e. a. Volis Badž - Egipatska Magija

Naslov izvornika E. A. Wallis Budge EGYPTIAN MAGIC

A J I G A M A K S T A P I G E

Recenzent

Filip David likovno-grafička oprema

Dragan Jović Momir Stepan ović

E. A. Volis Badž

Lektura

Dušica Banković Korektura

Dubravka Živković Sam�stalno izdanje

Bonslav Stanić Momir Stepanović Dragan Jović

Sa engleskog preveo

Borislav Stanić

Za izdavača

Borislav Stanić, Beograd Kneza Višeslava lS b Štampa korica .. Slobodan ]ovićN, Beograd Štampa teksta i povez "Bakar", Bor Tiraž

YU ISBN

SOOO

86-811 69-04-]

Beograd, 1987.

SER DŽ. NORMANU LOKJERU, KeB., FRS., ITD., ITD., ITD., U ZNAK POSTOVANJA PREMA VELIKOM ASTRONOMU I KAO ZNAK ISTINSKE PAŽNJE PREMA PRIJATELJU

SADRŽAJ PREDGOVOR

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

I DREVNOST MAGIJSKE PRAKSE U EGIPTU II MAGICNO KAMENJE ILI AMAJLIJE 1\1 MAGICNE FIGURE

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

•

.

.

.

.

.

•

.

.

.

.

.

.

.

9

.

.

15

.

32

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

62 91

IV MAGICNE SLIKE I FORMULE. BAJALICE ITD . . . . .. . . . V MAGICNA IMENA

.

.

VI MAGICNI OBREDI

.

.

.

.

.

.

.

.

.

..

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

.

·

.

·

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

BELESKA O PISCU .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

131

.

. . . ... . . . . . .. . . ..

.

VII OPSEDNUTOST DEMONIMA. SNOVI. DUHOVI. SRECNI I NESRECNI DANI. HOROSKOPI. PREDSKAZANJA. PRETVARANJA I OBOŽAVANJE ŽiVOTINJA .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. . . .. . . .... .. .. . . . .. . . . .........

1S0

167 191

•

PREDGOVOR

•

Proučavanje ostataka i zvorne religijske literature drevnog Egipta koji su dospeli do nas, otkrilo je činjeni­ cu da je verovanje u magiju, to jest u moć magičnih imena, bajalica, čini, formula, slika, figura, amajlija, i u vršenje obreda koje je pratilo izgovaranje reči moći, da izazovu natprirodne učinke, činilo veliki i važan deo egipatske religije. I sigurno je da je, uprkos neprekid­ nom napretku koji su Egipćani postizali u civilizaciji, i visokom intelektualnom razvoju koji su konačno do­ stigli, ovo verovanje uticalo na njihovu svest i, od naj­ ranijeg do najkasnijeg razdoblja njihove istorije, obliko­ valo njihova shvatanja u vezi sa svetovnim isto kao i duhovnim na način koji je, u ovom trenutku istorije sveta, vrlo teško razumeti. Tako brižljiva savesnost sa kojom su vršili svoje bezbrojne verske obrede i sprovo­ dili pravila koja su sistematski izložili u vezi s obožava­ njem božanske Moći ili moći, i njihova privrženost reli­ gijskoj magiji, učinila je da među narodima sa kojima su dolazili u dodir budu na glasu kao najreligiozniji i u isto vreme najsujeverniji ljudi. Cilj ove male knjige je da pokaže da je ovaj glas bio, u celini, sasvim zaslužen. Egipatska magija potiče iz vremena kad su predi­ nastički i praistorijski žitelji Egipta verovali ela su zem-

_�10�_____ -

PRE == ----.:...: DGOVOR

-

lja, podzemni svet, vazduh i nebo naseljeni bezbrojnim bićima, vidljivim i nevidljivim, za koje se smatralo da su prijateljska ili neprijateljska prema čoveku, već pre­ ma tome da li su prirodne pojave kojima su, kako se mislilo, oni upravljali, bile povoljne ili nepovoljne za njega. Po svojoj prirodi i atributima ova bića su, po mišljenju primitivnog čoveka, bila jako nalik njemu sa­ mom i imala su sve ljudske strasti, osećanja, slabosti i nedostatke; i glavni cilj magije je bio da čoveku obezbe­ di nadmoć nacl tim bićima. Naklonost bića koja su bila popustljiva i prijateljska prema čoveku mogla se steći uz pomoć darova i ponuda, ali se prestanak neprijatelj­ stva od strane onih koji su bili nepopustljivi i neprija­ teljski mogao postići jedino laskanjem, ulagivanjem i dodvoravanjem, ili upotrebom amajlije, ili tajnog ime­ na, ili magične formule, ili figure, ili slike koja je smrtniku koji ju je posedovao dovodila u pomoć snagu bića moćnijeg oci neprijatelja koji je pretio da mu nane­ se zlo. Magija najvećeg broja ranih naroda imala je za cilj da prouzrokuje prenošenje moći od natprirodnog bića na čoveka, čime je trebalo da mu se omogući da postigne natprirodne ishode i da za izvesno vreme po­ stane isto tako silan kao i prvobitni posednik moći; ali, cilj egipatske magije je bio da snabde čoveka sredstvi­ ma kojima će primorati prijateljske i neprijateljske sile, pa čak, u kasnije vreme, i samog Boga, da urade ono što on želi, bilo cla su voljne ili ne. Verovanje u magiju, a ova reč se upotrebljava u svom najboljem značenju, starije je u Egiptu od verovanja u Boga, i sigurno je da vrlo veliki broj egipatskih religijskih obreda, koji su u kasnijim vremenima vršeni kao neodvojivi deo uzviše­ nog duhovnog obožavanja, vodi poreklo od praznover­ nih običaja koji potiču i z razdoblja kada Bog, ma pod kojim imenom i u ma kom obličju, nije bio rođen u

PREDGOVOR

,1

svesti Egi pća na. Svakako je mo guć e da čak upotreba znaka koji predstavlja sek iru , i koji slu ž! kao hijeroglif­ ska oznaka i za Boga i "boga", oznaeava da Je ovo oružje i alatka korišćeno u vršenju neko� obreda pove­ zanog sa rel igij sko m magijom u pralstorl\sl
12

PREDGOVOR

su se, prkoseći svojoj prirodi, mogle naslagati na gomi­ lu, čak se i sunčevo putovanje nebom rečju moglo za­ ustavi ti. Nijedan bog, ili duh, ili davo, ili neman, nije se mogao odupreti rečima moći, i Egipćani su ih prizivali u pomoć u najbeznačajnijim kao i u najvažnijim doga­ đajima u svojim životima. Onom koji je bio upoznat sa naukom sadržanim u knjigama "dvostruke kuće živo­ ta" budućnost je bila isto tako dobro poznata kao i pro­ šlost, i ni vreme ni razdaljina nisu mogli ograničiti de­ lovanje njegove moći; misterije života i smrti otkrivale su se pred njim, i on je mogao da skine veo koji je od znanja običnih smrtnika skrivao tajne usuda i sudbine. Kako su ovakva shvatanja u vezi s čarobnjakovim moćima imali obrazovani ljudi u drevnom Egiptu, ne treba se mnogo čuditi kad otkrijemo da su najizopače­ nija verovanja i sujeverja masovno bujala među seljaci­ ma i radnicima te zemlje, koji nisu uspeli da razumeju simboliku složenih obreda koji su se vršili u hramovi­ ma, i koji su bili isuviše neuki da bi razlikovali duhov­ ne postavke koje im leže u osnovu. Da bi zadovoljio re­ ligijske potrebe takvih ljudi, čarobnjak je, a u kasnijim vremenima i sveštenik, smatrao da je neophodno obez­ bediti sjajne svetkovine i obrede koji su se obraćali prvenstveno čulima, i sledeći njihov primer, bezobzir­ ni, a promućurni ljudi su koristili neukost većine i svo­ jalali poznavanje natprirodnog, i tvrdili da poseduju moć nad bogovima, duhovima i demonima. To lažno znanje i moć su prodavali za novac, i zbog zarade je ta­ kozvani čarobnjak bio spreman da podrži bilo kakvu nisku radnju ili nemoralan plan koji je njegova lako­ verna osoba želela da sprovede. Ova magija se izmet­ nula u vradžbine, demonologiju i mađije, i oni koji su se njome bavii smatrani su pomoćnicima Đavola, slu­ gama sila mraka i izvrŠiteljima "crne veštine". U "beloj"

V R -P"R�E�D�G�0��0� -

1 3 �

__ __ __ __ ______ ______ __ __ __ ____ ____ __

­ i "cr noj" ma gij i Eg ipćana može se na ći najveći deo ma ­ gij e poznate u dr ug im zemljama sveta; pa ipak, ne mo ­ va ro ve na j ca uti v ho nji bio je i lik ko ći re no tač je gu će je nja i rel igi jsk e sisteme drugih naroda, alt nema su mn a­ da se izvesna sh va tan ja i religijske ideje mn og ih nezn božaca i hr išć an sk ih sekti mogu sle dit i pravo do nj ih. Kad razmatramo uz viš en i du ho vn i karakter većeg sti, no ev dr ne nje se o tim ise pr i , ije lig re e tsk ipa eg la de h u va ču o jiv ižl br i an ipć Eg su što za i et m zu ra je ko teš a im što og on o og mn o tak a dim re ob i a m isi sp m sv oji ­ prizvuk prostog i de ti njastog praznovefJa, kOJe Je mora lo bit i delo njihovih predinastičkih ili praistor ijs kih g predaka, čak i u razdoblju svog najvećeg int ele kt ua lno Ir u prosvećenja. Al i, ostaje čin jen ica da S�I 0111 verova , I lJIV Vid ne I n ca ve , uc og em sv bio je ji ko ga Bo g no jed 1 ; j njo na i ar stv i a bić a sv i ju ml ze , bo ne io or stv je ji Ko .. ­ hc ob m no lje lav os pr i om jen en izm u la te nje rse sk u va pra­ ju, koje će zanavek živeti u dr uš tv u du ho va i du ša , vednika u ca rst vu kojim vlada biće božanskog po re kla od a koje je živelo na zemlji, i bi lo okrutno umoreno r ru ku neprijatelja, i us ta lo iz m rtv ih, i postalo Bog i ca I o e sv u li va ro ve su o iak , se da i ; �? eta sv g no ob gr za , cu os vn re m no tve as str o or sk sa ru ve oju sv ali ljiv ob jav ta­ i ma ija ajl am a : je dn žu ili od lob os u nis ad nik a izgled le­ lis m an im a, i m ag ičn im im en im a, i re cim a mO CI, 1 Izg tela, da da su od nj ih očekivali spasenje svojih du ša i ­ kako živih tako i mrtvih, sa ist im on im poverenjem ko ađuje je su polagali u sm rt i vaskrsenje Oz iri sa . Iznen tak­ u nje ga sla ne vo ak nik eli vid u nis a led izg i on da k pa O a an ipć Eg v sta šti op i je, igi rel i e gij ma i vin ša me voj su bi Te U . ice jen čin će de sle uju str ilu o br do e ovom te­ Rau, bogu- Su nc u, vr šil e slu žb u br ojn e zajednice sveš IsI­ nik a, čij e su se du zn os ti sastojale ist o tohko od prep Ja", vanja re lig ijs kih kn jig a i čuvanja " bo ža ns kih predan

14

PREDGOVOR

koliko i od službe bogu u odredeno vreme. Članovi ovih zajednica koji su pisali prepise Knjige mrtvih sah­ ranjiva ne sa kraljevima i kraljicama, i kraljevskim ili visokim dostojanstvenicima, bez kolebanja su objavlji­ vali snagu i svemoć Svemogućeg Boga, Čiji je vidljivi amblem čovečanstvu bilo Sunce, i Njegovu vrhovnu vlast nad stvorovima nebeskim i stvorovima zemalj­ skim, i očekivali bismo da oni veruju u ono što objav­ ljuju, tj. da je Bog dovoljno moćan d a zaštiti Svoj am­ blem na nebu. Uprkos tome, teba nski svestenici su na­ činili prepise dela koja sad rže tekstove koje je trebalo govoriti u odredene časove dana i noći, i dali su pravila za obavljanje magijskih obreda, čiji je priznati cilj bio da se spreči da mitsko čudovište Apep savlada boga­ -Sunca. I sa punom ozbiljnošću se tvrdi da ako se ko­ mad papirusa na kome je nacrtana figura čudovišta, spali u vatri od određene vrste trava, zajedno sa njego­ vom voštanom figurom, i ako se nad njima dok gore iz­ govore propisane reči, bog-Sunce će se spasti od Ape­ pa, i ni kiša, ni oblak, ni magla neće moći da spreče da njegovo svetlo padne na zemlju. Štaviše, obredno uput­ stvo opisuje vršenje obreda kao delo hvale vredno! London, 28. avgust 1899.

E. A. VOLIS BADŽ

EGIPATSKA MAGIJA GLAVA I DREVNOST MAGIJSKE PRAKSE U EG IPTU

U prvom tom u ove edic ije" učin jen je pokušaj da se pred čita oca iznese prik az idej a i verovanja koje su drevni Egip ćan i ima li u odn osu na Boga, "bogove", Sud , Vaskrsenje i Bes mrt nos t; ukratko, da se u glav nim crta ma opiše gotovo sve ono što je bilo lepo , plem enit o i uzvi šeno u njih ovo j relig iji. Činj enic e iz ovog izlag anja su u celi ni crpljene i z izvo rnih relig ijsk ih dela , od koji h su poj edi na star a nek olik o hilj ada god ina , � za naj ran i­ ja od njih se može reći da su star a Izm eđu sest I sed� m hilj ada god ina ; izvo di koji su nav ode m da bl podrza\i zak ljučke iznete u njem u ima li su za cilj da omoguće či­ tao cu da sam donese sud o opštoj tač nos ti zaključaka koji su tam o izne ti. Mnogi pisc i egip atske religije do­ nelde su zatv ara li oči pred činj enic om da je ona ima la dva lica : s jedn e strane je u mn ogo me nal iko vala da­ naš njo j hriš ćan sko j reli giji , a s druge reli giji mn ogi h Edic ija o kojoj je rcć je Books on Egypt and eho/dea. Badi jc na­ pisao nekoliko lomova II ovoj edicij i, uključujući prvi, koji sc ovde pominje, Egipats}w religiju. (Prim.prev). *

16

EGIPATSKA MAGIJA

sekti koje su delov a le u prva tri i l i četiri veka naše ere, i za koje se može reći da su zadrž ale verov anja koja su bila delom hrišća nska, a delom nehri šćans ka. U svom nehr išćan skom vidu ona predstavlja skup ideja i suje­ verja koji pripa daju primi tivno m ili polup rimit ivnom način u život a i koji su u velik oj meri zaoku pljali svest Egipć ana, još dugo pošto su napr edov ali do visoko civi­ lizova ne države. Možemo mislit i da su takve ideje i de­ tinjast e i budala ste, ali nema n ikakvog razloga za sum­ nju da su za onog koji ih je posedovao one bile nešto sasvim životn o, i bilo da su detinj aste ili budal aste, ili oboje, one su svakako prešle u religiju egipatskog naro­ da, gde su rasle i bujale, i odakle su ih, bar doba r nji­ hov deo, preuzeli Egipć ani preobraćeni u hrišća nstvo , tj . Kopt i. One se pomi nju u najbo ljim delim a drevn ih Egipća na, i više je nego verovatno da su iz njih prešle u književnost drugih velikih starih naroda, i preko Grka, Rimljana, Arapa i drugih, u zemlje Evrope. Nastojaće­ mo da na sledeć im strana ma čitaoc u pružim o dokaz za magijsku stranu egipa tske religije, kome nije bilo mes­ to u pretho dnom delu čiji je cilj bio da opiše verovanja duhov nije prirod e. Ali, kao i u knjizi o egipat skim ide­ jama o zagrobnom životu, činjen ice koje su ovde iznete crpljene su iz papirusa i drugih izvornih dokume nata, i navođeni su izvodi iz sastava koje su Egipća ni stvarno koristili d a bi izazvali magijske efekte. Egipat ska "magij a" je bila dvojak a: (1) ona koja je korišćena iz opravd anih razloga i sa idejom da pomog­ ne bilo živima bilo mrtvim a i (2) ona koja je upotreb­ ljavana kao potpora opakih urota i planov a i imala za cilj da donese nesreće onima prema kojima je bila up­ ravljena. U religijskim tekstovima i delima vidimo ka­ ko je od magije stvorena pomoćnica religije i kako se na nekim mestim a pojavljuje uporedo sa najuzvi šeni-

DREVNOST MAGIJSKE PRAKSE U EGIPTU

17

jim duhovnim idejama; i ne može biti nikakve sumnje da je glavni cilj magijski h knjiga i obreda bila korist onima koji su na neki način pribavili dovoljno znanja da bi ih mogli koristiti. Ali, Egipćani su bili dovoljno nesrećni da ih mnogi stranci koje je naneo put u njiho­ vu zemlju nisu shvatili, i kao rezultat ovoga, pogrešne i preuveličane ideje o njihovoj religiji kružile su među okolnim narodima, a magijske obrede koji su obavljani pri sahranama neuki su predstavlj ali kao luckasta dela praznoverja ili kao obmane "crne" veštine. Dok je ma­ gija svakog drugog naroda drevnog Istoka bila potpuno usmerena protiv sila mraka i izmišljena da osujeti nji­ hove strašne namere prizivanjem u pomoć neke vrste bIagonakIonih stvorenja, Egipćani su, međutim, težili da stvore mogućnost da budu u stanju da zapovede svojim bogovima da rade za njih, i da ih prisile da se pojave kad god to zažele. Trebalo je da ovi veliki rezul­ tati budu postignuti upotrebom određenih reči koje je, da bi bile delotvorne, morao odgovarajućim tonom glasa izgovoriti čovek osposobljen prema propisima; takve su se reči mogle ispisati po izvesnim materijali­ ma, papirusu, dragom kamenju i slično, i mogla ih je nositi neka osoba, kada se njihovo dejstvo moglo pre­ neti na bilo koju razdaljinu. Kako je skoro svaki čovek, žena i dete u Egiptu, koji je za to imao sredstava, nosio neki zapis i l i talisman, ne treba se čuditi što su Egipća­ ne, još u vrlo ranom razdoblju, smatrali narodom čarob­ njaka i vračeva. Hebrejski, grčki i rimski pisci ukazivali su na njih kao na stručnjake u okultni m naukama i kao posednike moći koje su se mogle, prema prilici, upotre­ biti za dobro ili na štetu čoveka. Od Hebreja dobijamo, istina uzgred, važno oba­ veštenje o moćima egipatskog čarobnjaka. Sveti Stefan se hvali da se veliki . zakonodavac Mojsije "nauči svoj 2 Egipatska magija

18

EGIPATSKA MAGIJA

premudrosti Misirskoj'" i objavljuje da on "bješe silan u riječima i delima"', i brojne su pojedinosti iz života ovog značajnog čoveka koje pokazuju da je bio upoz­ nat sa mnogim postupcima egipatske magije. Fraza "si­ lan u riječima" verovatno znači da je, poput boginje lzi­ de, bio "jak na jeziku" i da je reči moći koje je pozna­ vao kazivao sa tačnim izgovorom, nije zastajkivao u govoru i savršeno je izdavao naređenje i izgovarao reč. Pretvaranje zmije u nešto što je prividno beživotan, drveni štap', i ponovno pretvaranje štapa u sklupčanu zmiju' su veštine koje su izvođene na Istoku od najsta­ rijih vremena; i moć da kontroliše i upravlja pokretima tako otrovnih gmizavaca bilo je nešto čime se Egipća­ nin najviše ponosio i u čemu je bio najveštiji, već u vre­ me kad su gradene piramide. Ali, ovo nikako nije jedi­ ni dokaz da je Mojsije bio vičan egipatskoj magiji, jer su, kao i mudrac Aba-aner, kralj Nektaneb i svi drugi egipatski čarobnjaci od pamtivcka, on i Aron posedo­ vali neobičan štap4 pomoću koga su činili čuda. Na Mojsijevu reč Aron podiže štap i udari po vodi i ona postade krv; on ga pruži preko vode i bezbrOjne se žabe pojaviše; kad je štap udario po prašini ona se pre­ tvori u uši i tako dalje. Mojsije baci pepeo "U nebo" i od Navodi iz StClfOg i Novog zavela preuzeti su iz Vukovog i Dani­ čićcvog prevoda, izdanje Britanskoga i inostranoga biblijskoga druš­ tva, Beograd, ]938. (Prim.prev). I Dela 7, 22. 2 Izlazak 2, 10 i dalje. Dva Mojsijeva protivnika zvala su sc janije i ]amvrijc. (Vicli 2. Timoliju 3, 8). 3 Da će Mojsijev stflP ili zmija progutali štapove ili zmije Egipća­ na trebalo je, naravno, očekivati, baš kao što jc i objavljeno da su nje· gove magične moći jače od moći Egipćana. 4 Zanimljivu raspravu o upotrebi štapa kod Egipćana i Hebrej8 objavio jc Chabas tl An nales dIl Musee Guimet, tom l, str. 35-48, Paris, 1880. :I:

DREVNOST MAGIJSKE PRAKSE

U

EGIPTU

19

njega postadoše kraste i prištevi po ljudima i stoci; on pruži svoj štap i "bješe grad i oganj smiješan s gradom silan veoma" i "propade l an i ječam"; on ispruži štap i dođoše skakavci i tama posle njih. Tad Mojsije sve ovo učini, i donese smrt svim prveneima među Egipćanima na zapovest svog Boga, pomoću reči koje mu On reče da govori. Ali, iako nam hebrejski pisac priča da egi­ patski vračari nisu mogli ponoviti sva čuda Mojsijeva, sasvim je sigurno da je svaki egipatski čarobnjak vero­ vao da može izvesti dela jednako čudesna samo objav­ ljivanjem' imena jednog od svojih bogova, ili rečima moći koje je naučio da izgovara; i mnogo je zabe­ leženih primera egipatskih čarobnjaka koji su potpuno uništili svoje neprijatelje izgovaranjem nekolikih reči koje su posedavale magijsku moć, i vršenjem nekog privid no jednostavnog obreda.' Ali, mora se napra viti velika razlika izmedu Mojsijeve magije i magije Egipća­ na među kojima je živeo; prva je ostvarena na zapoved hebrejskog Boga, dok su drugu izvršili bogovi Egipta na čovekovu zapoved. Kasnije, u prikazu Mojsijevih odnosa sa Egipćani­ ma, nalazimo pripovest o tome kako on "pruži ruku svoju na more, a Gospod uzbi more vjetrom istočnijem, koji jako duvaše cijelu noć, i osuši more, i voda se ras­ tupi. l pođoše sinovi Izrailjevi posred mora suhim, i vo­ da im stajaše kao zid s desne strane i s lijeve strane". Kad su Egipćani došli između dva vodena zida, Mojsije na zapoved Boga pruži svoju ruku na more "i dođe opet more na silu svoju", i "vrativši se voda potopi kola i konjike sa svom vojskom Faraonovom, što i h god bje­ še pošlo za njima u more'" Ali, mnogo pre Mojsija egis

6 2 .

Za pojedinosti vidi III glavu (Magične figure). Izlazak ]4, 2]-28.

20

,

EGIPATSKA MAGIJA

patski čarobnjaci su tvrdili da gospodare vodama mora i reka, kao što možemo videti iz zanimljive priče saču­ vane u Papirusu Vestkar.' Ovaj spis je bio sačinjen po­ četkom XVIII dinastije, oko 1550. pre n. e., ali je jasno da priče u njemu potiču iz Ranog Carstva, i da su za­ pravo stare koliko i Velika piramida. Priču kralju Hu­ fuu (Keops) pripoveda Baiu-f-Ra kao događaj koji se desio u doba kraljevog oca, a kao dokaz čudesnih ma­ gijskih moći koje je posedovao sveštenik' po imenu Ča­ ča-em-anh. Izgleda da je jednog dana kralj Seferu bio utučen i da se obratio dvorskom plemstvu očekujući da će oni pronaći neki način da mu razvesele srce; ali, ka­ ko nisu nikako mogli da razvedre kralja, on izdade na­ ređenje da mu se istog časa dovede pisac knjiga, svešte­ nik Čača-em-anh, i u skladu s kraljevskom zapovešću on bi odmah doveden. Kad je stigao, Seferu mu reče: "Brate moj, obratih se dvorskom plemstvu tražeći neki način da oraspoložim srce, ali mi oni ništa ne nađoše." Tada sveštenik odgovori i posavetova kralja da ode do jezera blizu palate, i da po njemu zaplovi u barci udob­ no nameštenoj stvarima iz kraljevske kuće. "Jer", reče on, "srce Visosti tvoje radovaće se i veseliće se dok bu­ deš plovio tamo amo i gledao divlji čestar oko jezera, i kad ugledaš njegove lepe obale i krasna polja tvoje će srce osetiti sreću." Zatim zamoli da mu kralj dopusti da pripremi putovanje, i zatraži njegovu dozvolu da pone­ se dvadeset kratkih vesala obloženih zlatom, a takođe i dvadeset mladih devica prelepih kosa, divnih oblina i skladnih udova, i dvadeset mreža kojima se ove device mogu odenuti umesto svojim uobičajenim haljinama. 7 Vidi Erman, Die Mi:irciJen des Papyrus Westcar, Berlin, 1890. s On je bio glavni her heb. tj. poglavar sveštenika koji su činodcj­ stvovali u pogrebnim obredima i čitali službu i7. knjige.

DREVNOST MAGIJSKE PRAKSE U EGIPTU

21

Trebalo je da device veslaju i pevaju njegovoj Visosti. Kralj se saglasi sa ovim predlozima i kad je sve bilo spremno, zauze svoje mesto u barci; dok su devojke veslale tamo amo kralj ih je posmatrao i srce mu se os­ lobodi brige. Tad jedna od devojaka veslajući nekako zakači kosu, i jedan od njenih ukrasa načinjen od "no­ vog tirkiza" pade u vodu i potonu; ona prestade da ves­ la, ali ne samo ona, već i sve druge devojke prestadoše da veslaju. Videvši da su devojke prekinule posao, kralj im reče: "Zar nećete veslati?" A one odvratiše: "Naša je predvodnica prestala s veslanjem." Okrenuvši se zatim devojci kojoj je ispao ukras preko ograde, on je upita zašto ne vesla, na šta mu ona ispriča šta se dogodilo. Kralj na to obeća da će joj vratiti ukras. Kralj onda naredi da Čača-em-anh odmah dođe pred njega, i čim mudrac stiže, reče mu: "O, Čača-em­ -anh, brate moj, učinih kako si rekao, i srce Visosti mo­ je radosno postade kad videh kako devojke veslaju. Ali tada ukras načinjen od novog tirkiza koji je pripadao jednoj od veslačica pade u vodu, i ona se zato ućuta i prestade da vesla, i uznemiri ostale svoje drugarice. Re­ koh joj: 'Zašto ne veslaš?' a ona odgovori: 'Ukras [moj] načinjen od novog tirkiza pao je u vodu.' Zatim joj re­ koh: 'Ja ću ti ga vratiti.'" Na ovo sveštenik i pisac knjiga Čača-em-anh izgovori izvesne reči moći (hekau), i uči­ nivši tako da jedan deo jezerske vode pređe na drugi, nađe ukras kako leži na krhotini grnčarije, uze ga i da­ de devojci. Voda je tada bila duboka dvanaest lakata, ali kad je Čača-em-anh podigao jedan deo vode na dru­ gi, taj je deo bio dubok dvadeset četiri lakta. Čarobnjak ponovo izgovori izvesne reči moći, i voda jezera posta­ de ista kao što je bila pre nego što je učinio da jedan njegov deo pređe n a drugi; i kralj priredi svetkovinu za ceo dvor i nagradi Čača-em-anha darovima svake

22

EGIPATSKA MAGIJA

vrste. To je priča o moći koju je posedavao čarobnjak u vreme kralja Hufua (Keops), koji je vladao na početku IV dinastije, oko 3800. pre n. e. Prepi s ove priče koji posedujemo stariji je od razdoblja u kome je Mojsije živeo, i otuda ne postoji nikakva mogućnost da u njoj vidimo iskrivljenu verziju čuda morske vode koja stoji poput zidova, jedan s desna, a drugi s leva; s druge stra­ ne, Mojsijevo čudo može svakako imati neke veze sa Čača·em-anhovim. Grci i Rimljani su gajili veliko poštovanje ne samo za mudrost" Egipćana, već i za moći dejstvene magije " koje su, kako se mislilo, oni posedavali. Grčki putnici koji su poseti li Egipat doneli su u svoju zemlju mnogo obaveštenja u vezi s njegovom religijom i civilizacijom i, iako su pogrešno protumačili mnogo od onog što su tamo videli i čuli, neki od najvećih grčkih mislilaca smatrali su tu zemlju ne samo postojbinom znanja i vrelom civilizacije i umetnosti, već takođe i praizvo­ rom onog što se zvalo "bela magija" i "crna veština". U izvesnom smislu su preuveličavali moći Egipćana, ali često kada su klasični pisci bili dobro obavešteni, samo su im pripisivali ono magijsko znanje koje su i sami egipatski čarobnjaci tvrdili da poseduju. Upečatljiv pri­ mer ovoga dat je u drugoj knjizi Apulejevih Preobražaja gde je, seti ćete se, ispričano sledeće. Učenik Telefron stiže jednog dana u Larisu, i dok je tumarao naokolo skoro bez prebijene pare, ugleda nekog starca kako sto­ ji na velikom kamenom bloku objavljujući da će svako ko se prihvati da čuva telo mrtvaca primiti dobru na­ gradu. Kad je Telefron upitao da li su mrtvaci imali običaj da beže, starac na to osorno odgovori da su veš­ tice iz cele Tesalije običavale da zubima otkidaju ko­ made mesa sa lica pokojnika da bi pomoću njih sačini­ le bajalice, i da bi se zaštitila, tela mrtvaca su se morala

DREVNOST MAGIJSKE PRAKSE II EGIPTU

23

čuvati preko noći. Mladić onda upita koja bi bila njego­ va dužnost ako bi se prihvatio tog zadatka, i rečeno mu je da će morati da ostane potpuno budan cele noći, da netremice pilji u mrtvo telo, da ne gleda ni levo ni des­ no i da ne zatvara oči čak ni da bi trepnuo. Ovo je bilo apsolutno neophodno, jer su veštice bile u stanju da izađu iz svoje kože i uzmu obličje ptice, psa ili mačke, i njihovo je lukavstvo bilo toliko da su mogle uzeti oblič­ ja muva i uspavati čuvara. Ako bi popustila čuvareva pažnja i veštice osakatile telo, otkinuti komadi mesa bi se nadoknadili sa čuvarevog tela. Telefron se prihvati posla za hiljadu numija i starac ga odvede do kuće, i kad ga uvedoše u sobu u kojoj je ležalo telo, nađe čove­ ka kako na tablicama beleži da su nos, oči, uši, usne, brada itd. bili celi i nedirnuti. Pošto je dobio svetiljku i nešto ulja, on započe bdenje te noći, i sve je bilo kako treba, uprkos tome što se bio jako uplašio, sve do glu­ vog doba, kad u sobu uđe lasica i pogleda poverijivo čuvara; ali on otera iz sobe životinju - koja je bez sum­ nje bila veštica - a onda čvrsto zaspa. U ranu zoru ga odjednom probudiše vojničke trube, i skoro u istom trenu dođe i pokojnikova udovica sa sedam svedoka, i poče da pregleda telo da vidi da li je netaknuto; ut­ vrdivši da nema nikakve ozlede, ona naredi upravitelju da isplati Telefrona, i bila mu je toliko zahvalna da mu je obećala da će ga primiti kao člana domaćinstva. U nameri da izrazi svoju zahvalnost, on pak upotrebi ne­ ke nesrećne reči, i istog trena sluge skočiše na njega, is­ tukoše ga, počupaše mu kosu iz korena, podera še mu odeću i na kraju ga izbaciše iz kuće. Uskoro zatim, dok je lutao okolo, on ugleda pogrebnu povorku kako pro­ lazi forumom, i u tom trenutku jedan starac priđe od­ ru, i kroz jecaj i suze optuži udovicu da mu je otrovala nećaka da bi mogla da nasledi njegovu imovinu i uda

24

EGIPATSKA MAGIJA

se za svog ljubavnika. Ubrzo je svetina koja se skupila htela da joj zapali kuću, i neki je počeše kamenovati; i deca su bacala kamenje n a nju. Kad je porekla optužbu i pozvala bogove da budu svedoci njene nevinosti, sta­ rac uzviknu: "Neka, onda, Božje Proviđenje odluči o is­ tini, kao odgovor na njeno poricanje. Gle, čuveni pro­ rok Zaklas Egipćanin je ovde među nama, i on mi je obećao da će za mnogo novca vratiti dušu pokoj nika iz boravišta mrtvih u podzemnom svetu, i da će učiniti da ponovo boravi kratko vreme u svom telu." Ovim reči­ ma on izvede čoveka odevenog u lanenu tkaninu, sa sandalama od palminog lišća, koji je, kao i svi egipatski sveštenici, brijao glavu, i pošto mu je poljubio ruke i obgrlio noge, zakleo ga je zvezdama, bogovima pod­ zemnog sveta, ostrvom Nila, Poplavom itd., da vrati život mrtvom telu, makar i za najkraće moguće vreme, da bi se tako njegova optužba protiv udovice mogla do­ kazati. Tada preklinjani Zaklas dodirnu usta i grudi umrlog nekom biljkom tri puta, i pošto okrenu lice is­ toku i pomoli se, pluća se pokujnikova počeše nadima­ ti i srce kucati, i podigavši glavu i ramena on upita za­ što su ga vratili u život, a onda zamoli da mu se dozvo­ li cla počiva u miru. U tom trenutku mu se obrati Za­ klas, govoreći da poseduje moć da, posredstvom svojih molitvi, učini da dođu zlodusi i da ga muče, i naredi mu da obelodani kako je umro. S teškim uzdahom on odgovori da mu je žena kojom se nedavno oženio dala da popije otrov, i da je zato umro. Žena je odmah po­ rekla reči svoga muža, i narod koji je okolo stajao opre­ deljivao se za jednu ili drugu stranu. Napokon muž ob­ javi da može dokazati istini tost svojih reči, i pokazujući na Telefrona, koji se prihvatio da mu sačuva telo, reče prisutnima da su ga veštice, posle brojnih pokušaja da izmaknu njegovoj pažnji, bacile u dubok san. Zatim su

DREVNOST MAGIJSKE PRAKSE U EGIPTU

25

ga pozvale po imenu, koje je slučajno bilo Telefron, kao i njegovog čuvara, i dok se nemoćno trudio da se pokori njihovim činima, njegov je čuvar nesvesno us­ tao i šetao okolo. Videvši ovo, veštice silom uđoše u so­ bu kroz neko nepoznato mesto, i pošto su čuvaru otki­ nule nos i uši, one postaviše modele ovih delova na nji­ hovo mesto. Oni koji su čuli ove reči netremice su zuri­ li u mladića, koji odmah podiže ruke i dodirnu ove de­ love, na šta mu nos ostade u ruci, a uši mu kroz prste kliznuše na zemlju. Nas ne zanima kraj ove priče, i zato prelazimo na zapažanje da je čin dodirivanja usta koji je Zaklas iz­ vršio, naravno, deo obreda "otvaranja usta" na koji se tako često ukazuje u religijskim tekstovima, a koji je smatran izuzetno važnim za blagodat pokojnika', i da su na moć vraćanja umrlog u život. koju Apulej pripi­ suje svešteniku ili čarobnjaku, egipatski mudraci u stvari polagali pravo nekoliko hiljada godina pre Hris­ ta, kao što možemo videti u sledećoj priči iz Papirusa Vestkar. Sin kralja Hufua (ili Keopsa, vladao oko 3800. god. pre n. e.) po imenu Herutataf, koji je bio čuven kao učen čovek i čije je ime sačuvano u "Knjizi mrtvih" u ve­ zi sa otkrićem izvesnih poglavlja te čudesne kompilaci­ jelO, razgovarao je jednog dana sa svojim ocem, po svoj prilici o dejstvenoj magiji koju su stari posedavali. Od­ govarajući na neku Hufuovu opasku, on reče: "Sve do sada ti si jedino slušao izveštaje u vezi sa stvarima koje su poznavali ljudi drevnih vremena, i čovek ne zna da li su oni istiniti ili ne; ali, sada ću dati tvojoj Visosti da 9 Vidi V I glavu (Magični obredi). 10 Poglavlja XXX. LXIV, CXXXVII . Vidi Forth by Day (tekst). str. 97, 141, 309.

moj Chapters of Coming

26

EGIPATSKA MAGIJA

vidi mudraca u ovom vremenu, i to jednog koga ne po­ znaješ." Odgovaraj ući na H u fuovo pitanje: "Ko je taj čovek, o, !-lerutatafe?", mladić reče: "To je neki čovek po imenu Teta, koji boravi u Tet-Seneferuu, star je sto i deset godina, i do ovog istog dana jede pet stotina vek­ ni hleba, volovsku plećku i pije sto merica piva. On zna kako da odsečenu glavu ponovo pripoji telu; on zna ka­ ko da natera lava da ga sledi, dok mu se zamka vuče po zemlji; on zna broj apteta Totovog svetilišta." Hufu je do tada dugo tražio aptet Totovog svetilišta, jer je žudeo da načini jedan sličan za svoj sopstveni "vidok­ rug". Iako je sada nemoguće reći šta je aptet bio, sasvim je jasno da je to predmet ili alatka koji se koristio u ve­ zi s delovanjem neke vrste magije, i jasno je da je i kralj bio isto toliko zainteresovan za njeno obavljanje kao i njegovi podanici. Odgovarajući na sinovljeve reči, Hu­ fu mu kaza da ode i dovede mu mudraca, i pošto je kraljevska lađa ili barka bila pristala, Herutataf se upu­ ti prema mestu na kome je živeo mudrac. Pošto su iz­ vesni deo puta plovili uz reku, on i njegova družina sti­ goše u Tet-Se neferu i kad barke privezaše za molo, pri­ nc izađe da bi nastavio putovanje kopnom u nekoj vrsti nosiljke od abonosa, nošenoj na motkama od drveta sesnečem, obloženim zlatom. Kad je stigao u Tetino bo­ ravište, nosiljka je spuštena na zemlju i princ izađe da pozdravi mudraca, i nađe ga kako leži na pletenom krevetu ili dušeku, koji je za njega bio postavljen u dvo­ rištu kuće, dok mu je jedan sluga prao glavu, a drugi trljao stopala. Posle prikladnog pozdrava i pomena mudračevog časnog stanja, Herutataf mu reče da je do­ šao iz velike daljine da bi mu doneo poruku od Hufua, svog oca, i mudrac mu srdačno zažele dobrodošlicu i proreče da će se Hufu visoko uzdići. Pošto se izmenja­ še pozdravi, Herutataf pomognu Teti da ustane, i sta-

DREVNOST MAGIJSKE PRAKSE U EGIPTU

27

rac krenu prem a molu nasla njaju ći se na ruku kralje­ vog sina; i kad tamo stiže, zamo li da se obez bedi brod za prevoz njegove dece i knjig a. Dva su broda odm ah bila prip rem ljena , posada popu njen a i Teta u pratnji poro dice zaplovi niz Nil sa Heru tata Eom . Posl e izvesnog vrem ena druž ina stiže u !-luEuovu palatu i HerutataE dođe pred oca i izvesti ga da je doveo mudraca Tetu da ga vidi; !-lufu izdade naređenje da ga smes ta dovedu pred njega, i pošt o izađe u stub ište pala ­ te, uvedoše Tetu . Hufu mu reče : "Kako to, Teta, da te nikad nisam vide o?" A mud ra� odgovori : "O, Prinč e, ona j koji je pozv an dola zi; i pošt o me ti pozv a, gle, ov­ de sam . " !-lufu mu reče : "Da li je tačn o, prema onom što se priča , da ti znaš da telu prip ojiš glavu koja je od­ sečena?" A mud rac odgo vori: "Da, o, moj gospodaru Prinče, ja uisti nu znam kako da to urad im." A Hufu re­ če: "Neka mi se dovede sužanj koji je u tam nici zatvo­ ren, da mu izrek nem pres udu" , ali Teta odvr ati: "Ne, moj gosp odar u kral ju, neka se ovo ne izvrši na čoveku, već na nekom stvoru koji prip ada svet im živo tinja ma. " Tada mu neko done se gusk u, i pošt o joj od se če glavu, on polo ži njen o telo na zapa dnu, a glavu na istoč nu stran u stub išta. Teta se onda uspravi i izgovori izvesne reči magijske moć i, na šta se telo poče mica ti, isto kao i glava , i svaki put kad bi se pokr enuli bejah u sve bliže jedn o drugom, dok najzad glava ne dođe na svoje pra­ vo mest o na ptici , koja odm ah zagaka. Posl e ovoga Teti donesoše i pticu het-aa, i na njoj on izvede isto čudo kao i na gusk i; i da bi dokazao da pose duje sličn u moć i nad životinjama, dovedoše mu vola , i pošto mu odseče glavu koja pade na zem lju, on izgovori reči magijske mo ći, i vo se uspr avi i nastavi da živi kao i pre. Dve priče iz Papjrusa Vestkar koje su gore navede­ , ne dovo ljne su da dokažu da je vešt ina magijskog dela -

28

EGIPATSKA MAGIJA

nja bila poznata Egipćanima već u IV dinastiji, i sve što iz kasnijih tekstova saznajemo, ukazuje da je gotovo nemoguće zamisliti neko razdoblje u Egiptu u kome ni­ je bilo tako. Ali, "mudrost" Egipćana je bila dvojne pri­ rode, to jest, posedovali su dve vrste "mudrosti" koje su im omogućavale da opšte i sa materijalnim i sa duhov­ nim svetom; okolni narodi, međutim, nisu razlikovali ove dve vrste i zbog toga su pogrešno shvatili suštinu ovog pitanja. Jedno od najstarijih imena za Egipat jeste Kamt" " ili "Kemt", i ta reč znači "crn" i l i "mračan"; pristajala je ovoj zemlji zbog tamne boje mulja koji je obrazovao tlo sa obe strane Nila; egipatski hrišćani, ili Kopti, preneli su ovu reč Grcima, Rimljanima, Sirijcima i Arapima u obliku Heme. Egipćani su, još u vrlo ranom razdoblju, bili poznati po svojoj veštini u preradi metala i pokuša­ jima da ih pretvaraju i oni su, prema grčkim piscima, koristili živu u procesima kojima su odvajali metale zlato i srebro iz prirodne rude. I z ovih procesa je dobi­ jan "crni" prah ili materija za koju se smatralo da pose­ duje najčudesnije moći, i da u sebi sadrži osobenosti različitih metala; u njemu je bila sadržana njihova stvarna suština. Na mistički način je ovaj "crni" prah bio poistovećen sa telom koje je bog Oziris posedovao u podzemnom svetu, i oboma su se pripisivale magične osobine, i za oboje se mislilo da su izvor života i moći. Tako se, uporedo s razvojem veštine uobičajenih postu­ paka obrade metala, u Egiptu razvijalo i verovanje da magijske moći postoje u sredstvima za ubrzanje toplje­ nja i u legu rama; i veština prerade metala, i poznava­ nje prirode metala i njihovih magičnih moći, bili su opi­ sani imenom "Hemeja", to jest, "preprava crne rude" (ili "praha") koja je smatrana aktivnim principom u pretvaranju metala. Arapi su ovom imenu pripojili

•

DREVNOST MAGIJSKE PRAKSE U EGIPTU

29

član aj, i tako dobijamo reč AI-Hemeja, ili Alhemija, koja će ovekovečiti slavu Egipćana kao uspešnih znala­ ca i "bele magije" i "crne" veštine. Pored zanatske veštine, Egipćani su bili vični i književnim sastavima i plodni stvaraoci knjiga, poseb­ no onih koje se odnose na obrede vršene za blagodat umrlog. Nemamo, na žalost, nikakvog načina da do­ znamo šta su rani savremeni narodi mislili o egipat­ skim pogrebnim obredima, ali se čini izvesnim da su uglavnom n a osnovu njih oni pribavili slavu čudotvo­ raca. Da je kojim slučajem nekom pripadniku pustinj­ skog plemena bilo dopušteno da posmatra obrede koji su se vršili kada su kraljevi za koje su sagradene pira­ mide bili u njih polagani, priče koje bi poneli sa sobom bile bi primljene kao siguran dokaz da su Egipćani imali moć da umrlog ožive, da udahnu život kipovima i da izdaju naređenja svojim bogovima samo izgovora­ njem njihovih imena kao reči moći. Nizovi hijeroglifa kojima su često bili prekrivani zidovi grobnica, i figure bogova, naslikane i l i isklesane na stelama i sarkofazi­ ma, sigurno b i ostavile još jači utisak na varvarski na­ rod koji je uvek sa strahopoštovanjem gledao na pisanu reč i onog koji je razume. Sledeća priča od Masudija" pokazaće nam gledišta koja su Arapi imali u vezi sa natpisima i figurama bogova u egipatskim hramovima. Kada se Faraonova vojska utopila u Crvenom moru, iz­ gleda da su se žene i robovi uplašili da ih ne napadnu kraljevi Sirije ili Zapada; u ovakvoj neprilici oni za kra­ ljicu izabraše neku ženu po imenu Daluka, jer je bila mudra, razborita i vična magiji. Prvi Dalukin posao je bio da ceo Egipat okruži zidom koji su čuvali muškarci 11

ris,

Les Prairies d'Or (ured. 1863, tom II, str. 398.

