Niti jedan drugi materijal ne ostavlja dojam udobnosti i topline doma kao što to čini drvo. U prošlosti su se kuće gradile od drva, ali je ono u graditeljstvu zamijenjeno opekom i betonom. Ipak, u modernoj arhitekturi drvo se vratilo u ulozi drvenih fasadnih obloga ili ili estetskih detalja koji kući daju prirodno elegantan izgled. Fasadne obloge se mogu postaviti na bilo koju površinu, no svakako ih postavite slijedeći pravila stručnog postavljanja. Jedino će kvalitetno postavljanje i održavanje učiniti fasadne obloge dugoročno odličnom investicijom. Drvene fasade se postavljaju kao ventilirane fasade, a kako im ime kaže, propuštaju strujanje zraka. Na izolaciju koja se postavlja na vanjske zidove, montiraju se metalni ili drveni nosa či, a na njih zatim drvena fasada uz pomoć spojnica. Kod takvih drvenih fasada se voda ne smije zadržavati ni na kojem dijelu već mora otjecati. Između pojedinih fasadnih elemenata mora biti prostora 3-5 mm da se drvo suši i ima mogućnost širenja i skupljanja. Drvena fasada kući daje svjež i prirodan izgled ukoliko je nova ili dobro održavana. S druge strane, loše izvedena ili neodržavana drvena fasada djeluje jeftino i staro. Kako bi drvena fasada što duže izgledala kao nova, vrlo je važno koja vrsta drva se koristi i na koji način se drvo obrađuje prije nego se ugradi na fasadu. Vođeni preporukama da je u tu svrhu najbolji jasen, Jelušići su se obratili tvrtki PPS-Galeković koja za fasadne obloge koristi isključivo termo tretirani jasen. Toplinska modifikacija drveta znatno poboljšava kvalitetu i mijenja određene karakteristike drva korištenjem samo visoke temperature, tlaka i vodene pare, dakle bez ikakvih kemijskih dodataka. Vlaga drva se visokom temperaturom spušta do ispod 1%, mijenjaju se tehnička i fizička svojstva, i ravnomjerno se mijenja boja drva u tamnije tonove. Dodavanjem vodene pare ponovno se podiže vlaga. Gledajući strukturu stanica pod mikroskopom primjećuje se sličnost s drvom koje je bilo pod zemljom 200 godina. Toplinskom modifikacijom drva smanjuje se vodoupojnost, poboljšava se dimenzijska stabilnost, povećavaju se biološka trajnost i izolacijska svojstva, te ravnomjerno kroz cijeli presjek se promijeni boja u tamnije tonove. Samim time i fasadne obloge od termo tretiranog jasena postaju idealan materijal za ukrašavanje vaših domova. Drvene obloge u eksterijeru trebaju par godina da se adaptiraju na okolinu i mikroklimu gdje su ugrađene. U tom periodu reagiraju na vanjske uvijete (sunce, voda, sol, nečistoće) te se mijenjaju. Glavna promjena koja će se zamijetiti je promjena boje. S vremenom će boja izblijedjeti odnosno izgubiti pigment i doći će do uočljivih razlika na osunčanim mjestima i mjestima zaklonjenim od sunca. Površina drveta također će varirati. Od prvobitne glatke površine pod utjecajem atmosferskih uvjeta može doći do pojave sitnih špranja u obliku dlačica. Uz to, drvo će s vremenom dobiti sitne pore kao posljedica klimatskih i atmosferskih utjecaja. To sve ne znači da fasada propada već da stari. Pravilnim održavanje i premazivanjem drva uljem, proces starenja može usporiti, premda sivi rustikalni izgled drva ima svoju draž. Ovisno o atmosferskim utjecajima, svaka drvena obloga se širi i skuplja. Drugim riječima, drvo "radi". To je normalan proces primanja i otpuštanja vlage unutar drveta. dr veta. Drvene obloge će kroz godinu prolaziti kroz dvije osnovne faze – visoke i niske vlage: kroz ljetnu fazu pod utjecajem sunca i niske vlage zbog izloženosti visokoj temperaturi elementi se skupljaju, dok kroz zimsku fazu pod utjecajem snijega, kiše i visoke vlage se šire i mogu se čak djelomično "koritati". Gubitkom vlage elementi se vraćaju u prvobitni oblik. Ne zaboravite da drvo nije umjetni već živi materijal za koji se treba brinuti. Preporučuje se jednom do dva puta godišnje premazati drvenu fasadu fa sadu zaštitnim slojevima ulja, kako bi fasadne obloge ostale očuvane od vanjskih utjecaja, pogotovo u prvim godinama korištenja. Koriste se i pigmentirana ulja kojima se možete poigrati s nijansom drveta ali najviše se koriste kako bi se usporilo starenje drva. Drvene fasade se najčešće koriste kao detalj na fasadi, iako se oblažu i čitave kuće, a tim detaljem će se vaša kuća sigurno istaknuti.
