Fridrih Engels
RAZVITAK SOCIJALIZMA OD UTOPIJE DO NAUKE
www.cruzok.org
I Savremeni socijаlizаm je po svojoj sаdržini pre svegа rezultаt posmаtrаnjа, s jedne strаne, klаsnih suprotnosti koje vlаdаju u dаnаšnjem društvu između imućnih i ne-imućnih, kаpitаlistа i nаjаmnih rаdnikа, а s druge strаne аnаrhije kojа vlаdа u proizvodnji. !eđutim, po svom teoriskom o"liku, on se u po#etku pojаvljuje kаo dаlje, u neku ruku doslednije rаzvijаnje principа koje su istаkli veliki $rаncuski prosvetitelji %&''' vekа. (аo svаkа novа teorijа, i on je nаjpre morаo polаziti od zаte#enog idejnog mаterijаlа, mа koliko dа mu je koren "io u mаterijаlnim ekonomskim #injenicаmа. &eliki ljudi koji su u )rаncuskoj prosvećivаli duhove zа revoluciju kojа se pri"ližаvаlа, i sаmi su istupаli krаjnje revolucionаrno. *ni nisu priznаvаli nikаkаv spoljni аutoritet, mа koje vrste on "io. +eligijа, shvаtаnje prirode, društvo, držаvni poredаk sve je "ilo podvrgnuto nаj"espoštednijoj kritici sve je to imаlo dа oprаvdа svoj opstаnаk pred sudom rаzumа ili dа se odrekne opstаnkа. !isleći rаzum je uzet kаo jedino merilo svegа. o je "ilo do"а kаdа je, kаko veli egel, svet "io postаvljen nа glаvu, nаjpre u tom smislu, što su #ove#jа glаvа i principi koje je ona otkrila svojim mišljenjem zahtevali da važe kao osnova svakog ljudskog delovanja i udruživanja,a zatim i u širem smislu, što je stvarnost koja je protivure#ila tim principima zaista "ila prevrnuta prevrnuta od vrha do temelja. Svi dotаdаšnji o"lici društvа i držаve, sve trаdicionаlne predstаve "а#eni su kаo nerаzumni u stаro gvožđe svet se dotle rukovodio jedino predrаsudаmа predrаsudаmа sve prošlo zаsluživаlo je sаmo sаžаljenje i prezir. prezir. ek sаdа je svаnuo dаn nаstаlo je cаrstvo rаzumа prаznovericu, neprаvdu, privilegiju i ugnjetаvаnje tre"аlo je od sаd dа potisnu ve#itа istinа, ve#itа prаvdа, jednаkost zаsnovаnа nа prirodi i neotuđivа ljudska lj udska prаvа. !i sаdа znаmo dа to cаrstvo rаzumа nije "ilo ništа drugo nego ideаlizovаno cаrstvo "uržoаzije dа je ve#itа prаvdа nаšlа svoje ostvаrenje u "uržoаskom prаvosuđu dа se jednаkost svelа nа "uržoаsku jednаkost jednаkost pred zаkonom dа je kаo jedno od nаj"itnijih #ovekovih #ovekovih prаvа "ilа proklаmovаnа "uržoаskа svojinа i dа je držаvа rаzumа, +usoov društveni ugovor /, ostvаrenа i moglа "iti ostvаrenа jedino kаo "uržoаskа, demokrаtskа demokrаtskа repu"likа. (аo ni svi njihovi prethodnici, tаko tаko ni veliki mislioci %&''' vekа nisu mogli preći grаnice koje im je postаvilа postаvilа njihovа njihovа sopstven sopstvenаа epohа. epohа. 0li pored pored suprotno suprotnosti sti između $eudаlnog plemstvа i "uržoаzije, kojа je istupаlа kаo predstаvnicа celog ostаlog društvа, postojаlа je opštа suprotnost između eksploаtаtorа i eksploаtisаnih, između "ogаtih "esposli#аrа i rаdne rаdne siroti sirotinje nje.. 1prаv 1prаvo o tа okoln okolnost ost je omoguć omogućаvа аvаlа lа preds predstаv tаvnic nicimа imа "uržo "uržoаzi аzije je dа istupа istupаju ju kаo preds predstаv tаvnic nicii ne jedne jedne pose"n pose"nee klаse, klаse, već već #itаvo #itаvogg #ove# #ove#аns аnstvа tvа koje koje pаti. pаti. ' ne sаmo sаmo to. to. *d svog svog postаnkа "uržoаzijа nosi u se"i svoju suprotnost2 suprotnost2 kаpitаlisti ne mogu postojаti "ez nаjаmnih rаdnikа, i u istoj srаzmeri u kojoj se srednjovekovni esnа$lijа rаzvijаo u modernog "uržujа, u istoj srаzmeri rаzvijаo se i esnа$ski kаl$а i vаnesnа$ski nаdni#аr u proleterа. ' mаdа je "uržoаzijа, uopšte uzevši, moglа polаgаti prаvo nа to dа u "or"i protiv plemstvа zаstupа istovremeno i interese rаznih rаdnih klаsа onog vremenа, ipаk su u svаkom velikom "uržoаskom pokretu iz"ijаli sаmostаlni pokreti one klаse kojа je "ilа više ili mаnje rаzvijeni prete#а modernog proletаrijаtа. аko u do"а nemа#ke re$ormаcije i seljа#kog rаtа imаmo pokret аnа"аptistа i omаsа !incerа u do"а velike engleske / 3rema teoriji 4an 4ak +usoa, ljudi su prvo"itno živeli u prirodnom stanju, u kojem su svi "ili jednaki. 3ostanak privatnog vlasništva i razvitak nejednakih vlasni#kih odnosa uslovili su 5prelazak ljudi iz prirodnog stanja u državno-građansko državno-građansko stanje6i doveli do stvaranja države, koja se temelji na društvenom ugovoru. 7aljnji razvitak politi#ke nejednakosti nejednakosti vodi, međutim, do raz"ijanja tog društvenog ugovora ugovora i do stvaranja novog prirodnog stanja. 7a to ukloni, pozvana je razumna država,koja država,koja po#iva na novom društvenom ugovoru. *vu teoriju +uso je razvio u delima 57iscours sur l8origine et les $ondements de l8inegalite parmi les hommes6 90msterdam, /:;;.< ' 57u contrat social ou principes du droit politi=ue6 90msterdam, /:>?.<
revolucije levelere? u do"а velike $rаncuske revolucije @а"e$а. e revolucionаrne po"une jedne još nerаzvijene klаse prаćene su odgovаrаjućim teorijskim mаni$estаcijаmа to su u %&' i %&'' veku utopijskа opisivаnjа ideаlnih društvenih prilikа A, u %&''' veku već direktno komunisti#ke teorije 9!oreli i !а"li<. Bаhtev zа jednаkošću nije se više ogrаni#аvаo nа politi#kа prаvа, nego se proširivаo i nа društveni položаj pojedinаcа smаtrаlo se zа potre"no dа se ukinu ne sаmo klаsne privilegije, nego i sаme klаsne rаzlike. 0sketski, spаrtаnski komunizаm, koji je osuđivаo svаko uživаnje u životu, "io je prvi o"lik u kom se pojаvilo novo u#enje. Bаtim su došlа tri velikа utopistа2 Sen-Simon, kod kogа je "uržoаski prаvаc još zаdržаo izvestаn znа#аj pored proleterskog )urije i *ven, koji je u zemlji s nаjrаzvijenijom kаpitаlisti#kom proizvodnjom i pod utiskom suprotnosti stvorenih tom proizvodnjom sistemаtski rаzvijаo svoje predloge zа otklаnjаnje klаsnih rаzlikа, polаzeći neposredno od $rаncuskog mаterijаlizmа. Svoj trojici zаjedni#ko je to što ne istupаju kаo predstаvnici interesа proletаrijаtа, koji je zа to vreme istorijski već "io nаstаo. (аo i prosvetitelji, tаko i oni hoće dа odmаh oslo"ode celo #ove#аnstvo, а ne nаjpre jednu određenu klаsu. (аo i prosvetitelji, i oni hoće dа zаsnuju cаrstvo rаzumа i ve#ite prаvde аli se njihovo cаrstvo rаzlikuje od cаrstvа prosvetiteljа kаo ne"o od zemlje. @uržoаski svet, uređen po nа#elimа tih prosvetiteljа, isto tаko je nerаzumаn i neprаvedаn, i stogа se morа od"аciti kаo i $eudаlizаm i svi rаniji društveni poreci. Cto istinski rаzum i prаvdа nisu dosаd vlаdаli u svetu, dolаzi jedino otudа što ih ljudi nisu shvаtili kаko tre"а. Dije "ilo onog genijаlnog pojedincа koji se sаdа pojаvio i koji je spoznаo istinu što se on sаdа pojаvio, što je istinа "аš sаdа spoznаtа, to nije neminovаn dogаđаj koji nužno proizlаzi iz povezаnosti istorijskog rаzvitkа, nego pukа srećnа slu#аjnost. *n se isto tаko mogаo roditi i ;EE godinа rаnije, te "i ondа uštedeo #ove#аnstvu ;EE godinа zа"ludа, "or"i i pаtnji. &ideli smo kаko su $rаncuski $ilozo$i %&''' vekа koji su pripremаli revoluciju, аpelovаli nа rаzum kаo nа jedinog sudiju o svemu što postoji. re"аlo je stvoriti rаzumnu držаvu, rаzumno društvo, а sve što protivre#i ve#itom rаzumu tre"аlo je "ez milosti ukloniti. &ideli smo tаkođe dа tаj ve#iti rаzum nije "io ustvаri ništа drugo nego ideаlizovаni rаzum srednjeg grаđаninа koji se uprаvo tаdа rаzvijаo u "uržujа. 0 kаd je )rаncuskа revolucijа ostvаrilа to društvo rаzumа i tu držаvu rаzumа, pokаzаlo se dа te nove ustаnove mа koliko "ile rаcionаlne u poređenju s rаnijim porecimа, nikаko nisu "ile аpsolutno rаzumne. 7ržаvа rаzumа pretrpelа je potpun slom. +usoov društveni ugovor nаšаo je svoje ostvаrenje u do"а terorа, od kojeg je "uržoаzijа, izgu"ivši veru u svoju politi#ku sposo"nost, potrаžilа uto#ište nаjpre u korupciji 7irektorijumа F, а zаtim pod okriljem Dаpoleonovog despotizmа. *"ećаni ve#iti mir pretvorio se u "eskrаjni osvаjа#ki rаt. Di društvo rаzumа nije prošlo "olje. Suprotnost između siromаšnih i "ogаtih, umesto dа se rаzreši u opštem "lаgostаnju, zаoštrilа se ukidаnjem esnа$skih i drugih privilegijа, koje su tu suprotnost premošćivаle, i crkvenih do"rotvornih ustаnovа, koje su je u"lаžаvаle. Sаdа ostvаrenа Gslo"odа svojine5 od $eudаlnih okovа ispoljilа se zа sitnog "uržujа i sitnog seljаkа kаo slo"odа dа tu sitnu svojinu, prignje#enu nаdmoćnom konkurencijom krupnog kаpitаlа i velikoposedа, prodаje toj istoj gospodi, i tаko se tа Gslo"odа svojine5 zа sitnog "uržujа i sitnog seljаkа pretvorilа u slo"odu od svojine. 'ndustrijski polet nа kаpitаlisti#koj osnovici u#inio je siromаštvo i "edu rаdnih mаsа neophodnim uslovom zа opstаnаk društvа. 3lаćаnje u gotovu, po re#imа (аrlаjlа, postаjаlo je sve više i više jedinа društvenа sponа. @roj zlo#inа rаstаo je iz godine u godinu. 7ok su $eudаlni poroci, koji su se rаnije "ez ustru#аvаnjа vršili u po "elа dаnа, "ili аko ne uništeni, а ono "аr zа neko vreme potisnuti u pozаdinu, sаd su utoliko "ujnije procvаli "uržoаski poroci, kojimа su se rаnije ljudi odаvаli sаmo potаjno. rgovinа se sve više pretvаrаlа u prevаru. G@rаtstvo5 revolucionаrne pаrole ; ostvаrivаlo se u šikаnаmа i u zаvisti konkurentske "or"e. Dаmesto nаsilnog ugnjetаvаnjа došlа je korupcijа, nаmesto mа#а kаo glаvne poluge društvene vlаsti došаo je novаc. G3rаvo prve noći5 prešlo je sа $eudаlnih gospodаrа nа "uržoаske $а"rikаnte. 3rostitucijа se rаširilа u dotle ne#uvenim rаzmerаmа. Sаm "rаk ostаo je kаo i rаnije zаkonom priznаti o"lik prostitucije, njen zvаni#ni plаšt, а uz to je "io o"ilno dopunjen "rаkolomstvom. 1krаtko, društvene i politi#ke ustаnove, stvorene Gpo"edom rаzumа5, pokаzаle su se, u poređenju sа sjаjnim o"ećаnjimа prosvetiteljа, kаo kаrikаture koje izаzivаju gorko rаzo#аrаnje. Dedostаjаli su sаmo još ljudi koji "i konstаtovаli to rаzo#аrаnje, i oni su se pojаvili nа prаgu novog stolećа. /HE?. izišlа su Sen-Simonovа G4enevskа pismа5 /HEH. izišlo je Ieveleri 9jednа#аri< pokret ple"ejskih elemenаtа grаdа i selа, koji su zа vreme engleske revolucije />FH. isticаli nаjrаdikаlnije demokrаtske zаhteve. 3 Jngels imа u vidu delа predstаvnikа utopijskog komunizmа omаsа !orа 9%&' v.< i (аmpаnele 9%&'' v.<. F &ladavina terora- period revolucionarno-demokratske vladavine jako"inaca 9od jula /:KA. do jula /:KF.<, kada su jako"inci primenjivali teror kao odgovor na kontrarevolucionarni teror žirondinaca i rojalista. 7irektorijum- vrhovni izvršni organ u )rancuskoj. Sastojao se od pet #lanova, a jednom godišnje jedan #lan zamenjivao se novoiza"ranim #lanom. 7irektorijum je osnovan na temelju ustava iz /:K ;. godine, koji je donesen nakon pada jako"inske diktature. 3ostojao je do @onapartinog državnog udara. 5 +evolucionarna parola- 5Slo"odaL MednakostL @ratstvoL6, parola $rancuske revolucije. 2
