Hladni rat FEPPS Fakultet za pravne i političke studije Novi Sad Sremska Kamenica
Predmet: Istorija države i prava sa istorijom evropskih integracija
Tema seminarskog rada: Hladni rat
Mentor: Student: Doc. dr Boris Kršev Robert Karan
Datum: 17.11.2007.god.
Hladni rat Robert Karan Sadržaj:
1.- Uvod 1.1- Kako je nastao Hladni rat 1.2- Evropski fokus 1.3- Azijska komponenta 2.- Razrada 2.1- Globalizacija Hladnog rata 2.2- Faze Hladnog rata 2.3- Politički ritmovi i vojna događanja 2.4- Ekonomski odnosi 2.5- Kulturni odnosi i “olimpijade” 2.6- Špijunska utakmica 2.7- Krize tokom Hladnog rata 2.8- Pregovori o razoružanju 2.9- Vili Brant i Ostpolitik 2.10- Politika detanta 3.- Zaključak 3.1- Ruka mira i vojni štit 3.2- Nova zvezda na istoku 3.3- Sportski avion i Crveni trg
strana 1 Hladni rat Robert Karan 1.- Uvod 1.1- Kako je nastao Hladni rat Hladni rat je obuhvatao razdoblje od 1945. do 1990 godine i pokrenule su ga zemlje zapadne alijanse u cilju zaustavljanja širenja uticaja SSSR-a i komunizma
( tzv. “ politika gvozdene zavese”. ). Razlog za izbijanje ovih sukoba nastao je 5. januara. 1945. godine, danom kada je SSSR priznao privremenu revolucionarnu vladu Poljske, a zapadni saveznici dali legitemitet izbegloj vladi Edvarda Razinskog ( 1891-1993 ). Na samom početku hladni rat je bio skoncentrisan na Evropu. Njegova dinamika se razvila iz kolapsa “ Velikog trougla “ evropskih sila koje su ostavile pobednike, zapadne saveznike, licem u lice, sa pobednikom SSSR-om. O tome kada je tačno počeo Hladni rat moglo bi se raspravljati, ali je definitivno svoj vrhunac dostigao kroz američku obavezu prema Evropi, kao što je izraženo u Trumanovoj doktrini i Maršalovom planu 1, i kroz posledično izražavanje Sovjetskog napredovanja. Hladni rat ( 1945.-1991. ) je neprijateljski odnos koji je vladao između komunističkih nekomunističkih zemalja od kraja 2. svetskog rata do raspada SSSR-a početkom 1990-tih. S jedne strane su bili SSSR i njegovi saveznici, poznati kao Istočni blok. S druge strane su bili SAD i njegovi saveznici, poznati kao Zapadni blok. Taj se odnos zvao Hladni rat zato što nije bilo znatnijeg ratovanja između dveju strana. Pojam je prvi upotrebio Bernard Baruch, savetnik američkog predsednika, tokom rasprave u američkom kongresu 1947. godine. Hladni rat su obeležili obostrano nepoverenje, sumnjičenje i nesporazumi. Ponekad se osećala pretnja Trećeg svetskog rata. SAD je optuživao SSSR zbog širenja komunizma u svetu, a SSSR je optuživao SAD zbog imperijalizma i kontrarevolucije. 1.2-Evropski fokus Hladni rat se nesumnjivo nastavio tokom sovjetske blokade Berlina 1948.-1949. godine. koja je dovela do stvaranja NATO-a , a nije se završilo sve dok nije probijena “ Gvozdena zavesa” u Evropi, 40 godina kasnije. pored toga, treba naglasiti da je Hladni rat ubrzo prebacio svoj evropski fokus. Uvek je postojala i azijska komponenta i uvek je postojala jaka unutrašnja logika nastala kao rezultat sovjetsko-američkog rivalstva koje ga je pretvorilo u pravu globalnu konfrontaciju i ubrzano utrkivanje u naoružavanju. 