''Evgenije Onjegin'' - Puškin Gogolj : ''Puškin ''Puškin je izuzetna izuzetna pojava pojava i, možda, možda, jedinstven jedinstvenaa pojava ruskog ruskog duha duha : to je Rus Rus na stepenu razvoja do kojeg e ruski !ovek doi, možda, kroz "## godina$ % njemu je ruska priroda, ruska duša, ruski jezik, ruski karakter izražen isto onako jasno, u onoj pre!išenoj lepoti, kako se vidi pejzaž u jakom opti!kom so!ivu$'' &ostojevski &ostojevski dodaje dodaje i ''proro!ka'' ''proro!ka'' : ''% njegovoj njegovoj pojavi sadržano sadržano je za nas Ruse nešto neosporno proro!ko$ Puškin se javlja na samom po!etku naše istinske samospoznaje$$$ % toj esmrtnoj i nedostižnoj nedostižnoj poemi, Puškin se javio kao veliki veliki narodni pisa( kakvog pre njega nije ilo$ On je jednim jednim potezom, pre(izno i vidovito otkrio suštinu našu, odn$ našeg višeg društva$ )aslikavši lik ruskog lutali(e, lutali(e, $$$ postavivši postavivši pored njega tip pozitivne pozitivne i neosporne neosporne lepote ruske žene, Puškin Puškin je $$$ ostvario ostvario !itav niz pozitivno lepih ruskih likova, pronašavši ih u ruskom narodu$ )ajvea lepota tih likova je u njihovoj istinitosti$'' *jelinski : ''Onjegin se može nazvati nazvati en(iklopedijom en(iklopedijom ruskog života, i u najveoj najveoj meri narodnom tvorevinom$ + zar je !udno što je ovaj spev tako oduševljeno prihvatila pulika, i što je njegov uti(aj na savremenu savremenu i do(niju rusku rusku književnost književnost io tako ogroman ogroman On je za rusko društvo io akt saznanja, saznanja, gotovo prvi, ali zato tako krupan korak napred'' .urgenjev navodi o(ene P$/erimea P$/erimea : ''0aša ''0aša poezija traži pre svega istinu, a lepota potom dolazi sama od see$ )aši pesni(i, naprotiv, naprotiv, idu potpuno suprotnim putem : oni se rinu pre svega o e1ektu, oštroumlju, ljesku, i ako im se još pruži prilika da ne povrede istinitost, prihvatie i to kao dodatak$$$ 2od Puškina, poezija na !udesan na!in pro(vetava, kao sama iz see, iz najtrezvenije proze$'' Poezija u užem smislu re!i oi!no ne trpi dodatne in1orma(ije u napomenama$ Puškin je napisao roman u stihu, ali ga je od prvog izdanja snadeo ojašnjenjima u kojima je polemisao sa kriti!arima, ojašnjavao zna!enje pojedinih re!i, i tuma!io neke od unesenih motiva$ Puškin tim ojašnjenjima zapravo konkretizuje poetski motiv, pružajui elemente za njegovo aso(ijativno produljavanje$ .olstoj je tvrdio da svaki ruski pisa( trea da doro prou!i '' Belkinove Belkinove pripovetke'' : ''O ''Ola last st poezije je neis(rpna kao život$ 3li predmeti pesništva su unapred raspore4eni prema izvesnoj hijerarhiji, tako da je mešanje nižeg sa višim, ili uzimanje nižeg za viši, jedan od glavnih kamenova spoti(anja$ 2od velikih pesnika, kod Puškina, ta harmoni!na pravilnost rasporeda predmeta dovedena je do savršenstva$ 5a znam da se to ne da analizirati, ali se osea i prihvata$ 6itanje darovitih, ali neharmoni!nih pisa(a izaziva i izgleda kao da podsti!e i da proširuje olast$ 3li to je pogrešno, jer !itanje 7omera i Puškina olast sužava i, ako pou4uje naš rad, onda to !ini nepogrešivo$$$'' 8u pismu iz 9;<$=$ 9;<$=$ .eme eme i motivi motivi u ovom delu su sastav sastavni ni deo harmoni harmoni!ne !ne i promišlj promišljene ene (eline (eline,, oni su komponente osmišljenog umetni!kog sistema$ +z ljuavi kao okvirne teme '' Evgenija Evgenija Onjegina'', grana se niz drugih : mimoilaženje srodnih duša, nezado nezadovol voljst jstvo vo životo životom, m, indivi individual dualist isti!k i!kaa otu4en otu4enost ost,, skepti skepti(iz (izam, am, naivno naivno ideali idealizova zovanje nje života života,, emo(ionalni i moralni preporod, odnos književnosti prema životu$ .ri .ri zna!ajne tematske (eline (eline : tema prestoni!kog, seoskog i gradskog provin(ijskog života$ 5unaka svog romana Puškin predstavlja kao !oveka iz redova imovinski srednjeg prestoni!nog plemstva$ Površno i nesistematsko orazovanje, koje !oveka ne osposoljava ni za kakav oziljan rad, nego ga priprema samo za uspeh u praznom salonsko-alskom životu$ % opisu Onjeginovog na!ina života života Puškin Puškin pažnju pažnju usmerava usmerava u dva prav(a prav(a : na sliku uoi!aje uoi!ajenog nog na!ina na!ina života života preston prestoni!k i!kee plemike omladine kojoj pripada Onjegin, i na njegove li!ne pokušaje da živi druga!ije$ )apomena o !etki(ama za nokte > konstata(ija da se !ovek, ez ozira o zira na svoje li!ne preokupa(ije, mora uklapati u neke konven(ionalne norme svoje sredine, i istovremeno negativna klasi1ika(ija svih ljudi !iji život proti!e kao tadašnji Onjeginov$ ?ve što je vezano za Onjeginov kainet ima 1unk(iju da
