P lava lla g una
by voki
- Ako požuriš sa spremanjem, imaćeš sreću da sretneš glavnu ostrvsku zverku u hotelskom holu! - Maribel Hernandez, jedna od
sobarica u hotelu „Las Arenas" je prenela tu informaciju svojoj koleginici, Amaris Moreno. - Oh, bože! Ponovo sam se zaljubila u njega! Za mene je bolje kada on ne dolazi u hotel! Tada sam mnogo efikasnija i pribranija! - O kome to govoriš? - interesovala se Amaris, dovršavajući presvlačenje. - Kako o kome?! - Maribel je začu dilo to pitanje. - Pa ko je, po
tvom mišljenju, najzgodniji muškarac na Palma de Majorci?! - Nemam svog favorita - Amaris je ležerno ležerno slegla ramenima. ramenima. - Dobro znaš da ne procenjujem ljude prema izgledu, Maribel . - Slažem se da to može da zvuči površno, sem kada se radi o našem direktoru, gospodinu Saldani! On je kompletan muškarac! - Ne sećam se da si mi pričala da si ga upoznala i, samim tim, stekla takav utisak o njemu. - Ponekad mi smeta ta tvoja... formalnost, Amaris! Budi malo spontana i ležerna! Naravno da nisam, lično, upoznala našeg
direktora! Obe znamo da on, u hotelu, komunicira isključivo sa upravnikom i svojom sekretaricom! - Na osnovu čega si, u tom slučaju, zaključila da Saldana kompletan muškarac? - Na osnovu svega što znam o njemu! On je veoma
je Hiran
uspešan, kreće se u odabranom društvu, živi u predivnoj hacijendi, vozi fantastičan automobil i ima reputaciju muškarca kome ni jedna žena nije odolela! - Bla, bla, bla...! - Amaris se otvo reno narugala svemu što je
Maribel izgovorila. izgovorila. - Ne dajem pet para ni za jedan od nabrojanih
podataka o gospodinu Hiranu Saldani! Sve to ne mora ništa da znači, a posebno ne daje garanciju daje on muškarac koji je u stanju da usreći neku ženu!
by voki
- O, mene bi usrećio, još kako! - priznala je Maribel. - Eto, da me je danas samo pogledao, ja bih bila sreć na! A da mi se obratio, tek... - Zaista si detinjasta! - Amaris je blago prekorila Maribel. - Idem, sada! Francisko me čeka ispred lifta! - Javi mi ako se budeš mimoišla sa ostrvskom zverkom! Ili ako ti se, nekom srećom, bude obratio! - Zašto bi se Hiran Saldana meni obratio? - Zato što si tako slatka, Amaris! Hiran Saldana je u svakom smislu moćan, ali je slab prema lepim ženama! Primetiće te,
sigurno, ako još razgovara u holu hotela sa Robredom! Izgledaš veoma seksi u toj t oj haljinici! - Seksi?! - ponovila je Amaris
začuđeno. - Ovo je najskromnija moguća haljina na svetu! Nema de kolte, niti izreze, a dužina joj dopire tačno do kolena! Ne prati mi, čak, ni liniju tela!
- Svejedno! Upravo takva haljina potencira tvoju prirodnu lepotu! Uostalom, zbog čega se opireš tome da izgledaš seksi?! To
je san svih žena! - Veruj mi da nije moj san! Nije mi p otrebno
da, u seksi odeći, privlačim poglede muškaraca zbog kojih bih se osećala neprijatno! - E, pa, nadam
se da ćeš privući po gled Hirana Saldane! Ja bih volela da budem te sreće! Moram da ti priznam da ponekad maštam o njemu. I zavidim ti što si tako imuna na njega. - Zašto ne bih bila imuna? Ne po znajem ga! Videla sam ga nekoliko puta sa prozora! Primetila sam da je zaista zgodan, kao
što sam primetila da je čitavo ostrvo prepuno zgodnih muškaraca! Posebno u let -njoj sezoni. Maribel Hernandez je nestrpljivo odmahnula rukom. - Sa tobom je ne-
moguće voditi tipične ženske razgovore! Hajde, izlazi! Hoću da vidim da li ćeš privući pažnju glavne ostrvske zverke! - Ja nisam žena po ukusu Hirana Saldane - rekla je Amaris, bez imalo žaljenja. - Nedostaju mi obline na strateškim mestima, ako razumeš šta hoću da kažem.
by voki
Slažem se, ipak, ti si tako dobro građena! I sva si skladna! Imaš be-sprekornu figuru, Amaris! Vitka si, sa definisanim -
strukom, predivno izvajanim nogama i slatkom zadnjicom! Tvoje lice je ogledalo tvoje mu drosti, toga što si ozbiljna, zrela, Što
poseduješ dubinu. I lepa si, naravno! Obožavam da te vidim kada pustiš kosu i šminkom naglasiš svoje zelene oči! Amaris je utisnula Maribel poljubac u obraz i kratko je uštinula za bradu. - Hvala ti, divna moja koleginice! Sve to što si
rekla stoji u senci okolnosti da nemam velike grudi, ispućena usta i da se ne oblačim izazovno! A o tome da ne umem da budem slatka prema muškarcima je uzaludno i govoriti! - Samo se ti pravi pametna, pa se nikada nećeš udati! - Maribel je šaljivo pripretila Amaris. - Taj, koji bi se tebi dopao se, očigledno, još uvek nije rodio! - Rodio se, još kako, samo je potrebno da ga pronađem! izjavila je Amaris optimistično, izlazeći u hodnik. Pozdravila je svog kolegu, Franci- ska Sabala, nakon čega je bacila brz pogled na ručni sat. - Ako budemo imah sreće sa prevozom, uspećemo da obavimo kupovinu u planiranih sat vremena! - Upravnik Robredo je izričito
naložio da ne kasnimo! nadovezao se Francisko, momak simpatičnog izgleda, koji je u hotelu radio kao konobar. - Mogao bi da nas kazni ako prekora-
čimo dozvoljeno vreme za pauzu! - On samo glumata! - Amaris je nehajno odmahnula rukom. Nije toliko strog, koliko se pravi da jeste! Ipak, pustio nas je, i bio bi red da se vratimo u najavljeno vreme u hotel! Kako zbog njega,
tako i zbog naših kolega! U slučaju kašnjenja bi oni preuzeli naše poslove! - Tako si neustrašiva, Amaris! -Francisko joj je glasno odao priznanje. - Dopada mi se što uopšte nemaš strah pred autoritetima! - Pretpostavljam daje nas upravnik, Havijer Robredo, za tebe autoritet!
by voki
-Da! - On je čovek, kao i svi drugi! Njego vo zanimanje je da upravlja hotelom, a to i nije funkcija koja menja tokove evolucije! - Ha, ha, ha, baš si šaškasta! -Francisko se grleno nasmejao. Osmeh mu se zaledio na usnama kada je, po dolasku lifta u prizemlje, ugledao upravnika Robreda koji je razgovarao sa vlasnikom hotela, Hiranom Saldanom. Zastao je, obuzet
nejasnim strahom. Kao konobar koji se još uvek nalazio na probnom radu osećao je tremu u prisustvu upravni ka Robreda, dok ga je moguće suočavanje sa vlasnikom hotela gotovo paralisalo. Nije bilo za očekivati da mu se Hiran Saldana obrati, ipak, on je već počeo da smišlja kako bi, u toj situaciji, trebalo da se ponaša. Amaris nije imala ni približno sličnih problema, koji su mučili Franciska. Na nju prisustvo vlasnika i upravnika hotela nije ostavilo apsolutno nika kav utisak. Zato se, gledajući ispred sebe,
zaputila ka izlaznim vratima hotela, i svakako bi kroz njih prošla u punoj brzini, da je upravnik Robredo nije oslovio i pozvao je da
mu priđe. - Kuda ste se zaputili, gospođice Moreno, usred radnog vremena? -postavio joj je to pitanje strogim glasom, vidno se
mršteći. - Francisko i ja idemo da kupimo poklon za Šonju Mar tinez, našu ko-leginicu, koja se nedavno porodila -Amaris je smireno i pribrano objasnila. -Jutros ste, Francisku i meni, dali dozvolu da
obavimo kupovinu u pauzi za ručak. A i bili ste toliko dobri da priložite novac za kupovinu zajednič kog poklona! - Ah, da, u pravu si! - upravnik Robredo se udario po čelu. - To sam potpuno zaboravio! Idite, ali se vratite pre isteka pauze!
Bićete kažnjeni, ako zakasnite! - Vratićemo se na vreme, nastavnice Robredo! Odnosno, upravniče Robredo! - Amaris je namerno napravila taj lapsus, koji je začinila vragolastim osmehom,
by voki
Havijer Robredo je, od prvog trenutka, osetio da njegova funkcija ne ostavlja nikakav utisak na Amaris, da ga se ona, jedina od svih, nije plašila. Ponekad se, kao toga puta, i ša lila sa njim, na način koji je potpuno urušavao njegov autoritet.
Neko vreme mu to nije prijalo, pa je vrebao njene greške, kako bi joj po kazao da bi, ipak, trebalo da oseća strahopoštovanje prema njemu. Odustao je od tih pokušaja kada se pot puno uverio u to da je Amaris vredna, da je gosti hvale, da je ona neko na čija razna umeća je i sam mogao da se osloni. Kada je trebalo nešto da mu se pre vede na engleski jezik, na primer. Amaris se kratko naklonila upravniku, sve vreme ignorišući Hirana Saldanu koji nije skidao svoj pogled sa nje. Osetila je da
je privukla svu njegovu pažnju, time što se ponašala neustrašivo, što je bila potpuno pri rodna i spontana. I što je, na kraju, njega ignorisala. Naviknut na to da ga žene zagledaju i da na različite načine pokušavaju da mu privuku pažnju, Hirana je svaka ko zainteresovala devojka koja se po našala kao da ga ni ne vidi. I koja se, prema svom nadređenom, upravniku Robredu, ponašala kao prema svom rođaku. - Samo trenutak, gospođice More no! - Hiran je oslovio Amaris, sprečavajući je da ode. Izvadio je iz džepa pantalona novčanicu od sto evra i pružio je Amaris. - Neka ovo bude dopuna budžeta za poklon koji kupujete! - Baš lepo od vas! - Amaris mu je poklonila brz, ah i bezličan osmeh. -Hvala!
Trenutak, pre nego što je Amaris uspela da uzme novčanicu, upravnik Robredo je lagano odgurnuo Hirano-vu ruku. - To je praviše novca, gospodine Saldana! Polovina te bila sasvim dovoljna, kao vaš doprinos!
svote bi
by voki
- Zašto sprečavate gospodina Saldanu da bude velikodušan?! Amaris se nije ustezala da to prokomentari- še. - Zar vi bolje od njega znate koja je svota adekvatna za davanje?! - Ali... - upravnik Robredo se gotovo zacrveneo. - Svi smo dali po dvadeset evra... - Razlog više da gospodin Saldana da celih sto! - odvratila je
Amaris, posežući za novčanicom. - Potpuno ste u pravu... - promrmljao je Hiran, ne prepuštajući Amaris novac. - U svemu podržavam vaše razmišljanje.. .
S obzirom na to da je čvrsto držao novčanicu, Amaris je postala prinuđena da ga pogleda pravo u oči. U jednom jedinom trenutku, dugom poput večnosti, Amaris je postala svesna jačine harizmatičnosti, ko jom se Hiran Saldana odlikovao. I znala je da je ta harizmatičnost bila satkana od pravili, nikako umišlje nih vrednostL Alhemija urođenog šarma Hirana Sa ldane je ostvarila jako dejstvo na Amaris, osobu koju, do tada, nije bilo moguće osvojiti na prvi pogled. Ah na drugi...
Niz leđa joj je skliznula jeza, kada je sagledala spektar osobina kojima se Hiran Saldana odlikovao. Oko njega je blještala aura privlačnosti, podržana autentičnim samopouzdanjem, samosvešću, dostojanstvom. Za Amaris nije bilo nikakve sumnje daje Hiran Saldana bio
osoba koja je izazivala poštovanje i divljenje gde god bi se pojavio, da se svuda isticao, daje uspevao da učini sve št o bi zamislio, i da osvoji sve koje bi poželeo. Pristajala mu je uloga lidera, pa i status glavne ostrvske zverke, koji mu je Maribel Hernandez namenila.
Amaris se, najviše od svega, dopalo to što Hiran Saldana nije delovao nimalo arogantno, ipak, moglo je da se pretpostavi da
nije lako puštao ljude u svoj život, baš kao ni u svoje srce. Sav taj skup utisaka, koje je Hiran Saldana izazvao u njoj, nije ostavio Amaris ravnodušnom. Naprotiv, uči nio ju je
by voki
zainteresovanom. Toliko, da je, i protiv svoje volje, poslala Hira-
nu signal koji je otkrivao ono što je osećala. On se zadovoljno osmehnuo i tek joj je tada prepustio
novčanicu. Svesna stegnutosti svog grla, Amaris je kratko klimnula
glavom i požurila da sustigne Franciska, koji ju je čekao pred ulazom. - Nemoj ništa da me pitaš! - zatražila drugog izbora nego da je posluša.
je, a Francisko nije imao
* * * * *
Amaris je odabrala tržni centar „Neptuno" da u njemu obave kupovinu planiranih poklona. Iako je bio dosta udaljen od hotela, taj tržni centar je mogao da se pohvali velikim izborom stvari za bebe, kao i pristojnim cenama. S obzirom na to da je poznavala ukus i potrebe svoje koleginice
Šonje, Amaris je odlučila da joj kupe ogromnu i lepo dekorisanu korpu u kojoj se nalazilo sve ono što je tek rođe noj bebi bilo potrebno, od sredstava za higijenu, preko pelena, do odeće. Ostatak novca je bio dovoljan da kupe i velikog phšanog medveda koji je, pritiskom na dugme, mogao da pomera ruke. Francisko je preuzeo na sebe da nosi poklone, koji su bili nezgrapni i teški, dok je Amaris požurila da na ulici zaustavi taksi, jer im je svega desetak minuta preostalo do isteka pauze. Bilo je poželjno da se što pre vrat e u hotel u kome su, u tom udarnom periodu letnje sezone, sve sobe bile zauzete. Dok se Francisko pr ivremeno, sa teškim stvarima, smestio na klupu, Amaris nije oklevala da kroči na uli cu i mahanjem ruku
skrene pažnju na sebe. Jedan taksista ju je primetio i spretno se, uprkos velikoj gužvi, približio tržnom centru. - Divno je što ste se odmah pojavili! - rekla je Amaris vozaču kroz prozor, a onda je otvorila zadnja vrata i pozvala Franciska
da ustane sa klupe i uđe u kola.
by voki
Pre nego što je on uspeo da stigne do vozila, na zadnje sedište taksija se, u punoj brzini, smestila upadljivo atraktivna plavuša, odevena u veoma izazovnu haljinu sa dubokim dekolteom i
mnoštvom izreza. - Hej! - Amaris se pobunila, odbija jući da dozvoli plavuši da zatvori vrata. - Ovaj taksi sam ja pozvala i rezervisala za sebe! Vi
sačekajte drugi! - Oprostite, ništa vas ne razume m! - rekla je plavuša na engleskom jeziku, kakvim se služe Amerikancu - Šta, u ovoj situaciji, ima da se razume?! - odvratila je Amaris na besprekornom engleskom jeziku. -Videli ste da ja stojim pored vozila i da držim otvorena vrata! Molim vas izađite iz taksija i
sačekajte drugi! - Ne dolazi u obzir! - odbrusila je plavuša, i iznova pokušala da zatvori vrata, što joj Amaris nije dozvolila da učini. - Ti nisi vlasnica ovog vozila! Skloni se! - Ja sam došla prva! To znači da sam rezervisala ovo vozilo za sebe i svog kolegu! Vidite da on nosi teške stvari! A pritom smo i
u žurbi! -I ja sam u žurbi! Krenite! - plavuša je naredila vozaču. On je poslušno startovao motor i zatražio od Amaris da pusti vrata. - Vidim da ste od onih koji misle da vam pripada
čitav svet! -
Amaris se, držeći čvrsto vrata, nagla ka plavuši. - E, pa, ovaj taksi vam ne pripada! Njega sam ja pozvala! - Tako si zajapurena... - plavuša se cinično obratila Amaris. - Možda upravo doživljavaš sunčani udar! Ih, možda, nervni slom! - Neka sam i zajapurena! Bar nisam ofarbana plavuša sa grudima punim silikona! - Amaris joj nije ostala duž na. - I nisam drska i bezobrazna, za razliku od vas! - Ja bih da radim svoj posao, gospo đice! - tada se vozač obratio Amaris. - Pustite vrata, kako bih mogao da vozim!
by voki
- Vi niste korektni! - Amaris je, od besa, jedva dolazila do glasa. -Ja sam vas pozvala! Otvorila sam vrata za svog kolegu, a ne za
ovu drsku ženu! - Nemojte da me vređate! - zatražila je plavuša, zabacivši kosu. - Nisam učinila nikakav zločin. - Zločin je to što mislite da, iz ko zna kojih razloga, imate veća prava od mene! Objasnite joj da to, jedno stavno, nije tačno! Amaris je zatražila od vozača. - U ovom taksiju su lepe žene uvek u pravu! - odgovorio je vozač, gledajući plavušu u retrovizoru i značajno joj se smeškajući.
II Amaris je, glasnim uzvikom, pokazala koliko ju je zgrozio vozačev odgo vor. - Trebalo bi da se stidite te svoje poslovne logike, gospodine! Sigurna sam i da kršite neka pravila, zbog kojih bih mogla da vas prijavim! - Sa takvim ponašanjem nikada ništa nećeš uspeti da ostvariš! - plavuša je to nadmeno poručila Amaris. - Vi ste poslednja osoba na svetu koja bi trebalo da komentariše nečije ponašanje! - Amaris joj je odmah uzvratila. - Da ste me lepo zamoli li, svakako bih vam, kao gošći našeg ostrva, prepustila taksi! Ovako insistiram na tome da mi ga prepustite! - Meni su rekli da su Španjolke srdačne, ah to, za tebe, očigledno ne važi! - plavuša je nastavila da se nad mudruje sa Amaris. - A meni je pozna t mit o tome da su sve plavuše glupe, što za vas, očigledno, važi! - Amaris joj nije ostala dužna. - Moram li ja ovo da trpim?! - plavu ša se obratila vozaču koga je, pritom, prisno dodirnula po ramenu.
by voki
Vozač se ozareno osmehnuo da bi, odmah potom, ljutit o pogledao u Amaris. - Ne budi toliko tvrdoglava! Što pre pustiš ta vrata, pre ćeš da pronađeš drugi taksi! - poručio joj je, ispoljivši nestrpljenje. - Neću da pustim vrata! - Amaris je pokazala njoj svojstvenu upornost i potrebu za isterivanjem pravde. - Bolje da sam i tvrdoglava, nego nekorektna i glupa!
Okrenula se ka Francisku, kako bi zatražila od njega da joj pomogne, da zajedno izvrše pritisak na vozača, ali i na plavušu. Sa nevericom je konsta tovala da se Francisko, baš kao i tak sista, osmehivao plavuši, dok mu je pogled klizio niz njeno telo, obdareno raskošnim oblinama. - Zar ti nećeš baš ništa da učiniš?! - besno gaje upitala, sluteći da će je izneveriti. - Sačekaćemo drugi taksi - rekao je Francisko, koji je ushićeno reago-vao na to što mu je plavuša uzvratila osmeh. - Red je da, kao domaćini, izlazimo u susret turistima. - Da li bi izašao u susret turistkinji koja nema plavu kosu i ne nosi grudnjak zavidne veličine?! - Amaris se ljutito obrušila na Franciska. - Ha?!
