E. A. Volis Badž - Amajlije i Talismani

-

-

Naslov izvornika

LI E

E. A. Volis Badž AMU LETS AND SUPERSTITIONS

I TALISMANI

Recenzent

Dr Darko Tanasković Sa engleskog preveli

Dragan Jović

(poglavlja l-IV i VI-XXXVI)

Borislav Stanić (poglavlje Y)

E. A. Volis Badž

Likovno-grafička oprema

Zorica Milivojević Dobrosav Stanić Samostalno izdanje

Borislav Stanić Dragan Jović Zorica Milivojević Dobrosav Stanić

Sa engleskog preveli

Dragan Jović Borislav Stanić

•

Za izdavača

Borislav Stanić, Beograd, Kneza Višeslava 15 b •

Štampa korica "Slobodan Jović", Beograd Štampa teksta i povez "Bakar", Bor Tiraž

4000

YU ISBN 86-8 1 1 69-06-8 •

Beograd 1988.

•

•

SADRžAJ J

II [II IV V VI VII VIII IX X XI XII XJ1I XIV XV •

•

XVI XVII XVIII XIX XX XXI XXII XXIII

PREDGOVOR ... . . . . . . . . ............. . ... . . ...... . . UNIVERZALNA UPOTREBA AMAJLIJA U VEZI SA CO· VEKQVIM VEROVANJEM U POSTOJANJE DEMONA I ZLIH DUHOVA. ... . . . ..... . . . .. . . . ... . ............. ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE l TALISMANI . . . ... VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE. . . ...... . ........ KOPTSKE AMAJLIJE..... . . ........ . .... : ... .... . ... EGIPATSKE AMAJLIJE. .... . . ........ ............... ETIOPSKE (ABISINSKE) AMAJLIJE... . . . . ............ GNOSTIĆKE AMAJLIJE . . ........ . .................. HEBREJSKE AMAJLIJE.. . ..... .................. .... MANDEAN5KE (MANDAITSKE) AMAJLIJE . . . .... .... FENICANSKE AMAJLIJE.............. . ............ . SAMARitANSKE AMAJLIJE...... . ........ ..... ..... SIRIJSKE AMAJLIJE . ... . .. ... . . . . ... . .. . ... . ....... VAVILONSKE ZAMKE ZA ĐAVOLE OD TERAKOTE... AMAJLIJA PRSTENA .. . . . .... . . . ..... ............ . . KAMENJE I NJIHOVA PROFILAKTICKA I TERAPEUT· SKA SVOJSTVA...... . . . . . . .. ..... ........ . ......... ZNACAJ BOJE, OBLIKA I FORME KOD AMAJLIJA .... SVASTIKA (KUKASTI KRST) . ............... ......... KRST.................. . . .... . . . . ........ . ......... RASPEĆE ..... . ........... .......... . . . . ........... UROKUIVE OCI .. .... .................. ........... KASALA............... . . ...... . .. . ... . ........... . ASTROLOGIJA ..... .................. ....... ...... . KABALlSTICKA IMENA I ZNAKOV k MAGlCNE FIGU· RE I KVADRATI SEDAM ASTROLO,KIH ZVEZDA ILI PLANETA.......... .................... ............

7 33 61

97 133 139 179 200 211 235 243 251 262 274 281 295 312 316 321 332 336 346 359 369

-

XXIV ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA I NJIHOVI UTICAJI, NEBESKE KUĆE I DEKANI.... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XXV KAMENJE KOJE PREDSTAVUA PLANETE I NJEGOVI UTI CAJ I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XXVI TEORIJE O BROJEVIMA I NJIHOVA MISTICKA I SVETA OBELEl.JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XXVII XXVIII XXIX XXX XXXI XXXII XXXIII XXXIV XXXV XXXVI

PRORiCANJE ...................................... PRORICANJE VODOM.............................. PRORICANJE GLEDANJEM U LIVOTINJSKU JETRU .. ISPISANI KOTUR ZA PRORICANJE IZ PERGAMONA .. PRORICANJE PO OBLICIMA NA ZEMUI I PESKU (GEOMANTIJA) . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SREĆNI I NESREĆNI DANI.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FATIMINA ŠAKA................................... UGOVORI S ĐAVOLOM............................. VOŠTANE FIGURE (ENVOUTEMENT) . . . . . . . . . . . . . . . . RAZNO ............................................

385

PREDGOVOR

400 404 418 420 424 43 1 433 437 440 444 452 457

•

•

Početkom 1873. godine pokojni dr Samjuel Birč, kustos Odeljenja orijentalnih starina Britanskog muze ja, dao mi je dozvolu da kopiram pločice ispisane kli nastim pismom u njegovoj privatnoj sobi, kao i da ko ristim biblioteku Odeljenja. Njegova soba, u koju se ulazilo iz Kujundžik galerije, a koja više ne postoji, bila je prilično mala prostorija, pa je on morao da završava svoje poslove, kako službene tako i privatne, u prisus tvu nekolicine studenata kojima je dopuštao da rade u njoj. Oni su bili smešteni za dva stola koja su se nalazi la ispod severnog i zapadnog prozora. Svakodnevno bi kod njega dolazili preprodavci starina i amateri kolek cionari koji su želeli da mu pokažu predmete koje su posedovali ili koje su hteli da kupe i da saznaju kojoj su svrsi ti predmeti služili, šta su znaci ili zapisi na njima znači li, kao i kolika je bila njihova novčana vrednost. Donošeni predmeti su obično bili orijentalni papirus, egipatski i koptski, tablice sa klinastim pismom, figure bogova, rukopisi na palminom lišću, prstenje, ukrasni privesci, ogrlice, amajlije svih vrsta, ispisane metalne pločice, kineska gr.nčarija, pečati itd. Bez obzira kakav bi predmet bio postavljen pred njega, Birč bi uvek znao ponešto o njemu I bio bi u stanju da svoje posetioce

8

AMAJLIJE I TALISMANI

PREDGOVOR

9

Deset godina kasnije imao sam veliku sreću da postanem jedan od asistenata dr Birča i zahvaljujući to me, mnogo puta su mi postavljana pitanja na koja ni sam bio u mogućnosti da odgovorim na zadovoljavaju ći način. Zbog toga sam usvojio predlog dr Birča da zapisujem takva pitanja na komadićima papira, što sam nastavio da činim tokom godina mog dugog službova nja u Britanskom muzeju. Kada sam se povukao 1924. i napustio svoje službene prostorije, poneo sam sa so bom poveću gomilu papirića sa pitanjima ispisanim na njima. Tokom prvih godina moga službovanja pitanja su bila različitog karaktera povezana sa mnoštvom predmeta. Kada je naslednik dr Birča otkrio da usmeno ili pismeno odgovaranje na pitanja uzima srazmerno veliku većinu njegovog vremena, ubedio je Odbor da promeni naziv odeljenja u "Odeljenje za egipatske i asirske starine". Ovo je ograničavalo obim ali ne i broj pitanja i, malo po malo, ona su se počela odnositi ug lavnom na egipatske, asirske, vavilonske i druge semit ske starine. Kako su prilike dopuštale posle mog penzionisa nja, pročitavanjem izgužvanih papirića i otkrivanjem iz primljenih pisama da je publika uglavnom postavljala ista pitanja koja su me i njihovi očevi i majke pitali pre trideset ili četrdeset godina, odlučio sam da radim na pitanjima što je iscrpnije moguće i da napišem knjigu koja bi u nizu poglavlja ponudila odgovor na njih. Ova knjiga je rezultat toga. Kako se najmanje tri četvrtine pitanja ticalo amajlija i njima predstavljenih verovanj a, ja sam knjigu nazvao "Amajlije i sujeverja" (doslo van prevod izvornika - prim. prev), mada bi verovatno tačniji naziv bio kada bi umesto sujeverja stajalo magi ja. (;italac mora zapaziti da u ovoj knjizi nema pokuša ja da se približi obrađivanju amajlija uopšteno, jer bi

uputi na stručne knjige ili naučnike za podrobnija oba veštenja. Da je on bio najveći egiptolog u Engleskoj, kao i to da su zvaničnici kineske ambasade dolazili kod njega zbog obaveštenja o staroj kineskoj istoriji i starim formama kineske piktografije, to svi znamo, ali ipak, svako bi mogao samo slušati i diviti se enciklopedij skom karakteru njegovog opšteg znanja. Prirodno, bio je više konsultovan za stvari vezane za egiptologiju i asirologiju jer je većina antikviteta pod njegovim nad zorom dolazila iz Egipta, Vavilonije i Asirije. Neki od posetilaca su tražili od njega obaveštenje, koje su obič no i dobijali, o stvarima kao što su moabitski kamen, natpisi sa Kipra (u to vreme nedešifrovani), masora, ka bala, sinajski natpisi, spomenici iz Suse i Persepolja, natpisi iz Mal Amira, himjaritski natpiSi, astrologija, ri tuali obožavanja vatre, obredi Jazida ili poštovalaca đavola. Njegovi odgovori i kratke konsultacije su uvek bili interesantni i to što smo mi, tj. Navil, Strasmajer, V. H. Rilands i ja, mnogo više slušali nego radili, ne bi tre balo da čudi. Jednoga dana, kada je izgledalo da je malo slo bodniji, usudio sam se da ga upitam da li mu se ipak dogodilo da na postavljeno pitanje ne bi umeo da da odgovor, i on je odvratio : "Da, često". Ja reko h : "Sta se onda dešava?" On mirno odgovori: "Priznam svoje ne znanje i uputim posetioca nekom drugom službeniku. Kada on ode, ja odmah zapišem postavljeno pitanje na parčetu hartije i što pre mogu pokušam da pronađem informaciju neophodnu da bi se odgovorilo na pitanje. Ako ikada dođe dan da ti postaneš asistent na ovom Odeljenju, savetujem ti da zapišeš sva razumna pitanja koja su ti postavljali i tražiš odgovore na njih. Mnogi postavljaju ista pitanja, naročito o stvarima od opšteg . Interesa. "

,

la

PREDGOVOR

pisanje istorije amajlija koje su bile i još uvek su u upotrebi širom sveta bilo izvan moći bilo kog čoveka. Takav bi rad ispunio mnogo debelih tomova i samo grupa stručnjaka koji bi zajedno radili mogla bi da po nudi neophodni "primerak" za štampu. Upotreba amaj lija je posledica verovanja u moć UROKLJIVIH OCIJU kod čoveka i životinja, a dokaz za obim literature koja se tiče ovog predmeta pruža podatak da "Quellen -Re gister" u knjizi dr Zeligmana (Seligmann) Der Bose Blick (Berlin, 1 9 1 0) sadrži blizu 2500 jedinica, a u nje govom delu Die 4auberkraft der Auges (Hamburg 1922), broj citiranih autoriteta je za više stotina veći. U ovoj knjizi opisao sam najvažnije amajlije koje su koristili semitski narodi iz zapadne Azije, Egipta, Nubije i Etiopije, počevši sa onima iz I I I milenijuma pre n. e. iz Sumera i Elama. Pružio sam mnogo njihovih ilustracija reprodukovanih iz zbirki Britanskog muzeja, kao i iz privatnih zbirki, uključujući i moju ličnu. Opis samih amajlija je relativno jednostavna stvar jer u mnoštvu sl učajeva predmet sam sebe opisuje. Međutim, kada je reč o natpisima na amajlijama koji se sastoje od simbola, svetih i božanskih imena korišćenih kao reči moći, čini itd., neophodna su nešto duža objašnjenja njima pripisanih ideja i verovanja. Prema tome, dodao sam niz kratkih poglavlja u kojima sam pokušao da iz ložim glavne teorije o moćima "dejstvujućih" amajlija, značenjima natpisa i simbolima na njima, kao i da iz ložim verovanja koja su u vezi sa njima imali stari vavi Ionski i egipatski vračevi, kasnije kabalisti, gnostici, ka ko pagani tako i hrišćani, i astrolozi. Njima sam pripo jio i mnoga gledišta astrologa, sastavljača horoskopa, predskazivača sudbine, proroka, hiromanta i gledača u kristalnu kuglu sa kojima sam se susretao u Egiptu, S u -

•

danu i Mesopotarniji tokom mnogih službenih poseta ovim zemljama. Upotreba amajlija datira iz vremena kada su ani mizam i magija zadovoljavali čovekove duhovne potre be. Njihovo prihvatanje od strane prvobitnog čoveka iz gleda da je rezultat njegove unutrašnje potrebe ili pri rodni instinkt koji ga je učinio kadrim da zaštiti sebe i da pokuša da predvidi budućnost. Amajlije su mu omo gućavale da dobije potomstvo, davale su mu snagu da se odupre vidljivim i nevidljivim neprijateljima, a iznad svega UROKUIVIM OCIMA, kao i da zaštiti svoju ženu i decu, svoju kuću i stoku ; njegovi naslednici širom sveta su uvek činili isto. Kada se u njegovoj svesti stvorio po jam boga, on je tom bogu pripisao stvaranje magijskih moći za koje je verovao da su svojstvene njegovim amajlijama, i verovao je da su njegovom bogu one po trebne onoliko koliko i njemu samom. Za njega nije bi lo moguće da taj bog postoji bez porrroći magijskih sila. U poznijim vremenima, on je smatrao da bog predaje magijske moći čoveku i ovakvo gledište srećemo često među civilizovanim sveštenicima Egipta, Sumera i Va vilonije. Ovi sveštenici nisu odbacili sirova magijska ve rovanja i prakse svojih predaka, bilo da su oni bili div ljaci ili poludivljaci ; naprotiv, prihvatili su mno!\e od njih neizmenjene i ona su obrazovala Integralnt deo misterija RELIGIJE koju su oformili. Otuda su magija i religija nerazdvojive. Bogovi su postali čarobnjaci i služili su se magijom kada je bilo potrebno, šireći je preko sveštel)ika na sve ljude. . Jevrejs\d rabini i neki hrišćanski oci su osudih upotrebu amajlija, jedni zbog toga što su one povezane sa magijom, a drugi zato što je njihova upotreba smat rana za pokazivanje nepoverenja u mudrost i umeće božanskog proviđenja. Njihova osuda, međutim, nije .

-

•

ll

12


imala trajne posledice, osim što je podstakla ljude da čine ono što je zabranjeno, a proizvodnja i nošenje amajlija su se nastavili kao i ranije. Čovek je uvek žudeo za amajlijama, pa su sveštenici, kako paganski tako i hrišćanski, preduzeli korake da tu potrebu zado volje. Na ovaj način oni su mogli više ili manje da kon trolišu upotrebu amajlija svih vrsta. Stara književnost Vavilona i Egipta jasno pokazuje da se verovalo da je magija suštinski deo oruđa bogova koji je koriste da po mognu sebi i drugim bogovima, a kada to požele, da je prenesu na čoveka. Na Sent Petersburškom papirusu • postoji znača . Jan odlomak u kome se kaže da je veliki bog, verovatno Ra, stvono magijU za dobrobit čoveka. Ovo se sreće i u radu koji je napisao kralj zvani HATI, koji je vladao to kom teških vremena između pada VI di nastije i uspona Tebanskog Carstva u I I I milenijumu pre n. e. Ovo delo sadrži niz "učenja" za koja je kralj savetavao svog sina M E RI-KA-RA_a da ih pomno sledi. U odeljku XXVI I I kralj nabraja velike stvari koje je Bog stvorio za čoveka i ženu, koje on naziva "jatom i stadom Božijim", i kaže: "On stvori nebo i zemlju za njihovo zadovoljs tvo; On rasu tmin u voda (tj. praiskonski okea n); On stvori da have života za nozdrve njihove ; oni (tj. čovek i žena) su njegove slike I potičU od njegovih udov a; On se diže u nebo da bi im udovoljio ; On stvori voće i biljke, i jata i stada, I pernate ptice i ribe za njihovu hranu ' On odba ci neprijatelje, uništi sopst venu decu kad � gunđahu

13

PREDGOVOR

proliv njega i pobuniše se ; On učini dan da bi ih nagra dio ; i •

On stvori

za njih

" !C Lr -...J.

..

magijU

�

...

1Q'(1

,

'- .

,

,

kao oružje

nl

za odbranu od

PJT noćnog

moći

��

kao i

[rđavih} dogadanja

sna

riJ@1 . O dnevnog."

-

,

�5.

Objavio V. �olenišev (Golenischeff), Les Papyrus hieratiqu Il ' 6A I 1 � 16B de I'Ermitage imperial B St. Peu:rsbourg, es No. II . . od XVIII dinastije, ali je samo delo biJ o na. . . stanji 1913. Papirus niJe pisano za vreme IX iJi X dinastije. •

Reč hekau koja je ovde prevedena kao "magija" e sv i i oć m či re a, nj ja ba i, čin ju en ač zn om sv u je uključu a zn da ra mo i( pr He č Re a. ev ač vr i ca šti ve ne šti ve e drug a sn sta Vr e. nj va ša de zlo k ča ili tno ija pr ne o, ćn či nesre n sa u vid u i at im o ga mo je c sa pi : na đe re od e takođe nij ni koji zastrašuje ili snove u kojima su snevaču prikaza p budući događaji i koji je Lato u stanju da svoje postu o ke uredi ili pr eu re di. Ukoliko je u pitanju ova vrsta sn va imamo dokaz da su ih bogovi često koristili za saop je št �vanje svoje volje Egipćanima. Ovo dokazuje da veština proricanja putem tumačenja snova bila ustalje na praksa. Književnost Vavilona takođe daje primere gde se vidi da su i sami bogovi ko ris tili magiju. Tako, kada je bog-Bezdan Ap su ustao protiv svog vrhovnog gospoda ra Ea, nije ni imao mogućnost da se bori, jer je Ea prvo a pustio na njega čin i kojima ga je bacio u du bo k sa n, u, zatim ga ubio i preuzeo njegovo obitavalište; a M um glavni zapoved ni k Ap su ov ih sil a, bio je onesposobljen . ili začaran na isti način i učinjen nemoćnim Kada su ija i ac fik ni rso pe , at am Ti sti pa na ih će da ili kr ot vi go bo Sina og en nj m o tv đs vo d po e ag sn e sv i , zla eg sv jka ma •

,

14


Kingua, odabraše Marduka, sina Eaovog , za svog juna ka i opremiše ga moćima za koje su verovali da će ga osposobiti da izvrši njihov cilj. Ipak, smatrali su nužnim da, pre nego što ga pošalju u misiju, provere da li su njegove magijske moći na nivou njegovog zadatka. Učinili su da se pred njima pojavi plašt i rekli su mu "Ti ćeš biti najveći medu bogovima, prouzrokovaćeš zbacivanje (Tiamat) i obnavljanje (stvaranja) i to će proći. I pak, izgovori jednu reč sam i učini da plašt ne stane. Izgovori drugu (reč) i učini da se plašt ponovo pojavi neoštećen." Nakon toga Marduk izreče reč moći i plašt nestade; on izreče drugu i plašt se ponovo poja vi. Kada bogovi videše da je njihov izabranik u stanju da koristi reči sa magijskom moći, bejahu zadovoljni i dadoše mu žezlo, presto i druge simbole vlasti kao ne pobedivo oružje kojim je trebalo da pogubi Tiama!. Primer neograničenih magijskih moći pripisanih velikom bogu zvanom Neb-er-der (tj . Gospod do vrhunca), ili Hepera, dat je na jednom egipatskom pa pirusu u Britanskom muzeju (No. 10 1 88). U Knjizi po znavanja rađE>nja Raa se kaže da je u praiskonskom okeanu bog kao takav postojao samo u imenu. Na na čin koji nije opisan kao upotreba heka ili magije, on je radio na svom srcu (tj. umu) i tako postao biće koje su Egipćani znali kao Hepera ili Ra. Da je bog postojao samo preko svog imena, izloženo je u dobro poznatoj legendi po kojoj bog otkriva svoje tajno ime Izidi, jer ona žudi da ga sazna da bi mogla da vlada čitavim sve tom. Svojim znanjem magije Izida je stvorila otrovnog gmizavca koji tako užasno ujede boga da je ovaj skoro umro. Suočen sa smrću, On otkri Izidi svoje tajno ime, a ona izgovori čini koje ga isceliše. Izida beše podjed nako vešta kako u crnoj tako i u beloj magiji. Ideja po kojoj bog postoji samo u imenu može se takode pronaći

15

PREDGOVOR

i u etiopskoj književnosti, a poneki pisci otišli su tako daleko da su tvrdili da su tri lica svete Troj ice u prais konskom okeanu postojala samo u imenu i da je njiho. vo postajanje potpomognuto upotrebom rečI mOCI, tj. magIJom. Drevni bogovi Vavilon a su takode koristili amajli je. Najinteresantniji primer je dat u Epu o stvaranj u. Kada je veli ki bog Marduk, sin Eaov, pošao da se kao izabranik bogova bori protiv Tiamat, beše dobro nao ružan i nosaše nepobedivo oružje; izmedu usana je imao amajliju napravljenu ,od crvene smeše ili crvenog kamena u oblik u oka, a u jedn oj ruci je držao snop tra va kojima se štitio od delovanja ma kakve neprijateljske magije.- Nem a sumnje da je i Tiamat, "majka svega", podstrekač i voda pobune protiv bogova, takode pose dova la izuzetan predmet, verovatno neku vrstu amajli je, koji je u svakom slučaju bio izvor njenih moći. U tekstu se ovaj predmet naziva " DUPU SEM ATI" što se često prevodi kao "tablica sud bina ", ali se on ne opis u je detaljno. Otkuda ga je ona dob ila nije poznato, kao što nije ni jasn o da li ga je ona nos ila na glavi ili na gru dima. Tiamat je stvorila veliki broj zastrašujućih stvore nja čudovišnog lika i obličja da joj pomognu u borbi protiv bogova, a svog prvorodenog sina Kingua učinila je zapovednikom svojih snaga. Na jednom mestu ona čak zove Kingua "moj jedini muž". Predala mu je svu moć kao i Tablicu sudbina koju mu je pričvrstila na grudi, iako se u jednoj verziji kaže (red 1 05, Treća tabli ca stvaranja) da mu ju je stavila na glavu. Kada je Mar duk pokorio Kingua i njegovu vojsku, oduzeo mu je Tablicu sudbina "koja nikada nije trebalo da bude nje. :

•

•

•

Meissner,

Altorientafesche Texte,

11, 41, 44, red 61.

,

.

16


gova" i zapečatio je svojim prstenom, što pokazuje da je Tablicu smatrao svojom, pa ju je pričvrstio sebi na grudi. Ovo sugeriše da je Tablica, kao Paiza kod Mon gola, bila znak autoriteta koji je nošen na grudima, oka- . čen lancem oko vrata. I u ovom slučaju se možemo upi tati otkuda ona Tiamat? Da li joj je bila data i, ako je tako, ko ju joj je dao? [z pripovesti tekstova Stvaranja jasno je da je Tablica bila izvor moći Tiamat i da su joj njene čini i bajanja omogućili da sa njom čini zlo, tj . da pomoću nje izvodi crnu magiju. Po sebi, ona nije mogla biti zla, jer kada je Marduk zadobio Tablicu, on ju je stavio na svoje grudi. Prema tome, izgleda da Tablicu stvaranja moramo shvatiti kao amajliju. Vavilonska priča o stvaranju u potpunosti poka zuje da su ljudi verovali da bogovi i davali sva velika dela izvode uz pomoć magije. Mardukova magija bila je moćnija od magije Tiamat, njegove čini i bajanja snažnija od njenih, pa su tako učinila da njena proklet stva i čini ostanu bez posledica. Neka od verovanja u to da su bogovi Sumera, Va vilonaca i Egipćana koristili amajlije kao zaštitu u opas nosti, verovatno su dosta rano dospela i u Etiopiju. U Knjizi tajni neba i zemlje nailazimo na opis Satanine pobune protiv Svemogućeg. Princ tame je okupio svoje snage i poveo ih u borbu protiv sila Božije vojske. Dva put su božanske armije bile odbijene i potučene i Sata na umalo nije zauzeo mesto pobednika nad Bogom. Svemogući obnovi svoje vojske i posla ih po treći put da unište Satanu i njegove sl edbenike, ali ovoga puta sa njima posla sveti i krst na kome bejahu napisana imena sveteTrojice.Kada Satana ugleda krst sa tri mOĆna ime na na njemu, smelost i hrabrost ga napustiše, njegove ruke izgubiše snagu, oružje kojim se služio ispade iz njih, a njegove vojske okrenuše leđa i nepobedivi Božiji

PREDGOVOR

17

anđeli ih baciše u bezdan pakla. Abisinsko verovanje u pobedanosnu moć krsta u borbi protiv zlih duhova i bolesti koje oni izazivaju, zasnovano je na ovoj legendi ; još od najranijeg :azdoblja hrišćanstva krst je u celoj Evropi smatran za amaj Hju i talisman par excellence. Pošto su najstariji civilizovani narodi verovali da je njihovim bogovima potrebna magija i da su se oni njom služili, ne iznenađuje da su ljudi i žene pribe,gava li magiji u razdobljima stresova i teškoća. Ono što je bi lo dobro za bogove, bilo je dobro i za čoveka. Ljudi su pravili i upotrebljavali amajlije da bi se zaštitili i njiho va osnovna ideja je bila da obezbede život i snagu koju su im dali bogovi mada im je izgledalo da božanske snage ne mare za njih. U svakoj zemlji je svaka genera cija pozajmljivala nešto od svojih prethodnika, ali čini se da nije napuštala nijedan bitan deo tradicije, verova nja ili učenja u vezi sa amajlijama. Uvek je bilo prihva ćeno da materijali od kojih su se pravile amajlije pose duju svojstva, osobine ili moći koje su korisne čoveku. Uticaj zapisa, izreke, imena ili moćne reči zapisane na amajliji dopunjavao je ili možda pojačavao moć svoj stvenu materijalu. Ovim je moćima pridodata volja, na klonost ili ljubav onoga koji je amajliju davao. Kada se tome doda i čvrsto verovanje vlasnika amajlije u svoj stva materijala, jasno je da amajlija više nije mogla biti smatrana za komad inertne i mrtve tvari. Ona je u stvari postala "dejst vujuća" amajlija. Određena doza leka mogla je biti shvaćena kao amajlija i njeno delovanje je bilo upotpunjeno činima pagana i molitvama hrišćana. Njihova dobra volja kao i VERA obolelog, koja ih je pra tila, lečile su ga i spasavale mu život. Moć i uticaj VERE . u ovakvim situacijama ne može biti prenaglašena. Gledano unazad na istoriju amajlija, teško je raz-o' umeti zašto su crkvena i druga tela osuđivala njihovu

..

2

Amajlije I talismani

18


PREDGOVOR

19

•

•

•

-

upotrebu. Opšta upotreba amajlija je bila i još uvek je posledica instinkta rase, tj . instinkta samoodržanja, i nema ničeg zlog u sebi ; nikada nije bila niti će ikada moći da bude povezana sa onim što se obično naziva "crnom magijom". Ako pažljivo ispitamo grupe amajli ja i amajlijskih natpisa opisanih i prevedenih u ovoj knjizi, otkrićemo da se za svaku od njih verovalo da pri ma svoje moći od figura bogova iscrtani h ili urezani h, od velikih imena bogova i njihovih božanskih svojsta va, kao i od figura svetih životinja i natpisa bo�anskih imena različitih vrsta. Sve ove amajlije zasnivaju obra ćanje božanskim silama za zdravlje, plodnost, očuvanje porodice, uspeh i blagostanje na veri 'svojih tvoraca i štićenika u pobedu moći Gospodnje nad Satanama svih doba i zemalja, u pobedu Dobra nad Zlim, Zakona nad Haosom i Svetla nad Tamom. Za mnoge njihove štiće nike rečeno je da su učinili dela dostojna poštovanja kada su ih nosili, a nosili su ih i da bi zadobili povere nje svojih čuvara i učitelja. Verovatno su amajlije u Va viloniji, Asiriji i Egiptu oblikovali i izrađivali graditelji velikih hramova, a natpise na njima pisali sveštenici i uređivali njihovi pomoćnici. Iz vavilonskih i egipatskih natpisa saznajemo da su amajlije napravljene od izvesnih vrsta kamenja obez beđivale onima koji su ih nosili privrženost bogova i boginja i istovremeno im omogućavale kontakt sa božanskim bićima. C: ovek koji ih je imao nije morao da pribegava nikakvom sistemu proricanja ne bi li otkrio kako mu je naklonjena volja bogova, jer nijedan čovek "čiji je bog uvek sa njim" ne može biti povređen. Neza sita želja da se sazna budućnost bila je i još je uvek du boko ukorenjeni instinkt u čoveku i mnogi oblici prori canja su zbog toga izvođeni još od najranijih vremena. Za neke amajlije se veruje da su svojim štićenicima sla-

le snove u kojima im je bila otkrivena budućnost, ali ka ko je malo njih bilo zadovoljno sopstvenim tumače njem snova, nastala je vrsta profesionalnih tumača. Tu mači snova i znamenja su obično pripadali sveštenstvu hramova i to su bili ljudi solidnog obrazovanja, mada je po selima bilo mnogo prevaranata i šarlatana. Stari azi jatski narodi su izgleda posedovali tri metoda prorica nja budućnosti, tj. bacanje kocki, predviđanja astrologa i proricanje od strane sveštenika velikih hramova. Ta kođe je bilo uobičajeno da ljudi konsultuju "vidovnja ka" o budućnosti. Običan narod se bavio bacanjem kocki i, mada je ova vrsta proricanja bila zabranjena i kod Hebreja i kod hrišćana, često se njima obraćao ka da su druga sredstva proricanja izneverila. Valama, pro roka, ubili su Izrailjci (Knjiga Isusa Navina, 13, 22), ali Matej je izabran za apostola bacanjem kocki (Marko, 15, 24)! Astrolozi i "vidovnjaci" (posebno ovi drugi) su takođe bili zabranjeni jer je njihova proročka ekstaza ili izbezumljenost smatrana za ludilo i delirijum. Najuvaženiji oblik predskazivanja bilo je proroš tvo. Šamaš je bio "gospodar proročanstava", ali su i mnogi drugi vavilonski bogovi takođe davali proročan stva; prvi čovek koji je proricao u Vaviloniji bio je En ineduranki, kralj Sipara, koji je vladao u praistorijskom vremenu. Arbelska boginja Ištar davala je proročanske odgovore Esarhadonu, kralju Asirije. U Egiptu, proro čanstva je davao Ra, bog-Sunce, ili Amen-Ra. U Izrae lu, bog je saopštavao svoja proročanstva preko Arona i njegovih sled benika, ali priča o Saulu pokazuje da je bi lo prilika u kojima se on nije izjašnjavao. "I upita Saul Boga ...ali ne odgovori mu onaj dan" (Prva knjiga Sa muilova 14, 37), "1 opet upita Saul Gospoda, ali mu ovaj ne odgovori ni u snu, ni preko Urima, ni preko proroka" (Prva knjiga Samuilova 28, 26), Očajan, Saul "

20

•


upita vešticu iz Endora i dan kasnije susrete svoju sud binu. Sama v�štica ga je, pre nego što je poslušala nje govo n�ređenJe, podsetila da je on "istrebio sa zemlje gatare I vrač!!re" (Prva knjiga Samuilova 28 , 3). Ia�o je Zakon nalagao da kod Izrailja ne bude . omh kOJI se bave proricanje m, predskazivača vremena mađio�ičara, gatara, čarobnjaka ili uročnika (Peta kn g � M?JslJeva 1 8 , 1 0), vidimo da je jed na vrsta prorica nJa bil a dozvoljena Zakonom; zvala se ispitivanje Uri mo m I Tumimom i Mojsije je da o vrlo precizna uput stva za pripremu sredstava kojima će ono biti izvođeno. Urim i Tumim su bila im en a dva kamička, ili pločice, ili komadića drveta koji su upotrebljavani kao što mi ko ristimo kocke. C uvani su u malom džepu ili "naprsniku s �ds ko m" (Izlazak, 28, 30 ; Levit. 8, 8) i dužnost Arona i nJegovih sle d benika je bil a da ih tamo čuvaj u i da ih iz nose kad a bi ljudi želeli da ih ispituju. Potpuno je jas no . da Je upotreba ova dva mala predmeta u svrhu prorica nja bila veoma stara i da je Mojsije, pošto nije mogao da pot pun o uki ne veštinu proricanja među Izrailjcima USVOJIO ovaj najstariji I naJcenJemJI oblik proricanja i stavio ga pod svoju kontrolu i kontrolu levitskih svešte nika. Ukratko, on je regulisao upotrebu Urima i Tumi ma, učinio da ispitivanje njima postane polureligiozni obred i, prirodno, osudio sve druge oblike proricanja, kao što je osu dio upotrebu svih drugih amajlija osi m fi lakterija ili traka koje su se stavljale na čelo između oči ju, Mezuza amajlije koja je visila na dovratku i Cic it ' tj. kićanke ili rese. Cilj svih sistema proricanja bio je da se privole bogovi i Božanstvo da svoju volju u odnosu na određe ne stvari učine poznatom učenim i možemo dodati za konitim ispitivačima, a Mojsije je zajedno sa pagan-

i

o o

'

"

o o

.

•

•

• • •

•

'

PREDGOVOR

21

skim sveštenicima smatrao da ima sl učajeva kada je i pravoverni Izrailjac mogao pomagati u ispitivanju . Hrizostom i mnogi drugi hrišćanski oci osuđivali su upotrebu amajlija i sisteme proricanja zbog njihove veze sa magijom ali, sasvim je jasno da su hrišćani sa Orijenta bili privrženi raznim praksama paganske magi je mnogo vremena nakon što su one prestale da postoje među evropskim hrišćanima. Ovim poslednjim, VERA u Božiju vladavinu je bila dovoljna, sistemi proricanja stoga nepotrebni, pa njihovi sveštenici nisu bili tako to lerantni kao njihova braća u evropskim delovima Male Azije, Egiptu, Nubiji, Palestini i Siriji. Dokazi o tome dati su u Novom zavetu. Priča o zvezdi koja je vodila mudrace (Matej, 2, 2) pokazuje da su sveti Matej i nje govi tumači tolerisali astrologiju; pominjanje Josifovog sna (Matej, 2, 12, 1 3, 19, 22) i sna Pilatove žene pokazu je da je proricanje po snovima bilo dozvoljeno. Na ho danje u snu ili trans Petrov (Dela apostolska, 1 0, 1 0) i Pavlov (Dela apostolska 22, 17) rani hrišćani su gledal. na isti način. U Delima apostolskim gde nam se kaže da bolesni ljudi obuzeti zlim duhom "svi ozdravljahu" ka da je na njih pala Petrova senka, misli se na pagansko verovanje u čudotvornu moć skrivenu u senci sveca. Bi lo je uobičajeno verovanje da su se lekovite sile nalazile u odeždi sveca i kada su "čalme i ubruščiće" Petrove stavljali na bolesnike "oni se isceljivahu od bolesti i du hovi zli izlažahu iz njih" (Dela apostolska, 1 9, 1 2). Nedugo po završetku IV veka naše ere počeo je preporod u upotrebi amajlija i hrišćani su počeli da upotrebljavaju amajlije koje su bile u vezi sa njihovom religijom. Prva i najistaknutija bio je krst koji se poja vio u različitim oblicima, a znak krsta koji su obično nosila sveštena lica i svetovnjaci rasterivao je đavole i duhove koji donose bolesti. Zatim su došle slike Bogo-

22

PREDGOVOR


rodice, slike i figure arhanđela i velikih svetaca kao i kult mošti mučenika koji su bili žrtve brojnih proganja nJa u prvim vekovima naše ere. Neštavljena koža, per gament, papirus i kamenje bili su takođe ispisani od lomcima iz Biblije, a po pronalasku papira, konačno su se uobičajile papirnate amajlije i talismani. Nastali su i neki oblici hrišćanske magije. Najveće ime i moćna reč bila je Isus . Nafora, sveto ulje i tamjan postali su za mnoge amajlije nesavladive moći, a sveto vino i hleb zvani su "lekovima besmrtnosti". Orijentalna magija svih vrsta prešla je u Evropu u srednjem veku, a njeni tragovi susreću se svuda na Za padu, čak i u današnje vreme. Matematičar, astronom i lekar zasnovali su svoje nauke na sumerskom vavilon skom i asirskom znanju verujući da su iz arit:n etičkih astroloških i medicinskih tablica preuzeli sve što je od vrednosti, ah u tome su se varali. Astrologija, prorica nJe, upotreba brojeva i medicinski sistem koji su bili u upotrebi u Mes opotarniji u "I milenijumu pre n. e. živi su i aktivni u ovoj zemlji kao što su oduvek bili i dom o roci ih poštuju mnogo više od egzaktnih nauk � koje su Evropljani iz njih razvili. Cak su u Engleskoj i Americi u današnje vreme na mnoge ljude izvršila uticaj verova nJa kOJa su bila uobičajena u Vaviloniji pre nekih četiri ili pet hiljada godina. Nikakav razvoj, kultura ili obra zovanje neće naterati čoveka da potpuno napusti upot rebu aITI�jlija i sistema proricanja jer amajlije daju oni ma kOJI Ih nose osećaj sigurnosti, zaštite i blagostanja, a ne štete nikom e. Onaj koji se bavi veštinom proricanja ne nanosi štetu nikome do sebi sam om. Pisci knjiga i članaka o okultnom u enciklopedij skim radovima često ukazuju na astrologiju, proricanje I srod ne predmete kao na proi zvod e doba neznanja koji se ubrzano gube ali, ako zaista u to veruju, zapali su u ,

•

23

ozbiljnu grešku. Govori nam se da je ASTROLOGIJA pse udonauka, iako se u potpunosti razvila kroz eksperi ment, iskustvo i precizne zapise činjenica. Ovaj razvoj ne čini od nje egzaktnu nauku, ali nemoguće je ne biti iznenađen opštom preciznošću tumačenja velikog broja karaktera muškaraca i žena koji se zasnivaju na tumače nju horoskopa. Među nama žive rod itelji koji su dali da se odmah po rođenju njihove dece izrađe horoskopi i koji odgajaju svoju decu prema uputstvima njihovih sastavljača. Slično tome, postoje i neki lekari koji imaj u horoskope svojih pacijenata i informacije iz njih koriste kao vodič u tretmanu koji im propisuju. Među nečijim prijateljima i poznanicima ima mnogo muškaraca i žena koji daju da im se horoskop napravi svake godine, pa svoje poslove, putovanja i zadovoljstva planiraju prema položajima planeta i znakova zodijaka u proleć noj ravnodnevici. Izdanje Vajtovih astroloških radova, "Sefarial", gospođica Adams i ostali pokazuju da broj astrologa i astrologa amatera u našoj zemlji mora biti veoma veli ki. Lju di su oduvek verovali da njihovim životima upravljaju zvezde i kod velikog broja stanovni ka Zemlje to verovanje nikada neće nestati. Rezultati do kojih dolaze astrolozi su ponekad tako zapaženi i njihove prognoze se tako često doslovce ispunjavaju u događajima koji slede da je čak i onaj koji ne veruje primoran da prizna da mora da "im a nečega u tom e". GL EDA NJE LI DLA N je takođe smatrano pseudona uko m. Razvilo se na Isto ku i doš lo je u Evropu preko Indije, Me sopotarnije i Egipta. Orijentalni stručnjaci za gledanje u dlan su obično učeni i sposobni Ijuđi, pro mućurni i mudri ocenjivači karaktera koji bez sumnje mogu da tačno procene prošlost i sadašnjost ljudskih života ispitujući crte sa dlana. Nije poznato kada je na stal o gledanje u dlan, ali izgleda da su ga kao sredstvo

24


za proricanje koristili najstariji stanovnici Zemlje. Parsi tvrde da lice i dlanovi ruku sadrže ključ prave prirode, karaktera i naravi svakog čoveka. Svako ko je video Parsi stručnjaka kako rukuje tim ključem i ko je bio u mogućnosti da potom proveri iskaze, mora priznati da su njegove skice karaktera ispravne i da su proročan stva tačna do neverovatnog stepena. On bukvalno može da čita sa lica i ruku i ta sposobnost mu omogućuje da izbegne susret sa lošim i poročnim ljudima. Veštinu GLE DAN JA U KRIS TAL praktikuju mnogi ljudi i žene, a neki "gledači" postižu vrlo zapažene re zultate. Nema prevare kada je "gledanje" pošteno, jer zurenje u kristalnu loptu hipnotiše onoga koji zuri, nje gov um prelazi u stanje "viđenja" prošlosti i on je u mo gućnosti da vidi vizije koje ne može da opiše. Ukratko, pada u vrstu transa koji navodi optički nerv da stim uli še mozak i ovaj odašilje vizije preko njega u oko . Preko merno "zurenje" je štetno za vid pa obilno korišćenje kristalnih lopti treba obazrivo izbegavati. Vešti "gle dač" može doći do podjednako korisnih rezultata za is pitivača zureći u ogledalo, u vod u, čašu, zdelu, vedro, baru i vodu ili mastilo sipano u šaku. Verovanje u postojanje VESTICA je izum rlo u našoj ze'mlji, iako se u nekoliko uda ljen ih oblasti u zapadnoj Škotskoj i Irskoj još uvek govori da "proročice" (ili "mudre žene") postoje. Ne treba, međutim, pom isliti da je verovanje u VRA D2.B INE izumrlo, jer nije tako. U svim veli kim gradovima ima žena koje dobro zarađuju pred skazujući sud bin u gledanjem u karte ili u transu II ko me one, kako tvrde, razgovaraju sa mrtvima ili dovode II vezu mrtve sa živi ma . Ove žen e ne nastoje toliko da IUmače prošlost svojih klijenata, već da predskažu bu dućnost nekima od njih, i mora se priznati da su njihovi napori ponekad izuzetno uspešni, što će reći da se pro-

l

PREDGOVOR

•

25

gnoze doslovce ispu ne. I skus ni i diskretni predskazivač ima onol iko klijenata koliko je uspešan u svom posl u, a oni pripadaju svim klasama - vojnicima, mornarima, političarima, službenicima, crkvenim licima kao i veli kom broju žena , poznatim ili nepoznatim. Želja da se prorekne bud ućn ost izgleda da je danas rasprostranje na isto onol iko koliko je oduv ek bila . Proricanje u tran su opisano je kao veoma opasno i savesni predskazivači govore da mogu da "rade" sam o određen broj časova istoga dana i da ti časovi ne mog u biti uzastopni. Mo derna veštica, muš kog ili ženskog roda, više ne spravlja "đavoIsku čorbu", napitke od droga, ljubavne napitke od očiju slep og miša , iznutrica gmizavaca i ljudskog sa la i sokove od zmija otrovnica, jer joj zakon stoji na pu tu, i ona ne leti kroz vazduh jašući metlu od pruća ili štap. Nema, međ utim , mnogo sum nje da ona još uvek izvodi svoja tradicionalna lukavstva i majstorije među civilizovanim narodom koji je dobro plaća za njene na pore. J edin o je ispravno reći da ona obmanjuje i sebe kao i svoje mušterije. Vešca sa Zapada se treba mnogo manje plaš iti od njegovog kolege sa I stok a. Nik o ko je živeo među naro dom Sud ana , narodom Fani iz zapadne Afrike i đavo lom ops edn utim domorocima iz donje Vavilonije ne može a da ne poveruje da njihovi vešci-Iekari poseduju neku vrstu nama nepoznate psihičke snage. Izgl eda da oni ubijaju svoje neprijatelje, a za novac i neprijatelje dru gih ljud i, SUG EST IJOM , što će reći da veštac-Ieka� odla zi i kaže čoveku da treba da umre pre određenog Ih na određeni dan i to uporno ponavlja, intenzivno želeći čovekovu smrt, dok naposletku čovek zaista ne umr e. Izgl eda da veštac-Iekar poseduje i moć da "sugeriše' : slep ilo ili reu mu ili neku vrstu bolesti koja će izazvati smrt žrtve. J edi ni odgovor koji neko ko je vid eo vešca-

26


27

PREDGOVOR •

-lekara sa I stoka može dati na pitanje "Da li je moguće da neki čovek, crnac ili belac, poseduje takvu moć su gestije"" j�ste "Ne znam". Dok na Istoku putnik veruje da je to moguće i nastupa oprezno i uplašeno, na Zapa du on i dalje veruje u to, ali nije uplašen. Meni se čini da se protiv nošenja amajlija ·može uputiti malo primedbi. Može biti budalasta ili sujever no nositi i sakupljati beživotne predmete, makar oni bi Ii napravljeni od zlata, srebra, platine ili nekog dragog kamenja. Oni koji ih nose zbog njih stiču osećaj sigur nosti i zaštićenosti, a one su često znak privrženosti i prijateljske ljubavi. Lepe amajlije podstiču di vljenje vlasnika i njihovih prijatelja i često zadovoljavaju želju za lepim. Na Bliskom istoku amajlije se upotrebljavaju univerzalno i bez stida. Stari poštar na kami li koji me je vodio iz Damaska u Bagdad, smatrao je da je za naš bezbedni dolazak zaslužno pet plavih perli koje su bile prikačene na čelu svake od kamila. Uspeh koji sam imao u sakupljanju rukopisa u zemlji Tijari, takode je bio pripisan plavim dinduvama i amajlijama Kurana koje sam tamo kupio. Pod zaštitom vrećice sa prašinom iz groba Raban Hormizda, naš karavan je putovao iz Mosula kroz zemlju J azida, ili obožavalaca davola, a pod zaštitom kese sa prašinom iz groba Kuhah Idrisa naš brod je sigurno plovio iz Dul goa u Košu na Tre ćem vodopadu. Kada . su Arapi iz Šamara opljačkali naš karavan, ukrali hranu i odela i odveli naše životinje, razmišljali su da li da nas zakolju ili da nas skinu gole i oslobode u pustinji da bi nas bog ubio žedu i hladno ćom. Nisu uradili ni jedno ni drugo, ali Muhamed Amin me je uveravao da smo pobegli jedino zato što je on na grudima nosio pločicu od ahata na kojoj je bio is pisan stih iz Kurana, a i ja sam imao jednu u tabakeri. Izgleda da su muslimanske amajlije popustljive prema

hrišćanima. Ist i stručnjak me je takode uveravao da smo bil i u mogućnosti da ubijemo dva lopova koji su došli da ukradu dve kutije ind iga sa našeg splava u Ka lah Šerkatu, da probuše naše vreće od ovčije kože. i po tope nas, zato što smo sa sobom no sili ove amaJhJe. Za njega je nošenje hrišćanskih amajlija predstavljalo vrstu časti. Ist o je bil o i u Egiptu. AkrobatI su odbIh da po kažu igru mačeva dok im nismo da li vremena da stave svoje amajlije, a igračice iz Kane i Mansuraha su veselo ski nu le sa sebe sve os im ma lih traka oko vrata na kOJI ma su no sile svoje amajlije. Moguće je navesti de set ine slič nih slučajeva. . . . l na Za pad u mnogo vel iki h i ista knu tIh lju dI čvrsto veruje u zaštitiničku mo Ć svojih amajlija. Posled nji ruski car je pridavao ve lik u važnost prstenu na ko me je bio komad drveta sa časnog krsta; prsten Je ŠtitIO njegovog de du , ali na dan ka da Je zabora�1O da ga sta vi, bio je ubijen (Sh arper Knowisan, OrIgms ?f Popujar Superstitions, str. 156). J . D. Rokfeler, kOJI mje bIO kon formista, godinama je u džepu nosio "orlov kamen:' u udubljenju u kojem su se nalazili čvrsti predmetI kOJI su zveckali ka da bi se kamen pomerao. On ga Je smatrao zaštitom od bolesti, brodoloma i drugih nesreća (ibid. , str. 1 0). Pokojni profesor Rajt sa Univerziteta u Kem bridžu, vrlo tvrdoglavi Skot, no sio je i danju i noĆu zlat ni prsten iz Loanga na kome su bil i izradeni znakovi zo dijaka od žic e. Obično je govorio da nikada ne bl mo gao raditi ako ovaj prsten nije imao na rucI. Kolega sa Kembridža, koji je bio pobeden u službenoj .ra�pravl sa njim, prokleo ga je neizrecivim Im en om BozIJIm I RaJt je verovao da je ta kletva bil a uzrok nJegovoJ fatainoJ bol est i. Tokom poslednjih pedeset go din a egipatski skara: bej je postao veoma omiljena i popularna amaJhJa I h

•

PREDGOVOR

maskota zbog ideja o novom životu i vaskrsenju koje su Egipćani sa njim povezivali. Jedna gospođa je platila 50 funti za lepi, plavo gledosani porcelanski skarabej kraljice Hatšepsut jer je verovala da je ona bila reinkar nacija velike kraljice i da je u sebi nosila božanstvo bo ga Amena, njenog oca. Još jedna gospoda je platila ve liku sumu novca za lepi skarabej kraljice Ti zato što je verovala da je ona reinkarnacija te lepe žene na koju je smatrala da liči. S druge strane, mnogi vlasnici skarabe ja su promenili svoje mišljenje i zato što su ih smatrali izvorima zle sreće i neuspeha, poklonili su ih Britan skom muzeju. Odeljci u dnevnoj štampi sadrže interesantna tu mačenja o predmetima izabranim za maskote. Pokojni ser Henri Sigrejv je uvek sa sobom nosio zečiju šapu za koju crnci kažu <:la je najsrećnija stvar na svetu. Sapu je nosio sa sobom u Oejtoni kada je napravio sve svoje ve like uspeh e kao kralj brzine. Ali, kada se njegovom bro du desila nesreća u kojoj je i on poginuo, zečiju šapu nije nosio sa sobom ! (Evening Standard, 14. jun 1930). Australijski igrači kriketa imaju maskotu velikog gume nog kengura koju je jedan od njihovih članova udario i slomio. Gospodin Vudful je odmah dao da se maskota popravi i ponovo je postavio (Evening Standard, 1 6. jun, str. I I ). Osam ljudi je ubilo hobotnicu u blizini sveti onika Korbier u Džersiju ; odneli su je u svoj hotel i postavili za maskotu (Daily Express, 1 7 . jun, str. I I ). Slučaj koji pokazuje kako je zečija šapa spasla život i novac jednom čoveku ispričan je u odličnoj Ernest Pu lovoj (Ernest Poole) priči Bogataševa kola ( The Car of Croesus, str. 1 64). Kada je Hobs ušao u igru, trebalo mu je šesnaest trčanja da premaši Grejsov rekord od 54.896 trčanja i sa njim je pošao beli vrabac; vrabac je ostao dok on nije postigao 40 trčanja, a onda je odleteo. ,

29

Posmatrači rekoše: "Otišla je Hobsova sreća", i tri lopte kasnije Hobs je bio izbačen iz igre (Sunday Graphic, 1 0. avgust 1 930, str. 2). Sigurno je da je jedna od naj čudnijih maskota koje su ikad postavljene na automobil maskota Somerseta Maksvela: to je sićušna figura lovca u lovačkom kaputu koji u ruci drži mrtvu lisicu ( Eve ning Standard, 1 5. oktobar, str. I ). Strah, kažu priče Sol om uno ve, nije ništa drugo do neprihvatanje pomoći koju razum nud i ( 1 7, 1 2). Nem o guće je da se ne zaključi da je amajlije stvorio čovekov strah, da im sam o njegovo verovanje daje snagu i da ih njegova bez uslo vna i nesavladiva VER A čini delotvormm. Svoju veli ku zahvalnost dugujem upravitelji ma Britanskog muzeja zbog njihove dozvole da fotografi šem odl om ke iz: I . ma nde ans kih , samarićanskih i sirij skih rukopisa ; 2. dijagrame iz rukopisa kabale ; 3. amaj lije i crteže iz štam pan ih knjiga uključujući i retku KnjI gu o Razielu i 4. obi mn u zbirku sum erskih, vav ilon skih , sirijskih, feničanskih, pehlevi i drugih amajlija. Ovaj rad je znatno ola kša n zbog pomoći mojih bivših kolega, dr. L. O. Barneta, kustosa Od eljenja orijentalnih štam panih knjiga i rukopisa, i J . O. Levina, B.A ., i njihovog osoblja u Klerksu. Izbor amajlija iz Vavilonije i Ela ma za štampanje je izvršio Sid ni Sm it iz Britanskog muzeja. Njegov prevod tekstova o upotrebi profilaktičkih i atro pejskih figura, koje je Vuli (Wooley) iskopao u Uru u Haldeji i opi sao u stručnoj raspravi u Žurnalu (Journal) Kraljevskog azijskog društva, razj asn io je mnoge činje nice u vezi sa me sopota mij skom religijom. Saradnja IZ medu učenog psi hol oga i stručnog arheologa don ela je odlične rezultate. Zahvalan sam , takode, i C. J. Ga du iz Britanskog muzeja zbog mnogih podataka u vezi sa v� vilo nsk im verovanjima o dragom kamenjU I za obaves•


30

tenja o glinenom modelu ovčije jetre koja su donela njegova istraživanja .. Dr Mozes Gasteru, glavnom rabi nu sefardskih zajednica u Engleskoj, veoma sam zahva lan zbog dozvole da objavim više odlomaka iz Zbornika ( Corpus) njegovih radova, koje je on objavio ove godi ne pod naslovom Studije i tekstovi o magiji, folkloru, samarićanska arheologija (Studies and Texts in Magic, Folklore, Samaritian Archeology, 3 vol s., 1923-28). Tu mači i mnogi drugi pisali su o amajlijama koje se pomi nju u Novom zavetu, šta su one bile, šta nisu itd., ali dr Gaster je prvi objavio tekstove sa amajlija, preveo i ob jasnio ne samo jezik Samarićana, već i njihovu filozofi ju i religiju. Tokom pisanja ove knjige konsultovao sam mno ge radove u vezi sa tzv. "okultnim naukama" i pročitao veliki broj rasprava i članaka o različitim predmetima kojima sam se bavio na stranama koje slede. Studentu će verovatno biti korisniji tomovi knjige dr Zeligmana (S. Seligmann). Ovaj istaknuti autor pokazao je da su amajlije i amajlijski predmeti rezultat čovekovog vero vanja u UROKLJIVE OCI i njihovu strašnu moć koja dale ko doseže. On je ovo razjasnio u svojim delima Der bo se Blick und Verwandter, 2 toma, 19 1 0 , i Die Zauber kraf der Auges, 1 922, i ona će predstavljati standardne radove po ovom pitanju još mnogo sledećih godina. Kabala je veliki izvor okultizrna i misticizma, kao i veli ki religijski i filozofski sistem. Kabbala Denudata baro ' na fon Rozenrota (Rosenroth, 1 677-78), Ginsburgova Kabbalah ( 1 865) i radovi Vajta (Waite) su vrlo korisne knjige o ovom predmetu, ali praktičnu stranu kabale-je veoma uspešno obradio dr Erih Bišof (Erich Bischoft), učeni hebrejista, u svom delu Die Kabbalah (Einfiih rung), Leipzig, 1923, a još potpunije u opsežnijem radu Die Elemente der Kabbalah, 2 toma, 1920. Student će ,

PREDGOVOR

31

takođe naći mnogo važnih podataka u nemačkim pre vodima knjiga magije Petra Abanoskog, Piktorijusa Vi l ingenskog i Gerharda Kremonskog u Lindenovom iz danju Kornelija Agripe (Cornelius Agrippa), 3 toma, Berlin, 1 9 2 1 . Odlomci iz Montgomerijevih prevoda tek stova na "zamkama za đavole" od terakote nađenim u Vavilonu Nifaru dobro ilustruju karakter mandeanske .. magiJe. Dodavanje bibliografije jednom ovako obimnom delu je bilo nepotrebno jer su radovi glavnih autoriteta već pomenuti u mnogim poglavljima. Oni koji žele da detaljnije istražuju staru i savremenu okultnu književ nost, trebalo bi da pogledaju spisak knjiga i rasprava dr Zeligmana i neprocenjive tomove predmetnog indeksa koje je objavio Britanski muzej. Dug i vrlo detaljan in deks koji sam ja dodao će, nadam se, olakšati korišće nje ove knj ige. Zahvalnost takođe dugujem G. A. Krej nu, S. J. Vadlovu i korektorima iz osoblja kuće Harison i sinovi zbog mnogih praktičnih sugestija koje sam us. VOJlO. .

E. A. VOLIS BADŽ 2 1 . oktobar 1 930.

•

POGLAVLJE I OPSTA UPOTREBA AMAJLIJA PROUZROKOVANA C:OVEKOVIM VEROVANJEM U POSTOJANJE DEMONA I ZLIH DUHOVA

•

U svim mestima naše zemlje kao i u predelima drugih zemalja u kojima su vršena iskopavanja na po ložajima gde su se nalazili drevni gradovi, ašovi kopača izneli su na videlo izvestan broj predmeta različitih vrsta i veličina koje uopšteno možemo nazvati AMAJLI· JAMA i TALISMANIMA, i smatrati ih proizvodima ljudi koji su verovali u MA G IJU . Upotreba ovih predmeta nije ograničena ni na koje mesto, narod ili razdoblje i veliki broj danas dostupnih svedočanstava o tome do kazuje tvrdnju da je upotreba amajlija i talismana bila i, može se dodati, još uvek je opšta. Možemo otići čak i dalje i reći da se ona poklapa sa postojanjem Homo sa piensa na Zemlji. Prirodno je upitati zašto je broj amaj lija i talismana tako veliki, zašto su toliko rasprostranje ni i kojoj su svrsi oni služili? Odgovor na ova pitanja ne treba dugo tražiti. Prvobitni čovek je provodio dane u bedi, a noći II strahu i nemiru, da ne kažemo užasu. Često mu je bilo teško da ishrani sebe, svoju ženu i de· cu, a da bi izbegao ili nadvladao zveri i gmizavce, svoje :3


34


prirodne neprijatelje, morao je opteretiti svoj razum i snagu do krajnjih granica. Strah od nepoznatih opas nosti, tame i noći, kada su divlje zveri tumarale oko nje gove pećine ili šipražja, znatno je uvećao njegove nevo-

Lice veoma starog vavilonskog demona Humbabe, čiji je glas bio kao oluja i či ji je dah bio kao uragan. Pobedili su ga Gilgamd, kralj Eraha, i Enkidu. Lice je oblikovano jednom linijom čija izvijanja predstavljaju ugibanje utrobe i čine konture. O tome kako je daUo do toga da lice demona bude predstavljeno na ovaj način govorio je Sidni Smit (Smith) II Anna/s, vol. xi, str. \07. Grubi crte� gore sa table V iz 2urnala Kraljevskog azijskog dru/cvs, juli 1926. objavljen je uz ljubaznu dozvolu Saveta društva. Original je II Britanskom mu zeju, No. 1 1 6737.

OPSTA UPOTREBA AMAJLIJA

35

Ije. U nekim krajevima, klimatske promene su ga dodat no opterećivale i on je neprestano morao biti na oprezu da bi osujetio napade ljudskih neprijatelja. Fizički na pori sa kojima se suočio i koje jc savladao bili su svaka ko dovoljni da ga uznemire i iscrpe; ali, iako je razlog zbog kojeg je tako postupio neobjašnjiv, on je nastavio da u svojoj svesti stvara čitave vojske nevidljivih, nepri jateljskih bića, DAVOLA. DEMONA i ZLIH DUHOVA. Vero vao je da su oni ne samo imali moć da proklinju njega i sve što je imao. već takođe i da na njega, njegovu ženu i životinje bace UROKLJIV POGLED, pa je časove i dane provodio u strahu da to ne urade. Delovanjima zlih du hova pripisivao je sve svoje telesne bolesti i oboljenja, kao i nesreće koje su mogle zadesiti članove njegove porodice, sluge i druge vrste vlasništva. Predstavljao ih je strašnim oblicima i smatrao ih sposobnim da uzmu bilo koje obličje, životinjsko ili ljudsko. koje bi im omo gućilo da "na njemu izvrše svoju opaku rabotu. Muškar ce i žene koji su se otvoreno stavili u službu zlih duhova smatrao je CAROBNJACIMA i VESTICAMA i verovao je da mu i oni, kao i zli duhovi, mogu po svojoj volji naneti nepredvidivu štetu i raditi mu O glavi. Kako je vreme prolazilo, njegov strah od zlih duhova nije se smanji vao, naprotiv, rastao je i svaka generacija bila je opsed nutija đavolom od prethodne. Civilizovani Sumeri, Va vilonei i Egipćani. kao i divljaci ili polucivilizovani na rodi koji su bili njihovi susedi, bili su opsednuti stra hom od zlih duhova podjednako kao i nj ihovi divlji preci koji su živeli u Mesopotarniji i Egiptu nekoliko hi ljada godina pre njih. Ovo je, u slučaju Sumera i Vavi lonaca, potpuno jasno po Legendi o stvaranju, napisa noj klinastim pismom , koja je došla i do nas. 3'

36


ZLI DUHOVI VAVILONJJE

I I

I

Prema ovoj legendi, veliki praiskonski vodeni po nor zvani Apsu bio je dom kako đavola tako i bogova, tj. zlih i dobrih duhova; ponor i njegovi stanovnici po stojali su od iskona. Zli duhovi su imali užasna obličja uzimana delom od životinja, delom od ptica, delom od gmizavaca i delom od ljudi; obličja dobrih duhova bila su ljudska. Nakon bezbrojnog niza eona, pojavila su se dva boga, ANSAR i KISAR, koji su izveli neki uvodni čin stvaranja, pa pošto je protekao još jedan veoma dug pe riod vremena, nastali su veliki bogovi Vavilonije i među njima ANU, bog Neba, BEL, bog Zemlje i EA, bog Vode nog ponora. Ovi bogovi započeli su rad na stvaranju i čineći to, doveli su ApSUA u veliku nevolju. Ovaj bog sa užasom primeti da je haos čiji je on bio simbol i prau zor, osuđen da nestane zbog delovanja bogova, pa se posavetova sa TIAMAT i poče da stvara planove kako bl uništio dela i moći bogova. Na domorodačkim reljefi ma i figurama Tiamat je predstavljena telom prekrive nim krljuštima tifonske životinje ili zmije na kome se nalaze krila i kandže. Ona je bila personifikacija sveg zla, a ipak, za čudo, i "majka svega", kao i čuvar TABLI CE SUDBINA, verovatno neke vrste talismana pomoću kojeg se štitila. Apsu i T!AMAT poslaše izaslanika zva nog MUMU da spreči EAov rad, ali u borbi koja je usle dila E A izađe kao pobednik, i tako plan TIAMAT beše osujećen, a Apsu usmrćen. T!AMAT tada izleže mladun čad đavolskih čudovišta, pa ona i njen muški deo KIN OU sakupiše svoje vojske zlih bića i pripremiše se da po bede bogove ; TABLICU SUDBINA TIAMAT prenese KIN OUU da bi mu pomogla u postizanju pobede nad njima. Bogovi, pošto osetiše da nisu u mogućnosti da se suprotstave T IAMAT , postaviše M ARDUKA za svog

OPSTA UPOTREBA AMAJLIJA

37

junaka i pošto mu podariše sve svoje moći, ovaj bog se naoruža lukom, kopljem, toljagom i mrežom, pa pođe u borbu protiv T!AMAT. Kada KINGU ugleda MARDUKA opremljenog strašnim borbenim oružjem, on se prestra ši i posrnu, pa potraži utočište u telu TIAMAT, a svi nje govi saveznici pretrnuše od straha. Kada se MARDUK približi TIAMAT, ova izgovori čini i bajanja za koje je verovala da će ga učiniti bespomoćnim, ali mu ona ne mogaše nikako nauditi. On smesta baci na nju svoju mrežu i dunu joj jako u usta, pa čim se ona naduva kao mehur, on joj svojim kopljem probode kožu koja se po cepa, a utroba ispade iz nje. MARDUK tada uze TABLI· CU SUDBINA sa Kinguovih grudi i jednog po jednog uh vati u svoju mrežu jedanaest saveznika TIAMAT, pa ih zgazi. On smrvi lobanju TIAMAT svojom toljagom, pa pošto raseče njeno telo na dva dela, on od jednog sagra di nebeski svod, a od drugog napravi prebivalište EA· -ovo, ili Svetski okean. Učinivši to, MARDUK otpoče rad na uređivanju neba i zemlje i svega što je na njima u poretku u kome se i danas nalazi. Pošto mu se bogovi požališe da nema nikoga ko bi ih obožavao i ko bi im prinosio žrtve, MARDUK nakon savetavanja sa drugim bogovima odlu či da stvori čoveka. On predloži da se jedan bog žrtvuje kako bi se ostali mogli osloboditi službe, i bogovi odlu čiše da to bude KINGU, jer je on bio glavni komandant snaga zla koje su se suprotstavile MARDUKU. Odmah zatim KINOU bi uhvaćen, bačen u okove i usmrćen, pa EA od njegove krvi stvori čoveka da bi služio bogovima. Zbog toga čovek u sebi nosi mrlju zla koja ga je oduvek nagonila da čini zlo. Vavilonska priča o stvaranju sveta vrlo jasno go vori da je MARDUK savladao sve glavne vođe pobune protiv bogova, ali da nije u potpunosti uništio sve voj-

-

38


ske zla, pa su ove postojale i dalje da bi mučile, kinjile i nanosile štetu ljudima postalim od čoveka stvorenog od Kinguave zle krvi. Tako M A RDUKOVA pobeda nije bila potpuna i apsolutna jer on nije uništio zlo jednom za svagda. On je obezbedio sebe i ostale bogove, ali je lju de ostavio da služe kao pien zlim duhovima koji su iz begli njegovu srdžbu. Ogroman broj glinenih pločica u velikim svetski m muzejima, koje su ispisane klinastim pismom sa činima i bajanjima protiv davala i zlih duho va, dokazuje da su se Vavilonci mnogo više plašili zlih duhova nego svojih bogova.

39

OPŠTA UPOTREBA AMAJLIJA

od materije koju je izbacio iz svog tela, pa tako na stade prva trijada ili prvo TROJSTVO. Rad na stvaranju ubrzano je nastavljen i nastadoše nebo i zemlja, sunce i zvezde postavljeni su na svoja mesta na nebu, čovek i NUT

ZLI DUHOVI EGIPTA

Književnost Starog Egipta ne pruža nam podro ban izveštaj o stvaranju sveta, ali tekstovi sažeto iznose da je bilo razdoblja u kojima nije postojalo ništa osim mase tamne i nepokretne vode ogromnog i neodrede. nog prostiranja, koja se zvala N u ili NENU. Nju je po krivala gusta tama i bila je prebivalište boga zvanog N E B E RĐER, koji je tu postojao u tečnom obliku, esenci ji ili samo u imenu, kao i vojske stvorenja tifonskih ob ličja zvanih " Mesu Betšu", tj. mrest buntovne zlobe. Bog se posavetavao sa svojim srcem, pa pošto je pose davao magijske moći (heka), on izgovori svoje vlastito ime kao čin ili moćnu reč i odmah zatim prede u stanje postojanja u obliku boga HEPERE, i poče rad na stvara nju. Nepokretne moći zla uznemiriše se zbog njegovog poduhvata i smesta počeše da mu se energično suprot stavljaju. Stvaranje svetla bio je prvi čin stvaranja i bor ba izmedu SETA, personifikacije tame, noći i zla i HER -URA, personifikacije svetlosti, dana i noći, otpoče. Be hu uspostavljeni dan i noć i stvari su tako stajale dugo vremena. H EPERA zatim stvori boga Su i boginju TEF·

-

-

•

Bog Hepera. tj. "Sl\'iHalac", u obličju čoveka ...a glavom bube LIJ I �edj u �vom filnlomskom ili " d u hovnom" čamcu. koji plovi vodama pr;Ji�konskog okeana zvanog Nu ili Nenu. Krewnje čamca izaziviI vcslo

sa

gl:\\'om ja\treoa koje pose-

duje magičnu moć.

žena nastadoše od suza koje su pale iz H E PER INI H oči ju, a životinje, ptice i gmizavci se pojaviše na zemlji. Ta da SET sakupi svoje moći lame i zla i povede rat protiv RAA, boga-Sunca, ali ga ovaj porazi. On onda postavi

41

čudovište APE P u istočni deo neba da bi on i njegovi sa veznici mogli da unište RAA, boga-Sunca i spreče nje. govo pojavljivanje u našem svetu. RA odasla svoje zra ke i vatrene plamenove, rasprši APE POVE saveznike i baci na samog APEPA čini koje ga paralisaše i potpuno onemoćaše. Bog-Sunce se trijumfalno podiže u nebesa

nikada nije odneo potpunu pobedu nad APEPOM i nije uspeo da ga usmrti. Njegovi zli duhovi bili su u moguć nosti da napadaju ljude i povređuju ih duhovno i fizič ki. Uprkos uzvišenom karakteru svoje religije, Egip ćani su smatrali neophodnim da svakodnevno spaljuju APEPOVU voštanu figuru u velikom hramu AMEN-RAA u Tebi, da pri tom izgovaraju brojne čini u nameri da spreče čudovište da poremeti putanju boga-Sunca i zle duhove da na njih štetno utiču svojim delovanjem. Egipćani su prihvatili hrišćanstvo u prvom veku naše ere, ali su zadržali verovanje u zle duhove i delotvor nost amajlija, talismana i magije kao sredstava zaštite protiv nji h ; oni u to veruju i danas. Veći deo savreme nih Egipćana su MUHAMEDANCI, ali iako oni više puta dnevno potvrđuju svoju veru u ALAHOVU svemoćnost, njihov strah od zlih duhova je veoma veliki, pa pribega vaju mnogim oblicima magije da bi zaštitili sebe, svoje porodice, svoje životinje i stoku. ZLI DUHOVI U HRISĆANSKIM ZEMLJAMA

RA, samostvoreni, samoposlojeći i večoi bog-Sunce, koji je prouzroko vao postanak svog materijalnog 'tela izgovaranjem svog sopstvenog tajnog IMENA, koje smrtnik nikad nije upoz nao.

TOT,

um i jezik Raov, bog-Reč kroz čiji su izgovor poslale sve materijalne stvari. On je izumeo pisanje i bio je prvi pisac magijskih i religijskih knjiga, kao i autor čini, bajanja itd.

i nastavi svoju putanju preko neba do večeri, kada ne stade u noćnoj tmini. Ali, kada sledećeg jutra požele da se nanovo uzdigne, on ugleda sve svoje neprijatelje ka ko leže čekajući na njega, jer je APEP povratio snagu i okružio se starim saveznicima, pa je borba sa bogom -Suncem obnovljena i vođena svakoga dana. R A tako

Više hrišćanskih apokrifa sadrže iskaz zasnovan na hebrejskim predanjima napisanim posle ropstva, da je Bog stvorio devet redova anđela koji su podeljeni u tri grupe, tj . : l . Heruvime, Serafime i Prestolja 2. Gos podstva, Sile i Vlasti 3. Poglavarstva, Arhanđele i Anđe le. Egipatska i etiopska crkva smatraju da je M IHAILO, "anđeo Lica", bio glavni zapovednik svih ovih anđela i da su anđeli njegovog reda stvoreni u prvom času šesto ga dana stvaranja, tj. u petak. Međutim, do večeri toga dana stvoren je još jedan red anđela, deseti, i zapoved nik ovoga bio je SATNAEL ili SATANA. Njegov postanak je pratilo stvaranje ADAMA, pa kada je Satana video ve-

42

liku čast koju je BOG podario prvom čoveku, ispunila ga Je srdžba. Nedelju dana kasnije on je prisvojio čast koja pripada Bogu i objavio rat vojskama Svemoćnog. One su bile sastavljene od konjanika, štitonoša, vozara, lučonoša, mačonoša, krstonoša, sekironoša, bakljonoša I praćkara, ukupno oko 4 1 00 000 vatrenih bića. Anđeli izgovoriše svoje borbene pokliče i pripremiše se za bor bu, ali ih Satana napade i natera u bekstvo ; božanske vojske se nanovo okupiše i poleteše, ali ih Satana nate ra u bekstvo po drugi put. Bog posla svojim vojskama Krst svetlosti sa imenima svete Trojice ispisanim na njemu, pa kada Satana i njegovi đavoli ugledaše ovo, snaga ih izdade, oni oslabiše, okrenuše leđa i pobegoše. M I H AILO i anđeli pođoše za njima i oteraše ih u pakao ; mnogi hrišćani veruju da oni još uvek tamo borave. Ni jedan od osnivača velikih svetskih religija nije ni poku šao da uči svoje sledbenike da su Đavo, bilo kojim ime nom se on nazivao, i zli duhovi bili uništeni. U nekim religijskim sistemima Đavo i Bog su smatrani za skoro istovetne, mada suprotne snage, a neki su narodi, kao na primer JAZIDI, i obožavali Đavola. Cak i u Evropi ima mnogo više privrženika satanizma nego što se obič no misli. Um primitivnog čoveka nije bio dovoljno razvi jen da mu omogući da razume priče o borbi između Đavola i Boga, tj . Tame i Zla i Dobra i Svetlosti, kao što je opisano u prethodnim odeljcima, a još manje da ih izmisli. Izgleda da ga je instinkt, pre nego razum, na gonio da upotrebljava amajlije i talismane kao sredstva zaštite u borbi protiv urokljivih očiju i napada zlih du hova, i da ga je on naveo da veruje da stvari koje je izabrao poseduju neku urođenu moć koja ga štiti. Ali, pre daljih razmatranja ovog pitanja, moramo pokušati da pronađemo šta reči "amajlija" i "talisman" zaista

43

OP$TA UPOTREBA AMAJLIJA


ova ih nj ti di re od o em ož m da i uć aj vlj sta po et pr i znače, . i m za Je Ja kO o am zn sa da , ja en ač zn na liž ib pr tačna ili ot up u ov eg nj la ra pi du po ka ve čo og tn bi vo pr sao u um u rebu amajlija. ··AMAJLIJA I TALISMAN··

•

Reč AMAJLIJA (Amulet) potiče od latinske reči AMULETUM koju nalazimo kod Plinija, koji je upotreb ljava da bi označio : ( I ) predmet koji štiti čoveka od ne ke nevolje, (2) medicinski ili profilaktički postupak, (3) supstancu koja se koristi u medicini. On kaže da evrop ska ciklama sprečava sve magijske veštine da se približe mestu na kome je ona zasađena i zbog toga se naziva "amajlijom" (Nat. Hist., xxv, str. l I S) ; takođe kaže da ako se živi slepi miš pronese oko kuće i zakuca za pro zor okrenut naglavce, imaće dejstvo "amajlije" (ibid. xxix, str. 83) ; dugi nazubljeni rogovi skarabeja prikače ni za tela dece imaju svojstva "amajlije" (ibid. xxx, str. 1 30) ; korisno je vezati komad ćilibara bolesnoj deci kao "amajliju" (ibid. xxvii, str. S I ) ; na Istoku ljudi nose jas pis kao "amajliju" (ibid. xxvii, str. 1 l 7) ; u vezi sa upot rebom druge "amajlije", korisnik je trebalo da pljune u mokraću, kao i u desnu cipelu (ibid. xxviii, str. 88); va siliskova krv smatrana je lekom za različite bolesti, kao i za "amajliju" koja će zaštititi čoveka od čini i bajanja (ibid. xxix, str. 66); žučni mehur crnog psa je "amajlija" koja štiti celu kuću ako se odmah očisti ili okadi (xxxi, str. 82). Jedan drevni pisac je smatrao da je "amajlij� " bila ekvivalent za filakterije, a prema drugom, ona Je označavala nešto što je odbijalo UROKUIYE OCI ; izgle da, međutim, da niko nije poznavao tačno značenje ove reči. Neki su povezivali "amajliju" sa pričesnom posu dom zvanom o.!,-"'I, a drugi sa '''!,-!,-o., čvorom ili trakom i

-

45


44

a.I'VAOV, ili skrobom, ali je malo verovatno da će bilo ko

ja od predloženih etimologija osim poslednje biti pri hvaćena. U mnogim knjigama stoji da je reč "amajlija" izvedena od arapske reči himala, za koju leksikograf Oouzi (Oozy) kaže da označava uže kojim je amajlija kačena oko vrata, kao i samu amajliju. Hofler je smat rao da je "amajlija" izvedena od neke etrurske reči ko joj je pripojen latinski sufiks eto. Zeli:'man (Heil und Schutzmittel, Stutgart 1920, str.26) je mišljenja da je "amajlija" izvedena iz starolatinske reči AMOLETUM, tj. "sredstvo za odbranu" i ovo izvođenje mi se čini najbo ljim od predloženih. Nikada nećemo tačno saznati koje je značenje reči "amajlija" pridavao njen tvorac ili oni koji su je prvi upotrebljavali, ili čak PI; .ije, ali jasno je da se ono raz likuje od značenja koje mi danas sa njom povezujemo. Za nas "amajlija" predstavlja predmet obdaren magij skim moćima koji dobrovoljno i neprekidno stavlja te moći u službu onoga koji ga nosi, postavlja u svoju ku ću ili kači za nešto što poseduje, da bi zaštitio sebe i svoje vlasništvo od napada zlih duhova ili urokljivih očiju. Sto se tiče "TALISMANA", izvođenje i značenje ove čudne reči teško je odrediti. Susreće se u arapskom u oblicima tilasm i tillasm, množina talasim, tilasmat i ti lasamat, a koren talisam znači "istaći se kao čarob njak". Međutim, ima malo dokaza da su Arapi pozajmi Ii reč iz grčkog TiA'
da zaštiti i od njega se ne očekuje ništa više. Crtu �oj � razdvaja amajliju od talismana retko � nmećuJu IJ':Idl koji ove stvari smatraju delovima m ehanIzm � Ih magiJe, . i u savremenom dobu upotreba I značenje ova dva predmeta se uglavnom mešaju č� k i kod obrazov�nih ljudi koji su sujeverni. StručnjacI se takođe ne slazu u vezi sa ovim predmetom. BULA, FASCI N U M I FETIŠ

je ime koje su hrišćani dali nekoj vrsti amaj lije u prvim vekovima naše ere; ona prvobitno označa va neki predmet koji je okruglast, naduven Ih nabrekao, npr. mehur, ispupčenje na štitu, metalni klin oble glave, . metalni stub, vrh eksera, zvekIr na vratima ltd. Ova amajlija je pravljena od drveta ili metala i ljudi su je . nosili kao ukras, a mrtvi su sahranjivanI zajedno s njom; po obliku je podsećala na glatku kružnu čauru sa malom alkom na vrhu. Kada je bila napravljena od me tala, na njoj su često bile urezane figure i zapisi ; punje na je nekom supstancom kojoj su pripisivane magijske moći i ta supstanca je zapravo predstavljala amaJhJu. Tako je kompletna Bula bila amajlija koja se nalazila u . svojoj kutiji. Supstanca u kutiji se zvala praebia, bila Je sastavljena od različitih sastojaka z� koje .se verovalo da otklanjaju zlo od onoga ko Je nOSI I osuJećuJu splet ke veštica i čarobnjaka. Hrišćani ( Kopti) iz Ahmima u Gornjem Egiptu vezivali su oko vratova svojih pokojni ka bule koje su u sebi sadržavale prah iz groba sveca, prah od svečevih kostiju, male kosti ili neke druge svete relikvije. . . Grci i Rimljani su često verovali da IzveSni ljUdi imaju moć da pogledom nanesu štetu njihovim bližnji ma, pa čak i da ih ubiju i unište stoku. Grčko BULA

.

.

•

46


/3aCTKa"H" znači ubiti pogledom. Amajlija koja je upotrebljavana protiv urokljivih očiju č.pIJaA!,-"< /3
i obično je imala oblik FALUSA. Pošto su deca naročito bila izložena napadu urokljivih očiju, modeli falusa su im kačeni oko vrata (Varro, De Lingua Lat., vii, str. 97, 1 07). Falus je upotrebljavan i kao kućna amajlija, a postavlja n je u baštama, ispred kovačnica, pa čak i pod bojna kola. Druga imena za amajliju falusa bila su mutonium, scaevola i Satyrica signa; za ostala imena vidi Plinije, Nat. Hist., xix, str. 1 9 . CINUM

FETiŠ

Reč FETIŠ je portugalskog porekla. Neki je izvode iz reči "feiti�o", tj. nešto što je rukom napravljeno, i zbog toga se smatra veštačkim i neprirodnim, da bi kas nije dobila značenje magično ; drugi je izvode iz "fatice ira", tj . "veštica", ili iz "faticaria", tj . "mađija". Reč se, kako dr. Nasau kaže, prvobitno upotrebljavala za amaj lije i talismane, npr. raspeća, krstove, brojanice, slike svetaca, relikvije itd., koje su upotrebljavali rimokato lički domoroci na zapadnoj obali Afrike u XV i XVI ve ku. Sami domorodci su se služili potpuno različitim re čima da bi opisali svoje amajlije i talismane koje su smatrali za "medicinu", jer su lečili bolesti i čuvali od zla. Tako imamo UGri-grin, "Juju", "Vang", "Monda", "Mkisi", "Biang" itd. Religije crnih ljudi sa zapadne obale Afrike i dru gih mesta poznate su pod imenom FETiŠIZAM. Prema nekim putnicima i studentima, domoroci veruju da fetiš sadrži boga ili duha koga sveštenik može čuvati u nje mu i zapovedati mu da izvrši njegovu volju. Ovo glediš te je rezultat pogrešnog shvatanja i prouzrokovano je


47

učenjima hrišćanskih misionara koji nisu razumeli do morodačke poglede na fetiš ili nisu shvatali činjenicu da je on sadržavao jedino MEDICINU. Nema sumnje, kako kaže dr. Zeligman, da postoje dve vrste fetiša, tj . prirodni ili prosti fetiš i veštački fetiš, koji je ili napu njen ili prožet "medicinom", tj. nekom supstancom ko_o ja bi trebalo da poseduje magijska svojstva, a takođe da bude profilaktičnog karaktera. Prosti fetiš približno od govara amajlijama i talismanima, i predmeti koji ih čine su jednostavne prirode, lako se prave i deluju putem urođene moći koja je nastanjena u njima. Oni se obično koriste za potrebe domaćinstva. Veštački fetiš sadrži dve supstance, tj. supstancu koja poseduje magične mo ći i "medicinu", koja je zapravo ekstrakt, esencija ili bit ni sastojak nekog dobro poznatog leka. Izbor magične supstance je vračeva tajna i on sam odlučuje koju će magičnu supstancu i koju "medicinu" pomešati da bi postigao rezultat zahtevan od strane muškarca ili žene koji traže fetiš. Kao i savremeni lekari u Engleskoj i Ev ropi, svaki vrač ima svoje vlastite, posebne metode za spraVljanje fetiša, i u Africi ima specijalista za fetiš kao što u Ulici Harli ima lekara specijalista. Lekovi koje koriste vračevi su u suštini isti kao i oni koji se pominju u egipatskim medicinskim papirusi ma i medicinskim pločicama ispisanim klinastim pis mom, kao i u arapskim i etiopskim knjigama o medici ni. Jedan od najpotpunijih spiskova ovakvih lekova dao je Pechuel-Loesche, koji nabraja: lišće, cveće, sokove, voće, korenje, koru voća i povrća, žbunje, drveće, biljke puzavice, žučni mehur, dlake i izmet leoparda, žučni mehur krokodila, glave zmija, žaba, guštera, kornjača i riba. rakove, škorpione i sve vrste gmizavaca, oči, moz gove, jetre i perje izvesnih ptica ; kožu, dlake, šape i iz met brzih, jakih i hrabrih zveri ; zube, rogove i kosti ;

-

48


smolu, obojenu zemlju, pljuvačku, so, prah crvenog drveta, mleko žena i mokraću devica. Nijedan deo ljud skog tela ili tela svinje ne koristi se kao "medicina" u svrhu fetiša. Supstanca koja poseduje magijske moći može se postaviti na odevne predmete, staviti u novča nik ili torbu ili položiti zbog zaštite na figuru čoveka ili životinj e ; veruje se da će upotrebljena "medicina" biti delotvornija ako u sebi sadrži ličnu snagu samoga vra ča. Predmeti kojima se vrač okružuje ili koje kači na sebe su veoma brojni, među njima se mogu pomenuti : ljušture dagnji, kandže ptica i šape životinja, zubi, rogo vi, perje, uvojci ili pramenovi kose, kožne trake, užad, žice, krpe, torbe, grumenovi zemlje, smola, lišće, voće, tanjiri, zdele, boce, lonci, lanci, korpe, drveni panjevi, trube tkanine, suvarci, kutije, drveni kipovi, metal, kos ti, slonovača, figure majmuna, leoparda, zmija, kroko dila, nilskih konja, slonova, čoveka itd. Mnogi od fetiša na zapadnoj obali Afrike ukrašeni su komadićima ogle dala koji su postavljeni na lice ili na telo s preda ili po zadi, a ponekad ogledala zauzimaju mesto očiju kod ve likih fetiš figura. Ogledala su u ovu zemlju preneli hriš ćanski Evropljani i domoroci su ih odmah povezali sa "magijom belog čoveka" i koristili ih na ovde pomenut način da bi povećali moć sopstvene magije. Nastanak još jednog oblika fetiš figure takođe su, izgleda, prouz rokovali misionari koji su sa sobom doneli slike raspe ća. N a obali Loanga su urođenici pravili ljudske figure od drveta i zabadali eksere u njih dok celo telo ne bude prekriveno iglama i komadićima gvožđa ; jedan takav "fetiš-ekser" koji pominje Zeligman je na glavi imao pričvršćenu krunu od trnja i male priveske-kutije u ko je je stavljana "medicina". Neki stručnjaci smatraju da

l'

.

.