1. ( fusnota ) Potpuno razorena ekonomija evropskih zemalja, prosto nije mogla samostalno da se izdigne i dostigne potreban nivo i proste proizvodnje, Evropom je zavladala glad, milioni njenih stanovnika i bukvalno su zavisili od pomoći koje su im dostavljale SAD-e. Rivalitet SAD-a i SSSR-a, praktično su gurnule države zapadne Evrope ka osnivanju Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju ( OEEC ). Ova organizacija je odigrala veoma bitnu ulogu u raspoređivanju američke pomoći iz programa Maršalovog plana 1. strana 2 Hladni rat Robert Karan Maršalov plan je nazvan po tadašnjem državnom sekretaru SAD-a, Džordžu Maršalu, koji je održao predavanje na univerzitetu u Havardu na kojem je izložio veoma ozbiljno stanje posle razaranja u Drugom svetskom ratu i da Sjedinjene Države moraju da učine sve u svojoj moći kako bi se ekonomija evropskih zemalja oporavila. Maršalov govor na Havardu bio je osnova takozvanog Maršalovog plana, četvorogodišnjeg programa ekonomske pomoći u vrednosti od 13 milijardi dolara, što je danas vrednost od oko 100 milijardi dolara. Britanski lider Vinston Čerčlil nazvao je Maršalov plan “najnesebičnijim potezom u istoriji”. Oporavak posle najrazornijeg rata u istoriji bio je dramatičnan. Bruto domaći proizvod zapadne Evrope porastao je za 32 odsto tokom četiri godine Maršalovog plana. Doveo je do ekonomskog buma koji je trajao čitavu
generaciju i pružio okvire za povezivanje koje će kasnije prerasti u Evropsku uniju. ( Norman Dejvis – Evropa jedna istorija, stana 1112. ) 1.3 -Azijska komponenta Azijska komponenta razvila se oko nesporazuma paralelnih sa onima koji su se pojavili u Evropi. U ovom slučaju, Sovjetski Savez se pojavio na sceni u avgustu 1945. god., kada je sovjetska vojska bila gurnuta u konačnu borbu pacifičkog rata protiv Japana. Kao nagradu za Staljinovo učešće saveznici su sa Sovjetskim savezom sklopili sporazum na Jalti, kojim je predviđeno da sovjeti zauzmu Kurilska ostrva. Ono što niko na Jalti nije predvideo jeste bio iznenadni i potpuni kolaps Japana, izazvanog bacanjem atomskih bombi SAD-e na Hirošimu i Nagasaki. Tom prilikom, Sovjeti su dobili sasvim neočekivan bonus. Brzo su okupirali Mandžuriju, odakle su 600 hiljada pripadnika Kvantung vojske odveli u sibirske logore. Osim glavnog Kurilskog lanca, osvojili su i četri severna japanska ostrva. Pored ovoga otvoreno su podržali cilj komunističkih revolucionara u Kini i Koreji, kojima su su nakon toga imali direktan pristup. Do vremena kada je Mao Ce Tung ušao u Peking 1949. godine, na Dalekom istoku se dizala tzv. “ Bambus zavesa “, ekvivalent “ Gvozdenoj zavesi “ u Evropi. 2.- Razrada 2.1- Globalizacija Hladnog rata Početkom 1950. godine, započela je globalizacija Hladnog rata. U geopolitičkom aspektu, bio je to pirodni ishod konfrontacije koja je suprostavila jednu silu koje je vladala zemljanom masom Evroazije, protiv druge koja je mogla da pošalje kopnene, pomorske i vazdušne snage na bilo koji kraj sveta. U političkom, ekonomskom i ideološkom aspektu bio je odraz rivalstva jednog bloka, sa pretenzijama za svesvetskim patronatom komunističke revolucije i drugog , venčanog sa demokratijom, kapitalizmom i slobodnom trgovinom. Podstican je aktivnim procesom dekolonizacije, koja je ostavila niz nestabilnih, eks-kolonijalnih zemalja otvorenih za alternativne ratove, u kojima su, kao na naftom bogatom Srednjem istoku, dragoceni izvori predstavljali neodoljiva iskušenja. strana 3 Hladni rat Robert Karan 2.2- Faze Hladnog rata Hladni rat je na vojnom planu prošao kroz nekoliko različitih faza. Tokom 1950-tih, kada je SAD poveo odlučujuće vođstvo kako u nuklearnom arsenalu tako i u sredstvima vazdušne dostave, Sovjeti nisu mogli da se izlože opasnosti od ozbiljnog sukoba. Staljin je na sastanku u Moskvi u januaru 1951. godine, dok su Amerikanci bili zauzeti u Koreji, vođama svetskog bloka izdao naređenje da se pripreme za Treći svetski rat. Ovi planovi na sreću nikada nisu sprovedeni u delo. Nedugo zatim su prvo Britanija ( 1952 ), a potom i Francuska ( 1969 ) razvile svoje nezavisne nuklearne kapacitete, a NATO je priznao doktrinu “ veklike osvete “. U kasnim 1950-tim, igra se promenila. Zahvaljujući “ Sputniku “ ( 1958 ) i incidentu “ U2 “
