Dzek M Zufelt DNK Uspeha PDF

M ' ii Najprodavanija knjiga u Velikoj Britaniji

U S P E HA %

p

'

-

' i

+

////«

-

"Remek delo o istinskom uzroku dostignuća' - Džek Kenfild, koautor bestselera "Pileća supa za dušu"

;

W _L

i-

?v

Da biste postigli ono što žefite, morate da saznate staje to...

immiih

DŽEK M. ZUFELT

DNK Znajte šta želite... da biste to i dobili.

Mono & Manana ZO 05

Tebi i svemu onome u tebi što će se tek ispoljiti

Sadržaj

Uvod: N ešto nedostaje

Deo I

9

Suštinske želje

1. U s p e h proističe iz želje

19

2. Sklonost srca je izn ad sklonosti r a z u m a

40

3. Identifikacija suštinskih želja

58

Deo II

Osvajačka sila

4. O svajačka sila u v am a

95

5. Stav koji vodi do u sp e h a

110

6. Poseban značaj savetnika

125

Deo III

Oblasti primene

7. Stvaranje d o b rih od no sa u porodici

141

8. O stvarivanje finansijskih želja

178

9. Stvaranje bolje slike o sebi

197

10. N eg o v an je d ru štv e n ih veza

215

11. Poboljšavanje u m a

232

12. A n g ažo v an je d u h o v n o g bića

243

Z aključak: Razvoj kao im p erativ

261

Izjave zahvalnosti

273

Uvod: Nešto nedostaje

tre n u c im a m ira koje posvećujem o razm išljanju, većina nas bi priznala da u našim životim a nedostaje nešto, nešto što je ostalo napola završeno, nešto što je zam išljeno ali još u v ek neostvareno. To nešto obično im a veze s neskladom iz m e đ u toga ko sm o i šta radim o, iz m e đ u toga Šta želim o i šta im a m o , ili iz m e đ u onoga šta n am erav am o i šta ostvarujemo. U o dn osu na naše m ogućnosti i očekivanja, sm atram o da ne p o stižem o dovoljno. N a ovaj n eu sp eh nas stalno podseća naša nesposobnost da postavim o i dosledno ostvarim o ciljeve, da od luk e sprovedem o u delo i da isp u n im o obaveze i o d rž i­ m o obećanja koja sm o dali kako sebi tako i d ru g im a.

U

Prvo, dozvolite m i da vam postavim tri n iza pitanja: 1. D a li postavljate sebi ciljeve? D a li ih zapisujete i često iščitavate? D a li ostvarujete m noge, ako ne i većinu njih? Ako se borite za ostvarivanje svojih ciljeva, onda je ova knjiga za vas. 2. D a li svakodnevno dajete svečane izjave? D a li ih stav­ ljate na uočljiva mesta da biste ih gledali sve vreme? Ako se većina onoga što obećate svečanim izjavama nikada ne ostvari, on d a je ova knjiga za vas. 9

r>

D N K uspeha

3. D a li slušate besednike motivacije ali se ne osećate m otivisanim kad ostanete sami? Ako je odgovor potvrdan, on d a je ova knjiga za vas. Život n a m danas n u d i više puteva do sreće i ispu njenja nego ikada ranije — a ipak, m ilioni još uvek žive n e isp u n je ­ n im životom. Bez prestanka p okušavam o da otkrijem o tajnu života p u n o g sreće, veselja, spokoja i zadovoljstva. G o m ila ­ mo knjige, kasete i znanje —ali ne i m udrost i rezultate. Im am o više diplom a, ali n a m to ne om ogućava da b u d e m o uspešniji nego ranije. N aučili sm o kako da opstanem o, ali ne i kako da živimo. P rodužili sm o životni vek —životu smo dodali g o d i­ ne, ali g o d in am a nism o dodali život. Z b o g čega se sve ovo dešava ako smo suočeni sa z a p a n ju ­ jućim viškom inform acija, teh n ik a i m etodologija o tom e kako da živimo vrednim životom? „Stručnjaka" im a više nego ikada, a opet se rvem o s istim starim problem im a. K ak o u lič­ n o m tako i u profesionalnom životu, susrećem o se s najširim spektrom ljudi, ideja, koncepata usp eh a i pristupa. Ipak, čak i uz sve to izobilje, nešto nedostaje. M ilioni nas traže to nešto, tu tajim , taj poseban klju č — traže ono što će n a m doneti radost ali ta stvar ostaje van našeg d o ­ mašaja. N ažalost, m n og i od nas traže uspeh, sreću i z a d o ­ voljstvo na pogrešnim m estim a, pa tako postajem o sve više razočarani. D o k a z i za to su svuda oko nas. R azm otrite ovo: Gotovo polovina brakova doživi propast. < Tri od svake četiri zaposlene osobe, n ezadovoljne su poslom kojim se bave. < D ugovi napravljeni korišćenjem kreditn ih kartica n a ­ rasli su na gotovo osam hiljada dolara po korisniku. Stepen odavanja dro gam a i alkoholu i dalje ostaje vi­ sok. 10

D N K u sp e h a

<3

< N a legalizovane igre na sreću, A m erikanci troše više nego na nam irnice. Č in i se da svi govorim o: „K ad bih sam o m ogao da prom en im posao, izg u b im nekoliko kilogram a, za ra d im više novca, n ab av im nov autom obil, izvučem se iz dugova ili dobijem na lotu, sve bi bilo u r e d u .“ Ali, te stvari i ti događaji nisu izvor sreće. Suviše du g o sm o verovali u pogrešne ideje o tom e na koji način m o ž e m o sebi da ob ezb ed im o život isp un jen sre­ ćom i smislom. Posledica toga je da sm o razočarani, potišteni i bez iluzija. Č a k i kad se n a đ e m o na v rh u n c u karijere, bez izu zetk a se zap itam o , „D a li je to sve?“ S hvatim o da on o za šta sm o ra ­ dili —kad to k on ačno ostvarim o —im a m ali značaj. O n d a se zap itam o : „Sta nije u redu sa m n o m ? Z b o g čega n isam srecjfa n ri Nije u redu to što smo težili pogrešnim ciljevima, išli pogreš­ n im putevim a. Televizijski program i, knjige, radio emisije i novine p u n i su h iljada stru čnjaka koji n u d e iste grom og lasn e savete o to m e kako da ostvarite ciljeve. Č in i se da svi ti g u ru i n u d e isti recept za uspeh: m ešav inu psihoblebetanja p o šk ro pljen u fra­ z a m a i p r im e n je n u u z o g ro m n u d o z u p ozitivnog razm išlja­ nja. F in aln i proizvod podseća na veknu hleba od pre deset d a n a —bajatu, b ljutavu i nesvarivu, koja n e m a nikakav ukus ili hranljiv u vrednost. N ije nikakvo čudo što posle nedelja, meseci, ili čak i g o d in a isprobavanja ovakvog recepta, ostaje­ m o nesrećni i n ezadovoljni o n im što otkrivam o ili re z u lta ti­ m a koje postižem o.

11

D N K uspeha

ORUĐA ZA U5PEN KOJA IMAJU PET MAMA M n o g o učitelja različitih m e to d a za p o stizan je u s p e h a re­ klo m i je d a su svesni da nešto ned ostaje jer stalno vide da n ji­ hovi u čen ici doživljavaju n e u s p e h čak i kad u ra d e sve što su n aučili. Ispitao sam sve p o p u la r n e k o n c e p te za p o s tiz a n je u sp e h a i otkrio da ove sta n d a rd n e te h n ik e nisu delotvorne.

Postavljanje ciljeva Postavljanje ciljeva je kralj svih te h n ik a u sp eh a. D ecen ij am a n a m govore d a će n a m se ciljevi, ako ih jed n o stav n o zap išemo i svakodnevno ih iščitavam o, n ek ak o i ostvariti. M oje istraživanje p o k a z u je da se o sam od deset stvari koje čovek zapiše na listi ciljeva n ik ad a ne realizuje. Svi im a ju n eo stv a­ rene ciljeve, a rad na ostvarivanju m n o g ih od n jih n ik a d a ni ne započne! Z a p a n ju je što ljudi i dalje v e ru ju da će se njihovi ciljevi ostvariti ako ih zapisu i da se neće ostvariti ako ih ne zapišu — v eruju u to iako su suočeni s veo m a m o ć n im d o k a z o m u s u ­ p rotno. Svi sm o postigli m n o g o toga što n ik a d a n ism o stavili na listu ciljeva. Ispisivanje takve liste u o čekivanju d a se svaki cilj s nje ostvari, u z a lu d a n je posao, a veo m a često p red stav ­ lja i negativno deprim irajuće iskustvo. Postavljanje ciljeva nije dovoljno za u sp e h —to je sam o vežba koju ljud i izvode u p o ­ g re šn o m u v eren ju da će ih to učin iti u sp ešn im . K ako se osećate kad svoju listu ciljeva pogledate šest meseci pošto ste je nap isali i uvidite da v ećin u on og a što je n a p is a ­ no niste ostvarili? Rad na ostvarivanju n ekih od ciljeva m o ž d a čak nije ni započet, d o k je rad n a ostvarivanju o stalih zap o čet a o n d a obustavljen. M o žete da završite tako što ćete doživeti razočarenje kad uvidite da je teže nego što ste to mislili ostva­ riti ciljeve koje ste postavili. D ak le, kako se osećate kad shv a­ tite da većina vaših ciljeva n ik a d a n e p o sta n e stvarnost? 12

D N K u sp e h a

<3

N iko se ne oseća dobro —pogotovo ne odlično —kad prihva­ ti činjenicu da je ostvario sam o jedan ili dva od deset ciljeva. K ad ne ostvarim o ciljeve, težim o ka tom e da ud vostručim o n ap o re i d o no sim o o d lu k u da ćem o pokušavati još upornije. M o ž d a čak p o verujem o da sm o postavili ned o stižn e ciljeve i o n d a ih z a m e n im o o n im a koji n a m se čine dostižn im , sve u n ad i da ćem o ovog p u ta biti uspešni. Retko kada se u p ita m o da li je pogrešan savet da postavi­ m o ciljeve. U vek pretpostavim o da razlog za n eu sp eh leži u n am a. U ostalom , ako su stručnjaci i g u r u i rekli da je to p u t do uspeha, ko m ože da raspravlja s njim a? A šlepa vera u m n o gohvaljene „ključeve1* za uspeh, bez iz u z e tk a nas vodi ka još većem traćenju vrem ena, tru d a i novca.

Besednici motivacije Većina besednika motivacije, koliko god da su zabavni i p o u čn i, ne m o že da izazove p r o m e n u u čoveku. Pošto sasluša b esed nik a motivacije, većina ljudi ostane m otivisana d an ili dva. Tačno je da ovi besednici m o g u da nas m otivišu i inspirišu divnim pričam a, p rim erim a i k o n cep tim a —ali sam o n a k ra ta k vrem enski period. Z a njih je tipično da n e m a ju tra ­ jan uticaj. N ije važn o što su neki od n jihovih saveta smešni. N a prim er, jedan b esedn ik kaže da ako želite da se oslobo­ dite odugovlačenja i odlaganja, treba da zabeležite da su r o ­ kovi koje m orate ispoštovati nekoliko d a n a kraći. To je kao da navijete sat deset m in u ta u n a p re d u nadi da ćete stići na vre­ m e. Besednici m otivacije m o gu da nas zabave i insprišu, a m o g u i da nas navedu da po verujem o da sm o sposobni da u rad im o bilo šta. Ali, kad dođem o kući i kad u zbuđenje splas­ ne, naša energija se rasprši tako da se n a đ e m o tam o odakle sm o krenuli. N e k i m ladi čovek je išao na m otivacioni skup na kojem je b esed n ik izlagao načine da se brak učini uspešnim . Taj m ladi čovek je bio nestrpljiv da n ađ e p o m o ć jer je bio nesrećan u 13

D N K uspeha

braku. D e taljn o je beležio sve što je čuo. D ve nedelje kasnije, upitao sam ga da li je teh nik a koju je naučio delotvorna. Z b u ­ n jeno je odgovorio, „Još uvek n isam p re d u z e o ništa. Im ao sam previše posla.“ Mesec d a n a kasnije, ponovo sam ga u p i ­ tao da li su m u inform acije do kojih je došao p om o gle da poboljša brak. Rekao je: „Još uvek ih nisam p r im e n io .“ D akle, zb og čega se tako m n o g o nas bez p restan k a vraća ovakvim besednicim a? M o žd a zbog toga Što m islim o da je podsticajno biti u blizini g u r u a — postajem o njihovi obožavaoci, verni pratioci i zavisnici od motivacije. M n o g i od nas daju o g ro m n e svote novca za d o d a tn e kurseve, iako n a m oni p ru ž a ju sam o priv rem en em otivni uzlet. Ali ne prestajem o da se n a d a m o da će n a m upravo sledeća sesija k o n ačn o dati ono što n a m je p otrebn o da bism o bili uspešni.

Knjige, kasete i sem inari o sam opom oći M nogi ljudi im aju p u n e police knjiga i kaseta o s a m o p o ­ moći, što d o p u n ju ju odlaskom na sem inare i radionice. Ovi proizvodi i deŠavanja ug lav n o m d aju odlične inform acije i p r u ž a ju vredne uvide. M eđ u tim , većina knjiga o s a m o p o m o ­ ći pretvori se u skupocene skupljače prašine po k u ćn im biblio­ tekam a. U z to, veliki deo onoga što ču jem o na se m in a rim a zaboravim o u ro ku od nekoliko d a n a —ako ne i u rok u od n e ­ koliko sati —i nik ad a ne p rim en im o .

Afirmacija, vizualizacija i sublim inalne poruke M nogi autori i besednici smatraju da su afrimacije, vizuelizacija i sublim inalne poruke važni načini ostvarivanja ciljeva. G ovore n a m da će se pozitivne izjave ostvariti ako ih p o n a v ­ ljamo iznova i iznova, a ostvariće se jednostavno zbog toga što ih izgovaram o naglas. Zagovornici svakodnevnih afirm acija savetuju n a m da izgovaram o stvari kao Što su: „Moj b ra k je srećan", „ Z a ra đ u je m o sam deset hiljada dolara godišnje", „Isplatio sam h ip o tek u " i ,yiše n isam d u ž a n n ik om e". Ali, 14

D N K u sp e h a

<3

ako ovakve izjave već nisu stvarnost, sta o n d a predstavljaju? O bične laži. Jer, prava istina je sigurno da im ate višak kilo­ gram a, vozite „ševrolet i m p a l u “ iz 1989. g odine, stanujete u kući pod h ip o tek o m , k re d itn o m k artico m ste napravili d u g od osam hiljada dolara i živite u n e sre ć n o m braku. In stru k to ri u sp eh a k a ž u da podsvest nije sposobna da napravi razliku iz m e đ u istine i laži, tako da m o ž e te i da je lažete. G o ­ vorite joj laži ako on e zvuče bolje jer vas podsvest, na kraju krajeva, i kontroliše. N e z n a m da li podsvest u m e da napravi razliku iz m e đ u istine i laži, ali sam sig uran da svest to um e. U m o m životu bilo je perio d a kad sam satim a sedeo zatvo ­ renih očiju i vizuelizovao stvari koje sam želeo. Te vizuelizacije su bile stvarno d u bo ke. D e ta ljn o sam m o g ao da vizuelizu jem ,,m ercedes“ koji sam želeo. Z n a o sam kako izgledaju njegova kontrolna tabla i presvlake, a o boji autom obila, ratkapn a m a i g u m a m a ne treba ni da govorim . Č a k sam m ogao da osetim kako sve miriše n a novo! V i­ zuelizovao sam stvari koje sam želeo Svest vam daje spo­ a opet, n ik a d a ih n isa m dobio. Takve sobnost da birate, a m e n ta ln e vežbe m o žd a m o g u da p o ­ izbor predstavlja ono m o g n u da se čovek oseti dobro, ali ne što kontroliše vas, daju nikakve rezultate. vaše prilike i vašu Još jedan p o p u la rn i koncept, subsudbin u. lim in aln e p o ru k e, uklju čuje slušanje o k ean sk ih talasa ili zv uk a koji prave kapi kiše d o k je čovek podsvesno b o m b a rd o v a n p ozitivnim p o r u k a m a , sugestijam a i afirm acijam a. D a li su su b lim in aln e p o r u k e delotvorne? M o žd a i jesu, ali sam o ako uključuju nešto što stvarno želite. Kasete na kojim a je snim ljen sublimin a ln i materijal ne m og u da vas navedu da uradite nešto što ne želite. A ko šef od vas traži da isp u n ite p ro d a jn e kvote, a vi u stva­ ri ne želite da u rad ite on o što se od vas zahtev a, nikakve sva­ k o d n ev n e afirm acije, vizuelizacije i s u b lim in a ln e p o ru k e na ovom svetu neće p o m o ći da se to ostvari. 15

D N K uspeha

Entuzijazam, žudnja, pozitivizam i disciplinovanost nisu dovoljni s a m i po seb i Većina stru č n ja k a za m otivaciju v am govori da m o ra te biti pozitivni, d iscip lin ov an i i p u n i e n tu z ija z m a i ž u d n je da biste postali uspešni. O vi kvaliteti su v am stvarno p o tre b n i i n e m a su m n je da su veo m a važni. Ali, ako ne idete isp ra v n im p u ­ tem , jed n o stav n o p o k ušav ate d a se o d ržite n a po vršini tako što hodate po vodi. K ad shvatite D N K u s p e h a , odbacićete ove i ostale m e to d e koje vam do sada nisu p o m o gle —i n ik ad a neće —jer su z a s n o ­ vane na p o g re šn im p a r a d ig m a m a u sp eh a. D a li n a s rć e m na sistem kad o sp o rav am s ta n d a rd n e k o n cep te u s p e h a koji su prihvaćeni već d ece n ija m a ? A psolutno! K a ž e m da postoji n e ­ što m n o g o bolje. U s p e h nije n eg d e n ap o lju , u n ekoj teh nici ili m eto dologiji —o n je d u b o k o u n a m a . U s p e h d o la z i iz u n u ­ trašnjosti. G lad za u sp eh o m , koja postoji u svima n am a, pokreće i n d u ­ striju v r e d n u više b ilion a dolara. Ali, čak i u z sve m e to d e s a m o p o m o ć i koje n a m stoje n a ra sp o la g a n ju , i dalje o stajem o g ladni u sp eh a. K u p u je m o č u d n e stvari za svotu od 1.145 d o ­ lara po k o n z u m e n tu , koliko g o d išn je tro šim o n a p ro iz v o d e n a m e n je n e razvo ju ličnosti —k u p u je m o ih u n a d i d a će takvi p ro izvo di biti o n o što n a m je p o tre b n o . Ali, u s p e h tr a ž im o na p o g re šn im m estim a. H a jd e da p re s ta n e m o d a tra ć im o vrem e, novac i energiju, i p o č n e m o da u o č a v a m o pravi izvor svih u sp eh a. P odstičem vas da p o g led ate u sebe i otkrijete šta stvarno želite. P ro n a đ ite sve divne stvari koje ste o d u v e k želeli i p očn ite da o stv aru jete k o n a č a n u s p e h —danas!

16

DEO

1

Uspeh proističe iz želje Uspeh nije k lju č za sreću. Sreća j e k lju č za uspeh. A ko volite ono što radite, bićete uspešni. —Albert Svajcer

sp eh se n e n a la z i negde n ap o lju —u sp eh počiva d u b o k o u n u tra , u svakom e od nas. Već im ate on o što je n e o p h o d ­ n o da biste uspeli u životu. Rođeni ste sa svime što vam je potreb no . U vašoj krštenici n em a nikakvih garancija da ćete ostvariti uspeh, ali sam im tim što ste rođeni, na svet ste stigli u p o tp u n o sti o p rem ljen i talentim a, sposobnostim a, željam a i izbo rim a. K ako se razvijate i n ap red u jete kroz svaku fazu života, otkrivate da postoje stvari koje stvarno želite — stvari koje želite od sveg srca. K ad te stvari identifikujete i napravite m u d r e izbore, u speh je osiguran.

O

O va knjiga će vam dati novu paradigm u onoga što je po treb n o da biste ostva­ rili uspeh. Paradigm a je n ačin po sm atran ja n eče­ ga —stanovište na osnovu kojeg funkcionišete. K ad

‘A k o hoćete da napravite m ala postepena poboljšanja, radite na svom ponašanju. A ko hoćete da napravite velik? skokove u p o ­ boljšavanju, radite na svojim p a ­ radigm am a." —Stiven R. Kovej

19

D N K uspeh a

prigrlite n o v u p a ra d ig m u , to će vam o m o g ućiti da iskusite šta zn ače o g r o m n i skokovi u razvoju i d o stig n u ć im a u svim o b lastim a vašeg života. S tim novim sh v atan jem , ići ćete napred s ig u r n o i brzo; stvorićete o n u vrstu živ o tn o g iskustva koju želite i koju zaslužujete. Iza sebe ćete ostaviti sve pogreš­ ne p a ra d ig m e i neispravne koncepte koje ste sm atrali ključnim za p o s tiz a n je uspeha a koji su u stvari bili u zro čn ici vašeg neuspeha.

ZBOG ČEGA DOŽIVLJAVAMO NEUSPEH G o d in a m a sam p ro učavao razloge zb o g kojih ljudi uspevaju, kao i o ne zb o g kojih doživljavaju n e u s p e h . U p o tra zi za is p u n je n je m i d o stig n u ćim a, tipično je da iste greške p o n a v ­ ljam o iznova i iznova. < N e zn a m o sta stvarno želim o. Ž iv im o u d iv n o m v re m e n u u k ojem m o ž e m o d a b u d e m o , ra d im o i im a m o sve Što p o želim o . Z b o g čega se o n d a tako m n o g o nas još uvek bori da dostigne o n o što želim o u životu? V erujem da je o snovni razlog taj što većina nas, n ezav isn o od toga koliko g o d in a im a m o , jed n o stav n o ne z n a šta stvarno želi —sam o m islim o da to z n a m o . K rajn je je jed n ostav no da shvatim o šta ne želim o. Ali, p o tp u n o je dru gačija stvar kad treba da p o s ta n e m o svesni o n o g a Što želim o. < Sprem no p rihvatam o korivencionalne m etodologije uspeha i razm išljanje zasnovano na sam opom oći. Verujem o da postavljanje ciljeva, afirmacija ciljeva, vizuelizacija rezultata, slušanje b esed n ik a m otivacije i čitanje knjiga o sam o p o m o ći predstavlja pravi odgovor. M islim o da će vežba koja se svodi n a zapisivanje ciljeva n e k a k o po20

D N K uspeha < 3

m o ć i i d a ih o s tv a rim o . Ali r a z lo g z b o g k o je g n e re a liz u je m o v e ć in u ciljeva krije se u t o m e što ti ciljevi n e p r e d ­ stav ljaju n a š e p ra v e želje već s a m o stvari ko je p o g r e š n o s m a t r a m o n e č i m što ž e lim o . T a k o p o s ta v lja m o ciljeve koji u s u š tin i n is u n a ši i k r e ć e m o p o g r e š n i m p u t e m . N a s t a v l j a ­ m o d a u l a ž e m o v e r u , n o v a c i v r e m e u te h n i k e i t e h n o l o g i ­ je u s p e h a a n e s h v a ta m o d a n a s o n e n e m o g u u č in iti u s p e šn im . N e s a m o što n isu d elo tv o rn e već stvaraju i n e g a ­ tiv n a o se ć a n ja . P ro p u šta m o da p o tr a ž im o i iskoristim o k va liflk OL'ane sa vet­ n ik e S lu š a m o p o g r e š n e s tr u č n ja k e —lju d e čije z n a n j e , isk ustv o i s p o s o b n o s ti n is u u s k la d u s n a š im ž e lja m a , p o t r e b a m a i te ž n j a m a . V ećina o v ih s a v e tn ik a je d o b r o n a m e r n a , ali n as o n i n e p o z n a j u i n e sh v a ta ju . S a m o p r e tp o s ta v lja ju — m o ­ ž d a n a o s n o v u fiz ič k e b lisk o sti ili i n t i m n o s t i s n a m a ili n a o s n o v u p s ih o lo š k ih p r o c e n a — d a z n a j u šta je z a n a s n a j ­ bolje. S u v iše toga o čeku jem o suviše brzo. O d sebe o č e k u j e m o d r a m a t ič n e k r a tk o r o č n e r e z u lta te ili savršen stv o, i to u t r e n u t k u k a d n a m je n ajv iše p o t r e b n o d a se o d u š e v i m o i n a j m a n j i m n a p r e t k o m . P r a z n e i b e s m is le n e p r o m o c ij e ko je o b e ć a v a ju ,,b rz e “, „ tr e n u tn e " , „ b e z u s lo v n e " , „lak o o stv a riv e" i „ d r a m a t i č n e " r e z u lta te , često u v e ć a v a ju n a š a o č e k iv a n ja p r e k o svake m e re . G o to v o svi p ro iz v o d i p r o d a j u se s g a r a n c i jo m ili o b e ć a n je m da ć e m o z a d eset, trid eset, š e z d e s e t ili d e v e d e s e t d a n a o s tv a ­ riti ž e lje n i r e z u lta t. P o p u l a r n o s t p l a s tič n ih o p e ra c ija u k a ­ z u j e n a to d a m n o g o lju d i n e želi d a ček a n a r e z u l t a t e č a k n i trid e s e t d a n a , p o s e b n o ak o to p o d r a z u m e v a p o d v r g a v a ­ n je strogoj d iscip lin i. 21

D N K u sp eha

r\ Propuštam o da tražim o povratnu inform aciju i kprigujem o ^urs. Ponos često preth o d i n e u s p e h u jer jednostavno ne želim o da p o tra ž im o objektivnu p o v ratn u inform aciju, z a m o lim o za p o m o ć ili izvršim o p o tre b n a prilagođavanja. U m esto toga, o d ab erem o da n astav im o dalje sve d o k ne u d a rim o glavom o zid ili do živ im o neko slično tra u m a tič n o iskust­ vo koje će n a m otvoriti oči. Ali, tada je već suviše kasno za bilo kakve p ro m e n e ili je to previše skupo. N arav n o , m o ­ guće je da u isto vrem e b u d e i jedno i drugo. C Više se usredsređujemo na ono što nam nedostaje nego na sna­ ge, prednosti i sposobnosti k ° je posedujemo. K a d sebe po navici u p o re d im o s ostalim a koji su navo dn o u z o ri za to kako treba da izgledam o, p o stu p a m o , r a z ­ m išljam o ili osećam o, p o k a z u je m o ten d en ciju da vidim o sve o no što nism o. U o čav am o sam o svoje nedostatke i m a n e —a ako ne m o ž e m o da ih p rim etim o , ostali su često više nego željni da n a m na njih u k a ž u . N e d o s ta ju n a m vera i p o u z d a n je u naše sposobnosti da učim o, da se razvi­ jam o, m e n ja m o i da p o s ta n e m o sve ono što je p o tre b n o da bism o ostvarili svoje želje. S u m n je n a m uništav aju veru i dovode do gu bitka iluzija i očaja. O klevam o i podležem o paralizi koja nastaje kao rezultat ana­ liza . K a d se up lašim o veličine zad atk a koji je pred n a m a — ili sasvim realn og rizika — p o k a z u je m o ten d en ciju da ne ra d im o ništa osim što beskrajno i besm isleno a n aliziram o ili, u najb oljem slučaju, energično n ap rav im o u z a lu d n i prvi i jedini pokušaj.

22

D N K u sp e h a ^ 3

< Id em o napred bez plana ili strategije a onda suviše brzo odu­ stajemo. P r c d u z im a n je neo d g o v araju ćih akcija olakšava o d v raća­ nje p a ž n je i otežava u sm erav an je na on o što treba da r a d i­ m o. N e d o s ta ta k p la n a ili strategije o m o g u ćav a da n a m se svaka p rep rek a u čin i nesavladivom i neosvojivom . C esto se zau stav im o čim n a iđ e m o na p rv u teškoću, iako bism o, da sm o otišli još sam o m alo dalje i p o k azali m alo više u po rn o sti, strpljenja i istrajnosti, osvojili p rem iju . K ad ne m o ž e m o da vidim o kraj tun ela, p o k a z u je m o ten d en ciju da p o m islim o da su tre n u tn e ok o lnosti i položaj u kojem sm o se našli stalno i n ep ro m en ljiv o stanje —ili da je svetlost ko ju g led am o sam o tar voza koji n a m ide u susret. Koliko p u ta vam se dogodilo da n ek o vrem e u p o tre b lja ­ vate proizvod, p lan, p ro g ra m ili p rep isan i lek a da ne iskusite obećani ili garantovani uspeh? K ad ne ostvarim o takav uspeh, Često p o č n e m o da s u m n ja m o u sebe. P o m islim o da n e m a m o o n o što je p o trebn o, da s n a m a nešto nije u redu. Još gore, m o ž e da se dogodi da sebe p rih v a tim o kao n euspešne. Sta o n d a u ra d im o ? Suviše često se v ratim o tam o odakle sm o pošli i p on o vo p r im e n im o te h n ik e koje se nisu p o k azale d elo tv o rn im — jedino što se ovog p u ta „ tru d im o više“ . B ez p re sta n k a p o n a v lja m o ovaj ciklus. O sta je m o zaglibljeni u n ep rek id n o m razarajućem ciklusu ulaganja napora i doživlja­ vanja n e u s p e h a sam o z b o g toga što sm o prigrlili p a ra d ig m u u s p e h a koja jedn o stav n o ne daje rezultate. N e is p ra v n e pretpo stav ke su tem elji na ko jim a su iz g ra ­ đene m n og e teorije i prakse sam opom oći. I tako, vidimo m n o ­ ge lju d e koji se p e n ju u z p ro p isan e p la n in e sam o da bi otkrili da u stvari uopšte ne žele da b u d u na n jim a. Z a takve ljude, u sp o n je uvek težak, nikada nije zabavan i u n ek o m trenutku, svaki od n jih će sig u rn o reći: „Ovo uopšte nije vredno t r u d a “, i tad a će prestati da se penje. M o ž d a je za takve ljude p om isao 23

e£> D N K usp eha

da će stići na vrh bila običan hir, želja, fantazija ili san. Vaše želje će biti isp un jen e sam o ako su to stvari koje najiskrenije želite da realizujete. K ad otkrijete šta je stvarno potrebno da biste iskusili uspeh, sreću, spokoj i zadovoljstvo — kad otkrijete pravi izvor u s p e ­ ha u svim oblastim a svog života — sam om otivacija će doći auto m atsk i. O dreći ćete se svih teh n ik a i m eto d a usp eh a koje ste do tada up ozn ali. N a prim er, ciljeve sam prestao da postavljam pre m n o g o godina, ali i pored toga u svim oblastim a života ostvarujem sve što p oželim i to u z veom a visok stepen sreće i zadovoljstva. K ad shvatite šta je izvor svih u speha, isto ćete moći da radite i vi. Sve što sam postigao, ostvario sam bez pisanja ciljeva. S tru čn jac im a za postavljanje ciljeva koji n a m govore da na nišan u z m e m o Mesec jer ćemo, ako ga p ro m a šim o , p o g o ­ diti b a r n ek u zvezdu, treba reći: „N e želim o zvezdu . Ž elim o M esec.“ Sta bi se dogodilo da su astron au ti iz A pola pripadali onoj vrsti ljudi koja postavlja ciljeve i da su završili tako što su p rom ašili Mesec i stigli na n e k u zvezdu? Z b o g čega bism o se odlučivali za nešto m a n je u životu kad m o ž e m o da s a z n a m o pravi način da d ob ijem o ono što najviše želim o? K ad n a m k a ž u da prihv atim o zv ezd u um esto M eseca to znači da n a m govore da se o d lu čim o za nešto m anje. Ali, odlučivanje za nešto m an je jednostavno nije p ri­ hvatljivo. „U koliko ih ne sprovedete u delo, lepe m isli nisu ništa bolje od lepih snova. “ —R a lf Valdo E m erso n

v

24

D N K u sp e h a < 3

IZVOR SVIH USPEHA Postoji bolji n ačin da ostvarite u s p e h kakav želite — n ačin koji je jed no stav no ra z u m e ti jer je o n u osnovi vaše duše; u stvari, o n je D N K svih uspeha. To je n ačin na koji su ljudi ostvarivali u sp e h e o tkad je sveta i veka. P o k azao se delotvorn im i pre nego što su se pojavili stru čnjaci za sam o p o m o ć, d elotv o ran je d an as a biće d elo tv oran i u b u d u ć n o sti. To je k a m e n tem eljac na k o jem počivaju svu uspesi. K ao što je D N K h em ijska osnova za n asleđiv anje osob i­ na, D N K u sp e h a je nešto što p o s e d u je m o svi. D N K u sp eh a je o d u v e k u n a m a . O n a je u z ro k svega što je čovek ikada uradio i što će ikada uraditi. Z b o g nje, iz g ra đ e n e su p iram ide, otkriveni su novi k o n tin en ti, čovek je n a u č io da leti a o n d a i h o d a po M esecu. O n a je u z r o k i m ilio n a d ru g ih , m a n je d r a ­ m atičn ih usp eh a kao što su ovladavanje veštinom upravljanja a u to m o b ilo m , trčanja m a ra to n a ili igranja golfa. D a biste ostvarili sve što želite u životu —i da biste to ostva­ rili sa zadovoljstvom — m o ra te tačno da identifiku jete o no čega ste stvarno željni. A ko se iz g u b ite u pustinji, u b rz o će v am postati vruće i osetićete žeđ. U rad ićete sve da d o đ ete đo h la d n e , bistre vode. O vakva ž e đ koja će vas sasvim o b u zeti predstavlja o n o što n a z iv a m s u štin sk o m željom . Identifikacija a z a tim i m u d ra i d o sled n a težnja ka ostva­ riv anju suštinske želje, predstavljaju k o n c e p t u sp e h a koji se svaki p u t p o k a ž e d elotvornim . To je n ačin na koji su ljudi v ekovim a postizali u sp e h —bez o b zira da li su toga bili svesni ili ne. Svaki p u t kad uspete u n e č e m u , iskoristite stvarnu, u v am a sakrivenu m otivaciju i u n u tr a š n ju moć. D a biste ostvarili svoje životne ciljeve n e m o ra te da pravite liste. Z v e zd a košarke M ajki D ž o r d a n je sam o jed an p rim e r čoveka koji ne zap isu je svoje ciljeve ali je i p o red toga postao slavan. U član k u „T ežnja ka savršenstvu", on piše: „Ž elim da p o stan em što je m oguće bolji čovek i igrač, a svem u p ristu p am 25

D N K uspeh a

tako što id em k o rak po korak. Po m o m m išljenju , sve je u u m u . N ik a d a ne za p isu je m šta želim . Jed no stav no se u sred sredim n a sledeći korak. Z a m is lim kakav čovek i kakav igrač želim da p o s ta n e m i p ris tu p im ostvarivanju toga s tak vim ci­ ljem n a u m u . Tačno z n a m gde želim da stig n em i usredsred im se na o n o što će m e dotle dovesti. K a d d o s tig n e m nivo koji želim , s tek n e m još više p overenja u sebe. Svaki u sp eh vodi do sledećeg.“ M ajki D ž o r d a n se prvo usredsredio na svoju su štin sk u ž e ­ lju, a o n d a je p o tra žio in stru k to re i savetnike koji su m ogli da m u p o m o g n u . K a d je ostvario je d n u suštinsku želju, nastavio je dalje, u vek u z p o m o ć savetnika. „ N e plašim se da bilo koga (ko m o ž e da m e n a u č i n e č e m u ) z a m o lim za bilo šta. M oj stav je ’P o kaži mi, p o m o z i mi, u sm eri m e / “ Svaki u speh je re z u lta t p rim e n e četiri o snovna kon cepta: r’ Prvo, tačno identifikiijte svoje ključne želje. K lju čn e želje su one stvari koje toliko želite da ste s p re m ­ ni da u rad ite ili po stan ete bilo šta da biste ih ostvarili —bez o bzira na to koliko vam nešto tako teško p a d a ili k olik om se riz ik u izlažete. S uštinske želje su stvari koje vam leže n a srcu —to su stvari koje želite od sveg srca. < D rugo, oslobodite m oćnu silu kpja se k riJe 11 vam a —osvajačkti silu. S ovom silom, čije je gorivo ž u d n ja , m o ž e te da savladate sve prepreke na p u tu . Bez nje, najverovatnije ćete se p re d a ­ ti ili odustati. Dalje, pronađite učitelja, savetnika Hi instruktora koji će vam pom oći da shvatite svoje suštinske želje i kpji će fakusirati vašu osvajačkti silu. 26

D N K uspeha

Bez ovakve pom oći, po sebno na po četk u, m o ž d a nećete steći potrebno znanje, ovladati veštinam a ili postati ospo­ sobljeni da izd ržite teškoće i nevolje koje vas čekaju na p u tu . < N a k raJu >prim enite osvajačku silu u različitim oblastima svog života da biste ostvarili poboljšanja i prevazišli izazove. D a biste nešto naučili i da biste iskusili nap red ak , p o b o lj­ šanje, razvoj i p o zitiv n u p ro m e n u , ići ćete od jedne s u ­ štinske želje do d ru g e Postaćete daleko u rav n o težen ija osoba, sposobna da ostvari i o d rži uspeh. Ako nešto stvarno želite onda „Ako ne dobijete ono što ćete to i dobiti — sam o je p ita ­ želite, to je siguran znak nje u k o m tre n u tk u . K ad ostva­ da tu stvar niste ozbiljno rite je d n u suštinsku želju, u p i­ želeli. “ tate se: „Koja je sled eća?“ Tako —Radjard K ipling otkrijete sledeću su štin sk u želju i po čnete da težite ka n je n o m ostvarivanju. O vi koraci sačinjavaju D N K lance naših uspeha. Takve k orak e m o žete da p r e d u z m e te već danas. N e m a tih g o d in a u ko jim a ste p re m la d i ili prestari da biste započeli da se p rib li­ žavate o n o m e za čim e vaše srce najviše žudi.

LIČMA PRIČA P o p u t M ajkla D ž o r d a n a , u životu i poslu sam ostvario sve v a ž n o i zn a č a jn o i to bez ikakvog postavljanja ciljeva. N ik a d a n isa m zapisao da ću postati profesionalni b esed n ik ili au to r knjige. M oje poreklo bi m og lo da nagovesti da je on o što sam p o ­ stigao u životu n em o g u će. O d g a ja n sam u rezerv a tu N a v a h o 27

D N K uspeha

Indijanaca i bio jedini b e lo p u ti d ečak u visim r a z re d im a sre d ­ nje škole. Većina u čen ik a iz m o g ra z re d a nije m e volela zbo g drugačije boje k ože —i z b o g o n o g a što su bilagoni (beli ljudi) uradili m o jim p recim a. M rž n ja p re m a m e n i je bila toliko d u ­ boko u k o re n je n a u toj deci da su m e m altretirali gotovo svakog d an a. N astav a se završavala u četiri sata p o p o d n e . S vakoga d a n a u deset do četiri, srce je p o č in ja lo da m i lu p a kao lu d o jer sam z n a o šta će da usledi. Č im bi časovi bili završeni, deca s k o ­ jom sam išao u razred bi po ju rila za m n o m i ako bi m e u h v a ­ tila, d obio bih batine. O d m o r i i časovi fizičkog su bili p o s e b ­ no opasni —od osm e do šesnaeste go din e sam živeo u stalno m strahu . P red kraj svakog školskog d an a, u p ita o b ih n a s ta v n i­ ka da li m o g u da iz a đ e m ranije jer m i je bilo p o tre b n o da na p o v ratk u kući ostvarim p re d n o st n a d ostalom d e c o m iz škole. Pošto su z n ali kakva je situacija, nastavnici su m e obično puštali. Jed n o g d an a, kad sam im ao deset g o d in a i još u v ek išao u o s n o v n u školu, jedan vršn jak m i je zalep io žv ak aću g u m u u kosu i u d a rio m e po ustim a. Kući sam se vratio o tečen e usne, krvav i u p la k a n . M ajka m e je o d m a h odvela ocu, koji je radio u pro d avn ici sam o nek olik o k uća u d aljen o j od naše. O tac je m islio da će m e m učitelji ostaviti na m ir u ako im u z v ra tim , tako da m e je stavio u au to m o b il i o dv ezao do kuće u kojoj je živeo d ečak koji m e je nap ao . K ad m e je d ečak video s ocem , o d m a h je počeo da beži. Ali, m oj otac ga je u h vatio i postavio pred m en e. P o k u ša o je da m e navede da ga ud arim . „Tresni g a “, k azao m i je. ,Vrati m u za onaj u d a ra c .“ D e č a k je p o d ig ao pesnice i z a u z e o o d b r a m beni stav, kao bokser. Bio je s p re m a n za tuču. O d b io sam da ga u d a rim . S a m o sam stajao, r u k u s p u š te ­ n ih u z bokove, i plakao. N e z n a m sve razlo ge z b o g k ojih ga n isam udario , ali z n a m da sam jecuiostavno bio u ž a s n u t. O tac je tad a p rim e n io d r u g u ta k tik u —p o k u ša o je da m e m o 28

D N K u sp e h a

<3

tiviše straho m . „Ako ga ne udariš, išibaću te.“ Ali čak ni tada n isam hteo da u d a rim dečaka, tako da m e je otac na kraju išibao. Sve se završilo tako što se otac stvarno n aljutio i g ru b o m e g u r n u o n a sedište za suvozača. D o k je o bilazio au to m o b il da bi seo za volan, čuo sam kako m rm lja: „ N e m o g u da v eru jem da im a m sina k u k a v ic u .“ I d an as m o g u da ču jem te reči od kojih m i se cepalo srce. O tac ih je izgovorio s takvim g a đ e ­ n jem i ra z o č a ra n je m da m i je bilo jasno koliko je u z b u đ e n i ljut na m en e. Bio sam sig uran da m e ne voli. Z n a o sam da sam kukavica. To je z n a o i moj otac. Svi su to znali. Zadirkivali su m e, progonili i n e m ilo srd n o ismevali. M islio sam da m e se otac stidi. G o d in a m a sam živeo u strahu i sram oti. Škola je za m e n e bila veom a loše iskustvo. U čenje m i nije išlo od ru ke, tako da su i ocene koje sam dobijao bile prilično b edn e. P okušavao sam da se p retv aram da je sve u red u —p o ­ kušavao sam da b u d e m zab av an i da se n ek a k o u k lo p im . P r i­ čao sam m n o g o i zb og toga im ao nevolje s nastav nicim a, od kojih su m i neki sasvim jasno stavljali do z n a n ja da im n isam sim p atičan . Govorili su m i stvari kao što su: „Ti si ro đen i gu b itn ik “, „ N ik a d a nećeš postići m n o g o “ i „K ak o m o žeš da b u ­ deš toliko g lu p ? “ Stalno su m e slali kod direktora, a u to vrem e telesno kažn jav an je bilo je svakodnevna stvar, tako da sam često završavao savijen preko k lupe da bi m e istukli d rv e n im lenjirom . K ad sam završio srednju školu, bio sam uveren da sam glup i da sam gu bitnik. M a te m a tik u gotovo u op šte nisam shvatao. Jed no stav no n isam m o g ao da shvatim lekciju pre nego što bi ostali već uveliko prešli na sledeću. O o dlask u na k oled ž n i ­ k ada n isa m razm išljao jer sam sa m o m sebi govorio: „ N eću da d ajem pare da b ih još je d n o m prošao kroz t o r t u r u .“ S am o p o što v an je n isam ni im ao. v

29

D N K u sp e h a

U devetnaestoj g o d in i sam se zaposlio kao m le k a d ž ija i u b rz o shvatio da m r z im taj posao. O d m a h sam rekao da d a ­ jem o tk az. Ali, svom šefu u m lek ari sam se stvarno svideo, tako d a m i je p o n u d io da ra d im u njegovoj školi k aratea —kao m e n a d ž e r. Rekao je da će m i d ati stalno z ap o slen je i da će m e n a u č iti sv em u što je p o tre b n o da u sp ešn o o b av ljam posao. T a k o đ e je rekao da će m e p o d u č a v a ti k a ra te u —o n o lik o k oli­ ko to ž e lim —i da će ti časovi biti besplatni! G o d in a m a sam živeo u s tra h u da će m e n e k o p retu ći i stideo se što sam kukavica: z b o g toga se n isa m d v o u m io kad m i se u k a z a la ovakva prilika. R ekao sam dal N a k arate sam se bacio svim srcem i d u š o m . P u n i h osam g o d in a to je bilo sve čim e sam se bavio. I m a o sam su štin sk u želju d a se o d b r a n im i s te k n e m sam o p o što v an je. Više niko neće m oći da m e povredi i vise n ik ad a neću biti kukavica! N ek a stvar, d u b o k o sakrivena u m e n i, podsticala m e je da p o želim da se više n ik a d a ne b o jim n iko ga, da u z v ra tim svojim m u č i ­ teljim a i, što je najv ažnije, da s te k n e m p o štov anje svog oca. Ta su štin sk a želja je bila toliko jaka da sam ov lad ao ovom b o rila č k o m v eštin o m i n a u č io sve što je bilo p o tre b n o da bih do b io crni pojas. Pošto m e je podsticala ta stvar d u b o k o sak rivena u m en i, postao sam veom a d o b a r a p o du čav ali su m e neki od vo dećih b o raca koji su se d o k a z a li na sav ezn o m nivou. Voleo sam svaki tr e n u ta k ob u k e, iako su po vred e za m e n e postale n a jn o r m a ln ija stvar. N o s sam lom io dva p u ta , gotovo sve prste na obe r u k e sam ili p o lo m io ili u g a n u o , lo m io sam d o ru č je leve ru k e, kao i n ek o lik o prstiju na n o g a m a , potko len ice sam o zbiljno p o v red io više p u ta i v eo m a često o d la ­ zio kući o te č e n ih u s a n a — ali sam istrajao. D a li sam voleo bol? N ik a k o ! Ali, pošto je u p ita n ju bila m o ja n ajisk ren ija suštinska želja, n isam odustao. Takav je taj neverovatni n i-za- š ta -n a -s v e tu -n e ć u -o d u s ta ti stav koji su štin sk e želje nose sa sobom . Javlja se au to m atsk i. 30

D N K u sp e h a

N a je d n o m t u r n ir u sam čak učestvovao sa slom ljenim doru čjem . O tišao sam do svog učitelja karatea —svetskog š a m ­ p io n a i nosioca crno g pojasa sed m o g d a n a — i rekao da bih želeo da se b orim ali da sam povređen. U p itao je: „Koliko ti je stalo da učestvuješ na ovom tu rn ir u ? " „M nogo", odgovorio sam. „ O n d a se bori. Im aš i d ru g a o ru žja. Im aš dva stopala i je d ­ n u pesnicu kojim a m o žeš da se boriš. Idi i daj sve od sebe." T ako sam i u rad io i izgubio sam, ali sam počeo da stičem ugled za kojim sam č e z n u o - ugled s n a ž n o g m o m k a. Sada kad sam stariji, svestan sam da borba nije bila m oja suštinska želja. M oja suštinska želja je bila da p re sta n e m da se plašim, da m e više ne nazivaju kukavicom , da osetim s a m o ­ poštovanje i da stek n e m poštovanje svog oca. T akođe sam otkrio još jed n u su štinsku želju: želeo sam da m e ljudi z a p a ­ ze i prihvate s u v a ž a v a n je m —a ne sam o da p o b e đ u je m u b o r­ bam a. N is a m bio talen tov an i nisam im ao sam opoštovanje i s m i­ sao za sport, što je sve m oglo da nagovesti da neću uspeti da u r a d im ono što sam u rad io i da n eću postati o n o što sam p o ­ stao. Ali, ip ak sam uspeo. K ak o je nešto tako uopšte m oguće? Iako u to vrem e n isam bio svestan toga, iskoristio sam e n e rg i­ ju i žestin u suštinske želje i odbio da d o p u stim da prošlost o d red i m o ju b u d u ćn o st.

ZADOVOLJSTVO U AKCIJI Većina ljudi želi o d m a h da oseti zadovoljstvo. O n o što je d o bro je da, kada idete ka ostvarivanju pravih suštinskih ž e ­ lja, u većini slučajeva osećate stalno zadovoljstvo. K ad ste na p u tu koji vodi ka ostvarivanju prave suštinske želje, ne m o r a ­ te da čekate na sreću i zab av u —one su uvek sa vama. 31

D N K u sp e h a

Živeti život u kojem suštinske želje p od stiču sve on o što radite —d r u g im recim a, raditi stvari koje volite da radite i p o ­ stajati on o što želite da p o stan e te —znači im ati život koji vas isp u njava najvećim zadovoljstvom . K ad k ren ete p u te m id e n ­ tifikacije svojih suštinskih želja, otvorićete se za no v n ačin ž i ­ vota —otvorićete se za život u ko jem će vam biti d o s tu p n o sve o no što ste o d u v e k želeli i u k ojem ćete biti na p u tu da to i ostvarite. Volećete svaki tr e n u ta k takvog života. A ko k ro z život idete z a o k u p lje n i ra d o m n a ostvarivanju o no ga što najiskrenije volite i želite, o n d a m o ž e te d a uživate u p r ija tn o m o sećanju i to u svim o blastim a života. D a biste ostvarili o n o što želite, o d n o s n o da biste isp un ili svoje su štin ­ ske želje, u v ek postoji nešto što m o ra te da uradite. Ako ste se posvetili to m e da izgubite višak kilo gram a ili da steknete k ond iciju , o n d a zn ate da m o ra te da vežbate, a protiv takvih vežbi n ećete im ati ništa čak ni ako su o ne teške. N esrećn i ste i nezadovoljni sam o kad ono što m orate da radite vodi ka ostva­ rivanju k rajn je g cilja koji nije vaša suštinska želja. S u štin sk e želje po dstiču n a akciju. T o k o m cele istorije čovečanstva, velike vođe su p ridobijale n a ro d za svoje ciljeve i podsticale ljude da prihvate riz ik i k re n u u akciju, a sve to su postizali tako što su se obraćali suštin sk im željam a u svakom čoveku. Č u v e n o m izjavom „dajte m i slob od u ili m i dajte s m r t“, am erički rev olu cion ar P a trik H e n r i je razo tk rio svoju su štin sk u želju za slobodom . Većina stan ov nik a kolonija je im ala istu su štin sk u želju. O sećali su se u g n je ta v a n im i želeli da se oslob od e ugnjetavača. Sto se više vizija koju im a vođa p o k lap a s vizijam a njegovih sledbenika, to je on veći i m o ć ­ niji. Vođe im a ju sledbenike jer se o braćaju su štin sk im željam a o b ičn ih ljudi. K a d vođe više ne m o g u da se obrate suštin skim že lja m a svojih birača, n jihova p o p u la rn o st i njihov uticaj n e ­ staju. M u d re vođe prvo s a z n a ju šta njihovi birači žele, a o n d a te k o n cep te predstave kao svoje. K ad sa z n a ju koje su s u š tin ­ v

v

32

D N K u speha

ske želje o b ič n ih ljudi, vođe m o g u da o b ećaju da će svima p o m o ći da ostvare o n o što žele. Većina o n o g a što je v red n o ostvarivanja tra ž i da u ložite ve­ liki napor. O b ičn o , što je vaša želja vrednija, to će od vas tra­ žiti da u lo žite veći napor. Ali ni vi n ećete u lag ati tako veliki n a p o r u k o lik o ne težite ka o stvarivanju o n o g a što je stvarno vaša su štinsk a želja. D a biste dobili o n o što želite, m o ž d a ćete naići n a m n o g o toga što ćete m o ra ti da u rad ite. N a prim er, d a biste postali lekar, m o ra ćete da završite k o led ž a o n d a i d a d ip lo m ira te na m e d ic in sk o m faku ltetu . Ali ako stvarno želite da p ostanete lekar, neće v am sm etati što je p u t k o jim idete težak, d u g a č a k i skup. Z a m is lite da ste se n a k o le d ž u pisali sam o z b o g toga što su to roditelji tražili od vas. Z a m is lite da rad ite posao koji m rz ite sam o da biste dobili p la tu koja nije d o v o ljn a da vam o m o g u ć i život kakav želite. Z a m is lite da ste postali uvažen i profesionalac koji im a velike p rih o d e , a koji se i po red toga, posle m n o g o g o d in a prakse, oseća z a g lib lje n im u ko lotečinu ili u h v a ć e n im u z a č a ra n i k rug . Takav p ro fesio n alac se sasvim sig u rn o pita: „Ako sam tako u sp e ša n u p oslu, z b o g čega se osećam toliko lo še?“ U ovakvu k riz u , u kojoj se u p ita m o šta je uo p šte sm isao života, o b ičn o u p a d n e m o pošto ostvarim o neki p o četn i u sp eh . Č in ilo se da B ru s D ž e n e r im a sve. G o d i n e 1976. bio je olim pijski p o b e d n ik u d e k a tlo n u . T oliko je delovao kao oliče­ nje am e rič k o g sna da se činilo d a je nešto tak o prosto n e m o ­ guće. N jeg o v a fotografija pojavila se n a k u tija m a s cerealijam a, ali i n a naslovnoj stran i Sports ilustrejtida. M e đ u tim , po n jego vim rečim a, 1980. g o d in e je bio p o t p u n o n e p r e p o z ­ natljiv. T ada sam živeo n a b rd im a iz n a d L os A nđelesa, u b u n g a lo v u koji je im a o s a m o je d n u pro sto riju . S u ­ d o p era je stalno bila p u n a p rljavog p o su đ a , a sp a ru š e n a 33

r>

D N K uspeha

jelka, z a o s ta la od B o žića , stajala je k a o n e k a b e z o b lič n a g o m ila p o r e d vrata — p r e d s ta v lja la je p r v i i je d in i p o ­ k u šaj d a se u n u t r a š n j o s t b u n g a lo v a u k ra si. U to v re m e s a m iz g u b io i z m e đ u s e d a m i d ev et k ilo g r a m a , a z b o g d u g o g o d i š n j e fizičke n e a k tiv n o s ti p o s ta o s a m o m lita veo. Vferovatno je bilo n e o p h o d n o d a se ošišam , ali pošto s a m živ eo s a m i p o š to n i s a m im a o s k im d a r a z g o ­ v a r a m , bio s a m p o s le d n ja o so b a ko ja je to m o g la d a č u ­ je. U p r a v o s a m p ro slav io Četrdeseti r o đ e n d a n i o č a jn ič ­ ki m i je b ila p o t r e b n a p o m o ć . I z g u b i o s a m sve s m e r n ice u ž iv o tu . I z g u b io s a m i svako in te re s o v a n je za rad , a p o s le d va n e u s p e la b r a k a n i s a m ž e le o n i d a r a z m iš l j a m o n e k o j no voj vezi. N i m o je s a m o p o š to v a n je n ije bilo n a r o č ito is ta k n u to . U stvari, m islio s a m d a s a m toliko n e p r iv la č a n d a s a m n a o p e r a c iju n o s a p o tro š io h ilja d e d o la r a k o je n is a m im a o . A li h i r u r g je taj d e o m o g tela z a k r p i o to lik o loše d a s a m još j e d a n p u t m o r a o d a se p o d v r g n e m istoj o p eraciji. A k o se z a n e m a r i b rig a z a fizički iz g le d , ž iv o t m i se u g l a v n o m svodio n a g o l f i u č e n je d a s v ira m n a i z n a j m ­ l j e n o m k la v iru — s l o b o d n o g v r e m e n a s a m im a o n a p r e te k . I m a o s a m i 200 d o la r a u b a n c i, ali i d u g od g o ­ to vo 500.000 d o la ra . P rič e o O l i m p i j s k i m ig r a m a bile su m i g la v n i iz v o r p r ih o d a — p rič a o s a m k a k o sa m n e ­ k a d a b io p o b e d n ik , čo v e k koji je p r o g la š e n z a n a jb o lje g s p o rtis tu sveta. Ali, j u n a č k i s a m se u z d r ž a v a o d a n e p o m e n e m k o lik o sa m već d u g o g u b itn ik , i u kojoj m eri. B ilo je z a p a n j u j u ć e što je n e k o ko je u p r o f e s i o n a l n o m ž iv o tu p o s tig a o ta k o m n o g o , tolik o n e u s p e š a n u lič­ n o m ž iv o tu . N a d a o s a m se d a n ik o n e ć e m o ć i d a p rim e t i k o lik o s a m p o r a ž e n i u s a m lje n . Po m n o g o č e m u , i d a lje s a m b io d e te o b o le lo od disleksije k oje živi u s tr a h u d a će ga učitelj p ro z v a ti da iz a đ e p r e d t a b lu i čita n ag las. S tig ao s a m t a m o o d a k le s a m k r e n u o : p o t p u n o s a m o stao b e z s a m o p o u z d a n j a . 34

D N K u s p e h a <^3

ali s a m z a to b io p u n s u m n j e u svoju s p o s o b n o s t d a d o ­ n o s im r a z u m n e o d l u k e i n e u s p e š a n u svim o b la s tim a života. N a v i k a o s a m se n a ž iv o t b e z i n tim n o s ti, u z b u đ e n j a , a v a n tu re i n a p re tk a . K a o čovek, bio s a m p o t p u n o s lo m ­ ljen. A m o ja m e d a lja , z la tn i s im b o l svega što sa m p o s ti ­ g ao, zav ršila je u fijoci. P o sta la je s im b o l svega što sa m iz g u b io . D ig a o s a m r u k e od svega. V iše n i s a m im a o volju ni z a šta. Ali, k a d s a m stigao d o d n a , setio s a m se n e k o g a iz p ro šlo sti: š a m p i o n a koji živi u s v a k o m e o d nas, š a m ­ p i o n a koji m o ž e d a s ta n e p r e d ceo svet k a o p o b e d n ik . T aj š a m p i o n više n ije h te o d a m i d o z v o li d a v o d im t a ­ k av život. U g le d a o s a m svetlost n a k r a j u t u n e la i s h v a ­ tio d a m o g u d a z a p o č n e m život iz p o četk a. P o n o v o sam u p o z n a o o n u s n a g u k o ju sa m isk u s io — ali n e i r a z u m e o — n a o l im p ijs k im ig r a m a p r e ta k o m n o g o g o d in a . B ila je to s n a g a k o ja će m e p o n o v o vratiti n a vrh, sn a g a š a m p i o n a u m e n i. T a k v a s n a g a krije se d u b o k o u svak o m e o d nas. Š a m p i o n u n a m a ček a, s p r e m a n d a se u s p ra v i i r a d ik a ln o i z m e n i sve a s p e k te n a š e e g z is te n c i­ je. Ž e le o s a m d a p o s t a n e m što j e m o g u će bolja osoba i što j e m o g u će b o lji m u ž , otac, p o slo v n i čovel^ i sa ra d n i\. O d to g tr e n u tk a , m o j ž iv o t je k r e n u o u z l a z n o m li­ n ijo m , z a č u đ u j u ć e i že s to k o : č in ilo se d a su a n đ e li sišli n a z e m lju , d a su se n e b e s a o tv o rila i m o r a r a z d v o jila d a b ih m o g a o d a p r o tr č im . I z v a d io s a m z l a t n u m e d a l j u iz fijoke i p o n o s n o je o k a č io n a z id d a bi z a b lis ta la i o b a ­ sjala sve o b la sti m o g života. P rv i p u t u ž iv o tu , sh v a tio s a m šta z n a č i ljubav. M is ­ lio s a m da je to n e š to n e d o s tiž n o , n e š to što n e z a s l u ž u ­ je m . S a d a z n a m d a je to s e m e iz k o jeg r a s tu sve velike stvari. O tk r io s a m d a su sva n a š a d o s tig n u ć a d ire k tn i o d r a z i slike k o ju i m a m o o sebi. v

35

D N K uspeha

Sada iz g le d a m dobro, u p rav o o n a k o kako se i osećam. Svakog ju tra u sta je m nestrpljiv i ž e lja n da se p r i­ hv atim o n o g a što m e tog d a n a čeka. Počevši od ljubavi koju o sećam p r e m a ženi, p rek o o d lič n o g o d n o s a s d e ­ com , do p o tp u n o g isp u n je n ja p o slo m — život m i n i k a ­ da nije bio bolji. S ad a više n isa m u s ta ln o m k o n ta k tu s a m o sa svojim telo m već i sa svojom d u š o m . A k ad su se te dve stvari spojile, došlo je do zap aljive reakcije koja m i je o m o ­ gućila da u đ e m u carstvo čijeg postojanja do tada n isam bio svestan. I n a vas n e g d e čeka s ta d io n is p u n je n l ju d i­ m a koje volite. T i ljud i će vas b o d riti d o k se b u d e te b o ­ rili, a kad k o n a č n o n a p u s tite rav an deo staze, sk re n e te p re m a cilju i završite kao š a m p io n , d o ček aće vas k lica­ njem . K a d je D ž e n e r iden tifiko vao svoje suštinske želje, njegov život se p r e o k re n u o gotovo u tre n u tk u . I vaš život m o ž e da se p r o m e n i n ab o lje ako se u sred sred ite n a svoje s u štin sk e želje. Recim o, m og li biste da izab erete p o tp u n o d ru g a č ije p r e d m e ­ te koje slušate i n a taj n a č in p o č n e te d a u ž iv a te u k o le d ž u ; m o ž e te da p r o m e n ite posao i p o č n e te da radite n ešto što vas stvarno privlači; m o ž e te da z a p o č n e te n o v u k a rije ru i to tako Što ćete k r e n u ti u p o tra g u za o n im što stvarno želite da radite, pri č e m u ćete z arađ iv ati isto ili čak i više. Č a k i ako p r o m e n a posla i u p u š ta n je u ostvarivanje snova b u d u zn a č ili da ćete m o ra ti da p rih v a tite m a n je p rih o d e , biće v am d rag o što ste se odlučili n a taj korak. D r u g i m rečim a, m o ž e te da u ra d ite sve što želite, od sveg srca. B o n i S en t D ž o n D i n je rasla po b o ln ic a m a — rasla je s o rto p e d sk im p o m a g a lim a , a r o đ e n a je u ra d n ičk o j p o ro d ici koja je živela u sirotinjskoj četvrti g rad a. Ali to je n ije sprečilo da p o v eru je da a fro -am erič k a devojčica sa s a m o je d n o m n o g o m m o ž e da n a u č i da skija. 36

D N K uspeha

Č i m s a m n e š to m a lo n a u č ila d a s k ija m , u s re d s re d ila sa m se n a k v a lifik ac iju za u češće n a O l im p i j a d i za s p o rtiste s fiz ič k im n e d o s ta tk o m k oja se 1984. g o d in e o d r ž a v a la u I n s b r u k u u A ustriji. P ri sa m o j p o m is li n a o v ak o n e u m e r e n san, o sećala s a m se k ao p o b e d n ik . Velika p rilik a m i se u k a z a la k a d m e je e litn a Škola s k ija n ja iz V e r m o n ta p r ih v a tila za u č e n ik a . Tri m e se c a s a m tra ž ila su b v en cije , stip e d ije i s p o n z o rs tv a , ali b e z ik a k v o g u s p e h a . K a d s a m d i r e k to r u škole rek la d a ne m o g u d a p l a ti m š k o la r in u i d a n i s a m u s p e la d a p r o n a ­ đ e m s p o n z o re , o n je u z v ra tio : „ I p a k d o đ i te .“ Z n a l a s a m đ a će m i o v ak v a p rilik a p r o m e n i t i život. Ali već p r ­ vog d a n a u školi sk ija n ja , s lo m ila s a m n o g u — svoju p r a v u i je d in u n o g u —d o k sa m se ig rala n a s k e jtb o rd u . P o što s a m b ila je d in i u č e n i k sa s a m o j e d n o m n o g o m , im a la sa m n e v e r o v a tn o v elik u p o t r e b u d a sv im a p o k a ­ ž e m d a m o g u d a trč im trk e s p r e p o n a m a , p r e s k a č e m k o n o p a c i ig ra m fu d b a l. Ali, u m e s t o svega toga, m o r a la s a m d a id e m n a š ta k a m a i to o s la n ja ju ć i se n a v e šta č k u n o g u . Jedva s a m u s p e v a la d a b e z p o s r ta n ja d o đ e m d o trp e z a rije . M o je p ris u s tv o je bilo p o t p u n o n e p r i m e r e n o u g o m ili tak o d o b r ih sp o rtista, a to m e je b o lelo više od p o v re d e . N o ć u s a m p la k a la , glave z a b ije n e u jastu k . Ia k o su m i le k a ri s k in u li gip s p o sle šest n e d e lja , s re ­ ća m i se n ije o s m e h n u l a . N e d e l j u d a n a p o sle toga, p o ­ lo m ila sa m v e š ta č k u n o g u . K a d p o m is lite d a više n e m o ž e d a v a m se d o g o d i n išta g o re, ž iv o t v a m p o k a ž e d a je i to m o g u ć e . P u n e tri n ed elje, m o ja n o v a p r o te z a p u ­ to v ala je p o celoj z e m lji, iz g u b lje n a u p o šti S je d in je n ih A m e r ič k ih D r ž a v a . G o d i n a m a kasnije, d o k sa m stajala n a p o b e d n ič k o m p o s to lju u I n s b r u k u , sa s r e b r n o m m e d a l j o m o k o vrata, m o g la sa m d a č u je m a m e r ič k u h i m n u i v id im k a k o 37

D N K u sp e h a

p r u g e i z v ezd e lepršaju iza m o jih leđa. Ž u d n ja za tim tre n u tk o m provela m e je k ro z sve teškoće. D a li i vi im a te n e k u tako ja k u želju koja v a m u p o t ­ p u n o s ti z a o k u p lja d u š u i koja vas p o d iž e kad p a d n e te ? Ko ili šta vas m otiviše? K a d m i postave to p itan je, m o ­ r a m da od go vo rim : „M o tivišem s a m u sebe.“ M o tiv aci­ ju m o ž e te da uvećate tako što ćete p ro n a ć i n e k u n a g r a ­ d u koja za vas im a d alek o veći značaj a koja vas čeka ako ostvarite u speh. D o s lo v n o u svim slučajevim a, o bjektivni zn ačaj ,,stvari“ je m a n ji od z n a č a ja koji te stvari im a ju za vas. N a p ra v ite sp isak svega što ste ikada p o želeli da im ate u životu: nove gard erob e, o d la z a k a n a o d m or, id e a ln ih veza, a v a n tu ra i u z b u đ e n ja ili p o slo v n ih u s p e h a . Z v e z d ic a m a o zn ačite o n e stavke koje n a vas d e lu ju stvarno p o d sticajn o i p r o n a đ ite n ji­ hov d u b lji sm isao. U p ita jte se: „Z b o g čega to ž e lim ? " K o p ajte d u b o k o ispod površine da biste otkrili šta želite od života. K ao dete, bez p re sta n k a postavljajte sebi p ita n je „zb o g č e g a ? “ A ko je vaš k o n a č a n od g o v o r „T re­ balo b i“ ili „ S e f to od m e n e t r a ž i“, p recrtajte tu stavku n a listi ili je iz m e n ite , pro širite i povežite s n e k im za vas v a ž n ijim ciljem . P re sta n ite s p o tc e n jiv a n je m svojih sp o sob no sti da ostvarite u s p e h , b u d ite o p tim ista, p r o ­ vodite m a n je v re m e n a u d ru štv u osoba s n e g a tiv n im stav om p r e m a životu i učite od o n ih koji su uspeli pre vas. N a p r a v ite spisak svojih spo sobnosti i d elu jte — i n e m o jte ni da p o m išljate d a sve m o ra te da po stign ete o d m a h . D o cilja m o ž e te da stignete ako radite o n o što volite! B o n in a priča se nije završila na p o b e d n ič k o m postolju o lim p ijsk ih igara. Posle toga je m otivisala sebe da d ip lo m ira n a H a r v a r d u i O k sfo rd u , d ob ije stipend iju, osvoji b ro jn e n a ­ g rad e kao p ro d a jn i p re d sta v n ik IB M -a i z g rn e g o m ilu p o ­ 38

D N K uspeha

h vala kao s lu ž b e n ik Bele k u će u N a c io n a l n o m e k o n o m s k o m savetu. D a p o n o v im o , sve z a p o č in je tim e što otk rijete šta stvarno želite. N e dozv olite d a vas o ko ln o sti u k o jim a se t r e n u tn o n a la z ite —o n o što im a te ili efikasn o st k oju p o k a z u je te u to m t r e n u tk u —u h v a te u k lo p k u . L ju d i koji u t o n u u svoju t r e n u t ­ n u stv arn o st često m isle da „ z n a ju is tin u “ iako je u stvari ne z n a ju . K a d otkrijete svoje su štin sk e želje, igla koja na g ra fik o n u p o k a z u je vaše em o cije počeče da ostavlja čist i p rav ila n trag. U s lu ča ju da nešto stv arn o želite, z a p a n jić e te sam i sebe kad sh vatite šta ste sve s p r e m n i i sp o so b n i da u ra d ite da biste to dobili. N iš ta vas neće zau stav iti k ad o tk rijete svoje suštinske želje i u p o tre b ite svoju osvajačku silu. O n o što ćete p ostati ili ostvariti, biće d ire k tn a posledica su štin sk ih želja koje otkrijete u sebi, in s tr u k to r a koje o d a ­ b erete za učitelje i iz b o ra koje n apravite. U sp e šn i ljud i staln o u l a ž u u sebe, a to rad e k ro z n e p r e k id n u p o tra g u za z n a n je m , r a z u m e v a n je m , m u d ro š ć u i istin om . K a d p o č n e te da u la ž e te u sebe, pro verite da li ste p re toga u p o z n a l i svoje suštinske želje, jer ćete tek tad a do biti d alek o veći povraćaj u lo ž e n o g — i to n e sam o k ro z u v ećan o zadovoljstvo već i k ro z p o b o ljša n u p r o d u k tiv n o s t, u n a p r e đ e n je d r u š tv e n ih veza i bo lju m o g u ć ­ n o s t d a zarad ite. N iš ta nije n i n a lik n a u č e n je svega o n o g a što m o ž e te da n a u č ite o o n o m e što stvarno volite, o d n o s n o o svo­ jim s u štin sk im ž e lja m a . Takvo u č e n je će izazv ati v a ž n u l a n ­ č a n u reak ciju koja će v a m ići u prilog. “N e pravite m ale p la ­ nove; u n jim a nem a čarolije k ° ja b i m o ' gla da u zb u rka čovek ° v u k rL>. “ —D e n ie l B u r n h e m 39

Sklonost srca je iznad sklonosti razuma Svakoga bih m ogao da naučim k ak ° da dobije ono sto že li od života. Problem j e u to m e što ne m ogu da p ronađem nikoga kp bi im ieo da m i kaže šta želi. —M ark T ven

ad p o s ta n e te svesni tem elja na kojem počiva ostvarivanje ciljeva, sva vrata k roz koja želite da p ro đ e te biće vam širom otvorena. Ta svest je pravi ključ za u sp eh . D a li ćete taj ključ i u p o tre b iti da vrata otvorite, stvar je vašeg iz b o ra —nad tim e ćete im a ti p o tp u n u k o n tro lu . A da li ćete izab rati da ih otvorite, zavisi sam o od sklonosti vašeg srca —a n e od sklonosti vašeg ra zu m a . S k lo n o st r a z u m a je fiksirani m e n ta ln i stav f o rm ira n is k u ­ stvom, o b razov an jem i tradicijom . Sklonost ra z u m a nije razlog z b o g kojeg uspevate. U stvari, to je često ra z lo g z b o g kojeg doživljavate n e u s p e h . R a z u m je često sklon bilo svrsishodn im i n u ž n i m stvarim a bilo b e s k o risn im m a š ta n jim a , tako da bi m o g lo d a se k aže da sklo n ost r a z u m a u g la v n o m n e m a m oć da vas n a d u ž e v rem e p o d r ž i u n a s to ja n jim a da ostvarite one živ o tn e ciljeve koji d o n o se stvarno isp un jenje. Iz a sklonosti

K

40

D N K uspeha

<3

u m a jed n o stav n o n e stoji o n a količina ž u d n je i e m o tiv n e m o ­ ći koja bi bila d ov oljna da p on išti uticaj „gravitacije"1 navika i lansira vas u orbitu. S u štin ske želje izaziv aju em ocije koje p o tič u iz srca. To su em ocije u n u tra š n je m otivacije, m o ći u vam a. O ovoj stvari g o v o rim kao o sklonosti srca —ili jed n o stav n o kao o o n o m e što od sveg srca želite da im ate, po stan ete, vidite, osetite, ostva­ rite ili iskusite. S k lo n o st srca je d alek o bolji vodič nego sklo­ n o st ra z u m a , a u z to je i pravi izvor u s p e h a —zb o g toga sledi­ te srce. M o ž d a ste čuli da ljud i k ažu: „ K ad nešto želi od sveg srca, d rž ite ga n a o k u !“ ili „ K ad joj je n ek a stvar n a srcu, sk la n ja j­ te joj se s p u ta ! “ M o ž d a ste i vi u p o tre b ili n e k u sličnu frazu d a biste opisali n ešto što ste stvarno želeli: „ O d la z a k na k o ­ led ž m i je stvarno n a s rc u “ ili „ O d sveg srca želim veliku s v a d b u .“ D a li ste p rim etili da v am se obično ostvari o n o što želite od sveg srca? Z b o g čega je to tako? Z b o g toga što u ostva­ riv a n ju svojih n ajisk ren ijih želja p o k a z u je te stvarnu in icija­ tivu i izdržljivost i u la ž e te kreativn ost i sve svoje sposobnosti — jed n o stav n o p r o n a đ e te n a č in da ostvarite o n o što želite. I u r a d ite sve što je p o tre b n o da to dobijete. Z b o g čega je v rh u n s k a k n jižev n o st toliko p u n a priča o o sećan jim a, željam a, m u d ro s ti i vernosti srca? Z b o g toga što je srce c e n ta r naše e m o tiv n e inteligencije i vrhovni sudija u te stira n ju o n o g a što je za nas prava istina. U z d a m o se u svoje srce —u o sećanja i su štin sk e želje —kad treba da o d lu č im o šta ćem o p re d u z e ti. U srce se u z d a m o i kad p ro c e n ju je m o šta je za nas najbolje. K a d sam p rv i p u t u g led ao svoju ž e n u M arsi, im p re s io n i­ rala m e je n je n a lepota. N a p rv o m sastan k u , otišli sm o u je­ d a n p rija ta n resto ran i uživali u u k u s n o m o b ro k u od p e t jela —a o n d a sm o sedeli još četiri sata i sam o prič ah . P o tp u n o smo otvorili srca i pričali o stvarim a koje n a m m n o g o znače. O b o ­ je sm o se izložili v eliko m riz ik u jer sm o rekli sve, u k lju ču ju ći 41

D N K uspeha

i one ne baš tako p rijatne stvari o sebi. S tep en em o tivn e intim no sti koji sm o ostvarili te p rve večeri, verovatno je bio visi od o n o g koji većina parova ostvari za šest m eseci p ro v e­ d enih u vezi. Te noći sm o se zalju bili jed no u d ru g o . N i sa je d n o m ž e n o m se n isa m osećao tako o p u š te n o i p r i ­ jatno — im ao sam u tisak da m e je p o tp u n o u p o z n a la . N a kraju tog p rv og sastanka, z n a la je za sve m oje n eu sp eh e, s u m n je i strahove — u k lju ču ju ći i strah da joj se m o ž d a nije svidelo o n o što je sazn ala o m e n i —i prihvatila m e je kao o so ­ b u kakva sam bio i kao osobu kakva sam m o g ao d a b u d e m . U isto vrem e, ispričala m i je sve o sebi. Isk reno sm o se povjeri­ li jed n o d r u g o m i svidelo n a m se o n o što sm o otkrili. O d m a h m i je bilo jasno da želim da živim s njom . Venčali sm o se šest meseci kasnije. N ije bilo potrebe d a postavim cilj da m i M arsi p o s ta n e žen a, „Malo j e lju d i \ o ji osećaju kao što nije bilo p o trebe da t a ­ svojim srcem. “ kav cilj zap išem i z a p o č n e m sa — A lbert A jnštajn sv a k o d n e v n im a firm a c ija m a . U m e s to toga, je d n o stav n o sam sledio srce. U s p e h se i svodi n a to da od sveg srca p o želite on o čem u stvarno težite. Z b o g čega se o n d a dešava da sm o p o n e k a d priličn o n e ­ o d lu čn i da k re n e m o ta m o k u d a nas srce vodi? Z b o g toga što kao deca, m lad i a z a tim i zreli iskusim o šta zn ači bol srca —a to stvarno boli. K a o posledica toga, sam a ideja sklonosti srca dobija k on otaciju n eg ativ n o g iskustva kakvo je razo čaren je koje o setim o kad n a m se ne ostvari nešto što ž e lim o od sveg srca. T a d a o s ta n e m o „slo m ljen og srca“.