49

je vrač koji je napravio ovakve figure pozajmio ideju o kutijama-privescima od relikvijara rimokatoličkih misi onara. POREKLO I RAZVOJ AMAJLIJA

Amajlije koje su nosili prvobitni muškarci i žene bile su napravljene od prostih prirodnih supstanci i u početku su izabirane jednostavno zbog toga što su im oblici i boje bili neuobičajeni ili zato što je ta supstanca bila nova za njih. Najstarije amajlije bili su predmeti koji su pobudili čove kova interesovanja ili podstakli njegovo čuđenje ili divljenje, i njegova prirodna ljubav prema posedovanju navela ga je da ih učini svojim vlas ništvom i da ih odnese u svoje prebivalište. Među tak vim predmetima bilo je lišće neuobičajenih oblika i bo ja, bobice, orasi, voće, semenke i korenje drveća i bilja ka. Bilo kakvo čudno povrće, npr. korenje mandragore, imalo je za njega veliku privlačnost. Na isti način, on je kamenje neuobičajenih boja i oznaka na njima, ono ko je je prošarano raznobojnim žilicama, npr. mermere, ahate i kamenje koje sadrži pirite ili ima po sebi pruge, spremno uzimao u svoje vlasništvo i nosio u svoje pre bivalište. Kamen koji je prirodno bio probušen, .prvo bitni čovek je visoko cenio i p·rvom čoveku koji je oka čio takav kamen na travku ili traku od kože neke životi nje, pripada čast da je u svet uveo nošenje amajlija. Probušeni kamen podstakao ga je da buši drugo kame nje koje je upotrebljavao kao amajlije i koje je onda mogao da okači n a svoje telo, a zatim je počeo da buši i perle koje su njegove žene do tog vremena pri čvršćivale na grudi uz pomoć blata. U vrlo davnim vremenima svojstva stena soli, stipse i kristala povećavala su pri vlačnost njihove pojave i iskre u njima su mu nejasno 4

Amajlije i talismani

50

•


nagoveštava le da i one poseduju život kao i on. Delovi tela kojima su životinje i gmizavci ubijali svoj pien, ta kođe su privukli njegovu pažnju i stoga su rogovi, kandže, zubi i repovi životinja, kao i koža zmija upot rebljavani kao amajlije u vrlo ranom razdoblju. Nase ljenici morskih obala i jezera bogatih ribom su pravili amajlije od oklopa i delova riba; prsti na rukama i no gama, oči, falusi i kosa ljudskih bića u mnogim zemlja ma su smatrani za moćne amajlije. Predmeti u beloj, plavoj, crvenoj i žutoj boji su češće birani za amajlije od onih čija je boja bila siva, smeđa ili crna. Čim je čo vek naučio da obrađuje metale, napravio je amajlije raznovrsnih oblika, od zlata, srebra, bakra i gvožđa. Ka da je naučio da piše, figure ljudi, životinja, ptica, riba, drveća i biljaka urezane u kamenu ili drvetu, ili nacrta ne na nekoj supstanci koja je služila kao materijal za pi sanje, takođe su upotrebljavane kao amajlije. Najzad su i veliki kameni blokovi, potpuno prekriveni zapisima, piramide, zidovi hodnika i prostorija koji su bili prekri veni stotinama redova teksta, grobnice, ispisani kovčezi i svici papirusa, tomovi svetih spisa, obelisci, ogromne kamene figure itd., smatrani amajlijama i očekivano je da na neki način štite one koji su prouzrokovali njihov nastanak. Nikada nećemo saznati šta je prvobitni čovek oče kivao da amajlije za njega učine ili na koji način je smatrao da one deluju za njegovo dobro, ali je sasvim jasno zbog njihovog broja i varijanti, da nije bilo amaj lije za koju je on smatrao da ga štiti od svih opasnosti. Amajlije možemo podeliti u dve grupe: I .L1CNE i POJEDINACNE i 2. OPSTE. Najvažnije amajlije iz grupe ličnih su one koje su štitile čoveka od bolesti i zaraze, čuvale i uvećavale njegovu prirodnu snagu i polnu spo sobnost, posebno kod stvaranja dece. Još jedna važna


•

51

grupa sastoji se od onih koje su štitile trudnu ženu, ču vale je od pobačaja, donosile joj lak porođaj i potpun i normalan dotok mleka kada su dojile decu. Muško dete su štitile amajlije okačene oko vrata ili sakrivene u ne kom delu njegove odeće, a žensko amajlije postavljene ili vezane za različite delove tela. Od posebnih opasnos ti, npr. kuge, zaraze, sunčanice, smrti od groma, napada divljih zveri, uboda škorpija, ujeda zmije, rana zadobi jenih u borbi, davljenja itd., trebalo se čuvati posebnim amajlijama. Mornar je nosio amajlije da bi ga sačuvale od brodoloma i smrti od morskih čudovišta, poslovni čovek se oslanjao na amajlije da bi mu donele uspeh u trgovini, a vodič karavana je u amajlijama video zaštitu za sebe, svoje mule ili kamile. Usevi seljaka štićeni su amajlijama zakopanim u zemlju ili okačenim iznad njih. Amajlije su takođe kačene za rogove ili čela istak nutih životinja u stadu, a amajlijski znaci su označavali izvesne primerke ovaca da bi zaplašili ptice grabljivice. Bilo je neophodno da svaka amajlija bude dovoljno moćna kako bi nadvladala urokljive oči i sve napade zlih duhova koji su smatrani za uzročnike bolesti, zara za, nesrećnih slučajeva, nesreća i propasti. Među OP5TE AMAJLIJE mogu se uključiti one koje su sakriva,ne u zidovima kuća ili ispod njih i one koje su postavljane na ulazima u sela i neke njihove delove . Prvobitni čovek je moć amajlija procenjivao po rezulta tima koje su one postizale. Ako bi, pošto je usvojio neki predmet kao amajliju, njegovi poslovi napredovali i zdravstveno stanje bilo dobro, njegova vera u amajliju bi se povećavala, on bi je smatrao za drago ce n posed, a susedi bi mu čestitali na sreći. Ali, ako njegovi poslovi ne bi napredovali i ako bi ga snašla nevolja, njegova ve ra u amajliju bi prestala i on bi je zamenio drugom. Amajlije su mogle biti izgubljene ili ukradene i u tak-

•

"

52


vim slučajevima bi one izgubile svoje dobrotvorne moći ili bi ih uskratile svojim nalazačima ili novim vlasnici ma. Zašto su izvesni predmeti birani za amajlije, u ne kim slučaje vima je potpuno jasno, ali u nekim razloge možemo samo nagađati. Tako je čovek nosio kandže i zube lav�lVa, tigrova i drugih divljih i moćnih životinja zato što Je verovao da će oni povećati njegovu snagu pri saviađivanju divljih zveri i ljudskih neprijatelja. On je smatrao da će perje ptica povećati brzinu njegovih po kreta, hitrost � �apadu �� čoveka i zveri i pooštriti nje . . gov vid . A� aJlIJ � od zmijske kože bi povećala njegovo lukavstvo I veštmu. Neke amajlije mogu biti opisane ka� HO MEOPATSKE, jer je "medicina" napravljena od biljaka I cveća žut e boje i voda u kojoj je bil o oprano žuto kamenje davan � pacijentima koji pate od žutice, . d?k J e 7rveno k�menJe nošeno da bi zaustavilo krvavije . nja, Izlive krvi I prekomerno krvavljenje iz rana. Dru gim rečima, verovalo se da postoji neka bliska veza ili odnos između žut e biljke ili kamena i žute boje tel a za raženog žuticom. Na sličan način su se povezivali krv i crvena boja kamena itd. Učeni antropolozi su da li razli �ita objašnjenja upotrebe homeopatskih i drugih amaj liJ a od strane divljaka i polucivilizovanih naroda ali ni ' jednim od njih ne može se objasniti upotreba sVi h vrsta amajlija, a više je nego verovatno da su sva on a netač na. Istina je, izgleda, da je prvobitni čovek verovao da je svaki !'redmet koji je on koristio kao amajliju pose dovao, blio kao svoje prirodno svojstvo ili usled dejstva neko � natpnrodnog duha koji se sjedinio sa njim, moć �oJa Je �a njega bila nevidljiva. Upravo je ta moć, koja . sve, kako živo tako i neživo, pretvarala Je prozImala svaki predmet u amajliju i kao takav, on je postajao


53

vredno vlasništvo. Ovu moć je, da tako kažemo, dovela u stanje aktivnosti ili delovanja osoba koja ju je nosila, pa je ona potom izvršavala njenu želju i volju. Amajlija nije više bila pasivna materija već dejstvujuća sila. Ovu silu ili moć Malinežani i Polinežani zovu "Mana", i naj veći autoritet za magiju i religiju na području Pacifika, poštovani R. H. Kodrington, ovako je opisuje: "Mana je na neki način natprirodna moć ili uticaj ; ona nije fi zička, ali se ispoljava putem fizičke sile ili bilo koje vrste moći ili odlike koju čovek poseduje. Mana nije ni na šta ograničena i može se nalaziti gotovo u svemu. Nju poseduju duhovi, bili oni duše oslobođene tela ili natprirodna bića, i mogu je prenositi. Ona u suštini pri pada ličnostima koje je stvaraju, iako može delovati i preko medijuma vode, kamena ili kosti." ( The MeJane sians, Oksford, 1 89 1 , str. 1 1 9). Ona deluje da bi uticala na sve što je iznad moći običnog čoveka, izvan uobiča jenog prirodnog procesa, prisutna je u atmosferi života, vezuje se za osobe i stvari i ispoljava se rezultatima koji se mogu pripisati jedino njenom dejstvu. L:arobnjaci, lekari, predskazivači vremena, proroci, predviđači, sne vači i sl. svuda po ostrvima rade uz pomoć ove moći (ibid. str. 1 92). "Mana je stvar preko koje deluje magi ja; ona nije sam trik već moć pomoću koje vrač izvodi trik" (E. Clodd, Magic in Names, London, 1 920, str. 3). S praktične tačke gledišta, Mana se može upotreb ljavati u svrhe dobra ili zla, a lekoviti preparati i otrov takođe se smatraju Manom. Ukratko, svako opštenje sa nevidljivim i okul!nim, bilo ono dozvoljeno ili ne, uk· ljučuje Manu. Sto se tiče značenja koje se Mani pripisu je sa naučne tačke gledišta, dr. R. R. Mare! (Marett) kaže : "Nema razloga da se u opšte svrhe komparativne nauke Manom ne obuhvate svi slučajevi magijsko-reli giozne dejstve nosti, bilo da se ta dejstvenost shvata kao

54


automatska ili izvedena, tj. da potiče neposredno iz pri rode svete osobe ili stvari, ili se ispoljava posredno jer ju je utvara ili duh prenela na osobu ili stvar koja je u pitanju" (Hastings' EncycJopaedia, vol. viii, str. 377). Možemo tako reći da se za svaku dejstvujuću amajliju verovalo da poseduje Manu, da je imala uzvratno dej stvo na Manu i volju ili želju njenog vlasnika. To vero vanje, formulisano ili ne, podstaklo je čoveka da se u svim dobima oslanja na amajlije zbog pomoći i zaštite. Ono je bilo posledica ljudskog straha od nevidljivih zlih duhova i njihovih dela, kao i od urokljivih očiju. Taj strah je u nekim zemljama i danas podjednako stva ran i jak kao što je bio u prvobitnim vremenima. Možemo biti uvereni da je vrač ili čarobnjak, čim je uvideo da su njegovim bližnjima bile potrebne amaj . ilje, brzo pronašao sredstva da im udovolji i nije štedeo truda da im objasni da je samo on bio u mogućnosti da ih snabde "pravim" amajlijama, tj. onim koje su sadržavale Manu, pa su stoga mogle da ispune njihove želje. Tvrdio je da je on sam bio ispunjen Manom koju su u njega ulili duhovi predaka, da je mogao da razgo vara sa svim vrstama duhova, dobrim i zlim, i da je po znavao njihovu volju i mogao da utiče na njihove po stupke. Pored toga, tvrdio je da poseduje posebno zna nje o različitim prirodnim predmetima koji u sebi sadrže Manu i da tu Manu može da poveže sa Manom koja je u njemu. Kada bi vrač ili čarobnjak umro, nje gov naslednik ili kolege su proglašavali da se magija mogla izvoditi ne samo delovima njegovog tela već ta kođe i delovima odeće i vlasništva, pa čak i uz pomoć zemlje ili prašine sa mesta na kome je ovaj sahranjen. U stvari, svaki predmet koji je sa njim bio povezan pose dovao je Manu i bio je mOĆna amajlija. Zbog ovog ve . rovanJa, vozar sa Nila u Nubiji vezuje vreću prašine iz

•

Kubah Idriza za pramac svog broda da bi ga spasao od ·· brodoloma na Trećem kataraktu. Nestorijanski vodiči karavana u Mosulu i njegovoj okolini nose sa sobom prašinu sa groba Raban Hormizda u AI-Košu,a lakovi ti traže .zaštitu u prašini sa groba Mar Mataija. Persijski muslimani nose prašinu iz grobova svojih svetaca u Karbali, a Arapi prave amajlije od prašine sa groba proroka Muhameda. Kult relikvija svetaca potiče od ve rovanja da su njihova tela, živa ili mrtva, posedovala Manu. U srednjem veku ljudi su izgleda najmanje vodi li računa o tome da li su amajlije bile prave ili "lažne". Ovo je dokazao Zeligman koji izjavljuj e (op. cit. str. 49) da je Hristov prepucijum pokazivan u Rimu, Sarou, Antverpenu, Parizu, Brižu, Bolonji, Besansonu, Nansi ju, Mecu, Le Piju, Konkeu, Hildeshajmu i Kalkuti, i po štovan kao prava relikvija. Mana koja je prirodno postojala u predmetima koji su izabirani za amajlije bila je, da tako kažemo, uvećavana i "učvršćivana" formulama i činima koje je vrač izgovarao nad njima. Drugim rečima, sama čin je bila Mana i ako pre njenog izgovaranja predmeti nisu sadržali Manu u sebi, od trenutka kada su reči izgova rane, oni su postali "delujuće" amajlije. Reči kao što su krv, kosa i pljuvačka sadržavale su Manu, a bez izgova ranja form ule ili čini nijedna "medicina" nije imala, niti je mogla imati bilo kakvo dobro ili bar ne potpuno dej stvo. Kada je sveštenik, tokom vremena, zamenio vrača, molitva je zamenila čini. Cin je bila naredba, a molitva preklinjanje. Možemo da prihvatimo da su čini preno šene usmeno sa jedne generacije čarobnjaka na drugu tokom mnogih vekova, pa čak i kad je čovek naučio veštinu pisanja, konzervativni vrač se držao metoda svojih prethodnika i odbijao da upotrebi novi pronala zak. Najzad je, međutim, shvatio da su pisana slova či-

56



nila njegove čini trajnim, pa je nastala ispisana amajlija ili "Z AP IS" , kako se često zove. Sumeri, Vavilonci i Asirci su ispisivali svoje čini na pločicama od gline koje su često pečene u pe ći; Egipćani su ih pisali na papirusima, pločnjacima od krečnjaka, crepovima, figurama od drveta, kamena i voska i urezivali ih na drvene pločice i velike kamene stele, npr. Meternihovu ste lu. Jevreji su ih pisali na per gamentu, a u srednjem veku na papiru i zdelama od te rak ote ; gnostici i Grci su ih urezivali na poludragom kamenj u ; Persijanci i Arapi' su ih urezivali na pločica ma od ahata, oniksa, kornaiina i škriljca i pisali ih na koži nerođene gazele, kao i na pergamentu i papiru ; Ja panci su ih utiskivali u drvetu ; Kinezi su ih pis ali na svilenom papiru ; Ind usi su ih ispisivali na bakarnim pločicama i pisali na palminom lišću i kori. Prepisi ma gijskih tekstova su danas umnoženi uz pomoć štampe i obični trgovački papir je zamenio pergament, drvo, pal mino lišće i koru. MASTILO koje su upotrebljavali stari pisci magij skih formula bil o je uglavnom crno ili crveno. U pri mercima egipatske Knjige mrtvih koji su pisani hijerog lifima, pouke koje se odnose na izvođenje obreda i sve čanosti, a koje slede neka poglavlja, uobičajeno se zovu "obredna uputstva" i pisane su crvenim ma sti lom . U Knjizi svrgnuća Apepa propisano je da se ime ovog ču dovišta piše zelenim mastilom.

57

AMAJLIJSKE KUTIJE

U mnogim zemljama vlasnik amajlije nosi svoju . dragocenost u kutiji napravljenoj od plemen.'tog metala _ NJe ili u maloj torbi od svile, pamuka, tkamne Ih koze. gova zamisao je da je prvenstveno zaštiti od oštećenja ili prijanja, a zatim da je drži daleko od pogled� zhh duhova muškaraca i žena koji imaju urokljive oČI. IstI je sluč ;j kada se .k 1jiga i koja u sebi sadrži magijske ili svete spise smatra amajlijom. Egipćanin Je stavljao pa pirus Knjige mrtvih u oslikanu drvenu figuru boga OZI risa, i kratki odlomak iz nje u drvena postolja figure PTAH-SEKER-AsARA. Kada su zlatne figure bogova no šene kao privesci, stavljane su u kutije od srebra iIi ne: kog drugog metala. Odlomci iz Kurana koJI su plsam . . . na dugim tabacima papira i kOJe su PersIJanke nOSile kao priveske na svojim ogrlicama, stavljane su u dugu ljaste srebrne kutije ispisane amajlijskim tekstovima. Arapi i Persijanci, bilo nomadi ili stanovmcl sela .' gra . dova, uvek svoje Kurane čuvaju u kutIjama od kOJih su neke ukrašene draguljima, dok Abisinac uvija svoj Psal tir, svoju Knjigu Bogorodičinih čuda i amajlije u mnogo debelih komada kože. . .. . . Savremeni orijentalni stručnjacI za amaJhJe name ću svojim klijentima potrebu za posedo�anjem mno g�h . amajlija jer, prema njima, jedna amaJhJa može ŠtItiti svog vlasnika samo od jedne opasnosti. Za izvesn� vrste amajlija neophodno je da uvek budu u dodiru sa . kožom i treba ih nositi samo na onim delovima tela na kojima je to omogućeno. One se mogu postaviti � a gla vu ili čelo pričvrstiti za uši ili prikačiti za ogrhce I ukra se koji le Že na grudima ili su uzicama pričvršćeni preko pupka ili polnih organa. Mogu se vezati �� gornji d�o . leve ruke, za ručni zglob, na osnovI kičme Ih za nogu IS-

Arapi su prepisivali neke sur e iz Kurana na ravnim kostima ovaca i volova, i njihovi lepi primerci, sa čitljivim arapskim natpisima na sebi, čuvaju se II Britanskom muzeju (u Odelj enju orijentalnih ru kopisa). •

,

58

•


pod kolena. Amajlije opštijeg karaktera mogu se nositi u turbanu, pričvrstiti za tarbuš ili šešir kod Evropljana, nositi u džepu ili pričvrstiti iglom za neki deo odeće u blizini srca. Poslednja vrsta se može uspešno koristiti za zaštitu kuće ili neke posebne prostorije u njoj ako se okači na zidove. Ako se one vežu za krevet bolesnog čo veka ili postave na neko mesto gde ih on može videti, one će mu doneti ozdravljenje. Za bolesnika je dobro da popije vodu u koju su one umočene ili u kojoj su op rane. Zavezane za kolac koji stoji u voćnjaku, poveća vaju prinos voća ili rast drveća i štite voće od ptica, šte točina, gusenica ; ako se motka sa amajlijom priveza nom za nju ostavi na polju na kom raste pšenica, ona će dobro roditi. Da bi zaštitio rogatu stoku, veži amajlije za rogove ili ih pričvrsti u udubljenja izbušena u rogovi ma; da bi zaštitio koze, ovce i svinje, veži amajlije za glave ili za deo tela na kome se rep spaja sa zadnjicom. Amajlije koje treba da odvrate urokljive oči od životi nja ili dece moraju biti velike i napravljene od neke svetle supstance ili obojene sveti o m bojom. U bazarima Kaira i Tantaha velike grnčarske perle, prekrivene pla vom ostaklicom prečnika celog santimetra, obično su prodavane ljudima iz karavana koji su od njih pravili niske i vezivali ih za čela svojih kamila pre nego što bi krenuli na put kroz pustinju. Domoroci su verovali da će zlobni pogledi urokljivih očiju biti njima privučeni i tako odvraćeni od životinj a ; trake od crvene i zelene tkanine i komadići poliranog mesinga često su korišće ni kao amajlije radi zaštite od urokljivih očiju umesto plavih perli. Gotovo je sigurno da su mesingani pred meti i ornamenti koji ukrašavaju opremu upregnutih konja i ždrebaca kao i veliki mesingani rogovi koji se uzdižu sa njihovih ulara prvobitno bili namenjeni da zaštite životinju od pogleda urokljivih očiju. Ova činje-


59

nica je, međutim, bila zaboravljena i amajlije su se pre tvorile u čiste ukrase. Slično tome, duge rese i kićanke koje se danas na Istoku pričvršćuju kao ukrasi za bisage predstavljaju duge upletene remene od kože koji su se vezivali za bisage da bi zvuk njihovog udaranj a tokom galopa plašio zle duhove. U ovim, kao i mnogim dru gim slučajevima, pravo značenje ukrasa je zaboravlje no. LA2:NE AMAJLIJE

Iz prirode predmeta sledi da je u zemljama u ko jim svi žele da poseduju amajliju ove ili one vrste, ili vi še amajlija, vraču često teško da izađe u susret svim za htevima koji su mu postavljeni. U tim trenucima, pseu do-vrač vidi svoju priliku pa pravi i prodaje ono što domoroci nazivaju "mrtvim" amajlijama. Sirom Istoka uobičajene su lažne amajlije. U Persiji i Iraku nailazi mo na lažne pečate-cilindre i izgravirano kamenje, ispi sane zdele za proricanje, pločice i reljefe, a u Egiptu se lažni skarabeji, prstenje, figure, nakit, drago kamenje, papirusi itd. prave i prodaju, kako domorocima, tako i putnicima tokom poslednjih 1 5 0 godina. Za vreme Mahdi pobune u Sudanu, hiljade vojnika je kupilo amajlije koje su navodno sadržavale magijske tekstove iz Kurana i magijske molitve za koje su verovali da će ih zaštititi i doneti im pobedu. Pisac je video mnoge od njihovih kožnih kutija koje su bile pr� � ečene i .one ni� u sadržavale ništa osim pažljivo presavlJemh nelsplsamh listova papira obmotanih tabakom na kome je pisalo "Bismilah", tj. "u ime Boga". Abisinski seljak je takođe često varan na isti način. U vezi sa amajlijama mogu se pomenuti nizovi predmeta, poznatih kao "MASKOTE" , koji se smatraju

•

60


za nosio ce sreće. Ova reč se takođe primenjuje za muš . karce I zene za kOje se pretpostavlja da su srećni i da . drugim ljudima donose sreću ; ona je izvedena iz fran cuskog mascotte i verovatno je srodna sa provansa 1skim masco, "veštica". Ušla je u opštu upotrebu preko Andrausove komične opere zvane "La Mascotte" u ko' joj nalazimo: Un jour, le diable, ivre d'orgueil : Choisit dans sa grande chaudiere Des demons qU'avaient I'mauvais oeil Et les envoya sur la terre ! Mais le bon Dieu, not' protecteur Quand il I'apprit, creant de suite Des anges qui portaient bonheur, Chez nous les envoya bien vite ! Ces envoyes du paradis. Sont des mascottes, mes amis, Heureux celui que le ciel dote D' une mascotte ! (Naveo Zeligman, op. cit. str. 30) . Skoro svaki veći automobil snabdeven je masko tom pnčvršćenom za poklopac hladnjaka i skoro svaka slavna vojska ima svoju maskotu, jarca, medveda itd. Me �vedlć. Tedi je takođe smatran za nosioca sreće. Prvi put je prOIzveden u američkoj fabrici igračaka i nazvan je "Tedi" u čast Ruzvelta, tadašnjeg predsednika Ame. nčke Republike.

POG LA VLJ E I I .

ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE I TALISMANI

U svim razdobljima svoje istorije Arapi su nosili amajlije i talismane da bi sebe, svoju stoku i svoje kuće zaštitili od napada zlih duhova, a posebno od urokljivih očiju. Amajlije prvobitnih Arabljana, tj. onih koji su živeli pre nove ere, bile su napravljene od kamena, drveta i verovatno kosti, i po nekim obaveštenjima o njima, izgleda da po njima ništa nije pisano. Paganski Arabljani koji su živeli tokom prvih šest vekova naše ere sledili su primer svojih prethodnika i nosili su i služili se mnogim vrstama amajlija i talismana, ali su sa njima povezivali ideje koje su preuzeli iz hebrejskih, egipatskih i gnostičkih spisa. Sam Muhamed je odobrio takvu vrstu pozajmljivanja, pa je u Kuran i na njegove sledbenike prešla priča o Solomunu kao o čarobnjaku i verovanje u magična imena Alaha. Najjednostavniji oblik amajlije koju Arapi i Persi· janci danas nose sastoji se od lista papira na kome je napisana kratka molitva, čin, stih iz Kurana, magično ime ili imena. Zapis mora ispisati neki sveti čovek crnim mastilom na materijalu koji on izabere. Stanovni· ci Kaira i ostali više vole da zapis bude ispisan masti·

62

TABLA l


lom napravljenim u Francuskoj ili Engleskoj jer ono dublje "nagriza" papir. Domorodačko mastilo (ugljen sa vodom ili spaljena ovčija vuna sa vodom) lako se spi ra sa papira. Kada je ispisano na papiru za koj i se veru je da je stekao magijska svojstva koja domorodac do dana današnjeg povezuje sa pisanjem, on se savija i ču va u kutiji od kartona ili jeftine kože. Za kutiju se pri čvršćuje uzica koja je vezana oko leve ruke ili okačena oko vrata. Imućni ljudi i ljudi na položaju daju da im se magijski tekstovi, pa čak i sure iz Kurana ispišu na koži gazele, po mogućstvu nerođene. U tim slučajevima amajlija se umotava i nosi u metalnoj cevi obično na pravljenoj od srebra. Deo veoma složene amajlije napi san na koži nerođenog deteta reprodukovan je na tabli l, br. l ; original je u mom vlasništvu. Gornji kraj je osli kan svetlim bojama u stilu s početka XIX veka. Odeljci teksta su sure iz Kurana napisane crvenom i crnom bo jom sa naslovima u plavoj boji. Br. 2 na istoj tabli je reprodukcija iz prvog dela papirnate amajlije koja je bi la uvijena i nošena u srebrnoj kutiji. Ova amajlija je, su deći po papiru, bila ispisana u Persiji u drugoj polovini XVI I veka. I ako je mala, rukopis je vrio jasan, a cvetni ukrasi S\l veoma uspešno izvedeni. Mirza Kan, persijski diplomata, koji je nekoliko godina boravio u Londonu i od koga sam kupio obe amajlije, rekao je da nikada nije video lepši primerak amajlijske kaligrafije. Amajlijski tekstovi ili talismani nekada su pisani na tankim komadima olova koje je bilo uvijeno i noše no u metalnim kutijama, ali su takvi primerci vrlo retki. Delovi ovih amajlija pronalaženi su u ruševinama Vavi lona sa tankim listićima olova ispisanim na grčkom. Kutije u kojima devojke i žene nose svoje amajlije često su vrlo složene prirode. Dobar i karakterističan primer nalazi se na tabli II. Ovde imamo srebrnu amaj-

Br l . Amajlija napravljena od kože nero đenog deteta,

Br.2. Amajlija od papira.

,

•

64

TABLA II


lijsku kutiju čija je spoljašnjost prekrivena tekstovima iz Kurana i dugi lanac kojim je ona kačena oko vrata. Vlasnik kutije je izvadio amajliju i čuvao je kao sred stvo za zaštitu, ali je kutiju rado prodao! Na tabli I I I nalazi se ogrlica sa dva reda ukrasa. U gornjem redu su 12 izdubljenih srebrnih pločica spojenih alkama od ko jih svaka sadrži komadić papira na kome je napisano magično ime. Donji red se sastoji od 1 2 malih srebrnih kutija zašiljenih na oba kraja koje su alkama prikačene za 1 2 gornjih pločica i imaju srebrne priveske, neke po dva, a neke po tri. Svaka cev je prvobitno sadržavala mali smotuljak papira ispisan stihovima iz Kurana. a svaki smotuljak je trebalo da pruži zaštitu vlasnici to kom jednog meseca. Pošto je u ogrlici bilo 1 2 smotulja ka, ona je bila zaštićena tokom cele godine. Zapisi koji su do danas pronađeni na arapskim amajlijama mogu se podeliti na dve grupe: ( l ) oni koji su sastavljeni od slova pozajmljenih od Hebreja, Egip ćana i gnostika, čije su fonetske vrednosti i značenja ne poznata. Njihovi primerci su sledeći :

Obe su date

II

prepisu svojeručno pisane knjige Al-Bunija, iz koje ih je naveo : Dute (Doutte) , str. 155 i 158.

(2) zapisi koji se sastoje od nepoznatih oznaka ili slova, nizova slova neke nepoznate azbuke, redova figura ili brojeva, magičnih imena, imena planeta, imena dana u nedelji, imena anđela, đavola, nemani itd., imena boga i sura iz Kurana. Primer amajlije na kojoj su zastuplje ne obe vrste zapisa dao je Dute (Doutt6) u delu Magija

Srebrne amajlijske korice ispisane sa abc strane nizom kratkih tekstova iz Ku rana. (Iz Bagdada. XVII vek) 5


TABLA III


66

i religija u Severnoj Africi (Magie et Religion dans rAf rique du Nord, Algiers, 1908, str. 1 54). Ona je poznata kao " SEDAM PECATA" i pojavljuj e se u obliku pravo uga onika koji sadrži 7 x 7 kvadrata uređenih u sedam redo va, a svaki red u sebi ima sedam znakova, slova ili ime na. U prvom redu su sledećih sedam znakova : ·

III

li ll

�

. .

� .

•

.

-

, i to je oblik za

koji se kaže da je bio urezan u l ežištu prstena kralja So lomuna. Pentagram je, međutim, mnogo vekova stariji od heksagrama jer su njegovi crteži pronađeni na grn čariji iz starih vavilonskih gradova. Pentagram i šest drugih znakova u prvom redu su Sedam pečata amajlije i oni predstavljaju Imena ili simbole Boga. DRUGI red sadrži sedam slova arapske azbuke, tj . F, G, Š, T, ZA, H i Z. To su sedam slova koja se ne po jaVljuju u sedam redova prve sure iz Kurana i njima po činju sedam Božijih imena koja se nalaze u TREĆEM redu amajlije: Fard, Gabar, Šakur, Tabit, Zair, Habir, Zaki. C ETVRTl red sadrži imena sedam anđela, tj. Ruk jail, Gabriel, Samsamail, Mihael, Sarfjail, Anjail i Kas fjai!. Imena svih ovih anđela, ili pre Arhanđela, su heb rejskog porekla. PETI red sadrži imena sedam plemenskih kraljeva: Mudhib, Mara(?), Ahmar, Buskan, Šamuraš, Ibjad i Mimum. Ova imena su arapskog porekla, a neka od njih, izgleda, opisuju spoljnji izgled kraljeva, npr. Beli, Zlatni, Crveni, Sjajni.

•

E

PRVI od ovih predstavlja dobro poznati pentagram koji se često meša sa heksagramom

-

� •

.

•

•

•

I 69

ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE 68


red se sastoji od brojeva dana u nedelji, prvi, drugi itd., a SEDMI red daje imena pet planeta Marsa, Merkura, Jupitera, Venere, Saturna, kao i Sunca i Meseca. Tako vidimo da se verovalo da amajlija Se dam pečata nosi sa sobom zaštitu Boga, bilo kojim ime nom on bio nazvan, arhanđela, kraljeva duhova, Jina i Jana, pet planeta sa Suncem i Mesecom, dana u nedelji i sedam slova. U stvari, verovalo se da nosioca amajlije štiti Bog i Njegovo stvaranje uopšte. Sedam slova, od kojih je svako napisano sedam puta, uređenih u sedam redova koji sadrže 49 kvadrata, takođe čine moćnu amajliju. Onaj koji nosi amajliju je još više zaštićen ako se ona napišu na nekom delu njegovog tela, što izgleda ukazuje na to da su figure i znakovi koje su ljudi tetovi rali na svojim telima nosili sa sobom magičnu zaštitu. "Plemenske oznake" koje se danas vide na licima Ara pa verovatno podsećaju na amajlijske znakove ili ime na. Grupe SLOVA azbuke predstavljaju istaknuti deo amajlijskih zapisa. Nekadašnji čarobnjaci su ih uređi vali u poredak koji nije nužno bio alfabetski; nekima od njih oni su određivali značenja i simboliku, ali zna čenja drugih su smatrali nepojmljivim za ljudsko razu mevanje. Dvadeset osam slova bilo je neposredno pove zano sa 28 Mesečevih položaja, sa nebeskim telima i znakovima zodijaka i dekanima. Slova su za rane Heb reje predstavljala suštinu stvari i kao što je Dute prime tio (op. cit. str. 1 72), Rimljani su celokupno ljudsko znanje opisali kao "slova" koristeći reč na način na koji su narodi sa Severa koristili "rune". Arapi su, kao i Hebreji, nekim slovima pripisivali veće moći u odnosu na druga i odgovarajuće znanje o njihovoj upotrebi ob razovalo je posebnu granu učenja magije. Svako slovo Š ESTI

_

je imalo svoje posebne moći i moglo se razviti u šaru koja bi sama po sebi predstavljala moćnu amajliju. Moći SLOVA su blisko povezivane sa B,ROJ EVIMA jer svako slovo u arapskoj azbuci ima svoju brojnu Bog. Br. 2 je važan jer je u Kuranu re vrednost. Br. I čeno "J od svih stvari po par stvaramo" (sura li, stih 49) (tj. muško i žensko, nebo i zemlju, Sunce i Mesec, svetlo i tamu, ravnice i planine, leto i zimu, slatko i gorko, DlA LAL UD-DIN). Br. 3 je značajan. Br. 4 je vrlo znača jan jer postoje 4 arhanđela, 4 glavna đavola, 4 elemen ta, 4 godišnja doba, 4 strane sveta i amajlija mora biti četvorougaona. Br. 5 je oduvek imao posebno značenje, verovatno značenje potpunosti. Arapi se mole 5 puta dnevno, imaju 5 glavnih načela i 5 stubova svoje religi je. Br. 6 nema neki poseban značaj. Br. 7 igra istaknutu ulogu u arapskoj magiji. O amajliji Sedam pečata već je bilo reči. Bog je stvorio 7 nebesa, 7 zemalja, 7 mora, 7 paklova i 7 vratnica, 7 delova tela upotrebljenih u mo litvenim svečanostima, 7 životnih doba, 7 klima, 7 dana u nedelji, 7 proroka koji predsedavaju 7 dana u nedelji, tj. Mojsije, Isus, David, Solomun, Jakov, Adam i Muha med. Br. 8 je deljiv sa važnim brojevima 2 i 4. Br. 9 = 8 + l i 3 x 3, a 3 je posebno magičan broj. Brojevi l O, 1 2, 40, 50, 1 00, 1 1 0 i 1 000 imaju svoje magične moći koje se povećavaju kada im se doda ili oduzme I . =

-l 9 :2 :3

S

5 l

7

6

Pošto slova poseduju magične moći i imaju brojne vrednosti, amajlijski zapisi se mogu sastaviti samo slo vima ili samo brojevima; i slova i cifre su često uređeni u redove od kojih svaki sadrži 3 ili 4 slova ili cifre, a tri ili četiri reda obrazuju MAGleNI KVADRAT. Ovde se na-

70


lazi prost kvadrat koji je naveo Dute, sa brojevima od I do 9. Bi lo da se on i sabiraju horizontalno, vertikalno ili dijagonalno, zbir će uvek biti 1 5. Primer četvororednog kvadrata u kome svaki red sadrži 4 broja je dat ov de ;

9

-

7

6

11

10 - 8

-

5

-

-

16 i 2 -

12

--

o

'

13

-

brojevi su od I do 1 6. Bi lo da se oni sabiraju ve rtikalno, horizontalno ili dijagonalno, zb ir je uvek 34 . O d sastav ljača ovakvih kvadrata zahtevalo se prilično zn anje arit metike i izgleda da je ono formirala osnove ar apske na uke o matematici. Arapi su smatrali da su magičn e mo ći �ekih od 28 slova bi le veće od moći drug ih ; tako je Ailf, prvo slovo arapske azbuke takode i prvo slovo Imena Alah, a pošto je njegova brojna vrednost bi la je dan, taj broj je predstavljao A1aha, Jednog Bo ga. Im en a Boga, arhandela itd . mogla su se napisati slovim a ili nji hovim brojnim vrednostima koje su obrazovale im en a i u oba oblika on a su predstavljala zaštitni amaj lijski z� . pIS. M no ge amajlije sadrže hebrejska imena za Boga i arhandele, ali im en a za koja su Arapi verovali da pose duju najveću magičnu m oć su imena Božij ih at ributa. Naziv ALAH, čije je značenje nepoznato, nazv an je "I s mu az-Za!" , tj. "osnovno im e" i ovi atributi su poznati kao "Asmau as-Sifat". Aludirajući na njih, pr orok M u hamed ih je opisivao kao "A I-Asmau al-h usna", tj. "najlepša im en a" (Kuran, su ra vii, stih 17 9) i on a su do danas poznata kao "najlepša ili odlična imen a Božija". Abu Huraira je govorio da je "B ožijih imen a bi lo 99 i

ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE

71

da će onaj koji ih izgovara ući u Raj". Komentatori kažu da Muhamed nije imao nameru da ograniči broj Božijih imena na 99 i da je sve što je on želeo da pravo verni muslimani čine bilo da izgovaraju svakodnevno ovoliko imena. Spiskovi imena koja su tradicionalisti dali se ne poklapaju. Neki spiskovi počinju imenom Alah, a drugi se njime završavaju, neki počinju sa AI: -Ahad tj. "Jedan", a drugi se ovim završavaju. SledeĆI spisak od 99 imena je Tirmidijev (Tirmidhi, vidi Dute, op. cit. str. 200) i Hjuz (Hughes, Dict. Is/am, str. 1 4 1 ) : Milostivi I . Ar-Rahman 2. Ar-Rahim Samilosni 3. AI-Malik Kralj Sveti 4. A1-Kudus 5 . As-Salam Mir Verni 6. AI-Mumin 7. AI-Muhaimin Zaštitnik 8. AI-Aziz Moćnik 9. A1-Džabar Ispravitelj 1 0. AI-Mutakabir Veliki Tvorac I I . AI-Hali k Stvaralac 1 2. AI-Bari Graditelj 1 3 . AI-Musavir 1 4. A1-Gafar Praštalac Vladalac 1 5 . AI-Kahar Podarilac 1 6. AI-Vahab Snabdevač 1 7. A1-Razak 1 8 . AI-Fatah Otvorilac Poznavalac 19. AI-Alim Sprečitelj 20. AI-Kabiz 2 1 . A1-Basit Proširivalac Unizilac 22. AI-Hafiz 23. A1-Rafi Uznosilac 24. AI-Muiz 'Poštovalac

72

25. AI-Muzil 26. As-Sami 27. AI-Basir 28. AI-Hakim 29. AI-Adl 30. AI-Latif 3 1 . AI-Habir 32. AI-Halim 33. AI-Azim 34. AI-Gafur 35. Aš-Šakur 36. AI-Ali 37 . AI-Kabir 38 . AI-Hafiz 39. AI-Mukit 40. AI-Hasib 4 1 . AI-Džalil 42 . AI-Karim 43. AI -Rakib 44. AI-Mudžib 45. AI-Vasi 46. AI-Hakim 47. AI-Vadud 48. AI -Madžid 49. AI-Bais 50. Aš-Šahid 5 1 . AI-Hak 52. AI-Vakil 53. AI-Kavi 54. AI-Matin 55. AI-Vali 56. AI-Hamid 57. AI-Muhsi 58. AI-Mubdi

i ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE


Rušitelj Slušalac Vidovnjak Upravljač Pravednik Pronicljivi Svesni Blagi Veličanstveni Praštalac Blagodarni Veličani Veliki C uvar Jačalac Računalac Uzvišeni Plemeniti C uvar Odobri lac Poimalac Mudri Privrženi Slavni Odgajitelj Svedok Istina Branilac Snažni C vrsti Zaštitnik Hvaljeni Brojilac Početnik

59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. •

AI-Muid AI-Muhji AI-Mumit AI-Haj AI-Kaijum A1-Vadžid AI-Madžid AI-Vahid As-Samad AI-Kadir AI-Muktadir AI-Mukadim A1-Muahir A1-Aval AI-Ahir Az-Zahir AI-Batin AI-Vali AI-Muta'ali AI-Bar AI-Tavab AI-Muntakim AI-Afuv Ar-Rauf Malik ul-Mulk Dul-Džalah val-Ikram 85. A1-Muksit 86. A1-Džami 87. AI-Gani 88. A1-Mugni 89. AI-Muti 90. AI-Mani 9 1 . AI-Zar

,

73

Obnovitelj Požuritelj Ubica Živi Postojani Pronalazač Slavni Jedan Večni Moćni Preovladujući Prinositelj Odgoditelj Prvi Poslednji Očevidni Skriveni Upravitelj Veličani Pravednik Primalac pokajanja Osvetnik Praštalac Blagi Vladar kraljevine Gospodar uzvišenosti i plemenitosti Pravednik Sakupljač Nezavisni Obogaćujući Davalac Obuzdavalac Ražalostitelj

74

92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99.


An-Nafi An-N ur AI-Hadi AI-Badi AI-Baki AI-Varit Ar-Rašid As-Sabur

Dobitnik Sveti i Vodič Neuporedivi Postojani Naslednik Upravitelj Strpljivi

Muhamedanski mudraci su se složili da Bog ima jedno veliko i uzvišeno ime koje stoji iznad svih. Sam Muhamed je izjavio da ga treba tražiti u drugoj ili tre ćoj suri iz Kurana, i pošto su jedina imena koja se u nji ma nalaze Ar-Rahman, Ar-Rahim, AI-Haj i AI-Kai jum, trebalo bi da je ono jedno od ova četiri. Značaj 99 Božijih imena sa magijske tačke gledišta je da kada se Bog preklinje nekim od njih, on će biti spreman da is puni želju ili molitvu osobe koja ga je njime oslovila. Zamisao da je veliko i neizrecivo ime Božije poznato samo visokim sveštenicima pozajmljena je od Jevreja, koji su verovali da je to ime bilo poznato jedino Mojsi ju i njegovim sledbenicima, koji su se njime služili sa mo jednom godišnje, kada su odlazili u Svetinju nad Svetinjama da traže oproštaj za Izrailja. Najveći broj Božijih imena preuzet je iz Kurana i na svakoj većoj amajliji bilo je ispisano više nj ih. Imena su pažljivo odabirali muškarac i l i žena za koje je amajlija pravljena i ona označavaju Božije atribute koji čine da ga on ili ona više zavole ; takode se smatralo da će Bog, ako mu se obrate ovim imenima, sigurno odgovoriti. Pošto je na amajlijama pronadeno tako mnogo tekstova koji su uzeti iz Kurana ili se na njemu zasniva ju, sledeći opis ovog čuvenog dela može biti od koristi.

75


AL-KuR'AN, ili "K ur' an" , tj. "čitanje" ili "on o što bi trebalo čitati" , jeste im e koje su mu slim an i da li zbirci "otkrivenja" ili "uputstava" za koje je prorok Mu ha med izjavio da mu ih je pos lao Bog preko arhandela Gavrila. Ova otkrića su tokom prorokovog života pis aC na na kož i, pal min om lišć u, kom adi ma kamena i kos ti ma ovaca i volova. Primerei ovi h isp isa nih kostiju čuva ju se u Odeljenju za orijentalne ruk � pis e u Brita? sko � muzeju. Na predlog Omara 633 . godlOe, sva ova otk n ća" su po Ab u Bakrovim uputstvima sakupljena u jed nu knjigu i jed an njihov primerak lep o je uradio Za id ibn -Tabit, nekadašnji Mu ham edo v zapisn ičar, koji je poznavao hebrejski i siri jsk i. Om ar je ovaj primerak dao svojoj kćeri Ha fs i , koja je bil a jedna od Mu ham e dovih udo vic a. Iz njega su vad eni odl om ci, ali je na pravljeno tako mnogo grešaka i pojavilo se tako m� ogo dodataka u tekstu, da je kal if Otman naredio Za ldu 1 trojic i učenih ljudi iz ple me na Koraiš da naprave novu recenziju Kurana. To je i učinjeno, i pošto su njegovi primerei pos lati u Kufu na Eufratu, Basru na Sat-al -Arabu, Damask, Kairo, Meku i Me din u, sve druge ver zije "otkrića" nem ilosrdno su spaljene. Nakon toga Je Marvan vladar Me din e , uništio čak i Hafs in primerak. Učeni muhamedanei tvrde da je Kuran odvajkada postojao na nebu u obliku koji oni nazivaju "majkom knjige" ili "sačuvano m tablicom", koja je deo suštine Boga, njenog Tvorca. Njen primerak je na papiru na: pravljen na nebu, umotan je u svilu i ukrašen zlatom I dragim kamenjem iz raja. On je poveren na čuvanje an delu Gavrilu koji ga je otkrio proroku, deo po deo, ali mu je dozvolio da jednom u godini vidi celu knjigu. Kuran se sastoji o d 1 1 4 odeljaka koji se zovu sure. Neki su otkriveni u Meki, a neki u Medini. Broj stihova u ce,

••

•

,

76

AMAJLIJE I TALISMANI ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE

loj knjizi je 6000 ili 6214, 62 1 9, 6225, 6226 ili 6236; broj reči u njoj je 77639 ili 99464, a broj slova je 323 O 1 5 ili 330 1 1 3. Svaki odeljak počinje rečima: " u ime Alaha Milostivog, Samilosnog." Arapi smatraju Kuran izvo: rom sveg znanja i mudrosti ; misle da je njegov jezik najčistiji i najlepši arapski na svetu i da je izlaganje u njemu neuporedivo. Uprkos svoj pažnji koju su Arapi posvetili očuvanju teksta, neke neznatne varijacije po stoje, ali se smatra da su one nastale zato što su "otkrif --

-

I

•

•

I

I --

- --------=.�-

Amajlija Kuran:t koju su često nosili članovi karavana koji su putovali iz Persi je u Hilu . Kufu i Karbalu i nosili mrtve Siah muslimane II poslednje imenova ni grad radi sahranjivanja.

venja" preneta proroku na sedam različitih arapskih di Jalekata. Jedno vreme nije bilo dozvoljeno da žena po seduje Kuran, i kad a bi muškarac umro, njegov bi se primerak pokopavao sa njim. Medutim, kada sam bio u oblasti Tijaro na persijskoj granici, kupio sam nekoliko

77

primeraka umotanih II zemljom umrljane komade plat na, koji su zaudarali na vlagu, pa čak i bud. lzgladnele žene iskopale su ih iz grobova svojih muževa i bile su veoma zahvalne ako pronadu kupca. Arapi ceo Kuran smatraju za moćnu amajliju i mnogi od njih nikada ne putuju bez njega. Poslednjih godina foto-litografijom su napravljeni minijaturni pri merci koji su postavljeni u male metalne kutije (sa alka ma da bi se prikačili za ogrlice itd.) sa čije se jedne stra ne nalazi sočivo koje služi kao uveličavajuće staklo. Ce la knjiga je veličine 2,5 cm X 1 , 8 cm x 1 ,2 cm, a malo sočivo na kutiji je dovoljno jako da omogući putniku da čita omiljena poglavlja pod svetlom logorske vatre. Fotografija amajlije i njene kutije je ovde prikazana. lako je Kuran smatran za moćnu amajliju, postoje u njemu izvesna poglavlja koja su Arapi uvek smatrali značajnijim od ostalih, i ona se često pišu na koži ili pa piru, ili se urezuju na poludragom kamenju posebnog oblika. Jedan od najlepših odlomaka koji muhamedan ci veoma poštuju, izgovaraju u svojim molitvama i nose kao amajliju, jeste sledeći odlomak iz sure ii, stih 256 : "Alah je - nema boga osim Njega; Živi i Vječni ! Ne obuzima ga ni drijemež ni san ! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji ! Ko se može pred Njim zauzimati za nekoga bez dopuštenja Njegova?! On zna šta je bilo prije njih i šta će biti poslije njih, A od onoga što On zna - drugi znaju samo onoliko koliko On želi. Moć Njegova obuhvata i nebesa i Zemlju i Njemu ne dojadi održavanje njihovo ; On je Svevišnji, Veličanstveni!"

7B


Ovaj divni odlomak poznat je kao AlAT AL-KuR· SI, tj. "prestoni stih". Reč "presto" je alegorijski opis božanskog proviđenja koje podstiče sve stvaranje i koje je ljudskim bićima neshvatljivo.


79

"Došao vam je poslanik, jedan od vas Teško mu je što će te na muke udariti, Jedva čeka da na prave pute pođete a prema vernicima je blag i milostiv A ako oni glave okrenu, ti reci : Meni je dovoljan Alah Nema boga osim Njega; samo se uzdam u Njega, on je Gospodar svemira veličanstvenoga l" •

,• " <.J •

.

"

-

� - ;' -

v

/

�

-

I

•

-

Ajat al-Ad .

.-

Ajal al-Kursi

Postoji još jedan vrlo važan tekst, koji je takođe poznat kao prestoni stih, a zove se AlAT AL-ARS. Sas tavljen je od dva poslednja stiha (br. 129 i 130) sure x, i glasI:

Veličanstveni ili uzvišeni Presto (u našem prevodu Svemir, prim. prev.) na koji se ovde upućuje je Carski Božiji presto na kojem On sedi, a nalazi se na nebesima iznad Kursija. Kao amajlija, još je važnija sura iz Kurana koja predstavlja "Početak knjige". To je poznata "Fatihat" molitva koju veoma poštuju muslimani u celom svetu.

80

TABLA IV


Ona je za njih ono što su Očenaš i krst za hrišćane. Stoji izdvojena na početku knjige i uvek je pažljivo i lepo na pisana. Cesto je okružena ukrasnim ivicama bogatih ša ra i raznovrsnih boja, i raskošno ukrašena uglačanim zlatom. Opšte oznake sa šara i složenih ukrasa koji se nalaze na savremenim rukopisima Kurana su dobro predstavljeni (izuzev što se tiče boja) reprodukcijama prve dve strane malog primerka koji je za mene nabavio

I

•

II

F:nihat al-Kitab.

u Persiji Mirza Kan. Mula, koji je platio da se knjiga napravi, nosio ju je kao amajliju u zlatnoj kutiji sa uk rasima. Kasnije je bio prinuden da je proda da bi dobio novac koji bi mu omogućio povratak u Persiju kada je 19 1 4. izbio rat (tabla IV). Naslovi sura su napisani crve nom bojom na zlatnoj pozadini. Svaki stubac teksta je oivičen zlatnim obrubom, a ispod svakog reda je povu-

Mirza Kanova amajlija Kurana.

6

Amajlije l talismani

,

82


čena zlatna crta. Svaki stubac se sastoji od 2 1 reda. Ovaj primerak je dimenzija 1 0 cm x 6 cm x 1 ,5 cm i da tum upisan na njemu je godina hidžre 1 289 = 18 72. n. e. Papir je tanak i vrlo čvrst, boje slične boji pergamen ta. Fatihatu, kao i svakoj drugoj suri, prethode reči : "U ime Alaha, Milostivog i Samilosnog", i ona se može ovako prevesti : " I . Tebe, Alaha, Gospodara svetova hvalimo.

U l. 2. 3. 4.

•

ime Alaha, Milostivog, Samilosnog Reci : "On je Alah - Jedan! Alah je utočište svakom. Nije rodio i rođen nije, I niko Mu ravan nije!"

Izgovaranje ove sure trebalo bi da donese čoveku onoliko zasluga koliko bi stekao čitanjem tre �ine celog Kurana. Muslim ani je veoma poštuJu, a hnšcam Je se, prirodno, gnušaju.

2. Milostivog, Samilosnog. 3. Vladara dana Sudnjeg. 4. Tebi se klanj'l.mo i od Tebe pomoć tražimo. 5. Uputi nas na pravi put. 6. Na put onih kojima si milost Svoju darovao. 7. A ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali, niti onih koji su zalutali!" (tj. koji su zalutali sa Pravog puta).

Molitvu su, što se tiče redova 5-7, dosta razmatra li muslimanski kao i hrišćanski komentatori. Seil (Sale) ih je preveo: "Uputi nas na pravi put, na put onih koji ma si milost svoju darovao ; a ne onih na koje si se raz gnevio niti onih koji lutaju." AI-Zamahšari ovako pre vodi redove 6 i 7 : "Na put onih prema kojima si bio milostiv, na koje se nisi razgnevio i koji nisu zalutali". Drugim rečima, on ova tri reda u potpunosti primenjuje na muslimane, dok Seil smatra da su "oni kojima je Bog milost svoju darovao" bili proroci, "oni na koje se razgnevio" bili Jevreji, dok su '.' oni koji lutaju" hrišćani. Ima više kraćih poglavlja koja su omiljena kao amajlijsk.i zapisi i među njima poseban značaj ima krat ka sura (br. cxii) koja sadrži izjavu o Božijem jedinstvu.

83


""

�

JJT t ,�, � ( � ( � r :ili

/

lJ

OJ

f

--J

/#

.,

o

/

;J

,;

/ "

u

�

•

'"

.,

/

/

I

�'t;

('

Sura o Božijem jedinstvu.

Sledeće sure su upućene protiv mađija i đavola : I SURA CXIIl (SVITANJE) U ime Alaha, Milostivog, Samilosnog l . Reci: "Utičem se Gospodaru svitanja. 2. Od zla onoga što On stvara. 3. I od zla mrke noći kada zastiru tmine. 4. I od zla smutljivca kada smutnje sije. 5. I od zla zavidljivca kada zavist krije." ,

.

84


TABLA V

I I SURA CXIV (UU DI) ime Alaha, Milostivog, Samilosnog Reci : "Tražim zaštitu Gospodara ljudi. Vladara ljudi. Boga ljudi. Od zla šejtana-napasnika. 5. Koji zle misli unosi u srca ljudi. 6. I od džinova i od ljudi !"

U l. 2. 3. 4.

Reči "duvači u čvorove" (u našem prevodu "smut ljivci", prim. prev.) odnose se na muške i ženske čarob njake koji dok vezuju čvorove na žici, tj. "ispliću čini", izgovaraju bajanja namenjena da nanesu štetu bližnji ma. Ove dve sure su Muhamedu otkrivene u isto vreme i moraju se smatrati celinom ; prorok ih je koristio u po sebnim prilikama. Tumači kažu da je Jevrejin zvani Lu baid sa svojim kćerima začarao Muhameda vezivanjem I I čvorova na užetu koje su krili u bunaru. Prorok se zbog toga ozbiljno razboleo i bez sumnje bi umro da mu Bog nije pomogao. On mu je poslao ove dve sure i uputio arh andela Gavrila da mu pokaže kako da ih upotrebi i kaže mu gde se nalazi uže. Muhamed posla Alija da donese uže i kada ga ovaj donese, on nad I I čvorova izgovori I I stihova ove dve sure. Kako je izgo varao svaki stih, čvorovi su se jedan po jedan razveziva li, a pošto je i poslednji stih bio izgovoren, Muhamed se oslobodi omadijanosti i zdravlje mu se povrati. U arapskim spisima koji se bave amajlijama i ta lismanima, i pružaju čitaocu magijske tekstove, nalazi mo male crteže ili vinjete ubačene u tekst. Postoji mno go njihovih vrsta - grotesknih figura ljudi i životinja, figura arhandela, znakova zodijaka, Sunca, Meseca i pet planeta, mitoloških zveri, šara i geometrijskih slika,

Persijska amajlija od ahata ispisana tekstovima iz Kurana. DalUm: godina hidžre 1 1 13. (Iz Bagdada).

86

a vrlo često susrećemo i ispruženu šaku čiji su prsti raz dvojeni ili spojeni. Svi ovi crteži pozajmljeni su od Egipćana, Kopta, gnostika i Hebreja, jer je Arapin bolji pozajmljivač nego stvaralac ovakvih stvari. Suni Arapi ili tradicionalisti koriste samo neke od njih, ali Šiahi ili "slobodni mislioci" usvajaju sve. Pravilo je da su persij ske amajlije umetnički vrednije od amajlija ostalih Ara pa. Dve najlepše persijske ili Šiah amajlije koje su mi poznate nalaze se na tablama V i VI. Prva je pravo ugaoni komad persijskog ahata za košenog na uglovima. Izgleda da je bila napravljena 1 1 1 3 . godine hidžre ili 1 70 1 . naše ere. Napravljena je za sledbenika Alija, prorokovog zeta, i tekst u sredini, na pisan velikim arapskim slovima, odnosi se na njega. U svakom uglu nalazi se krug u kome je božansko ime, i prva ivica, tj . ona sa ukrasima u vidu dijamanata, sadrži 48 od 99 "najlepših imena" Boga. Druga i četvrta ivica koje su razdvojene ukrasnom ivicom, sadrže odlomke iz Kurana, tj. Fatihat i Prestone stihove, tvrdnju o Božijem jedinstvu itd. Tekstovi, ukrašena ivica itd., ispi sani su na kamenu kiselinom i zbog toga ih je vrlo teško čitati, čak i na reprodukciji koja je dvostruko veća od originala. Način na koji je prepisivač deli o reči čini či tanje još težim. Ova amajlija je predstavljala središnji deo vrlo složene ogrlice sa amajlijama i bila je postav ljena u težak srebrni okvir. To je, u stvari, "kućna amaj lija". Druga amajlija ima oblik koji je omiljen kod Šia ha ili slobodoumnih muslimana. Bila je postavljena u srebrni okvir i okačena na zid kuće u Karbali na Eufra tu, uz pomoć lanca koji je prolazio kroz ispupčenje na gornjoj ivici. Tekstovi ispisani na ivici su Fatihat i Pre stoni stihovi. Ukrašena sredina je neobičnog karaktera jer je polje ispunjeno prstenovima, krugovima podelje-

�

• o .� -

- . • .= o

o

.� LIJ ." • o o • • ·

o • � o " " • o

'" '" N N .- .> o

o

- E o � • o - � •

o

••

N •

a - a> � .. E .

I

·

•

u o • � .� � o .� � o o � " . o � o o

•

-

o

-

-

• • � .c o •

E

'il .= · .

�

� .� . ;..= t= .� • o

E

•

• •

E

• � u • ::0 o • "

. •

•

,

VI

TABLA


,,

u 0-

-

� o �

88

TABLA VII


•

nim na 4, 8 ili 16 odeljaka, a krugovi su okruženi kružićima ili ispunjeni krstovima. Iz gore navedenog je jasno da se nošenje amajlija koje na sebi imaju tekstove iz Kurana može smatrati za religiozni čin jer je njihov jedini cilj da dovedu onoga koji ih nosi u vezu sa Alahom, tako da mu On može pružiti zaštitu. Najveći broj Arapa smatra da je nošenje amajlija ove vrste ne samo bezopasno, već čak i za služno, pa nauka o njima čini granu bele magije. Uobičajene reči za amajliju u Arabiji, Mesopota miji i Siriji su TAMIMA , 'UDA i TA'VIDA , a u Egip tu i severnoj Africi HURZA. Kamenje korišćeno za amaj lije obično je odabrani ahat sa belim prugama ili tamno sivi poluprovidni ahat donešen iz Indije. Oni su pažlji vo sečeni i polirani do visokog sjaja pa su zapisi urezi vani kamenorezačkim točkom ili gravirskim alatom. po što je graviranje u kamenu čak i na Istoku vrlo skupo, pronađen je još jedan način ispisivanja kamene amajli je. Pošto su izabrani komadi ahata, kornai ina ili kalce dona, tvorac amajlije ih prekriva tankim slojem voska. Vodi se računa da vosak svuda dodiruje površinu kame na i da ne bude mehurića vazduha između voska i ka mena. Kamen prekriven voskom zatim se daje vešto m pisaru koji upisuje zapis u vosku oštrom rezaljkom, vo deći računa da alatka dodiruje kamen pri pisanju sva kog slova. Kamen s voskom se tada izlaže dejstvu hlo rovodonične kiseline koja izjeda kamen na svim mesti ma gde je njegova površina ogoljena pisarevom rezalj kom. Pošto kiselina izvrši svoj posao, kamen se čisti od voska i zapis na kamenu se jasno vidi. Zapisu nedostaje lepota zapisa urezanog točkom ili rezaljkom, ali niska cena amajlija napravljenih na ovaj način čini ih dostup nim mnogima koji sebi ne mogu priuštiti izgravirane amajlije. Među službenicima velikih džamija u Bagda-

I

o,

·

� '" o , • • � e .·

E

"

: ::.. o

-

.2.

• � "

-<

E•

.� -

: ::..

n

c • � " " , c=• c n

•

II

n •

.o

n

•.

-

•

, • ,

.� -

�

e O • .-

" -

• , •

•

-

T -

c n • , • o c , � • � c O n " .o .o • n e , ,. . O � �

·

" -

"

, � c=n e • , � O " .o o e ,

.

---

2

•

• •

•

TABLA VIII

90

du, Kazmainu, Karbali, Damasku, Kairu i Persiji bilo je onih koji su se usavršili u izradi amajlija, ali tokom po slednjih 40 godina oni i njihovi sledbenici su se posveti li izradi imitacija persijskih i vavilonskih starina koje prodaju putnicima i neupućenima. Amajlije koje su do nošene u džamije i one koje su tamo posebno pravijene za odredene ljude, obično su blagoslovile mule. Graver koji je gravirao kamen ili pisar koji je pisao na papiru ili koži, počinjao je svoj rad izgovaranjem reči "Bism llah", tj. "u ime Boga". Kako je Božije ime smatrano za samog Boga, graver ili pisar je bio siguran da će imati Božiju pomoć pošto je izgovorio Njegovo ime. Kaže se da su ove reči bile napisane na Adamovoj slabini, Gav rilovim krilima, Solomunovom pečatu i Isusovom jezi ku (vidi Dute, op. cit. str. 2 1 1 ). Mastilo kojim se pisar služio je ponekad bilo namirisano mošusom, ružinim uljem ili ekstraktom šafrana, a ponekad su, dok je on prepisivao izvesne tekstove, bili paljeni i štapići tamjana. Iako je veći broj persijskih i arapskih amajlija pravijen od ahata i kornaiina zbog magijskih moći za koje se verovalo da su prisutne u ovom kamenju, proiz vodači amajlija su često u mestima gde krečnjačke na slage nisu postojale koristili i druge supstance. Tako su na obalama Crvenog mora i u Palestini pronadene amajlije napravljene od sedefa školjke . Njihovi primer ci se nalaze na tabli VII, br. I i 2. Na br. I je na arap skom ispisana molitva da se njen nosilac zaštiti od unutrašnjih tegoba, i ona ima izbušenu izbočinu preko koje se kačila za uzicu sa vrata ; njen vlasnik je bila de vojčica koja ju je nosila oko struka. Nabavio sam je u Suecu. Hrišćani u Palestini i Siriji takode su nosili i još uvek nose amajlijske pločice napravljene od sedefa školjke i dobar primerak te vrste je reprodukovan na

•

2

I

4

3

6

5

Razne amajlije od srebra i mesinga. . . trebalo da Je Je kO ke a slim mu e ijsk ind sile no su � e koj ije . l . i 2. Srebrne amajl postanu majke. (Sa zapadne ob��e. I�dIJe). o levog ramena � pre o I�a Je JI k en rem sa a štit u lik ob II ? ija � ajl 3. Mesingana am gična kvadrata sa ma a dv a an L Isp su mu j Na . nu Jem � II rio bo �� voj nika koji se c: . ciframa I «Homcl IZ Kurana (IZ Adena). .S ŽJe BO al, ađ unov heksagram I 4. Hebrejska amajlija na kojoj je ispisan Solom , Ime. za blagostanJe nJihO o psk ara na a am litv mo ne � isa isp ije ajl 5 . i 6. Srebrne am , Sudana). (IZ jke ma nu sta po da lo ba tre vih nosilaca, žena koje je .

o

•

•

'

. •

-

92


tabli VII , br. 2. Prizor urezan na ovoj pločici predstavlja Hristovo krštenje koje vrši sveti Jovan Krstitelj stojeći na steni u Jordanu. On u desnoj ruci drži dugi štap sa krstom na vrhu, a levom rukom posipa vodu po glavi našeg Gospoda. Iznad je golubica koja simbolizuje sve tog Duha koji se spušta kroz oblake. Sa desne strane je anđeo. Stari Egipćani su izgleda koristili velike školjke iz Crvenog mora kao amajlije i verovalo se da su one de lotvornije kada se imena kraljeva ispišu na njima. Tako, u Britanskom muzeju imamo školjke ispisane prvim imenom Usertsena I (XII dinastija), drugim imenom Amenemhata I I (XII dinastija) i drugim imenom Ram zesa I I Velikog (No. 1 5423, 20774, 29434 itd.). Muslimanski vojnik je osećao da mu je potrebna zaštita amajlija i uvek se snabdevao sa onoliko njih ko liko je mogao da nabavi pre nego što bi pošao u marš. Najuobičajenija vojnička amajlija je papirna traka na kojoj je ispisan odlomak iz Kurana, Alahovo ime, ime na Muhameda i Alija, imena nekih ili svih sedam ar hanđela. Ponekad se traka razvijala u dugi svitak papi ra koji je vezivan za grudi ili telo ratnika. Turski vojni ci, koji su se za vreme vladavine Abd al-Hamida borili u južnoj Arabiji, nosili su amajlije napravljene od ka mena i metala. Primerak mesingane amajlije predstav ljen je na tabli VIII, br. 3. Ovo je savijena pravougao na ploča u obliku štita, sa zaobljenim uglovima i dva do datka pomoću kojih se zašivala za vojničku tuniku. Na gornjem delu se nalazi odlomak iz Kurana, a ispod nje ga su dve magične šare sa kupastim vrhovima i dva ma gična kvadrata. Na pozadini slične amajlije, koja je u mom vlasništvu, nalazi se magični kvadrat ispunjen brojevima koji predstavljaju imena nebeskih bića. Ara pi iz pustinje u Jamanu smatrali su ove mesingane

_

TABLA IX

•

•

I

•

-

I

2

N .

! 94

,


amajlije za predmete od velike vrednosti i nema sumnje da su ubili mnogo turskih vojnika da bi ih isekli sa nji hovih jakni. Amajlija koja je skinuta sa leve ruke tur skog oficira nalazi se na tabli I X . Sastoji se od tri ovaine pločice koje su postavljene u debele srebrne kutije i is pisane tekstom iz Kurana, tj. tvrdnjom o Alahovom je dinstvu, uvodnom molitvom itd. Na kamenu sa desne strane je Muhamedovo ime koje je ovde smatrano za moćnu reč. Uzica kojom je ovo kamenje vezivan o za le vu ruku njihovog vlasnika napravljena je od svile, a me talni prstenovi na krajevima vrpce su obmotani žicom. Među predmetima za koje se veruje da sa sobom ' nose magičnu zaštitu, mora se pomenuti onaj koji se može nazvati "amajiijom od prašine", gde prašina pred stavlja zemlju, pesak ili prašinu uzetu sa svečevog gro ba. Tokom mnogih vekova hodočasnici za Meku, rodno mesto proroka Muhameda, nosili su iz džamije gomili ce prašine koje su uvezivali u vrećice i kačili oko vrata, Splavari sa Nila na Drugom vodopadu vezuju vrećice u kojima je prašina sa groba Kubah Idriza, poznatog Murgani šeika, verujući da će im ona omogućiti siguran prelaz preko vodopada. Kada sam posetio manastir Ra ban Hormizda u A1košu, video sam ljude kako grabe prašinu sa zemlje u blizini svečevog groba da bi je od neli sa sobom u vrećicama i kutijama da bi ih zaštitila od pustinjskih opasnosti. Zgodno je ovde pomenuti niske sa 99 perli i "stub" koji se obično naziva "Muhamedanska brojani ca". Njega ne treba mešati sa niskom od 1 65 perli koje hrišćani koriste da bi pamtili broj pozdrava, Očenaša i počasti u fOlIni molitve koja čini "ružičnjak [Bogorodi čin)". Rani hrišćanski monasi i isposnici imali su običaj da ponaVljaju Očenaš mnogo puta dnevno i priča o is posniku Pavlu pokazuje da su neki od njih pamtili nji-


95

hov broj uz pomoć kami čaka. Monah Pavle je sakupio 300 kamičaka u svojoj odeždi i kada bi završio molitvu, on bi bacao po jedan kamičak ; kada su se kamičci istro šili, znao je da je izgovorio tačan broj molitvi. Nema dokaza da su monasi koristili niske sa kamenčićima i nije poznato kada su hrišćanske i muslimanske brojani ce počele da se upotrebljavaju. Arapsko predanje !
96


perle se potope u vodu iz svetog izvora u Zemzemu, ko ji su Hagar pokazali anđeli i iz kojeg je ona dala svom sinu Ismailu da pije. Subhah koji je blagoslovio svetac treba da donese blagoslov onome ko ga upotrebljava. Kićanka napravljena od nekog svetlo obojenog materi jala obično se kači na uže na kome je obešen "stub". Egipćani su mi rekli da je on namenjen d a zaštiti od urokljivih očiju i da zli duhovi ne vole kićanke i slične predmete. Za kožne kićanke prikačene za bisage kaže se da služe istoj svrsi, posebno kada je životinja koja ih nosi u pokretu. U starim svicima Petoknjižja neka od slova imaju prikačene rese koje verovatno služe istoj svrsI.

POGLAVUE I I I

•

•

•

VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE Književnost Sumera i Vavilonaca koja je do nas došla dokazuje da su narodi koji su naseljavali Meso potarniju od oko 3000. godine pre n. e. pridavali veliki značaj svim granama magije i da su koristili usluge ča robnjaka u svim mogućim prilikama. Verovatno je isti slučaj i sa presurnerskim naseljenicima ove zemlje, ali pošto oni nisu znali za veštinu pisanja, nemamo moguć nosti da tačno saznamo šta su mislili ili u šta su verova li. Sumeri su pronašli i razvili sistem pisanja, i zapisi koje su ispisivali na pločicama od gline i kamena govo re da im je život bio pun zebnje, da su živeli u neprekid nom strahu od napada mnoštva neprijateljskih i zlih duhova koji nisu propuštali priliku da im naude. Da bi se zaštitili od njih, oni su se služili činima i bajanjima, a u nameri da nadvladaju uticaj urokljivih očiju nosili su amajlije različitih vrsta, ispisane i neispisane. Da bi za štitili svoje kuće, oni su u njihove temelje zakopavali male figure od gline ili su ih ugrađivali u zidove. Raz matraćemo prvo amajlije u obliku životinja, ptica, riba itd. Među starijim amajlijama koje se nalaze u Britan skom muzeju, sledeće su od posebnog značaja jer su 7


•

98

TABLA X


ARHAICNE, što će reći da su napravljene pre 2500. godi ne pre n. e. (tabla X). l . Prednji delovi dveju životinja (bikova ili lavo va?) (No. 1 1 6 709) ; simbolično prikazuju dvostruku snagu. (Uporedi dva boga-Lava, bogove prošlosti i sa dašnjosti koji, sedeći leđima okrenuti jedan prema dru gome, pridržavaju horizont. Knjiga mrtvih, Anijev papi rus, list 7. Dvostruki bog-Lav pomenut u Poglavlju I I I Su i Tefnut). Sve životinje su bile ovako predstavlje ne i taj običaj se održao tokom vekova. 2 . Žaba koja, kao i u Egiptu, simbolizuje plod nost (No. 1 1 6 9 1 3). 3 . Dve ribe, jedna pored druge, simbol plodnos ti. One mogu predstavljati znak zodijaka, Ribe, i tako posedovati astrološko značenje. (Uporedi egipatske mi tološke ribe Ant i Abtu). 4. Bik, simbol snage i muževnosti (No. 1 1 6 7 1 1). Uporedi sa egipatskom kraljevskom titulom "Moćni bik". 5 . Krmača ( ?), verovatno simbol plodnosti (No. 1 1 8 529). Uporedi sa egipatskom figurom krmače sa mladima u Britanskom muzeju (No. I I 976) i figurama (No. 1700 i 1 795). 6. Ovan, simbol muževnosti (No. 1 1 8 530). Upo redi sa Amenovim ovnom i ovnom Mendesa. 7. Ptica grabljivica (1). Značenje nepoznato (No. l l 8 020). 8 . Sveti bik (No. 1 1 6 355). Ponekad figura ozna čena trouglom na čelu. Herodot kaže (iii, 28) da sveti bik Apis na čelu ima beli trougao, a na bronzanim figu rama Apisa, ili svetog bika iz Memfisa, ovaj znak je predstavljen trouglastim komadom srebra položenim na čelo. Ova figura ima oblik mumificiranog bika Api sa. Njeno tačno značenje je nepoznato .

•

.l

t

=

•

-

I' -

I

<

, •

" ...·

•

E •

"

•

CI

�

•

'"

" ."

•

."

�

"

e o .-

> • > "

e �

.-

• � -

"

• -

100


9. Lavlja glava, simbol snage (No. 1 1 8 527). 1 0. Konj. Značenje nepoznato (No. 1 1 8 0 1 9). Majmun. Najstariji poznati primerak ove amajlije napravljen od zlata pronađen je u U ru u Haldeji. On je verovatno simbolizovao plodnost i muževnost. Amaj Iijske figure jarca i jareta su prilično uobičajene, a na pečatu koji je vlasništvo kapetana Spensera Ćerčila ure zana je cibetska mačka. No. 1 1 8 527 No. 1 1 8 5 29

101

VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE

Amajlije u obliku CILINDAR-PEČATA čine veliku i važnu grupu i od posebnog su značaja. Cilindar-pečat je bio napravljen od dragog i poludragog kamenja, npr. ahata, ametista, kornaiina, kalcedona, kristala, smarag da, hematita, žada, jaspisa, lapis-Iazulija, mermera, oniksa, peska, steatita, topaza itd. Nema mnogo sumnje da se za svaku vrstu kamena verovalo da poseduje sebi svojstvene kvalitete, kao i moć da zaštiti nosioca od iz vesnih nevolja. Ovo je dokazano tekstom na koji mi je C . J. Gad tako ljubazno skrenuo pažnju (No. 185 u Ebelingovom Keilschrift texte aus Assur, religi6sen In haJts). I z njega saznajemo da će pečat napravljen od ka mena KA-Gl-NA (hernatit?) pomoći čoveku da uništi svog neprijatelja. Pečat napravljen od lapis-I azulija no si će u sebi boga i "njegov bog će se radovati u njemu". Pečat napravljen od DU-ŠI-A, tj . stene kristala povećaće čovekovu imovinu, a njegovo ime je Dobri, tj . onaj koji predskazuje sreću. Ćovek koji poseduje pečat naprav ljen od kamena TU-UD-AŠ biće radostan. Bilo gde da čovek nosi pečat napravljen od ZA TU - MUŠ GIRa, tj. zelenog serpentina, "blagoslovi i blagoslovi će mu se dati". Onaj koji poseduje pečat od kamena GUG, tj. crvenog jaspisa ili korn alina, nikada neće biti bez zašti te svog boga. Cilindar-pečat je korišćen kao pečat i kao amajli ja. Kada je korišćen kao pečat, bio je valjan preko vlažne gline na delu pločice koji je za to bio određen. Pošto je to učinjeno, oznaka na pečatu i ime vlasnika stajali su na površini pločice u reljefu. Svedoci ugovora koji je bio napisan na glinenoj kutiji i pločici u njoj, stavljali su svoje pečate na dokument, a na nekim od "kutija pločica" u Britanskom muzeju nalazi se čak i do deset otisaka pečata učesnika ugovora i njihovih svedo ka. Skoro da nema sumnje da je cilindar-pečat prene-

1 18 530 Figure životinja koje su se upotrebljavale kao amajlije ponekad su bile izgravirane po svojim osnova ma zaštitnim znacima, životinjama, ljudima itd. Primeri ovih oznaka su ovde prikazani. N a No. 1 1 8 529 je figu ra čoveka, na No. 1 1 8 527 su škorpije, a na 1 1 8 530 se nalaze tri životinje. No.

-

•

102

TABLA XI

•


šen U Egipat iz Vavilonije u vrlo ranom razdoblju i hije roglif t:D pokazuje da je on bio prikačen za uže ili lanac pomoću koga se mogao okačiti oko vrata. U Egiptu je cilindar-pečat pravljen od drveta, bronze ili bakra, kosti ili slonovače, porcelana prevučenog pla vom ostaklicom itd. Prestao je da se koristi u Egiptu pre uspona Novog Carstva, a .u Vavilonu pre osvajanja Aleksandra Velikog. Ima raznih vrsta imena urezivanih na cilindar-pečatima, a uobičajena slika na otisku obič no zvanom "Gilgameš i Enkidu se bore protiv zveri" skoro obavezno predstavlja borbu dobrih bogova protiv napada zlih i neprijateljskih čudovišta. Niz tipičnih cilindar-pečata reprodukovanih na tabli XI može se sada opisati. I . Cilindar-pečat Ade, pisara, oko 2500. godine pre n. e. Prizor predstavlja izlazak sunca i bio je name njen da nosioca oslobodi straha od moći tame. Bog -Sunce se uzdiže između dve planine; na jednoj od njih raste sveto drvo. Sa desne strane stoji Ea, bog vode, a reka sa ribama teče oko nj ega. Sa leve srane stoji bogi nja Ištar koja pomaže S amašu, bogu-Suncu da se uz digne iznad planine. Levo i desno su prateća božanstva (No. 89 1 1 5). 2. Prizor sa cilindar-pečata predstavlja suđenje Zuu (?), kome predsedava Ea. Drevna legenda kaže da je Zu žudeo za Enlilovom vlašću i da je jednoga jutra, kada je Enlil sedao na svoj presto, ovaj zgrabio Tablicu sudbine od bogova i odneo je u planinu gde ju je sak rio. Bogovi su bili u velikoj nevolji zbog krađe i Anu, bog neba, zamoli ih da izaberu junaka i pošalju ga da kazni Zua i povrati Tablicu. Oni izabraše Adada, ali on odbi da se bori ; još nekoliko bogova učini isto. Tekst koji opisuje kraj događaja nedostaje, ali izgleda da je Zu bio zarobljen i doveden pred Ea, koji je izgovorio

891 1 5

I

•

2

3

6

5

7

4

Vavilonske amajlije u vidu cilindričnih pečata.

1 04


njegovu presudu. Vrednost ovog pečata kao amajlije za visi od naravoučenija mita. Napravljen je oko 2500. go dine pre n. e. (No. l 03 3 1 7). 3 . Prizor sa cilindar-pečata predstavlja drevne junake u borbi protiv životinja. Takode je upotreblja van da od čoveka odagna demone koji donose bolesti i zaraze (No. 89 538). 4. Prizor sa cilindar-pečata predstavlja bogove koji se bore protiv bogova zla i pokolj demonskih bogo va, čije su lobanje smrvila božanska žezla. Nije tačno poznato iz kog perioda potiče (No. 89 1 1 9). 5. Prizor sa karakterističnog cilindar-pečata iz kasi ts kog razdoblja. Na desnoj strani je figura boga -Sunca Šamaša koji sedi. Ispred njega je rozeta. Iznad ovoga je predstavljen oblik kasitskog krsta. Zapis je molitva za život i blagostanje vlasnika (No. 89 1 28). 6. Prizor sa cilindar-pečata iz arhajskog perioda sa slikom niza rogatih životinja i okom iznad njih. Oko je simbolizovalo božansku zaštitu (No. 107 390). 7. Prizor sa cilindar-pečata iz kasitskog razdob lja na kome je predstavljeno devet žaba. Žaba je bila amajlija plodnosti (No. 89 490). 8. Prizor sa cilindar- pečata predstavlja odava nje pošte bogu od strane obožavalaca ,koji stoji sa sveš tenikom i pratiocem koji prinosi životinju kao žrtvu. Pred bogom su sunčev disk i mesečev srp, simboli koje su usvojili Himjariti, a kasnije Arapi i Turci ; iza njega je naga boginja ili žena čije prisustvo je teško objasniti. Sledeća ilustracija napravljena je od gipsanog otiska pečata iz Britanskog muzeja. Ponekad je na cilindar-pečatu gravirana religioz na scena ili molitva, npr. Šuanišurija (B. m, No. 89 00 1 ), koja glasi: "O, Marduče, ti (veliki) Gospode, ti vladaru nebeskog i zemaljskog Suda, Šuanišuriji, tvom slugi ko-


105

je on kl na de bu oć m po a oj tv ka ne be te od hu ji je u stra . m ko ns ta Bn u Je n že lo iz ta ča pe rda lin ci r bo na ." Lep iz ke ns lo vl va za u ič od V u sc će ći na isi op i muzeju i njihov n na sy As d an an om y/ ab B e th to de ui G ( e i asirske starin A ntiquities, 3. iz d. , London, 19 22 , str. 22 3) . •

Kao primerci ispisanih ka m en ih amajlija kasnijeg datuma mo gu se po me nu ti: e im ne isa isp e lij aj am u lik ob u a oč pl en om Sp l. ·go 0_ 68 o ok , je iri As a alj kr a, on ad aš Es a am ni m a i tit ul � a m La a til šti a on m de od bi da je a en oš N di ne pre n. e. e kralja im je li a D . či re še vi ti bi ije sn ka će e m ko , o tu čarob n ra at sm j al kr m sa je ili č re nu oć m za no ra smat čaju slu om ak sv u ; no ur sig je ni , un m lo So i o ka , om njak 1 13 o. N � tu aš � La n za ve po im nj sa je da je no nt sa intere a rn em Im sa a hk ob og ov e lij aj Am ). l . br I, I X a 864 tabl e vr ih sk an ae in m iz u tič po a im nj po m ni isa bo ova isp m en a i pronadene su u južnoj Arabiji. d 2 . Krečnj ačka amajlija po ob lik u slična pretho n� pr� di se ja ko e nj gi bo a ur fig je e an str e dn je Sa j. no .žIVO\! a lm d le n U aj ar m od a al op st a en nj � se k do u stol . CI drž1 pr ed ru J sn de u , a du ez zv a im i av gl na na O ? nje. . e es m Ih ev nč su zI la na se e nj ad izn a; lik ob g no už met kr ed pr s pi Za ). (1 a tv žr a et in pr je om nj ed pr a , čev di sk , I I I X a bl ta 4, 46 22 o_ (N o en uć up oj nj e nj va stavlja prizi br. I ).

g

,

TABLA Xll


106

5 Amajlija na kojoj je sa jedne strane ispisana bajalica ženskom đavolu Lamaštuu. Sa druge strane je figura Lamaštu koja stoji na leđima divljeg magarca. Ona u svakoj ruci steže po jednu zmiju i doji šakala i divlju svinju (No. 1 1 7 759, tabla XIII, br. 2). 4. Kućna amajlija. Na gornjoj polovini su ureza ne konture figura četiri boga; to su verovatno Marduk, koji stoji na magičnoj zveri, Ištar, Nabu, koj i stoji na magičnoj zveri, i Tašmetum (No. 1 1 8 796, vidi str. 1 08). Pored amajlija u obliku životinja, cilindar-pečata, pločica, broševa itd, Sumeri, Vavilonci i Asirci su želeli da zaštite sebe i svoje kuće od bolesti i zlih duhova upotrebljavajući PROFI LAKTICKE FIGURE bogova i ljudi, boginja i žena, životinja, gmizavaca itd. Da su činili ta ko, poznato je već više godina, jer nam Džordž Smit kaže u svojim Asirskim otkrićima (Smith, Assyrian Dis coveries, str. 78) da je ispod nekadašnjeg poda prona šao kutiju u kojoj je bilo šest figura od terakote koje su imale ljudska tela, glave lavova i velika krila. Za pet malih pasa od terakote čija su imena bila ispisana sa njihove leve strane, i koji su bili izloženi u Britanskom muzeju tokom poslednjih 40 godina (vidi Guide, str. 22 1 , No. 65-69), dugo se smatralo da predstavljaju mo dele lovačkih pasa Ašur-bani-pala.· Mi danas, među tim, znamo da su Asirci imali običaj da zakopavaju fi gure pasa različitih boja ispod pragova svojih kuća, ta ko da bi duhovi pasa mogli odbiti napade đavolskih duhova koji pokušaju da uđu u kuće. Ispod kuća je obično bilo zakopano po deset figura pasa, po pet sa svake strane ulaza. Dr Koldvej (Koldewey) je pronašao 3.

2

4

')O()Os

111725

91499 -

l

I

118713

•

-

.

--

I

6

7

I e6262

Jedan od tih pasa je prikazan na tabli XII, hr. 2. Ime mu je bilo "Dan-rigišu". tj. "Onaj koji glasno laje" (No. 30005). •

Sumerske, vavilonske i asirske amajlije. •

•

•

TABLA XIII


108

ispod podova kuća u Vavilonu male nepečene glinene figure bogova i grupe statueta položenih u male kutije od cigle. -_.

-

-

.

._--

-

--

-

_._---

-

•

u

: =' '-

•

,

,

I

o

•

o,

•

,.:

•

I

•

•

�

•

•

,. ,'" t .

-

,

•

.....�-J •

If

.

•

.

' -.

., -

..

• ..

•

_ ._, --!..k.o,

I

•

•

•

,

,

" •

,

- ·

_

,

•

..

••

•

•

•

-

•

• • •

-

,

. -

• •

o.

•

,

•

_

.

u ..

,

e o

•

, -

o

-

> •

• •

•

",

J .. .. -

,

..

•

'. ..

• •

-

•

,

,

'

•

..

-

o

I

,

-

, ,

• ,

•

,

•

,

o ,r -.... • '• f •

"i�·l

-

"

•

,i'

•

•

•

-

•

j :> - 'l

o l-

l: 1j. � � 6

•

I

••

Or .

({ " lG z I ( rIJ o , W·

l

o�

�go

" ,e . , " l

. t: •

,

,

•

"

•

•

•

-

.

,

'.

•

• • o

•

,

r,. � . , � ..

.�

� •

..

E

>

--

>

•

.. '

•

. �

•

v

•

•

."

, . 1 ," �� ·fč .,� . �, , � ,.. •

t-

' ..' o 'r

dt •..

" ..r

, •

.,

_ .

."

o

•

,

r

-

•

••

,

, ..•

-

,

•

N

•

... .J � 2

I

Od 1 924-1926. Leonard Vuli (c. L. Woolley) je pronašao u Uru u Haldeji medu ruševinama zgrade ko ja je verovatno poticala iz sredine VII veka pre n. e. niz•

I

I I -

110


ove kutija napravljenih od po tri cigle, ravno-konvek snog tipa, koje su na jednoj od četiri strane bile otvore ne. Poklopac svake kutije bila je podna cigla. U njoj se obično nalazila po jedna figura ili statueta. Kutije su postavljane svuda oko sobe rtaspram zidova, sa otvore-


111

ptice i poneki komad slomljene grnčarije. Sve figure su bile napravljene od nepečene gline i prevučene tankim slojem krečnjaka na kome su crnom bojom bili skicira ni detalji oblika ili odeće. Veliki broj ovih profilaktičkih figura razmatrao je i predstavio C . L. Vuli u svom član-

-

No. 90 996 No. 91 837 nom stranom postavljenom prema centru prostorije ; fi gure su stajale u svojim kutijama kao stražari i čuvale prostor sobe. U svakoj kutiji sa figurama su pronađeni ostaci hrane kao što su žito ili kosti goluba ili neke male

No. 1 1 8 714

No. 103 225

ku "VaviIonske profilaktične figure" u žurnalu Kraljev skog azij skog društva (Journal Royal Asiatic Society, oktobar, 1926, str. 689). U ovu raspravu je uključeno vi še prevoda klinastih zapisa koji objašnjavaju upotrebu

•

112


ovih figura, preveo ih je Sidni Smit iz Britanskog muze ja. Oni dokazuju da su figure korišćene u ritualima da bi odvratile zlu sreću, bolesti, zaraze i nesreće svih vrsta. Izbor figura za predstavljanje u ovoj knjizi nači nio je Sidni Smit i glavni tipovi su reprodukovani na ovde datim ilustracijama.


11 3

3. Ljudska figura koja nosi kapu u obliku roga, gola do pojasa, sa nogama i kandžama orla (B. m., No. 1 1 8 7 1 3), tabla XII, br. 3.

I

No. 9 1 906

--------�=---.-

1

Sirut No. 1 0338 1 .

i

I . Lj udska figura koja nosi odeždu od riblje

krljušti. Vrh zašiljene kape je napravljen u obliku ribe, a telo ribe visi dole pozadi. Posebna svrha ove figure ni je poznata (B. m., No. 9 1 837). 2. M uška figura sa bradom čija je kosa namešte na u obliku rogova; ona nosi dugu ravnu odeždu koja dopire do stopala·. Papsukaini tip kod Koldveja (B. m., No. 90 996).

I

I

4. Medved koji stoji na zadnjim nogama. Desna šapa je podignuta, a toljaga koja je bila u njoj je slom ljena (B. m., No. 1 1 8 7 1 4). 8

Ama.l llle i talismani

1 14

•

TABLA XIV

AMAJLiJE I TALiSMANI

5. Siruš ili Mušruš, životinja koju je savladao Marduk, bila je pokopavana ispod podova ili pričvršće na za zidove. Velika figura ove životinje je pronađena na l štarinoj kapiji u Vavilonu (B. m., No. 1 03 3 8 1 ) (vidi sliku). Za još jedan primer pogledaj tablu X I I , br. 4 (B. m., No. 9 1 499). 6. Figura bića, polu-čoveka, polu-životinje, ko j a drži magični štap; figure ovog bića postavljene su iz nad zidova da bi odbile moguće napade đavola na kuću (B. m., No. 103 225). 7. Pločice sa figurama dva čoveka koji se bore i dva čoveka koji udaraju u bubanj korišćena je da bi se odbili napadi đavola (B. m., No. 9 1 906). 8. Riba koja je prinošena bogu tokom izgovara nja rituala (B. m., No. 1 02 986). 9. Figura majmuna u plavoj ostaklici sa crnim prugama ; njeno značenje je nepoznato (B. m., No. 1 1 7 725), tabla XII, br. 5. 1 0 . Pločica sa figurom boginje Ištar koja stoji na lavu i astralnim simbolima (8. m., No. 1 1 9 437), tabla X I I , br. 6. l l . Pločica sa figurom čoveka-škorpije koja je služila da odvrati napade demona (B. m., No. 86 262), tabla XII, br. 7. 1 2 . Figura krilatog bića sa glavom ptice koja drži lonac, slična bićima predstavljenim na skulpturama Ašur-nasir-pala. Ova vrsta figura pokopavana je ispod poda Kummu, ili sobe u hramu u kojoj su ležali boles niei (B. m., No. 90 998), tabla XIII, br. 3. 1 3 . Divlji vepar. "Na nivou od 9 m među komadi ma oslikanih Džemdal Nasr lonaca, pronađena je figu ra divljeg vepra od steatita 1 1 ,5 cm duga i izrezbarena po obodu. Izgled šćućurene zveri predstavljen je sa za čuđujućom veštinom, ali još upadljiviji od realizma

o Z

-

- ------

-

" u .----

•

,

�

s·

I

1 16

TABLA


XCV

ovog rada je njegov čudni stil. To je najstarija skulptura koj u imamo iz Ura i na njoj je primenjen zanat mnogih generacija" (Woolley, The Times. I I . februar 1 930, str.

1 3 ).

Bronzana ploćica koja j e korišćena da bi se odbili napadi davola. Sa jedne strane je figura davola Pazuzu, a na drugoj Nergalova glava. U trećem pojasu predstavljen je bolestan čovek koji leži na postelji, a iz nad i ispod su grubo nacnane figure životinja koje je sveštenik trebalo da umiri uz pomoć molitvi i žnvova nja (B. m., No. 108 979), tabla XIV. Najlepši poznati primera k amajlije ove vrste opisan je u sledećim odelj cIma. 1 4.

I

.

LABARTU ILI LAMASTU Među đavolima i nemanima zbog koj ih su stanov nici Mesopotarnije živeli u strahu, izgleda da je jedna od najstrašnijih bila Labanu (ili, kako se danas čita, La maštu), đavo ženskog pola, kći velikog boga Anua. Ona je živela u planinama, pustinjama i močvarnim trščari ma; čarobnjaci su sastavili čitave nizove bajalica i čini da bi joj se suprotstavili. Njeni napadi na noseće žene i malu decu imali su tako kobne posledice d � j� narod bio zastraše n i na sam pomen njenog imena. Mnoge tekstove Lamaštu rituala objavili su Kempbel Tompson (Campbell Thompson), Mirman (Myhrmann) i Tiro Dangin (Thureau Dangin), ali izgleda da ceo niz nije došao do nas. Kamenje je igralo vrlo istaknutu ulogu u ritualu i jasno je da je svaka vrsta kamena posedovala posebne magijske moći, a dosta kamenja koje je upot rebljavano bilo je u obliku cilindra. Neko kamenje je bilo muškog, a neko ženskog roda. Privezivano je za razne delove tela vrpcama različitih boja uvezanim u

I

I

I •

•

...

