkotrajnog oporavka desilo da sam je ponovo smestio u bolnicu i ODMAH sam imao palpitacije od velike brige. Ja imam sestru stariju dve godine i ona živi u Borči, ali ja sam vodio brigu o majci posle očeve smrti. Poštovao sam je i voleo. Puno mi je pomagala u životu. • Ja sam druželjubiv i to svi znaju. S druge strane, mislim da sam emotivan, volim jaku pažnju, da vode brigu o meni ali to nije zahtevno. Ne postoji nešto posebno u vezi jakih želja prema hrani niti averzije. • Ipak ima nekih drugih stvari koje mi smetaju, na primer BUKA, dečja graja, igranje futbala u okolini kuće, naročito leti kada su otvoreni prozori. Sin se bavi fudbalom i to mi je drago, ali sva ta buka u blizini moje kuće mi baš smeta. •
U vezi strahova?...
• Pre pojave ovog zujanja nisam bio strašiv. Ali sada: spavam sa čepovima u ušima. Previše brinem za ženu, decu, majku i šta mi se sve ovo desilo. Strah od bolesti. Često imam pritisak u grudima kao da imam infarkt. Kod prve pojave zujanja, osmi dan posle nesanice, počelo je da mi lupa srce, posle četiri dana opet, a ono EKG nalaz bejaše b.o., posle dve nedelje opet. • Pojavio se problem i sa gubitkom koncentracije: ne mogu da gledam TV, na primer prenos utakmice, a to sam voleo. • Majka je bila u bolnici, odnosno ja sam je odvezao, imao sam u to vreme puno svoga posla, pa onda oko nje, ispunjen dan je bio i... ođednom to zujanje. SVE SE SRUŠILO. Snašlo me da ne mogu da ustanem, da udahnem. Na kraju se javilo razočarenje od majčinog infarkta. Ja jesam bio ceo život vezan za majku, za porodicu. Ne bih mogao da živim bez majke [supruga potvrđuje]. Promenio mi se naskroz život otkako imam zujanje. • U ovom trenutku sam sada psihički bolje. Imam volju da nešto uradim, učinim, a to pripisujem tome da sam možda i naviknut na zujanje. Ne znam... •
Ponekad i sada odigram fudbal. 62
•
Mučnine: nema
•
Vrtoglavica: nema
•
Nesvestica: nema
•
Spavanje: nemirno
• Snovi: nemirni, haotični. Dobio sam Rivotril, u početku pomogao, a onda opet sve ispočetka. Dva do tri meseca bilo dobro od upotrebe, a onda sve ispočetka. Posle svih tih nemira, nervoze, pojavilo se i gušenje u grudima, zujanje, pa popijem 2-3 tablete Rivotrila na dan. Sada povremeno i jako retko koristim Rivotril. • panika.
Hemoroidi: pojavili su se pre 6 meseci, sa krvarenjem, pa me uhvati
•
Zapažam da me već hvata i panika od bolesti. Nisam ja tako star.
•
Sve te promene u razmišljanjima pripisujem zujanju u glavi.
ANALIZA SLUČAJA (u formi mape uma)
RUBRIKE GLAVNE RUBRIKE iz “Synthesisa 7” (ovo je repertorijum) (letimično)
•
Mind Anxiety Fear; with (Nat-Mur)
•
Mind Anxiety Halth, own about (Nat-Mur)
•
Mind Confidence Want to self-cinfidence (Nat-Mur)
•
Ear Noises Buzzing Morning Waking on (Nat-Mur)
•
Head Noises Buzzing (Caust.)
63
Difrencijalna dijagnoza: Moguće remedije su: Nat-mur, Pulsatilla, Coffeea. Ostale remedije ne dolaze u obzir jer Phosphorus slike nema u komunikaciji, a pacijent se često oslanja na podršku supruge. Uredan je i čist. Hemoroidi bi mogli biti u korist Sulphura, ali kaže da se to javilo pre 6 meseci, a problem sa zujanjem traje već 3 godine. Coffeea slika nije prisutna jer ima normalno spavanje sa nemirnim snovima. Ne pokazuje sliku potrebe za tešenjem koja je tipična za Pulsatillu. Izdvajamo za preskripciju: Nat-Mur ima tihu tugu koja je praćena sa vrelinom i znojenjem u glavi. To nam treba: neobično, specifično i retko, u duhu Hanemanovih preporuka. Naravno, ova preskripcija je potvrđena i proučavanjem Materia Medice, slučajeva, logičkog rasuđivanja iz ugla homeopatije. PRVA PRESKRIPCIJA 14.02.2006. – Poslato poštom -- Nat-Mur 200C, 3 puta dnevno po jedna kuglica na 8 sati KONTROLE FU-I 10.03.2006. Javio se telefonom, imao periode, dve nedelje, sa sve ređim zujanjem ali sada mu se opet povratilo, hteo bi da nastavi ako može sa istim tretmanom Ponovljena preksripcija: I dan II/III/IV dan V dan VI/VII/VIII dan IX dan X/XI/XII dan
Nat-Mur 200C 1x Sac-Lac 3x1 Nat-Mur 200C 1x Sac-Lac 3x1 Nat-Mur 200C 1x Sac-Lac 3x1
64
FU-II 18.07.2006. Poslao poruku drugoj pacijentkinji koja ga je dovela studentima da mi javi šta se događa jer ne mogu da mu uđem u trag. Javila je da mu je dobro i da pacijent nije znao da treba da se javi. Usput, sticajem okolnosti ta pacijentkinja koja je posredovala u ovom slučaju lečena je od migrena koje su trajale oko 30 godina, a pre izvesnog vremena, sredinom jula 2010. molila je da joj se pomogne zbog relapsa. Bila je mirna 5 godina. FU-III 08.08.2006. Pacijent je kontaktiran telefonom. Nalazi se u banji Vrujci sa suprugom. Sin je otišao u kampus zbog futbala. Oseća se dobro i više nema zujanja. Vrlo retko je ranije (posle 10.3.2006.) bilo zujanja, a onda se vratio pozitivnim mislima i sve je bivalo bolje. Sada je mnogo zadovoljniji, odmorniji, zahvaljuje se na pomoći. FU-IV 30.07.2010. Zbog potrebe štampanja knjige koju čitate naš (bivši) pacijent je nazvan da se proveri kakvo je stanje. Rekao je “Problem je davno prevaziđen. Evo sada sam na banderi, nema straha od ovog mog posla. Malo je nezgodno da sada pričamo”. Na pitanje koje je u domenu etičkog kodeksa, da li dozvoljava da se ovaj slučaj o njemu objavi u knjizi o homeopatiji za neupućene, složio se i zahvalio sam mu.
2.2 Principi homeopatije Homeopatija je, dakle, lečenje bolesti lekovima koji, kod zdrave osobe, izazivaju njima slične simptome. Ova metoda se zasniva na osnovnim principima Hanemanovog ”Organona umetnosti lečenja” i njegovim ”Hroničnim bolestima”. Da bi mogli da razumeju ovo učenje, homeopate proučavaju ova dva dela kroz čitavo školovanje, što ćete možda i vi činiti, posle čitanja ove publikacije. Međutim, pre bilo kakvog upuštanja u način tretmana, onaj ko ulazi u ove studije mora da shvati osnovne principe koje sledi ova metoda. Oni omogućavaju da homeopata razume jezik prirode i da deluje u skladu s njim. Ti principi, s jedne strane, omogućavaju da se sačuva suština ove filosofije, ali sa druge strane nikako ne koče progres i primenu novih naučnih dostignuća u homeopatiji. To su: 1. Dinamizam i vitalna sila 2. Doktrina o sličnosti (Similia similibus curantur ili slično se sličnim leči) 3. Dokazivanje lekova 4. Samo jedan lek 5. Minimalna doza 6. Potenciranje lekova 7. Individualizovano lečenje 8. Doktrina o hroničnim mijazmima 9. Sindrom potiskivanja 10. Zakon prirodnog smera lečenja
65
1. Vitalna sila Haneman je proučavao dela drevnih grčkih naturalista i njegovo delo se u velikoj meri oslanja na Hipokrata, oca kliničke medicine. Hipokrat je smatrao da je snaga prirodnog lečenja urođena kao sastavni deo ljudske konstitucije i temperamenta. Ta životna sila je odgovorna za postojanje instinkta za samoodržanjem u ljudskom organizmu i za proces lečenja. Grci su tu silu nazivali dinamis (suveren) i smatrali su da je ona izvor vitalnosti. Haneman u Organonu u aforizmu 9 kaže: Kada je čovek zdrav, duhovna sila (autokratija) koja oživljava materijalni organizam kao dinamis, kreće se bez ograničenja i održava sve delove organizma u zapanjujuće harmoničnoj vitalnoj funkciji u pogledu osećanja i funkcionisanja, tako da stalno prebivajući racionalni duh, može slobodno da iskoristi ovaj živi, zdravi instrument za više svrhe postojanja. Možemo da kažemo da je vitalna sila uticaj koji upravlja svim aspektima života u organizmu. Ona vrši prilagođavanje spoljašnjim uticajima, animira emocionalni život individue, obezbeđuje misli i kreativnost i vodi spiritualnu inspiraciju. Jasno je da vitalna sila uključuje u sebe mnogo funkcija i da aspekt vitalne sile koji uspostavlja ravnotežu u stanju bolesti zovemo odbrambeni mehanizam. On je integralni deo vitalne sile, ali je on samo jedna od mnogih funkcija. Iz ovoga sledi da on nikako nije ograničen samo na fizičke procese koje poznaju fiziolozi, a to će reći imunološki, retikuloendotelijski, endokrini, simpatički i parasimpatički sistem. To su zaista važne funkcije odbrambenog mehanizma na fizičkom planu, ali one nisu jedini nivoi njegovog funkcionisanja, kako smo skloni da mislimo u okvirima moderne medicine. Potporu za ovakve stavove u homeopatiji pružila je i moderna fizika koja je, pokazavši da materijalni objekti nisu odvojeni entiteti, promenila naš ukupan pogled na realnost. To znači da su materija i energija međusobno izmenljive, tj. mogu se pretvarati jedna u drugu. To u velikoj meri objašnjava i zašto homeopatski lekovi deluju, iako je supstanca u njima razblažena do nezamislivog nivoa. Jedan od najvećih homeopata uopšte Džejms Tajler Kent je u XIX veku, pre moderne fizike, opisao kvalitet vitalne sile, koju je on nazivao jednostavnom supstancom. Smatrao je da je ona obdarena formativnom, gradivnom inteligencijom, tj. da ona operiše inteligentno i čini ekonomiju cele životinje, biljke, minerala. Ona određuje da sve ima svoj vlastiti tip života, ona daje različitost, identitet, po čemu se svaka takva celost razlikuje od svega drugog. Ta inteligencija razume principe koji su najbolji za organizam. Sve to važi i za ljudsko biće od njegovog početka do kraja. Ta supstanca je u stalnom dotoku (influks). Ona je istovremeno podložna promeni, što znači da može da teče u redu ili neredu, može da bude bolesna ili normalna, smatrao je Kent. Ona prožima svu materijalnu supstancu, ne remeteći je i ne smenjujući je. Ona dominira i kontroliše telo koje zauzima i ona kreira simptome koje vidimo u bolesti. Pomoću nje se drže u redu sve funkcije i održava neprekidno trajanje svih oblika i proporcija svake životinje, biljke i minerala. Svaka moguća operacija dešava se zbog te jednostavne supstance i pomoću nje se celi univerzum održava u poretku. Takođe, ona poseduje prilagodljivost, van svake sumnje je da individua ima prilagodljivost prema okolini. Mrtvo telo nema sposobnost adaptacije. Ta prosta supstanca prilagođava sebe okolini, ljudsko telo se drži u stanju poretka na hladnoći ili na vrućini, u vlazi, suši i pod svim okolnostima. Ono što treba da učini homeopatski lek jeste da telu prenese onu informaciju koja mu je potrebna da se prilagodi promenama. Homeopatsko sredstvo 66
(lek) daje informaciju vitalnoj sili koju je ona, u međuvremenu zaboravila. Takođe, Kent kaže27, vidimo da je vitalna supstanca, kad je u prirodnom stanju, konstruktivna, ona stalno održava telo konstruisanim i rekonstruisanim. Treba imati na umu da je Kent ovo pisao 20 godina pre Ajnštajnove teorije polja. To je najpotpuniji i najkoncizniji opis elementarnih kvaliteta vitalne sile. U suštini, vitalna sila je nevidljivi, balansirajući mehanizam koji održava zdravlje pod uslovom da poremećaji i stresovi iz spoljašnje sredine ne prelaze podnošljive granice. Ona nije alat kojim se borimo protiv bolesti ili nešto što nas održava u stanju zdravlja, bar nije samo to. Ona je izraz potrebe života da se poboljša. Ona je i evolucija. Ona nam omogućava napredovanje u svakoj sferi, mentalnoj, emotivnoj i fizičkoj. Pošto je uloga vitalne sile da uravnotežuje i brani organizam, ona to čini izazivajući poremećaje u organizmu - simptome koji su u suštini, manifestacija odbrambene reakcije organizma i zato uvek svrsishodni. Tako skok temperature zaustavlja razvoj virusa, znojenje, odavanjem toplote, snižava temperaturu, bubrežni napad pokušava da izbaci kamen iz mokraćnih puteva, depresija uklanja osobu iz okoline koja joj smeta. Pored toga, organizam se brani samo na jedan način: vitalna sila uvek nešto žrtvuje (ili telesne tečnosti, ili delove tkiva ili čak organe) samo da bi organizam ostao u životu. Zato životna sila može da dovede do ozdravljenja kod akutnih bolesti putem “kriza” čišćenja organizma. Kod hroničnih bolesti npr. reumatizma, delimično ozdravljenje se postiže žrtvovanjem vezivnog tkiva obolelog organizma. Sličan primer nalazimo i u svim autoimunim bolestima (vitiligo, porfirija,...). Bolest je, na izvestan način, lična nemogućnost da se prilagodimo promenama a tada se pokreću regulatorni mehanizmi, pre svega negativnom povratnom spregom (sistemom homeostaze). Zato je terapeutska akcija, u stvari, pomoć vitalnoj sili da obnovi zdravlje organizma, a nikako puko uklanjanje simptoma. Oni su važni kao lampice u kokpitu aviona koje nam govore šta to nije dobro. Uvek treba imati na umu da je vitalna sila fleksibilna, a ne rigidna i da je to kreativna inteligencija. Samo ako pratimo taj proces i sledimo te znake, naše će terapeutsko delovanje biti uspešno. 2. Zakon sličnosti ili Similia similibus curantur Ovo je osnovni zakon homeopatije i glasi doslovce: neka se slično leči sličnim. Za razliku od Hipokrata koji je smatrao da similia similibus curantur, tj. da će slično izlečiti slično, Haneman je glagol stavio u uslovni način. Iz ove premise izveden je princip homeopatskog lečenja da bilo koja supstanca koja dovodi do bolesti može, takođe, i sličnu (ne istu) bolest da izleči. Sve što može da izazove simptome kod zdrave osobe, može da izleči slične simptome kod bolesne. Pod simptomom homeopata podrazumeva ono što bolesnik oseća (subjektivno: ovo je simptom) ili ono što se uoči pregledom i pažljivim posmatranjem (objektivno: ovo je znak). Ovi simptomi (spajanjem simptoma u priči pacijenta i znakova) su posledica ili, posebne bolesti ili bolesnog stanja i oni su spoljni izraz takvoga stanja. Bolest je, po Hanemanu, nevidljiva stvar, to je poremećaj funkcionisanja vitalne sile i sve ono što je kod pacijenta pronađeno, bilo subjektivno ili objektivno, uključujući i laboratorijske i histopatološke nalaze jeste samo simptom, koji je posledica pokušaja životne sile da održi organizam u ravnoteži. Odnosno, bolest se vidi samo po svojim spoljnim manifestacijama 27
Dž. T. Kent, Predavanja o homeopatskoj filosofiji, 2005, Draslar, Beograd
67
simptomima. Pacijent kaže ”Ja imam kijavicu”. Ako izbacimo glagol imati i stavimo znak jednakosti ”Ja = Kijavica” onda dobijamo dubinu značenja simptoma, vitalna sila pacijenta je u statustu ”kijavica” sa svim njenim slikama i karakteristikama. Sa druge strane, iz ovog zakona sledi da lek nije homeopatski samim tim što je prepisan u velikom razblaženju i potenciran. On je to tek kad je prepisan na osnovu analogije - sličnosti. Akutna intoksikacija Belladonom izaziva visoku temperaturu, pulsirajuću glavobolju, crveno lice, dilatirane zenice, toplo znojenje, čest, tvrd puls. Osoba koja je otrovana traži mir i reaguje na najmanji podražaj, a ukoliko temperatura raste, može da zapadne i u delirijum. Grlo je suvo, zapaljeno, sjajno crveno, gutanje otežano. Postojanje analognih simptoma kod nekog bolesnog deteta, sa anginom recimo, indikovaće upotrebu akutne Belladonne u tom slučaju. To znači da u određivanju lekova uvek tražimo analognu (sličnu) sliku, to jest onaj totalitet simptoma koji odgovara slici leka. Kasnije u toku studija homeopatije, učimo o hijerarhiji simptoma od fizičkih, koji su najmanje važni, preko emocionalnih do mentalnih kao najvažnijih. To je ono što nas takođe rukovodi u izboru leka, ali i proceni šta je to što je bolest kod nekog pacijenta, a takođe nam pomaže da procenimo poboljšanje u procesu lečenja. Možemo navesti analogan primer auta koji u odsustvu akumulatora ne može da funkcioniše u odnosu na snižen nivo motornog ulja. Akumulator jeste vitalni deo za startovanje, a potom može biti vrlo oslabljen pa se preko alternatora puni. Kod sniženog nivoa motornog ulja imamo senzor koji omogućava da na vreme dospemo ulje do prvog servisa. Kada se nalazite u bespuću a akumulator je prazan, tada morate čekati da neko prođe i zastane da vam pomogne. Onaj ko je zastao da pomogne može da bude homeopata jer će na osnovu objektivnosubjektivnog opisa znati kako da pomogne. 3. Dokazivanje lekova Osnovni deo homeopatskog istraživanja sastoji se u registrovanju efekata lekova na zdrave osobe. Taj proces se naziva utvrđivanje (nemački - Prüfung, engleski - Provings, ruski-Испитание). Poznato je da je Haneman imao široko znanje iz toksikologije i da je sam istraživao toksikološke efekte i toksične doze lekova. Ipak, ono što o dejstvu homeopatskih sredstava (lekova) saznajemo u homeopatiji je ustanovljeno na osnovu procesa dokazivanja homeopatskog sredstva (leka). U ”Organonu” je Haneman dugo razvijao uslove za ispitivanje lekova na ljudskom organizmu. Bio je podstaknut kritikom onih koji su mu se obraćali da ne dobijaju iste efekte do kojih je on došao uzimanjem kininovca. On je ubrzo utvrdio da svaki pojedinac ne reaguje na isti način na lek. ”Primetio sam”, kaže on “da kininovac dat u velikoj dozi, izaziva kod vrlo osetljivih osoba, inače dobrog zdravlja, veliki skok temperature koja veoma liči na intermitentnu temperaturu i zbog toga pretpostavljam da ovaj lek treba koristiti za lečenje takvog oblika temperature”. Ovo “pretpostavljam” je izraz Hanemanove velike naučne strogosti. Pre nego što je bio sasvim siguran u svoj princip, Haneman je ispitivanja vršio obraćajući pažnju na
68
svaki mogući parametar: godine dobrovoljca, pol, njegovu konstituciju, ispitujući različite doze leka, ostajući uvek ispod toksične doze, razblažujući ih, ako treba, prema strogim pravilima homeopatskog razblaživanja, vodeći precizne beleške o broju ponovljenih doza, o trajanju eksperimenta. Njegova zapažanja o razlici u osetljivosti i prijemčivosti pacijenta su od kapitalne važnosti. Trebalo je da prođe više od jednog veka da se razvije imunologija kao nova naučna disciplina, koja će sa drugog aspekta objasniti pojam alergije. I najzad, slučaj kao stari režiser. Da Haneman nije dobio napad polenske alergije u 23. godini u toku jednog boravka u Transilvaniji, možda nikad ne bi obratio pažnju na tu vrstu osetljivosti. Haneman je na ličnim iskustvima i probama na drugima došao do sveukupnoti nauke homeopatije. Haneman je u ispitivanju sakupljao sve simptome, psihičke i fizičke, subjektivne i objektivne. On je, u toku, eksperimenta pažljivo vodio upitnik o modalitetima. Postavljao bi ispitaniku pitanja da li se poboljšanje ili pogoršanje svakog od simptoma koje je pratio dešava u pokretu, u sobi ili na otvorenom prostoru, dok stoji, sedi ili spava, dok jede, pije, dok priča, dok kašlje, u bilo kojoj drugoj situaciji ili pri bilo kojoj drugoj aktivnosti. Takođe je vodio računa o vremenskim modalitetima, tj. prateći simptom svakog sata u toku dana i noći. Na primer, postoje osobe koje se često probude noću u 1 sat i ne mogu da zaspu do 3 sata rano ujutro. To je simptom, deo slike obrasca poremećenog funkcionisanja vitalne sile pacijenta. Insistirao je na tome da lekar ne sme nipošto da u ispitivanju koristi bilo koji vid sugestije i da simptome beleži onim redom i na način kako ih je izneo ispitanik u eksperimentu. Notirao je samo one koji su se javljali konstantno kod osobe u toku eksperimenta, ali i kod drugih učesnika. Tek posle takvih opsežnih opservacija, Haneman je utvrđivao tabelu simptoma, po hijerarhiji i to je zvao patogenezom leka. U toku čitavog XIX veka homeopate su vršili ispitivanja lekova, sledeći Hanemanova uputstva, koristeći lek u odgovarajućoj dozi. Već od početka XX veka utvrđeno je da ovo ispitivanje treba da se vrši na duplom slepo odabranom uzorku.28 To je značajno odstupanje od Hanemanovih pogleda na stvaranje slike dejstava homeopatskih sredstava (lekova) i, nažalost, ne pomaže niti doprinosi boljem razumevanju efekata homeopatske terapije. Čak suprotno, stvara konfuziju kod onih koji bi da se opredele za ovaj vid isceljenja ili pak za učenje homeopatije. Rezultat svih tih eksperimenata u smislu Hanemanovog pojma dokazivanja (specificiranog u ”Organonu”) jepodloga za formiranje homeopatske farmakologije, za koju se koristi termin Materia medica. Danas se proces dokazivanja lekova izvodi na sledeći način: pod kontrolom organizatora i tima istraživača, oforme se dve grupe ispitanika, zdravih osoba, oba pola, kojima se po metodi duplo slepog uzorka, daje aktivno sredstvo – lek u blagom razblaženju ili u nekoj potenciji i placebo i to na početku, u sredini i na kraju eksperimenta. Grupe obično broje od 60 do 120 osoba da bi se dobila populacija (uzorak) dovoljna za stratifikaciju rezultata dokazivanja homeopatskih sredstava. Lekovi se uzimaju u različito vreme, od nedelju do mesec dana i svaki ispitanik zapisuje simptome koji predstavljaju odstupanje od normale. Po završenom ispitivanju, uzimaju se u obzir simptomi koje je zapazila statistička većina. Metodom duplo slepog uzorka eliminiše se mogućnost sugestije. Ipak, zbog individualnosti i osetljivosti, moguće je da 28
Shang et al, Are the clinical effects of homoeopathy placebo effects? Comparative study of placebocontrolled trials of homoeopathy and allopathy, The Lancet, Volume 366, Issue 9487, pp. 726-732, August, 25, 2005.
69
pojedine osobe ispolje simptome koje drugi nisu zapazili i to se kasnije proverava u praksi. Takođe je važno da se homeopatska ispitivanja nikad ne sprovode do tačke pojave teških simptoma. 4. Princip jednog leka Proces isceljenja uvek se odvija samo jednim homeopatskim sredstvom (lekom) koji je po simptomima najsličniji dokazanom homeoaptskom sredstvu. Taj unicistički princip je jedini koji sledi suštinu homeopatskog isceljenja. Naročito se ovaj način učvrstio posle Kenta, koji je u homeopatiju uneo preskripcije većih doza i na osnovu mentalnih simptoma i etioloških razloga. Primenom jednog homeopatskog sredstva, tj. one beskrajno male energije koja je potrebna i dovoljna da pokrene proces isceljenja, dobijamo mogućnost nežnog usmeravanja vitalne sile na putu ozdravljenja, približavamo se zakonu prirode i delujemo u tom smislu. Prema shvatanju klasične homeopatije, svako drugo homeopatsko sredstvo ne bi imalo stvarni kurativni efekat i ne bi bio u rezonanci sa individualnim odgovorom pacijenta. Nijedno drugo homeopatsko sredstvo ne može da sledi zakon totalne sličnosti, što je uslov da prepisano homeopatsko sredstvo bude similimum. Kada se linija odbrane organizma povuče na dublji, važniji plan, biće nam jako teško da pronađemo odgovarajuće homeopatsko sredstvo. Osim toga, nakon primene dva ili više homeopatska sredstava, potpuno je nemoguće proceniti dejstvo pojedinog i proceniti uspešnost toka isceljenja. Komercijalizacija, međutim, uzima svoj danak i u okviru homeopatije tako da mnoge farmaceutske kuće širom sveta proizvode lekove koji su mešavina nekoliko lekova, obično u nižim dozama a koji se prepisuju na osnovu statističkih, a ne individualnih razmatranja (tzv. polivalentni homeopatski preparati koje na primer plasira francuska homeopatska farmacija “Boiron”). 5. Minimalna doza Ovo pravilo sledi direktno iz Hanemanovog shvatanja da je energija leka uvek veća od morbidne energije bolesti. On smatra da ne postoji granica do koje se može smanjiti doza homeopatskog leka primenom razblaživanja i sukusije (sukusija: proces mehaničkog trešenja rastvora da se mehaničkim vibracijama deluje na molekule razblažene homeopatske supstance). Ono što predstavlja jedini problem jeste kako pronaći odgovarajuću potenciju leka (intenzitet hom. sredstva), kako da ona bude dovoljna da dosegne nivo poremećaja, mentalni, emocionalni ili fizički. O tome se iscrpno uči u toku homeopatskih studija. Klasična medicina i okoštalo javno mnjenje u stvari najteže prihvataju ovaj deo homeopatije koji se odnosi na minimalnu dozu. Podsećamo na Arnt-Šulcov (ArndtSchultz) zakon koji glasi: “Male doze lekova stimulišu, srednje parališu, a velike ubijaju”. Ovaj efekat je nazvan hormezis efekat.29 Mi, primenjujući homeopatski lek, samo stimulišemo vitalnu silu, i to minimalnom, infinitezimalnom dozom nekog leka, ili može i ovako da se shvati - podsećamo je na ono što je ona u međuvremenu zaboravila i tako joj vraćamo njeno svojstvo: adaptibilnost. Zadatak homeopata je da prepišu lek u onoj dozi koja će izazvati najmanje 29
Videti referencu Hacker et al (2009), Pharmacology: Principles and Practice, Elsevier Inc.
70
pogoršanje stanja pacijenta, a dovesti do izlečenja. Sa zakonom o sličnosti, ovaj princip pretstavlja kvintesenciju homeopatskog tretmana. Nije naš zadatak da damo lek koji će da poništi bolest, naš je zadatak da najmanjom mogućom dozom odgovarajućeg leka pokrenemo unutrašnje snage da ponovo uspostave ravnotežu. Kad je taj proces pokrenut, naša intervencija je, ne samo izlišna, već i kontraproduktivna. 6. Potenciranje leka Homeopatski lek ne postoji kao supstanca po sebi, per se. On to postaje na osnovu preskripcije, koja uvek mora da sledi zakon analogije. To znači da u najklasičnijem, hanemanovskom smislu, mi nemamo lek za polensku alergiju, za artritis, za migrenu. Mi imamo lekove koji odgovaraju totalitetu simptoma pacijenta koji boluje od polenske alergije, artritisa, migrene i lek koji ako odgovara simptomima, postaje delotvoran. To je jedan aspekt naše metode. Drugi je taj da homeopatski lek ne nastaje pukim razblaživanjem određenih supstanci. On istovremeno mora da bude potenciran, odnosno da prođe proces odgovarajuće magistralne tehnike koja je strogo definisana. Tako francuska farmakopeja u X izdanju od 1983. definiše da je homeopatski preparat svaki oblik koji se dobija od proizvoda, supstance ili mešavine, označene kao izvor, metodom sukcesivnog razblaživanja po Hanemanu. Primarni materijali ili izvori homeopatskog leka mogu da budu biljnog, životinjskog, mineralnog porekla. To mogu da budu i određeni proizvodi ljudskih izlučevina koje su patološke, to može da bude čak i imponderabilija, to jest nemerljive materijalne pojave, kao što su elektromagnetna sila, mesečeva i sunčeva svetlost i sl. Jasno je da uvođenjem tako velikih razblaženja u praksu lečenja, koja su infinitezimalna, nemerljiva, mi gubimo svaku mogućnost kontrole finalnog proizvoda, odnosno leka. Zbog toga se u farmakopeji strogo definišu uslovi koje treba da ispunjava ta prva, osnovna materija ili izvor. Za rastvorljive supstance, kao i za sve biljne izvore, osnovni rastvor od koga se izrađuje lek naziva se matična tinktura. Ona se označava kao T.M. ili simbolom Ø, pravi se na isti način kao i tinktura u klasičnoj farmaciji, ali se kao polazna supstanca koriste sveže biljke, sa jasno definisanim uslovima vremena berbe, dela biljke koji se koristi, procenta alkohola koji se koristi za ekstrakciju. Znači, biljka se potapa u miksturu alkohola i vode i u njoj macerira dve nedelje. Lek se od ovih tinktura dobija razblaživanjem i potenciranjem. Potenciranje se vrši u dve skale: centezimalnoj, gde je osnov razblaženja 100 i decimalnoj, gde je faktor razblaženja 10. U čistu epruvetu stavi se jedna kap matične tinkture i doda 99 kapi destilovane vode. Epruveta se zatvori i izloži protresanju ili sukusiji koja se sastoji od 10 udaraca. To je prva centezimalna potencija, 1C. Od ove prve potencije, uzme se opet jedna kap u drugu čistu epruvetu i doda 99 kapi rastvarača i ponovo izvrši 10 sukusija. Tako se dobija druga centezimalna potencija 2C. Ovaj postupak se nastavlja do dobijanja željene potencije. Na isti način se postupa i pri izradi decimalnih (D ili X) potencija, samo umesto 99 delova rastvarača, dodaje se 9 na jedan deo izvorne supstance. Ako se pri svakom koraku procesa menja epruveta, postupak se zove Hanemanovo potenciranje i potencija označava sa CH, a ako se u procesu koristi samo jedna epruveta, postupak se naziva potenciranje po Korsakovu (general Semjon Nikolajevič Korsakov, Hanemanov savremenik) koji ga je usavršio i tada ide sufiks CK. Haneman je smatrao i potvrdio kroz efikasnost lečenja da svaka
71
supstanca u sebi sadrži veliku, konzerviranu potencijalnu energiju i da je ovim procesom pripreme leka ona oslobođena i tako sposobna da leči. Čvrste supstance koje su nerastvorljivi minerali, delovi biljaka ili metali, sitne se i trljaju u porcelanskom avanu, gde su supstanca i vehikulum (laktoza) u odnosu 1:100 ili 1:10. Da bi se dobio prvi triturat 1:100 potrebno je ovaj postupak vršiti u tarioniku oko pola sata. Isto se postupa sa drugim trituratom (1:10.000) i trećim trituratom (1:1.000.000, odnosno 3C). Posle trećeg triturata, moguće je supstancu rastvoriti u vodi i dalje nastaviti potenciranje po metodi sa tečnostima. Haneman je na ovaj način, recimo, pronašao postupak dobijanja koloidnih rastvora čvrstih supstanci, daleko ispred svog vremena. Danas se trituracija vrši mehaničkim mlinovima, čime se proces ubrzava. Da potenciranje nije produkt razblaživanja, već i oslobađanje jedne vrste energije ili upisivanje strukture materije (izvora homeopatskog sredstva) u duge lance vode, pokazuju istraživanja moderne fizičke hemije. Spomenimo i Japanca Masaru Emotoa o skrivenim porukama vode.30 Moderna fizička hemija objašnjava zašto potencije ispod Avogadrovog broja31 i u kojima nema ni jednog molekula osnovne supstance, ipak imaju dejstvo. U Francuskoj, Nemačkoj i Americi, koriste se pretežno decimalne skale potenciranja, u Engleskoj i Indiji, gotovo isključivo centezimalne. Potencije se dele na niske (do 30C), srednje (do 200C) i visoke (preko 200C do MM) (ovo je na osnovu ”Organona”, izdanje IV i V. Kasnije, pojavom ”Organona” izdanje VI (posle smrti Hanemana) pojavljuju se i potencije LM (Q). Potencirane supstance u alkoholu ili laktozi32 su stabilni preparati koji su efikasni mnogo godina, pod uslovom da se čuvaju na pravilan način, zaštićeni od visoke temperature, vlage, direktne sunčeve svetlosti, magnetskog polja, X zračenja ili jakih mirisa bilo koje vrste. 7. Individualizovano lečenje Homeopatija je uvek individualna. Ne postoji univerzalni lek za neku bolest. To pre svega proizilazi iz njenog stava da je sama bolest nevidljiva, mada su vidljivi simptomi, tj. alarmni znaci bolesti. Suštinska neravnoteža koja je dovela do pojave određenih simptoma ostaje skrivena za oko terapeuta. To znači da će dva pacijenta sa simptomom polenske alergije, za klasičnog lekara predstavljati identičan slučaj, i da će im neselektivno biti prepisani isti antihistaminski lekovi, čak u istoj dozi. To je potpuno besmisleno, čak i bez uplitanja homeopatije. Naime, kod alergije se svakako radi o izrazito osetljivim subjektima. Kod polenske alergije paradoks se uvećava jer dok se priroda budi, pokazujući se u svoj svojoj lepoti, neki ljudi užasno pate. Tretirati takve pacijente na isti način je direktna supresija bolesti. Naime, simptomi kijavice i curenja nosa će biti ukinuti, ali predispozicija ostaje. Za homeopatiju to je tek polazna tačka. 30
Masaru Emoto, The hidden messages in water, Volume I, 1999, Hado Publishing Avogadrov broj (konstanta) pokazuje koliko ima atoma ugljenika C12 u jednom molu ugljenika. Avogadrova konstanta: 6,0221415 x 1023 mol-1 32 Laktoza je mlečni šećer (lat. lac, genitiv lactis = mleko) koji u organizmu prelazi u glukozu. Glukoza je monosaharid tj. šećer koji se sastoji od jedne molekule i daje energiju za odvijanje svih procesa u telu (ćelijski i interćelijski procesi). Laktoza se priprema u formi granula, kuglica ili tableta određenih dimenzija i tako pripremljena koristi se kao nosilac homeoptske supstance i postaje homeopatsko sredstvo (lek). 31
72
Ona će odatle istraživati pod kojim okolnostima je svaki pacijent dospeo u stanje ovakve osetljivosti, šta mu pogoršava ili poboljšava to stanje, šta on preduzima da bi izašao iz tog neprijatnog statusa. U celom tom sklopu neće se nikad pojaviti dve iste situacije, dva ista čoveka, dva ista senzibiliteta. To znači da će oni u homeopatskom tretmanu dobiti dva različita leka, ali da će homeopata strogo morati da vodi računa o izboru individualne doze jer će neki od njih biti manje, a drugi više osetljiv. Zatim, homeopatija uvek uzima u obzir genetsku strukturu, porodičnu istoriju određenog pacijenta koja svakako uslovljava da on, pod određenim nepovoljnim okolnostima, može da oboli, to jest postane osetljiv na neke prirodne procese. Uspeh homeopatskog tretmana upravo se sastoji u tome da se pažljivo prikupe i hijerarhizuju simptomi karakteristični za pacijenta. Ono što je zajedničko za bolest u smislu dijagnoze u klasičnoj medicini, nema značaj u homeopatskom tretmanu. Ono što posmatramo i što lečimo je pacijent u bolesti, pa samim tim svaki pacijent se tretira kao posebna i neponovljiva individua. Zato je uzimanje slučaja u homeopatiji upravo proces individualizacije simptoma. Kroz taj intervju, homeopata otkriva mehanizam na koji pacijent, na samo njemu svojstven način, reaguje na podražaje iz spoljašnjeg sveta ili iz najbliže okoline. Dajući mu lek koji jedini podržava i osnažuje taj odgovor, homeopata započinje proces izlečenja. Bez obzira na doktrinu klasične medicine koja teži da uspostavi dijagnozu, mi ne smemo da zaboravimo da ne postoje dve iste individue koje imaju isti odgovor na draži iz okruženja. To, pogotovu u tretiranju hroničnih bolesti, ne mora da znači da će biti za jednog pacijenta u toku lečenja dovoljan samo jedan lek, ali svakako u određenom trenutku to će biti lek koji jedini odgovara analogiji simptoma. Savremena medicina će biti individualizovana u bliskoj budućnosti primenom molekularne genetike koja prepoznaje genome a preko toga individualnost osobe – DNK kod. Svakako da postoji bezbroj referenci a mi ćemo spomenuti doprinose profesora dr Aleksandra Krstića, jednog od prvih licenciranih homeopata Srbije i velikog poklonika homeopatije. Dobra referenca je ”Zbornik radova” baš sa Prvog kongresa genetičara Srbije održanog od 8. do 11. juna 1994. u Vrnjačkoj Banji 33, kao i drugi zbornici Društva genetičara Srbije koji su kasnije objavljivani. 8. Doktrina o hroničnim mijazmima Homeopatsko tumačenje hronične bolesti je slično klasičnom. Znači, prema shvatanju klasične medicine, hronična bolest je ona koja ima intermitentan ili produžen tok, koja za rezultat ima promene u tkivima što predstavlja patanatomsku osnovu neizlečivosti. Hronična bolest je u osnovi locirana duboko u organizmu i njen tok nije predvidljiv. Međutim, tumačenje uzroka bolesti je različito. Po Hanemanu hronična bolest nastaje kao posledica hroničnog dejstva toksina u organizmu, nasleđenog ili unesenog tokom života. Ovaj hronični toksin, “mijazam”, izaziva razne forme patoloških manifestacija i simptoma. Da bi se ovakva bolest izlečila potrebno je prepoznati o čemu se radi i odgovarajućom holističkom terapijom, najbolji predstavnik je homeopatija, potisnuti manifestacije iz unutrašnjih ka spoljašnjim organima. Naravno da to nije uvek moguće zbog oformljenih patoloških promena i homeopate nisu nikad pretendovale da 33
Videti Internet link http://www.dgsgenetika.org.rs/abstrakti/i-kongres-en.htm, preuzeto mart 2011.