Vrste drvenih fasada Drvo je prirodni materijal koji je podvrgnut promjenama zbog starenja, zato su važne njegova obrada, ugradnja, konstrukcijska i kemijska zaštita... Za drvene fasade Riko najčešće upotrebljavamo drvo ariša, kao i smreku i cedar.Različiti načini polaganja, novi oblici i kombinacije s drugim materijalima nude bogate mogućnosti za isticanje individualnosti vaše zgrade.
Ariš
Ariš ima visoka samozaštitna svojstva, zato ne treba dodatnu kemijsku zaštitu. Drvo na površini napravi oskidacijski sloj, koji ga učinkovito štiti od vremenskih utjecaja. Ariš s vremenom dobije sivu patinu, što je samo estetski učinak, a ne utječe na funkcionalnost i životni vijek fasade. Promjena boje prirodan je proces, koji osim ariša pogađa sve vrste drvetakoje upotrebljavamo za vanjske fasade. Ako želimo sačuvati originalnu boju arišovog drveta, fasadu možemo premazati bezbojnim tankoslojnim lazurama na osnovi organskih otapala. Potrebna su najmanje dva nanosa, a tri su preporučljiva. Premaz je potrebno obnavljati svake dvije do tri godine. Smreka
Smreka pripada manje otpornim vrstama drveća, zato za nju preporučamo kemijsku zaštitu. Prvi nanos je impregnacija, kojom joj produžimo trajnost i zaštitimo ju od vremenskih utjecaja. Nakon impregnacije slijede još tri nanosa tankoslojnih lazurnih premaza, u različitim nijansama. Predviđeno obnavljanje tankoslojnih premaza je svakih tri do pet godina (ovisno o položaju objekta i klimatskih uvjeta), a preporučljiva je godišnja kontrola. Cedar
Cedar je ekskluzivna i trajna vrsta drveta koja ne treba posebno održavanje. Drvo u vanjskom okolišu dobije jednakomjernu sivu boju. Cedar pripada najlakšem igličastom drveću.
Kvaliteta i trajnost Kvalitetu drvene fasade opredjeljuje pravilan izbor vrste drveta, temeljita ugradnja istručna izvedba detalja. Pravilan način ugradnje je od temeljnog značenja za trajnost drvene fasadne obloge. Ako se uvažavaju principi konstrukcijske zaštite i činjenica da drvena fasada mora biti ventilirana, briga o trajnosti drvenih fasada je suvišna.
Drvene fasade mogu da budu zaista vrlo svestrane: arhitektonski jednostavne ili ukrašene i zaigrane, neobrađene ili premazane jakim bojama, bauhaus ili stilskog usmerenja. Isto kao što danas uobičajeni montažni objekti sa unutrašnjom drvenom konstrukcijom prema vrsti spoljašnje obloge prodaju pod "ciglu", tako i prave zidane kuće spolja mogu da se prekriju drvenom oblogom. Osim prirodnog spoljašnjeg izgleda takva obloga nudi široke mogućnosti toplotne izolacije. Zavisno od vrste i načina montaže kao i od preseka i profila samog drvenog materijala, moguće je ostvariti različit spoljašnji izgled. U pravilu se razlikuju sledeće vrste oblaganja:
horizontalno, jedna letvica preko druge vertikalno od poda do plafona pero utor montaža montaža u obliku lamela. Zavisno od načina oblaganja, drvena fasada može da se slaže vertikalno ili horizontalno. Kao i • • • •
kod odevanja, i ovde vredi osnovno pravilo: vertikalno postavljena drvena fasada objekat će učiniti optički vitkijim, dok će horizontalno postavljene drvene letvice objekat "proširiti". Savet - Onaj ko se odluči za „prirodno starenje“ drveta, treba sa projektantom da na vreme
sve dogovori. Zavisno od usmerenja zgrade i njenih zaštitnih elemenata (strehe, nadstrešnice, balkona i tremova) željeni srebrnkasti efekat nastupiće različitom brzinom. Takvo neujednačeno starenje može da zasmeta oku. Pomoći će poseban premaz koji nestaje sa godinama i omogućava lagano i ravnomerno nastajanje srebrnkaste patine. U prodavnicama je moguće kupiti različite profile koji unapred određuju izgled spoljašnje fasade i daju joj određen karakter. Mogu da se nađu letvice sa zaobljenom gornjom površinom koje će fasadi dati izgled tradicionalne brvnare, dok će se vertikalne daske sa preklopom koristiti za horizontalno slaganje daske preko daske. Glatki ugaoni profili različitih formata koristiće se za različite vrste plafonsko podnih montaža, ali takvi su profili prikladni i za lamelisane fasade. Vrsta drveta određuje vek trajanja