B, de Meynard i P. de CourteHle), Pa­ ,

,

30

EGIPATSKA MAGIJA

postavljeni duž njega na malim rastojanjima, a cilj joj je isto toliko bio da zaštiti svog sina, koji se bio potpuno predao lovu, od napada zveri, koliko i Egipat od najez­ de nomadskih plemena; pored toga, ona oko zida po­ stavi figure krokodila i drugih strašnih životinja, Za vreme svoje tridesetogodišnje vladavine ona ispuni Egipat hramovima i figurama životinja; takode načini figure muškaraca u obličju stanovnika zemalja koje ok­ ružuju Egipat, Sirije i Zapada, i životinja koje su jahali, U hramovima je skupila sve tajne prirode i sve privlač­ ne ili odbojne sile koje su sadržane u mineralima, bilj­ kama i životinjama, Izvodila je vradžbine u onom tre­ nutim kada su nebeska tela u svom obrtanju bila pod­ ložna delovanju više sile, I ako bi neka vojska krenula iz bilo kog dela Arabije ili Sirije da napadne Egipat, kraljica bi učinila da figure vojnika i životinja koje su jahali nestanu pod zemljom, i ista sudbina bi odmah zadesila živa stvorenja koja su one predstavljale, ma gde da su se usput našla, i uništenje figura na kipovima povlačilo je za sobom uništenje neprijateljske vojske, Ukratko, oni koji nisu mogli ni da shvate velike figure bogova koje su bile isklesane ili naslikane na zidovima, ni da pročitaju hije roglifske natpise koji su ih pratili, smatrali su da one nisu ništa drugo nego magijske figu­ re i formule namenjene da služe kao talismani, Istoričar Masudil' navodi primer moći delotvorne magije koju je posedovao neki Jevrejin, a koji potvrduje cla su magijski postupci Egipćana prešli na istok i našli pogodno tlo kod Jevreja koji su živeli u Vavilonu i oko njega, Ovaj čovek je rode n u selu Zurarah u kufskoj ob­ lasti, i bavio se dejstvenom magijom, U džamiji u Kufi, 12

Les Prairies d'Or (ured. B. de Meynard). Paris,

str, 266, 267,

,I

1865,

lom IV,

DREVNOST MAGIJSKE PRAKSE U EGIPTU

31

u prisustvu Valicla ibn Ukbaha, on je prouzrokovao ne­ koliko natprirodnih pojava, i učinio da stasit kralj, koji je jahao konja, u galopu prede dvorište džamije, Zatim se pretvori u kamilu i hodaše po konopcu; i učini da prikaza magarca prode kroz njegovo telo; i najzad, po­ što je ubio čoveka, on mu od se če glavu i odvoji je od trupla, i kaci prede mačem preko oba dela, oni se spoji­ še i čovek ožive, Ovo poslednje delo podseća na spaja­ nje glave mrtve guske sa telom i vraćanje životinje u život, kako je ranije bilo opisano, Sacla moramo ukratko opisati glavna sredstva na koja su Egipćani računali u magijskom delanju, to jest magično kamenje ili amajlije, magične figure, magične slike i formule, magična imena, magične obrede itd" i one delove Knjige mrtvih koji se odnose na ove teme uopšte,

MAGiČNO KAMENJE ILI AMAJLIJE

GLAVA I I MAGleNO KAMENJE ILI AMAJLIJE

je ime dato onoj vrsti predmeta, ukrasa i delova odeće i opreme, načinjenih od raznih materijala koje su koristili Egipćani, a kasnije i drugi narodi, da bi zaštitili ljudsko telo, bilo živo ili mrtvo, od štetnih uti­ caja i napada vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Reč "amajlija" potiče od arapskog korena koji znači nositi, " držati", otuda je amajlija nešto što se nosi" i ovo ime " se široko upotrebljavalo za svaku vrstu talismana ili ukrasa kojima su pripisivane natprirodne moći. Nije jasno da li je amajlija pre svega bila namenjena zaštiti živog ili mrtvog tela, ali izgleda da je prvobitno bila no­ šena da bi štitila svog vlasnika od divljih životinja i zmija. Vremenom su se razvijale religijske ideje i vero­ vanja, i kao posledica toga pronađene su nove amajlije koje su predstavljale nova shvatanja; i predmeti koji su mogli da zaštite žive bili su u stanju, lakom promenom u svesti onih koji su ih nosili, da zaštite i mrtve. Štavi­ še, kako je očuvanje pokvarljivog tela, sa svim njego­ vim netaknutim udovima, bilo od životne važnosti za život duhovnog i nepokvar/jivog tela, za koje se vero­ valo da nastaje iz njega, mrtvo telo je pod uticajem no­ vih verovanja postalo pravo skladište amajlija. Svaki •

"AMAJLIJA"

33

deo tela je bio stavljen pod posebnu zaštitu neke amaj­ lije i izvestan broj predmeta, za koje se verovalo da uopšte čuvaju telo od zmija, crva, plesni, raspadanja i truljenja, bio je nesebičnom rukom položen po telu, oko njega i izmedu zavoja u koje je bilo zavijena. Ne može se reći kada su Egipćani počeli da stavljaju amaj­ lije na svoje mrtve, i isto tako je nemoguće reći kada se rodilo verovanje u dejstvenost takve i takve amajlije; izgleda, medutim, jasno da izvesne amajlije predstav­ ljaju tako stara verovanja i sujeverja, da su čak i Egip­ ćani ponekad bili u nedoumici oko njihovog porekla i značenja . Postoje dve vrste amajlija: (1) one koje su ispisane magičnim formulama i (2) one koje to nisu. U najrani­ jim vremenima su formule ili molitve bile izgovarane nad amajlijama koje su nosili živi ili koje su na umrle stavljali sveštenici ili ljudi koje je zajednica odredila da vrše versku službu; ali nije bilo u moći svakog čoveka da ih koristi, i u srazmerno ranom dobu reči magijske moći i molitve bile su urezane na amajlijama, koje su tako postale nosioci dvostruke moći, to jest moći za ko­ ju se mislilo da je svojstvena materiji od koje je načinje­ na amajlija, i one koja je ležala u rečima ispisanim po njoj. Najranije ime za formule nađene na amajlijama je hekau, i za pokoj nika je bilo toliko nužno da bude snabdeven ovim hekau, ili "rečima moći", da je u XVI veku pre n. e., a verovatno i više od hiljadu godina rani­ je, u Knjigu mrtvih bio ubačen poseban odeljak1 3 sa ci­ ljem da ih navede da dođu do njega, ma na kom se mestu nalazile, "hitrije od hrtova i brže od svetlosti". Najranije poznate egipatske amajlije su komadi zele13 Tj., XXIV poglavlje. koje nosi Il
magija

34

EGIPATSKA MAGIJA

nog škriljca, različitih oblika, životinjskih ili drugih, ko­ ji su stavljani na grudi pokojnika; nađeni su u velikom broju u praistorijskim ili predinastičkim grobovima na nekoliko mesta u Egiptu. Skoro je neverovatno da su Ih načinili urođenici koji su nastanjivali Egipat, jer, upr­ kos raznim pretpostavkama u vezi s njihovom name­ nom i upotrebom, gotovo je sigurno da, kako je M . ). de Morgan rekaol', oni "pripadaju kultu". Prema ovom piscu, njihova upotreba je bila izrazito raširena do kra­ ja neolitskog razdoblja, ali su, dolaskom naroda koji . . zovemo Egipćanima, oni postah vrlo retki. U kasIlIJem razdoblju su životinjski oblici nestali, a njihovo mesto su zauzele ploče od škriljca, pravougaonog oblika, po kojima su grubim potezima urezane figure životinja itd. Teorija da su ovi predmeti služili kao brusevI iii kao ploče za otiranje boje neće se održati iz razloga ko­ je je M. ). de Morgan naveo. Štaviše, u zelenom kame­ nom skarabeju koji se u dinastičkim vremenima stav­ ljao na grudi pokojnika, verovatno nalazimo preživeli običaj upotrebe zelene amajlije od škriljca iz predmas­ tičkih vremena u Egiptu, i u pogledu cilja sa kojim je načinjen, i u pogledu materijala. Ali, običaj pisanja he­ kau, ili reči moći, na papirusu je skoro isto toliko star koliko i običaj nji hovog pisanja na kamenu, i iz natpisa na zidovima hodnika i odaja piramide Unasa, kralja Egipta oko 3300. pre n. e., vidimo da je s njim bila sah­ ranjena "knjiga sa rečima magijske moći".I5 Na drugom mestu" se kaže da je knjiga koju je Teta kralj Egipta oko 3266. pre n. e., imao kod sebe "imala uticaj na srce bo­ gova"; i nema sumnje da je cilj svakog religijskog teksta ,

14 IS 16

Etlmographie Pri:historique, sir. Unas, ured. Maspero, red 584. Teta, ured. Maspero, red 351.

144.

•

MAGl eNO KAMENJE ILI AMAJLIJ E

koji je ikad ispisan na grobnici, steli, amajliji, kovčegu, papirusu itd., bio da pokojniku da vlast nad bogovima, da bi ih tako mogao naterati da izvrše njegovu volJu. 1.

AMAJLIJA SRCA,
Srce nije bilo samo sedište životne moći, već isto tako izvor i dobrih i rđavih namera; ponekad je ozna­ čavalo i svest. Posle smrti je čuvano sa posebnom pažnjom i odvojeno balsamovano, a onda, zajedno sa _ plućima, smeštena u posudu koja je stavljena pod zastl­ tu boga Tuamutefa. Njegovo očuvanje je smatrano toh­ ko značajnim, da je u Knjigu mrtvih u ranom razdoblju bio unesen jedan tekstl', sa ciljem da pokojniku obez­ bedi srce umesto onog koje je uklonjeno u postupku balsamovanja. Tekst glasi: "Neka srce moje bude sa mnom u Kući srca! Neka grudi" moje budu sa mnom u Ku �i srca'. Neka � rce mo­ . je sa mnom bude, i neka tamo pocme, Ih Ja necu .okUSI­ . ti kolače Ozirisove na istočnOj stralll Cvetnog lezera, niti ću imati barku da pođem niz Nil, ni drugu da l
•

_ •

•

17 Poglavlje XXVI, pod naslovom "Poglavlje o davanju srca po­ kojniku." 18 Doslovno "pericardium", srčani omotač", 3 '

•

35

EGIPATSKA MAGIJA

36

izvršeno ono što ja naredim u Kući Ptahovog Kaa. Raz­ umeću srcem svojim i zagospodariću srcem svojim, ste­ ći ću vlast nad rukama svojim, steći ću vlast nad noga­ ma svojim, imaću moć da učinim sve što moj ka (tj. dvojnik) zaželi. Duša moja neće biti sputana telom na kapiji podzemnog sveta, već ću ući i izaći u miru. " Verovalo se da će pokojnik, kad izgovori ove reči, odmah steći moći koje je želeo da poseduje u budućem svetu; i kad je stekao vlast nad svojim srcem, srce, dvoj­ nik i duša su imali moć da idu kud zažele i da rade šta i m je volja. Spominjanje boga Ptaha i njegove saputni­ ce Sehet pokazuje da je ovo poglavlje delo sveštenika iz Memfisa, i da su ideje otelovljene u njemu vrlo stare. Prema Nehtu-Amenovom papirusu, amajlija srca, koja se pominje u gornjem poglavlju, trebalo je da bude načinjena od lapis-Iazulija, i nema sumnje da se vero­ valo da ovaj kamen poseduje izvesna svojstva koja su bila korisna onima koji su ga nosili. Setićete se, takođe, da je, prema jednom predanjul', pronađen tekst LXIV poglavlja Knjige mrtvih ispisan slovima od lapis-Iazuli­ ja za vlade Hesep-tija, kralja Egipta oko 4300. pre n . e., i način na koji je ova činjenica pomenuta u obrednom uputstvu ovog poglavlja dokazuje da mu je pridavan poseban značaj. Ali, iako se srce moglo čoveku dati posredstvom gornjeg poglavlja, bilo je neophodno da pokojnik pove­ de najveću brigu da mu ga ne odnese čudovište, pola čovek a pola zver, koje je išlo naokolo tražeći srca koja je moglo da odnese. Da bi se sprečila ovakva nesreća, bilo je napisano ništa manje nego sedam poglavlja Knji­ ge mrtvih (No. XXVII. XXVI I I, XXIX, XXIXA, XXX, XXXA i XXXs). Poglavlje XXVII je bilo povezano sa 19

Vidi Chapters of Coming Fortl1 bij Day ( p revod str. 1 1 9). ,

MAGi ČNO KAMENJE ILI AMAJLIJE

37

amajlijom srca načinjenom od belog, poluprozirnog kamena, i ono glasi: "Zdravo da si, ti koji odnosiš srca! Zdravo, ti što kradeš srca, i koji činiš da srce čovekovo prođe kroz preobražaje svoje shodno delima svojim, ne daj da mu pred tobom naškodi ono što je učinio! Klanjam vam se,

nIB b ,

l

Sveštenik Nefcr-uben-f štiti svoje srce od razoritelja srca. (Iz Navil!e, Todrcnbllch, tom l, tabla 39)

o, bogovi večnosti, vi posednici neprolaznosti, nemojte zgrabiti ovo srce Ozirisovo", i ne dajte da se reči zla pojave protiv njega; jer to je srce Ozirisovo, i ono pri­ pada njemu koji je sa imenima mnogim'l, moćniku čije su reči udovi njegovi i koji pušta da mu srce u telu svom boravi. Pobedonosno je srce Ozirisovo i ono se pred bogovima obnavlja: on je stekao moć nad njim i nije bio osuđen prema onome što je učinio. Stekao je moć nad udovima svojim. Srce ga njegovo sluša, on je 20

Tj., pokojnik koji je bio poistovećen dijom mrtvih, 'I T'J ., Tot.

sa

Ozirisom, bogom i

su­

•

38

EGIPATSKA MAGIJA

gospodar njegov, ono je u telu njegovom i neće ga ni­ kad napustiti. Ja, Oziris, pobednički u miru i pobedo­ nosan u divnoj Amenti i na planini večnosti, naređu­ jem ti [o, srce] da mi budeš pokorno u podzemnom svetu," Još jedno poglavlje (XXIXB) je bilo vezano za amaj­ liju srca načinjenu od kamelija na, čiji se tako brojni primerci mogu naći u velikim muzejima; tekst glasi: "Ja sam Benu", duša Raova, i vodič bogova koji su u pod­ zemnom svetu, Njihove božanstvene duše izađoše na zemlju da izvrše volju dvojnika njihovih, neka zato i Ozirisova duša izađe da izvrši volju njegovog dvojni­ ka," Benu je takođe bila i Ozirisova duša, i tako je amajlija obuhvatala i Ozirisovu i Raovu zaštitu, Od svih poglavlja koja se odnose na srce, među Egipćanima je najomiljenije bilo ono koje je opšte po­ znato kao Poglavlje XXXB, i njegov se značaj sa religij­ ske tačke gledišta ne može nikad prenaglasiti, Starost ovog poglavlja je nesumnjiva, jer prema Nuovom papi­ rusu", spisu sa početka XVIII dinastije, ono potiče iz vremena Hesep-tija, kralja Egipta oko 4300, pre n, e., i izgleda da je bilo dodatak ili dopuna LXIV poglavlju, koje je tvrdilo da u jednom poglavlju donosi suštinu svih "Poglavlja izlazaka danju", U obrednom uputstvu za verziju ovog poglavlja, datu u istom papirusu", po­ glavlje XXXB je povezano sa Herutatafom, sinom Hu­ fua (Keops), čovekom poznatim po mudrosti, i tamo se nalaže da se reči ovog poglavlja izgovaraju nad skara­ bejom od tvrdog zelenog kamena, koji će se staviti na pokojnikove grudi, gde je normalno bilo srce; tada će 22

Ptica BCllu se obično poistovećuje sa feniksom. 23 Brit. muz., No 10477, list 13. 24 Vidi lisI 21. .

,

MAGI Ć NO KAMENJE ILI AMAJLIJE

39

ova amajlija izvršiti za njega "otvaranje usta"", jer će reči poglavlja zaista biti "reči moći", Od izgovaranja re­ či ovog poglavlja nad skarabejom do njihovog ureziva­ nja na njemu bio je samo jedan korak, i on je učinjen već u IV dinastiji. Tekst ovako glaSi:

Merenje pisara Ncbscnija njegovim srcem na terazijama u prisustvu Ozirisa. (Iz Nebscnijcuog papirusa, list 4)

"Srce moje, majko moja; srce moje, majko moja! Srce moje kojim sam na svet došao! Neka mi se ništa ne ispreči na [mom] sudu; neka mi ne bude prepreka u prisustvu suverenih prinčeva; neka se ti od mene ne odvojiš u prisustvu onog koji čuva Terazije! Ti si moj dvojnik (ka), stanovnik mog tela, bog Hnemu koji sas­ tavlja i jača udove moje, Izadi na mesto sreće kuda ide­ mo, Neka Senil, koji od'r eđuju okolnosti života ljud­ skih, ne daju da mi ime zasmrdi, Neka nam bude ugod­ no, i neka nam ono što čujemo ugodno bude, i neka se tamo od srca radujemo dok se reči mere, Neka se ništa lažno protiv mene ne izusti pred velikim bogom, gos2S

Vidi V I glavu (Magični obredi) .

,

40

EGIPATSKA MAGIJA

podarom Amenteta. Uistinu, kako ćeš veliki biti kad u pobedi ustaneš." Ovo je poglavlje pokojnik kazivao kada se nalazio u Ozirisovoj Sudnici, dok mu je srce na terazijam a me­ reno perom, simbolo m onog što je pravedno i istinito. Na osnovu izvesnih papirusa izgleda kao da je prethod ­ ne reči trebalo, strogo uzevši, d a kaže pokojnik, kada je meren prema sopstvenom srcu, a ta ideja je sasvim raz­ ličita od one o sudenju srcu pred bogovima. 2 . AMAJLIJA SKA RABEJA.

�

Iz onog što je ranije rečeno, videće se da je vrlo ra­ no bilo propisa no da se amajlija srca, koja je bila pove­ zana sa najvažn ijim i najomil jenijim poglavl jima za za­ šti t u srca, pravi u obliku skarabe ja. Ideje koje su Egip­ ćani imali o ovom insektu možem o slediti sve do vre­ mena gradnje Piramid a2 6, i nema sumnje da su one preclsta vljale verovanja koja su čak i u tako ranom raz­ doblju bila vrlo stara. Izgleda da je Egipćanin ovako razmišlj ao: pošto je prirodno srce izvađeno iz tela pre balsamovanja, a telu je potrebno drugo da služi kao iz­ vor života i kretanja u novom životu, drugo srce se mo­ ra staviti na njegovo mesto. Kamen o srce je, međut im, bilo da je načinje no od lapis-la zu lija ili karnei ijana, i pak samo kameno srce i, iako posredstvom ispra vno izgovorenih molitv i ono sprečava da prirodn o srce od­ nesu "oni koji otimaju srce", ono samo ne poseduje niš­ ta što bi se moglo iskoristiti za davanje novog života i bića telu na kome leži. Sam skarabej i l i buba pak pose­ duje izvanredne moći, i ako se načini figura skarabeja i 26

Kaze sc da je kralj Teta "živco kao skarabcj" ( Tera, rcd 89); i opCI sc bic; "Pepi je sin Skarabeja koji jc rođen II ' Ictepe tu pod ko­ som severnog Jusaas a." (Pepi, rcd 422).

MAGIĆNO KAMENJE ILI AMAJLIJE

41

po njoj ispišu odgovarajuće reči moći, ne samo da će se zaštititi mrtvo prirodno srce, već će se onom na čije je telo postavljen dati takođe i novi život i biće. Štaviše, skarabej je bio lIZor i simbol boga Hepere, nevidljive moći stvaranja koja je pokretala sunce preko neba. Na­ ročita buba koju su Egipćani odabrali kao uzor za amajlije pripada porodici Lamellicorn koja se hrani ba­ legom i živi u tropskim zemljama. Primerci su većinom crne boje, ali se medu njima mogu naći i neki ukrašeni najbogatijim bojama metalnog sjaja. Postoji upadljiva osobenost u građi i položaju zadnjih nogu, koje su po­ stavljene tako blizu završetka tela i tako daleko jedna od druge, da ovaj insekt poprima najneobičniji izgled dok hoda. Ovaj naročiti raspored je, međutim, posebno pogodan za svoje vlasnike pri valjanju lopti od izmet­ nih materija u koje polažu jaja. Ove lopte su u početku nepravilnog oblika i mekane, ali, postepeno, i za vreme kotrljanja, postaju zaobljenije i tvrele; guraju i h zadnjim nogama. Ponekad su ove lopte četiri do pet santimeta­ ra u prečniku, i bube stoje skoro na glavama dok ih kotrljaju, glava okrenutih od lopti. Ovo manevrisanje ima za cilj zatrpava nje lopti u rupe, koje su ovi insekti pre toga iskopdli da bi ih u njih smestili; i kad se izlegu, larve se hrane balegom iz ovih lopti. Izgleda da ove bu­ be nemaju sposobnost da prepoznaju sopstvene lopte, pošto će se, u slučaju da i zgube sopstvenu, dočepati onih koje pripadaju drugima; istina, kažu da ponekad nekoliko njih pomaže pri kotrljanju iste lopte. Mužjaci isto kao i ženke učestvuju u kotrljanju lopti. Lete za vreme najvrelijeg doba dana." 27 Vidi J. O. Westwood, Introduction to Ihe of Jnsects, London, 1839, tom l. str. 204 i dalje.

Modern CI(lssification

42

EGIPATSKA MAGIJA

Stari su narodi imali nekoliko zanimljivih shvata­ nja o skarabeju, bilo o vrsti scaraboeus sacer ili ateuchus Aegyptiorum28, i Elijan, Porfirije i Horapolo su tvrdili da ne postoji ženka skarabeja. Poslednji od navedenih pisaca je smatrao da skarabej označava "samo rođe­ nog", jer je on samonastalo stvorenje, budući da ga žen­ ka nije začela. On dalje kaže da ova buba kotrlja od is­ toka prema zapadu loptu koju je napravila od balege, i pošto je iskopala rupu, ona je zakopava u nju dvadeset osam dana; dvadeset devetog dana ona otvara loptu i baca je u vodu, a iz nje izlaze skarabej i. Činjenica da skarabej leti za vreme najvrelijeg doba dana učinila je da se ovaj insekt poistoveti sa suncem, i da se lopta sa jajima poredi sa samim suncem. Nevidljiva moć Boga, koja se ispoljava u obličju boga Hepere, bila je uzrok sunčevog kotrljanja preko neba, a čin kotrljanja je do­ neo skarabeju ime heper, tj. "onaj koji kotrlja". Sunce je nosilo u sebi klice života, i kako je lopta ovog insekta sadržavala klice mladih skarabeja, bila je takođe pois­ tovećena sa suncem kao stvorenjem koje na poseban način stvara život. Kako je bog Hepera takođe pred­ stavljao nedelatnu, ali živu materiju, koja samo što nije započela životni tok, u vrlo ranom razdoblju je bio smatran bogom vaskrsenja; i pošto je skarabej bio pois­ tovećen s njim, ovaj insekt je odjednom postao simbol boga i uzor vaskrsenja. Mrtvo ljudsko telo je, međutim, u jednom svom vidu nosilo u sebi klicu života, to jest klicu duhovnog tela, koje je probuđeno u život posred­ stvom molitvi koje su izgovarane i obreda koji su vrše­ ni na dan sahrane; sa ove tačke gledišta, lopta sa jajima ovog insekta i mrtvo telo bili su istovetni. Kako je ovaj insekt davao skriveni život svojim jajima u lopti, tako 28 Vidi

Mummy. str. 233.

MAGl eNO KAMENJE III AMAJLIJE

43

će, mislilo se, i model skarabeja, sam po sebi simbol boga Hepere, takode dati skriveni život mrtvom telu na koje je stavljen, ali samo pod uslovom da su odgova­ rajuće "reči moći" bile prvo nad njim izgovorene ili po njemu ispisane. Izgleda da se još od pamtiveka u Egip­ tu i istočnom Sudanu ideja "života" dovodila u vezu sa skarabejom, jer se do dana današnjeg ovaj insekt suši, tuca i meša s vodom, a zatim ga piju žene koje veruju da je to sigurno sredstvo za stvaranje velikih porodica. U drevnim vremenima, kada je čovek želeo da odagna posledice čini i vradžbina svake vrste, mogao je to uči­ niti odsecanjem glave i krila velike bube, koje bi onda skuvao i stavio u ulje, Glava i krila bi se potom zagre­ vali i natopili uljem zmije apnent, i pošto bi se još jed­ nom prokuvali, čovek bi trebalo da popije ovu mešavi­ nu. 29 U Egiptu su pronadene nebrojene hiljade amajlija skarabeja, i njegovi različiti oblici su izvanredno broj­ ni. Pravljeni su od zelenog bazalta, zelenog granita, krečnjaka, zelenog mermera, plavog blata, paste, pla­ vog stakla, purpura, plavog i zelenog gleđosanog porce­ lana itd.; i reči moći su u glavnim crtama obično urezi­ vane u podnožju. U retkim slučajevima skarabej ima ljudsko lice ili glavu, i ponekad su mu na leđima ucrta­ ne figure Raove barke, ptice Benu, "Raove duše" i Ho­ rovog oka, Zeleni kameni skarabeji su često umetani u zlato, i imaju zlatnu prugu preko leđa sve do mesta gde se spajaju krila; ponekad su cela leđa pozlaćena, a po­ nekad je podnožje prekriveno zlatnom pločom u koju su utisnute ili urezane reči moći. Ponekad je podnožje skarabeja načinjeno u obliku srca, i ta činjenica dokastr.

29 Vidi Joachim.

160.

Das iiiteste Buch aber HeiJJwndc. Berlin. 1890.

44

EGIPATSKA MAGIJA

zuje blis kos t veze koj a je postoja la izm eđu am ajli ja src a i ska rab eja . U kas niji m vre me nim a, to jes t oko 120 0. pre n. e., vel iki pogrebni ska rab eji su bili um eta ni u gru d ne ukrase u obl iku pilo na " nač inje ne od por cel a­ na raz liči tih boj a, na koj ima je Sun čev a barka ucr tan a raz nim boj am a ili izra đen a u reljefu, a skarabej je po­ stav ljen tak o da izgl eda kao da se prevozi bar kom ; s le­ ve stra ne stoji Izid a, a s des ne Neftida 30 Naj star iji zele -

Pisar An! drži �grli c u sa �rlIdnim ukrasom na kome jc figura Raovc barke , ustvu Anubisa kOJa nOSI skarabcj. ill. bubu, II pns , boga mrtvih. (Iz Anijeuog papimsa, tabla lS)

ni kam eni skarabej koji mi je po zna t nal azi se u Bri tan ­ skom mu zej u (N o. 292 24) ; pro nađ en je u Ku rni kod Tebe i pri pa da raz do blj u XI di na stij e, oko 260 0. pre n. e. Im e čoveka za koga je bio nap rav ljen (izg led a da je on bio slu žb en ik Am en ovog hra ma ) bil o je po nje mu ]Jročcljc e� i.patskog hrama LI obl iku zarubljene piramide. Gla vni ulaz SC nal azI Izmedu dva pilona. (Pr im. pre v). 3? U Pppyr,lIs of Ani, London, 1895 , sir. 262. dao sam preglcd gla vni h varijanti pogrebnog skarabeja. •

.

MAGl eNO KAMENJE ILI AMAJLIJE

45

ispisano svetlom bojom koja je kasnije glazirana; na ovom zanimljivom predmetu nema "reči moći". Kad je jednom usvojen običaj sahranjivanja skara­ beja sa telima umrlih, navika njihovog nošenja kao uk­ rasa na živima je ušla u modu, i zato se hiljade skarabe­ ja skoro svake vrste mogu naći u mnogim zbirkama, i verovatno je da je broj njihovih različitih oblika bio og­ raničen jedino maštovitošću onih koji su ih proizvodili u drevnim vremenima. Upotreba amajlije skarabeja prešla je u zapadnu Aziju i u nekoliko mediteranskih zemalja, i oni koji su ga nosili pripisivali su mu izgleda skoro istu ideju kao i njegovi rani pronalazači, Egipća­ ni. Jz grčkog magijskog papirusa koji je preveo Gud­ vin", možemo videti da su izvesni svečani obredi bili obavljani nad skarabejom pre nego što je nošen kao amajlija, čak i u razdoblju vladavine Grka i Rimljana. Tako se u vezi s "Horovim prstenom" i "obredom bu­ be" kaže da se uzme buba, izvajana kako j e dole opisa­ no, i da se postavi na list papira i da ispod lista treba da bude tkanina od čistog lana; ispod staviti neki pred­ met od maslinovog drveta, i na sredinu lista metnuti malu kadionicu u kojoj treba posvetiti izmirnu i kifi. Neka se nađe pri ruci mala posuda od hrizolita u koju se stavi mast od ljiljana, ili izmirne, ili cimeta, i uzme se prsten koji je prethodno očišćen i stavi u mast, i po­ sveti se u kadionici sa kifijem i izmirnom; prsten se os­ tavi tri dana, pa se izvadi i stavi na sigurno mesto. Ne­ ka za vreme svetkovine bude pri ruci nekoliko čistih hlebova i dozrelog voća, i pošto se prinese još jedna žrtva nad stabljikama vinove loze, za vreme žrtvovanja se izvadi prsten i z masti i namaže mirišljavim uljem iz nje. Namazati se rano ujutru i, okrenuvši se prema istoJI

Fragment of a Graeco-EglJption Work upon Magic (Publications

of thc Cambridge Antiquarian Society. 1852).

•

46

EGIPATSKA MAGIJA

ku, izgovoriti dole napisane reči, Buba treba da bude izrezana od dragocenog smaragda; probuši se i kroz nju se provuče zlatna žica, pa se ispod bube izreže sve­ ta Izida i, pošto se posveti kako je gore opisano, upotre­ bi se, Odgovarajući dani za svetkovinu su bili 7, 9, l a, 12, 14, 16, 21, 24, i 25, od početka meseca; drugih se da­ na uzdržavati, Čarobne reči koje treba izgovoriti ovako počinju: "Ja sam Tot, pronalazač i tvorac lekarstava i slova; priđi mi, ti koji si pod zemljom, podigni se do mene, ti veliki duše," 3,

AMAJLIJA KOPCE,

tl

Ova amajlija predstavlja kopču sa lzidinog pojasa, i obično je pravije na od karneiijana, crvenog jaspisa, crvenog stakla i drugih materija crvene boje; ponekad je pravljena od zlata i od pozlaćenih materijala, Uvek je dovođena u vezu sa CLVl poglavljem Knjige mrtvih, koje je često po njoj ispisivano, a koje glasi: "Krv Izidina, i snaga Izidina, i Izidine reči moći će silne biti da deluju kao moći za zaštitu ovog velikog i božanskog bića, i da ga sačuvaju od onog koji bi mu ne­ što gnusno učinio," Ali, pre nego što je kopča obešena pokojniku oko �rata, kako je nalagalo obredno uputstvo, morala je bi­ ti zaronjena u vodu u kojoj su bili namočeni cvetovi an ham; i kad su nad njom izgovorene navedene reči iz Poglavlja kopče, amajlija je pokojniku donosila zaštitu Izidine krvi i njenih reči moći, Seti ćete se da je ona vas­ krsla mrtvo Ozirisovo telo posredstvom svojih reči mo­ ći, i s tim u vezi postoji legenda da je ona svojom magij­ skom moći tako začarala boga-Su nca Raa, da se on oz­ biljno razboleo, Druga svrha kopče je bila da pokojni­ ku obezbedi pristup na svako mesto u podzemnom

,

t

,

MAGl C NO KAMENJE ILI AMAJLIJE

47

svetu, i da mu omogući da ima "jednu ruku prema ne­ bu, a drugu prema zemlji", 4,

AMAJLIJA TET,

TI

Ova amajlija verovatno predstavlja stablo drveta u koje je boginja Izida sakrila mrtvo telo svog muža, a če­ I i ri prečage označavaju četiri strane sveta; postala je simbol od najvećeg religijskog značaja za Egipćane, i uspravljanje Teta u Buzirisu, koje je simbolizovalo vra­ ćanje Ozirisovog tela u prvobitno stanje, bila je jedna od najsvečaniji h ceremonija koje su izvođene u vezi sa slavljenjem Ozirisa, Tet ne predstavlja, kako su neki mislili, ni zidarski sto ni merač vodostaja Nila, Uvek je dovođen u vezu sa CLV poglavljem Knjige mrtvih, koje glasi: "Ustani, o, Ozirise! Ti imaš kičmu svoju, o, Nepo­ mično-srce! Vrat i leđa su ti učvršćeni, o, Nepomično­ srce! Na postolje svoje stani, ja pred tebe vodu dono­ sim, i prinosim ti Tet od zlata da se možeš tu radovati," Kao i kopča, i Tet je morao biti zaronjen u vodu u kojoj su bili namočeni cvetovi anham, i stavljen na vrat pokoj nika, kome je davao moć da vrati svoje telo u prvobitno stanje i da postane savršeni HU (tj, duh) u podzemnom svetu, Na kovčezima desna pokojnikova ruka drži kopču, a leva Tet; oboje su napravljeni od drveta, uprkos Činjenici da obredno uputstvo Poglavlja Te nalaže da Tet bude od zlata, 5,

AMAJLIJA JASTUKA,

':i

Ova amajlija je model jastuka koji se nalazio pod vratom mumije II kovčegu, i njegova svrha je da "uzdig­ ne" i da zaštiti glavu pokojnika; obično je načinjena od

48

EGIPATSKA MAGIJA ._'

'" o -

hematita i ispisana tekstom CLXVl poglavlja Knjige mrtvih, koji glasi: "Uzdigao si sc, o, bolesni što ničice ležiš. Glavu tvoju ka obzorju podižu, ti ustaješ i pobeduješ zbog onog što je za tebe učinjeno. Ptah zbaci neprijatelje tvoje, jer je naredeno da se to za tebe učini. Ti si Hor, sin Hatarin, ... koji vraćaš glavu posle klanja. Glavu tvo­ ju posle [klanja] neće od tebe odneti, glavu tvoju neće nikad, nikad od tebe odneti." 6.

AMAJLIJA LE5INARA,

'. ,

•

" -

,

,

�

� <= ,

•

•

-

• 'o -

• > o � " M o , � M M

-

,

" .-

•

• � � • -

�

-

-

' .

o' � • :::: �

:::: .� <

�

,

o

-

Namena ove amajlije je bila da pokojniku pruži zaštitu posredstvom moći Izide kao "božanske majke", a bila je načinjena od zlata, u obliku lešinara koji raši­ renih krila lebd: L I vazduhu, držeći u svakoj kandži simbol "života"

t,

, -

§'

z ·:;-. o ,,; -C 'c - N 0 ,0

.

N -

- -

0 -0 -

.

i stavljala se oko vrata pokojniku

,-

čr

-- Ll.l

Er

na dan sahrane, Sa ovom amajlijom je bilo povezano CLVII poglavlje Knjige mrtvih i obredno uputstvo je nalagalo da se ono nad njom izgovara; ovaj tekst glasi: "Izida dolazi i lebdi nad gradom, i naokolo luta tražeći tajno boravište Horovo dok se on pojavljuje iz baruštine papirusa, i ona mu podiže rame koje je u lo­ šem stanju. On je član zajednice u božanskoj barci, i vlast nad celim svetom njemu je dosudena, Ratovao je silno i učini on da mu se dela pamte; on učini da se strah od njega širi i da strahopoštovanje pred njim vla­ da, Štiti ga majka, moćna gospodarica, i ona mu prene­ se moć svoj u," Prva aiuzija se odnosi na brigu koju je Izida pokazala prema Horu dok ga je odgajala u moč­ varama papirusa, a druga na njegov sukob sa Setom, koga je porazio uz pomoć Izidine moći,

• = ,

,

= 0 '0 "

'o

• • > o o � .,.; • o -

.

-

.•

o �

-

• ,,

o < •

,-

"

• •

o-

.-

.,

, -

E = , o o

4

Egipatska magija

o

50

EGIPATSKA MAGIJA 7 , AMAJLIJA ZLJ\TNE OGHLlCE,

�

Ova amajlija je imala za cilj da pokojniku da moć da se oslobodi svojih zavoja; obredno uputstvo za CLV­ III poglavlje Knjige mrtvih nalaže da se načini od zlata i da mu se stavi oko vrata na dan sahrane, Tekst ovog poglavlja glaSi: "O, moj oče, moj brate, majko moja lzi­ do, ja sam se odvio i ja vidim, Jeelan sam oel onih koji Sll se odvili i koji vide boga Seba," Ova amajlija je vrlo retka, i izgleda da je odražavala verovanja koja su na­ stala u razdoblju XXVI dinastije, oko 550, pre n, e,

8,

AMAJLIJA PAPIRUSOVOG ŽEZLJ\,

i

Ova amajlija je bila namenjena da pokojniku vrati snagu i obnovi mladost; bila je načinjena od majke smaragda, ili od svetlozelenog ili plavog porcelana, i kad su reči CLlX poglavlja Knjige mrtvih nad njom bile izgovorene, stavljana mu je oko vrata na dan sahrane, Čini se da je za vreme XXVI dinastije i kasnije amajlija predstavljala moć Izide, koju je ona dobila od svog oca, muž,a Renenet, boginje obilne žetve i hrane, U ranijem razdoblju, sudeći po tekstu CLX poglavlja, amajliju je bog Tot stavljao u ruke pokojnika, koji kaže: "Ona je dobro očuvana, i ja sam dobro očuvan; ona nije ošteće­ na, ni j a nisam oštećen; ona nije istrošena, ni ja nisam istrošen," 9 . AMAJLIJA DUSE,

�

Ova amajlija je bila načinjena od zlata sa umetnu­ tim dragim kamenjem, u obliku sokola sa ljudskom glavom, i pošto su reči LXXXIX poglavlja Knjige mrtvih bile nad njom izgovorene, obredno uputstvo poglavlja Je nalagalo ela bude stavljena na grudi pokojnika, Svrha ove amajlije je vidljiva iz teksta u kome pokojnik kaže:

MAGl e NO KAMENJE ILI AMAJLIJE

51

"Zdravo da si, bože Aniu! Zdravo da si, bože Pehrer, koji u dvorani svojoj boraviš I Dajte da duša moja može elo mene doći, ma gele bila, Ako bude oldevala, dajte onda ela mi se duša vrati, ma gde se nalazila", Dajte da posedujem dušu svoju i duh svoj. i dajte da s njima bu­ dem istina glasa ' , ma gde oni bili", Zdravo da ste, bo­ govi, koji vučete barku gospodara miliona godina, koji je iz podzemnog sveta dovlačite, koji činite da ona plo­ vi preko Nut, koji činite da duše udu u svoja duhovna tela,,,, dajte da duša Ozirisova32 pred bogove izađe, i da bude istina glasa sa vama na istoku neba, i da dođe do mesta na kome je juče bila, i da uživa dvostruki mir u Amentetu, Neka na svoje prirodno telo pogleda, neka na Svom duhovnom telu počine i neka joj telo ne istruli i nikad se ne raspadne!" Tako je amajlija duše imala za cilj da omogući duši i da se sjedini sa balsamovanim te­ lom, i da po volji bude sa duhom (hu) i duhovnim te­ lom,

10,

AMAJLIJA LESTVICA,

\�

U grobnicama Starog i Srednjeg Carstva često su pronalaženi mali drveni predmeti i druge stvari u obli­ ku lestvica, ali njihovo značenje nije uvek jasno. Iz tekOdlučujući se za ovaj izraz Volls Bađi, II svom delu Eg!Jptian Gods, lom ll, str. 146, kaže: "Egiplolozi su pažljivo istraživali smisao ovih reči, ali se nisu složili II pogledu njihovog značenja; zato jc maa !'C :11 preveclel�. k.ao, ' pobedonosan. pobcdnički, pravedan, opravdan, ISl'lI �U- �O �orccl, ]stll � Jt gJilS, moćnik rcči i govora' itd. Njihovo pravo ;"nacen lc Izgleda d � le :o �laj čija j� rc � prava i istinita', lj. onaj čiju rcč sma ! raJu pravom I l �t . mtom . om kOjima je upućena i, prema tome, Illa sla da zapoved], ] �] nared] osoba koja jc u Sudnici proglašena za !f!aa heru,. to smes !a ]zvršavajl ! . �ića ili stvorovi kojima se zapoveda ll] naredll)e. Pred covekoll1 kOJ] JC maa heru otvaraju se sva vrata II Po.dzemnom svetu i svaka. neprijateljska sila, živa ili neživa, bila jc pnnudena da mu se skloIll s puta." (Prim.prev). 32 Tj. pokojnikova, koji jc poistovećcn sa bogom Ozirisom. •

.

4 '

,

52

EGIPATSKA MAGIJA MAGi ČNO KAMENJE ILI AMAJLIJE

stava ispisanih po zidovima hodnika i odaja piramida Unasa, Tete, Pepija i drugih starih kraljeva, jasno je d a su prvobitni Egipćani verovali da je dno nebesa, koje je takode bilo i nebo ovog sveta, bilo načinjeno od og­ romne gvozdene ploče, pravouganog oblika, čija su se četiri ugla oslanjala na četiri stuba koji su služili kao oznake strana sveta. Na ovoj gvozdenoj ploči su živeli bogovi i blaženi pokojnici, i cilj svakog dobrog Egipća­ nina je bio da tamo ode posle smrti. Na izvesnim sve­ tim tačkama ivica ploče je bila tako blizu vrhovima planina, da se pokajnik lako mogao na nju uspuzati i tako se dokopati neba, ali je na drugim tačkama razda­ ljjna između nje i zemlje bila tako velika, da mu je bila potrebna pomoć da bi je dosegao. Postojalo je verova­ nje da je i sam Oziris imao izvesnih teškoća da se us­ pne na gvozdenu ploču, i da se jedino pomoću lestvica koje je dobavio njegov otac Ra, on konačno popeo na nebo. S jedne strane lestvica je stajao Ra, a s druge Hor", sin Izidin, i svaki od ovih bogova je pomagao Ozirisu da se popne. Prvobitno su dva čuvara lestvica bili Hor Stariji i Set, i u ranim tekstovima se na više mesta spominje pomoć koju su oni pružili pokojniku, koji je, naravno, poistovećen sa bogom Ozirisom. Ali, u nameri da podseri ove bogove na njihovu pretpostav­ ljenu dužnost, ili da ih prisili da je izvrše, često se u grobnici model lestvica stavljao na mrtvo telo ili pored njega, i pripreman je poseban sastav koji je trebalo d a omogući pokojniku da se pomoću lestvica popne na nebo. Tako se u tekstu napisanom za Pepija34 pokojnik obraća lestvicama ovim rečima: "Klanjam vam se, o, božanske Lestvice! Klanjam vam se, o, Lestvice Setove! 33

Vnas.

rcd 579.

J.I Red 192.

