Strugovi Za Serijsku Proizvodnju

VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA VRANJE

SEMINARSKI RAD iz predmeta

INDUSTRIJSKE MAŠINE

2010.god.

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.











T e m a:

Strugovi za serijsku proizvodnju proizvodnju Vertikalni strug











Uvod ................................................................................................................................1 1. Industrijski objekti .........................................................................................................2 1.1. Podela industrijskih objekta ............................................................................2 1.2. Oblici industrijskih objekta .............................................................................2 2. Pojam i uloga uskladištenja ...........................................................................................3 3.Strugovi za serijsku proizvodnju.................................................................................... 4 3.1. Obrada na strugu – osnovni pojmovi..................................................................4 3.2. Podela strugova i njegove karakteristike………………………………………5 3.3. Pogon struga…………………………… struga………………………………………………………… ……………………………………...6 ………...6 3.4. Alati za obradu na strugu……………………………… strugu……………………………………………………...6 ……………………...6 4.Vertikalni strugovi……………………………………………………………………..7 4.1. Postolje mašine i uležištenje radnog stola...................................……...……8 4.2. C – osa……………………………… osa………………………………………………………… ………………………………………8 ……………8 4.3. Radni sto…………………………… sto……………………………………………………… ……………………………………….9 …………….9 4.4. Stub i poprečna greda (traverza) mašine………………………… mašine……………………………………9 …………9 4.5. Jedinica struganja, bušenja i glodanja……………………………………..11 4.6. Upravljačke jedinice…………………… jedinice………………………………………………… ………………………………….12 …….12 5.Priprema preventivnog održavanja ............................................................................13 5.1. Ciljevi odrzavanja.........................................................................................13 5.2. Organizovanje tehničke pripreme održavanja .............................................13 5. Organizovanje operativne pripreme održavanja .............................................16 .......................................................................................................................19 Zaključak .......................................................................................................................19 ……………………………………………………………………………..20 ……………………..20 Literatura ………………………………………………………











UVOD Indus Industr trij ijske ske ma maši šine ne predst predstav avlj ljaj ajuu osnov osnovne ne delove delove tehn tehnol ološk oških ih sist sistem emaa u procesn procesnoj oj industr industriji iji kao što su: mašinsk mašinskaa industr industrija ija,, drvno drvno prerađi prerađivač vačka ka industr industrija ija,, hemijsko inžinjerstvo i industrija, prehrambena tehnologija, aero industrija, energetika, tekstila industrija idr. Broj proizvoda proizvoda procesne industrije industrije je vrlo velik i povećava povećava se i dalje. dalje. Iz tih razloga gotovo je nemoguće da inžinjer poznaje mnogobrojne tehnologije u procesnoj industriji. Analizom raznih tehnologija proizvodnje pojedinih proizvoda, odnosno procesa, nalazimo da se one sastoje iz pojedinih operacija kao na primer: obrada metala, obrada drveta, drveta, usitnj usitnjava avanje, nje, transpo transport, rt, talozen talozenje, je, mešanj mešanje, e, razmena razmena toplot toplote, e, ispara isparavanj vanje, e, kondezacija, ukuvavanje, sušenje i dr. Ovak Ovakav av mo mode deran ran prist pristup up prouca proucava vanj njuu indu indust stri rijs jski kijh jh ma maši šina na om omogu oguću ćuje je upoznavanje tehnoloških procesa i tehnoloških sistema u industriji i osposobljavanje budućeg budućeg inžinje inžinjera ra da na osnovu osnovu proračuna proračuna izvrći izvrći izbor standard standardne ne opreme i razvoj razvoj opreme. Razvoj Razvoj mašina mašina uslovi uslovilo lo je napredak napredak novih naučni naučnihh oblast oblastii kao na primer primer:: optimizaciju, automatizaciju, merenje i regulaciju idr. Klasifikacija gradiva iz industrijskih mašina data je na ovaj način imajući u vidu da su određene operacije primarne u datim mašinama. Ovakva podela znatno doprinosi tome da se uoče zajednicke termotehnicke i energetske zakonitosti u operacijama kod mašina, tako da se na taj nacin izložena materija bolje razume.











