SF vektor 08

Sadržaj: Nauka Život u oblacima ................................................. 4 Kratke zanimljivosti .......................................... 12 K&N enciklopedija (VIII) ........................................ 19 Tema broja Sajberpank ....................................................... 29 Vizuelni sajberpank .......................................... 37 Vilijem Gibson ................................................... 45 Igre HALO, Spartan John 117 ............................. 52 Umjetnost animacije Manga i Anime ................................................. 60 Priče Brus Betke – Sajberpank .................................. 65 Mark Boumen – Kapanje .................................. 77 Ramnat Ijer – Zaboravljena budućnost ........... 93 Džin Volf – Neuzvraćena ljubav ..................... 100 Džin Ris – Pas .................................................. 109

ww w ww w..ssffttiim m..ccoom m

Uvodna reč Konstanta rasta kvaliteta Vektora je konačno izbrisana i trenutno stremimo vrtoglavom brzinom ka vrhu. Nema tu daška ironije, niti skromnosti. ( Very Happy ) Početno usavršavanje zaokruženo je novim snagama u timu, a na delu ‐ u vidu sadržajno bogatog, osmog broja Vektora. Na samom početku, prikaz prilično radikalnih (budućih) arhitektonskih poduhvata koji će nas, sasvim izvesno, približiti životu u oblacima uz standardni dodatak kraćih priloga iz zanimljive nauke. Sledi maratonski nastavak prevoda Klut & Nikols‐ove encklopedije naučne fantastike, stilizovan samo za vas. Tema ovog broja je sajberpank pokret. Žanrovski unikatan i pre svega, urban kulturološki fenomen, nastao je kao rezultat neminovnog upliva kompjuterske tehnologije u naš svakodnevni život. Više o njegovom uticaju na pojedine segmente umetnosti ( književnost & film) i kultnom autoru žanra ‐ Vilijemu Gibsonu, možete saznati u posebnim prilozima. SF specijal čine dva odvojena prikaza: ‐ (u letu i iz prve ruke) sjajna atmosfera video igre HALO ‐ osvrt na poreklo & skriveni smisao modernih japanskih umetničkih formi Za sam kraj, naš tim prevodilaca vam je pripremio sveži bolus‐koktel sf priča: 1. Sajberpank ‐ Brus Betke 2. Kapanje ‐ Mark Boumen 3. Zaboravljena budućnost ‐ R.R Iyer 4. Neuzvraćena ljubav ‐ Džin Volf 5. Priče iz kineskog zodijaka ‐ Pas Uživajte... Vaš SF tim

SF VEKTOR br 8

w ww ww w..ssffttiim m..ccoom m

3

Život u Oblacima Istorija nas uči da čovek od davnina stremi nebesima. Od Vavilonske kule, piramida u Egiptu. katoličkih katedrala Francuske, pa čak i do prvih visokih poslovnih zgrada Amerike.


Istorija nas uči da čovek od davnina stremi nebesima. Od Vavilonske kule, piramida u Egiptu, katoličkih katedrala u Francuskoj pa čak i do prvih visokih poslovnih zgrada u Americi. Sve one predstavljaju simbol moći i uzvišenosti, tako je bar u početku bilo. Ne samom početku moderne arhitekture, da bi se neka zgrada uopšte mogla dići u visinu bilo joj je potrebno ojačati temelje, kao i izabrati kvalitetan materijal da izdrži sopstvenu težinu gornjih spratova. Cigla i malter imali su svoj limit i preko tog limita nije se moglo zidati. Pojavom nove tehnologije i ideja, današnje nebodere nosi ojačana čelična konstukcija koja se ispunjava laganim materijalima kao sto su gipsani pregradni zidovi, spoljašnje zaštitno staklo i drugo. Uspon ka visinama značajno je potpomogao lift. Iako deluje zanemarljivo, bez sigurnih i bržih liftova u visoku zgradu bilo bi rizično ući. Pošto su sve naizgled prirodne prepreke uklonjene za izgradnju nebodera, trka za nebo je mogla početi. U tom nadmetanju moći i izazova otkrila se praktičnost života u visinama.

Što su građevine postajale sve više i laganije, inžinjeri su se suočavali sa sve većim izazovima prirode. Primećeno je da vrhovi nebodera i pri najlaganijem povetarcu imaju naginjanje i do 20 cm od ose. To nije opasno za zgradu u datom momentu, ali je vrlo neprijatno za stanovnike naviših spratova jer se stvara sindrom morske bolesti i što vremenom može doći do zamora materijala same zgrade, što može biti pogubno.

SF VEKTOR br 8


5

Jednostavno rešenje za ovaj problem je koristiti fleksibilne materijale koji podnose takva opterećenja i postaviti dovoljno veliki rezervor vode na samom vrhu građevine koji bi služio kao protivteg i umanjio klaćenje. Ali takvo rešenje nije pogodno za veoma visoke građevine zbog težine same vode što predstavlja dodatno opterećenje i zamor materijala u donjem delu zgrade. Zato se u većinu današnjih megaviše‐spratnica, kao što je Tajpej 101 na Tajvanu, ugrađuju posebna olovna klatna sa velikim hodom koje navodi nezavisni računar sa rezervnim generatorom struje. Ovaj mehanizam ne samo da je lagan i ne opterećuje zgradu već se ujedno pokazao kao odličan sistem za zaštitu od zemljotresa. Sledeći izazov je bio pobediti gravitaciju. Podići višesprat‐ nicu od preko 100 spratova predstavljao je izazov za građevinare u smislu dizanja građevinskog materijala na poslednje spratove putem običnih kranova i skela. Takva izgradnja je dugo trajala i zgrada je bila neupotrebljiva sve do dana završetka radova.

SF VEKTOR br 8


6

Danas se koristi tehnologija lift krana. Primer je izgradnja Burj Dubai kule, Svetskog poslovnog centra u Šangaju i mnogih drugih. Kako zgrada raste, hidrauličnim dizalicama kran se podiže i otvara prostor za izgadnju sledećeg sprata. Nisu mu potrebne nikakve dodatne skele niti podupirači, naprosto leži na poslednjem izgrađenom spratu. Materijal se dostavlja liftom, a krupni komadi građevinskog materijala iz vazduha helikopterom. Ovaj vid zidanja umnogome olakšava posao radnicima kako u vidu bezbednosti na poslu, tako i u brzini gradnje. Zgrada već u toku gradnje postaje funkcionalna jer se donji, već izgađeni, spratovi mogu naseliti.

Izuzetan je podvig napraviti bilo kakvu visoku građevinu u trusnim oblastima ili oblastima koje su na udaru tajfuna ili uragana. Primer daju Japanci koji se suočavaju i sa zemljotresima i sa naletima tajfuna. Sve njihove zgrade imaju dodatnu zaštitu u slučaju zemljotresa u samom temelju. Naime, zgrade plivaju na specijalo dizajniranim pokretnim lager uređajima koji omogućavaju da građevina u slučaju potresa ima dovoljan hod i pritom spreči rušenje. Da bi zgrada izdržala nalete Tajfuna pribegava se valjkastom i kupastom obliku same građevine jer se tako smanjuje otpor vazduha pri jakim vetrovima.

Za bezbednost u slučaju požara i drugih problema te prirode u začetku su ideje o formiranju specijalnih vatrogasnih jedinica, koje umesto merdevina, creva i dobro poznatih vatrogasnih kamiona, jezde iznad grada u helikopterima opremljenim vodenim topom. Za evakuaciju su zaduženi specijalni troplatformni montažni liftovi koji se kače na spoljašnju oplatu zgrade.

Svima nam je jasno koliko naša planeta trpi posledice čovekovog crpljenja prirodnih resursa i nemara prema okolini u kojoj živi. Danas su retka mesta koja možemo nazvati netaknuta priroda. Najgori od svih zagađivača su naravno veliki gradovi. Takva mesta ne samo da škode okolnoj prirodi već i samom kvalitetu ljudskog zdravlja.

SF VEKTOR br 8


7

Suočeni sa problemom prostora, gradovi se neprestano šire, nastaju problemi u transportu ljudi i robe, kao i sa zagađenjem. Stanovništvo koje živi i radi su u takvom okruženju je u konstantnom stresu sbog saobraćajnih gužvi i buke. Urbanisti su zaključili da se sa ovakvim problemima može izaći na kraj na dva načina: ili da grad ukopaju duboko pod zemlju, ili da ga vinu nebu pod oblake. Pošto je čovek stvorenje koje trči i voli otvoren prostor, svakako je romantičnija priča o životu u oblacima.

U početku svaka visoka zgada je bila namenska, bilo da je u pitanju poslovni centar, hotel, banka, ili biblioteka.

Današnji neboderi su sve češće mešovite namene sa stambenim jedinicama, prodavnicama, školama, bolnicama, poslovnim prostorom, samim tim predstavljaju nezavistan grad u vertikali unutar već postojećeg grada. Inžinjeri se trude da takve građevine imaju što manji utrošak energije i da budu ekološki čistije po okolinu a samim tim i jeftinije za život.

Budućnost gleda u pravcu što manjeg utroška energije, vremena na transport, reciklaži i čistijoj okolini. Uskoro nijedna višespratnica neće moći da se zamisli bez turbina na vetar na najvišim spratovima ili solarnih panela za proizvodnju dodatne elekrične energije, a u donjim spratovima bez pogona za reciklažu vode.

Javljaju se ideje za farme u tornjevima, koje će imati proizvodnju svega ‐ od pšenice, povrća, preko mleka i mlečnih proizvoda do živinskog i svinjskog mesa. Takvi poljoprivredni objekti mogli bi da se grade i u negostoljubivijim predelima, jer bi usevi i stoka bili zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika unutar zatvorenog prostora tornja. Slične ideje se javljaju i u teškoj i lakoj industiji. SF VEKTOR br 8


8

U svojim radikalnim idejama najdalje su otišli vizionari iz Japana. Suočeni sa manjkom prostora i sve većom populacijom na ostrvu, stvorena je ideja mega grada. Takozvanog Nebo grada (Sky city) koji bi bio smešten u potpuno prirodnu sredinu van gusto naseljenih gradova. Njegovo delovanje na prirodnu okolinu bi bilo jako slično onome sto je arhitekta Paolo Soleri napravio u Arizoni sa svojim eksperimentalnim gradom Arcosanti koji pruža sve udobnosti urbanog života sa minimalnim destruktivnim uticajem na prirodnu sredinu. Takav koncept arhitekture se naziva arcilogy (engleska složenica od arhitekture i ekologije).

Sky city, iako postoji samo kao ideja pruža uvid i neizbežnu varijantu buduće

arhitekture vertikalnih gradova. Sky city je toliko veliki da veći deo površine Tokija može da stane u toranj visine 1000 m, a čija osnova je 400 m u prečniku. SF VEKTOR br 8


9

Bio bi izgrađen na 14 otvorenih platformi po čijem obodu bi se nalazile višespratnice sa apartmanima, školama, pozorištima i drugim objektima, a centralni deo platforme bi zauzimao parkovski prostor. Troplatformski liftovi pružali bi komunikaciju između platformi, a specijalni laki voz koji bi kružio na svakoj od platformi obezbeđivao bi komunikaciju unutar same platforme.

Inžinjeri već sada imaju tehnologiju da učine da ovako velika građevina bude bezbedna, ali niko se ne usuđuje da ozbiljno razmotri ovu ideju imajući u vidu da je današnja najviša zgrada Taipei 101 visoka svega 509.2 m. Sky city nije jedina radikalna ideja suočena sa nepoverenjem i nevericom. Vrlo zanimljiva, čak ne tako neostavarljiva ideja je Shimizu TRY 2004 Mega‐City piramida čija visina bi bila oko 2000 m. U njoj bi moglo da živi oko 750 000 ljudi. Najveći od ekstrema bi bio X‐Seed 4000, njegova visina bi bila oko 4000 m i skoro isto toliko u prečniku osnove.

Ma koliko se ovakve ideje jos uvek crpele iz naučno fantastičnih romana i stripova, one će pre ili kasnije postati naša stvarnost. Ostaje da se vidi koliko je naučna fantastika bila vizionar u ponašanju ljudi koji žive u takvim gradovoma. Hoćemo li postati samovoljni zatvorenci sopstvene kreacije kao stanovnici Klarkovog Dijaspara?

SF VEKTOR br 8


10

Priredila SuzanKalvin

SF VEKTOR br 8


11

Glasnici u kosmičkoj nedođiji Dva zemaljska glasnika već tri decenije jezde kosmičkim prostranstvom noseći poruku mogućim vanzemaljskim civilizacijama koje će umeti da je pročitaju. "Vojadžer 2" poleteo je 20. avgusta, a "Vojadžer 1" 16 dana docnije, 1977. godine ‐ i već su se od nas udaljili trostruko više od doskorašnje planete Pluton.

Zadivljujuće je da su još ispravne i da šalju podatke. Svakodnevno se velike antene iz "Duboke svemirske mreže", raspoređene širom sveta, okreću prema naizgled praznom delu neba. Prvi "putnik" je stigao dalje, iako je krenuo kasnije ‐ na oko 16 milijardi kilometara, drugi je nešto bliže ‐ na oko 13 milijardi. Ništa što je čovek smislio i načinio nije toliko daleko odmaklo u kosmičku nedođiju, mada je to u svemirskim razmerama nadomak nevidljive ograde majušnog Sunčevog dvorišta.U decembru 2004. "Vojadžer 1" je, bez pasoške i carinske provere (u prtljagu nosi dragocene činjenice sa Zemlje), prešao Sunčevu kosmičku granicu, nazvanu heliosfera, od naše zvezde udaljenu oko 14 milijardi kilometara, i zašao u prostrano područje solarnog štita. "Vojadžer 2" će prekoračiti krajem godine na drugom "graničnom prelazu". Iako nas solarni štit zaštićuje od kosmičkih zraka iz dubokog svemira, on istovremeno sam stvara svoje zračenje. Udarni talas u unutrašnjosti daje energiju subatomskim česticama koje, nalik kosmičkim zracima, začas ulete u unutrašnje predele Sunčevog sistema. Nazivaju ih "anomalijskim zracima" jer nisu naelektrisani i pogubni kao kosmički.

Astronomi su očekivali da letelica naiđe na više "anomalijskih zraka ‐ na iznenađenje prošla je kroz to područje u avgustu 2005. i nije zabeležila nikakve iznenadne udare. Jačina je počela da raste tek kada je letelica odjezdila nekoliko stotina miliona kilometara dalje.

Sledećih deset i više godina letelice će jezditi kroz solarni štit koji je, inače, debeo od 4,8 do 6,4 milijarde kilometara. To je veoma veliko područje za istraživanje i veoma dugo vreme za nova iznenađenja. Ukoliko putuje brzinom

SF VEKTOR br 8


12

svetlosti, svakoj poruci sa Zemlje treba 14 sati da stigne do "Vojadžera 1" i 12 sati do "Vojadžera 2"! Dragocena otkrića

Neobični dvojac je do sada naučnike obradovao mnogim otkrićima, od kojih izdvajamo: ‐ uzburkana Jupiterova atmosfera s tucetom džinovskih orkana koji se prepliću; ‐ riganje vulkana Jou, prirodnom pratiocu najveće planete u Sunčevoj porodici, stotinu puta razuzdanije od sabraće na Zemlji; ‐ nagoveštaj postojanja okeana ispod zaleđene površine još jednog Jupi‐ terovog satelita, Evrope; ‐ talasi i sitni sastojci u Saturnovim ledenim prstenovima; ‐ debeli neprovidni omotač Saturnovog pratioca Titana, verovatno od metana; ‐ raznovrsne i složene površine zaleđenih površina meseca koji obleću oko ovih planeta, uobličene vulkanima i rasedima; ‐ Neptunova Velika tamna tačka i vetrovi koji dostižu 1.600 kilometara na sat; ‐ izlivi gejzira na Titanu čija temperatura premašuje 6.000 Celzijusovih stepeni; ‐ takozvana konačna granica Sunčevog sistema (završni udar) na kojoj nadzvučni solarni naglo usporavaju Zlatne poruke

Obe letelice nose po jednu okruglu zlatnu pločicu sa zbirkom pozdrava, zvukova i mesta snimljenih na našoj planeti. Na više od 117 snimaka su dočarani zemaljski krajolici, pozdravi su izgovoreni na 54 jezika, a zvuci obuhvataju javljanje grbavog kita, huk vulkana, buku vozova, aviona i raketa na poletanju, životinjsko odazivanje, šumove pojedinih alata i majčin poljubac deteta.