( 1960 ), Kremlj je mogao da pokaže da je njegova raketna tehnika na nivou ravnom onom koji poseduje i SAD-e. Nakon toga je krenula “ svemirska trka”, koja je rezultirala u prvom talasu postavljanjem zemljinih satelita.. Iako je Amerika odnela pobedu slanjem prvog čoveka na mesec, nije se znalo ko u tom trenutku ima vojnu prednost. SSSR je kako se činilo gradio nemilosrdnu superiornost u nuklearnim, konvencionalnim i pomorskim snagama. Ali kasniji dolazak “ taktičkog” i nuklearnog oružja za “bojno polje”, udruženo sa novom doktrinom NATO pakta, učinilo je svaku čisto kvantitativnu kalkulaciju suvišnom. Došlo je do pat pozicije na maksimalnom nivou vojne potrošnje. Ofanzivne doktrine koje je usvojio Varšavski pakt nisu sprovedene u delo; značajno uvećana sovjetska flota nije stavljena na test; ponovno masivno naoružavanje nastavljeno je uporedo sa upornim, ali mnogo slabijim pokušajima razoružavanja. Evropski konflik je, ipak, još jednom ostao hladan. Tokom 1980-tih obostrano su puštene u promet još smrtonosnije generacije oružja, tačnije “ SS20” i američki “ peršing 2 “, kao i krstareće rakete. Predesdnik SAD-e, Ronald Regan je 1983. godine, pokrenuo program “ Zvezdanih ratova”, čime je izazvao Moskvu na trku koja prosto nije trebala da se trči. Svaka strana je posedovala dovoljno kilotona da uništi planetu zemlju više puta, ali nijedna strana prosto nije mogla da ih upotrebi. Ovim su zagovornici zastrašujuće nuklearne sile čvrsto verovali da su jasno stavili do znanja svoje namere, ali u stvarnosti su bili svesni da su upali u pat poziciju, jer bi eventualnom upotrebom ovog naoružanja uništili ne samo, “protivničku” stranu nego i sami sebe. 2.3- Politički ritmovi i vojna događanja Politički ritmovi Hladnog rata uglavnom su pratili vojna događanja. Napetost je bila najintenzivnija tokom kasnih 1950-tih, pošto su obe strane mogle da se zalažu za svoje motive sa ubeđenjima, koja nisu bila obeščašćena neuspehom. Vrhunac je dostignut u kubanskoj nuklearnoj krizi oktobra 1962. godine. Tokom godina 1960-tih uprkos brojnim uzbunama obe strane su prestale da očekuju jednostavnu pobedu. Očekivanja da će se međunarodni komunizam naći u krizi posle razlaska SSSR-a i Kine su se izjalovila, moćni SAD-e je u međuvremenu bio veoma obeshrabren svojom nesposobnošću da savlada malecku državu Vijetnam; a De Gol je totalno poremetio odnose u NATO – paktu. U svim ovim fazama mogla se osetiti suptilna strana 4 Hladni rat Robert Karan mešavina pretnji i opuštanja, po sistemu toplo-hladno. Bilo je ranih momenata najave detanta 2, i ledenih intervala naizmenično.Bila je to groznica čija se temperatura dizala i spuštala mnogo puta. 2.4- Ekonomski odnosi Ekonomski odnosi nikako nisu mogli da dostignu svoje potencijale. Zapad je oklevao da proda naprednu tehnologiju od vojnog značaja. Američka lista zabrana stigla je do prodaje više hiljada zabranjenih elemenata. Istok je, sa svoje strane, čvrsto verovao u svoje ekonomske kapacitete, preferirajući nazadnost u odnosu na zavisnost od uvoza iz kapitalističkih zemalja. Do kasnih 1970-tih neuspele žetve u Sovjetskom Savezu redovno su izazivale paničnu kupovinu velikih količina američkog žita, dok je 50% sovjetske proizvodnje nafte odlazilo u trgovinu iz koje se