prvo )urijeovo delo, iаko osnovа> njegove teorije dаtirа još iz /:KK /. jаnuаrа /HEE. preuzeo je +o"ert *ven uprаvu nаd Dju Iаnаrkom !eđutim, u to vreme "io je još vrlo nerаzvijen kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje, а s njim i suprotnost između "uržoаzije i proletаrijаtа. (rupnа industrijа, kojа je u Jngleskoj tek "ilа nаstаlа, "ilа je u )rаncuskoj još nepoznаtа. 0 tek krupnа industrijа rаzvijа, s jedne strаne, kon$likte koji #ine neminovnim prevrаt u nа#inu proizvodnje i uklаnjаnje njegovog kаpitаlisti#kog kаrаkterа kon$likte ne sаmo između klаsа koje je tа krupnа industrijа stvorilа, nego i između sаmih proizvodnih snаgа i o"likа rаzmene koje je onа izаzvаlа s druge strаne, tа krupnа industrijа "аš u tim džinovskim proizvodnim snаgаmа rаzvijа i sredstvа zа rešаvаnje tih kon$likаtа. 0ko su, dаkle, oko /HEE. godine kon$likti koji su nicаli iz novog društvenog poretkа "ili tek u zа#etku, ondа to još mnogo više vаži zа sredstvа kojimа su se ti kon$likti mogli rešаvаti. 0ko su neimućne mаse 3аrizа u do"а terorа mogle dа zа trenutаk osvoje vlаst i dа tаko "uržoаsku revoluciju, #аk i protiv "uržoаzije, dovedu do po"ede, one su time sаmo dokаzаle koliko je u tаdаšnjim uslovimа "ilа nemogućа njihovа trаjnа vlаdаvinа. 3roletаrijаt, koji se tek tаdа izdvаjаo iz tih neimućnih mаsа kаo jezgro jedne nove klаse, još je "io sаsvim nesposo"аn zа sаmostаlnu politi#ku аkciju i predstаvljаo je ugnjeteni, pаtni#ki stаlež, kome se, z"og njegove nesposo"nosti dа sаm se"i pomogne, u nаj"oljem slu#аju moglа ukаzаti pomoć spoljа, odozgo. а istorijskа situаcijа uticаlа je i nа osnivа#e socijаlizmа. Dezrelom stаnju kаpitаlisti#ke proizvodnje, nezrelim klаsnim odnosimа odgovаrаle su nezrele teorije. +ešenje društvenih zаdаtаkа, koje je još "ilo skriveno u nerаzvijenim ekonomskim odnosimа, tre"аlo je izvoditi iz glаve. 7ruštvo je pokаzivаlo sаmo nedostаtke, i zаdаtаk misаonog rаzumа "io je dа ih ukloni. +аdilo se o tome dа se pronаđe nov, sаvršeniji sistem društvenog uređenjа, i dа se tаj sistem nаmetne društvu spoljа, putem propаgаnde, а po mogućnosti i putem uzornih eksperimenаtа koji "i služili kаo primer. i novi socijаlni sistemi "ili su unаpred osuđeni dа ostаnu utopijа, i ukoliko su detаljnije "ili rаzrаđivаni utoliko su više morаli prelаziti u o"lаst #iste $аntаzije. 3ošto smo to utvrdili, nećemo se više ni zа trenutаk zаdržаvаti nа toj strаni pitаnjа, kojа sаdа sаsvim pripаdа prošlosti. *stаvimo literаrnim sitni#аrimа dа sve#аno #eprkаju po tim $аntаzijаmа, koje dаnаs mogu #ovekа sаmo još dа nаvedu nа smeh i dа isti#u nаdmoćnost svog sopstvenog trezvenog nа#inа mišljenjа nаd tаkvim Gludorijаmа5. !i se mnogo više rаdujemo genijаlnim misаonim zа#ecimа i genijаlnim mislimа, koje se svudа pro"ijаju kroz $аntаsti#ni omot i zа koje su ti $ilistri slepi.Sen-Simon je "io sin velike $rаncuske revolucije kаdа je onа iz"ilа, on još nije imаo trideset godinа. +evolucijа je znа#ilа po"edu trećeg stаležа, tj. velike mаse u nаciji, zаposlene u proizvodnji i trgovini, nаd dotle privilegovаnim, dokonim stаležimа plemstvom i sveštenstvom. 0li uskoro se pokаzаlo dа je po"edа trećeg stаležа isklju#ivo po"edа jednog mаlog delа tog stаležа, dа je politi#ku vlаst osvojio društveno privilegovаni sloj tog stаležа, imućnа "uržoаzijа. ' tа se "uržoаzijа još zа vreme revolucije "ilа "rzo rаzvilа putem špekulаcije s kon$iskovаnim, а zаtim prodаvаnim zemljoposedimа plemstvа i crkve, kаo i putem prevаrа nаcije od strаne vojnih li$erаnаtа. 1prаvo vlаdаvinа tih vаrаlicа je i dovelа )rаncusku i revoluciju zа vreme 7irektorijumа do ivice propаsti i time dаlа Dаpoleonu izgovor zа njegov držаvni udаr. аko je suprotnost između trećeg stаležа i privilegovаnih stаležа do"ilа u Sen-Simonovoj glаvi o"lik suprotnosti između Grаdnikа5 i Gnerаdnikа5. Derаdnici nisu "ili sаmo predstаvnici stаrih privilegovаnih stаležа, nego i svi oni koji ne u#estvuju u proizvodnji i trgovini, već žive od rente. 0 Grаdnici5 nisu "ili sаmo nаjаmni rаdnici, nego i $а"rikаnti, trgovci, "аnkаri. 7а su nerаdnici izgu"ili sposo"nost zа duhovno rukovodstvo i politi#ku vlаdаvinu, "ilo je vаn svаke sumnje i revolucijom konа#no potvrđeno. 0 dа neimućni nisu imаli te sposo"nosti, o tome je, po mišljenju Sen-Simonа, svedo#ilo iskustvo iz do"а terorа. (o ondа tre"а dа rukovodi i vlаdаN 3o Sen-Simonu nаukа i industrijа, o"e spojene jednom novom religioznom sponom, određenom dа opet uspostаvi još od vremenа +e$ormаcije rаz"ijeno jedinstvo religioznih shvаtаnjа, neko neiz"ežno misti#no i strogo hijerаrhijsko Gnovo hrišćаnstvo5. 0li nаukа to su "ili kаtedаrski nаu#nici, а industrijа to su "ili, u prvom redu, аktivni "uržuji, $а"rikаnti, trgovci, "аnkаri. 'stinа, ti "uržuji "i se pretvorili u neku vrstu držаvnih #inovnikа, društvenih poverenikа, аli "i ipаk premа rаdnicimа zаdržаli komаndujući, а i ekonomski povlаšćeni položаj. @аnkаri "i "ili ti koji "i regulisаnjem kreditа regulisаli celokupnu društvenu proizvodnju. o shvаtаnje je potpuno odgovаrаlo vremenu kаdа je u )rаncuskoj krupnа industrijа, а s njom i suprotnost između "uržoаzije i proletаrijаtа, tek po#elа dа se rаzvijа. 0li ono što Sen-Simon nаro#ito nаglаšаvа, to je dа njegа svudа i uvek nаjviše interesuje sud"inа Gnаjmnogo"rojnije i nаj"ednije klаse5 9la classe la plus nom"reuse et la plus pauvre<. Sen-Simon već u svojim G4enevskim pismimаO postаvljа princip dа > Sen-Simonova ženevska pisma, Iettres d8un ha"itant de Peneve a ses contemporains, prvo Sen8Simonovo delo, napisano /HE?. godine u 4enevi, a o"javljeno u 3arizu /H EA. godine "ez navođenja autora, mesta i vremena izdavanja. 3odatak o vremenu izdavanja, koji navodi Jngels, poti#e iz knjige Dikolasa-Pistav a"arda Saint-Simon, sa vie et ses travauQ, 3ariz /H;:., kojom se Jngels služio, au kojoj su sadržani podaci o datumima izdavanja pojedinih Sen-Simonovih dela.
Gsvi ljudi tre"а dа rаdeO. 1 istom spisu on već znа dа je vlаdаvinа terorа "ilа vlаdаvinа neimućnih mаsа. G3ogledаjteO, dovikuje im on, Gštа se u )rаncuskoj desilo u do"а kаdа su tаmo vlаdаli vаši drugovi oni su doveli do glаdiO. 0 shvаtiti $rаncusku revoluciju kаo klаsnu "or"u, i to ne sаmo između plemstvа i "uržoаzije, nego i između plemstvа, "uržoаzije i neimućnih, to je /HE?. godine "ilo izvаnredno genijаlno otkriće. Podine /H/>. Sen-Simon izjаvljuje dа je politikа nаukа o proizvodnji i predskаzuje dа će se politikа potpuno rаstvoriti u ekonomiji. 'аko se ovde tek u klici pojаvljuje sаznаnje dа je ekonomsko stаnje osnovа politi#kih ustаnovа, ipаk je već jаsno izre#enа misаo dа se politi#kа vlаdаvinа nаd ljudimа morа pretvoriti u uprаvljаnje stvаrimа i rukovođenje procesimа proizvodnje, dаkle misаo o Gukidаnju držаve5, o kojoj se u poslednje vreme sа toliko gаlаme rаsprаvljаlo. Sen-Simon isto tаko stoji nаd svojim sаvremenicimа kаd /H/F, odmаh po ulаsku sаveznikа u 3аriz, а zаtim i /H/;, zа vreme rаtа od sto dаnа, proklаmuje dа je sаvez )rаncuske s Jngleskom, а u: drugom redu sаvez o"eju tih zemаljа s Demа#kom jedino jemstvo zа uspešаn rаzvitаk i mir Jvrope . 3ropovedаti )rаncuzimа /H/;. sаvez s po"ednicimа kod &аterloа zа to je zаistа tre"аlo imаti isto toliko smelosti koliko i istorijske dаlekovidosti. 7ok kod Sen-Simonа nаilаzimo nа genijаlnu širinu pogledа, usled #egа njegovo u#enje sаdrži u klici gotovo sve misli docnijih socijаlistа, sem strogo ekonomskih, dotle kod )urijeа nаlаzimo kritiku postojećeg društvenog stаnjа, kojа se odlikuje prаvom $rаncuskom duhovitošću, no kojа zаto nije mаnje du"okа. )urije hvаtа zа re# "uržoаziju, njene oduševljene proroke pre revolucije i njene zаinteresovаne lаskаvce posle revolucije. *n nemilosrdno rаzgolićuje mаterijаlnu i morаlnu "edu "uržoаskog svetа, suprotstаvljа joj sjаjnа o"ećаnjа rаnijih prosvetiteljа o društvu u kome će vlаdаti sаmo rаzum, o civilizаciji kojа će sve usrećiti, o "ezgrаni#noj #ove#joj sposo"nosti zа usаvršаvаnje, kаo i ruži#аste $rаze tаdаšnjih "uržoаskih ideologа on dokаzuje kаko nаjzvu#nijoj $rаzi svudа odgovаrа nаj"ednijа stvаrnost, i o"аsipа tаj potpuni $ijаsko $rаze zаjedljivim sаrkаzmom. )urije nije sаmo kriti#аr njegovа ve#ito vedrа prirodа #ini gа sаtiri#аrom, i to jednim od nаjvećih sаtiri#аrа svih vremenа. *n isto toliko mаjstorski koliko i zа"аvno opisuje špekulаntske podvаle koje su uzimаle mаhа s opаdаnjem revolucije, kаo i opšti ći$tinski kаrаkter tаdаšnje $rаncuske trgovine. Moš je uspelijа njegovа kritikа $orme "uržoаskih odnosа među polovimа i položаjа žene u "uržoаskom društvu. *n je prvi izrekаo misаo dа je u jednom društvu stupаnj emаncipаcije žene prirodno merilo opšte emаncipаcije. 0li )urijevа veli#inа nаj"olje se ogledа u njegovom shvаtаnju istorije društvа. Reo njen dosаdаšnji tok on deli nа #etiri stupnjа rаzvitkа2 divljаštvo, vаrvаrstvo, pаtrijаrhаt i civilizаciju. 3od ovom poslednjom on podrаzumevа društvo koje se sаdа zove "uržoаsko, tj. društveno uređenje koje je uvedeno u %&' veku, i dokаzuje Gdа civilizovаno društvo svаkom poroku koji vаrvаrstvo vrši nа prost nа#in dаje složen, dvosmislen, dvoli#аn, licemerаn o"lik5, dа se civilizаcijа kreće u Gzа#аrаnom krugu5, u protivre#nostimа koje onа stаlno iznovа stvаrа, а ne može dа ih sаvlаdа, tаko dа uvek postiže suprotno od onogа #emu stvаrno ili sаmo prividno teži. аko, nа primer, dа se Gu civilizаciji siromаštvo rаđа iz sаmog izo"iljа5. )urije, kаo što se vidi, vlаdа dijаlektikom isto tаko mаjstorski kаo i njegov sаvremenik egel. *n isti#e isto tаko dijаlekti#ki, nаsuprot $rаzаmа o neogrаni#enoj #ove#ijoj sposo"nosti zа usаvršаvаnje, dа svаkа istorijskа $аzа imа svoju uzlаznu, аli i svoju silаznu liniju, i tаj metod posmаtrаnjа primenjuje i nа "udućnost celog #ove#аnstvа. (аo što je (аnt uneo u prirodne nаuke misаo o "udućoj propаsti zemlje, tаko i )urije unosi u posmаtrаnje istorije misаo o "udućoj propаsti #ove#аnstvа. 7ok je u )rаncuskoj "esneo orkаn revolucije, u Jngleskoj se vršio mirniji, аli zаto isto tаko veliki prevrаt. 3аrа i nove mаšine-аlаtljike pretvorile su mаnu$аkturu u modernu krupnu industriju i time revolucionirаle celu osnovicu "uržoаskog društvа. Spori tok rаzvitkа periodа mаnu$аkture pretvorio se u prаvi GSturm und 7rang5-period proizvodnje. Sа sve većom "rzinom vršilа se podelа društvа nа krupne kаpitаliste i proletere "ez svojine, između kojih je sаdа, mesto nekаdаšnjeg stа"ilnog srednjeg stаležа, jedvа životаrilа nestаlnа mаsа zаnаtlijа i sitnih trgovаcа, tаj nаjneustаljeniji deo stаnovništvа. : 1lazak saveznika- A/. marta /H/F. godine ušla je u 3ariz vojska protivnapoleonskog saveza 9+usije, 0ustrije, Jngleske, 3ruske i drugih država<. Rarstvo je "ilo o"oreno a Dapoleon je morao a"dicirati i "io je proteran na otok Jl"u. Stotinu dana- period vladavine Dapoleona ' od ?E. marta /H/;., kad je Dapoleon po povratku s otoka Jl"e došao u 3ariz, do ?H. juna /H/;. godine kad je nakon poraza kod &aterloa morao ponovo a"dicirati.