1. Industrijski objekti 1.1.Podela industrijskih objekata Svaki industrijski kompleks ima četri zone unutar kojih se definišu četiri osnovne grupe industrijskih objekata, a to su: - proi proizv zvod odna na zona zona koja koja obuh obuhva vata ta obje objekt ktee za radi radion onic icee osno osnovn vnog og proi proizv zvod odno nogg ciklusa, primarnog i sekundarnog tehnološkog toka (pomoćna odelenja), - sklad skladiš ištn tnaa zona zona sa objek objekti tima ma i otvor otvoreni enim m površi površinam namaa namen namenje jeni nim m sklad skladiš ište tenj njuu materijala, kao što su: sirovine, pomoćni materijali, gotovi proizvodi, gorivo i mazivo, rezervni delovi, ambalaža itd. - ener energe gets tska ka zona zona,, u čiji čiji sastav sastav ulaz ulazee obje objekt ktii u koji kojima ma se proi proizv zvod odii ener energi gija ja potrebna za odvijanje procesa, kao što su: kotlarnice, toplane, kompresorske stanice, transformatorske stanice, vodotornjevi itd. - zona zona prat prateć ećih ih služ službi bi,, koju koju čine čine osta ostali li obje objekt ktii koji koji ne prip pripad adaj ajuu osno osnovn vnom om industrijskom procesu, ali koji obezbeđuju njegovo nesmetano odvijanje. U ovim objekt objektima ima se nalaze nalaze:: upravne upravne službe službe,, službe službe održavan održavanja, ja, konstru konstrukci kcioni oni biroi, biroi, laboratorij laboratorije, e, službe investicija, investicija, administracij administracija, a, služba zaštite na radu, biblioteka, biblioteka, restoran društvene ishrane, zdravstvena stanica, garaža itd. U ovu grupu takođe spadaju garderobe i sanitarne prostorije (tuševi, umivaonici, wc).

1.2. 1.2. Oblic Oblicii indus industr trij ijsk skih ih obje objeka kata ta Na izbor oblika industrijskog objekta utiču sledeći faktori: vrsta tehnološkog procesa, utic uticaj aj dinam dinamič ički kihh i stat statič ički kihh sila sila prouz prouzrok rokov ovani anihh proi proizv zvodn odnim im proce procesom som (udari (udari,, vibracije), geofizički sastav tla, mogućnost daljeg prostornog proširavanja, finansijska mogućnost investitora itd. Industrijski mogu se podeliti na dve osnovne grupe: prizemni i spratni. Prizemni industrijski objekti pogodni su za metaloprerađivačku industriju, a naročito pri proizvodnji težih komada. Visina prostorija radionica i postrojenja za opsluživanje proizvodnje je od 3,5 do 4m, a proizvodnih hala do 12m, zavisno od vrste proizvoda, dimenzija opreme i zahteva transporta. Prednost ovakvog načina gradnje objekata su: jednostavan prilaz u sve prostorije, jer su podovi zgrade u istoj visini sa terenom, moguće uvođenje železničkog koloseka u hol, niža cena izgradnje po metru kvadratnom nego kod spratnih objekata, ravnomerno prirodn prirodnoo osvetl osvetljenj jenjee svih prostor prostorija ija,, fleksi fleksibil bilnost nost u pogledu pogledu promena promena u proizvo proizvodnj dnji,i, mogućnost izgradnje na zemljištu lošijeg kvaliteta, zbog malog opterećenja. Nedostaci su veliki toplotni gubici i zauzimanje velike površine. Spratni objekti primenjuju se u fabrikama koje ne izgrađuju proizvode velike težine, a višespratni objekti naročito su pogodni za smeštaj uprave, administracije, konstruktivnih biroa i sl.