se što e1ektnije osvetli ezmerno duhovno siromaštvo pomodarskog prestoni!kog života$ Odevanje i ru!ak > nema ni!eg ruskog$ Pozorište > jedan misaoni tok !ini Puškinov, a drugi Onjeginov odnos prema pozorištu$ Puškin je pozorištem ushien, i poseno vezan za rusko pozorište$ Onjegin, prose!ni predstavnik svoje sredine, pokazuje snoovsko nipodaštavanje domae pozorišne umetnosti 8više ga interesuje izgled novih dama iz loža i pozdravi uvažene gospode=$ %dvajanje ugla gledanja > umetni!ki postupak u (elom romanu$ .o je prvi nagoveštaj da e u tekst romana, kao nezavisan od glavnog junaka a umetni!ki konkretizovan lik, ui i lik samog pis(a$ Puškin direktno ukazuje na razliku izme4u see i svog junaka u @A$stro1i 9$glave$ *al > dalje pomeranje ugla gledanja : Onjegin je opisan samo kako je uve!e ušao i ujutru izašao sa ala, a al u (elini predstavljen je sa Puškinovog ekspli(itno izraženog stanovišta$ )a primeru Onjeginovog vaspitanja i sadržaja života, Puškin daje tipsku sliku života prose!nog predstavnika mladog ruskog plemstva$ /e4utim, uz takvu opštu karakteristiku, Puškin navodi neke Onjeginove pokušaje da živi druga!ije : hla4enje prema zadovoljstvima života, pokušaj avljenja književnošu i naukom$ Onjegin nije neinteligentan, nesnalažljiv, ili nesposoan za pro(enjivanje i zaklju!ivanje$ %pravo Onjeginovo uvi4anje esmislenosti života svojih savremenika, Puškinovo naglašavanje da je njegov junak ''duševnom prazninom mu!en'', kao i Onjeginov skepti!ni duh > govore da je re! o intelektualno snažnom junaku koji je prirodom odaren za ra(ionalno prodiranje u život$ Onjegin ipak ne uspeva u književnosti, ne zato što nema talenta, ve zato što je to mukotrpan posao, a on nije stekao neophodne radne navike i istrajnost$ +sto je i sa naukom : !ini se da Onjegin odustaje jer je intelektualno iznad te literature, jer mu te knjige ne donose ništa novo > ali, uz pitanje da li je izor knjiga io doar, jasno je da Onjegin nema neophodno predznanje$ Onjeginovu olest Puškin naziva samo sli!nom engleskom ''splinu'', konkretizuje je upotreljavajui rusku re! ''handra'' 8!amotinja=, kojom depoetizuje pomodnu uvoznu pojavu, i raspoloženje koje ona ozna!ava spušta u realnu stvarnost ruske svakodnevi(e$ % jednom pismu Puškin, povodom junaka iz poeme '' Kavkaski zarobljenik ' ' 89""$=, kaže da je hteo da naslika ''ravnodušnost prema životu i njegovim slastima $$$ prevremenu starost duše koja je postala karakteristi!na za omladinu 9B$v$''$ Odnos sa Puškinom-naratorom : kada naglašava razlike izme4u njih, Puškin kaže da on može da piše i o drugima, a ne samo o sei, kao *ajron : ''2ako je sitan *ajron-tragi!ar u pore4enju sa njim 8Cekspirom= *ajron, koji je stvorio (iglo jedan karakter $$$ podelio je svojim juna(ima pojedine (rte sopstvenog karakteraD jednom je dao svoju gordost, drugom svoju mržnju, treem svoju tugu itd, i tako od jednog (elovitog karaktera, mra!nog i energi!nog, stvorio nekoliko ništavnih$'' Pošto je pokazao da je Onjegin kompletna, potpuno samostalna li!nost, Puškin govori u !emu se on kao narator-lik i Onjegin slažu > to daje novu, pomalo neo!ekivanu karakteristiku : Onjegin nije tako prazan kako je na po!etku izgledalo$ Podudarne sudine, on se u isto vreme kad i Puškin odmetnuo od društva, umeo je da osea i uživa u petrogradskoj noi, imao je svoje snove i planove$ *jelinski : ''Onjegin nije io ni hladan, ni suv, ni tvrd $$$ u njegovoj duši je živela poezija i uopšte nije pripadao redu prose!nih ljudi$ $$$ on nije /elmot, nije 6ajld 7arold, nije demon, nije parodija, nije modni hir, nije genije, nije veliki !ovek, nego prosto !ovek ''ko vi, ko ja, ko drugi ljudi''$ Pesnik sa pravom naziva otr(anom modom da se svuda pronalaze i svuda traže genijal(i i neoi!ni ljudi$ $$$ Onjegin je egoista koji pati $$$ može se nauzvati iznu4enim egoistom$$$'' )ikolaj &oroljuov, !lanak ''Cta je olomovština'' 89@B$= : uvrstio je Onjegina u posean književni tip ruske literature 9B$v$ : tip tzv$ ''suvišnih ljudi'' F Pe!orin, *eljtov 87er(enov roman ''2o je kriv''=, Ru4in 8.urgenjev=, i Olomov 8Gon!arov=$ ''?uvišan !ovek'' je tip ljudi koji ne nalaze mogunosti za primenu svojih natprose!nih poten(ijalnih sposonosti zato što im to ne dozvoljavaju ojektivni uslovi u društvu na koje gledaju kriti!ki$ Oni se prema ljudima odnose nadmeno i pot(enjuju ih, egoisti!no uživaju u igri ženskim sr(em, ali ne prihvataju oaveze, i po pravilu izegavaju ra!nu vezuD njihovo orazovanje je površnoD njihov odnos prema radu je nesistemati!anD nedostaje im upornost$ ato su, iako mnogo šta u svojoj sredini ne prihvataju i negiraju, nesposoni za delotvornu, konstruktivnu ak(iju, radi otklanjanja nedostataka i u ime pozitivnih promena u društvu$