73
mogu da izleče sve hronične bolesti. Za to je potrebno veliko iskustvo, vreme i strpljenje i blagovremeno javljanje pacijenta. Haneman smatra da u istoriji ljudskog roda postoje tri osnovna hronična mijazma: PSORA kao posledica neizlečenih, već suprimiranih kožnih oboljenja, SIKOZA kao posledica neizlečenog ili nasleđenog toksina gonoroične bolesti i SIFILIS kao posledica nasleđenog ili stečenog toksina sifilisa. Na takvu ideju on je došao posmatrajući bolesnike koji se, uprkos izlečenju akutnih faza bolesti ili akutnih egzacerbacija, stalno vraćaju s novim tegobama. Ove tri bolesti ili ova tri “mijazma” nije moguće spontano izlečiti i oni, ako se ne upotrebe odgovarajući lekovi, na kraju savladaju i najjaču konstituciju. Za Hanemana je psora najstarija, univerzalna, najopasnija i najmanje poznata od svih hroničnih bolesti, koja je deformisala i mučila narode hiljadama godina, a njeno poreklo doseže u istoriju najstarijih nacija. U njegovo vreme, 7/8 svih bolesti se pripisivalo psori, kožnom oboljenju sa svrabom. To je unutrašnja bolest koja se može manifestovati svrabom ili bez njega, ona je ishodište svih hroničnih bolesti. Njenim potiskivanjem i nepravilnim lečenjem, kroz pokoljenja su dalje prenošene bolesti u čijem je korenu bila ta bolest, taj mijazam i bez otklanjanja tog uzroka nije bilo moguće lečiti bilo koju bolest. O svakom pojedinačnom mijazmu se uči u toku studija, ali je uvek zajedničko to da se bolest koja je u jednom trenutku istorije čovečanstva bila dominantna i fatalna, lečila neodgovarajućim putem i da su tako nastajale nove bolesti koje su se prenosile kroz pokoljenja u izmenjenom vidu. Moderna medicina danas ima drugačiji pristup čovekovom biću koji uključuje u sebe Jungove poglede na delovanje arhetipova iz kolektivnog nesvesnog, ali i na Vilberovo razmatranje čoveka kao vibrantnog – energetskog bića. Za ovu priliku spomenućemo knjigu Entoni Stivensa 34 i zbornik radova Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) sa kongresa ”Svest – naučni izazov 21. veka”35 kao moguće izvore dubljg poimanja efekata homeopatije na vitalnu silu čoveka. Mijazmima iz Hanemanovog vremena naknadno su dodati i novi, kombinovani. TUBERKULINSKI i KARCINOZINSKI mijazmi deo su novije istorije čovečanstva, postoje kao dokazani entiteti i moguće je da predstavljaju kombinaciju prethodnih mijazama, što nas samo zastrašujuće upozorava na odgovornost pravilnog lečenja bolesti. Naime, u svojevrsnoj trci za “progresom” čovečanstvo je uspelo da proizvede i druge mijazme, kao one koji su posledica hroničnog zagađenja, X zračenja, produkata hrane i lekova. Po mišljenju mnogih homeopata i AIDS je samo nova forma mijazma, proistekla iz nekontrolisane i preterane upotrebe antibiotika u prethodnim generacijama, koji su korišćeni u suprimiranju veneričnih bolesti. Svaki novi mijazam je daleko opasniji i medicina stoji pred paradoksom da uprkos velikim ulaganjima u brojna istraživanja, imamo sve veći broj bolesti sa kojima uopšte ne uspevamo da se izborimo. Dozvolimo, homeopatija može da nađe prolaz ka isceljenju i u takvim okolnostima. Nije na odmet da se još jednom naglasi da se pod mijazmima ne smatraju razne kožne bolesti dece, ekcemi, alergije i sl. To su akutne bolesti i izlečive su, ali ne supresijom. Isto tako ni sveža gonoreja ili sifilis nisu mijazmi. To su akutne bolesti koje je moguće potpuno izlečiti. Tek neizlečene i suprimirane, one će delovati svojim toksinima i prenositi se na potomstvo. Isto tako, treba imati u vidu da kod jedne osobe 34
Antoni Stivens, Arijadnino klupko – vodič kroz simbole čovečanstva, 2005, Stylos, Novi Sad “Svest – naučni izazov 21. veka”, ECPD, Beograd, 27. i 28. septembar 1996, urednici Ljubisav Rakić, Dejan Raković, Đuro Koruga i Aleksandar Marjanović 35
74
nije aktivan samo jedan mijazam, svako od nas nosi nasledne greške i sa očeve i sa majčine strane. 9. Sindrom potiskivanja ili teorija supresije Lekovi i način njihove primene nisu ono što je najveća razlika između homeopatije i alopatske medicine. Ono što je suštinski različito, sadržano je u ovom principu. To sledi iz različitog shvatanja u jednoj i drugoj filosofiji o tome šta je bolest. Klasična medicina označava simptome kao samu suštinu bolesti i smatra da ih treba što pre otkloniti. Homeopatija razume da su simptomi, možda će zvučati paradoksalno, naši veliki prijatelji, a da je sama suština bolesti nevidljiva, skrivena negde duboko u organizmu. Organizam i vitalna sila su vrlo racionalni. Oni će uvek žrtvovati za organizam najmanje važan organ ili sistem organa. Kada delujemo supresivno, nastojeći da otklonimo samo taj simptom, bolest će se povući na sledeću liniju odbrane, to jest na dublji, za organizam važniji nivo. Odličan primer za to je lečenje ekcema kortizonskim mastima ili kortizonima per os. Promene na koži će se izgubiti vrlo brzo, ali ćete posle nekog vremena dobiti pacijenta sa izraženim astmatičnim tegobama. Njegova osetljivost na spoljašnji svet ostala je nepromenjena, on reaguje na isti način, samo sada ne manje važnim organom kožom, nego na dubljem i po život daleko opasnijem sistemu organa, respiratornom. Supresija nije, međutim, odlika samo alopatske medicine, mada je u njoj gotovo pravilo, skoro pa jedini način razmišljanja. Klasična medicina je razvila potpunu terapeutsku metodologiju zasnovanu na konceptu suprotnog delovanja na specifične simptome i sindrome. Supresija može da bude i način lečenja u homeopatiji, ako se doktrina ne primenjuje ispravno. Ako tretiramo samo jedan simptom, ne poštujući pravilo celokupnosti simptoma, individualan pristup i hijerarhiju simptoma, isto tako ćemo, ako ne i gore, bolest potisnuti na dublji nivo. To je okoštali način razmišljanja koji prepisuje Aconitum za groznicu, Podophyllum za dijareju. To su nasumična prepisivanja koja, u najboljem slučaju, donesu kratkotrajno poboljšanje. Zatim se simptomi u većem obimu vraćaju ili se bolest pojavljuje u važnijem organu, naizgled nepovezana sa prethodnom. Znači, proces je isti kao kod lečenja klasičnim lekovima. Zato je jako važno da se pronikne u suštinu pacijentove bolesti, da se razume hijerarhija simptoma i (zašto ne) da se upoznaju osnove embriologije iz koje jasno možemo da zaključimo da li smo na dobrom putu lečenja ili suprimiramo bolest. Ne zaboraviti nikad da ono što vidimo jesu simptomi, znak senzitivnosti organizma i kao takvi najbolji mogući odgovor odbrambenog mehanizma da se suprotstavi štetnom podražaju bilo koje vrste. O štetnosti lekova Haneman je izneo pre dve stotine godina (formulisano u aforizmu 75 u Organonu): “Ti upadi u ljudsko zdravlje koje izaziva alopatska ne-lečeća umetnost, su najžalosniji, najneizlečiviji od svih hroničnih bolesti; žao mi je što moram da dodam da je očigledno nemoguće pronaći ili pogoditi ikakav lek za lečenje pacijenta nakon što su alopati prešli svaku razumnu granicu”. Jedan od autoriteta u oblasti sindroma supresije u homeopatskom tretmanu je svakako Praful Vidžijakar koji na osnovu praćenja smera kretanja vitalne sile u duhu hanemanovske filozofije, ali na nivou embriologije i fiziologije, dolazi do pogleda na sedam nivoa supresije nastalih kao rezultat borbe vitalne sile da održi i očuva zdravlje 75
čoveku.36 U skladu sa svojim pogledima, daje postupak homeopatskog tretmana pod nazivom ”prediktivna homeopatija”, kao jedan od prihvaćenih usavršenih postupaka homeopatskog tretmana. Dovoljno je reći da u toku svog radnog 8-časovnog vremena u svojoj ordinaciji primi i do 150 pacijenata, koje efikasno isceljuje. 10. Zakon prirodnog smera lečenja ili Heringov princip U prethodnim principima pokušali smo da osvetlimo ideju pogrešnog lečenja, odnosno suprimiranja bolesti. Ono što se logično nameće posle tog izlaganja je pitanje koji su to putokazi na osnovu kojih terapeut zna da je na dobrom putu. To je u doktrini vrlo precizno definisano zakonom koji je formulisao Konstantin Hering, a zasnovao ga je na dugotrajnom posmatranju toka bolesti, odnosno praćenju restauracije unutarnje ravnoteže. On je najpre uočio da se u toku lečenja simptomi kreću uvek od više važnog ka manje važnom funkcionalnom centru ili organu unutar celog organizma. Drugim rečima, sa vitalnog organa na kožu i u širem kontekstu individue, sa mentalnog na emocionalni i najzad fizički plan. Zatim je zapazio da se odmah po otpočinjanju procesa isceljenja pojavljuju stari simptomi kao rezidue, ostaci suprimiranih, neizlečenih prethodnih bolesti, takođe tražeći put ka periferiji, da bi na kraju bili eliminisani homeopatski ojačanim odbrambenim sistemom. Kada damo pravi similimum, simptomi će biti lečeni u skladu sa Heringovim principom koji ima četiri smera: odozgo na dole, iznutra ka spolja i obrnutim redom od vremena nastanka. Samo na osnovu ovog zakona mi sa sigurnošću možemo da procenimo dejstvo leka. Ako su prethodnim, nehomeopatskim lečenjem simptomi bili potiskivani, oni će se uvek a, na kratko, pojavljivati u procesu lečenja, ali obrnutim redom od hronološkog toka razboljevanja. Tako se, obično, u toku lečenja srčane bolesti pojavljuju reumatske tegobe oko zglobova, a na kraju i kožne promene. Tu su sadržani svi pravci ovog zakona, tok je odozgo na dole (srce-koleno), iznutra ka spolja (srce preko zglobova do kože), od vitalnog organa ka manje važnom i obrnuti redosled pojave simtoma (suprimirani kožni osip je doveo do premeštanja bolesti na zglobove, neadekvatno lečenje zglobova dovelo je do srčane bolesti). Ako se simptomi ne pomeraju ovim redom, lek nije korektno odabran,već je supresivan. Nažalost, kada je pacijent prošao kroz dugotrajnu alopatsku terapiju, Heringov princip se teško može pratiti. Proces izlečenja može da uključi i početnu agravaciju simptoma jer se odbrambeni sistem budi i bori protiv “razboljevajućih” činilaca i izgleda kao da se postojeća bolest pogoršala. Međutim, u uspešnom homeopatskom tretmanu, ova inicijalna eliminativna faza vrlo brzo biva zamenjena fazom opšteg poboljšanja. Proces se smatra završenim kada se potpuno uspostavi normalna životna funkcija, kako na mentalnom, tako i na emotivnom i fizičkom planu. Da zaključimo, četiri su osnovna pravila Heringovog principa sa kojim pratimo tok lečenja (početak isceljenja): 1. simptomi se kreću odozgo na dole 2.sikptomi izlaze iznutra ka spolja 3. sikptomi se pojavljuju obrnutim redosledom od pojave simptoma i 36
Videti referencu Praful Vijayakar: ”Predictive Homeopathy Part I – Theory of supression”, 3-rd edition, Preeti Publishers Mumbai, India, 2001
76
4. simptomi se pomeraju od važnijeg ka manje važnom organu. 1. Odozgo na dole: simptomi se uvek kreću nadole, niz telo, od glave do stopala. Na primer, ako se osip pomeri sa lica ka grudima, a zatim ka abdomenu i najzad ka butinama, terapeut nikako ne sme da menja taj tok, jer on sigurno ukazuje da će bolest biti izlečena. U homeopatiji, koja predstavlja umetnost lečenja, ništa, međutim, nije mehaničko. Ako lečimo pacijenta sa bolom u grlu i posle leka se pojavi gnojanica na nosu, bez obzira što se simptom, koji se javio nalazi iznad prethodnog, njegova važnost je manja od simptoma bola u grlu i to ćemo smatrati dobrim znakom. 2. Iznutra ka spolja: ako sledimo prirodni proces, simptomi će uvek težiti da se pomeraju iznutra ka spoljašnjosti organizma. Primetićemo u praksi da kako lečimo duboke mentalne, emocionalne ili fizičke poremećaje, počnu da se pojavljuju razni osipi ili erupcije na mukoznim membranama nosa, usta, vagine, kao i manifestacije kijavice, dijareja. Telo nastoji da bolest uputi ka periferiji. Nikako tada ne treba dozvoliti bilo kakvu supresivnu terapiju koja bi zaustavila proces lečenja. 3. Obrnutim redosledom: prilikom uzimanja slučaja uvek treba voditi računa o hronologiji nastanka bolesti i pojavljivanja simptoma (već smo naveli primer, ima ih bezbroj). To znači da se simptomi gube u obrnutom redosledu u odnosu na redosled pojavljivanja. Drugim rečima, poslednji simptomi se prvi gube. Ovo je važan princip i dobro je da se pacijent na njega upozori kada dobije homeopatski lek. Naime, kad se u toku lečenja jave simptomi na koje su pacijenti gotovo zaboravili, to kod njih može da izazove brigu da se vraćaju nazad u ranije tegobe, prolazi na neki način već doživljenu dramu. Naše ohrabrenje, utemeljeno na znanju, da će bolest nakon toga biti izlečena, povratiće njihovu veru u oporavak. 4. Od važnijeg ka manje važnom organu: uvek treba pažljivo posmatrati pomeranje simptoma u ovom pravcu. Kada lečimo mentalnu depresiju, pacijent će razviti palpitacije, kako one nestaju, pojaviće se digestivni problemi ili kožni raš. Mozak i emocionalne funkcije su od veće važnosti od palpitacija koje su mnogo značajnije od varenja hrane. I kad primenjujemo Heringov princip ne smemo da zaboravimo na hijerarhiju simptoma koja je između ostaloga u njega uključena. Nije svejedno u kojoj će sferi pacijent najpre osetiti poboljšanje, da li je to na mentalnom ili fizičkom planu. Ono za čime mi tragamo jeste bolje funkcionisanje pacijenta u svetu. Ako pacijent počne da se oseća bolje, uprkos svojim simptomima, to je dobar znak. Ako se fizički simptomi povlače, ako se pacijent u sebi loše oseća, nismo na pravom putu. To znači da moramo da ostanemo budni u svakom trenutku rada sa pacijentom da bismo pravilno ocenili njegovo stanje i učinke našeg terapeutskog delovanja.
77
3. KO SU I KAKO SE BIRAJU HOMEOPATE?
Homeopate su pre svega terapeuti. Pojam terapeut dolazi od grčke reči therapeutes što bi u slobodnom prevodu trebalo da znači sluga. Dakle, to je zdravstveni radnik koji sprovodi terapiju u skladu sa doktrinom homeopatije. Terapeutske delatnosti prirodne medicine uključuju sve terapijske postupke u kojima se prema posebnim pravilima za svaku terapeutsku metodu koriste prirodni, hemijski neobrađeni sastojci i preparati (lekovito bilje, minerali, eterična ulja, medni preparati, zdrava hrana i tome slično). To su preparati koji se piju, jedu, mažu, udišu ili nekako drugačije konzumiraju. Pacijent doživljava prošlost i opservira sadašnjost, a terapeut doživljava sadašnjost i opservira prošlost. Posebnim postupkom homeopata sprovodi intervju – konsultaciju sa klijentom koji traje u proseku 1,5 do 2 sata. Nekada i duže, a to zavisi od samog klijenta koliko je otvoren u prezentaciji tegoba. Homeopate u skladu sa etičkim kodeksom imaju obavezu zaštite privatnosti razgovora. Dakle, terapeut je profesionalac koji pomaže osobama da prevaziđu bolest ili problem. Neophodno je da terapeuti prođu posebnu edukaciju i steknu iskustvo pod supervizijom kao i da nauče da koriste određene metode i tehnike. Socijalni radnici koriste ovaj pojam kao sinonim za socioterapeuta, mada postoje mnoge vrste terapija, zavisno od poremećaja koji se tretira, teorijske škole i praktičnog okruženja i sredstava. Dajemo prikaz jednog članka modernog američkog homeopate Luk de Scheppera.37 Pre nešto više od dve stotine godina, Haneman je pisao jednom princu koji je bio njegov pacijent i pitao ga za savet kako da odabere lekara sa reputacijom, pismo sa naslovom “Izbor porodičnog lekara”. Hanemanove uvažavaju se danas, isto kao i nekada, za svakoga ko mora da odabere homeopatu ili bilo kog terapeuta. Iskoristićemo ovaj esej kao osnovu (prilagođen modernim vremenima) za odgovor na važno pitanje: “Šta ja tražim kada želim da konsultujem pouzdanog homeopatu?”. Kako je Haneman uočio “Ako niste lekar (homeopata) i sami, moguće je da formirate mišljenje o homeopati poštujući njegova naučna znanja. Zbog toga, osoba koja nije homeopata, da bi odlučila ko je zaista dobar homeopata, mora da se koristi nekim činjenicama koje je mogu voditi do odgovora, sa ništa manje sigurnosti nego da je i sama završila školu homeopatije.” Homeopata A. Odgovara na vaša pitanja sa ohološću u nekoliko kratkih reči. Govori vam o važnim osobama koje je lečio u svojoj ordinaciji i skoro da ne obraća pažnju na tužne i ozbiljne situacije u životu pacijenta, jer nastavlja da pokazuje svoju važnost u svakoj situaciji, kod kuće, na ulici ili u ordinaciji. Čak ni najveće muke njegovog pacijenta ne utiču na njega niti na njegov hladni profesionalni način ponašanja. On ima stetoskop koji visi oko njegovog vrata i svoj beli mantil koji 37
Videti Web link www.drluc.com/homeopathy-select.htm (preuzeto januar 2010). Preveo Kosta Vračar za potrebe ”Simillimum Timesa” Vol. I - broj5, 2010, stručnog časopisa Udruženja ”Simillimum»
78
pokazuje njegovo uvaženo ime i reputaciju. Dok uzima slučaj od vas suviše je zauzet proučavanjem svog kompjutera, izgleda važno i jedva da obraća pažnju na vas, pacijenta. Njegova pitanja su kratka i zahtevaju ”da” i “ne”odgovore jer nije zainteresovan za detalje o tome “kako ste se razboleli?”. Njegova ordinacija je moderna i nameštaj je po najboljem ukusu i najskuplji. Takav homeopata igra ulogu: on je važan glumac sa dobro uvežbanom ulogom koji svakodnevno umire od dosade slušajući detalje vaše bolesti. Sve što on radi je u stvari da krije svoje neznanje iza maske profesije - bilo kakvo raspitivanje pacijenta u trenutku se prekida sa: “Da li ste vi pohađali homeopatsku školu ili ja?”. Homeopata B. Na prvi pogled izgleda kao bolji izbor i na pola sam puta da vam posavetujem da ga odaberete. Njegov rokovnik je pun, pacijenti su raspoređeni na 10 minuta. Na kraju, ipak je on superiorni terapeut koji može da vas razume i prepiše preparat, za veoma kratak vremenski period nevezano za vaš slučaj. Na dodatna pitanja na kraju vaše desetominutne konsultacije odgovara “To mi nije neophodno” jer je preparat njemu već jasan. Kaže vam, da je on 20 godina u praksi i da može da odredi preparat čim vas ugleda. Sekretarica utrčava u kancelariju i homeopata vas pita još par pitanja, jedva da i sačeka odgovor, uzima olovku i posle značajnog razmišljanja od dve sekunde u svojoj stolici, iznenada izvlači nedokučiv tajni lek i ljubazno vam stiska ruku. Trlja ruke, odmahuje vam i šalje vas u čekaonicu koja je punija nego ikad. Naravno, prethodno je dobio upozorenje od sekretarice da je vaših deset minuta isteklo. Njegovo prisustvo i pomoć su tako traženi, da je nemoguće da posveti više vremena svakom pacijentu. Čak i vaših 10 minuta konsultacije biva prekinuto sa pet “hitnih” poziva. Ceo dan, on izdaje gomilu recepata, saveta, preporuka, kao karte za pozorište. Ono što vi treba da znate je da takav homeopata ne može da se posveti nijednom pacijentu kako treba, ne može na osnovu par minuta da razmisli o svim aspektima vašeg slučaja, a još manje da nađe odgovarajući lek, iako ima najbolji kompjuterski softver. Čak i sa nepogrešivim kompjuterom, važi poslovica “Đubre uđe, đubre i izađe”. Bez sumnje, ovaj homeopata je hitri fantom: neće nikada odgovoriti na vaše pozive, ne odgovara na elektronske pošiljke – pisma i ne obazire se na vaše “nevažne brige i pitanja”. Posle ovog kratkog pregleda, pretpostavljam da ćete potražiti nekog drugog. Homeopata C. Mislim da bi trebalo da razmotrite i ovog. Pre svega daće vam do znanja da je završio najbolje homeopatske škole, da je učio od najboljih homeopata, a to znači “da je učio knjige, ali nije uložio napor da prisustvuje ne nekim od predavanja”. Ovo ga ne sprečava da spomene najcenjenije homeopate, da se poveže na njihove vebsajtove ne bi li uspostavio ličnu, intimnu vezu sa veličinom. Uveriće vas da praktikuje homeopatiju na isti način kao veliki učitelj (u skladu sa klasičnom homeopatijom), ali na osnovu jednostavne istrage shvatićete da se to protivi svim principima prave homeopatije. Tvrdi da je našao svoju novu metodu, i da bi i Haneman odobrio njegov način. Ipak ova “važna” izjava samo skriva njegovo neznanje i lenjost da stvarno uči teške lekcije i to stalno. Prisustvovao je nekolicini seminara i sada misli da poseduje znanja, kojima nije potrebno finije podešavanje. Prepisuje svakom pacijentu ”protokol”, sličan kao kod njegovog dobro znanog alopatskog lekara, zaboravljajući da u lečenju individualnost mora da se uzme u obzir. Na osnovu njegovog ubeđenja za bolest A daje “protokol A” koji se koristi nekoliko meseci. To je tajna želja nekoga ko je oduvek želeo da bude lekar ili u najmanje da dostigne njegov status, jer imitira one koji praktikuju nešto što se potpuno razlikuje od homeopatije. Ali 79
naravno, reći će vam o velikom “uspehu” koji je imao. U stvarnosti on i ne zna da pravo izlečenje znači oslobođenje od bilo koje mentalne, emocionalne i fizičke patnje i prevencija ponovnog pojavljivanja bolesti ili pretvaranja bolesti u drugu bolest. On je siguran da će njegova “genijalnost” biti prepoznata i da će sledeća Nobelova nagrada pripasti baš njemu. Ovde nemamo nedostatak deluzija u svakom slučaju. Ove priče mogu biti zabavne, ali one su zaista nastale iz mnogih situacija koje sam video ili čitao o njima. Ove pseudo homeopate su sramota za profesiju i sigurno će odbiti pacijente od preko potrebne pomoći. Šta bi ipak trebalo da potražite? Potražite običnog, normalnog čoveka koji se zauzima, ne samo da zabeleži sve vaše tegobe, nego da vam i objasni način na koji on to vidi. Može da se desiti da vam preporuči i knjigu da pročitate da bi podstakao komunikaciju i tako su šanse da se pronađe pravi preparat mnogo veće. Daje vam jasne i sažete informacije, poštujući sve što je vezano za umetnost homeopatije. Nikada ne pokazuje ljutnju, nervozu ili nestrpljenje kada ga nešto zapitate. Sluša pažljivo tegobe onoga koji traži pomoć i ne govori svoje mišljenje bez zrelog promišljanja. Da biste pronašli ko je naučio najvažnije metode homeopatije, obratite pažnju na sledeće: 1. Dobar homeopata prepisuje samo JEDAN lek. 2. Stavlja vaš lek u flašicu sa vodom (količinu određuje sam homeopata). Oni koji vam savetuju da koristite suve doze leka nisu izučili najvažnije homeopatske metode i zbog toga ne samo da usporavaju izlečenje, nego ga često i sprečavaju. Ovo nije pravilo jer kod akutnih stanja se pokazuje da uzimanje homeopatskih remedija u suvim dozama dobro deluje. 3. Dobar homeopata vam kaže da uzmete test dozu te večeri i da se javite za dva dana. Nemojte ponavljati dozu dok se ne čujete sa homeopatom. 4. On će vam u tom momentu reći koliko često treba da ponovite terapiju da bi bio siguran da je vaša bolest izlečena na najbrži i najnežniji način. 5. Izbegavajte one koji tvrde: “Morate prvo da prođete kroz snažno pogoršanje vaših simptoma, pre nego vam bude bolje”, kao i one koji tvrde: “Morate da prvo prekinete alopatsko lečenje da bih mogao da vas lečim”. Ovo ne samo da nije istina, nego je opasno po pacijenta. Zabeležen je slučaj jedne gospođe, od oko 40 godina, oko 5 godina bila je na steroidima zbog reumatoidnog artritisa. Homeopata je insistirao da se momentalno ukine ova terapija pre nego što se krene na homeopatsku. Gospođi se stanje pogoršalo, kod nje su se javile sumnje u mogućnosti homeopatije, a s druge strane su joj povećane doze steroida. Dobar homeopata preporučuje promenu količine i doze alopatskih lekova SAMO u slučaju poboljšanja od homeopatskog leka. 6. Izbegavajte one koji vam daju isključivo suve lekove (3 kuglice pod jezik) i kažu vam da ponavljate svakog meseca, godinu dana bez promene potencije vašeg leka. Ova “gledaj i čekaj “ metoda NIJE Hanemanova metoda, ali je praktikuju mnoge homeopate kao stav i deformitet osnovne ideje. 7. Homeopate hoće da vas vide u svojoj ordinaciji najmanje jednom mesečno, ali takođe insistiraju na komunikaciji telefonom, faksom, mailom, svake nedelje. Na taj način homeopata može nešto da promeni, ukoiko je potrebno. 80
8. Izbegavajte one koji kada kada im donesete informaciju o naprednom metodu tvrde: “Ja već to sve znam”, reakcija im je suprotna tome. 9. Izbegavajte one, koji nikada ne odgovaraju na pozive ili e-pisma ili odu na produženi odmor, bez ikoga da ih zameni u hitnoj situaciji. 10. Na žalost, generalno, imena škola, diplome i učitelji kod kojih su učili ne znače ništa. Čak i osiguranje tipa “praktikuje homeopatiju 20 godina” ne znači i uspeh. Neke homeopate ostaju početnici do kraja života. Kao i u svakoj profesiji, sve zavisi od svesnosti i rada terapeuta i njegove istinske želje da pomogne ljudima. Poslušajte one pacijente koje je on već lečio: “Kakav je bio rezultat? Koliko je bio dostupan? Kako se odnosio prema njemu? Kakav je kao čovek? Da li može da se poveže sa patnjama pacijenta?” 11. Izbegavajte homeopatu koji menja lek kod svake posete, koji prepisuje nekoliko lekova zajedno, jedno za drugim tokom nekoliko nedelja. Najverovatnije nema ni ideju šta je zapravo vaš lek. 12. Izbegavajte homeopatu koji tvrdi da nije neophodno da se tretira ozbiljno akutno stanje i da će vaš hronični lek očistiti akutnu situaciju. To se protivi svim principima homeopatije. Ali nemojte praviti grešku i uzimati lek iz svoje prve pomoći za svaku fizičku tegobu. Dok ste na hroničnom tretmanu kod svog homeopate, dogovorite se sa njim da li vaša akutna situacija zahteva intervenciju. Nemojte započinjati tretman sami. 13. Izbegavajte homeopate koji vam kažu da vam je potreban samo JEDAN konstitucioni lek do kraja života, bez obzira šta se desi. Ovo se protivi svim principima homeopatije. 14. Izbegavajte homeopate koji neprekidno prekidaju konsultacije da bi odgovorili na pozive. Platili ste za konsultaciju, zaslužujete pažnju. 15. Izbegavajte homeopatu koji uprkos činjenici da posle godinu ili dve vaš slučaj nema napretka, odbija da ponovo uzme slučaj, nego radije nastavlja sa istim lekom, tvrdoglavo verujući da on ne može da pogreši. 16. Dobar homeopata vam kaže na početku šta da očekujete. Kaže vam kada treba sledeći put da dođete, daje vam mogućnosti komunikacije do sledeće posete u cilju obezbeđivanja najbolje moguće kontrole. Pomozite mu kod detaljne opservacije bilo kakve promene vaših simptoma, zapišite ih i dogovarajte se jednom nedeljno. 17. Izbegavajte homeopatu koji potroši pola vremena vaših konsultacija u grdnji njegovih “nekompetentnih” kolega u zlobnom prikazu. 18. Izbegavajte homeopatu, koji vam daje dva leka, jedan da uzmete ujutru a jedan uveče. Ubediće vas da je čak i Haneman koristio naizmenično lekove. (On je to radio kratak vremenski period i shvatio da to nije od pomoći, napustio je tu ideju u toku jedne godine). 19. Izbegavajte homeopatu, koji osuđuje. 20. Najbolji homeopata je skroman, radan, saoseća sa vašom patnjom, strpljiv je i unosi se u konsultaciju, nije zaokupljen drugim stvarima koje stavlja ispred vaše patnje. Drugim rečima on voli homeopatiju i ljude. On tretira siromašne jednako kao i bogate, provodi neko vreme sa unesrećenima, u svojoj zemlji ili širom sveta. Kada pronađete takvog homeopatu, dragi moji čitaoci, niko neće biti tako srećan 81
kao ja, dr Luk (Referenca: “The Lesser Writings of Haneman.” Jain Publishing, New Delhi, 1990, p. 236-241) Javite i nama. Ovo nije kritika već predlog idealnog profila homeopate. Uprkos Hanemanovim stavovima iz “Organona” o tome da je homeopata posmatrač bez predrasuda, ne možemo da se otrgnemo utisku da su homeopate kao terapeuti takođe ljudi od krvi i mesa, da imaju dozu empatije prema tegobama klijenata, da žive u nekoj stresnoj sredini, da su pod uticajima egzistencijalnih potreba, nisu savršena bića, ali to naravno ne može biti opravdavanje za profesionalne greške. Dineš Čauan 38, poznati indijski homeopata je avgusta 2010 pri Školi za klasičnu homeopatiju ”Hahnemann” održao seminar na temu ”Isceljenje isceljitelja”. Između ostaloga, naveo je da homeopata na putu isceljenja pacijenata, treba da prođe kompletan put iz sebe ka sebi, i da na tom putu transformacije pretvaramo sebe u još bolje terapeute. To je proces. Vitmont39 je, takođe, tvrdio da se u svakom kontaktu sa ljudima sa tegobama pri uzimanju slučaja, dešavaju kvalitetne promene u nama kao homeopatama.
38
Dinesh Chauhan, Isceljenje isceljitelja, transkript seminara održanog u Novom Sadu, avgusta 2010 pri Školi za klasičnu homeopatiju “Hahnemann”. 39 Edward C. Whitmont, M.D. – The Alchemy of Healing : Psyche and Soma, Homeopathic Educational Services – Berkely, California, North Atlantic Books, Berkley, California, Copyright 1993
82
KUTAK ZA RADOZNALE Homeopatija je tokom svog postojanja imala razne faze prihvatanja ali i do danas se zadržala kao jedna od priznatih medicinskih sistema isceljivanja. Homeopatski tretman se dobro dopunjava i sa drugim metodama i tehnikama terapije koje su svoju podlogu našle u prostoru homeopatije. Da nabrojimo neke od njih: tkivne Šislerove biohemijske soli – dr Wilhelm Heinrich Schüssler, Nemac publikovao je 1873. godine članak40 u kom iznosi da u čovekovom organizmu postoji 12 tkivnih soli (jednostavnih mineralnih kombinacija) za koje je verovao da imaju krucijalni značaj za zdravlje. Pored ovoga, iz ugla homeopatije značajne su Bahove (Edward Bach) esencijalne cvetne kapi i gemoterapija, nešto novijeg datuma. Nadamo se da smo neupućenima uspeli da dočaramo homeopatiju, njene principe, značaj i domete. Za one koji su i dalje radoznali, želimo da odvojimo u posebnim poglavljima ostatak teksta pod sloganom “Ostanite sa nama”.
4. NAUČNI POGLED NA HOMEOPATIJU
Molim čitaoce da unapred oproste što umesto “priručnika za neupućene” i ponekad nedoslednog poštovanja principa davanja odgovora na pitanja, prelazimo u jednu oblast koja možda neće biti odmah razumljiva. Pitanje bi u ovom trenutku bilo ”da li je homeopatija naučno zasnovana medicinska terapija”? Pozadina ovakvog pitanja leži u tome da se i danas, posle više od 200 godina, homeopatiji osporava upotrebljivost čak sofisticiranije nego u vreme Hanemana. Pri tome mislimo na sve medijske i marketinške alate koji se stavljaju u funkciji nečega što na ovoj planeti egzistira pod zajedničkim imeniteljem – lobi. Sva sreća, homeopatija je itekako ozbiljna nauka i za sve nas koji se bavimo homeopatijom od interesa je sve što se putem naučnih metoda može dokazivati. Umesto naučnih dokaza i njihovog nabrajanja, kojih ima zaista obilje i prevazilazi okvir ciljeva jedne ovakve knjige, dajemo prikaz prevoda jednog vrlo poučnog članka 40
W.H. Schüssler (1873), Eine abgekürzte Therapie gegründet auf Histologie und Cellularpathologie, Allgemeinen Homöopathischen Zeitung
83
razumljivog svakom neupućenom. Molim vas da obratite pažnju na godišta publikacija koja su navedena u referencama, što ukazuje na aktuelnost razmišljanja dr Pitera Kija. Samo da nagovestimo da se preko kvantne fizike Dejvida Boma, 41 morfogenskih polja, fraktala iz teorije haosa42 i drugih multidisciplinarnih pristupa, može objasniti način funkcionisanja homeopatskih remedija, njihov uticaj na vitalnu silu. Još uvek nema naučnog mernog uređaja koji će neporecivo da objasni iz ugla ponovljivosti eksperimenta o čemu se radi, ali poznati su laboratorijski nalazi da različite potencije jedne te iste homeopatske supstance menjaju dielektrična svojstva destilovane vode u koju se po proceduri merenja unose supstance43. Taj eksperiment je ponavljan sa nekoliko homeopatskih sredstava (lekova). S druge strane, nažalost, čak i u Zakonu o lekovima RS pod homeopatski lek stoji “Homeopatski medicinski proizvod bez dokazanih terapeutskih indikacija”. Ovakvi stavovi, usled nepoznavanja nauke homeopatije, izazivaju konfuziju ali se nadamo da će jačanjem zajednice homeopata u Srbiji doći do potpunijeg razumevanja suštine delovanja homeopatskih lekova (sredstava). Smatramo da sada možemo navesti jedan napis iz najnovije riznice naučnih napisa. Članak je objavio naučnik koji nije školovan i aktivan homeopata, već je po osnovnoj struci hematolog (specijalista koji se bavi izučavanjem krvi). Evidentno je da je na osnovu dobre sposobnosti integracije multidisciplinarnih studija došao do nečega što je on nazvao kao:
OTKRIĆA MOLEKULARNE GENETIKE: PREMA BOLJEM RAZUMEVANJU HOMEOPATIJE Dr Piter Ki44 rodio se u Velikoj Britaniji 1945. godine. Na samom početku naučne karijere specijalizovao se u oblasti hematologije, a pre svega u serologiji krvnih grupa (istraživanje osobina i reakcija krvnih seruma). 1974. seli se u Australiju i učestvuje u istraživanjima o autoimunitetu i serologiji transplatacije tkiva. Kasnije, postaje član Odeljenja za patologiju Univerziteta Zapadna Australija. Kasnih 80-tih brani uspešno svoj doktorat iz oblasti imuno-genetike. 1989. godine osniva prvu laboratoriju molekularne patologije u Zapadnoj Australiji na Fakultetu za stomatologiju i medicinu pri Univerzitetu Zapadne Australije, i ostaje na njenom čelu sve do penzionisanja 2001. godine. Tokom tog vremena vodio je svetske ekipe u oblasti istraživanja i bio mentor mnogim danas poznatim postdiplomcima. Objavio je preko 80 naučno recenziranih radova u prestižnim međunarodnim naučnim žurnalima. Već 2001. otkriva kako radi hibridno jezgro. Njegova otkrića su dovela do značajnog poboljšanja poljoprivredne prakse širom sveta. Učestvovao je u izradi dva 41
David Bohm, A new theory of the relationship of mind and matter, 1990, Philosophical psychology, Vol. 3, No. 2, pp. 271-286 42 Charlotte Werndl, What are the new implications of chaos for unpredictability, 2009, Oxford University Press : Britsh Society for the Philosophy of Science, Volume 60, Issue 1, pp. 195-220 43 Maity, T., Ghosh, D., Mahata, C. R., Effect of dielectric dispersion on potentised homeopathic medicines, 2010, Journal “Homeopathy”, April 2010, Volume 99, Issue 2, pp. 99-103 44 Dr Peter Kay: Molecular Genetic Discoveries: Towards a Better Understanding of Homeopathy; Časopis: Positive.Health.On.Line - Integrativna medicina za 21. vek; www.positivehealth.com, Izdanje 168, mart 2010. godine (preuzeto sa Interneta jula 2010.)
84
patenta deponovana pod zaštitnim brojevima WO 2005/075668 i WO 2007/012138. Rezime Više od dvesta godina, praktičari homeopatije koriste visoko razređene supstance da bi pomogli milionima bolesnih da se oporave. Kako homeopatske remedije45 uključuju izradu od aktivnih, u prirodi prisutnih supstanci, koje su suviše razređene da imaju farmakološki efekat, stoga je validnost homeopatske prakse često pod sumnjom. Homeopatija je takođe odbačena od mnogih koji je posmatraju kroz osnove mehanicističkih istraživanja homeopatskih remedija (zasnivanih pre svega na identifikaciji prisutnosti molekula supstance merene Avogadrovim brojem, važećim još od kraja XVIII veka)46, te ovo sve ograničava i umanjuje naučni kredibilitet. Rezultati poslednjih genetskih studija sada nam donose zrak svetla za buduće pristupe razumevanju kako visoko razređene supstance mogu da promovišu svoje blagotvorne efekte.
Slika 3: Izgled DNK molekula (dezoksi-ribonukleinske kiseline; nosilac genetskog koda u jezgru ćelije)
Uvod Tokom godina ističu se razni mehanizmi, uključujući i ideju da voda ima kapacitet memorisanja molekularnih “energetskih signatura” (bila je isticana u pojašnjenju kako homeopatija radi) [1]. Svako od tih istraživanja može biti relevantno i ne sme biti uzajamno isključivo. Dakako, postoji međutim vrlo mali broj prateće evidencije za svaki od ovih različitih preporučenih mehanizama. U ranijem članku u ovom časopisu (u izdanju pod brojem 16447), promovisao sam pogled da homeopatska sanacija mora biti sposobna da oporavi onoga ko pati, 45
Potrebno je na ovom mestu istaknuti da postoje sinonimi: homeopatsko sredstvo, homeopatski lek, homeopatska remedija koja je prihvatljiva za naše govorno područke. U Hrvatskoj je uobičajen termin “homeopatski pripravak”. 46 Napomena Holodkov Vladimira 47 Taj članak dostupan je takođe preko Interneta; napomena Holodkov Vladimira. Videti Web link: http://www.positivehealth.com/article/homeopathy/homeovitality-the-revolutionary-healthcare-system (preuzeto jun 2010)
85
selektivnim ciljanjem na regione genoma koji će imati pogodnost od toga, ili genetičkim šematskim planom. Zašto, pa zato što se fiziološke i psihološke promene (ukoliko nije indikovana neka trauma) usmeravaju aktivacijom ili deaktivacijom specifičnih gena (delovima DNK, po genetskom šematskom planu) čime se pokreće sinteza proteina i hormona koji su potrebni da se te promene dogode. Nasuprot nekim iznetim gore predloženim mehanizmima [1], postojeća evidencija je sada ukazala na podršku ideji da homeopatska sanacija zaista radi i ona ima svoj kapacitet da interaktivno deluje na podesan način sa tim genetskim šematskim planom. Šta više, rezultati poslednjih naučnih eksperimenata sugerišu da različite remedije mogu interagovati sa genetskim kodom na prilično različite načine i da lični odgovori mogu varirati u skladu sa subjektovim jedinstvenim (unikatnim) genetskim profilom (obrascem). Homeopatsko izražavanje gena Korišćenjem visoko sofisticiranih molekularno bioloških tehnika, dr Sunili i kolege [2] u laboratoriji su dokazali da visoko razređene i dinamizirane (potencirane) supstance mogu, u stvari, aktivirati pogodne gene (one od kojih imamo koristi), takve kao one obeležene sa p53. Gen p53 ima kritičnu ulogu u odbrani protiv kancera (za poslednji izveštaj videti referencu [3]). On kontroliše rast kancer ćelija i inicira samo-destruktivni program u kancerogenim ćelijama. To je razlog zbog koga su subjekti sa defektnim genom p53 češće prijemčivi na razvoj kancera. Dr Sunili i saradnici istraživali su da li visoko razređeni delovi biljke i ekstrakti izvađeni iz tumora mogu da interaguju sa genetskom šemom da bi se direktno aktivirao gen p53. Rezultati njihovog rada pokazali su da su visoko razređeni biljni ekstrakti zaista sposobni da indukuju kancer izveden iz ćelija što vodi ka samodestrukciji i čini ih da rastu znantno sporije. Mnogo važnije jeste da su oni potvrdili da je homeopatska remedija izvedena iz tumora i označena kao Carsinosinum, kada se visoko razredi, sposobna da indukuje pojačavanje antikancerogenog gena p53, što je za posledicu imalo samodestrukciju razlitičitih ćelija dobijenih iz tumora.
