Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
-2-
Broj 6
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
SADRŽAJ Uvodna reč (Master Yoda) ........................................................................ 5 Zanimljiva nauka Kosmički turizam (Dan555) ......................................................................... 7 Kratke zanimljivosti iz nauke (SuzanKalvin) ............................................. 23 Likovna umetnost Željko Pahek (Kaa) ..................................................................................... 25 Majkl Velan (Sal) ....................................................................................... 35 Film Moji zvezdani brodovi (Sal) ...................................................................... 41 Interakcija ljudi i računara u filmu (Master Yoda) ..................................... 57 Muzika Džon Vilijams (Miki 13991) ...................................................................... 89 Književnost SF književnost Japana (Master Yoda)..................................................... 95 Klut-Nikols-ova SF enciklopedija u nastavcima SF Enciklopedija (Ender71) ................................................................... 107 Priče Okačen u prostoru – Hori Akira (prevod MasterYoda) .......................... 123 Brodolomnik - Džin Volf (prevod Kaa) .................................................. 129 Dan njihovog dolaska – G. Dejvid Nordli (prevod Master Yoda) .......... 135 Sada živimo punim životom – Siril M. Gupta (prevod MasterYoda) ..... 144 Majmun – Džin Ris (prevod MasterYoda) ............................................. 159
-3-
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
sf vektor, fanzin SF tima, broj 6, januar 2008. Urednik broja: Priloge pripremili: Prevod: Tehnička priprema: Podrška:
SF tim
MasterYoda, Kaa, SuzanKalvin, Sal, Ender71, Miki 13991, Dan555
Master Yoda, Kaa, Ender71 Dan555 SF team & SF friend.
Ovaj fanzin i prilozi u njemu mogu se slobodno dalje distribuirati, ali obavezno naznačite da je SF tim autor i dodajte link ka našem sajtu www.sftim.com . Nije dozvoljena bilo kakva prodaja ovog fanzina niti prisvajanje autorstva.
-4-
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
UVODNA REČ Prvi rođendan ... Kada smo počeli pripremu za objavljivanje prvog broja našeg (i vašeg) ezina “SF Vektor”, nismo bili u potpunosti svjesni u šta se upuštamo. Mala grupa entuzijasta, oko zajedničke ljubavi prema naučnoj fantastici okupljena u neformalnu organizaciju “SF tim”, gotovo da nije imala nikakvo iskustvo u moru stvari koje treba znati ako se želite baviti izdavalaštvom. Ali, imali smo nešto drugo – mnogo volje i želje. Na pitanje ‘Koliko često će izlaziti Vektor?’ odgovarali bismo: ‘Kad bude dovoljno materijala za naredni broj,’ potajno se nadajući da ćemo uspjeti objaviti dva-tri broja za godinu dana. Tačno godinu dana od izlaska prvog, predstavljajući vam ovaj, šesti broj. Početni plan prebacili smo za 100%. Tako je naš “SF Vektor” postao je, efektivno, dvomjesečnik. Osvrnimo se malo na sadržaj ovih šest brojeva. Objavili smo 33 SF priče, od kojih čak 29 do sada nisu objavljivane na ovim prostorima. I to ne bilo kakve priče. Većina je iz pera velikih imena naučne fantastike: Legvin, Simak, Gejmen, Bredberi, Dik, Silverberg, Vels, Niven, Njumen, Šekli samo su neka od imena. Ima tu i priča koje su napisali kod nas nepoznati autori, što ne znači da su same priče manje kvalitetne. Nastojali smo, kroz niz teorijskih članaka, obuhvatiti što više oblasti SF stvaralaštva: književnost, film, strip, muziku, ilustraciju, igre. Tako, u Vektoru možete pronaći biografije šest SF autora, sedam likovnih stvaralaca, prikaze prvog SF filma, prvog SF stripa, jedne od najznačajnijih igara s SF tematikom... Naučna fantastika uvijek je bila usko vezana sa samom naukom. Autori su nalazili inspiraciju u najnovijim naučnim istraživanjima svog vremena, naučnici su često slijedili i realizovali ideje koje su se prvi put pojavile u SF djelima. U cijelom nizu prilično obimnih članaka prikazali smo tekuća dešavanja savremene nauke, istraživanja koja često graniče s fantastikom. Tako smo vas upoznali s Fermijevim paradoksom, orbitalnim transportom pomoću lifta, biološkim istraživanjima, problemima globalnog zagrijavanja, kosmičkim turizmom, naučnim zanimljivostima... Neki članci bave se temama koje je teže klasifikovati: prikaz podžanra ‘Splaterpunk’, ‘Predistorija SF književnosti’, ‘Automobili u naučnoj fantastici’, ‘Interakcija ljudi i računara u SF filmu’, ‘Moji zvezdani brodovi’ neki su od priloga koje svakako treba pročitati.
-5-
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Pokrenuli smo i neke naše male projekte: U svakom broju objavljujemo po dvadesetak odrednica prevoda kapitalnog djela - Klut-Nikols-ove SF enciklopedije. Iz broja u broj upoznajemo vas s malo poznatim SF književnostima. Do sada su objavljeni prilozi o stvaralaštvu Argentine, Bangladeša, Japana. Počeli smo i prikaz kratkih naučnih zanimljivosti. Još od prvog broja usvojili smo sledeću politiku objavljivanja: Najnoviji broj postavljamo na portal SF tima. Tom prilikom prethodni broj prebacujemo u PDF format i postavljamo u download sekciju. Svi materijali mogu se slobodno koristiti uz navođenje izvora. Do sada nismo obraćali mnogo pažnje na grafičko uređenje Vektora. Znamo da dosadašnji brojevi nisu baš uzor ljepote, ali se nadamo da ćemo uskoro i to promijeniti. Konačno smo u ekipi dobili profesionalca za tu oblast. A sada malo statistike: Zavisno od vremena koje neki broj provede na portalu, pročita ga između 20 i više od 50 čitalaca. Na portalu se najviše čitaju teorijski članci. PDF verzije preuzete su do sada: Vektor 1 – 384 puta Vektor 2 – 107 puta Vektor 3 – 82 puta Vektor 4 – 103 puta Nakon ovog, prilično dugog uvoda, sasvim kratak osvrt na sadržaj šestog broja. Upoznajemo vas s malo poznatom SF kniževnošću Japana, ilustratorima i strip autorima Michael Whelanom i Željkom Pahekom, bavimo se muzikom u SF-u, ličnim viđenjem najznačajnijih svemirskih brodova u SF filmovima i serijama, kako su filmski autori osmislili i prikazali interakciju ljudi i računara, bavimo se kosmičkim turizmom. Tu je, naravno, i naš izbor od pet novih priča, i novi nastavak K&N enciklopedije. Uživajte.
Vaš SF tim
-6-
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Kosmički turizam 4.oktobra 1957. godine, uspešnim lansiranjem prvog veštačkog satelita, SSSR je započeo kosmičku eru u istoriji ljudskog roda. 12. aprila 1961. i prvi čovek je stigao na orbitu. Koliko je, pola veka kasnije kosmos bliži nama, običnim ljudima? Svi već dugo u svakodnevnom životu koristimo tehnologije i materijale razvijene za kosmičke letove. Gledamo TV programe i komuniciramo međusobno zahvaljujući geostacionarnim telekomunikacionim satelitima, a možemo i tačno da se orijentišemo u prostoru GPS uređajima. Koristi od znanja stečenog u kosmičkim programima nesumnjivo imamo ali možemo li da pošaljemo neki svoj predmet "gore" ili čak da sami tamo odemo, makar na kratko, da bacimo pogled na naš kosmički dom? Danas su šanse za to vrlo, vrlo male, ali stvari se menjaju na bolje. Lansiranje korisnog tereta i ljudi u kosmos od početka je rezervisano za velike i tehnološki dovoljno napredne države. Tek 1965. godine NASA je lansirala prvi satelit koji nije u vlasništvu države. Time se otvorila mogućnost da velike (američke) firme naprave ili kupe satelit i plate NASA-i da ga postavi na orbitu. Za potrebe Evropske svemirske agencije (ESA) osnovana je francuska "Arianespace", prva firma za prevashodno komercijalna lansiranja, što je olakšalo privatnim firmama slanje satelita na orbitu. Počela je sa radom 1980. godine, kada je obavljeno prvo uspešno lansiranje. Na raspolaganju su 5 generacija raketa Arijana, od početnih malih, razvijenih na osnovu raketnih balističkih projektila, do najnovije Arijane 5 za terete do 9,6 t za geostacionarnu orbitu (GSO). Po dosadašnjim rezultatima Arijana ima najbolji odnos uspešnih/neuspešnih komercijalnih lansiranja. Sada drži čak 50% tržišta za postavljanje satelita na GSO. Lansiranja se vrše iz Francuske Gajane sa Gajana svemirskog centra u Kuruu, koji je zbog blizine ekvatora pogodan za ovu namenu. Cena po kg tereta je 8.600 US$ (neprovereno). Raspad Sovjetskog Saveza i komercijalizacija ruskog kosmičkog programa donela je mogućnost svim zainteresovanim firmama da svoje satelite šalju ruskim raketama, po povoljnijim cenama od drugih. Ruska kosmička agencija (RKA) iliti "Roskosmos" drži skoro 50% od svih komercijalnih lansiranja. -7-
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
I ostale države su otvorile svoje programe za ovu namenu tako da sada SAD, Rusija, Ukrajina (nema svoj kosmodrom), ESA, a od ove godine (2007) i Kina i Indija (lansiran prvi strani satelit) pružaju ove usluge, svaka u skladu sa svojim mogućnostima. Indija, recimo, nudi lansiranje tereta samo do 1.500 kg na polarnu orbitu raketom PSLV (kažu da je cena oko 11 miliona US$), iako raspolaže i moćnijim raketama (do 2.200 kg na GSO). Za Japansku JAXA (Japan Aerospace Exploration Agency) nisam našao podatke da imaju komercijalni program, iako raspolažu raketama H-IIA koje mogu da postave teret do 11.730 kg na nisku orbitu ili do 5 t na GSO. Izraelska raketa "Kometa" (Shavit), razvijena u saradnji sa Južnoafričkom republikom, još uvek nije dovoljno ni jaka ni uspešna ni za sopstvene potrebe ISA (Israeli Space Agency), tako da će u buduće koristiti Indijske rakete. Ako ne volite da poslujete sa stranim državama, od 1999. moguće je angažovati privatnu firmu "Morsko lansiranje" (Sea Launch), koja lansira rakete sa prerađene naftne platforme sa ekvatora. Uticaj Zemljinog obrtnog momenta je ovde najveći, pa je moguće istom raketom poslati više tereta nego sa bilo kog drugog uporednika, što znači i nižu cenu. Komandni centar se nalazi na, u tu svrhu građenom, pratećem brodu.
-8-
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Indijski PSLV
Broj 6
Izraelski Shavit
Delovi rakete i korisni teret se kompletiraju u matičnoj luci u Long Biču u Kaliforniji (Long Beach, California). Zatim se stavljaju na lansirnu platformu u hangar sa kontrolisanim klimatskim uslovima. Platforma i prateći brod odlaze na mesto lansiranja, gde se raketa vadi iz hangara i automatski diže na lansirnu rampu. Koriste se rakete Zenit-3SL koje mogu da podignu do 6 t na GSO. U planu su i lansiranja sa kopna, iz Bajkonura, u saradnji sa Rusijom. Koristiće se iste, malo modifikovane, rakete za podizanje do 3.6 t na GSO (uočite razliku u težini, to je posledica više
-9-
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
geografske širine). Ova opcija je predviđena za 2009. godinu, a već mogu da se ugovaraju lansiranja. Od prvih 24 lansiranja, 2 su završila neuspešno a jedno delimično uspešno. Iako je ovo privatna firma u koju je uloženo oko pola milijarde dolara ipak su članovi konzorcijuma velike firme koje već rade za državne kosmičke agencije. Američki Boing (Boeing Commercial Space) ima 40% vlasništva i učestvuje sa kompletiranjem rakete i tereta, i vršnim delom rakete sa prostorom za koristan teret. Ruska Energija ima 25% i daje treći stepen rakete nosača. Norveški Aker Kvarner (Aker Kværner) ima 20% i njegovi su prateći brod (Sea Launch Commander) i lansirna platforma (Ocean Odyssey). Ukrajinski Južnoje (SDO Yuzhnoye / PO Yuzhmash) ima 15% i daje prva dva stepena rakete.
Civili na orbiti
SSSR je, sledeći svoju politiku "širenja prijateljstva među narodima" slao kosmonaute iz drugih zemalja na orbitu. Prvo su to bili državljani prijateljskih država a zatim i oni van Varšavskog pakta. Tako je i Francuska 1982. dobila svog prvog astronauta Žan-Lup Kretjena (Jean-Loup Chrétien), koji je leteo sa Aleksandrom Ivančenkovim i Vladimirom Đanibekovim. NASA je šatlovima slala i stručnjake firmi koje su pravile opremu za taj let. Ti civili su, na neki način, bili na službenom putu na orbiti kao specijalisti potrebni za tu misiju.
- 10 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
U programu "Učitelji u svemiru" NASA je iz drugog pokušaja poslala na orbitu i učiteljicu Barbaru Morgan (Barbara Morgan), koja je prošla ceo trening i letela kao punopravan član posade. Prvi pokušaj je završio katastrofom "Čelindžera" kada je sa svim članovima posade poginula i učiteljica Krista Mekolajf (Christa McAuliffe). Prvi novinar u orbiti bio je Japanac t. Akijama (Toyohiro Akiyama) iz TBS-a (Tokyo Broadcasting System, Inc). Zahvaljujući Gorbačovu i perestrojci, proveo je nedelju dana na Mir-u decembra 1990. i odatle izveštavao. Sve to je TBS koštalo 14 miliona dolara (po drugom izvoru 28 miliona dolara). Sve do raspada SSSR-a ovo su bile jedine prilike da neko ko nije kosmonaut ode na orbitu. U cilju popravljanja smanjenog budžeta za kosmologiju, RKA je počela da šalje turiste sa svojim kosmonautima. Prvi pravi turista u kosmosu bio je Denis Tito, američki multimilioner. ZA 20 miliona dolara dobio je potrebnu obuku i 2001. proveo sedam dana na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Iako su se Amerikanci bunili protiv njegovog boravka na MKS, tvrdeći da će ometati posadu u radu, sve je prošlo u najboljem redu i usledili su novi letovi sa turistima, koji su proveli po 10 dana na MKS. Do sada ih je bilo petorica. Iako je cena narasla na 35 miliona dolara sva mesta su popunjena do 2009. Ovo je ipak jevtinije od leta američkim šatlom, na kome svaki astronaut NASA-u košta 50 miliona dolara. Ove letove organizuje firma Svemirske avanture (Space Adventures, Ltd), a izvodi ih, naravno, Ruska kosmička agencija.
- 11 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Dakle, ako u slamarici imate koju stotinu miliona dolara, možete kupiti satelit i poslati ga "gore", a za mnogo manje para možete već 2010. da se baškarite na MKS deset dana (do tada možda uvedu i domaćice leta i besplatno pivo na cevčicu.) *** Ako, pak, niste parajlija ili ste emotivno vezani za svoju slamaricu punjenu dolarčićima, a ipak želite da skoknete do "gore", šta vam preostaje? Za sada ništa, ali već kroz kojih 4-5 godina to može da se promeni. Osnovni uslov za razvoj kosmičkog turizama je niska cena leta-aranžmana. Državne agencije se trude da svojim novim projektima obezbede što nižu cenu lansiranja. Svaka ima svoje planove... Američki proizvođači raketa su se udružili u cilju smanjenja troškova proizvodnje. NASA je odvojila oko 500 miliona dolara za pomoć pojedinim firmama koje pokušavaju da naprave nove, jevtinije, letelice. I same agencije imaju takve projekte. NASA je odabrala Lokid Martin (Lockheed Martin) da izgradi letelicu koja bi poletala vertikalno a sletala kao avion, bez potrošnih delova, odbacivanja rezervoara i motora. Ovakve letelice su poznate kao "Jednim stepenom do orbite" (single-stage-toorbit, SSTO). Tehnologija za ovaj projekat bespilotne SSTO nazvana je "Venture Star" a prototip same letelice X-33. Trebalo je da služi za dostavljanje tereta do 20 t na nisku orbitu, sigurnije (pouzdanost 0.997 ili 3 neuspeha u 1000 letova), jednostavnije i jevtinije (1/10 današnje cene). - 12 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Za ovaj projekat su pripremana nova rešenja: -
Najvažniji je motor sa "vazdušnim klinom" (aerospike engine). Prvi probni modeli su napravljeni još 1960-te, ali do danas ni jedan nije zaživeo u praksi. Dok se u današnjim motorima pogonski gasovi usmeravaju izlaznim "zvonom", u "aerospike" motoru idu po površini unutrašnjeg klina a spoljni zid predstavlja otpor koji pravi okolni vazduh. Zahvaljujući ovome u nižim slojevima atmosfere je 25-30% efikasniji od klasičnog raketnog motora. Problem je veća težina zbog klina i sistema za hlađenje, a i nije naročito efikasan na brzinama između 1-3 Maha. Za X-33 napravljena su 3 motora u linearnoj verziji i uspešno su isprobani.
-
Metalna toplotna zaštita koja bi trebalo da bude bolja od sadašnje keramičke na Šatlovima, zbog toga što neće trebati posle svakog leta detaljno pregledati oplatu i zameniti mnoštvo malih zaštitnih keramičkih pločica. Biće potrebno manje vremena za pripremu sledećeg leta. U ovom pogledu Šatl je pravi promašaj, potrebno je mnogo rada između dva leta. - 13 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
-
Aerodinamičko telo letelice koje preuzima ulogu krila - "letelica-krilo" (lifting body aerodynamics) nije novo rešenje ali tek od skora se više radi na avionima sa ovakvim oblicima, za ratne avijacije uglavnom.
-
Autonomna (automatska) kontrola leta, što su Rusi odavno doktorirali, Amerikanci tek sada treba da diplomiraju.
-
Kompozitni rashladni rezervoar za tečni vodonik, koji je učestalo propadao tokom testiranja. 2001. godine ovaj projekat je obustavljen zbog serije tehničkih problema, nestabilnosti u letu i premašene planirane težine letelice. NASA je bila uložila 912 miliona dolara a Lokid Martin 357 miliona dolara. Prototip je bio dovršen 85%. Trebalo je da leti brzinom do 15 Maha.
Za pravljenje manje test SSTO letelice odabrana je "Orbital Sciences Corporation of Dulles", a sam prototip je nazvan x-34. Trebalo je da posluži za ispitivanje novih, jevtinijih, tehnologija i da leti 25 puta godišnje. Manji je od X-33, dug 17,77 m visok 3,5 m, brzine do 8 Maha. Bio bi lansiran kao i rani X- modeli aviona, iz vazduha, sa aviona-nosača (Orbital Science's L-1011), zatim bi pogonjen svojim motorom odleteo do orbite. U konačnoj verziji bi poletao kao Šatl, pomoću spoljnjeg rezervoara sa gorivom. Rađen je po modularnom sistemu, pa je lako menjati elemente, što olakšava eksperimentisanje sa raznim tehnološkim rešenjima. Posle utrošenih 205 miliona dolara i ovaj projekat je ugašen, zbog rasta troškova. Napravljen je samo model letelice koji je isproban tako što ga je vukao avion. - 14 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
*** Rusi planiraju da povećaju mogućnosti sadašnjeg Sojuz TMA broda za prevoz putnika. Sada je moguće povesti dva kosmonauta i jednog putnika a u planu je još jedno sedište za turiste. S obzirom da Kinezi lete upravo uvećanom verzijom Sojuza, Rusima ne bi trebalo da bude problem da i sami to naprave. Letelica za budućnost RKA je Kliper (uvećani Sojuz će služiti dok Kliper ne proradi). To je letelica nalik Šatlu i Buranu, ali manja. Može prevesti šestoro ljudi i 700 kg tereta na 400 km visoku orbitu. U povratku može poneti manje tereta, do 500 kg. Poletaće na vrhu rakete, pri čemu opterećenje neće preći 2 G što će omogućiti skoro svim ljudima da lete, a sletaće kao avion. Za razliku od dosadašnje ruske prakse, u Kliperu će
- 15 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
posada imati mnogo više prostora i vodiće se računa o udobnosti. Dimenzije su 10x3,06 m. Resursi svakog Klipera su 25 letova tokom 15 godina. Predviđa se da će cena projekta biti najmanje milijardu dolara, a trebalo je da sufinansijer bude ESA, ali izgleda da je odustala. Prvi probni let je bio najavljen za 2011, ali je pomeren za 2013, pilotiran za 2014, a uvođenje u redovnu upotrebu za 2015-6. Prvobitni nacrt je menjan tokom vremena, pa sada umesto da posada sedi u dva reda sa po tri sedišta, sedi u tri puta dva sedišta. Takođe, predloženo je da Kliper leti do niže orbite, gde će ga sačekati 'Parom', orbitalni tegljač, i podići ga do MKS. 'Parom' bi bio stalno u upotrebi i mogao bi da se dopunjava gorivom od letelica i od MKS, kada god se priključi na njih. Još uvek je u fazi razvoja, prvi let je najavljen za 2009. Predloženo je i smanjenje težine Klipera. Namena Klipera je mnogostruka: prevoz ljudi i tereta na MKS, (ista raketa može umesto Klipera poneti oko 15 t korisnog tereta), vraćanje korisnog tereta i otpada sa stanice; prikačen za MKS biće sredstvo za hitnu evakuaciju; samostalan let na orbiti do 5 dana sa punim teretom i posadom. Velika zapremina omogućiće i let do Meseca, pa čak, možda, i do Marsa, kao pilotska kabina. *** Ovi napori državnih agencija, Ruske pre svega, će uvećati broj turista na orbiti ali ta razonoda ostaće privilegija multimilionera. Na nas ostale misle
- 16 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
male privatne kompanije koje obećavaju podorbitalne letove do visina 100160 km. Neke baš optimistički planiraju i orbitalne letove, pa čak i dalje. Tih malih firmi ima toliko da me sadašnjica pomalo podseća na početne godine aeronautike, kada su bogati entuzijasti pokušavali da svojeručno napravljenim laganim avionima što više minuta ostanu u vazduhu i što više kilometara prelete. Nauka je, izgleda, spustila u "narod" nekadašnja vrhunska rešenja u raketnoj tehnici. Do sada je samo jedna firma uspela da ostvari let na 100 km. Raketoplan "SpaceShipOne", američke kompanije "Scaled Composites", to je uradio u tri navrata tokom 2004. godine, pošto ga je na visinu od oko 15 km izneo, za tu svrhu napravljen, mlazni avion "White Knight One".
Ovim uspehom je Bert Ratan (Burt Rutan), vlasnik ove aeronautičke kompanije osvojio 10 miliona dolara vrednu "Ansari X Prize". Projekat je sa 20 miliona dolara finansirao Pol Alen (Paul Allen), jedan od osnivača Majkrosofta. Po drugom izvoru, ukupno je potrošeno 100 miliona dolara. Iako je planirano da letelica može poneti pilota i dva putnika, leteli su samo piloti. Sada se "SpaceShipOne" nalazi u muzeju Smitsonijan.
- 17 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Britanska kompanija "Virgin Galactic" sa "Scaled Composites" osnovala je novu firmu "The Spaceship Company" sa ciljem da, na osnovu "SpaceShip One", napravi veću letelicu koja bi mogla da ponese dva pilota i šest putnika na 100 km visine - "SpaceShipTwo". Za te potrebe razvija se i novi mlaznjak-nosač "White Knight Two", koji bi imao dvostruku ulogu. Osnovno bi bilo da nosi raketoplan do potrebne visine a imao bi i kapacitet za šestoro putnika i istu kabinu kao raketoplan pa bi služio za trodnevnu obuku putnika. U ponudi "Virgin Galactic" biće i "panoramski" letovi ovim avionom na visini od 18 km, što je oko 8 km više od putničkih aviona, tako da će pogled i na Zemlju i na nebo biti mnogo bolji. Planirano je da prvi let bude sredinom 2008. Jula 2007. tokom provere testiranja goriva na motoru za protoka "SpaceShipTwo", desila se eksplozija u kojoj su poginula tri radnika a troje je teško povređeno. Ni razvoj privatnih kosmičkih letelica ne može da prođe bez žrtava, na žalost. "Virgin Galactic" je već sada počeo reklamnu kampanju za planirane turističke podorbitalne letove, čak i karte mogu da se rezervišu po ceni višoj od 200.000 US$. Putovanje bi počelo 45-ominutnim krstarenjem na 15 km, zatim bi se raketoplan odvojio od aviona i pomoću svog motora dospeo do 60 km odakle bi ga inercija iznela na više od 100 km. Tu bi putnici oko 3 minuta uživali u uslovima mikro gravitacije a potom se vratili na zemlju. - 18 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Prvi letovi su najavljeni već za kraj 2009. a trebalo bi da u floti bude pet letelica. Ako projekat ove letelice uspe, praviće se i mnogo jači "SpaceShipThree", koji bi trebalo da dosegne nisku orbitu i da pristaje na MKS.
A šta raditi na orbiti? Treba vam hotel? Za to se obratite "Bigelow Aerospace", firmi koja već ima na orbiti dva neobična objekta "Genesis I" i "Genesis II". To su umanjeni (1/3), eksperimentalni, funkcionalni modeli elemenata budućeg hotela na naduvavanje. Lansirani su ruskim raketama u sklopljenom stanju (1,6x4,4 m), a na orbiti se naduvaju i postignu punu veličinu (2,54x4,4 m).
Prvi je lansiran jula 2006. ima šestoslojni omotač, i pokazao se kao pouzdan, neki elementi čak i bolje od planiranog. Na osnovu dosadašnjeg rada procenjuje se da će ostati na orbiti sledećih 10 godina, baterije će raditi najmanje 7 god. nije bilo većeg gubitka vazduha, a problema je bilo samo sa računarima koji upravljaju kamerama. Stanica je bez kvarova preživela radijaciju uzrokovanu sunčanim vetrom. Posle 30 minuta rada na rezervnom sistemu, glavni je uspešno resetovan. Broj dva je iste veličine, lansiran je juna ove godine, ima dva dodatna sloja za bolju zaštitu od mikrometeora i zračenja. Ovaj modul je poneo i lične predmete, slike, ljudi koji su za to platili oko 300US$ po komadu. - 19 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Unapređen je računarski sistem, komunikaciona mreža, kao i upravljanje kamerama u unutrašnjosti i na oplati, ukupno ih je 22. Moguće je platiti i da se na oplatu, spolja, projektuje vaša slika ili logo vaše kompanije. Te slike možete videti pomoću kamera na stanici. Bilo je planirano da se napravi i malo veći eksperimentalni modul, "Galaxy", ali zbog uvećanih troškova lansiranja i dobrih rezultata GenezeI i II, odlučeno je da se odmah ide na pravljenje "Sundancer"-a, ekperimentalnog modula za boravak ljudi. Trebalo bi da ode u kosmos 2010-12. Ako svi testovi prođu dobro, počeće proizvodnja modela BA-330. Trebalo bi da bude težak 23 t, dug 13,7 m i širok 6,7 m. Više ovih modula biće spojeni u orbitalni hotel. Plan je da se do 2012. ponudi četvoronedeljni boravak na orbiti za 15 miliona dolara a za još 3 mil. dodatne 4 nedelje. Kompleks će biti ponuđen i na rentiranje za 88M US$ za godinu dana. Moduli će biti prodavani za 100 miliona dolara po komadu. Kompanija je 2006. dobila nagradu "Innovator Award" od "Arthur C. Clarke Foundation" za doprinos u kosmičkim letovima. Od 2002. do 2006. Bigelou je uložio u ovaj projekat 75 miliona dolara a izjavio je da je spreman da ukupno do 2015. potroši 500 miliona dolara.
- 20 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Da bi obezbedio prevoz putnika do svog hotela Robert Bigelou (Robert t. Bigelow) je raspisao nagradu "America's Space Prize" vrednu 50 miliona dolara za onog ko omogući jevtin i pouzdan prevoz najmanje petoro ljudi na orbitu, pristajanje uz stanicu i siguran povratak. Let treba obaviti do 10.01.2010-te, kada bi modul "Sundancer" već trebalo da bude na orbiti. Osim novca, pobednik će dobiti mogućnost da sklopi ugovor za prevoz putnika na hotel. ***
Mnogo je firmi koje se trude da naprave letelice za podorbitalne i/ili orbitalne visine: Ad Astra Rocket Company AERA Corporation Andrews Space ARCASPACE Arianespace Armadillo Aerospace Beal Aerospace (now defunct) Benson Space Company Bigelow Aerospace Blue Origin Canadian Arrow/PlanetSpace Da Vinci Project Frontier Astronautics International Launch Services Interorbital Systems JP Aerospace Kistler Aerospace (merged with Rocketplane) Masten Space Systems Orion Propulsion Incorporated Pioneer Rocketplane (merged with Rocketplane) Rocketplane Limited, Inc. Rotary Rocket (defunct) Scaled Composites/Mojave Aerospace Ventures/The Spaceship Company - 21 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Space Adventures SpaceDev SpaceQuest, Ltd. SpaceX Starchaser Industries Starsys (merged with SpaceDev) t/Space UP Aerospace Thortek Laboratories, Inc. Venturer Aerospace Virgin Galactic XCOR Većina nije otišla dalje od planiranja i nacrta, neke su napravile modele, ali nema probnih letova, što znači da još uvek nije uloženo mnogo novca, pa je relativno lako odustati od projekta. Ipak, mislim da treba biti optimista, trka je počela i sledećih godina možemo očekivati više privatnih letova, barem na 100 km. Zanimljivi linkovi: http://www.sea-launch.com/ http://en.wikipedia.org/wiki/Space_tourism http://www.isro.org/ http://www.cnsa.gov.cn/n615709/cindex.html http://en.wikipedia.org/wiki/Scaled_Composites_SpaceShipOne http://www.thespacereview.com/article/943/1 http://www.astronautix.com/craft/kliper.htm http://grani.ru/Techno/m.66846.html http://science.compulenta.ru/52268/ http://www.russianspaceweb.com/kliper.html http://www.gizmag.com.au/go/7819/ http://www.bigelowaerospace.com/
Priredio Dan555
- 22 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Kratke zanimljivosti iz nauke Iznervirani pisac
Sjajni pisac epske i naučne fantastike George R. R. Martin, na svom oficijalnom sajtu obaveštava svoje nestrpljive obožavaoce da i dalje radi na nastavku knjige iz serijala "Pesma leda i vatre" koja kasni sa izdavanjem više od pola godine i treba da nosi naslov "Ples sa zmajevima" (Dance with dragons). Unos koji je ostavio 29.avgusta 2007. godine na njegovom oficijalnom sajtu (http://grrm.livejournal.com) izgleda ovako: "....29th August 2007 5:14pm: A Dance With Dragons Yes, yes, I'm still working on A DANCE WITH DRAGONS."
Zemljina težina
Svakog dana ukupna Zemljina težina se uveća za 25 tona. To uvećanje nastaje od 4 milijarde meteorita koji padnu svakog dana na Zemlju i kosmičke prašine koja je veoma sitna i nevidljiva golim okom.
Neobične osobine običnog papira
Niti jedan komad papira ne može se presaviti na polovinu više od 7 puta a da se pri tom papir ne ošteti ili pocepa.
- 23 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Obična superčula
Za vreme vedrih noći moguće je uočiti upaljenu sveću na udaljenosti većoj od 48 kilometara i osetiti mahanje krila ose na obrazu ako je osa samo jedan centimetar udaljena od našeg lica. Gotovo svaki čovek pri dobroj svetlosti može da razlikuje 10 miliona nijansi boja i još nije stvorena mašina koja bi mu tome bila ravna. Polubudni
Kitovi i delfini mogu stalno spavati, a ujedno i stalno biti budni i aktivni. Kod njih je naizmenično jedna polovina mozga aktivna, dok se druga se odmara tj spava. Zahvaljujući toj sposobnosti mogu se neprestano kretati.
Izdržljivi roboti
Dva robota Spirit i Oportjuniti koji su poslati na površinu Marsa, 2004. godine, prikupljaju podatke koji su vezani za ovu planetu, uspevaju da funkcionišu mnogo duže nego što se od njih prvobitno očekivalo da normalno rade svega tri meseca.
Priredila SuzanKalvin
- 24 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Željko Pahek Željko Pahek (1954, Županja) je zavoleo strip i naučnu fantastiku još od malih nogu. U Beograd dolazi 1978. godine, a profesionalnu karijeru započinje 1979. kada mu se objavljuje prva strip tabla u časopisu “Vidici”. Najzaslužnijim za svoj “pravilan razvoj”, Željko smatra strip magazin “YU Strip”. Realizam u crtezu i boji glavna su mu orjentacija, ali se rado okušava i u crnohumornoj grotesci (uspešno se bavi i karikaturom). Bogatu uporedu karijeru ilustratora, Željko započinje u “Politikinom zabavniku” (1979-84), te ostvarujući plodnu saradnju sa "Alef-om" i bibliotekom "Kentaur", ilustrujući naslovnice za knjige svog najomiljenijeg žanra - SF-a.