/ora se imati na umu da Onjegin, zajedno sa Henskim, ez ozira na sve li!ne slaosti, spada u red najprogresivnijih ljudi svoje sredine$ .atjana Harin$ )a!in života spahija predstavljen je satiri!no > vidi(i spahija su ograni!eni, njihovi razgovori su primitivni, tupi i ezoseajni$ ?redina je konkretizovana likovima kao što su Onjeginov umrli stri( > koji je I# godina proveo u prepir(i sa klju!arkom, gledanju kroz prozor ili hvatanju muva$ .atjanina majka > od pomodarke koja imitira moskovsku kuzinu, udata za !oveka kojeg su joj izarali roditelji, pretvorila se u spahini(u koja upravlja i mužem i imanjem$ Ota( > živeo mirno i ezrižno$ Olga > lepuškasta, jedra i površna, pravi izdanak spahijske provin(ijske sredine$ % vezi sa opštom karakteristikom spahijske sredine, je šira narodna, selja!ka sredina : nekim motivima je predstavljen život seljaka-kmetova, ali Puškin ne insistira na sli(i njihovog so(ijalnog života$ /nogo više govori o zdravom narodnom duhu, verovanjima, oi!ajima i shvatanjima seljaka$ .atjana je proizvod svoje sredine, ali je istovremeno i iznad analnosti provin(ijskog spahijskog sveta$ Odarena snagom oseanjaD u porodi(i je ila ''ko tu4inka''D izrazito liska prirodi$ ?talna zamišljenost, sklonost sanjarenju u osami, ljuav prema strašnim pri!ama, sujeverje u kom nema mistike, ni traga od upravo u to vreme pomodnih spiritualisti!kih preokupa(ija > njeno sujeverje je u grani(ama pre svega narodnih verovanja koja su našla širokog izraza u ruskom 1olkloru$ *liskost sa dadiljom$ *jelinski skree pažnju da kad se zaljui, .atjana se poverava dadilji, a ne maj(i ili sestri$ Puškin je .atjanu kon(ipirao kao li!nost koja se 1ormirala u neposrednoj vezi sa izvornom narodnom sredinom$ Razvijajui u .atjani lik žene koja nosi sve najolje na(ionalne osoine, on insistira na njenom odnosu prema tipi!nom ruskom pejzažu, demonstrativno predstavljenom ez idealiza(ije i romantike, kao i na .atjaninoj !vrstoj vezi sa ''oi!nom prirodom'', sa svetom zemlje : poredi je sa leptirom, ze(om, srnomD u4enje ljuavi u njoj sa proleem$ )ajdramati!nija i najdulja oseanja i odluke .atjana doživljava pred otvorenim zvezdanim neom, u polju kraj reke, ili u šumi$ % petrogradskom životu, otu4enom od prirode, ona se emo(ionalno vezuje upravo za svoj ''divlji gaj'', gde je sahranjena njena dadilja$ Henski$ Getingenski univerzitet > tada jedan od najlieralnijih univerziteta u )ema!koj, pa i u Evropi, poha4alo ga nekoliko istaknutih !lanova dekaristi!kog pokreta 8u posedu hanoverske dinastije, radio prema engleskim zakonima=$ Privrženost 2antovoj 1ilozo1iji ima direktne politi!ke ak(ente$ Henski sa Onjeginom govori o ''ugovorima negdanjih plemena, o nau(i, doru i zlu, o predrasudama, gronim tajnama, životu i smrti'' > aktuelna pitanja o kojima se u to vreme raspravljalo u ruskim intelektualnim krugovima 8prolemi koje pokree Ruso : pitanje da li (iviliza(ija - nauka i orazovanje - podiže ljudski moral, ili vodi u pogrešnom prav(uD da li je !ovek zaista po prirodi doar, kao što tvrde prosvetitelji, a zlo u njemu je samo naslaga koju ra4a sujeverje i despotizam=$ 3li, navo4enjem tema kojima se Henski avi u svojoj poeziji 8ljuav, tuga, magle, nesreni rastan(i, romanti!arske ruže, seta uvelog života koja se osea pre punoletstva= > Puškin ga predstavlja kao romanti!ara meditativne elegi!ne poezije$ Onjegin dolazi do zaklju!ka da je mladom pesniku ''um u sudu nesiguran'', da je njegova oduševljenost samo privremeno stanje, samo ''mladih dana žar''$ Henski tako4e još uvek menja i uverenje > on zapravo još uvek ne poznaje see, a ne poznaje ni život$ % karakteriza(iji ovog lika, ima mnogo motiva koji se mogu protuma!iti kao insistiranje da se ovaj junak, kao li!nost, još uvek nije do kraja iskazao$ Hotman : piš!evo pripovedanje o piš!evom pripovedanju > ''unošenje u tekst romana razmišljanja o romanu itno menja 1unk(iju piš!evog pripovedanja$ &olazi do strukturne igre ne samo izme4u razli!itih vidova 'tu4e' i piš!eve re!i, nego i izme4u razli!itih nivoa pripovedanja : od nivoa na kojem je pri!anje toliko sliveno sa predmetom o kojem se govori, da postaje sasvim neutralno, do nivoa na kojem samo pri!anje postaje ojekat pripovedanja i doija potpunu autonomnost i osmišljenost''$ Jitati i reminis(en(ije aktiviraju u !itao!evoj svesti neke vantekstovne 8jezi!ke, pesni!ke, opštekulturne= naslage, dovode piš!ev tekst u spoljašnje kontekste koji su sa njim u skladu, oelodanjuju polemi!nost Puškinovih idejno-stilskih rešenja stvarajui situa(iju ironije, disonantnosti i kontekstualne