Slika 4: Model gađanja gena Isti naučnici takođe su otkrili da različite biljke čiji delovi se koriste u homeopatiji imaju optimum osobina anti-kancerogenih ćelija u različitim razređenjima. Neke od njih pojačavaju svoje antikancer ćelijske osobine mnogo efikasnije što su više razređene. Na 86
primer, ekstrakt biljke Conium maculatum48 utiče da se različiti tipovi kancera, izvedeni iz raznih ćelija, usmeravaju se prema samodestrukciji, i to onda kada je bila visoko razređena. S druge strane, ekstrakt biljke Lycopodium clavatum deluje samo na kancerogne ćelije usmeravajući ih prema samodestrukciji na mnogo nižim razređenjima. Potonji nalaz nije održao opšti pogled da potencije homeopatskih remedija pojačavaju dejstvo što su razređenije. Dr Sunili i kolege takođe su prikazali da ekstrakti homeopatskih biljaka reaguju različito na razlilite tipove kancerogenih ćelija. Na primer, ekstrakt od Conium maculatuma bio je sposoban da indukuje smrt ćelija koje su izvorne samo za tri različita tipa kancera. Na drugoj strani, homeopatski ekstrakti biljaka Ruta graveolens i Chelidonium majus bili su sposobni da indukuju samodestrukciju ćelija koje su nastale samo od jedne od tri različite vrste testiranih kancerogenih ćelija. Ova zapažanja navode na to da postoji mogućnost da se pronađe način na koji homeopatske remedije interaguju sa genetskom šemom i da ta interakcija možda zavisi od jedinstvenosti genetskog koda primaoca, upravo kako i mnogi moderni lekovi to čine. Kako biljni ekstrakti koji se koriste u homeopatskoj praksi sadrže širok spektar rastvroljivih materija, bilo bi korisno odrediti koji su od ekstrakta mnogih molekularnih sastojaka aktivno uključeni u proces ciljanja genoma i na kojim koncentracijama su one najefikasnije. Rezultati takvih istraživanja mogu pomoći praktičaru u odabiru najodgovarajuće remedije koja najbolje odgovara specifičnosti homeopatskog slučaja, takođe vodeći računa o primaočevom jedinstvenom genetskom profilu. Dr Sunili i kolege [2] takođe su prikazali da je sposobnost vrlo razređenih biljnih ekstrakta za interakciju sa genom zavisna o njima kada budu podvrgnute potenciranju i dinamizaciji. Ideja potenciranja koje uključuje proces trešenja (sukusija) za koji se mislilo da menja strukturu i raspored povezanih molekula je kao takva otpala. Još nije poznato kako se dešava da svaki od različitih konstitutivnih molekula u potenciranom biljnom ekstraktu i drugim homeopatskim remedijama ciljaju određene regije korisne genomu. Kao što je naznačeno gore, moguće je da postoje višestruki mehanizmi na kojima se temelji homeopatska sanacija, i da ona možda zavisi od strukture jako razređenih molekula koji su uključeni u različite homeopatske lekove. Poslednjih nekoliko značajnih otkrića osvetlili su neke mehanizme na kojima se temelji postojanje nove forme homeopatske sanacije, tako da imamo potencijal ciljanja bilo kog od hiljada ljudskih gena koji su sada pronađeni. Koliko gena postoji? Genetički nacrt (obrazac) obuhvata nešto više od tri milijarde nukleotida ili gradivnih blokova, kao konzistuenti molekula DNK. Postoje u osnovi četiri vrste nukleotida koji se nazivaju G (gvanin), C (citozin), T (tanin) i A (adenin). Svaki od četiri nukleotida mogu se shvatiti kao predstavnici četiri slova abecede. Sled ta četiri nukleotida u obliku 'slova' određuje svojstva genetskih nacrta, a posebno, precizno opisuju svojstva svakog gena. Svaka ćelija u telu (osim crvenih krvnih ćelija) sadrži dva kompletna seta genetskih nacrta (hromozoma), jedan od svakog roditelja. Danas se smatra da postoji nešto preko tri milijarde nukleotida tako da sadrže oko 25.000 gena. Svaki gen ima svoj vlastiti jedinstveni redosled nukleotida. Većina gena proizvodi jednu ili više proteinskih 48
Kukuta, sa njom je pogubljen Sokrat; napomena Holodkov Vladimira
87
molekula koji upravljaju našim razvojem od začeća do smrti. Čak iako još nije poznato kako sve to rade, neki od njih, koji igraju ključnu ulogu u otpornosti i zaštiti od infekcija, dobro su okarakterisani. Drugi geni koji igraju važnu ulogu u održavanju dobrog um/telo zdravlja, usporavaju proces starenja i štite protiv bolesti kao što su rak, u posljednje su vreme identifikovani. Pa kako mogu ti korisni geni biti usmereni prema svrsi lečenja, a kao ciljevi homeopatske sanacije? Nova homeopatija Ciljanjem opšte korisnih gena pomoću visoko razređenih DNK molekula sa specifičnim nukleotidnim sekvencama uspostavljena je homeopatska praksa pre nekoliko godina od strane dr Bernarda Maričela [4]. Dr Maričel označava korišćenje svog jako razređenog DNK molekula određenih sekvenci (nazvano SNK, specifične nukleinske kiseline) kao Nova homeopatija. On je koristio jako razređene DNK molekule ciljajući imunološki odgovor gena u sprečavanju i borbi protiv infekcije i to sa velikim uspehom. Dakle, kako bi mogli jako razređenim DNK molekulima povoljno ciljati stimulaciju i promovisanje zdravlja kroz njihove sekvence? Nedavno su otkrivena i dva nova izvanredna svojstva DNK. Oni ukazuju na mehanizme koji mogu podupreti Novu homeopatiju dr Maričela. Neobična osobina DNK-a: Telepatska DNK Pre svega, pre nekoliko godina prof. Kornišev i njegove kolege otkrile su da su specifične nukleinske kiseline ili DNK molekuli sposobne da komunicaraju sa drugim preko identifikacije sekvenci [5]. Izgleda da DNK molekuli imaju neki način za emitovanje signala koji se može prepoznati od drugih molekula DNK sa istim redosledom. Prepoznavanje signala okida mobilizaciju i interakciju između komu-nikativnih DNK molekula. Ovaj nedavno otkriven sistem prepoznavanja signala niza specifičnih DNK molekula može se shvatiti na isti način na koji nizovi brojeva mogu da se koriste za komunikaciju pojedinca putem telefonskog sistema. Da li je išta poznato o mogućem interaktivnom molekularnom signalizacioniom sistemu DNK-a? Da, postoje saznanja. Profesor Montanj i kolege su skoro otkrili drugačiju značajnu neobičnu osobinu DNK [6] koja može pojasniti kako specifične kiseline ili drugi visoko razređeni DNK molekuli po dr Maričelu ciljaju i interaguju sa korisnim genima. DNK elektromagnetna radijacija Profesor Montanj i njegove kolege - naučnici su dokazali po prvi put da DNK molekul ima sposobnost da emituje elektromagnetske signale. Njihovi eksperimenti sugerišu da kvalitet emisije elektromagnetskih signala zavisi od jedinstvenosti sekvence DNK. Ovaj nalaz mogao bi vrlo dobro objasniti kako Novi homeopatski lekovi dr Maričela ciljaju gene koji su posebno uključeni u otpornost, naročito s obzirom na činjenicu da elektromagnetni signali koje emituje DNK su sposobni da putuju na velike udaljenosti. Još važnije, emisije elektromagnetskih signala mogu biti inducirane kad je DNK molekul mehanički stimulisan ili izlaganjem prirodnoj elektromagnetskoj pozadini, ili DNK molekulima koji su već emitovali elektromagnetske signale. Ovi
88
nalazi mogu objasniti zašto je potenticiranje nužan deo priprema homeopatskih lekova, posebno onih koji koriste nukleinske kiseline ili DNK kao aktivni sastojak. Kao što je već rečeno, mnogi su osporavali valjanost homeopatske sanacije, jer aktivni sastojci korišćeni u njima toliko su razređeni da oni ne bi mogli imati bilo kakve uticaje kao farmakološki lekovi. To je istina. Međutim, uzbudljivo delo profesora Montanja pokazalo je da je optimum DNK elektromagnentne stimulacije i emisije signala ograničen na prilično uzan raspon razređenja koji je ekvivalent homeopatskom razređenju obeleženih sa 5C ili 6C. Uzimajući sve zajedno, rezultate rada dr Sunila, profesora Montanja i njihovih kolega, čini se da homeopatski preparati mogu komunicirati sa genom na sasvim različite načine, jer mnogi od njih, kao što su biljni ekstrakti, ispitani u referenci [2] rade optimalno u razređenjima iznad onih na kojima je DNK u stanju emitovati i primati elektromagnetne signale. Dakle, kako visoko razređena DNK emituje elektromagnetske signale? DNK nanostrukture Dokazi koji sada sugerišu jesu da elektromagnetni signali mogu biti primljeni i preneti sa “nanostrukturama” [6] koje još nisu u potpunosti shvaćene. No, mislilo se da oni mogu odražavati topljive komplekse koji su nastali između duplo “nasukanih” DNK molekula i molekula vode na prilično preciznim molekularnim razmerama. Zbog jedinstvene strukture DNK molekula, malo je verovatno da supstance drugačije od DNK mogu formirati slične nanostrukture i emitovati isti tip DNK ciljanih elektromagnetnih signala, ali još jednom se podržava stav da druge homeopatske supstance, poput onih koje istražuje dr Sunili i kolege [2], ciljaju genom nekim drugim mehanizmom koji tek treba da se otkrije. Homeovitalnost™ Kao što je navedeno gore, poslednja naučna otkrića daju moguće objašnjenje za uspeh dr Maričelovih Novih homeopatskih lekova u kojima on koristi jako razređene molekule DNK sa definisanom sekvencom u cilju uticaja na blagotvorne regione genoma. Sada kada je jako razređen molekul DNK pokazao da ciljano deluje na blagotvorne regione genoma, ovaj autor je u Australiji, koristio isti pristup da cilja određene regione genoma koji su pronađeni za promociju i održavanje raznih oblika super-zdravlja (prirodni hibrid vitalne sile; lat. vigor). Time je želeo da priušti otpornost na bolesti, kako bi svako imao priliku da živi duže, zdraviji srećniji život. To se naziva “Sistemom homeovitalnosti”, jer je projektovan za promociju optimalnog zdravlja, a ne da razreši bolest. Jedan od primera homeovitalnosti, u čiji opseg spada, jeste i HoV-KLO. HoV-KLO sadrži vrlo razređene DNK molekule koji su formulisani da gađaju KL gen [7].49 49
Radi se o specifičnom enzimu poznat kao Klota enzim, otkriven 1997. To je specifičan transmembranski protein zadužen za procese starenja i ateroskleroze, usmeren prema mineralizaciji i tvrdoći kostiju. Inače, Klota je jedna od tri rimske boginje sudbine (parke), preostale dve su Lahesa i Atropa, odgovaraju grčkim Moirama, koje svakome predu i seku njegovu nit sudbine. (Napomena Vladimira Holodkova).
89
KL je jedan od najvažnijih gena ikad otkriven, koji potpomaže promociji. Otkrića o ovom genu pokazuju kako bi se moglo omogućiti ljudima da žive duže i zdravije kroz oblik revitalizacije vigora (vitalne sile) putem prirode [8]. Ovaj gen takođe pomaže smanjenju krvnog pritiska i štiti od bolesti srca [8]. Takođe, spominju se i kao gen protiv starenja, jer su smanjeni nivoi KL gena povezani sa ubrzanim starenjem [9, 10]. KL takođe pomaže u održavanju zdravlja bubrega i štiti od razvoja reumatoidnog artritisa [11]. Početna istraživanja pokazuju da bi KL čak mogao usporiti napredovanje raka dojke [12]. Naučnici su otkrili da postoji postepeni pad u KL aktivnosti kako postajemo stariji. Pokazalo se da kod ubrzanja procesa starenja, pad KL aktivnosti dovodi do oslabljenog imuniteta [11]. Kao posledicu toga, svako zdravlje će imati koristi od toga da se učini bilo šta što je moguće kod neizbežnog starenja, a sada znamo da je povezano sa padom KL aktivnosti. Hov-KLO je upravo razvijen za tu namenu. Za informacije o drugim proizvodima Homeovitalnosti videti www.homeovitality.com. Budućnost homeopatskih mogućnosti Konačno, u pogledu nekih od izvanrednih novih otkrića gore istaknutih, posebna su ona s obzirom na neka od novootkrivenih svojstava jako razređenog DNK-a, te mnogo novih i uzbudljivih mogućnosti stoji pred praksom Homeopatije, Nove homeopatije i Homeovitalnosti. Budući rad može se fokusirati tako da se dođe do raspleta različitih načina kako visoko razređeni materijali mogu komunicirati sa genomom tako da se može razviti delotvorniji i specifičniji homeopatski tretman. Takođe, biće od velikog interesa da se determiniše da li bilo koji od alternativnih mehanizama koji podupiru prednost od tehnologije visokih razređenja zahtevaju saradnju sa sistemom izražavanja psihobiologije gena [13]. Neki od tih nedavnih otkrića takođe povećavaju mogućnost da blagotvorna svojstva homeopatskih supstanci mogu da se učine takvim da budu u mogućnosti da se unapred učine delotvornijima u laboratoriji. Reference 1. http://kulisz.com/how_does_homeopathy_work.htm 2. Sunila ES et al. Dynamized preparations in cell culture. Evidence-Based Comp. Alt. Med. 6:257-263. 2009. 3. Zuckerman Vet al. Tumour suppression by p53: the importance of apoptosis and cellular senescence. J. Pathol. 219:3-15. 2009. 4. http://www.complementary-medicine.com/NewHomeopathy2.htm 5. Baldwin G S et al., DNA double helices recognize mutual sequence homology in a protein free environment. J. Phys.Chem. B. 112: 1060-1068. 2008. 6. Montagnier L et al. Electromagnetic signals are produced by aqueous nanostructures derived from bacterial DNA sequences. Interdiscip. Sci. Comput. Life Sci. DOI: 10.1007/s12539-009-0036-7. 2009.
90
7. Matsumura Y et al. Identification of the human klotho gene and its two transcripts encoding membrane and secreted klotho protein. Biochem. Biophys. Res. Commun. 242:626630. 1998. 8. Arking DE et al. Association between a functional variant of the KLOTHO gene and high-density lipoprotein cholesterol, blood pressure, stroke, and longevity. Circ. Res. 96: 412418. 2005. 9. Kuro-o M et al., Mutation of the mouse klotho gene leads to a syndrome resembling ageing. Nature 390:45-51 1997. 10. Rosenblatt KP and Kuro-O M. Klotho, an aging suppressor gene. Horm. Res. 67:191203. 2007. 11. Witkowski JM et al. Klotho- a common link in physiological and rheumatoid arthritisrelated aging of human CD4+ lymphocytes. J. Immunol. 178:771-777. 2007. 12. Wolf I et al. Klotho: a tumour suppressor and a modulator of the IGF-1 and FGF pathways in human breast cancer. Oncogene. 27:7094-7105. 2008. 13. Rossi E. The psychobiology of gene expression. WW Norton & Company, New York. ISBN 0-393-70343-6. 2002.
Jedan deo objašnjenja fenomena delovanja homeopatskih remedija možemo naći u hormezis efektima razblaženja koje su objašnjeni Arnt-Šulcovim principom (videti referencu u fusnoti 27). Naime, ti principi govore da supstance u postupku razblaženja imaju svojstva stimulacije, regulacije i inhibicije na nivou biohemijskih procesa upravo zavisno od nivoa razblaženja koje se u homeopatiji nazivaju potencijama a u stvarnosit predstavlja oznaku intenziteta razblaženja, odnosno moći homeopatskog sredstva (leka). Ovaj njihov princip otkriven krajem XIX veka, postao je osnova razvoja farmakoloških procedura. Moguća dalja istraživanja o načinu delovanja homeopatskih remedija trebala bi da budu u prostoru kvantne fizike i foto hemije. Postoje radovi koji ukazuju da primenom principa teorije haosa (fraktala) i primenom laboratorijskih analiza holografskom foto-hemijom mogu da se objasne fenomeni nestanka bolesti posle homeopatskog tretmana. U nauci je sve više prisutan multidisciplinarni integrativni pristup rešavanju problema. Specifičnim modeliranjem interakcija fotona može da se na dubljem, kvantnom nivou, shvati sistem delovanja homeopatskih remedija nastalih sukusijom (visokim razblaživanjem i potresanjem prirodnih supstanci) po metodi izrade genijalnog Hanemana. Osnova za ovakav stav ima u radovima naših naučnika prof. dr Đure Koruge i prof. dr Dejana Rakovića iz oblasti energetsko-informativnog prostora živog bića izvrgnutog stresu i izučavanju svesti. Navodimo i rad grupe okupljene oko Odeljenja za fiziku Prirodnog matematičkog fakulteta pri Novosadskom univerzitetu o fundamentalnim karak-teristikama fotona i njihovim interakcijama sa moždanim fotonima, u kojima učestvuje kao spoljni saradnik i autor ove publikacije. Neki aspekti rezultata objavljeni su na međunarodnoj konferenciji o komunikacionim sistemima i njihovoj aplikaciji u martu 2010. u Hong Kongu.50 50
Nenad V. Delic, Jovan P. Setrajcic, Stevan Armakovic, Ana J. Setrajcic, Sasa Cvetkovic, Igor J. Setrajcic, Vladimir Holodkov, Fundamental Characteristics of the Individual Photon and their Interaction with Brain Photons, Zbornik radova “International mutliconference of engineers and computer science”. IMECS 2010, March, 17.19, 2010, The Royal Garden Hotel, Kowloon, Hong Kong, pp. 784-786
91
Definitivno, homeopatija deluje. Veština homeopate je da pronađe similimum (najpodesniju remediju) na osnovu skupa simptoma mentalnog, emocionalnog i fizičkog dela pacijenta koji priča o svojim tegobama. Skup tih simptoma daje sliku totaliteta tegoba preko koje pronalazimo u Materia Medica sliku homeopatske remedije koja je najsličnija i primerena pacijentu (to se naziva similimum – lek koji kod zdravih osoba izaziva tegobe). Ovo se čini jednostavnim. Jeste jednostavno, ne zato što je to rekao Haneman, nego što homeopatska praksa to pokazuje, ali traži se znanje i iskustvo homeopate. Zato je neophodno i kvalitetno školovanje. No, to važi za svaku profesiju ako hoće da bude uspešna.
92
5. HOMEOPATSKA FARMACIJA
U ”kutku za neupućene” smo pojasnili da opisi karakteristika homeopatskih sredstava (lekvoa) nalaze se opisani u zbirkama pod zajedničkim imenom Materia Medica. Na primer, u Materia Medici od Robina Marfija51 možemo naći sledeći kratak opis jednog homeopatskog sredstva (leka): “Bry. Bryonia alba. Bryonia dioica. Divlji hmelj. Bela brionija. N.O. Cucurbitaceae. Tinktura korena uzeta pre cvetanja. Uobičajena engleska brionija je Bryonia dioica, koja je zamenila Bryonia Alba i ima verovatno identična svojstva, ali samo je Alba dokazivana, i shodno tome treba koristiti ovu biljku za pravljenje leka. Istorijska doza: Tinktura i sve potencije, od prve do tridesete. Planete: Mars, Saturn”. Zapažamo da Robin Marfi, renomirani homeopata i edukator, inače Amerikanac koji dugo živi u Londonu, spominje pripadnost homeopatskih sredstava (lekova) nekoj planeti. To je na neki način alhemijski pristup. Planete kazuju o starom planetarnom potpisu leka. Sedam planeta klasifikuju homeopatske ili biljne lekove prema osobenosti, ponašanju, organima, sistemima i tkivima. Na osnovu ovih asocijacija određuju se i prepisuju konstitucioni, akutni i hronični lekovi. Astrologija se odnosi na planetarnu konstituciju određena danom i časom rođenja, te na neki način govorimo o sudbini rođenog. Kontroverzni Detlfsen u svojoj publikaciji52 govori o vezi astroloških faktora i homeopatskom pristupu isceljenju čoveka od TEGOBA a ne od bolesti. Tegobe su deo sudbine te govori o isceljiteljskoj snazi bolesti o čemu je svojevremeno govorio i pisao Kent. Planetarni sigil (potpis) biljke se odnosi i na njenu sadnju ili sejanje, branje i pripremanje tinkture. Sunce predstavlja srce i cirkulatorni sistem, Mesec - mozak i endokrini sistem, Mars - krv i imuni sistem, Merkur - pluća i respiratorni sistem, Jupiter - jetru i digestivni sistem, Venera - bubrege i uro-genitalni sistem, i na kraju Saturn slezinu i mišićno-koštani sistem. Ovakav pristup je razvijen od strane antropozofa, posebno Rudolfa Štajnera.53 Smatramo da deo ”Kutka za neupućene” treba da posvetimo osnovama homeopatske farmacije. 51
Robin Murphy, Nature's Materia Medica, 3rd Edition, 2007, Printed in USA. Upućujemo čitaoca na referencu: Steven B. Kayne: Homepathic Pharmacy – Theory and Practice, Second Edition, 2006, Elsevier 52 Torvald Detlefsen, Sudbina kao šansa – iskonskim znanjem do savršenosti čoveka, 2002, Čigoja (original: Thorwald Dethlefsen, Chicksal als Chance - Das Urwissen zur Vollkommenheit des Menschen, 1979, C. Bertelsmann Verlag, Muenchen) i Thorwald Dethlefsen & Rudiger Dahlke, The Healing Power of Illness: Understanding what your symptoms are telling you, 2004, Vega Books 53 Steiner, Rudolf, Poljoprivredni tečaj – duhovno znanstvene osnove za napredak poljoprivrede, Predavanja u Koberwitzu od 7. do 16. lipnja 1924. godine i Dornachu od 20. lipnja 1924. Prevod na hrvatski jezik uz dozvolu Nachlaßverwaltunga, Dornach – Schweiz. Ova predavanja predstavljaju dobar uvod u agrohomeopatiju.
93
Farmakologija je nauka o lekovima. Bavi se proučavanjem fiziološkog uticaja lekova na organizam, te njihovim izlučivanjen i načinom upotrebe. Deo poznavanja farmakologije jeste i nauka o drogama poznata kao farmakognozija, nauka o prirodnim lekovima koji mogu biti anorganskog (mineralnog) i organskog (biljnog i životinjskog) porekla. Farmacija je nauka o spravljanju. Farmakopeja, kao što smo ranije naveli, predstavlja zvaničan spisak uputstava o spravljanju, ispitivanju i održavanju lekova koji objavljuje nadležna državna institucija.54 S obzirom da u Srbiji, za sada, još nije u potpunosti razvijena nabavka homeopatskih sredstava (lekova) u apotekama, pogodnije je nabavljati homeopatska sredstva (lekove) samo kod renomiranih proizvođača koji se pridržavaju dobre proizvođačke prakse u skladu sa odgovarajućom homeopatskom farmakopejom. Spomenimo neke brendove kao što su: DHU – Deutsche Homoeopatische Union, Reckeweg, Homeolab, Heel, Neal's Yard, Dolisos, Boiron, Remedia-Austria, Ainsworths, Nelsons, Helios, WHP-Washington Homeopathic Pharmacy itd. Istorijski gledano, nakon otkrića principa similimuma 1790. Hanemanu je trebalo dugo vremena da razvije princip potenciranja koji se koristi i danas. Mnogo godina je koristio samo male doze praha ili tinkture dobijenih od nekih biljaka, soli žive, sumpora, sprovodeći preskripciju prema zakonu sličnosti. Rezultati su bili impresivni, ali zbog niskog razblaženja (skoro u materijalnim dozama) javljao se tu i tamo toksični efekat kod nekih slučajeva. Ostalo je neistraženo šta je navelo samog Hanemana da razređenju doda i faktor sukusije (protresanje sa udaranjem), ili zašto je izabrao 1 prema 100 kao faktor razređenja. Iz ugla današnje nauke teško možemo prihvatiti Hanemanove tvrdnje o informacijama koje je dobijao od Kreatora. Smatra se da je jedan od glavnih razloga za dalje smanjivanje doze morao biti da se izbegnu ili smanje štetni efekti homeoaptskog isceljenja. Danas znamo da postoje dva osnovna izvora lekova: organske i neorganske supstance. Shodno tome, homeopatska farmacija koristi dva osnovna vida razređivanja: alkoholne tinkture (za biljni materijal) i trituracija sa laktozom (za nerastvorljive supstance i soli, kao što su npr. živa, antimon, arsenik). Kao što smo već naveli u prvom delu ovog priručnika, Haneman je osnovna saznanja o lekovima sažeo u knjizi Materia Medica Pura, imajući u vidu da su homeopatski lekovi čisti (pura) zato što je njihovo delovanje određeno sistemom homeopatskog dokazivanja (i to naglašava u ”Organonu”), a ne teoretski ili špekulacijom. Ovako dobijena homeopatska sredstva (lekovi) predstavljaju, de facto, energetska-vibraciona sredstva oslobođena svoje materijalne prirode. Danas se homeopatska sredstva u Materia Medicama, mogu pručavati po najrazličitijim sistemima, grupama, delovanju ili poreklu. Tako na primer, postoji porodica homeopatskih sredstava (lekova) iz porodice insekata, porodice ptica, porodice soli zlata, porodice kalijuma i magnezijuma, porodica teških metala, itd. Posle prve Materia Medica Pure od Hanemana, pojavilo se puno drugih autora koji su poštujući Hanemanov princip dokazivanja homeopatske supstance na zdravim ljudima, proširili spisak. Ipak jedan standard je prisutan: homeopatska sredstva su poređana po abecednom redu, po standardnom latinskom, botaničkom ili hemijskom imenu. Često sledi farmacija, izvor leka, istorijat nastanka, mitologije (kao kod poznatog italijanskog homeopate Masima Manđalavorija), ko i kada je izveo dokazivanje, homeopatsko delovanje, potom i kliničko delovanje (specificiranje bolesti prema terminologiji 54
The German Pharmacopoeia, Second Edition, Trasnlated C.L.Lochman, 1884, New York, J.H.Vail & Company British Pharmacopoeia 2009, Volume I - V, Crown Copyright 2008
94
klasične medicine), komentari, komparacija (npr. komplementarnost ili diferencijacija). Iz ugla homeopatske farmacije, homeopatsko sredstvo može da: - neutralizuje i leči akutna stanja, kao što su strah, nervoza, opekotine, udarci, posekotine i sl. - balansira elemente, temperaturu, telesne tečnosti, vitalnu energiju, životni ciklus, spavanje, aktivnost i sl. - vitalizuje konstituciju u celosti, tako da svi organi i sistemi poboljšavaju funkcionisanje i efikasnost. -
vraća zdravlje i sklad na svim nivoima, mentalnom, emotivnom i fizičkom.
Farmacija prepoznaje homeopatski princip kroz drugačije termine: deluju simpatički ili simpatetički. Simpatija odražava princip da se slično sličnim leči. Postoji simpatički odnos između delovanja leka na zdravu osobu, dokazivanja i terapeutskog delovanja na bolest. Lekovi koji su u suprotnosti sa imunološkim odgovorom nazivaju se antipatični ili alopatski. Hanemanova ”stara medicina” je ustvari ”alopatska medicina”. Prema slici tegoba, onako kako pacijenti prikazuju svoje stanje, homeopatska sredstva (lekovi) mogu se razvrstati na krizni (engl. emergency), akutni i hronični. Na osnovu sloja na koji deluju, lekovi mogu biti fundamentalni, patološki i konstitucioni. Slojeve isceljivanja je pojasnio i uveo u praksu poznati Argentinski homeopata, urolog po specijalnosti, Francisko Ksavijer Ejcajaga (Francisco Xavier Eizayaga)55. U zavisnosti od supstance od koje su napravljeni, homeopatski lekovi mogu biti: biohemijski, energetski, nozode, crevne nozode, sarkode, izopatski, sintetički, tautopatski, mijazmatski i kompozitni. Po opsegu delovanja homeopatski lekovi mogu biti: uzročni, epidemiološki, organski, polikresti, terapeutski i međulekovi. Po međusobnom odnosu, homeopatski lekovi, kao i supstance od kojih su napravljeni, mogu biti kompatibilni, neprijateljski, antidoti, da dobro slede ili da su dobri sledbenici i o ovome možemo naći podatke za svaki lek u raznim publikacijama 56 ili (eventualno) u sekciji RELATIONS (odgovarajućeg repertorijuma odnosno Materia medici). Procenjuje se da je većina homeopatskih sredstava (lekova) sačinjeno od biljnih tinktura, te poznavanje porodica biljaka je od posebnog značaja. Pronalazi se starija literatura na našem jeziku gde se navodi koje biljke imaju vrednost u homeopatiji. 57 Ova knjiga je deo srpske tradicije u oblasti travarstva. Većina biljaka sadrži specifične materije – alkaloide koji predstavljaju farmaceutske osnove za izradu današanjih alopatskih lekova.58 Navodimo zbirku radova posvećenih doprinosima i kontradikcijama koje se vezuju za niska razređenja supstanci koje ulaze u izvore homeopatskih sredstava 55
Francisco Xavier Eizayaga (1924 – 2001), poznata publikacija koju je objavio jeste “Treatise on Homoeopathic Medicine” (1991, izdavač: Ediciones Marecel, Buenos Aires) u kojoj pojašnjava svoje poglede na homeopatsko isceljenje koje je nazvano “teorija slojeva”. 56 Abdur Rahman, The Encyclopedia of Remedy Relatioship in Homeopathy, 1997, Haug : Heidelberg 57 Dr Jovan Tucakov, Lečenje biljem, 1990, Rad, Beograd 58 Geoffrey A. Cordell, Ed., The Alkaloids – Volume 53, 2000, Academic Press
95
(lekova). Ta istraživanja, započeta još 1986. od strane profesorke Madlen Bastide i njenog kolege Halma, predstavljaju sintezu rezultata istraživanja moderne fizičkohemijske i biološke analize supstanci.59 U skladu sa odgovarajućim homeopatskim farmakopejama, obrada svežeg i/ili suvog biljnog materijala vrši se što je moguće pre nakon sakupljanja, tako što se očisti od insekata i nečistoća (plesnivi delovi ili delovi koji su promenili bolju i miris) i samo se opere korenje. Pošto formula za izradu tinkture direktno zavisi od procenta vode u biljci treba izbegavati pranje. U arhivama Hanemanove zaostavštine, pronađen je kovčežić sa homeopatskim sredstvima (lekovima) gde je ostalo 70 lekova, od kojih je oko polovina biljnog porekla. On je podelio način izrade tinkture u zavisnosi od količine vode koju biljka sadrži, u četiri klase. Kako je od njegovog vremena još mnogo stotina biljaka ušlo u Materiu Medicu, ova podela se pokazala nepraktičnom. Njegove metode su ušle u nemačku homeopatska farmakopeju (ranije spomenuta u fusnoti). Nakon maceracije (potapanje u alkohol), tinktura se čuva na hladnom i tamnom mestu najmanje deset dana, a najviše četiri nedelje. Zatim se procedi, istisne što je više moguće tečnosti i na kraju filtrira. Matične tinkture treba koristiti za izradu potenciranih lekova što je pre moguće zato što im je rok trajanja 2-3 godine, u zavisnosti od koncentracije alkohola. Trituracija je čvrsti ekvivalent tečnog razređivanja i potenciranja, pri kome se koristi laktoza (mlečni šećer) kao neutralni i čvrsti rastvarač. Originalni metod je sam aneman detaljno opisao u svojoj prvoj Materia Medica Pura i u slučaju Arsenicum Albuma on taj metod opisuje: “Da bi se pripremila doza, jedan gran60 belog arsenika u prahu se meša (trlja) sa 33 grana mlečnog šećera u prahu, u porcelanskom neglaziranom avanu pomoću porcelanskog neglaziranog tučka u toku 6 minuta, zatim se struže porcelanskom špatulom u naredna 4 minuta, onda se drugi put meša bez dodavanja ičega u smesu 6 minuta i onda opet struže 4 minuta. Ovome se sada doda 33 grana mlešnog šećera, triturira (meša) 6 minuta i grebe 4 minuta, još 6 minuta trituira i još 4 minuta grebe i na kraju doda u ovo poslednja 33 grana mlečnog šećera, pa se trituira 6 minuta, grebe 4 minuta i ponovo trituira 6 minuta, gde se nakon poslednjeg grebanja dobija prah koji u svakom granu sadrži 1/100 grana jednako potenciranog arsenika. Jedan gran ovog praha, kome se doda novih 33 grana mlečnog šećera i koji se zatim u toku jednog sata (36 minuta trituracije i 24 minuta grebanja), dovodi se u stanje potenciranog praškastog razređenja koje je još 100 puta razređenije. Od ovoga se jedan gran (sadrži 1/10.000 grana arsenika) meša i treći sat na isti način sa 99 grana mlečnog šećera: ovo predstavlja razređenje arsenika od jedan u milion. Jedan gran ovoga se rastvori u 100 kapi razređenog alkohola (u proporciji jednakih delova vode i alkohola) i dva puta sukusira ručno. Ovo nam daje rastvor koji se razređuje u daljih 26 flašica (uvek se jedna kap iz prethodne flašice dodaje u 99 kapi alkohola u novoj flašici, onda sukusira dvaput i taj se proces ponavlja dok se ne dostigne željena trideseta potencija.” Ovaj precizan proces mešanja je kao takav ostao do danas. 59
Leoni Villani Bonamin, Ed., Signals and Images – Contributions and Contradictions about High Dilution Research, 2008, Springer Verlag, Germany 60 U Hanemanovo doba, postojale su mere kao što su gran, čaše, kašikice, kapljice itd. Prema podacima Hanemanovog apotekarskog leksikona iz 1793. godine, kada se sve preračuna u MKSA sistem, 1 gran = 0,062 g (= 0,062 ml).
96
Kada su u pitanju lekovi od životinja, na primer od insekata, kao što su na primer Apis, Vespa, Tarentula Hisp., Tarentula Cub., ili Formica Rufa, količina vode u telu insekta je smernica za postavljanje tačne razmere, odnosno za određivanje količine mlečnog šećera potrebnog za trituraciju. U svim ovim navedenim slučajevima koriste se živi insekti. Uobičajeno je da se homeopatska sredstva (lekovi) distribuiraju u obliku granula (veličine zrna maka), pilula ili tableta, ponekad se prave i u tečnom obliku za oralnu upotrebu (20% alkohol) (za primenu kod dece, životinja i odraslih osoba kada postoji netolerancija na šećer). Koriste se i praškovi, flasteri (za aplikovanje leka direktno kroz kožu), glicerin, kaša od lana i ovsa, papir i sl. ali za spoljašnju upotrebu. Osnovni nosači homeopatskog leka su voda, alkohol i šećer, mada postoji još mnogo materija koje se koriste, a efikasnost delovanja leka ne zavisi od forme, tj. oblika ili vrste nosača. Čvrsti nosači leka su laktoza i saharoza. Šećer je morao biti odabran zbog svoje postojanosti, antiseptičnosti i sposobnosti da konzervira, dok su voda i alkohol u tom smislu nepostojani i mogu lako da ispare. Zanimljivo je da je Haneman napravio dokazivanje šećera kao homeopatskog sredstva (leka) poznat u Materia Medici kao Saccharum Officinalis i ovim dokazivanjem je pokazana loša strana šećera, kao jedna od supstanci zavisnosti. Zanimljive je opis ove remedije dat od strane Melise Asilem, koja opisuje remedije od kafe i čaja.61 Upravo zbog ovih loših osobina od nedavno se proizvode pilule od ksilitola i mnoge homeopate i većina nutricionista traže da im se lekovi prave isključivo na pilulama od ksilitola, mada su mnogo skuplje od šećernih. Homeopatske matične tinkture često se prepisuju i mogu da se uzimaju oralno, kada se tačno propisan broj kapi doda u malo vode i tako popije. Tinkture mogu da se koriste i spolja i u tom slučaju mogu da se razređuju vodom (npr. Calendula Ø se koristi nerazređena ako su u pitanju površinske povrede kože, ali se mora razrediti vodom ako su u pitanju dublje povrede ili ako se nanosi na sluzokožu, AlfaAlfa Ø – lucerka se takođe koristi na sličan način). Homeopatske kreme i melemi takođe se koriste. U Srbiji se plasiraju tri vrste proizvoda ”Park AG” ”Bio pomada: Arnica”, ”Bio pomada: Propolis” i ”Bio pomada: Therapy”. Jedno vreme plasirane su zubne paste (uvoz iz Bugarske) koje su sadržale nisko potencirane homeopatske supstance. Poseban odeljak homeopatske farmacije jeste način doziranja homeopatskih sredstava (lekova). Profesionalni izraz za način doziranja jeste pozologija.62 Lekovi se resorbuju kroz sluzokožu usta i jezika. Haneman je govorio “putem nerava u ustima”, tako da svaka doza treba da se drži u ustima ili ispod jezika najmanje 1-2 minuta. Moguće je da u ustima postoje receptori za homeopatske lekove, kao što postoje za neke ortodoksne lekove. Zbog toga je potrebno uzimati lekove na čist jezik (usta), najmanje 15 minuta pre i posle jela. Naravno, ovo je generalno pravilo i ne treba ga se slepo pridržavati, jer ako se desi da dete padne sa stolice u toku obroka i jako udari glavu, sigurno nećete čekati da prođe 15 minuta, nego ćete odmah dati Arnicu 200C. Ne bi bilo loše da u tom slučaju i sami uzmete jednu dozu. Udisanje ili mirisanje leka u tečnoj potenciji je još jedan način uzimanja. Autor ove 61
Melissa Assilem, The mad hatter’s tea party, 1994, Helios Publishing Farokh Master & Natasha Fernandes, Understanding Posology in Classical Homeopathy, 2008, Jain Publishers 62
97
knjige se seća da je 1999. godine prvi kontakt sa homeopatskim sredstvom (lekom) bio udisanjem tečne tinkture Natrium Muriaticuma potencije 1M. Javile su se neke senzacije kao deo ulaska u proces dokazivanja odnosno pojavile su se simptomi nečega kao bolesti (jaka glavobolja, šumovi u ušima, jaka želja za slanim jelom). Pošto su homeopatski lekovi ekstremno razređene materije, važno je obratiti pažnju na stanja koja mogu negativno da utiču na njih prilikom medikacije, doziranja ili čuvanja. Bilo koja fizička kontaminacija može da utiče na lekove i veoma je važno da nema kontakta leka i kontaminiranog staklenog ili drugog posuđa. Potrebno je izbegavati blizinu materijala sa jakim mirisima (parfemi, dezodoransi, sapuni i sl.), izbegavati jake izvore štetnih zračenja (najčešće zračenje mobilnih telefona), mesta sa ekstremnim temperaturama (ne više od 20oC) i jakim svetlom. Dakle, homeopatska sredstva (lekovi) treba da se čuvaju daleko od esencijalnih ulja, parfema i drugih jako mirisnih supstanci (npr. kafa, duvanski dim). Gotova - pripremljena homeopatska sredstva (lekovi) pakuju se u staklene flašice (najčešće tamno braon boje) ili papirne koverte, a samo kad su veće količine u pitanju koristi se plastična ambalaža (raznih oblika: kesice, bočice, flašice). Smatramo da je potrebno navesti direktive Evropskog parlamenta od 22. septembra 1992. Parlament EU usvojio je Direktivu broj 92/73. Ova direktiva reguliše homeopatske i antropozofske medicinske proizvode za humanu upotrebu. Direktiva je podeljena u 4 poglavlja i 11 članova, koji pokrivaju oblasti: proizvodnju, kontrolu i inspekciju, plasiranje na tržište i konačno snabdevanje. Nadalje, direktive 2001/83 iz 2003 i 2004., 2003/63 i 2004/27, su donele neke izmene u pogledu dokaza kvaliteta i sigurnosti homeopatskih medicinskih proizvoda, kao i težnju da se izvrši međusobno priznavanje i decentralizacija procedura. Treba spomenuti i ECCH (European Council for Classical Homeopathy) koja je novembra 2005. godine dala niz preporuka o raspoloživosti i kvalitetu homeopatskih medicinskih proizvoda u Evropi. Sastavni deo homeopatske farmacije su procedure dokazivanja. Istorijski, prvim dokazivanjem homeoaptske remedije smatra se Hanemanovo namerno uzimanje kinina. I pre i posle toga je bilo dokazivanja supstanci, bilo da se radi o slučajnom ili hotimičnom delovanju (ujedi otrovnih životinja ili kontakt sa otrovnim biljkama ili hemikalijama, namerna trovanja). Ono što izdvaja Hanemanov slučaj je pažljivo beleženje svih simptoma nakon uzimanja leka i njihova kasnija sistematizacija. Autor ove publikacije je sa saradnicima vodio projekat dokazivanja dva nova homeopatska sredstva (leka): od crvene ribizle (Ribes Rubrum) i raskovnika (Siler Trilobum). Smatramo da ova dva projekta dokazivanja predstavljaju pionirske projekte na našem području. Nažalost, po principu Beninghauzena da lek mora proći i kliničku proveru, izveštaj o dokazivanju Ribes Rubruma nije dostavljen ”Heliosu”, koji je bio sponzor a rukovodilac projekta unutar LICH škole (London International College for Classical Homeopthy) bila je Marija Mihajlov, iz Novog Sada, homeopata. Dokazivanje druge spomenute supstance – mitološke biljke raskovnik vođen je zajedno sa Branislavom Domić pri Udruženju ”Simillimum”, iz Beograda. Branislava Domić je za života bila jedna od vrhunskih promotera homeopatije. Školovala se kod Jana Šoltena, Radžana Šankarana, Prafula Vidžijakara i Masima Manđalavorija. Većina dokazivanja rađena u poslednjih dvadesetak godina, posle objavljivanja čuvene direktive 92/73 Evropskog parlamenta, rađena su sa dobrom namerom i ubeđenjem da homeopatski lekovi imaju terapeutska dejstva. Pri čemu, preporučena je 98
sledeća definicija dokazivanja: Dokazivanje je davanje homeopatskog leka zdravim osobama, i to u dozama koje su dovoljno velike da proizvedu simptome, bez ikakvih loših posledica po osobu (trovanje), a sve to zbog tačnog utvrđivanja terapeutskih efekata leka. Britanac Džeremi Šer je jedan od retkih koji je sistematizovao oko 1.000 dokazivanja homeopatskih sredstava (lekova) kao deo veoma važnog blaga homeopatije. Njegov Web portal www.provings.com je pretplatničkog karaktera, mada ima dosta izveštaja o dokazivanju koji se u slobodnoj formi mogu preuzete sa ovog Web portala. Dokazivanje homeopatskih sredstava (lekova) predstavlja veoma važan izvor detaljnih informacija za homeopate.
