Euripid - Hekaba Euripid Hekaba Prepevao: Branko Pleša PRVI ČIN (Obala tračkog Hersonesa. Šatori u logoru zarobljenih Trojanki. Osvit dana. Pojavi se duh Polidorov.)
POLIDOR Ja doñoh iz tame, svet mrtvih napustih gde Had daleko od bogova caruje Polidor mi je ime Hekabin sam sin Ljubimac sam svog oca Prijama, koji kad gradu opasnost zapreti, od straha da koplja helenska naš grad ne razore, iz Troje me pošalje Polimestoru svom starom prijatelju, kralju Trakije, i mnogo zlata krišom posla uza me da hleba ne prosim kad Troju razore. Najmlañi sam od Hekabinih sinova i zato me otac iz zemlje udalji jer mišice mi behu mlade, nejake, na mač, na štit i koplje nesviknute još pa granice naše dok čvrsto stojahu i zidovi se Troje hrabro držahu a brat moj Hektor grad naš srećno štitio u dvoru Tračanina znanca oceva ko mlado lepo drvo, rastoh jadan ja; kad Troja pade, Hektor život izgubi tad zatreše predaka naših ognjište od krvničkog noža Ahilovog sina kraj samog oltara pade otac moj a tad, i mene ubi očev prijatelj i u more baci telo mi nejako da tako sam gospodar zlata ostane. Na obali me mora njišu valovi, neožaljen, bez groba, još nesahranjen, napustio sam trup svoj već podnaduo i lebdim sad nad majkom tužnom - Hekabom. Tri dana moj leš more valja, ispira, tri dana, otkad u Hersones tuñinski iz Troje stiže moja mati nesrećna. Page 1
Euripid - Hekaba Ahejci sa brodovljem, spremni sede već na žalu, čekajuć žuñeni povratak; nad grobom se svojim Ahilej pojavi i zaustavi tako vesla helenska Što vojska ih svojim kućama upravi Ahilej zahteva da mu moju sestru Poliksenu, ko žrtvu, odmah zakolju. Što traži dobiće, vojska će prineti tu žrtvu, jer sestri mi usud dosudi da mora ovog dana, jutros, umreti. Još malo pa će naša mati nesrećna dva hladna trupla svoje dece gledati. Moj leš isploviće pred njenom robinjom u talasima morskim će me videti i tako ću ja mrtav majci dospeti da najzad smiren u grobu otpočinem, da muke nesnosne zauvek prestanu. (Izlazi Hekaba sa horom kojije došao dajoj javi zlu sudbu kojaje čeka.) Ukloniću se o, evo mi starice majke, Hekabe, iz Agamemnonova ide šatora bez daha zbog moje avetne pojave. Jao! O majko moja, nekad sjajna kraljice, u ropstvu sad si tužna zarobljenica. A sreća - gde je sad! Za radost negdanju osvećuje ti se svirepo neki bog. (Nestane ga)
DRUGA POJAVA
HEKABA (U pratnji zarobljenih Trojanki) Povedite me staru, mlade devojke pomozte drugarici u robovanju sad drugarici, a negdašnjoj kraljici! Prihvatite me, pridržite, ponesite, za staračku me bar uhvatite ruku nek smežurana ruka štaku držeći ne malakše dok korake požurujem i sporim hodom noge svoje razgibam. O Zevsova zrako, o crna tmino ti što dižu me u ovako tamnu noć te strašne prikaze što san moj remete? O majko naša, Zemljo - majko snova nam, od sablasti me ovih noćnih sačuvaj, o čuvaj mi sina kod Polimestora i Page 2
Euripid - Hekaba kćerku dragu, Poliksenu čuvaj mi! O utvaro noćna, s očiju beži! U snu mi se, o sinu kod prijatelja i o Polikseni javi priviñenje, nek nikad nikog ta strahota ne snañe! O bogovi domaći spasite sina mog! On doma očevog osta nada jedina a čuva ga u krilu snežna Trakija, pod zaštitom je, stražom Polimestora. Al nova strahota već vreba na nas i jad novi sprema nam! Još srce nije uplašeno skakalo od jeze ovakve. A sin moj gde je, Helen, duša božanska o gde je proročica mila, Kasandra, gde deca su da majci san protumače? Ja snih, iz krila mog pegavu kosutu vuk zgrabi, prekla, i raljama rastrže. O groznog prizora! Al' ovo plaši me: iz groba avetno Ahilej ustade zahtevajući da mu na dar prinesu iz logora Trojanku jednu, jadnicu. O bogovi silni neka to ne bude mog deteta udes, zaklinjem, molim vas.
TREĆA POJAVA
Ulazna pesma HOR Požurismo, tebi pohitasmo Hekaba i gospodara ostavismo šatore jer nas iz razorene Troje dognaše i sad smo sve robinje - roblje ahejsko. Olakšati ne mogu tvoje nevolje ko glasnik jada nosim glase nemile: u skupštini svojoj Ahejci, kažu nam, 105. zaključiše kćer tvoju, Poliksenu na grobu Ahilejevom da zakolju. Jer on, a ti to znaš, iz groba ustade u sjaju zlatnom javi se, pod oružjem i, spremne za put, lañe bojne ustavi, pa ovo doviknu: Zar tako na put svoj krećete, Danajci iako grob moj bez počasti ostaje? I razdor svañe skoli vojsku Helensku Page 3
Euripid - Hekaba dva tabora su: prvi žrtvu prineće, a drugi neće, jer se klanju protive. Na tvojoj strani Agamemnon bejaše tvoj zet, jer kćer ti proročicu Kasandru od srca voli on. Al' sinovi Teseja loze atinske, govorahu narodu da bi trebalo da mladom, svežom krvlju grob se prelije, jer više Ahileja koplje poštuju no ljubav Kasandrinu. Raspra trajaše dok Odisej lukavi, smutljivac vešti Laertov potomak taj slatkorečivi ne nagovori vojsku, da svih Helena junaka prvog - Ahileja, ne odbije zbog jednog klanja - te tako žalba Persefoni stigne da živi Danajci su nezahvalan rod da svoje junake brzo zaborave, da zahvalni nisu mrtvim ratnicima što poginuše hrabro za slavu helensku. Odisej tek što nije pred nas stupio iz svelih ruku da ti dete istrgne i ko jagnje žrtveno odvede zauvek. Stog idi, pomoli se, starice, pred kolena sad padni Agamemnonu! Prizovi u pomoć sve neba bogove i one podzemne, možda će neki od njih da ti pomogne da kćeri svojoj goli život sačuvaš. Jer inače ćeš je na grobu videti u krv ogrezlu, što joj iz vrata belog, zlatom kićenog šiklja, lipti, žednu zemlju pojeći.