Auto koji misli

Kompanije "Tojota" i "Soni", dve japanske firme najpoznatije po korišćenju novih tehnologija, najavile su zajednički rad u oblasti robotike ‐ razvoj novog, "inteligentnog" vozila s jednim sedištem.

"Sonijeva" tehnologija, prodata "Tojoti" početkom ove godine, odnosi se na sledeću generaciju SF VEKTOR br 8


13

"transportera", saopštile su dve kompanije. Detalji finansijskog ugovora nisu poznati. Sedmorica istraživača "Sonija" privremeno su angažovana u "Tojotinoj" filijali za razvoj robotike kako bi pomogli u procesu prenošenja tehnologije "Tojoti". "Tojota" je već na nekoliko sajmova pokazala vozilo s jednim sedištem futurističkog izgleda, nazvano "aj‐sving" (I‐swing). Japanska kompanija, koja je na putu da već ove godine nadmaši američki "Dženeral motors" po broju proizvedenih vozila, takođe je predstavila ljude‐robote koji mogu da se kreću i da sviraju trubu. "Tojotino" individualno vozilo "aj‐sving" kombinacija je savremene mehanike i veštačke inteligencije, pamti navike svog vozača i prilagođava im se. Pri maloj brzini kreće se uspravno na dva točka, a pri većoj se spušta i oslanja na treći točak.

"Tojota" je predstavila i novog vodiča u svom salonu u sedištu kompanije u Tokiju ‐ ženu‐robota na točkovima, zvanu "TPR‐robina", vlastite proizvodnje. Žena‐robot može da savladava prepreke, da se potpisuje, da vodi jednostavnu konverzaciju na japanskom i da pruža različita obaveštenja, saopštio je proizvođač automobila marki "kamri", "leksus" i "korola".

"Soni" je prošle godine ukinuo svoj program razvoja psa‐robota nazvanog "aibo", u okviru projekta restrukturisanja, zbog loših finansijskih rezultata. Odluka je razočarala mnoge ljubitelje robota‐kućnih ljubimaca, pošto je "Soni" prodao oko 150.000 takvih igrački od 1999. godine. Robot‐pas je mogao da se kreće, da "vidi" okolinu preko kamere i da prepoznaje izgovorene komande.

Sken misli

Naučnici u institutu Maks Plank u Nemačkoj žele da znaju kako se misli formiraju i tvrde da njihovi usavršeni aparati za skeniranje mogu da snime ljudski mozak kada donosi odluke. Neki istraživači kažu da bi to moglo da razjasni i fizičku osnovu slobodne volje. Ovaj proces koristi tehnologiju magnetne rezonance da bi se stekao uvid u namere odredjene osobe.

U tzv. medijalnom prefrontalnom korteksu istraživači su otkrili izvesne tipove aktivnosti kada je od testiranih osoba zatraženo da odluče da li će sabrati ili oduzeti dva broja. Posle više od stotinu testova počeli su da se pojavljuju odredjeni obrasci takvih aktivnosti. Zeleno obojeni delovi na ovoj slici mozga su delovi u kojima se formiraju namere i planovi. Crveno obojeni delovi su oni iz kojih se šalju komande za izvršavanje akcije. SF VEKTOR br 8


14

U filmu "Minority Report", vlasti koriste tehnologiju čitanja misli protiv odredjenih pojedinaca. Da li tako nešto predstavlja uzrok za zabrinutost? Profesor Kolin Blekmor nadzire istraživanje u institutu Maks Plank.

"Da li možemo da očekujemo svet u kojem će nas na primer skenirati kada ulazimo na aerodrome i znaće šta misimo? Mislim da to nije verovatno, ali je važno ukazati da su naučnici več počeli da razmišljaju o tome."

Blekmor, medjutim, ukazuje da je ova vrsta istraživanja neobično važna za medicinu.

"Postoje ozbiljni mentalni poremećaji, poput autizma, šizofrenije i opsesivno‐ kompulsivnog poremećaja gde ljudi imaju problema da kontroliušu sopstvene namere i akcije."

Skeptici kažu da je istraživanje u Nemačkoj fokusirano na "mašine koje gledaju u ljudsku dušu". Ali, naučnici se nadaju da će istraživanje dovesti do boljeg razumavanja nekih veoma složenih poremećaja.

Zašto sanjamo? Na pitanje zašto sanja‐ mo još nema pravog odgovora, već samo nekoliko potencijalnih teorija koje čekaju da budu dokazane. Je li samo jedna od njih ispravna ili možda više njih? Ili je možda odgo‐ vor negdje drugdje? Odgovor na to pitanje za sada ostaje na nama samima i našoj subjektivnoj procjeni.

Aktivacijsko‐sintetička teorija ‐ smatra da su živčane stanice u mozgu spontano aktivirane tokom REM‐faze* te stvaraju "neuralnu buku", odnosno živčane stanice koji kontroliraju različite stvari šalju (spontane/slučajne) signale mozgu koji ih nastoji organizovati u skladu s postojećim znanjem i pamćenjem, tako da dobiju neki smisao (npr. živčana stanica za ravnotežu pošalje signal, mozak to interpretira kao padanje, trčanje, hodanje itd.) Usto, vanjski podražaji mogu biti ukomponovani u san.

SF VEKTOR br 8


15

Model obnavljanja ‐ smatra da se mozak tokom REM‐faze opskrbljuje neurotransmitorima i neurohemijskim spojevima koje je potrošio tokom dana / budnosti, te time stvara zalihe za sljedeći dan / period budnosti. Teorija pokazuje zašto trebamo više REM‐faza nakon mentalno napornih zadataka, ali ne objašnjava zašto sanjamo.

Crick i Mitchinsonov model ‐ pretpostavlja da se tokom spavanja mozak oslobađa svih nepotrebnih i nevažnih informacija i podataka koje je skupio tokom dana, a tokom tog procesa brisanja nastoji spojiti te informacije, pa nastaju snovi. No, teorija ne objašnjava zašto novorođenčad sanja.

Reorganizacija mentalnih struktura ‐ tokom REM faze stvaraju se nove sinapse ili reorganizuju stare u skladu s novostima.

Psihodinamska teorija ‐ Freud smatra da su snovi najbolji put u naše nesvjesno. Skriveni sadržaji i nesvjesne i/ili potisnute želje koje nosimo u sebi mogu se prikazati simbolički, a svaki san može interpretirati samo osoba koja ga je sanjala, nema "default‐objašnjenja". ‐ Jung smatra da smo u snovima u mogućnosti prizvati sva prošla sjećanja ljudske vrste.

Kognitivna teorija ‐ smatra da se snovima sortiraju i prerađuju informacije, odnosno slikovito rečeno "Mozak zatvara vrata" da bi se pospremio, uporedio novosti s podacima koje već ima, nove uskladištio i sl. Ti se podaci sastoje od prošlosti, budućih događaja (planova), želja, ideja itd., a snovi su samo dio tog pospremanja pa su zato često čudni i besmisleni.

Winsonova teorija ‐ smatra Theta‐ritam ključnim za otkrivanje značenja i funkcija snova. Theta‐ritam se javlja u hippocampusu** za vrijeme REM‐faze, te se smatra vezanim za učenje i pamćenje. Ritam se javlja kod životinja u budnom stanju za vrijeme procesiranja informacija koje su bitne za preživljavanje, no kod ljudi i primata još nije uočen. ________________________________ *REM‐faza ‐ Rapid Eye Movement ‐ faza spavanja kada se javlja potpuna opuštenost mišića a oči se brzo pomiču (otuda naziv). Najčešće se sjećamo snova samo iz te faze jer se u toj fazi u mozgu luči Acetil‐kolin ‐ neurotransmitor koji igra ulogu u pamćenju.

**Hippocampus ‐ dio mozga zadužen za pamćenje, odnosno proces konsolidacije ‐ prelazak informacija iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje. Uslijed njegovog oštećenja više ne možemo pamtiti nove informacije. SF VEKTOR br 8


16

Koleno kao punjač za telefon Naučnici iz SAD i Kanade objavili su da su usavršili napravu koja, zakačena za koleno, koristi energiju koja nastaje iz njegovih pokreta tokom hodanja i pretvara je u upotrebljivu količinu električne energije.

Naprava proizvodi dovoljno energije za istovremeno punjenje deset mobilnih telefona. Mogu se napajati i računari sa manjom potrošnjom struje, GPS prijemnici, kao i satelitski mobilni telefoni. Napravu bi mogli da je koriste pešaci i vojnici koji nemaju pristup električnoj energiji.

Pozitronski bum Tačno pre 75 godina, 15. marta 1933. Karl Anderson je publikovao svoj rad " Pozitivni elektron", o otkriću pozitrona, odn. antimaterije (pozitivno naelektrisanog elektrona ili anti‐ elektrona). Kasnije (1936. godine), Anderson je i dobio Nobelovu nagradu za ovo otkriće.

Pol Dirak je pet godina ranije proučavajući kvantnu mehaniku došao do pozitivnog elektrona, kao rešenja složenih matematičkih jednačina, dok su antimaterija i tzv. pozitronski mozgovi bili nadaleko poznati pojmovi među piscima naučne fantastike (Pol Anderson).

Dobra osnova, koju je trebalo još i verifikovati na eksperimentalnom nivou.

Antiproton (negativni proton) je otkriven tek 1955. godine, a četrdeset godina kasnije i prvi atom antimaterije: anti‐vodonik.

SF VEKTOR br 8


17

Najznačajnija primena ovih spektakularnih otkrića je u medicinskoj dijagnostici tumora. Naime, tumorsko tkivo u metaboličkoj trci sa zdravim, pojačava svoju aktivnost i potrošnju materija, pa i šećera. Oni se obeležavaju radioaktivnim izotopima, pa emitovani pozitroni anhiliraju i emituju gama zrake, a detekcija tumora postaje samo stvar tehničke rutine.

Na sličnom principu se mogu i pratiti funkcije i drugih unutrašnjih organa.

Pozitronska trka se nastavlja, a u budućnosti nas očekuju odgovori na mnoga pitanja iz ove, još uvek, nedovoljno istražene oblasti.

Kosmičko zračenje menja klimu Dugogodišnja istraživa‐ nja promena klime na Zemlji i intenziteta kos‐ mičkog zračenja poka‐ zuju, da su razne priče o uzrocima zagrevanja na Zemlji neprimerene. Utvrđeno je, naime, da uz aktivnost sunca i njegovog zračenja, naj‐ većim promenama klime na Zemlji uprav‐ ljaju atomske čestice, koje dolaze na Zemlju od eksplodiranih zvezda u svemiru (kosmičko zračenje).

Visoka vrednost kosmičkog zračenja stvara više oblaka, što hladi Zemlju. Kad je kosmičko zračenje manje, stvara se i manje oblaka, a što onda zagreva Zemlju. Naime, prolaskom kosmičkog zračenja kroz vazduh oslobađaju se elektroni, koji pomažu u stvaranju jezgara za početak kondenzacije pare, od koje se stvaraju oblaci. Kako se intenzitet kosmičkog zračenja menja, tako se menja i oblačnost na Zemlji, čime se menja i klima. Na promene kosmičkog zračenja, koje dolazi na Zemlju, značajnog uticaja ima i promena magnetskog polja Sunca, zbog skretanja zraka, koje dolaze iz Galaksije. Prema iznešenoj teoriji (2007.g.) najveći uticaj na klimu Zemlje uz Sunce ima upravo kosmičko zračenje. Priredile SuzanKalvin i Pikax

SF VEKTOR br 8


18

Džon Klut i Piter Nikols

SF enciklopedija


ALLEY OOP Američki strip, čiji je autor (i crtač) ‐ Vincent Trout Hamlin (1900‐1993) najpre crtao za firmu koja je propala 1932., a zatim za NEA sindikat do penzije ‐ 1971., kada su rad na stripu preuzeli drugi umetnici. Stil je neuobičajeno naglašen za avanturističke stripove, ali sa jasnim ciljem: Oop je Neandertalac, ratnik, Popaj i Bak Rodžers u jednom. U početku su avanture striktno ograničene na njegovu postojbinu Moo, ali on kasnije prolazi kroz razne ljudske epohe, dospeva i na Mesec ‐ Prof. Wonmug‐ ovo putovanje kroz vreme. Postojalo je i nekoliko predratnih strip verzija u kraćoj formi : " Alley Oop and Dinny" (1934), "Alley Oop in the Invasion of Moo" (1935), 35. izdanje " The Funnies " 1938.; i " Alley Oop and the Missing King of Moo " (1938), kao i proširena izdanja u : " Hamlin's Alley Oop: The Adventures of a Time ‐Traveling Caveman ", od 20. jula 1946. do 20. juna 1947. (zbirka iz 1990.). ALLHOFF, FRED (1904‐1988) Američki novinar i pisac, poznat po sf ratnoj priči "Lightning in the Night" (1940 Liberty; 1979), koja je izazvala pravu pometnju javnosti zbog podrške generalu Biliju Mičelu (Billy Mitchell, 1879‐1936) oko primata vojnih vazdušnih snaga u budućim konfilktima, prikaza polu‐poražene države koja se 1945. okreće snagama Osovine, moralnoj, psihičkoj snazi armije i ogromnom uspehu ‐ razvoju atomske bombe pre Hitlera. (Hitler odnosi pobedu).. ALLIGATOR Film iz 1980. godine, režiser: Lewis Teague, u glavnim ulogama: Robert Forster, Robin Riker, Michael Gazzo, Dean Jagger. Scenarista: John SAYLES , baziran na priči Sayles i Frank Ray Perilli‐ja. Trajanje: 89 minuta. Kolor. Kućni ljubimac, beba aligatora slučajno dospeva u kanalizacione odvode gde odrasta u monstruoznu jedinku pomoću eksperimetnalnih hormona, produkata zagađenja. Policajac istražuje neverovatno agresivne i bizarne napade aligatora, koji svoju kulminaciju doživljavaju na venčanju gnusnog

SF VEKTOR br 8


20

zagađivača. Zanimljiv i dobro urađen film, čiji je prvobitan scenario podrazumevao put aligatora kroz čitav socio‐ekonomski sistem. Mnogi monstrum‐filmovi (MONSTER MOVIES) sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, uključujući i ovaj, prate kolaps važećih socijalnih normi. ALLIGHAM, GARRY (1898‐ ?) Južnoafrički pisac čija sf priča, smeštena u 1987. godinu " Verwoerd ‐ The End: A Lookback from the Future " (1961) govori o uvođenju aparhejda na dobrovoljnoj osnovi. Videti: POLITIKA (POLITICS). ALLOTT, KENNETH (1912‐1973) Britanski pisac, najpoznatiji po svojoj melanholičnoj poeziji, sabranoj u zbirci " Collected Poems " (1975). " The Rhubarb Tree " (1937), u saradnji sa Stephen Tait‐om, je jedan od nekoliko romana iz tog vremena koji predviđa fašistički režim u Velikoj Britaniji. " Jules Verne " (1940) je pitka, liberalna studija, lišena uobičajenih literarnih snishodljivosti autora. ALLPORT, ARTHUR Raymond Z.GALLUN ALL‐STORY, THE Američki palp magazine, izdavač: Frank A.MUNSEY Corp.; urednik: Robert Hobard Davis. Period od januara 1905. do marta 1914. bio je rezervisan za mesečna izdanja, od 7. marta 1914. (kao All‐Story Weekly) za nedeljna, udružen sa Cavalier Weekly (THE CAVALIER) kao " All‐Story Cavalier Weekly " od 16. maja 1914., zatim kao " All‐Story Weekly " od 15. maja 1915. do 17. jula 1920., kada su svi skupa spojeni u " Argosy All‐Story Weekly " (The ARGOSY). (kakva zbrka Very Happy prim.prev. Very Happy) TAS je bio najznačajniji sf izdavač do 1926. godine, sa otkrićem i premijerno objavljenim radovima nekolicine velikih sf autora : Edgar Rice BURROUGHS, sa 16 serijala i priča 1912‐20, Ray CUMMINGS sa " The Girl in the Golden Atom " (1919‐20;1921), A.MERRITT, Douglas DOLD, George Allan ENGLAND, Homer Eon FLINT, J. U.GIESY, Victor ROUSSEAU, Garrett P.SERVISS, Francis STEVENS i Charles B.STILSON. Mnoge od priča objavljenih u TAS‐u su naknadno objavljene kao " FAMOUS FANTASTIC MYSTERIES and FANTASTIC NOVELS ". Pročitati opširnije u: " Under the Moons of Mars:A History and Anthology of the Scientific Romances in the Munsey Magazines 1912‐1920 " (anth 1970), Sam MOSKOWITZ‐a.