Strip u nekadašnjoj Jugoslaviji je, uprkos raznovrsnoti i brojnim autorima, uvek nekako kuburio sa serijalima. Iako ih je bilo dosta, od "Mirka i Slavka" pa do Kerčevog i Obradovićevog "Kobre" te potonje superherojske - 25 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
parodije "Cat Claw" kojom legendarni Kerac održava svoju posustalu karijeru, malo je serijala koji su do kraja ostali zaokruženi i koherentni. To isto, nažalost važi i za "Astroiđane", neponovljivo ostvarenje Željka Paheka.
Ovaj strip autor, jedan od najpopularnijih i najzanimljivijih na našem podneblju, rano je skrenuo pažnju na sebe svojim otkačenim i specifičnim viđenjem budućnosti. Njegova opsesija robotima i njihovim odnosom prema ljudskoj civilizaciji (koja je iz godine u godinu sve više dehumanizovana) nešto je unikatno u svetu ne samo domaćeg već i svetskog stripa. Deo Pahekovih maštovitih priča sabran je svojevremeno u album-zbirku "Badi Kukavica i druge priče" (System Comics, 2001) a ostalo je rasuto po magazinima i revijama: "Yu Strip", "Spunk", "Politikin Zabavnik", "Stripoteka", "Naš strip", "Vidici"... Pahek je jedan od prvih autora iz stare Jugoslavije koji su uspeli da se probiju na zapadu, njegovi stripovi objavljivani su u Španiji, Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Grčkoj, Francuskoj... A svetski poznati strip časopis "Heavy Metal" uvrstio je Pahekov strip "Zečja šapa" ("The Rabbit's Paw") u zbirku najboljih radova objavljenih u prvih petnaest godina izlaženja.
- 26 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
- 27 -
Broj 6
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Astroiđani 1986: Za sve je kriv galaktički seronja
Prvi susret sa Pahekovim uvrnutim svetom budućnosti desio se, kao što to uvek biva, slučajno. Sa nepunih deset godina sam tog hladnog februarskog dana 1986. u izlogu trafike ugledao zelenu koricu strip albuma "Astro-Iđani: Oživljeni metuzalemen", u pitanju je bio peti broj u ediciji "Profil" specijalizovanom izdanju revije jugoslovenskih strip autora "YU strip" koju je pokrenuo tadašnji izdavački gigant "Dečje novine". Zanimljivost vezana za strip izdanja "Dečjih novina" tiče se činjenice da su sva ona bila štampana u Nišu, u štampariji sada već privatizovane izdavačke kuće "Prosveta". Koliko se štamparski posao tih godina radio ozbiljno, govori činjenica da moje izdanje "Astroiđana", rađeno u formi meko uvezanog albuma i dan-danas, posle bezbrojnih čitanja izgleda prilično dobro očuvano, lepenka na korici nije popustila, štampa je 100% crna i nije otpala nijedna strana. To ne može da se kaže za Željkove albume izdavane kasnije od privatnih izdavača (pomenuti "Badi Kukavica" i "Legija nepromočivih" izdata 1997. kao prvi broj povampirenog "Megatrona") koji su se bukvalno raspali nakon dva-tri čitanja. S obzirom na činjenicu da je od izdavanja albuma u ediciji "Profil" prošlo tačno dvadeset godina a da u međuvremenu Astroiđani nisu ni parcijalno ni u celosti bilo gde objavljivani na ovim porstorima, dobar deo publike, naročito one mlađe, malo je ili nimalo upoznat sa ovim serijalom. Zato nije naodmet podsetiti se sadržaja stripa. - 28 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Legija Nepromočivih Astro-Id je velika svemirska baza/brod čiju posadu čine "hrabri momci koji hrle vasionom u susret Sunčevom sistemu" i usput pomalo ratuju sa iščašenim i prilično ružnim vanzemaljcima koje je Pahek krstio - 29 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Skrapulonci. Njihova osnovna misija je povratak na Zemlju, što zaplet čini sličnim onim u tada popularnoj televizijskoj seriji "Galaktika". Nema sumnje da su u to vreme popularni SF filmovi, potonji klasici kao što su "Osmi putnik" Ridlija Skota ili Kjubrikova "Odiseja u svemiru 2001" veoma uticali na Paheka kako u crtačkom tako i u scenarističkom smislu. Ipak, očigledno je da je Karpenterova SF parodija "Tamna zvezda" ostavila nejdublji pečat, to se najbolje raraznaje kroz lik narednika Bada-Buma koji je maltene preuzet iz ovog filma. Sam strip počinje na divljoj planeti Rigbadalu gde kapetan Stark traži svoju posadu koja je pobegla u petu dimenziju jer više nije mogla da sluša njegova naklapanju o Tibetu i Zen Budizmu. Sasvim nenadano, Stark biva pojeden od strane grozne biljke ljudoždera koju potom spaljuje njegov robot. Scena koja sledi svojevrstan je omaž Šekspirovom "Hamletu" i nešto što zavređuje da uđe u antologije svetskog stripa. Mnogo godina kasnije, dvojica ortaka, debeloguzi poručnik Pimbek i bradati manijak Bada-Bum dolaze na Rigbadal kako bi na Astro-Id doneli nazad kapetanovu lobanju i ostatke nesrećnog robota. Tu nam Pahek objašnjava neke bitne stvari vezane za priču. Problem je nastao kada je matori admiral, jedini koji je znao tačan put do Zemlje, ispucan u svemir kada je u torpednoj cevi Astro-Ida vršio veliku nuždu. Poručnik Pimbek: Ti nemaš šta da misliš! Imbecile nedorasli!!! Da nisi u sred "noći" ispucavao smeće iz torpedne cevi ne bi smo morali da se bakćemo sa ovim... Sokrat Mislilac: Aj! Aj! Pa i drugi to rade... Tako je brže... Poručnik Pimbek: Ali ti si zajedno sa smećem ispalio i matorog admirala! Sokrat Mislilac: A ko mu je kriv? Kad je našao da vrši veliku nuždu baš u t... t... torpednoj cevi... Narednik Bada-Bum: Ha! Ha! Ha! Sigurno se do sad sav "iznuždio" kroz celu galaksiju... ...Sada je kapetan Stark jedini preostali čovek koji zna put do Zemlje na koju su se Astroiđani uputili. Kroz komplikovani proces "mazgotroniranja" on se vraća u život ali kao totalni idiot, dok njegov verni robot umišlja kako je reinkarnacija tibetanskog sveštenika Govinde. Sokrat Mislilac: N... Naravno... Skinuta nalepnica, a nema ni žig... A n... niti inicijala... Rezime: usrali ste m... motku. Ovo može da bude i Rip Kirbi i Flaš Gordon. Narednik Bada-Bum: Evo! Ukopčao sam na program SC3-E5! Tačno kako stoji u prospektu... Nema da omane... - 30 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Poručnik Pimbek: Tupane jedan! To je prospekt od veš-mašine!!! Da nevolja bude veća, Bada-Bum je na brod doneo semenje biljke ljudoždera koja došla glave (bukvalno!) kapetanu Starku i ona veoma brzo zaposeda podrum Astro-Ida. Tu već na scenu stupa Profesor kiks-maler, glavnokomandujući broda, pola čovek, pola robot, skrpljen od šrafova, žica i preostalih delova dvojice naučnika - Ota Fon Kiksa i profesora Malera koji su svojevremeno prilikom međusobne tuče upali u bazen sa piranama ljudožderima. On naređuje Pimbeku i Bada-Bumu da siđu u podrum i reše se čudovišta. Ono što sledi jedna je od najurnebesnijih scena ikad viđenih u domaćem stripu i nešto od čega čoveka bukvalno zaboli želudac od smeha. Narednik Bada-Bum: Čekajte... Pogrešili ste tunel... Ovde si izlegao onaj... Onaj... JOCA IZJELICA! Čuli ste za njega? Joca je bio iz porodice godzila... Bio je visok jedan metar a dug 50. Ali je imao troja usta... Nemoguće da se povampirio... Grozni Joca je pojeo tri kompletne posade Astro-Ida zajedno sa pomoćnim osobljem i svim putnicima... Naravno, nije izostavio ni sedišta... Užasan stvor, nije čak ni podrignuo. Samo je zevnuo... Pahek je prvobitno ovu epizodu Astro-Iđana objavljivao u delovima i to u "Yu stripu" br. 32, 35, 39, 42, 44, 48 i 53 u periodu 1981-1983. Integralna verzija, malčice doterana, predstavlja verovatno jedan od najboljih yu strip ostvarenja u istoriji ove umetnosti na našim prostorima i klasik koji i decenijama kasnije deluje sveže i neodoljivo. Pahekov "zamašćeni" crtež i vešto oslikavanje emocija na licima protagonista jeste nešto upečatljivo i unikatno, dinamika pokreta kao i uvrnuta "arhitektura" svemirskih brodova i njihovih unutrašnjosti nešto je neverovatno maštovito i ispred svog vremena. Ipak, "Astro-Iđani" ne bi bili toliko dobri da nema izuzetnog smisla za humor koji je manifestovan kroz "akciju" a najviše kroz otkačene dijaloge koji prosto oduševljavaju svakog čitaoca. Dadilje za zeleno kopile
Željko Pahek se "Astroiđanima" vratio veoma brzo. Na stranicama "Yu stripa" br. 59. 61-62 i 70. u periodu 1983-1984 u nastavcima je izlazila epizoda "Skrapulonska bebica ili: Dosje o zelenom kopiletu." Ova epizoda, nažalost, nije nikada izašla u integralnom obliku kao posebno izdanje, tako da do nje mogu doći samo retki srećnici koji uspeju da sakupe pomenute brojeve "Yu stripa". Kao neko ko je upućen u kolekcionarske vode, moram vam reći da je lakše pronaći Zavetni kovčeg ili Člansku kartu Aleksandrijske biblioteke nego ove brojeve pokojne strip revije.
- 31 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Prvih šest strana ove epizode u crtačkom smislu su nešto izuzetno. Na planeti Kliberijus eskadrila lovaca napada Skrapulonski razarač. Montaža, kadriranje, dinamika, nešto su do tada maltene neviđeno u jugoslovenskom stripu i na jasan način govori o sazrevanju Paheka kao crtača. Nakon ovog napada i obaranja razarača jedan deo "nečega" je preleteo preko vrhova drveća i prizemljio se na kosi obližnjeg brežuljka. Šest meseci kasnije, prilikom traženja travki za lečenje žuljeva, naši stari znalci Pimbek i BadaBum pronalaze zelenu bebu u snegu i odnose je nazad u bazu. Narednik Bada-Bum: Beba? Shiiiiit! Da mi je neko rekao da ću u sred divlje planete da se strmeknem u ponor, i to na glavu jednoj bebi, koja je uz to još i zelena... Ono što je bitno pomenuti jeste da je "Bebica" svojevrstan prequel "Metuzalemenu", dakle, cela ova priča događa se, kako Pahek kaže odmah na početku, u "mladosti" Astroiđana, dok još nisu poznavali kapetana Starka nego su šljakali na Kliberijusu da zarade novac i kupe na otpadu svemirski brod. Ispostavlja se da je beba nađena u ledenoj pustari ustvari najrazornije skrapulonsko oružje čije kijanje ima snagu atomske bombe. Nakon što ovo otkriju, svi u bazi kreću da doakaju odbegloj bebici i tu nastaje prava tarapana. U sumanutoj jurnjavi Pahek nas vodi kroz unutrašnjost baze istovremeno opisujući njene žitelje. Na crtačkom planu ovo je odličan deo stripa, gde vam se čini da trka za skrapulonskim zlotvorom nema kraja, baš kao ni Pahekova želja za improvizacijom. U sve to udenuti su gegovi koji daju dodatni šmek priči, među njima svakako najsmešniji je dnevnik dežurnog oficira za koga je potera za bebicom marginalna stvar u odnosu na prokišnjavanje stropa, sakupljanje mačje mahovine (šta god ista bila) i izgled tapeta za klub penzionera. Nesumnjivi uticaj JNA birokratije kroz koju je prošao gotovo svaki muški žitelj bivše nam domovine ovde je više nego vidljiv. Sve se, naravno, završava trostrukim "bada-broumom": Pimbeka smo našli poslednjeg. Čak pet kilometara od eksplozije... Njega je spasilo vlastito salo. Ipak, Pahek je ostavio "otvoren" kraj i svojevrsnu sponu ka već urađenoj epizodi koja se nadovezuje na "zeleno kopile". Jasno je da je on, sad već tako davne 1984. na umu imao jedan duži serijal u kojem tek treba da se nanižu nove urnebesne avanture Astroiđana. To se, nažalost, nije desilo, i nove epizode nikada nisu urađene. Pahek je u međuvremenu uradio seriju kratkih stripova i neko vreme se zadržao na jednom drugom serijalu "Legiji nepromočivih", ilustrovanim hronikama Četvrtog svetskog rata. - 32 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Epilog: bila jednom jedna budućnost
Da je kojim slučajem Željko Pahek živeo u nekoj drugoj državi, a ne u bivšoj i nikad prežaljenoj Jugi koja se nedugo nakon nastanka "Astoiđana" raspala u krvavom bratoubličakom ratu, sudbina ovog stripa bi svakako bila drugačija. Nema sumnje da bi danas kolekcionari diljem Balkana na svojim policama imali solidnu količinu strip albuma sa avanturama Pimbeka i Bada-Buma. Ovako, ostaje nam da po ko zna koji put lamentiramo nad zlom sudbinom strip scene jedne države koja više ne postoji. Njeni najbolji izdanci danas su uglavnom tezgaroši, crtačka radna snaga u velikim svetskim strip izdavačkim kućama i ono najvažnije što je ex-yu strip scena posedovala, autorski pečat koji ju je činio unikantom i jednom od pet najboljih u Evropi, istopilo se u tržišnoj orjentaciji Francuza, Italijana i Amerikanaca i prostom kapitalističkom logikom čiji je krajnji cilj zgrtanje para. U toj trci za prestižom i lovom strip je postao sredstvo a autorski integritet i identitet žrtveno jagnje. Strip album ONCE UPON A TIME IN THE FUTURE (1991.) objavljuje u saradnji sa izdavacem “Strip Art Features”, da bi album objavili: “Platinum” (SAD), “Arboris” (Holandija), te “Carlsen Verlag” (Nemacka), koji izdaje i album DURCHBRUCH (1990.), strip-kolekciju objavljenu u 13 zemalja sveta, u kojoj je zastupljen Željko zajedno sa 27 najeminentnijih svetskih strip autora. Željko Pahek danas radi stripove za francuske izdavače, jedan od najnovijih jeste futurističko viđenje Melvilove besmrtne priče o Mobi Diku. Albume MOBY DICK 1 i 2 (scenarista Jean-Pierre Pecau) objavljuju mu “Delcourt” (Francuska, 2005), i “Glenat” (Španija, 2006). Njegov crtež se od karikaturalnog okrenuo ka realističnom i s obzirom da na zapadu strip mora u većini slučajeva da bude obojen, Pahek za to koristi mogućnosti kompjutera i grafičkih programa što njegove najnovije radove čini pomalo sterilnim i lišenim duše. Ostaje pitanje šta bi bilo da se saga o Astroiđanima nije završila sa dve epizode i kuda bi nas odveli sumanuti junaci na putu kroz svemirsko bespuće. Ostaje i žal za nikad do kraja iskorišćenim potencijalima ove u svakom pogledu izuzetne priče. Kako stvari stoje, male su šanse da se Pahek ponovo vrati junacima koje je stvorio pre više od dvadeset godina. Srećnici koji imaju stare brojeve "Profila", "Spunk novosti" ili "Yu stripa" uvek mogu da se podsete neponovljivih avantura Astroiđana a malobrojnim izdavačima u nas ide preporuka da pokušaju da ponovo objave prve (i - 33 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
jedine) dve epizode ovog serijala. Stripofili mlađe generacije kojim je Pahekova spejs-komedija totalno nepoznata zaslužuju da se upoznaju sa novim izuzetnim ostvarenjem devete umetnosti.
Možda se nakon toga, nekim čudom, crna rupa domaćeg stripa pretvori u super-novu.
Priredio Kaa
- 34 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Majkl Velan
(Michael Whelan) Još u svojoj najranijoj mladosti Michael Whelan je iskazivao afinitete prema SF. Njegov slikarski talenat zajedno sa ljubavlju ka fantasy žanru je rezultirala karijeru najznačajnijeg SF ilustratora poslednjih 25 godina. Na stotine njegovih radova su krasile omote zapaženijih SF dela, magazina, kalendara i muzičkih albuma. Prekretnica njegove karijere je objavljivanje njegove ilustracije na omotu romana "White Dragon" iz Pern serijala Sf književnice Anne McCaffry 1979. godine. Godinu dana posle, Michael Whelan postaje dobitnik svog prvog Huga u kategoriji najboljeg profesionalnog umetnika na "Noreascon II Worldcon" u Bostonu. Nakon toga, slede jos 15 Hugo nagrada, HOWARD (World Fantasy) nagrade i nagrada čitalaca LOCUSa kao “najboljeg profesionalnog umetnika”. Nekoliko publikacija je imenovalo Whelana za jednog od najuticajnijeg umetnika u fantasy domenu kao rezultat mišljenja pisaca, urednika, režisera, majstora specijalnih efekata i sl... Takođe je dobitnik Grumbacher medalje, kao i zlatne medalje udruženja ilustratora.Usput dobija i priznanje od "Communication Arts Annual"-a. 1998 godine, "Art Forum International Magazine" odaje priznanje za jedan
- 35 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
njegov rad, uz reči “Whelan uspeva u stvaranju mrtvih svetova, koji uspešno pokušavaju da procvetaju“. Nedavno, dodeljena mu je zlatna medalja "Spectrum Annual"-a, za platno “The Reach” Tokom cele njegove, nazovimo komercionalne, karijere, imao je vremena i volje da stvara dela kroz koja je izrazio svoju istinsku umetnost, tako da njegov kompletan opus mozemo podeliti u dva dela. Prvi, sa kojim je i stekao svetsku slavu, je njegov opus. «komercijalni» Drugi segment njegovog rada je njegov «samoizraz», kako sam voli da nazove taj deo njegovog stvaralaštva. Njegovi radovi iz tog opusa su izloženi u galerijama celog sveta, kao i širom SAD. Izdao je tri publikacije, a zadnja i najuspešnija je THE ART OF MICHAEL WHELAN, koja sadrži ilustracije njegovih radova na 208 stranica. Michael Whelan se od 1999. isključivo posvetio nekomercijalnim radovima i trenutno slika platna za galerije.
- 36 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
- 37 -
Broj 6
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
- 38 -
Broj 6
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
- 39 -
Broj 6
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Priredio Sal
- 40 -
SF VEKTOR
Fanzin SF Tima
Broj 6
Moji zvezdani brodovi Pri spomenu pojma naučna fantastika, ili skraćeno SF, obavezno nam se svest proširi na celi svemir, sa njegovim bezbrojnim galaksijama. Ogromno i nemerljivo prostranstvo istoga nam oduzima dah i dovodi funkcionisanje naših mentalnih procesa u pitanje. Teško je zamisliti, a kamoli razumeti toliki beskraj. Na svu sreću, u toj istoj mašti postoje ljudske ili vanzemaljske tvorevine koje se zovu svemirski ili zvezdani brodovi koji povremeno prozuje galaksijama. Zvezdani brodovi najverovatnije imaju hiperpogon ili neku sličnu skalameriju koja gura brod, ili svemir oko broda koji stoji, brzinom svetlosti ili čak i većom od iste. Kao što i vrapci na granama širom svetova znaju, ista brzina svetlosti ili veća je neophodna da bi brodovi prevalili enormne udaljenosti, i dale smisao bezbroj lepih SF dela. Zato je adekvatniji naziv zvezdani brod. Svemirske brodove isključivo smatram one koje nemaju hiperpogon ili sl, i koji su ograničeni na određeni radijus kretanja, najverovatnije unutar nekog solarnog sistema. U kompletnom SF žanru postoji bezbroj takvih brodova, sve sa posadama ljudskim ili vanzemaljskim, kao i bez posada ili je sam brod svesno biće. Naravno, postoje i posade bez brodova, ali to nije tema ove priče. Svako od nas ima svoje omiljene pisce i filmove. Verujem da svako od nas ima i svoje omiljene brodove iz istih. Najomiljeniji dakako su brodovi iz serijala zvezdanih ratova. Od onih malih borbenih komaraca X Wing i TIE Fightera, do onih ogromnih Star Destroyer-skih mrcina. Da krenem od komaraca.
- 41 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Spomenuti Incom T-65, poznatiji kao X Wing jeste najpoznatiji jer je mlađani Skywalker u istome razneo Death Star i zabiberio dobrano imperiji supicu. Takođe, njegov dizajn, produkt vizije 70 tih godina prošlog veka o tome kako treba da izgleda borbeni aparat galaktičkog junaka je ostavio upečatljiv trag u mom viđenju savršene borbene letelice. 12,5 metara dug, sa četiri hiperdrive motora i sa tragovima prethodnih borbi na oplati, X Wing deluje kao stari prekaljeni ratnik koji može još štošta da odratuje. Njegova rasklapajuća krila ne služe samo kao stabilizatori prilikom atmosferskog leta, nego kao emiteri zaštitnog polja i nosioci naoružanja koje se sastoji od četiri ljuta lasera. Iza pilotovog kokpita se nalazi mesto za astromech-a, ili malog droida koji služi za hiper navigaciju, kao kopilot i treniranje pilotovih živaca. Sve u svemu, besna mašina, nema šta. Nasuprot njemu, aparat ARC-170 starfighter je samo oličenje ružnoće. Debitovao je u makljaži iznad Coruscant-a. Zahteva tri člana posade i jednog astromech-a koji se isključivo brine o sitnim popravkama na letelici tokom boja. Njegovo impozantno naoružanje od četiri laserska topa i šest protonskih torpeda ipak nisu dovoljni da raznesu slavu X Wing zveri. TIE imperijalni komarci - ima podosta različitih verzija, ali najpoznatija je TIE Xl advanced starfighter. - 42 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
To je ona letelica u kojoj je Darth Vader odleteo u beskraj svemira kada mu je onomad Millenium Falcon razneo wingman-a, a drugi se od udarnog talasa sudario sa njim i otkinuo mu jedno krilo, sve to u nemilim događajima vezanim za uništenje Darth'ove najnovije i omiljene igračke – zvezde smrti. Malo više od devet metara dugački, ovi aparati su bili glavni konkurenti i protivnici ljutom X Wingu. Ostale verzije TIE aparata su TIE avenger, TIE bomber, TIE defender, TIE fighter, TIE interceptor, TIE scout, TIE shuttle, TIE/D fighter, TIE/fc fighter, TIE/gt fighter i TIE/rc vanguard. Neoprostivo od mene bi bilo da ne spomenem jednog od najlepše dizajniranih brodova u SW svemiru. Iako u svom nazivu sadrži reč shuttle, on je to ipak delimično. Imperial Lambda class shuttle. Višenamenska letelica dužine oko 20 metara (nisam posve siguran, jer se odavno nisam vozio u istoj), sposobna za atmosferski let. Mesta za pet osoba i tovarni prostor, ovom letelicom se služio sam imperator, kao i njegov miljenik na lancu Darth Vader. Deluje jako lepo i graciozno, mada se ispod haube štošta krije - pet duplih lasera i hiperpogon prave od ovog lepotana vuka u jagnjećoj koži. Moj apsolutni favorit i preporuka za ugodno turističko krstarenje po obližnjem solarnom sistemu, ili ako nameravate impresionirati vašu (novu) lepšu polovinu.
- 43 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Stardestroyeri - megalomanske mrcine od brodova koje služe imperijalnoj floti da zavodi red, rad i mir u galaksiji.
1600 metara dugačko, ovo čudo je zaštitni znak Imperije. Sa njega poleću i sleću TIE aparati, razni shuttlovi, nosi troopere sa njihovim AT-AT i ostalim vozilima i tako... Imperija se diči sa oko 25000 takvih brodova, koji su svako ponaosob sposobni da ukrote celu jednu neposlušnu planetu sa svim njihovim narodima i narodnostima. Naoružan sa bezbrojnim turbo laserima, jonskim topovima i generatorom traktorskog zraka, ovo megalomansko čudo udomljava 72 TIE fightera, kao i 2 Imperial Lambda class shuttle-a. Kada sam pomnožio sve to sa 25000, dobio sam vojnu silu bez premca. Ni u jednom sf meni poznatom delu takva ratna mašinerija ne postoji. 25000 puta samo 72 TIE fightera - i odmah vam proleti ona Borgova kroz glavu: - 44 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
"Otpor je uzaludan!" U odnosu na Imperijalnu silu, ova im je Njegoševa. I sada još šlag na tortu, jer šlag i dolazi na kraju - Super Stardestroyeri. Zaista, megalomanija Imperiji ne nedostaje. Ako ste za prethodne pomislili da su vrh, debelo ste se prevarili.
Executor klasa tih monstruma je ni manje ni više nego 19 kilometara dugačka... Jedan od tih brodurina je bio i Darthov komandni brod koji se u žaru spejs makljaže zakucao kljunom u Deathstar i u veličanstvenom blesku eksplozije rastočio u atome. Zaista, otpor je uzaludan... rebelion je imao više sreće nego pameti. A imao je i Millenium Falcon-a... YT-1300 freighter mu je registarska oznaka, koja proverama pokazuje da se radi o običnom Correlianskom malom teretnjaku.
- 45 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Mada, ovaj teretnjak je pretrpeo velike modifikacije... Ko bi ikada pomislio da jedan mali, neugledni švercerski brod može postati ključni element u opstanku galaksije? Opremljen laserskim turetima, jako dobrim hiperpogonom i mestom za osam putnika, bezbrojnim bunkerima za šverc, Falcon liči na sve, a najmanje na zvezdani brod koji se suprotstavlja imperijalnoj armadi. Njegova pojava najviše podseća na veliki auto-otpad. Ipak, smatram ga najomiljenijim brodom koji je ikada zaplovio filmskim platnom, i to je ostao do dana današnjega. To je moje, kao i miliona sci fi fan-ova širom sveta mišljenje. Ako ikada naiđete na neki brod koji može brže da odradi Kessel trku, 12 parsec-a dugačku, i izdrži kraći put rubom crne rupe obavezno mi javite da promenim mišljenje. Za neupućene, Kessel trka je bila švercerska ruta u kojoj je brzina i manevarska sposobnost imperativ za provlačenje između imperijalnih krstarica, i velikoj zaradi na začinu Glitersim iz Kesselskih rudnika.. Mogao bih još da naglabam o brodovima i letelicama Star Wars univerzuma, ali neću. Izneo sam samo najomiljenije. Sada, da se teleportujemo u univerzum zvezdanih staza i bacimo pogled na njihovu ponudu. Federalcima je hit U.S.S. Voyager NCC-74656. Meni takođe. Pripada Intrepid klasi i može da primi do 200 članova posade, iako je operativan i sa stotinjak istih. Dugačak samo 345 metara, znači upola manji od najpopularnijeg U.S.S. Enterprise NCC-1701-D, Voyager je najnapredniji brod zvezdane federacije. Od svojih predhodnika je superiorniji u svakom pogledu. Razvija brzinu worp 5, a da ne poremeti prostorni kontinuum. Šta mu to znači, nemam pojma. Samo sam ozbiljno klimao glavom i mumlao u bradu “A-ha... impresivno... nemam reči... ja sam fasciniran...” i slične gluposti, dok mi je kapetan Voyagera hvalio svoje mezimče na sva usta. Takođe se - 46 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
kleo da može Voyager da napiči warp-om 9.975, ali samo kratko vreme. Tehnološki mnogo napredniji, i ovaj brod federalnih naivaca je dizajniran prvenstveno za istraživanje kosmosa, mada poseduje itekako efikasan napadačko-odbrambeni sistem.
Bez sumnje ima najlepši dizajn od svih nasađenih tanjira sa natpisom Enterprise. Kad već spomenuh matorog i iskusnog zvezdanog putnika, red bi bio i da nešto kažem o njemu.
- 47 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Zaslužio je itekako, vodeći nas bezbroj puta daleko iza granica poznatog svemira. Enterprise NCC-1701-D je peti brod u sastavu zvezdane flote istog imena i pripada Galaxy klasi. Sa svoje 42 palube i duplo veći od svojih prethodnika iz Constitution klase imao je i osam puta više prostora unutar sebe, tako da je mogao ‘ladno da podnese malo preko 1000 faca na i u sebi. Naoružanje od 10 fejzerskih topova i 250 fotonskih torpeda kao i jako dobro zaštitno polje, gonjeno od 4000 nezavisnih energetskih sistema na brodu mu nisu pomogli kada ga je onako besomučno jurio onaj entitet ''Q'' po kosmosu, a oni begali glavom bez obzira ostvarivši fantastičnu brzinu od warp 9.5, pri kojoj su se motori počeli raspadati. Sreća, pa nisam bio tamo. Evo još par ekstra brodova – klasa zvezdane flote.. USS Akira (Akira klasa) USS Appalachia (Steamrunner klasa) USS Prometheus (Promethus klasa) USS Excelsior (Excelsior klasa) USS Defiant (Defiant klasa) USS Reliant (Miranda klasa) Ostale brodove nisam nabrojao, iako su to svakako zaslužili... Nestrpljiv sam da vam prikažem mog apsolutnog šampiona u ST kosmosu, a i šire…. Klingonska Bird of Prey i klase. “Ratna ptica” (u mom slobodnom tumačenju originalnog naziva) se nikada nije posebno proslavila u direktnim okršajima sa federalnim brodovima, što čini apsurdnu nelogičnost. Prvo, same klingonske ratne ptice su dizajnirane za rat i samo rat. Samu posadu čine iskusni ratni oficiri koji veličanstveno vladaju svim prednostima tih ptičurina, za razliku od federalnih brodova kojima je glavni aspekat dizajna stavljen na istraživanje kosmosa. Drugo, u njihov default sastav opreme ulazi i čuveni kloking device, ili maskirni uređaj koji ih čini nevidljivim za federalne i ostale ptičice... Zamislite jato ratnih klingonskih predatora kako se iznenada pojave oko nekog zvezdanog broda federacije, zaskoče ga sa svake strane i uhvate ga za - 48 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
gušu sa nepodignutim štitovima, oficirima naoružanja sa dnevnim novinama u ruci i nogu podignutim na kontrolni pult paljbe... A paz'te sad ovo, isto to federalno pile potamani sve te nevidljive predatore oko sebe dok trepneš okom...
Zaista bezobrazno kršenje logike koja se u star treku toliko forsira... Sam dizajn klingonskih ratnih ptica uliva strahopoštovanje i jako asocira na pravog pravcatog grabljivica. Šteta što su sfušerili sa enterijerom, što je posledica pristrasnosti u korist federacije. Unutrašnjosti bi ja dodao štošta, kao naprimer baklje umesto veštačkog osvetljenja, zatim kamene fotelje-tronove prekrivene krznom ispred kontrolnih pultova, razne ratne trofeje po zidovima, kao one sekire, lobanje, federalne blastere i uniforme, koplja, mačeve i slično... Kada sam predložio to nekom klingonskom komandantu, isti se samo nasmešio i odmahivao glavom... Elem, da krenemo od klasa. D7 klasa Prvi Klingonski produkt njihove impresivne armade.
- 49 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Odakle Romulancima par takvih u epizodi The Enterprise incident, ostaje misterija. Moje mišljenje je da trgovina oružjem nikada neće odumreti. K't'inga klasa i unapređena D7-mica, bez dvojbe. Modifikovana Rangiranja unutar klase se vrše raznim bojama oplate, tako da ćete lako po zlatnim ornamentima prepoznati brod u kom se smestio Klingonski kancelar. Bird of Prey klasa - moji apsolutni šampioni. Postoje dve potklase ovih ptica za koje se zna D-12 scout i K'vort/B'rel varianta. D-12 serija je povučena iz aktivnog sastava zbog jednog tehničkog propusta. Elem, clocking device im je zakazivao usled emitovanja nekakvih energetskih signala od strane neprijatelja, tako da su dolazili u jako nezgodne situacije. U B'rel i K'vort varijanti ti nedostaci su uklonjeni, i obe varijacije su bile veća i snažnija braća D-12. Dva B'rel ptice, upravljane Ferengijima, su onomad zaskočile Enterprise-D, nanevši mu teška oštećenja, a sami pretrpela beznačajna. Odakle Ferengijima te ptice, ostaje dakako misterija.