DRUGIČIN PRVA POJAVA
Hekaba, Poliksena, Odisej, Hor Tužaljka HEKABA O, jadna li sam! Šta da uradim? Da vapijem, kako? Kako da plačem? O bedne li mene i bedne starosti, o sramnog li poniženja - robovanja Page 4
Euripid - Hekaba pretežak to je teret - avaj, jadna ja. O ko će me braniti? Pleme koje? Grad koji na ovom svetu? O muž moj Prijam ode, odoše sinovi! A kuda, na koju stranu da krenem sad? 1 kud da se denem? Gde je taj osvetni bog ili demon, da mi pomogne? O, grdan jad i bol mi vaša vest donosi, zla vest, Trojanke i nesreću i propast. Život moj, ne mili mi se više. Zaputite se noge stare, uboge prenesite me staru do šatora onoga! (Pred šatorom svoje kćeri) Dete, o kćeri najbednije majke, kumim te iziñi, pojavi se, nesrećno dete, saslušaj reč matere svoje da bi saznala o zlu najstrašnijem što se sručilo na tvoju glavu. (Izlazi Poliksena) Hekaba, Poliksena, Hor POLIKSENA Jao! Što vičeš majko, majčice? Što plašiš me, što strahom me, ko ptiče usplahireno, iz gnezda izgoniš? HEKABA O, jao meni, dete! POLIKSENA Što na zlo slutiš? Počela si zloguko. HEKABA Jao glavi tvojoj! POLIKSENA Izreci, ne taji, ne skrivaj! Da, strah me je, majko, strah me je, bojim se što toliko mučiš se! HEKABA O dete, dete majke kukavne! POLIKSENA Šta imaš da mi kažeš? HEKABA Argivci su jednoglasno odlučili da se iz grla tvog na grob Ahilov, krv topla prolije. POLIKSENA Aoj, majko, što spominješ sad to jer sama Page 5
Euripid - Hekaba u teškom jadu gušiš se. Ja molim te izreci sve, majko. HEKABA O prenosim ti, kćeri, vesti zlosutne! Ja doznah šta Argivci već odlučiše o tvome životu. POLIKSENA O mučenice, o najjadnija, o bedan je život tvoj, draga majčice! A kakvu to sramotu neizrecivu i mrsku, kakvu muku na te navali u ljutnji neki bog? Ti nemaš više kćeri, jer kukavna ja toj kukavnoj tvojoj starosti ne treba da budem drugarica. Ko lane što ga divlja gora othrani ko srnu jadnu nemoćno posmatraćeš iz tvojih ruku kad me Grci ugrabe, kad prerežu mi vrat, u Had me pošalju pod zemlju, u mrak, gde ću sa mrtvima da mrtva boravim. Ja suzama te, majko nesrećna, ja plačem te plačem ljutim, preljutim. Nad svojom sramotom i svojim životom nit plačem, nit žalim; ja spokojno u susret smrti idem, sreći najvećoj. (Dolazi Odisej)
DRUGA POJAVA
Hekaba, Poliksena, Odisej, Hor HOROVOðA Gle - Odisej hita, žurno ide ovamo saopštiće ti nešto novo, Hekaba. ODISEJ Čuj, ženo, mislim da sve već si doznala o odluci i sudu vojnome al' evo: Ahejci ko žrtven dar zaklaće ti kćer Poliksenu, na grobu Ahilejevom. Pa mene poslaše sad, da dovedem je do groba, da je ko žrtvu dopratim. Ahilejev sin će da klanje obavi. Razumeš li, nemoj se u to mešati i nemoj mi u mome poslu smetati. Page 6
Euripid - Hekaba Zlu sudbu ti priznaj i mirna ostani a mudrost nek te krepi u zlu ovome. HEKABA Aj, aj! Nas jos težak, čini mi se, čeka rat. Pun vapaja, pun zla, ridanja, suza pun. Ne umreh a bila bi sreća za mene. Al Zevs me ne uništi već me drži još da zlo, od zla gore, sad ovde gledam ja. Bez uvrede, ko gospodara pita te ovaj rob, koji od bola ne može da ujede, pošto mi sve već ispriča, nije P red da odgovaraš na pitanja. ODISEJ Pa dobro - pitaj! Imaš kada, ne branim. HEKABA Da l’ pamtiš kad si u Troju, ko uhoda u dronjcima prerušen krišom stigao a s lica i brade krv ti kapala? ODISEJ Znam. Sad se toga veruj, sećam nerado. HEKABA A Helena te pozna - meni odade. ODISEJ Tad, priznajem, o glavi mi se radilo. HEKABA Ti, ničice, pade pred moja kolena. ODISEJ Obamreše mi ruke, skut tvoj stežući. HEKABA Kad posta moj rob, šta si mi govorio? ODISEJ Svu silu reči, laži, da živ ostanem. HEKABA I pustih te da od nas lako pobegneš. ODISEJ Te tako i sad gledam ovog sunca zrak. HEKABA Zar ne vidiš ti kakav si nevaljalac, jer priznaješ da dobro sam ti činila a sad ne vraćaš mi to dobrim nego zlim. O, vi, nezahvalna bando prevrtljiva o kamo da vas, nikad, ne upoznah ja! Vas, što nije stid ni da dobrotvoru svom zlim vratite samo da sebe spasete! Zar mislite da što mudro smisliste kad ovome detetu smrt dosudiste? Page 7
Euripid - Hekaba Šta vas to goni da krv ljudsku lijete na grob, gde inače se kolje govedo? Ubicama svojim zar tako sveti se Ahilej, koljući čedo mi nedužno? Pa nije mu nikakvo zlo učinila! Kad kolju mu žrtvu - nek kolju Helenu. U Troju ga ona dovede i ubi! A treba li da se žrtvuje najlepša a zna se koja je to likom i delom, najlepša je pod ovim svodom - Helena, i ona vam je kriva, mi ne, nikako! Reč ovu rekoh za pravdu se boreći, sad slusaj kako ćeš mi se odužiti: Još sećaš li se da mi ruku uhvati i kleknuv lice mi staračko dotače? Na isti način ja se tebe dotičem od tebe milost istu tražim, molim te iz mojih ruku nemoj dete da mi otimaš. Već ste ceo svet pobili. Nju poštedite. Sva radost mi je ona, jadu zaborav, u mnogoj patnji ona mi je uteha, moj dom, moj štap i snaga, moja vodilja. Nek nikad niko nepravično ne vlada, ni srećan dugoj sreći nek se ne nada i sama nekad srećna bijah, sada ne, svu sreću dan rata mi ote, odnese. (Uhvati ga za bradu) O brado mila, požali me, smiluj se! Požuri pa vojsci junačkoj, objasni da stidno je svetiti se nad ženama kad mnogima ste živote poštedeli pa žive smo još jer nam se smilovaste. Vaš zakon jednako kažnjava ubice i isti je za roba i za slobodnog. Tvoj izgled je već po sebi dovoljan a uglednih i prostih usta ista reč, još nikada nije imala istu moć. HOR Na svetu nema srca tako kamena što slušajuć o tvojoj strašnoj nevolji za tobom ne bi proplakalo cvileći ODISEJ Ko dušman tvoj ja blago zborim, Hekaba ne gnevi se na mene nego saslušaj! Ja spreman sam da vratim dug što dugujem, to voljan sam, veruj iskreno da učinim. Page 8