42

D N K u speha

<3

Merilin Karlson Melson, glavni izvršni rukovodilac kompanije Karlson

„M o žd a m e vidite kao ž e n u koja im a m oć —jer sam ru k o v o ­ dilac velike k o m p an ije. Ali m oć koja je stvarno bitna jeste m oć u m o m srcu. N ije važno da li po kušavate da postignete neki dogovor koji z n a tn o m en ja stvari „Verujem da smo svi m i ili nastojite da resite p ro b le m koji obični instrum enti. se pojavio u kom p aniji. O sn ov no O d nas zavisi da Ii se ti je da m o ra te da verujete u sebe. I instrum enti koriste ko n ­ m o ra te da im ate osećaj da ćete struktivno ili na neza­ biti lično odgovorni i da ćete u r a ­ dovoljavajući način. diti sve što je u vašoj m oći da b i­ Im a m o dobro srce i do­ ste uticali na svet i da biste ga bar u m . A k o spojim o pro m en ili. Takođe m o ra te da b u ­ dve stvari — obrazovanje dete svesni da postoji g ran ica u m a i samilost srca onoga što m o žete da urad ite i — onda će nas doprinos m esto na kojem sam o Bog m o že b iti konstruktivan... da m e n ja o no što poželi. Ako to Im aćete dovoljno odluč­ shvatite, bićete uspešni. N e d o z ­ nosti, optim izm a, strp­ volite n ik o m e da vam priča kako ljenja, hrabrosti i vere u sp e h im a veze s nov cem i moći. da prevaziđete sve p re­ U s p e h im a veze sam o s tim e da li preke■“ živite o n ak o kako želite, u svetu —D alaj L a m a u k o m e ćete ostaviti trag. Im a ve­ ze s tim e da li živite n a takav način da ćete, ako se suočite s n ek o m bolešću ili ako se dogodi nešto što će sk ren uti i skratiti vaš životni p ut, m oći da kažete: ’Sve je u redu. A ko je d anas moj po sled nji dan, sp re m a n sam i na to.’“

43

D N K uspeha

Karli Fjorina, glavni izvršni rukovodilac Hjulit Pakarda

„Cesto se dešava da u n e k o m tre n u tk u ne m o žete da vidite k ud a vas vodi p u t kojim idete, a oslanjanje sam o na logiku i intelekt neće vas dovesti do toga da napravite pravi izbor —u stvari, neće vas izvesti na pravi put. M orate ovladati ne samo u m e tn o šć u osluškivanja r a z u m a već i u m e tn o šć u osluškivanja srca. U glavi i srcu im ate sva o ru đ a koja su vam potrebna. I sve što treba da uradite je da u don ošenje od lu k a uključite i srce i r a z u m — treba da uključite celu svoju ličnost, a kako vrem e b u d e odm icalo, p u t će vam se ukazivati sam od sebe. P rilično rano u životu sam naučila lekciju —da volim ono što radim ili da se tim e uopšte ne bavim. N i je d n u jed in u stvar, bilo u poslov no m bilo u lično m životu, n em o jte izabrati sam o zb o g toga što ćete tim e zadovoljiti ovoga ili onoga, što se nešto takvo visoko kotira na nečijoj skali vrednosti ili što se takav izbor čini logičnim . Izab erite da radite ono što volite — zbog toga što to privlači i an g a ž u je i vaše srce i vaš razum , celu vašu ličnost. I zap a m tite da im ate p o tp u n u slobodu da birate. A da biste tu slobodu iskoristili na najbolji m o g ući n a ­ čin, u po trebite i srce i r a z u m .“ Keti Li Krozbi

„U je d n o m tre n u tk u sam izgubila sve. Izgubila sam sve ono za šta sam celog života radila — sve ono što sam sm atrala v red n im i z n a č a jn im — a ip ak sam “S a m o srce zna p on ov o ostvarila vezu sa sobom , s pravi odgovor. Sa­ o n im što stvarno jesam. G otovo bi m o ono u zim a sve m oglo da se pom isli da je to ’ranjau obzir. “ v anje’ bilo sveto jer m e je ponovo povezalo s b o žan sk o m svrhom m og —D ip a k C o p ra života. Im a m o sve p o tre b n e sposob­ nosti i m o ž e m o ponovo da stekr_emo osećaj za s trah o ­ poštovanje i čuđenje, p ovratim o m oć da od onoga što n a m je 44

D N K u sp e h a

<3

n ajd u b lje skriveno u srcu iznova izg rad im o život i u đ e m o u carstvo najčistijih m o gu ćn osti. Svesni sm o da postoji bolji n a č in života, ali ovu m isao često z a d r ž a v a m o d u b o k o p o k o p a n u u sebi jer n ism o sigurni kako da je iskoristimo. T a k o đ e sm o svesni da sm o izašli iz sebe i da sm o u p o tra zi za od go vo rim a na p itan je kako da živim o usp ešnim , k reativnim i s k la d n im živ otom p u n im smisla, otišli onoliko daleko koliko je to uopšte m oguće. I tako d o đ e m o do zaključk a da n e postoji d ru g i p u t osim o n o g koji vodi ka o n o m e što je skriveno u n am a. „O tk rila sam da se savršenstvo sastoji od bo žan ske podsticajne energije koja postoji u svima n a m a i svih nas koji, sa svoje strane, koristim o ovu d in a m ič n u kreativn u silu da b i­ sm o se uzdigli, p onovo prosvetlili i iznova povezali s čistotom i nev ino šću življenja u skladu s o n im što n a m je na srcu. T em elj on og a što stvarno jesam je sada izliven od zlata i večno obasjan d ire k tn o m vezom s m o jim srcem." Mihalj Čikšentmihalji s univerziteta u Čikagu, profesor i pisac

„K reativnost u n a č in u na koji u p o z n a je te život — osobeno, slo b o d n o i s p o n ta n o —je kreativnost koja ovaj život čini p r i­ jatn im . Ali o na n e rezu ltira g a ra n to v a n o m slavom ili g aran to v an im bogatstvom . Svako m o že da p o k a ž e kreativnost na ličn o m nivou i učini svoj život in te re sa n tn ijim i u daleko većoj m eri n alik n a proces d o lažen ja do otkrića. K ad ste kreativni, ne igrate uvek on ak o kako d ru g i sviraju. Stvarate lični ritam rada i o d m o ra . D a biste došli do o rig in aln ih ideja, m o ra te pustiti da se isflltriraju na m estu na kojem n e m a n ačin a da ih p rim o rate da se pokore vašim željam a i sm ernicam a. Jer, slučajne k o m b in acije su sam o o n e koje su p od s ta k n u te silam a o kojim a ne z n a m o ništa. K reativni ljudi su u isto vrem e i n e o b u z d a n i i odgovorni. N e rade za slavu i ne rade zb o g rezu ltata koje će postići u poslu. R ade iz čistog 45

D N K uspeha

zadovoljstva i zbog uživanja u o n o m e čim e se bave. Više ne b rin u m n og o o m išljenju d ru g ih . O n o što ih podstiče dolazi iz njih sam ih, iz osećaja da ’to m o ra m da u r a d im ’. D olazi iz najiskrenije želje da se stvori nešto lepo. I mi ostali m o žem o da živim o tako što ćem o da rad im o ono što volimo."

SKLONOSTI RAZUMA KOJE NAVODE NA POGREŠAN PUT I MOĆNE 5KLONOSTI SRCA Sklonosti r a z u m a m o g u da b u d u tačne s racio n aln og sta­ novišta, a ip ak pogrešne. N a primer, profesor m e n a d ž m e n ta s univerziteta Jejl je neko m prilikom odgovorio s tu d e n tu koji je predložio form iranje p o u z d a n e noćne službe, da je to „inte­ resantan i dobro zam išljen koncept, ali da bi dobio ocenu višu od slabe, njegov učenik m o ra da dođe s idejom koja je ostvarljiva." Fred Smit, kako se s tu d en t zvao, svoj je predlog izneo m e n a d ž e rim a korporacije Federul Ekspres. N a kraju se profesorova sklonost r a z u m a p ok azala pogrešnom , jer su n je­ gove predstave o tom e šta je ostvarljivo bile uske i ograničene. O n o što je za čoveka koji radi od srca ostvarljivo, fu n k cio n al­ no, m oguće ili prim ereno, za neko g d ru g o g m o že da bude n ajobičnija besmislica. M o žd a vam skolonost ra z u m a govori da m orate da budete ekstrovertni ukoliko želite da postanete uspešni. Iako ekstrovertne osobe m o g u da b u d u uspešne, takvi m o g u da b u d u i ljudi koji ne vole jarku svetlost dana. N ek i od najćutljivijih i najpovučenijih ljudi koje sam u p o z ­ nao, iz u z e tn o su uspešni. „Ako je srce u pra­ vu, nije važno u kom je pravcu okrenuta g la va ." —ser Volter Rejli

Sklonost r a z u m a m o že da vam kaže da je d obar seks sve što je potre­ bno da bi brak bio uspešan i srećan. Iako seks sasvim sigurno im a v ažn u 46

D N K u sp e h a

<3

u logu, ovakva sklonost r a z u m a je veom a ograničena. N a č in na koji s n ek im delite o n o što vam je na srcu, m n o g o je v a ž n i­ ji od n ačin a na koji spajate tela. K ad naučite da u većoj m eri živite u skladu s o n im što vam govori srce, otkrićete osvajačku silu. A kad u većoj m eri b u ­ dete radili ono što vam n alaže srce, o m ogućićete osvajačkoj sili da se r a z m a h n e u vašu korist. D ozvolite da vam sklonost srca a ne sklonost r a z u m a b u d e stalan vodič. I dozvolite srcu da zavlada glavom . D ž o n je im ao veom a m alo sam opoštovanja a to je p o k u š a ­ vao da n a d o k n a d i tim e što je potcenjivao d ru g e —ovo je radio da bi izdigao sebe. Takvo p o n ašan je je bilo m otivisano su štin ­ sk om željo m da po svaku cenu izgradi lepo m išljenje o sebi. D ž o n se venčao s Kerol, d iv n o m ž e n o m koja je odrasla u z oca alkoholičara. N a sa m o m po četk u braka, Kerol je p o k a z a ­ la neke osobine karakteristične za odrasle osobe koje su deca alkoholičara. Posebno se isticalo to što nije m ogla da prihvati ili toleriše ni najm anju kj-iti^ii. I najblaži nagoveštaj kritike je za n ju bio razo ran. Z a to su se D ž o n , koji je sebe u z d iz a o tako što je potcenjivao d ru g e, i Kerol, koja je bila previše osetljiva, redo vn o svađali p u n ih dvanaest godina. Iako je D ž o n često govorio da će prestati da kritikuje K e­ rol, nastavljao je to da radi. O n d a je postavio sebi cilj da više ne kritikuje ž e n u i decu. Č a k je pribegao i svako dn evn im vizu elizacijam a i afirm acijam a. Svakog jutra, d o k se tuširao, p on avljao je: ,y iše n eću kritikovati ž en u , n isam osoba koja kritikuje, volim ž e n u i decu i n eću da ih k ritik u je m .“ Ali, čim bi izašao ispod tuša, p ro n ašao bi nešto što z aslu žu je kritike. „Čovek je onakav ka­ D ž o n je o n d a ud vo stru čio n a p o ­ kve su m u m isli koje re. O d lu č io se za još pozitivnije afir­ im a na srcu. “ m acije i na sve strane postavio c e d u ­ —M u d re izreke lje na kojim a je bio ispisan njegov 47

e£> D N K u speha

cilj —ali u z a lu d . N jegova suštinska želja da im a bolje m išlje­ nje o sebi bila je jača od posvećenosti težnji da ne kritikuje. U trinaestoj god ini braka, D ž o n u i Kerol se o s m e h n u la sreća. T e ra p e u t je zam o lio K erol da n ek o vrem e d olazi u bol­ n icu da bi p o m o g la ocu u rehabilitaciji. D o šao je tre n u ta k da m u njegova porodica priča o p re trp lje n o m bolu i p a tn ja m a kao posledici njegovog a lk o h o lizm a. T akođe je došao t r e n u ­ tak da on za to prihvati odgovornost. U to k u svega ovoga, D ž o n je shvatio u kojoj je m eri n jego ­ vu ž e n u povredilo to što je otac n ik a d a nije pohvalio. P am tila je da joj je govorio: „ N e m o g u da v eru jem da si toliko g lu p a .“ Č a k i kad je dip lo m irala na faku ltetu koji je završio njen otac i istakla se na poslu, sve je ostalo po starom . M islila je da nije uspela ga da zadovolji. Želela je očevu pohvalu, ali je nik ad a nije dobila. K a d je D ž o n shvatio u kojoj je m eri Kerol bila povređena k ad je kao devojčica slušala očeve kritike, osetio se p o tp u n o p o ra ž e n im . O setio je i sažaljenje, toliko veliko da je počeo da plače. K o n a č n o je r a z u m e o kako se Kerol oseća kad sluša k ri­ tike i od sveg srca odlučio da više nikada ne b u d e u z r o k bola i p atn ji svoje žene. Tog d a n a je postao d ru g i čovek. N išta od o no ga što je do tad a pok u šavao nije dalo rezultate. G o d in e kritikovanja je m oglo da ok on ča sam o o no što je postalo sklo­ nost srca. K oliko god da je D ž o n želeo da b u d e pozitivan, njegova sklonost r a z u m a jedn ostavn o nije im ala dovoljno snage da to ostvari. Jedan in s tru k to r m i je n e k o m prilik o m rekao: „Ako misliš da ne dobijaš o n o što želiš u životu, o n d a nisi u pravu. Jer, dobijaš upravo o no što želiš.“ N is a m se složio s n jim jer sam se setio m n o g o toga što n i ­ sam želeo a što se ip ak dogodilo. O s im toga, u to vrem e sam im ao posao koji m e je sputavao, tako da sam bio u ž a s n o n a ­ pet. A posao je bio sam o jed n a od m n o g ih r u ž n i h stvari. 48

D N K uspeha

<3

„K ako m o žete da kažete da od života do bijam upravo ono što ž e lim ? “, izazvao sam ga. Bio sam svestan da ne volim p o ­ sao kojim se bavim , ali ip ak nisam dao otkaz. M eđ u tim , kad sam shvatio šta m i in stru k to r govori, odlučio sam se na taj korak. O d tada rad im sam o za sebe. R az u m e v an je suštinskih želja —i toga da su one izvor p r a ­ ve motivacije —p o m o ći će vam da shvatite da od njih m o žete im ati daleko veće koristi nego od onoga što kažete ili mislite da želite. N a prim er, m o žete da ostanete na poslu koji ne vo­ lite jer vam je on p o tre b an da biste plaćali račune. Pošto je proveo dvadeset go din a u p ro u č a v a n ju ljudi koji u različitim oblastim % života p o s tiž u v rh u n s k e rezultate, Carls G arfild je napisao:

„Postaćete m ali kao želja koja vas k °n troliše ili veliki k ao vaša d o m in a n tn a zelja. — D ž e jm s Alen v

f •

t(

U ro đ e n i talenat — ili u n u tra šn ja predispozicija — najv ažn ija je in stala­ cija u čovekovom sistem u, koja se razlikuje od osobe do osobe. C ovek m o že ili da identifikuje i razvije specifične talente i k a ­ pacitete koje po sedu je ili da ih ostavi p o k o p a n e u sebi. L judi koji p o stižu vrh u n sk e rezu ltate p r o n a đ u neodoljive razloge d a razviju relevantne u ro đ e n e talente. Ako čovek doraste m i ­ siji ovakvih talenata, to će u velikoj m eri u n ap red iti njegovu sposobnost da postigne v rhu nsk e rezultate. Cesto se dogodi da n a m taj o g ro m n i rezerv o ar skrivenih sposobnosti postane d o stu p a n , a tada m o ž e m o i da ga u p otrebim o . Beba u akciji —rad o zn ala, p u n a energije i uvek sp rem n a n a istraživanje —otelotvorenje je u ro đ e n o g podsticaja na sticanje zn an ja, stvaranje i usavršavanje. O vakv u m otivaciju ne treba učiti — ali, on a m o ž e da ostane nerazvijena ili je čak m o ž e m o uništiti. L ju d i koji ostvaruju v rh u n sk e rezu ltate p o ­ k a z u ju da je čovek biće koje traži smisao. N e sam o što sm o ro đ en i po dstak n uti, rad o zn ali i m otivisani već težim o i da se 49

D N K uspeha

razvijem o u o d re đ e n o m pravcu. Šta o d ređ u je taj pravac? Ž u ­ dnja i n a k lo n o st —in ten ziv n a želja da rad im o ono što rad im o . Ljudi koji su postigli m no go razlikuju se po tom e kako tu stvar nazivaju —strašću, n aklo no šću , d u b o k im osećan jem ili in t e n ­ ziv n o m željom —ali se slažu da o na o d ređ u je pravac u kojem idu. O n o što su postigli m o g u daleko sigurnije da p o v e ž u sa sklonošću nego s tim e što im je učenje išlo od r u k e —daleko sigurnije to m o g u da p o v ežu s ljubavlju p re m a o n o m e što rade n ego s o n im e što zn aju .

UKLJUČITE 5VETLO SVOG SRCA Iako m n o g i ljudi k a ž u da sm o ro đ en i s n ev ero v atn o m , od Boga d a n o m m oći da rad im o , stek n e m o ili p o s ta n e m o sve što poželim o, niko nije objasnio šta ta m oć u stvari jeste i kako se stavlja u pogon. P ita m o se, „G d e je p rekidač k ojim ću u k lju ­ čiti svoju skrivenu en erg iju ?" Taj prekidač su čovekove suštinske želje. T alenti, veštine i sposobnosti koje im ate, oslobađaju se i ispoljavaju tako što se svim srcem u sredsredite n a svoje s u štin sk e želje. K a d isk ren o , „Svakii utakrnicu m o ­ sasvim o d re đ e n o i tačn o identirate igrati od početka. fik u jete s u štin sk u ž e lju , u lo ž iSto j e jo š važnije, m ora­ ćete n a p o r koji je n e o p h o d a n da te je igrati od sveg srca. biste je ostvarili. A takav n a p o r A ko igrate iglavom i sr­ ćete ulagati onoliko d u g o koliko cem, nikada vam se ne­ je to p o tre b n o da savladate sve će dogoditi da teren na­ p rep rek e na p u tu . p u stite k ao gubitnik- “ —Vins L o m b a rd i Ako odbacite on o za čim e n a j­ više žu d ite, odbacićete i sam izvor m oći. Suštinske želje nisu nam ere, hirovi ili n eisk ren i i lažn i ciljevi —niti su to novogodišnja obećanja koja dajete b ez neke 50

D N K u sp e h a

<3

velike rešenosti da ih ispunite. To čak nisu ni divni snovi ili stvari koje bi bilo lepo im ati. Sve ovo ne daje nikakve r e z u l­ tate. Suštinske želje su o n e stvari u životu koje na vas deluju stvarno podsticajno. K ad vas podstiče suštinska želja, neće vas zaustaviti ništa od onoga što vam stoji n a p u tu .

PREVAZILAŽENJE NESUGLASICA Koli Batler je odrasla u z roditelje alkoholičare. N je n a m a j­ ka je iza sebe im ala p et n eu sp elih brakova. N je n otac, koji se žen io i razvodio još češće, otišao je od kuće kad je Koli p r o ­ h odala. N ik a d a više ga nije videla. K ao tinejdžer, Koli je i m a ­ la tako loše odnose s m a jk o m da je spakovala stvari i otišla. Z a sam o četiri godine, više od dvadeset p u ta je p ro m e n ila m esto boravka. Selila se iz stana u stan i često živela s p rija ­ teljim a — uvek u p otrazi za stabilnijim i p rijatn ijim o k r u ž e ­ n je m u kojem će se osećati srećnom . N a jb la ž e rečeno, život joj je bio težak. Ali, prevazišla je odrastanje u em otivno nesta­ b iln o m o k r u ž e n ju i nesuglasice koje je im ala s m a jk o m i na k raju postala veo m a uspešna u trgovini p u te m interneta. U d a la se i održala skladan i srećan brak. Pre nego što je n a p u n ila deset go­ „Ako želite nešto što dina, videla je m n o g o žena čiji su do sada niste stekli, životi bili isp u n jen i p a tn jo m i shva­ onda to ili niste stvar­ tila da su za takvu p a tn ju p o n ek ad a no želeli ili ste p o k u ­ i sam e odgovorne, jer su napravile šali da do toga dođete p og rešn e izbore. Koli je učila n a jeftin o . “ ovim negativnim prim erim a, tako da — Radjard K ipling je na kraju m ogla da se z a k u n e da s a m a neće p rav iti slične greške. U p u stila s e .u iz g ra d n ju d u h o v n e oblasti svog života. Posle n e k o g vrem ena, ta oblast je počela da vrši pozitivan uticaj na ostale oblasti n je n o g života. Koli je težila u s p e h u i to na pravi n a č in —od sveg srca. 51

D N K uspeha

OH, KAKAV OSEĆAJ! Svi im a m o u r o đ e n u sp o so b n o st da ostvarim o o n o što n a j ­ više želim o —b ez o bzira na p re p re k e na koje n a ila z im o . K ad je moj sin im ao dvadeset dve g odine, p o želeo je da k u p i k a ­ m io n da bi m o g a o da z a p o č n e sopstveni b iznis —o d rž a v a n je travnjaka i bašta. Im a o je s u štin sk u želju da b u d e n ezav isan i da se sam izdržava. Ali, za to m u je bio p o tre b a n k am io n , o n ak av kakav je im ao njegov bivši š e f Pošto je video k ak o se šefov k a m io n p o k a z a o u poslu, bio je s ig u ran da m u je p o tr e ­ b a n isti takav. I tako sm o obišli gotovo sve p ro d av n ice k a m io n a u oblasti D e n v e ra — ali u z a lu d . Iako je m oj sin im ao ug led časn o g i p o šte n o g čoveka, nije m o g a o da d o k a ž e da je do sada red o vn o izm irivao obaveze koje je im ao n a osn ov u kredita, jer k redit n ik a d a nije p o d izao . N ije d a n pro dav ač nije h teo d a m u o d o ­ bri k red it bez žiran ta. K a d m e je z a m o lio da m u b u d e m žirant, m o ra o sam da ga o d bijem . Rekao sam m u d a ne v e r u ­ jem u p rič u da roditelji treba da olakšavaju stvari svojoj deci, jer ih n a taj n a č in lišavaju šanse da se p o tru d e da sam i ostvare uspeh. P o n u d io sam da m u p o z a jm im novac za avans u k o ­ liko će to p o m o ći da m u neki trgovac od o b ri kredit. D v e nedelje su se vrata svih k a m io n a zatvarala, da tako k a ž e m , m o m sin u u lice. N a ra v n o , bio je o b e s h ra b re n ali nije odu stao . N a kraju je odlučio da po zo ve bivšeg šeta da bi ga pitao da li z n a za neki n a č in n a koji bi m o g ao da d o đ e do k a ­ m io n a sličnog o n o m njegovom . S e f m u je rekao d a je n e d a v ­ no k u p io nov k a m io n i da onaj stari sada stoji n a p rila z u kući. P o n u d io je da ga p ro d a m o m sinu i čak da plati troškove prenosa! U ro k u od nekoliko sati, m oj sin je p otp isao k u p o p r o ­ dajni ug o v o r i završio tako što je d obio up rav o onaj k a m io n koji ga je na sve ovo i po dstakao . Takva je m o ć k oju im a ju sklonosti srca. K a d nešto želite od sveg srca, o n d a n e o d u sta jete. B orite se, k o p ate r u k a m a i n o g a m a i p ro n a la z ite n ačin e

D N K uspeha

<3

sve d ok ne dobijete o n o što želite. O stvarivanje onoga što ž e ­ lite p o n e k a d a traži krv, znoj i suze. Ali, ako je u p itan ju sklo­ nost srca, uvek ćete p ron aći n a č in da svoju želju i ostvarite.

KARATE ZA GLAVU ILI ZA SRCE? K ad sam pre m n o g o g o d in a bio učitelj karatea, obično sam z n a o u „Akp vam j e stvarno kojoj će m eri m oji učenici biti u s p e ­ stalo do nel{og re­ šni —to sam m ogao da od red im p rv e n ­ zu lta ta , onda ćete stveno n a osnovu on o ga što ih je m o ga sigurno i postići. “ tivisalo da nešto nauče. C esto je ta —Robert Kolier motivacija bila sam o p ro la z n a fa n ta ­ zija, po grešan k o rak ega ili prilično m laka želja za crn im pojasom . Ali, im ao sam i učenike koje je motivisala vatrena žu d n ja. Jed n o m p rilik om , obratio m i se profesor un iverziteta. K a ­ zao je da želi da p o stan e nosilac crn o g pojasa. U stvari, u poverenju m i je rekao da m u je to cilj već više od p etn aest g o d i­ na. Ali i p ored toga, prvi p u t se raspitivao šta je sve p o treb n o da bi ostvario taj cilj. Rekao sam m u da će u n a re d n e četiri godine m o ra ti da odvoji n a jm a n je jed an sat d n e v n o —ukoliko želi da se u z d ig n e do tako visokog p o lo žaja u karateu. Bio je vidno razo čaran. R azm islio je na tre n u ta k i rekao: „N isam im ao predstavu da to iziskuje takav' n a p o r.“ O tišao je i više n i­ kada nije ni pom islio na karate. Pre nego što je došao kod m ene, svoju želju je zapisao na p arčetu p a p ira — nekak o se nad ao da će se o n a n e k im č u d o m ostvariti. Ali nije se ni p o ­ tru d io da nauči on o što je p o tre b n o ili b ar z a p o č n e p u t koji bi ga doveo do isp u n jen ja želje. K a d je otkrio -koliko je rada, pred an osti i v rem en a p o tre b n o uložiti da bi se dobio crni p o ­ jas, izgubio je svako interesovanje i odustao. N e d e lju d ana kasnije, obratio m i se M a rk Poret, o d lu č a n četrnaestogo53

e>

D N K uspeha

dišnjak, i postavio isto pitanje. K a d sam m u rekao d a će u n a ­ red nih p et g o d in a n a karate m o ra ti da odvaja dva sata d n e v ­ no, M a rk je uzvratio: ,,I to je sve? K a d m o g u da p o č n e m ?“ M arkova iskrena ž u d n ja da p o stan e nosilac c rn o g pojasa bila je suštinska želja, a n je n o m ostvarivanju je težio od sveg srca. D a bi postigao o n o što želi, bio je voljan da u ra d i sve što treba. Pet g o d in a kasnije, M a rk je postao jedan od n a jb o ljih n o ­ silaca crn o g pojasa koje sam video. N astav io je tak o što je p o ­ stao šam pio n na republičkom nivou —a pobeđivao je na gotovo svim tu rn ir im a n a ko jim a je učestvovao. N ik a d a nije zap isao da želi crni pojas —jed n o stav n o je to želeo od sveg srca i k re ­ n u o ka ostvarivanju cilja. I nije d o p u stio da ga n a to m p u tu o m e tu prep rek e na koje je nailazio. M ark ov a suštinska želja je poticala od veom a o z b iljn o g fi­ zičk og ned ostatka. N a im e , ro đ e n je sa sto p alim a o k r e n u tim spolja, i to svako na svoju stran u . D o devete g od ine, im a o je n a d i m a k koji je d ob io zb o g n a č in a n a koji je h o d a o —„ P in g ­ v in 4. P ro b le m sa sto p alim a je bio o d g o v o ran što nije m o g ao da se igra i trči kao ostala deca. Bio je p r im o r a n da ih sam o gleda. U devetoj godini, M a rk je otišao na operaciju. L e k ari su m u h iru r š k im p u te m o k re n u li n o g e i stopala n a p ra v u stran u . D evet m eseci je proveo u g ipsu od gležnjeva do g ru d i. K a d su m u sk in u li gips, mišići su m u bili p o tp u n o atro firan i, tako da je ponovo m o ra o da uči da hoda. Z b o g ovog iskustva, nije im ao dobar osećaj za koordinaciju pokreta. U koliko se nije oslanjao o zid, nije m o g ao da podigne n o g u a da istog tre n u tk a ne iz g u ­ bi rav n otežu. M a r k je kod m en e došao sa željo m da n a u č i karate. Ali, ukoliko nije im ao nešto na šta bi se oslonio, pad ao je svaki p u t kad bi p okušao da izvede čak i n ajjed n o stav n iji u d arac. Pre nego što bi uspeo d a povrati ra v n o te ž u posle takvog neu sp ešn og udarca, p ao bi na stru njače. Patio je od n ed o sta tk a 54

D N K u s p e h a <^3

sam op ošto van ja i d u b o k o u k o re n je n o g osećaja fizičke n e sp o ­ sobnosti —zbo g toga je bio ljut na ceo svet. Ali, njegova želja da ovlada k arateo m poticala je iz d u b in e srca. N e d o s ta ta k sam op ošto van ja ga je doveo do savršenstva. Ž eleo je da b u d e najbolji u k arateu — da bi ćelom svetu p o ­ k azao da u n e č e m u m o ž e da b u d e najbolji.

PREVAZI LAŽENJE PREPREKA I TEŠKOĆA P u t od m esta n a ko jem se tre n u tn o n alazite do m esta na k o jem želite da b u dete, uvek je p u n p rep rek a i teškoća. Ako je vaša želja dovoljno jaka, definitivno ćete p o k u šati da je ost­ varite, a n a n jen o ostvarivanje ćete nejverovatnije potrošiti m n o g o v rem en a i novca. M o ž d a ćete preći i najveći deo p u ta koji vodi do cilja. Ali, o n o g tre n u tk a kad n aiđ ete na teškoću ili p re p re k u koja je veća od vaše želje, bićete zaustavljeni. To je loša vest. D o b ra vest je da n e m a tih teškoća ili p rep rek a koje će vas zaustaviti kad težite ostvarivanju suštinskih želja. P re p re k e na koje n ailazite m o g u da d e lu ju zastrašujuće, m o ­ g u da vas uspore, m o g u da izisk u ju u lag an je veom a velikog n a p o r a i m o g u da b u d u veom a bo lne —ali vas neće z au stav i­ ti uko lik o ste u sred sređ en i n a su štinsku želju. A ko ste n ečem u posvećeni m an je nego od sveg srca, je d n o ­ stavno ćete biti izbačeni iz koloseka. K ad ste n ečem u posveće­ n i od sveg srca, n e u s p e h ne postoji kao opcija. Sportisti ili ti­ m ovi koji su spo rtu posvećeni s pola srca, n ik ad a neće p o s ta ­ ti šam pioni. Veza u kojoj ste samo s pola srca, ne m o že da uspe. Trgovac koji je p oslu posvećen s pola srca, o s u đ e n je n a fin a n ­ sijske teškoće i život m ediokriteta. Posvećenost s pola srca će vas odvesti na sam o pola p u ta do uspeha. Sve što je m an je od posvećenosti od sveg srca, osuđeno je na osrednjost i neuspeh. P rep rek e izazivaju nep o ko lebljivu o dlučnost, a takva o d ­ lu čn o st potiče od suštinskih želja. S po so bn ost da p re p re k u 55

D N K uspeha

srušite potiče od vaših s u š tin ­ skih želja i osvajačke sile. G o d in e 1989, M elisa P o u je gledala em isiju o to m e kako bi ovaj svet m o g a o da izg leda za d vadeset g o d in a ako n asta v im o da z a g a đ u je m o p la n e tu istom b r z in o m . O n o što je videla toliko ju je u z n e m ir ilo d a je o d l u ­ čila da piše p re d se d n ik u B u šu i da ga z a m o li da postavi z n a ­ ke n a k o jim a bi pisalo: „P rek in ite zagađiv an je. Z a g a đ iv a n je ubija svet." K ak o od p re d se d n ik a nije do bila odgovor, p o m islila je da se n jen o pism o verovatno izg u b ilo u pošti i o d lu čila d a se lič­ no poštara za postavljanje takvih znakova. Pozvala je re k la m ­ n u agenciju iz N ešvila u T en esiju i u p ita la da li bi bili voljni da n je n o p ism o p r e d s e d n ik u stave n a bilborde. K a d su je u p i ­ tali kojoj org an izaciji p rip a d a, izm islila je D ečiji p o k re t za zaštitu živo tne sredine, a kad su shvatili šta M elisa p o k ušava da u radi, pristali su da joj p o m o g n u . O n d a ih je u p ita la da li bi bilo m o g u ć e da n je n o p ism o stave i n a je d a n bilb o rd u V ašingtonu, jer p re d s e d n ik živi tam o. N ažalo st, nisu im ali b ilb o rd e u V ašingtonu, ali su joj dali im e k o m p a n ije koja ih im a. M elisa je p o zv ala tu k o m p a n iju i u sp ela da dobije o bećan je da će se n je n o p ism o pojaviti na b ilb o rd im a u V ašingtonu. U z to je do bila im e n a o stalih k o m ­ p a n ija koje su im ale b ilb orde i o d m a h počela da im se obraća za p o m o ć. U ro k u od neko liko meseci, n je n o p ism o u p u ć e n o p re d s e d n ik u n ašlo se na više od 250 b ilb o rd a širo m S je d in je ­ n ih A m e rič k ih D ržava. M elisa je tak o đ e p o k u šala da dobije p o m o ć od o r g a n iz a c i­ ja za z a š titu živo tne sredine kao što su Sijera k lu b i G rin p is, ali su joj ta m o rekli da će m o rati da sačeka da p oraste. M elisa je im a la sam o devet g od in a. K a d ga je M elisa osnovala, D ečiji p o k re t za z a š titu živo tne sredine je im ao sam o šest članova. Ali kad je n a p u n ila š e sn a ­ ,,Prep7'eke ne m ogu da m e slome. Otje u m e n i iza zi­ vaju nepokolebljivu odlucnost. —L e o n a rd o da V inči v

.


56

D N K uspeha

est godina, p o k ret je narastao do n eslu ćen ih ra z m e ra — im ao je više od dve stotine pedeset hiljada člano­ va širom sveta, a bro šu ra s in fo r m a ­ cijam a o ciljevima za koje se z a la ­ žu, stigla je do više od dva m ilio n a ljudi.

<3

„Jer gde j e blago tvoje, ta m o će b iti srce tvoje. “ —M ateja 6:21

I M a rk i M elisa su od sveg srca želeli nešto, a r a z u m im ni u je d n o m tre n u tk u nije rekao da ne m o g u uspeti. Trebalo bi da sledim o njihov p r im e r i slu šam o o n o što n a m govori srce. Ako p re d n o st d a m o o n o m e što n a m govori r a z u m , činjenice će nas verovatno sk ren u ti s prav og p uta. Pogrešno mišljenje da želite nešto što u stvari nije želja koja vam leži na srcu, m o ž e da stvori velike p ro b lem e. L ju d i z a p i­ suju ciljeve kao da z n a ju Šta žele iako u stvari to ne znaju. Većinu ciljeva n ik ad a ne ostvare jer to nisu njihovi pravi cilje­ vi. N e p o tiču iz srca. Zelje koje p otiču od srca se i ostvare. P o ­ staju stvarnost zb o g toga što su o n o što čovek najiskrenije želi. D akle, u sp eh ne potiče od m la ­ kih želja, hirova, im pu lsa, p ostav­ „O dlučnost da tispete ljanja ciljeva, sv ako d nev nih afir­ j e va žn ija od svega ostalog. “ m acija, vizuelizacija, zastrašivanja ili pritisaka. N iti je jed no stav no —A b r a h a m L in k o ln o n o što „bi bilo lepo im a ti“. D N K svih u sp e h a je k o m b in acija s u štin ­ skih želja i osvajačke sile.

57

Identifikacija suštinskih želja Sam o se jed n a stvar m ože n azvati uspehom —a to je da živ o t živ ite na sopstveni način. —K ristofer M orli

u š tin s k e želje su o n e stvari koje želite od sveg srca —to je o n o što najviše želite d a b u d ete, im ate ili radite. Iako bi m o glo da se pom isli da je identifikacija su štin sk ih želja je d ­ nostavna, ljud i m i često govore: „ N e z n a m šta hoću. M olim vas, p o m o z ite m i.“ O vakva d ile m a m o ž e se javiti b ez obzira na to u k o m ste živ o tn o m d o b u i kojoj političkoj, društvenoj ili ek o n o m sk o j gru paciji p rip a d ate. L ju d i m i k a ž u d a ne z n a ­ ju šta žele da b u d u , im a ju ili rade kad „odrastu". K a ž u da još u vek tra že odgovor na ta pitanja.

S

58

D N K u sp e h a

<3

OSEĆAJ ZA OBAVEZU Suštinske želje n isu ciljevi koje vam n a m e ć u drugi. To nisu ra z n i „trebalo b i“ ili „m orao b ih “. Suštinske želje su one stvari koje želite od sveg srca. To su jake i m o ćne čežnje koje d o laze iz d ubine. To je postojana, veom a zahtevn a i iskrena glad ili ž u d n ja koja p rod ire do vaše srži. Jednostavan način da identifikujete suštinske želje je da tražite ono što je p o vezan o s jakim „R uka neće p o ­ em o cijam a koje d o laze iz sam o g srca — segnuti za onim jer, suštinske želje su uvek po v ezan e s za čim e srce ne takvim em ocijam a. A ta veza je razlog žudi. “ što u vašem životu postoje stvari koje —Stara velška radite sa zadovoljstvom i s visokim steizreka p e n o m usp eh a, pri č e m u se lepo zab av ­ ljate. S am o je osvajačka sila dovoljno jaka da vas p o d rž i u u p o r n o m u lag an ju n ap o ra i stalnoj u sredsređenosti n a cilj —što je sve p o treb n o da biste ostvarili suštinske želje. M e đ u tim , često se događa da ljudi rade m n o g e stvari sam o zb o g toga što m isle da to m oraju, da bi to bilo dobro ili da to treba da rade —a ne zb o g toga što nešto tako iskreno žele. A m o ž d a i zb o g toga što se osećaju d u ž n i m ili o b av ezn im ili zato što se pribojavaju kazne, izopštenja i neodobravanja. Vaš život je previše dragocen a vaš b oravak na ovoj planeti suviše k ratak da biste traćili vrem e i energiju na on o što ne sm atrate vred n im i što vas ne ispunjava. Ali, i pored toga, p o v rem en o m o rate d a uradite „ono što je vaša d u ž n o s t" p re m a porodici, prijateljim a, poslodavcim a ili dom ovini. M e ­ đ u tim , i d u ž n o s t m o ž e da b u d e zadovoljstvo kad je u skladu sa željam a. N a p u tu ka ostvarivanju onoga što želim o —svojih s u štin ­ skih želja —uvek ćemo nailaziti na nešto što ćemo morati da u ra ­ dim o. To je činjenica. N ek e dužnosti m o gu da b u d u neprijatne, 59

r>

D N K uspeha

n aporne, skupe ili čak bolne. Ali, nećete im ati ništa protiv toga da ih izvršite ako će vam to po m oći da stignete tam o kuda želite da stignete. Ako od sveg srca želite d a d ođ ete do diplo m e, m o raćete da položite i neke ispite koji vam se n e sviđaju. Ako hoćete da steknete kondiciju, m oraćete da vežbate. A ko hoćete da osla­ bite, m oraćete da p ro m e n ite n ačin ishrane. A ko hoćete da z a ­ počnete sopstveni biznis, m oraćete da prihvatite n ek e rizike. M eđutim , ukoliko težite ka ostvarivanju suštinskih želja, neće vam sm etati ništa od onoga što ćete m o rati da u rad ite, jer je n ag rad a koja vas čeka daleko vrednija od cene koju ćete za nju platiti. K ad vas ono što m orate da uradite ne vodi ka ostvarivanju suštinskih želja, ne živite dovoljno isp u n je n im životom . T a ­ kav život čak m o ž e da b u d e b ed an. S am o kad idete ka ostva­ rivanju svojih suštinskih želja —on o g a što vas stvarno inspiriše i što vam donosi radost —p o k ren u ćete i osloboditi m o ć n u osvajačku silu u sebi. T ek tada ćete shvatiti šta z n ače prava radost, h a rm o n ija , vedrina i sreća. I bićete daleko spokojniji kad krenete ka ostvarivanju o n o g a za čim e vam srce žudi. Sta od rada čini naporan ra d ? To što radite on o što ne voli­ te. K ad volite o no čime se bavite —čak i ako je u p itan ju fizički i em o cio n aln o z a h te v a n posao —n e sm eta vam što m o ra te da uložite veliki nap or; u stvari, to v am čak m o ž e biti zabavno. D a biste iskusilli život isp u n je n aktiv n ostim a u kojim a uživate iz d a n a u dan, m o ra te z n ati šta stvarno želite. Ako mislite da želite nešto što d u b o k o u sebi u suštini ne želite, onda to nik ad a nećete ostvariti. v

60

D N K u sp e h a < 3

STA ŽELI VAŠE SRCE? D a li z n a te šta je to što d u b o k o u srcu najviše želite? D a li z n a te šta je sve p o tre b n o da biste te želje ostvarili? D a li ste voljni da platite o dg ov araju ću cen u? N a prim er, p retp o stav im o da želite da p o stan e te ovlašćeni raču n o v o đ a. Z n a te da v am je za ostvarivanje te želje p o tre b ­ no da pro đ ete kro z n e k u o b u k u i p o lo žite d ržav n i ispit. Prvo treba da se upitate: „ D a li sam dovoljno p a m e ta n da bih m o ­ gao da n a u č im o n o što je p o tre b n o da z n a m ? D a li v eru jem u to da z n a n je koje m i je p o tre b n o već postoji i da m o g u da ga ste k n e m u nekoj školi, na n e k o m k u rsu , iz neke knjige, na n e k o m se m in a ru , od n ek o g profesora, od n ek o g in stru k to ra ili na in te rn e tu .“ A ko n a ova p itan ja odgovorite s uverljivim da, jasno je da ste sp osobni da ostvarite želju i po stan ete ovlašćeni raču n o v o đ a. D alje će biti p o tre b n o da svoju sp o so b ­ no st da učite povežete s in fo rm acijam a koje već postoje. K a ­ talizato r za ovo p ov eziv an je potiče od vaših suštin sk ih želja. A ko ste neki cilj im ali m ese cim a ili g o d in a m a , ali niste s a z ­ nali šta je sve p o tre b n o da biste ga ostvarili — a kam o li z a p o ­ čeli rad n a njeg ov om ostvarivanju —o n d a o n nije vaša s u štin ­ ska želja. Iz ra d a d u b o k e b u šo tin e koja vodi do vaših suštinskih želja i njihovo izlaganje dn ev no j svetlosti, m o g u da b u d u , b a r d o k n e ovladate teh n ik o m rada, prilično n ap o rn i i em o cio nalno fru ­ strirajući, jer n e m a te n av ik u da se bavite svojim o sećanjim a n a tom suštinskom nivou. D a bih vam p o m o gao da identifikujete svoje suštinske želje, nap rav io sam od govarajuće m e rn o sredstvo. To jednostavno o ru đ e će vam poslužiti kao vodič koji će v am o m o g u ćiti da otkrijete i s p o z n a te želje svog srca —u z to će vas podstaći da razm islite o svem u što biste voleli da im a ­ te, radite, iskusite, p o stan e te ili ostvarite u b ro jn im ob lastim a svog života. A da b ih vam p o m o g a o da o d red ite relativan in te n z ite t takvih želja, stvorio sam i skalu su štinsk ih želja. 61

D N K usp eh a

IGRA P05TAV/UAMJA PITANJA Identifikacija suštinskih želja m o ž e da b u d e jednostavna onoliko koliko je jednostavno iskreno odgovaranje na dva pitanja potrage za suštinskim željam a: 1. Sta je to što bih voleo da im a m a što sada nem am ? O vo p itan je m o žete da postavite da biste sam i sebi p o ­ m ogli da otkrijete suštinske želje u različitim oblastim a svog života —oblastima kao što su porodični odnosi, finansije, predstava koju im ate o sebi, društveni odnosi, m entalno ja i d u h o v n o ja. N arav n o , ovaj spisak nije sveobuhvatan ali je dovoljan da ilustruje oblasti u kojim a se identifikacija vaših suštinaskih želja m o že p o k azati korisnom . S ovim centralnim pitanjem na u m u , pokušajte da odgo­ vorite na sledeća p itan ja da biste saznali šta najviše želite: Šta bih voleo da rad im kad ne bih im ao nikakvih o b a­ veza? K ad bih im ao više v rem ena? Sta m e čini veom a srećnim ? Sta m e navodi n a sm eh? Šta m e dira u srce i pokreće m oja osećanja? Z a čime če zn em ? Šta bih voleo da rad im da b ih p o m o gao d ru g im a ? Koje bih karakteristike voleo da im a m ili ojačam ? Sta želim od b račn og d ru g a i dece ili šta želim da im d am ? Sta želim od ostalih ljudi ili šta želim da im d am ? Sta rad im o moj najbolji prijatelj i ja da bism o se z a b a ­ vili? v

C < <

v

<

v

<

v

v

< Sta sam n ek ad a radio što više ne m ogu? < K ad ne b ih m orao da b rin e m za novac, šta b ih uradio? 62

D N K u sp e h a

<3

Svako od ovih pitanja će izm am iti veoma važne odgovore — ali svi oni neće biti suštinske želje. Sledeće pitanje postavite za svaku od želja koje ste upravo identifikovali, jer ćete tim e suziti oblast u kojoj se nalaze vaše suštinske želje: 2. K a d bih imao to, bio to ili mogao da uradim to, šta bi m i nešto takvo pružilo i kaK° bih se zbog toga osećao? Postavljanje ovog d ru g o g pitanja vam p om aže da z a o b i­ đete plitke želje i nam ere i otkrijete p ro m e n e koje bi ostvare­ nje neke želje - kad bi ona bila ostvarena - moglo da unese u vaš život. Ali vaša potraga nije okončana; sada m orate da izm erite jačinu ovih želja.

SKALA SUŠTINSKIH ŽEUA M orate da budete veoma osetljivi na intenzitet svojih e m o ­ tivnih odgovora na svako od pitanja iz potrage, jer će vam ta osetljivost pom oći da precizno izm erite intenzitet svojih želja. In te n zite t želje je najvažniji jer je direktno povezan s ostvarivanjem vaših suštinskih zelja. Razlika u intenzitetu od jednog ili dva podeoka m o že da napravi veom a veliku razliku u rezultatim a koje ste ostvarili, i to pošto ste uložili izu zetn o veliki napor! Ako želite da skuvate povrće ili pokrenete p a rn u lokom otivu, vodu morate da zagrejete do 100°C da bi proključala —99°C je veoma blizu ali nije dovoljno. Voda će početi da ključa samo kad te m p e ­ ratura dostigne 100°C i to će vas dovesti do rezultata koji ž e ­ lite. Ako je tem p eratu ra izm eđ u 40 i 45°C onda je voda sam o mlaka. Seizmograf, ili Rihterova skala, m eri m agnitudu zem ljo ­ tresa. N a toj skali su prikazane m a g n itu d e u rasponu od 1 do 10. Z b o g čega je razlika iz m e đ u zem ljotresa s m agnitudam a 5 i 7 na Rihterovoj skali toliko d ram atična? Zbog toga što 63

D N K uspeha

svaki broj n a skali o značav a zem ljotres deset p u ta jači od o n o g koji je o z n a č e n p r e th o d n im b rojem . Z e m ljo tre s koji je na Rihterovoj skali o z n a č e n b ro je m 7 je deset p u ta jači i deset p u ta razo rn iji od zem ljotresa o z n a č e n o g b ro jem 6. Z am islite r a z o rn u m oć najjačeg do sada z a b e le ž e n o g zem ljo tresa —na Rihterovoj skali on je im ao m a g n itu d u 8.9. Slično n a č in u na koji se in te n z ite t zem ljo tresa m eri p o ­ m o ću R ihterove skale, svoje želje i osećanja ćete m eriti korišćen jem skale su štin sk ih želja koja im a p o d eo k e u ra s p o n u od 1 do 100: 1 do 20: hirovi, p ro la z n e fantazije, m lak e želje, tre ­ n u tn a zadovoljstva, on o Što je za vas r a z o n o d a i o n o što ne volite 20 do 40: sve on o što bi trebalo, sve o no što bi bilo dobro, d u ž n o sti, obaveze, zad aci i spoljašnja m o tiv aci­ ja 40 do 60: želje u m e r e n o g in ten ziteta, on o Što vam nedostaje, o n o što vam do no si korist i o n o što v am je p o tre b n o 60 do 80: želje koje se p on ov o vraćaju, o n o što želite sve inten zivn ije, jake sklonosti r a z u m a i osećanje d u ­ žno sti 80 do 99; p o sto jan e želje, relev antn e i v a ž n e inicija­ tive, o n o što vam d o no si veliku korist i jaka m otivacija 100: o n o što želite veom a in ten ziv n o , on o što je za vas relevantno, on o što želite istog tre n u tk a , o n o što ž e ­ lite od sveg srca, ž u d n je i o n o za šta biste dali život. O vo su suštinske želje. Stvari koje m rz ite i o n o što n e biste u radili ni za šta na sve­ tu o značen o je s 1 na skali su štin sk ih želja. Stvari za koje ste donekle zainteresovani i koje biste m o ž d a voleli da im ate — sve ono što želite s pola srca ili čem u niste p o tp u n o posvećeni — 64

D N K u sp e h a

<3

n alazi se u rasp o n u od 40 do 80 na skali. O vo bi m oglo da odgovara p eto m p o d e o k u na Rihterovoj skali. Suštinske želje su uv ek o z n a č e n e sa 100. 100 na skali suštinskih vrednosti je kao deseti p o d eo k na Rihterovoj skali — o zn ačava nešto što je daleko m oćnije od m lak ih želja ili on og a što vam nedostaje. Stoti p o d eo k na skali je beskrajno m oćniji od devedesetog. K a d idete ka ostva­ rivanju želje koja je ispod devedesetog p o d eo k a i naiđ ete na n e iz b e ž n e prep reke i p roblem e, otkrićete da niste ni sposob­ ni ni m otivisani da ih savladate. O setićete se o b eshrabrenim , odustaćete od svega i sam i sebi pripisati svakakve negativne osobine. D evedeset n a skali suštinskih želja vas m o ž e odvesti na 90 p rocen ata p u ta do cilja, ali želje koje nisu o zn ačen e sa 100 neće m oći u p o tp u n o sti da p o k re n u i oslobode vašu u n u tra š n ju m oć —osvajačku silu. Zelje koje su o z n a č e n e sa 100 su izvor večnog e n tu z ija z ­ m a i discipline. S am o su to želje koje će vas učiniti istrajnim i sp oso bn im da prevaziđete bilo koju i sve prepreke. I n te n ­ zitet ovih suštinskih želja će u d a h n u ti život u sve čim e se b a ­ vite, u vaše p o ro d ič n e odnose, vaše planove, vašu veru, vaš posao i vašu dušu. K a d ovladate v eštin om p re p o z n a v a n ja o n o g a što je na skali suštinskih vrednosti o z n a č e n o sa 100, više neće biti p o ­ trebe da pro lazite kroz p itanja potrage i uvežbavate u p o tre b u skale. Ali, p o n e k a d će se ipak dogoditi da ćete p itan ja potrage m orati da ponovite nekoliko p u ta da biste došli do svojih suštinskih želja. To je kao da bušite k ro z slojeve sed im en a ta da biste došli do k a m e n e podloge. D o k a m e n e podloge ćete m o ž d a doći o d m a h ili će vam za to biti p o tre b n o nekoliko p o ­ kušaja. K ojom ćete b r z in o m i koliko tačno identifikovati svo­ je suštinske želje, zavisi sam o od toga koliko b rzo m o žete da zaboravite na glavu i u đ ete u srce.

65

C^> D N K

u sp e h a

TRI PRIMERA 1. U fin a n sijskp j oblasti svog života, sta j e to sto biste voleli da im a te a što sada nem ate? A ko odgovorite: „D a b u d e m finansijski nezavisan", ova­ kav o dgovor bi m o g ao da b u d e o z n a č e n s 80 n a skali, ali to nije vaša suštinska želja. Sada s a m o m sebi postavite p itan je potrage: „D a sam finansijski nezavisan, šta bi m i to dalo a što već n e m a m ? " M o ž d a biste m ogli da o d g o ­ vorite: „To bi m i dalo slo b o d u da rad im o n o što želim ." Ponovo iskoristite pitanje potrage i upitajte sam og sebe: „D a i m a m slobodu da ra d im o no što želim , kako bi ta slo­ b o d a izgledala? Sta bi m i o n a dala što već n e m a m ? " O v d e se lju d i obično zaglibe. C esto im je veom a teško da jasno d efinišu svoj odgovor tako da p o č n u da p o n av ljaju o no što su već rekli i n a đ u se u z a č a ra n o m k ru g u . A ko shvatite da ste se zaglibili, sam o postavite isto p ita ­ nje ali n a drug ačiji način: „K ad bih bio finansijski n e z a ­ visan i slobodan, šta bi m i to dalo od o n o g a što želim a što još u v e k n e m a m ? K akva bi osećanja to u m e n i izazvalo?" M o ž d a biste m ogli da kažete: „O h , zn a m ! M o gao bih da p ro v o d im više v rem en a s p oro dico m !" Ili „M og ao bih da n a p u s tim posao koji m rz im ." O vi em o tiv n i odgovori su vaše suštinske želje. O z n a č e n e su sa 100 n a skali. V rem e i energiju treba da trošite sam o n a o n o što je o z n a č e n o sa 100 na vašoj skali su štin sk ih želja. D a ste odgovorili: „K ad b ih ovog tre n u tk a postao fi­ nansijski n ezavisan, oslobodio bih se stresa i brige oko plaćanja računa", ne biste bili daleko od svoje prave suštin­ ske želje. Ali, koje su reči na vas ostavile p o seb an u tisak kad ste čitali p r e th o d n u rečenicu? D a li su to bile reči p la ­ ćanje računa ili oslobodio bih se stresa i brige? D a ste izabrali ovo poslednje, bili biste sasvim u pravu. M e đ u tim , im a m n o g o n ačin a da sm an jite n a p eto st i p ro ­ 66

D N K uspeha

<3

v ed ete više v r e m e n a s p o r o d ic o m č a k i ak o n e p o s ta n e te fin a n sijsk i n e z a v isn i. P ostati fin an sijsk i n e z a v is a n bi bilo lepo, ali vi u stvari želite da se o slo b o d ite brige, stresa ili o sećan ja krivice što n iste s p o r o d ic o m o n o lik o ko liko biste želeli da b u d e te . S p o z n a ja da su stres i b rig a p rava p i t a ­ nja, m o g la bi d a v a m o m o g u ć i d a sm islite d a le k o više o pcija za o stvarivanje su štin sk e želje. D a biste se o slo b o d ili b rige ili o s ećan ja krivice, nije p o ­ tre b n o da p o s ta n e te finansijski nezavisni. M o ž d a v a m je stv arno p o tr e b n o više novca, ali o kojoj je svoti reč? Bili b i­ ste i z n e n a đ e n i k ad biste shvatili šta je sve m o g u ć e postići u š te d o m od 200 d o la ra n e d e ljn o — ili m ese čn o . M o ž d a bi bilo d o v o ljn o d a s a m o m a lo bolje p r o r a č u n a t e b u d ž e t ili s m a n jite iz d a tk e tak o što ćete z a d r ž a ti s a m o je d a n a u t o ­ m o b il a p ro d a ti o n aj d ru g i. O b ič n a p r o m e n a n av ik a i s ta ­ va m o ž e d a vas o s lo b o d i stresa i h r p e p ro b le m a . 2. Sta j e to što biste vo leli da im a te u svom društvenom ž iv o tu a što sada n e m a te ? M o ž d a biste m o g li d a od go vo rite, „ J e d n o sta v n o v olim d a p o m a ž e m d r u g i m a i voleo b ih d a to r a d im više.“ I ovo bi m o g lo d a b u d e o z n a č e n o s 90 n a vašoj skali, ali to nije vaša su štin sk a želja. Postavite sebi p ita n je : „A ko b ih više p o m a g a o d r u g im a , šta bi m i to d o n e lo što sada n e m a m ili koja bi o sećan ja to u m e n i iz a z v a lo a koja m i sada n e d o ­ s ta ju ? " M o ž d a biste m ogli da odgovorite: „P o m ag an je d r u ­ g im a m e čini srećnim ." P o k u ša jte da ovo p ita n je postav ite p o n o v o , ali tak o što ćete ga d ru g a č ije fo rm u lisati: „ Z b o g čega volim da p o m a ž e m lju d im a? Koja su to drug ačija ose­ ć a n ja koja se u m e n i p r o b u d e k ad im p o m a ž e m ? " K o p a jte i tražite. N a s ta v ite da p o stav ljate p ita n je p o t r a ­ ge. P ravi o d g o v o r m o ž d a m o ž e te p ro n a ć i sa „volim da p o ­ m a ž e m d r u g i m a jer to iz a z iv a o s m e h n a n jih o v o m licu" ili sa „ p o m a g a n je d r u g im a čini da se osećam dobro". M o ž d a čak i sa „volim sve o n o p o z itiv n o č im e m i u z v ra te ." O v o se 67

D N K uspeha

m o ž d a kotira visoko na vašoj skali, m o ž d a je čak o z n a č e ­ no s 90, ali to nije vaša suštinska želja. Pitanje potrage sada postavite n a ovaj način: „ Z b o g če­ ga volim sve ono pozitivn o čim e m i ljudi u zv rate kad im p o m o g n e m ? 11 Ili „Z bo g čega p o m a g a n je d r u g im a čini da se osećam d o b r o ?" K a d odgovorite: „Z b o g toga što se tada osetim vred nim , z n a č a jn im i u v a ž e n im " , doći ćete do svo­ je suštinske želje. L jud i koji se ne osećaju vredn im , z n a č a jn im ili u v a­ žen im , često p r o n a đ u n ačin da svoju suštinsku želju ost­ vare tako što p o m a ž u d ru g im a . N ije nikakvo ču do što žele da im p o m a ž u još više: njihova prava suštinska želja je da se osete p o tre b n im . O n a je definitivno o z n a č e n a stotim p o d e o k o m na njihovoj skali suštinskih želja. 3. U oblasti samopoštovatija i slif^e o sebi, šta je to što biste vo­ le Ii da im ate u živo tu a što sada nem ate? M o žd a biste mogli da kažete: ,Voleo bih da b u d e m samop o u z d a n iji u prisustvu d r u g ih ljudi." Iako bi ovo m oglo da b u d e sasvim tačno, to nije vaša suštinska želja. Postavite p itanje potrage: „K ad bih u prisustvu d r u g ih ljudi bio sam o p o u z d an iji, šta bi m i to do nelo a što t r e n u t­ no n e m a m u životu?" M o žda biste odgovorili: ..Bio bih vo­ ljan da govorim više, što bi om ogućilo da i drugi čuju moje mišljenje." Istrajavanjem na postavljanju p itan ja potrage, približićete se identifikaciji svoje prave suštinske želje. Sami sebi postavite pitanje: „K ad bih bio voljan da govo­ rim više, što bi o m ogućilo da i d ru g i čuju m oje mišljenje, šta bi mi to don elo što sada n e m a m ? " M o ž d a biste m ogli da kažete: „N e bih se osećao kao da izd ajem i sebe i d ru g e tim e što ne izn o sim svoje m išljenje." O v im e biste se popeli još više na skali, ali ne biste stigli do stotog podeoka. „K ak o se osećam kad ne izn esem svoje m išljenje ili kad me neko ućutka?" M ožda biste mogli da odgovorite: „Ose68

D N K uspeha < 3

dam se loše i osećam se n e b itn im —kao da je m oje m išlje­ nje p o tp u n o b e z n a č a jn o .“ To su jake em ocije ali i d ok az da ste na pravom p u tu . K ad postavite pitanje: ,,Ko je osoba kojoj će moje mišlje­ nje najviše značiti?" m o ž d a biste m ogli da odgovorite, „M oja žena. Veoma m i je v ažn o da o na sazna za m oje m i ­ sli i osećanja i da ih u važi.“ D ošli ste do stotog pod eo ka na svojoj skali —otkrili ste ono što vam je najvažnije. O va želja je daleko više p o vezan a sa stabilnom , podsticajn o m i in tim n o m vezom nego sa s a m o p o u z d a n je m . Ako se usredsredite na sam opuzdanje, postavićete pogrešan cilj. I sve što ćete uraditi da biste stekli sam o p o u z d an je, najverovatnije neće moći da vam donese ono što najviše želite —ž en in o uvažavanje. Ž eljeno uvažavanje ćete steći m n o g o brže kad shvatite da sa m o p o u z d a n je nije vaša suštinska želja i prihvatite da je ta želja u stvari potreba da sa ž e n o m im ate zdrav u i srećnu vezu u kojoj ćete uvažavati jedno d ru g o i u kojoj ćete se osećati veom a v ažn im . M n o gi ljudi su iz u z e tn o s a m o p o u z d a n i u poslu, ali se u b ra k u ili nekoj drugoj vezi osećaju nesigu rnim . D a biste došli do srži i otkrili svoju suštinsku želju, p ita­ nje: „K ad bih to im ao, kako bih se zb o g toga osećao?", m o ž d a ćete m orati da postavite nekoliko puta ili na n e k o ­ liko različitih načina. K ad naučite da p rep o zn ajete svoja prava osećanja vezana za neki pred m et ili pitanje, ovakva vežba će postati vaša d ruga priroda. Tek tada ćete m oći da živite a u te n tič n im životom . v

Voren Benis, istaknuti profesor birotehnike na univerzite­ tu Južne Karoline i autor knjige Kako postati lider

,y e ru je m u sam ootkrivanje kao vežbu stvaralačke mašte. U osnovi, na taj način u p o z n a je m o sebe. L ju d i koji nisu sp o­ sobni da bez prestanka otkrivaju sebe, m oraju da se zadovolje 69

D N K u sp eha

p o z a jm lje n im stavovima i idejam a iz d ru g e ruk e, kojim a se prilagođavaju u m esto da se nečim istaknu. O tkrivan je sebe je p o tp u n a su p ro tn o st prih v a ta n ju uloga koje igram o zbog toga što sm o od gajani za to. Biti a u ten tičan doslovno znači biti a u to r sebe — ali i otkriti svoju u n u tra š n ju energiju i svoje u n u tra šn je želje, a o nda pronaći lični način izražavanja u skla­ du s n jim a. K a d to uradite, p restan ete da postojite sam o zbog toga da biste se uskladili s pred stavam a koje su n a m e tn u li ci­ vilizacija, porodična tradicija ili neki drugi autoritet. K ad svoj život pišete sami, igrate ig ru koja je za vas sasvim prirod na. I držite se pogo db e koju ste napravili sa svojim oček ivanjim a.“ Benis navodi studije u kojim a su istaknute koristi od samootkrivanja. O ve studije su pre svega po k azale da su sredovečni ljudi skloni da p ro m e n e posao kad dožive srčani udar. Suočeni sa svojom sm rtnošću, shvataju da on o čim e se bave i u šta su uložili ceo život, nije najbolji o d raz njih ov ih pravih želja i potreba. Ali Benis navodi još je d n u studiju. Ta studija je p ok azala da su zreli ljudi zadovoljni u onoj m eri u kojoj su delovali u skladu sa svojim m lad alačk im snovima. Stvar nije u to m e da li su te snove ostvarili već da li su iskreno težili ka njihovom ostvarivanju. D u h o v n a d im e n z ija u k reativnim n asto jan jim a i potiče od takve iskrene težnje. I ž e n e su srećnije kad „o tkriju4* sebe u m esto da jedn ostav­ no i bez reči prihvate uloge za koje su odgajane. Istorijski posm atran o , ostati n e u d a ta je n ačin na koji većina ž e n a otkriva sebe. V rem e sa sobom donosi p ro m e n e, a u takve p ro m e n e sp ad aju i drugačiji odnosi iz m e đ u polova. Dejv Tomas, osnivač Vendinih starinskih hamburgernica

„Postići savršenstvo čak i u najm anjoj stvari je više nego te­ ško. S p o zn ajte šta vas m otiviše i sam o m sebi d o k ažite da je ta m otivacija iskrena i vredna. Ali, ako savršenstvu težite da biste dobili pohvale, najverovatnije ćete na kraju izneveriti 70

D N K uspeha

<3

s a m o g sebe. N e d o zv o lite da vas m išljen je koje d r u g i im a ju o v a m a sk ren e s p u ta k o jim idete. Jed n o sta v n o b u d ite o n o što jeste i videćete da ćete biti dalek o srećniji. D u b o k o u sebi m o ­ rate z n a ti k u d a idete, ali tak o đ e m o ra te biti u vereni i da ste s p o so b n i da ta m o stignete." Opra Vinfri V

„ B u d ite o n o što stv arn o jeste. Ž iv ot se sastoji od sv a k o d n e v ­ n ih iskustava koja vas iz tre n u tk a u t r e n u ta k uče ko ste i šta ste. Svako iskustvo u živ o tu vas još bolje n a u č i k ako da b u d e ­ te o n o što stvarno jeste. V eom a d u g o sa m želela da b u d e m n e ­ ko d ru g i. D o k sam o d rastala n isa m im a la m n o g o u z o ra . R o ­ đ e n a sam 1954. Jed in a c rn a osoba koja se u to v rem e p o jav lji­ vala na m a lim e k ra n im a , bio je Bakvit. T e k sam u desetoj g o ­ d in i videla D a j a n u Ros i n je n u g r u p u S u p r im s —učestvovah su u šou E d a Salivena. O d m a h sam rekla: ’H o ć u da b u d e m k ao o n a .’ Bilo m i je p o tre b n o m n o g o v re m e n a da sh v atim da n ik a d a n eću im a ti f ig u ru D a ja n e Ros, b ez o b zira n a dijete k o jih sam se p rid ržav ala. P o lako sam se p o m irila s tim e da m o g u d a b u d e m s a m o o n o što jesam — a n e D a ja n a Ros ili B a rb a ra Volters. K ro z n iz grešaka koje sam napravila, n au čila s a m d a d alek o bolje m o g u da b u d e m O p r a nego B arbara. B a rb a ra m i je v eo m a d u g o bila uzor, ali sam n a k raju ip a k z a ­ k ljučila da treba d a te ž im ideji da b u d e m o n o što jesam . P o ­ slu šala sam in stin k t ili u n u tra š n ji glas koji m i je govorio: ’T re b a da p ro n a đ e š n a č in da svoje želje uskladiš sa svojom p ra v o m p r ir o d o m ’." K ristofer Riv

„ N e k i ljud i stvarno n e z n a j u šta žele da b u d u . K a d ih pitate, ’S ta ćete da u ra d ite sa svojim ž iv o to m ? ’, do v o ljn o su iskreni d a odgovore: 'S tv a rn o n e z n a m . ’ Ali, takva iskrenost m o ž e da b u d e od velike koristi. M o ž e da vas d ovede d o veo m a v re d n ih o tk rića o to m e ko ste i šta ste." 71

r>

D N K u speha

TRI STUDIJE SLUČAJA O tk riv a n je suštinskih želja i oslo bađ anje osvajačke sile će vam o m o g u ćiti da živite srećnijim životom , koji će vas isp u ­ niti u daleko većoj m eri i u ko jem ćete biti daleko uspešniji. K a d n au čite da identifikujete svoje suštinske želje i krenete ka n jih o v o m ostvarivanju, m o ž d a ćete se naći u nekoj od sledeće tri situacije.

Usm eravanje na novac J e d n o m prilikom , kod m e n e je došao p o tp re d se d n ik veli­ kog osiguravajućeg društva i zatražio pom oć. Iak o je z a r a ­ đivao više nego dovoljno novca, nije bio zad o v o ljan svojim poslom . U osig uravaju ćem d ru štv u je radio dvadeset dve g o ­ d ine i jedn ostavno se u m o rio od svega. Ž eleo je nešto drugo. K a d sam ga u p itao šta bi voleo da radi, rav n o d u šn o je o d g o ­ vorio: „R azm išljao sam o investicijam a ili trgovini n e k re tn i­ n a m a . Z n a m neke ljude koji su veom a uspešni u to m e .“ O vo je rekao bez ikakvih emocija. Pošto je p riz n a o da je te dve profesije izabrao z b o g toga što p o z n a je ljude koji su uspešni u njim a, rekao sam m u : „M o ­ žda biste hteli da razm o trite i n ek e d ru g e opcije. U vašem glasu n isa m p rim etio nikakve emocije. G ovorila je vaša glava a ne vaše srce. O pcije koje ste p o m e n u li ne o d ra ž a v a ju vašu su štinsk u ž e lju .“ „P a“, rekao je, „pretpostavljam da jed no stav no ne z n a m šta stvarno ž e lim .“ „Šta m o ž e da vas oživi i najiskrenije p o d s ta k n e ? “ Lice m u se izn en ad a ozarilo. „Srce m i zak uca brže kad r a z ­ m išljam da se bavim time. Ta stvar je za m e n e stvarno u z b u d ­ ljiva i podsticajna", odgovorio je. M e đ u tim , pre n ego što mi je objasnio o č e m u je reč, d o d ao je: „Ali ne z n a m kako bih m o g ao da živim tako dobro kao do sada i ra d im to što želim .“ 72

D N K u sp e h a

„P recrtajte tu p o s le d n ju rečen icu i jed n o stav n o recite koja je stvar u p i t a n j u 11, k a z a o sam. ,yolim da govorim pred ljudim a. Bio sam član K lu b a govor­ n ik a i učio od D ejla K arn egija. S tvarn o b ih voleo da b u d e m p re d a v a č i p o m a ž e m lju d im a. D a, tim e bih stvarno voleo da se bavim , ali n e v id im n a č in da tu ž elju o stvarim i o s ta n e m fi­ n a n sijsk i o b e z b e đ e n ." N jeg o v u m je p o k u š a o da sabotira su štin sk u želju, ali sm o i p o re d toga v eo m a b rz o otkrili šta želi od sveg srca. U p ita o sam ga: „ Z n a te li n ek o g a ko živi od to g a ? “ ,,N e “, odgovorio je. „Ali ja z n a m . Biće m i drago da v am o b ja sn im kako je to m o g u ć e . V erujte m i, ljudi su i pre vas živeli kao predavači pa ćete m o ći i vi.“ O n d a m e je z a m o lio da m u isp ričam sve što z n a m o tom e.

lako ste jo j blizu, niste svesni svoje suštinske želje M la d a ž e n a je p o k u š a la da otkrije svoju su štin sk u želju da bi o d lu čila čim e će se baviti i od čega će živeti. U to v rem e je im a la posao u k o jem je u živala u priličnoj m eri, ali ga i pored toga nije sm a tra la sasvim zado vo ljavajućim . „Sta biste stvarno voleli da radite? D a li postoji nešto što bi vas stvarno usrećilo ?“ Rekla je da n e z n a ali je p o m e n u la da je najiskrenije u ž i ­ vala u v o lo n te rs k o m r a d u sa zlo stav ljan o m d ecom . „Bilo bi d iv n o da m o g u da živ im od toga. S tvarno b ih volela da p o m a ­ ž e m toj deci. M o ž d a b ih m o g la i da o s n u je m cen tar za rad sa z lo sta v lja n o m d e c o m .“ N a o sno vu blistavog iz ra z a koji je im ala na licu i žive zain tere so v an o sti u n je n o m glasu, bilo je sasvim jasno da je to n je n a su štin sk a želja. Rekao sam joj da treba da je ostvari. „Ali —suviše sam m la d a za to. N e m a m n i d o zv o lu ni p o ­ tre b a n novac. “ v

73

e>

D N K uspeha

Iako su to bile realne prep reke, rekao sam joj: „ P o tp u n o je n ebitno na kakve ćete p ro b le m e naići, jer za n jih u v e k p o s to ­ je rešenja. K a d idete ka ostvarivanju suštinske želje, u v ek ćete pro naći n a č in da savladate p rep rek e koje v am se n a đ u na p u tu. .

ii

Prolazna fantazija Posle jed no g od sem in ara koje sam držao, prišao m i je m la ­ di čovek i u p itao da li m o ž e da b u d e m oj pratilac. Rekao je da hoće d a p o stan e „isti kao ja “. H t e o je da m u b u d e m in s t r u k ­ tor. Iako sam bio po laskan, p o s u m n ja o sam da t r e n u tn a strast m la d o g Čoveka n e m a b u d u ć n o s t. I p a k sam pristao d a m u p o ­ m o g n e m , ali sam m u p rv o z a d a o d o m aći z a d a ta k . R ekao sam m u da ode kući i u p o z n a se s m o jim p r o g ra m o m . T rebalo je da m e po zov e k ad to obavi, da b ism o se dogovorili k ada će početi da provodi vrem e sa m n o m —o n a k o k ako je to želeo. N ik a d a m i se nije javio. Z a h te v koji m i je u p u tio bio je sa­ m o m lak a želja — o bičan hir. K a d je shvatio koliki će n a p o r m orati da uloži, odustao je od svega i prestao da radi n a ostva­ rivanju želje koja nije bila o z n a č e n a stotim p o d e o k o m na njegovoj skali.