pravio gubitak. 2.5- Kulturni odnosi i “ olimpijade” Kulturni odnosi iako su bili veoma konzervativni, ostali su na zadovoljavajućem nivou. Turneje “ Boljšoj teatra” i “ Hora Crvene armije”, ili folklornog ansambla “Mazovece” razmenjivani su za posete raznih zapadnjačkih orkestara ili kraljevske družine “ Šekspir”. Bez obzira što su zemlje istočnog bloka polagale mnogo na sport, naročito u pripremama za olimpijade, jer su i to smatrale dobrom prilikom za dokazivanje ko je od dve strane stvarno “superiorniji”, početkom 1980-tih prvo je od strane sportista iz SAD-e, bojkotovana letnja olimpijada koja je održana 1980. godine u Moskvi, da bi već prvom prilikom 1984. godine., u Los Anđelesu olimpijske igre bile održane bez prisustva sportista iz SSSR-a. Bilo je potpuno jasno da je Hladni rat i bukvalno egizistirao na svim nivoima u oba sistema. 2.6- Špijunska utakmica Rat špijuna dosegao je groteskne razmere, u zapadnoj alijansi, u Britaniji, do najvišeg nivoa probili su se sovjetski regruti, kao i istočno nemački agenti u Bonu. Pored ovoga diplomatski odnosi su bili ispunjeni preprekama svih vrsta. Savet Bezbednosti Ujedinjenih nacija bio je paralisan skoro 40 godina, uglavnov vetom od strane Sovjetskog Saveza. U doba senatora Džozefa Makartija 1950-tih, sasvim razumni strahovi zbog aktivnosti komunističkih agenata u SAD-e izazvali su potpuno nerazuman lov na “veštice”. ___________________________________________________________ 2 Detant je izraz koji dolazi od francuske riječi détente (opuštanje), te se od 1970-ih koristi u međunaordnoj politici kako bi opisao situaciju u kojoj dvije prethodno međusobno neprijateljski raspoložene države poboljšavaju diplomatske, političke i druge odnose, odnosno smanjuju međusobne napetosti.Najpoznatiji primjer detanta jest period hladnog rata od sredine 1960-ih do početka 1980-ih kada su SSSR i SAD nastojale poboljšati međusobne odnose i pronaći zajednički jezik u što je moguće više spornih pitanja kako bi spriječili izbijanje trećeg svjetskog rata. ( Sajt wikipedije wikipedia.org.wik/Srbija ) strana 5 Hladni rat Robert Karan Nekoliko uzastopnih ambasadorskih postavki u američkoj ambasadi u Moskvi toliko su se brinule oko bubica za prisluškivanje , da su na kraju morali da je napuste. Nije bilo ni minimuma međusobnog poverenja. 2.7- Krize tokom hladnog rata Hladno ratovske krize su bile obeležene čestim incidentima manjeg i većeg intenziteta. Jedna od kriza koja je pretila da se hladni-pretvori u vrući rat, je bio i slučaj američkog špijunskog aviona -U2. Ovaj avion je letio na velikim visinama, i bio je navodno otporan na pad, ali je kada je leteo iz Turske 1960. godine, iznad reke Volge ipak srušen. Sam Ajzenhauer je poricao postojanje takvih vojnih operacija, sve dok Nikita Hruščov nije prikazao pilota i niz optužujućih dokaza sa njegovog zadatka. Berlinska kriza iz 1961. godine bila je u stanju neprestanog vrenja godinama. Reka izbeglica sa
