Tabela Pitanja BODIROGA

GPP Krug pitanja za Bodirogu, sa potpitanjima

PARNIČNI POSTUPAK

1.

Građanski suski postupak i upravni postupak

2.

Građanski suski postupak i krivični postupak

3. 4. 5.

Tačke oira? Šta ako je krivični su olučio o sporu?Dejstvo krivične presue kao činjenice u parničnom postupku?

Primena ZPP – a u drugim postupcima

Izuzede suije Načelo ispozicije u parničnom postupku

Koje je suprotno načelo? Načelo oficijelnosti. o ficijelnosti. Kako može a se završi postupak? 1.odricanje2.priznanje3.sudsko

poravnanje4.povlačenje tužbe Šta može tužilac? Da povuče tužbu. Da  se odrekne o tužbenog zahteva. Šta onosi su kod povlačenja tužbe? Rešenje o povlačenju tužbe-potrebna je saglasnost tuženog od momenta kada se upustio u raspravljanje o

tužbenom zahtevu!!! Zašto? Jer je tuženom u interesu a okaže konačno rešenje za svoj sporni onos(jer tužilac može omah posle povlačenja tužbe a ponese novu tužbu, sa istim i stim tužbenim zahtevom)

Šta onosi su ko priznavanja tužbenog zahteva? Presudu.

Ge ima su najšira ovlašdenja načela ispozicije? U poroičnim sporovima. Koja je razlika izmeju povlačenja i oricanja o tužbe? POVLAČENJE- rešenje+saglasnost tuženog ODRICANJE-presuda+nije potrebna saglasnost

tuženog, jer presua prestavlja konačno rešenje spora za stranke.

Šta još stranke mogu a urade? Da se nagode i zaključe susko poravnanje. U kojim sporovima se ne primenjuje načelo ispozicije? U poroičnom. Šta ako muž maltretira ženu? Koje ranje raspolaganja spora proističu iz načela ispozicije? Za TUŽIOCA:1.povlačenje tužbe rešenje+saglasnost tuženog 2.oricanje o tužbenog zahteva-presuda kojom se odbija tužbeni zahtev. Za TUŽENOG: priznanje tužbenog zahteva-presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev 1

(nije potrebna saglasnost tužioca) . ZAJEDNO:sudsko poravnanje, kojim se okončava spor. Na koju v rstu naležnosti mogu stranke a utiču sporazumno? Mesna naležnost -prorogacija

naležnosti(stranke mogu svojim sporazumom aoree mesnu naležan su. Ovakav sporazum se zabranjuje ko isključive mesne naležnosti): 1.prorogacioni sporazum(kaa je ved nastao povo za pružanje pravne zaštite) 2.prorogaciona klauzula(povoom rešavanja orejenog buudeg onosa, unošenjem klauzule u tekst ugovora) Gde se sve manifestuje?

6.

Raspravno načelo u parničnom postupku

Razlika izmeju povlačenja presue i oricanja o tužbenog zahteva? Pošto stranke po svojoj volji pokredu parnični postupak, načelo ispozicije obuhvata i obavezu stranaka a pravno relevantne činjenice u postupku iznesu pre su. Su može a zasnuje svoju oluku samo na onim činjenicama koje su stranke saopštile suu u toku postupka. Ovaj način saznanja činjenica izražava se raspravnim načelom, koje je suu načelo ispozicije. Koje je suprotno načelo? Inkviziciono(istražno) načelo (su utvrjuje činjenice nezavisno o predloga stranaka. Kad se odstupa?

Ka su utvrjije činjenice bez obzira na prelog stranaka? 7.

Načelo obostranog saslušanja stranaka

Su svakoj stranci pruža mogudnost a se izjasni o

(kontradiktornosti)

zahtevima, predlozima, navodima njenog protivnika.

Ko je najčešde ogovoran za vršeenjeovog načela? Sud (u vezi sa dostavljanjem).

Ko kog subjekta najčešde olazi o povree ovog načela? Sua. Koji je značaj povree u žalbenom postupku ? Da li se primenjuje u izvršnom postupku? Da, ko pravnih lekova, kaa je oneto rešenje o izvršenju, pa užnik uloži prigovor, taa su poziva stranke a se izjasne... ne može pre onošenja ovog rešenja. 8. 9. 10. 11. 12.