EMOCIONALNO POTVRĐIVANJE K ako ćete zn ati da ste došli do bogate žile u r u d n ik u i ostva­ rili pravi rezu ltat? T ako što ćete n e iz b e ž n o e m o tiv n o reagovati n a to. S uštin sk e želje se uv ek k o n c e n trišu oko toga kako ž e lim o da se o sećam o i šta ž e lim o da m islim o o sebi —jer sm o postali neki o d re đ e n tip čoveka, dobili n e k u o d r e đ e n u stvar ili postigli o n o što sm o želeli da p o stign em o. 74

D N K uspeha

<3

K a d id en tifik u jete su štin sk u želju, m o ž d a ćete osetiti veli­ k u radost. M o ž d a ćete čak početi da plačete jer je d u g o skrive­ n a p o treb a ili želja tako d u g o bila neostv arena. M o ž d a će vam se o zn ojiti dlanovi ili će v am srce brže z a k u c a ti od u z b u ­ đenja. P o n ek ad je otkriće suštinske želje p ro p ra ć e n o jedva č u jn im i s m ire n im u z d a h o m p u n i m ra z u m e v a n ja ili jed n o s­ tavn im , sasvim jasn im i sp o k o jn im k lim a n je m glavom u ko­ jem n e m a n i tr u n k e su m n je. Z a m o lite neko ga ko vas d o b ro p o z n a je da vam p o m o g n e u oceni vaših em o tiv n ih reakcija. Z a p a ž a n ja takvog čoveka m o g u da b u d u sasvim tačna. B ez o bzira n a to k ako reagujete n a otkriće svojih suštin sk ih želja, zn aćete k a d a ste ih otkrili. Ali, m e re n je jačine suštinskih želja traži introsp ekciju, n a p o ­ ran rad, veliku m o ć ra z u m e v a n ja i istu takvu sposobnost z a ­ p ažan ja. Identifikacija n ajisk ren ijih su štin sk ih želja zah tev a da u p o z n a te sebe —i to na nivou do kojeg m o ž d a niste došli n i ­ k ada ranije. O n o što je d u b o k o u v am a m o ž e stvarno da vam otvori oči. I m o ž e da b u d e čed n o ili p o n ižav aju će. Takođe, m o ž e da otvori stare rane. U svakom slučaju, veom a je vredn o jer predstavlja istin u a takva istina će vas izvesti na pravi put. N e dozvolite da vas n esp o so b n o st da vidite n ačin n a koji ćete ostvariti svoju p rav u želju spreči da sp o z n a te šta ta želja stvarno jeste. D r u g i m rečim a, p rvo je pretočite u stvarnost. D a ć u v am još je d n u ideju. K a d n a iđ e te n a teškoće u o tk ri­ v anju želja, jedn o stav n o p o čn ite da n ag ađ ate. Bićete iz n e ­ n a đ e n i kad shvatite u kojoj m eri n a g a đ a n je m o ž e da b ude tačno. N a g a đ a n je tak o đ e m o ž e da v am otvori vrata o n o g dela srca do kojeg niste uspeli da d o đ ete n ik a d a ranije. Jedna m o ja p o z n a n ic a je ostala zag lib ljen a —jednostavno nije m o g la da k ren e n a p re d . R ekao sam joj da p o čn e da n a g a ­ đa šta najviše želi. Pogledala je u p lafo n i kazala: „Pa, m o žd a da sam b ar m alo bliža sa s in o m .“ O n d a je počela da plače. To je bila n je n a suštinska želja. 75

D N K u sp e h a

Isto tako, neki čovek m i je je d n o m prilikom rekao: „Jedno­ stavno ne z n a m šta ž e lim .“ „ N a g a đ a jte 4*, u zv ratio sam . S le g n u o je r a m e n im a i kazao : „ M o žd a da s lju d im a p r o ­ v o d im više v r e m e n a .“ O n d a sam ga upitao: „K ad biste s lju d im a provodili više v re m e n a , šta bi v am to donelo?** U o čim a su m u se pojavile suze. R ekao je da m u je ž e n a u m r la pre nek o lik o m eseci i da m u strašn o nedostaje. O tk rio je da m u sam o b o ra v a k m e đ u lju d im a p o m a ž e da p o p u n i p r a z n i n u i b ar m alo olakša u s a m ­ ljenost.

JASNA SPOZNAJA ONOGA ŠTO ŽELITE DONOSI REZULTATE S u štin sk e želje m o g u da vas oslobode ako ste ostali d u b o ­ ko zag libljeni u r u tin e i kolotečine.

Pitanje života i sm rti K rejg N j u t n im a p ed eset četiri g o d in e i najveći deo života je proveo s p r o b le m o m viška kilog ram a. P o sled n jih deset g o ­ d in a, njegova te ž in a je varirala iz m e đ u 35 i 60 k ilo g ra m a više n eg o što se to p r e p o ru č u je za čoveka njegove visine i građe. Z b o g prevelike g o jaznosti, K rejgove fizičke aktivnosti bile su d rastičn o s m a n je n e , ali se to još štetnije o d razilo n a njegovo s a m o p o što v a n je koje je bilo z n a t n o u m a n je n o . K a k o su p r o ­ lazile g o d in e, g o ja z n o st je sve više uticala na njegovo z d ra v ­ lje i ostavljala n egativn e posledice. Ali, bez o b z ira na višak k ilo g ram a, K rejg je p o n o s a n n a svoju p o rod icu, svoj b ra k i sve o n o što je postigao u poslu. F inansijski je prilično dobro o b e z b e đ e n , a van r a d n o g v re m e n a i v rem en a koje provodi s p o ro d ic o m , u k lju č e n je u aktivnosti zajed n ice u kojoj živi. 76

D N K u sp e h a < 3

K a d sam ga video prvi p u t, K rejg m i je rekao: „ G o d in a m a sam m islio da bi m i život bio u p o tp u n je n k ad bih m o g ao da se o slo b o d im n ezd rav e zavisnosti od h ran e. Teško bih m o g ao d a o b ja sn im tu zavisnost, p o seb n o z b o g toga što sam u većini o stalih oblasti života disciplin ov an i usp ešan. M n o g o p u ta s am postavljao cilj da oslabim i isprobavao različite p ro g ra m e m ršavljen a, ali sam tim e po stizao sam o k ratk o ro čn e uspehe. Išao sam i na psihološke terapije, ali se ni o n e nisu p o k azale d elo tv o rn im . U v ek su na kraju pobeđivali u živ an je u h ra n i i zadovoljstvo koje m i to donosi. „Pre dve g od ine, pojavili su se p ro b le m i s vidom . O tišao sam kod lekara koji je postavio d ija g n o z u —dijabetes tipa 2 u ranoj fazi. D etaljn o m i je opisao kom plikacije koje donosi ova bolest i o d m a h prep isao lekove. N u tric io n is ta kod kojeg sam otišao n a konsu ltacije rekao m i je da je n e o p h o d n o da se p r id r ž a v a m dijete za dijabetičare. „O vakva p re tn ja zd rav lju je im ala u čin ak. U plašila m e je toliko da sam stekao i prihvatio nove navike u ishrani. O d m a h sam u očio p o zitiv n e rezultate. U n a r e d n a tri m eseca, bio sam u s re d s re đ e n na to da u r a d im sve o n o što sam m o ra o da u rad im d a bih savladao tu u ž a s n u i često s m rto n o s n u bolest. I z g u b io sam gotovo dvadeset p et k ilo g ram a i stavio pod k o ntro lu nivo šećera u krvi, a to je bilo dovoljno da s im p to m i bolesti n esta n u . L e k a r je bio toliko zad o v o ljan m o jim n ap r e tk o m da je prestao da m i daje lekove. „Ali, kad je p re tn ja zd rav lju nestala, b rzo sam se vratio starim n a v ik a m a — i vratio gotovo sve k ilog ram e koje sam izgu bio . Z n a m da sed im na tem p iran o j b o m b i i da p onovo m o r a m da p o v ratim k o n tro lu n ad n a č in o m ishrane, uk olik o n e želim da se p o m irim s čin jen ico m da će se kvalitet m o g života o z b iljn o pogoršati. Jer, sve se svodi n a to da ću m o ra ti da o d lu č im koja je želja u m e n i jača — želja za h r a n o m ili za živ oto m . 77

rC > D N K uspeha

„ O d sveg srca sam želeo da izb eg n em ozbiljn e p rob lem e koje d onosi dijabetes tipa 2. U tre n u tk u kad sam ih postao svesan, stekao sam u n u tra š n ju sn agu da u r a d im on o što sam m o ra o da u ra d im . P ok azao sam da sam spo so ban da za tri m eseca izg u b im gotovo dvadeset pet kilogram a i to sam o zbog toga što sam p o tre b u da oslabim m o gao da id en tifik u jem kao isk ren u su štin sk u želju. „Z an im ljivo je da n ik ad a n isam zapisao šta m i je cilj. Jed­ n ostav n o sam im ao su štinsku želju da resim p ro blem . I rešio sam ga. Ali čim sam izgu bio suvišne kilogram e, s kojim a su nestali i s im p to m i bolesti, p onovo sam se vratio o p a sn im n a ­ vikam a. M e đ u tim , d o k azao sam da m o g u da oslabim kad to p o stan e m oja suštinska želja. „ N a u č io sam da ’ono što treba u ra d iti’ n e m a m o ć da m otiviše čoveka. I m a m suštinsku želju da živim i saču vam vid, ali bez o b zira n a to kakva je m oja sklonost u m a , o n a nije dovolj­ n a da m i p o m o g n e da tu želju ostvarim. I m oje srce m o ra da b u d e u tom e, ili se ništa neće p ro m e n iti — iako m i je bolest zapretila sm rću. „Sve vizuelizacije i afirm acije i sve postavljanje ciljeva i lo ­ g ično razm išljan je ovog sveta, nisu m ogli da m i p o m o g n u da iz g u b im suvišne kilogram e. O stajao sam na istoj težini sve d o k g u b ita k suvišnih kilog ram a nije o z n a č e n stotim podeo k o m na m ojoj skali suštinskih želja. K ad sam otkrio da mi je prava želja da b u d e m zdrav, više ništa nije m oglo da m e zaustavi. U ra d io sam sve što je bilo p o treb n o da izgu bim višak kilog ram a i o stan e m zdrav —kako zbog sebe tako i zbog svoje p o ro d ic e.“

Kad zarađivanje više novca znači nov način života D. Skot E ld e r m i se obratio kad je shvatio da i posle m n o ­ go g o d in a još uvek postoji d u b o k a provalija iz m e đ u onoga što je ostvario i onoga što je želeo da ostvari. Č in ilo se da se zaglibio. K ad je čuo za suštinske želje, z n a o je da je pronašao 78

D N K u s p e h a <^3

od g o v o r koji je tražio. Ali tek kad je shvatio šta su suštinske želje, otkrio je da u stvari želi da p o sta n e predavač. „ N a ostvarivanje te želje sam se bacio s velikim o du šev lje­ n je m i rešenošću. N a iš a o sam n a m n o g o p re p re k a i tek posle toga o d lu čio da o s n u je m sopstvenu firm u za o rg an izo v an je se m in a ra . Počeo sam bez novca i s tri p a rtn e ra koji su bili m o ­ ji istom išljenici. D ve g o d in e kasnije, izgradili sm o je d n u od najvećih firm i za o rg an izo v an je sem in ara. Z arađ ivali sm o p ed eset p e t m ilio n a d olara g odišnje i učili ljude kako da uz p o m o ć o r u đ a i p o d a ta k a koje m o g u p ro n aći na In te rn e tu , u la ž u n a berzi. D a n a s m o ja p o ro d ic a i ja živim o n a n ačin koji bi m i se u n ek o d av n o v rem e činio n e d o stiž n im . Z n a m d a je m o g u će ostvariti sve što je čovekova suštinska želja.“ Matanijel Branden V

„Ziveti svesno zn ači biti sto p ro cen tn o p ris u ta n u o n o m e što rad im o , d o k se tim e bavim o. To zn ači ž u d e ti za in fo rm a c ija ­ m a, z n a n je m i p o v ra tn im p o d a c im a o svim svojim interesov an jim a, v red n o stim a, ciljevima, n a m e r a m a i p ro jek tim a. To z n ači steći samosvest kroz samopreispitivanje. Sto sm o m an je svesni, to više fu n k cio n išem o m e h a n ič k i i to su više o g ra n i­ čen e opcije koje n a m u bilo kojoj situaciji stoje n a ra sp o la ­ gan ju . M o ž e m o da o d lu čim o da z a n e m a rim o jasne indikatore d a su naše strategije i tak tik e zastarele. Sto sm o više svesni, to v id im o više opcija; s a m im tim m o ž e m o da b u d e m o efik asn i­ ji i m o ćn iji u o d g o v o ru n a izazove života. Vaš život je važan. S p o z n a jte svoj najviši potencijal i borite se d a ga dostignete. L ju d i se po p ravilu p re p u ste razo čaren ju . C esto se dešava da isuviše s p re m n o i isuviše lako d ig n u ru k e od života. Suviše su b rz i d a na o sn o v u je d n o g ili dva n e u s p e h a zlovoljno izv edu d rastičn e zaključke."

79

r>

D N K u sp e h a

Džek Kenfild i Mark Viktor Hensen

„Prvi p rin c ip u s p e h a je jed n o stav n o ovaj: M o rate d a otkrijete šta želite u svim oblastim a svog života, u koje spad aju i zd rav­ lje, sreća, veze i finansije. N e k e p rep rek e su veće od d r u g ih i da biste ih savladali, biće v am p o tre b n o više v rem en a. N e m o ž e te sve da ostvarite to k o m je d n o g vikenda. Ali, od u s p e ­ h a ste u d a lje n i za sam o je d n u d o b r u ideju, od bogatstva ste u d a lje n i za sam o je d n u d o b r u ideju i od toga da b u d ete zd rav i u d aljen i ste za sam o je d n u d o b ru ideju — zato d o n e ­ site o d lu k u . I m i sm o se suočavali s teškim v re m e n im a . S u o ­ čili sm o se i s b an k ro tstv o m , tako da z n a m o šta zn ači biti na d n u . Ali z n a m o i kako treba pasti i ustati. P reo b ražaj z a p o ­ činje p o v lačen jem u sam o ć u — u tišinu u kojoj se, da tako k a ž e m o , srećete s B ogom licem u lice. U toj tišini ćete uvideti ko ste i šta v am je cilj u životu."

LIČMI PRIMERI K ad ljude p o d u č a v a m svojim k o n cep tim a, često u p ita m da li im a dobrovoljaca. D ob rov oljce tra ž im da b ih p o k azao da je o n o o č e m u gov orim stvarno delotvorno — i da veom a b rzo dovodi do rezultata. S velikim zad ov o ljstv om iskoristim svaku p rilik u d a svoje učenje d e m o n s trira m uživo — jer to d ra m a tič n o o s n a ž u je p rin c ip e za koje se z alažem .

Stvar srca N a s e m in a r u koji sam d rž a o na F loridi, bilo je p risu tn o oko p et stotina ljudi. C im sam u p ita o da li im a dobrovoljaca, E lizab e ta , m la d a d a m a u k a s n im dvadesetim , skočila je sa stolice. Bila je nestrpljiva da otkrije i p rim e n i svoje suštinske želje. 80

D N K usp e h a

„Šta biste voleli da im ate u životu a što sada n em ate?", u p itao sam. E liz a b e ta je prvo rekla da želi fm ansijsku nezavisnost. Z a ­ m olio sam slušaoce da ovaj odgovor ocene n a skali od 1 do 100; svi su se složili da je E lizab e tin a želja neg de u rasp o n u od 40 do 60. E lizab e ta je bila ogorčena ali i prilično defanzivna. U d a rila je n o g o m u p od i rekla: „K ako se u su đ u jete da m e učite šta želim! Stvarno želim finansijsku sigurnost!" Iako je reagovala em otivno, E lizab e ta je govorila glavom a n e srcem. Ali, m oje sledeće p itan je ju je p o tp u n o ra z o ru ž a lo . „K ad biste im ali finansijsku sigurnost, šta bi vam o n a d on ela a što sada n em a te ? " O vog p u ta E lizab e ta nije rekla ništa, ali je h i ­ tro p og ledala čoveka koji je sedeo p ored nje u sali. Iako je to bilo gotovo n e p rim e tn o , n jen gest nije m o g ao da m i p r o ­ m a k n e . U p itao sam da li n jen a suštinska želje im a n eke veze s tim čovekom . K lim n u la je glavom. O n d a sam p ozvao n je n o g prijatelja G reg a da izađe na b i­ n u . U p ita o sam ga da li E lizab e ta sm e otvoreno da govori o svojoj suštinskoj želji pošto se ta želja tiče njega. Rekao je da sme. K a d sam joj isto p itan je postavio d ru g i p u t, E lizab eta je ostala n em a; sam o je gledala u pod. K ad je podigla pogled, u o čim a su joj se videle suze. „S am o ho ću da o n odredi d a n n a ­ šeg venčanja", k azala je. O d m a h sam se o k re n u o slušaocim a i zam o lio ih da ocene n jen odgovor. Svi su m ogli da vide i osete d u b in u E lizab etin ih osećanja. B rak je definitivno dostigao stoti p o d e o k na njenoj skali suštinskih vrednosti. Šta se dogodilo s finansijskom sigurnošću o kojoj je E li z a ­ beta govorila kao o n e č e m u što želi? Z a m a n je od dva m i n u ­ ta, želja se p o tp u n o izm en ila. K ad sam u pitao G reg a da li voli ž e n u koja stoji pored n je ­ ga, bez razm išljan ja je odgovorio: „D a. O d sveg srca." 81

D N K u sp e h a

„D a li ste je zam o lili da se u d a za vas?“ P onovo je odgovorio: „ D a .“ „D a li još u v ek želite da se venčate s n j o m ? “ Rekao je, „A psolutno. O n a je iz u z e tn a . O n a je moj najbolji prijatelj.“ „Koliko ste d u g o z ajed n o ?“ „Sest g o d in a “, odgovorio je sm eteno. „Z b o g čega o n d a još u vek niste odredili d a n s v a d b e ?“ S ada je n a njega bio red da obori pogled. K a d je podigao glavu da bi m e p o gled ao —m e n e ali i ž e n u koju voli —rekao je drhtavim glasom: „Plašim se da odredim d an svadbe, jer još u v ek ne m o g u da se staram o ženi i po ro d ic i.“ U p itao sam E liz a b e tu da li z n a za ovaj G regov strah. O d go vo rila je: „Prvi p u t ču jem za to.“ O n d a sam je upitao: „ D a li biste se u d ali za G reg a i pored toga što n e m a novac?" „D a, b ih .“ O n d a sam u p itao G reg a da li z n a da bi se E liz a b e ta udala za n jega bez o bzira n a to koliko novca zarađ u je. Bio je toliko iz n e n a đ e n da nije m og ao da progovori, sam o je o d m a h n u o glavom . P okušavao je da po tisn e suze. G reg ov a suštinska ž e ­ lja da se ne n a đ e u neprilici ili da se ne p o k a ž e n e u s p e š n im u očim a ž e n e koju voli bila je toliko jaka da je p o tisn u la želju da se venča s njom . N e k o lik o m eseci kasnije, dobio sam pism o k o jim su m e obavestili da su se venčali. Bila im je p o tre b n a sam o m ala p o ­ m oć da otkriju svoje suštinske želje i p u t kojim treba da krenu. v

Novac u banci N a jednoj konferenciji za b an kare, zam o lio sam d o b ro ­ voljca da se p o p n e n a p o d iju m . Pored m e n e se našao čovek koji je rekao da je vlasnik nekoliko b a n a k a i da je njegova suštinska želja da poveća p ro to k novca. 82

D N K u sp e h a

<3

N a pitanje: „K ad biste u svojim b a n k a m a ostvaritli veći p r o to k novca, šta bi vam to d o n elo a što već n e m a t e ?“, nije odgovorio o d m ah . D a bi došao do prave istine, m o ra o je da p reispita srce. O n d a je rekao: „Više vrem en a." U p ita o sam: „ D a im ate više v rem en a, šta biste u rad ili s n jim ? " Rekao je da bi provodio m a n je v re m e n a u kancelariji i radio o n o što stvarno želi. P redavao bi na univerzitetu. R ekao je da voli d a radi s m la ­ d im lju d im a i da im p o m a ž e da „Bacite srce preko ograde p o s ta n u uspešni. G las m u je bio i osta ta\ vas će kren u ti za tako ž iv a h a n i p u n isk ren ih o se­ njim . “ ćan ja da sm o svi m ogli da vidi­ —N o r m a n V in s e n t Pil m o da je definitivno p ro n ašao o n o što je n a njegovoj skali su štin sk ih želja o z n a č e n o stotim podeokom . D a bi povećao p r o to k novca u svojim b a n k a m a i zapo čeo rad n a sticanju kvalifikacija p o tre b n ih za nastavnika, m o ra o je da završi tri ili četiri stvari. Ali, pošto je otkrio svoju su štin ­ sku želju, m ogao je da se posveti n je n o m ostvarivanju. Z a rela­ tivno kratko vrem e, p red avao je n a lo k a ln o m k o led žu i govo­ rio da je daleko srećniji. O n o za šta biste u p o četk u m ogli da m islite da je vaša su štin sk a želja, često to nije. M o ž d a ćete m o ra ti da k op ate d u b lje i n ek oliko p u ta postavljate p itan je potrage: „K ad bih im a o __________, šta bi m i to do n elo a što sada n e m a m ? " T ako ćete bušiti sve d ub lje i d ub lje d o k ne do đ ete do svojih su štin sk ih želja. N e dozvolite sebi da o n o čim e se bavite — b e z o b zira n a to koliko ste dobri u to m e ili koliko za ra đ u je te —p o b rk a te s o n im čim e želite da se bavite. To m o g u da b u d u p o t p u n o različite stvari. D a biste ostvarili m a k s im u m sreće i zadovoljstva, u v ek sledite srce.

83

cO

D N K uspeha

Valeri Vilkoks

Kad sam je video prvi p u t, Valeri je bila in s tru k to r za o b u k u m en ad žera. Postavljanjem p ro b n ih pitanja potrage za s u š tin ­ skim željam a, otkrila je da najviše želi da piše trilere. O vo je želela i pored toga što je stvarno volela da govori i obučava ljude. Ali, pisanje trilera joj se činilo kao p o tp u n o neostvarljiva ideja —predstavljalo je nešto što nije radila n ik a d a ranije i nije bilo p o v ezan o ni sa čim čim e se bavila u životu. K a d je Valeri k o n a č n o otkrila i prihvatila svoju su štin sk u želju, oslobodila je osvajačku silu u sebi a ova osvajačka sila ju je sn ab d ela h rab ro šću i sposob no šću koje su joj bile p o tre b ­ ne. N ije znala kako da počne da zarađ u je za život od pisanja trilera, ali je to nije zaustavilo jer je bila na p u tu ka ostvari­ v anju svoje suštinske želje. C im je osetila osvajačklu silu, Valeri je shvatila kakva je n jena m o ć ali joj je bilo p o tre b n o m n o g o v rem en a da tu silu u p o treb i za zadovoljavanje svoje strasti. Jer, m o ra la je da u lo ­ ži veliki n a p o r da bi se oslobodila m išljenja koje su d ru g i ljudi im ali o to m e čim e bi trebalo da se bavi — s o b z iro m na n jen o o b razo v an je i iskustvo koje je stekla u poslu. „ Č a k sam sam u sebe ubedila da je m o ja su štinska želja da se b av im o n im čim e sam se o d u v e k bavila — o b u č a v a n je m ljudi i d r ž a n je m sem in ara o razvoju m e n a d ž m e n ta . Ali p r o b ­ lem je bio u to m e što sam se osećala najiskrenije n esrećn o m , p o seb n o kad sam d u b o k o u sebi otkrila šta stvarno želim da u ra d im sa svojim životom . Sve se p ro m e n ilo kad sam (goto­ vo u pedesetoj godini) k o n a č n o sak up ila dovoljno h rabrosti da p r iz n a m da sam pisac i da sam to o d u v e k bila. K re n u la sam ka ostvarivanju svoje prave strasti, svoje suštinske želje, a to m i je otvorilo daleko više vrata nego što sam m o g la da z a ­ m islim ." v

84

D N K u sp e h a

<3

Mišel

K a d sam je u p o z n a o , M išel je bila u p ed esetim g o d in am a. Rekla je da je njena suštinska želja da putuje. U pitao sam: „Sta biste još voleli da im ate ili radite a što je na vašoj skali suštinskih želja o z n a č e n o stotim p o d e o k o m ? 11 „ N e z n a m “, uzvratila je. „ N a g a đ a jte 11, rekao sam. ,yblela bih da p ro v o d im više v re m e n a s m u ž e m 11, o d go vo ­ rila je. U n jen o m glasu, kao i u iz ra z u koji je im ala na licu, sada sam m o g ao da p r e p o z n a m više em ocija. „K ad biste im ali to vrem e, šta bi v am o n o do n elo a što s a ­ d a n e m a t e ? 11, u p itao sam. N ije z n a la šta da kaže. O n d a je d rh ta v im glasom p riz n ala da bi u stvari želela d a su o n a i n jen m u ž bliži. „D a ste bliži s m u ž e m , šta bi vam to dalo a što sada n e m a te ? 11 Sta god da je bilo u p itan ju , definitivno je dostizalo stoti p o d e o k n a njenoj skali su štinskih želja —to sam zaključio kad je počela da plače. O va želja je bila tako jaka da je om o gu ćila n je n im n a jd u b ljim o sećan jim a da izbiju n a površinu. K ad se pribrala, rekla je da više od svega želi da s m u ž e m ostvari odnos koji bi joj om o g u ćio da se oseća b e z b e d n o m i v ažno m . Bezb e d n o m utoliko što bi o svojim osećan jim a m og la da govori s lo b o d n o i u verena da će n jen m u ž biti blag p re m a njim a, a v a ž n o m utoliko što bi z n a la da je n je n o m m u ž u stvarno stalo do nje. N ije joj se d o p a d a lo što je bila sig u rn a da su n je n o m m u ž u sve ostale stvari u životu važnije od nje. S ovim novim razu m ev an jem svoje suštinske želje i sa smern ic a m a koje sam joj dao, zam o lila je m u ž a da joj p o m o g n e d a se oseća o n ak o k ako je želela da se oseća. D a li se plašila da s m u ž e m razgovara o tom e? Jeste, plašila se, ali je ipak r a z ­ govarala. Rezultati su bili onakvi kakve je želela —m u ž je hteo da p o k u ša da je učini srećnom , uverio ju je da je voli i obećao d a će n au čiti sve što je p o tre b n o da bi m o g ao da joj p o k aže da je stvarno na p rv o m m e stu u njegovom životu. v

85

D N K usp eha

Odbrambeni igrač u invalidskim Kolicima

C ov ek u ra n im tridesetim g o d in a m a sedeo je u in validskim kolicim a na sredini c en traln o g p ro laza iz m e đ u sedišta. P o d i­ gao je r u k u i rekao: „ N e želim da vam p o k varim s e m in a r ili nešto slično, ali o no o č e m u govorite je laž — b ar za m ene. K ažete da ču svoje suštinske želje ostvariti ako ih o tk rijem i p o čn em da ra d im na n jih o v o m ostvarivanju, z a r n e?" „Tako je“, rekao sam. „Pa, to neće dati rezu ltate", k azao je, „bar ne kad sam ja u p itan ju ." K lek n u o sam pored njega i upitao: „Sta je to što biste voleli da im ate a što je n a vašoj skali suštin sk ih želja o z n a č e n o stotim podeokom P Sta je to što želite od života a što sada n e ­ m ate?" Odgovorio je sam ouvereno: „Ž elim da igram ragbi." M n o ­ go slušalaca je pom islilo da je ova želja stvarno dostigla stoti p o d e o k na njegovoj skali. Ali ja se n isam složio s n jim a, tako da sam čoveka u invalidskim kolicim a u pitao z b o g čega voli ragbi. Rekao je da je u srednjoj školi bio iz u z e tn o d o b a r o d ­ b ra m b e n i igrač i da je oborio nekoliko lo k alnih rekorda. Bio je koristan, v ažan i p o p u la ra n . M n o g o devojaka je želelo da izlazi s n jim a nekoliko vodećih u n iverziteta m u je n u d ilo stipendiju. N astavio je tako što je postao jed an od najboljih o d b ra m b e n ih igrača u istoriji škole —postavio je neko liko re ­ korda. Tražili su ga i profesionalni ragbi klubovi jer su svi bili u vereni da će on ostvariti v rh u n sk e rezu ltate u sportu. Ali, dogodila se tragedija — doživeo je tešku sao b raćajn u nesreću u kojoj je povredio k ičm u i ostao p a ra liz o v a n od struka n an iže. To je bio kraj njegove karijere u sportu. Ali, nastavio je p o sred n o da uživa u ragbiju —od lazio je na u t a k ­ mice ili ih je gledao n a m a lo m ek ran u . Z n a o je im e n a i b ro ­ jeve svih vodećih igrača, kao i statističke p o d atk e o n jih o v im dostignućim a. v

86

D N K u sp e h a < 3

D o k je govorio o svojim iskustvim a u sportu, p o seb n o sam obraćao p a ž n ju n a njegove em ocije. K a d je p o m e n u o d a se osećao v a ž n im i d a je bio p o p u la ra n , shvatio sam da su to bili pravi v rh u n ci on og a što je doživeo d o k se bavio sportom . Z b o g toga sam ga u p itao : „Sta ako m o g u da vam p o m o g n e m d a se osetite k orisnim , v a ž n im i p o u la r n im ? Sta ako m o g u da v am p o m o g n e m da se p on ov o osećate o n a k o kako ste se osećali d o k ste igrali ragbi ?“ K a d m e je pogledao, bilo m i je jasno da sam ga d irn u o u srce — i to ta m o gde je počivala njegova najisk ren ija želja. O b o rio je glavu, stavio r u k u na oči i počeo da jeca. „K ad biste m og li da m i to učinite, bio bih vam z a h v a la n do kraja živ o ta“, k azao je tiho. N jeg ov a prava suštinska želja nije bila da igra ragbi već da p o n o v o iskusi sva o n a divna osećanja koja je m og ao da iskusi d o k se bavio sp orto m . Pošto sam i sam iskusio ta ista o seća­ nja, iako n ik a d a n isa m igrao ragbi, z n a o sam da je to m oguće. K a d p o ku šav ate da p re p o z n a te svoje suštinske želje, p o ­ sebn o je v ažn o d a obratite p a ž n ju n a reakcije i em ocije koje p ita n je potrage izaziva u vam a. U ko lik o niste pažljivi, m ogli biste da previdite k lju č n u frazu, k o m e n ta r ili osećanje. N ije u v ek tako jed n o stav n o p r e p o z n a ti ili otkriti emocije. N a postavljeno pitanje, ljudi će često odgovoriti b rzo p leto i b ez usred sređiv anja. C esto slu šam o ciljevim a koje im a ju već m n o g o g od in a, a k ad im o b jasn im da to nisu želje koje su n a njihovoj skali o z n a č e n e stotim p o d e o k o m , o n d a k a ž u stvari kao što je: „O h , u redu . H o ć e te da z n a te šta stvarno ž e ­ lim ?“ T ek tada iz n e su o n o što im je stvarno na srcu i d o đ u pravo do suštinske želje. P o n e k a d a se šale na raču n svojih su štin sk ih želja — ne dozvolite da vas to zavara. L ju d i često prave šale na ra č u n o n o g a do čega im je najviše stalo, jer bi im bilo suviše b oln o da o to m e govore ozbiljno. Sale se da bi prikrili koliko su povređeni. v

v

87

r£>

D N K uspeha

Pri zaklju čivanju da li je nešto stvarno suštinska želja ili ne, obratite p a ž n ju na reči koje ste upotrebili da biste je o p i­ sali. Ako ste upotrebili reči kao što su verovatno, m o žd a , m o ­ guće, pretpostavljam , najverovatriije ili m islim , on o što ste o p i­ sali nije vaša suštinska želja. Fraze kao što su m islim da, tre­ balo bi, morao bih, treba da i mogao bih, jasno u k a z u ju da ono o č em u razm išljate nije vaša suštinska želja. Ako ste n e o d lu č ­ ni da se rapitate šta je sve p o tre b n o da biste ostvarili on o što ,,želite“, o n d a to nije vaša suštinska želja. Ako mislite da ostva­ rivanje nečega zahteva previše rada, o n d a to nije vaša su štin ­ ska želja. Odugovlačenje nastaje kad ne želite da uradite nešto ili kad ne z n a te kako da to u rad ite pod d a tim o kolnostim a. P onekada je suviše bo lno stalno gledati u ono što stvarno želite — ako ste uvereni da to n ik ad a nećete m oći da im ate. O n d a u to uopšte ne gledate. M eđu tim , vaša osećanja neće nestati zbog toga, sam o ćete ih g u rn u ti još d ublje u srce. I tako o na ostanu p o k o p a n a d u b o k o ali i dalje u izvesnoj m eri utiču na vaše p o stu p k e —i sasvim sigurno ograničavaju vaš u sp eh . M n o g o je ljudi koji iskuse p a tn ju jer z n a ju šta su njihove suštinske želje ali ne z n a ju kako da ih ostvare. U p o rn o rade o no što nije delotvorno. Rešenja traže „negde n ap o lju " u m e ­ sto u svom srcu. A ko m islite da je u z ro k vaših p ro b le m a nešto što je van vas, o n d a ćete i odgovore tražiti van sebe. D ru g i misle da zn aju šta žele ali često otkriju da greše. N a ­ p o rn o rade da bi dobili ono što misle da žele i dožive neuspeh. Ili obave sav posao i potroše o g ro m n o novca i energije da bi ostvarili o no za šta misle da je njihova suštinska želja sam o da bi se osetili p o tp u n o p r a z n im kad je k o n ačn o ostvare. M eribet

M eribet je došla kod m e n e da zatraži savet zb o g jed ne lične karakteristike koja joj je stvarala velike p ro b le m e u braku. Z n a la je da treba da je p ro m e n i. Već je tražila savete od stru č ­ 88

D N K uspeha

<3

n jak a u b ra č n im savetovalištim a ali su joj svi o n i rekli da p r o ­ čita ovu ili o n u knjigu . K a d je došla kod m e n e , i ja sam joj p re p o ru č io knjigu iz koje je m ogla da stekne uvid u svoj p r o b ­ lem . M erib et je p o slu šn o k up ov ala sve p r e p o ru č e n e knjige i re d a la ih n a n o ć n i stočić —ali ih nije čitala. N e k a k o u to vrem e, otkrila je da je u d r u g o m s ta n ju — to joj je bila p rva tru d n o ć a . Bila je toliko u z b u đ e n a da nije m o ^la d a sačeka — o d m a h se bacila na ostvarivanje svoje želje. Z elela je da b u d e što je m o g u ć e bolja m ajka. I tako je počela d a k u p u je knjige o b e b a m a i m ajčin stvu . P ročitala ih je sve i p rip rem ila se za d a n kad će n jena dragocena beba doći na svet. U č e m u je bila razlik a iz m e đ u dve h rp e k n jig ar P rv a je sp ad ala u katego riju „trebalo bi, bilo bi d o b ro ili m o ra la bih d a se p r o m e n i m “. Ali, tim e što je p o slu šn o k u po vala ovakve knjige, sam o je u sebi stvarala osećaj krivice; ova k u p o v in a je nije p o dsticala n a delovanje. D r u g a h rp a knjiga je p re d sta v ­ ljala n ešto što je M e rib e t sm atrala stvarno u z b u d ljiv im ; nije m o g la da dočeka da ih pročita. C a k je razgo varala s neko lik o p aro v a da bi sa z n a la kak o su oni odgajali decu. O vo interesov anje je bez ikakvih p ro b le m a dostiglo stoti p o d e o k n a njenoj skali su štin sk ih želja. A ko ste z a d u b lje n i u sticanje z n a n ja i ako istragu sprovod ite u z b u đ e n i i s n estrp ljen jem , o n d a takvo p o n a š a n je u veli­ koj m eri u k a z u je n a s u štin sk u želju. K a o n ek ak av usp av an i v u lk a n , vaša želja nije dostigla nebeske visine ali u p o z o ra v a juće tu tn ja n je svakako postoji i m o ž e te da ga čujete ako z n a te k ako i šta treba da slušate. M e rib e t je pro čitala h r p u knjiga o b e b a m a i m ajčinstvu. N je n a želja da p r o m e n i o d r e đ e n u k a rak teristik u ličnosti je bila ran g iran a z n a tn o n iže na njenoj skali suštinskih želja. Bila je d ov oljn o jaka da je nav ed e da z a tra ž i s tr u č n u p o m o ć i u lo ­ ži novac, ali ne i toliko m o ć n a da je n a te ra d a p ro n a đ e o d g o ­ vore koje je tražila i p o č n e da radi n a ostvariv an ju cilja —i to p o svaku cenu. Ovaj cilj neće ni ostvariti uko liko se on ne 89

D N K u sp eha

pretvori u želju o z n a č e n u stotim p o d e o k o m na n jeno j skali. Jer, n je n o srce jed n o stav n o ne učestvuje u tom e. K a d sm o p rim o ra n i da r a d im o nešto, o n d a se o p ire m o . Ali kad je u p ita n ju n aša suštinska želja, nije p o tre b n o nikakvo p rim o rav an je, a o p iran je neće ni postojati. N ik o n e voli da b u d e p rim o ra v a n na nešto što ne želi. Č u v e n i m o to firm e N ajk i: „Jednostavno to u rad ite ", zvuči odlično, ali ćete „to u rad iti" sam o ako to i želite. S n ag a volje n e o p h o d n a da bi neki z a d a ta k bio izvršen, postoji sam o o n d a kad iza nje stoji suštinska želja. K a d vas podstiče suštinska želja, snaga volje će doći au tom atsk i —a uspeh će biti z ag aran tovan.

V/IDEĆETE REZULTATE U v ek m o ž e te da z n a te da Ii ljudi rade na ostvarivanju svo­ jih suštinskih želja — to ćete zaključiti na osno vu re zu ltata koje p ostižu. A ko rade n a ostvarivanju suštinskih želja, u ž i ­ vaju u ra d u i o d lu č n i su da ne o d u s ta n u d o k ne ostvare o no za čim im srce žu d i. U če i rad e sve što je p o tre b n o d a bi dobili o no što žele —čak i pored toga što m o g u da se povrede, n a š k o ­ de sebi ili dožive n e k u nep rijatn ost. N a prim er, m o je dve ćerke vole sn o u b o rd . K a d se prvi p u t sp u štaju n iz n e k u p a d in u , često p a d a ju . Sledećeg d a n a su p u n e m o d ric a tako da se jedva kreću, ali ne m o g u d a d o č e k a ­ ju da po n o v o s tan u n a sn o u b o rd . M oj bliski prijatelj — inače profesio naln i skijaš — je je d n o m p rilik o m p ovredio koleno. P ovreda je bila toliko o zb iljn a d a je m o ra o da ide n a o p e ra c i­ ju a no g a m u je bila u gipsu od b edra do gležnja. Ali prvo p i­ tanje koje je postavio le k a ru bilo je k ad a će po n o v o m oći da skija. „ N e ove sezone", rekao je lekai. M e đ u tim , m oj prijatelj je počeo da skija — i to s n o g o m u g ipsu — sam o šest nedelja 90

D N K u sp e h a

<3

kasnije. K a d je u p ita n ju suštinska želja, neće vas zaustaviti čak ni bol. M o ž d a će vas usporiti ali vas neće zaustaviti. K a d su ga up itali šta je najviše d o p rin elo njegovom uspeh u , H e n r i Ford je rekao: „ T ru d im se da m i u m stalno b u d e z a o k u p lje n o n im što želim da p o stig n em — i to toliko da u n je m u ne ostane m esta za razm išljanje o stvarim a koje ne ž e lim .“ O d suštinskog je značaja da vrem e i energiju usm erite sam o na o n o što od srca želite —o d n o s n o na svoje su štin ­ ske želje. K a d ih identifikujete, veom a je jednostavno da ostan ete u sred sređ en i n a n jih — čak i pored p ro b le m a i p re ­ p rek a koje vam stoje n a p u tu . K a d n e m a te prave suštinske želje, u zasedi vas čeka straš­ no čudovište po im e n u N e g a tiv n o E tik etiranje. Jer, kad ne u spete u n ečem u , težite da sam i sebi prikačite svakakve n e g ­ ativne etikete kao što su „suviše sam n e s ig u ra n u sebe“, „ n e ­ m a m on o što je p o tre b n o 1*, „nisam dovoljno p a m e t a n 1 ili „p retpostavljam da to n isam želeo od sveg srca. M ora biti da u p ita n ju nije bila m o ja suštinska želja.“ D o v o ljn o ste p a m e tn i da n au čite sve što želite da naučite. Stvar nije u to m e da li m o žete da n au čite o n o što je p o tre b n o već da li želite da to n aučite. K a d nešto želite od sveg srca, u rad ićete sve — i to ono liko du g o koliko je p o tre b n o da tu stvar dobijete. K a d sp o z n a te svoje suštinske želje, au to m atsk i ćete početi da radite na n jihovom ostvarivanju jer će vam one postati p rio ­ riteti. S uštinske želje su o no što n e u m o r n o pokušavate da ostvarite a kad u svim oblastim a života p o čn ete da težite ka ostvarivanju on og a što stvarno volite, otkrićete ta jn u v r h u n ­ skih rezu ltata, u rav n o težen o sti i sreće. K a d težite ka ostvari­ v an ju su štinskih želja, iz n e n a d a vam po staju d o s tu p n i neverovatni izvori energije. Ako b u d ete slušali o n o što vam govori glava —d o k p o k u š a ­ vate da p re p o z n a te svoje suštinske želje —to će vas sk ren u ti s pravog puta. Glava obično donosi odluke zasnovane na p o d a ­ 91

r £ > D N K u sp e h a

cim a i č in je n ic a m a do kojih ste došli na osn o v u svog ali i tu đ e g iskustva. U m m o ž e da n a u č i sve o n o što želite da nau-či. D e lo tv o rn a reč je želja. Z elja m o ž e da v am p o m o g n e da rešite p ro b le m e kako biste postigli krajnji cilj. M o ž e da vam p o m o g n e da steknete k a ra k te rn e osobine, stavove i sp o so b ­ nosti koje do tad a niste im ali. D a biste identifikovali su štinske želje, p o s e b n o obratite p a ž n j u na svoje em o tiv n e reakcije —jer on e d o la z e iz srca. A da biste ostvarili suštinske želje, m o ra te im ati o d g o v araju ću sklonost srca — a ne sklon ost ra z u m a . P ra k so m ćete razviti sp osob no st da p ro cen ite da li je o n o što r a z m a tra te stvarno isk rena su štin sk a želja i da li ćete biti voljni da u lo ž ite n a p o r da biste je ostvarili. N a u č ite da se u sre d sre đ u je te n a svoje su štinske želje, da v rem e i novac ne biste trošili n a n e p o tr e b ­ n e stvari. Ziveti život u k ojem suštin ske želje p o d stiču sve o no što radite —d r u g im rečim a, raditi stvari koje volite da radite i p o ­ stajati o n o što želite da p o s ta n e te — zn ači im ati n a č in života koji vas najviše zadovoljava i ispunjava. K a d k re n e te na p u t čiji je p o č e ta k o z n a č e n id en tifik acijo m su štin sk ih želja, otvorićete se za p o tp u n o nov način života —za život u kojem će vam biti d o s tu p n o sve o n o što ste o d u v e k želeli ili u k o je m će vam te stvari s ig u rn o postati d o s tu p n e —a takav život ćete stvarno voleti.

92

DEO 2

Osvajačka sila u v/ama Pod svojom kontrolom im ate m o ć kpja j e veća od siromaštva, veća od nedovoljnog obrazova­ nja, veća od svih vaših strahova i sujeverja zajed­ no. To j e m o ć da ovladate sopstvenim u m o m i da ga usm erite ka bilo kp m cilju k ° ji želite da ostvarite. — E n d r j u K arn eg i

sv ak o m e od n a s postoje neverov atn a energija i m o ć koje sam o čekaju da ih naše suštinske želje oslobode — n jih n a z iv a m osvajačkom silom . O svojiti z n a č i do b iti o n o č e m u te ž im o ili savladati p r e ­ p re k e fizičkom , m e n ta ln o m ili m o r a ln o m silom. A sila je m oć d a se d elu je efektivno i da se ide n a p re d u p rk o s sv em u o n o m e što p r u ž a otpor. D ak le, osvajačka sila je vaša u r o đ e n a s p o so b ­ n o st da delu jete efikasno da biste dobili o n o č e m u težite i to tak o što ćete prevazići sve p rep rek e i savladati o tp o r na koji ćete naići na p u tu . K orišćen jem osvajačke sile m o ž e m o da p o s tig n e m o z a p a n ju ju ć e rezultate.

0

95

D N K uspeh a

K oliki d eo svog „ p o te n c ija ln o g b ić a “ z a u z im a te ? Koji deo svojih „ d u h o v n ih sposobnosti“ koristite ? D a li biste voleli da o tk ri­ jete izvor svih u s p e ­ ha? D a li biste voleli da svoje sposobnosti iskoristite bolje, ostvarite o no što najviše želite da budete, im ate ili radite u životu i postanete uspešni i sasvim isp u n jen i kako u poslu tako i u ostalim oblastim a života? K ad oslobodite osvajačku silu u sebi, ostvarićete svoje s u ­ štinske želje. D a ć u vam i p rim er za to. K ad je m oja žen a poželela da im a klavir, kupili sm o neki stari koji sm o restaurirali i politirali. Veoma brzo je postao iz u z e tn o lep i v redan ko m ad nam eštaja. Jedini p ro b le m je bio u to m e što sm o ga kupili bez klupe. Pošto sm o n eko vrem e u z a lu d n o tražili od govarajuću klupu, m oja žen a je zaključila da će m orati da je napravi sama. O izradi k lu pa za klavire nije zn ala ništa ali je to bila n jen a suštinska želja. Stvarno je želela o dg ovarajuću k lu p u s istim rezb arijam a na n o g am a i istom rask ošn om p a tin o m . Želela je k lu p u iz ra đ e n u u istom stilu kao i klavir, iako je on bio star više od sto godina. I tako je počela da p o h a đ a stolarski kurs na lo k aln o m teh n ičk o m koledžu. N a u č ila je da koristi m o ­ to rn u testeru, stege, dleta, bušilice i strug. N a u č ila je sve o klinovim a, lepku, re z b a re n ju i polituri. N je n a klupa za klavir je ro đ en a za m a n je od šest nedelja; o d m a h je postala istaknuti deo našeg do m a. Iz b o ro m prave politure, m oja žen a je uspela da je po boji uskladi s klavirom . O sim toga, noge klupe je izradila u stilu koji je bio in te rp re ­ tacija stila u kojem je n ek ad a davno izrađ en klavir. Č im je počela da uči o no što će joj biti p o tre b n o za izrad u klupe, m oja žen a je osetila zadovoljsto —zadovoljstvo je došlo sam o od sebe jer je radila on o što želi. U živala je u obuci. N i ­ „Bilo u fizič k o m bilo u in telektual­ nom ili m oralnom smislu, većina ljudi ž iv i u previše suženom k rtlS u svog potencijalnog bića. Obično k o ­ riste sasvim m a li deo svoje svesti i svojih duhovnih sposobnosti." —V ilijem D žejm s

96

D N K usp e h a < 3

kada nije rekla: „M rzim da idem u rad ion icu " ili „Ovo ni n a j­ m an je nije zab av n o .“ Pošto je izrada klupe bila njena suštin ­ ska želja, jednostavno bi sela u au to m o b il i otišla u radionicu da n au či kako da u rad i ono što je potrebno. Bila je u z b u đ e n a što uči —gotovo da nije m ogla da dočeka da stigne do ra d io ­ nice i otkrije šta ne zna. U živala je u svakom tren utku . Iako ju je od finalnog proizvoda razdvajalo nekoliko nedelja, z a ­ dovoljstvo je osećala stalno. K ad težite ka ostvarivanju su štin ­ skih želja, zadovoljstvo osećate na svakom koraku p u ta kojim idete —a osećate ga jer radite na do stizan ju ciljeva koje želite od sveg srca. N aravn o, u procesu izrade klupe je bilo i o nih stvari koje se mojoj ženi nisu svidele. N ije se obradovala kad je povredila ru k u , kao što nije uživala u m rljam a od sredstva za poli­ ranje drveta i prljavštini koja joj se skupljala ispod noktiju. Č a k je i upropastila dve noge za klu pu , pa je m orala da ih radi ispočetka, ali je ta nezgo da nije zaustavila. N je n a su štin ­ ska želja je bila iskrena tako da ju je autom atsk i motivisala. K ad p re p o z n a te svoje suštinske želje i kad se usredsredite na njih, oslobodićete osvajačku silu u sebi —tu m oćnu, od Boga d a n u silu koja svakom čoveku om ogućava da ostvari bilo šta i sve što poželi. Vaša prošlost ne m o ž e da kontroliše vašu b u ­ d u ćn o st —ukoliko joj to ne dozvolite.

SUŠTINSKE ŽELJE STAVLJAJU OSVAJAČKU SILU U POGON Suštinske želje su m e h a n iz a m p o m o ć u koga se osvajačka sila stavlja u pogon. Suštinska želja radi upravo to —stavlja u p og o n osvajačku silu u vama. K arateu sam podučavao sto­ tine učenika od kojih m i je većina stavljala do zn a n ja da želi da dobije crni pojas. Ali sam o je m alo njih uspelo da zasluži takvu čast —ne zbog toga što nisu bili sposobni već zato što to 97

D N K uspeha

v

nije bila njihova su štinska želja. Sto pre otkrijete svoje s u š tin ­ ske želje to će se ranije r a z m a h n u t i vaša osvajačka sila. S am o tada ćete stvarno im ati o n o što je p o tre b n o da bi vaši rezu ltati bili n a najvišem nivou, a to je iz u z e tn o v a ž n o jer te k na to m nivou m o ž e te da osetite šta z n a č e najveća sreća i najveće z a ­ dovoljstvo. N ezau stav ljiv a osvajačka sila već postoji u vam a. Sve što u rad ite, steknete ili p o stan ete, d ire k tn a je posledica n je n o g dejstva. O n a je razlo g što ste već ostvarili sve o n o što im a z n a ­ čaj —u k lju č u ju ć i i to što ste n aučili da h o d ate, govorite, v e z u ­ jete pertle, vozite a u to m o b il, plivate, skijate, svirate i n s t r u ­ m en t ili pevate. O n a je razlog što g radim o kuće, pravim o k o m p ­ jutere, isk o re n ju je m o bolesti ili h o d a m o po m esecu . Sve što ste ostvarili u bilo k o m p e rio d u života, m o ž e da p o s lu ž i kao d o k a z da suštinske želje i osvajačka sila već postoje u vam a. N a č e lo „Iskoristi ili izg u b i" m o ž e se p rim e n iti i n a osvajačku silu. N a ra v n o , ovu silu ćete im ati u v ek — kao što ćete u v ek im ati bicepse —ali n je n u l a te n tn u e n e r­ giju treba crpsti i iskorišćavati. E lek tričn a stru ja u k ablo vim a u g r a đ e n im u zidove vaše k u h i ­ nje je stalno tu, ali je koristite sam o kad u k lju čite i u p o tre b ite neki aparat. Svi im a m o n e o g ra n ič e n u z a lih u la te n tn e e n e r g i­ je koja m o ž e da b u d e p retv o ren a u k in etičk u o n o g tre n u tk a kad je u k lju č im o u identifikaciju svojih su štin sk ih želja. „ Intenzivna želja ne do ­ nosi satno povoljne prilike već i potrebne talente. “ — E r ik H o f e r

98

D N K u sp e h a

<3

V/ali Ejmos

K a d je Vali E jm o s bio p r im o r a n da ode iz svoje fabrike keksa, činilo se da je to krajnje n epošteno. Ali, on je odbio da b u d e žrtva: K ad su m e ljudi iz m oje fabrike odbacili i kad su mi dali kiselo grožđe, odlu čio sam da od tog g ro žđ a n a ­ p rav im k a n d ira n o voće. Setio sam se da su m i se i r a n i­ je m n o g a vrata zatvorila u lice ali da su se uvek otvorila n ek a d ru g a koja su vodila u još blistaviju b u d u ćn o st. U v ek rešim da situaciju u kojoj se n a đ e m p o s m a tra m kao p o d sticajn u silu koja m i je n e o p h o d n a da b ih sebi o m o g u ćio još bolji život. D akle, uspravio sam se i z a ­ u z e o stav čoveka iz kojeg zrači s a m o p o u z d a n je . I n tu i ­ cija m i je rekla da je b o žan sk i p lan n a delu. Podsetio sam sebe da je život proces u k ojem sve vodi ka n a jb o ­ ljem ishodu. Tako sam došao do tren utka kad sam shva­ tio da sam p o tp u n o iz m e n je n čovek. P atnja i osećaj da sam o d b ačen pretvorili su se u zadovoljstvo i spokoj. O va d u b o k a p r o m e n a m e je p on o vo isp u n ila e n e r­ gijom ; dala m i je s n ag u i postala m o ć n a sila koja m e je vratila u život. O d lu č io sam da ne o d u s ta n e m i da se ne ža lim zb o g o n o g a što se dogodilo —od bio sam da poveru je m da sam n eu sp ešan . U m e s to toga, odbacio sam sva n eg ativ n a u b e đ e n ja koja sam stekao u životu i p o ­ čeo da isp itu jem različite m o g u ćn o sti i puteve p red sobom . U sp eo sam da p o b e d im finan sijsku nesreću jer sam se oslonio n a u n u tra š n ju m oć koja m i je o m o ­ gućila da n aizg led b e z iz la z n u situaciju p retvo rim u a p s o lu tn u p o b ed u . I vi m o ž e te da iskoristite k reativ nu m oć osvajačke sile da biste se suočili sa svojom jed in stv en o m stvarnošću i da biste je preoblikovali. K ad su vaši projekti i iskustva p r o d u ž e ta k vaših ž u d n ji, o n d a m o ž e te da volite sve što radite i da uživate 99

D N K uspe ha

u takvom radu. Vaše suštinske želje po staju stvarnost u onoj m eri u kojoj ste sebe pretočili u njih. A ko se p o tp u n o identifikujete s njim a, m oći ćete, z a je d n o s Valijem E jm o s o m , da kažete: „S v em u p r is tu p a m srcem is p u n je n im strašću i o stva­ r u je m on o što želim . O n i koji p o stiž u v rh u n sk e re z u lta te u životu, z a p o č in ju sn o m ili željom , jer sam o te dve stvari b u d e b ez g ra n ič n e sposobnosti d u h a . “ U v am a se krije n e o g ra n ič e n a stvaralačka m oć. K a d d elujete u skladu sa svojim suštinskim željam a, ishod je često g rand io zn iji nego što ste i m ogli da zam islite. „Isho d i često nisu onakvi kakve sam očekivao", k azao je Vali, „a opet, u v ek b u ­ d em sasvim zado vo ljan n a č in o m n a koji se situacija razreši. K ad veru jete u ishod, bez o bzira n a to kakav bi on m o g ao da bu de, ne m o ž e te da živite i radite b ez e n tu z ija z m a . C im svoja osećanja stavim u akciju, isp u n e m e živ o tn a snaga i sreća." J e d n o m p rilik o m sam u p o z n a o čoveka koji se prijavio da učestvuje u havajskoj Trci čeličnih ljudi —jednoj od n a jte ž ih trka n a svetu. Sa svojih sed a m d e se t g o d in a, bio je najstariji učesnik. K a d ga je predstavljao na s astan k u s lju d im a iz k o m p a n ije koja ga je sp on zo risala, p red sed av aju ći je rekao: „ I m a m četrdest pet g o d in a i n ik a d a ne b ih m o g ao da u ra d im o no što o n radi." Sportista je uzvratio: „ N i ja to n isa m m o g ao k ad sam bio u vašim g o d in a m a ." Z a p a n ju ju ć a činjenica je bila da je trč a­ n jem počeo da se bavi u šezdeset petoj godini. Slična la te n tn a sposob no st se krije u svim a n a m a . N e k i ljudi stalno koriste osvajačku silu u sebi da bi p r o d u ž ili život i da bi poboljšali njegov kvalitet. K a d su ga u p itali da li bi — ako bi m u se u k a z a la prilika —nešto u životu u ra d io d r u g a č i­ je, p o k o jn i D ž o r d ž B u rn s je rekao: „ N e bih. S tvarno ne bih. Pre b ih pristao da b u d e m n e u s p e ša n u o n o m e što volim nego u sp ešan u n e č e m u što m rz im . O d u v e k sam bio za lju b lje n u šou b izn is i još u v ek sam . S o u b izn is je m o ja najveća želja i o d u v e k je to bio." v

v

100

D N K u sp e h a < 3

Kevin Frajberg

„Sasvim je m oguće da se posle posla vratite kući em ocionalno nabijeni. K ad otkrijete cilj za kojim ste ludi, steknete hrabrost, s a m o p o u z d a n je i z a ra z a n e n tu z ija z a m . U n u tra šn ja snaga i veom a visok nivo sam opoštovanja proističu iz osećaja da ste korisni i da z n a te k u d a idete. M o ž e m o da se u z d ig n e m o do bilo čega kad od sveg srca v eru jem o da su naši životi p o tp u n o posvećeni toj stvari jer o na u n a m a b u d i osećaj da smo istak­ n u ti i značajni. K ad vidim o da naši nap ori dop rin ose n ek o m v a ž n o m p rojektu ili v red n o m cilju, ostv aru jem o svoju n a j­ d u b lju želju —želju da svet p ro m e n im o nabolje. K ad z n a m o da naš život i rad im aju smisla, b u d e m o p u n i energije i posle ra d n o g vrem ena. P ro n ađ ite cilj za kojim ste ludi, cilj kojem ste voljni da p o tp u n o posvetite sve ono što jeste —i ko zn a? — m o ž d a ćete ponovo postati idelista. U svakom slučaju, p o n o ­ vo ćete steći sm isao za a v a n tu ru i igru, a r u tin u ćete pretvoriti u svetkovinu." Suštinske želje stim ulišu naše osećaje i b u d e p red u zetn ički d u h u n am a. O n e su gorivo naše maštovitosti, oslobađaju n ašu kreativ nu energiju i izazivaju d u b o k i osećaj posveće­ nosti o n o m e čim e se bavimo. Veoma je teško baviti se nečim što će vas dovesti do nečega što ne želite.

KAD IMATE I KAD NEMATE K ak o m o žete da zn ate kada koristite osvajačku silu a kada ne?

Kad nem ate A ko ne b u d ete koristili osvajačku silu u sebi, osećaćete se kao štap koji plu ta po vodi. U m esto da vi o dređujete pravac 101

D N K uspeha

kojim će vaš život ići, o n će vas sam nositi gde b u d e želeo. Postavljaćete ciljeve ali ih nikada nećete ostvarivati, tako da ćete misliti da život upravlja vam a. M o ž d a ćete čak o dlu čiti da prihvatite status kvo jer ćete poverovati da ne m o ž e te da u r a ­ dite ništa. M o ž d a ćete pom isliti da n e m a te izbora i završiti tako što ćete se p o m iriti s tim da n ik ad a nećete ostvariti o n o Što želite. Još gore, m o žd a ćete situaciju u kojoj ste se našli videti kao b e z n a d e ž n u i početi da u m ire te em o tiv n o i d u h o v ­ no — sam o zb og po g rešn ih u b e đ e n ja koja vas ograničavaju. Ako v am se u životu dešava bilo Šta od ovoga, to zn ači da još uvek niste otkrili da stvarno im ate m o g u ć n o st da birate i da m o ž e te da p ro m e n ite sve što poželite. N iste rođeni za osrednjost i nesreću. Sposobni ste da birate, a sam im tim m o ž e te da kontrolišete m n o g o više nego što mislite.

Kad im ate T re n u ta k u kojem ste počeli da koristite svoju osvajačku silu, p re p o z n a ć e te po to m e što ćete se osetiti srećnim , živim i u z b u đ e n im zb o g svega što vam se dešava u životu. T ak ođ e ćete zn ati da je ono što radite pod vašom kontrolom . Uživaćete u p u t u kojim idete. Jer, sposobni ste i m o žete da p ro n a đ e te način da uradite sve što je potrebno i ostvarite željene re z u lta ­ te. Počećete da utičete n a svet oko sebe, tako da će se dešavati o n o što vam ide u prilog. Vaš neuk rotivi d u h potiče od osva­ jačke sile u vam a. Osećaćete se sp o so b n im da ostvarite sve što p oželite i poverovaćete da ste otkrili Šta zn ači blagostanje. Bićete srećni čak i u teškim v rem en im a . Postizaćete o n o što ste n a u m ili pa ćete biti o k r u ž e n i i opipljivim i n eop ipljiv im d o ­ k a z im a da ste oslobodili osvajačku silu u sebi i da ste je isko­ ristili za ostvarenje svojih suštin sk ih želja.

102

D N K uspeha

<3

5RODME SILE K a d otkrijete svoje suštinske želje i oslobodite osvajačku silu u sebi, na scen u stu p a i ostalih deset sila: e n tu z ija z a m , sreća, kreativnost, usredsređenost, podsticaj, posvećenost, disci­ p lin a, istrajnost, ta le n a t i ostale sposobnosti. K ao rođaci u nekoj porodici, ove sile su blisko povezane. A ko d eluju zajedno, postaju d in a m ič n e i u z a ja m n o podsticajne. K ad identifikujete ono što želite od sveg srca, vaš u m a u to ­ m a tsk i postaje kreativniji. A vi tada postajete u sred sređ en i, foku siran i, disciplinovani, p re d a n i i p u n i e n tu z ija z m a . U z to, svoje talente i ostale sposobnosti koristite na bolji način. T ragičn o je što većina ljudi ne z n a kako da iskoristi i prim en i ove sile. N a osnovu ličnog iskustva —i posredno, na o sn o ­ vu iskustava ljudi koji su prevazišli teškoće, svoju prošlost i n a iz g le d nerešive p ro b le m e —z n a m da je sposobnost da se uči i d elu je daleko veća kad suštinska želja povuče o roz osvajač­ ke sile u čoveku. A ko u la m p u stavite sijalicu od sto vati, jasno je da će svetlost biti jača od on e koju bi dala sijalica od dvadeset p et vati. Isto važi i za osvajačku silu. U staja n je iz kreveta i o d la z a k na p o sao bi m o ž d a m ogli da b u d u o z n a č e n i d v ad esetp etim pod e o k o m n a vašoj skali su štin sk ih želja. M e đ u tim , isto tako m o ž e da se dog od i d a se uveče vratite kući s posla i da pom a m n o p o čn ete da radite n a m ak eti broda, m o ž d a i do p o n o ­ ći, da biste je završili. Takav n a p o r je dostigao stoti p o d e o k na vašoj skali suštinskih želja i predstavlja nešto u č e m u uživate b e z o b zira n a k asne sate. K a k o da o d red ite kolik u snagu crpite iz osvajačke sile? P riličn o jednostavno. D a biste tu sn agu izm erili, u p o tre b ite sledeći ,,S n a g o m e ta r“:

103

D N K uspeha

VAS 5MAGOMETAR 5 naga u vam a

5ila

Sile srca E n tuzijazam , u z b u ­ đenje, strast Sreća, radost, zaba­ va, igra Sile ra z u m a Kreativnost, inova­ tivno razmišljanje Usredsređenost, sl^oncentrisanost Sile volje Podsticaj, odlučnost Predanost, posvećenost Disciplina, doslednost Istrajnost, upornost, izdržljivost Sile sp o sob no sti Talenat, nadareno­ sti, veštine M udra upotreba spo­ sobnosti

Nist^ii

Umerena

I Isof^a

—

—

—

__

__

__

—

----

—

— — — —

----

—

----

—

-------

— —

—

----

—

—

----

—

104

D N K u sp e h a

<3

M n o g o toga m o žete da postignete čak i kad je osvajačka sila n aizgled usp av an a u vam a —to je m o g u će jer uvek im ate želje o d re đ e n o g intenziteta. Ali ako je osvajačka sila angažovana na veom a niskom nivou, m o ž d a nećete ni ustati iz kre­ veta. Ako je ova sila an g ažo v an a na u m e r e n o m nivou, obavljaćete d u ž n o s ti —dodeljene zadatke, sv ak od nevn u k u p o v in u n a m irn ic a i ostale ru tin sk e stavke s liste onoga što treba da uradite. N arav n o , po d uslovom da su to stvari koje m o rate da uradite. Ali kad su sile vašeg srca, r a z u m a i volje an g ažo v an e n a visokom nivou, pok azaćete z a p a n ju ju ć u energiju, snagu i strast. Č a k i d ru g i ljudi m o g u da iskoriste m oć vaše osvajačke sile d a bi ostvarili n e k u ličnu korist — posebno ako su njihove suštinske želje bliske vašim. U takvim slučajevim a, postajete vođa ili in stru k to r o n im a koji žele da slede vaš primer, jer u karijeri ili životu idu sličnim p u tem .

UM UTR ASMJA MOTIVACIJA K ad čovek istrajava na n ek om zadatku, kažem o da je o d lu ­ čan. Ali, odakle d olazi odlučnost? N e k i bi rekli da d olazi iz posvećenosti, p red an o sti ili osećaja za d u žn o st. M e đ u tim , ja m islim da su suštinske želje jedini izvor kako odlučnosti tako i m otivisanosti koje su od kritičnog značaja za uspeh. Ako ne težite ka ostvarivanju suštinske želje, nećete biti o d lu čn i ili m otivisani u nekoj zn ačajn oj meri. N ećete istrajno težiti ka ostvarivanju nečega ukoliko nije u p itan ju vaša suštinska želja. K ad n au čite da oslobađate osvajačku silu tako što ćete b u ­ šiti i kopati do suštinskih želja u svim oblastim a svog života, otkrićete da vam je život u daleko većoj m eri isp u n jen sre­ ćom , zadovoljstvom i spokojem. O bratite p a ž n ju na to da sam u p o tre b io reč naučite. O svajačku silu ćete početi da koristite 105

D N K usp eha

au to m atsk i kad naučite da ispravno p re p o z n a te svoje su štin ­ ske želje. Motivacija koja dolazi spolja (spoljaŠnja motivacija) obično sam o zagrebe površinu. Z b o g toga n e m a nikakav trajni uticaj ili je taj uticaj sasvim mali. Ali kad ste svojom su štin sk o m željo m podsticani iz n u tra ( u n u tra š n jo m m otivacijom ), ništa vas neče zaustaviti. K a d z n a te šta tačno želite, osvajačka sila vam postaje d o s ­ tu p n a u svoj svojoj moći. Sva velika dostign uća su posledica iz u z e tn o velike rešenosti i istog takvog poriva, a obe ove stvari p otiču od suštinskih želja. I vi m ožete da postanete izu z e ta n čovek —čovek koji ostva­ ruje sve Što m u srce poželi —ako u p reg n ete u jaram osvajačku silu u sebi. To čak m o ž e da stvori nove talente i karakteristike —ukoliko je nešto tako potrebno. O svajačka sila rađa e n t u z i ­ jazam , odlučnost, posvećenost, kreativnost i disciplinu, daje podsticaj i izaziva veliko zadovoljstvo i sreću. Svaki ko radi na ostvarivanju svoje suštinske želje je već iz u z e ta n . L ju d i m e često pitaju: „Sta vas m otiviše?“ M oj odgovor je uvek jedn ostav an — m otivisan sam iz n u tra , b ro jn im s u štin ­ skim željam a. Tačno p r e p o z n a m svoje suštinske želje a o n d a d elu jem n a osnovu njih. Jer, kad tako rad im , to m i u v ek donese „Kreativna m o ć nam p o ­ vredne nagrade i veliku sreću. S uš­ staje dostupna samo kad tinske želje su m i z a p isan e na sr­ smo svesni da tačno zn a ­ cu, a on o što je za p isa n o na srcu m o šta želim o i kad smo u vek se ostvari. čvrsto rešeni da ne o d u ­ Jedan čovek m i je je d n o m p r i­ stanem o dok to ne dobi­ likom rekao: „ N e r a z u m e m kako jem o . “ m o g u da b u d e m o n o što nisam i — A leksan d ar ra d im o no što ne u m e m . N is a m G r a h a m Bel p ro d o ra n i n e m a m s a m o p o u z ­ d an je —jedn ostav no sam lik s d o ­ njeg dela totem a. N e u m e m da stek n em p re d n o st tim e što ću iskoristiti prilike koje m i se u k a ž u . I kako o n d a da z a ra d im 106

D N K u sp e h a

<3

novac koji želim i koji m i je p o tre b an kad ne u m e m da z a ­ rad im ni toliko da svakog m eseca p latim račune? N ik a d a n i­ sam zarađivao više od trideset dve hiljade dolara godišnje. O sim toga, sputava m e to što n e m a m d ip lo m u ." Lista razloga zbog kojih nije m ogao da b u d e uspešniji i zarađuje više novca bila je beskonačna. „M udar čovek će U p itao sam ga zbo g čega d o zv o ­ stvoriti više povolj­ ljava da njegova prošlost određuje n je­ nih prilika nego što govu b ud u ćn o st. N ije u m e o da mi će na njih naići. “ odgovori a ja sam nastavio tako što sam —Frensis Bejkon počeo da m u p ričam o suštinskim ž e lja m a i osvajačkoj sili. O n m i je u p o v erenju rekao da više n e m a n ad e kao što n e m a ni šanse, jer je već pro pu stio sve povoljne prilike u životu. Mislio je da je iz n ek o g razloga njegov život lišen sreće i zadovoljstva. M n o g o ljudi misli da povoljna prilika po k u ca na vrata sa­ m o jed n o m ; ostali v eru ju da o na p o k u ca m n o g o puta. Ali ja k a ž e m da povoljna prilika ne kuca uopšte. C o vek je taj koji kuca. K ad vas podstiče suštinska želja, vaša osvajačka sila neće dozvoliti da kucate stidljivo i tiho. Bićete nestrpljivi da v am se vrata otvore što pre jer želite on o što je iza njih. Z b o g toga kucajte iz sve snage — žestoko i o d lu čn o — d o k vam se vrata ne otvore. M o ž d a ćete čak biti sp rem n i da razvalite vrata ili obijete bravu —jer, uradićete sve što je p otreb no da b i­ ste stvorili povoljnu priliku.

FAKTOR SLUČAJNOG OTKRIČA C esto se d o g ađ aju neverovatne stvari —p o tp u n o nezavisne od o n o g a što p o k u ša v a te da postig nete. N jih n a z iv a m b la g o s lo v e n im s lu č a jn im o tk rić im a . K a d iz sve snage navaljujete na vrata A, neko ili nešto m o že da otvori vrata B. C esto se dešava da kad pogledate kroz vrata B, shvatite da je o n o što se n alazi iza njih daleko bolje od onoga č e m u ste 107

r>

D N K uspeha

težili. M eđ u tim , vrata B ne biste videli otvorena da niste bili u h o d n ik u u koji ste ušli da biste otvorili vrata A. Z b o g toga uvek pogledajte Šta se krije iza ostalih otvo renih vrata ili sami pokušajte da otvorite neka od njih. K ad n au čite da koristite svu m oć osvajačke sile u sebi, u speh i ostvarivanje svega što poželite su u n a p re d garan to vn i. O tac Tajgera Vudsa, E ri Vuds, rekao je je d n o m prilikom : „Jaka želja za bilo čim e če „ N ik a d a ga n isam terao da tre ­ sigurno doneti uspeh, je r nira." K a d je im ao dve go dine, samo ona u vek u k a%e na Tajger je z a p a m tio broj telefo­ prava sredstva. “ na u očevoj kancelariji. Taj broj — Vilijem H e z lit je okretao da pita oca m o ž e li da tren ira s njim . U T a jg e ru se razvila ljubav koja nije bila sam o slabački p lam en . K asnije je rekao da je golfom bio fasciniran zb o g toga što se činilo da njegov otac uživa u toj igri. Tajgerov z a p a n ju ju ć i u sp e h je p o ­ tekao od njegove suštinske želje da igra golf. U knjizi Car borbe, s tru č n ja k za aikido T o m K ra m piše da ako n eko po k uša da vas u dari, ne treba da u zv ratite tako što ćete blokirati udarac. U m esto toga, iskoristite energiju udarca tako da steknete prednost. K ad p ok ušate da blokirate udarac, svoju m oć i sn ag u koristite da se o d u p re te d r u g o m čoN a prošlost ne gledaj s tugom . veku. O vo stvara situaciju tipa pobedi-ili-izgubi. U aikiProšlost se neče vratiti. M u ­ du , strategija je da u z m a k dro oplem eni sadašnjost. Ona nete i prihvatite ud arac, ali ti pripada. “ tako da n a p a d a č e v u en e rg i­ —H e n r i Vodsvort L on gfelou ju iskoristite da biste ga o b o ­ rili. P rim en a teh n ik e n e u tr a ­ lizacije takođe m o ž e da b u d e strategija. O d suštin sk og je značaja, kako nas T o m uči, da n a u č im o kako da b u d e m o centrirani, kako u m o m tako i telom , o p u šten i i p ripravni. U tom stan ju uzvišene svesti i povezanosti, p restajem o da 108

D N K uspeha

<3

ra z m išlja m o o m e h a n ic i i p o čin jem o da se u sm e ra v a m o na p r o to k energije. C e n trira ti sebe zn ači p rik u p iti svu svoju energiju i usredsrediti je na svoj fizički centar. K a d ste centrirani, p o vezan i ste s k o sm ičk o m en erg ijom . N evolje prihvatite kao p ov oljnu p rilik u da nešto naučite, usavršite se i n a p re d u je te u životu. A ko na on o što v am se dogodi reagujete n a c en triran i način, ostaćete pozitivni i n a p re d n i a svoju energiju čete o d ržati u s m e r e n u n a suštinske želje. Ako niste centriran i, u teškim v re m e n im a ćete veo m a lako biti izbačeni iz rav n o teže jer ćete n eg ativ n o reagovati na sve što se dešava. A bićete i skloni da nevolje p rihvatite lično. v C in i se da suštinske želje d aju čoveku n a d lju d s k u snagu d a prev aziđe sve prep rek e i p ro b le m e i ostvari ono što želi. K a d težite ka ostvarivanju želja svog srca, ostajete cen triran i —fizički, m e n ta ln o i d u h o v n o .