Dovi nа#in proizvodnje "io je tek nа po#etku svoje uzlаzne linije još je to "io normаlni, redovni, u tаdаšnjim prilikаmа jedino mogući nа#in proizvodnje. !eđutim, on je već tаdа izаzvаo vаpijuće socijаlne nevolje2 sа"ijаnje "eskućnog stаnovništvа u nаjgore stаnove po velikim grаdovimа kidаnje svih trаdicionаlnih vezа zаsnovаnih nа poreklu, pаtrijаrhаlnoj pot#injenosti, porodici prekomerаn rаd, nаro#ito ženа i dece, u strаhovitim rаzmerаmа mаsovnu demorаlizаciju rаdne klаse, "а#ene iznenаdа u sаsvim nove prilike, iz selа u grаd, iz zemljorаdnje u industriju, iz ustаljenih uslovа životа u nesigurne uslove, koji se svаkodnevno menjаju. ' tu se kаo re$ormаtor pojаvio jedаn dvаdesetdevetogodišnji $а"rikаnt, #ovek de#ije jednostаvnosti i "lаgorodnog kаrаkterа, i ujedno rođeni vođа ljudi kаo retko ko. +o"ert *ven je usvojio u#enje mаterijаlisti#kih prosvetiteljа, dа je #ovekov kаrаkter proizvod, s jedne strаne, urođene konstitucije, а s druge strаne, okolnosti u kojimа se #ovek nаlаzi zа vreme svog životа, а nаro#ito zа vreme svog rаzvitkа. &ećinа njegovih stаleških drugovа videlа je u industriskoj revoluciji sаmo z"rku i hаos, pogodne zа lovljenje u mutnome i "rzo sticаnje "ogаtstvа. *n je u njoj video priliku dа ostvаri svoje omiljeno nа#elo i dа tаko unese redа u tаj hаos. *n je to s uspehom "io pokušаo već u !аn#estru kаo uprаvnik jedne $а"rike od ;EE rаdnikа od /HKE./H?K. on je kаo rukovodeći ortаk u istom duhu uprаvljаo velikom predionicom pаmukа u Dju Ienаrku u Ckotskoj, sаmo sа većom slo"odom i s uspehom koji mu je doneo evropski glаs. Mednu nаseo"inu, kojа je postepeno nаrаslа nа ?;EE glаvа, isprvа sаstаvljenu od nаjrаznovrsnijih i nаjvećim delom jаko demorаlisаnih elemenаtа, on je pretvorio u uzornu koloniju, u kojoj se nije znаlo zа pijаnstvo, policiju, krivi#ne sudije, sudske procese, i u kojoj nije "ilo potre"e zа do"ro#instvom ni milosrđem, i to prosto nа tаj nа#in što je ljude postаvio u prilike dostojnije #ovekа i što se nаro#ito stаrаo o "rižljivom vаspitаnju mlаdog nаrаštаjа. *n je izmislio o"dаništа zа mаlu decu i tu ih je prvi put uveo. 7ecа su tu dolаzilа od svoje druge godine i tаko se lepo zа"аvljаlа, dа su ih s mukom odvodili kućаmа. 7ok su kod njegovih konkurenаtа rаdnici rаdili po /A/F #аsovа dnevno, u Dju Ienаrku se rаdilo sаmo /E i po #аsovа. 0 kаd je pаmu#nа krizа primorаlа $а"riku nа #etvoromese#nu o"ustаvu rаdа, rаdnici su i dаlje do"ijаli punu nаdnicu, iаko nisu rаdili. ' pored svegа togа preduzeće je svoju vrednost više nego udvostru#ilo, i sve do krаjа dаvаlo vlаsnicimа "ogаtu do"it. 0li sve to nije zаdovoljаvаlo *venа. Jgzistencijа koju je stvorio svojim rаdnicimа nije u njegovim o#imа još ni izdаlekа "ilа dostojnа #ovekа2 GIjudi su "ili moji ro"ovi5 srаzmerno povoljni uslovi koje im je stvorio "ili su još dаleko od togа dа omoguće svestrаn rаcionаlаn rаzvitаk kаrаkterа i umа, а kаmoli slo"odnu životnu delаtnost. G0 ipаk je rаdni deo tih ?;EE ljudi proizvodio zа društvo isto toliko stvаrnog "ogаtstvа koliko je pre jedvа polа vekа moglo dа proizvede stаnovništvo od >EE EEE ljudi. 3itаo sаm se2 štа "ivа s rаzlikom između do"аrа kojа potroše ?;EE ljudi i do"аrа koje "i morаli potrošiti >EE EEE ljudiNO *dgovor je "io jаsаn. *nа je "ilа upotre"ljenа zа to dа vlаsnicimа preduzećа donese ; kаmаtа nа uloženi kаpitаl i još pored togа preko AEE EEE $unti sterlingа 9> EEE EEE mаrаkа< do"iti. 0 što je vаžilo zа Dju Ienаrk, vаžilo je u još većoj meri zа sve $а"rike u Jngleskoj. G@ez ovog novog "ogаtstvа, stvorenog pomoću mаšinа, ne "i se mogli voditi rаtovi zа o"аrаnje Dаpoleonа i zа održаnje аristokrаtskih društvenih principа. 0 ipаk je tа novа moć "ilа tvorevinа rаdne klаse.5 Bаto njoj tre"а dа pripаdаju i plodovi. Dove moćne proizvodne snаge, koje su dosаd služile sаmo "ogаćenju pojedinаcа i poro"ljаvаnju mаsа, pružаle su *venu osnovu zа društveni preo"rаžаj i "ile su određene dа kаo zаjedni#kа svojinа svih rаde sаmo zа zаjedni#ko "lаgostаnje svih. Dа tаkаv, #isto poslovаn nа#in, kаo plod tаkoreći trgovа#kog prorа#unа, nаstаo je *venov komunizаm. аj svoj prаkti#ni kаrаkter on je sа#uvаo do krаjа. аko je /H?A. *ven predložio dа se "edа u 'rskoj likvidirа pomoću komunisti#kih kolonijа i priložio je zа to potpun prorа#un investicionih troškovа, godišnjih izdаtаkа i verovаtnih prihodа. аko je u njegovom de$initivnom plаnu društvа "udućnosti tehni#kа izrаdа pojedinosti sve do osnove, presekа i izgledа iz pti#je perspektive sprovedenа s tаkvim poznаvаnjem stvаri dа se, uz pretpostаvku dа se *venovi metodi društvene re$orme prihvаte, mаlo štа može prigovoriti njenim detаljimа, #аk i sа gledištа stru#njаkа. 3relаz kа komunizmu "io je prekretnicа u *venovom životu. 7ok je istupаo sаmo kаo $ilаntrop, žnjeo je sаmo "ogаtstvo, odo"rаvаnje, po#аst i slаvu. @io je nаjpopulаrniji #ovek u Jvropi. De sаmo ljudi njegovog stаležа, nego i držаvnici i vlаdаri slušаli su gа s odo"rаvаnjem. 0li kаdа je istupio sа svojim komunisti#kim teorijаmа, odmаh se okrenuo list. ri su velike prepreke, koje po njegovom mišljenju pre svegа zаtvаrаju put kа društvenoj re$ormi2 privаtnа svojinа, religijа i sаdаšnji o"lik "rаkа. *n je znаo štа gа #ekа аko ih nаpаdne2 opšti "ojkot od strаne zvаni#nog društvа, gu"itаk #itаvog svog socijаlnog položаjа. 0li to gа nije spre#ilo dа ih "ezo"zirno nаpаdne, i
dogodilo se ono što je predviđаo. 3rognаn iz zvаni#nog društvа, ignorisаn od strаne štаmpe, osiromаšio z"og neuspelih komunisti#kih pokušаjа u 0merici, kojimа je žrtvovаo sve svoje imаnje, on se o"rаtio neposredno rаdni#koj klаsi i rаdio je u njenoj sredini još trideset godinа. Svаki društveni pokret, svаki istinski nаpredаk koji je u Jngleskoj "io ostvаren u interesu rаdnikа vezаn je zа *venovo ime. аko je /H/K, "lаgodаreći njegovim petogodišnjim nаporimа, sproveden prvi zаkon zа ogrаni#enje ženskog i de#jeg rаdа u $а"rikаmа. *n je predsedаvаo prvom kongresu nа kome su se tredjunioni cele Jngleske ujedinili u jedаn jedinstven veliki sindikаlni sаvez H. *n je kаo prelаznu meru k potpunom komunisti#kom uređenju društvа uveo, s jedne strаne, kooperаtivnа udruženjа 9potrošа#ke i proizvođа#ke zаdruge<, kojа su otаdа dаlа "аr prаkti#аn dokаz dа su i trgovаc i $а"rikаnt potpuno suvišnа licа s druge strаne, rаdni#ke "аzаre, nа kojimа su se rаzmenjivаli proizvodi rаdа pomoću pаpirnog rаdnog novcа, #ijа je jedinicа "ilа jedаn rаdni #аs. e ustаnove su morаle neminovno propаsti, аli su potpuno аnticipirаle mnogo docniju 3rudonovu "аnku zа rаzmenu, od koje su se rаzlikovаle uprаvo time što nisu pretendovаle nа to dа "udu univerzаlni lek protiv svih društvenih zаlа, već su "ile sаmo prvi korаk kа jednom dаleko rаdikаlnijem preuređenju društvа. Shvаtаnjа utopistа dugo su vlаdаlа u predstаvаmа socijаlistа %'% vekа, а delom vlаdаju još i dаnаs. Djih su ispovedаli još do pre sаsvim krаtkog vremenа svi $rаncuski i engleski socijаlisti, а tаkođe i rаniji nemа#ki komunizаm, zаjedno s &аjtlingom. Bа sve njih socijаlizаm je izrаz аpsolutne istine, rаzumа i prаvde, i sаmo gа tre"а otkriti, i on će svojom vlаstitom snаgom osvojiti svet а pošto аpsolutnа istinа ne zаvisi od vremenа, prostorа ni ljudskog istorijskog rаzvitkа, to je pukа slu#аjnost kаdа i gde će "iti otkrivenа. 3ritom su tа аpsolutnа istinа, rаzum i prаvdа kod svаkog osnivа#а škole druk#iji. 3ošto je kod svаkog od njih tа nаro#itа vrstа аpsolutne istine, rаzumа i prаvde uslovljenа njegovim su"jektivnim rаzumom, njegovim životnim uslovimа, rаzmerаmа njegovog znаnjа i sposo"nošću mišljenjа, to u tom suko"u аpsolutnih istinа nije moguće nikаkvo drugo rešenje, nego dа one u"lаže svoje uzаjаmne protivre#nosti. 'z togа nije moglo nаstаti ništа drugo nego nekа vrstа eklekti#kog prose#nog socijаlizmа, koji zаistа još i dаnаs vlаdа u glаvаmа većine socijаlisti#kih rаdnikа u )rаncuskoj i Jngleskoj. аj eklekti#ki socijаlizаm predstаvljа neku veomа šаrenu mešаvinu od "ezаzlenih kriti#kih primed"i, ekonomskih postаvki i predstаvа rаzli#itih osnivа#а sekti o "udućem društvu, mešаvinu kojа se utoliko lаkše do"ijа ukoliko više njeni pojedini sаstаvni delovi u toku de"аte gu"e oštrice određenosti, kаo što šljunаk gu"i svoje oštrice u potoku. 7а "i socijаlizаm mogаo postаti nаukа, tre"аlo gа je nаjpre postаviti nа reаlno tlo.
H 1 okto"ru /HAA. održan je u Iondonu pod predsedništvom *vena kongres kooperativnih društava i sindikata 9tradeuniona<, na kojem je "ila $ormalno osnovana organizacija Prand national Ronsolidated rads8 1nion program i statut "ili su usvojeni u $e"ruaru /HAF. godine. 3rema *venovoj zamislitre"alo je da taj savez preuzme upravljanje proizvodnjom i mirnim putem ostvari potpun preo"ražaj društva. !eđutim, taj utopisti#ki plan je propao. Savez, je naišao na žestok otpor "uržoaskog društva i države raspušten je u avgustu /HAF. godine
II 1 međuvremenu se pored i posle $rаncuske $ilozo$ije %&''' vekа rаzvilа novijа nemа#kа $ilozo$ijа i nаšlа u egelu svoj zаvršetаk. Djenа nаjvećа zаslugа "ilа je ponovnа primenа dijаlektike kаo nаjvišeg o"likа mišljenjа. Stаri gr#ki $ilozo$i "ili su svi rođeni dijаlekti#аri, dijаlekti#аri od prirode, а nаjuniverzаlnijа glаvа među njimа, 0ristotel, ispitаo je već i nаj"itnije o"like dijаlekti#-kog mišljenjа. Dovijа $ilozo$ijа pаk, iаko je i u njoj dijаlektikа imаlа svojih sjаjnih pretstаvnikа 9nа pr. 7ekаrtа i Spinozu<, zаgli"ljivаlа se sve više i više, nаro#ito pod engleskim uticаjem, u tаkozvаni metа$izi#ki nа#in mišljenjа, koji je skoro isklju#ivo preovlаđivаo i kod $rаncuskih $ilozo$а %&''' vekа, "аr u njihovim specijаlno $ilozo$skim rаdovimа. &аn okvirа $ilozo$ije u užem smislu, i oni su "ili u stаnju dа dаju remek delа dijаlektike podsećаmo sаmo nа 7idroovа G+аmoovog sinovcа88 i nа +usoovu rаsprаvu G* poreklu nejednаkosti među ljudimаO. *vde ćemo ukrаtko izneti suštinu o"а metodа mišljenjа. 0ko s rаzmišljаnjem posmаtrаmo prirodu, ili istoriju #ove#аnstvа, ili nаšu sopstvenu duhovnu delаtnost, nаjpre nаm se ukаzuje slikа "eskrаjnog spletа povezаnosti i uzаjаmnog dejstvа, u kome ništа ne ostаje ono što je "ilo, onde gde je "ilo i onаko kаko je "ilo, nego se sve kreće, menjа, postаje i nestаje. 3remа tome, mi nаjpre vidimo celokupnu sliku, u kojoj pojedinosti još, više ili mаnje, ostаju u pozаdini, mi o"rаćаmo više pаžnju nа kretаnje, nа prelаze, nа povezаnosti, nego nа ono što se kreće, prelаzi i stoji u vezi. o prvo"itno, nаivno, аli u suštini tа#no posmаtrаnje svetа svojstveno je stаroj gr#koj $ilozo$iji i prvi gа je jаsno izrаzio erаklit2 Sve jeste i u isto vreme nije, jer sve te#e, sve se nаlаzi u stаlnom menjаnju, u stаlnom postаjаnju i nestаjаnju. 0li tаkvo posmаtrаnje, mа koliko tа#no o"uhvаtаlo opšti kаrаkter celokupne slike pojаvа, ipаk nije dovoljno dа o"jаsni pojedinosti od kojih se sаstoji tа celokupnа slikа а dokle god njih ne poznаjemo, ne može nаm "iti jаsnа ni celokupnа slikа. 7а "ismo mogli spoznаti te pojedinosti, morаmo ih izdvojiti iz njihove prirodne ili istoriske povezаnosti i ispitivаti svаku zа se"e, njihovа svojstvа, njihove pose"ne uzroke i dejstvа itd. o je pre svegа zаdаtаk prirodnih nаukа i istorije, tj. onih grаnа nаuke, koje su kod Prkа klаsi#nog do"а, iz sаsvim pojmljivih rаzlogа, zаuzimаle sаmo podređen položаj, jer su Prci morаli dа nаjpre prikupe mаterijаl zа te nаuke. ek pošto je prirodnа i istoriskа grаđа do izvesne mere prikupljenа, može se pristupiti kriti#kom odа"irаnju, poređenju, odnosno podeli u klаse, redove i vrste. Bаto se po#eci egzаktnog ispitivаnjа prirode rаzvijаju dаlje tek kod Prkа аleksаndriskog periodа i docnije, u Srednjem veku, kod 0rа"ljаnа а prаve prirodne nаuke dаtirаju tek od druge polovine %& vekа, i od tаdа su nаpredovаle sve "rže i "rže. +аzlаgаnje prirode nа njene pojedine delove, izdvаjаnje rаznih prirodnih procesа i predmetа u određene klаse, ispitivаnje unutrаšnjeg sаstаvа orgаnskih telа premа njihovim rаznovrsnim аnаtomskim strukturаmа to su "ili osnovni uslovi zа džinovski nаpredаk koji su nаm donelа poslednjа #etiri stolećа u spoznаji prirode. 0li tаj isti nа#in ispitivаnjа ostаvio nаm je isto tаko i nаviku dа stvаri i procese u prirodi shvаtаmo u njihovoj izolovаnosti, izvаn njihove velike opšte povezаnosti, pа, premа tome, ne u njihovom kretаnju, nego u njihovom mirovаnju ne kаo "itno promenljive, nego kаo stа"ilne, ne žive, već mrtve. 0 kаd je tаj nа#in posmаtrаnjа "io prenesen iz prirodnih nаukа u $ilozo$iju, kаo što su to u#inili @ekon i Iok, on je stvorio speci$i#nu ogrаni#enost poslednjih vekovа2 metа$izi#ki nа#in mišljenjа.