Pravo na suđenje u razumnom roku Vremenski okvir za sprovođenje postupka Sistem prekluzija u novom ZPP-u

Načelo pomodi neukoj stranci Pojam i sticanja svojstva parnične stranke

13. 14.

Stranačka sposobnost Parnična i postulaciona sposobnost

Šta je posleica neostatka parnične sposobnosti? Apsolutno bitna povreda oreaba parničnog postupka. 2

Šta se ešava kaa se u toku postupka utvri a nema parnične sposobnosti? Imenovade (su) zakonskog zastupnika.

Kako se ceni parnična sposobnost sranog ržavljanina? Prema lex nationalis (pravo zemlje čiji je ržavljanin) u momentu ponošenja tužbe. Šta je postulaciona sposobnost, šta znači? Sposobnost stranke da sama i neposredno, bez

ičije pomodi preuzima parnične ranje u postupku. Koje lice nema postulacionu sposobnost? Gluvonemo, slepo, lice koje ne poznaje jezik suda...sva lica koja su potpuno lišena poslovne

sposobnosti. Su im postavlja tumača (plada se iz sudskog depozita). 15.

Stvarna i procesna legitimacija

16. 17.

Otuđenje spornog prava u toku parnice Punomodnik u novom ZPP-u

18.

Zastupanje pravnih lica

Šta ako su utvri a nema stvarne legitimacije? Obide tužbu. Šta ako utvri a nema procesne legitimacije? Obacide tužbu. Ko može biti? Ko sve može biti stranka u postupku? Lice koje ima stranačku sposobnost. Ko zastupa Pravni fakultet? Dekan. Koji sud je naležan za spor izmeju fakulteta i privrednog

ruštva? Privreni. 19. 20. 21. 22. 23. 24.

Parnične ranje stranaka, pojam i vrste Vradanje u pređašnje stranje Parnične ranje sua Sudske odluke

Upravljanje parničnim postupkom Dostavljanje

Da li tužba može a se prea  nekom drugom sem meni? Ne, mora lično. A ako me ostavljač ne naje? Pribija obaveštenje na vrata stana, kancelarije i time se smatra da je podnesak uredno dostavljen.

Može li tužba/presua a se pribije? Ne. Slučajevi fiktivnog ostavljanja, a li su moguda i kad? Kako se vrši fiktivno ostavljanje? Koji ponesci se lično ostavljaju? Vrste?

O čemu sveoči ostavnica? Aresat prisutan, ali nede a primi ponesak, šta onda? Pribije na vrata... Kada se pribija na tablu suda?

Nepoznata je aresa, ne može se utvriti, šta onda? Sud odredjuje privremenog zastupnika. Ako je stranka u inostranstvu, a ne imenuje

punomodnika, šta de biti sa tužbom? Obacuje se. 25.

Postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja

26.

Obavezan pokušaj mirnog rešavanja spora pre pokretanja parničnog postupka

27.

Tužba, pojam i vrste

Koja tužba eluje erga omnes? Konstitutivna. Šta 3

znači nekonkluentnost tužbe? Činjenice naveene u tužbi ne mogu a proizveu pravnu posleicu koju tužilac traži. Kaa je tužba urena? Kaa sarži sve zakonom propisane sastojke- što i svaki ponesak, tužbeni zahtev, vrenost spora, činjenične navoe, okaze, tužbeni prelog. Da li je ko svih tužbi potrebno a postoji pravni interes za ponošenje? Da, jer je on pro cesna pretpostavka.

Kaa nede postojati pravni interes? Pravni interes ne postoji ka, npr.postoji izvršna isprava i taa ne mora a se poiže konemnatorni zahtev, jer ne postoji potreba, može se na osnovu izvršne isprave zahtevati izvršenje. Koja o tužbi ima svojstvo izvršnosti, a koja preobražajno ejstvo? Izvršna je konemnatorna, konstitutivna je preobražajna. Koja eluje erga omnes, a koja inter partes? Preobražajna eluje

28.