nespojivosti$ )isu podjednako razumljivi svim !itao(ima, tako da je tekst romana i kod savremenika mogao izazvati neke aso(ija(ije samo u zatvorenim krugovima pesnikovih intimnih prijatelja$ .injanov : ''onjeginska stro1a'' > složena spe(i1i!na stro1i!ka 1orma, koja je, poput soneta, nastala ojedinjavanjem malih stihovnih (elina, i korespondiranjem sli!nih grupa$ Prva mala stro1a sa unakrsnom rimom predstavlja neku stihovnu tezu, druga mala stro1a sa ogrljenom rimom predstavlja stihovnu antitezu$ ?ledi dvostih koji korespondira sa završna dva stiha > kad ne i ilo prve grupe poslednja i ila kulmina(ija (ele stro1e, ali dvostih koji sa njom korespondira, slai to njeno stihovno zna!enje i kulmina(iju stro1e !ini nepotpunom$ Hogi!no suprotstavljanje stihovne teze i antiteze daje mogunost za prea(ivanje iz jednog tona u drugi na prostoru jedne stro1e$ Oslaljena kulmina(ija na kraju stro1e omoguava njenu primenu sa dijametralno suprotnim (iljevima, !as u oliku ''visokog'', !as u oliku ''komi!nog'' završetka$ Priroda stiha nije dozvoljavala da se na suviše velikom prostoru održi isti emo(ionalni ton$ Oslaljena kulmina(ija omoguava, prema potrei, spajanje i više stro1a u vee (eline koje poja!avaju utisak romanesknog umetni!kog iskaza u okviru stiha$ Hotman, imajui u vidu te zaklju!ke, otkriva u ''onjeginskoj stro1i'' strukturnu 1ormu ironije$ Puškin se preorjentisao na prozu, ali ta proza predstavlja rezultat njegove (elokupne književne evolu(ije > stilski sasvim osoena$ Puškin, u eleš(i '' O prozi'' 89""$= : ''Pre(iznost i sažetost su glavne odlike proze$ Ona iziskuje misli i misliD ez njih listavi izrazi ne služe ni!emu''$ Puškin smišljeno insistira na misaonosti, pre(iznosti, sažetosti i jednostavnosti književnog proznog izraza > prin(ipi nastali u pro(esu kriti!kog distan(iranja od, tada ve oveštale, kitnjaste sentimentalisti!ke i romanti!arske proze > ora za prevazilaženje izvešta!enog visokoparog, i traženje prirodnog stilaD usaglašavanje sa ukusom i kriterijumima novog vremena, i priližavanje savremenom ukusu$ )esumljiva tenden(ija prozaiza(ije u ''Onjeginu'' > zašto !a je onda Puškin napisao u stihu /ože se sa sigurnošu tvrditi da je to delo i po kon(ep(iji i po nameri, imalo zadatak da, pre svega, donese kompletnu, široku sliku ''istorijske epohe''$ .olstoj je takvu sliku kasnije dao u I oimne knjige, a Puškin je iskoristio !injeni(u da se u stihu zog poveane zgusnutosti logi!kih, aso(ijativnih i emo(ionalnih veza, sve situa(ije, svi odnosi, !ak i juna(i, ne moraju detaljno predstavljati, pa je ogroman materijal izložio na relativno malom, lako !itljivom prostoru$ Puškin je io nezadovoljan književnošu svog vremena > pokušavao je da je osloodi tematskih i stilskih stereotipa klasi(isti!ke, sentimentalisti!ke i romanti!arske literature 9$ i prve " de(enije 9B$v$ ?va ta tri prav(a su uglavnom ila orjentisana na lirski pesni!ki iskaz u stihu, a najolja dela u ruskoj književnosti su tako4e ila u stihu$ Puškin je morao da se izori pre svega sa izan4alim, klišeiziranim pojavama u pesni!kim lirskim žanrovima$ &a i staru literaturu onovio njenom trans1orma(ijom iznutra, gotovo da je morao po!eti upravo romanom u stihu$ 6etvorostopni jam > stih visoke klasi(isti!ke ode, ali i moderne romanti!arske lirske pesme i poeme$ Odstupanje od tradi(ije se vidi u stro1i!koj organiza(iji$ Pre ''Onjegina'', !etvorostopni jam u ruskoj književnosti u veim pesni!kim 1ormama, je io ili astro1i!an, ili organizovan u stro1i!ke (eline od 9# stihova 8kao u klasi(isti!koj pohvalnoj odi=$ &rugo odstupanje > opkora!enje$ Razdvajanje grani(e stiha od grani(a sintagmi - razija klasi!nu deklama(ionu intona(iju !etvorostopnog jama$ Hotman, polazei od !injeni(e da je u klasi(isti!koj poeziji 9$v$ za svaki žanr io predvi4en i odre4eni sloj leksike, a da je u romanti!arskoj poeziji ta leksi!ka hijerarhiza(ija trans1ormisana u skalu na rela(iji opozi(ije ''poeti!no-nepoeti!no'' > stil Puškinovo romana : ''$$$ nije ilo samo proširenje leksike koja je dozvoljena u poeziji, nego i izjedna!avanje razli!itih i suprotnih stilskih slojeva kao ekvivalentnih, igra zasnovana na tome da se ilo koje re!i mogu nai jedna kraj druge i ilo koja antinomija može iti predstavljena kao istovetnost$'' Razli!ite vrste opkora!enja, u spoju sa odgovarajuom leksikom, omoguile su ostvarivanje spontanosti ''sloodnog'' pri!anja, tj$ svojevrsne razgovorne 8kolokvijalne= intona(ije$ + upravo zna!ajna komponenta umetni!ke lepote ''Onjegina'' je i u stalnom variranju intona(ije iskaza na širokom rasponu skale od šaljivog razgovornog do visoko pateti!nog lirskog tona$ Puškin svoj roman karakteriše kao ''skup šarenih glava'' : on skree pažnju na to da su u roman svesno ugra4ene protivre!nosti, da roman nije pisan po !vrstom planu, pa ga je zato mogue nazvati