Istoka ka Zapadu je bujala. Deset hiljada je prešlo samo tokom poslednje nedelje jula 1961. godine. Kremlju je uporno pretilo da će potpisati jednostrani sporazum sa DDR-om i da će okončati prava okupacije četri sile. Sovjeti su imali ubedljivu lokalnu vojnu nadmoć. Ali sam Zapad nije učinio ništa. Nakon toga je 13. avgusta 1961. godine izgrađen Berlinski zid 3. Predsednik SAD-e Kenedi bio je na teškom testu, iako mu je lično laknulo što je Zid umanjio šanse za drugu Berlinsku blokadu, nije reagovo vojno: umesto toga u njegovom stilu napravio je genijalan propagandni potez. Stojeći pored Berlinskog zida. viknuo je prkosno svojim neponovljivim bostonskim naglaskom: “ Ich bin ein Berliner.” ( Ja sam Berlinac ). ( Norman Dejvis “ Evropa jedna istorija ). Hladni rat je bio na samoj ivici već oktobra meseca sledeće godine, kroz kubansku krizu. Iako je Kenedi nekako isplivao iz Berlinske krize, ovog puta je morao da dokaže čvrstinu. Povećao je obaveze SAD-e prema Južnom Vijetnamu. Kada su fotografije iz vazduha otkrile prisustvo sovjetski projektila u kubanskim silosima samo 144 kilometara daleko od obale Floride, odlučio je da Kremlj treba naterati da odstupi. Postavilo se pitanje kako tu nameru i sprovesti. Sam Vašington odbio je precizan vazdušni napad u korist stavljanja Kube u izolaciju. Nedelju dana svet je bio bez daha; nakon toga su sovjetski projektili povučeni. Za uzvrat SAD-e je preuzeo povlačenje sopstvenih projektila iz Turske i uzdržao se od invazije na Kubu. Svet je nakratko odahnuo, ali samo nakratko, Hladni rat je tekao nesmanjenim intezitetom i dalje. Paralelno s francuskim povlačenjem iz nekadašnje Indokine, dolazi do većeg mješanja SAD u Vijetnamski rat.4 . Po okončanju Korejskog rata (1950-1953), u američkoj spoljnoj politici je prevladala doktrina "teorije domina" - pretpostavka prema kojoj, ako se dopusti da u nekoj zemlji jugoistočne Azije pobijedi komunizam, druge će zemlje, poput poslaganog domina, početi padati pod komunistički uticaj i vlast. Usled paranoje od globalnog širenja komunizma, SAD su se odlučile intenzivnije angažovati u Vijetnamu da bi sprečile sovjetski i kineski uticaj. 3 Berlinski zid (njemački: Die Berliner Mauer) je bila dugačka barijera koja je odvajala Zapadni od Istočnog Berlina i okružnu teritoriju Istočne Njemačke. Istočno Njemačke vlasti su ga zvale Antifašistički zaštitni zid. Svrha zida je bila da onemogući prelaz između Zapadnog Berlina i Istočne Njemačke. Bio je izgrađern strana 6 Hladni rat Robert Karan 1961. godine i više puta nadograđivan tokom godina. Bio je otvoren za neometan transport 9. novembra 1989 godine., i naknadno potpuno srušen. Berlinski zid je bio oličenje Hladnog rata. 4 U strahu od širenja komunizma, američka vlada nije uočila da je osnovni motiv borbe vijetnamskog naroda nacionalno oslobođenje i ujedinjenje, a ne širenje komunizma. Komunizam kao ideologija predstavljao je samo sredstvo za ostvarenje nacionalnog cilja. _____________________________________________________________________ 2.8- Pregovori o razoružanju Pregovori o razoružanju su se vukli decenijama. Ženevska inicijativa je propala, jer Sovjeti nisu dozvolili inspekciju svog naoružanja. Moskovski sporazum iz 1963. godine., zabranio je nuklearne probe u atmosferi, ali tek posle ogromne štete koja je nastala u globalnom okruženju. Sporazum o sprečavanju dalje proizvodnje iz 1968. godine., osmišljen je tako da održi monopol pet postojećih nuklearnih sila i naročito, da isključi Kinu. Ovaj sporazum