U osnovi drvene fasade mogu da budu vrlo dugovečne, a i one neobrađene mogu da traju kroz više decenija. Vek trajanja određuje upotrebljena vrsta drveta. Da li će se odabrati domaće vrste poput smreke, bora ili tise ili zapadni crveni kedar, stvar je ličnog uverenja. Kod meranti drveta radi se o uvoznoj vrsti iz Indonezije koja poti če iz nadajmo se, kontrolisanih plantažnih uzgoja (obratiti pažnju na FSC certifikat), a osim ove vrste u Evropu se u velikim količinama uvozi i zapadni crveni kedar. Te uvozne vrste su vrlo otporne na spoljašnje vremenske uticaje. Ipak ni kod domaćih sorti drveta nikada ne postoji sto postotna sigurnost da se ne radi o uvezenom drvetu iz uglavnom severnih evropskih zemalja koje je prošlo dugačak transportni put. Kod svake drvene fasade nameću se sledeća pitanja: prirodan izgled, glazura ili lak? Odgovor na to pitanje uglavnom je stvar ličnog ukusa i ne utiče preterano na vek trajanja. Da bi ostarilo, drvo ne treba da se premazuje. Prirodna drvena fasada izložena spoljašnjim vremenskim uticajima, u vrlo kratkom vremenu dobiće specifičnu srebrnkastu patinu. Ovde treba upozoriti na to da ta patina neće biti ravnomerno raspoređena. Na posebno zaštićenim mestima kao što su ona ispod krovne strehe, netretirano drvo još će dugo vremena zadržati svoj
"sveži" izgled. Ali, prednost je to što izostaju redovna premazivanja bojom koja su neizbežna čim se drvena fasada jednom oboji. Naravno da drvena fasada upečatljive crvene boje, poput onih švedskih, izgleda fantastično, ali takva fasada mora da se otprilike svakih pet godina premazuje, pa ko voli.. Kao vrste premaza u obzir dolaze lazure sa otvorenim porama i difuzijski otvoreni lakovi koji drvetu omogućuju «disanje» i izmenu vlage. Na dugovečnost drvene fasade vrsta i odabir premaza ne igraju veliku ulogu. Zaštita drveta je neophodna
Od vrste premaza puno je važnija ispravna obrada drveta i njegova montaža. Pri tome postoje neka pravila koja mogu da se stave pod zajednički imenilac "konstruktivne zaštite drveta". Konstruktivna zaštita drveta hemijsku obradu smatra suvišnom. Pri tome treba znati sledeće: najveći neprijatelj drveta je voda, a tek onda sledi napad insektima koji je takođe omogućen i olakšan ako je drvo vlažno. Naravno da fasadno drvo može samo delimično da se zaštiti od snažnih kiša i to najčešće uz pomoć širokih krovnih streha. Kontakt sa vodom nikada ne može u potpunosti da se izbegne i to ne predstavlja veći problem sve dok postoji mogućnost njegovog brzog sušenja. Cilj konstruktivne zaštite drveta takođe u obzir mora da uzme brzo oticanje vode uz pomoć kapljične ivice na letvicama koje se preklapaju ili prekrivanjem posebno osetljivih delova cinkovanim pločama. Uz to drvene fasade podrazumevanju u svojoj osnovi i funkcionalnu
pozadinsku ventilaciju. "Funkcionalna pozadinska ventilacija" podrazumeva funkcionalno vertikalno strujanje vazduha duž cele visine fasade koje ni u kom slučaju ne sme da bude prekinuto postavljanjem poprečnih daski ili toplotne izolacije. Drvene fasade mogu da se optimalno toplotno izoluju Dodatne mogućnosti toplotne izolacije danas su uglavnom najvažniji razlog odabira spoljašnje drvene fasade. Iza drvene fasade sa pozadinskom ventilacijom moguće je nagurati dovoljno toplotnog izolacijskog materijala koji će objekat vrlo brzo po standardima da svrsta među
niskoenergetske objekte. Pri tome je vrlo bitno da se tokom postavljanja izolacije izbegnu sve vrste toplotnih mostova. Toplotni mostovi ne uzrokuju samo gubitak toplote, nego su i mesta stvaranja kondenzacije. Izolacioni slojevi u svakom slučaju ne smeju da budu u nivou pozadinske ventilacije pa u obzir dolaze dve metode: dvoslojno izvođenje kontraletvicama, pri kojem podkostrukcija već sadrži dodatnu zaštitu od vlage. Alternativa tome je upotreba aluminijumske podkonstrukcije otporne na rđanje.
