Aleksandar Sergejevič Puškin EVGENIJE ONJEGIN Prožet taštinom imao je pored toga i onu naročitu oholost koja čini da se sa podjednakom ravnodušnošću priznaju dobri kao i rđavi postupci, što je posledica izvesnog osećanja nadmoćnosti, možda samo zamišljene. Iz privatnog pisma Ja svet ne želim da zabavim; Rad sam da se dojmim tvojih želja Dostojniji bih dar da stavim Hteo u ruke prijatelja, Dostojniji te duše krasne, Pune dubine i čistote I poezije žive, jasne, I prirodnosti i lepote; o šta !u " bar ko zvuke strasne Primi šarene #lave ove$ %mešne i tužne male s&ene, Prostodušne i uzvišene, emarne i#re, žive snove, Plodove !aska, rada vredno#, Iz mladosti i zrelih dana, 'tkri!a hladno# uma jedno# I dnevnik sr&a puno# rana( PRVA GLAV GL AVA A a doživi hita, da oseti žuri. !. "jazemski I )*oj časni stri& je uzor pravi 'tkad je sasvim zanemo#o I misli sad u staroj #lavi$ %vi treba da #a štuju mno#o( ek dru#om to za primer služi, +l, bože, kako to dotuži -raj bolesnika stalno biti, i dan ni no! ne odlaziti; -akvo je to pritvorstvo ružno Davati lek sa setnim li&em, .askati s polumrtvim stri&em I popravljati jastuk tužno, " *isle!i pri tom, al za sebe$ -ad !e ve! do!i vra# po tebe/) II %a mislima su tim daleko osila kola mo#a junaka, Po volji 0evsa što je steko asle1a svojih svih ro1aka( ', prijatelji mo# Ruslana/ % junakom moje#a romana 2ez pred#ovora, odmah sada, 3pozna!u vas ko što spada$ *oj 'nje#in svoj život poče -raj eve; kraj te reke iste 4de možda i vi ro1eni ste, Il blistali ste, čitaoče( 'nuda nekad šetah i ja, +l meni sever sever slabo prija( prija( III %luže!i za čast i za ime, je#ov se ota& u du# spleo; 5ri bala davo svake zime I stra!io imetak &eo(
Junaka mo# je sre!a htela$ *adame je prvo nad njim bdela, *onsieur je zatim sa njim bio, + dečak beše živ, živ, no mio( mio( *onsieur l +bbe, ko 6ran&uz pravi, %iroto dete da ne muči, 3 šali poče da #a uči; *oralom ne hte da #a #njavi; estašluke bi pretnjom stišo, I s njim u park, u šetnju, išo( I7 -ad 8v#eniju mladost stiže, 5o doba slatke sete naše, 'd učenja on ruke diže, + staro# monsieur monsieur oteraše( oteraše( *oj 'nje#in je na slobodi/ 7e! ošišan po novoj modi, 'deven kao dand9 šeta, Pojavio se usred sveta( 3 :ran&uskom je on pun znanja$ 4ovori, piše podjednako; *azurku i#ra vrlo lako I sasvim prirodno se klanja; ta !ete više< %vet se slaže$ Dra# je i umom raspolaže( 7 %vi učili smo više, manje; Ponešto zna od sve#a svako, 5e učenost i vaspitanje Ispoljiti je kod nas lako( Junak je moj, po sudu mno#ih =%udija odlučnih i stro#ih>, Pun znanja bio, al po modi( asledio je dar da vodi eusiljene raz#ovore ' ovoj ili onoj stvari, Da !uti kao stručnjak stari ?ičnosti važne kad prozbore, I žarom hitrih epi#rama Da budi osmehe kod dama( 7I %ad latinski u modi nije, a znanje !u vam ipak dati; 0nao je dosta 8v#enije Da može epi#ra: da shvati, Da Juvenala uz reč splete, Da na kraj pisma vale mete, I pamtio je ko 1ak vredan Iz 8neide distih jedan( ikad mu nije došla volja -roz hronološki prah da rije Po stole!ima istorije, +l ane#dota ane#dota svaka bolja 'd Romula do naših dana 3 svest mu osta urezana( 7II 'n nije imo strast za zvuke Da &elo# veka rime kuje, I nije znao kraj sve muke 5rohej i jamb da razlikuje( *esto Homera, 5eokrita, Poručio je +dam %mita( I ekonomist posto potom, + sudio je vešto o tom
ta zemlju spasava od bede, I zašto može i bez zlata, 0emaljska bla#a kad su data, 2o#atstvo da joj obezbede( +l ota& sve to nije nije znao, I svu je zemlju za du# dao( 7III %ve šta je znao 8v#enije e mo#u re!i kraj sve volje; +l ono što je ko #enije 'd svih veština znao bolje, 'no u čemu mu je mladost ašla i bri#u, a i radost, I ono na šta trošio je ?enjosti pune dane svoje, " 2eše veština nežne strasti, -oju je azon opevao, 0bo# če#a je ko patnik pao I blistav, buran vek pun časti 0avršio van Italije 3 #luhoj stepi *oldavije( I@ (((((((((((((((((( (((((((((((((((((( (((((((((((((((((( @ 0nao je nevešt da se tvori, Da ljubomoran, mračan biva, Da razuveri, na#ovori, Da tu#uje, da nadu skriva, Da bude ohol i poslušan, Pun pažnje, ili ravnodušan( -ako je bio rečit sjajno, + kako !utljiv ose!ajno ose!ajno I nehajan u pismu strasnom; 0nao je dušu da unese 3 ono čime obuzme se, I mo#la je u oku jasnom %tidljivost, %tidljivost, drskost, nežnost čista, I suza poslušna da blista( @I I nov je znao da se pravi, aivnost šalom da očara, I laskanjima da zabavi, I očajanjem strah da stvara; Da razumom i straš!u ruši 3stezanja u mladoj duši, Da čeka slabost, ako treba, Da nehotičnu nežnost vreba, Da ljubav prati, da je budi, Da prvi odziv sr&a pozna, Da ose!anja tu1a dozna, %astanak tajni da iznudi, Pa posle mirno i udvoje joj lek&ije da daje svoje( @II -ako je rano mlad i smeo 0anosio kokete strasne, + uništenje kad bi hteo 0a suparnike svoje časne, -ako je spremo reči jetke, -levete, zamke ili spletke/ o supruzi su =ma šta krili> % njim prijatelji uvek bili$
3#a1o mu je muž naduven Aak 6oblasov 6oblasov i prepredenjak, prepredenjak, %umnjičav %umnjičav stara&, sed poštenjak, I ro#onja i #ord i čuven, %av zadovoljan svačim redom$ %am sobom, ženom i obedom( @III( @I7 (((((((((((((((((( (((((((((((((((((( @7 3 krevetu je još i drema, + ve! mu nose poštu poštu novu( Pa šta je< Poziv( 'n se sprema$ 5ri ku!e #a večeras zovu; a bal, na dečije poselo((( Pa #de !e biti veče &elo< I ko#a !e pre svih obi!i< %vejedno, on !e svuda sti!i( + dotle u svom bolivaru bolivaru I prepodnevnoj toaleti Izveze se u #rad i leti Po prostranome bulevaru %ve dok na satu ne odzvoni a ručak poziv monotoni( @7I +l pada mrak( mrak( 3 sanke seda( seda( )Hej, s puta/ % puta/ ) " ve! se začu( 0asrebrilo se inje leda a dabrovome o#rtaču( - 5alon"u hita =što pre samo/> % -averinom se našo tamo; a mlazu vina čep odleta 3 tavan pravo, ko kometa; Pred njim je roast"bee: krvav, vreo, *ladosti raskoš " #ljiva zrela, 5o najbolje od #alskih jela, %trazburški piro# svež i beo, %ir limburški čuvena #lasa, I lopta zlatno# ananasa( @7II + že1 i dalje traži traži čaše Da zaliju kotlete nove( +l časovnik junake junake naše a novi balet, evo, zove( 0akonodava& binskih ljudi I nepostojan i pun !udi Poklonik čarobnih aktrisa, Počasni #ra1ani kulisa, " aš junak polete teatru, 4de svako tu slobodu ima Da entre&hat sa pljeskom prima, + da izviždi -leopatru -leopatru I da *oini )bravo) kliče Da bi se čulo kako viče( @7III Barobni kute, divno mesto/ %lobode dru#, satirik smeo 6onvizin tu je imo presto, -njažnjina tu je uspeh sreo, + delio je danak danak suza I danak burnih aplauza aš 'zerov sa %emjonovom( -atenjin tu je slavom novom 'živeo -ornejev bljesak,
ta zemlju spasava od bede, I zašto može i bez zlata, 0emaljska bla#a kad su data, 2o#atstvo da joj obezbede( +l ota& sve to nije nije znao, I svu je zemlju za du# dao( 7III %ve šta je znao 8v#enije e mo#u re!i kraj sve volje; +l ono što je ko #enije 'd svih veština znao bolje, 'no u čemu mu je mladost ašla i bri#u, a i radost, I ono na šta trošio je ?enjosti pune dane svoje, " 2eše veština nežne strasti, -oju je azon opevao, 0bo# če#a je ko patnik pao I blistav, buran vek pun časti 0avršio van Italije 3 #luhoj stepi *oldavije( I@ (((((((((((((((((( (((((((((((((((((( (((((((((((((((((( @ 0nao je nevešt da se tvori, Da ljubomoran, mračan biva, Da razuveri, na#ovori, Da tu#uje, da nadu skriva, Da bude ohol i poslušan, Pun pažnje, ili ravnodušan( -ako je bio rečit sjajno, + kako !utljiv ose!ajno ose!ajno I nehajan u pismu strasnom; 0nao je dušu da unese 3 ono čime obuzme se, I mo#la je u oku jasnom %tidljivost, %tidljivost, drskost, nežnost čista, I suza poslušna da blista( @I I nov je znao da se pravi, aivnost šalom da očara, I laskanjima da zabavi, I očajanjem strah da stvara; Da razumom i straš!u ruši 3stezanja u mladoj duši, Da čeka slabost, ako treba, Da nehotičnu nežnost vreba, Da ljubav prati, da je budi, Da prvi odziv sr&a pozna, Da ose!anja tu1a dozna, %astanak tajni da iznudi, Pa posle mirno i udvoje joj lek&ije da daje svoje( @II -ako je rano mlad i smeo 0anosio kokete strasne, + uništenje kad bi hteo 0a suparnike svoje časne, -ako je spremo reči jetke, -levete, zamke ili spletke/ o supruzi su =ma šta krili> % njim prijatelji uvek bili$
3#a1o mu je muž naduven Aak 6oblasov 6oblasov i prepredenjak, prepredenjak, %umnjičav %umnjičav stara&, sed poštenjak, I ro#onja i #ord i čuven, %av zadovoljan svačim redom$ %am sobom, ženom i obedom( @III( @I7 (((((((((((((((((( (((((((((((((((((( @7 3 krevetu je još i drema, + ve! mu nose poštu poštu novu( Pa šta je< Poziv( 'n se sprema$ 5ri ku!e #a večeras zovu; a bal, na dečije poselo((( Pa #de !e biti veče &elo< I ko#a !e pre svih obi!i< %vejedno, on !e svuda sti!i( + dotle u svom bolivaru bolivaru I prepodnevnoj toaleti Izveze se u #rad i leti Po prostranome bulevaru %ve dok na satu ne odzvoni a ručak poziv monotoni( @7I +l pada mrak( mrak( 3 sanke seda( seda( )Hej, s puta/ % puta/ ) " ve! se začu( 0asrebrilo se inje leda a dabrovome o#rtaču( - 5alon"u hita =što pre samo/> % -averinom se našo tamo; a mlazu vina čep odleta 3 tavan pravo, ko kometa; Pred njim je roast"bee: krvav, vreo, *ladosti raskoš " #ljiva zrela, 5o najbolje od #alskih jela, %trazburški piro# svež i beo, %ir limburški čuvena #lasa, I lopta zlatno# ananasa( @7II + že1 i dalje traži traži čaše Da zaliju kotlete nove( +l časovnik junake junake naše a novi balet, evo, zove( 0akonodava& binskih ljudi I nepostojan i pun !udi Poklonik čarobnih aktrisa, Počasni #ra1ani kulisa, " aš junak polete teatru, 4de svako tu slobodu ima Da entre&hat sa pljeskom prima, + da izviždi -leopatru -leopatru I da *oini )bravo) kliče Da bi se čulo kako viče( @7III Barobni kute, divno mesto/ %lobode dru#, satirik smeo 6onvizin tu je imo presto, -njažnjina tu je uspeh sreo, + delio je danak danak suza I danak burnih aplauza aš 'zerov sa %emjonovom( -atenjin tu je slavom novom 'živeo -ornejev bljesak,
ahovski tu je oštroumni Roj komedija dao šumni, + Didlo žnjeo slave slave pljesak( pljesak( 5u je, u sen&i sjajnih sala, I moja mladost proti&ala( @I@ Da čujete moj #las pun tu#e, ', bo#inje, vas nema više/ Da l ste još iste, il vas dru#e %menivši ne nadoknadiše< Da l !u još čuti pesme vaše, I 5erpsihore da l !u naše 4ledati i#re uzvišene< Il više ne!e sresti mene Poznato li&e kada u1em, I s razočaranim lornjetom Pred nepoznatim, stranim svetom, -o hladni #ost na piru tu1em, Poče!u nem i sam da zevam I da o prošlom dobu snevam< @@ 7ri pozorište( ?oža bljesak( a parter i :otelje pljušti %a #alerije žustar pljesak I zavesa u letu šušti( 3 vazdušastom sjaju svome, 4udalu verna čarobnome, %va prozračna, u nim:a jatu, Istomina se sja u zlatu( Jedna joj no#a u kru# plovi, + vrh se dru#e poda tako((( ajednom skok/ I prhnu lako -o vetar s usta 8olovi( %ada se po#ne, sad izvije I hitrom no#om no#u bije( @@I %vi tapšu( 8v#enije stiže( 'n #azi #oste duž :otelja; Iskosa dvojni do#led diže 3 lože novih dama strelja( %ve #alerije njim preleti; I li&ima i toaleti Prona1e odmah silne mane, Pa muški svet na obe strane Pozdravi, i u prav&u s&ene % dosadom najzad diže po#led, +l zevaju!i skide skide do#led do#led I reče$ )5reba sve da smene; Podnosio sam balet dosta, +l, dosadan dosadan i Didlo posta)( posta)( @@II Još zmaj, sirene, vra# i amor 3zbunjuju taj prizor slavni, Još snom lakeji blaže zamor a bundama uz ulaz #lavni, Još #ledao&i trup!u, šmrču, 3!utkuju se, kašlju, hrču, Još pljeskanje unutra trešti, Još pozorište sjajno blješti, Još zebu konji, no#om kuju, Pod amovima sne# ih praši, Još pored vatre kočijaši Dlan o dlan biju, #azde psuju, + 'nje#in ve! ku!i ku!i juri,
Da se obuče što pre žuri( @@III ', da l !u dati &rtež verni 'daje #de je čudak učen, Pitoma& mode besprimerni 'bučen, svučen, pa obučen< %ve što nam otmen ?ondon nudi 0a zabavu i modne !udi, I što po morskim pučinama 0a mast i drvo šalje k nama, %ve što Pariza ukus žedni a svoju korist proizvodi 0a zabavu, za svet po modi, 0a raskoš i sjaj nepre#ledni, " %ve to sad krasi sobu sretno# 6ilozo:a nepunoletno#( @@I7 .ilibar žuti turskih lula, Por&elan, bronza sto zaprema, I prava radost nežnih čula " 2rušeni kristal pun par:ema; Bešlji!i, sjajne testeri&e, -rive i prave makazi&e, %to vrsta četki$ nežne, #rube, 0a nokte, kosu i za zube( Da dodam nešto stihu našem$ Ruso je z#ranut bio time to nokte čisti 4rim pred njime, Pred rečitim komedijašem ( 5u zaštitnik slobode, ljudi, ije u pravu što se čudi( @@7 Jer čovek može trezven biti Iako sjajne nokte ima; 0bo# če#a dobu prkositi< 'bičaj " to je despot svima( 'nje#in beše u ode!i 'd Badajeva pedant ve!i, I to što ki&oš zovu svuda, Jer bojao se oštro# suda( 'n dnevno pred o#ledalima Provede barem dva"tri sata, I kad se najzad javi s vrata, -ao 7enera iz#led ima, -ad bo#inja u maske krene Pa se u muško preodene( @@7I je#ovom sjajnom toaletom 'čarao bih vaše oko, I mo#o bih pred stručnim svetom Da opišem je na široko( *oj posC je i to za&elo, +l to bi bilo vrlo vrlo smelo, Jer pantalone, :rak i bluza 5e reči nema ruska muza, + vidim, kriv pred pred vama svima, =' čemu i sam sudim stro#o>, Da mi je roman šaren mno#o$ 5oliko stranih reči ima, Iako sam u vreme staro 7eliki rečnik naš otvaro( @@7II +l sada nije nije reč o tome; 2olje na bal da pohitamo(
3 ekipažu najmljenome aš junak ve! je pošo tamo( % karu&a, što u nizu du#om %toje u redu jedna s dru#om, 6enjeri dvojni sjajem zračnim Pred palatama blešte mračnim I na sne# liju du#e svoje( %vetiljki puna, sjajna, čista, Raskošna z#rada jedna blista; Po prozorima senke stoje I klize ko niz tamnih ski&a Pro:ili muških, ženskih li&a( @@7III +l evo ve! i mo# mo# junaka; -o strela brzo ispeo se Preko širokih basamaka; Razmrsio je pramen kose, I ušo((( 7e! je puna sala, + muzika je malaksala; malaksala; *azurka sada sve zanima, 5eskobe, vreve svuda ima; 4ardisti zvek!u mamuzama, Prole!u ljupkih dama no#e I njinim tra#om oči mno#e Prole!u pune sjajno# plama; 0a#lušili su zvu&i #lasni 0avidljiv, ženski šapat strasni( @@I@ 3 dane žudnji, radovanja, 2io sam lud za balovima( 0a pisma, ljubav i priznanja, Da l i#de lepše# mesta ima< %upruzi vrli, ja pred vama %tojim sa svojim uslu#ama; Da vam na nešto pažnju skrenem$ Ja ho!u da vas opomenem/ 2udite majke i vi strože, Pazite !erke netremi&e, Držite lornjet svoj uz li&e, Jer inače, " sakloni, bože/ 'vako pero zato piše to davno ve! ne #rešim više( @@@ a zabave sam ja do sada ivota mno#o protra!io( Da moral zbo# njih ne opada, ?jubitelj njihov još bih bio( Ja volim bujnu, plahu mladost, 5eskobu, raskoš, sjaj i radost, I naših #ospa toalete, I noži&e((( +l s mukom !ete 3 Rusiji prona!i mesto % tri para vitkih ženskih no#u( +h, du#o ve! ve! ja dve ne mo#u mo#u Da smetnem s uma( I sad često 7e! hladne misli zbo# njih blude; 3 snu mi one sr&e bude( @@@I 3 kakvom kraju, #de i kada 0aboravi!eš na te dane< oži&e dra#e/ 4de ste sada< 4de #azite &veti!e rane< a istoku ste rasle nežnom, I u mom kraju tmurnom, snežnom
%voj tra# vi niste ostavile, 0avolele ste draži svile I raskošnu mekotu sa#a( 0bo# vaših čari, zar sam davno 0aboravljao ime slavno, Pro#onstva bol, i mesta dra#a< Iščeze sre!a mladih leta -o s livada tra# vaših peta( @@@II Dijane #rudi, li&e 6lore, Dru#ovi, to su divne stvari/ +l mene no#a no#a 5er 5erpsihore psihore Privlači više no te čari, Proriče ona mome oku a#radu sjajnu i visoku I večito u sr&u mojem %lobodne želje budi rojem( 7olim je, ti to znaš, 8lvina, Pod stolom kad je stolnjak skriva, 3 prole!e na vla&u njiva, 3 zimsko doba kraj kamina, a blistavom parketu sala I na #ranitu morsko# žala( @@@III Još uvek pamtim more burno -ad zavideh kraj hladne stene 7alima što su tekli žurno Pred no#e da se ba&e njene, I žudah da sa njima mo#u Dota!i usnom dra#u no#u( e, nikada u strasne dane *ladosti moje razbuktane e žudah tako kao tada +rmida mladih mladih usne rujne, rujne, 'braza njinih ruže bujne I žudnje puna prsa mlada/ e imadahu nikad strasti ad mojom dušom takve vlasti( @@@I7 +l pamtim ja i dru#o vreme; vreme; -ad uspomena do1u zvu&i, Ja opet držim sre!no streme((( I noži&u sa njim u ru&i; 'pet je mašta uzavrela, I krv se opet širi vrela Po sr&u što se davno hladi, I opet ljubav, opet jadi/ +l dosta slavih slavih #orde duše duše 2rbljivim #lasom lire čedne; ?jubavi one nisu vredne i pesme koju nadahnuše; 5ih čarobni&a reči mno#e 'bmanjuju " ko njine no#e( @@@7 + 'nje#in< " aš aš junak čudni čudni a počinak se žuri kasni, + Petro#rad je mno#oljudni mno#oljudni Probudio dobošar #lasni( 5r#ova& usta, nosač pro1e, a pija&u ko&ijaš po1e; 'hčanka nekud s vrčem krete, + sne# joj škripi škripi ispod pete( Jutarnji žamor ve! se širi I dižu se nad krovovima
%tubovi novo#, plavo# dima( Iz radnje pekar, ema&, viri, I često, ko i svako# dana, 'tvara prozor svo# du!ana( @@@7I +l zamorna je balska vreva, 5e jutro u no! preokrete, I sad u slatkoj sen&i sneva 2o#atstva i veselja dete( -asno se di#o novo# jutra, I život pred njim sve do sutra Jednoličan i šaren puče; I sutra isto što i juče( Pa da l je sre!an 8v#enije 3 svetu svojih mladih leta, Pun uspeha kod lepo# sveta, -raj slasti koje život krije< Je l sre!an usred hučno# slavlja, *lad, neoprezan i pun zdravlja< @@@7II e$ žar iz sr&a ode rano( Dosadio mu svetski šum, + ženama ne beše dano Da du#o mame nje#ov um( everstva mu je bilo dosta, + dosadno dru#arstvo posta, Jer nije bio takvo# kova Da pije šampanj zbo# dru#ova I onda kad mu to ne prija, iti da bude dobre volje -ada #a muče #lavobolje( I najzad =mada kav#adžija> apustio je kav#e svoje, -uršume, sablju i dvoboje( @@@7III I bolest, čije su poreklo *orali na!i ve! lekari, %plin, kako bi se ne#de reklo, " aša čamotinja u stvari, 'vladala je njim pomalo( 0a&elo njemu nije stalo %amoubistvo da pokuša, +l sada mu je hladna duša; -o Ehild"Harold je nedosežan Išo u salon iz salona; i spletke sveta, draž bostona, i uzdasi, ni po#led nežan, 2aš ništa pažnju da mu skrene, i da #a trone, da #a prene( @@@I@( H?( H?I (((((((((((((((((( (((((((((((((((((( @?II 7as, !udljivi&e više# sveta, apustio je prvo on; I zbilja, danas kod vas &veta Dosadan, prazan, visok ton; Iako možda neka dama 5umači %eja i 2entama, jin raz#ovor je " mada čedna esnosna besmisli&a jedna( + uz to su toliko nežne, %večane, umne, tačne, vredne, 'prezne tako, tako čedne,