- 50 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Takođe je poznat slučaj da su Enterprise-D napale tri B'rel variante ratne ptice i nanele mu skoro fatalna oštećenja dok je štitio i izvlačio EnterpriseC. Minuti su falili da D bude rastočen i skuvan u oblak svemirske prašine. Jedna ptica je stradala, ostale dve su se izvukle iz okršaja sa manjim oštećenjima. Toliko o Enterprise-ovima Galaxy klase. Vor'cha klasa Parnjak Galaxy klasi zvezdane flote, iako je mnogo manji.. Komandni brod iz te klase kancelara K'mpec-a. Negh'Var klasa Najbolje u Klingonskoj armadi. Najveći, superoklopljen i najsofticiraniji, pokazao je svoju moć i zube u Dominion-skom ratu. Ostali brodovi iz Star Trek univerzuma su mi bez veze i neću ih opisivati, sem još jednoga
- 51 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Borg kocka
"We are the Borg. Lower your shields and surrender your ships. We will add your biological and technological distinctiveness to our own. Your culture will adapt to service us. Resistance is futile." (Mi smo Borg. Spustite vaše štitove i predajte se. Vaše biološke i tehnološke osobine dodat ćemo našima. Vaša kultura će se adaptirati u svrsi služenja našoj. Otpor je uzaludan) Tu poruku sam primio jurcajući po svemiru isprobavajući Klingonski D-12 ku, koju mi je nevoljko ustupio jedan klingonski oficir na test vožnju. To traumatično iskustvo nije tema ove priče, samo ću vam opisati svoja zapažanja dok sam pod klokingom (koji srećom nije ''pukao'' kao što znaju u 12-kama da ''puknu'') begao ko lud od ogromne zelenkaste kocke... Sa stranicama dužim od 3 km, Borg kocka predstavlja najnaprednije tehnološko čudo star trek univerzuma. Naoružana nekim nepoznatim zracima, torpedima sličnim fotonskim, traktorskim zracima i subsvemirskim poljem sile, kao i samoobnavljajućem oklopu, jedna jedina kocka je u stanju da asimilira kompletne flote. Njeno oružje i štit je u stanju da se momentalno adaptira na neprijateljsko. Takođe nosi na desetine hiljada dronova, kao i Borg sfere, male brodove koji otvaraju vremenski vorteks i prolaze kroz isti. Prvi put je uočena 42761.3 po zvezdanom datumu, i to od U.S.S. Enterprise NCC-1701-D, zahvaljujući entitetu Q iz Q kontinuuma. Unutrašnjost kocke je lišena svakog individualizma, kao i komandne sobe ili mašinskog odeljenja.
- 52 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Atmosferski pritisak unutar kocke je za dva kilopaskala viši nego na brodovima zvezdane flote, a temperatura je konstantnih 39,1 celzijusa. Ipak, naši herojski brodovi zvezdane flote su uspeli pred samom zemljom da raznesu jednu, koncentrisanom paljbom. Da nisu uspeli, sada bi smo komšiji umesto “Dobro jutro” govorili “Vidim da ti je otpor bio uzaludan” ili “Vidi ko nam se to asimilirao”, itd. Kolektivno. Sada da se odwarpujemo iz ST univera i materijalizujemo među naše napaćene izbeglice sa 12 svetova... Battlestar Galactica
Kao što znamo, Galactica nije jedina krstarica, ali je ostala jedina nakon napada Sajlonaca na 12 kolonija, sve do pojave Pegasus-a. Ostali Battlestarovi su uništeni u mučkom napadu Sajlonaca. Da spomenem neke: Acropolis, Atlantia, Columbia, Pacifica, Rycon, Solaria, Triton...
- 53 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Govori se da su ljudi sa 12 kolonija raspolagali sa oko 120 takvih krstarica, kao posledica hiljadugodišnjeg rata sa Sajloncima. Svaka krstarica je u svom default arsenalu imala lep broj primarnih KEW dvocevnih topova (Kinetic Energy Weapon), par odbrambenih Kew-ova i nuklearne bombe i rakete. Ni govora o nekom elektronskom štitu, oslanjala se isključivo na svoj oklop što se jasno vidi kada komandant za vreme napada naređuje da se preko glavnog panela navuče ona metalna tabla. 150 Vipera, kao i nemali broj Raptora je glavna snaga Galactice, kao i ostalih krstarica. Ti isti Viperi na Galaktici su delimično skupljeni sa ostalih stradalih krstarica. Posle su unapređeni i modifikovani u Mark VII Viper-e Viper Ništa posebno u dizajnu, akcenat na aerodinamiku. Pogonjena od tri motora, imaju sposobnost naglog kočenja, tj imaju reverzibilne trustere za nagle manevre. Takođe, imaju sposobnost da nakon aktiviranja turbodugmeta daju dodatni potisak, koji omogućava pilotu da naglo ubrza letelicu. FTL se podrazumeva, ali u malom radijusu. Naoružani sa dva KEW topa koja simultano šibaju Sajlonsku napast, kao i lanserima raketa ispod malih krila koja služe za atmosferski let, kao i sletanje-poletanje sa čvrstog tla neke planete. Raptor Kao i Viper, sposoban za hipersvemirske skokove ograničenog dometa. - 54 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Dizajniran kao višenamenska letelica, prvenstveno služi za izviđačke misije, podršku Vajperima kroz elektronsko ometanje, dotur municije i spasilačke ekspedicije. Posadu čine pilot i operater elektronskih zezalica. Paralela sa savremenim konceptom vazdušnim zemaljskih vazduhoplovnih snaga je očigledna. Sve u svemu, Galactica i njeni Viperi i nisu nešto u odnosu na ostale zvezdane brodove ostalih univerzuma... Trc. Zasada, toliko... ostale brodove posetićemo kada ugovorim sa njihovim komandantima. Priredio Sal
- 55 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
- 56 -
Broj 6
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Računari u naučnoj fantastici
Interakcija ljudi i računara u NF filmovima Računar, taj čarobni izum dvadesetog vijeka, uvukao se u sve pore savremenog društva. Pri tome ne mislim samo na one ‘kante’ na/u/ispod naših stolova ili velike vojne, državne ili korporativne sisteme. Mislim i na milijarde procesora ugrađenih u sve moguće i nemoguće sprave od strogo namjenskih automatizovanih sistema i uređaja pa do mobilnih telefona i modernih uređaja za domaćinstvo. Nije nikakvo čudo da je zauzeo i značajno mjesto u NF filmovima. Prvo samo kao akter, da bi danas bio važan element u pripremi i snimanju filma. Lukas se hvali da u filmu SW2 nema ni jedne jedine scene za čiju izradu nije korišten računar. Još u samim počecima NF filma, dok su računari još uvijek bili samo jedna ideja, koju su genijalni umovi tog vremena razvijali na svojim crtaćim stolovima, filmski režiseri zavoljeli su tu spravu. Nije ni čudo: bezbrojne lampice koje trepere u nekom čudnom ritmu, veliki kolutovi magnetnih traka koji se brzo okreću i momentalno zaustavljaju, velike kontrolne table s morem prekidača, sve to bilo je zahvalan element za ubacivanje u filmove u kojima su efekti važni skoro kao i radnja – naučno fantastične filmove. Baš ti prekidači i lampice, kao i sve drugo što je iz toga proisteklo, tema su ovog članka. Svaki računar i slična sprava je sistem koji, manje ili više brzo, obrađuje podatke i na osnovu toga daje neke rezultate – bilo da ih na neki način saopšti okolini ili da na osnovu toga preduzme neke akcije, koje su opet vidljive okolini. Da bi to bilo moguće, računar na neki način mora dobiti podatke i, na neki drugi način, mora saopštavati rezultate. Tu dolazimo do posebnih sklopova i uređaja čija je jedina svrha interakcija između okruženja (u prvom redu čovjeka) i samog računara. A tih uređaja ima veoma mnogo. Danas su svakako najpoznatiji tastatura, miš, monitor, štampač, ali ima ih mnogo više. U ovom članku baviću se načinima koje su zamišljali i u svojim filmovima prikazivali režiseri NF filmova a ponegdje ću povući i paralelu s danas poznatim uređajima. Ni iz daleka nije moguće u - 57 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
jednom tekstu ove dužine obuhvatiti sve NF filmove u kojima se računari pojavljuju, pa sam izabrao samo neke karakteristične slučajeve. Pa, da krenemo... Važni faktori koji određuju dizajn interakcije u filmovima
NF filmovi u kojima se pojavljuju računari i računarski uređaji uglavnom su smješteni u bližu ili dalju budućnost. Zbog toga sve što je s tim spravama povezano mora izgledati ‘futuristički’, barem u vrijeme kada se film snima. To što nama neke od tih sprava izgledaju smiješne kada danas pogledamo neki stari film, to je već druga priča, priča o koncepcijskim promašajima. Trenutna tehnološka dostignuća, kao i uređaji na čijem se razvoju radi u vrijeme snimanja filma, obogaćena raznim efektima (svjetlosnim i zvučnim), zauzimaju važno mjesto, posebno u filmovima s ograničenim budžetom. Tako dolazimo do vjerovatno najznačajnijeg elementa, a to je budžet. Bez obzira kako autori filma zamislili neke stvari, kako će to na kraju izgledati u velikoj mjeri zavisi od količine para s kojima raspolažu. Specijalni efekti su skupi, to svi znaju, pa se često dešava da neka blistava ideja bude veoma traljavo realizovana upravo zbog nedostatka novca. Naravno, ni bogat budžet ne garantuje uspijeh ako nema pravih ideja. Prvi pokušaji i prvi promašaji
Ovdje ću dati par primjera u kojima tvorci NF filmova nisu željeli ni malo da se potrude već su prikazivali mehanizme s potpunim odsustvom ideje kako to i zbog čega radi ili čemu služi, kao i primjere prostog ‘prepisivanja’ tada aktuelnih rješenja iz stvarnog svijeta. Nijemi NF film „Metropolis” Frica Langa daje nam sliku jednog veličanstvenog grada budućnosti, grada koji u funkciji održavaju porobljeni radnici. Scena prikazuje radnika koji, na nekom mehanizmu nalik ogromnom satu, namiješta ‘kazaljke’ na pozicije koje mu se zadaju svjetilma. Očigledno je da je ova scena našla svoje mjesto u filmu samo zbog efekata. Cijela stvar nema nikakve veze s zdravim razumom – ako - 58 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
neki mehanizam (računar) može uključiti neku sijalicu, tada valjda može i sam pomaknuti ‘kazaljke’ na tu poziciju. S druge strane, zašto bi ih uopšte i pomjerao, i čemu uopšte i služe te ‘kazaljke’. Ako je to nešto što se mora uraditi, (to paljenje sijalice bio bi ekvivalent nekog međurezultata u računarskoj obradi), zašto jednostavno ne nastavi dalje s radom, podrazumijevajući da je sve to tako i namješteno?
Njemačka TV serija “Svemirski brod Orion” (Raumschiff Orion) iz 1966. bila je veroma popularna. Neke scene iz ove serije prosto su očaravajuće. Recimo, brodom upravlja računar, a komande se zadaju polugama nalik onima u nekoj industrijskoj mašini – rovokopaču npr. Eh, ti nijemci. U istoj sceni možete vidjeti i komunikacioni uređaj nalik crnoj bakelitnoj telefonskoj slušalici, a u komandnoj sobi su i neki visoko energetski uređaji, ali to je već neka druga tema. Sledeća scena iz iste serije prikazuje inžinjera kako programira kompjuter koristeći bušene kartice. Jednu upravo drži u lijevoj ruci. Autori serije su prosto iskoristili sistem koji se sredinom dvadesetog vijeka koristio za unos podataka u računare, i nisu napravili ni najmanji pomak prema nečemu boljem. A već tada su se uveliko koristile i tastature.
- 59 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Ljubitelji “Zvjezdanih staza” (Star Trek) svakako se sjećaju Kirkove komandne table ispunjene velikim prekidačima i još većim signalnim svjetlima, a oni pažljiviji i tastature bez ikakvih oznaka na tasterima, na kojoj Spok unosi komande brzinom koju ljudsko oko ne može pratiti. Pogledajte samo dizajn Kirkove komandne stolice:
- 60 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
A tek Spok koji unosi komande naslijepo, dok s njegove desne strane treperi more sijalica:
- 61 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Pogled na komandnu tablu Galaktike (Battlestar Galactica) pokazuje da ovakva rješenja nisu rezervisana samo za posve stare filmove i serije. Tu ćemo naći jedan sasvim obični džojstik i još običniju PC tastaturu kakvu svi imamo pred sobom. O minijaturnim ekranima s katodnim cijevima da i ne govorim. Pravi futuristički izgled, zar ne!
Jedan od najsvježijih primjera je iz filma “Šifra Sabljarka” (Password Swordfish) iz 2001. Profesionalni haker radi na sistemu opremljenom s sedam monitora. Monitori nemaju nikakve stvarne svrhe, prosto stoje
- 62 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
razbacani u prostoru samo radi efektnosti scene. Cijeli posao se ionako odvija na samo jednom, na kome haker, koristeći virtuelni 3D prostor, od kockica sklapa svoj virus. Ni to nema veze s stvarnim programiranjem. Svrha prikaza je da izgleda cool. Nigdje ni traga nekoj ideji kako to sve radi.
Povežimo se direktno na mašinu Jedno od najvažnijih mjesta u prikazu interakcije čovjeka i računara svakako pripada direktnom povezivanju čovjeka i mašine. Podaci se direktno prenose u/iz ljudskog mozga, posredstvom raznih sprava i priključaka. Pogledajmo neke primjere:
- 63 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Sajberpank film „Džoni mnemonik” (Johnny Mnemonic) u kome akter (glumi ga Keanu Reevs) koristi svoj mozak za smještanje i prenos važnih podataka. Bez mnogo opisivanja samog postupka ‘dogradnje’ mozga, autori filma su Džoniju iza uha smjestili priključak koji služi za povezivanje s računarom. Scena prikazuje trenutak kada se podaci ‘ubacuju’ u mozak. Ostaje nejasno čemu služi displej postavljen u povez na Džonijevim očima.
Legendarne su scene spajanja u filmu “Matriks” (The Matrix). Svi akteri imaju ‘utičnicu’ na potiljku, u koju se uključuje ‘utikač’ takve dužine da bi njegov vrh vjerovatno u stvarnosti napravio rupu u čelu. O svrsi ovog priključivanja neću pisati, to vam je valjda svima poznato.
- 64 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Identifikacija Automatska elektronska identifikacija danas je u stvarnom životu postala veoma česta, a daljim razvojem i pojeftinjenjem opreme i razvojem algoritama postaće uskoro uobičajena. Već se mogu nabaviti i USB stikovi s ugrađenom zaštitom – identifikacijom otiska prsta vlasnika. Prvi primjer ovih tehnika u NF filmovima vjerovatno je film “Loganov bijeg” (Logan’s Run) iz 1976. Svima se, prilikom rođenja, u dlan ugrađuje implantat koji služi za identifikaciju osobe, a svojom bojom označava životnu dob. Podsjetimo se, život je svima ograničen na 30 godina.
U filmu “Gataka” (Gatacca) iz 1997. za identifikaciju se koriste uređaji koji uzimaju kap krvi iz prsta i vrše DNK analizu. Da se podsjetimo: DNK - 65 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
analiza je izmišljena 1986. i predstavlja snažno sredstvo za borbu protiv kriminala. Mnoge zemlje danas imaju baze DNK podataka, kao što imaju i baze otisaka prstiju, i to nije nešto posebno začuđujuće. Istini za volju, postupak DNK analize još uvijek je spor i skup, a u filmu je brz i jeftin. Propust autora filma je što za tu analizu nije potrebno svaki čas bockati aktere i uzimati krv. Dovoljan je bilo koji djelić organizma, čak i mrtve ćelije peruti, uzorak sline ili nešto slično. Identifikacija pomoću otisaka dlana ili prsta danas je vjerovatno najrazvijeniji oblik automatske identifikacije. Prst ili cijeli dlan nasloni se na površinu posebnog skenera, a slika se nakon skeniranja upoređuje s bazom podataka. Autori su u filmu „Bornov identitet” (Bourne Identity) otišli korak dalje – dlan se naslanja na poseban tač-skrin na kome se odmah i prikazuje skenirana slika. Ovo je, naravno, potpuno nepotrebno, ali veoma dobro izgleda u filmu.
- 66 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
U filmu “Osmi putnik IV” (Alien IV) identifikacija se vrši očitavanjem psiholoških podataka, i to izdvajanjem tih podataka iz daha subjekta. Ovo nema blage veze s realizmom i teško da će ikada biti realizovano. Na slici vidimo jednog od aktera kako duva u senzor na zidu, da bi dobio pristup određenom sektoru broda. Još jedna veoma popularna metoda identifikacije je skeniranje očiju, bilo da se skenira zjenica (iris) ili retina. U većini slučajeva potrebno je nasloniti oko na poseban uređaj za skeniranje ali ponekad se, kao u filmu „Suvišni izvještaj” (Minority Report) koristi tehnika skeniranja na daljinu. Ipak, i tu kamera mora da pogleda subjekta u oko. Policija koristi veliki broj kamera koje stalno skeniraju oči prolaznika, pa se na taj način prati njihovo kretanje.
- 67 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Displeji Film je prvo i prije svega vizuelni medij, a pošto jedna slika vrijedi kao hiljadu riječi, razne vrste vizuelnih prikaza, od već pomenutih malih ekrana na BSG do sofisticiranog holodeka ‘Zvjezdanih staza’, široko su eksploatisane u NF filmu. Uostalom, i nama je sasvim prirodno da rezultate rada računara uglavnom vidimo na ekranu svog monitora. 2D ili stvari koje već danas koristimo
U filmu „Potpuni opoziv” (Total Recall) tako nalazimo velike trodijelne ekrane ugrađene u zid. Ti ekrani koriste se za razne svrhe, od računarskog izlaza, preko TV prijema pa do prikaza izabrane panoramske slike kada nisu u upotrebi. Autori filma samo su implementirali tehnologiju koja je u vrijeme snimanja (1990) bila u eksperimentalnoj fazi na Fraunhofer institutu (Dyna Wall koncept).
Slijedeći važan primjer je serija “Zvjezdane staze: Slijedeća generacija” (Star Trek: The Next Generation – STTNG) čije prikazivanje je počelo 1988. U ovoj seriji srećemo tri vrste uređaja-ekrana: - Tricorder je mali ručni uređaj veoma nalik PDA uređajima, opremljen raznim senzorima za očitavanje podataka iz okruženja. - 68 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
- Tablet PC, veoma tanak uređaj koji se koristi za prenos podataka, najčešće u mašinskoj sobi i ambulanti. - Veliki zidni ekrani razmješteni skoro svuda po brodu, koji služe za prikaz raznovrsnih podataka. U izabranoj sceni vidimo kako doktorka unosi podatke koristeći jedan takav ekran i svjetlosnu olovku.
- 69 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Upravo u to vrijeme kompanija Xerox Parc pokrenula je projekat sličnih uređaja. Tabs su mali lični uređaji sa informacijama o korisniku koji ih nosi. Pads je kombinacija elektronskog papira i malog računara, neka vrsta tablet PC računara a boards veliki ekran osjetljiv na dodir, namijenjen korištenju od strane više ljudi. Jedna kratka i prilično nejasna scena iz filma “The Matrix: Reloaded”, kada brod Nabuchadnazzar pristaje u Zion, poslednju ljudsku bazu, prikazuje operatera ispred ekrana osjetljivog na dodir, kako upravlja pristajanjem. Vidljiv je cijeli niz osnovnih podataka u prednjem planu kao i masa dodatnih podataka po rubovima, podataka koje operater prosto ‘izvlači’ tehnikom drag and drop onda kada su mu potrebni.
3D – svijet je trodimenzionalan
Naš pogled na svijet je trodimenzionalan. Iako je tehnologija holografskog prikaza trodimenzionalne statičke slike poznata već decenijama, tek u najnovije vrijeme istraživači su napravili značajnije prodore u realizaciji prikaza pokretne trodimenzionalne slike. U komercijalnoj upotrebi pojavili su se i uređaji koji mogu materijalizovati trodimenzionalnu sliku – 3D štampači. Tvorci NF filmova ideju 3D prikaza realizovali su na razne načine.
- 70 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
U filmu „X-Men” 3D slika fizički se dobija izdizanjem iz površine stola. Ako detaljnije pogledamo ovu sliku, vidimo da se ona sastoji od malih kockica složenih jedna na drugu.
Prvi holografski prikaz pokretne 3D slike srećemo u filmu “Zabranjena planeta” (Forbidden Planet” iz 1956. Sliku generiše tuđinski uređaj nazvan analizator misli.
Ponovo se vraćamo filmu “Matrix” gdje se u unutrašnjosti broda Nabuchadnezzar pojavljuje monohromatska 3D slika napadača. - 71 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
“Suvišni izvještaj” (Minority Report) takođe na nekoliko mjesta koristi holografski 3D prikaz koji je mnogo bliže realno ostvarenim tehnologijama. Slika je na momente zamućena, posebno kad se posmatrač kreće oko objekta.
Tehnološki najnaprednije 3D prikaze, ali bez ikakve naznake o načinima realizacije, srećemo u seriji “Zvjezdane staze”. Holo-Deck iz STTNG djeluje nestvarno koliko je realan. Da se podsjetimo – 3D slika generisana u Holodeku može stupiti u fizičku interakciju s stvarnim korisnicima tj slika postaje stvarni fizički opipljivi objekat. Sve što su nam autori dozvolili da znamo o ovome je da u zidovima postoje nekakvi holo-projektori.
- 72 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Slična je i holo-kocka koju u “Star Trek Enterprise” iz 3000-te godine donosi vremenski putnik. Ona je u stanju da kompletno okruženje ispuni 3D slikom, obogaćujući prikaz i različitim ‘vremenskim linijama’ – ma šta to bilo.
- 73 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Govor Sledeći značajan element u interakciji čovjeka i mašine je govor. Običan, svakodnevni ljudski govor. Komunikacija uspostavljena govorom može ići u dva smijera: - čovjek govori - mašina govori Kada govori čovjek, mašina mora da jednoznačno odredi – prepozna – svaku izgovorenu riječ, a zatim da odredi značenje cijele izgovorene rečenice. Ako zanemarimo pitanje jezika, ostaje masa problema koja se mora riješiti. Svaki čovjek govori na drugačiji način, ima drugu boju glasa, neko skraćuje pojedine riječi, red riječi ne mora biti ispravan itd. itd. Sve ovo veoma komplikuje analizu govora, a posebno prepoznavanje značenja sklopa riječi – rečenica. Iako već postoje algoritmi za prepoznavanje govora (jedan oblik tog algoritma ugrađen je i u programski paket Office), danas su ti programi orijentisani na prepoznavanje pojedinih, jasno izgovorenih riječi i to na samo jednog korisnika koji, najčešće, mora svaku riječ ponoviti nekoliko puta u fazi kada program uči riječi. Mašinski govor je znatno jednostavniji za realizaciju, pa je samim tim danas i razvijeniji. Ovdje su rađena istraživanja u dva smijera. Potpuna mašinska sinteza govora na osnovu tonskih karakteristika svakog pojedinog slova ili glasa dosta se koristi u uređajima koji ‘čitaju’ tekst (recimo, za potrebe slijepih lica). Ovaj ‘govor’ zvuči prilično neprirodno i ‘elektronski’. Drugi metod je korištenje matrica riječi, unaprijed pripremljenih i snimljenih. Spiker, u tonskom studiju, izgovara svaku pojedinu riječ (često u nekoliko varijanti zbog različitog akcentiranja), riječ se snima i pridružuje bazi riječi. Mana metode je velika baza i nemogućnost izgovora riječi koja nije snimljena. Ovaj metod dosta se koristi u sistemima za davanje obavještenja – govornim automatima. No, dobro, to je današnja stvarnost, ali vratimo se NF filmu. U filmu, kao po pravilu, roboti govore i razumiju govor. I to još od prvih - 74 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
NF filmova u kojima se pojavljuju. To je uvijek izgledalo tako napredno, a veoma je jednostavno za realizaciju. Nisu potrebni nikakvi specijalni efekti, nikakva skupa oprema, da bi akteri u filmu glasom komunicirali s robotom. Da bi vizuelno poboljšali efekat, tvorci NF filma često dodaju razne, potpuno nepotrebne, svjetlosne efekte. Lampice koje trepere u ritmu govora vidjeli smo bezbroj puta. Sjetimo se samo robota Robija iz filma „Zabranjena planeta” (Forbidden Planet) iz 1956, prvog samosvjesnog robota u istoriji NF kinematografije.
A tek čuveni C3PO iz serijala filmova „Ratovi zvezda” (Star Wars). Robot koji govori sve poznate jezike iz SW svemira. Serijal „Zvezdane staze” (Star Trek) dao nam je dva vještačka stvorenja sposobna da razumiju i generišu govor. Prvi od njih, inteligentni robot Data iz STTNG svakako je najsofisticiraniji robot u NF kinematografiji. Potpuno samosvjestan, sa sposobnošću učenja, jedva da se razlikuje od živih bića. Jedina stvarna razlika je što posjeduje sve dobre ljudske osobine, a ni jednu lošu. Zato se kasnije pojavljuje i njegov brat blizanac Lore s obrnutim osobinama. Glavni brodski računar na Enterprajzu ima ‘uši’ u svakom, pa i najzabačenijem djeliću broda. Koristiti ga može bilo ko na brodu, prostim - 75 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
izdavanjem glasovne komande koja obavezno počinje onim čuvenim ‘kompjuter’, na šta računar odgovara tonskim signalom da je spreman prihvatiti komandu. Uopšte nije važno kakvim glasom ili mrmljanjem se komanda izgovori. On prepoznaje svačiji glas (i to momentalno), sve moguće i nemoguće zapetljancije (engleskog) jezika. Tvorci serije vješto su izbjegli situacije kada više ljudi u istoj prostoriji želi istovremeno izdati glasovnu komandu računaru.
Na čuvenom MIT-u u toku je projekat ‘Inteligentna soba’ u kome se koristi sličan princip za kontrolu svih uređaja nekog stambenog prostora glasovnim komandama. Obraćanje računaru počinje na isti način, riječju ‘kompjuter’ i tonskom potvrdom. Postoji strogo ograničen skup komandi koje se mogu izdati i to na uprošćenom engleskom jeziku. Iako može analizirati različite glasove, da bi se postigla potpuna preciznost za svakog od korisnika mora se proći procedura ‘učenja’ u kojoj računar bilježi individualne karakteristike glasa i pojedinim riječima pridružuje odgovarajuće akcije. Holografski Doktor, koga srećemo na Vojadžeru, samo je jedan od programa koji se izvršavaju u brodskom računaru pa, iako Doktor posjeduje određenu autonomiju (seljenjem cijelog ogromnog programa u minijaturni - 76 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
projektor) ovaj entitet ipak nije samostalan. Uvijek kada bi taj mini projektor bio ugrožen, a time i opstanak Doktora, pitao sam se zašto se program premješta (Move) umjesto da se kopira (Copy) a da original stalno stoji u glavnom računaru (neaktivan dok je aktivan pokretni). A i zašto se u urgentnim situacijama, kada ima mnogo ugroženih ljudi, ne pokrene više instanci
programa Doktor. To bi trebalo biti veoma jednostavno s tako naprednim računarima. Dok ovo pišem, otvorene su mi dvije instance programa Word, a dok surfan Internetom često sam otvarao više instanci programa IE (koji dugo nije imao tabove).
- 77 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Dolazimo do čuvenog računara HAL9000 i filma “Odiseja u svemiru 2001” (2001 – Space Odyssey). I ovaj računar ima ‘uši’ (a i one crvene oči) svuda po brodu. Razlika u odnosu na Enterprajzov kompjuter je što je HAL potpuno samosvjestan i što stalno sluša i analizira sve što se govori. Toliko da su junaci morali ući u kapsulu i isključiti sve komunikacije da bi se sakrili od HAL-ovih ‘ušiju’. Ali, nisu se sakrili od njegovog ‘oka’ i on je sve o čemu su razgovarali pročitao s njihovih usana. U Karpenterovom “Dark Star” upoznajemo još jedan inteligentni računar – bombu. Toliko vlada govornim jezikom da je u stanju voditi filozofske rasprave i osjetiti semantičke razlike. U ovoj čuvenoj sceni vidimo astronauta kako, licem uz lice s bombom, pokušava da je ubijedi da je primila neispravne signale i da ne treba da izvrši svrhu svog života – da eksplodira. Ostaje nejasno zašto je astronaut morao izaći napolje kad se razgovor ionako obavlja radio vezom. Ah, da, tako je film dramatičniji.
U rimejku filma “Vremeplov” (Time Machine) iz 2002. vremenski putnik stiže u 22-go stoljeće i u biblioteci sreće holografskog bibliotekara s kojim razgovara a usput dobija podatke na virtuelnim transparentnim 2D displejima.
- 78 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Ostale tehnologije Ovdje ću razmotriti neke tehnike koje nisu obuhvaćene ranije pomenutim opštim tehnikama interakcije čovjeka i računara, bilo da se radi o specijalizovanim tehnikama, bilo da je riječ o simboličkoj interakciji. Prva, i vjerovatno najvažnija od ovih je tehnika virtuelne stvarnosti (VR). Junaci filma komande računaru unose djelujući na elemente koji ne postoje u stvarnosti već se posebnim tehnikama projekcije ti elementi prikazuju pred njima. Odmah da kažem da i u stvarnosti postoje komercijalno dostupni uređaji za ovu vrstu interakcije. Svakako najpoznatija (jer je relativno jeftina) je virtuelna tastatura. Poseban, veoma mali uređaj projektuje na površinu stola sliku klasične QWERTY tastature. Korisnik ‘kucka’ po toj slici a pokreti njegovih prstiju prate se laserski i na osnovu tih informacija utvrđuje na koji ‘taster’ je korisnik pritisnuo i informacija prosljeđuje računaru.
- 79 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Postoje i stvarni, mnogo skuplji VR uređaji kod kojih se koristi 3D prikaz. U NF filmu sve to je mnogo pristupačnije. Tako, u „Johnny Mnemonic” agent Džoni pristupa informacijama na Internetu kroz 3D interfejs. Vidimo ga kako rukama na kojima su specijalne VR rukavice ‘okreće’ stranice knjige. Knjige koju samo on vidi, uz pomoć specijalnih displeja u povezu preko očiju.
- 80 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Ovu ideju, ali u modifikovanom obliku, moguće je i stvarno realizovati. Pošto još nije realizovan uređaj za pokretnu holografsku sliku, 3D prikaz morao bi se realizovati na isti način kao u „Johnny Mnemonic”, pomoću specijalnih displeja na očima, dok bi se pokreti pratili nizom senzora montiranih na junakinji. Film je film, a stvarnost stvarnost. „Autostoperski vodič kroz galaksiju” (The Hitchhiker’s Guide to Galaxy” iz 1981. predstavlja nam Babel-fish prevodilac. Bez mnogo zalaženja u detalje, veoma napredan uređaj koji prevodi sve galaktičke jezike predstavljen je kao objekat koji samostalno pluta na čistoj inteligenciji, skuplja misli, riječi, podatke, prevodi ih na korisniku razumljiv jezik i smiješta mu ih u uši.
U virtuelnom svijetu Matriksa (The Matrix) izbor između dvije pilule da bi se ostalo u matriksu ili izašlo iz njega čista je metafora. Pošto je matriks računarski program, ove dvije pilule zamjena su za pritisak na dva tastera kojima bi se izvršio izbor. - 81 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Sličan metaforički izbor je i telefonska slušalica. Dići je ili ne, da bi se ušlo ili izašlo iz matriksa, pošto bilo koji stacionarni telefonski priključak predstavlja ulaznu tačku u matriks.
S druge strane, mobilni telefon omogućava komunikaciju između aktera koji se nalaze u matriksu i onih van njega, simbolički povezujući ta dva svijeta.
- 82 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Suvišni izvještaj Filmu „Minority Report“ posvetiću posebnu cjelinu u ovom članku. S razlogom. Cijeli film obiluje mnoštvom interakcija njegovih junaka i informatičke opreme, realizovanih kroz impresivan 3D interfejs. Ponešto o tome već sam rekao, ali ću ovdje napraviti pregled većine tehnika prikazanih u tom filmu. Tokom priprema za realizaciju filma, dizajner projekta Alex McDowell obišao je laboratorije MIT-a gdje je prisustvovao demonstracijama trenutnih dostignuća u projektu pametne sobe i prepoznavanju govora i pokreta. Polazeći od tih saznanja i pretpostavke da će društvo budućnosti biti potrošačko a svi sistemi korisnički orijentisani, pokušao je predvidjeti i u film prenijeti mogući izgled korisničkog interfejsa. U svom obilasku laboratorija upoznao se s Džonom Underkoflerom, ekspertom za analizu pokreta, i angažovao ga kao konsultanta za film. Angažovao je i Džerona Laniera, tvorca pojma ’Virtual Reality’, i još nekoliko eksperata. Ova ekipa pokušala je osmisliti mogući izgled svijeta 2048. godine. Rezultate njihovog rada vidjećemo kroz nekoliko primjera.