Saržaj tužbe

erga omnes, kondemnatorna inter partes, a deklaratorna...khm...valjda i ona erga omnes, jer unosi se u izreku presude i vezuje i u drugim parnicama kao eventualno prethodno pitanje-> PROVERITI!!! Vrednost predmeta spora, da li je bitan element i

zašto? Šta ako nema sve elemente? Ako je tužba nepotpuna, a podnela  je stranka, vrada se na otklanjanje nedostataka, a ako je podneo advokat, odbacuje se. 29. 30.

Objektivno spajanje tužbenih zahteva (kumulacija tužbenih zahteva) Konemnatorna tužba

Šta je? ...i a su mora biti stvarno naležan i šta  još mora biti isto? Vrsta postupka. Koji je uslov a tužilac uspe? Da je potraživanje dospelo. Kad ne postoji pravni interes za kondemnatornu

tužbu? Kaa se pravna zaštita može ostvariti na neki rugi način-verodostojna isprava,sudsko poravnanje. Koje svojstvo ima kondemnatorna presuda?

Svojstvo izvršnosti. Šta je pravni interes?Procesna pretpostavka po kojoj sud pazi exofficio.

U čemu se oglea pravni interes za konemnatornu tužbu? U upotrebi obijanja izvršnog naslova. Šta je pravni interes za tužbu? Po pravnim interesom za tužbu porazumevamo postojanje pravnozaštitne potrebe na strani tužioca ->postoji kada se neko subjektivno pravo ili pravno

ovlašdenje tužioca nalazi u stanju neizvesnosti ili ugroženosti i može a se ukloni samo intervencijom suda. Šta su radi kada nedostaje pravni interes za

tužbu? Donosi rešenje kojim se tužba obacuje kao neopuštena. 4

31.

Deklaratorna tužba

Ko koje vrste tužbe se posebno traži postojanje pravnog interesa? Deklaratorne. PRAVNI INTERES JE NEOPHODAN ELEMENT DEKLARATORNE PRAVNE ZAŠTITE.

Šta je razelna tačka izmeju eklaratorne i konemnatorne tužbe? Dospelost potraživanja. Kaa se ko eklaratorne tužbe pravni interes ne okazuje? Kaa zakon upuduje na eklaratornu tužbu. Onos konemnatorne i eklaratorne tužbe? KONDEMNATORNA-ospelo potraživanje, pravni interes pretpostavlja, izvršna; DEKLARATORNAnije dospelo, zahteva se pravni interes, 32.

Prejuicijelni zahtev za utvrđenje

utvrjujuda8i to joj je cilj, a ne izvršenje). Je obuhvaden pravno, snagom presue.Tužilac može tokom parnice a istakne još jean zahtev dodatni, ad se utvrdi da jedan pravni odnos

postoji ili ne postoji(ne smatra se preinačenjem). Uslovi da pitanje postane sporno u toku trajanja

parnice, o njegovog rešenja zavisi isho spora, sud mora da bude naležan. Unosi se u izreku presude. 33.

Objektivno preinačenje tužbe

34.

Subjektivno preinačenje tužbe

35. 36.

Dejstva ponošenje tužbe suu Litispendencija

Uslovi? O kaa je ozvoljeno? Sta ako tuženi ne da pristanak? Ko objektivnog preinačenja je potrebna saglasnot tuženog, ako je ne a, su može a nastavi potupak po preinačenoj tuž bi, ako to nalažu razlozi celishonosti i nede se ougovlačiti postupak. Uslovi? Da li je potrebna saglasnost tuženog? Potrebna je saglasnost nopvog tuženog, a ako je ne a, tužilac de poidi novu tužbu. Posledice nastupanja? Ako u kasnijem postipku

oluka bue oneta i stranka se žali, šta ona? 37. 38.

Pripremanje glavne rasprave Procesne pretpostavke (Apsolutno i relativno bitne povrede parničnog postupka)

Apsolutno i relativno bitne povrede odredaba-

čl.

koja je razlika izmeju njih? Zašto se jene iruge

361 ZPP

tako zovu?Apsolutno bitne povrede su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posleicu onošenje nezakonite i nepravilne odluke. Relativno bitne povrede postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili je nepravilno primenio, a to je

moglo a ima uticaja na onošenje zakonite i pravilne presude.

Kako postupa su u slučaju postojanja apsolutne povree? Presua je ništava, drugostepeni sud je obavezan da ukine presudu.