•

,

P!oflca Llh.mu Ih Lama�1U (pn.-doji �!ra ml) .! H'C l\'j Reprodulo\'ana iL J{,'II.lIll}!J Lblrke Dc Klerk {nl ! ii. IiIbi

11B

TABLA


čvor, i ponekad je trebalo da ostane u određenom po ložaju dugo vremena, čak i do sto dana. Boginja La maštu je bila surovi, razjareni đavo strašnog izgleda. Po obličju je podsećala na leoparda (?), lice joj je bilo lav lje, a noge istovetne nogama boga-Oluje, Zua. Razba rušene kose i nepokrivenih grudi, izletala je iz trščara kao vihor, proganjala ovce i volove i zabadala svoje ru ke u njihovo meso i krv. Ušunjala bi se u kuće poput zmije, izlazila i ulazila po svojoj volji. Pobačaji žena i prevremeno dobijanje mladih kod životinja pripisivani su njoj i njenim zlobnim uticajima koji su delovali na živa bića i beživotne predmete. Lamaštu je predstavljena na nizovima pločica od metala ili kamena koje je većinom pronašao Karl Frank (vidi njegove Babylonische Besch worungs reliefs) i Tiro Dangin u Revue d'assyriologie, vol. xviii, No. IV, str. 1 7 1 , "Rituel et amulletes contre Labartu". Njihov naj lepši primerak je reprodukovan na tablama XV i XVI. To je pravougaona bronzana pločica visine 13 ,3 i širine 8,3 cm. Kupio ju je u Siriji 1 879. godine M. Peretje, na bavio ju je De K1erk, a objavio Klermon Gano (Cler mont Ganneau) u Revue archeologique (" L'enfer Assy rien"), decembar 1 879, a ponovo objavio u Caralogus De Ciercq, (vol. ii, tabla XXX IV). Na zadnjoj strani pločice nalazi se figura demonske životinje koja usprav no stoji sa dva para prednjih šapa oslonjenih na gornju ivicu pločice, koja takođe podupire okruglu glavu ču dovišta. Lice gleda dole na figure itd., na prednjem de lu pločice. Ima lavlje telo prekriveno krljuštima i četiri krila. Na glavi joj je par volovskih rogova priljubljenih uz glavu, oči su okrugle i svirepe, a izraz usta pokazuje da lav riče. Njegov rep je škorpja, a falus koji se pruža duž donjeg dela trbuha završava se glavom zmije. Na zadnjim nogama umesto stopala ima kandže ptice grab-

XVI

Pločica Labartu ili Lamaštu (zadnja strana). Reprodukovana iz Kataloga zbirke De Klerk (vol. ii tabla xxxiv),

•

120

•


ljivice koje se oslanjaju na donju ivicu pločice. Ime ovog životinjskog demona je PAZUZU. Zapis koji je ob javio Tiro Dangin (Revue, str. 190) kaže da on govori : "Ja sam Pazuzu, sin Hanpua, kralj zlih duhova vazdu ha; dolazim sa planina besan kao vihor". Britanski mu zej poseduje nekoliko glava Pazuzu figura, uglavnom kamenih. Jednu figuru od bronze, No. 93 089, objavio je Lajard (Layard); No. 22 459 (kamen), L. W. King, Baby/onian Religion, str. 1 89 ; a No. 91 873 do 9 1 876 (kamen) Kempbel Tompson, Devi/s, vol. i, tabla l l . Prednji deo table je podeljen na četiri pojasa od kojih se najveći nalazi na dnu. POJAS l sadrži sledeće ambleme počevši sa leve strane, tj. I . cilirtdričnu krunu sa više pari rogova, 2. štap sa glavom ovna, 3 . munju, 4. koplje, 5. dve spojene trske, 6. osmokraku zvezdu ili disk, 7. disk sa krilima i repom ptice, 8. mesečev srp, 9. sedam nebeskih tela, 10. sveti ljku. POJAS I I sadrži figure sedam demona, svi su okre nuti u desno i nose dugu odeždu sa resama, pričvršćenu pojasom oko struka. Desne ruke su im uzdignute, a stis nute šake spremne da udare nalaze se iza glava ; leve ru ke su ispružene malo ispred njih, a šake su im stisnute . Prvi ima glavu pantera, drugi glavu lava, treći glavu vu ka, četvrti ovna, peti kozoroga, šesti ptice, a sedmi gla. vu zmIJe. POJAS I I I : ovde vidimo čoveka koji leži pokriven na jastuku, sa uzdignutom desnom rukom čiji je dlan okrenut prema licu. Jastuk se oslanja na odar, jedan kraj mu je savijen i iskrivljen na gore; noge nosiljke su okrugle i svezane užadima. Na svakom kraju odra stoji čovek sa bradom obučen u krljušti ribe, čija glava mu služi kao kapuljača, a njen rep doseže do poda sa nje gove zadnje strane. Desna ruka svakog čoveka je podig nuta dok u levoj drže mali sud ili vedro; desna noga je

121


pružena napred. Sa leve strane je svetiljka oslonjena na ravnu ploču koja je vezana za tronožac. Levo su dva dvoglava bića sa lavljim glavama okrenuta jedno prema c----

I

-

----

I

I

.

. [93089J •

Pazuzu. sin Hanpua. kralj vtlzdu�nih davola.

drugom; njihove noge se završavaju kandžama ptice grabljivice. Svako nosi kratku tuniku privezanu poves kom ili pojasom za koji je zadenut bodež. (:vrsto stežu

122


savijenu levu ruku jedno drugom, dok su im desne ruke podignute iznad glava. Poslednja figura u ovom pojasu okrenula je lice od odra. Ona ima bradu i nosi običnu kapuljaču i kratku tuniku sa opasačem. POJAS IV: ovde imamo predstavljenu rečnu obalu sa trskom i strujom u kojoj pet riba pliva u desno. Cen tralna figura je figura đavola ženskog tela pokrivenog kosom; njena glava na kojoj je okrugla kapa (?) neobič nog oblika predstavljena je glavom lavice koja riče. Ru ke su joj uzdignute do nivoa lica i u svakoj drži dvogla vu zmiju. Mali pas sisa njenu desnu, a svinja levu sisu ; njene noge završavaju se kandžama ptice grabljivice. Desnom nogom je klekla na leđa magarca dok se levom oslanja na njegovu glavu. U prostoru između njenih no gu i leđa magarca nalazi se škorpija. Magarac je postav ljen na čamac čiji pramac završava glavom zmije, a za dnji deo glavom bika. Jedna zadnja noga magarca pri vezana je užetom za brod ili obalu. N a obali, sa leve strane, nalazi se kosmato čudovište čije su noge u istom položaju kao i noge bića u drugom pojasu. On je možda kralj zlih duhova, PAZUZU. U prostoru sa desne strane nalazi se devet predmeta koje je teško identifiko vati. Opšte značenje grupe slika naslikanih na ovoj amajliji od bronze je potpuno jasno. Đavo ženskog po la koji se nalazi u čamcu je Lamaštu, čiji se dom nalazi u predelima pakla, iz kojih stiže na zemlju kada donosi krvoproliće i smrt. Jedini način da se spreče njeni zlob ni planovi je da se ona vrati u Podzemni svet, i neop hodno je privoleti je da napusti zemlju obećavajući joj poklone. Kakvi su to pokloni, neodređeno je izloženo u bajalicama koje su urezane na Lamaštu amajlijama i u njima se pominju dragulji, vreteno, plašt za njen put sa zemlje u pakao, zalihe različitih vrsta, npr. kolači od


•

123

hleba pečeni na vrelom ulju, slad, hleb potopljen u pi vo, piće potrebno da joj utoli žeđ, boca odabranog ulja, sandale koje neće nositi na putu, pečeni kukuruz upa kovan u četiri kožne torbe, a sve to treba smestiti u četi ri glinena suda. Ukratko, ona se mora snabdeti Uljem da bi se mazala, odećom koju bi odenula, vodom i ku kuruzom od kojih će moći da napravi pivo i prevoznim sredstvima, naime, odgovarajućim brodom i skloništi ma za njene zalihe. Tekstovi dalje kažu da ona na put u pakao kroz pustinju treba da pođe prema zapadu nešto pre zalaska sunca, i da mora ići pravo na mesto zalaska. Ona zatim mora preći preko planina koje su prepreka na putu za pakao, a kada to učini, mora preći reku pak la koja nije ništa drugo do veliki Svetski okean NAR MARATU. Prizori sa Lamaštu amajlija i tekstovi bajalica pri lično se podudaraju i sledeća molitva koju je objavio L. w. King (Baby/onian Magic, table LXVII i LXVIII) u Tiro Danginavom prevodu pokazuje da su ljudi zaista sprovodili propise u vezi sa poklonima Lamaštu: "O, Š amaše, ecimmu đavo koji me je prestrašio, koji se za kačio za mene tokom nekoliko prošlih dana i koji neće da me napusti, koji me sledi tokom dana i plaši me no ću, čini da mi se koža ježi i kosa diže na glavi, čelo na bira i lice gori, suši moje nepce, truje moje meso i suši sve moje udove. Bilo da je to duh moje porodice, mojih predaka ili duh nekog čoveka koji je umro nasilnom smrću, ili pak duh beskućnika - može, a ne mora biti je dan od ovih. 0, Š amaše, u tvom prisustvu tražio sam odeću kojom bih ga odenuo i sandale za njegove noge, · ko žni pojas za njegov struk, lonac vode iz koga bi pio ; dao sam mu brašno slada i snabdeo ga hranom za put. Neka ode na zapad, neka bude poveren čuvanju NE -GABA, velikog čuvara vratnica pakla, neka ga NE·

124


GAB , veliki čuvar vratnica pakla, drži pod strogom prismotrom. Neka njegov ključ čvrsto zaključa bravu." Slede primeri kraćih bajalica : I ( l ) BAJALICA: (2) Lamaš, kći Anua; (3) Čije su ime izgovorili bogovi ; (4) Inin, kraljica nad kraljicama; (5) Lamaštu, o, velika gospo ; (6) Koja bolno stežeš Asa ku; (7) Nadvladujući Alu; (8) Ne dolazi u blizinu ono ga što pripada čoveku; (9) Neka te proklinje nebo ; ( 1 0) Neka te proklinje zemlj a ; ( l l ) Neka te proklinje Enlil ; ( 12) Neka te proklinje Ea. II ( l ) BAJALICA: Lamaštu, "kći Anua"; (2) Tvoje je prvo ime. Drugo je, "Sestra bogova puteva " ; (3) Tre će je "Mač koji razbija lobanju" ; (4) Četvrto je "Ona koja je zapalila vatru ; (5) Peto " Boginja čiji izgled izazi va užas" ; (6) Sesto " Predata u ruke". Vraćajući se na figure koje su upotrebljavane kao amajlije i bajalice koje su u vezi sa njima izgovarane, sada se može dati jedan primer bajalice: l . BAJALICA da se . . . demon i zli demon nastane u čovekovoj kući. \ utuku ?) ne RITUAL. Na sedam figura apkalu (tj. učitelja .. 2 kOJI su zIve h pre Potopa) napravljenih od l ovorovog . drveta ( ?), kOJe s u krunisane ukrasima koji odgovaraju svakom od njih, i nose odeću koja odgovara sv; kom o d njih. 3 . Koj� u desnoj ruci nose (komad) lovorovog drveta (?) kOJI Je paljen na vatri pri dnu i vrhu, a leve ruke drže na grudima. .

•

125


4. Napiši njihova imena na njihovom levom bedru. Na prvom kipu, pokrivenom crvenom pastom kao odećom, 5. Napiši : "Dan života, roden II Uru." Na dru gom pokrivenom gipsom, 6. Napiši: "Dan obilja, milostivi sin Nipura." Na trećem, prekrivenom gipsom i posutom vodom, na crnom premazu, 7. Napiši : "Dan uživanja, odrastao u Eriduu." Na četvrtom, prekrivenom crnim premazom, napiši: "Dan sreće, stvoren u Kulahu. " 8. Na petom, prekrivenom l M-KAL-LA, napiši : "Dan svetlog lica, odojče Keša." Na šestom, prekrive nom zelenom pastom, 9. Napiši : "Dan sreće, uzvišeni sudija Lagaša." Na sedmom, koji na sebi nosi IM-KAL od kornai ina (?), 1 0. Napiši: "Dan koji je podario život onome koji je pod zaštitom Surupaka." l l . Zakopaj ih pod čelom postelje. Izgovori pred njima bajalicu : "O, vi, sedam najstarijih (ili vodećih) APKALU,"

12. Sedam glinenih apkalu figura koje imaju lica ptica i krila, i nose mulilu (pribor za čišćenje?) u des· nim rukama. 1 3. I drveno vedro u levim rukama prekrivenim gipsom i ptičijim krilima na teketi. 14. Pokopaj u drugom delu kuće pod čelom po· stelje. Izgovori pred njim bajalicu : "Vi ste figure čuvara apkalu." ---

------------

--

---------

•

126


1 5 . Sedam glinenih figura apkalu prekrivenih gip som i krljuštima ribe od crne paste koje u desnim i le vim rukama nose isto. 1 6. Pokopaj kod ukrasne ivice zida kumu prosto rije. Bajalica kao i kod prošle. -------- ------

-------- -

--

-

1 7 . Sedam figura apkalu pokrivenih gipsom, pre krivenih ribljim krljuštima, koje u svojim desnim ruka ma drže grančicu urme, a u levim rukama 1 8. Svoje grudi, zakopaj nasuprot vrata iza stoli ce. Bajalica kao i ranije. 1 9 . Sedam glinenih figura apkalu pokrivenih gip som, prekrivenih ribljim krljuštima, 20. Koje u desnim rukama nose urigalu trsku (barjak?), a levim rukama stežu svoje grudi, zakopaj u sredini kuće ispred stolice. ---

---------- -

------

-

---

--

-

-

2 1 . Sedam tamarisknih figura božanske Sedmori ce, krunisanih ukrasima koji odgovaraju svakom od njih i obučenih u odgovarajuću odeću, 22. Koje stoj e na podu od p(b)uridu (asura od trske) i pokrivene su crvenom pastom, u desnim ruka ma nose kuitu od bakra 23. A u levim bakarni mač; struk i m je obavijen bakarnom trakom i nose kape od bakra na glavama ... 24. Sa pričvršćenim rogovima od bakra, lukovima i toboicima sa strane, 25. Zakopaj nasuprot figure od tamariska. Izgo vori pred njima bajalicu : "Vi ste figure božanske Sed morice, velikih bogova."

VAVILONSKE

I ASIRSKE AMAJLIJE --

---

------

127

--- ------ -------

-

-

-

Tekst zatim nastavlja da govori o tamarisknoj fi guri boginje Narudu koju treba zakopati u kamu ulazu (tj. glavnom ulazu); sedam figura naoružamh IJud'. lll "nosilaca toljage", koje treba zakopati u Istom ulazu Iza nosilaca mačeva ; tamarisknoj figuri na kojoj je ispisano . "pobednik nad zlim delima" i "nosilac do? rog šedu i dobrog lamasu ; tamarisknoj figuri boga kuce; ghnemm figurama čoveka-Ribe ; čoveku-Skorpij i , muškog i žen skog pola; Lataraku od zelene I crne paste ; o čoveku� -Lavu; deset pasa. Figure pasa, koje je trebalo ObOJIti različitim bojama, trebalo je zakopati u kamu ulazu. Za celokupni prevod iz koga su uzeti gore navedeni odlom ci, pogledaj Sidni Smit (Sidney Smith), Žurnal Kraljev skog azijskog društva, 1926 (Journal Royal ASlallc SOCI ety). Neke pojedinosti o ritualu profilaktIčkIh figura I figura koje odbijaju zlo pružene su u sledećem odlom ku koji je objavio Cimern (Zimrnem), No. 54, a n � en gleski preveo Si dni Smit ( Žurnal Kraljevskog aZIjskog društva, 1926, str. 205). BAJALICA : Zbog podizanja njihovih ruku ja sam produžio crvenu tkaninu iznad, obesio sam šareno uže okolo, a u ruke sam im stavio grančicu urme. NapraVIo sam odlično usurtu, stavio sam gipsanu prevlaku oko njih. Na glave njih sedmorice, onih sa strašnim k.rili �a, postavio sam Nergala. Stavio sam Nusku. na nJIhovIm glavama u peć. Dve figure, bhzance, spojene zaJ� no, . čiji je oblik potpuni "pobed mk nad zhm đavolima p � stavio sam na glavu bolesnog čoveka, desno I levo. FI guru LUGAL-GIR-RA, kome nema ravnog, p.� stavlo sam na riksu kuće: figuru SIT-HAM-TA - E A, kOJI nema ravnog, figuru Narud u, sestru velikih bogova, postavio .

'

.

�

-

•

128


sam na dnu kreveta. Da se nikakvo zlo ne bi približilo, postavio sam Lataraka i Lataraka na kapiju . Da bih ras terao sve zlo, postavio sam hu/dupu nasuprot kapije. Gipsane blizance koji se bore dovukao sam do vrata. Gipsane blizance koji se bore sa ograde od bitumena postavio sam u uglove vratnica, lev o i desno. Dve figure čuvara Ea i Marduka postavio sam u vratnice, des no i levo. Bajalica je Mardukova bajalica. ( arobnjak je Mardukova figura. Ponovi za toga i toga, sin a toga i to ga, čiji je bog taj i taj , čija je boginja ta i ta, u čijem je telu bolest, bajalicu : "Kada stoka dođe kući, kada sto ka izađe, da li ti, potomče slatke vo de, svetih sinova Ea , Jedeš ono što je dobro i piješ me d, neka se ništa što je . zlo ne približi mestu koje čuvaš." -----

I

-

----

------

----

----

--

Kada si izgovorio ovo u prisustvu sedam figura sa krilima pred kojima stoji Ne rga l, izgovori sledeće is pred sedam figura božanske Sedmorice, napravljenih od lovorovog drveta, koji nose toljage. BAJALICA : "U darajući zlog rabisu, pošteđujući život, koristeći sna gu, odvraćajući se od zla, čuvajući En lilo va proročan stva, vatru koja nadvladava neprijateljski mač, koja sav lađuje sud bin u ... koja obasjava čovečanstvo, božansku Sedmoricu koji un ištavaju rđave." Sledeći odlomak ilustruje simboliku predmeta ko ji su se upotrebljavali u Ri tua lu: 1 4. Gi ps i bitumen kojim on i mažu kapiju bo les nikove kuće. 1 5 . Gi ps je bog Ninurta, bitumen utuku demon. Ninurta progoni utuku demona. 1 6 . Dva zisuru koji okružuju bolesnikov krevet su bogovi LUGAL-GIR-RA i ŠIT-HAM-TA-E-A.


129

1 7 . Tri hrpe metala koje su bačene dole su Anu, Enlil i Ea. 1 8 . Usurtu koji su vukli ispred kreveta je mreža ; on okružuje sve što je loše . 19. Koža gugalu i URUDU-NIG-KAL-GA koje oni ... na glavu bolesnog čoveka. 20. Koža gugalu je Anu, a URUDU-NIG-KAL -GA je Enlil ; urigalu trske. 2 1 . Koje su postavljene na glavu bolesnog čoveka su božanska Sedmorica, veliki bogovi, sinovi \šare. 22. Hudupu jarac koji je postavljen na uzglavlju bolesnikove postelje je bog Nin. AMAŠ-KU-GA. 23. Enlilov pastir. Kadionica i baklja koji su po stavljeni u bolesnikovu kuću. 24. Kadionica je bog Ku- Bu, baklja je Nusku. Vidi Sidni Smit u Žurnalu Kraljevskog azijskog društva, 1 926. godine, str. 205. CILlNDRICNI PECATI KAO ZAYETNI DAROVI U razmatranjim a cilindar-pečata štampanim rani je bavili smo se njime samo kao amajlijom ; ali, izgleda da je on ponekad upotrebljavan i kao zavetm dar, pa Je prinošen bogu i nakon toga smatran njego.vim vlasniš: tvom. Sidni Smit je ukazao (Žurnal Kraljevskog aZIJ skog društva, 1 926, str. 444) na činjenicu da među veli kim brojem danas poznatih cilind ar-pečata veĆIna po kazuje znake dugotrajne upotrebe, čišćenja i nošenja kao amajlije, ali mnogi su tako dobro očuvam da Izgle da kao da su upravo napustili ruke svojih tvoraca. Za snivajući svoje mišljenje na tabli No. 1 1 7 666 u Britan skom muzeju, on smatra da je to posledica činjenice da se cilindar- pečati koji su "ranije" bili božanske statue ili simbo li nisu neprestano nosili i da im je tako omogu9

Amajlija i talismani

130

ćeno da zadrže svoju nekadašnju jasnoću. Ploča na ko ju on upućuje i tekst koji prevodi ispisan je po kraljev skoj naredbI kOJOm je službeniku naređeno da pronađe Izvesm cllmdar-pečat i donese ga njemu. Ispravnost ovakvog gledIšta dokazana je cilindar-pečatima koji su pronađeni u Vavilonu, od kojih jedan nosi sliku Mar duka, a drugi Adada; izgleda da su oba pripadala "Mardukovom blagu".

131



ljudskim glavama, petao, mesečev srp, scene iz lova itd. Ovde su reprodukovane dve slike sa kalcedonskih ku pa. Na prvoj (B. m., No. 1 1 5 604) vidimo tri glave bika postavljene u kružnom poretku. To je magijski simbol i •

•

CLlNDRICNI PECATI U ASIRIJI, PERSIJI I FENIKIJI Vavilonci kasnog Carstva su upotrebljavali cilin dar-pečate na isti način kao i rani Vavilonci ali su oni po pravilu mnogo manji, iako su na njima ronađene tradicionalne slike i figure. Asirci su takođe koristili ci hndar-pečate i na njih uvodili karakteristične figure svoJih bogova, h? i figure ljudi okupljenih oko svetog drveta. Kapadokljancl I HetItI takođe su usvojili cilin dar-pečat, ali su slike na njima uređene na drugi način u odnosu na shke sa vavilonskih cilindar-pečata. Po prvt put se pojavljuju figure bogova koji stoje na lavovi ma. Feničani su pozajmili asirske oblike cilindar-peča ta, ah su Imena njihovih vlasnika pisali feničanskim slo vi ?,a. U vreme pada Asirskog Carstva, posle razaranja Nmlve (6 1 2. god � ne pre n. e.), mesto cilindar-pečata za pečaćenje glmemh ploča zauzeli su KUPASTI PECATI od sarda, kornaIina, ahata, kalcedona itd., i oni su za tu svrhu korišćeni tokom persijskog perioda do 350. godi ne pre n. e. O ?,i1jeni kamen za pečate toga vremena je b,o kalcedon I na njemu su urezivani simboli bogova Samaša, Sma, Adada, Marduka i Nabua' mitološke zveri i krilati demoni, ljudi koji stoje pored �vetog drve ta Iznad koga je simbol boga Ašura, prizori iz legende o GIlgamešu, jarac-riba sa ljudskom glavom, ptice sa

�

No.

1 1 5 604

No. 1 19 919

pojavljuje se u različitim oblicima tokom ahamenijskog perioda i kasnije, do srednjeg veka. Na drugoj (B. m., No. 1 1 9 9 1 9) vidimo jahača na konju u borbi sa nekom životinjom ; možda je to osnova legende o svetom Đo rđu i aždaji. SASANIDSKE AMAJLIJE I PECATI Ovde je prilika da se pomene velika grupa amajli ja i amajlijskih pečata koji su korišćeni u zapadnom Iranu i Persiji tokom perioda vladavine Sasanida, tj. iz među 226. i 632. godine n. e. Oni su obično poznati pod imenom "Pehlevi drago kamenje" zato što su zapisi na njima, koji obično predstavljaju imena vlasnika ili bo gova, napisani pehlevi slovima. Ova slova su izvedena iz semitskog alfabeta, verovatno sirijskog. Pehlevi peča ti su napravljeni od različitih vrsta kamenja, ahata, la pis-lazulija, sarda, kornalina, kalcedona i išaranog tvrdog kamenja. Veći primerci su zaokrugljeni i probu. šeni, kačeni su na vrpce ili žice i nošeni kao cilindar -pečati, ili su kačeni za telo kao amajlije; manji primer9'

•

132


ci koji su bili ravni činili su ležišta prstenja. N a najve ćim primercima koji podsećaju na oval ne pločice nala zimo biste vladara ili žena. Omiljene predstave na nji ma su : palmine grane i cveće koje je držano u ruci, životinje, posebno krilati konj (Pegaz?), ptice, gmizavci, mitološka stvorenja i složene šare. Š est karakterističnih primeraka iz zbirke Britanskog muzeja je prikazano ov de. ( I ) Tri mala čoveka i nedefinisani predmet; ovaj pri zor je vrlo uobičajen i verovatno predstavlja neku leNo.

1 1 9 382

No.

1 19 3 5 1

No.

POGLAVLJE IV

1 1 9 392

KOPTSKE AMAJLIJE Prema životu svetog Antonija Velikog, egipatskog, Egipćani su imali običaj da balsamuju tela svetaca i mučenika i da ih ne stavljaju u grobove, već u svoJe ku će kako bi bili u mogućnosti da im odaju počast. Anto ni e je molio episkope da zapovede ljudima da ne ,tine tako ali običaj se održao. Kada je umIrao, naredIo Je oni � a k�ji su bili oko njega sledeće : " Iskopajte onda grob, sahranite me u njemu i sakrijte �oJe telo Ispo d zemlje. Pažlj ivo se pridržavajte ovih mOJih rečI I ne go vorite nikome gde ste me polo žili. [Tamo ću biti] do vas krsenja mrtvih, kada ću [opet] dobiti ovo telo kOJe neće truli ti" (Bud ge, Paradise of the Fathers,. V? l. I, str. 72) : Ovaj odlomak jasn o pokaZUje da su Eglpcant nastavIh da mumificiraju svoje mrtve dugo vremena nakon što su prešli u hrišćanstvo, i grobovi Egipta iz �anog pen � da hrišćanstva potvrđuju Antonijevu tvrdnJu. Antontje je umro oko 360. godine n. e., pa je tako sigurno da su egipatski hrišćani mumificirali svoje mrtve b �� 260 go dina, jer se uvođenje hrišćanstva u Egipat Olje n:og�o odigrati posle 100. godine n. e. Nema ��dovoljavaJ �ćlh svedočanstava koja pokazuju pod čijIm se oknIjem

J

No. 1 1 9 979

No.

1 1 9 983

No. 1 1 9 97 1

gendu (No. 1 1 9 382). (2) Tri lavlje glave u krugu (No. 1 1 9 3 5 1 ) . (3) Palmina grana, čovek koji obožava zvezdu i mesečev srp (No. 1 1 9 392). (4) Simbol koji je verovat no trebalo da ima magičnu moć (No. 1 1 9 979). (5) Polu ljudska figura koja steže simbole Početka i Kraj a ; među njegovim nogama je figura živo\inje (miš?) (No. 1 19 983). (6) Š aka čiji se palac i kažiprst dodiruju (No. 1 1 9 97 1 ).

134


odigralo pokrštavanje Egipta, iako se ono pripisuje sve tom Marku koji je počeo da propoveda u Aleksandriji oko 69. godine n. e. Premda je oblik egipatske religije koji je bio u upotrebi između 200. godine pre n. e. i 100. godine n. e. sa učenjem o Poslednjem sudu, postom, molitvama i asketizrnom uopšte, bila odlična priprema za prihvatanje hrišćanstva od strane Egipćana, kada se prelaz jednom odigrao, oni su odlučili da potpuno pre kinu sa starom pagansko m religijom i njenim kultovi ma. Odbacili su hijeroglifske, hijeratske i demotske spi se i formirali za sebe azbuku koja je uključivala grčku azbuku i nekoliko uobičajenih oblika egipatskih ozna ka; tom mešanom azbukom su napisali koptsku verziju Biblije. Odbacili su čini i vinjete iz Knjige mrtvih i na pustili upotrebu pogrebnih amajlija starih Egipćana i svih njihovih amajlijskih simbola, osim jednog, naime, znaka anh koji znači "život, življenje". Koji je pred met ovaj znak predstavljao ne može se reći, ali što se ti če ideje koju su pagani i Egipćani povezivali sa njim, nema sumnje. Bogovi i boginje, ljudi i žene, vide se ka ko ga drže i izgleda da je život svih bića, božanskih i ljudskih, zavisio od njegovog ili njenog posedovanja ovog znaka. Od prvog do poslednjeg, bogovi se vide ka ko drže anh u desnoj ruci i daju život njihovim kraljevi ma i slugama predstavljajući im ga. Bilo je sugerisano da je uobičajena predstava nekog organa ljudskog tela koji je povezan sa rađanjem, i ovo gledište je vero vatno tačno. Bilo kako bilo, egipatski hrišćani su ga us vojili kao ekvivalent za Hristov krst i on im je simboli zovao večni život. Na Avramovoj nadgrobnoj ploči (B.

13 5

KOPTSKE AMAJLIJE

9) im a67 o. N ., m . (B li e st j vo so no ei Pl a N . !l i vi m a b. m o obični grčki krst •

,

i dva anh krsta

Na Sabinosovoj ste li (B . m ., N o .

T

T

m., No. 1 257) imamo ga u ovom obliku -

I

sa slo-

krst

ja vo o y u el d a N . e) ic jč o ev d a ij omisao d a je to mum . i sk an sc n h Je an k h as n u lj o p o ik umije pronađenom u L

�

je ju ko i lij aj am oj tk re o rl v a N (N o . 55 0 56 ).

krst

d re p t ar ag H r de aj R r se io n lo eju pok . muz Brita.nskom . . se a ic d ro o g o B · ) 9 6 4 . o (N je · stavljeno Je H n stavo ro đen : sa druge strane ži dr ci ru oj n d je i u d i pod drvetom se a n že o št o P ". u eb n a n g o J b an i n at p is " ed je znak Je tu a d Je no sa n ge su , ni ći pe u ne d i pod drvetom a predstavljeno rođenje B ud e.

T

sr

,

136


t "-

Amajlijski znakovi

i

koji se vide na kop-

tskim spomenicima starijim od vremena Konstantina Velikog nisu pronađeni u obliku amajlija. Učinjeni su pokušaji da se pokaže da je znak oni piscu izgledaju neuspešni. Znak

137

KOPTSKE AMAJLIJE

nju . sva ke str an e pr on ađ en i su ure za ni na dragom ka me 42 7. Vi di Forrer, Re allexikon, Strazburg, 1 90 7, str. tog 9. Bo čic e od terakote sa ulj em sa groba sve , ka mi la itd . M en as a, na ko jim a su uti sn ut e figure sveca Lo nd on , Vi di Bu dg e, Texts relating to Saint Mena,

•

Je prona-

đen izatkan na tkanini iz Ahmima. Pri iskopavanju kop tskih gradova u Ahmimu i drugim mestima pronađene su sledeće amajlije:

I . KRST, u grčkom i koptskom obliku, napravljen

od bronze, ponekad ukrašen p o ludragim kamenom ili kamenjem,

kostima,

slonovačom

(?),

sedefom,

gvožđem, staklom. 2. GOLUB, simbol svetog Duha, u sedefu.

-

3. Privesci od sedefa ; značenje nepoznato. 4. Figure BOGORODICE koja sedi na oltaru, na pravljene od kosti.

5.

Pločice od kosti na kojima su urezane figure

svetog Đorđa koji probada aždaj u ; koplje na vrhu ima krst, a svetac drži krst u levoj ruci. 6. Pločice od školjke n a kojima je ispisano

c::j:p .

+ p

i

Sveti Đorđe iz Lide.

7 . Boce od terakote na kojima j e utisnut krst. 8 . RIBA, simbol Hrista. Riba je postala omiljena amajlija kada je ukazano da su slova txBv< 'Iryo-ov<

xptrrTofi

B(ov ULOfi UWT'YjP .

=

"Isus Hristos, sin Božiji,

Spasilae". Krst koji se oslanja na ribu i krst sa ribom sa

1 909, str. 33. Delfini, koji su štitili svečevo telo na moru, često su vajani na koptski m pogrebnim pločama.

I O.

Veliki krstovi napravljeni od olova i kamena

koji su korišćeni kao pogrebni spomenici. (Vidi B. m . , No. 46708 i 1 339). •

Kod Kopta su amajlije koje su bile namenjene da zaštite mrtve dobile oblik komada ispisanog papirusa ; mnoge od njih čuvaju se u Britanskom muzeju. Jedna od njih sadrži primerak lažnog pisma kralja Abgara Hristu i početne reči svakog od četiri Jevanđelja (Ori en tal, 49 1 9 (2» . Na drugom je ispisano: "Svemoćni Gos pode Bože, pomozi mi l" A na trećoj su ispisani neki sa moglasnici od kojih je svaki ponovljen 7 puta u različi tim redovima (Crum, Catalogue, str. 175). POGLAVUE V EGIPATSKE AMAJLIJE ,

,

U svim razdobljima svoje istorije Egipćani su bili obožavaoci amajlija, i polagali su ih u svoje kuće i grobnice ili ispod njih, i postavljali su ih u svoje hramo ve, i nosili su ih za života i nalagali da ih polože na nji hova tela posle smrti. Pravili su ih od mnogobrojnih vrsta kamenja, običnog i poludragog, različitih vrsta drveta, zlata, bakra, srebra, slonovače, kosti, školjki, drveta, voska, fajansa itd. Uobičajena reč za amajliju u dinastičkom razdoblju je bila mk-t,

� �,�

"

što

znači "zaštitnik" ; sinonim koji je često korišćen u tek stovima je uđau,

� l � TI' tj. "stvar koja čini bezbed

nim", "pojačavač". Verovalo se da mnogi materijali od kojih su pravljene amajlije imaju uticaje ili svojstva ko ja su njihovi nosioci mogli upiti. Amajlije po kojima su bila ispisana imena bogova ili reči moći smatrane su moćnijima od onih koje nisu bile ispisane, a one koje je "blagoslovio" čarobnjak i koje su, prema tome, sadržavale deo njegove duhovne moći, bile su najmoć-

140


141

EGIPATSKE AMAJLIJE

nije. Najveći deo poznatih egipatskih amajlija stigao je do nas iz egipatskih grobnica, i on e su bil e "zaštitnici" koje su no sil i mrtvi; verovatno je da su bil e istovetne on im a koje su nosili za života. Najstarije egipatske amajlije pripadaju neolit skom razdoblju. Medu njima su kremene figure kroko dil a, neke rogate životinje (jarca ?), kravlje glave s žen skim licem (boginja HATOR?), nilskog konja, sipe (?) i

glasovna vrednost anh. Nije poznato šta on predsta�lja, ali je to verovatno bio neki deo ljudskog tela za kOJI s� Egipćani verovali da je tesno povezan sa radanjem I održavanjem života. Reč anh znači "život", "živ", za pravo "večni život" i "život koji ne umire". Posedovao ga je svaki bog, boginja i božansko biće, i on im je održavao život. Darivali su ga kraljevima, a takode I du šama koje su oslobodene u Sudnici, i oni koji su ga do-

predmeti

bili živeli su

i

.f? ; prvi od ovih predmeta bi mogao da

bud e 'Kef-peš, alatka koja se koristila u vezi s obredima radanja, a drugi je možda pero. Sve one su nošene da bi

•

•

a� ' odnosno "sto hiljada miliona godi

na". Kad su Egipćani primili hrišćanstvo u I veku, pri

t'

hvatili su znak iako je bio paganskog porekla, i nje govo značenje, i on se pojavljuje na nadgrobnim sp� meni cima uporedo sa hrišćanskim krstom. Amajlija

o

t

je bila načinjena od drveta, voska, metala, raznih �rsta . kamenja, fajansa itd; ova činjenica dokazuje da EgIpća-

T

•

•

Velika amajlija bogova-Sunca rađanja i zalaska u obličju lava sa glavom na svakom kraj u tela.

nosiocu donele muškost i plodnost, a dve poslednje su verovatno mo de li nekog ljudskog organa za raz množavanje. Vrhovi strela od kremena su takode koriš ćeni kao amajlije. Istom razdoblju pripadaju modeli kornjača, ovnova, jelena, medveda, ptica . (slepih miše va ?), načinjeni od zelenog škriljca, koji su izloženi u Britanskom muzeju (vidi Vodic! kroz 4, 5. i 6. egipatsku sobu, str. 2 8 1 ). Najstariji AMAJLIJSKI ZNAK koji su koristili Egip ćani iz dinastičkog razdoblja je kome je dodeljena .

sr ,

predstavljao. Glavne pogreb ni nisu znali šta je znak ne amajlije su bile: 1 . SKARABEJ, scarabaeus sa cer, jedna vrsta ba-

S,

legara. Ova buba skupi gomilicu balege, položi u nju jedno jaje, onda je mesi i najzad oblikuje u loptu ? k? 5 cm u prečniku. Zatim okreće glavu od lopte I straznJlm nogama je valja preko tla do nekog sunčanog mesta, gde se pod uticajem sunčeve toplote izleže mala b �ba, koja živi i napreduje hraneći se izmetom kOJIm Je Jaje bilo okruženo. Za prirodnjački opis ove bube vIdI J. H. Fabre The Sacred Beetle and others, London, 1 9 1 9 . Egipć�ni su od najranijih vremena povezivali ovu bubu s bogom stvaranja, a njenu loptu sa suncem; verovalo se da bog valja nebom �unčevu loptu isto kao što buba valja svoju loptu preko tla. Toplota i život su dolazili od sunca, baš kao što je larva bube, izlegavšl se u JaJe-

142

•


�u :-lopti i hraneći se njenim sadržajem, napredovala iz Jajeta-lopte. Bog koji je valjao nebom sunčevu loptu z�ao se Hepera, tj. "Valjač" , i u Knjizi Ami Tuat ga vi dImo kako u zoru gura sunce na nebo. Egipćani su za života nosili modele ove bube da bi im dali život i sna gu boga stvaranja. U svoje mumije su ostavljali modele bube Goliathus Atlas od zelenog kamena ili crnog ba zaita ili hematita, da bi izdejstvovali VASKRSENJE svojih mrtvIh rođaka. To su dobro poznati "skarabeji srca", po kojima su ispisani prepisi Poglavlja xxxb Knige mrtvih. Divovski modeli skarabeja bili su postavljeni na postolja u hramovima, na primer onaj koji je pronašao Legren u hramu Amen-Raa u Karnaku, a koji je nači njen za vlade Amenhetepa III. Najveći poznati skara bej iz hrama nalazi se u Britanskom muzeju (Središnji salon, No. 965). Na njemu nema nikakvog zapisa, duga čak Je 1 ,5 m, širok 0,9 m i težak preko dve tone; iz Ca rigrada ga je doneo lord Elgin. Amenhetep III je dao da se načine stotine velikih skarabeja, i zabeležio je na njima događaje za vreme svoje vladavine koje je smat rao vrednim spomena, na primer: l . Svoju ženidbu sa gospodaricom Ti. 2. Lov na divljač u drugoj godini svo je vladavine. 3. Rodoslovno stablo kraljice Ti. 4. Pokolj 102 lava u lovu u prvih 1 0 godina vladavine. 5. Kopanje Jezera u zapadnoj Tebi. Njegov sin Amenhetep IV je ta kođe koristio velike skarabeje da bi proslavio uspome nu na važne događaje (vidi B . m., No. 5 1 084). Za tek stove koji opisuju ove događaje i prevode vidi Budge, The Mummy, 2nd edit., str. 298. Amajlije skarabeja su bile načinjene od skoro svake vrste materijala i različite su dužine, od l cm do 5 cm. Nisu ušle u opštu upotrebu sve do X I ili XII dinastije, i njihova moda je prošla oko 550. god. pre n. e. Pronađene su u Elamu, Persiji, Vavi-

143

EGIPATSKE AMAJLIJE

Ioniji, Siriji, Fenikiji, Palestini i u skoro svim zemljama oko Sredozemnog mora. U Egiptu su mnoge amajlije skarabeja takođe korišćene kao pečati. Oni koji žele da proučavaju amajliju skarabeja trebalo bi da ispitaju ne nadmašnu zbirku u Britanskom muzeju. 2. TET (ili DED) je bio povezivan sa kičmom ili ne kim od donjih pršijenova, kojima je davao čvrstoću i stabilnost za života, a leđima je vraćao snagu posle smrti. Vidi Poglavlje clv Knjige mrtvih. 3. ĆET, koptski TOT€ ili TOOT€. Amajlija koja

i,

je najčešće pravljena od neke crvene materije, na pri mer crvenog jaspisa, crvenog stakla, crvenog drveta, crvenog porfira, crvenog porcelana i kornaiina, ili pes ka, odnosno crvenkastog ahata; poznati su i primerci od čistog zlata, kao i od pozlaćenog kamena. Ćet je uo bičajeni oblik polnih organa boginje Izide (vidi Budge, Osiris, vol. i, str. 276; vol. ii, str. 280) i smatralo se da nosiocu, živom ili mrtvom, donosi moć Izidine krvi.' Cesto vidimo da su on i Tet u rukama kipova i na kov čezima, i naoružan ovim svemogućim božanskim amaj lijama pokojnik je bio spreman da uđe u Ozirisovu Sudnicu. Tekst Poglavlja clvi Knjige mrtvih često nala zimo urezan u Ćet. 4. URS, oslonac za glavu ili jastuk, kao amajlija je obično pravljen od hematita, i retko je nešto po njemu bilo ispisivano; kad mu je namena bila da služi kao deo pogrebnog nameštaja, bio je načinjen od drveta, slono vače i kamena različitih vrsta, a drveni i primerci od •

Koptski razjašnjava da je ova amajlija bila namenjena da

predstavlja Izidinu

vuJvu

ili matericu. Oblici OOT€, ot i TOT€ek

vivalentni su hijeroglifsk.im

�

o

�� @

'o

\l

o

ati-t.

144

slonovače su obično bili ispisani Poglavljem clxvi Knji ge mrtvih. Veliki jastuci su bili postavljeni ispod vrato va mumija da "podižu glave" preminulim osobama na onom svetu i da spreče "odrubljivanje njihovih glava". "Neprijatelji njihovi neće imati moć da odseku glave pokojnicima, ali će pokojnici odseći glave svojim nepri jateljima", kaže tekst. 5. AB ili amajlija SRCA je bila pravljena od mno gih vrsta crvenog kamena, crvenog jaspisa, crvenog stakla, crvenog porcelana, crvene paste i crvenog voska, i bila je uneta u grudi mumije na mesto srca koje je od vojeno balsamovano. Njen gornji deo je ponekad bio načinjen u obliku ljudske glave. Za Egipćane je srce bi lo izvor celokupnog života i mišljenja i verovalo se da u njemu boravi BA, ili ono što se može nazvati "dušom srca", tj. dušom fizičkog tela. Bilo je povezano na neki način, koji sada više nije jasan, sa KA-om, ili "dvojni kom", koji je možda bio podsvesna životna moć. Tek-. stovi pokazuju da se smatralo da srce sadrži dušu Hepe re, samostvorenog i samopostojećeg boga, i da je prema tome besmrtno. Knjiga mrtvih sadrži nekoliko bajalica i molitvi za očuvanje srca, odnosno Poglavlja xxvi, xxvii, xxviii, xxix (3 verzije) i xxx (2 verzije). Na modelima srca se najčešće nalazi tekst Poglavlja xxxb, koji je, pre ma jednom obrednom uputstvu, star koliko i MEN -KAu-RA (MIKERIN), kralj IV dinastije, a prema dru gom, star je kao i SEMTI, kralj I I dinastije. Druge bajali ce su pokojniku davale moći na onom svetu, ali je PO glavlje xxx b omogućavalo čoveku da u Ozirisovoj Sud nici dobije presudu "Istinu-govorećeg". Ono se može ovako prevesti: "Srce majke moje l Srce majke moje l Srce bića mogal Ne suprotstavi mi se u mom iskazu (ili svedočenju). Ne odbacuj me pred Sudijama. Ne izneve ri me pred Cuvarom Terazija. Ti si moj KA u telu mo-

EGIPATSKE AMAJLIJE

145

•

me Hnemu koji mi udove učvršćuje. Izađi na mesto sre Će (ili blaženstva) kuda ćemo otići. Ne daj da mi ime , zasmrdi kod procenitelja, što ljude stvaraju, za vreme postojanja moga. Daj da dobro ? obrim ro?i, s radošću , srca na merenju reči i dela. Ne Izgovon mkakve lažI u vezi sa mnom u prisustvu Velikog Boga. Zasigurno će te opaziti kako se uzdižeš kao govornik istine."

Molitva-bajalica ispisana na skarabeju-Srcu. U Egiptu je bila. u upotrebi vi�e od tri hiljade godina, i verovatno je najstarija potpuna molitva na svetu .

,

6, LEŠiNAR, NER-T, načinjen od zlata i ispisan po glavljem clvii Knjige mrtvih, kad je �rivezan oko v�a! a mumije, davao je pokojniku snagu I žustrost boginje IZIDE, kad je u obličju lešinara lutala papirusni� ba ruštinama u Delti. Ova amajlija se nije upotrebljavala pre XXVI dinastije, znači 650. pre n, e. . 7. OGRLICA ili GRUDNA amajlija, USEH-T, načI njena od zlata i ispisana Poglavljem clviii Knjige mrtvih, kada je privezana oko vrata mumije, oslobađala 10

AmaJUJa I talismani


146

•

je pokojnika od svih mogućih okova oko vrata. Ova amajlija se nije upotrebljavala pre XXVI dinastije. 8. PAPIRUSNO ŽEZLO, UAD, bilo je načinjeno od smaragda i ispisano Poglavljem clix Knjige mrtvi h ; ka da je bilo položeno na vrat ili grudi mumije, obnavljalo je pokojniku mladost i muškost, i davalo mu sve odlike razvijene biljke papirusa. Nošeno je kao privezak . Obično je ova amajlija imala oblik napupelog papiruso vog izdanka, ali je takode nalazimo isklesanu na maloj pravouganoj ploči načinjenoj od kamena nešmet. U . Nebsenijevom papirusu (rana XVIII dinastija), na vi njeti uz Poglavlje clx Knjige mrtvih, vidimo boga To TA , sa glavom ibisa, zvanog "Veliki Bog", kako Nebse niju predaje ploču u kojoj je uklesan izdanak papirusa. Tekst koji je trebalo da po njoj bude urezan donosio je pokojniku zaštitu "Totovih reči". 9. U DAT reč koja doslovno znači "Oko", bila je amajlija načinjena u obliku � ; bila je simbol dobrog zdravlja, jedrine, sigurne zaštite, fizičke udobnosti i bla gostanja uopšte. Dvostruki Udati 3r � predstavlja ju sunčevo Oko i mesečevo Oko, tj. dva Oka vrlo starog boga-Neba, HERA; nalazimo ih naslikane na kovčezi ma već iz VI dinastije, a slikani su i na komadima po grebnog nameštaja kroz celo dinastičko razdoblje. Pre ma jednoj drevnoj legendi, snage zla su uspele da osle pe Oko boga-Sunca Raa za vreme pomračenja ili pro dužene oluje, ali je TOT došao do boga, iscelio mu Oko i vratio mu ga na lice. Druga legenda kaže da je SET, Đavo, kad je jedne večeri tumarao nebom, ugledao mlad ��s � c i progutao ga, ali je jedan od bogova, po . svoJ pnhcl TOT, brzo došao do njega, probo ga kopljem i prisili � ga �a iz svog tela povrati mlad mesec. Poglav . lJe clXVII Knjige mrtvih sadrži bajalicu čije bi izgovara-

EGIPATSKE AMAJLIJE

147

nje prisililo TOTA da pokojniku donese Udat za vreme njegovog puta do Ozirisovog carstva. Uputstvo uz Po glavlje cxl kaže da to poglavlje (koje je tr�balo izgovon: ti za vreme najdužeg dana egipatske godme) treba rećI iznad dva Udata - jednog načinjenog od lapis-Iazulija ili kamena mag obloženog zlatom ili stavljenog u zlatan okvir, i drugog od ametista ili kornalina. Drugi Udat, ako je stavljen na mumiju muškarca, obezbedlvao mu Je . mesto u Raovoj barci, i učinio bi da on postane bog.

. ..

.,

"

.

• '.

,

Babun, Totov pratilac, vraća Aahu, bogu-Mesecll, Udat ili � ko. �to ga je progu tao Sct, koji je bio prisiljen da ga povrati.

Amajlija Udat je bila pravljena od zlata, srebra, bakra, mnogih vrsta poludragog kamenja, drveta, voska i fa: jansa, sa glazurom u različitim bojama. Ogro�an br�J Udata koji je pronađen u grobnicama dokazuje da J� ova amajlija posedovala neobičnu važnost u svesti Egipćana i da je vršila sasvim posebnu službu. Ja veru jem da su Egipćani, kao i Kinezi, bili užas�uti s.t�ahom od urokljivih očiju, i da je Uđat nošen u SVim pnhkama kao zaštita od njih. 10'

I

148


l O. Amajlija KRAVE, AHAT, bila je figura krave koja je između rogova nosila sunčev disk i pera. Nači njena je od zlata i vezivala se mumiji oko vrata. Koriš ćena je u vezi sa HIPOCEFALUSOM, koji je bio postavljen ispod temena mumije, a sastojao se od većeg broja slo jeva okruglog platna slepljenih među sobom i pokrive nih tankim slojem belog gipsa. Ova amajlija je trebalo da predstavlja zenicu Raovog Oka, i po njoj su bile is crtane, u kratkim potezima, figure solarnih bogova, tj. Hor-Septa, Hepere, Horovih sinova itd. Oko ovih figu ra tekao je tekst Poglavlja clxii Knjige mrtvih. Egipćani su verovali da će ova amajlija, ako se stavi pod glavu mumije, odavati toplotu i održavati temperaturu u po kojnikovom telu dok on ne stigne u Ozirisovo carstvo. Glavni bog je bio PAR, i da bi se obezbedila njegova po moć, bilo je neophodno obratiti mu se njegovim tajnim magičnim imenima koje je tekst donosio, tj. Haka-ha ka-herher, Aulauaakersaanklebati, Halseran i Halsata. Kad se Ra, kaže drevna legenda, spremao da prvi put zađe, boginja-Krava ga je, plašeći se da će on preko no ći izgubiti svu svoju toplotu, okružila vatrenim bićima, koja su mu čuvala toplotu dok se nije ponovo uzdigao na nebo. Amajlija AHAT je trebalo da za pokojnika uči ni ono što je boginja-Krava učinila za Raa. l l . Amajlija ŽABE je obično pravljena od zlata, tvrdog kamena, steatita i gleđosanog fajansa, ali su pri merci od zlata retki. Donosila je pomoć i zaštitu HEKIT, boginje koja je upravljala začećem i rađanjem, a koja se može opisati kao "boginja babica". Smatralo se da je ona prisustvovala rođenju svakog egipatskog kralja, a pomagala je IZIDI u vaskrsavanju OZIRISA i učinila je uspešnim njeno sjedinjenje s njim. Opšta ideja poveza na s amajlijom žabe je bila plodnost i rodnost, i u mno gim plemenima srednje Afrike žene jedu i žabe i bube

149

EGIPATSKE AMAJLIJE

da bi imale velike porodice. Mala zelena žaba gatalica se pojavljuje u velikom broju dan-dva pre porasta Nila, i domoroci je smatraju simbolom novog života i obil nog rađanj a. Kopti su je, verovatno imajući u vidu faze fizičkog razvoja žabe, prihvatili kao simbol Vaskrsenja, i često je vidimo isklesanu na aleksandrijskim spomeni cima, rame uz rame s koptski m krstom. N a bronzanom predmetu u Britanskom muzeju žaba se pojavljuje na kraju falusa. 1 2 . Amajlija NEFER je često pravljena od komalina, peska ili nekog poludragog crvenog �amena, ali je vrlo veliki broj načinjen od gleđosanog fajansa I probu šen na jednom kraju da bi se mogao nanizati s dragulji ma na ogrlice i grudne ukrase. Predmet koji je ova amajlija predstavljala je, verovatno, u kasnijem razdob lju bila lauta ili neki drugi žičani muzički instrument; ali prvobitno je izgleda to bilo srce sa dušnikom (?). Ma šta da je, iz tekstova je sasvim jasno da se smatralo da amajlija daje nosiocu mladost, radost, � nagu I sreću. Reč NEFER znači dobar, biti dobro, lep, ljubak, pnJatan i slično. � je bila u obličju sokola sa 13. Amajlija BA � glavom bradatog muškarca. Smatralo se da predstavlja dušu-srce, ali izgleda verovatnije da je bila simbol �o vekove životne snage, i njen deo-soko nagoveštava nje : nu vezu sa Horom. U svim slučajevima koren ba znači "snaga", biti moćan. Verovalo se da posle smrti BA po sećuje telo kad dođe u grobnicu, i u grobovima su os tavljani uski prolazi u jamama tako da je duš� mogla d� nađe put. U Meroevim piramidama su osta�IJenl otvon u kamenom pokrivaču blizu vrha tako da Je BA mogla da uđe u njih, a ispod svakog otvora je bio postavljen obod da bi ona mogla da stane. Na vinjeti Poglavlja

J

150


lxxxix Kn�ige mrtvih vidimo kako BA posećuje telo, ko . me pn nOSI šen ::2 , simbol večnog života. Verovalo se da će se konačno sjedinjenje svih duša sa njihovim telima odigr�ti u nebeskom ANU HELIOPOUU. Male BA figure načlflJen � od zlata u kOJe je umetnuto poludrago kame nJe, kao I njene velike figure, sa raširenim krilima, bile su položene na grudi mumije, verovatno sa ciljem da

151

EGIPATSKE AMAJLIJE

li BA i nalazimo je isklesanu na njihovim nadgrobnim spomenicima (8. m., No. 1 65 1 ). 14. Amajlija SMA je bila sahranjivana u nabo rima platnenih zavoja mumije, ili u pokojnikovom telu, da bi mu dala moć disanja; obično je pravljena od tam nog bazalta ili nekog kamena smeđe cm e boje. 1 5. Amajlija AAHU C9:J je predstavljala sunčev disk koji se uzdiže na istočnom obzorju, a nošena je da b.i čoveku mogla da da snagu i moć HORA i RAA; bila je simbol života obnovljenog posle smrti i vaskrsenja. Ova amajlija je bila načinjena od crvenog kamena ili paste.

1

p��

16. Amajlija SUTI je predstavljala dva pe ra, simbole svetla i vazduha, koje vidimo na glavama RAA, OZIRISA i AMEN-RAA. Pera ATEF

Mat!!ka (Ra) ubija Zmij � Mraka (Apep), simbolično predstavljajući pobedu Za. kona, Reda l Dobrote nad Haosom, Nepravdom i Zlom.

sačuvaju telo od raspadanja. N eki misle da su te figure pod uticajem bajalica iz pomenutog poglavlja, letele d� mest� n� kome se skupljaju bogovi i predstavljale oso bu čIJe J e telo ležalo u grobnici. Drugi smatraju da se duša, kad je došla u grob, nastanila u figuri BA. Vrlo le pa ka �ena BA iz Nubije, sa opuštenim grudima, čuva se u Bntanskom muzeju (No. 53965). Kopti su prihvati-

1&-, koja su

posebna odlika OZIRJSA i PTAH-SEKER-AsARA, izgleda da su povezana s vaskrsenjem. Ova amajlija je pravlje na od zlata i poludragog kamenja različitih boja. 17. Amajlija SEN Q je izgleda bila simbol večnos ti, ili možda vrlo velikog, ali neodređenog broja godina, i prostora koji je okruživala sveobuhvatna moć boga -Sunca. Misli se da hijeroglif predstavlja kraj valjkas tog cilindar-pečata, koji ili leži na komadu gline ili se valja po njemu da bi načinio otisak. S druge strane, to bi takođe mogla biti skica prstena sa dugim \e"'ištem za kamen. 1 8 . REN ili amajlija-ime. N a nekim natpisima kra ljevo ime je okruženo nečim što izgleda kao deo konop ca vezanog nekom vrstom dvostrukog čvora na kraju imena. Kao što je drugde rečeno, ime boga, ili čoveka, smatrano je njegovom dušom, i uže s čvorom je trebalo da ga sačuva od loših magijskih uticaja i da mu održava i produži život. Uobičajeni oblik RENA je ( " i obično se zove "kartuš". •

• •

oo

\GIPATSKE AMAJLIJE

• o o

•

152

•


!podara Lestvica" pomogla OZIRISU da se uspne na ne

,

19. Amajlija ZMIJSKE glave, koja je bila pravljena od crvenog kamena, crvenog stakla ili crvenog fajansa, smatrana je zaštitom od ujeda kobre i drugih otrovnica. Nosili su je i živi j. mrtvi, i tekstovi iz xxxiv i xxxv po glavlja Knjige mrtvih, koji su ispisani po amajliji, poka zuju da je ona bila namenjena da zaštiti mumiju da je ne prožderu zmije i crvi Tuata. 20. Amajlija MENAT

�= � " tl1

,

1

se sastoj ala od

ogrlice ili okovratnika za koji je bio vezan čudno obli kovan privezak prikazan u determinativu gore navede ne reči. Ovu amajliju su nosili bogovi i boginje, na pri mer Hator, Izida, Ptah i Oziris, koji su u svesti Egipća na bili povezani sa muževnošću i plodnošću, rađanjem i novim životom, a takođe i vaskrsenjem. Sahranjivana je sa mrtvima sa ciljem da u njima sačuva seksualne želje koje su imali za života i da ih snabde sredstvima za nji hovo ostvarenje. Kao amajlija za žive i mrtve pravijena je od lapis-Iazulija, a kada je trebalo da se pričvrsti na kipove, od bronze ili bakra. Bila je obešena za potiljak, kroz koji je vršila uticaj na kičmeni stub. 2 1 . Amajlija LESTVICA, mak-t 3

153

� � ' omogu

bo. Egipćani su pretpostavljali da pokojnik neće moći da pribavi pomoć "dva prsta", i načinili su amajliju opi sanu u sledećem pasusu da ih zameni. Hebreji su tako đe mislili da lestvice sa zemlje dotiču nebo. Vidi Post. 28, 1 2 . n I I đebaui, od22. Amajlija DVA PRSTA,"-,.I nosno kažiprsta i srednjeg prsta, pravljena je od zele nog kamena, crnog bazalta ili opsidijana, i ponekad J.e ostavljana nehajno u kovčegu, a ponekad međ u zavoJI ma mumije. Bila je predviđena kao zamena za dva prsta boga koji je pomogao OZIRISU da se popne RaovIm Lestvicama. 23. Među primitivnim žiteljima doline Nila, žene koje su želele da postanu majke velikih porodica nosile su modele HATORINE GLAVE kao amajlije. Ova amajlija je imala dva oblika, tj. glavu krave i glavu žene čije su uši bile velike i ravne kao kravlJ e ; oba obhka su bila urezivana na pločama i skarabejima koji su nošeni kao privesci ili ogrlice. Kult krave je verovatno poreklom iz Sudana, iz oblasti koju u današnje vreme nastanjuje na rod Bakara ili "Stočari". 24. Amajlija KEF-PESEŠ je bila korišćena u obredima povezanim sa liturgijom "Otvaranja usta", i smatralo se da vilicama vraća moć kretanja koja je pre stala balsamovanjem. U vezi sa KEF-PESEŠOM je koriš ćen par amajlija, čije tačno značenje nije poznato. Sva ka ima dva oblika, odnosno i CU , i načinjena je od

j

))

T

ćavala je pokojniku da se sa zemlje popne na nebo. Drevna legenda kaže da je OZIRIS želeo da se uspne na nebo, ali da nije imao za to dovoljno snage. Videvši da je u nevolji, RA mu je pribavio lestvice, i on i HOR su, stojeći sa strane, pomogli OZIRISU da se popne. Vari janta istog teksta kaže da su OZIRISU u penjanju poma gali HOR i SUTI, ili SET. Modeli ovih lestvica od kame na i drveta pronađeni su u grobnicama, a slika Lestvica data je kao vinjeta u Anijevom papirusu (tabla xxii). Legenda se pominje u tekstu u piramidi Pepija I, redovi 192, 472 i 473, i u njemu se kaže da su "dva prsta Gos-

l

različitih vrsta gvozdene rude. Bile su ubačene među platnene zavoje mumije i donosile su joj zaštitu HORA, boga Juga, i SETA, boga Severa.

25. Amajlija STEPENICA Ll Het, pravijena je od fajansa, zelenkasto-plavog ili belog, i predstavljala

:

•

•

•

•

154


EGIPATSKE AMAJLIJE

155

•

je podupirač na kome je stajao Šu kada je odvajao zem lju od neba, a takođe i dvostruke stepenice, koje po ob liku podsećaju na Stepenastu piramidu u Sakari, na ko jima je stajao bog HNEMU, kad je delao kao bog stvaranjao Među drugim, manje poznatim amajlijama, mogu se pomenuti APER, koji označava "izobilje", "napre dak" ; TKACKI CUNAK, NERT (NET), simbol boginje Ne it; SUNCEV DISK na obzorju, ZIDARSKI METAR, TESAR SKI UGLOM ER, BELA KRUNA, CRVENA KRUNA, ŠLEM, LEŠINAR i UREUS (NEBTI), CVOR, ŠAKA, stisnuta i otvo rena; PLOCA ZA DAROVE, KA, PUN MESEC između rogo va. -

I

Boginja Lešinar Mul drži

II

kanal stola u punoj veličini koji je bio postavljen u oda ji za žrtve grobnice. Kao i Sumeri i Vavilonci, i Egipćani su mnoge svoje amajlije pravili u obličjima ŽIVOTINJA. Među tak ve spadaju Bik (Apis, Mnevis, Bahis i Crni bik), ? va� , Krokodil, Nilski konj, Lav, Ris, Mačka, Psoglavl maJ mun i manji majmuni, Šakal, životinja čija se glava po javljuje na figurama boga Seta, Svinja, Rovčica, Jež,

kandžama ambleme večnosti i pera Gornjeg i Do njeg Egipta.

Za crteže oko pedeset najčešćih egipatskih amajli ja vidi str.! 74-178. GRUDNA PLOCA je kao amajlija bila u obliku stra nice. pbgrebnog kovčega i njen venac je bio ukrašen crtežima i perima. Glavne scene nađene na stranicama su sledeće : l . Heperinu Bubu u barci obožavaju !zida i Neftida. 2. ANUBIS na postolju, sa pokojnikom koji se moli ili mu prinosi darove. 3. Buba između

n i i. RA i

OZIRIS sede okrenuti jedan prema drugom. 5 . Pokojnik obožava HATORINU KRAVU, ili OZIRISA. PLOCA ZA DAROVE, ili Žrtveni sto, kao amajlija je bila u obliku tanke pravougaone ploče od kamena ili fajansa, sa ispustom sa strane koji predstavlja odvod ili

Božanska Guska, ili "Velika Gakuša", koja je izlegla Kosmičko jaje. Njeni sleđ benici žive II Gizi i dan danas.

Mungos, Zec itd. Vrlo malo amajlija životinja je prona đeno u grobnicama Starog Carstva. U Novom Carstvu je upotreba takvih amajlija postala raširenija, i iz njego vih grobnica i građevina su prikupljene opsežne zbirke amajlija koje su izložene u velikim nacionalnim muzejima. Amajlije u obličj u PTICA su relativno ređe. Najuo bičajenije su: Benu (Feniks?), Lešinar, Soko, Capija,

•

•

156


Lasta, Guska, Ibis. Najčešće amajlije u obličju GMIZA VACA i INSEKATA su: Kornjača, Kobra, Šarka, Škorpija, velika Zmija, Apšait (vrsta insekta), Abit (Bogomolj ka 1), Skakavac, Žaba (vidi str. 1 48 ) i različite podvrste Buba koje se hrane izmetom. Amajlije u obličju RIBA ni su tako česte. Neke od njih verovatno predstavljaju ribu ARTU i ribu ANT, koje se pominju u Knjizi mrtvih. Pret postavljalo se da one plivaju sa svake strane Raove bar ke, i da teraj u svako zlo stvorenje koje dođe da napad ne boga. Poznato je nekoliko amajlija u obličju ribe sa širokim, velikim ustima koja se vide na glavama figura boginje Hamehit, ali koju od riba koje pominje Strabo (xvii 2, 4) ona predstavlja, mislim da još nije rešeno. Vi soko su poštovane AR ili riba " Borac" i riba Oxyrhyn cnus, za koju se mislilo da je progutala Ozirisov falus kad mu je Set raskornadao telo. Male drvene figure u obličju crva, koje se pronalaze s vremena na vreme, mo gu da predstavljaju ribu Phagrus, ili Jegulju. Jednu od najvećih klasa egipatskih amajlija sači njavaju figure bogova, boginja i nižih božanstava. Neke od njih su bile profilaktičkog karaktera i pripadaju istoj klasi kao i figure koje su Sumeri zakopavali ispod pod ova svojih kuća i podova odaja u kojima su ležali boles nici, da bi zaštitili sebe i svoje vlasništvo od napada đa vola svake vrste. Neke se mogu uporediti sa Lavanovim Terafimom koji je Rahela ukrala i odnela u kamiljem sedlu, kao i sa rimskim penatima. Ovoj klasi takođe pri pada dugi niz drvenih figura, obojenih crno, koje sam video u velikoj dvorani grobnice Totmesa III u Dolini kraljevskih grobnica u zapadnoj Tebi. U Egiptu je grob nica morala biti zaštićena od zlih duhova i đavola isto kao i kuća, i ovo se postizalo ostavljanjem figura bogo va u odaji za mumije u grobnici i zakopavanjem amaj lija u sva četiri zida. Tako je za vreme XVIII dinastije,

157

EGIPATSKE AMAJLIJE

n

nepečena cigla, na koju je bio postavljen okrenut pre ma zapadu, bila umetnuta u zapadni zid; nepečena cig la, na koju je bila postavljena figura Anubisa koja je stajala na ploči tamjana, bila je umetnuta u istočni zid; nepečena cigla, na koju je bila postavljena trska umoče na u bitumen, bila je umetnuta u južni zid; i nepečena cigla, na kojoj je stajala figura nalik šabti, visoka sedam prstiju, bila je umetnuta u severni zid. N a ovoj figuri je trebalo vršiti obred "Otvaranja usta". Cak i kada je sve to urađeno, da bi se grobnica potpuno zaštitila biro je neophodno da čovek koji je bio obredno čist izvrši ma gijski obred "četiri plamteće baklje". Baklje su bile na činjene od tkanine atma premazane svetim mirom; sva ka baklja je trebalo da bude u rukama čoveka koji je personifikovao jednog od četiri Horova sina. Kad (ili pre nego što 1) su izgovoreni tekstovi, svaki Horov sin je trebalo da ugasi svoju baklju u glinenom koritu posu tom tamjanom, koje je bilo ispunjeno mlekom bele kra ve. Predanje tvrdi da je ovaj obred vršio Hertataf, sin kralja Hufua (Keops). Vidi obredna uputstva uz Po glavlje cxxxviia Knjige mrtvih. Komplet četiri nepečene cigle, na koje su postavljene amajlije, može se videti u Britanskom muzeju (No. 4 1 534-41 537). Cigle su ispisa ne tekstovima koji čine obredna uputstva ovog poglav lja, i napravljene su za Amen-Raovu sveštenicu.iz Te be, koja je bila na vrhuncu slave oko 1 040. n. e. Vero vatno je da je ovaj komplet cigli jedinstven. Od profilaktičkih figura koje su ostavljane u grob nicama poznate su dve varijacije, tj . FIGURE OZIRISA i FIGURE PTAH-SEKER-AsARA (Oziris), i obično su prav ljene od drveta. Oziris se pojavljuje u svom uobičaje nom balsamovanom obličju i nosi krunu Juga, a njego va figura stoji na dugom, ravnom drvenom postolju . Na figuri i njenom postolju je obično hijeroglifima ispisana

158


EGIPATSKE AMAJLIJE

molitva bogu u kojoj se on preklinje da obezbedi po grebne darove za pokojnika čije se ime pojavljuje na fi guri ili postolju. Mnoge Ozirisove figure su šuplje i pa pirusni svici, ispisani molitvama i sl. iz Knjige mrtvih, bili su ostavljani u njima. Huneferov i Anhain papirus iz Britanskog muzeja pronađeni su u Ozirisovim figurama. ?rAH-SEKER-ASAR je predstavljala preinačenje ili razvoj Ozirisove figure. Postoji oslikana i ispisana drvena figura pričvršćena za drveno postolje, takođe os likano i ispisano, ali figura ima na glavi par rogova na koje se oslanja disk, a nad njima se dižu dva pera. Figu ra predstavlja Ptah-Seker-Ozirisa, trojnog egipatskog boga. Neke figure imaju šupljinu u postolju, u koju je ostavljan neki balsamovani deo pokojnikovog tela i ma li svitak ispisanog papirusa. Kod drugih, oslikani drve ni model sarkofaga zamenjuje šupljinu, ali kod lepih, velikih primeraka, šupljina je pokrivena modelom sar kofaga. Ideja koja leži u osnovu upotrebe ovakvih figu ra je da je pokojnikovo telo pod zaštitom Ptaha, jednog od bogova Stvaranja, Sekera, boga grobnice, i Ozirisa, bogo�oveka, koji je ustao iz mrtvih, i koji će učiniti da preminuli vaskrsne i dati mu beskrajni život. Svaka opsežna zbirka egipatskih starina sadrži ve liki broj figurica glavnih bogova i boginja načinjenih od kamena, fajansa, drveta itd. One su obično probušene, odnosno imaju okca kroz koja se mogu nanizati na ko nac i tako obrazovati ogrlice. Na istom đerdanu sa figu rama bogova često nalazimo amajlije životinja i ptica i uobičajene amajlije kao što su Anh, Nefer, Tet itd. OG RLICA je, isto kao i GRUDNA PLOCA, bila amajlija, čak i ako se sastujala samo od zrnaca, a ona su, načinjena od granata, peska, kornalina, kristala, smaragda i hemati ta, smatrana izuzetnim zaštitnim sredstvom. Za detaljan

opis svih figura bogova i boginja koje su kao amajlije nosili živi i koje su sahranjivane u mumijama umrlih bio bi potreban veći prostor od ovog koji nam stoji na raspolaganju. (: italac će, međutim, steći dobru predsta vu o oblicima u kojima su nam poznate, bilo kao stvar ne figure bilo po njihovim crtežima, i o njihovim karak terističnim glavama i ukrasima za glavu, iz niza koji sledi na stranama 160-162. Ovaj popis sam pripremio za svoj Vodič kroz Egipat i Sudan (Guide to Egypt and the Suddan), koji su objavili Tomas Kuk i sin, i on je ponovo prikazan uz neznatne izmene u mom Vodiču kroz egipatske zbirke Britanskog muzeja (Guide to the Egyptian Collections in the British Museum), London, 1909, str. 1 23. i dalje. U ranodinastičkom razdoblju Egipćani su u sva koj grobnici sa mumijom ostavljali figuru muškarca ili žene, koja je u kasnijem razdoblju nazvana SAVABTI, ili S ABTI odnosno UŠABTI. Obično je imala oblik mumije i po njoj je bilo ispisano ime pokojnika sa kojim je bila sahranjena. Izgleda da ovo navodi na pomisao da je Sabti prvobitno bila namenjena da 'p redstavlja pokojni ka. Neizvesno je da li je upotreba S abti bila pozajmlje na od predinastičkih Egipćana iz Sudana, ili su je izmis lili egipatski sveštenici. Stručnjaci se razilaze u tumače nju značenja ovog imena, ali je jasno' da je Sabti bila namenjena da pokojniku donese korist na neki način, i mora se smatrati magičnom figurom. Neki su mišljenja da je ona prvobitno predstavljala pokojnikov KA ili nje govog roba. Ušabtiu su bile načinjene od mnogih vrsta tvrdog kamena, peščanika, krečnjaka, fajansa, drveta itd., i pronađene su u grobnicama svih razdoblia između VI dinastije i rimskog doba. Najraniji oblik S abti je oblik mumije, sa rukama prekrštenim preko grudi, a natpis ,

•

,

159


160

Amen-Ra, kralj 8ogovI

Bog Amsu. ili Menu

Amset, ili Mesla, ili Gesta (Horov sin)

161

i . Hp\or

Boginja Anil

Halor

Bog Gcb

Boginja KCld

•

•

)

Boginja Alltal

Bog Anp\/. (AnubiJ)

Boginja Ankel

Bo, Hcpera

... ...." (Oziril)

Bo, Hnemu

Hensu

Boginja Maat

Mcnhet

•

•

•

Bog Asar (Oziris)

Dula OzirisoYl)

Hpi.

,

Poplave

80,

(Hor)

Boginja Nebthct (Nellis)

•

Bo, Mentu-RB

Boginja

(Harpokrat)

Nehebet

Amajlijske figure egipatskih bogova i boginja

Net (Neil)

Boginja Neblhet (Neflis)

Boginja No'

Amajlijske figure egipatskih bogova i boginja 11

AmajUja I talismani


162

•

Kebhsenuf

Bog

Ptah-Seker

(Horov sin)

80g

Harmllchis

Bo, Satet

Bog Rdpu

Bolinj' Sertet

Bo,

(TOl)

Tuamutcr (Horov sin)

Rentnel

Bog Scbclt

Sefch-Abiu iti Sekta

Rc!pu

EGIPATSKE AMAJLIJE

163

ne sadrži ništa osim titula i imena pokojnika i njegovog oca i majke. Za vreme Srednjeg Carstva, ponekad nala zimo molitvu za pogrebne darove ispisanu na leđima fi gure. Za vreme Novog Carstva, uz pokojnikovo ime i ti tule, ona nosi tekst koji je istovetan Poglavlju vi teban ske recenzije Knjige mrtvih. Šabti tada predstavlja fala ha, seljačkog slugu ili poljskog radnika, i u svakoj ruci drži alatku za kopanje i nosi korpu od retkog tkanja prebačenu preko leđa u kojoj je prenošen pesak ili zem lja. Ime pokojnika za koga je Šabti bila načinjena bilo

Bog Sekcr

TCI, obličje

Bog Set

Ozirin

8olinj.

U.tćit

Amajlijske figure egipatskih bogova i boginja

je u nju urezano (ili ispisano bojom), a takođe i bajalica koja opisuje upotrebu i namenu figure za vreme XVIII dinastije i kasnije. Bajalicu je trebalo da izgovori sam pokojnik, i ona glasi : "U slučaju da budem osuđen da rasturam prah (tj . đubrivo) na poljima Tuata (tj. pod zemnog sveta), ili da kanale ispunjavam vodom (da čisti kanale i jarkove, radi na spravi za dizanje vode do po lja, ili da radi kao žetelac za vreme žetve), takav posao će za mene one obaviti i nikakva prepreka u tom radu vam se neće naći na putu." Ispod ove bajalice je bio nall'

,

164


pisan odgovor kojim je Sabti navodno uzvraćala, nai me : "Gde god da me pozoveš, zaista ću tamo biti." Ide ja je bila da će, kad se bajalica izgovori, figura oživeti i uraditi sve što J.e potrebno. Kraljeva S abti je imala isti oblik kao i Sabti selja ka, i kralj je bio voljan da obavi posao Sabtija u Oziri sovom carstvu. Sa kraljevima, plemstvom i svešten stvom je često sahranjivan veliki broj Ušabtin. Belzoni je pronašao preko sedam stotina u grobnici Setija I, i verovatno je da je pun broj onih koje su sahranjene sa kraljem bio sedamsto trideset, odnosno po dve figure za svaki dan u godini. Očekivalo se da jedna njihova polo vina radi danju, a druga noću. Poznato je nekoliko pri meraka Sabtija (vidi Britanski muzej, Vodit kroz IV, V i VI egipatsku sobu, str. 6), na kojima je bajalica napisa na na figuri zapravo molitva za pogrebne darove, a PO glavlje xxxb Knjige mrtvih umesto Poglavlja vi. Redak primerak (B. m., No. 29403) drži simbol Ozirisa, u

n,

i , simbol Izide, u drugoj, dok se pokoj nikova duša � vidi kako svija gnezdo na njegovim

jednoj ruci, a

grudima. Među amajlijama koje su smatrane posebno važnim za Egipćane bile su vinjete koje nalazimo u . Knjizi mrtvih. Moguće je da su one bile dodate samo kao ilustracije različitih tekstova u tom delu, ali ja veru jem da su one, kao i crteži Bušmana koji su pronađeni u pećinama južne Afrike, bile iscrtane i naslikane sa ci ljem koji nije ni u kakvoj vezi sa umetničkim idejama ili razvojem. Taj cilj je bio da se pomogne pokojniku ma gijskim sredstvima. Kad je sveštenik naredio pisarima hrama da nacrtaju ili naslikaju vinjete na kojima je po kojnik predstavljen kako se oslobađa optužbi koje su protiv njega iznete na suđenju umrlima, i kako se pro-

EGIPATSKE AMAJLIJE

165

glašava "govornikom istine", i kako ga prima Oziris, i kako jede nebesku hranu, i kako pije nebesku vodu, i kako se druži sa pravednima, i kako ga prihvataju bo govi, nesumnjivo je verovao da će ove vinjete delovati tako da pokojnik dosegne slobodu božanstveni h duša i beskrajni život večne radosti i sreće u društvu Ozirisa. Isto je bilo i sa vinjetama koje su predstavljale pokojni ka kako sedi u " Barci miliona godina" boga-Sunca, hraneći se svetlošću boga i njome se odevajući. Od svih ispisanih egipatskih amajlija koje su nam poznate, najveća je opsežna zbirka pogrebnih tekstova, opšte poznata kao "Knjiga mrtvih". Za vreme Starog Carstva recenzija ovih tekstova je bila urezana hijerog lifima u zidove hodnika i dvorana piramida Unasa, Te te i drugih kraljeva. Pogrebni obredi povezani s "Otva ranjem usta" i prinošenje kanonskih darova kojima su se, kako se verovalo, hranili KAu preminulih kraljeva, bili su, čak i u trećem milenijumu, vrlo stari. Glavni bog u ranijim prepisima ove recenzije bio je heliopoljski bog Ra, ali ga je u kasnijim prepisima istisnuo autohto ni bog Oziris iz Tetua. Za vreme XI i XII dinastije još jedna recenzija pogrebnih tekstova je bila ispisana po stranicama sarkofaga i odajama u grobnicama. Pojav ljuju se tekstovi nepoznati u ranijoj recenziji, i jedna njihova grupa je obrazovala "Knjigu dvaju puteva (do Ozirisovog carstva)". Veliku zbirku tekstova prihvaćenu od strane te bar.skih teologa oni su zvali "PER-T EM HRU", što je na slov koji otprilike znači "Pojavljivanje u dan" ili " Izla zak u dan (ili danju)". Sadržavala je veliki broj drevnih bajalica i čini, i neke lepe molitve Ozirisu i Rau ; i jedan odeljak Poglavlja cxxv Knjige mrtvih (koji je opšte po znat kao "Odrečna ispoved", zato što svaka od četrde set dve izjave koje pokojnik daje pred četrdeset dva

166


procenitelja Sudnice Ozirisove počinje rečima "Ja ni sam") sadrži ono što možemo smatrati religijskim i mo ralnim OZIRISOVIM KODEKSOM. Iako je nekoliko ode ljaka koji su nađeni u tekstovima Starog Carstva za držano, tebanska recenzija je praktično novo izdanje glavnih tekstova koji se bave životom i uslovima pod kojima duše umrlih žive u Amentiju i Tuatu. Dve glav ne i važne njene odlike su vinjete, koje su ponekad is crtane kratkim potezima, a ponekad obojene, i obredna uputstva, koja opisuju magijske obrede koje mora vršiti sveštenik ili pokojnikov sin za vreme izgovaranja tek stova. Saitska recenzija je zasnovana na tebanskoj i sadrži tekstove koji rasvetljavaju verovanja koja su, ve rovatno, sudanskog porekla. Knjiga mrtvih iz grčko -rimskog razdoblja sadrži jednu ili dve himne i jedan ili više odeljaka Poglavlja cxxv koje opisuje Sud. Sve baja lice koje nalazimo u tebanskoj i saitskoj recenziji su izostavljene, verovatno zato što su Egipćani, pod upli vom grčke misli i uticaja, prestali da veruju u njihovu delotvornost. Tebanska recenzija je nađena ispisana hi jeroglifima na svicima papirusa koji su ponekad dugi 2 1 ili 24 m ; Papirus Nesi-ta-nebt-Ašru, koji je pisan hi jeratskim, dugačak je oko 40 m. Svitak je ostavljan u kovčegu, ili u odvojenoj kutiji u grobnici, ili između po kojnikovih nogu, ili u niši u zidu grobnice. Nuov i Ani jev papirus su uvezani papirusnom vrpcom i zapečaćeni pečatom od blata. Ostali pogrebni tekstovi koji su koriš ćeni kao amajlije su: "Izidina jadikovanja" ; "Svečane pesme Izide i Neftide" ; "Sekerova /itija" ; knjiga " Neka mi ime napreduje" ; "Knjiga o putovanju po Beskraju" ; "Knjiga o dahu" (ili disanju), tj. ŠAI-EN-SINSINU. Egipćani su pravili amajlije divovske veličine, ve rovatno sa ciljem da zaštite čitavu zajednicu. Dvadeset

EGIPATSKE AMAJLIJE

167

drugog februara 1908. godine, Legren je u Karnaku is kopao divovsku kamenu BUBU (scarabaeus sacer). Bila je postavljena na postolje koje je imalo oblik uobičaje nog egipatskog oltara i stajala je u severozapadnom ug lu Svetog jezera. J oš veću bubu od zelenog granita na bavio je lord Elgin u Carigradu, i ona je sada u Britan skom muzeju (No. 865). Dugačka je 1 ,5 m, široka 90 cm i teška preko dve tone. Modeli KORNJACA od nefrita ko ji su pronađeni u predinastičkim grobnicama bili su bez sumnje amajlije u uobičajenom smislu reči, ali ne i veli ka kamena kornjača (sada u Britanskom muzeju), koja je bila isuviše velika da bi je nosili na sebi, a nisu je mogli lako ni vući sa sobom. Bila je verovatno smeštena na postolje koje je stajalo na zemljištu oko nekog hra ma. Još jedna divovska amajlija je bio PUPAK koji je Legren pronašao u Karnaku, a sada se čuva u Egipat skom muzeju u Kairu. U nedoumici smo da li da među amajlije uključimo i velike granitne obeliske koji su pronađeni u Heliopolju, Karnaku i Tanisu, kao i manje kamene obeliske koji su nađeni u grobnicama Starog Carstva. Aji, mali kameni obelisci, koji su dovoljno ma li da bi se mogli nanizati na ogrlice, nađeni su zajedno . sa drugim amajlijama i đinđuvama u grobnicama No vog Carstva, i bili su položeni među zavoje mumija iz ovog razdoblja. Kako je obelisk u to vreme bio simbol boga Amena, a ime tog boga bilo napisano hijeroglifi ma na obelisku, moguće je da mali modeli nemaju ma gijski značaj. Bajalice koje su nađene u religijskim tekstovima različitih razdoblja egipatske istorije pokazuju da je strah od zmija, škorpija i gmizavaca svih vrsta bio širo ko rasprostranjen među Egipćanima. Verovalo se da su ova opasna stvorenja obličja ili otelovljenja zlih duhova koji su, kad god je to bilo moguće, napadali mrtve isto

168


kao i žive. Bogovi su, uopšteno govoreći, smatrani si gurnim od ovih napada zato što su posedovali "životni sa en anh, koji je bio naročiti atribut fluid"

��t

božanskih bića. Ali, ne srne se zaboraviti da je moćni Ra, bog-Sunce, zamalo umro od ujeda gmizavca koga je načinila Izida, i da je Hor, Izidin sin, zbilja umro od uboda škorpije. Hor je ipak vraćen u život uz pomoć iz vesnih magičnih formula koje je Tot saopštio Izidi, i Egipćani su ove formule urezivali na kamene stele i drvene tablice, koje su ostavljali u svojim kućama i grobnicama da bi ih štitile od napada zlih duhova u ob ličju smrtonosnih gmizavaca. Ove stele se zovu " Horovi cipusi" i obično su načinjene od tvrdog, crnog kamena i imaju zaobljene vrhove, a mogu se ovako ukratko opi sati: na prednjoj strani stele je u reljefu izrezana figura Hora Deteta (Harpokrat). On stoji na dva krokodila i u šakama steže zmije, škorpije, lava i rogatu životinju (ko zoroga?), koji predstavljaju pratioce Seta, boga Zla. Na Horovoj glavi stoji glava boga "Starca", koja nalikuje Besovoj glavi, a figura Hora zajedno s glavom predstav lja starog boga koji neprekidno obnavlja mladost i sna gu. Pored Hora se nalaze Oči Raa, tj. Sunca i figure so larnih bogova. Osnova stele i zadnja strana su prekrive ne magijskim tekstovima i bajalicama koje su odvraćale zlo od kuće ili grobnice u kojoj je stajala stela. U Bri tanskom muzeju se mogu videti mnogi dobri primerci ove amajlije. Najveća i najvažnija od takvih amajlija je ona ko ja je opšte poznata kao "Meternihova stela", a koju je princu Meternihu dao Muhamed Ali paša. Nju su 1 828. pronašli radnici koji su kopali na gradilištu cisterne fra njevačkog manastira u Aleksandrij i. Prema tvrdenju u tekstu (r. 87), ona je bila napravljena za Anh-Psemtika,

EGIPATSKE AMAJLIJE

169

sina gospodarice Tent-Hetnub, proroka nebunskog, nadzornika Temta i pisara Heta, koji je živeo za vlada vine Neht-neb-fa, vladara od 378. do 360. pre n. e. Crteži prednje i zadnje strane spomenika su prikazani na stranama 170- 1 7 1 . Tekstovi razjašnjavaju da je spo menik bio namenjen da zaštiti ukućane neke zgrade, možda hrama, od napada škorpija. Na prednjoj, za dnjoj i bočnim stranama urezane su figure skoro tri sto- ' tine bogova, nebeskih bića, svetih životinja i atropej skih simbola. Kako su neki bogovi imali nekoliko oblič ja, možemo smatrati da je na steli bio dovoljan broj bogova da obezbedi posebnu zaštitu zgrade u kojoj je ona stajala za svaki od 365 (ili 366) dana u godini. Ovi zaštitnici su uključivali zajednice bogova Neba, Zemlje i Tuata ; boga-Godine i godišnjih doba, bogove meseci, dana i časova dana i noći ; bogove planeta i zvezda, zna kova zodijaka i dekane; bogove noma i velikih gradova i varoši ; i mnogo lokalnih politeističkih božanstava. Na zaobljenom vrhu prednjeg dela je sunčev disk u kome se pojavljuje Hnemu, sa četiri ovnujske glave. Osam du hova zore mu kliču; ispod njih je pet redova bogova. Na reljefu ispod njih stoji Harpokrat na krokodilima. U svakoj šaci drži zmiju, škorpiju i tifonsku životinju. Obožavaju ga Tot i Ra, stojeći na vijugavim zmijama. Iza Raa stoji Izida. Na zadnjoj strani vidimo politeistič ku krilatu figuru koja stoji na ovalu u kome su figure otelovljenja sedam moći Zla. Ispod njih je pet redova bogova. Hijeroglifski tekst sadrži sledeće : l . Bajalica za uništenje Apepa, velike zmije, koja "na crevo nalikuje" (uporedi sa sumerskim Humba bom). Hor je izgovorio bajalicu nad Apepom, i čudoviš te je smesta povratilo. Kad bi se izgovorila nad čove kom koga je ujeo ili ubo neki gmizavac, ona bi ga nate rala da povrati otrov i spase život.

170


EGIPATSKE AMAJLIJE

171

•

Divovski Horov cipus, koji je op�te poznat pod imenom "Meternihova stela" (Prednja strana).

Divovski Horov CiPU5, koji je op�le poznat pod imenom "Meternihova stela" (Zadnja strana).

