FIZIKA 1.Pod metodom istraživanja istraživ anja podrazumeva se sticanje saznanja o pojavama u prirodi. 2. Osnovne fizičke veličine, jedinice mere i oznake. Dužina-metar-m, (em) Masa-kilogram-kg, (ka-ge) Vreme-sekunda-s, Vreme-sekunda-s, (es) Temperatura-kelvin-K, Temperatura-kelvin-K, (ka)
Jačina električne struje-amper-A, (a) Jačina svetlosti-kandela-cd, (ce-de) Količina supstancije supstancije-mol-mol, (em-o-el) 3. Zajedničko za sva fizička tela je da su izgrađena od supstancije. supstancije. 4. Izmeriti fizičku veličinu znači uporediti je sa istovrsnom veličinom koja je uzeta za jedinicu ili osnovu. osnovu.
5. Metar kubni je zapremina kocke čija je ivica 1m. 6. Kvadratni metar je površina kvadrata čija je stranica duga 1m. 7. Metar je osnovna fizička jedinica za merenje merenje dužine. 8. Sekunda je približno jednaka 86 400-tom delu srednjeg sunčevog dana. 9.Naša čula ne mogu da registruje sve oblike materije(fizičko polje).
10. Proučavanje pojava u posebno pripremljenim uslovima i prostorijama naziva se ogled ili eksperiment. 11. Svaka pojava u prirodi ima svoj uzrok.
12. Materija se ne
može uništiti niti iz čega stvoriti, već samo može prelaziti iz jednog
oblika u drugi (zakon održanja materije). 13. Svaki rezultat merenja sadrži brojevnu vrednost i najčešće jedinicu za datu veličinu. 14. Nije dovoljno izvesti samo ogle zato što dobijene činjenice treba analizirati i međusobno povezati. 15. Zajedničko za sva fizička tela je da su izgrađena od supstancije. 16.Fizičko telo je svako telo koje ima svoj oblik i zapreminu a zajedničko za sva fizička tela je da su izgrađena od supstancije. supstancije. 17.Materija ima svoja dva osnovna oblika:supstanciju oblika:supstanciju i fizičko polje. 18. Fizičko polje je drugi osnovni oblik materije pomoću koje se ostvaruje uzajamno delovanje između tela bez neposrednog dodira. Supstancija je prvi osnovni oblik materije od koje su izgrađena sva fizička tela.
19.Pređeni put je deo trajektorije koje telo pređe za određeno vreme. 20.Referentno (uporedno) telo je telo koje u odnosu na koje upoređujemo kretanje drugih tela.
21.Brzina pri ravnomern r avnomernom om kretanju se izračunava tako što pređeni put podelimo vremenom kretanja tela. 22.Osnovna jedinica za brzinu je metar za sekund (m/s), a mogu se koristiti i km/h, km/s, cm/s...
23.Trajektorija (putanja) je linija koja spaja položaje kroz koje telo prolazi pri svom kretanju.
24.Neravnomerno 24.Neravnomerno kretanje je kretanje kretanje tela koje za jednake vremenske vremenske intervale prelazi prelazi
različite dužine puteva. 25.Srednja
brzina tela izračunava izračunav a se tako što ukupni pređeni put podelimo ukupnim
vremenom kretanja tela.
26.Mehaničko kretanje je promena položaja tela u odnosu na drugo telo. 27.Telo prelazi iz stanja mirovanja u stanje kretanja ako na njega deluje neko drugo telo.
28.Tela koja nisu poduprta padaju vertikalno naniže ka centru Zemlje. 29.Gravitaciona sila Zemljine teže (Zemljina teža ,...) je sila kojom zemlja privlač i sva tela koja se nalaze na njoj ili u njenoj blizini. 30.Tela mogu biti pozitivno ili negativno naelektrisana, a njihovo uzajano delovanje
privlačno ili odbojno. 31.Električno delovanje može biti privlačno ili odbojno. 32.Magneti mogu biti severnog i južnog
pola a uzajamno delovaje između njih privlačno ili
odbojno kada su suprotnog pola privlače se a kad su istog pola odbijaju se. 33.Elastično delovanje je kada neko telo ima osobinu da se vrati na početno stanje, po prestanku delovanja spoljašnje sile. 34.Postoje dve vrste trenja: trenja: trenje pri klizanju (uvek (uvek je veće) i trenje pri kotrljanju. 35.Sila je mera uzajamnog delovanja između tela. 36.Fizičke veličine koje su potpuno određene brojnom vrednošću (intezitetom), pravcem i smerom nazivaju se vektors ke veličine (vektori). Vektorske veličine grafički
predstavljamo
odsečkom prave gde nam dužina odsečka predstavlja intezitet vektora, pravac prave nam predstavlja pravac vektora, a strelice nam pokazuju smer.