Slika 1. Tipovi standardnih hala Prednosti spratnih objekata su: - zauz zauzim imaj ajuu man manje je površi površine ne od prize prizemn mnih ih,, - ma manj njii su trošk troškov ovii održ održava avanj njaa i zag zagrev revan anja ja,, - transpo transportn rtnii putevi putevi su manje manje dužine dužine (kod (kod primen primenee vertika vertikalni lnihh transport transporta), a), - krać kraćee su mrež mrežee za razv razvoj oj ener energi gije je,, - lakš lakšaa je komu komuni nika kaci cija ja zap zapos osle leni nih, h, - mog mogućn ućnost ost kori korišćen šćenja ja gravi gravitac tacije ije za za transp transport ort materi materijal jala. a. Nedostaci su: -

skuplja gradnja u odnosu na prizemne zgrade, ograničeno op opterećenje me međuspratnih ko konstrukcija, ograničena po površina zg zgrade ka kada se se zahteva dn dnevno os osvetljenje i sl. Raspo Raspore redd obje objekat kataa u okvi okviru ru jedn jednee jedi jedins nstv tven enee celi celine ne sa saobra saobraća ćajn jnic icam ama, a, energetskim postrojenjima i razvodnom mrežom instalacija u zavisnosti od mesta i konfiguracije zemljišta naziva se situacioni plan.

2. Po Poja jam m i ul ulog ogaa usk uskla ladi dišt šten enja ja Skladišta su određene površine posebno pripremljene za privremeno odlaganje materijala, polufabrikata i gotovih proizvoda, koji mogu biti u komandnom, rasutom, tečnom i gasovitom stanju. Odlaganje vremenski može biti različito, s tim što se posle određenog vremena materijal, polufabrikati i gotova roba uključuju u dalji tok obrade, transporta, distributive ili u potrošnju. Potreba za skladištenjem se javlja zbog:













S obzirom na složenost potrebnih operacija koje se moraju obavljati u skladištima, kao i na uticaj koji skladištenje ima na konačan kvalitet i funkciju proizvoda, ovom procesu treba posvetiti naročitu pažnju. Pri tome cilj skladištenja je: -

regulis regulisanj anjee nesmetan nesmetanog og odvijan odvijanja ja toka toka proizvodn proizvodnog og procesa procesa kroz prihv prihvata atanje nje mate ma terij rijal alaa na završet završetku ku jedne jedne faze faze proizv proizvod odnog nog ili transp transpor ortn tnog og procesa procesa,, na određenim mestima. Nakon određenog vremena materijal nastavlja dalji tok u sledećim fazama do konačnog korisnika, - osigura osiguravanj vanjee potrebne potrebne zali zalihe he kojom kojom se podmiru podmiruju ju potrebe potrebe same same proizv proizvodnj odnjee ili distribucije. Skladištenje je dakle, dinamički proces uslovljen brzinom protoka i količinom materijala koji se skladišti, uzimajući u obzir količine koje se pojavljuju na ulazu i izlazu skladišta. Postoje dva osnovna vida skladištenja: -

Skla Skladi dišt šten enje je u proc proces esuu proi proizv zvod odnj nje, e, što što podr podraz azum umev evaa stav stavlj ljan anje je u stan stanje je mirovanja predmeta rada i sredstva za rad na određenom zaštićenom prostoru (skladištu) pre u toku i posle njihovog trošenja i upotrebe u procesu, Sklad Skladiš ište tenj njee u procesu procesu prom promet eta, a, koje koje se obavl obavlja ja pred pred prodaj prodajuu robe, robe, bilo da se radi o prodaji na veliko ili na malo. Uobičajeno je da se tada u skladištima izvode sledeće operacije: oplemenjivanje, pakovanje, prepakivanje, sušenje, sortiranje, slaganje, montaža i drugo.