172

•


2 . Bajalica za uništenje delovanja MAl:KE, tj. zlo kobnog obličja Izide, Raove kćeri. Svaki deo njenog te la je obuhvatao nekog boga ili boginju; mogla je uništi ti otrov svakog gmizavca i mogla je, takođe, svojim ne izmemim magičnim moćima otrovati koga je želela. 3. Ova balaIica obiluje teškoćama. Odnosi se na neki mitološki događaj u kome se Ra priziva da navede Tota da odbaci Seta, boga "Smrdljivog lica". Hor je po zvan u pomoć svom ocu Ozirisu, i postoji aluzija na Izi dina zapomaganja kad je došla do mola u Netitu, kraj Abidosa, i ugledala mrtvo telo svog muža gde tamo leži. Oziris je ubijen u spletkama Setovim, koji je uhvatio Izidu i zatvorio je u jaku kulu sa namerom da je prisili da se uda za njega i tako ozakoni svoj položaj egipat skog kralja, koji je bespravno prisvojio. 4. Pripovest Izide, koja je ostala trudna sa svojim mrtvim mužem, i koja je, uz Totovu pomoć, uspela da pobegne iz zatočeništva. U pratnji sedam boginja Škor pija krenula je na put do Papirusnih baruština, gde je nameravala da se sakrije dok joj se ne rodi dete. Uputi la se ka nekoj kući i zatražila' prenoćište, ali joj gospo darica zalupi vrata u lice. Jedna od sedam boginja Škorpija se uvuče u ženinu kuću i ubode joj dete tako da ono umre. Majčin je jad bio tako čemeran da je Izi da izgovorila bajalicu nad mrtvim detetom, i škorpijin otrov izađe iz njegovog tela i on opet ožive. Reči bajali ce su urezane na steli i Egipćani su ih cenili kao pouz dan lek kod uboda škorpija. Ubrzo posle ovoga, Izida je bila primorana da na pusti skrovište na nekoliko sati i ostavi sina Hora sa mog. Videvši da je dete nezaštićeno, strašna škorpija Uhat ga napade i ubode, i kad se Izida vrati, nađe Hora kako leži mrtav u ševaru. Pregledala je detinje telo i na šla znak uboda škorpije koju je poslao Set, a onda iz

EGIPATSKE AMAJLIJE

173

nje provali jad koji je tako parao srca da su ljudi i bo govi bili prinuđeni da saosećaju s njom. Njena sestra Neftida dođe sa Serkit, boginjom-Škorpijom, i posave tova je da se obrati nebu za pomoć. Onda Izida zavapi do neba, i mornari Barke miliona godina prestadoše da veslaju i barka boga-Sunca ostade nepokretna. Iz nje siđe Tot, tvorac bajalica i reči moći, i sa sobom imaše REl: kojoj se moralo pokoravati celo nebo, i zemlja, i pakao. Posle razgovora sa Izidom, on izgovori moćnu bajalicu koja prenese deo "životnog fluida" od Raa do Horovog tela. Otrov odmah napusti detinje telo i on po če da diše i ožive. Tot je obećao da će štititi Hora, i da će ga braniti u Sudnici u Anuu, i da će mu dati moć da odbije svaki napad koji bi se na njega mogao preduzeti, i da će osigurati njegovo stupanje na egipatski presto. U isto vreme je objavio da su bajalice koje je Izida izgo vorila dovele do ovog srećnog ishoda, jer je ona učinila da Raova Barka ostane nepomična, i jer ga je njena ma gijska moć prisilila da siđe na zemlju i izvrši njenu vo lju. To je kratak sadržaj magijskih tekstova koji su is pisani na Meternihovoj steli. Očigledno je da na nekim mestima tekst nije izvoran, i mnoge aluzije u njemu su nejasne i danas neshvatljive, jer ne poznajemo pojedi nosti magijskog sistema koji je u IV veku pre n. e. bio neodvojivi deo egipatske religije. Tekstovi na ovoj steli pokazuju da su se Egipćani, uprkos tome što su punim srcem verovali u moć Ozirisa, uvek kad su bili u ozbilj nim teškoćama obraćali za pomoć drevnoj magiji svoje zemlje.

•


174

175

EGIPATSKE AMAJLIJE EGIPATSKE AMAJLIJE

o 5

l

L Slem i deo vojničke opreme za glavu.

2.

Figura SASTI (mn. Savabtiu) drži aiatke koje se koriste poslovima, kopanju, sađenju itd.

II

poljoprivrednim

3 . Kruna Severa (Net ili Tdert), Crvena kruna. 4. Kru na J uga (Hedl), Bela kruna. Dve krune su bile ovako spojene

znak je čitan SEHEMTL

VJ ::;J

i taj

5. Anh, simbol večnog života. To je možda stari oblik Ćeta, ili Izidineg simbo la. 6. Desna ruka sa prstima sklopljenim preko dlana. 7. evor (1) -

8. Boginja-Ldinar i bogi nj a-Ureus božanske zdtitnice Gornjeg, odnosno D0njeg Egipta ; fonetska vrednost je "NEBTA", i ne srne se pobrkati sa "NEBUJ", ,

�

fonetskom v rednosti

10

II

�.2:3

'

dva Gospodara, Horom i Anubisom.

9, Uobičajeni oblik grudne ploče, odnosno pilona. Scena predstavlja Izidu i Ne ftis kako obofavaju Heperu, Tvorca i Roditelja u njegovoj barci. 10. Dva prsta (d�baU1) Horova, koji je njima pomogao Ozirisu da se popne na

Lestvice kad sc uspinjao na nebo.

l l . Otvorena laka, simbol plemenitosti i velikodulnosti ; Fatmina laka je vero vatno razvijena ova amajlija.

12 EGIPATSKE AMAJLUE

13

12. Pun mesec 16. dana sa rogovima.

14

•

13. Grudi i dve ruke i lake, predstave fivotne mOĆi bića, KA. Kasnije je reč po stala simbol onog lto je odrfavalo fivotnu mOĆ, tj. hranu, namirnice.

14. Ploča za darove koja je ostavljana

u

grobnici.

176


177

EGIPATSKE AMAJLIJE

EGIPATSKE AMAJLIJE

1. Ćet, uobičajena predstava Izidin ih polnih organa.

2. Tet, deo Qzirisove

kičme.

3. Srce, sa portretom vlasnika amajlije. 4. Srce, najuobičajeniji oblik.

5. Dva pera stoje na paru Kuduovih (1) rogova; naročita kruna. 6. Dva Amenova pera; kasnije kruna Atef.

7A

7. Papirusno žezlo. 7A. Horove Oko i obrva, posebna oznaka snage.

8

6

5

8. Jastuk ili oslonac za glavu koji su koristili živi i koji je stavljan pod vrat mu· mija. 9. Cetvorostruko Raovo Oko

II

četiri četvrtine sveta.

10. Udat ili Raovo Oko.

Sf �

l l . Udat ili Oko Aaha, boga-Meseca. Kao dva Nebeska Oka oni izgledaju ovako

9

12. Sunčev disk na obzorju; amajlija za jutro i veče. 13. Srna, tj. pluća; smatralo se da pomaže disanju.

•

\4. Nen, tkački čunak ili alatka za tkanje; simbol boginje Neit; ili dve kosti kič

me (1). 15. Aper ili kićan ka; možda ukrašena grudna ploča koja simboliše sreću. 16 Sunčev disk na obzorju sa perima. 17. Amajlija-Ime (Ren), opšte poznata kao kartuš. Prvobitno je bila pravljena od konopca ili užeta.

16

17 EGIPATSKE AMAJLUE

18. Zidarski ugaonik. 19. Tesarski uglomer. 12


178


•

2

1

•

\\.\.

ETIOPSKE (ABISINSKE) AMAJLIJE

4

3 6

8 11

POGLAVLJE VI

5

7

9

10 l3 14

EGJPA1SKE AMAIWE

IS

1,2. Z«. 3. Babun 4. Maj mun S. Krmača sa mladima 6. SJedinjeni lavovi. 7. Amenov Lav, 8. Bik Apis 9. Lav 10. Majmun koji peva l l . Zaba 12. Jet 13. Sa Ical 14, Krokodil IS. Mačka.

Rana istorij a onog dela "tamnoputih" ljudi čiji se dom nalazi u zemlji severne Afrike, danas poznatoj kao Abisinija, izgubljena je, ako je ikada i postojala, pa se o sujeverju i religiji prvobitnih Etiopljana ne može ništa reći. Crni kameni Horov cipus, koji je u Etiopiju done šen iz Egipta, a koji je otkrio veliki putnik Brus, doka zuje da je tamo tokom IV ili I I I veka pre n. e. živeo na rod koji je bio upoznat sa "crnom magijom" Egipta i koji ju je verovatno praktikovao. Arapi koji su osvojili Etiopiju u X veku pre n. e. uveli su u z miju sabeizam ili kult sunca, meseca, zvezda, neba i zemlje, a hebrejski trgovci koji su naselili Etiopiju nekoliko vekova pre Hrista, svakako su sa sobom doneli religiju Jahvea ili Jaha. Jedna je stvar potpuno jasna - do početka IV ve ka n. e. Etiopljani su bili pagani, vračevi su bili njihovi sveštenici i sve grane magije su cvetale. Osvajanja Egip ćana u Gornjoj Nubiji u II milenijumu pre Hrista bila su poznata narodima severne Etiopije, i oni su od Egip ćana saznali za mnogo vrsta magije, kao i za upotrebu njihovih amajlija_ Medutim, o domorodačkim amajlija ma tog razdoblj a m i ne znamo ništa. Dok se kralj Eza12'

180


na, kralj Askuma, borio na ostrvu Meroe, njegovi su vojnici zarobili sveštenika koji je bio ranjen u borbi. Od sveštenika su uzeli kedadu od srebra i hekat od zlata. Hekat od zlata je bez sumnje bio magična kutija ili kori ce u koje je stavljana kedada od srebra, koja je verovat no .bila figura nekog predmeta koji je sveštenik nosio sa sobom da bi mu dao magičnu moć nad neprijateljem protiv koga se njegov gospodar borio. (Vidi moju Istori ju Etiopije (History of Ethiopia), tom i, str. 256). U prvoj polovini IV veka n. e. Etiopijom je vladao moćni kralj Ezana, Azaines kod Grka. Pred kraj vlada vine odbacio je paganizam i učinio hrišćanstvo zvanič nom religijom svoga carstva. Polumesec i zvezda, sim boli SABEIZMA koje su u Evropu doneli Arapi, zamenje ni su hrišćanskim krstom n a početku njegovih zapisa. Po tome nikako ne sledi da su naseljenici ove zemlje napustili svoje paganske kultove i amajlije, ali nema sumnje da je medu njima, pošto je primljeno hrišćan stvo, krst postao prva i najveća od svih amajlija i zaštit nih simbola. Slike krsta su zakucavane na zidove kuća da bi ih zaštitile od zlih duhova, a krstovi su često stav ljani i na tela bolesnika, starih i mladih, da bi poništili zle uticaje koji su izazivali bolest. Najuobičajeniji oblik

181

ETIOPSKE AMAJLIJE ,

•

krsta je

, ali je poznato i nekoliko drugih oblika,

a grupa od šest krstova na strani 1 8 1 predstavlja karak teristične primerke. Ovi su uzeti iz magijske Knjige mrtvih koja se nalazi u Britanskom muzeju, u kojoj su oni služili kao vinjete. Svaki je pripadao odeljku dela zvanom "Lefafa Sedek" ili "Traka ispravnosti" i svaki je trebalo da poseduje posebnu moć. Najuobičajenija amajlija u Abisiniji bila je u obli ku trake pergamenta (ovčija koža) koja je varirala u

Crteži magičnih oblika krsta pronađenih u etiopskoj Knjizi mrtvih zvanoj "Le fafa Sedek" (Bril. Mus., MS., Add.16204)

182


od nekoliko santi metara do 1,8 ili 2 metra a u šidužini . nm od 5 cm do 1 5 ili 1 7 cm. Ove trake su ponekad savijane ili zašivane u unutrašnjosti kožnih pokrivača koji su pričvršćivani za ogrtače i odeću, a ponekad su umo tavane i stavljane u cilindrične kožne korice koje često podsećaju na čaure metkova. Kada se uzice prikače za njih, one vise oko vrata ili su pričvršćene za levu ruku. Sve ovakve amajlije imaju sa jedne strane ZAPISE na ge'ez, tj . etiopskom, starom književnom jeziku Abisi nije. Zapisana slova bila su veoma poštovana i smatralo se da poseduju magične moći. Takav je slučaj bio i u Egiptu. Značajan primer za ovu činjenicu nalazi se na papirusu Nesi-ta-neb-ašrua u Britanskom muzeju . Sva p()glavlja Knjige mrtvih su na ovom papirusu napisana hlJeratsklm slOVIma, ah "Odrečna ispoved" (Poglavlje cx�v), veoma važan tekst, takođe je dat hijeroglifima za kOJe se verovalo da ih je izumeo bog Tot. Zapisi na ovim amajlijama Uključuju: ( l ) razna . BozlJa Imena, npr. Adonaj, Elohim, lah, El-Sadaj itd.; (2) Imena arhanđela, npr. Mihailo i Gavrilo ; (3) magič . . na Imena Hnsta ; (4) Imena zlotvora i đavola koji prouz rokUJU bolesti I zaraze u ljudskom telu; (5) nizove slova uređenih po jedno ili u grupama od po tri - čini koje ne . mogu bIII prevedene, npr. stari palindrom, S ATOR ARE. PO TENET OPERA ROTAS ; (6) tradicionalne "moćne re či", npr. one koje je koristio Hrist, "Asparaspe s!" i "As koraskis!", i one kojima se služio Solomun, "Lofarn !" i "Mahfelon ! " ; (7) legende o našem Gospodu i svetom Suseniosu mučeniku. Na mnogim dužim amajlijama nacrtane su ili na slikane FIGURE nekih od sedam arhanđela, npr. Mihaila i Gavrila, koji su obično predstavljeni kao vitezovi iz vi zantijskog perioda ; figure svetaca, npr. Su senios muče nik, i sveti Dorđe iz Lide. Sveci se ponekad po avljuju '

.

_

.

i

•

ETIOPSKE AMAJLIJE

183

na konju i obično su snabdeveni dugim kopljima koji ma probadaju "zmaja" ili savladanu neman. Uz ove, susrećemo nizove MAGleNIH CRTEŽA koji je trebalo da zaštite nosioca amajlije. Oni su podjednako važni kao i sami tekstovi, figure anđela i svetaca. Etiopljani i njiho-o vi potomci Abisinci nosili su svoje amajlije radi materi jalnih koristi za koje su verovali da će putem njih zado biti. Žene su verovale da će im one doneti plodnost i začeće, osloboditi ih od pobačaja, doneti im sigurnost tokom perioda trudnoće, bezbedan porođaj i zdravu de cu ; one su takođe očekivale da će amajlije zaštititi nji hovu decu od urokljivih očiju. Muškarci su ih nosili da bi im dale muževnost i snagu, a i muškarci i žene su očekivali da ih one zaštite od napada đavola koji izazi vaju bolesti i zaraze. Veliki deo dobrog primera amajlije reprodukovan je na tabli XVII. Napisana je krajem XVII veka za ženu zvanu "Absara Dengel", tj . Bogorodica ju je poslala kao "radosnu vest". Na vrhu je figura arhanđela ili an đela sa oreolom iz koga izlaze zraci svetlosti. On je ode ven u višeslojnu cvetnu odeždu i u desnoj ruci drži mač. Zapis počinje uobičajenom fOllIlulom: " U ime Oca i Si na i svetoga Duha, jednog Boga." Zatim sledi molitva koja je Absaru Dengel mogla spasiti od pobačaja, bo lesti raznih vrsta i demona koji napada decu dok sisaju. Zatim sledi legenda o Suseniosu koji je bio mučen za vlade Dioklecijana. Prema njoj, on je ubio Verzelju, svoju sestru, koja je bila u savezu sa đavolom. Susenios se oženio i žena mu je rodila muško dete koje je Verze lja ubila. Susenios je onda uzjahao konja i uzevši koplje u desnu ruku krenuo da ubije Verzelju. ledna starica mu reče gde je ona, i on uđe u vrt i pronađe je kako se di pod drvetom u društvu đavola. Svetac sjaha, kleknu lica položenog na zemlju i pomoli se za snagu da ubije

184

TABLA XVII

AMAJLIJE I TALISMANI •

Verzelju, ubicu dece, onu koja zatvara ženske materice. Zatim ponovo uzjaha konja i uze koplje u desnu ruku, pa njime probode Verzelju sa desne strane. Umirući, ona se zakle sa sedam redova arhandela da nikada neće ići na mesto (ili kod osobe) gde se nalazi ime Susenios. Zbog toga se smatralo da je žena koja je okačila na sebe amajliju na kojoj je bilo napisano Suseniosovo ime i priča o njegovom životu, zajedno sa svojim detetom ko je sisa, zaštićena od napada Verzelje. Pošto je Susenios ubio Verzelju, postao je mučenik, a molitva kojom se molio u vrtu pre nego što ju je probo kopljem smatrana je za veoma moćnu bajalicu. Strah od urokljivih očiju je bio i još uvek je veoma uobičajen u Abisiniji. Paganski Etiopljani su, kao i Egipćani, nosili kamenje, perle i druge predmete da bi odbili od sebe urokljive oči, a hrišćani su nosili druga sredstva i pokušali da ih odbiju upotrebom čini. Ove či ni su dobile oblik legende koju nalazimo na mnogim amajlijama od pergamenta, i koja se ovako može ukrat ko ispričati : Naš Gospod i njegovi učenici šetali su po red Tiverijskog mora i ugledali su staricu čija je pojava bila odvratna, a izraz lica zastrašujući. Sedela je na po ganoj stolici. Njene oči su bacale zrake žute svetlosti poput odsjaja zlata, ruke i noge su joj bile u obliku toč kova ili su se pokretale kao točkovi, a vatreni plameno vi dugi 68 lakata (tj. preko 30 metara) izlazili su joj iz usta. Učenici upitaše: " Š ta je ovo, o, Gospode'?", a on im odgovori : "Ovo je Oko Zemlje, zlo i prokleto. Kada se njegov pogled spusti na brod koji plovi morem, on odmah potone. Kada sledi konja, ovaj zbaci svog jaha ča i obojica padnu na zemlju. Kada pogleda kravu koju muzu, njeno mleko postaje kiselo i pretvara se u krv. Kada pogleda ženu koja je noseća, dolazi do pobačaja i majka i dete bivaju uništeni." Gospod onda izgovori

I

,

•

1J1''' .1Il1.'Iilll" \ 1 " ' . 0 1 ' I I, Ih:d.1 \ 11ljeta: �\'etj :v1ihailo arhanđeL Tekst: legenda " �Il" •.' I I I " " 1 I ]., , 1 1 1 ll' llhl\l davolsku ženu Verzclju. svoju sestru.

I

186


dve moćne reči "Asparaspes" i "Askoraskis" i učenici uzeše Oko Zemlje koje se zvalo "Ajnat", spališe staricu i rasuše njen pepeo na istok, zapad, sever i jug. Amajli ja sa ovom legendom ispisanom na sebi trebalo je da spreči svaku nevolju da priđe njenom vlasniku. Neke od najbolje napisanih i najstarijih amajlija sadrže uputstva koja su čista besmislica. Tako je na amajliji Valata Kidan nosiocu rečeno da sedam puta iz govori glasove : Sar Sar Sar Šar Sar Sar Sar Djar Djar Djar Djar Djar Djar Djar Tje Tje Tje Tje Tje Tje Tje Za ovu fOllIlulu se kaže da ju je Bog dao Adema haelu, koji je bio upućen da je obznani ljudima koji pa te od grčeva i stomačnih tegoba. Na drugoj amajliji se kaže da se zli duhovi i bolesti svih vrsta mogu odagnati od čoveka izgovaranjem formule:

187

ETIOPSKE AMAJLIJE

•

lalbed lalbed lalbed lalbed lalbed lalbed lalbed Nor Nor Nor Nor Nor Nor Nor Ha Ha Ha Ha Ha Ha Ha Ka Ka Ka Ka Ka Ka Ka Ae Ae Ae Ae Ae Ae Ae Ao Ao Ao Ao Ao Ao Ao Najčudnovatiji i najzanimljiviji primerak etiopske amajlije, savijene u obliku knjige, doneo mi je u Britan ski muzej pre nekoliko godina radi opisa pokojni otac Polen. Posle njegove smrti upitao sam oca Turstona da li zna šta je sa njom, i on me je obavestio da pripada manastiru Svetog Srca u Hamersmitu i posavetovao me da se raspitarn kod igumanije. Učinio sam tako i kalu đerica mi je amajliju vrlo ljubazno poslala radi daljeg ispitivanja. Na koji način je amajlija dospela u Engles ku nije poznato, ali je verovatno da ju je kući doneo

neki rimokatolički misionar pre jedne ili dve generacije, i da ju je on ili neki drugi misionar poklonio manastiru. Nakon daljeg ispitivanja amajlije rekao sam opatici da bih voleo da pišem o njoj, i posle kraće prepiske dao sam pristojllu ponudu da je kupim. Pa pošto je ona pri hvaćena, postao sam njen vlasnik i sada sam u moguć nosti da je opišem. Amajlija ima oblik knjige veličine 10,8 sa 8,25 cm. Sastoji se od duge trake pergamenta dužine 4,3 metra, koja je sastavljena od nekoliko krat kih, vešto zašivenih traka. Ova traka je sa obe strane prekrivena stupcima teksta na etiopskom, pisanog crnim mastilom i raspoređenog u fOllIli stranica; naslo vi raznih odeljaka, imena svetaca, Bogorodičino ime i ime vlasnika napisani su crvenim mastilom. Mnoge stranice su umrljane vodom, a na nekoliko mesta na ko jima je tekst izbrisan dodati su umeci od tankog perga menta ispisani odeljcima koji nedostaju. Knjižica se može razvući kao harmonika. Najstariji delovi su vero vatno bili napisani u XVII veku. Ime prvog vlasnika knjige bilo je BATRA GIVARGIS, tj. "Đorđev štap", ali na bar dva mesta nalazimo i ime VALDA MARJAM. Verovatno je najzanimljivija odlika ove amajlije posledica činjenice da ona prilično rasvetljava etiopska gledišta na religiju. Ako počnemo s kraja i okrećemo ta bak za tabakom, nalazimo da su tekstovi sa jedne strane duge pergamentne trake (za koju smo već rekli da je du ga preko 4 metra) uzeti iz homilija Severusa antiohijskog za dan svetog Mihaila arhanđela i Bogorodičinih čuda. Svi oni su vrlo ispravni i odgovarajući za pravoslavnog etiopskog hrišćanina. Međutim , kada knjigu okrenemo i tekstove čitamo sa drugog kraja pergamentne trake, nailazimo na nizove čini i čarolija, magične molitve i crteže omiljene kod paganskih Etiopljana. ledna perga mentna traka je tako mogla da ispuni duhovne potrebe

•

188


Batra Givargisa, kao i da predstavi karakter religioznih pogleda nastalih mešanjem hrišćanstva sa paganizmom i njegovom religioznom magijom.

Božansko lice okruženo sa osam Eona ili Emanacija i sedam astrolo�kih zvezda. (Sa amajlije Batra Givargisa).

Magični crteži u knjizi su veoma značajni. Prvi od njih je iscrtan neskladnim bojama i izgleda da predstav lja Božansko lice. (vidi gore ). Ljudsko lice sa krup-

ETIOPSKE AMAJLIJE

189

nim istaknutim očima je predstavljeno u pravougaoni ku sa čije svake strane prolaze po dva pravougla troug la ( 1), iznad i ispod kvadrata nalaze se tri "neba", eona ili vida Božanstva, a na svakoj njegovoj strani je jedno

Magični crtež koj i predstavlja Elijahove kočije. (Sa amajlije Batra Givargisa).

nebo. Sedam simbola od kojih je svaki sastavljen od dva ukrštena mesečeva srpa čiji se vrhovi završavaju kružićima, predstavljaju sedam planeta. Ovi poslednji pronađeni su na grčkim i koptskim magijskim papirusi-

•

190


ma. Ceo prizor verovatno predstavlja nebo po danu jer se neposredno nakon ove vinjete nalazi nešto slično li cu u sredini i figuri koja simbolizuje noćno nebo; zvez-

ETIOPSKE AMAJLIJE

191

ma od po četiri oka i ljudskim glavama koje verovatno predstavljaju Hrista sa četiri jevandelista. Nikakvo ob jašnjenje nije dato u vezi sa šarama koje se pojavljuju u veliko.m broju, ali su njihova značenja verovatno bila

,

Magični crtež koji predstavlja mrežu u koju je Solomun uhvatio nemani i davole. (Sa amajlije Batra Givargisa).

da je prikačena za krajeve svetlih izbočina na pravouga oniku koji sadrži konture čoveka, Nekoliko strana knjižice je ispunjeno crtežima raznih formi krsta, grupa-

Solomun sa svojom ženom. (Sa amajlije Batra Givargisa).

dobro poznata vlasniku amajlije, jer se ime Batra Gi vargis nalazi na skoro svakoj od njih, Neki od crteža imaju poseban značaj jer ih nisam pronašao ni u jed-

192


193

ETIOPSKE AMAJLIJE

nom etiopskom rukopisu. Medu ovima se može pome nuti SARGALA ELlJAS ili Elijasova kola (str. 189), čija je svrha bila da pokaže Batra Givargisu način uspinjanja duše na nebo kada ova napusti zemlju.

i pticama i - svim nemanima pakla koje je uhvatio II mrežu sličnu ribarskoj. Etiopski hrišćanin je želeo do poseduje ovu moć, i na amajliji Batra Givargisa nalazi mo sliku MARBABETA SALOMON ili "Solomunova •

II

Adam i Eva, koja drži zmiju, sede u Rajskom vrtu. (Sa amajlije Batra Givargisa).

Sva predanja koja postoje na hebrejskom, sirij skom, arapskom i etiopskom slažu se da je kralj Solo mun bio veliki čarobnjak i da je imao vlast nad zverima

Krst sa Božanskim licem. (Sa amajlije Batra Givargisa).

mreža" (str. 190). Mnogi etiopski istoričari su, prihvata jući legendu o Solomunovom venčanju sa MAK " DOM. kraljicom Sebe, smatrali da je Solomun bio pravi osni vač njihove kraljevine. Pošto je Batra Givargis želeo da 13


•

•

194


stekne korist od njegove zaštitne magije, a ovo se moglo najsigurnije obezbediti crtanjem njegove slike zajedno sa njegovim moćnim činima, na amajliji nalazimo sliku reprodukovanu na str. 1 9 1 . Ovde vidimo kralja Solomu-

Krst Abu Fato.. (Sa amajlije Batra Givargisa),

na koji sedi na nekoj vrsti oltara, a duga kosa mu pada sa obe strane glave. Pored njega sedi žena koja delom svoje odežde pokriva usta na dobro poznati orijentalni

ETIOPSKE AMAJLIJE

195

način. Ona nosi cipele sa zašiljenim vrhovima izvijenim na gore. Malo iznad kraljeve glave, sa njegove desne strane, nalazi se mesečev srp, a nešto iznad ženine gla ve, sa leve strane, nalazi se sunce. Ovaj prizor opisan je kao "Salomon mesla be'esitu", "Solomun sa svojom ženom". Ovde predstavljena žena je kraljica Sebe. Još jedan crtež koji se vrlo retko sreće u magij skim tekstovima je onaj reprodukovan na strani 192. Ovde vidimo Adama i Evu koji nagi sede u rajskom vrtu. Eva je svojom desnom rukom podigla dugu zmiju koja izgleda kao da joj govori. Etiopski opis ove slike je "Za kama ašata kajsi la-Hevan", tj. "Kako je zmija za vela Evu". Drvo sa zabranjenim voćem je sa Evine leve strane, a ono što se nalazi desno od Adama je verovat no mandragora. Cilj uključivanja ove slike među vinje te na amajliji nije jasan. Još jedan značajan crtež reprodukovan je na stra ni 193. Ovde sa desne strane imamo obličje Božanskog lica koje predstavlja centar krsta. Sa njene leve strane je krst nacrtan na krstastoj pozadini, a na kraju svakog kraka je oko. Ispod se nalazi 1 5 malih polja na kojima su grupe od po četiri oka, parovi očiju i krstovi u obliku slova X. Ovaj crtež je smatran za posebnu zaštitu od na pada nemani, đavola i UROKUIVIH OeIJU, i bio je name njen da pokaže da Božije lice prebiva na krstu, njego vim figurama i crtežima. Na kraju možemo zapaziti vrlo složeno ukrašeni krst reprodukovan na strani 194. Iz nad je na etiopskom napisano "Spasi svog slugu Batra Givargisa", a ispod su reči "Tebab za Abufara Seltana", koje se mogu prevesti kao "Mudrost (ili čarolije) Abu Fara (1) našeg sultana." Zapisi koji se nalaze na pergamentnim amajlija ma, tj. molitve, čini, magična imena i imena božanstava i anđela, uopšteno vode poreklo iz jevrejskih i hrišćan13 '

196

AMAJLIJE I TALISMANI ETIOPSKE AMAJLIJE

skih (tj. gnostički h i koptskih) izvora, a njih je relativno lako utvrditi. Postoje, međutim, zapisi koji su pagan skog porekla i u njima su pronađene neke reči, imena i formule koje su neobjašnjive. Obično se susrećemo sa mešavinom paganizma i hrišćanstva i među zapisima ove vrste posebno se mora pomenuti neveliko delo na slovljeno "LEFAFA SEDEK" ili "Traka pravičnosti". Ob redna uputstva u njemu tvrde da ako čovek nosi njegov primerak na sebi, ovaj će učiniti da njegov posao napre duje, daće mu zdravlje i snagu, štitiće ga od napada bo lesti koje izazivaju demoni, pomoćiće mu da ode neosu đen od strane Velikog sudije iz Sudnice i izbegne kaznu u Vatrenoj reci pakla. Uvodna pripovest kaže da je tvo rac knjige bio Bog, koji ju je diktirao našem Gospodu, a on ju je napisao i dao je prvo Mariji, svojoj majci, a zatim arhanđelu Mihailu, koji je kasnije sa njenim sadržajem upoznao apostole i ostale. Zatim je rečeno da je Bog, kada je od Svog Sina saznao za Bogorodičin bol i suze na njenu pomisao o roditeljima i bližnjima koji se kažnjavaju u Vatrenoj reci, izdiktirao svom sinu ovu knjigu, da Bogorodičina sreća na nebu ne bi bila pomućena. Lefafa Sedek je sastavljena po istom obras cu kao i egipatska Knjiga mrtvih i prava je etiopska Knjiga mrtvih. Međutim, autor koji je bio hrišćanin, po stavlja Boga umesto Raa, Hrista umesto Tota i Bogoro dicu umesto Izide. Magična imena svete Trojice, imena arhanđela i drugih nebeskih bića zauzimaju mesta egi patskih nemani u činima za koje se verovalo da čuvaju mrtvo telo neoštećeno, da obezbeđuju da ono u grobu ostane u istom stanju i da omogućavaju duši mrtvog čo veka da pronađe put kroz zemlju do strašne dvorane Suda i spašavaju ga iz Vatrene reke. Tekstovi u Lefafa Sedeku napisane su na traci ili komadu platna koji je umotavan oko tela umrlih baš kao što je i list papirusa

197

ispisan prepisima poglavlja iz Knjige mrtvih umotavan oko tela mrtvih Egipćana. Verovanje u postojanje dvo rane Suda i Vatrene reke pozajmljeno je od Egipćana i moguće je da su neka magična imena data u Lefafa Se deku prevodi imena egipatskih đavola. Etiopski tekst sa engleskim prevodom i komentarom objavljen je u mo joj knjizi Bandlet of Righteousness, London, 1929. Etiopljani su verovali da su Mojsije, Solomun, Hrist i njegovi apostoli i učenici svi bili čarobnjaci, pa su zbog toga knjige Starog i Novog zaveta, kao i njihovi prepisi, često smatrane amajlijama. Knjiga "Bogorodi činih čuda" i "VEDASE MARJAM" ili "Pohvale Bogoro dici" takođe su smatrane izvorima magijske zaštite. Knjiga psalama je bila veoma omiljena amajlija kod onih koji su bili u mogućnosti da plate da se njen ruko pis uradi. Neke domQrodačke etiopske knjige veoma su poštovane u celoj Abisiniji i neko vreme se smatralo da od posedovanja najpoznatije od njih, KEBRA NAGAST ili "Slava kraljeva", zavisi stabilnost kraljevstva. Biće zapamćeno da je, kada je britanska armija osvojila Makdalu, snažno utvrđenje u kojem se Teodor, moćni abisinski kralj, utvrdio sa svojom vojskom, u ruke Brita naca došla velika zbirka od oko 900 etiopskih rukopisa koje je Teodor sakupio. Ona je doneta u Britanski mu �ej 1 868. godine i pokojni profesor Vilijam Rajt, koji ju J e zaveo u katalog, pronašao je u njoj dve kopije KEB RA NAGASTA. On je štampao nj ihove potpune opise u svom Catalogue of the Ethyopic MSS., London, 1877, No. CCCXCI, str. 297 i u Zeitschrift der Deutschen Morgen-/iindischen Gesellschaf� Bd. XXIV, str. 6 1 4, 6 1 5. Desetog avgusta 1872. godine, princ Kasa, koji je kasnije krunisan kao kralj Jovan IV ( 1 4. decembra 1 842), napisao je grofu Grenvilu sledeće :

I

198

I


"Osim toga, postoji knjiga KIVERA NEGUST (tj. Kebra Nagast) u kojoj se nalazi ZAKON cele Etiopije, a i imena Šums (tj. poglavara), crkava i pokrajina se nalaze u ovoj knjizi. Molim Vas da saznate ko poseduje ovu knjigu i pošaljete mi je, jer ljudi u mojoj zemlji neće iz vršavati moja naređenja bez nje." Ukratko, kralj Jovan IV kaže da bez ove knjige on ne može vladati Etiopi jom. Primerak ovog pisma poslat je Britanskom muzeju i upravnici su odlučili da udovolje zahtevu kralja Jova na, pa mu je rukopis vraćen 14. decembra 1 872. Ige Le Ru, izaslanik predsednika Francuske Republike Menje leku II, kralju Etiopije, zamolio je kralja lično za do zvolu da prevede KEoRA NAGAST. Kralj je bio voljan da se knjiga prevede i odgovorio je rečima koje Le Ru prevodi ovako : "Je suis d'avis qu 'un peuple ne se de fend pas seulement avec ses armes, mais avec ses livres. Celui dont vous parlez est la fierte de ce Royaume. [kurziv je moj]. Depuis moi, l'Empereur, jusqu'au plus pauvre soldat qui marche sur les chemins, tous les Ethi opiens seront heureux que ce livre soit traduit dans la langue francaise et porte a la connaissance des amis que nous avons dans la monde. Ainsi l'on verra claire ment quels liens nous unissent avec le peuple de Dieu, quels tresors ont ete confies a notre garde. On compren dra mieux pourquoi le secours de Dieu ne nous a jama is manque contre les enemis qui nous attaquaient." Ru kopis je donet iz Adis Abebe radi Le Ruove upotrebe, i on je na poslednjem tabaku pronašao reči: "Ova knjiga je vraćena kralju Etiopije po nalogu upravitelja Britan skog muzeja, 1 4. decembra 1872, Dž. Vinter Džons, glavni bibliotekar." Le Ru dodaje sledeće zanimljive či njenice : "C'etait le livre que Theodoros avant cache so us son orei11er, la nuit ou il se suicida, celui que les sol-

ETIOPSKE AMAJLIJE

199

dats anglais avaient emporte a Londres, qu' un ambas sadeur rendit a l' Empereur Jean, que ce meme Jean feuilleta dans so tente, le matin du jour ou il tomba so us cimeterres des Mahdistes, celui que les moines .avai ent derobe" (Chez la Reine de Saba, Paris, 1 9 1 4, str. 1 20- 1 2 1 ).

•

•

•

GNOSTICKE AMAJLIJE

POGLAVLJE VII GNOSTICKE AMAJLIJE Ime "gnostici" se obično daje grupi religioznih sekti koje su delovale u zapadnoj Aziji i Egiptu između 250. godine pre n. e. i 400. godine n. e. Sve one su tvrdi le da poseduju YVW
I

201

piktografska pisma Indijaca i Sumera bila skoro iden tična po karakteru, pa je moguće da u gnosticizmu ima sumerskog uticaja. Astrološki elementi u gnosticizmu, kojih ima tako mnogo na gnostičkim amajlijama, sigur no dolaze iz Vavilonije, postojbine astrologije. (Vidi odeljak o znakovima zodijaka). Prilično je sigurno da su mnogi od znakova koji predstavljaju sunce, mesec, planete i druge zvezde probrani primerci rane sumerske piktografije. Gnostički ostaci, danas dostupni za proučavanje, pokazuju da su, u celini gledano, na njihovu gnozu ili "znanje" uticala učenja ZEND-AvESTA, kult MITRE, mani hej izam, popularni oblici religije prisutni u Egiptu u grčko-rimskom razdoblju, hebrejske knjige kao Knji ga o Enohu, jevrejska kabala i rana hrišćanska književ nost. Crkva je tokom I i II veka nemilosrdno osuđivala gnosticizam, ali je naposletku shvaćeno da i gnostik može biti dobar hrišćanin, jer je najuzvišeniji deo gnos tičke religije proglasio pobedu svetla nad tamom i do bra nad zlom, što je ezoterično podučavano. Međutim, mnogi od onih koji su se smatrali gnosticima nikada ni su pronikli u dubine osnovnih istina gnosticizma. Rad kao što je ovaj nije mesto gde bi se opisao gnostički sis tem i načela različitih sekti koje su ga ispovedale; oni koji žele da ga proučavaju pronaći će obaveštenja u Matter, Histoire, Critique du Gnosticisme, 2 toma, Pa ris, 1828; C. W. King, The Gnostics and their Remains, London, 1 864; Lipsius, Der Gnosticismus, Leipzig, 1860; i Mansei, The Gnostic Heresies, London, 1875. Gnostici su, kao i narodi sa kojima su živeli, usvo jili upotrebu amajlija i, koliko se zapisi i figure na nji ma mogu razumeti, cilj im je bio da pomoću njih obez bede znanje božanskog karaktera i zaštitu velikog Boga koji je bio JEDAN i koji je u sebi obuhvatao SVE na

•

•

202


ovom kao i na onom svetu. Amajlije su pravljene od različitog poludragog kamenja, npr. krvavika, rude gvožđa ili hematita, zelenog jaspisa, nefrita, ahata razli čitih vrsta, sarda, kornaIina, kristala, hrizopraza, berila, kalcedona, opsidijana, lapis-lazulija, oniksa, zelene vrste kvarca, granita itd. Za neko od ovog kamenja se verovalo da poseduje moći i uticaje planeta i da na one koji ga nose prenosi mudrost, zdravlje, snagu, promu ćurnost i sposobnost da osvoje transcendentalno zna nje. Ono ima različite oblike - trouglaste, četvrtaste, ovaine itd., i veličine je od 1 ,2 do 7,5 cm po dužini. Naj omiljenije kamenje je crne i zelene boje i verovatno se verovalo da ono poseduje lekovita svojstva. Zapisi na skoro svim gnostičkim amajlijama su pisani grčkim un cijalima, ali pronađeno je nekoliko koji su ispisani vrstom piktografskog pisma. Skoro 9/ 1 0 danas pozna tih gnostičkih amajlija pronađeno je u Egiptu i stoga ne iznenađuje da su na njima figure egipatskih bogova i boginja, stvorenja i simbola sa Nila. Egipatski gnostici su odbacili mnogo paganskih kultova ranih dinastičkih Egipćana, ali su Raa, Hora i Harpokrata smatrali za ob like svog "Jednog nebeskog Boga" i povezivali Izidu sa Bogorodicom, Serapisa i Ozirisa sa Hristom i Hator sa nagom ženom koja je bila simbol znanja prema posled njem obliku gnosticizma u IV i V veku. Gnostici su pridavali veliki značaj IMENIMA Boga i arhanđela. Ime Boga se pojavljuje kao l A W , što pred stavlja hebrejsko J[A]H ili Jah, ali ponekad izgleda da je bog na koga se ono odnosi MITRA ili čak ORMAZD. Ostala Božija imena suI:ABAWEI Savaot (od hebrejske reči koja znači "vojske") i Al>O N A E I (od hebrejskog Adonaj). IAO se opisuje kao W W N "Postojeći" i "Bog sa tri oblika", i ovo ime se T P I M OP�E El E O često piše između Alfa A i Omega fl M E r A . Mnoga ,

203

GNOSTICKE AMAJLIJE

imena arhanđela pojavljuju se na ovim amajlijama, npr. Mihael, Gabriel, Pani el, Raguel, Uriel, Suriel i. Rafael. Od patrijarha se pominju Mojsije i Solomun, ah se p�n tagram koji sadrži neizrecivo Ime JH VH retk? pOJavlJu je. Im e Mojsije pojavljuje se zbog toga što Je. ovaj bIO povezan sa postojanjem mesingane zmIje (KnjIga o bro jevima 2 1 , 9), a Solomun zato što)e njegov p�čat ČInIO čud a; moguće je da su OFITI, ČIJI Je kult bIl a zmIJa: smatrali Mojsija osnivačem svoje sekte. Pnhčan značaj je imalo sedam samoglasnika i oni se pojavljuju u r��Ii čitim kombinacijama na mnogim gnostičkIm amaJhJa. A I OY Imamo Tako A E H I OY W , ma. WI HE

YOIYH I Y H IYH I ,

ku tro ugl a:

a ponekad se oni grupišu u obli-

A E E

HHH I

I

I

I

OOOOO Y Y Y Y Y Y W W W W W W W

lako sve gnostičke amajlije koje su nam poznate pripadaju periodu posle nastanka hrišćanstva, figure i simboli urezani na njima su mnogo stariji i uglavnom su egipatskog porekla. Prvobitno se za takve figure i simbole verovalo da onima koji ih nose donose zdrav lje, snagu, plodnost i uspeh i da su u mnogo bližem od: nosu sa magijom nego sa religijom. Gnostici su bili om koji su im, usvajajuć i ih, dali religijsko značenje. Figure životinja koje su pronađene na amajlijama predstavlja ju snažne, muževne zveri, a predstavljene ptice, gmizav-

GNOSTIĆKE AMAJLIJE

204


ci i insekti poznati su po svojoj brzini, snazi i plodnosti. Naslikano je izlazeće, a ne zalazeće sunce, mlad, a ne pun mesec. Jedno od najvažnijih stvorenja je AGATO· DEMON ili "Dobri duh", vrsta boga-Sunca. On se po javljuje u obliku ogromne zmije sa lavljom glavom na kojoj je kruna sa 7 ili 1 2 zrakova. Obično se naziva HNUBIS, HNUFIS ili HNUMIS, ali se i ime HOLHNUBIS takođe pojavljuje. Jedan od njegovih naziva je SEMES EILAM (hebrejski Semeš OJam), tj. SUNCE svemira, ka da njegova kruna ima 7 zrakova koji predstavljaju 7 ne· besa; svakom od njih je dodat jedan od samoglasnika grčke azbuke AEH I OY11. Zmija HNUBIS, kao i Mojsi jeva mesingana zmija (Brojevi 2 1 , 9), smatrana je za bo ga isceljenja ili obnovitelja života, jer zmija obnavlja svoj život presvlačeći košuljicu. Magični znak

.88J

205

'

koji se često nalazi na Hnubis amajlijama,

verovatno predstavlja skraćeni oblik zmije i štapa koji je nosio Eskulap i koji je u njihovom slučaju preuzet od Sumera (vidi Budge, Divine Origin of the Craft of the Herbalist, str. 14). Prema piscu Hefestionu i drugima, Hnubis je bilo ime jednog od tri dekana u zodijačkom znaku Rak i bilo je postavljeno na grudi Lava, pa se zbog toga smatralo da je delotvomo u lečenju svih pluć nih i stomačnih bolesti. Dva sledeća natpisa na Hnubis amajlijama potvrđuju ove izjave. Na jednom je molitva

N I

AJ x <.

o

..::.

'3

-

•

1'1

z.. O � <{ :.:: ()

)<

Hnumis nad Bahovim ahaTom. Zapis sn desne strane sadrti uvodne reči: "Ja, baš ja sam Dobri duh." (iz King, tabla D, No. 2),

•

I. Anubis drži žezJo i stoj i na otvorenoj levoj ruci, simbolu pravde. Zapis iza njega je pa1indrom "Ablanatan" , sumnjivog značenja. 2. Boginja Trut (egipatska Maat) stoji na figuri Izidinog unutrašnjeg organa. Zapis iza znaći "Večno sunce" ili sunce sveta (iz King, tabla F, No. 5).

"Zaštiti stomak Proklusa" (King, Gnostics, str. 223), a na drugom " Postavi utrobu tog i tog na njeno pravo mesto, o, Sunčev kruže" (Matter, Gnosticisme, tabla ii C, No. 4). Još jedna grupa gnostičkih amajlija, koje King zo ve "Abraksaster" , predstavlja nekoliko figura bogova, boginja i simbola koji, iako su preuzeti iz Egipta, nisu

•


206

tako stari kao HNUBIS. Glavni od ovih bogova je bog sa glavom šakala, ANUBIS, koji pored svoje vlastite glave ima i glavu čoveka. U drevnoj egipatskoj teologiji Anu bis je vodio duše mrtvih u carstvo OZIRISA; ali u gnos tičkom sistemu, on je trebalo da ih vodi po putanjama planeta do PIerome. Poznavao je moćne reči koje su mu omogućavale da prođe kroz nebeske vratnice i savlada otpor svakog boga koji bi mu se suprotstavio. On je ru-

GNOSTIĆKE AMAJLIJE

•

207

sunce i mesec. Boginje IZIDA i HATaR pojavljuju se kao figure ili simboli, krug često predstavlja boga-Sunca, kao što je slučaj u egipatskim hijeroglifima, a TOT sim bolizuje H RISTA. OZIRIS se ponekad pojavljuje kao starac sa ruka ma ukrštenim na grudima kao kod mumije.

•

•

L

Dete Hor (Harpokrat) sedi na lotosu II magičnom čamcu lAD, čiji se jedan kraj zavdava glavom magarca (Anubis), drugi glavom jastreba (Hor). U polju su zvezda Danica i mlad mesec (iz King. tabla C, No. 3).

kovodio merenjem srca umrlih kao TOT, ali su ga gnos tici poistovećivali sa H RISTOM. Još jedan egipatski bog koji se često prikazuje na gnostičkim amajlijama je Her-pa-Hart ili HARPOKRAT, tj . Hor Dete, oblik novorođenog boga-Sunca. On je predstavljen kao dete sa uvojkom kose na desnoj polo vini glave; prst desne ruke mu je u ustima, a u levoj drži bič. Sedi na cvetu lotosa u čamcu na čijem je jednom kraju glava magarca, a na drugom glava ptice. Zove se I An, kao i sam ABRAKSAS. Sa njim se vide dva jastreba,

,.

J . Bog Abrasaks sa glavom petla, ljudskim telom i nogama ptice koje se zavrSa vaju zmijskim glavama. U levoj ruci nosi �tit i vitla toljagom II desnoj fuci. Na

polju se nalazi pet zvezda koje predstavljaju pet planeta, a ispod njega je mu nja. Figura je pronađena urezana na prednjoj strani bakarnog diska pronađenog II Francuskoj. (Iz King, tabla A, No. 3, prednja strana). 2. Troglava Hekala, kraljica pakla. Predstavljene su samo četiri njene noge; u �akama donjeg para ruku steže dve zmije, munju i toljagu ; u �akama gornjeg para ruku drži noževe. Ova figura je urezana na zadnjoj strani bakarnog diska na čijoj prednjoj strani je Abrasaks. (Iz King, tabla A, No. 3, zadnja strana).

Na dragom kamenju ove grupe nailazimo na figu re PRIJAPA. On je predstavljen kao itifalusni čovek, čet voroglavi, četvorokrili i četvororuki. Drži četiri žezla i ima rep ptice grabljivice. Zapis pronađen na naličju ovakvih figura je palindrom A BAA N ASA N AABA . Sada dolazimo do ABRAKSAS ili ABRASAKS amaj lija od kojih nijedna nije starij a od II veka n; e. U stva-

208


ri, obično se veruje da ih je izmislio sam Vasilides. Pre

ma nekima, ime ABRASAKS predstavlja hebrejsku reč "Haberaka", doslovno "blagoslov", ali je mnogo vero vatnije da je to skraćeni oblik imena nekog boga, egi patskog ili indijskog. Ukupna brojna vrednost slova ovog imena je 365, odnosno: A l , B = 2, p 1 00, A 60. Brojne vrednosti l i r 200, A l, [ slova u imenu MITRA (Mithras, Meithras) su M 40, 5, I lO, e = 9, P = 100, A l i [ E 200, =

=

=

=

=

=

=

=

=

=

209

GNOSTICKE AMAJLIJE

ABRASAKS je predstavljao 365 eona ili emanacija iz prvobitnog uzroka i kao Panteus, tj. Sve-Bog, on se na amajlijama pojavljuje sa glavom petla (FEBUS) ili lava (RA ili MITRA), telo je čovečije, a noge su zmije koje se završavaju škorpijama, predstavama Agatodairnona. U desnoj ruci on steže toljagu ili bič, a u levoj kružni ili ovalni štit. Nazvan je svim hebrejskim Božijim imeni ma, naime, JAH, ADONAJ i CEVAOT. Za palindrom AB-

=

,

i= ®'r 'iXT

e

j:; -j;

B e. ....

� 'L<

"1-...

HA �

Bog

II

Ozirisovom obličju kao mumija, sa sedam zvezda, Salomunovim pentagramom i nebeskim telom (iz King, tabla H, No. 5),

što je takođe 365, pa su prema nekima ABRASAKS i MIT RA bili jedna ista osoba. Gnostik Markus, osnivač celog sistema pozajmljenog iz hebrejske kabale, otkrio je po ovim brojnim izvođenjima da brojne vrednosti 24 slova grčkog alfabeta daju zbir 888 koji je identičan zbiru brojnih vrednosti slova u imenu Isus, I H [O Y [ : I = 40, E 8, [ 200, O = 70, Y = 400, [ = 200. =

=

..

} HU II

,

�

Arh-demon Sei ili Tiron sa glavom magarca. Ima četiri krila i pored repa drži po jednu škorpiju II svakoj ruci. Iznad glave mu je buba sa raširenim krilima. Pored vrata su mu mesečev srp i zvezda Danica. Ovo je bila amajlija protiv škorpija i drugih gmi. zavaca (iz King, tabla G, No. 2).

, ,

Amajlija na magijskom papirusu iz IV ili V veka. Na gornjem delu ivice je dobro poznati palindrom Abinata nalba; u donjem delu je bajalica (U

:'ANATANAt.BA se kaže da znači "Ti si naš Otac", ali teš ko da je ovo tačan prevod. Mnoge gnostičke amajlije iz II veka imaju duge zapise na ivicama ili pozadini i skoro svi oni su nepre vodivi. Ovo je posledica činjenice da svako slovo pred14

Amajlije l IaIIsmani

•

•

210

,


stavlja jednu reč, a rešenja za ove duge formule nisu pronađena, Ovakvi zapisi su posledica jevrejskog utica ja i kabalističkog su karaktera, Interesantan primer ovog uticaja je dat na strani 208, Ovde imamo figuru starca čije su ruke ukrštene na grudima. Oko njega je sedam zvezda koje predstavljaju planete, nebeski svod, pentagram ili Solomunov pečat i neke neodgonetljive znake, On predstavlja 365 eona za koje se pretpostavlja lo da ih sadrži u sebi, On je oblik Adama Kadrnona kod kabalista i Prvobitni čovek koga je Bog stvorio po Svom obličju, Drugi Adam kod OFITA predstavljen je u istom obliku. Crtež Prvobitnog čoveka prema kabalisti m a, reprodukovan iz Ginsburgovog rada o kabali, pronaći će se u odeljku o kabali. Mnoge od amajlija koje se obično zovu "gnostič kim" nemaju nikakve veze sa učenjima istinske gnoze i to su samo bajalice koje su bile namenjene da zaštite onoga ko ih nosi od telesnih oboljenja i donesu mu ma terijalni uspeh, Tipičan primer takvih bajalica, koji predstavlja čini protiv uboda škorpija, dat je ovde. Amajlije napravljene od rude gvožđa ili hematita vero vatno su nošene radi polne sposobnosti muškaraca i plodnosti žene. Dr Kempbel Tompson je pokazao da je ova supstanca upotrebljavana u slične svrhe u Vaviloni ji i Asirij i ; pogledaj njegov članak u časopisu Man, ja. nuar, 1928, str. 1 3 . Dat je primer crteža sa amajlija ko· je su pronađene na grčkim magijskim papirusima.

POGLAVUE VIII HEBREJSKE AMAJLIJE Preistorijski Hebreji su, kao i narodi oko njih, upotrebljavali neispisane amajlije da bi se zaštitili od urokljivih očiju i neprijateljskih uticaja svih vrsta, Ovakve amajlije su pravljene od dragog i poludragog kamenja koje je imalo posebne oblike i fOlllte ili od predmeta obeleženih na neki prirodan način - b �bica drveća i biljaka i zrnevlja različitih vrsta, Prema Btšofu (Bischoff, Die Elemente der KabbaJah, ii, 190), životi nje su se mogle zaštititi od napada đavola i urokljivih očiju lisičijim repom ili komadićima neke bele supsta� ce postavljenim između očiju, Poseban kamen Je pn čvršćivan za telo noseće žene da bi sprečio pobačaj, a trake ili užad sa čvorovima su vezivane novorođenčadi da bi ih zaštitili od sveg zla, Praistorijski Hebreji su ve rovatno posedovali dalekosežni sistem magije, ali o nje. mu ne znamo mnogo, Međutim, sasvim je jasno da su mnogi magijski postupci, za koje smo saznali preko hebrejske Biblije, bili vrlo stari i da su bili odobreni od strane zakonodavaca i proroka, jer je bilo nemoguće ukinuti ih, Sam Mojsije je bio tako veliki čarobnjak da je potukao faraonove čarobnjake u njihovim vlastitim

•

I

212

•


veštinama, a kada je potreba to zahtevala, on bi upot rebljavao mesinganu zmiju ; verovanje u njenu moć je nesumnjivo paganskog porekla. Hebreji su nasledili ve liki deo svoje magije od Sumera i Vavilonaca, i mnogi njeni delovi su se zadržali medu Jevrejima i ostalima čak i posle srednjeg veka. U čuvenom Epu čitamo da je Gilgameš uspeo da razgovara sa duhom svog umrlog prijatelja Enkidua uz pomoć Ea i Nergala, a Saul, Gos podov pomazanik, obratio se veštici iz Endora, koja je sigurno bila na glasu kao osoba koja diže duhove um rlih, da bi mogao da razgovara sa Samu il ovim duhom. Medu različitim vrstama hebrejskih amajlija za koje smo saznali iz Biblije, mogu se pomenuti : l . SAHARON, koji je verovatno pravIjen od metala i imao oblik srpa, tj. mladog meseca. Nosile su ga žene (Isaija, 3, 1 8) i kraljevi (Sudije, 8, 26), a vezivan je i za vratove kamila (ibid., stih 2 1 ) da bi ih zaštitio od urok ljivih očiju. Mesečev srp je bio omiljena amajlija kod mnogih naroda zapadne Azije i predstavljao je snagu i zaštitu rastućeg, ali ne i opadajućeg meseca. Himjariti i drugi narodi Arabije dodali su mesečevom srpu zvezdu, Abisinci su oba znaka usvojili kao svete oznake, a kas nije su i Turci učinili isto. 2. TERAFlM. Ovo su bile male figure ljudi ili bogo va u ljudskom obličju, po svoj prilici pravljene od gline, ali je verovatno da su neke pravljene i od poludragog kamenja ako je trebalo da se nose na telu. Izgleda su bi le istog karaktera kao i tzv. "PapsukaIne" figure kOJe su opisane u odeljku o vavilonskim amajlijama. Prvi put za njih čujemo u Postanku, 3 1 , 19, 30, gde čitamo da je Rahilja (Rahela), Lavanova kći, ukrala terafim od svog oca, otišla sa njima i pridružila se svome mužu Jakovu kada je ovaj pobegao iz Lavanove kuće. Koliko je La van poštovao ove figure, vidi se iz činjenice da ih on zo-

HEBREJSKE AMAJLIJE

213

ve "moji bogovi" i mora da je bilo lako nositi ih, jer ih je Rahilja sakrila u sedlo svoje kamile. Vidi takode Knjigu o sudijama, 1 8, 24. Jasno je da su terafim, iako su ih ljudi čuvali u svojim kućama, npr. DaVid (Prva knjiga Samuilova) i Mihej, koji je imao "kuću za bogo ve" i koji je načinio efod i terafim (Sudije, 1 7, 5), smat rani za svetovne stvari i da su povezivani sa nezna božačkom praksom proricanja. Pre nego što je Jakov otišao u Betel da bi se predstavio Jehovi, naredio je da mu svi njegovi ljudi predaju svoje "tude bogove" i min duše (tj . amajlije u obliku mesečevog srpa), pa Ih Je sak rio pod hrastom kod Sihema (Postanak, 35, 4). Izgleda da je bilo više vrsta terafim, tj. neki su čuvani u kućam � ili šatorima i smatrani kućnim bogOVima, kao penatl, neki su kačeni za tela životinja, a neki korišćeni za pro ricanje. Poslednju vrstu su zabranili proroci (Prva knji ga Samuilova, 1 5, 23), a Josija ih je istrebio zajedno sa onima što se dogovaraju sa duhovima, vračarima i gad nim bogovima (Druga knjiga o carevima, 23, 24). Jeze kilj, 2 1 , 2 1 kaže da kralj Vavilona koristi terafim za pro ricanje, u vezi sa vučenjem strela i gledanjem u Jetru mrtve životinje. Nema sumnje da su Hebreji preuzeli upotrebu terafim od naseljenika Donje Mesopotarnije gde su, prema ploči koju je preveo Sidni Smit, profila� tičke i atropejske figure u kući smatrane za kućnu SVOJI nu i prodavane su zajedno s njom. 3. LEHASIM. Jednina ove reči lahaš korišćena je za svaki predmet ili ukras koji je povezivan sa izgovara njem bajalica, čini, čarolija, molitvi itd., i koji je koriš ćen kao amajlija. Množina se sreće kod lsaije, 3, 20, ka da su dragulji, ukrasi i odeća �ćeri Jerusalima kriti�o . vani i osude ni. Medu pomenuUm predmetima su mm duše, niske, lančići, trepetljike, pojasevi, prstenje, na rukvice, mirisni staklići, ogledalca itd. Nije ih moguće

214


opisati, jer slike luksuznih odeždi i ukrasa koje su boga te žene nosile u Isaijino vreme ne postoje. Medu njima svakako ima mnogo Jehašim ili "amajlija" i vrlo je vero vatno da je svaki deo odeće imao amajlijski karakter. 4. ZVONA su bila prikačena za suknje odežde Aro na, velikog sveštenika (Izlazak, 28, 33) i njihova zvonja vaje trebalo da rastera zle duhove. Isaija (3, 16) kaže da su žene kačile zvona za svoje suknje i da su "zveketale nogama". Stari Egipćani su nosili zvona kao amajlije, a njihovi potomci, rani Kopti, sledili su njihov primer i upotrebljllvali ih da bi rasterali zle duhove za vreme proslave Pričešća. Zvono iz asirskog perioda ukrašeno figurama božanstava čuva se u Berlinskom muzeju (Meissner, Bab. und Assyr., No. 142). U savremenim karavanima se konjima, magarcima i kamilama oko vrata vezuju zvona da bi rasterala zle duhove. 5. FIGURE BOGOVA su Vavilonci, Asirci i Egipćani nosili kao amajlije. Pošto su Hebreji bili monoteisti i obožavaoci Jehove, čije se figure nisu mogle praviti, ka da su želeli da čine ono što su činili mnogobošci i da nose ili ponesu sa sobom u bitku figure bogova kao amajlije, morali su pribeći neznabožačkim božanstvi ma. Tako, kada su Juda Makabejac i njegova družina otišli da pokopaju tela mrtvih sa njihovim srodnicima u grobove njihovih očeva, pronašli su ispod ogrtača sva kog ubijenog "stvari posvećene idolima Jamnita, koje su Jevrejima bile zakonom zabranjene". Juda je rekao da je "ovo bio razlog zbog kojeg su ubijeni" (2. Mak., 12, 39-40). Filistinjani su, izgleda, nosili figure svojih bogova u borbu, ali kada ih je David porazio kod Bal -perazima, oni su ih ostavili i pobegli, a David im je za povedi o da ih spale (Prva knjiga dnevnika, 14, 1 2). 6. TOTAFOT ili filakterije, tj. trake za čelo stavljane izmedu očiju; vidi Izlazak 1 3, 9, 1 6 ; Peta knjiga Mojsi-

HEBREJSKE AMAJLIJE

215

jeva, 6, 8 ; I I, 18. One su bile napravljene od neke vrste kože i ispisane posebnim forlllulama, npr. : "Cuj Izrai lju : Gospod je Bog naš jedini Gospod; zato ljubi Gos poda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje" (Peta knjiga Mojsijeva, 6, 4-5). Poveze ili trake ovako ispisane trebalo je nositi iz medu očiju ili na ruci. 7. MEZUZA. Ova reč znači "stub kapije" ili "do vratak" i tako je nazivana kožna traka koja je bila ispi sana gore navedenim stihovima iz Pete knjige Mojsije ve, a zatim kačena na dovratak kuće. Vidi Petu knjigu Mojsijevu, 6, 9 ; l l , 20. 8. CICIT, "kićanka", "uvojak" (kose) ili "resa". Ona je kao i mezuza i filakterija pravljena po božanskoj zapovesti : "Još reče Gospod Mojsiju, govoreći : ' Reci si novima Izrailjevim, i kaži im neka udaraju rese po sku tovima od haljina svojih, od koljena do koljena, i nad rese neka meću vrvcu plavu'" (Brojevi, 1 5 , 37-38). "Na čini sebi rese na četiri kraja od haljine koju oblačiš" (Peta knjiga Mojsijeva, 22, 1 2). Nema sumnje da su To tafot, Mezuza i Cicit bile amajlije i da njihova upotreba potiče iz praistorijskih vremena. Prvobitno je Totafot bilo drago kamenje koje je bez izuzetka posedovalo moć da rastera zle duhove, p a stoga nije bilo potrebe za zaplSIma. Iako nema dokaza da su Hebreji za vreme Mojsi jeve vladavine uopšte koristili amajlije, skoro je sasvim izvesno da su oni prećutno i nezvanično usvojili pagan sko verovanje u njihovu delotvomost, posebno kada su, pošto su naučili da pišu, mogli pisati na njima veliko Božije Ime, imena Božijih andela i odlomke iz svojih svetih knjiga. Paganska amajlija je učinjena delotvor nom uz pomoć reči (tj. čini ili bajanja) koje su tadašnji lekar, čarobnjak ili sveštenik izgovorili nad njom, ali re•

•

216

či su bile svetovne i predstaljale su verovanje u moć đa vola koje monoteistički Hebrej nije mogao prihvatiti. Međutim, sam predmet, bio on kožna traka, kamen ili metalna pločica, on je mogao da koristi pod uslovom da su nad njim izgovorene reči poticale iz hebrejskih Spisa. Prava istorija upotrebe hebrejskih amajlija se, ve rujem, jedino može izvesti iz kabale, vrlo starog dela koje se bavi jevrejskim misticizrnom u teoriji i praksi. Sigurno je da oni koji tvrde da kabala nije starija od X veka n. e. greše. Njena građa sadrži dokaze da su autori preuzeli mnoga verovanja iz vavilonskih i egipatskih iz vora koji su im postali dostupni preko dela grčkih pisa ca iz I i I I veka. Rani sastavljači kabale su pokušali, ka ko kaže dr Gaster (Hastings' Encyc., vol. iii, str. 454), da usvoje i prilagode mnoge elemente iz drugih izvora i da ih uklope u skladu sa osnovnim načelom Božijeg je dinstva i ograničene moći zlih duhova. Narodna v�ro vanja ne poznaju stroga pravila i mnogo od onoga što je smatrano jakim i delotvornim kod drugih naroda pre uzeto je u ubeđenju da će biti dobrotvorno. Mnoge po pularne knjige su napisane o kabali, ali su one nepouz dane jer je jasno da pisci nisu nikada čitali književnost praktične kabale koja, kako dr Gaster pravilno ukazuje, još uvek postoji uglavnom u rukopisima. On nastavlja: "Pronađeno je među lekarskim receptima da je usvojen postupak lekara da koristi lekove i amajlije bez razlike ili zajedno, jer je upotreba amajlija rasprostranjena isto kao i upotreba bilo kog drugog leka. Nema onoga za šta se jedna ili više amajlija ne bi mogle propisati, a praksa ide čak i dalje, jer se uz pomoć amajlija mogu postići rezultati kakve sAm lek ne bi mogao izazvati... Savlađivanje zlih demona putem prizivanja dobrih du-

217

HEBREJSKE AMAJLIJE


•

•

hova u pomoć samo je materijalizacija viših duhovnih istina. Osnovni princip je Vera." Glavne vrste ISPISANIH AMAJLIJA odobrenih kaba lom grupisao je Bišof u svom delu Elemente der Kab balah i one se mogu ukratko opisati. Najjednostavnija od njih sadržavala je samo odlomke iz Biblije, npr. : "Nijedne bolesti koju sam pustio na Misir neću pustiti na tebe, jer sam ja Gospod, ljekar tvoj." (Izlazak, IS, 26). Još jedan omiljeni odlomak bio je : " Nećeš se bojati strahote noćne, strijele, koja leti danju, pomora koji ide po mraku, bolesti, koja u podne mori." (Psalam 9 1 , 5-6). KETEBA ili "podnevnog đavola" su se mnogo pla šili, a reči "strahota noćna" i "pomor" bile su imena strašnih đavola koji su donosili bolest. Tekst Psalma 97 često je pisan na koži u obliku sedmokrakog svećnjaka i nošen kao amajlija, a lepi Psalam 1 2 1 takođe je prepisi van u amajlijske svrhe. Ponekad je tekst na amajliji sadržavao igru reči, npr. "Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora" (Postanje, 49, 22). Reč ajin znači i "oko" i "izvor" i stih je nameravao da kaže da je Josif bio pobednik nad urokljivim očima i da će svaki njegov potomak takođe to biti. Drugi omiljeni tekstovi za amajlije bili su : " Cuj IzraiIju : Gospod je Bog naš jedini Gospod" (Peta knjiga Mojsijeva, 6, 4) i Aronov blagos lov: "Da te blagoslovi Gospod i da te čuva! Da te obas ja Gospod licem svojim i bude ti milostiv! Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti miri" (C etvrta knjiga Mojsijeva, 6, 24-26). Zapisi na amajlijama bili su ponekad namenjeni da izleče neku posebnu bolest ili zarazu. Tako je fOImu .la SEBRIRI upotrebljavana da izleči sve bolesti oka kao l da osujeti dejstvo urokljivih očiju. Pisana je u ovom obliku : '

218

HEBREJSKE AMAJLIJE


,

i ,

, ,

., ,

., ,

., ,

i ,

i ,

:J .,

•

ll' :J

�

j j

:J :J

:J

•

219

j

j

j

Pacijent bi prvo izgovorio celu formulu; drugi put bi izostavio jedno slovo, sledeći put još jedno i tako da lje dok na kraju za izgovor ne bi ostalo nijedno slovo. Kako bi se formula skraćivala, bolest bi se povlačila jer je pacijent govorio " Šebriri, Briri, Riri, Iri, Ri, L" Formula ADRAKADADRA, koja je bila namenjena da izleči čoveka koji ima groznicu, pripada istoj grupi. Kaže se da ju je izmislio Seren Samonik, lekar cara Ka rakale, ali meni se čini da se ona zasniva na nečem mnogo starijem i da, u svakom slučaju, ideja potiče iz starijeg izvora. Mnogo puta je pokušavano da se prona đe značenje formule, ali najverovatnije je da je tačno objašnjenje koje je izneo Bišof u svojoj "Kabali" ( 1 903). On izvodi fOllIlulu iz haldejskih reči �T��, �":;':Ji , tj. ADADA KE DAVRA, koje su izgleda upućene groznici i znače nešto kao "nestani kao reč". Ovaj tajan stveni izraz postaje jasan kada vidimo oblik u kome je formula bila napisana na amajliji hebrejskim slovima, vidi stranu 2 1 9. Pacijent ili neko u njegovo ime izgovarao je for mule ovako : Abrakadabra, Abrakadabr, Abrakadab, Abraka da, Abrakad, Abraka, Abrak, Abra, Abr, Ab, A ; drugim rečima, svaki put kada bi je ponovio izostavljao je jed no slovo formule, i kako se formula smanjivala, grozni ca se povlačila. Jedna stvar međutim, zahteva razjašnje nje ; zašto je treće slovo fOllIlule R a ne D? Možemo

,

� �

� �

�

::I

::I

�

::I

::I

::I

.,

j

.,

i

i :J

.,

.,

i :J

:J :J

N

�

:J � � �

::l

:J :J

i

�

� �

�

zapaziti da slova ima devet, tj. 3 x 3 i da su 9 i 3 imali mističko i magično značenje; takođe da je fOllIlula po navljana kada su se čitala krajnja slova dijagonalno od dna trougla do vrha sa leve strane. Ponavljanje aJef, prvog slova hebrejskog alfabeta, devet puta, moglo je imati magijsko značenje. Ovde se takođe mora pomenuti formula protiv groznice koju je dr Gaster preveo iz jednog od svojih vlastitih rukopisa. Ona je od posebnog značaja jer su u njoj pružena precizna uputstva u vezi sa načinom nje nog pisanja, i ona prika2uju bezuslovnu veru onih koji su fOllIlule upotrebljavali u njihovo dejstvo . FOllIlula glasi: Ab Abr Abra Abrak Abraka Abrakal Abrakala Abrakal Abraka Abrak Abra Abr Ab "Tada zavapi narod Mojsiju, a Mojsije se pomoli Gospodu, i ugasi se oganr (Brojevi, l l , 2). "Neka sa neba stigne izlečenje svih groznica i sušica za N., sina N. Amen. Amen. Amen. Sela. Sela. Sela." Ovo je potpu na hebrejska amajlija koja sadrži (I) magično IME Abra-

220


kala; (2) TEKST iz Biblije; (3) MOLITVU koja je zamen a za pagansku bajalicu ; (4) TROSTRUKO AMEN i TROSTRU KO SELA. Dr Gaster (Hastings' Encye., vol. iii, str. 455) je preveo uputstva za pisanje amajlije. Ime mora biti napisano tačno kao što je napisano na svitku Zako na na posebno pripremljenom pergamentu. Mora se na pisati kvadratnim ili "Ašuri" slovima, tako da nijedno slovo ne dodiruje drugo, tj. mora postojati prazan pro stor oko svakog slova. Mora se pisati u čistoti ·duha, za vreme posta. Amajlija se mora zaviti u kožu ili neku meku krpu i obmotati komadom čiste kože. Treba je obesiti oko bolesnikovog vrata bez njegovog znanja ili dok spava, i on ne sme da je gleda sledeća 24 časa. Crte za pisanje se moraju povući na rapavoj strani pergame ta, dok će se pisanje obaviti sa druge strane u ime obo lelog. Pergament se mora iseći i linije na njemu nacrtati u bolesnikovo ime_ Kada onaj koji piše umoči pero u p ropisno pripremljeno mastilo, mora da kaže : "U ime S adaija koji je stvorio nebo i zemlju. Ja, N., sin N., pi šem ovaj Kemia za X., sina X., da bih ga izlečio od sva ke vrste groznice." On zatim mora izgovoriti blagoslov Kemia kao što sledi: "Blagosloven budi Ti, o, Gospode naš, Bože, koji si osvetio svoje veliko ime i otkrio ga slugama svojim da bi pokazao njegovu veliku snagu i moć na jeziku (kojim je izraženo) u pisanju i izgovoru. Blagosloven budi Ti, o, Gospode, sveti Care, čije je veli ko Ime slavljeno (Kodeks Gaster, xxxviii, list l l , 'Etša da'at Eliše iz Ankone' iz 1 536. godine)." Još jedna fOlIuula, koja je upućena protiv vatre, napisana je u vezi sa tzv. "Solomunovim štitom", tj. do bro poznatim heksagramom

HEBREJSKE AMAJLIJE

221

U njegovoj sredini su napisana četiri s lova :sS;:s , što će reći, početna slova četiri hebrejske reči koje se prevode sa "Ti si večno moćan Adonaj". Uz šest stranica dva trougla napisana su magičnim redosledom imena Boga, JH i JHVH. Sa prednje i zadnje strane per gamenta na kome je napisan "štit" imamo

JJ

JJ

i' JJ

'u i' 'u JJ

j:I

JJ

1

j;l

VATISKA, doslovce "I ona je (tj. Ova formula vatra) iščezla" - nalazi se u Brojevima ( l l , 2), gde je ispričana priča o požaru koji je izbio u logoru Izrailjaoo . na mestu koje je Mojsije kasnije zvao "Tabera". Za ovu amajliju se verovalo da poseduje posebne moći, jer je formula povezivana sa Davidovim "štitom". Amajlije koje štite trudne žene bile su uobičajene među Hebrejima i paganski m narodima. Pisane su na pergamentu, a takođe i na vratima i zidovima prostorija u kojima su žene ležale. Ako je zaista trebalo da budu dejstvene, tekstovi su se morali pisati mastilom koje je pomešano sa svetim tamjanom, a i sam pisar je morao biti vemik i obredno čist. Jedna od najvažnijih i naj moćnijih porođajnih amajlija reprodukovana je ovde iz retkog hebrejskog dela, opšte poznatog kao "KNJIGA O RAzIELU", čiji se primerak nalazi u Britanskom muze ju. U odeljku sa desne strane imamo tri figure, za mene neobjašnjive, ali prema zapisu iznad, prve dve predstav ljaju Adama i Evu, a treća noćnog đavola Lilit, koja je bila Adamova žena-duh pre nego što mu je Bog dao ženu od krvi i mesa. Iznad su imena anđela Seno i, San-

•

HEBREJSKE AMAJLIJE


222

senoi i Samangelof. U odeljku sa desne strane su tri pe čata ova tri anđela, od kojih prvi štiti Adama, drugi Evu, a treći Lilit. Hebrejski tekst ispod crteža kaže da će žena biti zaštićena imenom EHJH (tj . Bog) od sveg zla i nesreća koje su tu pomenute. Ova amajlija je imala dvostruku svrhu. Tri figure anđela, njihova imena i pe čati, štitili su novorođenče i njegovu majku. Tekst je od-

223

� r lJ

" -

u

.-

;1("1;« �"':t .,..:.' � ;::.>;"I

i'""

�::l'

=)." \�") '\�., Ct:"J ... :,), rm i""

o

!l,

..-

•

o

'"

,

••

..

•

� r O

\

�

•

.-

lJ � n

Amajlija iz "Knjige o Razielu".

bijao sve zlo koje je Lilit, držana u zatočeništvu na jed nom ostrvu na moru, mogla pokušati da im nanese. Pet redova teksta iznad crteža sadrži imena sedamdeset ve likih anđela čiju je zaštitu donosila ova amajlija. Druge dve zanimljive i retke amajlije iz "KNJIGE o RAzIELU" reprodukovane su ovde. Na četiri ugla prve, nalaze se imena četiri rajske reke, Pišon, Dihon,

. . -

.

1: • .

•

, ,�

.' • •


224

Prat i Hidekel. U unutrašnjosti dva koncentrična kruga nalazi se heksagram ili tzv. "Solomunov štit", 1 4 grupa od po tri slova i reči "Pođi napred ti i sav narod koji te sledi" i permautacije početnih slova hebrejskih reči za "svetost i spasenje". Među krugovima su imena Ada ma, Eve i Lilit; Hasadiel, Senoi, Sansenoi i Samangelof i reči : "On je svojim anđelima dužnost dao da se brinu

HEBREJSKE AMAJLIJE

225

Treća ovde repro du kovana amajlija iz Knjige o Razielu trebalo je da onome ko je nosi donese uspeh u poslu. Napisana je na pergamentu i nošena na levoj ru ci. Ovde imamo reč CLH "Učini da ima uspeha" u četi ri permutacije i Božije ime JH ( = lHVH).

Amajlija koja je nosiocu donosila poslovni uspeh.

•

Amajlija

z i

/

""-

"Knjige

o

Razielu".

za tebe da bi te zadržali na njegovom putu. Amen. Sela." N a četiri ugla druge amajlije su imena rajskih re ka. U sredini su dva trougla heksagrama koji se dodiru ju svojim osnovama, i reči koje se pojavljuju u sredini prve amajlije. Magična slova su " K i P", tj . "svetost i spasenje". U spoljnom krugu su reči "On će svojim an đelima dati" itd., a u unutrašnjem krugu je 14 grupa od po tri slova koje imaju ezoterična značenja.

Ponekad su zapisi na amajlijama pisani kabalistič kim oblicima slova hebrejskog alfabeta i tri primerka te vrste su ovde reprodukovani. Prvi je trebalo da nosiocu donese naklonost Boga i čoveka, Bio je napisan na traci glatke jelenske kože i tekst glasi : "Neka tvoja naklo nost, o, JHVH, bude sa tim i tim, sinom tog i tog isto kao što je bila i sa Josifom, Pravednikom", takođe je bi lo pisano i "I GOSPOD je bio sa losifom i obasuo ga mi lošću i učinio da zadobije naklonost svih koji bi ga vi deli", u ime Mihaela, Rafaela, Uriela i drugih anđela. Drugi je bio namenjen da onome ko ga nosi done se ljubav i prijateljstvo. Bio je pisan bakarnom pisalj kom na pergamentnoj traci mastilom napravljenim od ljiljana i šafrana. Tekst je bio celokupni Psalam 104. Treći je bio namenjen da zaštiti nosioca od svih vrsta nasilja, napisan je na traci tanke jelenske kože i nošen oko vrata. Na kraju drugog reda je šest "kvadrat nih" hebrejskih slova (MCMCIT), a ispod pretposled15


226


HEBREJSKE AMAJLIJE

njeg slova trećeg reda su još tri (KTZ), Ne mogu prona ći objašnjenje za njih, Ispod četiri reda nalaze se tri heksagrama ili "štita Solomunova", U centru svakog je ŠADAI, Božije ime, a u četiri ugla su slova koja sačinja vaju neizrecivo Božije ime JHVH, Tri znaka sa desne strane su hebrejska slova Šin, Dalet i Jud, tj, Šadai. Oz naka sa leve strane najnižeg heksagrama nema nikakve veze sa hrišćanskim krstom jer predstavlja "Drvo živo ta", Za osam malih krugova i deset kratkih crta koje ih povezuju objašnjeno je da se odnose na sefi rote (vidi str. 350), Zanimljiva grupa amajlijskih pečata koje je dao Kornelije Agripa (De occuJta philosophia, str. ccxxx i ccxxxi) repro du kovana je na strani 229, Na zadnjoj strani br. l imamo u sredini reč "Ara rita" sa tačkom iznad svakog slova koja pokazuje da je to početno slovo reči u zapisu koji ih okružuje, Sa za dnje strane su četiri Božija imena raspoređena u kvad ratu okruženom rečima "JHVH, naš Bog, Jedan je JHVH", Rabin Harna ukazuje da ova imena urezuje na ploči od čistog zlata ili piše na pergamentu svetom vo dicom čovek koji je pravi vernik i [obredno,je čist), Oq ovo navodi iz Knjige razmišljanja, Na br. 2 je amajlija koja je bila namenjena da za štiti nosioca od zemljotresa, štetnih đavola i rđavih lju di. Sa jedne strane imamo slova B VVVV, a sa druge SMDBH (čitaj SMRKD) što će reći početna i završna slova prvih pet stihova Knjige Postanja, Br. 3 je svakako hrišćanska amajlija čiji su opšti stil kopirali hebrejski pisci amajlija, Br. 4 daje pentagram, a ne heksagram, ili takozva ni "Solomunov štit", Zapis oko njega se sastoji od pet grčkih slova, naime, ,yipo. , što znači nešto kao "zdrav", ili "dobar za zdravlje", Pentagram je pronađen

UXX 1:i 8/ X �

I

227

xe � >K <: \v n x.

Amajlija koja je nosiocu davala zdtitu Bo ga i ljudi.

2

T e� H C�? T e C 7j'L / X .lJ-.t t < U X <>"S ) <: }i i-' Amajlija koja je nosiocu donosila ljuba v i prijateijslvo.

Amajlija koja je !titila nosioca od neprijatelj a i rana smnonosnog oružja. \5'

228

HEBREJSKE AMAJLIJE


229

na ranoj sumerskoj grnčariji i moguće je da je heksag ram njegova kasnija modifikacija. U sredini br. 5 su četiri hehrejska slova MKBJ, svako sa tačkom iznad sebe; ona možda predstavljaju

'i'l 1 il ,

•

.

,

•

./ " �/ Tl ., T1 � 1\ ) "I !:I 1 r: :1 � ." � ., ., r'l % (."" n 'I n � ."" \,. U \. \.lo

/J'.

,

,

•

•

,

I Prednja strana

•

•

•

•

Prednja strana

Zadnja strana

n :."'I "Q :s •

•

2

•

•

•

Zadnja strana

0:l

•

Kornelije Agripa fon Neleshajm, lekar i čarobnjak, sekretar imperatora Maksi· milijana I i autor poznatog dela De occuJta philosophis. Roden je u Kelnu \4. septembra 1486, a umro 18. februara 1535.

•

3

4

s

230


ime Makabej. Medutim, slova sa tačkama su početna slova hebrejskih reči koje prevodimo sa: "Ko je medu bogovima Tebi ravan?" Još jedan veoma omiljen oblik amajlije bila je ka mena ili metalna pločica ili list pergamenta ispisan ma gičnim kvadratom sa brojevima, što će reći hebrejskim "četvrtastim" slovima. Brojevi su tako uredeni da je, bi lo da se dodaju horizontalno, vertikalno ili dijagonalno, njihov zbir isti. Magični kvadrati koji se odnose na se-

•

•

HEBREJSKE AMAJLIJE

D

iD i1 i ? I i1 I ' ,

I i1 . ,

,

.

'

I

l

'

i1 S j N ! S ! i1 i1 'i ? Il i1 ! ' iJ l ' : i1 i ID -

,

-

,

•

,

-

--

-

,

•

ovom slučaju početno slovo Ih "ključ" je alefu sredini trećeg reda. Ime Elohim dobija se ako se čita odozgo na dole, odozdo na gore i u stranu, ali ne hori zontalno. U istom radu dr Bišof daje kvadrat od sedam naest redova koji sadrže nemački prevod hebrejskih re či sa značenjem "Gospod bdi nad tobom", DER HERR BEHOTE DICH. "Ključ" je slovo D u sredini devetog re da: e

-

e

l

l

-

-

D

-

-

-

I

D

E

-

-

-

-

-

-

D

E

-

T -

l

•

•

U

H

,,,&t'

231

E

T

-

L'

T

l'

-

H

-

H

-

E

D

-

E

-

T -.

l'

H

-

-

E -

B

E

-

T

-

T

l'

- -

-

-

-

l'

H

H

E

-

E

H

-

l'

H

-

-

-

-

-

-

-

H

-

-

E

B

R

-

-

E

il

-

R

-

B

.. _-

R

R

_ .

_

R

R

R

-

E

-

E

-

H

E

H

-

B

-

E

-

R IC

-

-

E

H

--

[J

-

-

R

-

R

-

E

-

R

.-

H

L'

-.

H

-

E

•

'r

E

-

-

D

-

-

-

-

-

-

H

l

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

E . H B

•

E

-

--

-

R

R

-

-

-

R

H

E

-

-

E

T -

l'

I

H

E

-

R

e

T

L'

--

B

[

D

-

e

D

T · E

-

H

l

-

B , E

-

H

-

-

-

E

B

-

T

I

D

E

-

L'

-

T

-

-

H

l'

-

H

E

-

-

E

Tri oblika pentagrama sa krugovima na uglovima. Pored uglova prvog nalaze se imena arhandela Mihaila, Gavrila, Hananiela itd. U sredini drugog nalaze se reči "Sehimah JHVH-a" iz rukopisa Kabale II Britanskom muzeju (Oriental, 4596).

-

H

-

-

l'

-

T

-

dam planeta dati su na strani 373 i dalje. Oni takode mogu biti sastavljeni od slova koja u svim pravcima da ju Božije ime. Dobar primer koji je ovde reprodukovan dao je dr Bišof (Die Elemente, tom ii, str. 1 26). Magični kvadrat koji sadrži ime ELOHIM napisan je ovako :

_

E

-

D -

f -

e

-

H

. _

B

B

-

-

l{

- -

E --

li -

H

-

l'

-

- -

T

--

E

-- -

E

-

-

H

l'

••

-

T

-

\{ -

-

H - -

I{

II

--

E

--

-

H

-

L:

-

R -

,

E -

II

._-

H

II

--

--

E

--

II

E -

H -

H

R

H

--

.

B

.--

--

E

lO

H

-

-

e

-

--

I

D

-

�

--

-

R

ft

-

-

B

lt

--

E

T

-

-

D

lt

E

T

-

,

-.

D

E

-

-

-

-

D

-

Jo:

-

-

-

f

R

-

E

�

_ ._

-

-

fl

-

H

-

-

H

-

E

-

-

-

-

E .

-

R

ft

-

E

13

-

-

-

-

l'

H

E

--

-

-

T

L'

H

-

-

lt

H

H -

-

E

-

E

lt

H

-

--

-

-

.

-

lt

-

H -

E

-

---

/{

H

-

I{ --

l<

II

---

-

-

-

R

B

E

- --

-

-

B E

-

R

E

-

H

-

-

H

-

L:

-

E

H

E

--

I{

E

--

E

-

-

--

+

l<

-

li

_._

-

-

-

li

I{ , R

E ' I{ ' R

--

-

-

-

R

lt

-

-

II

-

E

If

II

B

-

-

,

--

E

--

H

-

--

E -

H

--

lO

E

H

-

E

-

-

H

--

-

--

-

-

D

I

-

-

_.

-

-

E

D

f

L:

T

T

T E

1�

-

',:

-

-

l'

H

-

-

T

-

H

E

--

-

L"

- -

-

-

l'

H

-

H

--

-

T

-

-

-

E

-

-

T

E

E

D

-

-

D

-

e

I

-

l

--

H

•


232

Najveća od svih amajlija poznatih Hebrejima bila je i još uvek je Knjiga Zakona, TORA ili svitak na kome je ispisano pet Mojsijevih knjiga ili Petoknjižje. Ona za njih predstavlja ono što je za Egipćane bio PERT-EM -HRU, što su tomovi biblijskih papirusa za Kopte, što je za Arape KURAN, KEBRA NAGAST za Etiopljane ili Abi since. Njena snaga i moć su bile nesavladive u sinagogi kao i u kući. To je bila najveća od svih porodajnih amajlija. Značajan dokaz za ovo dao je dr Bišof (Die Elemente, vol. iii, str. 1 23), koji je repro dukovao sa sta rog otiska prizor u porodajnoj prostoriji. Na zidu su na pisana imena Adama, Eve i Lilit i zaista je bilo neop hodno zaštititi ženu koja je trebalo da rodi od posled nje imenovane, davola ženskog pola koja je bila Ada-_ mova žena pre nego što mu je Bog dao Evu. Na stolu je pokriveni svitak Zakona, a žena koja je na porodajnoj stolici upravila je pogled prema njemu i moli za pomoć u odsudnom času. Mnogo bogatih Jevreja čuva u svojoj kući TORU kao neprocenjivo blago. U istočnoj Evropi Jevreji su imali fotografske reprodukcije hebrejskih bib lijskih tekstova iz jednog od njihovih poznatih Svitaka u obliku obične knjige i ovaj minijaturni primerak Knji ge Zakona visok je samo 2,5 cm, a širok 1 ,8 cm. Uz nju je priložena i metalna kutija sa alkom za kačenje oko vrata, sa čije jedne strane je malo uveličavajuće staklo koje omogućava nosiocu da prilično lako čita tekst. Op šti izgled ove amajlije podseća na amajliju Kurana sa strane 76. Srebrna hebrejska amajlija, ovde reprodukovana, ranije je bila vlasništvo pokojnog V. H. Rilandsa, F.S.A. On je amajliju nabavio od prijatelja koji ju je kupio u Palestini. E. T. Pilčer je objavio kopiju prednje strane i prepi s teksta sa engl�skim prevodom u Proceedings of the Society of Biblici!1 Archaeology, vol. xxxii ( 1 9 1 0),

•

233

HEBREJSKE AMAJLIJE

str. 1 25. Medutim, on nije uvideo da se tekst sastoji od niza skraćenica kojima su bile potrebne dopune i da sadrži nekoliko aluzija na kabalu, pa je stoga njegov prevod bio netačan u skoro svim pojedinostima. U iz danju Proceedings za maj 1 9 10. dr Gaster je objavio i dao tačan prepis teksta koji se nalazi sa obe strane amajlije. Pošto je dopunio skraćene reči i dodao one koje nedostaju, njegov prevod glasi:

u � '�

I

)

�� '

� I' .:J ' � , ��::J.

r '� /7 '..1'6 t �" VJ 1 'l '/Z:.- , .i .::10' ., II "

Prednja strana.

Zadnja strana.

Srebrna kabalistička amaj lija.