I muškom svetu nedosežne, Da može i sam iz#led njin 3 čoveku da stvori splin( @?III I vi, lepoti&e, u svetu, 7i, koje kasno no!u nose Po petro#radskom polusvetu -aru&e brze " odreko se *oj 'nje#in i vaše vlasti; 5aj otpadnik od burnih strasti 0atvorio se sad u ku!i, I počeo je zevaju!i Da piše, al mu baš po !udi e beše ovaj rad pun muke; ije mu išlo to od ruke, 5e nije dopo u red ljudi a koje ne!u da se jadam Jer i sam u tu vrstu spadam( @?I7 I besposli&i opet odan I duševnom prazninom mučen, Eilj izabro je bla#orodan Da prisvoji um tu1 i učen; 4omilu knji#a, eno, sprema I čita, čita " svrhe nema; 5a dosadu, ta laži krije, 5u savesti, tu smisla nije; a svakoj lan&i i veri#e; Iz mode su izišle ove, + kao stare su i nove; -o žene ostavi i knji#e, I poli&u #de prašne stoje 0avesom &rnom pokrio je( @?7 -o on, i ja tad zba&ih breme 0akona svetskih i taštine I s njim se združih u to vreme Jer zavoleh mu osobine; *aštanju sklonost nehotičnu, astranost retku, ničem sličnu, I um zajedljiv, brz i hladan( Ja o#orčen, on setom svladan( 'boji&a smo u to doba Poznali i#ru strasti jasno; 3 oba sr&a žar je z#asno, 'boji&u je srela zloba 6ortune slepe i zlo# sveta a samom jutru naših leta( @?7I -o živi, misli, taj u duši e može da ne prezre ljude, -o ose!a, to# večno #uši 2ol koji prošli dani bude; 0a nje#a ništa lepo nije, Jer se!anja #a #rizu zmije I kajanja #a uvek more( +l sve to krasi raz#ovore; 0bunjivo me je u početku 4ovor i duh junaka mo#a, +l svikoh ja i pored to#a a nje#ov um, na reč mu jetku, a šale pune žuči kobne, a epi#rame mračne, zlobne( @?7II
+h, kako smo se često leti, Pod nebom jasnim i prozračnim, -ad no! na tihu evu sleti I kad u talasima mračnim e o#leda svoj lik Dijana, " %e!ali strasnih, davnih dana, I ljubavi proteklih tajno I bezbrižno i ose!ajno 3pijali bez reči, sretni, Dah bla#otvorne dobre no!i( -o sužnja tužno# i bez mo!i to nosi san u čestar svetni, Prenosile su tad i mene 3 moju mladost uspomene( @?7III 'slonivši na #ranit rame, *oj 'nje#in je mračna lika %anjao sa mnom usred tame -ao što pesnik sebe slika ( I sve je tiho bilo tamo; %traža se u no! zvala samo I s *iljonske je kolska zveka %tizala do nas izdaleka( ire!i skladno vesla svoja a re&i čun se njiho neki I očaravo nas daleki Ro#, ili smela pesma koja((( +l sla1i je za šetnje kasne 0vuk 5asove oktave strasne( @?I@ Jadranski vali, 2renta, dra#e, 7ide!u jednom ja i vas, I nadahnu!a pun i sna#e 7aš čarobni !u čuti #las/ Dra# je on de&i +polona; Po #ordoj liri +lbiona *eni je znan i srodan mi je( ', no!i zlatne Italije/ 3živa!u i ja u vama %a mla1anom 7ene&ijankom, Bas brbljivom, čas nemom znankom 3 čudnim, &rnim #ondolama( 3sta !e moja s njom da steku Petrarkin #ovor i reč meku( ? Da l !e mi do!i čas slobode< 7reme je, vreme, ja joj kličem; Bekam i bludim pored vode; Jedrima la1a mašem, vičem( Pod rizom bura, s ovih #ora, Po raspu!u široko# mora( -ada !u po!i na put žurni I ostaviti život tmurni 3 ovom kraju neprivlačnom< Pa tad pod nebom zemlje rodne 3 a:ričko žestoko podne 0a Rusijom da čeznem mračnom, ?jubav i patnje #de sam znao I #de sam sr&e pokopao( ?I Da sa mnom vidi zemlje strane 'nje#in htede da se krene, +l udes je za du#e dane 'dvojio od nje#a mene(
3 #rob i nje#ov ota& ode I pred njime niče ko iz vode Poverila&a lana& du#i; 3 svako# um i račun dru#i( 3 pro&es da #a ne upletu, + zadovoljan tim što ima, asle1e on je dao njima e vide!i u tome štetu, Il predvidevši izdaleka Da smrt i staro# stri&a čeka( ?II 2aš tad je primio, u stvari, I poziv da u selo ide; Pre smrti stri& je hteo stari 2ar još jedanput da se vide( a ovu vest, u selo prav&e, Poštanskim spre#om strmo#lav&e a sastanak naš junak krete; 3sput je zevo i pun sete Pripremao se radi para a uzdahe i iz#led skroman =I tim ja počeh ovaj roman>, +l našao je stri&a stara, a stolu, hladno# i bez daha, -o #otov danak zemno# praha( ?III %av svet mu beše na usluzi, Jer pokojniku sa svih strana Do1oše druzi i nedruzi, 5i stalni #osti svih sahrana( Do #roba su #a otpratili, Popovi, #osti; jeli, pili, + zatim su se svi razišli -o da su nekud poslom išli( aš junak žitelj sela posta$ 5aj rasipnik i vetro#onja Postade vlasnik zemlje, konja, ?u#ova, voda " i tu osta( I njemu beše vrlo milo to menja život čime bilo( ?I7 Dva dana su mu bile nove %amotne dolje to#a kraja, Potoka priče, šumor zove, I sumračna svežina #aja, +l tre!e#, polje i lu# mali isu #a više zabavljali; 0atim #a od njih dremež svlada I on ve! jasno vide tada$ Iako dvor&i bulevara, 2alovi, karte ne postoje, Da i u selu dosadno je; %tražari i tu čama stara I pro#oni #a svako# trena -o senka ili verna žena( ?7 Ja život volim tih, pun mira I seosko spokojstvo divlje; 0vonkija tu je moja lira, a stvaralačke misli življe( 5u :ar niente zakon vlada( 3 dokonosti, punoj sklada, -raj samotnih jezera bludim, I svako#a se jutra budim
0bo# zadovoljstva i slobode( 5u mno#o spavam, malo čitam, I retko kad za slavom hitam( 0ar nisam tu, uz razonode, 3z nerad, mir i šetnje rane ajsre!nije ja našo dane< ?7I ?jubavi, selo, &ve!e, polje, ?enjosti/ Ja sam vama odan/ Ho!u da istaknem što bolje Da 'nje#inu nisam srodan, Da ne bi čitala& poneki, Ili izdavač kakav preki -levete ili laži koje, %ravnjivo ovde &rte moje, I tvrdio u kru#u višem %voj portret da sam ovde dao, -o #ordi 2ajron što je znao, -ao da ne mo#u da pišem ' nekom dru#om po potrebi, 7e! jedino o samom sebi( ?7II %vi pesni&i su uvek bili *aštanja strasnih prijatelji( I meni su se snovi snili I duša je po čudnoj želji %ačuvala njin oblik tajni, *uza im dala život trajni, I opevo sam ja u stihu Devojku #orsku, divlju, tihu, I robinji&e sa %al#ira( +l prijatelji mo#a rada Pitanje od vas čujem sada$ )0a kojom žudi tvoja lira< -ojoj u roju #ordih žena Pripada setna pesma njena< ?7III Bije se oči tebi sjaje I nadahnu!a bude prava< -o na#radu tvom stihu daje, I koju stih tvoj obožava< ) ijednu, dra#i prijatelji/ eutešan u strasnoj želji Iskusih ljubav( %re!an koji %a njome rime zna da spoji, Jer dvostrukom je nje#a sna#om Pesnički zanos sti#o sveti, 3tehu on je našo seti I Petrarkinim išo tra#om I slavu steko stihom #olim, + ja sam #lup i nem kad volim( ?I@ Prošla je ljubav, došla *uza, Razvedrio se mračni duh, 'slobo1en od starih uza Barobne zvuke traži sluh( Pišem i sr&e ve! ne tuži, + pero sada re1e kruži; -raj započete stro:e stro#e e šara ženske #lave, no#e((( Pepeo hladni #de da plane< Još tu#ujem, al suza nema I tra# se bure skoro sprema Iz duše moje da nestane,
+ tada !u na novu temu Početu pesmu il poemu( ?@ Razmišljah ve! o :ormi plana, Junaku kako da dam ime, I prvu #lavu svo# romana 0avršio sam sre!no time( %ve to sam pre#ledao stro#o; 0nam, protivrečno# ima mno#o, +l ne!u na to da se vratim; Eenzuri du# !u svoj da platim, Pa !u na #ozbe novinarske Da pošaljem svoj plod i muku( %ad putuj, delo mojih ruku, -a obalama eve &arske/ 0asluži slavu za moj trud; epravdu, #rdnje i loš sud( DRUGA GLAVA # rus$... %or. # &us$ I Divno je mesto bilo selo 4de 'nje#in je samovao; Idiličan bi duh za&elo 2la#oslov tamo nebu slao; Po strani, #ord i šti!en bre#om 'd vetrova sa hladnim sne#om, ad reči&om se zamak dizo; Pred njim se lana& polja nizo I zlatne njive boja pune, 2elasala se #de#de sela, a paši pasla stada bela, + divlje#a su vrta krune irile senke svo#a hlada, %tanište nim:a i drijada( II %lavni je zamak sazdan bio -o pravi zamak što se zida; %tarinski ukus on je krio, %av otmen, tih i skladno# vida( 3 sobama visokim tama, 4ostinska sva u tkaninama, + pe!i od šarene #line I &arske slike, ukras čine( %ve to je sada trošno jako, +l prijatelju mom nimalo Do to#a nije bilo stalo, Jer zevao je podjednako 3 odajama novim, modnim -o i u ovim staromodnim( III astanio se baš u sobi 4de #odinama stri& je huko, -ljučarku psovo i u zlobi -roz prozor #ledo, muhe tuko( 5u mastila ni kapi nema; a prostom podu divan drema; %to, dva ormana i papiri((( *oj 'nje#in ormane širi; 3 jednom su računi stari, 3 dru#om četa bo&a ima, -rčazi s vo!nim sokovima I prestareli kalendari;
čiča pun posla i pun bri#e 3 dru#e nije #ledo knji#e( I7 a posedima zemlje svoje, ekako vreme da provede, aš 'nje#in naumio je Da najpre novi red zavede( Pustinjski mudra& taj sve menja; %tarinski jaram kulučenja ?akim je dankom smenjen bio I rob je sre!u pozdravio( +l škrti sused zlo je teško 7e! video u svemu tome I #un1ao u kutu svome + lukavo se dru#i smeško; I svi se sad u jednom slažu$ 'pasan čudak on je " kažu( 7 % početka svi su išli k njemu, +lF pošto su mu stalno slu#e Privodile na zadnjem tremu drep&a za poljske šetnje du#e Bim samo čuju ili vide Da neki #ost u #oste ide " %vi uvre1eni do dna duše Poznanstvo sa njim prekinuše( )eotesan je, #rub je s nama, 6armazon to je, učtiv nije, 'n čisto vino samo pije, e ljubi ruke naših dama, %ve da i ne, ne kaže da"s() Raširio se takav #las( 7I %ti#o je baš te iste zime ov spahija u svoje selo, I susedi su i nad njime Izrekli sličan sud za&elo( jemu je ime bilo ?enski; ?epotan i duh #etin#enski 3 svetu svojih mladih leta, Poklonik -antov i poeta Iz 4ermanije on je tmurne Doneo znanja znake nove$ %lobodoljubiv duh i snove, astrane misli, želje burne I re&i večno u zanosu, + do ramena &rnu kosu( 7II 'd razvrata i zlobe ljudi 'n nije sti#o još da svene I z#revali su mlade #rudi %rdačnost dru#a, nežnost žene( aivno mu je sr&e bilo, ?juljuškalo #a nade krilo I novo# sveta sjaj i šum 'pijali su mladi um( %umnje je on u lepe laži Ili u slatke snove krio, I život je za nje#a bio Još za#onetka puna draži; ad njom je #lavu lupo rado I čudima se samim nado( 7III + verovo je da postoji
a svetu srodna duša neka to čezne da se s njime spoji, I što na nje#a stalno čeka( I da !e uvek biti jači Dru#ovi ne#o opadači, I da !e lan&e čak da prime Da njemu spasu čast i ime( Da žive i u naše vreme ?jubim&i sudbe, što se trude Da usre!e na svetu ljude, I da !e to božansko pleme I nas najednom obasjati I da !e svetu sre!u dati( I@ %amilost, prkos #orde #lave, ?jubav za opšte dobro ljudi, I slatke muke prve slave 0a#revahu mu krv i #rudi( 3 svet se on sa lirom krete; Pod nebom #de je pevo 4ete, Pesničkim o#njem punim snova 3splamtela je duša ova( 7eštinu muza, skladnih sanja, Izneverio nikad nije; I nje#ov stih i danas krije 7ečito lepa ose!anja, %vežinu mašte snažne, plodne I čar prostote neophodne( @ Pevo je ljubav, njoj pokoran, I pesma mu je bila čista -o dečji sanak bla#otvoran I kao mese& što se blista 3 pustinjama tiho# neba$ 2o# uzdaha i slu#a 6eba( 'pevao je tu#u, ma#le, Rastanke nesre!ne i na#le, Romantičarske ruže, liru, I zemlje tu1e i daleke, 4de je prolivo suza reke, I opevo u tihom miru %vo# uvelo# života setu Pre no što uze dvadesetu( @I 3 selu, #de je 8v#enije Jedini da #a shvati mo#o, 4ozbama selskim nikad nije Poklanjo ?enski pažnje mno#o( 'd suseda je bežo bučnih Jer se iz njinih priča hučnih ' vinu, žetvi i o psima, ' kosidbi i ro1a&ima, 2aš nisu sjala ose!anja i pesnička žestina tajna, i razum, ni bistrina sjajna, Pa ni veština školsko# znanja, + njine žene nisu mile Bak ni toliko umne bile( @II 2o#at i z#odan, on je tada -o mladoženja priman svuda; 5aj običaj u selu vlada; %vako je spremo k!er da uda 0a suseda svo# polurusko#,
Bim u1e, #ovor kru#a usko# avr!e priču na osamu, a momačko# života čamu, Pa zovu #osta samovaru I čaj mu Dunja sipa tada; joj šap!u$ )Dunja, pazi sada/) + zatim nose i #itaru I pisne ona =bože bla#i/>$ ) ', do1i mi u dvore, dra#i/ ) @III +l eto, ?enski nije hteo Da robovanje primi slatko, I s 'nje#inom kad se speo, ačiniše poznanstvo kratko( I zbližiše se; val i kamen, %tihovi, proza, led i plamen isu baš tako mno#o strani; Dosadni behu prvi dani Jer nisu bili istih !udi, +l zatim su se snašli bolje, Jahali svaki dan u polje I postali baš bliski ljudi( 5ako se =to i mene peče> Iz dosade dru#arstvo steče( @I7 +l kad se bez pritvorstva sudi, i tom dru#arstvu verni nismo; ule su za nas dru#i ljudi + jedini&e samo mi smo( aš uzor su apoleoni; Dvono#ih bi!a milioni 'ru1a prosta sad su za nas; Buvstva su divlja, smešna danas( %nošljiv je bio 8v#enije; *ada je ljude dobro znao Pa ih uopšte prezirao, 2ez izuzetka ni to nije; eke je zbilja uvažavo I &enio je čuvstvo pravo( @7 % osmehom on je slušo ?ensko#; adahnut po#led, #ovor buran Pesnika mlado# #etin#ensko# I um u sudu nesi#uran " *om 8v#eniju sve je ovo Iz#ledalo još sasvim novo, I trudio se on da spreči Hladno!u svojih oštrih reči, Jer što da tu1oj sre!i smeta< Do!i !e vreme; neka živi I nek se pesnik malo divi %vem savršenstvu ovo# sveta/ 'prostimo mu varke ove I mladih dana žar i snove( @7I a prepirke i mudrovanja %ve ih je mo#lo da pobudi; auke, dobro, zlo i znanja, I u#ovore drevnih ljudi, %udbinu, život, #robne tajne I predrasude mno#e trajne, " Po redu tu je sve i svašta Podvr#la sudu njina mašta( 0anesen žarom poezije,
Pesnik je čito u to vreme %a tmurno# severa poeme I pažljivi je 8v#enije, Iako ništa ne razume, %ve slušao što bolje ume( @7II 0animale su njih i strasti I se!o ih se 8v#enije =%pasen od njine burne vlasti> %a uzdahom što setu krije( %re!an je ko je za njih znao Pa ih se najzad otresao, %re!niji ko ih ne poznaje I ko se vrlo retko kaje; -o rastan&ima ljubav leči, -o mržnju spletkom utoljava I s dru#om i sa ženom zeva 2ez ljubomore i zlih reči((( %re!an, ko karti svoja prava a nasle1e ne poverava( @7III -ad život naš u dane kasne Pod zastavu spokojstva skrene, I kada strast u nama z#asne I postanu nam smešne njene %amovolje i bujne težnje, 0akasnele kad pro1u čežnje " %mireni, mada ne bez truda, %lušamo tada s pažnjom svuda I tu1ih strasti jezik bučan, 5e nam to opet sr&e budi; 5ako invalid stari, hudi, 2rkonja mladih #ovor zvučan Iz kuta svo#a s pažnjom prati I čulji uši sve da shvati( @I@ +l zato naša plaha mladost Da čuva tajnu nije sklona; ?jubav i mržnju, bol i radost Raz#lasi uvek rado ona; -o ljubavni invalid stari %lušo je junak moj, u stvari, Ispovest svo#a dru#a novo# I tajne sr&a pesnikovo#( aivnu savest, punu želja ?enski je hito da otkrije, I saznao je 8v#enije ?jubavnu priču prijatelja, Pripovest koju krase snovi to za nas davno nisu novi( @@ + voleo je((( ljubav ovu I ne sretamo danas više; Jedino dušu pesnikovu a takvu ljubav osudiše$ %ve isti snovi, mašte iste, 7e&ito stare želje čiste I uvek isti stari jadi; i dalek put što sr&e hladi, i rastanaka du#o vreme, i sati koje muza traži, i tu1e zemlje pune draži, i #ozbi huk, ni znanja seme, 2aš ništa nije ni u čemu
Izmenilo tu strast u njemu( @@I Još kao dete 'l#i odan, %a sr&em što je još bez rana, 'n beše svedok bla#orodan 0abava njenih prvih dana; 'n je u krilu šumske sene Delio radost i#re njene, + očevi se bliski stekli I de&i ven&a dva obrekli( 3 tihom kutu divlje# sveta 'na je puna čari, želja, Evetala pored roditelja, -o što 1ur1evak tajno &veta %kriven u #ustoj travi sela 'd leptirova i od pčela( @@II 0anose prve mlade krvi jemu je ona darovala; I :rula mu je uzdah prvi %anjare!i o 'l#i dala( %ad zbo#om, i#re zlatne, puste/ 'n voli sada šume #uste, %amo!u, setu i tišinu, 0vezde, i no! i mesečinu, I mese&, neba luču sjajnu, Bijoj smo i mi nekad mo!i Davali danak budnih no!i I radost jada " suzu tajnu, + sad je nama on za mraka 0amena slabih svetiljaka( @@III 3vek je skromna, uvek vredna I vesela ko jutro bila; -o pesnikov je život čedna, -o poljuba& je bila mila( -ose joj behu boje lana, 'či ko plavo nebo dana, Pokreti #ipki, a struk loman((( +lF uzmite ma koji roman I na!i !ete sazdan verno I 'l#in portret( 'n je mio I dra# je meni nekad bio, " Pa dodijao neizmerno( Dozvolte da vas malo bolje 0abavim sestrom naše 'lje( @@I7 5atjana joj se sestra zvala; Prvi put ime to " 5atjana, .udljiva muza sad je dala ?ičnosti nekoj iz romana; Pa šta< " 0ar nije skladno, zvučno< +l znam ja, s njim je nerazlučno %e!anje na dah ropskih soba, a sluškinje i drevno doba( aš svet imena ružna daje, 3kusa kod nas malo ima =Po#otovo u stihovima>, + prosveta nam ne pristaje, I mi smo od nje " ma šta rekli " Izveštačenost samo stekli( @@7 'na se, dakle, 5anja zvala, Bar i svežinu sestre njene
Priroda 5anji nije dala Da tim na sebe po#led skrene; .utljiva, divlja seti rada, 2ojažljiva ko srna mlada, %red porodično# toplo# krila -o tu1inka je ona bila( Da mazi se ne beše sklona -raj o&a i kraj majke svoje; %a de&om ko i sama što je Da skače nije htela ona; Besto, u prozor za#ledana, %anjarila je &elo# dana( @@7I %anjarenje " njen znana& stari " 'd mladosti je njene rane -rasilo maštom punom čari Dokone, du#e selske dane( Prsti joj i#lu nisu znali; Da ukrašava 1er1ev mali %vilenom šarom " nije ona ikada bila mno#o sklona( 5anji je draže bilo tada Da se sa dobrom lutkom malom %prema u i#ri i sa šalom 0a zakon što u svetu vlada I da joj daje opomene 'd svoje mame naučene( @@7II +l sad, u ovim #odinama, 0a lutke više nije znala; ' vestima i modi dama %a njima nije raspravljala( estašlu&i joj behu strani; %trašnih su priča drevni dani 3 tami zimske no!i snene 'buzimali misli njene( + kad bi dadilja dovela a livadu iz okoline De&u da 'l#i društvo čine, 5anja da i#ra nije htela I klonila se smeha zvučno# I zabavljanja njino# bučno#( @@7III 'na je rado na balkonu Bekala kad !e zora plava, -ada na belom nebosklonu %azvež1a kolo iščezava, I svetlost se vidikom širi I vesnik jutra, vetar piri I prikrada se dan polako( 0imi, kad no!i krilo lako ad zemnim krajem duže vlada, I duže spava u tišini a ma#ličastoj mesečini ?enjivi istok " čak i tada, Po navi&i u iste čase, Pri sve!i 5anja dizala se( @@I@ Roman je bio radost njena I naknada za sve, a ona 3 varke beše zaljubljena, 3 Rusoa i Ričardsona( jen ota& beše čovek mali, 3 prošlom veku zaostali,
'n knji#e nije nikad čito I da l su štetne nije pito; %matro je da su i#ra prava I nje#a nije bilo bri#a -akva kod !erke tajna knji#a Pod jastukom do jutra spava( + mati< " bila je i ona 2ez pameti od Ričardsona( @@@ Da, volela je Ričardsona, +l ne što mu je dela znala, I što je više 4randisona o ?ovlasa simpatisala, 7e! zato što je njena strina *oskovska kne#inja +lina joj napunila #lavu time( *ladoženja GGGGGGGGGGje još te zime jen supru# bio$ da uzdiše 0a dru#im tad je ona stala to joj se svido, to je znala, 3mom i sr&em mno#o više; 5aj 4randison je bio krasan -i&oš i ko&kar prvoklasan( @@@I -o on i ona s puno sklada Po modi beše odevena, +l dru#om su je dali tada 2ez pristanka i znanja njena( I da utiša jade njene Razložni muž se brže krene 3 svoje selo, #de je žena, %am bo# zna kime okružena, Plakala du#o, no!u bdila, Da se razvede najpre htela, + zatim ku!u preuzela, I zadovoljna najzad bila; avika uvek s neba sle!e -o zamena kad nema sre!e( @@@II 5a navika je utišala Jad kojem leka nije bilo, + sasvim ju je, bo#u hvala, 'tkri!e jedno utešilo; 3z odmor, trud i bri#u trajnu, Dokučila je važnu tajnu$ -ako da mužem sasvim vlada; I sve nabolje po1e tada( %a voljom poslu svom je prišla I rashodima upravljala, 0a kaznu je u vojsku slala, a kupanje je petkom išla, %lužavku tukla kad dotuža " e pitaju!i za to muža( @@@III ekad je ona krvlju znala Da krasi strane spomenara, Praskoviju Polinom zvala I pevala kad raz#ovara, osila steznik sasvim usko I rusko ko :ran&usko 3mela kroz nos da proplete( +l sve se brzo preokrete; I zaboravu sad je dala +lbume, korset i Polinu;