SF VEKTOR br 8


21

ALL‐STORY CAVALIER WEEKLY The ALL‐STORY. ALL‐STORY WEEKLY The ALL‐STORY. ALMEDINGEN, E.M. Pseudonim ruskog pisca, Martha‐e Edith von Almedingen (1898‐1971), koja je 1923. emigrirala u Veliku Britaniju. Dečija fikcija čini gotovo polovinu celokupnog opusa. Jedini čist sf rad jeste "Stand Fast, Beloved City " (1954), o distopijskoj (DYSTOPIAN) tiraniji. ALPERS, HANS JOACHIM (1943 ‐) Nemački SF urednik, kritičar, izdavač "Small ‐ Press" ‐a, litearani agent i autor (ponekad pod pseudonimom Jurgen Andreas). Urednik Knaur SF‐a u periodu od 1970. do 1980. god. i Moewing SF‐a od 1980. do 1986. godine. U saradnji sa Ronald M. Hahn‐om (1948. ‐) izdao je prvu antologiju nemačkog izvornog SF‐a : "Science Fiction aus Deutschland Science Fiction from Germany" (1974.) , bio je koizdavač "Leksikona SF literature" (2 izdanja: 1980. i rev. '88.), esencijalne enciklopedije koja pokriva gotovo sve autore nemačkog izdavaštva. Naredni leksikoni uvrnute fantastike i fantazije su planirani za 1993. ‐ 4. god. U obnovljenoj saradnji sa Hahn‐om i Werner Fuchs‐om, izdaje pregled SF novela sortiranih po autorima "Reclams Science Fiction Fuhrer" (1982). Za Hohenhaim i u saradnji sa Sa Fuchs‐om, izdaje šest antologija SF‐priča (1981. ‐ 4.), obuhvatajući istoriju SF‐a '40‐ih, '50ih i '60‐ih godina, u po dva izdanja za svaku dekadu. Uredjivao je Kopernikus SF antologije za Moweig (15 izdanja 1980. ‐ 88.).Takođe, za Moweig je uredjivao "German paperback edition of Analog" (ASTOUNDING SCIENCE‐FICTION) (8 vols 1981‐4.) i serije almanaha i godišnjka: "Science Fiction Jahrbuch" (1981.‐7.) i "Science Fiction Almanach" (1982.‐7.). Sadržajno, akcenat almanaha je bačen na nemačku scenu. U ovoj enciklopediji je napisao unos pod GERMANY. ALPHAVILLE Pathe‐contemporary/Chaumiane‐Film Studio. Režiser: Jean‐Luc Godard, glavne uloge: Eddie Constantine, Anna Karina, Howard Vernon, Akim Tamiroff. Scenario: Jean‐Luc Godard. Trajanje: 100 minuta. U ovom arhietipskom filmu francuskog novog talasa intergalaktički tajni agent, Lemmy Caution (Constantine) dolazi na planetu Alphaville da bi se suočio sa Alpha 60, kompjuterom koji na silu vrši asimilaciju stanovnika.

SF VEKTOR br 8


22

On uspeva suprotstavljajući sopstvenu nelogičnost kompjuterskoj logici i istovremeno zadobija simpatije vladaočeve kćeri (Karina). Tipična palp‐sf radnja pretvorena je u alegoriju osećanja protiv tehnologije, prošlosti protiv sadašnjosti. Sam Alphaville je neskriveni (ali odabrano prikazan) Pariz šezdesetih godina dvadesetog veka. Caution (opasan dasa iz četrdesetih, heroj mnogih priča britanskog pisca Peter Cheyney‐a (1896.‐ 1951.)) ne koristi svemirski brod do Alphaville‐a, već, naprosto, vozi svoj Ford " regularnim " svemirskim putanjama. Alphaville je sniman u visokom kontrastu, dubokih senki i blještave svetlosti. Lavirint aluzija nije uvek lako razumljiv, crpljen iz raznih izvora: semantičke teorije, mita o Orfeju i Euridiki, holivudskih B produkcija, stripova i palp sf‐a. Kasnije, Godard se poigrava likovima uvodeći živopisne filozofske debate među njima. Videti takođe: CINEMA ALRAUNE Ama film (Unholy Love; Daughter of Destiny) Film iz 1928. godine. Režiser: Henrik Galeen; glavne uloge: Brigitte Helm, Paul Wegener, Ivan Petrovich; scenario: Galeen, po romanu Alraune iz 1911.godine; (trans 1929) Hanns Heinz EWERS‐a.Trajanje: 125 minuta. B/w. Profesor genetike (Wegener), uvodi hladnokrvni eksperiment u pravu kontroverzu protiv prirode i odgoja jedne jedinke tako što vrši oplodnju žene sumnjivog morala semenom obešenog muškarca. Veštačkom oplodnjom, u laboratorijskim uslovima, na svet dolazi devojčica Alraune. Nakon ovog naučno‐fantastičnog početka, Alraune postaje poput Frankenštajna (1818) Mary SHELLEY, fatastična gotska melodrama osvete. Iako naučno diskutabilan, Alraune zauzima vrlo važno mesto u razvoju naučne fatastike. Alraune (Helm), čije je ime inspirisano mitskim predanjem o vešanom čoveku, nema dušu. Kasnije, kako odrasta, ona saznaje svoje mračne korene i sveti se svom ocu, profesoru (i uprkos činjenici da na samom kraju ipak postoji nada da neće zauvek ostati bezdušna). Ovo je sjajan klasik nemačke neme kinematografije, daleko iznad prostog istraživačog filma i sa stilom. Međutim, tračak incestuoznih kolebanja u radnji, čini film pomalo nakaradnim. Osuđivani Helm‐ov erotizam je zapravo glavni razlog komercijalnog uspeha ovog filma, uz opasku da je Galeen jako ublažio portret Alraune iz Ewers‐ovog senzacionalnog romana u kome je ona pravo oličenje zla i izopačenosti. Svi se slažu u oceni da je ova definitivno najbolja filmska adaptacija Ewersovog romana iz 1911. godine, od ukupno pet: 1918. godine (dve: nemačka i mađarska, režiser Mihaly Kertesz, kasnije Michael Curtiz, režiser " Kazablanke ", 1942.), 1930. (nemačka, glavnu ulogu opet igra

SF VEKTOR br 8


23

Helm) i iz 1952. (nemačka ,u glavnim ulogama: Hildegard Knef i Erich von Stroheim). Videti: CINEMA; SEX ALTERED STATES Film iz 1980. godine. Warner Bros. Režiser: Ken Russell, u glavnim ulogama: William Hurt, Blair Brown, Bob Balaban, Charles Haid. Scenario: Sidney Aaron (Paddy CHAYEFSKY), rađen po romanu Altered States (1978), Chayefsky. Trajanje: 102 minuta. Kolor. Istraživač i naučnik, Jessup (Hurt) eksperimentiše raznoraznim medikamentima i stanjima izmenjene svesti u svojevrsnoj kapsuli. Naime, ove alteracije omogućavaju ekspresiju primitivne genomske DNK (DEVOLUTION AND METAPHISICS, zbog čega je ovo ludost); te on postaje čovekoliki majmun (APES AND CAVEMEN) i kasnije, jedno izvesno vreme provodi u svom prvobitnom obliku, što ne utiče baš najbolje na njegov brak. Very Happy U živom miksu modernog misticizma i staromodnog Džekil ‐ Hajd horora, režiser se iskreno zabavljao smenom halucinatornih i psihodeličnih stanja i ozbiljne, prikrivene naučne replike. Uprkos Russell‐ovim lošim filmskim izdanjima, neki tvrde da ovo spada u kategoriju podnošljivih za gledanje. ALTERNATE HISTORIES ALTERNATE WORLDS; HISTORY IN SF ALTERNATE WORLDS Neki pisci definišu alternativni svet striktno gramatički, kao deo Zemlje koji je hipotetički istorijski izmenjen. Mnoge naučno‐fantastične priče opisuju tzv. Paralelne svetove, okvir koji može simultano sadržati mnoštvo alternativnih svetova, ponekad uz njihovu međusobnu interakciju. Hipotetičke analize ovog tipa dugo su bile popularne među istoričarima (HISTORY IN SF), naročito u izdanju "The Curiosities of Literature" Isaac d Israeli‐ja (coll 1791‐1823). Klasična zbirka ovakvih eseja "If It had Happened Otherwise" (anth 1931; vt If, or History Rewritten; exp 1972) J.C.Squire‐a, inspirisana je G.M.Trevelyan‐ovim esejom "If Napoleon had Won the Battle of Waterloo" (1907.), koji uključuje G.K.CHESTERTON‐a, Andre MAUROIS‐a, Hilaire BELLOC, A.J.P.Taylor‐a i Winston Churchill‐a. Najčešća preokupacija moderne spekulativne istorije prikazana je u dva eseja: "If the South had Won the Civil War" (1960; 1961) MacKinlay KANTOR‐a i "If Hitler had Won World War II" (1961.), William L.Shirer‐a. Tradicija je nastavljena u sledećim mejnstrim filmskim ostvarenjima: "IT HAPPENED HERE" (1963.), Frederic MULLALLY‐evom "Hitler Has Won" (1975.) i Len DEIGHTON‐ovim "SS‐GB" (1978).

SF VEKTOR br 8


24

Izum atomske bombe, događaj koji je odigrao ključnu ulogu u istoriji čini bazu dva romana Ronald W.CLARK‐a: "Queen Victoria's Bomb" (1967), gde je atomska bomba sa istorijskog gledišta napravljena dosta ranije, i "The Bomb that Failed" (1969; vt The Last Year of the Old World UK), u kojem i ne postoji. Alternativna istorija je bila dobro izvorište satire pisaca koji žanrovski ne pripadaju samoj naučnoj fantastici: R.Egerton Swartout ‐ "It Might Have Happened" (1934), Marghanita LASKI ‐ "Tory Heaven" (1948), filozofski obrt u Guy DENT‐ovom "Emperor of the If" (1926). Rastuća popularnost alternativne istorije jasno se uočava kroz romane: "White Lotus" John HERSEY‐a (1965), "Ada" Vladimira NABOKOV‐a (1969), "The Indians Won" Martin Cruz SMITH‐a (1970), "Past Conditional" Guido Morselli‐a (1975; trans 1981) i Douglas Jones‐ ovom "The Court Martial of George Armstrong Custer" (1976). Murray LEINSTER je uveo ideju alternativnih svetova u SF‐u u "Sidewise in Time" (1934.)., i Stanley G. Weinbaum je iskoristio u lakoj komediji "The Worlds of If (1935.); ali, prvi ozbiljniji pokušaj da se napravi alternativna istorija u SF‐u je bio L.Sprague DE CAMP's LEST DARKNESS FALL (1939.‐ 1941.), u kojoj čovek klizi natrag kroz vreme i prekrojava istoriju sprečavanjem i poboljšavanjem Mračnih perioda. Ova priča se u celosti odvija u dalekoj prošlosti, ali u "The Wheels of If" (1940.) de Camp je prikazao savremenu USA koja je mogla rezultirati kolonizacijom Nordijaca u desetom veku. Mnoge kasnije SF priče u ovom duhu su imale tendenciju preskakanja detaljnog razvoja istorijskog razvitka radi ispitivanja alternativnih sadašnjosti, ali SF pisci sa istaknutim interesom za istoriju često posvećuju pažnju razvitku imaginarnih prošlosti. Skorašnji poduhvat vrlo nalik tradiciji LEST DARKNESS FALL je Harry TURTLEDOVE's Agent of Byzantium (coll of linked stories 1986.). Izvanredan melodramatični potencijal sadržan u ideji alternativnih svetova je dalje otkrivan od strane Jack WILLIAMSON‐a i THE LEGION OF TIME (1938; 1952.), koji ocrtava alternativnu budućnost u ratu za sopstvenu egzistenciju, sa kritičnim borbama koje se odvijaju u prošlosti i sadašnjosti. Ideja svetova koji se bore za opstanak pokušavajući da održe sopstvene istorije je dalje razvijna od strane Fritz LEIBER‐a u Destiny Times Three (1945; 1957.) i u Change War serijama, koje uključuju i THE BIG TIME (1958; 1961.). Očigledna ekstravagancija dominira u romanu "The Fall of Chronopolis" (1974) Barringto n J.BAYLEY‐a, koji oslikava jednu relativno nov u imperiju koja pokušava da održi sopstvenu realnost u sukobu sa alternativnim verzijama iste. Pokušaji uticaja budućnosti na sadašnjos t opisani su u: "Greater than Gods" (1939) C.L.MOORE‐a i "The Diversifal" (1951) Ross ROCKLYNNE‐a. Smisao nadmetanja alternativne istorije dalje je zakomplikovana putovanjem kroz vreme, pri čemu su likovi sažeti kroz SF VEKTOR br 8


25

mnoštvo paralelnih svetova sa totalno drugačijom alternativnom istorijom (alternativni univerzumi su često stvarani uz kratkotrajan upliv priče o putovanju kroz vreme; videti: TIME PARADOXES. Vremenski paradoks i njegove zamke postaju vrlo poularna tema u naučnoj fantastici. Klasičan primer je "The End of Eternity" (1955) Isaac Asimov‐a, gde projektanti jednog drušva (totalitarno) kontrolišu njegovu istoriju. Najraniji radovi ovog tipa jesu Sam MERWIN‐ovi romani : "House of Many Worlds" (1951) i "Three Faces of Time" (1955); zatim H.Beam PIPER‐ov "Paratime" serijal započet romanom "Police Operation" (1948); Poul ANDERSON‐ov "Time Patrol" serijal (ranije priče su objavljene u zbirci "Guardians of Time" 1960. godine), John BRUNNER‐ov "Times without Number" (1962), Simon Hawke i "Time Wars" serijal (Nicholas Yermakov), započet "The Ivanhoe Gambit", romanom iz 1984. godine. Keith LAUMER‐ov "Worlds of the Imperium" (1962) i nastavci, Avram DAVIDSON‐ov "Masters of the Maze" (1965), Jack L.CHALKER‐ov "Downtiming the Night Side" (1985), Frederik POHL‐ov "The Coming of the Quantum Cats" (1986), Mike MCQUAY‐ev "Memories" (1987) i Michael P.KUBE‐MCDOWELL‐sov "Alternities" (1988) jesu prototipi avanturističkih romana. John CROWLE‐jev "Great Work of Time" (1989) govori o smišljenoj zaveri da se putovanjem kroz vreme izmeni celokupna istorija. Raniji radovi iz ovog domena o konfilktu alternativnih svetova imaju tendenciju da prikažu superiornost našeg sveta u odnosu na većinu njegovih alternativa. Ward MOORE‐ov klasik "BRING THE JUBILEE" (1953) slika relativno namrgođeni portet SAD‐a, pri čemu je Jug dobio Građanski rat ; košmarne slike sveta u kojima su Nacisti trijumfovali (HITLER WINS) ‐ klasični primeri su: "Two Dooms" (1958) C.M. KORNBLUTH‐a, "THE SOUND OF HIS HORN" (1952) SARBAN‐a , "THE MAN IN THE HIGH CASTLE" (1962) Philip K.DICK‐a, "The Proteus Operation" (1985) James P.HOGAN‐a i "Moon of Ice" (1988) Brad LINAWEAVER‐a. Zanimljiv izuzetak čini David DVORKIN u romanu "Budspy" (1987), o uspešnoj vladavini Trećeg Rajha. Ostali prevrati na svetskoj političkoj sceni, uključujući i reformu industrijske revolucije (čija supresija stvara tehnološki primitivne svetove) opisani su u romanima: "PAVANE" (1968) Keith ROBERTS‐a, "The Alteration" Kingsley AMIS‐a (1976), "The Earth Again Redeemed" (1978) Martin GREEN‐a,"Shadow of Earth" (1979) Phyllis EISENSTEIN‐a, "A Dangerous Energy" (1992) John Whitbourn‐a ‐ i "Crna Smrt" koja sprečava uspon Zapada u Robert SILVERBERG‐ovom "The Gate of Worlds" (1967) i L.Neil SMITH‐ovom "The Crystal Empire" (1986). Ironične satire o svetu koji ide put napretka, poput Harry HARRISON‐ove "Tunnel Through the Deeps" (1972; vt A Transatlantic Tunnel, Hurrah! SF VEKTOR br 8