PREDNJA STRANA

l . U Ime Gospoda Boga Izrailja radićerno i napre dovati . 2. "Preklinjem te velikom moći" Boga, Gospoda vojski, Boga Izrailja. 3. U Ime andela Boga (Izrailjevog) teram sve vas 4. Lilin (tj. noćne davole), muške i ženske 5. i Demone, muške i ženske

•

234


6. teram vas uz pomoć moći svetog I mena, 7. " Prihvati molitvu svog naroda, uzvisi ih, očisti ih, o, Ti koji si silan", zajedno sa 8. njegovim korenom (tj. izvorom) JHVH, da oni ne

•

ZADNJA STRANA •

l . uđu u bilo koje 2. mesto gde ima 3. "O, moćniče, onih koji preklinju tebe", niti da ga dodirnu 4. uopšte, niti ozlede uz pomoć moći 5. svetog Imena "oslabiće stega tvoje desne ruke". 6. "Svoje siročiće, kao zenicu svoga oka, čuvaj, za jedno sa 7. svojim korenom (tj. izvorom) ADNI, i sa 8. imenom od 26 (slova) (Tetragramaton) "prihva ti naše preklinjanje i čuj naš plač, Gospode, koji pozna ješ skrivene stvari." 9. "Neka te Gospod čuva kada odlaziš i kada do laziš, sada i zauvek." Amen. Sela.

POGLAVLJE IX MANDEANSKE (MANDAITSKE) AMAJLIJE MANDEANCI (MANDAJE), koji su takođe poznati kao SABEANCI (tj . obožavaoci nebeskih vojski), MUG TASILI (tj. "perači", zbog čestih pranja) i "Hrišćani sve tog Jovana" (zbog njihovog predanja da su potomci učenika svetog Jovana Krstitelja), jesu semitski narod koji živi u donjoj Vaviloniji i na obalama Šat al-Araba i govore dijalektom sličnim onom pronađenom u Tal mud Babli. Njihovi preci iz prehrišćanske ere bili su pa gani, služili su se magijom i verovali u oblik astrologije koj i je, izgleda, bio vavilonskog porekla. Hrišćanski Mandeanci su bili privrženi verovanju u magijske po stupke svojih predaka i na njega su nadovezivali mnoge elemente verovanja koje su izvodili iz gnostički h, jevrej skih, iranskih ili persijskih i hrišćanskih. Nisu imali Sa bate niti su praktikovali obrezivanje. Kada se mole ne okreću se prema Jerusalimu već prema severu, gde se nalaze velike planine sa kojih teku reke Tigar i Eufrat. Izvori ovih reka su svet svetlosti u kome VRHOVNI 21VOT, tj. Bog, živi i vlada. U njihovim vodama kupaju se ujutro i uveče, posebno nedeljom i danima posta. Oni takođe održavaju praznik kupanja kada cele zajednice

-

236


odlaze na reku i svečano se peru po uputstvima njiho . _ vih svestenika iii prema njihovim ličnim pravilima. Ve ruju da preko ovih potapanja u "vode svetlosti" obnav ljaju život iz Velikog života, Gospodara Svemira i svih ' vrlina. Za njih bi bilo nemoguće da svoju religiju spro vode u krajevima u kojima nema voda i tokova i to je uzrok zbog koga su om uvek živeli u oblastima oko Kurne, gde se Tigar i Eufrat spajaju u Sat al-Arab. Jed no od imena po kome su oni poznati, naime "Muhtasi lin", može se prevesti kao " Krstitelji". Njihov izraz za "krštenje" je masbuta jer se kod njih svečanost održava u "živoj", tj. tekućoj vodi. Oni preziru hrišćansku sveča nost, jer kažu da se ona izvodi u "mrtvoj", tj. mirnoj vo dI. Njihov bog "Život" je Car Svetlosti koji sa svojim anđelima nastanjuje nebo visoko iznad nebesa ili sfera zvezda, planeta i znakova zodijaka. Ispod zvezdanih sfera Je naša zemlja koja je stvorena od materije nastale Qčvršćavanjem voda praiskonskog svetskog okeana. U nekom predelu ove C �ne vode prebiva đavo ženskog P ? la nazvan RUHA, njen suprug UR, koji je ujedno i njen Sin, kao i velik � armije zlih duhova. Ur je bog Ta me I vehkl neprIjatelj boga Svetlosti. Ovde imamo teori ju o postanku vasione izvedenu od starih Sumera kao i Tiamat, Kingua i Marduka pod drugim imeni rr't a, pa Mandeance možemo smatrati predstavnicima starih obožavalaca Ea, velikog boga-Vode Eridua. Jedna od mandeanskih knjiga, KOLASTA, sadrži . nizove loše nacrt �nih slika koje bi trebalo da predstav lJaJu m esta na kOJima duše mrtVih svraćaju na svom pu . . tu u raj, a Jedan deo su crteži terazija na kojima su me rene duše kao i ABATUROV presto. Ovi podaci izgleda ukaZUJU na to da je pisac dela video primerak saitske ;ecenzije Knjige mmih, da je preslikao neke od vinjeta IZ Poglavlja ch, kao I deo uvodnog prizora Psihostazije.

MANDEANSKE AMAJLIJE

237

S druge strane, knjiga AS FAR MA LVASA, koja se bavi sistemom astrologije zasnovanom na znakovima zodija ka, izgleda da je izvedena iz dela kasnijih persijskih as tronoma, iako su oni ponekad bili zasnovani na astro loškoj književnosti Vavilonaca. J EZI K Mandeanaca pisan je neobičnim pismom či ja je jedna od velikih prednosti ta što su samoglasnici predstavljeni slovima, pa čitanje stoga nije zamršeno di jakritičnim tačkama. KNJIŽEVNOST je relativno ograni čenog obima i tri glavna dela sU SIDRA RA B A ili GI NZA, SIDRA O· J A HJA ili Knjiga Jovana Krstitelja, DARSE O · M A l K E ili Govori kraljeva i KOLASTA, koja sadrži him ne i rasprave o krštenju i odlasku duše iz tela. Neki od lomci iz ovih radova potiču čak iz I veka n. e., a većina ostalih napisana je pre uspona Arapskog Carstva u Me sopotarniji u VI I veku. Mandeanci su, kao i Vavilonci, živeli u strahu jer su verovali u postojanje mnoštva zlih duhova i đavola koji su izazivali bolest, smrt i nanosili štetu njihovom materijalnom vlasništvu. Mandeanski sveštenici su osudili magijske postupke, ali uprkos to me, narod je bio privržen upotrebi amajlija. Njihovi primerci su retki i dva najpoznatija nalaze se u Britan skom muzeju (Add. 23602, B, 26 i 26-28). Delovi ovih reprodukovani su na tablama XVI I I i XIX. Prepis heb rejskim slovima u levom stupcu uradio je Rajt (Wright), Ca talogue of the Syriac Manuscripts in the British Mu seum, vol. iii, str. 1 2 19. Mandeanci su, međutim, kao i Sirijci i Arapi, posedovali veliku zbirku čini i magijskih recepata i kada su ih pisali oni su obrazovali pravu "Knjigu magije". Dva lista takvog rukopisa čuvaju se u Britanskom muzeju (Add. 23 602, B, 23, 24) i beleška na jednom od njih kaže da je knjiga pripadala Jahja bar Hava Simatu (Rajt, op. cit., 1 2 1 8).

�----- -

TABLA XVIII


238

Tekstovi na amajlijama sadrže molitve koje su svakako bajalice i jasno je da su bile namenjene da pro izvedu magijska dejstva. Tekstu na listu 25 dodata je i magična figura čiji je jedan deo još uvek vidljiv. To do kazuje da su Mandeanci prepisivali amajlijske smotulj ke zapadnih naroda, Egipćana, gnostika, Grka, Sirijaca i drugih. Sto se tiče istorije i religije Mandeanaca, vidi Petermann, Reisen im Orient, Lajpcig, 1 860- 1 86 1 ; N. Souffi, Etudes, Pariz, 1 880; N61deke, MandJische Ora mmatik, Hale, 1 87 5 ; i Brandt, Die mandJische Religi on, Lajpcig, 1 889. Dve gore pomenute amajlije su njihovi vlasnici nosili na telu ili sa sobom, ali pored smotuljcima sličnih kao što su ove, Mandeanci su imali amajlije koje su na menili za zaštitu svojih kuća i zemlje od napada zlih du hova. Ove su bile u obliku zdela od terakote koje su po stavljane pored ili ispod temelja njihovih kuća, i bile su ispisane magijskim tekstovima. Vidi št� je rečeno u odeljku o proricanju vodom i vavilonskim zdelama, str. 420 i dalje. Tokom američkih iskopavanja u Nipuru pronađen je veoma veliki broj takvih zdela i dobru mo nografiju o njima napisao je profesor J. A. Montgomeri (Montgomery) pod naslovom Aramaic incantation Tex ts from Nippur, Filadelfija 1 9 1 3 . U uvodnim poglavlji ma ovoga rada pronaćiće se (I) kratak pregled rada na zdelama koji su uradili stariji naučnici Hvolson, Vol štajn- Stube, Hivernat, Elis, Lidbarski i ostali, i (2) ras prava o upotrebi i svrsi zdela, demona, zlih duhova i sro<\nih stvari. Ovo je praćeno nizom prevoda mandait skih i drugih tekstova sa zdela, sa gramatičkim i drugim beleškama, a celokupni prepisi tekstova dati su na kra ju knjige. Opšti karakter i sadržaj zapisa na zdelama iz Nipura predstavljen je sa dva sledeća prevoda profeso ra J. A. Montgomerija.

•

'

• •

..

•

I

o

t

! ,

�''\. ' ....,

. .. . .

,

' "

-

-': "} :

-

,_ _

-;

.,�

•

240

TABLA XIX


AMAJLIJA EFRA BAR SABORDUHA (MONTGOMERI, br. l , str. 1 1 7)

� •

•

...�. -.� 't"" � 4"0..... •

joj će biti (3) spas za Efra bar Saborduha kao i (4) za Bahmanduha bat Sama, za njih će tamo biti (5) spas, imenima za Efra bar Saborduha i Bahmanduha bat Sa ma (6) Amen. Amen. Sela. Ovo je amajlija protiv Lilita koji posećuju kuću (7) Efra bar Saborduha i Bahmanduha bat Sama (8) preklinjem vas, sve vrste Lilita, u odnosu na vaše po tomstvo koje su stvorili demoni (9) i Lilit dece svetlosti koja lutaju; teško onima koji se bune i ogreše se o za brane Gospodnje ; jao od naleta vetra ( 1 0) što brzo do lazi; jao, što uništava; jao vama koje tište vaše nečiste rane ... koji nasilje činite, gazite, mučite i sakatite, ( l l ) slamate, zbunjujete, kasapite i (telo) rastapate kao vo da; jao, ... ; i tamo gde vi stanete ( 1 2) i tamo gde vi stane te (sic) strašni i strašljivi, vezani ste mojom kletvom - vi koji se javljate ljudima, muškarcima u obličju žena, ( 1 3 ) i ženama u obličju muškaraca i sa muškarcima ležete noću i danju. Sa formulom TVM ( 1 4) S-S GS GSK koju sam napisao protiv tebe, zla Lilit, ma koje tvoje ime bilo. M i ( 1 5) smo je napisali. I njegovo ime će spasiti tebe, Efra za čitavu večno st.

1'I
" •

.

'".

.,

.".�.:. /V' ......

'

""1'"

)

o�'Q"o < TI -

\ . -.1 _ '":;o.l........ .......

O��

....

�q::;:;"", ,,,,

+-0;0;

• . -

o

,

,

D

, 1 '-

I.

o

• • •••

-

t

l

....

I

'l"'· -

-,.;:;.. .

,-

tQ ';

t.."'� .....

Of

) . �

'-> "'='

,

!\ ."'.

o J ..... --.1. '(" '

• •

�

.

•

'

•

•

j

i.

,

.

�

.r---JV'

�t

""" ��wJt"�c!\,

� " ;;,

••

, �

";:;p

••

..

•

,q fr � ! " fl fr � ��0 1 1

,. ;;,'01'\
AMAJLIJA ADAK BAR HATOI I AHAT BAT HATOI (MONTGOMERI, br.6, str. 1 4 1 ) ( l ) Stega koja je pritisla demone, đavole, satane i bezbožnike, (2) amajlijske duhove i duhove zaštitnike. čarobnjake i Lilite (3) muške i ženske koji prilaze Ada ku bar Hatoiju i Ahat bar Hatoiju - koji se vezuju za

� ''''

Obl a

,

( l ) Ovo je amajlija Efra (2) bar Saborduha, u ko

I

•

1..

•

.

-'

-

Odlomak sa mandejanske amajlije sa magičnim crtežima koja se čuva II Britan skom muzeju. 16


•

242

-


njih i nastanjuju (4) u njihove hodnike, skrivaju se u . njihovim kapijama, pojavljuju u jednom Ih drugom ob liku i udaraju, obaraju i ubijaju. Ovu stegu (5) Ja lm na mećem II danima, mesecima i svim godinama i od ovog dana II svim danima, od ovog meseca u svim meseci � a, ove godine (6) u svim godinama i od ovog doba u sVim dobima. Dolazim da postavim čini za njih u pragove ove kuće i da ih zapečatim i vežem. Pričvršćena su nji hova vrata (7) i svi njihovi krovovi. Ovu stegu postavljam uz pomoć sedam reči (8) ko jima su nebo i zemlja začarani ; u ime prvog Gišmi� i Marbij, u ime drugog Gišmin i MarbIl, u Ime treceg Marbii" u ime četvrtog Mašbar; u ime petog Morah; u ime šes ;og Ardibaj; u ime sedmog Kibšin (stege) kojima su potisnuti (9) . kojima su potisnuti svi zli DuhovI, nevernički amajlijski duhovi, Uliti muški i ženski, du hovi zaštitnici, čarobnjaci i reči da se ne pojavljuju Adaku bar Hatoiju i [Ahat bat Hatoiju] ( 1 0) ni u snu noćnom ni dremežu dnevnom, da im se ne približe ni sa leve � i sa desne strane, da ne ubijaju njihovu decu niti da imaju moć nad nj ihovim vlasništvom koje imaju ( I I ) i koje će imati od ovoga dana zauvek. . . I ko god da prekorači ovu stegu I ne pnhvatl ove odredbe, raspašće se u parčiće nasilno i pući po sredini. I njegov će zvuk odjekivati mesinganim zvukom u sfe rama nebeskim ( 1 2) i njegovo boravište biće u sedmom (?) paklu morskom od danas zanavek. Amen. Amen. Sela. .

.

•

•

-

•

POGLAVLJE X FENIĆANSKE AMAJLIJE

Govoreći uopšteno, zemlja Fenikija je deo Sirije koji se pruža od Nar al-Kabira, tj. "Velike reke" (E leu terus) na severu do Mo nt Karmela na jugu, ali je i Jop a ponekad smatrana feničanskom teritorij om . Feničani su bil i Semiti i pripadali su kanaanskim narodima, iak o su ih on i i susedni narodi zvali "S ido nijancima" . Grci su ih zvali " Fe nič an i", OtlliK1]. Ne ki izvode reč "Feničanin" iz grčkog

244

men, uzorci oba zapisa mogu se videti u Britanskom muzeju) i Zingirli zapisa. Feničanski alfabet je pretrpeo mnoge promene u zemljama u kojima je prihvaćen, ali je postao uzor grčkom i latinskom, a možda i savreme nin1 evropskim alfabetima. Moguće je da su Feničani posedovali domorodačku religiju, ali se malo zna o nji hovoj teologiji. Njihove teorije o postanku svemira, nji hovi mitovi i legende pozajmljeni su od Vavilonaca, Egipćana i Grka. Oni su bili upoznati sa imenima mno gih bogova ovih naroda i njihova imena su često sadržala imena tuđih bogova, npr. Bel i Beltis, Ištar Tamzus, Izida, Oziris, Hator, Hor, Tot itd. Njihova gledišta o preživljavanju duše posle smrti bila su sličn a hebrejskim, ali su oni svoje mrtve sahra njivali sa najvećom pažnjom. Jedan od glavnih doma ćih bogova bio je Ešm un, bog lečenja, koji je bio poisto većen sa grčkim bogom Asklepijem. U teškim vremeni ma oni nisu oklevali da žrtvuju svoju prvorođenu decu, a ubijali su i ratne zarobljenike na oltaru ispred svojih hramova (Dio dor, xx, 1 4). Žene su žrtvovale svoju nevi nost u svetilištima Astarte (vidi Prva knjiga o carevima, 14, 24). Veliki deo feničanskog stanovništva posvetio se pravljenju purpura i finog platna koje su stari narodi veoma vole li, kao i radu sa metalom. Zlato je došl o iz Egipta i Sudana, a gvožđe i bakar sa Kipra. Tako su ne ki članovi porodice proizvodili vaze, zdele i lonce, koje su drugi članovi nosili na brodovima i prodavali u Ev ropi, Aziji, Africi ili Indij i. Na taj način je zapošljava nje posrednika bilo nepotrebno. Bojadžijski zanat preu zeli su iz Vavilon a, a duvanje stakla iz Egipta, pa tako izgleda da je Feničanin malo šta izumeo u književnosti, umetnostima i zanatima, ali je njegov rad bio pažljiv, precizan i prefinjen. Pogledajte ispisane i išarane ba kame zdele iz Nimruda koje su sada u Britanskom mu•

FENICANSKE AMAJLIJE

•

245

zeju. Bronzani tegovi u obliku lavova u Britanskom mu zeju dokazuju da je on u svoju, kao i u susedne zemlje, uveo sistem merenja sa preciznim merama. Mal a zbirka FENICANSKIH AMA JLIJA u Britan skom muzeju od priličnog je značaja. Ona pokazuje da su Femčam usvojili vavilonski i asirski pečat-ci lind ar kupasti pečat Persijanaca, kao i egipatski skarabej. Za: pISI urezam na ovim predmetima su asirskog i egipat skog porekla, ali su obrađeni na način karakterističan za feničan� ke radove u metalu i kamenu. Linijske gra vure su pazlJlvo Izvedene i izrada je finija od one na čis to .vavilonskim, asirskim ili egipatskim pečatima i skara beJlma. Na najstarijem od njih, koji verovatno potiče iz oko 500-400. godine pre n. e., uticaj persijske umetnosti Je veoma uočljiv. Ska�abeji napravljeni od tvrdog kame na bez sumnje su kOTlšćeni kao pečati, ali nema dokaza da su Feničani imali neke religiozne poglede u vezi sa sear� beus saeer-om kao Egipćani. Grupa skarabeja od ste�lIta I paste IZ Umrita, koji su izloženi u istoj kutiji sa femčansklm skarabejima u Britanskom muzeju, jes u domorodačke imitacije egipatskih skarabeja i bili su na pravljeni u Feni�iji oko 300-200. god ine pre n. e. Feni čam su verovah da mogu stupiti u vezu sa mrtvima spuštanjem ma lih svitaka napravljenih od tankih listića olova sa zapisima u grobove, ali nije sigurno da se on i mogu smatrati amajlijama. Sle?�će reprodukcije cili ndar-pečata sa feničan . skim zaplSI ,?� na�ravljene su od kalupa koje je dao Av gus ,us Redl IZ Bmanskog muzej a ; svi originali nalaze . se u BTltanskom muzeju (Odeljenje egipatskih i asirskih . staTIn a): l . Cil in ?ar-pečat na kome je urezana figura kralja . . . . Ih J � na�a koJI u svakoj ruci steže prednju nogu mitološ . ke životinJe. Svaka životinja ima krila, a na glavi sa des-

•

•

246


FENIĆANSKE AMAJLIJE

247

•

ne strane je par rogova. Iznad muške figure je simbol boga (Ahuramazda ili neki asirski bog), čiji je donji deo tela predstavljen u obliku kruga sa krilima, kandžama i repom. Zapis glasi : "PECAT PRSNDT, sina ARTDTN" ·1 Ji,Jij N i:::! Ji, ;J1t'j!l OJin. Visina pečata Je 3,5 cm.

je

zvezda.

P'InJj ' !l �

Zapis

glasi :

"Svojina

Visina pečata je Z,2 cm.

PLTHAN"

2

I

2. Cilindar-pečat na kome je urezana figura kralja sa bradom i dva para krila, koji u svakoj ruci steže prednju nogu zveri koje imaju glavu? krila i ka�dže pt! ce, a telo divlje prugaste životInJe. ZapIs glasI: " H RTKL"(?) '::lJi j i1. Visina pečata je 3,5 cm. 3. Cilindar-pečat na kome je ( 1 ) sveto drvo, (2) čovek-škorpija koji pridržava krilati disk iz koga se po javljuju dve božanske figure, (3) �emik (kraljevski ?)? (4) sveštenik koji nosi malu životInjU sa rogovll�a da bl je ponudio kao žrtvu. Pred nji � je znak <§> k?J I su ne . ki poistovetili sa ženskim pol mm organom, a Iza njega •

3 4. Cilindar-pečat sa figurom čoveka koji stoji u stavu odavanja pošte ispred simbola (munja ili ['rom ?), iznad koga je krilati disk sa lavljom glavom. Sa svake strane je sveštenik koji nosi krilatu odeždu. Zapis glasi:

-


248

FENICANSKE AMAJLIJE

"J RPAL, sin HRDD" ii,V';' i::1 'I N !:!" . Ime Jrpel je napisano dva puta. Visina pečata je 3,5 cm.

249

6. Cilindar-pečat sa figurama dva čoveka-škorpi je koji stoje sa svake strane svetog drveta (?) i pri državaju krilati disk iz koga izlaze glave tri božanska bi ća. Sveštenik i vernik izvode religijski obred. Sa leve

•

6

5

5. Cilindar-pečat sa figurom svetog drveta ispod krilatog diska. Sa jedne strane drveta je sfinga sa mese čevim srpom iznad, a sa druge je jarac. Dva čoveka iz vode �eligijski obred. Zapis glasi : "Vlasništvo SRGD" il'D" . Visina pečata 2,2 cm.

7

•

•

250


strane je figura boga koji drži gazelu ili jarca ispod sva ke ruke. Zapis glasi "Vlasništvo MDBRG" Ji::li�'. Visina cilindra je 2,4 crn. 7. Cilin dar-pečat na kome su urezane figure tri ljudska bića, a koji je bio posvećen bogu Hadadu. Za pis glas i: "Vlasništvo AKDBN, sina GBRD, evnuha koji je ponuđen HDD" . OiO ii::lJ i::l P":::I N L.,. i i ;" ::lij:li1 iVN Visina pečata je 4,2 crn. .

POGLAVUE X I SAMARIĆANSKE AMAJLIJE

•

Da sam pre nešto manje od dvadeset godina bio upitan : "Da li Samarićani imaju amajlije, i ako je tako, kako one izgledaju?", moj odgovor bi bio: "Nema sa marićanskih amajlija, a ako ih i irna, ja nisam video ni jednu." Zahvaljujući dr M. Gasteru, ta praznina je da nas popunjena i moguće je, kao rezultat njegovih is traživanj a, reći čitaocu dosta o samarićanskim amajlija ma. Ovaj gospodin je otkrio da su Samarićani iz Nablu sa posedovali, među ostalim književnim blagom, neko liko samarićanskih amajlija, ili, kako ih on zove, "filak terija" , pa je preduzeo korake da stupi u vezu sa njima ' sa ciljem da o amajlijama dobije neke podatke. U po četku, kao i svi drugi stanovnici Orijenta koji poseduju drevne rukopise, oni su se pretvarali da ne znaju ništa o takvim stvarima, ali nakon nekoliko godina druženja sa dr Gasterom, priznali su da poseduju nekoliko filakteri ja. Nakon 1 2- 1 5 godina neprekidnog druženja i strplji vog pregovaranja, on je uspeo da od njih dobije sve fi lakterij e koje su imali, ukupno njih 14. Pored ovih, pri bavio je fotografije još dve filakterije; jedna je u Britan skom muzeju (Add. 27456), a drugu poseduje D. S. Sa-

•

SAMARitANSKE AMAJLIJE

sun. Pošto je nekoliko godina radio na ovoj potpuno novoj grani semitske književnosti, objavio je rezultate svoga rada u nekoliko članaka u Proceedings of the So ciety of Biblical Archaeology (mart, maj i jun 1 9 1 5, feb ruar 1 9 1 6. i februar 1 9 1 7). Ovo je ponovo objavio u svo jim Studies and Texts u tri toma, London, 1925-1928. (tom i, str. 387). Glavne podatke o samarićanskim filak terijama dugujem ovom njegovom neprocenjivom delu. O ranoj samarićanskoj istoriji ne zna se ništa. Jed no predanje kaže da je njihov veliki predak bio ŠEMER koji je prodao zemljište na kome se nalazio njegov grad, po njegovom imenu nazvan Samarija, Amriju (Prva knjiga o carevima 16, 24). Stanovnici grada zvali su se ŠOMRONIM (Samarijani), ime koje se jednom po . minje u Bibliji (Druga knjiga o carevima, 17, 29). Prvobitno je Samarićanin bio stanovnik grada Samarije ili zemlje čiji je to bio glavni grad, ali kasnije je car Asirije (Š almaneser IV ili Sargon II) preselio tamo domoroce iz Vavilona, Kutaha (Huta), Arve (Ava), Hamata (Emat) i Sefarvaima (Sefarvim) (Druga knjiga o carevi ma, 1 7-1 8), i bilo koji od njih mogao se nazvati Samari ćaninom. Prvobitni Samarićani su bili pagani, ali od vremena naseljavanja velikog broja stranaca u njihov grad od strane cara Asirije, do rođenja Hrista, oni su u velikoj meri usvojili jevrejsku religiju, iako su bili veza ni za svoje idole i magijske prakse. Takođe su smatrali da je gora Gerzim (vidi Jov., 4, 20), a ne Jerusalim, pra vo mesto na kome se treba moliti Bogu. Ovo nije mesto na kojem bi se govorilo o velikoj šizmi koja je od Jevre ja i Samarićana stvorila ljute neprijatelje, i dovoljno je reći da su Samarićani bili nezavisna sekta u vreme Hris ta. Oni su prihvatili jevrejski monoteizam i Zakon i ve rovali su da Mesija koga su zvali "Tahep" treba da do-

253

đe. Njihove filakterije pokazuju da su u velikom broju pitanja nj ihova verovanja bila istovetna sa hebrejskim. Prvo što se može uočiti u vezi sa samarićanskim amajlijama je da on e nisu bile ekvivalenti molitvenim svicima (TEFI LIN) ili "poveskama na čelu", već prave AMAJLIJE koje su se, kako dr Gaster kaže, "neprestano nosile. Na njih se gledalo kao na sujeveme običaje i no sili su ih ne samo Jevreji već skoro svaki drugi drevni narod" (str. 387). U svom najstarijem i najjednostavni jem obliku one su bile posledica paganske magije i pravIjene su i nošene uprkos činjenici da je njihova upotreba bila zabranjena pod pretnjom smrti. Samari ćani su hebrejska verovanja dodali svojim sopstvenim domorodačkim, pa su pokušali da se pridržavaju i jed nih i drugih, ne odbacivši i ne ukinuvši nijedno od svo jih urođeničkih gledišta ili običaja. Filakterije su vero vatno nastale tokom I i II veka n. e., ali nijedna od onih koje poseduje dr Gaster nije starija od X ili XI veka. Samarićani koji su živeli u Egiptu preuzeli su ideje od poštovalaca Raa i Oziris a, različitih gnostičkih sekti i, verovatno, od Vavilonaca čiju su magiju i religiju upoz nali preko Grka koji su živeli u Vavilonu i izučavali sta re zapise napisane klinastim pismom u bibliotekama Vavilona. Samarićani su Đmatrali neizreciva imena Božija "moćnim rečima" i držali ih za osnove svih vrlina koje su njihove filakterije posedovale. Oni su mislili da se Tetragramaton ne može izgovoriti i neki od njih su ga zamenili za "Elohim". Slova Božijeg imena smatrana su za matematičke cifre i tako su matematička računanja izvođena iz Božijih imena i različitih permutacija i sub stitucija kojima je to ime bilo podložno, a Samari ćani su izgleda poznavali samo ime, tj. "Gematrija" , po ko me su ove mnogostruke operacije bile poznate među

254


Jevrejima. Dr Gaster smatra da je Gematrija pogrešan naziv za "Gramatu", tj. "Spise", i da bi umesto "Efezija Grameta" iz grčke mistične književnosti trebalo čitati Mazija Gramata, tj. "neizrecivi spisi". Na filakterijama su potpuno zastupljena sva ova mistična imena, fOllIle, simboli, promene i pellIlutacije. Dva Božija imena EH JH i JHVH su isprepletana. Jevrejima je po Petoj knjizi Mojsijevoj zapovede no da izvesne "reči" pišu na gornjim gredama ulaza i dovracima svojih kuća, ali oni zapovest nisu doslovce poštovali. Pisali su reči iz Pete knjige Mojsijeve, 6, 4-9 i l l , 13-21 na pergamentnim trakama i pričvršćivali ih za dovratke. Oni su se zvali mezuzot. Samarićani su to či nili na drugi način, oni su "reči" klesali na kamenju svojih kuća. Šta više, oni su pod "rečima" podrazume vali "deset reči", tj. Deset zapovesti i one su, kao i ostali stihovi iz Biblije, urezivane na njihovim spomenicima (vidi spisak dr Gastera na str. 400). U Britanskom mu zeju se nalazi kamen (Semitska soba, br. 556) na kome su na samarićanskom ispisana dva stiha iz Pete knjige Mojsijeve; mada je činio deo zida, ovaj kamen je zapra vo filakterij a. Na nekom kamenju je Deset reči Postan ka dato umesto Deset zapovesti. Ovo su osnovne "moć ne reči", pravi LOGos. Medu karakterističnim samari ćanskim filakterijama nalazi se jedna koja je od poseb nog značaja jer predstavlja svedočanstvo njihove velike starosti - mislim na PALINDROM. "Izvesni stihovi iz Biblije, posebno Druga knjiga Mojsijeva, 1 5, 1 5- 1 6, pi sani su unazad počinjući poslednjom rečju šesnaestog stiha i vraćajući se unazad obrnutim redom reči, ali ne i slova. Slično su i stihovi iz Druge knjige Mojsijeve, 14, 1 9 ; 17, 1 3 , napisani u obliku palindroma" (Gaster, str. 405).

TABLA

• ••

XX

•

I

•

� l-" "

, '1

,

.

"",

�,� ; . 'V"1''':-

�....

.

• k

.

.� .'

.. "

. � .'

L'.�:;· '

, .

.

..fi

..

.

'

' •

•

. � _ _ ..

.

.

.

' l.....

Odlo�ak sa samariĆ8nske filakterije iz Britanskog muzeja (Add. 27456).

_

256

TABLA XXI


Samari ćansko ime za filakteriju je AHTABA, ali u Kodeksu, Gaster B, data je varijanta FLKTRA koja, svakako, predstavlja grčko q,v�aKTTjp,a. Filakteriju ne treba mešati sa molitvenim svicima (Tefilin) koji su stavljani jedino za vreme molitve, jer je to bila amajlija u pravom smislu reči, kao kami kod Jevreja, a verovat no je i podjednako stara. Samarićanska filakterija se pojavljuje u nekoliko oblika: ( l ) kao četvrtasti list pergamenta koji praktično predstavlja celu kožu jarca. Jedna koju poseduje dr Gaster duga je između 43 i 56 cm, a druga je široka 68,5 cm. (2) Kao smotuljak koji varira u dužini i širini. (3) Kao knjižica koja je verovatno nošena u kutiji. (4) Kao komadići papira. (5) Kao metalni disk poput novčića ili medalje. (6) Kao ispisano kamenje. Jedna samarićanska filakterija koja se nalazi u Britanskom muzeju (Add. 27456) je širok list pergamenta koji je bio presavijen vi še puta i nošen u metalnoj kutiji. Deo teksta je reprodu kovan na tabli XX, a slika cele kutije na tabli XXI. Kutija ima poklopac sa ivicama koje čvrsto naležu. Na ivicama je niz alki kroz koje je prolazila uzica i ona je verovatno visila na grudima kao privezak. Svaka strana je išarana pravouglastom geometrijskom šarom. Oko ovih šara idu redovi samarićanskog teksta i jedan od njih počinje ovako : "U Ime El-Sadai JHVH". Zatim sledi odlomak iz Druge knjige Mojsijeve 14, 14, "Gos pod će biti za vas i vi ćete mučati". Službeni Katalog svrstava ovu filakteriju u XV vek. Pergament je dosta oštećen savijanjem i sve poznate filakterije su pretrpele oštećenja na isti način; izuzetak je samo jedna poznata potpuna filakterija. . Upotrebljavane su dve vrste mastila, obe po svoj prilici napravljene od čađi ; jedno je kada se osuši ble do, a drugo vrlo crno i sjajno kao da je sa njim pomeša-

-

l

,

---

Metalna kutija iz Britanskog muzeja u koju je stavljana filakterija.

17

Amajlije j talismani

•

258


na smola. Medutim, bledo mastilo je dublje "nagrizalo" pergament od jako crnog. Zapis je izgleda na unutraš njoj strani kože. "Koža je podeljena na sedam stubaca jednake debljine (7,5 cm). Oni su razdvojeni jedan od drugog prostorom od 1,8 cm koji nije ostavljen prazan. Ovih sedam stubaca je okruženo sa sve četiri strane sa po dva ispisana reda od kojih je jedan palindrom stiho va iz Druge knjige Mojsijeve 14, 1 6 i 1 7, 8. Ovaj zapis je zatim nastavljen redovima koji ispunjavaju praznine iz medu stubaca. U nameri da uključi ove redove, pisar je okrenuo kožu na levo i počevši od dna pisao je paralel no sa crtom sa strane. Na sličan način su napisani i dru gi redovi... U ovim redovima koji idu oko i izmedu stu baca može se otkriti najstariji oblik ukrašavanja, u ko me stihovi i slova prethode cvetnom i drugom arhitek tonskom ukrašavanju" (Gaster, str. 4 1 1). Pisanje u kur zivu se nikada ne susreće na filakterijama. Imena pisca i vlasnika nisu data na njoj i zbog toga ih može nositi bilo ko. Tekst na svitku je napisan vertikalno, ne sa des na na levo već sa vrha na niže i ceo tekst čini jedan stu bac. Filakterije u obliku papirnih traka sadrže kratke formule kojima su ponekad dodati mistični dijagrami uzeti iz starih, velikih filakterija. Najmanje forIllule se nalaze na medaljama od pozlaćenog srebra koje danas nose deca da bi se zaštitila od urokljivih očiju. Sve ove mnogostruke filakterije "imaju drevnu mističku tradici ju koja se u svojoj suštini i osnovnim principima ne može razlikovati od jevrejske kabalističke tradicije". Uz pomoć samarićanske filakterije "neki do sada neobjaš njivi oblici u grčkim magijskim tekstovima nalaze zado voljavajuće objašnjenje ; konačno, jednu od najstarij ih formi pravih filakterija sačuvali su Samarićani u svom S EM HAMITFARES" (Gaster, str. 420).

SAMARIĆANSKE AMAJLIJE

259

U svom Studies and Texts (vol. i, str. 425) dr Gas ter daje kompletan prevod filakterije (Kodeks D, 1 1 05) iz koga će čitalac videti kako su biblijska istorija, molit ve, liste magičnih imena, slova alfabeta itd. ujedinjeni da bi o formili veoma moćnu amajliju. Iz nje su uzeti sledeći odlomci: "Ovaj zapis je dobar za svakoga ko ga nosi. Amen .. . I vračari ne mogu stati pred Mojsija, pa tako ni pred one koji su snabdeveni Tvojim imenom, o, Gospo de, bili oni muškog ili ženskog roda ... Neka ne bude

.1

HEBREJSKI I SAMARIĆANSKI ALFABETI. Hebrejska slova su data u redovima l, 3 i 5, a njihovi samarićanski ekvivalenti su II redovima 2, 4 i 6 s i pod njih (reprodukovano po odobrenju iz Gaster, Studi es and Texts, vol. i. str. 61 1).

uništen i molim tebe da se ne vrati, neka svaki čovek koji je snabdeven ovom dobrom filakterijom (fik1tra filktra) bude osloboden od svih demona, svih duhova, svih zlobnika, svake štete i svih zveri. Amen (3 puta) . Uzdigni se, o, Gospode. Vrati se, o, Gospode, onome koji je snabdeven ovim spisima. Spasi ga od svega zlog. Pišon, Gion, Dkl i Perat četiri rajske reke] jer ja sam -

hrama. Ćuvaj me, o, Gospode svetilišta. "

.

uvaj me, o,

-

260

AMAJLIJE I TALISMANI SAMARICANSKE AMAJLIJE

Gospode proroka. C uvaj me, o, Gospode gore Garizirn. C uvaj me, o, Gospode sveštenika. Cuvaj me, o, Gospo de svetih. C uvaj me na putu kojim idem i ne zaobiđi moje molitve, jer me to nagrađuje i spašava od sveg zla. [Onda dolazi ime) JHVH deset puta ... Ma ko da nosi ovaj natpis neka strah od Tebe i drhtanje pred Tobom bude kao kod svih zveri zemaljskih i ptica nebeskih ... Onaj koji je išao nebesima, moj Gospodar, sveti Bog, neka me izbavi od sveg zla, JHVH (pet puta), Bože nad Bogovima, oslobodi me pritiska i patnj e i otkloni zmiju od nas ... JHVH (deset puta), JHVH Elohim, JHVH (tri puta), Elohim JHVH, Elohim JHVH, Elohim, Adam, Noe, Avram, !sak, Jakov, Josif, Levi, Kehat, Amram, Mojsije, Aron, Eleazar, Itamar, Pinehas, Jošua, Kaleb, Sedamdeset predaka [mističnih slova) ANGDKNH. Gospodaru, budi milostiv prema meni. Gospodaru, po OVIm Imemma. Ti si Gospod, naš Bog, slavljeni A.a.A.· Nalazeći se na svim mestima Ti vidiš, ali nisi viden. Ti si stvorio svetleća tela i zvezde da bi mogle da sijaju Tvojom do brotom na celu zemlju. O, Ti, veliki, budi slavljen zau vek! U ime Gospoda, Gospoda, Gospoda. Svakog dana i noći mi se klanjamo Tebi, o, veliki Bože, i klanjamo se i molimo Tebi, i veličarno Tebe, jer nema nikoga kao što si Ti, naš Bog i Bog naših očeva. Odobri nam Svoju pomoć i pošalji andela Svojom dobrotom, blagoslovi nas u svemu i čuvaj nas od neprijatelja i protivnika Svo jom dobrotom, moćni Bože duhova i sveg tela. Gospo. daru nad Gospodarima, ne napuštaj nas AHJH (dva puta po deset puta), veliki Bože, kralju, milostivi, straš. nI. •

•

Tj., AHJH ASR AHJH. (Izlazak. 3, 14). deno sa JA SAM ONAJ STO JEST. •

R� ?vi 569-578 čine kvadrat sastavljen od hebrej . skIh rečI Gospod, veliki Bog" u deset redova od po I I slova svaka, tako uređenih da red na vrhu i dva usprav n � reda sadrže potpuno iste reči. Šta više, prva i posled nJa slova svakog reda su identična i svaki red vertikal ni i horizontalni sadrži ista slov�. Kvadrat e takođe podeljen kao prethodni alfabet (redovi 539-560) u dva

�

J

••

U našoj Bibliji preveo

.I I ,I" nI' NIn ., N I

.,

D

n

",

• '

u •

u -

•

"

261

•

-

,

-

.

-

-

.,

,Il ,I, ., , •

-

•

•

,

,

.,

l

, lI I I ., ' I ' I I n I I ., I ' I I ., I' n , nI I N n , I ., I N I n , I ., I N I l I I I l I ., I .,

,

•

I I

•

,

•

•

•

n

,

,

,

; .

I

•

N nI 'in ., N I n I ' l I ., I N I n I ' ' l I ., I N I n , l ., ., I \ I ' I I ., I ., I ' , I l ' I ., I I' I' ., I ., I I I

.

•

•

.

-

n

•

,

.

l

•

I

• -

•

,

n

•

n

,

"

•

,

•

-

.

MagiČni kvadrat sa samarieanske filaktcrije (Gaster, Codeks 0. 1 105) (reprodu kovan po odobrenju iz GBster, Studies and Texts, vol. iii, str. 128. vidi i voL i. str. 441). •

trougla slovom L. Svako slovo se nalazi u kvadratu. Kvadrat je zaobiden desno i levo sa dva reda napisana vertikalno : Neka ovo veliko Ime bude veličano i Neka bude osvećeno i uzdignuto I Neka bude ulepšano i slavljeno I Neka bude hvaljeno i proglašeno moćnim I

SIRIJSKE AMAJLIJE

•

263

U ovome su sirijske vradžbine istovetne onima kod Hebreja u njihovoj kabali, kod egipatskih hrišćana, Abisinaca, Samarićana i Arapa. Napisr.no Božje ime je '.

-

-

• •

•

POGLAVUE XII

•

SIRIJSKE AMAJLIJE Svoje znanje o sirijskim amajlijama dugujemo skoro u potpunosti knjižici nazvanoj "Mala knjiga za štite", koja je napisana na sirijskom. Sastavio ju je od četiri rukopisa i preveo ser Herman Golanc (Hellnann Gollancz, The Book of Protection, London, 1 9 1 2). Dva . od ovih rukopisa su u vlasništvu ser Hellllana; treći je u Univerzitetskoj biblioteci u Kembridžu (vidi Wright, Catalogue of the Syriac Manuscripts preserved in the Library of the University of Cambridge, 1901), a četvrti u Britanskom muzeju (Oriental, br. 6673). U ovom ma lom radu nalazimo "zbirku čarolija" koju je verovatno sakupio neki domorodac iz zemlje koja leži severno od Mosula. Vlasnik knjige je bio hrišćanin, moguće svešte nik ili neki službenik nestorijanske crkve od koga su ljudi zahtevali čini, kletve, bajalice i formule blagoslova da bi im pomogle duhovno i fizički, i da bi zaštitili svo je ovce, stoku i vlasništvo uopšte. Izvor moći koja pod upire ove amajlijske tekstove ili "čarolije" je neizrecivo Ime Božije JHVH, Njegova druga Imena AHJH (Ašer), AHJH, El-Sadaj, Adonaj i El-Cevaot (Gospod vojski), i Deset Božijih Reči čijim je izgovorom stvoren svemir.

•

•

•

•

•

Faksimil SIranice sirijskog rukopisa iz " Knjige zaštite" u Britanskom muzeju (Orient., No. 6673)1

bio Bog sam i to su bila sva Imena nastala promenama i permutacijama slova iz njegovog imena.

•


264

SIRIJSKE AMAJLIJE

265

dolaze bajalice protiv bolesti svih vrsta (I I ) ; glavobolje i 72 bola u očima, ušima itd. [u ovoj bajalici su pomenu ta imena Ganusa i Slunusa] ( 1 3 ) ; cvokotanja zuba ( 1 7); grča [pominje se Mar Avgin] (20) ; paukova (19); pasa (2 1 ) ; utvara (22); urokljivih očiju koje napadaju ljude

Sto se tiče čini i kletvi, najmoćnija od svih čini bi la je Očenaš (I), a posle nje su dolazile molitve Adamu i svetim anđelima (2 i 3), kao i J evanđelje (4). U činima protiv straha i đrhtanja pojavljuje se ime svetog Đorđa Mučenika (iz Lide), čija je molitva navedena (5). Isuso va bajalica ( 1 6) poništavala je moć ratnog oružja, puša-

\

•

\

•

Anđeo Gavrilo jaJe belog konja i zabada koplje u telo đavolske tene urokljivih očiju (iz Bril. mus., MS.. Orient., No. 6673),

Mar Đorde (iz Lide) probada velikog zmaja (iz Britanskog muzeja, MS., Ori ent., No. 6673).

ka, katapulta itd. koje je neprijatelj upotrebljavao. So lomunova bajalica lečila je lumbago ( 1 0); bajalica sve tog Tome je isterivala ludilo iz čoveka i oslobađala od njega 366 delova njegovog tela (12); bajalica Raspeća je uništavala moć mačeva, bodeža, strela itd. (9). Zatim

(23); grčeva u stomaku i nazeba (25); stočne bolesti (26); besnih pasa i drugih zveri (27); groznice (28); za glušujuće buke i zvukova (33); vukova (35); lažnih sno va (36); zmija (37); škorpija (38); urokljivih očiju koje napadaju stoku (39); vračara (42); zlog duha (46) ; vra-

•

•

•

266


baca i insekata koji napadaju useve (47); vatre kod use· va (48); krvavijenja iz nosa (49); plača kod dece (50); opčinjavanja (51); đavoljih lukavstava (52); čireva (Ale. po "dugme", bagdadski čir itd.) i svraba (53). Nalazimo i molitve bajalice za lovce i ribolovce koji pecaju radi uspeha (14) ; za one koji žude za pose·

Kralj Solomun probada davola (iz Britanskog muzeja, MS., Orient., No. 6673).

dovanjima na ovom svetu i bogatstvom ( 1 5) ; za mir uopšte (19); za mir u kući (30); za one koji putuju noću (32); za one koji putuju poslom (3 1); za naklonost kod ljudi (40); za žene na porođaju (43); formula da se krao va učini poslušnom (24) i da joj mleko bude slatko (44);

SIRIJSKE AMAJLIJE

267

formula za blagoslov usevima i vinogradima (29) i bla· goslov kući (34). Dva odeljka (6 i 7) sadrže molitve koje čovek tre· ba da koristi kada je prinuđen da se pojavi pred kralje· vima, upravnicima, sudijama i drugim dostojanstvenici· ma, jer će one učiniti da dobije "otvoren i pobedonosan

Elijah (desno) i Eooh (levo) jedu plodove sa Drveta života II raju (iz Britanskog muzeja, MS., Orient., No. 6673).

izgled" pred njima i stekne njihovu naklonost. U br. 6 se pominje Aleksandar Veliki i odežda kojom je bio odeven i sa kojom je potčinio celu zemlju. Predanje kaže da je Aleksandar sagradio vratnice ili ulaz iza ko· ga je zatvorio Goga i Magoga i veliki broj poganih na· roda. Ime Aleksandar se takođe pojavljuje kao reč moći u etiopskim činima.

.

Kodeks C (odeljak 3) pokazuje da je sastavljač Maje knjige zaštite, kao i Hebreji u kabali, Samarićani i Etiopljani, čvrsto verovao u moć čini bačene u ime ar handela i andela, i spisak koji nam on daje Je poučan zato što susrećemo zajedno Gabriela, Mihaela, Ariela; Mihaela, Azriela, Samšiela, Haršiela, Sarfiela, Nuriela. -

-

I

--

--- --= --,

-

e

·., 'r, """. l.... "'':' .;0, . '

'., ,.

.

-

niel, Samiel. "Ovim svetim imenima ja vezujem, prokli njem, zaustavljam usta i jezike zlih ljudi, ljubomomih i zlobnih sudija, emi�a, satrapa, upravljača, uticajnih lju di, vladara i voda, izvršilaca, prefekata, stranaca, nezna božaca i nevernika," C in ili kletva sastavljena od imena hrišćanskih svetaca data je u odeljku 52 Kodeksa A,

•

,

-

• •

"

, ,

•

•

-

,

.

-

,

-

o

,

o

o'

•

.� .

o

,

'

-

,

o'

,

,

o ,

. �

o,

o

.. ,0

•

o

,

:'\)01;

"

'o

,

•

Taumasije, mučenik, kao jahač. probada kopljem "duh mesečeve kćeri" (iz Bri· tanskog muzeja, MS., OrienI., No. 6673). Mar Daniel, prorok, kao vitez na konju, probada "vuka koji je II zasedi čekao ovcu" (iz Britanskog muzeja, MS., Orient., No. 6673).

Posle neizrecivog imena Božijeg slede imena Šamšiel, Cucniel Š amiel Hiniel Zadikiel, Prukiel, Sahariel, Za kiel D ;niel ' Eš lmiel, T�kifiel, Gabriel, moćnik, Šamši el Sahariel Makiel, Jomiel, Kukbiel, Sufiel, Mariel, Mehalalel, Zatriel, Umiel, Hšahšiel, Tariel, Aziziel, Ma-

Legenda o urokljivim očima i Mar Abd-Išo je od velikog značaja jer se razlikuje od verzije koja se obično daje na etiopskim amajlijama (vidi Budge, History of Ethiopia, vol. ii, str, 592), Urokljive oči su se javile sve cu, pozvale ga i htele da se udruže sa njim ; nakon toga on ih je sputao, prokleo, vezao i naredio im da mu kažu ,

=

'a

270


sva svoja imena. Pomenuto je šest, tj. Miduh, Edilta, Moneita, Lilita, Malvita i Majka, davitelj dečaka. Kas nije je rečeno da ima 1 2 drugih imena, naime: Geos, EdiIta, Lambros, Martios, Jamnos, Samgos, Domos, Dirba, Apiton, Pegoga, Zarduh, Lilita, Malvita i Majka,

SIRIJSKE AMAJLIJE

271

ca, nevernika, tamnosive oči i ljubomorne oči grupisane su zajedno. U vezi sa plavim očima možemo pomenuti arapski opis Franaka : "Ž ute kose, plavih očiju i crnog srca". Neke od čini su domaćeg karaktera. Tako imamo čin koja sprečava vola da ne zaspi za vreme oranja (C

, •

�.

•

,

Raban Hormizd kao vitez na konj u probada "Java ili besnog psa" (iz Britanskog muzeja, MS., Orient., No. 6673).

davitelj dečaka. Odeljak 1 9 Kodeksa C nabraja razne vrste urokljivih očiju i ljude koji ih imaju. Ovde su po menute oči sedam zlih i zavidnih suseda, oči svih vrsta, oči koje nisu povređivale niti štetile. Oči oca, majke, stranaca, neznabožaca, muškaraca, žena, staraca, stari-

Portreti četvorice evanđelista - Mateja, Marka, Luke i Jovana (iz Britanskog muzeja, MS., Orient., No. 6673).

5), sa aluzijom na Sedam spavača iz Efesa koji su u pe ćini spavali 377 godina bez buđenja. Legende o moćima kralja Solomuna kao čarob njaka su brojne i zahvaljujući raznim odeljcima iz Bibli je, Talmuda, losifove istorij e i Kurana, one su dosta do bro poznate. Za prsten kojim je činio čuda se kaže da je

•

272

AMAJLIJE I TALISMANI SIRIJSKE AMAJLIJE

bio napravljen od čistog zlata i da je u njemu bio po stavljen šamir kamen (dijamant ?), na kome' su bila ure zana četiri slova neizrecivog imena Božije g ili pentag ram u kome je pisalo "Davidov štit" ili " S tit Solomu nov" . Vinjeta data u Kodeksu A, str. 54 ukazuje da je kamen bio oblika osmokrake zvezde sa manjom četvo rokrakom zvezdom urezanom na njemu. Između dva dvostruka koncentrična kruga napisano je sledećih se dam imena: SUT SPJLT TRJKT PPMRJT HLPT AJLPT HUPT

273

ko ih je nosio "prirodno držanje" pred kraljevima i su dijarna. Sva četiri Kodeksa koje je koristio ser HelIllan sadrže vinjete, i on je objavio nekoliko njih koje se na laze u Kodeksima A i B. Sve vinjete su izgleda delo jed n?g čoveka ili jedne škole ilustratora i zbog upoređiva nJa sam reprodukovao nekoliko vinjeta iz Kodeksa u Britanskom muzeju. One su date na prethodnim strana ma i ranije nisu bile 'objavljivane.

Tekst, međutim, kaže (Odeljak 4 1 , izdanje Go lane, str. 26), da je na prstenu bilo i drugih imena [ukupno 29] i jedino možemo prihvatiti da su ona bila urezana na samom prstenu: HKKPS SHLT TVRCP HSPT BRVLHT AULT

PTPNT RHMT KPJDT ŠPLT HKJKT PPAJŠNT

LMPC VHUPT DMPST KTJBT TRKLT JŠRJET

DKCT LMSTMPC MRJPT PCJT PPT

PCDMCT SKLLT PCJT DMPC PRJŠT PUŠT

•

Ja ne mogu bolje objasniti ova imena od ser Go lanca_ Ona mogu biti imena sastavljena od posebno ras poređenih brojeva koji predstavljaju slova u imenima boga JH, JHVH, AHJH i ADO NAJ, ili neke reči, stiho ve hebrejske Biblije ili pellIlutacije naziva Božijih atri buta. Ali, sa druge strane, ona mogu biti niz potpuno beznačajnih imena poput onih koje nalazimo na egipat skim i grčkim papirusima i koptskim magijskim teksto vima. Njihovo ponavljanje u ime Osoba svetog Trojstva činilo je zapis protiv bolova i bolesti i davalo je onome 18


•

ZA ĐAVOLE

sebnim pismom. Najstarije od ovih zdela, one sa heb· rejskim zapisima po svojoj unutrašnjosti, potiču iz I ili II veka pre n. e., a najsavremenije nisu starije od VI ve ka n. e. Prikazi četiri zdele iz zbirke Britanskog muzeja koje su date u ovom poglavlju predstavljaju paleografi·

POGLAVLJ E X I I I VAVILONSKE ZAMKE ZA ĐAVOLE OD TERAKOTE Hebreji koji su živeli u raznim četvrtima istočnog dela Vavilon a i zapadnim predgrađima grada, tamo gde se sada nalazi gradić Hila, zakopavali su pod uglovima temelja svojih kuća i drugih građevina naopako okrenu te zdele od terakote ispisane magičnim formulama. Hebreji koji su živeli u Kuti i Nifaru činili su to isto, a svi oni postupali su tako imajući na umu zamisao O za štiti svojih kuća, domova i sebe samih od napada svih vrsta zlih duhova i štetnih uticaja demona nastanjenih u zemlji. Te zdele su značile Hebrejima isto što su profi· laktičke figure od gline, opisane ranije, značile Sumeri ma i Vaviloncima (vidi stranu 106). Britanski muzej po seduje veoma obimnu zbirku takvih zdela do kojih se došlo pri iskopavanjima u Vaviloniji i Asiriji koja su vršili Lajard i nekoliko službenika Britanskog muzeja između 1 850. i 1 906, kao i preko lokalnih trgovaca. Ne ke od ovih su ispisane na hebrejskom jeziku "kvadrat nim" hebrejskim pismom, neke na dijalektu Targuma jednom vrstom kurzivnog sirijskog pisma, a neke na mandaitskom (tj. semitskim dijalektom sličnim onom koji je nađen u Talmud BabJJ) njegovim sopstvenim po-

•

t Zamka za đavole od terakote sa magičnim spiralnim zapisom pisanim hebrej

skim pismom, napisanim radi zdtitc kuće i imanja Bahran i Batniun protiv moći Lilit. Jspandarmid, Bara pustinjskog i drugih davola. Zapis počinje u centru, a zavrJava kod • . (Britanski muzej, SI-I�9, 96).

ju i sledeći odeljci će dati predstavu o sadržajima njiho vih zapisa. Tekst na prvoj zdeli (No. I) počinje izjavom da su čini ili bajanja zapisana u produžetku namenjena da rasteraju Đavola, Duhove, Nirieka, Zariaha, Abtur-Tu"

.

•

276


ra, Dan i Lilit sa zemlje Bahrana i Bara pustinjskog, i Ispandarmid sa zemlje Batniuna, i iz cele kuće. O, Ti večni Dobri Bože, uništi moć Đavola i duhove Nemani, veliku moć Lilit... Teram te dalje od susedstva Bahrano ve kuće i kuće Batniuna i svih oblasti oko njih. Pošto

VAVllONSKE ZAMKE ZA ĐAVOLE

niuna U Ime Večnog Boga. Izgubite se u tami daleko od čoveka od moći, zapečaćeni njegovim prstenom tako da svako može znati da više niste tamo. Tada, biće svetlost tamo. Amen. Amen. Sela. Za raspravu o tekstu vidi li teraturu koju je naveo Š vab (Schwab) u Proc. Soc. BibI. Arch. za april 1 890. Tekst na drugoj zdeli (No. II) je duga formula u obliku kletve koja je upućena protiv duhova, demona i đavola oba pola, muških i ženskih, koji donose bolesti i zaraze čoveku i ženi i protiv čarobnjaka svih vrsta, muš kih i ženskih, koji rečju, kletvom ili delom čine štetu čo veku. Ova fOHllula će učiniti kletve i bajanja zlih duho va i demona nemoćnim, a magijske obrede čarobnjaka neškodljivim. Nateraće čak i zvezde i planete da se vra te na svoje putanje u slučaju da su njihove moći iskoris tili i prizvali čarobnjaci za svoju opaku rabotu. Učiniće da "p�okletstvo žene završi u dimu". Povrh toga, formu la nosI sa sobom zaštitu dobrog anđela koji ima jedana est imena. Ovaj tekst je vrlo zamršen i veoma težak za prevođenje, pa se Cenker (Zenker), Halevi (Halevy) i Svab (Schwab), koji su ga proučavali i objavili, značaj no razlikuju u svojim tumačenjima i prevodima. Iako je uopšteno značenje najvećeg dela teksta jasno, postoje izvesni odeljci koji još uvek nisu zadovoljavajuće objašnjem. Tekst na trećoj zdeli (No. III) koji počinje na ru bu a završa�a se u sredini, prvi put je objavio Halevi, a nanovo ga Je štampao Švab (Proc. Sac. BibI. Arch. za april 1 890, str. 3 1 0). On pokazuje da je zdela smatrana za amajliju i da je ispisana za BAR-HAlA (1), sina LALI NOG. Sledeće tumačenje daće predstavu o zapisu: "Ne ka se svi zli vračevi, snažni napadi i kletve, zaveti, pod uhvati i govor (preke reči ili pretnje 1) koje je moguće uputiti protiv BAR-HAlA (?), sina LALINOG, ili njego•

I I Zamka za davole od terakote sa magičnim spiralnim zapisom napisanim heb rejskim pismom. Sadrži opsežno prokletstvo svih đavola i čarobnjaka, muJkih i ženskih. Njegovo izgovaranje donosilo je čoveku pomat nebeskih zvezda (8ri· tanski muzej, 51-1�9. 1(0).

đavoli potpišu ugovor O razvodu braka i odbace njiho ve žene koje im se više nikada neće približiti, dakle, da li prihvatate (ovaj) ugovor, i primate vaš miraz koji je (ovde) napisan, i gubite se, nestanite što pre, odletite, požurite da odete i napustite kuću Bahrana i kuću Bat-

•

278

VAVllONSKE ZAMKE ZA ĐAVOLE


279

kraljice svih onih koji čine vradžbine, u ime KARMESISl H, tog velikog i neizrecivog imena. Am en. Amen. Sela," Tekst na četvrtoj zdeli (No. IV) objavili su Lajard (Layard) i Halevi, a proučavao ga je Švab (op. cit., str.

vog sina i njegovog poseda, bilo da se upute izbliza ili iz daljine, bilo danju ili noću, od muškarca ili žene, ne: ka sve te stvari, bez ikakvog izuzetka, budu proklete Ih prognane, rasterane, razbijene u parčiće, izbačene i pot-

•

IV Zamka za davole od terakote sa magičnim spiralnim zapisom na hebrej.

skom, koji je bio namenjen da zaštiti svog vlasnika od svih zlih duhova i urok ljivih očiju (Britanski muzej).

1 1 1 Zamka za đavole od terakote sa magičnim spiralnim zapisom napisanim hebrejskim pismom, koji sadrži bajalicu namenjenu da zaštiti bar-Haja, sina Lale, i njegovo vlasnBtvo od zla. (Iz Halevy, Me/snges. str. 229). •

puno uništene daleko od dece BAR-HAJA (?), sina LALlNOG, njegovih ovaca i stoke, i od obitavališta svakog od njih na putu za Hosi. 0, Ti zvezdo, koja si najmoćnija od svih zvezda na svetu, od tebe zdravlje dolazi ; 0, Ti

•

.

3 14). U uvodu je jasno naznačeno da je to amajlija ( Ka mi'h) božanskog porekla, pošto je došli' iz raj ske vode u kojoj je bila zapečaćena i skrivena. Bila je posebno pri premljena pomoću vode da zaštiti svog vlasnika i rodbi-

•

280


nu koja živi sa njim, da ga spase od progona, štetnih priviđenja, vradžbina, kletvi, od mime i nečiste vode, od zagađeni h bunara, od svih vrsta zlih osoba, aktivnih ili pasivnih, od zlih duhova, bilo muških ili ženskih, od urokljivih očiju i od vradžbina koje izvode muškarci i žene. Imena dva moćna anđela koji su prizvani da uči ne amajliju delotvornom su BABNEA i MAMBEA. Posle okrnjenog odeljka u kome su pomenute izmaglica, mag la i tama, dolaze reči : Amen. Amen. Sela. Na još jednoj zdeli iz Britanskog muzeja postoji zaiJis na hebrejskom koji nije zapisan u spiralnoj formi već u formi koncentričnih linija. On glasi : "Zdravlje ne besko neka donese život na prag Mir Mehadiuda i ono ga koji je u milosti Imena Večnog, Svetog, velikog Boga Izrailja, Cija je reč ispunjena čim je izgovorena. Gle, Solomunov krevet okružen je šezdesetoricom najjačih ljudi Izrailja. Da te blagoslovi Gospod i da te čuva! Da te obas ja Gospod licem svojim i da ti bude milostivI Da Gos pod obrati lice svoje k tebi i da ti mir! Amen. Amen. Se la." Ovo je poznata molitva kojom je Aronu, po naredbi Božijoj datoj kroz Mojsija, naređeno da blagosilja decu Izrailjevu. Nisam je našao ni na jednoj drugoj zdeli. Reči koje slede uzete su iz Isaije 44, 25, ali su ne tačno zapisane. Natpis na ovoj zdeli je od posebnog značaja jer je u njemu očito nastojanje da se ujedini pa ganizam, koji je dozvoljavao upotrebu takvih zamki za đavole, sa religijom Hebreja koji su zabranjivali svaku vezu sa magijskim obredima, činima i bajanjima. U ovom tekstu odlomci iz hebrejskih spisa zauzimaju mesto urođeničkih paganskih čini.

POGLAVUE XIV AMAJLIJA PRSTENA Ne može se reći kada su, gde i zašto ljudi prvi put počeli da nose prstenje, pa se osnovne ideje koje su o njima imali mogu samo nagađati. Oni su, verovatno, prsten povezivali sa sunčevim diskom, verovali su da zbog toga poseduju snagu, moć i stalnost, pa su ga nosi H kao AMAJLIJU. Nije bilo tako važno da li je on na pravljen od metala ili kamena, ali ako je bio od zlata ili nekog poludragog kamena kome su oni pripisivali po sedovanje nekog magijskog svojstva, njegova nevidljiva moć bila bi veća. Bog-Sunca Š amaš, predstavljen na poznatoj "Ploči boga-Sunca" u Britanskom muzeju, drži prsten i palicu, a na dobro poznatom reljefu na ko me se vidi Marduk u svojoj kraljevskoj odeždi nao ružan kao ratnik, on drži prsten i palicu u levoj ruci. Ta ko vidimo da su ideje o božanstvu, suverenosti, snazi, moći i zaštiti još od davnina bile dovedene u vezu sa prstenom, mnogo pre nego što se on pretvorio u pečatni prsten ili je na sebi imao pričvršćeno ležište za dragi ka men. Samim bogovima je prsten mogao biti potreban kao amajlija; u svakom slu,čaju, on je predstavljao nji hov autoritet i dostojanstvo i bio je deo njihovog kra-


282

ljevskog obeležja. Grčki mitolozi su izmislili priču da bi objasnili poreklo prstena. Pošto je Jupiter oslobodIO ti tana Prometeja okova na koje je. bio večno osuđen, oba vezao ga je da kao zamenu za njegovu prvobitnu presu du i okajavanje na prstu zauvek nosi kariku lanca ob loženu komadom kavkaske stene za mučenje. Tako uk rašenog, Katul ga predstavlja u Pelejevom venčanju (r. 295). "Dođe mudri' Prometej ; na ruci nosaše malo obeležje svoje nekadašnje osude." (Vidi C. W. King, Engraved Gems, str. 12).

AMAJLIJA PRSTENA

283

a vidimo ga na priloženoj ilustraciji. Ovde je prikazana boginja-Lešinar Nehebit koja u jednoj kandži drž� s�m bol jedinstva Gornjeg i Donjeg Egipta, a u drugo] Sim bol kruženja zemlje kojom upravlja sunce u obhku pe čatnog prstena. U njemu su hijeroglifi B i S, konsonanti imena Beš ili Baš, kralja koji je danas opšte poznat kao HA-SEHEMUI. Ovaj natpis je pronađen na kamenoj vazi koju je Kibel (Quibbell) iskopao u Hijerakonpolju, vrlo starom gradu Gornjeg Egipta. Ovde su predstavljena dva oblika pečatnog prste na. U primeru A ležište i prsten čine celinu, pod B ima mo primer ukošenog ležišta.

•

<

n

"\

A Boginja Nehebit predstavlja dva ujedinjena ESipta i vrhovnu vlast kralja Egip . ta nad celom zemljom.

Prvobitno su ljudi počeli da na prstenje urezuju svoja imena, ali su ubrzo uvideli da je potrebno da prošire i podebljaju deo prstena koji je trebalo da nosi ime. Po sledica toga bilo je oblikovanje PECATNOG PRSTENA, koji je bio dobro poznat u Egiptu u arhajskom periodu,

A

B

Prirodno, očekivali bismo da je najstariji oblik pe čata pronađen u Vaviloniji, ali nije tako jer, kao što je već rečeno, Vavilonci i Asirci su urezivali svoja imena na valjčićima od kamena koji su opšte poznati kao "ci lindrični pečati". Ovi su bili po dužini probušeni i nani zani na žicu kojom su bili obešeni oko vrata ili vezani za ruku ili zglob. Njihovi otisci su pravljeni valjanjem cilindara po pločicama od gline, neki smatraju da hije roglif Q predstavlja cilindrični pečat koji se valja po pločici od vlažne gline. Egipćani su cilindrični pečat us vojili u vrlo ranom razdoblju i mnogo primeraka koji su napravljeni pod Starim Carstvom treba videti u Britan-


284

skom muzeju. Jedan od najskorijih cilindričnih pečata koji su poznati je ovde predstavljen. Napravljen je od belog fajansa i ispisan imenima i titulama Sebek-nefe ru-Raa, kralja XIII dinastije. U isto razdoblje se može svrstati i cilindrični pečat od plavog stakla optočen zla tom koji čini ležište ovde prikazanog prstena (A). Kod B skarabej čini ležište, i on i cilindar su zajedno prika čeni žicom za ležište. Vidi Hol (Hall H. R.), Catalogue of Egiptian Scarabs [Cylinder-Seals), etc., in the British Museum, London, 1 9 1 3.

AMAJLIJA PRSTENA

Hebreji su, kao i Egipćani, upotrebljavali pečatni prsten. Tako, kada je Juda pitao Tamaru šta da joj da kao zalog, ona je odgovorila: "Tvoj prsten (hotam) i ru bac i štap što ti je u ruci" (Postanje 38, 18). Iz ovoga je jasno da je Judin pečatni prsten bio prikačen za vrpcu i da je visio obešen oko vrata, ili je bio vezan za članak. U Postanju 41, 42, rečeno je da je faraon skinuo svoj pečatni prsten (tabat) ili žig sa ruke, stavio ga Josifu na ruku i tako preneo na njega svoju vlast i pravo da udari kraljevski pečat na sva dokumenta. Ležište faraonovog prstena je bez sumnje bilo ispisano njegovim imenima i

--" l

2

I . Cilindar-pečat Sebak-nderu-Raa

285

A

B

iz Britanskog muzeja.

2. Zapis na pečatu Sebak-neferu-Raa koji sadrt i kraljeva službena imena.

. Priličan broj prstenova napravljenih od crvenog jaspisa, crvenog fajansa i crvenog stakla pronađen je u grobnicama Egipta, svi oni su neispisani i imaju otvor u sebi. Kako i zašto su oni upotrebljavani nije poznato, ali je nedavno ispitivanje o njima pokazalo da su ih voj nici i ljudi koje su rad ili dužnosti dovodili u sukob sa neprijateljima nosili kao amajlije da bi ih štitili od ra njavanja, ili u slučaju da su već ranjeni, da zaustave iz liv krvi. Moguće je da su ih nosile i žene da bi sprečile krvavijenje. •

njegovim glavnim titulama. Po egipatskom kraljevskom prstenju u Britanskom muzeju vidimo njihov opšti iz gled. Asuir je takođe upotrebljavao pečatni prsten koji je prvo poverio Amanu, a pošto ga je uzeo natrag, dao ga je Mardoheju (Jesitra 3, 10; 8, 8-10). O Solomuno vom prstenu je do sada toliko govoreno da nikakav do datni opis ovde nije potreban. Najlepša poznata zbirka prstenja, ona iz Britan skog muzeja, (koja obuhvata Frenkovu zbirku) i Vikto rija i Albert muzeja, (zbirka lorda Londesboroa) poka zuje da su narodi starog veka pravili razne vrste prste-

286


nja od različitih materijala - zlata, srebra, bronze, gvožđa, olova, stakla, alabastera, steatita, krečnjaka, te rakote, komalina, peska, kalcedona, ahata, slonovače, kosti, ćilibara, gagata, kristala itd. Kod nekih prstenov� korišćeni su zajedno i zlato i srebro, verovatno u namen da se povećaju njihove amajlijske moći. PRSTEN-AMAJ LIJA je bio delotvorniji ako je ležište bilo napravljeno od neke vrste kamena, ili je imalo izvestan obhk na ko me je urezan neki magijski simbol. Prsten od zlata sa ležištem u obliku žabe koji je opisao F. H. Maršal (Mar shall) ( Catalogue of the Finger Rings, str. xxiii) i prste nje sa falusima urezanim na sebi, bilo je bez sumnJe de . lotvorna amajlija, a srebrno prstenje sa zlatmm bodlJa ma bilo je namenjeno da zaštiti one koji ga nose od uroldjivih očiju. Prstenje na bronzanim modelima ruku bilo je dvostruko moćna amajlija. Rani hrišćani su pri: davali veliki značaj amajlijskom ili čarobnom prstenju I usvojili su poglede pagana i gnostika koji se odnose na njihovu korist u zaštiti od urokljivih očiju. Pod uslo�om da su prsten i njegovo ležište za ka��n napravljem od . materijala koji poseduju željene magIjske kvahtete, I da je simbol, figura ili zapis, tj. moćna reč na �Jemu blla ? . tačna, onaj koji je nosio prsten verovao Je da Je zaštićen od svakog baksuzluka, nesreće ili štete koju bi mu mogao naneti zlobni uticaj urokljivih očiju. . . , Među RELIGIJSKIM i CRKVENIM prstenjem kOJe Je opisao O. M. Dalton (Frank's Bequest, Catalogue o( the Finger-Rings, London, 1 9 1 2), mogu se pomenuti oni na kojima je zapisano : "Ave Maria gratia plena Dn ( Dominus tecum); Mater Dei mamant� (No. 696) ; . Qui p(ro) aliis prsten" (No. 205); kaluđenčln � rat �(ro) . se zapis koji je preveden : "Ovo Je prsten neVinostI. Ja sam supruga Isusa Hrista" (No. 7 1 2) ; velika zlat �a tra ka na kojoj je urezana figura Hrista u grobu, krst I spra_

AMAJLIJA PRSTENA

287

ve za mučenje, sa pet rana na raznim mestima koje su opisane kao izvor sažaljenja, izvor milosrđa, izvor ute he, izvor milosti i izvor večnog života. Unutra je ureza no : "Wulnera quinq dei sunt medicina mei pia crux et passio Xti sunt medicina michi jaspar melchior baltasar ananyzarta tetragrammaton" ("jaspar, melchior i balta sar" su tri kralja Kelna) (No. 7 1 8) ; srebrni obruč na ko me je ispisano "S. M. Magdalena + ora pro m(e)" (No. 773); pečat od slonovače na kome je ispisano "Dignare me Laudare te Virgo Sacrata" (No. 778); PRSTENJE SMRTI ispisano sa " + Mors bonis grata" (No. 8 1 3 ) ; " Death. sy. myn + Eritag" (No. 8 14) i "um ri da bi živeo" (No. 81 5). Srednjovekovno i savremeno PRSTENJE-AMAJLIJE. Mnogi od prstenova koje je opisao Dalton imaju natpi se na sebi, ali su neki od njih neprevodljivi i jasno je da su to magične formule, npr. GA GNO OlT OIP AN itd. (No. 864) i AAELA AELA GELA GHOTIS (No. 865); + AGLA + AD1-J.WS + VDROS + IDROS + TEBA L + GVT + G i1:F.!1i (No. 866). Ovo su verovatno bajalice protiv bolesti. Za prvu reč poslednje formule AGAA se kaže da je fOIllIirana od početnih slova četiri hebrejske reči : '�iN

O" J,s

i�::: l iTnN

"Ti si moćnik zauvek, Adonaj." Prsten No. 870 je

bio amajlija koja je štitila čoveka od epilepsije ili "pa davice" (Ananizarta). Za prsten-amajliju na kome je is pisano Jesus autem transiens verovalo se da štiti putni ke koji putuju zemljom i morem od napada lopova i pljačkaša. Mnogo prstenja-amajlija ispisano je imenom Isus, ili Ihesus Nazarenus Rex-Jude[orum], a mnogo sa Jaspar, Baltasar i Melchior, imenima tri kralja Kelna, tri mudraca koja su otišla u Vitlejem da odaju poštu de-


288

AMAJLIJA PRSTENA

3 . Sve odbijam i tebe biram 4. Drag mi je kao sam život 5. Pošto je Bog spojio naša dva srca u jedno 6. Niko nas osim smrti neće rastaviti 7. Kao što ovaj prsten kaže da beše Bedvin Bels 8. Traži + i + dobićeš 9. Samo smo po Bogu nas dvoje jedno lO. + ISTINOM.ĆES.ME.ISKUSATI + VREMENOM.ĆES.ME.UHODITI + ZATO.ME.NAĐI.I.BUDI.KRAJ.MENE l l . ERAM NON ' SVM 12. BOG PODR2AVA UUBAV U NAMA 1 3 . Bog je predvideo da ćemo se slagati 14. Bog je predvideo šta je najbolje za mene 15. Ne usuđujem se da pokažem svoju ljubav 16. Volim te 17. Ako me voliš nosi ovo za mene 18. UUBAVUU ĆVRSTO VEZANI DOK ŽiVOT TRAJE 19. Mnogo je zvezda koje vidim ipak, u mom oku nem� nijedne kao što si ti 20. NE.POKLON.NEGO.ONAJ.KOJI.DAJE 2 1 . Naše [ruke] i [srca] zajedno vezaše ovaj čvor dok nas smrt ne rastavi 22. Pošto nas je bog spojio hajde da živimo u ljubavi i večno ga služimo 23. JA.SAM.TVOJ.ZAUVEK.

tetu Hristu. Prvi je doneo mirisavu smolu, drugi zlato, a treći izmirnu. Na nekima nalazimo pentagram, na dru gim reči iz službe npr. AGIos + oeEOS + ATANATO, "Sveti Bog [je] besmrtan" (No. 892), ili imena arhanđe la, npr. Sadajel, Rafael i Tiriel (No. 894). Za zlatno i srebrno prstenje obloženo žabljim kamenom (crni po rfir, crapaudina, bu[onius lapis, batrachites) pretpostav ljalo se da štiti one koji ga nose od bolesti bubrega, a sam kamen je smatran za posebnu zaštitu novorođenča di. Prof. Rej Lankester je pokazao da žablje kamenje ni je uopšte kamenje, već da su to nepčani zubi male glat ke ribe zvane Lepidotus, i da njihova boja potiče od soli gvožđa prisutnih u steni. Prstenje obloženo parčići ma roga ili magarećeg kopita trebalo je da spasi one ko ji ga nose od napada epilepsije. Na prstenu No. 9 1 9 is pisana je fOlInula, verovatno gnostičkog porekla, koja glasi :

•

ARXENTEX NOC CONN OYX EPICb.PXb. M N E P X M b. N OCOPNW�PIOC

PRSTENJE SA STIHOM. Svaki prsten koji na sebi nosi izreku ili stih ljubavne prirode. VERENIĆKO PRSTENJE je rimskog porekla, dobilo je ime prema predstavi o dve ruke sklopljene u vernosti koja im je svojstvena. Sledeći uobičajeni zapisi na VE RENIĆKOM PRSTENJU su uzeti od Daltona, Catalogue (str. 161): Ave Maria gratia plena; Jesus Nazarenus Rex; Dulce.domum.fides, p N.Sola.F.A.A MA ; Je suis ici en lieu d'ami; Bože, pomozi; Neka je iskren u srcu onaj koji· je daleko. Na PRSTENJU SA STIHOM nalazimo: .

l . PRIJATEU + do + kraja + 2. Čedna žena brani život

289

U Britanskom muzeju postoji veoma dobra zbirka jevrejskog vereničkog prstenja (vidi Dalton op. cit. str. 189) i mnogo njih nosi na sebi zapis Mazal tov ::l� 'm.:> "Srećno". Ono se nikad nije nosilo u svakodnevnom životu. Mladoženje su ga stavljale na prste nevesti za vreme svečanosti, pa je ono bilo samo simbolično. 19


•


290

291

AMAJLIJA PRSTENA •

MEMORIJALNO PRSTENJE je takođe nošeno kao uspomena, i ono koje nosi natpis " Memento Mon" mo· ra se klasifikovati kao takvo. Pošto je prsten još od davnih vremena bio simbol suvereniteta i autoriteta, pOstoji kraljevsko prstenje, krunidbeno prstenje, papsko prstenje, arhiepiskopsko i episkopsko prstenje, savetničko prstenje itd. Među UK· RASNO PRSTENJE mora se svrstati : prstenje obloženo di jamantima koje su njihovi vlasnici koristili za pisanje po staklu ; PRSTENJE SA SKALOM koje j e upotrebljavano za astronomska osmatranja; sferno prstenje sa znacima zodijaka, planeta itd ; zagonetno prstenje, prstenje svete Trojice (napravljeno od tri prepletena obruča od čvrstog metala) ; karnevalsko prstenje, prstenje-ključ, prstenje za otrov, kojem je otrov stavljan u ležište ispod dragog kamena; mirisno prstenje, u ovom slučaju par fem, stavljan je u ležište i izlazio bi kada je dragi kamen iznad njega bio pritisnut; okov-prstenje; prstenje koje je davano u znak naklonosti; zavetno prstenje koje je ostavljano u hramovima ; pogrebno prstenje koj e je pri nošeno mrtvima i nalaženo u grobovima; relikvijsko prstenje, lekovito prstenje, tj. ono koje je nošeno da iz leči "padavicu" ili epilepsiju, zapaljenje očiju, ili radi lečenja tela od ujeda otrovnica, škorpija, zmija itd; sve to prstenje, naime ono koje su blagoslovili sveci ili mu čenici. MICPA PRSTEN. Ovaj prsten je bio napravljen od prilično široke glatke oivičene zlatne trake. Između ivi ca se nalazila reč MICPA urezana na prstenu ili na emaj liranoj traci. Reč MICPA je izvedena od hebrejskog MIC PA i1!l�r. i znači "kula osmatračnica" ili "mesto za stražarenje". Ovom rečju su nazivana mnoga brda u Pa lestini. Darivalac i primalac prstena MICPA nisu pokla njali pažnju značenju imena, već su ga smatrali svedo�

,

.

kom između sebe, sećajući se Lavanovih reči iz Posta nja 3 1 , 49: "Neka Gospod gleda između mene i tebe kad ne uzmožemo vidjeti jedan drugoga." Kod Istočnjaka, u slučaju da prsten nije upotreb ljen kao pečat sa imenom vlasnika urezanim na ležištu, nošen je kao amajlija. Metali zlato i srebro nose u sebi uticaje i moći njihovih planeta, a kamenje od kojeg su napravljena ležišta dodaje ovima svoje profilaktičke, at ropejske i lekovite moći. Na ležištima arapskog prstenja nalazimo ime Alaha i Muhameda, njegovog Proroka, i potvrdu Božijeg jedinstva. Persijsko prstenje često nosi na sebi imena Alija, Hasana i Huseina. Na ležištima ne kih arapskih prstenova nalaze se brojevi, npr. No. 2298 u Britanskom muzeju. Na osmougaonom ležištu ovog prstena urezano j e :

9 1 8 , 18 1 1 8 1 181 1 : 9 1 1 9 ! 8 ! 18 18i l i9 1 8

,

Zbir u svakom redu, bilo horizontalnom ili verti kalnom je 36. Slova arapske azbuke imaju brojne vred nosti. Ponekad ovi magični kvadrati ne sadrže ništa osim slova, i brojevi u kvadratima iznad su verovatno u direktnoj vezi sa slovima koja imaju svoje brojne vred nosti. Spojena, ova slova verovatno predstavljaju reči iz Kurana ili neko sveto ime koje je smatrano za moćnu reč. Evo primera. Jedno od velikih Božijih imena je MUSAYlR (Musawwir), "Onaj koji stvara". Brojne vred nosti suglasnika u ovom imenu su M 40, S = 90, V = 6 i R = 200, ukupno 336. Ovi brojevi su postavljeni u prvi red četvororednog magičnog kvadrata i njima su =

19 '

•

• h

293

AMAJLIJA PRSTENA

I TALISMANI

•

•

dodati nizovi brojeva čiji je zbir, kada se dodaju hori zontalno, vertikalno ili dijagonalno, 336, tako:

200 \ 6 1 90 . 40 89 1 41 \ 199 1 7 32 I 92 \ -t 1 198 5 ' 1 97 1 33 , 9 '

-

--

--

-

[Jasno je da su se u Duteovoj (Doutte) kopiji po tkrale štamparske greške]. Dute kaže (op. cit., str 194) da je ovaj kvadrat ko rišćen kao amajlija i da se verovalo da može učiniti da neplodna žena postane majka. Svoju delotvornost je dugovao Božijem imenu koj e je predstavljeno brojevima. . Na drugom prstenu koji je opisao Dalton (No. 2304) nalazi se sledeći magični dijamant sa brojevima :

PRSTEN SA ZODIJAKOM. Ovaj prsten se obično sas toji od pljosnatog obruča od zlata, glatkog ili rebrastog, na kome su zalemljeni znaci zodijaka napravljeni od zlatne žice ; ispod i iznad su zalemljene ravne ili izvijene ivice. Samo nekoliko, ako takvih uopšte ima, napraVlje ni su pre X I X veka. Kovači sa Zlatne obale su dolazili do putnika i pravili ovo prstenje u njihovom prisustvu. Pošto bi dobili dva ili tri soverena (20 zlatnih šilinga), topili su ih duvaljkama i od njih oblikovali prsten. Pe desetih i šezdesetih godina prošlog veka nekoliko radni-

ka je dovedeno u Liverpul gde su zatekli dobro tržište. Oblici znakova su uzeti iz arapskih rukopisa i izgledali su ovako : y

u

q;;

Nema sumnje da je običaj nošenja prstenja bio neprekidan. F. H. Maršal i O. M. Dalton su u svojim katalozima o ručnom prstenju u Britanskom muzeju po svetili nekoliko odeljaka da bi razmotrili način njiho vog nošenja. U davnim vremenima ono je obično noše . no na četvrtom prstu a zatim na prvom. Prstenje uglav nom nije nošeno na srednjem prstu digitum infamis. (:etvrti prst je obično biran zbog pogodnosti, a i zbog narodnog verovanja da je nerv koji je polazio iz srca išao pravo do njega. Vereničko i svadbeno prstenje je obično nošeno na trećem prstu, koji je možda bio i naj popularniji za nošenje prstenja uopšte. Do XVI veka i žene i muškarci su prsten obično nosili na palcu. Pečat ni prsten je često nošen na prvom prstu, a episkopsko prstenje na prvom ili trećem. Prstenje je takođe kačeno oko vrata ili je bilo nanizano na uzicu od šešira. Dalton ukazuje (str. xxiv) da su dame ponekad na prstima nosi le čak i po deset prstenova, a muškarci šest. (:italac koji želi da proučava istoriju porekla i raz voja prstenja, posebno njihove ukrasne raznolikosti, trebalo bi da pregleda zbirku od 4183 prstena u Britan skom muzeju. Svi oni su opisani, a nekoliko stotina je ilustrovano u katalozima koje su napisali Maršal i Dal ton. Takođe bi trebalo da pogleda' sledeće radove: Dal ton, O. M. Catalogue of Early Christian Antiquities, London, 1901 ; King, c. .W., Antique Gems and Rings, 2 vols., London, 1872; njegovu Handbook of Engraved Gems, London, 1866; Middletom, J. H., The Lewis Col-


294

/eetion of Gems and Rings, London, 1892; članak An nu/us u Smith, W., [)iet. of Greek and Roman Antiqui tes, London, 1890. Veliku količinu informacija u vezi sa prstenjem dao je Kirchmann, J. (De Annu/is liber sin· gu/aris. Lubecae, 1623), i Fortunius Licetus (De annu/is antiquis, Utiari, 1645), koji je sakupio i štampao veliki broj referenci i aluzija na prstenje iz dela klasičnih pisa ca.

POGLAVUE XV KAMENJE I NJEGOVA PROFILAKTICKA I TERAPEUTSKA SVOJSTVA" AHAT. Poznato je više vrsta ahata i sve one su upotrebljavane širom Istoka. "Crveni ahat" koji je opi sao Plinije (Hist. Nat. xxxvii, 54) i koji je poznat kao "krvavi ahat", bio je zaštita od uboda velikih paukova i škorpija. Takozvani "zeleni ahat" delotvoran je pri sav lađivanju svih vrsta bolesti očiju. Smeđi ili "mrkožuti ahat" je najmoćniji i najomiljeniji, jer čini ratnika pobe donosnim, štiti čoveka od svih vrsta otrovnih gmizava ca, obezbeđuje ljubavniku naklonost u očima njegove dame, a bolestan čovek koji ga drži u ruci oporavlja se. On donosi čoveku bogatstvo, sreću, zdravlje i dug život. Takođe, povećava inteligenciju, otklanja groznicu, epiNajveći autoriteti po ovom pitanju su: Groth, Grundriss der Ede/steinxunde, Lajpcig, 1887; Lorenz, Die oliu/te Bedeutung der Ede/steine, Lajpcig, 1915; Pachinger, Glaube und oberg/aube im Stei reich, i naravno mnogi delovi radova dr. S. Seligmanna o ufokljivim očima (Der bđse Blick, Beriin, 1910. i Zauberkraft des Auges und das Beruren, Hamburg, 1922). •

•

KAMENJE I NJIHOVA SVOJS1VA

lepsiju, ludilo, sluz iz očiju, smanjuje menstruaciju i iz vlači vodu kod vodene bolesti. U Italiji i Persiji on štiti onoga koji ga nosi od "urokljivih očiju". Amajlije od ahata u obliku trougla koje se u Siriji nose oko vrata ot klanjaju crevne tegobe. Crni ahat sa belim prugama je visoko cenjen, ali je i zeleni ahat bio veoma dragocen jer, ako žena pije vodu u kojoj je bio opran prsten od zelenog ahata, nikada neće biti sterilna. U Egiptu su uo bičajene amajlije od sivog ahata koje se nose oko vrata i sprečavaju njegovu ukočenost, štite od grčeva u sto maku i dijareje. . MAHOVINASTI AHAT. Ovaj lepi kamen sa šarama koje nalikuju drveću i bilju veoma cene ratari koji ga nose na gornjoj mišici desne ruke i stavljaju po jedan na desni rog svojih bikova da bi obezbedili obilnu žetvu. AMETIST, od grčkog dp.i8vaTo< "onaj koji nije pijan", "bez pijanstva". Za ovaj divni kamen se verova lo da poseduje mnoga svojstva koja su od koristi čove ku, a bio je i veoma cenjen kao ukras i kao amajlija. Neki od starih naroda su mislili da se zove "ametist" zato što mu je boja poput boje crnog vina, pa štiti ljude od pijanstva; ali Plinije (Hist. Nat., xxxvii, 40) ne veruje u to i smatra da između kamena i vina ne postoji nikak va veza. On pominje da su čarobnjaci govorili da ako su na ametistu napisana imena sunca i meseca i ako bi on bio vezan oko vrata zajedno sa paunovim i lastavič jim perjem, štitio bi čoveka od vradžbina. C ovek koji bi ametist stavio pod jezik mogao bi da ispije sadržinu ve like posude sa vinom a da se pritom ne opije, isto kao što bi i onaj koji ispije vino iz posude od ametista pro šao bez posledica. Nošen kao amajlija, lečio je čoveka od kostobolje, a stavljen pod jastuk, donosio je onome koji spava lepe snove, osvežavao mu sećanje i činio ga

297

neosetljivim na otrov. Neki su verovali da bi nosilac ka mena pod njegovim uticajem postajao plemenit i do broćudan i da bi bio pošteđen od izliva gneva i srdžbe. Ukoliko se nalazio na prstenu biskupa, pomagao je i njemu i onome koji bi poljubio prsten. ANTIPAT je bio ili crni koral ili smolasti ugalj (smolac) i oba su štitila čoveka od patnje. ASFALT ili bitumen, mumija, često se upotreblja vao u medicini, a verovalo se da onaj koji je izvađen iz lobanja egipatskih mumija poseduje posebne magijske moći. Štitio je čoveka od uganuća, loma kostiju, pado va, glavobolje, epilepsije, vrtoglavice, lupanja srca itd. Krst od asfalta je štitio čoveka ili životinju od vradžbi na i urokljivih očiju. Acteki su vezivali vrećice sa asfal tom oko vrata svoje dece da bi oterali bolesti od njih. AzBEST je štitio čoveka od vradžbina i urokljivih očiju. BERIL je štitio svog nosioca od bespomoćnosti izazvane opčinjenošću. Zelena varijanta je upotreblja vana kod lečenja bolesti oka, a žutozeleni kamen pri le čenju žutice i bolesti jetre. C esto ga nazivaju "kamen svetog Tome". Ć ILIBAR. Ukrase napravljene od ćilibara nosile su žene u najranijim razdobljima istorije mnogih naroda Azije, Afrike i Evrope. Kada su ljudi otkrili njegova električna svojstva koja su bila poznata Teofrastu, po čeli su da prave amajlije od ćilibara koj e su muškarci, žene i deca nosili oko vrata. Ćilibarski prah se ponekad mešao sa medom i ružinim uljem i davao kao lek onima koji su patili od uhobolje ili slabog vida; ublažavao je bol u stomaku kada se uzimao sa vodom i pomagao bubrezima, jetri i debelom crevu da svoje funkcije obavljaju normalno i uspešno. Miris zapaljenog ćilibara je pomagao nosećim ženama, a kada se ćilibarska lopta

..