+ nekadašnju je %elinu +kuljkom opet prosto zvala, I najzad vatom postavila Halat i čepa& svoj od tila( @@@I7 jen supru# ju je obožavo, 3 !udi joj se nije pleo( 7erovo joj je, mirno spavo, 3 halatu je pio, jeo, I život mu je mirno teko; Ponekad bi se kod njih steko -ru# običnih, no prisnih li&a, %useda dobrih porodi&a; Da sebe žale, dru#e kude, I zabave se koječime, Pa pro1e veče du#e zime, + dotle ve! i čaj im nude; 7e! večeri, ve! snu je vreme, Pa se i #osti ku!i spreme( @@@7 ivot se njihov, tih i častan, Držo predanja i starina$ -od njih je uvek ti#anj mastan ' mrsu bio prepun blina; I postili su bez omaške; 7oleli kola i ljuljaške I #atanje i pesme hora( a 5roji&u, kad bdenja spora % dosadom sluša puk nedužan, 'ni su lili tad iz oka 5ri suze na struk bosioka; -o vazduh kvas im beše nužan, I kod njih su pri jelu, vinu, %lužili #oste prema činu( @@@7I I starili su tako oni( 5ad muža pozva tama #roba Pod novi vena& da se skloni( 3 podnevno je umro doba, 2aš kad su #a na obed zvali; %usedi su #a oplakali, De&a i žena puna tu#e Iskrenije no mno#e dru#e( 'n beše prost i dobar )barin) I tamo #de prah nje#ov sniva ad#robna ploča stoji siva$ %mireni #rešnik Dmitar ?arin, 4ospodnji rab i bri#adir Pod ovom pločom na1e mir( @@@7II *e1u penate kad je svoje %ti#ao ?enski izdaleka, 4rob susedov posetio je I stekla #a je tu#a neka( 5om pepelu je uzdah dao( )Roor ori&k/ " on je šaputao " -o dete sam mu često puta %kidao orden sa kaputa I i#ro mu se na rukama/ 'l#u je meni hteo dati; Pito se$ da l !e dočekati<((( I ?enski tu, u sen&i hrama, apisa s tu#om i sa žarom ad#robnu pesmu znan&u starom(
@@@7III 5u je pred jednim #robom tužnim I prahu svo#a o&a jadno# 'dao poštu bolom dužnim( a brazdama života hladno# %udbine volja tako menja -o kratke žetve pokolenja; I svako od njih klasa, vene, + nova idu da #a smene( 5ako i naše mlado pleme 2uja i ključa kao bura I dedove ka #robu #ura, +l do!i !e i naše vreme, I unuka !e naših četa 'd#urati i nas sa sveta( @@@I@ + dotle nek vas, bra!o slavna, 'pija laki život malo; 0a mene on je stvar ništavna I nije mi do nje#a stalo( 'd varki ja sam skrio zene, +l dira još ponekad mene 0aboravljenih nada sna#a( Jer teško mi je da bez tra#a 'stavim svet i život &eo; +l ne pišem ja hvale žudan; %voj tužni udes i vek čudan Da proslavim bih možda hteo, Pa da na mene, ko dru# predan, Podseti ljude bar zvuk jedan( @? *ožda !e voljom čudne sre!e ečije sr&e on da trone I možda na dno ?ete ne!e 0vuk stro:a mojih da potone/ Jednom !e možda, mudra li&a, 2udu!a neka neznali&a Re!i pred mojom slavnom slikom$ 5o beše pesnik nad pesnikom/ 0ahvalnost primi s moje ruke, 5i, pokloniče muze setne, Biji !e pažljiv um da sretne I sačuva moj stih i zvuke, Bija !e ruka ili #ovor 'bnoviti moj stari lovor( TREA GLAVA 'lle (tait )ille, elle (tait amoureuse. *al)il+tre I )-uda !eš, ?enski< 7i, poeti/ ) " )Izvini, ve! je vreme moje)( " )e držim te ja, ali #de ti Provodiš svako veče svoje<)" )-od ?arinih() " )8, to me čudi; 0ar nije #lupo, sam prosudi, Da tamo tra!iš veče svako< ) " )imalo)( " )2aš ne shvatam kako; 7e! vidim kako to iz#leda((( %ve srdačna i prosta li&a, 'bična ruska porodi&a; Dom #ostoljubiv i pun reda, %latko pri večnom raz#ovoru ' kiši, lanu i o toru((() II
)Pa ne vidim ja zla u tome() " )Dosada zlo za tebe nije<) " )5u1 sam ja višem svetu tvome I doma!i kru# draži mi je 4de mo#u((() " )'pet sad eklo#a/ Pobo#u, dra#i, dosta to#a/ Pa< Ideš< ao mi je mno#o( +h, zbilja, ?enski, da l bih mo#o Da vidim onu koju hvališ, 6ilidu tu tvo# uma, pera, %tihova, suza et &etera< 3poznaj me s njom() " )5i se šališ< )e() " )', pa hajde, sada svrati/ %a pažnjom !e nas dočekati( III Hajdemo() ?ete droške njine( Pojaviše se( Rasipaju 3slu#e ljubazne starine to često jako skupo staju( Bin u#oš!enja, evo, kruži, 3 zdelama se slatko služi, I za njih se kraj stola nače 7oštani krča# borovnjače( (((((((((((((( (((((((((((((( (((((((((((((( (((((((((((((( (((((((((((((( (((((((((((((( I7 +l evo, oni ku!i lete, ose ih kasom kola laka, Pa hajde bar da oslušnete Raz#ovor naša dva junaka$ )o, šta je< 0evaš, 8v#enije<) " )avika, ?enski)( " )-o da ti je Dosadnije no pre<) " )imalo() I tako ve! je veče palo( +ndrjuška, brže, eto mraka/ 7e! mi je #lupih mesta dosta( 5a ?arina je malo prosta, +l ipak vrlo mila baka( 2orovnjače se one bojim; 'teža!e mi sokom svojim( 7 -aži mi, koja je 5atjana< ) " )Pa ona, što je nevesela 3šla i setna ko %vetlana -raj prozora bez reči sela)( " )I ti si sr&e mladoj dao<) " )to<) " )Ja bih dru#u izabrao -ada bih ko ti pesnik bio( ?ik 'l#in je za&elo mio, +l podse!a na mrtvu sliku; Rumena je i puna ona 2aš ko 7andajkova *adona, Il #lupi mese& na vidiku)( 7ladimir nešto suho reče I !utao je selo veče( 7I Dolazak ovaj mo# junaka -od ?arinih je =što bih krio<> %tvorio mno#o utisaka,
+ susede je zabavio( a#a1anja su tekla kradom; %vuda se o tom priča s nadom I ne bez #reške svako sudi; enika 5anji našli ljudi, + neki ni to nisu krili Da !e i svadba skoro njena, +li je, kažu, odložena, Jer prsten nisu nabavili( ' svadbi ?ensko# ve! se davno 4ovorilo u društvu javno( 7II % dosadom te je besposli&e %lušala 5anja, al je kradom *islila o tom nehoti&e %a nejasnom i slatkom nadom, 5a misao do sr&a pro1e$ 0aljubila se " vreme do1e( Prole!e tako budi vrelo 3 toploj zemlji zrno zrelo( Davno je njena mašta budna -roz nežnu tu#u neprestanu 5ražila svoju kobnu hranu; I ljubavna je patnja čudna %tezala mlade #rudi sto#a, + duša čekala((( ma ko#a, 7III I dočekala; oku svanu; Rekla je$ to je on/ i sada, +vaj, u no!i i na danu, I kad je retki san savlada, " %ve sada ovom sr&u dra#om ' njemu priča čudnom sna#om, I dosadne su joj i mučne ežnosti pune re&i zvučne I brižne oči sluškinjine; 3tonula u tu#u ona, e sluša #oste svo# salona I zaludi&e kune njine Dolaske bučne, iznenadne, %edeljke du#e i dosadne( I@ %a kakvom pažnjom sad 5atjana ad ljubavnim romanom bdije I kako živo očarana 0avodljiv otrov nje#ov pije/ *aštanja sna#om, sna#om snova, 'življena stvorenja ova$ *alek"+del uz De ?inara, I 7erter, patnik taj pun čara, 7olmar kraj svoje ljubavni&e, I 4randison, taj uzor ljudi =to sad u nama dremež budi> " %vi oni sad su isto li&e 0a sanjali&u nežnu bili$ 3 'nje#ina su se slili( @ 3 mašti kao heroina Pisa&a dra#ih živo# uma, -ao -larisa, il Del:ina, 5atjana u dubine šuma % opasnom knji#om sama slazi((( 5u traži ona i nalazi %voj tajni žar i snove svoje,
3 punom sr&u što se poje( Prisvaja sada lako, žedno, 5ud bol i sre!u duša njena, I ona šap!e zanesena Junaku dra#om pismo jedno( +li naš junak =što bih krio<> 4randison zbilja nije bio( @I ekad je svaki pisa& živo Junaka svo# u prvoj #lavi %večanim stilom opisivo -o savršenstva uzor pravi( %nabdevo je to bi!e čedno, 4onjeno uvek nepravedno, Iskrenom dušom, umom tačnim I li&em bla#im i privlačnim( Pun samo čistih ose!aja, Junak je nje#ov mlad i smeo Da žrtvuje se uvek hteo, I najzad ne#de oko kraja, Porok je uvek kažnjen bio, + lep se vena& dobru vio( @II + sad nas ma#la obavija; as od morala dremež hvata; I u romanu porok prija; I tu mu danas šire vrata/ 2ritanske muze laži nove Devojči&ama kvare snove I idoli su sada njeni Il 7ampir onaj zamišljeni, Il *elmot, skita& onaj hudi, Il 7ečni id, il 4usar žučni, Il %bo#ar mra!ni, nedokučni, + 2ajron svojom sre!nom !udi 'blači krajnji e#oizam 3 namr#o1en romantizam( @III +l, prijatelji, čemu sve to< Prezrevši pretnje bo#a 6eba, Presta!u i ja možda, eto, Da budem pesnik, voljom neba 3 mene novi vra# !e u!i, 3 prozu !u se ja povu!i I tad !e zalazak moj skroman Da ispuni starinski roman( +l ne!e tajni strah ubi&e Da opiše to delo slavno; Prepriča!u vam jednostavno Predanja ruske porodi&e ?Jubavne snove pune čari I običaje dana stari( @I7 Prepriča!u vam priče znane '&a ilF stri&a mo# sa sela, %astanke mladih zakazane -raj starih lipa, pored vrela, 2ol ljubomore što sve menja, Rastanke, suze pomirenja, Pa !u ih opet zavaditi I vena& !u im najzad sviti((( Ja pamtim reči nežne, strasne, ?Jubavi bolne reči znane, to su u one prošle dane
-raj no#u ljubavni&e krasne % jezika živo tekle mo#a( +l odvikoh se ja od to#a( @7 5atjana, voljena 5atjana/ ad tobom mi je suza pala; %udbinu tužnu svojih dana 5iranu modnom ti si dala( Propaš!eš, dra#a, al pre to#a 3 slepoj nadi sr&a svo#a 5i želiš sre!u kobne strasti, 3poznaješ života slasti, Barobni otrov želja piješ, I svuda sre!nih sastajanja 5i utočišta vidiš, 5anja, %a njime #de !eš da se skriješ; u svemu vidi tvoja duša 5o# kobno# duha što te kuša( @7I ?Jubavna patnja 5anju #oni I pošla je u vrt da tuži; ajednom zemlji o&i kloni *alaksala da put produži; adimaju se prsa njena I sva je vatrom oblivena; 0amro joj dah i stao um, 3 oku sjaj, u uhu šum((( astupa no! i mese& bdije; ad#leda neba daljni svod, 3 #ranama slavuja rod Izvija zvučne melodije; 3 tami 5anja još ne spava I svoju dadu oslovljava$ @7II )e spava mi se no!as, nano/ 'tvori prozor((() " )Ho!u, rado, +l šta je to sa tobom, rano< ) " )Dosada((( hajde, pričaj, dado/) " )' čemu, 5anja< Pre sam znala 0bitija bezbroj, mno#o šala I #atki o zlim duhovima I devojkama((( sad o njima 7e! ništa ne znam((( sve se, 5anja, 0aboravilo što se znalo; a zlo se mno#o štošta dalo; Izdaje razum((() " )Pričaj, njanja, 3 vaša minula vremena Jesi li bila zaljubljena< ) @7III )'tkuda/ isam ja ni znala 0a ljubav u tim #odinama, Jer bi me u #rob oterala %vekrva moja ili mama() " )I udala si se< + kako<) " )4ospod je, k!eri, hteo tako; *eni je trinaest bilo, 5anja, Još mladi bio je moj 7anja; Dve nedelje je jedna sna#a 3 našu ku&u navra!ala I bla#oslov je svojta dala; 4orko sam plakala od straha, 3z plač su kosu mi raspleli, 3z pesmu &rkvi me poveli @I@
I u tu1 rod uveli, rano((( 5i ne slušaš<) " )+h, dado, nije(( 5u#uje moje sr&e, nano, Ro1ena moja, sad da mi je Da isplačem sve suze svoje/((() " )5i nisi zdrava, dete moje/ Pomiluj, 2ože, i sahrani/ ta ho!eš, čedo, kaži nani((( %va #oriš((( evo vode svete((() " )Ja nisam bolesna ni snena; 0naš, dado((( ja sam((( zaljubljena/) )', 4ospod bio s tobom, dete/ ) " I dadilja je s nemim žarom -rstila 5anju rukom starom( @@ )Ja volim), " dadi došaptava Pitomi&a sirota njena; )5i, mila moja, nisi zdrava/) " )Pusti me, ja sam zaljubljena)( *ese& je sjao nov nad #ajem I ozaravo tužnim sjajem 5anjine kose raspletene, Bari lepote setne njene I stari&u što s brižnim žarom Pred njom u no!i sedi bledoj %a maramom na #lavi sedoj, 3 ka:tanu du#ačkom, starom((( I sve je snilo u tišini a nadahnutoj mesečini( @@I Posmatraju!i mesečinu, Daleko 5anja sr&em bludi, +l misao u #lavi sinu$ )%ad idi, dado, dobra budi, Primakni stoči! bliže sve!i((( I daj mi pero((( sad !u le!i() I evo najzad 5anje same( 5išina( *ese& sja iz tame, + nalak!ena 5anja piše; a umu joj je 8v#enije, Poruka njena ljubav krije I čednom straš!u ona diše( +l #otovo je pismo njeno((( 5atjana, kom je namenjeno< @@II ?epoti&e sam znao mno#e Hladne ko čiste zime snežne; e#anjive, svečane, stro#e I samom umu nedosežne( 0adivljen taštom !udi njinom I njinom prirodnom vrlinom, Da pobe#nem od njih sam hito I s njihovo# sam &ela čito atpis što s pakla plaši ljude$ %ad ostavite nade vaše/ 0a njih je slast da dru#e plaše, + nevolja da ljubav bude/ +l možda GGGGGGGGGGi vi vi1ali ste a evi takve #ospe iste( @@III 3 kru#u ropskih poklonika 7i1ah i dru#e #ospe krasne, Ravnodušna i tašta lika 0a uzdahe i hvale strasne(
I šta zaključih svojom #lavom< 'ne su ljubav takvim stavom 'dbijale s početka jako, +l opet bi je stekle lako 2ar sažaljenjem punim mere; 2ar utisak bi čovek steko Da njine reči zvuče meko, I trčao je s puno vere ?Jubavnik mlad i slep i potom 0a oholom i zlom lepotom( @@I7 Pa zar je 5anja više kriva 2ezazlena i čedna što je, to ne laže, što budna sniva I veruje u snove svoje< to bez veštine i bez znanja 7oli po težnji ose!anja< to ne sumnja još duša njena I što je tako obdarena Istrajnom voljom, umom jasnim, ivoš!u mašte i još pri tom 3pornom !udi plemenitom I sr&em nežnim ali strasnim< 0ar ne!e biti oproštena ?akomislena ljubav njena( @@7 Pribrano sudi um kokete, 5atjana ne zna šala šta je, I ljubavi ko milo dete Do kraja svoje sr&e daje; e misli strasna duša njena$ 'dložimo dok skoči sena, 0apletimo u mrežu dublje, 2udimo nadom samoljublje, + kad u našoj bude vlasti, 3morimo #a sumnjom sporom I prenimo #a ljubomorom, Jer inače !e, lišen slasti, ?ukavi sužanj rad slobode Da zba&i okov i da ode( @@7I Da spasem čast svom zavičaju, 5eško!e mno#e mi predstoje; 0a&elo mora!u na kraju Prevesti pismo 5anje moje$ 2ez naših knji#a i žurnala 'na je ruski slabo znala I jezikom se lepim svojim %lužila s mukom, ja se bojim, + pisala je na :ran&uskom( Ponavljam opet i pred vama$ Dosad se nije ljubav dama Izlivala kod nas na ruskom; Još #ordi jezik naš toliko Poštanskoj prozi nije sviko/ @@7II %vi sada naše dame #one Da čitaju na ruskom( % mukom 0amišljam kako sede one sa Dobronamernim pod rukom( Pesni&i, i vi re!i !ete$ 0ar izbrani&e vaše svete, 5e, kojima ste uvek slali %ve pesme što ste sastavljali,
-ojima sr&a davali ste, " 0ar nisu ruski slabo znale< 0ar nisu ljupko izvrtale Je#ove reči zvonke, čiste, I služile se, ja se bojim, Jezikom tu1im kao svojim< @@7III e dao bo# da me na balu Presretne student du#okosi, *lad bo#oslov u žutom šalu Il naučnik što čepa& nosi/ -ad ženska usta se ne smeše, -ad u #ramati&i ne #reše, " Ja ne volim naš ruski #ovor/ *ožda !e =na zlo po moj lovor> ?epoti&e potomstva stati Da slušaju žurnala #las, 4ramati&i da uče nas, I stihove !e sastavljati/ ta moja muza tad da čini< 7erna !e ostati starini( @@I@ 2rbljanje bučno, nepravilno I iz#ovor pun loših !udi, I danas čine još da silno -o pre ustrepte moje #rudi; Da pokajem se nemam sna#e; 2i&e mi #alske reči dra#e -o mladosti mi #rešne priča, -o stihovi 2o#danoviča( +l dosta( %ad u du# mi spada 5anjino# pisma da se latim( Ja dadoh reč((( i< da je vratim< 'dustao bih rado sada; Parnija nežno# stih ne #odi i našem vremenu ni modi( @@@ Pevaču tu#e i 7eselja, -ada bi sa mnom sada bio, eskromnom molbom prijatelja ja bih te, mili, namučio$ Da mi u stro:e zvučne, jasne, 5u1inske re&i 5anje strasne Prevede mo!na muza tvoja/ ', #de si< do1i$ prava svoja %a pozdravom ja tebi dajem((( +l odviknut od naših hvala -roz tmurni krš dalekih žala Pod :inskim nebom, tu1im krajem, 'n luta i u njemu duša *oj nemir ne zna i ne sluša( @@@I Preda mnom leži pismo njeno; -o svetinja mi ono osta; Bitam #a s tu#om pritajenom I nikada mi nije dosta( -o uli njoj tu nežnu sna#u, 2ezazlenost i ljupkost dra#u< 'tkud joj zanos taj pun sanja, 2ezumni #ovor ose!anja, Iskrenost kobna i prijatna< Ja ne znam( +li, evo jedno# Prevoda slabo#, nedosledno#; -opije blede živo# platna,
Il zvučno# mesta iz 6rajši&a -ada #a svira učeni&a( atjanino pismo #njeginu Pišem vam " šta bih znala bolje< I šta vam više mo#u re!i< %ad zavisi od vaše volje Prezrenje vaše da l !u ste!i( +l ako vas moj udes hudi 2ar malo trone i uzbudi, 7i me se ne!ete odre!i( Da !utim ja sam prvo htela, I za sramotu mojih jada e biste znali vi ni sada, 2ar da se nadam da sam smela Da !ete opet k nama do!i I da !u ma i retko mo!i 3 selu da vas vidim našem, Da se veselim #lasu vašem, Da vam što kažem, pa da zatim ' istom mislim i da patim Dane i no!i du#e sama Dok ne do1ete opet k nama( +l osobenjak vi ste, znamo, I teška vam je selska čama, + mi((( mi ničim ne blistamo, o iskreno smo radi vama( to do1oste u naše selo< 3 stepi, #de moj život traje, Ja ne bih srela vas za&elo I ne bih znala patnja šta je( %mirivši burne ose!aje, *ožda bih jednom =ko !e znati<> Po sr&u našla dru#a verna I bila bih mu žena smerna, + svojoj de&i dobra mati( Dru#i/((( +l ne, ja nikom ne bi a svetu dala sr&e svoje/ 'duvek tako pisano je((( ebo je mene dalo tebi; *oj život sav je jemstvo bio Da !u te sresti izme1 ljudi; 0nam, 2o# je tebe uputio, *oj zaštitnik do #roba budi((( 3 snove si mi dolazio, I nevi1en si bio mio, 5voj po#led me je svud pro#anjo, 3 duši davno #las odzvanjo((( e, nije mi se san to snio, Jer čim si ušo, ja sam znala, %va premrla i usplamsala, I rekla$ on je ovo bio/ Ja tebe često slušah sama; 4ovorio si sa mnom jednom -ad prosjaku poma#ah bednom I kada blažih molitvama 2uru i jad u sr&u čednom( 0ar nisi ti i ono# trena, ', privi1enje moje dra#o, Promako kroz no! kao sena, ad uz#lavlje se moje sa#o I šapnuo mi reči nade ?Jubavi pune i iskrene< -o si ti< čuvar duše mlade
Il kobni duh što kuša mene< 3tišaj sumnje što me #uše( *ožda su sve to sanje moje, 0ablude jedne mlade duše, + sasvim dru#o su1eno je((( ek bude tako/ što da krijem< *ilosti tvojoj dajem sebe, Pred tobom suze bola lijem I molim zaštitu od tebe((( 0amisli$ ja sam ovde sama I niko# nema da me shvati; %ustajem i moj um se slama, + nemo moje sr&e pati( Bekam te$ nade #las u meni 2ar po#ledom oživi jednim, Ili iz teško# sna me preni Prekorom #orkim i pravednim/ 0avrših/ Da pročitam, strepim( 'd stida više nemam daha((( +l vaša čast mi jemči lepim I predajem se njoj bez straha((( @@@II 3zdah po uzdah 5anju #uši; 5reperi list pod rukom njenom, Jeno# se pisma omot suši a jeziku neokvašenom( Priklonila je #lavu lako, + o#rtač se meki smako %a 5atjaninih divnih le1a((( +l mesečina sve je ble1a; Pomalo ve! dolina rudi I ko kroz ma#lu iskrsava; zasrebrili se vir i trava, Pastirov ro# težaka budi; 7e& svi!e, svi se dižu vredno; *ojoj GGGGGGGGGG5atjani je svejedno( @@@III e vidi ona jutro sjajno, Po#nute #lave još sanjari I ne spušta na pismo tajno Izrezbareni pečat stari( +l tiho vrata ve! otvara Dadilja njena seda, stara, I s čajem k njoj u sobu po1e$ )3stani, k!eri, vreme do1e/ Pa, čedo moje, ti si spremna/ ', rana pti&o moja mala/ -ako sam sino! strahovala/ eka je 2o#u hvala zemna, o!ašnje tu#e nestalo je, -o makov &vet je li&e tvoje)( @@@I7 )ešto mi, nano, sad učini((() " )Dabome, mila, vrlo rado)( " )e sumnjaj ništa((( i ne brini( +h((( nemoj mi odre!i, dado/) )5a ne!u, čedo, ni za 2o#a/ ) " )3nuka kradom pošlji svo#a, ek ovo pismo preda, kaži, '((( susedu((( al ti mu traži i reči da ne pro#ovara o meni i o pismu mome)( " )Da, mila moja, ali kome< Iščilela mi pamet stara;