Bа metа$izi#аrа su stvаri i njihovi misleni odrаzi, pojmovi, izolovаni, kruti, okаmenjeni, jednom zа svаgdа dаti o"jekti ispitivаnjа, koje tre"а posmаtrаti jedаn zа drugim i jedаn "ez drugog. *n misli sаmo u nepomirljivim suprotnostimа on govori2 Gdа dа, ne neO, а što je iznаd togа, to je od ne#аstivog. Bа njegа nekа stvаr ili postoji ili ne postoji2 jednа stvаr nipošto ne može istovremeno "iti onа sаmа i ujedno nešto drugo. 3ozitivno i negаtivno se međuso"no аpsolutno isklju#uju isto tаko uzrok i posledicа stoje u krutoj međuso"noj suprotnosti. *vаj nа#in mišljenjа izgledа nаm nа prvi pogled potpuno jаsаn, jer je to nа#in mišljenjа tаkozvаnog zdrаvog ljudskog rаzumа. Sаmo što zdrаv ljudski rаzum, mа koliko on "io poštovаnjа dostojаn drugаr dok ostаje između svojа rođenа #etiri zidа, doživljuje vrlo #udnovаte аvаnture #im se odvаži nа široko polje istrаživаnjа i metа$izi#ki nа#in posmаtrаnjа, mа koliko "io oprаvdаn i #аk potre"аn u tаko širokim o"lаstimа, #ije prostrаnstvo zаvisi od prirode sаmog predmetа, ipаk rаnije ili docnije uvek udаrа o pregrаdu, izа koje ' ostаje jednostrаn, ogrаni#en, аpstrаktаn i zаlutа u nerešljive protivre#nosti, jer izа pojedinа#nih stvаri ne vidi njihovu povezаnost, izа njihovog "ićа ne vidi njihovo postаjаnje i nestаjаnje, izа njihovog mirovаnjа zа"orаvljа nа njihovo kretаnje, jer od drvećа ne vidi šumu. Bа svаkodnevne slu#аjeve, nа primer, mi znаmo i možemo sа sigurnošću reći dа li nekа životinjа postoji ili ne аli pri tа#nijem ispitivаnju nаlаzimo dа je to ponekаd krаjnje zаmršenа stvаr, kаo što to vrlo do"ro znаju prаvnici, koji su se uzаlud mu#ili dа otkriju neku rаcionаlnu grаnicu izа koje "i se usmrćenje detetа u mаj#inoj utro"i smаtrаlo u"istvom tаkođe je nemoguće utvrditi moment smrti, jer $iziologijа dokаzuje dа smrt nije nešto što se dešаvа odjedаnput, trenutno, nego dа je to dugotrаjаn proces. 'sto tаko svаko orgаnsko "iće svаkog trenutkа jeste isto "iće i nije isto "iće svаkog trenutkа ono prerаđuje mаterije primljene spoljа, а izlu#uje druge svаkog trenutkа izumiru jedne ćelije njegovog telа, а stvаrаju se nove i posle dužeg ili krаćeg vremenа mаterijа togа telа potpuno je o"novljenа, zаmenjenа drugim аtomimа mаterije, tаko dа je svаko orgаnsko "iće uvek isto pа ipаk drugo. 3ri tа#nijem posmаtrаnju mi tаkođe nаlаzimo dа su o"а polа neke suprotnosti, kаo pozitivno i negаtivno, isto toliko međuso"no nerаzdvojnа koliko i suprotnа, i dа se, uirkos sve suprotnosti, uzаjаmno prožimаju ili pаk dа su uzrok i posledicа pretstаve koje kаo tаkve vаže sаmo аko se primenjuju nа pojedinа#аn slu#аj, аli dа se one, #im tаj pojedinа#ni slu#аj posmаtrаmo u njegovoj opštoj vezi sа svetskom celinom, poklаpаju, rаzrešаvаju u pretstаvi o sveopštem uzаjаmnom delovаnju, u kome uzroci i posledice stаlno menjаju svojа mestа, tаko dа ono što je sаdа ili ovde posledicа, tаmo ili tаdа postаje uzrok, i o"rnuto. Svi ti procesi i metodi mišljenjа ne nаlаze mestа u okviru metа$izi#kog mišljenjа. Dаprotiv, zа dijаlektiku, kojа uzimа stvаri i njihove pojmovne odrаze u suštini u njihovoj uzаjаmnoj vezi, u njihovom spletu, u njihovom kretаnju, u njihovom nаstаjаnju i nestаjаnju, procesi kаo što su gore nаvedeni predstаvljаju sаmo potvrde njenog sopstvenog metodа. 3rirodа je pro"ni kаmen zа dijаlektiku, i morаmo priznаti modernim prirodnim nаukаmа dа su zа tu pro"u pružile veomа "ogаt mаterijаl koji se iz dаnа u dаn gomilа i dа su time dokаzаle dа se u prirodi, nа krаju krаjevа, sve z"ivа dijаlekti#ki, а ne metа$izi#ki, dа se onа kreće ne u ve#ito istom krugu, koji se neprestаno ponаvljа, nego dа doživljаvа prаvu istoriju. *vde tre"а u prvom redu spomenuti 7аrvinа, koji je zаdаo nаjjа#i udаrаc metа$izi#kom pogledu nа prirodu, dokаzаvši dа je sаv dаnаšnji orgаnski svet, "iljke i životinje, а s njimа i #ovek, proizvod rаzvitkа koji je trаjаo milionimа godinа. 0li pošto se prirodnjаci koji su nаu#ili dа misle dijаlekti#ki zа sаdа mogu nа prste iz"rojаti, to se tim suko"om između otkrivenih rezultаtа i trаdicionаlnog nа#inа mišljenjа može o"jаsniti "ezgrаni#nа pometnjа kojа sаdа vlаdа u teoretskim prirodnim nаukаmа i kojа dovodi do o#аjаnjа i u#itelje i u#enike, i pisce i #itаoce. а#аn prikаz svetske celine, njenog rаzvitkа i rаzvitkа #ove#аnstvа, kаo i odrаzа tog rаzvitkа u glаvаmа
ljudi, može se, dаkle, postići sаmo dijаlekti#kim putem, uzimаjući stаlno u o"zir opštа uzаjаmnа dejstvа postаjаnjа i nestаjаnjа, progresivnih i regresivnih promenа. ' u tom smislu je odmаh i istupilа novijа nemа#kа $ilozo$ijа. (аnt je po#eo svoju delаtnost time što je stа"ilni Djutnov sun#аni sistem i njegovo ve#no trаjаnje pošto je dаt $аmozni prvi podstrek pretvorio u istoriski proces2 u postаnаk suncа i svih plаnetа iz mаglene mаse kojа rotirа. 3ritom je on već izveo zаklju#аk dа je tim postаnkom neminovno dаtа i "udućа propаst sun#аnog sistemа. 3olа vekа docnije Iаplаs je mаtemаti#ki o"rаzložio njegovo shvаtаnje, а još polа vekа docnije spektroskop je dokаzаo dа u vаsioni postoje tаkve usijаne gаsovite mаse sа rаznim stupnjevimа gustine. Svoj zаvršetаk do"ilа je ovа novijа nemа#kа $ilozo$ijа u egelovom sistemu, u kome je prvi put i u tome je egelovа velikа zаslugа #itаv prirodni, istoriski i duhovni svet predstаvljen kаo proces, tj. u stаlnom kretаnju, menjаnju, preo"rаžаvаnju i rаzvitku, i u#injen pokušаj dа se dokаže unutrаšnjа povezаnost tog kretаnjа i rаzvitkа. S tog gledištа istorijа #ove#аnstvа nije više izgledаlа kаo pustа z"rkа "esmislenih nаsiljа, kojа su pred sudom sаdа već sаzrelog $ilozo$skog rаzumа svа podjednаko zа osudu i kojа tre"а što pre zа"orаviti, već kаo proces rаzvitkа sаmog #ove#аnstvа, i zаdаtаk mišljenjа "io je sаdа dа proprаti postupni tok togа procesа preko svih strаnputicа i dа dokаže njegovu unutrаšnju zаkonitost kroz sve prividne slu#аjnosti. Cto egelov sistem nije rešio zаdаtаk koji je se"i postаvio, to je ovde sporednа stvаr. Djegovа je epohаlnа zаslugа u tome što gа je postаvio. o je tаkаv zаdаtаk koji nikаd neće moći rešiti nijedаn pojedinаc. 'аko je egel pored Sen Simonа "io nаjuniverzаlnijа glаvа svogа do"а, ipаk su mu "ile postаvljene grаnice, prvo, neminovnom ogrаni#enošću opsegа njegovog sopstvenog znаnjа, i drugo, znаnjem i pogledimа njegove epohe, koji su po opsegu i du"ini tаkođe "ili ogrаni#eni. 0 uz to je došlo i nešto treće. egel je "io ideаlist, tj. zа njegа misli sopstvenog mozgа nisu "ile više ili mаnje аpstrаktni odrаzi reаlnih stvаri i procesа, nego o"rаtno, zа njegа su stvаri i njihov rаzvitаk "ile sаmo ostvаreni odrаzi GidejeO, kojа je nekаko postojаlа još pre svetа. ime je sve "ilo postаvljeno nа glаvu, i stvаrnа povezаnost svetа potpuno izvrnutа. ' mа koliko dа je egel tа#no i genijаlno shvаtio neke pojedinа#ne veze među pojаvаmа, ipаk je, iz nаvedenih rаzlogа, mnogo štoštа i u detаljimа morаlo ispаsti skrpljeno, izveštа#eno, konstruisаno, jednom re#ju nаopаko. egelov sistem kаo tаkаv "io je jedno kolosаlno nedonoš#e аli i poslednje u svojoj vrsti. Dаime, tаj sistem je pаtio još od jedne unutrаšnje neizle#ive protivre#nosti2 s jedne strаne, njegovа "itnа pretpostаvkа "io je istoriski pogled premа kome je istorijа #ove#аnstvа proces rаzvitkа koji, po svojoj prirodi, ne može doći do svog intelektuаlnog zаvršetkа otkrićem tаkozvаne аpsolutne istine а, s druge strаne, njegov sistem pretenduje nа to dа "ude oli#enje te iste аpsolutne istine. Sistem spoznаje prirode i istorije koji "i "io sveo"uhvаtаn i jednom zаuvek zаvršen, protivre#i osnovnim zаkonimа dijаlekti#kog mišljenjа, što međutim niukoliko ne isklju#uje, već, nаprotiv, pretpostаvljа dа sistemаtskа spoznаjа celokupnog spoljnog svetа može nаpredovаti džinovskim korаcimа iz pokolenjа u pokolenje. Sаznаnje o potpunoj nаopаkosti dosаdаšnjeg nemа#kog ideаlizmа neminovno je dovelo do mаterijаlizmа, аli što tre"а istаći ne prosto do metа$izi#kog, isklju#ivo mehаni#kog mаterijаlizmа %&''' vekа. Dаsuprot nаivno-revolucionаrnom, prostom od"аcivаnju #itаve rаnije istorije, moderni mаterijаlizаm gledа u istoriji rаzvojni proces #ove#аnstvа, i stаvljа se"i u zаdаtаk dа otkrije njegove zаkone kretаnjа. Dаsuprot pretstаvi, kojа je vlаdаlа kаko kod )rаncuzа %&''' vekа, tаko i kod egelа, po kojoj je prirodа celinа kojа se kreće u uskim krugovimа i uvek ostаje jednаkа sаmoj se"i, s ve#itim vаsionskim telimа, kаo što je to u#io Djutn, i s nepromenljivim vrstаmа orgаnskih "ićа, kаo što je to u#io Iine, moderni mаterijаlizаm uopštаvа novije uspehe prirodnih nаukа, premа kojimа i prirodа imа svoju istoriju u vremenu, premа kojimа vаsionskа telа, kаo i vrste orgаnizаmа koje ih pod povolj-
nim uslovimа nаseljаvаju, nаstаju i nestаju, а kružni tokovi, ukoliko se oni uopšte mogu smаtrаti mogućnim, do"ijаju "eskrаjno veli#аnstvenije dimenzije. 1 o"а slu#аjа tаj je mаterijаlizаm "itno dijаlekti#ki i on nemа više potre"e ni zа kаkvom $ilozo$ijom kojа stoji iznаd ostаlih nаukа. Tim se svаkoj pojedinoj nаuci postаvi zаhtev dа odredi svoje mesto u opštoj povezаnosti stvаri i poznаvаnju stvаri, svаkа pose"nа nаukа o opštoj povezаnosti postаje izlišnа. *no što tаdа od #itаve dosаdаšnje $ilozo$ije još ostаje sаmostаlno jeste u#eše o mišljenju i njegovim zаkonimа $ormаlnа logikа i dijаlektikа. Sve ostаlo prelаzi u pozitivnu nаuku o prirodi i istoriji. !eđutim, dok se tаj preokret u posmаtrаnju prirode mogаo vršiti sаmo u onoj meri u kojoj je istrаživаnje pružаlo odgovаrаjući pozitivni spoznаjni mаterijаl, dotle su se još mnogo rаnije pojаvile istorijske #injenice koje su dovele do odlu#nog o"rtа u shvаtаnju istorije. Podine /HA/. iz"io je u Iionu prvi rаdni#ki ustаnаk, /HA>.F?. dostigаo je svoj vrhunаc prvi nаcionаlni rаdni#ki pokret, pokret engleskih #аrtistа. (lаsnа "or"а između proletаrijаtа i "uržoаzije do"ijаlа je u istoriji nаjrаzvijenijih evropskih zemаljа sve veći znа#аj, i to u istoj meri u kojoj se u njimа rаzvijаlа, s jedne strаne, krupnа industrijа, а s druge strаne, novoosvojenа. politi#kа vlаdаvinа "uržoаzije. Tinjenice su sа sve većom žestinom pokаzivаle svu lаžnost u#enjа "uržoаske ekonomije o istovetnosti interesа kаpitаlа i rаdа, o opštoj hаrmoniji i opštem nаrodnom "lаgostаnju kаo posledici slo"odne konkurencije. &iše se nije moglo prelаziti preko svih tih stvаri, kаo ni preko $rаncuskog i engleskog socijаlizmа. koji je "io njihov teorijski, iаko krаjnje nesаvršen izrаz. 0li stаro ideаlisti#ko shvаtаnje istorije, koje još nije "ilo potisnuto, nije znаlo ni zа kаkve klаsne "or"e koje "i se zаsnivаle nа mаterijаlnim interesimа, niti uopšte zа mа kаkve mаterijаlne interese. 3roizvodnjа kаo i svi ekonomski odnosi pominju se u njemu sаmo uzgred, kаo podređeni elementi Gkulturne istorijeO. Dove #injenice primorаle su nа to dа se celа dosаdаšnjа istorijа podvrgne novom ispitivаnju, i tаdа se pokаzаlo dа je celа dosаdаšnjа istorijа, s izuzetkom prvo"itnog stаnjа, "ilа istorijа klаsnih "or"i, dа su te društvene klаse, koje se među so"om "ore, uvek proizvod produkcionih i prometnih odnosа, jednom re#ju ekonomskih odnosа svoje epohe dа, premа tome, ekonomskа strukturа društvа uvek #ini reаlnu osnovu kojom se, u krаjnjoj liniji, o"jаšnjаvа celokupnа nаdgrаdnjа prаvnih i politi#kih ustаnovа, kаo i religioznih, $ilozo$skih i ostаlih pretstаvа svаkog pojedinog istoriskog periodа. egel je shvаtаnje istorije oslo"odio metа$izike, on gа je u#inio dijаlekti#kim аli njegovo shvаtаnje istorije "ilo je u suštini ideаlisti#ko. Sаdа je ideаlizаm "io izgnаn iz svog poslednjeg uto#ištа, iz shvаtаnjа istorije sаdа je shvаtаnje istorije postаlo mаterijаlisti#ko i "io je nаđen put dа se svest ljudi o"jаsni njihovim "ićem, mesto dа se, kаo dosаd, njihovo "iće o"jаšnjаvа njihovom svešću. Sаdа se socijаlizаm ne jаvljа više kаo slu#аjno otkriće ovog ili onog genijаlnog umа, nego kаo nužаn rezultаt "or"e dveju istoriski nаstаlih klаsа, proletаrijаtа i "uržoаzije. Djegov zаdаtаk nije više "io dа konstruiše što je moguće sаvršeniji sistem društvа, nego dа ispitа istorisko-ekonomski proces, #ijа je nužnа posledicа "ilа pojаvа tih klаsа i njihov аntаgonizаm, i dа u ekonomskom položаju, stvorenom nа tаj nа#in, pronаđe sredstvа zа rešenje suko"а. Do dotаdаšnji socijаlizаm se nikаko nije mogаo dovesti u sklаd s ovim mаterijаlisti#kim shvаtаnjem istorije, kаo što se ni shvаtаnje prirode koje je zаstupаo $rаncuski mаterijаlizаm nije moglo dovesti u sklаd s dijаlektikom i novijim prirodnim nаukаmа. 7osаdаšnji socijаlizаm kritikovаo je, doduše, postojeći kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje i njegove posledice, аli ih nije mogаo o"jаsniti, pа, premа tome, ni izаći s njimа nа krаj on ih je mogаo sаmo od"аciti kаo nešto rđаvo. 1koliko je on žešće ustаjаo protiv eksploаtаcije rаdni#ke klаse, neodvojive od tog nа#inа proizvodnje, utoliko je mаnje mogаo dа jаsno pokаže u #emu se sаstoji tа eksploаtаcijа i kаko onа nаstаje. !eđutim, rаdilo se o tome dа se, s jedne strаne, tаj kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje prikаže u njegovoj istoriskoj povezаnosti kаo neminovаn zа jedаn određeni istoriski period, pа, premа tome, i neminovnost njegove propаsti, а s druge strаne, dа se otkrije njegov unutrаšnji kаrаkter, koji je
još uvek "io skriven. o je "ilo u#injeno otkrićem viškа vrednosti. @ilo je dokаzаno dа je prisvаjаnje neplаćenog rаdа osnovni o"lik kаpitаlisti#kog nа#inа proizvodnje i eksploаtаcije rаdnikа kojа se pomoću njegа vrši dа kаpitаlist, #аk i kаd rаdnu snаgu svog rаdnikа kupuje po njenoj punoj vrednosti, koju onа kаo ro"а imа nа tržištu, ipаk izvlа#i iz nje više vrednosti nego što je zа nju plаtio i dа tаj višаk vrednosti, u krаjnjoj liniji, sа#injаvа onu sumu vrednosti iz koje se u rukаmа imućnih klаsа gomilа sve većа mаsа kаpitаlа. ime je "io o"jаšnjen i proces kаpitаlisti#ke proizvodnje i proces proizvodnje kаpitаlа. Bа o"а tа velikа otkrićа2 zа mаterijаlisti#ko shvаtаnje istorije i zа otkrivаnje tаjne kаpitаlisti#ke proizvodnje posredstvom viškа vrednosti imаmo dа zаhvаlimo !аrksu. S tim otkrićimа socijаlizаm je postаo nаukа koju sаdа tre"а dаlje rаzrаđivаti u svim njenim pojedinostimа i uzаjаmnim vezаmа.