Naš junak izlazi iz podzemne željeznice i dočekuju ga reklame koje mu se obraćaju po imenu i prilagođene su njegovim potrošačkim navikama. Već sam govorio o tehnici prepoznavanja skeniranjem očiju, prikazanoj u ovom filmu. Odvje je to iskorišteno za prepoznavanje potrošača i generisanje - 83 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
reklama prilagođenih njegovim navikama, pošto se svi podaci nalaze u nekim bazama na računarima reklamnih kompanija. U sledećoj sceni, junak ulazi u prodavnicu odjeće. Ponovo biva prepoznat i inteligentni virtuelni prodavac vodi ga kroz ponudu koristeći podatke o njegovim ranijim kupovinama.
Da napomenem da se tehnike praćenja navika već sada uveliko koriste na sajtovima za kupovinu putem Interneta, kao što je Amazon.com. Identifikacija se vrši putem imena i šifre koje morate ostaviti prilikom kupovine, a svi podaci o vašim kupovinama bilježe se u njihove baze. Takođe, dok ’šetate’ po Internetu, često se podaci o mjestima koja posjećujete bilježe a to ostaje i na vašem računaru, u brojnim kukijima.
- 84 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Svakako najupečatljiviji prizori, barem kad je ova tema u pitanju, su scene upravljanja računarom pomoću 3D interfejsa. Za ove svrhe korisnik navlači specijalne rukavice koje na prstima imaju ugrađene male reflektujuće pločice. Računar prepoznaje pokrete ruku i na osnovu toga izvršava određene radnje. Recimo, dok prstom jedne ruke pokazuje na neki dio virtuelnog ekrana a drugom rukom povlači prema sebi, taj dio ekrana se ’izvlači’ tj. uvećava. Ili brisanje ekrana prevlačenjem otvorenog dlana. U većini scena ekrani su ili virtuelni (slika se projektuje u prostoru) ili su potpuno transparentni, tako da se kroz njih vidi pozadina. To omogućava režiseru da u ključnim scenama prikaže mnogo više sadržaja. Možemo istovremeno pratiti i lice aktera, i njegove gestikulacije, a i rezultat toga – prikaz na ekranu.
- 85 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Sličnu stvar vidjeli smo i ranije, u filmu „Sfera“
Koncept potpuno transparentnih ekrana, iako ga uopšte nije teško realizovati (LCD matrice današnjih monitora su transparentne), veoma je nepraktičan za svakodnevnu upotrebu. Podaci su na takvim ekranima daleko nečitljiviji. Zbog toga se u današnjim monitorima iza same matrice postavlja poseban refleksivni sloj. Kao potpuni kontrast svim scenama virtuelnog prikaza, dakle prikaza koji
- 86 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
brzo nastaje ali se još brže gubi, imamo mašinu koja svoje presude daje utisnute na površinu raznobojnih drvenih kugli. Ne pozadini svih virtuelnih događanja, ovo djeluje tako čvrsto, tako trajno i, a mislim da su tvorci filma upravo to i htjeli naglasiti, tako neumitno, konačno.
Reference: Nogala, Detlef: Der ‘genetische Fingerabdruck’ http://www.cilip.de/ausgabe/61/dna.htm The DynaWall: http://www.ipsi.fhg.de/ambiente/english/projekte/projekte/dynawall.html Ubiquitous computing, "tabs", "pads" and "boards": http://www.ubiq.com/hypertext/weiser/UbiHome.html Table-Top Spatially-Augmented Reality: http://www.cs.unc.edu/~raskar/Tabletop/ The Office of the Future Project: http://www.cs.unc.edu/~raskar/Office/ The IRREAL scenario: http://w5.cs.uni-sb.de/irreal/ A Brief History of Human Computer Interaction Technology http://www.cs.cmu.edu/~amulet/papers/uihistory.tr.html www.cs.cmu.edu/~amulet/papers/uihistory.ps human computer interface « Change Is Good http://changesgood.wordpress.com/category/human-computer-interface/ A video human-computer interface http://portal.acm.org/ft_gateway.cfm?id=1177878&type=pdf
- 87 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Filmovi i serije: Metropolis (1927) režiser Fritz Lang Raumschiff Orion (1966) režiser Rolf Honold Battlestar Galactica (1978) autor Glen A. Larson Password Swordfish (2001) režiser D. Sena Johnny Mnemonic (1995) režiser Robert Longo The Matrix (1999, USA) režija Wachowski Brothers Logan’s Run (1976) režiser Michael Anderson Gattaca (1997) režiser Andrew Niccol Alien 4 (1997) Jean-Perre Jeunet The Bourne Identity (2002) režiser Doug Liman Minority Report (2002 režiser Steven Spielberg Total Recall (1990) režiser Paul Verhoeven Star Trek: The Next Generation (1987) autor Gene Roddenberry The Matrix Reloaded (2003) režija Wachowski Brothers X-Men (2002) režiser Brian Singer Forbidden Planet (1956) režiser Fred M. Wilcox Star Trek Enterprise (2001) created by Rick Berman 2001 – A Space Odyssey (1978) režiser Stanley Kubrick Dark Star (1974) režiser John Carpenter Time Machine (2002) režiser Simon Wells The Hitchhiker’s Guide to the Galaxy (1981) režiser Alan Bell Star Trek IV: The Voyage Home (1986) režiser Leonard Nimoy Galaxy Quest (1999) režiser Dean Parisot Futurama (1999 – 2003), Matt Groening
Priredio MasterYoda
- 88 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Muzika i SF
Džon Tauner Vilijams ( John Towner Williams )
We had a lot of luck on Venus We always had a ball on Mars Meeting all the groovey people We've rocked the Milky Way so far We danced around with Borealice We're space truckin' round the the stars Come on let's go Space Truckin'! Ye ye yeah! Naučna fantastika, kao književni i filmski žanr, često je bila izvor inspiracije raznim kompozitorima i bendovima. Muzika u filmovima postala je njihov važan deo, i skoro je nemoguće zamisliti Odiseju bez Zaratustre, ili Ratove zvezda bez Imperijalnog marša. U ovom tekstu neće biti reči o tome da li SF muzika postoji kao žanr, već o muzici manje ili više inspirisanoj SF-om. Ko želi da diskutuje da li postoji žanr SF muzika, upućujem ga na mnogobrojne forume, na kojima se razvila žučna rasprava, i gde se uglavnom nije dolazilo do zaključka, već je stvar prepuštena subjektivnom osećaju slušalaca. U daljem tekstu, kada se kaže SF muzika, misli se na muziku inspirisanu ili koja ima veze sa naučnom fantastikom. Planirao sam da u sledećih nekoliko brojeva obradim neke od najvažnijih i najuticajnijih kompozitora današnjice, kao i neke veće bendove sa SF lirikama. Ovaj broj posvećen je Džonu Vilijamsu, kompozitoru muzike za Star Wars serijal. "So much of what we do is ephemeral and quickly forgotten, even by ourselves, so it's gratifying to have something you have done linger in people's memories."
- 89 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Džon Tauner Vilijams (John Towner Williams) rodio se 8 februara 1932 godine u mestu Floral Park, država Nju Jork. Ljubav prema muzici nasledio je od oca, koji je bio bubnjar u džez bendu, i uticaj džez muzike oseti se u njegovim počecima, kada snima pesme za potrebe TV serija, kao džez pijanista. 1948 godine preselio se sa porodicom iz Floral Parka u Los Anđeles, grad u kojem će se i proslaviti. Tamo je pohađao srednju školu Severnog Holivuda, Univerzitet Kalifornija (UCLA) i Koledž Los Anđelesa. Pohađao je i časove kod italijanskog kompozitora Maria Castelnuovo-Tedesco-a, a 1954 u Njujorku upisuje privatnu muzičku školu Žuliard, gde studira klavir kod Rosine Lhévinne. Njegov muzički stil može se opisati kao neoromantizam inspirisan orekstarskom muzikom kasnog 19og veka, posebno Vagnerom. Učestvovao je i/ili komponovao muziku za preko stotinu filmova i TV serija. Zajedno sa Alferdom Njumenom, drži rekord od čak 45 nominacija za Oskara u kategoriji muzike, od kojih je pet osvojio. Dobio je četiri zlatna globusa i 20 Gremi nagrada. Počasni je član 14 američkih Univerziteta.
Ženio se dva puta, prvi put sa Barbarom Ruik, sa kojom ima troje dece Marka, Dženifer i Džona, koji je jedno vreme bio pevač pop rok grupe Toto. Drugi put se oženio sa Samantom Vinslou, sa kojom je i sada u braku. U izuzetno bogatoj karijeri, pravio je muziku koja je često bila kvalitetnija od samog filma, koja je ponekad umela i da ga nadživi, i postane popularna čak i među ljudima koji nisu pogledali film. Vilijamson je prvo komponovao za TV serije, sa naučno fantastičnom tematikom, i tokom cele karijere, uglavnom je komponovao za takve filmove (začuđujuće, zar ne?
). - 90 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Pisao je za "Lost in Space", preteču "Star Trek"-a, iz koje je i dan danas popularna tema Chariot. 1998. godine, napravljen je rimejk serije, istog naziva uz dodatak "movie", u kom Vilijams nije učestvovao, i zbog toga je muzika u filmu dobila negativne kritike. Prvi filmski zadatak dobija u filmu B produkcije, "Daddy-O", u kom se nije proslavio, ali koji se smatra temeljom njegovog rada, i koji mu je omogućio da nastavi da dalje radi u kinematografiji. Ubrzo, 1967 godine stiže i prvo javno priznanje filmske kritike, nominacija za Oskara za muziku u "Valley of the Dolls", a zatim i 1969 za mjuzikl "Goodbye, Mr. Chips". Konačno, 1971 osvaja prvog Oskara, ali ne za njegovu tvorevinu, nego za dirigovanjem orkestrom koji je snimao za "Fiddler on the Roof". Prekretnica u njegovoj karijeri počinje 1974, kada upoznaje Stivena Spilberga, koji ga moli da napiše muziku za njegov prvi igrani film, "The Sugarland Express". Provereni tandem dva majstora ponovo se okuplja godinu dana kasnije, kada počinje rad na čuvenom serijalu "Ajkula". Vilijams je radio na nastavcima "Jaws 2" i "Jaws: The Revenge", koji nisu postigli zapažen uspeh. Spilberg nije režirao nijedan nastavak. Ajkula mu donosi i drugu nagradu Oskar, prvu za muziku koju je on napisao. 1977, Spilberg i Vilijamson prave neuobičajan film, "Close Encounters of the Third Kind", sa prepoznatljivom muzičkom temom, koja u kombinaciji sa svetlosnim signalima, služi za komunikaciju sa vanzemaljcima. Mnogi kritičati smatraju da je to najbolje Spilbergovo delo. Negde u isto vreme, Džordž Lukas počinje snimanje "Star Wars"-a, i Stiven, budući dobar Lukasov prijatelj, preporučuje Vilijamsa za rad na muzici. Ostatak je istorija... Vilijamson komponuje glavnu temu za film, Lukovu temu, koja postaje najprepoznatljivija tema u istoriji kinematografije. Na zvezdanoj pozadini, uz prolog, odlična muzika je nešto što ćete prvo primetiti na početku svakog filma. A onda, naravno, čuju se taktovi Imperijalnog marša pre dolaska Dart Vejdera lično... Uz još nekoliko prepoznatljivih melodija, pri određenim scenama, film i muzika su neraskidivi u Zvezdanim ratovima. Epske - 91 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
"klasično-moderne-buduće" melodije činile su vrhunac Vilijamsonovog umeća, njegovo najbolje delo za koje niko nije verovao da će ga nadmašiti. A nadmašio ga je... Zvezdani ratovi: Nova nada dobija Oskara za najbolju muziku, i Vilijamson se već sada može podičiti sa tri Oskara u svom ormanu. Trenutak kada je nadmašio sebe, zbio se 1999, kada je Lukas rešio da snimi hronološka prva tri dela Ratova zvezda. Vilijamson ponovo komponuje epsku muziku, još mračniju, težu i impresivniju, ovaj put uz pratnju hora, a koja se prvi put čuje u završnoj borbi između Obi-Vana i Dart Maula, kada Dart Maul ubija Obi-Vanovog učitelja. "Duel of the Fates" naimpresivnije je Vilijamsonovo delo. Ponovo sa Spilbergom, u još jednom serijalu, ovog puta o Indijani Džonsu. 1982 opet sa... piše muziku za dečiji SF, E.T. the Extra-Terrestrial, za kojim je bila neviđena potražnja, delom i zbog Vilijamsonove muzike. Američka filmska akademija nagrađuje ga četvrtim Oskarom. Zatim slede "Empire of the Sun", "Jurassic Park" (ponovo serijal), "Schindler's List", za koju 1993 dobija i petog Oskara, "Munich", "Memoirs of a Geisha". Stiven Spilberg i Džon Vilijamson su dobri prijatelji, i očekuje se njihova ponovna saradnja u budućnosti. Sarađivao je sa Ričardom Donerom na filmu "Superman", a njegove melodije korišćene su i u nastavcima. Još jedan serijal za koji je Vilijamson pisao muziku jeste o Hari Poteru, iz koga je najpoznatija "Hedvigina tema", a imao je i jednu melodiju sa horom, za treći nastavak. Za sve vreme komponovanja, aktivno je dirigovao u raznim orkestrima. Komponovao je i muziku za Olimpijske igre. Osvojio je: 5 nagrada Američke filmske Akademije 1. Fiddler on the Roof (1971) 2. Jaws (1975) 3. Star Wars (1977) - 92 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
4. E.T. - The Extra-Terrestrial (1982) 5. Schindler's List (1993) 4 Zlatna Globusa: 1. Jaws (1975) 2. Star Wars (1977) 3. E.T. - The Extra-Terrestrial (1982) 4. Memoirs of a Geisha (2006) 20 Gremi nagrada: 1. Jaws (1975) (Best Album of Original Score Written for a Motion Picture) 2. Star Wars (1977) (Best Pop Instrumental Performance) 3. Main Title from Star Wars (1977) (Best Instrumental Composition) 4. Star Wars (1977) (Best Album of Original Score Written for a Motion Picture) 5. Theme from Close Encounters of the Third Kind (1978) (Best Instrumental Composition) 6. Close Encounters of the Third Kind (1978) (Best Album of Original Score Written for a Motion Picture) 7. Main Title Theme from Superman (1979) (Best Instrumental Composition) 8. Superman (1979) (Best Album of Original Score Written for a Motion Picture) 9. The Empire Strikes Back (1980) (Best Instrumental Composition) 10. The Empire Strikes Back (1980) (Best Album of Original Score Written for a Motion Picture) 11. Raiders of the Lost Ark (1981) (Best Album of Original Score Written for a Motion Picture) 12. "Flying" (Theme from E.T.) (1982) (Best Instrumental Composition) 13. E.T. (1982) (Best Album of Original Score Written for a - 93 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Motion Picture) 14. "Flying" (Theme from E.T.) (1982) (Best Arrangement on an Instrumental Recording) 15. Olympic Fanfare and Theme (1984) (Best Instrumental Composition) 16. Schindler's List (1994) (Instrumental Composition for a Motion Picture or Television) 17. Saving Private Ryan (1998) (Best Instrumental Composition Written for a Motion Picture or for Television) 18. Theme from Angela's Ashes (2000) (Best Instrumental Composition) 19. Memoirs of a Geisha (2006) (Best Score Soundtrack Album For Motion Picture) 20. A Prayer For Peace (2006) (Best Instrumental Composition) Nominovan je 45 puta za Oskara. Počasni je član 14 Američkih Univerziteta: Berklee College Tufts University University of South Carolina at Columbia Boston University New England Conservatory of Music University of Massachusetts at Boston
Niko živ nema više nominacija za nagrade od Džona Vilijamsona.
Priredio Miki 13991
- 94 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
SF književnost Japana Japan Teritorijalno mala ostrvska zemlja smještena na krajnjem istoku istoka, milenijumima u svakom smislu odvojena od uticaja tzv. zapadne civilizacije. Burni period bezbrojnih manjih ili većih unutrašnjih ratova radi ujedinjenja zemlje i uspostavljanja centralne vlasti dao je jedno prilično militantno društvo a strogi kastinski sistem podjele već rođenjem je definisao ulogu svakog pojedinca u tom društvu, ulogu koju su samo rijetku uspijevali izmijeniti. Uspostavljeni sistem društvenih vrijednosti ponešto se razlikuje od bilo kog zapadnog. Naravno da su se ovakvi odnosi preslikali i na sve oblike umjetničkog stvaralaštva. Komplikovano pismo bilo je teško za savladavanje pa je broj pismenih uvijek bio veoma mali i odnosio se samo na pripadnike pojedinih kasta. Samim tim, i književno stvaralaštvo bilo je veoma ograničeno. Najpopularniji oblik dugo je bila kratka pjesnička forma, haiku, dok su se obimna djela uglavnom prenosila usmenim putem. Tek nakon uvođenja alfabeta počinju se u većoj mjeri pojavljivati i obimnija književna djela. Sadržajem, japanska književnost znatno se razlikuje od zapadne. Centralna tema glavnine klasične zapadne drame je motiv iznevjeravanja i izdaje: bračni drugovi iznevjeravaju jedni druge, drug izdaje druga, sluga izdaje gospodara, gospodar iznevjerava narod. Ovaj motiv potpuno je stran japanskom društvu. Za njih, centralni motiv je vjernost i odanost, odanost do smrti. Ispunjavanje datog zavjeta je svetinja - 95 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
pa ako neko, zbog bilo kog razloga, nije u mogućnosti da ga ispuni, jedini častan izlaz je samoubistvo (sepuku). Namjerno iznevjeravanje nikada ne dolazi u obzir. Pa, o čemu onda pišu japanski književnici? Pišu o vjernosti. Pišu o herojstvu. Mnogo se bave analizom ustrojstva društva, mjestom pojedinca u njemu, posljedicama narušavanja ustanovljenih društvenih vrijednosti i unutrašnjoj borbi pojedinca koji se nađe u takvim situacijama – situacijama u kojima se ruše temelji na kojima počiva sve ono što on jeste. Sve ovo prisutno je i u SF književnosti Japana, pa ne čudi što (uz dodatne teškoće prevođenja) ovo stvaralaštvo nije mnogo poznato. A to je velika šteta. U ovom tekstu pokušaću da vas upoznam sa svim značajnijim imenima japanske SF književnosti, dajući akcenat na one čija djela su više prevođena (uglavnom na engleski), navodeći, gdje god je to moguće, originalne naslove djela ali i naslove prevoda. Shunrō Oshikawa (押川 春浪, pravo ime Oshikawa Masaari, 1876-1914), pisac, novinar i izdavač, je pionir japanske naučne fantastike. Još kao student prava napisao je “Kaitō Bōken Kidan: Kaitei Gunkan” ("Undersea Battleship"), priču o dobro naoružanoj i čvrstoj ratnoj podmornici u RuskoJapanskom ratu (koji će izbiti tek desetak godina kasnije, 1904). Ova priča postaće kasnije osnova za seriju od šest romana: Bukyō no Nippon (Heroic Japan, 1902), Shinzō Gunkan (The Newly Built Battleship, 1904), Bukyō Kantai (Heroic Armada, 1904), Shin Nippontō (New Japan Isle, 1906), and Tōyō Bukyō Dan (East Asian Heroic Troupe, 1907). Knjige su doživile i veoma uspješne filmske adaptacije. Njegova podmornica, kao i Vernov Nautilus, nije raspolagala torpedima već je brodove potapala udarom dobro oklopljenim vrhom. U svojim romanima posebno se bavio temama japanskog nacionalizma, patriotizma i promovisao militarizam i imperijalizam. Bio je jedan od urednika časopisa "Bōken Sekai" koji je objavljivao priče ispunjene vojnim avanturizmom i heroizmom, priče o istraživanju i vojnom osvajanju ‘primitivnih’ zemalja, što dobro oslikava japanske nacionalističke
- 96 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
i carske ambicije. Objavljivao je i misterije i priče o duhovima, i u svakom broju barem jednu njegovu priču. Osnivač je i doživotni urednik časopisa "Buykō Sekai" (1911) koji je imao sličnu koncepciju kao i prethodni, ali se bavio i sportom (njegovom drugom ljubavi) i fizičkim aktivnostima mladih. Časopis je nadživio svog osnivača i izlazio sve do 1923. Nije mnogo prevođen s japanskog, pa je ostao relativno slabo poznat, ali filmovi rađeni po njegovim djelima, kao npr. „Kaitai Gunkan” (1963, Atragon) ili “Shin Kaitei Gunkan” (1995, Super Atragon) spadaju u klasike SF filma. Unno Juza (海野十三) je pseudonim SF pisca Sano Shôichi (1897 - 1949), oca japanske naučne fantastike. Veoma plodan pisac u periodu od 1928. pa do kraja drugog svjetskog rata. Na njegove radove značajno su uticali izumi i patenti Nikole Tesle. Objavljivao je i pod pseudonimom Oka Kyujuro. Slabo je prevođen s japanskog, pa zainteresovane (koji znaju japanski) upućujem na Wikipediju koja ima bogatu bibliografiju ovog autora. Masaki Yamada (1950-) pisac SF i misterija, dobitnik Nihon nagrade i nagrade Seion (tri puta). Značajnija djela su romani “Aphrodite”, “After the Long Goodbye” i “Ghost in the Shell” Kobo Abe (安 部公房 1924 – 1993) vjerovatno je našim čitaocima najpoznatiji japanski SF pisac, pošto je njegov roman “Četvrto međuledeno doba” nekada davno objavljen u ediciji Polaris. Pseudonim je to Kimifusa Abea, pisca, scenariste, fotografa i pronalazača. Završio je medicinu, ali se njom nikada nije bavio pošto je veoma rano otkrio talenat za pisanje. Iako poznat kao SF pisac, karijeru je počeo kao pjesnik, objavivši 1947. zbirku pjesama „Poems - 97 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
of an unknown poet”. Prvi SF roman, “Owarishi michi no shirube ni” (The Road Sign at the End of the Street) objavljuje već iduće, 1948. godine. Svjetsku slavu doživljava nakon objavljivanja romana "Suna no onna" (The Woman in the Dunes), 1962. Najznačajnija njegova djela su romani "Daiyon kampyōki" (Inter Ice Age 4)( 1959), "Suna no onna" (Woman in the Dunes)(1962), “Tanin no kao” (The Face of Another)(1964), "Moetsukita chizu" (The Ruined Map)(1967), “Tomodachi” (Friends)(1967), "Bō ni natta otoko" (The Man Who Turned Into A Stick), "Hako otoko" (The Box Man)(1973), "Mikkai" (Secret Rendezvous)(1977), "Hakobune Sakura-maru" (The Ark Sakura)(1984) i zbirka “Beyond the Curve” (1990) The Woman in the Dunes Prvi Abeov roman preveden na engleski (prev. 1964) i najcitiranije njegovo djelo obrađuje jednu od osnovnih tema Abeovih djela – primjenu naučnih metoda za razumijevanje svrhe ljudskih života, besmisao života jednom kad se naruše utvrđene socijalne vrijednosti. Kao i u većini Abeovih romana, junak je naučnik. Na ovaj način Abe priprema čitaoca na racionalan i objektivan ton svoje naracije. Istražujući insekte, on pokušava utvrditi osnovna pravila njihovog ustrojstva socijalnih odnosa, pravila samog života. Društveni incekti kao što su mravi ili pčele posjeduju rigorozan skup pravila i strogu socijalnu hijerarhiju. Svaki član društva ‘zna’ svoju tačnu ulogu, svrhu svog postojanja, ugrađenu u samu genetsku strukturu jedinke. Egzistencijalni sukobi nepoznati su među insektima. Protagonist pokušava naći analogni skup pravila koja bi se primijenila na ljudsko društvo. Ovoj temi Abe će se kasnije vratiti, u romanu „The Ark Sakura”. The Face of Another Preveden 1966, ovaj roman je psihološka studija i egzistencijalna alegorija. Protagonist je ponovo naučnik (šef sektora neke velike laboratorije) čije lice je unakaženo hemijskom eksplozijom – nakaznost koja je poremetila odnose junaka i svih u njegovom okruženju, a posebno njegove žene. Osnova ovog poremećaja je gađenje, fizičko i mentalno, koje svi pa i sam junak osjećaju prema toj nakaznosti.
- 98 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Želeći se ponovo uklopiti u društvo (‘I pored ovakvih okolnosti, ja jednostavno ne želim da te izgubim. Gubeći tebe, simbolično gubim cijeli svijet,’ piše on svojoj ženi) naučnik koristi svo svoje znanje i sve dostupne resurse za kreiranje maske. Maske koja treba da bude savršena, ali, iako u tome uspijeva, ne uspijeva razbiti svoju usamljenost, jer je ta usamljenost u međuvremenu postala dio njegovog bića. On piše, ‘Nesumnjivo, ja sam krivac za svoju usamljenost. Mislim da je ona veća od udružene usamljenosti cijelog čovječanstva.’ Inter Ice Age 4 U ovom romanu (prev. 1970) Abe oslikava jednu orvelovsku budućnost u kojoj, u želji da se obezbijedi opstanak ljudske vrste, dolazi do cijelog niza ekstremnih shvatanja i mjera o kojima obična javnost nema pojma. Samo odabranima biće omogućen sledeći korak u evoluciji čovječanstva. Junak priče, u naporu da razotkrije stvarni plan, mora načiniti izbor između moralnih vrijednosti i opravdanosti i neophodnosti plana. Kao i obično, junak je naučnik, Dr. Katsumi, tvorac kompjuterskog sistema za predviđanje ljudskog ponašanja (ostvarenje ljudskog sna o inteligentnoj mašini - tema koja se i ranije javljala u zapadnos SF književnosti). Kod Abea, ovaj san pretvara se u noćnu moru kroz sukob sadašnjosti i budućnosti. Motoko Arai (新井素子, 1960 - ) pisac naučne fantastike i fantazije, za šta je dobio više nagrada. Najpoznatiji radovi su romani "Green Requiem", "Hitome Anatani...(Want to see you...)" i "Oshimai no Hi(the Termination Day)". Na osnovu njegovih djela snimljeno je nekoliko filmova i TV drama. Akira Hori (堀 晃, 1944 -) dobitnik je više japanskih SF nagrada. Najpoznatiji radovi su romani "Taiyo-fu Koten"(Solar Wind Node), "Umeda Chika Odyssey"(Umeda Underground Odyssey), "Madscience Nyumon"(Guide to the Mad-science) i "Babylonian Wave"
- 99 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Inoue Hisashi (井上ひさし ,1934 -) uglavnom se bavio pisanjem komedija i kratkih gegova, ali je i dobitnik nekoliko japanskih SF nagrada. Zbog specifičnog humora, slabo shvatljivog na zapadu, gotovo da i nije prevođen. Prevedena su nagrađena djela, romani “Tegusari Shinju” (Handcuffed Double Suicide)(1972) i “Kirikirijin” (“The People of Kirikiri)(1981). Shin’ichi Hoshi (星 新 1926 - 1997) pisao je uglavnom kratku formu, priče duge dvije do tri strane, i objavio ih je preko 1000, u preko 30 zbirki. Većina je prevedena na engleski. Najpoznatija je “The Spiteful Planet and Other Stories”.
Ishihara Fujio (1933 - ), doktor elektronike, objavio je mnogo naučnih radova iz te oblasti ali i naučno popularnih knjiga o svemirskim putovanjima, računarima i teoriji relativnosti. Kao SF pisac postao je poznat po serijalu “Wakusei” (Planeta) koji obuhvata šest romana.
Sakyo Komatsu (小 松左京 ,1931 - ) nazvan kraljem japanskog SF-a najpoznatiji je po romanima “Japan Sinks” i “Sajonara Jupiter” po kojima su snimljeni uspješni filmovi, i priči “The Savage Mouth” koja je ušla u svjetske antologije. Bio je počasni gost prvog WORLDCON-a održanog u Aziji, 2007. u Yokohami.
- 100 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Scena iz filma“Sajonara Jupiter“ Eric Kotani je pseudonim doktora astrofizike Yoji Kondo. Kao veliki prijatelj R.A.Hajnlajna priredio je više zbirki njegovih radova. Najpoznatiji SF romani su mu "Act of God" (1985), "The Island Worlds" (1987), “Between the Stars" (1988), "Delta Pavonis" (1990) i "Supernova" (1991). Objavio je više zbirki kratkih priča kao i ozbiljan naučni rad (nije SF), knjigu pod nazivom „Interstellar Travel Multi-Generational Space Ships”. Ken Kuronuma (黒沼健, 1902 - 1985) je pseudonim pisca Den Michio. Najpoznatiji je po romanu „Sora no Daikaijū: Rodan“ (Giant Monster of the Sky: Rodan) na osnovu koga je snimljen film u Godzila stilu. Autor je scenarija za prvu japansku SF TV seriju, “Kaiteijin 8823” (Undersea Man 8823) koja se, u 26 epizoda, prikazivala 1960. Taku Mayumura (眉村卓, 1934 - ) dobitnik dvije Seiun nagrade za roman. Osim kao pisac spejs-opera, poznat je i kao autor mange. Značajniji radovi su mu romani: “Nazo no tenkousei” (The Dimension Travelers)(1998), “Jikû no tabibito” (1986) i “Nerawareta gakuen” (School in the Crosshairs) (1981).
- 101 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Ryu Mitsuse (光瀬龍, 1928 - ) poznat po romanu “Ten Billion Days and Hundred Billion Nights”, manga-radovima i priči “The Sunset, 2217 A.D.” Hiroyuki Morioka (森岡 浩之, 1962 -), mladi japanski SF pisac. Prvo objavljeno djelo je roman “Yume no ki ga tsugeta nara” ("If Only the Dream Trees Could Touch")(1992). Dobitnik je obe najvažnije japanske SF nagrade, Hayakawa i Seiun. Njegovi najznačajniji radovi pripadaju “Seikai” serijalu baziranom na japanskoj mitologiji: trotomni “Seikai no Monshou” (Crest of the Stars)(1996), četverotomni “Seikai no Senki” (Banner of the Stars)(19962004) i zasad dvotomni “Seikai no Danshou” (2005-2007). Ostali romani: “If Only the Dream Trees Could Touch” (1992), “Metaldam” (1997), “The War Between Moon and Fire” (2000), “The War Between Moon and Darkness 1-3” (2003), “Gentle Purgatory” (2005) Mariko Ōhara (1959-) spisateljka novije generacije (počela je objavljivati 1980) dobitnica je svih značajnijih japanskih nagrada za SF. Dvije godine bila je predsjednik SFWJ. Prvi objavljeni rad za koji je odmah i nagrađena bila je priča "Hitori-de Aruiteitta Neko"(A Cat Who Walked Away Alone). Značajniji radovi su joj i romani "Haiburiddo Chairudo" (Hybrid Child)(1991) i "Senso-wo Enjita Kamigamitachi" (Gods who Bandied War)(1995). Nagrađena je i za scenari radio-drame "Saiko Saundo Machin” (Psycho Sound Machine)(1997) i kratki roman "Indipendensu dei in Osaka- Ai-ha Nakutomo Shihonshugi" (Independence Day in Osaka - No Love Just Capitalism). Najbrojnija djela pripadaju serijalima "Kyuketsuki Efemera" (Ephemera the Vampire) i "Taimu Ripa” (Time Leaper). Pisac je i originalnih scenarija za igre na Super-Nintendo konzoli "Gaia Gensoki” (Illusion of Gaia) i, u saradnji s Okazaki Kyoko, "Mazikku Pointo” (Magic Point.)
- 102 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Akimitsu Takagi (高木 彬光 ,1920-1995), je pseudonim pisca Takagi Seiichi. Pisao je uglavnom detektivske romane ali i romane iz naučne fantastike. Omiljni podžanr bio mu je alternativna istorija. Najznačajniji romani: Tattoo Murder Case (1948), Noh Mask Murder Case (1949), House of Spell (1949), Enchantresss Lodge (1949), Crime in my Ichi-Ko days (1951), Why Has the Doll Been Killed (1955), Mystery of Genghis Khan (1958), People Gathering like Ants (1959), Blind Spot in Broad Daylight (1960), Destructive Justice (1961), Prosecutor Saburo Kirishima (1964), The Informer (1965) Honeymoon to Nowhere (1965), Combined Fleet Has Won at Last (1971), Mystery of Yamataikoku (1973), Mystery of the early Japanese Emperors (1986), Seven Lucky Gods Murder Case (1987) i Goodbye Mask (1988). Kenji Siratori (1975-) je mladi japanski cyberpunk pisac. Objavljuje od 2002. Najznačajniji radovi su mu romani Blood Electric (2002), Headcode (2004), Human_Worms (2004), Smart-d (2004), (debug.) (2004), GIMMICK (2005), GENEDUB (2006), Acidhuman Project (2006) i Nonexistence (2006). Objavio je i veći broj priča a njegove pjesme nalaze se na velikom broju diskova eksperimentalne muzike. Hiroe Suga trostruki dobitnik japanske Seiun nagrade. Član SFWJ. Najznačajnija djela su mu roman "Melsus no Shonen--'Rasen no Machi' no Monogatari (Boy of Melsus--Story of 'Spiral City') i zbirka priča "Ame no Ori” (Cage of Rain).