26

VB), o superiornosti Britanske imperije; D.R.BENSEN i "And Having Writ..." (1978), u kojoj vanzemaljci vode svet u put progresa (Tunguska) ; S.P.SOMTOW i "The Aquiliad" (fixup 1983), o Romanskom osvajanju Amerike i "THE DIFFERENCE ENGINE" (1990) William GIBSON‐a i Bruce STERLING‐a, o računaru koji vrši pravu informaciono‐tehnološku revoluciju u viktorijanskoj Engleskoj. Ostali radovi: "The Lucky Strike" (1984) Kim Stanley ROBINSON‐a, o američkom pilotu koji odbija napad atomskom bombom na Hirošimu i "Elleander Morning" (1984) Jerry YULSMAN‐a, o svetu bez Hitlera (pogubljen je pre početka II svetskog rata). Pionir alternativnih verzija svetova u kojima se ističe individualizam likova uz snažnu filozofsku bazu jeste Philip K.Dick u romanima: "Eye in the Sky" (1957), "Now Wait for Last Year" (1967) i "Flow My Tears, the Policeman Said" (1974). Inspirisan njegovim delima, Michael BISHOP piše "The Secret Ascension" (1987; vt Philip K.Dick is Dead, Alas). Ostali romani koji koriste alternativne svetove u procesu istraživanja personalnih problema i pitanja indentiteta jesu: "The Two‐Timers" (1968) Bob SHAW‐a, "All Times Possible" (1974) Gordon EKLUND‐a, Sheila FINCH ‐ "Infinity's Web" (1985), Josephine SAXTON ‐ "Queen of the States" (1986), Ken Grimwood‐ov "Replay" (1986) i Thomas BERGER ‐ "Changing the Past" (1989). Radikalna alternativna istorija koja istražuje posledice fundametalnih promena u biološkoj evoluciji opisana je u: serijalu Harry Harrison‐a, započetim romanom "West of Eden" (1984), o opstanku dinosaurusa; Harry Turtledove‐ovom romanu "A Different Flesh" (fixup 1988), o opstanku Homo erektusa na tlu Amerike do 1492. godine; Brian M.STABLEFORD‐ovom "The Empire of Fear" (1988), o vampirima koji kontrolišu Evropu i Afriku (XVII vek). Radikalniji primeri opisuju univerzum u kome vladaju potpuno drugačiji zakoni fizike, npr. u George GAMOW‐ovom serijalu "Mr Tompkins in Wonderland“ (1939), "The Singers of Time" (1990) Frederik Pohl‐a i Jack Williamson, o jednom vidu inerpretacije kvantne teorije. "Worlds of Maybe: Seven Stories of Science Fiction" (1970), antologija Robert Silverberg‐a okuplja radove Poul Anderson‐a, Philip Jose FARMER‐a, Larry NIVEN‐a i samog Silverberg‐a. Ostala izdanja, uključujući i pomenutu priču de Campa: Alternative Histories: "Eleven Stories of the World as it Might have Been", antologija izdata 1986.godine (urednici: Martin H.GREENBERG i Charles G.WAUGH) predstavlja definitivnu verziju neprocenjivih radova Barton C.Hacker‐a i Gordon B.Chamberlain‐a "Pasts that Might Have Been, II"; prvobitna verzija je objavljena u EXTRAPOLATION 1981. godine. Gregory BENFORD je urednik sledećih antologija: "Hitler Victorious" (1985); plus "What Might Have Been 1: Alternate Empires" (1989), 2: "Alternate Heroes" SF VEKTOR br 8


27

(1989) i 3: "Alternate Wars" (1991); "Alternatives" (1989), antologija Robert ADAMS‐a i Pamele Crippen Adams; "Alternate Presidents" (1992) Michael RESNICK‐a istražuje sve pojedinačne aspekte od Benjamin Franklin‐a do Michael Dukakis‐a; zatim "Alternate Kennedys" (1992). Videti: PARANOIA; STEAMPUNK. Prevela Pikax

SF VEKTOR br 8


28

Tema broja:

SAJBERPANK


Sve što može da se uradi pacovu može da se uradi i ljudskom biću. A pacovima možemo da uradimo gotovo sve. O tome je teško razmišljati, ali to je istina. Neće nestati kad zatvorimo oči. To je sajberpank. Brus Sterling (Bruce Sterling) Najkraća, i verovatno najbolja definicija sajberpanka (cyberpunk) je ona koja kaže da je reč o podžanru naučne fantastike koji se uglavnom bavi visokom tehnologijom i šljamom (high tech and low life). Sama reč sajberpank se od početka osamdesetih godina koristila da označi, manje više ovim redom: likove karakteristične za žanr, sam žanr, pisce tog žanra ili književni pokret, potkulturu koja se često vezuje za hakere ili Internet uopšte. Po svemu sudeći, izraz sajberpank (pri čemu, očigledno, sajber označava visoku tehnologiju, a punk šljam), prvi je smislio Brus Betke (Bruce Bethke) koji je 1980. napisao istoimenu priču i godinama se kasnije žalio što nije registrovao autorska prava za njega. Po sopstvenom priznanju, Betke je tražio reč kojom bi označio lik "mladog, tehnološki veštog, etički ispraznog, vandala ili kriminalca ‐ kompjuterskog majstora." Priča je objavljena tek 1983. godine u časopisu Amazing, a otprilike u isto vreme je Gardner Dazoa (Gardner Dozois), jedan od urednika u Isaac Asimov's Science Fiction Magazine, počeo da koristi izraz sajberpank kao oznaku za dela jedne grupe mladih pisaca naučne fantastike. Njemu se, uglavnom, pripisuje zasluga za popularizaciju kako žanra, tako i same reči.

Ipak, najčešće se kao godina nastanka sajberpanka, ili bar početka njegove "zlatne decenije" navodi 1984. godina kada je roman Neuromanser Vilijema Gibsona (William Gibson) osvojio "trostruku krunu" SF književnosti ‐ nagrade Hugo, Nebula i Filip K. Dik (Phillip K. Dick), što do tada nijednom piscu nije pošlo za rukom.

SF VEKTOR br 8


30

Etimologija reči sajberpank daje prilično dobru sliku o suštinskim osobinama žanra. Prefiks sajber/kiber (cyber) potiče iz reči kibernetika koju je krajem 1940‐ih skovao Norbert Viner (Norbert Wiener) da označi nauku o samoregulišućim sistemima koju je upravo zasnovao. U korenu kibernetike je grčka reč za kormilara. U međuvremenu je ovaj prefiks počeo da se koristi na razne načine, uglavnom povezane sa visokim tehnologijama, a naročito kompjuterima. Reč kibernetika se često koristi i u kontekstu priče o mašnama koje mogu da imitiraju ljudsko ponašanje. Pank (punk) označava muzički pokret i prateću potkulturu/kontrakulturu sa prilično izraženim anarhističkim stavovima (izraženim ne toliko kroz ideologiju, koliko kroz muziku, imidž i način ponašanja) nastalu u Engleskoj 1970‐ih godina. Iako reč originalno znači "trulo" ili "đubre" najčešće se koristi kao sinonim za "propalicu", odnosno pobunjenika protiv datog društvenog poretka, ili anarhistično ponašanje upšte. Spoj ove dve reči, po nekim autorima, sasvim precizno izražava dve najizraženije teme sajberpanka: tehnologiju i individualizam. Književnost

Mada je sajberpank često opisivan kao revolucionarni preokret u okviru žanra, to jest kao pobuna protiv etabliranih standarda naučno‐fantastične književnosti, glavni motivi koje u raznim varijantama obrađuju sajberpank autori, kao i sam način pisanja, bili su prisutni u literaturi i umetnosti i pre 1980‐ ih. Mračna atmosfera sajberpank priča podseća na film noir, stil pisanja često ima sličnosti sa detektivskim romanima iz 1950‐ih. Najčešći motivi ‐ usamljeni antiheroj koji se bori protiv sistema, tehnologija koja dovodi do otuđenja, komformističko/totalitarno društvo, pojavljuju se u SF književnosti i mnogo pre Gibsona, Sterlinga i ostalih. Neki od ovih motiva se nalaze već u Forsterovoj (E.M. Forster) priči "The Machine Stops" napisanoj 1909. godine. Često se kao preteče/uzori sajberpanka pominju distopije Oldosa Hakslija (Aldous Huxley) "Vrli novi svet", "Paklena pomorandža" Entonija Bardžisa (Anthony Burgess), "1984" Džordža Orvela (George Orwell), ali i klasična dela SF književnosti: "The Stars My Destination" Alfreda Bestera (Alfred Bester), "Naked Lunch" i "The Soft Machine" Vilijema S. Barouza (William S. Burroughs), "Make Room! Make Room" Harija Harisona (Harry Harrison), "Nova" Semjuela Dilejnija (Samuel R. Delany), "Gravity's Rainbow" Tomasa Pinčona (Thomas Pynchon), "The Girl Who Was Plugged In" Džejmsa Triptrija (James Tiptree, Jr.), dela Rodžera Zelaznija (Roger Zelazny) i Filipa K. Dika (Philip K. Dick) (čiji je roman "Tamno Skeniranje" [A Scanner Darkly] vrlo u duhu žanra, a po romanu "Sanjaju li androidi električne ovce" [Do Androids Dream of Electric Sheep?] snimljen je SF VEKTOR br 8


31

kultni "Blade Runner" koji je po opštem mišljenju prvi sajberpank film, a po nekim autorima i prvo sajberpank umetničko delo uopšte), kao i "True Names" Vernora Vindža (Vernor Vinge) iz 1981, priče u kojoj se prvi put pojavljuje koncept sajberprostora (mada ne pod tim nazivom) koji je kasnije razradio Gibson.

Sve veći upliv tehnologije (pre svega kompjuterske, ali i npr. biotehnologije) u svakodnevni život, kao i sve brži razvoj nauke i njenih praktičnih primena naveo je pisce sajberpanka da istraže krajnje konsekvence tih procesa. Tako Brus Sterling misli da je u sajberpanku "ideja da postoje posvećene granice ljudskog delanja prosto samoobmana. Ne postoje posvećene granice koje će nas sačuvati od nas samih".

Većina sajberpank priča i romana smeštena je u distopijske varijante bliske budućnosti ‐ svetove sveopšteg otuđenja u kojima tehnologija prožima sve aspekte života, uključujući ljudsko telo i njegova poboljšanja ‐ oči sa kamerama, ekstravagantna haj‐tek (high‐tech) oružja (od čeličnih noktiju do metalnih zmija koje iskaču iz grla), veštački, poboljšani udovi, kao i ljudski um i njegovo stapanje sa mašinom, matricom, ili različitim oblicima veštačke inteligencije. SF VEKTOR br 8


32

Ono što takođe upada u oči je da je scenografija sajberpanka izrazito urbana, što verovatno ima više veze sa pankom, koji je kao muzički pravac i potkultura (kao i rok i danas tehno) pre svega gradski fenomen, nego sa visokom tehnologijom, koja, kao što danas imamo prilike da vidimo, u priličnoj meri briše geografske granice, pa i one između urbanih i "neurbanih" područja. Svet reklamnih panoa i neona, sa svojim podzemljem i ulicom je pozadina iz koje izrastaju likovi otpadnika, (polu)kriminalaca, snalažljivih propalica koji su najčešći protagonisti sajberpank književnosti.

Preprodavci, njuškala, ulični samuraji i hakeri pronalaze sopstvene načine da dominaciju tehnologije okrenu u sopstvenu korist. Ovi poslednji dobar deo vremena provode u sajberprostoru, koji je takođe važan deo okruženja u kome se događa radnja većine (ali ne svih) sajberpank priča i romana. Tipični junak ovih priča je otpadnik, marginalac koji kreće u svoj lični pohod protiv "sistema", koji je oličen češće u megakorporacijama nego u političkoj vlasti (zanimljivo je da su u priličnom broju sajberpank dela i politika i religija kao ishodišta "oficijelnog" morala potpuno marginalizovane pojave ili se čak uopšte ne pominju). Pri tome, on ne teži tome da sruši sistem i uspostavi neki bolji, već da ga iskoristi za sopstvene ciljeve i sopstveni profit. Ovo odsustvo etičkog preispitivanja postupaka (anti)junaka je više nego karakteristično za sajberpank, i verovatno je dovelo do toga da se on često smatra pesimističnim žanrom, koji ne nudi nikakav izlaz iz naslikane distopije. Međutim, hepiend, bar za neke od junaka postoji. Možda je taj srećan kraj ograničen i u kvantitetu (odnosi se samo na glavne junake, nikako na društvo/svet u celini) i u kvalitetu (možda će život biti samo malo bolji, ili smo malo manje loš), ali ostaje poruka da se individualnim, ne‐sistemskim delovanjem nešto može postići. Verovatno ne bog zna šta, ali ipak nešto.

Sa usponom žanra dolazi do "zamora materijala" i pisci istražuju druge mogućnosti, udaljavajući se od uobičajene žanrovske matrice. Tako nastaju podžanrovi koji se bave odnosom tehnologije i društva u različitim kontekstima. Najpoznatiji među njima su stimpank (steampunk) i biopank (biopunk). Stimpank smešta sajberpank zaplete i likove u viktorijansko doba. Najznačajniji predstavnici ovog pravca su Tim Pauers (Tim Powers), K. V. Džeter (K. W. Jeter) i Džejms Blejlok (James Blaylock), a nisu mu odoleli ni gurui sajberpanka Gibson i Sterling koji su 1990. zajedno napisali stimpank roman "The Difference Engine". Biopank se bavi napretkom i mogućim posledicama razvoja biotehnologije, naravno u sajberpank maniru. Najpoznatiji predstavnik ovog pravca je Pol Di Filipo (Paul Di Filippo), koji mu je dao i šaljivi naziv ribofunk http://www.streettech.com/bcp/BCPgraf/Manifestos/Ribofunk.html

SF VEKTOR br 8


33

Početkom 1990‐ih pojavljuje se i literatura koju (uglavnom kritičari) karakterišu kao postsajberpank. Iako granice ovog žanra (kao ni samog sajberpanka, uostalom) nisu najjasnije određene, ponekad se kao prva knjiga iz ovog navodi roman Brusa Sterlinga "Islands on the Net", a ponekad "Snow Crash" Nila Stivensona (Neil Stephenson), koji se i inače smatra danas najznačajnijim predstavnikom žanra. Osnovna razlika u odnosu na sajberpank je ta da se više ne pretpostavlja da tehnološki obojeno društvo mora biti distopijskog karaktera. Iz ove pretpostavke proizilaze i ostale razlike: likovi u postsajberpanku su više "integrisani" u društvo, i njihovo delovanje je usmereno ka očuvanju/poboljšanju društva, i često pripadaju "višim klasama", gradskim "belim okovratnicima"; tehnologija nije nužno otuđujući činilac u društvu, ona jeste društvo; i konačno, humor je u postsajberpanku mnogo prisutniji. Pokret (The Movement)

Počeci sajberpanka kao književnog pokreta (tj. grupe pisaca koji su sami sebe nazvali sajberpropalicama) vezuju se za fanzin Cheap Truth koji je "izdavao" Brus Sterling tokom prve polovine 1980‐ih, a čija je glavna tema bila kritikovanje "klasične" (mainstream) SF književnosti i tzv. gurua žanra. Fanzin je deljen besplatno, a piratsko fotokopiranje je intenzivno ohrabrivano (što i nije bio neki problem jer fanzin nikad nije bio duži od jedne strane). Ugašen je 1986, jer su osnivači i saradnici nekako u to vreme i sami prešli iz statusa SF podzemlja u status SF gurua. Glavni junaci pokreta su sem Sterlinga bili Vilijem Gibson, Rudi Ruker (Rudy Rucker), Džon Širli (John Shirley) i Luis Šajner (Lewis Shiner). Prema rečima samog Sterlinga, ova petorica su označena kao sajberpropalice zauvek i zanavek: "Jeziva Reč na S će svakako biti uklesana na naše nadgrobne spomenike. Javna odricanja su beskorisna, a verovatno i gore od toga. Čak i najopsežnije promene u našoj filozofiji pisanja, možda čudno, krizom srednjih godina izazvano preobraćanje u islam ili santeriju, neće izbrisati tu tetovažu." U SF VEKTOR br 8


34

Pokret se najčešće svrstava još šest drugih pisaca čije su priče uvršćene u antologiju "Mirrorshades", često navođenu kao jedno od "definišućih" dela žanra ‐ Tom Medoks (Tom Maddox), Pet Kedigan (Pat Cadigan), Mark Lejdlou (Marc Laidlaw), Džejms Patrik Keli (James Patrick Kelly), Pol Di Filipo i Greg Ber (Greg Bear) ‐ mada glavna dela ovog poslednjeg ne potpadaju baš pod uobičajenu definiciju žanra. Šta je sajberpank danas?