Redi šta su apsolutne, kako se grupišu, zašto se zovu apsolutne i šta su rai ka je bio pogrešan sastav sua(ukia presuu), šta ka je votruka litispendencija(ukida se presuda zbog zabrane dvostruke litispenencije), šta su relativno bitne 5

povrede...? Razlika izmedju apsolutnih i relativnih povreda? Pod kojim uslovima se relativne povrede mogu istaci? 39.

Stvarna i funkcionalna naležnost

Šta je apsolutna suska naležnost? Razgraničenje elatnosti izmeju parničnih suova i ostalih ržavnih suova. Ako se tužba ponese suu koji nije naležan, a naležan je npr.Upravni su, koja oluka se onosi? Obacide tužbu.Do kog trenutka se pazi na stvarnu naležnost? Tokom celog postupka ex officio, otklonjiva procesna smetnja.

Posleice stvarne naležnosti? Stvarno nenaležni se oglašava nenaležnim i ustupa premet naležnom suu(a ako je postupao niži su, a trebao viši, to je apsolutno bitna povrea  i može se izjaviti žalba. Ne može revizija! Kako zakon orejuje stvarnu naležnost privrednih sudova? Po svojstvu privrednih subjekata(ako su obe stranke u sporu, privredni

subjekti ,uvek je naležan privreni su), po svojstvu obavljanja delatnosti privrednih subjekata(ako spor nastane izmedju privrednog subjekta i drugih pravnih lica u vezi sa privrednom

40.

Mesna naležnost, pojam i vrste

41.

Delegacija i orinacija naležnosti

elatnošdu, naležan de biti privreni su) Ko može a bue sve u I stepenu? Stvarna naležnost privrenih suova? Prigovor stvarne naležnosti? Koji zakon reguliše stvarnu naležnost? Zakon o urejenju sudova. Razgraničenje naležnosti osnovnog i višeg sua? Ako sam Vas tužio Privrenom, a naležan je osnovni, šta se ešava? Privreni su de se oglasiti nenaležnim i uputiti tužbu naležnom suu, ato  je osnovni. Kako se zove rešenje kojim se su oglašava nenaležnim? Rešenje o nenaležnosti. Primer za elektivnu?Koji zakon reguliše mesnu naležnost? ZPP. Postoji ostupanje o načela ispozicije u bračnim, paternitetskim, maternitetskimsporovima. Povoom ved pokrenutog postupka su po službenoj užnosti urejuje pitanje vaspitanja, smeštaja i izržavanja maloletnika. Su nije užan a izvee sve okaze koje su stranke preložile(kaa zaključe poravnanje, ako bi takvo raspolaganje bilo protivno prinudnim propisima, javnom poretku i moralu). Koji sudovi postoje?

Koja vrsta naležnosti se menja elegacijom? 42. 43. 44.

Atrakcija (privlačenje) naležnosti Sastav suda Vrednost predmeta spora 6

45. 46.

Imovinski cenzusi u novom ZPP-u

Ogovor na tužbu

Obavezna saržina? Tuženi osporava opuštenost tužbe tako što ističe: 1. PROCESNE PRIGOVORE – ističe a postoje smetnje za meritorno olučivanje i a tužbu treba obaciti 2. OSPORAVANJE OSNOVANOSTI TUŽBENOG ZAHTEVA- a) osporavanje istinitosti činjenica b) tvri a je tužba nekonkluentna(činjenice i dokazi se ne podudaraju) Dostavljanje tužbe na ogovor tuženom je

OBAVEZNO,osim u jenom slučaju, kom? Ka je postupak HITAN(KADA TO NALAŽU POSEBNE OKOLNOSTI KONKRETNOG SLUČAJA)Šta taa su rai? Taa su zakazuje pripremno ročište bez ostavljanja tužbe tuženom na ogovor. Kaa je to opravano? Kaa postoji zahtev tuižioca a su orei privremene mere(ali na tom ročištu može da se raspravlja samo o odredjivanju privremenih

mera, a ne i o tužbenom zahtevu. Zašto?Jer bi to bilo protivno načelu kontraiktornosti. Koji su njeni elementi? Treba a sarži isto što i svaki podnesak, zatim prigovore kojima se

osporava opuštenost tužbe, priznaje ili osporava tužbeni zahtev, imenovanje punomodnika. Šta se ešava ako je nepotpuna? Smatrade se kao a nije ni ponet, onosi se presua zbog propuš tanja. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54.