298

I,

I

•


držala u rukama održavala je čoveka sveži m tokom naj toplijih letnjih dana i smanjivala temperaturu onome ko ima groznicu. Model falusa napravljen od ćilibara je smatran za najmoćniju zaštitu od urokljivih očiju i svih napada zlih duhova. Perle od ćilibara su onoga koji ih nosi štitile od reumatizma, zubobolje, glavobolje, rahiti sa, žutice i svih vrsta unutrašnjih oboljenja. Komadić ćilibara stavljan na nos je zaustavljao prekomerno krvavijenje, a ćilibarska amajlija vezana oko vrata čini la je da i najveća gušavost nestane. U mnogim evrop skim zemljama ćilibar je nošen kao zaštita od veštica i čarobnjaka, pa čak i zle sreće. Arapski lekari su obilato koristili ćilibarski prašak za spravljanje svojih lekova, a pored toga što se koristio pri lečenju već pomenutih bo lesti, davan je trudni m ženama da bi se sprečio pobačaj i pacijentima koji su patili od stomačnog i potkožnog čira, crvenih pega itd. U istočnoj Aziji su amajlije od ći libara pravijene u obliku lavova, zečeva, pasa, žaba, ri ba itd., i za njih se verovalo da povećavaju pol nu spo sobnost muškaraca i plodnost žena. DIJAMANT. Prema Pliniju (Hist. Nat. xxxvii, 1 5), dijamant je sve otrove činio neškodljivim, otklanjao je ludilo, a verovalo se da štiti čoveka od omađijanosti i drži na odstojanju noćne duhove i zle snove. Vino i vo da u koje je umočen dijamant čuvali su onoga koji ih pije od kostobolje, žutice i srčane kapi. Dijamant nošen na levoj ruci je rasterivao divlje zveri, demone, đavole i zle ljude, a svojom neobičnom čvrstinom je pobeđivao i samog đavola. Lečio je sve vrste bolesti i zaraze, jačao duh i snažio telo. U Indiji se verovalo da voda u koju je bio umočen veliki KOH-I-NUR dijamant leči sve bolesti. Kao amajlija, dijamant je štitio čoveka od kuge, zaraze i urokljivih očiju.

KAMENJE I NJIHOVA SVOJSTVA

299

GAGAT (GAGITIS). Mnogi stari pisci pripisuju brojne moći ovom kamenu. Zapaljen u vidu praha, ga gat je rasterivao zmije i gmizavce, lečio one koji boluju od epilepsije, zubobolje, glavobolje i oticanja vratnih žlezda, pomagao je ženama pri porođaju (ako su držale jedan komad u ruci), poništavao čini i bajanja, ub lažavao bol u stomaku i pomagao onome koji pati od vodene bolesti. U davnim vremenima, bio je visoko ce njen na Britanskim ostrvima gde se verovalo da štiti lju de od oluja sa grmljavinom, od đavola, otrova, demon ske obuzetosti, unutrašnjih bolesti koje su izazivali đa voli, čarolija, nedostatka telesne snage i ujeda zmije. Irska domaćica je palila gagat dok joj je suprug bio od sutan ne bi li osigurala njegovu bezbednost. U !taliji je buba od gagata bila zaštita od urokljivih očiju, a amajli ja MANO CORNUTA pravila se i još uvek se pravi od ga gata. Amajlija PINADELU sa Sardinije takođe se pravi ud gagata za koji se smatra da je zbog svoje crne boje štetan za urokljive oči. SRCE od gagata sa urezanim la tinskim krstom i krst od gagata su bili amajlije koje su pre jednog ili dva veka visoko cenili hrišćani. Mali dis kovi od gagata koji su pronađeni u Indiji i Egiptu su ve rovatno takođe služili kao amajlije protiv urokljivog oka. GAGITIS je dobio svoje ime po Gageu, mestu u Li diji u kome je prvi put pronađen ; ime se prvi put pojav ljuje kod Nikandera, Theriaea, s. 37. Vidi GAGAT, GA· LAKTIT. Vidi MLECNI KAMEN. GRANAT. Amajlija od granata je štitila čoveka od zlih i strašnih snova, a kada je nošena na telu, sprečava la je bolesti kože. Kada se bolest približavala, granat je gubio sjaj i postajao mutan. !talijani su ga nazivali "pi etra deJJa vedo vanza kamen udovištva", jer· su udovi ce nosile ogrlice napravljene od granatnih perli i ukos","

" . _ . . .

-

2 LLil

•

•

300


nice ukrašene granatom. Granat donosi onome koji ga nosi ljubav, vernost i neranjivost. GVOZDENI PIRIT. Ser Henri Jul je primetio da mornari sa reke Iravadi u Burmi nose ovu materiju kao amajliju koja štiti od krokodila. HEMATIT ili KRVAVIK. Krvavocrveni prah ovog kamena stari narodi su slobodno upotrebljavali kao lek; verovalo se da zaustavlja sve vrste krvavijenja, unutrašnja i spoljna. On je bistri o zakrvavljene oči, su šio sluz u očima, lečio ujed zmije, zaustavljao krvarenje iz pluća i materice i ublažavao mokraćne tegobe. Grci su verovali da je ovaj kamen pao sa neba, a mnogi sav remeni narodi na svom prstenju nose ležišta od hemati ta, i što se njihovih lekovitih moći tiče, imaju ista glediš ta kao i stari narodi. U nekim delovima Sudana se veru je da amajlije od ovog kamena štite od sunčanice i gla vobolje. Mnogi narodi na Sredozemlju ga nose kao za štitu od urokljivih očiju. Imenom "KRVAVIK" se takođe naziva crveni koral, crveni ahat, crveni mermer, crveni jaspis, kornaIin i heliotrop. , HIJACINT. Amajlije napravljene od ovog kamena su nošene oko vrata, a ležišta prstenja su pomagala ženama pri porođaju, rasterivala zle duhove i loše sno ve, štitila ljude od opčinjavanja i munja, snažila udove, jačala srce, vraćala apetit, suzbijala nadimanje, donosi la san i otklanjala žalost i setu. JASPIS ili JASPER, tj. njegova zelena varijanta, sko ro se ne može razlikovati od nefrita ; kada na njemu ima crvenih mrlja, kao što vidimo na gnostičkom kamenju, on se zove HELIOTROP ili Krvavik. Amajlije se često prave od njegove crvene varijante. Smatralo se da pose duje mnoga magijska svojstva; u prahu je korišćen kao lek, a nalazimo ga i kao sastojak u preparatima za žene. Kao i nefrit, crveni i zeleni jaspis su korišćeni protiv op-


301

činjavanja i urokljivih očiju, a smatralo se da povećava ju količinu mleka kod žena koje doje decu. Rasterivali su noćne đavole i pomagali trudnim ženama. Egipćani su povezivali crveni jaspis sa Izidinom krvlju (vidi str. 143) ; u srednjem veku je upotrebljavan da zaustavi krvarenje iz nosa i rana uopšte, kao i u slučaju jake menstruacije. FELDSPAT je tvrdi zeleni kamen koji je u Egiptu često korišćen za amajlije raznih vrsta. Domoroci iz Kordofana su vezivali komade ovog kamena oko vrata da bi ih štitili od sunčanice, glavobolje i krvarenja iz nosa za vreme spavanja. KALCEDON se upotrebljavao u medicini u slučaje vima groznice, a trebalo je i da olakša prolaz žučnom kamenu. Davao je čoveku miroljubivu i nepromenljivu narav i štitio ga od urokljivih očiju. KATERovO OKO (?) je mutnocrveni kamen sa be lom mrljom na sebi koja bi trebalo da predstavlja zeni cu mačijeg oka. Na zlom je glasu i u zapadnoj Aziji se smatra izazivačem svađi. C ovek koji vidi svoju ženu ka ko nosi ovaj kamen, očekuje nevolje kod kuće. KATOCIT je kamen sa Korzike koji se lepi za ruku kao smola i trebalo je da štiti čoveka od omađijanosti (Plinije, Hist. Nat., xxvii, 56). KORAL je amajlija koja pomaže kod neplodnosti i štiti onoga koji je nosi od urokljivih očiju. Koral u pra hu je upotrebljavan za lečenje. KORNALIN je nazivan "krvavik" jer je delovao na krv i sprečavao njeno preterano izlivanje u mozak. Suz bijao je izlive krvi, sprečavao obilnu menstruaciju i za ustavljao krvarenje iz nosa. Prsten od kornaIina je činio čoveka smirenim i miroljubivim. Kornalin takođe delu je na kožu, čini je zdravom i otklanja bubuljice, ospe i ozlede. Tokom srednjeg veka se verovalo da štiti ljude •

•

•

..... "� � � . . . .. ' " " � -

302


od omađijanosti i do danas Jevreji, Arapi, Turci, Grci i mnogi drugi narodi sa obala Sredozemnog mora nose amajlije napravljene od njega radi zaštite od urokljivih očiju. Tamna vrsta kornalina zove se SARD. KREDA i drugo belo kamenje ili pečeni gips su u Nemačkoj i susednim zemljama smatrani za zaštitu od zla. Krstovi napravljeni kredom na predmetima i počet na slova imena tri kralja, C. M. B., napisana kredom na vratima kuća na dan Bogojavljenja, štite ih od mađija i vatre. (C = Caspar, M = Melchior, B = Baltazar). KRSTOVO KAMENJE (Staurolit - silikat aluminiju ma i gvožđa) štiti decu i ostale od bolesti izazvanih vradžbinom. Nosi se u vrećicama okačenim oko vrata ili u džepovima. U Italiji, kamen se zove pietra della croce i u Finistereu se nosi kao amajlija protiv brodoloma. KRISTAL (STENA KRlSTALA).Prema Pliniju (Hist. Nat., xxxvii , 9-10) narodi starog veka su verovali da je kristal okamenjeni led. Bio je upotrebljavan kao lupa kod medicinskih operacija i u prahu je davan kao lek za tuberkulozu, oticanje žlezda, bolesti očiju, srčanu bolest i crevne tegobe. Pomešan sa medom, povećavao je koli činu mleka kod majke koja doji. Male kristalne kugle, položene u metalne okvire, pronalažene su širom Evro pe, kao i u Engleskoj i Irskoj. Gde i zašto su one prav ljene, nije poznato, ali je verovatno da su korišćene kao amajlije. Kristal su visoko cenili rani hrišćani koji su ga Jmatrali simbolom čistog začeća. King u svojoj "Istoriji dragog kamenja" (History of Gems, str. 104-108), opi suje kristalnu kuglu na kojoj je urezana gnostička for mula b. B /\ b. N b. 8 b. N b. /\ Bb.. Kristal je oduvek bio vi soko cenjen u Škotskoj. Više plemena je posedovalo kristalne lopte koje su smatrane "kamenjem pobede" i voda u kojoj su one oprane davana je kao lek bolesnim


303

ljudima i stoci. Kristalne amajlije su štitile one koji ih nose od urokljivih očiju i čuvale od loših snova. Onaj koji pije iz kristalne posude nikada neće patiti od vode ne bolesti, a parče kristala položeno na obraz odagnaće zubobolju i, u svakom slučaju, doneti olakšanje onome koji pati. Neki od meksičkih Indijanaca veruju da duše živih i mrtvih ljudi zajedno borave u kristalu. Među ne kim plemenima Australije i Gvineje čarobnjaci uz po moć kristala donose kišu, jer je on tvorac kiše par exceJ Jence. LAPIS-LAZULI (LAZU LIT). Ovaj lepi kamen su veo ma cenili prvobitni stanovnici Indije, Persije (Irana) i Mesopotamije. Kraljevi, kraljice i visoki službenici Me sopotamije imali su svoje cilindar-pečate napravljene od njega. Mnogo veoma lepih primeraka otkrio je Vuli u Uru u Haldeji, i neke od njih treba videti u Britan skom muzeju. Spomen ploče i drugi predmeti pravljeni su od lazulita ; vidi Britanski muzej, No. 9 1 0 1 3 (Ploča Lugal-tarsija), No. 9 1452 (gvozdena glava), No. 174 (zenica oka); vidi Guide, str 238. Egipćani su razliko vali dve vrste lazulita, pravi i veštački, koji je bio vrsta smese napravljene od kamenog praha. Pravi lazulit je upotrebljavan za pravljenje buba, figura bogova, dok su perle pravijene od plave paste. Sumeri su verovali da se onaj ko nosi lazulit zaista nalazi u prisustvu boga, a tek st kaže "njegov bog će mu dati radost" (Gadov prevod). U vidu praha davan je bolesnicima koji pate od kame na u žuči, melanholije, nesanice i groznice. Za lapisnu amajliju STAMATOPETRA tj. "stani-kamen", koja se da nas upotrebljava u Makedoniji, smatra se da sprečava pobačaj i unesrećenost svih vrsta. MACIJE OKO je amajlija koja treba da štiti čoveka od mađija i smrti. Arapi mu pripisuju svojstvo da čini svog nosioca nevidljivim u bici. Anderson izjavljuje da

....

304


čovek iz Kordofana, koji sumnja u vernost svoje žene, pri polasku na put daje ženi da popije mleko u kome je bilo oprano "mačije oko" pa da, ako ona po njegovom odlasku počini preljubu, ne bude dece iz tog odnosa. MAGNETIT. Prvobitni čovek je čvrsto verovao da je sile privlačenja u ovom kamenu prouzrokovalo neko živo biće. On je imao snagu hematita, terao je setu, ub lažavao bolove u rukama i nogama, pomagao ženama pri porođaju, osvežavao sećanje i bio zaštita od očara vanja. Meksikanci ga nose u svojim opasačima da bi im doneo uspeh u poduhvatima, a prema Zeligmanu, pro stitutke ga visoko cene. Kamen je smatran živim bićem i bili su mu potrebni hrana i piće. Stavlja se u vodu u petak da bi mogao da pije, a onda se položi na sunce i daju mu se gvozdeni opiljci da jede. Ako ga čovek os krnavi, umreće. Ako trlja nož od magnetita, on postaje otrovan i ko njime bude ranjen, sigurno će umreti. po što đavo živi u njemu, čovek ga ne srne nositi na misu, a pošto priVlači munje, ne srne ga nositi za vreme oluje. On leči telo ako se stavi na ranu, ali neće izlečiti ozlede na glavi kada pada kiša. Dr Kempbel Tompson je po kazao da su Asirci zvali magnetit šadanu sabitu, tj. "he matit koji priVlači, grabi". Pre seksualnog odnosa, muš karac je mešao magnetit sa uljem i trljao sebe ovom mešavinom. Žena je trljala sebe pani/ijem, tj. gvozde nim prahom, da bi povećala svoju moć ili privlačnost za muškarca. Vidi Man, januar 1928, str. 14. MALAHIT. Amajlije napravljene od ovog kamena uobičajene su i na Istoku i na Zapadu. Kada se okače deci oko vrata, u kolevci ili izvan nje, kamen ih štiti od urokljivih pogleda i ublažuje im bol dok im rastu zubi. U nekim delovima Evrope ljudi veruju da komad mala hita olakšava porođaj ukoliko se veže oko pupka žene.


-

305

U Italiji je poznat pod imenom pietra del pavone, i smatra se da leči bolesti očiju. MERMER. Amajlije napravljene od vrste krečnja ka slične prugastom alabasteru smatrane su za zaštitni ke od urokljivih očiju. MESECEV KAMEN. Amajlije napravljene od ovog kamena su štitile ljude od padavice, a kada bi se obesile na voćke, ove bi obilno rodile. Na Istoku se obično smatra da je to kamen koji donosi sreću i koji, kao i ma hovinasti ahat, potpomaže vegetaciju. MILITIT. Loptaste amajlije od ovog kamena se ve zuju za dečiju odeću da bi štitile od zapaljenja. MLECNl KAMEN (GALAKTIT). Prema nekim starim piscima, mlečni kamen je dobio ime po mleku koje je teklo iz njega. Drugi su verovali da je uziman u vidu praha pomešanog sa medom da bi poboljšao lučenje i protok mleka kod žene. Ako bi bio umočen u morsku vodu i njime trljana leđa ovaca, povećavao bi količinu njihovog mleka. Kao amajlija, štitio je decu od uroklji vih očiju, a žene su ga nosile kada su dojile svoje bebe, ublažavao je zubobolju i štitio od mađija. U Italiji je svetla nijansa ahata korišćena kao mlečni kamen. Pošto su ljudi povezivali kamen sa Agatom, mučenicom kojoj su odsečene grudi, smatralo se da poseduje velike za štitne i dobrotvorne moći. Zbog toga se svetica smatrala zaštitnicom svih majki koje doje i verovalo se da po� maže u regulisanju telesnih funkcij a žene. Kada u Siriji i Palestini hrišćanske i muslimanske majke strahuju zbog nedovoljne količine mleka, tope u vodi male kola če napravljene od zemlje uzete iz "Mlečne pećine" bli zu Vitlejema noseći sa sobom pečat Svetog groba i piju mešavinu verujući da će povećati lučenje mleka u do jkama. Tako rade jer veruju u staru legendu o Bogoro dici. Prema ovoj legendi, na veče njihovog bekstva u •

20


•

306


Egipat, Josif, Bogorodica i Dete, sakrili su se u pećini koja se sada naziva Mlečna pećina i tamo je Bogorodi ca dojila našeg Gospoda. Ć ineći tako, kap njenog mle ka je pala na zemlju i od te noći do danas, prašina iz ove pećine se uzima kao sigurno sredstvo za povećanje lučenja mleka kod žena i regulisanje njegovog dotica nja. Perle koje su napravljene od prašine i nošene oko vrata, imaju isto dejstvo. MRKOCRVENI GRANAT (ALEM KAMEN). Ovaj ka men je štitio nosioca od opčinjenosti. NEFRIT. Vidi 2AD. ONIKS. Podeljena su mišljenja u vezi sa uticajem ovog kamena. Za oniks se uglavnom kaže da je nesre ćan kamen i mnogi ljudi, na Istoku kao i na Zapadu, ne gledaju na njega sa naklonošću. Oni koji tako misle kažu da on podstiče svađu, donosi nesanicu i izaziva prevremen porođaj . S druge strane, mnogi Indijci i Per sijanci ga nose kao amajliju da bi ih zaštitio od uroklji vih očiju. Oni kod kojih je kamen na dobrom glasu kažu da pospešuje porođaj i ublažava porođajne muke ukoliko se stavi na ženu ili pored nje. OPAL. Stara tradicija pripisuje ovom naročitom kamenu dvojake osobine, što će reći da nosi sa sobom štetan uticaj urokljivih očiju, kao i moć da ublaži bolo ve onima koji pate od bolesti očiju. Neki kažu da onaj koji ga nosi postaje imun na sve bolesti oka i povećava snagu pogleda i uma. Pošto se sjajne boje rubina, mrk ocrvenog granata, granata, smaragda i ametista vide u pozadini, njegovi obožavaoci smatraju da opal posedu je sve profilaktičke i terapeutske moći ovog kamenja. Tzv. CRNI OPAL je visoko cenjen i svaki prijatelj koji ga je posedovao, uveravao me je da je baš to bio "srećni kamen" njegovog ili njenog života.


307

PERIDOT, PERIDOTE, PERIDOTO. To je reč nepozna tog porekla, ali verovatno predstavlja netačan zapis ne kog istočnjačkog imena za OLIVIN. Po boji veoma pod seća na hrizolit, ali je njegova žutozelena boja mnogo dublja od hrizolitove. Veoma su ga cenili stari narodi, a u sadašnje vreme ga cene francuski juveliri koji su ga verovatno nabavili u Egiptu. Stari pisci su ovaj kamen zvali TOPAZ, a sada se zna da on dolazi iz Jazirat Zabu gata u Crvenom moru, koji su neki poistovetili sa os trvom Topaz koje srećemo kod grčkih pisaca. Peri dot je relativno redak kamen i mnogi od onih koji se nalaze u prodavnicama su uzeti sa starog prstenja ili sa krstova. Jedan od najlepših poznatih primeraka se može videti na oltaru tri kralja - Kaspara, Melhiora i Baltazara u kelnskoj katedrali. Za amajliju od peridota se kaže da poseduje sva svojstva topaza. Kada se nosi na levoj ru ci, štiti vlasnika od urokljivih očiju; zbog svoje žutoze lene boje smatra se za umirujuće sredstvo kod bolesti jetre i vodene bolesti, a govorilo se i da oslobađa um od zavidljivih misli. PLAVAC se upotrebljava kao porođajna amajlija i nosile su ga bojažljive žene da bi obezbedile lak poro đaj. RUBIN. Verovalo se da kao amajlija štiti ljude od mađija svih vrsta, kuge, zaraze i gladi. Voda u kojoj je bio opran rubin davala se kao sredstvo za jačanje sto maka, a rubinov prah je bio sastojak u lekovima koji su služili za kontrolu krvarenja. . OeNI KAMEN je ime koje je dato kvarcu i ahatu --<>ku. SAFIR. Nije sigurno kom kamenu su stari pisci da li ovo ime, jer su ga neki po svoj prilici pomešali sa la zulitom, tirldzom i hijancitom. U Indiji i Arabiji, on se nosi kao amajlija koja čuva zdravlje i kao zaštita od 20' •

308


urokljivog oka, kuge i zaraze. Što je telo zdravije, manje su mogućnosti da mu zli duhovi nanesu štetu. Amajlija je takođe održavala stabilnost uma. SARD. Ovaj kamen, često mešan sa kornaIinom, trebalo je da pomogne trudni m. ženama i omogući im lak porođaj. . SARDO NIKS. Ovaj kamen je poštovan kao zaštIta od mađija. Otklanjao je sluz iz očiju i sprečavao prevre meni porođaj. SELENIT (MESECEV KAMEN). Verovalo se da pot pomaže rast drveća i biljaka u voćnjacima i baštama i da štiti čoveka od bunila, ludila i padavice. SERPENTIN. Ovaj kamen duguje ime svojoj slič nosti sa zelenom, prošaranom kožom zmije, a amajlije napravljene od njega su nošene kao zaštita od ujeda zmija i uboda otrovnih gmizavaca uopšte, kao i od otro va. Verovalo se da će se spoljna strana posude ovlažiti ako se otrovno piće da čoveku u posudi napravljenoj od serpentina. S druge strane, posuda od serpentina je pojačavala dejstvo lekova koji se piju iz nje. Regulisala je dotok mleka kod dojilja. SMARAGD. U drevnim vremenima se verovalo da smaragd leči bolesti očiju, a kasnije je nošen kao amaj lija protiv opčinjenja, urokljivih očiju i padavice. po gled na smaragd je izazivao takav užas kod šarke i kob re, da su im oči iskakale iz glava. SO (STENA SOLI). Strogo govoreći, so ne bi trebalo uključiti među drago i poludrago kamenje, ali na račun njene boje i njenih zaštitnih svojstava, mnogi narodi su je smatrali ako ne svetom, a ono posvećenom materi jom. Za njena dejstva se smatralo da su kako profilak tička tako i terapeutska. Pošto je so bila draga kao po klon bogovima, duhovi zla su je se grozili iako im je, sa gledišta njenog uništavajućeg dejstva na vegetaciju, ona


309

pomagala u njihovim zlim delima. Odbijala je urokljive oči od čoveka, a njeno dejstvo se značajno uvećavalo ako je grejana i posipana po ljudima i stoci, ili je meša na sa smolom. U egipatskim Afroditinim misterijama so je povezivana sa falusom koji takođe odbija zlo. U Evropi, so je bila poštovana i verovatno se još uve � po : štuje kao zaštita od zlih duhova I mađIja, a žlvotInje 1 . . farme na kojima su one živele prskane su soljU; mko m je sumnjao u njenu delotvomost. U mnogim zemljama još uvek je nesreća prosuti so, a onaj koji je prospe, od mah se pobrine da baci malo soli preko svog levog ra mena. Koliko je staro ovo sujeverje, nije moguće reći, ali na Zapadu ono verovatno potiče iz vremena nameta nja takse za so u Engleskoj, Francuskoj i drugim zem: ljama. Očito je zašto onaj koji prospe so mora da bacI malo preko svog levog ramena. Zli duhovi su sa�uplje ni na levoj strani čoveka i so ih rasteruje odvraćajućI ta ko zlo koje su oni uvek spremni da nanesu. K �ba�a smatra hebrejsku reč za so, MLH, kao svetu reč, Jer je zbir brojnih vrednosti njenih slova 40 + 30 + 8 = 78, jednak trostrukoj brojnoj vrednosti slova u velikom imenu Boga, JHVH, tj . 10 + 5 + 6 + 5 = 26. Zeh� . man je brojnim primerima koje je sakupIO u svoJoJ �njl zi pokazao da je so kod svih narod � sv�ta, stanh I no . vih, igrala zapaženu ulogu u obredIma I svečanostIma . . . . .. povezanim sa rođenjem, obrezIvanjem, InIcIjacIjom, venčanjem, smrću i privatnim i javnim počastima. Uvek se verovalo da so štiti i žive i mrtve. Kada je prorok Muhamed savetovao Aliju "da počne i da završi solju, jer u njoj leže sredstva za lečenje sedamdeset bolesti", on je samo sažeto izrazio iskustvo svih divljih i civilizo vanih naroda o kojima nešto znamo. Možemo usput da zabeležimo da u Abisiniji so ima posebnu važnost, jer su pločice od stene soli jednom obrazovale novac naj.

,

310


većeg dela zemlje. Abisinci zovu pločicu soli koja ima ulogu novčića AMOLE. Dužina joj je 25-30 cm, debljina 3,7"'(',7 cm, a teška je 50 gr. STALAGMIT.·Malo kamenje ili možda okamenjena zemlja koja je pronađena na podu stalaktitskih pećina. Nošeno je u vrećicama i verovalo se da štiti od mađija. STlPSA. U Persiji, Siriji, Palestini i zapadno duž cele obale severne Afrike, stipsa je omiljeno sredstvo za zaštitu od urokljivih očiju; njena terapeutska svojstva bila su dobro poznata Pliniju (Hist. Nat. xxxv, 52). U Maroku su je, pomešanu sa solju, upotrebljavali jevrej ski i arapski čarobnjaci za lečenje svojih pacijenata pri zivajući imena Avrama, Isaka, Jakova i Elisija, a zatim izgovarajući CXII suru iz Kurana koja objavljuje apso lutno Božije jedinstvo. Komadići ili palice od stipse su korišćeni kao kućne amajlije; u Persiji, Turskoj, Palesti ni i Egiptu majke stavljaju komadiće stipse u neki deo dečije odeće ili ih vezuju ispod njihovih kapa i šalova. SUMPOR. Komadi sumpora su poštovani kao amajlije koje štite od prehlada, reumatizrna i bolova u telu izazvanih mađijom. Kada je sumpor u prahu me šan sa vinom ili vodom, trebalo je da zaštiti onoga ko ga pije od svih vrsta zlih uticaja. Kađenje životinja i do mova bi ih zaštitilo od opčinjavanja. ŠKRIUAC. Ovaj kamen su dosta upotrebljavali Egipćani za pravljenje amajlija i verovalo se da ima ma gijska svojstva slična onim kod hematita. TOPAZ (HRIZOLIT). Vidi PERIDOT. TIRKlZ, tj. "turski" kamen je visoko cenjen u celoj �iji i mnogim delovima Afrike ne samo zbog svoje le pe plavozelene boje, već i zbog svojih profilaktičkih i terapeutskih svojstava. Arapi ga zovu Fajruz i Firuzaj, tj. "srećni kamen" i ne sumnjaju u njegovo dobrotvorno dejstvo. Stavlja se na prstenje, ogrlice, minđuše i ukrase

311


za glavu, a kada se nosi kao amajlija, štiti vlasnika od uboda gmizavaca, bolesti oka i, prema podacima dobi jenim u Arabiji, upozorava ga na dolazak smrti prome nom svoje boje. Mnogi Istočnjaci ga nose da bi odbili urokljive oči. U Sudanu, voda u koju je potopljen ili u kojoj je opran, davala se kao umirujuće sredstvo onima koji pate od zadržavanja mokraće. Budisti ga povezuju s Budom zbog legende po kojoj mu je tirkizni kamen . omogućio da uništi strašno čudovište. TRAVERTIN, italijanski TRAVERTINO (od latinskog tibeJ1inius lapis, "tiburski kamen") je žućkasti talog koji fOllniraju vrela i koji u Italiji deca nose kao amajliju u vrećicama da bi ih zaštitio od vradžbina. ŽAD, takođe poznat kao NEFRIT. BUBREZNI KA· MEN i ZELENI JASPIS. Amajlije napravljene od ovog tvrdog i veoma lepog kamena su pomagale ženama pri porođaju, a smatralo se da pružaju sigurnu pomoć oni ma koji pate od probavnih smetnji. Mnoge moći su pri pisivane ovom kamenu. Zeleni žad je bio nosilac kiše i rasterivao je divlje i zle životinje i duhove. Lečio je vo denu bolest, utoljavao je žeđ, činio čoveka pobednikom u borbi, štitio od munja i smanjivao lupanje srca. U za padnoj Aziji, žad je kao amajlija počeo da se upotreb ljava u IV milenijumu pre n. e. i danas je veoma uobiča jen među Turcima, Arapima i Jellnenima. U Kini se žad nosi oko vrata i na grudima ; kada poslovnom čove ku predstoji krupan posao, on drži svoju amajliju i traži savet od nj�. Nefrit je u velikim količinama pronađen u Tevahi Punarnu na Novom Zelandu, a na zapadnoj obali on se zove "Punami kamen". Maori nose figure bogova svojih predaka od nefrita obešene oko vrata. Glatka, meka varijanta žada ili nefrita, poznata je kao ZADEIT. •

VAtNOST BOJE. OBLIKA I FORME

•

1>"

POGLAVLJE XVI ZNACAJ BOJE. OBLIKA I FORME KOD AMAJLIJA

,

Ljude nisu zanimala samo profilaktička i terape utska svojstva koja su pripisivali amajlijama. Izvesnim oblicima, fOlInama i bojama pridavan je gotovo pod jednak značaj. Tako je u nekim zemljama odredeni UU BICASTI kamen stavljan deci oko vrata i trebalo je ne sa mo da ih zaštiti od bolesti, već i da ih učini poslušnim i pokornim. Ovaj kamen je postao od kristalizovanih su za koje je EVA prolila kada je bila odvojena od ADAMA. ZELENO kamanje, tj . nefrit, smaragd, zeleni žad, ama zonsko kamenje itd. povezuje se sa bujnom vegetacijom i kišom koja je uzrokuje, sa plodnošću kod ljudi i zveri, pol nom sposobnošću i snagom uopšte. ŽUTO kamenje je pomagalo čoveku koji pati od žutice i drugih bolesti jetre. CRVENO kamenje je upotrebljavano da zaustavi izlive krvi i krvavijenja iz rana, bilo da ih je izazvao le kar ili oružje neprijatelja, kao i da zaštiti one koji ga no se od vatre i groma. SMEĐE kamenje štitilo je od boles ti. CRNO kamenje je bilo zaštita od urokljivih očiju. BE LO kamenje je odvraćalo urokljive oči i nosilo sa sobom zaštitu neba, odakle se smatralo da dolazi. Svetlucavo kamenje i kristali stena odbijali su svaku vradžbinu, a

•

313

kamenje koje je prirodno obeleženo ili ukrašeno traka ma raznih boja, krugovima itd. bilo je visoko cenjeno. Kamenje koje je uglačala voda, sa rupama ili šupljina ma u sebi, predstavljalo je delotvorne amajlije, a kružno, polukružno i trouglasto kamenje bilo je skoro univerzalno sredstvo za zaštitu od zlih duhova. . Izgleda da su u nekim zemljama amajlije pravlje'\. ',� od dragog kamenja smatrane delotvornijim od onih k� e su napravljene od uobičajenijih materij ala, zbog toga što su zli duhovi bili zadovoljeni izgledom retkog i lepog kamenja, pa su stoga njihovi napadi bili manje zlobni i rede smrtonosni. Grupe od devet i pet dragih kamenova se još uvek u Indiji smatraju za zaštitu od urokljivih očiju, a dvanaest kamenova na ARONOvOM naprsniku bilo je bez sumnje namenjeno da odbije na pade zlih duhova od visokog sveštenika. Prema Izlasku 28, 17-20, kamenje je bilo uredeno u četiri reda: I.

ODEM kornaIin ili sard

PITDA topaz ili peridot

BEREKET smaragd

2.

NOFEK rubin ili karbunkul

SAPIR safir ili lazulit

JAHALOM jaspis ili oniks

LESE M jacint

SEBO ahat

AHLAMA ametist

TARŠIŠ beril ili žuti jaspis

So HAM hrizolit

JASPA JaspIs

3.

.

4.

-I-

•

•

•

•

3 14


Na svakom kamenu je bilo urezano ime jednog od plemena Izrailja koje je, zajedno sa prirodnim moćima kamenja, pretvaralo naprsnik u veoma moćnu amajliju. Hebrejsko hošen Il?'n, je reč nepoznatog znače

nja, ali postavljena iznad naprsnika, ona predstavlja ime u Bibliji dato SVETOM PRIHVATILIŠTU koje je bilo prikačeno za efod visokog sveštenika Arona i bilo po znato kao HOŠEN MIŠPAT, tj. "naprsnik [božanske] odlu ke" ili "naprsnik sudski". Aron ga je nosio na grudima kada je doveo plemena pred Boga za vreme svoje službe u Svetinji nad Svetinjama. On je bio napravljen od platna, veličine jednog kvadratnog pedlja i bio je pričvršćen za naramenice efoda zlatnim lancima koji su prolazili kroz zlatne grivne (Izlazak, 28, 22-29). Među tim, prema Knjizi o sudijama 8, 26, izgleda da je efod bio neka vrsta idola jer ga je Gideon napravio od zlat nih grivni uzetih od Ismailjaca i Midijana i ostavio ga u Ofri. On je bio napravljen od 1 700 sikala u zlatu. Bilo šta da je predstavljala ova vrsta efoda, on je svakako či nio deo opreme za proricanje. U platnenom "naprsni ku" koga je nosio Aron nalazila su se dva predmeta ko ja su upotrebljavana za proricanje Božije volje (Izlazak, 28, 30); ovi predmeti su se zvali "URIM i TuMIM" c'r�0i}! C'I�Ni7 (AURIM VE ATUMIM) ili, kako ne ki čitaju "URIM i TAMIM". Kakvi su to bili predmeti ni je poznato, jer Biblija, začudo, ne daje nikakva uput stva za njihovo pravljenje, a tačno značenje njihovih imena nije poznato. Pošto je trebalo da se čuvaju u na prsniku koji je bio veličine samo jednog kvadratnog pediJa, mora da su bili malih dimenzija i možemo tek pretpostaviti da su to bile male metalne ploče ili pločice od kamena, drveta, kosti ili slonovače. Vrlo je verovat no da su to bila dva prirodna kamena, draga ili polud-

VAŽNOST BOJE, OBLIKA I FORME

315

raga, možda različitih boja. Nema sumnje da su, kao i SORTES (kocke) kod latinskih naroda, upotrebljavane u vučenju ili bacanju kocke. Da li su Urim i Tumim bili ispisani, ne može se reći. Pošto je bilo dve kocke, samo jedno pitanje se moglo postaviti svaki put i odgovor je bio DA ili NE. Moglo je biti unapred određeno šta je trebalo da pokazuje Urim a šta Tumim, kao što vidimo kod I Sam. pogo 14, gde je Saul zatražio od Boga da po kaže njegovu ili Jonatanovu krivicu Urimom, a krivicu ljudi Tumimom. Jasno je da je kocka Urim morala ima ti fOllIlU, oblik ili boju po kojoj se razlikovala od Tumi ma, ili je možda na jednoj bilo napisano Urim, a na drugoj Tumim. C:: uvanje ovih kocki bilo je povereno vi sokom svešteniku, čija je dužnost bila da rukuje kocka ma za one koji su želeli da pitaju i da rukovodi ovom vrstom proricanja. Nema sumnje da je običaj bacanja kocki u nameri da se otkriju Božije zamisli veoma star i da su kocke Urim i Tumim upotrebljavane u vezi sa n� kom vrstom idola ili figure efod, mnogo pre nego što je efod postao pamučna odeća za visokog sveštenika, čiji je prednji deo bio ukrašen dragim kamenjem. Dve plo čice od kamena šoham, na kojima je bilo urezano po šest imena izrailjskih plemena, koje je trebalo da budu pričvršćene na naramenice efoda (Izlazak, 28, 9) bile su takođe moćne amajlije. Možemo primetiti da je i David verovao da "pet glatkih kamenova" koje je izvadio iz potoka pre nego što je otišao da se bori sa Golijatom (Prva knjiga Samuilova, 17, 40) imaju magijske moći. Ovde je značajan broj pet.

SVASTIKA (KUKASTI KRST)

317

pravcu skazaljke na satu ili obrnuto" i dodaje "ime za snovano na starom uputstvu za izradu oslikanog prozo ra u kome je fmoglo označavati posebnu šaru ili nešto što treba da popuni dno prozora (fill the foot). Oni koji su gamadion i svastiku smatrali istim znakom pomešali

POGLAVLJE XVI I SVASTI KA IK UKASTI KRS1)

Amajlijski znak

�,

poznat kao "swastika" ,

"gammadion", "fylfot" i "croix pottee", jedan je od naj starijih poznatih znakova, koji su verovatno izmislili stari Arijevci. Prvobitno indijsko ime znaka je svakako "svastika", za koje nam filolozi kažu da znači nešto kao "sreća" ili "uspešan" ; izvedeno je od su "dobro" i asti "postojanje". Ime "gamadion", što će reći krst sa gama ma dato mu je zato što kratke crte na desnim uglovima kraka čine da svaki liči na gamu, slovo grčke azbuke. N eki od ranih hrišćanskih mistika videli su u dve crte na desnim uglovima simbol Hrista kao kamena teme ljca, a arhitekti i dizajneri srednjeg veka upotrebljavali su slobodno gamu na svojim reljefima i šarama. Tako su njih četiri, uglova okrenutih jedan prema drugom, či-

��.

nili oblik grčkog krsta Mnogi pisci smatraju da su kukasti krst (fylfot) i svastika jedan isti znak, ali neki sumnjaju u to. Oksfor. dski rečnik kaže da je kukasti krst "jednakokraki krst čiji je svaki krak produžen pod pravim uglom, svi u

su običan krst + , koga su na Zapadu upotrebljavali pagani mnogo pre Hrista, sa svastikom koja je čisto ari jevski simbol, svakako paganskog porekla. Pošto je svastika pronadena na spomenicima u katakombama (Hulme, Symbolism, str. 2 1 9), jasno je da su je hrišćani u prvim vekovima naše ere ponekad koristili kao ekvi valent krstu. Moguće je i da su oni poznavali smisao i značenje svastike i da su njenom upotrebom želeli da pokažu da su mrtve smatrali "srećnim". Nesumnjivo je da svastika potiče iz Indije, medu tim, Greg je verovao da ona i kukasti krst imaju veoma staro zajedničko poreklo i značenje. Ali, koje je njena značenje? Maks Miler (Max Milller) je smatrao da je svastika (swastika) sa kratkim crtama povučenim u desno

�, "predstavljala prolećno sunce, a da je svastika

(sauvastika) sa kratkim kracima u levo

, bila simbol

jesenjeg sunca." Drugo gledište je da je svastika (swas tika) predstavljala Ganeša i muški princip, a svastika (sauvastika) boginju Kali i ženski princip. Jedan struč njak kaže da je uobičajeni znak za račvaste munje bio

Z

'

i kad se ovaj ukrsti sa istim znakom, rezultat će

biti svastika

. Postoji mišljenje da ovaj znak u

svom najprostijem obliku predstavlja grančice drveta koje su upotrebljavane za potpalu vatre. Opšte prihva•

318

AMAJLIJE I TALlSMA�1

ćeno gledište je da je svastika solarrii simbol i da k�atke crte u desno od kraka označavaju kružno kretanje ili obrtanje. Ukazivano je da četiri kraka predstavljaju četiri strane neba ili zemlje kao i da je ceo znak simbol IN DRE ili DJAUSA, ZEYSA, JUPITERA ili TORA. U svom članku o ovom znaku u Arheologiji (Archaeologija vol. xlviii, London, 1 885, str. 293) Greg ukratko kaže da je

�

"posebni arijevski simbol za Vrhovnog Boga."

On je verovatno u pravu, ali nemoguće je biti siguran, jer nikada nećemo tačno znati koju su ideju Azijati po vezivali sa znakom pre nekoliko hiljada godina. Kod budističke sekte JAlNI, znak je bio prihvaćen kao sim bol Bude i u Kini se pojavio oko 200 godina pre n_ e. Kinesko ime za svastiku je LEI YEN, tj. "smotuljak . koji grmi", što pokazuje da je znak povezivan sa vre menskom nepogodom. Krug u kome se ponekad vidi svastika ukazuje da su kraće crte znaka obrazovale krug, ali se ponekad krug pojavljuje nezavisno _. Na jednom od novčića iz Skitije (Indija) koji

je pokazao Greg, imamo '-'-r-T'1. Na grnčariji, svastika •

je često crtana sa četiri tačke u sebi

•

e

e

e.

četiri kraće crte predstavljene kao krugovi

Nekad su . PO

sredini lopte od terakote koju je pronašao Šliman (Schliemann) u Troji, red svastika nalazi se između dva reda tačaka:

SVASTIKA (KUKASTI KRST)

319

� :f � + 0

0 0

0

O

0

0

0

0 0

0

0

0

Na novčićima iz Mesembrije u Trakiji, svastika prati skraćenicu imena mesta M El:

�

dner, u Numismatic Chronicie, Part I, 1 8 80). Na novči ću koji je pokazao Greg, (table xix i' xx), imamo znake

,

-

=

u grupi . Ovo pokazuje da su svastika i krst bili potpuno različiti znakovi; drugi znak predstavlja egi patski znak za "život",

f-.

Upotrebu i značenje svasti ke u Kini i Japanu ras vetlio je Vilson (T. Wilson), koji je u svojoj knjizi Svas tika ( The Swastika, Washington, 1 896) izgleda prikupio sve raspoložive infolIllacije o ovom znaku. On kaže da je znak urezi van u podnožjima statua Bude kao i da se nalazi na grudima Bodisatvi, tj . onih koji će jednoga dana postati Bude. Kao jedan od kineskih hijeroglifa, ovaj znak označava "uspeh", "sreću" ili "dug život". Carica Vu (684-704 n. e.) je naredila da se svastika upotrebljava kao znak za sunce, pa je tako obnovljeno značenje koje je imala u Indiji nekoliko vekova pre Hrista. M. Goblet D'Alviella postavlja pitanje da li se gama-krstu može označiti mesto postanka i kaže da su njegova dva najstarija boravišta Hisarlik i terramares u

•

I

(Percy Gar

•

•

severnoj Italiji. On smatra da je moguće da je u ove ob lasti prenešen iz doline Dunava za vreme bronzanog doba, i da je poštovan kao solarni simbol i znak života ili sreće; odatle je mogao biti prenet u zapadnu Evropu, a preko Kavkaza u Indiju, Kinu i Japan. Današnjem piscu se međutim čini, sudeći po primerima koje je štampao Mortillet, da je na grnčariji iz terramaresa bio predstavljen krst a ne svastika.

•

POGLAVLJE XVIll KRST Jedan od najstarijih amajlijskih znakova na svetu, možda čak i najstariji, jeste KRST, odnosno figura na pravljena od dve prave crte koje seku jedna drugu pod pravim uglom

•

+. To je ono što se obično podrazu

meva pod rečju "krst", a ne drveni stub ili kolac za koji su privezani zločinci osuđeni na smrt i koji neki pisci nazivaju crux simp/ex. Mnogi proučavaoci crkvenih simbola, mošti itd. verovali su neko vreme da je krst is ključivo hrišćanskog porekla, ali nije tako, jer su ga pa ganski narodi zapadne Azije i Evrope koristili mnogo vekova pre Hristove smrti. To da je njihov krst označa vao nešto potpuno različito od onoga na šta je podse ćao hrišćans1ci, jedva da treba reći. Sudeći po onome što mislimo da znamo o simbolizmu paganskog krsta, imamo pravo da ga smatramo za preteču hrišćanskog. S_ druge strane, paganski krst je mogao biti korišćen kao obični ukras, bez ikakvog simbolizma u sebi. Savremeni pisci koji su ga ispitivali mogli su mu, pod uti. ajem hrišćanskih verovanja i tradicija, pripisati znaGel)j�� i simbolizam koji nikada nije posedovao. Najuobičajeni21


•

322


ji oblik koji su upotrebljavali prehrišćanski narodi je onaj kod koga svi kraci imaju istu dužinu. Poznat je pod imenom grčki ili jednakostranični krst. Jedan od najstarijih poznatih primera nalazi se na cilindar-peča tu u Britanskom muzeju (No. 89 1 28). Napravljen je za vreme kasitskog perioda. Kasitska dinastija počela je sa Gandašem ( 1 746. god. pre n. e. i završila sa Elil-nadin -aheom, koji je prestao da vlada 1 7 1 1 ), pa je, prema to me, cilindrični pečat napravljen u drugom milenijumu pre nove ere. Reprodukovan je na tabli XI, br. 5. Na desnoj strani je figura boga-Sunca, koji sedi držeći neki predmet u desnoj ruci ; pred njim je rozeta nepoznatog značenja. Na polju iznad nalazi se oivičeni jednakokra ki krst. Klinasti tekst sadrži molitvu bogu-Suncu koja JOS uvek niJe u potpunosti prevedena. J oš jedan primer olv�čenog krsta objavio je Delaport (Delaporte, CyJ. Onentaux, tabla XX, No. 297). Treći primer krsta, ali

323

KRST

padaju primeri koje je opisao Gabriel de Mortillet, Le Signe de Ja Croix, Paris, 1 866, str. 1 62, a koji su ovde reprodukovani :

g

oo

o o o o o o o o oo o o 0 0 0 o o OO "

0 0 0 0 0 0 0 000 o o b

o o o o o o o o o 0 0 0

•

•

• • • o o

,

bez ivične linije r:::

štampan je u katalogu zbirke

K1erk (Clerq), I, tabla XXXIII, No. 363. Ovaj poslednji krst je urezan u polju iznad glave krilatog kentaura koji lovi u pustinji; iza njega se nalazi mlad mesec ' ,' . Ostali oblici kasitskog krsta su

"'-I

i

f--+-j . Na zid

noj slici iz grobnice u Tebi u Britanskom muzeju vidi mo dve male figure koje na grudima nose jednakokraki krst, a još jedan primer objavio je Roselini (Rosellini : Monumenti Stor, tavo lxx). Predmeti na kojima se nala ze ovi primeri potiču iz vremena XIX dinastije, oko 1 250. godine pre n. e. Drugom milenijumu takođe pri•

•

o

•

.. ct "

. •

Na nekim asirskim skulpturama nailazimo na ono što se. može opisati kao solarni ili zrakasti krst, koji nije ništa drugo do sunčani disk od koga polaze četiri kraka i četiri zraka svetlosti ; kraci po nekima predstavljaju če tiri strane neba nad kojima vlada bog ANU. J oš jedan oblik krsta se vidi na nadgrobnom spomeniku asirskog kralj a ŠAM ŠI-ADADA VI (824-8 1 0 pre n. e.) u Britan.

skom muzeju

: ovaj je obično poznat kao malteš-

ki ili koptski ili zrakasti krst. Jednakokraki krst je pro nađen na mnogim manjim predmetima koje je iskopao Šliman u Troji, i na vazama i oružju od bronze prona đenim u Skandinaviji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj i Engleskoj (vidi Mortillet, op. cit. str. 1 5 8 i 21'

•


324

A. W. Franks, Horae fera/es, tabla XXX, figo 49). Sas vim je sigurno da je krst u početku simbolizovao nebesa i neku moć na njima. Kasnije, sam krst je mogao biti poštovan kao znak božanske zaštite, uspeha, bogatstva i života. Čitamo da su Kolumbo i njegovi mornari bili za prepašćeni što su na krst naišli u Americi, pa su to pri pisali učenju apostola Tome, koji je posetio Indiju i ta mo radio kao rudar. Međutim, stručnjaci za peruansku i meksičku arheologiju kažu da su to "krstovi vetra" i da su prvobitno predstavljali četiri osnovna pravca odakle su dolazili vet rovi i kiša, a da je tek u kasnijem razdoblju prihvaćeno da poseduju sunčani ili zvezdani karakter. TAU KRST U· ili Crux Commissa, koji je prona đen u rimskim katakombama i na drugim spomenicima hrišćanskog perioda ponekad se naziva "krst za predvi đanje" ili "krst-uzor", krst Starog zaveta.' Pisci kažu da je hrišćanski krst bio kod starih Egipćana simbol večno g života, ali to nikada nije bilo tako. Dobro po znati simbol i hijeroglif za "život", večni ili neki drugi, ANH, koji nema nikakve veze sa TAU krstom; bio je nikada nije imao fonetsku vrednost Tau. Vilkinson je napravio grešku misleći da je trebalo čitati Ta u, pa čak i u poslednjem izdanju njegovog velikog rada (iii, str. 364) on zove ovaj znak Tau dodajući "poreklo tau ne mogu tačno odrediti". Govoreći da su ga "rani hriš ćani Egipta usvojili umesto krsta", on navodi činjenicu koja je bila dobro poznata crkvenim ocima od drugog veka na ovamo. Pogrešno je takođe nazvati znak crux ansata ili "krst sa drškom", jer ma koji predmet da

f

f

T,

*Tau krst je posebni amblem sv. Antonija.

325

KRST

je hijerogl if predstavljao, to svakako nije bio krst niti bilo šta slično. Pisci su prihvatili da predstavlja Tau krst sa dodatom omčom, isto kao što su prihvatili da ili NEFER (što je uobičajena slika muzičkog instrumenta) predstavlja latinski krst sa ovalom dodatim njegovom donjem delu. Pošto hijeroglifsko nedvosmisleno zna

-9-

!

f

6

či "život", nema razloga za sumnju da je to uobičajena predstava jednog od osnovnih organa ljudskog tela u procesu stvaranja ili parenja (vidi str. 1 4 1 ) . Za Tau krst neki kažu da predstavlja krstoliki jaram ili vešala, a drugi smatraju da je to TOROV čekić; s druge strane, Lipsius je verovao da je on feničanskog porekla (De Cruce, I. 7). Niko zapravo ne zna koji je predmet on predstavljao, ni koje su mu značenje pripisivali pagani koji su ga izmislili i upotrebljavali. Ako je on egipatskog porekla, mogao je biti oblik hijeroglifl\. T koji predstavlja ženski organ za razmnožavanje i upotreblja va se kao determinativ za "rođenje", pa tako i za "život". Kod Jezekilja 9, 4 čitamo da je Bog naredio proroku da ide kroz Jerusalim i da "stavi znak na čela" izvesnih ljudi, verovatno kao oznaku njihovog izuzeća iz presude. Hebrejska reč koja se prevodi kao "znak" je lav (hilvila lav), i neki su poistovetili znak lav sa Tau krstom. Tertulijan, komentarišući odlomak, kaže za znak da "ipsa enim !itera Graecorum Tau, nostra autem T species crucis" (Adversus Marcian iii, 22). Ovo pois tovećivanje izgleda podjednako čudno kao i mišljenje da je znak napravljen krvlju uskršnjeg jagnjeta na kuća ma Izrailjaca bio Tau krst (Izlazak 1 2, 7). Sada bi trebalo da razmotrimo HRISĆANSKl KRST. Novi zavet jasno kaže da naš Gospod nije raspet na jed-

•

326


nom stubu, već na patibulumu ili vešalima napravlje nim od dve drvene grede, jednom pričvršćenom preko druge. Neki su smatrali da je on bio prikovan za krst na zemlji i da je onda krst podignut i postavljen uspravno. Drugi, da je bio nateran da se popne na lestve, a onda prikovan za krst. Ove lestve su predstavljene na nekim srednjovekovnim slikama Raspeća, a od X I I veka nada lje, lestve se pojavljuju na drvenim rezbarijama i oslika nom staklu zajedno sa drugim "simbolima stradanja" kockom, neporubljenom odeždom, peti om, kopljem, mačem, trideset komadića srebra, klještima, tri klina, čekićem, stuborn za mučenje, bičem, štapom, sunđe rom, posudom sa sirćetom i krunom od trnja. L: etiri vrste krsta su upotrebljavane u prvim vekovima naše ere: grčki krst, sa četiri kraka iste du Žine

KRST

327

Krst nije postao vrhovni amblem i simbol hrišćan stva sve do IV veka, zapravo dok ga nije "pronašla" ca rica Jelena, 3. maja 328. godine. Kaže se da je pravi (časni) krst pronađen za vreme vladavine Tiverija, kada je sveti Jakov bio episkop jerusalimski, i ako je tako, ca rica ga je samo ponovo otkrila. Koptske priče o cariči nim radovima pokazuju, međutim, da su njena iskopa vanja bila vrlo velikog obima, i dovode nas do zaključ ka da je ona pronašla nešto što nikada ranije nije izašlo na svetlost dana. Prema ovome, ona je pronašla tri krsta ali nije znala na kojem je od njih patio naš Gos pod. Naposletku, ona je, po sopstvenom nahođenju ili po uputstvu odanog sveštenika koji je bio sa njom, na redila da se donese telo mrtvog čoveka i da se položi na Jedan od krstova. Pošto dodir sa tim krstom nije imao

; latin-

ski krst (crux immissa ili crux capitata), kod koga je do; crux descissata ili krst

nji krak duži od ostalih svetog Andreje

X,

I crux commisa ili Tau krst •

Latinski krst je najbolje poznat i najviše upot

,

II I

I ,

rebljavan, jer se veruje da je takav oblik krsta na kome Je raspet Hrist; latinski krst je takođe poznat kao "Krst Golgote" i "Krst stradanja". Krst koji se nekad vidi u rukama vaskr� log Gospoda poznat je kao "Krst vas krs�nJa " , a obično Je za njega prikačena zastava ili bar Jak. Ponekad krst ima obli k drveta ili niza grančica, a neke slIke Raspeća pokazuju da su oba lopova pat ila na Tau krstu ili na drveću.

nikakvog dejstva na telo mrtvaca, naredila je da ga po stave na drugi krst i mrtvac je smesta oživeo. Deo krsta je poslala Konstantinu, a deo ovoga, koji je on dostavio papi, još uvek se čuva u Rimu. Ona je ponovo zakopala veliki deo krsta u crkvi koju je sagradila na Golgoti. La tinski krst često na sebi ima dve prečke i u ovom obliku to je lorenski krst i vitezova bolničkog reda. Ponekad, posebno kod istočnih hrišćana, srećemo tri prečke. Gor nja prečka ima na sebi zakovan svitak koji je ispisan na hebrejskom, grčkom i latinskom. Originalni svitak za jedno sa kJinovima je pronašla carica, ali nekoliko ve kova se o njemu ništa nije čulo i smatralo se da je uniš ten. Pronađen je slučajno u crkvi svetog Krsta u Rimu

328

TABLA


XXII

•

1492. i papa Aleksandar I I I objavio je bulu u kojoj je njegova autentičnost potvrđena. Rani hrišćani su pripisivali svim vrstama krstova magijske moći i nalazili su zadovoljstvo krsteći se u sva koj prilici. Č inili su to zato što su iz tog čina dobijali

-- --

-------

•

T

ij '" �\11I

-.,.

r

l

I

�

lU:

I

1U

I I

Srebrna pričesna kutija u obliku krsta (prednja strana: Raspeće)

duhovnu pomoć, šIo im je to omogućavalo da dokažu ostalima da su oni hrišćani i što su mogli da upoznaju jedni druge. Kaže se da je taj običaj postao uobičajen oko 1 1 0. godine nove ere. Krstom je obeležavana stoka, iscrtavan je po zidovima kuća, a za neke modele krsta

Grupa krstova od zlata, čelika i limoškog emajla.

330


se kaže da su činili čuda. Svakako, prisustvo krsta nosi lo je sa sobom prisustvo Hrista, i kao što je u Egiptu Tet stub poštovan kao i sam Oziris, tako je u Egiptu, Palestini i Evropi krst smatran za samog Hrista i bio je zaista poštovan kao takav. C ak se i za takozvani Hristov monogram,

�

XPL<7TO<, ili

t

�

inicijali od

331

KRST

emalja. Krst u levom gornjem uglu je pripadao ruskom svešteniku i ukrašen je biblijskim prizorima. Krst ispod ovoga je napravljen od čelika i divno je ukrašen sa obe strane zlatom na damaski nači n ; natpis AEI, takođe u zlatu , znači "zauvek" "do večnosti". Napr. avljen je u. Rusiji. Srebrni krst reprodukovan na stranicama 328 I 3 3 1 u stvari je kutija u kojoj je nošena neka mošt ili ču,

•

'hwoii� xp"""", ili

_ _

=

hi-ra, bilo da je urezan na

drvetu, uklesan u kamenu, napisan ili naslikan na per gamentu, verovalo da nosi sa sobom svernoćnu snagu Krvi Božijeg Sina. Nošenje amajlije u obliku krsta uo bičajilo se veoma rano, ali široko rasprostranjeni kult krsta nije postojao do kraja V veka. U vezi sa ovim čita lac bi trebalo da pogleda : G. de Mortil1et, Le Signe de la Croix avant le christianisme, Paris 1 866 ; Brock, Mo urant, La Croix paienne et chretienne, Paris, 1 88 1 ; Lip sius, De Cruce Christi; Blake, W. Wilson, The Cross Ancient and Modern, New York, 1 888; Ansault, Le Culte de la croix avant Jesus Christ, Paris, 1 889 ; Hul me, F. E., Symbolism in Christian Art, London, 1908. Grupa grudnih krstova predstavljenih na tabli XXII je moje lično vlasništvo. Krst koji se nalazi u des nom gornjem uglu je od čistog zlata. Napravljen je to kom prošlog veka u zapadnoj Africi za domoroca koji je primio hrišćanstvo. Pre toga, on je čvrsto verovao u magiju i "medicinu" domorodačkog vrača. Iako je po stao dobar hrišćanin, nije mogao da u potpunosti odba ci verovanje u domorodačku astrologiju, i u nameri da ujedini svoje ranije verovanje sa novim, dao je da mu se dvanaest znakova zodijaka prikače za hrišćanski krst koji je kasnije smatrao za moćnu amajliju. Krst koji se nalazi ispod njega ima gornju i donju prečku i naprav ljen je u Rusiji. Krst u sredini je dobar primer Iimoškog

•

•

•

•

•

•

•

•

i

I

0-

•

,

•

. .

:..� .

S��brn a-pričesna kutija u obliku krsta (zadnja strana).

vana nafora. Polovine su spojene šarkom na vrhu, a al ka iza pokazuje da je ova moćna amajlija nošena na grudima. S jedne strane je u reljefu urađen Hrist na krstu, a sa druge Hrist koji se u slavi uspinje na nebo. Znakovi četvorice jevanđelista i drugi prizori su u bare Ijefu.

RASPEĆE

POGLAVLJ E XIX RASPEĆE Krst je, kao što smo videli, upotrebljavan u hriš ćanskim molitvama tokom I veka naše ere, urezivan je na grobovima u II i III veku, ali nije postao javni sim bol ili oznaka hrišćana sve dok ga u IV veku Konstan tin nije postavio na štitove svojih vojnika umesto rim skog orla. RASPEĆE je predstavljalo prirodni razvoj krsta, ali do ovog razvoja nije došlo sve dok krst nije postao znak pobede i slave umesto kamena spoticanja i simbola srama. Prikazi Hrista na krstu pronađeni su na krstovima itd. već u V veku, ali u crkvama se ne pojav ljuju do VII ili VIII veka. Do XI veka, telo Hrista na krstu je uvek odeveno, a na crtežu koji je reprodukovao Halm (Hulm e, op. cit., str. 45), On je predstavljen kao Veliki Visoki Sveštenik. Kasnije, odeće je sve manje, dok se ne svede na vrstu tkanice. Na isti način, do XIV veka dete Isus je uvek slikan odeven, ali posle ovog raz doblja, kao posledica opadanja hrišćanske umetnosti, on je predstavljan nag ili skoro nag. Na Hairnovom crtežu figura Hrista nosi krunu sa zrakastim prugama, a iznad toga u naslovu su A i n. Smatra se da ovaj pri kaz potiče iz vremena Karla Velikog. U svim drugim

•

333

starim primerima (Raspeće Džona VII, Raspeće Karla Velikog koje je dato Lavu III) Hrist je obučen u dugu tuniku. Na slici Raspeća datoj u sirijskom levanđelista ru u Biblioteci Mediči, dva lopova nose na sebi prsluke (vidi Assemani, Cat. BibI. Medic., Firenca, 1742, t. xxi ii). NIMB, koji se tako često nalazi na prizorima Raspe ća je paganskog porekla i izgleda da je pre bio simbol moći nego svetosti. Moguće je da je prvo predstavljao zrake sunca i da nije pripisivan samo Bogu, čiji je sim bol bilo sunce, već i moćnim i snažnim ljudima kao što su Mojsije, Muhamed ili čak Satana! Nimb je ušao u
334


njala U njegovo prisustvo načinila je znak krsta nad vo dom i Satana je uz bljesak vatre ispao iz lonca. J ovan iz Like je učinio znak krsta nad nekim uljem i dao ga sle poj ženi da njime premaže oči. Žena je tako postupila i nakon tri dana vid joj se povratio. Pustinjski oci kažu: "Đavoli strahuju i drhte ne samo zbog Hristovog raspe ća, već i na sam znak krsta, ma gde da se pojavi, bilo da je nacrtan na odeći ili učinjen u vazduhu." Paganski vračevi, videvši čudesno dejstvo krsta, brzo su ga tako uspešno usvojili u sopstvenom magijskom postupku, da su se neki hrišćanski oci žalili da čak i svetovnjaci mo gu oterati đavole izgovarajući ime Hrista i čineći znak krsta. Ono što je tada radio čarobnjak, Baganda u Su danu rade i danas. Kada vrač te zemlje treba da izvrši neko vračanje, on uzima komad kože, pa pošto na njoj utisne znak krsta i za nju prišije devet kora smreke, ona je spremna da ostvari "veliku magiju ". BOGORODIC:INI TALISMANI Sledi opis Bogorodičinog talismana koji štiti od vatre, kuge, urokljivih očiju i drugih magijskih uticaja. "Mapa" je reprodukovana u Villiers, Ammulette, Ber lin, 1928. . U sredini je srce na kome je položen krst svetog Antonija iz Padove. Na njemu je ispisano ALFA, OME GA. Na desnoj strani je Bogorodičin krst ispisan sa A fi , velikim Božijim imenom JHVH, oznakama 72 velika Božija imena i dva krsta TT. Ispod je napisano: "Sig num S. Crucis integritas B. V. Mariae. Custodia sancto rum Angelorum, nec non suffrageo SS. Trium Regu. Salvatoris nostri in Cruce sit triumphalis quptidie inter nos et inimicos nostra Visibilis et invisibilis." U sredini Mape ili talismana su krunisano srce i figura Hrista na

335

RASPEĆE

krstu. Ispod se nalaze C. M. B., inicijali Kaspara, Mel hiora i Baltazara, kraljeva koji su dali poklone Detetu, i figure Bogorodice i svetog Antonija iz Padove. Levo je krst na kome je hebrejskim pismom ispisano ime M.K.B.!. (Makabej) i veliko Ime JHVH (Jahve ili Jeho va). Ispod je napisano: Ecce Crucem Domini. Fugite partes adversae. Vicit Leo de Tribu Juda, Radix Dauid. A1leluia. O � Christi, adjuua nos. O � Christi defende nos. O � Christi, libera nos, ab omni peccato, a fulgure, et tempestate, et a morte perpetua.

•

"

,

UROKl.JIVE OĆI

POGLAVLJE X X UROKl.JIYE OĆI Od svega što je čoveka ikad nagnalo da izumi i upotrebi magiju, najjači uticaj imaju "urokljive oči" ili "urokljiv pogled". Razlog za to je činjenica da izvesni ljudi i žene, izvesne zveri i gmizavci, kao i pojedini predmeti, poseduju moć da pogledom, posmatranjem ili samim izgledom nanesu zlo svojim bližnjima, njiho vim ovcama i stoci, klasju i voćkama, u stvari, svim vrstama svojine, ma kakva ona bila. Ovo zlobno po smatranje ili pogled uvek je smatran posebno štetnim za decu i žene koje treba da postanu majke, jer je ug rožavao sAmo postojanje ljudske vrste. U nameri da se nanese zlo nekoj osobi ili stvari, može joj se uputiti po gled čuđenja, zaprepašćenja ili iznenađenja potpomog nut rečima koje onaj koji gleda izgovara u isto vreme. Ako su reči prezrive ili omalovažavajuće, one će deluju ći zajedno sa pogledom naneti zlo osobi kojoj je pogled upućen. Zlo može naneti i pogled čoveka koji se, dok izgovara reči hvale i čestitanja, u svesti ograđuje od njih, čime proizvodi dejstvo suprotno onome koje su njegove reči naizgled želele da učine. Prvobitni čovek je izgleda razumeo ove činjenice sasvim dobro, iako je bio

337

potpuno nesposoban da tačno opiše vezu između po gleda i izgovorenih reči ili skrivenog ograđivanja u svesti. Mnogi obrazovani ljudi u raznim delovima sveta još uvek dele ovo verovanje i ne mogu da objasne kako oči izvode svoju magijsku moć i izazivaju bolest, nesre ću i smrt. Sigurno je da se u mnogim krajevima na Isto ku predmet za prodaju smesta uklanja ukoliko mu ku pac obara cenu ili govori s nipodaštavanjem o njemu. Ovo se čini iz straha da u predmet ne uđe zla sreća ili šteta. Isti je slučaj ako se radi o osobi ili životinji koja je omalovažena ili ismejana; prijatelji će osobu odbaciti, a vlasnik će smesta životinju odvesti sa sobom. Antropolozi su, kao i mnogi drugi, nastojali da ot kriju način na koji oko stiče moć da nanese zlo osoba ma ili stvarima koje ga začuđuju ili iznenađuju. Neki su zaključili da urokljiv pogled stvara sam um ili neko svojstvo koje on poseduje. Neki istaknuti i iskusni očni lekari rekli su mi da su oči sastavni delovi uma. Bejkn (Bacon) u svom Devetom eseju kaže: "Smatra se da osim ljubavi i zavisti nema nijednog osećanja koje ima moć da opčini ili začarao One obe imaju strasne želje i spremno se uobličuju u imaginacije i sugestije koje brzo dolaze do očiju, naročito u prisustvu predmeta koji mo gu da opčine. Tako vidimo da Biblija naziva zavist urokljivim očima. Od svih osećanja, ona je najvažnija i najprisutnija ... jer neprestano deluje na nekoga. Ona je takođe, najzlobnije i najiskvarenije osećanje, zbog če ga predstavlja svojstvo samog Đavola, koji je kod Ma teja (13, 25) viđen kao "zlobnik koji dođe kad ljudi po spaše i posija kukolj po pšenici, pa otide". U ovom odlomku Bejkn upotrebljava reč očaravanje kao sino nim za urokljive oči. Savremeni pisci, kako primećuje Elvorti (Elworthy, Evil Eye, str. 2), govore o njima kao o "životinjskoj privlačnosti". Verovanje u njihovo po22


338


stojanje mora se smatrati primerom naslednih i instin ktivnih ubeđenja ljudske vrste. Možemo tako prihvatiti gledište koje je zasnova no na opštem iskustvu Ijudsk� vrst� da ZAVIST m?že da ti i daje oku neko svojstvo kOJe se Izhva IZ njega I na�o si zlo osobama i stvarima na koje se spUSti. MeđutIm, postoji još nešto što će proizvesti isti učin�k kao i za vist. To je UUBOMORA, kojoj "ko će odoleti", kako sve doče Solomunove priče (27, 4), a Pesma n� d �esm.ama kaže "Ljubavna sumnja tvrda kao grob, . zar Je nJezm kao žar ognjen, plamen Božiji" (8, 6). ZavIst, ljubomora i urokJjive oči su neraskidivo povezani ; kada se udruže sa rečima čine poreklo zlih duhova koji svetu donose bolest, nesreću, propast i smrt. Zli duhovi i urokljive oči su od pamtiveka smatrani za jedno te isto,. zbog toga što su kod mnogih naroda, na Istoku kao I .na Z�padu, urokJjive oči predstavljale biće koje po.seduJe obhk I hč: nost. Ponekad ono uzima oblik životinJe, npr. koze Ih magarca (vidi Palladius, Paradise, �ol. i, str: � 13),. ili In dusa (ibid. vol i, str. I I), a u Antomjevom ŽltlJU čItamo : "Neprijatelju je vrlo lako da stvori oblike i P?jave tak . vih svojstava koji će biti smatram stv�mlm .. postoJe ćim; priviđenja te vrste izazvala su lažm zemljotres, ra� bila u paramparčad kuću i ušla unutra u telesnom o.bh ku sa svih strana. Jedan je imao oblik lava, drugI se pojavio kao vuk, a treći je ličio na pantera. Oblici s� ih . ostalih bili su slični zmijama, otrovnicama I škorpIJa ma" (ibid., vol. i, str. 14). Cesto se uzima oblik ženskog pola kao što vidimo kod T!AMAT, stare sumer�ke perso nifikacije zla i LILIT, hebrejske noćne čarobmce. Urok ljive oči su obično slikane u magijskim spisima kao . oko ali ni u jednom njegovom crtežu ne vIdImo pred sta� "malog čoveka u oku", sa kojim je prvobitni čo vek bio dobro upoznat. U egipatskoj Liturguji pogreb-

UROKWIVE OČi

339

nih darova (Liturgy of Funerary Offerings, ed. Budge, str. 136), dok predstavlja devedeset osmi dar, sveštenik govori pokojniku: "Oziris Unase, dete koje se nalazi u Oku Hora, bilo ti je predstavljeno". "Mali čovek u oku" pominje se u Petoj knjizi Mojsijevoj 32, 1 0 ; Knjizi pro roka 7, 2, a u ,arapskoj verziji pravilno se prevodi kao insan al-ajn. "Kći oka" (bat ajin) se pojavljuje u Psal mu 17, 8 i pravilno je prevedena kao bint al-ajin i binta ajin na arapskom, odnosno etiopskom. Za verovanja nekih naroda zajedničko je da "mali čovek iz oka", tj. prilika koja se vidi u zenici oka, može da napusti čove ka, uđe u drugu osobu ili učini štetu osobi ili stvari ko joj poželi. Drugo gledište je da urokJjive oči imaju dua lističku prirodu i da uzimaju određeni oblik da bi izvele jednu vrstu zlih dela, a pojavljuju se u drugom obliku kada čine dela koja nisu zla. Oni koji su izučavali po stanak i poreklo urokljivih očiju, doneli su različite za ključke, ali ni u jednom delu sveta se ne sumnja da nji hov uticaj postoji i da je verovanje u njega bez ikakve sumnje iskonsko i univerzalno. Šta više, svaki jezik, sta ri ili savremeni, sadrži reč ili izraz koji je ekvivalent za urokJjive oči. Najstariji primeri u kojima se pominju urokJjive oči nađeni su u tekstovima koje su Sumeri, Vavilonci i Asirci pisali klinastim pismom na glinenim pločicama. Sumerski tekstovi potiču iz III milenijuma pre n. e. i či ne osnovu kasnije vaviIonske i asirske magijske literatu re. Asirci, izgleda, nisu mogli da čitaju lako nesemitske sumerske originale, pa su zato između redova dodavali prevode na sopstvenom semitskom jeziku. Sumerske re či IGI-HUL, bukvalno "očno zlo", prevedene su asirskim rečima i-ni Ii-mut-tum (vidi R. C. Thompson, Devils Bnd evil spirits, Tablet V, vol. ii, str. 1 1 3). U ovom tek stu je rečeno : "lutajući, urokJjive oči su pogledale na 22'

340


susedstvo i nestale u daljini, pogledale su u okolinu i nestale, pogledale su na riznicu zemlje i nestale, pogle dale su na skitnicu i, kao što se drvo seče za kolac, slo mile su mu vrat." Protiv ovih urokljivih očiju pošao je veliki bog Ea, kao i arhandel Gavrilo u hrišćanskoj legendi koju je ob javio profesor Golanc (Gollancz, Book of Protection, tabla nasuprot str. 1 8). Urokljive oči su predstavljene u obliku ljudskog skeleta sa dugom kosom koja se diže uvis. Hebreji su bili dobro upoznati sa urokljivim očima i njihovim kobnim dejstvom, ali to nije pomenuto u Sta rom zavetu, iako je jasno ukazano na njih u odlomcima kao što su Peta knjiga Mojsijeva 15, 9 i Psalm 141, 6. S druge strane imamo: "Ne jedi hljeba u zavidljivca (r'a ajin), i ne želi proslačka njegovijeh" (Priče Solomunov.e 23, 6). Još neposrednije aluzije na urokljive oči nalaZI mo kod Solomuna (4, 1 2) : "Iz čiste opčinjenosti nepos lušnošću, skrio je sve ono što se poštenim smatralo", i u Knjizi Isusa Siraha ( 1 4, 8), gde na grčkom stoji rroVT}po< .; fja&(l.IIp.o< rroVT}po<, a sveti Pavle sigurno misli na njih kada kaže Galatima : "O nerazumni Galati, ko vas je opčinio 1" (Ti< vp.o.< 'fjci.
UROKLJIVE OCI

341

la da upotrebi čini u ime porodice Džafar, ovaj je odgo vori o : "Da, jer ako postoji išta na svetu što bi moglo nadvladati sudbinu, to su urokljive oči" (Hughes, Dict. of Is/am, str. 1 1 2). Sura cxiii iz Kurana se često piše na svicima ili se urezuje na ahatima i nosi kao zaštita od urokljivog oka. Nijedan razboriti vodič karavana ne bi pošao na put ako svakoj životinji nije prikačena plava dinduva ili neka amajlija koja bi ih štitla od \Irokljivih očiju. Obično svaki čovek iz karavana nosi sa sobom amajliju skrivenu u odeći ili turbanu, ili prikačenu za telo. Koliko su stari Egipćani verovali u uticaj uroklji vih očiju, danas se ne može reći. Nemoguće je smatrati da im nije bilo poznato verovanje rasprostranjeno me du narodima oko njih. Prvobitni stanovnici doline Nila su verovatno bili zaplašeni urokljivim očima koliko i sudanski narodi, ali današnjem piscu izgleda neverovat no da obožavaoci Hora starijeg i Raa nisu obraćali mnogo pažnje na njih. Sunce i Mesec su bili oči Her Ura, drevnog egipatskog boga-Neba, Sunce je vladalo danima, a Mesec noćima. Nijedna zla osoba ili stvar ni je mogla odoleti moći Dva Oka, niti postojati tamo gde su Dva Oka bila. Tokom dinastičkog perioda Dva Oka, Udati �� , slikana su na kovčezima, sarkofazima i drugim predmetima koji su spadali u pogrebnu opre mu. Slikali su ih takode na pramcima brodova. Pored ovoga, imamo hiljade amajlija Oka Sunca i Oka Mese ca koje treba videti u našem Muzeju da bi se potvrdilo da je 'ld V dinastije pa na ovamo kult boga-Sunca pre ovladivao medu egipatskim višim klasama. Upotreba amajlije Udat je izgleda bila opšta, verovatno zbog toga što je verovanje u uticaj urokljivih očiju takode bilo op šte i što su Egipćani suprotstavljali uticaj Oka boga Sunca uticaju urokljivih očiju. Ako je bilo tako, intere-

342

UROKLJIVE OCI


�antno j� zbog čega se urokljive oči tako retko pominju, lli šta bl..trebalo �a budu urokljive oči u staroj egipat skoJ knJIževnostI. Potpuno je jasno da iri-t ban-t

:

.<

-

j � -:: �

znači urokljive oči, a takođe je

jasno iz natpisa na zidu odaje Edfuovog hrama da su knjige sa činima, namenjene da unište postojanje urok ljivih očiju, izgovarane u hramu. Konačno, izgleda da reč sihu

r � � � :;" �

, , '

nedvosmisleno ozna

čava opčinjavanje ili uticaj urokljivih očiju. Nema sumnje da su Kopti, ili egipatski hrišćani, verovali u urokljive oči, jer u tekstovima ima puno alu zija na one koji ih poseduju i one koji ih koriste. Zapra vo, reč koja je upotrebljena je Booo ili Bon; zvanični vrač koji čini zlo koristeći se urokljivim očima pominje se u koptskoj verziji Pete knjige Mojsijeve, 1 8, 1 0 (vidi takođe Spiegelberg, Kopt. Handwđrterbuch, str. 17). Kod Etiopljana ili Abisinaca je uvek bio prisutan strah od urokljivih očiju, koje su oni zvali AlENAT, pa su svoje amajlije oslikavali očima svete Trojice, očeku jući njihovu zaštitu. Prema jednoj legendi, dok su naš Gospod i njegovi učenici šetali poređ Tiverijskog mora, videli su priliku starice koja je sedela na prljavoj klupi. Njena pojava je bila zastrašujuća i užasavajuća. Oči su joj sijal� kao zlato, ruke i noge su joj bile kao koturovi, a vatrem plamenovi dugi 68 lakata izbijali su joj iz usta. Učenici upitaše : " Šta je to, o, Gospode 1", a naš Gos pod im odgovori : "Ovo je oko Zemlje, zlo i prokleto. Kada se njegov pogled spusti na brod koji plovi mo rem, on iznenada potone. Kada pođe za konjem, ovaj zbaci svog jahača; kada pogleda kravu koja daje mleko, ono se pretvara u krv; kada pogleda majku sa detetom,

'

343

ono ih razdvaja i uništava." I učenici uzeše ovo oko Zemlje, zlo i prokleto, spališe njegovo telo i rasuše pe . peo - na Istok, zapad, sever i jug - tako da sećanje na njega bude izbrisano sa lica zemlje. Jedna od legendi kaže da je Hrist izgovorio dve reči " Asparapses ! Asko rask�s !" i da su one ubile Ajnat. Posle toga je bilo lako . spalitI njeno telo (Budge, History of Ethionia r ' vol ii, str. 592). Grci su verovali u postojanje urokljivih očiju. Nji �ov.a reč za njih je BASKANOS (8cl
,

344


Sumatri, Tahitiju, Samoi, Grenlandu, Aljasci, Nikarag vi, Meksiku, Britanskoj Gvajani, Brazilu, Peruu, zemlja ma Bantu naroda, Bušmana i Pigmeja, delovima Aus tralije i u Novoj Gvineji. Podaci u poslednjem odeljku su uzeti iz Zeligmanovog (Seligmann) dela Die Zauber kraft des Auges, Hamburg 1922. Ovaj učeni stručnjak pokazuje da narodi koji nemaju posebnu reč za uroklji ve oči za njih upotrebljavaju nekoliko reči koje prenose ideju o očaranosti, i tako potvrđuje da su i oni dobro upoznati sa štetnim delovanjem urokljivih očiju. U svim vremenima čovek je verovao da neki od njemu bližnjih imaju urokljive oči i, kao što je stvorio bogove po sopstvenom liku, pripisao je njima, kao i na tprirodnim bićima svih vrsta, moć da pogledom nanesu zlo uvek kada ih obuzme zavist ili ljubomora. Kod svih starih ljudskih rasa pogled koji nosi zavist ili ljubomoru poistovećen je sa urokljivim očima. U vezi sa hebrej skim Bogom JHVH, čitamo : "Razdražiše ga tuđim bo govima, gadovima razgneviše ga" (Peta knjiga Mojsije va 32, 1 6 ; Prva knjiga o carevima, 1 4, 22). Kada je Da vid u svojoj oholosti popisao njegove ljude, JHVH je poslao kugu koja je uništila 70.000 od 1 . 300.000 ljudi Izrailja i Jude (2. Sam., 24). Kod Egipćana vidimo da se HOROVO OKO, koje je dalo život OZIRIS U, zove "dželat Horovih neprijatelja". Plutarh nam kaže (De [side, pogo xvii) da je IZIDA ubila sina kralja BIBLOSA jednim po gledom svoga oka. Imena nekolicine od četrdeset dva procenitelja u Ozirisovoj Sudnici pokazuju da oni mo gu ubiti očima ili vatrom koja iz njih izlazi, npr. Ariti-f �m-tes, "Oči kao noževi od kremena" i Hepti-še, "Pri hvatilac vatre". U celom svetu je opšte prihvaćeno da sve vrste zlih duhova imaju urokljive oči. Izvesni odlomci iz Biblije navode na pomisao da se za neke od tu opisanih ljudi verovalo da poseduju

UROKLJIVE OCI

345

urokljive oči. Tako u slučaju SAULA čitamo : "l od toga dana Saul gledaše (oyen) popreko Davida" (I Sam. 18, 9), a neverovatno je zamisliti da je vladar blago gledao mladog ratnika. Iako je VALAM uzviknuo : " Kako su li jepi šatori tvoji Jakove, i kolibe tvoje, Izrailju" «;etvrta Knjiga Mojsijeva 24, 5), dovoljno je jasno da reči ne iz ražavaju njegova prava osećanja. Dolazeći do naših vremena, dr. Zeligman pominje neke istaknute ljude kojima je pripisivano posedovanje urokljivih očiju. Najčuveniji i najstrašniji "jettatore" u Rimu bio je Nje gova Svetost Papa Pije IX (umro 1 878). Za starog papu Lava XIII takođe se smatralo da je bio "jettatore" zbog velikog broja kardinala koji su umrli za vreme njegovog papstva. Italijani su verovali da su lord Bajron i kajzer Vilhelm I I posedovali urokljive oči; na istom glasu bio je i Napoleon III.

KASALA

POGLAVUE XXI KABALA Reč kabala se često pominje u knjigama koje opi suju amajlije, čini i talismane, ali važno je razjasniti či taocu da je upotreba magičnog kamenja i čini bila ne poznata među ranim kabalistima. Reč kabala znači S<",SoX..j, i ukazuje na PREDANJE (7fapciSoS«) sa glediš ta PRIMANJA, tj. kabala je nešto što je PRENOSENO i što je opšte PRIHVAĆENO (C. Taylor, Sayings of the Jewish Fathers, Cambridge, 1 877, str. 1 20). U početku je smat rano da se kabala odnosi na učenje Tore, tj. Petoknjižja ili pet knjiga Mojsijevih. Kasnije, ovima su dodate i os tale biblijske knjige, pa je kabala smatrana za objavlji vanje velike tajne, za mistički i religijski sistem filozofi je koji je trebalo da se bavi i da objasni stvaranje neba i zemlje, kao i Božije postupke u odnosu na ljude. Ne poznata su imena osnivača kabale i vreme u kome su oni živeli. Sigurno je, međutim, da su oni bili mistici i to, po mišljenju pisca, Semiti, verovatno Hebreji koji su bili i još uvek su veliki idealisti. Osnovna načela kabale su veoma stara. Postavili su ih ljudi koji su verovali da bi, pomoću sistema koji su oni sastavili, mogli do vesti sebe u poseban odnos sa Bogom i učiniti da ih on •

347

štiti od svih propasti i nedaća koje ih mogu snaći. U srednjem veku kabala je predstavljala mnoštvo verova nja i tradicija koje su Hebreji usvojili od Egipćana, Va vilonaca i Asiraca, Sirijaca, zaratustrovaca, gnostika, Grka, Arapa, pa čak i evropskih naroda. Dok su sprem no prihvatali nova verovanja i tradicije, nisu napuštali nijedno staro. Kratak pregled dr Ginsburga može se navesti da bi se postavila polazna tačka u razmatranju: "Osnovna načela kabale su uglavnom zamišljena da bi se rešila ve lika pitanja: 1 0 prirodi Svevišnjeg; II. O postanku va seljene ; III. O stvaranju anđela i ljudi ; IV. O sudbini čoveka i svemira. V. Da ukažu na značenje Otkrivenog Zakona i da odobre i slože se sa objavom BOZUEG JE DINSTVA (Izlazak, 20, 3 ; Peta knjiga Mojsijeva 4, 35, 39; 6, 4; 32, 39); Božije NETELESNOSTI (Izlazak 20, 4; Peta knjiga Mojsijeva 4, 15); Njegove VECNOSTI (Izlazak, 3, 14; Peta knjiga Mojsijeva 32, 40; Isaija 41, 4; 43, 10; 44, 6; 48, 12); NEPROMENUIVOSTI (Mal. 3, 6); njegovoj SAVRSENOSTI (Peta knjiga Mojsijeva 32, 4; Sam. 22, 3 1 ; Jov. 38, 1 6 ; Ps. 38, 3 1 ) ; BES KRAJNOJ DOBROTI (Izlazak 26, 9 ; Ps. 25, 16; 33, 5 ; 100, 5 ; 145, 9), o STVARANJU SVE TA po slobodnoj Božijoj volji (Stvaranje l , l), o duhov noj suštini svemira i posebnim proviđenjima ; i o stvara nju čoveka po liku Božijem. Kabala želi da objasni pre laz iz beskonačnog u konačno, proces umnožavanja iz apsolutnog jedinstva i prelaz materije u čistu inteligen ciju, delovanje čiste inteligencije na materij u uprkos beskrajnom ponoru među njima; odnos Tvorca i stvore nog, kao i kako postati sposoban za vršenje nadgleda nja i predviđanja; kako Biblija daje imena i određuje oblik i svojstva tako produhovijenom Biću ; kako je po stojanje zla spojivo sa beskrajnom Božijom dobrotom i

348


koja je Božanska namera u vezi sa stvaranjem" (The KabbaJah, str. 86). Između ostalog, kabalisti su od bezbožnika pozaj . . mlh I upotrebu amajlija, čini i talismana, iako je više njihovi � rabina ? sp.oravalo njihovu upotrebu i progla šavalo Ih beskonsmm stvarima koje u sebi ne nose ni kakvu moć. Delo kao što je ova knjiga nije mesto u ko me bi bilo moguće dati opis filozofije i načela kabale kao celine. To neće biti moguće ni za koga dok se origi nal ?i hebrejski tekstovi, koji, kako dr Gaster kaže, po stoJe samo kao neštampani rukopisi, ne objave uz ko '!1entare stručnih poznavalaca hebrejskog. Sledeći ode ljci samo imaju nameru da običnom čitaocu daju pred stavu o načinu na koji su stari rabini i njihovi sledbeni ci koristili slova i brojeve kao sredstva za tumačenje. Ovo će se lak? razumeti kada se prisetimo da Hebreji . msu Imah brojne oznake u prehrišćanskoj eri i da su bi li prim ��ani da koriste sl �va svoje azbuke kao brojeve. . ZammlJlv OpIS peirnutacIJa i kombinacij a slova i broje va naći će se kod Ginsburga, c., The KabbaJah, Lon don, 1 865. Oni koji žele da izučavaju originalne hebrej ske tekstove, trebalo bi da pogledaju SEFER JECIRU tekst koji je uredio M. Grosberg (Grossberg), London 1 90�. Ovo je najstarij a knjiga kabale i smatra se da je na�lsa�a oko 600 g?dine nove ere, ali je skoro sigurno : da Je. njen ��držaJ bIo uobličen nekoliko vekova ranije. Odeljke kOJI govore o pelInutacijama i brojevima treba čitati zajedno sa KNJIGOM O RAzIJELU. Smatralo se da je sam Bog uputio ovog anđela u kabalu. Najinteresan tnija i verovatno najvažnija knjiga kabale je velika zbir ka komentara napisanih na aramejskom, opšte poznata kao S EFER ZOHAR, tj. "Knjiga sjaja". To je svakako os nova kabale od XIV veka na dalje. Prevodi i izvodi iz nje nalaze se u mnogim knjigama, francuski prevod je

:

KABALA

349

uradio Poli (Pauly), Le Livre des SpJendeurs, Paris 1 894. Za književnu istoriju dela vidi Gasterov članak u Hastings' Encyc/opaedia, vol. xii, str. 858 . O kabali uopšte, vidi Rozenrot (Rosenroth), Kab baja Denudata, Sulzbach, 1 677, Frank (Franck), La KabbaJa, Paris, 1 889, Vajt (Waite), Doctrine and Litera ture of the KabbaJah, London, 1902. i važan članak u Jevrejskoj enciklopediji. Sledeći odlomci koji se bave Božijim imenima, anđelima i zlim duhovima, planetarna, njihovim uticaji ma na čoveka i njegove delatnosti, magičnim kvadrati ma itd., pripadaju onome što se zove "praktična kaba la". Dijagram tzv. "Kabalističkog drveta", koje pred stavlja raspored deset sefirota ili "sfera" pripada, stro go govoreći, "teoretskoj kabali", ali se u drugim knjiga ma tako često ukazuje na njega, da je neophodno repro dukovati ga ovde iz Ginsburgovog dela (str. 1(0). Sfere predstavljaju razvoj teorij e o Emanacij ama koja je ve rovatno delimično pozajmljena od gnostika, a delimič no od neoplatonista. Kabalisti su upotrebljavali mnogo vrsta amajlija, ispisanih i neispisanih, neke da ih zaštite od urokljivih OČiju, druge da ih sačuvaju od nesreća 'i pomognu im u poslu. Ali, kabalisti su bili sujeverni kao i nevernici, bilo da su bili pagani ili hrišćani. Neki opisi njihovih amajlija naći će se u odeljku o hebrejskim amajlijama. Na ovde reprodukovanom crtežu (vidi str. 351) vi dimo sliku tzv. "Kabalističkog drveta". Na vrhu su reči "EN SOF" što znači nešto kao "veliko prvobitno, večni prauzrok uzroka." Ispod su DESET SEFIROTA (SFERA) ili EMANACIJA koje potiču iz ovog uzroka. Povezani su ka nalima i obrazuju celinu koja je prožeta Božijom moći. Emanacije se zovu :

•


350

l . KETER, tj. Kruna ili Vrhunska Emanacija. (DA'AT), tj. spona između Mudrosti i Razumevanja. 2. HOHMA = Mudrost (teoretska). 3. BINA = Razumevanje (praktično). 4. GEDULA = Uzvišenost = Ljubav, Milosrđe, Samilost (var. HESED = Milosrđe). 5. GEVURA = Snaga (var. PAHAD = Pravda). 6. TIFERET = Veličanstvenost, Suverenost, Lepota. 7. NECAH = Osvajanje, Pobeda, Postojanost. 8. HOD = Ugled, Slava, Sjaj. 9. JESOD = Temelj, Osnova. 10. MALKUT = Kraljevstvo, Carstvo.

