– Miroslav Krleža Gospoda Glembajevi – PRVI ČIN Opis Opis žive, žive, banaln banalne e forma formalne lne konve konverza rzacij cije e prili priliko kom m odlas odlaska ka gostij gostiju u sa bala bala kod kod lembajevi!" #edna starija dama isti$e da je baronica odsekla svoju kosu posle samoub samoubist istva va svog svog muža muža i da sada sada glumi glumi zaru$ zaru$nic nicu u %risto %ristovu, vu, &to otkriv otkriva a jedan jedan ironi$ni odnos prema njoj" 'vodi se i lik (eonea, koji se kroz repliku jednog od gostiju karakteri&e kao )nada modernog slikarstva*" Dok gospoda u frakovima i dame u večernjim haljinama odlaze, u pozadini svira valcer Johana Štrausa Nakon opisa gužve, razgovora, sme!a, perspektiva se sužava na (eonea i +neliku" +ne +neli lika ka je žena žena (e (eon oneo eovo vog g brat brata a Ivan Ivana, a, koji oji je pre pre seda sedam m godi godina na izvr izvr&i &io o samoubistvo, a ona je tada postala $asna sestra, dominikanka" (eone zapo$inje !Mut utno no je sve sve to u nama nama drag draga a moja moja do"r do"ra a #eat #eatri riče če,, dija dijalo log g izja izjavo vom m !M neverovatno mutno$, čime on započinje svoju %lozo%ju o protivrečnostima u čovekovom "i&u, o onome 'to je nejasno, neshvatljivo, a su'tinsko u čoveku On čoveku On smatra da se nepoznato može odrediti i de-nisati samo matemati$kim formulama, jasno&$u, jednostavno&.u, zakonitostima, da je umetnost, slika i govor samo artizam, a svoj unutra&nji raskol i protivre$nost u njemu obja&njava upravo tom $injen $injenico icom" m" +neli +nelika ka sm smatr atra a da se istina istina može može spozna spoznati ti samo samo srcem srcem,, ne logi logik kom ili ili re$ e$im ima" a" Ona Ona sm smat atra ra da se u to tran transc scen ende deta taln lno, o, &to &to je izme izmeu u unutra&njeg i spolja&njeg u subjektu ne može nikakvim razumom i logikom logikom prodreti, da je to izvan $oveka, da je to nepoznato $oveku i da se zove intuicija" (eone njen stav pravda time &to ona živi u crkvenoj tvravi koja i! zasipa nekim verbalnim lažima, on ne pristaje na ograni$enost" +nelika ostaje pri svom stavu da se svaki život odvija odvija prema prema odreeni odreenim m princip principima ima i zakonit zakonitosti ostima, ma, a (eo (eoneov neove e stavove stavove progla&ava progla&ava stavovima romantika, koji su davno prevazieni" (eone želi da zna &ta je to u +neliki &to joj daje toliku smirenost, posle intenzivnog bola nakon gubitka muža" (rvi stav Mesečeve sonate +nelikin portet od pre pre desetak godina, gde je ona baroknoj baroknoj !aljini podsti$e (eona (eona da istakne promenu promenu na njoj / on je nije video sedam godina, godina, a sada posle feudalne dame gleda pred sobom dominikanku, &to uop&te ne prili$i njenoj li$nosti" ' +neliki postoji odreen sukob protivre$nosti 0 njoj je (eoneov 1ert istovremeno i stran i blizak 2to se nagove'tava u didaskalijama, koje su često izvor karakterizacije juanka, otkrivaju ono 'to je "itno za njihov doživljaj ili za samu radnju3 radnju3 Njima se priklju$uju i 4abrici 2Ignjatov roak3 i 5ilberbrant 2ispovednik baronice 6aste astele le i info inforrmato matorr njen njenog og sina sina Oliv Oliver era3 a3"" Po$ o$in inje je razg razgov ovor or o port portrretim etima a lembajevi!, koji! je prostorija puna 278 portreta3" +nelika im iznosi svoje pitanje o