3.

STRU STRUGO GOVI VI ZA SERI SERISK SKU U PRO PROIZ IZVO VODN DNjU jU

Za obradu veceg broja delova i slozenijih oblika nepohodno je primeniti veci broj alata.U takvim slucajevima vreme obrade na univerzalnim strugovima je relativno dugacko zbog potrebe ceste promene alata jer se na univerzalnom strugu moze istovremeno pozicionirati najvise pet alata cetiri u drzacu alata i jedan unutrasnjem konusu vretena nosaca siljka.Da bi se skratilo vreme potrebno za promenu alata neophodno je masini imati moguxnosti istovremenog pozicioniranja veceg broja alata,sto je upravo jedan od osnovnih karakteristika steugova za serijsku proizvodnju. proizvodnju. Strugovi za serijsku proizvodnju su : strugovi sa vise nosaca alata,revolverski strugovi,kopirni strugovi i verikalni strugovi.











3.2.PODELA STRUGOVA I NJEGOVE KARAKTERISTIKE Konstrukcija i karakteristika strugova je vrlo raznovrsna pa se zato mogu podeliti na vise nacina.Najvazniji i najcsce isticana podela je prema obimu i vrsti proizvodnje za koju su namenjeni.Prema ovoj podeli razlikuju se : a) strugovi za pojedinacnu ( maloserijku ) proizvodnju, b) strugovi za serijsku i c) strugovi za masovnu ( visokoserijku ) proizvonju. Ova podela ne daje ostro razgranicenje r azgranicenje izmedju navedenih grupa.Strugovi za pojedinacnu proizvodnju ( obrada malog broja delova ) mogu se na primer koristiti i u serijsku proizvodnju,posebno proizvodnju,posebno ukoliko se dodavanjem posebnih uredjaja i pribora moze povecati njihova produktivnost.Dalje produktivnost.Dalje podele su moguce u svakoj od navedenih grupa i bice date pri njihovom razmatranju.

3.3. POGON STRUGA Najprimitivniji strugovi su na nožni pogon. Na osovinu koja se okreće je namotana guma a radnik pritiskom pedale okreće osovinu u jednom pravcu. Pokretanjem osovine guma se zateže i kada se popusti pedala osovina se kreće u suprotnom pravcu tj. u nulti položaj. Takvi "nožni strugovi" i danas postoje po nekim zabačenim selima a na njima se prave kutije za čuvanje sira, slanici i slično, tj. sve ono što se kružnim kratnjem može obraditi. Interesantno je da su ti strugovi uvek od drveta. Sledeći način pokretanja struga je bio Sistem centralne osovine. Danas strugovi imaju svoj pogonski elektromotor. Dimenzije strugova variraju od onih koji prave delove za časovnike pa do onih koji prave pogonske osovine za brodove.

3.4. ALATI ZA OBRADU NA STRUGU Raznovrsnost oblika povrsina koja se obradjuje na strugovima uslovila je raznovrsnost strugarskih nozeva po obliku i konstrukciji. Osnovni oblici oblici strugarskih nozeva prikazani su na ( sl. 8.). Mogu se razvrstati prema osnovnim obelezjima na vise nacina.