Plavuša je iskoristila to što se Amaris neznatno udaljila od vozila da spretno zatvori vrata. Taksista nije oklevao, već je dao gas i u punoj brzini se odvezao niz ulicu. - Ne mogu da verujem! - uzviknula je Amaris, nakon što je savladala prvi šok. - Ona žena je preuzela taksi koji smo mi
zaustavili, a ti i vozač ste joj dali za pravo?! Vi ste stali na njenu stranu?! Zašto?! - Zašto da ne?! - Francisko je uzvratio pitanjem. - Ne pravi oko toga toliku dramu, Amaris. - Uviđaš li da si me, na neki
način, izdao, Francisko?! TVebalo je da me podržiš! Poneo si se kao neiskusni tinejdžer! Mi živimo na Palma de Ma jorci! Ostrvo je prepuno lepih žena! Ona plavuša svakako nije prva koju si video!
by voki
- Ostrvo je puno lepih žena koje me ne primećuju. Plavuša mi se osmehnula. - Zavela te je, kak o bi joj učinio po volji! Ona je dobila staje
htela, a ti si ispao loš prema meni! - Ma, hajde, Amaris! - Francisko je prislonio stvari koje je nosio uz saobraćajni znak. - Ja sam reagovao onako, kako je tipično za sve muškarce! Videla si, uostalom, daje i vo zač pokazao slabost
prema obdarenoj plavuši! - Obojica ste pokazali slabost pre ma
jednoj drskoj i umišljenoj ženi koja vas je iskoristila! Zar samo ja vidim tu stranu ovu situacije?! - Tačno. To je zato što ponašanje i karakter,
si žensko. Ti kod drugih žena primećuješ a mi, muškarci, primećujemo izgled. Dotična plavuša je izgledala vanserijski dobro! - Lepo je od tebe što si iskren, bar - Amaris je ponovo kročila na ulicu, kako bi potražila drugi taksi. - Ipak, ne mogu da ti oprostim to što me nisi podržao! Na neki način si me i uvre dio! Ispalo je da sam ja ružna, a dotična turistkinja lepa! - Oh, ne, ne...! - Francisko je žustro odmahnuo glavom. - Ti si prelepa, Amaris! - rekao je to iskreno. - Lep- ša si od ove turistkinje! Samo... - Samo šta?! - Ti si pristojna. Fina. Deluješ gotovo čedno. Momci znaju da im je potrebno mnogo truda, da bi te osvojili. Ja, na primer, nikada nisam uspeo da ti izmamim osmeh, kakav sam dobio od
plavuše! Osmeh pun koketnosti! Zbog tog osmeha sam, na trenutak, pomislio da sam poseban! A da bih u tvojim očima, na primer, ispao poseban, trebalo bi mnogo više da se trudim! - Upravo si prokockao sve šanse da te ikada smatram za nekoga ko je poseban, Francisko! - Amaris ga nije štedela svojim komentarima. -Mislila sam da si pametniji! Uviđaš li, sada, koliko štete je izazvala tvoja ispoljena slabost prema plavuši?! Izgubio si moje poštovanje i uveliko kasnimo na posao! Za kaznu
by voki
će me Robredo poslati da sređujem apar tmane sa najzahtevnijim gostima! - Ne verujem! Svi znamo d a si mu ti simpatična, i da se često oslanja na tebe! - Da, ali danas sam ga gotovo ponizila pred Saldanom! Kao sujetan čovek neće odoleti da mi se ne osve ti, nezavisno od toga
koliko sam mu simpatična! - Preživećeš... - promrmljao je Francisko, koji se i dalje pitao šta je zanosna plavuša htela da mu poruči svojim osmehom. Amaris se histerično nasmejala, svesna toga da Francisko baš nimalo nije hajao za onim, što mu je ona govorila. - Preživeću današnju kaznu, u vidu sređivanja apartmana razmaženih gostiju, ah ne znam kako ću da preživim to što sam pristojna i fina, što delujem čedno, što ne delim osmehe svim muškim tupanima redom, i što me nije lako osvojiti! - Evo, dolazi taksi! - objavio je Francisko, sa olakšanjem. - Sva tvoja drama je bila preterana i nepotrebna, Amaris. - Zaista?! - uzviknula je Amaris, uz ironičan osmeh. - Da ja nisam napravila svu onu dramu, ti ne bi dobio koketan osmeh od
plavuše! A to bi, već, predstavljalo pravu štetu! Prema očekivanju, upravnik hotela, Havijer Robredo, je kaznio Amaris i Franciska zbog prekoračenja vreme na za korišćenje pauze. Nerado je kaznio Amaris, jer ju je smatrao za najbolju od svih sobarica, i jer je ona, najbolje od svih,
govorila engleski jezik. Učinio je to kako bi onemogućio ostale zaposlene da prave shčne greške u jeku letnje sezone, i u neprekidnim nadmetanjima sa sve ve ćom konkurencijom. A pritom je bio i pomalo ljut na Amaris zbog okolnosti da je, pred Hiranom Saldanom, osporila njegov autoritet. Uputio je Amaris da, do kraja tog radnog dana, sprema apartmane gostima koji su već bih registrovani kao veoma
zahtevni. Znao je da će se ona izboriti sa njima jer je, za razliku od svojih koleginica, umela da zauzme stav i da pokaže gostima kada u nečemu preteraju.
by voki
Naviknuta na razne izazove i isku šenja,
Amaris se bez protivljenja uputila na poslednji sprat. Sa velikim olakšanjem je konstatovala da su apartmani uglavnom bih prazni. Gosti su taj
deo dana provodili na plažama, ili su se kupah u jednom od nekoliko hotelskih bazena.
Zahvaljujući tome što je niko nije ometao, brzo je došla do poslednjeg u nizu apartmana. Bila je umorna, žedna i gladna, i svakako nestrpljiva da se i sama okupa u moru. Amaris je odhčno plivala i ronila, i koristila je svaku priliku da se bavi različitim sportovima na vodi. Te aktivnosti su predivno oblikovale njenu vitku figuru, a fino formirani mišići su joj da vali dovoljno energije i snage da radi zahtevan posao sobarice, Amaris je sa čežnjom pogledala kroz prozor u hodniku koji je gledao na more, pre nego što je uvidom u spisak gostiju utvrdila da se u poslednjem apartmanu, koji je trebalo da sredi, nalazila izvesna Čelsi Kensington.
Pokucala je na vrata i raširila usne u osmeh, za slučaj da se pokaže kako se gošća nalazila u apartmanu. Kada su se vrata otvorila, osmeh joj se sledio na usnama. Otkrila je da Čelsi Kensington nije bio niko drugi, do drska
plavuša iz taksija! Načinila je korak unazad, zatečena i u stanju neverice. Poslednje što je želela da joj se dogodi bilo je da po novo sretne neprijatnu plavušu i to u okolnostima u kojima nije smela da bude neprijatna prema njoj. - Vidi, vidi... - plavuša se prva pri -brala i zadovoljno se iscerila. - Maca je došla na vratanca... Samo život može da uredi ovakve događaje! Pret postavljam da si spremna da mi se izviniš, za sve one uvrede koje si mi danas uputila? - Da U je pravi trenutak da spremim vas apartman, gospođice Kensington? - upitala ju je Amaris, odlučna da ignoriše svaku
vrstu provokacije, koju bi joj neprijatna gošća uputila.
by voki
- Previše si samouverena Amaris Moreno - oslovila ju
za jednu hotelsku spremačicu... je, nakon što je pročitala ime sa
identifikacione pločice. - Neko bi trebalo da ti pokaže gde je tvoje pravo mesto... - Ako se sada odmarate, mogu da dođem i kasnije - predložila je Amaris, nadajući se da će Čelsi Kensington prihvatiti taj predlog.
Međutim, ona je imala nešto potpuno drugačije na umu. - Što se mene tiče, sada je idealan trenutak da spremiš moj apartman! I to generalno! Hoću da mi promeniš posteljinu, usisaš podove, obrišeš prašinu, detaljno opereš kupatilo, odneseš odeću na pranje, dopuniš sadržaj mini frižidera i promeniš sve cveće u vazama! - Biće kako vi kažete, gospođice Kensington! - Amaris je bez pobune prihvatila sve te naredbe. Unela je kolica sa čistom postelji nom i priborom u apartman, spremna na dalje provokacije plavokose Amerikanke. - Jasno je da ti dužnost nalaže da
budeš ljubazna, ipak, priznajmo da bi me najradije izvređala, kao što si to danas uradila! - Čelsi Kensington je sipala seb i piće i sela u fotelju, oda kle je pažljivo pratila svaki pokret, koji bi Amaris načinila. - Nadam se da vam prija boravak u našem hotelu, gospođice Kensington? - Amaris je, dobro uvežbanim tonom, postavila to
pitanje Čelsi, ignorišući njenu nameru da je uvuče u verbalni sukob. - Prijao mije, sve dok mi se na vratima apartmana nije pojavila jedna agresivna i očigledno frustrirana so barica! Znaju li tvoji poslodavci koliko si svadljiva?! - Vaš apartman ima najlepši pogled - Amaris se iz petnih žila trudila da bude krajnje profesionalna, - Slažem se. Kada si, već, to spomenula, mogla bi i da opereš prozore!
by voki
To rade moje muške kolege! - odvratila je Amaris, zatežući prekrivač preko presvučenog kreveta. - Možda bi vam prijatnije -
bilo da sedite na terasi, dok ja usisavam? - Ne pravi se da ti je stalo do moje udobnosti! - brecnula se Čelsi. - Da si mogla, danas bi me izbacila na ulicu! Imala sam
sreću što me je vozač zaštitio! - U tom slučaju ću da požurim sa usisavanjem! - najavila je Amaris, uključujući usisivač. - Hoću da pokupiš svaku mrvicu! -naredila je Čelsi, namerno obarajući na pod zgužvani papirić sa stola. - Biće kako vi kažete, gospođice Kensington! - Amaris je to izgovorila sa anđeoskim osmehom. Njeno pribrano i dostojanstveno po našanje je veoma iritiralo Čelsi i navodilo je da smišlja načine, kojima bi joj naudila. U trenutku, u kome je Amaris ušla u kupatilo, kako bi oprala sve elemente, Čelsi se dosetila šta bi mogla da učini. Dohvatila je svoj elegantni, kožni, crveni novčanik i sme stila ga među ispeglane čaršave, koji su se nalazili na kohcima. Nakon toga je izašla na terasu, priš la ogradi i zagledala se u hotelski park, prošaran popločanim stazama i ispunjen cvetnim žbunovima. - Napravila sam popis onoga što vam nedostaje u mini f rižideru, gospođice Kensington! - Amaris je oba ve stila Čelsi, radujući se skorom izla sku iz njenog apartmana. - Neko od konobara će uskoro doći i dopuniti vam frižider! Da li vam je još nešto potrebno? - Jeste! Još uvek čekam da mi se izviniš za uvrede koje si mi danas izgovorila!
Amaris se kratko naklonila, čestitajući sebi na tome stoje uspela da odoli svim provokacijama. - Želim vam prijatan ostatak dana i maksimalno udoban boravak u hotelu, gospođice Kensington! - vedro joj je poručila, pre nego što je, uz uzdah olakšanja, izašla iz njenog apartmana.
by voki
III konobar zadužen za dopunjavanje pića i slatkiša u mini frižiderima, nije predugo čekao da ode u apartman kod Čelsi Kensington. Znao je da ga je čekala veoma bogata napojnica, a ponekad se dešavalo i da zatekne Celsi ode venu u oskudnu haljinicu, ispod koje, očigledno, nije nosila ništa. Taj prizor je svakako predstavljao praznik za njegove oči, dok je njegovom egu prijalo to što je Čelsi uvek flertovala sa njim. Pedro je bio dovoljno iskusan da zna da je Čelsi jedino bilo Pedro Morales,
stalo do toga da osvaja, da izaziva divljenje na svakom koraku.
Njena glad za muškim obožavanjem je bila neutaživa. Uprkos tome što od Č elsi Kensington nije mogao da dobije ništa više od zavodljivih osmeha i ko mplimenata na račun toga kako mu je stajala uniforma, Pedro se rado upuštao u igre obostranog, laganog zavođenja. Pazio je da ne prelazi granicu, s obzirom na to da je zaposlenima u hotelu bilo strogo zabranjeno da ulaze u veze sa gostima, i toga puta ga je Čelsi dočekala sa osmehom na nakarminisanim usna ma, čini se š irim nego ikada pre. - Hvala ti što si tako brzo došao, Pedro! - odmah je počela da koketira sa njim. - Počelo je da mi ponestaje moje omiljene mineralne vode! - Ne smemo da dozvolimo da budete žedni, gospođice Kensington! - rekao je Pedro, puneći frižider. - Posebno na ovim visokim temperaturama! - Da, zaista je vruće! Volim sunce, ali ne volim da se znojim! A ti, Pedro? - upitala ga je veoma sugestivno. - Zavisi - odgovorio je on, misleći kako bi se rado, sa tom rasnom plavušom, preznojavao ispod jorgana. Zatvorio je frižider i uspravio se. -Slobodno me potražite ako
vam nešto bude potrebno... Bilo šta...
by voki
Tako si uslužan, Pedro! - pohvalila ga je Čelsi, odlazeći da uzme torbu, odloženu na fotelji. - Zaslužio si do bru napojnicu! Mazno se osmehivala, dok je, navod no, tražila novčanik po torbi. Kada ga nije pronašla, počela je da se osvrće oko sebe. Otvorila je par fioka, zavi rila iza noćnih kom oda, pregledala džepove odložene odeće. - Oh, bože...! - uzviknula je, glumeći napad panike. - Ne mogu da pronađem svoj novčanik! - Samo polako, gospođice Kensington... - Pedro je požurio daje umiri. - Tu je negde! Sigurno! Evo, ja ću da vam pomognem da ga pronađete! Kao što je i najavio, Pedro je zaista počeo da zagleda sve ćoškove, i da pregleda sve delove apartmana, u koje je bilo -
pristojno da se zaviri. Hteo je da ispadne heroj, da upravo on pronađe novčanik i da, shodno tome, dobije adekvatnu nagra du. Obustavio je traženje kada je Č elsi besno frknula, i ispustila uzvik besa, - Znam gde je moj novčanik, Pedro! Ona bezobraznica ga je ukrala! Trebalo je da predvidim da će tako nešto da uradi! Iz
čiste osvete! - Mislite da vam je neko ukrao nov čanik? - Pedro joj
je prišao,
spreman da je sasluša. - Ne neko, već Amaris, sobarica! - Amaris? - ponovio je Pedro. -Amaris Moreno?! Na nju mislite? - Da, na nju! Čistila je apartman, a kada sam izašla na terasu,
ona mi je ukrala novčanik! - Oprostite što ću ovo da kažem, ali mislim da grešite... Amaris nikada...
Čelsi je oštro pogledala Pedra, što je njega navelo da začuti, - Idem odmah kod upravnika da prijavim tu nevaspitanu kradljivicu! - objavila je Čelsi, furiozno izlazeći iz apartmana. U punoj brzini se spustila do recep cije, gde je zatražila da je
sasluša upravnik hotela. Čim je spomenula nestanak novčanika,
by voki
zaposleni na recepciji su je uveli u posebnu kancelariju, kako je
ne bi čuli drugi gosti, i odmah pozvali upravnika hotela. Glumeći da je veoma uznemirena, Čelsi je ispričala upravniku da je, toga dana, imala neprijatan susret sa Amaris, da joj je upravo ona spremala apartman i da je iskoristila njen izlazak na
terasu da joj ukrade novčanik. Baš kao i Pedro, i upravnik hotela, Havijer Robredo, je zaus tio da odbrani Amaris i opiše je kao retko poštenu osobu. Međutim, i njega je Čelsi ućutkala oštrim pogledom. - Hoću da pregledate kohca, koja je dotična spremačica unela u moj apartman! - zatražila je Celsi. - Ne bi me iznenadilo da pronađete moj novčanik među svim onim stvarima! - U redu! Učinićemo to! - prihvatio je upravnik, - Vi se osvežite u našem restoranu! Popijte neki koktel, na ra čun kuće! - Kakav koktel?! - prasnula je Čel si. - U novčaniku mi je sav novac i sve kartice! Hoću da budem prisutna pri pretresu kolica, ali i ličnih stvari Amaris Moreno! Čelsi je bila previše agresivna i previše glasna, što je upravnika primoralo da joj izađe u susret. Dozvolio je Čelsi da ga prati do prostorije, u kojoj su se sobarice okupljale pri kraju radnog vremena. Nije mu bilo nimalo prijatno kada je stupio pred Amaris i zatražio od nje da mu, pred prisutnim kolegini cama, pokaže kolica, koja je unosi la kada je spremala apartman Čelsi Kensington. - Zašto tražite da pregledate koli ca? - Amaris se odmah pobunila. -Zar nešto nije u redu? - Ne, sve je u redu! - brecnula se Čelsi ironično. - Ako ne
računamo to što si mi ukrala novčanik! Amaris se tek neznatno namrštila. -Molim? Naravno da vam nisam ukrala novčanik. Možda vam je negde ispao. U taksiju, na primer. - Čujete
li je?! - Čelsi se tada obra tila upravniku. - Vidite da sam bila u pravu kada sam rekla da ne može da mi oprosti to što
by voki
sam joj danas preuzela taksi! Zato je odlučila da mi se osveti! Zahtevam da joj pregledate kohca! - Samo izvolite! - nimalo uznemirena, Amaris je blago gurnula kolica prema upravniku. - Tek da znate, tra- žiću od vas da mi se
izvinite zbog ovih gnusnih optužbi! - A ja ću tražiti da dobiješ otkaz, kada se utvrdi da si mi ukrala novčanik! - Celsi je imala spremnu repliku. Stoprocentno uveren u to da je Čel si Kensington nepravedno optužila Amaris, upravnik je počeo da ležerno pretražuje kolica. Kada se, između redova uredno složenih čaršava, uka zao crveni, kožni novčanik, nije moglo da se proceni ko je bio više iznenađen : upravnik, prisutne sobarice ili Amaris. * * * * *
ciknula je Čelsi, uzimajući novčanik. - Vidim da se oslanjaš na svoj oreol svetice, pa se nisi potrudila ni da sakriješ ono što si ukrala! Toliko si sigurna u sebe i svoj lažni imidž, na koji su naseli svi oko tebe! - Ništa ja nisam ukrala - Amaris je pribrano izgovorila, potpuno uverena u to da će podvala Celsi Kensington biti raskrinkana. - Sami ste stavili novčanik među čaršave, sa namerom da me optužite. Znajte da vam taj prljavi trik neće - Kradljivice jedna! -
uspeti. - Prljavi trik?! - Celsi se i fizički ustr emila na Amaris. - Još me i vređaš! Kako se usuđuješ?! - Smirite se, gospođice Kensington! - obratio joj se upravnik. - Proverite da li nešto nedostaje iz novčanika. Verujem da je to
najvažnije, u ovom trenutku. Čelsi je otvorila novčanik, pregle dala kartice i prebrajala novac. - Ne mogu da procenim da li je sav novac ovde, ali su bar kartice na broju! Kradljivica je uhvaćena pre nego što je stigla da ih prebaci na neko drugo mesto!
by voki
vama, gospođice Kensington, ali znajte da vaši atributi neće pomutiti osećaj za -
Taksista
je
pokazao
slabost
pre ma
pravdu upravnika Robreda - Amaris i dalje nije pokazivala ni najmanji znak uznemirenosti, potpuno uverena u to da u njenu
nedužnost i poštenje baš niko neće da posumnja. - On odlično zna koliko su zaposleni, pod njegovom upravom, pošteni. - Ako te upravnik uzme u zaštitu, ja ću svoju pravdu da potražim u policiji! - najavila je odlučno Čelsi Ken sington. - A pre toga ću sve goste hotela, koji se upravo sada okupljaju u restoranu zbog ručka, da obavestim da me je sobarica pokrala! Pozvaću ih, naravno, da bolje č uvaju svoje stvari ih da, jednostavno, promene hotel! - Ali, to bi, svakako, predstavljalo preteranu intervenciju! upravnik je odmah reagovao. - Rešićemo ovu stva r interno! Nema potrebe da uplićemo policiju, niti da uznemiravamo goste! - Jedino rešenje, koje bi me sprečilo da učinim ono, što sam najavila, je da dotična kradljivica dobije otkaz! - Čelsi je to demonstrativno zatražila, -I to odmah! Hoću da je vidim kako napušta hotel, pre nego što još neko ga pokrade! - Prepustite meni da resim na koji će način gospođica Moreno da bude kažnjenja! - rekao je upravnik, u po kušaju da zaštiti Amaris. - Verujte da niko neće biti oštećen! Čelsi se zlobno nasmejala, - Vidim da me niste shvatili ozbiljno... Sta bi bilo da nisam, blagovremeno, pri-metila da mi nedostaje novčanik? Da je kradljivica uspela da skloni moje kartice i moj novac? Kako bih nami rila troškove svog boravka u
hotelu? Kako bih se vratila kući, uostalom?! U tom slučaju bih ja završila u policiji! Zar bi trebalo da pređem preko tog mogućeg scenarija?! - Kao što
sam rekao... - upravnik je, pokretima ruku, iznova pokušao da umiri Čelsi. - Ne zanimaju me vaše reč i! - prekinula ga je Celsi. - Ono što tražim od vas su postupci! Ili ćete odmah da otpustite kradljivicu,
by voki
ili ću ja odmah da odem u restoran i dignem uzbunu među gostima! - Vaši
koketni osmesi možda i mogu da pomute razume muškarcima, ah sam sigurna da oni ostaju imuni pred vašim pretnjama - ubacila se Amaris, i dalje uverena u to da joj ne preti
baš nikakva opasnost, uprkos svoj drami koju je Čelsi Kensington izazvala.