99
6. TRETMANI U AKUTNIM STANJIMA
Dajemo tabelarni pregled tegoba, te najpodesniju homeopatsku remedija. Ni u kom slučaju ovo ne može biti alat da sami sprovodite terapiju. Obavezna je konsultacija sa homeopatom te u dogovoru sa njim možete sprovoditi homeopatski tretman npr. kada ste na godišnjem odmoru sa porodicom. Poznate homeopatske farmacije prave komplete prve pomoći. Molimo čitaoce da ukoliko nabave homeopatske remedije, naredni kratak tabelarni prikaz potencijala akutne preskripcije u homeopatiji, ne koriste samoinicijativno bez konsultacija sa profesionalnim homeopatom. Napomena: Simboli obeležavaju: Znak < obeležava ”pogoršanje (gore od)” a znak > označava ”poboljšanje (bolje od)”
AKUTNA STANJA63 SVA AKUTNA STANJA ZAHTEVAJU BRZO DELOVANJE I UOPŠTENO JE PRAVILO LEČENJA DA BOLESNIKU TREBA DA SE DA ONO ZA ČIME ŽUDI, ZA RAZLIKU OD HRONIČNIH BOLESTI I TRAUME ILI ŠOKA GDE SE OVO PRAVILO NE SME PRIMENJIVATI. POSEKOTINE I UDARCI Čiste posekotine bez znakova sepse
Aplikacija
Naziv hom. preparata
Direktno na ranu, kao krema ili tunktura. Calendula
< hladnoća > mirovanje Povrede delova bogatih nervima (prsti, stopala).
Duboke posekotine sa povredom nerava
Preosetljivost na dodir. < dodir, kretanje
Hypericum
> mirovanje Čiste posekotine, često od oštrih predmeta. Posekotine
< kretanje, pritisak
Staphysagria
> toplota Jednostavne povrede, u što ranijem stadijumu
Sva traumatska stanja od pada ili nesreće ili za pripremu operacije. Nemir i nesigurnost.
Arnica
Može i spolja ako je površina neozleđena. < napor, dodir 63
Polazna ideja za ovakav prikaz su sledeće reference: 1) Dr K.P.S. Dhama id r S. Dhama, Homeopatski priručnik za prvu pomoć i brzu interpretaciju, 2002, Advaita, Sarajevo 2) Romana Đekić, Homeopatija za svakoga – potpuni priručnik za prvu pomoć i akutne bolesti, 2009, samizdat, Zagreb
100
> odmor sa podignutom glavom Bol se ublažava hladnim oblozima. Ubodne rane od prljavih ili nepravilnih predmeta. Povrede oka (modrice)
Dobro sledi Arniku, ubažava bol i ubrzava zarastanje nagnječenog tkiva oko oka.
Ledum
< utopljavanje, kretanje > hladan vazduh, oblozi ili kupke, odmor
Povrede očne jabučice (tupim predmetom) ili kostiju oko oka
Dobro sledi Arniku, kada je oticanje prestalo ali je bol još prisutan.
Symphytum
< dodir Povreda periosteuma.
Udarci golenice, kolena ili lakta
< ležanje, sedenje, kretanje uz ili niz stepenice
Ruta
> toplota, masaža Naročito jaki udarci u grudi. Veoma duboke povrede tkiva
Posle operacija grudnog koša. < toplota, tople kupke
Bellis Perennis
> kretanje, hladnoća lokalno UBODNE RANE (obavezna konsultacija sa lekarom u slučaju da ze radi o zarđalim predmetima i sl.) Ubodne rane, sa poboljšanjem od hladnih obloga Ubodi sa puno ljubičasto< crvene boje i otokom kože
Crvenilo i oticanje sa pulsirajućim bolom. < toplota
Ledum
> hladna kupka Osećaj toplote i probadajući bol. Mesto uboda jako natečeno i podbulo. Apis
< grejanje, dodir > hladan vazduh ili kupka
Ubodi sa oštrim, cepajućim bolom
Nepodnošljiv bol, sa osećajem kidanja. Bol se proteže od mesta uboda preko celog ekstremiteta. Krajnja osetljivost na dodir.
Hypericum
< dodir, drmanje. NAGNJEČENJA I UGANUĆA Oticanje sa znacima upale i modricom. Rani stadijum sa mnogo oticanja i bola
Sva stanja šoka sa povredom.
Arnica
< kretanje, dodir Iščašenje i udarci koji se pogoršavanju na najmanji dodir
Upala sa roze-crvenim oticanjem, ali blaže nego kod Arnike. Probadajući bol. Bryonia
< najmanji pokret > mirovanje, pritisak
Iščašenje i udarci koji se poboljšavaju od
Najčešće kad je akutna faza povrede već prošla. Osećaj bola kada se započne pokret slabi sa
101
Rhus-tox.
nastavkom kretanja. produženog kretanja
< početak kretanja, noću, vlaga i hladnoća > produženi pokret, toplota, tople kupke
Povrede tkiva i ligamenata: kasniji stadijum
Uganuti zglobovi, gde se tegobe poboljšavaju od hladnih obloga
Naročito povrede zgloba šake i skočnog zgloba. Takođe za ozeblo rame ili teniski lakat. < hladnoća, mirovanje, izlasci
Ruta
> toplota, kućna nega Povređeni deo je hladan na dodir i postoji ukočenost sa bolom. < toplota, kretanje, noć
Ledum
> hladne kupke, odmor LOMOVI Sistemski šok, trauma i lokalna osetljivost. Lokalno bol i oticanje. Odmah nakon povrede
Arnica
< dodir > ležanje sa uzdignutom glavom
Jak bol sa lomovima koji nisu jako otečeni
Jak bol koji može biti praćen osećanjem opšte slabosti. < pritisak na povređeni deo, hladnoća
Eupatorum perfoliatum
> razgovor (tešenje)
Lomovi rebara sa pogoršanjem od najmanjeg pokreta
Želja da se duboko udahne, ali je to nemoguće zbog bola. Moguće olakšanje od ležanja na povređenoj strani. Bryonia
< kretanje, toplota > nepokretno ležanje, čvrst pritisak na ozleđeni deo
Lomovi koji su dobro namešteni
Lomovi koji ne zarastaju, čak ni posle Symphituma
Koristan je kada su lomovi dobro zbrinuti (proveriti!), zato što ubrzava zarastanje kostiju.
Symphytum
< dodir Sporo zarastajući lomovi, sa osećajem utrnulosti, ukočenosti i bolom. < promena vremena, hladnoća
Calc-phos.
> toplota, suvo vreme OPEKOTINE Bol sa intenzivnim pečenjem. Drugi stepen Treći stepen
Hypericum tinct. – spolja, Urtica urens – iznutra, Calend. tinct – spolja, kada plik pukne Žestok, režući i pekući bol. Koža kao “oderana”. Upala i plikovi. < toplo
102
Hypericum Urtica urens Calendula Cantharis
> hladni oblozi, lokalno Kidajući bol sa drhtavicom kod dubokih opekotina. Takođe i za stare opekotine. Treći stepen
Causticum
< promaja > jednaka temperatura
Opekotine od elekticiteta
Phosphorus ŠOK
Šok sa fizičkom traumom
Najčešće posle pada ili nesreće, sa puno modrica, oticanjem i bolom. Takođe za povrede vrata ili glave.
Arnica
< obraćanje, dodir > ležanje sa uzdignutom glavom Kolaps. Koža hladna i modra.
Simptomi šoka sa izraženom potrebom za svežim vazduhom
Snažna želja za hlađenjem (lepezom, novinama). < toplo, pritisak odeće
Carbo-veg.
> hlađenje strujanjem vazduha, hladan vazduh, podignuta stopala
Šok sa ozbiljnom zabrinutošću i nemirom
Šok posle situacija koje ugrožavaju život (“a sada ću umreti”). Ubrzano disanje i palpitacije sa krajnjim nemirom. Znojenje praćeno drhtavicom.
Aconite
< hlađenje, buka, svetlo > odmor, svež vazduh UJEDI INSEKATA
Značajno oticanje oko mesta uboda ili ujeda
Mnogo lokalnog crvenila, probadajućeg bola, toplote i oticanja. Dobro reaguje na hladne obloge, dok toplota pojačava bol. Veoma korisna posle urtikarija koje su posledica ujeda.
Apis
< toplota, dodir > hladne kupke, hladni oblozi Ujedi i ubodi, sa osećajem hladnoće, ali ih ublažava hladan oblog
Koprivnjača posle ujeda
Crvenilo i oticanje. Ubodno mesto može biti hladno na dodir. Ledum
< toplota > hladne kupke Probadajući i pekući bol sa razvojem crvene blande. Svrab koji izluđuje.
Urtica urens
< hladne kupke, dodir Izuzetna osetljivost i nemir. Veliki i iritirajući ujedi komaraca
< dodir
Staphysagria
> toplota, odmor
103
VAĐENJE ZUBA Bol koji prati bilo koju zubarsku intervenciju, osim vađenja umnjaka. Povrede tkiva u ustima
< najmanji dodir
Arnica Hypericum
Bol nerava posle vađenja. Bol od injekcije. Duboki bol koji Arnika nije uspela da otkloni
(homeopatski analgetik) < toplo na bolnoj strani > hladno ispiranje < hladnoća
Ruta
> toplota
Jako krvavljenje posle vađenja Bol posle vađenja sa ekstremnom osetljivošću i nemirom Jak probadajući bol
Ledum
Phosphorus < hladnoća, buka, dodir > utopljavanje < dodir, hladna pića
Nux vomica
Staphysagria
> toplota, odmor
Jak strah od intervencije. Nemir
Aconite KRVARENJE
Krvarenje kao posledica povrede
Stanja šoka ili povrede. Bilo koje traumatsko stanje. Arnica
< najmanji dodir > ležanje
Krvarenje sa nesvesticom
Plavetnilo kože, lepljiv znoj i žeđ za vazduhom. Krvarenje je neprestano i obilno. Carbo-veg.
< topla prostorija > hlađenje svežim vazduhom
Krvarenje se mučninom, moguće i skraćenje daha
Krvarenje je svetlo crveno i dolazi u mlazu. Može biti praćeno slabim pulsom i hladnim znojem. Mučnina koja se pogoršava od pokreta.
Ipecac.
< toplota, ležanje > svež vazduh, odmor
Ponovljena obilna krvarenja iz nosa ili manjih rana
Krvarenja iz nosa od snažnog izduvavanja. Bilo koja manja rana koja obilno krvari. Phosphorus
< dodir, naprezanje > svež vazduh, hladna voda, san ZAPALJENJE ŽDRELA
Visoka temperatura
Veoma crveno ždrelo sa bolom od gutanja tečnosti. Averzija na piće. Jezik kao jagoda
104
Belladona (najkorisnija u prva
(prekriven svetlo crvenim tačkama). Suvoća usta i ždrela. Bol može da se širi u desno uvo pri gutanju. Groznica.
24 sata)
< pijenje, govor, prazno gutanje > odmor u krevetu Od prehlade. Visoka temperatura i nemir. Probadajući bol. Želja za gutanjem, koje pojačava bol i osećanje stezanja u grlu.
Zapaljeno ždrelo sa strahom i nemirom
< velike temperaturne promene, noć
Aconite (najkorisniji u prva 24 sata)
> svež vazduh, san Izgled sjajan, kao “vreća vode” (kao da je napunjen vodom). Bolovi su probadajući i žareći. Ekstremno oticanje
Apis
< topla pića, dodir > hladna pića, hladno okruženje ZAPALJENJE ŽDRELA – POODMAKLI STADIJUM
Levostrani bol sa mnogo stezanja
Bol često počinje na levoj strani i širi se na uvo. Otežano gutanje zbog osećaja knedle. Moguće ulceracije grla. Ne podnosi ništa oko vrata. < posle spavanja, prazno gutanje, topla pića, tople prostorije
Lachesis
> gutanje čvrste hrane, hladna pića, svež vazduh
Zapaljeno ždrelo sa bolnim i upaljenim limfnim čvorovima
Ulceracije sa jakim zadahom i mnogo pljuvačke. Bol može početi na desnoj strani i ići na levu. Nemir. Pogoršanje od ekstremnih temperatura. Puno znoja.
Merc-sol.
< noću, toplota kreveta, hladno okruženje > normalna temperatura
Zapaljeno ždrelo sa bolovima u telu
Temperatura. Cepajući bol prema ušima od gutanja. Upala izgleda veoma crvena, ili purpurna. Grozničavost.
Phytolacca
< topla pića, desna strana, hladnoća > toplota
Oštar, cepajući bol
Veoma toksično stanje sa formiranjem gnoja. Ulceracije sa osećajem kao da je progutana riblja kost, ili da je grlo “pocepano”. Cepajući bol ka ušima kada se ne guta. Razdražljivost i preosetljivost. Snažna averzija prema hlađenju.
Hepar sulpur
< hladnoća u bilo kom obliku > toplota Bol počinje na desnoj strani i ide u levo
Spori nastanak bolesti. Osećaj rastuće knedle sa stalnom željom za gutanjem. Pogoršanje od podneva do zalaska sunca. < hladna pića, toplota prostorije, noću
105
Lycopodium
> topla pića, svež vazduh LARINGITIS Iznenadni gubitak glasa od izlaganja suvom, hladnom vetru
Temperatura, razdražljivost i nemir. Može pratiti kašalj kod dece. < izlaganje hladnom vazduhu, noću
Aconite
> san
Gubitak glasa sa suvim, bolnim grlom
Promuklost ili potpuni gubitak glasa sa stalnom željom da se grlo “pročisti”. Mnogo gore od pokušaja govora. Grlo osetljivo na dodir i hladan vazduh. Golicajući kašalj.
Phosphorus
< uveče, govor, hladan vazduh > dubok san, tešenje, hladna pića Osećaj knedle i stezanja. Stalan bol posle tuge ili šoka. Gubitak glasa od tuge ili šoka
Stalno uzdisanje.
Ignatia
< suvo gutanje, tečnost > gutanje hrane POVRAĆANJE I PROLIV Povraćanje i proliv se javljaju odmah posle trovanja. Iscrpljenost i kolaps. Grozničavost. Pekući bol se ublažava toplim pićima. Nemir.
Trovanje hranom (1)
< hladnoća, noć, samoća
Arsenicum album
> odmor, toplota (osim glavobolje, koja se ublažava hladnim oblogom) Jako bledilo lica sa jakim znojenjem i drhtavicom. Povraćanje i proliv se smenjuju.
Trovanje hranom (2)
Zimogrožljivost, ali dobro reaguje na hladan, svež vazduh. Povraćanje je snažno (projektilno, u jakom mlazu), i prethodi mu jaka mučnina. Žeđ za hladnim pićima.
Veratrum album
< kretanje, toplota, noć > odmor, hladna pića, ležanje
Ozbiljna mučnina sa povraćanjem
Stalna mučnina koja se ne ublažava povraćanjem. Kolike. Stalni osećaj potrebe pražnjenja creva. Razdražljivost i preosetljivost.
Ipecachuanha
< ekstremna hladnoća ili toplota, kretanje > odmor, svež vazduh
Obilni prolivi
Stalni bezbolni proliv. Mnogo grgotanja u crevima. Ako se javi i povraćanje, ceo abdomen je bolan. < rano jutro, toplo vreme, mleko > trljanje bolnog stomaka, ležanje na stomaku
106
Podophylinum
Leptirovi u stomaku, sa uzbuđenjem. Gubitak apetita sa osetljivošću stomaka. Nervozni stomak
Gelsemium
< briga, iščekivanje > relaksacija
Proliv od straha ili uzbuđenja
Mučnina koja se ublažava jelom, što pogoršava bol. Mučnina se ublažava gorkim. Žudnja za slatkišima, koji pogoršavaju proliv. Glasno krčanje creva. Pričljivost.
Argentum nitricum
< nervoza, zatvorena mesta, šećer > hladan, svež vazduh, kretanje, vetrovi LOŠE VARENJE Jako naduven stomak. Jelo pogoršava. Osećaj težine i punoće sa jakim podrigivanjem. Nadimanje i vetrovi
< zagušljive prostorije, tesna odeća
Carbo vegetabilis
> svež vazduh, puštanje vetra Loše varenje od iščekivanja
Naduvenost sa glasnim krčanjem creva. Jedenje male količine hrane zasićuje. Kiselo podrigivanje. < obilno jelo, tesna odeća
Lycopodium
> topla pića
Loše varenje od masne, bogate hrane
Prestanak varenja može uslediti posle preobilnog obroka sa puno crvenog mesa ili sira. Usta suva, nema žeđi, osećaj hrane koja je pojedena satima pre toga. Plačljivost.
Pulsatilla
< zagušljive prostorije, odmor > svež vazduh, nežni pokreti, hladna pića
Jutro posle
Klasična glavobolja sa vrtoglavicom (mamurlukom). Bol se oseća preko očiju i u potiljku. Gorko, teško podrigivanje. Razdražljivost.
Nux vomica
< bilo kakav napor, premalo sna > dremež, odmor
Nervozno, kiselo loše varenje
Osećaj gorenja u stomaku, koji se ublažava malim gutljajima hladne vode ili čaja. Osećaj nemira sa mučninom. Zamor sa osećanjem bolesti. Zimogrožljivost.
Arsenicum album
< bilo koji fizički napor, osećaj zimogrožljivosti > utopljavanje, odmor ZATVOR Sa vrtoglavicom
Razdražljivost i glavobolja. Posle preterane upotrebe analgetika ili laksativa. Mnogo uzaludnog naprezanja i napinjanja. Osećaj nedovoljnog pražnjenja creva. < jelo, buđenje, stimulansi
107
Nux vomica
> odmor, san
Zatvor bez potrebe za pražnjenjem creva
Osećaj potpunog zaustavljanja rada creva. Stolica ogromna, tamna, suva i bolno prolazi. Velika žeđ za hladnim pićima. Razdražljivost i glavobolja.
Bryonia
< toplota, pokušaj pražnjenja creva > hladna pića, mirovanje
Zatvor sa mekom, teškom stolicom
Teško pražnjenje lepljive, meke stolice, zbog neaktivnosti creva. Stolica je ili krajnje meka ili tvrda, čvornovata. Svrab i pečenje anusa.
Alumina
< mirno sedenje > jelo, toplota
Zatvor sa analnom fisurom
Zatvor traje nekoliko dana. Stolica se sastoji od malih kuglica, koje su prekrivene sluzi. Bol u rektumu posle pražnjenja creva. < hladnoća, pregrevanje, pre ili posle menstruacije
Graphites
> odmor, svež vazduh
Zatvor kada nije u svojoj kuć.
Uobičajeno za vreme odmora. Bezuspešno napinjanje, sa glasnim vetrovima i naduvenošću. Nervoza.
Lycopodium
< putovanje, tesna odeća, jelo > topla pića IZNENADNA TUGA ILI EMOTIVNI ŠOK
Strah od loših vesti, ili posle strašnog prizora.
Često posle direktnog učešća u nesreći ili samo posmatranja. Strah od smrti, nemir. Izgleda kao da je na ivici kolapsa.
Aconite
< noću, dodir, buka > odmor, svež vazduh
Šok. “Ostavite me na miru”.
Posle fizičke povrede. Može tvrditi da je sve u redu i udaljavati one koji žele da mu pomognu. Zlovolja, nemir.
Arnica
< dodir, prilazak, posle sna > ležanje sa uzdignutom glavom
Jaka uznemirenost sa tužni, glasnim plakanjem, koje ne donosi olakšanje Tuga koja ne može da se izrazi
Grčevito plakanje koje može pratiti histerično smejanje. Drhtavica i grčevi sa stalnim uzdisanjem. < dodir, hladan svež vazduh
Ignatia
> samoća, jelo, duboko disanje, blizina izvora toplote Želja za plakanjem, ali i nemogućnost pred drugima. Sakrivanje emocija. Tešenje pogoršava. < tešenje, društvo, buka
108
Natrum muriaticum
> samoća, odmor, hladan vazduh
Potisnuti bes od šoka ili gubitka
U tuzi može osećati bes na sebe ili osobu koja je umrla i ostavila ga. Naročito je indikovana tamo gde se bes ne ispoljava prirodno. Velika fizička i mentalna osetljivost.
Staphysagria
< noću, hlađenje, bilo koji nadražaj > toplota, odmor
Tuga ili šok sa stalnim plakanjem i potrebom za društvom
Snažna želja za društvom i tešenjem, koje pomaže. Lako se rasplače, što takođe pomaže. Strah od samoće. < zagušljive prostorije, odmor, jelo
Pulsatilla
> svež vazduh napolju, saosećanje, posle dobrog plakanja NESANICA (RAZDRAŽLJIVOST)
Nux-v, Ars, Ign, Arn, Acon, Rhus-t.
UVO – BOL
Acon, Bell, Ferr, Phos, Cham, Puls, Silicea, Hepar-sulph, Mercsol.
OKO (POVREDE, BOL)
Arn, Acon, Symph.
KOLIKE
Coloc, Cham, Magphos, Bry.
109
7. TKIVNE (ŠISLEROVE) BIOHEMIJSKE SOLI
Formulisanje biohemijskog sistema lekova pripisuje se doktoru Vilhelmu Hajnrihu Šisleru (Wilhelm Heinrich Schüssler) još 1890. godine. Bio je nemački doktor medicine, ali takođe i biohemičar, fizičar i homeopata. Opisuju ga kao izvanrednog intelektualca XIX veka i čoveka čija je naučna vizija bila ispred svog vremena. Prepoznao je da je anorganska materija zaista bitna za zdravlje i za život sam po sebi, i da se sastoji od dvanaest osnovnih mineralnih tkivnih soli. Nedostatak jednog od ovih moglo bi dovesti do slabljenja strukture ćelije i pogoršanja zdravlja. Otkrio je da su korigovanjem nedostatka ovih soli, ćelije ponovo normalno funkcionisale i zdravlje bilo obnovljeno. Biohemijske tkivne soli su minerali u energetskoj formi. Mineralne energije obrazuju funkcionalni deo svake ćelije i normalno potiču iz organski odgajane biljne hrane koja bi trebalo da se jede sirova. Nažalost, zbog nekorektnog tretmana zemljišta, uslovi rasta uz dodavanje hemikalija, smanjuju mineralni i vitaminski sadržaj biljne hrane na nivo nedovoljan da podrži celularnu rezonancu. Prvi znaci nedostatka tkivnih soli su izraženi na licu, mnogo pre nego što se pojave drugi fizički simptomi. “Čitanjem” znakova na licu i dopunjavanjem sa odgovarajućim tkivnim solima, moguće je postići balansiranu korekciju na ćelijskom nivou, omogućavajući telu da samo sebe izleči. Kako se desi korekcija, tako lice počinje da se menja, normalizuje se boja i tekstura pa čak osoba počinje da deluje kao da je mlađa. Biohemijske tkivne soli su izuzetno sigurni i blagi lekovi, koji se odvajaju od veoma retkog slučaja netolerantnosti na laktozu, tako da i nema loših posledica. To su normalne supstance koje se pojavljuju u prirodi, a nalaze se i u telu, tako da neće interferirati niti se konfrontirati sa drugim lekovima ili tretmanima. Posle prvog dovoljnog usisavanja tkivnih soli, postoji neposredna trenutna apsorpcija preko sluzokože usta u krvotok, tako da postaju odmah raspoložive ćelijama tela u veoma kratkom roku. To dovodi do povišenog osećanja blagostanja sa olakšanjem od bolova i nestankom nelagodnih simptoma. Tako se celularni debalans koriguje na duži period. Olakšanje ljudske patnje je plemenit razlog onih koji rade na tome i oni zaista zaslužuju zahvalnost ljudi. U istoriji umetnosti isceljenja, jedno se značajno ime ističe i dobija na sjaju i značaju kako vreme prolazi. Dr Šisler, kao lekar praktičar bio je u mogućnosti da testira svoje brižljivo urađene teorije, i briljantni rezultati koje je postigao doveli su do njegovog jedinstvenog sistema ćelijske terapije koji je nazvao biohemija. Duboki značaj dr Šislerovih zaključaka nije bio u početku potpuno shvaćen. Plodove njegovog rada, u prošlosti, uživalo je nekoliko ljudi. Širenjem modernog saznanja i potvrdom učenja ovog velikog medicinskog mislioca, dovelo je do produktivnog priznanja njegovog rada.
110
I danas sve više i više ljudi uči ovaj sistem prirodnog isceljenja i brzo shvata da biohemija pruža novu nadu bolesnima. Biohemija se široko razlikuje od uobičajenih metoda lečenja. Izbegava upotrebu lekova i supresanata i koristi isceljujuće agense neorganske, mineralne substance - tkivne soli. Sada je već i izvesno da su neophodne za život i zdravlje. Osnova biohemije postavljena je pre više od jednog veka, kada je Rudolf Virhov (Rudolph Virchow), jedan od najistaknutijih naučnika tog vremena, otkrio da je ljudsko telo sastavljeno od enormnog broja majušnih, životnih ćelija; a svaka od njih je sačinjena od beskrajno malih ali perfektno balansiranih količina tri vrste materija: vode, organskih supstanci i neorganskih supstanci. Voda i organske materije kao šećer, belančevine, masne supstance sačinjavaju najveći deo tela. Neorganski (mineralni) elementi, ipak, mada prezentovani u malim količinama, su zaista vitalni elementi, aktivni radnici koji iskorišćavaju organske supstance za izgradnju miliona ćelija iz kojih je telo sastavljeno. Život ovih ćelija je kratkog trajanja: milioni njih se konstantno razgrađuju a nove iste se brzo izgrađuju. Neophodan materijal za ovu kontinuiranu reizgradnju se obezbeđuje iz krvotoka. Stoga, lako se može videti da ako u krvi nedostaju neophodne količine ovih aktivnih, neorganskih elemenata, proces reizgradnje ne može ići na normalan, redovan način, i rezultira ometanjem telesnog ritma dajući “bolest” u jednoj od mnogih i različitih formi. Nedostatak ili deficit jedne ili nekoliko ovih vitalnih mineralnih supstanci može nastati iz raličitih razloga: povreda, samotrovanja i nepoznatih uticaja koje u mnogim slučajevima nauka nije razjasnila. Činjenica je da mi smatramo da “bolest” - reč koja jednostavno znači nedostatak blagostanja, ukazuje na poremećaj telesnog ritma; poremećaj koji interferira sa apsorbovanjem i transportom vitalnih materija neophodnih za ispravno stanje i hranjenje životnih tkiva. Očigledno, ako ćelije ne primaju odgovarajuću hranu i nisu očišćene od otrovnih, beskorisnih materija nastalih ćelijskom aktivnošću, bolest nastaje neminovno. Dobro je poznata činjenica da su prirodni izvori u nama najefikasniji čuvari našeg zdravlja. Ali čak i ovi veliki prirodni izvori nemoćni su da sačuvaju komplikovanu ljudsku strukturu u dobrom radu ukoliko krv ne sadrži materije neophodne za nastanak novih, zdravih ćelija. Ove činjenice, zajedno sa drugim važnim otkrićima čuvenih naučnika koji se odnose na ćelijsku patologiju, i sastav i funkcije čudesnog tečnog organa (krv), dale su dr Šisleru nadahnuće za novi, praktični sistem medicine, koji je nazvao biohemija. Jedna od uočljivih karakteristika je da je potrebno samo dvanaest remedija, kompozicija koja je analogna sa osnovnim elementima pronađenim u ljudskoj krvi. Dvanaest Šislerovih biohemijskih remedija (ponekad spominjane kao mineralne ili tkivne soli; mi koristimo izraz tkivne soli), su apsolutno neškodljive; one nisu lekovi u bilo kom smislu reči. One jednostavno snabdevaju sistem deficitarnim neorganskim elementima. Pripremljene su homeopatski, u izuzetno finoj podeljenoj formi - forma koja obezbeđuje njihovu potpunu apsorpciju i brzo uspostavljanje balansa i harmonije u sistemu koji teži zdravlju i sreći. Ništa nije čudotvorno u delovanju ovih remedija; njihovo dejstvo potiče od primene principa baziranih na zakonima prirode. One su korektor za bolest kao što je hrana za gladnog čoveka. One donose blagostanje logičkim procesom ispravljanja uzroka bolesti. Biohemijski sistem medicine oslanja se na postojanu osnovu: testu podrobnog 111
istraživanja. Više nedavnih otkrića na polju bioloških istraživanja i otkrića današnjih biohemičara potvrđuju ovo učenje. Ustvari, kasnija otkrića, posle smrti naučnika dr Šislera, odaju poštovanje divnom pregledu i istinskom geniju, pronalazaču biohemije. Znanje osobina i polja delovanja svake od ovih remedija biće neprocenjivo kada se razmatraju simptomi datog slučaja. U sledećem kratkom pregledu, napravljen je pokušaj da se iznesu dominantne karakteristike svake tkivne soli i prema tome napravi brži i lakši izbor remedije. Terapija je stara preko 130 godina, nema nikakve nepoželjne posledice i koristi isključivo prirodne minerale. On je bio uveren da je prilikom lečenja jako važno aktivirati odbrambene mehanizme tela i tu su se ove tkivne soli pripremljene kao homeopatski lekovi pokazali kao jako dobri. Samo malene količine minerala, u količinama u kojima se oni nalaze u krvi, mogu dati startne signale za aktivitanje samolečenja. Šislerove soli mogu, zbog svoje male molekularne veličine, da prođu kroz ćelijsku membranu i time da isprave nedostatke koji su nastali u ćelijama. Ćelija se time može biološko-biohemijski regenerisati. Tkivne soli mogu biti sigurno upotrebljene kod tretiranja cele porodice, uključujući i kućne ljubimce i biljke. Kvalifikovani terapeut biće u mogućnosti da izradi individaulno podešen program zamene minerala za vas, kao pacijenta. Calcium Fluoride održava suštinski kvalitet elastičnosti tkiva i prvenstveno je indicirana kod oboljenja koji su posledica relaksiranih (olabavljenih) mišićnih tkiva i drugih koji ih podržavaju. To uključuje proširene krvne sudove, proširene vene, slabu cirkulaciju, hemoroide, zatvor, prenapregnute tetive i ligamente, prolapsi organa i ispucala ili otvrdla koža. Calc. fluor., dakle, održava kvalitet elastičnosti tkiva. Kombinovan sa organskom supstancom, albuminom, formira organska elastična tkiva i pronađen je u zidovima krvnih sudova, u mišićnom tkivu, na površini kostiju i u gleđi zuba. Deficit Calc. fluor. rezultira sa gubitkom elastičnosti a posledica je olabavljenost. Njegova glavna funkcija je čuvanje kontraktilne snage elastičnih tkiva. Simptomi su generalno lošiji u vlažnim uslovima a do poboljšanja dolazi masažom i toplotom. Kad god simptomi ukazuju na olabavljenost indikovana je ova tkivna so, npr. kod olabavljenih (relaksiranih) vena i arterija, dlaka, slabe cirkulacije, sklonosti naprslinama na koži, posebno na dlanovima ruku i između prstiju. Calc. fluor. je takođe koristan u tretmanu bolesti površine kostiju i zglobova i kada zubi postanu klimavi i brzo propadaju. Elastičnost mišićnih tkiva i podržavajućih membrana biva umanjena kada je ova tkivna so deficitarna, rezultirajući mišićnom slabošću, bolovima itd. •
• Calcium Phosphate je najobilnija tkivna so u telu. Potpomaže digestiju (varenje) i apsorpciju hrane i vitalno je važna za izgradnju čvrstine kičme i strukture tela, odnosno za konstituciju robustnosti tela. Njena izuzetna restaurativna moć pomaže da se ubrza oporavak i popune telesne rezerve. Calc-Phos je indicirana kod krvnih slabosti i slabosti kičme uključujući anemiju, osteoporozu i rast. Izuzetno je važna za rast dece, ali i za stare, te je dobro dopunsko okrepljujuće terapeutsko sredstvo. Calc. phos. je tkivna so važna za ishranu. Kombinuje se sa albuminom i indikovana je kada su albuminozni eksudati. Bez Calc. phos. ne bi bilo koagulacije krvi. Više će pomoći direktno primenjena tkivna so i rezultati će biti brži. Potpomaže zdraviju ćelijsku aktivnost i restaurira tonus oslabljenih organa i tkiva. Ova tkivna so je važna za formiranje kostiju i zuba i prema tome značajna remedija za decu. Pomaže rast i normalan razvoj i trebalo bi je dati u slučaju zaostalosti: pre svega kada su kosti slabe ili kod ponovljenih nezgoda sa zubima. Calc. phos. je biohemijska remedija za rahitis. Sastojak je pljuvačke i želudačnog soka. Pomaže digestiju i apsorpciju hrane i korisna je
112
za izgradnju čvrste, robustne konstitucije. Ovo je remedija za period rekovalescencije, njena restaurativna moć ubrzaće oporavak i ponovo snabdeti telesne rezerve snagom. Calc. phos. je tkivna so za anemiju i stanja povezana sa lošom cirkulacijom. Ovu remediju trebalo bi dati za anemična stanja često viđena kod mladih devojaka. Calc. phos. bolesti mogu biti žestoke i „fiksirane” i imaju tendenciju pogoršanja noću. Može biti praćen ježenjem kože, takođe trnjenjem i hladnoćom udova. Calc. phos. je uvek koristan kao sredstvo za jačanje. Calcium Sulphate je tkivna so za prečišćavanje krvi koje pomaže jetri da izbaci otpadne materije iz krvotoka. Indicirana je kod oboljenja koje se vezuju za gnojne izlučevine kao što su bubuljice, čirevi i apseci. Ona je posebno efikasna kao materija za isušivanje kada se nastavlja curenje posle obilatog gnoja koji je izbačen kao i kod sporog ozdravljenja ili bolnih rana. Calc. sulph. je prečišćivač krvi i isceljujuće sredstvo. Pronađen je u jetri gde pomaže u uklanjanju štetnih produkata iz krvotoka i utiče na čišćenja i prečišćavanja kroz sistem. Calc. sulph. raščišćava akumulirane nefunkcionalne, organske materije u tkivima i infiltriranim delovima izbacujući odmah njihov sadržaj, tako da one ne leže neupotrebljive ili lagano trule i tako oštete okolna tkiva. Calc. sulph. je indikovan u stanjima koja proizilaze od nečistoća u krvotoku. Dodaje se Kali mur. u tretmanu katara, akni, itd., i uvek ga treba dati kada se pojavi „bubuljica” u adolescenciji. Kontroliše slabu drenažu gnoja, previše produženu, kod apscesa i rana koji nisu potpuno zacelile i imaju tendenciju da postanu septične. Ako se da u početnom stadijumu kod bolnog ždrela sprečiće dalje napredovanje i na isti način često će kratko preseći preteću kijavicu. Simptomi su generalno lošiji posle kvašenja, a bolji su u toploj, suvoj atmosferi. •
• Ferum Phosphate je nosilac kiseonika i anti iflamatorna materija i osnovni biohemijski lek iz prve pomoći. Trebalo bi ga koristiti odmah na početku svih upalnih oboljenja tj. bolesti koje se završavaju sa “-itis” Ključna indikacija za Ferrum Phos. su kratko disanje, slab imunitet, hladnoća i gripa, infekcije, bol, visoka temperatura (groznica), anemija i jaka menstruacija. Ferr-phos. je najvažnija biohemijska prva pomoć. On je nosač kiseonika. Ulazi u sastav jedinjenja hemoglobina, crveno obojene materije krvi. On odnosi kiseonik iz udahnutog vazduha u plućima, nosi putem krvotoka do svih delova tela snabdevajući ovako vitalnu snagu koja održava život. Daje jačinu i krepkost cirkularnim zidovima krvnih sudova, posebno arterija. Slobodno cirkulisanje krvi bogate kiseonikom neophodno je za zdravlje i život i zbog toga Ferr. phos. uvek treba uzeti u obzir kao suplementarnu remediju, bez obzira na druge tretmane koji mogu biti indikovani. Kongestija, inflamatorna bolest, visoka temperatura, ubrzan puls, sve zahteva više kiseonika, i tu je Ferr. phos. koji odnosi kiseonik iz krvotoka i nosi do afektiranih oblasti. Ova tkivna so može biti data sa prednošću u ranom stadijumu većine akutnih bolesti, i treba je davati u frekventnim intervalima dok inflamatorni simptomi popuste. Takođe je indikovana kada je manje crvenih krvnih zrnaca, kao u anemiji, i kao remedija prve pomoći za hemoragije. Teško je pronaći slučaj bolesti gde se Ferr. phos. ne može upotrebiti kao pomoć, nezavisno od drugih tretmana koji mogu biti dati. Odlična je remedija za bolesti povezane sa godinama razvoja i jedna je od najfrekventnijih potrebnih remedija u tretmanu dečjih bolesti. Krvarenje iz rana, posekotina i abrazija, može biti kontrolisano sa malom količinom Ferr. phos. u prahu direktno aplikovanim na povređene delove. Za ovu svrhu može biti zdrobljeno nekoliko tableta ili tablete mogu biti rastvorene i upotrebljene kao losion (vidi uputstva, eksterna aplikacija). Takođe trebalo bi pomisliti na Ferr-phos. kao prvu pomoć u slučajevima
113
mišićne napregnutosti, uganuća, itd. Važno je reći: Ferr-phos. nije u smislu gvozdenog tonika. Njegovo delovanje je potpuno nutricionističko i bez spoljnih efekata. • Kalium Muriaticum je osnovni biohemijski lek za katar praćen sa gustim izlučevinama, belom sluzi ili flegmom iz kože odnosno sluzokože. Nestašica ove soli može se pojaviti kao alergija, polenska groznica, sinusitis, hrkanje ili muka (nauzeja). Kali Mur. je remedija za spora stanja. Kombinuje se sa organskom supstancom, fibrinom. Prema tome deficit ove tkivne soli prouzrokuje nefunkcionalni fibrin, u formi gustih, belih eksudata, dajući povišene katare i slične simptome afektirane na koži i mukoznim membranama. Njegovo delovanje je komplementarno sa Calc. sulph., obe remedije su važne za čišćenje i prečišćavanje krvi. Stanja koja iziskuju Kali mur. su zgušnjavanje krvi i formiranje ugrušaka.Zajedno sa Ferr. Phos. je često neophodan za treman dečjih bolesti. Kali mur. je remedija za guste, bele fibrinozne eksudate. Drugi istaknuti simptomi su belo obložen jezik i svetlo obojene stolice (nedostatak žuči). Mlitavost jetre je još jedna indikacija. Zajedno sa Ferr. phos. je često neophodan u tretmanu inflamatornih bolesti, posebno onih koji ometaju respiraciju - kašalj, kijavica, bolesno grlo, tonzilit, bronhitis, itd. Takođe za dečje bolesti kao što su ospice i male boginje i tamo gde su mekani otoci, kao što su zauške, krup. Kali mur. je važan za produkciju salive i zbog toga je važan u početnoj fazi varenja. Simptomi mogu biti pogoršani posle masne ili teške hrane i može doći do gubitka apetita. Sa Nat. mur. je koristan u produkciji hlorovodonične kiseline i prema tome je esencijalna veza u procesu varenja. Ova tkivna so je korisna kao prva pomoć u tretmanu opekotina. • Kalium Phosphate je hranljiv sastojak mozga i nervnih ćelija. Nestašica može da se pojavi u simptomima gubitka koncentracije, gubitka memorije, nesanica (insomnia), mentalna ili fizička iscrpljenost i nervne bolesti. Kali phos. je nervni nutritijens. To je remedija za bolesti upravo nervnog karaktera. Školskoj deci je često neophodna ova remedija, pomaže da se održi srećna, zadovoljna narav i izoštri mentalna sposobnost. Rani simptomi mogu biti blagi, jedva primetni. Mogu biti mrzovoljni, gadnog temperamenta, sramežljivi, plašljivi, lenji i sličnih nagoveštaja; doduše, bilo koja pojava koja se ponekad opisuje kao „ćudljivost” može se uzeti u obzir kao Kali phos. simptom. Kali Phos. je remedija za nervnu glavobolju, nervnu dispepsiju, nesanicu, depresiju, tromost, malaksalost, smanjenu vitalnost, osornost i mnoga druga stanja koja mogu biti sumirana u modernoj, familijarnoj frazi „nedostatak krepkosti”. Ali Kali phos. se ne odnosi na samo”podigni me”, ova tkivna so je važan konstituens nervnog tkiva i prema tome ima obuhvatan i snažan uticaj na telesne funkcje. Pokriva one bolesti koje su obuhvaćene izrazom „nervi”. Kali phos. je takođe indikovan u tretmanu iritirajućih kožnih oboljenja, kao kod osipa kože, korigovanje određenih nervnih stanja. Koristan je za disanje u nervnoj astmi. Simptomi su uobičajeno lošiji od mentalnog i fizičkog naprezanja i od hladnoće. Poboljšanje je od odmora, toplote i ponekad jela.