Prigovor radi prebijanja

Protivtužba

Šta je prejuicijelna protivtužba?

Dokazivanje Svedočenje Overena izjava svedoka u novom ZPP-u

Veštačenje Stranački veštaci u novom ZPP-u Teret tvrdnje i teret dokazivanja

Šta je jeno, a šta rugo? Teret tvrdnje - svaka stranka je užna a iznese činjenice na kojima zasniva svoje zahteve, teret tvrnje je teret iznošenja činjenica, tužilac iznosi činjenice na svoj zahtev, a tuženi činjenice na kojima osporava činjenice tužioca. Tužilac svoje činjenice ističe u tužbi, a tuženi u ogovoru na tužbu. Teret dokazivanja – čl.223 Kaa su nije stekao ovoljno uverenja o činjenicama koje su iznošene, postavlja se pitanje ko snosi rizik nedokazane, neovoljno jasne činj enice. Subjektivno dokazivanje-(ko iznosi činjenicu?) Svaka stranka

koja ima neko pravo užna je a iznese činjenice na kojima zasniva to pravo, a ako osporava, onda

činjenice kojima osporava to pravo. Objektivni teret dokazivanja-govori o tome koja de str anka snositi rizik neokazane činjenice. PRIMER: imamo va sveoka, jean kaže a ugovor o zajmu ne postoji, a drugi tvrdi da postoji. To je pat 7

situacija i taa su ne može a uzme a ugovor postoji. Tu se primenjuje pravilo o teretu okazivanja. Koja čin jenica nije utvrdjena, ide na

štetu onog ko to nije okazao(ti kažeš a ja i ti imamo ugovor o zajmu, ti moraš to i a okažeš). 55. 56.

Prekid i zastoj postupka Prethodno pitanje

Koje svojstvo mora da ima da bi bilo prethodno? Da li je pravno ili činjenično? U koji deo presude ulazi odluka o prethodnom pitanju? U obrazloženje! +2 izuzetka:u izreku-

prejuicijelan zahtev, incientalna protivtužba. Šta se ešava kaa se pre parnični su postavi prethodno pitanje?

Kaa ne može su a reši? Koji je ko nas način? Mešovit. Šta ako je rešeno? Obavezuje su. Šta ako nije rešeno? Može sam su a reši ili a sačeka a se reši... Šta treba a sarži a bi se smatrao prethonim

57.

Kondemnatorna presuda

pitanjem i kakvo je po pravnoj prirodi? Po pravnoj prirodi je pravno pitanje(NIKAD činjenično), ima dejstvo samo u konkretnoj parnici. Iz kojih razloga se pobija i koji pravni lekovi se mogu izjaviti?

Paricioni rok mora a sarži jeino kondemnatorna presuda, rok u kome je stranka

obavezna a činibu izvrši, on je oložan rok, olaže nastupanje izvršnosti suske presue. Pre isteka roka stranka ne može a zahteva prinuno izvršenje. Rok 15 ana, ko čekova 8 ana, a ko smetanja ržavine omah. Paricioni rok je rok za obrovoljnio izvršenje činibe. 58.

Deklaratorna presuda

59.

Preobražajna presua

60.

Potpuna, elimična i opunska presua

Iz kojih razloga se pobija i koji pravni lekovi se mogu izjaviti? Iz kojih razloga se pobija i koji pravni lekovi se mogu izjaviti? Delimična presua- razlika u odnosu na medjupresudu? Da li sud mora da donese

elimičnu presuu? Su može i ne mora, 61.

Presua zbog propuštanja

samostalna je, kvantitativno cepanje. Iz kojih razloga se pobija i koji pravni lekovi se mogu izjaviti? Prvnim lekovima naravno, važno -

povradaj u prejašnje stanje! Izraz načela ispozicije. Donosi se na štetu tuženog. Presua kojom se usvaja tužbeni zahtev. Može se oneti u sporovima u kojima stranke mogu isponirati tužbenim zahtevom(uslov je a takvo disponiranje nije protivno prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala).