Utoliko više se zbunila kada se upravnik, sav skrušen, okrenuo ka njoj i pogledao je na gotovo izvinja vajući način. - Otpušteni ste, gospođice Moreno! Molim vas da odmah predate univerzalni ključ od soba i identifikacionu kar ticu, uzmete svoje stvari i napu stite hotel! Ovde, više, niste dobrodošli! * * * * *
- Molim?! - izustila je Amaris u neverici. - Mora da se šalite! - Veoma sam ozbiljan. To što ste učinili je neoprostivo. Kao upravnik ne smem da dozvolim da ponovite istu stvar. - Da ponovim?! - Amaris se sva zajapurila. - Ja nisam ništa loše učinila, pa ništa loše ne mogu ni da po novim! - Dobili ste instrukcije o tome kako bi, dalje, trebalo da se vladate - upravnik je to s aopštio Amaris oborenog pogleda. - Od
vas tražim da odmah postupite prema njima. - Vi ni sami ne verujete da sam ukra la novčanik dotične gošće! - Amaris nije bila spremna da ćuti i bez borbe prihvati ono što se činilo kao neizbežno. - Ona je ta koja bi trebalo da bude zamoljena da napusti hotel zbog svo je lažne optužbe! - Ako budeš i dalje toliko drska, spremna sam da podnesem tužbu protiv tebe! - pripretila je Čelsi. -Tražiću nadoknadu za upućene mi klevete! Uviđajući u kom pravcu bi čitava stvar mogla d a se razvije, upravnik Robredo je promenio izraz lica, kada se ponovo obratio Amaris.
by voki
- Dajte mi univerzalni ključ od soba, gospođice Moreno! zatražio je, sa ispruženim dlanom. -I svoju identifikacionu karticu! U tom trenutku su se glasno pobunile i ostale prisutne
sobarice, ali su se utišale kada im je Havijer Robredo uputio poglede prepune upozorenja. - Tek da znate, ja nemam nameru da, bez borbe, prihvatim ovo rešenje! - objavila je Amaris, pružajući upravniku ključ i karticu. - Žaliću se vla sniku hotela, lično! - Ne bih vam to preporučio - poručio joj je upravnik, nakon čega se okrenuo ka Čelsi Kensington. - U ime uprave hotela vam se
izvinjavam na doživljenoj neprijatnosti! Žao mi je što ste, na odmoru, morali da prođete kroz ovo stresno iskustvo! Pozivam vas da budete naš gost i duže od pri javljenog vremena boravka, na naš račun, podrazumeva se! - Razmisliću o tome! - rekla je Čelsi, nakon čega je uputila Amaris pogled prepun trujumfalnog zadovoljstva.
Mahnula je svojim novčanikom i izašla iz prostorije, u društvu upravnika koji nije prestajao da joj se izvinjava i nudi razne vrste usluga, kao vid iskupljenja.
Oko Amaris su se okupile njene koleginice koje su joj pružile bezrezervnu podršku i stavile joj do znanja kako su stoprocentno uverene u to da je nedužna. Neke od njih su već imale loša iskustva sa Čelsi Kensington i proglasile su je za veoma zahtevnu i arogantnu osobu.
Amaris ih je slušala, i bila je veoma zahvalna zbog toga što su joj pružale podršku, ipak, sve to joj je malo značilo. Jačina njenog razočarenja je nadvladavala ukazano joj poverenje, od strane njenih koleginica.
U jednom trenutku nije ni mogla da ih čuje, od buke koja joj je vladala u glavi. Kako je moguće, pitala se, prepuna čuđenja. Kako je moguće da je drska Amerika nka uspela da joj nanese toliko štete? Kako je moguće da je i upravnik stao na njenu
by voki
stranu nakon Francisko?
što su to, pre njega, učinili vozač taksija i
Da li su svi muškarci ostajali gluvi i slepi pred plavušama sa istaknutim oblinama? Da li je i Hiran Saldana, vlasnik hotela, pokazivao slabost pred njima? Amaris je postala odlučna da to sa zna, iako su je koleginice odgovarale od te namere. Svi u hotelu su znali da se Hiran Saldana, kao vlasnik neko liko hotela, najviše oslanjao na ljude koje je postavio da njima upravljaju. Nije se mešao u kadrovske probleme, baš zato što nije ni poznavao svoje za poslene, niti je bio
upućen u poslovnu organizaciju. Retko je dolazio u hotel, i to je činio samo ako je bilo nužno da se obave hitne konsultacije, ili ako je želeo da lično dočeka neke veoma važne goste. Sve to nije sprečilo Amaris da ode do kancelarije, u kojoj je radila sekretarica Hirana Saldana. Prema
očekivanju, ona ju je obavestila da je vlasnik hotela odsutan, daje tog jutra obavio sve zaostale obaveze, i da nije najavio svoj dolazak u narednih nekoliko dana.
Ne mogu toliko da čekam na susret sa njim, presudila je Amaris, prepuna ozlojeđenosti i gneva. Moram pod hit no da se izborim za pravdu i da obezbedim svoj povratak na posao.
by voki
I V Amaris je
mogla da računa na podršku svojih roditelja, kao i starijeg brata, ipak, pretpostavila je da će vest, o tome daje otpuštena zbog navodne krađe, prilično da ih uznemiri. Ne zbog novca, već zbog narušenog ugleda, i mogućnosti daljih komplikacija i problema.
S obzirom na to da se pripremala za posao turističkog vodiča, Amaris je moglo da se dogodi da joj se neka vrata zatvore, kao osobi koja je u radnoj biografiji imala podatak o tome da je
počinila krađu. Amaris nije mogla da se pomiri sa okolnošću da joj je čitava budućnost postala neizvesna zbog Čelsi Kensington i njene lažne optužbe. Morala je pod hitno da raskrinka tu sujetnu Amerikanku koja, prema onome što je pokazala, nije tolerisala nikakve napade na sebe. Očigledno naviknuta na to da joj se sv i dive i da joj sve odobravaju, teško je podnela to što ju je Amaris izvređala ispred tržnog centra, dok su se svađale oko prava na vožnju taksijem. Kada ju je ponovo srela, procenila je to kao idealnu priliku da joj se osveti i pokaže joj koliko je moćna, i koliko je pogrešila što je ulazila sa njom u bilo kakav duel, Amaris je odahnula kada je, po do lasku u kuću, u kojoj je živela sa roditeljima i bratom, otkrila da u njoj nije bilo nikoga. Brzo je obukla kupaći kostim i uzela peraja, a onda je sela u s voj automobil i odvezla se do rta Albatros. Iza njegovih litica, u svom prirodnom zaklonu, nalazila se hacijenda Hirana Saldane, vlasnika brojnih hotela širom ostrva.
Gotovo svi stanovnici Majorke su znali ko živi na tom idiličnom mestu, ali niko nije znao kako se do tog mesta dolazilo. Imanju su
mogli da priđu isključivo oni, koje je Hiran Saldana pozivao u goste.
Amaris je bila rešena da na imanje ode nepozvana, ali ne preko kopna, već preko mora. Da bi ostvarila svoju nameru, morala je
by voki
da, plivajući, zaobiđe morske hridi, čiji se kraj jedva nazirao sa obale.
Gosti hotela, koji su obilazih ostrvo helikopterom, ispričali su Amaris da se iza tih hridi krila nestvarno lepa laguna, u kojoj je more bilo kristalno čisto i tirkizne boje. i na čijoj se oba li, nalik tepihu, nalazio prelepi, beli pesak. Hacijenda je bila sazidana u
prepoznatljivom španskom stilu, sa mnogo lukova, belom fasadom i crvenim krovom. Te goste je oduševilo i mnoštvo zelenila, broj visokih palmi, kao i intenzivna boja krošnji oleandera.
Priče o raskoši u kojoj je živeo Hiran Saldana, baš koliko i priče o njegovom imidžu neumornog plejboja, nisu sprečile Amaris da ostvari svoju nameru. Ona je, toga jutra, stekla uverenje da je Hiran Saldana bio čovek sa osećajem za pravdu, daje on neko ko je umeo da prepozna kako krivce, tako i one koji su bih nevini. Kada je došla u podnožje rta, Ama ris je parkirala automobil, u njemu ostavila sve stvari, a ključ je dala na čuvan je momku koji
je izdavao ležaljke za plažu, školskom drugu svog brata. On je pokušao da je odgovori ne samo od namere da, plivajući, zaobiđe hridi, već i od namere da nepo zvana ode na imanje Hirana Saldane. Nije se plašio za njenu bezbednost, već za uzaludnost pokušaja da dođe do nedodirljivog bogataša. Ponudio joj je da pliva uporedo sa njom, ah je Amaris to odbila. Imala je
poverenja u svoje fizičke sposobnosti, još više, u jačinu motivisanosti da ostvari ono stoje naumila. Adrenalin, koji joj je jurio kroz krv, omog ućio joj je da bez trošenja previše snage dođe do dubine mor a, do koje su se
protezale hridi. Osetila je olakšanje nakon što ih je zaobišla i počela da pliva prema laguni. I sa te daljine je mogla da se uveri u to da su sve priče o nestvarnim lepotama te mistične, nedostupne uvale, bile tačne. More je, na tom delu , bilo prozirno i besprekorno čisto. Na njegovim rubovima se prostirala pe skovita plaža, okružena grmovima rascvetahh ljubičastih glicinija.
by voki
Hacijenda se nalazila na neznat nom
uzvišenju, do koga se dolazilo stepeništem od lomljenih pločica, koje se savršeno uklapalo u okruženje. Amaris je mogla da zamisli kako je, sa tog vidikovca, izgledao pogled na pučinu, i to u vreme kada se, daleko na horizontu, činilo kao da sunce uranja u more. Bila je potpuno iscrpljena kada je doplivala do obale. Skinula je peraja i, teško dišući, bacila se na meki, to pli pesak.
Svega nekoliko trenutaka je mirno ležala, pokušavajući da povrati dah i, preko sunca, akumulira izgubljenu energiju.
A onda je savršenu tišinu prekinuo zvuk pljuskanja vode. Pridigla se i ugledala p livača koji se, plivajući delfin stilom, u velikoj brzini približavao obali. Hiran Saldana... Amaris je ostala zadivljena njegovim stilom, rasponom ruku i
načinom na koji je sekao površinu vode. Videlo se da je bio pun snage i da je bez previše napora pli vao stilom koji se smatrao za najteži. Ustala je i pokušala da obriše pesak koji joj se zalepio za mokru kožu. Njena mirnoća se netragom izgubila kada je Hiran Saldana krenuo da izlazi iz mora.
Izgledao je moćno, poput boga mora, pred kojim su uzmicali slabići. Amaris nije sebe smatrala slabićem, ipak, stomak joj se vezao u čvor kada je shvatila da je Hiran plivao potpuno nag. Okrenula mu je leđa, ali ne pre nego što je, i protiv svoje volje, sagledala njegovu kompletnu nagost. Ta slika joj se urezala u svest i nanela boju na njene obraze. * * * * *
- Moram da priznam da se ovome nisam nadao! - uzviknuo je Hiran kada je prišao Amaris, koju je odmah prepoznao. - Danas sam stekao utisak da si ti devojka koja muškarcima ne dolazi na
noge, u čije osvajanje je potrebno uložiti mnogo truda!
by voki
- Ja nisam došla ovde kao devojka, gospodine Saldana, već kao zaposlena u vašem hotelu! I nisam vam došla na noge, već sam
rizikovala svoj život za priliku da razgovaram sa vama! - Tačno... - Hiran je bacio brz pogled prema hridima. - Morala si dosta da plivaš... Čudi me da si imala toliko snage... - Pa, stekla sam veliku kondici ju spremajući sobe u vašem hotelu i ispunjavajući smislene a još više besmislene želje vaših razmaženih gostiju! - Ti radiš kao sobarica, dakle? - Tačnije, radila sam. Danas sam dobila otkaz - rekla je Amaris, pazeći da ne pogleda u nagog Hirana, sa či jih su preplanulih, zategnutih mišića, lenjo klizile kapljice vode. Njegovo snažno telo ju je provocira lo da ga pogleda, i to frontalno, ipak, dobro je pazila da to ne učini. Hiran se nimalo nije ustručavao da odmerava Amaris, kojoj je elastični, ali minimalni bikini, odlično pristajao. Mokri pesak je pravio zanimljive šare po njenoj koži, koja se odlikovala div nom, mashnastom nijansom. - Nadam se da te Robredo nije ka znio zato što si dana s pokazala izvesnu dozu neustrašivosti pred njim? - Ne. U pitanju je nešto sasvim drugo. Smatram da sam otpuštena potpuno nezasluženo. Bila bih va m zahvalna ako biste me saslušali. - Kako bih mogao da te odbijem?! - rekao je Hiran, odlazeći da uzme peškir koji je, potom, obmotao oko svojih bokova. - Zaista si se potrudila da dođeš do mene! - Izvinjavam se što sam, nepozvana, došla na vaš posed, gospodine Saldana! - Prestani da mi persiraš! - Hiran je to gotovo naredio. - Prvo, nisam toliko mator! Drugo, nas dvoje smo se, danas, povezali na nivou koji prevazi lazi službeni odnos! I treće, upravo si me videla
nagog! A i ja nisam morao previše da se trudim da ti pogledom skinem bikini!
by voki
Hiran Saldana flertuje sa svi m pretpostavkom, objasnila sebi ono što
ženama, Amaris je, tom joj je rekao. On je osvajač po prirodi, i ne ume da se odupre svojim zavodnič kim porivima. Ovo uvek moram da imam na umu, usledila je nova poruka koju je Amaris samoj sebi uputila. Ne smem da dozvolim da mi se
mozak zavrti od slatkorečivosti Hirana Saldane, od njegovih koketnih insinuacija. Istina, i ona je, toga jutra, osetila da se povezala sa Hiranom
kao žena sa muškarcem, ipak, odmah je potisnula taj osećaj, kako joj ne bi napravio pometnju i naveo je da po čne da konstruiše nešto čega nije bilo. - Ako nemaš ništa protiv, usredsredila bih se na naš službeni odnos! - Amaris je prihvatila da ne persira Hiranu, ali je zadržala formalan ton svog glasa. - Razgovor, koji želim da obavim sa tobom, je ozbiljan! Tiče se ne samo mog zaposlenja, već i moje časti! - Hajdemo, onda, u kuću! - Hiran je, pokretom ruke, pozvao Amaris da ga sledi. - Sigurno si mnogo žedna nakon tolikog plivanja i boravka na suncu! - dodao je, krećući ispred nje. - Jesam - priznala je Amaris, prate ći kako joj se vrelina razliva telom pri
pogledu na Hiranova široka ramena kao i leđa na kojima su ujednačeno poigravah formirani mišići.
by voki
V Tek kada je sasvim prišla Hiranovoj kući, Amaris se dosetila da bi iz nje mogla da izađe njegova ljubavni ca. Priznala je sebi da joj se to ne bi dopalo. Iako sebe nije videla na spi sku žena sa
kojima je Hiran ulazio u ljubavne veze, nije želela ni da se suočava sa onom, koju je odabrao i ugostio. Ta strepnja je podigla stepen njene ras tuće nervoze. Odjednom je svega postala svesna! I toga da se nalazila na Hiranovom imanju, daje nosila na sebi samo bikini, da su neka nezvana
osećanja počela da se gomilaju u njoj. I da je trebalo da, hladne glave, obavi jedan veoma ozbiljan razgovor. Sve oko nje joj je zagrevalo kako stomak, tako i glavu. A
najviše Hiranova blizina, pogledi na njegovo muževno telo, na usne na kojima je uvek lebdeo blagi, ali pritom izazivač ki osmeh. Bila mu je zahvalna na tome što je obukao belu majicu i tamnoplave bermude. Prihvatila je sok od sveže ceđenog voća, prijatan, osvežavajući, leden. - Predlažem da sednemo za onaj sto, ispod suncobrana! Ako bi radije da uđemo u kuću, daću ti da nešto obuješ i obučeš ponudio je Hiran, manirom besprekornog domaćina. Amaris se smestila za predloženi sto, u udobnu baštensku stolicu, pre ko čijeg sedalnog dela je Hiran, uviđavno, prebacio čist peškir. - Ovde je sasvim prijatno - slagala je Amaris, misleći kako se nigde ne bi osećala opušteno. K ao u inat, počela je da upoređu je Hirana sa momcima sa kojima se zabavljala, a koji su, u poređenju sa njim, bili apsolutno neubedljivi. Bez uspeha je podsećala sebe na to da ona nije bila devojka čiju su pamet mogli da pomute atributi nečijeg tela, ili velelepnost nečije kuće. Ali su to mogle da učine Hiranove poh valne osobine u koje se već uverila, iako ga je, praktično, upoznala toga dana.
by voki
Koliko imaš godina, Amaris? -upitao ju je Hiran, nakon što su oboje zasitili prvu žeđ. - Zašto je to bitno? -
- Voleo bih da te bolje upoznam. - A ja bih volela da me saslušaš! - uzvratila je ona, na svoj
rogobatni način, ne osećajući se spremnom za ćaskanje sa Hiranom. On se nasmejao, zabavljen - U redu. Slušam te!