37.Težina tela je sila kojom telo pritiska podlogu na kojoj stoji ili zateže konac po koji je obešen usled delovanja gravitacione gravita cione sile. Težinu tela(Q) izračunavamo izračunava mo tako što masu tela(m) pomnožimo gravitacionom konstantom(G). JEDINICA ZA TEŽINU TELA JE NJUTN. 38.Rezultanta je sila koja svojim delovanje m
može da zameni delovanje dveju ili više sila. A
komponente su sile koje ona zamenjuje. Postupak određivanja rezultante naziva se slaganje sila, a najjednostavnije slaganje slila u fizici je slaganje kolinarnih sila. 39.Kolinearne sile su sile koje uvek i maju
isti pravac, smer im može biti isti ili suprotan,
brojna vrednost jednaka ili različita. Rezultanta kolinearnih sila istog smera ima intezitet jednak zbiru inteziteta tih sila i ima isti pravac i smer kao i te sile. Rezultanta kolinearnih sila suprotnog smera iam intezitet
jednak razlici inteziteta tih sila i ima isti pravac kao i te sile, a smer će joj biti kao i smer sile većeg inteziteta. 40.Molekuli su
stabilne celine udruženih atoma povezani kovalentnom vezom. Pošto postoji
privlačenje između atoma istog elementa, kao i atoma različitih elemenata, postoje molekuli elemenata i jedinjenja. 41.Isti odgovor kao i na 40 pitanje. 42.Agregantna stanja mogu biti tečna, gasovita i čvrsta. 43.Agregantno
stanje se menja zagrevanjem i hlađenjem.
44.Prvi Njutnov zakon glasi: Svako telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok ga neko drugo telo ili sila ne primora da to stanje promeni. 45.Gustina supstancije brojno je jednaka masi tela u jedinici zapremine. Osnovna jedinica za merenje gustine je kilogram po metru kubnom(kg/m 3), a mogu se koristiti i g/cm 3, t/m3 .
46.Gustina tečnosti se izračunava po istim obratcem za gustinu, ali se masa tečnosti meri drugačije od mase čvrstih tela. Najpre e izmeri masa (tečnosti iz suda). Razlika između ove dve mase daje nam masu tečnosti. 47.Delovanje
sile na neko telo ne zavisi samo od delovanja inteziteta već i od površine po
kojoj se delovanje ispoljava.
48.Pritisak je brojno jednak intezitetu sile koja normalno deluje na jedinicu površine. Jedinica za pritisak je Paskal (=)N/m 2.
Postoje veće i manje jedinice za merenje površine:
1kPa=1000Pa, 1Mpa=1000000Pa i 1mPa=0,001Pa.
49.Ukoliko želimno da smanjimo pritisak ili smanjimo intezitet sile ili povećamo površinu, obrnuto ukoliko želimo da povećamo pritisak ili povećamo intezitet sile ili smanjimo površinu. 50.Pritisak koji se javlja unutar tečnosti koja miruje, a potiče od sile zemljine teže naziva se hidrostatički pritisak. Hidrostatički pritisak zavisi od gustine tečnosti (ro), visine ( h) i od gravitacione konstante (G).
Izračunava sse kao proizvod ove tri veličine p= ro.G.h (=)Pa 51.Hidrostatički paradoks paradoks je pojava da hidrostatički pritisak ne zavisi ni od oblika suda niti od mase tečnosti u njemu. 52.Atmosferski pritisak je pritisak ko ji
se javlja usled težine vazduha jer na njihove
molekule deluje gravitacija. Atmosferski pritisak zavisi od gastine vazduha to jest od
sabijenosti njegovih molekula. Toričeli je prvi naučnik koji je odredio intezitet atmosferskog pritiska pomoću ogleda sa živom. Izračunavanjem hidrostatičkog pritiska unutar cevi sa živom dobijamo vrednost atmosferskog pritiska jer su ova dva pritiska u ravnoteži. 53.Sile F2 I F4 su kolinearne sile suprotnog smera, a jednakog inteziteta pa im je rezultanta jednaka 0. To zna či
da one nemaju uticaj na kretanje tela potopljenog u tečnosti. Telo se
unutar tečnosti ili gasa kreće isključivo pod dejstvom sile F1 i F3. Sila F1 potiče od hidrostatičkog pritiska na dubini h1, a F3 od hidrostatičkog pritiska na dubini h2. Rezultanta ovih sila (F1 I F3) se naziva sila potiska, jednaka je razlici inteziteta tih sila i UVEK ima
vertikalan sa smerom naviše. 54.Arhimedov zakon glasi: Sila potiska jednaka je težini istisnute tečnosti. Fp= ro .V.G. 55.Pritisak se meri barometrom. 56.Paskalov
zakon glasi: Kroz tečnosti ili gasove koji se nalaze u stanju mirovanja pritisak
se prenosi jednako u svim pravcima. 1kg=1000gr,
1gr=1/1000kg=0,001kg,
1cm3=1/1000000=0,000001m 3, 1t=1000kg=1000000gr
1gr=1/1000kg=0,001kg, 1m3=1000dm3,
1m3=1000000cm3.
1dm3=1/1000m3=0,001m 3,