%useda, čedo, mno#o ima, 4de bih i broja znala njima/ ) @@@7 )3h, nedosetljiva si, nano/) " )Pa ve! sam stara, moja mila; Izdaje mene razum, rano, + okretna sam nekad bila I #ospodara ja sam svo#a((() " )0ar mi je, dado, sad do to#a ' pam!enju da slušam tvojem< 7idiš, o pismu reč je mojem 0a 'nje#ina)( " )Dobro, čedo, e ljuti se na mene tako$ 0naš, nerazumna ja sam jako, +l što je tvoje li&e bledo<) " )'nako, dado, ne zbo# to#a( 3nuka što pre pošlji svo#a/ ) @@@7I o pro1e dan bez od#ovora I nasta dru#i " pisma nema( 7e1 spremna čim se javi zora 5atjana čeka sa svo# trema( +l evo ?enski stiže k njima; ) + kakva posla dru# vaš ima< Doma!ičin je pozdrav bio; " Pa on je nas zaboravio)( a to je 5anja ustreptala, + stari&i naš ?enski reče$ )Do!i !e danas, al doveče; %ad #a je pošta zadržala)( I 5atjana je oči skrila -o da je prekor osetila( @@@7II %mrkavalo se i u ku!i Bulo se vrenje samovara; -ineski čajnik z#revaju!i, -olutala se vrela para( Iz 'l#inih se vrednih ruku 3 dimljivom a tamnom luku 5ek skuvan čaj u šolje slivo, + slu#a skorup posluživo( -raj prozora je 5anja bila I disala u okna svoja; %anjarila je, mila moja, I divnim prstom beležila a zama#ljeno staklo to Joj dra#a slova 8 i '( @@@7III +l duša joj je tu#ovala, + pune suza bile oči( -ad, topot/((( -rv je u njoj stala; 'nje#in stiže/((( ona skoči I pobeže na trem, a s trema, 'd senke lakša, bleda, nema, u dvorište, pa u vrt prav&e, I hita, hita strmo#lav&e, Da obazre se ne sme ku!i; *ost i šumarak je obišla, na jezersku aleju sišla, I tu, na potok hitaju!i, Jor#ovan svoj je pokrhala I zadihana najzad pala( @@@I@ a klupu(((
)5u je 8v#enije/ ', 2ože, šta je pomislio/ ) %a bolom njeno sr&e bije, Roj nada se u njemu skrio( Još drhte prsa, uši bruje, Da lF ide< " sluša, al ne čuje, Jer sluškinje su neke male *alinu s bliskih leja brale I pevala po zapovesti( =5a zapovest je data s nadom Da malinu ovako kradom ?ukava usta ne!e jesti, Jer pesmom bi!e zauzeta$ Dovitljiv izum selsko# sveta/> evojačka pesma Devojke, lepoti&e, Duši&e i sestri&e, Poi#rajte, devojke, Pa nam se raz#alite/ 0apevajte pesmi&u, Pesmu našu najdražu, *omči!a namamite -olu našem veselom( -ada momka smamimo, Izdaleko spazimo, 2ežimo, lepoti&e, 0aspimo #a višnjama, 7išnjama i malinom I rumenom ribizlom, eka ne prisluškuje Pesme naše najdraže, eka više ne #leda Devojačko# i#ranja( @? 'sluškuju!i nehoti&e -ako se zvonka pesma širi, 5atjana krije svoje li&e I čeka sr&e da se smiri, + obraze da vatra pro1e; +l ne sme ku!i još da po1e; 5repere #rudi, strah je mori, + li&e joj sve jače #ori((( 5ako u ru&i tužno trepti I lupa krilom leptir slabi -ad #a nestaško kakav z#rabi; 5ako i ze& u polju &epti -ad na#lo spazi izdaleka Da #a u #rmu lova& čeka( @?I %a uzdahom se nazad di#la I otišla sa klupe svoje, +l do aleje kad je sti#la, 'nje#in pred njom izniko je/ 2listavo# oka, mili moji, -o strašna senka pred njom stoji, I kao vatrom dotaknuta 5atjana zasta nasred puta( +l šta je posle to#a bilo Da ispričam sad sna#e nemam; a odmor se i šetnju spremam; Pričanje me je umorilo; -ada se smirim i prohodam, I nastavak !u ve! da dodam( !ETVRTA GLAVA
-a morale est dans la nature des shoses. ecker I( II( III( I7( 7( 7I( 7II to čovek manje voli ženu, 5im lakše on se svidi njoj, I pre zaplete dušu njenu 3 sablazni i laži roj( Razvrat je hladan i naduven ekada bio jako čuven 0bo# ljubavne veštine svoje$ 2ez ljubavi uživao je( +l zabava pristoji ova *ajmunskom soju ljudi slavnih Iz dedovskih vremena davnih( %ad bledi slava ?ovlasova %a slavom žutih potpeti&a I vlasulja sa #ordih li&a( 7III Jer ko na svetu sada mari Da uvek #lumi jedno isto, Da uverava u te stvari %a kojima su svi načisto, Da iste priče sluša svuda I ruši bezbroj predrasuda, +l predrasuda tavih koje Bak ni kod de&e ne postoje/ -ome sad ne!e da dosade 0akletve, molbe svako# dana, )Pisam&a) na desetak strana, Prstenje, lažni strah i nade, 'bmane, suze, pretnje, spletke, *uževi, matere i tetke< I@ 5ako je junak moj mislio( 0abluda burnih predan vlasti, 3 mladosti je i on bio rtva žestokih, divljih strasti( +l razmažen životom sjajnim I navikama svojim trajnim, 'čaran jednim ne za du#o, Razočaran u nešto dru#o, *učen i željom i uspehom, " *orC je večno on da #uši Roptanja #las u svojoj duši I zevanje da davi smehom( 5ako je prošo leta mno#a %tra!ivši &vet života svo#a( @ 3 lepe žene što zanose 7iše se nije zaljubljivo; Iznevere " odmarao se, 'dbiju " njemu nije krivo( apušto ih je sve bez tu#e I tražio bez želje dru#e( *ržnju i ljubav njinu nije i pamtio moj 8v#enije( I #ost se tako kre!e kasni a vist " i kada i#ra pro1e, 'n ravnodušno natra# po1e Da kod ku!e na miru zasni, + sutra ni sam ne zna re!i 4de !e #a nova no& zate!i( @I
+li je pismo od 5atjane 3spelo živo da #a trone( evinih snova reč #a zane I vihorom mu misli pone I setio se lika setno#, 2ledila njeno# neprimetno#, I u san sladak, čist i čedan 3tonuo svom dušom predan( 3 njemu možda vaskrsnuše e#dašnja vatra, strast i rane, +l nije hteo da obmane Iskrenost ove čedne duše( Hajdemo u vrt pored sela 4de sa sa njime 5anja srela( @II 5renutak"dva su nemi bili( +l 'nje#in je pred nju stao$ )Pisali ste mi; što bi krili< I ja sam, evo, pročitao Ispovest čiste duše jedne, ?Jubavi vaše re&i čedne; 5a iskrenost je meni dra#a, 'živela je njena sna#a Roj davno mrtvih ose!aja; +l da vas hvalim za to ne!u; 'duži!u se za tu sre!u Iskreno, prosto i bez sjaja$ %a iskrenim priznanjem svojim %ad ja pred vašim sudom stojim( @III )-ada bih mirnim, ku!nim kru#om '#raničiti život smeo, Da budem o&em i supru#om Prijatni udes kad bi hteo, -ad bi me krilu sre!e slične *amile slike porodične, %r&e u meni tad, za&elo, evestu dru#u ne bi htelo( 2ez lažno# sjaja !u vam re&i$ ašavši svoj ideal stari, Poželeo bih vas u stvari 0a dru#a mojoj hudoj sre!i, + svemu lepom u zalo#u, I bio sre!an((( ako mo#u((( @I7 ) +l nisam stvoren ja za sre&u, I duša moja njoj je strana; 7rlina vaših nikad ne!u Dostojan biti ja, 5atjana( 7erujte =savest jemstvo daje>, Da brak !e muka da nas staje( *ada ste dra#i sada meni, avika ljubav iskoreni; Poče!e plač i vaše suze((( +l mene ne!e to da trone; Raz#nevi!e me samo one( 0ar takvo &ve!e, takve uze 2o#ovi braka da nam spreme *ožda na du#o, du#o vreme< @7 ) ta #oru sliku da nam pruži 'd ku!e, #de sirota žena 0a nedostojnim mužem tuži Danju i no!u usamljena,
4de muž, iako zna joj senu, %udbinu kune svoju, njenu, I vazda !uti sav sumoran, ?Jutit i hladno ljubomoran< + ja sam takav( 0ar ste o tom %anjali u dnu duše čiste Dok ono pismo pisali ste %a takvim umom i prostotom< 0ar takav udes &elo# veka Po volji sudbe da vas čeka< @7I )Povratka nema #odinama I dušu ne!u obnoviti((( Ja #ajim ljubav prema vama -o brat, il ve!u, može biti( Pa čujte me bez svako# #neva$ 7aša !e duša još da sneva I snom da smeni stare snove; ?istove drvo stiče nove % prole!em novim, s novim dobom( 5akva je, valjda, volja neba$ 0avole!ete još, alF treba((( Da vladate od sada sobom; %vako vas ne!e razumeti + neiskusnost često šteti)( @7II I tako je on propovedo( 'd suza slepa, nema, hladna, -riju!i svoje li&e bledo, %lušala #a je 5anja jadna( 'n joj je ruku dao tada; Po#nute #lave, puna jada, 3 nesvesnom se nekom stanju 'slonila 5atjana na nju( Pošli su oko povrtnjaka I skupa sti#li( Da ih kori, iko ni reč ne pro#ovori; Jer seoska sloboda svaka Ima po neka prava svoja -ao i #orda *oskva moja( @7III Priznajmo sad na sudu hladnom$ Postupio je vrlo milo aš poznanik sa 5anjom jadnom( e, prvi put sad nije bilo Da plemenitu dušu oda Iako zloba ljudsko# roda Je#a da štedi nije znala$ Dušmani, druzi, =bo#u hvala, 5o jedno isto biti može> Bastili su #a svakojako( eprijatelja ima svako, +l od dru#ova, spasi bože/ +h, dru#ovi i njina prava/ e pamtim ja njih zabadava( @I@ Pa šta< Pa ništa( 7e! sam dreman$ ', puste, &rne misli moje/ Da dodam ipak još sam spreman Da nema takve spletke, što je ' vama neki lažov stvara, + rulja krepi i raz#ara, Da nema takve besmisli&e i epi#rama sa uli&e,
-oje vaš dru# u kutu sobe, 3 kru#u #de je društvo časno, e bi ponavljo stoput #lasno, %lučajno i bez svake zlobe; + odan vam je pored to#a I ona vas voli((( ko svoj svo#a/ @@ Hm/ Bitaoče plemeniti, Rodbina vaša kako živi< +l možda !e vam pravo biti Da doznate od mene i vi ta ro1a&i u stvari znače< Pa evo, kad se #ovor zače$ Jih moramo da poštujemo, Da volimo, koliko smemo, Da vi1amo na dane svete, Il ako to u stanju nismo, Da šaljemo za 2oži! pismo, " + da se oni nas ne sete 0a &elo ono vreme dru#o((( ek nam ih bo# poživi du#o/ @@I 'd prijateljstva i rodbine 2olja je ljubav nežnih žena; I usred bura zle sudbine 2i!e vam ona privržena( 0a&elo((( +li vihor mode, Pa javno# mnenja brze vode, .ud prirode, pa bri#e braka, + žena je ko pero laka((( 3z to prin&ipe svo# supru#a %ve ispravne i vrle žene 5reba da štuju i da &ene, 5e tako začas vaša dru#a a stranputi&u ode pravo/ %a ljubavlju se šali 1avo( @@II -o# voleti< -om verovati< -o ne!e da nas izneveri< Dela i reči ko !e znati Da stalno na naš aršin meri< ' nama laži ko ne seje< 5aj što nas brižno pazi, #de je< -o porok naš da trpi hte!e< -o dodijati nikad ne!e< ', uzaludni tra#aoče, e trošite naprazno sna#u " 7olite sebe, ličnost dra#u, *oj poštovani čitaoče/ Dostojan predmet to je zbilja; Prijatnije#a nema &ilja( @@III -ad susret pro1e, šta je bilo< Po#odi!ete i vi lako; ?Jubavna tu#a sr&e milo I dušu sete žudnu jako -o nekada još uvek mori; Još jače sad u 5anji #ori ?Jubav uzalud probu1ena( %anak se kloni odra njena I svet života, zdravlje, radost, %pokojstvo staro, osmeh mazni, " %ve propade ko zvu&i prazni I ljupke 5anje tamni mladost$
5ako na nebu bura siva 5ek ro1en dan u tamu skriva( @@I7 5atjana tu#uje i čami, %amuje, #asi se i vene; %ad ništa više nju ne mami, e doima se duše njene( + susedi kad k njima svrate ap!u i važno #lavom klate$ 7reme je, vreme da se uda/((( +l dosta/ %ada s malo truda ?Jubavi sre!ne slikom dru#om Da raz#alim i vas pristoji( I nehoti&e, mili moji, *oje se sr&e puni tu#om; 'prostite mi, ja vas molim, Ja tako svoju 5anju volim( @@7 %ve silnije u svakom trenu *amljen lepotom 'l#e mlade, %vom dušom najzad pod vlast njenu 3 slatko ropstvo ?enski pade( %talno je s njom; u sobi njenoj %ede pri sve!i nepaljenoj, + čim se novo jutro rodi, 3 vrt, u šetnju on je vodi( I onda< 5u, pun strasti slepe I nežnim stidom svojim smeten, 'n sme ponekad nem i spleten, + hrabren smehom 'l#e lepe, Da nežno ljubi skute njene I dirne kose raspletene( @@7I 'n često čita pokraj 'lje Poučne strane ko# romana, 4de prirodu zna pisa& bolje 'd samo#a atobrijana( +l dve"tri strane laži raznih, 2un&anja pustih, priča praznih 'pasnih jako po duh ženski, Preskače silno rumen ?enski( %ami u nekoj tihoj seni 'ni sad često pokraj šaha 0aneti i#rom i bez daha 0a stolom !ute podnimljeni( I ?enski moj dok tako sede Pešakom svoj top, eno, jede( @@7II -ad ku!i ode, treba re!i, I tu se trudi on zbo# 'lje; +lbuma njeno# list lete!i Doteruje što može bolje$ Bas &rta polja, #robni kamen, -ipridin hram i baklje plamen, Il pti&u što na liri stoji " %ve perom i u nežnoj boji, + čas na listak kraj dru#ova, Pod potpisima, sasvim s kraja, 'n stavlja stih pun ose!aja, %pomenik nemi živih snova, trenutne misli trajni tra# zauvek isti, svež i dra#( @@7III I vi ste videli, za&elo,
+lbume naših #ospo1i&a Ispunjavane vrlo smelo % početka, s kraja, duž ivi&a( 3 znak dru#arstva, po predanju, 2ez ritma i u svakom stanju %tihovi u njih uneti su ažao našem pravopisu( a prvoj strani sretaš slovo$ u K&rirez"vous sur ses tablettes; I potpis$ t( L( v( +nette; + na poslednjoj čitaš ovo$ -o te od mene voli više 5aj ispod mene neka piše( @@I@ 5u !ete na&i &vet, bukete, Dva sr&a pored zublje kobne, I zakletve pročita!ete ' ljubavi do daske #robne( -adet je neki tu po 1ački Podmetnuo stih zlikovački; 3 takav album, na to mesto, I ja da pišem rad sam često, 3veren da !e tamo mo!i *oj usrdni i zvučan o#led Da zasluži pun pažnje po#led, I da svi zatim ne!e po!i % osmehom jetkim tu da traže Da l moje pero vešto laže( @@@ +l vi, po svetu rasejane, Iz knjižni&e 1avolske knji#e, +lbumi skupi i bez mane, 7i, stihotvor&a modno# bri#e, 7i, koje krasi s puno sklada Il 2aratinsko# muza mlada, Il 5olstojeve boje sveže, " ek božiji vas #rom sažeže/ -ada mi pruži sjajna dama In"Muarto svoj pun tvrda veza, 'buzima me bes i jeza I navire stih epi#rama Iz moje duše mesto hvale, + ti im piši madri#ale/ @@@I 0a mladu 'l#u madri#ale 3 album ?enski naš ne piše; e sja oštrinom prazne hvale; ?Jubavlju pero ?ensko# diše; to #od o 'l#i čuje, spazi, 3 stihovima on izrazi; Istine pune stro:e teku I ele#ija čine reku( 5i, nadahnuti Jazikove, 3 zanosima sr&a svo#a, 'pevaš tako ko zna ko#a, I ele#ije divne ove Ispriča!e ti verno jednom Priču o tvom životu bednom( @@@II +l tiše/ Buješ/ -ritičari 5raže od moje lirske bra!e Da ele#ija vena& stari 2a&e i vreme da ne tra!e$ )5a dosta ste nad svojim listom
-ukali sve o jednom istom; ' prošlom, bilom, s bolom, s tu#om; Pevajte sad o nečem dru#om/ ) " )5ako je/ *asku i kinžale Pokaza!ete nam za&elo, I traži!ete od nas smelo Ideja novih kapitale/ 0ar ne<) " ipošto/ Dru#o dajte$ )4ospodo, ode sastavljajte, @@@III Po redu stare dobre mode -ao u davno doba vredno/((() " )0ar jedino i uvek ode< ajzad, zar nije baš svejedno; %eti se, šta satirik veli/ 0ar tu1ih misli pesnik sveli Dosadu kod nas manje stvara o tu#a naših liričara<) " ) +lF ništavne su ele#ije, Pa je i njihov &ilj neplodan, + ode " visok, bla#orodan((() " Da li je tako ili nije Reko bih, ali !utat pre !u; Da zavadim dva veka ne!u( @@@I7 Poklonik slave i slobode, 2urno#a duha, željan dela, aš ?enski bi i piso ode, +l 'l#a ode nije htela( ', da l postoji pesnik što je Bitao dra#oj pesme svoje< a#rada viša, mili moji, a svetu, kažu, ne postoji( 0bilja, da sre!na ljubavnika to čita sanje pune slasti Predmetu stiha svo# i strasti " Dra#ani milo"setno# lika/ %re!an, iako misli njene Dru#im su možda zabavljene/ @@@7 %vo# maštanja proizvod rani I zvučnih misli lana& du#i Ja čitam samo svojoj nani, *ladosti moje vernoj dru#i; Il suseda dokopam svo#a I posle ručka dosadno#a 3 mračnom kutu ja #a #njavim I tra#edijom nekom davim( Ili =al ovo nije šala> ad jezerom se šetam našim I jata divljih plovki plašim %riču!i rime pored žala$ Bim čuju pesme kako zvone % obala brzo beže one( @@@7I( @@@7II + 'nje#in< " Pa da/ Dabome( %trpljenja molim; eto z#ode; Ispriča!u vam sad o tome a šta mu &elo vreme ode( -o pustinjak je dane nizo; 3 sedam leti on se dizo I hito skoro bez odela a reku ispod svo#a sela -o pesnik 2epa i Aulnare
Preplivo ove )Dardanele), Ispio šolju ka:e vrele, I listao žurnale stare, + zatim se odevo((( @@@7III( @@@I@ Bitanje, šetnje, san duboki, Potoka žubor, šuma hlad, I devojaka &rnookih Poljuba& nežan, svež i mlad, Poslušan uzdi konji& čio, Primamljiv obed uvek mio, %a bo&om dobro# belo# vina, Pa mir, samo!a i tišina, I nje#ovo# života eto/ e štede!i s uživanjima 2ez ose!aja on se njima Predavao u divno leto 0aboravivši #radska li&a I čamu balskih zaludi&a( @? +l severno je leto samo -arikatura južne zime; %ine i ode/ svi to znamo, + #ordimo se ipak njime( 7e! je i sun&e re1e sjalo, ebo na jesen odisalo I dan je kra!i, kra!i bivo((( % tužnim se šumom prore1ivo 5ajanstven svod što šume nose( Polja je krila ma#la rana, -aravan kreštavih #usana a ju# je hito( 2ližilo se 7reme kad čama svet osvoji; 7e! novembar na pra#u stoji( @?I 3 ma#li svi!u zore hladne, 3 polju zamro rada zvuk; -raj vuči&e se svoje #ladne Iskrada na put mrki vuk; anjušio #a konj, pa :rk!e I straha pun, u življi trk !e Putnik da na#na ždrep&a vrano#( Pastir uz rumen jutra rano# Iz tora krave sad ne #oni I ne skuplja ih zvukom ro#a 3 podne oko svoje# lo#a; 4las devojke u izbi zvoni I vreteno " dru# zimskih no!i, Pred njome zvrji u samo!i( @?II I evo pu&a mraz ve! duže I ledom srebri polja mno#a =Bitala& čeka na slik ruže; Pa hajde, što pre sročimo #a/> -o modni parket sjajna, &ista, 3 ruhu leda reka blista, + čitav narod de&e sveže ?ed klizaljkama zvu&no reže( Ervenih no#u tromi #usak aumivši da vodom plovi 'prezno stupa na led novi " I pada( -ao zvezdan pljusak %le!e na polje i na bre# 7eseo, blistav prvi sne#(
@?III ta bismo mo#li u to vreme< 3 šetnju< %ada puste paše I sumorne poljane neme Dosadnom muče oči naše( Jahati šumom il ravni&om< " 0apara!e konj potkovi&om everan, klizav led pod sobom I si#urno !e pasti s tobom( Pod krovom samuj( 7reme teče; 8no ti %&ott"a; čitaj, spavaj, Il ne!eš< " rashod proveravaj / Pij, srdi se, pa pro1e veče, + sutra !e te isto sresti I slavno zimu !eš provesti( @?I7 -o Bajld Harold " i 8v#enije ?enstvuje ve! od rano# jutra; 3 kadi s ledom on se mije I selo# dana je unutra; Računi&omzanesen lakom I naoružan tupim takom 'n sam sa sobom i bez para % dve ku#le i#ra bilijara( %eosko veče sve je bliže; 0aboravljen bilijar drema, + kraj kamina sto se sprema; 'nje#in čeka, ?enski stiže; %a trojkom vranih konja juri, a večeru se k njemu žuri( @?7 3dove -liko il *oeta 2ožansko vino ve! je, eno, 3 hladnoj bo&i za poeta a sto u času izneseno( 2listavo ko sa Ipokrene, *ene je ono i#rom pene =to nalikuje mno#o čemu> 'čaralo, i ja sam njemu, Davao, bra&o, zadnju paru( Da l pamtite još vreme staro< Barobni mlaz je nje#ov stvaro 3 zanosu i bujnom žaru 5oliko šala, vedrih snova, 4luposti, sva1a i stihova/ @?7I +l izdaje me sok taj šumni I stomak moj od nje#a strada I evo, bordo treznoumni 7iše od vina volim sada( Ja aju nisam vičan Jer ljubavni&i on je sličan 2ezbrižnoj, lakoj, sjajnoj, čiloj, %voje#lavoj i pusto miloj( +l ti si, bordo, sličan dru#u, -oji je svud i uvek rad Da pomo#ne kad do1e jad, 3 bedi da raza#na tu#u I dokonost da s nama deli( ek živi bordo, dru# naš vreli/ @?7II 3trnuo je vatre plamen; Pepeo hvata zlato žara; 7ije se blede pare pramen,