propao je u svakom smislu, jedino što je izazavao jeste bilo efekat “privremene kočnice”, ali sa veoma kratkim rokom trajanja, trka u naoružavanju konfrontiranih strana se nastavila. Nakon ovoga su usledili razgovori o ograničavanju strateškog naoružavanja ( SALT I ), koji je doveo do privremenog zaključka 1972. godine., posle četri godine. Program SALT II je radio sve dok ga nije blokirao američki Kongres 1980. godine. Vremenom su bili aktivirani i razgovori o smanjenju ili balansiranju strateške sile, koje se odnosilo na konvencionalno oružje, ovi pregovori trajali su u Beču čitavih petnajst godina. Proces razgovora o redukciji strateškog oružja ( START ), koji su se odnosili na nuklearno oružje, dešavali su se u Madridu od 1982. godine. Tridest godina pregovora među vladama pokazalo se jednako nemoćno koliko i niz popularnih kampanja protiv nuklearnog oružja, koje su privukle značajnu podršku na Zapadu tokom ranih 1960-tih, pa onda opet tokom ranih 1980-tih. Uplitanje Evrope u dipolmatiju Hladnog rata neizbežno je zauzelo drugo mesto među glavnim sovjetskim sukobljavanjima. Ali, postepeno se izgubilo od sredine 1950-tih na ovamo. Sovjetskim dogovorom iz 1957. godine., Poljska je Ujedinjenim nacijama predstavila “ Rapacki plan” za zonu bez nuklearnog naoružanja u Centralnoj evropi, 1960-tih “Gomulka plan” za nuklearno zamrzavanje u istoj zoni. ( Norman Dejvis – Evropa jedna istorija, strana 1113 ). Već 1965. godine, poljski katolički biskupi objavili su jedno otvoreno pismo svim kolegama u Nemačkoj, izražavajući svoju spremnost “da oproste i da im bude oprošteno”. ( Norman DejvisEvropa jedna istorija, strana 1113 ). Ova veoma smela inicijativa koju su komunističke vlasti okarakterisale kao izdajničku, pokazala je jasan put napred kroz moralnu maglu straha i mržnje. Politika SSSR-a, aktivno se oslanjala na bauk-Nemačku, a komunistička propaganda mnogo se trudila da održi u životu germanofobiju iz doba II Svetskog rata. Prodorni glas prognanika imao je u Zapadnoj Nemačkoj sve većeg uticaja na hrišćanske demokrate; a neizvesna sudbina njihovih istočnoevropskih suseda samo je održavala emocije u stalnom ključanju. Preovlađujuća politička klima tek je počela da se greje tokom kasnih 1960-tih, u velikoj meri pomoću ljubaznosti nemačkih crkava, koje su time utrle put za Ostpolitiku nemačkog kancelara Vilija Branta. strana 7 Hladni rat Robert Karan 2.9- Vili Brant i Ostpolitik Vili Brantova 5 pojava na međunarodnoj sceni imala je veoma značajan uticaj na politička događanja u to vreme. Istočna Evropa nije bila prilagođena ideji o nemačkom kancelaru koji je socijalista sa očigledno miroljubivim namerama. Kada se pojavio u Moskvi avgusta 1970. godine., dakle 25 godina posle poraza Vermahta, ostavio je odličan utisak. Tog decembra u Poljskoj, gde je pao na kolena pred memorijalom borcima varšavskog geta, učinio je jedan emotivan gest koji se dugo pamtio. U Istočnom Berlinu, njegovim ponudama za pregovore nisu mogli da odole. Za tri godine unapredio je nemačko- sovjetski sporazum o saradnji ( 1970 ), nemačko-poljski sporazum ( 1970 ), kojim je izvukao žaoku izgubljenih teritorija Nemačke, a 1973. godine. sporazum obostranog priznavanja sa DDR-om. “ Gvozdena zavesa” i Berlinski zid nisu bili probijeni; ali dati su im suštinsko poboljšani uslovi života. Nemački problem nije bio rešen; bio je stabilizovan u čvrstom okviru bez previše minimalne interakcije. Brantovi konzervativni suparnici optužili su ga da je Nemačkoj porekao zaveštanje. Na to je on odgovorio “ Ne može se odreći nečega što je odavno prokockano “ ( Norman Dejvis- Evropa jedna istorija, strana 1115 ).