Najvaznija podela je prema nameni, tj. prema zahvatima koji se pomocu njih mogu ostvariti ( sl.8.) Prema ovoj podeli strugarski nozevi su namenjeni za : spoljasnju uzduznu obradu ( sl. 8., 1 - 4 ), unutrasnju uzduznu obradu otvora ( 5 ), unutrasnju uzduznu obradu rupa ( 6 ), poprecnu obradu ( 7 ), izradu zlebova razlicitih oblika ( 8 - 12 ), izradu zaobljenja ( 13,14, ), izradu profila ( 15 ), izradu zavojnica ( 16 ).Prema vrsti obrade razlikuju se nozevi za grubu - ( 1,2,4,- 6 ), i finu obradu ( 3 ). Prema obliku obliku raznog dela razlikuju se pravi - ( 2,3,20 ), savijeni - ( 1,21,22 ) i nozevi sa stanjenim reznim delom ( 23 ), dok se prema polozaju glavnog seciva razlikuju levi (19 .a ) i desni (19 .b ). Levi nozevi vrse rezanje sa pomocnim kretanjem sleva udesno, a desni - sdesna ulevo. Prema polozaju noza u odnosu na obradak postoje radijalni - ( 18 ) i tegencijalni tegencijalni - ( 17 ) strugarski nozevi. Prema nacinu izrade razlikuju se strugarski nozevi ciji su rezni delovi izradjeni odistog materijala - svi alati prikazani na ( sl . 9. ). I izradjeni od vise materijala ( sl. 10. ) sa lemljenim i sa mehanicki,pricvrscenim plocicama. Plocice mogu biti izradjene od tvrdog metala,keramike i dijamantskih kristala,a najcesce su u obliku visestrane prizme ( sl. 10.). Kod ovakvih nozeva posle zastupljnja jednog seciva plocica se, posto se oslobodi, okrene tako da se u radni polozaj postavlja njena ivica, odnosno secivo. Sematski prikaz mogucnosti pricvrscivanja plocica dat je na ( sl 11. ).

Slika 9. Alati za ob radu na strugu izradjeni od različitih materijala











4.Vertikalni strugovi Vertikalni strugovi - su namenjeni obradi delova velikih dimenzija i masa

kod kojih je odnis izmedju duzine i precnika obicno krece u granicama 0,3 do 0,7. Najcesce su to rotori hidro i gasnih turbina, zupcanici, zamajci itd. Specificna karakteristika ovih strugova je kruzni horizontalni sto sa vertukalnom obrtnom osom. Ovakav polozaj stola olaksava pozicioniranje pripremka velikih masa i dimenzija. Precnici stolova mogu biti u granicam od 0,5 do do 21 m, a time i maksimalni precnik obratka do 24 m. Vertikalni strugovi mogu biti sa jednim i dva stuba. Na ( sl. 7.)data je sema vertikalnog dvostubnog struga. Osnovni delovi struga su obrtni sto ( 1 ), postolje ( 2 ), stubovi ( 3 ) i medjusobno spojeni traverzom ( 4 ). Po vertikalnim vodjicama na stubovima moze da se krece poprecni nosac ( 5 ) na kome su postavljeni vertikalni nosaci alata ( 6 ) i ( 7 ). Na nosacu ( 7 ) nalazi se revolverski drzac alata ( 8 ). Nosaci ( 6 ) i ( 7 ) imaju nezavisna pomeranja. Na desnom stubu, preko odgovarajucih vodica, vodica, nalazi se bocni nosac alata ( 9 ). Vertikalno kretanje - Sv, i radijalno kretanje bocnog nosaca alata - Sp su nezavisna od kretanja drugih nosaca.

Slika 7. Vertikalni strugovi

Osnovne karakteristike











4.1. Postolje mašine i uležištenje radnog stola Postolja mašina su izrađena od precizno obrađenih zavarenih delova velike krutosti. Uležištenje radnog stola nalazi se na postolju mašine i izvedeno je sa krstastim konično valjkastim ležajem velike preciznosti. Proizvođač ležaja je firma Timken. Pogon radnog stola izvodi se sa digitalno upravljanim servomotorom velike snage i velikog opsega obrtanja firme Siemens. Snaga se do precizno izrađenog velikog zupčanika na radnom stolu prenosi kaišnim prenosom i dvostepenim zupčastim prenosnikom. Radi povećanja tačnosti mašine pri velikim brojevima obrtaja postolje mašine je termosimetrično. Ulje za protočno podmazivanje uležištenja radnog stola se termostabilizuje i održava konstantnim u odnosu na temperature okoline preko uređaja za hlađenje ulja.