% kamina jedva veje jara; Iz lula dim u dimnjak plovi( a stolu blista pehar novi, Penuša se od staro# vina( ?a#ano pada no!na tmina((( =Ja volim kad se di#ne huka Dru#arskih laži pored čaše 3 vreme kojem naziv daše )Doba izme1u psa i vuka), " + zašto, ko !e da po#odi/> Raz#ovor ovaj sad se vodi$ @?7III ) + susetke šta rade naše< 5atjana< 'l#a< -aži pravo<) " ) De, nali mi još pola čaše((( Dosta je, dra#i((( %ve su zdravo; 0a tebe su mi pozdrav dale( +h, mili, što se prolepšale 3 'l#e #rudi, a ramena/ + kakva je tek duša njena/((( %vratimo k njima/ Da l se slažeš< 0aduži!eš ih( %am prosudi; Dvaput si bio kod tih ljudi, Pa sada ni nos da pokažeš/ 3h((( baš sam smeten; vidi samo/ 'd nedelje si pozvan tamo/ ) @?I@ )Ja<) " )Da, 5atjana srede ove Imendan slavi( Jena mati Poručuje ti da te zove I ozbiljno taj poziv shvati/) " ) +li bi!e tamo sveta, buke, I svako#a od svake ruke((() " )*a niko#, veruj, to bar znamo/ I ko bi bio< svoji samo/ 3čini dru#u, kad te zovu/ Ho!eš li<) " )Primam() " 2aš si mio/ Pri tom je ?enski iskapio %usetkin poklon, čašu novu, I setio se opet 'lje; ?Jubav je takva, dobre volje( ? %re!an je bio on zbo# to#a to blizu beše željen čas I nove tajne bračno# lo#a I ljubavno#a ven&a klas a nje#a sada čekali su( i snevale se njemu nisu eda!e bračne s bračnom tu#om, I zevanja u nizu du#om( Dok protivnike braka, žena, 'dbija život supružnika -o mrski lana& istih slika, Il roman stila ?a:ontena, " Dotle je ?enski " što bih krio< 0a takav život stvoren bio( ?I 'n beše voljen((( bar je tako 'n mislio i sre!an bio( Po sto je puta sre!an svako -o veru nije iz#ubio, 3 kome želje razum #uše, -o uživa u sre!i duše -o pijan putnik u krevetu,
Ili ko leptir na svom &vetu( +l jadan onaj ko u #lavi %ve predvidi i prozre lako, -o mrzi reč i delo svako -o smisao im vidi pravi, Biji je duh i sr&e jadno 0aledilo iskustvo hladno( PETA GLAVA e znaj za strašne snove te #, /vetlano moja$ 0ukovski I 5e #odine je iznad sela 5rajala du#o jesen stara, 0emlja je žudno sne#a htela, + pao je tek januara o!u, i rano novo# dana 3 prozoru je svom 5atjana %pazila plot i #rane svele I krovove od sne#a bele, 3 zimskom srebru stabla snena, a staklu šare svakojake, a dvorištu, pred ku!om, svrake I sa#om zime zastrvena *alena brda pored sela( 2eli se, blista, zemlja &ela( II 0ima((( i seljak ve! sveččano 'bnavlja vožnjom sanke stare; a novom sne#u konjče vrano 0apli!e no#om puno pare( Riju!i brazde rahlo# sne#a 'dvažno leti trojka s bre#a; 3 #unju i s &rvenim pasom %a boka vozar tera kasom( 3amivši ko konja sebe, Poku!ar deran, eno, vuče 3 saonama svoje kuče; estašku davno prsti! zebe$ I boli #a i smešno mu je, + mati #a kroz prozor psuje((( III +l možda prizor slike moje Da vas privuče ne bi mo#o( Priroda prava, prosta, to je, 5u otmenosti nema mno#o( adahnut strasnim lirskim bo#om Dru#i je pesnik sjajnim slo#om 'piso prve snežne dane I svu lepotu zime rane( I vas on pleni, mi to znamo, -ad slika stihom stro:e sjajne 3 saonama šetnje tajne, +l ovde mi ne natpevamo i nje#ove, ni tvoje rime, Pevaču mladi, :inske zime/ I7 I ne znaju!i još zbo# &e#a, %vom ruskom dušom je 5atjana 7olela &iču rusko# sne#a % hladnom lepotom zimskih dana, 7olela sun&e sve u inju I kasnih zora svetlost sinju, Jutarnji rujni sne# i sanke,
I no!ne ma#le krstovdanke( 5ih večeri do poznih sata -u!a je puna slavlja bila, + ženska sluščad dolazila Da #ospodama svojim #ata, Proriču!i im, ko i lane, Rat i ženike kapetane( 7 I verovala je i 5anja 3 #atanja i zbilju snova, 3 mesečeva predskazanja I u predanja staro# kova( Pro#anjali su zna&i 5anju I svaka stvar je tajno za nju Po na#oveštaj neki krila I predose!aj mučan bila( Jen mačor, što na pe!i sanja, apom je svoju njušku mio$ + to je znak za 5anju bio Da idu #osti( -ad bi 5anja %pazila kad#od mese& novi 4de s leve strane nebom plovi, 7I Pobledela bi, uzdrhtala( -ada bi zvezda s #ornje# sveta iz tamno nebo nekud pala I rasula se tokom leta, Požurila bi 5anja tada Da kaže dok još zvezda pada Jenome sr&u šta je milo( +lF kada bi se ne#de zbilo Da sretne popa il monaha, IlF da u polju izdaleka Jen put pretrči hitri zeka, " %ve smetena od silno# straha 3 &rne bi se slutnje dala I nesre!u predose!ala( 7II Pa< *no#o čudnih, tajnih čari 3 strašnome je našla ona( Priroda čini takve stvari Protivurečnom uvek sklona( 7e! mesoje1e/ -akva radost/ ?akomislena #ata mladost, 5a kojoj niče# žao nije; Pred njome vidik životni je Još nedo#ledan, čist i zlatan( -roz naočare starost #ata %toje!i ispred #robnih vrata; 4ubitak njen je nepovratan; %vejedno$ sve ih nada stara 2rbljanjem svojim dečjim vara( 7III 5atjana sad sa tajnim žarom 3 vodu topljen vosak stavlja, + on joj svojom čudnom šarom ekakve čudne stvari javlja( Iz čanka #de njen vosak plovi Pomaljaju se prstenovi; I k njoj se prsten otisnuo, + napev se starinski čuo$ )%elja&i tu su prebo#ati, ?opatom z#r!u srebro dra#o, + kome pesma, onom bla#o/ )
o tužni pripev pesmu prati I sluti smrt i zlo da hodi; Devoj&i više mačka #odi( I@ 7edro je nebo( *razno veče( Hor zvezda kao sjajna svita ečujno, složno nebom teče( 3 dvorište 5atjana hita Da o#rnuta šalom #ata; '#ledalom da mese& hvata, +li u mračnom staklu tamo alosna luna drhti samo((( Buj((( škripi sne#((( to ide neko; a prstima mu hita 5anja; Jen #lasi! zvoni i odzvanja, -o svirala treperi meko$ ) -ažite ime ) 4leda on I od#ovora$ +#aton( @ Da vrača još se htelo 5anji$ Po savetima dade svoje aredila je da u banji Pripreme kradom sto za dvoje( +l strah ju je najednom bilo + ja se setih šta se zbilo %a %vetlanom, te ove no!i a vračanje s njom ne!u po!i( 5atjana svilen pojas snima I svlači se, u krevet mnije; ad njome ?Jeljo lebdi, bdije, + tu, pod njenim jastu&ima, '#ledalo u perju sniva( 5išina((( 5anja otpočiva( @I %nio se čudan san 5atjani( %anja da no!u sama hodi Po nekoj ledenoj poljani((( 3naokolo ma#la brodi; 3 smetovima pred njom huči, %av se kovitla i klobuči Penušav potok &rn i sed; e okiva #a zime led( + most je drhtav, nesi#uran; Dve leske ledom ulepljene Preče se iznad vode, pene( Pred vrtlo#om što huči buran I ne znaju!i šta da čini, 5atjana zasta u divljini( @II I ko na rastanak pun tu#e a potok se 5atjana tuži, + nema ko sa strane dru#e ad vrtlo# ruku da joj pruži( +l tad se jedan smet najednom Pokrete i u smetu lednom akostrešeni medved niče( 5atjana ah/" on mumla, riče I kandže pune snežno# praha 5atjani pruža( %r&a hladna 'slonila se 5anja jadna I kora&ima punim straha 2uji&u prešla te putanjom Produžila " i< medved za njom( @III
Da obazre se ne sme više, e može sada njena no#a Da pobe#ne i tra# da zbriše Ispred lakeja čupavo#a( 'n pristiže i dah!e #ladno((( Pred njom je šuma((( 2orje hladno 3 mr#odnoj lepoti snuje; Pramenjem sne#a #ranje mu je 'ptere!eno, a u kruni Jasika, breza, pala lista %jaj svetiljaka no!i blista( iotkud puta; strmen, žbuni, %ve u dubokom sne#u spava, %ve krije ma#la i me!ava( @I7 3 šumu 5anja; medved za njom( Puna je sne#a šuma suha; I čas joj #rana nad putanjom 0apne za vrt, a čas iz uha Iščupa zlatnu alku njenu, + čas u sne#u za#lavljenu Papuču #ubi s no#e nežne Il nema kad sa zemlje snežne Da di#ne pali šal iz ruku; *edveda iza sebe vidi I drhtavom se rukom stidi Da di#ne skute što se vuku; 5rči, a on po njenom tra#u$ I ve! 5atjana #ubi sna#u( @7 3 sne# je pala; medved staje, Diže 5atjanu i s njom beži( e ose!a #a, pokorna je, 2ez pokreta, bez daha leži( Putanjom šumskom on odmiče; ajednom izba pred njim niče; 'kolo pustoš; sa svih strana Divljim je sne#om zavejana, %amo je okno jarko sjalo, + u njoj vika, huk se ori; ) *oj kum tu živi " medved zbori '#rej se sad kod nje#a malo/ ) I on je nosi do doksata I spušta na pra# ispred vrata( @7I 'svestila se 5anja naša 2ez medveda na tremu sama; 3 izbi lelek i zvek čaša -ao na ve!im sahranama( 3 svemu tome smisla nema; -roz rupu 5anja viri s trema I vidi " sede kraj o#njišta 0a stolom sama čudovišta( a jednom ro# i pse!e čvalje, -ostur je s njim na jednoj nozi I čuma s bradom ko na kozi; a dru#om petlov kljun i tralje, i ždral ni mačak kraj njih prede, + repat kepe& s njime jede( @7II Još #ore je u dru#om jatu$ Rak paukove jaši sapi, a #uščijem se vrti vratu ?obanja u &rvenoj kapi,
*lin priseda u plesu čilom, Razmahuje i pu&ka krilom( Pevanje, lavež, smeh i ropot, Raz#ovor ljudski, konjski topot/ +l šta je bilo kad 5atjana 5u vide ono#, što je mio I strašan njoj toliko bio " Junaka mo# i mo# romana< 'nje#in s njima za sto seda I kradom on u vrata #leda( @7III 'n mahne, i svi tapšu tada; Pije " svi piju i svi huknu; asmeje se " sve kikot svlada; amr#odi se " svi umuknu( Doma!in tu je, jasno to je; %ve manje strašno postalo je I sad sa žudnom pažnjom 5anja 'tvara vrata čudno# zdanja( +l vetar žiške svetiljaka Poče da #asi naokolo; Potamnelo je vrzin"kolo, 'nje#in okom sja iz mraka; 'd stola svo# se besno diže I vratima je on sve bliže( @I@ %trašno je 5anji( Da umakne 5rudi se, alF se jedva miče; e može s mesta da korakne I zalud muči se da viče( 5ad 8v#enije vrata lupi I privi1enja strašnoj #rupi Pokazala se 5anja jasno$ %iktavi kikot #runu #lasno( %ve oči, surle, krivi zubi, Repi&i s !ubom, br&i, kap&i, Pala&ala u krvi, pap&i, Ro#ovi tupi, prsti #rubi, %vi upravljeni na nju stoje, I sve to viče$ moje/ moje/ @@ 'nje#in moje/ " re&e, #rozno, 7rzino kolo pršte smesta; % njim sama 5anja osta pozno 3 mraznoj tami ono# mesta( 'n bla#o vuče 5anju jadnu, a klupu on je spušta hladnu I tu u kutu punom tame 'bara #lavu njoj na rame( ajednom 'l#a tu doluta( % njom ?enski u1e, svetlost blesnu; 'nje#in ruku diže besnu I divlje očima koluta; ezvane #oste #rdi one, + 5anja jedva živa klone( @@I Prepirka jača((( za nož seže 'nje#in i ve! ?enski pada; Jedan se strašan krik razleže; 0bile se senke; drhti z#rada((( I 5anja naša to#a časa Probudila se od užasa((( 3 sobi vidno; ona #leda; 3 prozoru kroz šare leda
7e! i#ra zrak rumene zore( kripnuše vrata i ko lasta 3le!e 'l#a vra#olasta, Rumenija od +urore, I ve! 5atjani, evo, traži$ )-o ti se u snu javljo, kaži/) @@II +l ona puna neke bri#e e vidi sestru; preokre!e 0a listom list debele knji#e I da prozbori ni reč ne!e( Priznajmo, nema knji#a ova i pesničkih šarenih snova, i mudrih istina ni slika; Ipak, ni 7er#il od klasika, i %&ott ni 2ajron ni %eneka i žurnal mode najnovije 0animo tako niko# nije( 5o beše *artin il 0adeka, %notumač prvi, #atar slavni, Haldejski vrač i mudra& #lavni( @@III Imo je to duboko delo Jedan prodava& putuju!i, I došavši u njino selo 3 njihovoj #a prodo ku!i %a primerkom *alvine stare 5atjani za tri i po pare, 3zevši za to basne pride Po vašarima što se vide, 4ramatiku, dve Petrijade I tre!i deo *armontela( 0adeka posta kraj svih dela ?Jubima& 5anjin( 0atim stade 3teha da joj biva prava I nerazdvojno s njom da spava( @@I7 0bo# svo#a sna je brižna 5anja( e shvata značaj nje#ov ona I sad bi htela strašnih sanja %misao dubok da dokona( 3 sadržaju 5anja redom +zbučnim traži redosledom$ 2or, bura, vrana, jež i jela, *e&ava, medved, mrak, posela I dru#e reči((( e!e mo&i Da smiri njene strepnje knji#a, +l puno zla i mno#o bri#a Joj sluti san od prošle no!i( 0ato je time što je snila 3znemirena du#o bila( @@7 +l sad !e jutro da se rodi I rujnom rukom zora razna %a sun&em na svet, evo, vodi Radosni praznik imendana( -od ?arinih od samo# jutra %ve vri i spolja i unutra( -aru&e, sanke, droške proste %usede voze, voze #oste( 3 tremu #užva; puna soba; Dočekuju se nova li&a, Emakanje, kikot #ospo1i&a, a pra#u žamor i teskoba$
%tru#anje peta, lavež, tiska, Eik dojilja i dečja vriska( @@7I Pustjakov krupni, #ladan vazda, %tiže sa ženom puno# lika; 0a njime 4vozdin, uzor #azda, 4ospodar ubo#ih mužika; %kotinini sa kosom sedom I s de&om svako# rasta redom 'd tridesete pa na niže( Petuškov, sreski ki&oš, stiže, I s njim bratana& moj 2ujanov, %av maljav i u svom kačketu =-akav je poznat &elom svetu>, %avetnik bivši tu je 6ljanov, 5aj teški spletkaš, podmitljivko, +lavko, lopov i šaljivko( @@7II %a porodi&om Harlikova )*usje 5rike) pun duha, dara %koro je sti#o iz 5ambova % vlasuljom preko naočara( -o pravi 6ran&uz, on u džepu -uplet za 5anju nosi lepu a napev koji znaju svi$ RKveillez vous, belle endormie( a strani neko# almanaha -uplet je našo taj kraj slike Dosetljivi poeta 5rike; a svet #a izneo iz praha I smelo mesto belle ina 3piso$ belle 5atiana( @@7III Iz obližnje# je sti#o #rada Idol odmaklih #ospo1i&a, *atera sreskih prva nada, -omandir četni, rujna li&a( 'n u1e((( ovost/ =kakva samo/> -apelu vojnu šalje amo aš pukovnik, a sam je prati/ ' kakva radost$ bal !e dati/ Poskakuju unapred &ure, +lF ručak nose i po starom 0a sto se kre!e par za parom; Da s 5anjom sednu #ospe žure; *uškar&i spram njih stoje s reda( -rsti se, mrmlja skup i seda( @@I@ 3muknuli su raz#ovori; %va usta žva!u( Prašte :laše, Jedika, su1a zvek se ori I zvone iznad stola čaše( +lF #osti brzo opet staju Da redom dižu opštu #raju; e sluša niko; tu se vi&e, Prepire, smeje, pišti, kliče((( 7rata se šire/ ?enski u1e( % njim 'nje#in( ) +h, sveti oče/ ) " Doma&i&a !e( 4osti skoče I zbijaju se( %voje su1e Pomeraju i, evo, sle!u Dva dru#a i za sto ih me!u( @@@ Posadiše se spram 5atjane;
-o srna kad je hajka #oni, 2leda no mese& kada svane, -a zemlji ona oči kloni( Plamsaju u njoj strasti burno I ovde joj je teško, tmurno, e čuje šta joj kažu oni, %premna je suze ve! da roni I bila je u tome trenu 4otova da se obeznani( +l razum, volja u 5atjani Pobediše tu slabost njenu( Dve reči im kroz zube šalje I ostaje za stolom dalje( @@@I astupe ženske 8v#enije Da trpi nije mo#o više; esvesti, suze mno#o čije Podnosio je i suviše; a pir kad stiže, više"manje, 7e! beše ljut( +l tužne 5anje -ad uzbu1enje ono vide, % dosadom sa nje po#led skide, adu se i još tu, u ku!i, Reši da ?enskom za sve plati I ravnom merom da mu vrati; 0atim, unapred likuju!i, 'n poče #oste ovo# pira 3 mislima da karikira( @@@II o nije samo on tu mo#o Da vidi 5anjin nemir strasni, +l oči, misli, tad je mno#o *amio neki piro# masni =esre!om, soljen preko mere>( +li da mast pečenja spere 3z blanmanže i uz tele!e Eimljanika se na sto me!e I četa vitkih čaša, koje Imaju skladnost stasa tvo#a, 2o#injo čisto# stiha mo#a, 0izi, kristalu duše moje, Pehare #de sam ljubav pio I često, često pijan bio( @@@III Rasta se bo&a s čepom vlažnim; 3z prasak vino kipi slavno I diže se sa li&em važnim 5rike kupletom mučen(davno( 5išina((( skup bez reči sedi( 5atjana premire i bledi((( 5rike se na nju s listom smeši I peva kuplet svoj i #reši( %a sviju strana pljesak pada, -li&anja stižu( %ada 5anja Pred njime mora da se klanja I pesnik skroman, velik mada, Joj nazdravlja pred &elim svetom I daje svitak sa kupletom( @@@I7 0a pozdravom se pozdrav niže; 0ahvaljuje se 5anja svima; -ad 8v#enije pred nju stiže, 2ledo!a što je obuzima I nemir što je tako mori
%amilost i u njemu stvori( Poklonio se 5anji malo, +l nežnoš!u je čudnom sjalo Je#ovo oko a i li&e; Da l što je stvarno #anut bio, Ili se samo našalio, Da l namerno il nehoti&e, 5ek, po#led mu je nežno sjao I 5anji sr&e vaskrsao( @@@7 %toli&e #rme od#urnute I #omila u salu kre!e; Iz košni&e na svetne pute 5ako i pčela roj izle&e( 0a susedom se sused muva I zadovoljan ručkom duva; Devojke nešto šap!u same, 3z kamin sele njine mame, I stolovi su spremni davno( I#rače strasne, stare, nove, %tarački lamber, boston zove, I vist " još uvek ime slavno, %ve ro1a&i što isto rade, %ve porod čame i dosade( @@@7I 7e! osmi kru# su sastavili Juna&i vista i po osam Promenili su mesta bili( Baj nose/ 3vek voleo sam Da poznam čas po ručku, čaju( 3 selu vreme uvek znaju Jer tamo je naš stomak vredan Basovnik dobar i uredan( 3 za#radi da dodam stro#o$ 3 mom romanu reči ima ' #ozbama, o čepovima I raznom jelu odve! mno#o, -ao kod tebe, o, Homere, Idole obe ljudske ere/ @@@7II( @@@7III( @@@I@ +l nose čaj i samo što su Devojke da #a piju stale, 6lauta, :a#ot zvuke prosu 0a vratima široke sale( I obradovan ovim šumom Petuškov ostavlja čaj s rumom I kao sreski Paris vrli Po našu 'l#u, eno, hrli; Po 5anju ?enski( Junak pira, *oj tambovski poeta zove %tariju od dve Harlikove; Pustjakovu 2ujanov bira; 3 salu sve se ovo zbija I bal u punom sjaju sija( @? Još u početku mo# romana =7i po#ledajte prvi deo> Da slikam bojama +lbana 2al petro#radski ja sam hteo( +l tad se sna#om prazne mašte 3 uspomene zaneh tašte I setih no#u znanih dama((( oži&e, dosta ja za vama ?utah po svetu no#om smelom;
Izdaje mladost dane moje, *udrije stvari sad pristoje$ Da popravim stihom, delom, I da iz #lave koju pišem 'dstupanja i #reške brišem( @?I Jednolik, buran i bezuman -o život mlad što vri sa žarom, 7al&era vihor kruži šuman I promiče ve! par za parom( +l osvete trenutak stiže; %a osmehom se tajnim diže 'nje#in 'l#i( Pun hitrine 'ble!e sa njom #oste njine; a stoli&u je zatim spušta, ' ovom, onom, reč povede I ponova je tad odvede; 3 nov se val&er s njom upušta( 0#ranutost opšta( ?enski čuje, %opstvenom vidu ne veruje( @III *azurka #runu( ekad, davno, -ad mazurka za#rmi tašto, Eela se sala tresla slavno, Pod petama je patom prašto, 0vektala okna ispod rama( + sad se i mi poput dama iz u#lačani pod klizamo; Po palankama još je samo *azurka i sad zadržala e#dašnje draži, isto li&e$ Poskoke, brke, potpeti&e Da izmeni tu nije znala *oda, naš tiran ili mana, 5a opšta bolest naših dana( @?III( @?I7 Pred mo# junaka u tom trenu Petuškov i 2ujanov vode 5anju i mla1u sestru njenu( I 'nje#in sa 'l#om ode( ehatno, lako, on je vodi 5aštini njenoj da u#odi ?aska joj nekim madri#alom, Ruku joj steže lete! salom I ve! na taštom li&u 'lje 4ordosti rumen jače #ranu; *oj ?enski vide sve i planu; Pun ljubomore i zle volje, -raj mazurke on čeka ove I u kotiljon 'l#u zove( @?7 +l ona ne!e((( 0ar ne može< 5u i#ru ve! je obe!ala 'nje#inu((( ', bože, bože, ta čuje< 0ar je mo#la, znala< Iz pelena ve! u kokete/ ?akomisleno jedno dete/ 7e! zna lukavstvo duša njena, everi ve! je naučena/ Da udar primi sna#e nema; Proklinju!i 1avoluk ženski, %voje#a konja traži ?enski I jezdi ku!i( Pištolj sprema, 'lovo, ku#le sad #a teše