Kod obloge koja se postavlja vertikalno od poda do plafona tako da se daske međ usobno poklapaju, vrlo je laka njihova pojedinač na zamena.
Kod obloge gde se letvice slažu horizontalno jedna preko druge, treba osigurati brzo oticanje kiše č ime se spreč avju konstantne vlažne tač ke.
Fasada sa Moderna, izdržljiva vertikalnim daskama i vrlo skupa je koje se slažu jedna fasada od lamela sa do druge izgleda vrlo pozadinskom mirno i ujednač eno. ventilacijom.
Činjenica je da drvo kao fasada nudi raznovrsne mogućnosti oblikovanja. Iza drvene fasade postoji mogućnost postavljanja odlične dodatne toplotne izolacije. Prirodne drvene fasade tokom
godina dobijaju neravnomernu srebrnkastu patinu dok se one premazane lakom ili lazurom moraju redovno renovirati svakih 3 do 10 godina. Kod korektne konstruktivne zaštite drveta bez hemijskih preparata vek trajanja drvene fasade bez ikakvih premaza iznosi više decenija. Drvo u spoljašnjem prostoru je izloženo kombinovanom delovanju abiotičkih i biotičkih faktora koji dovode do njegove degradacije. U te faktore spadaju: sunčeva svetlost (posebno njena UV komponenta), voda (kiša, sneg, led, rosa) i vlaga, gasovi iz vazduha, gljive i insekti. Proces koji nastaje pod njihovim uticajem se najčešće naziva vedering i on izaziva modifikaciju molekularne strukture drveta kroz kompleksnu kombinaciju hemijskih, mehaničkih, bioloških i promena uzrokovanih svetlošću koja često rezultuje diskoloracijom, propadanjem površine i slabljenjem veze između podloge i premaza. PROCES VEDERINGA Prvi znak vederinga je promena boje drveta koja nastaje kao rezultat razgradnje ekstraktiva sa
površine i, u sledećoj fazi procesa, razgradnje lignina uzrokovane sunčevom svetlošću, posebno UV zračenjem. Fotohemijska degradacija se, nakon početne promene boje, dalje manifestuje slabljenjem drvnih vlakana i postepenom erozijom drvne površine. Kiša spira razgrađen drvni materijal sa površine i tokom vremena površina drveta erodira u zavisnosti od izloženosti, vrste i intenziteta UV zračenja. Kako se vedering nastavlja, površina postaje siva. Ovu promenu uzrokuju dva procesa koji mogu da se pojave istovremeno. Prvi proces je obogaćenje površine celulozom koje izaziva razgradnja lignina braon boje i curenje ekstraktiva. Drugi proces koji izaziva sivljenje drveta je izazvan razvojem buđi. Određene vrste organizama koje izazivaju buđ pojavljuju se svuda gde je dostupno povremeno snabdevanje vlagom; ovi organizmi mogu da izazovu uniformno sivljenje površine drveta u roku od nekoliko nedelja. Organizmi mogu, takođe, da proizvedu tamne spore i micelije, koje mogu da izazovu tamno siv/crn, neugledan izgled nekih vrsta drveta zahvaćenih vederingom. Propadanje površine Kao dodatak promeni boje i eroziji, površinu drveta razara i vlaga. Drvo apsorbuje ili oslobađa vlagu iz vazduha sa promenama relativne vlažnosti koja značajno varira u dnevnim ili godišnjim ciklusima. Drvo je pored toga izloženo kvašenju i od vode u tečnom stanju, od kiše, rose, snega i leda nakon čega se brzo suši na direktnoj sunčevoj svetlosti. Ove promene u sadržaju vlage u drvetu izazivaju bubrenje i utezanje, na taj način naprežući površinu drveta. Vlaga, u kombinaciji sa sunčevom svetlošću, uzrokuje makroskopske i mikroskopske unutarćelijske i vanćelijske pukotine, zatim veće površinske pukotine, krivljenje i koritavost. Različito utezanje i bubrenje ranog i kasnog drveta može, takođe, da podigne vlakna. Sa razgradnjom lignina koju pokreće sunce