4.2. C - osa













4.3. Radni sto Radni sto je izrađen od visokokvalitetnog sivog liva. Stezanje radnih komada kod osnovnog izvođenja mašina je mehaničko, a može biti i hidrauličko. Moguće je i hidrauličko stezanje sa cilindrom dvostrukog dejstva, čime se obezbeđuje lakše centriranje radnih komada. Najpre se izvrši predstezanje radnog komada nižim pritiskom, a posle centriranja radnog komada izvodi se stezanje višim pritiskom. Na radnom stolu može se nalaziti 3, 4 ili 6 steznih paknova. Radi rezanja navoja u centru stola nalazi se merni sistem. Na radnom stolu moguće je izvesti hidraulično stezanje sa 2+2 ili 3+3 nezavisnih steznih paknova sa duplim cilindrom.

4.4. Stub i poprečna greda (traverza) mašine Mašine JVS 12, JVS 16, JVS 20 i JVS 24 izvedene su sa jednim stubom, a mašina DVS 28 i DVS 40 imaju dva stuba koji su u gornjem delu povezani jednom distantnom gredom. Kod mašina DVS 28 stubovi su liveni, a kod ostalih mašina stubovi su zavareni. Poprečne grede (traverze) su kod svih mašina livene osim kod mašine DVS 40 gde je zavarene konstrukcije. Ove komponente su velike krutosti. Precizno su obrađene. Sve to omogućava veliku tačnost mašine. Poprečna greda se podiže i spušta u











Klizač prizmatične pinole se pomera po poprečnoj gredi (traverzi) u pravcu X ose. Vođenje se ostvaruje klizanjem plastike, koja se nalazi na klizaču, po tvrdim čeličnim trakama zalepljenim na poprečnoj gredi (traverzi). Klizači prizmatične pinole su kod svih mašina izrađeni od sivog liva. Kod pojedinih mašina je izvedeno kombinovano (klizno i kotrljajno) vođenje prizmatične pinole po klizaču u pravcu Z ose, a kod pojedinih mašina se vrši klizanje plastika po otvrdnutoj čeličnoj površini. Kod svih mašina prizmatične pinole su izrađene od visokokvalitetnog čeličnog liva. Pomeranja klizača prizmatične pinole po poprečnoj gredi (travrzi) (X osa) i pomeranje prizmatične pinole po klizaču pinole (Z osa) izvodi se digitalnim servomotorima firme Siemens i kugličnim zavojnim vretenima sa poništenim zazorima u oba smera kretanja. Ovim je postignuta velika tačnost pomeranja prizmatične pinole. Kod mašina tipa I, H i BG prizmatična pinola je pripremljena za hlađenje kroz nosač reznog alata i ugrađen je hidromehanički sistem automatskog stezanja i otpuštanja alata. Kod mašina tipa I prihvat strugarskih nosača alata je sa konusom ISO 50. Brzina Z ose od 15 (10) m/min postignuta je ugradnjom











4.5. Jedinica struganja, bušenja i glodanja Kod mašina tipa BG prizmatična pinola je izvedena sa jedinicom struganja, bušenja i glodanja. Kod ove jedinice moguće je, pored struganja, vršiti bušenja, rezanja navoja izvan vertikalne ose stola i glodanja raznih cilindričnih ili necilindričnih površina. Kod mašina JVS 16 BG, JVS 20 BG, JVS 24 BG i DVS 28 BG poprečni presek prizmatične pinole je 260x260 mm. Kod mašine DVS 40 BG postoje dve veličine prizmatične pinole. Za hod Z ose 1100 mm poprečni presek je 260x260 mm, a za hod Z ose 2200 mm poprečni presek je 320x320 mm. Pogon obrtnog radnog vretena unutar prizmatične pinole ostvaruje se preko digitalno upravljanog AC motora firme Siemens snage 22 kW. Prenos snage izvodi se preko jednog kaišnog para i dvostepenog planetarnog prenosnika. Maksimalni broj obrtaja radnog vretena kod prizmatične pinole poprečnog preseka