53

Stojte usprav no, o, božanske Lestvicel Stojte uspravno, o, Lestvice Setove ! Stojte usprav no, o, Lestvice Horove, kojima je Oziris na nebesa izašao kad je svoju magičnu moć nad Raom iskorist io ... Jer Pepi je sin tvoj, i Pepi je Hor, i ti si Pepija rodio isto kao što si rodio boga koji je gospodar Lestvica (tj. Hora); i ti ćeš Pepiju dati Lestvi­ ce boga (tj. Hora), ti ćeš mu dati Lestvice boga Seta ko­ jima će ovaj Pepi na nebesa izaći kad bude svoju ma­ gičnu moć nad .Raom iskoris tio. O, ti bože onih čiji dvojni ci (kau) dalje idu, kad Oko Horova uzleti na Ta­ tovo krilo na istočnoj strani božan skih Lestvica (ili Les­ tvica Boga), o, ljudi čija tela [će ići] u nebesa , Pepi je Oko Horova, i kad Oko skrene na svako mesto gde je on, Pepi ide uporedo sa Okom Horovi m; o, vi koji ste braća bogova, radujte se što Pepi s vama putuje . l braća Pepijeva, koja su bogovi, zadovoljna će biti kad sretnu Pepija , isto kao što je zadov oljan Hor kad sretne Oko svoje. On je postav io Oko svoje pred svog oca Seba, i svaki bog i svaki duh pruža ruku svoju prema Pepiju kad sa Lestvica na nebesa izađe. Pepi ne treba ni da 'ore zemlju' , ni da 'skuplja darove'; i ne treba da ide ni u Dvoranu koja je u Anuu (Heliopolj), ni u dvoranu Jutra koja je u Anuu; jer ono što on vidi i ono što on ču­ je će ga hraniti i održavati kad se sa lestvica na nebu pojavi. Pepi se diže kao ureus ' na čelu Setovom, i svaki bog i svaki duh pruža ruku prem a Pepij u n a Lestvica­ ma. Pepi je kosti svoje priku pio, on je telo svoje saku­ pio i on brzo ode u nebo uz pomo ć dva prsta " boga Lestvi ca (tj. Hora }." DrugdeJ6 se bogovi Hans u, Sept 'Sveta egipatska kobra. (Prim. prev). 35 Uporedi. "Daj Pepiju ova dva prsta koja si dao Neferti. kćeri velikog boga, kao glasnik e nebesa zemlji." (Pepi, red 422). 36 Pepi, red 200.

54

EGIPATSKA MAGIJA

itd. priz ivaj u da prin esu Pep iju lest vice , i sam e lest vice se pre l �nju da ođu sa svojim ime nom , i na dru gom � me stu CIta mo : Kla nja m vam se, o, Les tvic e koje nos i­ te zlat nu vazu Duh ova Pea i Duh ova Neh ena , pru žite ruk u svo ju Ovom Pep iju i dajt e mu da zau zme mesto svoj� izm eđu dva veli ka boga koja su na mes tu ovog PepIJa; uzm ite ga za ruk u i pov edit e ga pre ma Seh et­ -He tep u (tj. ]eli sejs kim pol jim a), i dajt e mu da zau zme mesto svoje međ u zve zda ma koje su na neb u." U teba nsk oj rece nzij i Knj ige mrt vih takođe se vidi važnost lest vica , jer u CXLlX pog lavl ju" pokojn ik kaž e: "Po stav io sam Lestvice med u bogove, i j a sam bož an­ sko biće međ u njim a"; i u CLl I I pogl avlju on kaže : "Oz iris Nu će izać i po tvojim Lestvi cam a, koje je Ra za njega nap ravi o, i Hor i Set će ga čvrsto uze ti za ruk u." Kon ačno , kad je obič aj osta vlja nja mod ela lestv ica u gro bnic i izaš ao iz upotrebe, svešteni ci su se pobri nuli da se za potr ebe umr lih lest vice nasl ikaj u na pap irus i­ ma na koji ma su ispi siva ni tekstovi iz Knji ge mrt vih i sa njima sahranjivani.39

�

1 1 . AM AJ LIJA

DVA PRSTA. ,','

I

Ov a am ajli ja je pre dst avl jala dva prs ta, kaž ipr st i sre . dn ji prst, kOJe Je bog Ho r ko rist io dok je po ma gao svom ocu OZ l[[S U da se uz les tvi ce'lO po pn e na neb o kao što je gor e bil o ob jaš nje no; nal aže na j e u unu tra š: njo sti mu mij a i obi čno je nač inje na od ops idij ana i l i he­ matlta. 37

�: V � d �

Pepi,

red

47J.

mOj. Chapters .of C�ming forth bIJ Day,

VI (II PapJrljS of Am, 2 . Izdanje. tab.

40 Vidi Pepi, red ]96 .

22.

prevod, str.

270.

55

MAGl e NO KAMENJE ILI AMAJLIJE

12. AMA JLIJA HOROVOG OKA.

�

Amajlija Horovog Oka, ili Učat, jedna je od najuo­ bičajenijih, i izgleda da je bila u širokoj upotrebi u svim razdobljima. Pravljena je od zlata, srebra, granita, he­ matita, kamelijana, lapis-Iazulija, porcelana, drveta itd., iako uputstvo poznog poglavlja Knjige mrtvih'" propisuje da amajliju treba načiniti ili od lapis-lazu lija ili od kamena mal1. Postoje dve vrste Učata, jedna gle­ da u levu stranu, a druga u desnu, i one zajedno pred­ stavljaju dva Horova oka, od kojih je jedno, prema drevnom tekstu, bilo belo, a drugo crno; s druge tačke gledišta, jedan Učat predstavlja Sunce, a drugi Mesec, ili Raa, odnosno Ozirisa. Ali, uopšteno govoreći, kad su Egipćani nosili Učat kao amajliju, hteli su da im ona donese blagodati snage, krepkosti, zaštite, bezbednosti, dobrog zdravlja i slično, i imali su na umu Horovo Oko, verovatno ono belo, odnosno Sunce. U religij­ skim tekstovima se često koristi izraz meh Učat, tj. "is­ punjavanje Učata", i iz mnogih razmatranja jasno sledi da se on odnosi n a Sunce u letnjem solsticiju; tako iz­ gleda da je amajlija imala za cilj da svom nosiocu done­ se snagu i zdravlje slično onom koje je imalo Sunce u godišnjem dobu kad je najmoćnije. U CLXV I I poglavlju Knjige mrtvih pokojnik kaže: "Bog Tot donese Učat i oporavi ga pošto je otišao, o, Ra. Oluja mu veliki bol nanese, ali Tot ga oporavi pošto iz oluje izade. Ja sam zdrav i on je zdrav; ja sam, zdrav i on je zdrav; i zdrav je Nebseni, gospodar poštova nj a." Da bi se pokojniku obezbedila puna korist od amajlije Učat, trebalo je oba­ vezno načiniti jednu od lapis-Iazulija i pozlatiti je, i on­ da joj pri neti darove u letnjem solsticiju; drugu je zatim 41 Tj.,

ext.

56

EGI PATSKA MAGIJA

trebalo napraviti od jaspisa, i ako bi posle izgovaranja posebnog poglavlja (CXL) ona bila položena na bilo ko­ ji deo pokojni kovog tela, on bi postao bog i zauzeo bi njegovo mesto u Raovoj barci. u' ovom solsticiju je tre­ balo zapaliti dvanaest žrtvenika", četiri za Ra-Temua, četiri za Učat i četiri za druge bogove koji su pomenuti u poglavlju. Zanimljiv primer korišćenja učata nalazi­ mo u grčkoj bajalici za otkrivanje lopova, napisanoj tek u IV veku naše ere '3 U njoj se kaže da treba "uzeti bilj­ ku he/i1bei i bug/os, iscediti sok, zapaliti zgnječene listo­ ve i pomešati pepeo sa sokom. Namazati i pisati po zi­ du Hoo ovim sredstvima. Uzeti običan komad drveta, is­ tesati od njega čekić i udarati se po uvetu izgovarajući ovu bajalicu: 'Zaklinjem te svetim imenima, vrati lopo­ va koji je odneo tu li tu] stvar, Halhak, Halkoum, Hi­ am, Har, Hroum, Zbar, Beri, Zbarkom, Hre, Kariob, FaribolI, i strašnim imenima ftfHPPllLllOOOOOUUUV UUhJWIJJ WIJJlpJhJ ,, Iza ovih reči sledi slika učala sa ovakvim rasporedom odredenih samoglasnika sa svake njegove strane: ",. '

.

w

a

uu

"

lill lPl1l'1l1 HEHE aaaaaaa

~

'111/11 UH

lPJ 11TllJ EEEEEE a(wanaa

42 Po jedan za svaki mesec LI godini. 43 Kenyon, Catalogue of Greek Papyr;, str. 64. : ; U gno�� ic�om si�tcmu SC smatralo da sedam samoglasnika <;
MAGi Č NO KAMENJE ILI AMAJLIJE

57

Bajalica se nastavlja: "'Vrati lopova koji je ukrao tu [i tul stvar: kako se ja ovim čekićem po uvu udarao, tako i lopova po oku udarali, sve dok mu oko ne otek­ ne i tako ga oda. ' [zgovarajući ove reči udarati se čeki­ ćem.'''IS 1 3 . AMAJLIJA "ZIVOTA".

sr

(ANI-I)

Nije poznat predmet koji ova amajlija predstavlja, i od svih predloga koji su dati u vezi s tim nijedan nije neprildadniji od onog koji mu pripisuje falusno porek­ lo. Ma šta predstavljao, sigurno je da simbolizuje "život"; nosi ga svaki bog i izgleda da je, čak i u najrani­ jim vremenima, bio uobičajen prikaz nekog predmeta koji se u najudaljenijem razdoblju koristio kao amajlio ja. U Anijev om papiru su (2. izd., tabla 2.) Anh se LOJ diže iz Tela, i r�lke koje polaz e od njega nose Sun­ T čev disk, kao SLO se ovde vidI. Ova amaJI t)a )e pravije na od različitih materijala i uglavnom se upotrebljavala kao privezak na ogrlici.

�

14.

AMAJLIJA NEFER,

!

Ova amajlija označava "radost, sreću" itd, i pred­ stavlja muzički instrument; pravljena je od kamelijana, crvenog kamen a, crvenog porce lana i slično , i bila je omilj eni oblik prive zaka za ogrlic e i derda ne.

15.

AMAJLIJA ZMIJSKE GLAVE, """)

Ova amajlij a je stavlja na na mrtvo telo da ga čuva od zmijsk ih ujeda u podzem nom svetu ili u grobnici. -15 Vidi Goodwin, gic, str. 7.

Fragment of a Graeco-Egyptian wor}� upon Ma­

58

EGIPATSKA MAGIJA

Prav ljena je od crvenog kam ena, crvenog jaspi sa, crve­ ne paste i karn eiijan a. Kako je bogi nja Izida često pred­ stavlJ ana zmiJo m, a crveno je njoj svojstvena boja, iz­ gleda da je ideja sa kojom je ova amaj lija upotr ebljav a­ na bila pobed a nad zmija ma u grobu, uz pomo ć moći IZIde , velIk e bogin je-zm ije. Ova moć je amaj liji bila preneta posred� tvom reči XXXI V pogla vlja Knjig e mrtv ih, kOJe su cesto po njoj ispisi vane . Tekst glasi : "O, ZmIJo ! Ja sam plam en koji obasjava Otvarača stotin a i

j

,

16. AMAJLIJA MENAJ,

i

)

I

�

Ova amajlija se u Egiptu koristila već u vreme Vl dinastije, i sa sistrumom' su je nosili bogovi, kraljevi, sveštenici, sveštenice itd.; obično su je držali u ruci, ali su je često i nosili oko vrata. Njena namena je bila da onom koji ju je nosio donese radost i sreću, i verovalo se da ima magična svojstva; predstavljala je hranu" i snagu, a smatralo se da je, mistički gledano, u njoj sje­ dinjena sposobnost muških i ženskih organa za raz­ množavanje. Amajlija je pravljena od bronze, kamena, porcelana i e1rugih materija, i kad je stavljena na telo umrlog, donosila mu je moć života i ponovnog rađanja.

"

,

59

MAGi Č NO KAMENJE ILI AMAJLIJE

17. A MAJ LIJA SAM.

1:

Ova amajlija je verovatno imala za cilj da predsta­ vi neki organ ljudskog tela i upotrebljavala se od naj­ starijih vremena; pravljena je od lapis-lazu lija i drugih tvrdih kamenih materijala, i u kasnijem razdoblju se često sreće u zavojima mumije. Njeno prvenstveno značenje je "sjedinjenje" i odnosi se n a čulno uživanje. Svešte nik

!-Ip;,r-l1ch do�irllie

kip pokojnika alatkom IIrhc/ulII da bi izazvclO otvaranje usta", (Iz Anijevo() papirusa, tabla 1 5 )

stc:tin � god ina , i steg boga Ten pua ", ili, kako drugi . kaz u, s�eg mla dih bIlj aka I cvetova. Idi od me ne, jer ja sam bozanski RIS ." ['J eki su bili miš ljen ja da zm ijsk a glav a predstavlja zm iJu koja se izd iže nad gla vom ovna na ala tki urhekau kO)3 se upo tre blja val a pri vršenju ob­ reda "otvaranja ust a". " 46

Vidi opis ovog obreda

II

VI glavi.

18. AMAJLIJA ŠEN. Q

Ova amajlija je predstavljala sunčevu putanju i po­ stala je simbol neograničenog vremenskog razdoblja, tj. večnosti; stavljala se na telo umrlog sa ciljem da mu ela život koji će trajati sve e10k se sunce kreće svojom puta'Udarački muzički instrument, čegrtaljka, sastoji se od drške i drve­ nog, metalnog ili glinenog okvira II koji su umetnute prečage, često sa praporcima. (Prim. prev). 47 Menal je povezan sa korenom od koga vodi poreklo rcc za "dadilju" (meniU): vidi Lefćburcov članak "Le Menat el le Nom dc l ' Eunuque" II Proc. Soc. BibI. Arch., 189], str. 333.

MAGl e NO KAMENJE ILI AMAJLIJE 60

EGIPATSKA MAGIJA 20.

njom po nebu. Na slici odaje" za mumije vide se bogi­ nje Izida i Neftida kako kleče i rukama se oslanjaju na šen. Figure šena su bile naslikane na stelama, kovčezima itd.; kao amajlija, većinom je pravljen od lapis-Iazu­ lija ili od karneiijana. Smatralo se da amajlija kartuša'

O

61

nije ništa drugo nego izduženi šen, ali se ona vero­

vatno odnosi na uobičajeno značenje

1 9 . AMAJLIJA STEPENICA,

O, tj. "ime".

LI

Izgleda da ova amajlija ima dva značenja; jedno je da podigne do neba, a drugo je Ozirisov presto. Kad je bog ŠU, prema jednoj legendi, poželeo da podigne bogi­ nju Nut iz zagrljaja boga Seba, tako da joj telo, oslonje­ no na njene raširene ruke i noge, formira nebo, ustano­ vio je da za to nije dovoljno visok; u nevolji se poslužio stepenicama, i pošto se popeo na vrh, bio je u moguć­ nosti da to učini. U četvrtoj oblasti ]elisejskih polja" naslikano je troje takvih stepenica. U XXlI poglavlju Knjige mrtvih pokojnik se moli da "deli sudbinu onog koji je na vrhu stepenica", tj. Ozirisa, i na pogrebnim slikama se vidi kako ovaj bog sedi na vrhu stepenica i drži svoje uobičajene simbole vlasti i dostojanstva. Amajlija Stepenica je obično pravljena od zelenog ili plavog glaziranog porcelana. 48 Vidi Papyrus of Ani, 2. izd., table 33, 34. ·Ovalan . okvir, !zdužen prsten koji okružuje hijeroglife imena egi­ pa!s.k?g kr alJa. Ova) prsten, prvobitno konopac, bio jc namenjen da , zast.ti nosioca okruženog imena od povrede i naročito' od štetne magije" Kar� uš je takođe amajlija sličnog oblik�, nošena kao zaštita od gubitka Imena, tj. identiteta. (Prim. prev). 49 Vidi Papyrus of Ani, 2. izd., tabla 35.

AMAJLIJA ŽABE.

�

Ova amajlija je simbol plodnog života i vaskrsenja. Sa vaskrsenjem je bila povezana žaboglava boginja Hekt, žena Hnemuova, i kad je ova amajlija bila stav­ ljena na telo umrlog, imala je za cilj da mu prenese Hektinu moć. Žaba je često prikazivana na gornjem de­ l u grčkih i rimskih svetiljki od terakote koje su prona­ dene u Egiptu, i na jednoj od njih je na grčkom ispisan moto: "Ja sam vaskrsenje." so Amajlije koje su najčešće otkrivane u grobnicama i na mumijama su one gore opisane, ali je poznato i nekoliko drugih, tj.

ej Bela kruna Juga, V

Crvena luu­

na Severa, CQ] obzorje, ili mesto gde sunce izlazi,

ugao, koji simboliše zaštitu,

A

ili

CO

-m- rogovi, disk i pera,

'*' visak itd. Pored toga, svaki prsten, prive­

zak, ukras ili ma kakav predmet u kome je bilo ureza­ no ime boga ili njegov amblem ili slika, postajao bi amajlija sa zaštitničkim moćima; i izgleda da su ove moći ostajale dejstvene sve dok je trajao materijal i sve dok ime, amblem ili slika nisu sa njega bili izbrisani. Upotreba amajlija je u Egiptu bila raširena od najrani­ jih vremena do rimskog razdoblja, i kad su prihvatili hrišćanstvo, Egipćani su, isto kao i gnostici i poluhriš­ ćanske sekte, utkali u svoju novu veru mnoga shvata­ nja i verovanja koja su imali njihovi takozvani nezna­ božački preci, a sa njima i upotrebu imena drevnih egi­ patskih bogova, boginja, demona i formula, koje su ko­ ristili na skoro isti način na koji su ona bila korišćena od davnina. so Vidi Lanzone. Diz;onario, str. 853.

MAGl e NE FIGURE

GLAVA I I I MAGleNE FIGURE

Ranije je bilo rečeno da je ime, amblem ili slika boga ili demona mogla postati amajlija koja je imala moć da zaštiti onog koji ju je nosio, i da je takva moć trajala sve dok je trajao materijal od kog je bila načinje­ na, ako ime, amblem ili slika nisu sa nje bili izbrisani. Egipćani su, medutim, otišli korak dalje, verujući da je moguće preneti figuri bilo kog čoveka, žene, životinje ili živog stvorenja dušu bića kog je ona predstavljala, i njegove odlike i atribute. Kip boga u hramu je sadržavao u sebi duh boga kog je predstavljao, i od pamtiveka je narod Egipta verovao da svaki kip i svaka figura poseduje uvek prisutnog duha. Kad su pokršteni Egipćani napali "idole bezbožnika", pokazali su da su u ovo verovali, jer su se uvek trudili da obore kipove grčkih i rimskih bogova, znajući da ako ih jednom sru­ še, duhovi koji u njima stanuju neće imati više gde da borave, biće beskućnici i bez moći. Setićete se da se u apokrifni m jevanđeljima tvrdi da je u Egiptu, kad su Bogorodica i njen Sin tamo stigli, "bilo potresa i pod­ rhtavanja širom zemlje, i svi idoli padahu sa postolja svojih i lomiše se u komade". Onda su svi sveštenici i plemići otišli kod nekog sveštenika sa kojim je "đavo iz

I

63

idola razgovarao", i upitali ga za značenje ovih pojava; i kad im je on objasnio da se korak sina "tajnog i skri­ venog boga" spustio na zemlju egipatsku, oni prihvati­ še njegov savet i načiniše figuru ovog boga. Egipćani su priznali da je novi bog bio veći od svih njihovih bogova zajedno, i bili su sasvim spremni da podignu njegov kip, jer su verovali da će, ako tako učine, naterati ma­ kar jedan deo duha "tajnog i skrivenog boga" da dođe i boravi u njemu. Na sledećim stranama ćemo se truditi da opišemo glavne načine na koje su Egipćani upotreb­ ljavali figure bogova, ljudi i životinja, kojima su magič­ ne moći bile predate vršenjem izvesnih simboličkih ob­ reda i izgovaranjem određenih reči moći; i kako su se one mogle upotrebiti u službi i dobra i zla. Na jedan od najranijih primera korišćenja magič­ ne figure ukazuje se u Papirusu Vestkar'l, gde čitamo da je kraljević Haf-Ra ispričao Hufuu (Keops) priču o događaju koji se zbio u vreme Neb-kaa ili Neb-kau­ -Raa, kralja III dinastije, koji je vladao oko 3830. pre ll. e. Izgleda da je jednom ovaj kralj poseti o jednog od svojih visokih dostojanstvenika po imenu Aba-aner, či­ ja se žena strasno zaljubila u nekog vojnika iz kraljev­ ske pratnje. Ova gospođa mu je poslala na poklon san­ duk sa odećom po svojoj d�rkinji, koja mu je jasno stavila do znanja želju svoje gospodarice, jer se on S njom vratio Aba-anerovoj kući. Tu je ugledao ženu i ugovorio s njom sastanak u maloj kući koja se nalazila na ima.nju njenog muža, a ona naloži jednom od Aba­ -anerovih slugu da pripremi kuću za njen i ljubavnikov dolazak. Kad je sve bilo spremno, ona ode do kuće i ta­ mo ostade ceo dan pijući i vodeći ljubav s muškarcem, sve do zalaska sunca; i kad se spusti veče, on ustade i 51 Ured. Erman, <;tr. 7 i 8.

64

EGIPATSKA MAGIJA

side do reke, u čijoj ga vodi služavka okupa. Ali sluga, kO)l Je pnpremlo kuću, odluči da sa ovim upozna svog gospodara, I sledećeg jutra, čim je svanulo, on ode do Aba-anera i ispriča mu sve što se dogodilo. Dostojan­ stvemk ne odgovori na i zveštaj svog sluge, već mu na­ redI da donese Izvesne materije i kutiju načinjenu od slonovače i dragocenog materijala. Iz kutije izvadi ne­ što voska, koji se, nema sumnje, tamo čuvao za prilike slične ovoj, i načini krokodi l a dugog sedam pedalja, i kad je nad njim izgovorio izvesne magične reči, reče: "Kad onaj čovek siđe da se kupa u mojoj vodi, ščepaj ga." Okrenuvši se zatim slugi, dađe mu voštanog kro­ . kodIla I kaza mu: "Kađ onaj čovek, po svojoj svakod­ nevnoj navici, siđe da se opere u vodi, baci ćeš krokodi­ l a za njim"; i pošto je uzeo voštanog krokod ila od svog gospodara, sl uga ode svojim putem. Aba-anerova žena ponovo naredi slugi koji se sta­ rao o imanju da pripremi kuću u vrtu, rekavši mu: "Pa­ zi, provešću u njoj neko vreme." Tako je kuća bila pri­ premlJena I snabdevena svim što je neophodno, i ona dade sa onim čovekom i tamo S njim provede neko vreme. Kada se spusti veče, čovek siđe do vode da se opere, kao što je po navici radio svakog dana, i sluga pođe za nJIm I bacI u vodu krokodila od voska, koji se Istog časa pretvori u živog krokod ila dugog sedam la­ kata (oko četiri metra). zgrabi čoveka i odvuče ga pod vodu. U međuvremenu se Aba-aner zadržao sa svojim kraljem Neb-kau-Raom sedam dana, a onaj čovek je ostao u dubini vode bez vazduha. l sedmog dana Aba­ -aner, her helP, izađe s kraljem u šetnju, i pozva Njego52 Tj.,

svc�tcl1ik-.do�tojanst\'enik koji jc vršio najvažnije pogrebne obrede; uvek JC lo bIo covek vrlo ucen i, uopšte, visokog ranga.

MAGl eN E FIGURE

65

vo Veličanstvo da dade i sam sc uveri u čudesnu stvar koja se u to vreme desila jednom čoveku; i kralj pode s njim. Kad su stigli do vode, Aba-aner prizva krokodila rečima: "Donesi čoveka ovamo", i krokodil izade iz vo­ de noseći čoveka sa sobom. I kad kralj pn meti da je krokodil grozno čudovište, Aba-aner se saže i uze ga u ruku, na šta ovaj odmah postade voštani krokodil ka­ kav je i pre bio. Posle toga Aba-aner ispriča kralju šta se desIlo Izmedu njegove žene i čoveka koga je kroko­ dil doneo iz vode, na šta kralj reče krokodilu: "Uzmi ono što je tvoje i odlazi"; i krokodil smesta zgrabi čove­ ka, skoči s njim u vodu i nestade u dubinama. l po lua­ ljevskom naredenju uhvatiše Aba-anerovu ženu, odve­ doše je u severni deo palate j spališe, a njen pepeo baci­ še u reku. Ovde, dakle, vidimo da se već u I I I dInastiji verovalo da se voštani krokodil, nad kojim su izgovore­ ne izvesne reči, može po voljI pretvoriti u živog gmi­ zavca, i da se isto tako moglo učimti da čovek živi pod vodom sedam dana bez vazduha. Takode zapažamo da je veliki sveštenik-dostojanstvemk, her heb, tako često izvodio ovakva magična dela, da je radi toga u sobi uvek držao spremnu kutiju sa materipma i alatkama; i očigledno ni on sam, ni kralj, ni sluga nisu smatrali nje­ govo delanje neprimerenim njegovom visokom ver­ skom položaju. Ali, u vreme kad je Aba-aner činio čuda pomoću voštanih figura, verovatno da bi naškodio i ozledIo svoje neprijatelje, sveštenici su se starali o sreći i bla­ gostanju umrlih takode pomoću figura načinjenih od različitih materijala. Prema jednom vrlo ranom vero­ vanju, mrtvi su odlazili u oblast zvanu Sehet-Aaru, gde su vodili život koji se nije mnogo razlikovao od života koji su vodili na zemlji. Iz slika avao mesta koje su na­ slikane na kovčezima Xl dinastije, vidimo da je ono bi5

Eglpa(sks magija

66

EGIPATSKA MAGIJA

lo okruženo vodenim tokovima, ispresecano kanalima i da je, u stvari, veoma nalikovalo običnom, dobro održavanom imanju u Delti. Bića koja su živel a na ovom mestu su, ipak, imala iste potrebe kao i ljudska bića, to jest, potrebu za hranom i pićem, ili hlebnim kolač ići ma i pivom. Postojanje hleba i piva pretpostav­ ljalo je postojanje pšenice i ječma, a njihova proizvod­ nja je podrazumevala oranje zemlje i rad poljoprivred­ nika. Ali, Egipćanin nije imao želje da nastavi da ore, žanje i priprema zemlju za nove useve u zagrobnom svetu, on se stoga trudio da ovo izbegne tako što bi ne­ ko drugi umesto njega obavio taj posao. Ako su reči moći i zgovorene nad figurom mogle da je navedu da učini zlo, slično su i reči moći i zgovorene nad figurom mogle da je navedu da učini dobro. Prvo je sastavljana formula53, čije je izgovaranje trebalo da oslobodi pokoj­ nika potrebe za ma kakvim radom, i kad je sam pokoj­ nik rekao: "Podižem ruku neradnog čoveka. Dodoh iz grada U n u (Hermopolj). Ja sam božanska Duša koja živi, i vodim sa sobom srca majmuna", mislilo se da će živeti bez truda. Kako su stanovnicima Sehet-Aarua bili potrebni hrana i piće, oni su se morali pripremiti, i neophodni poljski radovi su se, na neki način, morali obaviti. Da bi se ova teškoća reši la, mala kamena figu­ ra pokoj nika je bila sahranjena zajedno s njim, ali pre nego što je položena u grob, sveštenici su nad njom iz­ govarali reči moći koje će učiniti da ona za pokojnika obavi svaki posao koji mu u Ozirisovom carstvu bude dosuđen. Kasnije su ove reči bile ispisane hijeroglifima na figuri, i još kasnije je figura bila snabdevena predstavama korpe od užadi, pluga 53

�

i biča

1\, koje su

67

MAGi ČNE FIGURE

upotrebljavali egipatski radnici za nošenje plodova, oranje i vršidbu. Formula54 reči moći koje su bile ispisa­ ne na takvim figurama menjala se u različitim razdob­ ljima, ali jedna od najstarijih, koja se upotrebljavala za vreme XVIII dinastije, navodi pokojnika da figuri, koja se zvala "Šabti", kaže: "O, t i Šabti figuro pisara Nebsenija, ako me zovnu, ili ako mi dosude ma kakav posao od poslova koje tre­ ba obaviti u podzemnom svetu kad na čoveka dođe red - gle, sve smetnje (ili prepreke) pred tobom će tamo bi­ ti u n ištene - neka presuda padne na tebe umesto vazda na mene, što se tiče sejanja polja, ispunjavanja kanala vodom i donošenja peska sa istoka na zapad." Posle ovih reči sledi odgovor figure: "Zaista sam ovde, i [uči­ niću] sve što narediš." Egipćani su najviše želeli da iz­ begnu radove đubrenjaS5 zemlje, sejanja semena, posla koji se morao obavljati stojeći u vodi po suncu, i napo­ ran rad na šadufu, ili oruđu za podizanje vode iz Nila i navodnjavanje zemlje. U grobovima ne otkrivamo sa­ mo jednu figuru, već nekoliko, i kaže se da je u grobni­ ci Setija l, kralja Egipta oko 1370. pre n. e., pronađeno ništa manje nego sedam stotina drven i h ušabtiu ispisa­ nih VI poglavljem Knjige mrtvih i pokrivenih bitume­ nom. Nesmanjena upotreba figure šabti nastavila se sve do rimskog razdoblja, kada su kutije pune neispisa­ nih porcelanskih figura nepravilnog oblika sahranjivane u grobnicama sa .umrlima. Sledeći primer korišćenja magičnih figura koji je vredan spomena nalazimo u službenom izveštaju o za­ veri protiv Ramzesa Ill, kralja Egipta oko 1200. pre n. e. Izgleda da je izvestan broj visokih dostojanstvenika, _

54 Tj., V poglavlje Knjige mrtvih. 55 Ovo je, mislim, značenje donošenja peska sa istoka na zapad.

Tj., V poglavlje Knjige mrtvih. s ·

68

EGIPATSKA MAGIJA

medu kojima je bio i nadzornik riznice, zajedno sa ne­ kim pisarima, sklopio zaveru protiv kralja, očigledno s namerom da ga svrgne S prestola. Oni su u svoje plano­ ve uvukli izvestan broj dama povezanih sa dvorom (ne­ ki su mišljenja da su one pripadale harem u), i stan ovih dama je postao glavni štab zaverenika. Jedan dostojan­ stvenik je optužen za "prenošenje poruka njihovim majkama i sestrama koje je trebalo da podbodu ljude i podstaknu zločince da naškode gospodaru"; drugi je optužen da je pomagao i podsticao zaveru tako što je postao jedan od kolovođa; jedan je optužen da je bio upoznat sa celom stvari i da je prikrivao svoje znanje o njoj; drugi da je "slušao razgovor nekih ljudi koji su sklopili zaveru sa ženama Per-henta i da ga nije izneo protiv njih" i tako dalje. Zavera se uskoro iz Egipta pro­ širila na Etiopiju, i nekog visokog oficira iz te zemlje je u nju uvukla njegova sestra, koja ga je saletala da "pod­ stiče ljude da čine zločin i 'da sam učini zlo gospodaru"; sestra ovog oficira je bila u Per-hentu i tako je mogla da da svom bratu najsvežija obaveštenja o tome kako napreduje zavera. Nezadovoljan nastojanjima da se u ustanku vojnika i civila kralj zbaci s prestola, izvesni Hui, visoki dostojanstvenik i nadzornik [kraljevskih] goveda, naumio je da se posluži magijom da bi pomo­ gao njihove zle namere, i sa ovim u vidu on ode do ne­ kog ko je imao pristup kraljevoj biblioteci, i od njega dobi knjigu koja je sadržavala magične formule i uput­ stva za dejstvenu magiju. Pomoću ove knjige on je ste­ kao "božansku moć" i bio u stanju da na ljude baca či­ ni. Pošto je prisvojio knjigu, on potraži neko mesto na kome bi bez uznemiravanja mogao da nastavi svoj ma­ gijski posao, i najzad ga nađe. Tu se dade na posao da od voska načini ljudske figure, kao i amajlije ispisane rečima magijske moći koje će podstaći ljubav, i uspeo

DREVNOST MAGIJSKE PRAKSE U EGIPTU

69

je da ih unese u kraljevsku palatu uz pomoć dostojan­ stvenika Atirme; i izgleda da su oni koji su ih uneli u palatu i oni koji su ih primili bili pod Huijevim magij­ skim uticajem. Verovatno su ljubavni napici bili name­ njeni damama koje su bile upletene u zaveru, ali je na­ mena voštanih figura bila nesumnjiva, jer su imale za cilj da kralju nanesu zlo. U međuvremenu je Hui veo­ ma marljivo proučavao svoje magijsko delo, i uspeo da nađe delotvorne načine da sprovede sve "užase i sve pokvarenosti koje mu je srce moglo zamisliti"; ova sredstva je koristio sa punom ozbiljnošću, i najzad je počinio teške zločine koji su bili užas svakog boga i bo­ ginje, a kazna za takve zločine bila je smrt. Na drugom mestu se Hui optužuje za pisanje knjiga ili formula ma­ gičnih reči, sa ciljem da ljudi pomere pameću i da u njih utera strah; i za pravljenje bogova od voska i ljud­ skih figura od iste materije, koje su mogle prouzrokova­ ti da ljudska bića koja su predstavljale postanu oduzeta i bespomoćna. Ali, njihovi napori su bili uzaludni, za­ vera je otkrivena i celu stvar su pažljivo ispitivala dva mala istražna suda, čiji su članovi najvećim delom bili kraljevi bliski prijatelji; kralj im je naredio da "oni koji su krivi moraju umreti od sopstvenih ruku, i o tome mi ništa ne govorite". Prvi sud, koji se sastojao od šest čla­ nova, ispitivao je krivicu muževa i rodaka kraljevskih dama, kao i krivicu samih dama, ali pre nego što su za­ vršili posao, trojica od njih su bila uhapšena jer je ot­ kriveno da su dame imale velikog uticaja na njih, da su se zajedno sa damama provod ili, i da zato više nisu bili nepristrasne sudije. Bili su uklonjeni sa svojih poverIji­ vih položaja oko kralja, i pošto su ispitani, i njihova krivica jasno dokazana, odsečene su im uši i nosevi za kaznu i opomenu drugima da ne sklapaju prijateljstva sa kraljevim neprijateljima. Drugi sud, koji se sastojao

70

EGIPATSKA MAGIJA

od pet član ova , ispi tivao je. sluč ajev e onih koji su bili opt uže ni da su "na vod ili ljud e i pod stic ali zloč ince da učin e zlo svom gospodaru", i pošto su im dok aza li kri­ vicu , šest oric u su osud ili na smr t, jednog po jednog, sled ećim reči ma: "Pen taur a, koji je takođe pozn at i pod drug im imen om. Optu žen je za pres tup koji je učin io u sprezi sa svojom majkom Ti, kad je skovala zaveru sa žen ama Per -hen ta, jer je nameravao da nan ese zlo svom gosp oda ru. Pred sud ije je doveden da čuje pres u­ du, i oni ga proglasiše kriv im, i osud iše na smrt, da strada od sopstvene ruke ." Pod li Hui , koji je prav io voštane figure i čarao sa nam erom da kral ju nane se bol, patn ju i smrt , takođe je prisi ljen da izvrši sam oub i­ stvo " Gor nja prič a o čuvenoj zaveri protiv Ramzesa III je veoma kor isna , jer dok azuj e da su magijske knji ge postojale u Kra ljevskoj bibl iote ci, i da to nisu bile sam o rasprave o mag ijski m pos tupc ima , već odredena dela sa deta ljnim upu tstv ima čita ocu kak o da vrši obrede koji su bili neop hodn i da bi se formule ili reči moć i učin ile dejstven im. Vide li smo sada da su se voštane fi­ gure kori stile i da učin e dobro i da učin e zlo, od III do XX dina stije , i da su ideje koje su Egip ćani ima li u vezi s njim a bile skoro iste 1200 . pre n. e. kao i dve hilja de i petsto godi na ranij e; takođe smo vide li da je bila veo­ ma raši rena upotreba figura LlšabtiLl, koje su ima le za cilj da oslobode pok ojnik a potrebe za radom u zagrob­ nom svetu . Ne treba se čudi ti što su se takve figure ko­ ristilc u pred inasti čkim vrem enim a, kad su se i z stanja poluvarvarstva Egipć ani polak o civili zoval i, i neka ne iznen adi da su kao preži veli običa j postojale u ranim

MAGi Č NE FIGURE

71

dinastijama, pre nego što su ljudi uopšte shvatili da ve­ likim moćima Prirode, koju su obožava li, ne može vla­ dati čovek i njegove sićušne reči i dela, ma kako da su tajanstveni i uzvišeni . Značajno je, međutim, otkriti da je upotreba voštanih figura igrala istaknutu ulogu u iz­ vesnim svakodnevnim službama koje su se vršile u hra­ mu Amen-Raa u Tebi, i još je značajnije da su se ove službe vršile u vreme kad su među narodima civili zo­ vanog sveta Egipćani bili na glasu zbog svoje učenosti i mudrosti. Jedna zajednica sveštenika koji su pripadali hramu bavila se prepisivanjem himni i religijskih sasta­ va u kojima su jedinstvo, sila i moć Boga bili jasno iz­ loženi, a u isto vreme je druga zajednica bila zaposlena vršenjem službe čija je svrha bila da se Sunce, koje se obnavljalo u Raovom obličju i bilo uzor i simbol Boga na zemlji, spase od napada čudovišta zvanog Apep! Setićete se da je XXXIX glava Knjige mrtvih sastav napisan s ciljem da se porazi izvesna zmija, kojoj su da­ vana mnoga imena, i da se pokojnik izbavi od njenih napada. U njoj se opisuje kako je čudovište savladano, i pokojnik mu kaže: "Ra te primorava da se okreneš, o, ti koji si mu mrzak; on te gleda, vraćaj se. On ti glavu probija, on ti lice preseca, on ti glavu nadvoje deli i gnječi je na zemlji svojoj; kosti su ti smrskane, udovi su ti iščupani i bog Aker te je osudio, o, Apepe, ti neprija­ telju Raov. Vraćaj se, Nemani, pred stre lama od njego­ vih zrakova. Ra je reči tvoje srušio, bogovi su ti lice unazad okrenuli, Ris ti je grudi razderao, Škorpija te je u okove stavila i Maat je poslala uništenje tvoje. Bogovi juga i severa, zapada i istoka, lancima ga svezaše, i oko­ vima ga okovaše; bog Rekes ga je srušio i bog Hertit ga je u lance bacio."57 Starost ovog sastava nije nam po-

56

Vidi Devćria, Lc Papyrus jlldiciaire de Turin in jOllrnal Asiati­ que, 1865; i Chabas, Le Papyrus Magiqllc Harris. SIr. 169 i dalje .

S7 Vidi Chapters of Coming Forth by Day, str.

89.

EGIPATSKA MAGIJA

72

znata, ali su njegove verzije pronadene u mnogim pre­ pisima Knjige mrtvih koje su nastale za vreme XV l l l di­ nastije. Kasnije su se, medutim, ideje iz njega razvijale i samo delo je znatno prošireno, i u doba Ptolomeja je od njega nastala knjiga zvana "Knjiga o rušenju Ape­ pa", koja se sastojala od dvanaest poglavlja. U isto vre­ me je postojalo i drugo delo sa istim naslovom; ono ni­ je bilo izdeljeno na poglavlja, ali je sadržavalo dve ver­ zije pripovesti o Stvaranju, spisak Apepovih rđavih imena i himnu Rau " Jedno od poglavlja prvog dela no­ silo je naslov "Poglavlje o paljenju Apepa", i ono glasi: "7apali se, Apepe, ti neprijatelju Raov! Oko Horovo p(lbeduje prokletu dušu i sen Apepovu, i plamen Oka Hnrovog proždire tog neprijatelja Raovog; i progutaće plamen Oka Horovog sve neprijatelje Moćnog Boga, živ"t! snaga! zdravlje! i u smrti i u životu. Kad je Apep predat plamenu", kaže obredno uputstvo, "reći ĆeŠ ove reči moći: 'Okusi smrt, o, Apepe, vraćaj se, povuci se, o, n('prijatelju Raov, padni, odstupi, vraćaj se i povuci se! C>terah te i na komade te isekoh. Ra Ra !{a J'a

pobeduJe pobectuje pobeduje pobeduje

t\pepa. Apepa. Apepa. t\pepa.

Okusi Okusi Okusi Okusi

smrt, smrt, smrt, smrt,

Apepe. Apepe. t\pcpe. Apepe.'"

Poslednje recenice su kazane četiri puta, odnosno po jedna za svakog boga strana sveta. Tekst se nastav­ ip: "Nazad, Nemani, neka ti dode kraj! Zato sam na te­ be plamen usmerio, i zato sam te uništio, i zato sam te n a zlo osudio. Kraj, kraj neka ti dođe! Okusi smrt! Ne58

Dao sam hiwroglifski prepis oba dela, sa prevodima, ologla, tom LI J .

II

Archae­

MAGi ČN E FIGURE

73

ka ti dođe kraj ! Nikad više ustati nećeš." To su reči mo­ ći, a slede ih uputstva za vršenje obreda, koja glase: "Ako hoćeš da uništiš Apepa, izgovorićeš ovo po­ glavlje nad figurom Apepa koja je nacrtana zelenom bojom na listu novog papirusa, i nad voštanom figu­ rom59 Apepa na kojoj je urezano njegovo ime i ispunje­ no zelenom bojom; i stavićeš ih u vatru da ona proguta neprijatelja Raovog. I zapali ćeš tu figuru u zoru, i dru­ gu u podne, i još jednu u sumrak kad se Ra spušta u zemlju života, i još jednu u ponoć, i još jednu u osmi čas dana, i još jednu predveče; [i ako je potrebno) možeš ovo činiti svakoga sata danju i noću, i u dane praznika ... i svakog dana. Na taj način će Apep, nepri­ jatelj Raov, biti uništen u pljusku, jer će Ra sijati i Apep će zaista biti uništen." l pošto su i papirus i figura "spa­ ljeni u vatri ' od trave hesQu, njihove ostatke treba po­ mešati sa izmetom i baciti u vatru; ovo ćeš uraditi šes­ tog časa noći i u zoru petnaestog dana [u meseeu). J kad je figura Apepa stavljena u vatru, pljunućeš na nje­ ga nekoliko puta svakog sata u laku dana, sve dok se ne okrene senka. Ovo ćeš uraditi kad na istoku neba besne bure dok Ra zalazi, da bi sprečio dalji dolazak oluja. Učinićeš ovo i time sprečiti dolazak pljuska ili olujne kiše, i tako će sunee zasijati." U drugom delu ove knjige, pripovedaču se kaže da izgovori "acllučno ustima" sledeće: "Padni n a liee svoje, o. Apepe, neprijatelju Raovl Plamen koji izlazi iz Oka Horovog na tebe ide. Gurnut si u plamen ognjeni i on ti se primiče. Plamen je njegov koban za dušu tvoju, i 59 Teokri! nam je sačuvao dokaz da su Grci upotrebljavali vošta­ ne figure jos vrlo rano. Tako II PharmaJ?eurria (r. 27 i dalje) gospođa okreće kolo i obraća se Risu ovim recima: NKao što ja topim ovaj vo­ sak, tlZ pomoć boga, neka i njega isto tako brzo ljubav istopil" (Lan­ gov Translation, str. 12).