1.Kakva tužba treba a bue? Konkluentna(a se činjenice i okazi pouaraju,tj. a iz cinjenica naveenih u tužbi proizilazi osnovanost tužbenog zahteva). 2.Koji su uslovi da bi se presuda mogla doneti? 8

I uslov: a tuženi nije ao nikakav ogovor na tužbu-pasivno ržanje tuženog II uslov: da je odgovor neuredan(ima formalne i

saržinske neostatke) – su de omah obaciti ogovor na tužbu Ostali uslovi: *PROCESNOPRAVNI USLOVI (odnose se na opuštenost tužbe) 1. da su ispunjene sve

procesne pretpostavke koje se tiču opuštenosti tužbe(ako proc.pretp.nisu ispunjene su onosi rešenje kojim obacuje tužbu) *MATERIJALNOPRAVNI USLOVI(odnose se na osnovanost tužbenog zahteva ) 2. a je tužba konkluentna(tj.a se činj enice i dokazi podudaraju, tj.da nisu protivne dokazima koje je

tužilac poneo uz tužbu ili opštepoznatim činjenicama; a iz činjenica naveenih u tužbi proizilazi osnovanost tužbenog zahteva *POSEBNI USLOVI 3. a je tužba ureno ostavljena tuženom sa poukom o posleicama propuštanja( ako ne postoje okazi a je tužba ureno ostavljena tuženom, ali se zna a je otposlata, su može a oloži onošenje presue do 30 dana, ako utvrdi da je uredno dostavljena

onede presuu) 4. a ne postoje opštepoznate okolnosti iz kojih proizilazi a je tuženi bio opravano sprečen a ponese ogovor na tužbu 5. Tužbeni zahtev ne sme a bue protivan  javnom poretku (takoje može a oloži onošenje ove presue ako smatra a  to treba da utvrdi)

Šta ako tužba nije konkluentna? Su zakazuje pripremno ročište na kome tužilac može a preinači tužbu(potreban je i pristanak tuženog), a ako to ne učini, su onosi presuu kojom obija tužbeni zahtev. Da li je u svim parnicama mog ude oneti presuu zbog propuštanja? Nije, samo u onim parnicama ge u potpunosti važi načelo ispozicije. Ne može u bračnim sporovima, maternitetskim i paternitetskim sporovima.

Iz kojih se razloga može pobijati? Žalbom -u kojoj de se navesti a je o propuštanja ošlo zbog pretnje, prinude zablude ili prevare protivne

strane(tužioca). Ne može se pobijati žalbom zbog pogrešno i nepotpuno utvrjenog činjeničnog stanja. Mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi, sem zahteva za ponavljanje postupka, jer

nije opušteno isticanje novih činjenica i okaza. Kakvo ejstvo ima? Izvršnosti i materijalne pravnosnažnosti . Ko je donosi ? Kada? Sudija pojedinac ili 9

presenik veda(jer se onosi bez oržavanja glavne rasprave) u fazi pripremanja glavne rasprave ili na pripremnom ročištu za gl.

Raspravu. Ovo važi i za : PRESUDU NA OSNOVU PRIZNANJA, PRESUDU NA OSNOVU ODRICANJA,

PRESUSU BEZ ODRŽAVANJA GLAVNE RASPRAVE. Uslovi za onošenje? U kojim sporovima ne može a se onese? 62.

Presuda na osnovu izostanka

63.

Presuda na osnovu prizanja i odricanja

Iz kojih razloga se pobija i koji pravni lekovi se mogu izjaviti? Iz kojih razloga se pobija i koji pravni lekovi se mogu izjaviti? Može se pobijati samo zbog

postojanja bitnih povrea orebi parničnog postupka i zbog toga što su ove izjave ate usle 64.

65.

Međupresua, konačna presua  

Pravnosnažnost presue

mana volje. Medjupresuda-to je oluka na osnovu tužbenog zahteva, da nema dejstvo materijalne pravnosnažnosti, a je eklaratorna presua i a postoji drugostepena medjupresuda, drugostepeni sud je donosi a onda prvostepeni

olučuje o visini tužbenog zahteva Da li rugostepeni su može oneti medjupresudu? Može kaa ukia oluku prvostepenog suda o vis ini tužbenog zahteva. Uslovi? Koja je vrsta? Po vrsti pravne zaštite? Deklaratorna. Ne stiče materijalnu, stiče formalnu pravnosnažnost. Koja rešenja mogu stedi pravnosnažnost? Ona kojima se meritorno okončava spor. Kada presuda postaje pravnosnažna? Pravnosnažnost presue se olaže najmanje za mogudnost kontrole još  jenoj(višoj) instanci. Kaa ne postoji mogudnost ulaganja redovnih pravnih lekova. (formalna

pravnosnažnost) 66.