351

KABALA

J'1t ')'ll BESKRAJ

•

DESET IMENA Božijih kojima odgovara deset se tirota su: l . Ehje, (Izlazak 3, 14). 2. JH ( J AH). 3 . Jeho va ( JHVH ) (Isa. 26, 4). 4. El, Moćnik 5. Eloaj, 6. Eloim 7. Jehova Cevaot 8. Eloim Cevaot 9. El Haj, Živi moć nik 10. Adonaj, GOSPOD. DESET VRSTA ANĐELA kojima odgovara deset se tirota su: l . Hajjot, ,wov . 2. Ofanim, .''''7''''' 3. Arelim (Isa. 33, 7). 4. Hašmalim (Jezek. 1 , 4). 5. Seratim (Isa. 6, 6). 6. S inanim 7. Taršišim (Dan. l O, 6) 8, Sinovi Božiji (Postanak 6, 4) 9. Išim (Ps. 1 04, 4) 1 0, Heruvim. DESET UDOVA čovečijeg tela kojima odgovaraju deset setirota su : l . Glava 2. Mozak 3. Srce 4. Desna ruka 5 . Leva ruka 6 . Grudi 7. Desna noga 8. Leva noga 9 . Genitaini organi 10. JedinstvQ celog tela. Deset Seti rota predstavljaju i zovu se Prvobitni ili Arhetipski čo vek kao i Rajski čovek, Vidi str. 352. U KNJIZI JEC IRA EN SOF predstavljen je krug i deset seti rota koji su poređani oko njega u koncentrič nim krugovima. Njihov crtež je priložen u editio prin ceps i ovde je reprodukovan.

'vu

Kruna l ,

fil':) Razum J

nn,n Mudrost 2

ilt!)

"!tl"

Ljubav 4

Pravda

5

Lepota 6

Cvrstina 7

Sjaj 8

•

Temelj

9

•

Carstvo 10 Kabalističko Drvo.

•

352

AMAJLIJE I TALISMANI �'tI l'W

KABALA

,

353

Svaki od sefirota ima Božansko ime: l . EHJE (Iz lazak 3, 1 4) 2. JAH (Isa. 2, 64) 3. JHVH 4. EL 5. ELOAJ 6. ELOHIM 7. JHVH CEVAOT 8, ELOEJ CEVAOT 9. EL-HA! 10. ADONA!. Prvi sefirot je vatreno nebo; drugi je "prvi pokret" ; treći svod zodijaka; četvrti Saturn; peti Jupi ter; šesti Mars ili Sunce; sedmi Sunce ili Mars; osmi Venera; deveti Merkur; deseti Mesec.

BESKRAJ

Razum

/', .,� '

. ....

I' ,

T'I..,...•.". . .

�

/

•

•

•

Sjaj I

I

Carstvo Crtež Arhetipskog ili Savr,cnog čoveka kod kabalista. koji pokazuje mesta uti caja dl',et scriro!a na njegovom telu.

Deset sefi rOla raspoređenih u deset koncentričnih krugova (iz izdnnja Knjige o lesirahu. objavljene u Mantovi 1562).

Prema kabali, veliko Ime Božije je Sam Bog. C etiri Andela, vladari CETIRI NEBA, su: MIHAEL, RAFAEL, GABRIEL i URIEL. Sedam Andela koji upravljaju zemljom su : URI EL, RAFAEL, RAGUEL, MIHAEL, SURIEL, GABRIEL i JE RAHMIEL; izgleda da su oni poistovećeni sa sedam pla neta kod Vavilonaca. 23

Amajlile I talismani

•

•

354


PRINCEVI koji vladaju snagama Prirode, prema starim rabinima su: MIHAEL (sneg), GABRIEL (vatra), JORKAMI (grad), RAHAB (more), RIDJA (kiša), BEN NEZ (vetar). Prema kasnijim rabinima, oni su : GALGALIEL (sunčani disk), OFANIEL (mesečev disk), KOH BIEL (ta ma), REHATIEL (planeta), ŠAMSIEL (dan), LAJLAEL (noć), BARADIEL (grad), BARAKI EL (munje), MATARIEL

355

KABALA

je mnogo. Oni lete vazduhom ovoga sveta kao ptice i otpuštaju svoje strele na nas kako im se svidi. JI:Ijihovo tačno mesto stanovanja je prostor izmedu oblaka i po•

I

'1." ,,'"

I '----

-_._----

-

-

. -,

-

Na crtežu iznad je EN SOF predstavljen kao mali krug sličan glavčini točka; iz njega Deset sefirola zrače kao prečage na točku. Ovaj način predstavljanja nazi van je, "SefiraIska zvezda" ili "Sefirotski točak" (iz Baron von Rosenrolh, Kaf>. bala Denudst8, Sulzbach, 1677).

(kiša), ŠALGIEL (sneg), RUHlEL (vetar), SA'AMIEL (olu ja), SIKJEL (široko), SAVAEL (vihor), SA'AFIEL (orkan), RAMIEL (grmljavina) i RA'ASIEL (zemljotres). Podzemni svet je bio nastanjen redovima zlih du hova, po broju sličnih seftrotima, ali pored ovih, kaba la je takođe učila da je i vazduh u okolini bio nastanjen duhovima. Kod Marka 5, 9, oni se zovu "legioni" jer ih

••

Primerak magičnih točkova-slova i krugova koji su pronadeni u kabalističkim fukvpisima (primerei su reprodukovani iz Britanskog muzeja. Orijental. No. 4596, koji su opisani u Margolioulh, Catalogue of Hebrew MSS, London, 1 909).

vršine zemlje. Uporedi Efes. 6, I I i 22. Demoni koje su rabini zvali ŠEDIM su uglavnom pali anđeli i njihovo potomstvo koje je nastalo iz odnosa sa ljudima. Oni 23 '

l

•


356

imaju krila, lete unaokolo i poseduju znanje o buduć nosti, Medu njima se moraju pomenuti ASMEDAJ (As. MODI US) i LILIT koja je, prema rabinima, bila prva Ada mova žena-davo, Demonima zvanim MASI KIM upravlja zlo i oni žele da uništavaju; izazivači su bolesti i zaraze, Još jedna grupa demona zove se RUHIM ili (fem,) Ru HOT, a mnogi od njih su izgleda duše mrtvih ljudi. Kabala veoma opširno obraduje Božija imena, Najveće od svih Njegovih imena je JHVH (YH WH), (i1'liT') , tzv, TETRAGAMATON, koje se nekad meša sa " Š em hamitforaš", tj, "imenom koje je različito ili koje treba razlikovati od svih ostalih imena" (vidi Bux torf, Lexicon, s, v,), Izgovor imena JHVH je nepoznat, a,li se ono ozvučava dodavanjem vokala iz reči koja zna či "Gospod", tj, ADONAJ ; odatle i oblik imena "Jeho va" u Biblijama, Ime "Š em Hamitforaš" je upotrebljeno za ostala tri Božija imena koja se često upotrebljavaju umesto ne izgovorivog imena od četiri slova (suglasnika) JHVH, Ova imena sadrže dvanaest, četrdeset dva, odnosno se damdeset dva slova (suglasnika), Ime sastavljeno od DVANAEST slova (suglasnika) sačinjeno je od imena prva tri sefirota i glasi : KTRHHMHTBVNH Jedna varijanta ovog imena je HHMHTBVNHD'AT, u kojoj je izostavljeno KTR, a dodato D'AT, Ime sastavljeno od tETRDESET DVA slova (suglas nika) sadrži imena svih sefirota: KTRHHMHTBVNHGDVLHTPERT GBVRHNCHJSODHODMLKVT Verovalo se da ovo ime poseduje veliku mističnu i ma gijsku moć.

357

KABALA

Prvi deo imena od SEDAMDESET DVA slova sadrži Ime od četrdeset dva slova kojima prethode slova 'AJ NSOP (En Sol), Završni deo je sačinjen od konsonanata hebrejske reči KDOS ponovljene tri puta, "Sveti, Sveti, Sveti", i hebrejskih reči KONHSMIMVARC, tj , "vlasnik neba i zemlje" (Postanak 14, 19), Tako ime od sedamde set dva slova glasi : AJNSOPKTRHHMHTBVNHGDVLHT PERTGBVRHNSHJSODHODMLKVT KDOSKDOSKDOSKONHSMI MVARC Predanje kaže da je ovim Imenom Bog izveo Izrailjce iz Egipta, Drugo predanje kaže da je Bog izveo iz Egipta pleme Izrailja uz pomoć Imena koje se sastojalo od se damdeset dva Imena, Prema dr Bišofu ova Imena su: 1-10 1 1 -20 2 1 -30 3 1 -40 41-50 5 1 -60 6 1 -70 7 1 -72

136),

VHV.JLI,SJT.'LM,M HS,LLH.'K',KHT,HSJ.'LD. L·V.HH'.JSL.MBH.HRl.HKM.L'V.KU.LVV.PHL. NLK.JJJ.MLH.HHV.NTH.H" .JRT.S·H.RlJ.'VM. LKB. VSR.JHV.LHH.KVK.MND.'NJ.H'M.RH' .JJS. HHH.MJ K.VVL.JLH.S'L.'Rl.'SL.MJH.VHV,DNJ. HHS. 'MM.NN'.NJT.MBH.PVJ . NMM.JJL.HRH.MCR. VMB.JHH.'NV.MHJ.DMB,MNK.'J'.HBV.R'H.JBM. HJJ.MVM.

(Za hebrejska slova vidi Ginsburg, Kabbalah, str

Oblik Imena sastavljenog od sedamdeset dva ime na, prikazan ovde, verovatno je sastavljen u srednjem veku, ali se izgleda zasniva na veoma starom obliku ko ji su uveli rani hebrejski teolozi da bi iz njega izvodili razne odeljke u Petoknjižju podešavane na način koji nam je poznat iz kasnijih spisa kabale, S druge strane, Ime sastavljeno od sedamdeset dva imena, mogli su razumeti kabalisti koji su bili vešti u razmeštanju slova i njihovih brojnih vrednosti.

358


Veliko Božije Ime, JHVH, obično nazivano Tetra gamaton, koje je samo pisano, a nikada nije izgovara no, bilo je povezano sa dvanaest plemena Izrailja, dva naest znakova zodijaka i dvanaest meseci u godini. Oni su podeljeni u četiri grupe od po tri imena, a svaka od njih je bila postavljena pored jednog od četiri slova imena JHVH. Tako imamo : Slovo J H

V

H

Pleme

Znak zodijaka

Mesec

Juđa Jisashar Zevulon Reuven Š imeon Gad Efraim Menaše Benjamin Dan Ašer Naftali

Ovan Bik Blizanci Rak Lav Devica Terazije Š korpija Strelac Jarac Vodolija Ribe

Nisan ljar Sivan Tamuz Av Elul Tišri Marhešvan Kislev Tevet Ševat Adar

.'

POGLAVLJE XXII ASTROLOGIJA Ljudi su od davnina čvrsto verovali da zvezde uti ču na njih i njihove delatnosti i u svim razdobljima su pokušavali da otkriju koji su to uticaji i na koji način se oni ispoljavaju. Koliko znamo, prvi astrolozi bili su Azijati, a medu njima su Sumeri i Vavilonci zauzimali . istaknuto mesto. Kabalisti su izgradili sopstveni astro· loški sistem, ali sudeći po do sada dostupnim podaci ma, osnovi nj ihove nauke bili su vavilonskog porekla. SEDAM ASTROLOSKIH PLANETA bile su vladari njihovog sistema. One su "vladale" časovima dana, danima u ne delji, mesecima u godini, godinama i ciklusima godina. Ovih sedam astroloških planeta, u koje je uključeno Sunce, a Zemlja izostavljena, predstavljene su ovako : SUNCE krugom i tačkom u centru O . SATURN krstom kome je dodata polovina linije kruga 7. MESEC srpom rastućeg meseca ». MARS sunčanim diskom i zrakom Č VENERA krstom ispod sunčanog diska � . .

•

360


MERKUR znakom Venere sa parom rogova prika. čenim iznad � . DANI U NEDELJI N. Po. lj. Sr. C . Pe. Su. I 6-7 veče D O J � 2

3

4

7-8

8-9

9-!O

5 !O- I I 6 I I-IZ

"

" " " " ,

7 12-1 noe S 1-3

� � D ?/.'; Z

" ?/. J O '� Q

"

9 10 II IZ I3

I4 IS

?_,

J

"

3--4-

"

-

4-5 5 -6

"

>,

"

g-ID

I 8 I I-U

" "

1 7 ID- I I

I 9 I2-I po podne

20

2I

ZZ

23 24

1-2

Z-3

3-4 4-5 5-6

,

?/.

" "

I6

,

0-7 pre podne ?!. 7-S 8-9

II D

"

,-

1J.

•

t

>-

O � � D

?/. ci O � � D

v

-

"

O � � D

J

O

•

"

>-

?/.

•

>•

t

O �

>•

>•

Q »

"

" "

"

" "

?/. 6 O

?/. J

JUPITER sa tri sunčeva diska sjedinjena u mističnu figuru koja bi trebalo da predstavlja vatru i eter 00 I' l 'l " ll- ' .fre

ASTROLOGIJA

361

Prikazana tabela, koju je sastavio dr Bišof, poka zuje kako planete vladaju časovima dana i noći u sva kom danu u nedelji. Početak je u nedelju u ponoć. ' Rabini su verovali da na karakter i psihičke osobi ne čoveka utiču planete koje su "vladale" satom i da nom kada je on raden, Covek koji je raden kada je "vladalo" SUNCE, sticao je slavu, čast, bogatstvo, neza visnost i potpunu slobodu misli i delanja, Posedavao bi urodenu mudrost, oštroumnost i dovitljivost, sposob nost za jasno prosudivanje i rečitost ; bio bi velikodu šan, ponosan i imao bi vatrenu narav; bio bi u stanju da zadobije naklonost velikih ljudi. Uticaj VENERE davao je čoveku bogatstvo, veliku sposobnost, ljubaznost i zaljubljivu prirodu, ljubav pre ma lepoti i umetnosti, dobroćudnost, sklonost da se po uzda u prijatelje i lakovernost; s druge strane, imao bi malo snage da se bori protiv Sudbine i odoli iskušenji ma, bio bi lakomislen, tašt, sladostrastan, nemoralan, plahovit, ali neodlučan . Uticaj M ERKURA davao je čoveku dobro pamće nje, dar za pisanje, spremnost i sposobnost da se suoči sa raznovrsnim životnim okolnostima, sklonost ka umetnosti i nauci, nestrpljivost, svojeglavost, zavisnost od tudeg mišljenja i sklonost da više obraća pažnju na neposredne rezultate nego na trajne posledice. Uticaj MESECA izazivao je mnoge raznolikosti u ljudskim osobinama i delatnostima prouzrokujući kako uspehe, tako i neuspehe. Obično su porodični odnosi ovih ljudi srećni. C ovek roden pod uticajem Meseca je pre sanjar nego radnik, religiozan, ljubazan, uvidavan, društven, a ipak tajanstven, vredan, istrajan, ali svojeg lav. . Uticaj SATURNA prouzrokuje sporost, tešku narav i naviku ozbiljnog procenjivanja poslova i sačinjavanja

362


broj nih planova čiji su ishodi obično nevažni. On čini čoveka učenim, žustrim, velikim radnikom , poverlji vim ; povećava njegovo dostojanstvo i osposobljava ga da na kraju postigne uspeh. Uticaj JUPITERA čini čoveka pravičnim i daje mu snažan osećaj za moral, veliku razboritost, čini ga uz držljivim i ponekad sumnjičavim na svoje bližnje. Daje mu takođe veliku umnu energiju, snagu volje i karakte ra, veliku ambiciju i vodi ga do rezultata koji su obično zadovoljavajući, ali mu ne donose uvek sreću. Uticaj MARSA podstiče čoveka da čini velike pod vige i izvršavaj unačka dela koja mogu da završe i proli vanjem krvi. C ini ga nemarnim, daje mu gvozdenu vo- Iju, ratobornu narav, podstiče ga na nasilje i grehe, ali ga često vodi i u pobedu. Uglavnom uništava povoljna dejstva koja dolaze od drugih planeta. Ako je časom i danom rođenja vladala ista plane ta, njen uticaj je znatno pojačan. Sedam astroloških planeta putuju kroz predele ili "kuće" dvanaest znakova zodijaka i vladaju njima kao što vladaju i danima u nedelji. Sunce vlada kućom La va, Mesec kućom Raka, Merkur vlada kućama Blizana ca i Device, Venera kućama Bika i Vage, Mars kućama Ovna i Škorpije, Jupiter kućama Riba i Streica, a Sa turn kućama Vodolije i Jarca. Svakom znaku zodijaka odgovara jedan od dvanaest meseci. Astrolozi kabale nisu računali po lunarnoj, već po sunčanoj godini, za koju su prihvatili da se sastoji od 365 dana. Rabini su podelili nebo u astrološke svrhe na dva naest "kuća" koje su kabalisti srednjeg veka razmestili kako pokazuje dijagram. Rabini su verovali da je Bog stvorio sedam svetova i da su ovi zauzimali gornju po lovinu svemira koja je, kao što vidimo iz sledećeg crteža, kružna. Nižu polovinu obrazovao je "Okeanos" ,

•

•

363

ASTROLOGIJA

Svetski okean. Ovaj crtež, reprodukovan iz knjige anđe la Razijela, relativno je kasno nastao, ali predstavlja po glede rabina iz prvih vekova naše ere. Jasno se vidi da je zasnovan na starim vavilonskim izveštajima ili crtežima, ili na jednim i drugim zajedno. Prvi ili niži poII ID

12

8

I

•

7

•

6

2 3

5

DVANAEST "NEBESKIH KU ĆA" I . Kuća života

2. Kuća bogatstva 3. Kuća braće 4. Kuća rodbine 5. Kuća dece 6. Kuća posla

7. Kuća brak.a

8. Kuća smrti

9. Kuća dobrote

10. Kuća slave (časti)

l l . Kuta mira (sreće) 12. Kuća neprijatelja

lukrug predstavlja Zemlju iznad koje se nalazi sedam svetova, tj . svet Meseca, svet Merkura, svet Venere, svet Sunca, svet Marsa, svet Jupitera i svet Saturna. U astrološkom sistemu kabalista, znaci zodijaka bili su skoro podjednako važni kao i sedam astroloških

364


365

ASTAOLOGIJA

zvezda ili planeta, i u Knjizi Razijela oni su predstavlje ni kao nizovi od po dvanaest krugova koji se' prepliću. U svakom krugu je ime znaka na hebrejskom, prevod imena je sa grčkog ili latinskog (vidi str. 365). Kao što će se videti kasnije, svaki znak zodijaka ima posebnu oznaku, ali su kabalisti i ostali sastavili nizove oznaka za druge zvezde. Izbor ovih oznaka je ovde dat iz četJupiter

Saturn

Mars

Merkur

Venera

Egipatski bogovi pel planeta

eljena je na 1 96 pokrajina ili oblasti kojima vladaju se dam vrhunskih anđela. Njih, svakog ponaosob, služe podređeni službenici i sluge. Svaki anđeo ima pečat ili oznaku koju su kabalisti ili čarobnjaci pisali na amajli jama i upotrebljavali u magiji, i oni su reprodukovani na str. 368, No. 1 -7. �

�

Q

1' _ r r

J�

o

o

y.

[rn'l�t'I o o o o o o

cl

"N:I o o cl CI o

'+"0

o CI CI CI o o

,., �

O

•

CI

';j'v

CI

CI

o

o

C'�t:-tO

O "

CI

CI

o

o

;rl"n:l

CI CI cl CI CI

o

�"

cl CI CI CI .,

o

Sedam svctova, Zemlja i Svetski okean.

vrlog izdanja Kornelija Agripe (Cornelius Agrippa) ob jaVljenog 1 5 3 1 . Nije poznato kada su izmišljene ove oz nake, ali je teško zamisliti, sudeći samo po njihovom izgledu, da nisu izvedene od sumerskih znakova za ove zvezde. Prema drugom izvoru (Knjiga Arbatala), nebeski svod i nebesko carstvo u kome žive vojske duhova, pod-

o

CI

.,.,

.

CI o CI o

CI CI

",

o CI cl

CI

o

rv:;:>o

o

CI

CI o

znakova zod ijaka prema Knjizi o Razielu. Imena treba da se čitaju s desna na levo: Grupa I : Ovan, Bik, Blizanci, Rak. Grupa I I : Lav, Devica. Vaga. Skotpija. Grupa III: Strelac, Jarac. Vodolija. Ribe. Krugovi

.

•

ARATRON, prvi anđeo, upravljao je u 49 pokraji na. On je mogao pretvoriti zveri ili biljke u kamenje, pretvarati metale iz jednih u druge, a posedovao je sve moći i znanje koje mu je pružilo njegovo transcenden talno poznavanje magije. Imao je vlast nad 49 kraljeva, ' 42 pnnca, 35 namesnika, 28 vojvoda, 21 slugom, 14 sa vetnika, 7 poslanika i komandovao je nad 36.000 legija duhova od kojih svaka sadrži 490 biča. C�pUt Algoi.

ea-uda ur(or,

j)

00

.A.h carui. SpiC'.1, .

!

<>rI 11Q

X

JI

,

X

Plci.adcs. Ald,b",=. Hircw,

o

E1ph,ja,

•

"Illy ,!

1

367

ASTROLOGIJA

AMAJLIJE

366

OH, četvni anđeo, predsedavao je nad stvarima u vezi sa Suncem. Bio je poznat po svojoj mudrosti, usav ršio je medicinu i mogao je pretvoriti bilo šta u zlato i drago kamenje. Vladao je nad 36.536 legija duhova i oni su ga svi služili. On je vladao u 28 pokrajina. HAGIT, peti anđeo, vladao je nad stvarima koje su u,. vezi sa Venerom. Mogao je pretvoriti zlato u bakar i bakar u zlato. Komandovao je nad 4.000 legija duhova i vladao u 2 1 pokrajini. OFIEL, šesti anđeo, radio je sa svim stvarima koje su bile u vezi sa Merkurom. Mogao je pretvoriti živu u beli kamen. Vladao je u 1 4 pokrajina kao i nad 100.000 legija duhova . FUL, sedmi anđeo, vladao je u 7 pokrajina i up ravljao stvarima koje pripadaju Mesecu. Mogao je sve pretvoriti u srebro, izlečiti vodenu bolest i uništiti [zle] duhove vode.

Ciln1s rru..ior.

CorScorpii,

Canis rr.:nor

V uInu aderu,

Cor leonis.

•

C.aucb c;:IpritZOnU.

Simboli zvezda i sazvežda koje su prema Korneliju Agripi koristili kabalisti.

BETOR, drugi anđeo, vladao je u 42 pokrajine. PO sedovao je moči i svojstva Jupitera. Imao je pod sobom 42 kralja, 35 prinčeva, 28 vojvoda, 2 1 savetnika, 1 4 slu gu, 7 poslanika i 29.000 legija duhova. FALEG, treći anđeo, bio je Gospodar rata. Vladao je u 35 pokrajina.

•

•


Pečal Arairona, alhemičara, koj) je komandovlIO nad 1 7 640 000 duhov�L

,

2

3

Pečat Betora. koj i je komandovao nad 29000 legija duhova.

Pečal Falega, gospodara rata.

POGLAVUE XXIII KABALlSTIeKA IMENA I ZNACI, MAGleNE FIGURE I KVADRATI SEDAM ASTROLOSKIH ZVEZDA III PLANETA

Pečat Oha, alhemičara. lekara i ča robnjaka.

4 5

Pečat Hagita, koji je preobraćao mc tale i zapovedao nad 4 000 legija du hova.

Pečal Ofiela, koji je komandovao nad 100 000 legija duhova.

7

Pečat Fula, gospodara Mesečevih moći i najvi�eg gospodara vode.

Pečati Sedam andela koji su vladali II 196 nebeskih pokrajina. (Iz zbirke drev nih magijskih knjiga objavljenih II nemačkom izdanju radova Kornelija Agripe IV izdanje, vol. v, Berlin, 1921, str. I I I).

Već smo dali kratak pregled uticaja koje planete, prema verovanju kabalista, vrše na ljudski karakter, a sada možemo ukratko opisati sredstva kojima su se oni služili da bi za svoje potrebe iskoristili najpogodnije od ovih uticaja. Svakoj planeti oni su dali više značajnih imena i za svaku su izmislili četiri znaka koja su pisali na metalu ili pergamentu. Ovi znakovi su ukazivali na razna bića koja su se na njima nalazila i koja su sa nji ma bila povezana. Te oznake su sledili magični kvadrati sa nizovima brojeva u sebi, koje su Hebreji pisali heb rejskim, a Arapi arapskim pismom. Kabalisti su koristi li magične kvadrate kao amajlije, pripisivali su im po sebna svojstva povezujući ih sa sedam astroloških zvez da kao i sa izvesnim metalima. Kada i gde su izmišljeni znaci bića ili duhova planeta i magični kvadrati, nije poznato, ali skoro je sigurno da su oni sumerskog ili in dijskog porekla. Grada na kojoj su oni zasnovani u svom najranijem obliku, bez sumnje je veoma stara, ia ko oblici u kojima ih sada poznajemo nisu. Kabalisti zovu magični kvadrat "kameja" (Kame'a), što Bukstorf 24


,


370

371

KABALlSTICKA IMENA I ZNAKOVI

•

VENERA njegov duh

SATURN

njegov demon

Položaj

II

njen demon Položaj

njen duh

II

zodijak\!

Položaj

\I

zodijaku

Položaj

II

zodijaku

zodijaku

Na nekim list.ama ovih simbola Veneri je dodat i d ug i d u h

� �� f-�

r

.

.

JUPITER

njegov duh

njegov demon

Položaj

II

zodijaku MERKUR

MARS

njego v duh

nj egov demon

Položaj

II

zodijaku

MESEC

njegov

duh

njegov duh

Starije liste dodaju

SUNCE

njegov duh

njegov demon Položaj

II zodijak

u

KABALlSTICKI SIMBOLI ASTROLOSKIH PLANETA, NJIHOVIH DUHO· VA, DEMONA I POLOlNI U ZODIJAKU.

njegov demon

njegov demon

drugog

duha i drugog demo na :

Demon Duh KABALISTIčKI SIMBOLI ASTRO LOSKIH PLANETA. NJIHOVIH DUHO· VA. DEMONA I POLOlAJI U ZODIJAKU. ". \

,

•

372


(Buxtorf) prevodi sa pittacium i amuletum i kaže da je kameja visila oko vrata ili na grudima (od kameja dola zi cameo (francuski i italijanski) i engleska reč cameo (karneja - izvajan, rezan dragi kamen, reljefna figura ; prim. prev). Znaci i kvadrati koji označavaju planete štampani su u mnogim knjigama, npr. Cornelius Agrip pa, Magische Werke, Bd. II, str. 128; Poinsot, EncycJo pedie des Sciences Occultes, Paris (bez datuma); Sep hari al, The Book of Charms and Talismans, London (bez datuma) itd. Oblici reprodukovani na str. 370, 371 su zasnova ni na radu dr E. Papusa ( Traite de Magie pratique, Pa ris). Na svakom nizu crteža, prvi simbol je znak svake planete, drugi predstavlja duh ili razum planete, treći je demon, a četvrti položaj planete u zodijaku, na koji je ukazano neodgonetljivom oznakom unutar njega. Svaka planeta je imala više božanskih imena, a svako ime imalo je svoj broj ; brojevi i imena duhova planeta i njihovih demona su sledeći : Planeta SATURN JUPITER MARS SUNCE VENERA MERKUR MESEC

Duh Agiel (45) Jofiel ( 1 36) Grafiel (325) Nakiel ( I l l ) Hagiel (49) Bne Serafim ( 1 252) Malka betaršesim (332 1 )

Mesec ima dva demona, jednog podređenog dru gom.

Magični kvadrati sedam astroloških planeta su: l . OLOVNA KAMEJA (SATURN, 3 reda) . . 4

3 8

2

.,

�

:J

5

7

..l

;'1

t

l

G

n

�

,

�

I

,

Bilo da se ovih devet brojeva sabiraju horizontal no, vertikalno ili dijagonalno, zbir će biti 1 5 , ili hebrej skim slovima JH, skraćeni oblik Te.tragramatona JHVH. Zbir tri reda biće 45, što čini prošireni Tetragra maton JVD.HA.VAV.HA. Kada se upotrebljavao kao amaj lija, ovaj kvadrat je urezivao oa olovooj ploči2. SREBRNA ili KALAJNA KAME1A (JUPITER, 4 reda).

Demon Zazel (45) Hasmael ( 1 36) Barsabel (325) Sorat (666) Kedemel ( 1 75) Taftartarat (2080) l . Sedbaršemot Sartatan (33 2 1 ) 2. Hasmodaj (369)

373

KABALISTI tKA IMENA I ZNAKOVI

4

14

IS

9

7

G

5

1I

!o

lG

2

3

I�

.,

"

n'

lt

12

�

t

,

:J'

8

;'1

lt'

"

:J

13

, --

J

n l'

Bilo da se dodaju horizontalno, vertikalno ili d·ija· gonal oo, zbir ovih 16 cifara je 34, ili hebrejskim slovima D = 4 i L = 30. Ova slova čine deo hebrejske reči za kalaj. Zbir sva četiri reda je 136, što je broj duhova i de mooa planete. Kada je urezivao oa .koralu, ovaj kvadrat je štitio nosioca od vradžbina.



374 •

5.

3. GVOZDENA KAMElA (MARS, 5 redova).

I I i 24 I 7 ' �O ! 3 i 4 12 I 25 8 i16J I 1 17 : 5 i I3 1 2 1 ! 9 1 1 10 1 1 8 1 1 ; 1 4 : zzI I I 1 i ! 23 ! s i 19 1 2 1 Is ! •

l) r

•

l

�,

p

"

;J'

,

i

I

)

BAKARNA KAMElA (VENERA, 7 redova).

-t7 ; I S I 41 10 35 • -I 23 1 -18 1 17 ' -12 1 I -9 , , :111 6 2-l \ -I9 . 1 8 36 1 12 l j 21 , 7 ? 4J 19 I 37 -, :18 14 , 32 J I 28 -14 l 30 , 2 1 39 8 3:1 "-7 'I -l5 ' , -4H 15 1 40 : 9 3-1 J "'8 1 . -----,

?? -

-

J

,

,

,

•

N'

;'D

I

"

,

"

•

N

"

tl,

�

tl

•

�) '"

I

HJ

I

.

" I J"

It;�! '

tO

,

•

?

n,

T'

I�O

, ) . tl O I n '

...:l ' ,1"'N1,i.J.

•

•

;'101

'

;l '

n

\ o

,,�

,

I " -I

J'

IND 1 '

J) I ll:) I " " ;'t I l) -I

•

N)

J'

,

1)

.

n

375

'

n)

: 10

,

1

N' Itl J tl,

l"

l)

1:10 ,

N I " 1 '0

n" 1

J I

I tl-, '" 1

J

)

i nJ

,

•

·.

Bilo da se brojevi u ovih pet redova dodaju horizontaino, vertikalno ili dijagonalno, zbir je 65 ili hebrej· skim slovima A 1 0, tj. ADO· I D - 4 N 50 i J NAJ, ime Božije. Zbir svih pet redova je 325, što je broj duhova i demona planete. •

�

•

�

�

4. ZLATNA KAMElA (SUNCE, 6 redova).

6 32 7 I1 24 1 4 13 20 25 29 36 1 5

1

3 1 34 1 35 1 I 1 27 28 8 ' 30 16 I S 23 19 22 2 1 1 7 18 lO 9 26 12 33 4 2 31 , •

• •

,

,

'-1 J "

T

tl ' n'

") , .,

l

"

"

" "

n)

)

�)

N) tl

N'

tl)

,

,, '

" -:s , I

6. ŽIVINA KAMElA (MERKUR, 8 redova).

OI'

N

l)

,)

)

J'

.,

n

l'

P

'

J

l N�

Ukupan zbir ovih 36 brojki u svakom od tri prav ca je I l l , tj. zbir brojnih vrednosti suglasnika zaha v paz, "čisto zlato". Zbir svih 6 redova je 666 što je broj SORATA, demona Sunca. Varijantu kvadrata Sunca u obliku lava dao je dr Bišof (op. cit. str. 146). •

..

Ukupan zbir ovih 49 brojki u svakom od tri prav ca ja 17 5, tj , ukupna brojna vrednost suglasnika u sad - Mnj "tajni savet boginje Meni" (Venera). Zbir svih 7 redova je 1 225, što je broj duhova ili razumnih bića pla. nete.

.

-

...

-

-

- -- - .

-

8 ' 58 1 59 , ' 4 1 62 1 63 1 I , 49 ' 1 5 1 4 52 i 53 1 I I 10 56 -II 23 22 44 45 19 � 48 , 32 34 35 29 , 28 1 38 1 39 25 40 26 i 27 1 37 1 36 1 30 : JI : 33 i I I ' 17 : -I7 46 1I 20 1 2 I iI 43 1 42 1 24 9 : 55 54 1 2 1 13 i 51 1 50 1 1 6 64 1 2 j 3 I 61 1 60 i 6 I 7 ! 57 •

•

,

,

I

I

, ,

:

•

.

•

,



376

n I nj OD ;"1 1

I

�l I

;1 \

l5 ln\) tl) I - )l I N' 1:l0 I l' lj , r,,- tll' 1 ' C"I N\l :l) lO l'

l 1:l0 ' JO I N

N' !

I .JJ .lJ i I 1.) :n I l O ,;10 ! tl, 'I n' Ino "

.

,'!.o 2 ) I :J' ! l' :1'-I ,,) : m I n,-:G'-I ;1) .

.

O

tl

;1J

:l-I '

lO !

tO "

" 1 ;"-l l' -I -'- \ 1 61-JS

I "

lj I :J'

I

NJ I J

J'

�N O I O

J

,

I I

lJ

"

I " I T:i-

1 6 38 79 I 30 7 1 22 t 63 1 4 46 1 1- - ---,-' - -:- --,-:- - -:- -' 47 7 39 1 80 3 1 72 1 23 55 1 5 1 : :1._ ,, , i 1 6 48 ! 8 1 40 8 1 32 ,! 64 , 24 56 ,! ___

,

57

17

1

27

67

36 68

62 1 1 3 ' 54 ' 5

41

, 73 ' 33 65

__

49 1 9

1 •

26 , 58

21

1 8 50 59

,

1 10

1

1 9 60

i

I 51

2

1 14

,

I 43 ,

,

25 ,

34 66 , ,

75 35 I ,

,

"

77 i 28 ' 69 2O 6 1

•

42

,

I -? 0 - I 3

1 2 ' 53

44 4

76 45

I

,

51

NI? :l\) N;) I �,-

J:l

1 ;1J

I '"

I

'

1 "7,"""

, !� 1 ;10

Zapazite aritmetičku progresiju u srednjem dija. gonalnom redu svakog kvadrata. Rezultat sabiranja 8 1 brojke u svakom od tri prav· ca je 369, tj . ukupna brojna vrednost suglasnika u reči· ma keren ha-zaha v - "zlatni rog". Zbir svih 9 redova je 332 1, što je broj vrhovne Inteligencije ili Duha Meseca, kao i njegovog demona. Prema Korneliju Agripi, treba voditi računa da, kada se koristi kao amajlija, magični kvadrat bude ispi· san dok sunce, mesec ili planeta ispoljavaju pozitivan uticaj, jer će u obrnutom slučaju amajlija doneti nosio· cu nesreću i propast umesto blagostanja i sreće (vidi deo II, pogo XXII). Već je rečeno da su u hebrejskim tekstovima o ka· bali brojevi, dati u magičnim kvadratima, izraženi slovi· ma hebrejske azbuke. Ova slova uzeta su iz pojedinih biblijskih stihova, npr. Izlazak 14, 19-2 1 , koji sadrže tri stuba se/irota i Božansko Ime od 72 reči. Slova su zatim raspoređena u tri kvadrata od kojih je napravljen čet· vrti koji sadrži Božansko Ime od 72 slova (vidi Gin· sburg, Kabba/ah, str. 1 33 ) Kabalisti su upotrebljavali sistem rada sa brojevima koji je predstavljen slovima. On se zove GEMETRIJA ili GRAMATIJA ypap.p.a"'a . U ovom sistemu: I svako slovo reči je svedeno na svoju =

•

I ;1 I '0

I n I o l O Ul 'l l' tlO I tl 'NO I .l\) - J' "OJ�"-I nJ .Đ�1 J I N ' :l O ..2\1.1" I 10

no

.

I

I I

l t"" I

:l

7. SREBRNA KAMEJA (MESEC, 9 redova).

29 70

I

\

10 ; , tlJ I ' Nl ' � lO 1;1\) -,,- no I tl' l O N' l l J IlO o I :J' lj I , TU ! ro lt:lO I ;, JE

Ukupan zbir ova 64 broja u svakom od tri pravca je 260, tj. zbir brojnih vrednosti suglasnika reči kakav keser hajim "zvezda od tečnog srebra", (tj. živa). Broj TIRIELA, duha planete je 260. Zbir 8 redova brojeva je 2080, što je broj demona planete, TAFfARTARAT. Da bi bio amajlija, kvadrat treba ispisati na ploči od kalaja ili žive.

1 37 ' 78

377


378

KABALlSTlĆKA IMENA I ZNAKOVI C I:I AI\.ACTEJ\U VINIA",

brojnu vrednost i reč je objašnjena drugom iste brojne vrednosti; I I svako slovo reči je uzeto kao inicijal ili skraćenica reči; I I f početna i završna slova više reči su posebno grupisana u odvojene reči; IV dve reči u istom stihu mogu se spojiti; V slova iz reči su premeštana po sistemu anagrama i nove reči stvarane su PERMUTACI JOM. Azbuka od 22 slova je podeljena u dva jednaka dela, jedan deo je postavljen iznad drugog i naizmeničo o o o

[] GJ A � X �X;:.{)(.& � . .....

c,iUt1w, eJ

? -;f- t ? W �

CHAJ\ACTE!\!$ $ O L f L

C H A R A C T E R E S L V N A I!.

J.{uiIOll4

_orl',

CHAI\CTZJl.ES MAR.TIS.

•

•

A

379

C H A R A C T E R E .!

M ! lt C V ltl t

ill I X J; :r: 1: CD

."'.. [5 Ej [3 E A '1'<"

?t� �

?�

C H A P. A C T E J\ U lOVU.

:'.,.;fi- 9 SJ ).(� � k?pX � o W � w. 8 LJ E � e

· ...

CHAJI. "'TEAU' S ATVJ\ NJ.

.'''�.

-

Simboli Meseca i Merkura reprodukovani su iz četvrtog izdanja dela Kornelija Agripe De oecu/ta philosophia, za simbole Sunca i drugih planeta pogledaj sle deću stranu.

nom izmenom prvog slova ili prva dva slova na početku drugog reda stvorene su 22 varijante, npr:

9 \d 9 � 'v �<) 9 E? �BWE?

ABGDH VZHT J K LTŠRKSP'AS N M

ili

r

II --


380

KABALlSTI(';KA IMENA I ZNAKOVI

381

AGDHV ZHT J KL BT RKSP'ASNM

KABALISTI I UUDSKA SAKA

Prva od ovih anagramskih azbuka zove se ALBAT, od prvih reči, a druga ABGAT itd. Pošto su natpisi nekih kabalističkih i hebrejskih amajlija reprodukovani u ovoj knjizi, ovde su priložena imena i brojne vrednosti slova. Brojna Hebrejsko Knjnji Hebrejsko Fonetska oblik vrednost Ime slovo vrednost , Alef I B, V Bet 2 :J G Gimel 3 J D Dalet 4 i H He 5 il V Vav 6 , Z Zajin 7 T H i1 Het · 8 T Tet 9 � , J Jod 10 K, H Kaf 20 1 Lamed 30 L 40 Mem M cl Nun N 50 J Sameh S 60 , 70 Ajin 80 Pe P, F '1 90 Cade C r 100 Kof K 200 Reš R Sin I. S 1.:' 300

Već smo videli kako su kabalisti povezivali setiro· te ili Emanacije En Sofa sa raznim delovima tela "Prvo bitnog" ili "Savršenog čoveka" (vidi str. 352); sledeći dijagram pokazuje koja astrološka planeta "vlada" sva kim delom ljudske ruke. Venera "vlada" palcem, Mars dlanom , Mesec pešće m, Jupiter prvim prstom, Saturn drugim, Sunce trećim i Merkur četvrtim. Vidi Kornelije Agripa, pogo xxvii (tom ii u nemačkom prevodu, str. 1 60, Berlin 192 1).

•

•

lli 11

S

T

Sin

Tav

J

400

•

•

.


382

KABALlSTlCKA IMENA I ZNAKOVI

383

KABALlSTICKI SISTEM PISANJA

I

A

B

N

O

D

e

P

Q. R

S

H

G

F

E

T

V

X

u nl·r 111 �.:?X

2

�.91JV�'Yl �:JA 71 \V l "I

,

� � 9 o) :J � I ...-1 "1 � i ::1 7 LJ e�j A r� t ..

4

IC

I

Primeri kabalist ić kog pisma.

y

L

z

M

Q

su za pisanje &vojih radova usvojili iz vesne dobro poznate azbuke, hebrejsku, haldejsku itd., ali su izmenili oblike slova i nešto im dodali, pa su on da njima pripisivali ezoterična značenja koja su pozna vali jedino upućeni. Izgleda da su im odredili dodatne fonetske vrednosti. Ideju za to verovatno su pozajmili od Egipćana, jer već kod XIX dinastije nailazimo na primerke hijeroglifskog pisanja koje je označavano kao "zagonetno". Uzorak kabalističke azbuke dat je kod Kornelija Agripe (pag. xxix) u raspravi o slovima, peča tima i duhovima, i primeri na strani 362 reprodukovani su iz ovog dela. Za primer broj I se kaže da ga je izmis lio Honorije, Tebanac, a da ga je preneo Petar iz Apo noa. Broj 2 je izveden iz starog kvadratnog hebrejskog pisma kojim je napisana Tora. Kornelije kaže da nije si gurno da su ove oznake koristili Mojsije i proroci, jer po analogiji sa nadgrobnom pločom Meše, kralja Moa ba (Moabitska stela), oni su verovatno koristili feničan sko pismo. Ovakav način pisanja nazivan je "nebesko pismo". Mali krugovi koji su dopisivani slovima imaju verovatno magijsko značenje. Broj 3 se zove "anđeosko pismo" ili "kraljevsko pismo", tj . kraljevski rukopis. Ovu aluziju ne mogu da objasnim. KABALISTI su takođe podelili hebrejsku azbuku (đvadeset dva slova i krajnji oblici njih pet) u tri reda od kojih svaki sadrži po devet slova. Prvih devet pred SLavljala je brojeve od l do 9 i devet delova sveta koji ma vlada devet redova anđela. Drugih devet je pred stavljalo brojeve od 10 do 90 i sve ono što se nalazi u devet krugova neba. Trećih devet sadržalo je četiri po slednja slova azbuke i krajnje oblike slova K, M, N, P i C. Cetiri slova predstavljala su brojeve od 100 do 400 i KABALISTI

•


384

četiri elementa zemlju, vazduh, vatru i vodu, a pet kraj njih oblika simbolizovali su pet telesnih jedinstava. Svaka od tri skupine od po devet slova je bila podeljena na tri dela i raspoređena ovako između. linija : .

Ill'?;

I

:

I II

0["- -

-

'

1

i

Ji1 I n lYI I

P',:) i 'l !l n ; 1 VI .

!

" ::l :l

i' 'N P i

:

,

,

•

!

I

POGLAVLJE XXIV

Posle N od linija koje okružuju grupe od po tri slova sačinjeno je devet sledećih figura L

U

J

[

O �

r

n

I

Azbuka raspoređena na ovaj način činila je moć nu amajliju. •

ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA I NJIHOVI UTICAJI, NEBESKE KUĆE I DEKANI

Sumeri i Vavilonci su verovali da se volja bogova usmerena prema čoveku i njegovim delatnosti ma može spoznati proučavanjem kretanja zvezda i planeta i da vešti zvezdočatci iz tih kretanja i promenljivih položaja nebeskih tela mogu uočiti predznake budućih blagosta nja ili nedaća. To ih je navodilo da organizuju posmat ranj a i da ih beleže na pločicama. U njihovim tumače njima magijsko gledište je prevagnulo nad astrološkim. Ova posmatranja, njihova tumačenja i komentari o nji ma, postavili su osnove astrologije kakvom se ovaj svet koristi u poslednjih pet hiljada godina, a možda i više, Prema drevnim predanjima koja su ovekovečena u deli ma starogrčkih pisaca, ovakva posmatranja su vršena stotinama hiljada godina. Takve neverovatne izjave mo ramo odbaciti, ali zasigurno treba poverovati da su os matranja neba sa ravnica Vavilonije trajala mnogo hi ljada godina. Tokom ovog perioda, zvezdočatci su pri kupili veliki broj činjenica koje se tiču čiste astronomi je, i da nisu bili u službi moćnih čarobnjaka koji su stajali nad njihovim radom i usmeravali ga prema svo25

Amajlije j talismani

-


386

ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA

387

.

jim potrebama, oni bi se razvili u veoma uspešne astro nome. Ć arobnjaci su želeli da podrže I prošIre svoJ sop stveni zanat pa je tako njihova lična korist prerasla u neiskorišćeno znanje o nebu. Danas je sasvim izvesna činjenica da su za vreme vladavine kraljeva I dinastije Vavilona zvezdočatcl bIh sposobni da odrede astronomske pojave sa pnhčnom tačnošću i da "usklade solarnu I lunarnu godInu upot rebom epagomenalnih meseci". Oni su naučili da razli kuju planete i nepokretne zvezde, a nekI smatraju da su znali za postojanje ,cirkumpolarnih zvezda kOJe nIkada ne zalaze. Označili su položaje meseca I planeta I odab rani oblici klinastih slova koja su ih predstavljala saču vani su u poznatom delu De OccuJta Philosophia Kor nelija Agripe iz Neteshajma ( 1 486- 1 535). Ne m?že se , reći da li su oni bili prvi sastavljači ZODIJAKA, ah Je SI gurno da su imali solidno znanje o njemu. , Na petoj ploči �i ciklusa Stva�?nJa (r�� l l) znacI zodijaka su pomenutI pod Imenom LumašI I od reda 1 2 1 i dalje čitamo njihova imena : , l . UMU-HUBUR, tj, T!AMAT, žensko čudovište I poreklo sveg zla, Posedovala je Pločicu sudbine. 2, KINGU, njen suprug. 3, GUJA 4, ZMIJA 5, LAHAMU 6. OLUJA

7, 8, 9, 1 0, l l. 12,

PROŽDRUlVI PAS Ć OVEK-ŠKORPIJA ORKAN Ć OVEK-RIBA ROGATA ZVER (JARAC) ORUžjE (GROM?)

Ovih dvanaest su bile snage zla i pod vodstvom TIAMAT i KINGUA, one su izazivale velike bogove koji su počinjali rad na Stvaranju, tj . ukidanju Haosa i Ne reda, Bog je imenovao Marduka, sina Ea, za njihovog junaka, i on je porazio i uništio T!AMAT i njene savezni ke, stvorio Nebo i Zemlju i čoveka na njoj, Postavio je na Nebu zvezde zodijaka slične velikim bogovima. Us postavio je godinu i podelio je na dvanaest meseci, od redio po tri zvezde da vladaju svakim od njih i postavio boga-Meseca, Znaci zodijaka koje je postavio Marduk bili su drugačiji od starih znakova koje je on ukinuo, a tri zvezde koje je odredio svakom mesecu poznajemo danas kao TRIDESET ŠEST DEKANA. Sledeći spisak zvez da ili znakova zodijaka uzet je sa pločice iz Britanskog muzeja (No. 77821), zajedno sa spiskom koji pokazuje koji je mesec bio povezan sa svakom zvezdom u persij skom razdoblju. Za klinasta slova vidi Babilonian Le gends of the Creation, str 68, (Britanski muzej), MESEC

IME ZVEZDE

PREVOD

Nisanu Airu

Agru Kakab II Alap šam e Re'u kinu šarne II Tu'ame Rabuti Situ Kalbu rabu Širu

Zemljoradnik Zvezda i nebeski Bik Verni nebeski Pastir i Veliki Blizanci Kornjača Veliki Pas (Lav) Devica sa uvom od- roga

Simanu Duzu Abu Ululu Tašritum Arah šamna K.islimu Tebetum Sabatu Adaru ".

Zibanitum Akrabu Pa-bil-sag Suhur-maš Gula Dilgan II rikis nuni

Škorpija Bog Enurta Jarac-Riba Velika Zvezda Zvezda i jato Riba "o,

SAVREMENI NAZIV Ovan Bik Blizanci Rak Lav Devica Vaga Škorpija Strelac Jarac Yodolija Ribe


(CWO"'KO< KUKAO<) , tj . krug ma lih figura životinja, jeste ime dato· zamišljenom kružnom predelu neba u kome Sunce, Mesec i planete imaju svoje putanje. On je podeljen na dvanaest znako va ili odeljaka, od kojih svaki ima svoj poseban znak i obeležen je sa dvanaest sazvežda. Dvanaest odeljaka OWOfKaTTJI'Op

389

KRUG ZODIJAKA

1 . Ovan

2. Bik

3, Blizanci

4. Rak SIMBOL

SAZVE20E ARIES, Ovan

•

TAU RUS, Bik

•

•

• • •

GEMINI, Blizanci

•

•

•

y tl []

ovnova glava bikova glava uobičajena slika dva spojena deteta

• • .

6. Devica

7. Vaga

.'

8. Skorpija

•

CANCER, Rak LEO, Lav YI ROO, Devica LIBRA, Vaga

dva broja devet

• • •

sunčev disk kome su prikačeni spermatozoidi (?)

• • •

(?)

· . .

•

• •

SCORPIO, Skorpija SAGITTARIUS, Strelac

-

ITl. or bljesak munje sa prikaćenim škorpijinim repom I\ I\ I\ ? strela II •

PISCES, Ribe ,

10. Jarac

9, Strelac

(?)

CAPRICORNUS, Jarac AQUARIUS, Vodolija

znak za ravnotežu

-

talasi na vodi dve spojene ribe. Ne treba ih mešati sa Blizancima.

12. Ribe

1 1 . Vodolija Znakovi zodijaka

•

390


Egipćani su zodijak pozajmili od Grka, koji su ga preuzeli od Vavilonaca, a njegov najmerodavniji oblik pronađen je prvobitno u drugoj prostoriji hrama Svoda u Denderi u Gornjem Egiptu. Srećom, on je uklonjen sa tog opasnog mesta i danas se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. Egipćani su izvršili izvesne izmene . u oblicima znakova. Na leđima BIKA postavili su mlad mesec sa punim mesecom koji izlazi iz njega. BLIZANCI su predstavljeni bogom Su i boginjom TEFNUT. Skara bej (scarabaeus sacer) je zauzeo mesto RAKA. LAV na crtežu stoji na nekoj vrsti čamca, a boginja drži njegov rep i zamahuje bičem prema njemu. DEVICU predstav lja žena koja drži klas pšenice. VAGA je predstavljena terazijama, a između tasova je slika sunčevog diska koji se odmara na horizontu. U disku se nalazi figura Deteta Hora (Harpokrat). STRELAC je postao Kentaur koji za teže luk ; ima dva lica, jedno okrenuto napred, a drugo nazad. Telo životinje ima krila i dva repa od kojih je je dan Skorpijin, a Horov ili Raov soko postavljen je na vrhu jednog od njegovih krila. Prednja kopita životinje nalaze se u čamcu. Znak JARCA ima prednje noge i gla vu koze, a telo ribe sa perajima. VODOLIJA je bog-Nil HAPI koji u svojim rukama drži čaše za nazdravljanje koje se prelivaju. One predstavljaju južni i severni Nil. Bog ima na glavi buket biljaka iz Nila. U znaku RIBA imamo dve nacrtane ribe koje plivaju svaka sa po jedne strane jezera ili struje. Persijanci, zaratustrovci i drugi, usvojili su zodi jak i upotrebljavali ga u svojim religijskim sistemima, a iz irana, on je prešao u Indiju. Znanje o zodijaku pre neli su u Kinu budistički misionari i u toj zemlji ono je postalo korisno oruđe astrologa. Kinezi su izgleda imali neku vrstu domaćeg zodijaka i njegove znake su pred stavljali Pacov, Bivo, Tigar, Zec, Krokodil, Zmija, . ,


391

Konj, Ovca, Majmun, Petao, Pas i Svinja. Poredak zna kova je različit od onog iz sumerskog zodijaka, što uka zuje da je kineski zodijak imao vremenski karakter i ni je korišćen u astronomske svrhe. Bio je upotrebljavan u srednjoj i istočnoj Kini i Japanu, a prema nekim mišlje njima, i Acteki su znali nešto o njemu. Izgleda da je svaka civilizovana nacija upotrebljavala zodijak u ne kom obliku, prvenstveno u astrološke svrhe. Zanimljivo je primetiti da su Egipćani pridavali veći značaj dekanima, kojih je 36, nego sazvežđima zo dijaka. Njihovi spiskovi pronađeni su u kraljevskim grobnicama u Tebi; npr. spiskovi SETIJA I i njegovog si na RAMZESA I I, a figure bogova dekana urezane su na zodijaku iz Danderaha. Njihov značaj je verovatno pro uzrokovan činjenicom da je svaki dekan vladao jednom trećinom meseca, što će reći deset dana, koliko ih je imala egipatska nedelja. Reprodukcije bogova dekana i njihovih imena napisanih hijeroglifima i na grčkom, na ći će se u mojoj knjizi Bogovi Egipćana ( Gods of the Egyptians, vol. ii, str. 3 1 2). Znacima zodijaka ukrašava ni su egipatski kovčezi i dobro očuvan komplet može se videti u kovčegu SOTERA, Poglavara Tebe, u Britan skom muzeju (No. 6705). Na kovčegu H ERU-NEĐ -TEF-T takođe se nalaze znaci zodijaka zajedno sa figu rama bogova planeta i dekanima (No. 6678). Ovaj kov čeg napravljen je u IV veku pre n. e., a izgleda da su i drugi astronomski crteži bili precrtani sa zidova kraljev skih grobnica u Tebi. Znaci zodijaka pronađeni su na katedralama i crkvama u Italiji i Francuskoj, kao i na nekoliko crkava u Engleskoj ; vidi članak gospođice A. M. Klerk (Cl er ke) u Ency. Brit., vol. xxviii, str. 998). Dvanaest aoosto la je ponekad povezivano sa znacima zodijaka, a u jed nom malom, neobičnom teološkom radu, hrišćanski

•

•



392

život je upoređen sa zodijakom, i dvanaest vrlina koje ga sačinjavaju: Unutrašnje Svetlo, Spremnost za smrt, sveta !spovest, Odricanje, Strpljivo podnošenje, Sluša nje Božije Reči, iscrpno su opisane. Zodiacus Christia nus prati Hor% gium auxi/iaris tute/aris Angeli.' Potomci arapskih plemena koji su se nastanili u severnoj Africi ispisivali su dvanaest znakova zodijaka na komadima papira koje su ljudi iz karavana i stanovnici pustinje nosili kao talismane. Domoroci sa Zlatne obale, posebno kovači, nosili su metalno prstenje za koje su bili zalemljeni znaci zodijaka napravljeni od zlatne žice. Putnici su obično davali domorodačkim juveli rima da za njih naprave "zodijačko prstenje"; mnogo takvih prstenova postoji danas u Engleskoj. Domoroci koje su portugalski misionari preobratili u hrišćanstvo oduševljeno su prihvatili krst koji su smatrali hrišćan skim idolom i nosili su ga sa sobom. Na tabli XXII predstavljen je zlatni krst koj i je donet iz Kameruna i koji je bio napravljen za istaknutog domorodačkog hrišćanina. Oznaka nove vere nije ga u njegovoj prosto dušnosti u potpunosti zadovoljavala, i donekle je sum njao u njenu zaštitnu moć. Posle mnogo razmišljanja, odneo je svoj krst u bazar i naredio juveliru da krstu doda znakove zodijaka. Kada je ovo učinjeno, počeo je da gleda na krst kao na istinski idol sa "snažnim čini ma" u sebi i ponosno ga je nosio. Još jedna zanimljiva amajlija sa Zlatne obale je ovde predstavljena. Ovo je ispupčeni zlatni krug, pre čnika oko 3 cm. U sredini je kružni otvor koji bi trebalo

393

da predstavlja sunčani disk, a oko njega su cik-cak crti ce koje predstavljaju zrake svetla koji zrače od njega. . Nad otvorom je oivičeno sveto Srce od zlata sa prsten 0-

•

•

•

Sveto Srce okruženo znakovima zodijaka

Pun naslov je

Zodiacus Christianus locupJetBtus seu Signa XlI Divinat: Praedestinationis. Totidem Symbolis t:xplicatB sb Hit: rem Drexilio SocietBtis Jesu. Col: Agrippinae Apud Camel: ab Eg •

mond CIJ : IJC. XXXII.

vima i znacima zodijaka oko sebe. Znakovi su vešto iz rađeni od zlatne žice i zalemljeni na išaranu podlogu. Ova amajlija je trebalo da se nosi kao privezak na gru-

394


dima, ali ju je poslednji vlasnik prikačio za lanac od žice i sada se može nositi kao narukvica. Razdoblja vladavine znakova su sledeća : Proleće Ovan ............. od 2 1 . marta do 19. apr. Bik.............. od 20. apr. do 20. maja. Blizanci ......... od 2 1 . maja do 20. juna. Leto Rak .............. od 2 1 . juna do 22. jula. Lav.............. od 23. jula do 22. avg. Devica ...........od 23. avg. do 2 1 . sept. Jesen Vaga ...... ...... . od 22. sept. do 2 1 . okt. Š korpija ......... od 22. okt. do 20. nov. Strelac .......... od 2 1 . nov. do 20. dec. Zima Jarac ............ od 2 1 . dec. do 19. jan. Vodolija......... od 20. jan. do 18 . feb. Ribe ............. od 19. feb. do 20. marta. •

Svi ovi datumi su uključeni u trajanje uticaja zna ka. Astrološka godina počinje prolećem i znaci su na brojani u suprotnom pravcu od skazaljke časovnika. Tri znaka su povezana sa svakim od četiri elementa sa ' zemljom Bik , Devica i Jarac; sa vazduhom Blizanci Va ga i Vodolija; sa vatrom Ovan, Lav i Strelac; sa vodom Rak, Škorpija i Ribe. Sada se mogu navesti astrološki uticaji dvanaest znakova. OVAN. Njegov vladalac je Mars ; njegov dan je utorak, njegova boja je crvena, a njegov kamen je ame tiSt. Ako Mars ulazi u godinu sporije, njegov uticaj je zao tokom svih 30 dana. On upravlja osećanjima in stinktima i energijom onih koji su rođeni pod njeg�vim


395

uticajem, daje im dominantnu volju, brzo opažanje, ve liku životnu energiju, nagao temperament, plemenitost i srdačnost. S druge strane, oni će verovatno imati kućne nesuglasice, nijedno ili malo dece, promenIjivu sreću i mnogo neprijatelja. Mars na njih ispoljava svoj zloćud ni uticaj. BIK. Njegov vladalac je Venera, njegov ili njen dan petak, boja zelena, a kamen ahat. On upravlja žet vom, radom i dobitkom iz njega, i čini da uporni radnik napreduje. Venera daje onima koji su rođeni pod ovim znakom veselu i prijateljsku narav i plodnost. Bik po sebno nadzire vrat i čini čoveka tvrdoglavim, upornim i uzdfŽanim. On teško zaboravlja uvredu i teško napušta drage stvari i verovanja. Obično, čovek rođen u znaku Bika uživa dug i miran život i ima širok krug poznani ka. BLIZANCI. Njihov vladalac je Merkur, njihov dan je sred a, a njihov kamen beri I. Oni upravljaju svim strastima i osećanjima ljubavi kod čoveka i simbolizuju jedinstvo koje je poreklo snage. Merkur kontroliše ruke i ramena onih koji su pod njegovom vlašću, daje im znanje i razumevanje za nauku i umetnost, pustolovni duh zajedno sa izvesnom nestabilnošću. Njihovi životi su obično puni uspona i p.adova, kao i razdoblja ispu njenih nevoljama. RAK. Njegov vladalac je Mesec, njegov dan pone deljak, a njegov kamen plavi smaragd. Ljudi i žene koji ma Mesec vlada su krhke građe i ograničenih sposob nosti, koje obazrivo koriste. Nekako su arogantni, umiš ljeni, naklonjeni paradoksima i teže da njihova reč bu de poslednja u svakoj stvari. Njihovo ponašanje je od ređeno i lako ih je razveseliti. Rak kontroliše pluća, grudi i stomak onih koji su rođeni u ovom znaku i do nosi im predispoziciju za rak i sušicu, a žene obično či-

AMAJLIJE I

ni pl Dd nim. Sreća im je naklDnjena u pDznijem živDt nDm dDbu. LAV. NjegDv vladalac je Sunce, njegDv dan nede lja, a njegDv kamen žuti rubin. �Dđeni pDd Dvim zna kDm su hrabri, smeli, plemeniti, Ddani, verni, ne baš po. kretni, osećajni i ambiciozni, samovoljni, željni slave, temperamentni, vDle nDvac i ZadDVQljstvQ. Strasti su im jake, sVDje mišljenje izražavaju ubedljiv·D . NjihDvi dDbi ci su pDmešani sa neDčekivanim gubicima. Sunce vlada njihDvim srcem i leđima, pa imaju sklDnDsti ka zapalje nju pluća, lupanju srca, grQznici, reumatičnim bDIDVi ma, bDlu u zglDbDvima i bo.l esti bešike. Imaju mnDgQ prijatelja i neprijatelja kQji im ne mDgu naškDditi. DEVICA. Njen vladalac je Merkur, njen dan sreda, njen kamen sivi jaspis. Ona čini ljude rDđene pDd nje nim uticajem simpatičnim, daje im razbDritDst, takt, in tuiciju, veštinu' u vQđenju kuće i pDsIDva uDpšte, ljubav prema umetnDsti i pDljQprivredi. Vešti su u sticanju vlasništva, skIDni nedQZVDljenim strastima i nj ihDve lju bavne pustQIQvine izazivaju 'nevQlje u njihDvim pDrQdi cama. Devica vlada trbuhDm, crevima i genitalnim Drgamma. VAGA. Njen vladar je Venera, njen dan petak, a njen kamen zeleni smaragd. PeriDd Vage dDnDsI dane kDji su srazmernD iste dužine. RDđeni pDd tim znakDm imaju mirnu i pravičnu narav, ali im nedDstaje predu zimljivQst i smelQst i .odbijaju da preuzmu rizike. PDse duju umetničke sklQnDsti, a žene su Ddane vQđenju lju bavi. Vaga upravlja bubrezima. Š KORPIJA. Njen vladalac je Mars, njen dan uto. rak, a njen kamen crvenkasti tDpaz. Mars upravlja go. dišnjim razdQbljem u kQme Dbiluju bQlesti. RDđeni u DVDm znaku su smeli i istrajni, ali takDđe zlQbni i ljubo. mDrni ; Dna je zvezda kDja je simbo.l bDrbi, rasprava i •

-

•

• •


397

neslDga svih vrsta. Nadzire genitalne Drgane i matericu ; čini čDveka pDdlDžnim čiru. STRELAC. Njim vlada Jupiter, njegDv je dan čet vrtak, a njegDv kamen plavi tirkiz. Kao. vladar razdDblJa IQva, Dn upravlja butinama IDvca i izaziva padove sa kDnja. Oni kDji su rD đeni pDd njegQVDm . vlašću llT'.aJu teško. razumljivu narav, ali su puni energije I ljubavI za umetnDst i nauke. Uticaj Jupitera dDnDsi čDveku mud rost , čast i DštrDumnDst; skrDmnDst, bDjažljivDst, jednDstavnDst i veselDst. JARAC. NjegDv vladar je Saturn, njegDv dan SUbD ta, a njegDv kamen crni Dniks. RDđe.ni .pDd njegovDm vlašću su plaŠljivi, Dsetljivi, mršaVI, all �JlhDva naizgled mirna neDsetljivDst je samo. maska za nJlhDvu ambiCIJU, želju za slavDm, sebičnDst i sklDnDst ka dVDlIčnDm po. stupanju. Obično. se venčavaju više puta I ImajU nekQII : ko. dece ' njihDvu ljubav karaktenše nestaInDst. SklDm su reum �tizmu bDIestima kDže, a kDSti su im krte. VODOLlJ �. Njen vladalac je Saturn, njen dan je subDta, a njen kamen crni safir. VDdDlij � daje �Dđenima PQd Dvim znakDm misaDnDst kDja naginje mIStICI�mu, razbDritDst, vernDst, ljubav prema umetnDstima, J �k� vDlju, strpljivQst, spDsDbnDst za rad, uglađeno. drž�nJe I jake, pDstQjane strasti. Imaju slaba ramena � nDge I..pate Dd grćeva. Ovaj znak ne pruža PQdršku Dm ma kDJI putuju mDrem. . .. . RIBE. Njima vlada Jupiter, nJlhDv dan Je petak, njihDv kamen plavi hrizDlit. Ovaj znak je pDseb�D zlo. ćudan i zvali su ga "pakao. zodijaka" . On. kQntrDlIše no. : ge i rDđeni pDd Dvim znakDm su pDdlDžm bubuljicama 1 kQstDbDlji. C ini ih slabim, kukavicama, Ienjim I zbrka nim a dDnDsi im nesreće, gubitke, .obeščašćenja, propast i s m'rt. Sa druge strane, neki misle da Dni mDgu dDĆi do.


AMAJLIJE I

poverljivih i važnih položaja i da mogu imati za prijateIje moćne i bogate ljude.

BLIZANCI

DVANAEST NEBESKIH KUĆA

U astrologiji je putanja Sunca podeljena na dvanaest delova ili "kuća" kojima odgovaraju dvanaest meseci i dvanaest znakova zodijaka. Svaka kuća ispoljava izvestan uticaj na čoveka i sve njegove životne delatnosti. Ovi uticaji izraženi su u nazivima Kuća. I . Kuća Života 7. Kuća Braka 2. Kuća Bogatstva 8. Kuća Smrti 3. Kuća Rodbine 9. Kuća Religije 4. Kuća Roditelja 10. Kuća Časti 5. Kuća Dece I I . Kuća Prijateljstva 6. Kuća Zdravlja 12. Kuća Neprijatelja Svi znakovi zodijaka prolaze kroz ove kuće, jedan za drugim, izlažući se njihovim uticajima. DEKANI

,• , , , ,

Svakom znaku zodijaka bog Marduk je dodelio tri zvezde ili sazvežda. Svaka grupa od tri dekana vlada jednim mesecom od trideset dana a svaki dekan upravlja desetodnevnom nedeljom (tj. jednom trećinom meseca), odatle ime dekan. Sledeća tabela pokazuje period vladavine svakog dekana u svakom znaku zodijaka i daje ime planete koja njime vlada. ZNAK

OVAN

BIK

DEKAN

PERIOD VLADAVINE

I 2 3 I 2 3

2 1 . mart-30. mart 3 1 . mart- 9. april 10. april-19. april 20. april-30. april I . maj-lO. maj I I . maj-20. maj

RAK •

LAV

DEVICA

VAGA

S KORPIJA

STRELAC

JARAC

PLANETNJ

VLADALAC

Mars Sunce Venera Merkur Mesec Saturn

VODO LIJA

RIBE

l 2 3 I 2 3 I 2 3 I 2 3 I 2 3 I 2 3 I 2 3 I 2 3 I 2 3 I 2 3

399

Jupiter Mars Sunce Venera Merkur Mesec Saturn Jupiter Mars Sunce Venera Merkur Mesec Saturn Jupiter Mars Sunce Venera Merkur Mesec Saturn Jupiter Mars Sunce Venera 20. jan.-29. jan. Merkur 30. jan.- 8. feb. Mesec 9. feb.-18. feb. Saturn 19. feb.-28. feb. I . mart-lO. mart Jupiter I I . mart-20 .mart Mars

2 1 . maj-30. maj 3 1 . maj- 9. jun 10. jun-20. jun 2 1 . jun- I . jul 2. jul-I I . jul 12. jul-22. jul 23. jul- I . avg. 2. avg.- l l . avg. 12. avg.-22. avg. 23. avg.- I . sept. 2. sept.- l l . sept. 1 2. sept.-2 1 . sept. 22. sept.- I . okt. 2. okt.- l l . okt. 12. okt.-2 1 . okt. 22. okt.-3 1 . okt. I . nov.- I O. nov. I I . nov.-20. nov. 2 1 . nov.-30. nov. I . dec.-l O. dec. I I . dec.-20. dec. 2 1 . dec.-30. dec. 3 1 . dec.- 9. jan. 1 0. jan.-19. jan.

•

KAMENJE KOJE PREDSTAVLJA PLANETE

•

POGLAVLJE XXV KAMENJE KOJE PREDSTAVLJA PLANETE I NJEGOVI UTICAJI

Stari astronomi su verovali da je drago i poludra go kamenje nosilo sa sobom uticaj sedam astroloških zvezda ili planeta. Tako su oni povezivali : SUNCE sa žućkastim ili zlatno obojenim kame njem, npr. ćilibarom, hijancitom, topazom, hrizolitom. MESEC sa beličastim kamenjem, npr. dijamantom, kristalom, opalom, berilom, sedefom. MARS sa crvenim kamenjem, npr. rubinom, hema titom, jaspisom i krvavikom. MERKUR sa kamenjem neutralnih tonova, npr. ahatom, kalcedonom, kornaIinom, sardoniksom. JUPITER sa plavim kamenjem, npr. ametistom, tir kizom, safirom, jaspisom, plavim dijamantom. VENERU sa zelenim kamenjem, npr. smaragdom i nekim vrstama safira. SATURN sa crnim kamenjem, npr. gagatom, onik som, opsidijanom, dijamantom i crnim koralom . Astrolozi su verovali da je svaki kamen posedovao neku vrstu ličnosti koja b i mogla doživeti bolest, za razu, postati stara, nemoćna i koja bi čak mogla i umre•

•

ti. Kao što je pokazano u odeljku o vavilonskin amajli jama, sujeverje ove vrste bilo je uobičajeno u Vavilonu u I I I milenijumu pre n. e., a naslovi u Knjizi mrtvih do kazuju da je isti slučaj bio i u Egiptu. Tako Poglavlje XXX B mora biti pisano po skarabeju od zelenog kame na, tekst Izidine amajlije po kornaIinu, a onaj sa Oziri sovog Teta po zlatu. Dragi kamen Šamir, koji je stavljen na Solomunov magični prsten, smatran je za živu moć koja ga je čuvala od svih nevolja i održavala ga na pre stolu. Za hrišćane, dijamant je bio simbol Gospoda i smatrali su ga za protivotrov fizičkom i moralnom zlu. Paganski astrolozi i hrišćani su visoko cenili safir, prvo bitno ga povezujući sa planetom Venerom, a kasnije sa Bogorodicom. On je predstavljao neku vrstu devičan stva i časnosti. Nekom kamenju su pripisivane mnoge moći. Tako je hijancit, na primer, davao čoveku zdrav Ije, sreću, bogatstvo i štitio ga od munje i gromova. Tir kiz i smaragd štitili su čoveka od svih nesreća, a sma ragd je trebalo da podstiče i umne snage. Stručnjaci za ovakve stvari nisu se uvek slagali u vezi sa dejstvom iz vesnog kamenja. Tako su jedni smatrali da je ametist čuvao onoga koji ga nosi od pijanstva, dok su drugi ve rovali da je donosio snove. Za crveno kamenje, rubin, mrkocrveni granat i crveni jaspis se verovalo da čoveka čine smelim i snažnim ; neki su, medutim, smatrali da on leči rane. Kamenju koje se koristilo u medicini pripi sivane su posebne odlike. SIMBOLIZAM DRAGOG

I

POLUDRAGOG KAMENJA

AHAT (crni) - hrabrost, srčanost, pobeda u igra ma, uspeh. Ahati sa neuobičajenim obeležjima na sebi bili su visoko cenjeni i pripisivana im je posebna vred nost. 26

•

401


•


402

(crveni) - mir, spokoj, zaštita od ujeda zmi je, uboda škorpije i drugih insekata, zaštita od munje i gromova. AKVAMARIN - mladost, nada, zdravlje. Nošen na minđušama, donosio je vlasniku ljubav i naklonost. AMETIST je donosio smirenost uma. Štitio je svog nosioca od pijanstva, a ako je sunčev ili mesečev krug bio urezan na njemu, štitio je od smrti trovanjem. BERIL je donosio nadu. BISER - neporočnost, čistota. Ć ILIBAR je štitio decu od grčeva. DIJAMANT - otvorenost, iskrenost, vernost, privrženost. FELDSPAT vidi SELENIT. GAGAT - jad, tugovanje. GRANA T - energija, odanost, predanost; navodi na iskrenost. HEMATIT - hitrost, živost, seksualni nagon, uspeh u raspravama. HIJANCIT - vernost. H RIZOLlT - mudrost, diskrecija, razboritost. HRIZOPRAZ - veselost, radost. JASPIS - radost, sreća, ublaženje bola. KORAL (crveni) - naklonost, odanost, zaštita od kuge i zaraze. Gubi boju kada prijatelj vlasnika treba da umre. KORN ALI N - prijateljstvo ; lek za depresiju i pesiffilzam. KORUND - stabilnost uma. LAZULIT (LAPIS-LAZU LI) - sposobnost, uspeh, božanska naklonost. MACJ E OKO je donosilo zaštitu od urokljivih očiju i dug život. MAGNET (ruda) - čestitost, valjanost, muževnost.

KAMENJE KOJE PREDSTAVLJA PLANETE MAGNETIT - seksualni nagon. MRKOCRVENI GRANAT - odlučnost,

AHAT

403

sigurnost,

energija, psihičko blagostanje. OLIVIN - jednostavnost, skromnost, zadovoljstvo, sreća. ONIKS otklanja noćne more i ružne snove. Daje oštroumnost. OPAL - vernost, religioznost, pouzdanje. PERIDOT - gromovi, pomoć u prijateljstvu. RUBIN - ljubav, strast, pomoć za čvrsto prijateljstvo. SAFIR - nevinost, istina. Daje zdravlje i čuva čestitost. SARDONIKS - bistrina, živost, vodič do časti i sl aveo SELENIT - sreća. SMARAGD - vernost, nepromenljiva ljubav ; po maže onome koji ga nosi u predviđanju događaja. TOPAZ - ljubav, privrženost, pomaže čoveku da bude ljubak. TIRKIZ - smelost koja vodi do ispunjenja želja i uspeha. TIRKIZ (sa crnim prugama) - ljubav i osvajanje ljubavi. ŽAO (beli) smiruje probavne poremećaje. ŽAO (crni) - moć, snaga.

•

"

.