Euripid - Hekaba Pred svima rekoh - ne mogu da tajim to - da najdičnijem meñu nama junaku uslišiti moramo želju - kad pade grad Troja, nek umre tvoja kćer. Zle sreće nek je pleme koje heroja ne nagradi žrtvom kakva mu doliči. Ahileja, junaka hrabrog cenimo jer najslavnije za Heladu pade on. Zar je dostojno da se živi poštuju a pali junaci sramno zaborave? Zar tako? A šta bi se tek dogodilo da bukne nov rat i vojska se okupi? Ko u smrt će poći, ko život svoj dati kad vidi da mrtve narod ne poštuje? Dok živim i mrvicom zadovoljan sam, sa svim, da, sa svim zadovoljan biću ja! Al' moj grob, rado bih, da bude dostojan da svet gleda grob moj i da ga poštuje. A žališ li se na sudbinu - smiri se i kod nas ima jadnih kao što si ti, i žena-starica i mnogih staraca još više zaručnica bez zaručnika jer dragi im pod Trojom mrtvi padoše. Stog trpi! A mi, ako uskratimo čast junaku, svet će nas teško optužiti. Vi, varvari, prijatelja ne cenite ni živ dok je, a još manje mrtvog slavite. Helada nek nam samo procvetava, vas snañe sudbina - po vašoj zasluzi. HOR Ništa nije gore nego kada jadan rob sramotu trpi dok sila ga ugnjetava. HEKABA Poliksena, kćeri, govorih uludo i rečima te od srorti ne spasoh ja. O kćeri, ako ti reč ima veću moć no moja, potrudi se, glasom slavujskim umoli ih, da život svoj ne izgubiš! 1 ničice, kćeri, padni pred Odiseja i moli ga, postoji nada: jer dece i on ima, možda će da se smiluje. POLIKSENA Odiseju, vidim da sakrivaš desnicu i okrećeš se da i lice sakriješ da bradu tvoju rukom ne bih dotakla. Al' što bojiš se kada tu sam, evo me Page 9
Euripid - Hekaba i idem s tobom, prekom silom gonjena, i ja smrt svoju želim, da ne pomisle da mi je stalo do ma kakvog života. A što da živim? Moj otac beše kralj svih Frigijaca - i meni dobro beše u nadama uzbudljivim odrasla sam da zaručnica budem, sreću donesem na ognjište onom koji me isprosi. I Trojanke me već nazvaše kraljicom a devojke mi se u čudu diviše. Ja smrtna bejah bogovima jednaka sad sramno u ovom logoru robujem i ponižena, smrt, kao lek prizivam. Muškarcu nekom srca niska, opaka zar da dopadnem, da taj sestru Hektora srebrom svojim otkupi i natera me da hleb mesim, kuću čistim i tkajući da crne dane s njim čemerno provodim; i postelju moju da taj rob uprlja a otimali su se za nju kraljevi. Ne, to ne! Slobodna oka se rastajem sa svetlom ovim i Hadu se predajem. Požuri, vodi me, ubij Odiseju! Sad kad ni tračak nade više ne vidim, sloboda da će ikad da nam zasija! A ti me, majko, nemoj da zaustavljaš ni rečju ni delom! Poželi sa mnom smrt dok ti čast nije sramota ukaljala. Ko nije naviknut na bedu, nevolju on snosi je al ropstvo teško podnosi, i mrtav on će biti mnogo srećniji jer život u ropstvu, muka je velika. HOROVOðA Lep, velik ukras čovekov je od uvek poreklo plemenito, a lepši još kad čovek je svog porekla dičnog dostojan. HEKABA To lepo reče, kćeri, ali lepoti (Odiseju) pridružila se žalost. Ako morate da tako krvlju ugodite Ahilu i žrtvujete, ne koljite mi dete već mene na grob vodite i ubijte! Ne štedite, koljite! Jer vam Parisa ja rodih. On ubi sina Tetidina. ODISEJ Ahilejev duh, bako, od nas ne traži Page 10
Euripid - Hekaba da umreš ti, već tvoja kćer Poliksena. HEKABA A vi i mene i nju zajedno zakoljite te dvostruko će se tad krvi napiti i zemlja vam i slavni leš što traži krv. ODISEJ Pa jedna smrt je dovoljna, zar smrt na smrt da slažemo? Već ih je mnogo, premnogo! HEKABA Ja moram da umrem s njom, ubij i mene! ODISEJ Uzalud ti molba. Ne, reč ne poričem. HEKABA Ko bršljan uz drvo, uz nju ću prionuti. ODISEJ Ne, nećeš, ako slušaš savet mudrijeg. HEKABA Ne napuštam ni za šta svoju dragu kćer. ODISEJ Ni ja bez nje neću otići odavde. POLIKSENA O majko, poslušaj! A ti Odiseju oprosti joj zbog njenog gneva pravednog! O jadna majko ne bori se s jačima! Na zemlju da se prostreš telom staračkim, u ranama svu da te po tlu povlače da rastrgnu te snažnim, mladim rukama, zar želiš to? O nemoj! Nije dostojno. Daj, majko, ruku dragu pa me zagrli uz obraz tvoj da moj mlad obraz priljubim jer i ja, još malo i više nikada tu svetlost Sunca sjajnog neću videti. A sad te poslednji put, majko, pozdravljam. Jer, roditeljko draga, ja već odlazim! HEKABA A ja da živim dalje kao robinja! POLIKSENA Ni svadbu ne doživeh pa me snañe to! HEKABA Ti tužno dete si, ja jadna žena sam. POLIKSENA Bez tebe biću dole, sama ležaću. HEKABA Joj, kako li ću život svoj da ugasim? POLIKSENA Page 11
Euripid - Hekaba Ja, kći oca slobodnog, mrem ko robinja. HEKABA A ja pošto vas svih pedeset izgubih! POLIKSENA Šta želiš da kažem ocu, šta Hektoru? HEKABA Da od svih žena sad sam najnesrećnija. POLIKSENA O nedra, što me nekad rado dojiste! HEKABA O kćerko, prerane li bede, nesreće! POLIKSENA Sad zbogom majko! Zbogom moja Kasandra! HEKABA Da, bog nije s majkom, sa drugima je on. POLIKSENA Mom bratu u Trakiji zbogom poslednje! HEKABA Da, ako živ je - mada sumnjam. Slutim zlo. POLEKSENA On živi i on će ti oči sklopiti. HEKABA Pre smrti, umrla sam dete, mrtva sam. POLIKSENA Odiseju, pokrij me haljom po glavi i vodi me! Jer pre no što me zaklaste njen plač ubi me, moj je nju već slomio. O, Zrako, još ti ime prizivam. Moje si još časak, Sunce, moje - koliko traje hod do groba onog i noža ubojnog. (Odlazi sa Odisejem) HEKABA Jao meni, padam! Bez snage, klonuću! Pridrži majku, kćeri, ruku pruži mi, ne ostavljaj me samu! (Horu) Drage, propadoh! O da mi je sad ovde taj gad, Helena ta Lakonka! Ona je svojom lepotom razorila nam Troju u prah, sramotno. (Sruši se.)
TREĆA POJAVA
HOR Page 12
Euripid - Hekaba Prva stajaća pesma PRVA STROFA O vetre, o morski vetre, što pučinom, valom nosiš morobrodne brze lañe, kamo ćeš me odvesti? Ko će robinju kupiti? Kome ću u dom dospeti? Da li u zemlju spartansku ili u Ftiju, gde polja natapa naša Apidan prečistom vodom ih plodeć. PRVA ANTISTROFA Ili ćes jadnicu mene koju ropstvo crno čeka veslom na ostrvo dovest gde je lovorov mladi list sa palminom granom pravio senku nad Letom kad se rañao Zevsov sin? Hoću li s Delskim curama ikada luk Artemidin i zlatnu krunu slaviti? DRUGA STROFA Ili ću stići u Atinu u boginje Palade grad slavni, da tamo boravim da vezem slike ždrebadi na šafranskim haljama koje boginji daruju. Ili ću vezom prikazat rod titanski, što nestade kad ga Kronid Zeus pokori? DRUGA ANTISTROFA O jao meni, o deco, o zemljo otaca mojih! Argska te koplja satrše dimom se zgarišta puše a ja sam u tuñini sad gde svi me zovu robinjom; o zemljo moja, Azijo Evropi i ti robuješ Smrt i Had - ropstvo zameni. (Dolazi Taltibije)