Kalium Sulphate je važan za održavanje zdravlja kože, kose i sluzokože i kao nosilac kiseonika. Kalii sulph. deluje zajedno sa Ferr. phos. kao nosilac kiseonika. Pomaže razmenu kiseonika iz krvotoka u tkivne ćelije, i time kompletira respiratorni proces iniciran od Ferr. phos. Interno disanje tkiva zavisi od Kali sulph.; eksterno disanje je funkcija Ferr. phos., ako označimo razmenu gasova u plućima na ovaj način. Kali sulph. ima blagotvoran efekat na respiraciju i indikovan je u onim slučajevima gde postoji osećaj „zagušljivosti” ili želja za hladnim vazduhom. Takođe je antifrikciona so (protiv trenja) koja obezbeđuje uglađen rad svih delova, i prema tome deluje kao •
114
lubrikans. Kali sulph. je indikovan kod lepljivog, žućkastog eksudata kože ili mukoznih membrana, kao i u izvesnim formama katara. Erupcije na koži i skalpu, sa ljuštenjem ukazuju na ovu remediju i pomaže u održavanju kose u zdravom stanju. Drugi simptomi uključuju groznicu i promenljive, prolazne bolove. Korisna je u tretmanu intestinalnih bolesti, želudačnog katara i u inflamatornim stanjima potpomaže znojenje. Simptomi su generalno lošiji uveče, ili u zatvorenom, zagušljivom prostoru, a bolji su na svežem vazduhu. Magnesium Phosphate Simptomi nestašice ove mineralne soli može da se vidi kod nadutosti od gasova (stomačnih tegoba), nervne tenzije, bolova zbog gladi i mišićnih grčeva. Indiciran je za sve spazmatične bolove, štucanja, spazmatičnih palpilacija, grčeva od menstrualnog bola i glavobolja, praćenih sa probadajućim ili bockajućim bolovima. Mag. phos. je poznat kao antispazmatična tkivna so. Glavno delovanje je u vezi sa nervnim sistemom gde dopunjava delovanje Kali phos. Kada dođe do deficita Mag. phos. bela nervna vlakna se kontrahuju, prouzrokujući spazme i grčeve. Ova tkivna so je važna za mišićna tkiva obezbeđujući ritmično i koheretno kretanje. Mag. phos. brzo oslobađa od bolova, posebno grčeva, ustrelnih, bockajućih ili spazmatičnih bolova. Mag. phos. je indikovan za nervne bolove, kod neuralgije, neuritisa, išijasa i glavobolje povezane sa ustrelnim, bockajućim, probadajućim bolovima. Oslobađa mišiće grčevitog trzanja, grčeva, štucanja, konvulzivnih napada kašlja i prema tome iznenadnih, oštrih, sevajućih bolova koji su tako mučni. Takođe olakšava menstrualne bolove. Stomačni grčevi i nadutost trbuha usled gasova reaguju na tretman ove tkivne soli. Ovi simptomi mogu biti pogoršani hladnoćom i dodirom, a olakšani primenom toplote, pritiskom i presavijanjem. Doze se mogu uzeti u frekventnim intervalima do olakšanja. Zbog magnezijuma koji je preuzet obilno u dijetama, neki autori razmotrili su neverovatan deficit. Ali ovo nije nužno tako, skorašnja istraživanja dokazala su da neke dijete ne obezbeđuju dovoljno magnezijuma za telesne potrebe. Važno: Mag. phos. često će mnogo brže delovati kada se tablete uzmu sa gutljajem tople vode. •
• Natrium Muriaticum je mineralna so za regualciju nivoa soli u tkivima. Simptomi nedostatka Nat. mura iskazaće se izuzetnim vlaženjem ili suvoćom kao da su suve usne i curenjem nosa. Svrab kože ili očiju, gubitak vitalnosti, oticanje bilo kog dela tela, zatvor (konstipacija) ili proliv (dijareja) su sve indikacije nedostatka Nat. mura. Nat. mur. je tkivna so koja distribuira vodu, kao telesnu tečnost. Ulazi u sastav svih čvrstih i tečnih tela. Zbog snažnog afiniteta za vodu, kontroliše oticanje i protok telesnih tečnosti: prva funkcija je održavanje vlažnosti kroz sistem. Bez ove tkivne soli ne bi mogla da se odvija ćelijska deoba i normalan razvoj. To je tesno povezano sa ishranom, žlezdanom aktivnošću i sa unutrašnjim sekretima koji isto tako imaju važan deo u fiziološkom procesu. Prekomerna vlažnost ili suvoća u bilo kom delu sistema jasna je indikacija deficita Nat. mura. Rezultirajući simptomi su mnogi i različiti, ali uvek podupreti njima, naći će se predominantna stanja sa previše ili premalo vode. Malodušnost, sa osećanjem beznađa; glavobolje sa opstipacijom; retka i vodenasta krv sa bledilom kože, koja ponekad ima mastan izgled; teške stolice, sa bolnim i ranjivim anusom; prehlade sa sekrecijom vodene sluzi i kijanjem; suv, bolan nos i simptomi grla; gorušica tokom želudačne fermentacije sa slabim varenjem, hrana ostaje previše dugo u želucu; velika žeđ; zubobolja i facijalna neuralgija sa oticanjem suza i pljuvačke; slabost očiju, vetar prouzrokuje suzenje; visoka groznica, pospanost sa mišićnom slabošću; svrab kože; lomljivi nokti; neosvežavajući san - umor ujutru; post-efekti
115
alkoholnih stimulansa; gubitak ukusa i mirisa; žudnja za solju i slanom hranom; ubodi i ugrizi insekata - lokalna primena ukoliko je moguće. Važna funkcija Nat. mur. je produkcija hlorovodonične kiseline. Premalo kiseline znači slabo varenje, naročito hrane bogate kalcijumom. Zapamtite, aproksimativno dve trećine tela je sačinjeno od vode. Iz tog razloga Nat. mur. ima vitalnu ulogu kao distributer vode u svim životnim procesima. • Natrium Phosphate je so koja služi za neutralizaciju tkivnih mineralnih soli. To je osnovni biohemijski lek za bolesti povezane za akumulaciju kiselina u telu. Indiciran je kod gorušice, loše probave zbog kiseline, giht, problemi sa holesterolom, smrdljivim stopalima, ili telesni mirisi, konstipacija i bilo kakve žuto obojene telesne izlučevine. Nat. phos. je neutralizator kiseline. To je osnovni lek za široku grupu oboljenja koja potiču od kiselog stanja krvi. Ova tkivna so je takođe odgovorna za pravilno funkcionisanje digestivnih organa. Apsorbovanje masti i drugih hranljivih sastojaka zavisi od delovanja ove remedije. Deficit Nat. phos. omogućuje mokraćnoj kiselini da formira soli koje se talože u zglobovima i tkivima dovodeći do ukočenosti i otoka, i drugih bolnih reumatskih simptoma. Nat. phos. je indikovan uvek kada su prisutni simptomi kiselosti, kao što je dispepsija, bol posle jela i slična digestivna oboljenja. Druge indikacije su jako obojeni urin, zlatno-žute kremaste naslage na korenu jezika (ceo jezik ponekad ima smežuran izgled), gliste, nervna iritabilnost. Nesanica prouzrokovana nevarenjem može ponekad biti izlečena dozom Nat. phos. koji je pri ruci pored kreveta. Remedija je važna u tretmanu reumatizma, lumbaga, fibrozitisa i sličnih bolesti. Kiselo stanje krvi dešava se kada postoji deficit blage kiselo-neutralizirajuće tkivne soli Nat. phos. • Natrium Sulphate potpomaže eliminaciju viška vode u telu i glavni biohemijski lek za zadržavanje vode. Nat. sulph doprinosi zdravijem funkcionisanju jetre i preporučuje se kod oboljenja povezana sa jetrom i žuči kao što su žučne bolesti, preterani alkoholizam, žutica i hepatitis. Nat. sulph. reguliše gustinu međućelijske tečnosti (tečnost imeđu ćelija tkiva) eliminacijom viška vode. Ova tkivna so uveliko kontroliše zdravo funkcionisanje jetre; obezbeđuje adekvatne zalihe slobodneproticajuće, zdrave žuči, neophodne za kasnija stanja varenja. Uklanjanje nagomilanih otrova iz tečnosti koji su normalan rezultat stalnih hemijskih razmena u tkivnim ćelijama, ostvaruje se delovanjem Nat. sulph. Ako nastale okolnosti dozvoljavaju akumulaciju štetnih tečnosti u krvi i tkivima, rezultat je autointoksikacija (samotrovanje). Nat. sulph obezbeđuje oslobađanje ovih otrovnih- naslaga tečnosti i zbog toga je značajan u tertmanu reumatskih bolesti. Nat. sulph. je indikovan u oboljenjima jetre, kao što je nedostatak žuči. Naslage peska u urinu, vodene infiltracije, braon-zelene naslage jezika i gorak ukus u ustima su neki od simptoma. Značajan je lek u tretmnanu influence. Ova remedija je neophodna za vlažnu astmu, malariju i druga stanja povezana sa vlažnošću. Nekoliko doza Nat. sulph. pomoći će u uklanjanju malaksalosti, tako čestom osećaju tokom vlažnog, teškog vremena. • Silicea je sredstvo za čišćenje vezivnih tkiva i kondicioner. To je veoma važna antistresna mineralna tkivna so. Nedostatak se iskazuje u simptomima koji bi mogli da uključe iritabilnost (razdražljivost), osetljivost na buku ili svetlost, osećanje agresivnosti, glavobolja (kao da je glava uklještena) i nehotične trzavice očiju ili facijalnih mišića. Takođe, ona odbacuje degenerativnu materiju iz tela i dobar je biohemijski lek za apcese, čmičak, čireve i bubuljice. Silica je sredstvo za čišćenje i kondicioner npr. nekroznih ožiljaka posle zarastanja povrede. To je duboko aktivna
116
remedija koja pomaže telu da se oslobodi nefunkcionalnih organskih materija koje se stvaraju tokom prirodnog procesa eliminacije iz sistema. Često može započeti proces isceljenja potpomažući gnojenje i prekid patološke akumulacije, kao što su apcesi. Silica je konstituent kose, kože, noktiju i površine kostiju. Takođe deluje kao izolator nerava. U slučajevima suprimiranog znojenja, Silica obnavlja aktivnost kože i na taj način pomaže ovaj važan proces čišćenja. To je biohemijska remedija za ofanzivno znojenje stopala i ispod pazuha. Silica je indikovana svuda gde postoji formiran gnoj ili ugroženo gnojenje, kao što su apcesi, čirevi, čmičkovi, itd. Korisna je u tretmanu tonsilitisa kada je formiran gnoj. Ova remedija je neophodna za lomljive ili slabe nokte i bolesti koje napadaju površinu kostiju. Silica je od pomoći kao suplementarna remedija u slučajevima dispepsije i bolova u želucu. Simptomi su uobičajeno lošiji noću i ujutru i olakšani primenom toplote.
117
8. BEČOVE (BACH) ESENCIJALNE KAPI Poznati psiholog Milena Kostić64 u svojoj psihološkoj ordinaciji ”Jazz” u Beogradu koristi, između ostalih terapijskih mogućnosti, terapiju Bečovim cvetnim esencijalnim kapima. Potvrdila je da je pravilan izgovor prezimena autora ove terapije – Beč. U Srbiji je odomaćen izgovor Bah. Dr Edvard Bah (Edward Bach) rođen je 24. septembra 1886. u blizini Birmingema (Engleska). Iako je bio nežne konstitucije i slabog zdravlja veoma brzo se razvio u mladića sa jakom voljom i otvorenošću prema svemu novom. Njegov unutrašnji mir i empatičnost doveli su do snažne želje da pomogne drugima tako da je, već kao učenik, odlučio da postane lekar. Sa 16 godina napušta školu pomažući ocu u livnici gvožđa, kako bi tim novcem kasnije finansirao studije medicine. U isto vreme koristio je priliku da posmatra ljude u svojoj okolini i njihove tegobe. Začuđeno je primetio da lekari često nisu bili u mogućnosti da pruže adekvatno lečenje, što ga je učvrstilo u volji da pomogne drugima. Kako bi što pre ostvario svoju želju napušta fabriku i prihvata očevu finansijsku pomoć za studije medicine. Sa 20 godina započinje studije da bi 1913. diplomirao u Londonu. Iste godine kao i 1914, dao je dodatne ispite i tako stekao aprobaciju. Za vreme studija ustanovio je da isti lek nema isti efekat kod svakog pacijenta sa istim oboljenjem. Tako je zaključio: Ličnost svakog pojedinca je od većeg značaja za pozitivan ishod terapije od svake fizičke simptomatike. 1917. godine dobija fizički slom sa dijagnozom karcinoma slezine. Prognozirano mu je da ima još tri meseca života ali njegova jaka volja da dovrši radove i istraživanja mu pomažu da prebrodi tešku bolest. 1920. otvara svoju privatnu opštu ordinaciju ali ostaje nezadovoljan terapeutskim efektima klasične medicine. Postaje svestan da i on leči samo simptomatski i da su uspesi lečenja samo delimični. Smetalo mu je da se on, kao lekar, više brinuo za funkcionalne tegobe pri čemu je zanemarivao čoveka kao celinu. Tako prihvata mesto bakteriologa gde otkriva da su pojedine crevne bakterije u većem broju zastupljene kod bolesnih nego kod zdravih osoba. Ovo saznanje ga navodi da pripremi nozode koje je davao pacijentu. Uspeh je bio iznenađujuće velik, a ova metoda je našla podršku i u klasičnoj medicini. Bez razmišljanja je prihvatio slobodno mesto bakteriologa u homeopatskoj klinici. Tada se pozabavio Hanemanovim idejama konstatujući da se i njegove ideje i otkrića poklapaju sa onima koje je postavio tvorac homeopatije. Sa elanom nastavlja rad na spajanju obe metode pripremajući nozode po homeopatskom principu. Na taj način se mogao odreći mukotrpnog pravljenja injekcija prepisujući ih u obliku granula ili tableta. Raznovrsnost crevnih bakterija koje se nalaze u ljudskom organizmu klasifikovao je 64
Videti detalje na Web sajtu: www.jazzord.com
118
u sedam grupa: 1. Proteus 2. Dizenterija 3. Morgan 4. Fecalis alkaligenes 5. Coli mutabile 6. Gaertner 7. Br. 7 (danas Edwardisiella) Iz ovog projekta, Bah u saradnji sa doktorom Patersonom, stvara ideju o nastanku crevnih nozoda koje su dobile veliki značaj u homeopatiji. Izučavanje ovih nozoda i njihova primena spada u domen znanja iskusnih homeopata. Razvio je test kojim se vrlo lako moglo odrediti koja bekterija preovlađuje i koja je odgovarajuća nozoda. Paralelno sa ovim radom posvetio se opisu simptoma uma tj. sedam tipova ličnosti pacijenta koje su analogno odgovarale grupi određene bakterije čime se pojednostavio proces pronalaženja odgovarajuće nozode. Iako je terapija bila veoma uspešna, Bah je primetio da nije mogao lečiti niti izlečiti hronične bolesti. Takođe mu se ni najmanje nije dopadalo što je lek napravljen od supstance koja prouzrokuje bolest. 1930. godine doktor Bah napušta rad u svojoj veoma uspešnoj londonskoj ordinaciji kako bi se u seoskoj idili u potpunosti posvetio istraživanju prirodnog načina lečenja. Između 1930. i 1936. njegovih poselednjih 6 godina života, tražio je prirodnu mogućnost lečenja koja u organizmu neće ništa uništiti ili promeniti. Uveren je da se osnovni uzrok svake bolesti može nalaziti u emotivnoj, duševnoj ili spiritualnoj sferi i da ove tegobe postoje mnogo pre izbijanja fizičkih simptoma. Primer su mržnja, ponos, egoizam, disbalans, neznanje i pohlepa. Stanja koja proizilaze iz ovoga je podelio u 7 grupa: 1. Strah 2. Nesigurnost 3. Nezainteresovanost 4. Usamljenost 5. Nedostatak sposobnosti ograničavanja 6. Očaj i obeshrabrenost 7. Jaka briga za druge Istinsko izlečenje po dr Bahu može uslediti samo ukoliko pacijent konstantnim radom na sebi ukloni ove negativne karakteristike. Polazeći od ovih 7 osnovnih grupa gradi sistem od 38 profila osoba čije se negativne karakterne crte oslikavaju u 38 cvetnih esencija. U izboru biljaka, Baha je vodila intuicija. Edvard Bah umire 27. novembra 1937. u dobi od samo 50 godina od srčanog infarkta. Njegova biografkinja i saradnica Nora Viks (Nora Weeks) održava, završava i nastavlja njegovo životno delo. Nadalje, tekst koji sledi je specifičan po tome što je uz 119
svaku cvetnu esenciju ubačen Bečov (Bahov) citat o toj esenciji.
AGRIMONY Kamen je Ametrin Čakra: Srčana Eterično ulje: Sandalovina Meridijan: Tanko crevo Znak: Strelac Bah - “Za sve koji pokušavaju da sakriju unutrašnji osećaj mučenja, nemira i misli održavajući spoljašnji utisak veselosti i bezbrižnosti. Za sve žovijalne (vesele) osobe pune humora koje vole mir dok istovremeno pate zbog razmirica ili svađa. Spremni su mnogo da žrtvuju kako bi izbegli ovakve, za njih, krajnje neprijatne situacije. Uopšteno, svoje probleme sakrivaju iza maske veselosti i humora zbog čega su vrlo prijatne osobe rado viđene u društvu. Često im je potrebna stimulacija u vidu alkohola ili droga kako bi svojom razdraganošću zaboravili na probleme. Potiskuju probleme i strahove zbog bojazni od konflikata.” Tipično je izveštačeno ponašanje, unutrašnji nemir, problemi sa drogama ili alkoholom, unutrašnja rastrzanost, varljiv izraz lica. Pokriva sve manifestacije nervoze kao što je grickanje noktiju, škrgutanje zubima, igranje kosom. Pomaže i kod kožnih erupcija.
ASPEN Kamen je Citrin Čakra: Srčana Eterično ulje: Perubalzam Meridijan: Jetra i debelo crevo Znak: Riba Bah - “Za sve koji imaju neobjašnjive, manje konkretne strahove i predviđanja, unutrašnje strahovanje od nekog pretećeg zla. Strahuju od svega što je nepoznato, što se ne može opisati ili konkretizovati i to ih može pratiti dan i noć te stoga nije začuđujuće da često ne žele da govore o svojim strahovima. Česti su iznenadni napadi panike, jezivo osećanje straha, noćne more, sujeverje, halucinacije, strah od nevidljive sile, okultnog fenomena, strah od kazne Božije zbog grehova gde ni vreme ni način kazne nisu određeni. Takvi nejasni strahovi mogu rezultirati drhtanjem spolja i iznutra i mogu izazvati veliko uznemirenje.” Ne treba zanemariti simptome tela kao što su izlivi znoja, drhtanje, loš osećaj u želucu, fobije i kompulsivni poremećaji.
BEECH 120
Kamen je Magnetit Čakra: srčana Eterično ulje: Opoponaks Meridijan: Tanko crevo Znak: Jarac Pacijenti su izrazito kritični i netolerantni prema svojoj okolini sa niskim pragom tolerancije i razumevanja. Bah - “Očekivanja su im previsoka; u svemu što ih okružuje vide samo ono što je lepo i dobro iako očigledno postoji nešto što je pogrešno. Oni imaju prirodno razvijenu sposobnost prepoznavanja unutrašnje dobrote. Generalno su ove osobe netolerantne, cinične, pedantne, osećaju unutrašnji pritisak, razdražljive i kritične prvenstveno prema drugima i to ispoljavaju veoma otvoreno i ogorčeno prema onima koji su, po njihovim merilima, podbacili u nečemu. Njihova grdnja i kritika idu van svake mere, čak po cenu izazivanja neuspeha drugoga. Izgleda kao da je kritikovanje njihova profesija, jer oni kritikuju sve i svakoga, bez želje da saznaju realnu teškoću osobe. Nedostaje im skromnost i saosećajnost, dva kvaliteta koja privlače ljubav i pažnju.” Najčešće tegobe su alergije (smanjena tolerancija na alergene), smetnje u radu creva i želuca, preosetljivost, disfunkcija štitne žlezde, bolesti srca.
CENTAURY Kamen: Rozenkvarc Čakra: Srčana Eterično ulje: Tamjan Meridijan: Bešika Znak: Riba Ne mogu reći “Ne” jer ne poseduju dovoljno jaku volju usled straha da će time nekoga povrediti. Preterano reaguju na želje drugih tako da su to osobe slabog karaktera koje teško sprovode svoje ideje. Bah - “Ova esencija prvenstveno odgovara osobama koje su nežne i koje preterano vode računa o tome da služe drugima. Njihova dobrota ih povodi da čine više nego što se od njih očekuje čime prevazilaze sopstvene snage i sposobnosti. Sa vremenom postaju više robovi nego istinski pomagači jer zapostavljaju sopstvene potrebe. Uopšteno se osobe kojima je potreban Centaury mogu opisati kao slabo razvijene ličnosti, stidljive, nesamostalne, popustljive, patološke dobrice koje se često pokoravaju potrebama okoline.”
CERATO Kamen je Dimni kvarc Čakra: Grlena Eterično ulje: Vetiver
121
Meridijan: Slezina i pankreas Znak: Blizanci Bah - “Ima poteškoće da donosi spontane odluke. Nesigurnost, nema poverenja u sopstvenu odlučnost, mišljenje i rasuđivanje. Potrebna su mu uputstva kao i potvrda drugih dok u isto vreme stalno pita za savet. Esencija za sve koji sumnjaju, koji donose odluke i koji nemaju poverenja u svoju intuiciju.” Često postavljaju pitanja i traže savete u vezi ličnih problema čime postaju pravi smarači zbog čega ih ljudi često izbegavaju.
CHERRY PLUM Kamen je Safir Čakra: Solarni pleksus Eterično ulje: Omorika Meridijan: jetra, želudac Znak: Škorpija U osnovi je ovim osobama teško da puste stvari u svoju unutrašnjost jer imaju strah da će doneti prebrze odluke. Zbog toga reaguju preterano temperamentnim izlivima besa, strah da će izgubiti kontrolu ili razum. Bah - “Strah od gubitka razuma, strah da će uraditi stravične stvari koje ustvari ne žele da urade ali, pošto su pogrešno prepoznate, ipak postoji impuls da ih urade. Generalno osećaju jak mentalni pritisak, strah da će poludeti, psihoze, osećaj opsednutosti, histerije, nekontrolisani bes koji se graniči sa ludilom u kome su u stanju da udare najbliže ili čak i da ubiju”. Nesanica, zatvor, neurodermitis, svrab, noćno mokrenje su fizički simptomi, kao i suicidalna naklonost, psihoze i kompulsivni poremećaji.
CHESTNUT BUD Kamen je Epidot Čakra: Čeona Eterično ulje: Cascarilla Meridijan: Srce i krvotok Znak: Vodolija Moto ove esencije je da stalno iznova pravi iste greške jer nisu u stanju da “svare” sopstvena iskustva, a kamoli nešto iz njih da nauče. Bah - “Za sve koji iz svojih iskustava i posmatranja nisu dovoljno naučili. Potrebno im je duže vreme nego drugima da nauče osnovne životne lekcije. Dok je većini ljudi dovoljno jedno iskustvo njima je potrebno mnogo više. Tako smatraju da su u različitim situacijama prinuđeni da čine ponovne iste greške”. Generalno kod njih posmatramo rasejanost, lošu koncentaciju, nezainteresovanost, teškoće u učenju, beže od obaveza tražeći stalno nove izgovore. Podložni su napadima 122
migrene, kao i povremeno izbijanje akni.
CHICORY Kamen je Dijamant Čakra: Sakralna Eterično ulje: Lotus Meridijan: Pluća Znak: Bik Tipično ponašanje je da uvek najbolje znaju šta je najbolje za druge. Bah - “Za sve koji rado pomognu, koji su uvek tu kada su vam potrebni. Nažalost, često nameću svoju pomoć! Ukoliko ih odbijete strašno će se naljutiti ili naduriti. Oni za svoju pomoć očekuju zahvalnost po principu 'makar se mogao zahvaliti'. Ova esencija se preporučuje svima koji pate od sindroma pomaganja. Često je potrebna majkama koje preterano brinu za svoju decu bespotrebno im otežavajući život”. Ukratko, osobine su preterana briga, egoizam, ljubomora, emotivni tirani, samosažaljenje, prejako vezivanje za druge ljude, sebičnost, simuliranje radi privlačenja pažnje. Treba obratiti pažnju na fizičke simptome kao što je zastoj energije u donjem delu, astmu i tegobe sa jetrom.
CLEMATIS Kamen je Pirop Čakra: Osnovna Eterično ulje: Eukaliptus Meridijan: Debelo crevo Znak: Rak Lajtmotiv je mentalna odsutnost, slabo interesovanje za sve što se dešava oko njih. Bah - “Za sve koji su sanjari, često pospani i koji ne pokazuju veliko interesovanje za svakodnevni realni život. Ove osobe su tihe, nezadovoljne trenutnim okolnostima i žive više u budućnosti nego sadašnjosti jer je to vreme u kome bi mogle da se ostvare njihove nade i ideali. Kada obole većina ni ne pokušava da ozdravi, pojedini se čak raduju smrti sa nadom u nešto bolje ili čak sa radošću jer očekuju da će ponovo sresti nekoga koga su izgubili usled smrti.” Clematis je dobra esencija za sve koji pokazuju bilo koji oblik nedovoljnog interesovanja, koji su u dnevnom maštanju i sanjarenju, nezainteresovani, pospani, pokazuju želju za smrću i koji beže u iluzije. Na fizičkom nivou se najčešće žale na hladne ruke i noge, probleme sa pamćenjem.
CRAB APPLE 123
Kamen je Lavanda kalcedon Čakra: Osnovna Eterično ulje: Drvo čaja Meridijan: Žuč Znak: Devica Moto ove esencije je “Velika potreba za čistoćom”. Bah - “Ovo je lek za čišćenje, za sve koji imaju osećaj da na ili u njima ima nešto što nije čisto, nevino. Često je to nešto veoma beznačajno naspram teških bolesti od kojih drugi boluju ali oni na to ne obraćaju pažnju jer su potpuno skoncentrisani na svoje sitnice. U oba slučaja će pažljivo voditi računa da se oslobode svake stvari koja bi mogla da okupira njihove misli i koja pri tome, za njih, deluje toliko ozbiljno i bitno da će želeti da se izleče od toga. Biće očajni ukoliko tretman nije uspešan. Crab apple je izvanredan lek za čišćenje rana ukoliko pacijent sumnja da je u ranu ušla neka otrovna materija koju bi trebalo otkloniti.” Osobe kojima je potrebna ova esencija su prvenstveno patološki čistunci, perfekcionisti, često imaju osećaj gađenja i nečistoće, strah od trovanja, moralne prinude, sitničavi su sa ekstremnom potrebom za čistoćom.
ELM Kamen je Kalcedon Čakra: Osnovna Eterično ulje: Limun Meridian: Želudac i bubrezi Znak: Blizanci Tipično za Elm je obeshrabrenost zbog ispita ili novog zadatka. Imaju prolazni osećaj da nisu dorasli obavezama ili odgovornosti. Bah za Elm kaže “Za sve koji dobro obavljaju svoj posao i verno slede svojim ciljevima. Nadaju se da će u svome životu ostvariti nešto značajno za dobrobit čovečanstva. Postoje trenuci kada ove osobe imaju sklonost ka depresiji i to onda kada osete da je zadatak koji su sami sebi postavili previše težak i da prevazilazi njihove snage i mogućnosti” Stres, ambicioznost, opasnost od duševnog ili fizičkog sloma su najčešći simptomi ove esencije.
GENTIAN Kamen je Crveni jaspis Čakra: Grlena Eterično ulje: Limun Meridijan: Želudac Znak: Devica 124
Gentian se jednom rečju brzo obeshrabri. Na sve reaguju veoma skeptično, pesimistično, sumnjičavo i brzo se obashrabre. Bah - “Za one koje je lako obeshrabriti iako su na dobrom putu sa vidiljivim rezultatima u ozdravljenju ili poslovima svakodnevnice. I najmanje odstupanje, odugovlačenje, odlaganje ili prepreka kod njih budi sumnje koje ih primoravaju da odustanu.” Nedostatak volje da izdrže napor, nekonsekventno delovanje, obeshrabrenost, slabost volje, sve vide crno, relapsi u toku lečenja. Kada dođe do problema njihova standardna rečenica je “Tačno sam znao da neće dobro proći i da neće uspeti.”
GORSE Kamen: Hijacint Čakra: Osnovna Eterično ulje: Cvet narandže Meridijan: Slezina, pankreas, žuč Znak: Devica Gorse nema veru da će se njegova situacija poboljšati i miri se sa takvim stanjem. Bahov citat - “Duboka beznadežnost. Ovo osobe su izgubile veru da im se može pomoći. Kako bi drugima učinili uslugu probaće nekoliko različitih terapija ali u isto vreme svoju okolinu ubeđuju da je nada u oporavak jako mala. Lako se umaraju od svega, brzo odustaju i postaju deprimirani čime im nedostaje i snaga za novi početak pošto im se životna situacija čini beznadežna za promene. U unutrašnjosti su odustali od svega i čekaju da spolja dođe do promene. Često su odrastali pored hroničnih bolesnika što je značajno uticalo na njihov razvoj i stav”. Sažeto za Gorse važi: pesimizam, beznadežnost, rezignacija, depresije, ništa nema smisla, nemaju životni cilja, nedostatak snage za nov početak, lice je pretežno žućkaste boje sa crnim podočnjacima, kao deca su preležali tešku bolest.
HEATHER Kamen je Malahit Čakra: Krunska Eterično ulje: Klementina Meridijan: Bubrezi Znak: Ovan Najjača karakteristika je što su ove osobe pravi zaljubljenici sami u sebe (narcisoidne osobe). Stalno se zabavljaju sobom i potrebna im je velika publika, kao malo dete koje stalno teži da se nalazi u centru pažnje. Bah - “Za sve one koji stalno traže i imaju potrebu za društvom pošto smatraju da sve svoje poslove i životna događanja moraju da podele sa nekim i pri tome im nije bitno da li je to neka osoba od poverenja ili ne. Njima je jednostavno potreban neko. Postaju veoma nesretni kada su sami. Postoji određena doza egoizma pošto su 125
zadovoljni kada neko zavisi od njih. U toku razgovora ne primećuju da su se fizički previše približili svome sagovorniku i ne osećaju kada previše zađu u nečiju privatnost. Rado donose odluke za druge pri čemu ih ni najmanje ne zanima njihovo mišljenje, što je posledica njihovog velikog samopouzdanja.” Karakteristike: sebe smatraju veoma bitnim, imaju želje da se dopadnu drugim ljudima, strah od samoće, brzo dobijaju osećaj da su izolovani, rado preteruju kako bi drugima stavili do znanja koliko je bitno to što imaju da saopšte, drugima se čini da su psihičku jači nego što to zaista jesu, traže potvrdu tako što se permanentno stavljaju u centar pažnje. Često boluju od lakših bolesti pa ipak strahuju da su ozbiljno oboleli, pričljivost.
HOLLY Kamen je Beli cirkon Čakra: Srčana Eterično ulje: Ruža Meridijan: Bešika Znak: Škorpija Holly esencija u potpunosti stoji u znaku ljubavi ali, emotivno reaguju iritaciono, ljubomorno, ispunjeni su sumnjičavošću, ljubomorom i mržnjom. Bah - “Za sve koje povremeno progone misli i osećanja mržnje, ljubomore, želje za osvetom ili optuživanjem. Za sve različite oblike besa, jarosti i nezadovoljstva. Ove osobe često stravično pate iako za to stanje nema nikakvog objektivog razloga. Ova esencija na svetlost dana iznosi osećanja kao što su bes, jarost, mržnja, ljubomora, usamljenost, sumnjičavost i radost kada neko drugi trpi štetu. Holly ova negativna osećanja može preobraziti u ljubav.” Sažeto, Holly se preporučuje za bes, generalno negativna osećanja i raspoloženja, agresiju, mržnju, osvetoljubivost, brzopletost, nasilje, koleričnost. Fizički su podložni srčanom infarktu.
HONEYSUCKLE Kamen je Heliotrop Čakra: Čeona Eterično ulje: Imortela Meridijan: Pluća Znak: Jarac Tipično ponašanje: sumnjaju da mogu savladati svakodnevne poslove. Osnovni moto je, svesno ili nesvesno, odbijanje da se prevaziđe prošlost. Najradije bi sat vratili u nazad kako bi bilo kao ranije. Bah - “Za sve koji u mislima borave u prošlosti koja je za njih bila srećnija od sadašnjosti ili ih podseća na neka lepa poznanstva tj. stara maštanja koja se nisu ispunila. Nemaju veru da postoji mogućnost da će u sadašnjosti ponovo biti sretni. Pri 126
tome uvek izdvajaju pozitivno a potiskuju sve negativno. Setno se prisećaju prošlosti. Veoma često nisu preboleli gubitak drage osobe. Događaji iz prošlosti im se čine kao da su ih juče doživeli. Želeli bi da održe svoju mladost sa strahom od starenja i propadanja tela jer se boje da više ne deluju atraktivno partneru.” Najčešća simptomatika je slabo interesovanje za sadašnjost, nostalgija, tuga, bežanje od realnosti, žive u prošlosti, ne mogu da se pomire da su propustili dobru šansu, slabo se prisećaju ili nemaju nikakvo sećanje na detinjstvo, sklonost ka bežanju iz sadašnjosti pomoću narkotika ili alkohola. U narodnoj medicini se Honeysuckle koristio protiv tegoba bubrega, slezine i jetre. Postojao je i sirup koji je pomagao kod astme, prehlade i reume. U Kini se i danas koristi kod svih oboljenja koja su praćena temperaturom.
HORNBEAM Kamen je Crveni kalcit Čakra: Grlena Eterično ulje: Drvo breze Meridijan: Srce Znak: Blizanci Osnovni osećaj ove esencije je kao kada ustanete ponedeljkom ujutru bez dovoljno snage za obavljanje svakodnevnih obaveza, ali ih na kraju ipak nekako obavite. Dr Bah je zapisao “Za sve koji imaju osećaj da, fizički ili psihički, nemaju dovoljno snage da se nose sa težinom i obavezama koje život sa sobom nosi. Svakodnevnica im se čini previše teška i naporna bez obzira što najčešće sve postižu. Za sve koji smatraju da im je potrebna mentalna ili fizička snaga kako bi lakše prošli kroz svakodnevne obaveze. Generalno smatraju da su poprilično razočarani trenutnom životnom situacijom, strahuju od svakog novog početka nedelje. Često pate od glavobolje zbog umnih napora (čitanje ili učenje). Svoje obaveze odlažu koliko god je to moguće iz razloga što ne mogu da se odluče za novi početak. Neuspeh je njihov najveći strah” Frustriranost, pesimizam, jutarnja slabost, nesvesno bežanje u bolest, mentalni, fizički i emotivni umor ukazuju na Hornbeam. Pored toga smatraju da im je ceo život strogo organizovan od strane drugih. U osnovi daju dobre rezultate u svemu što čine ali im nedostaje motivacija. Fizički: glavobolje, migrena, slabost vezivnog tkiva, preopterećenje očiju.
IMPATIENS Kamen je Fluorit Čakra: Solarni pleksus Eterično ulje: Cipresa Meridijan: Jetra, debelo crevo 127
Znak: Ovan Uobičajena reakcija je nestrpljenje, blaga razdražljivost i preterane reakcije. Brz govor, brze misli. Bah - “Za sve koji su brzi u razmišljanju i delanju, sve bi da obave jako brzo bez velikog razmišljanja. Stalno su pod vremenskim pritiskom tako da bi najradije sve da obave brzo i bez bespotrebnog otezanja. Iritiraju ih osobe koje su sporije od njih u rezonovanju i delovanju; u takvim situacijama pokazuju jako malo strpljenja i razumevanja jer je to za njih jednostavno gubljenje vremena. Sve će učiniti da ih ubrzaju i pokrenu. Najradije će sve sami uraditi zadržavajući svoje misli za sebe jer tako mogu da zadrže ustaljeni tempo. Toliko su nestrpljivi da često dovršavaju tuđe rečenice. U slučaju da se razbole sve će učiniti da što pre ozdrave.” Osnovne karakteristike su nervoza, nestrpljenje, nemir, poremećaji sna, površnost, nemaju sklonost za timski rad, jaka potreba za nezavisnošću, tikovi, nemir tela koji se najjače manifestuje u sedećem položaju jer ni tada ne miruju u potpunosti već cupkaju nogama, dobuju prstima po stolu, lako se naljute i nadure ali ih to ne drži dugo, najradije bi sve uradili u isto vreme. Od fizičkih simptoma se najčešće žale na iznenadne kožne osipe od nervoze, svrab, disfunkcija štitne žlezde, nervoza i unutrašnji nemir.
LARCH Kamen je Ametist Čakra: Osnovna Eterično ulje: Keder Meridijan Znak: Devica Kompleks manje vrednosti i očekivanje neuspeha zbog nedostatka samopuzdanja kao i nezadovoljstvo spostvenim radom i izgledom je osnova ove esencije. Citat Baha “Za one koji za sebe smatraju da nisu dovoljno sposobni kao ljudi iz njihove okoline. Računaju na neuspeh sa osećajem da ne mogu biti uspešni tako ni ne pokušavaju da ulože ni najmanji napor koji bi bio dovoljno velik za uspešnost. Čak i kada krenu u poduhvat prebrzo odustaju. Samopouzdanje im je nisko i sumnjičavi su kada ih neko pohvali. “ Teško podnose kada se njihove sposobnosti ne vrednuju dovoljno, simuliraju bolest kako bi izbegli obaveze, najradije su sami kako se ne bi morali meriti sa drugima, konkurencija ih plaši, često imaju problema u seksu ili su impotentni, dok istovremeno misle da nemaju nikakve šanse kod suprotnog pola iako deluju veoma atraktivno.