TEORIJE O BROJEVIMA , •

•

405

to, str. 264). Kada se dovede u vezu sa vremenom, 12.960.000 dana 36.000 godina, od kojih svaka sadrži 360 dana i čini osnovu astronomije i astrologije. Ona upravlja svemirom kao i ljudskim životom, posebno u periodu trudnoće, jer nakon 2 1 6 dana (?) koji čine peri od sedmomesečnog deteta i 270 dana koji čine peiod devetomesečnog deteta, dolazi do srećnog rođenja po što je 1 2 .960.000 deljivo sa oba ova broja. Svaki broj ko ji je delilac 12.960.000 je srećan broj i zbog toga su 7, I I i 13 prema nekim autorima nesrećni brojevi (W. Cruic kshank, Hasting's EncycJopaedia, tom. ix, str. 417). Brojevi 3, 4, 5, 7, 10, 12, 40, 70 i 100 su bili sveti brojevi kod mnogih drevnih naroda, a 3 je verovatno najpopu larniji mistični broj. On predstavlja savršeni broj 2 ko me je dodato l . U književnosti Veda, 3, 7, 2 1 , 55, 77 i 99 su magični brojevi. Broj 7 se veoma često pojavljuje u Predanju o Budi, a u iranskim (pehlevi} tekstovima, 3 i 7 imaju istaknutu ulogu. Grci i Rimljani su smatrali 3, 9 i 1 2 magičnim brojevima, a očito je da su 1 2 pozajmili od Vavilonaca i Sumera koji imali dvodecimalno-šez deseti nski sistem. Njegove osnovne cifre su bile 5 i 7 ; 5 60; sumerski sos 60, ner 600 12, a 5 x 1 2 + 7 i sar 3600. Brojevi 3 i 9 bili su omiljeni kod Kelta, a 3, 9 i 7 kod Slovena. JEDAN. Broj l je predstavljao Boga. Egipćani su u svojim himnama bogu Rau ili Amenu, ili Amen Rau, govorili da je on "jedan JEDINI" ili možda "jedini JE· DAN". Mojsije je rekao : "Čuj IzraiIju ; Gospod je Bog naš jedini Gospod (Peta knjiga Mojsijeva 6, 4 ; Marko 1 2, 29). Za Pitagorejce broj 1 je označavao Božanstvo, nedeljivo, koje sve obuhvata. Musliman kaže : " Kaži Bog je JEDAN jedini" (Kuran, cxii sura ). Vavilonci su smatrali 1, 2, 6, 10, 12 i 13 nesrećnim brojevima. �

POGLAVLJE XXVI TEORIJE O BROJ EVIM A I NJIHO VA MISTICKA I SVETA OBELEŽJA

Gledišta mnogih starih naroda su se izgleda podu darala sa Pitagorinim (rođen 580. pre n. e.) stanovištern po kome su "sve stvari brojevi", a elementi brojeva os novni sastojci svih stvari. Pitagorejci su smatrali da bro jevi deljivi samo samim sobom ili jedinicom imaju veći značaj od ostalih. Među ovima se mogu pomenuti I, 2, 3, 5, 7, l l , 13 , 1 7, 19, 23, 29, 3 1 , 4 1 , 43, 47, 53, 59, 6 1 , 67, 7 1 , 73, 79, 83, 89, 97. Matematičke tablice nađene u Ni faru u Vaviloniji potvrđuju da su Sumeri i njihovi srod nici bili vešte račundžije, pa nema razloga za sumnju da su Grci i mnogi narodi posle njih preuzeli razna sumer ska verovanja, kao npr. verovanje u mistična i sveta obeležja izvesnih brojeva. Oni su, zapravo, bili osnivači nauke o matematici. U Vaviloniji su brojevi od 60 do I ANU, 50 bili rezervisani za bogove, npr. 60 (5055) MARDUK, BEL, 40 EA, 30 SIN (bog-Mesec), 25 Š AMAŠ, 1 5 20 IŠTAR, 1 0 RAMAN (Jastrow, R eli gion, str. 465). Najveći sveti broj u Vaviloniji bio je 1 2.960.000 (60' ili 3600 ' , tj. sar na kvadrat)}. Pokazano je da je to bio "Platonov broj" (Adam, Republic of Pla�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

406


DVA. Broj 2, savršeni broj, znak je dvojstva, smat ran je za poreklo zla i oznaku materije koja je deljiva; on je simbol pobune protiv jedinstva. Egipćani su imali amajliju u obliku dva prsta, njihova zemlja se sastojala iz dva dela i njihovo kraljevstvo je bilo dvojno. Hriš ćanski sveštenici dižu dva prsta u znak blagoslova. TRI. Vavilonci su smatrali da su 3, 4, 5, 7 i 1 5 sreć ni brojevi. Za broj 3 se govorilo da predstavlja rođenje život i smrt; početak, sredinu i kraj ; detinjstvo, zrel � doba i starost. Kao simbol Trojstva bio je najsvetiji. U Yaviloniji i Egiptu imamo božija trojstva, npr. Anu, Ea S l Bel; Hepera, u l Tafnut; Amen, Mut i Honsu itd. Va vilonci su govorili o raju, zemlji i podzemnom svetu, a Egipćani o raju, zemlji i Tuatu. Stari i Novi zavet sadrže mnogo primera upotrebe broja 3 kao simbolič nog ili savršenog broja, npr. Bog je Samuila pozvao tri puta, Naš Gospod je tri puta pitao Petra da li ga voli, Hrist je tri puta pao na putu za Golgotu. U klasičnoj mitologiji imamo troglavog Kerbera, 3 suđaje, 3 furije, 3 gracije, 3 harpije, 3 gorgone itd. Bilo je 3 mudraca (prema jednoj legendi bilo ih je dvanaest), Kaspar, Melhior i Baltazar; COVEK se sastoji od tri dela - tela, duše i duha. Crkva razlikuje 3 predela onog sveta - raj, pakao i čistilište; u crkvenoj arhitekturi imamo 3 svetla prozora, a u hrišćanskoj umetnosti ukras trolista ili tro ugla obično simbolizuje sveto Trojstvo. Stručnjaci za snove tvrde da tri puta ponovljen san "postaje istina", i da će čovek koji ne poštuje naređenje dato mu u snu, pretrpeti trostruki materijalni gubitak. Cvrsta tela imaju 3 dimenzije. C ETIRI. U Egiptu (kao i u Vavilonu) imamo 4 dela zemlje, a u hijeroglifskim tekstovima broj 4 je simboli čan i potpun. Tako imamo 4 Horova sina, 4 oltara, 4 mesta rođenja u Abidosu, 4 strane sveta, 4 rajske golu-

TEORIJE O BROJEVIMA

407

bice, 4 vetra, 4 krme, 4 vaze nems, 4 posude sa krvlju, 4 glavna boga, 4 svetle lampe itd. U Bibliji imamo 4 raj ske reke, 4 dana plača (Sudije l l, 40), 4 vedra vode (Ca revi 1 8, 33), zveri sa 4 lica i 4 krila (Jezekilj l, 3), 4 čove ka u vatri, 4 zveri, 4 kralja, 4 roga, 4 drvodelje (Zaharije l , 20), 4 lengera (Dela svetih apostola 27, 29) itd. Ima mo takođe 4 elementa - zemlju, vazduh, vatru i vodu, 4 jevanđelista i 4 vrste ljudskog temperamenta (prema Hipokratu). Ime Boga JH sadrži 2 slova, a najsvetije Ime JHVH ih ima 4. Kabala daje mnoge druge primere upotrebe broja 4. PET. Broj 5 je najsvetiji i najsrećniji prema nekim piscima; on je simboličan i označava potpunost. U Egiptu je 5 ljudi činilo grupu radnika, a kod Hebreja 5 ljudi je činilo domaćinstvo. U Bibliji čitamo o 5 praved nika koje je Avram očekivao da nađe u Sodomi. Oltar je trebalo da bude dug i širok 5 lakata, petorica je treba lo da teraju stotinu (Treća knjiga Mojsijeva 26, 8) ; žrtva ispaštanja je trebalo da budu 5 ovnova, 5 koza i 5 jaga njaca ; 5 kraljeva je usmrćeno, 5 kraljeva sakriveno, 5 kraljeva je obešeno na pruće; zlatnih hemoroida je bilo 5, zlatnih miševa 5 ; David je izabrao iz potoka 5 glatkih kamenova, bilo je 5 hleb ova i dve ribe; 5 vrabaca je prodato za 2 fartinga, 5 devica je bilo mudro, a 5 buda lasto, kesa je donela 5 kesa (Luka 5, 18); samarićanska žena je imala 5 muževa itd. Pentagram templara, tzv. "Solomunov pečat" imao je 5 vrhova i smatran je za ve liku i snažnu zaštitu. Naših čula je 5, lobanja je sastav ljena od 5 kostiju, šačnih i stopaInih kostiju ima po 5. Oni koji igraju igre na sreću, gledaju na broj 5 kao na srce ili upravljača brojeva od l do 9. U kasinu, on se zo ve "zaštitnik kuće", jer se smatra da deli šanse onih koji imaju brojeve l , 3, 6 i 8 i onih koji imaju 2, 4, 7 i 9 na


408

jednake delove, pa su one, u svakom slučaju, na strani banke. Š EST. Za broj 6 se kaže da je savršen broj zato što je bilo 6 dana Stvaranja. On je sveti broj jer sadrži prvi paran broj (2) i prvi neparan broj m, prvi predstavlja muški član, a drugi muliebris pudenda. Egipćani su sla vili svečanost šestice. Biblija govori o 6 gradova za uto čište(Četvrta knjiga Mojsijeva 35, 6). Jonatan je ubio di va iz Gata koji je imao po 6 prstiju na svakoj ruci i po 6 na svakoj nozi. Golijat je bio visok 6 lakata i pedalj ( I Samuilova 1 7, 4), a širina zlatnog lika bila je 6 lakata (Danilo 3, I ). Upotreba broj a 6 je značajna u merenju. Adamiti su predstavili šestodnevno Stvaranje HEKSAGRAMOM na ovaj način: Dan I Rak

Dan 4 Jarac Svaki od 6 malih trouglova trebalo bi da u sebi ima znak zodijaka označen imenom. Dan l . ili period l . vreme ljuskara i mekušaca. Dan 2. = period riba Dan 3. = period gmizavaca Dan 4. = period malih sisara i ptica

TEORIJE O BROJEVIMA

409

Dan 5 . = period velikih sisara Dan 6. = period ljudskih bića Oni koji su verovali u psihičko značenje heksagra ma učili su da je moguć kontakt izmedu živih i mrtvih i usvojili su učenje O REINKARNACIJI. Heksagram je čes to nazivan Pentagramom ili Solomunovim pečatom, ali to je pogrešno. Pravi oblik pentagrama je ovde prikazan

i on je svakako petokraka zvezda. To je

prva slika na grnčariji iz Ura u HaIdeji. SEDAM. Broj 7 je smatran posebno svetim, simbo ličnim, savršenim i mističnim. Oduvek je bilo tako. In dijci, Persijanci, Sumeri, Vavilonci, Asirci, Egipćani, Tevtonci, Kelti i ostali evropski narodi su smatrali da on poseduje poseban značaj. Zbog toga što je nedeljiv, poreden je sa Bogom . U vedskoj i budističkoj književ nosti igra značajnu ulogu. U vavilonskoj imamo 7 vrat nica Podzemnog sveta, 7 zlih duhova neba, 7 zlih duho va zemlje, 7 skela tvrdave Babel, 7 tablica Stvaranja, sedmostruko božanstvo, tj . deca ENMESARA itd. U Egiptu imamo 7 asita ili Ozirisovih dvorana, 7 Oziriso vih obličja, 7 Hatora, 7 krava sa njihovim bikom, 7 veli kih duhova, 7 kobri, 7 sokolova, sedmoglavu zmiju, 7 Izidinih škorpija. Biblija nudi mnogo primera u kojima je upotrebljen broj 7. Tako imamo 7 krava iz faraono vog sna, 7 klasova pšenice, 7 sabata, 7 oltara, 7 volova i 7 Valamovih ovnova, 7 truba, 7 uvojaka kose, 7 stubova mudrosti, 7 koraka, 7 lakata, 7 nedelja, 7 pastira, 7 oči ju, 7 lampi, 7 korpi, 7 hlebova, 7 davola, 7 dakona, 7 crkvi u Aziji, 7 svećnjaka, 7 zvezda, 7 zala, 7 zlatnih ča ša, 7 godina, sedmo struku osvetu itd. Jakov se poklonio 7 puta, sveštenik je pustio krv 7 puta. N amanu je reče no da se u Jordanu opere 7 puta, srebro je čišćeno 7 pu-


410

ta, a grešnom bratu treba oprostiti 70 puta 7. Bog se od morio sedmog dana, a Hrist je izgovorio 7 reči na krstu. Jevreji imaju 7 svetih dana u godini i njihov zlatni sveć njak je imao 7 krakova. Sedmi dan sedmog meseca je bio svet, a Izrailj se gostio 7 dana i ostao u svojim šato rima 7 dana. Mi imamo 7 pričešća, 7 smrtnih grehova, 7 žalosti, 7 radosti, 7 čuda Bogorodice, 7 vrlina, 7 darova Duha, 7 crkvenih saveta, 7 prskanja hrišćanskog oltara, 7 branilaca hrišćanstva (sveti Đorđe, sveti Andreja, sve ti David, sveti Patricije, sveti Jakov (Spanija), sveti De ni (Francuska), sveti Antonije (Italija)) ; 7 svetskih čuda, 7 grčkih mudraca, sedmoricu ispred Tebe, sedmoglavu Hidru, 7 brežuljaka Rima, 7 arhanđela, 7 duginih boja, 7 planeta, 7 muzičkih nota, 7 ljudskih doba, 7 metala kod alhemičara itd. U srednjem veku, crkveni oltar je bio ukrašen sa 7 dragih i poludragih kamenova, tj. dija mant ili kristal snaga; safir ili neki plavi kamen = mudrost ; smaragd ili neki zeleni kamen = veština pri lagođavanja; topaz = znanj e ; jaspis ili ahat = sjaj, le pota; rubin, kornalin ili granat = pokornost ili oda nost; ametist = molitva ili obožavanje. OSAM. Jedna od najstarijih zajednica bogova u Egiptu, TOT-ova iz Hermopolja, bila je sastavljena od 8 božanstava, tj. 4 boga i 4 boginje. Bogovi su imali žablje glave, a boginje zmijske. Broj 8 izgleda nije imao pose ban značaj kod Egipćana, ali vrhovnih poglavara u Tu atu je bilo 8 ; 8 bogova je nosilo Zemljinu barku ; zmija Semti je imala 8 glava, po 4 na svakom kraju svoga tela. Hulm ovaj broj zove "broj obnavljanja", jer najveći broj starih krstionica je osmougaon. Petoknjižje kaže da muško dete staro 8 dana treba obrezati, a u vezi sa merama upotrebljavanim u građevinarstvu, broj 8 je iz gleda imao posebno značenje. Tako je trebalo da bude "8 dasaka sa stopalima srebrnijem" (Izlazak, 26, 25), =

TEORIJE O BROJEVIMA

41 1

kamenje od 8 lakata upotrebljavano je za izgradnju te melja hrama (I knjiga o carevim a l , 1 0), stepenište koje je vodilo u Jezekiljevu građevinu imalo je "8 basama ka", a 8 stolova je bilo pribavljeno za klanje žrtvenih životinja (Jezek. 40, 3 1 , 41). DEVET. Kod mnogih starih i savremenih naroda broj 9 je smatran podjednako važnim i potpunim kao i broj 3. Pošto je predstavljao 3 puta 3, nazivan je trija dom trijada, tj. svaka osoba iz trijade se razvila u trija du. Zbog toga je 9 trostruki sveti broj. Zajednice egipat skih bogova neba, zemlje i podzemnog sveta sastojale su se od 9 bogova, a Oziris je imao 9 stražara i 9 narika ča. U paklu je bilo 9 crva što proždiru (Knjiga mrtvih, Pogo is), a imamo i 9 branilaca Apepovih. Broj 9 se ret ko pominje u Bibliji, ali možemo primetiti da je posto lje kreveta Oga, kralja Bašana, bilo 9 lakata dugo (Peta knjiga Mojsijeva 3, 4). Imamo 9 muza, 9 grčkih pogla vara, 9 naredbi anđela, 9 naredbi đavola, devetostruke vratnice pakla, 9 dana tokom kojih su Satana i njegovi anđeli pali iz raja, Hrist se javio svojim učenicima 9 pu ta posle smrti. Vreme ljudske trudnoće iznosi 9 meseci. U klasičnoj i srednjovekovnoj književnosti imamo 9 zemlji, 9 nebesa, 9 sfera, 9 vila iz Armorike, 9 reka pak la, Lars Porsena se zakleo u 9 bogova ; 9 galskih svešte nica, Deukalionov kovčeg je plovio 9 dana pre nego što će stati, 9 je kruna u heraldici, 9 vrsta krstova, 9 tačaka zakona, Drajdenovih 9 pravednika (3 Jevreja, 3 pagana i 3 hrišćanska viteza), čudo devetog dana, 9 krojača (brojača ?) čine čoveka, mačka ima 9 života, bič sa 9 strukova, videti 9 svraka donosi nesreću, veštice u Mag betu su ponovile svoje čini 9 puta, kruna koju je kralj Artiir ponudio kao poklon imala je 9· dijamanata, 9 čvo 'rova u klupku crne vune lečilo je uganuti članak. Za ve oma lepo obučenu osobu se kaže da je "obučena kao iz


412

TEORIJE O BROJEVIMA

413 •

9), oso kutije" (eng. "dressed up to the nines" ; nine ba ili stvar je lepa kao srebrni novčić od 9 penija, zaku pi su bili odobravani na 999 godina i još uvek se daju na 99, nazdravljanje 3 x 3 je bilo ranije vrlo uobičajeno. Rezultati izvesnih množenja brojem 9 ponavljaju iste cifre : �

9 x2 9 x3 9 x4 9 xS

� � � �

18 27 36 4S

i i i i

9 9 9 9

x x x x

9 - 81 72 8 7 63 6 S4 -

. DESET. Izgleda da nema ničeg mističnog u vezi sa brojem 1 0, ali nema sumnje da je on smatran potpunim i savršenim brojem. Anijev papirus kaže da je pilona u carstvu Ozirisovom bilo 10, ali neka od kasnijih izdanja Knj ige mrtvih povećavaju njihov broj. Kabalisti su broj 1 0 smatrali savršenim brojem jer je sefi rota ili emanaci ja iz EN SOFA bilo 1 0 ; njihova imena naći će se u ode ljku o kabali. Imamo takođe i 10 zapovesti. U Bibliji, 10 se često pojavljuje kao broj koji označava potpunost, npr. 1 0 kamila, 10 sikala, 1 0 magaraca, 10 stubova, 1 0 junadi, 10 žena koje su mesi I e hleb, 1 0 ljudi, 1 0 milosni ca, 10 ljudi ubilo je Avsaloma, 10 čvorova, 1 0 ljubavni ka, 10 listova, 10 plemena, 1 0 kola, 1 0 funti dobijeno je za jednu itd., a možemo zapaziti da je Davidova harfa imala 1 0 žica i da je sedmoglavi zmaj imao 1 0 rogova. Halm (Hulme, Symbolism, str. I S) pominje 10 latica cveta stradanja koje predstavljaju 1 0 od 1 2 apostola, iz dajnik Juda i Petar, koji se odrekao našeg Gospoda, ni su predstavljeni. JEDANAEST. Izgleda da nema ničeg mističnog u broju l l . Za onoga koji ga sanja se kaže da će doživeti neku nesreću ili gubitak. Zajednica egipatskih bogova

ponekad se sastoji od I I članova, a A. B. Kit (Keith) kaže da se u Rigvedi često pojavljuju 33 boga i da su to tri grupe od po I I bogova. Kada je muslimanska broja nica potpuna, sastoji se od 99 perli, tj. 3 x I I x 3, a znak je postavljen posle svake trideset treće da omogući ono me koji izgovara 99 divnih Božijih imena da predahne. U današnje vreme mnoge od brojanica koje se prodaju sadrže samo 33 perle i svaka koju je pisac kupio imala je oznaku na kraju prvih i drugih l l ; "kula" koja pred stavlja ALAHA, nalazila se na kraju treće grupe od I I perli. DVANAEST. Broj 1 2, kao i l O , I I itd., smatran je u Vaviloniji za nesrećan broj i savremeni pisci koji se ba ve brojevima prihvataju ovo gledište ali, izgleda da on nema nikakvo simboličko značenje. Zodijak je verovat no nastao u Vavilonu, znakova je bilo 1 2, meseci u go dini takođe 1 2 a ceo dan se sastojao od 1 2 kasbu ili duplih časova. Ozirisovo noćno carstvo bilo je podelje no na 1 2 delova i u Knjizi vratnica imamo: 1 2 bogova pogrebnih planina, 1 2 bogova Amenta, 1 2 bogova na oltarima u Tuatu, 1 2 bogova Jezera ključajuće vode, 1 2 bogova sa njihovim dvojnicima, 12 bogova Jezera živo ta, 1 2 bogova ispred i 1 2 iza oltara, 1 2 bogova merne li nije, 1 2 bogova skrivenih ruku i dlanova, 1 2 bogova ko laca, 1 2 bogova koji nadziru zmiju Seba-Apep, 1 2 Đa đau koji donose hleb Maat, 1 2 bacanja čini, 1 2 bogova zvezda koje nikada ne zalaze, 1 2 boginja časova itd. U Bibliji imamo 1 2 Jakovljevih sinova, 1 2 bunara u Eli mu, 1 2 dragih kamenova, 1 2 kolaca, 12. volova, 1 2 ka menova iz Jordana, 1 2 apostola, 1 2 korpi što pretekoše, 1 2 legIOna anđela, krunu sa 1 2 kamenova, 1 2 vratnica, 1 2 vrsti voća sa drveta života itd. Herkul je načinio 1 2 junačkih dela, rimski Zakonik je napisan na 1 2 bronza nih ploča, 1 2 penija l šiling, 1 2 inča čine jednu sto�


414

pu. U kaba li broj 1 2 predstavlja kamenje mudraca.· Možemo primetiti da je onih 1 44.000 pomenutih u Ot krovenju 1 4, 3 1 2 x 12.000. TRINAEST. Prema nekima 13 je nesrećan, a prema nekima srećan broj. Sujeverni ne vole da budu prisutni kao jedna od trinaest zvanica na večeri jer je povezuju sa Tajnom večerom našeg Gospoda i njegovih dvanaest učenika. Broj 1 3 se takođe povezuje sa cenom od 1 3 pe nija koliko je izvršilac smrtne presude plaćen za pogub ljenje u Tiburnu ; prava plata je u stvari bila 1 3,5 penija, ali pola penija se računalo kao cena užeta. Vrednost škotske marke je bila utvrđena na 1 3,5 penija i nekad se na nju aludiralo kao na "dželatov novac". U igri haksi hud broj 1 3 je imao poseban značaj. Gospodar kape no si crveni kaput, šešir obavijen cveće m i prut napravljen od 1 3 vrbovih grana vezanih 1 3 puta vrbovim trakama ( The Times, 4. Jan. 1929, str. 1 5). C ETRNAEST. Mistični broj povezan sa četrnaestim danom mesečevog rasta, tj. onim kada je mesec pun. PETNAEST. 1 5 je bio sveti broj kod kabalista jer je predstavljao brojnu vrednost dva hebrejska slova JH koja čine jedno od Božijih imena. S ESNAEST. Prema Pitagorejcima, koji su ga smat rali savršenim brojem, on j"e imao posebnu važnost jer je predstavljao 4 x 4. DVADESET JEDAN, tj. 3 x 7, od kojih je svaki sav ršen broj, predstavljao je potpunost i uzvišenost ; po zdrav iz dvdeset jednog oružja verovatno potiče. iz neke stare svečanosti u kojoj je broj 2 1 imao značajnu ulogu. DVADESET DVA, tj. 2 x I I je sveti broj zato što hebrejska azbuka sadrži 22 slova, a knjiga u Starom za vetu takođe ima 22. =

Kamen mudraca je, u stvari, bio crveni prah koji su alhemi· čari koristili da bi se oslobodili primesa i nečistoća iz metala. •

TEORIJE O BROJEVIMA

415

DVADESET OSAM je mističan broj koji je povezan sa 28 dana u mesecu, tj. 7 x 4. TRIDESET je proklet broj jer je Juda izdao našeg Gospoda za 30 srebrnjaka; drugo gledište je da je on srećan zato što je Isus počeo da propoveda svoje učenje u tridesetoj godini života. TRIDESET TRI, tj. 3 x I I je smatran mističnim bro jem zato što je Isus imao 33 godine kada je raspet, a Aleksandar Veliki je bio otrovan u Vavilonu kada je imao 33 godine. TRIDESET DEVET. Rečeno je u Petoj knjizi Mojsi jevoj, 25, 3 da čovek može biti kažnjen udaranjem do 40 udaraca i ne više, a sveti Pavle kaže da je od Jevreja do bio 40 udaraca osim jednog tj. 39 (3 x 1 3). C ETRDESET izgleda da nije ništa više osim okrug log ili opšteg broja. Izrailjci su jeli manu 40 godina i 40 godina lutali po pustinji; Solomun, Jehoaš i Joaš su vla dali po 40 godina; Mojsije je bio na planini 40 dana; Jona je propovedao u Ninivi 40 dana; naš Gospod je postio 40 dana, a u grobu ostao 40 časova. Karantin tra je 40 dana, vreme utočišta je bilo 40 dana, a mnogi lju di još uvek veruju da ako na dan svetog Svitina ( 1 5 . jul) pada kiša, za njim će slediti još 40 kišnih dana. 40 šilin ga je dobro poznata novčana kazna u današnje vreme. Moguće je da je u mnogim slučajevima 40 prvobitno bi lo 42, tj. 7 x 6. C ETRDESET DVA. Procenitelja ili sudija u Oziriso voj dvorani je bilo 42 i svaki od njih predstavljao je jed nu oblast. PEDESET. Zakon je prenet Mojsiju na Sinaju 50 dana pošto je Izrailj izašao iz Egipta, a sveti Duh je si šao na apostole 50 dana posle Vaskrsenja. Kaže se da je 50 broj svetog Duha. 50 časnih i velikih imena predato je MARDUKU pošto je on obnovio nebo i zemlju.

•

416


tj. 5 x I I se pojavljuje kao magični broj u indijskim čarolijama. Š EZDES ET. U južnoj Vaviloniji šezdesetinski sis tem je bio u opštoj upotrebi u matematičkim tekstovima. SEDAMDESET se kao i 40 upotrebljavao kao ok rugli i opšti broj i mnogo primera se može naći u Bibli ji, npr. "dana godina naših, svega ima do 70 godina" (Psaim 90, 1 0) ; "a potom izabra Gospod i drugijeh se damdesetoricu" (Luka, 10, l ). Međutim, vrlo je verovat no da je tačan broj poslanih učenika bio 72 i ovo glediš te je potvrđeno izjavama crkvenih pisaca. Obično se pozivamo ila drevnu grčku verziju Starog zaveta kao na "Sedamdesetoricu" (LXX), ali Knjiga o pčeli i druga si rijska dela kažu da su na prevodu radila 72 čoveka, po šest iz svakog od dvanaest plemena, i daje njihova ime na. Jedno od velikih kabalističkih Božijih imena imalo je 72 a ne 70 slova. Egipatski sveštenici sastavili su him nu hvale AMEN-RAu u kojoj je bog oslovljen svakim od njegovih velikih imena i atributa. Na papirusu Nesi -Honsu u Kairu sam bog kaže da se 70 puta obratio Rau u princezino ime (Budge, Book of the Dead, 1923). Ali u izdanju egipatskog teksta koje je objavio Navil se kaže da se obratio 75 puta; za prevod vidi moje Egipat ske bogove ( Gods of the Egyptians, tom i, str. 339). Re či našeg Gospoda kod Mateja 1 8, 22 pokazuju potpu nost broja 70 x 7 490. DEVEDESET DEVET. "Divnih imena" Božijih pre ma Arapima ima 99, koliko i perli u muslimanskim bro janicama, tj . I I x 9. One su podeljene u grupe od po 33, tj. 3 x I I . STO DESET. Poznati egipatski pisac Ptah-Hetep, vezir kralja Asa (oko 3200. godine pre n. e.), živeo je PEDE SET PET,

TEORIJE O BROJEVIMA

417

l 1 0 godina a poznato je da je više egipatskih službenika doživelo ovu duboku starost. Zašto je 1 1 0 godina smat rano za granicu ljudskog života nije jasno. Kabalisti su savetovali svoje sledbenike da ne preduzimaju nikakav posao u sledećim danima u mese cu : 2, 5, l l , 1 3 , 1 5, 1 8 , 30. Sledeći dani su bili povoljni za posao: l , 3, 7, 9, 1 0, 1 2, 1 6, 1 7 , 19, 20, 2 1 , 22, 23 i 27.

•

�

27


•

PROR ICANJE

POGLAVLJE XXVII PRORICANJE

Reč "alhemija", tj. "crna veština" ili pre "magijski zanat Crne Zemlje", izvedena je iz jednog od imena za severni Egipat koji se zvao "Crna Zemlja" zbog sme đecrne boje zemljišta u delti, što je suprotno od "Crvene Zemlje", imena koje je dato Gornjem Egiptu zbog njegovog crvenkastožutog peska. Zbog toga možemo pomisliti da je Egipat bio najstarija postojbina prorica nja koja nam je poznata, ali nije tako, jer u književnosti Egipta nema ni pomena ni aluzije na bilo koju od broj nih vrsta proricanja koja su vršena u Sumeru i Akadu u III milenijumu pre n. e. Do razdoblja Ptolomeja prori canje pomoću zemlje, vazduha, vatre ili vode bilo je skoro nepoznato među domorodačkim narodom u ovoj zemlji, i vrlo je verovatno da su se oni upoznali sa ovim ograncima magijske veštine jedino preko Grka koji su od Vavilonaca preuzeli mnoge od svojih magijskih po stupaka. To što je Josif koristio pehar za proricanje ne dokazuje da je proricanje vodom, vinom ili uljem bilo uobičajeno u Egiptu, jer Josif je bio Hebrej, a njegov narod je preuzeo ovu veštinu od Vavilonaca. -

,

419

•

Cilj proricanja je, bez obzira na upotrebljena sredstva, da se otkrije šta je Božija volja i kakav je bu dući tok dogadaja, bilo da se oni odnose na pojedinca ili na narod. Metodi proricanja koje su koristili primi tivni ili necivilizovani narodi bili su jednostavni, ali kod visoko civilizovanih naroda kao što su bili Sumeri ili Vavilonci, ovi metodi ukazuju na promišljenost i moć razuma, pa neki od njih imaju skoro naučni karakter. Sumeri su razvili veliki sistem znamenja, a tekstovi pi sani klinastim pismom pokazuju da su spiskovi tih zna menja bili s vremena na vreme pažljivo pregledavani i proširivani, što je verovatno bio rezultat novog iskustva. Sveštenici su izvodili znamenja iz snova, bilo da su ih sanjali oni sami ili drugi pripadnici zajednice, iz po ložaja planeta i zvezda, pomračenja, pokreta životinja, leta ptica, pojavljivanja zmija na određenim mestima, pojavljivanja skakavaca, lavova, ponašanja pasa, prav ca vetra, stanja reka, iz pojedinih osobenosti novorođe ne dece i životinja, rođenja blizanaca, iz nezgoda koje se mogu dogoditi ljudima, deformiteta kod dece, rođe nja nakaza i iz simptoma koji se javljaju tokom bolesti. Prema Sumerima i Vaviloncima, sve što se dešavalo kralju, ljudima, životinjama, pticama i gmizavcima predskazivalo je nešto, i od sveštenika se očekivalo da ispita šta je to. Ogroman broj tablica znamenja koje su pronađene u Vaviloniji i Asiriji dokazuje da su svešteni ci vodili tačan spisak dešavanja koja su sledila svaki događaj koji im je privukao pažnju, i izgleda da su te tablice, kao npr. Knjiga Belovih rasvetljavanja, sadržale rezultate iskustava nebrojenih generacija sveštenika. Za više pojedinosti i prevoc;le nekih tipičnih znamenja vidi poglavlje "Oracles and Omens" kod Jastrowa, The Reli gion of Babylonia and Assyria, 1 898, str. 328. "

.

,

PRORICANJE VODOM

421

skog okeana, ali to je u stvari bio bog Nila Hapi, nepoj mljivi i nesaznatljivi bog, čiji se oblik nije mogao ni na crtati ni opisati; on je bio . egipatski ekvivalent za EA. ČASE I ZDELE ZA PRORICANJE

POGLAVLJE XXVIII -

PRORICANJE VODOM

Stari narodi su pripisivali posebnu moć i svetost vodi, i u mnogim zemljama, kao npr. u Egiptu, voda je smatrana "ocem bogova". Vavilonske i egipćanske teo rije o nastanku vasione označavaju je kao prvobitni dom bogova, a praiskonski vodeni ponor bio je mesto u kome su boravile snage svetlosti i tame. Kopti su govo rili da su voda, pšenica i Očev presto od iste vrste i da su to isti " Božiji sinovi" (Budge, Coptic Apochrypha, str. 246). Etiopljani su verovali da su ličnosti svetog Trojstva živele samo u imenu u prvobitnom svetskom okeanu dok nisu izgovorili sopstvena imena i postali Osobe. Vavilonski bog vode zvao se EA , njegovo ime je značilo "vodena kuća" ; živeo je u podzemnim dubina ma koje okružuju zemlju i bio izvor mudrosti i učenja i . oličenje sveg znanja. Zbog toga je lako razumeti zašto su Vavilo'1ci vršili proricanja uz pomoć vode i zašto su najveći značaj imala znamenja koja su izvođena u zavis nosti od stanja i izgleda reka njihove zemlje. Kao bog mudrosti i znanja on je mogao obavestiti onoga koji ga pita o budućnosti bolje od bilo kog drugog boga. Rani egipatski tekstovi imenuju Nu ili NENU bogom svet-

C aše ili zdele koje su Vavilonci upotrebljavali kao posude za piće i sredstva za proricanje bile su verovat no napravljene od zlata ili prečišćenog bakra, isti slučaj je bio i u Egiptu. Neke od zlatnih zdela koje je Vuli pro našao u Uru i neke od egipatskih ćilibarskih zdela u Britanskom muzeju bile su verovatno posude za piće. Prema Prvoj knjizi Mojsijevoj 44, 2, čaša iz koje je pio i kojom je proricao Josif bila je od srebra. Nije poznato da li je na njoj nešto bilo ispisano. Upotrebu magijskih činija nastavili su Hebreji koji su živeli u Vavilonu i do njoj Vaviloniji- tokom vekova koji su neposredno pre thodili Hristovom rođenju i sledili ga. Veliki broj zdela od terakote ispisan kvadratnim hebrejskim pismom na sirijskom i mandaitskom, pronađen je u Abu H abi, Tal Ibrahimu (Kuta), Deru, Nifaru, Babilu, Birs-i-Nimru du, Džumdžumahu itd. Velika zbirka ovih zdela može se naći u Britanskom muzeju. Kada je Lajard pronašao prve primerke, domoroci su ih smatrali za drevne zdele koje su vračevi upotrebljavali u rešavanju nekih sporo va ili su u njima spravljali sredstva za lečenje. Oni su pretpostavljali da su zdele punjene do vrha ili delimič no vodom koju su parničari pili. Nakon toga vračevi su bili u mogućnosti da odgovore koji od njih govori isti nu, po dejstvu koje je voda imala na njih, jer bi bog vo de učinio istinu vidljivom. Veoma dobro očuvani natpi si na mnogim od ovih zdela ukazuju na to da one nisu korišćene za proricanje. Pronađene su pod uglovima te melja kuća, u paru ili po jedna, i poslednja ispitivanja o

422


njima kažu da su one tu postavljene da bi služile kao zamke za hvatanje đavola ili zlih duhova. Kada Istočnjaci danas koriste čašu ili zdelu za proricanje, voda se puni do vrha i čarobnjak kaže ono me koji pita da ponovi pitanje na koje traži odgovor i da pogleda u vodu. Dok ovaj to rađi, čarobnjk koristi magijsku moć koju bi trebalo da poseduje i tako čini da se na površini vode pojavi slika koja ispitivaču daje od govor, bilo povoljan ili ne. Ponekad se čaša puni crnom vodom ili mastilom, kada slika na njenoj površini po stane vrlo bleda. U nedostatku čaše ili zdele, ispitivač savije dlan i mastilo se sipa u njega ; čarobnjak obilazi oko ispitivača više puta ponavljajući odlomke iz Kura na, a ispitivač vidi na površini mastila ono što po svoj prilici čarobnjak želi da ovaj vidi. Sledeći slučaj proricanja vodom dogodio se u Kartumu pre nekoliko godina. Domorodac koji je išao u Kairo ostavio je kod prijatelja izvesnu sumu novca i zamolio ga da je iskoristi za dobrobit njegove žene uko liko se ovaj ne vrati. Prijatelj je prihvatio ukazano pove renje i primio novčani poklon za svoju uslugu. Vlasnik novca je otišao u Kairo i vratio se bezbedno u Kartum. Kada je zatražio od prijatelja da mu vrati novac koji mu je ostavio, ovaj je poricao da zna bilo šta o tome i zakleo se Alahom da ga je putnik pomešao sa nekim drugim. Usledila je žučna prepirka i naposletku je čo vek koji je ostavio novac otišao kod kadije i ispričao ?,U svoJu priču. Kadija je pozvao drugog čoveka i pošto Je od njega ČU? potpun o poricanje optužbe kojom ga je terelIo prIJatelJ, odlučio je da otkrije istinu pomoću zde le sa vodom . Uzeo je list hartije i na njemu napisao iz vesne stihove iz Kurana. Pošto je napunio čistu zemlja nu posudu vo �om, stavio je u nju ispisanu hartiju i držao Je potopljenu dok se mastilo koje je još uvek bilo

423

PRORICANJE VODOM

l o s vod om . Tada ša me po i tije har sa o ral isp e nij že sve je rekao obojici da popiju po po la sadržine zdele i zna čajno ih upozorio da će Alahova presuda pasti na lažljivca kada popije svoju po lov inu . Oba čoveka su pi Ia, a zatim je kadija spustio zdelu na zemlju i čovek koji je uzeo novac je iznenada pao na leđa i istog časa umro. Neki od njegovih prijatelja i rodbine, koji su gledali lju de kako piju, po vik ali su da je čovek otrovan i pozvali su policiju. Kada su ovi stigli, odveli su drugog čoveka u zatvor i postavili čuvara kod kadijine kuće jer su sum njali da je on bio u dogovoru sa zatvorenim. U uobiča jenom postupku, on je okrivljen za trovanje svog prija telja i britanske vlasti su bil e sklone da veruju da je on kriv. Međutim, tak o mnogo primedbi im je upućeno od strane muhamedanski h stručnjaka, koji su izjavljiv ali da su smrt čoveka prouzrokovale reči iz Kurana rastop ljene u vodi, da je slučaj najzad povučen i stvar povere na lordu Kromeru u Kairu, od koga je zatraženo da do nese presudu. Pravednošću i bespredrasudnošću koje su mu bile tako svojstvene, pos lao je po neke mu le sa AI-Azhar univerziteta u Kairu, i pošto im je izložio slu čaj, rekao je da će se držati njihove od luk e. Mu le su iz vršile potpunu istragu slučaja i njihova jednodušna pre sud a je bila da je čovek koji se srušio mrtav bio lažov i kradljivac, a da ga je sam Ala h ubi o pomoću svetih reči iz Kurana koje su bil e rastopljene u vod i iz zdele. Oni su razrešili kadiju svake krivice i po hva lili ga zbog nje govog neustrašivog držanja. Lord Kromer je prihvatio njihovo objašnjenje i optuženi, koji je tokom razmatra nja slučaja u Kairu bio u zatvoru, bio je oslobođen.

•

•

•

PRORICANJE ŽiVOTINJSKOM JETROM

•

POGLAVLJE XXIX PRORICANJE GLEDANJEM U ŽIVOTINJSKU JETRU

Među rimskim aruspicima ili haruspicima (lat. ha rus pe x), tj . predskazivačima koji su ljudima tumačili volju bogova koristeći se svojom veštinom, postojala je klasa majstora koji su usavršili veštinu predskazivanja po izgledu utrobe životinja koje su prinošene kao žrtve. Ova vrsta ljudi se zvala DROBOGLED (VRAC UTROBNIK, lat. extispex), a veština proricanja gledanjem u utrobe životinja bila je poznata kao extispicium (Cicero, De Divinatione, ii, l l ). Ovu veštinu su preneli u Rim etrur ski izaslanici koji su tamo bili upućivani u vezi sa po slovima vlade, a prema Ciceronu (De Div. ii, 23), izu meli su je etrurski kradljivci. Etrurski haruspici slani su iz različitih mesta da tumače žrtvovanja i reči bogova (Livy , v, 1 , 6 ; xxvii, 37, 6). Ima, međutim, razloga za ve rovanje da extispicium nije bila domorodačka etrurska veština, već da je tamo nastala kao posledica dobro po znate veze između Etrurije i Istoka, koja je postojala još u praistorijskom vremenu. U knjizi proroka Jezekilja (2 1 , 26) imamo opis va vilonskog kralja koji pita svoje proroke za mogućnost uspešnog pohoda na Jerusalim. Prorok kaž e : "Jer će

•

425

car vavilonski stati na rasputnici, gde počinju dva puta, te će vračati, gledaće strijele, pitaće likove (TERAFIM), gledaće u jetru". TERAFIM je već razmatran (vidi str. 2 1 2). Strele koje su upotrebljavane za proricanje čuvane su u koricama koje je, osim u slučaju da je kralj imao svoju sopstvenu opremu, pravio sveštenik. Obično su !:lile dve strele, ali je ponekad dodavana i treća. Kada ih je bilo dve, jedna je na sebi imala oznaku "da", druga "ne". Treća je bila bela i označavala je da ispitivač tre ba da uradi kako mu je po volji, jer proročanstvo nije dalo nikakav odgovor na njegovo pitanje, ni potvrdni, ni odrični. Ispitivanje stre lama je bilo poznato kao "Te lomantija". Sada dolazimo do prorokovih reči "gledaće u jetru". One izgleda pokazuju da je kralj bio majstor gledanja u drob (lat. extispicium). U svakom slučaju, one dokazuju da je proricanje gledanjem u jetru žrtvo vanih životinja vršeno u Vavilonu još u VI veku pre n. e. Glineni model jetre ispisan znamenjem, koji je pro nađen tokom iskopavanja u Kujundžiku i koji se sada čuva u Britanskom muzeju (No. Rm. 620; vidi Guide, str. 2 1 1 ) dokazuje da su proricanja vršena u Ninivi je dan vek ranije. Iskopavanja koja su vršena u Bogazkoju takođe su iznela na svetlost dana priličan broj glinenih modela životinjske jetre ispisanih klinastim pismom sa napome nama na vavilonskom i hetitskom jeziku. Iz ovih prede la proricanje se prenelo na zapad, u istočnu Evropu i Etruriju. Poznata etrurska jetra od bronze koja se sada nalazi u Pjaćenci opisana je u Mitteilungen Nemačkog arheološkog instituta u Rimu, odeljak XX. Vidi napo mene u Boissier, Note sur un document babylonien se rapportant I'extispicine, 1 899. Gruba skica koja je ovde priložena pokazuje dovoljno jasno njen oblik i izgled. Prava postojbina veštine proricanja gledanjem u živo-

•

426


tinjsku jetru je Vavilonija, a Vavilonci su govorili da je nisu izumeli oni, već bogovi. Verovalo se da je bog -Sunce uredio utrobu žrtvenog jagnjeta tako da bi lju dima pokazao volju bogova, šta više, on je u njoj posta vio oznake koje je iskusni drobogled (extispex) morao videti. Tablice znamenja pokazuju da su Sargon ( Šaru kin) od Agada, prvi kralj dinastije Akad (2637-2582. pre n. e.) i Naram-Sin, sin Manišutsua (2557-2520. pre n. e.) uveli upotrebu znamenja izvedenih iz ovčije jetre i verovatno je da nije bilo razdoblja u kome drobogled

Model životinjske jetre od bronze

•

,

u

Pjacenci.

nije postojao u južnoj Vaviloniji. Svaka generacija dro bogleda povećavala je kolekciju znamenja koju j � n� sled ila od svojih prethodnika, i ona su već u Il mtIem jurn u pre n. e. obrazovala obiman deo vavilonske litera ture. Nizovi znamenja koji su prepisivani za Ašurbam pala kralja Asirije (668-<;26. pre n. e.), i čuvani u Kra ljevskoj biblioteci, i oni koji su pravljeni za bi.bli.oteku Neboa u Ninivi, bili su veom a broj ni; možda th Je č�k bilo i na stotine, i bez spiskova koje je kr�lj napravIO, stručnjaku bi bilo nemoguće da ih razmotn.

,

I

PRORICANJE 21VOTINJSKOM JETROM

427

Vavilonci su verovali da središte svih strasti nije srce već jetra i da svaka strast, uzbuđenje ili osećanje ima svoj vlastiti, posebni odeljak u jetri, i da je drobog led svoje proročanstvo zasnivao na izgledu tih delova. Jasno je da su različiti drobogledi mogli tumačiti njihov izgled na različite načine, pa je zbog toga sveštenstvo svih velikih hramova nastojalo da obezbedi obučavanje stručnih drobogleda. Iz tog razloga su pravijeni modeli od gline, a na njima su ucrtavani kvadrati i dodavani zapisi. Pomoću ovih modela, mladi su podučavani veš tini proricanja gledanjem ·U jetru, ali vrlo je verovatno da su majstori ponekad upotrebljavali i prave jetre da bi objasnili svoje učenje u prostoriji za vežbu. Najstariji glineni model jetre koji je upotrebljavan za poučavanje, a možda korišćen i u pravim magijskim svečanostima, jeste onaj koji se čuva u Britanskom mu zeju (No. 92668, Guide, str. 1 20). Kupio sam ga u Bag dadu 1 888. godine od domoroca iz Mosula koj i se zvao Davud Kalaf. Rekao mi je da je ovaj primerak prona đen u Abu Habi gde su predstavnici Britanskog muzeja u to vreme vršili iskopavanja pod upravom pokojnog Hormuzd Rasama. Mišljenja stručnjaka u vezi sa onim što ovaj predmet predstavlja bila su neko vreme pode ljena, ali je problem reši o pokojni kanonik Isak Tejior, rektor Setringtona, koji je bez oklevanja izjavio da je to model ljudske jetre, zato što su njegova opšta obeležja podsećala na etrursku bronzanu jetru koju je on video i proučavao u Pjaćenci tokom svoje poslednje posete Ita liji. Njena fotografija je objavljena u Cuneiform Texts from Babylonian Tablets in the British Museum, Part VI, London, 1 898, zajedno sa prepisom teksta sa obe strane modela koji je izvršio dr T. G. Pinčes. U predgo voru je napomenuto da je tekst ispisan na ovom jedin stvenom predmetu (Bu. 89-4-26, 238), za koji se smatra

•

428


da predstavlja ljudsku jetru, verovatno u vezi sa vavi Ionskom magijom. Prva objavljena studija o ovom mo delu jetre bila je Boissier, Note sur un document baby Ionian se rapportant I'extispicine, 1 899. Još jedan njen opis dao je M. Jastrow, Religion Babyloniens und Assy-

429

PRORICANJE ŽiVOTINJSKOM JETROM

Danas više nema sumnje da ovaj model predstavIja jetru malog preživara, verovatno ovce. On pokazuje organ posmatran sa zadnje strane. Na njemu su označe na četiri ispupčenja jetre i najistaknutiji delovi, tj . pro cessus pyramidaJis (šiljasto ispupčenje), žučna kesa i

�- -

- --

Zadnja strana. Prednja strana, Pečeni glineni model ovčije jetre Pečeni glineni model ovčije jetre

II

II

Britanskom muzeju.

Britanskom muzeju.

riens, Bd. II, str. 2 1 8 , 2 2 1 , a on je objavio i njenu repro dukciju u Bildermappe koja je dopunjavala taj rad (Nos. 102, 103). Ponovo ju je reprodukovao K1auber, Politische-religi6se Texte, 3 1 , a vidi i Ebeling, Keil schrifttexte aus Assur religi6sen Inhalts, No. 444.

mali izraštaj koji se zove processus papielaris. Površina modela je izdeljena na oko pedeset kvadrata i drugih odeljaka ispisanih oznakama, tj. mogućim posledicama pojave izvesnih znakova koji se mogu videti na označe nim delovima jetre, iako nema ničega što pokazuje koji

.

•

430


su to znaci. Po svoj prilici, ovaj model je bio upotreblja van da objasni samo jednu posebnu vrstu znaka s obzi rom na mesto na kome se on pojavljuje. Ovo je verovat no bilo poznato onome ko ga je upotrebljavao, iako to više ne možemo utvrditi. Druga strana modela bila je samo delimično ispisana i očito je da se znak koji je bio u pitanju tu ređe pojavljivao. U poslednjih nekoliko godina C. J. Gad iz Britan skog muzeja je izvršio detaljno ispitivanje modela koji su u vezi sa njegovim radom na znamenjima i otkrio je više važnih činjenica koje su povezane sa izgledom opi sanog modela. Pronašao je da postoje tri kanala izdub ljena u glini. Prvi izlazi kroz sredinu velikog levog is pupčenja i moguće je da radi toga predstavlja ductus hepaticus. Drugi prolazi pravo na gore kroz model i iz bija baš iznad malog izraštaja koji predstavlja proces sus papieiaris, dok treći izbija levo od šiljastog ispupče nja i bez sumnje predstavlja vena portae. Prema načinu pisanja, ovaj model pripada periodu l dinastije Vavilo na oko 2050- 1750. pre n. e.

•

•

POGLAVLJE XXX ISPISANI BRONZANI KOTUR ZA PRORICANJE IZ PERGAMONA

Ovaj vrlo značajan predmet pronađen je 1 899. u Pergamonu u Maloj Aziji i čuva se u Muzeju u Berlinu. Dobro je očuvan, a njegov prečnik iznosi 0, 1 2 cm. <':: i nio je deo opreme koju su čarobnjaci iz Pergamona ko ristili za proricanje ili saznavanje proročanstava u prvoj polovini I I I veka naše ere. Natpisi na ispupčenoj strani raspoređeni su u koncentričnim krugovima i sadrže ve liki broj magijskih hijeroglifa, ali se među njima nalazi i nekoliko slova grčke azbuke, jedan ceo krug grčkih sa moglasnika, egipatski hijeroglif za B, simboli sunca i meseca itd. Sistem koji su čarobnjaci upotrebljavali nije poznat. Kotur je detaljno opisao dr R. Vinš (Wiinsch) u lahrbuch Nemačkog arheološkog instituta, Erglinzun gshaft, No. 6, 1 905. Crtež cele opreme koja se sastojala od deset delova pripremio je prof. Conze iz Pergamona, vidi Abbi1dung 1 3 kod dr T. H opfnera, Griechisch AgYP tischer Offenbarungszauber, Leipzig, 1924, str. 1 46 . -

•

•

432


POGLAVLJE XXXI PRORICANJE PO OBLICIMA N A ZEMLII I PES KU (GEOMANTIJA)

\

Geomantija je bila uobičajena kod mnogih naro da Afrike i zapadne Azije,' a i danas se vrši u nekim gradovima i selima ovih kontinenata. C: arobnjak bi na redio onome koji pita o budućnosti da sedne na zemlju i baci šaku prašine ili peska u vazduh ; pošto prašina ili pesak padnu na zemlju, čarobnjak brižljivo ispita male gomile ili brazde, poveže ih sa nekim od astroloških znakova sedam planeta, sa znacima zodijaka i nekim važnim zvezdama, pa prema njihovim oblicima i po ložajima odredi kakav će biti budući tok događaja. U današnje vreme, pesak se pospe na četvrtastu ploču ili ravan kamen, pa ispitivač uzme nasumice pune šake pes ka i baci ih u vazduh. Pošto je pesak pao, čarobnjak ispituje oblike i forme koje je on načinio i izvodi za ključke kao što je već rečeno. Još jedan vid ispitivanja pomoću zemlje vrši se na \ sledeći način: ispitivač sedi na zemlji, uzima suvu trsku *Sidni Smit je medju fragmentima Kujundžik zbirke našao deo tablice sa nizom šupljina koje su rasporedjene na isti način kao i one na fotografiji prikazanoj na 5tr.435. •

,

,

28


,

434


435

PRORICANJE ZEMLJOM ILI PES KOM

•

•

f J �V!lA. • • • •

V"

""

•

•

•

•

• •

• •

• • • • • •

• • • •

•

•

(IMlmi"

• • •

c."" cQlljlri8iJi

• •

f1IrtW!.I1!\'.tiDI'

A�z!Ji""I!I�IIIf.

TlllrI� IlUr��.1

fortIII-< ..illDI'

•

• •

Pcpal� CIIrI,",oeri. (OJJMlIooti.

•

•

N O M E W.

•

• •

AUIIu.. "'_'"

TlllrI� (XU'"

E1.EMENTVM.

A

P L A!>.. E T A .

u svoju desnu ruku, udara njome po zemlji u svim prav cima, a zatim čarobnjak ispituje rupe i grupiše ih tako da izgleda da one obrazuju oblike magijskih simbola

S l G N�

ua

Aqu.a

�

'»

Act

�

"

T�rr.l

+

tr

X

Ignis

I

il

N

E

o � • =

'

.

.

N

•

Terrl.

,

i

•

e "

•

E

•

-

-

o

...: = = • • 0..::N -

\I

•

·

•

,

"

E >o � = " ,

._

• • • • • •

•

• • •

•

•

•

•

• • • • •

• • • • • • •

•

If

;

• •

•

•

• • •

II •

•

• • • • • •

Amijiio

C'"npr..!,,·.,.r.... crtu. R,4c/tl

'mo .a�1I1&.

T'ri{liti�

"""'""' 1'r.oIII(lI(r(,"

""'"

MI/IIoIII!I�' ''''

•

• • • • • • • •

(,
Ačr Ignis

y.

f

"{' ..

(.Iwi�

•

•

kqyi{rlio

• • • •

,"-

I....,.... ....

(.Nit.,. .",,",

Rr;",

C'f':I'

U/llt"

.L11IU'II

illtNIII

(upori...

c"'"' •

1.iMmni nll .L'-nI

;'firillt

Ačr Teru

y. tr

'
Aqua

,

""

Ignil.

..

"{'

Aqua

,

!6

Ignis

..

a

Terra

r.

.,

19nis

V

...

.�

�

-

� E N -

•

. �

.§ � > _ • o � :::., oE o •- o " • E o >0 _

•

,

•

-

� " · .-

o N • � . - -:: �

�

o • E

.

.....

�

,

c,eomantske oznake na komadu ploče od terakote iz Kujundžik zbirke tanskom muzeju.

Bri

planeta i zvezda. Iako ispitivač pravi rupe na zemlji na izgled nasumice, verovalo se da trskom upravljaju du hovi koji žive u zemlji, da je oni vode i obrazuju grupe "

.

•

II

436


rupa koje čarobnjak može da tumači i u kojima vidi znamenja. Ponekad je ispitivač trskom ili olovkom pra vio nekoliko tačaka na papiru. Ako napravi četiri rupe na zemlji ili četiri tačke na papiru : , čarobnjak ih tumači kao oznaku "puta" ili "staze". Sa ovom grupom je povezivan element Zemlja, planeta Mesec i zodijački znak Lav. Sa grupom : o : koja znači "velika dobra sreo

o

•

o

ća", poveziva ni su element Zemlja, planeta Sunce i zoo

dijački znak Ribe. Sa grupom : : , "gramzivost", poveo

POGLAVLJE XXXII

o

zivani su element Vazduh, planeta Jupiter i zodijački znak Merkur (?). Više drugiti primera dato je na str. 434, gde je reprodukovan spi�ak Kornelija Agri pe iz njegovog dela De Occulta Phi/osophia, str. 190. Njega prati važan spisak oznaka koje predstavljaju sedam as troloških zvezda oblikovanih od geomantskih figura (vi di str. 366); on je reprodukovan sa strane cxcv iz dru gog dela Agripinog rada.

SREĆNI I NESREĆNI DANI

Stari astrolozi i čarobnjaci su u svojim spisima ču vali tačne podatke o danima i dobima dana u kojima su se dogodili čudni i značajni događaji. Kasnije, oni su uredili rezultate svog iskustva i bili su u mogućnosti da tačno odrede koji su dani bili srećni, a koji nesrećni. Prema jednom predanju, Vavilonci su posedovali spise o predviđanjima koji su obuhvatali period od 720.000 godina! Spisak srećnih i nesrećnih dana je bio preteča kalendara i služio je kao kalendar do oko 2000. godine pre n. e., kada su Vavilonci i Asirci podelili godinu na dvanaest meseci, o d kojih je svaki imao po trideset da na. Pošto su meseci bili lunarni, njihov položaj u kalen daru menjao se iz godine u godinu i svakih nekoliko go dina prestupni mesec je dodavan da bi ih vratio na svo ja prvobitna mesta u kalendaru. Tablice ispisane klinas tilI' pismom sa spiskom srećnih i nesrećnih dana iz ložene su u Britanskom muzeju. Egipćani su takođe delili svoju godinu na dvana est meseci od kojih je svaki imao po trideset dana, što je bilo zasnovano na spisku srećnih i nesrećni h dana to kom godine. Prepis ovog spiska nalazi se na zadnjoj

•

438


strani papirusa Amen-em-apta u Britanskom muzeju (No. 1 0474), a deo drugog spiska na papirusu Sallier IV. Na ovim spiskovima reč srećan je predstavljena znakom

!

(doslovce "dobar"), a reč nesrećan sa

,

(doslovce "loš"). Dan je trebalo podeliti na tri dela od kojih je svaki sadržao četiri ili osam časova. Neki dani su bili sve vreme srećni, a drugi sve vreme nesrećni. Ne kad su samo jedna ili dve trećine dana srećne ili nesreć ne, a spisak na papirusu 1 0474 jasno pokazuje koji su to dani I da li su oni srećni ili nesrećni pre ili po podne. U nekim delovima Gornjeg Egipta sam video da domo roci koriste kalendare koje su sastavili Kopti, u kojima su neki dam označe m kao nesrećni za setvu' žetvu ili poljoprivredne radove uopšte; upoređujući nekoliko njih sa starim egipatskim spiskom, primetio sam da su ih i dinastički Egipćani smatrali nesrećnim. Po učenju srednjovekovnih astrologa, srećni dani u nedelji bili su : ili Mesečev dan, dan mira i sreće. SREDA, dan Merkura, dan uspeha i posla. C ETYRTAK, Jupiterov dan, dan hrabrosti. N EDE U A dan Gospodnji, dan za sreću i odmor. PONEDEUAK

,

Nesrećni dani su bili: UTORAK,

neslogu. rada.

PETAK,

Marsov dan, dan za prepirku, rasprave i

Venerin dan, stradanje Hrista, prekid sveg

SUBOTA,

Saturnov dan, dan opasnosti i smrti.

•

439

SRECNI I NESRECNI DANI

SREĆNI I NESREĆNI (ASOVI SREĆNI

N. po.

3 po p. do 4.30 po p. l po p. do 3 po p. 1 2 podne do 3.30 po p. U. 1 0 pre p. do 1 2 podne Sr. C. 9 pre p. do 1 0.30 pre p. Pe. 7 pre p. do 9 pre p. Su. 6 pre p. do 7.30 pre p.

NESREĆNI

4.30 po p. do 6 po p. 7.30 po p. do 9 po p. 3 po p. do 4.30 po p. 1 2 podne do 1 .30 po p. 1 .30 po p. do 3 po p. 1 0 pre p. do 1 2 podne 9 pre p. do 1 0 pre p.

Srećni i nesrećni dani u nedelji prema Arapima su : NEDEUA, dan za sadnju i izgradnju, zato što je na ovaj dan Bog stvorio 7 sfera, 7 planeta, 7 paklova, 7 zemlji, 7 mora, 7 ljudskih članova i 7 dana u nedelji. . PONEDEUAK, dan za posao i putovanja. Idriz je otišao na nebo. Mojsije je otišao na Sinaj. Ovoga dana je otkriveno Božije jedinstvo. UTORAK, dan krvi. Ovog dana je Eva dobila prvu menstruaciju. Kain je ubio Avelja, a Jovan Krstitelj, Za harije i Đorđe (sveti?) su ubijeni. SREDA, dan nesreća i propasti. . C ETYRTAK, pogodan dan za posao. Ovoga dana je Avram oslobodio Saru od faraona, faraonov nadzornik je otišao u Josifov zatvor, a Muhamed se vratio u Me ku. PETAK, dan za venčanja. N a ovaj dan su se venča li proroci, a Adam je poznao Evu, Josif Zuleiku, Solo mun Balkis, Muhamed H adidžu i Ajšu, a Ali Fatimu. SU BOTA, dan za obmanu i lukavstvo. Na ovaj dan su Josifova braća prodala Josifa ismailjcima.

441

FATIMINA SAKA

ke" zapravo otpočinju molitvu Nebuhadnezara II Mar duku u Kućnom zapisu iz istočne Indije (East India House Inscription). Modeli ispružene šake pronađeni su u mnogim zemljama gde su upotrebljavani kao amaj lije ; figure šake pričvršćivane su za carska žezla, bodlji ke i drugo oružje, uvek sa idejom o prenošenju moći na one koji drže žezla i upotrebljavaju oružje. Slike šake sa

e

POGLAVLJE XXXIII

3

FATIMINA SAKA

Kod svih naroda i u svim razdobljima ruka je bila sim bol snage i moći, a njena slika je predstavljala samog . Boga . U egipatskom tekstu iz Knjige vratnica, koji se nalaZI na kovčegu Setija I, napravljenom od alabastera . u muzeju ser Džon Soa�a, "Velika šaka" označava najViŠU moć kOja upravlja I nebom i zemljom. Na vinjeta ma kOje ukrašavaju tekst, vidimo ovu "Veliku šaku" ka ko čvrsto drži lanac kojim su vezana četiri Horova sina i koji zadržava zmije Podzemnog sveta i Apepa, boga Zla i večnog neprijatelja Raa, boga-Sunca. Na srednjo veko v? im slikama Svevišnji je predstavljen šakom koja . IzlaZI IZ oblaka. Ponekad je šaka otvorena i zraci svet losti �zlaze iz prstiju, ali često se vidi u činu blagosilja nja, tj . sa dva podignuta prsta. U Bibliji je uzdizanje ru ke prema bogu smatrano za čin obožavanja (vidi I Ca revi 19, 1 8 ; J ov 3 1 , 27 itd.). Asirci su koristili zbirku m� litvi kojoj su dali ime "Niš kati", tj. "podizanje ru , ke (King, Baby/oman Magic and Sorcery, London, 1 896). U zapadnoj Aziji čin podizanja ruke je smatran za simbol prizivanja božanstva, bilo u zakletvi ili kletvi : prinošenju molitvi ili preklinjanju. Reči "podizanje ru

N 40

.

'

Fatimina šaka.

savijenim palcem i trećim i četvrtim prstom, a prvim i drugim ispravljenim, označavaju "blagoslov", ali savije na šaka sa ispravljenim prvim i četvrtim prstom pred stavlja "rogove đavola". Pa ipak, i ovakvi modeli šake su nošeni kao amajlije. Zatvorena šaka sa ispravljenim prvim prstom u nekim zemljama je smatrana za sigurnu zaštitu od urokljivih očiju. Kod Arapa i Abisinaca des-

•

442


na šaka je smatrana "šakom časti", a leva "šakom beš čašća" jer je upotrebljavana u izvođenju dela koja su smatrana nečistim, iako su bila neophodna. Kod Arapa, figure i crteži desne šake Fatime, tj."tkalje", smatrani su za moćne amajlije. Fatima je bila Muhamedova i Ha didžina kći koja se udala za Alija, Muhamedovog rođa ka sa kojim je imala tri sina - Hasana, Huseina i Muha ina. Zovu je " AI-Zahra" ili "svetlo cvetanje" (ime Vene re) i "AI-Batu", tj. "čista devojka" ili "Devica", čak i pošto je postala majka. Muhamed je smatrao da je ona jedna od četiri savršene žene, ostale tri su bile njegova žena Hadidža, Asja, faraonova žena i Bogorodica. Pre ma tumačima, Fatimina šaka predstavlja celu islamsku religiju i njene osnovne službe, tj . ramazanski post, od lazak na hodočašće u Meku, davanje milostinje siro mašnima, uništenje nevernika i ispravno izvođenje pro pisanih pranja. Njena šaka je takođe simbolizovala Mu hamedovu porodicu, palac je predstavljao samog Pro roka, prvi prst Fatimu, drugi Alija, njenog muža, a treći i četvrti prst Hasana i Huseina. C etvrti prst je takođe predstavljao mnoge duhovne i moralne odlike i dobre osobine. Ilustracija na strani 44 1 pokazuje kako je Fatimi na šaka crtana u srednjovekovnim rukopisima. U svakom odeljku je bilo slovo azbuke i broj. Da bi otkrio karakter, narav i osobine osobe pomoću nje, ispitivač je pisao slova koja su činila njegovo ime. Zatim je ispod njih pisao brojeve koji su napisani u odeljcima iz kojih su uzeti. Tako, ako je slovo bilo N, pored njega bi napi sao 40, ako Je bilo C, napisao bi 3 itd. Zatim je sabirao brojeve i zbir je predstavljao poseban broj osobe. Da bi pronašao šta je značio taj broj, ispitivač je gledao dug spisak brojeva pored kojih su bile napisane neke osobi ne ili kvaliteti, na primer:

FATIMINA SAKA

443

3 Misticizam, kontemplacija, ljubav prema božanskom. 15 Ljubav prema lepom i idealističkom. 2 1 Grubost, nasilje, surovost. 36 Dubokoumnost, obdarenost velikim idejama. 70 Ljubav prema nauci. Ako bi čovek želeo da otkrije da li će biti uspešan u nekom poduhvatu, ili da li će pobediti suparnika, mo ra napisti svoje i njegovo kršteno ime i brojnu vrednost svakog slova ispod njih prema vrednostima datim u dvostrukom zodijaku. Tada treba da sabere svaku gru pu brojeva i podeli svaki zbir sa 9. Zatim mora da po gleda tablicu brojeva čiji su izvodi dati iznad, i broj koji Je IStI kao i broj dobijen deljenjem zbirova brojeva ime na brojem 9, reći će mu da li će biti uspešniji on ili nje gov rival. Spisak brojeva sa pločice naći će se u Encyc /opedie des Sciences Occu/tes, Paris (bez datuma), str. 253. Uvod u ovu knjigu napisao je M. C. Poinsot. Heb reji su takođe imali magičnu šaku po kojoj su bile ispi sane permutacije raznih brojeva, vidi Zeligman (Selig mann, Dr S., Die Zauberkraft des A uges, Hamburg, 1 922, str. 16).

,

•

)re

•

445

UGOVORI S ĐAVOLOM

•

POGLAVLJE XXXIV UGOVORI S ĐAVOLOM

Magijska književnost srednjeg veka sadrži mnogo legendi o ljudima koji su, u nameri da steknu bogatstvo ili moć ili poseduju izvesnu ženu, sklopili ugovor sa đa volom koji je, pošto bi im pružio ono za čim su žudeli, dolazio po isteku dogovorenog vremena, hvatao ih i vo dio u pakao. Govorilo se da je ugovor pisan na perga mentu ili papiru krvlju čoveka koji se obratio đavolu za pomoć; pošto bi napisao svoje ime, đavo bi odnosio do kument i stavljao ga među svoje spise. Da su ljudi bili u mogućnosti i da su sklapali ugovore sa đavolom, vero valo se i na Istoku i na Zapadu, jer, raspravljalo se ako su svoje žarke želje mogli da ostvare uz pomoĆ božijih arhanđela, zašto ne bi mogli da ih ostvare i uz pomoć samog đavola ili njegovih glavnih slugu? Obič n') je čovek koji je sklapao ugovor plaćao kaznu i đavo bi dobijao svoj dug, ali poznato je nekoliko slučajeva u kojima su neki hrišćanski sveci uspeli da ga osujete u otmici. Kada su snage zla nosile njegovu dušu na nebo, sveci su se isprečili i otrgli je iz njihovih ruku (ili kopi ta) i odneli je na drugo mesto. U samo nekoliko sred njovekovnih legendi, ako je uopšte i bilo takvih, đavo

vraća priznanicu ili ugovor i oslobađa čoveka od obave ze prema njemu ; verovatno je bilo tako jer niko nije ve rovao da bi se đavo ponašao kao milostivi poverilac. U SENKESARU ili Knjizi svetaca etiopske crkve, zapisan je jedan zanimljiv primer đavolovog milosrđa. Etiopljani su, kao i egipatski hrišćani (Kopti), verovali u ličnog đavola koji je mogao da po volji uzme bilo koj i oblik i koji je istom lakoćom mogao da putuje kroz zemlju, vazduh ili vodu. Na slikama koje ukrašavaju njihove rukopise on je obično predstavljen kao veliki crni čovek sa krupnim gnevnim očima, groznim zubima, veoma dugim telom, dugim mršavim nogama i kopitama. Na glavi mu je par rogova, a ima i dug rep. Njegovi niži prijatelji, koji izvršavaju njegovu volju, imaju životinj ske glave i repove ; oni su, kao i njihov gospodar, imali jak, neprijatan miris po kome su se mogli otkriti njihovi dolasci i odlasci. Đavo je, bilo da se zvao Diabolo, Sa tana ili Mastema, mogao uzeti obličje čoveka, i pošto je posedovao veliku sposobnost i veštinu u trgovanju i po gađanju s ljudima, često Je uspevao da kupi njihove du še. Prema SENKESARU (mesec Maskara, dan XIII, Badžov prevod, vol. i, str. 46) neki mladić se zaljubio u kći svoga gospodara, i pošto njegova prosidba izgleda nije odgovarala roditeljima, posavetovao se sa čarob njakom i zatražio od njega da zamoli Satanu da mu dil devojku. tarobnjak se složio sa ovim, napisao je molbu na listu papira, dao ga je mladiću i rekao mu da u po noć ode na paga nsko groblje, da stane pored jednog groba i podigne uvis desnu ruku u kojoj će držati papir. Mladić postupi po uputstvu i Satana se pojavi, uze pa pir iz njegove ruke i odvede ga do vrhovnog Satane koji mu reče: "Ti veruješ u mene, o, mladi čoveče? Hoćeš li se odreći Hrista i nećeš mu se vratiti pošto ispunim tvo-

•

446


ju želju?" Mladić obeća da će tako postupiti i Satana mu onda reče : "Napiši svojom rukom na listu papira da ćeš to uraditi", i miadić napisa i odreče se Hrista. Satana onda poče da radi na devojčinom srcu i to liko ga napuni žudnjom, da ona reče svom ocu: "Ako mi ne dozvoliš da se udam za slugu, sigurno ću se ubi . ti." Strahujući da će svoju pretnju izvršiti, otac dade pristanak i par se smesta venčao i zasnovao domaćin stvo. Devojčini roditelji su gorko plakali i preklinjali Boga da otkloni njihovu tugu. Hrist je čuo njihovu mol bu i pokazao je devojci da čovek koga voli nije hrišća nin. Ubrzo, ona primeti da se on nikada nije pričestio i kada je zahtevala da pođe sa njom do oltara, on je od bio i ispričao joj šta je uradio da bi je dobio, kako se odrekao Hrista i dao priznanicu đavolu. Mlada žena se ražalosti, krivila je sebe i otišla do svetog Vasilija, ispri čala mu svoju priču i zamolila ga da je spase. Vasilije je poslao po mladića i pošto je saslušao njegovu priču, upita ga da li želi da se pokaje i vrati u hrišćanstvo. Mladić odgovori da je to njegova želja i Vasilije mu re če : "Budi dobre volje i ne plaši se." Pošto je nad njim napravio znak krsta, Vasilije ga odvede u svoju keliju, smesti ga u malu odaju i reče mu da se moli tri dana. Kada je to vreme isteklo, Vasilije dođe kod njega i upi ta ga šta se dešavalo tokom ta tri dana. Mladić mu od govori da je strašno patio zbog Satane k�ji mu j e pretio vičući i pokazujući mu papir koji je ovaj potpisao. PO što mu uputi reči ohrabrenja, Vasilije mu dade hleba i vode, odvede ga natrag u keliju i pomoli se nad njim. Posle nekog vremena, Vasilije ga je posetio i mladić mu reče da je slušao plač đavola oko sebe, ali ih nije video. Vasilije je nastavio svoj postupak sa mladićem 40 dana posećujući ga svakog trećeg. Kada je 40 dana prošlo, mladić reče Vasiliju : "O, moj sveti oče, sinoć sam te vi-

UGOVORI S ĐAVOLOM

447

deo kako ratuješ protiv Satane zbog mene i kako si ga naterao da nestane". Sveti čovek se veoma obradova, jer je znao da su njegove vlastite molitve, zajedno sa molitvama mladića, dopunjene pokajanjem, snažno de lovale na đavola. Onda sazva sve monahe iz manastira u Cezareji i Kapadokiji, gde je on bio episkop, i sve sveštenike, pa su oni celu noć molili za mladićevo spa senje. Sledećeg dana dovede mladića u crkvu, ljudi iz grada su takođe došli i on svima naredi da podignu ru ke prema nebu, da mole i preklinju Boga i govore : "Smiluj nam se". Najzad, papir na kome se mladić od rekao Hrista, sklopio savez sa Satanom i potpisao svoje ime pade sa svoda u prisustvu svih ljudi. Vasilije onda podiže papir, razvi ga i pročita ono što je na njemu bilo napisano. Blagoslovio je zatim mladića i pričestio ga. Pozvao je mladićevu ženu i blagoslovio ih oboje, pa su otišli kući veseleći se i kličući od radosti zbog svog spa senja. Slavili su Boga i zahvaljivali svetom Vasiliju koji je svojim molitvama izbavio mladića iz Sataninog rop stva. Još jedan odlomak iz iste knjige (str. 76) govori o mladiću iz Antiohije koji se u sličnom slučaju obratio za pomoć čarobnjaku Kiprijanu . Ali, Kiprijanova magi ja nije mogla da izazove žudnju kod devojke Justine, jer su je Satane uvek kada su odlazile k njoj zati cale kako se moli. Satane su pokušale da prevare Kiprijana, ali je on otkrio njihovu prevaru koja je u njemu izavala takvo gnušanj,e, da je spalio svoje knjige o magiji, a arhiepis �op iz Antiohije ga je krstio. Postao je monah, pa je po stavljen za đakona, a zatim za sveštenika da bi na kraju bio episkop Kartagine i postavio Justinu za igumaniju u domu devica. Decije im je naredio da obožavaju idole, ali su oni to odbili i pošto su pretrpeli strašna mučenja, car je episkopa i Justinu pogubio. ,

448


Knjiga Bogorodičinih čuda sadrži mnogo priča koje pokazuju da Bogorodica ne samo da je posedovala moć da izbavi duše od Satane kada ih je ovaj odnosio, već da je ona to često i činila. U velikom, bogato ukra šenom spisku njenih čuda, vidimo je kako se bori sa Sa tanom radi posedovanja duše onih do kojih joj je bilo posebno st.lo. Prema vinjetama, ona je u tim slučajevi-

No, L

ma uvek bila uspešna. Devica se nije mešala u slučajeve neokajanih grešnika kao što vidimo na crtežu broj I . Ovde vidimo čoveka na samrti koji leži na krevetu od užadi i dva đavola od kojih ga jedan drži za ručne zglo bove, a drugi za stopala. Cim ovaj umre, oni će odneti njegovu dušu u pakao. Na crtežu broj 2. vidimo dva đa vola kako nose duše dva čoveka koje su istrgli iz njiho-

UGOVORI S OAVOlOM

449

vih tela. Međutim, dok su ovo radili, pojavila se Bogo rodica i zgrabivši dve duše koje su predstavljene u ljud skom obliku, ona ih je oslobodila iz kandži đavola. Tekst objašnjava zbog čega je ona u ovom slučaju upot_o rebila svoju moć. Te dve duše su bile duše dva brata pi sara koji su jednom u svom životu napravili prepis ili više prepi sa njene Knjige o čudima. Oni su zgrešili kas nije i na samrti su đavoli ščepali njihove duše kao svoje zakonite posede. Zbog toga što su napisali Knjigu O ču-

dima Bogorodica nije mogla da dozvoli da budu unište ni i zato ih je spasla. Ilustracije broj 3. i 4., objašnjavaju priču o ljudožderu iz Kemera koji je bio jak, vrlo okru tan i svirep čovek. On je, iako je bio hrišćanin, ubio i pojeo svoju ženu i decu i sve svoje sluge, ukupno 78 lju di. Zatim je rešio da pronađe i druge žrtve i jednoga da na ugleda prosjaka i odluči da ga pojede, ali kada je do šao do njega, vide da ovaj ima gubu. Gubavac ga zamo29


•


450

li za malo vode u ime Boga i u ime mučenika, ali mu se ljudožder samo nasmeja. Konačno, gubavac zamoli za vodu u ime Bogorodice i ljudožder mu dodade svoju čuturicu, ali pre nego što je gubavac mogao da zadovo lji žed, ljudožder mu je ote. Kasnije, ljudožder je umro i

451

UGOVORI S ĐAVOLOM

nekada dao vodu gubavcu. Otac je naredio arhandelu da izmeri gutljaj vode i 78 ljudi koje je ljudožder ubio i pojeo. Terazije pravde su donete i zasluga što je dao vo de gubavcu je merena sa grehorn ubistva 78 lj �di, čije glave vidim o kako izviruju iz desnog tasa TerazIJa. Ka-

No. 3.

davoli su se pojavili, zgrabili njegovu dušu i odneli je Satani. Pamteći da je ljudožder dao gubavcu da popije deo vode u njeno ime, Bogorodica je pokušala da otme dušu od davola, ali nije uspela (broj 3). Onda se obrati la Ocu i molila ga za spas ljudožderove duše zato što je

xo . •.

da je arhandel podigao Terazije, ustanovljeno je da je ljudožderova zasluga pretekla nad njegovim gresima. Zbog toga je njegova duša dodeljena Bogorodici i na slici broj 4. vidimo kako je ona štiti svojim ogrtačem. 211'

I

•

VO$TANE FIGURE

POGLAVLJE XXXV -

•

VOŠTANE FIGURE (ENVOUTEMEN1)

Ova �eč, koja se če�to koristi u francuskim knjiga . ma o magIJI, označava ČIn pravljenja voštane figure ko Ja verno predstavlja lice, telo i posebne karakteristike Izvesne osobe, u nameri da, pošto se na njoj izvrše neke zloko� ne čini i obredi, osoba predstavljena figurom pretrpI sve bolove i poniženja koje čarobnjak prenese na �Ju. J?ok napada v�štanu figuru, čarobnjak ponavlja ČInI I bajanja kOJa IzazIvaju prelaz bolova, nevolja i pat nJI na ljudsko bIće, ma gde se ono nalazilo. Tako, ako sc: Iglon: ubode kolenski zglob voštane figure, ljudsko bIće kOJe ona predstavlja pretrpeće jak bol u kolenu . ako je igla ubo la srce figure, ljudsko biće će umreti. En : vouten:ent se može vršiti u dobroj kao i u lošoj nameri. PostOjI zapis o slučaju mornara koji je za vreme borbe na mo � po�ođen strelom u oko pa je trpeo neopisiv . bol . PrIjateljI su tada napravili njegovu figuru sa stre lo � � oku i odn eli je u poznato Bogorodičino svetilište .. u SIrIJI. Bogorodica je izvuk la stre lu iz oka figure i istog . časa Je Ispala I strela kOJa se nalazila u oku mornara na moru i bol je prestala. •

453

Jedan od najstarijih primera upotrebe voštane fi gure u svrhu ranjavanja ljudskog bića pronađen je na papirusu na kojem je zapisan slučaj zavere kovane pro tiv Ramzesa I I I (vidi Deveria, Le Papyrus fudiciare de Turin, Paris, 1 868). Kralj je postao omražen i nekoliko dvorskih dama i viših oficira želeli su da ga uklone i na njegovo mesto postave nekog Pen-ta-urta. Uzeli su u svoju službu izvesnog vrača zvanog Hui, koji je bio po znat po znanju o činima. Pošto su mu dali Knjigu o ma giji iz Kraljevske biblioteke u Tebi, naredili su mu da usmrti kralja i njegove prijatelje. Hui je napravio figure kralja i njegovih prijatelj a od voska i po svoj prilici na njima napisao njihova imena. Napravio je amajlije na kojima je ispisao reči moći i bacio čini na nekog čoveka kome je onda naredio da odnese te predmete u palatu gde je trebalo da štetno utiču na kraljevo zdravlje. Me đutim, zavera je otkrivena, predvodnici su uhapšeni i jedanaest sudija im je sudilo zbog veleizdaje. Konačno je oko četrdeset ljudi i šest žena pogubljeno, a nekolici ni drugih zaverenika omogućeno je da izvrše samoubis tvo. Još jedan zanimljiv primer korišćenja voštanih fi gura nalazi se na Papirusu Nesi-Amsu u Britanskom muzeju (Izd. Budge, Archaeologia, vol. Iii). U nameri da se svrgne Apep, bog zla i večni neprijatelj Raa, bo ga-Sunca, trebalo je izgovoriti nizove kletvi i čini i izves ti izvesne obrede. Propisi su nalagali da se Apepova fi gura nacrta zelenim mastilom na komadu novog papi rusa, da se napravi njegova voštana figura i na njoj zelenim mastilom ispiše njegovo ime. Ovu figuru, oba vijenu listom novog papirusa treba baciti u vatru koja je potpaljena posebnom vrstom bilja i dok ona gori treba je udariti četiri puta levom nogom, a kada izgori, njene ostatke treba pomešati sa izmetom i baciti u drugu vat-

454

•


ru. Figure Apepa je trebalo spaljivati ovako u određe nim vremenskom intervalima u toku dana i noći. Drugo pravIlo kaž e: "L:i nićeš tako kada besne oluje na istoku da bi sprečio dolazak crvenih oblaka, kiše i oluje." Spa liti Apepa bilo je zaslužno delo jer odeljak nastavlj a : " Dobro je za čoveka da čini ovako, dobro i na zemlji i u podzemnom svetu. Steći će moć da dođe do počasti ko je su iznad njega i biće zaista oslobođen od sveg zla ." I napravljene su voštane figure kraljevih neprija telja, njihova imena su napisana na vosku zelenim ma s tilom, a onda su stavljene u omotače i zapaljene. To kom spaljivanja trebalo je pljuvati po njima, gaziti ih i skrnaviti levom nogom i bosti ih nožem. Nakon ovoga trebalo je baciti ih u vatru potpaljenu posebnim biljem koju je trebalo gasiti mokraćom krokodila. Da bi se uništile nemani koje su bile Apepove slu ge, nap ravljene su od voska figure četiri zmije. Jedna je . Ima la hce mačke, druga lice patke, treća lice bel e mač ke, a četvrta lice sokola. One su bile svezane i okovane . noževI su zabodeni u njihova leđa, a onda su bačene na zemlju i sa njima je postupano na isti način kao i sa Apepovim voštanim figurama. Ovo čudovište je imalo oko trideset različitih obličja, a svaki od njih imao je svoje ime i tokom obreda je proklinjan strašnim kletva ma . Pored obličja krokodila, Apep je imao i obličje zmije koj a u ustima drži svoj rep a u leđa joj je zaboden nož. Obred spaljivanja voštanog Apepa izvođen je više puta mesečno tokom dana i noći u velikom hramu Amen-Raa u Tebi i sasvim je sigurno da je egipatsko sveštenstvo, kao i narod, verovalo da je često ponavlja nje "Knjige svrgnuća Apepa" bilo od životnog značaja za dobrobit Egipta i njegovog naroda. Postoji još jedno gledište koje se odnosi na Apepa. On je bio zakleti ne prijatelj Raa, boga-Sunca, ali kralj Egipta je bio "sin '

VOSTANE FIGURE

455

Raa" pa je otuda Apep bio i faraonov zakleti � eprija telj, zajedno sa svim nemanima i đ�vohma kOJI su ga slu žil i u podzemnom svetu I SVI m zhm ljudIma I pobu njenicima koji su ga služili na zemlji. Njihove � oštane figure su pravljene, spaljivane i prokhnJane kao I figure Apepa. .. Voštana figura čoveka napravljena u magIjske svrhe pronađena je u Egiptu pre nekoliko godina i �ada se čuva u Britanskom muzeju (N o. 379 1 8) ; vostam omot sadrži povez napravljen od ljudske kose i komad ispisanog papirusa. Figure četiri Horova sin a takođe su pravljene od voska, a zatim su polagane na kovčeg Ih postavljane u zavoje mumije. Neke su od belog (B. m. , No . 1 5563 itd), a neke od crvenog voska (B. m., No . 888 9 itd). . Kao što smo videli, vosak se upotrebljavao kako u beloj, tako i u crnoj magiji, ali , ponekad se i list papira upotrebljavao umesto voska. Tako, u slučaj U da mu sh ma n koji žel i da ozledi ili ubije čoveka ne ma vosk_a, UZI ma list papira i na njemu crta figur.u osobe kOJ u zeh da rani i piše njeno ime pored figure Ih na nJoJ. On zatll� naopako zakuca papir za vrata ili zid i počinje da recl tuje nad njim neke stihove iz Kurana. Pošto zavrŠI recl tovanje, uzi ma gvozdenu iglu i usija je u vatn pa njom bode papir vodeći računa da se rupa koju Je probušIO iglom nalazi na grudima figure. U isto vreme on izgova ra čini ili bajanja i kaže igl i: "Probodi njegovo telo ISto kao što ova igla probija p.apir i uzmi mu �an." Odmah zatim, osoba predstavljena na papIru počinJe da o�.eća probade u telu , zajedno sa sažežući�. bolom kOJ � Je izazvala usijana igla i nalazi se u agomJI sve dok Je Igla zabodena u papir. L:im se igla izvuče, čovek oseti olak šanje, ali ako se ona ostavi zabodena, on umire (Carra de Vau x u Ha stin g's Encyclopaedia, vo!. iii, str. 460).

456


Korišćenje voštanih figura u magijske svrhe pre šlo je iz Egipta, preko Grčke i Italije, u Englesku. U srednjem veku naneta je mnogo štete pomoću njih, i ljudi su bili prestrašeni pomišlju da im bolest, pa čak i smrt mogu naneti neprijatelji iz velike udaljenosti. Biće zapamćeno da je mnogo buke izbilo u Londonu za vre me vladavine kraljice Elizabete zato što je figura Nje nog Visočanstva sa iglom zabodenom u grudi pronađe na u vrtu zgrade advokatskih esnafa. Pošto niko nije sumnjao da je nesreću Njenom Visočanstvu smislio ne ki zločinac, kod kraljice je pozvan dr Džon Di ( 1 527 -1 608), poznati astrolog i, kako su neki govorili, čarobnjak, da reši stvar. Za savremene slučajeve upotre be voštanih figura sa zlom namerom vidi Elvorti (EI worthy), Evil Eye, London, 1 895, str. 53-56. Da su Hebreji povremeno koristili voštane figure, dokazano je sledećim odlomkom iz magijske knjige pod naslovom "Mojsijev mač" (vidi Gaster, Studies and Texts, tom i, str. 324, No. 68). "Ako želiš da ubiješ čoveka, uzmi blata sa obe strane reke i načini od njega figuru, napiši na njoj ime osobe, uzmi sedam grana sa sedam velikih palmi i na pravi luk od trske (?) sa tetivom od konjske žile, postavi lik u udubljenje, napni luk i gađaj njime, a kod svake (odapete) grane izgovori reči iz No. 68 (sic) i osoba NN će biti uništena."

POGLAVLJE XXXVI RAZNO

l . M ETALI koji se poistovećuju sa planetarna : zla to sa Suncem, srebro sa Mesecom, gvožđe sa Marsom, živa sa Merkurom, kalaj sa Jupiterom, bakar sa Vene rom, olovo sa Saturnom. 2. BOJE koje se poistovećuju sa planetarna : zlatna sa Suncem, srebrna ili boja koja se preliva sa Mesecom zelena sa Venerom, crvena sa Marsom, plava sa Jupi teeom, crna sa Saturnom. 3. Boje poistovećene sa znacima zodijaka: boja vatre sa Ovnom, tamno zelena sa Bikom, kestenjasta sa Blizancima, srebrna sa Rakom, zlatna sa Lavom, šareni lo sa Devicom, bleda zelena sa Vagom, otvoreno crvena sa Škorpijom, nebesko plava sa Stre Ice m, crna sa Jar cem, siva sa VodoIijom, morsko plava sa Ribama. 4. DOBRE BOJE. Ljubičasta označava inteligenciju, znanje; plava neporočnu narav ; zelena nadu, povere nje ; ružičasta ljupkost ; bela čistotu, istinu i radost ; crvena vatre no st, zdravlje i snagu ; grimizna postoja nost, vernost ; lila svežinu, rođenje; ljubičasta, zelena i žuta trijumf.

458

RAZNO


5. LOSE BOJE. Bela i crna, smrt, žalost ; crna tugu, jad ; narandžasta pohotu; žuta dvoličnost, izdaju, ambi ciju, pohlepnost ; smeđa pokajanje, jad ; purpurna po nos, raskoš ; boja opalog lišća jad, propast, raspadanje. 6. ČAROBNJAKOVA OPREMA. Jedna od priča napi sanih na Vestkar (Westcar) papirusu (Berlin, 3033) po kazuje da je egipatski čarobnjak Ubaner čuvao materije koje je upotrebljavao u magiji u kutiji napravljenoj od abonosa i belog zlata i da je jedna od materija koju je upotrebljavao bio i vosak. Jednoga dana njegov sluga mu je doneo tu kutiju i on je izvadio vosak iz nje, na pravio model krokodila dug sedam lakata i izgovorio magijske reči nad njim, što mu je dalo moć da se pre tvori u živog krokodila. Sluga je uzeo model, bacio ga je u reku i on je postao ogromni, grozni krokodil koji je proždrao ljubavnika čarobnjakove žene, kada je ovaj ujutro otišao da se okupa. Egipatski kralj Nektaneb je napravio modele brodova i ljudi u vosku i stavio ih u posudu s vodom. Onda je uzeo u ruku prut od abonosa i pošto je izgovorio izvesnu magijsku formulu u ime Amena od Libije, modeli njegovih brodova i ljudi poče li su da se pokreću, napadaju i potapaju modele brodo va njegovih neprijatelja. Moći Mojsijevog štapa koje su . uništile štapove egipatskih čarobnjaka i donele pobedu Izrailjcima, poznate su dovoljno dobro, pa ih nije po trebno opisivati. On je imao moć rašlji pronalazača podzemnih voda, jer kada je Mojsije udario njime po sten i, voda je potekla iz nje. C;arobnjaci-vidari su tako đe upotrebljavali štap u svojim postupcima, a upotreb ljavao ga je i njihov bog; možemo ga videti na crtežu na strani 459. On je precrtan sa vaze iz Pariza koju je Gu dea, vavilonski kralj, oko 2350. godine pre n. e., posve tio sumerskom bogu Ningišzidi, sinu Ninazua, glavnog lekara. Na ovom štapu su verovatno bile urezane dve

459

zmije ili su možda dve zmije od bronze bile uvijene oko njega ; u svakom slučaju, to je danas simbol velikog ud ruženja lekara u Engleskoj. Zmija presvlači svoju košu ljicu jednom godišnje i to je kod starih naroda upućiva lo na ideje o obnovljenom životu j besmrtnosti. 7. MAGlCNE BIUKE. Mnogi od starih travara su znali da sokovi izves nih biljaka poseduju svojstva koja su izazivala neobične efekte kada su uno šeni u ljudsko telo. Neki su se uzimali kao afrodizijaci, neki kao narkoti ci, a neki kao stimulansi. Kada su čarobnja ci to saznali, koristili su ih za svoje na pitke i vodice da bi postigli pozitivna i negativna dejstva. Neke biljke su pove zivane sa planetama i trebalo j e da do pune ili pojačaju uticaje sedam astro loških zvezda, .ali je verovatno da su Štap ipak bile korisnije lekarima nego astro Ningi�zide. lozima. 8. MAGlCNA OGLEDALA su pravIjena i do danas se prave od posuda koje su punjene čistom vodom zahva ćenom iz bunara ili reka. Ponekad je ogledalo pravIjeno od mastila koje ispitivač o budućnosti drži u udubljenju dlana leve ruke dok sedi. C;arobnjak obiđe oko njega nekoliko puta ponavljajući čini i s vremena na vreme naredi ispitivaču da zuri u mastilo. Nekoliko minuta nakon toga malo mreškanje pređe površinom mastila i kada ono nestane, pojavi se očekivani prizor. Kabalisti su upotrebljavali sedam metalnih ogledala od kojih je svako nosilo ime jedne od planeta; tako je ogledalo Sunca bilo napravljeno od zlata, tj. Sunčevog metala, i uspešno se moglo upotrebljavati samo nedeljom, tj. na dan Sunca. Mesečevo ogledalo je bilo napravljeno od

•

,

•

460


srebra i moglo se uspešno upotrebljavati ponedeljkom i tako na dalje za sve dane u nedelji. Ostalih pet metala su bili gvožđe (utorak), živa (sreda), kalaj (četvrtak), bakar (petak) i olovo (subota). . . 9. MANDRAGORA (UUBAVNA JABUKA) pominje se u Bibliji (Postanak, 30, 14) i nema sumnje da su stari narodi koristili ovakve biljke kao afrodizijake i kao na rkotike. Njihovo korenje uzima čudne oblike i često na likuje ljudskim nogama i falusima. C:arobnjaci su ih često koristili u spravljanju svojih ljubavnih napitaka, a savremeni prodavac lekova u Kairu daje ih mladim pa rovima koji će se ven čati i žele da imaju mnogo muške dece. Ranije su se u Bagdadu mogle kupiti male figure od mandragorinog korenja. Nošene su kao amajlije ko je pospešuju pol nu sposobnost i plodnost i činile su one koji ih nose uspešnim. Izuzetan niz crteža korenja mandragore može se videti u članku C. Singera "Julija na Anicia Codex" u Journal helenističkih studija, vol. xlvii ( 1 927), str. 4. Biljka ima neprijatan i pomalo mu čan miris. 1 0. PRORICANJE UZ POMOĆ MRTVIH. Verovatno najstariji primer proricanja uz pomoć mrtvih pronađen je u Epu o Gilgamešu, kralju Ura, čija je životna preo kupacija bila da otkrije tajnu besmrtnosti. Nije uspeo da je pronađe na zemlji i pokušao je u carstvu mrtvih. Obratio se sveštenicima, ali su ga oni razočarali, pa je smatrao da bi jedino kada bi bio u mogućnosti da raz govara sa svojim dragim prijateljem Enkiduom mogao saznati ono što je želeo. Zatražio je od Bela i Sina da mu dovedu Enkiduov duh, ali su oni to odbili. Onda se obratio Eau koji je naredio Nergalu, bogu rata, da do vede Enkiduov duh. Nergal je otvorio jamu u zemlji kroz koju se Enkiduov duh uspeo u ovaj svet "kao da šak vetra". Kakav je bio Enkiduov duh, nikada nećemo

I

RAZNO

•

461

saznati ali mora da je Gilgameš nešto video, jer inače ne bi rr: ogao postaviti pitanja. Nergalov sveštenik je ve rovatno bio medijum koji je zapalio tamjan i sugestijom ili hipnozom učinio da Gilgameš vidi nešto kao pr! liku : Verovatno je i veštica iz Endora takođe bila medlJum I upotrebljavala ista sredstva kao i Nergalov sveštenik, pa je pokazala Saulu Samuilovu priliku u tamjanovom dimu. To je nešto slično onome šta se danas radi u de lovima severoistočne Afrike, gde ljudi i žene u nevolji traže savet od svojih mrtvih rođaka. Nekromani kao Kekrobs, Apolonije iz Tijane, Jambilik, Porfirije i ostali koji su proricali uz pomoć mrtvih, verovatno su imali slične metode. I I . GLEDANJE U DLAN. Veština dobijanja obaveš tenja o budućnosti gledanjem u dlan je veoma stara i njen savremeni oblik, koji se danas koristi u zemljama Bliskog [stoka i Evrope, zasnovan je na sistemima koje su formirali Kinezi i [ndusi. (Vidi prof. H . A. Giles, "Pairnistry in China", u Nineteenth Century, 1 904) PO znate su dve etape u ovoj veštini i one se zovu "hirog nornija" i "hiromantija" ; ova poslednja se bavi dlanom . sa astrološke tačke gledišta. Neki su pokusavah da po kažu da je ova veština božanskog porekla pozivajući se na reči Knjige o Jovu 37, 7 : "Zapečaćava ruku svakom čoveku, da pozna sve poslenike svoje." Mnogi od starih gledača u dlan pridavali su poseban značaj obhclma ru ku čijih je varijanti bilo oko 70, i njihova tU ":lačenJa značajno su se razlikovala od onih kop su dobijena IZ crta i ispupčenja unutrašnjeg dela šake. Svi se slažu da je palac najvažniji deo šake i kažu da prvi članak ozna : čava snagu volje, a drugi logičko zaključivanj e ; palčant brid se zove Venerin breg. Crta koja ide kružno oko palca zove se crta života. Svaki članak četiri prsta ozna čava neku fizičku ili psihičku osobinu. Jupiterov breg se

402

•

RAZNO


nalazi u osnovi prvog prsta i označava oholost, uob raženost, ponos i slično. Saturnov breg se nalazi u osno vi srednjeg prsta, rimskog digitus infamisa i označava sudbinu. Apolonov breg je u osnovi trećeg prsta i ozna čava dar za umetnost, muziku, povoljne okolnosti u životu itd. Merkurov breg je u osnovi četvrtog prsta i označava učenje. Marsov i Mesečev breg se nalaze na udarnom bridu i označavaju nasilje, tj . nepromišljenost. Crta glave spaja se sa crtom života ispod prvog prsta . Paralelna sa njom je crta srca, crta sudbine ide na gore sredinom dlana, a paralelna sa njom na strani udarnog brida je crta intuicije (sreće). Savijena crta koja polazi ispod četvrtog prsta i ide do osnove prvog zove se "Ve nerin pojas". Gledači u dlan obično uzimaju za ispitiva nje levu šaku, ali ni levi ni desni dlan bilo koje dve oso be nisu isti što se tiče njihovih crta i bregova. Iskusni gledači u dlan pridaju veliki značaj malim krstovima, trouglovima i oznakama koje se pojavljuju na mnogim šakama i crtama koje se nalaze na člancima četiri prsta ; malo njih se slaže u vezi sa svojstvima koja oni pred stavljaju. Mnogi misle da su crte i brežujci sa zadnje strane šake značajni pokazatelji karaktera i naravi a ne ki izvode mnogo zaključaka iz crta na ručnom z lobu. Srednjovekovni pisci su zasnivali svoje radove na Har t1ibu (Hartlieb, Die Kunst Ciromantia, Augsburg, XV vek) ali savremeni pisci kao Desbaroi, D' Arpentinji, � Fnt I Alen su Izgleda dosta preuzeli iz jednog poglavlja dela Kornelija Agripe koje se odnosi na gledanje u dlan. Svež podsticaj dala je studija hiromantije koju je uradio Sero. On je održao mnogo predavanja i objavio jeftinu i popularnu knjigu o ovom predmetu. 1 2. SREĆNO KAMENJE DVANAEST MESECI U GODI NI. Januar - granat; februar - ametist ; mart - krvavac; april - dijamant ; maj - smaragd ; jun - ahat; jul - tir-

g

463

kiz; avgust - kornai i n ; septembar - hrizolit; oktobar beril ; novembar - topaz; decembar - rubin. Kamenje koje se posebno postavlja na amajlije za dvanaest mese ci je: januar - oniks; februar - jaspis ; mart - rubin; ap ril - topaz; maj - kornaiin; jun - smaragd; jul - safir; avgust - dijamant; septembar - heliotrop; oktobar ahat; novembar - ametist ; decembar - beri\ , Poznato je i nekoliko drugih spiskova. Vidi Villiers and Pachinger, Amulette, str. ·92, 93. 1 3. AMAJLIJE PRAVWE N E OD DELOVA WUDSKOG TELA. To su bili falus, pudenda mulieris, ruka, mali prst desne šake, neki drugi prst. PRAH KOSTIJU je upotreblja van u lečenju i ishrani, a njihov pepeo se pio pomešan sa vodom. WUDSKO SALO je korišćeno kao mast u crnoj magiji, a LOBANJE su korišćene kao posude za piće. WUDSKA KolA je zakivana za stolice u sudu, a jedno vreme od nje su pravijene tabakere koje su se mogle kupiti u Parizu.

•

E. A. Volis Badž - Amajlije i Talismani

Recommend Documents