Ostpolitik ili “ istočna politika, promovisana je je 1969. godine, a bila je zasnovana na usklađenim kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim ciljevima. U dotičnoj situaciji, V: Brant je ciljao na prekidanje stagnacije u istočno-zapadnim odnosima, koja je nastala nakon invazije na Čehoslovačku. Od punog priznavanja federalne republike, Zapadna Nemačka je forsirala tzv. Halštajnovu doktrinu, odbijajući da sarađuje bilo kojom vladom ( osim sa SSSR ), koja je sarađivala sa DDR-om. Rezultat je bila skoro potpuna izolacija od svih istočnih suseda Nemačke. Pošto je konačno probijen led , Brant je hteo da ustanovi modus vivendi sa DDR-om i sa ostalim članovima sovjetskog bloka. Više od 10, 20, možda i celih 30 godina nadao se da će rastuća interakcija između Zapadne i Istočne Nemačke vremenom omekšati režim u Istočnoj Berlinu i dovesti do konačnog pomirenja. Poslednji efekat suprotan od željenog je bilo ponovno ujedinjenje dve Nemačke. Nezna se dali je on to zaista i želeo, ali ostaje upamćeno šta je rekao kada se penzionisao : “ Ponovno ujedinjenje Nemačke je laž nemačkog poitičkog života”. ( Norman Dejvis- Evropa jedna istorija, strana 1114 ). Ostaje otvorena diskusija istoričara da li je Ostpolitik Zapadne Nemačke služila da se podela Evrope još produži ili je, kroz ponižavajući kompromis, odredila pravac koji je konačno doveo do ujedinjenja. Te dve interpretacije u stvari ne isključuju jedna drugu. Okončavanjem bojkota DDR-a uključio je federalnu vlast u veliki deo troškova bez vidljivog povraćaja, u veliki broj mutnih operacija- poput skandalozne razmene političkih zatvortenika, koje je Zapadni Berlin rasprodao za velike otkupe. Deaktiviranjem atmosfere ispunjene pretnjom u kasnim 1960-tim, otvorio se put “ eri detantea”. 5- Vili Brant , rođen kao vanbračni sin libečke prodavačice, V. Brant ( Herbert Fram/ Frahm, 1913- 1992 ) prevazišao je svaku moguću društvenu prepreku. Pošto je tokom rat živeo u Norveškoj i borio se protiv nacista, imao je besprekorne demokratske vrednosti. Štaviše , kao gradonačelnik Zapadnog Berlina od 1957. godine do 1963., stekao je reputaciju čoveka sa jakim otporom prema komunizmu. ( Norman Dejvis- Evropa jedna istorija, strana 1114 ) strana 8 Hladni rat Robert Karan 2.10- Politika detanta Detante je diplomatski izraz za drugorazrednu dvosmislenost. Za one koji tako žele može da znači “opuštanje ili “blaga promena pravca vetra”. Inače ovo je i francuska reč za okidač puške. U kontekstu 1970-tih očigledno je označavala oslobađanje od pritiska, ali da li će to oslobađanje imati dobroćudan ili smrtonosan završetak bilo je u potpunosti otvoreno za špekulacije. Značajan impuls politici detanta se može naći i u Kini. Godine 1972., američki predsednik Ričar Nikson posetio je sve starijeg Mao Ce Tunga, pokušavajući da na taj način zaigra na “kinesku kartu”. Bipolarna struktura Hladnog rata transformisana je u novu, trougaonu konfiguraciju sačinjenu od Sovjetskog bloka, Kine i Zapada. Sovjetske vođe, pomirene sa nelagodnom pat pozicijom u odnosima sa zvaničnim Pekingom, osećale su se prinuđenima da stabilizuju svoju poziciju sa Evropom. Konačno, 30 godina nakon staljingradskog trijumfa SSSR je i dalje trebalo da živi bez zvaničnog naselja na svojoj zapadnoj granici. Rasprava na ovu temu je započela 1970. godine, i kulminirala je na Helsinškoj konferenciji o bezbednosti i saradnji u Evropi ( CSCE ), koja je trajala od 1973. do 1975. godine. 3.- Zaključak