„Polazna tačk^a svih do ­ stignuća j e želja. Slabe ž e ­ lje donose slabe rezultate, kao što m ala vatra daje m alo toplote. K a d su vaše želje dovoljno jake, čin i se da posedujete nadljudsku m o ć da ih ostvarite. “ —N a p o lio n H il

109

Stav hoji vodi do uspeha N em a te dužnosti kpjtl potcenjujem o u tolikoj m eri k ao dužnost da budem o srećni. —Robert Luis Stivenson

o r m u la stava koji vodi do u s p e h a čini ostvarivanje vaših suštinskih želja sasvim jednostavnim . D a bism o dostigli svoje ciljeve, ovu fo rm u lu koristim o svi, bez obzira da li smo toga svesni ili ne. O n a je sastavni deo m og iskustva sa svim o nim što sam ostvario i postigao. F o rm u la stava koji vodi do u sp eh a p o k azu je vam kako da otključate i otvorite vrata povoljne prilike. M no gi ljudi su slu ­ šali stru čn jake ili čitali njihove knjige i posle toga ostajali zagrejani za taj ja-sve-m ogu pristup. Ali, p la m e n u takvim lju d im a se brzo ugasi tako da ne nastave da idu p u te m kojim su krenuli. M o že se čak desiti da ne naprave ni prvi korak ili da o d u s ta n u suviše lako. N išta od ovoga neće se dogoditi ako sp ozn ate svoje iskrene suštinske želje i p rim e n ite form ulu stava koji vodi do uspeha. S U = (S Ž + P ) X O A + I

F

110

D N K uspeha < 3

Stav koji vodi do uspeha = (Suštinska želja + Pravac) x O dgovarajuća akcija + Istrajnost

STAV KOJI VODI DO USPEHA Stav koji vodi do uspeha je raspoloženje koje vam o m o ­ gućuje da ostvarite sve što želite, jer znate da ćete m oći da stvorite povoljnu priliku a onda i da je iskoristite. M ožda n e ­ ćete obavezno zn ati na koji ćete način tu povoljnu priliku stvoriti, ali ćete zato znati da ste sposobni da naučite sve što je p otrebno da biste stekli n e o p h o d n e osobine, veštine i k arak ­ teristike. S takvom osnovom, treba sam o da identifikujete o no o čem u stvarno želite da učite, a onda da p ronađete sa­ vetnika koji će vam skratiti i ispraviti vijugavi p u t sticanja znanja. Zapam tite da ste dovoljno pam etni da naučite sve ono čemu je neko voljan da vas poduči. Pom oću zn an ja koje ćete steći od savetnika i stava koji ćete prihvatiti od njega, moći ćete da stvorite povoljnu priliku, a onda i da je iskoristite. M ožda ćete se izn en ad iti kad shvatite šta sve m ožete da uradite. Potrebne talente i stavove ćete steći zahvaljujući svojim suštinskim željam a i osvajačkoj sili u vama. K ad verujete u nešto i kad im ate poverenje u sebe, posti­ žete više i pokušavate da uradite još više. D revni Grci su veru definisali kao „podsticaj na delovanje zasnovan na poverenju u sebe1'. Sto više poverenja u sebe imate, to više delujete. K ako m ožete da dođete do više vere i više poverenja u sebe? M ožete da ih p o zajm ite od nekoga ko ih im a u izobilju —od ljudi koji su već uspešni u o n om e što želite da naučite —bez obzira da li su u p itanju skijanje, plivanje, b rak ili posao. Kad bu dete prim enili ono čem u su vas takvi ljudi naučili, ostvarićete željene rezultate i na taj način u velikoj meri uvećati veru koju imate. A kad budete prim enili svoju novostečenu 111

D N K uspeha

veru, steći ćete još više poverenja u sebe i postati još p o u z ­ danija osoba.

5U5TIM5KE ŽELJE U po treb ite ove jake, m o ćn e i iskrene želje —koje na vašoj skali suštinskih želja d ostižu stoti p o d e o k —da biste uspeli u svem u što poželite. P ro n ađ ite neodoljivu sv ep ro žim aju ću želju koja je toliko jaka da će p o k re n u ti osvajačku silu u va­ ma. Jedina stvar koja će vas naterati da u rad ite on o što vam je n ep o zn ato , n ep rijatn o ili čak zastrašujuće, je uverenje da je nagrada koja vas čeka vredna toga. Vaša zo n a prijatnosti je ono što tre n u tn o im ate u životu. Ako od života želite više, m orate da uđete u z o n u neprijatnosti —daleko veći krug. Sto d u že b u d ete boravili u zon i neprijatnosti, to ćete se prijatnije osećati u njoj. I neće proći m n o g o v rem en a a obod prvog kruga će nestati — vaša zo n a prijatnosti će tada o bu hv atiti ovaj novi veći krug.

K oliku biste z o n u prijatnosti voleli da im ate? M o ž e da b u ­ de velika koliko god poželite. M ožete da od ab erete da ni sebi ni njoj ne postavite nikakve granice. Ako m ožete da učite, onda m ožete da radite, im ate i bu dete sve što poželite. 112

D N K uspeha

K ad ljude pitam : „Šta radite da biste stvorili povoljnu p ri­ liku?", ču jem svakakve izgovore. Ali n e m a tog izgovora koji ne bih m ogao da p obijem jer ih sve p o z n a je m više nego dobro — a p o z n a je m ih zbog toga što sam ih i sam koristio. Sve se svodi na to da li nešto želite ili ne. Ako neko kaže da bi voleo da n au či da pliva ali se plaši vode, u zv ratim m u na sasvim o d re đ e n im način: D a li želite da n au čite da plivate ili ne? Iz b o r je vaš. Ako je vaša želja dovoljno velika, uradićete sve što je p o treb n o da biste je ostvarili, čak i pored straha. Stvar je sasvim jednostavna. P aradig m e koje nas ograničavaju su odgovorne što se ostvarivanje želja čini tako teškim. N e k o m prilikom , stidljivo mi je prišla m lad a žen a i rekla da bi stvarno volela da se zaposli ali je plaši to što jednostavno nije „stvorena za posao koji joj nude". „A kad ste stvarani, za šta ste stvoreni?", upitao sam je. Sebe je videla kao „sam o dom aćicu". K ad ljude pitam : „Sta ste vi?", ču jem stvari kao što su: „Ja sam sam o sekretarica", „sam o vozač k am io n a", „sam o vo d o ­ instalater" ili „samo m ajka". L jud i sam i sebe etiketiraju tim „samo". Takav „samo" stav predstavlja način da um anjite z n a ­ čaj svoje tre n u tn e uloge. Ako niste zadovoljni svojom tr e n u t ­ n o m ulogom , m o žete da je pro m en ite. Svi sm o mi „samo" ljudska bića sa svim sposobnostim a i o so b in am a koje n a m je B og dao u tre n u tk u kad sm o rođeni. I m o ž e m o da radim o, im a m o i p o stan e m o sve što n a m srce poželi. Potencijal sva­ k og ljudskog bića je og rom an. U v ek će biti o n ih će vam govoriti „Čovek k ° j‘ ka že da je d a je „to n em o g u će uraditi". N eki nešto nem oguće ura­ diti, ne treba da om e­ ljudi —iz brige ili ljubavi —m o g u da vas posavetuju da ne idete napred. ta onoga koji tu stvar radi. “ Ovakvi saveti su zasno vani na n ji­ h o v o m m išlje n ju i o g ra n ič e n o m —K ineska poslovica iskustvu. Bez izuzetka, svi koji vas savetuju protiv izlaska iz kolotečine i slikaju zastrašujuće sli­ ke neuspeha, nikada nisu bili uspešni. Cesto podsećajte sam og 113

c£> D N K uspe ha

sebe da nije d o b ro slušati n eg ativn e ljud e koji n isu postigli ono što vi n a m e ra v a te da uradite. Takvi ljudi ne m o g u da vas izd ig n u do nivoa koji n ik a d a n isu dostigli — ne m o g u da vas n au če n e č e m u Što ni sam i ne z n a ju . Ali m o g u da d e lu ju vrlo o b esh rab ru ju će. P o z n a je m čoveka čiji su roditelji celog života radili za dru g e. Iz brige i ljubavi za svog sina, p o k u šali su da ga o besh rab re i odvrate od toga da z a p o č n e sopstveni biznis. G ovorili su m u : „N ećeš im ati re d o v n u p la tu .“ K a d to nije p o ­ m oglo, rekli su m u : „Z n aš, o sam d e set p ro c e n a ta p riv a tn o g b izn isa p r o p a d n e veom a brzo. N e m a š šanse. N e m a š p o tre b ­ n o o brazov anje. Bilo bi ti bolje da n ađeš posao u nekoj dobroj k o m p a n iji i n a p re d u je š polako." Ali, taj čovek nije poslu šao ni svoje roditelje ni ostale koji su su m n jali da će on ikada ostvariti svoju suštinsku želju. D a ­ nas je veom a u sp ešan i zad o v o ljan što je slušao sam o o n e koji su već postigli o n o što je i sam želeo. L ju d i koji su m u p o ­ m ogli da se izd ig n e na n jih ov nivo z n ali su n a č in na koji to m o ž e da ostvari. Taj m la d i čovek sam bio ja. LTspeh koji sam ostvario d u g u ­ jem svojim su štin sk im željam a, svojim savetnicim a. B o gu i svojoj ž e n i koja m e je p o d rž a v a la i h rabrila. P redstava koju su m oji roditelji im ali o b iz n isu i o b ra z o v a n ju je m o ž d a bila tačna, ali je bilo p o tp u n o b esm islen o da d o z v o lim da m oja prošlost od red i m o ju b u d u ć n o s t. M oji roditelji n isu uzeli u o b zir m oć m o jih su štin sk ih želja. N ik a d a se n isu bavili b iz n i ­ som , a njihova sklonost r a z u m a je bila o g ran ičen a o n im e što su lično iskusili.

114

D N K usp e h a

<3

PRAVAC Ipak, sam a suštinska želja vas neće odvesti tam o k u da ž e ­ lite da stignete. Ako živite u Kaliforniji i želite da se odvezete u Vašington, m o ž d a ćete im ati veliku želju, ali će vam i pored toga biti p otrebn o da z n a te pravac. Svi z n a m o da je prava linija najkraće rastojanje izm eđ u dve tačke. D akle, zar ne bi im alo smisla ići pravo —ili bar onoliko pravo koliko je to m o gu će —p rem a željen o m cilju? Identifi­ kacija suštinskih želja im a načina da vas navede na nešto veom a važno —na to da poželite da takve želje ostvarite što je m og uće pre. Ipak, m n o g i ljudi ostan u zaglibljeni čak i pored toga što su tačno p rep o zn ali svoje suštinske želje —sam o zato što ne m o g u da odrede pravac. D akle, ako želite da stignete iz K alifornije u Vašington, pro n ađ ite tačnu m ap u , odredite najkraći ili n ajprikladniji put, raspitajte se za detalje u nekoj turističkoj agenciji i saznajte sve o z ao b ilazn im putevim a. M in im a liz u jte m o g u ć n o st da naiđete na zastoje i prepreke. M o žd a neće biti tako jednostavno da dođete do m ap e na osnovu koje ćete videti kako ćete tačno povećati prihode, obezbediti više slobodnog vrem ena, prevazići navike koje vas sputavaju ili ostvariti bliske veze s ljudim a. U vek je daleko teže doći do takvih m ap a —ali i one postoje. K a d sp oznate šta su vaše suštinske želje, m o žete da upotrebite o ru đ a koja vam stoje na raspolaganju —a koja su p ri­ k azan a u o n o m e što sledi. Ali, zap am tite da vas ova o ru đ a sam a — što znači bez suštinskih želja — n ik u d a neće odvesti brzo. ■=: Savetnici T ok om cele istorije, veliki svetski lideri su im ali savetnike. Frenklin Ruzvelt je im ao D ž o r d ž a M aršala, engleski kralj je im ao V instona Cerčila, Julije C e z a r je im ao M arka Antonija. Ako su ljudi koji su na vrhu toliko pam etni da potraže 115

r£> DNK uspeha

i iskoriste savetnike, z a r ne m islite da bi bilo m u d r o da to u ra d im o i m i? K njige Z a svaku svoju suštinsku želju m o žete da p ro n ađ ete o dg o ­ v araju ću knjigu. K ad čitate knjige koje se o b raćaju vašoj suštinskoj želji, čitanje postaje zadovoljstvo —takođe m o že da vam donese radost. G u ta te reči i prim enju jete sve što ste pročitali. (A to je vaša osvajačka sila u akciji.) In te re s a n tn o je da osvajačka sila elim iniše d o sa d u — jer radite on o što želite. K u p u jte sam o on e knjige koje su p o v e z a n e s vašim id en tifik o v an im su štin sk im željam a. A u d io i video program i A u dio i video kaseta im a o sv em u —počevši od p o re z a pa do veza s lju d im a. Ako se od n o se na vaše suštinske želje, ove kasete v am m o g u p o m o ć i da efikasno p rim e n ite svoju osvajačku silu. M n o g i p ro g ra m i do n o se sasvim o d re đ e n o k ako -d a. A ko se njihov sadržaj tiče vaših su štin sk ih želja, o n d a p o r u k a koju v am takvi p ro g ra m i saopštavaju m o ž e da iz m e n i vaš život. K ursevi i sem inari o razvoju ličnosti D a p o n o v im o , sve d o k se njihov sadržaj tiče jed n e ili više vaših suštinskih želja, p rezen tacije n a s e m in a rim a vam m o g u p o m o ći da dostig n ete svoje ciljeve. M n o g i sem in ari su b esp latn i ili v eo m a jeftini jer ih sp o n zo rišu lok aln i u n i ­ verziteti ili n eke d ru g e organizacije. S e m in a ri i kursevi spadaju u n ajm o ćn ija i n ajk o risn ija iskustva koja m o ž e te da streknete. N e k i traju sat ili dva, neki pet d a n a . C esto su veom a tem eljn i a, u o p šte n o p o s m a tra n o , zam išljen i su i org an izo v an i tako da v am p o m o g n u da p rev aziđ ete p r e ­ p reke n a koje nailazite, jer up rav o ovakve p rep rek e koče v

116

D N K u sp e h a

<3

vaš razvoj i o graničavaju vašu sreću. N a ovakvim s e m in a ­ rim a i kursevim a učestvujete na em o tiv n o m nivou. M oja n ajd u b lja suštinska želja je o d u v ek bila da im a m najbolji m o g u ći od n o s sa ž e n o m i decom . Sve što m i p o m a ž e da to postignem autom atski m i p o m a ž e da ostvarim svoju suštin­ sku želju.

ODGOVARAJUĆA AKCIJA S uštinske želje ne m o ž e te ostvariti bez odgovarajuće ak ci­ je. Stara latinska izreka kaže: „Ako n e m a vetra, o n d a veslaj.“ A ja dodajem : ,Veslaj s oba vesla, ali prvo odveži čamac." O sva­ jačka sila je on a m o ć n a stvar koja vas navodi da p re d u z m e te odgovarajuće korake bez obzira n a to k olik om se riziku iz la ­ žete i n a koliko ćete prepreka naići. To što želite da stignete u V ašington i što ste odabrali p u t kojim ćete ići, neće vas i odvesti tamo. T im e što ste kupili od g o ­ v araju ću m a p u , pročitali šta sve treba videti u V ašingtonu i napravili nekakav p re d ra č u n , p red u zeli ste neke akcije, ali to nije dovoljno. Još uv ek m o ra te da u đ ete u au to m o b il, n a p u n i ­ te rezerv o a r i krenete. B ez m ape, m o ž d a biste im ali teškoća da stignete. M o ž d a biste se izgubili ili bi vam se m o ž d a p r o ­ bušila g u m a . Svako p u to v an je je p o v ezan o s o d re đ e n im riz i­ cim a, ali vas m o g u ć n o st nailaska na p ro b le m e neće sprečiti da p o k u šate da stignete tam o k u d a ste k ren u li — a neće vas sprečiti zb o g toga što je vaša suštinska želja da odete na o d m o r i vidite glavni grad svoje zem lje. Stav da n e m a tog rizika ili p o ten cijaln ih p ro b le m a kojim a ćete dozvoliti da vas zaustave, m o ž e da se p rim e n i na sve oblasti vašeg života. K a d radite na ostvarivanju svoje iskrene suštinske želje, strah ne predstavlja ograničavajući faktor. Ako se plašite da nešto u rad ite a o n d a tu stvar ip ak uradite, da li to znači da ste kukavica ili h ra b a r čovek? O d g o v o r je i 117

D N K usp eha

jedno i d ru g o . Ali stvar je u to m e što vaša suštinska želja p r e t­ vara strah u nešto s čim e m o ž e te da izađ ete n a kraj. M oja ž e n a i ja sm o odlučili da sa svoje dve ćerke tinejd žersk o g u z ra sta o d e m o u Veil u K o lo rad u , da p e ša č im o po ta m o šn jim p la n in a m a . K a d sm o se p ark irali p o re d m a lo g hotela u p o d n o ž ju i k re n u li p r e m a p la n in i, bio je d iv an letnji dan. K ćeri su o d m a h po m islile da b ism o m ogli da o d e m o do n ek o g od ski liftova i tako se p o p n e m o n a vrh. Rekle su da m o ra biti da je pog led o d a n d e sp ek ta k u la ran . K ad su m e pitale da li bism o m ogli da se p o p n e m o ž ič a ro m s d r v e n im sedištim a, srce m i se steglo u g r u d im a . P lašim se visine. Z iča re s d r v e n im sedištim a id u visoko iz n a d zem lje i pošto sam bio svestan da bi m e od d u g o tra jn o g p a d a u provaliju odvajao sam o k o m a d drveta, rekao sam : ,,N e.“ O n d a su m i o bjasnile da je n e m o g u ć e pasti sa sedišta — ovakve žičare koriste m ilio n i lju di a n ik a d a se n e d o g o d i n e ­ sreća. Posle su počele da m e m ole: „ M o lim te, m o lim te, tata. G o re će n a m biti d iv n o .“ Pošto je m o ja suštinska želja bila da u d o v o ljim ć e rk a m a i p o d e lim divno iskustvo s n jim a, seo sam n a sedište koje m e je o d n elo n a vrh p lan in e. D a li sam bio u p laše n ? N a ra v n o . Bio sam u ž a s n u t. Ali, zah v alju ju ći osvajačkoj sili u sebi, ip a k sam u ra d io o n o što sam želeo. Ali pazite da o d g o v araju ću akciju ne p o b rk a te s n a p o r n im rad o m . L ju d i koji n a p o r n o rad e im a n a m ilio ne. M e đ u tim , oni n ik a d a ne osete zadovoljstvo koje p r u ž a u sred sređ iv an je na o n o čim e se bave, kao što n ik a d a ne osete ra d o st k oju d on o si život posvećen u s p e š n o m o stvarivan ju su štin sk ih želja. N e k i lju di k a ž u da što čovek n a p o rn ije radi, to će im ati više sreće u životu. Ali najviše sreće u životu ćete im a ti o n d a k ad rad ite p rav u stvar. M n o g i ljud i n ik a d a ne z a s ta n u —stal­ no su u p o k re tu i rade više n ego n a p o r n o ali b ez ikakvih 118

D N K uspeha

<3

re z u lta ta . U v e k su n e č im z a u z e ti ali se čini da ne ostv aru ju n ik a k a v n a p re d a k . Z b o g toga što n astav ljaju da rade o n o što su o d u v e k radili, n jih o v i životi ostaju isti.

ISTR AJ MOST N a svom p u tu od kuće u kojoj živite u K aliforniji, do Sm itsonija n istituta u V ašingtonu, već im ate p o tre b a n pravac a tim e što ste počeli da vozite, p red u zeli ste odgovarajuću akci­ ju. Ipak, b ez istrajnosti nećete ostvariti o n o što ste n a u m ili. N a k raju krajeva, m o ra te da vozite veo m a dugo, a sasvim re a ln e i vrlo vero vatn e p re p re k e vas m o g u sprečiti da stignete tam o . Ali, ako stvarno želite da d o đ ete do Sm itsonijan in stitu ­ ta , ako je to vaša su štin sk a želja, u rad ićete sve što je p o tre b ­ no. Pošto je o d la z a k u V ašington o z n a č e n stotim p o d e o k o m n a vašoj skali su štin sk ih želja, p ro n a ć i ćete n a č in da stignete ta m o —čak i ako o stan e te bez novca ili v am se pokvari a u t o ­ m o b il. U v e k ćete p ro n a ć i način. K a d id en tifik u jete svoju s u štin sk u želju, istrajn o st d o la z i a u to m a tsk i. U o stvarivanju svoje suštinske želje, središte m ete m o ž d a n ećete p ogoditi iz p rv o g p ok ušaja. M o ž d a ćete m o ra ti da p o ­ k u šav ate više p u ta, a o n d a n a u č ite kako da izvršite o d g o v a ra ­ ju ća p rilag o đ av an ja. P re n ego što sam ostvario sadašnji u s p e h —i p rih o d e koji su njegov sastavni deo —doživeo sam n e u s p e h u četiri b iznisa. Z b o g čega sam stalno p o čin jao iznova? Z b o g toga što sa m želeo d a b u d e m s lo b o d a n —i to ne sam o u tin a n sijsk om sm islu. Ž eleo sam da b u d e m svoj g a z d a i lično k o ntro lišem svoje vrem e i svoj novac. D a sam o d u sta o —kako m e je m n o g o d o b r o n a m e r n ih ljudi savetovalo —n e bih im ao slo­ b o d u da n a posao d o la z im i o d la z im k ak o p o ž e lim niti b ih se o b raćao i p o m a g a o lju d im a širom sveta.

119

c£> D N K uspeha

G otovo svi učenici k aratea im aju teškoće da n a u č e n ajteži udarac —u d arac u n a z a d . T e žak je zbo g toga što v am telo neće tek tako dozvoliti da taj u d arac izvedete. U čenici koji ga uče im aju velike teškoće; u d a ra ju sam o u visini protivn iko vo g g ležn ja ili kolena, i to bez „Jednostavnije ćem o uraditi ono o dgo varaju ćeg d rž a n ja i na čem u istrajavamo, ali ne zbog stila. Posle tri ili četiri časa, toga što se priroda te stvari vre­ i dalje im a ju teškoće. m en o m izm en ila već zato što se Tada se ra z o čaraju i p o č­ uvećala naša sposobnost da je n u da jad ik u ju : „ N ik a d a uradim o. “ neću biti d o b a r u o v o m e “ ili „N ikad a neću naučiti —H ib e r D ž . G r a n t ovaj u d arac." Ali, kad ih u p ita m da li stvarno žele da ga n auče, u vek k a ž u da. Pošto im p o k a ž e m p okrete koje m o ra ju d a n a u č e da bi ovladali u d a rc e m u n a z a d , z a d a m im d o m aći zad atak ; h ilja ­ d u p u ta n ed eljn o vežbajte u d arac i je d n o m i d r u g o m n o g o m —i to n a jm a n je dve nedelje. Po to m e kako reag u ju n a ovakvu in struk ciju , obično m o g u da zak lju čim da li će postati vešti u u d a rc u u n a z a d . N e k i p ris ta n u da vežbaju, nek i se b u n e, a neki p o k a ž u istrajnost. N a ra v n o , oni koji p o k a ž u istrajnost p o s ta n u eksperti za ovaj udarac. Svi im a ju sposobnost, ali sam o neko licin a im a o d go varajuću sklonost srca. F o r m u lu stava koji vodi do u sp e h a sam g o d in a m a p o sm atrao u akciji — zb o g toga sam u b e đ e n da deluje svaki put. D ov od i do nev erov atnih rezu ltata i n ik a d a ne zataji. A ko i vi b u d ete sledili ove jedn o stavn e korake, m oći ćete da u živ ate u životu koji je u najvišem m o g u ć e m s tep e n u isp u n je n srećom , h a rm o n ijo m i zadovoljstvom . Jer, kad po čn ete d a koristite fo rm u lu stava koji vodi do u sp eh a, od nje ćete im ati velike koristi.

120

D N K uspeha

<3

Mark Lešička

G o d in e l9 8 6 , jedan od osnivača fonda n a m e n je n o g bolnici za decu zam olio je M arka da b ude donator. Ovaj osnivač je bila žena, a M arku se javila u im e bolnice da bi m y ispričala kako su se o n jen o m detetu tam o starali do k je bilo bolesno. M ark je bio toliko d irn u t ovom pričom da se osetio obaveznim da uradi sve što je u njegovoj moći da žena koja m u se obratila po stane najuspešnija u p rik u p ljan ju sredstava — daleko uspešmja od ostalih osnivača fonda. N ekoliko d an a kasnije, M ark je otišao u obilazak jedne od svojih nekoliko prodavnica video oprem e. Ž en a koja je rad i­ la kao m en ad žer prodavnice ispričala m u je o članku koji je pročitala u novinam a. Č la n a k je bio o ,,betmobiIu“. Upitala je M arka da li bi bilo m oguće upotrebiti ,,betm obil“ kao p r o ­ m otivno sredstvo. M a rk se prvo nasmejao, ali je o d m a h zatim pom islio na osnivača fonda n a m e n je n o g bolnici za decu. Posle m n o g ih poziva obližnjeg zastupništva retkih a u to ­ m obila, M ark je uspeo da ubedi direktora da odobri u p o tre ­ b u ,,betm obila“ za prikupljanje sredstava. P rem a dogovoru koji su postigli, M ark je trebalo da plati troškove izrade rek ­ lam e i transporta a u z to je preuzeo obavezu da dobije potreb­ n u dozvolu od filmskog studija Vorner Braders. D irek to r je takođe zahtevao da se u svim oglasim a jasno istakne da je ,,betm obil“ ustupljen isključivo za prikupljanje pom oći koja je n a m e n je n a bolnici za decu. „Vitalnost se ne pokazuje M a rk se bacio na posao, i od samo u sposobnosti da se ljudi koji su radili za njega, ali i bude istrajan već i u sprem­ od svojih prijatelja, dobio je obe­ nosti da se započne izn o ­ ćanje da će m u pomoći. K ad je va. “ stup io u k o n ta k t s film skim studijom , bio je veom a iz n e n a ­ — F. Skot Ficdžerald đ en jer je saznao da to nije prvi p u t da se ,,betmobil“ koristi u dobrotvorne svrhe. Takođe se obradovao kad je saznao da će studio pokriti sve troškove 121

D N K u sp e h a

osiguranja. M a r k se z a tim o b ratio agenciji ko ju je o d a b ra o za izrad u rek lam e za ,,b e tm o b ir \ P re n ego što je re k la m a z a v r­ šena, M a rk je otišao n a kraći o d m o r. D o k je bio n a o d m o r u , pozvali su ga iz kan celarije da bi m u rekli da je d ire k to r z a s ­ tu p n ištv a o d u s ta o od dogovora. Č in ilo se da r e k la m n a agencija „Tajna uspeha kj'ije se a nije p o m e n u l a da je ,,b e tm o b il“ postoja>70777 cilju. “ u s tu p lje n isključivo za p r ik u p lja ­ —B e n d ž a m in D izraeli n je p o m o ć i koja je n a m e n j e n a b o lnici za decu. M a r k je o d m a h p o zv ao d ire k to ra z a s tu p n iš tv a i o bećao da će p r o p u s t u re k la ­ m i biti ispravljen. U p rk o s p r e p re k a m a n a koje je n ailazio , M a r k n ije o d u s ta o jer je bio p o d s tic a n su štin sk o m ž e ljo m da p o m o g n e u s a k u p ­ ljanju novca za stvar od jav n o g z n a č a ja koja m u je bila bliska. B etm o b il se p o k a z a o iz u z e tn o u s p e š n im —više od četiri h ilja ­ de lju d i je prisustvovalo d o b ro tv o rn o j p rired bi, a za sam o dva d a n a sa k u p lje n o je deset p ro c e n a ta sredstava s a k u p lje n ih te godine. M a rk a su posle toga zvali i iz m n o g ih d r u g ih b o l n i ­ ca — zvali su ga s m o lb a m a da ,,b etm o b il“ p o m o g n e i n j i ­ h o v im o sn iv ač im a fo n d o v a i poseti neizlečivo b o le sn u decu. Pošto je M a r k bio p o d s ta k n u t da p o m o g n e da se za b o l­ n icu s a k u p i što je m o g u ć e više novca, ništa nije m o g lo da ga zaustavi. B ez z ap isiv a n ja ciljeva i s v a k o d n e v n ih afirm acija, p revazišao je sve p rep rek e, ispitao sve m o g u ć n o s ti i n a k ra ju istrajao kad je n aišao n a teškoću. Jer, id en tifik o v ao je svoju su štin sk u želju, a to je bilo d o v o ljn o da osvajačka sila u n j e ­ m u stu p i u akciju —posle toga je sve p ostalo m o g u ć e . Hiber Dž. G rant

K a d je H ib e r D ž . G r a n t bio dečak, p o stao je član b e jz b o l k l u ­ ba. Ali, nije im a o d o v o ljn o snage da lo p tu baci od je d n e do d ru g e b aze, da je u d a ri k ako tre b a ili da trči b rzo . Z b o g toga su ga zad irkivali i naziv ali „slabićerp". O vo b o ln o z ad irk iv anje navelo ga je da se svečano z a k u n e da će je d n o g d a n a igrati 122

D N K u sp e h a

<3

u najboljem tim u i osvojiti šam pionat. Kupio je loptu za bejzbol i sate i sate provodio tako što ju je bacao o zid štale. Ruka ga je posle toga toliko bolela da n o ću nije m ogao da spava. Ali nastavio je da vežba tako da je na kraju postao član jed n o g od n a jb o ljih timova, s kojim je osvojio i šam p ion at. Stiv Jang

„ M n o g o je toga zb o g čega je bilo m alo verovatno da ću ikada postati o zbiljan k a n d id a t za o d b ra m b e n o g igrača u saveznoj ragbi ligi. K ao početnik, g o d in a m a sam gajio veliku s u m n ju u sebe. Bio sam kao M a li voz koji nije mogao da povuče. Stalno sam govorio: 'Jedn ostav no ne m o gu . Jednostavno ne m o g u .’ Ali ip ak sam uspeo. T ajna m o g uspeha krije se u tom e što sam z n a o da sam sp osob an i da d u b o k o u sebi im a m najiskreniju ž elju —zb o g toga sam i izdržao. Č in ilo se da m i se u sp eh je d ­ n o stav n o dogodio. Sedeo sam u trećoj ligi i polako postajao sve bolji. Jednostavno sam nap red ov ao i poboljšavao svoju ig ru , a to se n ek ak o nije zaustavilo ni u je d n o m tre n u tk u . Išao sam k o rak po korak. I, kako je vrem e prolazilo, postao s am M a li voz koji j e mogao da povuče. N o v a p o ru k a koju sam počeo da šaljem s a m o m sebi bila je: ’M islim da m og u. M is­ lim da m o g u .’ P revazišao sam svoje sum n je. K ad jed n o stav ­ n o idete n ap red i istrajavate u tom e, nek ak o urad ite on o što ste mislili da n ik ad a nećete moći. N a jte ž e m i je bilo kad sam se p ribližio o n o m e što je postizao D ž o M o n ta n a . K o načno m i se u k a z a la prilika a ja sam počeo da p reisp itujem sam o g sebe. Suočio sam se sa strašn o m razlik o m iz m e đ u nas d v o ­ jice. Ali, privukao m e je izazov. B ez p restan k a sam ponavljao: ’Iz d rž a ć u i ovo. H o ć u da vidim gde će m e to odvesti.’ I — je d n o g d a n a sam se p ro b u d io kao najvredniji profesionalac u 1lS l-U *

O vakav stepen istrajnosti postoji u svim a n a m a —ukoliko nešto želim o od sveg srca. K ad m e je jedan od m ojih savetnika n e k o m priliko m u p itao zb og čega zm aj leti, n au čio sam lek123

D N K u sp e h a

čiju o nevo ljam a. N a im e , n a njegovo p itanje z b o g čega zm aj leti, o dgovorio sam: „ Z b o g v e tra “, S avetnik je uzvratio: „ P ra ­ vi o d go vo r je — zb o g k o n o p ca. Sta bi se d og od ilo da ispustiš k o n o p a c d o k zm aj leti? Z m a j bi pao na zem lju . Vidiš, o tp o r v etru koji n astaje z a h v a lju ju ć i k o n o p c u ne sam o što o d ržava z m a ja u v a z d u h u već m u o m o g u ć a v a da se iz d ig n e do nevero v a tn ih visina." D ak le, kad n aiđ ete na o tp o r ili nevolje, setite se da ste i vi kao z m a j koji leti n a n e b u i da v am je o tp o r p o tre b a n da biste postali jaki i ostali ta m o gore — ili da biste se izdigli još više. Z n a m da je ovo tačno —b a r k ad sam ja u p itan ju . K a o posledica n a iz g le d n eg ativ n ih stvari koje su m i se d o g o d ile u životu, d a n a s sam ovde g de sam . N a r a v n o da takve stvari n isa m voleo d o k su m i se dešavale, ali kad ih p o s m a tr a m iz ove p e r ­ spektive, v idim da su to bila iskustva koja su predstavljala nešto n ajb o lje što je m o g lo da m i se dogodi. Vaša sp o so b n o st da rešavate p ro b le m e je d a n je od n a jv a ž ­ n ijih e le m e n a ta ostvarivanja u s p e h a u bilo č em u . P ro b le m i će stalno iskrsavati — to p rih v a tite kao čin jen icu života. Ali n ji­ hovo rešavanje je najbolji n a č in da uspete.

„Istrajnost nije trka na duge staze. O na j e pre m noštvo trka k ° je se n ižu je d n a za drugom — trka na k ratk e sta ze." — Volter E liot

124

Poseban značaj savetnika Prikačite svoj vagon za zvezdti. —Ralf Valdo E m e rs o n

m a ti sav etn ik a je sastavni deo stizanja do onoga do čega želite da stignete i ostvarivanja ono ga što želite da ostvarite — i to što je m o g u će pre i sa što je m og uće m an je grešaka. S avetm ke s m a tra m k lju čn im e le m e n to m za postizanje n a j­ većeg u čink a osvajačke sile u čoveku. Verovatno ste već im ali nekoliko savetnika koji su vam p o ­ m ogli u životu. N a prim er, m o ž d a ste im ali roditelja, in s tr u k ­ tora, nastavnika ili sarad nik a koji je izvršio veliki uticaj na vas i vaš život. Savetnik bi m o gao da b u d e i neko koga ne p o z ­ n ajete lično —osoba čiji su vas p rim e r i filozofija dotakli to ­ liko d u b o k o da ste odlučili da se u g le­ d ate na njega. N a neki n ačin —direktno „Veoma je važno ili in d irek tn o — ovi ljudi su bili tu kad da ne prestanete su vam bili potrebni. Z n a li su o čem u da postavljate p i­ govore i uk azali na bolji n ačin da d o đ e ­ tanja. “ te do on og a do čega ste želeli da d o ­ —Albert A jnštajn đete.

I

125

e>

D N K u sp e h a

Z b o g čega biste uo p šte pokušavali da p o n o v o izm islite točak kad m o ž e te da p o razg o v ara te s n jego vim p r o n a la z a ­ čem ? C o v e k koji želi da b u d e u sp ešan u vek će učiti od d r u g ih ljudi —učiće n a n jih o v im u sp esim a, ali i na g re šk a m a koje su napravili. S av etnicu su p o tre b n i svima. O n i su od su štinsk og z n a ­ čaja u našoj p o tra z i za o n im najbo ljim što život m o ž e da n a m p ru ž i. Savetnici su idealni ako želite da iskoristite prečice i već d o k a z a n e m e to d e da biste došli do bogatstva, bliskih o d n o sa s lju d im a ili bilo ko g d r u g o g za vas v a ž n o g cilja. N i ­ k ad a n e m o jte verovati u priče d a se n eko izdigao do vrha bez ičije p o m oći. I ne dozvolite s tra h u ili p o n o s u da vas spreče da tražite savetnike. Savetovanje je ušlo u m o d u pre jed n e decenije — ljudi su se p o n a ­ „ O naj kp p ita bu d e šali kao da je to nešto novo. Ali, budala p et m in u ta a savetovanje je i do tad a bilo sas­ o?iaj k ° ne pit® ostaje vim u o b ičajeno u o b ra z o v a n ju i budala doveka. “ poslu. Z a n atlije su v ekovim a o sn i­ — K in esk a poslovica vale cehove u k o jim a su postojali sasvim o d re đ e n i p ro g ra m i šegrtovanja. N a o sn ov u tih p r o ­ g ram a, šegrti su sticali z n a n je i veštine od već isk u sn ih kvalifiko vanih rad n ik a. Savetovanje je glavno u p o rište svih vojnih establiŠm enta ovog sveta: arm ije p rim a ju re g ru te a p re tv a ra ­ ju ih u vojnike tako što kao učitelje i in s tru k to re koriste kvalifikovane, isku sne i često u b orbi očvrsle n a re d n ik e . D o k r e ­ g ru ti uče u u čio n icam a, čitaju u d ž b e n ik e i koriste p o m o ć n a n asta v n a sredstva, p rid rž a v a ju se n astav n o g p la n a i im a ju k o ­ risti od stru čn o sti v rh u n sk ih v ojnih savetnika. D a n a s se i biznis u velikoj m eri oslanja na savetovanje i savetnike. Saveti se d a ju svak od nevn o — i to u ćelom svetu. Savetovanje je z n a tn o u z n a p re d o v a lo a u n aše v rem e je p o z ­ n ato po d n ajrazličitijim naziv im a. Savetovanje je izvor z n a ­ nja ali i vodič za sve nas —z b o g toga p ro n a la ž e n je savetnika ne treba p re p u šta ti slučaju. N ik a d a n e m o jte tražiti da vas uči. 126

D N K u sp e h a

<3

tre n ira i vodi čovek koji već nije u spešn o ostvario o n o što vi želite da ostvarite.

PRONALAŽENJE PRAVOG SAVETNIKA K o m e ćete postavljati pitanja? N arav n o , n ek o m e ko zna odgovore. Veoma je v ažn o ko m e ćete u k a z a ti poverenje — z b o g toga takvu osobu birajte pažljivo. S m ernice i savete koji su vam p o treb n i tražite sam o od ljudi koji su već postigli ono što vi želite da postignete. N e k o m p rilik o m sam čuo šalu o dva prijatelja koji ras­ pravljaju o religiji. N a z v a ć u ih D ž e jm s i D žo . D ž e jm s kaže D ž o u : „O čig ledn o je da o religiji ne zn aš ništa.“ „ Z n a m “, uzvratio je D žo. D a bi d o k azao da D ž o n e m a p o jm a o religiji, D ž e jm s m u je rekao da će m u dati pet dolara ako navede bilo koju od deset zapovesti. D ž o je prihvatio izazov, d ugo i p o m n o razm islio a o nd a rekao: „Sada kad se s p re m a m na počinak, m o lim te, o Bože, d a čuvaš m o ju dušu. Ako u m re m pre nego što se p ro b u d im , m o lim te, o Bože, da m o ju d u š u u z m e š k sebi.“ D ž e jm s se iz n e n a d io i dao m u novac. „N isam verovao da ćeš u speti!“, rekao je. M orate da vodite ra č u n a o to ­ „Ponekada j e m oguće m e od koga tražite savete. Izbenaličiti vise na nečijim gavajte ljude koji ra sp o lažu sam o greškama nego na nje­ stavovim a i m išljenjim a ali ne i g o vim ili njenim uspesičinjenicam a. ma. P ron alaženje i korišćenje ob ra­ —H e n r i Vodsvort zo v an o g , u p u ć e n o g i isk u sn o g L ongfelou savetnika je od n em erljiv og z n a ­ čaja. O b ič n o nije teško pronaći (i

127

D N K uspeha

d obrog savetnika. Većina iz u z e tn o u sp e šn ih ljudi je više nego voljna da vam posveti v rem e i p o m o g n e da shvatite šta ih je dovelo tam o gde su sada. O n i obično vole on o čim e se bave i ako delite njihovo oduševljenje za tu oblast, s p re m n i su da vam p o m o g n u . B ar z n a m da sam ja s p re m a n da p o m o g n e m kad m i se n ek o obrati. K ad savetujem nekoga, vraćam on o što m i je od sveg srca dan o . Volim da savetujem ljude —volim da im p o k a ž e m kako da ostvare u sp e h koji sam i sam ostvario. S avetu jem ih voljno i od sveg srca jer volim da z n a m da sam o digrao n e k u u lo g u u n jih o v o m p u tu do usp eha. D o k a z da je n ek o d o b a r učitelj je kad ga njegov u č e n ik n ad m aši. L ju d i p o n e k a d a d o đ u u m o ju k an celariju i o s ta n u u z m e ­ ne po n ed elju d an a. O d la z e sa m n o m na poslovna p u to v an ja ili p risu stvu ju p re d a v a n jim a i g o v o rim a koje d rž im . D a je m savete čak i telefon o m , p u te m i-m ejla ili p is m im a — širom sveta. Postao sam o n o što jesam jer sam im ao su štin sk u želju da u sp em , ali i z b o g toga što sam u spešn e ljude pitao kako su došli do vrha. O n d a sam slušao šta su m i govorili i radio on o što su m i predlagali. LT kancelariji i m a m m e ta ln u ploču s im e n im a svih lju di koji su „M udar čovek u či !Z iskustva. Izu ze tn o m u ­ u velikoj m eri uticali n a m oj život. dar čovek uči iz iskust­ N a v rh u ploče sam u g rav irao n a t ­ va drugih ljudi. “ pis: „O v im lju d im a d u g u je m večn u z a h v a ln o st z b o g velikog utica— D ž o n Bitevej ja koji su izvršili n a m oj živo t.“ I tako se svakoga d an a, čim u đ e m u k ancelariju , setim o n ih koji su m i p o m o g li da stig n em ta m o gde sam sada. K ak o da neko ga navedete da vam p o stan e savetnik? Jed­ no stav no ga zam o lite. M o žete da ga pozov ete telefo n o m ili da m u napišete pism o. T o m p o te n c ija ln o m sav etniku treba sam o da stavite do z n a n ja da ste o zb iljn i i da ne n a m e ra v a te da u z a lu d trošite njegovo vrem e. K a ž ite m u da ga sm atrate savršenim u z o ro m . Iskren o ga p oh valite z b o g svega što je 128

D N K u sp e h a

<3

postigao u životu i, što je još važnije, b u d ite otvoreni u svojoj m olbi. O tv o ren o m u k ažite u kojoj ste m eri posvećeni ostva­ riv an ju ono ga što želite. K a d sam im ao dvadeset osam g od ina, z a m o lio sam b o g a ­ tog g o sp o d in a iz m o je crkve da m i b u d e savetnik. Ziveo je živ o to m kakav sam želeo za sebe —im ao je v rem en a za p o r o ­ dicu i prilično m n o g o novca. Iako ga n isa m po zn av ao lično, pozvao sam ga i rekao da želim da b u d e m kao on i da živim kao on. N a s m e ja o se i rekao: „N aravno! D o đ ite kad god hoćete. Ispričaću vam sve što z n a m . 11 Postao je m oj prvi savetnik za posao. Z a h v alju ju ći o n o m e č e m u m e je n aučio, u n a re d n ih p e t g o d in a sam u speo da z a ra d im z n a č a jn u svotu. Bio sam d o b a r učenik: beležio sam sve što je govorio i slušao stvarno pažljivo. M e đ u tim , v r e m e n o m sam otkrio da je m n o g o ljudi više zain tereso v an o za to da im p resio n ira svoje savetnike nego da ih sluša. Z apisivanje ili sn im a n je o n o g a što vam savetnik g o ­ vori om o gu ćiće v am da ne previdite nešto važno. T ak ođ e će v am o m o g u ćiti da takve beleške ili kasete p reg led ate o d n o sn o p reslu šate kad se u k a ž e potreb a za tim e. N e m o jte očekivati da će se savetnici pojaviti ni od k u d a ili d a će se jed no stav no stvoriti p red vam a —m o raćete da ih tra ­ žite. U p o tre b a k o m p ju te ra i in te rn e ta je odličan n ačin da s tu ­ p ite u k o n ta k t s n jim a. Učitelj ili savetnik će ući u vaš život u tre n u tk u kad vam je n a jp o tre b n iji — u to sam se uverio iz iskustva. Ali ne zaustavljajte se sam o na je d n o m savetniku — tražite ih više. D u g o ro č n o p o sm a tra n o , v rem e i n a p o r koje u lo žite u p ro n a la ž e n je savetnika će vam se višestruko isplati­ ti. Sprečiće vas da napravite skupe greške koje u z to o d u z i ­ m a ju m n o g o v rem en a. M o ž e da se do go di da od n ek o g savet­ n ika dobijete sam o je d n u d o b r u ideju — ali bi to m og la da b u d e upravo o na koja vam je u to m tre n u tk u n ajpotrebnija.

129

e^>

D N K u sp e h a

,,5udija Džudi" Šindlin

„K ad sam im ala četiri go dine, roditelji su m e upisali u plesn u školu. Učila sam balet, stepovanje i akrobacije — iako baš n isam lako letela kroz vazduh. Posle prilično ozbiljne povrede, bila sam o slo b o đ en a časova plesa — ali sam o d o k sam m ogla da d o n o s im o p rav d an ja od lekara. M e đ u tim , m oji roditelji su bili do voljno m u d ri da shvate da ples i akrobacije m o ž d a nisu za m en e. I tako su mi dozvolili da se ispišem iz plesne škole. „Iz iskustva z n a m da m o ra te da p ro n a đ e te i neg ujete tih n ekoliko stvari u kojim a je vaše dete po priro di d o b ro od sa­ m o g početka. N a taj n ačin ćete m u p o m o ći da stekne s a m o ­ p o u z d a n je i postane sp rem n o da rizikuje i počne da uči samo. M oji roditelji su v re m e n o m shvatili da sam d o b ra u k o m u ­ nikaciji s ljudim a i da sam talentovana za jezike. N is a m imala sm isao za m a te m a tik u i p riro d n e n a u k e — tu sam se p ro v la­ čila s m n o g o teškoća. Ali, zah v alju ju ći r a z u m e v a n ju koje su p o k a z a li m o ji roditelji, m o g la sam sebe da v idim kao u s p e šn o g oratora a ne o sred n jeg m atem atičara. Shvatila sam da je bolje da ostvarim v rh u n sk e rezu ltate u k o m u n ik aciji s lju d im a nego da p o s ta n e m n e u sp e šn a balerina. U jed n o m t r e n u tk u u sp eh a, dete m o ž e d a n au či više nego za mesec d a n a n e u s p e h a .“ Lu Tis

„Većina u sp e šn ih ljudi je izvukla vrlo velike koristi iz veze s n e k im ko im je bio savetnik. U o p šte n o p o s m a tra n o , m o ž e da se govori o tri faktora koja n e k o g savetnika čine kao stvore­ n im za nas. Prvo, treba da n a m b u d e veom a sličan. D ru g o , treba da je već ostvario u s p e h u relevantnoj oblasti. Treće, tre ­ ba da je i pre toga savetovao ljude i p o m a g a o im da p o stan u u s p e šm —n aravn o, u oblasti u kojoj je i sam usp ešan. Svi m i m o ž e m o da o d a b e re m o o n e koji su ostvarili v rh u n sk e re z u l­ tate i zaslu žili sveopšte divljenje, a o n d a ih pro glasim o za u z o re i svojoj deci ili svojim slu žb e n ic im a kažem o : „Evo, 130

D N K u sp e h a

<3

ugledajte se na njih i p ostanite kao o n i.“ Ali, ako ne m o ž e m o da v idim o sebe kako rad im o ono što ti u zori rade i ako su prim eri koje d ajem o p o tp u n o drugačiji, iz naših priča o u z o r i­ m a neće proisteći nikakve trajne pro m e n e. „N ajbolji savetnici su ljudi koji u v am a m o g u da p rim ete više nego što to m o ž e te vi sami. O n i vas ne vide sam o o n a k ­ vim kakvi ste sada već i o nak vim kakvi biste m ogli da p o s ta ­ nete. N e u sred sređ u ju se na vaše pogreške i nedostatke. U m e s to toga vam opisuju, često i slikovito, vašu snagu, vaše sposobnosti i vaše m ogućnosti. A kako im aju kredibilitet, prihvatate njiho vu viziju i v re m e n o m razvijate nov u n u tra šn ji stan d a rd . K ažete: ’D a, to sam ja. U pravo sam takav.’ O n d a p o čn ete da se p o n ašate u sklad u s tim . Savetnici su toliko u vereni da vi u sebi im ate veliku m oć —a njihova vizija onoga za šta ste sposobni je toliko upečatljiva i jasna —da na kraju u to uvere i vas. L ju d i se po priro di kreću u pravcu poh vala — i što dalje od oštrih kritika. Pravi savetnici vam uvećavaju s am o po štov an je i v eru u sopstvenu efikasnost." Kolin Pauel

„ D a li uživate u spo rtu i o d v a ž n o m životu? D a li vas privlači p rev azilažen je p reprek a, rešavanje p ro b le m a i dovođenje stvari u red? D a li vas to oduševljava? D a li strasno težite ka savršenstvu i da li im ate sasvim p r ir o d n u želju da bu d ete u spešni? D a li im ate integritet i osećaj za čast? D a li ste d o ­ voljno jaki da budete blagi? Ako ste upravo ovakva osoba, onda ste sasvim p rik lad n i i kvalifikovani za jedan od n a jz n a č a j­ nijih izazova koji život m o ž e da vam p o n u d i —da savetujete dete. D eci su p o tre b n i pozitivni u zo ri m e đ u odraslim a. Sto više takvih u z o ra im aju , to su veće njihove šanse da izrastu u u sp ešn e i zn ačajn e članove zajednice. Verovatnoća da će m l a ­ di koji im aju savetnike koristiti droge je za četrdeset šest p r o ­ cenata m a n ja od verovatnoće da će to činiti njihovi vršnjaci b ez savetnika. M ladi koji im aju savetnike takođe p o k azu ju 131

D N K uspeha

bolji u sp eh u školi. Savetovanje je dobro za decu, ali i za čitavu zajednicu. P otrebn o n a m je više savetnika —h itn o n am je p o tre b n o više ljudi koji će prihvatiti izazov i postati savetnici dece i m ladih . N ašoj o m la d in i — a p osebn o o n im a koji o drastaju bez oca ili m ajke —p o treb n i su pravi uzori. „S lu žen jem d r u g im a dobijate isto onoliko koliko dajete. O vakvo služenje čini da se osećate dobro i da b u d e te z a d o ­ voljni sobom , d o k u isto vrem e u nečije živote u n o site p ro m e ne nabolje. Još značajnije je to što vam ono što dobijete zauzvrat uvećava s a m o p o u z d a n je i sam opoštovanje, p r u ž a p riliku da steknete nova z n a n ja i veštine i o m og ućava da p o stan ete lider. N e k i m u škarci i žen e su u sebi otkrili talente kojih nisu bili ni svesni —čak su p ronašli i posao svog života — a to su postigli sam o zahvalju jući s lu ž e n ju d ru g im a . „Vi ste vitalan resurs u zajednici. Pođite u susret d ru g im a da biste njihove živote učinili boljim i da biste im u k azali pravi p ut. Vaša energija, vaš id ealizam i vaša posvećenost će p o m o ći da se ostvare n ad e svih n aših g rađ an a."

DOBRO MAUČITE LEKCIJU K ad razgovarate sa savetnicim a, postavljajte im sasvim o d ređ en a pitanja —n e sam o o uopštenoj predstavi koju želite da steknete o n e č e m u već i o detaljim a. Sećam se da sam n e ­ kom p rilik o m govorio pred lju d im a iz agencije za o rg a n iz a ­ ciju o b u k a i p ro d aju o dg ovarajućih a r a n ž m a n a . Bio sam z a ­ p a n je n kad sam sazn ao da je jed an od njiho vih prodavača učetvorostručio stari rekord p ro d aje i to u sam o je d n o m d a n u —ta žen a je pro d ala dvadeset osam a r a n ž m a n a za o d la z a k na neki kurs, pri čem u je cena a r a n ž m a n a bila četiri stotine d olara po osobi — a n ijed an od n je n ih kolega je nije u p itao kako je to postigla! 132

D N K u speha < 3

Nagovestio sam da bi svako ko želi da postane uspešan kao o n a trebalo da razgovara s n jom i pita kako je ostvarila ta­ kav usp eh —trebalo bi da d o z n a svaki detalj. D a li je pravila g ru p n e prezentacije? Ako jeste, kako ih je organizovala? D a li je na p rezen tacijam a bila du hovita i da li se šalila s p o te n ­ cijalnim k u pcim a? D a li se sa n jim a susretala lično ili su sam o razgovarali telefonom ? K ad biste stvarno želeli da vaš u č in a k b u d e na nivou u č in ­ ka ove žene, uradili biste ono što je uradila ona, rekli biste o no što je rekla o na i postali biste isti kao ona. T im e što ćete savetnicim a postavljati pitanja, steći ćete novi uvid u on o što treba da uradite i p o k azati da stvarno želite od njih da n a u č i­ te sve što m ožete. M eđ u tim , im ajte na u m u da m n o g i uspešni ljudi, a p o seb ­ no prodavci koji ostvaruju vrhu nske rezultate — iako bez prestan ka gom ilaju pohvale, p riz n an ja i n agrade — jed n o s­ tavno ne u m e ju da objasne d ru g im a šta tačno rade i kako to rade. Sve njihove tajne ostaju pokopane d uboko u njima. Stvar nije u tom e što ne žele da n au če ostale već jednostavno nisu sposobni za to. U prk os u s p e h u koji postižu, ovakvi ljudi n e ­ m a ju sposobnosti koje su p otrebn e da bi postali savetnici. O d savetnika sam naučio m no go d ragocenih lekcija. N a prim er, kad treba da zapišem nešto ili p otpišem neki ugovor, iz d žep a izvadim p en kalo „M on blan“ a ne hem ijsk u olovku. Penkalo „M on blan“ košta 125 dolara, a hem ijska olovka 49 centi. O b e ove stvari pišu pod jed n ak o dobro, ali sam o jedna od njih u k azu je na to da ste uspešni —a kad potpisujete u g o ­ vor s n ek im klijentom , veom a je važno kakvu će sliku steći o vam a. K ad svojim izgledom govorim pravu stvar o sebi, ljudi stiču poverenje u m ene. U svim poslovnim prilikam a nosim veom a fini sat —zb o g toga što m i je jedan savetnik rekao da takvi satovi govore o nečijoj uspešnosti. N ek i d ru gi savetnik m e je naučio da sa sobom uvek nosim novčanicu od sto dolara. M ožda vam se ovo m o že učiniti 133

D N K uspeha

sm ešnim , ali ćete se i sami uveriti da n a stu p a te sigurnije kad z n a te da u d ž e p u im ate sto dolara. M oja žen a i ja m o ž e m o da se p ohvalim o iz u z e tn o slo ž­ n o m i bliskom porodicom , a odgajili sm o petoro lepo vaspitane dece. O boje sm o im ali najiskreniju suštinsku želju da n a m porodica b u d e takva, tako da sm o potražili m u d re savet­ nike. Razgovarali sm o s nekoliko parova koji su, b ar po n a ­ šem m išljenju, odgajili stvarno u z o rn u decu. P itali sm o ih kako su to postigli a oni su bili voljni da s n a m a podele svoja stanovišta i uverenja. Č a k su nas u p o z n a li s m e to d a m a vaspitavanja dece kojih su se pridržavali. N a primer, jedan p ar nas je nau čio da n e m a potrebe da tučete decu da biste ih disciplinovali. D ru g i p ar — s devetoro dece od kojih su sva bila m lađ a od četrnaest go din a —n aučio nas je kako da p o stig n e­ m o da deca b u d u m irn a i tiha u crkvi. P rim enili sm o ono čem u su nas ti ljudi naučili i otkrili da su njihove m eto d e delotvorne. N e oklevajte da nekoga zam o lite da vas nauči o n o m e što biste želeli da zn ate —u bilo kojoj oblasti života. K ad p rih v a ­ tite i p rim en ite stavove i m eto d e takvih ljudi, ostvarićete slič­ ne rezultate. P ro n ala žen je savetnika i rad s n jim a bi trebalo da b u d u zabavni, jednostavni i veom a p ro d uk tivn i —jer n em a potrebe da kroz život idete kao slepac koji nap ip av a put.

STA JE 5 V/E POTREBMO DA BISTE DOBILI PRAVI 5 AVET Izaberite savetnike kpji su vcc- iskusni i uspešni u oblastima u kojim a ste vi početnikTreba da izvučete korist iz njihovog z n a n ja i sposob­ nosti i m in im aliz u je te svoje slabosti i nedostatke. Ali m o ­ rate da bu dete sigurni da su oni već postigli veom a veliki uspeh u oblasti u kojoj pokušavate da b ud ete uspešni. Biće 134

D N K u sp e h a

vam p o tre b an nek o ko će m oći da vas p o d sta k n e i sm atra sposob nim . M o ž d a ćete u isto vrem e im ati nekoliko savet­ nika. U stvari, to vam p re p o ru č u je m . Ako stvarno r a z ­ m išljate o u s p e h u , o n d a verovatno već sada im ate n e k o li­ ko savetnika. < Pronađite savetnike kpji su voljni, sposobni, kvalifikovani, zainteresovani i p u n i en tu zija zm a da nam pom ognu. P ro n a đ ite neko ga s kim m o ž e te da pričate otvoreno i slobodno. N e k i po tencijalni savetnici će odbiti vašu m o l­ b u —tako i vi m o ra te da b u d ete s p re m n i i voljni da o d b a ­ cite one savetnike koji vam ne odgovaraju. Jer, savetovanje je d v o sm ern a ulica. < Savetnike tražite polako —nem a razloga za žurbu. Iako se m o ž e d ogoditi da svoje idealne savetnike identifikujete brzo, m o ž d a ćete m o rati da uložite veom a m n o g o v rem en a u p o m n o ispitivanje —i brižljivu po trag u — da biste p ronašli prave ljude. P om o glo bi vam da pre nego što za p o č n e te p o tra g u stvorite profil svog id ealn o g savetnika. R azm islite o to m e koliko bi g o d in a trebalo da im a, koje bi iskustvo m o ra o da poseduje, u kojoj bi m eri trebalo da vam b u d e blizak, kakvu bi rep u taciju m o ra o da im a, kojeg bi pola trebalo da bude, kada bi m o rao da vam b u d e d o s tu p a n i kakav kredibilitet očekujete od njega. r; Postavite tem eljna načela k ° ja ć'e definisati vaš odnos sa savet­ niciin a. Vašim savetnicim a bi m oralo da b u d e savršeno jasno šta sm atrate svojim o b av ezam a i d u ž n o s tim a . A ko to zapišete, im aćete d o k u m e n t na koji ćete m oći da se oslonite pri p rv o m susretu s čovekom koji će vam m o ž d a postati savetnik. P obrinite se da n ačin na koji ćete pokriti troškove p o stan e sastavni deo ovog d o k u m e n ta , ali i da u n je m u 135

r£> D N K

uspeha

tačno b u d e definisano k ada ćete, gde i kako stu p ati u vezu sa svojim savetnikom . „ N ik a d a vam se n eću javljati pre osam u ju tr u ili posle devet uveče", ili „ N ik a d a vas neću u z n e m ira v a ti v ik en d o m ." N e očekujte da ćete svom savetn ik u m oći da zad ajete zadatke. tJ. Svoje savetnike poštujte i uvažavajte rečju i delom . Svojim savetnicim a zahvalite ili uzvratite n e k o m m a lo m p a ž n jo m . P o n ek ad je pisanje ob ično g p ism a u k o jem ćete opisati kako je savetnik uticao na vaš život, lep i p rim e re n način da m u se zahvalite. O svojim savetnicim a u v ek govorite sve najlepše a kad ostvarite neki u speh , zaslu g u za to pripišite njim a. < N e raspravljajte se sa svojim savetnicim a. Vaši savetnici n e m a ju o b av ezu da v am objašnjavaju svoje ideje i sugestije. Ako ho ćete da se raspravljate s n ji­ m a, svoju z a b rin u to st ili s u m n ju izrazite kao p ita n je slič­ no ovom e: „M ora biti da nešto n isam shvatio dobro. Z b o g čega m islite da bi to bilo delotv orno u m o m slučaju?" r; S vo jim savetnicim a uvek dajte p o vratnu in fo rm a ciju . Postarajte se da svog savetnika u vek obavestite kad se ideje koje vam je p red lo žio p o k a ž u d elo tv o rn im . T a m o g de je to m oguće, ostvarene rezu ltate p rik ažite k v a n tita ti­ vno. „Z ah v alju ju ć i sugestiji koju ste m i dali, pro šlo g m eseca sam p ro d ao deset a u to m o b ila više tako da sam sada najbolji prodavač." N e p o d n o site izveštaj o o n im savetnikovim idejam a koje nisu dale tako dobre rezultate —osim uk olik o on to ne traži. r" Svo jim savetnicim a uvek dajte istinite informacije, je r ćete sam o u torn slučaju m oći da dobijete prave sugestije. 136

D N K u sp e h a

<3

P rem a savetnicim a m orate da b u d ete iskreni jer vam ne m o g u pom oći ako od n jih krijete nešto ili im govorite sam o poluistine. Z a m o lite ih da vam k a ž u šta po n jih o ­ vom m išljenju treba da p ro m e n ite ili poboljšate na sebi — čak i ako bi njihov odgovor m ogao da vas povredi. Ako ž e ­ lite da neka od inform acija koju im dajete ostane tajna, o n d a im to jasno stavite do znanja. ^ Svoje savetnike koristite m udro i štedljivo. N e tražite od savetnika da reše sve vaše problem e. U m e sto toga, usredsredite se sam o na one koji su u okviru o n o ­ ga za šta su vaši savetnici stručni. N e zlou po trebljav ajte savetnikovo vrem e i d o b ru volju —što je savetnik uspešniji, to je njegovo vrem e dragocenije. Z b o g toga, vrem e koje vam posvećuje iskoristite m u d ro . N a prim er, pre nego što p ozovete savetnika, zapišite ključna pitanja na koja biste voleli da dobijete odgovore, a kad ste s njim , radite sam o o no što savetnik želi. r". U vek obavestite svoje savetnike da vam njihove usluge više nisu potrebne. K a d b u d ete s p re m n i da krenete dalje, svoje savetnike u vek obavestite o tom e. N a neke od njih ćete se oslanjati sam o jedan d a n a na d ru g e pet godina, d o k ćete n eke od njih želeti pored sebe celog života. Ako ste sigu rni da od n ek o g savetnika više ne m o žete im ati koristi, to je z n a k da je došlo vrem e da m u pošaljete m ali p o k lo n i p ism o k o jim ćete ga obavestiti da v am je m n o g o p o m o g ao u životu. O d sveg srca m u se zahvalite na svim u slu g am a, savetim a i p o m o ći koju vam je p ru žio . ^ Tražite povratnu inform aciju i vršite k orek cijeP ro m e n e i prilagođavanja su n e o p h o d n i da biste bilo šta ostvarili s visokim stepen om uspeha. Z b o g čega n a 137

D N K u sp e h a

m e ta m a postoje tri ili četiri k o n c e n trič n a k ru g a oko sre­ dišta? Z b o g toga što ovakvi krugovi p o m a ž u o n im a koji ciljaju da izvrše n e o p h o d n e korekcije —da bi češće p o g o ­ dili središte. Slično je i s ostvarivanjem su štin sk ih želja — p o v rem en o tražite p o v ra tn u inform aciju. S av etn ik će se p o k azati kao najbolji izvor ideja koje će v am p o m o ć i da korigujete kurs. Ako ste identifikovali svoje suštinske želje, p o tra g u za sa­ vetnicim a m o ž e te da z a p o č n e te već d a n a s —na taj n a č in ćete početi da živite o n a k o kako želite. Iz knjiga m o ž e te da stek ­ nete zn a n je , ali će v am sam o m u d ri savetnici d ati p rak tič n e savete zasn o v an e na ž iv o tn o m iskustvu.

„Jedan razgovor s m u d rim sa ve tn ik p m vred i k o lik o i mesec dana učenja iz knjiga. " —Stara poslovica

138

D

E

O

Stvaranje dobrih odnosa u porodici N em a tog uspeha koji bi mogao da nadokna­ di neuspeh u porodičnom životu. —Dejvid O. M akej

ad p ita te lju d e šta im je najvažnije u životu, većina odgovori sam o je d n o m rečju —porodica. K ad im ate p o ­ rodicu u kojoj se ljubav izražava i po k azu je, koristi od toga m o g u se prim etiti u svemu. Srećna porodica u kojoj su p o što ­ vanje, sm eh, ljubav i dobro raspoloženje svepristutni, stvarno je deo raja na zemlji. Ako je vaš bračni d r u g pažljiv, ako „Porodica je raj pre vam p r u ž a podršku, ako ga doživlja­ raja." vate kao člana svog tim a i ako vam je — ser D ž o n prijatelj, o n da ćete biti još srećniji u B o u rin g svim oblastim a života. Ako su vam deca bliska, ako su vezana za vas i ako se slobodno i n o rm a ln o razvijaju kako fizički tako i m e n ­ talno i du ho vn o, ko m o že da izm eri vašu sreću i radost? K ad vas p ritisn u nevolje ovog sveta, porodica vam postane izvor snage, podrške i spokoja —zaklon od oluje.

K

D N K uspeha

K ak o je m o gu će stvoriti zadovoljavajući p o ro d ičn i život a pri tom e im ati sve što poželite i u ostalim ob lastim a života? D a li je m og uće im ati lep po ro d ičn i život a ip a k postizati m n og o toga što nije vezan o za p o ro d ic u i d o m ? N e sam o što je to m o g u će već mora da bude ta \o . M n o g o je roditelja koji ovakvu rav n o težu o stv aruju svakog dana.

5UŠTIM5KE ŽELJE U VAŠOJ PORODICI S uštinska želja je po kretačka sila koja vam o m o g u ćav a da u bilo kojoj oblasti života ostvarite sve — i to s visokim step e n o m sreće i zadovoljstva. Ako takva želja postoji u vam a, sasvim je sigu rno da ćete m oći da ostvarite bliske o d n o se u porodici. R ezultati koje ćete postići d ire k tn o će zavisiti od toga šta želite i šta radite. B rzin a kojom ćete ostvariti željene rezultate takođe je d irek tn o p o v ezan a s m e ro m u kojoj ih želite. Ako ste p o tp u n o posvećeni nekoj stvari iz oblasti p o r o ­ d ičnih odnosa, o n d a m o žete da je ostvarite — p o seb n o ako p o tra žite sm ernice koje će vam pom oći. D a biste ostvarili zadovoljavajuće od n ose u porodici, n e ­ o p h o d n o je da vam suštinska želja koja ih se tiče b u d e savršeno jasna. P rak tičn o sve što želite u p o ro d ič n o m životu im a veze s osećanjim a. N a prim er, m o ž d a m o ž e te da poželite da se osetite bližim svom b ra č n o m d r u g u jer to čini da se osećate p rih vaćenim , u v ažen im , v re d n im i voljenim .

Poezija u fazam a P oeziju n isam d u g o voleo —i pored toga što je m o ja žen a bila zalju b ljen a u nju. U p rv im g o d in a m a braka, pokušavala je da svoju ljubav p re m a poeziji podeli sa m n o m , ali sam uvek u zvraćao tako što bih jed no stav no rekao da n isa m zain teresovan za to. N ik a d a nisam im ao osećaj za poeziju niti sam mogao da je ra z u m e m . Takvim svojim stavom i o d b o jn o šću 142

D N K uspeha

p r e m a poeziji po vred io sam osećanja svoje ž e n e i p rim o ra o je d a m i jed an deo sebe učin i n e d o s tu p n im . M e đ u tim , to sam shvatio tek kasnije. Sa m n o m nije m o g la da podeli n ešto što joj je bilo v eo m a v a ž n o — i ta čin jen ica je ograničila n ašu v ezu . N is a m m o g a o ni da z a m islim da ću je d n o g d a n a ra z u m e ti p o e z iju —a k a m o li da ću se zalju biti u n ju kao m o ja žen a. To je bila g lav na p re p re k a —toga sam bio svestan ali n isa m z n a o k ak o d a je p re v a z iđ e m . Z a p o č e o sam tako što sam se u p itao koja je m o ja su štin sk a želja kad r a z m iš lja m o svojoj ž e n i i o tk rio da želim da z n a m sve o njoj — da iskreno želim da r a z u m e m n je n o srce. Jer, kad u s p e m da joj p r u ž i m o n o što joj je p o tre b n o i što želi, p o s ta n e m o bliži. B ez p ro b le m a sam m o g a o da z a k lju č im d a po ezija n ik a d a neće biti m o ja su štin sk a želja, ali da je ž u d n ja da r a z u m e m svoju ž e n u već dostigla stoti p o d e o k n a m ojoj skali su štin sk ih želja. K a d sam to shvatio, p o želeo sam da s a z n a m zašto joj p o ezija toliko znači. Sta je to u p oeziji što je čini toliko sreć­ n o m ? K a d sam joj postavio ovo pitanje, sva je zablistala. M o g a o sam da v id im da sam je stvarno ob rad o v ao već tim što m i je bilo v a ž n o da je to p itam . To je bila p rv a faza m o g p o e t­ „ N aučio sam da reč skog iskustva sa s u p ru g o m . Pošto nem oguće upotreblja­ sam shvatio u kojoj m eri poezija vam veom a oprezno. “ m o ž e da utiče n a nju, bio sam m o tivisan da joj, b ar n a n ek i način, —V erner fon B ra u n u d o v o ljim u toj stvari. K a k o iz la z i­ m o svakog p etka uveče, p red naš sledeći iz la z a k sam otišao u k n již a r u i k u p io dve zb irk e poezije. O v im sam prešao u d r u ­ g u fazu. Isp lan irao sam da to p o p o d n e o d e m o na izlet u park. K ad s m o završili s jelom , izvadio sam zb irke i rekao: „Voleo b ih da ti čitam p o eziju ." O či su joj se razro g ačile a usta otvorila. O n d a se nasm ešila i rekla: ,,U redu." O tvorio sam p rv u zbirku i po čeo da čitam . P esm a je bila v eo m a k ratk a — svega n ek ih 143

D N K uspeha

osam stihova. M o žd a je n isam pročitao baš najbolje, ali je Marsi bila oduševljena m o jim tru d o m . K ad m i je rekla da joj se pesm a d o pada, u pitao sam je: „Z bo g čega?“ Počela je da m i objašnjava šta joj zn ače reči; objasnila mi je kako se oseća d o k ih čita ili sluša. Bio sam srećan što sam m ogao da joj d o n esem takvu radost. O n d a m i je rekla da je uživala još više jer sam ku pio knjigu i pročitao sam o za nju. T o j e već bila m u z ik a za m oje uši. K ad sam joj pročitao obe zbirke, osećao sam se kao da sam dobio m ilion do lara —zbog toga što sam svoju ž e n u usrećio uradivši nešto što o n a stvarno voli. U z to, rekla m i je da se ponovo zaljubila u m en e. K a ­ snije sam čak pok ušao da n ap iše m p e s m u o ljubavi koju osećam p re m a njoj. To je definitivno bila treća faza. M o ž d a je p esm a i bila loša, ali to nije im alo nikakav značaj jer je mojoj ženi pričinila veliko zadovoljstvo. N ajiskrenije joj se o b ra ­ dovala. K asnije sam joj napisao još nekoliko pesam a. D a m i je neko rekao da ću jed n o g d a n a ne sam o Čitati već i pisati pesme, pom islio bih da ne z n a o č e m u govori. U stva­ ri, rekao bih m u da je nešto tako jednostavno n em o gu će. M eđ u tim , treba da b u d e m o veom a obazrivi kad u p o tre b ­ ljavamo reč nem oguće jer —osvajačka sila u n a m a ne z n a šta znači n eu speh . Sve o no što je iskrena suštinska želja je je d n o ­ stavno m oguće. K ad sam definisao svoju suštinsku želju —da d o n esem radost svojoj žen i —istrajnost je došla au tom atski.