žustri nom koju je Amaris pokazala.
Ne preskačući nijedan bitan detalj, Amaris je ispričala Hiranu sve što se događalo toga dana, počev od situaci je sa taksi vozilom, zbog koje je ušla u konflikt sa Čelsi Kensington. Završila je priču iznoseći zahtev da se nepravda, koja joj je učinjena, ispra vi, i da se podvala Čelsi Kensington raskr inka. Hiran je neko vreme ćutao, a onda je kratko slegao ramenima, - Meni su ruke, u opisanom slučaju, potpuno vezane, Amaris. - Molim?! - uzviknula je ona, po skočivši na stohci. - Ti si vlasnik hotela pod čijim krovom se dogodila iscenirana krađa i nepravedno otpuštanje jednog od zaposlenih! To te upravo čini osobom sposobnom, ah i dužnom, da resiš ovu situaciju! - Ne sumnjam da ti je poznato da sva kadrovska rešenja donosi upravnik, Robredo. On je, s obzirom na to da je bio prisutan, najpozvaniji da donese adekvatnu odluku. Potom, veoma je opasno pomilovati, uslov no rečeno, nekoga ko je optužen za
krađu. Pojedini zaposleni bi to mogli da protumače kao dozvolu da i sami pokušaju nešto slično. - Ja nisam ništa uradila, pa samim tim nisam ništa ni pokušala! Da li si pratio šta sam govorila, Hirane?! -Amaris, u tim trenucima, nije uzimala u obzir Hiranovu nametljivu erotič nost, kao ni činjenicu da je postala ženski slaba prema njemu. - Meni je krađa nameštena! Čelsi Kensington je sama stavila svoj novčanik na moja kohca, verovatno dok sam ja bila u kupatilu! Hoćeš h da joj dozvoliš da prođe nekažnjeno?!
by voki
- Šta bi ti uradila, da si na mom mestu? - Hiran ju je pribrano upitao. - Stala bih u zaštitu svog zaposlenog! - Zar ne znaš za pravilo da je gost uvek u pravu? - Iz iskustva znam da ponekad i nije, sem ako se ne radi o
atraktivnoj plavuši raskošnih oblina! - Vidim da si uverena u to da je izgled, dotične Amerikanke, bio presudan za to što je ona ispala žrtva, a ti krivac? - Budi iskren, Hirane, pa priznaj da su svi muškarci slabi na žene koje izgledaju kao Čelsi Kensington! - Priznajem da većina muškaraca jeste. Ja nisam. Meni se, na primer, veoma dopada kako ti izgledaš. Smeđokosa, zelenooka, prelepa Španjolka, malih grudi, zanosnih linija leđa i fantastično zaobljene zadnjice... * * * * *
Sav bes, koji je Amaris unosila u pri ču,
je naglo splasnuo. Strasna želja, za ostvarenjem pravde, se preobrazi la u strasnu želju za tim da se pokaže kako je Hiran zaista mislio, ono stoje rekao. Kako mu se dopala... Prepoznala je u sebi silinu potrebe za tim da se dopadne Hiranu. Brzo se dosetila da je on iskoristio svoj niz
komplimenata upravo iz razloga da bi je umirio, da bi stišao njen bes. Očigledno mu je previše puta uspevalo da, upravo na taj način, razreši mn oge probleme. Zato se nije ustručavao da pribegava proverenim metodama ispoljavanja nadmoći. - Vidim šta radiš, Hirane.., - promrsila je Amaris, stisnutih usana. - Šta
ja to radim, Amaris? - Hiran je, glasom prepunim nežnosti, zatražio objašnjenje. - Isto što i Čelsi Kensington. Manipulišeš svojim izgledom. - Ako sam dobro upamtio, ta Čelsi Kensington je atraktivna plavuša raskošnih oblina, - A ti si atraktivan muškarac sa raskošnim mišićima! Ovo nije trenutak da se praviš blesav, niti da igraš igre sa mnom, Hirane!
by voki
Uozbilji se, molim te! Pokušaj da me razumeš! Ja ra dim kao sobarica,
ali
sam,
po
zvanju,
ekonomista
za
turizam!
Napomenula sam to jer ono, što kao sobarica pružam gostima, prevazilazi ono što stoji u opisu mog radnog mesta! Ja govo rim engleski i italijanski jezik, znam kompletan meni restorana, u situaciji sam da preporučim gostima sve zna menitosti Palma de Majorke i ostalih ostrva iz Balearskog arhipelaga jer mi je
ambicija da, jednoga dana, radim kao turistički vodič! Gosti mi toliko veruju, da mi daju šifre svojih kartica, kako bih otrčala do bankomata i donela im novac! Naučila sam i da pravim one glupe labudove od peškira! Šta sam dobila kao nagradu, za sve to?! Otkaz! - Zašto radiš kao sobarica, ako si po zvanju ekonomista za turizam? - Hiranu je taj podatak zaparao uši. - Zato što odlično zarađujem! - Nisam, baš, upućen u platne spi skove, ali ne bih rekao da
sobarice odlično zarađuju. - Visina napojnica, koje ja dobijam, prevazilazi visinu plate,
koju mi ti daješ. - Kako je to mog uće? - Tako što u tvom hotelu odsedaju veoma imućni gosti, koji su navikli da im se sve servira na tacni. Ja sam ona koja je u stanju
da im sve servira. Da im sugeriše šta da jedu, gde da se kupaju a gde da šetaju, koja im na bavlja ulaznice i prospekte i, prema sopstvenom izboru, kupuje suvenire jer su oni previše lenji da to učine sami! Iznad svega, mogu da komuni ciram sa njima, jer odlično govorim engleski jezik! Upravnik Robredo mi je mnogo puta nudio da postanem njegova asistentkinja ih hostesa, ah sam ja to odbila upravo zbog visine napojnica! - Neko bi radije prihvatio zvučno zvanje, nego novac konstatovao je Hiran. - Od kada je zvanje hostese zvučno? - podsmehnula se Amaris. - Pa, daleko je zvučnije od zvanja spremačice. - Meni ta forma ništa ne znači! Ja hoću da dobro zarađujem!
by voki
- Sa opisanim sposobnostima ćeš dobro da zarađuješ gde god da se zaposliš. Možda i bolje nego sada. - Da li si mi upravo sugerisao da zanemarim ono što se dogodilo i potražim posao na nekom drugom mestu?! - Recimo - promrmljao je Hiran , teškom mukom savladavši osmeh. * * * * *
Za njega je predstavljalo svojevrsno iznenađenje to što je Amaris oštro razgovarala sa njim, što nije oklevala da mu pljusne u hce sve što je mislila. Što mu se suprotstavljala i uporno ostajala dosledna sebi, iako je pokazivala znake nedvosmislene
ženske slabosti prema njemu. - Vidim da me nisi shvatio ozbiljno i žao mije zbog toga. Ako ti ne možeš da mi pomogneš, naći ću drugi način da dokažem da sam nedužna. - Koji način? - Ne znam! Opasao si se prirodnim zidinama i hridima, ah sam
ja nekako uspela da dođem do tebe! Uspeću i da doprem do nekoga, ko će biti u stanju da me shvati ozbiljno i da mi pomo gne! Ne dolazi u obzir da mi u ličnoj ili poslovnoj biografiji stoji podatak da sam lopov! - Lično ću da se zauzmem oko toga da ti u poslovnoj biografiji ne stoji podatak da si lopov - najavio je Hiran, uveren da je
izgovorio nešto, što će bar malo da umiri Amaris, Umesto da se umiri, ona se još više zajapurila od besa. - Ja nisam lopov! Da li se ovde o tome, radi, Hirane?! Da mi ni ti ne
veruješ?! Ne sačekavši da dobije odgovor, Amaris je demonstrativno ustala od stola. - Ovo je upravo ono, što že lim da izbegnem! Da ostane makar i delić sumnje na mene i na moje poštenje! Moji roditelji veoma drže do toga da smo brat i ja časni ljudi, koji nikada ne posežu za tuđom imovinom! Još uvek im nisam rekla šta mi se danas dogodilo! Ne smem ni da zamislim kako će da reaguju, kada im budem saopštila da sam proglašena za lopova!
by voki
- Sedi, Amaris, molim te! - zatra žio je Hiran pribrano. - Imaš li neku ideju o tome šta bih mogao da ura dim, a da ne ugrozim svoj
autoritet i da, ostalim zaposlenim radnicima, ne pošaljem pogrešnu poruku? - Imam ideju! Razgovaraj sa Čelsi Kensington i navedi je da ti prizna istinu! - Zbog čega bi ona to učinila? - Zbog toga što je ponosna na svoju spletku! Na to što je uspela da izdejstvuje da dobijem otkaz! Kladim se da jedva č eka da se nekome pohvali! - Zar ja nisam poslednja osoba na svetu, pred kojom bi Čelsi Kensington trebalo da se pohvali za ono što je uradila? - Hiran je postavio logično pitanje. - Ne, nisi! Čelsi Kensington će, u nekom trenutku, da zaboravi
da si ti vlasnik hotela, pod čijim krovom se odigrala današnja predstava! Počeće da te gleda kao muškarca, pred kojim će želeti da ispadne pametna! - Hm,.. - Hiran se kratko zamislio. - Nisam razmišljao na takav način... Mada, ima logike... - Pa? Hoćeš li da razgovaraš sa Č elsi Kensington? Mogao bi da
joj ponudiš da večerate zajedno, kao vid izvinjenja za to što je, navodno, bila potencijalna žrtva lopova. - Odlična ideja! Već sam postao radoznao da upoznam tu Čelsi, koju si opisala kao atraktivnu plavušu sa raskošnim oblinama! Bes se, u Amaris, rasplamsao još većom žestinom. - I ti si, dakle, površan, kao i svi drugi muškarci?! Baš bih volela da znam koliko vas je usrećila žena iza zovnog izgleda i ohole duše?! - Mene su dame, tog opisa, uspe vale da usreće. Bar preko noći dodao je Hiran, uz značajno izdizanje obrva. - Onda ni ne slutiš koliko bi mogla da te usreći žena tople i plemenite duše, prema kojoj bi gajio osećanja! - poručila mu je Amaris, uzimajući peraja.
by voki
Zaputila se ka plaži, spremna da ponovo, plivajući, zaobiđe hridi, ali Hiran to nije mogao da dozvoli. - Ja ću da te odvezem do kuće! -objavio je, gleda jući Amaris sa punim poštovanjem. - Dokazala si sve što si želela. I više od toga.
Nema potrebe da mi dokazuješ kako si spremna da odeš odavde plivajući. Znam da jesi. - Ne treba da me voziš do kuće. Parkirala sam automobil sa druge strane uvale. - Šteta... - promrmljao je Hiran sebi u bradu.
Nadao se da će, dok bude vozio Amaris do njene kuće, imati priliku da neformalno razgovara sa njom i daje bolje upozna. Vožnja, do druge strane uvale, je trajala svega neko liko minuta. Premalo, da bi saznao o njoj sv e ono što je želeo.
Biće vremena za to, procenio je Hiran, pozivajući Amaris da ga sledi do garaže, u kojoj su bili parkirani njegovi automobili. Odabrao je da odveze Amaris kabrioletom, s obzirom na to daje, uprkos tome što je padalo veče, i dalje bilo toplo. - Trebalo je da sačekaš da vidiš kako izgleda zalazak sunca, kada se posmatra iz lagune... - nije odoleo da to kaže Amaris, kada ju je dovezao do njenog automobila. - Ne bih uživala u tom prizoru, u danu u kome sam proglašena za lopova! - Amaris je imala spremnu repliku. - Ja bih se potrudio da uživaš! - Hiran je zagonetno dodao, nakon čega je ponovo startovao motor. - Javiću ti se, nakon obavljenog razgovora sa Čelsi Kensington! - obećao je, pre nego što se zaputio automobilom u svoje carstvo, u svoju zasenjujuće
lepu tirkiznu lagunu, odakle će da posmatra zalazak sunca.
by voki
V I Ovo je, definitivno, najduži i najčudniji dan u mom životu, zaključila je Amaris, kada se vratila kući. Jed va da je mogla i da se seti o čemu je razmišljala i kako se osećala toga jutra, neposredno po buđenju. Uvek je težila tome da, po završetku posla, ode na plažu, sama ih sa prijateljima. Volela je da pliva, ali i da se druži i opušta. Koristila je svaku priliku da se provoza vodenim skuterom, ili da skija na vodi. Već je mogla da pretpostavi čime će joj misli, narednog jutra, biti zaokupljene. Od čitavog niza burnih događaja koji su se odigrali toga dana, pa i onog ključnog - dobijanja otkaza, na
Amaris je najveći utisak izazvao Hiran, najpre upoznavanje a potom i zbližavanje sa njim. On je izazvao najveću buru u njoj, veću i od optužbe daje pokrala gosta, pa i od toga daje dobila otkaz. Ona je, sa tim okolnostima, mogla da se nosi. I verovala je da
će svakako uspeti da dokaže svoju nedužnost i da se izbori za povratak na posao.
Međutim, slutila je svoju nemoć po pitanju toga što je počela da se emotivno vezuje za Hirana. Bila je ljuta na sebe zbog toga.
Nije ličilo na nju da, tako brzo i lako, poklanja osećanja nekom muškarcu. Posebno ne onom koga je tek upoznala! Istina, njena povezanost sa Hiranom se odigrala na jedan
duboki, intuitivni način, preko razmenjenih pogleda i onoga što su im tela govorila. Ti signali su bili uverljiviji pokazatelji
zainteresovanosti, nego što bi to bili sati provedeni u uzajamnom upoznavanju.
Ljudi su mogli da manipulišu reč ima, da izmišljaju i lažu, ali se u pogledima otkrivala istina. Tela su se nepogrešivo budila isključivo u slučaju prepoznavanja hemijske kompa tibilnosti sa drugim telima. Ni tu nije bilo greške.
by voki
Amaris je priznala sebi da je niko nije tako brzo i lako dodirnuo i zainteresovao za sebe, kao stoje to Hiran učinio. A bila je uverena da on nikada ne bi mogao da joj se dopadne! Svoje dotadašnje momke, Amaris je pro nalazila u bibliotekama, na
uličnim koncertima, sportskim terenima ili jednostavno na plaži. Javnoj plaži, ne na onoj koja je pripadala samo jednom čoveku. Nimalo rado, Amaris se prisetila trenutka u kome je ugledala
Hirana kako izlazi iz vode. Zapitala se da li bilo koja žena uspela da odoli tom veličans tvenom prizoru. Prizoru od lično građenog, nagog, preplanulog muškarca, dok izranja iz zapenušane vode i stupa na obalu lagune, čiji je bio neprikosnoveni gospodar. I ona je, jednostavno, morala da oprosti sebi na tome što joj se, na obali te lagune, pogle d spustio niže od Hiranovog stomaka, što joj se sop stveni stomak vezao u čvor, što su neke nimalo pristojne slike krenule da joj se nižu pred očima. Znala je da ju je čekala besana noć, tokom koje će se boriti kako sa nesanicom tako i sa opasnošću da se z aljubi u Hirana. Bilo je tako lako pokl oniti mu osećanja... On je pose dovao sve ono, što su žene tražile i očekivale od muškaraca. Ona sama je uvek tražila da se, sa muškarcima, povezuje emotivno i duhovno, i na svoje ogromno izne nađenje je otkrila da joj se upravo to događalo sa Hiranom. Mogla je da ne obraća pažnji ni na njegov izgled, ni na bogatstvo, ni na tirkiznu lagunu, ah ju je doticalo sve ono što mu je izviralo iz očiju, ono što mu je telo emitovalo. - Zar si sam
kod kuće? - Amaris je taj odgovor, po ulasku u kuću, zatražila od svog starijeg brata, Hoakina. - Gde su nam roditelji?
On je lenjo ležao na kauču u dnev noj sobi i gledao televizijski prenos utakmice. - Otišli su kod Gomezovih koji, koli ko sam shvatio, slave godišnjicu braka. Gde si ti do sada, Amaris? Propustila si da nam
se javiš, što uvek činiš. Obavezno pošalji poruku mami da si stigla kući.
by voki
- Videli ste da sam, po dolasku sa posla, uzela kola. Išla sam na
plažu. Bader te je pozdravio. - Kako je taj mangup? - Rekla bih da mu sasvim dobro ide. Moram da jedem, užasno sam gladna! Da li bi hteo da mi se pridružiš u kuhinji? -Malopre sam večerao. Mama je spre -milapaelju sa morskim plodovima. - Ah, moje omiljeno jelo! Hoću da razgovaram sa tobom,
Hoakine! Dođi u kuhinju, molim te! * * * * *
Naviknut da ispunjava zahteve svoje mlađe sestre, Hoakin je odmah ustao i otišao u kuhinju. Dok je Amaris pu nila sebi tanjir ukusnom paeljom, on je otvorio konzervu piva.
Seo je za sto i sačekao da Amaris, koja je počela halapljivo da jede, utoli prvu glad. - Danas ništa nisam jela! - rekla je ona, kako bi objasnila to što je velikom brzinom praznila svoj tanjir. - Jedva da sam stigla i vodu da pijem! - Zašto nisi ručala na poslu? U hotelu čak i posluzi služe
odlične obroke. - Morala sam da odradim neku oba vezu,
u vreme ručka Amaris je bila previše umorna da bi bratu ispraćala šta joj se sve, toga dana, dogodilo. Procenila je kako bi bilo najpametnije da i njega, i svoje roditelje, sutra ujutru obavesti o tome da je dobila otkaz na poslu, zato što je optužena za navodnu krađu.