74

EGIPATSKA MAGIJA

za duh tvoj. i za tvoje reči moći, i za telo tvoje, i za sen tvoju. Gospodarica vatre te pobeđuje, plamen ti dušu probija, on ti donosi kraj i baca se na obličje tvoje. Oborilo te je Oko Horova koje je nadmoćno nad nepri­ jateljem svojim, ono te je uništilo, velika te vatra isku­ šava, Oko Raovo te pobeđuje, plamen te proždire i ono što je njemu izmaklo bića nema. Vraćaj se, jer si prese­ čen nadvoje, duša ti je smežurana, tvoje prokleto ime je u zaboravu zakopano, i tišina je nad njim, i nestalo je [iz sećanja] . Do kraja si došao, oteran si i zaboravljen, zaboravljen, zaboravljen" itd. Da bi ove reči bile delot­ vorne, onom koji ih govori kaže se da napiše Apepava imena na novom papirusu i da ga spali bilo kad se Ra rađa, ili u podne, ili u zalazak sunca itd. U drugom de­ lu ovog spisa, posle niza propisanih kletvi koje bi tre­ balo izreći nad Apepom, obredno uputstvo nalaže da ih izgovori osoba koja se okupala i koja je obredno čis­ ta, i kad ovo učini, ona treba da na komadu novog pa­ pirusa zelenom bojom napiše imena svih nemani koje su u Apepovoj pratnji, kao i imena njihovih očeva, maj­ ki i dece. Zatim mora da napravi od voska figure svih ovih demona, i pošto po njima ispiše njihova imena, mora da ih sveže crnom dlakom i onda baci n a zemlju i udari levim stopalom, i probode kamenim kopljem; kad ovo učini treba da ih baci u vatru. Više puta se kaže: "Dobro je za čoveka da redovno govori ovu knji­ gu pred uzvišenim bogom", jer ako se ovo učini, vero­ valo se da će mu ona dati moć "i na zemlji i u podzem­ nom svetu". Najzad, pošto su pobrojana Apepava ime­ na, poziva se onaj koji će izvući korist iz nji hovog po­ znavanja da "načini figuru zmije sa repom u ustima, i pošto joj je zabio nož u leđa, da je baci na zemlju i kaže: ' Apep, Neman, Betet"'. Da bi se uništile nemani koje su u Apepovoj pratnji, moraju se zatim načiniti još

MAGI Ć NE FIGURE

75

neke njihove slike ili figure, sa rukama svezanim na le­ đima; treba i h zvati "Deca nedelatnosti". U Papirusu se dalje kaže: "Načini drugu zmiju sa mačjim licem, sa nožem zabijenim u njena leđa, i zovi je 'Hemhem' (Ri­ kač). Načini još jednu sa licem krokodi la, sa nožem za­ bijeni m u leđa i zovi je 'Hauna-aru-her-hra'. Načini još jednu sa licem patke, sa nožem zabijenim u leđa i zovi je 'Aluti'. Načini još jednu sa licem bele mačke, sa nožem zabijenim u leđa, čvrsto je sveži i zovi je 'Nepri­ jatelj Apep'." To su bila sredstva koja su Egipćani koris­ tili kad su želeli da odagnaju kišu i oluju, grom i mu­ nju, maglu i oblake i da obezbede vedro i čisto nebo kojim sunce može putovati. Poglavljem "Magične figure" sigurno se mora obuhvatiti takozvana Ptah-Seker-Ausar figura koja je obično pravljen;, od drveta; često je masivna, ali je po­ nekad šuplja i obično je postavljena na pravougaono drveno postolje, koje može biti puno ili izdubljeno. Tri boga ili trojstvo Ptaha, Sekera (Soharis) i Ausara (Ozi­ ris) trebalo je da predstavljaju boga sunčevog rađanja (Ptah), boga noćnog sunca (Seker) i boga vaskrsenja (Oziris). Ime Ptah znači "Otvarač" i obično se pridava­ la suncu kao "otvaraču" dana; ime Seker znači "Onaj koji je zatvoren", to jest, noćno sunce, na koje se gleda­ lo kao na sunce koje je privremeno sahranjeno. Kako se čovekov život na zemlji poistovećivao sa životom sunca, on je "otvarao" ili počinjao svoj život kao Ptah, i posle smrti je bio "zatvoren" ili "položen u kovčeg" kao i ono. Ali, sunce se ponovo rađa kad prođe noć, i pošto započinje novi život obnovljenom snagom i energijom, ono postaje uzor novog života kojim će, kako su se Egipćani nadali, živeti u zagrobnom svetu. Teškoća je : međutim, bila kako pribaviti zaštitu Ptaha, Sekera I Ozirisa, i kako ih navesti da za čoveka učine ono što su

•

-_.. _--,,-- '

76

EGIPATSKA MAGIJA

učinili za sebe, i tako osigurati njihove atribute. Za po­ stizanje ovog cilja figura je bila oblikovana tako da uk­ ljuči glavne karakteristike obličja ovih bogova, i umet­ nuta u pravougaono drveno postolje koje je trebalo da predstavlja kovčeg ili sanduk i z koga izlazi trojstvo Ptah-Seker-Ausar, Na samoj figuri i na stranicama po­ stolja su bile ispisane molitve za blagodat čoveka za koga je bila napravljena, i Egipćanin je verovao da ove molitve podstiču sile i moći ova tri boga da dođu i bo­ rave u drvenoj figuri. Da bi se postolje figure učinilo što je moguće sličnijim kovčegu, jedan mali deo pokoj­ nikovog tela je bio pažljivo balsamovan i stavljen u nje­ ga, i ako tri boga zaštite i sačuvaju taj deo, i ako ga ožive u odgovarajuće vreme, mislilo se da će celo telo biti zaštićeno, sačuvano i oživljeno. Često je, a posebno u kasnijem razdoblju, bilo pravljeno udubljenje na stra­ nici postolja, i u njega polagan mali svitak papirusa is­ pisan tekstom odredenih poglavlja Knjige mrtvih, i ta­ ko je pokoj niku bila obezbeđena dodatna sigurnost u vaskrsenje njegovog duhovnog tela u budućem svetu. Ovi mali papirusni svici su često ispisani samo kratkim tekstovima i odlomcima, ali ponekad, kao u slučaju sveštenice Anhai, lep, veliki papirus", ispisan broj nim tekstovima i oslikan vinjetama, bio je stavljen u figuru boga, koji je u ovom slučaju bio samo u obličju Oziri ­ sa.61 Izgleda da je figura Ptah-Seker-Ausar bila dosl'a korišćena u kasnom razdoblju u Egiptu, jer su pronađe­ ni mnogi pisani primeri koji ne samo da su nečitld, već i dokazuju da umetnik nije imao ni najmaglovitiju predstavu o značenju onog što je pisao. Moguće je da

.-

•

-

-

•

-

,

I

i

, l

I ,

.

•

, ,

I

l ,

i

i ,

i

l

•

,

,

,

I

!

,

r 60 61

OVJj papirus sc čuva II Britanskom muzeju (No 10472). Britanski muzej. Nil 20868.

,

. -_.-

Figura Plah·Sekcr-Ausar sa �lLpljinom koja sadrži deo balsamovanog ljudskog tela. (Britanski muzej, No. 9736)

79

MAGleNE FIGURE •

su ih upotrebljavali uglavnom siromašni, kojima su iz­ gleda zamenjivali skupe grobnice . Vraćajući se još jednom predmetu voštanih figura, može izgledati čudno što je srazmerno tako veliki deo figura bogova koje su nosili živi ljudi i koje su stavljane na telo umrlih kao amajlije bio načinjen od skoro sva­ kog materijala osim voska. Ali, razlog za ovo ne treba daleko tražiti; vosak je materijal koji lako menja oblik na temperaturi i pod pritiskom, a činjenica da se od pamtiveka koristio za pravljenje figura koje su imale namenu da čoveku učine zlo, a ne dobro, takođe j e mogla navesti one koji su pravili amajlije u obličju bo­ gova da odaberu neki drugi materijal. U stvari, ipak je poznato nekoliko figura bogova načinjenih oci voska koje su služile kao zaštitne amajlije, i vredna je spome­ na grupa od četiri, koja predstavlja četiri Horova dete­ ta, a koja se sada čuva u Britanskom muzeju. Četiri Ho­ rova deteta, ili bogovi četiri strane sveta, zvali su se Mesta, Hapi, Tuamutef, I
80

EGI PATSKA MAGIJA

na njoj postala boravište boga, može se reći da je po­ kOJnikov organ koji je u nju bio položen bio zapravo stavljen u boga. Običaj odvojenog balsamovanja utrobe je star, i poznato je nekoliko njegovih primera iz vre­ :nena XI dinastiie; čak su i u ovako ranom razdoblju cetIrl posude sa balsamovanom utrobom bile stavljene u pogrebni sanduk ili škrinju, koji se postavljao na sao­ nice, i vukao u pogrebnoj povorci odmah iza kovčega. Četiri Horova deteta.

J-Iapi

Mesta

Tuamutcf

Oz.iris izlazi iz pogrebnog k?yceg
II

Kebhscnuf

svakoj ruci.

Otkriva :n0 da su u kasnijim vremenima učinjeni mno­ gi pokusaji da se pokoj niku osigura blagodat zaštite ova četiri boga, a da se ne izlaže troškovima za posude od kamena; ovo se moglo postići tako što bi se sa njim sahranjivala četiri modela ili "lažne" posude, ili četiri porcelanske figure četiri boga,

� n � E , ili četiri

MAGl eNE FIGURE

81

kojoj je reč je napravljena od voska." Četiri Horova de­ teta su igrala vrlo važnu ulogu u pogrebnim delima ra­ nih dinastija; prvobitno su predstavljali četiri potpor­ nja neba, ali su ubrzo svakog od njih počeli da smatra­ ju bogom jedne četvrtine zemlje, a takođe i one četvrti­ ne neba koja je bila iznad nje. Kako se pokoj nik stalno molio da može da ide kud god zaželi, kako n a zemlji tako i na nebu, nema sumnje da je za svoje blagostanje bilo neophodno da umi lostivi ove bogove i stavi se pod njihovu zaštitu, što se jedino moglo osigurati izgovara­ njem određenih reči moći nad njihovim figurama, ili nad posudama koje su ih predstavljale. Ali, ako je verovati grčkoj tradiciji, od svih Egipća­ na koji su bili vični dejstvenoj magiji, vodeći je bio Ne­ ktaneb, poslednji kralj koji je rođen u Egiptu, oko 358. pre n. e. Prema Pseudo-Kalistenu, i verzijama njegovog dela koje su prevedene na pehlevi, arapski, sirijski i dvadesetak drugih jezika i dijalekata, ovaj kralj je bio čuven kao čarobnjak i mudrac, i do tančina je pozna­ vao svu egipatsku mudrost. Znao je šta je u dubinama Nila i na nebesima, bio je vičan čitanju zvezda, tuma­ čenju predznaka, sastavljanju horoskopa, gatanju, pro­ ricanju sudbine nerođenog deteta i dejstvenoj magiji svake vrste, kao što ćemo videti; za njega se govorilo da je gospodar zemlje i da vlada svim kraljevima po­ moću svojih magičnih moći. Kad god mu je zapretila najezda s mora ili kopna, on je uspevao da slomi moć svojih neprijatelja i da i h otera od svojih obala ili sa granica; ovo je činio na sledeći način. Ako bi ga nepri­ jatelj napao S mora, on se, umesto da pošalje svoje mornare da se bore s njim, povlačio u određenu odaju, i pošto je izneo posudu koju je čuvao za ovakve prilike, 62 M!

voštane figure. Iz nekog nepoznatog razloga grupa o 6

15563, 15564. 15573

Egipatska magija

til

15578

II

Drugoj egipatskoj sobi.

82

EGIPATSKA MAGIJA

napunio bi je vodom, i pošto bi načinio voštane figure neprijateljskih brodova i ljudi, a takođe i svoj ih ljudi i brodova, stavio bi ih u vodu u posudi, svoje ljude na jednu stranu, a neprijatelje na drugu. Onda bi izašao, i pošto bi obukao plašt egipatskog proroka i u ruku uzeo štap od abonosa, vratio bi se u odaju i, izgovarajući reči moći, prizvao bogove koji pomažu pri magijskom dela­ nju, i vetrove, i podzemne demone, koji mu odmah pri­ skaču u pomoć. Uz njihovu pomoć ljudske figure od voska odjednom oživeše i počeše borbu, i brodovi od voska takođe počeše da se kreću; ali, figure koje su predstavljale njegove ljude savlaclaše one koje su pred­ stavljale neprijatelja, i kao što figure brodova i ljudi ne­ prijateljske flote potonuše na dno zdele, tako i pravi brodovi i ljudi potonuše na dno mora. Na ovaj način je uspevao c1a sačuva svoju moć, i nastavljao je da vlada svojim kraljevstvom dugi niz godina. Ali, jednoga dana dodoše neki izvidači i obavestiše Nektaneba da je veli­ ki broj istočnih naroda sklopio savez protiv Egipta, i da njihove združene snage tog trenutka nastupaju protiv njega. Kad je kralj čuo novosti, nasmejao se, i pošto je rekao nekoliko podrugljivi h reči o svojim neprijatelji­ ma, otide u svoju ličnu odaju, i pošto je ulio vodu u po­ sudu, započe svoje uobičajeno magijsko delanje. Ali, kad je izgovorio reči moći, pogledao je voštane figure i video, na svoj užas, da bogovi Egipta krmane neprija­ teljskim brodovima i vode njihove vojnike u rat protiv njega. Čim je Nektaneb ovo video, shvatio je da je na pomolu kraj egipatskog kraljevstva, jer su do tada bo­ govi uobičajavali da s njim rado razgovaraju i da mu ukazuju pomoć kad god mu je bila potrebna. Tad žur­ no napusti odaju, i pošto je obrijao glavu i bradu i pre­ rušio se navukavši običnu odeću, on brodom otide u

MAGle NE FIGURE

83

Pelu u Makedoniji, gde se nastanio kao lekar i egipat­ ski vračar. Propu štajući , za sada, da spome nemo sadržaj IV glave Pseud o-Kali stena, u kojoj je opisan o kako Nekta­ neb sastavlja .Ol impij in horoskop, dolaz imo do odlom ­ ka u kome je isprič an način na koji je on poslao kraljic i san posredstvom voštan e figure . Cilj mu je bio da uveri kralji cu da će joj noću doći egipa tski bog Amen . Da bi ovo učinio on je ostavi. i otišav ši u pustin ju, sakup i ne­ koliko trava koje je znao da upotre bi da bi naveo ljude da usne snove, i pošto ih je doneo sa sobom, on iscedi iz njih sok. Zatim načini u vosku figuru žene, i na njoj napisa Olimp ijino ime, isto kao što je teban ski svešte­ nik način io figuru Apep a u vosku i u njoj urezao njego­ vo ime. Nekt aneb onda zapal i sveti ljku, i pošto je na voštan u figuru kraljic e izlio sok od biljaka , on prizva demone da bi Olimp ija usnila san u kome joj dolazi bog Amen i grli je, i kaže joj da će roditi sina koji će joj se osvetiti tako što će se osvetit i njenom mužu Filipu. Opisan a sredstva, međut im, nisu bila jedina koja je Ne­ ktaneb znao za izaziva nje snova, jer kad je hteo da na­ vede Filipa Maked onskog da u snu vidi odredene stva­ ri. i da protu mači ono što je video, on bi Filipu koji je spavao poslao sokola , koga je pretho dno začarao ma­ gičnim rečim a, i u jedno j noći je soko prele teo razda lji­ nu od Makedo nije do mesta na kome se Filip nalazio, i stigavši do njega rekao mu šta će u snu videti , i on je to video . Ujutru je Filip u san objas nio tuma č snova, i on je bio zadovoljan što je dete6J, koje je trebal o da rodi njegova žena Olim pija, bilo sin libijskog boga Amen a (ili Amo na). koji je smat ran ocem svih kraljeva koji su 63

Tj.,

Aleksandar Veliki.

6 .

I

•

84

EGIPATSKA MAGIJA

se popeli na egipatski presto, a nisu pripadali kraljev­ skoj lozi te zemlje " Ovde, u vezi sa upotrebom voštanih figura kod Egipćana, moramo spomenuti jednu ili dve priče i predanja o Aleksandru Velikom, koje očigledno potiču iz egipatskih izvora. Arapski pisac Abu-Saker, koji je stvarao u Xlll veku naše ere, pominje predanje po ko­ me je Aristotel dao Aleksandru kutiju vezanu lancem, u kojoj je bio zakucan izvestan broj voštanih figura, i naložio mu da je ne ispušta iz ruku i ne daje nikome osim svojim poverljivim slugama. Kud god je Aleksan­ dar išao i kutija je trebalo da ide s njim, i Aristotel mu je rekao da nad njom izgovara određene formule kad god bi je podizao ili spuštao. Figure u kutiji su pred­ stavljale različite oružane snage koje će se Aleksandru, po svoj prilici, suprotstaviti. Neki od modela su u ruka­ ma držali olovne mačeve koji su bili savijeni unazad, neki su u rukama držali koplja sa vrhovima okrenutim nadole, a neki su imali lukove presečnih tetiva; svi oni su bili stavljeni u kutiju licem okrenuti nadole. Sudeći po onome što znamo o idejama koje leže u osnovu upotrebe voštanih figura kod Egipćana i Grka, očigled­ no je da je, dajući Aleksandru ove modele i reči moći da ih koristi s njima, Aristotel verovao da mu daje sred­ stva da svoje neprijatelje učini sličnim figurama iz kuti­ je, tako da ne budu u stanju d a ga napadnu." U grčko-rimskom razdoblju" voštane figure su ko­ rišćene za vršenje svih vrsta magijskih obreda, i dva 64

Za dalje spominjanje snova vidi posjednju glavu ove knjige. 65 Vidi moj Life and Exploits of Alexander the Great Uednotomno izdanje), str. XVI. 66 Grci SlI još vrlo rano koristili bajalice, kao što se može videti kod Pindara, Pyrhia, IV, 213; ovaj pisac je živeo II prvoj polovini pe­ tog veka pre Hrista.

MAGl eNE FIGURE

85

slede ća prim era poka zuju da se ideje koje leže u osno ­ vu njiho ve upotr ebe nisu ni najm anje prom enile . Ako je ljuba vnik želeo d a osigu ra naklo nost svoje ljubav� i­ ce, upući van je da način i figuru psa od voska pome sa­ nog sa katran om, smolo m itd., dugačku osam prstiju , i da ispiše određ ene reči moći n a mestu gde bl treb3'lo da se nalaz e rebra . Bilo je zatim neop hodn o na plocI cI ispisa ti druge reči moći, ili imen a bića za koja se smat­ ralo da poseduju magi čne moći ; na ovu ploči cu se mo­ rala posta viti figur a psa, i ploči ca se name štala na tro­ noža c. Pošto je ovo urad io, ljuba vnik mora da izgovori reči moći koje su ispisa ne na slabi nama psa, a takođe i imena koja su ispisa na na pločic i, i desi će se jedna od ove dve stvar i: pas će ili zarežati i škljoc nuti zubim a na ljubav nika, ili će zalaja ti. Ako zareži i škljoc ne zubim a, ljuba vnik neće zado biti predm et svoje žudn je, ali ako zalaj e, žena će mu doći. U drug om prim eru se nalaž e ljubav niku da način i dve vošta ne_ figure ; jednu u oblič­ ju Aresa, a drug u u oblič ju žene . Zens ka fIgur" treba da . a fIgura musk a dl, poza kleči i da su joj ruke sveza ne treba da stoji iznad nje sa mače m pod njeni m grlom . Na udov ima ženske figure treba ispisa ti velik i broj ime­ na demo na, i kad ovo urad i, ljuba vnik treba da uzme trina est bron zanih igala i d a ih zabad a u njene udove, govo reći: "Prob ijam" (ovde pomi nje ime uda) "da bi . odre­ IspIse da mora zatim misli la na men e." Ljub avnik đene reči moć i n a olovnoj ploč i, koja se mora prive zati za vošta ne figure strun om od trista šezde set i pet čvo­ rova, i figure i ploču treba zako pati u grob nekog ko je umro mlad ili je umor en. On onda mora izgovoriti du­ gu bajal icu bogo vima pakla , i ako je sve ovo izved eno

86

EGIPATSKA MAGIJA

na odgovarajući način, ljubavnik će zadobiti ženinu na­ klonost " Iz Egipta je, preko Grčke i Rima, upotreba vošta­ nih figura prešla u Zapadnu Evropu i Englesku, i u srednjem veku je stekla veliku naklonost onih koji su se zanimali "crnom veštinom" ili onih koji su želeli da ozlede svoje susede ili neprijatelje. Mnoge priče kruže o tome kako su u Italiji i Engleskoj neuki ili zlobni ljudi pravili od voska modele svojih neprijatelja i kačili ih iz­ nad ognjišta, ne suviše blizu vatre, da se mogu lagano rastopiti, i kako su ljudi koje su predstavljale takve fi­ gure postepeno gubili snagu, nisu mogli da spavaju i polako se razboljevali i umirali. Ako su u voštane figu­ re u odredeno vreme bile zabodene igle i čiode, patnje živih su bivale još teže, a njihova smrt mnogo bolnija. Šarp navodi" da je pred kraj Vll veka kralj Dafus bio tako omražen, da je "družina veštica ispekla na drvenom ražnju njegovu sliku načinjenu od voska, iz­ govarajući izvesne bajalice, i prelila figuru otrovnom tečnošću. Kad su uhvaćene, ove žene su izjavile da će se, kao što se vosak topi, i kraljevo telo raspasti, i da bajalice sprečavaju da se u snu odmori". Sledeća dva izvoda iz Veštic&' Tomasa Midltona tumače shvatanja o voštanim figurama koja su vladala u Engleskoj u vreme kad je ovaj pisac živeo.70 67 (;injcnice iz ovih dvaju primera upotrebe voštanih figura i dveju baja1ica za izazivanje vielenja i snova (vidi str. 85 ) i primer upotrebe Demokritove sfere (str. 185 ) dugujem g. F. G. Kcnyonu. pomoćniku direktora LJ OJelj. rukopisa Britanskog muzeja. 68 Vidi C. K. Sharpc, Witchcraft in Scotland, London 1884, str. 2 1 . 69 London, 1778. 70 Raden oko 1570. umro oko .1626.

87

MAGi Č NE FIGURE

I

"Hekat: Je li srce voštano Sve vo lše bn im ig lam a izb od en o? Stadlin : Uč in je no je, H ek al . Hekat: l je l i sli ka seljakova, i žene njegove, U va tru već m et n u ta ? Stadlin : O be se pe ku , još ka ko . Hekat: Do br o: O nd a se po lak o to pe srži njihove ." l bo le st tr om es eč na život iz nj ih isi sa va (Č in l, sli ka 2.) II

"Hekat: Ka kv u sm rt že liš A lm ah ild u? Vojvotkinja: N en ad an u i po dm uk lu . Hekat: Ta d ti ud ov ol jih . Ov de lež e da rovi ob eju ; ne na da na i podmukla: Sl ik a njegova u vosku na čin jen a i ne žn o izlivena Va tr om ra sp ire no m , po tp alj en om oč im a mrtvaca, Iz je da će ga po ste pe no ." (Čin V, slika 2.) jizi G os po di n El vo rt i u svojoj vrl.o za ni m lji voj kn a­ sp e er m pn ve IJI at ec up ke ne di vo na " o" ok o jiv "U ro kl ijske ag m u a m la ig h ni de bo iz o un tp po ca sr lji va nj a I Z M e� . ca an st a dn Je Je ko Ta . na di go jih dn svrhe po sle ­ lz ku ut en tr � a on I a, el ol zb ra se ja ko ju in sv di pa im al a . Ila az tr po Je lji m isl i da je ži vo tin ja "u re kn ut a" ; u ne vo

7l London,

1 89 5.

str . S3 , 56 .

•

88

EGIPATSKA MAGIJA

savet "bele veštice", tj. "mudrog" čoveka, i po njegovim uputstvima je ovako postupila. Nabavila je ovčje srce, i pošto ga je sveg izbola iglama", stavila ga je da se peče pored vatre, dok su njeni prijatelji i susedi pevali: "Ne mislim ja ovo srce da spalim, Već njegovo srce želim da spalim Želeći da bez mira i odmora budu Sve dok ne umru i ne odu,"

S vremena na vreme je njen sin Džon sipao so u vatru, što je doprinosilo tajanstvenosti ovog prizora, i najzad, kad se pečenje produžilo do duboko u noć, odnekud is­ koči neka crna mačka koju, naravno, odmah proglasiše za demona koji je iste ran. U oktobru 1882. ponovo je nađeno srce potpuno izbodeno iglama u udubljenju dimnjaka u staroj kući u selu Ešbritl; i 1890. je nađeno još jedno zakuca no za "gredu" u dimnjaku stare kuće u Stejolgrouvu. Veštinu pravljenja takvih figura kralj Džems I pri­ pisuje "Divelu" i opisujući ono što su veštice u stanju da "�ostignu uz pomoć moći svog gospodara"", kaže: " U ov im vremenima on neke druge uči kako da načine slike od voska ili gline: da se pečenjem njihovim osobe čije imc nose neprestano tope ili suše od bolesti koja ne prolazi . . . Oni mogu pečenjem slika začarati i uzeti život muškarcima ili ženama, o čemu sam ranije govo­ rio, što isto tako može i Gospodar njihov obaviti, jer ialcstu Nort Rajding y jorkširu rđavi uticaji su se otklanjali [! . pomoclI zlvog rnog petla kOJI "beše izboden iglam a i živ ispečen II � . dok su sva vrata, prozori i rupe i pukotine gluvo doba naCl, bili zapu­ šeni" (vidi Blakeborough, Wir, Character, Folk-lore and Customs of the Norrh Hiding of Yorkshire, London ]898, str. 205. 73. Sledeće reči izgovara Epistem an II Daemon% gic, in Forme of one Dialogue, London. 1603. druga knjiga, glava V, str. 44, 45. 72,

U

MAGi Č NE FIGURE

89

ko (kao što pre reko h) taj vosa k kao sredstvo nem a ni­ kakvu pred nost u toj prom eni, zar on ne mož e još sas­ vim dobro, čak u istoj mer i kao njegovi oma đijan i ro­ bov i, da razm ekša taj vosak na vatr i, zar ne može, kažem to ovom isto m prili kom , pod muk lo, kao duh , tako d a osla bi i rast era živo tne duh ove bole snik a, da učin i, s jedn e stra ne, da zbog mal aksa losti znojenjem izgubi teles ne sokove: a s druge stran e, zbog nepostoja­ nja ovih duh ova koji uzrokuju vare nje, da tako oslabi njegov stomak, da se ovaj prvo bitn i živo tni sok njegov nep rek idno gubi zno jenj em s jedn e stra ne, a nikakav novi se ne dob ija ume sto njega zbog ned osta tka vare­ nja, s druge, da on najz ad iskop ni, kao što i slik a njego­ va kraj vatre umr e? I da pod li i luka vi veštak, muč eći ga, jeda red jedn im, tak o odm eri razm ak izm eđu delo ­ van ja jedn og i drugog, da se oba završe u isto vrem e." Tako smo vide li d a je verovanje u dejstvenost voš tan ih figura star o najm anje šest hilj ada god ina i, sud eći po odl om cim a iz del a sav rem eni h pisa ca, njegovo postoja­ nje nije nep ozn ato ni u našoj zem lji u dan ašn je vre me . Ovo poglavlje se na zgodan nač in mo že završiti beleškom o kor istim a koje je od upotrebe voštane figu­ re ima o hriš ćan ski trgovac u Lev antu . Pre ma jedn om etio psk om ruk opis u iz Brit ans kog mu zeja", ovaj čovek je bio brodov lasn ik i trgovac, i obi čno je svoju robu slao na trži šte sop stve nim bro dov ima ; u njegovo vre me su, me đut im, mo rem har ali gus ari, i bio je na veli kom gub itku zbog njih ovi h usp ešn i h nap ada na njegove bro ­ dov e. Na kraju se odl uči o da sam otp utu je jed nim od svojih bro dov a sa izve snim bro jem nao ruž ani h ljud i, da bi mogao da se sup rots tavi svakom nap adu koji su gus ari mo gli pre duz eti, i da ih kaz ni za ran ije plja čke . 74 Oriental 646. list 29b i dalje.

EGIPATSKA MAGIJA

90

Ubrzo po isplovljavanju, on nabasa na gusarski brod, i odmah započe borba između njegove posade i pljačka­ ša, u kojoj je bio pogođen strelom u oko; on prekide borbu i onda otplovi prema luci koja se nalazila blizu manastira u kome je Bogorodica, po predanju, činila čuda posredstvom svoje slike koja se u njemu nalazila. Kad je trgovac stigao u luku, bio je tako iscrpljen zbog ranjenog oka, da se nije mogao micati, i ustanovljeno je da je deo strel.e koja ga je pogodila ostao zabijen u oku; i osetio je da će umreti ako odmah ne dobij� Bogorodi­ činu pomoć. U toj nevolji neki hrišćanin dode do broda i načini voštanu figu·ru trgo)lca, i pošto zabode u jedno oko model strele koja ga je pogodila, odnese figuru u manastil: udaljen nekoliko kilometara, i zamoli kaluđe­ re da mu dopuste da je prinese do slike Bogorodice. Kad je ovo učinjeno i kad su izgovorene molitve, slika Bogorodice ispruži ruku i smesta izvadi model strele .iz oka voštane figure trgovca, tako da u njemu ne ostade nijedan slomljen deo. Kad je voštana figura vraćeqa na brod, ustanovljeno je da je komad slomljene strele bio izvučen iz trgovčevog oka u istom trenutku kad je i Bo­ gorodicA izvukla strelu iz oka voštane figure. Trgovče­ vo oko onda zaceli i on povrati vid. •

•

• •

GLAVA IV MAGiČNE SLIKE I FORMULE, BAJALICE ITD.

Iz onoga što je ranije bilo rečeno, očigledno je da je Egipćanin verovao da je posredstvom formula i reči moći moguće oživeti svaku figuru naČinjenu u obličju čoveka ili životinje i primorati je da radi bilo u korist, bilo na štetu bližnjih. Pored toga, on je jako verovao u dejstvenost predstava ili slika bogova i božanskih bića i stvorenja, pod uslovom da su određeni ljudi na odgo­ varajući način izgovorili nad njima reči moći. Ako bi se ova Činjenica imala na umu, nestao bi veliki deo teško­ ća u razumevanju religijskih tekstova, i videlo bi se da mnoge prividno detinjaste činjenice imaju važno zna­ čenje. Ako pogledamo u grobnice ranog razdoblja, vidi­ mo da su na zidovima naslikani brojni prizori na koji­ ma je pokojnik predstavljen kako bogovima nudi darove i vrši v,erske obrede, kao i mnogi drugi na kojima on upravlja poslom na svom imanju i vodi domaćinstvo. To što su ovakve slikG bile naslikane n a zidovima grob­ nica nije bila samo posledica oholosti, jer je Egipćanin u. dnu srca verovao i nadao se da su one uistinu pred­ stave onoga što će on raditi u budućem svetu, i vero­ vao je da će reči njegovih molitvi slike pretvoriti u stvarnost i crteže u materiju. Bogati Egipćanin je ostav.

,

,

•

,

•

•

•

•

'

92

EGIPATSKA MAGIJA

ljao za sobom sredstva za darove koji su bili potrebni njegovom kau, i l i dvojniku, i bio je u stan ju da se pobri­ ne za odr žav anje svoje grobnice, kaoue kap ele, kao i za sveštenika, odn osn o sveštenike koji su mu vrši li služ bu.

MAGI ĆNE SLIKE I FORMULE, BAJALICE ITD.

93

ma držim; i neka ne budem prisiljen da po njoj u san­ dalama gazim." I u CLXXXIX poglavlju on se moli da ne bude prinuđe n da pije nečistu vodu ili da se na ma koji način njom zaprlja. Čak ni bogataš nije bio siguran

Pisar Ani i njegova žena stoje II toku i p iju vodu. (Iz Anijevog papirusa, tabla 16)

Boginja Hator daje pisaru Aniju hranu i piće sa drveta sikomore koje raste pored toka. (lz Anijevog papirusa, tabla 16)

Sve klas e su verovale da će ka, ako nije nah ran jen kak o treba, biti prim oran da luta naok olo i skuplja neči stoć u I sve drug o sličn o tom e što nađ e na putu , kao što se vi­ di iz LlI poglavlja Knjige mrtvih, u kome pokojnik kaže : "On o čega se gnu šam , ono čega se gnu šam , nek a ne jede ,:, . O no čega se gnu šam , ono čega se gnu šam Jeste necI stoc, a; nek a ne bud em prin uđe n da je oku sim umesto kola ča [koji se nude] Dvo jnici ma (kau). Nek a me ne dota kne , nek a ne bud em prin uđe n da je u šaka -

d a će se propisani darovi hrane i pića zanavek prinositi ili moći ostavljati u njegovu grobnicu: šta je onda tre­ balo d a učini siromah d a bi svoj ka sačuvao od sramote da jede nečistoću i pije prljavu vodu? Da bi se rešila ova teškoća, od kamena je napravljen model oltara i na njega su stavljeni modeli kolača, urni s vodom, voća, mesa itd; u slučajevima gde ovo nije bilo moguće, u sa­ mom kamenu su bili isklesani darovi; tamo gde rođaci umrlog nisu mogli podneti čak ni trošak oltara, u grob­ nici je ostavljan oltar na kome su bili naslikani darovi, i sve dok je kroz izgovorene molitve on postojao, ni ka nije oskudevao u hrani. Ponekad ni oltar, ni model, ni slika oltara nisu stavljeni u grobnicu, i molitva da bo­ govi daju pokojniku pogrebne obroke, ispisana na ne­ kom komadu grobnog nameštaja, bila je jedina mera

94

MAGl eN E SLIKE I FORMULE, BAJALICE ITD.

EGIPATSKA MAGIJA

95

,

preduzeta za kaove potrebe; ali, svaki put kad bi neko prošao pored grobnice i izgovorio molitvu povezavši s njom ime čoveka koji je tu bio sahranjen, njegov bi ka bio snabdeven svežom zalihom darova jela i pića, jer su njihovi modeli ili slike sa natpisa odmah postajali stvarni, N a unutrašnjoj strani drvenih kovčega XII di­ nastije, oko 2500, pre n, e" naslikan je čitav niz pred­ meta koji su, u još ranijim vremenima, bili zapravo os­ tavljani u grobnicama sa mumijom; ali, malo po malo, ljudi su prestajali da dobavljaju brajne predmete veza­ ne za sahranu umrlog koje je propisivao stari ritual, i pouzdali Sl!' se da će tekstovi i formule koji su naslikani na kovčegu slike pretvoriti u zbilju, i osim jastuka, ma­ lo toga su ostavljali u grobnici, . Oko hiljadu godina kasnije, kad su religijski tek­ stovi koji su činili Knjigu mrtvih bili ispisani na papiru­ sima umesto na kovčezima, pridodat im je veliki broj crteža ili vinjeta; mnogima od njih je pridavana poseb­ na val,nost, i sledeći su vredni spomena, Seti ćete se da CXXV poglavlje Knjige mrtvih sadrži takozvanu odrečnu ispoved", koja se izgovara u Dvo­ " rani Maati, kao i znatan broj imena bogova i bića, čije je poznavanje najvažnije za 'dbbrobit ' pokoj nika, Na kraju poglavlja nalazimo sledeći iskaz: "Ovo poglavlje će izgovoriti pokojnik pošto se oprao i očistio, i pošto se odenuo, i obuo bele kožne sandale, i pošto su mu antimanom obojene oči, i telo mu pomazano mirom anti, 'i kad je ponudio darove volova, ptica, mirisa, ko­ lača, piva i vrtnog bilja, I gle, naslikaćeš sliku onog što će se desiti u Dvorani Maati, n a novoj keramičkoj plo­ čici oblikovanoj od zemlje, po kojoj nije gazila ni svinja ni ma koja druga životinja, I ako po njoj ispišeš ovo po­ glavlje, pokoj nik će ojačati; i deca će njegova ojačati; i 'ime mu neće ' nikad pasti u zaborav; i hleb, i kolači, i

posla stice, i vino, i meso će mu se dati n a oltaru veli­ kog boga; i neće ga odbit i , ni na jedni m vrati ma' u pod­ zemno m svetu; i uvešć e ga zajedn o sa Kralje vima Seve­ ra i Juga ; i' biće on u pratn ji Ozir isovoj vazd a i zana ­ vek" Ovde, dakle , nalaz imo odlič an prim er daleko­ sežni h utica ja slike udru žene sa odgovarajućim rečim a moći, i svaka slika u Knjizi mrtvi h je bila jedmi ko dej'­ stven a u izaziv anju određenog ishod a, a ishod je uvek bio u vezi sa dobr obiti umrl og, Prema nekim odlomcima i poglavljima, pokojnik se plašio da će mu u podzemnom svetu nedostajati i vazduh i voda, kao i hrana, i da bi otklonio svaki rizik od takve nesreće, na njegovom papirusu su bile' nasli­ kane slike n a kojima se on prikazuje kako u rukama drži jedro (simbol vazduha, vetra i daha) i stoji u vodi do članaka 75, a ispod njih su bili ispisani tekStovi slični ovima: "Usta moja i nozdrve moje su otvorene u Tatuu (Busi ris), i imam svoje mesto mira u Anuu (Heliopolj), koje je kuća moja; boginja Sešeta je za mene sagradi, i bog Hnemu podiže za mene zidove njene"," "Zdravo da si, bože Tem, podaj mi dah sveži koji boravi u noz­ drvama tvojim! J a veliki presto grlim koji je u Heme­ nuu (Hermopolj) i motrim na Jaje Velike Gakuše; ja klijam kao što ono klija; ja živim kao što ono živi;'i moj dah je njegov dah."76 Ali, trebalo je da se obavi još jedna "izuzetno velika misterija" da bi se pokojniku omogući­ lo da po volji uđe na nebo kroz njegova četvora vrata, i da uživa u vazduhu koji dolazi kroz svaka od njih, Se­ verac je pripadao Ozirisu, jugo Rau, zapadni vetar Izidi i istočnjak Neftidi; i da bi pokojnik stekao moć nad svakim pojedinim vetrom, bilo je neophodno da bude 75 Vidi vinjete iz poglavlja LIV-LX Knjige nirtvih. 76 Vidi Chapters of Coming Forth bU Da!), str. 106.

,

,

'

96

EGIPATSKA MAGIJA

gospodar vrata kroz koja su oni duvali. Ova moć se je­ dino mogla steći tako što bi se dalo da se na kovčegu naslikaju slike četvora vrata sa figurom boga Tota koji otvara svaka od njih. Ovome se pridavao neki poseban značaj, jer obredno uputstvo kaže: "Neka niko ko je iz­ van ne zna ovo poglavlje, jer je ono misterija velika, i oni koji u baruštinama borave (tj. neuki) ne znaju ga, Ti ovo nećeš učiniti u prisustvu nekoga ko ti nije otac, i l i sin, ili t i sam; jer to je izuzetno velika misterija koju nijedan čovek, ma ko da je, ne zna,"" Jedna od radosti za koji m a je pokojnik žudeo bila je plovidba nebom u Raovoj barci, u društvu sa bogovi­ ma Ozirisovog pogrebnog kruga; ova sreća mu se mog­ la osigurati slikanjem određenih slika i izgovaranjem određenih reči moći nad njima. Na komadu čistog pa­ pirusa trebalo je nacrtati barku mastilom načinjenim od zelenog abu ta, pomešanog sa vodom anti, i na njoj bi trebalo da budu figure Izide, Tota, Šua, Hepere i po­ koj nika; kad se ovo uradi, papirus se mora pričvrstiti pokoj niku za grudi, vodeći računa da mu u stvari ne dodiruje telo. Onda će njegov duh svakoga dana ulaziti u Raovu barku, i bog Tot će paziti na njega, i on će ot­ ploviti sa Raom kud god zaželi," Na drugom mestu se nalaže da se Raova barka naslika "na čistom mestu", i da se na pramcu naslika figura pokojnika; ali, smatralo se da Ra putuje u jednoj barci (zvanoj "Atet") do pod­ neva, a u drugoj (zvanoj "Sektet") do zalaska sunca, i za pokojnika je trebalo obezbediti zalihe u obema bar­ kama. Kako se ovo postizala? Na jednoj strani slike barke trebalo je nacrtati figuru jutarnje Raove barke, a na drugoj figuru popodnevne barke; tako je jedna slika 77

78

MAGI C':NE SLIKE I FORMULE, BAJALICE ITD.

97

mogla da se pretvori u dve barke. I pod uslovom da su odgovarajući darovi ostavljeni pokoJmku na Ozmsov rođendan, njegova će duša živeti večno i on neće umre­ ti drugi put " Sudeći po obrednom uputstvu uz poglav­ Ije80 u kome su dati ovi nalozi, njegov tekst je nastao najkasnije u doba Heseptija, petog kralja I dinastije, ko­ ji je vladao oko 4350. pre n. e., i običaj da se barka slika na papirusu verovatno potiče iz tog vremena. Sledeca dva uputstva iz CXXXIlI, odnosno CXXXIV poglavlja još bliže će objasniti značaj takvih slika: 1. "Ovo poglavlje će se izgovarati nad barkom du­ gačkom četiri lakta, načinjenom od zelenog porcelana [na kome su naslikani] božanski suvereni zapovednici . gradova; i slika neba sa zvezdama ce se takođe naomtl, i nju ćeš obredno očistiti sodom i tamjanom. I pazI, na­ činićeš Raovu sliku žutom bojom na novoj ploči i stavi­ ćeš je na pramac barke. I pazi, načinićeš sliku duha ko­ ga želiš da učiniš savršenim [i stavićeš je] u ovu b� rku, i učinićeš da ona zaplovi barkom [kOJa ce biti naclJ1Je­ na u obliku barke] Raove; i u njoj će on videti obličje samog boga Raa, Neka je ne pogleda oko čovekovo, osim tebe samog, ili oca tvoga, ili sina, i čuvaj [ovo] sa velikom pažnjom. Tada će duh bez mane biti u srcu Raovom, i daće mu moć sa zajednicom bogova; i bogo­ vi će n a njega gledati kao na božansko biće sebi slično; i živi i umrli će na lica svoja pasti, i videće ga u pod­ zemnom svetu u obličju zračenja Raovog." 2. "Ovo će se poglavlje izgovarati nad sokolom ko­ ji stoji i na glavi ima belu krunu, [i nad figurama] bogo­ va Tema, Šua, Tefnut, Seba, Nut, Ozirisa, Su tija i Nefti­ de, naslikanih žutom bojom na novoj ploči, koja će se

Ibid., str. 289. Ibid. , str. 162.

79

80

7

Ibid., str. 212.

Tj ., CXXX.

Egipatska magija

98

EGIPATSKA MAGIJA

postaviti u [model] barke [Raove], pored figure duha koga ćeš ti savršenim učiniti. Pomazaćeš ih kedrovom mašću, i na vatri ćeš im tamjan ponuditi, i živinu ćeš is­ peći. Ovo je čin veličanja Raa dok putuje, i prouzroko­ va će da biće čovekovo sa Raom bude dan za danom, ma kuda bog plovio; i zaista će uništavati neprijatelje Raove redovno i neprestano."

Duša pisara /\nija posećuje njegovo balsamovano tclo dok leži na odru grobnici. (Iz Anijeuog papirusa, tabla 17)

MAGleNE SLIKE I FORMULE, BAJALICE ITD.

je prate poglavlja CLXI1- CLXV u kasnoj ili saitskoj re­ cenziji Knjige mrtvih, iako, na sreću, obredna uputstva uz ova poglavlja razjašnjavaju njihovu namenu. Tako slika koja stoji iznad CLXf1 poglavlja predstavlja kravu koja na glavi ima rogove, disk i dva pera, i iz obrednog uputstva vidimo da je njenu figuru trebalo način"iti od zlata i pričvrstiti je pokojniku za vrat, i da mu je drugu, nacrta nu na novom papirusu, trebalo staviti pod glavu.

tl

Mnoge slike ili vinjete nose sa sobom i svoje zna­ čenie, na primer, slika duše koja lebdi nad mrtvim te­ lom koje leži ispod nje na odru odmah upućuje na po­ novno spajanje duše sa telom; slika pokojnika kako od­ lazi od "mesa rskog panja" i nož sa koga kaplje krv upu­ ćuje na beg od svirepe smrti; slika duše i duha kako stoje ispred otvorenih vrata nagoveštava da duša ima slobodu da po volji luta naokolo; i slika duše i senke u činu prolaska kroz vrata grobnice jasno pokazuje da ovi delovi čovekove sveukupnosti nisu za sva vremena zatvoreni u grobnici. Ali, ideje koje su nadahnjivale sli­ kanje drugih vinjeta nisu tako jasne, na primer one ko-

Anubis drži mumiju pisara Anija; pored vrata grobnice stoje duša i duh pokojnika II obličju sokola sa ljudskom glavom, odnosno ptice benu. (Jz Anijevog papirusa, tabla 16)

Ako se ovo učini "tada će u njemu sve vreme biti obilje toplote, isto kao i kad je bio na zemlji. l posta će sličan bogu u podzemnom svetu, i neće ga nikad odbiti na ka­ pijama tamošnj im", Kaže se da reči ovog poglavlja ima­ ju veliku moć zaštite (tj. one su bajalica od najvećeg značaja), "jer to učini krava za svog sina Raa dok je za­ lazio, i dok mu je boravište bilo okruženo zajednicom bića vatre". Krava je, naravno, [zida-Hatar, i reči i sli­ ka se zajedno odnose na neki dogad aj iz Raovog ili Ho­ rovog života. Sasvim je očigledno da su reči moći, ili 7 '

"

99

100

EGIPATSKA MAGIJA

bajalica, koje je izgovorila lzida-Hator, izbavile boga i z neke nevolje, i pretpostavlj alo se da će, kao što su spas­ le boga i koristile mu, isto tako spasti pokojnika i biti mu od koristi. Reči moći glase: "O, Amene, o, Amene, koji si n a nebesima, okreni lice svoje mrtvom telu sina svoga, i učini ga jakim i čilim u podzemnom svetu." I ponovo smo upozoreni da su ove reči "velika misterija" i da je "oko čovekovo ne srne videti, jer je odvratno

Pisar Ani p.r� lazi kroz v�ata grobnice; napolju su njegova senka i njegova . v ptlce duša II obltCJlI sa ljudskom glavom . (Iz Anqevo(} papif!1sa, tabla 18)

[svakom čoveku] da je zna. Sakrij je, dakle; Knjiga gos­ podarice skrivenog hrama ime je njeno". Ispitivanje mumija kasnog razdoblja pokazuje da su Egipćani zapravo crtali na papirusu sliku krave i stavljali je pokojniku pod glavu, i da je krava samo jed­ na među brojnim drugim slikama koje su nacrtane na istom papirusu. U z slike su bili ispisani magijski teksto­ vi, i kad se vremenom papirus počeo lepiti na platno,

.