4.6. Upravljačke jedinice • • •

•

•

• • • • • •

Kod vertikalnih strugova koriste se upravljačke jedinice Siemens 840 D. X i Z upravljane ose. Upravljano kretanje AC motora stola radi rezanja navoja i kontrolisanog zaustavljanja. C dodatna upravljana osa kod mašina JVS 16 BG, JVS 20 BG, JVS 24 BG, DVS 28 BG i DVS 40 BG. Upravljano kretanje AC motora jedinice struganja, bušenja i glodanja, kod mašina JVS 16 BG, JVS 20 BG, JVS 24 BG, DVS 28 BG i DVS 40 BG radi rezanja navoja i kontrolisanog zaustavljanja. Upravljnje servomotorom magacina alata. 12" ili 15" TFT kolor monitor. Linearna, kružna ili helikoidna interpolacija. Ručni pult i elektronski točak. Više modova i ciklusa programiranja. Dijagnoza grešaka kontrolera, mernog sistema, mašine.











5 Priprema preventivnog održavanja Priprem Pripremaa održava održavanja nja ima veoma veoma složeni složeni zadata zadatakk koordi koordinaci nacije je i usklađi usklađivan vanje je aktivnosti sa proizvodnjom, pri čemu su često prisutni i provrečni interesi. Kao i proizvodnju, tako i održavanje, karakterišu dve osnovne grupe poslova. Kod održavanja to su: poslovi pripreme i poslovi neposrednog održavanja. To znači da se u procesu održavanja tehničkih sistema mora organizovati jedan vid tehničke pripreme poslova poslova održavanja. Da bi se sprovelo sprovelo održavanje i izvršili izvršili svi poslovi održavanja, održavanja, mora se izvršiti odgovarajuća priprema svih poslova održavanja. Ukupna priprema održavanja može se posmatrati kao dve osnovne grupe poslova i to: 1. Poslovi tehničke pripreme i 2. Poslovi operativne pripreme.

5.1.Ciljevi održavanja Tehn Tehnič ičko ko održ održava avanj njee sist sistem emaa ma maši šina na predst predstavl avlja ja skup skup post postup upaka aka i aktivniosti cija je svrha sprečavanje pojava stanja u otkazu kao i vraćanje sistema po pojavi stanja u otkazu ponovo stanje u radu u sto kraćem vremenu i sa što manjijm trošk troškovi ovima ma u datim datim uslov uslovim imaa okoli okoline ne i organ organiz izac acij ijee rada. rada. Pri tome tome svi post postupc upcii i aktivnosti aktivnosti održavanja održavanja što manje gubitaka gubitaka u proizvođni tehničkog tehničkog sistema sistema što manje zaliha rezervnih delova za održavanje, što manje dokumentacije u procesu sprovođenja održavanja što viši nivo pouzdanosti u radu, što manje troškova održavanja, što manje























d)Izrada konkretnih planova: - materijala, - reze rezervn rvnih ih del delova ova (i supst supstit ituc ucij ijaa uvoz uvoza), a), - alat alata, a, pri pribora bora i vre vreme mena na,, - radne sn snage, - kapaciteta i dr. e)Usaglašavanje plana održavanja sa planom proizvodnje (svodno planiranje); f)Izrada finansijskog plana ukupnog prihoda, troškova i dohotka za proces održavanja. 2. Konstrukciona priprema održavanja obuhvata sledeće osnovne poslove i aktivnosti: a) projektovanj projektovanjee novih sastavni sastavnihh delova ili ili sistema sistema (koordinaci (koordinacija ja poslova), poslova), b) defini definisanj sanjee defekta defektacio cionih nih lista lista,, c) definisanje definisanje projekt projektno no – konstrukcio konstrukcione ne dokumentaci dokumentacije je (sastavnice, (sastavnice, crteži crteži i dr), dr),