Sa Hoakinom je želela da razgovara o temi, koja je stajala u pozadini svih dešavanja. - Volela bih da mi objasniš nešto, kao muškarac, Hoakine počela je, ne prestajući sa žvakanjem zalogaja. - Da li su i tebi privlačne plavokose žene sa velikim grudima i naglaše nom zadnjicom, odevene u izazovnu odeću?
by voki
priznao je Hoakin, čije su se oči naglo zacaklile. Svim muškarcima su privlačne žene tog opisa! - Zašto? - Kako, zašto? To se smatra za ideal lepote! - Zar lepota nije u očima posmatrača? Mislim, ljudima se dopadaju različite stvari, zato što imamo različite ukuse. - Izazovne plavuše, jedrih grudi i sa naglašenim zadnjicama, zadovoljava ju svačije ukuse, veruj mi! - O, da...! -
- Do sada sam upoznala bar desetak tvojih devojaka. Nijedna
nije bila niti plava, niti obdarena raskošnim oblinama. - Tačno! Obdarene plavuše se ne za bavljaju sa momcima, kakav sam ja! Ali, da mi se neka od njih udvarala, ne bi morala
da me previše nagovara da uđem u vezu sa njom! Amaris je odložila viljušku, da bi ljutito frknula. - Kako da razumem to što si mi upravo rekao, Hoakine?! Ti nisi površan momak! Koliko je meni poznato, ne odabiraš devojke na osnovu toga kako one izgledaju! - Odabiram one devojke za koje znam da bih mogao da ih osvojim. Budimo realni, menije to prvi uslov. Zašto bih se
frustrirao sa onima koje su neosvojive i time urušavao svoje samopouzdanje? Važno mi je kako devojke izgledaju, ah to, svakako, nije presudno. - Da li bi ti, u slučaju
da neka obla plavuša pristane da se zabavlja sa tobom, bilo važno kakva je ona, kao osoba? - Ne, ne bi! - Prihvatio bi je i da je ohola i glupa?! - Oberučke! - Zašto?! - kriknula je Amaris, zbunjena do krajnosti. - Zašto?! - Zato što bih se, u društvu takvih žena, osećao odlično! Pun samopouzdanja! Doživeo bih afirmaciju, kao muškarac! I šepurio
bih se, naravno, pred drugim muškarcima, kao paun! A oni bi mi zavideli! - Jedva
da mogu da poverujem u to što mi govoriš - Amaris je odgurnula prazan tanjir od sebe, prepuna čuđe nja. - Gde se
by voki
nalazi ljubav na toj shci, na kojoj ti svi zavide? Gde uzajamno poštovanje i razumevanj e? Gde... - Znam o čemu govoriš, romantična moja sestrice - prekinuo ju je Hoakin. - Radi se o tome da nisi u stanju da sagledaš stvari iz muškog ugla. Žene, verov atno, misle kako nije lako biti žena, ali
ja znam da nije lako ni biti muškarac. Od nas se očekuje sve više i više! Potrebno nam je sve više i više potvrda da smo uspešni! Od osvajanja jedne rasne plavuše nema veće potvrde! Kada zadobiješ takvu potvrdu, onda možeš malo da se opustiš i uživaš u statusu maco muškarca! - Da li možeš da pretpostaviš kako razmišljaju muškarci koji su dokazano uspešni, koji mogu da se pohvale dobrom društvenom pozicijom, koje prati imidž plejboja? - interesovala se Amaris, misleći na Hirana. - Svi muškarci razmišljaju isto. Uspešni i bogati muškarci, možda i više nego drugi, žele atraktivne lepotice za partnerke. One predstavljaju krunu svega onoga što jesu, i što su stekli! Ako bi, takvi muškarci, odabrali da budu u vezama sa ženama za kojima se ne okreću drugi muškarci i kojima ne zavide druge žene, svi bi posumnjali da je nešto, od onoga kako se predstavljaju, lažno. Uostalom, pogledaj kakve žene biraju bogati muškarci! Sve liče jedna na drugu! - C, c, c... - coknula je Amaris prezrivo. - Šta ste vi, muškarci, odredili kao svoj najviši životni domet... Kao krunu onoga što vi jeste... To je tako jadno! - Smem li da pitam zbog čega si, upravo danas, pokrenula ovu temu? - interesovao se Hoakin. - Jedna dama sa pijedestala... - počela je, rugajući se - mi je propisno upropastila dan. A možda i budućnost. Hoakin se snažno namrštio. - O čemu to govoriš? - Sutra, Hoakine! - odgovorila je Amaris, ne krijući zevanje. - Sutra ću sve da ti ispričam! Previše sam umorna i idem odmah u krevet!
by voki
Gde ću, uzaludno, pokušavati da za spim, nadovezala se u mislima, kojima su dominirale slike tirkizne lagune i njenog
harizmatičnog vlasnika.
VII Kao što je i najavila, Amaris je, narednog jutra, ispričal a bratu i roditeljima sve ono š to se događalo tokom prethodnog, izuzetno burnog dana. Sve je mogla da očekuje, ali ne i to da njenim roditeljima najviše zasmeta to što je plivala oko hridi, koje su se završavale daleko od obale. Počeh su da nabrajaju staje, sve, moglo da joj se dogodi, i Amaris je, tek tada, uvidela da su bih u pravu.
Priznala im je da, ispunjena besom zbog učinjene joj nepravde, nije razmišljala ni o čemu drugom, do o pokušaju da tu nepravdu ispravi. Oni su joj ukazali maksimalno pove renje i zaboravi na te nemile događaje. Smatrali su
preporučili joj da kako, ma šta ona pokušala, neće uspeti da dokaže da je nedužna, da joj je gošća iz Amerike podmetnula svoj novčanik i lažno je optužila da je lopov. I oni su, naravno, kao i Amaris, strepeli od toga da bi priča mogla da se proširi i da im ugrozi porodični ugled, ali su odbili da se pribojavaju takvog ishoda. Rekli su Amaris da će je podržati u traženju novog posla, još više, u odluci da ode na kraći od mor, za slučaj da je osećala potrebu za tim. Amaris je bila veoma zahvalna ro diteljima i braći na poverenju, ah je i dalje osećala neprolazno jaku želju da skine i najmanju sumnju sa svoje časti. Nije mogla da dozvoli da je podlost jedne sujetne žene proganja do kraja života. Morala je da je raskrinka što pre!
by voki
Kada je, tog popodneva, videla da ju je pozivao neko sa njoj nepoznatog broja, znala je da je to bio Hiran. Duboko je udahnula
vazduh pre nego što je odgovorila na poziv, ali nije mogla da umiri srce, čiji su otkucaji postali veoma ubrzani. Nadala se, tek, da do Hiran ovih ušiju neće dopreti bubnjanje, koje je pretilo da joj razori grudi. Pomisao, da se definitivno zaljubila, joj nimalo nije pomogla da umanji naraslo uzbuđenje. Samo ju je još više učinila dekocentrisanom. - Poslužio sam se kadrovskim do sijeom u hotelu, kako bi saznao broj tvog telefona - objasnio je Hiran, nakon što se predstavio. - Zovem te kako bih te obavestio da sam se upravo
vratio sa ručka, na kome sam ugostio gospođicu Čelsi Kensington. - I?! - Amaris je, tek tada, sasvim ostala bez daha. - Da li si uspeo da je navedeš da ti prizna šta je učinila?! - Duga je to priča, Amaris... - brundao je Hiran. - Predlažem da se vidimo i o svemu porazgovaramo uživo. - U redu! - prihvatila je Amaris, ne uspevajući, u tom trenutku,
da odredi da h je više očekivala od susreta sa Hiranom ih od onoga što je imao da joj kaže. - Mislim da ne bi bilo dobro da se sastanemo na javnom mestu, gde bi mogli da nas vide zaposleni iz hotela. - Slažem se. - Bilo bi najbolje da ponovo dođeš kod mene. Preko kopna, ovoga puta. Svesna toga da bi joj mish bile pre više pomućene na tom
čarobnom mestu, kojim je dominirao muškarac u koga je počela da se zaljubljuje, Amaris je spremno odbila taj predlog. - Naš predstojeći razgovor smatram gotovo službenim, Hirane. Neću da dolazim kod tebe. - Ponovo ćeš da propustiš zalazak sunca... - podsetio ju je na to
glasom koji je odisao zavodljivošću.
by voki
Nije mi, trenutno, do uživanja u prirodnim lepotama! odvratila je, u pokušaju da zadrži hladnu glavu. - Važnije od toga mi je rešenje pr oblema, koje mi je priredila Čelsi Kensington! - Hoćeš li, u tom slučaju, da dođeš do drugog hotela, u mom posedu, „Kan Kastilja"? On se na lazi u neposrednoj blizini plaž e -
Palmanova. - Zar ne postoji mogućnost da nas i tamo neko vidi? - Ne! Uđi kolima u podzemnu garažu hotela. Daću ti šifru za pozivanje lifta koji jedino ja koristim i koji vozi pravo do moje
kancelarije. Čekaću te tamo! Smatrajući da bi, odbijanjem i tog predloga, odala to koliko se osećala uplašeno i nesigurno zbog njihovog novog susreta, Amaris je potvrdila svoj dolazak. Zapisala je šifru lifta, koju joj je Hiran izdiktirao, i odmah počela da razmišlja o onome, što bi mogla da obuče. * * * * *
između želje da izgleda lepo ali i da izbegne da Hiran pomisli kako se previše t rudila u vezi sa tim, Amaris je pronašla u odevnoj kombi naciji koja se sastojala od bluze sa Kompromis,
uzanim bretelama i kratke suknje od belog teksasa. Obula je ravne sandale čiji su se kaiševi, naizmenično ukršteni, vezivali gotovo do kolena. Kosu je ponovo pok upila šnalom, ne pravedno
joj uskraćujući da joj, svojom bujnošću, ukrasi lice. Hiran je nikada nije video sa raspu štenom kosom, čija je dužina dosezala do polovine leđa. Da joj je upravo tada dozvolila da joj, svilenkasta i meka, padne na ramena, Hiran bi mogao da
zaključi da je to učinila sa namerom da mu se dopadne. Ona je imala tu nameru, ali se trudi la da je uguši, da joj ne dozvoli da se r azmahne. Sa nekim drugim muškarcem je možda i mogla da testira svoje ženske čari, ali ne i sa Hiranom. On je znao sve ženske trikove dok je. istovremeno, svojih imao na pretek.
by voki
Prema dobijenom uputstvu, Amaris se dovezla do podzemne
garaže hotela „Kan Kastiljo". Lako je pronašla lift koji je jedino Hiran koristio. Ukucala je šifru, nakon čega su se vrata veoma brzo otvorila.
Vožnju liftom, do poslednjeg sprata, provela je sugerišući sebi da se umiri, kako bi izbegla da ostavi utisak lako osvojive
šiparice. Da joj je pretila opasnost upravo od onoga, čega se pribojavala, Amaris je zakl jučila kada je kročila u ogromnu Hiranovu kancelariju, koja se nalazila na poslednjem spratu hotela. Taj
ogromni, luksuzno uređeni prostor, su osvetljavala jedino svetla koja su, kroz stakla ogromnih prozora, dopirala sa svetiljki,
upaljenih duž obližnjeg šetališta. Hiran je sedeo udobno zavaljen u fotelji, za radnim stolom, i ispijao neko žestoko piće. Nije se nimalo ustruča vao da podrobno
odmeri Amaris kada je ušla i da joj pogledom poruči kako mu se dopalo ono stoje video. - Dobro veče! - pozdravio ju je, glasom kakvim ljubavnici pozdravljaju svoje partnerke. - Hoćeš li nešto da popiješ? - Drago mi je da si ti potpuno le žeran i opušten, međutim, ja to nisam! - Amaris je uspela da zanemari mnoš to utisaka koje je Hiranovo prisustvo izazivalo u njoj i da bude dosledna sebi. - Neću ništa da pijem! Hoću da čujem ishod tvog razgovora sa
Čelsi Kensington! - Ishod je da sutra idemo na večeru! - objavio je Hiran, neočekivano. - Ili, bolje rečeno, na sastanak. - Na sastanak? - ponovila je Amaris zbunjeno. - Kakav sastanak? - Ljubavni. -Ne razumem... - Zar nikada nisi bila na ljubavnom sastanku? To je ono kada se sastanu dvoje ljudi koji su zainteresovani jedno za drugo. Amaris je odmahnula glavom, i da lje uverena daje nešto propuštala da razume. - Samo trenutak... Zamolila sam te da
by voki
raskrinkaš Čelsi Kensington kao lažljivicu zbog koje sam nepravedno dobila otkaz, a ti si je pozvao na ljubavni sastanak?! - Upravo tako! -Ali... Zašto?! - Kako zašto?! Ta Amerikanka izgle da kao seks bomba! Zaista je izuzetno zgodna i atraktivna! Hvala ti što si mi skrenula
pažnju na nju, Amaris, i omogućila mi da je upoznam! Bes je, nezaustavljivom brzinom, na vodio Amaris da počne da se trese. - Da li si, uopšte, došao do nekog zaključka, dok si očijukao sa tom seks bombom?! - zatražila je taj odgovor vičući na sav glas,
misleći kako su je samo sekunde delile od toga da proključa. - Jesam, došao sam do zaključka da se i ja njoj dopadam, i da nas čeka nekoliko dana lude zabave! Sve do njenog povratka u Ameriku! Mada, razmišljam o tome da joj predložim da ostane na ostrvu do kraja leta. U hotelu, ili u mojoj kući, gde joj se više bude dopalo. - Odlično! - vrisnula je Amaris, do zvoljavajući sebi da potpuno izgubi kontrolu. - Vas dvoje priglupih i po vršnih lepotana i zaslužujete jedno drugo! Dobro je da ste se prepoznali i s pojili, kako ne biste, svojom površnošću, inficirali normalne ljude!
Bacite se na bezlično preznojavanje lišeno emocija, jer ničemu drugom niste ni dorasli! Više je nego jasno da oboje težite samo prizemnim i prolaznim zadovoljstvima, da vas ne zanimaju prave vrednosti! A ja sam upravo uvidela kako bih, u stvari, trebalo da
budem srećna što sam dobila otkaz! Očigledno više sile nisu mogle da dozvole da i dalje radim pod krovom jednog plitkoumnog ljubitelja sujetnih plavuša, pa su uredile da se spasim boravka u tom, po moral, kri tičnom ambijentu! * * * * *
Sva usplahirena, zajapurena i uzbu đena do krajnosti, Amaris se, odlučna da odmah ode iz Hiranove kancelarije, zaputila ka liftu. Pokušavala je da ukuca šifru, kojom su se otvarala vrata,
by voki
ah nije mogla da se seti nijed nog
broja. Pre nego što je stigla da zatraži od Hirana da je pusti da ode, osetila je kako je on obuhvata rukama oko struka, a potom je i okreće sebi. - Tako si vatrena... - mrmljao je , dok mu se u očima gomilala žudnja. - Znao sam da sve to postoji u tebi... Zato sam i morao da te isprovociram... - Pusti me! - vrisnula
je Amaris, pokušavajući da se izvuče iz čvrstog Hiranovog zagrljaja. - Odakle ti pravo da me dotičeš?! - Ne pravi se da ovo ne želiš... - Hiran je gurnuo Amaris na zid i sugestivno je pritisnuo svojim telom. - Uprkos svemu onome, što si upravo izgovorila, znam da žudiš za tim da te poljubim... Amaris je tada pokušala da ošamari Hirana, najviše zbog toga što je bio u pravu. Što je prozreo njenu slabost. Ona je zaista žudela za tim da je on poljubi. Pa i da je uzme u zagrljaj. Čvrst, nepopustljiv, zagrljaj kojim ju je polako, ah neizbežno, savladavao. Hiranova blizina je bukvalno oduzimala Amaris snagu,
probuđena želja za njim ju je činila nemoćnom. I iako se njeno telo migoljilo, u navodnoj potrebi za bekstvom, moglo je da se
kaže i da je plesalo svoj erotski ples kojim je, još više, rasplamsavala Hiranovu strast. Oboje su bih i sluge i gospodari istoj strasti. Amaris je mogla da čuje krike sopstvenih usana, koje su vapile za Hiranovim usnama. Kada ju je poljubio, u njoj su se izmirili srce i um, pobuna i pokornost. Činilo se da su svi putevi, kojima je ikada kročila, vodili samo do tog trenutka u kome su njena osećanj a nadvladala sve drugo.
Ono, što su darivali jedno drugom, je samo podsticalo i jačalo zahteve njihovih tela, za još više poljubaca, za još više dodira. Zadihani i uzdrhtali, doticah su se sa divljom glađu, kao da su sve slasti života mogli da isku se u tom bezumnom rvanju, u kome su leteli ka istim visinama, vođeni istim nemirima. Dok joj je Hiran mrvio usne i šaka ma obuhvatao grudi, Amaris je upi jala svoje dlanove na vrelu kožu na njegovim leđima, do
by voki
koje je doprla nakon što mu je izvukla krajeve košu lje iz pantalona. Izvijala je vrat kako bi Hiran mogao da ostavi što više ljubavnih tragova na njemu, a kada bi je on suptilno ugrizao,
uzvraćala mu je time što bi mu zarila nokte u kožu. Obostrano osvojeni i podređeni istom cilju, došli su do kožnog dvoseda. Hiran je seo i povukao Amaris na sebe, u svoje krilo. Kada ju je naveo da se izmakne, kako bi joj skinuo majicu preko glave, ona je postala kompletno svesna položaja u kome se nalazila. Sedela je na Hiranovim preponama, spremna da mu se preda, tu, na kožnom dvosedu, u njegovoj kancelariji. Sve ga nekoliko minuta nakon što je on, svojim izjavama, izazvao erupciju njenog besa. Priznao joj je da ju je namerno isprovocirao, a ona je nasela na tu provokaciju. I dozvolila mu je, priđe, daje gotovo učini s vojom ljubavnicom.