RAVMOTEŽA P orodični život je kao reka — teče i stalno se m en ja, a ove p ro m e n e p o n ek ad a m o g u da b u d u sup tilne ili gotovo nep rim e tn e — ako se dešavaju polako ili tok om d u ž e g perioda. Jednostavno je reći da n a m je svima p o tre b n a ravn oteža u ž i­ votu, ali tu ravnotežu nije uvek jednostavno ostvariti, posebno 144

D N K uspeha

ako m islim o da to z n a č i da svoje vrem e treba da p o d e lim o na je d n a k e delove i rav n o p ra v n o ra sp o re d im o na sve oblasti ž i­ vota. K a d im a ju sam o jed n o dete, m ajk e ne m o g u ni da z a ­ m isle da je m o g u će ostvariti ra v n o te ž u —a p o go tov u k ad i m a ­ ju tri ili četiri deteta. Slično tom e, ljudi od karijere često misle d a su suviše z a u z e ti da bi ostvarili ra v n o te ž u —posao im je d ­ n o stav n o o d u z im a najveći deo v rem en a. K a d s p o z n a te svoje suštinske želje i shvatite šta rav n o teža tačn o znači, ostvarićete je b rže i jednostavnije. U ra v n o te ž e n život bi trebalo da b u d e o n a vrsta života u k o jem u svim o b la stim a o stvarujete visok step en h a r m o n ije i zadovoljstva — i to u isto vrem e. Č o v e k koji stiče bogatstvo na štetu p o ro d ič n ih o dnosa, zd rav lja i ličnog m ira, ne sam o što ne živi u r a v n o te ž e n im ž iv o to m već je u sk ra ć e n za veliku sreću ko ju bi m o g a o da p r o n a đ e u o b lastim a koje z a n e m a r u je . Ali, važi i s u p ro tn o . L ju d i koji su toliko u sre d sre đ e n i n a svoje porodice da ne m o g u —ili ne žele —da rade o n o što je p o tre b n o da bi zaradili n ovac i tim e svojim n a jb liž im a o b ezb ed ili stil života za k a k ­ v im ž u d e , žive n e u r a v n o te ž e n im živo tom . To su ljudi koji su u tolikoj m eri u sre d sre đ e n i na d ru g e stvari da na kraju završe tako što n a ovaj ili onaj n a č in z a n e m a r e o n e koji su im n a j ­ v ažniji u životu —članove svoje porodice. R a v n o te ž u n e m o ž e te da ostvarite tako što ćete život posm atra ti kao r a v n o m e rn o ra sp o re đ e n e sate posvećene svim o b lastim a. A ko biste p o k u šali da za sve odvojite p o d je d n a k u k o ličin u v rem en a, b rz o biste ostali bez do vo ljn o sati. K ad sp rovedete o d g o v araju ću raču n icu , otkrijete da od dvadeset četiri sata, osam p ro vo d ite u snu. A ko ste zapo sleni, posao v am o d u z im a n a jm a n je o sam sati d n ev n o , što vam ostavlja još s a m o o sam sati za p o ro d ic u i d u h o v n o u z d iz a n je . N ije n ik ak v o ču d o što većina nas po k u šav a da sm esti što je m o ­ g u će više toga u vikende. 145

D N K uspeh a

O stvarivanje d n ev n e — ili čak n ed eljn e — rav n o teže je za većinu ljudi teško izvodljivo. M e đ u tim , sasvim je sig u rn o da ravn otežu m o žete da ostvarite u p e rio d u većem od p etn aest a m a n je m od trideset d an a. N e sam o što je to p o tre b n o već je i važno i korisno. Ako u takvom p e rio d u otkrijete da je n eka od vaših suštinskih želja u bilo kojoj oblasti života ostala neostva­ rena, o n d a toj želji posvetite p u n u p a ž n ju sve d o k je ne ostva­ rite. K ad ste gladni, jedete. K a d vas srce boli ili čezn e za is p u ­ n je n je m u nekoj oblasti života, p r e d u z im a te nešto u vezi sa tim. K ad god pom islite da vam n edo staje nešto v ažn o u ž i­ votu, to je z n a k da ste prevideli n e k u od svojih su štin sk ih želja. R avnoteža znači da d o b ijam o sve što želim o u svim ob las­ tim a života. Ako d u ž e v rem e živite s n e d o s ta tk o m nečega što vam je v eo m a važno, osetićete posledice toga A k o ste nesebični i brižni, m ožete — u vam a će se javiti da ostvarite i održite bliske poro­ tu g a, n e z a d o v o ljs tv o , dične odnose. depresija, m a lo d u š n o ­ Uspešni porodični odnosi podrazust, n a p eto st i uverenje m evaju često davanje, alt i u to m e da je trava zelenija s mora da postoji ravnoteža. N ijedan d ru g e strane ograde. član porodice ne m o že samo da K ak o deca p o rastu i daje a da se odnosi ne pogoršaju. p o s ta n u zreli ljudi, i pre nego što p ostanete svesni toga, m o ra te da se m e n ja te polak o i z a je d n o s njim a. P rem a deci koja su odrasla i postala zreli ljudi, treba da se p onašate na odgovarajući n a č in i to tako što ćete p r e p o z n a ti tre n u ta k u kojem je vaš posao roditelja završen. Savete ćete tada davati sam o o n d a kad se to od vas traži. Ali, pošto i vaši roditelji stare, m o ž d a ćete se naći u z a m e n je n im ulog am a. Z b o g toga su fleksibilnost, davanje, deljenje, strpljenje i opraštanje ključni za u sp ešn o stvaranje i o d rž a v a n je d o ž iv o t­ nih, iz d a šn ih i zado voljavajućih p o ro d ič n ih odnosa. 146

D N K uspeha < 3

I5KREMOST I OTV/ORE MOST A ko ste sp osob ni da k o m u n ic ira te otvoreno i iskreno, otkrićete da m o ž e te da ostvarite n ev ero v atn u bliskost i nevero v atan sklad s d r u g im lju dim a. T a k o đ e ćete otkriti da to p o ­ m a ž e da vam i o ni u zv rate na isti način. U č la n k u objavlje­ n o m u Jti-es-ej tudejti: „Sta je sve p o tre b n o da biste zad ržali svog b ra č n o g d r u g a “, izneti su rezu ltati istraživanja koje je sp ro v ed en o da bi se ustanovilo šta ljudi s m atraju najv ažn ijim z a o d rž a v a n je d o b ro g od no sa s p a rtn e ro m : Iskrenost O tv o ren i razgo vo r o o sećan jim a Prijateljstvo O danost P odrška, o h rab riv an je O d rž a v a n je ro m a n tik e u životu D o b a r sek su aln i o d n o s Isti finansijski ciljevi Iste vrednosti u oblasti religije Isti ciljevi u karijeri

96% 95% 92% 91% 88% 78% 68% 65% 52% 42%

O b ra tite p a ž n ju n a to da su, po m išljen ju ispitanika, n a j­ v ažn ije vrednosti iskrenost, otvoren ost u ra z g o v o ru o o se­ ć a n jim a i prijateljstvo. N e d o s ta ta k iskrene k o m u n ik a c ije je jed an od n a jo z b iljn i­ jih p ro b le m a u v ezam a. N ajv ećim d elo m ne u sp ev am o da o tvo ren o i iskreno k o m u n ic ira m o o su štin sk im p ita n jim a . U stvari, id e m o p o g re šn im p u te m taktičnosti i diplom atije. D a biste k o m u n ic ira li efektivno, p o n e k a d a m o ra te da b u d ete n e p rija tn i —ili čak netaktični. Pošto je poverenje tem elj svih bliskih o dnosa, iskrenost ne m o ž e te da žrtvujete sam o zbog toga što niste sp osobni da p ro n a đ e te n ačin da o no što želite d a kažete, k ažete taktično. 147

D N K uspeha

P onekada ćete n ek o m e m o rati da kažete da se p o n aša n e ­ prihvatljivo, da radi nešto n e u m e s n o ili da vas je uvredio na neki način. B udite otvoreni i iskreni, ali posle toga pokažite toj osobi da je prihvatate i volite još više. O vo je p osebno p rik ­ ladno za b ra k i odnose s decom , ali takođe važi i za veze koje im ate sa saradnicim a, daljim ro đacim a i svima s kojim a dolazite u dodir. E fektivna k om u n ik acija p o d ra z u m e v a više od dve osobe — jedne koja izražava svoja osećanja i iznosi misli, i d ru g e koja tu p o r u k u prim a. U stvari, ono što postoji iz m e đ u takve dve osobe je sam o polovina efektivne kom unikacije. K o m u n ik a ­ cija bi trebalo da posluži ostvarivanju daleko značajn ijeg cilja, zajed ničk og za obe osobe —trebalo bi da ostvari zad o v o ­ ljavajući rezu ltat i donese koristi. N a primer, setite se poslednje svađe koju ste im ali s n e ­ kim. S igurno ste raz u m e li šta vam ta osoba govori —verovatno ste znali da je ljuta i šta je razlog za n je n u lju tn ju —i sigur­ no da ste i sam i izrazili svoja osećanja. Ako ste se razišli ljuti i bez ikakvog rešenja, vrlo je verovatno da ste ostvarili sam o d elim ičnu k o m u n ik aciju . O tv o re n a rasp ra v a s b račn im d ru g o m ili decom „Ukorite oštro, uli posle toga obično dovede do nečeg p o k a žite jo š veću lju b a v za dobrog. Posle takve ras­ osobu koju ste ukorili; u su­ prave ih bolje r a z u m e te i protnom , on ili ona bi m ogli da dođete do p rik lad n ijeg z a ­ pom isle da ste im neprijatelj. “ ključka, ideje ili rešenja. — D o k trin e i zaveti 121:43 V ređanje, vika ili od luk a Crkve Isusa H rista i sveta­ da s n ek im više ne govo­ ca novijeg doba rite, nisu ni p rim e re n a ni efektivna k o m u n ik a c ija . O tvorenost i iskrenost u svakom tre n u tk u dovode do stvara­ nja poverenja. L ju d i će reći da uvek z n a ju šta m islite o neče­ m u i da vam se m o ž e verovati šta god da kažete. U k oliko z n a ­ ju da su vaši k o m en tari iskreni, da dolaze iz srca i da na u m u 148

D N K uspeha

<3

im a te n jih o v u dob rob it, neće biti tako strogi p re m a vam a kad im povredite osećanja. P okušajte da kažete: „B ojim se da đe o n o što ću ti reći povrediti tvoja osećanja iako to ne želim . H o ć e š li m i i po red toga dozvoliti da k a ž e m istin u ?" K ad iskrenost p o m e ša te s taktičnošću, po stan e te još veštiji u k o m u n ik a c iji s lju d im a. Ako ste sp osobni da vezu s b ra č ­ n im d ru g o m , d eco m ili bilo kojim čovekom o d ržav ate na taj n ačin , vaši o dn o si s n jim a će biti z asn o v an i na p o v eren ju i u v ažav an ju . Č esto se najveći p ro b le m i u b ra k u javljaju zb o g sebičnosti je d n o g ili oba b ra č n a d ru g a . D a bi v am p o ro d ič n i život d o n e o veće zadovoljstvo, m o ra te da p restan ete da igrate igre i da b u d e te voljni da se p ro m e n ite . M o rate da p o stan e te otvoreni, iskreni, m u d ri i bolji. N a u m u i u srcu uvek m o ra te im ati o no što je n ajbolje za vašeg b ra č n o g d ru g a. T a k o đ e m o ra te im ati i r a z u m n a očekivanja u p o g led u o n o g a šta m o ž e a šta ne m o ž e da se p ostigne u d a tim o k o ln o stim a. A ko vas nešto ljuti, o n d a to i recite. N e m a po treb e da ek sp lo d irate —sam o recite u č e m u je p ro blem , ali to u rad ite tako da b u d e jasno da o če­ k ujete i verujete da će rešenje biti p r o n a đ e n o . K ad iznosite n ek i p ro b le m , n o r m a ln o je da p o k a z u je te osećanja — ako n ešto nije u redu, n e m o jte se p retvarati da je sve kako treba. N a u č ite da se u sred sređ u jete na p ro b le m i da svoj u m i u m vašeg b ra č n o g d r u g a u sm erite na p ro n a la ž e n je rešenja. P ro b le m e u po rod ici ne m o ž e te da rešite tako što ćete ih ignorisati. A ko ih ignorišete, o n i se sam o uvećavaju. B u d ite u v e k voljni da dajete i p rim a te iskrene p ohvale ali i iskrene p o v ra tn e p o ru k e —kak o po zitivn e tako i n eg ativ ne —a u z to, o m o g u ć ite ostalim član o v im a p orodice da d o z n a ju kakvo je vaše m išljenje o n jim a. B u d ite iskreni i otvoreni u svakom t r e n u tk u i p o tp u n o elim inišite igranje igara. Po rečim a je d n o g m o g p o z n a n ik a , inače adv ok ata koji se specijalizovao za brako razvo dn e parnice, najčešći razlog zbog kojeg se parovi razila z e je njihova n e sp o so b n o st da iskreno 149

D N K u speha

razgovaraju jed n o s d r u g im , ogole d u še i jed n o d ru g o posm a tra ju i vide kao najb oljeg prijatelja. Pre n ego što se venčaju, parovi često igraju igre —bez p re sta n k a ističu o n o što je u n jim a najbolje —a razg o v ara ju sam o zato da bi im p re s io n i­ rali jed n o dru g o . N a ž a lo st, takvi razgovori su površni. K a d se venčaju, ovakvi parovi otkriju da im je teško da razg o v ara ju — da im je teško da naprav e p la n i za n a r e d n u n e d e lju a k am o li za ceo život. O s im toga, shvate da n isu predvideli da će se n ji­ hova in tereso v anja i ideje v r e m e n o m m enjati. O v eo m a v a ž ­ n im p ita n jim a govore jed n o k ro z d ru g o —u m e sto je d n o d r u ­ gom . N e d o s ta ta k k o m u n ik a c ije često dovodi do neverstva, o d av an ja a lk o h o lu i fizičkog i m e n ta ln o g zlostavljanja. P o z n a je m iz u z e tn o u sp e šn o g oca koji sam o d gaja svoja dva deteta. O stao je b ez žene, ali ga to nije sprečilo da u ra v ­ n oteži p o ro d ič n i život i posao p re d se d n ik a firm e čiji je vlas­ nik. I m a suštinske želje da njegova poro dica b u d e kao i svaka d ru g a i da on ostane uspešan u svim oblastim a života. Jed n o m p rilik o m m i je rekao: „K ad iz a đ e m iz kancelarije, z a b o r a ­ vim n a firm u. K a d sam u kući, svu p a ž n ju u s m e r im n a svoje dve devojčice. C o v ek m o ra da b u d e sp osob an da priča svojoj deci i da ih sluša. D eca im a ju stavove i m išljenja, tako da je veom a v ažn o da ih saslušate."

SAMOPROCEIUIVAMJE ČLAMA PORODICE M o ž d a ste svesni da im ate n eke n e d o sta tk e koji stoje iz m e đ u vas i ostvarivanja boljih o d n o sa s o n im a koje volite. Sasvim je verovatno da će ovaj kviz m oći da p o m o g n e da ti nedostaci izbiju u prvi plan. To je v eo m a v ažn o jer će vam m o ž d a p o m o ći da po čn ete da shvatate šta vas o m e ta i s p u ta ­ va.

150

D N K uspeha

<3

R a z u m e v a n je značaja em ocija I ) a li s a m n e ž a n ? D a li s p r e m n o i često p o k a z u je m svoju ljub av ? D a li član o v i m o je p o ro d ic e m isle d a s a m srd ačan ? D a li se d u r i m i z a t v a r a m u sebe k ad s a m p o v re đ e n ili ljut? D a li p o tis k u je m i k r ije m em o cije? D a li svoje e m o c ije i z r a ž a v a m n a o d g o v a r a ju ć i n a č in — k ak o v e rb a ln o ta k o i n e v e rb a ln o ? r: K ontrolisanje potiašanja Da Da Da Da

li sa m previše z a u z e t p o s lo m ? li se b r z o n a lj u t im n a n e k o g od č la n o v a p o ro d ic e? li od član o v a p o ro d ic e z a h t e v a m p reviše? li k o n tro liš e m svog b r a č n o g d r u g a i d e c u ? D a li ž e lim d a sve b u d e u r a đ e n o o n a k o k a k o ja k a ž e m ? D a li se m e š a m u ž iv o t svoje o d ra sle d ece? r: O državanje veza D a li s a m h ita r k a d tre b a d a se iz v in im jer se p o k a z a lo d a u n e č e m u n is a m u p ra v u ? D a li član o v i m o je p o ro d ic e m isle d a s a m p ris tu p a č a n ? D a li č la n o v im a p o ro d ic e p o m a ž e m k a d im a ju p r o b ­ lem e? D a li sam v e lik o d u š a n i isk re n u d a v a n ju k o m p l i m e ­ n a ta ? D a li se lepo z a b a v lja m s č la n o v im a svoje p o ro d ic e? ■: D ava tije doprinosa D a li u k u ći r a d im r a v n o p r a v n o s č la n o v im a svoje p o ­ rodice? D a li p o m a ž e m d a se p o sta v e — i o d r ž e — p o ro d ič n i s ta n d a rd i? 151

D N K uspeha

D a li se tru d im da u svakom tre n u tk u prim er? D a li članovi m oje po rodice m o g u da m en e? D a li sam u v ek tu k ad sam im D a li o no što p o stig n em van kuće čini porodice p o n o sn im ?

d a je m d o b ar se oslone na p o tre b an ? članove m oje

O va p itan ja pokrivaju m n o g o toga. Svi m i m o ž e m o da im a m o više strpljenja, bolje k o n tro lišem o bes u sebi i m en jam o svoje negativne ili d estru k tiv n e m o d ele p o n ašan ja. Z a ­ jedno s o n im a koje volim o m o ž e m o da učestv u jem o u p o r o ­ d ič n im aktiv no stim a i izn o sim o nove zabavn e ideje za p o r o ­ d ične izlete i stvaranje d ru g ačijih tradicija.

ODNOSI IZMEĐU MUŽA I ŽENE Veoma je v ažn o da vrem e posvetite svakom č la n u svoje porodice, ali je im perativ da ga pre svega posvetite svom b ra č ­ n o m d r u g u . D eca m o ž d a m o g u da u đ u u vaše živote i daju svoj d o p rin o s vezi koja već postoji iz m e đ u vašeg b račn o g d ru g a i vas, ali to nije razlo g da z a n e m a rite b ra č n o g d ru g a. M oja ž e n a m i je p o m o g la da p o s ta n e m o n ak av čovek kakav sam želeo da p o stan e m . B ez nje, ne bih m o g ao da b u d e m tako u sp ešan u poslu niti bih o p le m e n io svoju p riro d u . I ne bih stekao h a r m o n iju i spokoj koje sada im am . K ao bračni dru g , im ate o bavezu da svom p a r tn e r u p o ­ m o g n ete da p o stan e sve o no što o na ili on m o ž e da postane. Ako ne o h ra b ru je te b račn o g d ru g a da ide u p ravcu u ko jem on a ili on želi da ide, o n d a sam o g sebe lišavate zadovoljstva i prilike da steknete živo tno g sa p u tn ik a i prijatelja koji se stal­ no razvija i usavršava. Sto se više vaš bračni d r u g b u d e usavršavao —a p oseb no ako to b u d e radio u z vašu p o d ršk u i p o m o ć —to ćete biti srećniji i to će vaša veza postajati jača. Sreća u b ra k u ne zavisi toliko od m ere u kojoj je on is p u ­ n jen r o m a n tik o m —jer ro m a n tik a n ailazi i nestaje kao p lim a 152

D N K uspeha < 3

i oseka —već od iskrene i beskrajne brige koju oboje p o k a z u ­ jete za em otiv n o blagostanje o n o g d rugog. Ako oba bračna d r u g a beskrajno b rin u za em otivn o blagostanje o n o g drugog, o n d a će njihova ljubav cvetati. To je prava nesebičnost. A ko želite da izgradite d in a m ič n u i ljubavlju isp u n je n u v ezu sa svojim b ra č n im d ru g o m , im perativ je da vrem e pro vo dite z ajed n o i to tako što ćete raditi on o u čem u oboje uživate. Iz g ra d n ja ovakve veze je kao izg rad n ja kuće vredne m ilio n dolara —zahteva m n o g o v rem en a i odgovarajuće m a ­ terijale. Setite se v rem en a kad ste bili sam o ljubavni par. N iste m o ­ gli da po dn esete da b u d e te razdvojeni. Radovali ste se večeri­ m a i v ik en d im a koje ste provodili zajed no . S nestrp ljen jem ste iščekivali kraj ra d n o g v rem en a d a biste m ogli da b u d e te zajed n o „Najveća sreća u životu — čak i pored toga što niste im ali j e uverenje da vas neko dovoljno novca da negde odete. iskreno v o li." Z b o g čega bi sada bilo drugačije? —V iktor Igo A ko je vaša suštinska želja da iz ­ g rad ite blisku vezu, provodite vrem e zajedn o. Ako je vaša su štinska želja da stvorite vezu tog tipa, o n d a ćete to i ostva­ riti. N ajb o lje i najuspešnije veze p o d r a z u m e v a ju dve osobe koje se sretn u kao već izgrađeni pojedinci —p o tp u n o realizovani u svojim živo tim a a ipak željni da p o sta n u nešto više. K a d se te dve osobe sretnu, zaljube i p ožele da ostatak života p ro v ed u zajedn o, nijednoj od njih nije p o tre b n a on a d ru g a da bi ostvarila sreću i zadovoljstvo —bile su srećne i pre nego što su se u p o z n a le —ali kad se sjedine, spoje se dva sveta koji se sa m im tim uvećaju. K ad se takve dve osobe sretnu, n a d o v e ž u svoje živote jed an na d ru g i i p o sta n u nešto više. N jih o v i svetovi u tre n u tk u postaju veći —i s više toga što treba istražiti i iskusiti.

153

D N K uspeha

Stvarna intim nost U j e d n o m tre n u tk u , m oja žen a i ja sm o shvatili da nism o toliko bliski koliko sm o želeli. Im ali sm o četvoro m ale dece kojim a sm o stalno bili zao k u p ljen i, tako da n a m je život p o ­ stao više nego grozničav. O s im toga, dozvolio sam da mi posao o d u z im a m n o g o vrem ena. K ad sm o shvatili u kakvoj smo se situaciji našli, odlučili sm o da p onovo p o č n e m o da izlazim o on ak o kako sm o izlazili pre braka —i da ra d im o n e ­ što što bi bilo više od ob ičn ih o d lazak a n a večeru ili u bioskop. U stvari, odlučili sm o da rad im o o no što sm o radili pre nego što sm o se venčali —da ig ram o d ru štv en e igre, šetam o ili jed no stav no sedim o na travi u p a rk u i pričam o. To je ponovo oživelo n ašu vezu —vratilo joj je život k o m e sm o krajnje n e s ­ m o tre n o dozvolili da nestane. Svakoj vezi m o rate da posvetite vrem e —i to na kvalitetan način. N e m o jte sam o da odvajate vrem e za nju, jer o n a u tom slučaju m o ž e da po stan e nešto ru tin sk o i p razn o . A ko je vaša suštinska želja da im ate blisku, srećnu i in tim n u v ezu sa svo­ jim b ra č n im d ru g o m , o n d a ćete poželeti da n a u č ite sve o v ezam a —i to od najrazličitijih ljudi. M arsi i ja volim o da id em o n a p red avanja i kurseve koji n a m p o m a ž u da u n a p r e d im o svoju vezu. J e d n o m p rilik o m sm o otkrili s e m in a r koji je za nas bio nešto na šta sm o o b a ­ vezno m orali da o d e m o — iako u to vrem e toga n isam bio svesan. M arsi je u n o v in a m a p ro n ašla oglas kojim je re k la m i­ ran kurs za ob razov anje odraslih n a lo k aln o m u n iv e rz ite tu i sk ren u la m i p a ž n ju n a njega. K ad sam video da je u p itan ju kurs o intim no sti, pogledao sam je n ek ak o z a č u đ e n o i rekao: „Z bo g čega n a m je to p o tre b n o ? '4 Ali, sam a činjenica da sam to m o ra o da je pitam , bila je pokazatelj da n a m je takav kurs potreban . M arsi je stvarno želela da o d e m o na taj kurs iako sam ja bio prilično n e o d lu č a n —m islio sam da već z n a m Šta je intim no st. 154

D N K uspeha < 3

Iako sam bio svestan da šestom esečni kurs o in tim n o sti nije m o ja suštinska želja — po seb n o z b o g toga što sam bio u v eren d a z n a m sve o to m e —shvatio sam da im a m su štin sk u ž e lju da u d ov oljim svojoj žen i i da je u č in im srećnom . I tako s am n a p rvo p re d a v a n je otišao p o tp u n o nesvestan koristi koje ću im ati od toga. P redavač je bila žen a, veom a d in a m ič n a i stru č n a , a ja sam n a u č io m n o g o toga —u k lju ču ju ći i to da se m o je m u šk o viđenje in tim n o sti veom a razlik u je od žen sk o g v iđenja iste stvari. K a d sm o M arsi i ja n aučili šta je u stvari in tim n o s t —nešto d alek o više od fizičke in tim n o sti —naša veza se izdigla n a viši nivo. T o k o m šest n edelja, odvajali sm o sam o jedan sat ned eljn o za kurs, ali je i to bilo dovoljno da se naša veza iz m e n i zauv ek . Sve do tada, n isa m m o g ao ni da z a m islim šta sve ne z n a m o in tim n o sti. U p o četk u sam od lazio da bih d ao p o ­ d ršk u svojoj ž e n i i da bih je u činio srećno m . M o ž d a sam čak odlazio s n eg o do vanjem jer sam očekivao d a će m i biti d o ­ s a d n o p rek o svake m ere. Ali, kad sam ušao u salu i počeo da o tk riv am veom a in te re sa n tn e stvari —stvari od kojih se i n ti m ­ n o st i sastoji — shvatio sam da su m i do tog tre n u tk a ti k o n ­ cepti bili p o tp u n o strani, tako da sam na kraju ostao zap an jen. N a u č io sam da postoje tri nivoa in tim n o sti; d u h o v n i, e m o c io n a ln i i fizički. D o tada sam bio u v eren u nešto sasvim s u p ro tn o —m islio sam da je in tim n o s t isključivo fizička ak tiv­ nost. L ju d i m oji, koliko sam sam o grešio! N is a m z n a o ni o sn o v n e činjenice, a to m e je sprečavalo da iskusim p rav u d u ­ h o v n u i e m o c io n a ln u intim n ost. Svake nedelje sm o dobijali d o m aći z a d a ta k a predavač bi n as z a m o lio da tu lekciju n a u č im o i u v e ž b a m o za n a re d n i čas. Jedne nedelje, došao je red na m u ž e v e da sam o oni d o b i­ ju zad atak . Pre nego što n a m ih je dodelila, rekla je da m o ra d a n a m kaže nešto veo m a v ažn o — nešto što će n a m otvoriti oči. Svi sm o sedeli n a ivici stolica od n estrp ljen ja da ču jem o tak o veliku stvar. 155

D N K uspeha

„M uževi. Ž e n e vole da ih držite. D a ih sam o držite. P a u ­ za." I to je bilo to —velika stvar koja n a m je otvorila oči. Posle p a u z e n a m je dala zadatak. Trebalo je da to k o m n a re d n e nedelje o d ab erem o vrem e kad neće biti ničega što će n am odvraćati p a ž n ju —što znači da deca m o ra ju da b u d u u kreve­ tu a televizor isključen —i sam o sedim o i d rž im o svoje žene. N a ovo sam odreagovao s velikim s a m o p o u z d a n je m : „To m o gu . Takva stvar je sasvim sig urn o u okviru m o jih sp o so b ­ nosti. “ U s u b o tu uveČe, pošto sam sm estio decu u krevet, otišao sam do M arsi i rekao da sam s p re m a n da u ra d im d o m aći z a ­ datak. U hvatio sam je za r u k u i odveo u d n e v n u sobu — o d m a h sm o seli na sofu. K ad sam je zagrlio, priljubila se uz m en e tako da m i je bilo sasvim jasno koliko uživa u to m e —i bio sam p o n o sa n n a sebe. Ali, tri ili četiri m in u ta kasnije, bila su m i p o tre b n a neka objašnjenja. N is a m glup, ali sam, kao i većina m u šk araca, p o m a lo n e s tru č a n kad su u p ita n ju stvari koje se tiču žen sk o g srca. I tako sam tiho rekao: „D u šo , jasno m i je da u fizičkom sm islu n eću otići dalje od ovoga —z n a m da ne treba da te lju ­ b im ili m a z im , već sam o da te d ržim . Ali, da li bism o m ogli da p ričam o ?" „N e. S am o m e drži", odgovorila je o na lju b a z n im glasom . Prošlo je još nekoliko m in u ta a ja sam počeo da se osvrćem po sobi —da bi m i prošlo vrem e. Televizor je bio ispred nas a daljinski upravljač je stajao n a d o h v a t ruke. Rekao sam: „D ušo, im a m još jedn o pitanje. D a li m o ž e m o da g led am o televiziju d o k te d rž im ? " „N e. S am o m e drži", odgovorila je istog tre n u tk a . O d m a h m i je postalo jasno da je m oje p itan je bilo neu m esn o jer sam u n jen o m glasu definitivno m ogao da prepozn a m razd raž en o st. A o n d a je sve k ren u lo n izb rd o : podigao sam levu r u k u i pogledao na sat. To nije bila d o b ra ideja. M arsi je videla šta sam u rad io a p o ru k a ovog m o g gesta nije 156

D N K u sp e h a

bila ni n a jm a n je lepa. I tako je m oja žen a o d m a h ustala sa sofe i ljutito otišla u k u h in u . V ik n u o sam za njom : „Šta nije u redu?“ „ N e bi r a z u m e o “, uzvratila je. „M arsi, ovo nije pošteno! D r ž a o sam te... z a r n e ? “ J esi. '

(i

„U č e m u je o n d a p ro b le m ? " M islio sam da sam u pravu i d a je o n a ta koja im a p roblem . Ali, jed no stav no sam grešio — i tako te večeri n ism o ostvarili in tim n ost. U stvari, oboje sm o bili pov ređeni —i ljuti. U n a re d n ih d a n ili dva, prevazišli sm o ovaj pro b le m i „K u d a g od da idete, idite od više ga n ism o p o m injali. Tri sveg srca.“ nedelje kasnije, otišao sam na —K onfučije p u t na kojem sam ostao pet d a n a — trebalo je da o d rž im n iz p red avanja. D o k sam bio n a p u tu , M arsi mi je strašno nedostajala. K ad sam se vratio, dočekala m e je na v ratim a i zagrlila. M e đ u tim , m o g ao sam da joj u z v ra tim sam o je d n o m r u k o m —jer sam u d rugoj d ržao kofer. I tako sm o stajali na v ratim a i čvrsto se privijali jed no u z dru g o . A o n d a sam je p og led ao u oči. Toliko sam je voleo i toliko m i je nedostajala d o k sam bio na p u t u da sam u tre n u tk u osetio da m i suze n a v iru n a oči. N a taj n ačin sam izrazio ljubav i p o k azao koliko m i znači. A o n d a m i je iz n e n a d a postalo jasno. P ro šap u tao sam: „O vo je in tim n o st, z a r n e ? “ Z b o g čega sm o M arsi i ja ostvarili in tim n o st kad sam se vratio kući, ali ne i d o k sm o sedeli n a sofi? K ad sam došao do odgovora na ovo pitanje, shvatio sam šta je p o tre b n o da bi čovek bio uspešan u b ra k u i p o ro d ič n im o d n o sim a. O n e ve­ čeri na sofi, moje srce nije učestvovalo u o n o m e što sam radio. D r ž a o sam M arsi sam o zbo g toga što je to bio moj do m aći z a d a ta k — jedn ostav no sam izvodio odgovarajuće pokrete. 157

D N K uspeha

Ali, izvođenje pokreta s pola srca vam nikada ne donosi p ra­ vu sreću ili zadovoljstvao —a kam oli vrhunske rezultate. Ako nešto radite s pola srca, jednostavno vam se m ože dogoditi da skrenete s pravog puta. K ad u nečem u učestvujete od sveg srca o nd a n eu sp eh ne postoji kao opcija. Prava in tim n o st je sposobnost da s nekim podelite sve ali i k om un icirate na em ocio nalno m , fizičkom i d u h o v n o m n i­ vou. M arsi i ja smo otkrili jednostavne načine da jedno d r u ­ gom u k a ž e m o na pravi p u t koji vodi do ispunjenja pehara emocija. Jedna od stvari koje smo radili bila je i ta da na vrhu m alog lista hartije napišem o: „Volim kada ti...“ a o n d a n a p ra ­ vimo k ratak spisak onoga Što volimo da ono d ru g o uradi za nas. Takve spiskove n azivam o m a p a m a puteva do našeg srca. Pošto većina nas ne zna šta neka osoba želi da joj p ru ž im o ili šta joj je od nas potrebno, lepo je im ati m a p u koja će nas odvesti direktno do središta njen og srca. N a taj način, eliminišem o nagađanje. N a primer, Marsi m i je rekla da voli da se prvo pozdravim s n jom i da je poljubim i zagrlim kad se vratim s posla — to čini da se oseća kao da mi je najvažnija u životu. N apisala je da voli kad joj p riđ em s leđa, obgrlim je i po lju b im u vrat. N ap isala je i da voli kad uvažim njene stavove i mišljenja. Sve su to jednostavne stvari i pokušavam da ih radim što je m oguće češće jer u velikoj m eri doprinose poboljšanju naše veze. Presavio sam spisak koji mi je Marsi napravila i stavio ga u novčanik —još uvek ga nosim sa sobom iako je od tada prošlo više od dvadeset godina. Cesto ga čitam, da bih sebe podsetio koliko mi je M arsi važna u životu. Ljubav je iskrena briga za razvoj, usavršavanje i sreću d r u ­ gih. Vaša veza s bračnim d ru g o m će postati neu po red iv o bolja ako počnete da delite in tim n o st na svim nivoim a i ako u svoje od no se unesete u z a ja m n o uvažavanje. N ičije srce neće om ekšati kad kažete: „Volim te“, ako to izgovorite bez oseća158

D N K u sp e h a

<^3

nja. U m e s to toga, po ku šajte da zagrlite svog p artn era i k a ž e ­ te: „Z ao m i je što sam te naveo da pom isliš da im a tre n u ta k a kad te ne volim. Volim te više od svega i ne želim da razm išljam o to m e na šta bi m i život ličio bez tebe.“ O d m a h ćete uočiti razliku.

Pronađeni raj Jed n o m prilik o m sam otišao na K a jm a n s k a ostrva jer je trebalo da govorim n a s e m in a ru koji je trajao p u n e dve n e d e ­ lje. P rv u nedelju sam proveo bez žene, tako da n isam ni prim etio raj kojim sam bio o k ru ž e n . Ali o n d a sam je pozvao telefon om i zam o lio da m i se p rid ru ž i bar d ru g e nedelje. U tre n u tk u kad je izašla iz aviona, K a jm a n s k a ostrva su se p re t­ vorila u raj. O s ta ta k tog p u to v an ja je bio veličanstven, veseo i z a b a v a n jer sam to divno m esto m o g ao da p o d elim s osobom koju volim. Shvatio sam da raj nije m esto na kojem se n a la z i­ te već osoba s kojom ga delite.

IZVIMJAVANJE Isk ren o i časno izvinjavanje p o m a ž e da pređete najveći deo p u ta koji vodi do rešavanja p ro b le m a i zaceljivanja pov re đ e m h osećanja. Ali, ako će vaše izvinjenje da sadrži čak i n ajb laži nagoveštaj besa ili neo dlu čno sti, o n d a m o žete i da ga z a d rž ite za sebe. K ad kažete: „D obro, izvinjavam se, jesi li sad z a d o v o lja n ? 41, to n e m a nikakav učinak. Ako vaše srce ne učestvuje u tom e, to o n d a nije pravo izvinjenje. Z a iz v in je n ­ je je p o tre b n o iskreno osećanje žaljenja i m ora da b u d e prop raćen o pom irljivim gestom i od go varaju ćim d o k azim a. N a prim er, po ku šajte da kažete: „D ušo, stvarno mi je žao što ti se n isam javio. Z n a o sam da sp rem aš večeru ali su mi misli jed n ostav n o od lu tale na d r u g u s tran u tako da sam sve upropastio. Šta m o gu da u radim da bih se iskupio? O bećavam 159

D N K uspeha

da ću ti se sledećeg p u ta o bav ezn o javiti. H o ć e š li da m i oprostiš?" M o žete li da vidite u kojoj m eri ovo o d zv an ja iskrenošću? U ovakvom izv injenju učestvuje i srce. (O bratite p a ž n ju na to da do ovakvog izvinjenja najčešće ne m o ž e te da d o đ ete ako p r e th o d n o ne razm islite i d o b ro se prip rem ite.) U k oliko im ate suštinsku želju da b u d e te bliski sa svojim b ra č n im d ru g o m , bićete voljni da se izvinite čak i ako to p o d ra z u m e v a da p ro g u ta te ponos. A ko je vaša suštinska želja da o d ržite m ir u kući i b u d ete srećna porodica, usredsredićete se na 0 1 1 0 što je ispravno a ne n a to ko je u pravu. I p o žu rićete da se izvinite da bi vaša veza p o n o v o postala in tim n a . Shvatićete da je „naš zajed nički p ro b le m " da razrešite o n o Što treba razrešiti a ne da ističete ko je kriv. O vakav stav o m o g u ćav a da vas dvoje n astu p ite kao tim i p ro n a đ e te rešenje za bilo koji p roblem . Z a decu je veom a važno da čuju da se njihovi roditelji izvinjavaju jedno d r u g o m ali i n jim a — narav no , kad naprave n e k u grešku. J e d n o m prilik o m I roditelji prave greške i sam o p tu ž io svoje dve starije trebalo bi da se izvin e k ad ćerke da su p o lo m ile lam p u . ih naprave. Porekle su da su to u rad ile ali im ja n isa m poverovao. Bio sam u b e đ e n da su je polom ile. S am o sat v re m e n a pošto su otišle u školu, otkrio sam da su govorile istinu i osetio se stvarno g rozn o. K ak o sam m o g ao da ih la ž n o o p tu ž im ? O d lu č io sam da k u p im cveće, o d e m u n jih o v u školu, z a m o ­ lim n astavn ik e da ih puste s časa i najiskrenije im se izvinim . K ad sam došao u školu bio je veliki odm or, tako da sam otišao do školskog igrališta i zam o lio ćerke da m i posvete m alo vrem en a. K le k n u o sam pred n jih i sa s u z a m a u očim a rekao da sam strašno pogrešio i da se stidim . O b ećao sam da ću im u b u d u ć e verovati i zam o lio ih da m i oproste. O n d a sam im dao cveće. Bacile su se na m en e, zagrlile m e i rekle da m i o praštaju i da m e vole.

160

D N K u sp e h a

<3

I m oji sinovi su naučili da njihov otac p o n ek ad greši. Ali, n au čili su i da je ispravno da čovek prihvati odgovornost za greške koje je napravio. Č asn o je izviniti se kad u n e č e m u pogrešite, posle toga ljubav postane još jača.

PREVAZI LAŽEMJE SPOROVA I SVAĐA U našoj p o rod ici, deci nije d o z v o lje n o da se tu k u . Podstičem o ih da izražavaju svoja osećanja — m o g u da b u d u ljuti ili po vređ en i ali ne sm eju da viču jedni na dru ge, da se v ređaju ili tuku. M irn o rešavanje n e s p o ra z u m a je jedini p ri­ hvatljiv n ačin po n ašan ja. Č esto m o ra m o da im p o k a z u je m o kako to treba da urad e, ali na taj način uče. D u g o ro č n o p o sm atran o , ništa nije važnije od porodice i braka. Im aćete u životu periode kad ćete m o rati da radite p r e ­ k o v rem en o da biste završili neki posao. T akođe ćete im ati p erio de kad ćete m o rati da odlazite n a s lu žb e n a putovanja, učite ili se sprem ate za neki govor. U takvim tren ucim a, poklanjaćete porodici m a n je vrem ena i p ažnje. Ali, um esto da se osećate krivim zb og toga, smislite neki p lan kako da svojim n ajb ližim a to n ad o k n ad ite. Provoditi vrem e s po ro d ic o m im a smisla —to donosi velike dividende. O s im toga, nisu vam p o tre b n i veliki p rih o d i da biste uživali ili bili zadovoljni. Jed n o m prilikom , m oja ž e n a i ja sm o upitali prilično siro m ašan ali više nego zaljub ljen p ar kako im polazi za r u k o m da toliko uživ aju jedno u d ru g o m . Rekli su n a m da svako veče — pošto decu stave u krevet — o r g a n iz u ju sebi večernji provod u sopstvenoj k uhinji. Z a ­ p o č n u s večerom u z svece a završe u z n e k u d ru štv e n u igru. Iako je ovo zvučalo p o m a lo sladunjavo i otrcano, prihvatili sm o njiho vu sugestiju i otkrili nešto veom a v ažn o —ako igra­ te n ek u d ru štv e n u ig ru koju oboje volite, n e m a potrebe da trošite novac. 161

D N K u speh a

N e k i parovi m isle da ne treba da se raspravljaju p red decom. Ali, kako deca da n a u č e da rešavaju n e s p o r a z u m e m e đ u sobom ako im to n e p o k a ž e te ? O s im toga, ako vas ne vide k a k o p r e v a z ila z ite p ro b le m e i teškoće, „M ali svet detinjstva sa svojim dobro m o ž e da se do g o d i p o zn a tim o kru žen jem , m o d el j e većeg da n ik a d a n e shvate sveta. Sto upečatljiviji trag porodica šta je prava ljubav. ostavi na dete, to će više ono p o ku ša ­ Svađe iz m e đ u b ra č ­ va ti da svoj p reth o d n i m in ija tu rn i n ih d ru g o v a se d e š a ­ svet oseti i v id i u većem svetu odraslih vaju, ali i p o m ire n ja . osoba. “ D e c a treba da z n a ju —K arl G u s ta v J u n g da sve m o ž e da se razreši ako se lju di vo­ le.

ODNOSI DECE I RODITELJA N a svoju d ecu u tič e m o bolje ili lošije i d o p r in o s im o da se o n a o b lik u ju . M o ja ž e n a i ja im a m o p eto ro dece i p o k u š a v a ­ m o da p ro v o d im o v rem e sa svakim od njih. D e c a m n o g o uče iz p r im e r a koje im d a je m o —d alek o više n eg o iz o n o g a što im g ov orim o. U p ra v o z b o g toga se t r u d i m o da im d a je m o d o b re p rim e re u svim o b la stim a života, u k lju č u ju ć i i ob last rešavanja p ro b le m a u m e đ u lju d s k im v ezam a.

Tražite i p rim en ite dobre s a i/e t e U oblasti p o ro d ič n ih o d n o s a i veza, tra žite savete i u la z n e p o d a tk e od m n o štv a d o b rih savetodavaca —d ečijih psiho log a, s tr u č n ih savetnika, u sp e šn ih roditelja i vođa vaše verske z a ­ jednice —a o n d a te u la z n e p o d atk e od m erite i ocenite u o d n o ­ su n a svoje iskustvo i sam i sebi postavite p ita n je d a li su u sk la d u s n a č in o m n a koji želite da odgajite decu. 162

D N K uspeha

<3

J e d n o m p rilik om , m oja ž e n a i ja sm o zam o lili dvadeset p e t roditelja i prijatelja koji su im ali d o b re p o ro d ič n e o dn ose d a n a m odgovore na sasvim o d re đ e n o pitanje: kako izlaze na kraj s beso m , n e d o s ta tk o m novca i m a n jk o m discipline. T a ­ k o đ e sm o ih up itali koje su greške nap ravili u vasp itav anju dece i šta bi u radili d ru g ačije kad bi im se u k a z a la prilika da k r e n u ispočetka. V r e m e n o m sm o ustanovili da su ljudi o b ič­ n o više nego voljni da s d r u g im a p o d ele svoja iskustva i vasp itn e m e to d e koje su koristili. N a prim er, b račn i p a r s d ev e­ toro dece sm o up itali kako su svojoj deci p o m o g li da sede m ir n o i tiho za v rem e slu žb e u crkvi. Z a M arsi i m en e, to je bilo pravo čudo. O tkrilli su n a m dve tajne: n ik ad a n e.daju deci d a jedu u crkvi i u v ek se p o staraju da njih ov a stopala ne d o ti­ ču pod. Prihvatili sm o njihove sugestije i p rim e n ili ih n a svo­ joj deci. N a ra v n o , bili sm o p rijatn o iz n e n a đ e n i kad su i naša deca prestala da se vrpolje i p ričaju to k o m službe. Ako je vaša isk ren a su štinska želja da im ate h a r m o n ič a n p o ro d ič n i život, p rim e n ić e te savete koje ste dobilli —ali ne od svakog već sam o od ljudi koji su ostvarili rezu ltate kakve i sam i želite u svojoj pordici. J e d a n p u t je naša d o b ra prijateljica K etrin Kvols provela n e k o lik o d a n a u našoj kući. K ad je u p ita n ju p o n a š a n je dece, K e trin je p riz n a ti a u to rite t —a u to r je p o z n a to g Preusmeravanja pofiašanja ko d m la dih. U to vrem e, naše n a jm la đ e dete je im a lo sam o četiri g od ine. K a d sm o je stavljali u krevet —veče uoči K e trin in o g odlaska — izgovorila je m o litv u i za m o lila B oga da „blagoslovi K etrin i p o m o g n e joj da se b e z b e d n o vrati k u ć i“ . K etrin je ovo p ro k o m e n ta ris a la rečim a da je p ro s­ to n ev ero v atn o da četvorogodišnje dete b u d e tako z a b rin u to z a lju de oko sebe. T a k o đ e n a m je rekla da n ik a d a nije p ro v e­ la toliko v re m e n a s p o ro d ic o m koja je velika kao naša a da ne p rim e ti z n a k e n e p r im e re n o g p o n ašan ja. U našoj porodici, stalno iz ra ž a v a m o ljubav koju osećam o jed n i za drug e. Veom a je v ažn o da svim člano v im a poro dice govorite da ih volite — i da im to govorite često. O d ljudi ne 163

c^>

D N K u spe ha

m o ž e te da očekujete da z n a ju šta osećate, a često m o ž d a neće ni biti svesni pritisaka i p ro b le m a s kojim a se suočavate. Ako članove svoje po rodice ob asip ate p o lju p c im a i zag rljajim a, z n a č e da o n jim a razm išljate često i da vam je stalo do njih. Zagrljaji su v eo m a v ažn i —čak i za stariju decu. N a je d n o m s e m in a r u koji je bio o rg a n iz o v a n u Teksasu, govorio sam o izg rad n ji sa m o p o što v an ja u d etetu i rekao da je v eo m a v ažn o da roditelji grle d ecu to k o m celog života. P o ­ sle p red av an ja, prišao m i je čovek od četrdeset p et g o d in a i ispričao dirljivu priču. Rekao je da ga otac n ik a d a nije z a g r ­ lio —čak ni kad je bio sasvim m ali dečak. Taj čovek je i sam im ao tri m ala sina ali ih ni o n n ik a d a nije zagrlio. Tog d a n a je shvatio koliko je v ažn o da p o k a ž e ljubav p re m a porodici i d o n eo o d lu k u da će početi da grli svoje sinove. Taj d a n je i za m e n e bio d ivan jer sam video da se o n o što sam govorio isp la ­ tilo —a sig u ran sam da se život njegova tri dečaka posle toga za u v e k izm en io .

O B LA STI POTEMCIJALMOG IS TR A ŽIV A H J A S A SA VETM IC IM A ZA PO R O D IČ M E O D M O S E D e c a u uzrastu od je d n e do dvanaest godina

Televizor: kada, koliko, p ro g ram i, k an ali i prioriteti. < D ž e p a ra c : Koliki i n a koje perio d e v re m e n a ? R a z m i­ slite o o bavljanju k u ć n ih poslova i o g ran ičen jim a . ti K o m p ju teri: up o tre b a, og ran ičen ja, osn o v n a pravila, vebsajtovi i k o m p ju te rs k e igre. rC S p re m a n je sobe: K oliko često i šta se očekuje? H ig ije n a i zdravlje: k u p a n je , p ra n je zu b a, redo vn i odlasci kod lekara i sto m atolog a.

164

D N K uspeha

<3

< O blačenje: stil, koji d izajn eri i proizvođači, školska odeća i odeća za igru. ^

Prijateljstva: izbo r prijatelja, pravila, ostajanje preko noći kod prijatelja i igranje u vašoj kući.

< Aktivnosti, hobiji, igre i sport: učestvovanje, u lazak u neki tim i sportsko i ter po našanje. < D o m a ć i zadaci: U ko m o b im u i koliko često? R azgo­ varajte o prioritetim a, p ravilim a i očekivanjim a. ri D isciplina: zb o g čega, kada, kako i u k o m obliku. ^

O d la z a k na spavanje: uobičajen e okolnosti, odmori, leto i iz u z e tn e prilike.

«■; M u zik a: šta je prihvatljivo a šta ne.

Tinejdžersko doba od trinaeste do osam naeste godine M n og e od tem a koje se od no se na m la đ u decu važe i za tinejdžere. < Privilegije izlazak a s vršnjacim a s u p ro tn o g pola: koliko često, u kojoj godini, izb o r p rik la d n e osobe, razlozi izlaska i vrem e povratka kući. U p o tre b a p o ro d ič n o g au to m o b ila: koliko često, p rih ­ vatljivi razlozi, troškovi i ograničenja. Poslovi s n e p u n im ra d n im v re m e n o m : vrsta posla, koliko sati o d u z im a i prevoz do posla i nazad . ^

Privatnost: pravo na privatnost, ali i n e o p h o d n o s t da se zn a da li dete koristi alkohol i/ili droge.

165

D N K uspeha

Odrasla deca koja žive van roditeljskog dom a ^

Posedovanje au to m o b ila: D a li je au to m o b il p o tre b an ? Ko plaća osiguranje i održavanje?

< Iz b o r koledža: Ko do n osi o d lu k u ? Ko plaća? ■I K red itn e kartice: Jedna ili više? Z b o g čega? N a čije će im e biti izdate? Ko plaća? R azgovarajte o o g ra n ič e n ji­ m a. ^

Sm eštaj na ko led žu: D a li je to p o željn o ili finansijski n e o p h o d n o ? D a li im a n e k ih uslova koje treba is p u n i­ ti?

^

Smeštaj to k o m leta: D a li će s tu d e n t živeti u rod itelj­ skom d o m u ? Plaćati kiriju? Z b o g čega da ili z b o g čega ne? O d re d ite vrem e večernjeg povratka kući i ostala pravila. R azgovarajte o čišćenju sobe i p ita n jim a p r i­ vatnosti.

Odrasla deca koja jo š uvek žive u roditeljskom domu M n o g e od tem a s p r e th o d n ih lista m o g u se p rim e n iti i na ovu g ru p u . ^

Izd ržav a n ja : D a li ćete p r u ž a ti finan sijsku p om o ć? Z b o g čega da ili zb o g čega ne? Kirija: A ko vaše dete z a ra đ u je novac, da li treba da plaća kiriju? K oliku?

^

Posete osoba s u p ro tn o g pola: D a li ćete dozvoliti da osobe s u p ro tn o g pola o d laze u spavaću so bu vašeg deteta? Postavite pravila.

166

D N K usp e h a

P re d la ž e m da svojoj odrasloj deci dajete savete sam o kad ih zatraže. K ad deca p o sta n u odrasle osobe, prihvatite ulogu p o časn o g savetnika. Više se brinite za veze i odnose s njim a n ego za davanje saveta ili sm ernica. Ali, u v ek postoje i z u z e ­ ci. Bez obzira n a to koliko vaše dete im a godina, treba da m u dozvolite da pravi greške jer m u to om o gu ćav a da uči i stiče iskustva. M e đ u tim , i u ovom e postoje granice. N a primer, im a te više iskustva u kup ov ini za k u ću nego vaša deca, tako d a biste m o ž d a m ogli da poželite da im p o n u d ite svoje usluge kad i sam a p o č n u da k u p u ju za svoje kuće. T im e ćete ih sprečiti da n aprave velike i skupe greške. K ad deca odrastu, požele da isprobaju svoja krila i lete sam a. Postoji izreka koja kaže da vam se dete vrati kad ga p u stite da ode. Jer, deca cene prijateljstvo i vezu koju im aju s v am a pa tako ostajete u k o ntaktu. K ad po ku šate da ih z a d r ­ žite —ili da ih kontrolišete —p o b u n e se i polako p o č n u da vas o d b acu ju . Tako se izlažete riziku da ih izgubite zauvek. Svi koji su išli na koledž ili bili u vojsci, videli su ljude koji su radili svakakve gluposti. U o p šten o p o sm atran o , to su bili ljudi koji su se prvi p u t oslobodili d o m in acije roditelja i osetili p o tp u n o slobodnir*) — a o n d a počeli da izražav aju svoja p o tisn u ta osećanja i n ajd u b lje skrivene želje. Biti roditelj je isto što i biti učitelj. Učitelji koji zah tevaju najviše, najviše su i poštovani. O n i u đ u u učionicu, postave pravila i ne p rih vataju n ik a k ­ ve besmislice. K ad p o k a ž u da Porodice je stvorio Bog. On su strogi i da situaciju d rže j e svestan da ne zn a m o šta p o d k o n tro lo m , m o g u — a to radimo. Očekuje da p ra vi­ često i rade —da u b laže stroga m o greške. Učite da biste pravila i m alo om ek šaju . I ne postali što j e moguće bolji prođe m n o g o v rem en a a p o ­ roditelj. štovanje koje učenici osećaju p re m a njim a pretvori se u divljenje i ljubav. Učitelji koji žele da b u d u p o p u la rn i kod svojih učenika, često dozvoljavaju da u njih o vim učio n icam a prolazi sve i svašta. K ao posledica 167

D N K uspeha

toga, učenici izg u b e po štovanje za takve učitelje — i ne uče kako treba. P ro u čav an je dece koja su sm a tra n a d o bro p rila g o đ e n o m i srećn om p o k a z a lo je da sva im a ju dve zajed n ičk e stvari: oca kao h ran ite lja porodice i strogu m ajk u . N a ra v n o , to ne zn ači da otac tako đe ne m o ž e da b u d e strog i da m ajk a n e m o ž e da b u d e hranitelj porodice. U stvari, oboje m o g u da b u d u i je d ­ n o i d ru g o . M e đ u tim , suviše često se dešava da je sam o otac z a d u ž e n za d isciplin u a da je sam o m ajk a h ran itelj porodice. N e z a v is n o od toga koliko g o d in a im aju , deca n isu uvek sig u rn a da z n a ju šta njihovi roditelji osećaju. Ali, ako vam p o stan e navika da o n im a koje volite govorite —i p o k a z u je te — šta osećate p re m a njim a, shvatiće koliko je vaša ljubav d u b o ­ ka. K ad dozvolite da deca vide izraze ljubavi iz m e đ u vas i vašeg b račn o g d ru g a , o m o g u ćićete im da s te k n u osećaj sigu r­ nosti kakav ne m o g u da s te k n u n a neki d ru g i način. U sve što radite i govorite, u n o site iskrena osećanja —bez o bzira na to da li o n a izražav aju tu g u , poverenje, ojađenost, radost, bes, g ađ enje, sram o tu , ra z o č a ra n je ili b e z u s lo v n u lju ­ bav. K a d osećanja ne p o k a z u je te jasno, vaš b račn i d r u g i deca m o g u sam o da ih n a g a đ a ju . B u d ite iskreni kad su vaša o se­ ćanja u p itan ju , da bi i vaši n ajbliži m ogli da b u d u isti takvi. J e d n o m p riliko m , rvao sam se sa svojim p e to g o d išn jim si­ „Jedan od najlepših p o k ­ n o m d o k je m o ja ćerka, koja je u lona ko ji m ožete da date to v rem e im ala tri g o d in e, bez svojoj deci j e da im p o ­ p re sta n k a ponavljala: „Tata, p u ­ kažete da volite njihovu sti m e da se igram sa vam a, p usti m a j kit- “ m e da se igram i ja.“ H te l a je da — S p en ser V K im b el n a m se p rid ru ž i, ali sam ja o d b i­ jao n je n u m o lb u . P la n ira o sam da se za n jen a osećanja p o b rin e m nešto kasnije, ali o n a to nije m og la da zn a, tako da je nastavila da m e m oli sve d o k na kraju n isa m pop ustio . P odigao sam je u v a z d u h , bacio na sofu i zagolicao —golicao sam je n ek olik o tre n u ta k a d o k nije 168

D N K uspeha < 3

počela da se sm eje i kikoće. O n d a sam p o ju rio sina a kad sam ga uh vatio, nastavili sm o svoju g r u b u igru. Ali, sam o n e k o ­ liko s e k u n d i kasnije, video sam da ćerka stoji pored nas — činilo se da je p o v re đ e n a i s p re m n a da zaplače. O b u z e o m e je osećaj krivice tako da sam je o d m a h u p itao šta nije u redu. „ H o ć u da se igram s to b o m “, k azala je p la č n im glasom . „P odigao sam te i bacio na sofu, z a r n e ? “ ,J e s i“, k azala je tiho. „ O n d a sam te golicao i n aterao da se smeješ, z a r n e ? “ J esi. ’

U

„ Z n a č i da sam se igrao s tob om , z a r n e ? “ „Ali tata! To nije izgledalo kao prava igra. N is a m se osećala kao da se igraš sa m n o m ." I bila je u pravu. Jedn ostavn o sam izvodio p o k rete koji su n a v o d n o bili igra. J e d n o m d r u g o m p rilik o m , naš peto go dišnji sin je u zeo m a k a z e i isekao d ž e p na svojoj košulji —po d ru g i p ut. M o ja ž e n a je bila u z n e m ir e n a jer je stvarno o zb iljn o p o razgo varala s n jim kad je to u ra d io prv i pu t. U stvari, bila je uv erena da je stavila tačku na takvo po n ašan je. „Z b o g čega si to urad io ? D a li stvarno misliš d a je takvo p o n a š a n je sm ešno ili z a b a v ­ n o ? " , u p ita la je. N a š sin se sam o n asm e šio kao da p o tv rđ u je o n o što je m o ­ ja ž e n a rekla. Ali, po iz r a z u na njeg ov o m licu sam m o g ao da v idim da pok ušav a d a prikrije strah. Bilo m i je jasno da je u stvari u p la še n i m o ž d a p o sram ljen . S p ustio sam r u k u na njegova r a m e n a i upitao: „Šta osećaš u o v o m tre n u tk u ? " B r iz n u o je u plač i rekao da je up lašen . K a d sam ga u p i ­ tao z b o g čega je isekao d ž e p na košulji, nije im ao odgovor. V erovatno se sam o g lu p irao , ali je iz toga b ar n au čio da treba d a otkrije i p o k a ž e svoja prava osećanja — i osetio se veom a loše. 169

D N K uspeha

M arsi m u je prišla, obavila ru k e oko njega i iskreno u p ita ­ la šta m o ž e da u rad i da bi m u p o m o g la. I naša ostala deca su u radila isto. O k u p ila su se oko njega i počela da ga po dstiču i o h r a b ru ju da to više n e radi.

ULIVAMJE 5AMOPOŠTOVANJA I UVAŽAVANJA Sticanje sam opoŠtovanja je učenje da na p r im e r e n n ačin uvažavate sa m o g sebe i razvijate osećaj za sop stv en u vrednost. P o z n a v a o sam je d n o g m o m k a koji je bio b u n to v n ik u svem u. O b lačio se u o trc an u , iz n o š e n u i p rljav u o d eću i u o p šte nije vodio ra č u n a o sebi. K a d sam ga pitao šta želi od života, rekao je: „ S am o da b u d e m srećan i da u tič e m na d r u ­ ge lju d e .“ U to v rem e je im ao sam o p e tn a e st g o d in a. Jedne su bo te sam ga odveo u p ro d a v n ic u odeće i z a m o lio pro dav ca da n a m p o m o g n e da p r o n a đ e m o o d g o v a ra ju ć u g a r­ d e ro b u za m o g m la d o g prijatelja — ta m n o p la v o odelo i p a r n ovih cipela. Z eleo sam da b u d e e le g a n ta n —kao p re d s e d n ik S jed in jen ih A m e rič k ih D rž a v a . O n d a sm o otišli kod frizera koji ga je ošišao. D o k sm o se vraćali kući, p o zv ao sam ga da n a r e d n o g d a n a p o đ e sa m n o m u crkvu. Rekao m i je da u crkvi nije bio od svoje desete godine. Sledećeg ju tra je z a je d n o sa m n o m ušao u crkvu. Bio je u n o v o m o d elu i no v im cipelam a, a im ao je i k rav atu i sasvim p r ik la d n u friz u ru . O stao sam da stojim u d n u crkve da b ih m o g ao da vidim šta će se dogoditi. N jegovi roditelji su bili toliko z a p a n je n i da su počeli da plaču. I ostali su ga prim etili, ali u p r v o m tre n u tk u n isu z n a li ko je on. K a d su ga k o n a č n o p re p o z n a li, ok u p ili su se oko njega i rekli da izg led a v eličan ­ stveno i da im je d rag o što ga vide. Svi su ga grlili i obasipali isk ren im k o m p lim e n tim a . 170

D N K u sp e h a < 3

O vo je za njega bilo z a p a n ju ju ć e i neo čekivano iskustvo koje m u je p ro m e n ilo život. Posle slu žb e u crkvi, nije hteo da ide kući. O sećao se v red n im , p o n o s n im i v a ž n im kao n ik ad a u životu. U stvari, osećao se toliko d o bro da tri .dan a nije s k in u o odelo.

O. O. U. D. P. K. D. D a biste u svoju d ecu — ali i sebe — ulili sam o u v e ren o st i sam o po što vanje, m o ra te da koristite sledeće elem ente: oseća­ nja, očekivanja, uvažavanje, d isciplinu, p a ž n ju , k o m p l i m e n ­ te i doslednost. T im e što decu učite da shvate kolika je vrednost i koji je značaj osećanja da je čovek voljen, p o m a ž e te im d a p o s ta n u d o bro p rilag o đ en i i srećni odrasli ljudi koji sebi n e postavljaju nikakve granice.

Osećanja Ako se o braćate o sećan jim a svoje dece i ako se bavite n ji­ m a , učite ih da njiho va osećanja n isu sam o za njih stvarna već i za vas važna. Vodite raču n a o o sećan jim a svog deteta o n ak o „Pokažite detetu k ° j‘m kak o biste vodili r a č u n a o svoji­ p u te m treba da ide i m a . A ko decu tretirate kao m ale kada ostari neće skrenu­ lju d e i ako im p o k a z u je te da su ti s njega. “ v am n jihova osećanja važna, im a— M u d re izreke 22:6 ćete zadovoljstvo da ih vidite kako ra stu p u n i s a m o p o u z d a n ja i s u v e re n je m da su veo m a vredni i zn ačajn i. Ali, to što im ate r a z u m e v a n je za njih ov e želje, osećanja i brige, ne znači da im u v ek p o p u šta te ili dozvoljavate da rade sve što požele.

171

r£>

D N K u sp e h a

O čekivanja D eca obično p o s ta n u o n o što od njih očekujete. Ako razu m eju šta se od njih očekuje, na kraju će n au čiti kako da ta očekivanja i ostvare. P on ek ad m o že da se učini da deca o d stu ­ p aju od o n o g a č e m u ih u čim o , ali ako od njih o ček u jem o m n o g o , n ap red o v aće i postati dobro p rilag o đ e n i i srećni o drasli ljudi. M lad i treba da z n a ju šta se od n jih oček uje ali i šta m o g u da o ček u ju od života. Roditelji su p o tre b n i deci da bi za n jih u radili veo m a v a ž ­ n u stvar — postavili granice i og raničenja. D o k sm o odgajali svoje p etoro dece, učili sm o ih da su n jihova o g ran ičen ja veo­ m a velika d o k su m ali jer još u v ek ne z n a ju šta rade. K a d p o ­ rastu i p o s ta n u zreliji, njih ov a o g raničen ja će biti m a n ja — n arav n o , ako b u d u p o stu p ali kako treba i d on o sili m u d re o dluke. U k o lik o se b u d u p o n ašali n ezrelo ili n a n a č in koji je za n jih štetan, njiho va o g ran ičen ja će opet postati veća a neke o d lu k e neće m oći da d on o se sam i već će ih njiho vi roditelji d on ositi u m e sto njih. Sto se više b u d u pon ašali k ao odrasli, to ćem o ih više tretirati kao takve. N a š a deca su veo m a brzo n a u č ila da svoja o g raničenja u stvari k o n tro lišu o n a sam a —a n e mi. Ž e lim o da im a ju o n o lik o slobode koliko su em otiv no sposobni da je prihv ate i izdrže.

Uvažavanje Vodite računa da velika očeki­ vanja k ° ja vezujete za svoju decu b udu m otivisana o nim sto je za njih najbolje — i da ne odražavaju satno ono što v i želite.

K a o zreli i odrasli ljudi, često od svoje dece o č e k u je ­ m o da n a m u k a z u ju p o što ­ vanje. Ali, p oštovanje treba ukazivati i njim a. P rem a detetu p o stu p ajte o n a k o kako biste voleli d a d r u g i p o s tu ­ paju p re m a v am a ili on ak o kako biste p o s tu p a li p re m a prijatelju. M oja ž e n a i ja redovno z a k a z u je m o p o ro d ič n a veća da bism o od svoje dece čuli 172

D N K uspeha

<3

kakvo je njihovo m išljenje o m n o g im stvarim a kao što su k u d a da idem o na odm or, koju h r a n u da jedem o, u koji resto­ ran da izađem o , koji film da p o g led am o ili kako da resim o n ek i o d ređ en i problem . To rad im o jer želim o da ih u k lju či­ m o u donošenje odluka koje se tiču i njih —da bismo ih n a u č i­ li da i njihova stanovišta im aju značaj.

Disciplina D iscip lin a p o d r a z u m e Pokažite svojoj deci da je njihov va tre n in g koji p o m a ž e da sud važan i da ga uvažavate. To se razviju k arak ter i sam om ožete da uradite tako što ćete kontrola. M no go roditelja ih prvo u p o zn a ti sa svim činje­ misli da je disciplina k a ž ­ nicam a k ° je znate o onom e o n ja v a n je dece zb o g toga čem u j e reč, a onda za m o liti da što su prekršila pravila — daju svoje mišljenje i eventual­ m o ž e čak da se dogodi da no p rim e n iti njihovu najbolju d ecu disciplinu ju š a m a ri­ ideju. m a i b atin am a. Ali, d iscip­ lina je nešto više od obič­ n o g kažnjavan ja; on a je i sposobnost da se neki p rojekat z a p o č n e a o n d a istrajno dovede do kraja. D e te tu je p o tre b n o da ga korigujete i usm erav ate —često, o d lu č n o ali i s ljubavlju. U kući treba da im ate sasvim jasna pravila koja će deci u kazivati na pravi put. O n d a m o žete da im kažete: „M ožeš da radiš šta god hoćeš d ok si u okviru ovih sm ernica. Ali, ako se udaljiš od njih, snosićeš posledice.“ D eci treba da objasnite i šta su i kakve su posledice. C a k m o ž e te z ajed n o da d onesete o d lu k u o n jim a tako da disci­ p lina postane nešto što se oče­ k uje ali i zaslu žuje. N e d o n o ­ „Ludost prijanja u z srce site sve o d lu k e u m esto n jih već deteta, ali je šiba pouke postavite pravila i propise u z otklanja od njega. “ n jihovo učešće u to m e —n a ra v ­ — M u d re izreke 22:15 no, i u z u važavanje njihovog V

173

r£>

D N K u sp e h a

m išljenja. P retn je n ik ad a n e m a ju tako d o b a r u č in a k kao p o s­ tizanje dogovora o posledicam a.

Pažnja P o d ra z u m e v a se da je deci p o tre b n o m n o g o p ažn je. P o z ­ navao sam ž e n u koja je im ala dvogošnjeg dečaka. D e č a k je bio veom a nestašan. Ž e n a je bila zap o slen a i radila p u n o r a d ­ no vrem e, a kad bi se posle d u g ačk o g ra d n o g d a n a vratila kući, d e č a k je vrištao i privijao se u z nju. Z a h te v a o je da m u posveti svu p a ž n ju . „Iz lu đ u je m e “, kazala m i je ta ž e n a jed ­ n o m p riliko m . „Toliko zah tev a od m e n e da jed n o stav n o ne m o g u da u r a d im n išta.“ „ D a li to radi i ocu ili b a b i? “, u pitao sam. ,,N e ‘‘, k azala je. „S am o v a m a ? “ „ D a .“ P red lo ž io sam joj da, pre n ego što dete p o č n e da vrišti i privija se u z n je n u nog u , u z m e stolicu i stavi ga d a stoji na njoj da bi m o glo da vidi k ako o n a kuva ili radi nešto drugo. Bilo je v ažn o da ga u ključi u o n o čim e se bavi. Istraživ an ja su p o k a z a la da bebe koje roditelji drže u r u k a m a i ljuljaju, rastu b rže i b u d u zdravije od vršnjaka koji­ m a to nedostaje. K a d beba ne dobija p a ž n ju kak vu z a s lu ž u ­ „Deca traže našu p a žn ju je r je, često plače d o k je n ek o ne im je ona potrebna od naj­ u z m e u ruke. ranijeg detin jstva pa sve K ad god je to m o g u će i pridok ne zađu duboko u zre­ m eren o , uključite d ecu u sve lost. “ aspekte svog života. D a n a s se m n o g o g o vo ri o k v alitetn o p ro v e d e n o m v re m e n u — n a s u p ro t posvećivanju o d ređ en e količine v rem en a. Pošto je većina članova poro dice zapo slena i vrlo z a u z e ta , im a o g ran ičen o vrem e, strpljenje i energiju tako da m o ra da uspostavi p ravu ra v n o težu i z m e đ u kvaliteta 174

D N K u sp e h a

<3

i kvantiteta. Ako otac provodi dva sata d n ev n o nosa zabijeno g u novine, d o k se njegovo dete igra na p o d u pored njega, to o n d a nije ni posvećivanje o d ređ en e količine v rem en a ni kvalitetno prov edeno vreme. N a s u p ro t tom e, deset m in u ta dn ev no koliko provedete s n ek o m m la d o m osobom nije d o ­ voljno da bi se sm atralo kvalitetno p ro v ed en im v re m e n o m — a kam oli kvantitativno dovoljnim . V ažno je da p ro n ađ ete rav n o težu i svojoj deci p ru ž ite ono što im je potrebno.

Kom plim enti i doslednost „D anas sam išao na Svojoj deci dajte k o m p lim e n te pecanje sa sinom — iz­ u m esto kritika. T ru d ite se da b u d e ­ gubio sam ceo dan. " te po zitivni i uvek p o sm atrajte d o ­ —Čarls Frensis b ru stra n u ljudi i situacija, a poseb­ A dam s no naglašavajte dobre p o teze i p o ­ ž e ljn e k arak teristik e svoje dece. Pohvalite ih zbo g onoga što jesu a „Danas sam išao na ne sam o zbo g on og a što rade. Ako pecanje s ocem —to m i vaša deca misle da ste im p re sio n i­ j e bio najlepši dan u ran i o n im što rade, o statak života životu. “ će provesti u p o k u šajim a da se d o ­ — njegov sin, k a ž u i b u d u dobri u vašim očima. B ru k A dam s P o m o z ite im da naprave razliku iz m e đ u onoga što rade pogrešno i toga ko su i kakva su o n a u stvari. Ako m o ra te da kritikujete, k ritikujte p o stu p k e a ne dete. I tru d ite se da dete ne p rim i k ri­ tike suviše lično. D o sled n o st je u v ek od suštinskog značaja kad se bavite decom . D eca čiji roditelji stalno m e n ja ju pravila — tako da je d n o g d a n a b u d u popustljivi a već sledećeg strogi — završe tako što ostan u p o tp u n o zb u n jen a. D eci je p o treb n o da veruju u ograničenja koja ste im postavili i b u d u sigurna da ih vo­ lite. Ako im kažete da ćete uraditi nešto za n jih — ili s njim a — ob avezn i ste da to obećanje ispunite. Sve u svemu, b udite d o sled n i u disciplini. 175

r^>

D N K u speh a

S tv aran je i izg rad n ja sam o p o što v an ja u vašem detetu m o g u da b u d u uspešni sam o ako je to vaša su štinska želja — a trebalo bi da vam up rav o to b u d e suštinska želja ukoliko stvarno želite srećan i zadovoljavajući p o ro d ič n i život. Ako im ate su štin sk u želju da ostvarite takav život, o n d a ćete stvoriti h a r m o n iju u svom d o m u . Id ealan p o ro d ič n i život je onaj u k o jem svi članovi porodice p o m a ž u i d aju po d ršku jed n i d r u g im a . To zn ači da u p rk o s p o v re m e n im teškoćam a s rivalstvom , sebičnošću, n e s p o r a z u m im a i p o v re đ e n im ose­ ćan jim a, svaki član porodice stalno i nepogrešivo p o k a z u je — rečju, d e lo m i n ajisk ren ijim o sećan jim a — da uvažava sve ostale i da ih bezuslo vn o voli. K a d im ate teškoće, o k ren ite se porodici i postarajte se da svi članovi s a z n a ju za to. O b jasn ite im situaciju i z a tražite da vam p o m o g n u da d o đ ete do rešenja. Svojoj po ro d ici sam se ob ratio m n o g o p u ta da bi m i p om o gli u rešavan ju nek o g p o slo vn og p ro b lem a. K a d sam tu ž a n i nesrećan, p o d ršk u tra ž im od njih. U m a lo m je z g ru koji n a z iv a m o p o ro d ic o m krije se o g ro m a n tim ski rad koji treba u p o tre b iti i iskoristiti. A ko h oćete da n a u č ite kako da p o stan e te bolji roditelj, m u ž ili že n a , p o tra žite savet u k n jig am a, na k asetam a ili od već u s p e š n ih roditelja, ljudi i savetnika. A ko su vaše želje koje se tiču p orodice već dostigle stoti p o d e o k n a vašoj skali su š­ tin sk ih želja, uvidećete da ništa na ovom svetu ne do no si veću sreću i zadovoljstvo od bliskih o d n o sa u njoj. P o treb n o je u lo žiti m n o g o n a p o ra da bi se izgradila p rija tn a porodica p u n a ljubavi koja vam u svakom tre n u tk u p r u ž a podršku. Ali, takav n a p o r se isplati. D a biste bolje definisali svoje suštinske želje koje se tiču p o ro d ič n o g života, odvojite dovoljno v re m e n a da biste p a ž lji­ vo, p ro m iš lje n o i tačno odgovorili n a p itan ja koja slede. N e ograničavajte sebe tim e što ćete svoje odgovore ograničiti na o ne koji se čine n a jp ra k tič n ijim ili n a jp rim e re n ijim . Posebno obratite p a ž n ju na to k ako se osećate kad dajete neki odgovor. 176

D N K uspeha

<3

I o b av ezn o postavite pitan je po trag e za su štin sk im željam a posle svakog odgovora koji ćete dati na sledeća p ita n ja — u stvari, pitan je p o tra g e postavljajte sve d o k ne d o đ ete do srži. < K a d bih im ao /im ala više vrem ena, šta bih u ra d io /u ra d i­ la da p o b o ljšam o dn ose u porodici? v

■~C Sta volim — ili zb o g čega u ž iv a m — u d o b rim p o ro d ič ­ n im o d n o sim a ? < Sta stvarno želim od svog b ra č n o g d ru g a ili šta stvarno ž e lim s n jim ? f". A ko n isa m u b ra k u —da li b ih voleo/volela da b u d e m ? <

K akve su bile m oje suštinske želje kad sam kao m la d a odrasla osoba razm išljao /ra zm išljala o porodici?