Page 13
Euripid - Hekaba TREĆI ČIN PRVA POJAVA
Hekaba, Taltibije, Hor TALTIBIJE Gde da je pronañem, kažite Trojanke Da l’ živi još Hekaba, nekad kraljica HOROVOðA Na zemlji eto je, leži, Taltibije u haljinu se, jadnica zamotala. TALTIBIJE O Zevse, šta da kažem? Brineš li za svet? Il’ sve uzaludno je, kobna zabluda, sva ova vera naša u božanski rod, a svetom ovim tek slučaj odlučuje? Zar je to kraljica bogatih Frižana? Zar to žena onog presrećnog Prijama? I grad i presto sa zemljom im sravnismo i starica bez dece tu, u logoru, na zemlji leži, glavu sedu prlja tu. 1 ja sam star ali bih u smrt radije no da me kadgod snañe takva nesreća. O nesrećnice ustaj i oslovi se i gore glavu svoju belu podigni. HEKABA Ti, ko si, te ne daš mom telu odmora? Ma ko da si reci - što me tužnu podižeš? TALTIBIJE Taltibije sam i Danajaca glasnik sa porukom me šalje Agamemnon kralj. HEKABA Ahejci mi sigurno šalju srećnu vest na grobu i mene žele da zakolju! Tad brzo! Požurimo! Starče, vodi me! TALTIBIJE Požuri da zakopaš svoju mrtvu kćer! To doñoh da ti kažem. Zato šalju me i dva Atrida i ceo narod ahejski. HEKABA Jao meni! Šta to govoriš? Smrti me u susret ne vodiš ti - samo javljaš zlo? O zaklaše te, čedo, majci oteto! Kad tebe nemam, više dece nemam ja! Pa kako klaste! Da l’ s ponosom il' stidom? Page 14
Euripid - Hekaba Da l’ beše grozno klanje neprijateljsko? Govori, nek su reč i govor nemili. TALTIBIJE Po drugi put, dok pričam ti o ovom zlu, poteći će mi suze, s tobom plačući, ko maločas na grobu dok je krkljala. Sav narod, sva vojska opkolila je grob Ahilejev da kćer ti vidi - ko žrtvu. Za ruku tad zgrabi je Ahilejev sin i u vrh groba svog oca je postavi. Opkolili ih čvrsto momci ahejski i svi paze da kćerka ti ne pobegne. Tad punu zlatnu čašu uze u ruke Ahilejev sin, i podiže je uvis da očev grob prelije, pa mi naredi da umirim vojsku i narod ahejski. Ja odmah meñu vojsku zañem i podviknem: vojnici - tišina; umukni narode. U tren mukom utihnu silna svetina i ču se sin: »Oče moj, o Ahileju, ja tebi žrtvu pomirnicu prinosim. O doñi, oče moj, i krvi napij se, taj dar ti ja i vojska, narod prinosi. O čiste devojačke krvi napij se i smiluj nam se, propusti lañe bojne Heladi dragoj iz Troje da krenemo što pre i kućama da srećno stignemo!« To reče i sva se vojska s njim pomoli, tad trgnu mač, koji od zlata blesnu sav i mig odabranim momcima argivskim on dade - i oni dograbe devojku. Poliksena otkrita vrata prozbori: »Argivci, o što mi grad moj razoriste? Ja rado mrem al ne dirajte telo mi! Svoj vrat vam drage volje, rado, pružam sad u smrt odlazim voljno, sasvim slobodna, jer mene bi svih pokojnika bilo stid: kći jednog kralja da umre ko robinja!« Odobrivši joj Agamemnon pristane, 540. mladićima rekne da puste devojku. Razumeše mu reč, pustiše devojku, odstupiše nemo pred vlašću najvisom. Kad devojka vide šta se s njome zbi, pod vratom zgrabi košulju i trgnu je, 545. i razdera sve, do pojasa, do pupka i otkri grudi bele, dojke nevine Page 15
Euripid - Hekaba sva bela, ko da je boginje neke kip. Na kolena se spusti i progovori toliko bolno da su svi razumeli: »Ako grudi ove želiš da probodeš probodi junače! Hoćeš li po vratu - preseci vrat, al pažljivo i grkljan s njim! I on, ko raspet, jer žao mu devojke baš dušnik šiljkom noža brzo preseče; krv potokom poteče a ona pazi dok mre da padne što pristojnije da sakrije ono što se mora sakriti. A kada joj se duša s telom rastade Argivci redom svi se posla prihvate, na mrtvu jedni rukom lišće bacaju dok drugi smrekova stabla sakupljaju i slažu ih da što pre dignu lomaču. Ko nemo stoji, drugi glasno kore ga »Što stojiš, rčto lenja, što ništa ne radiš? Zar plašta nemaš, ni nakita na ruci? Zar plemenitoj duši ne daš ništa baš?« O kćeri tvojoj mrtvoj tako govore o ti, dobrom decom majko najrodnija, do sada srećna, ženo najnesrećnija. HOROVOðA Sudbina tako htede da se na moj grad i dom Prijamov sruči ovaj strašni jad. HEKABA O kćeri, kako ću, kud sad da pogledam kad sa svih strana reži zlo i neprebol. Ni jedno ne otklonim, drugo javlja se i nadmeće da izmuči još strašnije! Iz srca ne mogu jadna da istrgnem bez grča jauka tu tvoju tužnu kob. U bolu svom da ne bih odmah presvisla pomoći će mi vesti o tvom junaštvu. Zar nije čudo? Slaba njiva, dadne l’ joj bog lepo vreme, kišu, nosi dobar rod, a dobra zemlja, kad nema sve uslove slab plod da, rñavo i malo prinosi. A rñav čovek: - ostane rñav čovek! Dok dobar čovek, uvek dobar ostaje i ne kvari se, uvek čestit ostane. Da l’ od roditelja to je il' odgoja? Vaspitač sadi u srca dece znanje i čestitost. I ko to dobro nauči taj upozna ružno, jer on lepom meru zna. Page 16
Euripid - Hekaba To beše uma mog suvišan razgovor... (Taltibiju) Argivcima poñi i upozori ih da ne dirnu mi kćer - objavi vojsci svoj! Jer vojska je vojska, razuzdan je to svet i rulje mornara su uvek opasne a zli su i oni koji ne čine zla. (Taltibije ode. Sluškinji) Ti, stara, pronañi mi neku posudu donesi morske vode, slanih talasa, da dete svoje poslednji put okupam bez svadbe nevestu, devojku žalosnu, onako kako je zaslužila! Kako? Ne mogu. Kako mognem, tako ću! Kako? Po šatorima zaći ću i proseći od zarobljenica nakit skupiću jer bežeći u nedra ga sakrivahu. (Sluškinja ode) O zemljo moja, dome, srećni nekada o ti zlatom i decom bogat Prijame! Sad starica sam mati deci rasutoj sve staro nestalo je - blago propade! Svi prosjaci smo - a ipak se gordimo! I dalje bogat gleda ljude nadmeno a oni ga cene i silno poštuju a sve je - ništa, ništavilo bez cene, taština sama! Srećan ko u životu ne susretne se nikad sa velikim zlom.