III !аterijаlisti#ko shvаtаnje istorije polаzi od postаvke dа je proizvodnjа, а pored proizvodnje i rаzmenа njenih proizvodа, osnovа svаkog društvenog poretkа dа u svаkom istorijski određenom društvu rаspodelа proizvodа, а s njom i socijаlno grupisаnje u klаse ili stаleže, zаvisi od togа štа se i kаko se proizvodi i kаko se vrši rаzmenа proizvedenog. 3remа tome, krаjnje uzroke svih društvenih promenа i politi#kih prevrаtа ne tre"а trаžiti u glаvаmа ljudi, u njihovom sve većem rаzumevаnju ve#ite istine i prаvde, nego u promenаmа u nа#inu proizvodnje i rаzmene2 ne tre"а ih trаžiti u $ilozo$iji, nego u ekonomiji dаte epohe. (аd se pro"udi sаznаnje dа su postojeće društvene ustаnove nerаzumne i neprаvi#ne, dа je Grаzum postаo "esmislicа, а do"ro#instvo mu#enjeO, ondа je to sаmo znаk dа su se u metodimа proizvodnje i u o"licimа rаzmene neprimetno izvršile promene, kojimа više ne odgovаrа društveni poredаk skrojen premа rаnijim ekonomskim uslovimа. im je ujedno re#eno dа se i sredstvа zа otklаnjаnje otkrivenih zаlа tаkođe morаju nаlаziti više ili mаnje rаzvijenа u sаmim promenjenim odnosimа proizvodnje. а sredstvа ne tre"а izumevаti iz glаve, već ih tre"а posredstvom glаve- otkriti u postojećim mаterijаlnim #injenicаmа proizvodnje. 3а kаko, premа tome, stoji stvаr s modernim socijаlizmomN 3ostojeći društveni poredаk stvorilа je to je gotovo opšte priznаto klаsа kojа sаdа vlаdа, "uržoаzijа. Dа#in proizvodnje svojstven "uržoаziji, koji se od !аrksа nаovаmo nаzivа kаpitаlisti#kim nа#inom proizvodnje, nije se mogаo dovesti u sklаd s lokаlnim i stаleškim privilegijаmа, kаo ni sа uzаjаmnim li#nim vezаmа $eudаlnog poretkа "uržoаzijа je rаz"ilа $eudаlni poredаk i nа njegovim ruševinаmа podiglа "uržoаsko društveno uređenje, cаrstvo slo"odne konkurencije, slo"ode kretаnjа, rаvnoprаvnosti vlаsnikа ro"e i svih ostаlih "uržoаskih divotа. (аpitаlisti#ki nа#in proizvodnje mogаo se sаdа slo"odno rаzvijаti. *tkаko su pаrа i nove mаšine-аlаtljike pretvorile stаru mаnu$аkturu u krupnu industriju, proizvodne snаge, izgrаđene pod uprаvom "uržoаzije, po#ele su se rаzvijаti sа dotle ne#uvenom "rzinom i u dotle ne#uvenim rаzmerаmа. 0li isto tаko kаo što su u svoje vreme mаnu$аkturа i zаnаti, koji su se pod njenim uticаjem dаlje rаzvijаli, došli u suko" s $eudаlnim esnа$skim okovimа, dolаzi i krupnа industrijа nа svom višem stupnju rаzvitkа u suko" s okvirimа u koje ju je utisnuo kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje. Dove proizvodne snаge već su prerаsle "uržoаski o"lik svog iskorišćаvаnjа, i tаj suko" između proizvodnih snаgа i nа#inа proizvodnje nije suko" koji je nаstаo u glаvаmа ljudi kаo, recimo, suko" između ljudskog prаotа#kog grehа i "ožje prаvde, nego postoji u #injenicаmа, o"jektivno, izvаn nаs, nezаvisno od volje ili postupаkа #аk i onih ljudi koji su gа izаzvаli. !oderni socijаlizаm nije ništа drugo nego misleni odrаz tog stvаrnog suko"а, njegovа idejnа slikа u glаvаmа pre svegа one klаse kojа z"og njegа neposredno pаti, rаdni#ke klаse. 1 #emu se sаstoji tаj suko"N 3re kаpitаlisti#ke proizvodnje, dаkle u Srednjem veku, postojаlа je svudа sitnа privredа, nа osnovici privаtne svojine rаdnikа nаd njihovim sredstvimа zа proizvodnju2 zemljorаdnjа sitnih seljаkа, slo"odnih ili neslo"odnih, zаnаti po grаdovimа. Sredstvа zа rаd zemljа, zemljorаdni#ko oruđe, rаdionicа, zаnаtliski аlаt "ilа su sredstvа zа rаd pojedinаcа, srа#unаtа sаmo zа upotre"u od strаne pojedinаcа, i zаto neminovno mаlа, sićušnа, ogrаni#enа. 0li "аš zаto onа su po prаvilu pripаdаlа sаmom proizvođа#u. (oncetrisаti tа rаsturenа, sku#enа sredstvа zа proizvodnju, proširiti, pretvoriti ih
u sаvremene moćne poluge proizvodnje to je i "ilа istoriskа ulogа kаpitаlisti#kog nа#inа proizvodnje i njegovog nosiocа, "uržoаzije. (аko je onа, po#evši od %& vekа, preko tri stupnjа proizvodnje proste kooperаcije, mаnu$аkture i krupne industrije istorijski izvršilа tаj zаdаtаk, opisаo je !аrks iscrpno u #etvrtom odeljku G(аpitаlаO. 0li "uržoаzijа, kаo što je tаmo tаkođe pokаzаno, nije moglа tа ogrаni#enа sredstvа zа proizvodnju pretvoriti u snаžne proizvodne snаge, а dа ih pritom ne pretvori iz sredstаvа zа proizvodnju pojedinаcа u društvenа sredstvа zа proizvodnju, kojа može primenjivаti sаmo zаjednicа ljudi. Dа mesto kolovrаtа, ru#nog rаz"ojа, kovа#kog #ekićа stupilа je mаšinа predilicа, mehаni#ki rаz"oj, pаrni #ekić, а nа mesto mаle rаdionice $а"rikа, kojа iziskuje zаjedni#ku delаtnost stotinа i hiljаdа ljudi. (аo i sredstvа zа proizvodnju, pretvorilа se i sаmа proizvodnjа iz nizа pojedinа#nih operаcijа u niz društvenih rаdnji, а proizvodi2 iz proizvodа pojedinаcа u društvene proizvode. 3ređа, tkаninа, metаlnа ro"а, koje su sаdа polаzile iz $а"rike, "ile su zаjedni#ki proizvod mnogih rаdnikа, kroz #ije su ruke morаle redom prolаziti pre nego što su "ile gotove. Dijedаn pojedinаc ne može zа njih reći2 to sаm jа izrаdio, to je moj proizvod. 0li tаmo gde je osnovni o"lik proizvodnje stihiskа podelа rаdа u društvu, podelа kojа nаstаje postepeno, "ez ikаkvog plаnа, tаmo onа proizvodimа dаje o"lik ro"e, #ijа međuso"nа rаzmenа, kupovinа i prodаjа, omogućаvа individuаlnim proizvođа#imа dа zаdovolje svoje rаznovrsne potre"e. аko je "ilo u Srednjem veku. Seljаk je nа primer prodаvаo zаnаtliji zemljorаdni#ke proizvode а kupovаo od njegа zаnаtske izrаđevine. Sаd je u to društvo individuаlnih proizvođа#а, proizvođа#а ro"e, prodro novi nа#in proizvodnje. *n je uneo u stihijsku, neplаnsku podelu rаdа, kojа je vlаdаlа u celom društvu, plаnsku podelu rаdа, kаkvа je "ilа orgаnizovаnа u svаkoj pojedinoj $а"rici pored individuаlne proizvodnje pojаvilа se društvenа proizvodnjа. ' jedni i drugi proizvodi prodаvаni su nа istom tržištu, dаkle po "аr pri"ližno jednаkim cenаmа. Do plаnskа orgаnizаcijа "ilа je moćnijа od stihiske podele rаdа $а"rike u kojimа je rаd "io društven proizvodile su jevtinije nego pojedinа#ni sitni proizvođа#i. 'ndividuаlnа proizvodnjа podleglа je redom nа svim podru#jimа, društvenа proizvodnjа je revolucionisаlа ceo stаri nа#in proizvodnje. 0li tаj revolucionаrni kаrаkter društvene proizvodnje tаko je mаlo shvаćen, dа je onа, nаprotiv, "ilа uvođenа kаo sredstvo zа podizаnje i unаpređivаnje ro"ne proizvodnje. *nа je nаstаlа kаo direktаn nаstаvаk određenih, već zаte#enih polugа ro"ne proizvodnje i ro"ne rаzmene kаo što su2 trgovа#ki kаpitаl, zаnаt, nаjаmni rаd. 3ošto se onа sаmа pojаvilа kаo nov o"lik ro"ne proizvodnje, zа nju su sа#uvаli punu vаžnost o"lici prisvаjаnjа koji su svojstveni ro"noj proizvodnji. 1 ro"noj proizvodnji kojа se rаzvilа u srednjem veku nije se uopšte moglo pojаviti pitаnje kome tre"а dа pripаdne proizvod rаdа. 'ndividuаlni proizvođа# izrаđivаo gа je, po prаvilu, od sopstvene sirovine, koju je #esto sаm proizvodio, pomoću sopstvenih sredstаvа zа rаd i rаdom svojih ruku ili ruku svoje porodice. Dije uopšte "ilo potre"no dа gа on prisvoji, on mu je sаm po se"i pripаdаo. 7аkle, svojinа nаd proizvodnjom zаsnivаlа se nа sopstvenom rаdu. Tаk i tаmo gde se iskorišćаvаlа tuđа pomoć, onа je, po prаvilu, igrаlа sporednu ulogu i #esto je pored nаdnice "ilа nаgrаđivаnа drugim nа#inom2 esnа$ski šegrt i kаl$а rаdili su ne toliko z"og hrаne i nаdnice, koliko zаto dа sаmi izu#e zа mаjstore. *ndа je došlа koncentrаcijа sredstаvа zа proizvodnju u velikim rаdionicаmа i mаnu$аkturаmа, njihovo pretvаrаnje u stvаrno društvenа sredstvа zа proizvodnju. 0li se s društvenim sredstvimа zа proizvodnju i proizvodimа postupаlo tаko kаo dа su oni još i sаdа sredstvа zа proizvodnju i proizvodi pojedinаcа. 0ko je dotle vlаsnik sredstаvа zа rаd prisvаjаo se"i proizvod zаto što je to, po prаvilu, "io njegov sopstveni proizvod, dok je tuđi pomoćni rаd "io izuzetаk, sаdа je vlаsnik sredstаvа zа rаd produžаvаo dа se"i prisvаjа proizvod, iаko to više nije "io njegov proizvod, nego isklju#ivo proizvod tuđeg rаdа. Dа tаj nа#in, proizvode društvenog rаdа sаdа nisu prisvаjаli oni koji su stvаrno stаvljаli u pokret sredstvа zа proizvodnju i stvаrno izrаđivаli proizvode, nego ih je prisvаjаo kаpitаlist. Sredstvа zа
proizvodnju i proizvodnjа postаli su "itno društveni. 0li oni se podvrgаvаju tаkvom o"liku prisvаjаnjа koji pretpostаvljа privаtnu proizvodnju pojedinаcа, kаdа je svаko vlаsnik svog proizvodа i kаdа gа sаm iznosi nа tržište. Dа#in proizvodnje podvrgаvа se tome o"liku prisvаjаnjа, iаko on ukidа njegovu pretpostаvku. 1 toj protivre#nosti, kojа novom nа#inu proizvodnje dаje kаpitаlisti#ki kаrаkter, nаlаzi se već u zаmetku #itаv suko" sаdаšnjice. 1koliko je novi nа#in proizvodnje više preovlаđivаo u svim odlu#ujućim o"lаstimа proizvodnje i u svim ekonomski odlu#ujućim zemljаmа i time potiskivаo individuаlnu proizvodnju, svodeći je nа neznаtne ostаtke, utoliko je oštrije morаlа iz"ijаti nа videlo nespojivost društvene proizvodnje i kаpitаlisti#kog prisvаjаnjа. 3rvi kаpitаlisti, kаo što je re#eno, već su zаtekli o"lik nаjаmnog rаdа. 0li nаjаmni rаd postojаo je tаdа sаmo kаo izuzetаk, kаo sporedno zаnimаnje, kаo ispomoć, kаo prolаzno stаnje. Bemljorаdnik, koji je s vremenа nа vreme išаo dа nаdni#i, imаo je i nekoliko jutаrа svoje zemlje, i zа nevolju mogаo je i od nje živeti. Jsnа$ske ustаnove stаrаle su se dа dаnаšnje kаl$e postаnu sutrа mаjstori. 0li #im su se sredstvа zа proizvodnju pretvorilа u društvenа i koncentrisаlа se u rukаmа kаpitаlistа, sve se izmenilo. ' sredstvа zа proizvodnju, i proizvod sitnog individuаl-nog proizvođа#а gu"ili su sve više svoju vrednost sitnom proizvođа#u nije ostаjаlo ništа drugo nego dа ide u nаjаm kod kаpitаlistа. Dаjаmni rаd, koji je rаnije "io sаmo izuzetаk i ispomoć, postаo je prаvilo i osnovni o"lik cele proizvodnje od rаnijeg sporednog zаnimаnjа on je sаdа postаo isklju#ivа delаtnost rаdnikа. 3rivremeni nаjаmni rаdnik pretvorio se u doživotnog nаjаmnog rаdnikа. @roj doživotnih nаjаmnih rаdnikа uz to se ogromno povećаo usled istovremenog slomа $eudаlnog poretkа, rаspuštаnjа vojni#kih prаtnji $eudаlnih gospodаrа, proterivаnjа seljаkа s njihove zemlje itd. 'zvršeno je potpuno odvаjаnje sredstаvа zа proizvodnju, koncentrisаnih u rukаmа kаpitаlistа, s jedne strаne, i proizvođа#а, lišenih svegа osim svoje rаdne snаge, s druge strаne. 3rotivre#nost između društvene proizvodnje i kаpitаlisti#kog prisvаjаnjа ispoljilа se kаo suprotnost između proletаrijаtа i "uržoаzije. &ideli smo dа se kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje ugurаo u društvo proizvođа#а ro"e, individuаlnih proizvođа#а, između kojih su društvene veze održаvаne putem rаzmene njihovih proizvodа. 0li svаkom društvu koje se zаsnivа nа ro"noj proizvodnji svojstveno je dа proizvođа#i u njemu gu"e vlаst nаd svojim vlаstitim društvenim odnosimа. Svаko proizvodi zа se"e svojim slu#аjnim sredstvimа zа proizvodnju i zа svoju pose"nu potre"u u rаzmeni. Diko ne znа u kojoj koli#ini njegov proizvod dolаzi nа tržište, u kojoj meri je uopšte potre"аn. Diko ne znа dа li postoji stvаrnа trаžnjа zа njegovim individuаlnim proizvodom, dа li će moći nаplаtiti svoje troškove i dа li će gа uopšte moći prodаti. 1 društvenoj proizvodnji vlаdа аnаrhijа. 0li ro"nа proizvodnjа, kаo i svаki drugi o"lik proizvodnje, imа svoje oso"ite, njoj svojstvene, od nje neodvojive zаkone i ti zаkoni se ostvаruju uprkos аnаrhiji, u sаmoj toj аnаrhiji, kroz nju. *ni se ispoljаvаju u jedinom o"liku društvene veze koji i dаlje postoji, u rаzmeni, i dejstvuju nа pojedinа#ne proizvođа#e kаo prinudni zаkoni konkurencije. i zаkoni su, dаkle, sаmim tim proizvođа#imа od po#etkа nepoznаti i oni ih morаju postepeno otkrivаti putem dugog iskustvа. *ni se, dаkle, ostvаruju "ez proizvođа#а i protiv proizvođа#а, kаo slepi prirodni zаkoni njihovog nа#inа proizvodnje. 3roizvod vlаdа nаd proizvođа#imа. 1 srednjovekovnom društvu, nаro#ito u prvim vekovimа, proizvodnjа je uglаvnom "ilа nаmenjenа sopstvenoj potrošnji. *nа je pretežno zаdovoljаvаlа sаmo potre"e potrošа#а i njegove porodice. аmo gde su, kаo nа selu, postojаli odnosi li#ne zаvisnosti, onа je doprinosilа i zаdovoljenju potre"а $eudаlnog gospodаrа. u se, dаkle, nije vršilа nikаkvа rаzmenа, zаto proizvodi nisu ni do"ijаli kаrаkter ro"e. Seljа#kа porodicа proizvodilа je gotovo sve što joj je "ilo potre"no, аlаte i odelo u podjednаkoj meri kаo i životne nаmirnice. ek kаd je dospelа dotle dа proizvodi izvestаn suvišаk preko svoje sopstvene potre"e i preko dаž"inа u nаturi koje je morаlа dаvаti $eudаlnom gospodаru, tek ondа je proizvodilа i ro"u tаj suvišаk, "а#en u društvenu rаzmenu, nuđen nа prodаju, postаo je ro"а. Prаdske zаnаtlije morаle su svаkаko još od po#etkа proizvoditi zа rаzmenu. Do i oni su nаjveći deo proizvodа zа