$ovekovoj promenljivosti, njenu zapitanost nad svojom mlado&.u, pitanje da li je to zaista bila on" )#e li mogu.e da sam to zaista bila ja9 #e li mogu.e da u životu ima distanca sa koji! $ovek samog sebe vi&e ne prepoznaje9* 0 +nelika (eone isti$e svoj sud o nekvalitetu i nedostatku verodostojnosti +nelkinog portreta, dok 4abrici veli$a rad slikara" (eone posebno isti$e akvamarinski sjaj +nelkini! o$iju koji je na portretu zamenjen zelenom bojom, 4abrici o$igledno ovakve detalje ne uo$ava i nastavlja da veli$a poznatog slikara i njegov rad" 5ilberbrant iznosi neke citate koji govore o tome da je umetnost opona&anje prirode i sli$no, on govori u citatima, &to (eone u korenu zaustavljava, odbijaju.i da su te de-nicije su&tina slikarstva" 4abrici po$inje dalje sa divljenjem prema glembajveskim $lanovima, govori posmatraju.i portrete redom" )jegov hiper"olizovano hvale&i govor *eone prekida sa otkrivanjem surove istine o nsre&i i prokletstvu koje prati +lem"ajeve n ne vidi nikakvu lepotu u tim ljudima, od kojih je ve&ina izvr'ila samou"istvo, ili se "avila prevarom 2slika jednog od lembajevi! sa vagom u ruci, koja je prevagnula 0 prevara u trgovini3, otkriva kako je $uo jo& kao mali da je jedan od ti! )veliki!* li$nosti bio varalica u kartama" Ve. ovde, na samom po$etku drame, otkriva se degradiranost koja prati +lem"ajeve, poreme&enost, prokletstvo, destrukcija, u jednoj replici *eone na"raja sve koji su stradali od +lem"ajevih i time potvruje svoje stavove, koje se 4abrici trudi da demantuje" vom slikom jednog degradiranog porodičnog sta"la, koje je su'tinska osnova i koren *eonea +lem"ajeva, potvr-uje se njegov stav da je !sve mutno u nama$, misle&i pri tom na glem"ajev'tinu koja ga prati, a od koje sve vreme poku'ava da se distancira i udalji :o je upravo i u$inio kada je 77 godina pre trenutka po$etka drame napustio porodicu,a sada se vra.a" On isti$e i poguban uticaj glembajev&tine na sve koje za!vati0 njegova mama se )otrovala u kompleksu lembaj*" 4abrici kritikuje (eoneovo pona&anje kao nedoli$no i prekida neugodan dijalog" Drugi stav Mesečeve sonate Pojavljuje se Puba 4abrici, advokat lembajevi!, stra&no uzrujan ve&.u da je nji!ov slu$aj ponovo aktuelan, $ita $lanak iz novina, koji predstavlja baronicu 6astelu kao ne!umanu i zlotvorku, predlaže da se pi&e protiv izjava, da se obajsni da je sve prema zakonu legalno i da baronica nije kriva za ono za &ta je optužuju" )jegova prva izjava kada dolazi odražava am"ijent u ku&i +lem"ajevih !vo je ludnica, i tu se ludo igraju vatrom$ (eone se distancira od probelma, isti$u.i da se to nejga ne ti$e" Pojavljuju se Ignajt lembaj i (atman 2lekar3" ;aznaje se da je afera protiv nji! zbog toga &to je baronica svojim ko$ijama pregazila jednu staricu, a zatim se odbranila na sudu od krivice i sudski proces je zatvoren uz $injeni$ne dokaze da je staricu samo zaka$io blatobran i da se onesvestila, da je bila živa kad je lekar do&ao i da je umrla od infarkta, od $ega bi umrla i ina$e, tako da tu ne postoji baroni$ina krivica" + sada je ljubavnica njenog sina 2koji je ina$e poginuo u
meuvremenu3 sa detetom sko$ila sa nji!ovog prozora" 'pravo zbog toga se taj slu$aj ponovo u novinama pokre.e i o&tro se govori protiv 6astele" (u"a ističe da "i naj"olje "ilo da se !ne igraju ptice noja$, 'to upravo karakteri'e pona'anje +lem"ajevih u ovom slu$aju 0 baronica ne može da slu&a izjave protiv nje, izbegava da se o tome govori, govori da joj je sve to )dosadno i nesnosno*, lembaj se priklanja njoj" Ovaj slu$aj se u drami otkriva na takav na$in da se najpre otkirva viziija pri$e iz novina, koju Puba karakteri&e kao tipi$no socijalisti$ku 0 )sve se to servira podgrejano na socijalisti$kom re&ou* 2jadna devojka 4anika se ubila jer su joj ubice njene svekrve zatvorlile vrata pred nosem, pre toga odbaciv&i njenu tužbu i bilo kakvu mogu.nost nov$ane nadoknade3, a zatim iznosi njegovu pravnu viziju pri$e 0 koja potpuno opravdava baronicu i $ak devojku $ini krivom za to &to se uop&te usudila da tuži