Danas su, kada je o sajberpanku reč, izgleda aktuelne dve teme. Prvo, u kakvom je stanju ovaj žanr trenutno (pri čemu se često proglašava pokojnim) i drugo, koliki je njegov značaj za naučnu fantastiku, književnost, kulturu i i savremenu stvarnost uopšte.

Odgovor na prvo pitanje vero‐ vatno je sledeći: Negde oko 1993. godine sajberpank je postao svetski hit, definitivno izašao iz podzemlja i postao potpuno mejnstrim. Te godine je Bili Ajdol (Bili Idol) objavio album "Cyberpunk", uz koji je išla i disketa sa tekstovima i drugim materijalima (i koji je [ne]slavno propao), a 8. febru‐ ara je časopis Time sajberpanku posvetio naslovnu stranu i udarni članak. Neposredno po‐ tom, sajberpank je, bar kao knji‐ ževni žanr, umro. Čak i po rečima svojih najpoznatijih predstavnika.

Iskorišćavanje sajberpank moti‐ va, koji su se pokazali kao isplativi, doprinelo je u međuvremenu poplavi filmova i video i role‐play igara. Ovome je nesumnjivo doprineo primamljivi identitet sajberpanka ‐ mnogo hroma, tamnih naočara i crne kože, i buntovničkog stava. Dela sajberpank književnosti uticala su (i još uvek utiču) na stvaraoce u oblasti muzike i filma. Paralelno sa tim, manje‐više površnim, uticajima događalo se još nešto. Iz sveta književnosti sajberpank se prelio u stvarnost, i to na više načina. Mnogi aspekti tehnologije obrađeni u sajberpanku postali su, manje ili više doslovno, svakodnevica. Reč sajberprostor (cyberspace) ušla je u opštu upotrebu, često kao sinonim za Internet. Isto tako, mnoge grupe (koje uglavnom borave u tom SF VEKTOR br 8


35

sajberprostoru) se identifikuju sa sajberpankom ili se pozivaju na njega. Najintrigantnija, i u nekom smislu najpoznatija (u nekom drugom smislu, opet, najviše mistifikovana) je potkultura hakera, koja je dobrim delom pokupila simboliku i terminologiju Vilijema Gibsona i njegovih junaka, "kauboja konzole". Jedno od objašnjenja za ovu identifikaciju je činjenica koju navodi Jargon File (nezvanični rečnih hakerskih izraza): "Gibsonovo gotovo potpuno nepoznavanje kompjutera i današnje hakerske kulture omogućilo mu je da spekuliše o ulozi kompjutera i hakera u budućnosti na načine koje su hakeri od tada smatrali iritirajuće naivnim i silno podsticajnim." Danas poznati časopis "Wired" takođe je nastao inspirisan sajberpankom.

Sve u svemu, sajberpank je ostavio duboki trag ne samo u naučnoj fantastici, nego i u popularnoj kulturi kraja dvadesetog veka. Iako je kao književni žanr zamro, ili evoluirao u nešto drugo, postao je, sa jedne strane, opšte mesto mejnstrim kulture, a sa druge je doprineo stvaranju jedne specifične potkulture sajberprostora, koja takođe preti da preraste u mejnstrim. U svakom slučaju, izlazak filma Neuromanser najavljen je za 2009. godinu. Posle toga će se, kažu, videti da li će to biti definitivna propast sajberpanka ili novi podsticaj. Priredila Svetlost Lutalica

SF VEKTOR br 8


36

Vizuelni Sajberpank Sa raznoraznim implantima i high‐tech gedžetima, zatvorenim ličnostima u metalnim oklopima, nanotehnološkim spravama za poboljšanje ljudskih funkcija, hakerima koji upadaju direktno u mozak, kiborzima, megakorporacijama koje grubo dele društvo, sajberpank ima prilično pesimističnu notu, ali ne brinem, zbog toga što na kraju, ipak, pobeđuje ljubav ... w ww ww w..ssffttiim m..ccoom m

Sajberpank na filmu... Lepo zvuči, ali je ovde priča o sajberpank elementima koji se gledaju. Šta je to što karakteriše sajberpank ostvarenje sedme umetnosti?! Pokušaćemo da napravimo osvrt sa što manje spoilera i bez interesovanja za konkretnu priču. Biće detaljnije razmotreno samo nekoliko kultnih ostvarenja, taman toliko da se pokriju osnovni elementi (vidi tekst Svetlosti Lutalice), a za dalje informacije, poštovani, sedanje ispred TV‐a/DVD‐a/računara ili najbolje u bioskopu. Istrebljivač (Blade Runner)

Jedno od kultnih sajberpank ostvarenja svakako je "Blade Runner" koji je nastao po romanu Filipa K. Dika (Philip K. Dick) "Sanjaju li androidi električne ovce" (Do Androids Dream Of Electric Sheep). Ovaj film je umnogome uticao na dalji razvoj sajberpanka na filmu, ako ne i najviše. Film je vizuelno, kao i pričom, vrlo upečatljiv. Mega‐korporacijski faraoni upravljaju proizvede‐nim robovima iz svojih "piramida" a za to vreme život na ulicama je u progresivnom opadanju i agoniji. Zemlja je potpuno lišena biljaka i životinja zarad veštačkih, koje su stvorene zbog čistog zadovoljstva.

SF VEKTOR br 8


38

Genetski inženjering je postao neukrotiv i u stalnom širenju, kombinovan sa organsko‐ informatičkim dostignućima. Tako nastaju genetski proizvedeni ljudi sa implementiranom veštačkom inteligencijom. Ovi "replikanti" se koriste za razne stvari, pre svega za naporan rad ili naprosto uživanje i zadovoljavanje ljudskih potreba. Replikanti startuju kao usmerene mašine ali vremenom razvijaju svesnost, ličnost, slobodnu volju i težnju za samoočuvanjem. Pošto su tretirani kao vlasništvo, pri njihovoj proizvodnji im je odredjen rok trajanja od 4‐ 5 godina i to je nepovratan proces. "Blade Runner"‐i su policajci koji jure odbegle replikante. Dekard (Deckard ‐ Harrison Ford) je jedan od njih i ima zadatak da nađe četiri odbegla kiborga. Da bi provalio ko je replikant a ko ne, on postavlja seriju određenih pitanja koja duboko zadiru u emocionalni život i sećanja koja su usađena dotičnim korporacijskim proizvodima. No, u određenom trenutku on sreće Rejčel (Rachel ‐ Sean Young) koja je pravo remek delo i u njihovom razgovoru se vrlo efikasno dotiče jedna od osnovnih tema sajberpanka: ukoliko neko poseduje slobodnu volju i želi da očuva svoj život, da li je i dalje vlasništvo i predmet?! Drugim rečima, koji je to stepen ljudskosti koje neko biće mora imati da bi se tako nazvalo. Sam ambijent u filmu je mračan, ali takvo je i činjenično stanje. Matriks trilogija (The Matrix Triology)

Ambijent unutar Matriksa, možemo reći slobodno, je sasvim uobičajen za današnje društvo. Naravno, ljudi ne mogu percipirati Matricu kao opsenu, a ni svet van nje, te je za njih to i jedina realnost.

Ali, postoje pojedinci sa izuzetnom intuicijom, koji sumnjaju u datu realnost i postavljaju mnoga pitanja. Uglavnom vode dvostruki život; dok su u svojim uobičajenim dnevnim zadacima (na poslu, u školi...) "normalni ljudi", na mreži su tragači za smislom i istinom. Radnja se odvija simultano u Matrici, hipermreži u kojoj se nalaze i ljudi i programi, i u realnosti.

SF VEKTOR br 8


39

Film je umnogome inspirisan jednim grandioznim delom a to je "Alisa u Zemlji čuda". Pored toga su korišćeni elementi kung‐fu fimova sa hongkonških ulica. Ljudi se vade iz Matrice hakovanjem signala koji emituju. Za to se koriste "pilule" ‐"tracking" programi koji otkrivaju gde je pojedinac i emituju signal nazad. Za to vreme, operateri/hakeri hakuju signal direktno iz Matrice. Na taj način se dobije neupotrebljiva ljudska jedinica koja se prosto odstrani, što se oberučke prihvata od strane posade koja ga je oslobodila.

Konstantna borba koja se vodi u virtualnoj stvarnosti se interpolira i na stvarni svet gde ljudi koji su (bukvalno) na ivici egzistencije pokušavaju da odole napadima mašina i da odbrane jedini preostali ljudski grad, Zion koji se nalazi pod zemljom.

Celokupna priča se svodi na interakciju ljudi u Matrici, onih koji hakovanjem signala stupaju u nju sa jedne strane i programa tj. mašina sa druge strane. Radnja se dešava na Zemlji i to, praktično, u dva doba. Jedno je realnost Matrice u kojoj je 1999. godina, dok je u stvarnosti negde oko 2199. godine. Kako Morfeus (Morpheus) sam kaže, niko u potpunosti nije siguran koja je godina u pitanju, samo se pretpostavlja.

Hakerske veštine ljudi u Matrici su na zavidnom nivou. Uostalom, kako i ne bi kada je za to dovoljno prosto učitavanje programa preko specijalnih priključaka na potiljačnom delu koji su direktno spojeni sa nervnim sistemom i mozgom. Ove priključke su napravile mašine, naravno, a ljudi obilno koriste tu pogodnost. Što se samog hakovanja tiče, u filmu je taj deo odrađen maksimalno pažljivo i kvalitetno. Recimo kada Triniti (Trinity) u "Reloaded"‐u pristupa serveru elektrane (deo kada Neo treba da ode do Arhitekte), ona pokreće pravi alat ‐ nmap i pomoću njega pristupa serveru "sshnuke", dobija pristup i onemogućava željena mrežna čvorišta. To se u filmu vidi najviše 2‐3 sekunde, ali je za svaku pohvalu. Bio je jedan članak o tih par sekundi u jednom kompjuterskom časopisu (mislim da je u pitanju Svet kompjutera 5/2003. god), a autor teksta je lepo objasnio da je najzad neko to obradio kako treba a da to nije besomučno lupanje po tastaturi.

Zakoni u Matrici se ne mogu kršiti, ali se mogu "zaobilaziti". Tako ljudi‐borci za slobodu, mogu skakati poprilično visoko i daleko, ili se kretati prilično brže od normalnog.

Sa druge strane, programi u vidu agenata koji predstavljaju svojevrsne anti‐ virus programe, mogu raditi još moćnije stvari ali, opet, unutar određenih zakonitosti. Svaki program se može hakovati, ali uz poštovanje osnovnih zakona. SF VEKTOR br 8


40

Metropolis

Nekako bi bilo neumesno ne reći ništa o filmu koji je pravi predak modernog sajberpanka. Nemi film iz sada već prošlog veka, daleke 1927. godine koji naprosto ne ostavlja ravnodušnim, bogat je sajberpank elementima. Sama priča je iz (nama) bliske budućnosti, 2026. godine. Društvo podeljeno na radnike koji žive u nižim nivoima i naporno rade da bi obezbedili lagodan život elitnim "misliocima" koji žive iznad u gradu‐korporaciji Metropolisu. Dok je život na nižim nivoima bedan i u jednoličnom ambijentu, u Metropolisu je itekako razno‐ vrstan, tehnološki napredan i lagodan. U filmu se mogu naći prvi slučaj replikanata, korporacijska kontrola dru‐ štva, dobar prikaz lošeg uticaja tehnologije na dru‐ štvo, kompjutere i veštačke kibernetičke delove... sve ono što čini jedan sajberpank film. Da ne bude spoilera, mislim da se ovo definitivno treba pogledati, tako da za ostatak morate nabaviti film. Samo još da se kaže da se u Metropolisu prvi put pominje jedna kategorija koja je osnova animiranog ostvare‐ nja... SF VEKTOR br 8


41

Ghost In The Shell

...koji naprosto puca od sajberpanka. Ali, osnovna (naslovna) priča se odnosi na biotehnološki spoj čovek‐mašina. Radnja se dešava u bliskoj budućnosti, 2029. godine u korporacijskom društvenom ambijentu sa naprednom tehnologijom gde ljudi mogu koristiti tehnološka dostignuća u vidu kibernetičkih dodataka za poboljšanje sopstvenog tela. U nekim slučajevima ljudi mogu izmeniti celo telo i ostaviti samo mozak u specifičnoj kibernetičkoj ljušturi. Na ovaj način je omogućeno mozgu da pristupa globalnoj mreži i umnogome se ponaša kao AI, tj. kompjuter i još mu je povećana moć hiperinteligentnim pristupom komunikacijskim paketima. Ali, osoba koja je ovo uradila i dalje ima nešto što je sasvim ljudsko a to je sopstveni "ghost" ili duša, što je umnogome razlikuje od robota. Za sve ove varijante implementiranja mozga u ljušturu postoji jedna velika opasnost ‐ tzv. Ghosthacking, u vidu preuzimanja kontrole nad nečijom percepcijom i samom memorijom i resursima veštačkog spoja mozak‐digitalna ljuštura. Glavni protagonisti serijala (koji postoji i kao strip) obilato koriste kibernetičke dodatke i poboljšanja. V. I. ‐ Veštačka Inteligencija (A. I. ‐ Artificial Intelegence)

Film koji itekako odražava pravi duh sajberpanka. Prepun robota, veštačke inteligencije (naravno). Društvo je više podeljeno na ljude i AI‐e nego li međusobno, mada i tu ima onih koji nemaju ništa protiv Mecha i onih koji imaju dosta toga protiv. Mali dečak koji je u stvari robot sticajem okolnosti stupa u nemilosrdni svet, potpuno sam. On oseća istinske emocije i ljubav, ima svoje ime i misli da je pravi dečak. Očigledno inspirisan Pinokiom, film se i dalje bajkovito razvija no to nije tema ovde. Vizuelno, film je izuzetno upečatljiv, roboti izgledaju potpuno realno, grad je veličanstven, društvo u lošem stanju, roboti nemaju nikakva prava, ljudski moral dotakao dno, Njujork uništen, planeta na ivici egzistencije, svi uslovi ispunjeni i film može da se završi. Kako film odmiče, sve je fascinantniji u vizuelnom pogledu, iako se možda nekima neće svideti sama priča, za oko je čista desetka. Besmrtna (Immortel)

Ukoliko se ne obaziremo preterano na priču koja je u sajberpank maniru ali malo komplikovanija za neki kraći opis budući da je ovaj film jedan deo, vizuelnost ovog ostvarenja pleni. Pogotovu pozadinske slike i prilike jednog jadnog grada u kome glavnu reč vodi megakorporacija koja se bavi genetskim alteracijama, pravlje‐njem veštačkih organa i, prak‐tično, poseduje isti. U toj genetskoj gužvi, jedan (umalo pali) bog želi da se razmno‐žava... Sam film osim glavnih protagonista u vidu Džil (Jill) i Nikopola (možda još jednog lika) za ostale aktere ima kompjuterski generisane likove. Uprkos sjajnoj pozadinskoj animaciji, ostali CG likovi su prilično slabije urađeni, ali, mislim da su autori i SF VEKTOR br 8


42

želeli da na jedan malo neprirodan način dočaraju društvo koje izumire usled genetskih zagađenja. Dajak je najbolje generisan, Horus je malo neprirodniji, ali ko zna kako, u stvari, izgleda jedan bog?! Ostali CG likovi su nešto gori, ali se poboljšanja vide kako film odmiče iako su ljudi zaista loše renderovani. Svakako je film za najiskreniju preporuku.