DRUGA POJAVA
Druga stajaća pesma HOR STROFA Nesreće su započele i suñeni jadi bili kad Paris za lañu jele na Idi planini seče da odjedri preko mora i Helenom da se ženi ponajlepšom što je ikad ogrejalo zlatno Sunce. ANTISTROFA Jad za jadom od tog časa oko nas zla sudba kruži Page 17
Euripid - Hekaba zbog obesti pojedinca na Simoent, na poljanu opšta propast stiže. Otkad Paris sud izreče na Idi, trima boginjama Troja pade, nesta sreće ZAKLJUČNA PESMA Sramota, pokolj i žalost moj dom stiže al i oko Eurote vode bistre po kućama jauču cure Lakonke; a majke nad telima svojih sinova za sede se kose drže i noktima grebu, deru svoja lica niz prste im se cedi, sliva crna krv. (Sluškinja donosi pokriven leš) ČETVRTI ČIN PRVA POJAVA
Sluškinja, Hekaba, Hor SLUŠKINJA O žene, gde je nesrećnica Hekaba? Muškarce i žene ona jadom nadmaša, tu čast joj nikad niko neće oteti. HOR O jadna ženo s vešću crnom zloslutnom! Što samo tužnim vestima nas potresaš? SLUŠKINJA Glas bolan nosim Hekabi - o novom zlu izustit neće smrtna usta vedru reč. (Hekaba dolazi iz šatora.) HOR U pravi čas ko po želji ti se javlja i prilazi nam da ti reči sasluša. SLUŠKINJA (Ne čekajući da joj Hekaba priñe) O, najbednija - o, i to je slaba reč za tvoje stradanje je svaki izraz slab. Bez dece, bez muža si - grad ti razoren a, evo, gleda te poslednji sunca zrak. HEKABA Sve poznato je meni, svu grozu već znam: al što Poliksenino telo donosiš? Vest se pronela o tome da Ahejci Page 18
Euripid - Hekaba sahranit je žele i pogreb spremaju. SLUŠKINJA (za sebe) Oplakuje majka svoju Poliksenu o novom udarcu još ništa ne sluti. HEKABA O jadna ti sam! Vidovitu glavu zar Kasandre božanske proročice nosiš? SLUŠKINJA Još živa ti je kći, za mrtve čuvaj plač. 1 bolje ovo jadno telo pogledaj što golo i mrtvo pred tobom počiva. HEKABA O, vidim Polidora mrtvog, sina svog, kog Tračanin je u zaštitu uzeo! Zar nisam i ja mrtva, zar još ima me! O, sine, sine! Već pesmu bezumnu počinjem to demon me neki u nju upućuje. Osećam to. SLUŠKINJA Da l’ shvataš, nesrećnice, sudbu sina svog HEKABA O, nečuveno, o zlo novo gledam ja, iz jada jad, sve gomila se jada niz. Bez uzdaha, bez suza nikad neće mi nov dan osvanuti! HOROVOðA Strahote trpimo! HEKABA O nesrećne majke sine kakvom li si smrću umro? Kakva te sudbina snañe? Od čije li ruke pade? SLUŠKINJA Ko zna? Ja nañoh ga na morskoj obali. HEKABA Od bojna koplja pade? Il' more ga meni donese? SLUŠKINJA Da, vali s pučine. HEKABA Jao meni, joj, joj! tek sad shvatam san svoj i strah od utvara crnokrilih U snu sine, videh te al' već te sa sjajnog sunca sklonio Zeus! HOROVOðA A ko ga ubi? Da l’ i to kaza ti san? HEKABA Page 19
Euripid - Hekaba Moj gost, prijatelj Polimestor, Tračanin kom muž moj preda sina, da ga sakrije. HOROVOðA Zacelo se na zlato polakomio. HEKABA A, nečuvena, ljudska zveri prokleta! A nekad i gost beše u domu mome Ubico prokleti, kako si mogao da oštrim mačem iznakaziš svaki ud dečaku mom, zašto se nisi smilovao? HOROVOðA O jadna moja, kako te najbednijom na svetu stvorio bog koji te kinji! Al, tiho, dolazi nam Agamemnon kralj, ućutimo žene da jad naš ne čuje... (Dolazi Agamemnon)
DRUGA POJAVA
Sluškinja, Hekaba, Agamemnon, Hor AGAMEMNON Što čekaš, Hekaba, Što kćer ne sahraniš! Taltibije mi reče o tvome zahtevu da mrtvu kćer ti više niko ne takne. Mi prihvatismo rado tvoju poruku al ti oklevaš - stog doñoh ja po tebe, jer po dogovoru lepo obavismo sve u tome ako ima ičega lepog... (Opazi telo Polidorovo) Gle, čije li to mrtvo telo ugledah? Trojanac je to! Ta haljina je dokaz da nije naš - da Argivac ne beše on! HEKABA (Obraća se mrtvacu) Kad kažem »ti«, jadni moj, sebi govorim. S Hekabom šta ćeš? Agamemnonu da li pred noge da padne, il ćuti trpeći? AGAMEMNON Što leña okrećeš i ćutiš preda mnom govori, čiji je ovo leš? Ko je to? HEKABA Još strašnije, još više bolelo bi me da me ko robinju od sebe odgurne. AGAMNENON Page 20
Euripid - Hekaba Vidovit nisam. Zar zbilja očekuješ nerečene misli tvoje da pogodim! HEKABA (Nastavlja za sebe) Taj čovek mi je neprijatelj, al' možda u duši, nije tako opak, tako gord? AGAMEMNON Pa dobro, ako nećeš da o tome znam svejedno mi je - neću te ni pitati HEKABA (i dalje za sebe) Bez njegove pomoći decu ne mogu da osvetim, i šta još onda razmišljam? Sad napred ka cilju - pa stigla ne stigla. (Padne pred noge Agamemnonu.) Agamemnone, padam ti pred kolena i preklinjem te i bradom i desnicom! AGAMEMNON Šta hoćeš? Ako moliš za se slobodu nek bude, evo, rado ti je poklanjam! HEKABA To ne! Zločincu hoću da se osvetim pa makar u ropstvu provela čitav vek. AGAMEMNON Da čujem, dakle, kako da ti pomognem? HEKABA Baš ništa što ti misliš ne očekujem (Baci se na Polidorovo telo.) Za ovim mrtvacem te suze prolivam. AGAMEMNON To vidim ali, veruj, ništa ne shvatam. HEKABA Tog sina sam nekad pod srcem nosila. AGAMEMNON A koji ti je to meñ sinovima sin? HEKABA Brat onih što pod Trojom jadni padoše! AGAMEMNON A rodi li još kojeg sina, kraljice? HEKABA I ovog, čini mi se, rodih uzalud. AGAMEMNON A gde beše on, kad pade Troja grad? HEKABA Već sklonjen - za njega se otac bojao. Page 21
Euripid - Hekaba AGAMEMNON Kud posla od sve dece njega jedinog? HEKABA U ovu zemlju gde ga mrtvog nañoše. AGAMEMNON U kraljev dom? U kuću Polimestora! HEKABA Da bude kraljev gost i zlato sačuva. AGAMEMNON Na koji način, kakvom smrću pogibe? HEKABA Na koji način? Prijatelj ga ubi, kralj. AGAMEMNON O, bednik! Na zlato se polakomio? HEKABA I ubi ga kad ču za našu nesreću. AGAMEMNON A gde ga nañe? I ko leš ti donese? HEKABA (Pokazuje na Sluškinju) Na obalu, pred nju, donjihao ga val. AGAMEMNON Da P tražila ga il' ga nañe slučajno? HEKABA Po vodu je otišla, za Poliksenu. AGAMEMNON Domaćin-ubica u more baci leš? HEKABA Unakažen, da njim se vali igraju. AGAMEMNON Zbog neizmernog bola sažaljevam te. HEKABA Svega sveta zlo upoznah, Agamemnone. AGAMEMNON Postoji li žena kao ti nesrećna! HEKABA Ne - nema druge osim same nesreće. Znaš li zašto pred tobom padoh ničice? Sad čuj! Pa čini l’ ti se da je pravedno što stradam, onda trpeću: a nije li, ja tražim osvetu za podlog ubicu jer gornjih a ni donjih on se bogova ne poboja, jer grozno delo izvrši; Koliko je često za mojom trpezom uz prijatelje moje bio mio gost kom reč i želju svaku poštovasmo baš! Page 22