); jedne strane gazimo ljude, a s druge strane $inimo im dobro= to je svakako moralna ravnoteža neke vrste* (eoneov stav je izrazito ironi$no intoniran" On pominje )glembajevski biznis*, koji se u stvari !rani mrtvima, jer ima fondaciju u lemabj banci koja -nansira skoro sve pogrebne radnje sa visokom kamatom" 5ilberbrant svojim frazama i citatima poku&ava da objasni (eoneu da je on kriv za smrt te devojke jer joj je oduzeo nadu i veru u ideju dobrote i u ideju o nadreenosti vi&eg koji se brine o pojedincu" ;ama njegova izjava je toliko paradoksalna kada se uzme u obzir stvaran slu$aj i stvarna moralna degradiranost lembajevi!, da postaje gotovo sme&no ironi$na" Kulminacija je u otkirvanju Kasteline promiskuitetnosti i lažne moralnosti – "ila je u vezi sa dnevničarem Do"rotvronog 1reda, koji se mesec dana ranije o"esio 2opet uticaj glem"ajev'tine3, a i da je u vezi sa samim 0il"er"rantom :o sve baca u vodu njegove fraze o nejnoj uzvi&enosti, milostivosti, moralnosti" lembaj je neprimetno $uo ceo razgovor" .stina o +lem"ajevima je otkrivena u prvom činu, kao i *eoneovo gnu'anje nad sopstvenim korenima
u *eoneovom predstavljanju najupečatljivijih scena iz detinjstva, koje su o"eležile čitav njegov život i odnos prema porodici ili !glem"ajev'tini$, nalazi se jedan od uzroka njegove prirode, njegovog "ekstva, koje podrazumeva i "ekstvo od samoga se"e, od onoga 'to "i mogao da postane u takvoj atmosferi Najpre je primetna nezainteresovanost +lem"aja za sinovljeve slike, u jednom trenutku rasprave on $ak seda preko nji!, da bi u kulminaciji besa potpuno omalovažavao njegovo slikarstvo i uop&te bilo &ta $ime se (eone bavi, ili se ikada bavio" (eone je na po$etku razgovora miran, ne želi da se upu&ta u raspravu, isti$e da se ionako ose.a kao gost i prolaznik i da zato &to pre želi da ode" O$evo kori&.enje re$i u"erspannt 2> prenapeto3, koji i baronica stalno upotrebljava pokre.e (eoneove asocijacije na detinjstvo, kada su mu stalno govorili koriste.i tu re$" On sputava svoje emocije i nervozu" ?eutim, lembaj pominje njegovo poreklo sa maj$ine strane, njegovu venecijansku krv, koju .e tokom $itave svae koristiti kao element kojim opravdava i tuma$i sve lo&e, nepri!vatljivo i nisko u (eoneu" +lem"ajevo pominjanje *eoneove majke, njenog porekla, pokre&e u njemu sled emocija koje ne može da zaustavi – on govori da od njene smrti nije imao želju da razgovara sa ocem, da je njegov dolazak sada samo )posednja sentimentalna zabluda*, da se oni vi&e ne.e ni sretati" lembaj konstantno insistira na dokazima za (eoneovu izjavu da je njegova žena preljubnica 0 on želi da ubedi sebe da ona to nije, jer je njegova vizija neukaljana, idealna *eone, svestan njene ličnosti iza maske do"rotvorke i idealne žene, sve vi'e "esan i nervozan jer je njena pojava ne'to 'to je umnogome o"eležilo njegov život, polako otkriva najcrnje tajne vezane za nju, &to lembaj ne pri!vata gotovo ni u jednom trenutku jer ne postoje $injeni$ni dokazi za to" 4ilip besno niže situacije koje su se dogaale, a da za to nije bilo $injeni$ni! dokaza, ve. samo sumni i pretpostavki, pa se nji!ovo ostvarenje ne može prevideti i ignorisati, posebno zato jer su sve odvele u smrt 0 •
•
•
•
najpre njegova majka, koja se otrovala, verovatno znaju.i za 6astelu kao lembajevu ljubavnicu, zatim smrt njegove dvadesetogodi&nje sestre, koja se utopila, a njenu smrt su $injeni$ki obrazložili u javnosti kao davljenje 0 meutim, ona se ubila zbog toga &to je znala da je 5ilberbrant ljubavnik 6astele, a bila je zaljubljena u njega 5atim skora&nja smrt ;komraka, radnika u