I sudbinu !e da mu reše( "ESTA GLAVA -a, sotto i giomi nubilosi e brevi, asce una gente a sui l1morir non dole. Petr. I -ada se ?enski povukao, 'nje#in mučen čamom novom -raj 'l#e se u misli dao, 'svetom sasvim smiren ovom, 'l#a je zevala zbo# to#a, 5ražila okom ?ensko# svo#a I kotiljon je beskonačan *učio ko san du# i mračan( +l evo kraja( 7ečeraju( 'd soba slu#u sve do trema 0a zvani&e se no!aj sprema; %vakome treba sna na kraju, I 'nje#in pun čudne sete a počinak sam ku!i krete( II *ir je zavlado kod ?arine; Pustjakov hrče u salonu -raj svoje teške polovine( a stoli&ama u san tonu Petuškov, 4vozdin i 2ujanov I nešto nezdrav stari 6ljanov( 3 staroj kapi, potkošulji, aš 5rike se na podu žulji( 3 sobi 'l#e i 5atjane Devojke snom su obuzete( -raj prozora svo# puna sete, Pod zrakom blistave Dijane Još bdi 5atjana sama, bleda I mračna, pusta polja #leda( III Dolazak nje#ov iznenadan I po#led bla# u onom trenu, Postupak s 'l#om neprikladan, Prožima do dna dušu njenu( e može ona i ne ume ikako nje#a da razume; ?Jubomora joj #rudi reže, -o hladna ruka sr&e steže, -o bezdan srna i bez tra#a Po njome huči i odzvanja )Propaš!u ovde), " šap&e 5anja$ ) +l propast je od nje#a dra#a( e rop!em$ što #las podizati< 'n meni sre!u ne!e dati)( I7 +l napred, napred, pričo moja/ %ad nova ličnost čeka na nas( 'd sela ?ensko#, -rasno#oja, a pet"šest vrsta živi danas I zdravo traje dane, no!i 3 :ilozo:skoj toj samo!i 0are&ki, nekad sva1ali&a, 7o1 ko&kara i mračnih li&a, -a:anski tribun pust i prodan( + sada dobar, prost i &enjen 'ta& =iako neoženjen>, %pahija miran, sadru# odan I častan čovek =bože zdravlja/>
5ako se život naš ispravlja/ 7 ekad je laskav svet u njemu 2rkao hrabrost s !udi jetkom; I zbilja on je na svom tremu % pet hvati ke&a seko metkom( + istako se i u boju; 0anesen zbiljski u svom stroju %a konja on se, pijan, smelo 3 blato svalio debelo I tako posto plen 6ran&uza( Dra#o&en jema& njine vlasti/ 5aj novi Re#ul i bo# časti Rado bi opet dopo uza Da usred 7eri restorana 5ri bo&e suši svako# dana( 7I +l, on je znao nov da bude, Da ma#arči #lupake slavno, I da od mudrih pravi lude IlF kradomi&e ili javno( *ada ni njemu baš sve nije %vaki put prošlo bez lek&ije, I mada je -' prostak pravi Ponekad moro da za#lavi, Ipak je znao i da !aska, Da od#ovara bistro, tupo, Da, ako treba, !uti #lupo, Da sa računom laže, laska, Da zavadi dva dru#a stara, a dvoboj da ih na#ovara, 7II Il da ih miri hučno, slavno, 3troje da bi doručkovo, Pa da ih bruka posle javno 7eselom laži što je skovo %ed alia tempora/ I smelost, =-o ljubav kada do1e zrelost>, %a mladoš!u nas prvom pro1e( I moj 0are&ki se tako1e 3 sen&i višnje, aka&ije 'd starih bura sada hladi; -o mudra& živi, kupus sadi -o plemeniti Hora&ije, +zbu&i uči mališane I #aji plovke i #usane( 7III 'n #lup nimalo bio nije; e &ene!i mu dušu hladnu; 0avoleo je 8v#enije %ud trezven nje#ov i reč skladnu( %a zadovoljstvom on se, eto, %a njime vi1ao i sreto, I iznena1en nije bio -ad #a je i sad opazio, + ovaj, kad se pozdraviše, %a raz#ovora na#lo skrete I dru#u pismo od poete Dade ne rekav ništa više( aš junak je uz prozor stao I za se #a je pročitao( I@ 5o beše otmeno i skladno, o kratko pismo " kartel bolje;
?enski je učtivo i hladno Pozivo dru#a na pištolje( 'nje#in odmah reče sto#a Donosio&u pisma to#a 2ez mno#o reči, pun hladno!e, Da može kad #od oni ho!e( 2ez primedbe #ost ku!i po1e; Da ostane još nije mo#o, Jer imao je posla mno#o( +l 8v#enije kad sve pro1e I sam sa svojom dušom osta, ezadovoljan sobom posta( @ a sopstvenome sudu stro#om -rivi&u svoju je priznavo I osu1ivo se u mno#om$ Pre sve#a nije imo pravo to se sa straš!u nežnom, čednom, Poi#rao dan pre najednom( + dru#o$ nek se pesnik mlati; 5o sasvim može da se shvati -od nje#a$ +li 8v#enije *ladi!u odan dušom &elom Da pokaže je moro delom Da predrasuda sužanj nije, i neki deran prek i smeo, 7e! častan čovek i muž zreo( @I Da ispolji je čuvstva mo#o, e ko zver da se nakostreši, I moro sr&e mlado mno#o Da razoruža i uteši( ) +l sad se, eto, u te stvari Duelista umešo stari; I sada ve! za sve je kasno Jer on je spletkaš, to je jasno; 0a&elo, samo je prezrenje ?akrdijašu takvom plata, +l smeh #lupaka, huk šapata((() I, eto, to je javno mnenje/ 'pru#a časti i naš bo#/ I svet se vrti oko to#/ HII estrpljiv i pun mržnje svoje 'd#ovor doma pesnik čeka( I, evo, sused doneo je 'd#ovor važan iz daleka( *o# pesnika to smiri mno#o; Jer protivnik je zlurad mo#o Da stvori šalu od te sva1e, Iz#ovor neki da prona1e, I skloni #rudi od pištolja( +l sad su sumnje rasterane; Da sti#nu treba pre no svane Do pusto# mlina usred polja, Da nišane i skrešo štedro 3 slepo oko ili bedro( @III Rešen koketu da postidi, aš ?enski prvo nije hteo Pre dvoboja da 'l#u vidi; 3 sat je #ledao dan &eo, 'dmahnuo na kraju rukom I pošo k njoj sa svojom mukom(
'n htede da je z#rane ovim, Dolaskom da je zbuni novim, +l umesto da je iznenadi " 3 susret ?enskom punom sete -o pre sa trema ona slete ?akomislenoj slična nadi; 2ezazlena, ko uvek čila, 2aš ista kakva je i bila( @I7 )to odoste pre svih onako<) " 5akav je 'l#in pozdrav bio, + to je ?ensko# smelo jako I on je nemo po#led skrio( Pred ovim čistim okom smesta ?Jubomore i tu#e nesta; 0auvek nekud iščeznuše -raj vetrenjaste ove duše( ', još je voljen i još voli, %ad slatko tronut vidi on( I kaju!i se ve! je sklon Da oproštaj od 'l#e moli, +l nema reči, trepti sav I sre!an je i skoro zdrav( @7( @7I( @7II I opet pored 'l#e dra#e 3 setne snove ?enski leti I, evo, više nema sna#e a prošlo veče da je seti( ) %paš!u je " šap!e on u sebi " Da razvratnik taj #nusni ne bi ?askanjem punim podle žudi 'kužio te mlade #rudi( e dam da toči stručak &veta Erv prezreni i zatrovani Pa dvojutarnji &vetak rani Da svene pre no što pro&veta() + sve to znači, ja se bojim$ a dvoboj !u sa dru#om svojim( @7III Da je on znao kakva rana 5atjani mojoj sr&e peče, Il da je znala bar 5atjana, ', da je znala ono veče Da !e njih dvoji&a pre zore ad mrakom #roba da se bore, *ožda bi njena ljubav, tu#a, %jedinila dva bivša dru#a( +l ljubav ovu ni slučajno aslutio još niko nije; Jer !utao je 8v#enije, + tu#ovala 5anja tajno; Dada je mo#la da dokona, +l nedosetljiva je ona( @I@ ?enski je bio &elo veče Bas nem, čas vedar, čas pun suza, +l takvu !ud zauvek steče %vaki ljubima& strasnih muza( Bas je uz klavir mesto biro I akorde sve iste sviro, + čas je 'l#i po#led slao$ )0ar nisam sre!an<) " šaputao( +l ku!i mora on još malo; %teže #a sr&e čudnom sna#om;
a oproštaju s 'l#om dra#om((( -o da se ono razdiralo((( + ona brižno #leda nje#a$ )ta vam je<) " )išta() " estade #a( @@ -ad ku!i stiže, on pištolje Pre#leda pa u sanduk vrati( 0atim se svučen i pun volje %vo# ilera pri sve!i lati( +l misao #a jedna #oni I san se bolno# sr&a kloni; 5ajanstvenu i punu čara Pred očima on 'l#u stvara( Da knji#u sklopi ?enski hita I #rabi pero; stih za stihom Pun zanosa u nizu tihom 5eče i zvoni( 'n ih čita a#las u punom no!nom miru, -o pjani Deljvi# na svom piru( @@I 5i stihovi su sačuvani I dosad su kod mene bili$ )Prole!a mo#a zlatni dani -uda ste, kuda othrlili< ta novo jutro meni sprema/ Po#led #a traži, alF #a nema; 3 #ustoj tami još se krije((( +lF sudbe zakon večiti je, I bilo da me strela mine, Il da probode moje #rudi, " %vejedno$ svakom sudba sudi Da redom bdije il počine, I bla#osloven nek je san I te#obnih pre#nu!a dan/ @@III 0ablista!e se zora sutra, Raširi!e se danak sjajni, + ja !u možda isto# jutra %i!i u tamu #robnih tajni, I uspomenu na poeta Pro#uta!e duboka ?eta, + mene svet zaboravi!e( +l da li !eš ti, divno bi!e, %a suzom do!i ranoj urni Da tu#uješ i misliš tamo$ 7oleo me je, meni samo Posvetio je život burni/((( ' voljena, o ti, daleka, ' do1i, do1i, muž te čeka/((() @@III 5ako je piso mutno, mlako, =I romantizmom to se zvalo, Romantike u tom iako 0a mene nema baš nimalo>( I, najzad, ve! pred zoru plavu 'borio je ?enski #lavu; ad modnom reči ideali a oči su mu snovi pali( +lF tek što su #a sanje ove 'mamile, " ve! sused lupa, 3 nje#ov tih kabinet stupa I ?ensko# budi on i zove$ )7reme je, hajde, sedam bije I ve! nas čeka 8v#enije)(
@@I7 +l varao se; još je snevo aš 8v#enije tvrdi san; 7e! bledi no! i ve! je, evo, Petao sreo novi dan, + 'nje#in još čvrsto spava; 7e! sun&e zemlju obasjava, I me!ava se mala vije, + nije još moj 8v#enije *ahnuo ležaj svojih sanja; ad njime još je san oklevo((( Probudio se najzad, evo, I zavese la#ano sklanja; 4leda i vidi da je vreme 7e! davno na put da se spreme( @@7 'n žurno zvoni( Pravo s trema %lu#a 4uillot pred nje#a staje; Papuče, halat on mu sprema, +l mesto to# mu rublje daje$ aš junak se odela lati, + sluzi reče da #a prati aredivši pre to#a njemu 0a dvoboj da ponese spremu( 3 sanke seda i kroz polja ?eti u mlin pod prahom leda( %ti#oše( %luzi zapoveda Da spremi par ?epaž"pištolja, + konje da u polje #oni I kraj dva hrasta da ih skloni( @@7I ?enski je ve! na nje#a čeko 'slonjen o zid rečne brane, Dok je 0are&ki nedaleko 5ražio mlinskom točku mane( I 8v#enije, evo, hita, + z#ranuti 0are&ki pita$ N4de vam je svedok< 2arem jedan/O *etodičnosti uvek predan, 3 dvobojima pedant stari, 'n nije hteo bez veštine Da tek onako čovek #ine, 7e& propisno, po redu stvari, I po predanju, a bez šale =to je, za&elo, vredno hvale>( @@7II )*oj svedok< " reče 8v#enije$ " *onsieur 4uillot je tu, pred nama; *oj dru# je on i odan mi je( Pa nema mesta primedbama$ Iako li&e nepoznato, Ispravan čovek on je zato)( 4nev je 0are&ki jedva stišo$ + 'nje#in je ?enskom prišo$ )Da počnemo<) " )Da, ve! je kasno 'boji&a su za mlin zašli, I dok su se no strani našli, 0are&ki naš i li&e časno Da do#ovore svrše svoje, " -riju!i po#led oni stoje( @@7III eprijatelji/ 0ar je davno Puteve njine krv razvela< 0ar nisu sve doskora javno
Delili odmor, misli, dela I trpezu i čase nada< -o protivni&i krvni, sada ?a#ano oni jedan dru#om 2aš kao u snu strašnom, du#om, %premaju smrt i #robno polje((( 0ašto se ne nasmeju sada, Pre no što jedan od njih strada, I razi1u se dra#e volje< +l divlje se sve mržnje naše 'd lažno# stida danas plaše( @@I@ 0ablistaše pištolji zlobno( 7e! zvoni malj po nabijaču( -roz čelik zrno klizi kobno I prvi put se oroz začu( *laz sitno# praha, siv i tanak, Potprašuje pištolja čanak( 3sa1en čvrsto kremen brušen Još zapet stoji( em i smušen, 0a visok panj se 4uillot skrio, + dva su plašta pala skraja I trideset dva koračaja 0are&ki ve! je odmerio; 'n dru#ove na mesta prati I svak se svo# pištolja lati( @@@ )%ad napred)( " Još ne nišane!i, 'dvažna, ali mirna lika, %i#urnim hodom i !ute!i, Betiri smrtna stepenika, Betiri stope oni kroče((( 5ad 8v#enije prvi poče, astupaju!i stalno bliže, 3 hodu pištolj svoj da diže( Pet stopa još polako broje; %ada i ?enski oko levo %klapa i &ilja " ali, evo, 'nje#in u tom pu&ao je((( %udnji čas i pesnik jadni Ispušta nemo pištolj hladni, @@@I a svoje #rudi stavlja ruke I pada( Po#led ma#lom skriven %mrt izražava a ne muke( 5ako sa mesta svo# odriven iz obronak sa strmo# bre#a ?a#ano pada #rumen sne#a((( 'buzet na#lo jezom hladnom 'nje#in hita ?enskom jadnom, 4leda #a, zove((( al ne vredi$ Pesnika nema( 7e! se stišo( Pre vremena u #rob je sišo, aišla bura, svetak bledi %veo u zore prvom žaru, 0#asnuo o#anj na oltaru((( @@@II auznak mirno je počivo, Probilo #rudi tvrdo tane, a čelu setan mir je snivo I pušila se krv iz rane( Doskora na dnu sr&a to#a Još nadahnu!a behu mno#a,
*ržnja i ljubav tu se krila, ivot je ključo, krv se vrila/ %ad ko u domu opustelom 3 njemu sve je miru sklono; 3muklo je zanavek ono; abeljen prozor kredom belom; Doma!i&e mu nema s vatrom, + #de je, bo# zna((( tra# se zatro( @@@III %latko je strelom epi#rama Razjariti dužnika svo#, %latko je ako je on pred vama Pripremivši bodljikav ro#, 3 zr&alu te drske pesme %am sebe da prepozna ne sme, Il# shvati ko je stih taj skovo I urlikne$ pa ja sam ovo/ Prijatnije je još, za&elo, % razdaljine propisane Pripremati mu smrt i rane, I &iljati u bledo čelo, +l pre&ima #a otpraviti Prijatno teško da !e biti( @@@I7 ta ako dru# od ruke vaše Padne ubijen vašim metkom, Jer vas je ne#de pokraj čaše 3vredio il reči jetkom, Il po#ledom, il od#ovorom, Il nekom #lupoš!u još #orom, " Il što vas je na svoje žao Iz dosade na boj zvao< ta !ete tada ose!ati, -ad on na zemlji i pun praha ?a#ano hladni lišen daha, + smrt mu bledo li&e prati, I kad je nem i sasvim #luh 0a vaše reči nje#ov sluh< @@@7 Pun bola što mu sr&e pije, %težu!i pištolj što #a peče, 3 ?ensko# #leda 8v#enije, Nta !eš, ubijenO sused reče( 3bijen/((( %trašnom reči z#romljen, Junak se moj sav drhtav, slomljen, 3daljuje i zove slu#e( 0are&ki na saone du#e 5ovari s pažnjom mrtvo telo( 'n strašni teret vozi ku!i((( 'd mrtvo# konji zaziru!i -opaju no#om polje belo, 6rk!u i penom 1em svoj kvase((( -o strela trojka za#nala se( @@@7I *o# pesnika je vama žao$ 5ek stasao i još u &vetu, Pun sre!nih nada on je pao e ispunivši ih na svetu( 4de su sad one žarke čežnje I plemenite one težnje Je#ovih mladih ose!anja I smelih ili nežnih sanja< ?Jubavne žudnje #de su sada< 4de su prenu!a, #de je znanje,
4de od sramote zaziranje, 4de dra#e mašte pune sklada, I poezija i lepota, 'dje&i nezemno# života< @@@7II *ožda je i on bio stvoren 0a slavu il za dobro sveta; 0amukle lire #las razoren *ožda bi teko bezbroj leta; 0a pesnika su možda novo# a lestvi&ama sveta ovo# 7isoka mesta bila spremna I nje#ova je senka zemna Ponela tajnu u mrak no!i I životvorni njen je #las Propao možda za sve nas, I do nje u #rob ne!e do!i 7ekova, himna puna sjaja i bla#oslovi naraštaja( @@@7III( @@@I@ + možda je mo# poeta 'bičan udes jednom čeko; Prohujala bi mlada leta, 'hladnelo bi sr&e meko; Promenio bi narav mno#o, *ahnuo muze, ženu smo#o, 3 selu svome sre!an, ro#at osio halat sit i bo#at I poznao života zbilju((( % kostoboljom bi starost sreo, *ršao, debljo, pio, jeo I najzad bi u izobilju %končao svoje dane stare 3z de&u, babe i lekare( @? *a kako bilo, čitaoče, +l pesnik ljubavlju opijen, %anjalo što tek život poče, 'd ruke dru#a je ubijen( ?evo od onih selskih ku!a 4de je pitoma& nadahnu!a iveo, " dva se bora splela( Pod njima lope hladna vrela Potoka bližnje#( ?išen sna#e, *lad orač katkad tu zastane, + žeteli&e, kada svane, 5u #njuraju u vir krča#e( 3z potok, tu, u sen&i hlada %pomenik skroman stoji sada( @?I Pod njim =na polja puna sete Jesenja kiša kad se sleva> 'pan&e svoje čoban plete, ' ribarima s 7ol#e peva, + varošanka mlada neka to tu, u selu, leto čeka, -ad strmo#lav&e jaše sama Po poljima i livadama, 0austavlja pred njim aj#ira Prite#nuvši diz#ine vično I čita natpis letimično Di#nuvši veo svo# šešira, I suza što !e da se stoči 0astire ma#lom nežne oči(
@?II 3korak jaše doljom ravnom 3 svoje misli zadubljena; %udbinom ?ensko# tužnom, davnom, Du#o se bavi duša njena( I misli šta je s 'l#om bilo< Da lF joj se sr&e napatilo, Il brzo pro1e vreme jada< I #de je njena sestra sada< + #de be#una& taj od sveta, Pomodnih žena dušman modni, 5aj čudak tmurni, nikom srodni, 3bi&a mlado#a poeta< ' svemu što ste radi znati, a vreme !u vam račun dati( @?III +l sada ne( Iako mno#o Junaka volim svo#, i mada Da mu se vratim ve! bih mo#o, Do nje#a meni nije sada( 4odine ve! su prozi sklone, 4odine laku rimu #one I s uzdahom da priznam žurim$ 0a njom sve teže, teže jurim; + pero nema više volje Do šara ko pre album"knji#e; Drukčije sada, &rnje bri#e, Hladnije misle, teže bolje 3 svetskoj vrevi i u miru 2une mi dušu, bune liru( @?I7 Dru#e mi želje život dade, ove sam jade upoznao; 0a prve želje nemam nade, + starih me je jada žao( +h, snovi/ #de je vaša radost< 4de njena večna rima " mladost< 0ar zaista je najzad &eo Jen lepi vena& sasvim sveo< 0ar zbilja, ve!, bez prazne hvale, 2ez lažne pesničke slobode, Prole!e mojih dana ode =to tvrdih dosad radi šale>< 0ar povratka mu više nije< 0ar trideseta skoro mi je< @?7 *oram da priznam, makar, nemo, I moje podne, eto, nasta/ Pa da se lepo rastanemo, *ladosti moja vetrenjasta/ Hvala ti za sve tvoje slasti, 0a jad, za dra#e muke strasti, 0a huk, za #ozbe, bure stare, Hvala ti za sve tvoje dare/ Iz tvoje sam se ruke štedre, 2udan i kad sam snove snivo, Do volje sve#a nauživo((( Dosta je/ %ad !u duše vedre o#om na novi put da stanem, Da od života prošlo# danem( @?7I 'svrnimo se( 0bo#om mesta, 4de su mi dani tihih slasti 5ekli u sen&i #luhih &esta
?enosti puni, snova, strasti, + ti mi, mlado nadahnu!e, Raspaljuj maštu ubudu!e; -ad drema sr&e, ti #a preni I često, često svra!aj k meni/ e daj da dušu tvo# poeta 'kuži, stvrdne ili sledi I pretvori u kamen bledi *rtvilo ovo# kobno# sveta, 5o# vira, #de uprkos želji %vi kupamo se, prijatelji/ SED$A GLAVA *oskvo, &usije kćeri draga, 2de ravna tebi još postoji3 mitrijev !o rodnu *oskvu da ne voli3 4aratinski 5 *oskvu put$ sta znači videt sveta kras$ 6 gde je lepše3 7 u gde nema nas. 2ribojedov I Prole!nim zrakom #onjen vrelim, apuštaju!i vis i bre#, 3 poto&ima mutnobelim a livade se slio sne#( Priroda &ela vedro sreta -roz sanjiv osmeh jutro leta; %ve plavljim sjajem nebo blista; 3 paperju zeleno# lista Još prozračne se šume puše; Iz voštano#a svo#a sa!a a livade se pčela vra!a; Doline se šarene, suše, -opore stada i u no!i Izvija slavuj u samo!i( II 2olno je tvoje dolaženje, ?Jubavi doba, premale!e/ -akvo se tužno uzbudenje -roz krv i dušu moju kre!e/ -ako me slatko, bolno #reje Prole!e što na mene veje I dahom li&e moje dira % oltara divlje# poljsko# mira( Ili su meni slasti strane< Pa sve što buja, sve što živi, to se veseli, blista, divi, Dosadu stvara, bol i rane 3 mojoj duši mrtvoj davno( I sve je za nju pusto, tavno( III Il možda kada dah prole!a % jeseni palo liš!e vrati, as #orko#a #ubitka se!a uštanje novo što #a prati, Jer poredimo u dnu duše %a šumama što vaskrsnuše 4odine naše brza hoda -ojima nema preporoda( *ožda nas tada u svom sjaju -roz pesničke daleke snove Prole!e neko staro zove, I tad o nekom dru#om kraju,
' dru#oj no!i punoj čari 5reperi sr&e i sanjari( I7 7reme je/ sada, u prole!e, 2a&, lenštine i trezvenjake, 8pikurej&e, de&u sre!e, 2a&, ?evšinove škole dake I seoske Prijame sjajne, I vas, o #ospe ose!ajne, 3 selo zove 7esna mlada; 5o doba šetnji, &ve!a, rada, Doba toplote puno plama, %ablažnjivih i čudnih no!i( 3 selo sada treba po!i I u širokim poštankama, 3 kočijama punim stvari *ahnuti #radski zaklon stari( 7 *oj čitaoče dobre volje, -aru&om što ste iznajmili *ahnite i vi varoš bolje 4de veseli ste zimi bili; Hajdemo da sa tiho# huma %lušamo kako šap!e šuma ad divljom rekom što se vije -raj sela #de je 8v#enije -o pustinjak u dane bile %umorno teko zime svoje -o sused mlade 5anje moje, 5e sanjali&e naše mile((( 4de sad #a nema, #de je bio, 4de tužni tra# je ostavio( 7I -raj #ora tu što leže kru#om Hajdemo tamo, #de pun draži 7iju#a potok bujnim lu#om I kroz šumarak reku traži; Da peva tu kroz drač i &ve!e ?Jubavnik 7esne " slavuj sle!e I izvora se šapat čuje; %pomenik jedan trošni tu je 3 sen&i jela ostarelih( Je#ova ploča kaže siva( )7ladimir ?enski tu počiva, to rano pade smr!u smelih, 5o# i to# leta združen s #robom( Pesniče mladi, mir sa tobom/ ) 7II a opuštenoj #rani bora to iznad urne šumi tiho, ekad je rani vetar s #ora 5ajanstven vena& jedan njiho( ekad, u dane davno bile, Dve sestre tu su dolazile Da za#rljene suze rone 3 no!i iznad humke one( +l spomenik je sada bledi 0aboravljen, a put do mesta 0atrven((( % #rane ven&a nesta, Pod njime samo čoban sedi, -o nekad peva pesmu sete I ubo#o opan&e plete( 7III( I@( @ %iroti ?enski/ %uze jada