Euripid - Hekaba Pa ipak - sina mi ubi! i u more leš baci i ni grobom ga ne počasti. Da - u ropstvu tu smo, mi roblje nemoćno al' bogovi su jaki, zakon im je strog po njemu smo se, smrtni, pravdi učili i pravdu od nepravde razlučivali. Ti treba da štitiš zakon taj, a ko ga bez kazne gazi, i gosta svog ubije i pravdi uteče ne plativši za greh taj zna da pravde nema meñu smrtnima. Rugoba sveta ovog te užasava, stog smiluj mi se! Ko slikar posmatraj tegobu svu, sav jad moj i svu moju bol ja bejah kraljica, sada sam robinja, ja decom bogata, - bez dece baka sam, bez doma, sama, od svih najnesrećnija. O, teško meni, jao! (Agamemnon se okrene) Šta, zar već odlaziš? Uzalud, čini mi se, ovde govorim. O što se, ljudi, naukama kinjimo, što drugo istražujemo i učimo a govor, koji duh naš krasi najviše zar brine ko da usavrši, te jednom kad ustreba da lako nañe pravu reč i veštim govorom da postigne svoj cilj. Pa kada, jadna, boljem da se nadam ja? Uz mene više nisu brojna deca sva, ja robinja sam, na put krećem sramotni, a vidim - nad gradom vije se, kulja dim! (posle pauze) Uzalud možda neće biti, ako te Afroditom zakunem, čuj moje reči: kći moja, proročica, s tobom deli stan Kasandrom je zove cela Frigija pa kako ćeš dokazati slast ljubavi i kako ćeš dug da mi sada odužiš za milošte njene u tvojoj postelji? Slušaj me još! Vidiš li ovog mrtvaca? Učini njemu dobro jer on ti je rod tvoj svak! I još jednu reč moju poslušaj: o, glasom kad bi mogle da se oglase i ruka i noga i kosa, pa i hod, veštinom kakvog boga ili Dedala, pa sve to da ti kolena obuhvati, do duše da te dirne taj plač zaglušni: »o gospodaru, sjajna zvezdo helenska Page 23
Euripid - Hekaba pomozi osvetničkoj ruci starice i smiluj se - učini što najbolje znaš! Jer čovek plemenit uvek pravdi služi a zlikovce progoni i sprema im zlo.« HOROVOðA O čudno se, zbilja, ljudi ponašaju! I zakon po potrebi ruše, menjaju i prave prijatelja od zlog dušmana od starog druga stvore neprijatelja. AGAMEMNON Saosećam sa tobom, žalim te, Hekaba i žalim tvoju ruku meni pruženu a želim, po volji i pravdi bogova, da osvetim se tom zločincu opakom nek vide svi da ja to činim zbog tebe. Al vojska ne sme znati da zbog Kasandre i njene ljubavi umreće trački kralj. Već srce mi se buni i već strahujem jer vojska ga prima ko svog prijatelja a tvoj sin je naš neprijatelj - pa ako i jeste meni bio drag - vojsci nije! Stog upamti: voljan sam da ti pomognem i u tom biću odlučan i vrlo brz a vrlo spor, Ahejci ako osete. HEKABA Avaj! Na svetu, zbilja, niko nije slobodan! Jer čovek je il' novca ili sreće rob il' svet mu ne da, il' ga zakon sprečava da čini ono što mu valja činiti Pa kad te je već strah od suda svetine pomoći ću ti da ga se oslobodiš. Dopusti da onom što ubi sina mog ja sama se osvetim - pomoć ne tražim. No skoče li Ahejci da mu pomognu da nañu se pri ruci Tračaninu zlom ti ne daj im, tajnu čuvaj da činiš to zbog mene. Drugo mi prepusti. Sama ću. AGAMEMNON A kako? Šta bi sama? Rukom staračkom da uzmeš mač, i varvarina pogubiš? A možda bi otrovom da se poslužiš? Da l’ imaš prijatelja da ti pomogne? HEKABA Pod šatorima ima dosta Trojanki. AGAMEMNON Page 24
Euripid - Hekaba Zar ove zarobljenice, naš ratni plen? HEKABA Zemljakinje biće sa mnom u osveti. AGAMEMNON A kako da žene muškarce pobede? HEKABA Lukavstvom mnoštva su nepobedive! AGAMEMNON Da - Al' ipak ja prezirem sav ženski rod. HEKABA Zar žene nisu pobile Egipćane? [Danajeve kćeri, sve osim Hipermnestre pogubile su po savetu svog oca sve svoje zaručnike.] Na Lemnu [Žene sa Lemna, Lemnjake, poubijale su muževe radi neverstva] ne istrebiše li muževe? Je l’ tako bi? Stog praznih reči mani se! Provedi nju kroz vojsku i zaštiti je. (Sluškinji) Otidi hulji Tračanskoj [Polimestoru] i kaži mu: »Hekaba, do skora trojanska kraljica poželela je da ti nešto saopšti al' s tobom da doñu i tvoji sinovi da i oni čuju nju«. Agamemnone, ti sprovod moje Poliksene odgodi. Brat nek se zajedno sa sestrom sahrani da jedna vatra, zajednički skrije grob. AGAMEMNON Nek bude, al' da vojska mi može na put za tu uslugu ne bi bilo vremena. No pošto zaludni čekamo plovidbu: sa srećom ti bilo! - Svima, svakome, i državi i pojedincu stalo je da bude dobrome dobro, rñavom zlo! (Ode sa Sluškinjom vojsci, a Hekaba u šator.)
TREĆA POJAVA
HOR Treća stajaća pesma PRVA STROFA O, Trojo moja, dome moj, meñ čvrste se više ne brojis gradove, svu helenski gusti oblak te zavio; o koplje - koplje te srušilo. Page 25
Euripid - Hekaba S glave ti strgli vence - kule. Ocrnili ti obraz mrljama crnim sa zgarišta. Više šetat po tebi neću. ANTISTROFA U ponoć stradanje poče kad mi se, od sna snene, oči sklapale a muž moj od pesme, žrtve, gozbe vesele, usnu u odaji se snu svom prepusti a koplje na zid okači. Ne vide rulje mornara kad u Troju grad provališe. DRUGA STROFA No, tek što kose vezah vrpcama i pletenice spletoh ja pred ogledalom, i ogledah se u zlatnom sjaju blistavom, put postelje tek što sam stupila kad začu se graja, krik prodoran, po kulama Troje prolomi se glas: »O sinovi Helena - kad ćete da nam Troju razorite i domu svom se vratite?« DRUGA ANTISTROFA I s drage postelje ja skočih, plašt ko dorska moma ogrnuh i padoh pred svetu Artemidu, njoj na žrtvenik. U krvi, videh, muž mi leži moj a bednu mene moru vuku sve osvrćem se, svoj gledam grad, od kopna me otkida i nosi brod sve dalje od rodnog grada! Od tuge jadna svisnuh tada. EPODA Pa Dioskura, sestru Helenu i idskog pastira, Parisa kobnog, kunem: na dan venčanja sa grude očinske i ispod krova me trže! Page 26
Euripid - Hekaba No ne radi venčanja već zbog krvavog klanja! Nek Helenu more ne vrati nikada i nikad ne stigne domu očinskom!