''sloodnim romanom'', i da je sudina junaka namerno ostala nedovršena 8završna stro1a 9$glave, dve posledenje stro1e $glave=$ % romantizmu, stožer pri!e je uvek jedan junak, koji u suštini predstavlja piš!evo ''drugo 5a'' i osmišljava (elokupni sadržaj romana > on je glavni akter svih doga4aja, a ostali likovi su mu po 1unk(iji podre4eni$ + doga4aji i ostali likovi su karakterisani samo sa stanovišta tako kon(ipiranog glavnog junaka$ %tvr4ena na ovakvom ''monizmu li!nosti'' u romanti!arskom epskom pripovedanju, pri!a se uvek zasniva na zanimljivim sižejnim zapletima i kon(entrisanim oštrim kon1liktima$ Puškin u ski(i predgovora za poslednje dve glave : ''Oni koji e u njima tražiti zanimljivost doga4aja mogu iti sigurni da je ovde radnje jo4 manje nego u svim prethodnim$'' > tako je radnja potpuno potisnuta u drugi plan$ ?a stanovišta zapleta, odn$ klasi!ne ''kolizije interesa'' junaka, sve i se moglo svesti na dvooj sa Henskim i dva ojašnjenja izme4u .atjane i Onjegina$ *elinski smatra da je Puškin u Onjeginu, Henskom i .atjani, prikazao rusko društvo u jednoj od 1aza njegovog orazovanja, njegovog razvitka, a da se u pesnikovom liku svuda vidi !ovek ''koji se dušom i telom predao osnovnom prin(ipu koji !ini suštinu klase koju prikazujeD ukratko, svuda vidite ruskog vlastelina''$ Gukovski : novatorska vrednost romana ''nije u onom oilju motiva iz !ovekove svakidašnji(e kojih je ilo i u staroj, prosvetiteljskoj literaturi, nego u !injeni(i da oni u roman nisu uneseni u (ilju moralnih pridika, nego u svetu ojašnjavanja ljudi, kao aza na kojoj se 1ormiraju ljudski karakteri''$ Hotman : Puškin nije nameravao da daje so(ijalnu karakteristiku društvene sredine, nego mu je (ilj ila ''intelektualno-politi!ka o(ena junaka'', u duhu kon(ep(ija romanti!ara dekarista$ &ekaristi > nosio(i aktivisti!kog toka ruskog romantizma, politi!ki sledeni(i 1ran(uske uržoaske revolu(ije, u ori protiv sujektivno-elegi!ne književnosti sentimentalista i meditativne, društveno neangažovane poezije prvih ruskih romanti!ara Kukovskog i *auškovaD nastupali su sa pozi(ija prosvetiteljskih iluzija o orazovanju i vaspitanju kao uzro!nom 1aktoru društvenih promena$ &ekaristi govore ''o ve!itoj ori znanja i neprosveenosti, sloode i despotizma''$ % vreme kad po!inje rad na 9$glavi ''Onjegina'', Puškin u potpunosti deli ove poglede sa dekaristima$ 3li, sredinom "#-ih god$ dolazi do oziljnih evolutivnih promena Puškinovih uverenja i pogleda, usled razo!aranja u osloodila!ki pokret na evropskom i domaem tlu$ Puškin je pri tom nadrastao i 1ilozo1ske, i dejne i politi!ke zalude dekaristi!kog pokreta$ .o zna!i da je ostale glave pisao ve osloo4en od dekaristi!ke kon(ep(ije istorije$ )ajolja potvrda za to je !injeni(a da u drami '' Boris Godunov'' 89"@$=, Puškinov (ar ne uspeva, iako je li!no doar vladar i vu!e politi!ki mudre poteze > zato što mu ojektivne ekonmomske, istorijske i politi!ke prilike, tj$ ''život'', ne idu na ruku$ Protivre!nosti u romanu koje je pisa( namerno ostavio neotklonjene > verovatno vrše i neku posenu 1unk(iju u romanu kao umetni!koj (elini$ Hotman o protivre!nosti : ''.o je suko razli!itih karakteristika likova u razli!itim glavama i stro1ama, oštro smenjivanje tona pripovedanja, suko teksta i komentara koji mu daje sam pisa(''$ Puškin je u toku rada došao do ''stvarala!ke kon(ep(ija'' po kojoj protivre!nost u tekstu predstavlja vrednost po sei, jer jedino ''tekst koji je iznutra protivre!an'' mogao je iti prihvaen kao adekvatan stvarnosti$ .ako nastaje posena poetika : '')jena osnovna (rta nije ila težnja da se prevazi4u neke konkretne 1orme literarnosti 8klasi(izam, romantizam=, nego literarnost kao takva$ %gledanje na ilo kakve kanone i ilo kakvu 1ormu imagina(ije shvatano je kao danak književnom ritualu, u prin(ipu nespojivom sa životnom istinom$ +stinski romantizam, poeziju stvarnosti, Puškin je zamišljao izvan grani(a ilo kakvih okoštalih književnih 1ormi, u olasti neposredne životne realnosti''$ *jelinski o ''otvorenosti'' kao osoenosti kompozi(ije : ''/nogi su nalazili$$$ da tu nema nikakve sadržine, pošto se roman ni!im ne završava$ + zaista, tu nema ni smrti 8ni od suši(e, ni od handžara=, ni svade > tog privilegovanog završetka svih romana, pripovedaka i drama, naro!ito ruskih$$$ Cta je ilo do(nije sa Onjeginom &a li je uskrsnula njegova strast za ne!im novim, što i ilo više u skladu sa dostojanstvom ljudske patnje +li je ta strast uila svu njegovu duševnu snagu, a njegova se neutešna