MIMULUS Kamen je Sugelit Čakra: Solarni pleksus
128
Eterično ulje: Bergamot Meridijan: Bubrezi Znak: Rak Bahov citat za ovu cventu esenciju je “Za sve koji imaju strah od svakodnevnih stvari koji se mogu imenovati: bolest, siromaštvo, bolovi, samoća, mrak, nesreće i udesi. Svi strahovi svakodnevnog života. Ove osobe svoje strahove i strahovanja zadržavaju za sebe i retko će o njima govoriti sa drugim osobama. Brzo pocrvene u licu, fizički su izrazito osetljivi na hladnoću, buku, jarko svetlo, glasan govor ili intenzivne mirise. Zbog plašljivosti izbegavaju da im se drugi obraćaju. Kada su nervozni govor je ubrzan i pričaju mnogo.” Mimulus je esencija za sve strahove ili fobije kao što je strah od hladnoća, mraka, karcinoma, uopšteno bolesti, smrti, nesreća, udesa, strah od bolnice, budućnosti, samoće, životinja, novih situacija, klaustrofobija, strah pred ispit. Za one koji povremeno imaju probleme sa govorom što se manifestuje mucanjem ili nervoznim smejanjem.
MUSTARD Kamen je Žuti kalcit Čakra: Čeona Eterično ulje: Muskat Meridijan: Bubrezi, debelo crevo Znak: Škorpija Tipična je duboka tuga i periodi teške depresije koji dolaze i odlaze bez objektivnog uzroka. Bahov citat “Za sve koji su tužni, depresivni i očajni kao da iznad njih visi hladan, tamni oblak koji im sakriva radost i svetlost. Čini se da je nemoguće pronaći objašnjenje ili uzrok za ovakva raspoloženja. Pod ovakvim okolnostima je skoro nemoguće biti veseo ili imati osećaj sreće i radosti. Prirodno je da ove osobe rezigniraju i nisu u stanju da se bilo čemu raduju. Imaju osećaj da sede u crnoj rupi. Ne borave u sadašnjosti koja im se čini nebitna kao što im je nebitno da li će drugi ljudi primetiti u kakvom su stanju. Jednako nisu prijemčivi za logična i razumna objašnjenja i tešenje. U svojoj unutrašnjosti imaju osećaj da su skamenjeni.” Bezrazložna depresija, endogena depresija, tuga, deprimiranost, loše raspoloženje, osećaj blokiranosti i pesimizam su glavni simptomi Mustarda.
OAK Kamen je zeleni fluorit Čakra: Osnovna Eterično ulje: Đumbir Meridijan: Jetra
129
Znak: Jarac Slika ove esencije je ratnik koji se umorio od svega ali ipak nastavlja sa borbom, nikada ne odustaje iz straha da će pokazati slabost. Citat dr Baha “Za sve koji se mnogo trude kako bi ozdravili jer je za njih svakodnevni život naporna borba. Iako im se njihov slučaj čini beznadežan nastaviće sa isprobavanjem, nastaviće sa borbom. Nezadovoljni su sobom ukoliko im bolest ili potreba drugih pokvari ispunjavanje obaveza. Uopšteno su to veoma hrabre osobe koje su u stanju da se izbore i sa najvećim poteškoćama a da se njihova snaga, volja i nada ni najmanje ne umanje. Poznati su kao jako pouzdani ali su pored toga kao 'ovisnici' od uspeha jer kada sebi postave cilj jedino im je u glavi kako će ga najbrže ostvariti ne obraćajući pažnju na svoju okolinu.” Sažeto glavni simptomi su: beskompromisnost, tvrdoglavost, tenzija, nepopustljivost, ambicioznost, preveliko požrtvovanje, stres, jak osećaj odgovornosti, strpljenje, nisu u stanju da se odmore, osećaju se dobro kada mogu pomoći, njihovo strpljenje i izdržljivost su fenomen za druge. Čak i kada su potpuno iscrpljeni retko će se požaliti. Svim sredstvima će se boriti protiv bolesti čak i kada je očigledno da neće biti pozitivnih rezultata. Na fizičkom nivou česta je sledeća patologija: giht, sindrom hiperventilacije (HVS sindrom), tegoba sa kičmenim stubom, spazmi, reumatična artroza.
OLIVE Kamen je Ćilibar Čakra: Čeona Eterično ulje: Ruzmarin Meridijan: Jetra Znak: Lav Bah - “Za sve koji su emotivno ili fizički toliko patili da su iscrpljeni i umorni od svega tako da imaju osećaj da nemaju dovoljno snage za nove napore. Za njih je svakodnevnica težak i naporan rad bez imalo radosti. Velika potreba za snom. Stalno se smenjuju faze velikog napora i ekstremne iscrpljenosti.” Posmatramo slabu konstituciju, loše držanje tela, koža je bleda, mlitava i naborana kao i njihov život, ne spadaju u borce već više prihvataju situaciju u kojoj se nalaze. Fizička simptomatika: nesanica ili problem da zaspi, promena u crevnoj flori.
PINE Kamen je Lapislaculi Čakra: Osnovna Eterično ulje: Ružino drvo Meridijan: Bešika Znak: Škorpija 130
Lajtmotiv - prebacuju sebi, griža savesti i stalan osećaj da sve mora još bolje da uradi. Bah - “Za sve koji sami sebi prebacuju. Čak i kada su uspešni imaju stav da su to mogli bolje uraditi. Nikada nisu zadovoljni svojim teškim radom, naporima i rezultatima. Odgovornost za svaku grešku, čak i tuđu, pripisaće sebi. Bezrazložno i brzo ih grize savest ali sebi i drugima jako teško nešto mogu oprostiti. Najbitniji pojmovi u njihovom životu su krivica i nevinost.” Uopšteno ove osobe nesvesno traže situacije u kojima se javlja griža savest, jak moralni pritisak pre svega što se tiče seksualnosti koju odbijaju jer je nemoralna, perfekcionisti, teško opraštaju, pedantni u poslovnom i privatnom životu, smatraju da nisu zaslužili ljubav. Fizički osećaju pritisak ili bolove u predelu solarnog pleksusa.
RED CHESNUT Kamen je Smaragd Čakra: Solarni pleksus Eterično ulje: Magnolija Meridijan: Pluća Znak: Jarac Red chesnut se više brine za dobro drugih nego za sebe. Imaju prejaku unutrašnju vezu sa nekom njima bliskom osobom. Bah - “Za sve kojima teško pada da se ne brinu stalno za druge. Često prestanu da misle na sebe ali za druge, njima bliske i drage, se toliko brinu da čak i pate i strahuju da će im se nešto loše desiti. Patnju drugih doživljavaju kao svoju i jako su požrtvovani. Posebno se loše osećaju kada je neko od bližnjih na odmoru. Uveče ne mogu zaspati sve dok se svi članovi porodice ne okupe kod kuće. Pesimistični su i retko kada u budućnost gledaju sa optimizmom.” Sažeto karakteristike Red chesnuta su: briga, prevelika brižnost, saosećanje, požrtvovanje.
ROCK ROSE Kamen je Uvarovit Čakra: Solarni pleksus Eterično ulje: Tulsi Meridijan: Slezina, pankreas Znak: Ovan Unutrašnja reakcija je panika koja je praćena osećanjem terora. Citat Baha “Ova esencija je za sve slučaje nužde kao i za slučaje kada se čini da je situacija beznadežna. Posle udesa, iznenadnog oboljevanja, kada je pacijent pun straha i kada je stanje toliko ozbiljno da njegov strah prelazi na okolinu. Čak i kada pacijent nije
131
pri svesti mogu mu se navlažiti usne ovom esencijom. Najverovatnije će u takvim slučajevima biti potreban još neki lek, Clematis kada se nesvest čini kao duboki san, Agrimony kod intenzivnih bolova itd. Može se primeniti kod svih koji od straha umeju da izgube svoja čula, koji su zaslepljeni strahom tako da više ne primećuju svoju okolinu. Trenutna situacija im se često čini kao beznadežna a kritične situacije im blokiraju racionalno delanje. Lako se uzbuđuju i reaguju histerično, ruke se ovlaže i imaju osećaj da im je kamen u stomaku. Česte su noćne more iz kojih se bude okupani znojem.” Fizički često imaju astmatične napade, probadanje i ubrzano lupanje srca.
ROCK WATER Kamen je Hematit Čakra: Sakralna Eterično ulje: Hijazint Meridijan: Žučna kesa Znak: Škorpija Rock Water osobe su kao i izvorna supstanca: tvrdi prema sebi, strogi sa jakim načelima, potiskuju svoje vitalne potrebe kao što je hrana, san ili kretanje. Dr Bah - “Za sve koji su u svojim stavovima rigidni, strogi, pravolinijski ukidajući sebi sva životna zadovoljstva jer smatraju da im ona samo smetaju i stoje kao prepreka na njihovom putu. Jako su tvrdi prema sebi želeći da budu zdravi, vitalni, aktivni i sve čine da tako i ostane. Nadaju se da će tako biti primer drugima koji će slediti njihov princip koji vodi ka boljem i kvalitetnijem životu. Često su skloni perfekcionizmu iako oni sami, pa i njihova okolina, jako pati zbog toga. Pa ipak, veoma su tolerantni kada drugi pogreše mada se stalno trude da održe kontrolu nad sobom.” Ono što je još markantno za ovu esenciju jeste da često potiskuju svoje emocionalne kao i seksualne potrebe jer to u njihovim očima umanjuje duhovni razvoj. Ipak im meditacija teško pada jer jednostavno ne mogu da se opuste. Njihovo telo pokazuje klasične simptome stresa kao što je poremećaj u ishrani, glavobolje, psihosomatski bolovi, bol u želucu, menstruacioni poremećaj. Ostali simptomi su fanatizam, jak perfekcionizam, dogmatizam, unutrašnja i spoljašnja tvrdost.
SCLERANTHUS Kamen je Rodonit Čakra: Grlena Eterično ulje: Ravansara Meridijan: Žučna kesa Znak: Vodolija Nesigurnost, unutrašnja disharmoničnost, iznenadna promena raspoloženja i mišljenja su lajtmotivi ove esencije. Dr Bahov citat - “Za sve koji pate zbog toga što ne mogu da se odluče između dve
132
različite stvari jer im se čas jedno, čas drugo čini ispravno. Uopšteno, to su mirne osobe koje svoje probleme radije zadržavaju za sebe nego što će se nekome poveriti. Prioritet želja im se stalno i naglo menja, u toku razgovora skaču sa jedne teme na drugu, često ne dovršavaju misao i rečenicu.” Fizički nivo je ogledalo njihove unutrašnjosti: svi simptomi iznenada i naglo dolaze i prolaze (temperatura, bolovi itd.), gestovi su brzi i odsečni, strahovi od neuspeha im blokiraju racionalno razmišljanje, tegobe sa kilažom, sa svim parnim organima (npr. uši, bubrezi), nesvestica.
STAR OF BETHLEHEM Kamen je Karneol Čakra: Osnovna Eterično ulje: Patčuh Meridijan: Bešika, srce, abdominalni organi Znak: Rak Bah - “Star of Bethlehem pomaže svima koji nisu prevazišli fizički, emotivni potres ili šok. Ova esencija sa pravom može nositi naziv uteha za dušu. Spolja gledano, imamo osećaj da taj 'doživljaj šoka' nije mogao pogoditi osobu jer se posledice javljaju tek posle nekoliko godina. Star of Bethlehem može pomoći i u trenucima kada se prolazi kroz tešku životnu fazu. Generalno su osobe deprimirane, osećaju se povređeno i tužno ali ne prihvataju tešenje niti pokazuju svoju tugu.” Sažeto ova esencija pomaže kod šoka, tuge, nakon gubitka drage osobe, posle razočaranja u ljubavi, svih traumatičnih događaja. Telesne tegobe su najčešće otežano gutanje i osećaj stezanja u grlu.
SWEET CHESTNUT Kamen je Azurit Čakra: Osnovna Eterično ulje: Jasmin Meridijan: Debelo crevo Znak: Strelac Obeshrabrenost i očaj su glavni iskazi ove esencije. Citat Baha “Sweet chesnut pomaže u situacijama kada su obeshrabrenost i očaj toliko veliki da se čine neizdrživim. Kada se fizički i psihički osećamo kao da smo dostigli granice svoje snage i da smo pred samim slomom. Kada se čini kao da je jedini izlaz iz situacije razaranje i uništenje. Svoje emocije skrivaju od drugih dok se iznutra osećaju prazno, napušteno i izolovano. Veruju da su dosegli granice onoga što ljudsko biće može da podnese. Očajni su zbog situacije koju nisu mogli da promene (npr. gubitak drage osobe, posla itd.)”.
133
VERVAIN Kamen je Rubin Čakra: Sakralna Eterično ulje: Stiraks Meridijan: Srce, tanko crevo Znak: Jarac Tipično ponašanje je da se jako brzo zainteresuju za nešto i u svom euforičnom stanju svim silama pokušavaju da motivišu druge, a pri tome ponekad deluju grubo i fanatično. Bahov citat - “Za sve koji imaju fiksne ideje i jake principe za koje smatraju da su jedini ispravni i od kojih će retko kada odstupiti. Jaka je potreba da svoju okolinu 'preobraze' da žive po njihovim načelima. Veoma su hrabri i jake volje ukoliko su uvereni da je nešto ispravno. Nastaviće da rade čak i kada su teško bolesni. Kada nešto započnu istrajaće do kraja bez obzira kolika je žrtva koju moraju prineti. Kada nešto ne ide po njihovoj zamisli reaguju nervozno i razdražljivo.” Sažeto ove osobe razmišljaju i delaju kao 'poboljšivači sveta', misionari ali sa dogmatizmom, preteranim elanom, entuzijazmom. Veoma su brzi kako u govoru tako i u pokretima, uvek su pod stresom i pate od unutrašnje nervoze što se ogleda i na fizičkom nivou gde primećujemo spazme mišića, zategnutost čela, očiju, usta i vilice. Neretko je prisutna i hiperaktivnost, nesanica, visok pritisak i simptomi stresa. Kao pacijenti su jako teški pošto uvek sve bolje znaju.
VINE Kamen je Ružičasti cirkon Čakra: Sakralna Eterično ulje: Hajdučka trava Meridijan: Pankreas Znak: Lav Lajtmotiv je upornost da proguraju i ostvare svoju volju, ali u isto vreme imaju problema sa autoritetima i moći. Dr Bahov citat “Za sve osobe koje su sposobne, koje imaju veru u svoje sposobnosti i uspeh i koji smatraju da bi i za druge bilo od prednosti da praktikuju njihove načine jer su oni jedini ispravni. Oni će zapovedati i ”popovati” svojoj okolini čak i kada su bolesni, ali i pod teškim okolnostima i situacijama su u stanju da daju najbolje što mogu. Često su preterano pedantni, rigidni, tvrdoglavi, nepopustljivi, žude za moći, nesaosećajni, požrtvovani u ostvarivanju ideja, gvozdene volje ali i svirepi i okrutni. U potpunosti im nedostaje smisao za humor. Imaju dobar osećaj za slabosti drugih osoba i neće se ustezati da to saznanje iskoriste u svoju korist.” Kao pacijenti su jako teški pošto se i prema lekaru ponašaju kao mali tirani nalažući svoja pravila. Polaze od toga da su uvek u pravu tako da je svaka diskusija za njih bespotrebna. Neće odstupiti od svog mišljenja čak i kada znaju da nisu u pravu što na
134
fizičkom nivou neminovno dovodi do tenzije pa čak i bolova. Velika je mogućnost srčanog infarkta, tegobe sa žučnom kesom, svi fizički bolovi.
WALNUT Kamen: Braon ahat Čakra: Seksus krvotoka Eterično ulje: Listovi cimeta Meridijan: Želudac, bubrezi Znak: Vaga Jako korisno kod svih faza koje označavaju unutrašnji nov početak ili snažnu životnu promenu gde osećamo nesigurnost i neodlučnost. Dr Bah - “Za sve koji imaju čvrste ideale i jasne ciljeve ali ih entuzijazam ili mišljenje drugih osoba vrlo lako mogu poljuljati u čvrstini sporovođenja istih. Najčešće se osobe nalaze u životnoj fazi gde dolazi do velikih promena kao što je promena posla, polazak u školu, selidba, promena partnera i sl. I teško se odvajaju od ustaljenog i naviknutog. Ova esencija pruža konstantnost i zaštitu od spoljašnjih uticaja.” Uopšteno Walnut karakteriše preosetljivost na sve spoljašnje uticaje, labilnost, zavisnost, nedostatak samopouzdanja, frustracija, nesigurnost i vezivanje za prošlost što se na fizičkom nivou najčešće manifestuje kožnim oboljenjima kojima su podložne Walnut osobe.
WATER VIOLET Kamen je roza kuncit Čakra: Krunska Eterično ulje: Vanila Meridijan: Krvotok i cirkulacija Znak: Vodolija Povlačenje i unutrašnji osećaj izolovanosti. Citat dr Baha “Za sve, bez obzira da li zdravi ili bolesni, koji rado provode vreme u samoći. To su veoma tihe osobe koje se kreću skoro nečujno, govor je tih i od njih ne treba očekivati bilo kakve ispade. Sve će teći veoma tihim ali jasnim tonom. Puni su samopouzdanja, samostalni i ne brinu se mnogo za mišljenje drugih ljudi. Drže distancu, odišu mirom i spokojem te su često pravi sevap za svoju okolinu. Sa druge strane deluju previše introvertno, izolovano i osnovi strah je od vezivanja. Dobronamerni savet će svatiti kao mešanje u njihov život tako da mogu delovati i arogantno i prepotentno.” Glavne karakteristike su emotivna hladnoća, jak ponos, zatvorenost, potiskivanje emocija i retka pojava suza kao i zetegnutost i ukočenost u leđima, vratu i zglobovima.
WHITE CHESTNUT Kamen je Krizokol 135
Čakra: Osnovna Eterično ulje: Geranium Meridijan: Srce Znak: Devica i Vaga Tipično za ovu esenciju jeste da određene misli stalno kruže i nemoguće je otarasiti ih se dok se u unutrašnjosti vode dijalozi i monolozi. Bah “Za sve koji ne mogu sprečiti da se određene nepoželjne misli, ideje i argumenti vrzmaju po glavi. Najčešće je to slučaj kada zainteresovanost za trenutnu situaciju nije dovoljno velika da bi privukla dovoljno pažnje. Stalno ih muče misli pune briga koje se, nakon kratkog intervala smiraja, ponovo vraćaju. Misli neprestano kruče po duši postepeno se pretvarajući u muku. Njihova prisutnost osetno remeti smiraj duše onemogućavajući koncentraciju na svakodnevne poslove i radosti. U krajnjem slučaju dolazi do tegoba sa memorijom, noću se bude sa mislima ili ne mogu zaspati zbog briga.” Fizička posledica je škrgutanje zubima kao i stezanje u očima i čelu kao i tegobe sa srcem.
WILD OAT Kamen je Krisopaz Čakra: Grlena Eterično ulje: Nard Meridijan: Slezina – pankreas Znak: Vodolija Unutrašnja rastrzanost, nejasne zamisli, unutrašnje nezadovoljstvo jer ne nalaze njihov predodređen životi put. Bah - “Za sve koji poseduju ambiciju za stvaranje nečeg posebnog u životu, za sve koji skupljaju iskustva želeći u svemu da uživaju što im život pruža udišući životne radosti punim plućima. Poteškoća je što ne mogu da se odluče čemu se u potpunosti posvetiti. Iako im je ambicioznost velika ne mogu jasno reći koji je njihov životni zadatak što za posledicu ima nezadovoljstvo i odlaganje poslova. Usled stalnog traženja često ispuštaju dobre šanse i prilike, stalno započinju nešto novo ne dovršavajući započeto.” Depresije zbog nedostatka životnog cilja, nezadovoljstvo, nesigurnost, neodlučnost i sumnje se najčešće na fizičkom nivou manifestuju seksualnim tegobama ili prevelikom potrebom za hranom.
WILD ROSE Kamen: Karneol Čakra: Čeona Eterično ulje: Grejpfrut
136
Meridijan: Želudac Znak: Ribe Vodeći osećaj je apatičnost, unutrašnja kapitulacija i nedostatak bilo kakve radosti. Bah: “Za sve koji, kako se čini, bez ikakvog vidljivog razloga postaju apatični i nezainteresovani prema svemu što ih okružuje. Rezignirano se prepuštaju životu prihvatajući sve tako kako jeste ne preduzimajući ni najmanji napor ili poduhvat kako bi nešto promenili ili poboljšali u cilju da ponovo pronađu radost. Bez žaljenja su se prepustili sudbini iako objektivne okolnosti nisu loše. Osećaju se loše, bez snage, volje, energije iako imaju različite talente ništa ih ne zadovoljava.”
WILLOW Kamen: Sunčev kamen Čakra: Osnovna Eterično ulje: Galbanum Meridijan: Želudac Znak: Ribe Moto ove esencije je “Sudbina mi nije bila naklonjena” i zbog toga su obeshrabreni i ogorčeni posmatrajući sebe kao žrtvu. Bah - “Za sve koji su doživeli nesreću ili su prošli kroz nesrećne okolnosti života koje ne mogu jednostavno prihvatiti bez ogorčenja i stalnog jadikovanja jer je uspeh mera za kvalitetan život. Imaju osećaj da nisu zaslužili tako teška iskušenja smatrajući da ih je stigla nepravednost usled čega se budi ogorčenje. Tada često nestaje i interesovanje i angažovanje za sve što im je pričinjavalo zadovoljstvo i radost. Nerazumljivo im je kada im neko ponudi pomoć jer ni sami ne žele da pomognu. Generalno sve vide crno.” Willow esencija sažeto karakteriše bes, ogorčenost, nadurenost, želju za osvetom, sve im je negativno, razočaranost tako da je prirodno da je glavna fizička tegoba autoagresivna reuma, problemi sa želucem, kancer kod onih koji sve zadržavaju u sebi ali, ova esencija je dobra i kao podrška u lečenju psorijaze.
137
9. GEMOTERAPIJA
Sam koren reči dolazi od latinske reči gemmo a to znači pupoljak. Dakle radi se o terapiji zasnovanoj na posebno pripremljenim tinkturama od pupoljaka nekih biljaka ili od reproduktivnih tkiva (seme). Brojne su terapije koje su poslednjih 220 godina od nastanka homeopatije korišćene a koje su sledile neke homeopatske principe. Danas imamo dodatna sredstva klasičnoj homeopatskoj terapiji. Haneman je primenjivao izoterapiju, koja koristi razblaženu krv ili urin pacijenta. Hering je razvio nozodnu terapiju, koja je obuhvatala obolela tkiva a Konan je stvorio razređenu i dinamizovanu organoterapiju, koja daje zdrave organe, žlezde ili tkiva životinja da očiste analogne organe, žlezde ili tkiva kod pacijenta. Gemoterapija je grana fitoterapije (tačnije embrio-fitoterapija) iz sredine i kraja 20. veka koju je otkrio Anri Pol (Henri Pol), iz Brisela sa saradnicima polazeći od ideje Vladimira Petroviča Filatova, ukrajinskog naučnika iz Odese (idejnog tvorca biogenih stimulatora). Nakon Anri Pola, dr Maks Teto (Max Tetau) je to razvio u kliničku primenu. Gemoterapija koristi glicerinom omekšane (rastvorene) sveže pupoljke određenih biljaka i druga vegetativna tkiva u fazi rasta. Dehelaciona (engl. dechelating) terapija koristi rastvore minerala i kamenja, koji pomažu oslobađanju oligo-elemenata (elementi u tragu ili trag elemenata) tako da ove telo kasnije može efikasnije da koristi. Oligoterapija koristi metaloidne homeopatski razblažene male količine elemenata radi poboljšanja delovanja enzima i uobičajeno je da se koristi sa drugim pomenutim terapijama. Oligoterapija se često primenjuje zajedno sa gemoterapijom, jer deluju kao katalizatori. Oligo-elementi katalizuju enzimski sitem tela da bi efikasnije koristili gemoterapiju: dozvoljavajući detoksifikaciju, za koju bi sa gemoterapijom trebali meseci, u potonjem slučaju to treba da se dogodi u toku nekoliko nedelja. Gemoterapija se bazira na posebno pripremljenim tinkturama koje se prave od pupoljaka svežih biljaka ili embriona tkiva u fazi rasta, kao što su mladi izdanci. Ova tkiva su bogata faktorima rasta, uključujući fito hormone: auksine (hormone rasta) i gibereline. Aktivni elementi su u zametku prisutni dok biljka ne dostigne određenu tačku u razvoju, kada nestaju. Ova supstanca je primenjena u poljoprivredi i uspešno su je koristili Italijani kod uzgoja bresaka, da bi dobili krupnije plodove i otporne na bolesti. Auksini imaju hormone plodnosti a mogu da se nađu samo u pupoljcima biljaka. Kod ovih lekova drugi osnovni faktori su giberelini. Oni stimulišu RNK i sintezu proteina. Slično auksinima i oni su prisutni samo u popoljcima a ne u celim biljkama i zato, svi naši sadašnji homeopatski lekovi, koji se pripremaju od cele biljke (obično u cvetu), nemaju ove osnovne elemente. Mnogo godina je gemoterapija zauzimala važno mesto u franacuskim homeopatskim krugovima, gde su se ove maceracije koristile u cilju drenaže i detoksifikacije. Zato su prve sveobuhvatne studije o takvoj terapiji stigle iz 138
homeopatskog društva Normandije i čine objekat važnih publikacija u arhivu homeopatije Normandije. Dr Maks Teto tvrdi kada je ekskretorni sistem organizma kao što su bubrezi, jetra itd. neadekvatni ili blokirani, kada su žlezdani ili tkivni sistemi manjkavi, kada dobro individualizovani tretman prilagođen similimumu pacijenta ne daje očekivane rezultate nego se stanje pogoršava ili pojavljuju novi problemi, potrebno je stimulisati organe tako da oni eliminišu problem medikativnim sredstvima čiji je organski tropizam ili fiziološka veza poznata. Termin drenaža izražava dinamiku ove terapije koja se sastoji od jednog ili više organa sa ekskretornom funkcijom. Tako se na izvestan način otvori otvaraju i homeopatski lekovi omogućavaju da se toksini eliminišu iz organizma. Fito-embrio-terapija, koja se zove još i gemoterapija, po konceptu je veoma blizu homeopatskoj terapiji zbog sposobnosti drenaže. U homeoptaskom smislu, drenaža stimuliše “čišćenje” organa, dozvoljavajući na taj način uspešnije reagovanje na homeopatsku terapiju. Razlikujemo tri vrste drenaže : 1. Drenaža pomoću stimulacije organa 2. Drenaža pomoću razdraživanja tkiva 3. Drenaža pomoću eliminacije toksina Gemoterapija nam pruža moderni metod drenaže, savršeno u skladu sa tretmanom poremećaja vitalne snage (eng. vital force). Lako se da kombinovati sa drugim sredstvima koje prepisuje homeopatija. Ako se čovek posmatra kao celina, delovi koji postaju žrtve, to nastaje na terenu oslabljenom usled usporenog rada organa za eliminaciju toksina (ekskretorni sistem) koji pokušavaju da rade dok stalno raste depo toksičkih supstanci, veoma poremećeni metabolizam, otpadni materijal i imuno kompleksi. Istovremeno slabi odbrambeni sistem. Baš kao što se močvarno zemljište isuši pomoću promišljeno iskopanih kanala, na isti način će oboleli organ biti dreniran pomoću promišljeno odabranih lekova. Kanališući otpadne materije prema spoljašnosti otvarajući odgovarajuće izvode osnovni je princip lečenja. Lečeći od dubine prema spoljnoj površini. U prošlosti su lekovi za drenažu bili ograničeni na one koji su bili dostupni u homeoaptskoj Materia Medici. Bubrezi su bili stimulisani pomoću Berberis vulgarisa i Solidaga. Jetra je lečena pomocu Chelidoniuma, Taraxacuma, Pteleam Lycopodium clavatusa i/ili Carduus marianusa. Drenaža kože je obavljana pomoću Fumarie, Saponarie i Viole tricolor. Drugi lekovi, kao što su Aesculus, Hamamelis, Hydrastis i Viburinum korišćeni su da tonifiraju vene. Ovi prethodno primenjivani pristupi mogu da se prošire i preinače upotrebom specifičnih gemoterapijskih lekova, kao i organoterapijom, koja se koristi da stimuliše ili reguliše funkciju specifičnih organa. Homotoksokologija je paralelni koncept. Pobornici ovog koncepta iznose hipotezu da postoji progresivno pogoršanje unutrašnjeg začepljenja tela, kao početni put starenja ili obolelog procesa. Ovaj koncept je sasvim validan, jer omogućava razvoj patološkog stanja. Homotoksikološki lekovi su kombinacije koje se koriste da se obrne ovaj toksički trend i telo vrati u zdravije stanje. Drenaža je tehnika koja koja se koristi interno kao jedna od “Natura Medicatrix” što je jedan specifičan Hipokratov pojam. Lekovi za drenažu rade na jedan blag i produžen 139
način pomažući funkcije izvodnih kanala, da bi telo oslobodili otrova na jedan blag način. Homeopatski lekovi napravljeni prema zakonu sličnosti će najverovatnije bolje raditi na terenu, koji je na ovaj način poboljšan i znatno smanjen rizik od pogoršanja. Za današnjeg homeopatu, drenaža je postala još važniji detalj. Naši pacijenti su značajno drugačiji od onih koje su lečili Haneman ili ne tako davno Kent i Hering. Pacijenti, koje mi danas srećemo, puni su sredstava za smirenje i pilula za spavanje. Pacijenti sa srčanim problemima i pacijenti u stresu su puni raznih antiaritmika, diuretika i depozita kalcijuma, antidepresiva, itd. U našem građanstvu cveta hormonska terapija i razne vakcinacije. Antibiotici, antiinflamatori, analgetici i antihistamini su u veoma raširenoj upotrebi. Pošto su neki od ovih lekova neophodni, ne dolazi u obzir da ih smesta prekinemo, radije tražimo način kako da smanjimo njihovu upotrebu. Hajde da vidimo tehnologiju pripreme tinktura. Čim su ubrani, pupoljci i tkivo embrionog bilja potapaju se u mešavinu glicerina i alkohola u odnosu 1/20 suve težine sveže ubranog bilja. Glicerin je uzet kao punjač jer omogućava bolju ekstrakciju embrionog sadržaja. Tri nedelje kasnije, macerat se filtrira i razređuje u odnosu 1/10 mešavinom vode, alkohola i glicerina. Ovim rastvorom 1/10, Hanemanova prva decimala (DH) je medicinski oblik hemoterapijskih lekova. Samo se ovo prepisuje, jer je to formula koja omogućava maksimum a iznad svega, najpostojanije delovanje. Ovi glicerinski macerati su predmet protokola u francuskoj farmakopeji. Koncentracija koja je jača od 1DH može da prouzrokuje netoleranciju. Koncentracija koja je slabija od 1DH omogućiće neku nepravilnost. Svi pupoljci treba da budu u odvojenim bočicama i da se ne mešaju sve do upotrebe. Mešanje sadržaja bočica može da izazove hemijske reakcije i može da modifikuje ili promeni tepareutska svojstva. Dr Nebel (Antoine Nebel), švajcarski lekar, bio je prvi koji je kodifikovao sklop drenaže. Njegov rad je identifikovao određen broj supstanci koje dreniraju zbog njihovog dejstva na specifične organe u ljudskom telu. Drenaža uvek radi poput centrifuge noseći otpad prema organu koji obezbeđuje njihovu eliminaciju prema napolje. Taj proces obuhvata ne samo organ ili tkivo koje funkcioniše kao “izvodni” (jetra, bubre, creva, koža) već i organske tečnosti (krv, limfa) koji transportuju otpad kao i nervni sklop koji omogućava regulaciju ćelijskog izlučivanja. Primena gemoterapije postala je tako precizna da pacijent može da bude lečen specifičnim vrstama pupoljka, već prema njegovoj konstituciji. Ovo je moguće zato što svaki pupoljak ima afinitet prema jednom organu u ljudskom telu. Ove kliničke indikacije omogućavaju repertoar koji lekar može da primeni na jednostavan način. U većini slučajeva, ove indikacije su validne i omogućavaju brzu primenu ovog metoda sa dobrim rezultatima. Primena i istraživanja koja su u pozadini svake gemoterapije dobro je dokumentovana u francuskoj literature o homeopatiji. Decenijama su vršili hemijske analize pupoljaka, mladih izdanaka i korenčića i upoređivali su kvalitativnu i kvantitativnu distribuciju raznih komponenata u poređenju sa odraslom biljkom. Proučavali su osobine visoke performanse tečne hromatografije (HPLC – High Performance Liquid Chromatography) kao procenu aktivnosti celog pupoljka naspram aktivnih sastojaka koji su izolovani u celoj biljci. Takođe su obavljali kliničke eksperimente koji omogućavaju lekaru da zna tačne terapeutske mogućnosti gemoterapije i da odluči koje su glavne indikacije. Francuzi su testirali i upoređivali 140
svaku od raznih vrsta, unutar jednog roda, da bi odlučili koja ima najveći farmakološki efekat. Na primer, zato se koristi Tilia tomentosa a ne neka druga iz porodice lipa. Primer vrednovanja anti-inflamatorne aktivnosti primenom crne ribizle Inflamatorne aktivnosti karakteriše niz raznih neobičnih pojava. Počinje vazodilatacijom, koja izaziva brzo kretanje krvi, povećava se broj otvorenih kapilara koji se zatim šire zbog povećanog pritiska zbog oslobađanja raznih supstanci kao što je histamin, ukazujući lokalno, na prve efekte povrede. Posle ovoga dolazi do povećanog kapilarnog toka zbog propustljivosti. Okosnica vaskularnog zida postaće labavija i omogućiće prolaz brojnim supstancama kao što su proteini, glukoza, leukociti, pored brojnih hemijskih posrednika (medijatora) kao što su histamini, bradikini itd. To vodi ka intersticijalnoj akumulaciji tečnosti, koja se sastoji od plazme i belih krvnih zrnaca što doprinosi stvaranju lokalnog edema. Zavisno od događaja koji je sve pokrenuo, makrofazi mogu da budu uvedeni u tu oblast. Pod određenim uslovima ovo može da doprinese stvaranju autoimunih i drugih destruktivnih procesa. Delovanje crne ribizle kao anti-inflamatora navedeno je u “Newsletteru” izdanje broj 15 od Dolisosa (britanska farmacija). Slične obimne studije su obavljane sa mnogim drugim gemoterapijskim lekovima. Mnoge možete da pronađete u knjizi “Gemoterapija: Klinički vodič” od Maksa Tetoa.65 U zaključku: proučavanja anti-inflamatorne aktivnosti raznih preparata od crne ribizle, potvrđuju važnu ulogu koju imaju piknogenoli za takvu aktivnost. Međutim, maksimalna inhibicija edema izavanog supstancom koja se koristi kao vegetarijanska i veganska zamena želatinu, poznata pod nazivom karagenan (vade se iz crvenih algi iz roda Chondrus crispus), može da bude izazvana samo nedeljivim ekstraktima crne ribizle, kada su piknogenoli u međusobnom delovanju (sinergija) i u delovanju sa drugim aktivnim elementima. Posmatranja još jednom potvrđuju važnost korišćenja cele sveže biljke. Upoređujući studije preparata od pupoljaka pokazuje se kvalitativna i kvantitativna prednost pupoljka nad ekstraktima od cele biljke. Mnogi pupoljci se prepliću u svojim indikacijama i upotrebi zbog mnoštva tretiranih stanja. Navešćemo domene nekih oblasti primene gemoterapije.
Artritis Dr Teto tvrdi da lekovi gemoterapije deluju usled giberelina i auksina koje ta terapija pruža, što predstavlja odličan metod za zaustavljanje degeneracije tkiva, naročito u zglobovima. Gemoterapije mogu da se koriste da bi usporili razvoj artritičnih promena, za koje još nema leka. Sasvim je moguće zaustaviti artritički bol i ankilozu zgloba. Niko ne tvrdi da može da iskoreni široko rasprostranjenu osteofitozu ili teška oštećenja rskavice. Bol u zglobovima zahvaćenima artritisom može da prođe i zglobovi mogu da povrate pokretljivost, ako se da dovoljno vremena i staranja uz stalnu upotrebu pravih gemoterapijskih agenasa. Ključni lek za tretman osteoartritisa je crna ribizla (Ribes nigrum). Ovaj pupoljak neutrališe zapaljenje koje potiče od napadnutog zgloba. Efekat je isti kao taj koji daju kortikoidi, bilo da su steroidni ili ne. Ovaj biljni ekstrakt sličan kortizonu nema neprijatne jatrogene nuz efekte, koje možemo da očekujemo od supresivne terapije 65
Max Tetau, Gemmotherapy: A Clinical Guide, 1998, Editions du Detail, Inc.
141
lekovima. Ova antiinflamatorna aktivnost deluje i na tetive i ligamente i poboljšava njihovu fleksibilnost, uz to, ima i anti alergijsko dejstvo. Crna ribizla je indikovana kod svakog zapaljivog procesa koji ima tendenciju pogoršanja i kod alergijskih stanja bilo kog organa: rinitisa, bronhitisa, astme, gastritisa, migrene, urtikarije itd. Ovo je naročito važno za one pacijente koji su bilo kad u životu morali da budu tretirani kortizonom, pored tretmana alergije i hipoadrenalizma. Šta više, biće ključni lek kod tretiranja autoimunog poremećaja. Tipična doza je tri puta na dan po 50 do 100 kapi, obično ukapano u vodu i po mogućnosti piti pre jela. Ovaj pupoljak ne bi trebalo uzimati uveče, osim ako osoba radi noću, jer ima blagi stimulativni efekat. Bor (Pinus montana) deluje na sinovijalnu rskavicu tako što održava njenu izdržljivost, smanjuje istrošenost i jača kost. Prepisuje se starijim osobama kao prevencija od preloma. Ovaj pupoljak je koristan i kod ne inflamatornih hroničnih reumatskih stanja bilo gde: u kičmi, kolenu, kuku, itd. Bor je poznat po sposobnosti drenaže velikih zglobova kao što su kukovi ili kolena. Ovaj lek može da bude pomešan sa tinkturom Chelidoniuma kada poboljšava drenažu oko zglobova i doprinosi regeneraciji rskavice. Da bi obavili drenažu sitnih zglobova, kao što su na šaci i stopalu, koriste se pupoljci obične smreke (Juniperus communis) i divlje šumske loze (Ampelopsis weitchii). Pupoljak evropske loze usporava deformaciju zgloba i održava bolju pokretljivost. Ovo može da se koristi za svaku vrstu bolnog deformativnog artritisa a osim toga stimuliše bela krvna zrnca, kao što će se u nastavku videti a može da se dugotrajno koristi. U zavisnosti od pacijenta, ujutru mogu pojedinačno da se uzimaju tri glavna leka – u podne - uveče ili zajedno 50 do 100 kapi od svakog. Nema kontraindikacija koja je zabeležena u literaturi. Koristi se dva meseca, pa se pauzira jedan mesec i tako sve dok se ne vidi poboljšanje u zglobovima. Ovaj tretman može da se primenjuje sam, sa drugim homeopatskim lekovima ili sa bioterapeutskim lekovima. Ovo je osnovni tretman za artritis, drugi naročito uporni slučajevi mogu da se pojačaju pomoću drugih pupoljaka. Na primer, za artritis kuka, zbog jedinstvene građe, trebaće mnogo više posla. Imuna odbrana se mora energično stimulisati, da bi se smanjila destrukcija rskavice i podstakla osteoblastna akcija. Takođe je važno da se stimuliše lokalni krvotok u kuku, jer je to u okvirima vaskularizacije, najmanje prokrvljen zglob. Za kuk ćete dodati još i brezu (Betula pubescens), jer ima dubinsko dejstvo na retikularni endotelijalni sistem i arterijsku cirkulaciju. Breza je univerzalni isušivač i istovremeno radi na mnogim sistemima. Opšte je pravilo da, kada niste sigurni šta da primenite, koristite lek za drenažu. Artritis kolena može da se leči sa tri ista leka, u alternaciji sa druga tri leka u toku sledećih mesec dana koristeći bor (Pinus montana), kao što je to već opisano. Za inflamatorna stanja kolena, naročito na sinovijalnoj ravni, koristi se divlja ruža (Rosa canina). Treća faza ova tri leka je kupinovo vino (Rubus fructicosus), koje pomaže da se obnovi rskavica i pomaže kod svih vrsta oste-artritisa. Kod ovoga treba biti obazriv, jer razara tkiva fibroznog ožiljka i ne može da se koristi ako je pacijent bolovao od tuberkuloze. Pacijenti koji treba da rade ili da putuju ovu trojku lekova mogu vrlo jednostavno da primenjuju. Treba pripremiti tri bočice od po 4 dcl pune vode i veče pre puta, ili ujutru na dan puta, treba sipati po 50 kapi od te trijade lekova. To treba popiti u toku dana pa ponovo pripremiti za sledeći dan. Bočice mogu da se stave u frižider, ali se sadržaj mora 142
popiti u roku od 16 do 24 sata. Ovo će ukinuti potrebu da se nose specijalne bočice i priprema lek u toku dana, kao i da se povećava količina popijene tečnosti, da bi se otrovi lakše eliminisali iz tela. •
Ukupno: običan arthritis crna ribizla, bor, vinova loza.