^

Sta bih voleo/volela da u r a d im da b ih p o b o ljša o /p o ­ boljšala o d n o se u svojoj porodici? U k om sm islu b ih voleo/volela da se poboljšaju od nosi u m ojoj porodici? v

< Sta b ih voleo/volela da d o b ije m od svoje poro dice ili da ra d im s n jo m ? <

D a li ž e lim d a b u d e m u ov o m b ra k u i, ako želim , pod k ojim u slov im a i o k o ln o stim a?

177

Ostvarivanje finansijskih želja P ut do bogatstva — ako stvarno želite bogat­ stvo —jednostavan je i jasan kao p u t do pijace. —B e n d ž a m in Frenklin

a n e p u n e dve g od ine, od čoveka s niskim p rih o d im a p o ­ stao sam im u ćan . N ašao sam se m e đ u 0.5 p ro cen ata sta­ no vnika ove zem lje koji po p rim a n jim a spadaju u sam vrh iako sam završio sam o sred n ju školu. Živi sam d o k az da n ed o sta ta k fo rm aln o g o b razo vanja nije sm etnja za ostvari­ vanje visokih p rih o d a ili sreće u životu. Suštinska želja m e je podsticala da z a ra d im novac jer m i je bilo teško bez njega i voleo sam sve što on m o ž e da p ru ž i. To su pravi razlozi zbog kojih ljudi z a ra đ u ju . M n o g o je načina na koje m o žete da z a ­ radite novac ali će vas sam o suštinska želja da ga stvarno z a ra ­ dite podstaći da ostvarite u sp eh u toj oblasti života. Pošto je p o z n a to da m oć osvajačke sile u v am a ne do zv o ­ ljava da b u d ete slabi ili n esp osob ni —što bi vas inače sprečilo da ostvarite usp eh —m o žete da se suočite sa svojim finansijskim s u m n ja m a i b o jazn im a. Prvo, h ajde da raščistimo šta sve m orate da u rad ite —i p o ­ stanete — da biste obezbedili odgovarajući p rih o d i stekli fi-

Z

178

D N K u sp e h a

<3

n an sijsk u slobodu koju želite. O vd e je i nešto više od toga da sam o radite ispravne stvari i koristite povoljne prilike. M orate d a im ate ili steknete pravu p a ra d ig m u o sebi. K ad steknete o d go varajuću p a ra d ig m u , shvatićete da zarađivanje novca nije tako teško — ukoliko to stvarno želite. M no gi govore da žele novac ali odbijaju da se p ro m e n e iako je to n e o p h o d n o . A ko stvarno im ate suštinsku želju da poboljšate svoju fin an sijsk u situaciju, o n d a ćete to i ostvariti. U pravo zbog toga i postoji tako m n o g o priča o lju d im a koji su od sirom aštva sti­ gli do bogatstva. O n i koji su n ek ad a im ali m alo uspeha, isk u ­ stva, zn an ja, novca, obrazov an ja ili veštine — ukoliko su ih u o p šte im ali —sada z a ra đ u ju neverovatne svote a z a ra đ u ju ih sam o zb o g toga što su stekli ispravnu p a ra d ig m u o sebi. K ad isk o m b in u jete tri stvari — suštin sk u želju za većim p rih o d im a , stav koji vodi do u sp eh a i o dg ov araju ću p a ra d ig ­ m u o sebi — vaša finansijska sigurnost po stan e nešto što se p o d ra z u m e v a . M o žete da p ro n a đ e te novi posao koji je plaćen d alek o bolje, da n a p re d u je te u firm i u kojoj već radite ili da za p o č n e te sopstveni biznis. O stvarivanje željen o g cilja je o n d a sam o p itanje vrem ena. Ali, treba da shvatite da vaše suštinske želje koje se tiču novca obično n isu novac sam po sebi ili stvari koje taj novac m o ž e da kupi. N aprotiv, o n e uvek im a ju veze s tim e kako se osećate kad ne živite od plate do plate. K ad su u p itan ju vaše suštinske želje, m o ra te da bu d ete iskreni i p riz n a te da su o no što stvarno jesu. N a prim er, m n o g o ljudi želi da po sedu je i vozi ,,m ercedes“ n e sam o zb o g toga što je to jedan od najb e z b e d n ijih au to m o b ila na p u tu već i zb o g toga što on stvara sliku o n jim a koja prija n jih o v o m egu. Misli o novcu d o m in iraju našom k u ltu ro m i m ogu da b u d u p rijatn e ili u zn em irav aju će. U naše vrem e, većina d n ev n ih vesti je d irek tn o p o v ezan a s n o v čan im pitan jim a. Preletite pog ledo m po naslovim a u n ov inam a —ja ih n azivam „novosti­ m a o živom n o v c u “ . Iako ste svakodnevno izlo žen i takvim 179

D N K u speha

stvarim a, m o ž d a niste svesni koliko je često novac u vašim m islim a. Č in i se da ljubav i novac po k reću svet. N a š a opčinjeno st novcem datira iz veom a davne i daleke prošlosti. N ovac m o ž e da b u d e u z r o k zla ali i sem e velikog dobra. P o treb an vam je da biste se izdržavali i hranili, da biste stek­ li fakultetsko obrazovanje, da biste p o m ag ali d r u g im a , da b i­ ste bili d o n a to r crkve i d o b ro tv o rn ih org anizacija i da biste odgajali decu. D a bi čovek m o g ao da b u d e filan trop i m a te r i­ jalno p o m o g n e o n o u šta veruje, p o tre b n o je da im a novac. N ov ac ne m o ž e da vas učini srećnim ali m o ž e da vas oslo­ bodi m n o g ih stvari koje vas čine nesrećnim . Z a rađ iv ati m n o ­ go novca i n ap red ov ati nije ni n a jm a n je sebično. U stvari, intelig en tni i o b zirn i ljudi im aju o b av ezu da koriste osva­ jačku silu u sebi da bi ostvarili n ap red ak . N o vac će uvek biti veom a v ažan deo vašeg života —sviđalo se to v am a ili ne. U većini slučajeva, novac vam o d ređ u je i kvalitet života. M ožete ili da trpite i podnosite jade koje finansijski p ro b le m i do n o se sa sobom ili da odlučite da k o n ačn o up otrebite osvajačku silu u sebi da biste te p ro b le m e razrešili. P re m a Ju-es n ju z end t'ord reportu, tipična p o r o ­ dica iz srednje klase danas im a m anje novca za trošak nego pre jed n e decenije. Većina lju d i je s p u ta n a n e k im u slov im a i o k o ln o ­ s tim a koji o g ra n ič a v a ju njihovu sposobnost da zgrn u bogatstvo. O k o devedeset p et p ro c e n a ta p e n z io n e ra je tinansijski zavisno; zavise od porodice, prijatelja ili d o b ro ­ tvornih organizacija. Ovakvi ljudi veom a b rzo shvate da m o ­ raju d a nastave da rade, sviđalo im se to ili ne. „Ne zn a m nijed?iu zem lju u kojoj j e ljubav prem a novcu u većoj m eri ovladala osećanjima ljudi i u kpjoj se izražava d ublji prezir prem a teoriji o je d n a kim pravim a i potrebam a. “ —Aleksis de Tokvil

180

D N K u sp e h a

<3

Isuviše m n o g o ljudi živi od d an as do sutra, od plate do plate. O n i jednostavno preživljavaju — žive bez radosti koja do lazi sa sasvim p rim e re n im prosperitetom . Većina odraslih i zre lih osoba sm a tra da su p ro b le m i s n ov cem najveći u z ro č n ik stresa. S talna briga za novac oslabi čoveka. Briga ne d onosi n ikakvu korist i ne m o že da iz m e n i ono što će se dogoditi sutra —ali m o ž e da oslabi vašu veru, obogalji sve što p re d u z im a te , razori vaš m ir i učini da se osećate n e m o ć n im . N o v čan a p itan ja su glavni razlog za prop ast brakova. N o v čan i prob lem i utiču na sve nas — p o v rem en o se svi s u o ­ čav am o s njim a, ali su m n o g i od nas stalno suočeni s njim a. K a k o p ro b le m i s nov cem m o g u da n a m p o tk o p aju zdravlje, izazo v u p ro b le m e u karijeri, p o rem ete od no se s lju d im a i u n ište sreću i stil života, tinansijska b e z b e d n o s t treba da b u d e su štinska želja svakoga od nas. O n aj ko im a suštinsku želju za finansijskom bezbednošću, m o že i da je ostvari. Finansijska b ezb ed n o st znači da je čovek savim zadovoljan u finansijskoj oblasti svog života, d a m u ne nedostaje ništa i da je oslobođen g o ru ćih finansijskih prob lem a. A ko vam finansijski p ro b le m i donose n ev o­ lje ili n an o se štetu v am a i vašoj porodici, to znači da niste p rik la d n o finansijski ob ezb eđ eni. Z am islite da im a m kristalnu „Sam o novac im a m o ć k u g lu i da m o g u tačrio da proda pokj-ene svet. “ re k n e m vašu finansijsku b u d u ć ­ nost. D o đ e te kod m e n e i kažete —P ublije Sirijac da želite da z arađ u jete sto h ilja ­ d a dolara godišnje ili šezdeset hiljada d olara više od svoje sadašnje godišnje plate. Vaša suštinska želja je da b u d ete fi­ n ansijski nezavisni, da se oslobodite dugova, otplatite kredit z a k u ću i živite on ak o kako vam se sviđa.

181

D N K u sp e h a

D a k le , p o g l e d a m u svoju k u g lu i k a ž e m : „ Im a ć e te u p rav o o n o što želite. Vaš p r ih o d će biti sto h ilja d a d o la r a g o d iš n je i m o ći ćete da rad ite o n o što voli­ te. Ali, biće v am p o tre b n o trid e ­ set d evet m eseci da to ostvarite. U m e đ u v r e m e n u , do živećete m n o g a n e p rija tn a iskustva. Z a p o čećete dva ra z lič ita p o sla i u ob a d o ž iv e ti n e u s p e h . P o z a jm ić e te p ed eset šest h ilja d a d o lara koje ćete u lo žiti i i z ­ gubiti. G o to v o ćete ostati b e z krova n a d g lav o m ali i b ez ž e n e —u je d n o m t r e n u tk u će po želeti da se razved e od vas jer ćete se stalno svađati oko novca. M o raćete da se m u č ite da biste o b e z b e d ili o s n o v n o —h r a n u i krov n a d glav om za svoju p o r o ­ dicu. Vaše s a m o p o što v a n je će trpeti ali se n ećete pred ati. „T o k o m ovih stra d a n ja i borbi, u p o z n a ć e te p rav e ljude koji će vas n a u č iti stv arim a koje treba da z n a te . To će vam dati podsticaj da z a p o č n e te i treći posao. Ali, taj treći p osao će za h te v a ti veliki n a p o r —p re neg o što p o č n e da d o n o s i novac. M e đ u tim , posle šest m eseci, vaš p r ih o d će p re m a šiti p et h i ­ ljada d o la ra m esečn o . O d ta d a p a n ad alje, p o sao će se razv i­ jati i širiti b rž e n ego što m o ž e te i d a zam islite. Posle tri g o d i­ ne, za ra đ iv a ć e te više od sto h ilja d a d o lara g o d išn je. Sa svojim b r a č n im d r u g o m se više n ećete svađati oko n ov ca i bićete bliži n ego ik ad a ra n ije .“ A ko biste z n a li da je ovo p re d s k a z a n je tačno, d a li biste se o d m a h bacili n a njegovo ostvarivanje? Č a k i p o re d toga što z n a te d a ćete u p rv e dve g o d in e d oživeti n e u s p e h ? I po red toga što ste svesni da ćete im a ti finansijske teškoće i p ro b le m e u p oro dici? V erovatno biste odgovorili: „ H o ć u d a p o č n e m ovog tr e n u tk a .“ „Akp vaš p rih o d nije u skladu s vašim rashodom, ne sm a n ju jte rashod već uvećajte prihod. “ —H e n r i F ord

182

D N K u sp e h a

<3

MAJSIGURMIJA EKONOMSKA PRETPOSTAVKA D a biste ostvarili o p tim u m finansijske b ezb ed n o sti i ravnoteže, biće p o tre b n o da: Jasno definišete svoje finansijske suštinske želje. Postavljajte p itanja potrage za suštinsko m željom i posebno obraćajte p a ž n ju na o no što ta p itanja otkrivaju. Bićete iz n e n a đ e n i kad shvatite šta vam je pravi m otiv da zarad ite više novca. Z a p a m tite da vas z a n im a ju sam o s u ­ štinske želje —a ne o no što mislite d a bi „bilo lepo im a ti“. D a li „biti finansijski ob ezbeđ en “ znači im ati više n o v ­ ca? Z a većinu ljudi, odgovor na ovo p itan je je da. Ali koli­ ka je svota, o d n o sn o koliko je više novca u pitan ju? D a li želite da b u d ete finansijski nezavisni ili sam o oslobođeni finansijskih briga? Definišite karakteristike koje biste m orali da im ate da biste ostvarili finansijsku bezbednost. Takođe definišite i sliku o sebi koju biste m o rali da im ate iz istog razloga. N e budite obeshrabreni ako mislite da nem ate ono što vam je potrebno. N e brinite čak ni ako vam nedostaju z n an je, iskustvo i veze; ako im ate su štin sk u želju, m o žete da steknete sve ostalo — a to ćete i steći. N ajv ažn ije stvari su vaš stav i slika koju im ate o sebi. Ako mislite da vam je za ostvarivanje finansijske b ezbedn osti n e o p h o d n a d ip lo ­ m a, o n d a razm islite još jednom .

183

D N K usp eha

STAVOVI I POSTUPCI KOJI DOVODE DO FIMAN5IJ5KE BEZBEDMOSTI

Bil G e jts, jed a n od najbo­ gatijih ljudi na svetu — i m nogostruki bilioner — na­ pustio je ko led ž da bi kren­ uo u ostvarivanje svog sna. U trideset p rvo j godini j e postao bilioner — i najm lađi čovek kp m e j e to pošlo od ruke.

H e n r i Ford je je d n o m p ri­ likom upitao jed n o g od svojih m la d ih in ž e n je r a : „Koja je vaša am bicija u ž iv o tu ?“ Bil Rozenbergyć’ morao da M ladi čovek je odgovorio: prekine školovanje u četr­ „Ž elim da p o s ta n e m veom a naestoj g odini da bi svojim bogat." roditeljima pomagao u izdr­ N e k o lik o d a n a kasnije, žavanju porodice. Počeo je Ford je došao do istog in ž e n je ­ da pra vi kfo fn e koje su p o ­ ra i rekao m u da stavi naočare stale toliko popularne da j e koje su um esto stakala im ale na njim a zaradio m ilione dolara. srebrn e dolare. O n d a ga je upitao, „Sta vidite?" D ž o n D. M ak artu r je imao „Ništa", uzvratio je inženjer. samo osnovno obrazovanje. Pošto je p o k azao ono što je Pre dvadeset godina, postao želeo da pokaže, g ig an t a u to ­ je zem Ijoposednik i baron bankarstva i osiguranja — m obilske industrije je rekao: „U to m slučaju, m o ž d a bi tre­ vredan više od bilion dola­ ra. To je postao u vrem e kad balo da ponovo razm islite o j e zgrtanje tolikog novca svojoj am biciji." Iako je im ao bilo dalekp teže nego danas. novac pred o čim a, in ž e n je r Kao legat nam je ostavio nije m ogao da ga vidi. fo n d a ciju D žotia D. i K e t­ Z a ra đ iv a n je novca se ne rin T. M akartur k ° ja dodesvodi sam o na to da radite ono Ijuje godišnje stipendije kre­ što treba; veom a je važno i a tivn im pojedincim a. kako vidite sebe. V ažno je da postanete onakva osoba kakva m o ra te da b u d ete da biste ; radili p o tre b n u k oličinu novca, Ako hoćete da fleksibilnost olazi i odlazi kako vam se pro184

D N K usp e h a

hte a da m o b iln o st ide kuda Ted T a rn e r je bio izbačen god poželite, m o ra te da b u d e ­ sa koledža ali je i pored te finansijski obezbeđeni. toga postao veom a bogat N e k i ljudi rade poslove k o ­ čovekji o d u z im a ju m n o g o vrem en a i zah tev aju česta pu tovanja. T o m M o n e g e n , osnivač D r u g i im aju finansijske m o ­ D o m in o pica, završio je srednju školu — ali kao naj­ gućnosti da p u tu ju k u d a god g o ri u generaciji. N a p ožele ali n e m a ju v rem en a za koledžu iiije stigao dalje od to. N a prim er, lekari veom a prve godine iako je prom ečesto stoje na ra s p o la g a n ju nio n ekolik0 kptedža! svojim p a c ije n tim a dvadeset četiri sata dnevno. K u d a god da idu, nose pejdžere sa sobom. Bez obzira na to gde su, m o ra ju da odgovore na poziv — i obično završe tako što o d m a h ostave sve i o d u kod pacijenta. I m a m nekoliko p ri­ jatelja koji su lekari. Z b o g svojih obaveza i d u žn o sti ne m o g u — ili ne žele —da ostave svoj posao čak ni na kratko jer bi to značilo da ostavljaju svoje pacijente. Z n a m za slučaj m u ž a i žen e koji su bili u važeni lekari i radili u različitim bolnicam a. N jih o v profesionalni život je bio veličanstven: ali su zato njihova veza i porodica bile u h a o su —u njiho vo m životu nije postojala ravnoteža. Još jedan m oj prijatelj je u tolikoj m eri sp u tan poslom da bi m og lo da se kaže da je okovan. Jed n o m prilikom m i je re­ kao: „ Im a m osećaj da sam u p o m a h n ita lo m vozu s kojeg ne m o g u da siđem. N e stižem da rad im ono što bih stvarno voleo jer m i posao o d u z im a sve v rem e.“ K ak o je on sastavni deo svog posla, ne m o ž e da u z m e ni slobodan dan. Ali, postoji bolji način. M ožete da izb egn ete da u p a d n e te u k lo p k u i nađete se u sličnoj situaciji ako p rim e n ite ispravne p rin c ip e kako u n a č in u na koji birate posao koji će vam d o n eti više novca tako i u n ačin u na koji ćete postati osoba kakva treba da budete.

185

D N K uspeha

K ad je u p ita n ju zarađivanje novca, n e m a og raničenja onoga Što ste sposobni da urad ite — naravno, ukoliko je z a ­ rađivane novca on o što od sveg srca želite. U ovom ili o n o m tre n u tk u , m islim da sm o se svi upitali odakle će n a m doći novac — bar sam siguran da sam se ja to upitao. Ali, takođe z n a m i da čovek uvek m o ž e lošu situaciju da p re o k re n e u svoju korist.

Finansijska bezbedbnost m ožda ne mora da znači da ste finansijski nezavis­ ni, ali šta god da je to što ftin a n sijska bezbednost znači za vas, postarajte se da j e identifikujete j a ­ sno —onda ćete b iti volj­ ni da postanete ono što je potrebno.

DESET SMERNICA ZA OSTVARI VAMJE FINANSIJSKE BEZBEDNOSTI D a biste ostvarili m a k s im u m finansijske bezbed n osti, m orate da:

1. Ž elite da zaradite novac. To m o ra te toliko da želite d a b u d ete s p re m n i da u rad ite sve Što je p o treb n o —bez obzira na vrem e koje će vam to o d u z e ti — da biste tu želju ostvarili. A ko vas podstiče suštinska želja, im aćete upravo ovakav stav. 2. Volite on o što radite. M nogi ljudi vole sam o deo onoga što rade. 3. Verujete u svoj rad i sposobnosti i p o zn ajete o d g o ­ varajuću oblast. 4. Verujete da lju d im a vredi da vas slušaju. O vo im uliva sigurnost kao i veru u vas i on o Što radite. O n o g d an a kad zaključite da ste vredni da vas ljudi slušaju, postaćete stvarno takvi. 5. Vidite sebe kao lidera, nekoga čiji je p r im e r vredno slediti. 186

D N K uspeha

<^3

6. P ron ađ ete savetnike na koje ćete se ugledati — ne sam o utoliko što ćete raditi ono što oni rade već što ćete postati kao oni. 7. B udete sprem ni da učite. N au čite sve ono čem u je vaš savetnik voljan da vas nauči i ne b ud ite tvrdoglavi. 8. Verujete da svaki problem m o že da se reši i da n em a tako velikog pro blem a koji bi m ogao da vas zaustavi. 9. Izađete iz svoje zon e prijatnosti i prihvatite rizike. 10. Steknete sam o p o u z d an je i počnete da ga p o k a z u ­ jete u svemu što radite

O PRIMVATAMJU RIZIKA

N e dozvolite da vaša fin a n sijski prošlost odredi vašu finansijsf{u budućnost. M ožete da naučite sve što poželite. M ožete da izaberete šta želite da radite ili postanete i stvorite povoljnu prilikti da zara­ dite onoliko novca koliko vam srce želi.

Jed n a od n a jte ž ih stvari u životu je prihvatanje rizika. M nogo ljudi m i govori da nisu voljni da žrtvuju svoju bezb ed n o st i da s m a ­ traju da je prihvatanje rizika zastrašujuće. Ali, kad shvatite da je sve na ovom svetu po v ezan o s rizicima, vaše sam o p u z d an je postane lek za aver­ ziju p re m a njim a. Jedno istraživanje je po kazalo da su čovek u —ukoliko želi da b u d e uspešan u poslu —potrebni s a m o ­ p o u z d a n je , poriv, energija, istrajnost i sposobnost da izađe na kraj s neizvesnošću. Ako radite ono što stvarno želite da rad i­ te, ovi atributi će se pojaviti autom atski. K ad težite ka ostva­ rivanju svojih suštinskih želja, voljni ste da stičete znanje, veštine i iskustvo, a voljni ste i da istrajete. Ako nem ate dovoljno sam o p o u z d an ja, p o zajm ite ga od o n ih koji ga im aju na pretek. Prihvatite njihove savete i p o ­ stanite kao oni. Ako želite da naučite da plivate ali se plašite 187

D N K u sp e h a

vode, otići ćete da vas obuči in stru k to r plivanja. O d njega ćete p o z a jm iti s a m o p o u z d a n je i sigurnost, radićete sve Što vam on kaže i vrlo brzo ćete početi da plivate. Ali, u je d n o m tre n u tk u ćete m o ra ti da prihvatite riz ik i u đete u vodu iako in stru k to r nije po red vas. D a bi se nešto naučilo, p o tre b n o je izvesno vrem e, ali ćete biti sigurniji ako na p u t u čen ja k ren ete u z nečije savete i u sp ešn o vodstvo. Z b o g toga, definišite svoje suštinske želje sasvim jasno i p ro n a đ ite m o tivaciju da u lo žite v rem e i novac da biste te želje i ostvarili. A ko b u d ete p o stu p ali tako, vaše s a m o p o u z d a n je će se vrlo b rzo uvećati. M n o g i ljudi lete s je d n o g posla n a d ru g i kao leptiri koje privlači p la m e n sveće — m isle da će im svaki n a re d n i do neti p o vo ljnu p rilik u kakvu su čekali, ali svaki p u t sam o o prže krila. Z b o g čega? Z b o g toga što se n e m e n ja ju i ne postaju o nak ve osobe kakve bi m o rali da b u d u da bi zarad ili novac iz bilo koje poslovne prilike. Postoji m n o g o m o g u ć n o sti da se zarad i novac i postoji m n o g o p o jed in aca koji takve m o g u ćn o sti iskoriste i zarad e velike svote. A opet, m n o g o je više o n ih koji te iste m o g u ć ­ nosti p o k u š a ju da iskoriste i ne ostvare n ikakav finansijski uspeh . Iako su stru k tu re k o m p a n ije , proizvoda, o b u k e i rada iste za sve, sam o će o ni koji su stvarno posvećeni svojim s u štin sk im že lja m a ostvariti u sp eh kojem teže. U s p e h — ili n e u s p e h — u bilo k o ­ joj povoljnoj prilici iz a z v a n je o n im „Na ovofn svetu ne­ što postoji —ili ne postoji — u srcu i m a sigurnosti. Po­ u m u svakog čoveka — su štin sk o m stoje sam o povoljne željo m i voljom da se n a p re d u je i prilike. “ p o stan e nešto više. —g en eral D aglas M a k a rtu r K ad vam n eko kaže da će u n eče­ m u p o ku šati, u stvari p rip re m a teren da se kasnije povuče u z d ig n u te glave i obavesti sve koji su voljni da ga slušaju da 188

D N K u speha

je „dao sve od sebe“. Suštinske želje elim inišu n eu sp ešn o „davanje svega od sebe“. Istrajnost i o d lu č n o st igraju veliku u lo g u u ostvarivanju vaših finansijskih ciljeva. Ako ste se na ostvarivanje nečega bacili s o d lu čn o šć u kakvu donose su š­ tinske želje, im aćete dovoljno istrajnosti da tu stvar uspešno privedete kraju. Iako sam doživeo n e u s p e h u n ekoliko poslovnih pokušaja, ostao sam istrajan. N e pričajte da n e m a te v rem en a da uradite o n o što treba da u rad ite u oblasti finansija. I ne pričajte da ne m o ž e te da se n a p re g n e te da biste ostvarili finansijski spokoj — sam o se upitajte da li ga želite u tolikoj m eri da ste sp rem n i da u rad ite sve što je potrebn o . Ako stvarno želite finansijski spokoj, otkrićete da m o ž e te da izađ ete na kraj sa svakakvim teškoćam a, iako ste mislili da je to n em o g u će. Z n a m da u flnansijskoj oblasti života m o g u da vam se d o g o d e zastrašujuće stvari. Većina uspešnih ljudi je m o rala da se bori s finansijskim p ro b ­ lem im a. N e k i su čak m o ­ „Kadi ili ne radi. To što pokuša­ rali da o d u u bankrotstvo. vaš, ne znači ništa. “ Ali nisu se predavali, zbog — Joda, džedaj učitelj iz svojih suštinskih želja. Z vezdanih ratova

MAPREZAMJE FINAM5IJ5KOG MIŠIĆA < Volt D izn i je b an k ro tirao nekoliko p u ta ali se uvek dizao na noge —i u to m procesu stvorio D iz n ile n d . S tiv L . je bio p o n o s a n i uspešan vlasnik ru d n ik a zlata u jednoj stranoj zem lji. Svet m u je bio p od n o g am a. A o n d a je vlada te z e m lje n a c io n a liz o v a la njegov r u d n i k — p re u z e la ga je a Štivu nije dala nik ak vu n a k n a d u . P reko 189

D N K u sp e h a

noći je sve izg u b io ali je ip a k p rik u p io k rh o tin e svog posla i zap o čeo iznova. D ejvid B atler je o d rastao u re z e rv a tu za In d ijan c e. N j e ­ gova p o ro d ic a je živela iz u z e tn o teško iako je njegov otac radio veo m a n a p o rn o —živeli su tako i kad je D ejvid bio u k a s n im tin e jd ž e rsk im g o d in a m a . U spevali su da n ek ak o skrpe kraj s k rajem ali n isu išli n ap red . K a d je D ejvid bio u z a v ršn o m ra z re d u sred nje škole, zak lju čio je da ne želi da se bori o n a k o kako se borio n je ­ gov otac. O b ećao je sebi da n ik a d a neće prih v atiti posao g de bi na ličnu štetu ostvarivao nečije snove. To je bila n je ­ gova isk ren a suštinska želja. O v a u n u tra š n ja ž u d n ja je bila razlo g što se u D ejvid u javio prevazići-ću-sve stav. Posle m n o g o g o d in a u p o r n ih n asto jan ja, postao je d istrib u te r za k o m p a n iju koja se b a ­ vila p ro iz v o d n jo m lekova i k o zm etik e. N a p u t u kojim je išao, doživeo je velika ra z o č a re n ja i suočio se s m n o g im p r e p re k a m a — od kojih je n ek e lično izazv ao — ali nije o d u stao . P o dstican su štin sk o m željo m da b u d e finansijski slob od an, n a u č io je šta m o ra da u rad i da bi se p ro m e n io i n ap red o v ao . N jego va osvajačka sila je sve v rem e bila u p u ­ n o m z a m a h u , što m u je o m o g u ćilo da ispravi greške koje je n ap rav io i n a kraju ostvari visoke prih od e. Sa šestocifrenim p asiv n im p r ih o d o m godišnje, D ejvid i njegova ž e n a d a n a s žive tako što ne z n a ju šta z n a č e f in a n ­ sijske brige. D ejvid im a slo b o d u da b u d e sa svojom p o r o ­ dicom , p u tu je i p o m a ž e d r u g im a . K a o što je D ejvid otkrio, u životu im a tre n u ta k a kad n aiđ ete na zidove od k a m e n a ili z a p a d n e te u ćo rsok ak —i to m o ž e da vas obeshrabri. S uo čav an je s p r o b le m im a i n ji­ hovo razrešav an je m o ž d a neće biti jed n o stav n o , ali ako je u p ita n ju vaša su štinska želja, p o m o ći će v am osvajačka sila u v am a tako da nećete o d u stati sve d o k ne p rev aziđ ete 190

D N K uspeha

^3

sve p rep rek e. N e k e od najvećih nevolja s ko jim a ćete se suočiti m o g u da se pretvore u n eo ček iv an e p ov oljne p r i ­ like. K etlin Đ eiil je k o n k u ris a la za ra d n o m esto u velikoj k o m ­ p an iji i bila o d b ijen a. Ali, nije o du stala. G o d in u d a n a k a s ­ nije —posle devet razgovora s m e n a d ž e r im a te k o m p a n ije — n je n a istrajnost se isplatila. Postavili su je za svog p r e d ­ stavnika za Isto č n u o b alu i to kao p rv u ž e n u koja je im ala takav položaj. U p rk o s zastrašu jućoj disk rim inaciji, p o k a ­ zala je u p o r n o s t i istrajala u svojim n a sto ja n jim a . S am o g o d in u d a n a kasnije, p o re z u lta tim a koje je postigla, našla se m e đ u p r v ih deset od više od tri stotine predstavnika. N je n n eu n ištiv i i istrajni poriv ju je n a k raju doveo do toga da p o sta n e š e f svih predstavn ika. Pošto je u toj k o m p a n iji postigla najviše što je m ogla, otišla je iz nje, otvorila so pstvenu firm u i postala veo m a u sp e šn a u o p r e m a n ju kancelarija. S pecijalizovala se za o p r e m a n je k an celarija najviših rikovodilaca tako da su p o ­ čeli da je a n g a ž u ju ugovarači koji su radili za m in is ta r­ stvo o d b ran e —n a taj način se po kazala u sp ešn o m u P e n ta ­ g o n u i m o rn a rici. U četrdeset d ru g o j g o d in i je teško obolela —d o k je bila u d r u g o m stan ju. M o ra la je da se izbori s u ž a s n im bo lo m zb o g kojeg nije m o gla da zaspi, h ro n ič n im u m o ro m i broj­ n im in fe k cija m a o p a s n im po život. N a k raju je došla dotle d a je jedva m o g la da se kreće. T o k o m p erio da od devet g o d in a , iz d rž a la je šest velikih i teških operacija i svakog d a n a p u to v ala n a posao —d n e v n o je p relazila sto pedeset k ilo m e ta ra i trpela u ž a s n e bolove u leđim a, vratu i r a m e ­ n im a . N a jb la ž e rečeno, život joj je bio težak. Ali n je n a suštinska želja da u sp e u p o slu je bila toliko jaka da joj nije d ozvolila da z a s ta n e ili o d u sta n e . 191

D N K uspe ha

D o k je vodila firm u za o p rem an je kancelarija, postala je i distributer lekova za k o m p a n iju koja joj je pom ogla u lečenju. Ovaj h o n o rarn i posao je pretvorila u nešto što je donosilo p rih o d od više m ilio n a dolara. Za sam o šest g o d i­ na, om ogućila je sebi fantastičan stil života. K asnije je re­ kla da su joj zdravstveni pro blem i pom ogli da uspe jer je m orala da nauči sve o bolesti od koje je obolela. U pravo on o što ju je p rim o ralo da na kraju proda sopstveni biznis, pom og lo joj je da stvori o g ro m n o bogatstvo —i, što je još važnije, da ponovo postan e zdrava osoba. Ketlin kaže da je za n jen u speh z a slu ž n o to što je sas­ vim jasno p rep o zn ala svoje suštinske želje. N ik a d a nije postavljala ciljeve niti se bavila svakodnevnim afirm acija­ m a i vizuelizacijam a. N je n u speh je bio d irek tn a posledica suštinskih želja koje su oslobodile osvajačku silu u njoj. S takvom moći u sebi, prevazišla je sve teškoće, razo čara­ nja, zdravstvene p rob lem e i nevolje. ^

D ejv D žonson je o d m a h posle ženidbe shvatio da radi p o ­ sao koji ne voli. O dlu čio je da ode u m o rn a ric u i iskoristi p red no sti vojničke ob uk e i vladinog za k o n a o služenju vojnog roka. U stvari, mislio je da je služenje u m o rn a ri­ ci d o b a r način da zap očne karijeru elektrotehničara. Jednog d an a, d ok je radio na nekoj elektronskoj o p re ­ mi, shvatio je da to nije ono čim e želi da se bavi n a re d n ih trideset godina. Setio se p aro h a svoje crkve koji je jed no m p rilik om rekao: „Srećan je onaj čovek koji je pro našao ve­ ru, ž e n u i posao —i voli sve troje.“ Dejv je im ao sam o dve od te tri stvari —voleo je svoju veru i svoju ž en u . Još m u je bilo p otrebn o da p ro n ađ e posao koji će voleti od sveg srca. N a n e k o m s e m in a ru za poslovne ljude, Dejv je čuo g o ­ vor iz u z e tn o uspešnog čoveka. Posle predavanja, d om aćin sem in ara se obratio govorniku i rekao: „Sam o zbog toga 192

D N K uspeha

<3

što ste pristali d a d a n a s b u d e te s n a m a , ovi lju d i više n i k a ­ d a n eće biti isti.“ O v a izjava je ostavila d u b o k i u tis a k n a D e jv a —shvatio je d a je p r o n a š a o o n o što traži. I o n je želeo d a z n a d a se lju d i z b o g n je g a m e n j a j u n ab o lje. O tk r io je svoju d u b o k o u k o r e n j e n u s u š tin s k u ž e lju i o d m a h p o č e o da tra ž i p o sao koji će m u o m o g u ć iti d a p o m a ž e lju d im a i o s tv a ru je o n o što želi od sveg srca. D e jv se m u č io d a sastavi kraj s k ra je m . Z iv eo je u s k ro m n o j ku ći i jedva u sp ev ao d a p r e h r a n i svoje dev eto ro d ece. Bio je „ fin an sijsk i is c r p lje n 4, n a s a m o m d n u i u v e ­ lik o m o č a ja n ju . O č e k iv a o je da će u četrd esetoj g o d in i biti b o g a t i slavan. U m e s to toga, bio je s ir o m a š a n i p o n iž e n . Z a p o č e o je s p o s lo m za koji m u n ije b ila p o tr e b n a k a n ­ celarija — m o g a o je d a ra d i i u kući. P o stao je n e z a v is n i d is tr ib u te r lekova z a v elik u j a p a n s k u k o m p a n iju . Ali, o vog p u t a je sve bilo d ru g a č ije . S a m o u p rv o j g o d in i, u sp e o je d a ostvari p r ih o d veći od dve sto tin e h ilja d a d o lara. S ad a im a je d a n a e s to ro dece, n ik o m e n e d u g u je n išta a njeg o v g o d iš n ji p r ih o d se iz r a ž a v a s e d m o c if r e n im b ro je m . Sto je još v ažn ije, v re m e p ro v o d i tak o što o s tv a ru je svoje s u š ti n ­ ske želje — d r ž i p re d a v a n ja , o b u č a v a i p o m a ž e d r u g im a . L j u d i m a širo m sveta m e n ja živo t n a b o lje — u p ra v o o n a k o k a k o je to o d u v e k želeo. D ejv o v i p r o b le m i i iz a z o v i s k o jim a se su o čav ao p o p l o ­ čali su njego v p u t d o fin a n sijsk o g u s p e h a . B o rb a i n e u s p e si su ga o jačali i n a u č ili. S v ak im p o g r e š n im k o r a k o m koji je n a p ra v io , p rib liž a v a o se o n o m e što je stv a rn o želeo. K a d je sh v atio šta je n jeg o v a s u štin sk a želja, o slo b o d io je o s v a ­ ja č k u silu u sebi i z a h v a lju ju ć i n je n o j m o ći, p re v a z iša o o g r o m n e p re p re k e . Svoj u s p e h , D e jv p rip is u je m o ć n o j i sv e p ro ž im a ju ć o j želji d a p o b o ljšav a živote d r u g ih ljudi. Z n a da p r e p re k e m o g u čoveka d a u s p o re ali n e i z a u sta v e . v

193

D N K u speh a

N ije d n a prepreka ne m o ž e da vas zaustavi ako težite ostvarivanju nečega što je dostiglo stoti p o d e o k na vašoj skali suštinskih želja. Ako stvarno želite veći p rih od , im ate sve što je p o treb n o da ga i realizujete. M o rate da identihkujete rizike koji su p o v ezan i s o n im što n am erav ate i ž e ­ lite da u rad ite a o n d a k ren ete nap red kao da o ni ne p o sto­ je. B udite sp rem n i na n e u sp e h —i v oljni da se p o m irite s njim . N e govorite: „Ja nisam Prosečni p r e d u z e tn ik doživi 3.8 p r e d u ze tn ik — nisam n e u s p e h a pre nego što ostvari ono takav tip ." M ožete da čem u teži. Pravi p r e d u z e tn ic i budete „tip" kaKat' g ° d n ik a d a ne p r ih v a ta ju p o raz. p o želite. N i svi p re ­ N eu sp esi ih m u če ali ih i pored d u zetnici ne postupaju toga pokreće suštinska želja, tako i ne rade na isti način. da nastavljaju dalje. < R. H . M ejsi je doživeo sed am n e u sp e h a pre n ego što je n je­ gova ro b n a kuća u N ju jo rk u postala uspešna. D žon Krisi, plod ni engleski rom ansijer, od b ijen je više od sed am stotina p u ta pre nego što je p ro našao izdavača. P o ­ sle toga je objavio više od pet stotina knjiga. ^

To/nas E dison, jedan od najvećih p ro n alazača svih v rem e­ na, je d n o m je priliko m rekao: „Ako usp eh e ostvarujete b r z in o m koju želite, povećajte b rz in u kojom doživljavate n e u s p e h e .“ Svi sm o čuli da m u je bilo po treb n o deset hiljada n e ­ u sp eh a da bi sijalica koju je izm islio počela da svetli. „Bar z n a m za deset hiljada n ačin a na koje o na neće svetleti“, rekao je Edison.

G o tovo u svakoj odluci postoji elem en t n eu sp eh a. Ako odlučite da ne prihvatate rizike, m o ž d a ćete ostati bez nek ih od n a jz n a č a jn ijih iskustava i najvećih radosti u životu. 194

D N K usp e h a

<3

STA JE 5 VAMA? D a li m ožete da vidite sebe kao čoveka koji je zaradio d e ­ set m ilio na dolara? Č a k i ako ne m ožete, m o ž d a m o žete da vidite sebe kao nekoga ko zarađ u je pedeset ili sto hiljada dolara više. D a li su takve zarad e m o gu će ili sasvim izvesne u poslu kojim se bavite? M o žete da zaradite bilo koju s u m u — ako je to stvarno vaša suštinska želja. P ro nađite jednog — ili više —savetnika koji će vam po kazati kako da to uradite. P o ­ stupite po njihovim savetim a i steknite njihove karakteristike i atribute jer su ih oni i doveli do uspeha. Ako brinete zb o g novca, verovatno se osećate n e m o ć n im da „Novac j e seme iz kpjeg zarad ite više, ali to jednostavno nastaje tiovac, a pone/{anije tačno. P otrebno je sam o da da j e teže zaraditi prvu p ro m e n ite stav, ugledate svetlost gvineju nego drugi m in a kraju tunela i od sveg srca poč­ lio n. " nete da radite na p ro n a la ž e n ju - Žan Žak rešenja. Ali, ako verujete da će Ruso sam o n a p o ra n rad biti pravi n a ­ čin da poboljšate svoju finansijsku situaciju, o nd a vas m o ž d a vaša p arad ig m a sprečava da iskusite finansijski uspeh. Z n a m m n o g o ljudi koji rade stvarno n a p o rn o ali se i pored toga čini da n e m a ju više novca. M oji roditelji su otišli u p e n ­ ziju s prib ližno hiljadu šest stotina dolara m esečno —a s p a d a ­ ju u ljude koji su n a p o rn o radili celog života. Ali, n a p o ran rad sam po sebi nije pravi odgovor —ukoliko nije p rim e n je n n a odgovarajući način u oblastim a koje m o g u da do nesu bogatstvo i k o m b in o v an s ispravnim p a ra d ig m a m a o sebi i su štin sk im željam a da p ostup ate upravo na takav način. K ad oslobodite osvajačku silu u sebi, au to m atsk i se javi e n t u z i ­ ja z a m i želja da radite na ostvarivanju bilo kog finansijskog cilja koji ste identifikovali — bez obzira da li je u p itan ju 195

D N K u speha

d o d a tn ih p et stotina d olara m ese čn o ili u k u p n a s u m a od milion dolara. N ije v ažan n ačin koji ste odabrali da biste z a r a ­ dili novac. Ali m o ra te da p o stu p ate drug ačije i po stan e te n e ­ što više od o n o g a što ste sada. N o vac ne m o ž e da ku pi sreću ali sasvim sigu rno m o ž e da v am p o m o g n e da se oslobodite m n o g o toga što vas čini nesrećnim .

„Akp se nadate da će vam novac d o n e ti nezavisnost, onda j e n ika d a nećete n i im ati. Jedina stvarna sigur­ nost k ° ju čovek (it' žena) m o že da im a na ovom svetu, krije se u za lih i znanja, isku­ stva i sposobnosti." — H e n r i Ford

196

Stvaranje bolje slihe o sebi N ika d a ne sm atrajte svojom prednošću ono što bi m oglo da vas navede da prekršite datu reč ili izgubite sam opoštovanje. —M ark o A urelije A n to n in

U

sp e h d o lazi iz n u tr a . Č a k i ako su vaše telo i u m s p re m ­ ni, voljni i sposobni da n a u č e i u ra d e sve što je p o tre b n o d a biste obavili neki posao, negativna slika koju im ate o sebi m o ž e da vas spreči u tom e. Iako stvaram o i odašiljem o m n o g o slika o sebi —da bism o stupili u k o n ta k t s d r u g im a ili da bism o ih im p resio n irali i na taj n ačin p rod ali svoje ideje ili usluge — lično im a m o sam o je d n u sliku o sebi. N a č in n a koji p o s m a tr a m o i vidim o sebe uslovljava nivo u sp e h a koji o stv aru jem o u svem u. D a bism o ostvarili viši stepen u sp eh a, neki delovi našeg m išljenja o sopstv en o m ja m o ra ju da se p ro m e n e. U n u trašn ji utisak koji im ate o sebi kontroliše m n o g o toga što stvarate u životu. K a d vam neko kaže: „D o b ro jutro, kako s te ? “, verovatno odgovorite: „H vala, d o b ro s a m “, bez obzira n a m u k e i p ro b le m e koje m o ž d a im ate. Slika o sebi koju pro197

c£ > D N K u sp e h a

jektujete je često p o tp u n o d ru g ačija od on og a što stvarno m islite o sebi. K a k o je nivo u sp e h a i sreće koji ostvarujete u životu pod k o n tro lo m u n u tra š n je slike ko ju im ate o sebi, m o ra te da se po starate da vaša spoljašnja i u n u tra š n ja slika b u d u u s k la đ e ­ ne. A ko m išljenje o sopstvenoj vrednosti ne m o ž e te da u s k la ­ dite sa spoljašnjom slikom o sebi, biće ograničena vaša sposob­ nost da ostvarite v rh u n sk e rezultate. P ok ušajte da u rad ite sledeću vežbu. Spojite d lan o v e ali ta ­ ko da v a m prsti b u d u isp ru ž e n i —kao da se m olite. Vaše ruke, blago p ritisn u te jed na u z d r u g u , predstavljaju vas. S ada o k re ­ čite d o ru č ja — ali tako da v am dlanovi o sta n u spojeni — sve d o k se n a d la n ic a vaše desne ru k e ne n ađ e u tak v o m p o lo žaju da je u o p šte ne vidite. D e s n a r u k a s n a d la n ic o m o k re n u to m p re m a spo ljašn jem svetu je o n a vaša strana koju p o k a z u je te lju d im a —želite i dozvoljavate da vide sam o nju. U stvari, p o ­ k az u je te je sve vrem e. Ističete o n o što je u v am a najbolje. To je o n a vaša stran a koja je srećna, dobra, sposobna, p o u z d a n a , jaka, časna, v red n a poverenja, b riž n a, osećajna i d u b o k o p r o ­ m išljena. To je vaša p o zitiv n a strana. Vaša leva ru k a je o n o što sam o vi m o ž e te da vidite. To je o n a vaša stran a koja nije tako dobra. O n a koja nije tako jaka, koja je u s a m lje n a ili ranjiva i koja im a m an e. Ta strana je u p laše n a, nesrećna, sklona besu i n e p o u z d a n a . To je vaša neta k o -p o z itiv n a strana. Koja je od ove dve stran e vaše pravo ja? O n a p o zitiv n a ili o n a n e -ta k o -p o z itiv n a ? N e o b o riv a je istina da su obe ove strane vaše pravo ja. Jedna n e n eg ira d ru g u . To što im ate n e ­ dostatke, što p o n e k a d a doživite n e u s p e h ili što ste nesigurni, ne n egira č in jen icu da p o sed u je te i do b re osobine, divne k a ­ rakteristike i sposobnosti da u ra d ite m n o g o toga. Ipak, većina ljudi dozvoli da njihova n e -ta k o -p o z itiv n a stran a u m a n ji m o ć n jiho ve po zitiv n e strane. U sred sred e se n a n e -ta k o -p o z itivnu s tra n u sebe i k ažu : „ Z n a m da sam d o b ra osoba ali...“ 198

D N K u sp e h a

<3

Ako se slika koju im ate o sebi sastoji sam o od n ajn eu g led n ijih i n a jn e p rim e re n ijih kvaliteta — ili svega on og a što u stvari niste —o n d a takva slika šteti vašim p o z itiv n im k a ra k te ­ ristikam a. M ožete da b u d e te —i u stvari jeste —i jedno i d ru g o u isto vrem e. N a prim er, ako im ate b u b u ljicu na nosu, z a r to nije sve što ćete p rim etiti kad se po gled ate u ogledalo? Č a k i p o red toga što je o statak vašeg lica m o ž d a stvarno lep, brinete z b o g sam o jedne bubuljice. M e đ u tim , suština je u to m e da ta b u b u ljica ne negira lepotu svih ostalih crta vašeg lica. M o žete da o dab erete da svoju n e -ta k o -p o z itiv n u s tran u p o s m a tra te iz prave perspektive —a to ćete postići tako što se više nećete usredsređivati sam o na nju. K ad sebe b u d e te posm a tra li iz prave perspektive, m oći ćete da vidite sve o ne lepe i dobre stvari u sebi. M oći ćete da se uverite da im ate obilje d o b rih osobina i sposobnosti. K a d ljudi p o sm a tra ju sam o svoju n e -ta k o -p o z itiv n u stra­ n u , sam i sebe o zn ače svakakvim n eg ativ n im etiketam a. K a ­ ž u : ,,U stvari n e m a m o no što je potrebno" ili „ N isa m stvoren za to.“ O vakve etikete često nisu ni objektivne ni tačne, ali ako su tačne za vas, posledica toga je da stvarate negativ nu sliku o sebi a takva slika o n d a utiče na vaše sam o p o u z d a n je , u č in a k i sreću. D a biste shvatili u kojoj su m eri v ažn e obe vaše strane, p o ­ k ušajte da izvedete još je d n u vežbu. Stisnite ru k e ispred g r u ­ di kao da se m olite. Pritisnite ih je d n u o d r u g u što jače m o ž e ­ te, ali n eka vas pri to m e n ek o d rži za oba doručja. Sada, neka v am taj n eko brzo razdvoji ru k e na taj n ačin što će jed n u p o ­ vući k sebi a d r u g u k vam a. B ez o bzira n a to koliko ste jaki ili koliko po kušavate da sprečite tu osobu, nećete m oći da z a d rž ite ru k e sklopljene. O n o lik o koliko ste slabi u p o k u šaju d a sprečite svog p o m ag ača da vam u ovoj vežbi razdvoji ruke, toliko ćete biti oslabljeni ako sm atrate da su vaše u n u tra šn je i spoljašnje „ja“ dva odvojena bića. 199

D N K u sp e h a

P o ku šajte da izvedete istu v ežbu ali ovoga p u ta tako što ćete isprepletati prste. U ovom slučaju, niko neće m oći da vam razdvoji r u k e jer ste sada jaki. K ao što vidite, n aše slabosti u stvari m o g u da nas u čin e jačim . Slabosti teže to m e da nas u čine sm e rn ijim , s k ro m n ijim i poslušn ijim . Ako m o ž e te da v eru jete da je slabost u stvari B ožji dar, o n d a isto tako m o ra te da verujete da će vam Bog u k a z a ti n a vaše slabosti i pretvoriti ih u n ešto što v am daje snagu. D o k sam bio dete, m oja slabost je bio kukavičluk. Ta sla­ bost m e je p od stak la da d o stig n em savršenstvo u karateu. P o m a n jk a n je sam o p o što v an ja koje m e je odlikovalo kao m la d o g dečaka —dečaka iz rezerv a ta za N a v a h o In d ijan c e — je bilo jedini razlo g zb o g koga sam odlučio da p o s ta n e m p r o ­ fesionalni p redavač i p o m a ž e m d ru g im a . To sam odlučio da bih m o g ao da se osećam bolje i stek n em lepŠe m išljenje o sebi. Slabost m e je učinila jačim . A ko ste skloni da se p rih v atite bilo kog posla i obavite ga k ako treba, o n d a vas najverovatnije podstiče n eka slabost. Ta slabost bi m o g la da b u d e osećaj inferiornosti koji vas navodi da skren ete sa svog p u ta i u ra d ite n e k u stvar k ako treba. Vaše m išljenje da niste dorasli n ečem u , m o ž e da vas navede da ostva­ rite v rh u n s k e rezultate. D a biste kontrolisali ishod onoga što radite, m o ra te da u z m e te stvari u svoje ru k e. M o ž d a im ate p o tre b u da b u d e te z a p a ž e n i, p o h v aljen i i z n a č a jn i —p o tre b u koja vas n av o d i da dostig nete savršenstvo. Z n a m m n o g e ljude koji se spolja čine v eo m a jak im — izg led aju i p o n a š a ju se kao s a m o p o u z d a n i i o d lu č n i ljudi koji sve d rž e p o d k o n tro lo m . U sp e šn o završavaju sve čega se p r i­ hvate, o k reću se d r u g im a i p o m a ž u gde god m o g u . M n o g i od n jih su p o z n a ti kao ljudi velikog srca. Ali, kad p re sta n u da p o m a ž u d r u g im a osete se p r a z n im , a veliki deo njihove sreće i zadovoljstva u tre n u tk u nestan e. Površno p o s m a tra n o , čini se da su sasvim dobro ali d u b o k o u sebi jednostavno nisu sreć200

D N K u speha

ni. Z a takve ljude, p o m ag an je d r u g im a je kao droga. M oraju da im p o m a ž u da bi se d u b o k o u sebi osetili dobro. K ad ih pitam : ,,Ko brine o v a m a ? “, često dobijem o d g o ­ vor: ,,N iko.“ Ovakvi ljudi se osećaju nap ušten im i usam ljenim , a obično su ili nesvesni svoje potrebe da neko brine o n jim a ili p o k u š a ­ vaju da je ignorišu. U stvari, svoje potrebe zadovoljavaju tako što p o m a ž u d ru g im a. R azlog zbog kojeg se okreću d ru g im a je veom a često taj što zn a ju koliko je teško kad se niko ne sta­ ra o vama. Z b o g svojih slabosti — ili potreba — osećam o se spo so bn im i m o ć n im ili p u n im sažaljenja, ali i pored toga, i dalje ostajem o u po lo žaju čoveka koji traži sreću. K ad sam o dajem o, naši izvori em ocija veom a b rzo presuše. Opra Vinfri

„Jedna od stvari koje su m i se n ajdublje urezale u sećanje je o d la z a k na boks m eč — M ajk Tajson se borio protiv Tirela Bigsa. P a m tim da je najavljivač rekao: „U ovom uglu, u cr­ n o m šorcu, je M ajk Tajson, težak devedeset devet kilogra­ m a / 1 Bila je to m oja težina. „Pomislila sam: ’lm a š isto onoliko koligram a koliko i svetski p rv a k u teškoj kategoriji.’ Otišla sam s m eča rešena d a p o ­ novo p r e d u z m e m nešto po p itan ju svoje težine. Ali, to nije bilo ni najm anje jednostavno. Tokom preth od ne četiri godine, cilj m i je bio da se spustim ispod devedeset kilograma. Isprobala sam sve m o gu će i n em o g u će dijete —ali, bez obzira na to šta sam radila i p re d u z im a la , n isam m ogla da oslabim. Z apočela bih neki pro g ram za m ršavljenje ali bih bila nedosledna, doživela n eu sp eh i završila s još više kilogram a. „M eđ u tim , u n edeljam a tokom kojih sam radila s tre n e ­ ro m B o bo m G rin o m , počela sam da g u b im kilogram e. Ali Bob m i nije dozvoljavao da se m erim . H te o je da polako pređ em na zdraviji način života a ne da svoj život odm eravam p re­ m a težini. Postala sam daleko pokretnija i počela da se osećam 201

D N K u speha

bolje. M eđ u tim , još važnije je bilo to što sam stekla lepše m išljenje o sebi. „Sve inform acije o v ežbam a, ispravnoj ish rani i n a č in u na koji m oje telo tunkcionise, po m og le su m i da p r o m e n im svo­ je psihičko ja. N ajv ažn ije je bilo to što sam shvatila da suština nije u težini već u ostvarivanju veze sa sobom . To znači da o sebi m o ra te da se starate iz d a n a u dan, u lažete n a p o r i činite sve što m o žete da sebe volite onoliko koliko je to p o tre b n o da biste urad ili ono što je za vas najbolje. „N ajveća p ro m e n a koja se dogodila u m en i je o n a d u h o v ­ na. D ošla je kad sam shvatila da je staranje o telu i zdravlju najveći izraz ljubavi koji m o g u da p o k a ž e m p re m a sam oj se­ bi. Svakog d a n a u la ž e m n a p o r da se staram o sebi. T ek kad razvijete samosvest, m o žete da prihvatite sebe. I tek kad p ri­ hvatite sebe, m o žete da iskusite ljubav p re m a sebi. A kad p o ­ stanete sposobni da volite sebe, naučićete šta je ljubav. I z r a ž a ­ vanje ljubavi je naš krajnji cilj. To je p u t koji nas vodi ka ostva­ rivanju veze sa sobom. A ostvarivanje veze sa sobom će vam izm en iti život." Matanijel Branden

„Sam opoŠtovanje je sklonost da sebe iskusim o kao neko ga ko je k o m p e te n ta n da izađ e n a kraj s o sn ov nim izazo v im a živ o ­ ta i d ostojan da b u d e srećan. To je p o u z d a n je u efikasnost n a ­ šeg u m a i n ašu sposobnost da razm išljam o. Još šire, to je p o ­ u z d a n je u našu sposobnost da učim o, b ira m o o n o što je ispravno, d o n o sim o p rim e re n e od lu k e i efikasno od g o v aram o na p ro m e n e. To je takođe iskustvo koje nas uči da su uspeh, dostignuća, isp un jenje i sreća ispravne i za nas sasvim p r ir o d ­ ne stvari. Ako ste dovoljno pažljiv posmatrač, videćete da samopoštovanje nije d ar prirode. O n o m o ra da se u zg aja i neguje. N e m o ž e da se stekne tako što ćete sebi dobaciti po ljubac u ogledalu i reći: „D o b ro jutro, savršeni.“ N e m o ž e da se stekne tako što ćete biti zasuti obiljem pohvala, u sp ešn ih sek su aln ih 202

D N K usp e h a

<3

podviga i m aterijaln ih do b ara ili što će vas n e k o hipnotisati i p od h ip n o z o m vam uliti u glavu da ste divni. S am opoštovanje ne m o ž e da se stekne tako što ćete m la d im lju d im a d o z ­ voliti da veru ju da su bolji učenici nego što to stvarno jesu: p rikaziv an je lažn e stvarnost nije p u t koji vodi do sticanja m e n ta ln o g zdravlja ili a u te n tič n o g sam op ošto vanja. M e đ u ­ tim, kao što ljudi sanjaju o tom e da bogatstvo steknu bez ikak­ vog tru d a, tako sanjaju i o sticanju sam opoštovanja bez u laga­ nja n a p o ra —a na nesreću, tržište je p u n o ljudi koji će p o k u ­ šati da im p o m o g n u da ovakav san ostvare. S am opoštovanje o dražav a n a jd u b lju viziju naše k o m p e te n tn o sti i vrednosti. „Bez obzira da li to p riz n ajem o ili ne, negde d u b o k o u sebi svi z n a m o da je p itanje sam o p o što v an ja od najvećeg značaja. D o k a z za to je otvorena b esp o m o ć n o st kakvu ljudi koji su n e sig u rn i u sebe m o g u da p rik a ž u kad im skrenete p a ž n ju na njihove pogreške. Ili neverovatna sp oso bn ost izvrdavanja i sam o z av arav a n ja kojo m m o g u da vas iz n e n a d e kad je oči­ g led n o da su u n e č e m u bili neodgovorni. Ili g lu p i i patetični n ačini na koje p o n e k a d a p o k u šav aju da p o d u p r u svoj ego — bogatstvom , p re stiž n im b ra č n im d ru g o m , s k u p o c e n im a u to ­ m o b ilo m , slavom kreatora čiju o d eću nose ili ekskluzivnošću goli klu b a čiji su član .“ D a biste p ronašli p rav u istinu o sebi — ili da biste otkrili kakva ste osoba —m o ra te da k o p ate d u bo ko , do sam og jezgra srca. Prava istina je u vek bolja od ono ga što vi sm atrate istin­ o m o sebi. U o p šte n o p o sm a tra n o , n ačin n a koji vas drugi vide je m n o g o bolji od n ačin a na koji vi vidite sebe. P rom enite svoju p a ra d ig m u o sebi i prihvatite prav u istinu — tako ćete početi da n a p re d u je te i ostvarujete on o što želite. K ako bu d e rasla vaša vera u sebe, tako će se uvećavati i vaša sposobnost d a ostvarite o n o za čim vam srce žudi. A život će vam p o sta­ ti daleko bogatiji.

203

D N K uspeha

UPITAJTE SE OV/O ^ D a li m i je v ažno kako m e d ru g i vide? r; D a li njihovo m išljenje o m en i utiče na moj život? D a li će način na koji m e drugi vide uticati na moj prihod? ^ D a li će način na koji m e d rug i vide uticati na moj d r u ­ štveni život? D a li će n ačin na koji m e d ru g i vide uticati n a moj brak i m o ju decu? K ak o način na koji m e d ru g i vide utiče na m oje sam opoštovanje i sreću? K ak o vas d ru g i vide i kako vi vidite sebe su stvari koje im aju suštinski značaj za vašu uspešnost i vaša dostignuća. K ak o se oblačite, postupate, govorite, ho d ate i predstavljate sebe, d irek tn o utiče na sve aspekte vašeg života. Slika koju im ate o sebi m o že da utiče na stvari kao što su nalaženje brač­ n og d ru g a, ostvarivanje im p resiv no g dohotka, uključivanje u život i izvlačenje m a k s im u m a iz njega.

5POUA5M JI IZGLED U tisak koji ostavljate takođe m o ž e da odredi stepen vaše uspešnosti. Istraživanje koje su sproveli sociolozi pokušalo je da otkrije šta je važnije —im id ž ili znanje. Poslali su petnaest g lu m aca i p etn aest iskusnih profesionalaca da k o n k u rišu za iste poslove. G lu m c i su zn ali m alo toga —ukoliko su uopšte nešto i zn ali —o obavezam a i d u ž n o s tim a koje ti poslovi zahtevaju. Jednostavno su se pretvarali da zn aju . P o n u d e za posao su ćešće dobijali glu m ci nego iskusni profesionalci. G lu m c i su savršeni u ostavljanju dobrog utiska. Z n a ju sve o 204

D N K u sp e h a

<^3

d rž a n ju , stavu, g ov o ru tela, oblačenju, m o d u lira n ju glasa, dikciji i iz ra z im a koje čovek treba da im a na licu. K ad p ita m ljude šta po n jih ov om m išljenju znači imati d o b r u sliku o sebi u telesnoj oblasti života, obično čujem stvari kao što su „biti u kondiciji", „oslabiti" ili „dizati teret". P o v rem en o ču jem da žele da n au če nešto o sam o o d b ra n i ili k u p e novu odeću. Vaš fizički izgled je veom a v ažan i predstavlja nešto što je m n o g o više od obične kondicije, slabljenja ili vežbanja. T a k o ­ đe u k lju ču je izgled, n ačin oblačenja, raspoloženje, d rž a n je i stil. K ad sam tek počinjao da se bavim poslom , im ao sam m u ­ ke s finansijam a. Ali, n au čio sam da p rim e re n i izgled im a veom a veliki značaj tako da sam uvek bio u lep o m odelu kad sam odlazio na sastanke s p o ten cijaln im klijentim a. Jedn om p riliko m , jedan po tencijalni klijent m i je rekao: „O čigledno je da ste uspešni, a to m i uliva takvu sigurnost da prosto p o ž e ­ lim da ra d im s vam a." K a d sam je u p itao zb o g čega misli da sam u spešan , rekla je: „Pa, izgledate kao u spešan čovek. I m a ­ te d iv n u kan celariju i govorite kao da ste sigurni u sebe tako da pretpo stavljam da ste stvarno uspešni." Ako svojim izg led o m odbijate ljude, o n d a vaši talenti i sposobnosti neće biti od nek o g velikog značaja. N a č in na koji u p a k u je te sebe im a isti —ako ne i veći —uticaj na vašu uspešn ost kao i svi vaši talenti zajedn o. L ju d i se retko kada p o tru d e da otvore nep rivlačan p aket — čak i ako je u n je m u nešto stvarno vredno. Pošto b e d a n izgled ne privlači p a ž n ju , ljudi će najverovatnije potražiti neki privlačniji p aket i okušati svo­ ju sreću s njim . Vaša velika sposobnost m o ž e da b u d e p o m ra č e n a izgle­ d o m ; m o ž d a n ik ad a neće ni biti uočena —ili ispro bana —ako vaš izgled u k a z u je n a osrednjost i neprofesionalnost. N a r a v ­ no, sposobnost i u č in a k obično o d re đ u ju da li ćete uspeti da 205

D N K uspeha

zad ržite n ek o g klijenta ili posao, ali izgled m o ž e da utiče na to da li ćete tog klijenta ili taj posao u o pšte dobiti. H ilja d e ljudi im a ju h e n d ik e p koji su n a m e tn u li sam i sebi jer ne iz g led aju elegantn o. Savim je tačn o da n ik a d a ne d o b i­ jete d ru g u priliku da ostavite prvi utisak. O dgovarajući izgled m o ž e d r a m a tič n o da utiče i n a vas i na o n e s k o jim a d o lazite u dodir. D a li z n a te koja vam frizura najbolje pristaje? D a li stav­ ljate previše šm in k e? K akvo v am je d rž a n je ? D a li z n a te da se povijena r a m e n a najčešće tu m a č e kao z n a k n e d o s ta tk a sam o p o što v an ja —što šalje p o r u k u da ste n ed isc ip lin o v an i i lenji ili da ne m arite za sebe? D a li bi trebalo više da se sm ešite? D a li biste m ogli da jedete ili spavate bolje? K ak o izlazite na kraj s b o lo m ? D a li grizete n o k te i psujete? D a li ste zavisni od g led an ja u televizor, seksa, kofeina, d u v an a, a lk o h o la ili droge? J e d n o m p rilik o m sam razg ov arao s je d n o m ž e n o m —r a z ­ govarali sm o o o tk riv an ju n je n ih su štin sk ih želja. K a d sm o počeli da p rič a m o o n je n o m im id ž u , rekla je da im a sam o dve želje: da oslabi o sam k ilo g ram a i da n au či nešto o s a m o o d brani. Pošto nije p o m e n u la još je d n u stvar, p o m islio sam da bi bilo d o b ro da je izn esem ja —što je m o g u ć e više d i p l o m a t­ ski. U p ita n ju je bio r a z m a k iz m e đ u p r e d n jih z u b a u njenoj gornjoj vilici. Bilo je to toliko osetljivo p itan je da je ž e n a brizn u la u plač kad sam ga p o m e n u o . P opravka toga je bila su š ­ tinska želja koju je g o d in a m a z a n e m a riv a la jer nije im ala n o ­ vac za o d la z a k kod stom atologa. K a d je shvatila koliko je jaka ta suštinska želja, p o k re n u la je osvajačku silu u sebi i za m a ­ nje od tri m eseca u ra d ila sve što je bilo p o tre b n o da d o đ e do novca i ode kod stom atologa. Više nije m o ra la r u k o m da sa­ kriva svoj lepi o sm eh a to je učinilo pravo čudo za n jen o s a m o ­ p o u z d a n je u d ru š tv e n im p rilik am a. A ko je nešto stvarno vaša suštinska želja, o n d a ćete to i ostvariti. A ko postoji bilo šta što v am se ne d o p a d a u vašem 206

D N K uspeha

<3

fizičkom izgledu, o n d a to m o ž e te da p ro m e n ite — ili bar iz m e n ite svoj stav o tom e. K ad je u p ita n ju o tkrivanje s u š tin ­ skih želja v e z a n ih za vaš izgled i fizičke aktivnosti, ne o g ra ­ ničavajte svoja razm išljan ja. D a li biste voleli da n a u č ite da skijate? U p ravljate av ion om ? Slikate? Svirate klavir? Pevate? D a li želite da se o p u šta te češće? Z abav ljate više i u m a n jite razo čaren ja i stres? Stres m o ž e da v am un išti zdravlje i o d u z ­ m e energiju koja vam je p o tre b n a da biste ostvarili svoje su štinske želje. D a li biste voleli da zaspite lakše i spavate daleko bolje? D a li vam je p o treb n o da vaše telo stekne kodiciju tako što ćete v ežbati? K ak av je vaš n ačin ish ran e? A ko se lako z am arate, ako se osećate loše ili ako n e m a te dovoljno energije, o n d a ne m o ž e te da obavite m n o g o toga što treba da obavite a k am o li da radite o no što stvarno želite. D a li pazite šta govorite? D a li ste lju b a z n i i o bzirni? K a k o se p o n ašate? D a li d r u g im a otvarate vrata, p u štate da vas neki au to m o b il p re te k n e na p u t u i p o k a z u je te p o p u s t­ ljivost p re m a starijim a? D a li se lju b a z n o o braćate svim a bez o b zira n a njihove g o d in e i položaj u d ru štv u ? D a li koristite psovke? D a li d r u g im a govorite lepe stvari? I da li o d r u g im a govorite lepo?

207

D N K usp eha

STVARAM ŽIVOT, STVARNI U U D I R azm o trite neke prim ere osvajačke sile u akciji. Helen Keler

„Ne bojim se oluja je r učim kako da upravljam svojim brodom. “ —H e le n Keler

K ad je im ala sam o devet­ naest meseci, H e le n Keler je izgubila i vid i sluh. Ip ak je postala širom sve­ ta p o z n a t predavač i pisac. Inspirisala je m ilio n e ljudi jer se suočila s ovim neverovatno velikim p re p re k a m a i uspešno ih prevazišla. O n o što je H e le n K eler postigla d o k azu je da m o ­ žete da uspete u svem u što izaberete —uprkos p re p re k a m a na koje ćete naići. Potrebni su vam sam o suštinska želja i savetodavac. Tomas Edison

T om as E d iso n je n ek o m prilik o m rekao da je njegova gluvoća bila najveći blagoslov jer ga je spasavala slušanja negativnih k o m e n ta ra koji ga uopšte nisu zan im ali. G lu vo ća je sam o d o p rin e la njegovoj sposobnosti da svoja n astojan ja i moći usredsredi na pozitivan način. Glen Kaningem

K ad je G le n im ao sedam godina, zadobio je teške opekotine u p o ž a ru . N a n o g a m a je im ao tako strašne povrede da su m u lekari rekli da će biti bogalj do kraja života. Ali, ovaj dečak s farm e u K a n z a s u je bio rešen da se igra i trči kao svi njegovi vršnjaci. N ije d n a prepreka za njega nije bila dovoljno velika, bez o b zira na bol koji je trpeo. N astavljao je dalje —ništa nije m oglo da ga zaustavi. Sa željo m da b ud e aktivan kao svi n je­ govi vršnjaci, odbacio je štake iako je m ogao sam o da šepa. O d teturavog h ra m a n ja došao je do trčećeg koraka. Nastavio 208

D N K u sp e h a

je tako što je oborio svetski rekord u trci na hiljadu šesto m e ­ tara i osvojio m ed alju na olim pijadi. Iako se činilo da su o k o l­ nosti protiv njega i da je sve izgubljeno, borio se dugo, m učno, ju n ačk i i u p o rn o — da bi na kraju postao jedan od najvećih am eričk ih trkača svih vrem ena. V/ilma Rudolf

K a d je rođena, V ilm a je im ala sam o dva kilogram a. D o četvr­ te godine, već je p reležala dečiju p aralizu , zapaljen je pluća i šarlah — što ju je ostavilo s p o tp u n o p a ra liz o v a n o m nogom . D o šeste godine, već je h o d ala sa štakam a. U devetoj je već h o d a la u z p o m o ć orto ped sk e proteze. A kad je n a p u n ila tri­ naest godina, već je igrala za školski košarkaški tim. U šesnaes­ toj godini, osvojila je b ro n z a n u m edalju na olim pijskim igrama u M e lb u rn u . G o d in e 1960, u R im u, osvojila je zlatn e m e d a ­ lje na trk a m a na sto i dvesta m etara kao i u štafeti n a četiri p u ta sto m etara.