tuga pretvorila u mrtvu, hladnu apatiju > )e znamo, a i šta e nam da to znamo, kad znamo da je snaga ove ogate prirode ostala neutrošena, život ez smisla, a roman ez završetka''$ ?usret Onjegina i .atjane : susret " po prirodi jake li!nosti > " suprotne kon(ep(ije života 8optimisti!ke i rezignantne=, " tipa ljudske li!nosti 8jedne (elovite, spontane, požrtvovane, i druge nagrizane skepsom, duhovno raspoluene i egoisti!ne=, i " sredine 8plemike, spahijske seoske, koja je, u ližem kontaktu sa prirodom i narodom, ljudski neposredna, spontana i relativno zdrava, ali je intelektualno nedovoljno razvijena, pomalo naivna, i plemike gradske, koja je na višem stupnju (iviliza(ije, ali je odnaro4ena i dehumanizovana=$ *jelinski o pismu Onjeginu : ''naivan i plemenit zanos'', koji ne poti!e iz svestiD .atjana je time pokazala da ''ima sr(e, a ne praznu duplju, skrivenu pod steznikom''$ % svojoj naivnosti i neiskustvu, .atjana je nepokoleljivo verovala u istinitost onoga što je pro!itala u romanima$ )arodna pesma > o odnosu me4u pojmovima, stara istina o !arima onoga što se tek nasluuje$ ?ugeriše i to da se .atjana, u svojoj !ednoj spontanosti i mladala!koj !istoti, ne samo dopustivši Onjeginu da prisluškuje, nego mu sama poverivši svoja najintimnija oseanja, zapravo ogrešila i o neka iskonska pravila ''ljuavne igre''$ .o još više povla!i oziljnost njenog postupka i duinu njenog oseanja koje ona ne smatra nikakvom igrom$ Onjegin je odijanje mogunosti da se oženi .atjanom samo zaodenuo 1ormom kojom postiže dva zna!ajna e1ekta : manje povre4uje devoja!ki ponos, ali i svoj postupak predstavlja u lepšem svetlu$ a razliku od .atjane, za njega je ojašnjenje sa devojkom koja mu je prva izjavila ljuav, ipak samo ''ljuavna igra'' : vešto se ogra4uje od ilo kakvih daljih moralnih oaveza, i istovremeno oeze4uje da ostane sa oreolom devoj!inog ''junaka romana''$ .atjana je iz romana znala samo za dore i loše junake 8Grandisone i Hovlase= > Onjegin je nešto tree, što ona uopšte nije razumela$ 2asnije, prodrevši u svet moderne evropske literature, ona se zaustavlja na pretpostav(i da je Onjegin parodi!na kopija pomodnog, ezoseajnog *ajronovog junaka$ Puškin, me4utim, takvu izjavu posredno negira$ Onjeginova skepsa prema mogunosti ra!ne sree sa .atjanom, njegov strah od neuspeha tog raka > su iskrena oseanja$ Puškinovo pitanje : ''ar je tajanstven !vor rasplela L zar prava re! u duši sinu'' > na to pitanje odgovor daje samo posredno, daljim sižeom romana$ Gukovski : '')agoveštaj je jasan$ Hjuavi je moglo iti, ali ona nije došla$ Ovde je karakteristi!an i sam stil 8gde je ogata ironija, skepti!ni ton, stil !oveka iz visokog društva uoi!ajen u iskazima o Onjeginu=$ a trenutak je nasluen drugi Onjegin, pritisnut društvenom sredinom, koji je izgoreo, ali negde pod pepelom još tinja$ + ti stihovi > to je ona ushiena lirika na koju se Onjegin smejuljio$ 3 istovremeno ti stihovi govore o duokim, tajnim Onjeginovim oseanjima, oni kao da su neupravni govor koji prenosi Onjeginov unutrašnji monolog$ + eto taj monolog je daleko od izvešta!ene salonsko-parketne stihije 1lerta, poeti!an je, visoko moralan i elegi!no uzvišen$ .o kao da su re!i Henskog ili o Henskom$ .im re!ima je pisa(-pesnik govorio o sei$ Otuda i devičanski snovi, i romantična seta, i bledilo, i san sladak i čedan > sve što toliko nije išlo uz Onjegina iz 9$glave i što se u njemu proudilo sa pokrenutim oseanjem$$$ 3li oseanje je umrlo, i u tome je koren Onjeginove tragedije$'' .atjanin san > u potpunosti zasnovan na ruskom 1olkloru$ Puškin poznatu kompozi(ionu shemu narodne svadene pesme, pojedine simole i likove iz narodnih pesama i ajki, transponuje u (elinu koja doija novo zna!enje, a u stvari slika .atjanino psihološko stanje posle sudonosnog razgovora sa Onjeginom$ Pritom, san anti(ipira i Onjeginov dvooj sa Henskim$ Puškin je karakter Henskog naslikao sa nežnošu koju osea prema snovima svoje mladosti, prema uspomenama na vreme kada je !ovek pun nada, !istote i neiskustva$ Henski je poslednji krik Onjeginove savesti, zato što je on sam Onjegin, što je on ideal njegove mladosti$ Pesnik je video da takav !ovek u Rusiji nema šta da traži, i uio ga je rukom Onjegina koji ga je voleo, i, nišanei, !ak nije hteo da ga rani$ Puškin se sam uplašio tog tragi!nog završetka : žuri da !itao(a uteši slikom analnog života koji i o!ekivao mladog pesnika$