6lju$ni dogaaj, koji je bio povod (eoneovog odlaska bila je smrt njegove sestre pre 77 godina" ?ajka mu je umrla sedam godina pre toga 2tada je, dakle, imao @A godina3"
(eone se nagla&eno distancira od lembajevi!, od svega &to je vezano za njegovog oca i &to je sli$no njegovim karakteristikama" !Meni je lično drago da nisam +lem"aj7$ 8 *eone On govori o o&troj razlici meu njima, a lembaj sve vreme insistira na tome da je (eone venecijanske krvi i da je to ono lo&e &to klju$a u njemu i $ini ga bolesnikom i ludakom, kakvim je smatrao i njegovu majku" On tokom cele rasprave to koristi kao jedini argument protiv njega" n počinje da govori !mi$ za +lem"ajeve, čime i sam direktno udaljava *eonea od se"e i od njegovog porekla *eone upotre"ljava reč !glem"ajev'tina$ 2!glem"ajevska atmosfera krvi, u"ojstva, samou"ojstva, nezdrava atmosfera laži, intriga i histerije$3 kako "i negativno predstavio sve 'to se odnosi na +lem"ajeve, a 'to je nepovratno uticalo na njegov život i 'to odre-uje atmosferu njihovog doma On isti$e stalni stid koji ose.a zbog toga &to pripada lembajevima" Ironi$no govori o glasu da su lembajevi ubice, koji oni posmatraju kao neku babsku legendu i sve negativno &to im se pripisuje odbacuju, pozivaju.i se na tu )legendu* 2to $ini i 4abrici jo& na po$etku kada !iperbolizovano predstavlja portrete3" *eoneovo se&anje na detinjstvo otkriva da je ignorisanje od strane oca stalno postojalo, da ga jo' tada nije smatrao "liskim se"i niti svojim jer se nije uklapao u model jednog +lem"aja )"""jer smo nas dvojica dve rase* )Ivan je za tebe bio pravi lembajB I ja znam da bi ti mnogo vi&e voleo da sam ja umro mesto njegaB 5a Ivana ste govorili da .e biti austrijski RokfelerB + mene ste slali u sanatorijeB* )#a sam boem, a ti si bankarB #a živi u promiskuitetu, a ti u strogo konzervativnom graanskom modelu od braka"* – ironični *eonovom stav je stalno prisutan 2promiskuitet u porodici ,koji se prikriva i izdaje za lažni moral, a ključno o"eležava sud"inu i prirodiu junaka sre&e se i kod 9ilipa *atinovi&a3 (eonea pominjanje njegove majke 2sa kojom je nestao svaki oslonac u njegovom životu3 i veli$anje dobrotvorke 6astele sve vi&e razbe&njuje, toliko da on gradativno otkriva svaku tajnu vezanu za nju" Prvi njegov susret sa njom nagove&tavao je zlo 0 sreo je na dan smrti njegove majke, njegovo se.anje na njenu formalnu molitvu nad maj$inim telom drže.i svog psa nad njom 2koja je stradala zbog veze jednog lembaja i promiskuitetne žene3, njeno kori&.ene maj$inog krzna za pravljenje ogrta$a psu 0 sve je to ono &to je on dugo potiskivao u sebe kao najbolnije uspome, a sad je izbijalo na povr&inu bez reda i pravila" Otkriva ocu da zna za njegove tro&kove zbog 6astele, da joj je kupio vile, da je ceo grad to znao, da je majka to znala" On govori ocu o stalnoj nelagodnosti koju je u detinjstvu imao ped njim, stra! i gaenje koje je ose.ao kada bi mu se približio, pre svega z"og staklenog monokla koji je nosio i koji je njemu ostao tako upečatljiv i stvarao jednu demonizovanu sliku oca n govori da je jedna infernalna slika upravo to