Brzo je spustila majicu, napustila Hiranovo krilo i otišla u suprotni kraj kancelarije. Tamo je, iza prozirne i dugačke zavese, videla vrata koja su vodila na terasu. Otvorila ih je i izaš la na svezi, noćni vazduh. Vid joj je bio pomuće n, krv uskomešana, koža usijana. Nije se osećala sposobnom da misli, da donosi bilo kakve zaključke. Sela je u udobnu stoli cu i zatvorila oči, pokušavajući da se vrati u realnost. Nedaleko od hotela se mesečev odraz kupao u moru, osvetljene barke su ličile na plutajuće svetiljke, vetar je lagano pomerao krošnje visokih palmi, čuli su se zvuči flamenka. Vazduh je mirisao na sve čari leta. Amaris je bila zahvalna Hiranu na tome što joj se nije odmah pridružio na terasi, već joj je dao priliku da se sabere, da ohladi glavu i telo. I on je iskoristio predah da ugasi svoje narasle
strasti, da sputa svoju probuđenu požudu. Pružio je Amaris konzervu sa hla dim sokom od grožđa i bez reci se smestio u stoli cu do njene. On je pio pivo iz flaše i krotio potmule uzdahe, koji nisu prestajali da mu se roje u grudima.
by voki
- Danas je malo nedostajalo da na vedem Čelsi da mi prizna šta je uradila - počeo je Hiran, držeći pogled prikovan za pučinu. - Tek sam kasnije shvatio da je to dobro. - Zašto je to dobro? - interesovala se Amaris, uviđajući da je
Hiran u potpunosti na njenoj strani, da ju je maločas samo provocirao. - Zato što
niko ne bi mogao da posvedoči onome što bi izgovorila. Sutra ću je krišom, snimiti. Taj snimak neće moći da pobije, ma koliko pretila i manipulis ala svojim fizičkim dražima. - Znači, sve ono što si rekao...? Hiran je tek tada pogledao Amaris. - Treba
li da ti se izvinim, zbog toga što sam hteo da vidim koliko umeš da budeš vatrena? - Treba, naravno! - frknula je Amaris, iako to nije zaista mislila. - Onda ti se već sada, unapred, izvinjavam zbog toga što ću uskoro ponovo poželeti da te ljubim... - Zamoliću te da to ne činiš. - Zašto? Oboje smo, malopre, uživali . - Neka uživanja imaju svoju cenu. Ja ne želim da platim cenu
uživanja sa tobom. - O čemu to govoriš? - upitao ju je Hiran, mršteći se. O tome da sam se ja zaljubila u tebe, a da ćeš ti težiti tome da budeš sa ženom koja će, svojom atraktivnošću, da predstavlja krunu svega onoga što jesi, Amaris se prisetila bratovih reč i koje su joj se nei zbrisivo urezale u pamćenje. A sve i da joj Hoakin nije objasnio kakvi motivi navode
muškarce da jure za upadljivo lepim ženama, i sama se, radeći u hotelu, uverila u to da su svi imućni muškarci, nezavisno od toga kako su izgledah i koliko su godina imah, letovanje provodili sa
ženama koje su ličile na starlete. Šepurili su se sa njima po hotelskim prostorijama, na plažama, u noćnim klubovima. Ulagali su u svoje partnerke ogroman novac, a one su im, zauzvrat, garantovale reputaciju muškarca kome su svi z avideli.
by voki
Ni u novinama, ni u hotelu, ni na javnom mestu, nije bilo
moguće videti uspešnog i bogatog muškarca, sa ženom prosečnog, neupadljivog izgleda. Imajući u vidu to da ona nije bila devojka koju bi neko mogao da proglasi za još jedan u nizu životnih t rofeja, Amaris je postala
bolno svesna nužnosti svog udaljavanja od Hirana. On je, možda, želeo da je ljubi, pa i da vodi ljubav sa njom, ah svakako nije imao nameru da sa njom započne oz biljnu vezu. Ta privilegija je mogla da pripadne nekoj devojci koja je
drugačije izgledala i koja je, svakako, umela da se drugačije ponaša. Ne uspevajući da proguta knedlu iz grla, Amaris je ustala i popravila po gužvanu odeću, - Nadam se da ćeš uspeti da snimiš priznanje Čelsi Kensington o tome da me je lažno optužila za krađu. Ništa mi nije važ nije od toga. - Mislim da bi Čelsi Kensington lakše priznala svoje nedelo, ako bi se iznova suočila sa tobom - Hiran je glasno razmišljao. - Nisam sigurna kako bi to mogli da izvedemo... - Biće dovoljno da, kao slučajno, prođeš pored bašte
restorana „Bonanca", jer smo se već dogovorili da tamo večeramo. Nema sumnje da će ona želeti da te, i u mom prisustvu, ponizi i nazove lažovom. Ja ću, naravno, da stanem na njenu stranu i to će je ohrabriti da se pohvali svojim nedelom. - Tek da bude sasvim jasno, Hirane... - Amaris se oteo dubok uzdah. - Ti mi veruješ? - Apsolutno! Od prvog trenutka! I ne mislim na onaj trenutak,
u kome sam saznao za sporni događaj koji te je naveo da doplivaš do mene, već na trenutak u kome sam te prvi put ugledao. Već tada sam znao sve o tebi. Amaris je nesvesno spustila ruku na grudi, jer je osetila da su joj Hiranove reci dotakle srce. Poželela je da se prepusti zadovoljstvu koje su te reci izazvale, ipak, podsetila je sebe na to da ona nije dovoljno poznavala Hirana, pa da, s tim u vezi, nije mogla da zna u kolikoj meri je bio iskren.
by voki
Možda se samo poigravao sa njom... Možda nije mogao da joj oprosti to što je prekinula njihovu započetu ljubavnu igru, što je uspela da joj odoli... Mnogo toga, u vezi sa Hiranom, je bilo komplikovano i nejasno, i to je navodilo Amaris da se izmakne, kako ne bi dovela sebe u stanje patnje. - Videćemo se sutra uveče! - najavila je, odlazeći ka liftu. Obuzetoj raznim mislima, ponovo nije uspela da se priseti
brojeva šifre, kojom se pozivao lift. Kao da je upravo to i očekivao, Hiran je došao za njom i ukucao šifru. Pustio ju je da ode, uveren u to da su se njih dvoje nalazili tek
na početku lepe priče, kojoj se smešio još uzbudljiviji i lepši rasplet.
V III I kada je sela u kola, i kada je stigla kući, i kada je legla u krevet, Amaris se mislima nalazila u Hiranovoj kancelariji, u
njegovom čvrstom zagrljaju. I dalje je osećala pritisak njegovih usana, i dodire njegovih ruku. I znala je da je bila kao obeležena Hiranovim prstima, i to za čitavu večnost Usne su joj bridele satima, niz kič mu joj je klizila jeza, srce joj je snažno kucalo u grudima. Amaris se i pre ljubila, i imala je nekoliko ljubavnika, ah je niko nije ljubio kao što je Hiran to činio, tako posednički, tako osvajački, kao da ju je već voleo, i kao da je već bila njegova. Razgoreo je sve njene ćelije i upalio svaku misao. Naveo ju je da čezne, da pati, da očekuje. Telo ju je bolelo od ostataka rasplamsane strasti, koja nikako nije htela da umine. Amaris se tuširala hladnom vodom i išla je da pliva,
dugo i oštro, ipak, i dalje je osećala tu glad svog tela, tu surovo jaku potrebu da zadovolji žudnju svoje krvi.
by voki
Mislila je na Hirana neprekidno. I tražila ga je pogledom svuda, i pitala se da li je, upravo u tom trenutku, plivao nag u
svojoj tirkiznoj laguni, i da lije izlagao suncu svoje muževno telo. Plašila se predstojećeg susreta sa njim. Plašila se još furioznijeg bujanja svojih osećanja, i mogućnosti da Hiran stekne uvid u njih.
Nije želela da se to dogodi. Zato je odlučila da predstojeći susret, tokom koga je trebalo da zajedno raskrinkaju Celsi Kensington, bude njihov poslednji. Mučila ju je neverovatna nervoza kad a se zaputila ka restoranu ,,Bonanca", u kome je Hiran ručao sa Čelsi. Optuživala
je sebe zbog toga što je, njena borba za dokazivanje nedužnosti, potisnuta u drugi plan. U prvom planu je bio Hiran, kao i ono što je počela da oseća prema njemu. Parkirala je automobil na mestu, sa koga je bezbedno, zaklonjena nizom rascvetalih žbunova, mogla da posmatra baštu restorana. Namerno je d ošla ranije kako bi imala vreme na da savlada sve utiske, koje Hiran bude izazvao u njoj. Kada ga je ugledala, nije znala da li da se smeje, ili da plače. Suze su joj, u svakom slučaju, orosile oči. Nalet jakih emocija ju
je potpuno preplavio, navodeći je da im se prepušta. Umesto toga, Amaris ih je sputavala. Slutila je da bi mogle da se pretvore u patnju, a to nije želela. Oduvek se rugala svojim drugaricama koje su patile zbog ljubavi. Verovala je da, tako
nešto, njoj nikada ne bi moglo da se dogodi. Ona je uvek imala sreće sa svojim partnerima. Dobijala je one, koje je želela, tako da nije iskusila frustriranost zbog neuzvraćenih osećanja. Dobro je znala daje bilo opasno vezati se za Hirana, opasnije nego za nekog dr ugog muškarca. On je pose dovao mnoge osobine, kojima se divila, a pritom je iskusila i to da gaje njeno telo ludo
želelo. Još samo večeras, čvrsto je to obećala sebi, brišući vlažne oči. Hiran je namerno odabrao da zauzme sto koji se nalazio do ulice, kako bi realizovao dogovoreni plan. I Čel si je to odgovaralo.
by voki
Ona je uživala u tome da je prolaznici zagledaju, pa i da joj dobacuju. Te večeri je bila na dvostrukom dobitku. Ne samo da su je muškarci posmatrali, već i žene! I to sa zavišću, s obzirom na to da se nalazila u društvu nesvakidašnje privlačnog muškarca. Hiran je prosto blistao te večeri, u beloj košulji sa zavrnutim rukavima i svetlim, platnenim pantalonama. Či nilo se da mu osmeh nikada nije bio širi, i da mu lice nikada pre nije imalo tako zavodljiv izraz.
Neizbežno, Amaris se zapitala koli ko se Hiran uneo u ulogu, a koliko mu je imponovalo da sedi u društvu Celsi Kensington. Možda mu se istinski dopadala, Amaris je nastavljala da muči sebi, pa joj se, otuda, iskreno i osmehivao. * * * * *
Sačekala je da Hiran i Čelsi poruče piće i da dobiju predjelo, pre nego što je izašla iz automobila. Kada se našla nadomak restorana, krenula je da razgleda izloge, glumeći slučajnu prolaznicu. Dala je Čelsi šansu da je blagovremeno spazi, ali i da pomisli kako se ona tu našla zbog nekog svog posla. Delilo ju je svega desetak metara od bašte resto rana, kada je jasno čula uzvik Čelsi Kensington. - To je ona! To je devojka koja me je pokrala! - Zar?! - Hiran se odmah okrenuo i pogledao u Amaris. Praveći se da je neprijatno iznenađena, pomalo i uplašena, Amaris se ukopala u mestu. - Gospođice Moreno! - pozvao ju je Hiran i mahnuo joj rukom. - Dođite!
Vidno oklevajući, Amaris je prišla stolu, za kojim su sedeh Celsi i Hiran. - Pridružite nam se! - Hiran joj je to naredio strogim glasom.
Amaris se provukla između graničnih žardinjera i poslušno sela za sto.
by voki
Trgla se kada je osetila da joj je Hiran, ispod stola, pomilovao
koleno, u znak podrške. Čak i u takvim čudnim okolnostima je snažno reagovala na dodir njegovih prstiju. - Koliko sam shvatio, vi ste ukrali novčanik gospođici Kensington, koja je odsela u mom hotelu? - Hiran je nastavio da
glumi daje veoma ljut na Amaris, što je navodilo Čelsi da se zadovoljno i trijumfalno osmehuje. - Nikome ja ni šta nisam ukrala! -rekla je Amaris, gledajući u Čelsi. - Vidim da vam savest još uvek nije proradila, gospođice
Kensington, s obzirom na to da i dalje istrajavate u svojoj lažnoj optužbi?! - Ti si ta koja bi trebalo da ima pro blema sa savešću, a ne ja! Čelsi je imala spremnu repliku. - Nisam vam dozvolio da se obra tite mojoj pratilji, gospođice Moreno! - Hiran je namršteno pogledao u Amaris. - Pozvao sam vas kako bih vam rekao da ću se lično angažovati oko toga da vas nijedan ugostiteljski objekat, na Palma de Majorci, ne stavi na
spisak svojih zaposlenih! Malo je to što ste dobili otkaz i što ste, zahvaljujući dobroj volji gospođice Kensington, izbegli krivičnu prijavu! Zaslužili ste veću kaznu! - Sada mi je, u stvari, žao što se policija nije angažov ala! Amaris se ponašala onako, kako je Čelsi očeki vala. - Ko zna šta bi se tada otkrilo?! Možda čak i to da je gospođica Ken sington, iz ko zna kojih razloga, već igrala slične igre?! - Zašto dozvoljavaš da bivša spremačica, kojoj si bio šef, ovako razgovara sa mnom?! - Čelsi se zagledala u Hirana. - Ili sa tobom, uostalom?! Vidi se da nema ni minimum poštova nja, prema boljima od sebe! - Ha! - Amaris se glasno podsmeh-nula. - Po čemu ste vas bolji od mene?! - Za početak nismo lopovi! A po tom ne zarađujemo za
ribajući podove! - Ribanje podova je častan posao!
dvoje život
by voki
- Ako ga toliko volite, nadajm o se da ćete uspeti da se zaposli te na nekom veoma prometnom mestu, na kome su veoma prljavi podovi! Čelsi se zlobno zakikotala i potom pruži la ruku preko stola, kako bi dodirnula Hiranovu šaku. - Dozvolićeš da gospođica More no nastavi svoju karijeru, recimo na autobuskoj stanici, zar ne, Hirane? - mazno ga je upitala, uz koketan osmeh. - Dotična ni to nije zaslužila - odgovorio je Hiran, i dalje se mršteći na Amaris. - I tamo ima mnogo toga da se ukrade. - Nisam dužna da vas slušam, niti da sedim za vašim stolom! procenivši da se Čelsi dovoljno uverila u svoju nadmoć, Amaris je odlučila da ode. - Vas dvoje zaslužujete jedno drugo! - dodala je i potom se zaputila ka izlazu iz restorana. - Naravno da zaslužujemo! - Čelsi se zadovoljno nasmejala, uverena da je u svemu nadigrala Amaris. - Nas dvoje smo iz iste lige! Zar ne?! - na mignula je Hiranu i zatražila potvrdu od njega. - Uh, tek sada sam shvatio koliko je dobro što je dotična sobarica dobila otkaz! - Hiran je započeo ključni deo pripremljene predstave. - Kako to misliš? - A maris Moreno jeste čistačica, ali je pritom obrazovana i inteligentna. Sigurno si to i sama primetila. Mislim, dovoljan dokaz je to što besprekorno govori engleski jezik. - U pravu si! Primetila sam da je gospođica Moreno inteligentna! - Kao takva, u stanju je da edukuje svoje kolege o njihovim
pravima. Već je organizovala nekoliko kolektivnih pobuna, pozivajući se na razne prav ilnike i zakone, i moram da priznam da me je koštala dosta novca. Prilično sam odahnuo, kada sam čuo daje dobila otkaz. Da budem sasvim iskren, razmišljao sam da je, nekako, navedem da sama ode. Nije mi potreban obrazovan bundžija na spisku zapo slenih! Takvima je najteže naređivati i navoditi ih da sprovode tvoju volju!
by voki
- Tako, znači... - Čelsi je videla priliku za dobijanje značajnih poena. - E, pa, duguješ mi zahvalnost zbog toga što si se oslobodio jedne buntovne sobarice! Ja sam kompletno zaslužna za taj čin! - Kako to misliš? - upitao je Hiran, naginjući kriglu sa pivom, kako bi prikrio da se nalazio u stanju išče kivanja. - Amaris Moreno mi nije ukrala novčanik! Ja sam ga ubacila u njena kohca! Htela sam da joj se osvetim za uvrede koje mi je uputila! Ha, kao da sam znala da je ona neko kome je zaista
trebalo zapušiti usta i oterati je na neko drugo mesto! * * * * *
Hiran se nasmejao i značajno kli mnuo glavom. - Pa, uspela si, Čelsi Kensington, i u jednom, i u drugom! Ubedila si sve oko sebe da ne slušaju Amaris i izdejstvovala njeno otpušta nje sa posla! - Ta lajavica ništa drugo nije ni zaslužila! Rekla mi je da sam glupa plavuša sa grudima punim silikona! Ni njenim grudima ne bi bilo odviše da u njih ubaci malo plastike! O, kada bi samo znala koliko se va raš, pomisli o je Hiran, prisetivši se oblika i čvrstine Amarisinih grudi. Smatrajući da je dobio dovoljno dokaza, Hiran je uklonio salvetu sa mobilnog telefona, na kome je bilo pritisnuto dugme za snimanje razgovora. Premotao je par minuta unazad i onda pustio onaj deo, u kome je Čel si trijumfalno priznala da joj
Amaris nije ukrala novčanik. - Šta je to?! - Čelsi je naglo preble dela. - Zar si me snimao?! - Jesam - potvrdio je Hiran hladnokrvno, i nagnuo se napred sa smrtno ozbiljnim izrazom na licu. - Hoću da uradiš sledeće: još
večeras ćeš, pred svim zaposlenim radnicima u hotelu, da priznaš šta si učinila, i da se izviniš Amaris. A onda ćeš da se odjaviš iz apartmana, nakon što platiš troš kove svog boravka. Ne znam gde ćeš da provedeš nastupajuću noć, i ne za nima me. Ako me ne budeš poslušala, potrudiću se da ti obezbedim smeštaj u nekoj od policijskih stanica.
by voki
Šta je ovo?! - Čelsi je, osvrćući se oko sebe, zatražila objašnjenje. -Neka šala?! - Da li ti izgledam kao da se šalim? -
Bilo je nepotrebno da Hiran postavi to pitanje. Izraz njegovog lica, kao i stav tela, je dovoljno govorio o tome koliko je bio ozbiljan.
Ozbiljan, i rešen da primora Celsi da uradi ono, stoje tražio od nje. - Do
maločas je izgledalo kao da ti se dopadam! - vikala je Čelsi, ispunjena nevericom. - Rekao si mi da ti se dopadam! Ovo je trebalo da bude naš ljubavni sastanak! Hiran se grubo nasmejao. - Poslu žio sam se tvojim metodom, za ostvarenje onoga, što mi je potrebno. A to su laži. - Zašto? - Čelsi je snizila ton, čak je pokušala i da dodirne Hirana po ruci. - Zašto staješ na stranu one so barice? - Zato što je ona u pravu. Zato što joj i ja, baš kao i ti, dugujem izvinjenje. Amaris ne samo da je dobila otkaz, već je i okarakterisana kao lopov. Nisam mogao da dozvolim da zbog
toga pretrpi još neku štetu. - Ti... - sves na toga daje dotučena do nogu, Č elsi je tupo zurila u Hirana. - Ti imaš nešto sa Amaris.. . Nemoguće je da ti se ona dopada! - Nisam dužan da to komentarišem... - Ha! Zaista si nisko pao! Možda j e Amaris obrazovana i
pametna, ali je ipak sobarica! I pritom je tako obična! - Do koje visine bih se popeo da sam ušao u vezu sa ženom koja laže i optužuje druge za nepostojeću krađu? - Ja sam podigla rejting mnogim muškarcima! - izjavila je Celsi arogantno. - To bi i sa tobom bio slučaj! - Možda. Ako bih izgubio razum - odvratio je Hiran, nakon čega je pozvao telefonom Amaris i rekao joj da se, prema planu, odveze do hotela ,,Las Arenas".
by voki
I X Hiran i Čelsi su se, istim kolima, dovezli do hotelskog parkinga, gde ih je čekala Amaris. Ona je z adivljeno konstatovala kako je Čelsi, uprkos tome što je bila neopisivo besna, poslušno sledila Hirana. Očigledno je prepoznala jačinu njegove odlučnosti, i nije joj ni padalo na pamet daje testira. Mangupski, u njegovom stilu, Hiran je namignuo Amaris i time joj je sve rekao. Blago ju je dodirnuo po ruci u znak dodatne
podrške šaljući joj, sa tog mesta na koži, talas topline koji joj je zahvatio čitavo telo. I, ponovo, Amaris je zaboravila ključnu stvar, to, da j e izdejstvovala pobedu, i da se nalazila na putu zadebljanja pravde.
Njeno postojanje kao da se svelo na taj Hiranov dodir, i ono što su njegovi prsti proizvodili u njoj.
Želela je još tih dodira... Možda i više nego ostvarenje pravde i brisanje svake sumnje sa svog imena.
Po ulasku u hotel, Hiran je rekao menadžeru da pozove sve zaposlene da se okupe u jednoj od sala, u kojoj su se povremeno
održavale razne promotivne aktivnosti. Lično je pozvao upravnika Robreda, koji nije uspeo da sakrije svoju zbunjenost nakon uvida u to da se Hiran nalazio u društvu Č elsi i Amaris.
I ostali zaposleni su se međusobno došaptavali, pokušavajući da dokuče razlog sazivanja tog hitnog sa stanka. Hiran im nije dozvolio da predugo čekaju, s obzirom na to da su svi morali da se vrate na svoje radne zadatke. - Hvala vam na tome što ste se okupili! - pozdravio ih je, i pokazao rukom na Čelsi. - Naša gošća, gospođica Kensington, je
želela da vam se obrati! - Nisam želela, već sam na to prinuđena! - odbrusila mu je Čelsi u svom stilu, ali je ustuknula nakon suočenja sa Hiranovim pogledom, u kome se čitalo jasno upozorenje. - Verovatno ste svi upoznati sa incidentom, koji se dogodio pre nekoliko dana, u vezi
by voki
sa krađom mog novčanika... - počela je, trudeći se da zadrži dozu dostojanstva. - Ovom prilikom vas obave štavam da mi gospođica Moreno nije ukrala novčanik. Ja sam ga namerno podmetnula među čaršave, na njenim kolicima. Učinila sam to kako bih joj se osvetila za uvrede koje mi je, toga dana , prilikom slučajnog susreta na ulici, uputila. Izvinjavam se svima vama, i gospođici Moreno, na tome što sam iskoristila laž, da bih se od branila od verbalnih napada i sačuva la svoj ponos, - Zanemarićemo sav dekor kojim se gospođica Kensington poslužila u ovoj svojoj objavi i uzećemo u obzir samo to da je priznala svoje nedelo!