površina drveta gubi snagu; dodatne dimenzionalne promene uzrokovane vodom polako erodiraju oslabljenu površinu, a pesak i prašina koje nanose grad i vetar ubrzavaju razaranje. U zavisnosti od namene, drvo se može zaštititi različitim metodama koje obuhvataju pravilnu selekciju drveta u skladu sa njegovim prirodnim karakteristikama, konstruktivne mere zaštite i površinske mere, odnosno upotrebu sistema premaza. Za proizvode koji su izloženi vederingu treba koristiti vrste sa prirodno otpornom srčikom, male gustine, uskih traka kasnog drveta i ujednačene teksture i uske, pretežno radijalne daske. Treba odabrati građu bez čvorova koji, generalno, apsorbuju premaz drugačije od okolnog drveta i mogu da utiču na njegov izgled, a često sadrže i visok procenat smole, što može da uzrokuje diskoloraciju premaza na njima i/ili slabo prianjanje. KONSTRUKTIVNE MERE ZAŠTITE DRVENIH FASADA Sadržaj vlage u drvetu tokom transporta, skladištenja, u vreme izgradnje i tokom perioda trajanja objekta je najkritičniji faktor koji utiče na ponašanje premaza i osetljivost na truljenje i napad insekata. Poštovanje određenih pravila u projektovanju i izgradnji i pažljiva izrada detalja pomažu da se šteta nastala na objektu od vlage svede na minimum i tako produži vek trajanja objektu, drvetu i premazima u spoljnoj sredini. Pravila izgradnje Jedan od najvažnijih elemenata u zaštiti drvenih fasadnih obloga je široka streha, kao i prepuštene gornje etaže na objektu koje obezbeđuju određenu količinu zaštite od sunca i kiše, posebno gornjim delovima objekta. Limene opšivke po obodu krova, u krovnim uvalama, spojevima krova i zida, duž krovnih prozora, na spojevima panelnih proizvoda i oko dimnjaka, kao i okapnice iznad prozora i vrata, pomažu da se spreči prodiranje vode. Dobro održavani oluci i olučne vertikale mogu da spreče prelivanje i kvašenje streha i prskanje po fasadi blizu nivoa terena. Adekvatna izolacija i ventilacija tavana i prostora ispod kuće (kod kuća koje nemaju podrum) pomažu da se smanji kondenzacija vlage i visok sadržaj vlage u ostatku objekta. Veoma vlažne prostorije, kao što su kupatila i kuhinje, treba ventilirati da bi se eliminisala vlaga a instalacije treba dobro održavati. Kod kuća koje nemaju podrum, kritičan faktor za kontrolisanje
vlage su razdvajanje terena i nosača poda i dreniranje vode od objekta. Drvo na fasadi ne sme da bude u kontaktu sa zemljom, tako da oblogu, podlogu i noseće grede treba postaviti bar 20 cm iznad spoljne linije terena, osim ako su tretirani zaštitnim sredstvom tretmanom pod pritiskom. Projektovanje ventilirane fasada takođe pomaže da se smanji sadržaj vlage u drvetu. Uz pomoć drvenih letvi stvara se vazdušni prostor između fasadne obloge i konstrukcije, bilo da je zidana ili drvena, kroz koji je omogućeno slobodno strujanje vazduha i sušenje drveta. Kroz otvore na dnu i ispod strehe se dozvoljava neograničena razmena vazduha a sprečava prodor vode. Ispod obloge, posebno ako je izrađena sa otvorenim spojnicama, treba postaviti sloj materijala koji sprečava prodor vode, ali je paropropustan. Ovaj sloj sprečava da voda uđe u konstrukciju, ali dozvoljava sušenje fasadnih dasaka. Osim ovog sloja, u fasadnim zidovima i u podovima iznad podruma koji se ne greju, treba postaviti i parnu branu. Parne brane su originalno osmišljene da drže vlagu van zidova i krovova i da spreče ili smanje kondenzaciju i štetu nastalu difuzijom vlage kroz zidove. Parna brana mora biti kontinualna a