Nagaru Tanigawa (谷川 流 ,1970-) najpoznatiji je po svom “Haruhi Suzumiya” serijalu (10 romana, zasad) i “The Guardian of my World” (Boku no Sekai wo Mamoru Hito) serijalu. Pisao je i scenarija za japanske manga filmove “The Melancholy of Haruhi Suzumiya” - 103 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Yasutaka Tsutsui (筒 井 康隆 1934 - ) uz Shinichi Hoshi i Sakyo Komatsu predstavlja jednog od najznačajnijih japanskih SF autora. Dobitnik je brojnih japanskih nagrada za SF ali i Ordena za umjetnost i stvaralaštvo koji mu je dodijelila vlada Francuske, 1997. godine. Osim pisanja, bavio se i glumom. Radovi su mu poznati po crnom humoru i satiri, kojima je ismijavao japanske tabue, zbog čega je često bio izložen kritikama kao i bojkotu izdavača. Mnogo je prevođen (na engleski, uglavnom) pa ću dati njegovu prilično kompletnu bibliografiju: Romani: 48 Oku no Moso (4.8 Billion Delusions) (1965) Umanokubi Fuunroku (Chronicle of the Horse’s Head Crisis) (1967) Reichorui, Minami-e (1969) Dasso to Tsuiseki no Samba (Samba of Running and Chasing) (1971) Zokubutsu Zukan (Picture Book of Vulgarity) (1972) Kazoku Hakkei (Eight Family Scenes/What The Maid Saw) (1972) Otoko Tachi no Kaita E (Tale of Two Men) (1974) Ore no Chi wa Tanin no Chi (My Blood is the Blood of Another) (1974) Nanase Futatabi (Nanase Once More) (1975) Oedipus no Koibito (Oedipus’ Lover) (1977) Fugo Keiji (Millionaire Detective) (1978) Oi ni Naru Joso (The Great Approachway) (1979) Kyojin Tachi (Virtual Men) (1981) Kyoko Sendan (Fleet of Fantasy) (1984) Iriya Muroumetsu (1985) Tabi no Lagos (Lagos on a Journey) (1986) Uta to Jozetsu no Senki (War Chronicles of Song and Loquacity) (1987) Yumenokizaka Bungiten (Dreamtree Hill Junction) (1987) Kyogaku no Koya (Prairie of Astonishment) (1988) Feminism Satsujin Jiken (The Feminism Murders) (1989) Zanzo ni Kuchibeni wo (Lipstick on an After-Image) (1989) Bungakubu Tadano Kyoju (Prof.Tadano of the Literature Department) (1990) Lautrec-So Jiken (The Lautrec Villa Murders) (1990) Asa no Gaspard (Gaspard in the Morning) (1992) Paprika (2006 film) (1993) Jagancho (1997) Toki wo Kakeru Shoujo (The Little Girl Who Conquered Time) (1997) Teki (Enemy) (1998) Watashi no Granpa (My Grandpa) (1999) - 104 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Kyofu (Fear) (2001) Hell (2003) Ginrei no Hate (End of the Silver Age) (2006) Zbirke kratkih priča: Tōkaidō Senso (The Tōkaidō War) (1965) Vietnam Kanko Kosha (Vietnam Tourist Board) (1967) Alfalfa Sakusen (The Alfalfa Strategy) (1968) Genso no Mirai/Afrika no Chi (Fantasy Future/African Blood) (1968) Nigiyaka na Mirai (A Bright Future) (1968) Afrika no Bakudan (African Bomb) (1968) Tsutsui Junkei (1969) Waga Yoki Okami (My Good Old Wolf) (1969) Shinrigaku, Shakaigaku (Psychology, Sociology) (1969) Honky Tonk (1969) Boshizo (Mother and Child Portrait)(1970) Uma wa Doyo ni Aozameru (Horses Turn Pale on Saturdays) (1970) Nihon Retto Nanamagari (Eight Bends on the Japanese Archipelago) (1971) Shogun ga Mezameta Toki (When the Shogun Awoke) (1972) Nokyo Tsuki-e Iku (Co-op Goes To The Moon) (1973) Ore-ni Kansuru Uwasa (Rumours About Me) (1974) Weekend Shuffle (1974) Warau-na (Don’t Laugh) (1975) Metamorphosis Gunto (Metamorphosis Archipelago) (1976) Babbling Soseiki (Babbling Creation Chronicles) (1978) Uchu Eisei Hakurankai (Space Satellite Expo) (1979) Erotic Kaidō (Erotic Avenue) (1981) Kushi Sashi Kyoju (Professor on a Skewer) (1985) Kutabare PTA (Go To Hell, PTA) (1986) Otasuke (The Helper) (1986) Genshijin (Primitive Man) (1987) Yakusai Hanten (Yakusai Chinese Restaurant) (1988) Yoru no Conte, Fuyu no Conte (Night Tales, Winter Tales) (1990) Saigo no Denrei (The Last Despatch) (1993) Kagi (The Key) (1994) Zashiki Bokko (1994) Kazoku Bamen (Family Scenes) (1995) Gyoran Kannon Ki (Records of the Gyoran Kannon) (2000) Engazzio Shireito (Engazzio Command Tower) (2000) Saigo no Kitsuensha (The Last Smoker) (2002) Suima no Iru Natsu (Summer When the Sleep Fairy Comes) (2002) Katamuita Sekai (The World is Tilting) (2002) Chōkai no Heya (The Punishment Room) (2002) - 105 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Nihon Igai Zembu Chinbotsu (The End Of The World Except Japan) (2002) Kaibutsu Tachi no Yoru (Night of the Phantoms) (2002) Kinjo Meiwaku (Disturbing the Neighbours) (2002) Waga Ai no Zeimusho (My Beloved Tax Office) (2003) Cameroid Monbusho (The Cameroid Ministry of Education) (2003) Porno Wakusei no Salmonella Ningen (Salmonella Men on Planet Porno) (2005) Tetsu Yano (矢野徹 Yano Tetsu; 1923–2004), japanski SF pisac i prevodilac. Jedan od saosnivača japanskog udruženja SF i fantazi pisaca (SFWJ), 1963. Njegovi najznačajniji radovi su "The Sword of Kamui" , "Legend of the Paper Spaceship" i "442 Regimental Combat Team". Za nas mnogo značajniji je njegov prevodilački rad. Preveo je sa i na engleski jezik preko 360 knjiga, približavajući na taj način japansku SF književnost ostatku svijeta. Baku Yumemakura (夢枕獏, 1951-). Najpoznatije djelo mu je “Jōgen no Tsuki wo Taberu Shishi” (The Lion that Ate the Crescent Moon), za koje je dobio nagrade Seiun i Nihon SF Taisho. Pisao je i scenarija za filmove. Bivši predsjednik SFWJ. Ostala imena japanske SF književnosti koja treba pomenuti: Mizuhito Akiyama, Masaki Gorō, Ryō Hanmura, Shinji Kajio, Chōhei Kanbayashi, Musashi Kanbe, Chiaki Kawamata, Nojiri Hōsuke, Issui Ogawa, Yūichi Sasamoto, Hideaki Sena, Kazuma Shinjō i Kōshu Tani.
Priredio MasterYoda
- 106 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
SF enciklopedija Džon Klut i Piter Nikols OLDRIČ, TOMAS BEJLI (ALDRICH, THOMAS BAILEY) (1836-1907) Američki pisac odgovoran za ’’Pansy's Wish: A Christmas Fantasy’’ (Pansijeva želja: Božićna fantazija),(1869). ’’Out of his Head, a Romance’’ (’’Iz njegove glave, romansa ’’zbirka vezanih priča 1862) i ’’ The Queen of Sheba’’(Kraljica od Sabe) (1877) koji su rani primeri marginalnog podžanra SF-a u kojem savremena istraživanja u PSIHOLOGIJI sugerišu liniju priča u rasponu od amnezije do metempsihoze (i konačno, može se dodati spiritualizma). ALDRIDGE, ALAN (Oldridž, Alan) Pseud. Stephen R.BOYETT (Stiven R. Bojet) ALEXANDER, DAVID (Aleksander, Dejvid) Američki autor ’’Soldiers of War Western’’ (Vojnici Rata Zapada) serijala pod pseudonimom William Reed (Vilijam Rid). I ’’Phoenix’’ serijala militari SF avantura u svetu nakon HOLOKAUSTA koji čine ‘’Dark Messiah’’ (Tamni Mesija) (1987), ’’Ground Zero’’ (Tačka Nula) (1987), ’’Metalstorm’’ (Metalna oluja) (1988) i ’’Whirlwind’’ (Kovitlac) (1988); i tomova 9-12 pod kućnim (izdavačke kuće) pseudonimom Jan Sievert (Ryder SYVERTSEN). D.A. ne treba pomešati sa Dejvidom M. Aleksanderom (David M.ALEXANDER). ALEXANDER, DAVID M(ICHAEL) (1945- ) Američki advokat i pisac čija se prvi SF roman ’’The Chocolate Sky’’ (Čokoladno nebo) (1978), bavi stvaranjem organskog kompjutera korišćenjem kloniranih moždanih ćelija (CONES), i čiji drugi roman, ’’Fane’’ (Hram) (1981), sa radnjom smeštenom na planeti čije elektromagnetske konfiguracije omogućavaju kontrolisanu upotrebu MAGIJE, opisuje zlonamerni pokušaj da se te moći uvećaju. D.M.A. ne treba pomešati sa Dejvidom Aleksanderom.
- 107 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
ALEXANDER, JAMES B(RADUN) (Aleksander Džejms B(redun) (1831-?) Američki pisac čija SF fantazmagorija ’’The Lunarian Professor and his Remarkable Revelations Concerning the Earth, the Moon and Mars; Together with an Account of the Cruise of the Sally Ann’’ (Lunarni profesor i njegova izvanredna otkrovenja koja se tiču Zemlje, Meseca i Marsa zajedno sa izveštajem o krstarenju Seli En’’ (1909), je mogao biti isključen iz ove enciklopedije – na osnovu kraja priče kada se ispostavlja da je insektoidni Lunarni pedagog i sva njegova rezmatranja samo san – da nije toga da je maštovitost JBA, iako očigledno pod uticajem H.Dž.VELSA, suviše slikovita da bi bila ignorisana.Altruistični tro-polni Lunarijanci, buduća ISTORIJA Zemlje (izvedena iz matematičkih modela koje profesor predaje naratoru), TERAFORMIRANJE MARSA, putovanja omogućena ANTIGRAVITACIONIM uređajima - što su sve teme od znatnog interesa za SF. ALEXANDER, ROBERT W(ILLIAMS) (Aleksander Robert V.) (1905-80) Irski autor nekoliko trilera krajem 1920-tih i ranih 1930-tih pod svojim ličnim imenom pre nego što je usvojio pseudonim Džoan Batler (Joan Butler) za 41 humorističku novelu. Kasnije od njih, pisani u veoma osebujnom stilu, imaju odjek Torna Smita (Thorne Smith, 1892-1934) i P.Dž.Vuhausa (P.G.WODEHOUSE). ’’Cloudy Weather’’ (Oblačno vreme) (1940) i ’’Deep Freeze’’’(Duboko Zamrzavanje) (1951) usmeravaju se na oživljavanje egipatskih mumija naučnim sredstvima. ’’Space to Let’’ (Pustiti svemir)(1955) predstavlja izgradnju rakete za Veneru. ’’Home Run’’ (termin iz bejzbola – Trk ka bazi) (1958) je o pronalasku džepnih atomskih bombi. ESP igra značajnu ulogu u ’’The Old Firm’’ (Stara firma) (1956), dok se ’’Bed and Breakfast’’ (Noćenje s doručkom) (1933), ’’Low Spirits’’ (Niski duhovi) (1945), ’’Full House’’ (Puna kuća) (1947) i ’’Sheet Lightning’’ (Pločasta munja) (1950) fokusiraju na natprirodno. R.W.A. koristi svoje lično ime za dva naredna SF romana, još uvek pišući u svom dobro ustanovljenom duhovitom stilu; oba su smeštena u budućnost i odražavaju težnje mladosti. U ’’Mariner's Rest’’ (Odmoru mornara) (1943) grupa dece dospeva na ostrvo u Južnom moru nakon brodoloma tokom Drugog svetskog rata i biva otkrivena deset godina kasnije kako vode svoje sopstvenu - 108 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
zajednicu. ’’Back To Nature’(Nazad u prirodu) (1945) opisuje mlade ljude koji napuštaju udobnost 21. veka radi surovijeg, ali i prirodnijeg načina života. Drugi radovi: ’’Ground Bait’’ (Mamac na zemlji) (1941); ’’Sun Spots’’ (Sunčeve pege) (1942). ALF Američka TV serija (1986-90). Warner Bros TV za NBC. Kreirali Pol Fusko (Paul Fusco) 9 Ed Vajnberger (Ed Weinberger). Producent Tom Pečet (Tom Patchett). Scenarije pisali Fusko i Pečet. Režirali Fusko, Pečet, Piter Bonerc (Peter Bonerz). 25 minuta po epizodi . Snimano u koloru. ALF (A-lien L-ife, F-orm) vanzemaljska forma života – nastavak je linije televizijskih vanzemaljaca potekle od ’’Moj Omiljeni Marsovac’’ ( MY FAVORITE MARTIAN) i Morka u ’’MORK I MINDI’’, iako je takođe i pod znatnim uticajem filmova ET: VANZEMALJAC (ET: THE EXTRA-TERRESTRIAL) (1982), ’’ISTRAŽIVAČI’’ (EXPLORERS) (1985) i uspeha Mapetovaca - useljava se kod porodice Taner – zbirke tipičnih Amerikanaca uobičajene za sitkome (komedije situacije), nakon što se njegov svemirski brod srušio u njihovoj garaži. Krznena lutka, negde između slatkog i nepodnošljivog, kojom je upravljao i dao joj glas Pol Fusko, ALF uglavnom sedi usred dnevne sobe vređajući ljude, smišljajući zavere kako da pojede kućnu mačku, praveći cinične primedbe u televizijskom maniru i šireći oko sebe uverljivu sentimentalnost. Ukoliko se zanemari SF premisa, Alf je u osnovi jedan od onih stereotipnih sitkom likova – kao Benson (Robert Guillaume) u ’’Soap’’ ili Sophia (Estelle Gettz) u ’’The Golden Girls’’ – kojima različitost (vanzemaljska, rasna, društvene ili mentalna) pruža izgovor da daju grube, satirične i samozadovoljne komentare na račun mana svih ostalih. Stalna glumačka postava uključivala je Maksa Rajta (Max Wright), En Šedin (Anne Schedeen), Andreu Elson (Andrea Elson) i Bendžija Gregorija (Benji Gregory) kao porodicu Taner, i Džona LaMotu (John LaMotta) i Lizu Šeridan (Liz Sheridan) kao radoznale komšije pravo iz ’’Volim Lusi’’ (I Love Lucy) i ’’Začarani’’ (Bewitched) serija. Videti: SATIRA ALFVEN, HANNES ( Alfven, Hejns) Pseud. Olof JOHANNESSON (Olof Johanson)
- 109 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
ALGOL Američki SEMIPROZIN (polu-profesionalni magazin) (1963-84) uređivan u Nju Jorku od strane Endrju Portera (Andrew PORTER) , sa podnaslovom ’’Magazin o Naučnoj Fantastici’’ (The Magazine about Science Fiction). Počeo je kao fotokopirani FANZIN da bi u 1970-tim postao atraktivni štampani časopis u malom ’’BEDSHEET’’ formatu izdavan četiri puta godišnje. Sa brojem 34, u proleće 1979. promenio je ime u Zvezdani Brod (Starship); prestao je sa objavljivanjem sa brojem 44, zima / proleće 1984, na svoju 20-godišnjicu izdavanja. Objavljivani su članci o SF-u i SF izdavaštvu, intervjui sa autorima, i pregledi i tekstovi govora SF ličnosti. Stalne kolumniste činili su Vinsent DI FEJT (Vincent DI FATE) za SF umetnost, Ričard A. Lupof ( Richard A. LUPOFF) za temu knjiga, Frederik Pol (Frederik POHL) i Susan Vud (Susan WOOD) su pisali o fanzinima i knjigama. Povremene doprinose davali su Brajan V. Oldis (Brian W. ALDISS), Alferd Bester (Alfred BESTER), Ursula K. LeGvin (Ursula K. LE GUIN), Robert Silverberg (Robert SILVERBERG), Ted Vajt (Ted WHITE) i Džek Vilijamson (Jack WILLIAMSON). ALGOL koji je podelio HUGO nagradu za Najbolji Fanzin 1974. je bio mnogo interesantniji nego njegova sestrinska publikacija, mesečni magazin sa SF vestima ’’SF Hronike’’ (SF CHRONICLES), koji je takođe uređivao Porter. Taj mesečnik je nastavio da se izdaje, ekonomska logika u izdavanju časopisa zahtevala je da ambicioznija i skuplja publikacija mora da nestane. ALGOZIN, BRUCE (Algozin, Brus) pseud. Nick CARTER (Nik Karter) al-HAKIM, TAWFIQ (al-Hakim, Tafig) Vidite: Tawfiq al-HAKIM. ALIEN (Osmi Putnik) Film (1979) 20th Century-Fox. Rež. Ridley SCOTT, glavne uloge Sigourney Weaver, Tom Skerritt, Harry Dean Stanton, John Hurt, Ian Holm, Yaphet Kotto, Veronica Cartwright. Dezajn vanzemaljaca H.R.GIGER. Scenario Dan O'Bannon, iz priče O'Bannon i Ronald Shusett, sa nespomenutim doprinosom producenata Walter Hill i David Giler. 117 minuta. Kolor. Jedan od najuticajnijih SF filmova ikada napravljenih. ’’Alien’’ je u stvari mnogo bliži HORORU u pridržavanju žanrovskih konvencija. Trgovački svemirski brod
- 110 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Nostrom, na rutinskom putovanju, posećuje planetu gde jedan od pripadnika posade biva napadnu od rakolikog stvorenja u napuštenoj vanzemaljskoj svemirskoj letelici. Pri povratku na palubu Nostroma dolazi do metamorfoze stvorenja, delimično unutar tela člana posade,u skoro neranjivog, rapidno rastućeg, inteligentnog mesoždera. Naučni oficir Eš (Ash) (Holm), koji je , što posadi nije poznato, ROBOT sa instrukcijama da sačuva vanzemaljca u životu za moguće komercijalno iskorištavanje, napada Ripli (Ripley) ( Weaver); on biva raščerečen uz mnogo nereda. Vanzemaljac ubija sa lakoćom jednog po jednog od preostale posade osim Ripli. Tu je i fina muzička numera Džeri Goldsmita (Jerry Goldsmith). Gigerov moćni dizajn vanzemaljca, neorganska glatkoća pomešana sa zakrivljenim, falusoidnim, organskim formama, čini horor delove izuzetno slikovitim, ali uprkos svoj snazi scena ona su zamišljene duž duboko konvencionalnih linija. Znatno više je originalniji je osećaj – postignut kroz dizajn, jezgrovit dijalog i odličnu režiju - da je to stvarni radni svemirski brod sa pravom, radničkom posadom, zamisao budućnosti je bez glamura i uzima se zdravo za gotovo kakva je. Takođe dobar SF su scene na vanzemaljskoj letelici (Gigerov dizajn ponovo) koja projektuje autentičan osećaj različitosti, stranosti. Žilava, pragmatična Ripli (u kontrastu sa ženskastom neefikasnošću Karvrajtove kao Lamberove) je prva SF heroina koja je reflektovala kulturne promene u stvarnom svetu, gde je do 1979. FEMINIZAM izazvao neke muškarce i mnoge žene da razmisle o klaustrofobiji tradicionalnih ženskih uloga. ’’Alien’’’, koji je napravljenu u UK, je bio veliki uspeh. Imao je svoje preteče. Mnogi gledaoci su primetili sličnosti zapleta sa IT! THE TERROR FROM BEYOND SPACE (1958) i sa ’’Razdor u skerletnom’’ (Discord in Scarlet) (1939) A.E.VAN VOGTA; pravna parnica povodom sličnosti sa potonjim razrešena je nagodbom za 50.000$. Nastavci su ALIENS (1986) i ALIEN(3) (1992). Novelizacija je u romanu ’’Alien’’(1979) od Alana Dina Fostera (Alan Dean FOSTER). Videti takođe: CINEMA, HUGO, MONSTER MOVIES, TERRORE NELLO SPAZIO. ALIEN CONTAMINATION (Vanzemaljsko zagađenje) Videti: CONTAMINATION: ALIEN ARRIVA SULLA TERRA.
- 111 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
ALIEN CRITIC, THE (Vanzemaljski kritičar) Američki FANZIN uređivan u Portlandu u Oregonu od Ričarda E. Gejsa (Richard E.GEIS). U U prva 3 izdanja, AC je bio neformalni magazin napisan u celosti od strane urednika sa nazivom ’’Richard E.Geis’’. Promenom naziv 1973. sadržaj magazina počinje da se diverzifikuje, predstavljajući redovne kolumne od Džona Brunera (John BRUNNER) i Teda Vajta (Ted WHITE) kao i širok izbor članaka i seriju intervjua sa SF autorima i umetnicima, iako sa karakterističnom aromom koja je još poticala od otvorenih pregleda i komentara samog urednika. Sa brojem 12 1975. naslov je promenjen u ’’Reviju naučne fantastike’’ ’’Science Fiction Review’’, naziv koji je Gejs koristio i za svoj prethodni fanzin PSIHOTIK (PSYCHOTIC). Kako TAC tako i Science Fiction Review su dobili HUGO nagrade za Najbolji Fanzin 1974 (podeljena), 1975, 1977 i 1979. Cirkulacija TAC-a je postala prilično široka , i to je praktično postao SEMIPROZINE. U bolovima od artritisa Gejs je ukino magazin nakon 61 broja u novembru 1986. iako je nastavio da izdaje kraće, više personalizovane fanzine pod drugim naslovima. ’’Science Fiction Review’’ je oživela kao semiprozin 1989. sa nešto fantastike kao dodatak u stari SFR miks. 10 brojeva je objavljeno do Maja 1992., nijedan odtada, uređivao je Elton Eliot (Elton Elliot). Raspored objavljivanja se menjao od kvartalnog do mesečnog sa brojem 5 u decembru 1991, u kom trenutku je magazin takođe počeo da se prodaje na novinskim kioscima. Ovaj hrabri pokušaj da se malo amatersko izdanje učini potpuno profesionalnim srušio se 5 brojeva kasnije. ALIEN NATION (Vanzemaljska nacija) 1. Film (1988). 20th Century-Fox. Rež. Graham Bejker (Graham Baker), uloge Džejms Kan (James Caan), Mendi Patinkin (Mandy Patinkin), Terens Stemp (Terence Stamp). Producenti Gejl En Hurd (Gale Anne HURD), Ričard Kobric (Richard Kobritz). Scenario S.O. Benjon (S.O'Bannon). 90 minuta. U koloru. Los Anđeles, 1991. Došljaci ili Šljakeri, su 300 000 humanoidnih vanzemaljaca genetskim inženjeringom sačinjeni sa obavljanje teških fizičkih poslova, preživeli sa srušenog robovskog broda, ljudska rasa ih prihvata uz gunđanje, ali ne i sa zadovoljstvom i smešteni su u za njih ograđeni geto. Radeći kao partner sa čovekom (Kan), Sem Francisko (Patinkin) postaje prvi vanzemaljac detektiv u policiji L.A. Dolazi do ubistava povezanih
- 112 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
sa korišćenjem vanzemaljskih droga. Sledi stereotipna priča o policijskom drugarstvu (zategnuti odnosi između rasa se produbljuju dok se dok se uči o toleranciji). Ovo je efikasan, ne mnogo ambiciozan avanturistički film u kome razmatranja rasne netrpeljivosti prema kulturnim tuđincima – praktično ’’ljudima sa čamca’’ – su dobroćudne prirode, ali se retko uzdižu iznad klišea. Filme je prenesen u roman u ’’Vanzemaljska nacija’’ (Alien Nation) (1988) od Alana Dina Fostera (Alan Dean FOSTER). 2. Američka tv serija (1989-90). Kenneth Johnson Productions za Fox Television. Uloge Geri Graham (Gary Graham) i Erik Pirpoint (Eric Pierpoint). 100 minutnu pilot epizodu je režirao i napisao Kenet Džonson, plus 21 50 minutnu epizodu. Krakovečna tv serija koja je nastala nakon filma kombinovala je rutinske kriminalističke priče sa blagom SATIROM bliske budućnosti Los Anđelesa i lekcijama i građanskim pravima. Došljaci bizarnog izgleda, ali prilagodljivi ponašaju se i govore potpuno kao ljudi, portretišući domaćice, tinejdžere, prodavce polovnih kola, kriminalce, policajce i druge stereotipe. Izuzetak je Džordž (ne više Sem) Francisko (George Francisco) čiji ozbiljni, ukrućeni pristup i precizni govor prizivaju asocijacu na Spoka iz Zvezdanih Staza (STAR TREK). Nekoliko epizoda uključuju trudnoća muškog heroja Došljaka. Džonson je takođe producirao mnogo oštriju seriju ’’V’’. Kraj serije je ostao da nedorečen sve do oktobra 1994. kada je kvalitetni 2-satni tv film, ’’Vanzemaljska nacija: Tamni horizont’’ (Alien Nation: Dark Horizon) emitovan na Fox TV po scenariju Dijane Frolov (Diane Frolov) i Endrju Šnajdera (Andrew Schneider). ALIENS (VANZEMALJCI) Posetioci koji su odlazili na druge svetove u pričama 17-tog i 18tog veka nisu sretali autentična vanzemaljska bića; umesto toga nalazili su ljude i životinje, ponekad u čudnim formama, no koji su uvek ispunjavali lako prepoznatljive uloge. Šema života na Zemlji je reprodukovana sa manjim promenama: UTOPIJSKA poboljšanja ili SATIRIČNA preterivanja. Koncept drugačije determinisane obrasca života i tako životnih formi u velikoj meri stranih zemaljskim navikama razmišljanja, nije se pojavio sve do kasnog 19. veka, kao prirodna posledica pojma EVOLUCIJE i proce sa prilagođavanja na raspoloživo okruženje objavljivanog od strane Lamarka (Lamarck) i kasnije Darvina (Darwin). Ideja o vanzemaljskim bićima je najpre popularizovana od strane Kamija Flamariona (Camille FLAMMARION) u njegovom naučno- 113 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
popularnom radu ’’Stvarni i zamišljeni svetovi’’ (Real and Imaginary Worlds, 1864. prevod na engl. 1865.) i u ’’Lumenu’’ (Lumen, 1887. prevod na engl.1897). Ta objašnjenja ŽIVOTA NA DRUGIM SVETOVIMA opisuju razumne biljke, vrste u kojima su disanje i ishrana aspekti istog procesa itd. Ideja da božanski stvorene duše mogu doživeti iskustvo serijske REINKARNACIJE u berzbrojnim oblicima fizičkih formi je predstavljena u Flamarionovoj ’’Uraniji’’ (Urania, 1889, prevod na engl. 1891). Vanzemaljci su se takođe pojavili i u radavima još jednog važnog francuskog autora, Dž.H. Rosnija (J.H. ROSNY): mineralne životne forme su prikazane u ’’Oblicima’’ (Shapes, 1887, prevod na engl. 1891) i ’’Smrti Sveta’’ (Death of the World (1910, prevod na engl. 1928.). Kao i Flamarion, Rosni je zauzeo pozitivan stav prema vanzemaljskim bićima, ’’Moreplovci beskraja’’ (Les navigateurs de l'infini The Navigators of Infinity 1925) prikazuje ljubavnu aferu između ljudskog bića i šest-okog tronožnog marsovca. Prema tradiciji francuskih filozofa evolucije kao što su Lamark i Henri Bergson, ovi rani franckuski SF pisci usklađivali su i ljude i vanzemaljce u veliki obrazac evolucije. U Britaniji filozofija evolucije bila je pod dominacijom Darvinijanske ideje opstanka najsposobnijih. Možda neizbežno, Britanski pisci zamišljali su vanzemaljce kao Darvinijanske konkurente, prirodnog neprijatelja ljudske vrste. H.Dž. Vels (H.G.WELLS) u ’’Ratu Svetova’’ ( THE WAR OF THE WORLDS ,1898) dodelio je vanzemaljcima ulogu genocidnih agresora – koji žele da osvoje i kolonizuju Zemlju (INVASION). Ta uloga ubrzano je postala kliše (CLICHE). Isti roman je postavio obrazac po kome su vanzemaljska bića često zamišljana kao gnusna čudovišta (MONSTERS). Vels je u daljim radovima dao detaljni opis vanzemaljskog društva u ’’’Prvi ljudi na Mesecu’’ (THE FIRST MEN IN THE MOON, 1901), baziranom na modelu mravinjaka(HIVE-MINDS), tako ustanovivši još jedan značajan kliše. Američki SF ranih palp – magazina (PULP-MAGAZINE) prateći pravac ustanovljen od Edgara Rajs Barouza (Edgar Rice BURROUGHS) obično je nastanjivao druge svetove sa kvazi ljudskim stanovnicima – skoro neizbežno uključujući prelepe žene u koje su se heroji zaljubljivali – i često, zbog melodramatskih svrha, takvim rasama su pretila gravljiva čudovišta. Specijalizovani SF časopisi su nasledili tu tradiciju u kombinaciju sa Velsijanskim uzorima i obilato upotrebljavali čudovišne vanzemaljske osvajače; klimaksi takvih priča su se često završavali genocidom. Edmond HAMILTON je bio plodan autor priča u tom domenu. U ranim svemirskim operama (SPACE OPERAS) krotki i dobroćudni - 114 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
vanzemaljci običnosu su imali karakteristike sisara i ptica, dok su fizičke karakteristike opasnih vanzemaljaca često pozajmljivane od reptila, insekata i mekušaca (posebno oktopoda). Razumne biljke i entiteti od čiste energije su moralno bili više raznovrsni. U ekstremnim slučajevima, vanzemaljski saveznici i neprijatelji postajali su direktni simboli Dobra i Zla: U ’’Lensman’’ serijalu E.E.Dok Smita (E.E.Doc SMITH) Arisijanci i Edorijanci su svetovni ekvivalent anđela i demona. Povremeno rani palp-SF autori su bili voljni da preokrenu Darvinijanske postavke i stave ljude u ulogu vanzemaljskih osvajača - značajni rani primeri su Hamiltonovo ’’Osvajanje dva sveta’’ (Conquest of Two Worlds, 1932) i P.Šajlerovo Milera (P.Schuyler MILLER) ’’Zaboravljeni čovek svemira’’ (Forgotten Man of Space, 1933) – ali priče koje su se fokusirale na egzotičnost vanzemaljskih bića su imale tendenciju da za inspiraciju uzimaju radove A.Merita (A.MERRITT) koji je opisao fascinantni mineralni sistem života u ’’Metalnom čudovištu’’ (The Metal Monster ,1920; 1946) i prevazišao je konvencionalni biološki šovinizam u portretisanju ’’Zmijske Majke’’ (The Snake-Mother, 1930; inkorporisano u The Face in the Abyss 1931). Džek Vilijamson (Jack WILLIAMSON) je jasno pokazao da je pod uticajem Merita u ’’Vanzemaljskoj inteligenciji’’ (The Alien Intelligence, 1929) i ’’Mesečevoj Eri’’ (The Moon Era,1932). Značajan napredak u predstavljanju vanzemaljaca je postignut od strane Stenlija Dž. Vejnbauma (Stanley G.WEINBAUM), čija ’’Marsovska Odiseja’’ (Martian Odyssey, 1934) je imala dubok uticaj na čitaoce. Vejnbaum je to delo propratio sa drugim radovima sa relativno kompleksnim vanzemaljskim biosferama (ECOLOGY). Druga popularna priča koja je direktno izazvala Darvinijanske pretpostavke bila je ’’Stari verni’’ (Old Faithful, 1934) Rejmonda Z. Galuna (Raymond Z.GALLUN) u kojoj ljud i marsovci odbacuju svoje ekstremne biološke razlike i prihvataju svoje intelektualno srodstvo. Duh ove priče je našao svoh eho u ’’Tečnom životu’’ (Liquid Life,1936) od Ralfd Milna Farlija (Ralph Milne FARLEY), koji je predložio da čovek obavezan da drži svoju časnu reč, čak i prema virusi. Neke od interesantnijih vanzemaljskim priča napisanih u 1930-tim bile su prekršaji uredničkih tabua (TABOO): ’’Stvoritelj’’ (Creator ,1935; 1946 ) Kliforda D. Simaka (Clifford D.SIMAK), u kojoj je sugerisao da naš i drugi svetovi mogu biti kreacija bogolikog vanzemaljca (prva od mnogih autorovih SF razmatranja pseudoteoloških tema - GODS AND DEMONS; RELIGION), je bila opasno blizu bogohuljenja i završila je u poluprofesionalnim ’’MARVEL TALES’’, koje su takođe počele serijalizaciju - 115 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