Hiran nije želeo da se nadmudruje sa Čelsi, niti da predugo zadržava zaposlene u hotelu prepunom gostiju. - Ona će se odmah spakovati i napu stiti hotel! Molim zaposlene sa recepcije da joj pripreme račun! Što se tiče gospođice Moreno, u ime uprave hotela joj se izvinjavam na tome što smo joj uskratili poverenje! Podrazumeva se da je, po hitnom postupku,
vraćena na posao! Salom se prolomio aplauz podrš ke Amaris i zadovoljstva zaposlenih zbog raskrinkavanja lažljivog gosta. Svi su bili svesni okolnosti da bi, jednoga dana, i oni sami mogh da se nađu u takvoj situaciji i da bi im, tada, više od svega bilo potrebno da istina izađe na videlo. Čelsi je podignute glave izjurila u hodnik, ne želeći da pokaže u kolikoj meri se osetila povređenom i postiđenom. - Sastanak je završen! - objavio je Hiran, nakon čega su kolege počele da prilaze Amaris, da joj čestitaju i izražavaju radost zbog njenog povratka u kolektiv. Upravnik Havijer Rob redo
je ostao među poslednjima. Prišao je Amaris, ustručavajući se da je pogleda u oči. - Žao mi je zbog neprijatnosti kroz koje ste, sasvim nedužni, morali da prođete, gospođice Moreno... Verujte da mi je, više nego drugima, drago zbog toga što ste se izb orili za pravdu, ali i za povratak među zaposlene. Ako je za utehu, ja sam sve vreme
by voki
verovao u vas, ali se nisam usudio da postupim u skladu sa tim. Prizna jem da sam se plašio onoga što bi drska gospođica Kensington mogla da uradi. Amaris je neodređeno k limnula glavom, dok je Hiran pogurao Robreda prema izlazu. - Sa tobom ću kasnije da razgova ram... - najavio je, glasom koji je uneo nemir u upravnika. – Potrebno mi je piće - nadovezao se, pogledavši u Amaris. - Idemo do moje kancelarije!
Poslednje što je Amaris želela, bilo je da ostane nasamo sa Hiranom. Međutim, znala je da mu je dugovala zahvalnost, za ono što je, te večeri, učinio za nju. Zato je poslušno pošla za njim, uveravajući sebe da je to njihov poslednji susret, i da, nakon njega, više neće morati da se bori sa iskušenjima, koja je upravo on izazivao. * * * * *
Amaris je uspela da načini svega dva koraka u Hiranovoj kancelariji, kada ju je on obuhvatio rukama oko struka i privukao je sebi. Zapalio joj je usne svojima i odmah izazvao nalete žudnje koji su je primorah da mu uzvrati poljubac. Njegov
vreli jezik je poveo erotičnu igru sa njenim jezikom, igru koja je budila strast u oboma, koja ih je pozivala da postanu raspusni. - Toliko te želim... - brundao je Hi ran, ne krijući koliko sputavao, koliko je bio uzbuđen.
se
I Amaris je bila uzbuđena, baš koliko i uplašena. Nova potvrda jačine osećanja, koja je Hiran izazivao u njoj, nosila je u sebi i prizvuk upozorenja. Ona je v olela Hirana, a on je nju že leo. Lako je mogao da se zabavi sa bilo kojom devojkom, dok ona nije mogla da zamisli da voh bilo koga, sem njega. Amaris je bilo jasno da je sa ne uzvraćenom ljubavlju mogla da
živi, ali ne i sa razočarenjem, sa odbačenošću. Pusti me, molećivo je cvilela u sebi, ne uspevajući da ispusti nijedan glas. Njeno telo je odbijalo da se po vinuje onome što mu
by voki
je razum sugerisao.
Uživalo je u tome što ga je Hiran muški milovao, što gaje senzualno istraživao svojim iskusnim dlanovima.
Ni Amaris nije mirovala, već je uvlačila prste u Hiranovu kosu, izvijala se ka njemu, grizla mu usne i šarala noktima po njegovoj podlaktici.
Dozvolila je, opijena slašću, da je Hiran podigne od poda i navede je da mu obavije noge oko bokova. Bila je spremna da pristane na sve što bi usledilo, ali ju je Hiran, sav zadihan, naglo spustio na pod. - Ne, ovako, ne ovde... - presudio je, pokušavajući da ohladi glavu i ugasi vatru u telu. - Hajdemo kod mene! Vodićemo ljubav u laguni, na toplom pesku!
Iako je bila ošamućena, Amaris se odmakla od Hirana, kako bi se i sama pribrala. Ono što joj je Hiran nudio joj se činilo kao ostvarenje svih želja, ali kao i činjenje ključnog koraka ka neizbežnom razočarenju. Poznavajući sebe, znala je da mora da se spasi, da izbegne grcanje u ljubavnoj patnji. - Tvoj predlog zvuči primamljivo, ipak, ne mogu da ga prihvatim - rekla je Amaris, dovodeći se u red.
Prema očekivanju, Hiran je zakoračio prema njoj, ali se ona pomerila iza radnog stola. - Zašto?! - uzviknuo je, ne krijući da se nadao sasvim suprotnom odgovoru. - Oboje smo odrasli i oboje smo slobodni!
Ništa nas ne sprečava da postanemo ljubavnici! Ljubavnici, Amaris je to ponovila u sebi. Naravno, Hiran je mogao da joj ponudi jedino tu vrstu odnosa. O ljubavnoj vezi nije bilo ni govora. - Ja nisam slobodna - slagala je, prisetivši se jedinog
objašnjenja, koje je mogla da ponudi Hiranu, a da, pritom, sakrije prave razloge zbog kojih gaje odbijala. - Šta hoćeš da kažeš?! Da imaš dečka?! - narugao joj se Hiran. - Upravo to.
by voki
- Da li i njega ljubiš, kao i mene?! - Nisam dužna da ti otkriva m detalje svoje veze - Amaris je nekako uspela da zvuči grubo i hladno. - Važno je jedino to da ne
želim da je raskinem. - Malopre sam mogao da te imam, Amaris! - Hiran ju je podsetio na to daje malo nedostajalo da im se tela spoje. - Sada
žalim što nisam išao do kraja! Lako je moglo da se dogodi da te navedem da zaboraviš na svog dečka! - Dobru vezu ne čini samo dobar seks - izgovorila je Amaris, paleći lampu na Hiranovom radnom stolu. - Pristala sam da dođem u tvoju kancelariju kako bih ti se zahvalila na svemu što si, protekla dva dana, učinio za mene - namerno je prešla na drugu temu. - Baš si se potrudio. - Ne radi nam ovo, Amaris... - Hiran je gotovo cvileo. - Daj nam
šansu... - Koristim priliku da te obavestim kako nemam nameru da se ponovo zaposlim u hotelu, - Molim?! - Čuo si me. - Zašto?! - Imam druge planove. - Kakve planove?! - Zamoliću te da mi napišeš prepo ruku, kako bih mogla da
konkurišem na drugim radnim mestima. - O, hoćeš da te pustim sve sa pre porukama?! - uzviknuo je Hiran sarkastično. - Lepo si to smislila! - Zar tražim nešto posebno? Nešto što mi ne pripada? -Ne, naravno! - uzviknuo je Hiran, podle žući svojoj ogorčenosti. - Dobićeš preporuke! Najbolje moguće! - Hvala ti! - Amaris je to izgovorila hladnim i ljubaznim glasom. - Doći ću sutra po njih!
Zaobišla je Hirana u širokom ruku i potom, zadržavajući disanje, izašla iz njegove kancelarije. Potrčala je niz hodnik, a potom i niz stepenište, propuštajući da koristi lift.
by voki
Bežala je od Hirana, svesna toga da bi, ako bi on insistirao na tome da se vrati, lako mogla na to i da pristane.
X Da li se sećaš razgovora koji smo vodili pre nekoliko dana, o tome da uspešni i imućni muškarci neizbežno idu u kompletu sa atraktivnim plavušama? - Amaris je to upitala svog brata koga je, po povratku kući, zatekla kako sedi na tremu i ispija hladno -
pivo.
Pridružila mu se, rizikujući da on primeti ljubavni zanos na njenom licu, i da, za isti, zatraži objašnjenje. - Sećam se - potvrdio je Hoakin, u kome je počela da se budi radoznalost.
I bratski instinkt mu je govorio da je Amaris postala drugačija, da se promenila. Postala je nežnija, mekša i sentimentalnija. - Zar je to baš uvek tako? - Amaris je jedva prikrila podrhtavanje svog glasa. - Ne, nije. Ponekad uspešni i imućni muškarci idu u kompletu sa atraktivnim crnkama. - Ali, ako je svima stalo samo do forme, gde je tu ljubav?! Ona bi trebalo da bude jača od svega! Ona bi trebalo da spaja ljude, a
ne da to čine stereotipna pravila! Kako je moguće da im svi robuju?! - Već
sam ti rekao da robovanje određenim khšeima donosi mnoštvo društvenih poena i raznih prednosti. - Mora da postoje izuzeci! Oni, koji slušaju šta im diktiraju njihova srca, koji se ne obaziru na ono što javnost od njih očekuje! - Pretpostavljam da postoje. Kao što pretpostavljam da su veoma retki. Malo je ljudi koji teže ljubavi, ko jima je ona mera vrednosti.
by voki
- Zašto je to tako, Hoakine? - Zato što je lakše obezbediti
visok društveni status, nego pronaći ljubav. Potom, ljubav sa sobom donosi i pre veliku emotivnu osetljivost A to nije nešto, ka čemu ljudi hrle. Svi bi radije da se dobro zabavljaju i da imaju potpunu kontrolu nad svojim osećanjima, nego da pate ih da strepe od gubitka. - To je tako... Glupo! - prasnula je Amaris, po čijoj su koži, sve vreme, klizila sećanja na Hiranove dodire. Hoakin je pogledao svoju mlađu se stru, kojoj su obrazi goreli. - Postoji razlog zbog koga vodimo ovaj razgovor, zar ne? - meko
ju je upitao, stavljajući joj do znanja daje mogla da mu se poveri. - O, da! - Amaris nije odolela da prizna. Grunula je u plač, a kada joj je Ho akin ponudio svoje rame, ona je oslonila čelo o njega. - Zaljubila sam se u uspešnog i imućnog muškarca! - priznala je, moleći se u sebi da je Hoakin razume. -Koji je, uz sve to, još i zgodan! Kunem ti se da mi se, dotični muškarac, nije dopao zbog tih karakteristika! On po seduje još pregršt pohvalnih osobina! Čvrsto hoda po zemlji, iako bi mno gima, na njegovom mestu, glava bila u nebesima! Ozbiljan je i odgovoran! Isijava zdravom energijom! Ume da govori, da se ponaša! -I da se ljubi? - Hoakin nije odoleo da to proveri. - Kao niko... - priznala je Amaris, usmeravajući ka svom bratu pogled pun straha. - Šta da radim? - Ne razumem to pitanje... - Ja ne izgledam kao partnerka, koja bi trebalo da ide u kompletu sa takvim muškarcem... - Naravno. Ti izgledaš bolje od njih. - To govoriš kao moj brat, a ne kao muškarac... - Kao muškarac, tvrdim da bih bio veoma srećan ako bih
pronašao devojku sličnu tebi, Amaris. Onu koja poseduje prirodnu lepotu, koja ima svoj stav, koja je obrazovana, vredna i bez ikakvih kompleksa. Ne bi mi bilo lako sa njom, ah bi vredelo imati je pored sebe.
by voki
- Zašto ti ne bi bilo lako sa njom? - Takva devojka bi imala razne prohteve, a pitanje je da li bih ja mogao da ih ispunim. - Zar atraktivne žene nisu zahtevni je od svih drugih? - O, da! One zahtevaju da žive u luk suzu i komforu, da im se kupuju pokloni, da im se udeljuju komplimenti, da se izvode na elitna mesta. Za muškarce, koji imaju ugled i novac, to sve ne
predstavlja nešto što je teško ispuniti. Devojke tvog profila očekuju da ih njihov muškarac razume, da ih čini emotivno ispunjenima, da budu duhovno kompatibilni, da zajedno napreduju i rastu, da dele ista interesovanja, da neprekidno filozofiraju o smislu života. Jesam li u pravu? Amaris je morala da se nasmeje, iako su joj suze i dalje hle niz obraze. - Jesi! Potpuno si u pravu! - Uklapa li se, taj tvoj bogataš, u sliku tvojih očekivanja? - Ne znam... Plašim se da tragam za odgovorom... - Eto šta ljubav čini! - uzviknuo je Hoakin, grleći Amaris. - Donosi sumnje, strahove, razočarenja, patnju! - Ali i nebesku sreću! - nadovezala se Amaris. - Tome nemam šta da dodam. Sem toga da ti želim daje pronađeš i zadržiš! - Hoakin je utešno poljubio Amaris u čelo, pun nade u to da bi ona uskoro mogla da plače ne od tuge, već od radosti. * * * * *
Te noći, Amaris je sanjala tirkiznu lagunu, okupanu svetlošću mladog meseca, i svoja stopala uronjena u pesak. Probudila se sa osećajem pripadništva tom mestu. Nju nije impre sionirala Hiranova hacijenda, koja je odisala svedenim luksuzom, već ta laguna, taj biser prirode, to tajanstveno mesto koje je moglo da se
pretvori u poprište strasti. Iz njoj neobjašnjivih razloga, Amaris je zaključila da Hiran nije previše devojaka dovodio u lagunu. Verovala je da je to mesto i
by voki
za njega, na neki način, bilo sveto. Da je tamo dovodio samo posebne žene. Kada se zaputila u hotel, kako bi preuzela Hiranovu preporuku, Amaris je pokušala da se priseti tračeva koji su kružili o njemu. Uzaludno! Hiran je č uvao, od javnosti, svoj
ljubavni život. Kretao se u uskom krugu ljudi, iako nije mistifikovao sebe, niti se ponašao kao posebno važna persona. Drugi su ga tako doživljavali, ali on, svojim ponaša njem i načinom komunikacije, nije podržavao taj doživljaj. Bio je jedinstven, procenila je Ama ris, dajući puno poverenje svojim osećanjima. Ona se ne bi tako brzo i burno razgorela da Hiran nije bio jedinstven, da se nije u mnogo čemu razlikovao od drugih muškaraca. Amaris nije bežala od toga da gaje kratko poznav ala, ipak, nije mogla da ignoriše čvrste spone koje su je držale vezanom za Hirana, niti ono što joj je srce, u njegovom prisu stvu, govorilo. Srce je nije lagalo, po pitanju onoga što je osećala. Ono, što joj je predstavljalo nepoznanicu, bilo je Hiranovo srce.
Trudila se da uzvraća osmehe svim kolegama koji su joj prilazili kako bi je pozdravili i č estitali joj na ostvarenoj pobedi. Činila je to rasejano, s obzirom na to daje, mislima, bila potpuno usredsređena na predstojeći susret sa Hiranom. Verovatno poslednji, tako je razmišljala, gušeći se od navrele čežnje. Kada je ušla u kancelariju Hira nove sekretarice, nije bila u stanju da proceni šta je više želela: da joj upravo ona preda već pripremljene preporuke, ili daje propusti u Hiranovu kancelariju.
Želela je susret sa njim, u istoj meri koliko je i strepela od njega. Osećanja su joj, u jednom trenutku, postala toliko burna, da je Amaris morala da podseti sebe na to da više nije bila devojčica, i da joj nije priličilo da se ponaša kao nek o ko je bio potpuno bez iskustva.
Hiran ju je dočekao sa ozbiljnim izrazom na licu, ali sa toplinom u pogledu. Videlo se daje primoravao sebe na to da
by voki
ostane da sedi, iako je, svim srcem, želeo da joj priđe, daje zagrli i poljubi. - Pripremio sam ti prepor uku,
kako si tražila! - Hiran je obavestio Amaris, nakon što su razmenili po zdrave. - Uzeo sam u obzir ono što mi je Robredo ispričao o tebi, kao radniku. Nisam znao da se on u velikoj meri oslanjao na tvoju pomoć. - To je zato što Havijer Robredo veš to krije svoje slabosti rekla je Amaris, pazeći da joj pogled ne sklizne na Hiranove usne. - On ima veliko iskustvo, ali i problem sa praćenjem modernih trendova. Svo je nedostatke nadoknađuje time što se veoma trudi oko svega. Briljira u onome, u čemu je dobar, i spretno rešava ono, u čemu nije. - Odlično si ga opisala. U potpuno sti sam svestan Robredovih vrlina i mana. Procenio sam da se on poma lo muči na svom radnom mestu. Zato ću da mu ponudim neko lakše, koje će mnogo više da mu imponuje. - A to je? - Mesto mog zamenika. Amaris je morala da se nasmeje. - Niko neće biti srećniji od Robreda! Moći će da šefuje, ali ne i da, svakodnevno, donosi more odluka i rešava milion problema!
Biće zaštićen! - Upravo tako! Reći ću mu da je prerastao mesto upravnika i da je zaslužio unapređenje. Ne verujem da će shvatiti da ga, samo, vadim iz vatre. - Ni ja u to ne verujem. Ljudi se drže istine koja im se dopada. Hiran je saglasno klimnuo glavom. Nakon toga su oboje, gotovo istovremeno, uzdahnuli. I oboje su postali svesni toga da su neobavezno razgovarali tek da bi otopili napetost, koja je gospodarila prostorom u kome su se nalazili. - Imam poslovnu ponudu za tebe, Amaris... - Hiran se prvi oglasio, nakon kraće pauze. - Rado bih, upravo tebe, video na mestu novog upravnika hotela!
by voki
našalila se Amaris, koja je bila veoma počastvovana zbog Hiranove ponude. Sputala je taj osećaj, baš koliko i žaljenje zbog nemogućnosti - Mene bi, dakle, bacio u vatru?! -
da prihvati posao, koji bi podrazumevao njen ostanak u hotelu i moguće susrete sa Hiranom. - Verujem da si više nego kvalifikovana za to da se izboriš sa
svim iskušenjima, koja mesto upravnika hotela nosi sa sobom. - Hvala ti na ukazanom poverenju, Hirane. Ipak, ne mogu da prihvatim tvoju ponudu.
On je zatvorio oči, prepoznajući u sebi nemoć, koje se gnušao. - Šta je potrebno da uradim kako bih te zadržao, Amaris? upitao ju je to glasom napuklim od sputava nih osećanja. - U svom hotelu, i u svom životu. Reci mi da me voliš, nadovezala se Amaris u mislima. Reci mi da možeš da zamisliš budućnost sa mnom! Reci mi da sam ti potrebna!