prekidi za cevi, utičnice i prekidače i otvore za hlađenje/grejanje moraju biti potpuno zaptiveni. Pozicija parne brane je na unutrašnjoj strani zidova u hladnim podnebljima (gde se enterijer greje) i sa spoljne strane u toplim područ jima (gde se enterijer rashlađuje). Klima uređaji koji se koriste leti u umerenim klimama obično ne prave ozbiljne probleme sa parom u spoljnim zidovima i tavanicama. Normalno, ohlađeni vazduh nije mnogo hladniji od tačke rose spoljnog vazduha. Zato parnu branu treba postaviti na najbolje mesto za sprečavanje zimske kondenzacije. Iako se kondenzacija može pojaviti i u određenim letnjim uslovima, može se zanemariti. U vlažnim i toplim klimama kada u stambenim objektima klima uređaji rade tokom cele godine, vlažan topao vazduh se može kretati od spolja i kondenzovati na hladnijoj unutrašnjoj strani spoljnih zidova. Ova situacija je obrnuta u odnosu na kondenzaciju u hladnim klimama na severu i parne brane treba koristiti sa spoljne strane spoljašnjih zidova. Fasada od rezane građe Metodi za postavljanje fasade su određeni vrstom fasade. Ovi metodi uzimaju u obzir karakteristike drvene fasade, očekivane dimenzionalne promene, i snagu veznih elemenata. Metodi najbolje funcionišu ako je građa transportovana i skladištena na gradilištu u dobrim uslovima, zaštitićena od vlage i skupljanja prljavštine. Celovitost bilo koje drvene strukture u mnogome zavisi od toga kako su njene komponente povezane. Najčešće vezno sredstvo za drvene fasade su ekseri za četinarske daske, odnosno vijci za drvo za daske od lišćarskih vrsta. Sila koju mogu da izdrže i zaštita od korozije su dve najbitnije stvari kod izbora veznih sredstava. Neodgovarajuća vezna sredstva mogu da popuste kada se drvo uteže i bubri kao posledica delovanja vlage na drvo. Korozija slabi čelična vezna sredstva a hemijska reakcija može takođe da oslabi i okolno drvo. Čelična vezna sredstava koja se koriste u spoljnim uslovima moraju biti adekvatno zaštićena od korozije nekom vrstom obloge. U najblažoj varijanti, korozija može dovesti do pojave mrlja na drvetu. U ozbiljnim slučajevima, korozija može da izazove potpunu dezintegraciju veznih sredstava i potpuni gubitak strukturalne stabilnosti. Nekoliko vrsta obloga se koristi za zaštitu veznih sredstava - boje, plastika, keramika i metal. Pocinkovanje je često korišćena metoda za vezna sredstva koja se koriste u spoljnim uslovima.
Različ iti nač ini postavljanja fasadnih dasaka
Postoje mnogobrojni sistemi za postavljanje rezane drvene građe na fasadi - daske na pero i žljeb i daske sa polužljebovima, sistem sa preklopnom lajsnom ili kominovanje ploča i punog drveta, koje se mogu postavljati horizontalno, vertikalno ili pod uglom. Adekvatan preklop je neophodan da bi dozvolio utezanje, ali preveliki preklop može da napravi problem kod ukucavanja eksera. Ako se ekseri ukucaju previše daleko od donje ivice gornje daske, postoji tendencija ka koritanju. Koritanje može da bude ozbiljan problem kod širokih tangencijalnih dasaka. Fasadu treba postavitii sa razmakom između dodirujućih dasaka da bi se dozvolilo bubrenje i sprečilo kapilarno upijanje vlage. Sve poprečne preseke bi trebalo tretirati vodoodbojnim zaštitnim sredstvom, kao i zadnje strane dasaka. Fasada od punog drveta treba da e ukucana na takav način da su daske slobodne da se utežu i bubre i tako smanji napon koji se razvija na ekserima koji može da uzrokuje pucanje i naprsline.
Različ iti nač ini postavljanja fasadnih dasaka