1. Odre Određi điva vanj njee alat alataa i prib pribor oraa za potre potrebe be preve prevent ntiv ivno nogg (i inve invest stic icio iono nog) g) i korektivnog održavanja tehničkih sistema, 2. Utvrđivanje Utvrđivanje obima obima i strukture strukture osnovne osnovne pomoćne pomoćne opreme opreme za potrebe potrebe održavanja, održavanja, 3. Utvrđi Utvrđivanj vanjee obima obima i struktu strukture re radne snage snage za potreb potrebee održava održavanja nja (broj radnik radnika, a, struktura zanimanja), 4. Učešće pri nabavci i montaži nove opreme. U tehnološkoj pripremi održavanja glavne poslove obavljaju tehnolozi. Oni su obično podeljeni da rade po pojedinim specifičnim tehnologijama u održavanju, koju treba dobro da poznaju. Koliko treba tehnologa da radi u tehnološkoj pripremi, zavisi od strukture poslov poslovaa održavan održavanja ja i njihov njihovog og stvarn stvarnog og obima. obima. Savrem Savremeni eni pristu pristupi pi u organiz organizaci aciji ji održavanja predviđaju da tehnolozi budu ’’prisutni uz mašinu’’ kako bi kontinualno pratili tehničko stanje i pouzdanost mašine u procesu eksploatacije. 4. Razvoj i unapređenje održavanja. Ovde se definišu osnovni predlozi

za razvoj i











16. 1. 2. 3. 4. 5.

Opera Operati tivno vno plani planiran ranje je,, Lansir siranje nje, Dispeč Dispečaren arenje je – radioni radionička čka (pogon (pogonska) ska) pripr priprema ema,, Poslove Poslove materi materijal jalnog nog obezbeđe obezbeđenja nja,, Izrada Izrada tehnolog tehnologij ijee održava održavanja nja (u slučaju slučaju da je operat operativn ivnaa priprem pripremaa van jedinic jedinicee pripreme održavanja).

Generalno se može reći da operativna priprema planira, upravlja i kontroliše odvijanje svih operativnih planova održavanja i preduzima potrebne mere da se poslovi i zadaci odvijaju u skladu sa postavljenom funkcijom cilja u vremenu (ona prethodi poslovima operativnog izvršenja – izvođenju preventivnog i korektivnog održavanja). 1. U operativno planiranje održavanja spada:











4. Poslovi materijalnog obezbeđenja. -

u ovir oviruu oper operat ativ ivne ne prip pripre reme me održ održav avan anja ja izra izrađu đuje je naru narudž džbe beni nice ce potr potreb ebno nogg repromaterijala sa dinamikom snabdevanja, izrađ zrađuj ujee konk konkre retn tnee spec speciifika fikaci cije je reze rezerv rvni nihh del delova ova i vrši vrši radn radnje je u vezi vezi sa održavanjem određenog nivoa rezervnih delova, obez obezbeđ beđuj ujee plani planiran ranee uslug uslugee za koo kooper perac acij ije, e, vodi vodi računa računa o magaci magacinim nimaa rezervn rezervnih ih delov delovaa u okvir okviruu održav održavanj anja, a, vodi vodi kartote kartoteku ku stanja stanja reproma repromater terija ijala, la, rezervn rezervnih ih delova delova i drugih drugih resursa resursa potrebn potrebnih ih za održavanje tehničkih sistema i dr.













18.

Zaključak Moderan pristup u samom proučavanju mašina u industriji ukazuje na upoznavanje tehnoloških procesa i sistema u industriji kao i upoznavanje budućih stručnjaka da na











L I T E R A T U R A











20.

Strugovi Za Serijsku Proizvodnju

Recommend Documents