Džoni Mnemonik (Johnny Mnemonic)

Možda bi bilo koji opis predstavljao spoiler svoje vrste. Samo ću reći pogledajte, videćete šta je pravi sajberpank, ne toliko u vizuelnom pogledu, više sadržinski, ali uz sve svoje sitne mane, na mojoj skali se visoko kotira. Društvo prava distopija, elektronsko modifikovanje ljudske memorije, korporacijska dominacija, modifikovani ljudi (čak i delfini) sve to iz glave koga drugog do Vilijema Gibsona, tako da o svetu koji je on zamislio (a i iz poštovanja prema filmu) mogu reći samo ‐ pogledajte.

Postoji još mnogo kultnih ostvarenja koja odišu sajberpankom. Jedno od njih je svakako "Robocop". Pravi sajberpank sa ogromnim korporacijama koje prave inteligentne robote a jedan čovek koji je spoj sa mašinom, pravi kiborg se bori protiv njih i protiv sistema. Možda i najkomercijalniji sajberpank film. Ne smemo zaboraviti ni Terminatora. Ne tako pun elemenata sajberpanka ali ih, svakako, ima i to u vidu veštačke inteligencije koja preuzima primat i marginalizuje društvo, hakera koji se bore protiv nje, robota koji ratuju protiv ljudi... Jedino se radnja dešava u današnjici pa je zato malo manje upečatljiv vizuelno. Zatim, neke elemente sajberpanka nalazimo i u filmovima poput Paklene pomorandže (Clockwork Orange). Marginalno društvo, dosta nasilja itd. ali da li bi se mogao nazvati sajberpankom?! Pankom da a sajber elementi su manje vidljivi ali preterano upečatljivi. Iako nema nekog eksplicitnog sistema čovek‐ mašina, AI‐a i sl., niko neće zaboraviti scenu "reprogramiranja" u kojoj je kapa sa elektrodama vezana za Aleksovu glavu i mašinu.

SF VEKTOR br 8


43

Još jedan film koji u svaku ruku ostavlja bez daha je Tetsuo (The Iron Man), i možda bi najbolje bilo pogledati ga jer mislim da za ovakvo remek delo nema nekog komentara, a definitivno pripada sajberpanku.

Od bitnijih sajberpank ostva‐ renja tu su još i prvi Computer Generated ‐ Tron, zatim niz animiranih filmova/serijala poput Aeon Flux, Armitage III, Battle Angel, adaptacija Asimovljeve vizije u filmu Ja, robot (I, robot)... Mnogi nisu prevedeni kod nas, a moji favoriti su svakako japanske, anima vizije skorije budućnosti.

Sa raznoraznim implantima i high‐tech gedžetima, zatvorenim ličnostima u metalnim oklopima, nanotehnološkim spravama za poboljšanje ljudskih funkcija, hakerima koji upadaju direktno u mozak, kiborzima, megakorporacijama koje grubo dele društvo, sajberpank ima prilično pesimističnu notu, ali, ne brinem zbog toga što na kraju, ipak, pobeđuje ljubav... Priredio NaraYan

SF VEKTOR br 8


44

Vilijem Gibson „Time moves in one direction, memory in another...“ w ww ww w.ssffttiim m.ccoom m

Vilijemu Ford Gibsonu, kao piscu, sasvim opravdano pripada najveći deo zasluga za osnivanje novog talasa u naučnoj fantas‐ tici, kiberpanka (cyberpunk, sajberpank). Naime, u njegovom debitantskom romanu iz 1984. godine, Neuromanceru, premi‐ jerno je upotrebio termin kiberprostor (cyberspace). Cyberspace, kao metafora koja nam je omogućila da razumemo mesto gde živimo uz sav ostvareni civilizacijski napredak, predstavlja deo teorije o načinu na koji funkcioniše tržište i prateća elektronska razmena informacija. Njegov vizionarski koncept umreženog sistema komunikacije‐ interneta postao je naša stvarnost. Rođen je 17. marta 1948. godine u Konveju (Južna Karolina, SAD). Jedinac građevinskg preduzimača radova rano ostaje bez oca (na jednom od poslovnih putovanja, kada je Gibson imao samo šest godina, tragično je okončao život u restoranu) i samo nekoliko dana nakon njegove smrti sa majkom odlazi u Virdžiniju. Ovaj događaj je u velikoj meri uticao na njegovu kasniju introvertnost i interesovanje za naučnu fantastiku. U petnaestoj odlazi u privatnu školu, u Tuskon (Arizona), gde se susreće sa delima Burroughs‐a, Keruaka, Ginsberga. Puno je čitao, nekada i bez prave predstave i ideje o smislu onoga šta čita. U devetnaestoj ostaje bez majke, napušta školu i odlazi u Kanadu. Kasnije su usledile spekulacije o njegovom dezerterstvu i aktuelnom ratu u Vijetnamu. SF VEKTOR br 8


46

Prerani gubitak roditelja i njegove traumatične posledice, sam Gibson objašnjava kao neku vrstu neminovnosti, citirajući velike pisce: "‐ Džin Vulf je jednom rekao da je dete koje je izgubilo oba roditelja, poput bića koje je preživelo uništenje Atlantide. Tamo je postojala čitava jedna civilizacija, čitav kontinent, ali je sve nestalo. ‐ Brajan Oldis veruje da ukoliko posmatramo malo dublje život bilo kog pisca, nailazimo na rano traumatično iskustvo. Izgleda da ni ja nisam izuzetak."

Šezdesete su za njega bile godine putovanja po Evropi i Aziji, na kojima sreće devojku iz Vankuvera, sa kojom će se i kasnije (1972) venčati. Tokom sedamdesetih sledi preokret u njegovom životu: upis studija engleske književnosti na Univerzitetu Britanske Kolumbije, gde 1977. stiče diplomu. Susret sa bogatim izborom naučno‐fantastične literature i postmodernizmom podstiče njegovu kreativnost i ohrabren, ubrzo piše svoju prvu kratku fikciju: "Fragments of a hologram Rose". Završava i master studije (tema: tvrda naučna fantastika), istovremeno piše i širi kolekciju pank ploča.

Početkom osamdesetih, na konvenciji u Vankuveru, sreće pank muzičara i autora Džona Širlija, koji sasvim posredno utiče na Gibsona da se ozbiljnije posveti pisanju. Nedostatak onog detinjeg žara prema naučnoj fantastici nadomešten je nailaskom pank talasa. Motivisan, stupa u kontakt sa Sterlingom i Šinerom, tada već afirmisanim piscima, koji čitajući njegove radove oduševljeno konstatuju da je reč o sasvim novom, progresivnom i vizionarskom materijalu. Dve godine kasnije, 1982., četvorka formira radikalni kiberpank (cyberpunk) literarni pokret.

Raniji Gibsonovi radovi imaju klasičnu matricu: distopijska bliska budućnost, hi‐ tech gradovi, koleracija kibenetike (cybernetics) i čoveka. Priče su uglavnom objavljivane u naučno‐fantastičnim časopisima, a klasični primeri Gibsonovog viđenja budućnosti su kultne priče: "Džoni Mnemonik" (Johnny Mnemonic, po kojoj je snimljen istoimeni film), "Hotel Nova Ruža" (New Rose Hotel) i "Kako smo popalili Hromu" (Burning Chrome), kasnije objedinjene u istoimenoj zbirci ("Kako smo popalili Hromu") 1986. godine.

SF VEKTOR br 8


47

"The sky above the port was the color of television, tuned to a dead channel"...

U svom prvencu, romanu "Neuromanser" (Neuromancer, 1984) pomera sve dotadašnje literarne standarde: mračna distopija vlasti internacionalnih korporacija lišena je geo‐ grafsko‐kulturoloških granica. Roman ubrzo postaje andergraund hit i osvaja (premijerno) tzv. trostruku krunu, najznačajnije nagrade iz domena naučne fantastike: Nebula, Hugo i Philip K. Dick memorijalnu nagradu za najbolji roman.

Neuromanser, zajedno sa sledeća dva romana (nominovana za Hugo i Nebula nagrade), "Grof Nula" (Count Zero, 1986; primat je karakterizacija likova) i "Monalizin natpogon" (Mona Liza Overdrive, 1988), čini tzv. trilogiju Širenja (Sprawl trilogy, u kontekstu širenja gradova).

U međuvremenu, 1990. i u saradnji sa Brus Sterlingom, piše roman "The Difference Engine", u kome postavlja temelje popuno novog naučno‐ fanatstičnog podžanra, steampunk‐a.

1992. godine piše elektronsku poemu: "Agripa ‐ Knjiga mrtvih" (Agrippa ‐ A Book of the Dead), o eteričnoj prirodi sećanja (naziv poeme se odnosi na foto album), za svoju zbirku umjetničkih radova u saradnji sa slikarom Dennis Ashbaugh‐om i izdavačem Kevin Begos‐om. Zbirka sadrži i floppy‐disk koji je bio programiran da se sam izbriše nakon prvog čitanja (videti Gibsonov blog).

Narednu, tzv. trilogiju o Mostu ( Bridge trilogy) sačinjavaju sledeći romani: "Virtuelna svetlost" (Virtual Light, 1993), "Idoru" (Idoru, 1996) i "Sve zabave sutrašnjice" (All Tomorrow's Parties, 1999). U odnosu na prethodnu, u ovoj trilogiji je Gibson iz dosta realnije vizure obradio svoju uobičajenu (klasičnu) tematiku.

SF VEKTOR br 8


48

2003. piše roman "Prepoznavanje obrazaca" (Pattern Recognition), o sadašnjosti prožetoj globalnim umrežavanjem, marketingom i svim posledičnim propratnim fenomenima.

Dok je pisao svoj poslednji roman "Zemlja utvara" (Spook Country, 2007), tvorac virtuelne realnosti je shvatio da više ne stvara naučnu fanatstiku. Naime, stvarnost je dostigla njegovu maštu, te je od vizionara budućnosti postao hroničar sadašnjosti...

"I felt that I was trying to describe an unthinkable present and I actually feel that science fiction's best use today is the exploration of contemporary reality that science rather than any attempt to predict where we are going...The best thing you can do with science today is use it to explore the present. Earth is the alien planet now."

SF VEKTOR br 8


49

Najznačajnija dela: Romani: ‐ Sprawl trilogija: 1. Neuromancer (1984) 2. Count Zero (1986) 3. Mona Lisa Overdrive (1988)

‐ The Difference Engine (1990, sa Brus Sterlingom)

‐ Bridge trilogija: 1. Virtual Light (1993) 2. Idoru (1996) 3. All tomorrow's parties (1999)

‐ Pattern Recognition (2003)

‐ Spook Country (2007) Kratka fikcija: ‐ Zbirka Burning Chrome (1986): 1. Fragments of a Hologram Rose (1977) 2. Johnny Mnemonic (1981) 3. The Gernsback Continuum (1981) 4. Hinterlands (1981) 5. New Rose Hotel (1984) 6. The Belonging Kind (1981, sa Džon Širlijem) 7. Burning Chrome (1982) 8. Red Star, Winter Orbit (1983, sa Brus Sterlingom) 9. The Winter market (1985) 10. Dogfight (1985, sa Majklom Svanvikom ) ‐ Tokyo Collage (1988) ‐ Tokyo Suite (1988) ‐ Hippy Hat Brain Parasite (1983) ‐ The Nazi Lawn Dwarf Murders ‐ Doing Television (1990) ‐ Darwin (1990) ‐ Skinner's Room (1990) ‐ Academy Leader (1991) ‐ Cyber Claus (1991) ‐ Where the Holograms Go (1993)

SF VEKTOR br 8


50

‐ Thirteen Views of a Cardboard City (1997)

Agrippa: A Book Of The Dead (1992) Scenarija: 1. Johnny Mnemonic (1995) 2. Kill Switch, First Person Shooter ‐The X‐Files (1998,2000) Izvori: ‐ http://www.williamgibsonbooks.com/ ‐ http://en.wikipedia.org/wiki/William_Gibson ‐ http://en.wikipedia.org/wiki/Works_of_William_Gibson (kompletan spisak radova) Priredila Pikax

SF VEKTOR br 8


51

HALO Spartan John 117 w ww ww w..ssffttiim m..ccoom m

Mislim da ne postoji "ozbiljniji" video igrač koji nije čuo za sf trilogiju HALO. O samoj igrici, njenom tehničkom (ne)savršenstvu i samoj atmosferi je dosta napisano. Ja, lično, sam je prešao par puta, iznova dopuštajući HALO svetu da me kompletnog unese u isti, zarobi i obuzme me svojom sjajnom atmosferom ne dajući mi ni malo uvida u realan svet oko mene.

Pogled iz prvog lica, iz super oklopa sa HUD om (displejom na viziru), upotrebom neprijateljskog oružja, korišćenjem neprijateljskih zemaljskih i letećih vozila, kao i sopstvenih; zatim nadrealne prelepe vanzemaljske strukture, scenografije i podzemni kompleksi ostavljaju igrače, a naročito ljubitelja sf žanra bez daha. Mogu slobodno da dodam da se ta scenografija graniči sa umetnošću. Na svakom detalju se vidi posebna pažnja prilikom izrade vanzemaljskog sveta, odnosno, prstena.

Ambijentalna muzika, koja nakon pobede nad Covenantskim snagama menja ritam i intenzitet, vas lagano i neprimetno ponese, spremajući igrača za nove izazove. SF VEKTOR br 8


53

Sama muzika iz HALO serijala, koju je uradio Michael O'Donnel, je dobila zvanične nagrade i izdato je par soundtrack‐ova. Da se podsetimo...

Glavnica radnje se odigrava na površini i u podzemnom kompleksu prstena koji najviše podseća na Niven‐ov Prsten. Taj veštački vanzemaljski artefakt krije strašnu tajnu, koju vi u jeku rata sa Covenantom, (združenim vanzemalj‐ skim rasama), polako otkrivate...

Još da napomenem da se naziv igrice HALO odnosi na sam prsten, tj. da zemaljske snage nepoznati prsten, poprištu radnje prvog dela, nazivaju HALO. Pre početka opisa jako zanimljive radnje želeo bih još da spomenem par interesantnih činjenica u vezi HALO franšize...

Igrica je razvijena u Bungie Studios, a distribuciju je na sebe uzeo Microsoft. Sva tri dela igrice su do oktobra 2007. prodata u dvadeset miliona legalnih primeraka širom sveta. 24 sata nakon puštanja HALO 3 u prodaju, isti je rasprodat u spomenutom roku, inkasirajući 170 miliona dolara, samo u prvom, 24‐časovnom talasu. Sam taj podatak dovoljno govori o kvalitetu same igre, i nadasve radnje. Pet bestseler novela je pušteno u prodaju sa HALO pričom, a govori se i o snimanju filma..

Sada da opišem i sam Halo svet, mislim da je priča jako interesantna za sve ljubitelje tvrdog Sf‐a :

Nekoliko stotina vekova u budućnosti dolazi do otkrića SF VEKTOR br 8


54

"Shaw‐Fujikawa Translight Engine", to jeste pogona za nadsvetlosne brzine. Svemirska komanda ujedinjenih nacija, UNSC, započinje kolonizaciju svemira. U roku od 200 godina, kolonizovano je preko 800 planeta. Te planete su podeljenje na unutrašnje i spoljašnje kolonije. Unutrašnje planete, bliže zemlji, su politički stabilnije i sređenije za razliku od spoljašnjih planeta, čija je populacija naginjala čestim pobunama i bunama ka matici.

Za potrebe "smirivanja" tih pobuna, UNSC realizuje SPARTAN II projekat. SPARTAN II projekat podrazumeva vrhunski trenirane borce, modifikovane i spakovane u samoobnavljajući super‐oklop. Spartanci su najelitnija vojska UNSC i udarna snaga zemlje i unutrašnjih svetova.