,

MAGleNE SLIKE I FORMULE, BAJALICE ITD.

101

potisnuo je zlatnu figuru krave koja je bila privezana za vrat pokojnika i , strogo uzevši, postao je amajlija, ia­ ko je njegov uobičajeni naziv među arheolozima "hipo­ cefalus". Slika na sledećoj strani lepo prikazuje ovaj predmet. Primetićete da je hipocefalus okrugao; to je zato što on predstavlja zenicu Horovog Oka, koja je u Egiptu od pamtiveka smatrana izvorom celokupne op­ lodne moći, razmnožavanja i života. U prvoj grupi bo­ gova su: Nehebka, koja Horu nudi njegovo Oko, bogi­ nja sa Horovim Okom umesto glave, gore opisana kra­ va Izide-Hator, četiri Horova deteta, dva lava, deo ljudskog tela, pilon sa glavama Hnemua, boga raz­ množavanja, i Hor-Ra. U drugoj grupi su Sunčeva bar­ ka koju otiskuje Hor i Mesečeva barka sa Harpokra­ tom na pramcu. U drugim scenama su prikazani bog Hepera u svojoj barci, Hor u svojoj barci i Hor- Sept u svojoj barci. Bog sa dva lica predstavlja dvostruki lik sunca, na zalasku i izlasku, a bog sa ovnujskim glava­ ma, koga obožavaju majmuni, jeste mistično obličje Hnemua, jednog od velikih bogova razmnožavanja, ko­ ji je u još kasnijim vremenima postao biće čije je ime u obliku Hnumis ili Hnoubis zauzimalo tako važno mes­ to među magičnim imenima koje su koristili gnostici. Dve sledeće molitve sa hipocefalusa ilustrovaće ranije navedene reči moći upućene Amenu, tj. Skrivenom: 1 . "Ja sam Skriveni na mestu skrivenom. Ja sam savršeni duh među pratiocima Raovim, i ja uđoh i izađoh među savršene duše. J a sam mOĆna Duša obličja boje šafrana. Iz podzemnog sveta sa Raom izađoh iz Kuće Velikog Starca u Heliopolju. J a sam jedan od duhova koji i z podzemnog sveta izađoše: podaj mi ono što telu mom treba, i nebesa za dušu moju, i mesto skriveno za mu­ miju moju." 2. "Neka da bog, koji je sam skriven, i čije je lice zaklonjeno, koji obasjava svet u svom životnom

102

EGIPATSKA MAGIJA

obličju, i podzemni svet, da mi duša večno živi ! Neka veliki bog u svome disku daruje zrake svoje podzem­ nom svetu Heliopolja I Podaj mi ulazak i izlazak iz pod­ zemnog sveta bez ometanja ili prepreke." Poglavlje CLXlII Knjige mrtvih je bilo napisano da spreči raspadanje čovekovog tela u podzemnom svetu, i da ga spase od duša koje su bile tako nesrećne da u njemu budu zatvorene na različitim mestima, i da bi se ono učinilo potpuno dejstvenim, bilo je propisano da se izgovara nad trima slikama: (1) zmija sa nogama, koja na glavi ima disk i dva roga; (2) uča�l, ili H:>I(" 'O Oko, "u čijoj će zenici biti slika Boga podignute šake sa licem božanske duše, sa perjem i leđima poput sokola"; (3) učat, ili Horova Oko, "u čijoj će zenici biti slika Bo­ ga oodignute šake sa licem boginje Neit, sa perjem i le­ đima poput sokola". Ako se za pokojnika ovo učini, "on neće biti vraćen ni sa jednih vrata II podzemnom svet I, on će jesti, piti i njegovo će telo vršiti prirodne funkcije kao i dok je bio na zemlji; i niko neće ustati da ga prekori; i biće zaštićen od ruku neprijateljskih uvek i za svagda."82 Da bi reči moći koje čine CLXIV poglavlje Knjige mrtvih bile dejstvene, morale su biti izgovorene nad fi­ gurom boginje Mut koja je trebalo da ima tri glave. Prva glava je bila glava boginje Pehat i imala je pera; druga je bila glava muškarca i imala je na sebi krune Juga i Severa; treća je bila glava lešinara i imala je pe­ ra; figura jc imala par krila i lavlje kandže. Bila je nasli­ kana crnom, zelenom i žutom bojom na komadu tkani­ ne anes; ispred i iza nje je bio naslikan kepec koji je na glavi nosio pera. PO jedna ruka i šaka svakog kepeca je 81 82

•

Vidi gore, str. SS. Vidi Chaplers of Coming Forth by Dalj, str. 292 .

-·

-- -------

--

--

-�r

---

I I I

-

I

•

I

i

II

L

____

_

-: "�::::_=::: : =_

.__

.._l

_ _ _

I lipoccfaJus ili predmet kOJi jc slavljen pod glavu pokojnika Sai-ellena da održava tclcsnu IoplolU.

MAGi ČNE SLIKE I FORMULE. BAJALICE ITD.

105

bila podignuta, i svaki je imao dva lica, jedno sokola, a drugo muškarca; telo i m je bilo zdepasto. Pošto su ove figure bile načinjene, kaže se da će pokojnik biti "sličan bogu u društvu bogova podzemnog sveta; neće nikad, nikad biti vraćen; telo njegovo i kosti njegove biće slič­ ne telu i kostima onog koji nikad nije umro; piće vodu na i zvoru toka; dobi će okućnicu u Sehet-Aaruu; posta­ će zvezda nebeska, krenuće u boj sa zmijolikom nema­ ni Nekau i sa Tarom iz podzemnog sveta; neće biti za­ tvoren sa dušama okovanim; imaće moć da se spase, ma gde bio; i crvi ga neće izjedati."" Opet, da bi reči moći koje čine CLXV poglavlje bi­ le dejstvene, obrednim uputstvom je bilo propisano da "budu izgovorene nad figurom Boga podignute šake, koja će na glavi imati pera; noge će joj biti široko raši­ rene, njen središnji deo će biti u obličju bube i biće obojena plavom bojom načinjenom od lapis-Iazulija pomešanog sa vodom iwmai. I izgovoriće se nad figu­ rom sa glavom muškarca, i šake i ruke njene širiće se od tela; iznad desnog ramena njenog biće glava ovna, i iznad levog ramena njenog biće glava ovna. I naslika­ ćeš figuru Boga podignute šake na komadu tkanine od­ mah iznad srca pokojnikovog, i naslikaćeš još jednu iz­ nad grudi njegovih; ali, neka bog Sukati, koji je u pod­ zemnom svetu, za to ne sazna". Ako bi se ovako učini­ lo, "pokojnik će piti vodu na i zvoru toka, i sijaće kao zvezda na višnjem nebu". Verovatno je da su poglavlja CLXII-CLXV bila sastavljena relativno kasno. Ovde se mora navesti još jedan primer magičnih slika Knjige mrtvih. Vinjeta CXLV'" poglavlja sadrži slike sedam krava "i nji hovog bika" i četiri krme; se­ dam krava se odnose na sedam Hatorinih boginja, bik 8J Vidi

Chapters of Coming Forth by Day.

str. 294.

•

106

EGIPATSKA MAGIJA

je, naravno, Raovo obličje, a četiri krme se odnose na četiri četvrtine zemlje i na četiri strane sveta. Tekst po­ glavlja sadrži imena krava, bika i krma, i odredene mo­ litve za pogrebne darove. Pokojnik bi bio snabdevan "obiljem hrane redovno i neprestano zauvek", ako bi se za njega učinile sledeće stvari. Trebalo je na tabli (7) bojama naslikati slike krava, njihovog bika i krma, i kad bi se Ra, bog-Sunce, uzdigao nad njima, trebalo bi da prijatelji umrlog polože pred njega darove; ove bi da rove na mistički način prihvatili bogovi i boginje koji su predstavljeni slikama, i za uzvrat bi oni darivali po­ kojnika svim ponudama ili poklonima jela i pića koje bi on tražio . Štaviše, "ako se ovo učini", kaže se, "Ra će biti krmanoš pokojniku, i biće snaga koja ga štiti, i umesto njega će učiniti kraj svim neprijateljima njego­ vim, i u podzemnom svetu. i na nebesima, i na zemlji, i na svakom mestu na koje bi mogao stupiti." Videli smo ranije, u opisu amajlija koje su koristili Egipćani, kako su i materija od koje je načinjena amaj­ lija i reči koje su po njoj bile ispisane posedovali magič­ ne moći, ali iz nekoliko primera datih na papirusima možemo shvatiti da su i samo pisane reči u nekim slu­ čajevima bile dovoljne da izazovu izuzetne posledice. Ovo je, svakako, vrlo prirodan razvoj, i bajalice i l i reči moći koje nisu tražile ništa drugo osim da budu ispisa­ ne na papirusu, ili platnu, da bi proizvele magično dej­ stvo, biće omiljene kod svih muškaraca i žena, a poseb­ no među siromašnima i neukima. Na pisanu reč se na Istoku od pamtiveka gledalo s poštovanjem, i prepis svetog spisa ili teksta nosi se do dana današnjeg sa sko­ ro istim idejama i verovanjima o njegovoj zaštitničkoj moći kao i u najranijim vremenima. U drevnom Egiptu se cela Knjiga mrtvih, kao i njeni različiti delovi koji su obično prepisivani na papiruse, sastojala od niza "reči •

MAGi Č NE SLIKE I FORMULE. BAJALICE ITD.

107

moći", i savremeni Egipćanin gleda na Kuran na isti način kao što je njegov predak gledao na starije delo. Čudan odlomak iz teksta ispisanog u unutrašnjosti Unasove piramide glasi (r. 583); "Kost i telo koji nema­ ju nikakvog spisa jadni su, ali gle, Unasov spis je zape­ čaćen velikim pečatom, i gle, on nije zapečaćen malim pečatom." Teško je u potpunosti objasniti ovaj odlo­ mak, ali nema sumnje da ovde srećemo aluziju na obi­ čaj da se sa umrlim ostavljaju spisi za koje se verovalo da poseduju magične moći. Određeni odeljci ili delovi religijskih knjiga drevnih naroda uvek su smatrani važnijim od drugih, i uzimajući u obzir veliku dužinu takvih sastava, tome se ne treba čuditi. Egipćani su ko­ ristili dva oblika LXIV poglavlja Knjige mrtvih, i nema nikakve sumnje da je kraći oblik već za vreme l dinasti­ je, oko 4300. pre n. e., trebalo da predstavlja suštinu ce­ log dela, i da se njegovo izgovaranje smatralo isto toli­ ko dejstvenim kao i izgovaranje svega ostalog '" Značaj­ na je činjenica da se ovaj oblik zove " Poglavlje o pozna­ vanju 'Poglavlja izlazaka danju' u jednom jedinom po­ glavlju", i tvrdi se da potiče iz vremena I -leseptija, kra­ lja l di nastije, oko 4300. pre n. e., dok je "otkriće" dužeg oblika pripisano vladavini Men-kau-Raa (Mikerin), kralja IV di nastije, oko 3600. pre n. e. Zanimljivo je pri­ metiti kako se izvesna poglavlja i formule uporno po­ javljuju u pogrebnim papirusima različitih razdoblja, i izgleda da se ovo može objasniti činjenicom da Je na­ rod napravio izbor još vrlo rano, i da je ovaj izbor pre­ pisi van sa dodacima ili izostavljanjima koje su prijatelji pokojnika dopuštali ili smatrali neophodnim. Jedno je 84 Slično i Arapi pridaju isti toliki značaj Fali, ili tlvoc!n
EGIPATSKA MAGIJA

108

sasvim sigurno: svaki čovek u Egiptu je umirao sa čvrstim uverenjem da će tokom putovanja na onaj svet biti snabdeven rečima moći koje će mu omogućiti da onamo ode neometan, i dati mu obilje hrane i pića. Ovo shvatanje vidimo i z reči moći u sledećim odlomci­ ma: "Neka Tot, koji poseduje i ispunjen je rečima moći, dođe i odreši zavoje, čak i zavoje Setove koji mi usta sputavaju . . . Što se tiče reči moći i svih reči koje se pro­ tiv mene mogu izgovori ti, neka im se bogovi suprotsta­ ve i neka im se svaki pojedini bog iz zajednice bogova odupre."" "Gle, prikupljam reč moći ma gde bila, i od svakoga ko je ima, hitrije od hrtova i brže od svetlos­ ti."" Krokodilu koji dolazi da od njega odnese reči mo­ ći, pokoj nik kaže: "Odlazi. vraćaj se, odlazi, ti krokodil­ ska nemani Sui! Nećeš mi pristupiti, jer ja živim od reči moći koje su uza me ... Nebesa imaju moć nad dobima svojim, i reči moći imaju vlast nad onim što poseduju; usta će moja, dakle, imati vlast nad rečima moći koje su u njima."" Odeven sam (?) i potpuno snabdeven tvo­ jim rečima moći, o, Ra, koje su na nebu iznad mene, i u zemlji ispod mene."" Dvema boginjama Sestrama­ -Mert pokojnik kaže: "Reči moći su moja poruka va­ ma. Ja sijam i z barke Sektet, ja sam Hor, Izidin sin, i dođoh da vidim oca svog Ozirisa."" "Postadoh duh u obličjima svojim, stekoh vlast nad svojim rečima moći. i dosuđeno je da budem duh."90 "Zdravo da si. ti što gla­ ve odsecaš, i lica rasecaš, ti što odnosiš sećanje na rđa85 86

Vidi Chapters of Coming Forrh by Day, str. Ibid., str. 7 l . 87 Ibid., str. 81. 88 Ibid., str. 84. 89 INd., str. 87 . 90 Ibid., str. 129.

70.

MAGiČNE SLIKE I FORMULE, BAJALICE

ITD.

109

ve stvari i z usta duh ova pomoću reči moć i koje su u njim a, ... neka mi se ust a čvrsto ne zatvore Z?og reči mo ći koje su u teb i ... Vra ćaj se i odl azi pred re� lm � ko­ je i zgovori bog inja Izid a kad si došao da b� CIS s,:can Je na rđave stvari u ust a Ozi risu ,"91 Na am aJh JI Kopce na­ laz imo ispi san e reč i: "Ne ka krv Izid ina , i ,:, oći (?) Izid i­ ne , i Izid ine reč i mo ći bud u mo ćne da zast lte ovog sllnik a" itd. , i u mo lbi koju upu ćuje Ozi risu , Tot kaž e: "Ja sam Tot, mil jen ik Raov, gospodar mo ći, koj i ono što či­ ni do povoljnog svršetka dovodi, siln ik reči mo ći, koji je u bar ci mil ion a god ina, gos pod ar zak ona , pod Jarm lJIvač dveju zem alja " itd " . . . I z gor njih odl om aka smo saz nah ne sam o kohko Je vel iko bilo pov ere nje koje je pokojn ik pol aga o u svoJe reči mo ći, već i da su izvo ri iz koj ih su one pot ical e bdi bogovi Tot i Izid a. Seti ćete se da Tota zovu "pis ar bogo­ va", "gospodar pisa nja ", "gospodar pap irus a", "tvorac pal ete i ma stio nic e", "gospodar bož ans kih reč i :', tj : sve­ tih spis a i l i tekstova, i kak o je bio gospodar knj iga I mo­ ći govora, sma tran je pos edn iko m sveg zna nja , bilo ljudskog, bilo bož ans kog . Za vreme stva ran ja sveta .on je bio taj koji je vol ju nev iđe ne i nez nan e stv ara lack e Mo ći pretvorio u reč i, i koji i h je tak o IZgo von o da Je vas elje na pos tala , i on je bio taj koj i se, prim enju juć i svoje zna nje, pok aza o kao zaš titn ik i prij atel j Ozi risa , [zid e i njih ovog sina Hor a. Na osnovu pod atak a IZ tek­ stova saz naj em o da Tot nije pomogao ovim trim a bo­ gov ima fizič kom sna gom , već tako što im je pre dao re­ či mo ći i pod učio ih kak o da i h upotrebe : Zna mo da Je Ozi ris por azio nep rija telj e i da je obnovIo svoJe telo I postao car pod zem nog sveta i bog um rlih , ah ovo Je 91 92

Ibid., sIr. 150. Ibid., str. 340.

110

EGIPATSKA MAGIJA

. mogao da učini jedino pomoću reči moći koje mu je predao Tot, koji ga je naučio kako da i h izgovara pra­ vilno i odgovaraj ućim tonom. Na osnovu ovog verova­ nja pokojnik uzvikuje: "Zdravo da si, Tote, koji učini Ozirisa pobednikom nad neprijateljima, učini i da Ani neprijatelje pobedi u prisustvu velikih i suverenih prin­ čeva koji su u Tatuu", ili na bilo kom drugom mestu. Bez reči moći koje mu je predao Tot, Oziris bi bio ne­ moćan pred napadima neprijatelja, a slično bi i umrli, koji je uvek poistovećivan sa Ozirisom, bio istrgnut i z postojanja u trenutku smrti da nije bilo reči moći koje su donosili spisi sahranjeni s njim. U sceni Sudenja Tot izveštava bogove o ishodu merenja srca na terazijama, i predaje njegovom vlasniku reči koje je izgovarao u svojim molbama; i sve što se bogovima može reći u po­ kojnikovu korist on govori, i sve što se može učiniti za njega on čini. Ali, pored toga što je bio zaštitnik i prija­ telj Ozirisov, Tot je bio oslonac kome je Izida hitala u nevolji. Reči himne objavljuju da je ona znala "kako da odagna zlu kob" i da je bila "jakog jezika i ispravno iz­ govarala reči moći koje je poznavala, nije zastajkivala u govoru i savršeno je izdavala' naredenja i kazivala reč"", ali ovaj opis samo dokazuje da ju je Tot podučio veštini dejstvenog izgovaranja reči moći, i da njemu, u stvari, ona duguje mnogo više. Kad je pronašla mrtvo telo svog muža Ozirisa, lebdela je iznad njega u obličju ptice, napravila povetarac mašući krilima i odaslala svetlo od sjaja svog perja, i najzad je umrlog vratila u život svojim rečima moći; iz njihovog zagrljaja rođen je I-Ior, i majka ga je dojila i gajila u svom skrovištu u ba93

Chabas,

Rcuuc Arche% gique, 1857. SIr. XXII i dalje; i za skori prevod

Egypliens. tab. Egyptian, s tr. ]79-]88.

65 i dalje; Monuments vidi moj First Steps in

MAGiČNE SLIKE I FORMULE, BAJALICE ITD.

111

ruštinama papirusa. Posle izvesnog vremena počeo je da je proganja Set, ubica njenog muža, koji je, izgleda, nju i njenog sina Hora zatvorio u kuću kao zarobljeni­ ke, Zahvaljujući, međutim, Totovoj pomoći, ona noću izađe i na putu joj se pridružiše sedam škorpija," zvanih Tefen, Befen, Mestet, Mestetef, Petet, Tetet i Matet, od kojih su tri poslednje pokazivale put. Vodič je dovede do močvara Per-suija95 i do grada dveju boginja sanda­ la, odakle je počinjala močvarna zemlja Atuova, Putu­ jući dalje stigoše u Teb", gde je upravitelj oblasti imao kuću za svoje dame; gospodarica kuće nije primila Izi­ du zbog škorpija koje su bile s njom, jer je pogledala sa vrata i ugledala Izidu kako dolazi. Na ovo se škorpije posavetovaše i htedoše da je ubode škorpija Tefen, ali u tom trenutku jedna sirotica koja je živela u močvari ot­ vori Izidi vrata svoje kolibe, i boginja se u njoj skloni. U međuvremenu se škorpija ispod vrata ušunjala u kuću upravitelja, ubola sina gospodarice, a kuću zapalila; ni­ kakva voda nije mogla da ugasi vatru, a nije bilo ni kiše da to učini, jer tad nije bila sezona kiša. Otkako se ovo desilo ženi koja nije nanela Izidi nikakvo stvarno zlo, jadno stvorenje je lutalo gradskim ulicama glasno za­ pomažući od bola i jada, jer nije znala da li će joj sin ostati živ ili će umreti. Kad Izida ovo vide, zažali zbog deteta koje je bilo ujedeno, i kako je u celoj toj stvari oko zatvaranja vrata majčine kuće pred licem boginje on bio nedužan, ona odluči da ga spase, Odmah zatim ona pozva rastrojenu 94

Priča jc ispričana

tl

čuvenoj

Meternichstelc,

ured. Goienischcff,

Lei pzi g, 1877. 9S Tj., Krokodilopolj. 96 Grad dveju sandala. Dve sandale su bile napravljene od kože boga Nehcsa ili Sela, l -Iorovog protivnika.

112

EGIPATSKA MAGIJA

majku rečima: "Priđi, priđi! Jer reč je moja talisman koji život donosi! Ja sam ćerka dobro znana i u tvom gradu, i otkloniću zlo rečju iz usta svojih koju me otac nauči, jer ja sam ćerka njegovog tela." Tad Izida stavi ruke na dečakovo telo, i da bi vratila duh u njega, reče: "Dođi, Tefene, iz zemlje se pojavi, odlazi odavde, blizu ne prilazi! Dođi, otrove Tefenov, iz zemlje se pojavi. Ja sam Izida, boginja, gospodarica reči moći, koja magična de­ la čini, čijeg su glasa reči mađije. Pokori mi se, o, gmizavče svaki što ujedaš, i padni glavačke I 0, otrove [Mestetov il Mestetefov, ne penji se gore! 0, otrove Petetov i Tetetov, ne primiči se! 0 , Matete, padni glavačke!" Boginja Izida tad i zgovori izvesne bajalice, koje joj . le dao bog Seb da bl od sebe oterala otrove, i reče: "Od­ lazi, odbij, povuci se, o, otrove", dodajući reči "Mer­ -Ra" ujutru i "Jaje Guske se pojavljuje sa si komore" uveče, dok se obraćala škorpijama. Ove rečenice su bi­ le talismani. Posle toga je Izida jadikovala da je usam­ ljenija i nesrećnija od svih ljudi u Egiptu, i da je postala :"čna starcu koji je prestao da gleda i da posećuje lepe zene u nJihovim kucama; i ona naredi škorpijama da svoJ pogled odvrate od nje i da joj pokažu put do moč­ vara i tajnog mesta koje se nalazi u gradu I-Iebt. Tada su reči vapaja: Dečak živi, otrov umire! Kao što sunce " živi, tako otrov umire" bile izgovorene, i vatra u ženi­ noj kući ugašena, i nebo se radovalo Izidinim reči ma. Kad je Izida rekla da je "ženin sin bio uboden zato što je njegova majka zatvorila vrata svoje kuće pred nje­ mm licem, a da njoj ništa nije učinila", reči vapaja "De-

MAGiČNE SLIKE I FORMULE, BAJALICE ITD.

113

čak živi, a otrov umire" behu još jednom izgovorene, i ženin sin se oporavi. Izida zatim ovako nastavi priču: "Ja, Izida, začeh dete, zatrudneh sa Horom. Ja, boginja, rodih Hora, si­ na Izidinog, na ostrvu (ili gnezdu) u Atuu, močvarnoj oblasti; i silno se radovah zbog toga, jer smatrah Hora darom koji će mi nadoknaditi gubitak oca njegovog, Skrivah ga najpažljivije i tajih ga u strahu svome, a za­ pravo beše dobro skriven, i onda pođoh u grad Am. Kad pozdravih stanovnike njegove, okrenuh se da po­ tražim dete, da ga podojim i opet u ruke uzmem. Ali, nađoh odojče svoje, Hora, divnog, zlaćanog, na samrti! Zemlju je orosio vodom iz oka svoga i penom sa usana svojih, telo m u ukočeno bejaše, srce nepomično i nije­ dan mu se mišić u udovima ne micaše," Tad gorko za­ vapih, i stanovnici papirusnih baruština do mene od­ mah dotrčaše i z kuća svojih, i jadikovahu nad velikom nesrećom mojom; ali nijedan ne otvori usta svoja da nešto kaže, jer je svako u tuzi velikoj zbog mene bio i niko nije znao kako da vrati život Horu. Tad m i priđe neka žena dobro poznata u svom gradu, jer je pripada­ la plemenitom rodu, i pokuša da oživi Hora, ali, iako joj srce bejaše puno znanja, sin moj ostade nepomi­ čan." U međuvremenu narod primeti da je sin božan­ ske majke Izide bio zaštićen da ga ne nađe njegov brat Set, da kroz biljke među kojima je bio skriven nije moglo da prođe nijedno neprijateljsko biće, da bi reči 97 Ovo je tačan opis stanja životinje koju jc ubola mala crna š�or � ij a II �gipl � i. Sudanu. Vid.�o sam kuju pukovnika V. H. Drej­ dza, S ubru . kOJu JC kod MeravIJa septembra 1897. ubola crna ŠkOf­ pij�, i za otprilike jedan sat ona je bila II Horovom stanju koje je gore opisano, i ceo logor je bio utučen, jer su i gospodar i pas bili miljenici s�i�. Kad. �iše nij� bilo moguće održavati je II životu, major C. R. G ri ­ _ �I vedra s vrelom vodom nekoliko sati, i II smiraj fit l o�talt J� ur�mse dana JC lakse disala I ubrzo se oporavila.

1 14

ATSKA MAGIJA EGI P �

---------------

MAGIĆNE SLIKE I FORMULE, BAJALICE ITD,

moći Temua, oca bogova, "koji je na nebesima", spasie život Horu, da njegov brat Set nikako nije imao pristu­ pa mestu na kome se nalazilo dete, koje je, u svakom sl učaju, bilo zaštićeno od njegove zlobe; i najzad je us­ tanovljeno da je Hora ubola škorpija, i da ga je gmiza­ vac "koji srce razara" ranio i verovatno ubio, U tom času je stigla boginja Neftida, i lutala je l1a­ okolo kroz baruštine papirusa gorko jadikujući zbog bola svoje sestre Izide; s njom je takođe bila Serket, bo­ ginja škorpija, koja je stalno pitala: "Šta se desilo s Ho­ ram?" Onda Neftida reče Izidi: Uzvikni molitvu do " neba, i neka mornari barke Raove prestanu s vesla­ njem, i neka se barka Raova zbog Hora ne pokrene na putanji svojoj"; i Izida smesta posla vapaj svoj do neba, i molba njena stiže do "Barke miliona godina", i Sunce stade nepomično i barka se njegova sa mesta ne pokre­ nu zbog boginjine molbe, [z barke izađe bog Tot sa ma­ gičnim moćima, noseći sa sobom veliku moć da tako zapoveda, da se reči iz njegovih usta moraju odmah is­ puniti; i reče on Izidi: "O, ti boginjo [zida, čija usta zna­ ju kako da i zgovore čini (ili talismane). Hor, dete tvoje, neće stradati, jer njegovo zdravlje i sigurnost zavise od Raove barke, Dođoh danas u božanskoj barci Diskovoj (Aten) do mesta na kome je juče bila, Kad tama (ili noć) vlada, svetlo će je poraziti zbog Horovog zdravlja (ili sigurnosti), radi [zide, majke njegove - i slično će se desiti svakome ko poseduje ono što je [ovde] napisano (?l," Ono što se zatim dogodilo je, naravno, očigledno, Hor je bio vraćen u život na veliku radost majke Izide, koju je više nego ikad zadužio bog Tot, jer je došao da je spase nevolje - Sinovljeve smrti, isto kao što je učinio kad joj je muž umro, Kako je Izida oživela i muža i sina rečima moći i talismanima koje je posedovala, smrtnik je mislio da je za njega apsolutno neophodno da po

svaku cenu obezbedi njenu naklonost i zaštitu, jer su večni život i smrt bili u njenim rukama, Vremenom ju je Egipćanin poštovao sve više i više, i kako je ona bila gospodarica bogova i neba, pripisivana joj je moć jed­ naka Raovoj, U stvari, prema jednoj legendi koja je stigla do nas i koja je, ispisana na papirusu ili platnu, činila magičnu formulu protiv otrova svakojakih gmi­ zavaca, ona je učinila smeo pokušaj da Rau otme nje­ govu moć i da tako postane gospodarica vaseljene, Ka­ ko je ovo učinila ispričano je u hijeratskom* papirusu koji se čuva u Torinu", iz koga je naČinjen sledeći pre­ vod; zasluga za prvo otkrivanje tačnog značenja teksta pripada M, Lefebru, LEGENDA O RAU I IZIOI

"Poglavlje o božanskom bogu, samostvorenom bi­ ću, koje stvori nebo i zemlju, i vetrove [što daju] život, i vatru, i bogove, i ljude, i zveri, i stoku, i gmizavce, i pti­ ce u vazduhu, i ribe u moru; on je kralj ljudi i bogova, on ima jedno doba života (o) i s njim su razdoblja od po sto i dvadeset godina samo kao godina; imena su njego­ va mnogobrojna i neznana, čak i h ni bogovi ne znaju, ·Egipatsko kurzivno pismo, dobilo imc od grčkog hieratikos (sveštc­ llIčko) II vreme kad ie korišćeno samo za pisanje svetih tekstova. Sva­ kodnevni svetovni dokumenti pisani su drugim načinom, demolskim (od grčkog demotikos: "za narod" ili "za opstu upotrebu"). Treće pis­ mo, hijeroglifi (sveti urezi), korišćeno je samo na ziclovima hramova i javnim spomenicima, gde su slova II obliku slika bila urezana II ka­ menu. Razlikovali su ga od druga dva oblika egipatskog pisma, pisa­ nih mastilom po papiruslI ili drugim mekanim površinama. (Prim. prev). 98 Vidi Pleyte i Rossi, Lc Papyrus de T!lrin, 1869-1876, tab. 31-37 i 131-138; Takode vidi Lefebure II Aegyptische Zeitschrift, 1883, str. 27 i dalje; Wiedemann, Religion der a/Fen Aegyprer, 1890, str. 29 i dalje; i mej Papyrus of Ani, 1895, str. LXXXIX i First Steps in Egyptian, 1895, sir. 241-256, 8 '

,

1 15

------

116

EGIPATSKA MAGIJA

C::c.. B" D,C U. ::: N", E"--, I .:c L I:::. F 0c..Rc.M E IT IK:.: LEc.. Lc.. A", E.:c JA I Č--, M Sc:: c.A -" .G ::.:", . ", ' c:: "::.: .:c ' C c.

--.:.1 1 7

_ _ _ _ _ _

Izida bejaše tada žena koja vladaše rečima moći; srcu su joj dojadili m i l ioni ljudi, zato ona izabra milio­ ne bogova, ali je još više poštovala milione duhova {hu}. I razmišljaše ona u srcu svom: 'Zar ja ne mogu uz pomoć svetog imena Božjeg zagospodariti zemljom i postati boginja kao Ra na nebu i na zemlji?' I gle, Ra je svakog dana ulazio na čelu svoji h svetih mornara i se­ dao na presto dvaju obzorja. Sad je božanski (tj, Ra) os­ tario, iz usta balavi. pljuvačka m u na zemlju pada i ba­ le m u na tlo kaplju. I lzida i h u ruci zamesi sa zemljom, i od nje načini svetu zmiju u obliku strele; ne uspravi je pred licem svojim, već je ostavi na zemlji, da leži na stazi kojom je veliki bog izlazio, po želji srca svoga, u svoje dvostruko kraljevstvo. Tad se uzdiže sveti bog, i bogovi koji su ga pratili kao da je Faraon pođoše s njim; i on izađe kao što je činio svakog dana; i sveta zmija ga ujede. Plamen života ga napusti, i on, koji je među kedrovima (?) boravio, bejaše savladan. Sveti bog otvori usta svoja, i krik visosti njegove dopre do neba; njegova zajednica bogova reče: 'Šta se desilo?' I bogovi njegovi uzviknuše: '$ta je to?' Ali Ra ne mogaše da odgovori, jer mu vilica drhtaše i svi mu se udovi tre­ soše; otrov se brzo raširi kroz telo njegovo, baš kao što Nil hita kroz celu zemlju njegovu. Kad veliki bog utvrdi srce svoje, zavapi onima koji u njegovoj pratnji bejahu: 'Priđite, o, vi koji se rodiste iz tela moga, vi bogovi koji iz mene izađoste, kažite Heperi da me kobna nesreća snađe. Srce je moje oseća, ali je oči moje ne vide; ruka je moja ne izazva, niti znam ko m i ovo učini. Nikad bol takav ne osetih, čak ni bolest više patnje ne zadaje, Ja sam princ, sin prinčev, sveta suština koja je od Boga potekla, Ja sam veliki, sin velikog i otac moj namisli ime moje; ja imam mnoštvo imena, i mnoštvo obličja, i biće je moje u svakom bogu. Oglasiše me glasnici Temu

i Hor, i otac moj i majka moja izgovoriše mi ime; ali ga onaj što me stvori sakri u meni, jer ne htede da reči moći ma kog vidovnjaka nada mnom vlast imaju, Iza­ đoh da pogledam ono što načinih, prolazih kroz svet koji stvorih, kad gle! nešto me ujede, ali ne znam šta. Je l i vatra? Je li voda? Srce m i gori, telo m i se trese i drhtanje mi sve udove zahvati. Neka mi se dovedu de­ ca moja, bogovi, koji poseduju reči moći i magični go­ vor, i usta što znaju kako da i h kažu, a takođe i sile ko­ je sežu čak do nebesa.' Tad mu zapomažući od jada do­ đoše deca svakog boga. I Izida takođe stiže, noseći sa sobom svoje reči magične moći, i usta joj bejahu puna daha životnog; jer talismani njeni pobeđuju patnje bo­ lesnika i reči njene ponovo oživljavaju grla onih koji su umrl i , l ona progovori: 'Šta se dogod ilo, o, sveti Oče? Šta se desilo? Da te nije ujela zmija i da stvor kog si t i sazdao nije glavu svoju na tebe digao? Zaista će je utući moje dejstvene reči moći, i oteraću je pred pogledom tvojih sunčevih zrakova.' Sveti bog otvori usta i reče: 'Kretah se stazom svojom, i prolazi h kroz dve oblasti zemalja svojih po želji srca svoga, da vidim ono što saz­ dah, kad gle! Ujede mc zmija koju ne videh, Je li vatra? Je li voda? Hladniji sam od vode, vreliji od vatre, Telo mi se preznaja, drhtim, oko mi snage nema, nebo ne mogu videti, i znoj m i na lice navire kao da je leto.' Tad Izida reče Rau: 'O, sveti Oče, kaži mi ime svoje, jer onaj ko bude spasen bio, tvoji m će imenom živeti.' I Ra reče: ' Ja načinih nebo i zemlju, sastavih planine, sa z­ dah sve što je na njima, načinih vodu, učinih da se rodi boginja Meht-urt i stvorih "Bika majke njegove", iz ko­ ga ljubavne naslade izviru. Ja nebo stvorih, ja raširih dva obzorja kao zavesu i u bogove stavih dušu njihovu, Ja sam onaj koji, čim otvori oči, svetlo nastaje i čim i h sklopi, tama biva, Na zapovest njegovu Nil se diže i bo-

�8

E� A� M� A� KA S� I� G� G � � IP� T� � JA

__ __ __ __ __ __ __ __ _ __ __ ____ __ __

govi mu ime ne zna ju. Ja nač i nih časove, stvorih dan e, don eh god išnj e svečanosti, stvo rih pop lavu Nila . Ja saz­ dajem vatr u života i hran u u kuće don osim , Ja sam He­ pera ujut ru, Ra u podne i Tem u uve če.' Otrov nije u međ uvr eme nu uklo njen iz njegovog tela , već je prodro dub lje, i veli ki bog ne mogaše dalj e ići. Tad [zid a reče Rau : 'On o što si kazao nije ime tvo­ je. Kaž i mi ga, i otrov će uzm aći; jer će živeti ona j čije će ime biti otk rive no.' Tad otrov buk nu kao vatr a, i beše bešnji od plam ena iz peć i, i uzv išen ost veli kog bo­ ga reče : 'Pris taje m da me Izid a ispit a, i da ime moje od men e pređe na nju. ' Ond a se bog sakr i od bogova, i mesto njegovo u Bar ci mili ona god ina ostade praz no, I kad dođe vreme da izađ e srce Raovo, Izid a reče svom sinu Hor u: 'Bog se zakletvom obavezao da oslobodi svoja dva oka (tj. sun ce i mes ec). ' Ovo je bilo ime veli ­ kog boga uzeto od njega, i Izid a, gosp oda rica reči ma­ gičn e moć i, reče : 'Od lazi , otrove, iz Raa izađ i. O, Oko Hornvo, izađ i i z boga, i zasi jaj van usta njegovih . Ja sam "lIla koja dela . Ja sam ona koja nate ra pobeđeni ot­ rov d 1 na zem lju pad ne, jer je odu zeto ime veli kom bo­ gu. Nd
MAGleNE SLIKE I FORMULE, BAJALICE ITD.

119

lilo se da će pisana slova, koja su predstavljala Izidine reči, spasti život svakom koga ujede zmija, baš kao što su i Rau spasie život. Da su nam bila poznata potpuna uputstva u vezi s upotrebom figura Temua, Izide i dva boga Hora, verovatno bismo otkrili da je trebalo da u pantomimi prikažu scene koje su se odigravale između Raa i Izide kad je boginji uspelo da mu oduzme ime. Tako imamo dovoljan dokaz da je [zida posedovala ču­ desne magične moći, i pošto je tako, iz tekstova sazna­ jemo da su odluke o životu i smrti, bar što se tiče po­ kojnika, bile u njenim rukama. Njene reči moći su, ta­ kođe, bile neprocenjiv imetak, jer i h je dobila od Tota, koji je bio personifikacija svesti i raZllma Tvorca, i tako im je poreklo bilo božansko, i sa ove tačke gledišta bile su nadahnute. U jednom papirusu iz doba Ptolomeja nalazimo neke zanimljive podatke o velikoj veštini u magijskom delanju i o znanju magičnih formula koje je posedovao princ zvani Setnau Haem-Uast. Znao je kako da se ko­ risti moćima amajlija i talismana, i kako da sastavi ma­ gične formule, a bio je učitelj i religijske, i književnosti "dvostruke kuće života", i l i biblioteke magijskih knjiga. Jednoga dana, dok je o tim stvarima pričao jednom od kraljevih mudraca, čovek se nasmeja na njegove opas­ ke, i Setnau mu odgovori: "Ako hoćeš da pročitaš knji­ gu koja poseduje magične moći, pođi sa mnom i poka­ zaću ti je, Knjigu je napisao sam Tot, i u njoj se nalaze dve formule. [zgovaranje prve će opčiniti (ili začarati) nebo, zemlju, pakao, more i planine, i uz njenu pomoć ćeš videti sve ptice, gmizavce i ribe, jer će njena moć dovesti ribe n a površinu vode. Izgovaranje druge će omogućiti čoveku koji je u grobnici da uzme obličje ko­ je je imao na zemlji" itd. Upitan gde se knjiga nalazi, Setnau reče da je u grobnici Ptah-nefer-kaa u Memfisu.

120

EGIPATSKA MAGIJA

Malo zatim, Setnau ode tamo sa svojim bratom i pro­ vede tri dana i tri noći tražeći Ptah-nefer-kaovu grob­ nicu, i trećeg je dana nađoše; Setnau izgovori nad njom izvesne reči, i zemlja se otvori i oni siđoše do mesta na kome je bila knjiga. Kad braća uđoše u grobnicu, vide­ še da je osvetljena jakom svetlošću koja je izlazila iz knjige; i kad pogledaše okolo, ugledaše ne samo Ptah­ -nefer-kaa, već i njegovu ženu Ahuru i njihovog sina Merhua. Ahura i Merhu su bili sahranjeni u Koptu, ali su njihovi dvojnici, posredstvom Totove magijske mo­ ći, došli da žive sa Ptah-nefer-kaom. Setnau i m reče da je došao da odnese knjigu, ali ga Ahura zamoli da to ne čini, i ispriča mu kakve su nesreće pratile one koji su je već posedovali. Čini se da je ona bila Ptah-nefer-kaova sestra kojom se on oženio, i posle rodenja njihovog si­ na Merhua, njen muž se izgleda isključivo posvetio proučavanju magijski h knjiga, i jednog dana Ptahov sveštenik obeća da će mu reći gde se može naći magij­ ska knjiga koja je gore opisana, ako mu da sto srebrnja­ ka i pribavi dva lepa kovčega. Kad je dobio novac i kovčege, Ptahov sveštenik reče ,Ptah-nefer-kau da je knjiga u gvozdenoj kutiji na sredini reke kod Kopta. "Gvozdena kutija je u bronzanoj kutiji, bronzana kutija je u kutiji od palminog drveta, kutija od palminog drveta je u kutiji od abonosa i slonovače, kutija od abo ­ nosa i slonovače je u srebrnoj kutiji, srebrna kutija je u zlatnoj kutiji, i u zlatnoj (sic) kutiji leži knjiga. Kutija u kojoj se nalazi knjiga okružena je rojevima zmija, škor­ pija i gmizavaca svih vrsta, a oko nje je sklupčana zmi­ ja koja ne može da umre." Ptah-nefer-ka reče svojoj ženi i kralju šta je čuo, i najzad se uputi u Kopt sa Ahu­ rom i Merhuom kraljevskim brodom; kad stigoše u Kopt, on ode u Izidin i Harpokratov hram i prinese žrtvu i izli livenicu ovim bogovima. Pet dana kasnije,

MAGiČNE SLIKE I FORMULE, BAJALICE ITO.