’’Titana’’ P. Šajler Milera (The Titan,1934-5), čiji opis marsovske vladajuće klase koja se se održava vamprirskim kanibalizmomje smatran suviše erotizovanim. Uticaj ovih tabua u ograničavanju potencijala vanzemaljskih bića na raspolaganju autorima tog perioda, i stoga u sprečavaju evolucije vanzemaljskih uloga unutar SF-a ne treba zanemariti. Uprkos Velsovom presedanu, vanzemaljci su se mnogo manje pojavljivalji u naučnim romansama (SCIENTIFIC ROMANCES) u Britaniji. Iden Filpots (Eden PHILLPOTTS) je koristio vanzemaljce kao objektive posmatrače da ispitiju i kritikuju svet ljudi u ’’Saurusu’’ (1938) i no u ’’Adresa nepoznata’’ (Adress Unknown ,1949), je eksplicitno stavio pod znak pitanja validnost takvih kritika. 's ’’Tvorac Zvezde’’ (STAR MAKER,1937) Olafa Stejpldona (Olaf STAPLEDON) ugrađuje ljude i vanzemaljce u kosmičku šemu sličnu onima kakve se zamišljali Rosni i Flamarion. Stejpldon je takođe upotrebio vanzemaljce kao standardne za poređenje u jednom od svojih najogorčenijih napada na savremeno čovečanstvo u ’’Plamenovim’’ (The Flames,1947). Priče o vanzemaljskoj opasnosti ostaju dominantne u SF-u još mnogo godina, njihova popularnost nije počela da bledi svedo izbijanja Drugog Svetskog Rata (WWII) i nikada nisu bile u opasnosti da nestanu. Takva ksenofobija je eventualno postala ne-trendovska u renomiranijim časopisima, ali čudovišni vanzemaljci su zadržali svoju popularnost u manje sofisticiranim izdanjima. Kinematografija (CINEMA) je zaostajala iza pisanog SF-a po ovom pitanju, proizvevši mnoštvo jeftinih filmova o čudovištima (MONSTER MOVIES) tokom 1950-tih i 1960-ih iako je došlo od zakasnelog buma nevinih i altruističnih vanzemaljaca u filmovima 1970-tih. Dok su palp SF autori nastavili da izmišljaju sve opasnija i strašnija vanzemaljska čudovišta tokom kasnih 1930-tih i 1940-tih – primeri koje treba zabeležiti uključuju ’’Ko ide tamo?’’ (Who Goes There?, 1938) Džona V. Kembela Juniora (John W.CAMPBELL Jr) i radovi A.E. Van Vogta (A.E.VAN VOGT)’’Crni razarač’’ (Black Destroyer, 1939) i ’’Razdor u grimizu’’ (Discord in Scarlet,1939) – naglasak je premešten na problema uspostavljanja plodonosne komunikacije (COMMUNICATION) sa vanzemaljskim rasama. Tokom Drugog svetskog rata ljudsko-vanzemaljski odnosi često su predstavljani kao kompleksni, delikatni i nelagodni. U Van Vogtovom ’’Sarađujte inače !’’ (Co-operate or Else! ,1942) čovek i bizarni vanzemaljac su brodolomnici u surovoj vanzemaljskoj okolini tokom međuzvezdanog rata i moraju da se ujedine snage kako bi preživeli. U ’’Prvom konkaktu’’ (First Contact ,1945) Mureja - 116 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Lejnstera (Murray LEINSTER) dva svemirska broda susreću se u praznini i svaka od posada je odlučna da ne oda informacije i ne učini nijedan potez koji bi drugoj strani mogao dati političku ili vojnu prednost – praktičan problem koji oni konačno rešavaju. Još jedna Lejnsterova priča, ’’Etičke jednačine’’ (The Ethical Equations, 1945), pretpostavlja da će ispravna odluka koja se tiče prvih akcija čovečanstva tokom kontakta sa vanzemaljcima biti vrlo deško da se postigne, ali da prioritet definitivno treba da bude dat pokušaju da se ustanove prijateljski odnosi. Nasuprot tome, ’’Arena’’ (1944) Fredrika Brauna (Fredric BROWN) mračno pretpostavlja da bi susret Čoveka i vanzemaljca mogao ipak biti test njihove sposobnosti da unište jedan drugog. ( Značajno je da je prilikom adaptacije ’’Arene’’ za tv seriju ’’Zvezdane Staze’’ kraj priče izmenjen kako bi bio usklađen sa kasnije važećim stavovima). Pokušaji da se predstave još verodostojniji vanzemaljci postepenos u postali sve više sofisticirani u kasnim 1940-tim i 1950-tim, posebno u radovima Hala Klementa (Hal CLEMENT), ali pisci posvećeni dizajniranju osobenih vanzemaljaca prilagođenih na neobična životna okruženja našli su da je teško utkati takva razmatranja u zanimljive i primamljive priče – problem sa kojim su se stalno suočavali Klement i drugi autori koji su pratili istu tradiciju, da spomenemo Roberta L. Forvarda (Robert L.FORWARD). Mnogo efektnije u čistim literarnim terminima su priče koje stavljaju uporedo ljude i vanzemaljce kako bi se konstruisale paralele koje kritikuju različite stavove i vrednosti. Uprkos uredničkom entuzijazmu za ljudski šovinizam Džona V. Kempblea – reflektovanom u takvim pričama kao što su ’’Spasilačka ekipa’’ (Rescue Party , ,1946) Artura Klarka (Arthur C.CLARKE) i ’’Povratak u sutra’’ (Return to Tomorrow ,1954) Rona Habarda (L.Ron HUBBARD)- mnoge priče napisane nakon Drugog svetskog rata koriste vanzemaljce kao kontrastne primere da izlože i dramatizuju ljudske mane. Militarizam je napadan u ’’Nikada nećeš otići kući’’ (You'll Never Go Home Again, 1951) Kliforda D. Simaka i ’’The Waitabits’’ (1955) Erika Frenk Rasela (Eric Frank RUSSELL). Seksualne predrasude su ispitivane u ’’Svet uveliko izgubljen’’ (The World Well Lost, 1953) Teodora Sturdžena (Theodore STURGEON). Rasizam je napadao Džon Vindam (John WYNDHAM) u ’’Glupom Marsovcu’’ (Dumb Martian, 1952) i Li Breket (Leigh BRACKETT) u ’’Sve boje duge’’ (All the Colours of the Rainbow,1957). Politika kolonijalizma (COLONIZATION OF OTHER WORLDS) je ispitivana u ’’Ruka pomoći’’ (Helping Hand,1950) Pola Andersona (Poul ANDERSON), ’’Osvajačima sa - 117 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Zemlje’’ (Invaders From Earth, 1958) Roberta SILVERBERGA i ’’Mali Pahuljasti’’ (Little Fuzzy ,1962) H.Bim Pajpera (H.Beam PIPER). Mehur ljudske taštine je ubadan u Simakovom ’’Imigrantu’’ (Immigrant, 1954) i Andersonovom ’’Mučeniku’’ (The Martyr, 1960). Opšte stanje čovečanstva je bilo predmet sve intenzivnijeg rigoroznog ispitivanja kroz metafore kontakata sa vanzemaljcima u pričama kao što su ’’Ogledalo za posmatrače’’ (A MIRROR FOR OBSERVERS, 954) Edgara PANGBORNA, ’’Zlatno pravilo’’ (Rule Golden, 1954) Dejmona Najta (Damon KNIGHT), ’’Kakva žilava zver?’’ (What Rough Beast?, 1980) Vilijama Jon Votkinsa (William Jon WATKINS) i ’’Vanzemaljac nagore’’ (The Alien Upstairs, 1983) Pamele Serdžent (Pamela SARGENT). Oštre satire o ljudskoj sujeti i predrasudama uključuju ’’Tamne svetlosne godine’’ (The Dark Light Years, 1964) Brajana V. Oldisa (Brian W.ALDISS) i ’’Genocidi’’ (The Genocides, 1965) i ’’Čovečanstvo na povodcu’’ (Mankind Under the Leash, 1966 dos) Tomasa M. Diša (Thomas M.DISCH) . Najizuzetnije prestrojavanje vanzemaljskih bića u SF-u 1950-tihi 1960-ih je u vezi sa pseudo-religioznim temama (RELIGION). Neke slike naseljenika drugih svetova nastale su vođene teološkim mišljenjem mnogo pre pojave SF-a – međuplanetarne romanse 19. veka često su prikazivale duhove ili anđele – i tradicija je nastavljena i van SF magazina od strane C.S.Luisa (C.S.LEWIS) u njegovim hrišćanskim alegorijama ’’Van tihe planete’’ (OUT OF THE SILENT PLANET, 1938) i ’’Perelandra’’ (1943; vt Voyage to Venus). Unutar samog SF-a, ipak religiozna maštovitost je odjeknula samo u nekoliko priča o Dlakavom Bogu (ADAM AND EVE). U SF-u 1950-tih, ipak, vanzemaljci se pojavljuju u svim vrstama transcendentnih uloga. Vanzemaljci su spiritualni učitelji u ’’Dragi Đavole’’ (Dear Devil, 1950) Erika Frenk Rasela i ’’Anđeo Čuvar’’ (Guardian Ange, 1950) Artura Klarka u oba slučaja noseći dijaboličnu fizičku formu koja ironično naglašava njihovu anđesku ulogu. ’’Anđeosko jaje’’ (Angel's Egg ,1951) Edgara Pangborna i ’’Večno svetlo’’ (Eternal Light, 1991) Pola Dž. Mekolija (Paul J.MCAULEY) su manje skromni. ’’Vanzemaljac’’ (The Alien, 1951) Rejmonda F. Džonsa (Raymond F.JONES) ima ambiciju da bude bog, a ’’Otac’’ (Father, 1955) Filipa Hoze Farmera (Philip Jose FARMER) to stvarno i jeste. U ’’Vreme i ponovo ’’ (Time and Again,1951: vt First He Died) svako živo biće, uključujući androide (ANDROIDS) ima jednog besmrtnog vanzemaljskog sadruga, SF zamenu za dušu. U klasiku ’’Slučaju savesti’’ (A CASE OF CONSCIENCE, 1953; exp 1958) Džejmsa Bliša (James BLISH) vanzemaljci koji nemaju znanje o Bogu deluju Jezuitu kao - 118 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
stvorenja Đavola. Drugi crkveni ljudi pak dostižu spiritualno prosvetljenje putem kontakata sa vanzemaljcima u ’’Vatrenim balonima’’ alien beings without (The Fire Balloons, 1951; vt In this Sign) Reja Bredberija (Ray BRADBURY), ’’Neljudskoj žrtvi’’ (Unhuman Sacrifice, 1958) Ketrin Meklin (Katherine MACLEAN) i ’’Prometeju’’ (Prometheus, 1961) Filipa Hoze Farmera. U ’’Jer ja sam ljubomorni ljudi’’ (For I Am a Jealous People, 1954) Lestera Del Reja (Lester DEL REY) preokret je da vanzemaljski osvajači Zemlje prava novi zavet sa Bogom, koji nije više na našoj strani. Religiozna maštovitost je najekstremnija u pričama koje se bave različitim vrstama bukvalnog spasenja postignutog od strane ljudi koji usvajaju običaje i načine života vanzemaljaca. Uključujući ’’Naniže ka Zemlji’’ (Downward to the Earth, 1970) Roberta Silverberga i ’’Pesma za Liju’’ (A Song for Lya, 1974) Džordža R.R. Martina (George R.R.MARTIN). Evolucija uloga vanzemaljaca u istočno Evropskom SF-u deluje kao da bila znatno drugačija. Priča o vanzemaljskoj opasnosti tipična za rani američki i britanski SF ne postoji u ruskom SF- u iz istog vremena, i ideološku računicu koja se nalazi iza tog odsustva je razjasnio Ivan Jefremov (Ivan YEFREMOV ) u delu ’’Cor Serpentis’’ (prev na engl. 1962; vt The Heart of the Serpent), koje je izričito predstavljeno kao odgovor na Lajnsterov ’’Prvi Kontakt’’ (First Contact). Jefremov dokazuje da do vremena kada ljudi budu bili dovoljno napredni da grade međuzvezdane brodove, društvo će biti dovoljno zrelo da prevaziđe podozrive militarističke stavove Lajnsterovog čovečanstva, i biće sposobno da pretpostavi da su i vanzemaljci slične zrelosti. Američko-britanski SF nikada nije postao toliko uveren u to – iako slični ideološki odgovori na ranije radove nisu nepoznati u SF-u u SAD. ’’Obuzet furijama’’ (By Furies Possessed,1970) Teda Vajta (Ted WHITE), gde čovečanstvo otkriva korisni simbiotski odnos sa prilično ružnim vanzemaljcima je odgovor na ’’Gospodare lutaka’’ (Puppet Masters, 1951) Roberta A. Hajnlajna (Robert A.HEINLEIN), koja je bila jedna od najekstremnijih priča o vanzemaljskoj pretnji nakon Drugog svetskog rata, dok i ’’Večiti rat’’ (THE FOREVER WAR, 1974) Džoa Haldemana (Joe HALDEMAN) slično odgovara na ksenofobične tendencije ’’Vojnike zvezdanog broda’’ (STARSHIP TROOPERS, 1959) Hajnlajma, i ’’Moj neprijatelj’’ (Enemy Mine, 1979) Berija B. Longjira (Barry B.LONGYEAR) se može posmatrati ili kao repriza ’’Co-operate - or Else!’’ Van Vogta ili kao odgovor na Braunovu ’’ Arenu’’; Orson Skot Kard (Orson Scott CARD) je preduzeo neobičan korak proizvevši ideološki protivteg jednoj od svojih sopstvenih priča kada je - 119 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
genocidnu fantaziju ’’Enderova igra’’ (ENDER'S GAME, 1977; exp 1985) nastavio sa delom o ispaštanju ’’Govornik za mrtve’’ (Speaker for the Dead (1986). Ovo ne znači da se može reći da se priča o vanzemaljskim osvajačima više ne prave – ’’Odjek koraka’’ (Footfall, 1985) Leri Nivena (Larry NIVEN) i Džeri Purnela (Jerry POURNELLE) je primer vredan spomena – i priče o ratu između ljudi i vanzemaljaca su razumljivo zadržale svoju melodramatičnu privlačnost. Footfall (1985) is a notable example and stories of war between humans and aliens have understandably retained their melodramatic appeal. Savremena modernost militarističkog SF-a (WAR) je pomogla da se tradicija održi vrlo živom; primeri uključuju ’’Demu’’ trilogiju (1973-5; coll 1980) F.M.Bazbija (F.M.BUSBY), ’’Rat uzdizanja’’ (THE UPLIFT WAR, 1987) Dejvida Brina (David BRIN) i antologiju priča ’’The Man-Kzin Wars’’ (1988-90) od raznih autora u istom univerzumu zasnovanom na scenariju Lari Nivena. Uznemirenost je takođe održavana pričama koje odgovaraju na pitanje: ako mi nismo sami, gde su oni? Sa špekulativnim razmatranjima univerzuma u kojima dominiraju grabljivi i uništivački vanzemaljcima; treba spomenuti primere kao što su ’’Preko mora sunaca’’ (Across the Sea of Suns, 1984) Gregori Benforda (Gregory BENFORD), ’’Izliv života’’ (Lifeburst,1984) Džeka Vilijamsona i ’’Plućata riba’’ (Lungfish, 1986) Dejvida Brina. Priče koje se trezveno i promišljeno bave problemima koji nastaju iz kulturnih i bioloških razlika između ljudi i vanzemaljaca su postale vrlo brojne. To je konstantna tema koja se nastavlja u radu nekoliko pisaca kao što su Džek Vens (Jack VANCE), Pol Anderson, Dejvid Lejk (David LAKE), Majkl Bišop (Michael BISHOP) i Si Džej Čerih (C.J.CHERRYH). Romani Čerihove – uključujući njenu trilogiju ’’Izbledelo sunce’’ (Faded Sun, 1978-9), ’’Zmijski doseg’’ (Serpent's Reach, 1980), ’’Čanur’’ (Chanur ,1982-6) serijal i ’’’Kukavičje jaje’’ (Cuckoo's Egg, 1985) - predstavljaju osobitu razrađene serije razmatranja problema ljudsko-vanzemaljskih odnosa. Takvi odnosi mogu biti dalje zakomplikovani doprinosom činjenice da je postepeno opadanje uredničkih tabua od 1950-tih nadalje dozvolilo avanturističkije i opširnije istraživanje seksualnih i psiholoških tema (PSYCHOLOGY). Ovaj pravac rada je započeo Filip Hoze Farmer u takvim pričama kao što su ’’Ljubavnici’’ (THE LOVERS, 1952; exp 1961), ’’Otvori mi se, moja sestro’’ (Open to Me, My Sister, 1960) i ’’ Majka’’ (Mother, 1953), i nastavljen je dalje od strane drugih autora. Seksualni odnosi između ljudi i vanzemaljaca postaju sve kompleksniji i problematičniji: ’’Stranci’’ (STRANGERS, 1974; exp 1978) Gardnera R. Dozoa - 120 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
(Gardner R.DOZOIS) je sofisticiranija repriza ’’Ljubavnika’’, i druga razmatranja na temu ljusko-vanzemaljskih ljubavnih odnosa mogu se naći u delima ’’Dubina Levijatana’’ (Leviathan's Deep,1979) Džejga Kara (Jayge CARR's) , ’’Ibis’’ (1985) Linde Stil (Linda STEELE) i ’’Q Kolonija’’ Robert Tarstona (Q Colony, 1985). ’’I probudih se i nađoh sebe ovde na hladnoj strani brda’’ (And I Awoke and Found Me Here on the Cold Hill's Side ,1971) Džejmsa Tiptrija Juniora (James TIPTREE Jr) izlaže ljudski strah i zgražavanje od vanzemaljca čudnovato pomešan sa samorazarajućom erotskom privlačnošću, i ’’Ksenogeneza’’ (Xenogenesis, 1987-9) trilogija Oktavije Batler (Octavia BUTLER) nosi ljudsko-vanzemaljsku intimnost do granice nelagodnosti. Najveća teškoća sa kojom se SF pisci suočavaju u pogledu vanzemaljaca je opisivanje nečega što je autentično strano. Uobičajeno pronaći vanzemaljce koji su fizički bizarnog izgleda, ali potpunosti ljudski u svojim načinima govora i razmišljanja. Pokušaji da se priča ispriča iz tačke gledišta vanzemaljca su retko kada ubedljivi, iako su herojski napori u tom smeru učinjeni u pričama kao što su ’’Gresi Otaca’’ (The Sins of the Fathers, 1976), Stenli Šmidta (Stanley SCHMIDT), ’’Topionica vremena’’ (The Crucible of Time, 1984) Džona Brunera, (John BRUNNER) i ’’Sudana’’ (Sudanna, 1985) Brajana Herberta (Brian HERBERT). Impresivni pokušaju da se predstave vanzemaljci ne samo neobični već takođe nesaznatljivi uključuju ’’Stanicu Stranca’’ (Stranger Station, 1956) Dejmona Najta, nekoliko romana Filipa K. Dika (Philip K.DICK)- uključujući ’’Igrači sa Titana’’ (The GamePlayers of Titan,1963), ’’Galaktički iscelitelj keramike’’ (GALACTIC POT-HEALER, 1969) i ’’Naši prijatelji sa Froliksa8’’ (Our Friends From Frolix-8,1970) - Stanislaw Lemov ’’SOLARIS’’ (1961; prev.na engl. 1970) and ’’Oko kraljice’’ (The Eye of the Queen, 1982) Filipa Mana (Phillip MANN). Takvi kontakti kao što su ti prete duševnom zdravlju uključenih u kontakt, kao što to radi inicijalni susret umova između ljudske i vanzemaljske inteligencije u ’’Crnom oblaku’’ (The Black Cloud, 1957) Freda Hojla (Fred HOYLE), no i tu – kao i u većini takvih priča – čini se pretpostavka da zajedničko intelektualno tlo neke vrste može biti nađeno. Vera u univerzalnost razuma i stoga u fundamentalnu sličnosti svih inteligentnih bića, se snažno ispoljava u mnogim razmatranjima fizički egzotičnih vanzemaljaca uključujući i one predstavljene u ’’’Bogovi sami’’ (THE GODS THEMSELVES, 1972) Isaka Asimova (Isaac ASIMOV). Ova vera je najviše strasna u mnogim pričama u kojima se prvi kontakt sa vanzemaljcima postiže pomoću radio-teleskopa; ovo često - 121 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
obuhvata i događaje sa kvazi-transcendentnim značajem. Priče koje su skeptične prema koristima od takvog kontakta - primeri su ’’A za Andromedu’’ (A for Andromeda, 1962) Freda Hojla i Džona Eliota (John ELLIOT) i ’’Glas njegovog gospodara’’ (His Master's Voice, 1968; prevod na engl. 1983) Stanislava Lema rans 1983) – su potisnute od priča kao što su ’’Slušaoci’’ (The Listeners, 1972) Džejmsa E. Gana (James E.GUNN), ’’Stakleni toranj’’ (Tower of Glass,1970) Robert Silverberga, ’’Putnici’’ (Voyagers, 1981) Bena Bove (Ben BOVA), ’’Karika beskraja’’ (The Infinity Link, 1984) Džefri Karvera (Jeffrey CARVER), ’’Kontakt ’’ (Contact, 1985) Karla Segana (Carl SAGAN) i Frederik Fišmanov (Frederick FICHMAN) ’’SETI’’ (1990), čiji optimizam je ekstravagantan. Tamo gde je nekada spominjanje vanzemaljaca bilo svojstveno ispunjeno strahom, SF sada manifestuje željnu odlučnost za susretom i uspostavljanjem smislenog kontakta sa vanzemaljcima. Uprkos stalnoj eksploataciji melodramatskih potencijala vanzemaljskih invazija i međuzvezdanih ratova, dominantna uznemirenost u modernom SFu je da bi smo se mogli pokazati nedovoljno vrednim za takvu komunikaciju. Antologije sa pričama koje se bave specifičnim vanzemaljskim temama uključuju: ’’’Daleko od ovog sveta’’ (From off this World, anth. 1949) ured. Leo Margiles (Leo MARGULIES) i Oscar Dž. Frend (Oscar J.FRIEND); ’’Osvajači Zemlje’’ (Invaders of Earth, anth. 1952) ured.Groff CONKLIN; ’’Kontakt’’ Contact (anth. 1963) ured. Noel Kejs (Noel Keyes); ’’Vanzemaljski uslov’’ (The Alien Condition, anth. 1973) ured. Stiven Goldin (Stephen GOLDIN); i ’’Zvezdolovci’’ (Starhunters, 3 anths 1988-90). ) serijal koji je kreirao Dejvid A. Drejk (David A.DRAKE).
Priredio Ender71
- 122 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Hori Akira
Okačen u prostoru
("Stranded in Space " by Hori Akira )
Ključ je lebdio pet centimetara od mojih ispruženih nožnih prstiju. Istegnuo sam desnu nogu do maksimuma i ispružio prste koliko god sam mogao. Taj ključ bio mi je najbliži objekat. Ali, nisam ga vidio. Morao sam okrenuti glavu u drugom pravcu da bih se mogao maksimalno istegnuti prema njemu. Tih pet centimetara bili su moja procjena. Možda je bilo i nešto manje – možda i samo nekoliko milimetara – ali nisam to mogao provjeriti jer ako okrenem glavu prema njemu, noge će mi se odmaknuti. Mrzovoljno sam ustanovio da se samo mogu okretati oko svoje ose; preciznije, centar mog tijela predstavljao je tačku oko koje sam se mogao obrtati, a sam centar nisam mogao pomjeriti ni u jednom smjeru. Imao sam nekoliko milimetara prostora unutar svemirskog odijela pa sam pokušao da se pomjerim u njemu, da bih još malo dobio na dužini, ali bezuspješno. Provjerio sam koliko još imam vazduha u rezervoaru. Oni primaju kiseonik za maksimalno pet sati, i ja sam imao još više od tri i po sata, ali situacija se nije ni malo promijenila poslednji sat. I dalje sam bio nekoliko centimetara od najbližeg ključa, preko dva metra od zida ispred, tri metra od zida iza, četiri metra od vrata iznad i šest metara od vrata ispod, koja su vodila do središta broda. Lebdio sam usred cilindričnog vakuma. Savršeno! Da sam obavljao nekakve radove izvan broda… možda bih i tada izašao bez sigurnosnog pojasa ali nikada bez pomoćnog mlaznika, a i oprema za održavanje života bila bi potpuno drugačija. Ponio bih rezervni rezervoar (koji bih za nuždu mogao iskoristiti kao mlaznik za stvaranje potiska). Takođe, imao bih i radio kojim bih mogao pozvati pomoć. Sada nisam imao nikakve mogućnosti da signaliziram da sam u nevolji. Nisam imao nikakav komunikacioni uređaj – ta nalazio sam se usred broda! – u cilindričnom prostoru dugom deset i širokom pet metara. Na oba kraja cilindra nalazila su se vrata. ‘Iznad’ mene, prema vrhu broda, nalazi se životni prostor posade, komunikaciona soba i pilotska kabina. ‘Ispod’, vrata su vodila u tovarni prostor i mašinsku sobu. Rijetko je iko osim mene, inžinjera, zalazio u ovaj dio broda. Gornji dio, životni prostor, stalno je - 123 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
lagano rotirao obezbjeđujući gravitaciju. Ali tovarni prostor i ovaj, prelazni dio, nisu rotirali pa je u njima bila nulta gravitacija. Teretni brod, dug preko petsto metara, kretao se inercijalnom Homanovom orbitom kroz asteroidni pojas, vođen auto-pilotom. A on je samo povremeno vršio blage korekcije, tek metar ili dva, da bi izbjegao udar u neki asteroid. Stvarno neznatno za taj, 500 metara dugi brod. Taj neznatni pomak, samo dva metra, bio je ogroman za mene. Otkrio sam pad pritiska vazduha u veznom cilindru. Vjerovatno se negdje pojavila neka pukotina. Cilindar se rijetko koristio i punio se vazduhom samo kad sam morao otići do mašinske sobe. Zato, iako sam tu pukotinu imao na umu, sve do sada sam ignorisao kvar. To što sam upravo sada odlučio da to popravim bio je čisti hir. Krenuo sam u cilindar da obavim jedan dosadni posao za koji mi je trebalo samo pola sata. Nije mi trebala teška oprema za vanjski svemir. Uvukao sam tijelo u cilindar i zatvorio vrata. Na strani cilindra, u nizu se nalazilo pet ventila a na zidu pored najudaljenijeg bila je mala pukotina kroz koju je vazduh curio u svemir. Hvatajući se za ventile, koji su mi poslužili kao neka vrsta ljestava, stigao sam do tog mjesta. Pukotina je bila mala i zahtijevala je samo da se u nju utisne posebna zaptivna tekućina. Rasporedio sam alat u prostor oko sebe. Bilo je to pet alatki, uglavnom ključevi i odvijači. Uvijek sam radio na taj način kad sam bio u bestežinskom stanju. Rasporedio bih alatke da slobodno plutaju nadohvat ruke i one bi ostale na tom mjestu dok mi ne zatrebaju. Znao bih napamet gdje se koja nalazi i vraćao je na isto mjesto kad mi više nije potrebna. Bio sam veoma dobar u tome – stvar rutine. Alatke se ne bi pomaknule ni za milimetar s mjesta gdje ih ostavim. Za ovaj posao alatke mi ustvari i nisu bile potrebne, trebalo je samo utisnuti tekućinu u pukotinu. Rasporedio sam ih iz čiste navike i to je odredilo moju dalju sudbinu. Dogodilo se upravo u trenutku kad sam, završivši ubrizgavanje, odložio ubrizgivač na njegovo mjesto u prostoru. Nisam imao ni jednu alatku u rukama, a nisam se ni pridržavao za ventil. Čistio sam ostatke tekućine s odijela kad sam ustanovio da se moje tijelo kreće prema centru cilindra. - 124 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Bočni mlaznici broda su se aktivirali i, nakon što su pomaknuli brod za dva metra, zaustavili pomjeranje djelovanjem mlaznika s druge strane. To je bilo sve. Da je pomak putanje bio veći, uslijedio bi novi, u suprotnom smjeru, nakon izbjegavanja opasnosti. Ali, ovo je bila mala korekcija, samo dva metra, dva metra koja su me ostavila usred ničega. Kako sam ustanovio, moje tijelo nalazilo se usred cilindra, plutajući na podjednakoj udaljenosti od zidova. Da sam se držao za neki od ventila, ili da je cilindar bio ispunjen vazduhom, ili da sam imao na sebi teško odijelo za vanjski svemir – kroz vibracije bih osjetio da se brod pomijera, ili bih čuo motore, ili bih mogao nekoga pozvati pomoću radija. Ili, da je pomijeranje bilo u nekom drugom pravcu, našao bih se bliže nekom od zidova i mogao bih se otisnuti od njih. Ovako, našao sam se usred cilindra. Već za pet minuta ustanovio sam da si ne mogu sam pomoći da se izvučem iz ove situacije. Nisam mogao dodirnuti ništa, bez obzira koliko se protezao. Vanjski zvuci bili su u potpunosti isključeni. Srećom, kroz vrata je dopiralo svjetlo pa sam barem vidio. Da nije bilo toga, nalazio bih se u potpunom mraku, crnjem od onog u vanjskom svemiru. Ovo lagano odijelo davalo mi je mnogo veću slobodu pokreta, ali to nije bilo od pomoći. Jedino što sam mogao postići je lagano obrtanje oko težišne tačke tijela, istežući noge i ruke koliko god sam mogao i privlačeći ih, ali samo težište nisam mogao pomaknuti ni u jednom smijeru. Potrošio sam više od sata vremena okrećući se u raznim smjerovima i bezuspješno pokušavajući dohvatiti bilo koju čvrstu tačku; sve su bile van dohvata. Jedina nada bio mi je ključ koji je ležao par centimetara od mojih nožnih prstiju. Ali ta udaljenost izgledala je nedostižnom, bez obzira kako se okrenuo. Prestao sam s pokušajima i počeo razmišljati. Pregledao sam odijelo da pronađem bilo šta što bih mogao upotrijebiti. Bilo koja stvarčica koju bih mogao baciti i na taj način proizvesti silu reakcije koja bi pomaknula moje tijelo u suprotnom smjeru. Bez obzira na malu brzinu tog pomjeranja, imao sam tri sata na raspolaganju da stignem do nekog vrata udaljenih četiri metra. - 125 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Počeo sam računati. Četiri metra za tri sata … nešto manje od pola milimetra u sekundi. Zajedno sa odijelom i bocama težio sam oko 80 kilograma. Trebalo mi je nešto teško samo desetak grama. Ako bih se usmjerio prema ventilima koji su bliže, nije mi trebao ni toliko težak predmet. Lako bih se preko ventila dokopao vrata. Samo, na odijelu nije bilo ničega što bih mogao iskoristiti. Razmišljao sam i da otkačim bocu s vazduhom i iskoristim je kao mlaznik, ali je to bilo suviše rizično. Morao bih se dokopati vrata u ono nekoliko sekundi koje bih imao na raspolaganju, a sve bih morao uraditi jednom rukom da bi mi druga bila slobodna. Jedina šansa, i dalje, bio je taj ključ koji je ležao par centimetara van mog domašaja. Ili možda par milimetara... Samo kad bih ga mogao dodirnuti. Dobio bih dovoljnu početnu brzinu kad bih uspio udariti ga nožnim prstima. Ako se odbije od zida i prođe blizu mene, tim bolje. Mogao bih dalje ubrzati otisnuvši se rukom o njega. I tako, kao i mnogo puta ranije, istegnuh tijelo do maksimuma pokušavajući, ali nisam uspio da ga dodirnem. Riječ ‘izgnanik’ sijevnu mojim umom. Da li sam ja izgnanik? Naravno, bio sam izgnan u svemir, lebdeći nekoliko milijardi kilometara od Zemlje bez ikakvog oslonca. Oko mene nalazio se vakum. Samo, mene su okruživali zidovi petsto metara dugog teretnog broda. Kakva smiješna nesreća. Kao dobar svemirski inžinjer, bio sam pripremljen za sve vrste svemirskih opasnosti – opasnosti u ogromnom praznom svemirskom prostoru gdje vas jedna greška može odvesti u beskraj. Ali ne i za opasnosti u ovom zatvorenom cilindričnom prostoru unutar broda. Bilo je to kao plivanje u vlastitom bazenu. Ne postoji nikakva razlika između toga i plivanja na otvorenom moru, gdje je najbliža obala udanjena stotinama kilometara. Samo, voda pruža otpor, i u njoj se može plivati. Čak i vazduh pruža dovoljno otpora da se pliva u bestežinskom stanju. U vakumu koji je ovde vladao, nije bilo te mogućnosti. Pogledao sam prema ostacima tekućine na svojoj rukavici. Već se osušila. Iako je težila samo par miligrama, mogao sam to iskoristiti da sam se na vrijeme sjetio. Sada sam bio suviše iscrpljen da bih računao.