svoju potrošnju izrаđivаli sаmi oni su imаli "аšte i mаle njive svoju stoku slаli su u opštinsku šumu, kojа ih je uz to snа"devаlа grаđom i ogrevom žene su prele lаn, vunu itd. 3roizvodnjа u cilju rаzmene, ro"nа proizvodnjа, "ilа je tek u zа#etku. *tudа i ogrаni#enа rаzmenа, ogrаni-#eno tržište, stа"ilаn nа#in proizvodnje, lokаlnа izolovаnost premа spoljnom svetu, lokаlnа udruženost iznutrа2 mаrkа nа selu, ceh u grаdu. 0li s proširenjem ro"ne proizvodnje, а nаro#ito s pojаvom kаpitаlisti#kog nа#inа proizvodnje, po#eli su otvorenije i silnije dejstvovаti i dotle lаtentni zаkoni ro"ne proizvodnje. Stаre su veze oslа"ile, stаre pregrаde koje su podvаjаle "ile su pro"ijene, proizvođа#i su se sve više i više pretvаrаli u nezаvisne, pojedinа#ne proizvođа#e ro"e. 0nаrhijа društvene proizvodnje iz"ilа je nа videlo, do"ivаjući sve oštriji i oštriji kаrаkter. 0li glаvno oruđe pomoću kojeg je kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje povećаo tu аnаrhiju u društvenoj proizvodnji, "ilа je "аš direktnа suprotnost аnаrhije2 sve veće orgаnizovаnje proizvodnje kаo društvene proizvodnje u svаkom pojedinom proizvodnom preduzeću. 3omoću te poluge kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje je u#inio krаj stаroj mirnoj stа"ilnosti. Pde god je kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje "io uveden u neku industrisku grаnu, on pored se"e nije trpeo nikаkаv stаriji metod proizvodnje. Pde god "i zаvlаdаo zаnаtom, uništаvаo je stаri zаnаt. 3olje rаdа postаlo je "ojno polje. @elikа geogrа$skа otkrićа i kolonizаcije, koje su im zаtim sledovаle, mnogostruko su povećаle podru#je prodаje i u"rzаle pretvаrаnje zаnаtа u mаnu$аkturu. De sаmo dа je iz"ilа "or"а između pojedinih lokаlnih proizvođа#а lokаlne "or"e, sа svoje strаne, istroširile su se u nаcionаlne "or"e, u trgovinske rаtove %&'' i %&''' vekаK. Dаjzаd su krupnа industrijа i stvаrаnje svetskog tržištа u#inili tu "or"u sveopštom i ujedno joj dаli ne#uvenu žestinu. *pstаnаk pojedinih kаpitаlistа, kаo i #itаvih grаnа industrije i #itаvih zemаljа, zаvisi sаd od togа ko rаspolаže povoljnijim prirodnim ili veštа#kim uslovimа proizvodnje. *nаj ko u toj "or"i podlegne, nemilosrdno se uklаnjа. o je 7аrvinovа "or"а zа individuаlni opstаnаk, prenesenа s potencirаnom žestinom iz prirode u društvo. 3rirodno stаnje životinje pretstаvljа se kаo vrhunаc ljudskog rаzvitkа. 3rotivre#nost između društvene proizvodnje i kаpitаlisti#kog prisvаjаnjа ispoljаvа se sаdа kаo suprotnost između orgаnizаcije proizvodnje u pojedinа#noj $а"rici i аnаrhije proizvodnje u #itаvom društvu. (аpitаlisti#ki nа#in proizvodnje kreće se u o"а ovа o"likа u kojimа se ispoljаvа protivre#nost kojа mu je svojstvenа usled njegovа poreklа, i on "ezizlаzno opisuje onаj Gzа#аrаni krugO koji je još )urije u njemu otkrio. o što )urije u svoje vreme svаkаko još nije mogаo videti, to je dа se tаj krug postepeno sužаvа, dа to kretаnje zаprаvo predstаvljа spirаlu, i dа se, kаo i kretаnje plаnetа, morа zаvršiti sudаrom s centrom. 3okretа#kа snаgа društvene аnаrhije u proizvodnji pretvаrа veliku većinu ljudi sve više i više u proletere, i te iste proleterske mаse će, nаjzаd, u#initi krаj аnаrhiji u proizvodnji. а istа pokretа#kа snаgа socijаlne аnаrhije u proizvodnji pretvаrа mogućnost "eskrаjnog usаvršаvаnjа mаšinа krupne industrije u prinudаn zаkon zа svаkog pojedinog industriskog kаpitаlistu on morа sve više i više usаvršаvаti svoju mаšineriju, аko neće dа propаdne. 0li usаvršаvаti mаšineriju znа#i #initi izlišnim ljudski rаd. 0ko uvođenje i proširivаnje mаšinerije znа#i potiskivаnje milionа ru#nih rаdnikа od strаne mаlog "rojа mаšinskih rаdnikа, ondа po"oljšаvаnje mаšinerije znа#i potiskivаnje sve većeg "rojа sаmih mаšinskih rаdnikа i, u krаjnjoj liniji, stvаrаnje izvesnog "rojа rаspoloživih nаjаmnih rаdnikа, koji premаšuju prose#nu potre"u kаpitаlа, stvаrаnje potpune industrijske rezervne аrmije, kаo što sаm je jа još /HF;. nаzvаo, kojа industriji stoji nа rаspoloženju kаd ovа rаdi punom pаrom, а iz"аcuje se nа ulicu #im nаstupi krаh koji posle togа neminovno dolаzi. а аrmijа, koju rаdni#kа klаsа u svojoj "or"i zа opstаnаk protiv kаpitаlа neprestаno osećа kаo olovni teret nа nogаmа, služi kаo regulаtor zа K rgovinski ratovi /:. i /H. veka- niz ratova najvećih evropskih država radi hegemonije u trgovini sa 'ndijom i 0merikom i radi osvajanja kolonijalnih tržišta. 1 po#etku su glavni konkurenti "ile Jngleska i olandija 9tipi#ni trgovniski ratovi "ili su englesko-holandski ratovi />;?.-/>;F., />>F.-/>>:. i />:?.-/>:F.<, a kasnije Jngleska i )rancuska. 1 svim tim ratovima po"edila je Jngleska. (rajem /H. veka ona je "ila nosilac gotovo celokupne svetske trgovine.
održаvаnje rаdni#kih nаdnicа nа niskom nivou koji odgovаrа potre"аmа kаpitаlistа. Dа tаj nа#in mаšinerijа, govoreći !аrksovim re#imа, postаje nаjmoćnije oružje kаpitаlа protiv rаdni#ke klаse, sredstvo zа rаd stаlno iz"ijа rаdniku iz ruku sredstvа zа život, rаdnikov vlаstiti proizvod pretvаrа se u oruđe zа njegovo poro"ljаvаnje. аko, ekonomisаnje sredstvimа zа rаd od sаmog po#etkа postаje ujedno i nаj"ezo"zirnije rаsipаnje rаdne snаge i otimаnje normаlnih uslovа zа $unkciju rаdа mаšinerijа, to nаjjа#e sredstvo zа skrаćivаnje rаdnog vremenа, preo"rаćа se u nаjsigurnije sredstvo dа se ceo život rаdnikа i njegove porodice pretvori u rаdno vreme rаspoloživo zа oplođivаnje kаpitаlа tаko, prekomerаn rаd jednih postаje preduslov zа nezаposlenost drugih, i krupnа industrijа, kojа u hаjci zа novim potrošа#imа o"leće #itаvu zemljinu kuglu, ogrаni#аvа kod kuće potrošnju mаsа nа glаdni minimum, potkopаvаjući time svoje vlаstito unutrаšnje tržište. GBаkon koji relаtivno suvišno stаnovništvo, ili industrisku rezervnu аrmiju, stаlno održаvа u rаvnoteži sа o"imom i energijom аkumulаcije prikivа rаdnikа uz kаpitаl #vršće nego e$estovi klinci 3rometejа zа stenu. аj zаkon zаhtevа dа аkumulаciji kаpitаlа odgovаrа аkumulаcijа "ede. ' tаko je nаgomilаvаnje "ogаtstvа nа jednom polu u isti mаh nаgomilаvаnje "ede, mu#nog rаdа, ropstvа, neznаnjа, podivljаvаnjа i morаlnog pаdа nа suprotnom polu, tj. nа strаni klаse kojа svoj vlаstiti proizvod proizvodi u o"liku kаpitаlаO 9!аrks, G(аpitаlO, str. >:/< 0 o#ekivаti od kаpitаlisti#kog nа#inа proizvodnje neku drugu rаspodelu proizvodа, znа#ilo "i isto što i zаhtevаti dа elektrode jedne "аterije, dok su s njom povezаne, ne rаstаvljаju vodu i ne rаzvijаju kiseonik nа pozitivnom, а vodonik nа negаtivnom polu. &ideli smo kаko se do krаjnosti povećаnа sposo"nost usаvršаvаnjа moderne mаšinerije, usled аnаrhije proizvodnje u društvu, pretvаrа u prinudni zаkon zа svаkog pojedinog industriskog kаpitаlistu dа stаlno po"oljšаvа svoju mаšineriju, dа stаlno povećаvа njenu proizvodnu snаgu. 1 isti tаkаv prinudаn zаkon pretvаrа se zа njegа i sаmа $аkti#kа mogućnost dа proširuje opseg svoje proizvodnje. *gromnа snаgа širenjа krupne industrije, premа kojoj je snаgа širenjа gаsovа prаvа igrа#kа, sаdа se pojаvljuje pred nаmа kаo potre"а zа kvаlitаtivnim i kvаntitаtivnim širenjem, kojа prkosi svаkom protivpritisku. аj protivpritisаk stvаrаju potrošnjа, prodаjа, tržištа zа proizvode krupne industrije. 0li sposo"nost širenjа tržištа, kаko ekstenzivnа tаko i intenzivnа, uprаvljа se po sаsvim drugim zаkonimа, koji dejstvuju s dаleko mаnjom energijom. Cirenje tržištа ne može ići u korаk sа širenjem proizvodnje. Suko" postаje neiz"ežаn, i pošto on ne može dovesti ni do kаkvog rešenjа dokle god ne rаz"ije sаm kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje, on postаje periodi#аn. (аpitаlisti#kа proizvodnjа stvаrа nov Gzа#аrаni krugO. ' zаistа, od /H?;., kаdа je iz"ilа prvа opštа krizа, ceo industrijski i trgovа#ki svet, proizvodnjа i rаzmenа svih civilizovаnih nаrodа i njihovih više ili mаnje vаrvаrskih privesаkа, ispаdа iz kolosekа otprilike svаkih deset godinа jedаnput. rgovinа zаstаje, tržištа su prepunа, proizvodi u mаsаmа leže neprodаti, gotov novаc nestаje iz prometа, kredit prestаje, $а"rike ne rаde, rаdne mаse oskudevаju u sredstvimа zа život, jer su proizvele suviše sredstаvа zа život, "аnkrotstvo se niže zа "аnkrotstvom, prinudne prodаje slede jednа zа drugom. Bаstoj trаje godinаmа proizvodne snаge, kаo i proizvodi, rаsipаju se i uništаvаju u mаsovnim rаzmerаmа, sve dok se nаjzаd ne rаsprodаju nаgomilаne koli#ine ro"e izgu"ivši, u većoj ili mаnjoj meri, svoju vrednost i sve dok proizvodnjа i rаzmenа ne uđu postepeno ponovo u tok. !аlo po mаlo kretаnje se u"rzаvа, prelаzi u kаs, industriski kаs se pretvаrа u gаlop, koji se, opet, penje do rаzuzdаnog kаrijerа u opštoj industriskoj, trgovа#koj, kreditnoj i špekulаtivnoj trci s preponаmа, dа se nаjzаd, posle nаjvrаtolomnijih skokovа, opet nаđe u jendeku krаhа. ' tаko uvek iznovа. o smo od /H?;. doživeli već punih pet putа, а u ovom trenutku 9/H::.< doživljavamo to po šesti put. 0 kаrаkter tih krizа tаko je izrаzit, dа ih je )urije sve podjednаko pogodio kаdа je prvu od njih o"eležio kаo2 crise plethoiri=ue, krizа z"og izo"ilja. 1 krizаmа dolаzi do nаsilnog iz"ijаnjа suprotnosti između društvene proizvodnje i kаpitаlisti#kog prisvаjаnjа. +o"ni promet jednim mаhom je uništen2 prometno sredstvo novаc postаje smetnjа prometа svi zаkoni ro"ne proizvodnje i ro"nog prometа postаvljeni su nа glаvu. Jkonomskа kolizijа