121

visoki svešte nik Kopta napravi za njega model splava i figure radnika snabdevene alatima; tad izgovori nad njima reči moći i one postadoše živi ljudi koji disaše, i otpoče potraga za kutijom. Pošto su radili tri dana i tri noći, stigoše do mesta gde je bila kutija. Svojim rečima moći Ptah-nefer-ka rastera zmije i škorpije koje su svile gnezdo oko kutija, i dva puta je uspevao da ubije zmiju sklupčanu oko kutije, ali bi ona opet ožive la; trećeg pu­ ta je ise če na dva dela i stavi pesak između njih, i ovog puta ona ne uze ponovo svoje staro obličje. On onda otvori kutije jednu za drugom, i uzevši zlatnu kutiju u kojoj beše knjiga, odnese je do kraljevskog broda. Za­ tim pročita iz nje jednu od dve formule i tako opčini ili začara nebo i zemlju da nauči sve njihove tajne; pročita drugu i vide sunce kako se diže na nebu sa svojom za­ jednicom bogova itd. Onda njegova žena Ahura pročita knjigu i vide sve što je i njen muž video. Ptah-nefer-ka tad prepisa spise na komadu novog papirusa, i pošto je tamjanom posuo papirus, rastvori ga u vodi i popi ga; tako je stekao znanje koje je bilo u magijskoj knjizi. U međuvremenu su ova dela razgnevila boga Tota, i on reče Rau šta je Ptah-nefer-ka učinio. Zbog toga izađe zapoved da se Ptah-nefer-ka i njegova žena i dete ni­ kad ne vrate u Memfis, i na povratku u Kopt Ahura i Merhu padoše u reku i utopiše se; i vraćajući se s knji­ gom u Memfis, Ptah-nefer-ka se takođe utopi. Setnau se, međutim, nije dao odvratiti od svoje namere, i na­ valjivao je da dobije knjigu koju je video kod Ptah-ne­ fer-kaa; ovaj onda predloži da odigraju igru dame i da pobednik dobije knjigu. Igralo se do pedeset dva poena i, iako je Ptah-nefer-ka pokušao da prevari Setnaua, iz­ gubio je igru. U tom času Setnau posla svog brata An­ haheruraua gore na zemlju da mu donese Ptahove ta­ lismane i druge njegove magijske spise, i kad se ovaj

1_22

A� A� G� G� A M� I J� � KA � � TS I P� E� �

__ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __

vrati, stavi ih na Setnaua, koji se odmah vinu u nebo stežući u ruci čudesnu knjigu. Kako je izlazio iz grobni­ ce ispred njega je išlo svetlo, a tama se za njim spušta­ la; ali, Ptah-nefer-ka reče svojoj ženi : "Nateraću ga da ubrzo vrati ovu knjigu, noseći nož i štap u ruci i vatre­ nu posudu na glavi." Nema potrebe ovde pomi njati ka­ ko je Setnaua opčinila lepotica zvana Tabubu i njegove muke zbog toga: dovoljno je reći da mu je kralj naredio da knjigu vrati na njeno mesto, i da se Ptah-nefer-kao­ vo proročanstvo ispunilo."98 U vezi sa predmetom Izidinih magijski h moći mo­ raju se ukratko spomenuti čudne male stele, zaobljenih vrhova, na čijim su prednjim stranama urezane figure boga Hora, koji stoji na krokodilima: obično su pozna­ te kao Horovi cipusi". Najveći i najlepši primerak ove " značajne vrste predmeta je čuvena Meternihova ste­ " la", pronadena 1 8 2 8 . godine za vreme gradnje cisterne u franjevačkom manastiru u Aleksandriji, koju je prin­ cu Meternihu darovao Muhamed Ali paša. U stanju smo, na sreću, da datujem o ovu stelu, jer se na njoj po­ javljuje ime Nektaneba l, pretposlednjeg domaćeg egi­ patskog kralja, koji je vladao od 378. do 360. pre n. e., i iz mnogih izvora znamo da se takav spomenik mogao stvoriti samo negde u to vreme. Iz dveju njenih slika koje su ovde prikazane vidimo da su na njoj uklesane i urezane figure mnogih bogova drevnog Egipta, bogova dobro poznatih sa spomenika ranijih dinastija, a tako­ đe i figure niza demona, čudovišta i životinja koje ima-

•

•

I

• = -

o

o

98 Za prevod vidi I3rugsch, Le Roman dc SetnaIl (u Revuc Archeo­ fogiqllc, 2. edicija, tom XVI. ]867. str. 161 i da\je); Maspero, Con tes Egl)pticns, Paris . . 1882. str. 45-82; Records of Ihe Past, tom IV, slr. 129-148; i za izvorni dcmotski tekst vidi Marictlc. Les Papyrus dil Musćc dc 801l1aq, tom I, 1871, tab. 29-32; Revillout, Lc Roman de Set­ no, Paris, 1877: l-less, Roman von Sfne Ho-m-l1s, Leipzig, 1888 .

•

·

-

= o o

Horov ciplIS. (Vidi

Mctcrnichs/cJle, ured.

Go1ćnischeff, tabla 1)

MAGleNE SLIKE I FORMULE, BAJALICE ITD.

125

ju i mitološku i magijsku važnost. Mnoge od njih prate tekstovi koji sadrže magijske formule, magična imena i mitološke aluzije. U glavnoj sceni vidimo Hora, ili Har­ pokrata, kako stoji n a dva krokodila; n a čelu m u je ure­ us i n a glavi s desne strane nosi uvojak kose, simbol mladosti. U rukama drži zmije, lava i antilopu, i po iz­ razu njegovog lica jasno je da i h se nimalo ne boji. Iz­ nad glave mu je, kako se obično smatra, bradata glava Besova. S njegove desne strane su: (1) učar", sa ljud­ skim rukama i šakama; (2) Hor-Ra, sa glavom sokola, koji nosi sunčev disk i ureus i stoji na vijugavoj zmiji; (3) Oziris, u obličju sokola koji stoji na žezlu, sa kru­ nom atef; (4) boginja Izida koja stoji na vijugavoj zmiji; (5) boginja Nehebet, u obličju lešinara, koja stoji na žezlu papirusa. S njegove leve strane su: (1) učat sa ljudskim rukama i šakama; (2) papirusni steg sa perima i menatima 1OO, (3) bog Tot koji stoji n a vijugavoj zmiji; (4) boginja Uačet, u obličju zmije, koja stoji na žezlu papirusa. Kako Hor simboliše mladost, snagu i izlazeće sunce, i glava iznad njega je verovatno trebalo da pred­ stavlja Raovu (ili Besovu) glavu starca; očigledno je ov­ de aluzija na boga koji je uveče star i ponovo postaje " mlad". Učati i figure bogova simbolišu sunčeve moći i božanstva koja su gospodari reči moći, i na Jugu i na Severu, kojima mladi bog Hor pobeđuje sve neprijatelj­ ske životinje, gmizavce i stvorove što pužu, koji žive u vodi i na kopnu. Iznad ove scene i oko nje je nekoliko redova figura bogova i prikaza mitoloških scena, od kojih su mnoge očigledno preuzete sa vinjeta Knjige mrtvih, čiji je cilj da pokažu da svetlo pobeđuje tamu, da dobro savlađuje zlo i da obnovljeni život dolazi po99 Vidi gore, str. 55 100 Vidi gore, str. S9

EGIPATSKA MAGIJA

126

sIe smrti. Tekstovi koji ispunjavaju sav prostor koji nisu zauzele figure opisuju izvesne uzgredne događaje iz ve­ likog dvoboja Hora i njegovog brata Seta, i pričaju pri­ ču O Izidinim lutanjima sa sinom Horom i njenim pat­ njama u zemlji papirusnih baruština, čiji smo kraći iz­ vod gore dali (vidi str. 1 1 1 -1 1 S .) ; pored toga, unete su i molitve izvesnim bogovima. Ceo spomenik nije ništa drugo nego talisman, ili džinovska amajlija sa ureza­ nim magičnim figurama i rečima moći, i bio je, bez sumnje, postavljen na nekom istaknutom mestu u dvo­ rištu ili u kući da zaštiti zgradu i njene stanovnike od napada neprijateljskih bića, vidljivih i nevidljivih, i ve­ rovalo se da je njegova moć neodoljiva. Nema značaj­ nijeg boga čija figura nije na njemu, i nema demona, ili zle životinje, ili gmizavca koji na njemu nije naslikan poražen; poznavanje drevne egipatske mitologije i veš­ tina koju je pokazao kreator ovog talismana izvanredni su. Mali Horovi cipusi sadrže samo izvode iz scena i tekstova koje nalazimo na "Meternihovoj steli", i nema sumnje da je ona, ili slični predmeti, bila izvor iz koga vodi poreklo tako mnogo figura eudnih bogova prona­ đenih na gnostičkim gemama. Neke od figura bogova na cipusima su u ptolomejskom i rimskom razdoblju bile izlivene u bronzi ili isklesane u kamenu, i zakopa­ ne u grobnicama i pod temeljima kuća da oteraju sva­ ku neman koja bi došla da učini zlo, bilo živima, bilo mrtvima. Arapski istoričar Masudi je sačuvaolO I neobičnu le­ gendu o talismanima koje je koristio Aleksandar Veliki da bi zaštitio grad Aleksandriju za vreme gradnje, i ka­ ko je legenda egipatskog porekla i potiče iz razdoblja 101

Vidi Les Prairies d'Oro ured. B. de Meynard i Pavel de Courte­ ille. Paris, ] 8 6 1 , tom II. str. 425 i dalje.

llorov cipus. (Vidi Mt?tcrnichstt:lle, ured. Golcnischcff, tabla 3)

MAGiČNE SLIKE I FORMULE. BAJALICE ITD.

-

129

koje vremenski nije mnogo udaljeno od doba u kome je načinjena Meternihova stela, vredna je spomena. Kad su bili položeni temelji grada, i kad su zidovi poče­ li da se dižu, svake noći su neke divlje životinje izlazile iz mora i rušile sve što je preko dana bilo sagradeno; postavljeni su stražari da ih oteraju, ali i pored toga bi svakog jutra videli da je posao urađen prethodnog da­ na propao. Posle mnogo razmišljanja Aleksandar smisli kako da stane na put morskim čudovištima. Načini ku­ tiju dugu deset i široku pet lakata, sa stranama od stak­ lenih ploča pričvršćenih za okvire katranom ili smo­ lom. Aleksandar se smesti u ovu kutiju sa dvojicom veštih crtača, i pošto je zatvorše, dva broda je odvukoše na more; i kad joj za dno zakačiše tegove od gvožđa, olova i kamena, ona poče da tone, vođena užadima ko­ jima se upravljalo sa brodova, do mesta na koje je Aleksandar želeo da stigne. Kad je kutija dodirnula morsko dno, zahvaljujući providnosti staklenih strana i morske vode, Aleksandar i njegova dva pratioca su mogli da posmatraju različita morska čudovišta koja su prolazila, i on primeti da ona, iako sa ljudskim telima, imaju glave zverova; neka su imala sekire, neka testere, neka čekiće i sva su jako ličila na radnike. Dok su pro­ lazila ispred kutije, Aleksandar i njegova dva crtača sa velikom tačnošću precrtaše na papir njihova obličja i naslikaše njihova grozna lica, oblike i stas; kad su ovo dovršili dali su znak, i kutiju izvukoše na površinu. Čim je Aleksandar stigao na kopno, naredio je svojim kamenorescima i drvodeljama da prema crtežima koje su napravili on i njegovi drugovi načine morska čudo­ višta, i kad su završili, on naredi da se ona postave na postolja duž morske obale, i nastavi da zida grad. Kad se spustila noć, pojavila su se kao i obično morska ču­ dovišta, ali čim su 1Igledala svoje figure postavljene uz 9

Egipatska magija •

130

EGIPATSKA MAGIJA •

ob alu , sm est a su jur nu la nat rag u vo du i nik ad a se viš e nis u po jav ila . Ka da je gra d sag rađ en i na sta nje n, mo r­ ska ču do viš ta se, me đu tim , op et pojaviše, i svakog bi jut ra bil o otk riv en o da je ne ko lik o lju di ne sta lo; da bi ovo spr eči o, Ale ksa nd ar postavi tal ism an e na stubove koji su, pre ma Ma sud iju , tamo bil i i u njegovo vre me . Sv ak i je stu b bio u ob lik u str ele , vis ok osa md ese t lak a­ ta i osl an jao se na bronza nu plo ču ; tal ism an i su sm eš­ ten i pri nji hovoj osn ov i, i bil i su u ob ličj u fig ura ili ki­ pova izv esn ih bić a sa odgova raj uć im na tpi sim a, i kako su po sta vlj en i pošto su za tu pr ilik u bil i izv rše ni pa žlj i­ V I as tro no ms ki pr or ač un i, mo že mo pr etp os tav iti da su uč ini li on o što je kralj že leo .

•

GLAVA V MAGIČN,I IMENA

Egipćani su, kao i mnogi orijentalni narodi, prida­ vali vrlo veliku važnost poznavanju imena, i znanje ka­ ko da se upotrebe i spomenu imena koja poseduju ma­ gične moći bilo je neophodno kako živima tako i mrtvima. Ako je čovek znao ime boga ili davola, i nji­ me mu se obratio, verovalo se da je ovaj bio obavezan da mu odgovori i učini sve što on želi; i posedovanje znanja imena nekog čoveka omogućavalo je njegovom susedu da mu učini dobro ili zlo. Ime koje je bilo pred­ met kletve donosilo je zlo svom vlasniku i, slično, ime koje je bilo predmet blagoslova ili molitve za blagodat oSiguravalo je svom gospodaru mnogo dobrih stvari. Za Egipćanina je ime bilo isto toliko deo čovekovog bi­ ća kao i duša, ili dvojnik (KA). ili telo, i sasvim je sigur­ no da ovo shvatanje potiče iz ranijih vremena. Tako u tekstu koji je ispisan po unutrašnjim zidovima1 O' pira­ mide Pepija I, kralja Egipta oko 3200. pre n.e., čitamo: "Pepi se očisti. On u ruku svoju uze palicu mah, obez­ bedi sebi presto i zauze mesto svoje u barci velikih i malih zajednica bogova. Ra Pepiju daje da na zapad ]0 2 Red 169. 9 '

II 132

EGIPATSKA MAGIJA

MAGI ĆNA IMENA

133

•

plovi. on mu mesto utvrđuje iznad mesta gospodara dvojnika i zapisuj e Pepija kao čelnika onih koji žive. Vrata Peh-kaa koja su u ambisu otvaraju se Pepiju. vra­ ta od gvožđa koje je tavanic a nebesa otvaraju se Pepiju. i on prolazi kroz njih; on na sebi ima panterovu kožu. i palica i bič su mu u ruci. Pepi napred stupa sa telom svojim. Pepi je srećan sa imenom svojim. i on živi sa svojim kaom (dvojni kom)." Začudo . spomin ju se samo telo, ime i dvojnik kralja, kao da je ovo troje sačinjav a­ lo svu njegovu sveuku pnost; vredno je zapazit i kakva se važnos t pridaje imenu u ovom odlomk u. U tekstu iz pirami de drugog jednog kralja lOJ, nalazim o molitv u ko­ ja se tiče očuvanja imena, koja je toliko zanimljiva da njen prevod ovde navodimo u celini; ona glasi: "O. Ve­ lika zajedn ice bogova koji u Anuu (Heliop olj) boravite, dajte da Pepi Nefer-ka-Ra napreduje (doslovno 'prokli­ ja'), i neka napred uje njegova pirami da, njegova večna građevina, isto kao što napreduje ime Temua, poglava­ ra devet bogova. Ako napreduje ime Šua, gospodara gornjeg svetišta u Anuu. tad će i Pepi napredo vati, i na­ predovaće njegova piramida, njegova večna građevina' Ako napreduje ime Tefnut, gospodarice donjeg svetišta u Anuu, ime će Pepije'lo biti utvrđeno, i ova njegova piramida će biti utvrđena do cele večnosti' Ako napre­ duje ime Sebovo u 'poštovanju zemlje', tad će i ime Pe­ pijevo napredovati, i ova njegova piramida će napredo­ vati, i ova njegova građevina će napredovati do cele večnos ti! Ako napred uje ime Nut u Kući Šentovoj u Anuu, ime će Pepijevo napredovati, i ova njegova pira­ mida će napredovati, i ova njegova građevina će napre­ dovati do cele večnosti' Ako Ozirisovo ime napreduje 103 Pepi str. 146).

II

(ured. Maspero. r. 669 i dalje. Rccucil, tom XII, 1892,

•

nomi Abido sa, tad će Pepijevo ime napre dovat i, i ova njegova piram ida će napred ovati, i ova njegova građe­ vina će napredovati do cele večno sti! Ako Ime Ozms ]-Ient-A mente ta napred uje, tad će Pepije vo ime napre­ dovat i, i ova njegov� piram ida će napre dovat i,_ i ov njegova građe vma ce napredovati do cele vecnos�l . Ako ime Seta, žitelja Nubta (Ombos) napre duje, tad ce Pepijevo ime napre dovat i, i ova njegova piram ida će napred ovati, i ova njegova građev ina će napred ova ti , do cele večno sti! Ako ime Horovo napre duje, tad ce Pepijevo ime napre dovat i, i ova njegova piram ida će napre dovat i, i ova njegova građe vina će . napredovati do cele večno sti! Ako Raovo ime n a obZOrJU napred uje, tad će Pepijevo ime napre dova ti, i ova njegova piram i­ da će napre dovat i, i ova njegova građe vina će napre do­ vati do cele večno sti! Ako ime Hent- merti ja napre duje u Sehem u (Letop olj), tad će Pepijevo ime napre dovat i, i ova njegova piram ida će napre dovat i, i ova njegova građev ina će napred ovati do c� le večnos ti! Ako ime Uatče p u Tepu napre duje, tad ce PeplJe vo Ime napre­ dovat i i ova njegova piram ida će napre dovat i, l ova njego;a građe vina će napredovati do cele večno sti!" Gorn ja molit vena form ula bila je začet ak većin e molit ­ vi i tekstova koji su imali za cilj da "učine da ime pro: klija ili napr eduje ", a koji su bili tako često prep IsIvam u saitsk om, ptolo mejsk om i rimskom razdoblju. SVI OVI sasta vi poka zuju da se, od najra nijih <1.0 najk asnij ih vre­ men a, verovanje veza no za važn ost ocuv anp Imen a m ­ je u Egip tu nikad prom enilo , i sin koji je pom agao da _ o je ucml , njega na je sećan i to z u a se očuva očevo ime, delo za svaku pohv alu. U ovom pogla vlju nas, ipak, ne zanim a tolik o uobi čajen a i neuo bičaj ena upot reba ime­ na, i gornje Činje nice su pom enute samo da_bi poka zale da je čovekovo ime smat rano njego vim sustm sklm deu

�

EGIPATSKA MAGIJA

134

lom, i da je brisanje imena neke osobe bilo ravno nje­ nom uništenju. Bez imena nijedan čovek nije mogao biti prepoznat na sude nju, i kako je čovek došao na svet samo kad mu se objavilo ime, tako se i budući život mogao postići samo kad su se bogovi zagrobnog sveta s njim upoznali i izgovorili ga. Prema priči o Stvaranju koja je ispričana u Papiru­ su Nesi-AmsuI04, pre nego što je nastao svet i sve što je na njemu, postojao je samo veliki bog Neb-er-čer, jer čak ni bogovi ne behu rođeni. Sada, kad je došlo vreme da bog sve sazda, on kaže: "Ja doneh (tj. stvorih) lista svoja, i izustih ime svoje kao reč moći, i tako se razvi­ jah u razvicima boga Hepere, i razvih se iz prvobitne materije koja se razvijala nebrojenim mnoštvom razvo­ ja od početka vremena. Ničeg tada ne beše na ovoj zemlji [pre mene], i ja sve stvorih. Nikog ne beše da ra­ di sa mnom u to vreme." Na drugom mestu, to jest u drugoj verziji priče, bog Hepera kaže: "Razvio sam se od prvobitne materije koju sam stvorio, razvio sam se i z prvobitne materije. Ime mi je 'Oziris', klica prvobit­ ne mrtterije." Ovde, dakle, imamo dokaz da su Egipća­ ni smatrali da je do stvaranja došlo kad je bog Neb-er­ -čer, ili Hepera, izgovorio sopstveno ime. Opet, u priči o Rau i [zidi, datoj u prethodnom poglavlju, videli smo da je [zida, iako je mogla da načini zmiju i navede je da ujede Raa, koji se od ujeda jako razboleo, bila nemoćna da na nebu i na zemlji učini ono što želi, sve dok nije ubedila boga da joj otkrije svoje ime kojim vlada vase­ ljenom. Predavši boginji svoje ime, bio je u njenoj vlasti, i u ovom slučaju vidimo izrazit primer verovanja da je poznavanje imena boga, đavola ili ljudskog bića podra­ zumevalo vlast nad njim. Na drugom mestu smo videli 10·1 Vidi moju raspravu

II

A rcaeoiogia,

tom Lli, London, J891.

135

MAGi ČNA IMENA

da je Ra, uzo r i simb ol Boga, opis an kao bog sa "mnogo ime na" i u čud esno m sast avu XVI I pog lavlj a Knjige mrtvi h'05, nala zimo sled eće tvrđ enje : "Ja sam velik i bog Nu, koji sam og sebe rodi i koji učin i da ime njegovo post ane zaje dnic a bogova." Zati m dola zi pita nje: "Šta to zna či?" ili "Ko je ovo?" [ odgovor: "To je Ra, tvorac ime [naJ udova svoj ih, koji nast ado še u obli čju bogova koji su u prat nji Rao voj." Iz ovoga vidi mo da su svi "bo­ govi" Egip ta bili sam o pers onif ikac ije Rao vih IMENA, da je svaki bog bio jeda n od njegovih udo va i da je ime bo­ ga bilo siim bog. Bez poz nav anja ime na bogova i đavo­ la pod zem nog sve ta, mrt vi bi Egi pća nin loše prošao, jer bi njegova ličn a slob oda bila ogra niče na, pute vi i staze bi mu bili zapr ečen i, kapije zdan ja pod zem nog sveta bi mu se neiz bež no zalu pile pred nosom i nep rijateljske sile koje su ga u stop u prat ile bi ga dok rajč ile; ove či­ njen ice najbolje ilus truj u sled eći prim eri: Kad pok ojni k dola zi u Sud nicu , na sam om počet­ ku svog govora kaž e: "Kla njam ti se, o, Veli ki Bože, ti Gos pod aru Maa ti, dođ oh ti, o, moj Gos pod aru, i stig oh ovde da mo gu gled ati lepo tu tvoj u . Ja te zna m, i ime ti znam , i znam ime na četr dese t dva boga koji žive s to­ bom u ovoj Dvo ran i Ma ati." '06 Ali, iako mu bogovi mo­ gu biti nak lonj eni, a on na suđ enju pro glaš en prav edn i­ kom , on ne može pro ći do dru gih bogova pod zem nog sve ta ako ne zna ime na izve snih delo va Dvo ran e Ma a­ ti. Posle suđe nja on dobija mist ično ime "On aj koji je cvećem sna bde ven i boravi na svo m ma slinovom drve­ tu", i tek pošto je izgo vor io ovo ime , bogovi kaž u: "Pro ­ đi." Zat im ga bogovi poz ivaj u da pris tup i u Dvo ran u Ma ati, ali mu ne dop ušta ju da uđe sve dok, odgovara1 05 Vidi 1 06 Vidi

Chapters of Coming Forth by Day, sIr. Chapters or Coming Forth by Day, str.

49. 19).

136

EGIPATSKA MAGIJA

jući na pitanja koja su mu uputili reze, nadvratnici, pragovi, zasuni, šarke, krila i dovratnici, nije rekao nji­ hova imena. Pod Dvorane mu neće dozvoliti da po nje­ mu korača ako mu ne kaže ne samo njegovo ime, već i mistična imena svojih nogu i stopala kojima se spre­ mao da na njega stupi. Kad je sve ovo bilo učinjeno, ču­ var Dvorane mu kaže: "Neću ime tvoje najaviti [bogu], ako mi n e kažeš kako se zovem", i pokojnik odgovara: '''Prosuditelj srca i tragač za uzdama' ime je tvoje." Ču­ var uzvraća: "Ako ti najavim ime, moraš kazati ime bo­ ga koji boravi u času svome", i pokojnik izgovara ime "Maau-Taui". Ali, čuvar još uvek nije zadovoljan, i kaže: "Ako ti najavim ime, moraš mi reći ko je onaj što mu je krov od vatre, čiji su zidovi [natkriljenil živim ureusima, i kome je kućni pod tok vodeni? Ko je on, pi­ tam? (tj., kako mu je ime?)." Ali, pokojnik je, naravno, naL čio ime Velikog Boga, i odgovara: "Oziris." Čuvar Dve rane je sada zadovoljan i kaže: "Pristupi, zaista će mu : e ime tvoje pomenuti"; on dalje obećava da će ko­ lači, )ivo i pogrebni obroci u kojima će pokojnik uživa­ ti dOl i i z "Oka Raovog". L jednom drugom poglavljuJO', pokojnik se obraća sedmorici bogova i kaže: "Zdravo da ste, vi sedam bića što pre;udu izričete, što Terazije podupirete u noći su­ da Učat:)Vog, što glave odsecate, što vratove komadate, što srca silom uzimate i razdirete mesta gde su srca ut­ vrđena, što pokolje pravite u jezeru Vatre, ja vas znam, i znam imena vaša; zato i vi mene poznajte, isto kao što ja znam imena vaša." Pošto je objavio da sedmorica bogova znaju njegovo ime i da on zna njihova, pokoj­ nik više ne strepi da će ga snaći zlo. 107 Vidi

Chapters of Coming Forth by Day,

str. 128.

137

'M A� N A G::, A� IČ M " :"N ::::: ::,E::. :: =

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

_

U jednom delu Ozirisovog kraljevstva je bilo se­ dam dvorana ili zdanja kroz koja je pokoj nik želeo da prođe, ali je svaku kapiju čuvao vratar, stražar i glas­ nik, i pokojn i k je morao posebno da se pripremi da za­ dovolji ova bića, kako bi stekao pravo da prođe pored njih. Na prvom mestu, trebalo je od nekog materijala načiniti figure sedam kapija (ili i h naslikati na papiru­ su), kao i figuru pokajnika: trebalo je da ona priđe sva­ koj od kapija, stane pred nju i izgovori molbu koja je bila pripremljena posebno za tu priliku. U međuvreme­ nu su but, glava, srce i papak crvenog bika bili ponuđe­ ni pred svakom kapijom, kao i vrlo veliki broj raznih darova koje ne bi trebalo potanko opisivati. Ali, svi ovi obredi ne bi pomogli pokojniku da prođe kroz kapije ako nije znao imena sedam vratara, sedam stražara i sedam glasnika koji su ih čuvali. Bogovi prve kapije su bili: Sehet-hra-ašt-aru, Semetu i Huheru; druge: Tun­ -hat, Seket-hra i Sabes; treće: Am-huat-ent-pehfi, Res-hra i Uaau; četvrte: Hesef-hra-ašt-heru, Res-ab i Neteka-hra-hesef-atu; pete: Anh-em-fentu, Ašebu i Tebher­ kehaat; šeste: Akentauk-haheru, An-hra i Metes-hra­ -ari-še; sedme: Metes-sen, Aaa-heru i Hesef-hra-hemiu. l tekst, koji pokojnik izgovara svim Dvoranama, poči­ nje: "Zdravo da ste, vi Dvorane' Zdravo da ste, vi što načiniste Dvorane Ozirisove! Zdravo da ste, vi što pazi­ te na Dvorane vaše! Zdravo da ste, vi što svakodnevno razglašavate poslove dveju zemalja za boga Ozirisa, po­ kojnik vas zna, i zna imena vaša."'08 Pošto je kazao ime­ na i ispravno izgovorio molbe, pokojnik je kroz sedam Ozirisovih Dvorana išao kud god je hteo. Ali, pored sedam dvorana, pokojnik je morao da prođe kroz dvadeset i jedan skriveni pilon Ozirisove 1 08 Vidi

Chapters of Coming Forth by Day,

SIT.

24].

138

EGIPATSKA MAGIJA

kuće na Jelisejskim poljima, i da bi to uradio, morao je da objavi imena svakog pilana i njegovog vratara, i da uz to uputi kratku molbu. Tako on kaže prvom pilanu: "Ja putem svojim prođoh, ja te znam i ime ti znam, i znam ime boga koji te čuva. Ime ti je 'Gospodarica drhtanja, visokih zidova, suverena gospodarica, vIadar­ ka razaranja, koja dovodi u red reči što vraćaju vihor i oluju, koja spasava od propasti onog što stazom putu­ je'; ime tvog vratara je Neri." Kod drugog pilana on kaže: "Ja putem [svojim] prođoh, ja te znam i ime ti znam, i znam ime boga koji te čuva. Ime ti je 'Gospoda­ rica neba, gospodarica sveta, koja vatrom proždire, gospodarica smrtnika koja ljude zna.' Ime tvog vratara je Mes-Ptah" i tako dalje, kod svakog pilana. U kasnijoj i dužoj verziji ovog poglavlja, koje je napisano d a bi se pokojniku pružilo ovo znanje, on obaveštava boga sva­ kog pilana kakvom se očišćenju podvrgao; tako bogu prvog pilana kaže: "Pomazao sam se mirom hati [nači­ njenim od] kedra, odenuo sam se ruvom menh (plat­ no). i sa sobom nosim žezlo svoje načinjeno od drveta heti. " Posle ove besede, bog pilana kaže: "Prođi, onda, ti si čist." Kad se setimo d a je, prema jednom od najstarijih verovanja vezanih za zagrobni život. izgledalo da će se on voditi u Sehet-Aaruu, ili Poljima trske, oblasti koja je, kao što znamo sa crteža koji je predstavljaju, a stigli su do nas, bila ispresecana kanalima i strujama, odmah je jasno da je pokojniku bila potrebna barka da bi pre­ šao iz jednog njenog dela u drugi. Čak i ako pretposta­ vimo da je bio dovoljno srećan da sam stigne do ove oblasti, nije bilo moguće da sa sobom ponese barku. Da bi se reši la ova teškoća, barka i svi njeni različiti de­ lovi bili su nacrtani na papirusu, na kome je za pokoj­ nika bio ispisan izbor iz poglavlja Knjige mrtvih, i po-

MAGI Ć NA IMENA

139

znavanje teksta onog poglavlja koje je pripadalo odgo­ varajućem crtežu učinilo bi da on postane stvarna bar­ ka. Ali, pre nego što bi mogao da uđe u nju, stub za koji je bila privezana i svaki deo same barke zahtevali su da im kaže njihova imena, tako: Stub za privezivanje: "Reci mi kako se zovem." Pokojn ik: "Gospodar dveju zemalja, stanovnik svetilišta" ime je tvoje. [(rrna: "Reci mi kako se zovem." Polwjnill: "Noga Hapiu" ime je tvoje. Konopac: "Reci mi kako se zovem." Polwjnik: "Dlake kojima Anpu dovrši posao oko mog balsamovanja" ime je tvoje. Ležišta za vesla: "Reci nam kako se zovemo." PollOjnik: "Stubovi podzemnog sveta" ime je vaše. Oslonac: "Reci mi kako' se zovem." Pokojnik: "Akau" ti je ime. jarbol: "Reci mi kako se zovem." Pokojnik: "Onaj što gospodaricu vraća posle njenog odlaska" ime je tvoje. Donja paluba: "Reci mi kako se zovem." Pokojnik: "Steg Ap-uata" ime je tvoje. Gornji direk: "Reci mi kako se zovem." Polwjnik: " Ždrela Mestino" ime je tvoje. jedro: "Reci m i kako se zovem." Pokojnik: "Nut" ti je ime. Kožno remenje: "Reci nam kako se zovemo." Pokojnik: "Oni koji su načinjeni od kože bika Mnevisa, koga zapali Suti", ime je vaše. [(ratka vesla: "Reci nam kako se zovemo." Pokojnik: "Prsti Hora prvorođenca" ime je vaše. Crpka (?): "Reci mi kako se zovem." Pokojnik: "Ruka Izidina. koja briše krv sa Oka Ho­ rovog", ime je tvoje.

140

EGIPATSKA MAGIJA

Daske: "Reci nam kako se zovemo." Pokojnik: "Mesta, Hapi, Tuamutef, Kebhsenuf, Ha­ kau, Tet-em-aua, Maa-an-tef, Ari-nef-česef", imena su vasa. Pramci: "Kaži nam kako se zovemo." Pokojnik: "Onaj koji je na čelu svojih noma" ime je vase. Korito: "Reci mi kako se zovem." Pokojnik: "Merti" je ime tvoje. Krma: "Reci mi kako se zovem." Pokojnik: "Aka" ti je ime; "Zlatnik u vodi, skriveni zrak" ime je tvoje. Kobilica: "Reci mi kako se zovem." Pokojnik: "Butina Izidina koju Ra nožem od se če da skupi krv u barci Sektet" ime je tvoje. Mornar: "Reci mi kako se zovem." Pokojnik: "Putnik" ti je ime. Vetar: "Reci mi kako se zovem." Pokojnik: "Severac, koji dolazi od Tema do noz­ drva Ozirisovih", ime je tvoje. l kad je pokoj nik ovima objavio njihova imena, pre nego što je mogao da krene na put, morao je reci, rečnim obalama i zemlji reći njihova mistična imena. Kad je i ovo učinio, barka ga je primala kao putnika, i mogao je po svojoj volji otploviti do svakog dela ]elisej­ skih polja. Među bićima koje je pokojnik želeo da izbegne u podzemnom svetu bila su i ona koja "postavljaju za­ mke, bacaju mreže i koja su ribari", i koja će ga uhvati­ ti u svoje mreže. Izgleda da je bilo apsolutno neizbežna da on nabasa na ova bića i njihove mreže, jer je celo poglavlje Knjige mrtvih napisano sa ciljem da mu omo­ gući da i m izmakne nepovređen; bog, njihov vođa, zo­ ve se "bog čije je lice iza njega" i "bog koji je svojim •

•

141

MAGl e NA IMENA

srcem zagospodario". D a bi pobegao iz mreže koju su bacali "ribari koji mrežama svojim postavljaju zamke i koji tumaraju odajama vodenim", pokojnik je morao da zna imena mreže, konopaca, čaklje, udica i svakog pojedinog njenog dela; bez ovog znanja ništa g a nije moglo izbaviti iz ' nevolje. Na nesreću, mi razumemo samo mali deo aluzija n a mitološke događaje koje su sadržane u imenima različitih delova sprave za bacanje mreže, ali je sasvim sigurno da se one odnose na izves­ ne događaje iz života bogova koji se pominju, i da su oni bili dobro poznati piscima i čitaocima religijskih tekstova. I z gornjeg opisa načina n a koje je pokoj nik prola­ zio kroz kapije i dvorane podzemnog sveta i izbegavao lovca i njegovu mrežu, odmah ćemo shvatiti da je, u nekim slučajevima, samo poznavanje imena bilo do­ voljno da mu pomogne da savlada teškoće; ali, u dru­ gim, bilo je neophodno napisati ime koje je posedavalo magičnu moć na nekom predmetu, amajliji i slično. Štaviše, mislilo se da neki bogovi i đavoli imaju moć da uzimaju različita obličja, i kako je svako obličje nosilo sopstveno ime, bilo je neophodno znati sva ta imena da bi se imala apsolutna moć nad bogom sa mnogo ob­ ličja. Tako se u "Knjizi o zbacivanju Apepa"109 kaže da ne samo da treba načiniti voštanu figuru čudovišta, već i po njoj ispisati njegovo ime, tako da se, kad se figura uništi spaljivanjem u vatri, i njegovo ime takođe uništi; ovo je upečatljiv primer verovanja da je ime bilo neod­ vojivi deo sveukupnosti živog stvora. Ali, Apep je imao mnogo obličja i, prema tome, mnogo imena, i sve dok g a ne bi prizvali ovim imenima, još je imao moć da čini

Lli) .

109

Papyrus of Nesi-Amsll,

. stub. XXIII,

r.

6.

(Archaeologia,

tom

142

EGIPATSKA MAGIJA

MAGi Č NA IMENA � � � �

-------

-------

zlo; navedena knjiga 110 nam stoga daje spisak njegovih imena, među kojima nalazimo sledeća: "Tutu (tj. Dvos­ truki zlikovac), Hau-hra (tj. Lice okrenuto unazad), Hemhemti (tj. Rikač), Ketu (tj. Zločinac), Amam (tj. Gutač), Saatet-ta (tj. Zatamnjivač zemlje), [ubani, Her­ muti, Unti, Karauememti, Hesef-hra, Sehem-hra, Hak­ -ab, Nai, Dai, Betešu, Harebutu četvorostruka neman" itd. Sva ova imena predstavljaju, kao što se može i vi­ deti iz nekoliko primera čiji su prevodi dati, različite vidove Apepa, đavola groma, munje, oblaka, kiše, mag­ le, oluje i slično, i želja da se oni personifikuju d a bi se personifikacije mogle napasti posredstvom magičnih obreda i reči moći izgleda, u stvari, detinjasto. Prelazeći sada na određena poglavlja Knjige mrtvih koja obiluju imenima magične moći I " , prime­ ćujemo da je bog Amen, čije je ime značilo "skriveni", imao brojna imena, od čijeg je poznavanja zavisila po­ kojnikova zaštita. Tako on kaže: "O, Amene"', Amene; o, Re-lukasa; o, Bože, Prinče bogova istoka, ime je tvo­ je Na-ari-k, ili (kako neki kažu) Ka-ari-ka, Kasaika je tvoje ime. Aretikasatika je tvoje ime. Amen-na-an-ka­ -entek-šare, ili (kako drugi kažu) Tek-šare-Amen-kereti je ime tvoje. 0, Amene, dopusti mi molbu, jer ja, baš ja, ime ti znam. Amen ti je ime. [rekai ti je ime. Markatai ti je ime. Rerei ti je ime. Nasakbubu ti je ime. Tanasa­ -Tanasa ti je ime. Šarešatakata ti je ime. 0, Amene, o Amene, o, Bože, o Bože, o, Amene, ime ti obožavam." Na drugom mestul 1 3 se pokojnik obraća Sehet-Bast­ -Rau, govoreći; "Ti si boginja-vatra Ani-sešet, koja prili1 1 0 Ibid., stub. XXXII. r. 1 3 . 1 1 1 Poglavlja CLXII, CLXIII, CLXIV, CLXV. 1 1 2 Vidi Chapters of Coming Forth by Day. sl r. 295. I tJ Ibid., str. 293.

143

ku ne propušta; ime ti je Kaharesapusaremkakaremet. Ti si nalik moćnom plamenu Sakenakat koji je na pramcu barke oca tvog Harepukakašarešabaiu, jer gle, ovo je [ime otkriveno] u govoru Crnaca, i Antija, i Nu­ bijaca ... Sefiperemhesihrahapučetef ti je ime. Ataream­ čerkemturennuparšeta je ime jednog od tvojih božan­ skih sinova i Panema je ime drugog." I u drugom jed­ nom poglavljul 1 4 pokojnik kaže bogu Paru; "Ti si moć­ nik imena medu bogovima, moćni trkač koraka moć­ nih; ti si bog moćnik koji dolazi i od tlačitelja spasava kukavnog i ojađenog; obazri se na vapaj moj. Ja sam Krava, i tvoje božansko ime je u ustima mojim, i ja ću ga izgovoriti; Hakahakaher ti je ime; Aurauaakersaan­ krebati ti je ime; Herserau ti je ime; Harsata ti je ime. Molim se imenu tvome . . 0, budi milosrdan prema po­ kojniku, i daj da mu pod glavom toplo bude, jer je on zaista duša veli kog božanskog Tela koje u Anuu (HeIio­ polj) počiva, čija su imena Huheperuru i Barekatačara . " Ovi primeri upotrebe imena koja poseduju magič­ ne moći ilustruju polureligijsko shvatanje imena koja su Egipćani imali, i sada moramo ukratko da razmotri­ mo kako se koristilo znanje o imenu u svrhe manje važne od postignuća života i sreće u budućem svetu. U čuvenom magijskom papirusul 1 5 koji je objavio Ša­ bas"', nalazimo niz zanimljivih bajalica i magičnih for­ mula koje su bile napisane da bi zaštitile svoga vlasni­ ka od napada svakojakih morskih i rečnih čudovišta, i iz njega navodimo sledeći primer; "Zdravo da si, gos­ podaru bogova l Oteraj od mene l avove i z zemlje Meru .

. ];\ Vidi Chaptl'fs of Coming Forth by Dnlj, str. 289. liS Britanski muzej, No ]0042. 1 1 6 Le Papyrus Mag/que Harris. Chalon-sur-Saone, 1860.

•

144

EGIPATSKA MAGIJA

(Meroe?), i krokodile koji i z reke izlaze, i ujede svih ot­ rovnih gmizavaca koji iz jama svojih gamižu. Vraćaj se, o, krokodile Mak, ti sine Setov! Ne kreći se uz pomoć repa svoga ! Ne pomeraj noge svoje ni stopala! Usta svoja ne otvaraj! Neka se voda pred tobom pretvori u vatru što proždire, o, ti, koga sazdaše trideset i sedam bogova, i koga zmija Raova u lance baci, o, ti što si stavljen u okove gvozdene pred barkom Raovom 1 Vra­ ćaj se, o, krokodile Mak, ti sine Setov!" Ove je reči tre­ balo reći nad figurom boga Amena nacrtanom n a glini; trebalo je da bog na vratu ima četiri ovnujske glave, pod nogama je trebalo da mu bude figura krokodila Mak, a s leve i desne njegove strane trebalo je da budu psoglavi majmuni, tj. preobraženi duhovi zore, koji su Rau pevali himne obožavanja kad se rađao svakoga da­ na.' 17 Pretpostavimo još jednom da je neko vodeno ču­ dovište želelo da napadne čoveka u barci. Da bi ovo iz­ begao, čovek bi stao ispred brodske kUĆice, i uzevši u ru­ ku tvrdo jaje, rekao: "O, jaje i z vode koje se raširi po zemlji, sušti no božanskih majmuna, koje si veliko gore na nebu i dole na zemlji, koje boraviš u gnezdima što su u vodi, ja s tobom i z vode izađoh, ja s tobom bejah u gnezdu tvome, ja sam Amsu iz Kopta, ja sam Amsu, gospodar Kebua." Kad bi izgovorio ove reči, životinji i z vode bi izgledao kao obličje boga Amsua, sa kojim se poistovetio, i ona bi se uplašila i pobegla. Na kraju pa­ pirusa iz koga smo naveli ove odlomke, nalazimo niz magičnih imena koja se mogu ovako pročitati: Atir-Ati­ sa, Atirkaha-Atisa, Samumatnatmu-Atisa, Samu ane­ mui-Atisa, Samutekaari-Atisa, Samutekabaiu-Atisa, Sa­ mučakareča-Atisa, Tauuarehasa, Kina, Hama, Senentu117 Vidi scenu na str. 123.

II

zaobljenom delu Meternihove stele prikazane

MAGi Č NA IMENA

ta-Batet-sataiu, Anrehakata-sataiu, Haubailra-Haari. Sasvim je sigurno da su od ovih i sličnih magičnih ime­ na gnostici i druge njima bliske sekte preuzimali imena koja su toliko voleli da ispisuju na svojim amajlijama i takozvanim magijskim papirusima. Poslednja vrsta spi­ sa nesumnjivo sadrži srazmerno vrlo veliki deo magij­ skih ideja, verovanja, formula itd., koje su u Egiptu bile raširene od vremena Ptolomeja do kraja rimskog raz­ doblja, ali od oko 150. pre n. e. do 200. n. e. papirusi pokazuju tragove uticaja grčkih, hebrejskih i sirijskih filozofa i čarobnjaka, i sledeći odlomak"' će nam ovo potvrditi: "Zovem te, bezglavi, što sazda zemlju i nebo, što stvori noć i dan, tvorče svetla i tame. Ti si Osoro­ nofris, koga nijedan čovek nikad ne vide; ti si labas, ti si la pos, ti razdvoji pravdu od nepravde, ti sazda žen­ sko i muško, ti pusti iz sebe semenje i voće, ti učini da ljudi vole jedni druge i mrze jedni druge. Ja sam Mojsi­ je, prorok tvoj, kome si predao misterije svoje, obrede Izrailjeve; ti pusti iz sebe vlagu i sušu i hranu svaku. Poslušaj me: Ja sam anđeo Fapro Osoronofris; ovo je tvoje istinsko ime, predato prorocima Izrailjevim. Po­ slušaj me''' .... '' Iz ovog teksta je očigledno da je ime Osoronofis iskrivljen prikaz starih egipatskih imena ve­ likog boga mrtvih "Ausar Unnefer" i izgleda da je Fap­ ro egipatski Per-aa (doslovno "velika kuća") ili "Fara­ on", sa određenim članom pa kao prefiksom. Zanimlji­ vo je primetiti da se pominje Mojsije, i ta činjenica izgleda da pokazuje jevrejski uticaj.

11 8 Vidi Goodwin, Fragment of a Craeco-Egyptian Wor/? upon Ma gic, str. 7. 11 9 Ovde sledi izvestan broj imena, na primer, Reibet, Athcleber· slhe, 8latha. Abeu, Ebenphi. 10

•

145

Egipatska magija

146

EGIPATSKA MAGIJA

U jednoj drugoj magičnoj formuli čitamo'20 : "Zo� vem tebe, što stvori zemlju i kosti, i sve telo i sav duh, što postavi more i što potresaš nebesa, što razdvoji svetlo od tame, velika svesti što upravljaš, što sve odre� đuješ, ti svetsko oko, duše duhova, bože bogova, gospo� daru duhova, nepomični Aeone, IAOOUEI. čuj glas moj. Zovem te, što si vladar bogova, Zevs gromovnik, Zevs kralj, Adonaj, gospodar, laoouee. Ja sam onaj što te pri� ziva jezikom sirijskim, veliki bože, Zaalaer, Iffu, ne og� luši se o hebrejsku molbu Ablanatanalb, Abrasiloa. Jer ja sam Siltahoouh, Lailam, Blasalot, lao, Jeo, Nebout, Sabiotar, Bot, Arbatiao, laot, Sabaot, Patoure, Zagoure, Barouh, Adonaj, Eloaj, Jabraam, Barbarauo, Nau, Sif" itd. Bajalica se završava tvrđenjem da "razvezuje lance, podiže zavese, donosi snove, stvara naklonost; može se uopšte koristiti u svakoj prilici po vašoj volji ". U nave� denom tekstu odmah zapažamo upotrebu sedam sa� moglasnika koji čine "ime u kome su sadržana sva Ime� na, sva Svetla i sve Moći". 12I Sedam samoglasnika se, naravno, odnose na tri samoglasnika "lao"l 22 , koji su predstavljali jedno od hebrejskih imena za Svemogućeg Boga, "Jah". Imena "Adonaj, Eloaj" takođe su, preko hebrejskog, izvedena iz Biblije, i Sabaot je još jedna do� bro poznata hebrejska reč koja znači "nafore"; da pro� stor dopušta, neka od preostalih imena bi se mogla ob� jasniti hebrejskim i sirijskim rečima. Na papirusima i amajlijama samoglasnici su ispisani u magičnim kom� binacijama tako da obrazuju trouglove i druge slike;

I2' GOO dWlIl, ' op. CIt., ' str. 2 ]. 121 Vidi Kenyan, Gree}( Papyri in the British Museum, London, 1893, str. 63. 122 Jer bi JaoQuei verovatno trebalo čitati [aa ouci.