Majki Dauling K a d je im ao četrnaest g od in a, M ajki je ispao iz kola za vrem e velike s n e ž n e oluje u M ičigenu. U d ario je glavom i ostao bez svesti tako da nije m o g ao da pozove roditelje. K ad su oni shvatili da više nije u kolim a, vratili su se da ga traže ali je M ajki već zad ob io ozb iljne p ro m rz lin e . D e sn a noga m u je a m p u tir a n a skoro do k u k a a leva nešto ispod kolena. O stao je i bez desne r u k e i leve šake. K ak o je M ajki im ao jaku su štin sk u želju da stekne o b ra ­ zovanje, obratio se g ru p i poslovnih ljudi —predložio im je da m u plate školovanje p od uslovom da im on novac kasnije vra­ ti. N a kraju je postao p re d se d n ik velike banke. O ž e n io se i do bio peto ro dece. T o k o m P rvog svetskog rata, vlada ga je poslala da poseti ran jen ik e u L o n d o n u . D o k je bio tam o , zam olili su ga da se 209

r ^ > D N K uspeha

obrati g ru p i vojnika koji su izgubili r u k u ili n o g u ili šaku ili oči —ti vojnici su lečeni u im provizovanoj bonici koja je bila sm ešten a u pored vo rju velikog hotela. K a d im se M ajki obratio s galerije, m n o g i od n jih su p o ­ mislili da po ku šava da u m a n ji značaj njih ov ih rana. Rekao im je d a n e m a razloga da se žale i da će sve biti u najboljem redu. Rekao im je da život m o g u da nastave i vode kao do sada. R anjenici su se razbesneli i počeli da m u d ob acu ju uvre­ de. M ajki je o n d a prišao velikom stepeništu i počeo da silazi. D o k je silazio, rekao im je da nisu ni svesni koliko su im ali sreće što su ostali živi. Ali, uzvici neg od ov an ja su postali još jači. M ajki je o n d a seo na s tep e n ik i skinuo svoju d e s n u nogu. Vojnici su postali m an je bučni. Z a tim je skin u o levu no g u a neg o d o v an je je sasvim u tih n u lo . K a d je stigao u sam o p r e d ­ vorje —s m u k o m se spuštajući sa stepenika na s tep e n ik —već je sk in u o d e s n u r u k u i levu šaku. O stao je da sedi na p od u kao o bičan p atrljak od čoveka. M ajki D a u lin g je iz m e n io ž i­ vote ovih vojnika —kao i živote stotina d r u g ih ljudi. Evelin Gleni

E v elin G le n i stvara b rilja n tn u i jedin stv enu k arije ru solo perkusioniste. Svira s n e k im od n a jp o z n a tijih svetskih orkestara — sim fonijskih ali i m n o g ih d ru g ih . Bez o bzira na to što je gluva. V. Mičel

G o s p o d in M ičel je doživeo tešku sao braćajnu nesreću u kojoj je zadobio strašne opekotine. Izgubio je sve prste a izgoreo m u je i veliki deo lica. O p oravio se posle m n o g o g o d in a lečenja i počeo da vodi veom a aktivan život — čak je pilotirao svojim avionom . Jednog zim sk o g d a n a nije dobro od ledio krila avio­ na i, n ekoliko tre n u ta k a posle u zletan ja, srušio se s visine od 210

D N K uspeha

dvadeset m etara. Pri p a d u je povredio k ičm u i ostao trajno paralizovan. D o k je lečen u bolnici, u p o z n a o je d ru g e žrtve r a z n ih nesreća, takođe nepokretne. Svi su se ogorčeno žalili zbog stvari koje više neće m oći da rade u životu. K ad m u je dosadilo da ovo sluša, gospodin Mičel je rekao: „Pričate sam o o o n o m e što više n ećem o moći da radim o. Ali, situaciju u k o ­ joj sm o se našli ja vidim ovako: pre nesreće, m ogao sam da radim n ek ih deset hiljada stvari —sada ih je ostalo sam o h ilja­ du. D akle, usredsrediću sa na tih hiljadu stvari koje su m i p re­ ostale.“ G o sp o d in Mičel je postao g rad o n ačeln ik svog grada —čak se k an d idovao i za kon gresm en a. Bez obzira na to što je ve­ z a n za invalidska kolica, p u tu je po svetu i uči ljude kako da se izbore s o n im što im život donosi. Proglašen je za „čoveka koji odbija da b u d e poražen". K ao posledica nesreće koju je doživeo —i stvari koje je n a ­ učio od tada —postao je daleko uspešniji. Misli da je u životu ostvario m n o g o više nego što je m ogao i da zamisli. Kristofer Riv

„M no go ljudi m e pita: ’K ako prolaziš kroz sve to ? ’ „O b ičn o im kažem : ’Pa, život mi više nije tako zabavan kao n ekada. M nogo je toga što više ne m o g u da radim —ali, kako p ro la z im kroz sve to? Jednostavno tako što im am osnovu koju sam izgradio to k o m dvadeset osam go d in a bavljenja g lu m o m . Suočavao sam se s odbijanjim a, učio da b u d e m disciplinovan, radio n a p o rn o i davao sve od sebe jer sam bio o d lu č a n da se bavim o n im čim e sam od uv ek želeo da se b a ­ vim. „Pošto sam im ao takvu osnovu, uvideo sam da mi to daje priliku da se o k ren em nauci i p o m erim granice svog u n u tra š ­ njeg bića. A takva prilika je neverovatno značajna. M islim da ne bih m ogao da je iskoristim da pre tako m n o g o god ina n i ­ sam izgradio pravu osnovu. Z ahvaljujući svojoj porodici i 211

D N K usp eha

prijateljim a i u z p o dršku ljudi širom sveta, sposoban sam da id em n a p re d na način koji n ek ad a nisam m o gao ni da z a m is ­ lim —a kam oli sm a tra m m o g u ćim . Svi im a m o tu u n u tra š n ju snagu u sebi —ja nisam ništa izu zetn o . I vi biste m ogli da p o ­ stignete isto što i ja kad biste se oslonili na čvrstu osnovu koju n e p restan o gradite. Ako koristite prilike koje vam se u k a z u ju i ako im ate želju da na neki n ačin ostavite trag na ovom sve­ tu, prihvatićete sm enjivanje p lim e i oseke u životu kao nešto sasvim n o rm a ln o . U vek će biti u s p o n a i padova, perioda kad sve im a smisla i perioda kad je sve besm isleno, ali ćete se bar u pu stiti u a v a n tu ru koja je daleko uzbudljivija i značajnija od toga da jednostavno radite ono što d ru g i oček u ju od vas.“ Z b o g čega su ovi ljudi s ozbiljni fizičkim m a n a m a sposob­ ni da ostvare u sp eh d o k d ru g i —bez ikakvih ned ostatak a —to n ik ad a ni ne pok ušaju ? K akav je taj njihov stav koji im o m o ­ gućava da iz a đ u na kraj s u ž a s n im bolestim a ili posledicam a teških nesreća — tim n aizgled n eprem o stivim p re p re k a m a ? I koji je to stav? Svi o ni su p o k re n u li osvajačku silu u sebi. U svakoj od ovih životnih priča vidim o ljude koji su otkrili svoje suštinske želje i sada rade n a n jih o v o m ostvarivanju. To su ljudi koji uživaju u životu uprk os izazovim a koje on donosi. Usavršili su se bez obzira na nevolje koje su ih snašle. U prkos teškoćam a s kojim a se suočavaju, rade ono što vole da rade.

DAKLE, ŠTA JE 5 VAMA? Ako ste o d lu čn i kao ovi ljudi, razm islite o o n o m e što biste m ogli da ostvarite. Jedini n ačin na koji m o žete da steknete odgovarajući stav je da identifikujete svoje suštinske želje — on o što je na vašoj skali suštinskih želja o z n a č e n o stotim pod eo k o m —i om ogućite osvajačkoj sili u sebi da vas dovede do iz u z e tn ih rezultata. Ali, i p ored toga će biti stvari koje ćete 212

D N K u sp e h a

m o ra ti da u rad ite ili kro z koje ćete m o ra ti da p ro đ ete iako n isu ni zab av ne ni prijatne. Život n a m p o n e k a d a zad aje n e ­ očekivane u d arce s ko jim a m o ra m o da iz a đ e m o na kraj —a ti u d arci predstavljaju o n o što m o ra m o da u ra d im o . M e đ u tim , život postaje d o sa d a n i te ž a k kad radite sam o on o što m o ra te da u rad ite da biste stigli ta m o gde n e želite da budete. A ko je vaša suštinska želja da govorite sam o u v e ren o u jav­ nosti, kako o n d a da steknete tu sposobnost? Prvo, m o ra te da volite o n o o č e m u govorite ili b ar p o k a z u je te dovoljno interesovanja za to. Z n a n je je bitno ali nije od suštinskog značaja. Još jedan veom a vred an n ačin da zračite s a m o p o u z d a n je m kad govorite u javnosti je da odvratite p a ž n ju sa svog n a s tu ­ p a i u sm erite je na p o k lo n koji dajete svojom p o r u k o m . Ako v eru jete u svoju p o r u k u , ako im ate jaka osećanja za nju i ako se ne u sred sređ u jete na to kako će ljudi oceniti vaš nastup , proći ćete sasvim dobro. Pošto sam želeo da b u d e m govornik, m o ra o sam da n a ­ u č im da m e ne hvata tre m a i da n e b rin e m za svoj n astu p. S p o z n a ja da će p o ru k a koju u p u ć u je m iz m e n iti živote ljudi i usredsređ ivan je n a taj po klon, p o m o g li su m i da p rev aziđ em n e rv o z u . N a u č io sam da se u sred sred im na ono što d ajem slu šao cim a —a tre m a o n d a jedn ostav no nestane. Z a slu ž u je te da izgledate i da se osećate dobro i da im ate lepo m išljenje o sebi —gde god da se n ala z ite na d ruštvenoj lestvici i šta god da radite. P o tp u n o je isto da li ste ispred sam o jedne osobe, g r u p e ljudi ili običn og ogledala. U ra z g o ­ v o rim a za posao, čovek koji vas ispituje želi da sazn a šta m o ­ žete da d onesete k o m p a n iji —a n e sam o da li ste sposobni da obavljate posao. Jedn o istraživanje je p o k a z a lo da 65 p ro c e ­ n a ta ispitivača do nese o d lu k u da li će n ekoga p rim iti ili ne, u to k u p rv ih p etn aest m in u ta razgovora. Isto istraživanje je ta ­ k ođ e p o k azalo da je 45 p ro cen ata o d lu k a da k a n d id a t b u d e p rim lje n zasn o v an o n a to m e koliko se do b ro on predstavio, 35 p ro c e n a ta na to m e kako je u p a k o v a n i sam o 10 pro cen ata v

213

C>

D N K u sp e h a

na to m e kakvo z n a n je i veštine poseduje. To čini 80 p ro c e n a ­ ta o d lu k a koje su za sn o v a n e n a p red stav ljan ju i p akovanju! A ko svojoj negativnoj slici o sebi d o zvo lite d a d o m in ira vašim živ otom , izvršiće štetan uticaj na sve oblasti vašeg živo ­ ta. A ko u slici koju ste stekli o sebi i n e d u h o v n im ob lastim a svog života n e vidite on o što biste želeli da vidite, o n d a to zn ači da verovatno niste identifikovali svoje suštinske želje. K a k o u n u tra š n ja i spoljašnja slika koju im ate o sebi utiču na sve oblasti vašeg života, bićete d aleko srećnija i d alek o ispun jenija osoba ako steknete p r im e r e n u p a ra d ig m u o sebi. Vaše suštinske želje će biti ostvarene m n o g o brže k ad steknete o sebi p a r a d ig m u koja će raditi u vašu korist —a ne n a vašu šte­ tu. „Red i pojednostavljivanje su p rv i koraci prem a nadm oći — p ra vi neprijatelj j e ono što je ne­ poznato. " —T o m as M a n

214

10

Megovanje društvenih veza Af(o čovel^ ne sklapa nova prijateljstva dok ide kroz život, brzo će se naći sasvim sam. Covek--b i m orao da održava i stalno obnavlja prijatelj­ stva k°ja već im a. — S em ju el D ž o n s o n V

a b ism o ostvarili visoki stepen sreće i zadovoljstva u ž i­ votu, m o ra m o da b u d e m o u vezi s d r u g im lju d im a. To p o d r a z u m e v a da se d o b ro slažem o s njim a, da im a m o d r u ­ gove i prijatelje i da n u d im o p o m o ć o n im a kojim a je to p o ­ trebno. Svi sm o deo d ru štv e n o g o k r u ž e n ja a to d ru štv en o o k r u ž e n je n a m p r u ž a m n o g e prilike za zabavu, u z b u đ e n je , uživan je, dobročinstvo i ljubav. I stvarno, jed n a od n a jk o ris­ nijih stvari koje m o ž e te da u rad ite u životu je da se ok ren ete d r u g im a —da biste se s n jim a povezali od sveg srca. M e đ u tim , veze s d r u g im a takođe m o g u da vam d o n esu bol jer vrlo lako m o ž e da se desi da iskusite šta zn ače povređ e n a osećanja, n a p a d i n a vašu ličnost, bes, tuga u sam ljen o st ili g u b ita k posla. Ali, m o ž e te da u p o treb ite osvajačku silu u sebi da biste m aksim alizov ali o no što dobijate i m in im a liz o vali razo čaran je i bol. P o stizan je u s p e h a u društven oj oblasti života predstavlja p rav u u m e tn o s t a svodi se na učenje kako

D

215

D N K u sp e h a

da ostvarite veze s d r u g im a i iskreno b rin ete za n jih i njihove p o treb e — d o k u isto vrem e on i b r in u za vas i vaše potrebe. K a d p o s ta n e te u sp ešn i u d ru štv en o j oblasti života, iskusite u n u tra š n ji m ir i sreću. T a k o đ e steknete n ev ero vatan osećaj za prave vred no sti i otkrijete koliko je z n a č a jn o ali i isplativo biti čovek koji daje i b rin e o d ru g im a . K a d p ita m ljude šta po n jih o v o m „Ako želite da drugi m išljen ju znači biti d ru štv e n , često budu srećni, p o ka zu m i odgovore da se to svodi na češće jte sam ilost i sažalje­ viđanje i izlažen je s p rijateljim a ili nje; ako želite da vi sk lap a n je novih p o z n a n sta v a . T a k o ­ budete srećni, pokađe m i često odgovore da to p o d ra z u zu jte sam ilost i saža­ m eva odlaske n a zabave i d ru g e p ri­ ljenje. “ jatn e i vesele skupove. O n i koji i m a ­ ju više iskustva u d ru štv u tako đe po—D a la j L a m a m e n u i stvari kao što su aktivno učešće u r a d u u d r u ž e n ja roditelja i n astav nika ili volonterski rad u u s lu ž n i m o rg a n iz a c ija m a p o p u t L a jo n s klaba ili Rotari in tern e šen ela. Ali, biti d ru štv e n p o d r a z u m e v a i nešto više od toga — u stvari, d alek o više od toga. A ko je čovek aktivan u u sp o stav ljan ju veza s d r u g im lju d i­ m a, to m o ž e da m u d o n ese čitavu h r p u d iv nih iskustava koja ga d o tiču u sam o srce. N e k a d a n isa m u m e o da m a k s im a liz u jem koristi koje je m o g u će im ati od takvih veza. D r u š tv e n a oblast m o g života je tak o đ e postala i finansijski isplativa — kao što i vaša d ru štv e n a oblast m o ž e da p o sta n e isplativa za vas. J e d n o m p rilik om , kao d ire k tn a posledica toga što sam bio d ru štv e n o aktivan, d o n e o sam svojoj k o m p a n iji p rih o d veći od m ilio n dolara. A ko niste d ru štv e n o ak tiv na osoba, p o d s tič e m vas da to p o sta n e te što je m o g u će pre. T rebalo bi da u živ ate u d r u g im a i da d ru g i u živ aju u v am a; da volite i b u d e te voljeni. Sve to postaje sasvim jed n o stav n o kad otkrijete fo rm u lu d ru štv e n o g u s p e h a — a tak o đ e p o m a ž e da po stign ete veći u s p e h u svim 216

D N K uspeha

<3

oblastim a života —i na kraju počne da utiče na visinu vašeg p rihoda, usluge koje prim ate i dajete, gde živite i s kim radite. Ako vas ljudi vide kao divnog čoveka —osobu s kojom je zadovoljstvo raditi ili s kojom je p rijatno provoditi vrem e — usluge koje vam p ru ž a ju će biti daleko bolje. Takođe ćete z a ­ rađivati više novca, napredovati brže i, uopšteno posm atrano, u životu prolaziti bolje. Veoma je važno da naučite sve ono što vam je potrebn o da biste postali uspešni u društvu — o d n o sn o sve ono što vam je potrebno da biste postali odgova­ rajući tip čoveka. To m o že da bude onoliko jednostavno koli­ ko je jednostavno pokušati da se poboljša životno iskustvo o nih koji se m u če i bore —da se poboljša na taj način što ćete im rečju i p rim ero m u k azati na bolji način da p ostanu uspeš­ ni. Ali, ako nisu sposobni ili voljni da vas ra z u m e ju i shvate, okrenite se i nastavite dalje. Svi p o zn ajem o ljude čiju je b lizin u teško podnositi d u že vreme. O n i su negativni, pesimistični, arogantni ili se lako razbesne. Stalno jadikuju, oplakuju svoju su d b in u i okrivlju­ ju sve i svašta. To su ljudi koji nisu otvoreni za p ro m e n e ili n apredak. Z b o g toga što ne žele da n ap re d u ju —bilo u e m o ­ tivnom bilo u d ru štv en o m smislu — ostaju zaglibljeni i ne uživaju u životu.

ČETIRI DRUŠTVENE SFERE D a bih vam p o m o gao da prep o zn ate različite oblasti u kojim a se krije vaš društveni uspeh, identifikovao sam četiri sfere koje im aju društveni značaj.

Povezivanje s drugima Povezivanje s d rug im a nije samo od vitalnog značaja za vaš n apredak već velikim delom određujete u kojoj meri m ožete da 217

D N K uspeha

uživate u životu —i u kojoj ćete m eri uživati u n je m u . Ako s d ru g im a n em ate veze zasn ov an e na brizi i davanju , ne sam o Što sami sebi uskraćujete jedno od najvećih zadovoljstava u životu već i d ru g e lišavate koristi i n ap retk a koje bi im ali o dn osno ostvarili da su stvarno bliski s vam a. U v ek m ožete da odvojite dovoljno v rem en a da ih saslušate ili bar p održite —n ik ad a se ne zn a kakav uticaj m o žete da izvršite na nečiji život. K ao što niko od nas ne m o že da zn a da li će i na koji način uticti na celo čovečanstvo. Ispričaću vam priču o siro m ašn o m škotskom fa rm e ru po im e n u F lem ing. Jednog d ana, išao je uskim , koro vo m p re k ­ rivenim p u te m koji je prolazio pored m u tn e i prljave b a ru šti­ ne i iz n e n a d a začuo da neko doziva u pom oć. Bacio je teret koji je nosio, otrčao do b a ru štin e i ugledao u ž a s n u to g dečaka do struka u blatu. D e č a k je pokušavao da se oslobodi blata ali u zalu d . F le m in g ga je spasio od onoga što je vrlo lako m ogla da b u d e sigurna i lagana smrt. N ek olik o d a n a kasnije, pred s k ro m n o m k u ćo m u kojoj je farm er živeo, zaustavile su se raskošne kočije. Iz njih je i z a ­ šao elegan tno obu čen i plem ić koji se predstavio kao otac d e ­ čaka k om e je F le m in g spasio život. „ H o ć u da vam se o d u ­ žim ", k azao je plem ić. „Spasili ste život m o g sin a.“ „N e, ne m o g u da p rih vatim n a k n a d u za o no što sam u či­ nio", k azao je farm er i odbacio p o n u d u . U tom tre n u tk u , na vratim a kuće se pojavio njegov sin. „D a li je to vaš s in ? “, up itao je plemić. „Jeste", odgovorio je farm er ponosno. „P redložiću vam nešto. D o p u stite m i da vašem sinu o m o ­ gu ćim da stekne obrazovanje kakvo će steći i moj sin. Ako je vaš sin bar m alo nalik na vas, postaće čovek na kojeg ćem o obojica biti p o n o sn i.“ F le m in g nije m ogao da odbije ovakvu p o n u d u . N jegov sin je p o h a đ a o najbolje škole i d ip lo m irao na m ed icin sk o m fa­ kultetu Svete M arije u L o n d o n u . K asnije je postao p o z n a t u 218

D N K u sp e h a

<3

ćelom svetu kao ser A leksandar F le m in g — čovek koji je otkrio penicilin. G o d in a m a posle toga, plemićev sin —onaj koga je farm er spasio iz baruštine —oboleo je od zapaljenja pluća. Penicilin m u je spasio život. Plem ić iz ove priče je bio lord R a n d o lf Cerčil, a njegov sin V inston Cerčil. V

V

N ik ad ne potcenjujte vrednost ili značaj brižno g i ob zir­ n o g stava. Ceo svet m o že da se izm en i zbog neko g vašeg p o s­ tupka. N e budite toliko zauzeti da ne m ožete da odvojite vreme za ljude i uspostavljanje veza s njim a. Veoma je jednostavno steći naviku da se zatvorite u kuću i gledate televiziju, ali je to katastrofalno za vaš društveni život. Z b o g toga izađite iz kuće i idite na o na m esta na kojim a m o žete da radite ono u čem u uživate. Idite u biblioteke i prodavnice knjiga, upišite se na neki kurs ili se učlanite u šahovski ili bilo koji d rug i klub. Idite n a ta m esta i s d ru g im a podelite svoje veštine, interesovanja, iskustva, s m u k o m stečena zn an ja, specijalnos­ ti, talente i sve on o što vam leži na srcu. K ad se osećate loše, kad ste tu ž n i ili kad brinete zbog n e ­ čega, pokušajte da ne budete sami. Pozovite prijatelja i otvo­ ren o kažite da vam je p o treb an neko s kim biste popričali ili ko bi sam o bio u z vas. O vo će pom oći da zaustavite svoj e m o ­ tivni spiralni pad. Potrebno je da nek om e ukažete veliko poverenje da biste bili otvoreni i iskreni, ali je to vredno ono ga što dobijate. U sam ljeno st m o že da uništi vaše fizičko i m e n ta ln o zdravlje kao i vašu sreću.

Ljubavne veze Pošto p o m a ž e m lju dim a da otkriju i definišu svoje su štin ­ ske želje, z n a m da su one najčešće povezane s čežnjom za lju bavn im vezam a. Sam i m orate da donesete zak lju čak da li ste onakva osoba kakva biste voleli da budete. Da/li m ožete da privučete onakve 219

r>

D N K u sp e h a

osobe s k ak v im a biste želeli da b u d e te ? O b ič n o im a m o m n o ­ go toga z a jed n ičk o s o n im a s k o jim a sm o bliski. R azm islite o lju d im a koje sm atrate bliskim . Verovatno im ate slična uverenja, sm ejete se istim šala m a i delite ista interesov anja kad su u p ita n ju filmovi, sport, stil života, h ra n a i hobi. Sto više z a je d n ič k o g im ate s n e k o m oso bo m , to više u živ ate u vezi s n jo m i to će b rže ta veza izrasti u nešto što vam je zn ačajno . U svakoj vezi, u v ek će postojati i on o što v am nije z a je d ­ ničko — to treba i očekivati i prihvatiti. K a d sam u p o z n a o svoju ž e n u , bavio sam se k a ra te o m i bio strasno zalju b ljen u njega. Z a ra z lik u od nje. U m e s to toga, o n a je volela m ju z ik le. Z a ra z lik u od m en e. Ali, otkrili sm o da su n a m n a j­ zn a č a jn ije o n e stvari koje su n a m bile zajed ničke. A ko im ate iste vredn osti i p rin c ip e i ako m o ž e te da delite ideje o religiji i to m e kako treba odgajati d ecu — što su sve stvari koje su stvarno v ažn e u životu — o n d a b ez ikakve m u k e m o ž e te da za o b iđ ete k arate i m ju zikl. D žon G rej

„Svi i m a m o talen te koje n a m je dao sam Bog. Iz a z o v s kojim se svi su o čav am o je da te talen te o tk rijem o a o n d a ih i u p o treb im o tako što ćem o služiti d r u g im a . N a taj n ačin se razvija i n a p r e d u je n aša duša. Ali i p o red toga što naša d u š a n a p r e d u ­ je kad sebe d a je m o d r u g im a , m o ra m o da sh v atim o veom a v a ž n u stvar: ljubav ne m o ž e m o davati sve d o k ne n a u č im o da je p r im a m o . S p o so b n o st da p r im a m o ljubav je z a s n o v a n a na našoj sp osob no sti da o sećam o jer —sam o z a h v a lju ju ć i svojim o sećan jim a m o ž e m o da p r im im o nečiju p o d ršk u i tim e p o ­ s ta n e m o m o tivisani da je i d ajem o . D a b ism o davali sebe, m o r a m o da se staram o o sebi, a jed an od n a č in a da se staram o o sebi je da im a m o d o b ru vezu. To n a m p r u ž a p rilik u da slu ­ ž im o svom p a r tn e rm — a s lu ž e n je m d ru g im a , sta ra m o se o svojoj duši. 220

D N K u speha

„M uškarci i žen e p rim a ju ljubav na različite načine. P ri­ m a r a n n ačin da volite m u šk arca i da m u p o m o g n e te da se p o ­ m iri sa svojim o sećanjim a je da ga uvažite zbog onoga što radi. Bez prestan ka m o ra te da m u šaljete p o r u k u da utiče na vaš život, da ga m e n ja i da je o no što on radi vredno. Takođe m o ra te da se postarate da sazn a da m o žete da m u oprostite i greške koje napravi. M orate da ga uverite da ga p rihvatate takvog kakav je. A ko p o k u šate da ga ispravljate ili da m u g o ­ vorite šta da radi, sam o će početi da se opire. A ako se ne b u d e opirao, jed no stav no će postati slabiji; izgubiće vezu s u n u ­ tra šn jim sm e rn ic a m a koje su m u p o tre b n e da bi m ogao da kontroliše svoje p ostupke. Ž e n a m a je često p o treb n o da veruju da kontrolišu svoja osećanja. Ako ženi date po d ršk u koja joj je p o tre b n a da bi se slobodno izrazila i govorila o svojim o sećan jim a, p o tre b a m a i željam a, pronašli ste pravi n ačin da se starate o njenoj duši. N e pokušavajte da ispravljate njen a osećanja ili da je odvraćate od njih. A ko se oseća loše, ako je u p la še n a ili ljuta, ne b u d ite kritični p re m a njoj. „K ad n a u č im o kako da se staram o o svojim p o treb am a, o n d a m o ž e m o da se okrenem o d ru g im a i p očnem o da m enjam o svet. D av an jem bezuslovne ljubavi staram o se o sebi i isp u ­ n jav am o svoju p ravu svrhu u životu. A kad dajete sebe bez očekivanja da ćete z a u z v ra t dobiti nešto, p ostanete veliki čovek.“ U svakoj veom a uspešnoj vezi, m o ra te da b u d ete otvoreni i iskreni kao i voljni da se suočite sa svojim slabostim a i greš­ k a m a — koje sigurno im ate i pravite. S am o tada m o žete da izvršite p ro m e n e koje su n e o p h o d n e da biste svojoj vezi o m o ­ gućili da fu nkcioniše n a najbolji m o g u ći način. K ad sam im ao dvadeset četiri godine, bio sam zaljubljen u ž e n u koja gotovo nije ni bila svesna da ja postojim. Bila je lepa i u sp ešna a ja sam odlučio da joj stvorim p ov oljnu priliku da 221

D N K u spe ha

se prvo zaljubi a o nda i uda za m ene. U to vreme, b ra k s n jo m je bio m oja suštinska želja. Započeo sam ono Što sam nazvao „Projekat P a m “. Pažljivo sam proučio šta m oja izab ran ica voli a šta ne voli —p o tre b n e inform acije sam dobijao od n e k ih od n je n ih prijatelja. N a taj način sam došao do sasvim jasn ih sm ernica kako da p o s ta ­ n em on ak av m u šk arac kakvog bi o n a volela da im a. O b lik o ­ vao sam sebe u m u šk a rc a o n o g tipa kojeg bi o n a m ogla da voli. To je bio stvarno z n a č a ja n i veliki p ro jek at a ž e n a o kojoj je reč je završila tako što je p o n ela m oj verenički prsten. N a r u č e n e su i pozivnice za svadbu — trebalo je da se v en čam o za nek oliko nedelja. A o n d a se do godila katastrofa: P am se pred om islila i o tk azala venčanje. Rekla je d a se je d n o ­ stavno ne oseća s p re m n o m za brak. Bio sam u n ište n . Besan i p ovređen, te nedelje sam u p ita o Boga zb o g čega m oj p lan nije uspeo —bio sam uv eren da je P a m sve što ž e lim u životu. Č im sam postavio ovo pitanje, o b u z e o m e je osećaj da neko d ru g i čeka na m en e. Z a p a n jio m e je in te n z ite t tog osećaja — bilo je to iskustvo koje m e je p o tp u n o p ro želo a ja sam m u b e z re z e rv n o poverovao. Vise se n isam osećao p o v re đ e n im — o n o što se dogodilo iz m e đ u P a m i m e n e je z a u v e k postalo prošlost. Istog d a n a sam počeo da tra ž im tog n e k o g ko m e čeka. Z a m a n je od dve nedelje, u p o z n a o sam svoju ž e n u Marsi. M ogao sam da o d a b e re m da se p re p u stim očaju, da sažaljevam sam o g sebe i da osećam bes i ogorčenje p re m a P am . Ali, izab rao sam da m e p o tp u n o o b u z m e u z b u đ e n je što im a izgleda da p r o n a đ e m n ek o g d ru go g. M arsi i ja sm o od sam o g početka bili p o tp u n o iskreni je d ­ no p re m a d ru g o m . N is m o sam o ćaskali o iskustvim a iz s re d ­ nje škole; razgovarali sm o o svojim stavovima, b rig a m a i ž e ­ ljam a kao i svem u o n o m e što o ček u jem o od b u d u ć n o sti. Iskrenost je bila od v italnog zn ačaja za stvaranje tra jn e i sta­ bilne veze.

D N K u sp e h a

<3

Ako stvorite lju b av n u vezu u kojoj n e m a pretenzija i h ip o ­ krizije, m oći ćete da shvatite šta znače h a rm o n ija i pravo z a ­ dovoljstvo. Z a h v a la n sam P am što je poslušala svoje srce i o tk azala venčanje —sada z n a m da je im ala daleko više m u d ­ rosti od m ene. K a d p ro n a đ e te nekoga ko m e m o žete da verujete od sveg srca, shvatićete da je to jedno od najboljih i najkorisnijih iskustava koje m o ž e te da im ate u ž i­ votu. Jer, taj neko će v am pom o ći da „Osoba /{oja pokiiša realizu jete sve o no što već postoji u da ž iv i sama neće bi­ v a m a i na taj n ačin p o stan e te bolja ti uspesna f^ao lju d ­ osoba. T ajna uspešn e ljubavne veze sko biće. “ se krije u tom e da b u d e te posvećeni - Perl S. B ak k o n c e p tu onoga što je ispravno —a ne to m e ko je u pravu. T akođe m orate d a b u d ete p o tp u n o posvećeni o n o m e k o m e ste poklonili srce —treba da se postarate da taj neko oseti da je najvažnija osoba u vašem životu.

Prava prijateljstva Svi žele prijatelje —oni su p o tre b n i svakom e —a po sebno bliski prijatelji. N ik o ne m o ž e da kaže da najiskrenije želi da b u d e sam , da ne želi da im a bliske prijatelje i da ne oseća p o ­ tre b u za njim a. S uštinska želja svih ljudskih bića je da u s p o ­ stave veze s d ru g im ljudim a —da im se svide i da im se ti drugi svide, da vole i da b u d u voljeni. Bliski prijatelji vam o m o g u ća­ vaju da se sasvim otvorite i lepo provedete. Vole i p rihv ataju sve stvari od kojih ste sazd an i —dobre, loše i ru žn e. Iskreno prijateljstvo vam o m og u ćava da se s n e k o m osobom osećate b e z b e d n im i da b u d ete prihvaćeni —uprkos svem u o n o m e što radite pogrešno i u p rko s vašem n a č in u razm išljanja. D o b re veze s d r u g im a su od vitalnog značaja za vaše d u ­ h o v n o i fizičko blagostanje. N e m o ž e m o da bira m o da li su n a m pravi prijatelji p o tre b n i ili ne —o d n o sn o da li ih želim o 2 23

r>

D N K uspeha

ili ne —jer jednostavno nism o sazd an i na takav način. M alo je stvari na ovom svetu koje su dragocenije od bliskih p rijate­ lja - osoba s kojim a delite interesovanja, strasti, brige, p o tre ­ be, nade i strahovanja. U id ealn o m slučaju, neko od takvih prijatelja vam po stane b račni d r u g za ceo život. K ad sam bio dete, im ao sam jed n o g prijatelja —Tedija Begeja, N a v a h o dečaka. Bio m i je najbolji prijatelj —i često m e je bran io od d ru g e dece. K a d sam otišao iz rezervata, Tedija nisam video g o d in am a. K ad sam im ao četrdeset godi­ na, ponovo sam se sreo s njim . „Prava blagodet p rija ­ N astavili sm o tam o gde sm o stali, kao da n ism o ni bili r a z d ­ teljstva je sto sebi m ožete da dopustite da pred p ri­ vojeni tolike godine. I tako sm o jateljem ispadnete glupi. “ počeli da p ričam o o to m e da b i­ sm o m ogli da p o s ta n e m o krv n a —RalfV aldo E m e rso n braća — po starom in d ijan sk o m običaju. U p itao sam ga da li N a v a h o Indijanci još uvek rade takve stvari. Tedi se raspitao kod jed n o g starog vrača i o d m a h m e obavestio da c e r e m o n i­ ja k rv n o g b ratim ljen a nije izvo đena više od sto godina. N arav n o , to je značilo da je ni vrač n ik ad a nije izvodio ali je pre m n o g o god ina nau čio kako se to radi. Z am o lili sm o ga da cerem o niju izvede za nas. O d r ž a n a je u velikoj kolibi od blata, s p o d o m od n abijene zem lje, vratim a o k re n u tim p rem a istoku i r u p o m na krovu kroz koju je izlazio d im od vatre iz otvorenog ognjišta. N a v a ­ ho In dijanci su došli i iz veom a u d aljen ih m esla —da bi p r i­ sustvovali ovom d ogađaju, jer su želeli da vide kako ta n e ­ obična cerem onija izgleda. Koliba je bila p u n a —dvadesetak ljudi je sedelo na ovčijim k o ž a m a postavljenim u z zidove. I naravno, sve se odvijalo na jeziku N a v a h o In d ijan a ca tako da je Tedi m o rao da m i prevodi. Vrač je zapalio v atru na sredini kolibe a o nd a pevao, izgovarao molitve, savetovao Tedija i 224

D N K u speha

<3

m ene, crtao po prašini na podu i davao n a m da jedem o i pije­ m o različite stvari. U svojim m olitvam a, zam olio je Velikog d u h a da m u oprosti što ne m ože da se seti cele cerem onije i da je prihvati ovakvu kakva je. U jed n o m tre n u tk u je z a p la ­ kao i rekao da n ikada nije video ovakvu ljubav iz m e đ u bilagona i N a v a h o Indijanca. U o d ređ en im vrem en sk im in terv a­ lima, svako od p risu tn ih u kolibi je dobijao priliku da govori. N ek olik o gostiju se izvinilo zbog načina na koji su p rem a m en i postupali kad sam bio dečak. Bilo je to divno iskustvo —cerem onija je trajala skoro tri­ naest sati. Tedi i ja sm o se dugo smejali kad smo se upitali koliko bi trajala da je vrač m ogao da je se seti cele. To iskustvo m e je ostavilo p u n im d u b o k e i trajne ljubavi p rem a svom novom k rv n o m bratu ali i p rem a svim N av ah o In d ijan c im a a posebno o n im a koji su prisustvovali ce re m o n i­ ji. Tedijeva m ajka, koja ne zn a engleski, sada je i m oja m ajka. Posle cerem onije, zagrlio sam svoju novu N av ah o m ajk u a on a m i je uzvratila —što je bilo neobično jer N av ah o In d ija n ­ ci njene generacije ne izražavaju osećanja na taj način. N a smešila m i se i nazvala m e sijazi „svojim s in o m “, a ja sam je nazvao šim a „svojom m a jk o m “. D ala m i je poseban šal koji m i o m o g u ć a v a da p ris u s tv u je m svim N a v a h o cerem o n ijam a i sk u ­ „Šta je prijatelj? Jed­ povima. na duša u dva te/a. “ Sto više prijateljstava im ate, to —Aristotel ćete otvorenije n astu p ati p rem a lju ­ d im a i to će vaš život biti ispunjeniji. Vaš porodični život će se poboljšati, slika koju im ate o sebi će postati lepša a vi ćete m oći da uživate u o n o m e što treba da radite kad ste s prijateljim a. S pravim prijateljim a m ožete da b u d ete onakvi kakvi ste.

225

r ^ > D N K u speh a

S bliskim p rijateljim a o stvarujete veze na n ivou du še i srca. K ad su u p ita n ju takvi prijatelji, njihova osećanja i p o ­ trebe su vam v ažni onoliko koliko su vaša o sećanja i vaše p o ­ trebe v ažn i njim a. B rin u za vas isto o n ak o kako vi b rin ete za njih. K a d p re m a d r u g im a p o s tu p a te na takav n ačin , iskusite šta z n ače n ajd u b lja sreća i zadovoljstvo. Ako im ate prijatelje, n ik a d a nećete m o ra ti da se suočite sa svetom sasvim sami. D a biste ostvarili bliskost i in tim n o s t s d r u g im lju d im a — m u šk a rc im a ili ž e n a m a , starim a ili m la d im a , član o v im a porodice ili prijateljim a —u svim situacijam a p rim e n ju jte sledeća tri pravila. 1. B u d ite voljni da verujete da vas drugi neće povrediti. M o rate da prihvatite rizik da m o ž e da vam se dogodi da b u d e te prevareni, ignorisani, iz m a n ip u lisa n i, p og rešn o p r o tu m a č e n i ili povređeni. C a k i p o red toga što je to ri­ zično, p o k ažite svoja prava osećanja. Sto ste bliži s n ek im , to vas taj n ek o bolje vidi. K ad vam je nek o na srcu ili kad ste vi to m n e k o m na srcu, to bolje m o ž e te da p ro z re te je d ­ no d ru g o . O vo m o ž e da b u d e veom a rizično kad ne z n a te šta će takva osoba da u ra d i s o n im što vidi. Ali, tu na scenu stu p a poverenje. M o ž d a m islite da je zavisnost od prijatelja z n a k slabo ­ sti, ali to nije tačno. Ako odbijate da se otvorite i svoja o se­ ćanja i misli p odelite s d r u g im a , m o ž e da vam se dogodi da b u d e te proglašeni n e p ris tu p a č n o m ili neprijateljski n a ­ s tro jen o m o so bo m —što će dovesti do toga da o stan ete izolovani jer ne m o ž e te ili ne želite da p u stite d r u g e da u đ u u vaš život. L ju d i m o ž d a z n a ju Šta ste sve postigli i Šta sve posedujete, ali da li vas stvarno p o z n a ju ? K ak o je m o g u će da jedni d r u g im a p o m a ž e m o u n o š e ­ nju b rem en a ako ne z n a m o šta je nečije brem e? C esto sami sebe sprečavam o da s d r u g im a p o d e lim o svoje m u k e i pro226

D N K uspeha

<3

b l e m e jer n e v e r u j e m o da to m o ž e d a p r o m e n i bilo šta ili jer n e ž e l i m o d a se n a m e ć e m o i o s e ć a m o s la b im i b e s p o ­ m o ć n i m . M n o g i ljudi bi voleli d a i m a j u n e k o g a ko bi im p o m a g a o i ko bi se sta rao o n j i m a , ali se plaše d a bi bili o d b a č e n i ili o m r z n u t i ak o ogo le d u š u . S t r a h od r iz ik a ih s p u t a v a ili p o t p u n o zatv a r a za d r u g e ta ko d a n jih o v a o s e ­ ć a n j a osta ju d u b o k o p o k o p a n a u n j i m a . N e r e t k o n e m o ž e m o d a s h v a t i m o d a je m o g u ć e da nas ljudi zavole još više —ili ča k p o č n u d a n a m se dive —kad nas u p o z n a j u o n a k v i m kakvi stvarno jesmo. M o g u ć e je da tada p o k a ž u r a z u m e v a n j e i p o ž e l e d a nas u vere da i m se d o p a ­ d a m o ili d a n a s vole još više n e g o d o tada. Z b o g tog a o t v o ­ rite svoje srce č a k i p o r e d tog a što r iz ik u je te d a b u d e t e p o v r e đ e n i . Svet je p u n ljudi koji j e d n o s t a v n o p o k u š a v a j u d a sebi i svojoj p o r o d i c i o b e z b e d e s rećan život. Većina nji h i m a d a v a m p o n u d i n e š to —č a k i a k o je to s a m o o s m e h ili k l i m a n j e g l a v o m u z n a k r a z u m e v a n j a . N e krijte svoje srce — d a l e k o je k o r is n ij e d a b u d e t e otvo re ni, p a s a m i m tim i ranjivi. N e ć e t e pre st a ti da k u v a te i u ž i v a t e u h r a n i s a m o z b o g toga što po stoji m a l a š a n sa d a se opečete, z a r ne? K a d lju di p o d e l e s v a m a n e š to što i m je v a ž n o , b o l n o ili d r a g o c e n o , p o k u š a j t e d a ih n e p o k l o p i t e svojim is kus tvom . U m e s t o toga, p o k a ž i t e r a z u m e v a n j e z a n j i h o v a o s e ć a n ja a ta kve lj u d e p o š tu j t e još više jer su se izložili r i z ik u i s v a m a p o d e l ili o n o što i m je z n a č a j n o d a bi n a taj n a č i n i z m e đ u sebe i vas iz g r ad ili p o v e r e n j e —p r a v u o s n o v u n a kojoj p o ­ čivaju sve veze. 2. P rekin ite da igrate igre. M l a d i ljudi često n os e m a s k e i ig ra ju igre jedni s d r u g i ­ m a jer n e z n a j u k a k o d a b u d u o tv o re n i i iskreni — ili j e d ­ n o s t a v n o o d a b e r u d a n e b u d u takvi. N a p r im er , m u š k a r c i m o g u d a p r e t e r u j u kad govore o sv ojim p r i h o d i m a , p l a n i ­ r a j u „slučajne*1 s u sr ete sa ž e n a m a i iz ja vljuju n a j l u đ e 227

D N K uspeha

stvari da bi pokuš ali da n a v e d u n e k u ž e n u da se zalju bi u njih —u m e st o da b u d u ono što jesu. Budite o n o što jeste. N e mislite da sve vre me m o r a te da po k a z u je te sam o o n o što je na v a m a —ili u v a m a —n a j b o ­ lje. Ako želite da u p o z n a t e nekoga, o n d a toj osobi to jasno stavite do zn an ja. Ako biste voleli da vam se n e k o javi p o ­ novo, o n d a to jed no stav no recite. Ako vas je nešto uvredilo, o n d a to n e m o j te kriti. Ako su vam p o v r e đ e n a osećanja, otvoreno to recite. N e pretvarajte se da je sve k ako treba ako nešto nije u redu. Igranje igara sam o stvara nepoverenje, po dozr ivost i s u m n j u . D a l e k o je bolje da svoje vreme up otre bit e tako što ćete biti iskreni, dire ktn i i otvoreni. 3. B u d ite otvoreni i iskreni sve vreme, a takt i diplom atijti upotrebljavajte \ a d g o d j e to m oguće. Ako m o ra te da birate i z m e đ u prikrivanja svojih os eć a­ nja i totalne otvorenosti, iskrenosti i poštenja — uvek i z a ­ berite ovo d rugo . K a d potiskujete svoja osećanja, sa mo povre đujete sebe i druge. K a d n a g a đ a t e šta d r u g i ljudi m i ­ sle, sve vrem e pretpostavljate o n o najgore — i sve vr em e grešite. Z b o g toga ne n ag ađ ajt e već pitajte. Ako ove tri stvari b u d e t e primen jivali u svim v e z a m a s l ju ­ dima, ostvarićete veo ma visok stepen uspeha. T a kođe treba da o h r a b r u j e t e d r u g e da to isto p r i m e n j u j u bar kad ste vi u p i t a ­ nju —na taj način ćete stvoriti k l im u da se ljudi osete bezb ed n i m kad su s vama. N e terajte ih da naga đa ju šta osećate. T i m e što ćete sebi dozvoliti da b u d e t e o n o što jeste, o m o g u ćićete d r u g i m a da b u d u otvoreni i iskreni i sasvim sigu rn i u vas —a o n d a će moći da p r e s ta n u da igraju igre s vama. Pre m n o g o godina , je dan od m o jih savetnika m e je n aučio da su najbolnije p o r u k e p o n e k a d a od najveće koristi. Taj savetnik je bio n ekih dvadeset g o d i n a stariji od m e n e a tak ođ e i i z u z e t n o m u d a r čovek. Jednog d ana, ur ad io sam nešto što je

D N K u speha

po njegovom mišljenju bilo neprihvatljivo i on mi je skrenuo p a ž n j u na to. Prišao m i je, spustio m i r u k u na ram e i kazao: „Reći ću ti nešto što će povrediti tvoja osećanja a to ću da u r a ­ d im jer te volim i jer mislim da je po tre bno da to čuješ. Slažeš li se?“ „S laže m se“, uzvratio sam. O n o što mi je rekao je stvarno povredilo m oja osećanja ali je bilo n e o p h o d n o da to čujem. Bilo mi je neprijatno ali se moj savetnik postarao da se osetim kao da je sve u redu —bez obzir a na ono što sam uradio. Z n a o sam da m u je stalo do m e n e i da me uči time što je otvoren i iskren prem a meni. O tvoren ost i iskrenost m o g u da b u d u rizični ali su i pored toga korisni i vredni. L judi se najčešće neće uvrediti zbog on og a što im kažete, posebno ako ih pre toga zamolite za dozv olu da b u d e te otvoreni p r e m a njim a —o n ako kako je to ur adio moj savetnik. G d e m o žete da pronađete ljude s kojim a ćete se sprija­ teljiti? Počnite da ih tražite u svojoj kući, susedstvu ili firmi u kojoj radite —tražite ih tam o gde provodite najviše vremena. Zadovoljavajuće dru št ven o o k r u ž e n je koje će vas sasvim ispuniti m ože te da stvorite tako što ćete se uključiti u aktiv­ nosti crkve kojoj pripadate, pozivati ljude na ručak, igrati go lf s n ji m a ili za jed no odlaziti u bioskop. M ožete da idete na koncerte, auto mob ilsk e trke, seminare, buvlje pijace, aukcije i sportska takmičenja ili u bioskope i muzeje. Ovaj spisak je bes krajan a ograničen je sa mo vašim u k u s im a i interesovanjim a. D a biste stekli nove prijatelje, m o ra te da stvorite s it u a­ cije u kojima ćete se posećivati i deliti osećanja, životne priče i mišljenja.

229

r>

D N K u sp e h a

S taranje o drugim a A ko se o k r e n e te d r u g im a , p o č n e te da im p o m a ž e t e i stara­ te se o n j i m a — ili sebe dajete b e z ikakve pom isl i n a n e k u ličnu korist — postaćete bolja i dal ek o srećnija osoba a plod v a­ ,,A/(o ne m ožete da nahra­ šeg rada i delovanja, kao i vaš utinite sto ljudi, nahranite caj, ostaće da žive i posle vas. K ao bar jed n o g čove\a. “ k o n c e n tr ič n i kr ug o vi koji n a s t a ­ —M a jk a Te re za n u kad bacite k a m e n u vodu, talasi koje stvarate ti m e što p o ­ m a ž e t e d r u g i m a , šire se u beskraj. Ako ne z n a t e k a k o da lju ­ d i m a p o m a ž e t e u velikoj r a z m e ri, o n d a to radite b a r u maloj. P o z n a v a o s am čoveka koji je bio z a d u ž e n za otkrivanje dece koja b eže iz škole. Rad io je u m a l o m g r a d u severno od D e n v e r a a tak ođe je bio član K l u b a optimista. K a o osoba z a ­ d u ž e n a za otkrivanje dece koja b eže iz škole, došao je do m a l i š a n a koji u školu nisu išli re d o v n o z b o g braće. N a i m e , im ali su s a m o j e d a n p a r cipela koje su nosili n a i z m e n i č n o . O v o otkriće ga je toliko d ir n u l o đa je odlučio da p r e d u z m e nešto. Z a p o č e o je tako što se us re dsre dio n a p r ik u p l ja n je sredstava za f ond koji bi o m o g u ć i o da se ovakvoj deci k u p e cipele. K a d je u m r o , ostavio je K l u b u opti m ist a p e t hiljada d olar a s i n s tr u k c ijo m da se taj nova c uloži u neki s ig u r a n p o ­ sao a d i v id e n d a iskoristi tako što će se nastaviti s k u p o v i n o m cipela za d e c u kojoj je to p o tre bno. Z b o g brojn e dece kojim a je ovaj čovek p r o m e n i o život — kao i zb o g one čije će živote nastaviti da m e n j a —sećanje n a njega će nastaviti d a živi. J e d n a od najk oris nijih praksi n aš eg dr uštva je ta što d r u g i ­ m a o m o g u ć a v a m o da b u d u z n a č a j n i i vredni tim e što n a m d a j u sebe. Ali, m n o g i m l j u d i m a ovo m o ž e da p a d n e veo m a teško. To su ljudi koji da ju i daju, p o m a ž u d r u g i m a da ostva­ re o n o što žele ili što im je p o tre b n o , ali ne dozvoljavaju da d r u g i p o m a ž u njim a. N e k i ljudi će vas pažljivo saslušati kad ’ govorite o svojim p r o b le m i m a , ali v a m n ik a d a neće poveriti o n o što ih muči. U većini slučajeva, r azlo g za ovakvo p o n a š a ­ 230

D N K u sp e h a

<3

nje se krije ili u p o n o s u ili u nep overenju. D a v a n je je dobra stvar — za svakoga je dobro da daje. Ali, za svakoga ko daje m o r a postojati n eko ko pr im a. Ako d r u g i m a ne dozvoljavate da v a m daju, o n d a zaustavljate veo m a v a ž a n proces. N e d o z ­ volite da vaš ponos ili nepo ver en je n ek oga liše privilegije i z a ­ dovoljstva da b u d e tu kad vam je potre ban. Ako v a m je teško da p r im a te od d r u g i h ili da im dozvolite da vide vaša najdub lja osećanja, o n d a se veo m a često pravi r azlo g za to krije u vašoj suštinskoj želji koja vas čini nevolj­ n i m ili n e s p r e m n i m da se p o kažete slabim ili n e m o ć n i m . Ako se stvarno osećate tako, o n d a m o ž e da v a m b u d e toliko teško da primite p o m o ć da ćete uraditi sve što je u vašoj moći da niko ne p r imeti da vam je p o m o ć potre bna. Vaša suštinska želja m o ž e da b u d e da n e k u stvar izbegnete —a ne da d o b i ­ jete ili ostvarite nešto. Ipak, uvek postoji način da se okr en ete d r u g i m a i p o k a ž e ­ te svoju brigu za njih —i to u velikoj meri. M o ž e te da p o s ta ­ nete član lokalnih ili n a c io n a ln ih organizacija ili volontirate u svom loka lnom školskom sistemu. Ali, bez obzira na to kako ćete odabrati da dajete svoje slobo dn o vreme, prvo se uverite d a je to vaša suštinska želja. Potražite o n o što je na vašoj skali s uštinskih želja o z n a č e n o stotim p o d e o k o m . P o z n a j e m ž e n u koja im a osam dese t osam go dina i re dov­ no odlazi u starački d o m da bi p o m a g a la „starim ljudima". J e d n o m pril ik om m i je rekla: „ Z n a m da ne bi trebalo da ih n a z i v a m 'starim l j u d i m a ’ ali oni jesu stari i potre bna im je m o j a p o m o ć . “ N j e n stav joj o m o g u ć a v a da ne dozvoli svo­ „Prijateljstvo k ° je m o že jim p o o đ m a k l im god in am a, sla­ da nestane, nikada nije n i bilo pravo prijateljstvo. “ — bosti i bolestim a da je zaustave. L j u d i se m o ž d a neće sećati Sveti Z e r o n i m šta ste tačno rekli ali će uvek p am ti ti kako ste postupali p r e m a njima. Ostvarivanje vaših su štinsk ih želja postaje jednostavnije kad s d r u g i m lju d im a stvorite čvrste, d u g o tra jn e i u z a j a m n o korisne veze. 231

Poboljšavanje uma K ratkotrajna je i p litka slava koju vam donose bogatstvo ili lepota; samo je savršenstvo um a veličanstven i trajan posed. —Gaj Salustije Krisp

ve što je s m o i što ćemo biti, što im a m o i što ćem o imati, dire ktn a je posledica onoga što učim o i pr im e n ju je m o . U če nj e i delovanje na osnovu stečenog z n a n ja n a m o m o g u ­ ćavaju da d a m o značaja n doprin os društvu. Sto više zn a te to više shvatate koliko toga ne znate. I ne m o ž e t e da se zaustavite već m o ra te da nastaviti potragu za novim t ač kam a gledišta i no vim istinama da biste uvećali svoju sposobnost da ostvarite svoje suštinske želje. Stalno uče­ nje je od suštinskog značaja i utiče na sve „Ništa ne m ože oblasti vašeg života. Učenje je proces koji da užasne više traje celog života i trebalo bi da b u d e z a ­ od neznanja na bavno i uzbudljivo — a vam a lično o m o ­ delu. " gućava da bu det e još uspešniji i da u ve­ ćoj mer i uživate u životu. —Gete

5

232

D N K u sp e h a

<^3

ULAGANJE U SEBE Učenje je ulaganje u sebe. Ako m u d r o ulažete u ono što vam leži na srcu, dobijate velike dividende. A a'ko ulažete u pogr ešne informacije, takvi podaci p o č n u da sakupljaju p r a ­ šinu po b a n k a m a sećanja koje postoje u vašem u m u . Ako im ate pr o b le m e u životu — „Investicija u znanje bilo finansijske bilo bračne ili p o r o ­ itvef{ donosi najveće dične — m ora te da učite i otkrijete dividende. “ nove načine da ih resite. Većinu —B e n d ž a m i n p r o b le m a ste stvorili sami —pogreš­ n i m i z b o r o m koji ste napravili zbog Frenklin z n a n j a ili bolje reći n e z n a n j a koje ste u to vreme imali. Ako stvari u vašem životu treba da b u d u drugačije, mora te da potražite nove prilike da učite i steknete veću murost. A ako prestanete da učite, ostaćete zaglibljeni n a o n o m nivou sreće, m u d ro s ti i p rih o da koji ste već ostvari­ li. P o z n a je m ljude koji u p o r n o odbijaju da potraže savet u b r a č n i m savetovalištima, iako su stvarno nesrećni što se nji­ hovi brakovi raspadaju. Misle da su u pravu čak i pored toga što činjenice nedvosmisleno u k a z u j u na to da bi morali da se p r o m e n e i prilagode. Takav način razmišljanja je krajnje us kogru d. A takva tvrdoglavost —i tvrdokornost srca —n a s ta ­ ju sa mo kad ljudi više vole da b u d u u ne srećnim brakovima neg o da se suoče s greška ma koje prave. N jihova suštinska želja je da zaštite svoj krhki ego i ono m alo samopoštovanja koje imaju. M nogi ljudi o d a b e r u da b u d u toliko nerazboriti da uče na iskustvima koja stiču u z velike m u k e . K a ž e se da je znanje moć. M e đ u ti m , z n a n j e nije moć. Moć je pravilna upotre ba z n a n j a — ali i prava m udro st. Ako je m u d r o s t vaša suštinska želja, bićete više nego voljni da učite i pr im enjujete ono što ste naučili. Mala m u d r o s t je za četak velike mudrosti. 233

D N K usp eha

VAŠA 5U5TIM 5KA ŽEU A DA UČITE S tako m n o g o toga što treba naučiti, m o ž e da b u d e p r i ­ lično teško da odlučite od akle da za počn et e. U s re ds re dite se na svoje suštinske želje jer je to najbolji na čin da definišete pravac kojim će vaše učen je ići. To će v a m o m o g u ć iti da z a ­ dovoljite svoja najveća interesovanja —d o k sakupljate i n f o r m a ­ cije i o b r ađ u jete poda tke. Ako učite o stvarima koje vas ne z a n i m a j u , vaš e n t u z i j a z a m će v eo m a br zo nestati. P retp ostavim o da im ate s ušt in sk u želju da n a u č i te da se skijate. S velikom ž u d n j o m težite ka ostvarivanju ove želje — k u p u j e t e najbolju o p r e m u , uživa te u časovima skijanja i po velikoj h l a d ­ „St i cunje znanja je noći strpljivo stojite u r e d u za žičaru. sam o širenje naše Provodite vreme tako što slušate iskus­ sfere neznanja. “ ne skijaše koji pričaju o finesa m a - Albert Ajnštajn ovog sporta. I vozite se ž i č a r o m i p o ­ red toga što se plašite visine. Pošto vam je to suštinska želja, radite sve što je p o t r e b n o da biste je ostvarili. K a d se osećate o b a v e z n i m ili d u ž n i m da nau č ite nešto ili kad s a m o mislite da biste m o ž d a voleli da to naučite, nećete ulagati ni p o tr e b n o vrem e ni veliki trud. Radićete s a m o ono što je n e o p h o d n o da biste se ka ko tako provukli. Ali, pri p r ­ vom susretu s velikim teškoćama, odus ta ć ete od toga. M n o g i ljudi se dobrov oljno u p i s u j u n a brojne kurseve k o ­ je m o r a j u da završe da bi ostvarili svoje suštinske želje. Moja ćerka je želela da dobije svedočanstvo koje bi joj om o g u ć ilo da se bavi info r m a tič k i m sis tem im a i t e h n o l o g ij a m a — z bog toga je išla na m n o g e kurseve koji su joj bili p o t r e b n i da bi m ogla da d o đ e do takvog svedočanstva. Usavršila se i n a p r e ­ dovala na po slu tako da se na kraju našla na i z u z e t n o dobro p l a ć e n o m po lo žaju u jednoj velikoj kom paniji. Ia ko joj se m o ž d a nisu d o p a d a l i neki od kurseva n a koje je išla, završila 234

D N K u sp e h a

<3

je i njih. To je bilo o n o što je m ora la da urad i da bi ostvarila svoju suštinsku želju. S ob z ir o m na karijeru koju sada ima, rekao bih da su joj kursevi na koje je m ora la da ide bili v red­ niji —ali i skuplji —od cel ok upn og obrazovanja kx>je je do tada stekla. Pošto je bila disciplinovana —a takva disciplina n a s ta ­ je sam o kao posledica suštinske želje —bez p r o b le m a je p r i h ­ vatila o n o što je m ora la da uradi jer je zn a la da će joj to p o m o ć i da ostvari svoj san. Sticanje f o rm a ln o g obra zo van ja nije jedini način da nešto naučite. Mrtve činjenice ne stvaraju uzbud ljivo i z načajno životno iskustvo. M e đ u ti m , viši oblici obra zo van ja otvaraju vrata koja bi vam inače ostala zatvorena. Ako neka od vaših želja traži da završite koledž, o n d a ćete m ora ti da steknete i takvu d ip lo m u . Ali, p r e t h o d n o se uverite da je u pitan ju stvarno vaša suštinska želja. L j u d i koji z a p o č i n j u so pstven i „ N i u jed n o m tre­ bizn is, b r z o shvate d a m o r a ju da n u tk u nisam d o z ­ n a u č e m n o g o toga. Be z savetnika koji vo lio da se š/{ola bi ih k roz ovakvo učenje vodio, m o ­ umeša u m oje obra­ ž d a bi ono što je n e o p h o d n o morali zovanje. “ d a na uče na veom a te ž a k način —tako —M a r k T v e n što bi otkrili da m n o g o toga jed n o s ­ tav no nije za b av n o i da su neke stvari d i re k tn o neprijatne . D a biste vodili svoj biznis, m o ž d a m o ­ rate da naučite nešto o računovodstvu, trgovini, m a r k e t in g u i prodaji. Ako ćete imati zaposlene, takođe m o ra te da naučite koja pravila i koji kr iteriju mi uslovljavaju o d l u k u koga ćete primiti. Z a tim , postoje odnosi s javnošću, r eklam iran je i p o n u d a akcija na tržištu. U če nje i obraz ov an je bi trebalo uvek da vam b u d u od koristi. K a o m i n i m u m , morali bi da vam b u d u zanimljivi. K a o m a k s i m u m , trebalo bi da vam i z m e n e život.

235

D N K u speha

Postarajte se da bude te sigurni da je ono što učite upravo ono što ne sam o da treba već i želite da naučite. Ako vas pođstiče prava suštinska želja, bićete više nego voljni da u učenje uložite kako vreme tako i e n e r ­ giju i novac. „Koja j e razlika izm eđu J ednog d a n a u p ar k u , posmašf^ole i ž iv o ta ? U š/foli trao sam dva oca koji su sa svo­ n au čite lekciju a onda jim sinovima puštali jedrilice. dobijete test. U živo tu R asp on krila ovih jedrilica je bio dobijete test iz kojeg na ­ skoro dva metr a a mog le su da učite lekciju. “ izvedu neverovatne manevre. — Robert L. Karter Pomislio sam da je njihov let stvarno divan i da bih voleo da ih p u š t a m i ja. I tako sam prišao tim ljud im a i u p itao gde bih m o g a o da p r o n a đ e m letelice kao što su njihove. Istog da na s am ku p io j e d n u takvu —koštala je sa mo 19.95 dolara. Zamis lite koliko sam bio i z n e n a đ e n kad sam otvorio k u ti ­ ju i ugled ao dve hiljade m a l ih delova od drveta! U p itanju je bio m o d el koji je trebalo sklopiti a ja sam želeo jedrilicu koja će o d m a h moći da leti. Bilo m i je po tre bno šest meseci da sk lopim sam o jed no krilo a to uopšte nije bilo zab av no . Za ne ke ljude, ovo m o ž e da b u d e hob i u kojem uživa ju ali je za m e n e sklapanje m akete jedrilice bilo sa mo te ž a k i dos adan posao. O s t a ta k n isa m ni sklopio jer to nije bila m o ja suš tin­ ska želja. Že leo sam da p u š t a m jedrilicu da leti a na da je sklapam. Z b o g toga što nisam odvojio p o tre bno vreme, k r e n u o u p r i m e r e n o m pravcu i radio sve o n o što je trebalo da radim, završio sam tako što sam ostvario još jedan n e u s p e h u životu. Tr aj no m e je zaustavio z a d a t a k da sklopim jedrilicu. Kad sam d o n e o tu i z n e n a d n u i neo čekiv anu o d lu k u da je i sam p u š t a m da leti, bio sam motivisan spoljašnjim a n e u n u t r a š ­ n ji m izvorom. D a li ste ikada bili toliko u z b u đ e n i zb og neke stvari da ste na njenoj realizaciji počeli da radite s velikim e n t u z i j a z m o m 236

D N K u sp e h a

s a m o da biste brzo prestali? Tako izgleda većina naših ciljeva — oni su nešto č e m u se u po če tku iskreno radujem o, ali veo m a br zo otkrijem o da smo izgubili svako interesovanje za nji h kad shvatimo koliki rad treba uložiti. Što ste zanimljiviji i obrazovaniji to će vas više ljudi p r i­ m a t i u svoje živote i to će vam se ukazivati više povoljnih p r i ­ lika. U čenje se ne svodi sam o na p o h a đ a n j e škole i sticanje diplom e. Z a č u đ u j e što m n o g i ljudi p r e s t a n u da h r a n e svoj u m kad dostig nu o d r eđ en i nivo. Z a neke, taj nivo je od ređen s tican jem svedočanstva o završenoj srednjoj Školi; za druge, d o b ija n je m d ip lo m e n a koledž u. Jedan veliki univer zitet je j e d n o m pr ilikom sproveo a n k e t u m e đ u s tu d e n tim a koji su diplomira li u skorije vreme. Rezultati an kete su pokaz ali da devedeset pr oce nata ispitanika nije pročitalo ni je d n u knjigu od kad su otišli s univerziteta. J e d n o m prilikom, d o k smo putovali po Francuskoj za dva„Obrazovana osoba se raz­ desetpetogodišnjicu braka, Marlik u je od neobrazovane si i ja s mo u p o z n a l i p a r koji je f{ao živ ć(u>e/{ od m rtvaupravo proslavio z l a t n u svad­ ca. bu. O b o je su bili p e n z i o n i s a n i i —Aristotel u kasn im sedamdesetim g o d in a­ m a a svakog meseca su putovali n a neko novo i za njih n e p o z n a t o mesto na svetu. Otišli bi na kurs na svom l o k a ln o m univer zitetu —da na u č e nešto više o nekoj n e p o z n a to j zemlji — a o n d a bi otputovali u tu z e m lj u d a bi iz prve r u k e videli o n o o č e m u su učili. u

Veoma je v a ž n o da svoje teško stečeno z n a n j e podelite s lj u d im a koji žele da na u č e ono što vi već znate. K ad steknete d ovoljnu količinu z n a n j a o nekoj oblasti ili je u p o z n a t e više ne go dobro, bićete s m atr an i za sebičnog čoveka ako takve inform acije upotrebljavate sa mo za ličnu korist. Oslo bo dite se on o g a što vas sputava i podelite svoje z n a n j e s d r u g im a . 237

r^>

D N K u sp e h a

N e z n a n j e je s kupo u svim oblastima života —z b o g toga ne držite sebe u kavezu o g r a n ič e n o g raz m iš ljan ja ili se uopšte ne stavljajte u njega. Ako mislite da ste već u kavezu, oslobodite ga se u z p o m o ć svojih m e n t o ra . Osvajačka sila u v a m a m o ž e da probije sva ogr an ičen ja koja ste sebi postavili. K akve god da su želje vašeg srca —m o g u da vas oslobode. N e k o lik o tr e n u ta k a pre nego Što je trebalo da p očne moj govor na s e m i n a r u o fin ansijskom p la n ir a n ju , prišao mi je o r g a n iz a to r i pred se dav ajuć i s e m i­ n a r a — d o k to r n a u k a i u s v e m u b r i ­ „Podučavati znači uči­ ljantan čovek. Z a m o l i o m e je da m u ti po drugi p u t. “ d a m n e k e informacije o sebi da bi —Z o z e f Z u b e r m o g a o da m e predstavi slušaocima. Z n a o je ko sam i šta s a m ali nije z n a o kakvo je m o je a k a d e m s k o zvanje. U p ita o je: „ G d e ste išli u školu ?“ ,,U M o n j u m e n t Veliju. P o h a đ a o sam t a m o š n j u g i m n a z i ­ ju", uzv ratio sam. N a s m e j a o se pošto je mislio da se šalim. „ N e —mislim, na koji ste k o le d ž išli?" „Uopšte n is a m išao n a koled ž" , rekao sam. Bio je šokiran. Ali i z a b r i n u t za svoj ugled, jer su svi koji su se ok upili d a čuju m o je p r e d a v a n je —došli na n jeg o v lični poziv. Pošto s am video koliko je u z n e m i r e n , p r ed lo žio sam m u d a se u svom u v o d n o m g o v o r u usreds redi na o n o što sam postigao a ne na m oje a k a d e m s k e titule. K a d s am završio predavanje, o r g a n iz a to r i pr edsedavajući s e m in a r a m i je prišao i rekao: „D vad es et g o d i n a p r ed aje m os nov ne p rin c ip e finansija i d o k t o r sam finansijskih na uka. Vi im a te s a m o srednjoškolsko ob razovanje a z a r a đ u j e t e više novca od m e n e . T u nešto nije u redu. D a li biste hteli da mi ka žete šta je u p i ta n ju ? " Bio je zainteres ova n da n a u č i nešto od m e n e jer je i m a o suštinsku želju da zaradi više novca. „ N e upotre bljava te svoje z n a n j e i sve ono što ste postigli da biste za ra dili novac već da biste pod uča vali d r u g e. Biti 238

D N K u sp e h a

<3

profesor je časno z a n i m a n je " , rekao sam m u , „ali nije p r ik ­ la d n o za čoveka koga z a n i m a zarađivanje novca.“

RADITE OMO ŠTO VOLITE V

Sto više učite o stvarima koje vas z a n i m a j u , to stičete više no vih i za b av n ih ideja o kojima ćete moći i morati da r a z ­ mišljate d o k radite na ostvarivanju svojih suštinskih želja. B ez pres tank a ćete tražiti ono što će vam p o m o ći da p o s ta ­ net e bolji roditelj, prodavač, poslovan čovek, lekar, advokat, r a č u n o v o đ a ili čovek z a d u ž e n za odno se s javnošću. I sve v r em e ćete uživati u u č enju a u z to ćete otkriti da od učenja i m a t e m n o g o koristi. Z n a m dv an aes togodišnjeg d ečaka koji m o ž e da v am izrecituje sve statističke po d atk e o u č in k u svih igrača bejzbola na svim u t a k m i c a m a , ali ne u m e da navede nazive četiri vrste oblaka koji se kreću po neb u. Pošto u bejzbolu toliko uživa — dos lovno se h r a n i n jim e i živi za njega —njegova stalna preo k u p i r a n o s t i zad u b l je n o s t u taj sport dovele su ga do toga da z n a v eo m a m n o g o o sv em u što se dešava na bejzbol terenima. Ali, pošto nije zaintereso van za oblake, nik ad a nije ni p o k u ­ šao da nauči nešto o njim a. Bez obzira n a to koliko su njegovi učitelji dobri, ne m o g u da ga na uče n e č e m u što ga je d n o s ­ tavno ne za nim a. D o k je bio u srednjoj školi, moj sin je im ao pr o b le m e s o c e n a m a . Mislio je da je stvar u tome što nije pret er an o disciplinov an i p a m e t a n — čak je upotrebljavao reč lenj da bi opisao sebe. K a d se radilo o u čenju i disciplini, im ao je n e g ­ ativnu p a r a d i g m u o sebi pa je s a m im tim sebe označ av ao sva­ kakvim negativnim etiketama. O c e n e koje je dobijao u Školi su bile najbolji d o k a z da su takve etikete p r im e r e n e i tačne. Ipak, kad je za veo ma kratko vrem e m ora o da nauč i tekst 239

D N K u speha

velike uloge — za p o z o r iš n u pred sta vu koju su učenici p r i ­ prem ali u njegovoj Školi —p o k a z a o se i z u z e t n o u s p ešn im . T u m a č glavne uloge u toj pozorišnoj predstavi i z n e n a ­ „Učite k uK° da živ ite dokle da više nije m o g a o da u č e ­ god ste ž iv i. " stvuje tako da su m o g sina —Seneka zam olili da n a s tu p i u m e sto njega. I m a o je svega tri n e d e ­ lje da nauči tekst. I ne samo što je n aučio tekst i sve o n o što je bilo p o tr e b n o za n a s t u p na sceni već se p o k a z a o savršenim i u j e d n o m i u d r u g o m . To je bio očigledan i neoboriv d o k a z da je i p a m e t a n i disciplinovan — a takav je bio s a m o z bog toga Što je radio o n o što voli. N a kraju je i on sam m o r a o da p r iz n a da ima te kvalitete kad se bavi o n i m e čim e od srca želi da se bavi. Svi smo takvi — g u b i m o interesovanje i ne o s tv a r u je m o v r h u n s k e rezu ltate ukoliko n is m o p o t p u n o z a o k u p lje n i o n i m čime se bavimo. Sto više uspostavljate kontakte s d r u g i m lju dima, to vam se u k a z u j e više prilika za uče nje i sticanje iskustva i to ćete biti uspešniji u svim oblastim a života. T a ­ kođe ćete biti i srećniji. A sve će to biti isključiva posledica sp oznaje šta su i kakve su vaše prave suštinske želje.

STALNO UČENJE U čenje —ili u n e k i m slučajevima n e učenje —im a d r a m a t i ­ čan uticaj na sve oblasti vašeg života. Ako se usredsredite na stvari o kojima želite da učite, o n d a ćete i uživati u s ta ln o m učenju. M n o g i stu den ti ili n a p u s te koledž ili p r o p a d n u na n j e m u jer uče stvari koje ih z a n i m a j u tek nešto m alo ili ih uopšte ne z a n i m a j u . Cesto pr ihv ataju ideju da njihovi roditelji, prija te­ lji, rođaci ili savetnici z n a j u šta je za njih najbolje. M o ž d a im 240

D N K u sp e h a

je n e k o rekao da treba da p o s ta n u lekari jer je i njihov otac lekar. Ili im je m o ž d a m ajk a p o m e n u l a da bi volela da ima pra vnika u porodici. Većina saveta koje daju d o b r o n a m e r n i ljudi nije pogrešna, ali jednos tavn o nije primenljiva pošto ne u z i m a u obzir suštinske želje b u d u ć i h studenata . P o z n a j e m čoveka koga su roditelji poslali na koledž iako nije želeo da studira. K a o srednjoškolac, bio je sasvim z a d o ­ voljan živ otom koji je vodio, ali se suočio s veo ma velikom p r o m e n o m kad su svi njegovi prijatelji otišli na koledž. N j e ­ gov otac je bio fabrički r a d n i k a m a jk a domaćica. Otac je u z to i m a o mali staklenik koji m u je donosio d o d a tn i p r ih o d — z b o g čega je zaključio da bi njegov sin trebalo da studira p e j­ z a ž n u a r h i te k tu r u jer će na taj na čin moći da se uključi u p o ­ sao, nara vn o, kad diplo mira. Moj prijatelj se neka ko provlačio kroz koledž, ali što je više toga s azn av ao o p ejzažn o j ar hite ktu ri to ju je m a n je voleo. M o r a o je da uči višu m a t e m a t i k u , iako je i običnu algebru o d u v e k mrzeo. Botanika i ento mologija su bili obavezn i i v e o m a važni pred m et i, a on ih je jedva položio. N a kraju je otkrio da je njegova suštinska želja da p o s ta n e novinar. R a z ­ mišljao je šta da radi i shvatio da im a s a m o tri izbora — da p r o m e n i glavne p r edm ete, digne r u k e od koledža ili rizikuje da p r o p a d n e na n je m u . Pribojavao se da svojim roditeljima kaže da želi da p r o m e ­ ni glavne p r e d m e t e ali kad se k o n a č n o odlučio n a to, doživeo je veliko iz n e n a đ e n je — roditelji su m u rekli da je n o v in a r ­ stvo odličan izbor. U stvari, tim e su m u rekli da je njihova s u ­ štinska želja da on završi koledž i stekne visoko obrazovanje. H i l j a d e s tu d e n a ta nekoliko puta p r o m e n e glavne p r e d m e ­ te pre ne go što k o n a č n o otkriju oblast za koju pomisle da je kao stvorena za njih i za koju im srce k až e da je ona prava. Površno p o s m a tr a n o , ovakve o d luke m o g u da deluju kao najobičniji hir, ali isto tako m o g u da b u d u i nešto daleko više i važnije od toga —z a k as n elo otkriće suštinskih želja. M nogi 241

D N K uspeha

studenti rade na ostvarivanju želja čiji se i n ten zit et kreće u r a s p o n u od 60 do 90 jedinica na njihovoj skali suštinskih želja. D o k ne n a i đ u na n e k u pr ep rek u , prilično su srećni i z a ­ dovoljni o n im čime se bave. Ali kad udare glavom o zid sačinjen od p o m a n j k a n j a interesovanja ili previše d o m a ć i h za dataka, ponovo r a z m o tr e svoju situaciju, p r o m e n e glavne p r e d m e t e ili o d u s t a n u od koledža. O n i srećniji o d m a h otkriju svoje suštinske želje i rade na n j ih o v o m ostvarivanju sve d o k ne d i ­ plo m ira ju. Ostali — uk oliko ne n a p u s te ko ledž — stalno m enjaju glavne p r e d m e t e i n e kako se provlače ili jedva prolaze. M o g u da o d a b e r u i glavne p r e d m e t e koje je najlakše položiti i da n a taj način d o đ u do d i p l o m e i pored toga što n e m a j u nam e r u da se ikada u životu bave o n i m za šta su učili. Z a r ne bi bilo divno kad bi svi mogli da identifikuju svoje suštinske želje pre nego što o d u na koledž, ili bar u toku prv e go dine koju p rovedu na n j e m u ? Za mislite sam o koliko bi v r e m e n a i novca to uštedelo. Ta jna srećnog života —čiji je sastavni deo i stalno uče nje — krije se u t o m e da radite o n o što stvarno volite d a radite i u č e m u uživate od sveg srca. N a taj način, dostižete d a le ­ „ Učenost se ne stiče slučajno. ko viši stepen sreće i z a d o ­ voljstva u svim oblas ti m a ž i ­ Treba jo j te žiti strasno i m ar­ vota —i to u isto vreme. M n o ­ ljivo vo d iti računa o njoj. “ gi su to već postigli tako da — Ebigejl E d a m s n e m a razloga z b o g kojih to ne biste postigli i vi. P r o m e ­ ne s kojim a se s vako dne vn o s u o čav am o čine stalno učenje vitalno z n a č a j n i m i suštinski v a ž n i m —a takvo uče nje m o ž e da b u d e i z u z e t n o za b av n o i v eo m a isplativo.