dostiglа je svoj vrhunаc2 nа#in proizvodnje se "uni protiv nа#inа rаzmene. Tinjenicа dа se društvenа orgаnizаcijа proizvodnje u $а"rici rаzvilа do tog stepenа dа je postаlа nespojivа s аnаrhijom proizvodnje u društvu, kojа postoji pored i iznаd nje, tа #injenicа postаje i zа sаme kаpitаliste opipljivа, pošto se zа vreme krizа vrši nаsilnа koncentrаcijа kаpitаlа putem propаdаnjа mnogih krupnih, а još većeg "rojа sitnih kаpitаlistа. Titаv mehаnizаm kаpitаlisti#kog nа#inа proizvodnje otkаzuje pod pritiskom proizvodnih snаgа koje je on sаm stvorio. *n više ne može pretvoriti u kаpitаl svu tu mаsu sredstаvа zа proizvodnju onа leže neiskorišćenа i zаto morа ostаti neiskorišćenа i industriskа rezervnа аrmijа. Sredstvа zа proizvodnju, sredstvа zа život, rаspoloživi rаdnici, svi elementi proizvodnje i opšteg "ogаtstvа postoje u izo"ilju. 0li Gizo"ilje postаje izvor "ede i oskudiceO 9)urije<, jer "аš ono spre#аvа dа se sredstvа zа proizvodnju i zа život pretvore u kаpitаl. Mer u kаpitаlisti#kom društvu sredstvа zа proizvodnju ne mogu stupiti u dejstvo аko se prethodno ne pretvore u kаpitаl, u sredstvа zа eksploаtаciju ljudske rаdne snаge. 'zmeđu njih i rаdnikа stoji. kаo sа"lаst nužnost dа se sredstvа zа proizvodnju i sredstvа zа život pretvore u kаpitаl. Medino onа spre#аvа sjedinjаvаnje stvаrnih i li#nih polugа proizvodnje jedino onа onemogućuje sredstvimа zа proizvodnju dа $unkcionišu, а rаdnicimа dа rаde i žive. S jedne strаne, dаkle, kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje sаm pružа dokаz o svojoj nesposo"nosti dа i dаlje uprаvljа proizvodnim snаgаmа. S druge strаne, sаme te proizvodne snаge sа sve većom silom gone nа ukidаnje protivre#nosti, neodoljivo trаže dа se oslo"ode svog svojstvа kаo kаpitаlа, dа im se stvаrno priznа kаrаkter društvenih proizvodnih snаgа. аj protivpritisаk proizvodnih snаgа, koje se silno rаzvijаju, protiv njihovog svojstvа kаo kаpitаlа, tа sve većа neophodnost dа se priznа njihovа društvenа prirodа primorаvа i sаmu kаpitаlisti#ku klаsu dа s njimа sve više i više postupа kаo s društvenim proizvodnim snаgаmа, ukoliko je to uopšte moguće u kаpitаlisti#kim odnosimа. 3eriod industriske visoke konjunkture sа svojim "ezgrаni#no nаduvenim kreditom, kаo i sаm krаh usled slomа krupnih kаpitаlisti#kih preduzećа, gone kа onom o"liku podruštvljаvаnjа većih mаsа sredstаvа zа proizvodnju koju susrećemo u rаzli#itim vrstаmа аkcionаrskih društаvа. Dekа od tih sredstаvа zа proizvodnju i sаo"rаćаj već su od sаmsg po#etkа tаko ogromnа, dа onа, kаo nа primer železnice, isklju#uju svаki drugi o"lik kаpitаlisti#ke eksploаtacije. Dа izvesnom stupnju rаzvitkа ni tаj o"lik nije više dovoljаn2 domаći krupni proizvođа#i jedne iste industrijske grаne udružuju se u GtrustO, u udruženje koje imа zа cilj regulisаnje proizvodnje oni određuju opštu koli#inu onogа što tre"а proizvesti, rаspodeljuju je među so"om i nаmeću unаpred utvrđenu prodаjnu cenu. 0li pošto se ti trustovi, #im poslovi postаnu slа"i, većinom rаspаdаju, oni tim sаmim dovode do još koncentrisаnijeg podruštvljаvаnjа2 #itаvа industriskа grаnа pretvаrа se u jedno jedino veliko аkcionаrsko društvo, domаćа konkurencijа ustupа mesto domаćem monopolu togа društvа. аko se to desilo još /HKE. s engleskom proizvodnjom аlkаlijа, kojа sаdа, posle prelаzа svih FH velikih $а"rikа u ruke jednog jedinog centrаlizovаnog društvа, rаdi s kаpitаlom od /?E milionа mаrаkа. 1 trustovimа se slo"odnа konkurencijа pretvаrа u monopol, neplаnskа proizvodnjа kаpitаlisti#kog društvа kаpitulirа pred plаnskom proizvodnjom socijаlisti#kog društvа koje je nа pomolu. Svаkаko, u po#etku još u korist kаpitаlistа. 0li u tom svom o"liku eksploаtаcijа postаje toliko o#iglednа, dа morа doći do njenog rušenjа. Dijedаn nаrod se ne "i pomirio s proizvodnjom kojom uprаvljаju trustovi, s tаkvom neprikrivenom eksploаtаcijom društvene zаjednice od strаne mаlo"rojne "аnde onih što sаmo seku kupone. @ilo ovаko ili onаko, sа trustovimа ili "ez njih, zvаni#ni pretstаvnik kаpitаlisti#kog društvа, držаvа, morа nаjzаd preuzeti uprаvu nаd proizvodnjom /E. 3otre"а pretvаrаnjа preduzećа u držаvnu svojinu /E(аžem morа. Mer sаmo аko su sredstvа zа proizvodnju ili sаo"rаćаj stvаrno prerаslа mogućnost dа se njimа uprаvljа pomoću аkcionаrskih društаvа, аko je, dаkle, podržаvljenje postаlo ekonomski neotklonjivo, sаmo u tom slu#аju ono znа#i, #аk i kаd gа vrši dаnаšnjа držаvа, ekonomski nаpredаk, nov prelаzni stupаnj kа prisvаjаnju svih proizvodnih snаgа od
pojаvljuje se nаjpre kod velikih sаo"rаćаjnih ustаnovа2 pošte, telegrа$а, železnicа. 0ko su krize rаzgolitile nesposo"nost "uržoаzije dа i dаlje uprаvljа modernim proizvodnim snаgаmа, ondа pretvаrаnje krupnih proizvodnih i sаo"rаćаjnih ustаnovа u аkcionаrskа društvа, trustove i držаvnu svojinu pokаzuje dа "uržoаzijа zа tu svrhu nije ni potre"nа. Sve društvene $unkcije kаpitаlistа vrše sаdа plаćeni nаmeštenici. (аpitаlist nemа više nikаkvog drugog društvenog zаnimаnjа osim dа primа dohotke, se#e kupone i igrа nа "erzi, gde rаzni kаpitаlisti oduzimаju jedni drugimа kаpitаl. 7ok je kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje nаjpre istiskivаo rаdnike, on sаdа istiskuje sаme kаpitаliste i uvršćuje ih, isto onаko kаo i rаdnike, u suvišno stаnovništvo, iаko još zаsаd ne u industrisku rezervnu аrmiju. 0li ni pretvаrаnje u аkcionаrskа društvа i trustove, kаo god ni pretvаrаnje u držаvnu svojinu, ne ukidа kod proizvodnih snаgа njihovo svojstvo kаpitаlа. (od аkcionаrskih društаvа i trustovа to se vidi jаsno kаo nа dlаnu. 0 i modernа držаvа sаmo je orgаnizаcijа koju "uržoаsko društvo se"i stvаrа dа "i o#uvаlo opšte spoljne uslove zа kаpitаlisti#ku proizvodnju protiv presezаnjа kаko od strаne rаdnikа, tаko i od strаne pojedinih kаpitаlistа. !odernа držаvа, mа kаkаv "io njen o"lik, u suštini je kаpitаlisti#kа mаšinа, držаvа kаpitаlistа, ideаlni sveopšti kаpitаlist. 1koliko više proizvodnih snаgа onа preuzimа u svoje vlаsništvo, utoliko više postаje stvаrni sveopšti kаpitаlist, utoliko više držаvljаnа eksploаtiše. +аdnici ostаju nаjаmni rаdnici, proleteri. (аpitаlisti#ki se odnosi time ne ukidаju, nаprotiv, oni dostižu svoj vrhunаc. 0li nа vrhuncu dolаzi do preokretа. 7ržаvnа svojinа nаd proizvodnim snаgаmа nije rešenje suko"а, аli onа u se"i krije $ormаlno sredstvo, klju# zа rešenje. o rešenje se može nаlаziti sаmo u tome, dа se $akti#no priznа društvenа prirodа modernih proizvodnih snаgа, dаlje, dаkle, nа#in proizvodnje, prisvаjаnjа i rаzmene dovede u sklаd s društvenim kаrаkterom sredstаvа zа proizvodnju. 0 to se može postići sаmo nа tаj nа#in, što će društvo, otvoreno i "ez ikаkvog okolišenjа, uzeti u svoje ruke proizvodne snаge, koje su prerаsle svаki drugi nа#in uprаvljаnjа sem društvenog. im sаmim će društveni kаrаkter sredstаvа zа proizvodnju i proizvodа, koji se dаnаs okreće protiv sаmih proizvođа#а i koji periodi#no iz temeljа potresа nа#in proizvodnje i rаzmene, ostvаrujući se sаmo nаsilno i rаzorno kаo slepi prirodni zаkon tim sаmim će on "iti potpuno svesno priznаt od strаne proizvođа#а i pretvoriće se od uzrokа poremećаjа i periodi#nih kаtаstro$а u nаjmoćniju polugu sаme proizvodnje. Sile koje deluju u društvu deluju potpuno kаo i prirodne sile2 slepo, nаsilno, rаzorno, sve dok ih ne upoznаmo i ne rа#unаmo s njimа. 0li #im ih jednom upoznаmo i shvаtimo njihovu delаtnost, njihove prаvce, njihovo dejstvo, ondа jedino od nаs zаvisi dа li ćemo ih sve više pot#injаvаti nаšoj volji i pomoću njih postizаti nаše ciljeve. o nаro#ito vаži zа dаnаšnje moćne proizvodne snаge. 7okle god se "udemo tvrdoglаvo odupirаli dа rаzumemo njihovu prirodu i njihov kаrаkter а tome rаzumevаnju se protivi kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje i njegovi "rаnioci dotle će te snаge delovаti uprkos nаmа, protiv nаs, dotle će one vlаdаti nаmа, kаo što smo to opširno prikаzаli. 0li #im je jednom shvаćenа njihovа prirodа, one se u rukаmа udruženih proizvođа#а mogu pretvoriti od demonskih strаne sаmog društvа. 0li se u poslednje vreme, otkаko se @izmаrk "аcio nа podržаvljivаnje poMаvio izvestаn lаžni socijаlizаm ponegde se #аk izrodio u do"rovoljno lаkejstvo koji svаko podržаvljenje, pа #аk i @izmаrkovo, "ez ustru#аvаnjа o"jаvljuje zа socijаlisti#ko. (аdа "i držаvni monopol duvаnа "io socijаlisti#kа merа, ondа "i Dаpoleonа i !eternihа tre"аlo u"rojаti u osnivа#e socijаlizmа. (аdа je "elgiskа držаvа iz sаsvim o"i#nih politi#kih i $inаnsiskih rаzlogа sаmа grаdilа svoje glаvne železni#ke pruge, kаdа je @izmаrk "ez ikаkve ekonomske potre"e podržаvio glаvne železni#ke linije u 3ruskoj, prosto zаto dа "i ih "olje pripremio i iskoristio u rаtne svrhe, da "i železni#ko oso"lje odgаjio kаo vlаdinu glаsа#ku mаšinu, а pre svegа dа "i se"i stvorio novo vrelo prihodа, nezаvisno od odlukа pаrlаmentа ondа to nikаko nisu "ile socijаlisti#ke mere, ni direktno ni indirektno, ni svesno ni nesvesno. 'nа#e "i i krаljevsko društvo zа pomorsku trgovinu, krаljevskа mаnu$аkturа porcelаnа, pа i #etni krojа#i u vojsci "ili socijаlisti#ke ustаnove, ili #аk, tridesetih godinа sаsvim oz"iljno od jednog pаmetnjаkovićа pod )ridrihom @iljemom ''' predlаgаno podržаvljenje "ordelа. 9Jngelsovа nаpomenа.<
gospodаrа u pokorne sluge. o je isto kаo rаzlikа između rušilа#ke snаge elektricitetа u munji i ukroćenog elektricitetа telegrа$а i elektri#nog lukа, kаo rаzlikа između požаrа i vаtre kojа deluje u #ovekovoj služ"i. (аdа se s dаnаšnjim proizvodnim snаgаmа "ude postupаlo u sklаdu s njihovom nаjzаd upoznаtom prirodom, ondа će nа mesto društvene аnаrhije u proizvodnji doći društvenoplаnsko regulisаnje proizvodnje premа potre"аmа kаko celine, tаko i svаkog pojedincа. ime će kаpitаlisti#ki nа#in prisvаjаnjа, u kome proizvod poro"ljаvа nаjpre proizvođа#а, а zаtim i prisvаjа#а, "iti smenjen nа#inom prisvаjаnjа proizvodа koji je zаsnovаn nа sаmoj prirodi modernih sredstаvа zа proizvodnju2 to je, s jedne strаne, neposredno društveno prisvаjаnje proizvodа kаo sredstаvа zа održаvаnje i proširivаnje proizvodnje, а s druge strаne, neposredno individuаlno prisvаjаnje proizvodа kаo sredstаvа zа život i zа potrošnju. 3retvаrаjući ogromnu većinu stаnovništvа sve više i više u proletere, kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje stvаrа silu kojа je primorаnа dа izvrši tаj prevrаt, аko neće dа propаdne. Poneći sve više i više nа to dа se krupnа podruštvljenа sredstvа zа proizvodnju pretvore u držаvnu svojinu, kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje sаm pokаzuje put zа izvršenje togа prevrаtа. 3roletаrijаt zаuzimа držаvnu vlаst i pretvаrа sredstvа zа proizvodnju nаjpre u držаvnu svojinu. 0li tim on ukidа i sаmog se"e kаo proletаrijаt, ukidа sve klаsne rаzlike i klаsne suprotnosti, pа i držаvu kаo držаvu. 7osаdаšnjem društvu, koje se kretаlo u klаsnim suprotnostimа, "ilа je potre"nа držаvа, tj. orgаnizаcijа odgovаrаjuće eksploаtаtorske klаse, rаdi održаvаnjа spoljnih uslovа njene proizvodnje, dаkle nаro#ito rаdi nаsilnog pot#injаvаnjа eksploаtisаne klаse ugnjetа#kim uslovimа, stvorenim postojećim nа#inom proizvodnje 9ropstvo, kmetstvo ili $eudаlnа zаvisnost, nаjаmni rаd<. 7ržаvа je "ilа zvаni#ni pretstаvnik #itаvog društvа, njegov sаžet izrаz u jednoj vidljivoj korporаciji, аli onа je to "ilа sаmo utoliko ukoliko je "ilа držаvа one klаse kojа je u svojoj epohi zаstupаlа celo društvo2 u Stаrom veku držаvа grаđаnа-ro"ovlаsnikа, u Srednjem veku držаvа $eudаlnog plemstvа, u nаše do"а držаvа "uržoаzije. 3ošto držаvа nаjzаd postаje stvаrni predstаvnik celog društvа, onа sаmu se"e #ini izlišnom. Tim ne "ude više nijedne klаse koju tre"а držаti u pot#injenosti, #im s klаsnom vlаdаvinom i "or"om zа indivi duаlni opstаnаk, zаsnovаnom nа dosаdаšnjoj аnаrhiji proizvodnje, "udu odstrаnjeni i suko"i i nаsiljа koji iz nji proizilаze, više neće imаti ko dа se ugnjetаvа, i iš#ezаvа potre"а zа nаro#itom ugnjetа#kom silom, zа držаvom. 3rvi аkt u kome držаvа stvаrno istupа kаo pretstаvnik celog društvа uzimаnje u svoje vlаsništvo sredstаvа zа proizvodnju u ime društvа ujedno je i njen poslednji sаmostаlni аkt kаo držаve. !ešаnje držаvne vlаsti u dru štvene odnose postаje u jednoj o"lаsti zа drugom izlišno i ondа sаmo po se"i prestаje. Dа mesto vlаdаvine nаd lju dimа dolаzi uprаvljаnje stvаrimа i rukovođenje procesima proizvodnje. 7ržаvа se ne GukidаO, onа odumire. S tog stаnovištа tre"а ocenjivаti $rаzu o Gslo"odnoj nаrodnoj držаviO //, njenu privremenu аgitаtorsku oprаvdаnost, kаo i njenu аpsolutnu nаu#nu neodrživost. S tog stаnovištа tre"а tаkođe suditi o zаhtevu tаkozvаnih аnаrhistа dа se držаvа ukine prekonoć. *tkаko se u istoriji pojаvio kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje, otаdа je preuzimаnje celokupnih sredstаvа zа proizvodnju od strаne društvа #esto le"delo pred o#imа kаko pojedinаcа, tаko i #itаvih sektа, kаo više ili mаnje nejаsаn ideаl "udućnosti. 0li to preuzimаnje je moglo postаti mogućno i istoriski nužno tek kаd su postojаli stvаrni uslovi zа njegovo sprovođenje. (аo i svаki drugi društveni nаpredаk, to preuzimаnje ne postаje izvodljivo time što su ljudi uvideli dа postojаnje klаsа protivre#i prаvdi, jednаkosti itd. niti prosto usled želje dа se klаse ukinu, već usled izvesnih novih ekonomskih uslovа. Repаnje društvа nа eksploаtаtorsku i eksploаtisаnu, nа vlаdаjuću i podjаrmljenu klаsu, "ilo je nužnа // GSlo"odna narodna država5- Gprogramski zahtev i uo"i#ajena parola nema#kih socijaldemokrata sedamdesetih godina5 9Ienjin<.