Granice pravnosnažnosti (subjektivne,

67. 68.

objektivne, vremenske) Dejstva pravnosnažnosti presue Sudsko poravnanje

Dva najvažnija ejstva? Ovlašdenje sua? Kaa obija? Ako se zaključi u rugom stepenu, šta se ešava? Susko poravnanje se pobija tužbom za poništaj. O čemu se zaključuje, šta je predmet? O tužbenom zahtevu.Koja su va najvažnija ejstva? Dejstvo pravnosnažnosti presue i postupak za izvršenje.

10

11

69.

Povlačenje tužbe

Koja je razlika izmeju povlačenja tužbe i oricanja o tužbenog zahteva? Posle oricanja nema ponovnog poizanja tužbe povoom istog predmeta spora izmedju istih stranaka, jer sud donosi presudu kojom odbij a tužbeni zahtev, jer

sam tužilac oricanjem priznaje a mu je zahtev neosnovan i presuda ima dejstvo materijalne

pravnosnažnosti( i ko oricanja kao ni ko priznanja se ne traži pristanak suprotne strane). A ko povlačenja tužbe, tužilac može ponovo a ponese tužbu suu, jer je su samo rešenjem okončao parnicu, ali ne meritorno(ali ko povlačenja tužbe, pošto se upustio u raspravljanje o meritumu, traži se pristanak tuženog, jer on moža ima srestva i okaze koji de su ubeiti da treba da odbije zahte v tužioca i tako završi u svoju korist sve i u interesu mu je da se postupak

nastavi, jer ako ozvoli a tužilac povuče tužbu, pa je posle ponovo podnese kaa bue imao jače argumente... tuženom to ne ie u prilog). Ali pre nego što tu tužbu pošalju tuženom na ogovopr(jer se on ved u ogovoru na tužbu upušta u raspravljanje o meritumu) tužilac može a je povuče i bez pristanka tuženog. 70. 71.

Besplatni punomodnik Suparničarstvo, pojam i vrste

Uslovi za formalno suparničarstvo? Primere za materijalno i primer za formalno suparničarstvo? Kako znate da li se radi o prostom ili jedinstvenom

suparničarstvu? Po kom principu se vodi sud kod jedinstvenog 72.

Učešde umešača u postupku

73.

Obični umešač

suparničarstva? Najpovoljnije ranje. Tužba glavnog mešanja, koji eo presude ima ejstvo na umešača? Na koji način prijavljuju svoje učešde u parnici običan umešač i umešač sa položajem  jeinstvenog suparničara? Običan umešač stupa u parnicu podneskom (nije stranka, a ni punomodnik ) a glavni tužbom8on je stranka)

74.

Intervencijsko dejstvo presude (obim i otklanjanje)

75.

Umešač sa položajem jeinstvenog suparničara

76. 77. 78.

Imenovani prethodnik

Žalba protiv presue, pojam i vrste Žalbeni razlozi

79.

Postupak po žalbi

Šta de uraiti žalbeni su ako je su u I stepenu pogrešno primenio materijalno pravo, a šta ako je pogrešno utvrio činjenično stanje? Žalba se obacuje kao neozvoljena(neostatak procesne legitimacije, nemanje pravnog interesa

za ulaganje i kaa nije ozvoljena(npr.žalba na presudu drugostepenog suda)),

neblagovremena(nema potpisa ponosioca žalbe i označenja pobijane oluke, neblagovremena(nije 12

uložena u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude, tj. odluke.

U sva tri slučaja su žalbu obacuje rešenjem kao neopuštenu. 80.

Fakultativna i obavezna glavna rasprava u drugostepenom postupku

81.