3.1- Ruka mira i vojni štit Sa stanovišta SSSR-a, završni Helsinški dekret zauzeo je mesto Nemačkog mirovnog sporazuma kojeg u stvarnosti do tada nikad nije ni bilo. Sa aspekta Zapada, označio je priznanje da sovjetska dominacija Istočnom Evropom ne može biti okončana silom i odluku da se Sovjeti dovedu do toga da po visokoj političkoj ceni kupe stabilnost. Prvi set pregovora, o bezbednosnim pitanjima, završena je sporazumom da se garantuju postojeće granice Evrope, osim u slučaju mirnih promena istih, uz obostranu saglasnost. Drugi set pregovora sadržao je mere za proširenje ekonomske saradnje. Treći deo ovih pregovora sadržao je sporazum o unapređivanju kulturnih i komunikacionih projekata i garantovanju ljudskih kontakata. Ovo je bila politička cena. Od dana kada je završni dekret potpisan 1975. godine., režimi Istočne Evrope morali su da izaberu između poštovanja prava svojih građana ili da budu na udaru zbog kršenja preuzetih obaveza. Helsinški dekret su mnogi kritikovali kao kapitulaciju sovjetskog osvajanja Istočne Evrope. Istovremeno on je dao ohrabrenje sovjetskim disidentima širom zemalja Istočnog bloka. Pojavom tri nova lica krajem 1970-tih., promene su u osnovi udahnule novi duh u odnosima Istok-Zapad. U ulicu Dauning broj 10, 1979. godine uselila se “ Gvozdena Ledi “ ( Margaret Tačer ), žena ogromne snage. Filmski penzioner Ronald Regan zaposeo je Ovalnu sobu. Od milja nazvan ( R. Regan ), “ Velikim komunikatorom, će SSSR, nazvati nedugo zatim “zlom imperijom”. Ustoličenjem Slovenskog pape 1978. godine na prestol Svetog Petra, obdarenog vizijom ponovnog ujedinjenja hrišćanske Evrope, definitivno je nastupila nova era gde je svo troje nezadovoljno odnosima iz prethodnih decenija, brusilo politiku NATO-a na dva koloseka, jedna je pružala ruku mira dok je druga jačala vojni štit. strana 9 Hladni rat Robert Karan 3.2- Nova zvezda na Istoku Pojavom Mihaila Sergejeviča Gorbačova ( rođenog 1931. god. ), pojavila se nova zvezda na Istoku, koja će preduzeti političke mere u sopstvenoj zemlji koje će se dalekosežno odraziti i na spoljnu politiku tada još “moćnog” SSSR-a. Prvih nekoliko meseci po dolasku na vlast po ustaljenoj praksi u Sovjetskom Savezu prilkom preuzimanja vlasti, bili su ispunjeni reorganizovanjem Politbiroa, ritualnim osuđivanjem prethodnih vođa i pretećom kampanjom protiv korupcije. Međunarodna politika davala je sovjetskom lideru najviše manevarskog prostora. Bilo je razumno pretpostaviti, ako Gorbačov napravi korak, napraviće prvo korak na polju odnosa Istok – Zapad. Prvi sastanci sa američkim predsednikom Ronaldom Reganom nisu dali očekivane rezultate, novopridošlice su zauzimale satre pozicije “zvezdanih ratnika”. Ipak iznenada na samitu u Rejkjaviku, Gorbačov je udario bez prethodnog upozorenja, predložio je smanjenje sovjetetskog nuklearnog naoružanja za polovinu. Ronald Regan je bio potpuno zbunjen, i ozbiljno poljuljan, ovim potezom sumnjičavi susreti su završeni. Generalni Sekretar SSSR-a, kao da je bio odlučan da zaustavi Hladni rat u tragovima. Perestrojka koju je pokrenuo Gorbačov, svakako je u značajnoj meri u krajnjem efektu uticala na okončanje Hladnog rata, ali se to na njenom samom početku nije moglo naslutiti. 3.3- Sportski avion i Crveni Trg
Jedan bizaran incident poslužio je da se probuši balon napetosti između Istoka i Zapada. Protivvazdušna odbrana bila je goruće vojno pitanje u to vreme, bilo je to pitanje iza “krstarenja” i samih “zvezdanih ratova”, a koštalo je više milijardi dolara. Svaka od strana se plašila da će projektili i bombarederi zateći drugu bez odgovora. Sovjetski Savez je navukao na sebe mnogo gneva zbog izgradnje nedozvoljene anti-IBM radarske stanice u Krasonjarsku, kao i zbog obaranja južnokorejskog putničkog aviona “ KAL 007 “, koji je zalutao u sovjetski vazdušni prostor. Sva “ekspertska” zabrinutost svetskih vojnih planera umanjena je jednom “šalom” nemačkog školarca. Dvadest osmog maja 1987. godine, devetnajstogodišnji Matijas Rust pilotirao je malim sportskim avionom iznad Baltika od Hamburga, prešao je sovjetsku granicu u Latviji, leteo u visini drveća, ispod najkoncentisanijeg protivazdušnog prostora i naj savremenijeg odbrambenog sistemu na svetu, da bi na kraju sleteo na sam Crveni trg, Potpuno sam, učino je Hladni rat apsolutno besmislenim i smešnim. Do vremena Samita na Malti u decembru 1989. godine, predsednici Gorbačov i Buš objavili su da je Hladni rat završen.
strana 10 Hladni rat Robert Karan
Literatura: 1.- Norman Dejvis- „ Evropa jedna istorija“ 2.- Dik Leonard-„ Vodič kroz Evropsku uniju“ 3.- Boris Kršev- „ Istorija prava i pravnih institucija“ 4.- Sajt Wikipedije- wikipedia.org/wiki/Srbija