da čovek sa monoklom govori o lepoti du'e jedne promiskuitetne, razorne žene" Otkriva se da $ak nije ni poznato 6astelino poreklo zbog kog bi se ona nazivala baronicom, da ju je gotovo kao robu lembaju doveo 4abrici, koji je verovatno takoe njen ljubavnik" (eone isti$e da su verovatno svi koji dolaze kod lembaja u stvari ljubavnici 6astele, ili potencijalni ljubavnici &armirani njome" omilanje razotkriveni! podataka doprinosi kulminaciji besa u lembaju, ali on ne dozvoljava sebi da pri!vati to kao istinu" ):a žena upropa&.uje te moralno i materijalno ve. godinama na moju li$nu sramotuB #a se ve. godinama stidim zbog tebe, godinama me nema u mojem roditeljskom domuC ti si ruglo i skandal $itavog grada"* / (eone (eone otkriva i njegove poslove kao prljave, gadne, zasnovane na ljudskom propadanju 0 &to on isti$e kao tipi$no glembajevsko" (eonova banka -nansira pravljenje razli$iti! eksplozivni! stvari, a sa druge strane i pogrebne radnje 0 tako da je to simboli$ki jedna krug koji upu.uje na ubijanje i s!aranjivanje ljudi, &to (eone i isti$e" lembajeva odbrana je re$enica )Poslovi su poslovi*, i kritika (eonea, koji kao neradnik i boem ne razuem rizike i poslove radni! ljudi" Kulminacija +lem"ajevog "esa i nervoze, onoga glem"ajevskog, elementarnpog, nagonskog u njemu ostvaruje se na krajučina kada životinjski udara *eonea 1 *eoneu se na ktratko "ude isti takvi elemnetarni nagoni, ali ih on razumom sputava i dok spira krv sa lica, sve 'to ključa u njemu kulminira u poslednjem ver"alnom okr'aju / *eone otkriva i poslednju istinu u gradativnom nizu dugo potiskivanog i skrivanog– da je i on sa :; godina "io lju"avnik njegove "aronice Kastele, koja je u to vreme "ila njegova lju"avnica i imala jo' trojicu lju"avnika posle njega
•
lembajevska krv je ono &to predodreuje sve dogaaje, ono prokletstvo i degradiranost, koji se kao motivi uvode jo& na samom po$etku" Njegov otac kao lembaj destruktivno deluje na sve oko sebe, a tome doprinose glembajevsko, nagonsko, elementarno u njemu, &to pospe&uje i baronica 6astela"
•
•
Čitavo (eoneovo detinjstvo obeleženo je tom glembajev&tinom / promiskuitetnom, kriminalnom atmosferom, ignorisanjem i ponižavanjem od strane oca"
:RDEI ČIN (očinje da svi&e, čuje se cvrtkut ptica, 'to &e pose"no "iti istaknuto na kraju kao suprotnost atmosferi smrti Pored mrtvog lembaja su Puna, 4abrici, +ltman, 5ilberbant, zapo$inju razgovor o smrti i isti$u se dva s!vatanja 0 sve&tenika sa idejom Foga kao ve$nosti sa kojom se spaja subjekat nakon smrti i relaisti$ko, biolo&ko s!vartanje $oveka doktora +ltmana, koji sve opravdava bilo&kim funkcijama, nakon $ijeg prestanaka nema apsuloutno ni$ega, niti može biti 2);mrt nije ni&ta drugo nego jedna sasvim logi$na izmena materijeC od organski! supstanci nastaju anorganske"*3 9a"rici ističe da tada svaka maska pada sa čoveka, da se sve sa njega skida, i preika i frak, i on ostaje ogoljne" (eone je izdvojen sa strane i crta mrtvaka, na kraju cepa sliku kojom su svi bili odu&evljeni" (eone govori o nagove&taju zla koje je imao kroz san" );anjao sam pro&lu no. o gnjilim, krepanim ribama &to su plivale na povr&ini nekakve sive, blatne vode" I $itava jedna te&ka pro&lost isplivala je na povr&inu kao mrtva ribaB* Puna, advokat, stalno telefonira i tazgovara o ostav&tini lembaja, isti$e se prili$no velika suma, &to za (eona samo potvruje istinitost Faroci legende da su lembajevi ubice i varalice" ;ledi razgovor 6astele i (eonea" Ona sada pred njim nosi masku nežnosti i predstavlja se kao žrtva glembajev&tine, koja je morala mnogo toga da istrpi pored lembaja, da prisustvuje njegovim mutnim poslovima, i na kraju da rodi sina, u kome ose.a klju$anje te glebajevske, zle krvi" Ona govori (eoneu da je on njoj bio jedina svetla ta$ka, kako je samo sa njim zaboravila na telesno i materijalno i prepustila mu se, da ne može da se ljuti na njega, ali da je jako boli to &to je upravo on najvi&e uvredio, negira istine o bilo kavim ljubavnicima 2kao svi su oni bili zaljubljeni u nju3" (eone joj se u jednom trenutko gotovo ponovo predaje, umalo joj nije poverovao, prepustio se $ulnosti, uznemiren je, nervozan" Ona svoju potresnu pri$u potkrepljuje i $injenicama iz svog bednog i siroma&nog detinjstva, kada je bila prinuena da živi na ulici, da jeste do&la u ku.u lembajevi! iz materijalni! razloga, ali da nikada nije bila dovoljno nagraena za ono &to je u toj ku.i doživela" 5naju.i 4ilipovu slabost prema majci, ona ga razuverava da je ikada želela da joj nansese