- 126 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Ponovo se opružih u bezuspješnom pokušaju. Možda ću ovaj put uspjeti dodirnuti ključ. Ali, kao i ranije, nožni prsti ne nađoše oslonac. Pojavio se znoj i osjetih mučninu, iako sam još uvijek imao dovoljno kisika. Možda sam se vreviše okretao i uvrtao. Kaciga mi se zamagli od isparenja i uzdaha. Osjećao sam bol u utrobi. Iznenada, spopade me strašna mučnina i sadržaj želuca navali kroz grlo. Nisam to mogao zadržati. Instiktivno, počeh se savijati da zauzmem položaj za povraćanje. Tada mi pade na pamet jedna ideja i opružih se koliko god sam mogao, uzdigoh glavu i širom otvorih usta. Sve je izletilo odjednom. Hrana, unesena prije samo par sati, tek poluprerađena u ovim uslovima nulte gravitacije, izleti u kacigu. Opružih noge u agoniji ... u djeliću sekunde osjetih da se nešto čvrsto odbija od nožne prste. Bljuvotina mi je zaklanjala pogled, ulazila u oči i nos. Nisam mogao otvoriti oči, nisam mogao obrisati lice u kacigi, samo sam mogao pokušati otresti bljuvotinu okrećući glavu. Bilo je veoma važno da utvrdim da li se krećem, i u kom smjeru. Zato ipak otvorih oči. Nisam vidio ništa. Unutrašnjost kacige bila je pokrivena smeđkastom tekućinom a oči se ispuniše suzama. Ali, bio sam prilično siguran da sam se odgurnuo od ključ. Ležao je samo nekoliko centimetara od mojih nogu pa me potisak koji je povraćanje proizvelu u mikrosvemiru moje kacige morao pomaknuti dovoljno blizu. Osjetio sam lagani dodir nečega sa strane. Posegnuh rukom ali je to već nestalo. Vjerovatno neki odvijač koji sam ostavio na početku misije. Počeh ludo mlatarati rukama. Samo da zakačim neku od tih alatki, to bi bilo dovoljno. U kacigi je postalo zagušljivo; prljavština je ispunjavala cijelu kacigu. Želučani sokovi prodirali su mi u nos, oči su bile zamagljene od suza i kiselina. Pokušao sam ih otvoriti da bih utvrdio gdje sam. Nije izgledalo da se išta promijenilo. Minutu kasnije, ispred mojih očiju lagano je prolazio odvijač. Maših se - 127 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
rukom ali promaših za par centimetara. Udaljavao se kao svemirski brod, ostavljajući me samog. Mnogo kasnije ugledah nejasne konture mehanizma vrata. Putovanje do tog mehanizma izgledalo je beskrajno kao odiseja do vanjskih planeta.
Preveo MasterYoda
- 128 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Džin Volf
Brodolomnik ("Castaway" by Gene Wolfe, 2003)
Pokupili smo ga sa nekog mrtvog sveta, koji je i Bog zaboravio. Pukom slučajnošću, pošto smo morali da se zaustavimo zbog problema sa poljem i gomile opravki koje je bilo nezgodno raditi u hodu. Koliko god da je to mesto loše izgledalo, moglo je da se diše- tako da smo se spustili na topliji ekvatorijalni pojas. "Topliji" je u ovom slučaju zaista bila fraza. Bilo je hladno uprkos mikrogrejačima utkanim u odela, dovoljno hladno- da sam, ne jednom, duvao u prste pokušavajući da ih zgrejem. Sunce beše crveno i poprilično blizu, ali ne beše toplote u njemu. U svakom slučaju, on beše tamo dvadeset i sedam godina, kako nam je pričao. Pitao sam ga, misli li na zemaljske ili godine ovog sveta. Odgovorio mi je da je razlika minorna- i da su godine tog sveta pola sata kraće od zemaljskih, sada. Trebalo je da ga pitam šta je podrazumevao pod tim "sada", ali u tom trenutku nisam razmišljao o tome. "Pogodili su nas Atroteri," rekao je; što je značilo da se sve desilo još za vreme rata, pre nego što sam ja rodjen. "Pokušali smo da se dokopamo kuće, ali kada smo shvatili da je to nemoguće- ovo mesto je bilo najbliže." Objasnio sam mu da "Kuća" više ne postoji, da smo otišli odatle. To ga je ućutkalo- za narednih nekoliko dana. Od tada sam se trudio da mu ne govorim stvari poput tih. Znao sam da je bio ispitivan, bar tri puta. Tako da, ili nisu mogli da izvuku ništa iz njega, ili ih nije interesovalo ono što su dobijali... Neko je rekao da mu je mozak jednostavno prsao, i pretpostavljam da je to bilo donekle i tačno. Ponekad je pokušavao da priča sa mnom za vreme pauza... da mi se "otvori"- i upravo o tome želim da govorim. Možda će mi to pomoći da ne mislim toliko na njega. "Bilo nas je samo trojica," pričao mi je, "i Obert je umro odmah, prve godine a Jarmut sledeće. Mislio sam da ćemo otići redom, i da je naredna godina moja, ako se niko ne pojavi, ali nije bilo tako. U početku smo emitovali poziv za pomoć,... bez ikakvog efekta."
- 129 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Pogledao me je kao da mu ne verujem. Rekao sam samo, "...naravno.". "Zalihe su bile potrošene," nastavio je. "Morao sam da se hranim sa onim što bih pronašao. Još uvek ima par biljaka. Odvratne su, ali jestive- ako se dugo kuvaju i ako se voda neprekidno menja." "Sasvim sam,"- prokomentarisao sam, "mora da je bilo jezivo dosadno?" To ga je, naravno, opet ućutkalo. Medjutim, već sutradan je došao- desetak minuta pošto sam predao smenu. Seo je na isto mesto na kome je sedeo i dan pre toga. Svi stolovi i stolice su beli i identični u odeljku za odmor, tako da nema veze gde sediš. Samo, on je nekako znao i seo je upravo tamo. Preneo sam svoju kafu do stola za kojim je sedeo, seo naspram njega i čekao. Nekih desetak minuta kasnije je progovorio, "Bila je tu i žena. Žena je bila sa mnom. Nisam bio sam. Ne. Stvarno ne. Ne, dok je ona bila tu." Rekao sam mu da je trebalo to da nam kaže. Da smo mogli i nju da povedemo. Samo je odmahnuo glavom. Rekao mi je da je bilo prekasno za nju. "Ona je stara," rekao je. "Stara i ružna, i ne može više ni da razmišlja. Pokušava da misli o novim stvarima, ali one se ne pojavljuju. Ništa joj više ne uspeva, a ponekad ne može da misli uopšte. To mi je rekla. Imate dobru sanitetsku jedinicu, ovde- na brodu." Pretpostavljam da sam klimnuo glavom. "Proveo sam puno vremena u njoj. Možda mi je i pomogla. Njoj ne bi mogla da pomogne." Tada je naglo zgrabio moj članak, stisak stare šake je bio poput klešta. " Mi... Mi smo mogli da je spasemo! Ranije... Mogli smo da joj pomognemo da opet bude mlada. Mogli smo da je odvedemo odatle... Mogli smo to da učinimo. Ništa nas nije sprečavalo." Narednog dana nije pričao uopšte, kao ni sledećeg. Možda je trebalo da ga jednostavno ostavim na miru, ali smučilo mi se više, da pričam sa ostatkom
- 130 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
posade. Znao sam ih od kad sam regrutovan, i sve što su imali da kažu, sve viceve, sva jadikovanja... Zbog toga sam pokušavao da pronadjem način da ga navedem da nastavi priču. Svi mi volimo da se hvalimo, zar ne? Posebno kad nema načina da se to i proveri. Naredni put kada sam ga zatekao u odeljku za odmor, seo sam kraj njega i zamolio ga da mi priča više o toj ženi sa kojom je proveo toliko vremena. Rekao sam mu uz namigivanje, da pretpostavljam da je- ako ništa drugo- bar "ono" dobijao redovno. Samo me je gledao, možda par minuta. Znao sam da u tom trenutku priča sa sobom, u glavi. Bio je jako dugo sam. Jednom sam upoznao tipa koji je održavao navigacionu stanicu- usred ničega, celih deset godina. Ako se prijavite za tako nešto, obećana plata je jednaka bogatstvu. Odete sa tridesetak, možda trideset pet godina (starije od toga nisu primali)... i vratite se za deset godina sa dovoljno novca do kraja života. Ono što vam ne kažu, je da će te gotovo sigurno poludeti... U svakom slučaju, taj tip mi je objasnio da posle nekog vremena počneš da pričaš sa sobom. Kada te konačno izvuku odatle, pokušavaš da prestaneš sa tim i završiš tako- što na kraju nisi u stanju da pričaš ni sa kim. Ne pričajući ni sa kim toliko dugo, glas koji čuješ u glavi ne razlikuješ od onoga koji izgovaraš. I ako pokušaš da prekineš sa time - jedina varijanta je da ne govoriš uopšte. Konačno je rekao, "Bila je stara. Jako stara i umirala je. Mislim da sam ti to već rekao." Rekoh "Da, pretpostavljam da jesi"... "Millione i millione godina stara, i mislila je da nikada neće umreti. Ali, bilo je gotovo za nju- i znala je to. Mi nismo ni pokušali da joj pomognemo. Nismo pokušali da je spasemo, a sada je kasno. Sada je prekasno. Prekasno..." Nakon tih reči je zaplakao. Slušao sam ga kako jeca i tapšao ga po ramenu i pokušavao da ga smirim, istovremeno dovršavajući kafu. Tog dana više nije pričao. Sutradan me je pozvao da sednem sa njim. To nikada pre toga nije uradio. Otišao sam i seo. "Mogla je da ti stvori slike u glavi." Šaputao je. "Da ti pokaže stvari. Jesam li ti pričao o tome?" - 131 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Nije mi pričao o tome, i to mu i rekoh. "Oni kažu da je bolje da zaboravim lišće. Milijarde i milijarde listova, svih veličina i oblika... nijansi zelene, i kako ih izlazeće sunce pozlaćuje. Ponekad je donji deo bio drugačije boje, a kada bi duvao vetar čitavo drvo bi menalo boju." Hteo sam da ga pitam o kakvom to drvetu priča, ali sam shvatio da je bolje da ćutim i pokušam da shvatim to iz dalje priče. "Pokazivala mi je ptice, takodje. Predivne ptice. Neke su mogle da spavaju dok lete, druge su letele i pevale. Svih boja i oblika. Ti znaš šta je ptica?" Rekao sam mu da ne znam. "Vrsta životinje koja je mogla da leti. Neke od njih su i pevale... Najčešće one malene. Pevale su, ali to je više ličilo na zvuk flaute. Bilo je predivno!" Pitao sam ga da li su umele da otpevaju moju omiljenu pesmu. Rekao je da to nije bila naša vrsta muzike, pevale su drugačije... zatim je pokušao da mi to i dočara, praveći te zvuke delovalo je kao da hoće da poljubi nekoga. Nije mi se baš svidelo, ali sam se pretvarao da sam oduševljen. Želeo sam da znam kako je ona mogla da mu pokaže sve te stvari i da učini da ih čuje... mislio sam da bi bilo vrlo zgodno i korisno kada bih i ja to mogao. Rekao je da ne zna pa zaćutao- dok sam ja ispijao kafu. Zatim reče, "Znaš kad muškarac stavlja deo sebe u ženu?" Uz kez mu rekoh, da to vrlo dobro poznajem. "Poput toga je, samo u mozgu. Ona bi stavila deo sebe u moj mozak." Normalno da sam se nasmejao, i pitao ga da li je i njemu bilo dobro- kao njoj i da li mu se činilo da tlo podrhtava... Tada mi je rekao, "To nije bilo ni malo dobro za nju, ali meni je bilo predivno- čak i kada sam gledao kako poslednja od ptica umire... Bilo je puno i drugih stvari, nekih veselih i nekih jako, jako tužnih. Ja ću ih se sećati, ali mislim da ti ne bi trebalo da čuješ sve o njima." Na kraju mi je ispričao koliko je bila bolesna, i kako je iz noći u noć bio kraj nje. Uzimao bi njenu ruku i držao je, pokušavajući da smisli nešto od čega bi joj bilo bolje. Nikada nije uspevao u tome, i svake noći um bi mu - 132 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
ostajao nem i očajan. Držao bi njenu ruku, kao što sam već rekao, milujući je, i nakon nekog vremena i njena ruka bi postajala toliko slaba da je morao da se napregne iz sve snage kako bi je zadržao... Ovo nisam razumeo uopšte. Ne razumem ni sad. Konačno, jedne noći je smislio nešto što bi mogao da joj kaže, i što bi joj bar malo pomoglo. Rekao joj je, "Volim te." Činilo mu se da joj to pomaže, pričao mi je, i od onda joj je to neprestano ponavljao. I to bi bilo sve čega se sećam u vezi njega, osim još jednog trenutka- kada smo se vratili kući i dok je on već napuštao brod. Ali pre toga želim da vam kažem još i ovo;- Znam da je bio lud, i ako čitate ovo i hoćete da mi kažete da ni ja nisam sasvim čitav, pošto sam toliko vremena provodio sa njim i slušao njegove priče- to je u redu, razumeću vas. Znam da je bio lud, ali bio je drugačiji i svidjalo mi se ono o čemu mi je pričao. Osim toga, bio je puno stariji od mene i njegovo lice je imalo sve te linijeod starosti, vetra, hladnoće,tuge... i voleo sam da gledam to lice. I boja. Brod je, inače, potpuno beo- zidovi, podovi... sve. Tako je lakše primetiti ako nešto procuri ili počne da se dimi. Ali, sva ta belina i bele uniforme i ostalo... kao da isisavaju boju iz svega, osim krvi. Samo iz njega nikada nisu isisali boju, i zbog toga sam ga voleo. Bilo je prijatno gledati ga, podsećao je na... život. Sećam se kad sam ga video poslednji put, u izlaznom koridoru. Krenuo je ka dekompresionoj komori, a ja sam znao da je to on- po prastaroj plavoj uniformi i malenoj torbi u njegovim rukama. I tek tada shvatih, sranje, to je poslednja boja koju vidim i kada ode, biće zaista trulo. I bilo je, zaista. Potrčao sam ka njemu i oprostio se sa njim i rekao mu da će mi nedostajati i nazvao ga prijateljem... i sve to. Znate već kako ide. On je bio prijatan i tek tako je stajao pred komorom, i pričao još malo sa mnom. Naravno, nisam izdržao da ne ubacim još jedni kosku, kao što sam uvek i radio kada bi smo pričali. Pitao sam ga po poslednji put za ženu koja je bila sa njim "tamo", i da li je bila još živa kada je otišao- pošto sam se setio njegove priče o tome koliko je bila bolesna, a znao sam da je ne bi ostavio tek tako. Nasmejao se, na čudan- tužan način. Pre toga nisam video takav osmeh, i ne
- 133 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
bih voleo da ga opet vidim. "Bila je i nije bila," rekao je. "Postojale su žive stvari u njoj, koje su jele njen leš. Da li se to računa?" Rekao sam da se, naravno, ne računa pošto one nisu bile deo nje. "Bile su," rekao je, i to je bilo sve. Okrenuo se i pošao, a ja sam ga pratio- do brave... I dok smo tako hodali čuo sam poslednje njegove reči- koje je govorio sebi, "Bila je toliko divna. Toliko jebeno divna." U redu, mozak mu je otišao u tri lepe, kao što su svi i tvrdili. Ali ponekad, gotovo mogu da ga opet vidim- pre nego što zaspim. Smeši se, a neko stoji iza njega, ali nikada ne mogu da je jasno vidim. Baš nikada. Preveo Kaa
- 134 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
G. Dejvid Nordli
Dan njihovog dolaska
("The Day of Their Coming" iz omnibusa “After the Vikings” by G. David Nordley)
Rekli su da ćemo zauvijek pamtiti gdje smo se zadesili kada se desio taj veliki događaj, i bili su u pravu. Tog jutra, 23-ćeg taurusa, tumarao sam sam obalom Mora kriza, u blizini malog potoka koji je proticao pored naše obiteljske kuće, kada se univerzum promijenio. Probudio me djetlić, čije kljuckanje se probilo u moje snove označavajući da je noć prošla i da imam nekoliko dragocjenih minuta da se obučem, izađem i pogledam rađanje sunca, prije nego što ustanu mama i tata. Bilo je vedro i svježe, oko 22 stepena, što je, pretpostavljam, toplije nego nego što je ikada bilo na starom Marsu. Dakle, navukao sam pantalone i duks i kliznuo napolje. Krenuo sam pored kuće za goste, pješčanom stazom između crvenkastih dina, prema moru. U kući za goste boravili su Rajterovi, otac, majka i njihova kći Krin. Krin i ja odrasli smo, vrata do vrata, u istom susjedstvu. Znali smo sve jedno o drugom u to vrijeme a onda je tata dobio unapređenje i preselili smo u veću kuću, u drugoj četvrti. Bila je nešto starija od mene, tih godina, pa je u našim igrama ona bila marsovska princeza, a ja njen rob. Radio sam sve što ona naredi. Baš sve, kao što je, recimo, iznošenje đubra. Ta seoba slomila mi je srce; porodice su nam ostale u kontaktu ali nama, u odrastanju, povremeni kratkotrajni susreti nisu bili dovoljni. Rano jutro bilo je moje čisto, tiho, privatno vrijeme čarolija. Marsovski kratkokrili galebovi su lebdjeli, graktali, tragali za ribom zaostalom u povlačenju plime. Sunce se pomaljalo iznad drveća na istočnoj obali zaljeva, trake blistavog žutila. Želio sam da je Krin pored mene. Ona je voljela sunce; išli smo na plivanje i sunčanje svake godine od kada je moja porodica doselila ovdje.
- 135 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Polusanjivo sam posmatrao veliku žabu koja je, misleći da je nevidljiva, sjedila na stijeni u potoku zlatno se presijavajući na suncu, kada me mama, svojim glasom operske pjevačice pozvala u kuću, da bi mi rekla kako se pojavio strani svemirski brod. Mama se ne bi šalila s nečim takvim pa sam potrčao prema kući najbrže što sam mogao. Kad sam stigao, gospođa Rajter pripremala je doručak dok su tata, gospodin Rajter i Krin posmatrali sliku svemirskog broda na velikom ekranu u dnevnoj sobi i slušali glas Elin Komoto i drugih komentatora koji su objašnjavali kako se iznenada u marsovoj orbiti pojavio strani svemirski brod i tražio dozvolu za slijetanje na neobičnom engleskom. Strani svemirski brod razlikovao se od bilo kog našeg – jedna velika sfera umjesto prstena manjih. Pogledao sam mamu, ali ona je već telefonom razgovarala s nekim od svojih prijatelja, inžinjera. Sjeo sam do Krin, dovoljno blizu da je dodirujem, ali ona to nije ni primijetila. Nije bilo ni čudo, uz ovo što se događalo. Moja pažnja je, međutim, oscilovala između nje i svemirskog broda. Tek poslednjih par godina ponovo smo postali prijatelji. Krin je prestala proganjati žabe i guštere i odrasla u veliku djevojku, mnogo ranije nego što sam ja za to bio spreman. Kad je imala četiri, njena kosa je od zlatne prešla u smeđu, bila je viša od mene i nisu je zanimale iste stvari koje i mene. Sa pet, već sam mnogo čitao i imali smo o čemu razgovarati, ali je te godine nisam vidio. Sa šest, počeo sam maštati o njoj. Te godine sagradili smo ovu kuću na selu. Tata se želio vratiti zemlji, Viking siti postao mu je preveliki i prezagušen. Te godine Rajterovi su nas posjetili na par dana i ja sam, jedne posebne ljetnje večeri, pokazao Krin Veneru, Zemlju sazvježđa. Sledeće godine držali smo se za ruke, čvrsto. Tako, kada su Rajterovi ove godine došli na ‘farmu’, već sam bio ispunjen očekivanjima. Krin je imala osam godina, i sada smo bili skoro iste visine. Kosa joj je bila crvenkasto smeđa, kratka, ošišana dječački. Oboje smo bili zaljubljeni u čitanje, i ponovo drugari. Ali ona je razbila moje romantične snove primjedbom da sada ima veoma ozbiljnu vezu. Novoreformist zvani - 136 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Ed Kelso, tamo, na marsovskom kosmodromu. Tako, ovo naše druženje bilo je zbog starih vremena, nišra ozbiljno. Nosila je prsten sa simbolom ribe, ali još nije bila udata. Pokušao sam joj ukazati i na druge mogućnosti, ali ne previše napadno. Nadao sam se da Ed Kelso nije previše ljubomoran tip. “Kada ćemo vidjeti vanzemaljce?” upita Krin. Doktor Rajter se namršti. Bio je to krupan muškarac s kratkom bijelom kosom i, kada se mrštio, izgledao je ozbiljnije. „Nemamo sliku, za sada. Ne razumijem zašto.” „Pitam se kako ovaj brod radi,” dodadoh ja. „Potisni mlaz mora udarati pravo u njega i spržiti posadu. Tata, misliš li da oni možda imaju nekakav drugačiji pogon?” „Prerano je da se kaže. Eli već radi na tome.” On pokaza prema mami. Doktor Rajter takođe. On je počeo telefonirati iz kuhinje, pošto je mama i dalje razgovarala. Kasnije, ljudi s kojim je razgovarao postaće poznati kao Komitet za kontakt, ali su sada još uvijek svi bili uzmuvani. Vlada je zatražila da se brod skloni iza Fobosa, dalje od zakrčene luke Deimosa, daleko od pogleda javnosti i stručnjaka. Proveli smo ostatak tog jutra smijući se pokušajima raznih medijskih analitičara da na pogrešan, pojednostavljen i nestručan način protumače ovo što se događalo. Komoto je bila najbolja, koliko se sjećam, sa svojim odgonetanjem šta, kada i odakle. Jednom, ona poče čitati nešto o vanzemaljcima koji su prevalili 25 parseka za tri i po godine, tada se zaustavi uz riječi „ovo nema veze sa stvarnošću,” i brzo promijeni temu. Tata je objasnio: „Trebalo bi biti tri i po parseka za 25 godina. Da su računali u svjetlosnim godinama umjestu u parsecima, niko se ne bi zbunjivao. Takođe, vanzemaljci nisu stigli s Cor Caroli nego s para crvenih patuljaka koji je mnogo bliži. Ali, brod je stigao iz pravca Cor Caroli, pa
- 137 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
pretpostavljaju da potiče odande.” On se naceri. “Učili su engleski usput, i neobično ga govore.” Nije pomagalo što su Novoreformisti puštali glasine da je sve to obmana i kukali za umjerenim izvještavanjem. Ova vrsta obmanjivanja bila je upozoravajuća, ali moje misli su bile na drugoj strani. Rajterovi su planirali da sutra odu pa mi nije ostalo baš mnogo vremena sa Krin. Počeo sam zamjerati vanzemaljcima što su monopolizovali to malo vremena što mi je preostalo. Tako, kada sam ustanovio da su izvještači počeli govoriti iste stvari, ponovo i ponovo, svakih pola sata, upitao sam Krin da li je za plivanje. Ona se nasmija. “U redu. Dosadno je, a i vruće. Samo, nemoj reći Edu.” Krenuli smo prema jezeru, ustvari jednom veoma širokom mjestu na potoku koji je tekao prema moru. Ostavio sam odjeću na peškiru i ušao u vodu. Ona me slijedila, još uvijek obučena u dugu majicu Novoreformista. “Čekaj,” pobunio sam se. “Niko ne pliva obučen!” „Novoreformisti rade tako. Ed kaže da niko ne smije vidjeti žensko tijelo osim muškarca kome ona pripada.” „Krin, ja sam već vidio tvoje tijelo, svaki put kad si dolazila ovdje. Osim toga, posve ćeš to skvasiti. Tvoja i moja majka ne nose ništa dok se kupaju i nikad im se ništa nije desilo zbog toga..” Ona mi isplazi jezik. “Sačekaj dok Ed i ja počnemo praviti bebe.” Tada se na trenutak uozbilji. “Pokušala sam da ti dam neke nove ideje. Ali, u pravu si. To je glupo.” Skide majicu i baci je na hrpu odjeće na peškiru. „Trkamo se do druge obale. Pobijediću te!” Stotinjak metara udaljena, s druge strane jezerca nalazila se pješčana plaža. Pobijedila je s lakoćom: bila je u akademskom plivačkom timu dok nije srela Eda. Izašli smo na pijesak i razgovarali.
- 138 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
„Samo zamisli,” reče Krin. „Nema ni traga ničeg vještačkog ovdje, samo pijesak, nebo, voda i mi!” Naravno, i pijesak, i voda, i vazduh, i nebo, sve to nastalo je radom planetarnih inžinjera, ali nisam želio da poremetim njeno dobro raspoloženje pa se nijemo složih. Pretpostavljam da je ovo bio jedan od onih trenutaka kada su osjećaji važniji od stvarnosti. “Ne mogu o tome razgovarati s Edom. Za njega postoje muške stvari i ženske stvari – i potpuno su odvojene. Vjerujem da sam i ja to počela tako prihvatati.” Prosto nisam mogao vidjeti Krin kao Novoreformistu. Možda su se u međuvremenu pojavile nove vijesti o vanzemaljcima. Tako, preplivali smo jezerce ponovo, omotali peškire oko mokrih tijela a odjeću ponijeli. Krenusmo nazad, puteljkom između dina i drveća. Emisija vijesti trajala je još uvijek, ali s još manje informacija nego ranije. Komoto je intervjuisala biskupa Novoreformista koji je naglasio da niko, još uvijek, ustvari nije ni vidio te vanzemaljce, niko nije vidio ni njihov brod da dolazi izvan sunčevog sistema, i da je cijela ta stvar vjerovatno najobičnija podvala. Kroz deset godina, naravno, oni će poslati misiju na Tau Ceti, to je predskazano u bibliji Novoreformista. Ali danas, ovaj lik pokušavao je da sve to odbaci. Krin je izgledala nesretno i primijetih da je doktor Rajter veoma pažljivo posmatra. Još uvijek nije bilo slike vanzemaljaca. Komoto je sa skepsom u glasu prenosila službeno obavještenje kako “postoje problemi u radu digitalnog interfejsa između svemirskog broda i planetarne komunikacione mreže” kada nas kuća prekide da bi mami saopštila kako lokalni izvještači žele intervju s njom, o vanzemaljskom pogonskom sistemu. Ona reče kako još uvijek ne zna ništa o tome, ali da je spremna razgovarati uopšteno. Frustrirani nedostatkom stvarnih vijesti, Krin i ja pošli smo u moju sobu da potražimo nešto zabavnije. Iskopao sam konzolu, ubacio svemirsku simulaciju i pružio se na tepih. Učitao sam dijagram navigacije u sunčevom - 139 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
sistemu i pokušao utvrditi kako su vanzemaljci uspjeli neprimijećeni doći do planetarne orbite. Svi radari i teleskopi bili su koncentrisani u ravni ekliptike, gdje se odvijao sav saobraćaj. Krin je slijedila moje misli ukazujući na tu činjenicu, pritiskajući tastere preko moje ruke. Zatim sam učitao biološki čip i pratio autorove spekulacije o mogućoj građi vanzemaljaca. “Mislim da se trebamo vratiti i pročitati prvi dio da bismo razumjeli ovo,” uzdahnu Krin. “Prema čemu teži evolucija?” “To je ideja da slični problemi okruženja dovode i do sličnih rješenja. Kao kenguri i jeleni, ili slijepi miševi i sove. Neki ljudi misle da se to odnosi i razvoj kultura, pa bi tako vanzemaljci morali biti slični nama. Drugi misle da će oni biti veoma različiti od nas.” „Ako su veoma drugačiji,” upita Krin, „zašto bi onda razgovarali s nama, zašto bi nas posjetili?” „Dobro pitanje. Oh, zaboravio sam, trebam reciklirati faks papir.” Mama je koristila dosta čvrstih kopija u svom inžinjerskom poslu. Bilo je to dosta jeftinije nego držati stalno otvoreno mnoštvo elektronskih knjiga koje su joj trebale. Jedna od mojih obaveza bila je da pokupim iskorišteni papir i strpam ga u uređaj za reciklažu gdje će biti laserski obrisan i pripremljen za ponovnu upotrebu. Mama mi je uputila oštar pogled dok sam, upravo na vrijeme, spuštao hrpu čistog papira u skoro praznu kutiju. Ispunila je sve listove raznim teorijama o magnetskim letilicama i fokusiranju neutronskih zraka, i zgrabila novi papir još dok sam ga spuštao. Svi zidovi njenog studija bili su prekriveni dijagramima. Ustvari, postalo je jasno da će nam trebati još papira, pa smo se počeli spremati za put do grada. U materijalima koje je mama primala prvi put smo vidjeli Korkola. Dijagram korkolskog svemirskog odijela djelovao je nekako nesigurno. U stvari, sada smo bili potpuno sigurni da se podaci cenzurišu. Tata je bio hladan kao i uvijek, ali mama i doktor Rajter su pobijesnili.
- 140 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Samo jedan pogled na te materijale objasno je zašto su Korkoli izabrali Mars a ne Zemlju; gravitacija je kod nas bila trećina Zemljine a atmosferski pritisak oko polovine. To im je omogućavalo da mnogo lakše lete. Meni su nalikovali na križanca žabe i vrane. Kad to kažem, izgleda kao da su bili ružni, ali nisu. Izgledali su sasvim u redu… Pokazao sam sliku Krin, i pozvao je da krene s nama u Viking siti po papir i prazne rolne. Nije odmah odgovorila. Igrala se ribolikim prstenom na svojoj ruci. “Vjerovatno ću ići,” reče konačno, zagrlivši me i poljubivši lagano u obraz. “Trebam obaviti neke poslove, a moram i pitati oca.” Srce mi je lupalo tako glasno od njenog poljupca, da sam bio siguran kako ga svi u kući čuju, ali, na neki način, bilo mi je svejedno. U međuvremenu, mama je počela intervju, koristeći glavni ekran u dnevnoj sobi umjesto onog u svom studiju, gdje je vladao opšti nered. Obukla je radnu odjeću. Krin i ja prošli smo iza nje još uvijek ogrnuti u peškire s plaže, ne shvatajući da prenos ide uživo, za cijelu planetu. Tata se glasno nasmijao usred maminog intervjua i pomaknuo nas u stranu, van vidnog polja. Prestali smo slušati intervju. Novinari su pokušavali od mame izvući izjavu kako Korkoli imaju neku opasnu novu vrstu fizike. Mama u to nije bila sigurna i nije im željela to potvrditi. Svi su bili veoma ljubazni ali, kasnije, kada smo vidjeli uređenu emisiju, izgledalo je kao da mama upozorava na vanzemaljsku tehnologiju. To joj nije bilo zabavno i ponovo je počela nazivati. Krin i njen otac uputili su se u gostinjsku kuću. I ja sam izašao, želeći biti spreman i žaleći zbog vremena bez Krin. Prikopčao sam napojne vodove i počeo pripremati vozilo. Njegove energetske kugle bile su pet puta snažnije od raketnog goriva, a zauzimale su samo desetinku prostora. Kad su pune, mogao sam cijeli dan letjeti oko Marsa. Da su ljudi kakvi su Novoreformisti bili na vlasti prije tri stoljeća, kad su ove kugle izmišljene, pa, ne bi bile ni izmišljene. Tako sam mislio o tome. Bilo je nešto trulo u tome da se Krin pridruži njima. Ona je bila tako - 141 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
pametna. Ali, ništa nisam mogao protiv toga. Nula. Ona je tako odlučila i biće najbolje da prestanem maštati o njoj. Gotovo. Doktor Rajter i Krin su izašli, noseći prtljag, dok sam ja pravio probni let. Nisam pretpostavljao da Krin odlazi i da je onaj nježni trenutak u dnevnoj sobi bio njen oproštaj. Ponovo je nosila majicu Novoreformatora. Obratio sam pažnju na letilicu i kontrolne lampice. Tata je govorio da sam iskusan, ali imao sam dozvolu manje od godinu dana. Dok sam nadgledao polijetanje, doktor Rajter je objasnio da postoji problem s novoreformističkom klapom koja zadržava informacije o vanzemaljcima i da on ide da pokuša pomoći u pregovorima. Krinin stari imao je dar razumijevanja; crkva Novoreformista ukinula je vodeću ulogu političara u svim stvarima. Izgleda da su vanzemaljci razvili religiju zasnovanu na prirodnim zakonima, i da u njoj nije bilo mjesta natprirodnom. „Samo zato što su vanzemaljci, ne znači da su u pravu,” protestovala je Krin. „Zar nije tako?” „Njihov životni ciklus je očigledno sramotan, prema standardima Novoreformista,” reče on uz ironičan osmijeh. „To ne iznenađuje, mislim, znajući kakvi su im standardi.” Krin se ovaj komentar nije dopao i osjećao sam da se ovo neće dobro završiti. Postojala je nada. Upitao sam da li će doći sledećeg ljeta i saznao da se od Novoreformista očekuje da se vjenčaju mladi, još u školi, i da odmah imaju djecu. “To je tako naglo!” čuo sam sebe kako govorim. Doktor Rajter se namršti. „Možda, ali to ima ekonomsku opravdanost. Novoreformistička proširena porodica podržava sistem slobodnog školovanja. Školovanje nije lagano, naravno, ali većina se može završiti kod kuće. Do vremena kada roditelji postanu ekonomski nezavisni, prva djeca već su dovoljno velika da se mogu starati o mlađima.”