•
Kuk crne ribizle, bor, vinova loza u alternaciji sa ribizlom, borom i breza.
•
Koleno crna ribizla, bor, vitis vinova loza u alternaciji sa borom, ružom i malinom
•
Mali zglobovi crna ribizla, bor, vinova loza u alternaciji sa ribizlom, smrekom i puzavicom.
Astma Svi homeopati znaju da nema ničeg boljeg za tretman astme od dobro odabranog homeopatskog leka. Kod hroničnih i vrlo upornih oblika oboljenja primena gemoterapije može da olakša patnju i da brže dovede do poboljšanja. Da bi se to postiglo, koristite 75 do 100 kapi crne ribizle, pored 50 kapi kaline, tri puta na dan. Kalina je sedativ za neuro pulmonarni sistem i značajno smanjuje bronhijalne spazme. Doprinosi normalizaciji respiratornih funkcija i može da se koristi kod svake vrste astme ili dipneje koja podseća na astmu. Ovo je pored toga i efikasna kombinacija za lečenje svih tipova alergije koje se prenose vazdušnim putem.
Stanja krvi Najčešće ćemo viđati anemiju, pa ako smatramo da nema drugih organskih patoloških stanja, počinjemo sa semenom lešnika i tamariska, da bi izazvali eritropoezu i da se obnovi hemoglobin aktiviranjem matabolizma gvožđa i holesterola. Koristite naizmenično 50 do 75 kapi tri puta na dan i proverite stanje posle šest nedelja. Uz upotrebu tamariksa ide i upozorenje da može da poveća koagulaciju, ukoliko se upotreba produži duže od šest nedelja.
Bronhitis Za hronični bronhitis koristite crne ribizle i grab (Carpinus betulus) a kao detoksikanta dodajte smreku. Kod osoba sa normalnom funkcijom jetre, smreka može da se koristi šest nedelja a onda treba preći na evropski orah (Juglans regia). Orah je snažan lek protiv infekcije, kao i za drenažu, ali nemojte da lečenje počnete orahom, zato što može da pokrene Herkshajmerovu reakciju zbog prebrze drenaže.
143
Srčani problemi Ukoliko je problem sa spazmičnim koranarnim arterijama onda se počinje sa malo izmenjenom trijadom. Kamen temeljac za svaki srčani problem je engleski glog (Crataegus), jer je glavni drenažer srca. To će obuhvatiti i sekundarni edem izazvan srčanom insuficijencijom, zbog srčanog zastoja (kongestija). Ovome se dodaje divlji jorgovan, koje naročito deluje na koronarne arterije i smanjuje spazam. Treći pupoljak je ili Cornus sanguinea, ako je to pre prvog koronarnog incidenta, ili kukuruz (Zea mais) ako je postinfarktno stanje. Kukuruz deluje antiinflamatorno na arterijalno i srčano tkivo a pomaže i bržem ozdravljenju miokardijalnog tkiva posle infarkta. Doza bi trebala da bude 50 kapi od svakog leka tri puta na dan. To će biti dodatak vašim drugim lekovima i treba da smanji homocisteine i oksidisani LDL (low density holesterol).
Cistitis Recidivne infekcije urinarnog trakta mogu da se leče konbinacijom borovnice, koja na urinarni trakt deluje dezinfekciono i vreska (Calluna vulgaris) koja isto tako deluje dezinfekciono ali ima i svojstva diuretika. Ovo može da se kombinuje i sa 500 mg vitamina C i dve kapsule soka brusnice tri puta na dan, a kod akutnih slučajeva šest puta na dan.
Depresija i uznemirenost Gemoterapija može da otkloni i hroničnu uznemirenost i depresivna stanja i stvara jasniju sliku za klasične homeopatske recepte. Osnovna kombinacija za ovakva stanja je Tilia tomentosa – 25 do 50 kapi tri puta na dan, smokva 25 do 50 kapi tri puta na dan, smreka 25 do 50 kapi tri puta na dan (kao opšti agens za drenažu) i limun 25 do 50 kapi tri puta na dan. Citrus (kora limuna) ima brzo, ali kratkotrajno dejstvo na nervni sistem, a može da se koristi i za lečenje migrene ili glavobolje izazvane napetošću. Ako je anksioznost praćena jakom palpitacijom, ili ako postoji bojazan da će doći do srčanih smetnji, onda dodajte glog (Crataegus oxyacantha). Ovaj lek je pomenut u odeljku o srčanim problemima, jer vrši drenažu u predelu srca i jača srce. Lek se uzima tri puta na dan po 50 kapi. Pazite da prestanete da uzimate glog dva – tri dana pre EKG da bi dobili tačnu indikaciju kako funkcioniše srce, jer lek normalizuje srčani ritam i može da se dobije lažno normalni EKG.
Dermatologija Kada se radi o dermatološkim stanjima, ključni lek je libanski kedar, koji deluje kao drenažer i dobar je za sve tipove suvog ekcema kao što je psorijaza ili druga dermatološka stanja. Engleski brest (Ulmus campestre) vrši drenažu kože (kao i jetre) i 144
specifičan je lek za bilo koju vrstu suvog ili vlažnog ekcema. Treći lek je zrno raži (Secale cereale) u slučajevima kada anamneza pokazuje probleme kože i jetre. Ovaj pupoljak je povezan i za smreku koja pomaže drenaži jetre. Kada beba dobije osip zbog pelena može da se koristi brest pomešan sa nekim sokom, počevši sa oko 5 kapi jednom ili dva puta na dan, ako su bebe jako male, a posle, kako rastu, može se povećati do 10 kapi. Ako je faza akutna onda dodajte crnu ribizlu kao anti inflamatorno sredstvo, da bi bebi bilo udobno dok ostali pupoljci vrše drenažu iz organizma. Ako se ekcem inficira (stafilokokom ili streptokokom) dodajte Juglans regia.
Emfizem Sada nas već ne iznenađuje kada saznamo da je prvi lek koji se koristi kod emfizema baš crna ribizla, 75 do 100 kapi tri puta na dan. Kao dodatak koristi se evropski lešnik (Corylus avellana), jer će pomoći da nestane ožiljak na plućima. Lešnik može da pomogne i kod kašlja pušača. Ponovo se skreće pažnja na to da se ne sme koristiti ako je pacijent imao tuberkulozu ili karcinom, jer se ne želi aktiviranje bilo kog odbrambenog mehanizma da bi ove probleme odvojili od ostalog dela organizma. Doza je 50 kapi tri puta na dan. Ako je emfizem ozbiljan onda je treći elemenat koji se dodaje je divlji kesten - 50 kapi na dan da bi se olakšalo disanje.
Oči, uši, nos i grlo Infekcije gornjeg respiratornog trakta su česte kada počne školska godina, posle velikih praznika a zatim u proleće kada se vreme menja. Ova stanja mogu da predstavljaju velike smetnje u porodičnom životu. Pokazalo se da ponovno prepisivanje antibiotika nije uspešno. Ovo je situacija kada je mladi organizam izložen bakterijama i virusima, nepoznatim za organizam. Ponovljene infekcije ukazuju na to da treba obratiti pažnju na imuni sistem da bi se postiglo dugotrajno poboljšanje. Glavni pupoljak je divlja ruža, jer je veoma efektna što se tiče drenaže sinusa i glave uopšte. Kod dece, za sva stanja koja spadaju u ovu oblast, razmatraju se mogući tretmani. Protokol lečenja je 25 do 50 kapi tri puta na dan a ovaj pupoljak je primenljiv i kod napada herpesa i migrene, koji su rezistentni na pre pomenute kombinacije. Pored ovoga, koristićemo crnu ribizlu zbog anti-inflamatornog dejstva i evropski pasulj (Carpinus betulus). Pasulj deluje anti-infektivno na celi gornji respiratorni sistem čak i posle udisanja otrovnih gasova, jer pomaže održavanju mukozne membrane pluća. Zavisno od starosne dobi deteta primenjuje se 25 do 50 tri puta na dan. Kod ova tri leka tretman treba početi na početku školske godine i primenjivati bar još dva sledeća meseca. Dr Teto preporučuje da se svakih 15 dana u toku školske godine ponovi ova terapija da bi se izbegao recidiv. Ovaj protokol može da se primeni kod dece kao preventiva onda kada se primeti slabost gornjih disajnih puteva.
145
Ženski genitalni sistem Kod dismenoreje koristite maline (Rubus ideaus) koje imaju specifično dejstvo na matericu, anti-spazmično, smanjuju bol koji se javlja na početku menzisa. Doza je 40 kapi dva puta na dan.
Fibroidi Trijada koja leči fibroide uključuje borovnicu (Vaccinum vitis idaea), kupinu (Rubus fruiticosus) i planinsku zovu (Alnus incana). Protokol prepisuje tri puta na dan po 50 kapi u periodu od dva meseca a posle mesec dana pauzirati.
Frakture Tretman fraktura je veoma jednostavan, koristi se omorika (Abies pectinata), jer omogućava konsolidaciju frakture i fomaciju kalusa. Koristi se sa crnim ribizlama da bi smanjilo zapaljenje i bol, a treba je kombinovati sa tkivnim solima Calc.-phos. i Calc.fluor. u malim potencijama. Opet bi doza trebala da bude 50 do 100 kapi tri puta na dan a može da se kombinuje sa sekvojom, ako su kosti jako krhke, jer pomaže da se potisne broj spontanih preloma. Ako je bio potreban hirurški zahvat, onda treba dodati puzavicu (Ampelopsis weitchii) 25 kapi tri puta na dan. Ako nema klinova, onda se dodaje Silicea 6C dva puta na dan i Arnica 6X do 12C tri puta na dan, da bi se rešili povrede tkiva i krvni ugrušci u oblasti. Dr Markus Grives tvrdi, ako je bio hirurški zahvat sa klinovima, da je bolje uzeti Aurum metalicum 6C na dan nego Silicea, da bi ubrzali zarastanje bez menjanja dinamike klina.
Žučna kesa Da bi obavili drenažu žučne kese koristimo malo promenjen sastav trijade. Ovo je spor proces koji neće biti od koristi kod akutnog žučnog kamena. Nakon početka bolova uzeti 50 kapi limunovog soka i 50 kapi ruzmarina u mlakoj vodi na prazan stomak. Ako se radi o kamenčićima onda, kao dodatak uzmite gorku so uz svaki obrok. U drugom mesecu uzimajte po 50 kapi jasena (Fraxinus excelsior) i 50 kapi Acer campestre. Ako je vitalno jaka osoba onda se jedan od ovih lekova ili oba mogu dopuniti evropskim orahom (Juglans regia), po 50 kapi tri puta na dan. Pošto orah popravlja i funkciju pankreasa, ako je pacijent dijabetičar, treba kontrolisati nivo insulina da bi, ako je to potrebno, tokom vremena, smanjili dozu insulin.
146
Gastritis i ulkus duodenuma Tri leka za tretiranje ovih stanja uključuju smokvu (Ficus carica), koja reguliše kortiko-diencefalnu srž. Pored toga uzeti Tilia tomentosa, jer deluje protiv grčeva a radi svog anti-inflamatornog dejstva crne ribizle. Ovaj protokol lečenja može da pomogne pacijentu da skine sa spiska lekova neke poput cimetidine. Ova tri leka mogu da se koriste i kod hiatus hernije i gorušice sa veoma dobrim rezultatima. Uzima se po 50 kapi od svakog tri puta na dan po mogućnosti pre jela.
Giht Hiperurikemija može da se tretira da bude na nivou odražavanja koristeći jasen (Fraxinus excelsior). Ovaj lek je dobar jer ima diuretička svojstva a osim toga dobro deluje kao anti-inflamator na ligamente i sinovijalne membrane. Naročito se preporučuje kod visokog holesterola a treba da se koristi sa smrekom i crnom ribizlom. Ovo može da se pojača sa Colchicum autumnale 6C. Protokol je veoma sličan od 50 do 100 kapi od svakog, tri puta na dan u toku dva do tri meseca sa pauzom od mesec dana.
Bolovi rasta I deca i mlade osobe se često žale na bolove u zglobovima. To može da se dovede u vezu sa rastom, određenije sa problemima metabolizma zbog fosfora i kalcijuma u kostima. Ovaj protokol je dobar za Šojermanovu (Scheuermann) bolest ili za druge bolasti usled drugih poremećaja metabolizma. Ako se pacijent žali na gadan ukus, kapi mogu da se umešaju u sok koji će maskirati ukus. Omorika (Abies pectinata) je odličan mineralizator i odličan pedijatrijski lek. Pomaže rastu dece i mladih jer obezbeđuje bolji metabolizam kalcijuma i fosfora. Primećuje se povećanje i visine dece i težine. Pošto omorika povećava apsorpciju kalcijuma veoma je dobra za decu sa mekim mlečnim zubima, koji se lako kvare. Ovo je opšti izbor za sve koji se žale na bolove u kostima i koristi se Calcarea phosphoricumom (potencije 3X do 12X). Omorika se koristi sa Betula verrucosa (vrsta breze) koja je dečja varijanta breze (Betula pubescens). Koriste se sledeća dva pupoljka: po 50 kapi od svakog dva puta na dan u trajanju od dva meseca, posle čega sledi pauza.
Obolele desni i periodontitis Za meke desni koje krvare, a zubi su klimavi pomoći će kombinacija breze (Betula pubescens) i hrasta (Quercus pedonculata), po 50 kapi od oba, dva puta na dan. Pored toga dr Teto preporučuje da se koristi Phytolacca i tinktura nevena (Calendula), po 25 kapi od obe vrste u pola čaše vode, čime se ispiraju usta posle svakog jela. Vrlo je jednostavno obrnuti ovaj proces. Pacijent koji je naklonjen ovoj vrsti slabosti dobro će učiniti ako u vodu za ispiranje usta (oko 9 dcl) doda 30 miligrama CoQ10 (koenzim) i 147
28,5gr 35% hidrogena koji može da se koristi u hrani i time ispira usta dva puta na dan. Ovakva voda za ispiranje je veoma dobra da se četkica posle pranja zuba umoči u nju i njome prođe preko zuba i po usnoj duplji. Peroksid će posle svakog pranja zuba uništiti bakterije koje izazivaju gingivitis a umakanjem četkice obezbediće se da se kod svakog pranja zuba iste bakterije ne prenose na zube.
Polenska groznica i alergije Dr Teto tvrdi da je gemoterapija veoma korisna da se sva patološka stanja izazvana alergijom neutrališu posledice kompleksa antigen/antitelo. Na nivou respiratornih organa ovo može da se koristi za lečenje rinitisa, polenskog rinitisa i astme. Ključni lek je crna ribizla jer deluje slično kortizonu. Ovome treba dodati bukovinu (Fagus silvatica) i brezu (Betula pubescens) od svakog po 50 kapi tri puta na dan. Poslednja dva usporavaju degranulaciju labrocitnih ćelija i smanjuju količinu histamina u sistemu. Ovome dodajte grab (Carpinus betulus), koji pomaže regulisanju nosne sluzokože kod polenske kijavice ili kalinu (Viburnum lantana) u slučaju astme.
Hepatična stanja Tri leka koja se koriste za ova stanja su ruzmarin, jer je glavni lek za drenažu jetre i žučne kese. Pored ovoga, uzima se Secale cereale zbog direktnog dejstva na ćelije jetre. Secale može da se koristi i kod akutnog i kod hroničnog hepatitisa ali i u toku imunosupresivnog tretmana. Secale je naročito pogodan kada u anamnezi ima istovremeno kožnih i jetrenih problema. Ova kombinacija dobro utiče na cirozu kod alkoholičara, jer pomaže podmlađivanju jetrenih ćelija. Treći sastojak je smreka (Juniperus communis), deluje slično Secaleu i pojačava opšte dejstvo. Jetra će još brže da reaguje ako se doda čičak, dve kapsule - dva do tri puta na dan. Tipičan protokol za ova tri leka je po 50 kapi tri puta na dan sve dok postoji poremećaj koji može da se otkrije na SMAC66 krvnom pregledu. Ovaj protokol može da traje svakog meseca, dve do tri nedelje ako je potrebno, ako je jetra još uvek izložena toksinima ili u slučaju kada je oštećenje teško. Ovaj protokol bi bio idealan za frizere(-ke) koji(-e) su hronično izloženi hemikalijama.
Hepatitis C i herpes Protokol tretmana za hepatitis C je 25 do 50 kapi puzavice (Ampelopsis weitchii), oraha (Juglans regia) i ruzmarina tri puta na dan. Takođe, u većini slučajeva, koristite javor (koji se koristi za živu ogradu) (Acer campestre) koji je primenljiv za svaki tip 66
SMAC (Sequential Multiple Analyser Computer) je specifičan test krvi koji oogućava da se dobiju kombinovani podaci o eletrolitima i profilu jetre i bubrega. Ovaj test daje podatke o Na, K, Cl, HCO3, glukozi, BUN (Blood Urea Nitrogen), Cr, Ca, P, Mg, ukupnoj količini proteina, albuminu, totalnom bilirubinu, ALT / AST (specifični jetreni enzimi), holesterolu (LDH – tzv. “dobar” holesterol), alkalinskoj fosfatazi, kreatinskoj kinazi.
148
virusne infekcije bilo da je to herpes, male boginje, hepatitis itd. jer zaustavlja razvijanje virusa. Kod lečenja herpesa, dok traje ovaj tretman, neka pacijent prestane da koristi Lysine67, jer usporava zarastanje oštećenja kože.
Hipertenzija Kod visokog krvnog pritiska glog (Crataegus oxycantha) može da pomogne. Kao što je to već pomenuto, glog je glavni lek za drenažu srca i treba da se koristi kod srčanih problema. Neće imati isti efekat kao beta bloker, ali će omogućiti blago progresivno suzbijanje ekstremno visokog ili niskog pritiska. Ovome treba dodati maslinu (Olea europea), jer pojačava dejstvo gloga a osim toga smanjuje holesterol i deluje kao arterijski antisklerotik. Kod upornih ili teških slučajeva dodajte jedan od pupoljaka sa diuretičkim dejstvom kao što su jasen (Fraxinus excelsior) ili breza (Betula pubescens). Mesečno uzimati 20 dana radi održavanja.
Hipotenzija Dva gemoterapijska leka koja stimulišu adrenalne žlezde su crna ribizla (Ribes nigrum) i hrast (Quercus pedonculata), 50 kapi tri puta na dan. Ovo će najverovatnije biti poduži tretman a mogu da se dodaju drugi nutritivni fitoterapijski agensi.
Inflamatorni artritis Kada imamo posla sa agresivnijim inflamatornim stanjima kao što su reumatoidni artritis, ankilozni spondilitis ili psorijazni artritis, pacijent može da se postavi na trijadu crne ribizle, puzavice za tetive i ligamente, kao i da se bori protiv deformacije i skleroze divljom ružom, koja pomaže sinovijalnom delu zgloba. Protokol bi bio 100 kapi (4 kapaljke) crne ribizle, a druga dva po 50 kapi. Ovo može da se primenjuje dva meseca a onda dva meseca koristiti drugu trijadu, koja se primenjuje kod artritisa: bor, crna ribizla i vinova loza.
Insomnia (nesanica) Veoma je velik izbor trava koje mogu da se koriste u fitoterapiji za tretman mentalnih smetnji i nervoznih stanja. Naravno, znatni deo našeg materijala zasniva se na mentalnim slikama koje nude naši lekovi. Gemoterapija nam nudi drugi set “alata” koji olakšava patnje i ubrzava proces ozdravljenja za naše pacijente. Tilia tomentosa je bogata franesolom, terpenom koji ima svojstva sedativnog regulatora. Eksperimenti na laboratorijskim životinjama jasno pokazuju da poseduje sposobnost izazivanje sna. Nije 67
Lysine je esencijalna amino kiselina koja se koristi kao nutricijent kod ishrane ljudi.
149
hipnotik, ali izaziva san i ne stvara naviku. Naročito se preporučuje deci, trudnicama i starijim osobama. Doza varira između 25 kapi za decu do 100 kapi za odrasle, a pije se pred spavanje. Mada Tilia ima prijatan ukus, ipak se može umešati u neki sok, pa će biti još prijatniji, ako je to potrebno.
Povremeno hramanje Gemoterapija može da ubrza razvoj kolateralne cirkulacije radi povećanja razdaljine u hodanju i da poboljša doppler pretrage. Dva pupoljka koja se koriste kao tonik za arterije i ujedno poboljšavaju simpatički nervni sistem su topola (Populus nigra), jer deluje kao arterijski antispazmodik, kojoj se dodaje mišljak (ili pseće drvo) (Cornus sanguinea), koje ima antitrombocitno dejstvo, i maslina (Olea europaea) kao antisklerotik. Protokol tretmana je po 50 kapi od sva tri, tri puta na dan. Ovo može da se pojača sa 500 mg niacinamida i 400 međunarodnih jedinica vitamina E, tri do 4 puta na dan.
Creva Sve kolike i crevni poremećaji leče se u početku borovnicom (Vaccinum vitis idaea). Ovaj lek vrši drenažu celog abdomena a može da se koristi kod bakterijske ili gljivične infekcije, infekcije parazitima kao i za mukozu trakta. Ova biljka ima tu prednost da vrši dvofazno delovanje na kolon i dovodi ga u stanje ravnoteže. U slučaju konstipacije delovaće tonizirajuće a u slučaju dijareje ima antispazmičan efekat. Dr Teto tvrdi da posle ustajanj treba uzeti 50 kapi borovnica sa vodom u trajanju od nekoliko meseci, da bi se pacijent odvikao od laksativa. Tokom prelaznog perioda dobro je uzimati brest ili ljusku semena Psylliuma, koji deluje kao blagi podstrekač stolice. Za spazmični kolitis koristite kombinaciju borovnice i Tilia tomentosa zajedno sa smokvom, 50 kapi tri puta na dan. U slučaju dijareje usled upotrebe antibiotika, koristite orah sa borovnicom u toku tri do 4 nedelje. U slučaju da je pacijent više puta bio na tretmanu antibioticima, treba uzeti u obzir Floristol (Florastor) (probiotik) koji je jedinstven u tome što će pomoći da se obnovi normalna ekologija kolona čak i u toku uzimanja antibiotika, jer na njega ne deluje ni jedan antibiotik sada u upotrebi u ovoj zemlji. Postoji niz bakterija kod stanja kolitisa koje su postale rezistentne na antibiotike pa dolaze u obzir probiotici (npr. francuski Probiolog koji se može u trenutku pisanja ove knjige nabavljati u apotekama u Srbiji).
Bubrežni problemi U slučaju renalne insuficijencije, čak i kada je potrebna dijaliza, što se često sreće kod starijih osoba, koristili bi sledeći program: 1. Jasen (Fraximus excelsior) zbog diuretičkih osobina a naročito u slučaju hiperholesterolimija, 2. Breza, 3. Smreka, po 50 kapi dva puta na dan u toku dva meseca sa pauzom od mesec dana pre nego što se ponovi. 150
Muški polni sistem Kod tretmana benigne hipertrofije prostate (BPH) dali bi sekvoju koja je specifični lek za zapaljenu i fiziološki ostarelu prostatu. Ovaj pupoljak ima opšte eutrofično dejstvo, koje doprinosi tome da se pacijent dobro oseća. Ovome treba dodati crnu ribizlu radi njenog anti-inflamatornog dejstva a uz to ubrzava funkcionalno poboljšanje. Protokol bi bio po 50 kapi tri puta na dan, pored testeraste palme (ekstrakt voća Serenoa repens, iz roda palme). Mnogi dodaci od testeraste palem koji su danas na tržištu imaju veoma malu vrednost. Treba izabrati onu vrstu koja potiče iz takvog izvora koji ima dobru reputaciju i poseduje kliničke rezultate, koje tražite. Kada se stanje pacijenta popravi može da se stavi na protokol, koji će to i održavati, a koji se sastoji u tome da se 15 dana uzimaju lekovi a 15 pauzira.
Muška seksualna astenija Dr Teto predlaže sekvoju, hrast i brezu po 50 kapi tri puta na dan. Ima dodataka koji mogu da se kupe pod komercijalnim nazivom kao Super Miraforte koji pomažu oslobađanju testosterona koji je vezan u krvotoku. Sadržaj ovog suplementa se može naći na Web stranicama.
Migrene Stalna upotreba nekoliko pupoljaka mogu znatno da pomognu kod migrene. To su crna ribizla kao anti-inflamator i zova. Pored toga što pomaže kod migrene (po 50 kapi 3-4 puta na dan) ova kombinacija je moćno sredstvo za tretman cerebralnog infarkta ili hemoragije, čak i posle udara. Zova ima antikoagulaciono dejstvo i deluje na sva inflamatorna stanja, bez obzira na poreklo.
Mišićni spazmi Mnogi mišićni spazmi ukazuju na problem sa metabolizmom kalcijuma. I tako, pored Tiliee koristili bi smo omoriku (Abies pectinata). Može da se doda sekundarni pupoljak za uznapredovala stanja, koja su hronična, a to je smokva (Ficus carica), koja ima regulirajući efekat na celo jezgro kortiko-hipotalamusa i na stvaranja retikuluma. Smokva je ključni elemenat za psihosomatske bolesti, naročito ako zahvataju digestivne organe, što srećemo kod nadražaja creva, kolitisa i gastritisa. Uzimati po 50 kapi Tilie, smokve i omorike tri puta na dan.
Osteoporoza
151
Osteoporoza je univerzalni široko rasprostranjeni destruktivni proces na kostima, koji se kao i osteoartritis pojavljuje sa godinama. Sledeća tri pupoljka učestvuju kod osteoporoze, tako da dolazi do aresta osteoklastičnog procesa. Borovnica (Vaccinum vitis idaea) je korisna kod simptoma niskog estrogena, a kod muškaraca pomaže drenaži pelvisa. Ovo je osnovni elemenat za regulaciju metabolizma kalcijuma, jer pomaže velikoj apsorpciji kalcijuma preko crevne mukoze. Kupina (Rubus fructicosus) konsoliduje koštano tkivo i poboljšava delovanje drugih pupoljaka. Kalifornijska sekvoja je preteča estregona (nagoveštava). Ona omogućava pomoć osteoporozi ali je dobra i za tretman benigne hipertrofije prostate. Zato je raspored tretmana osteoporoze/osteoartroze sledeći: prvo dva meseca 50 do 100 kapi borovnice, crne ribizle i sekvoje. Sledeća dva meseca treba koristiti bor, kupinu i vinovu lozu po 50 do 100 kapi tri puta na dan. Ovaj protokol tretmana daje dobre rezultate na funkcionalnom nivou u slučaju da se dugotrajno prati. Ovaj tretman je efikasan bez jatrogenog rizika a pupoljci će sprečiti frakture i spontani kolaps pršljenova.
Pankreas i stomak Kao što je to već rečeno orah popravlja funkciju jetre ako se uzima po 50 kapi tri puta na dan. Ovaj gem može da se koristi za digestivnu malapsorpciju, koja uključuje gasove, abdominalni meteorizam ili nadutost posle obroka. Za stomak je tipična doza 50 kapi u vodi pre jela. Pored oraha, smokva pomaže normalizaciji lučenja stomačnih sokova a pomaže lečenju stomačnog ulkusa i gastritisa.
Sindrom posle potresa i post traumatski stres sindrom Najbolji lekovi za ova dva stanja uključuju crnu ribizlu (50-100 kapi 3 x na dan), smokvu (50 kapi 3 x na dan) i Tilia tomentosa. Breza ima izrazito anti depresivni efekat i može da se doda a može da bude i značajna komponenta. Često Arnica (brđanka ili veprovka) sa svojom visokom potencijom (200C i više) ne deluje kod ovih stanja jer je vitalna snaga tako teško traumatizovana da ne može da reaguje na visoko-energetske lekove. Izgleda da je korišćenje Arnice potencije 6X do 6C dva do tri puta na dan efikasnije za stabilizaciju stanja a posle, kako se stanje popravlja podiže se i potencija leka čime se pokušava izbrisati trag traume iz sistema.
Gubitak pamćenja usled senilnosti Ovo bi bio izborni tretman za preliminarna stanja koja bi dovela do senilne demencije ili Alchajmerove bolesti. Gemoterapija može da se koristi u uznapredovalim stanjima i svakako da čini dobro pacijentu, međutim neće biti nekih velikih promena osim što će pogoršanje biti usporeno i što će pacijent moći da ostane u svom okruženju umesto da ide u dom. Osnovni lek je zova, jer poboljšava cerebralnu cirkulaciju i intelektualne radnje kao i memoriju i pažnju. Ovome se može dodati maslina kao lek protiv cerebralne ateroskleroze. Da bi zaokružili ovu kombinaciju za muškarce koristite 152
sekvoju protiv eutropije i fiziološkog starenja. Za žene, kao treći deo ove trijade, biće borovnica koja ima visok sadržaj fitoestrogena.
Sinuzitis Dr Teto predlaže 50 kapi crne ribizle kao anti inflamatornog leka i 50 kapi graba, zbog odličnog delovanja na mukozne membrane. Ovaj pupoljak može da se koristi čak i onda kada je bakterijska infekcija. Za decu ispod dve godine više bi odgovaralo po 25 kapi.
Koža - akne U apotekama se najbolje prodaju sredstva protiv akne zbog psihološkog efekta recidivne kožne lezije. Prvenstveno se daje platan (Platanus orientalis). Ovome se dodaju brest, koji reguliše nivo masnoće kože i crna ribizla da smiri iritaciju. Ako pacijent prima antibiotike onda dodajte orah pre prestanka antibiotika.
Meki mlečni zubi Kombinacija breze (Betula verrucosa) i omorike (Abies pectinata) doprineće poboljšanju strukture zuba kod dece (20-50 kapi na dan zavisno od starosti i stanja). Omorika ima veliku vrednost, jer omogućava apsorpciju kalcijuma i kalcifikaciju odgovarajućeg tkiva, kao što su zubi. Ako je dete dovoljno staro da ispira usta rastvorom pomenutih, lekova to će pomoći da se spreči razmnožavanje bakterija što na kraju dovodi do propadanja zuba.
Tahikardija i palpitacije Ako nema izrazite kardijalne patologije, koristite po 50 kapi tri puta na dan: glog (Crataegus oxyacantha), Tilia (zbog anti anksioznog dejstva) i smokva (Ficus carica).
Varikozne vene Triada gemoterapijskih lekova koja odgovara venama, uključujući i osećaj teških nogu i pečenje duž nogu: 1. Oskoruša (rjabina) (Sorbus domestica) jer tonira venski sistem i jača venske ventile. Ovo je i glavni lek za nemirne noge. 2. Pitomi kesten za limfni sitem, jer je odgovoran za limfatična stanja, koja izazivaju edem i osećaj težine u nogama. 3. Limunovo drvo. Protokol zahteva po 50 kapi tri puta na dan.
153
Jedan slučaj Dr Grivs (Greaves) je imao pacijentkinju u invalidskim kolicima sa ulceracijama na nogama, koje su bile plave. Ulceracije su vlažile i serum je curio niz noge. Njegov tretman, za ovu pacijentkinju kojoj je pretila amputacija, jeste da je bila tri nedelje na oskoruši (rjabina) (Sorbis domestica), smreka i crna ribizla, a za spoljnu i unutrašnju upotrebu tinktura nevena (Calendule) (30 kapi tri puta na dan). Njena noga se popravila a on je nastavio lečenje brestom, maslinom i orahom pored nekih elemenata oligoterapije. U toku lečenja njena se noga do te mere oporavila da je mogla da hoda bez pomoći.
Oslabljeni imuno sistem U slučaju hipogamaglobilinemije koristite bukovinu (Fagus silvatica). Ovaj lek je dobar i za lečenje SIDE, hepatitisa, Epštajn-Bar sindroma ili mononukeloze. Ovom leku treba dodati vinovu lozu, jer stimuliše leukocite, naročito limfocite. Uzima se po 50 do 75 kapi tri puta na dan a posle 8 nedelja treba da se obavi kontrola krvne slike da bi modifikovali količinu lekova koje pacijent prima. Ova terapija može da se koristi duže vremena.
Održavanje težine Većina stanovništva je u stalnoj potrazi za sredstvima kojima mogu da kontrolišu težinu, ali ništa ne može da se uradi, ako se ne promeni način života. Jedno od prvih stvari, koje treba uraditi je staviti pacijenta na dijetu koju zahteva njegova krvna grupa68, da bi pacijent prestao da jede onu hranu na koju je možda alergičan ili za koju nema odgovarajući metabolizam. Ovome se dadaju dve različite serije trijade pupoljaka. Prvih mesec dana koristi se breza, koja ima opšti stimulirajući efekat na endokrine, naročito na tiroidnu žlezdu. Kada se leči tiroida ovo nema efekat hormona, nego stvara ravnotežu endokrinog sistema i telo pravilno reaguje na unesenu hranu a istovremeno obavlja opštu drenažu. Brezi se dodaju Tilia (lipa) i smokva i sve se koristi dva do tri puta na dan po 50 kapi. U toku drugog meseca koristiti trijadu smreke, ruzmarina i Tiliu. Kako osoba počinje da slabi, treba da poveća fizičku aktivnost da bi ubrzala proces mršavljenja. Da zaključimo, gemoterapija može da ponudi neobično korisno sredstvo koje doprinosi oporavku pacijenta, kada se koristi sa klasičnim homeopatskim lekovima i nutricionim dodacima. Pacijenti žele da se što pre oprave, pa moraju da što pre prestanu da se loše osećaju, inače će pribeći alopatskim sredstvima da bi se dobro osećali. Ubrzavši rezultate koje ćete dobiti, povećaće se njihova saglasnost za taj način lečenja, jer će biti zadovoljni rezultatima. Dr Grivs nudi sledeće uputstvo u vezi toga kako brzo treba da se očekuju rezultati: 68
Peter Dž. D’Adamo i Ketrin Vitni, Krvne grupe i ishrana, 1998, FITCO, Novi Sad
154
1.Treba čekati jedan mesec po godini trajanja bolesti, 2. Zavisi od opšteg stanja i od stanja jetre i pankreasa, 3. Za normalne osobe, tretman traje od 4 nedelje do 4 meseca. On takođe tvrdi da i zdrava osoba treba u proleće i u jesen da obavi drenažu, koristeći smreku, brezu i ruzmarin po 50 kapi dva puta na dan u toku tri nedelje. On takođe savetuje da kada čovek putuje ili jede u restoranu, svakako uzme ruzmarin, koji pomaže varenju. Efekat gemoterapije biće pojačan oligoterapijom. Kao što je to već pomenuto, gemoterapija pomaže svim organima i celom sistemu, povećava odbrambenu snagu tkiva i normalizuje lokalno poremećen metabolizam. Zahvaljujući selektivno lokalizovanom delovanju na sekretorne organe i stimulaciji retikulo-endotelijalnog sistema, gemoterapija obezbeđuje potpunu detoksikaciju celog organizma. Gemoterapija je dokazano efikasna i savršeno se uklapa u idealnu terapiju koju je Hipokrat ustanovio “Ako priroda nije dovoljna da bi izlečila, umetnost nas uči da izazovemo nenasilne snage unutar organizma, koje će pomoći, bez rizika, da se oslobodimo svega što nas tišti.” Dajemo delove Materia medica gemoterapeutskih pupoljaka kojih ima 49, a ovde nabrajamo neke: AESCULUS HIPPOCASTANEUM = Pupoljci divljeg kestena Indikacije – hemoroidi AMPELOPSIS WEITCHII = Pupoljci divlje loze Indikacije – Prepisuje se kod veoma bolnih i veoma zapaljenih reumatskih poremećaja, nakon brzog razvoja bolesti, koja stvara teška oštećenja, na primer: reumatoidni arthritis i periartritis ramena. ABIES PECTINATA = Pupoljci srebrnog bora Indikacije – Pogodan za fiksiranje kalcijuma u kostima. Prepisuje se prvenstveno deci sa dekalcifikacijom kostiju, rahitisa, dentalnog karijesa i hipertrofije limfnih čvorova. Dobre rezultate daje kod alveolo - dentalne pyorrhea. BETULA PUBENSCENS = Pupoljci breze Indikacije - Ovaj opšti tonik povećava odbrambeni mehanizam organizma, prevazilazeći psihičku i fizičku asteniju. Alergija, prekomerna težina, depresija, periodontal, testisi, bubreg, osteoarthritis. CARPINUS BETULUS = Pupoljci graba Indikacije - Aktivan kod rinofaringitisa i traheja, omogućava zarastanje mukozne površine i popuštanje spazma. Indikovan kod spazmoznog i hroničnog rinofaringitisa i traheitisa i traheobronhitisa, istovremeno je i antitusik. CEDRUS LIBANI = Pupoljci libanskog kedra Indikacije – Koristi se kod tretmana suvog ekcema CORILOUS AVELLANA = Pupoljci lešnika Indikacije – Antifibrotik, obnavlja elasticitet plućnog tkiva. Indiciran je kod emfizema i pulmonarne fibroze, ali i kod nekih slučajeva nedostatka hepat-ćelija.