*elinski : Onjegin prihvata izazov na esmislen dvooj, jer, iako gleda sa visine na sredinu i društvo u kojem živi, on se ipak nije potpuno osloodio predrasuda tog društva, pa se oji da njegovo odijanje ne ude proglašeno kukavi!likom$ &rugo mišljenje : Onjeginova ohla4enost prema životu rezultirala je težnjom da se izoluje od života, da ogradi svoj mir$ Onjegin je nezadovoljan što se u dvooj umešao ovejani intrigant i duelant, jer je to isklju!ilo mogunost da se izazov ne prihvati$ 3li, ne zog toga što je ''predrasuda sužanj'', ve zato što i mu ''smeh glupaka'' i ''huk šapata'' koje i are(ki ini(irao, poremetili mir$ O!igledno je da Onjegin nije samo ro predrasuda$ /otivisao ga je i onaj egoizam, koji u njemu uvek izaziva ljutnju na svakog ko naruši njegov mir$ Pritisnut grižom savesti, Onjegin ga ipak gui, sklanja se iz sela, i kree na dug put po Rusiji$ ?ve to vodi ka preporodu njegove li!nosti$ Pogiija Henskog unosi promene i u .atjanin život : izazvavši odlazak Onjegina i poja!avši njenu želju da ga shvati, ona i .atjanu podsti!e na intelektualni preporod$ .aj tragi!ni doga4aj stvara uslove da juna(i prošire svoja iskustva o životu koji pripada svetu izvan njihovih li!nih ideala i dotadašnjih preokupa(ija$ .aj nemilosrdni ojektivni svet Onjeginu e se otkriti na širokim prostorima Rusije, a .atjani u visokom društvu /oskve i Petrograda$ )eo!ekivani ort situa(ije i svojevrsni rasplet !itavog romana > drugo ojašnjenje Onjegina i .atjane$ Gukovski : " dela jednog istog susreta, zasnovanog na istim momentima - sve je u suštini isto, samo juna(i menjaju uloge: 9$- oni su se sreliD ona je na prvi pogled zavolela njegaD ona je njemu napisala pismoD nema odgovora, ona patiD oni se sreu nasamo, ona drhti i uti, on drži govor pou!an i nepravedan, mada i pun poštenja i !ak topline$ "$- oni su se sreliD on je na prvi pogled zavoleo njuD on je njoj napisao pismoD nema odgovora, on patiD oni se sreu nasamo, on drhti i uti, ona drži govor isti kao nekad njegov$ Puškin time ne samo što naglašava zatvorenost kruga i ezizlaznost života kojim žive njegovi juna(i, ve daje dulje zna!enje romana : suština je u razlozima zog kojih se juna(i, dostojni jedno drugog, u životu mimoilaze$ Glava o putovanju po Rusiji je trealo da motiviše kasnije Onjeginovo okretanje i širim društvenim, politi!kim prolemima, i da njegov preporod orazloži potpunijim predstavama o životu, i priližavanjem realnoj stvarnosti$ /enja se i Puškinov ton iskaza o njemu > umesto ranijeg ironi!nog, polušaljivog odnosa, javlja se vatrena odrana, pitanje zašto se sa nenaklonošu izražavaju o njemu, i Puškin isti!e njegovu ''vatrenu dušu'', njegov zamašni um koji u mediokritetskoj okolini izaziva zavist$ % orazloženju iznenadne Onjeginove ljuavi prema .atjani, Puškin ostaje veran svom postupku umnožavanja stanovišta radi ojektizovanja umetni!ke slike života$ On ne isklju!uje ni jedan mogui motiv > dosada, gordost, mlada ljuav$ Opis Onjeginovog života od odlaska sa sela do pojave u gradu i Onjeginovo pismo, ilustruju tragi!nu usamljenost junaka romana, Onjeginovo saznanje i olno oseanje te usamljenosti$ og toga, iznenadni plamen ljuavi prema .atjani može iti i rezultat njegove prirodne potree za drugim ljudskim iem$ 2oju .atjanu Onjegin voli Puškin i ovde ostvaruje svoj uoi!ajen prin(ip sinteze$ ?ve ukazuje na povezivanje nekadašnje i sadašnje .atjane$ % grozni!avim snovima zaljuljenog Onjegina dominiraju ''predanja iz prošlosti daleke, tavne'', ''nevezane sanje drevne'', a ne slike o srei sa sadašnjom .atjanom$ Pored mrvog prijatelja Henskog, na 1onu ''nitkova i klevetnika'', ''ivših drugova'' i ''!ete neverni(a'', Onjeginu je zaista, kao jedina neokaljana, svetla uspomena mladosti ostala upravo ta .atjana, neporo!na spahijska devoj!i(a koja je sa svog prozora zavirivala u sazvež4a da i odgonetnula šta joj život nosiD koju su oseanja tako spontano, naivno, a duoko ljudski nekad privukla njemu$ + zato on i dalje !uva njeno pismo$ 6ovek ez poverenja u ljude, razjedan skepsom, Onjegin tada nije verovao da se i .atjanina ljuav nee na kraju izroditi u omanu$ % to vreme je i zaista pretila opasnost od perspektive koju je u Onjeginovom raku pominjao *jelinski : da se, intelektualno neprou4ena, .atjana sasvim podredi Onjeginu i tako izgui sopstvenu li!nost$ O to vreme su i Onjeginovi nazori isklju!ivali mogunost da on svoju sloodu kretanja i komuni(iranja sa svetom sputava rakom$