- 142 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Iznenadilo me je čuti iz njegovih usta bilo šta dobro o Novoreformistima, ali kao sociolog, bio je objektivan. Krin nije. Ona je bila oduševljena. „Imaćemo nekoliko djece, svoju kuću i svoju zemlju kada većina druge djece još bude igrala fudbal i lokala pivo,” tvrdila je Krin. „To je tako prirodan, organski stil života. Biću oslobođena svih stresova udovoljavanja vještačkim potrebama moderne civilizacije.” „Novoreformistički način života ima svoje vlastite stresove,” upozoravao je njen otac, „ta djelimična udobnost. Kakva je svrha takvog života, prosto ponavljanje istog ciklusa, generacija za generacijom? Čemu to vodi?” “Zadovoljstvo slijeđenja Božijeg plana,” odgovori ona, ”je ono na šta računamo, i to mi je dovoljno.” Bilo je jasno da je o ovome ranije razmišljala, i držala se toga. Šta, razmišljao sam podešavajući pogon, nije u redu samnom? Bio sam posve spreman stvarati djecu s Krin, ako je to ono što je željela. Siguran sam da bi nas naši podržali u tome, barem do vremena kada budemo sposobni sami voditi svoju farmu, na svojoj zemlji, i budemo imali svoje robote za te poslove. Ona ne bi morala gutati novoreformističko đubre, kao što je ono koje je njihov biskup iznosio o vanzemaljcima (kasnije sam saznao da se biskup zove Kelso). Ali, Krin je bila pametna, jasna i ja, kao i obično, ne rekoh ništa.
Gerald "G. David" Nordley diplomirao je fiziku i magistrirao menadžment sistema. Živi u Kaliforniji a radi kao programer u firmi Apple. Pisanjem se bavi od 1989. godine. Doživotni je član SFWA.
Preveo MasterYoda
- 143 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Siril M. Gupta
Sada živimo punim životom ("Now We Live a Full Lifespan" by Cyril M Gupta)
Kada obični momci ne znaju nešto riješiti, zovu stručnjake. A koga pozvati kada stručnjaci omanu? Glupane, naravno. ‘To spada u opis posla,’ pomisli Šiv Sebastijan dok je silazio ogromnim stepeništem Svjetskog Istraživačkog Biroa, popularno zvanog SIB. ‘Šta ja znam o tome kako kompjuteri funkcionišu, a sada me zovu da riješim problem hakovanja kompjutera.’ Šef ga je pozvao u svoju kancelariju. Sve što mu je rekao je da je to ‘osjetljiv slučaj hakovanja.’ „Ti si naš srećković, Sebastijan,” rekao je šef. „Slučajeve rješavaš nekom uvrnutom vještinom. Ti si pravi fenomen.” Šiv je uglavnom mrzio ovaj ‘ugled’ koji je imao. Bio je poznat po svojoj sreći, a ne po dovitljivosti. Mucajući je pokušao iznijeti neke neodgovarajuće izgovore, ali ga šef ućutka snažno udarivši šakom po stolu. „Koji je tvoj životni vijek?” zareža on. „123,” odgovori Šiv. „123! Već si izgubio 27 životnih kredita odbijajući važne zadatke ranije. Ako odbiješ ovaj, izgubićeš 35 u jednom potezu. Tvoj životni vijek pašće na 88!” Šiv nikada nije čuo za tako visoku kaznu zbog jednog zadatka. „To je apsurdno!” skoro vrisnu. „Ne možete mi oduzeti 35 životnih kredita zbog odbijanja ovog posla, to je potpuno van mog područja. Zašto to ne date nekome ko zna šta radi?” „Baci pogled na ovo,” šef mu dodade zvanični SIB nalog. Precizno su bili navedeni vrsta zadatka, ime agenta, kazne za neuspijeh ili odbijanje, i
- 144 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
nagrada za uspješno rješavanje slučaja. Oči mu skoro iskočiše iz duplji kada je vidio nagradu. ”Tačno, Sebastijane. 150 životnih kredita! Tvoj životni vijek bio bi 273. Možeš li to povjerovati? Učinio sam za ovu agenciju više od bilo koga drugog, a ja imam samo 214. To me ljuti. Zaista ljuti! A sada, uzmi ovaj glupi papir i gubi se iz mog ureda prije nego što odlučim prihvatiti tvoje odbijanje.” Šiv Sebastijan zadržao se još samo toliko koliko je trebalo da kaže doviđenja. *** Napustivši SIB zgradu, Šiv pronađe prazan vazdušni taksi i uputi se kući. Taksi je poletio kroz grad, donoseći ga do balkona njegovog apartmana na 150-tom spratu za manje od osam minuta. Šiv izađe iz taksija i uđe u stan. Svi podaci o slučaju već su ga čekali u kompjuteru. Provede veče proučavajući ih. Umoran, ustade od stola i leže u krevet. Šok od onoga što je upravo pročitao nije ostavljao prostor za analitičko razmišljanje. Hakirani kompjuter nije bio samo neki kompjuter. Bio je to GOTIC, najveći, najsloženiji i najvažniji kompjuter na svijetu. ‘To zaista vrijedi 150 godina dodatnog života,’ pomisli Šiv tužno. Dok je svitalo, još uvijek je ležao u krevetu, potpuno budan. Brzo ustade i obuče se. Čekao ga je veliki posao, bolje da počne što prije. Još jedna vožnja taksijem i našao se u laboratoriji Dr Martina Sepela, ubjeđujući njegovu brbljivu sekretaricu da ga odmah propusti do Dr Sepela. Pokazao joj je i svoju službenu legitimaciju, prikriveno prijeteći. Šiv je uvijek koristio najbolje izvore informacija, a za ovaj slučaj nije bilo boljeg od Dr Sepela. Sepel je bio ubjedljivo najbolji živi svjetski kompjuterski stručnjak. Bio je briljantan mladi pomoćnik kada je GOTIC konstruisan, prije 60 godina. Njegov doprinos projektu bio je ogroman, i
- 145 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
učinio ga je svjetski priznatim. Sada je rukovodio timom za proširenje i poboljšanje GOTIC-ovih mogućnosti. Sepel se pojavi sav raščupan, ali ljubazan. „Ne obraćajte pažnju na moj izgled,” glas mu nije odavao uznemirenost. „Spavao sam samo jedan sat.” Šiv je bio ustuknuo, ali sada nije imao vremena za osjećaje krivice. „Žao mi je doktore Sepel, ali moram razgovarati s vama o veoma važnim stvarima.” Pruži Sepelu svoju SIB legitimaciju. Martin Sepel prevrnu iskaznicu nekoliko puta, pažljivo je razgledajući. „Nikada do sada je nisam vidio u stvarnosti,” reče vraćajući je. „Izgleda podjednako upečatljivo kao i u filmovima.” Sjedoše u udobne fotelje. „Vi želite razgovarati o GOTIC-u?” „Da,” reče Šiv zbunjeno. “Ali kako ste to znali?” Sepel se nasmiješi i popravi svoj ogrtač. „Ako se nešto tiče GOTIC-a, moj je posao da znam.” Nagnu se preko stola i pogleda Šiva. „To je gadan posao, gospodine Sebastijan. Ako išta što znam može da vam pomogne, slobodno pitajte.” ”Vi znate šta GOTIC radi?” “Znam kao i bilo ko drugi,” Sepel ga je pažljivo posmatrao, čekajući. „Dobro... na primjer, ja znam da GOTIC upravlja životnom vijekom svake osobe koja je izabrala da uđe u ‘Program punog života’.” „A znate li šta to znači, gospodine Sebastijan?” Dr Sepel se protegnu. „GOTIC je najvažnije i najosjetljivije parče mašinerije koje postoji. Bez njega, svijet kakav poznajemo prestao bi da postoji.” Dr Sepel ustade i ode do velikog prozora na zidu iza stola. „Kada je otkrivena besmrtnost, gospodine Šiv, izgledalo je da svijet udaviti sam sebe.” Okrenu se i pogleda Šiva. „Niko nije želio umrijeti.” - 146 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
„Srećom, prije nego što smo prešli tačku iza koje nema povratka, neki su se opametili. Svijet je odlučio da je besmrtnost nepraktična, i da je treba zamijeniti velikim produženjem života, ali samo za one koji to zasluže. Tako je nastao ‘Program punog života’.” Zastade na trenutak. “Vi ste u Programu, zar ne?” Šiv klimnu potvrđujući. “Sjećate li se ceremonije?” Kao da je juče bilo, pomisli Šiv. Kada je navršio osamnaest ponuđeno mu je da izabere, da pristupi Programu ili da zauvijek ostane izvan njega. Kao i 90 procenata populacije, izabrao je da pristupi. Malom hirurškom operacijom iza uha mu je ugrađen životni čip. Svako je dobijao 150 životnih kredita, ili životni vijek od 150 godina, kada pristupi Programu. Da li će živjeti kraće ili duže od toga, određivao je GOTIC. „Mnogi ljudi protive se GOTIC-u,” reče Sepel kao da mu čita misli. „Ko bi volio mašinu koja bilježi svaki vaš čin, svaku misao, svaki impuls, i na osnovu toga određuje koliko dugo ćete živjeti?” „Životni čip je zbunjujući sklop,” Sepel kucnu u predjelu iza svog lijevog uha. „On obavlja većinu svojih funkcija kroz direktnu vezu s mozgom. Jednom kada ga dobijete, GOTIC zna sve o vama,” napravi dramatsku pauzu. „U potpunoj tajnosti, naravno.” „On održava metabolizam vašeg tijela u savršenom stanju. Ćelije vam se beskonačno regenerišu zato što im mozak to naređuje. A onda, jednog dana, kad istekne vaš životni vijek, ubija vas naređujući mozgu da stane.” Na ovu pomisao obojica zaćutaše na trenutak. „A sada GOTIC ne radi onako kako bi trebao,” prekinu Šiv tišinu. ”Da,” doktorovo lice postade veoma mirno.
- 147 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Šiv izvadi izvještaj koji je odštampao iz svog kompjutera, i pruži ga doktoru Sepelu. „Ovo je veoma ozbiljna stvar, doktore Sepel, GOTIC skraćuje i produžava životni vijek na slučajan način.” Martin Sepel oštro je reagovao, „Ne postoje nikakve slučajnosti u GOTICu, gospodine Sebastijan,” prožvakavao je svaku riječ dok je govorio. „GOTIC je kompjuter. Za njega ne postoji pojam slučajnosti.” Šiv je bio iznenađen njegovom žestinom. „Šta onda mislite da se događa?” ”Zar vam nije jasno? Neko pokušava da uništi povjerenje koje ljudi imaju u GOTIC. Ljudi su mu povjerili svoje živote. Ako nestane povjerenja, neće više biti ni GOTIC-a, neće biti ni ‘Programa punog života’.” „Zašto bi to iko radio?” „Živimo u teškim vremenima, gospodine Sebastijan. Postoje teroristi, neprijateljske svjetske vlade, odbačeni pojedinci, može biti bilo ko.” „Imate li ikakvu ideju kako oni to rade?” „Mislim da imam!” Naučnik je gotovo vikao. “Ali vi to morate otkriti, ili će ‘Program’ propasti.” Šiv odluči privesti razgovor kraju prije nego što u profesoru izazove ubilački gnjev. “U redu, doktore Sepel, mislim da je to sve za sada. Nadam se da ćemo se sresti ponovo večeras.” „Bilo kada, kada želite, gospodine Sebastijan. Želio bih lično zadaviti životinju koja ometa signale životnog čipa!” Pomalo iznenađen ovakvom žestinom, Šiv se tiho rukova sa Sepelom i izađe. ***
- 148 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Prvo što je bilo neophodno uraditi, odluči Šiv u hodu, bilo je da razgovara s nekim čiji životni vijek je bio promijenjen. Javio se šefu i saznao da ti pojedinci nisu znali da im je vijek promijenjen greškom sistema. „Svi oni vjeruju da su uradili nešto što je izazvalo tu promjenu. Moraš ih zadržati u tom uvjerenju.” Prva na listi bila je Kristi Žozelin. Životni vijek sada joj je bio 212. Radila je kao pjevačica u ‘Tugsu’, klubu u sumornom dijelu grada. Nije bilo razlika, ali klase su ipak postojale. Mjesto je bilo ispunjeno, iako još nije bilo ni podne. Upitao je kelnera za Kristi koji mu pokaza djevojku koja je nastupala na maloj pozornici. Zamoli ga da joj prenese poruku, kada završi nastup. Sjede, posmatrajući je sa zanimanjem. Glas joj nije bio ništa naročito, a nije bila ni posebno zgodna. Oprezno i bezazleno pređe pogledom preko lica koja su je posmatrala. Pjevala je sporu dosadnu pjesmu iz poslednjeg stoljeća kada se muzika još uvijek izvodila pravim instrumentima. Nastup se završi i ona napusti pozornicu nakon ljubaznog naklona slabašnom aplauzu. Sledeći izvođač bio je privlačniji i mnogo energičniji, a način na koji su je gledaoci pozdravili značio je da je ona bila ta koju su čekali. Ona skoči na pozornicu i poče jednu popularnu pjesmu. Nekoliko minuta kasnije bio je tako zanesen nastupom da nije ni primijetio da mu je Kristi prišla. „Zdravo!” reče ona, sjedajući. „Vidim da zbilja uživaš u Neinom nastupu.” „Da, ona je stvarno dobra!” Tada opazi sjenu koja pređe njenim licem i shvati svoju grešku. „Ali više mi se dopao tvoj nastup,” naglašavajući rukama svoje riječi. „On ima tanani, posebni kvalitet koji je...poseban.” Šiv se zbunjeno nasmiješi. Kristi se smijala, oči su joj iskrile. „Ti nisi neki naročit lažljivac. I ne očekujem to od jednog SIB-ovca.” Šiv pokuša da se pobuni, ali ga ona utiša - 149 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
jednim pokretom. „Ne, to je u redu. Znam istinu. Ja nastupam prije nje samo da bi ona izgledala bolja nego što stvarno jeste.” Oboje se srdačno nasmijaše šali. „Mora da si veoma zadovoljna,” reče Šiv kada smijeh zamuknu. „Zbog čega?” „Ma znaš, zbog dodatnih životnih kredita,” reče Šiv, trudeći se iz sve snage da to liči na uzgrednu napomenu. „A, to. Ustvari, ne znam šta o tome da mislim,” reče ona. „Zašto?” „Malo prije si me vidio. Ja sam obična klupska pjevačica. U redu, možda je moje pjevanje usrećilo neke ljude, ali nisam time spasila svijet. Dobila sam dodatnih 62 životna kredita. U mom slučaju to je veoma čudno.” „Nikad se ne zna. Siguran sam da u tebi ima nešto posebno.” Ona se ponovo nasmija svojim iskričavim smijehom. „Ne mogu vjerovati da mi to govoriš. Mislim – tu si ti – čovjek iz SIB-a. Očigledno si tu da utvrdiš kako sam to ja dobila dodatne životne kredite, a ti mi govoriš da posjedujem nešto posebno!” Ona zatrese rukama s nevjericom. „Ti si stvarno veoma loš lažac.” Šiv se s krivicom osmijehnu i ne odgovori ništa. „Hoćeš li mi platiti piće?” reče Kristi, mijenjajući temu. Bio joj je zahvalan na tome. „Naravno!” Pola sata kasnije još uvijek su se smijali i ćavrljali. Šiv je barem nakratko zaboravio na GOTIC.
- 150 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Nakon ručka, zajedno su izašli iz kluba. Šiv je zaključio da ona nije imala ništa s hakiranjem. „Moram sada ići,” reče pomalo žalosno, dok su stajali ispred kluba. „Moj posao ne može da čeka.” „Razumijem,” reče ona, podjednako utučeno. Tražio je riječi kojima bi se oprostio. „Nadam se da ćemo se ponovo vidjeti.” „U redu,” odvrati Kristi. „Zdravo,” Šiv se okrenu i načini nekoliko koraka. Iznenada, zamrači mu se pred očima i mlitavo se sruči na tlo. *** Probudio se mračnoj sobi, s pulsirajućim bolom iza lijevog uha. Podiže ruku i trže se kada napipa ranu. „Šta, dovraga”, zajeca. „Dobro došao nazad,” čuo je Kristin glas. Osvrnu se i ugleda je kako sjedi za niskim stolom, pažljivo ga posmatrajući. „Šta mi se to desilo?” upita on. „Umro si.” „Ne seri!” uzviknu. „To mora da je priviđenje.” „Ne šalim se. To je tako.” „Objasni,” reče on i ustade. Kristi duboko uzdahnu, kao da je suočena s velikom odgovornošću. - 151 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
„Šta je poslednje čega se sjećaš?” upita ona Šiva. Razmislio je na trenutak. „Padanja,” odgovori. „Tako je. Tvoj životni vijek je istekao. Pao si i umro.” “Ali…trebalo je da živim još 91 godinu. Kako to da mi je životni vijek istekao?” „Odgovori na to pitanje, i znaćeš kako se moj životni vijek popeo na 212,” reče Kristi, ustade i uputi se prema bifeu da pripremi sebi piće. „Onda se to stvarno desilo,” reče Šiv s nevjericom. “Ali, ako je moj životni vijek istekao, kako to da sam još uvijek živ?” „Zahvaljujući ovome,” Kristi podiže neku cjevastu spravu. „Tvoj mozak mogao je živjeti samo još jednu minutu nakon što je životni čip izdao naređenje da umre. Srećom, shvatila sam šta se događa i otrčala po ovo,” ona doda spravu Šivu. „Šta je ovo,” upita Šiv. Nikada nije vidio ništa slično. „Neutralizator životnog čipa.” „Uništila si životni čip? Mislio sam da je to samo legenda, Kako to radi?” „Misliš da bih ja to razumjela, čak i da mi je neko objasnio? Sve što znam je – dodirni čip ovim i pritisni dugme.” „Kako si došla do ovoga?” Ona se nasmija. „Pa... imam prijatelja. Ispričala sam mu o dobijenim životnim kreditima i on je bio veoma sumnjičav. Dao mi je ovu spravu i preporučio da neutrališem svoj čip.” Sleže ramenima. „Nisam to namjeravala, ali sam je svejedno zadržala. Srećom po tebe.” “Neko ko ima pristup ovome?” Šivov mozak presiječe misao. “Ko je to? Predsjednik svjetske vlade?” - 152 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
“Neću te upoznati s njim, ma koliko to tražio. Recimo samo da je na veoma visokom položaju u poslovima odbrane.” „Vojska,” pomisli Šiv. Nije bio iznenađen. Oni su imali svu silu tajnih naprava za koje niko drugi nije znao. Tada se sjeti bola. „Čime si me rasjekla?” „Nožem za picu, morala sam doći do čipa da bih ga dodirnula neutralizatorom.” „Nožem za picu? Je li bio sterilisan?” Ona spusti ruke u krilo. „Misliš da svuda okolo leže sterilni noževi?” Uspravio se na noge. „Moram očistiti i ušiti ranu, moram podnijeti izvještaj šefu, i moram pronaći smrdljivu životinju koja mi je ovo uradila.” *** Pet sati kasnije, Šiv je završio samo jednu od te tri stvari. Šef je zahtijevao podnošenje izvještaja lično, kada je čuo za neutralizator životnog čipa, a pošto je Šiv ušao u komandu, više mu nije dozvoljen izlazak. „Samo dok ne sredimo ovaj slučaj s neutralizatorom,” obeća šef. „Ne brini zbog rane. I ako se zagnoji, sredićemo to.” Ovo ‘sređivanje’ potrajalo je znatno duže nego što je Piv pretpostavljao. Srećom, Kristi je sarađivala. Neutralizator je napravio Levin Lenc, genije koji je radio na jednom vojnom istraživačkom projektu. On je pozvan u komandu SIB-a i podvrgnut ispitivanju. “Nemamo ništa za šta bi se uhvatili,” reče šef Šivu nakon ispitivanja. „Načinio je to sam, i ne možemo ga zbog toga uhapsiti. Iskreno govoreći, ne želimo privući pažnju javnosti.” On podiže neutralizator sa stola. “Najbolje je da ova stvar završi u arhivi.”
- 153 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
“I pustili ste ga samo tako?” Šef sleže ramenima. „Malo smo ga poljuljali. Malo prijetili. Mislim da će ćutati. Uostalom, on zna mnogo o životnom čipu. Može ti pomoći u rješavanju slučaja.” “Onda da se sastanem s njim.” Lewin Lenc bio je upravo onakav kakvim ga je Šiv i zamislio – mršav, smeten i nervozan. Ali njegova inteligentna pitanja odavala su briljantan um. Na Šivovo direktno pitanje da li bi iko osim GOTIC-a mogao promijeniti životni vijek, odgovorio je: “Sam GOTIC je zbirka svih onih milijardi čipova širom svijeta. Ne mogu ni zamisliti kako bi bilo ko osim GOTIC-a mogao promijeniti životni vijek.” „Kako ovo radi?” Šiv izvadi neutralizator. „To je nešto posve drugo,” reče Lenc. „Kada nekome istekne životni vijek, životni čip izdaje komandu mozgu da umre, a zatim briše sve podatke i prestaje s radom. Neutralizator ubacuje takvo stanje u čip. Dovedite ga u kontakt s aktivnim životnim čipom i pritisnite dugme! Neutralizator će isprazniti životni čip, čineći ga neaktivnim.” ”Može li se nešto slično iskoristiti za mijenjanje životnog vijeka?” “Ne. Ako je životni čip aktivan, on je sastavni dio GOTIC-a.” Šiv se zavali u fotelju, udubljen u misli. „Imam osjećaj da sam propustio nešto veoma važno. Nešto osnovno mi je promaklo,” reče Lencu i Kristi. Neko vrijeme je sjedio zatvorenih očiju i razmišljao. Kad je ponovo otvorio oči, u njima je bilo nešto tuđe, neobično. „Pretpostavljam da životni čip na neki način komunicira s GOTIC-om.” „Naravno. GOTIC ima svoju mrežu namjenskih satelita.”
- 154 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Šiv ustade iz fotelje. „Imam jednog prijatelja koji bi se volio sresti s tobom,” zgrabi Lenca Levina i krenu prema vratima. “Hej, sačekajte!” viknu šef za njima. “Još ti nisam dozvolio da odeš od mene.” Šiv se okrenu. “Onda je najbolje da krenete s nama.” *** Šiv je krenuo prema laboratoriji doktora Sepela. „Ne brinite, već se poznajemo,” reče Šiv portiru. Njegovi protesti zamuknuše kada baci pogled na dvije SIB legitimacije. Pronašli su doktora Sepela u njegovom uredu, zadubljenog u neke papire. „Mislim da biste trebali malo odspavati,” reče Šiv blago. Doktor pogleda. Tada lagano spusti papire i ustade. „Još uvijek ste živi.” „Obećao sam da ćemo se sresti večeras.” „Mislio sam da nećete to doživjeti.” Doktor Sepel pogleda ostale. „Vidim da ste doveli nekoliko prijatelja.” „Smeta vam to?” „Ne, svi ste dobrodošli.” Šiv sjede na stolicu preko puta doktora Sepela. „Zašto ste to učinili, doktore?” Dr Sepel je ćutao neko vrijeme. Tada se nasmija. „Ako vam kažem, hoće li to išta promijeniti?”
- 155 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
„Možda neće, samo bih volio razumjeti zašto ste poželjeli uništiti nešto što ste izgradili teškim radom.” „Gospodine Sebastijan, to je greška kolosalnih razmjera, i ako se ne ispravi, vrsta će ispaštati.” „Šta time želite reći?” „Da li ste ikada razmišljali o dugoročnim posljedicama ‘Programa punog života’?” ”Osim zabrinutosti zbog stalnog uplitanja GOTIC-a u moj životni vijek, ne stvarno.” Bez obzira na ozbiljnost situacije, Sepel se smijao. „Ja jesam. Mi skraćujemo životni vijek osoba koje se ne uklapaju u društvo: buntovnika, onih koji misle drugačije, nevjernika, agresivnih ljudi… Svi oni se odbacuju.” “Zašto bi to bilo loše? Ne ohrabrujemo li time ljude da budu bolji članovi društva?” „Ne!” Sepelov glas postade oštriji. “Podstičemo sve da se uklope u kalup. Nove generacije time postaju samo jedno ogromno stado goveda. Neće biti drugačijih, ljudi spremnih da istražuju nove stvari. Ako se svi slažu, ko će davati nove ideje?” “Postoje i drugi načini da se stvari promijene čak i kada bi vi bili u pravu, doktore.” „Ne govorite mi o drugim načinima, gospodine Sebastijan.” Sepel je govorio gorko. „Glas pojedinca uvijek se utapa u društvu. Ako objavim svoje teorije, najviše što se može desiti je rasprava o razlozima i protivrazlozima, ali se ništa neće promijeniti. Ja to znam, a znate i vi.”
- 156 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Šiv je sjedio, ćuteći neko vrijeme. “Možda je tako, doktore. Nisam toliko pametan kao vi po tom pitanju, ali moram obaviti posao zbog koga sam ovdje. Morate poći s nama.” „Ne, neću. A sada moram ići.” Šef stade na vrata. „Doktore Sepel, jedini način da prođete kroz ova vrata je da krenete s nama.” „Ne, glupane, nisam mislio kroz vrata. Mislim otići...” Doktorova ruka potraži ispod stola i on se sruši. ”Dovraga! Mislim da mu je životni čip otkazao kao kod mene!” Šiv potrča prema srušenom tijelu. „Dajte mi neutralizator!” reče grabeći nož za otvaranje pisama. Već je zarivao nož u meso iza doktorovog lijevog uha kada osjeti ruku na svom ramenu. Bio je to Lenc. „Ostavili smo neutralizator u štabu SIB-a, Šiv.” *** Dva dana kasnije doktor Sepel je kremiran uz pune počasti. Predsjednikov kabinet izdao je službeno obavještenje da je uzrok doktorove smrti nesreća u laboratoriji, a svi kanali cijeli dan su vrtili priču o doktorovoj uspješnoj karijeri. “Jeste li utvrdili kako je on to radio? Upita Lenc Šiva kada su se, kasnije tog dana, ponovo sastali u šefovom kabinetu. „Da. Rekao mi je to već pri prvom susretu,” odgovori Šiv. „Rekao ti je na prvom susretu?” reagovao je šef.
- 157 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
„Rekao je da bi ubio osobu koja ometa signale životnog čipa. Nisam na to obratio pažnju, ali sam se toga sjetio nakon našeg razgovora,” reče on Lencu. „Pronašli smo uređaj koji je koristio da duplira signale životnog čipa. Imao ga je skrivenog ispod stola, i iskoristio da se ubije. On je bio dizajner životnog čipa i nije mu bio problem duplirati njegove signale.” „Ali, Šiv, kako si shvatio da je to on?” upita Kristin. „Jedini ljudi s kojima sam razgovarao prije nego što mi je životni vijek tako naglo prekinut je šef, doktor Sepel i ti. Tebe ni jednog trenutka nisam gubio iz vida, pa je to morao biti ili doktor Sepel ili šef. Nisam bio posve siguran ko od njih sve do razgovora s Levinom. Nažalost, bio je to Sepel,” naceri se Šiv. ”Bio je to strastan čovjek, Šiv.” reče šef. „Widio je kako njegova kreacija postaje nešto što nikada nije namjeravao, i odlučio da je uništi. Ne znam da li je bio u pravu. Molim se bogu da nije.” Sjedili su još neko vrijeme, u tišini, tugujući.
Cyril M Gupta Cyril je bio zaljubljen u zvijezde od ranog djetinjstva. Želio je postati astrofizičar ali je postao programer. Pisanje je njegova tajna ljubav, utočište u koje se sklanja kada pobjegne od posla. Priča „Now We Live a Full Lifespan” zauzela je treće mjesto na godišnjem konkursu za najbolju priču nastalu u Indiji 2005. godine.
Preveo MasterYoda
- 158 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
Džin Riz
Priče iz kineskog zodijaka - Majmun ("Monkey" iz “Tales of the Chinese Zodiac” by Jeen Reese)
Kada je grom pogodio drvo udovice Mingmei, dvanaest majmuna ostalo je bez svog doma. Pošto je upravo bila godina majmuna, udovica je to smatrala znakom velike sreće. Šest majmuna imalo je krzno boje zlata i udovica ih pokloni u šest najsiromašnijih porodica u selu. Tri majmuna imala su svijetlo crvene prstenove oko očiju pa ih ona dade u tri porodice koje prethodnih godina nisu imale sreće sa zdravljem. Majmuna s plavim krznom pokloni svojoj kćerci, koja je prethodne godine izgubila sina jedinca. Snježno-bijelog majmuna pokloni svojoj sestri koja nikada nije okusila ljubav. Majmuna potpuno crnog krzna Mingmei zadrža za sebe. Bio je manji od ostalih, blago mirisao na đumbir, i neprestano je posmatrao svojim bistrim crnim majmunskim očima. Nazvala ga je Tao, što znači dug život, u nadi da će ostati s njom mnogo godina. Tao se pokazao veoma korisnim u kući. Prao je suđe i cijepao drva i stalno donosio Mingmei voće ubrano s najviših grana. Ali noću, dok se Mingmei odmarala na malom ležaju u spavaćoj sobi, majmun je nikada nije slijedio. Svake noći Mingmei je budio metalni zvuk udaraca lonca, ali nikada se nije usudila ustati da vidi šta to Tao radi. Mjeseci su prolazili. Siromašnim porodicama je konačno krenulo nabolje, u bolesnim porodicama bolesti su isčezle, Migmeina kćerka bila je ponovo trudna a sestra se udala za zgodnog čovjeka iz drugog sela. Samo Mingmein majmun ostao je zagonetka, sa svojim crnim krznom i očima boje noći.
- 159 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
Broj 6
A onda, jedne noći, Mingmei je probudio vrisak. Ne plašeći se više otkrivanja Taove tajne, ona otrča u kuhinju. Tao je vezan i povrijeđen ležao na podu. Pored njega klečao je pokojni muž udovice Mingmei. “Četiri mjeseca on me pobjeđivao,” reče njen muž. “Svake noći dolazio sam da te povedem sa sobom do moje kuće s druge strane smrti. Svake noći ovaj majmun skakao mi je u lice, udarao me metalnim loncem, i tjerao nazad. Ali noćas sam ja pobijedio.” Mingmei, očiju punih suza, nije znala šta da kaže, nije znala šta da misli. Nije vidjela svog muža od prethodne godine majmuna, dvanaest godina. Ali dobro je znala šta da radi. Uze lonac iz Taove ruke i udari njime muža po glavi. “Ići ću na drugu stranu kada dođe moje vrijeme,” reče ona, “a ne kada ti odlučiš da je vrijeme.” Njen muž nestade i nikada više se nije vratio. Mingmei odveza crnog majmuna. Njegovala ga je dok nije potpuno ozdravio. I danas žive zajedno.
Reese piše kratke, polumistične priče i objavljuje u časopisima i zbirkama kao što su Polyphony 4, Flytrap, Strange Horizons. Zbirka ‘Priče iz kineskog zodijaka’ sastoji se od dvanaest kratkih priča inspirisanih znacima kineskog zodijaka.
Preveo MasterYoda
- 160 -
Fanzin SF Tima
SF VEKTOR
- 161 -
Broj 6