Oluke rugostepenog sua po žalbi

Šta ako nisu naveeni razlozi u žalbi? 4elementa žalbe? U kojoj formi koju odluku donosi? Kad preinačuje? Ka je obavezna glavna rasprava? Zašto se i kaa onosi svaka oluka? Ka se onosi presua, a kaa rešenje? Kada drugostepeni sud ukida presudu? Ako postoje neotklonjive procesne smetnje:apsolutna

nenaležnost sua,nema stranačke sposobnosti, nema tuživosti subjekta,ako postoji povrea zabrane dvostruke litispendencije, ne bis in idem.

I šta se ona ešava? Nakon ukianja rugotepeni su vrada preme t prvostepenom sudu. Kad odbacuje presudu? 82.

Međupresua u rugostepenom postupku

83.

Zabrana višestrukog ukianja

84.

prvostepene odluke Zabrana reformatio in peius u drugostepenom postupku

85.

Žalba protiv rešenja

Kad sud donosi meritorno rešenje u parničnom

postupku? U postupcima za smetanje ržavine i postupcima za izdavanje platnog naloga. 86.

Ko olučuje? VKS. Protiv kojih oluka se izjavljuje? Protiv oluke u rugom stepenu, stranka ne može izjaviti reviziju ako nije izjavila žalbu. Šta de VKS

Revizija protiv presude

uraditi ako primeti da je doneta odluka protiv lica

koje ne može biti stranka? Rešenjem obacuje 87.

reviziju kao nedozvoljenu. Koje su odluke VKS-a? Protiv kojih rešenja se može izjaviti? Samo p rotiv

Revizija protiv rešenja

rugostepenih rešenja kojima se okončava postupak. 88.

Razlozi? Uslovi za nove činjenice i okaze?

Ponavljanje postupka

Presude kojih sudova su razlog za ponavljanje? Faze u olučivanju? Jedini REMONSTRATIVNI pravni lek. Ko o njemu olučuje?

POSEBNI PARNIČNI POSTUPCI 89. 90. 91. 92. 93.

Smetanje ržavine Postupak izdavanja platnog naloga Postupak u sporovima male vrednosti

Postupak se okončava rešenjem. Postupak se okončava rešenjem.

Postupak u potrošačkim sporovima Postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa VANPARNIČNI POSTUPAK

13

94. 95. 96.

Načela vanparničnog postupka Formalni i materijalni učesnici u vanparničnom postupku Oluke i pravni lekovi u vanparničnom

Neblagovremena žalba? Revizija?

postupku

98.

Pravnosnažnost rešenja o vanparničnom postupku Prethono pitanje u vanparničnom

99.

postupku Ostavinski postupak

97.

Saržina rešenja o naslejivanju?  Pravni lekovi? Kako svoje zahteve ostvaruju naslednici koji nisu učestvovali u ostavinskom postupku ? U parnici.

100.

Lišenje poslovne sposobnosti

Ko štiti prava lica koje se lišava poslovne sposobnosti? Staralac ili privremeni zastupnik.

Koja ejstva proizvoi rešenje o lišenju poslovne sposobnosti? Dejstva rešenja su lišenje poslovne sposobnosti i upis toga u matičnu knjigu i zemljišnu knjigu ili rugu javnu knjigu za nepokretnosti. Koji dokaz sud mora da izvede?

Šta je neblagovremena žalba u vanparničnom postupku? 101.

Oređivanje naknae za eksproprisanu nepokretnost IZVRŠNI POSTUPAK

102.

Izvršna isprava

Koja oluka je poobna a bue izvršna isprava? Konemnatorna, isključivo! Kad je pravna odluka kojom je naloženo nečinjenje izvršna? Kaa je oluka iz upravnog postupka izvršna isprava?

103.

Verodostojna isprava

104. 105.

Izvršitelj Oluke i pravna srestva u izvršnom postupku

2 ela rešenja o izvršenju? 1. UTVRDJUJE SE POTRAŽIVANJE 2. UTVRDJUJE SE IZVRŠENJE Šta ako su obije rešenje o izvršenju? Ako ga donese, ko ima pravo prigovora? Ako je neka od stranaka nezadovoljna radom suda, koje procesno

srestvo de koristiti? Ako se naplatio, a po pravnom leku se ukine rešenje o izvršenju, šta druga strena ima na raspolaganju? 106. 107. 108.

Izvršenje na pokretnim stvarima Izvršenje na nepokretnim stvarima Privremene mere

14