% me4uvremenu su se ooje promenili$ 6ini se da je prevazi4eno sve što je nekada predstavljalo prepreku za njihovo istinsko priližavanje : on je mo(ionalno vaskrsao, ona se intelektualno proudila$ *ez nekadašnje .atjane, kneginja .atjana i za Onjegina ila samo jedna od mnogih$ *jelinski : ''.atjana ne voli otmeno društvo, i smatrala i za sreu da ga može zauvek napustiti i otii u selo, ali, dok je u tom društvu > njegovo mišljenje e uvek iti za nju svetinja, i strahovanje od njegovog suda uvek e iti njena vrlina''$ Pošto još uvek voli Onjegina, a ipak odija njegovu ljuav, iz poštovanja prema raku, mužu i sei, .atjana pokazuje izuzetniu ljudsku snagu i moralnu !vrstinu$ 2ada je pisala pismo, njena itna karakteristika je ila naivnost > .atjana sada više nije naivna, a njen životni put joj nije ulio poverenje prema ljudima$ + zato ona ne veruje da se Onjegin zaista promenio$ Ona poštuje i njegov um i njegov ponos, ali smatra da je, kao nekad ranije, poput svih ljudi koje svakodnevno sree, istovremeno i ro sujete i strasti$ )ekadašnja .atjana je za sreu da ude pored voljenog !oveka ila spremna da primi kaznu i najstrašnijeg, njegovog prezrenja$ ?vim svojim oseanjem i iem je ila poptuno predana svojoj ljuavi$ ?ada je .atjana podeljena li!nost$ + njena duša je ve razjedena nekadašnjom ''onjeginskom'' skepsom$ 2ao da se zaista krug njihovih sudina zatvara da i simolizovao tragi!nu ezizlaznost$ /e4utim, u okviru toga, Puškin daje još neka zna!enja$ Prvoitno, .atjana je romanti!ni tip ia koje je lisko prirodi, Onjegin (iviliza(ijom razjedena skeptik$ /e4utim, njihova osnovna uverenja su se u dodiru sa životom pokazala neodrživim$ Hogika života, kao jedan viši sistem stvari, nametnula im je niz pogrešnih koraka koji su im uskratili sreu, iako je ona ila lizu$ )jihova tragedija se može tretirati i samo kao sti(aj nepovoiljnih okolnosti$ 5er da su se vremenski podudarile neke 1aze razvoja u njhoovm životui, moglo je doi i do njihovog zližavanja$ 3li nisu, i to nije karakteristi!no samo za njih ili njihovo vreme$ .o tragediji Puškinovog romana daje i jednu višu, opšteljudsku dimenziju$ % po!etku je u karakteriza(iju Onjegina i .atjane ušla rusoovska kon(ep(ija dora i zla, odn$ prirode i (iviliza(ije$ Romanti!arskom idejom o ekstvu iz (iviliza(ije i ori za sloodu !ovekove li!nosti, Puškin je u vreme kad piše 9$glvu romana, io ouzet i u poemi ''Cigani''$ 3ko se uzme u ozir i 1aularni ishod romana, u kojem je .atjana predstavljena kao stamenija, !vrša i stailnija li!nost od Onjegina, onda e se zapaziti i odjek herderovskog romanti!arskog tretmana ''narodnog duha'' kao najvrednije kategorije u životu svake sredine > to je i ojašnjenje uloge 1olklora 81unk(ija ''&evoja!ke pesme'' u <$glavi, gatanja i sna u I$glavi, mesto dadilje kao !oveka iz naroda=$ )a liniji romanti!arske poetike je i tip glavnih junaka > ooje su u svojevrsnom sukou sa svojom sredinom, a izraz tog sukoa je otu4ivanje$ Ooje žive u krajnje zaoštrenom, ekstremnom odnosu prema sopstvenoj sredini, u shvatanjima koja im u životnoj stvarnosti ne mogu doneti sreu$ Ooje su, i u oduševljenju i u razo!aranosti, nosio(i tipi!nog romanti!arskog emo(ionalnog maksimalizma$ )aglašeni ironi!ni odnos prema pojedinim postup(ima, odnosima ili osoinama junaka, kao i prema odre4enim klišeima umetni!kog izražavanja > jedan od !inila(a prin(ipijelne dvoplanske strukture romanti!arske pesni!ke slike, zasnovane na neprekidnom su!eljavanju dora i zla, a1irma(ije i nega(ije u pesnikovoj sujektivnoj viziji sveta$ )aglašeno prisustvo pesnikove re!i, o(ena i mišljenja > tako4e jedan od elemenata romanti!arskog sujektivizma$ /e4utim, polazei iz romanti!arskih okvira, Puškin vrši trans1orma(iju ''iznutra'' niza zna!ajnih elemenata romanti!arske poetike, i zapo!inje konstituisanje jednog novog umetni!kog sistema > koji se oi!no naziva realisti!kim$ .ipi!ni romanti!arski juna(i postaju predmet svestrane opserva(ije, pri kojoj se ironija u romanu razvija u umnožavanje stanvišta koje vodi ka ojektivizovanju pesni!ke slike, i uoli!ava se u prin(ip ojektivne tipiza(ije$ 5una( isu shvaeni ne kao izuzetne li!nosti, ve kao tipi!ni izdan(i sredine u kojoj žive$ 3 uvek prisutni pesnikov glas se trans1ormiše u svojevrstan samostalni književni lik koji se demonstrativno izdvaja od ''glasova'' junaka romana, i postaje izraz samo jednog izme4u više stanovišta ispoljenih u tekstu$
Hiteratura: •
/iodrag ?iinovi > ''Evgenije Onjegin'' 3$ Puškina
$maturski$org