MAGi Č NA IMENA

147

često su sa njima pronalažena imena sedmorice Božjih arhandela; nav0dimo sledeće prime ce: J.Jo. 1. 123 A

c2

HHH I I I l OOO O O "f "f "f 'r 'r "f

w Ctl U)(O W (jJW

No, 2.124 a'2 )jIOVW �)llOUWa 7!lOVwa'2 LQuwa 121} ouwa E:l'1l vwa E: 17LO waC:11LOU

No.

3 .125

$

,,"x" �A pa al1A 'YU pOJA O'Ovp'�A t;at;'�A 1306aK'� A avAo/A

U kombinaciji sa izvesnim brojem znakova koji vode poreklo od gnostika, sedam samoglasnika su po� nekad bili urezani na pločama, ili ispisani na papirusi� ma, sa ciljem da vlasniku daju moć nad bogovima, de· monima ili bližnjima. Primer koji je dole odštampan pronaden J e na papirusu iz Britanskog muzeja i prati bajalicu napisanu s ciljem da se savlada zla namera ne� prijatelja i da se obezbedi od strepnji i noćnih utvara .'" Ipak, od svih imena pronađenih na gnostičkim gema� ma, dva se najčešće javljaju, tj. Hnubis (ili Hnumis) i Abrasaks (ili Abraksas) . Prvi je obično prikazivan kao velika zmija sa glavom lava okruženom sa sedam ili dvanaest zrakova. Iznad sedam zrakova se nalaze, sva� ki na po jednom njegovom vrhu, sedam samoglasnika grčkog alfabeta, koje neki dovode u veZll sa sedam ne� 1 23 Britanski muzej, gnostičb gema, N2 G. 33. 124 Kenyan, Gree}? Pnpyri, str. 123. 125 Ibid., str. 123. Ova imena se čitaju Mihael, Rafael, Gabriel, Suriel, Zazici, Badakie! i Su lie!. 126 Kenyon, op. cit., str. 121. lO '

,

148

EGIPATSKA MAGIJA

besa; i na zadnjoj str an i am ajl ije , na kojoj se na laz i fi­ gu ra Hn um isa , ob ičn o na ila zim o na znak SSS- ili tros­ truko S sa pre čag om . Hn um is je, naravno, ob ličj e drev­ � og eg ipa tskog boga Hn em ua , i l i "St vo rit elj a" čoveka i ziv oti nja , boga ko me su bil i pr ipi san i mn og i atr ibu ti Tvorca vas elje ne. Hn em u je, me đu tim , često pri ka zi­ va n sa gla vo m ov na , i u ka sn ijim vr em en im a je ka o "le ­ pi Ra ov ov an ", im ao če tir i gla ve ; na eg ipa tsk im spo me ­ mC lm a ka tka d Im a gla vu sok ola , ali nik ad lav a. Bog

,.-.- a{3 'Aa va ea va A{3 a I

I

w a

w a , ,

w a , ,

© L Y � )A(

Y -F

"*

cl I

B B V @

,

�

LT

,

o v

aKpafLfLaxafLapn

w w v

N H I N � >O ~ 8 � <. X .2h, Z * w � #" B w

CL

o

,

}\

0.'1]

? ,

a

'AaL 'AffL Ta�(U

Amajlija i splsa na znak �vima i slovima magične moći za pobeđivanje pakosti , , (Jz Bnt. muz., grčki papirus, No. CXXIV 4. jJj 5. vek) nepriJatelJa. �

Abrasaks je pr ed sta vlj an u ob lič ju sa lju ds kim tel om gla vo m sokola ili pe tla i no gam a koje se završavaj � zm IJa ma ; u jednoj ru ci dr ži no ž ili ka mu , a u drugoj šti t na ko me je Isp isa no ve lik o im e lAW. ili JAH. Postoji zna tna raz lik a u mi šlje nji ma u vez i sa zna čen jem i po­ reklom ":ne na Abrasaks, ali ne ma su mn je da je bog koji ga je nOSIo bIO jed no ob ličj e bo ga- Su nc a, i da je tre ba lo

MAGIĆ NA IMENA

149

da predstavlja neki vid Tvorca sveta. Verovalo se da ovo ime poseduje magične moći najvišeg reda, i izgleda da ga je Vasileides 127, koji ga je prvi upotrebio u dru­ gom veku, smatrao nepobedivim imenom. Verovatno je, međutim, da je njegovo tačno značenje izgubljeno u rano doba i da se ono ubrzo izmetnulo u čisto magijski simbol, jer ga često nalazimo ispisanog na amajlijama uporedo sa scenama i figurama sa kojima, kako se čini, ne može imati nikakve veze. Sudeći po izvesnim gnos­ tičkim gemama iz Britanskog muzeja, Abrasaksa bi tre­ balo poistovetiti sa politeističkom figurom koja stoji u gornjem delu Meternihove stele prikazane na str. 127. Ova figura ima dva tela, jedno muškarca, a drugo pti­ ce; iz njih se šire četiri krila i iz svakog njegovog kolena izlazi zmija. Ima dva para ruku i šaka; jedan par je raši­ ren preko krila i svaka šaka drži simbole "života", "po­ stojanosti" i "moći", i dva noža i dve zmije; drugi par je spušten, desna ruka je zgrabil a znak života, a druga žezlo. Lice mu je neobično i verovatno predstavlja lice Besa, ili sunca kao starca; na glavi mu je predmet u ob­ liku pilo na sa figurama različitih životinja, a iznad nje­ ga par rogova koji nose osam noževa i figuru boga pod­ ignutih ruku i šaka, koji simboliše "milione godina". Bog stoji na ovalu u kome su naslikane figure različitih "tifonskih" životinja, i sa svake strane njegove krune pruža se nekoliko simbola vatre. Ne može se sa sigur­ nošću reći da li je u gnostičkom sistemu Abraksas po­ primio sva imena i atribute ovog boga.

127 Onaj Aleksandrijski, koji je živeo oko 120. n. c. Bio je Menan­

derov učenik, i objavio je da je primio ezoterično učenje od svetog Petra iz Glaucije, učenika apostolovog.

MAGi ČNI OBREDI

GLAVA VI MAGiČNI OBREDI

Na prethodnim stranicama smo videli kako su Egipćani koristi li magično kamenje ili amajlije, magič­ ne reči, Inagične slike i magična imena za izvršavanje i dobrih i rdavih dela; preostaje nam cla razmotrimo ove magične obrecle u kojima se veština čarobnjaka-svešte­ nika očitovala u najvećoj meri i sa najvišim ciljevima, to jest, cla se sačuva balsamovano ljudsko telo i da se obav" simboličke radnje koje će mu povratiti prirocIne funkcije. Kad pomislimo na uzvišeni način života koji su, kako se verovalo, vodile ' duše blaženih na nebu sa bogovima, teško je razumeti zašto su se Egipćani toliko trudili cla sačuvaju fizičko telo od raspaclanja, Nijedan Egi pćanin koji je verovao u Spise nije uopšte očekivao da će se njegovo raspadljivo telo vazneti na nebo i žive­ ti sa bogovima, jer je nedvosmisleno objavljeno cla ono ost.je na zemlji, dok duša boravi na nebu. Ipak, sigur­ no je da je očuvanje tela na neki način i iz nekog razlo­ ga apsollltno neophodno, jer zašto bi veština balsamo­ vanja cvetala nekoliko hiljada godina, da nije bilo ne­ kog jakog razloga, pored pridržavanja konzervativnog običaja i tradicionalne primene; kralj i sveštenik, ple­ mić i priprost i bogat i siromašan ne bi nikada optereti-

151

l i svoje rodake i naslednike troškovima skupih pogreb­ nih ceremonija i vršenjem obreda koji nisu ni od kakve koristi. Na prvi pogled takode izgleda čudno kad se uvidi da su Egipćani pomno nastojali d a umrlog na naJ­ bolji način snabdeju propisanim zalihama pogrebIlIh . pn : darova, jer kad počnemo o tome da razmisiJamo, mećujemo da u pripremanju blagost �nja umrlom III najmanja stvar nije bila prepuštena slucaJU. Na prImer, papirus će sadržavati nekoliko molitvi i slika sa odgo­ . varajućim formulama, a cilj svake od nJih Je da pokOJ­ niku da hranu i piće; bilo koja od njih bila bi dovoljna za tu svrhu , ali se mislilo da je u tako važnoj stvari naj. bolje dvostruko se osigurati, i ako je bilo i najmanje sumnje u dejstvenost jednog poglavlja, dodavalI su Jed­ no ili više njih iste vrste. Slično tome, kako Je pnrodno telo posle smrti sklono truljenju, najveća pažnJa Je bila posvećena balsamovanju njegovih različitih delova, da možda ne bi neki od njih slučajno bio propušten i da ne bi istrulio i raspao se, bilo zbog izostavljanja reči moći koje su se morale nad njim izgov? riti, bilo zbog nemarnog vršenja nekog .obreda. r:glpcalll r: Je }vrdlO da je besmrtan I verovao Je da ce UZI vatI vecIlI ZIVOt u duhovnom telu; pa ipak je vršenjem magijskih obreda I izgovaranjem reči moći pokušao da postigne da ni egovo raspadljivo telo traje za navek, Verovao Je da ce se hraniti nebeskom i nekvarljivom hranom od kOJe I bo­ govi žive, ali u isto vreme nije žalio ni truda ni novca da bi obezbedlO cla mu se grobIlIca u određe1llm raz­ macima tokom cele godine snabdeva kvarljivom hra­ nom u obliku darova volovskog i živinskog mesa, kola­ ča hleba i slično. Balsamovao je svoje mrtve, zavijao ih pl � tnenim zavojima i vršenjem magijskih .obreda i izgo­ varanjem reči moći zatim nastojao da n)l �ovlm udOVI­ ma vrati moć da jedu, piju, pričaju, razmi sIJaJu I krecu

152

EGIPATSKA MAGIJA

•

Č:::: I RE N..: B .:: M:: I O A::: G� I� �� :::D ::: ::

1 53 _

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

•

se po volji. U stvari, svi sada raspoloživi dokazi izgleda da potvrđuju da on nikad nije uspeo da se priseti da se bogovi mogu snaći i bez njegove pomoći, ili da slike ili predstave scena koje su se odigrale u životu, smrti, sah­ rani i vaskrsenju Ozi risovom, u koje se on tako bezre­ zervno uzdao, možda mogu zatajiti i ne biti isto tako dejstvene kao stvarna moć samog boga. Isp itiv anj e mu mi ja nam je pri ličn o jas no po kaz alo koji su me tod i pri hva ćen i za pri pre ma nje tela za zav ija­ nje i kon ačn o ukr aša van je, a nač ini na koje su se ukl a­ nja li kvarJjivi del ovi tela dobro su poznati iz del a Ida­ sič nih i dru gih pis aca . Ipa k, za op is nač ina na koji je te­ lo zav ija no, spi sak bal sam a i dru gih ma ter ija koje su ko riš ćen e u ovom postupku, i reči moći koje su izgova­ ran e dok je sv ak i zavoj po sta vlj an na svoje me sto , mo ­ ram o se ob rat iti vrl o za nim ljiv om pa pir usu ko ji je iz­ da o i preveo M. Ma spe ro pod naslovom Le Rituel de IEmbaumementl 28 Prvi deo pa pir us a, koji je verovatno da va o. uputstva za vađenje utrobe iz tel a, nedostaje, i sam o Je od elj ak koji se od no si na zav ija nje sač uv an u ce lin i. Tekst počinje besedom pokojniku u kojoj se ka že : "M iri s Ar ab ije ti je pri ne t, da ti kroz mi om iri s bo­ ga mi ris sav rše nim uč ini . Ovde su ti pri nete tečnosti koje od Raa izađoše da sav rše nim učine . . . mi ris tvoj u Dvora � i [za Su đe nje ]. O, du šo mi om iri sa ve lik og boga, tl nOSIS tl se bI tako sla da k mi ris da se lic e tvoje ne će ni Izm en ItI 111 sv en ut i ... Udovi će se tvoji u Ar ab iji pod­ ml ad iti i du ša će se tvoja po jav iti izn ad tel a tvoga u Ta­ -ne ter u (tj. 'bo ža ns ko j ze ml ji') ." Po sle ovoga je tre ba lo da sv ešt en ik ili čovek koji je vršio ba lsa mo va nje uz me po su du sa tečnošću ko ja je u se bi sa dr ža va la deset mi ri­ sa, i da njo m dvaput na ma že tel o od gla ve do sto pa la, "8 U Mem . sur quelques Pap ' Otre yrus du Louvre. Paris. 187 5.

vodeći posebno računa da besprekorno namaže glavu. Zatim je trebalo da kaže: "Ozirise (tj. pokojniče), ti pri­ mi miris koji će ti udove savršenim učiniti. Ti primaš izvor [života] i uzimaš obličje velikog Diska (tj. Atena), koji se sjedini s tobom da donese večno obličje udovi­ ma tvojim; sjedinićeš se s Ozirisom u velikoj Dvorani. Balsam ti dolazi da ti oblikuje udove i da ti razveseli srce, i pojavićeš se u obličju Raovom; jakim će te učini­ ti kad u suton na nebu zalaziš, i raširiće miris tvoj po nama ma Akerta ... Ti kedrovo ulje u Amentetu primaš, i kedar koji iz Ozirisa izlazi do tebe dolazi; od neprija­ telja te spasava i u nama ma te štiti. Ti Izidu preklinješ i Oziris ti glas čuje, i Anubis ti dolazi da te pozove. Ti primaš ulje zemlje Manu koje sa Istoka stiže i Ra se uz­ diže nad tobom na kapijama obzorja pred svetim vrati­ ma Neitinim. Ti ideš tamo, duša je tvoja na gornjem nebu i telo je tvoje na donjem nebu ... O, Ozirise, neka Oko Horova učini da ono što ističe iz njega dolazi do tebe i do srca tvoga zanavek!" Pošto su ove reči bile iz­ govorene, ponavljao se ceo obred, i onda su unutrašnji organi, koji su bili izvađeni iz tela, stavljani u "tečnost dece Horove", tako da tečnost ovog boga može u njih ući, i tokom ovog postupka nad njima je čitano poglav­ lje i stavljani su u pogrebnu škrinju. Kad je ovo bilo urađeno, unutrašnji organi su stavljani na telo, i pošto je ono ravno položeno, kičma je uronjena u sveto ulje, a lice pokojnika okrenuto prema nebu; onda je na kič­ mu stavljan zavoj Sebeka i Sedija. U dugoj besedi upu­ ćenoj pokojniku kaže se da je tečnost "tajna" i da se iz­ lila iz bogova Šua i Seba, i da će smola iz Fenikije i bi­ tumen iz Biblosa učiniti njegovu sahranu savršenom u podzemnom svetu, i dati mu njegove noge, olakšati kretanje i posvetiti mu korake u Sebovoj Dvorani. Za­ tim su pokojniku pri neti zlato, srebro, lapis-Iazuli i tir-

,

-

1 54

EGIPATSKA MAGIJA

kiz, i kristal da mu osvetli lice, i karnelijan da mu ojača korake; oni su činili amajlije koje će mu osigurati slo� bodan prolaz u podzemnom svetu. Za to vreme je kič� ma držana u ulju, a pokojnikovo lice je okrenuto pre� ma nebu; onda počinje pozlaćivanje noktiju na prstima nogu i ruku. Kad je ovo urađeno, i delovi prstiju zamo� tani u platno načinjeno u Sa isu, pokojniku se obraćaju na sledeći način: "O, Ozirise, ti primi svoje nokte od zlata, prste od zlata i palac od metala srnu (ili uasrn); tečnost Raova u tebe ulazi isto kao i u božanske udove Ozirisove, i putuješ nogama svojim do besmrtnog bora� višta. Ti ponese šake svoje do kuće večnosti, ti si zla� tom upotpunjen, ti jasno sijaš u metalu srnu i prsti tvoji sijaju u boravištu Ozirisovom, u svetilištu samog Hora, 0, Ozirise, zlato planina ti dolazi; ono je sveti talisman bogova u boravištima njihovim i ono lice tvoje osvetlja� va na donjem nebu. Ti dišeš u zlatu, ti se pojavljuješ u metalu srnu i primaju te stanovnici Re�staua; ti se pre� tvori u jastreba od zlata uz pomoć svojih amajlija (ili talismana) iz Zlatnog grada" itd, Kad su izgovorene ove reči, pokojniku prilazi sveštenik koji je personifikovao Anubisa i vrši odredene simboličke obrede pored nje� gove glave, i na nju stavlja određene zavoje. Kad su gla� va, usta i lice bili dobro natopljeni uljem, na čelo se stavljao zavoj Nehebin, Hatorin zavoj na lice, Totov za� voj na oba uva i Nebt�Hetepin zavoj na potiljak. Preko glave je stavljan Sehetin zavoj, iz dva dela, i preko sva� kog uva, svake nozdrve i svakog obraza bio je pri� čvršćen zavoj ili platnena traka; preko čela su išla četiri komada platna, dva preko temena, dva preko usta, i dva u ustima, preko brade dva i preko potiljka četiri v l i ka komada; trebalo je da dvadeset dva komada s le� ve i desne strane lica prelaze preko oba uva. Gospoda� rici Zapada se onda obraćaju ovim rečima: "Učini da

MAGi Č NI OBREDI

155

dis an je na sta ne u gla vi pokojnika u po dz em no m svetu, i da vidi oč im a svo jim , i da slu ša sa svoja dva uva; i da kroz nos svoj diš e; i da bude u sta nju da gla so ve izgova� ra us tim a svojim ; i da bude u sta nju da govori jezikom sv oji m u po dz em no m svetu. Pr im i gla s njegov u Dvora� ni Ma ati i govor njegov u Dv or an i Sebovoj u pr isu stv u Ve lik og Boga, go spo da ra Am en tet a." Be sed e koje za tim sle de odnose se na už iva nja i zadovoljstva bu du ćeg života koja će mu se osi gu rat i posredstvom ulj a i ba lsa � ma , koji su va lja no po br oja ni i op isa ni, i posredstvom ma gič nih figura koje SI1 isc rta ne po zavoji ma . Uzgred � ka og ag dr og ug dr i a kiz tir va jst svo tna šti za 1 njl mi po se me nja , i po sle da lje g ma za nja lllj em i sta vlj an ja zrn a iz� mi rn e i sm ole , ob jav lju je se da je po ko jni k "p rim io gla � vu svoju" i obećava mu se da se on a viš e nik ad ne će od njega odvoji ti. PO završetku obreda koji se od no se � a gla vII , po ko jni k im a mo ć da ula ZI me du svete I sav rse � i oc va ita ob a, dim lju du me a lič ve se mu e im , ve ho du ne ne ba mu pri ma ju du šu , bić a iz po dz em no g sve ta mu se i aju av ož ob ga je ml ze ici vn no sta ju, nja kla om preo tel žit elj i po gre bn e pla nin e m; 1 ml ad os t ob na vlJ aJu . Pored ovoga, An ub is i Ho r dovrsavaju njegove zavoJe, I bog Tot šti ti njegove ud ov e svo jim reč im a ma gič ne mo ći; i on sam je na uč io ma gič ne formu le koje su ne op ho dn e da ne bi sk ren uo sa pu ta II po dz em no m svetu, a takode i pravi na čin kako da ih izgovori. Sv e ove blagodati SI1 mi l bil e os igu ra ne up otr eb om za vo ja i ba lsa ma koji po� sed uju i ma gič na im en a i svojstva, i re čim a mo ći koje su izgovarali sv ešt en ici rec itu juć i Ri tua l ba lsa mo va nja , i ob red im a koje je sv ešt en ik koji je oli ča va o An ub isa vršio pored pokojni kovog tel a op on aša juć i obrede koje je bog An ub is vršio za mrtvog bo ga Oz iris a II da vn a vr em en a.

,

156

EGIPATSKA MAGIJA ------------------------� ---

Zatim je leva pokojnikova šaka bila balsamovana i zavijena prema uputstvima datim u Ritualu balsamo­ vanja. Šaka je bila raširena na komadu platna i preko prstiju je navučen prsten; zatim je ispunjena sa trideset šest materija koje se koriste za balsamovanje, prema broju obličja boga OZirisa. Pošto je ovo urađeno, šaka je zavijena šestostrukom platnenom trakom na kojoj su iscrtane figure Izide i Hapija. Kroz sličan postupak je prolazila i desna šaka, jedino su po zavojima iscrtane figure Raa i Amsua; i kad su nad obema šakama izgo­ vorene odgovarajuće reči, božanska zaštita im je bila osigurana. Posle ovoga su se vršili obredi za desnu i le­ vu ruku, i za njima je usledilo trljanje tabana, nogu i butina, prvo uljem od crnog kamena, a onda svetim uljem. Prsti na nogama su bili umotani u platno, i ko­ mad platna je stavljen na svaku nogu; na svakom ko­ madu je nacrtana figura šakala, ona na desnoj nozi je predstavljala Anubisa, a ona na levoj Hora. Pošto su cvetovi biljke anham i druge materije bile stavljene po­ red nogu i na njih, i pošto su natopljene vodenim ras­ tvorom abonosove smole i svetim uljem, i pošto su iz­ govorene odgovarajuće besede, obred zavijanja tela je bio završen. Sve što se moglo učiniti da se telo zaštiti sada je učinjeno, i svaki njegov deo je, posredstvom re­ či moći koje pretvaraju raspadljive materije u neras­ padljive, zauvek zaštićen; kad je poslednji pokrov od purpurnog ili belog platna bio vezan preko tela, ono je bilo spremno za grobnicu. Ipak, izgleda d a Ritual balsamovanja koji je ukrat­ ko opisan pripada kasnom razdoblju egipatske istorije i, iako su ideje i verovanja sadržani u njemu stari koli­ ko i sama egipatska civilizacija, čini se da je on trebalo da zameni mnogo starije i podrobnije delo, koje se ko­ ristilo već u doba kada je sagrađena Velika piramida, s

MAGi ČNI OBREDI

1 57

na me ro m da se izgovara za vre me vršenja složenog niz a obreda, od ko jih neke još uv ek nis mo po tpu no raz um eli . Izg led a da je obavljanje svi h ob :ed a tra jal o ne ko lik o da na , i jas no je da je sam o bogatas mogao se­ bi do zvo liti troškove ko ji su mo ral i pra titi tak o v:.liča n­ stv ene sah ran e; za Sir om ašn ije slojeve su se raz liCI tI ob­ redi mo ral i zna tno skr ati ti, i otkrivamo 'da Je u vrlo ra­ no m raz do blj u skr aće ni ob lik rit ua la zau zeo njih ov o me sto . Od svi h ob red a naj važ niji je bio "O tva ran je ust a i oči ju" , koji se vrš io bil o � a. samoj m um iji, bil o na ki pu . eno da su Eg lpc a­ rec bilo ko ji ju je pre dst avl jao . Vec Je . ostl kOJu Iicn te bu atn i ni verovali da kip u mogu pre net . ll lopu CII se što o � je pre dst avl jao i, isto tako, da je on . bal sam ov ane osobe, uči nje no i nJoJ. Ko nsc enJ e . Iopa um est o stv arn e mu mi je im a oči gle dn e pre dn ost i, Jer se obred mogao ob avi ti u svako doba i na svakom mestu, a prisustvo mu mij e nije bilo neo pho dno . U stv an , ob­ red se obavljao u od aji na ula zu u grob IlICU, . lli Izv an . tO l l i posve : CIS no red gro bn ice na me stu koje je bilo .ob ćen o, i u nje mu su učestvov ali : (1) Her- � eb, l l i glaVIlI sve šte nik koji vrši obred, koji je u ruCI ? rzao sv! tak pa­ pir usa . (2) Sve šte nik Sem. (3) Smer, kOJI Je, �ozd�, bIO nek i bliz ak pn Jate lJ um rlo g. (4) Sa-mer-ef' 2 , . 11i covek koji je bio ili sin pok ojn ika ili njegov zas tup IlIk . (S) e­ rau -ur ili žen a koja je pre dst avl jala [Zid u. (6) Cerau-se­ raut' ili žena koja je pre dst avl jala Ne ftid u. (7) Menhu, ili d žel at. (8) Sve šte nik Am -asi. (9) Sve šte nik Am -hent. (10 ) Izv est an broj ljud i koji su predst�vlJa h Horovu na­ oru žan u str ažu . Svi su oni pos tali uce SIll CI sce na kOJI­ ma je tre bal o pre dst avi ti događaje koji su se des ili u ve­ zi sa sah ra nom Oz iris a, sa kOJ im se pokoJIlIk sad a pOl S­ tovećuje; dve žen e su pre dst avl jale boginje Izid u i Ne -

�

1 29

Tj. , "sin koji ga voli".

,

158

EGIPATSKA MAGIJA

ftidu, a muškarci bogove koji su im pomagali u vršenju njihovih pobožnih dužnosti, Iz prizora!3O koji prate tek­ stove'3 1 koji se odnose na obred otvaranja usta i očiju, vidimo da je on počinjao prskanjem vodom oko kipa ili mumije iz četiri posude, svaka za jednu četvrtinu zem­ lje, i izgovaranjem beseda bogovima Horu, Setu, Totu i Septu; ovaj čin je pokojniku vraćao sposobnost mišlje­ nja. Posl � prskanja vodom usledilo je očišćenje tamja­ nom, kOJI se takođe nalazio u četiri posude, jedna za svaku četvrtinu zemlje. Sagorevanje ove materije sla­ dunjavog mirisa potpomagalo je otvaranje pokojniko­ vih usta i jačanje njegovog srca. U tom času bi svešte­ nik Sem navlačio kravlju kožu i, legavši na neku vrstu divana, pravio se da spava; prodrmao bi ga sveštenik Am -asi u prisustvu Her-heba i sveštenika A m-henta, i kad bi sveštenik Sem seo n a stolicu, ova četiri čoveka bi zajedno predstavljala četiri Horova detetam, ili bo­ gove sa glavama sokola, majmuna i šakala, odI1osno čoveka. Onda bi sveštenik Sem rekao: "Videh oca svog u svim obličjima njegovim", što Su ostali, jedan za dru­ gim, ponavljali. Teško je objasniti značenje ovog dela obreda, ali M . Maspero133 misli da je trebalo da pokoj­ mkovom telu vrati njegovu senku (haibitj, koja je od njega otišla kad je umro. Pošto je uvodno očišćenje za­ vršeno, i pošto se senka još jednom spojila s telom, ki­ pu ili mumiji su prilazili ljudi koji su sačinjavali Horo130 Vidi Dumichen, Der Grabpa/ast des Patuamenap, Leipzig, tom l, ]884; tom II. 1885; lom III, 1894; i Champollion, Monuments, Paris, 1845 . • om III . •able 243-248. 1 3 1 Vidi S�hi aparclli, II Libro dei Funerali degli ontieh; Egiziani, . . Tormo, 1882; Vidi takode Maspero, Le Ritllel du sacrifice funeraire (Re­ ulle de I'Histoire des Religions, tom XV, str. 159 i dalje). 1 32 Tj., Mesta, Hapi, Tuamutef i Kebhsenuf. 133 Op. cit., str. 168.

•

1 59

MAGl e NI OBREDI

vu naoružanu pratnju; pošto je preuzeo ulogu Hora, si­ na Ozirisa i Izide, jedan od njih mu prstom dodiruje usta. Her-heb bi se zatim pripremio da izvrši žrtvovanje koje je trebalo da podseti na pokolj nemani, Setovih prijatelja, iz nekog vrlo ranog razdoblja. Izgleda da je Horova duša boravila u oku, i da je Set umalo nije pro­ gutao; ali, Hor porazi Seta i spase sebi oko. Setovi po­ magači se zatim pretvoriše u životinje, ptice i ribe, ali ih uhvatiše i glave im odsekoše. Set je, prikrivši se u ob­ ličju svinje, ipak uspeo da pobegne. Žrtva se sastojala od jednog ili dva bika (ili krave), dve gazele ili antilope i patki. Kad je bik bio zaklan, odsekli bi mu prednju nogu i izvadili srce, i pri neli i h kipu ili mumiji; svešte­ nik Sem bi onda uzeo nogu koja je krvavila i njom do­ dirnuo, ili se pretvarao da dodiruje, usta i oči četiri pu­ ta. Zaklane gazele ili antilope i patke bile bi jednostav­ no ponuđene pred kipom. Zatim bi sveštenik Sem re­ kao kipu: "Dođoh da te zagrlim, ja sam Hor, sin tvoj, ja ti usta pritisnuh; ja sam sin tvoj, ja te volim ... Usta ti bejahu zatvorena, ali ja za tebe uredih usta tvoja i zube , zvane "Seb-ur" tvoje."Onda bi prineo dve alatke, odnosno "Tuntet", i dodirnuo usta kipa ili mumije, dok bi Heb-her govorio: "Usta ti bejahu zatvorena, ali j a za tebe uredih usta tvoja i zube tvoje. Otvaram za tebe us­ ta tvoja, otvaram za tebe oči tvoje. Otvorih za tebe usta tvoja alatkom Anubisovom. Otvorih ti usta alatkom Anubisovom, gvozdenom spravom kojom su otvorena usta bogova. Hore, otvori usta! Hore, otvori usta! Hor otvori oči umrlom, kao što je u davna vremena otvorio usta Ozirisu, gvožđem koje iz Seta izađe, alatkom gvoz­ denom kojom bogovima usta otvara. On usta tvoja njom otvori. Pokojnik će hodati i govoriti, i telo će nje­ govo biti sa velikom zajednicom bogova u Velikoj kući

�

•

160

EGIPATSKA MAGIJA

Starca u Anuu, i primiće tamo krunu ureret od Hora, gospodara čovečanstva." Tako se otvaraju usta i oči po­ kojniku. Onda bi sveštenik Sem uzeo u ruku alatku zvanu ur hekau, tj. "moćnik čarolija", neobičan, krivu­ dav komad drveta, čiji je jedan kraj bio u obliku ovnuj­ ske glave nadvijene ureusom, i četiri puta dodirnuo us­ ta i oči kipa ili mumije, dok je za to vreme Her-heb iz­ govarao dugu be sed u u kojoj objavljuje da je ovaj deo obreda osigurao pokojniku sve blagodati koje su pripa­ le bogu Ozirisu zbog delovanja Nut, Hora i Seta, kad je bio u sličnom stanju. Bilo je rečeno da se svaki pokoj­ nik nadao da će biti snabdeven hekau, ili rečima moći, koje su mu neophodne u budućem svetu, ali bez usta nije bio u mogućnosti da ih izgovori. Kako su usta, ili pre mogućnost njihove upotrebe, bila vraćena pokoj ni­ ku, bilo je izuzetno važno da mu se daju ne samo reči moći, već takođe i sposobnost da ih izgovara tačno i na takav način da ih bogovi i druga bića saslušaju i pokore i m se; četiri dodira alatkom ur hekau po usnama dava­ la su pokojniku sposobnost da izgovara prave reči na pravi način u svakoj od četiri četvrtine sveta. Posle ovoga je obavljeno nekoliko drugih obreda sa ciljem da se "sinu koji ga voli" ili njegovom zastupniku dozvoli da učestvuje u otvaranju usta svog oca. Da bi ovo uči­ nio, uzeo je u ruku metalno dleto i dodirnuo otvore us­ ta i očiju, i onda bi ih sveštenik Sem prvo dodirnuo svojim malim prstom, a zatim vrećicom napunjenom komadima crvenog kamena ili karnei ijana, da bi, kako M . Maspero misli, usnama i očnim kapcima povratio boju koju su bili izgubili za vreme balsamovanja. "Sin koji ga voli" j e onda uzimao četiri predmeta zvana "gvožđe Juga i gvožđe Severa", i svaki od njih četiri pu­ ta stavljao na usta i oči, dok je Her-heb izgovarao odgo­ varajuću besedu u kojoj se kaže da su kipu ili mumiji

svešte­ us ta i oč i za uv ek ut vr đe ni . Pošto je ov o ur ad io , i njo m nik Sem do no si ala tk u zv an u "P eš -en -ke f", uč ­ do dir uje us ta m um ije i l i kip a i ka že : "O , Oz iri se , ja su vr sti h za teb e dve vil ičn e kosti n a lic u tvo me , I on e sad a od vo jen e"; to jes t, zavoji ko jim a su bil e sve zan e ne mo gu viš e sp reč av ati vi lič no kre�an je ka d po l�oJn Ik k em est sv , efa n-k s-e Pe be re ot up sle Po e. jed da li že za g sto ta lop om an hr sa du su po ku ne i l i u rp ko si no do Sem ­ ob lik a, i po na re đe nju Her-heba pr in? si je � sti ma mu m mi je, i ka d se ovaj de o ob re da za vr SI, sv es.rem k Se uz im a nojevo pero i ma še isp red nje no g lIc a ce tm pu ta, se ali nij e jas no sa kO jim cil jem . T? su ob red I za kOJe mi sli lo da ih je ne op ho dn o Izv rsI tI da bl se po ko jnI ku lo �l Je k do alo im o tel vo go nje je je ko e cij nk fu le ati vr sa ca og ov do je i da tit ise pr se mo ra mo i, Al ji. ml ze na ­ bu da sa da lo ba tre je da i a" jug ik "b mo sa n va vo bio žrt av de pr ine t "b ik se ve ra "; i svi ob re di koji su ve ć bil i ob : c lje ni mo ra li su se po no vit i da bl. po ko Jm k ste ka o m() lh da po ce loj ze ml ji id e ku d m u Je vo lja . Od na Jra mJ Je Je kO na tI las ob e lIk ve e dv e bil r ve i Se g Ju su a en em vr ­ bo ne seb po Je svo ala im je t las ob a ak sv i n, lje de po et sv I; VIt stI Ilo um rao mo jn ko :k po je h nji od g ko sva i , gove stoga j e bil o pr op isa no da se vr se dv os tru kI re lIg Ijs kI lJe ­ ob re di. U ka sn ijim vr em en im a je sv ak a ob las t po de na na dv a de la, i če tir i po de ljk a do bij en a n a ovaj na ČIn se bil a su ra zd elj en a na če tir i Ho ro va d.ete ta; ot ud a su ­ mo litv e i fo rm ule ob ičn o izgovarale cetm pu ta, po Jed S zI ve u tva uts up a dn re ob i , ga bo og ak sv st ča u m no ov im su jas na . .. .. N a og ran iče no m prostoru ove kn jIg e nIJ e .m oguce Je pr ika za ti sve sce ne ob re da ot va ra nja us ta I oC lJu kO su na sli ka ne u gr ob nic am a i na dr ug Im me stI ma , �1I Je na str an i 16 3 da t op šti pr ika z ob re da , ka ko Je cesto s· pr ed sta vlj an na pa pir us im a XV lJl i XI X din as tij e. S de

\f ,

,

11

•

161

MAGl eNI OBREDI

Egipatska magija

,

162

,

EGIPATSKA MAGIJA

ne strane vidimo grobnicu u obliku piramide u teban­ skom brdu, sa otvorenim vratima, a pored nje je po­ grebna stela sa zaobljenim vrhom na kome je uklesana figura pokojnika koji s poštovanjem stoji pred Oziri­ som, kao i molitva bogu za pogrebne darove. Anubis, bog mrtvih, grli mumiju, pokazujući tako spremnost da pokojnika uzme pod svoje okrilje. Pokojnikova žena, Naša, stoji plačući ispred mumije, a kod nogu kleči još jedna žena koja plače, verovatno njegova ćerka. Anubis i mumija stoje na sloju peska koji je tu postavljen sa ci­ ljem da posveti zemlju. Sveštenik odeven u panterovu kožu drži kadionicu sa zapaljenim ta:nj anom u jednoj ruci, i vazu iz koje škropi vodom, u drugOj. Jedan po­ moćnik drži dve alatke, "Tut-net" i "Seb-ur", u desnoj ruci, i alatku "Ur hekau" u levoj; drugi prinosi četiri posude sa mirom. U donjem delu je krava sa teletom i dva čoveka koja mumiji donose but, za koji pretpostav­ ljamo da je nedavno odsečen sa zaklanog bika, i srce koje mu je upravo izvađeno. Vidimo kako na stolu leže brojni predmeti "Meshet", "Peš-en-kef" i druge alatke, dva kompleta od po četiri posude za čuvanje mira i ulja, vreće sa bojom, gvožđe juga i severa itd. Tekst koji u kratkim vertikalnim trakama prati scenu glasi: "Po­ glavlje o otvaranju usta kipa Ozirisovog, kraljevskog pi­ sara, Hunefera, koje treba izvršiti [kad] mu lice [gleda] prema jugu, [i kad je postavljen] na pesak iza njega. l Her-heb će reći četiri puta svešteniku Semu dok obilazi oko njega noseći četiri posude s vodom: 'Ti si čist sa očišćenjem Horovim, i Hor je čist sa tvojim očišće­ njem. Ti si čist sa očišćenjem Totovim, i Tot je čist sa tvojim očišćenjem. Ti si čist sa očišćenjem Sepovim, i Sep je čist sa tvojim očišćenjem. Ti si čist sa očišćenjem Sebovim, i Seb je čist sa tvojim očišćenjem. Čist. Čist.' [Kaži] četiri puta. 'Tamjan ti se nudi od tamjana Horo-

•

-

.

.

. "

.0.-

, ,...

-

-.. {����) �� ..

.

"

..

..

.

�

•

•

MAGIC':NI OBREDI

165

vog, i tamjan se nudi Horu od tvoga tamjana. Tamjan ti se nudi od tamjana Totovog, i tamjan se nudi Totu od tvoga tamjana. Tamjan ti se nudi od tamjana Sepovog, i tamjan se nudi Se pu od tvoga tamjana. Tamjan ti se nudi od tamjana Sebovog, i tamjan se nudi Sebu od tvoga tamjana.'" Navedene reči su ceo tekst koji je, ka­ ko je pisac smatrao, bilo neophodno dati u Hunefero­ vom papirusu, i očigledno je da je prikaz obreda otva­ ranja usta i očiju skratio što je više mogao. Posle obreda otvaranja usta sledili su brojni drugi manje važni obredi koji su imali za cilj da mumiju ili kip snabdeju mirisima, balsamima i različitim delovi­ ma odeće; oni nisu bili od suštinske važnosti, ali im je pridavan dovoljan značaj da bi se njihovo izvođenje smatralo skoro obaveznim. Među predmetima koji su se darivali pokojni·ku u ovim obredima, mirisi i mirisni balsa mi igraju značajnu ulogu, i ovome se ne treba ču­ diti. Od pamtiveka su se na Istoku određenim vrstama ulja pridavala magična svojstva, i važno mesto koje su zauzimala u obredima i ritualima mnogih naroda do­ kazuje da se očekivalo da će njihova upotreba biti pra­ ćena izuzetnim efektom. Živi su upotrebljavali ulje da omekšaju kožu i da je zaštite od sunčeve vreli ne, a mrtvi su bili njime premazivani za vreme balsamova­ nja da bi njihova koža, kroz magične reči koje su bile izgovorene dok se ulje utrljavalo, mogla zauvek ostati meka, i da bi lekovita svojstva ulja mogla zalečiti rane nastale pri balsamovanju. Jedan 'kratak pogled na egi­ patske medicinske papiruse pokazaće da se ulje pojav­ ljuje u mnoštvu recepata, i ono nije bilo ništa manje ko­ risno čarobnjakul34 nego lekaru u izazivanju dobrih ili rđavih učinaka. Izgleda da ga je prvi koristio sa ciljem 1 34 Vidi opis obreda bube. str. .

45 . •

•

,

166

EGIPATSKA MAGIJA

da izazove preobražaje, isto kao što ga je svešten ik pri­ menJ1va o u vršenju izvesnih važnih verskih obreda , i neobičn i prežive li običaj njegove primen e pominj e Lu­ kijan 1 3S, koji navodi da se žena pomoć u njega preobra­ zila u sovu. Žena se prvo svukla i, otišavši do svetiljk e, bacila dva zrna tamjan a u plamen i i zgovor ila izvesne reči; zatim je prišla veliko m sanduk u u kome je bilo nekolik o boca i, izvadiv ši jednu koja je, po mišljen ju pisca, sadržav ala ulje, celo telo natrljal a tečnošć u, od glave do pete, počinjući od završetka noktiju, i odjed­ nom počeše da joj rastu perje i krila, a povijeni, rožnati kljun zameni joj nos. Za vrlo kratko vreme je u svakom pogledu ličila na pticu, i kaci vide da je dobro prekriv e­ na perjem, prhnu i, ispustiv ši krik sove, nesta kroz pro­ ZOr. 1 36 Mnoge zaniml jive obrede koji su se vršili u vezi sa kazivan jem izvesni h poglavl ja Knjige mrtvih nećemo ovde pominj ati, jer oni samo ilustruju verovanja koja smo već opisali.

•

,

GLAVA

OPSEDNUTOST DEM ONIM A, SNOVI. DUH OVI. SRE ĆNI NESRE ĆNI DANI, HOROSKOPI, PREDSKAZANJA, PR ETVARANJA I OBOŽAVANJE Ž iVOTINJA

, XLI I, 12 (ured. Dielot ' str. 449) . Uporedi ta, ,

kođe § 54 « tr. 466) . . . XPIC1"�o.TI fi.ffi.o.)' 13 6 I Z recI fIJfi.fll� l1!"o.>'fllfo.aa 611011 1I'OI.,)tTflf . . . . ( Vidi LICII15 sive A,sinus, XLI I, 54. ured . Did ot, str. 466 ), jasn o je da jc ; osoba kOJ� govon verovala da je pretvorena u magarca pomoću "ča­ robnog ulja". ,

I

Egip ćan i su, kao i mnogi dru gi isto čnja čki nar odi, ver ova li da se izve sne bolesti i tegobe mog u jedn osta v­ no leči ti sam o izve snim lekovi ma, dok je za neke, po­ red leka rija, bilo potr ebn o i kaz ivan je reči moć i da bi se postiglo ozd rav ljen je. Postoji dob ar razlog za verova­ nje da su neke bole sti bile prip isan e delo van ju zlih du­ hov a i l i dem ona , koji su ima li moć da ulaz e u ljudska tela i mu če i h u sraz mer i sa svojom opakom prirodom i utic ajem !37, ali tekstovi ne pru žaju mnogo obaveštenja Ovo verovanje je još 1895 . postojalo II Irskoj, jer je, prema TajmslI od 2, 3 , 6. i 8. aprila , Majk i Kliri okrivljen 1. aprila tl Klo n me­ lu da je 14. marta spali o svoju ženu Bridžet, staru 27 godina, kao vcš­ licu, i tako izazvao njenu smrt II Baltivadcllu, grofovija Tipereri. Jo hana Bark sc zaklela da su ključalc trave iz tiganja na vatri bile silom sipan e pokojnici II grlo, dok je njen mUl., lj ime Oca, Sina i svetoga Duha, pitao da li mu je žena. Onda ju je svuk ao do gola, bacio na pod i , izlivši po njoj parafin, zapalio je. Kliri, kome su pomagali Di. Dan, P. Kenedi, V. Kene di i drugi, dovuče je zatim do vatre, i natera je da II nju sedne da bi "isterao vešticu" koja ju je obuzela. Onda su je položili na krevct i tukli, dok jc njen muž govorio: "Odlazi", �isleći na zlog duha, ili duhove, i u šest sati ujutro 15. marta, poslah su po sveštenika da istera duhove koji su, kako se misl ilo, ispunjavali kuću. IJ7

I SI' , " S sive n "' LlIClII n US

VII

K� TS I PA EG G IJ� A� A M� A �2 � �� �� ��

168

OPSEDNUTOST DEMONIMA. SNOVI. DUHOVi

•...