bol, da je $ak bežala od lembaja, a da je on molio i plakao na kolenima, da ona nije želela da se rastavi od nejgove majke i da je zato nji!ova veza ozvani$ena tek posle njene smrti" (aradokslano tome da su svi "ili samo zalju"ljeni u nju, Kastela ističe da u njoj postoji telesno i čulno, protiv čega ona ne može da se "ori i 'to ne krije" (eone nije siguran u &ta da veruje, njegovu kolebljivost nagove&tava njegova izjava koja se ponavlaj sa po$etka );ve je to mutno*, misle.i da se tu ni&ta ne može zaznati, otkriti, doku$iti, da je $itava njegov pro&lost takva" ovori da je bio optuno miran i gotovo je zaboravio na sve kada je do&ao u ku.u, a sada je sve to navodno zaboravljeno izbilo na povr&inu u vidu stra&ni!, tajeni! istina" Kastelino pretvaranje i laž otkriva se u didaskalijama, gde se ističe da je ona pustila prve prave suze tek z"og estetskog doživljaja pesme koju je pisao 4komrak, koji se z"og nje u"io 2(eone joj je dao pesme3" *eone razgovara sa 6n-elikom /aj razgovor je ključan za otkrivanje protivrečnosti i am"ivalencije u njemu, sa kojima sve vreme poku'ava da se iz"ori i da od"aci glem"ajevsko, da zadrži razum n se od prvog dana od kada zna za se"e "ori protiv glem"ajev'tine u se"i, čitav njegov život je usmeren ka tome da iz"aci ono 'to je primarno, "iolo'ko, nasledno u njemu, ali s druge strane paradoksalno ističe da se mržnja prema ocu koja je rasla u njemu upravo "ila odraz glem"ajevskog, onog 'to je potiskao" :ako se s jedne strane on trudio da svesno oto izbaci iz sebe,a sa druge strane taj isti koren se u njemu razvijao" n je poku'avao da mržnju i to nagonsko u se"i opravda smr&u svoje majke )I moja nes!vatljiva mržnja na tog $oveka, ta moja ne$ista mržnja na njega, od prvog dana otkad sam po$eo misliti svojom glavom, to je eto glembajevsko, kriminalno u meniB :o je glembajevska krv u meniB 2"""3 :o prljavo, mutno, bezdano u meni, to mi se dominantno javlja godinama, ja to nosim sa sobom po svetu kao svoj vlastitu utrobu" #a sam to užasno nagonsko u sebi !teo racionalno objasniti"* )jegovo detinsjtvo su o"ele&ile činjenice o +lem"ajevima kao varalicama i u"icama, koje su drugi tumačili kao legendu,a on ih je snažno realistično doživljavao, "oje&i se portreta +lem"ajevih n se pla'io dolaska u ku&u upravo iz straha od zločina, govori da ga je i u suko"u sa ocem savladala strast, !glem"ajevski imeprativ$ .pak, ističe da se potpuno ispraznio isprazniv'i svoju podsvest do sitnica, da je shvataio nerazumnost i "esmislenost tih životnih strahova i "or"i i u krajnjoj tački razgovora sa 6n-elikom, koja ističe veličinu odupiranja tamnim nagonima kada ih čovek prepozna, u *eoneu se javlja nada i vera da &e on to uspeti 1 tom trenutku se pojavljuje "aronica, vri'te&i z"og novca koji je +lem"aj pokrao od nje i koristio, ostavio je "ez ičega, tad se njena maska potpuno razotkriva i spada sa njenog lica *eone shvata tada u potpunosti ono 'to je Kastela na trenutak pokole"ala u njemu, u njemu prevladava nagon,
elementarno, zločinačko, glem"ajesvsko i on je zaklao "aronicu, 'potpuno životinjksi, potpuno glem"ajevski – sve protiv čega se "orio isplivalo je u toj zavr'nici na povr'inu i odredilo ga kao jednog od +lem"ajevih, koji ne može da po"egne od sopstvenih korena