Dra#ana nije du#o lila; evesta nikad nije mlada %vom bolu du#o verna bila( Dru#i je njenu pažnju steko, I puno jada sr&e meko ?Jubavnom laskom dru#i stišo, 3lan je 'l#i vešto prišo, 3lan je ljubav duše njene; I pred oltarom, mili moji, %tidljivo ona s njime stoji Pod ven&em, #lave oborene I krije oči pune plama %a osmehom na usni&ama( @I %iroti ?enski/ a dnu #roba, 5u, #de se #luha večnost širi, Da li je mo#lo u to doba Izdajstvo da #a uznemiri< Il sre!an i bez ose!aja, *oj pesnik lišen zemno# kraja e pati sada ni zbo# !e#a I svet je tu1i nem za nje#a< Da, zaborav i du#o vreme 0a #robom svima nama sudi; 4lasovi dra#ih, mrskih ljudi I ljubavni&a tad zaneme, I jedino potomstvo sti#ne Da pro&esom imanje di#ne( @II 3skoro zvonkih reči 'lje -od ?arinih je zamro zvuk; Rob sudbine i tu1e volje, 3lan je moro s njom u puk( %uzama #orkim oblivena, a rastanku je mati njena Dovoljno sna#e s mukom smo#la; Da plače 5anja nije mo#la; +l ipak je i njoj na kraju 2ledo!a smrtna li&e skrila( + kad se na trem čeljad zbila I kada je na oproštaju 4omila oko kola stala 5atjana ih je ispra!ala( @III Du#o je, ko kroz ma#lu sanja, 4ledala tad za njima s pra#a; I sama, sama sad je 5anja; 4olubi&a se njena dra#a, 4odina mno#ih dru#a mala Dalekoj sudbi odazvala; Dru#ari&a je mlada njena 0anavek od nje rastavljena/ 3 pusti vrt je 5anja zašla, 2ez silja luta i bol krije, +l utehe joj ni#de nije I oduška još nije našla 0a pri#ušene suze svoje I sr&e kida se na dvoje( @I7 %ad u samo!i teškoj #ori Još jače strast u sr&u njenom I #lasnije joj ono zbori ' 8v#eniju udaljenom( e!e #a sresti((( a i čemu<
Da mrzi dužna je u njemu 3bi&u brata svo# pre sve#a((( Pesnik je pao((( al se nje#a e se&a niko ve!, i dru#om evesta, evo, sad mu po1e, + se!anje na nje#a pro1e -o dim po plavom nebu( % tu#om Dva sr&a možda još i sad ale((( al čemu bol i jad< @7 2ilo je veče( *rak se hvato( %trujale vode( 0uk se čuo( Rasturalo se kola jato I preko reke je buknuo Ribarski o#anj( 3 dolini a srebrnastnoj mese&ini, 3tonula u bezbroj sanja Du#o je sama išla 5anja( ajednom, nad poljanom nekom %pahijski zamak vidi s bre#a, %elo i šumu ispod nje#a I bujni vrt nad sjajnom rekom( 4leda " i njeno sr&e malo Jače je, brže, zaku&alo( @7I I 5atjana se sad koleba$ )'n ovde nije( e znaju me( Da po1em, ili natra# treba< +l bar da vidim dvor i šume )( I, evo, ona skre!e s puta, 0bunjeni po#led stazom luta 2ez daha je sa bre#a sišla I dvorištu je pustom prišla((( -erovi na nju kidisaše, 'te se strašan krik 5atjani I doma!i se mališani %jatiše oko #oš!e naše; 4one!i pse uz #rdnu #raju Pod zaštitu je uzimaju( @7II Da l sme da vidi dvor spahijski< 3pita 5anja( %luščad naže 5rkom +nisi u stan bliski Da ključeve od trema traže( I evo, najzad, i +nise; Pred njima uzlaz otvori se, I 5anja stupa na pra# dvora 4de beše junak moj doskora( 0aboravljen bilijar spava; a rastrtom divanu, vide, Počiva korbač( 5anja ide, + stari&a joj objašnjava$ )'vde je kamin; tu je #azda 7oleo sam da sedi vazda( @7III %a njime tu je obedovo Pokojni ?enski, sused jadni( Izvolte za mnom " sad je ovo 4ospodinov kabinet radni; 5u se odmaro, ka:u kušo 'd upravnika vesti slušo I čito knji#u kad ustane( %a mnom je tu u prošle dane, 3 nedeljne svečane čase,
adevši svoje naočari, *a#ar&a i#ro #azda stari, eka mu 4ospod dušu spase I podari u #robu pokoj, 3 zemlji, mači&i dubokoj/) @I@ I očaranim po#ledima 3naokolo 5anja bludi; %ve ovde za nju draži ima I sve joj setnu dušu budi Radoš!u nekom polubolnom; I sto sa mračnom lampom stolnom, I krevet širok i zastrven, I knji#a bre# i stalak drven, 3 prozorima pejzaž mračan, 3nutra bledi mrak salona I tamni portret lord"2ajrona, I mali kip od #vož1a #lačan 3 kapi, s &elom tmurno snenim I s ruči&ama prekrštenim( @@ 3 sobi, #de sve modom diše, -o začarana stoji 5anja( -asno je( Hladan vetar briše, 3 dolji mrak; šumarak sanja ad zama#ljenom, hladnom rekom( *ese& za #orom spava nekom( I lutali&a naša mlada -od ku!e treba da je sada( -riju!i svoje uzbudenje, %a uzdahom i ne bez sete, 'bratnim putem 5anja krete, +lF najpre uze dopuštenje Da opet svrati i bez bri#e Da tu, u zamku, čita knji#e( @@I %a ključarkom se 5anja rasta a pra#u( I u osvit plavi, Bim jutro dru#o# dana nasta, a pustome se tremu javi( 5u je, u tihom kabinetu, 0aboravivši sve na svetu, 'stala najzad 5anja samo I plakala je du#o tamo((( + zatim knji#e dokopala; Da čita najpre nije htela, +l začudi je izbor dela; a čitanje se zatim dala I novi svet je tu najednom Puko pred njenom dušom žednom( @@II *i znamo da je 8v#enije amrzo knji#e i sve dru#o, +lF ipak neka dela nije 3 nemilosti držo du#o, -o Aaura i Don uana I s njima dva ilF tri romana 3 kojima se vek o#ledo, I čovek " naše# doba čedo " '&rtan bio dosta verno %a nemoralnim svojim duhom, %a dušom sebičnom i suhom, to maštu voli neizmerno, I s o#orčenim umom čudnim
to vri pre#nu!em uzaludnim( @@III %trani&e mno#e tu su krile 0nakove noktom urezane, I odmah su zaustavile 5atjanin po#led takve strane( % trepetom prate oči njene 0bok kakve misli, napomene, 0aču1en beše 8v#enije; % čime se sla#o, s čime nije; 5u svake nove strane li&e Je#ovo# pera potez krije; 5u svoju dušu 8v#enije Ispoljava i nehoti&e -roz kratke reči i kroz slike, -roz krstove i upitnike( @@I7 I 5anja je pomalo stala, %vako#a dana i sve više, Da shvata ono#, bo#u hvala, 0a kime mora da uzdiše Po volji mo!ne sudbe svoje( 5aj tmurni, kobni čudak " ko je< ebeski stvor ilF ada tra#< 5aj an1eo, taj nadmen vra#, ta je on< 8ho dru#ih ljudi< Je l *oskov s praznom dušom taštom Pod Haroldovim &rnim plaštom, IlF prazni tumač tu1ih !udi< Da l rečnik modnih reči nije< Je l parodija 8v#enije< @@7 0ar je tajanstven čvor rasplela< 0ar prava reč u duši sinu< Protiče vreme((( s uma smela Da kod ku!e se davno brinu + susedi se tamo sreli I raz#ovor o njoj poveli$ )ta !eš< 5atjana nije dete " %tari&a mrmlja puna sete " 'lja je mlada( Da je sre!e Da udomim i 5anju sada( +l šta !u sa njom< nije rada; %vakome odmah isto$ ne!e, I sve jednako !uti, tuži, Ili po šumi sama kruži)( @@7I )Je l zaljubljena<) " )+ u ko#a< 2ujanov ju je zaprosio$ e!e)( " )Petuškov<) " )e, ni to#a( aš #ost je husar Pihtin bio( -ako se mno#o staro za nju, I kako je obleto 5anju/ Pomislih, bar on ima nade; 5aman/ i opet sve propade)( " )+ što< pa šta je vama stalo< 3 *oskvu, na tr# svih nevesta/ 5amo je mno#o praznih mesta/ ) " ) +h, bože, prihoda je malo((() " )0a jednu zimu ve! !e sti!i, IlF !ete zajam od nas di!i)( @@7II Po#odan savet, mudar jako, %tari&i ve! se mno#o svide(
%ve sračuna pa reši tako Da na zimu u *oskvu ide( 5atjana čuje novost ovu; Pred stro#i svet na sud je zovu/ 0ar seoske prostote svoje Da ispolji sve ružne boje/ 0ar starom spremom što obuče I nez#rapnim rečeni&ama, -i&oša #radskih, #radskih dama, Podru#ljiv po#led da privuče< ' straha/ ne, zar nije bolje Da ne napušta lu# i polje< @@7III 2udna sa prvim zrakom ranim 'na u polja ide stara I očima ih očaranim 4leda i s njima raz#ovara$ )0bo#om, doline mira pune, I vi, planina znanih krune, I vi, šumar&i, znan&i stari, 0bo#om, božanske, dra#e čari, Prirodo vedra, nasmejana/ %vet spokojan i prisan dajem 0a taštinu pod lažnim sjajem/ 0bo#om, slobodo mladih dana/ -uda i zašto put me trudi I šta mi novi udes nudi< ) @@I@ %ve duže traju šetnje njene; Bas potok, čas brdaš&e &vetno a sebe njenu pažnju skrene, 0austavlja je neosetno( -ao sa starim dru#ovima %a poljima i lu#ovima Da popriča 5atjana žuri( +l kratko# leta vreme juri, Jesen u zlatnoj do1e to#i( Priroda trepti bleda, snena, -o žrtva sjajno urešena( I, evo, #one! oblak mno#i 6ijuknu sever, liš!e skide, I čarobni&a zima ide( @@@ Razmetala je sne# i ste#la Pramenjem belim #rane bora, I ko talasav !ilim le#la Po poljima i oko #ora; %a skamenjenom rekom žala Prostirkom mekom poravnala, I rad je svet i mi sa njime 7ra#olijama teta"zime( 5atjana naša samo nije; e ide zimi u susre!e, Da udiše žar mraza ne!e, iti da prvim sne#om mije Ramena svoja, li&e, #rudi; 5atjanu plaši put za studi( @@@I Dan puta davno svi su znali; I poslednji rok pro1e slavno; Presvukli su i ojačali 0aboravljene sanke davno( 0apre#e proste " troja kola Potreba ku!nih voze pola$
%toli&e, šerpe, škrinje, pe#le, Perine i sa slatkim te#le, % živinom koš i stvari dru#e((( ?on&i, lavori et setera, %vakakvo bla#o tu se tera( 7e! di#oše #alamu slu#e I oproštajne suze rone; a dvorište i kljusad #one, @@@II 3 spahijske ih sanke prežu; 3 kuhinji se obed vari, 5ovare kola ve! i vežu, Psuju se žene i vozari( a čupavo je kljuse lomno 2radati #onič seo skromno; + čeljad se kraj vrata jati I #ospodare svoje prati( %edoše( %lavni voz la#ano Promiče i za vrata skre!e((( ) %ad zbo#om, tihi kuti sre!e, I pusti dome, mesto znano/ Da lF !e vas opet sresti oči<((() I 5anja potok suza toči( @@@III -ad prosveta i me1u nama Raširi me1e malo više, %a vremenom =na tabli&ama 6ilozo:skih računa piše -roz petsto leta> " stari, uski, Izmeni!e se puti ruski, I Rusiju !e, smemo re!i, %jedinjuju!e trase se!i, + mostovi !e smelim hodom Da preko reka kroče lukom; Razmaknu!emo brda rukom I proričemo svod pod vodom, + svet !e mo!i tad da ište Po stani&ama konačište( @@@I7 %ada su kod nas loši puti; 0anemareni trunu mosti, + #amad ne da ni trenuti a stani&i kad le#nu #osti( o!išta nema$ izba hladna; a zidu lista štura, #ladna$ 5o jelovnik naprazno čami I zalud vaš apetit mami, + kiklopi iz stepe travne -raj tinjavo#a o#nja kleče I čeki!ima ruskim leče Proizvode 8vrope slavne, 3 bla#osilju trase njene I bedu zemlje nasle1ene( @@@7 0ato su zimi vožnje z#odne I zimska šetnja lepa, slatka; -o stih bez misli pesme modne I zimska je putanja #latka( 7ozare bar imamo orne, + trojke su nam neumorne I da nam po#led razvesele -o plot trepere vrste bele( -ola i svo#a kočijaša Povela je na put ?arina
%trepe! od skupih vozarina, I dosadom se 5anja naša asladila u snežnom prahu, Jer sedam dana putovahu( @@@7I +l ve! su blizu i pred njima %a *oskve, iz daljine plave, -o vatra zlatnim krstovima 4ore daleke drevne #lave( -ako uživah u toj sli&i -ada su &rkve i zvoni&i, Dvor&i i bašte zasa1ene Iskrsli na#lo ispred mene/ -ako sam često s puta mučna, 4de lutalačka sudba zove, *oskvo, o tebi snevo snove/ *oskva/ koliko reč ta zvučna 0a rusko sr&e mno#o skriva, -ako se u njoj sve odziva/ @@@7II 'kružen #ajem i dubravom, Petrovski zamak mrk i smeon edavnom još se #ordi slavom; 5u je uzalud apoleon, Još uveren u sre!u svoju, Beko na kleklu *oskvu moju %a ključevima staro# -remlja(( e, moja *oskva, moja zemlja, Pred njime nisu po#le #lave; 3mesto dočeka i dara '#njem je srela *oskva stara Junaka mrsko# puno# slave( 'davde on je nem i tmuran Posmatrao njen plamen buran( @@@7III 0bo#om, svedoče pale slave, Petrovski zamče/ Hajde, idi/ 7e! se na rampi bele #lave I trošarina ve! se vidi; Po 5verskom tr#u preko puta 'dskaču sanke pored klupa, Promiču straže i portiri, Du!ani, dvor&i, manastiri, 6enjeri, sanke, bašte rodne, 5r#ov&i, ku!e i selja&i, 5ornjevi, vrti i koza&i, Pa apoteke, ku!e modne, -ipovi lavlji pored vrata, a krstovima čavki jata( @@@I@( H? 7e! seo čas i više traje 5a mučna šetnja i po mraku 3z vrata najzad trojka staje -od Haritona u sokaku( -od tetke to su sti#le sada 'd suši&e što davno strada( %a čarapom pod jednom rukom 3 trošnom ruhu svom i s mukom Pred njima širi vrata znana Poznati -almik, star i beo( 3nutra ih je uzvik sreo -ne#inje stare sa divana; I stari&e se #rle s plačem Raspituju&i se o svačem(
@?I )+h, kne#injo/) " Ra&hette/ ) " )+lina/ )Davno je bilo/) " )7reme leti((() ) Jeste l na du#o< +h, kuzina/ Pa ko bi mo#o predvideti/ Pobo#u, s&ena iz romana((() " ) + ovo mi je k!i 5atjana)( " )+h, 5anja/ bože/ hodi amo/ -ao da sanjam, vidi samo/ Da l pamtiš, mila, 4randisona< ) " )-o< 4randison<((( a, 4randison/ Da, pamtim, pamtim, #de je on<) " )5u( ivi sad kod %imeona; 2io je baš na 2adnje ve&e; 'ženio je sina " reče( @?II + taj((( no sve !e na red sti!i; Da pokažete našu 5anju 3 svojtu !ete sutra i!i((( Ja više nisam to u stanju; a žalost, jedva nose no#e( +lF umorne ste s vožnje mno#e; Da počinemo, hajde, dra#e, Izdaju #rudi((( nemam sna#e((( 5a teška mi je sad i radost, + ne tek samo bol i jad((( izašta više nisam sad((( Pod starost život sav je #adost( I tu je sasvim malaksala %a suzama u kašalj pala( @?III 2olesne tetke nežnost ova Rastužila je 5anju moju, +li joj smeta ku!a nova, Jer je na sobu svikla svoju, I ne može pod svilom ovom a krevetu da spava novom, + prapora&a zveket bučni, Jutarnje# posla vesnik zvučni Iz postelje je diže rano( -raj prozora 5atjana seda; 7e! bledi no! i ona #leda; +l pred njom nije polje znano, 7e! tu1a staja i kuhinja I tuda bašta puna inja( @?I7 %vako#a dana sad 5atjanu 7ode u svojtu na obede I setu njenu rasejanu ose pred babe i pred dede( Rodbinu sti#lu izdaleka %rdačan doček svuda čeka; I hleb i so; veselje slavno( )Porasla 5anja/ 0ar sam davno Joj na krštenju ime dala< + ja za uši često vukla/ Ja hranila i malo tukla/ + ja na ruke uzimala/ ) I sve se u#las babe sete$ )4odine naše tako lete/) @?7 +l promene se tu ne vide; %ve je po starom i u miru
5ante Jelena još uvek ide 3 onom tilovom šeširu; ?ukerja ?vovna još se maže, + ?Jubov Petrovna još laže; -o pre je Ivan Pjotrič #lupav, + %ejmon Pjotrič škrt i čupav, + ikolavna 5olsto#uba 6inmušu još je ljubavni&a, Još ima ono# isto špi&a I isto# muža " člana kluba, to krotko pored žene svoje Jede i pije sve za dvoje( @?7I 5atjanu #rle njine k!eri, + moskovsko#a mlado# sveta %kup #ra&ija je najpre meri emo od #lave pa do peta$ alaze da je nova znanka Izveštačena, palančanka, I nešto bleda, a i tužna, + inače nimalo ružna; Prirodi zatim sve podležu, Druže se, 5anju k sebi vode, I češljaju je naspram mode; ?Jube je, nežno ruke stežu I pričaju joj ose!ajne ?Jubavne tajne, ženske tajne, @?7II Pobede tu1e, a i svoje, ?ukavstva, snove, nada čase, I nevine se priče roje + o#ovaranja ih krase( 0atim ko platu za brbljanje ?Jubavne priče i od 5anje 0ahtevaju da čuju one; +l 5anja ko u san da tone Da ih razume ne zna, ne!e, 2ez učeš!a im reči sluša I tajnu što joj krije duša, 2o#atstvo dra#o suza, sre!e, 2ez re&i čuva i ne želi i sa kim ovde da je deli( @?7III Da čuje 5anja želju ima I raz#ovor visokih li&a, +l u salonu sve zanima ekakva prazna besmisli&a; 4omila to je siva, stara, Dosadna i kad o#ovara; -roz njine reči, suhe, prazne, -roz spletke i kroz vesti razne e sine miso dane &ele %em slučajno ilF nasumi&e, e razvedri se um i li&e it šale sr&e razvesele( 3 svetu tom kroz laž i tupost i smešnu ne!eš sresti #lupost( @?I@ %kup arhivske #ospode mlade Pro&enjuje 5atjanu zlobno; 4ordosti puni i dosade 4ovore o njoj me1usobno; aljivčina je neka jadna Pronašo da je divna, skladna,
I ve! kraj vrata on uzdiše I ele#iju 5anji piše( I 7jazemski je 5anju sreo -od dosadne i stare strine I uspeo pred njom da sine, + stara& neki sed i sveo Primetivši kraj nje#a 5anju Raspituje se, eno, za nju( ? +l tamo #de se *elpomene Izvija plač visokim #lasom, 4de pozla!ene rize njene Pred ravnodušnom lete masom, 4de 5alijina hladna duša Pljeskanje čuje i ne sluša, 4de 5erpsihori još se samo *ladi!i dive =mi to znamo, Jer tako beše i sa nama 3 vreme vaše, a i moje> " 5u nisu na nju oči svoje 'bratili lornjeti dama, i stručnja&i visoko# tona % partera ili sa balkona( ?I Pa i u klub se 5anja kre!e; 7ru!ina, #užva sve je jača, *uzika #rmi, blešte sve!e, Promiče par po par i#rača; 4rupi&e ljudi se šarene, enska je sprema ko od pene, 3davače lepotom sjaje " %ve poražava ose!aje( Pomodar hita na to mesto Da pokaže svoj prsluk skladan, Drskost i lornjet #ord i hladan, + bivši husar svra!a često Da ispred dama i #ospode 0ablista, osvoji i ode( ?II ebo je puno zvezda sjajnih, + *oskva puna lepoti&a, +li od svojih dru#a bajnih 2listavije# je luna li&a( 5ako i ona koju ne sme Da uzbuni zvuk moje pesme, -o uzvišena luna čista %red mladih žena sama blista( -ako božanski #ordo kroči Po zemlji izme1 dru#ih ljudi, -ako su nežne njene #rudi I sete pune divne oči/((( +l dosta, dosta, ne bi l stao< 2ezumlju svom si danak dao/ ?III %mejanje, tiska i pokloni; *azurka, val&er sve u letu; + kraj dve tetke u koloni, 0aboravljena u tom svetu 5atjana #leda i ne vidi; *rsko#a sveta to# se stidi; 'vde se #uše njene #rudi, 0a svojim selom ona žudi, udi u polje svom drve!u, 3 zabačeni kutak tajni
4de potoči! viju#a sjajni, Romanima i svome &ve!u I lipovoj aleji toj 4de ne#da on se javljo njoj( ?I7 Daleko njena miso brodi$ 0aboravljen je svet i bal, + dotle oka s nje ne svodi ekakav važan #eneral( Podmi#nule se tetke nešto 4urnule 5anju laktom vešto I šapnule joj obe, evo$ )5atjana, brzo #ledaj levo/) " )ta je to< #de<) " )0a božje ime, %vejedno šta je, #ledaj samo/ 7idiš u onoj #rupi tamo((( 'krenuo se((( sad su s njime I o:i&iri neki trupni((() )-o< je l #eneral onaj krupni<) ?7 %ad pobednički, ali s tu#om 'prostimo se mi od 5anje I krenimo se stazom dru#om Jer moram ve! da dam na znanje -o je sad predmet mojih želja$ 'pevam mlado# prijatelja, Je#ovu !ud i sre!u hudu/ ', epska *uzo/ mojem trudu/ 2la#oslov podaj/ 7e! je vreme/ %nabdej me štapom pouzdanim, e daj da skrenem i zastranim( Dosta je( % le1a dole breme/ -lasi&i počast odah časno$ Pristup je tu, iako kasno( OS$A GLAVA 8are thee 9ell, and i) )or ever /till )or ever, )are thee 9ell. 4:ron I -ad sam u vrtu mo# ?i&eja Evetao i bez bri#a skito, -ada sam čito +puleja, Dok Ei&erona nisam čito, 3 doljama se tada čudnim %a labudovim krikom žudnim -raj vode što u miru blista Javila meni *uza čista( 'zarila se soba mala; I tu je *uza mojih sanja Počela prva pirovanja; 7eselja dečja opevala, Prošlosti naše dane slavne I meko# sr&a snove davne( II % osmehom svet je *uzu sreo, Polet nam dade uspeh novi, + Deržavin me star i sveo %laze!i u #rob bla#oslovi( (((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((( ((((((((((((((((((((