Smišljala je šta bi mogla da mu odgovori, a da mu ne otkrije kako se osećala, kao i da izbegne da ga uvredi. Ništa, dovoljno mudro, joj nije palo na pamet. Zato je samo uzela papir sa ispisan im preporukama, i izašla iz kancelarije. Nije bežala od toga da je postupila detinjasto, nezahvalno, pa i glupo. I ujedno jedino kako je umela i mogla.
by voki
X I Amaris je odabrala
da ne viđa Hirana, i da spreč i svaku mogućnost čak i slučajnog susreta sa njim, u nadi da će početi da ga zaboravlja i da će uspeti da se vrati svojoj nekadašnjoj životnoj rutini. Međutim, u njenom životu više ništa nije bilo kao pre. Na svet je gledala očima zaljubljene žene, prepoznajući u njemu lepote koje kao da su uvek bile van njenog vidokruga. Postala je
mekša i tolerantnija, a na usnama joj je neprekidno lebdeo sanjalački osmeh. Istovremeno ju je mučila tuga i ne -izbežno žaljenje zbog uverenja da ona nije bi la partnerka, kakvu je Hiran že leo da ima uz sebe. On joj je nudio da postanu ljubavnici, da ostvare odnos koji ne bi bio zasnovan na emotivnoj povezanosti. Za razliku od nje, Amaris, Hiran je mogao bez problema da se,
jednoga dana, povuče iz takvog odnosa. Ona bi bila ta koja bi se osetila uskraćeno, koja bi patila i osećala krivicu zbog lakomislenosti.
Dani, koji su prolazili, nisu doneli Amaris ono, čemu se nadala. Zaborav i emotivno isceljenje. Upravo suprot no, sve više i sve upornije je razmišljala o Hiranu. I njeno srce je sve više kucalo za njega, i postajalo je sve ispunjenije nežnim, romantičnim osećanjima. Nevidljive spone su je i dalje držale vezanom za Hirana, čvrste i neslomive. Neki unutrašnji glas joj je govorio daje prerano odustala od svega, da je trebalo da pruži šansu onome što je imalo veoma silovit početak. Ipak, ni strah od slomljenog srca je nije napuštao, što ju je navodilo da prihvata nastavak života bez Hi rana, bez ljubavi, bez nade u srećnu budućnost. Uvek aktivna Amaris, koja je, posebno tokom letnjih meseci, retko boravila u kući, p retvorila se u osobu koja gotovo da nije
izlazila napolje. Sedela je u svojoj sobi, ili na tremu, terajući od
by voki
sebe sećanja na Hiranove poljupce, kao i sumnje daje, već, lju bio neku drugu devojku.
Njena ljubomora nije bila podržana realnošću, ipak, snažno ju je mučila i pekla. Nadala se da nikada, ni na trenutak, neće videti Hirana zaljublje nog i u zagrljaju sa drugom ženom. Želela mu je sreću, ah je, takođe, želela i sebe da zaštiti od bola. Amaris je, nakon nekoliko dana dobrovoljne izolacije, postala prinuđena da ode u grad, zbog regulisanja stanja na bankovnom računu. U povratku je parkirala automobil iznad nasipa na
kome, u tom trenutku, nije bilo nikog, baš kao ni na divljoj plaži u njegovom podnožju. Sunce je počelo da zalazi, što je na velo Amaris da zamisli sa koliko uživanja bi posmatrala taj veličanstveni prizor zajedno sa Hiranom, u njegovoj magičnoj, tirkiznoj laguni. Pitala se da li je on ponekad razmišljao o njoj, ili ju je, zbog proteka vremena, zaboravio. Protekli dani su doneli Amaris po tvrdu da je njena probuđena ljubav bila iskrena, da je nosila u sebi potencijal da dugo traje.
Možda i zauvek. Više nije imala nikakve dileme oko toga da li je Hiran muškarac sa kojim se osećala kompletno, sa kojim je mogla da ostvari nebesku sreću. Utoliko više je njena tuga bila dublja, i njeno žaljenje zbog neuzvraćenih osećanja snažnije. Uvidevši da joj romantičan prizor, kakav je zalazeće sunce predstavljalo, samo izaziva suze, Amaris je odlučila da se vrati. Tek što se okrenula ka ulici, ugledala je taksi vozilo koje se naglo, uz škripu točkova, zaustavilo. Iz njega je, sa zlobnim ushićenjem na licu, izašla Čelsi Kensington. - Sačekajte me ovde! - doviknula je vozaču, nakon čega se zaputila ka Amaris, - Ti si zaista žena bez srama! – konstatovala je Amaris, kada
joj je Čelsi prišla i stala pred nju sa ratobornim izrazom na licu. - Svako drugi bi, na tvom mestu, pobegao sa ostrva!
by voki
Ja nisam bilo ko, ribačice kloze ta! - odbrusila joj je Čelsi, očigledno spremna na svađu. - Ne povlačim s e zbog tako nebitnih ljudi kao što si ti! - Baš me zanima zbog čega sebe smatraš bitnom! Zbog toga što, povremeno, uspevaš da ostvariš neke nečasne planove sa naivnim muškarcima? ! - Slušaj, Amaris Moreno... - Čelsi joj je prišla, sa pretećim izrazom na hcu. - Nadala sam se da ću te po novo sresti... Htela sam da te pitam čime si navela Hirana Saldanu da se onako zdušno zauzme za tebe? Jesi li bila dobra devojčica? - upitala ju je -
to iskarikirano maznim glasom. - Hiran Saldana nije muškarac
bez osećaja za pravdu, a ja nisam žena koja svoje ciljeve ostvaruje preko kreveta. Za razliku od tebe - izazivački je dodala. - Kako se usuđuješ?! - kriknula je Čelsi. - Odakle ti pravo da donosiš takve zaključke o meni?! - Da nisam u pravu, ti ne bi reagovala tolikom k oličinom besa. Svesna toga da ju je Amaris pro zrela, i istovremeno nemoćna da joj verbalno parira, Čelsi ju je, u afek tu, gurnula sa obe ruke. Izgubivši ravnotežu, Amaris je pala na samu ivicu nasipa, a onda se, uprkos pokušajima da to spreči, i survala niz njega, udarivši, u dnu, u gomilu oštrog kamenja. * * * * *
Sve to je posmatrao vozač taksija koji je odmah, ni ne izlazeći iz kola, pozvao ekipu hitne pomoći, ali i policiju. Tek je potom pritrčao ivici nasipa, da bi sa užasom konstatovao da se Amaris nije pomerala, i da joj je glava bila oblivena krvlju. Nije se usudio da se spusti niz strmi nasip, i zato je unezvereno
počeo da doziva u pomoć. Prišla su mu dvojica mladića koji su otrčali do kraja nasipa i stepeništem se spustili do plaže. Prišli su Amaris i konstatovali da je živa, ali da se nalazila u nesvesti. S obzirom na to da nije ozbiljno krvarila, mogli su, tek,
by voki
da je prenesu sa kamenitog dela plaže na šljunkoviti, gde su lekari hitne pomoći mogli lakše da joj pomognu. Kada su se oni pojavi li, vozač taksija je, tek tada, počeo da viče na Čelsi, koja je sve posmatrala ukočeno, ispunjena panikom. Mirno je pošla sa policajcima kojima je taksista po drobno objasnio šta se dogodilo. Oni su je, zahvaljujući njegovom svedo čenju, uhapsili i odvez li u policijsku stanicu. Nakon što su joj ukazali prvu pomoć na plaži i konstatovali da, uprkos tome što se nalazila u nesvesti, nije bila životno ugrožena, lekari su prevezli Amaris u bolnicu. Tamo su ustanovili da je povredila glavu i da je na telu zadobila mnogo modrica i
ogrebotina. Najveću povredu je imala na slepoočnici, na kojoj su morali da obave manju hiruršku intervenciju. Pretpostavili su da je doživela potres mozga i preporučili su joj strogo mirovanje.
Zahvaljujući tome što su joj dali veliku količinu lekova za smirenje, Amaris je neprekidno spavala dvanaest sati. Lekari su,
tokom noći, obavestili njene zabrinute roditelje i brata o svemu što se dogodilo. Oni su odmah došh da je obiđu, ali nisu mogli i da je vide, jer se nalazila na odeljenju intenzivne nege. Umirio ih je
razgovor sa lekarima, koji su ih uverili da je Amaris van životne opasnosti, uprkos svim povredama, tome što je ugruvana i što ima mnoštvo posekotina po telu. Kada se Amaris probudila, lekari su sproveli neophodna snimanja i uradili sve analize. Bili su zadovoljni dobijenim rezultatima i dozvolili su Amaris da se, sa odeljenja intenzivne
nege, prebaci u bolničku sobu. Tamo je mogla da prima posete, pa je dugo razgovarala sa roditeljima i bratom, koje je uverila da je
ništa ne boli, i da će joj najveći problem predstavljati zarastanje posekotina. Objasnila im je i šta se dogodilo, priznajući daje i sama snosila deo odgovornosti, s obzirom na to da je provocirala Čelsi, ni ne pomišljajući na ono što je ona bila u stanju da ur adi. Dva policijska detektiva, koji su došli da joj uzmu izjavu, nisu bili saglasni sa tim da je ona snosila ma kar i delić krivice. Rekli
by voki
su joj da je tužilac čekao njihov izveštaj, kako bi odlučio za šta da optuži Čelsi. - Sve što želim je da je nikada više ne vidim - izjasnila se Amaris, kojo j nije bilo u cilju da pošalje Č elsi na izdržavanje zatvorske kazne. Zadovoljilo bi je njeno proterivanje sa ostrva i zabrana ponovnog dolaska.
Vest o onome što se dogodilo Amaris je došla i do zaposlenih u hotelu, pa i do Hirana. Uprkos tome što je pože leo da odmah poseti Amaris, odlučio je da to ne čini, iz uverenja da je uz nju neprekidno boravio njen mladić. Učinio je ono š to je mogao, bez odlaska u bolnicu. Platio je najluksuzniji bolnički apartman za Amaris, i poslao joj ogroman buket cveća. Amaris je bila dirnuta tim gestom, dok su njeni roditelji bili
presrećni. Smatrali su da će Amaris brže i lakše da se oporavi u sobi, u kojoj je bila sama i imala na raspolaganju sve tehničke aparate.
Tražili su od Amaris da se zahvali Hiranu i u njihovo ime, ne sluteći da je ona oklevala da mu se zahvali i u sopstveno ime. Na kraju mu je, ipak, poslala poruku. Izrazila mu je ogromnu zahvalnost, priznala da uživa u apartmanu ukrašenim cvećem, i obavestila ga da se dobro oseća. Kada ju je on pitao da li bi mogao da je poseti, smatrala smatrala je kako bi bilo nezahvalno, neozbiljno i detinjasto da ga odbije. Zato je pristala.
by voki
X II Hiran nije oklevao da poseti Ama ris. Pošto je bio jedan od donatora u bolnici u kojoj se ona nalazila, nalazila, dobio je je dozvolu da je
poseti u ranim, večernjim časovima, u kojima nije pretila mogućnost da se sretne sa drugim posetiocima. Bio je pripremljen na to da je Amaris imala veliki flaster sa gazom na glavi, i da su joj po telu bile vidljive modrice, ipak, potresao se kada ju je ugledao. Pomislio je da bi odmah preuzeo sve njene tegobe na sebe, kako se ona ne bi borila sa njima. Ona je poslednja osoba koja je za služila da joj se ovo dogodi, zaključio je, ne uspevajući da prestane da se pita kak o se Amaris
osećala dok je padala niz nasip i udarala o oštro kamenje. Amaris je nepogrešivo procenila u kolikoj meri je Hiran bio zabrinut za nju. Usudila se da zaključi kako mu je, ipak, bila draga, i kako je nije, tokom proteklih dana, potisnuo iz misli. Njegov dolazak je na nju delovao go tovo isceljujuće. Toliko, da je pomislila kako bi, upravo tada, mogla da ustane iz kreveta i
pokuša da hoda. - Hej, nije toliko strašno, koliko izgleda! - Amaris je požurila da oraspoloži Hirana, na čijem se licu jasno ogledalo kako se osećao. - Amaris... - oslovio ju je Hiran, uprkos stegnutom grlu. - Kako
si? Da li te nešto boli? - Dobijam lekove protiv bolova. Neću da se žalim. Zahvalna sam na tome što sam preživela. Sedi, molim te! - Ne mogu sebi da oprostim to što, ipak, nisam prijavio Č elsi policiji... - Hiran se, prepun kajanja, polako spustio na stolicu, koja se nalazila tik do kreveta. - Mogao sam, preko svojih veza, da izdejstvujem njeno proterivanje sa ostrva. Sprečio bih da te napadne i gotovo ti ugrozi život. - Niko nije mogao da predvidi ovo što se dogodilo... - Amaris nije dozvolila Hiranu da oseća krivicu. - Svako bi sam, na mestu
Čelsi Kensington, otišao sa ostrva na kome je obeležen kao
by voki
prevarant. Ona je previše sujetna da bi, čak i zbog javne blamaže, promenila planove. - E, pa, od sada
će Palma de Major ku da gleda samo na razglednicama! A verovatno i čitavu Španiju! - Prestala sam da razmišljam o Čelsi Kensington, Ne želi m da me truje ono što osećam prema njoj. Namera mi je da se u
potpunosti posvetim svom oporavku. - Bravo za takvo razmišljanje! - Hiran ju je zdušno podržao. - Nadam se da lekari očekuju tvoj t voj kompletan oporavak? - Lekari kažu da će mi najveći pro blem biti zarastanje ogrebotina i posekotina, i povlačenje modrica. Za to je potrebno
strpljenje i vreme. Dakle, biću sasvim dobro! - Drago mi je da te zatič em tako dobro raspoloženu i optimističnu... - na Hiranovim usnama se, konačno, po javio osmeh. - Mada, ništa drugo nisam ni očekivao. Ti si hrabra i čvrsta devojka. Nisi ona koja se pekmezi i prepušta se oplakivanju zle sudbine. - U pravu si. Zaista nisam takva. - Uverio sam se u jačinu tvoje odluč nosti onoga dana kada si se pojavila u laguni, i kada si nastupila neustra šivo, pokazujući zavidan nivo spremnosti da se izboriš za pravdu. Ni ne slutiš koliko si me zadivila, tada. - Baš lepo da neko neustrašivost prepoznaje kao kvalitet Amaris je to izgovorila izgovorila sa jedva primetnom ironijom u glasu. glasu. - Mora da se šališ! Pa, to je kvalitet iznad svih drugih! - Mislila sam da... Da vi, muškarci, cenite neke druge kvalitete
kod žena... - Kakve? - Pa... Vizuelne! - U pravu si, većina muškaraca posmatra žene osnovu toga kako one izgledaju. Ja ne spa dam
isključivo na u tu većinu. Oduvek sam, za ljubavne partnerke, birao žene koje su ob darene duhom, inteligencijom, izraženom personalnošću. Sve ono, što tražim od žene, sam pronašao u tebi, Amaris... - priznao je Hiran,
by voki
nemoćan da obuzda mnoštvo različitih osećanja, koja su prosto bujala u njemu. - Od prvog trenutka sam uočio tvoju nezavi snost, sigurnost, zrelost... Potpuno si autentična i svoja... Niko i ništa ne može da te uzdrma... U stanju si da se nosiš sa svakom situacijom, i da ostaneš hladnokrvna pred svakim autoritetom... Divim ti se zbog svega toga! - Hirane... - izustila je Amaris dirnute, hvatajući ga za prste na ruci. -Hvala ti... Veoma mi pr ijaju tvoje reči .. I ja o tebi mislim
sve najlepše... - Ipak si me napustila, kada se č inilo da nas je toliko toga lepog čekalo... - blago joj je zamerio, dok se saginjao da joj poljubi prste. - Šta nas je čekalo, Hirane? - Amaris se usudila da to pita, jer je već i sama slutila da je Hiran govorio iz srca, da su njegove reci bile obilato natopljene osećanjima. Pomolila se u sebi da joj Hiran izgo vori čarobne reč i, one, koje su i njoj samoj klizile po rubovima usana. - Znam da odavno nismo deca, Ama ris, i da nam ne priliči zaljubljivanje na prvi pogled, ali, meni se upravo to dogodilo sa tobom. Kasnije se ta ljubav samo uvećavala. Prilikom sva kog susreta sa tobom sam dobijao potvrdu da volim pravu osobu. - Voliš me...? - Amaris je zatražila da te reci ponovo čuje, iako je svaki izraz na Hiranovom licu govorio u prilog tome koliko je bio iskren. Njegove oči su je gledale sa oboža vanjem, a usne su mu podrhavale, jer se ustručavao da j oj, u punoj meri, prizna kako se
zaista osećao. - Nemoguće je da to nisi znala... - Nisam znala... Mislila sam da ti.Da si zamislio sebe sa ženom koja izgleda drugačije, u odnosu na mene.., - Drugačije?! Zar bih mogao da poželim lepšu ženu od tebe?! - Ja sam prosečna. Nisam atraktiv na, niti izazovna, niti... - Sve si to za mene! Nijedna žena nije u meni izazivala strast koliko si ti to činila, Amaris! Maštao sam o vođenju ljubavi sa
by voki
tobom od kada sam te ugledao u laguni! Imaš predivno telo, a najvažnije od svega je da to telo reaguje na mene! - To je zato što i ja tebe že lim... I volim - priznala je Amaris, ludo srećna zbog dobijanja potvrde da ju je Hiran poštovao i voleo, da nije razmišljao o njoj kao o devojci za prolaznu zabavu. S obzirom na to da je širom otvorio oči, Amaris je shvatila da Hiran nije očekivao da će čuti od nje izja vu ljubavi. Zato je svoje prste isprepletala sa njegovima i nežno mu se osmehnula. - Upravo si rekao da je moje telo reagovalo na tvoje. Ni ja
nikada pre nisam doživela takvu usaglašenost. Moju strast prema tebi su pokretale emocije, Hirane. I ja sam tebe zavolela
na prvi pogled. Znala sam mnogo toga o tebi, a i sve što sam kasnije saznala mi se dopalo. Sputavala sam svoja osećanja, u strahu da mi neće biti uzvraćena. Zato sam otišla od te be... Kako bih izbegla da patim... -Amaris, ljubavi...! - Hiran se jedva obuzdao od potrebe da
vikne na sav glas i objavi čitavom svetu koliko je bio srećan. - Slutio sam da je ona tvoja priča o tome da si zauzeta izmišljena, ali nisam mogao ni da pretpo stavim da se, iza te izmišljene priče, krije tvoja sumnja u mene! Pa, ja ni u šta nisam sigurniji nego u to da te volim! I ništa mi nije važnije od tebe, i od potrebe da zaslužim tvoju ljubav! - Već je imaš, najdraži... - poručila mu je Amaris, prestajući da misli na modrice i na posekotine, jer joj se dopao sopstveni odraz
u Hiranovim očima. On se pridigao kako bi joj spustio topao i blag poljubac na usne. - Veoma si me usrećila, Amaris - priznao joj je, kroz duboki uzdah. - Tek sada uviđam koliko sam bio prazan, pre nego što sam tebe zavoleo. Imao sam sve, ah sam se osećao kao da nisam imao
ništa. Zahvalan sam sudbini koja me je povezala sa tobom. I, naravo, vodama koje su te donele u moju lagunu. - Jedva čekam da ponovo odem tamo, Hirane! - Amaris je,
konačno, mogla da se upusti u maštanje, jer je znala da će je