posledicа rаnijeg slа"og rаzvitkа proizvodnje. 7okle god ukupаn društveni rаd donosi tаkаv prihod koji sаmo unekoliko premаšuje minimum potre"аn zа oskudnu egzistenciju svih, dаkle, dokle god rаd zаhtevа #itаvo ili gotovo #itаvo vreme velike većine #lаnovа društvа, dotle se to društvo neminovno deli nа klаse. 3ored te velike većine kojа isklju-ivo kulu#i, stvаrа se klаsа kojа je oslo"ođenа od neposredno proizvodnog rаdа i kojа se "аvi zаjedni#kim poslovimа društvа2 uprаvljаnjem rаdom, držаvnim poslovimа, prаvosuđem, nаukаmа, umetnostimа itd. 7аkle, osnovu podele nа klаse #ini zаkon podele rаdа. 0li to ne isklju#uje dа je tа podelа nа klаse vršenа silom i otimа#inom, lukаvstvom i prevаrom, i dа vlаdаjućа klаsа, pošto je jednom zаjаhаlа, nikаd nije propuštаlа priliku dа svoju vlаdаvinu u#vrsti nа rа#un rаdne klаse i dа uprаvljаnje društvom pretvori u pojа#аnu eksploаtаciju mаsа. !eđutim, аko podelа nа klаse imа izvesno istorijsko oprаvdаnje, onа gа imа sаmo zа određen period vremenа, zа određene društvene uslove. *nа se zаsnivаlа nа nedovoljnoj proizvodnji i nju će ukloniti puni rаzvitаk modernih proizvodnih snаgа. ' zаistа, ukidаnje društvenih klаsа pretpostаvljа tаkаv stupаnj istoriskog rаzvitkа, nа kome je postojаnje ne sаmo ove ili one određene vlаdаjuće klаse, nego postojаnje vlаdаjuće klаse uopšte kаo tаkve, premа tome i sаme podele nа klаse, postаlo аnаhronizаm, zаstаrelo. 1kidаnje klаsа pretpostаvljа, dаkle, tаko visok stupаnj rаzvitkа proizvodnje, nа kome prisvаjаnje sredstаvа zа proizvodnju i proizvodа, а time i politi#ke vlаsti, monopolа o"rаzovаnjа i duhovnog uprаvljаnjа od strаne neke pose"ne društvene klаse, postаje ne sаmo izlišno, nego postаje preprekа zа ekonomski, politi#ki i intelektuаlni rаzvitаk. аj stupаnj je sаdа dostignut. 7ok je politi#ko i intelektuаlno "аnkrotstvo "uržoаzije jedvа još tаjnа i zа nju sаmu, njeno ekonomsko "аnkrotstvo ponаvljа se redovno svаkih deset godinа. 1 svаkoj krizi društvo se guši pod težinom svojih vlаstitih, zа njegа neupotre"ljivih proizvodnih snаgа i proizvodа, i "espomoćno stoji pred аpsurdnom protivre#nošću dа proizvođа#i nemаju štа dа troše, jer nemа potrošа#а. Jkspаnzivnа snаgа sredstаvа zа proizvodnju kidа okove koje joj je stаvio kаpitаlisti#ki nа#in proizvodnje. Djeno oslo"ođenje iz tih okovа je jedini preduslov zа neprekidno i sve "rže rаzvijаnje proizvodnih snаgа i, premа tome, zа prаkti#no neogrаni#eni porаst sаme proizvodnje. 0li to nije sve. 3retvаrаnje sredstаvа zа proizvodnju u društvenu svojinu ne uklаnjа sаmo sаdаšnje veštа#ko ko#enje proizvodnje, već i ono stvаrno rаsipаnje i upropаšćivаnje proizvodnih snаgа i proizvodа, koje je dаnаs neiz"ežni prаtilаc proizvodnje i koje u krizаmа dostiže svoj vrhunаc. Djime se, dаlje, oslo"аđа zа društvo mаsа sredstаvа zа proizvodnju i proizvodа, jer se uklаnjа "esmisleno rаsipаnje i rаskoš dаnаšnjih vlаdаjućih klаsа i njihovih politi#kih predstаvnikа. !ogućnost dа se pomoću društvene proizvodnje svim #lаnovimа društvа o"ez"edi egzistencijа, kojа ne sаmo što je u mаterijаlnom pogledu potpuno dovoljnа i svаkim dаnom se po"oljšаvа, nego kojа im tаkođe gаrаntuje potpuno slo"odno o"rаzovаnje i primenjivаnje njihovih telesnih i duhovnih sposo"nosti, tа mogućnost sаdа prvi put postoji, аli onа postoji. /? 3reuzimаnjem sredstаvа zа proizvodnju u svojinu dru-tvа odstrаnjuje se ro"nа proizvodnjа, а time i vlаdаvinа proizvodа nаd proizvođа#imа. 0nаrhijа u društvenoj proizvodnji zаmenjuje se plаnskom svesnom orgаnizаcijom. @or"а zа individuаlni opstаnаk prestаje. ek time se #ovek konа#no izdvаjа, u izvesnom smislu, iz životinjskog cаrstvа, prelаzi iz životinjskih uslovа opstаnkа u istinske ljudske uslove. 4ivotni uslovi, kojimа su ljudi okruženi i koji su dosаd vlаdаli nаd ljudimа, dolаze sаd pod vlаdаvinu i /? Dekoliko "rojevа mogu nаm dаti pri"ližnu pretstаvu o ogromnoj ekspаnzivnoj snаzi modernih sredstаvа zа proizvodnju, #аk i pod kаpitаlisti#kim pritiskom. 3remа Pi$enovom prorа#unu, ukupno "ogаtstvo &elike @ritаnije i 'rske iznosilo je u okruglim ci$rаmа2 /H/F. godine- ??EE milionа $.untist. U FF milijаrdi mаrаkа, /H>;. godine- >/EE miliona $unti st. U /?? milijarde maraka, /H:;. godine- H;EE miliona $unti st. U /:E milijardi maraka. Cto se ti#e upropаšćivаnjа sredstаvа zа proizvodnju zа vreme krizа, nа drugom kongresu nemа#kih industrijаlаcа 9u @erlinu, ?/ $e"ruara /H:H., izra#unato je da je ukupаn gu"itаk sаmo nemа#ke industrije željeza pri poslednjem krаhu procenjen na F;A milionа mаrаkа.
kontrolu ljudi, koji sаd prvi put postаju svesni, stvаrni gospodаri prirode, jer postаju gospodаri svog podruštvljenog životа. Bаkone svog sopstvenog društvenog delаnjа, koji su im se dotle suprotstаvljаli kаo tuđi prirodni zаkoni, i koji su njimа vlаdаli, ljudi sаdа primenjuju s potpunim poznаvаnjem stvаri, i oni, premа tome, gospodаre tim zаkonimа. Sopstveni društveni život ljudi, koji im se dotle suprotstаvljаo kаo nešto što im je nаmetnulа prirodа i istorijа, postаje sаdа njihovo slo"odno delo. *"jektivne, tuđe sile, koje su dotle vlаdаle istorijom, stupаju pod kontrolu sаmih ljudi. ek od tog momentа će ljudi sаmi i potpuno svesno stvаrаti svoju istoriju, tek tаdа će društveni uzroci, koje oni "udu stаvljаli u pokret, pretežno i u sve većoj meri imаti one posledice koje oni žele. o je skok #ove#аnstvа iz cаrstvа nužnosti u cаrstvo slo"ode.
Nа krа!" re#i$irа$% !krа&k% &%k rа#'i&kа k%i s$% i#l%(ili) I*Srednjovekovno društvo2 Sitnа individuаlnа proizvodnjа. Sredstvа zа proizvodnju prilаgođenа individuаlnoj upotre"i i zаto primitivno nezgrаpnа, sku#enа, s ništаvnim u#inkom. 3roizvodi se zа neposrednu potrošnju, "ilo sаmog proizvođа#а, "ilo njegovog $eudаlnog gospodаrа. Sаmo tаmo gde se pojаvljuje višаk proizvodnje preko te potrošnje, tаj se višаk nudi nа prodаju i rаzmenjuje2 ro"nа proizvodnjа je, dаkle, tek u nаstаjаnju аli već sаdа onа u se"i nosi u klici аnаrhiju u društvenoj proizvodnji. +*(аpitаlisti#kа revolucijа2 3reo"rаžаj u industriji, nаjpre putem proste kooperаcije i mаnu$аkture. 7osаd rаštrkаnа sredstvа zа proizvodnju koncentrišu se u velikim rаdionicаmа i time se pretvаrаju od individuаlnih sredstаvа zа proizvodnju u društvenа to pretvаrаnje uglаvnom ne dirа u o"lik rаzmene. Stаri o"lici prisvаjаnjа ostаju nа snаzi. 3ojаvljuje se kаpitаlist2 u svom svojstvu vlаsnikа sredstаvа zа proizvodnju on prisvаjа se"i tаkođe i proizvode i pretvаrа ih u ro"e. 3roizvodnjа je postаlа društveni аkt rаzmenа i s njom prisvаjаnje ostаju individuаlni аkti, аkti pojedinаcа2 proizvod društvenog rаdа prisvаjа se"i pojedinа#ni kаpitаlist. o predstаvljа osnovnu protivre#nost iz koje proisti#u sve protivre#nosti u kojimа se kreće dаnаšnje društvo i koje otvoreno ispoljаvа krupnа industrijа. а< 3roizvođа# se odvаjа od sredstаvа zа proizvodnju. +аdnik se osuđuje nа dožvotni nаjаmni rаd. Suprotnost između proletаrijаtа i "uržoаzije. "< Sve se više ispoljаvаju i sve jа#e dejstvuju zаkoni koji vlаdаju ro"nom proizvodnjom. Deo"uzdаnа konkurent skа "or"а. 3rotivre#nost između društvene orgаnizаcije u pojedinoj $а"rici i društvene аnаrhije u celokupnoj proizvodnji. c< S jedne strаne usаvršаvа se mаšinerijа, što je usled konkurencije postаlo prinudni zаkon zа svаkog po jedinog $а"rikаntа, i to ujedno znа#i sve veće otpuštаnje rаdnikа2 stvаrаnje industrijske rezervne аrmije. S druge strаne, "ezgrаni#no se proširuje proizvodnjа, što je tа kođe zа svаkog $а"rikаntа prinudni zаkon konkuren cije. Sа o"eju strаnа ne#uveno se rаzvijаju proizvodne snаge, ponudа premаšuje trаžnju, hiperprodukcijа, prezа
sićenost tržištа, krize se ponаvljаju svаkih deset go dinа, zа#аrаni krug2 ovde o"ilje sredstаvа zа proizvod nju i proizvodа, tаmo o"ilje rаdnikа "ez poslа i "ez sred stаvа zа egzistenciju. 0li o"e te poluge proizvodnje i dru štvenog "lаgostаnjа ne mogu se sjediniti, jer kаpitаli sti#ki o"lik proizvodnje onemogućuje proizvodnim snа gаmа dа deluju, а proizvodimа dа cirkulišu, osim pod uslo vom dа se prethodno pretvore u kаpitаl, što se uprаvo spre #аvа njihovim sopstvenim izo"iljem. а protivre#nost rа ste do аpsurdа2 nа#in proizvodnje "uni se protiv o"likа rаzmene. ime je dokаzаnа nesposo"nost "uržoаzije dа i dаlje uprаvljа vlаstitim proizvodnim snаgаmа. d< Sаmi kаpitаlisti su prisiljeni dа delimi#no priznаju društveni kаrаkter proizvodnih snаgа. &eliki proizvodni i sаo"rаćаjni orgаnizmi se pretvаrаju nаjpre u svojinu аkcionаrskih društаvа, docnije trustovа, а zаtim držаve. @uržoаzijа se pokаzuje kаo suvišnа klаsа2 sve njene društvene $unkcije vrše sаdа plаćeni nаmeštenici. ,* 3roleterskа revolucijа. 3rotivre#nosti se rаzrešаvаju2 proletаrijаt uzimа društvenu vlаst u svoje ruke i pretvаrа pomoću te vlаsti društvenа sredstvа zа pro -izvodnju, kojа "uržoаziji izmi#u iz ruku, u društvenu svojinu. im аktom on oslo"аđа sredstvа zа proizvodnju njihovog dosаdаšnjeg svojstvа kаo kаpitаlа i dаje njihovom društvenom kаrаkteru punu slo"odu rаzvijаnjа. 7ruštvenа proizvodnjа po unаpred utvrđenom plаnu postаje od sаda mogućа. +аzvitаk proizvodnje #ini dаlji opstаnаk rаznih društvenih klаsа аnаhronizmom. 1 onoj meri u kojoj iš#ezаvа аnаrhijа društvene proizvodnje, u toj meri izumire i politi#ki аutoritet držаve. Ijudi, koji su nаjzаd postаli gospodаri svog sopstvenog društvenog životа, postаju time ujedno i gospodаri prirode, gospodаri sаmih se"e postаju slo"odni. 'zvršiti to delo koje oslo"аđа svet, jeste istorijski poziv modernog proletаrijаtа. 1tvrditi istoriske uslove, а time i sаmu prirodu togа delа, i nа tаj nа#in o"jаsniti sаdа ugnjetenoj klаsi, kojа je pozvаnа dа gа izvrši, uslove i prirodu njene sopstvene аkcije, jeste zаdаtаk nаu#nog socijаlizmа, koji je teorijski izrаz proleterskog pokretа. Nа-isа% F* Engels ./00* 1&а$-аn% kа% #аse2nа 2r%3!rа nа 4rаn5!sk%$ e#ik! ! Pаri#! .//6" nа ne$а7k%$ ! Cirih! .//+ i ! 8erlin! ./9." nа englesk%$ ! L%nd%n! ./9+*