155
CITRUS LIMONUM = Limun-kora unutrašnje stabljike Indikacije – Indiciran kod povećanog nivoa fibrinogena u krvi. CRATAEGUS OXYCANTHA = Pupoljci gloga Indicije - Odlično reguliše spore srčane pokrete. Povećava miokardni ton, naročito sa leve strane srca. Ima sedativni efekat na sve prekordijalne bolove. Indiciran je kod srčane insuficijencije i simptome sa tim u vezi, kardijalne spazme, tahikardije, aritmije, prekardijalni bol. FAGUS SYLVATICA = Pupoljci bukve Indikacije – Stimuliše renalnu funkciju i izlučivanje urina. Indiciran je kod renalne litijaze, renalne insuficijencije i kod preterane težine, usled zadržavanja tečnosti. FRAXIMUS EXCELSIOR = Pupoljci jasena Indikacije – Reguliše nivoe mokraćne kiseline u urinu. Indiciran kod dijateze gihta i hronične i akutne manifestacije. JUNIPERUS COMMUNIS = Mladi izdanci smreke Indikacije - Mladi izdanci smreke aktivni su kod izrazite hepatičke insuficijencije sa izrazito lošim laboratorijskim testovima. Smreka je lek za veoma oštećenu jetru u fazi dekompenzacije žutica, razni tipovi ciroze itd. Smreka daje dobre rezultate u slučajevima kada dođe do gutanja vazduha, kada izgleda da ima regulirajući efekat na digestivni i neurovegetativni sistem. OLEA EUROPEA = Pupoljci masline Indikacije – Hipotenziv i arterijski antisklerotik. Normalizuje nivo holesterola. Indikovan kod hipotenzije i arterioskleroze. PINUS MONTANA = Pupoljci bora Indikacije – Indikovan kod neinflamatornog reumatizma, bez obzira na mesto, vertebralne osteoartroze, osteoartroze kolena i kukova, itd. Dobro je prepisati lek zajedno sa sokom breze (potencija 1D). Najbolje je da se popije ujutu na prazan stomak, sa velikom čašom vode. POPULUS NIGRUM = Pupoljci topole Indikacije – Deluje na arterijski sistem u nogama, spazm oslabi. Pogodan je za uspostavljanje kolateralne cirkulacije i pomaže u tretmanu sa time povezanim trofnim poremećajem. PRUNUS AMYDGALUS = Pupoljci badema Indikacije – Zajedno sa maslinom ističe hipotenzivno i antisklerozno dejstvo. Indikacije su iste. Preporučuje se kod protrombinskih nivoa. QUERCUS PEDUNCULATA = Pupoljci hrasta Indikacije – Deluje slično i komplementarno brezi. ROSMARINUS OFFICINALIS = Pupoljci ruzmarina Indikacije - Deluje prvenstveno na žučnu kesu. Odličan je antispazmolitik, reguliše pokretljivost žučne kese. Indikovan je kod manjih žučnih poremećaja, bilijarne diskineze sa hiper ili hipotonijom, bilijarne kolike i hroničnog holecistika. ROSA CANINA = Pupoljci divlje ruže (šipak) Indikacije - Od velike je vrednosti u lečenju migrene i glavobolje koja je rezistentna na standardni tretman a gde je skoro uvek u pitanju i neka alergijska komponenta. U takvom slučaju prepisati zajedno sa crnom ribizlom, kada stimuliše kortikalni adrenalin, a sa lipom ima
156
umirujuću efekat. RUBUS IDEAUS = Pupoljci maline Indikacije - Deluje inhibitorno na anteriorni pituitarni režanj a naročito reguliše sekreciju jajnika. Indiciran kod sindroma hiperfolikularizma i dismenoreje. RIBES NIGRUM = Pupoljci crne ribizle Indikacije - Deluje na adrenalin korteks, stimulišući sekreciju antiinflamatornih hormona. Ima naročito anti alergijsko dejstvo. Indiciran lek kod svih oblika inflamacije, kada sedimentacija raste veoma brzo i kod alergijskih stanja, bez obzira na kliničke manifestacije rinitis, bronhitis, astma, gastritis, migrena, urtikarija, anginurozni edem i alergijski reumatizam. SEQUOIA GIGANTEA = Pupoljci gigantske sekvoje Indikacije - Ovaj pupoljak ima odlično dejstvo na fiziološko starenje kod starijih osoba. Sa gerijatrijske tačke gledišta ima odlično dejstvo, tako što izaziva euforično stanje kod starijih osoba sa uspostavljanjem energije sa fizičke i psihičke tačke gledišta. Naročito dobro deluje na hipertrofiju prostate i adenoma i na trofne probleme starosti. TAMARIX GALLICA = Pupoljci tamariska Indikacije - Lek deluje na crvena krvna zrnca stimulišući njihovo stvaranje. Deluje na stvaranje eritrocita kod hipohromne anemije. TILIA TOMENTOSA = Pupoljci lipe Indikacije - Kod nesanice i neuralgije dobro deluje kao sedativ i trankvilizator. ULMUS CAMPESTRIS = Pupoljci bresta Indikacije - Koristi se za lečenje vlažnog ekcema. VACCINUM VITIS IDAEA = Pupoljci borovnice Indikacije - Ovaj pupoljak je odličan lek za creva, treba ga prepisati uvek kada postoji poremećaj pražnjenja creva bilo da je u pitanju dijareja ili konstipacija, ali u svakom slučaju nakon eliminacije organske etimologije ovih problema. VIBURNUM LANTANA = Pupoljci kaline Indikacije - Ima sedativni efekat na pulmonarni neurovegetatvni sistem i ublažava pulmonarni spazam. Obnavlja respiratornu funkciju kod astme raznih etiologija, astmatiformnu dispneju. Isto tako normalizuje sekreciju stomačnih sokova i oporavlja mukozu. Lek je aktivan i u slučaju neurovegetativne distonije i gastro i duodenalnog ulkusa. VITIS VINIFERA = Pupoljci vinove loze Indikacije - Reguliše serije belih krvnih zrnaca, pa ga treba prepisati u slučaju leukocitoze a naročito limfocitoze. Pogodan je lek kod bolnog reumatizma i artritisa malih zglobova. ZEA MAIS ROOTLETS = Korenčići kukuruza Indikacije - Lek je dobar za post infarktno ozdravljenje srčanog tkiva i snižava nivoe krvne transaminaze. Preporučuje se i kod sekvela miokardnog infarkta.
157
10. MODERNA HOMEOPATIJA Približavamo se kraju ”Kutka za zainteresovane”. Vekovnim razvojem homeopatije, danas zahvaljujući tome, imamo plejadu svetskih homeopata. Mi ćemo za ovu priliku izdvojiti neke koji su prepoznati po razvijanju tzv. homeopatskih sistema i stekli su svoje poklonike u homeopatskom prostoru Srbije. Radžan Šankaran jedan je od trojice homeopata i predavača koji su uveli velike promene u homeopatiju u poslednjih 15 godina. Zajedno sa Janom Šoltenom i Masimom Manđajalavorijem uveo je nove standarde u homeopatiji. Poznat je po razumevanju bolesti na osnovu simptoma uma i po upotrebi snova u prepiskama. Onda je stvorio razumevanje bolesti na osnovu iluzija. Poslednjih godina bolesno stanje prepoznaje na nivou senzacije i energije. Uveo je, potom, klasifikaciju homeopatskih sredstava (lekova) po carstvima. Uveo je nove mijazme. Prvi je uradio klasifikaciju biljaka specifičnu za potrebe homeopatije. Odrastao je u homeopatskoj porodici. Njegov otac bio je poznati i priznati homeopata P. Šankaran sa kojim je napisao knjigu “Elementi u homeopatiji”. Jedan je od poslednjih Fatakovih studenata (Fatak je autor poznate Materie Medice69). Predaje oko 20 godina širom sveta, a homeopatijom se bavi oko 30. Šankaran je autor sledećih knjiga, od kojih su neke prevedene na naš jezik (u izdanju ”Advaite” iz Sarajeva a mapa od strane Hrvatske udruge homeopata iz Zagreba):
69
•
Duh homeopatije
•
Supstanca homeopatije
•
Duša lekova
•
Sistem homeopatije
•
Uvid u biljke, tom I, II i III
•
Senzacije u homeopatiji
•
2007. je izašla Šankaranova mapa - šema u kojoj se mogu naći suštinski podaci o carstvima, mijazmima i sistemu uopšte
•
Sensation Refined (”Rafinirani osećaj”)
•
The Other Song, what is the World is Living in You? (”Druga pesma, koji svet živi u vama?”) (izdata septembra 2008. godine)
•
Structure - Experiences with the Mineral Kingdom (”Struktura - iskustva sa mineralnim carstvom”, dvotomno izdanje), (publikovano 2008. godine)
S.R.Phatak, Materia Medica of Homeopathic Medicines, B.Jain Publishers Pvt. Ltd. ,1993
158
Suština njegove metode jeste da pacijent izražava bolest na: •
Mentalnom nivou,
•
Emotivnom nivou, i
•
Fizičkom nivou.
On smatra da su pacijentove žalbe najvažnija stvar. Kako Kent kaže, pacijentu ne možete uvek verovati, ali zato simptomima uvek možete. Osnovni ključ jeste: • LOKALNA OBLAST (glavna tegoba sa senzacijom, osećajem, sa lokacijom i modalitetima). Homeopatsko uzimanje slučaja počinje s tegobama s kojima pacijent dolazi kod lekara. Glavna tegoba je ona koja najviše muči pacijenta. Može biti vezana za telo ili za um. Lokalno je nešto što je vezano za deo (glavna tegoba). To je prva oblast koju istražujemo u uzimanju slučaja, na koju ukazujem kao na „lokalnu oblast“. • OPŠTA OBLAST (celo biće). Opšta oblast se odnosi na celo biće. Kako idemo dalje u slučaj, pacijent svoje lokalne tegobe počinje da vezuje sa svojim celim bićem. • VITALNA OBLAST je ona oblast u kojoj je potpuno ista senzacija/deluzija/osećanje ispoljeno u opštoj oblasti, ispoljena i u drugim podsvesnim oblastima kao što su detinjstvo, snovi, maštanja. Kada sve postane isto, onda smo na vitalnom nivou. Daje važnost (na to je ukazivao Haneman, a Šankaran potvrdio kroz svoju praksu): •
Čudnim
•
Neobičnim
•
Retkim
•
Neuobičajenim simptomima.
Šta je to što je čudno u pancijentovoj priči? • Čudno predstavljaju tajna vrata ka unutrašnjem stanju ili unutrašnjem poremećaju pacijenta i ono što je čudno je potpuno drugačije od spoljašnje priče. •
Unutra je priča Sepiae, Bryoniae ili Aluminae, a spolja je ljudska priča.
•
Unutrašnji svet je jedinstven i potpuno drugačiji, a traje od detinjstva do starosti.
•
Poremećaj na vitalnom nivou je uvek isti.
Gde nam je mapa? • U homeopatiji obično ne koristimo sistem niti mape koje bi mogli da pratimo. Nego sakupljamo simptome koje repertorizujemo i onda gledamo šta je ono što se najviše uklapa. •
Ovakva pristup otežava našu potragu za homeopatskim preparatom.
•
To je kao kada tražite neku ulicu u gradu bez mape i putokaza.
Stoga Šankaran daje svoju mapu pre svega iz ugla mijazama i porodica biljaka, koja 159
znantno olakšava da se suzi levak u diferencijalnoj dijagnozi remedija radi preskripcije similimuma. Holizam i individualizam •
Oboleo je ceo organizam, a ne samo jedan deo.
• Čovek je mnogo više od emocija i samim tim prepisivanje na osnovu emocija ili strahova ne može biti dovoljno utemeljeno. • Svaka individua ima specifičnu bolest (suprotan stav od alopatije), odnosno specifično stanje koje se reflektuje na čitavo biće. Centralni ili vitalni poremećaj, šta je to po Šankaranu? • Poremećaj na vitalnom nivou, daje poremećaj na mentalnom, emotivnom i godinama kasnije na fizičkom nivou. • Kad god smo bolesni prvo će se poremetiti naša vitalna sila, a na fizičkom nivou naše centralno biće hipofizno- neuro-endokrini sistem, pa će posledično i celo telo biti poremećeno. •
Tek onda se bolest manifestuje na organima.
Bolest je iluzija, odnosno deluzija. • Totalitet simptoma koji se manifestuju kod jedne osobe predstavlja pogrešan pogled na stvarnost, gde je bolest prilagođeno ponašanje. •
Bolest je adaptacija na iluziju, odnosno pogrešnu percepciju realnosti.
• Senzacija je apstracija i izvan je logike. Različite situacije mogu izazvati različite emocije, dok će razne situacije uvek izazivati jednu te istu senzaciju. Situacija se menja: • Ukoliko se njegova situacija promeni (otac prestane da pije, a majka ode sa drugim čovekom) on može da razvije bolest u kojoj će se njegova deluzija ispoljiti. • Ovo je momenat kada će dobiti kancer, jer sada je sve uredu, a ono i dalje živi iliziju da mora da ulaže nadljudski napor i da sve drži pod kontrolom. • Dakle ono što je do sada bilo spolja, odnosno u umu, sada prelazi na unutrašnjost, odnosno na fizičko telo i materijalizuje se. Vitalna sila prihvata stvarnost (sa primerima): • Bolest se javlja kada vitalna sila reaguje na situaciju na određeni način tj. vitalna sila je prihvatila stvarnost na određeni način. •
Ova reakcija vitalne sile stvara bolest.
• Preterana reakcija vitalne sile je rezultat imaginacije koja za uzvrat razvija patologiju. • Na primer, familija Anacardiaceae ima osećaj da je zarobljena i da ne može da se kreće. • Onda imamo ženu koja se uda i oseća se zarobljeno od strane svoje porodice i porodičnih obaveza i ako to u zbilji nije tako ona i dalje živi svoju deluziju te razvija 160
artritis, a osećaj će biti: • Ja sam zarobljena i ne mogu da se pomeram i zahtevam momentalno oslobađanje (Rhus-t) Njegov sistem rada je dobro razumevanje •
carstva homeopatskih sredstava (lekova)
•
nivoi i
•
mijazmi.
Jan Šolten rođen je 1951. u Holandiji. Posle srednje škole studirao je hemiju i filozofiju. Neko vreme je vodio galeriju umetničkih slika. Medicinu je završio 1983. a akupunkturu i homeopatiju 1985. Posle toga je proučavao mnoge alternativne metode, herbalnu medicinu, Bahove kapi. Od 1985. ima svoju homeopatsku praksu u Utrehtu. Sa još šest kolega osnovao je Homeopatski centar u Utrehtu (Holandija), koji se bavi lečenjem i edukacijom. Radi kao predavač u Holandskoj homeopatskoj školi za lekare. Piše knjige i ima seminare širom sveta. On je pionir u istraživanju novih homeopatskih lekova i metoda. 1993. je objavio svoju prvu knjgu ”Homeopatija i minerali” (i njegove knjige su prevedene na naš jezik od strane ”Advaite” iz Sarajeva), koja je napravila veliku pomak u shvatanju homeopatije i homeopatskih lekova i otvorila put za stvaranje sistema u homeopatiji. Jan je kao lekar opšte prakse i homeopata vrlo brzo, kroz svoj rad, uvideo da postoje praznine i nedostaci u poznavanju homeopatskih sredstava (lekova) i da je u mnogim slučajevima teško postići isceljenje jer se koristi mali broj lekova u odnosu na ukupan broj dokazanih homeopatskih lekova. Za mali broj polikresta koje koristimo imamo detaljne informacije, a o svim ostalim takozvanim ”malim lekovima” gotovo da ništa ne znamo. Jan je prvi rekao: ”Ne postoje mali lekovi, postoje samo lekovi o kojima malo znamo”. Metod po kome je radio nazvao je GRUPNA ANALIZA. Lekovi unutar jedne grupe sadrže isti elemenat (npr. serija murijatikum: Nat-mur, Mag-mur, Kal-mur), pa ima smisla da se međusobno upoređuju i da se izvuku simptomi koji su zajednički svim lekovima iz te grupe. Nakon toga možemo da smatramo da i ostali, manje poznati lekovi koji sadrže tu supstacu, u ovom slučaju murijatikum, imaju te iste simptome. To je bila prva knjiga u kojoj su homeopatske remedije posmatrane sa apstraktne tačke gledišta. Apstraktno posmatranje grupe lekova dalo je jednu potpuno novu mentalnoemotivnu i socijalnu sliku leka, što je do tada bilo nepoznato u homeopatiji. Na primer, do tada nije bilo potpuno jasno šta je Chlorum, a šta natrijum unutar Nat-mur, ni koji su simptomi vezani za svaki od njih, posebno kad su u pitalju mentalni simptomi). Takvo proučavanje homeopatskih remedija dalo je mogućnost da se predvidi slika nekog potpuno nepoznatog leka, što se kasnije u praksi i potvrdilo. Iz koncepta grupne analize razvio se koncept TEME. Tema je nešto što je pomoglo da se objedini materijal iz prakse. Tako je svaka grupa dobila niz tema koje je karakterišu. Teme dobijene na osnovu dobro poznatih lekova mogle su da se primene i na manje poznate lekove iz iste grupe, tako da se broj lekova u praksi znatno povećao, a samim tim i rezultati u lečenju. Kroz praksu je dokazano da je jedna od tema karbonikuma: otac, tema murijatikuma: majka, sulfurikuma: partner, fosforikuma: prijatelj ili rođak. To je olakšalo i uzimanje slučaja i propisivanje lekova. Jer, ako se kroz ceo slučaj provlači tema oca – u najširem 161
smislu te reči – uvek može da se prepiše karbonikum, u kombinaciji sa nekim drugim elementom, čak i biljkom. Takav način propisivanje dao je izuzetne rezultate u proteklih petnaest godina. Kod upoređivanja lekova i utvrđivanja njihovih zajedničkih tema, poenta je bila na umu, jer su u slici svakog leka simptomi uma prisutni, a fizičke tegobe mogu da variraju. To znači da će kod arsenikuma uvek biti prisutna sitničavost i anksioznost, a pekući bol može biti na nozi ili na glavi, to nije toliko bitno. Ono što je bito je da je pokrivena tema pečenja i mentalne teme. To nam daje sigurnu sliku arsenikuma, a ne mesto bola, ili sam fizički simptom. Potom 1996. objavljuje knjigu ”Homeopatija i elementi”. Ovde produbljuje grupnu analizu. Ova knjiga govori o tome kako elemente periodnog sistema možemo da koristimo u homeopatiji. Kasnije, 2001. i 2002. godine objavljuje dvotomnu knjigu ”Minerali u biljkama” za koju i sam kaže da je početak jednog novog istraživanja. Cilj ovih knjiga je da se uporede minerali i biljke. Hemijskom analizom biljaka možemo da utvrdimo koji su minerali prisutni u velikim količinama, a kojih nema u određenim biljkama. Onda možemo da poredimo homeopatske slike i tradicionalnu herbalnu upotrebu sa hemijskim analizama koje smo dobili. Možemo da poredimo mineral koji dominira u određenoj biljci sa slikom te biljke. Za određene biljke je rađeno nekoliko analiza. Rezultati nisu varirali više od 10%, što ukazuje da su dobijeni rezultati konzistenti. Analize su pokazale da koren i kora imaju veću koncentraciju elemenata nego cvet ili list. Uticaj sezone kada je biljka ubrana ima najveći značaj u koncentraciji minerala u biljkama. Podake iz ovakve analize možemo da koristimo: • da napravimo klasifikaciju biljaka na jedan drugi način, ne samo po familijama, nego i po njihovom sastavu, •
ako mineralni lek nije otklonio sve simptome, može se prepisati biljni lek koji sadrži veliki procenat tog minerala, i • možemo da stvorimo sliku o nekoj nepoznatoj biljci na osnovu dominantnog minerala u njoj. Analiza je rađena na suvim biljkama. Da bismo mogli da napravimo presek moramo da imamo precizne i obimne slike lekova, ali u našoj Materia medici nije baš uvek tako. Mnoge slike biljaka su siromašne i nepotpune. Kako onda da dopunimo te slike? • Dokazivanje, koliko god da je dobro urađeno, ne može da nam da potpunu i preciznu sliku leka. Mi nikad ne možemo da budemo sigurni da li su neki simptomi pripadali leku ili dokazivaču. • Klinička praksa je pouzdana. Ako je lek izlečio simptom, onda mu taj simptom, sasvim sigurno, pripada. Ali, opet, moramo da imamo u vidu da ponekad nismo sigurni da li je simptom izlečen ili potisnut. • Možemo da koristimo i podatke o tome koje minerale biljka sadrži. Ako biljka sadrži dosta magnezijuma, kao što je slučaj sa Colosinthusom, možemo da pretpostavimo da će taj lek imati dosta od slike magnezijuma: bes, agresija, grčevi. • Hemijski sastav i alopatija, isto tako mogu da budu izvor informacija. Alopatska upotreba salicilne kisiline može da nam da podatke koji su korisni u homeopatiji.
• Herbalna medicina je puna podataka o tradicinalnom, viševekovnom korišćenju mnogih biljaka i to može da bude od velike koristi.
162
• Ime biljke može da govori o simptomima – Belladonna je dobila to ime jer su je u antičko vreme žene koristile za ulepšavanje – širenje zenica (zbog atropina). • Signatura - Može da pruži detaljniju i precizniju sliku leka i da da neke podatke koji ne mogu da se dobiju ni dokazivanjem ni ostalim metodama.
Sve ove podatke moramo da koristimo da bismo dobili što potpuniju sliku pojedinačnih lekova i da onda, sabiranjem svih tih podataka utvrdimo ono što je zajedničko za celu porodicu. Objavljuje i sopstveni pregled simptoma ”Repertorijum” 2004. godine ali i sam kaže za ovu knjigu da nije zadovojan sa njom. Jan je dugo pripremao repertorijum, jer nikad nije ni nameravao da ga napiše, ali su kolege i učenici insistirali da to uradi iz razloga što većina praktičara kao osnovno sredstvo za rad koristi repertorijum. Struktura knjiga, koje su osnova njegovog sistema, ”Homeopatija i minerali” i ”Homeopatija i elementi”, na neki način isključuje upotrebu repertorijuma, tako da je bio veliki posao prebaciti grupnu analizu i koncept tema u strukturu repertorijuma. Osim toga, trebalo je napraviti mnogo novih rubrika, jer mnoge teme nisu postojale u prethodnim repertorijumima. To su teme uglavnom vezane za društvene i porodične odnose, profesije i mnoge ”radnje i stanja” koja se odnose na serije i kolone. Novo u repertorijumu je što se umesto pojedinačnih lekova uglavnom nalaze cele porodice, kolone ili grupe lekova – što je posledica grupne analize. Mnogi simptomi su zajednički celoj seriji ili koloni periodnog sistema i u tom slučaju je lakše napisati samo šesta kolona nego ih nabrajati pojedinačno. Šolten u ovom repertorijumu uvodi pojam koncept OSNOVNOG SIMPTOMA. U Materia medicama imamo simptome od jako kratkih, do cele rečenice i od najopštijih do vrlo preciznih. Za repertorijum to mora da bude prerađeno i stavljeno u određeni format. Dugačak simptom mora da bude podeljen na nekoliko i postavlja se pitanje koliko daleko može da se ide u tom deljenju simptoma, jer ako se ode predaleko izgubićemo smisao, a ako se ne skraćuju ne mogu pregledno da se slože. Osnovni, potpuni, simptom bi bio, na primer: ”oštar bol u desnoj slepoočnici, ujutru, gore od hladnog”. Imamo senzaciju, lokaciju i modalitet. To je postavio još baron fon Beninghauzen, Hanemanov savremenik. Ali to ne možemo naći u repertorijumu. To je razdvojeno, pa možemo da tražimo ili senzaciju ili lokaciju ili modalitet, a to već nije isto kao i potpuni simptom. Najekstremniji način skraćivanja je na jednu reč. Ali u tom slučaju imamo previše uopštavanja i gubimo smisao. Uopšteni simptom kao što je ”slabost” ima previše lekova i ne možemo da uradimo kvalitetnu diferencijaciju. Taj simptom ima svaki lek i Jan to naziva ”NULTI SIMPTOM”, što znači da može da bude karakteristika cele kreacije. U teoriji elemenata imamo mnogo novih koncepata u odnosu na stare repertorijume. Imamo nove informacije iz oblasti 1. profesije 2. porodice (majka, otac, braća i sestre, bračni drug, rođaci) 3. prijatelji i ostale osobe sa kojima kontaktiramo 4. kulture: umetnost, muzika, slikarstvo, scena 5. akcije: dinamički aspekt stanja. Ovo je važan aspekt za kolone. Stari homeopatski repertorijum sadrži statički koncept. Na primer: izazov, održavanje, usuđivanje, nisu deo starog koncepta. Jan Šolten objavljuje 2005. knjigu ”Skriveni lantanoidi”, zbirka homeopatskih slučajeva u kojima se iznose efekti terapije primenom homeopatskih sredstava (lekova) sačinjenih od elemenata koje pripadaju Mendeljejevom sistemu u seriji ”retke zemlje”. 163
U ovoj knjizi nalaze se slučajevi Branislave Domić - Bade, homeopatkinje iz Srbije i suosnivača Udruženja ”Simillimum”. Jan ima običaj da kaže da ga pronalazak svakog novog leka fascinira i da kad ga otkrije, ne shvata kako je uopšte bez njega radio, jer svaki lek ima svoj svet, svoju atmosferu i svoj problem i ne može biti zamenjen nijednim drugim. Fascinacija i oduševljenje je bilo još veće kad je otkrio čitavu grupu lekova koji ranije nisu korišćeni u homeopatiji i koji su otvorili potpuno nove vizije. Lantanoidi su izuzetno važna grupa remedije, posebno kad su u pitanju auto-imune bolesti za koje ni klasična ni mnoge alternativne medicine nemaju rešenje. Ove vrste bolesti su vezane za mentalno stanje ili temu autonomije. Tema koja se bavi jeste šta je od onoga što nam se dešava u životu naše izvorno, a šta ono na šta smo morali da pristanemo zbog roditelje, okruženja, kulture. Jan razmatra razne načine gledanja na bolest: •
kao proces prirodne potrošnje organizma,
•
kao strategija,
•
kao iluziju, i
•
kao iskušenje.
Ali on gleda na bolest kao na KREACIJU. Tim pogledom bi se bolest mogla nazvati SPIRITOSOMATSKA. Ljudska bića stvaraju određena stanja u sebi, a onda prema tim stanjima traže odgovarajuće situacije. No, zajedno sa sposobnošću da se stvara bolest postoji i sposobnost izlečenja. Čovek ima sposobnost izbora i promene, prevazilaženja problema. Kad se bolest posmatra iz ovog ugla – kao kreacija – termini ”dobro” i ”loše” gube smisao. Postoji samo veliki raspon stanja koji sami stvaramo da bismo imali iskustvo. Bolest je sopstvena kreacija koja stvara iskustvo. Kad to prihvatimo i otkrijemo u sebi mesto koje stvara bolest, možemo da budemo izlečeni. Mi smo sami odgovorni za svoju situaciju. Ako bolest posmatramo kao proces trošenja, onda mi tu ništa ne možemo, mi smo žrtve svog života. Ali, ako posmatramo bolest kao kreaciju, onda je čovek svoj sopstveni uzrok – psihološki, socijalni ili fizički uzroci nisu odvojeni ili izvan njega, nego su deo njegove vlastite kreacije. Naravno da ovaj način razmišljanja mnogi neće prihvatiti jer ideja da smo sami odgovorni mnogima stvara osećaj krivice sa kojim ne mogu da se nose. U viziji bolesti kao kreacije koncept krivice ne postoji. Krivica može da postoji samo na nivou Ja ili Ega, a Self od koga se ovde polazi može da bude samo ono sto jeste, sopstvo koje kreira i stvara. Ideja da je bolest kreacija daje nam najveću dubinu. Ona donosi odgovornost i samim tim i sposobnost isceljenja. Ona nas vraća samima sebi. Janova teorija o uzimanju slučaja traži da se pronađe SUŠTINA SLUČAJA. Ali to nije uvek lako, jer to znači da mora da se uđe duboko u srž problema. To praktično znači da HOMEOPATA MORA DA UNESE RED U SLUČAJ. Bolest je ”nered”, pacijent nije u stanju da se vrati u red. Uzimanje slučaja treba pacijenta da vrati u red. Sagledavanje suštine će nas dovesti do uvođenja reda u slučaj. SUŠTINA NAM DONOSI STRUKTURU. Kad se uhvati suština svi simptomi postaju logični, jer su oni posledice suštine. Ta suština mora da bude vidljiva na svim nivoima, ali mi moramo da uđemo u dubinu slučaja. Suština može da se nađe u uzroku bolesti, ali isto tako u trivijalnim stvarima koje pacijenta izbacuju iz balansa. Situacije koje su okidači za tegobe sadrže suštinu. Homeopata mora da kopa duboko po slučaju da bi ga razumeo, da bi ceo slučaj postao logičan. U nekim slučajevima to može da bude lako, a u nekim gotovo nemoguće. Moramo pažljivo da slušamo reči pacijenta. 164
U nekim slučajevima će pacijenti izgovoriti upravo one reči koje možemo da pronađemo kao teme za određene serije, grupe lekova ili kolone. Mnogo puta ce reči pacijenta biti površne ili neprecizne i odvlačiće nas od prave analize, ali kad sagledamo slučaj u celini, možemo te površne ili neprecizne reči da prevedemo u teme, bez mnogo filozofije ili uplitanja. Jedna od važnih stvari u uzimanju slučaja je vraćanje pacijenta na ono što je rekao. Produbljivanje onoga što je rekao. To je zajedničko Šoltenu i Šankaranu. Taj metod je dobar da osvetli temu sa više strana. Navođenjem pacijenta da se vrati na neku temu više puta, i na različite načine, daće dublju i kompleksniju sliku te teme. Ako kao glavnu temu imamo autonomiju, i razmišljamo, na osnovu toga o lantanoidima, produbljivanjem, i stalnim vraćanjem na tu temu, dobićemo način na koji se pacijent bori za svoju autonomiju, ili mesto gde se zaglavio i ne može da je ostvari. Kroz to produbljivanje ćemo dobiti kolonu, tj. koji od petnaest lantanoida možemo da prepišemo. Ako pacijent otkrije ko ga ometa ili sprečava, ili gura u autonomiju koju ne želi, dobićemo, na osnovu grupne analize, i so (fosforikum, murijatikum, sulfurikum). Govorili smo o tome da je Jan uveo socijalni momenat u teme i rubrike. Jan ima običaj da kaže da je cilj dobrog uzimanja slučaja dobijanje jasne slike o suštini pacijenta. Način na koji ćemo do toga da dođemo je manje važan od cilja – pronalaženja pravog leka. Kako god da postavljamo pitanja, ili posmatramo pacijenta, dodirujemo ga, mirišemo ili koristimo svoje vidovnjačke sposobnosti, samo je jedno važno, da pacijent oseti da mu je posvećena bezuslovna pažnja i da unesemo red u njegov ”nered”. Ne možemo da kažamo da postoji ”standard” za dobro uzimanje slučaja, jer svaki pacijent je svet za sebe, kao što je i svaki homeopata svet za sebe. Jednog pacijenta ćete samo pitati ”Šta je Vaš problem?” i dobićete sve odgovore, a drugog ćete morati da podstičete da odgovori na pitanje. Kroz uzimanje slučaja treba da odredimo osnovnu temu pacijenta: da li tegobe nastaju kada mu nedostaje zaštita, da li je problem u porodici, na poslu, ili su njegove želje da bude vođa. Na osnovu teme možemo da odredimo seriju kojoj lek pripada. Kako se ta tema razvija, ili gde je zaglavljena, podaci su koji će nam pomoći da nađemo kolonu. To je teže nego određivanje teme i serije. Tema je opštija i lakše ju je odrediti i uhvatiti nit kroz slučaj. Serija je samo sedam, pa je i tema manje nego kod kolona kojih ima osamnaest. Način razvijanja teme je nešto što nije baš jednostavno uhvatiti. Dve osnovne niti koje treba da pratimo tokom uzimanja slučaja su: 1. TEMA koja je dominantna i koja se provlači kao crvena nit. Ona će nam dati seriju u kojoj se lek nalazi. 2. NAČIN na koji se tema razvija, MESTO gde je zaglavljena, KAKO i ZAŠTO stvara tegobe, će nam dati kolonu leka. Kada ukrstimo seriju i kolonu, dobićemo odgovarajući lek. Tako se danas koristi sistem, poznat kao Šoltenov sistem minerala. Protivnici Šoltenovog sistema se pozivaju na Hanemanov “Organon” i tvrde da Šoltenov sistem nije homeopatski i da on ne poštuje osnovne principe ”Organona”. Njegova praksa govori drugačije. On je svakako svoj sistem zasnovao na dedukciji, kliničkoj praksi i meditativnom dokazivanju. Na napade na svoj sistem, Jan je odgovorio jednim člankom objavljenim u homeopatskom časopisu ”Links”, a kasnije i 165
na Internetu. Članak se zove ”Dogmatizam u homeopatiji” i objašnjava svoje gledište da klinički simptomi mogu da budu podjednako važni kao i dokazivanje. On kaže da Haneman svojim 21. paragrafom možda isključuje druge načine dobijanja podataka o lekovima time što naglašava dokazivanje na zdravim ljudima. Ali, sam Haneman je za tridesetak godina objavio šest verzija Organona, menjajući i dopunjavajući svoje stavove. Dve stotine godina je donelo mnoge promene u tome šta smatramo zdravljem a šta bolešću, civilizacija se popuno promenila i ne možemo kruto da se držimo svih paragrafa. Da smo ostali na tri Njutnova zakona, nikad ne bismo imali kvantnu fiziku. Jan kaže da u homeopatskoj literaturi često nailazimo na dogmatizam, koji ponekad izgleda kao religiozni fanatizam. Ne možemo da razvijamo nauku diskusijom koju ćemo počinjati ”Haneman je rekao...”. Nauka treba da sledi argumente, činjenice, a ne autoritete. Jan Šolyen je ostao doseldan svom konceptu i 2006. godine u Keniji sa saradnicima primenio novu remediju pod nazivom ”iquila”» u lečenju AIDS-a i HIV-a. Rezultati su bili prezentovani na kongresu Lige medicinorum homeopaticum u Belgiji tokom 2009. Ovaj lek je Šolten sa saradnicima napravio od 5 lantanoida, da ih standardno koristi davanjem jedne granule u 5 sukcesivnih dana. Remedija se može nabaviti preko www.remedia.at a o samom projektu mogu se dobiti više informatija na Web sajtu aidsremedyfund.org/files/arf_info.pdf. Šolten i saradnici su radili pilot projekat na uzorku od 228 osoba od kojih je 118 muškog a 110 ženskog pola uz dramatično poboljšanje zdravlja koje je i posle 6 meseci bilo dobro. Sada bi trebalo spomenuti i prediktivnu homeopatiju Prafula Vidžijakara (Prafull Vijayakar) kao zaseban sistem u homeopatiji. Nakon objavljivanja svoje prve knjige o homeopatiji ''Predvidiva homeopatija - teorija potiskivanja''70 koja je dostigla ogromnu popularnost u homeopatskom svetu, Praful, koji jedva da ima slobodnog vremena za svoju porodicu i prijatelje zbog angažovanosti u kliničkoj praksi, uspeo je nekako da nađe vremena da ponovo obogati homeopatski svet svojim izuzetnim znanjem, uprkos svim neodobravanjima i da publikuje svoja iskustva. Objavio je ukupno 7 knjiga gde daje u potpunosti ceo svoj sistem na uvid homeopatskoj zajednici. Njegova ljubopitljivost vodila ga je putevima kojima je malo njih išlo. Njegova kreativnost koja mu je u poslu donela poštovanje, sada mu je pomogla da pronađe lakše načine, nove teorije i hipoteze. Njegova upornost navela ga je da zastupa svoje teorije potpuno samouvereno. Njegova želja za znanjem navela ga je da usvoji temeljno znanje o genetici, embriologiji ljudske biohemije, fiziologiji, medicini i Materia medici. Iznad svega njegova vragolasta, razdragana i nesputana priroda pomogla mu je da u svetlu prikaže dosadne nauke i situacije. Iznećemo ukratko njegove poglede. Homeopate i homeopatija dugo su bili na drugom mestu. U ''obilju'' medicinskih nauka ona je jedina koja ima čvrste principe i konkretnu filozofiju kao svoju osnovu. Ni jedan od decenijama starih, homeopatskih principa primene lekova još uvek nije zastareo. Ni jedan od lekova nije sve do sada razvio rezistentnost kod virusa ili kod ljudi. Dati ''u jednoj dozi'' oni su uvek podjednako efektivni kao i pre 250 godina kada su otkriveni. Ovakva otpornost i ''konzistentnost'' homeopatskih lekova i njihovog delovanja drastično se kosi sa svetskim scenarijom koji se neprestano menja i 70
Praful Vijayakar: ”Predictive Homeopathy Part I – Theory of supression”, 3-rd edition, Preeti Publishers Mumbai, India, 2001
166
istraživanjima u okviru multimilionerskih multinacionalnih kompanija gde se ne postižu bilo kakvi napreci. Ovo, samo po sebi, dosta govori o stabilnosti i naučnosti ove nauke zvane homeopatija. Ostale medicinske nauke koje sebe nazivaju naučnim, prezauzete su redefinisanjem svojih ''principa'' u multimilionerskim industrijama i laboratorijama koje ''izbacuju'' sve novije i novije verzije ''lekova-ubica'' (predviđeni su da ubijaju bakterije i viruse, naravno) da bi ih odbacili kao opasne i neefektivne samo nekoliko decenija nakon što su ih otkrili - toliko o naučnosti. Ove medicinske nauke još uvek se bore da pronađu lek koji može da izleči alergiju ili prehladu. To površno znanje ograničava ih tako da misle da je ljudsko biće konglomerat ''rezervnih delova''. Pokušavajući da leče ″delove″, nazivajući sebe ″specijalistima″ i ″super specijalistima″, oni su blaženo nesvesni ″opasnih uzajamnih povezanosti″ koje postoje unutar organizma. Znajući vrlo malo o tesnoj povezanosti uma i tela, ove tzv. ''lestvice znanja'' imaju smelosti da kritikuju ''holističku homeopatsku nauku'' karakterišući je kao nenaučnu, neosnovanu i mističnu. Ko je odgovoran za ovaj ''nezavidan položaj'' homeopatije? Niko drugi nego mi sami, homeopate. - Mi ne primenjujemo svoju nauku kao što bi trebalo, pridržavajući se njenih 7 glavnih principa. - Mi ne pratimo homeopatske pokazatelje poboljšanja stanja kod pacijenta (generalne pokazatelje poboljšanja stanja, koji su potpuno suprotni od alopatskih pokazatelja). - Nas ne interesuje Heringov zakon izlečenja. - Mi se trudimo da udovoljimo statistici u domenu bolesti. - Mi se ne izlažemo riziku da preuzmemo na sebe lečenje akutnih, teških ili neizlečivih bolesnika. - Mi se ne trudimo da nauku povežemo sa našom teorijom Similia similibus curantur. Ukratko, ne trudimo se da stanemo na svoje noge i sa uverenjem kažemo: ''Mi smo homeopate i želimo da se razlikujemo od drugih''. Praful smatra da budućnost pripada homeopatiji. Smatra da je homeoptija ”celovita nauka”. On u uvodu svoje knjige naglašava da ju je pisao u formi eseja kako bi stvorio ''uverenje'' kod onih homeopata koji nisu imali dovoljno sreće u postizanju rezultata pri lečenju akutnih i teških bolesti. Tvrdi da svako ko se strogo pridržava njegove knjige i tabela može da postigne rezultate kod ovakvih slučajeva i to davanjem samo jedne doze. Uveren je da će kad jednom poraste samopouzdanje kod ovih homeopata svi oni holistički prepisivati lekove za akutna i hronična oboljenja i tada će početi da odjekuju pogrebna zvona za onim licemernim homeopatskim vođama koji su dostigli multi-homeopatsku slavu. Na kraju, podseća na homeopatski moto - Aude sapere (Usudite se da budete pametni) jer budućnost pripada samo homeopatiji. Kad god se homeopate, pa čak i uspešne homeopate susretnu sa ili naiđu na zapaljenje pluća ili trbušni tifus radije prepuštaju slučaj alopatskom lekaru. Najčešći razlog su tvrdnje: ''Homeopatija je terapija koja sporo deluje'', ''Namenjena je samo hroničnim bolestima, ne hitnim slučajevima''. ''Dobićete akutni napad bolesti pod nadzorom alopatije, a zatim ćemo vas mi lečiti da bismo vam podigli imunitet kako ne biste ponovo dobili tu bolest''. Ovaj slab izgovor čak i od strane tzv. klasičnih homeopata ukazuje na ograničenost tih homeopata a ne homeopatije. Naglašava da je potrebno zapamtiti da je homeopatija
167
″celokupna nauka″. Zato granice i opseg homeopatije postavlja sam homeopata. Znanje homeopate je ono što se dovodi u pitanje. Ako nije to, onda je primena njegovog znanja ono što se dovodi u pitanje. Mnoge homeopate u Materia medicama pisali su o lečenju groznice i akutnih bolesti, pa ipak homeopatama je teško da ostvare rezultate u ovakvim slučajevima. Razlozi mogu biti mnogi, ali glavni razlog je odsustvo primene principa ili kako on grubo kaže ”bezakonje” tj. ne primenjuje se svih 7 glavnih principa homeopatije, a zakoni poput Heringovog zaobilaze se. Vidžijakar, kao Šankaran i Šolten, ima hrabrost da modernizuje homeopatiju i on kaže da postoji ”stari concept”, jer ga 90% homeopata koristi u toku poslednjih 200 godina. Upravo zbog pogrešne primene homeopatskih principa prilikom prepisivanja lekova nisu mogli da se postignu dobri rezultati. Zato je homeopatija na drugom mestu u odnosu na alopatiju. Praful Vidžijakar predlaže nov koncept homeopatije, koju naziva ”predvidiva (prediktivna) homeopatija”, i zato zapravo nije novi koncept nego podmlađivanje glavnih načela homeopatije koju su zagovarali njeni učitelji, a nisu razumeli mnogi. Osmislio je jednostavan način određivanja sličnog leka kod akutnih slučajeva. Za ovog homeopatu Šankaran kaže da je ”Lav homeopatije” neki ga nazivaju i ”Ajnštajnom homeopatije” jer, kako sam kaže, pokušao je da napravi most između nauka koje se odnose na čoveka sa najnovijim dostignućima i homeopatske nauke. To je uradio kroz embriologiju, fiziologiju, antoiju i biohemiju jer bez znanja iz ove oblasti ne možemo znati koji sloj je oboleo. Povezao je ovu nauku sa Heringovim principom. Njegova snažn poruka svim homeopatama jeste da svi treba kao homeopate da razvijamo i da marširamo prema Jedinstvu homeopatije. Suština sistema jeste da se brzo, efikasno skoro na granici ”matematičke kalkulacije” i ”analize” dođe do dobre preskripcije. Dajemo grafički prikaz njegovog sistema od sedam slojeva supresije i koji slojevi organizma su zahvaćeni, tj. kako vitalna sila ispoljava svoju disfunkcionalnost kroz šemu potiskivanja iz ugla embriologije. Dalje dublje ulaženje u sistem ”Prediktivne homeopatije” deo je edukacije i prakse.
168
169