PETI ČIN PRVA POJAVA
Polimestor, Hekaba, Hor (Polimestor dolazi praćen stražom i sinovima a Hekaba iz šatora.) POLIMESTOR Najdraži Prijame! O draga Hekabo oplakujem tebe i grad kad pogledam i kćer ti hrabru što malo čas izdahnu. Avaj! Baš ništa nije vecno, ni slava, ni čast, a srećnog stalno vreba nova nesreća. Jer bogovi nam očas zbrku naprave, a mi, smrtnici, u strahu i neznanju još klanjamo im se. Al' našto sad moj plač kad vajkanje na sudbu nikud ne vodi? Ne ljutiš se na me što bejah odsutan? Ja bio sam daleko nakraj države kad stiže ti u logor. Al' kad se vratih i kad krenuh ovamo da te posetim u susret mi izañe tvoja sluškinja za mene noseći poruku - i evo me! HEKABA Sramota me da te u lice pogledam u muci što me snašla, Polimestore. Ko zna me kad srećna beh tog ne bih ja od stida mogla da pogledam u oči, zbog bede što me ovde snañe, veruj mi. Al' ne misli da te mrzim, Polimestore, jer i sam znaš kakvi su kod nas zakoni: žena muškarcima u oči ne gleda. POLIMESTOR Pa nije čudo! A što si me pozvala? HEKABA Poželeh tebi i sinovima tvojim da nešto kažem. Pratnji svojoj naredi da malo se odmakne, sasvim ukloni. POLIMESTOR Page 27
Euripid - Hekaba (Pratnji) Udaljite se svi! Ovde sam siguran. (Hekabi) Znaj, prijateljice, da je vojska ahejska još meni odana. Stog ne oklevaj, već reci mi kako da ti pomognem ko srećan nesrećnoj! Što mogu, činiću. HEKABA Pre svega reci: Polidor, da li je živ, moj sin! Otac njegov i ja, Polimestore, na tvoj ga poslasmo dvor. Još bih pitala... POLIMESTOR Razume se. A za sina svog ne brini. HEKABA Baš lepo od tebe što tako govoriš. POLIMESTOR O čemu drugom želiš da te izvestim? HEKABA Da l’ mene, majke svoje, katkad seća se? POLIMESTOR Da. Molio me da te krišom posetim. HEKABA A zlato ono, što ti iz Troje donese? POLIMESTOR Sve nedirnuto čuva se u domu mom. HEKABA Pa čuvaj ga, na tuñe se ne lakomi. POLIMESTOR Ja tuñe neću. Zlata imam ñovoljno. HEKABA Znaš li šta želim da kažem tebi i deci? POLIMESTOR Pa - ne bih znao - čekam da to izrekneš. HEKABA O prijatelju dragi, ima odavno POLIMESTOR Ne znam samo: što će ti moji sinovi? HEKABA A znaš li gde nase zlato zakopase? POLIMESTOR A, ti bi htela sinu tvom da poručim? HEKABA Da, tebe molim, jer si duša čestita. POLIMESTOR Zar treba da u sve to decu uvlačiš? HEKABA Page 28
Euripid - Hekaba Pa bolje je da znaju - ako umreš ti. POLIMESTOR U pravu si - brižno, pametno govoriš. HEKABA Znaš li hram boginje Atene Ilijske? POLIMESTOR Zar zlato je tamo? Ima li kakav znak? HEKABA Crn kamen jedan nad zemljom se uzdiže. POLIMESTOR Još nešto pobliže o tome, reci mi. HEKABA Tek kad spasem zlato koje ovde imam. POLIMESTOR Gde? Da ga nisi sakrila u haljine? HEKABA U šatoru logora ovog čuvam ga. POLIMESTOR Zar nisu vojnici [Ahejci] u svim šatorima? HEKABA Ne. Robinje trojanske žive zasebno. POLIMESTOR A ima li čuvara? Muških ima li? HEKABA Njih odavno već nema; sad smo same tu. U šator uñi; Argivci se spremaju da put Troje zaplove, jedra zatežu. Stog brže uzmi zlato i idi kući sa decom, sinu mome, koji ti je gost. (Uñu u šator) HOR O bliži se kazna, stiže ko suñena ko pad u bezdan, kad onom što oboren poleti dole glava! Srce zamre mu i umre on. Ko Pravdi i bogovima pred sud izañe, gubi život ništavni nečovečno ako se ikad ogrešio. O lažna nada će te zavesti na put što vodi u svet podzemni - ao, jadniče znaj umrećeš od ruke borbi nevične. POLIMESTOR (U šatoru) Avaj, oslepljuju me, avaj, gubim vid! HOR Drugarice, čujete l’ Tračanina krik? POLIMESTOR Page 29
Euripid - Hekaba O jao, još jednom! O deco nesrećna! HOROVOðA Po drugi put se zbiva isto, straŠno zlo! POLIMESTOR I najbrže da ste uteći nećete jer kopljem ću da sad izbodem svaki kut. (varijacija: razvaliću; izbošću nožem svaki kut!) HOROVOðA Gle, vrhom koplja kako seva, bode svud! Provalimo unutra! Da priteknemo u pomoć Hekabi i drugim ženama! (Hekaba izleti iz šatora) HEKABA Pa seci, i razvali sve, pobij i nas, jer odsada za tebe nema svetlosti, slep gledaj sinove koje sam pobila.
DRUGA POJAVA
Hekaba, Hor, Horovoña HOROVOðA Ti osveti se, gospo, gostu-negostu. De, pričaj nam kako izvrši odmazdu? HEKABA Pojaviće se ubrzo i videćeš gde slep se povodi nespretnim korakom. I dva mu sina mrtva videćeš. Njih sam uz pomoć hrabrih Trojanki -ja pobila. Zaslužio je osvetu! Al' eno ga sav gnevom kipti - neću s njim da govorim i zato je najbolje da se povučem.
TREĆA POJAVA
Hekaba, Polimestor, Hor POLIMESTOR (Oslepljen) Ajao meni, šta ću? Kuda ću? I kako? Kao četvoronožno zverinje koračam pomažući se, pipajući rukama. Al' kuda! Kamo da se slep zaputim? Page 30
Euripid - Hekaba O, da mi je samo da se krvožednih Trojanki domognem mahnite, opake žene frigijske o proklete da su! Kud nestadoše gde se sada skrivaju? O krvave moje veñe i slepilo isceli - o, isceli sunce žuñeno i vrati svetlo danje! Ah! Ah! Tiho. Već čujem lake ženske korake. U kom bi pravcu trebalo da navalim ko gorska besna zver da ih sve rastrgnem da najedem se mesa, krvi napijem da smrću se naplatim za sve što sada patim! Kud srljam i što decu samu ostavljam da hadske ih Bakhe rastrgnu i tako plen gozbeni budu psima i divljim zverima! Da krenem? Kuda? Ko samac-brod, na pučini, jedra skupljam i deci svojoj žurim nesrećan ja, čuvar da budem mrtvima. HOROVOðA O mučeniče, bezmeran te snañe jad! Za delo tvoje zlo, strašno te kaznio bog! Stog mirno snosi, trpi kaznu njegovu! POLIMESTOR Ajao, Tračani, vi koplju, oružju, konju vešte Aresove sluge, o, Ahejci i Atridi što brže ovamo! Požurite, ovamo svi! Il ne čujete, il pomoći nećete? Od žena, od žena, od zarobljenica da ginem ja! Najstrašnije, najstrašnije me snañe zlo o, sramote moje! Pa kud sada da krenem, na koju stranu? Da l’ mogu pod svod nebeski uzleteti do krova neba, otkle Orion i Sirius šalju nam zrake goruće na našu zemlju? Ili ću u Had dole da padnem na dno, sav jadan i nesrećan? Page 31
Euripid - Hekaba HOROVOðA Oprostiti se može onom ko u teškom zlu poželi svom životu kraj. (Agamemnon dolazi)
ČETVRTA POJAVA
Hekaba, Polimestor, Agamemnon, Hor AGAMEMNON Ja doñoh jer jeka prenese urlanje što celu nam je vojsku uznemirilo. Kad ne bih znao da su kule trojanske već srušene, oružjem našim satrte, od vike bi me prava strava spopala. POLIMESTOR O, dragi Agamemnone, po glasu te prepoznah. O gledaj, kakvo me snañe zlo! AGAMEMNON Ko učini to jadni Polimestore? Ko tebe oslepi, ko zene izbode? Ko ubi sinove? O, ma ko bio to u nedelu tom strašan gnev ga vodio. POLIMESTOR Hekaba sa robinjama to učini i oči mi izbode i rod mi uništi! AGAMEMNON (Hekabi) Šta čujem? Ti učini sve što reče on? Zar drznu se toliko drsko, Hekaba? POLIMESTOR Ajao meni, šta reče, zar je ona tu? Govori gde je, da joj srce izvadim i telo joj raskidam i iskrvavim. AGAMEMNON Šta želiš ti? POLIMESTOR Bogova ti daj, molim te dozvoli mi da iskalim ovih ruku bes. AGAMEMNON Obuzdaj se! Ne budi divljak! Stišaj se i pričaj sad; oboje kada saslušam proceniću, da pravedan donesem sud. POLIMESTOR Ispričaću! Polidor beše sin Page 32