169

__ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __

•

O Ovome. Slučajno. međutim, imamo jeđan zanimljiv dokaz da su strani narodi verovali da su Egipćani mog­ li da leče bolesti izazvane opsednutošću demonima. i primena njihovog znanja u opisanoj prilici je smatrana toliko značajnom, da je priča o tome bila urezana na steli'38 i postavljena u hramu! 39 boga Honsua u Tebi. ta­ ko da je svako mogao pročitati i saznati kakvo su ču­ desno ozdravljenje postigli njegovi sveštenici. Izgleda da je kralj Ramzes II bio u Mesopotamiji "po volji svo­ joj, godinu za godinom" i svi poglavari okolnih zemalja su dolazili da mu izraze poštovanje i nastojali su da obezbede njegovu blagonaklonost i zaštitu, verovatno čak i savez, donoseći mu poklone od zlata, lapis-Iazuli­ ja i tirkiza, i svakojake vrednosti koje je davala zemlja, i svako se trudio da raskošju poklona nadmaši suseda. Tal no dođe, između ostalih, i Princ od Behtena, i is­ pre i svih darova koje pokloni Njegovom Veličanstvu pos avi svoju najstariju ćerku. koja beše veoma lepa. Kad je ugleda, kralj shvati da je ona najlepša devojka koju je ikada video, i dodeli joj titulu "Kraljevske sup­ ruge, vrhovne gospodarice, Ra-neferu" (tj. "lepote Raa", boga-Sunca) i povede je u Egipat; i kad stigoše u tu zerr,lju. kralj se njome oženi. Jednoga dana, u petna­ estoj gudini kraljeve vladavine, kad je Njegovo Veličan­ stvo bilo u Tebi na proslavi svečanosti Amen-Raa, glas­ nik dođe do kralja i najavi dolazak izaslanika Princa od T :avar I?cnis Gani je bio prisutan 11 to vreme, i okrivljen kao saučes­ . nik pre Izvršenog ell1a. Uhapšenici su proglašeni krivim i osuđeni na sledeće vremenske kazne: M. Kliri 20 godina, Dž. Dan 3 godine. P. Kenedi S godina, V. Kenedi 18 meseci, Di. Kenedi 1 8 meseci, Boland Kenedi 6 meseci, MajkI Kenedi 6 meseci. 138 IZvorno objavio Prisse, Monuments Egyptiens, Paris, ] 847. tab. 24. 1 39 S�� a se čuva LI NacionalnOj biblioteci. LI Pa ri zu ; za pun opis i prevod Vidi E. de Rougć Etude sur une stele Egyptienne, Paris. 1858.

Behtena, koji je doneo bogate poklone za kraljiCU Ra­ -neferu. Kad ga dovedoše pred kralja. on se pokloni, govoreći: "Neka ti je slava i hvala. o, ti Sunce naroda; daj da živimo pred toboml" Kad izgovori ove reči, savi se. tri puta glavom dodirnu zemlju i reče: "Dođoh tebi. o, moj suvereni Gospodaru, u ime gospodarice Bent­ -ent-rešt, mlađe sestre kraljevske supruge Ra-neferu, jer, gle. zla bolest ophrva joj telo; preklinjem Veličan­ stvo tvoje da pošalje lekara'40 da je pogleda." Na to kralj odmah naredi da se donesu knjige "Dvostruke kuće života" i da dođu učeni ljudi, i kad se pojaviše pred njim, on im naredi da među sobom izaberu čoveka "mudrog srca i veštog prsta" koga bi mogao poslati u Behten; tako i učiniše, i izbor im pade na Tehuti-em­ -heba. Kad dođe pred kralja, ovaj mudrac dobi naređe­ nje da krene za Behten zajedno sa izaslanikom, i on ot­ putova; i kad stigoše tamo. egipatski sveštenik ustanovi da je gospodaricu Bent-ent-rešt opseo demon ili duh nad kojim on nemaše moći. Videvši da sveštenik ne mogaše izbaviti njegovu ćerku, Princ od Behtena još jednom odasla do kralja, preklinjući ga da pošalje boga da mu pomogne. Kad izaslanik iz Behtena stiže u Egipat, kralj beše u Tebi. i kad ču šta se traži. on uđe u hram Hansu Ne­ fer-hetepa, i usrdno zamoli boga da dozvoli svom dru­ gom delu Honsuu da ode u Behtem i spase ćerku prin­ ca te zemlje od moći demona koji ju je opseo. Čini se da je mudrac Tehuti-em-heb bio poslan u Behten po savetu boga, jer kralj kaže, obraćajući se bogu: "Dođoh još jednom pred tebe"; ali, u svakom slučaju. Hansu Nefer-hetep pristade na njegovu molbu i četvorostruka mera magične moći beše predata kipu boga koji je tre-

•

14 0

Rch het, "znalac stvariH,

1 70

EGIPATSKA MAGIJA

balo da ode u Behten. Bog, koji je sedeo u barci, i pet drugih barki sa figurama bogova u njima, zajedno sa kolima i konjima sa desne i leve strane, krenuše iz Egipta, i posle putovanja od sedamnaest meseci stigoše u Behten, gde su primljeni sa velikim počasti ma. Bog Honsu otide do mesta n a kome je bila Bent-ent-rešt, i pošto nad njom izvrši magični obred, demon izade iz nje i ona smesta ozdravi. Tad se demon obrati egipat­ skom bogu i reče: "Prijatan je i dobrodošao dolazak tvoj kod nas, o, veliki bože, ti pobedniče vojske mraka! Behten je grad tvoj, stanovnici njegovi tvoji su robovi i ja sam tvoj sluga; i otići ću na mesto odakle dodoh da mogu da te slavim, jer ti zato dođe ovamo. [ preklinjem Visost tvoju da zapovedi da Princ od Behtena i ja ovde zajedno održimo svetkovinu." Honsu se složi sa demo­ novom molbom i zapovedi svom svešteniku da kaže Princu od Behtena da napravi veliku svetkovinu u de­ monovu čast; kad je ovo učinjeno na Honsuovu zapo­ ved, demon otide u svoje boravište. Kad Princ od Behtena vide da je Honsu ovako mo­ ćan, on i sav njegov narocl se silno obradovaše, i on od­ redi cla se bogu ne dozvoli povratak u Egipat, i zbog to­ ga Honsu ostade I I Behtenu tri godine, četiri meseca i pet dana. Jednog je dana, medutim, Princ spavao i us­ nio san II kome je video boga Honsua kako izlazi iz svog svetilišta u obličju sokola od zlata, i pošto se podi­ gao u vazduh, odleteo je u Egipat. Princ ustade vrlo uz­ nemiren, i pošto upita egipatskog sveštenika, dobi od njega odgovor da je bog otišao u Egipat i da se njegova kočija mora sada poslati nazad. Tad Princ dade Hon­ suu velike poklone, i oni behu odneseni u Egipat i po­ loženi pred boga Honsu Nefer-hetepa u njegovom hra­ mu u Tebi. U ranohrišćanskim književnostima nalazi­ mo brojne primere opsednutosti demonima u kojima

�:1 :..! - ,

- ,­

• - l. ­ o

Sleta koja beleži iSIt.!rivanjc davola iz princeze od �chtcna. Na dc�noj s�rani . kralj nudi tamjan Hansu �efer-hetcpll. a na le�oJ sveštemk nuđl tamJan J-IonSllu, �vclikorn bogu kOJI tefa đavole� . (Iz Pnssc, Monuments, tabla 24)

•

OPSEDNUTOST DEMONIMA. SNOVI. DUHOVi

•

•...

173

demon koji je ušao u telo uzmiče pred demonom moć­ nijim od sebe, ali isterani demon je uvek neprijateljski raspoložen prema onom koji ga isteruje, i odstupa pred njim gnevan i osramoćen. Činjenica d a se verovalo da je moguće da se demon iz Behtena i bog Honsu zbrati­ me i zajedno prisustvuju svetkovini koju je priredio . Princ, pokazuje da je narod Behtena pripisivao iste at­ ribute duhovima ili demonima kao i ljudima. Demon koji je obuzeo princezu prepoznao je u Honsuu biće moćnije od sebe i, poput pobeđenog kralja, želeo je da se sa svojim osvajačem što bolje nagodi i živi s njim u dobrim odnosima. Egipćani su verovali da su i m božanske sile često objavljivale svoju volju posredstvom snova i pridavali su im znatnu važnost; činilo im se da figure bogova i prizori koje su videli u snu dokazuju postojanje drugog sveta, koji se nije mnogo razlikovao od onog koji im je već bio poznat. Poznavanje veštine izazivanja snova i sposobnost njihovog tumačenja bili su visoko cenjeni u Egiptu, kao i drugde na Istoku, i sveštenik ili dostojan­ stvenik koji je njima bio obdaren uzdizao se ponekad do položaja sa najvećim počastima u državi, što možemo videti iz Josifovog 1 4 1 primera, jer je postojalo opšte uverenje da se čoveku u snu otkriva kratak uvid u budućnost. Kao primere snova zabeleženih u egipat­ skim tekstovima možemo navesti snove Totmesa IV, kralja Egipta oko 1450. i Nut-Amena, kralja Ist o čnog Sudana i Egipta, oko 670. pre n. e. Jednoga dana je Pri­ nc, prema ste li koju je podigao ispred grudi Sfinge u Gizi, lovio u blizini znaka Ra-Harmahisa, i seo je da se odmori u njegovoj senci, zaspao i usnio san. U snu mu se javio bog i, objavljujući da je on bog Harmahis-HeHl

Vidi Stvaranje, glave 40, 41.

•

•

•

•

174

EGIPATSKA MAGIJA

pera-Ra-Temu, obećao da će mu. ako očisti nanose pes­ ka kojima je bila zasuta Sfinga, njegova slika. dati vrhovnu vlast nad zemljama Juga i Severa. tj. celim Egiptom. Posle izvesnog vremena je Princ postao kralj Egipta pod imenom Totmes IV. i stela koja nosi datum 19. dana meseca Hator prve godine Totmesa IV. doka­ zuje da je kraljevski snevač ispunio želje boga.H2 O Nut­ -Amenu, sledbeniku velikog Pianhija. koji se spustio iz Gebel Barkala i osvojio ceo Egipat od Sijenea do mora. čitamo da je u prvoj godini svoje vladavine jedne noći usnio san u kome je video dve zmije. jednu na svojoj desnoj, a drugu na levoj ruci; kad se probudio one beja­ hu nestale. Pošto je zatražio tumačenje sna, rekoše mu: "Zemlja Juga je tvoja i vladaćeš zemljom,Severa; Bela kruna i Crvena kruna će ti glavu ukrasiti. Daće ti se zemlja uzduž i popreko, i bog Amen, jedini bog, s · to­ born će biti." I " Dve zmije su bile simboli boginja Nehe­ bet i Uačet, gospodarica Juga, odnosno Severa. Pod­ staknut ovim snom, Nut-Amen izvrši uspešan pohod na Egipat i donese natrag mnogo plena, čiji je Jedan deo posvetio službi svog boga Amena. Kako se za snovima i viđenjima u kojima se sneva­ ču mogla otkriti budućnost jako žudelo, egipatski ča­ robnjak se prihvatio da ih izazove kod svoje klijentele različitim sredstvima, kao što su crtanje magičnih slika i kazivanje magičnih reči. Navodimo sledeće primere bajalica za izazivanje viđenja i snova, preuzete iz papi­ rusa N2 122 iz Britanskog muzeja, redovi 64 i dalje i 359 i dalje.l" 142 Vidi Vyse, Appendix, London, 1842, tom III, str. 114 i dalje. 143 Vidi Brugsch, Egypt under the PharQohs, tom II, str. 259. 144 Vidi Catalogue of Greek PapYTi, tom I, str. ] 18.

OPSEDNUTOST DEMONIMA. SNOVI. DUHOVi ....

17 5

"Za postizanje snoviđenja od [boga] Besa. Na svo­ joj levoj šaci načini crtež Besa, kao što je dole pokaza­ no, i zamotaj šaku trakom crne tkanine koja je bila po­ svećena Izidi (7), i lezi da spavaš ne izgovorivši nijednu reč, čak i ako te neko nešto pita. Ostatak tkanine obavij oko vrata. Mastilo kojim pišeš mora da se sastoji od kravlje krvi, krvi belog goluba, svežeg (7) tamjana, iz­ mirne, crnog pisaćeg mastila, rumeni ce, soka od dudi­ nja, kišnice i soka od pelena i grahorice. Njim napiši molbu svoju pred zalazak sunca, [pa kaži] : 'Pošalji is­ tinskog vidovnjaka iz svetišta, preklinjem te, Lampsuer. Sumarta. Baribas. Dardalan, lorIeks: o. Gospodaru, pošalji sveto božanstvo Anut, Anut, Salbana, Hambre. Breit, sad, sad, brzo. brzo. Dođi još ove noći."· l45 "Za izazivanje snova: uzmi čistu platnenu vreću i na njoj ispiši imena koja su dole data. Presavij je i od nje napravi fitilj za svetiljku, i pošto si preko nje izlio čisto ulje, zapali je. Ove reči treba napisati: 'Armiut, Lailamhoih, Arsenofrefren. Fta, Arhentehta.' Onda, kad uveče pođeš n a počinak ne uzevši hranu (ili, čist, ničim uprljan), učini ovako. Priđi svetiljci i sedam puta ponovi dole navedenu formulu; zatim je utrni i lezi d a spavaš. Ovo je formula: 'Sahmu ... epaerna Ligotereenh: Aeon, Gromovnik. Ti što zmiju proguta i mesec istroši. što uzdižeš točak sunčev u dobu njegovom, Hteto ti je ime; tražim, o. gospodari bogova, Set, Hreps, dajte mi obaveštenje za kojim žudim.'" Egipćani su imali osobene ideje o građi čoveka ko­ je su jako pogodovale verovanju u prikaze i duhove. Prema njima, čovek se sastojao od fizičkog tela. senke, dvojnika. duše. srca, duha zvanog hu. moći, imena i du•

I 4S Skica boga Besa data je na kraju papirusa. Vidi opis Meterni­ have stele gore, str. 122. i dalje.

176

EGIPATSKA MAGIJA

hovnog tela. Posle smrti tela senka je odlazila od njega i mogla mu se vratiti jedino vršenjem mističnog obre­ da; dvojnik je živeo sa telom u grobu i tamo ga je pose­ ćivala duša čije je boravište bilo na nebu. Duša je, po jednom gledištu, bila materijalna i verovalo se da se, kao i ka, ili dvojnik, služi pogrebnim darovima koji su ostavljani u grobnici; jedna od glavnih namena pogreb­ nih darova jela i pića bila je da dvojnika zadrži u grob­ nici, kako ne bi imao potrebu da luta izvan nje tražeći hranu. Iz mnogih tekstova se jasno vidi da će dvojnik, ako nema dovoljno hrane, odlutati iz grobnice i pojesti svakojake otpatke i piti svaku prljavu vodu koju usput nade. Ali, pored senke, dvojnika i duše, i pokojnikov duh, koji je obično obitavao na nebu, mogao se pone­ kad naći u grobnici. Postoji, međutim, dobar razlog za tvrđenje da je besmrtni deo čoveka koji je živeo u grob­ nici i imao posebno boravište u kipu pokojnika bio "dvojnik". Ovo dokazuje činjenica da je deo grobnice bio odvojen z� kaa, ili dvojnika, koji se zvao "kaoua ku­ ća" i da je sveštenik, zvani "kaou sveštenik" bio poseb­ no određen da u njemu vrši službu. Dvojnik je uživao u mirisu tamjana koji mu je nuđen u određeno vreme svake godine u grobnici, kao i cveće, trave, hrana i pi­ će; i kip pokojnika u kome je boravio dvojnik nalazio je zadovoljstvo u svim različitim prizorima koji su bili naslikani ili isklesani na zidovima različitih odaja u grobnici i ponovo uživao u svim radostima u kojima mu je telo uživalo na zemlji. Još vrlo rano je ka, ili dvojnik, bio u svakom pogledu duh Egipćana, Izgleda da je u kasnijim vremenima hu, ili "duh" bio s njim po­ istovećen, i u tekstovima nalazimo česte aluzije na sve­ tost ct.arova prinetih huu, i na njihove oblasti, tj. krajeve, u kOJima leže njihova balsamovana tela.

OPSEDNUTOST DEMONIMA, SNOVI, DUHOVI, ...

177

Ne možemo reći da li je postojalo neko opšte vero­ vanje da je ka ili hu mogao ili da je održavao odnos sa svojim rođacima ili prijateljima koje je žive ostavio na zemlji, ali je poznat primer u kome se muž žali svojoj ženi, koja je već , tri godine mrtva, na nevolje koje mu je donela otkad je umrla. On opisuje sopstvene zasluge i dobre postupke prema njoj za njena života, i izjavljuje da ne može da podnosi zlo kojim mu vraća. Da bi nje­ gova žalba doprla do nje, on je prvo zapisa na papiru­ su, onda otide do njene grobnice i tamo je pročita, i na kraju pričvrsti papirus na kip ili figuru svoje žene koji se nalazio u grobnici; pošto je njen dvojnik ili duh živeo u grobnici, on bi, svakako, pročitao zapis i razu­ meo ga.l" Šteta je što nemamo načina da saznamo ka­ kav je bio ishod muževljeve žalbe. Na drugom mestu 1" nalazimo deo razgovora koji je Amenov sveštenik po imenu Honsu-em-heb vodio sa dvojnikom ili duhom neke osobe koga je uznemirio dok je tražio pogodno mesto za izgradnju grobnice, u kome duh umrlog priča živom čoveku neke pojedinosti iz svoga života, Drevni su Egipćani sa strahopoštovanjem gledali na groblja zbog duhova umrlih koji u njima borave, čak ih i naro­ di koji govore arapski iz Egipta i Sudana, ako isključi­ mo "kopača starina", veoma poštuju iz istog razloga, l <8 14 6 Z cl I ekst VI'd'I

I

. Monuments Egyptiens,

eemans, Partie ll, tab. 18�, � 84, Lc ydcn. 1846; za hijeroglifski prepis vidi Maspero, !oumal ASJatJqlJc, Ser. 7, tom 15, maj i jlln 1880, str. 365-420. I t GOI'COISCheff II Recueil de Travaux, tom III. str. 3-7. 147 V'd' 14H Kad sarr 18��. posetio Mcroeve piramide, poveo sam sa so­ y . kom da se staraju o magarcima. bom mesnog �e}ha. l cDvcka sa deca Kad sr:no došli na o ko P? ia milje od piramida, ova trojica stadoše i , odjašem sam, a kad ih upitah zašto ne žele da zamoliše me da dalje S� sa � I n ? � . p opnu l�2. breg do piramida, šejh odvrati da su ih sagradi­ 1. 1 k ral ! ev� CIJI duhOVI JOš uvek tamo borave, i da bi bilo nedolično da Ih on I njegovi pratioci "uznemiravaju". Navaljivao sam da pode, ali .

12

Egiparska magija

...

178

EGIPATSKA MAGIJA

Savremeni sudanski narodi čvrsto veruju da duhovi poginulih u borbi borave na polju gde su oni pali, ili gde su im tela sahranjena, i vojnici desetog bataljona vojske lorda Kičenera izjavljuju da na grob hrabrog majora Si dni ja, koji je bio pogođen dok je 7. avgusta 1 897. predvodio juriš svog puka u bici kod Abu Hame­ da, "svake noći propisno motre duhovi vojnika urođe­ nika ubijenih kod Abu Hameda, koji stražare kraj gro­ ba svog mrtvog komandanta, zaustavljajući svakog pro­ laznika uz sve vojničke pojedinosti. Crnci tako slepo veruju u ovu legendu, da posle sumraka nijedan od njih neće da se približi grobu. Misli se da bi svakog ko to učini odmah zaustavio fantomski stražar, čak se i re­ či (na arapskom): 'Straža, istupaj !' često jasno čuju, ta­ ko se priča. dok se ponavljaju na izvesnoj udaljenosti, preko, u pustinji."'" on odgovori: "U našoj zemlji nije običaj da se tamo ide", tako da dalje nastavim sam. Kad sam na nalazištu oko piramida proveo oko dva sata fOlOgrafišući i mercći, stiže šcjh sa dečakom, ali ga ništa nije moglo ubedili da prošeta okolo, i pošto je seo, poče da govori molit· ve iz KlIrana prigušenim glasom, i II prekidima mc je požurivao da sc vratin1 11 njegovu kuću od slame na obali reke šIO je moguće pre. Bio jc čvrsto uveren da jc prizma tični kompas koji sam koristio talisman, i kad je stigao kući. usrdno JC zahvaljivao Bogu šIo ga nislI napali du­ hovi umrlih. 1 4 9 Vidi ilustrovane novine Sl?eč, Nq 332, od 7. juna 1889, str. 277. Sledeći članak iz Tajmsa od 7. jula 1899. je vredan spomena: "GI{QB BRITANSKOG POMORSKOG OFICIRA U Ji\I'i\NU. - Nedavno je do britanskog konzula u I-l iogou stigao glas da se grob jednog britan­ skog pomorskog oficira nalazi blizu sela na ostrvu I lirošima, u Unut­ rašnjem japanskom moru - mesto koje stranci retko posećuju - i da ga iz nekog razloga, seljaci iz susedstva pažljivo ureduju. Konzul je, u !;k ladu s tim, stupio u vezu sa guvernerom oblasti kojoj je pripada­ lo ostrvo; posle izvršene istrage guverner je mogao da pošalje kOI1ZII­ lu povest usamljenog groba. Priču je guverner pridodao svom zvanič­ nom izveštaju, a sastavio ju je očigledno starešina sela ili neki jedna­ ko nizak činovnik, tl valja je spomenuti. Brod Siluija je mnogo godina bio zauzet premeravanjem japanskih obala: 'Prve godine ere Meidi, koja odgovara 1868. n. e., brod Njegovog Britanskog Veličanstva SiJ·

OPSEDNUTOST DEMONIMA. SNOVI. OUHOVI ....

179

Egipćani su verovali da je čovekova sudbina ili usud odlučena još pre njegovog rođenja, i da on nema nikakvu moć da je izmeni. Njihovi su mudraci, među­ tim, tvrdili da mogu da predvide kakva bi mogla biti sudbina, pod uslovom da dobiju određene podatke, to jest. ako im se saopšti datum njegovog rođenja, i ako su u stanju da utvrde položaj planeta i zvezda u to vreme. Boginja usuda ili sudbine zvala se "Šai" i nju je obično pratila druga boginja, zvana "Renenet", koja se obično smatra gospodaricom sreće; obe se pojavljuju u sceni Suđenja, gde u ime pokojnika izgleda nadgledaju mere­ nje srca. Ali, i druga boginja, Meshenet, ponekad je pri­ sutna, i čini se da je ona takođe imala uticaja na čove­ kovu budućnost; u svakom slučaju, mogla je da pred­ skaže kakva će biti ta budućnost. Tako čitamo da su ona i Izida, Neftida i Heket, preqlšene u žene, otišle do kuće Ra-usera, čija je žena Rut-Tetet bila na porođaju; uija nastavljao je putovanje preko Unutrašnjeg mora, kad se razbole oficir palube po imenu Lejk. Iskrcali su ga na ostrvu Hirošima: u. �el.u Hirošima, okrug Naka, pokrajina Sanuki j oblast Kagava. SlIulJa JC nastavila plovidbu duž obale Hirošime i bacila sidro u zalivu Enou­ ra, da sačeka oporavak oficira. Za nekoliko dana, međutim, on um­ re i kapetan S. Džon sahrani njegove ostatke II zemlju koja je p ripa­ d ;la hramu Ikvodi iznad svetilišta Enoura i, pošto postavi drveni krst da bi označio grob, otplovi. Nekoliko godina kasnije, kad je ovaj spomenik skoro iščez�o pod uticajem . vetra i �iše. m:az� i ? neg? , Avaburi Tokvai, starešma hrama Ikvodl, sa ostalima, recc: Z�lsta ce biti pretužno ako se dozvoli da se grob našeg samotnog gosta IZ dale­ ka, koji je postao duh tl tuđoj zemlji. p otpuno z� boravi:." Na to T� r�­ vaki Kaemon, glavar seoskog udruženja, sa drugima kOJI su saosecali, kao što je Oka Rjohaktl, napravi plan za podizanje kamenog spome­ nika, i kako primorci jednodušno pružiše pomoć, posao bi p � iveden kraju. Ovo se zbilo 7. dana jedanaestog meseca četvrte god me cre Meiđi - to jest, 1871. godine. Od tada je prošlo skoro 30 zima, i za to vreme ostrvljani ne zanemariše grob. Naročito se od 10. do 16: dana sedmog meseca, po starom kalendaru, još mogu naći osobe kaje s.va� ke godine ureduju i čiste grob, i prinoseći cveće i tamjan, oplakUJU 1 teše duh umrlog.'" '2

.

•

-

,

180

EGIPATSKA MAGIJA

kad su uvedene u njenu sobu, pomogle su joj da rodi trojke, i kako je svako dete dolazilo na svet, Meshenet bi objavljivala: "On će biti kralj i imaće vlast nad celom zemljom," I ovo proročanstvo se ispuni, jer ta tri deča­ ka postadoše tri kralja V dinastije ISO Sedam boginja Ha­ tor su takođe mogle predskazati čovekovu budućnost, jer se u dobro poznatoj "Priči o dva brata" kaže da, kad je bog Hnemu, na zahtev Ra-Harmahisa, stvorio za Ba­ tu ženu "koja beše lepša od svake druge žene na vasce­ loj zemlji, jer u njoj beše duh svakog boga", one dođoše da je vide, i da u jedan glas rekoše: "Uzrok njene smrti biće nož," Tako se i zbi, jer prema priči, kad je kralj ko­ ji se njome oženio čuo od njenog prvog muža da ga je ona ostavila i nanela mu zlo, on joj je sudio u prisustvu svojih poglavara i plemića, i "jedan izvrši odluku njiho­ vu", tj" osudiše je na smrt i pogubiše, Slično tome, u jednoj drugoj priči, sedam Hatora dođoše da vide sina koji se rodio nekom kralju kao odgovor na njegove mo­ litve bogovima, i kad su ga ugledale, rekoše: "Umreće od krokodila, zmije ili psa," Priča dalje kaže kako je on izmakao krokodilu i zmiji i, iako kraj nedostaje, sasvim je jasno da ga je njegov pas slučajno ujeo i da je od uje­ da umro I' 1 Pouka svih ovih priča je da nije moguće iz­ beći sudbini, i najverovatnije da je u vezi s njenom ne­ promenljivošću savremeni Es ipćanin samo nasledio shvatanja svojih predaka,l52 Covekov je život mogao, međutim, biti srećan ili nesrećan, zavisno da li je čas Vidi Erman, Westcar Papyrus, Berlin, 1890. hijeroglifski pre­ pis, tab. 9 i ID. 1 5 1 Vidi Maspero, Contes Egyptiens, str. 29-46. �S2 Nettki m �lh amedanac veruje da je čovekova sudbina zapisana . na nJegovOJ. glaVI, I da su šavovi zapisi. Nijedan ih čovek, međutim' ne može pročitati. Vidi reči Zain al-Mavasifa u Burtonovom Alf Lay. lah wa Lay/ah, tom VIII, str. 237.

,

OPSEDNUTOST DEMONIMA, SNOVI, DUHOVI, ...

181

nekog dana ili dan sam bio srećan ili nesrećan, i svaki dan egipatske godine je bio podeljen na tri dela, od ko­ j i h je svaki bio srećan ili nesrećan, Kad je Oli mpija tre­ balo da rodi Aleksandra Velikog, Nektaneb je stajao pored nje i osmatrao nebeska tela, i s vremena n a vre­ me je preklinjao da se suzdrži dok ne dođe povoljan sat; i sve dok nije video izvesni sjaj na nebu i primetiO da su sva nebeska tela u povoljnom položaju, nije joj dopustio da rodi dete, I kad joj je rekao: "O, kraljice, sada ćeš roditi vladara sveta", dete je ispalo na tlo, dok se zemlja tresla, munje sevale i gromovi tutnjali. 153 Ta­ ko je sasvim očigledno da je budućnost deteta zavisila čak i od sata u kome je rođeno, U magijskim papirusima se često kaže da tih i tih dana ne treba vršiti izvesne magijske obrede, jer se mislilo da će ih neprijateljske sile tada učiniti nemoć­ nim, i da će bogovi silniji od onih koje je molilac prizi­ vao biti na vrhuncu, Do nas su, na sreću, dospeli papi­ rusi koji sadrže prepise egipatskog kalendara u kojima je svaka trećina svakog od tri stotine i šezdeset dana godine označena kao srećna ili nesrećna, i iz drugih pa­ pirusa saznajemo zašto su određeni dani bili srećni ili nesrećni, i zašto su drugi to bili samo delimično, Uzi­ majući za primer mesec Tot, koji je bio prvi mesec egi­ patske godine i počinjao, po gregorijanskom kalenda­ ru, 29, avgusta, otkrivamo da su dani obeleženi na sle­ deći način:

15 0

1 53 Vidi Pscudo-Kalisten. I,

12.

-

182

EGIPATSKA MAGIJA

Dan "

"

"

I

" "

"

,

"

"

I

"

Ub 2 Ub 3 H' 4 TH 5 Ub 6 YU 7 ba 8 66Y 9 U6 10 666 1

rH 12 ' H 13 6!H(Si() bH 15 bH 16 Hr 17 666 666 19 6U 20 '"

Dan 1 1 n

"

"

,

"

,

I,

"

"

"

"

p

" "

14

" 11

)) l)

18

b

bH 22 ' " 23 Ur 24 bU 25 b U 26 Hr 27 6 6 6 28 6U 29 U!

Dan 2 1

" " "

30

�6 0p6 ""

,

Ovde zna k zna či "sre ćan ", a zna či "nes re­ ćan" ; tako se na prvi pogled mož e videti koja je treć ina dan a sreć na ili nesr ećn a, i čovek koji je vodio raču na o kale nda ru bi se, nar avn o, pon ašao u skla du s tim . Mo ­ ra se prim etit i da su sve šten ici ili čarobnjaci koji su sas­ tavi li kale nda r ima li dob re razl oge za svoja razvrstava­ nja ciana, što možemo vide ti iz sledećeg prim era. De­ vetn aest i dan Tota je u nav ede noj listi obe leže n kao pot pun o sreć an, tj. sva ka njegova treć ina je sreć na, i 154 Vid i Britanski muzej. Papirus No 10474.

papirus Salijer IV'55 ga takođe označava kao potpuno srećnog, i navodi razlog: "To je dan svetkovine na nebu i na zemlji u prisustvu Raa. To je dan kad je plamen bio bačen na one koji su sledili barku u kojoj je bilo svetilište bogova; i na ovaj dan su bogovi davali pohva­ le jer su zadovoljni" itd. U obema listama je 26. dan oz­ načen kao potpuno nesrećan, zato što je "ovo bio dan borbe između Hora i Seta". Prvo su se tukli u obličju muškaraca, onda su uzeli obličje medveda i tako su se borili tri dana i tri noći. Izida je pomogla Setu kad je počeo da popušta u borbi, a Hor na to majci odseče glavu, koju Tot svojim rečima moći pretvorI u kravlju l postavi je na njeno telo. Na ovaj dan bi trebalo prinosi­ ti darove Ozirisu i Tatu, a svaki rad je potpuno zabra­ njen. Kalendari srećni h i nesrećnih dana se, međutim, ne slažu uvek u pogledu nekih dana. Tako je u gornjoj listi 20. dan Tota označen kao potpuno nesrećan, a u papirusu Salijer IV je on potpuno srećan, ali se čitaocu kaže da toga dana ne obavlja nikakav posao, ni da ko­ lje volove, n i da prima tuđinca; na ovaj dan su bogovi iz Raove pratnje pobili pobunjenike. U vezi sa četvrtim danom sledećeg meseca (Paofi ), papirus Salijer IV kaže: "Ne izlazi iz kuće ni sa jedne njene strane; ko god je rođen na ovaj dan umreće od bolesti aat " U vezi s petim danom se kaže: "Ne izlazi iz kuće ni sa jedne nje­ ne strane, i nemoj imati odnos sa ženom. Na ovaj dan su sve stvari izvršene u božanskOj prisutnosti, i veličan­ stvo boga Mentua je tada zadovol jno. Ko god je raden na ovaj dan umreće od neumerenosti u polnom opšte­ nju." U vezi sa devetim danom se kaže: "Ko god je ro­ đen na ovaj dan umreće od starosti" i u vezi sa petnaes­ tim: "Ne izlazi uveče iz svog stan . a, jer zmija Uač, sin .

lSS

•

183

OPSEDNUTOST DEMONIMA. SNOVI. DUHOVi ....

V idi Chabas.

Lc

Calendrier, str. 24.

184

EGIPATSKA MAGIJA

boga, izlazi u ovo vreme, i nesre će je slede; ko god je vidi, smest a će izgub iti oko." Opet, dvadeset šesti dan Paofija je bio sreća n za plani ranje kuće; petog dana Hator a se nije smela zapal iti vatra u kući; šesna estog dana je bilo zabra njeno sluša ti vesel e pesm e jer su na ovaj dan Izida i Nefti da tugov ale za Oziri som u Abido­ su; čovek rođen dvadeset trećeg dana će se utopi ti i ta­ ko dalje . Ali, na tri stotin e i šezdeset dana datih u ka­ lenda rima srećn ih i nesre ćni h dana , mora se doda ti pet umet nuti h dana koji su smat rani veoma važn im i od kojih je svaki imao posebno ime. Prvog je rođen Oziri s, drugog Heru -ur (Arou eris), trećeg Set, četvrtog Izida i petog Nefti da; prvi, treći i peti od ovih dana su bili ne­ srećn i i u te dane se nije treba lo prihv atati nikakvog posla . Obre dno uputstvo koje se odno si na ove dane '56 tvrdi da svako ko zna njiho va imen a neće nikad patiti od žeđi, da ga nika d neće snać i boles t i da ga boginja Sehe t"7 neće nika d posedovati; ono takođe nalaž e da se figure pet gore pom enut ih bogova nacr taju balsa ­ mom i miri som anti na kom adu finog platn a, očig led­ no da služi kao amajlija. Iz života Aleksandra Velikog, od Pseudo-Kaliste­ na ISS, doznajemo da su Egipćani bili vični proricanju sudbine po zvezdama i da su sastavljali horoskop na osnovu poznavanja tačnog trenutka čovekovog rođe­ nja. Nektaneb je u ovu svrhu koristio tablicu načinjenu od zlata, srebra i drveta akacije, za koju su bile pri­ čvršćene tri trake. Na spoljašnjoj traci je bio Zevs sa tri­ deset šest dekanija koji ga okružuju; na drugoj je bilo 1 56 Vidi Chabas, op. cit., str. 104. 157 OkO Schetino j e izgl �d � uzimalo oblik škodljivi h isparenja na poljIma pn, zalasku sunca; Vid, Chabas. op. cit., str. 78. o

o

1 58 I 4 .

,

OPSEDNUTOST DEMONIMA, SNOVI, DUHOVI""

185

predstavljeno dvanaest znakova Zodijaka; i na trećoj Sunce i Mesec.'" Postavio je tablicu na tronožac i onda na nju iz kutijice istresao modele sedam zvezda'60 koje su bile u trakama, i stavio u srednju traku osam dragih kamenova; rasporedio ih je n a mesta na kojima će se, kako je smatrao, u vreme rođenja Olimpije nalaziti pla­ nete koje su oni predstavljali, a onda iz njih prorekao njenu sudbinu. Ali, upotreba horoskopa je mnogo stari­ ja od vremena Aleksandra Makedonskog, jer je za grčki horoskop'6l u Britanskom muzeju prikačeno "uvodno pismo nekog učitelja astrološke veštine svom učeniku, po imenu Hermon, u kome ga on podstiče da vrlo tač­ no i pažljivo primenjuje zakone koje su drevni Egipća­ ni, svojim marljivim posvećivanjem ovoj veštini, otkrili i predali potomstvu ". Tako imamo dobar razlog da tvrdimo da je rodno mesto horoskopa Egipat. U vezi sa horoskopom mora se spomenuti Demokritova "sfera" ili "sto" kao sredstvo za predskazivanje života i smrti. U magijskom papirusu' 62 se kaže da treba "saznati u kom je mesecu bolesnik pao u postelju i ime koje je do­ bio pri rođenju. Proračunati [putanju] Meseca i videti koliko je proteklo razdoblja od trideset dana; onda u tablici obeležiti broj preostalih dana, i ako se broj nala­ zi u gornjem delu tablice, on će živeti, a ako je u do­ njem delu, umreće".

159

Navodim iz svog History of Alexander the Great, Cambridge, 1889, str. S, 1 60 Tj., Sunce. Mesec. Zevs. Kron, Afrodita i Hermes; moramo dodati Marsa prema Mcuselovom grčkom tekstu. 16 1 Prvi put izdao Kenyon, Catalogue of Greek Papyri, tom l, str. 13? i dalie. 162 Leydcn Pap. V (ured. Leemans). stub. XI, r. l i dalje.

•

1 86

EGIPATSKA MAGIJA

TABLICA

1 2 3 4 7 9

10 11 13 14 16 17

19 20 23 25 26 27

S

15

22 28 29 30

6 8 12

18 21 24

I iz religijske i iz profane egipatske književnosti doznajemo da su bogovi i čovek mogli u budućem životu po svojoj volji da uzmu obličje svake životinje, ptice, biljke ili živog stvora kog su želeli, i jedno od naj­ većih uživanja kojima se čovek unapred radovao bilo je posedovanje ove moći. Ovo dokazuje činjenica da je ni manje ni više nego dvanaesti" poglavlja Knjige mrtvih posvećeno snabdevanju pokojnika rečima moći, čije je kazivanje bilo neophodno da bi mu omogućilo preob­ ražaj u "sokola od zlata", "božanskog sokola", "vladara suverenih prinčeva", "boga koji u mraku daje svetlost", lotos, boga Ptaha, pticu benu (tj, feniksa), čaplju, "živu dušu", lastu, zmiju Sata i krokodila; i jedno drugo po­ glavlje 164 mu je omogućavalo da se preobrazi u "svako obličje koje poželi". Naoružan ovom moći, on je mo­ gao da živi u vodi u obličju krokodila, u obličju zmije je 163

•

Tj., poglavlja LXXVII do LXXXVIII. 164 Tj., poglavlje LXXVI .

OPSEDNUTOST DEMONIMA, SNOVI, DUHOVI, ...

1S7

mogao da se šulja preko zemlje i sten a, u obličju gore spomenutih ptica mogao je da leti kroz vazduh, lebdi i spusti se na pramac Raove barke, u obličju lotosa je imao vlast nad poljskim biljem i u Ptahovom obličju je postao "moćniji od gospodara vremena i steći će vlast nad milionima godina". Za pticu benu se, setićete se, govorilo da je "duša Raova", i uzimajući ovo obličje po­ kojnik se poistovećivao sa Heperom, velikim bogom stvaranja, i tako dobijao atribute duše boga-Sunca. Na Jelisejskim poljima je mogao da uzima bilo koje obličje i da otpliva i preleti bilo koje rastojanje u bilo kom smeru. Važno je napomenuti da se kao uzor njegovog mogućeg pretvaranja u životinje ne pominje nijedna poljska ili divlja životinja. Kako su duše preminulih mogle uzimati obličje bi­ lo koje životinje ili biljke, Egipćani su verovali da su ta­ ko i "bogovi", koji su im u skoro svakom pogledu jako nalikovali, mogli uzimati, što su i činili, obličja ptica i zveri; ovo je bila osnovna ideja takozvanog "egipatskog obožavanja životinja", koja je podstakla na šalu kultivi­ sanog Grka i na Egipćane navukla podsmeh i porugu ranohrišćanskih pisaca. Ali, ako se ova stvar pobliže is­ pita, nestaje njena prividna besmislenost. Egipćani su poštovali izvesne ptice, životinje i gmizavce, jer su smatrali da one poseduju određene osobine bogova ko­ jima su bile posvećene, Bik je bio uzor snage i oplodne moći boga razmnožavanja u prirodi, a krava je bila uzor njegove ženske kopije; svaka sveta životinja i živi stvor je imao neku odliku ili atribut koji je bio pripisan nekom bogu, i kako je svaki bog bio samo jedno obličje Raa, odlika ili atribut pripisan njemu pripadao je sa­ mom bogu-Suncu. Obrazovani Egipćanin nije nikad obožavao životinju kao životinju, već samo kao ovaplo­ ćenje boga, i poštovanje ukaziva no životinjama u Egip-

188

,

OPSEDNUTOST DEMONIMA, SNOVI, DUHOVI, ...

189

EGIPATSKA MAGIJA

tu nije se n i na koji način razlikovalo od poštovanja ukazivanog kralju, koji je smatran "božanskim" i ovap­ loćenjem boga-Sunca Raa, koji je bio vidljivi simbol Tvorca, Odnos kralja prema Rau bio je istovetan odno­ su Raa prema Bogu. Hebreji, Grci i Rimljani nisu nikad shvatili logičnu ideju koja leži u osnovu poštovanja ko­ je su Egipćani ukazivali životinjama, i zato su očigled­ no pogrešno razumeli njihovu religiju. Neuki ljudi, bez sumnje, često zamene simbol onim što on simbolizuje, ali je pogrešno reći da su Egipćani obožavali životinje u uobičajenom smislu reči, i ovu činjenicu ne možemo nikad dovoljno da istaknemo. Budući da je imao ovak­ va shvatanja o preobražajima, nema ničeg nerazumnog u počastima koje je Egipćanin ukazivao životinjama. Kad bi sveta životinja umrla, bog koga je ona predstav­ ljala potražio bi drugu životinju iste vrste da bi se u njoj ponovo ovaplotio, i pošto je jednom bilo stanište boga, mrtvo telo životinje je balsamovano i s njim se postupalo skoro na isti način kao i sa ljudskim telom posle smrti, d a bi moglo da uživa u besmrtnosti. Ova shvatanja nam, bez sumnje, izgledaju čudno ako ih prosuđujemo savremenim meril ima, ali ona su činila neodvojivi deo religijskih verovanja Egipćana, od naj­ ranijih do najkasnijih vremena. Značajna je, međutim, činjenica da su Egipćani, uprkos najezdama, ratovima sa strancima, unutrašnjim razmiricama i spoljašnjim uticajima svih vrsta, ostali privrženi svojim bogovima i ponekad detinjastim i nelogičnim metodima koje su usvojili da bi im služili sa konzervatizmom i žarom ko­ ji su im doneli glas najreligioznijeg i, u isto vreme, naj­ sujevernijeg naroda antičkog sveta. Ma kakva književ­ na blaga mogla u budućnosti izaći na videlo kao rezul­ tat iskopavanja u Egiptu, sasvim je neverovatno da će­ mo iz te zemlje ikad dobiti bilo kakvo staroegipatsko

delo koje se s pravom može svrstati u ateističku i slobo­ doumnu književnost; Egipćanin je mogao biti više ili manje religiozan u skladu sa svojom prirodom i tempe­ ramentom, ali je, sudeći po spisima njegovih sveštenika i učitelja koje sada posedujemo, čovek bez vere i Boga u ovom i l i onom obliku bio sasvim redak, ako ne i ne­ poznat.

,

,

,

BELEŠKA o PISCU

,

Badž. ser Ernest Alfred Tompson Volis (1857- 1934) je bio istaknuti engleski arheolog i orijen­ talis!. Studirao je semitske jezike na H ristovom kole­ džu u Kembridžu, Bio direktor Odeljenja egipatskih i asirskih starina Britanskog muzeja u Londonu, za koji je prikupio veliki broj tablica pisanih klinastim pis­ mom, egipatskih papirusa i grčkih, koptskih, arapskih, sirijskih i etiopskih rukopisa, Preduzimao je česta puto­ vanja u Mesopotarniju, Egipat i Sudan, gde je prouča­ vao spomenike i rukovodio arheološkim iskopavanji­ ma u Ninivi, Deru, Asuanu i Gebe! Barkalu (drevna prestonica Etiopije), Badž je mnogo prevodio sa akadskog, koptskog, si­ rijskog, etiopskog i egipatskog, i napisao preko sto ra­ dova o egipatskoj književnosti i religiji. Preveo je i Kop­ tske homilije, koje se vezuju za ranu istoriju hrišćanske crkve. Među njegovim najznačajnijim delima su stan­ dardni tekst Knjige mrtvih i Egipatski bogovi. Proizveden je u viteza 1920, godine .

,

,

•

•

,

,