Nakon prekida komunikacija sa jednom spoljašnjom kolonijom, 27 godina pre događaja u prvom delu igrice HALO, jedan brod je poslat da izvidi stanje. Koloniju su zbrisale vanzemaljske snage Covenanta, kao i sam izviđački brod. Covenant smatra ljudsku ekspanziju pretnjom i kreću u totalno istrebljenje čovečanstva. Tehnički napredniji, Covenant uspeva da redom zbriše skoro sve spoljašnje čovečije svetove.

UNSC je redom gubio bitke u otvorenom svemiru zarad spomenute tehničke superiornosti snaga Covenanta, koja se ogleda u nesavršenstvu zemaljske ratne SF VEKTOR br 8


55

flote. Naime, spomenuti nadsvetlosni pogon teranskih ratnih brodova ima jednu veliku manu... Aktiviranjem pogona, isti pravi mikro crne rupe koje uvlače brod u takozvani "slipspace", to jeste alternativni svemir sa svojim zakonima, koji opet omogućavaju nadsvetlosne brzine. Te brzine su ostale i dalje misterija za terine naučnike, tako da iste razdaljine brodovi prevaljuje u različitim vremenskim intervalima. Ti intervali vremenski variraju do desetak posto, što je enorman hendikep u napadačkoj taktici teranske flote.

Ako uzmemo u obzir da brod u Slipspace‐u kraće skokove prevaljuje za dva meseca, a duže za oko šest meseci, uviđamo svu taktičku nesposobnost teranske odbrambene armade. Nasuprot, Covenant je mnogo detaljnije i preciznije razvio svoj pogon na istom principu, tako da su njihovi koordinisani napadi bili u punom sastavu njihove flote.

Do 2552. godine, vanzemaljske snage su došle do planete Reach, koja je uz zemlju zadnja odbrana čovečanstva. Spartanci su uz većinu regularne vojske čovečanstva zbrisani. Poslednji Spartanac, Master Chief, imenom John 117 jedva uspe da pobegne od invazije Covenanta na brodu Autumm of Pillar. Beg je sugerisala brodska AI, zvana Cortana koja će Johnu, poslednjem Spartancu biti pratilja i savetnik tokom cele igrice, ili avanture na HALO prstenu.

Cortana, koja je savetovala beg, dala je i koordinate odredišta. To odredište nije slučajno izabrala jer je u svemiru postojala još starija rasa vanzemaljaca, takozvana rasa "Forerunners‐a", čije je drevne zapise Cortana uspela da dešifruje. Autum of Pillar nakon bega izlazi iz slipspace‐a u nepoznatom kraju svemira, odmah do HALO prstena... SF VEKTOR br 8


56

Pogađate da je HALO napravljen od te drevne civilizacije, od koje čak i snage Covenante zaziru. Ipak, Covenant uspeva da prati Autumm of Pillar i izvrši desant na teranski ratni brod. Gubeći bitku na brodu, teranske snage zajedno sa polednjim Spartancem napuštaju brod u malim kapsulama koje ateriraju na HALO. Naravno, Covenantske snage ih prate. Toliko o radnji. Dalje, vi vodite Master Chiefa, ili Johna 117 u ispitivanje HALO‐a, usput susrećući civile i vojnike sa poslednjeg teranskog broda... Non stop, tokom skoro cele vaše misije na HALO prstenu imaćete sukobe sa Covenantom. Nekada vam se priključe trupe sa Autumm‐a, ali ste većinu vremena sami sa Cortanom.

Cilj igre nije potamaniti sve Covenantske snage. Uz malo veštine i pravilne taktike upotrebe oružja i sredstava, to i nije toliko teško. Meni je teže padalo snaći se u podzemnom kompleksu HALO‐a, kao i pronaći na početku igrice kapsulu za spasavanje, dok je Covenant nadirao kroz brodske koridore i prostorije.

SF VEKTOR br 8


57

Sama bitka i traženje kapsule na brodu su me pomalo smorile, jer su se teksture i prostorije ponavljale, ali to nikako ne prelazi u dosadu, jer ne skidate prst sa okidača. Kontam da je taj nivo odrađen samo da bi igrača uputio u rukovanje oružjem, prostornom snalaženju i definisanju neprijatelja (a njih ima nekoliko, sve sa njihovim otpornostima prema vašem trenutnom oružju, taktici napada i odbrane). Ništa slađe u igrici nema nego tamaniti one male odvratne kukavice koje beže čim vas vide, usput ispuštajući smešne urlike panike i straha, a kad ih pogodite par puta, ispuštaju jako smešne zvukove umiranja. Možda taj "humor" i nije trebao u ovako ozbiljnoj sf igrici sa jakom pozadinskom pričom, ali verujte da vam baš ti "dečiji" detalji daju volje i elana da naizgled nesavladive prepreke pokušate preči iznova i iznova.

Svaki novi nivo vam donese jo š jedan deo stranog, hladnog, ali i prelepog sveta prstena... Same strukture drevne rase, njihove građevine za koje i ne znate za šta služe (podseća na RAMU, pomalo) i "prirodna sredina" u kojoj su smeštene, vas očaravaju svojim alien‐skim izgledom, arhitekturom i ambijentom.

Ja sam, vodeći John‐a, istog lišio života jedno stotinjak puta razgledajući divno urađenu okolinu, umesto da sam se koncentrisao na paljbu i onu Covenantsku SF VEKTOR br 8


58

gamad. Nisam jednom podigao pogled u "nebo", to jeste prsteni imao sam osećaj da gubim tlo pod nogama na prizor sveta iznad mene, samo okrenut naopačke.

Vodeći vašeg Spartanca kroz misterije HALO‐a, mnogo puta ćete ostati bez municije, bez oklopa, ali ipak se nekako izvučete, jer Covenanti su na kraju krajeva jako glupi. Njihov AI nije baš naj, ali sasvim dovoljan da vam drži pažnju svo vreme, do samog kraja igrice. Ovu igricu, uz Half Life I i II apsolutno preporučujem svim ljubiteljima hard SF‐a. Za razliku od HL serijala, HALO se odigrava na stranom vanzemaljskom telu gde vam je misija da provalite tajnu HALO.

HL serijal takođe ima svoju priču, isto jaku, ali više okrenutu antiutopiji i totalitarnom uređenju zavedenim od nerazjašnjene sile.

I samo još da dodam malo o naj‐levelu HALO‐a (zadnjem u prvom delu): Besomučna jurnjava teranskim ultra‐d žipom kroz puste rampe i mostove teranskog broda, dok sat otkucava do finalne detonacije...i sva sila Covenanta koja vam se isprečuje, ne sluteći konačnu pobedu čovečanstva, a sve između toga, od bega sa Autumma, do povratak na isti, je pun tajni i misterija koje bi uz obilje akcije trebalo da rešite.

Nadam se da sam vam ovim prikazom uspeo donekle da približ im atmosferu HALO Combat Evolved (prvi deo) igrice... Ne(savršena) u svakom pogledu. Ups, zove me Cortana, kaže da se Covenantski šljam skuplja u dolini ispod. Odoh da ih tamanim u blesku blastera... javim se posle... Priredio Sal

SF VEKTOR br 8


59

U Um meettnnoosstt aanniim maacciijjee

Manga i Anime


Veliki deo japanskih umetničkih formi potiče iz Kine, paralelno sa razvojem budizma (VI vek). Japanski stil krasi autentičnost, dominacija geometrijskih figura sa dubljim unutrašnjim značenjem, prefinjene i uzdržane forme prikaza. U početku su se koristile vodene boje kojima se slikalo na papiru i svili, a kasnije se javlja slikanje tušem ‐ tzv. Kano škola, pri čemu je realistični prikaz ljudskih likova manje važan, pa su oni izobličeni neretko do groteske i karikature.

Japanska umetnost je dosta uticala na impresioniste, a sama zapadna umetnost je izvršila veliki uticaj na istočnoevropsku umetnost u XIX i XX veku sa idejama komunizma i postmodernizma. Priča o njenoj istoriji i uticaju na globalno tržiste je kompleksna, a decenijama unazad moderna japanska umetnost zbog svog karakterističnog izraza postala je izuzetno cenjena. Naravno, reč je o strip umetnosti (manga) i animacijama (anime). Manga...

... je nastala kao proizvod mešavine ukiyo‐e i zapadnih umetničkih pokreta (akcentovanje linije, forme i boje) u vreme nastanka ekonomske saradnje SAD‐a i Japana. Medjutim, gi‐ga (prev. "smešne slike") crtane u XII veku poseduju mnoge karakteristike mange: težište na priči i proste, artrističke linije. SF VEKTOR br 8


61

Opšte prihvaćeni otac mangi u formatu kakvom je danas znamo je dr Tezuka Osame. Ukratko, nakon gledanja propagandnog animiranog filma ("Momotarou Uminokaihei'', po ugledu na Diznijeva ostvarenja) 1945. Tezuka u naletu inspiracije naprasno odlučuje da postane crtač stripova, tadašnji presedan i neobičan izbor za nekoga ko je bio doktor sa dokto‐ ratom iz medicine.

Tezukino težište nisu bili samo dečiji magazini, pa je usledilo prilagođavanje skoro svim tadašnjim filmskim žanrovima: od akcionih avantura i naučne fantastike, preko ozbiljnih drama, do horora.

Kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina postojao je još jedan manga format (za iznajmljivanje) ‐ gekiga. Bez vremen‐ skih (izdavačkih) limitiranja i rokova, crtaču je omogućeno da se usredsredi na detaljniju i kompleksniju građu likova i same priče, pa se slobodno može reći da je predstavljao umetnički vredniji format (npr. Akira). Postoje mnogi stilovi crtanja, međutim, mnogi manga crtači su prihvatili Tezukinu školu. Prikaz likova je uprošćen i naširoko poznat po velikim, prenaglašenim okruglim očima koje same donekle variraju u zavisnosti od žanra, stila crtača i atmosfere koju želi da prikaže.

Čitanje (i crtanje) mange je u skladu sa pisanjem japanskog jezika ‐ sa desna na levo, mada postoji trend prilagođavanja zapadnom tržištu. SF VEKTOR br 8


62

Anime...

...su nastale kao rezultat poigravanja japanskih filmskih stvaralaca sa animacijskim tehnikama koje su dolazile sa zapada (početkom dvadesetog veka). Vremenom čvrsta zapadnjačka baza polako biva zamenjena unikatnim tehnikama produkcije, pa osamdesetih godina produkcijski bum širi anima koncept van Japana. Rezultat su priznanja za "Spirited Away", koji 2002. deli prvu nagradu na festivalu filma u Berlinu i dobija Oskara za najbolje animirano ostvarenje 2003. godine i "Ghost in the Shell: Innocence", prikazan na filmskom festivalu u Kanu 2004. godine. Prilično standardizo‐ vani stil nosi prepoz‐ natljiv izgled anima: velike oči, prenaglašeni najrazličitijih prikaz emotivnih stanja i fiksiranje detalja (što je u kontrastu sa animacionim stilom koji zahteva uprošćavanje). Konačno, muzika upotpunjuje krajnju filmsku realizaciju, pa tematska pesma obično prati ton same anime.

Na kraju, fenomenološki posmatrano, samu srž ovih umetničkih formi treba tražiti u onim skrivenim, sofisticiranim i jedinstvenim porukama. Ideja ostaje primarno težište i polazna tačka, dok pokušaj stereotipizacije i površna lingvistička obrada onemogućavaju stvarni uvid u sve finese koje nam ovaj jedinstveni kulturološki fenomen pruža... SF VEKTOR br 8


63

Priredila Pikax

SF VEKTOR br 8


64

Brus Betke

Sajberpank Cyberpunk by Bruce Bethke „Anything that can be done to a rat can be done to a human being. And we can do most anything to rats. This is a hard thing to think about, but it’s the truth. It won’t go away because we cover our eyes.

That is cyberpunk.“

Bruce Sterling


Budilnik je zazvonio u sedam. Iskočio sam iz postelje, uključio računar i konektovao se u djeliću sekunde. Najbrže što sam mogao. I na ekranu dobio CRACKERS/BUDDYBOO/8ER. Momentalno sam sve pogasio. Dovraga! Rejno je bio onlajn prije mene, kao i uvijek, a poruka je govorila da je neko drugi upao u Našu mrežu što je značilo nevolju samo po sebi. Sada nisam mogao poduzeti ništa po tom pitanju pa navukoh odjeću, začešljah kosu i krenuh niz stepenice. Mama i tata su već doručkovali kad sam kliznuo u kuhinju. "Dobro jutro, Majk!" reče mama uz osmijeh. "Dugo si noćas ostao budan pa sam mislila da te jutros neću vidjeti sve dok ne moradneš poći na autobus." "Razbijao sam neki mnogo otporan program," rekoh ja. "Dobro," reče ona, "a sada sjedi i pristojno doručkuj." Okrenu se, izvadi gotovi obrok iz mikrovalne i spusti ga na sto. "Kako misliš ispunjavati svoje školske obaveze ako svaku noć ostaješ dokasna," gunđao je tata iza svoje šolje s kafom i gomile faksova koje je čitao. Nasuo sam čašu soka, smazao obrok u par zalogaja i ustao. "Šta?" reče mama. "Nećeš ništa više pojesti?" "Nemam vremena," rekoh ja. "Moram stići u školu ranije da provjerim neke programe." Tata je još nešto mrmljao, mama ga ušutkavala, ali nisam čuo o čemu govore jer sam već izašao.

Uskočio sam u školski bus, samo za slučaj da oni posmatraju. Dva bloka dalje iskočio sam i uhvatio prevoz u drugom smijeru. Nekoliko presjedanja i već sam ulazio i Badijevu prodavnicu hamburgera. Rejno je već bio tamo, piljeći u svoju kafu. Bilo je 7:55. Trebali smo sačekati Džordža i Lizu. "Šta ima?" upitah dok sam sjedao preko puta Rejna. On me pogleda kroz obrve i znao sam da ne treba ništa da pitam. U osam stigla je Liza. Liza je bila Rejnova djevojka, ili se barem ona tako mislila. Rejno je imao sedamnaest, dvije godine više od nas ostalih. Nosio je blještavu odjeću irokez frizuru (tatu je skoro udarila kap kad sam rekao da želim i ja tako da se ošišam) i bio je hladan prema njoj, SF VEKTOR br 8


66

bez obzira koliko se ona trudila. Sručila se u stolicu do Rejna a on nije ni trepnuo.

U 8:05 Džordž se još nije pojavio. Rejno ponovo pogleda na sat, a onda otpi kafu. "Naša mreža je krekovana," reče. Liza i ja ga pogledasmo. Napisali smo nešto vlastitog koda da bi sačuvali Našu mrežu privatnom. Mislim, naši starci bi šiznuli kad bi saznali šta mi stvarno radimo. A sada je neko probio našu zaštitu. "Džordžov otac?" upitah. "Tako izgleda." Ponovo se osvrnuh. Džordž i ja pokrenuli smo mrežu povezujući naše pametne terminale s nekim materijalima koje smo postavili u našim kućnim poslovnim sistemima. Moj otac nije poznavao operativni sistem i nije to mogao provaliti ali Džordžov, on je bio maher. Tehno tip. Jednom ranije pronašao je dio našeg koda i pratio ga da vidi šta se dešava. Jedva smo se tada izvukli. "Imaš li ideju koliko duboko se probio?" upita Liza. Rejno je gledao kroz nju, u ulazna vrata. Džordž je upravo ulazio. "Moraćemo to otkriti," reče Rejno.

Džordž je prilazio s osmijehom, ali kad je sreo Rejnov pogled sjede pored mene kao da sjeda na električnu stolicu. "Dobro jutro, Džordž," reče Rejno, smiješeći se kao ajkula. "Nisam odao!" zacvili Džordž. "Nisam mu ništa rekao!" "Kako je onda, dovraga, to uradio?" "Znaš kakav je on! Voli zagonetke!" Džordž pogleda prema meni tražeći podršku. "Zbog toga sam i zakasnio. Pokušao je da to izvuče iz mene, ali mu ništa nisam rekao! Mislim da se nije probio duboko. Nije me pitao ništa o mreži." Rejno je ponovo sjeo i pogledao nas sve sa smiješkom. "Vi djeco stvarno ne znate koliko ste sretni. Bio sam na mreži noćas i otkrio uljeza koji bez znanja šifara pokušava provaliti u Džordžov kompjuter. Napravio sam neke izmjene, taman na vrijeme da izbacim tvog starog iz sistema. Dakle..." Uzdahnuh s olakšanjem. Vidite šta mislim kad kažem da je on kul. Rejno nas je nadzirao cijelo vrijeme. Rejno tresnu šakom o sto. "Ali, dovraga, Džordž, moraš mnogo pažljivije motriti na njega!"