(((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((( III -o zakon koji večno traje Priznavah tada samo želje %a svetom delih ose!aje Povedoh *uzu na veselje, a hučne #ozbe, raspre #lasne, Pred oštre pretnje straže kasne( I ona je na #ozbe k njima %a svojim išla darovima; -o bahantkinja neka mala Pevala društvu pokraj čaša I nekadašnja mladež naša 0a njom je plaho pristajala, + ja sam #ord na svoju dru#u 3 prijateljskom bio kru#u( I7 +l njihovih se mahnuh uza I odoh u svet((( ona za mnom( -ako je često nežna *uza 2lažila nekom pričom mamnom %amo!u mojih #luhih staza; -ako je često sa -avkaza Jezdila sa mnom ko ?enora a mesečini kršnih #ora I vodila me do 5avride Da slušam s njom u no!noj ma#li % obale morski ropot na#li, 5aj stalni šapat ereide, Hor talasa, tu himnu mora '&u zemalja i prostora( 7 I prestoni&e naše sretne 0aboravivši #ozbe sjajne %red *oldavije puste, setne, Poha1ala je čer#e tajne %kita&a stepskih; tu se krila I kraj njih je zaboravila Reč bo#ova i mesta znanih 0bo# jezika još divljih, stranih, 0bo# pesama njoj bliskih stepa((( +l promeni se sve u tome I *uza tad u vrtu mome -o #ospo1i&a ni&e lepa, 3 oku s nekom setnom bri#om I s :ran&uskom malenom knji#om( 7I I prvi put sam sad u stvari %a *uzom u visokom kru#u; 4ledam na njene stepske čari 3z ljubomoran strah i tu#u; -raj dama, kraj aristokrata, -i&oša vojnih, diplomata, Promiče ona i tu seda; Redove #uste njine #leda I raduje se vrevi šumnoj, 7renju odela, reči, zvanja I svetu što se redom klanja Doma!i&i još mladoj, umnoj I muškara&a &rnom ramu to okružava svaku damu(
7II I svi1aju se njoj ti #osti; Jin skladni zbor, odela mrka, Hladno!a mirne oholosti I #odina i zvanja zbrka( +l ko to stoji nepokrtan 3 probranome skupu setan< %vima je tu1 i usred vrenja -o lana& mrskih privi1enja Pred njime roj se li&a vije( ta, splin il #ordost patnje to je a li&u tom< I ovde što je< I ko je on< 0ar 8v#enije< 0ar on<((( Da, tačno, on je ono( " Je l davno nje#a udes dono< 7III Je lF smiren sad il isti osta< I da li se još čudak pravi< -ažite šta on sada posta, -akav !e sada da se javi< I šta !e biti< " ?ik *elmota< Il kosmopolit, patriota, Bajld Harold, kveker s lažnom laskom, IlF prsi!e se dru#om maskom< Ili !e biti jednostavno -o vi, ko ja, ko dru#i ljudi< *oj savet mu je$ nek se trudi Da mahne modu prošlu davno( Dosta je laži, ludorije((( " Da l vam je poznat< " Da, i nije( I@ " % nenaklonoš!u što se tako Izražavate vi o njemu< Da l zato što mi uvek lako Dajemo i svoj sud o svemu, to neopreznost strasnih #lava Il vre1a, ili ismejava ištavnih ljudi ponos besni< to razum često i pritesni, to odve! često nehoti&e Držimo da su reči dela I što je #lupost zla i smela, + važnost svetu " važne tri&e, 5e prosečni i prosti ljudi Jedino #ode našoj !udi< @ %re!an, ko beše mlad na vreme, I ko kad treba posta zreo, ivota hladno# ko je breme % vremenom steko i poneo, -o čudne snove nije sanjo, 'd sveta ko se nije sklanjo, -o s dvadeset beše ki&oš &enjen, I s trideset ve! z#odno ženjen, % pedeset ko je skino s vrata Dužnosti privatne i dru#e, I ko je slavu, čin i slu#e Po redu steko pored plata, ' kome mnenje beše dovek$ ( ( je zbilja krasan čovek/ @I *isao nikom nije mila Da zalud mladost imali smo, Da nas je ona prevarila,
Da mi njoj verni bili nismo, I da su naše lepe želje, evini snovi i veselje *orali redom istrunuti -o liš!e što u jesen žuti( 5eško je onom ko pred sobom Jedino ima niz obeda, -o život kao obred #leda, I ko za svetom i za dobom Pristaje, a ne deli s njima *isli i strasti koje ima( @II Postavši predmet priča šumnih, =I vi !ete, za&elo, re!i> *rsko je to, kod ljudi umnih 4las pritvorno# čudaka ste&i, Il #las šašavka kakvo# jadno#, %atane odvratno# i hladno#, Il Demona mo# zlo# u svemu/ 'nje#in =da se vratim njemu>, 3bivši dru#a na dvoboju, 2ez &ilja, posla, na zlom #lasu, Do dvadeset i šeste rasu, eradom mučen, mladost svoju; 2ez posla, žene da #a prati, e znade niče# da se lati( @III %avladalo #a nespokojstvo I že1 da menja mesta mno#a =7eoma mučno jedno svojstvo, -rst dobrovoljni retko ko#a>( 'n ostavi dolinu nemu I mirno selo #de se njemu Javljala skoro svako# dana -rvava sena dobro znana, I putovanje poče du#o 2ez &ilja, istih ose!anja; +l njemu su i putovanja Dosadila ko i sve dru#o, 5e vrati se i odmah za1e -o Ba&ki pravo na bal s la1e( @I7 +lF sva se sala uzburkala I šaptanja su skup obišla; -raj neko# važno# #enerala Doma!i&i je dama prišla; eužurbana, skromna, skladna, i brbljiva, ni mno#o hladna, 2ez po#leda što lete svima, 2ez &iljanja da uspeh ima, %va prirodna i vedro# lika, 2ez podržavanih manira, %va jedostavna, puna mira, 'na je bila verna slika Du &omme il :aut((( ='prosti slo#u, Prevesti, iškove, ne mo#u(((> @7 Dame su htele do nje bliže, %tari&e slale osmeh mali, + klanjali se ljudi niže I po#lede joj u#rabljali, Devojke kraj nje išle tiše, + od svih dru#ih ljudi više Ramena i svoj nos je di#o
4eneral što je sa njom sti#o( 3 njoj i njenim pokretima ?epote ne bi našli mno#o, +l u njoj niko ne bi mo#o a&!i ni ono, za šta ima ?ondonska moda reč&u stro#u$ 7ul#ar( =Izvini, alF ne mo#u((( @7I *eni se dopada reč ova, +l ne znam da prevedem šta je; -od nas, me1utim, još je nova I retko joj se počast daje, + išla bi u epi#ramu(((> +l vra!am se na našu damu( 3 bezbrižnoj lepoti mila, 0a istim stolom tu je bila %a 7oronskom, sa inom sjajnom, % tom -leopatrom eve čiste, I vi za&elo rekli biste, Da ina svom lepotom bajnom, Iako slepi sve i pleni Ju nije mo#la da zaseni( @7II )0ar ona " misli 8v#enije$ " 0a ona tu< " Da, zbilja((( znači((( Iz stepsko# sela< 7aljda nije/((() I sada lornjet on privlači I obra!a #a pored sve!a, a onu, čiji lik #a se!a 0aboravljenih &rta, draži((( )Buj, kneže, da l znaš, hajde, kaži, -o to sa &rvenom beretom -raj poslanika špansko# seda<) -nez 'nje#ina nemo #leda( )3h/ Du#o nisi ve! sa svetom( 3pozna!u te ovo# trena)( " )Pa ko je ona<) " )*oja žena)( @7III )enjen si/ novost s prvim danom/ Da l du#o<) " )7e! dve zime ima)( " )+ kojom<) " )?arinom)( " )5atjanom/ )5i znaš nju<) " )Ja sam sused njima)( )', pa hajdemo onda, hodi/ ) I ide knez i ženi vodi %vo# srodnika i dru#a svo#a; -ne#inja #leda #osta to#a((( *a šta se njoj u duši krilo, *a kako beše to#a trena Iznena1ena, začu1ena, Promene na njoj nije bilo; Jen ton i dalje osta biran, -o pre njen pozdrav beše miran( @I@ 2ar da se tr#la kad #a srete, Da posta bleda il rumena((( a njoj se ništa ne pokrete; i obrva, ni usna njena; *ada je #ledo najbudnije, i tra#a stare 5anje nije *o#ao na!i( 2arem htede Raz#ovor sa njom da povede I " ne uspe/ 3pitala #a -ad, i iz ko# je došo kraja< Ide l iz njeno# zavičaja<
0atim je po#led oka bla#a Prenela na svo# muža s #osta, Izišla((( i on ko kip osta( @@ Je lF ovo ista ta 5atjana, -ojoj je on u pustom #aju Još u početku mo# romana, 3 divljem i dalekom kraju, Pažljivo, da je ne uvredi, *oralne držo propovedi< 'n i sad čuva pismo njeno 4de sr&e leži izliveno, 4de iskrenost, sloboda vlada( Je l ona to, il san je bio<((( 5a, koju on je ostavio %udbini skromnoj njenoj tada, 0ar se sa njime sada srela Ravnodušna i tako smela< @@I a počinak on ku!i krete I ostavi taj raut bučan( %nevo je san pun čudne sete, Bas pun vedrine, a čas mučan( +l evo, i probudio se; 'd kneza ( mu pismo nose; 7ečeras zovu((( bože, bože/ I!i !e k njoj / i što pre može 'd#ovor učtiv on mu daje( 3 kakvom čudnom snu on bludi< ta je to s njim i šta se budi 3 hladnoj, lenoj duši< ta je< Dosada< 4ordost< ili snova *ladosti bri#a " ljubav nova< @@II 5renutke broji, u sat #leda, ikako dan da sti#ne kraju((( +l deset je((( u kola seda, Pred njenim tremom ona staju( 'n kne#inji sav drhtav hita; 5atjana sama nešto čita; Dva"tri trenutka nem od sre!e 'n sedi sa njom( Reči ne!e a usta mom junaku bednom( %av smeten on je, jedva čuje, 3zvra!a s mukom( 4lava mu je 0aokupljena mišlju jednom; 3porno #leda on i bledi; %lobodno, mirno ona sedi( @@III *už prekida taj čudan prijem I neprijatnost tete"a"tete"a; 'n oživljava s 8v#enijem Aavolstva, šale prošlih leta; 'ni se smeju( %tižu #osti I solju spletki i pakosti 'življava se bučno veče; .askanje lako, evo, teče, + besmisli&e smeh ve! dižu( +l prenema#anja tu nema, I pričanja bez plitkih tema, 2ez večnih istina se nižu I ne plaše sluh naše# uha %meloš!u svojom punom duha( @@I7
+l tu je &ela prestoni&a, 'bras&i tu su naši modni, %vud vi1ena i slavna li&a, 4lupa&i svuda neophodni, %tarije dame još bez muža, aoko zle i pune ruža, I nekoliko #ospo1i&a 2ez osmeha, svečanih li&a, I poslanik što priča s žarom ' državničkim poslovima, I sedi stara& što se s njima %meje i šali još po starom$ 'tmeno, mudro, ali vešto( Danas je smešno tako nešto( @@7 7ečito željan epi#rama, 5u je #ospodin ljut na svako#; a muški ton, na plitkost dama, a presla1enost čaja mlado#, a priče o romanu bledom, a mono#rame, na sve redom; a novine, na rat, mi#renu, a zimu, sne# i svoju ženu( (((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((( (((((((((((((((((((( @@7I Buven zbo# niske duše svoje I Prolasov je tu sa njima, to tupi sjajno pero tvoje, %t("Rriest, u mno#im albumima( Iz vrata dru#i despot bala 4leda ko slika iz žurnala; 3kru!en ko heruvim drven, em, ute#nut i nešto &rven( + prevejan ko neki hudi, amernik drski s #ordom #lavom, Poslovnim, važnim svojim stavom Podsmešljiv osmeh ovde budi I z#ledanje je nemo njemu Pri#ovor opšti i u svemu( @@7II +l 'nje#in je dušom& 5atjanom bio zanet slavnom, e zaljubljenom i nesmelom Devojkom jadnom, jednostavnom, 7e! kne#injom visokom, hladnom, 2eskrajno #ordom, ali skladnom 2o#injom naše &arske eve( ', ljudi, svi ste poput 8ve, Praroditeljke drevne naše; e privlači vas dozvoljeno; 0mija i čudno drvo njeno 7ečito mame sr&e vaše/ 0abranjen plod vam ono sprema I raja bez to# za vas nema( @7III Promenila se mno#o 5anja/ 3 ulozi se snašla ovoj I navike svo# teško# zvanja %tekla u toj sredini novoj(
Devojku tihu ko da traži 3 ovoj hladnoj, punoj draži 0akonodavki sjajnih sala< + nekad mu je sr&e dala I nekad je u mraku no!i Dok *or:ej do nje ne dobludi Beznula za njim puna žudi, I dizala na mese& oči ele!i da ko žena verna % njim pro1e put života smerna( @@I@ %vim uzrastima ljubav vlada, +l sr&u mladom i još čednom -orisno strasni nemir pada -o rane bure polju žednom; 'no se kišom strasti krepi, %azreva kroz taj zanos lepi I mo!ni život daje plod, Raskošni svet i slatki rod( +l kada starost na nas padne a zaokretu naših dana, 5ra# mrtve strasti pun je rana((( 5ako u jesen bure hladne %krivaju blatom do i lu# I naže tužnih šuma kru#( @@@ 2ez sumnje naš je 8v#enije -o dete zaljubljen u 5anju( ?Jubavnim snom zanesen bdije; %anjari stalno, no!u, danju; 4las razuma ne slušaju!i 'n svako# dana njenoj ku!i 'dlazi, luta oko trema I prati je ko senka nema, %av sre!an kad joj zao#rne Ramena sjajna mekim plaštom, -ada je takne rukom taštom, Il razmakne liverje &rne Pred njome, ili ako sti#ne Ispušten ruba& da joj di#ne( @@@I + ona " ne prime!uje #a; e zapaža bledo!u setnu, -od ku!e mirno prima nje#a, Reč"dve mu kaže kad se sretnu, Pozdravom #a se katkad seti, + neki put #a ne primeti$ e liči ona na koketu; e trpe to u višem svetu( Da bledi junak naš je stao " e vidi ona il ne mari; 'nje#in vene i u stvari 3 suši&u je skoro pao( I svi #a šalju u tom stanju ?ekaru, a on, #de< " u banju( @@@II + on ne ide; pradedima %voj dolazak da javi ho!e, o 5anja sve to mirno prima =Jen pol je takav; pun hladno!e/>( +l uporne je i on !udi; I još se nada, još se trudi; %meliji no zdrav, s teškom mukom 'n bolestan i slabom rukom
-ne#inji jedno pismo piše( *ada je smatro =s puno prava> Da pošta ništa ne rešava, " +lF eto, nije mo#o više Da trpi jade sr&a svo#a( 8vo vam pisma nje#ovo#a( Pismo #njegina atjani 0nam, razjašnjenje tužne tajne Duboko !e vas uvrediti( -akav !e prezir plemeniti Izre!i vaše oči sjajne/ ta ho!u< s kakvom željom kobnom 'tvori!u vam sr&e svoje< -akvom !e sad veselju zlobnom Povoda dati pismo moje/ -ada ja u vašem sr&u čednom ežnosti iskru spazih jednom, Da verujem joj nisam smeo; avi&i nisam dao maha, %lobodu praznu nisam hteo Da iz#ubim pun čudno# straha( Još jedno nas je rastavilo((( esre!ni ?enski tad je pao((( 'd sve#a što je sr&u milo %r&e sam tada otr#ao; evezan ničim, ja sam zatim *islio da sloboda može Da nadoknadi sre!u( 2ože/ -ako po#reših, kako patim/ e, da vas vi1am, da vas pratim, Da svaki osmeh, po#led hvatam a vašem li&u i da patim, 7aš #las da slušam i da shvatam %vom dušom svojom vaše čari I savršenstva od svih ve!a, Da premirem kraj vas u stvari, I da se #asim((( to je sre!a/ + ja sam lišen sve#a to#a; 0bo# vas ja lutam svetom #rubim; %vaki je čas života mo#a Dra#o&en, a ja zalud #ubim 7e! i onako teške dane %udbinom #orkom odbrojane( *oj vek !e skoro da se skrati; +l da bih bio živ, u svesti, Ja svako# jutra moram znati Da !u vas tokom dana sresti((( 2ojim se da !e da se plaše 'd moje molbe oči vaše -o od lukavstva koje kujem((( I #nevni prekor ja ve! čujem( Da znate kako strašno boli ?Jubavnom žedi biti moren, 3mom u sr&u koje voli 4ušiti nemir straš!u stvoren/ Ja žudim da kraj vaših no#u %a suzama i bolom slijem %vu ljubav, molbe, sve što krijem, I sve što još izre!i mo#u/ + mesto to#, hladno!om lažnom I reč i po#led ja oružam, 4ovorim s vama o nevažnom I veseo vam osmeh pružam/(((
Da protivim se sebi, strasti, 7iše u mo!i nije mojoj; Reših$ u vašoj ja sam vlasti I predajem se sudbi svojoj( @@@III 'd#ovor čeka( +l #a nema a dru#o pismo ni na tre!e((( a neko se poselo sprema((( Bim u1e((( ona/((( ', da sre!e/ +l stro#a je i puna bri#a, i reči s njime, ne vidi #a((( -ako je sada duša njena Jovanskim mrazom okružena, -ako se trude usne njene Da prekor ili #nev zadrže/ 'nje#in oštar po#led vrže$ +l #de su suze pritajne< 4de sažaljenje< e, njih nema; a tome li&u #nev se sprema, @@@I7 Il ono krije strepnju tajnu Da muž il svet ne dozna zao -roz šalu ili reč slu&ajnu %ve 8v#enije što je znao( e, nade nema( Ide ku!i 2ezumlje svoje proklinju!i, +l ono #a sve jače sleta I odriče se on od sveta( 5ad mu u tihom kabinetu Dodoše na um dani oni -ada je stala da #a #oni Bamotinja u hučnom svetu, -ad #a je ste#la puna zlobe I na#nala u mračne sobe( @@@7 Da čita opet, redom uze$ 4ibona, Herdera, Rusoa, De %tal i ostale 6ran&uze, am:ora, 2iša i 5isoa; Bito je skepse puno# 2ela I čito knji#e 6ontenela, 'd naših malo, al od sve#a, e libe!i se ni od če#a$ I almanahe i žurnale, 4de pouke nam štedro nude, 4de sada mene tako kude, + #de sam nekad madri#ale Bitao meni upu!ene; Pa #ospodo( 8 sempre bene( @@@7I I< Bitale su oči žudne, o misli su daleko bile, + jadi, želje, mašte čudne Duboko se u dušu zbile( -raj pravih vrsta, mimoidom, Duhovnim on je čito vidom I dru#e vrste, i u njima 0aborav mo#o tek da ima( + to su bila il predanja Iz prošlosti daleke, tavne, Il nevezane sanje davne, Il priče, pretnje, predskazanja, IlF #atke pune žive laži, Il nežna pisma puna draži(
@@@7II I nje#ov um i ose!anja 5onu u zanos taj sve brže, + misli pred njim pune sanja %voj šareni :araon drže( Bas vidi tu, na sne#u tankom, -ao na lo#u shrvan sankom Po&iva mladi! nem, izvijen, I čuje re&i$ pa< ubijen((( Bas nitkova i klevetnika 0aboravljena vidi li&a((( 5u su i čete neverni&a, 5u je dru#ova bivših slika, I selo, ku!a((( i #le, tamo, 3z prozor ona((( ona samo/((( @@@7III %viko je na taj zanos tako Da tek što s uma nije sišo, Il pesnik posto( 2ilo kako, %kupo bi račun taj izišo/ Pa ipak tad umalo nije Primio i moj 8v#enije 'd mene sna#om ma#netizma *o& pesničko#a mehanizma( I li&io je na poeta -ad pored svo# kamina sedi, Dok pred njim titra odsev bledi, + on uz pesmu 7enedetta 3 o#anj ba&a baš ko pesnik Il papuču, il dnevni vesnik( @@@I@ 0ima je ve! odumirala Pod toplim dahom, ali nije i s uma sišo, bo#u hvala, i pesnik posto 8v#enije( Prole!no sad #a budi doba; Dvostruka okna svojih soba I udobne salone svoje 4de kao mrmot zimovo je, 'n ostavlja$ u sanke seda, iz evu leti posut injem$ a izbrazdanom ledu sinjem %un&e se i#ra i o#leda; 3li&e kopne ve! pod sne#om( Pa kuda svojim brzim spre#om( @? aš junak tako rano juri< Po#odili ste ve!; dabome/ *oj neizlečiv čudak žuri 5atjani svojoj, sudu svome/ -o senka hita on sa trema; 3 predvorju ni duše nema; 3 sali, niko#( % njeno# pra#a 'tvara vrata((( ali šta #a Po#a1a tako, ko bi reko< -ne#inju on pred sobom #leda; edoterana sedi, bleda, %a tu#om čita pismo neko, a hladnu ruku obraz kloni I tiho potok suza roni( @?I -o ne bi bio sad u stanju Da od#onetne tu#u njenu, I da prepozna jadnu 5anju
3 kne#inji, u ovom trenu< Pun sažaljenja i pun jada Joj 'nje#in pred no#e pada, + ona drhti, setna, bleda, I 'nje#ina nemo #leda 2ez čudenja, bez svako# #neva((( %ve shvata$ izraz koji moli, Prekorni po#led prepun boli((( Devojka skromna koja sneva % ne#dašnjim sr&em, živih čula 3 njoj je opet vaskrsnula( @?II e podiže #a ona, !uti, 'čiju s nje#a još ne skida, Premrlu ruku nežne puti 'd žudnih usta ne otkida( ' čemu 5anja misli sada< 5išina du#o, du#o vlada I tiho najzad ona veli$ )%ad ustanite, ma šta hteli, Ja ho!u da se razumemo( Da l pamtite još vrt kraj sela 4de sam se nekad s vama srela I slušala pred vama nemo %ve pridike i opomene< Danas je, evo, red na mene( @?III *lada i možda lepša ja sam 2ila u bednom selu našem, I volela vas; i šta< šta sam ašla u hladnom sr&u vašem< 'd#ovor beše stro#ost sama( e, novi nisu bili vama Devojke čedne ljubav, jadi((( I sada " bože/ " krv se hladi -ada se u snu setim tamnom Po#leda ono#, hladno# #lasa((( +lF ne krivim vas$ to#a časa Postupili ste časno sa mnom, I spasili me od mno#ih zala; %vom dušom vam na tome hvala((( @?I7 3 pustinji, daleko, sama, 7an taština i dvorske svite imalo se ne svi1ah vama((( Pa što me sada pro#onite< to sada vašu pažnju skre!em< Da l zato što se sada kre!em 3 višem društvu, što #a primam, to u#led i bo#atstvo imam< Da l što nas dvor sad pazi tako Jer ranjavan je muž u boju, I što bi sad sramotu moju Primetili u društvu lako I mo#la bi u toj sredini %ablažnjiv u#led da vam čini< @?7 Ja plačem((( +ko 5anju jadnu 7i niste još zaboravili, 3z #nev i vašu jetkost hladnu *eni bi dani draži bili " 3 mojoj kad bi bilo vlasti " 'd ove vaše sramne strasti I pisma ono# što ste slali(