242

Angažovanje duhovnog bića D u h o vn o savršenstvo čovet^a se sastoji od toga da postane inteligentno biće — ili biće koje zna sve ono što je sposobno da nauči. — M ajmonidas

u h o v n a oblast — misli, osećanja, motivisanost i o p l e m e ­ njivanje sopstvene ličnosti — utiče na sve aspekte vašeg života. Za mis lite šta biste sve mogli da ura dite ili postane te k ad biste stalno oplemenjivali svoje misli, osećanja i p o s t u p ­ ke. C e l o k u p a n život nije n i ­ šta više do opl em en jiva nj e ,,Celo!{upna nauka nije ništa svakodnevnog življenja. Z a ­ više do oplem enjivanje svako­ mislite koliko bi glatko m o ­ dnevnog razm išljanja." gao da se odvija vaš život ako — Albert Ajnštajn biste ga stalno poboljšavali — t a v n im pr oce so m oplemen jivan ja. N a osn ovu svog iskustva — ali i n a osno vu iskustava m n o g i h d r u g i h —n a učio sam da je m o g u ć e ostvariti k o n s t a n t n o o plem enjivanje misli i osećanja ka ko u p o je dincim a tako i u or ga niza cijama.

D

243

k

D N K u spe ha

M o ž d a se pitate na koji način m o ž e t e da motivišete svoju organizaciju, decu, s lu žbe nik e ili b r a č n o g d r u g a da se u k l j u ­ če u proces d u h o v n o g opl em en ji van ja. Ali ako se to pitate, m o ra te da shvatite da ni koga ne m o ž e te da motivišete na d u ž i rok jer u n u t r a š n j a motivacija potiče sam o od suštinskih želja. Prava motivacija izvire sam o iz d u b i n e srca.

Neobrađeni dijam anti N a š e d u h o v n e kar akteristike v eo m a često nisu previše op le m e n je n e ; u stvari, n a lik su n a n e o b r a đ e n e d i j a m a n t e s p r e m n e za sečenje, b r u še n je i poliranje da bi bili pretvoreni u dragulje velike vrednosti. Sve d o k se ne u k a ž u u p u n o m sjaju, n e s m a tr a ju se n e č i m što im a veliku vrednost. Ali, iako su vaše d u h o v n e karakteristike m o ž d a s a m o n e o b r a đ e n i dija­ m a n t i —ip a k su dijam anti. O s i m toga, one su nešto lično vaše — nešto što u v a m a čeka da b u d e o p l e m e n j e n o da bi vam do n elo još više sreće i radosti. Ak o želite da iskusite svu lepotu, svu radost i sve b ogats t­ vo koje život m o ž e da v a m p o n u d i , o n d a treba d a d u h o v n u s tr a n u svog života od rža vate ja k o m i stalno izoštravate svoje misli i osećanja. Sve suštinske želje koje im ate izviru iz vaših misli i osećanja. A pošto će vas ne ke želje inspirisati i motivisati više od d r u g ih , treba da se usredsredite na svoje d u h o v ­ ne suštinske želje. K a d je du h o v n a oblast vašeg života jaka, sve ostale njegove oblasti im a ju koristi od toga. N a primer, iskrenost i otv ore­ nost p r e m a b r a č n o m d r u g u stvaraju i o d r ž a v a j u d o bre o d n o ­ se u porodici —a takva iskrenost i takva otvorenost i m a j u k o ­ rene u d u h u .

Budite više da biste uradili više M n o g o ljudi pokušav a da b u d e srećno na taj n a č in što se tru d e da rade više u m e s to da se t r u d e da budu više. O n i koji 244

D N K u speha

<3

traže više m ira i sreće u životu, najbolje opišu ono što „urade" to k o m svakog „ n o r m a l n o g ” d a n a kad k a ž u d a se osećaju po t­ p u n o z a t r p a n i m svime i svačime i n e s p o s o b n i m da u z m u ž i­ vot u svoje ruke. K a d n a tabli n a p i š e m reč rad pored svake njihov e aktivnosti u to k u „ n o r m a l n o g " d a n a — od trenutka kad u s ta n u pa d o k ne l e g n u — za m a n j e od tri m i n u t a n a p i ­ š em je gotovo stotinu puta. A kad im p o k a ž e m da je njihov d a n već p r e p u n „ r a d n ih " aktivnosti, shvate da je krajnje vre­ m e da p r o m e n e taj d n e v n i r it a m koji im k r a d e m ir i sreću. K a d r a z g o v a r a m o o r a z l o z i m a z b o g kojih sebe drže toliko z a p o s l e n im , često otk ri je m o suštinske želje da zadovolje d r u ­ ge, da rade o n o što je do b ro ili da se osete v r e d n i m i z n a č a j ­ n im . A kad n a u č e kak o d a ostvare te suštinske želje bez toliko rada, njihovi životi p o s ta n u daleko m a n j e stresni i daleko više korisni. D a biste se osetili vol jen im ili u s p e š n i m , n e m a potrebe da težite ka bo lj em u č i n k u ili radite više. Biti nešto više —što n i ­ ka ko ne p o d r a z u m e v a raditi više —donosi b e z u s l o v n u ljubav i trajni m ir za ko jim čeznete. Z b o g toga, b u d ite otvoreni i iskreni p r e m a sebi i b u d i te prijatni, l ju b a z n i i pošteni. Budite ranjivi, verni, blagi, milostivi i promišljeni. K a d o p le m e n it e pozi tivn e „biti-stavove" koji već postoje u v am a, vaš život p o s ta n e još više is p u n j e n srećo m i zadovolj­ stvom. Ove o p l e m e n j e n e kar akteristike o n d a potiskuju one n egativne i u k la n ja ju p r e p re k e koje v a m sada stoje na putu. I tako p očnete da ostvarujete više toga u životu a do ciljeva stižete brže. Ali, sve ovo je m o g u ć e s a m o kad shvatite koliko je vr ed n o i z n a č a j n o biti osoba jake duhovnosti.

245

D N K u sp e h a

SEDAM KORAKA DO POZITIV/ME MOĆI K a o deo svog d u h o v n o g o p lem en jiv an ja, m o ž d a ćete poželeti da eliminišete m a n e svog karaktera koje naj negativnije utiču n a vaš život. Ta kođe, m o ž d a ćete poželeti da svojoj ličnosti dodate što je m oguće više dobr ih osobina jer one p o z i ­ tivno utiču na vaš život. S a m o jasno r a z u m e v a n j e velikog zn ačaja vaših d u h o v n i h os obin a m o ž e da vas n a v e d e da se oslobodite n egativnih navika i p o č n e t e da ne g u je te o n e p o z i ­ tivne. Sto više n eg ativ n ih na vik a us pete da iskorenite, to će vam život biti bolji. N e k e navike m o g u da n e s t a n u onolik o jednostavn o koliko je je d n o stav n o pr it is nu ti taster ,,obriši“ na tastaturi k o m p j u t e r a —a za ne ke d r u g e će v a m m o ž d a biti p o ­ tre bn e godine. D a biste eliminisali neg ativne i o p le m e n i li svoje po zitivne osobine, pridrža v aj te se ovih s e d a m koraka. 1. Identifit{ujte svoje d u h o vn e suštinske želje. Veom a je vredno i z n a č a j n o da otkrijete svoje suštinske želje u d u h o v n o j oblasti života jer su o n e od vitalno g z n a ­ čaja za vašu sreću i radost. K a d spoz na te ove suštinske želje, uradićete sve što je p o t r e b n o da biste eliminisali k a r a k t e ­ ristike ili navike koje vas sputav aju. Ali, s a m o ak o su n a ­ g r a d e koje ćete dobiti i koristi koje ćete im ati po vašem m i ­ šljenju dovoljno vredne, po staćete disciplinova ni i početi da tražite ispravan pravac da biste ostvarili p o t r e b n e prom e n e u sebi —težićete im sve d o k n e p r ev aziđ ete priv la čnu m o ć starih navika. Postavite sebi pitanje: „Ako bih razvio tu o s o b in u , šta bi m i to d o n e lo što sada n e m a m ? " Jasno definiŠite šta tačno oček ujete da dobijete od svake os ob ine k o ju želite da d o d a te svojoj ličnosti. Takođe, jasno definišite šta tačno očekujete da dobijete ako elim inišete n e k u o s o b in u svoje ličnosti. I b u d i te svesni toga da z a n e m a r i v a n j e rada na 246

D N K uspeha

<^3

el im inac iji n e k e n e g a t iv n e o s o b in e z n a č i d a ste zaključili da v a m z a d r ž a v a n j e takve o s o b in e d o n o s i v e o m a veliku korist. A k o vaša sušt insk a želja nije o z n a č e n a sto tim pod e o k o m n a vašoj skali s u štin sk ih želja, n e ćete se p r o m e n i ti trajno. Ali, ako je o n a dostigla stoti p o d e o k , p o k a z a ć e t e i z u z e t n u istrajnost i s išče k iv a n je m i e n t u z i j a z m o m raditi n a os tva rivan ju p r o m e n e —č a k i ako v a m z a to b u d e p o t r e ­ b a n čitav život. N a prim er, p r e t p o s t a v i m o d a je vaša s u šti n sk a želja da p o s ta n e te osoba koja i m a kredibilitet. D a biste tu želju ostvarili, z n a t e d a m o r a t e da bud ete p o t p u n o iskreni. Iskre­ „ Laganje j e saučesnik svih no s t je d u h o v n a k a r a k te ris ti ­ ostalih poroda. L u k a v ­ ka od čijeg razvoja i nege stvo, neiskrenost i varanje svaki čovek im a velike k o ­ su o b lici laganja. L aganje risti. Ak o s m o lukavi, to ne ško d i d ru g im a . L aganje košta s a m o nas — z b o g toga n a m na prefinjen način što g u b i m o kredibilitet —već o m ogućava da p retvo rim o a s tr o n o m s k i košta i celo naše u prah svoj k re^ ib ilite t i dru štv o. L a g a n j e j e d n o s t a v ­ sliku k ° ju im a m o ° sebi." n o nije prihvatljivo — ni za — M arvin D ž. Ešton vas ni za bilo kog drugog. K a d ste p o t p u n o iskrena oso ­ ba, n e lažete nikog a. J e d n o s t a v n o n e m o ž e t e da lažete, a o n d a se osećate d o b r o jer ste z a d o v o l jn i s o b o m . L a g a n j e je oblik z l o u p o t r e b e i ob eš čašćivanja s a m o g sebe — i z b o g toga boli i vas i d r u g e . I s k r e n o s t je vr lina koju treba da o č e k u j e m o od d r u g i h , ali k oju i ti d r u g i tre ba da o č e k u j u od nas. U o p š t e n o p o s m a t r a n o , tri su r a z lo g a z b o g kojih o d l u ­ č u j e m o d a i z g o v o r im o laž. P r v o —a to je i najčeš će —lažem o da bi sebe zaštitili od nekoga. D r u g o , l a ž e m o da bi sm o sebe predstavili n a bolji način. I k o n a č n o , l a ž e m o da b i­ s m o stekli novac, m a t e r i j a l n a dobra, ego ili slavu. Ako vas n e k o pita: „ K a k o se o s e ć a t e ?“ ili „ Z b o g čega ste tako 247

D N K u sp e h a

t i h i ?“, m o ž d a se uža sa va te i od sa m e pom isli da kažete istinu jer se neg de u d u b i n i du še plašite da b u d e t e iskreni — n a im e , verujete da istina jednost av no ne bi m o g la da b u d e prihvatljiva. U stvari, očekujete da ćete doživeti n e ­ pr ij at no iskustvo ako kaž ete istinu — i z b o g toga izgovarate laž. „Greh im a m noga oru­ đa a li j e laž dršk^ k°~ ja pristaje svakom od njih. “ —Oliver Vendl I lolms

Ako želite da p o s ta n e te osoba s inte gri te tom ali im at e teškoće kad treba da kažete istinu, os lo b ađ a n je od navike da b u d e te neis kreni će vas d ž in o v s k im k o r a c i m a povesti ka ostvarivanju te želje — ili bar ka t o m e da se pretvorite u boljeg čoveka. Z a os obu koja ceni integritet, neprihvatljivo je o p r av d an je da je neistina p r i ­ hvatljiva ako je izgovor ena z b o g koristi koju je na taj n ačin m o g u ć e steći. N e dozvolite da v a m bilo ko k až e da m a l e ili b e z a z le n e laži ni su škodljive — jer o n e i te kako škode. U ništa va ju pover enje i u t i r u p u t ka većim lažima. U stvari, b e z a z l e n e laži često n a n o s e veću štetu od o n i h velikih z b o g toga Što ljudi n a i đ u na teškoće kad treba da p o v e r u j u n e k o m e ko misli da je laganje pod „is prav nim " o k o l n o s ­ „Svaki p u t ka d ste is­ tim a prihvatljivo. Z a p a m t i t e da je kreni i k Qd postupite p overenje temelj svih veza. N e časno, p o z itiv n a sila postoje „ b e zazlen e la ž i“. Sve su vas dovede do jo š većeg o n e iste. uspeha. S va k i p u t kad slažete, čak 1 aK° Je 11 p ita n ju bezazlena laž, K a d sam počeo da se bavim ja k e negativne sile vas p r iv a tn im poslo m , nekoliko m e n ­ g u rn u k a neuspehu. “ tora m i je reklo da je integritet j e d ­ —Džozef Sugarmen n a od najv ažnij ih stvari koje su p o tr e b n e da bi čovek z a r a d io n o ­ vac. „Ako n e m a š integritet, nećeš uspeti u p o s l u . “ Ali, ovo ne važi sam o za posao već i za sve ostale oblasti života. Sta v

248

D N K u sp e h a

<^3

god da radite, to m o ra da b u d e m ora lno, etično i u skladu sa z a k o n o m . Te k tada m ože te da se u zd ig n ete do on ih fmansijskih, em o tiv n ih ili d u h o v n i h visina do kojih želite da stignete. Ako imate integritet, isticaćete .se u gomili, poseb no ako je ta gom ila sačinjena od ljudi kojima se ne m o ž e verovati 2. Priznajte da su negativne osobine ono što jesu. Prestanite da se usredsređujete na problem i počnite da fo k u si rate svoju veru i energiju na pronalaženje rešenja. Biti negativan i sumnjičav je isto što i n em ati veru. Z a ­ pamtite da vam vera omogućava da postupate sigurno i samouvereno. Uko liko im ate sasvim m alo ili n im alo vere, nećete p r e d u z e ti ono što je p o tre bno da biste se otarasili loših navi­ ka ili da biste se izvukli iz negativnih situacija, okolnosti ili stanja. K ad ste obeshrabreni, finansijski napeti ili suočeni s p r o b l e m i m a u br ak u, jedino p r im er en i postupci tokom tih teških vrem en a m o g u da dovedu do p o tre b n ih pr o m e n a. G d e m ože te da p r o n a đ e te d o d a t n u veru koja va m je p o ­ tre bna da biste bili sigurniji u sebe? M ožete da je p r o n ađ ete u d r u g i m a koji su već prošli kroz ono kroz šta vi prolazite i koji su se uspešn o suočili s istim p r o b le m im a ili sličnim o k o l ­ n o s tim a —i na zadovoljavajući način ih prevazišli. O đ takvih ljudi po zajm lj ujt e ver u sve d o k ne steknete dovoljno svoje. Z a p a m t i t e da stav koji vodi do u s p e h a predstavlja ono stanje u m a koje vam o m ogućav a da postignete sve što želite jer znate da m o ž e t e da stvorite povoljnu priliku a o n d a je i iskoristite.

249

„Covekpva vera u sebe, svoje bližnje i svoj viši m oralni nivo j e važnija od sveg znanja t^oje su nam dale prirodne na­ uke- “ — H e n r i K. L in k

D N K uspeha

3. N aučite kaJ^o da pristupate pro b lem im a i kiikp da ih rešavate na p ra vi način. Z a svaki p r o b le m s ko jim se suočite u životu važi da m o ž e t e da ga ostavite o n a k v i m kakav jeste, da ga i z m en ite ili da se okr en ete od njega i odete. O v o je tačno kad je u p itan ju brak, ali i kad su u pitanju posao, prijateljstva i sport. M nog i ljudi odbijaju da p r e u z m u od govornost za svoje živote i po rič u da u sebi i m a j u mo ć da vrše izb or —a m o ž d a su sam o nein for misani, tako da ne z n a j u za tu m oć u sebi. Veruju da njihov Šef, bračni drug , s u d b in a ili o kol­ nosti kontrolišu njihove živote. Ali, prava je istina da svi mi i m a m o daleko veću k o n tro lu n a d svojim životnim o k o ln osti m a nego što to p r iz n a je m o . Ako negativne ljude ne m o ž e te da prom e nite, eliminišite ih iz svojih života. O n i su kao korov koji guši cveće i sprečava ga da raste.

„ Ž ivot nas u či da budem o m anje stro­ gi prem a sebi i d ru ­ gim a. " —Gete

Jednostavnije je uraditi o n o u č e m u istrajavamo jer takva istrajnost uveć a­ va našu sposobnost da tu stvar i obavi­ mo. B r zina kojom ćete pronać i rešenje za svoje p r o b le m e je u direktnoj srazmeri s istrajnošću s kojim to rešenje tražite. Ako je u pitanju suštinska želja, istrajavaćete sve d o k ga ne pro nađete.

4. B u d ite m u d ri i širokpgrudi. N e donosite ishitrene sudove jer ako p rosudite p o ­ grešno, to m o ž e da šteti vašoj budućnosti. U z d r ž i t e se od d ono šenja sudova o l ju d im a d o k ne s az nat e sve činjenice. K a k o s u d im o o d r u g im a , tako će i oni suditi o n a m a . D a li biste želeli da d r u g i povoljno sude o v am a i to tek kad shvate situaciju u kojoj se nalazite? D o n o š e n j e sudova je đ v o s m er n a ulica —baš kao i kritikovanje. Ako niste strogi kad donos ite sudove o d r u g im a , otkrićete da ni oni nisu strogi kad don ose sudove o vama. 250

D N K uspeha

K a d p r o đ e m o s u d d r u g i h ljudi, p r e t p o s t a v i m o da smo bolji o d n j i h i p o v e r u j e m o d a s u n a m p o z n a t e n a m e r e nji­ h o v o g srca. Ali, n i k o ni je bolji od o s ta lih i n i k o n e m o ž e d a z n a šta se d eš av a u s rc u d r u g o g čoveka. D o k s a m bio m e n a d ž e r škole ka rate a, sa m n o m je radio i n s t r u k t o r koji je j e d n o m p r i l i k o m p r o v e o p o t e n c i j a l ­ n o g u č e n i k a i n j e g o v o g oca k r o z sve sale i svlačionice. I sve v r e m e i m je o b j a š n j a v a o d a će časovi k a r a t e a biti v e o m a k o r is n i z a t r i n a e s t o g o d i š n j e g d e č a k a . U to vre­ m e , u školi je p o s to j a l a j e d n o g o d i š n j a o b u k a za o n e koji su želeli d a n a u č e o s n o v n e v e š tin e ali i d v o g o d i š n j a i t r o g o d i š n j a o b u k a z a u č e n i k e koji su hteli d a s te k n u više z n a n j a i o d g o v a r a j u ć e pojaseve. rl

I n s t r u k t o r je z a p a z i o d a su otac i sin bili u i z n o š e n i m f a r m e r k a m a i s ta r i m k o š u l j a m a i n a o s n o v u toga d o n e o s u d o n j i h o v o m f i n a n s i j s k o m s ta n ju . Z a k l j u č i o je da č o v e k n e bi m o g a o d a plati t r o g o d i š n j u o b u k u za sina. A k a k o nije že le o d a r iz ik u j e i i z g u b i u č e n i k a , p r e d l o ­ žio je j e d n o g o d i š n j u o b u k u . C o v e k se složio i n a p i s a o ček. K a d je i n s t r u k t o r v id e o i m e n a č e k u , o d m a h je s hvati o k a k v u je g r e š k u n a p r a v i o . O t a c t o g d e č a k a je bio p o z n a t i b o g a t č o v e k koji je b e z i k a k v i h p r o b l e m a m o g a o d a pl ati s k u p l j u o b u k u . U stvari, m o g a o je da k u p i celu školu. T o k o m 19 50- ih g o d i n a , Kej S t a r je ž e le l a d a peva s n e ­ k i m v e lik im o r k e s t r o m . O d l a z i l a je n a m n o g e audicije n a k o j i m a su b e s k r u p u l o z n i l ju di p o k u š a v a l i da d o đ u d o p evačica t a k o što su i m n u d i l i v e o m a p r iv lač n e u g o ­ vore. Posle j e d n e au dicij e, n e k i č o v e k se p o s e b n o t r u d i o d a z a p o č n e r a z g o v o r s n j o m . U p o č e t k u se pr avila d a ga ne p r i m e ć u j e ali je č o v e k bio tolik o u p o r a n d a m u je n a kr aju rekla d a je ostavi n a m i r u . C o v e k je o d m a h otišao. 251

D N K u speha

Istog tre n u tk a joj je prišlo nekoliko pevačica i u z b u ­ đeno upitalo: „Šta je G l e n Miler tražio od v a s r “ r; M lad i talentovan čovek je otišao na audiciju za G r a n d Ol Opri. Ali, zbog njegovog neo bičn og načina odevanja, lovci na talente su ga odbili i rekli da nika da neće uspeti kao pevač. Elvis Prišli se vratio u Memfis s lo m ­ ljenog srca. < U r a n i m 1960-im g o d in a m a , n e k o m a m e r ič k o m studi­ ju za s n im a n je ploča bili su p otrebn i hitovi —kao posledica toga, o r g a nizovana je audicija i za g r u p u izvođača iz Engleske. Ali, m e n a d ž e r i studija su doneli ishitrenu o d lu k u z a s n o v a n u na izgledu m o m a k a iz te g r u p e i odbili ih. Bitlsi su se vratili u E ngles ku bez ugovora. P a m tim da sam n e k o m prilikom već sedeo u avionu kad je došao čovek i p o kuš ao da ubaci svoj koter u k a­ setu za prtljag iz n a d moje glave. Z a u d a r a o je na alko­ hol. S tjuardes a je pok ušala da m u p o m o g n e ali se čo­ vek naljutio. G la s n o je opsovao i rekao stjuardesi da ga ostavi na m iru . Pro su dio s a m da je čovek g u b i t n i k i nešto p r o m r m l j a o sebi u br ad u. M e đ u ti m , on m e je čuo i opsovao a zati m rekao da g le d a m svoja posla. Bio sam s p r e m a n da se raspravljam s njim, ali je on o d m a h d o ­ dao: „Upr av o sam sazn ao da su moje ćerke im ale tešku sa ob ra ća jnu nesreću. Jedna je mrtva a d r u g a na i n t e n ­ zivnoj nezi. I zato m e ostavite na m i r u . “ O s tao sam posramljen. Dv a deteta su stalno dolazila u školu u prljavoj i iznošenoj odeći, a p o n e k a d su bila i n e o k u p a n a . U vreme ručka, često su čekala da svi iz a đ u iz trpezarije a onda 252

D N K uspeha

bi počela da p r e t u r a j u po o t p a c i m a i tra že ostatke h r a ­ ne. P o k u ša v a la su to da prikr iju, ali ih je n e k o lik o star i­ jih deč a k a j e d a n p u t otkrilo i izvrglo r u g lu . M e đ u t i m , d r u g a deca su shvatila u k a k v im uslovim a žive njihovi d r u g o v i iz r a z r e d a i p o n u d i l a da s n ji ­ m a dele r u č a k i u ž i n u . Č a k su počeli da s a k u p l j a j u p r i ­ loge d a im k u p e n o v u ode ću . A k o svesno u l o ž i t e n a p o r da p r im e t i t e o n o što je d o b r o u l j u d i m a i p r i z n a t e da to postoji —iak o su u p i t a n j u stvari koje v e o m a često ni o n i sam i n e m o g u d a p r e p o z n a j u u sebi —u s p ećete d a se osećaju d o b r o i misle lepo o sebi. Postarajte se da s v a k o m s k i m d o đ e t e u d o d i r d o n e s e t e sreću i radost i učinite da to p o s ta n e deo vaše životne misije. D i v ­ n o je živeti n a taj n a č i n a o s im toga to u n o s i ljubav i u s p e h i u vaš život. 5. Z a p a m tite da j e n a p red a j postepen proces ko ji traje celog živo ta i ko ji iskušava vaše strpljenje. Takođe za p a m tite da su nevolje njegov sastav ti i deo. K a d deca p o č n u d a h o d a j u , t e t u r a ju i staln o p a d a j u ali isto ta ko p o k u š a v a j u iznova. Svaki p o k u š a j p rib ližava dete o s tvarivanju su šti n sk e želje. Sto više n a p o r a u lo ž i te u ispravljanje svojih m a n a to ćete ih se b r ž e osloboditi. A ko je to vaša su šti n sk a želja, otkrićete d a v e o m a b r z o m o ž e t e da p r o m e n i t e svoje o s o b in e ili s te kne te nove. M o ž d a će b i ­ ti p o t r e b n o p r ilič n o m n o g o v r e m e n a d a bi v a m te n o v o ­ stečen e o s o b in e pos ta le d r u g a p r ir o d a , ali a k o je to o z n a ­ č e n o s to tim p o d e o k o m n a vašoj skali s u šti n sk i h želja, težićete ka o s tv arivanju svoje želje i davati sve od sebe d o k na k r a ju n e đ o s ti g n e te savršenstvo. P r o m e n a n a č i n a n a koji r eag u jete n a nevolje je v e o m a z n a č a j n a i v r e d n a t r u d a . To je p o s e b n o v a ž n o ak o — po s o p s t v e n o m p r i z n a n j u ili po o n o m e što vide članovi vaše 253

rC > D N K uspeha

porodice, vaši prijatelji i vaši poslovni saradnici — inače reagujete neracio naln o ili krajnje ne prim ere no. Ako se ska menite kad vas zadesi neka nevolja — jer ne zn ate šta da radite —potražite savetnika koji će vam u kazati na p r a ­ vac kojim treba da krenete i objasniti koju prim er en u akci­ ju treba da p r e d u z m e t e u takvoj situaciji. N e o d lu č n o s t je s m r to n o s n a kako za emotivno tako i za duho vno blagosta­ nje. Preduzimanje odgovarajuće akcije je najbolji način da prestanete da brinete zbog nevolja. D a li to znači da o n d a nećete biti obeshrabreni, up laše ­ ni, povređeni ili čak besni zbog izazova s kojima vas je život suočio? N a r a v n o da ne znači. Iskusićete sve to ali i još m n o g o toga. Ipak, budite p u n i vere i p r e d u z m i t e ono što će vam pomoći da prođete kroz teške periode nevolja. „M olim o se za snagu; Bog Morate da shvatite da su p ro­ nam daje teškoće da bi nas blem i i prepreke, ali čak i prave učinio ja kim . Preklinjemo katastrofe, sastavni deo života — za m udrost; B og nam daje s time morate da se pomirite. problem e čije nas rešavaN a vam a je da donesete o d l u ­ nje čini m udrim . M olim o ku i rešite da izađete na kraj s se za prosperitet; B og nam njima, baš kao što biste doneli daje m o za k ' m išiće da o d l u k u da se pomirite s gipsom radim o. P reklin jem o za koji su vam stavili jer ste p olo ­ hrabrost; B og nam daje mili ruku . Ako nau čite da se opasnosti da ih prevaziđehvatate u koštac s p r o b le m im a mo. M olim o se za usluge; i pri tome tražite pomoć od d r u ­ B og nam daje p o vo ljn e gih, je d n o sta v n ij e ćete prer a ?e. vazići sve nevolje. — N e p o z n a t i autor Z a oporavak od nekih od nevolja biće vam p o tre bn o više vrem en a nego za oporavak od drugih. Ali, iz nevolja g oto­ vo uvek proistekne i nešto dobro. Ako imate p r oble m e da ovo prihvatite, potražite ljude koji su se već uspešno s u ­ očili sa sličnim teškoćama i pitajte ih šta su radili da bi ih 254

D N K uspeha

<^5

prevazišli. U svakoj nevolji postoji klica koristi — koristi koja je v r e d n a koliko i s a m a nevolja ili još vred nija od nje. K a d god treba d a iz a đ e te n a kraj s n e k o m nev o lj o m , setite se da niste sami. O d kad je sveta i veka, ljudi su se s u o č a ­ vali s m n o g o toga u z B o ž j u p o m o ć . N e k e nevolje o d a b e r e t e sam i ali z ato postoje i o n e koje o d a b e r u vas. K a d su u p i t a n j u nevolje koje o d a b e r e te sa­ mi, ili n e m a t e ništa protiv n ji h ili se p r i p r e m i t e o n a k o k a k o je p o t r e b n o da biste ih prevazišli n a najbo lji m o g u ć i nači n. Rec im o, m o g li biste d a o d a b e r e t e d a z a p o č n e t e strogu dijetu da biste izgu bili višak k ilo g ra m a , postali p o ­ kretljiviji ili už ival i u fiz ičkim a k tiv n o s tim a s d e c o m . T a k o đ e m o ž e t e da o d a b e r e te da ste kne te k o n d ic i ju da b i ­ ste m o g li d a uče stv uje te u trci n a šesnaest k i l o m e t a r a jer će v a m to p o m o ć i d a d o đ e t e do novc a koji v a m je p o t r e b a n za lečenje raka dojke. N a sticanje ovakve kondicije m o ž e ­ te da se o d lu čite i p o r e d toga što z n a t e d a bi v e o m a lako m o g l o da se d o g o d i da v a m trč an je n a ov ak o d u g e staze b u d e n a p o r n o i bo lno. Situacija se d r a m a t i č n o m e n j a ako nevolje o d a b e r u vas. Pošto stvari više n i s u p o d v a š o m k o n t r o l o m i po što n e oč e ­ k ujete n e k u o d r e đ e n u korist, ne m o ž e t e d a vidite k a d a će se i k a k o nevolja o k o n č a ti i koje će v a m koristi doneti . K a d nevolje o d a b e r e m o sami, teškoće s koji m a se s u o č a ­ v a m o su prih vatljive jer z n a m o šta je p o t r e b n o da b i s m o ih prevazišli i koje nas n a g r a d e i koristi ček aju n a kraju. M e đ u t i m , k a d nevolje o d a b e r u nas, ž a l i m o se, b r i n e m o i s t r a h u j e m o — ili se č a k r a z b e s n i m o — jer ne v id im o n a g r a d e koje ć e m o dobiti. Vera je pro tiv otro v za oba ova tipa nevolja. A k o ve rujete u sebe, m o ž e t e d a iz d r ž ite bilo k oju situac iju u kojoj se na đ e te i p r e d u z m e t e odgova rajuć u akciju da biste ostvarili najbolji m o g u ći ishod. P r e d u z i m a n j e odgovarajuće akcije p o d u s lo v i m a koje nevolja d o n e s e sa s o b o m p o đ r a z u m e v a 255

r£>

D N K u sp eha

identifikaciju pr ob lema, odr eđivanje njegovog učinka, r a z m a tr a n je m o g u ć ih rešenja, tokusiranje svih moći i sp o ­ sobnosti, pr im enjivanje o d a b r a n o g rešenja, procenjivanje stepena njegove delotvornosti i vršenje n e o p h o d n e k o r e k ­ cije kursa. K a d počn ete da p r e d u z i m a t e odgova ra juću akciju, p o čnete i da se osećate bolje. M e đ u tim , činjenica da u svakom zlu postoji i nešto do bro m o ž d a neće moći da vas učini sre ćn im kad se nađete usred r a s p o m a m lje n e o l u ­ je — čak i pored toga što su koristi od nevolja koje su vas odabr ale sasvim stvarne. P o n e k a d će sa mo v r em en sk a dis­ tanca i osvrtanje na ono kroz šta ste prošli m oći da vam p o m o g n u da sp o z n a te istinu. Svi i m a m o never ov at nu sposobnost da i z d r ž i m o teške periode. M ora te da shvatite da su m n o g i ljudi izašli na kraj sa sličnim situacijama i da su ne sa mo preživeli već i izašli iz takvih nesreća snaž niji i daleko mud riji. Verujte da će se to dogoditi i vama. N e k a od najčud es nijih otkrića i neka od najvećih n a ­ u č n ih dos tignuć a su ostvarena slučajno ili greškom. U p o ­ tre ba p e n i c ili n a za lečenje infekcija je sa mo jedan p r im e r „Pre nego što počneš da tra­ za to. D a su se ti isti ljudi ž iš bogatstvo, p o tra ži carst­ usredsredili na p r o b le m u m e vo Božje. Jer, tek, k ad se p o ­ sto na rešenje, m o ž d a ne bi u zdaš u Hrista, m ožeš da ostvarili tako z n a č a jn e r e z u l ­ stekneš bogatstvo —ako ga i tate. posle toga budeš tražio. A Z a ne ke od najlepših priča tražićeš ga s nam erom da se s azna tek kad se ljudi suoče činiš dobro —da oblačiš na­ s n ev er o v atn o m srećom. Peto­ ge, hraniš gladne i donosiš g o d iš n j i d e č a k L o r e n c o je olakšanje bolesnim a i ne­ oboleo od retke s m r to n o s n e voljnim a. " bolesti a d r e n o le u k o d is tr o f ije —Jakov 2: 18-19, ( ALD). Lekari su njegovim Knjiga M o r m o n a roditeljima rekli da m u je p r e ­

256

D N K uspeha

os talo još dve g o d i n e života. Ali, p o đ s t a k n u t i ž e l j o m da s p a s u sina, roditelji su n au čili sve što je m o g l o da se n a u č i o njegovoj bolesti i završili ta ko što su us peli da p r o n a đ u e f ik a s a n lek. O v a prič a je ka s nij e p r e t v o r e n a u film L o ren covo ulje. Postoji s a m o j e d n a situacija u kojoj je nevolja p o t p u n o liše na bilo k a k v e n a g r a d e ili koristi —a to je situacija u k o ­ joj od b ija te da tu kor ist vidite. P r ih v a tite p o k l o n e koje v a m nev olje d o n o s e i bićete b o g a to n a g r a đ e n i . 6. O bratite se višoj sili. G d e g o d d a o d e m , većina ljudi m i k a ž e d a im je v e o m a v a ž n o d a u svoj d u h o v n i živo t u k l j u č e B o g a ili n e k u višu silu. M n o g i od n j i h na jisk r e n ije v e r u j u u Boga. D u h o v ­ n o s t n i k a k o n e tre b a prev idet i k a o izv or s m e r n i c a , prosvetljenja i p o m o ć i . U v e k će biti p e r i o d a u k o j i m a ne ć e te m o ć i da p r o n a ­ đe te s n a g u da n e k i p r o b l e m p r e v a z i đ e t e s a m i i u k o j i m a će v a m se činiti d a n e m o ž e da v a m p o m o g n e ni n e k o d r u g i. T a k o đ e će biti p e r i o d a u k o j i m a n e ćete m o ć i da p r o n a đ e t e o d g o v o r e i u k o j i m a ćete se o k r etati Bogu. I a k o m o ž d a ne r a z u m e t e B o ž je m e t o d e i n a m e r e , u v e k ćete se osećati s p o k o j n i m i s r e ć n im , u k o l i k o M u veru jete. B o g je u v e k s p r e m a n d a v a m p o m o g n e d a ostvarite svako d o b r o koje p o ž e lite u o v o m životu. 7. N a u č ite da po štujete d u h o v n e za k o n e i principe. N e o p o z i v i i n e p r o m e l j i v i z a k o n i vl a d a ju s v a k o m o b l a ­ sti —b e z o b z i r a n a to d a li su u p i t a n j u hernija, m a t e m a t i ­ ka i m u z i k a ili veze m e đ u l j u d i m a i vaspitava nje dece. K a d s h v a ti m o i p o č n e m o d a p o š t u j e m o z a k o n e koji u p r a v lja ju n a š i m s u š t i n s k i m ž e l j a m a , m o ž e m o da s t e k n e m o blag odeti i koristi koje su p o v e z a n e s n j i m a . P o š to v a n je ovih 257

D N K uspeha

z a k o n a donosi željene rezultate baš kao što ih donosi i prim e n a bilo koje do k a z a n e formule ili recepta. Ako propustite da pr imen ite takve zakone i istine, n e ­ ćete steći koristi koje čekaju svakoga ko ih zasluži. Zato mora te da otkrijete i shvatite te zakon e a onda i da ih p o ­ štujete, jer oni upravljaju vašim suštinskim željama. S poz na ja večnih istina i p o ­ štovanje večnih z a k o n a su u velikoj meri uvećali m o ju spo­ s o b n o st da os tv arim blisku vezu sa že nom , izgra dim otvo­ rene i na poverenju zas novane odnos e s decom, z a r a d im d o ­ voljno novca da m o g u da ž i­ vim onak o kako želim i b u d e m veo ma srećan. I još uvek učim — a to moj život čini stvarno uzbudljivim. P o z n a j e m ljude koji su i z u ­ zetno bogati i po s ed u ju m nogo vrednih i lepih stvari ali su i pored toga nesrećni jer ne p o ­ štuju zako ne koji upravljaju srećom. N e k i su se čak o kre ­ nuli drog ama, alkoholu ili samoubistvu —da bi pobegli od svega. Novac i materijalna dobra vam neće doneti sreću u životu. Najraskošnija bogatstva su ona koja spadaju u d u h o v n u sferu. Ali razvoj i n a p r e d a k vaše duhov nos ti vam m o g u doneti i materijalno bogatstvo, ukoliko je to ono če­ m u težite iz ispravnih razloga i ukoliko poštujete zako ne koji upravljaju sticanjem bogatstva. Ako je sticanje više samopoštovanja jedna od vaših suštin­ skih želja, on da naučite da „Ljubite bližnjeg svoga kao sebe s a m o g a 11. Postoji razlog zbog koga Bog želi da sebe volimo isto kao svoje bližnje. Voleti sebe znači raditi ono što je za vas najbolje i starati se o sebi u svim oblastima ži-

„Po zakonu, neopozivo proglašenom na nebu pre u tem eljenja ovog sveta, određeno j e kada će se i na koji način sticati blagodeti. 7,bog toga, kad steknete neku blagodet, to znači da ste p o što va li zakon po kojem se blagodeti stiču. “ - Doktrine i zaveti 130:20 Crkve Isusa Hrista i sveta­ ca novijeg doba

258

D N K u sp e h a

vota. A to zn ači da ćete ž u d n o tražiti istine koje će vam p o m o ći da b u d e t e srećniji i da ćete vrem e posvećivati o n i m stvarima koje poboljšavaju i u n a p r e đ u j u vaš život. S p o zn ajte onoliko istina koliko m o ž e te da biste mogli da uživate u kor istim a i b la godetim a koje one donose. Ako je imati više vere je d n a od vaših d u h o v n i h suštinskih želja o n d a se upitajte u šta ili u koga želite da verujete. U Boga? Sebe? D r u g e ljude? I m o ra te iskreno želeti sve o n o što v am donosi vera. U Bibliji, Bog poziva ,,U p a m tite da je Bog uvef{ ljude da se m o le za svoje dobar Bog. Z a smernice se stado. N e k i bi mogli da m olite s nadom i uverenjem kažu: „Ali ja n e m a m n i ­ da će odgovor doći... i m olite kakvo stado.“ N i ja n e m a m za B o ža n sku p o m o ć da s ta d o ži v o t in j a ali za to postanete dostojni blagodeti i m a m že n u , decu i posao. u kojim a uživate. U potrebite I tako se za te stvari molim svoju najveću m o ć — m o ć kao za svoje stado. Molim m o litv e ." se za pom oć u svim oblas­ —V. K l e m e n t S to u n tim a svog života, a p o s e b ­ no za p o m o ć u b r a k u i p o ­ r o d ič n im o d n o s im a . K a d svojoj osvajačkoj sili dod ate molitvu, dobijate dve n a jm o ćn ije sile u ćelom s vem ir u —a o n e o n d a p o č n u da rade u vašu korist. P o m e n u o sam ne ke osobine, navike, karakteristike i atri­ b u te koje biste m o ž d a želeli da i z m e n ite ili poboljšate. T a k o ­ đe s am dota kao i neke dr ug e, koje biste m o ž d a želeli da d o d a te svojoj ličnosti. Postarajte se da svojoj d u h o v n o j strani d at e prioritet. Otkrivajte z a k o n e i istine koji upravljaju ostva­ r iv a n je m vaših suštinskih želja i nastavite da o p l em enjujete svoje misli, osećanja i motivaciju — na taj na čin ćete daleko p o t p u n i j e iskusiti život. D o k t e ž i m o o p l e m e n j i v a n j u — u n a p r e đ u j e m o sebe. A tim e što u n a p r e đ u j e m o sebe pos taje­ 259

D N K u sp eha

m o nešto više. To je trajan i n e p r e k id a n proces koji će n a m p o m o ći da p o s t a n e m o sve ono što jesmo d u b o k o u sebi i što tek treba izneti na svetlost dana.

„M olitva počinje tam o gde prestaju čoveJ^ove m ogućno­ sti. " —N o r m a n V ins ent Pil

260

Zaključak: Razvoj kao imperativ R azvoj j e je d in i dot^az života. —kardinal D ž o n H e n r i N j u m a n

a biste ostvarili svoje suštinske želje —bez obzira n a to da li je u pit an ju zarađ iv an je više novca, izgr ad nja i n t i m n o g o d n o s a s n e k i m ili još veće uživanje u životu —p o tr e bno da je da se razvijate, postajete nešto više, stalno učite i men jate se­ be. B r z in a kojom ćete se razvijati je direktno pod vašom k o n ­ trolom a to znač i da m o ž e te da ostvarite stvarno veliki n a p r e ­ d a k ukoliko to želite. N e m ožete sa mo smatrati da treba da se p r o m e n i t e —ne m o ž e te sa mo ,,u priličnoj m e r i “ želeti da b u ­ dete ili im ate više. Ako ste voljni da se razvijate, život koji ste poznavali će postati p o t p u n o drugačiji i više nik ad a neće biti isti. Ako odaberete da se razvijate, to znači da prihvatate činje­ nicu da niste b es p o m o ć n i ili nes poso bni da dostignete sreću koju želite u životu. U to m slučaju, na ras polaganju vam više ne stoji sa mo ograničen broj opcija. Vaš razvoj će o n d a biti ograničen sa mo nespo so bn ošću da tačno identifikujete svoje suštinske želje i oslobodite osvajačku silu u sebi.

D

261

t^>

D N K uspeha

DVA ZAKOMA ŽIVOTA U IZOBIUU Budite voljni da postanete sve o no što već postoji u vama i što sam o treba da se ostvari. Bu dite voljni da se men jate i da verujete, da rizikujete i da stvarate povoljne prilike — tamo gde o n e ranije nisu postojale. 1. B u d ite voljni da učite i da se razvijate. Ako ste voljni da učite i da se razvijate, postaćete nešto više i imaćete više. Jer, učenje i razvoj su vam p ot re bn i da biste ostvarili željene p r o m e n e ok ol­ nosti u kojima se nalazite.

„Promene su suština ž i­ vota, a razvoj j e opcija. “ — Brus Li

2. B u d ite otvoreni i istureni prem a sebi i drugim a. D a li su vas iskustva kroz koja ste prošli ostavila u p l a ­ š enim ili z a tv orenim u sebe? D a li se igrate s d r u g im a ? Jeste li p o t p u n o iskreni p r e m a sebi? Otkr ivanje suštinskih želja je najbolji način da zap oč ne te nov i bolji život. A da biste otkrili šta je na vašoj skali suštinskih želja o z načeno stotim po d eo k o m , m or ate da b udete iskreni p r e m a sebi. D a biste započeli rad na ostvarivanju neke p r o m e n e , prvo m o ra te da prihvatite da je ono što im ate i kakvi ste danas, u velikoj meri posledica izbora koje ste izvršili i odluka koje ste doneli. Ut em el jen je p r o m e n e zahteva da sada birate na d r u ­ gačiji način —sada ali i u buduć e. Z n a jt e da uvek imate m o ­ gućnos t izbora i da kontrolišete izbore koje izvršite. D a biste donosili drugačije odluke, m ora te da pr o m e n ite sebe —ali ne sam o ono što govorite i radite već i stvari koje su vam na srcu. Trajan i d in a m i č a n razvoj ličnosti odvija se u vašem srcu. Ako m o ž e te da pr o m e n it e želje svog srca onda m o ž e te da p r o m e n it e i svoju s udbinu. Razvoj m o ž d a nećete moći da 262

D N K u sp e h a

<3

iskusite o d m a h — ukoliko istinu prihvatate sa mo r a z u m o m . Na im e, da biste iskusili razvoj, istinu morate da osetite i srcem. S a m o suštinska želja m o ž e da vas navede da p r e d u z m e t e akciju z a s n o v a n u na istini koju ste prihvatili u m o m . To što ćete reći: „ Z n a m da bi trebalo to da u r a d i m 41, neće moći da dones e p r o m e n u i razvoj, ali će ih iskrena želja sasvim sigur­ no doneti. Vaš u m im a sposobnost da uči i p r im en ju je ono što zna; vaše srce se stara za razloge koji to z n a n je pokreću i stavljaju u pogon. Najbolji na čin da se p r o m e n ite u srcu je da laži i netačne p a r a d ig m e z a m e n i t e istinama i tačnim p a r a d ig m a m a , o d n o s n o stvarima za koje gajite jaka osećanja — pored toga što ih r a z u m e t e sasvim dobro. Istine m o g u da vas oslobode ako ih prigrlite od sveg srca. Sto više istina spoznajete i p r i h ­ vatate, to stičete više slobode. M n o g e od prepreka tada jed­ nostavno n e s ta n u d o k one ostale prevazilazite u p o tre b o m osvajačke sile u vama. Sam i bir am o da li se —i kako —razvi­ jamo. N a š e srce i naš u m su pod n a š o m ko n tro lo m tako da m o ž e m o da im p r is tupim o i p o č n e m o da ih modelira mo. N i k o to ne m o ž e da urad i um es to nas. N a š e suštinske želje i naša posvećenost istini su pravi i jedini skulptori našeg ž i­ vota. Ljudi su kao čistokrvni konji —utoliko što su veoma vredni i sposobni da b u d u i z u z e tn o brzi. Ipak, često su sputani nevidljivim u l a r o m koji su sami ispreli. Taj nevidljivi ular određ uje koliko će daleko i kojom b r z i n o m moći da trče. Ular je pogrešna i sputavajuća pa r a d ig m a koju i m a m o negde d u ­ boko u sebi —a ispreden je od loših izbora koji utiču na naše od lu k e i postupke. Sve d o k ga ne presečemo nov om o d l u ­ kom, n ećem o biti sposobni da slobodno trčimo u životnoj trci.

263

D N K u speh a

SEDAM KLJUČNIH REČI K a d ih upotre bite na pravilan način, ovih s e d a m reci p o ­ s ta n u ključ za p r o n a la ž e n j e pravih odgovora i rešenja za sve pr ob leme, nevolje i pr ep re k e na koje nailazite. K a d se suočite s n e k i m p r o b le m o m , pogledajte ovaj spisak na osn ovu kojeg m o ž e te da zaključite šta treba da ura dite ili pos tanete da biste taj p r o b le m razrešili. 1. Promena D a biste nešto u životu uradili na drugačiji način, m o ­ rate da izvršite j e d n u ili više p r o m e n a . P r o m e n e se dešava­ ju sve vreme i m i ništa ne m o ž e m o da u r a d i m o da bismo to sprečili. M alo je toga u životu što je statično ili stalno, a „status kvo“ n ik a d a nije trajan. S a m o se dve stvari u životu n ikada ne m enjaju: istina i činjenica da se sve ostalo menja. Bez ob zir a na to šta ste do sada bili, m o ž e te da posta ­ nete nešto više. P r o m e n a je do b r a čak i kad n a m je n a m e t n u t a . D a bi­ smo se razvijali, napredovali i postajali sve ono što već p o ­ stoji u n a m a a što sa mo treba da se ostvari, p o t r e b n a n a m je stalna emotivna , d u h o v n a i intelektu alna stimulacija. Ako v am život nije onak av kakav biste želeli da bude, oslobodite se on oga što vas sputava i dodajte nešto dru go, nešto što će v a m pom oći da život napravite o n a k v im k a k ­ vim ga želite. Ako se sve u n a š im životima stalno menja, zb o g čega n a m o n d a p r o m e n e tako teško p a d a j u ? M nogi ljudi odbijaju da se p r o m e n e z bog toga što su u zoni prijatnosti. K a d po gleda ju izvan nje i vide sve ostale radosti koje život m o ž e da p o n u d i , k a ž u da bi voleli da ih im aj u ali sa mo ako to ne znači da će m ora ti da i z a đ u iz svoje z o n e prijatnosti. Z a r ne bi bilo divno da p r o m e n e p r ih v a ta m o bez p r o b ­ lema ili ih čak pla n ira m o ? Ali, za m n o g e ljude, svaka pro264

D N K uspeha

m e n a je m u č n a i teška — p r v e n s t v e n o z b o g toga što se plaše p r o m e n a jer m isle da im n isu dorasli. Suočeni s prom enam a, takvi ljudi se z a b r i n u i osete n e p r i ja tn o s t ili ča k d ožive stres. Z b o g toga, d a b is m o n e k u p r o m e n u bolje videli, tre ba da je p o s m a t r a m o k a o n e ­ što n e i z b e ž n o . N e treba d a se plašite p r o m e n a niti da ih doživljavate kao n e k o zlo; tre ba da ih vidite kao o n o što jesu — izvor n a p r e t k a i razvoja. 2. Izb o r Život n a m p r u ž a p o ­ vo ljn u p r ilik u da se r a z ­ v i j a m o . D a li će te je iskoristiti ili n e —stvar je vašeg izbora. M o ž e t e da o d a b e r e t e da se ra z v ij a ­ te — i v r e m e n o m p o s t a ­ ne te d u h o v n i i e m o t iv n i d ž i n — ili o s ta n e te mali. I z b o r i su u v e k n a v am a, k ao što u v e k i m a te p r i ­ liku da birate. A ko i m a t e i n e g u je te stav koji vodi d o u s p e h a i tražite p o m o ć od iskus-

<3

A utobiografija u pet k r a t k i h pog lav lja N a p is a la P orša N e ls o n

P oglavljel: Id em ulicom . N a pločniku j e duboka rupa. U pad­ n e m u nju. P o tp u n o sam izg u b lje n a ... i bespom oćna N ije m oja greška što sam u p a ­ la. Potrebna m i j e čitava več?iost da se izvučem . Poglavlje 2: Idem istom u li­ com. N a p lo čn iku je duboka rupa. Pretvaram se da je ne v i­ d im . Ponovo u p a d n em u nju. N e m o g u da verujem da sam se našla tam o gde sam bila, ali nije m oja greška što sam upala u nipu. Potrebno m i je mnogo vre­ m en a da se izvučem . Poglavlje 3: Id em istom u li­ com . N a p lo čn iku j e duboka rupa. V idim da j e još u vek n lsu p o p u n ili. Ip a k u p a d n e m u nju... to j e sada navika. Oči su m i otvorene. Z n a m gde sam. O vog p u ta j e m oja greška što sam upala u rupu. O dm ah se izvu čem . Poglavlje 4: Id em istom u li­ com . N a p lo čn iku je duboka rupa. O b ila zim je. Poglavlje 5: Id em drugom u li­ com. 265

D N K uspeha

nih savetnika, o n d a m ožete da izbegnete m n o g o r u p a na pločn iku života. Ukoliko ip ak u p a d n e te u n e k u od njih, izvućićete se u z p o m o ć svojih savetnika. Vaša b u d u ć n o s t nije u r u k a m a sudbine, vašeg šefa, zvezda na n e b u ili okolnosti u kojim a se t r e n u tn o nalazite; vaša b u d u ć n o s t je u o n o m e što odaberete, u izb orim a koje vršite da biste odredili svoj p u t i mesto na koje želite da stignete. K ad se nađ ete u situaciji u kojoj niste srećni ili u kojoj ne dobijate o n o što želite, upitajte s am og sebe: „Sta je to što r ad im i čime ovo iza zivam ?“ ili „Sta m o r a m da prom e n i m na sebi, u sebi ili u vezi sebe da bih situaciju učinio on a k v o m kakvom je ž e l i m ?“ Većina stvari koje vam se dešavaju u životu su direktna ili indirektna posledica izbo ­ ra koje ste napravili. 3. Istina S am o će vas p r im e r e n o upo trebljen a istina osloboditi okova u koje vas bacaju n e z n a n j e i pogrešna p a r a d ig m a o sebi. D a li su otvorenost i iskrenost isto što i istina? Iako činjenica da neki čovek govori istinu znači da je iskren, m alo ljudi je p o t p u n o otvoreno kad je reč o svim istinama. K a d prikrivamo svoja prava osećanja, nism o otvoreni; p r i­ čam o sa mo deo priče i n is m o sasvim iskreni. Ako je ne tražite, istina m o ž e „Istina je cilj sva­ da b u d e nejasna. Ali, ako o n a postane kog nadm oćnog čonač in na koji funkcionišete, prestaćete veka. “ da d r u g i m ljudim a ili ok olnostim a —Kontučije pripisujete m oć koju n e m a j u — moć da kontrolišu vaš život. Morate da ovla­ date ulog om koju igrate pod d atim okolnostima, a tom ulo g o m ćete ovladati tako Što ćete s a m o m sebi priz nati da će va m istina omogućiti da izvršite p r o m e n e koje su n e o p h o d n e da biste dobili ono što želite.

266

D N K uspeha

4. Poverenje P o v e r e n je je od s u š t i n s k o g z n a č a j a u k o l i k o želite život koji će vas stvarno ispuniti. P o tre b n o je da im a te pove re nje u svoje sav etnike , svoje i n s t r u k t o r e , svog b r a č n o g d r u g a , svog lekara i svog šefa. Sto je još važnije, m o r a te da im ate p o v e r e n j e u svoje s p o s o b n o s t i d a učite i m o r a t e d a v e r u j e te d a je v e o m a k o r is n o o d a b r a t i d a se s ta ln o m e n j a t e . M n o g i ljudi n e p r e d u z i m a j u n išta jer n e v e r u j u d a bi bilo k a k v a akcija m o g l a bilo šta da p r o m e n i . N e v e r u j u ni d a je d r u g i m l j u d i m a stalo d o njih. Ali, vera v a m daj e s a m o p o u z d a n j e i o m o g u ć a v a d a s t u p i t e u ak c iju — a u z to je i k a m e n t e m e l j a c svih veza. A k o d r u g i m l j u d i m a n e v e ­ r u j e t e iz s tr a h a d a ćete biti p o v r e đ e n i , vaš razvoj i n a p r e ­ d a k su o z b i l j n o o g r a n i č e n i . P o v e r e n j e se javlja k a d d o n e s e t e o d l u k u d a v e r u je te d r u g i m a . I a k o m n o g i lju di s m a t r a j u d a p o v e r e n j e tre ba z a s l u ž i ti , m o j m o t o je d a v e r u j e m s v a k o m sve d o k m i n e d a r a z lo g da p o v e r u j e m u s u p ro tn o . A k o n e k o p o g a z i m o j e p o v e r e n j e , o n d a m i je teško d a z a k l j u č i m d a takvoj osobi m o g u p o n o v o d a v e r u j e m . Ali, k a d a se d o g o d i — a k o se u o p š t e i d o g o d i — d a n e š to t a k o z a k l j u č i m , o n d a to tra ži d a d o n e s e m još j e d n u o d l u k u d a v e r u j e m . 5. M o lb a D a biste dobili o n o što želite, m o r a t e d a b u d e t e voljni i d a z a m o l i t e . Z a p a n j u j u ć e je ko li ko l ju di j e d n o s t a v n o n eće — ili n e m o ž e —d a z a m o l i za o n o što i m je p o t r e b n o ili što žele. P o n e k a d se o s e t i m o s e b i č n i m k a d z a m o l i m o za n e š to što n a m je p o t r e b n o ili što ž e l i m o . T a k o đ e , m o ž e d a se d o ­ g o d i d a n a m u takvoj situaciji b u d e n e p r i j a t n o ili d a s t r a ­ h u j e m o d a ć e m o s v o jo m m o l b o m i z a z v a ti p r o b l e m e . M n o g o p u t a s h v a t i m o d a n a m je, z b o g p o n o s a ili ega, t e ­ ško d a z a m o l i m o za bilo k a k v u p o m o ć — č a k i a k o o n a p o d r a z u m e v a s a m o lju b a z n o u z v ra ć a n je usluge. Z a 267

^C> D N K

u sp e h a

m n o g o ljudi, m o l b a da im ne ko p o k a ž e pravac kojim tre ­ ba da k r e n u znač i p r iz n a n je da su izgubili sve sm ernice u životu ili da ne z n a j u šta da rade. Z a m o li ti ne koga da n a m p o m o g n e u rešavanju p r o b le m a u p r v o m r e d u zn ači da p r iz n a j e m o da taj p r o b le m i m a m o . Ali, tre balo bi d a n a u č i m o da m o lb a za p o m o ć nije z n a k slabosti; o n a je naj brži na čin da d o b ij e m o ono „Paradoksalno j e što što že lim o — od svog b r a č n o g druga, pravu sigurnost m o ­ prijatelja ili Boga. žem o pronaći sam o u razvoju, napretku 6. O dluka i p r o m e n i." Ako želite da stvari u vašem životu —E n M o r o u b u d u drugačije, m o ra te da donesete L in d b e r g o d l u k u da izvršite p r o m e n e . Akcija je d ire ktn a posledica don o š en ja odluke. P o n e k a d a se plaš im o da d o n e s e m o o d l u k u jer n is m o sigurni čim e će ona da rezultira, ali i o d lu k a da o d l o ž im o don o š en je od lu k e — ili da odb ij em o da je d o n e s e m o —je tak ođ e odluka. D a biste do nel i d o b r u i ispravnu o d lu k u , m o ra te da sa ku pite in form acije iz p o u z d a n i h izvora a o n d a i odlučite koja je od n ji h n a j p r ik ­ ladnija za vas i situaciju u kojoj se nalazite. N e k e odluke se m o g u po k a z a ti kao pogrešne, a neke va m ne donesu o n o na šta ste računali. Z b o g toga, takve o d lu k e treba da preispitate, posle čega m o r a te da izvršite korekciju kursa. U z p o m o ć savetnika m o ž e t e da odlučite da izaberete p u t koji je za vas najbolji —a n j i m e ćete ići da biste ostva­ rili svoje suštinske želje. Kad napravite plan dejstva, m o ž d a ćete i dalje im ati neke n e d o u m i c e i m o ž d a će i dalje biti p r epre ka na vašem p u tu , ali da ne biste lutali n a p r e d n a z a d , jedn ostav no odaber ite da idete tim p u t e m sigur­ n i m ko r ak o m . Ako je u p ita n ju neka od vaših suštinskih želja, donos ićete p o tre b n e o d lu k e sve d o k ne prevaziđete sve prepreke. 268

D N K uspeha

7. R iz ik N a š s tr a h od p r i h v a t a n j a r iz ik a u n i š t a v a m n o g e d o b r e id eje d o k su još u p o v o j u i u b ija m n o g e n a d e i snove. Ali, m o r a m o d a se p o m i r i m o s t i m e d a u p u š t a n j e u a v a n t u r u i o d v a ž n o započinjanje svakog novog puta p o d ra z u m e v a ju p r i h v a t a n j e riz ika. N e d o z v o l i t e d a vas s tr a h od p r i h v a t a ­ n j a r iz ik a o n e s p o s o b i . K.o m a l o r iz ik u j e , m a l o se i razvija. A k o s tv a r n o i m a t e n e k u s u š t i n s k u želju, s u o čić ete se s r i z i c i m a p o s v a k u c e n u —a o n d a ćete m o ć i d a učite i p o l a ­ k o se razvijate.

269

r>

D N K u speha

5AMOOCEMJIVAMJ E K l j u č n a reč Promena D a li m ožete da identifikiije te prom ene f^oje treba da izvršite? D a li ste a ktiv n i u vršenju prom ena u svom ž iv o tu ?

Uvek

Ponekada

Nif{ada

—

—

—

----

—

—

----

—

—

Izbor D a li verujete da uvek im a ­ te m ogućnost izbora? D a li vršite izbore u svim oblastim a svog života? Ist in a D a li ste istin o lju b iv i i iskreni prem a sebi i drugim a? D a li težite istinam a i da li ih prihvatate i p rim en ju jete ? Pover enje D a li vas pom anjkanje vere i poverenja drži podalje od onoga što želite? D a li m ožete da naučite da uka zu je te poverenje d ru ­ g im ljudim a, savetnicim a i B ogu? 270

D N K u speha

K lj u č n a reč

Uvek

Ponekada

Nikada

—

—

—

—

—

—

----

----

----

Molb a D a li se plašite da zam olite za p o m o ć ili smernice? Da li znate koga ćete i na koji način za m o liti za p o ­ m o ć? O dluka D a li m ožete da donesete o d lu k^ da krenete napred? D a li odluk^ donosite u z p o m o ć savetnika Rizik Da li vas strah od rizika sprečava da k renete n a ~ pred? D a li ste sposobni da od svojih savetnika pozajm ite veru i hrabrost?

Kad pokušavate da izađete na kraj sa situacijom u kojoj ste se našli i ostanete zaglibljeni tako da ne znate šta da rad i­ te, k u d a da idete ili k o m e da se obratite, iskoristite ovih se­ d a m reči da biste sami sebi pomogli da ocenite u kom pravcu da krenete. U svim situacijama, vi držite ključ svoje sreće. Sa­ m o vi m ože te da učinite da stvari b u d u drugačije i bolje. K ojom b r z i n o m će se te p r o m e n e i poboljšanja ostvariti —i u kojoj meri —zavisi sa mo od vas. Jer, i ta brzina i ta mera su pod d ire k tn o m kont ro lo m vaših suštinskih želja. 271

c £ > D N K u sp e h a

D a biste u živ otu ostvarili o n o li k o sreće, u s p e h a i radosti koliko želite, m o r a te da s p o z n a t e svoje suštinske želje, os lo­ b o dite osvajačku silu u sebi i b u d e te sigur ni da m o ž e t e —p o ­ sle izves nog v r e m e n a — da n a u č ite sve što želite da naučite, stvorite o d g o v a r a ju ć u p o v o lj n u pr iliku i prevaziđete sve p r e ­ preke. U svojim s u š t in s k i m ž e l j a m a već im a te ključ za uspeh . N i k a k v a spoljašnja o r u đ a , taktike, te h n i k e ili m eto d o lo g ij e n e m a j u ni moć ni sposobnost da vas n a v e d u da ostvarite uspeh u nekoj oblasti; to m o ž e da uradi s a m o vaša sklonost srca. K a d shvatite i pr ihvatite ovaj princip, iskusićete o b e ć a n e i oček iva­ n e blagodeti. Vaša s posobnos t da ostvarite u s p e h i sreću krije se u vaš em srcu. U s p e h koji pos tignete u v e k će biti d i re k tn a posledica otk ri vanja vaših s uštinskih želja. K a d otkrijete svoje suštinske želje i oslobodite osvajačku silu u sebi, po staćete uspeš ni u s v a k o m svom n as to ja n ju . Bićete s posobni da stvorite i živite život koji je p u n sreće i zadovoljstva. I stvarno, istina će vas osloboditi.

272

Izjave zahvalnosti p o s to ja n j e , ova knjiga d u g u je oh r ab riv an ju i podršci Svoje koje su mi p r u ž i li m n o g i ljudi —a sam o neke od njih ću imenovati. Prvo, večni sam d u ž n i k svojoj že n i M arsi i večno sam joj zahvala n. O n a je m o ja stalna inspiracija i p r u ž a m i najveću p o dršku. Z a h v a lju je m se i svojoj deci što žive časno i im aju integritet —a i zb o g toga što vole istinu. M oja deca su živi d o ­ k a z da je ono č e m u p o d u č a v a m ljude sasvim tačno i delotvorno. Z a h v a l a n sam svom a g e n tu Bo b u Silverstinu, čija je vera u m e n e i moje ko n cep te bila tr e n u tn a i nepokolebljiva. N a j ­ iskrenije c e n i m i p o š tu j e m svog izdavača D ž u d i t Regan, koja je jasno videla šta m o ja p o r u k a m o ž e da do nese svakom čoveku; takođe c e n im i p o š tu je m L iz Loričela iz Regan Buks a z b o g n je n o g z n a n j a i stručnosti. H v a l a E d u B a u e r u koji mi je, u ulozi u r ednika, u velikoj m e r i p o m o g a o svojim idejam a i z a p a ž a n j i m a d o k sam pisao ovu knjigu. Ta kođe sam za h v a la n K e n u S eltonu z b o g p o ­ m o ći koju m i je p r u ž i o , ali i z b o g toga što mi je o m o g u ć io da iskoristim nekoliko pr im e r a iz časopisa Personal ekselens. Z a u v e k ću biti z a h v a l a n i ljudim a koji su m i bili savetnici u oblasti p o r o d ič n o g života, poslovnoj oblasti, ali i oblasti d u ­ hovnosti. U velikoj m er i su m i p o m ogli da i z m e n i m tok svog života. 273

cO

D N K u speh a

I hvala m n o g i m h i l ja d a m a ljudi širom sveta koji su d o l a ­ zili n a moje s e m i n a r e i ne sam o prihvatali o no č e m u sam ih poduča vao , već su i r e z u lt a tim a koje su postizali dokazivali da su moji konce pti tačni.

274

O autoru M. Z u f e l t je p o z n a t i pr ihva će n u ćelom svetu jer L ^ f e u č i ljude šta je pravi u z r o k svih dostignuća. Svojim s e m in a r im a , p r e z e n ta c i ja m a i a udio p r o g r a m im a , ćelom sve­ tu šalje p o r u k u koja lju d im a m e n ja život. Z b o g onog a što g o ­ vori o u s p e h u i z b o g nač in a na koji ostvaruje k o m u n i k a c iju sa svojim slušaocima, n a z v a n je „ Č a r o b n j a k o m strahopoštov a n j a “. N jego va živ otna misija je da l ju d im a i o r g an izacijam a ši­ r o m sveta saopšti istinu o u s p e h u i d o s ti g n u ć im a — ali i da rasprši mitove ko jim a su u s p eh i dos tignuć a o k r u ž e n i. O tk a d je otkrio konce pte D N K uspe ha , p o m a ž e lju d im a da postig­ n u bolje rezultate i stvore život koji je u daleko većoj meri i s p u n j e n srećom, zadovoljstvom i radošću. P r e d s e d n i k D ž o r d ž Buš je odlikovao gos pod in a Zufe lta p r e d s e d n ič k im o r d e n o m za zasluge. G o s p o d i n a Z u le lta je takođe odlikovao i senat Sjedinjenih A m er ičkih Drža va , z bog toga što po d u čav a A m e r i k a n c e kak o da ostvare više u karijeri i li čn o m životu. K a o veo m a tra žen i u v a ž e n predavač, D ž e k je govorio u m n o g i m đelovim a sveta, u ključu jući S jed injene Am er ičke Države, H o n g Kong, Tajvan, Australiju, K a n a d u , Maleziju, N o v u Škotsku, S i n g a p u r i K a j m a n s k a i D evičan ska ostrva. Časopis M otivejsn internešnl ga je iza br ao za jednog od n a j ­ 275

D N K uspeha

z n ačajn ij ih prof es ion al nih predavača decenije. Viners dujdšest, publikacija n a m e n j e n a izvršn im ru kovodio c im a, iza­ brao je D ž e k a za jednog od najefikasnijih predavača u zemlji. N jegovo ime se nala zi u knjizi „Ko je ko“, što ga svrstava m e đ u potenc ijalne zvez de čovečanstva. Njegov a u d i o p r o g ­ r a m je postao bestseler i prodaje se u više od četrdeset dve zemlje. Živi sa ž e n o m u L it lto n u u K olor ad u. D ž e k Zuf elt je a u to r sledećih p r o g r a m a i pro izvoda n a m e n j e n i h širokom s p ektr u poslovnih, savetničkih, nep r o fitn ih i o b r a z o v n i h organizacija, ali i svim ljudim a ovog sveta: Osnovne poruke L ič n o savetovanje T rodevno i p e t o d n e v n o povlačenje od sveta P o lu d n e v n a i ce lodnev na o b u k a o uspešnosti korporacija M es eč ni elektronski m a g a z i n ,,Z izveštaj" Poslovni ko nsalti ng B E S P L A T N I izveštaji o uspešnosti K o n t a k t sa D ž e k o m Z u f e l t o m m o ž e t e da ostvarite i p o ­ m o ć u njegovog vebsajta: ww w.d na ofsucc es s.co m.

276

. POTRAŽITE KOD VAŠEG PRODAVCA KNJIGA .

Majki Korda MOĆ Kako je steći i kako koristiti

Kupite ovu knjigu, zapišite svoje im e na njoj i ne pozajm ljujte je nikom e, nikada vam je neće vratiti. Savršen praktični p riručnik —savetnik. U vrem enu gde moć znači puno, pokušajte i vi da učinite nešto za sebe. Uspećete! ,,Moć“ će prom eniti vaš život! Ovo je knjiga koja će vam puno pomoći u poslu, kod kuće i u m nogim dru gim situacijam a.

. POTRAŽITE KOD VAŠEG PRODAVCA KNJIGA .

Svi mi smo ponekad u životu imali posla s nez­ godnim i neprijatnim ljudima. Verovatno je da smo u nekim situacijama i sami bili u toj ulozi. Bilo kako bilo, moderan način življenja, komunikacija i poslo­ vanja često će nas prinuditi da se suočimo sa ljudima sa kojima nije lako izaći na kraj. Neki od njih su veoma agresivni i bučni, drugi su samo uporni, treći udaraju na našu bolećivost. Jednostavno, ljudi su takvi i ponekad se s njima treba izboriti. Bilo da vas ove naporne persone nepresta­ no uznemiravaju ili da vam dosađuju s vremena na vre­ me, u ovoj knjizi ćete naći puteve i načine da im kaže­ te —ne. Naučićete kako da ih prepoznate, šta da im ka­ žete i kako s njima da se izborite.

Roberta Kava KAKO IZAĆI NA KRAJ SA NEZGODNIM LJUDIMA

Naslov originala The DNA o fsu c c e ss — J a ck M. Zufelt C opvright © 2002 by Ja ck M. Zufelt

Izdavač Mono & Manana www.monoimanjana.co.yu Za izdavača Miroslav Josipović Nenad Atanasković Prevod Vesna Petrović Lektor Brankica Mikić Korice Ateneum Tehnički urednik Nenad Đuričić Štampa Intergraf MM, Beograd Ti raž 1500 ISBN 86-7804-005-X

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 159.98 159.947.3 17.023.34 ZUFELT, Džck M. DNK. uspeha / Džck M. Zufelt; (prcvod Vesna Petrović). - Beograd: M ono & M anana, 2005 (Beograd: Intergraf MM). - 276 str.: 21 cm Prevod dela: The DNA o fS u c cess / Jack M. Zufelt. - Tiraž 1.500 ISBN 86-7804-005-X a) Uspeh

b) Sreća

COBISS.SR-1D 124024588

DNK USPEHA

"Ova knjiga je pravo remek delo o istinskom uzroku dostignuća. Džek Zufelt uspešno osporava standardne koncepte uspeha, demonstrira da svi mi imamo DNK uspeha ugrađen u svom srcu i duši i potom pokazuje kako da ga izvučemo i upotrebimo da bismo postigli onaj nivo uspeha koji želimo." - Džek Kenfild, koautor bestselera "Pileća supa za dušu" i "Moć koncentracije" "Nema bolje formule od ove koju nam je ponudio Džek Zufelt, koji dokazuje da reč nemoguće zapravo ne postoji." - Lu Hole, glavni fudbalski trener. Univerzitet Južne Karoline "Ovu knjigu bi trebalo da pročitate još danas - koliko odmah! Džek Zufelt vas uči perspektivi i strategiji kojima se ne bavi njjedna od knjiga napisanih o ovoj temi. Impresioniran sam sadržajem i ubeđen da može da vam pomogne da se razvijete, uspete i prosperirate." - Džej Abraham, stručnjak za preduzetnički učinak i strategije i generalni direktor Abraham grupacije "Svima nam je potrebna sposobnost da pobedimo. Možete daje imate - a Džek Zufelt vam pomaže da je steknete." - Prečasni Robert Šuler ISBN: 4t-7flDM-D0S-X

i

t

M ONO & MANANA

9 788678

040 054