Euripid - Hekaba Prijama starog i Hekabe, i njega iz Troje otac Prijam posla na dvor moj jer već su svi slutili da je Troji kraj. Ja ubih Polidora! - Zašto? Evo čuj! Učinio sam to u dobroj nameri: Pobojah se ako dečak živ ostane da može jednom u Troji da osvane i obnovi je i narod na nas podigne. A čuju li Ahejci da sin Prijamov je živ - s vojskom će jurnuti na Frigiju; kroz Trakiju će opet polja harati i plen goniti - i susede Trojance zlo isto će snaći ko i nas, kralju moj. Čim Hekaba doznade za smrt sina svog Poručuje mi da dovedem sinove da otkrije nam tajnu blaga skrivenog. Bez pratnje pozvan, samo s decom uñem ja pod šator, u strahu da drugi ne dozna ko. No jedva što sedoh, nogu da podvijem, opkoliše me, kraj mene sedoše i hvaliti stañoše moje haljine spram sunca sve razgledajući tkaninu. A koplje moje tanko druge uzele da hvale - i tako, ostah bez oružja. A majke, vične deci, mojoj deci se ulaguju i sve njišu ih i dodaju sve jedna drugoj - a sve dalje od mene. I, sred razgovora ugodna - pomisli! Odjednom, sve potegoše noževe i poklaše mi decu; druge zgrabe me i ruke i noge mi svežu krvnički. Priskočit htedoh deci, ali uzalud, jer lice svoje kad bih podigao ja za kosu bi me vukle: ruku ako bih pomaknuo žene bi pale po meni. I napokon - o, jade moj nad jadima, strahota nova: trgnuv kopče s iglama izbodoše mi zenice i oblije krv mene i njih. Tad sve se razbežaše a ja ko divlja zver za njima navalim da progonim ih ko kuje krvoločne. Ko lovac kakav svaki kut pretražujem, al ne stigoh nijedne, sve su nestale. Ovako stradamja, o Agamemnone, što dušmana tvog ubih - No da ne duljim o ženskom rodu ako je ikada ko govorio Page 33
Euripid - Hekaba ili sad ako govori il govoriće - nek zauvek nauči: nit more, niti kopno raña takav soj! Ko s njima živi, nek zna - izgubiće boj. HOROVODA Ne razmeći se i ne svaljuj svoje zlo na žene, nit prekorevaj sav ženski rod, većina nas je vrednih, da pozavidiš, a dobrih nas je mnogo, više nego zlih! HEKABA Ne, ljudi ne bi smeli, Agamemnone da veštim jezikom zla dela skrivaju. Ko dobro radi, nek i dobro govori; ko sprema zlo nek mu je i reč slabašna ne uspelo mu da nepravdu ukrasi! Jest, mudar je ko ovo dobro nauči Al niko nije bio mudar do kraja svi jadno svršiše. Niko ne umače! Ja s tobom vodih ove vrste razgovor a drukčije ću njemu da odgovorim: Hteo si da sebi prištediš dvostruk trud, Mog sina ubi na dar Agamemnonu! I upamti još, rño, tvoj rod varvarski s Helenima neće postati prijatelj, nit može! Pa što si ga onda ubio? Da nisi mislio oroditi se s njim? Da l’ rod mu beše? Koji vodio te cilj? Da l’ zato tek da tvoja polja ne štete? Da l’ misliš na taj način nas da uveriš? To zlato, ako želiš reći istinu mog sina ubi, i srca tvog lakomost! Al reci, što mi sina onda ne ubi dok junačke su kule Troju branile i živ bio Prijam i Hektor junak naš? 1180. Što ne pokaza ljubav Agamemnonu dok sina si mog još u kući držao što onda ga, reci, nisi pogubio, il živa dao, istak'o se zaslugom? Tek mi kad stradasmo i zgasnu zvezde sjaj nad Trojom, koju dušmani razoriše, tek tada podlo ubio si gosta svog! A koliko si opaka rña i to čuj: kad tvrdiš da si Ahejcima prijatelj što zlato ne predade Agamemnonu 1190. kad potrebno je njemu, vojsci njegovoj Već za se ga držiš, iz ruku ne puštaš i dalje ga, strepeći, čuvaš u kući. Page 34
Euripid - Hekaba A sina mog da si, ko čovek, čuvao i spasao, znaj slavili bi te svi. U bedi se tek vidi ko je dobar drug dok srećni smo - prijatelja je ceo roj. Da zlata ti treba, da je živ još moj sin on velika bi nada za te bio sañ! U njemu mrtvom prijatelja nemaš već, od zlata i od dece nemaš koristi i stradaš sam. A uz to večno bićes slep. A ti, Agamemnone, pomogneš li mu, znaj, rña si. Jer podlac je on veliki i veran nije ni tebi nit ikome. Pomažuć zločincu i sam si zločinac! No ćutim. Da, gospodare ja ne kudim. HOROVOðA O kad bi uvek meñu dobrim ljudima dobrota bila graña dobrom govoru. AGAMEMNON O jadu tuñem da sudim - ja odbijam, pa ipak moram; a bila bi sramota da to ne obavim, kad sve je tu preda mnom. Ti lažeš, jer nisi ni meni za volju ni rad Ahejaca svog gosta ubio, već, gramziv, da zlato i srebro prigrabiš. Pogubit gosta, možda lak je greh u vas al kod nas - Helena - to težak zločin je! Da oprostim ti, bi l’ te krivnje lišio? Kad smelosti imade da zlo izvršiš istrpi moj sud i trpi zlo - zauvek! POLIMESTOR O jao meni! Od te žene, robinje, te rñe, da stradam ja, zbog nje da ispaštam! HEKABA: I pravo je zločincu zlom uzvratiti! POLIMESTER Jao meni! O deco! Očnji vide moj! HEKABA Ti žališ? A ja? Zar ja sina ne žalim? POLIMESTOR Ženo podmukla, vreñaš me i likuješ! HEKABA Veselim se jer radujem se osveti. POLIMESTOR Veselje će te proći kad te jedan val... HEKABA Prenese negde na obalu Helade... Page 35
Euripid - Hekaba POLIMESTOR Proguta, jer u talase ćeš strmoglav! HEKABA A zbilja, ko će me nagnati na taj skok? POLIMESTOR Sama ćeš se na vrh jarbola ispeti. HEKABA Sa krilima na plećima il' drukčije? POUMESTOR Ti bićeš kuja sa vatrom u očima! HEKABA Kako znaš da će mi se promeniti lik? POLIMESTOR Vrač Dionis to Tračanima proreče. HEKABA Zar tebi ne proreče zlo što trpiš sad? POLIMESTOR Da išta reče, ne bi me ti smotala HEKABA Da l’ mrtva ću il' živa postati taj pas? POLIMESTOR Tek kao les! - A grob će tvoj da nazovu... HEKABA Po liku mome treba da se zove on! POLIMESTOR I zvaće se: »Kujin grob« brodovlju loš znak. HEKABA Da brinem o tome, sad, kad se osvetih? POLIMESTOR Kasandra će ti umreti, njoj preti smrt. HEKABA Da ne da bog! To tvoja nek je sudbina! POLIMESTOR Zaklaće je žena tog Agamemnona. HEKABA Zar besna Klitemnestra, Tindarova kći? POLIMESTOR A sekirom ubiće Agamemnona! AGAMEMNON Već divljaš, Polimestore. Bes moj podstičeš! POLIMESTOR I smrt! Kupanje u krvi doma čeka te! AGAMEMNON Izbacite ga, sluge, silom vodite! POLIMESTOR A to boli te? Page 36
Euripid - Hekaba AGAMEMNON Začepite mu usta! POLIMESTOR O, kasno je, već kazah! AGAMEMNON Požurite s njim, na neko pusto bacite ga ostrvo, kad govor mu je tako drzak, opasan. Ti idi, Hekabo, starice, da sahraniš mrtvace svojih dvoje! A vi, Trojanke, u šatore i svaka gospodaru svom! Dah dobra vetra, evo, kući zove vas pa srećno domu stigli, dobro našli sve, i rešili se zla, kraj muka - nek je spas. HOROVOðA U luku, drage, u šatore idite da primite na ruke lance robovske! Crna je sudbina! (Izañu) kraj
Page 37