Rejno se nasmija i poruči nam svima piće i kolač. Liza uze čeri kolu, Džordž i ja kafu, baš kao i Rejno. Bože, imala je fantastičan ukus. Šolje su ubrzo bile prazne. Rejno otkopča svoj džemper i posegnu unutra. "A sada, djeco," reče tiho, "vrijeme je za pravu zabavu." I izvadi svoj mikroračunar. "Zaboravimo na školu!" Trgnuo sam se kad sam ga ugledao ‐ ljudi, bio je prekrasan. Zelman Nova 300, ali mi smo potrošili mnogo vremena da ga prepravimo. Bio je mnogo, mnogo bolji od standardnog. Ubrzan do krajnjih granica, opremljen ogromnom SF VEKTOR br 8


67

memorijom. Koristili smo programator Džordžovog oca da u ROM ubacimo nekoliko specijalnih trikova tako da nije postojala ni jedna mreža u koju se njime ne bi mogli ubaciti. Dao bih desnu ruku da ga imam. Ustvari, ne baš ruku, ali... Naručili smo pametni taksi (na račun neke advokatske kancelarije) sjeli u njega i krstarili gradom u potrazi za metama. Biblioteka! Napravili smo nekoliko psina s bibliotekom. Niko više ionako ne ide u biblioteke. Tu možemo raditi a da nas niko ne ometa. Poslali smo taksi u drugi kraj grada (i dalje na račun advokatske kancelarije) i krenuli unutra. Prošli smo pored stražara pokazujući svoje iskaznice. Iskaznice kakve smo imali (lažne, naravno) davale su nam pravo da se ukopčamo u mrežu biblioteke, a mrežni priključci nalazili su se svuda unutar zgrade. Pronašli smo jedan slobodan i Rejno je spojio svoj računar. "Ubaci me u Našu mrežu," reče on gurajući računar prema meni. Prepuštao mi je taj zapetljani posao zaobilaženja zaštitnih barijera. Izveo sam nas iz bibliotečke mreže i ubacio u gradsku računarsku mrežu. Stariji ovo ne razumiju. Oni misle da je računar vještački mozak zatvoren u kućište. Ja koristim elemente iz stotina računara, jednom kad ih povežem. Svaki računar posjeduje mrežni priključak, i gradska mreža je jedan ogromni povezani sistem računara. Rejnov mikroračunar mogao je upravljati svim drugim u mreži a da nas niko ne primijeti. Probio sam se do računara Džordžovog oca i ubacio u Našu mrežu. Onda sam vratio računar Rejnu.

"Hajde da se zabavimo. Imate li neku želju?" Džordž je želio zakuvati nešto svom ocu a ja sam imao ideju šta, ali Lizine oči se zažariše pošto Rejno prepusti računar prvo njoj. "Želim sjebati Luisa," reče ona. "Oh, curo!" zakuka Džordž. "Uradila si to i prošle nedelje!" "Dao mi je još jednog keca za temu." "Nikada nisam dobio keca. Da bar hoćeš nekada pročitati knjigu..." "Džordž," reče Rejno blago, "Liza je na liniji." Lizine oči su žarile. Liza se vrati u gradsku mrežu i poruči nekoliko stotina knjiga na Luisov račun. Zatim naredi da se na štampaču u Luisovom uredu odštampa kompletna Enciklopedija Britanika. Sada je bio moj red.

Džordž i Liza pažljivo su gledali dok sam kucao. Rejno proviri preko mog ramena. "Nešto novo ovaj put?" "Avionske rezervacije. Bio sam s ocem prije dvije sedmice dok je rezervisao karte za poslovni put i palo mi je na pamet nešto zabavno. Pažljivo sam posmatrao momka koji izdaje karte i pokupio njegovu pristupnu šifru." "U redu, da vidim šta ćeš uraditi." Bilo je jednostavno upasti u sistem. Prvo sam obrisao nekoliko rezervacija, čisto da vidim hoće li biti kakvih alarma. Ništa. Nikakve provjere, nikakvih kodova za potvrđivanje. Obrisao sam desetine rezervacija a da se ništa nije desilo. SF VEKTOR br 8


68

"Dječki," rekoh, "pa ovo uopšte nije zaštićeno kako treba." "Pa rekao sam ti. Starci su mnogo gluplji nego što izgledaju. Džordž? Liza? Dajte, pogledajte šta im radimo!"

Džordž je bio stvarno zainteresovan i postavi nekoliko pitanja, ali Liza se očigledno dosađivala, žvakala svoju žvakaću i nastojala ostati što bliže Rejnu. "A da prestanemo sa sitnicama. Otkaži čitav let." I uradio sam to. Bilo je jednostavno. Pritisak na nekoliko tastera i let je otkazan. Dečki, ala će neki biti iznenađeni kad dođu na aerodrom. Krenuo sam da se odjavim ali me Rejno zaustavi. "Možda nije bilo nikakvog alarma do sada, ali šta će se desiti ako otkažemo cijeli niz letova. Gledaj ovo." Privuče računar sebi i napisa makro kojim otkazuje sve letove koji polaze u 7:00, u cijelom svijetu za cijelu iduću godinu. "Tako se rade te stvari." "Ovo je bilo žestoko," Džordž je buljio u mene. "Majk, ti si genije! Gdje uopšte nalaziš takve ideje?" "Red je na mene," reče Rejno izlazeći iz sistema rezervacija. "Šta je sad na redu?" upita ga Liza. "Da, mislim, nakon sređivanja avio saobraćaja..." Džordž zaćuta, ne rekavši do kraja. "Džordž, Majk!" Rejno poče zviždukati. "Pažnja!" Mnogo tiše, on doda, "Vrijeme je za Veliki udar." "Siguran si?" upitah. "Rejno, mislim da još nismo spremni." "Spremni smo." Džordž je cvilio. "Upašćemo u veliku nevolju..." "Ma daj," otpljunu Rejno. Džordž umuknu. Radili smo na Velikom udaru više od dvije nedelje, ali još uvijek nisam imao jasan stav o tome. Uglavnom je to bilo čisto ako/tada/inače; ako Veliki udar bude radio/tada ćemo biti bogati/inače... to inače nije bilo dobro. Džordž i ja posmatrali smo šta Rejno radi. Vratio se u gradsku mrežu, pokupio nekoliko krakerskih rutina iz Naše mreže i upao u Trgovačku banku. Već sam ulazio duboko u ovaj sistem, ali nikada nisam dirao račune. Moji podaci stajali su u tom sistemu preko tri sedmice a da ih niko nije otkrio. Rejno je mislio da bi bilo veoma zabavno iskoristiti jedan bančin računar da bi se provalilo u ostale. Dok je on kucao, čuo sam nečije korake i ustao da pogledam. Bila je to samo neka skitnica koja je tražila tiho mjesto da malo odspava. Dok sam se vratio, Rejno je već završio s povezivanjem. "Dobro, djeco, to je to," reče, osvrnu se da vidi da li svi posmatramo i pritisnu Return. Pažljivo sam motrio ekran očekujući ono inače. Rejno je odbrojao do devedeset.

SF VEKTOR br 8


69

Veliki udar je bio Rejnova ideja. Čuo je za neke klince u Šermanu koji su napravili veliki broj elektronskih transfera, oko 5 miliona dolara, da bi na svoj račun prebacili samo 40 dolara. Tako nekako. Rejno je bio pravi. Rejno je bio pametan. Nismo bili pohlepni, prebacili smo samo 50 hiljada. Prenijeli smo ih kroz cijeli niz legalnih računa prije nego što smo ih smjestili na dvadeset lažnih. Ako to bude radilo. Displej se zatamni, trepnu, i pojavi se tekst: TRANSAKCIJA KOMPLETIRANA. UGODAN VAM DAN. Želio sam vrisnuti ali se sjetih da smo u biblioteci. Džordž je izgledao prestrašeno, a Liza kao da se spremala napasti Rejna. Rejno se nasmiješi i diskonektova iz bankarske mreže. "Zabava je završena, djeco." "A moj red," promrmlja Džordž. Rejno se odjavi sa svih mreža i ugasi računar. Okrenu se, lagano, i pogleda Džordža kroz obrve. "Ti si još uvijek na spisku." Džordž to proguta jer i nije mogao ništa drugo. Rejno sklopi računar i vrati ga pod džemper. Ispred biblioteke uzeli smo pametni taksi i otišli do nekog mjesta koje je Liza izabrala radi ručka. Džordž je želio da sredi računar u taksiju tako da sledećeg putnika odveze negdje veoma daleko, ali mu Rejno to nije dozvolio. Tokom ručka Rejno s njim nije progovorio ni riječi. Nakon ručka odvezli smo se do Martinovog 'Mikra'. Bilo mije to jedno od omiljenih mjesta. Martin je bio jedini stariji koji je zaista razumio računare, i nikada me nije sputavao ili govorio da nešto ne radim. Ustvari, Martin je volio da dođemo, posebno otkat je Rejno kupio paket za video animaciju od 3000 dolara za Lizin rođendan. Martin je sjedio za računarom kad smo stigli. "O, zdravo Majk! Rejno! Liza! Džordž!" Klimnuli smo glavama. "Lijepo vas je opet vidjeti.Čime vas danas mogu uslužiti?" "Samo razgledamo," reče Rejno. "Dobro, to je besplatno." Martin se vrati za računar i nastavi kucati. "Dovraga!" reče. "U čemu je problem?" upita Liza. "Ja sam problem," reče Martin. "Dobio sam ovaj softverski paket. Treba da odštampam nešto, ali on samo izbacuje neke brljotine a pojma nemam u čemu je greška." "A šta bi trebalo da radi?" upita Rejno.

SF VEKTOR br 8


70

"To je napredan poslovni sistem za praćenje vrijednosti. Znaš, ono devalvacija, inflacija, amortizacije, kamate, krediti, porezi..." Martin nastavi da objašnjava a Rejno pogleda prema meni. "To izgleda kao nešto za tebe." Martin podiže svojih 130 kila sala iz stolice i prepusti mi mjesto pred računarom. Pregledao sam parametre, pročešljao program i malo pročaprkao. Martin je napravio samo nekoliko grešaka u programu. Svako bi ih napravio. Počeo sam unositi niz ispravki. "Ma vidite li vi to?" reče Martin. Nisam odgovorio jer sam bio zauzet razmišljanjem na asemblerskom nivou. Za deset minuta imao sam ga, kompajliranog i spremnog za test. Radio je savršeno, naravno! "Ne mogu vjerovati," reče Martin. "Djeco, vama je programirati lakše nego meni govoriti." "Ništa naročito," rekoh ja. "Možda ne za tebe. Poznajem mnoge koji bi rekli isto." Zaklima glavom, počeša se po bradi, zagleda mi se u lice i nasmija." Svejedno, velika ti hvala, Majk. Ne znam kako da..." Pucnu prstima. "Dobio sam nešto ovih dana i opkladio bih se da ćeš biti veoma zainteresovan." Povede me do police s monitorima, odgurnu neke i sjede. "Posljednja riječ mikroračunara. Zelman Starfajer 600." Otvori kutiju. Preblijedio sam. Dodirnuo sam ga, pre šao prstima preko displeja, tac poda, tastature.... "I moćan je," reče Martin. "Veoma moćan." Rejno je posmatrao uzorak svojim hladnim pogledom. "Moj 300 je još uvijek brži," reče on. "Može biti," reče Martin. "Nadograđivao si ga do besvijesti. Ali 600 je brz u osnovnoj konfiguraciji, s police, i košta samo 1400 dolara. Mislim da si ti potrošio preko 3000 nadograđujući svoj." "Mogu li ga isprobati?" upitah. Martin me uključi u svoj sistem, pokrenuh računar i uključih se u mrežu. Radio je fantastično. Brzo i precizno; možda nije bio brz kao Rejnov ali nisam primjećivao tu razliku. "Rejno, ovo je prava stvar!" Pogledao sam u Martina. "Možemo li napraviti neku vrstu...?" Martin pogleda prema svom terminalu gdje je njegov moćni finansijski program vrtio test bez ikakvih grešaka. "Razmišljao sam o tome, Majk. Suviše si mlad da bih te mogao legalno zaposliti." Počeša se po bradi i obliza usne jezikom. "Tražio sam savjetnike za neke složene poslovne programe ali ni jedan nije toliko dobar kao ti... Znaš šta. Možda te ne mogu zaposliti, ali mogu otkupiti softver koji razviješ. Bićeš moj konsultant na, recimo, još nekoliko projekata nalik na ovaj i dogovorili smo se. Prihvataš li?" I prije nego što sam izustio DA, Rejno se ugura između mene i Martina. "Ja ga kupujem!" I izvuče kreditnu karticu iz džepa. Martin objesi vilicu. "I, šta čekaš? Moja kartica je dobra," doda Rejno. SF VEKTOR br 8


71

"ali čekaj, dužan sam to Majku," bunio se Martin. "Ne duguješ ti nama ništa." Martin nije imao kud. "Dobro, Rejno." Provjeri karticu. "U redu je," reče iznenađeno. Otkuca račun i nasmija se. "Ne znam otkud vama klincima ovoliko novca!" "Opljačkali smo banku," reče Rejno. Martin se smijao, Rejno se smijao, svi smo se smijali. Rejno uze računar i izađe iz prodavnice. Čim smo svi izašli, Rejno mi ga pruži. "Hvala, Rejno, ali... ali mogao sam napraviti vlastiti dogovor." "Sretan rođendan, Majk." "Rejno, moj rođendan je u avgustu." "Utvrdimo jednu stvar. Ti radiš za mene." Bližio se kraj nastave pa smo krenuli nazad prema Badijevom lokalu. Usput, u taksiju, Džordž uze moj Starfajer, nježno ga utvori i pregleda. "Veoma jednostavno mu možemo udvostručiti brzinu." "Ostavi ga na fabričkom," reče Rejno. Rastali smo se ispred Badijevog lokala i ja uhvatih prevoz kući. Bio sam presretan što moji nisu kod kuće. Ustrčao sam uz stepenice i sakrio svoj Starfajer. Želio sam da su moji roditelji nalik Rejnovim. Oni mu nikada nisu postavljali nikakva glupa pitanja. Mama je stigla u uobičajeno vrijeme i pitala kako je bilo u školi. Nisam joj imao bog zna šta reći a ionako je bilo vrijeme ručku i ona poče postavljati sto. Tata je stigao pet minuta pošto smo počeli jesti. Telefon je zazvonio usred ručka. Ja sam ustao i podigao slušalicu. Bio je to Džordžov otac i želi je razgovarati s tatom. Dodao sam mu slušalicu i napregao se da čujem o čemu govore, ali on je otišao u drugu sobu i govorio veoma tiho. Odjednom više nisam bio gladan. Ionako nikada nisam volio tofu. Tata više nije govorio tiho. "On je šta?! Hvala vam što ste mi rekli! Odmah ću to rasčistiti!" Spusti slušalicu. "Ko je to bio, Dejvide?" upita mama. "Gospodin Hansen. Džordžov otac. Majk i Džordž su ponovo lunjali okolo s pankerom Rejnom." Pogleda prema meni. Ja sam zurio kroz kuhinjski prozor. "Majkl! Jesi li bio u školi danas?" Pokušao sam da govorim mirno. Osjećao sam kao da ću povratiti tofu. "Da...da. Jesam." "Kako onda da te gospodin Hanson vidio da izlaziš iz biblioteke u centru?" Oklijevao sam. "Ja...bio sam tamo zbog jednog posebnog projekta koji istražujem." "Iz kog predmeta? Hajde, Majkl, šta si proučavao?" Suviše pitanja. Razmišljao sam. SF VEKTOR br 8


72

"Dejvide," reče mama, "ne brzaj. Sigurna sam da postoji dobro objašnjenje." "Marta, gospodin Hanson pronašao je nešto u svom računaru, nešto što su Džordž i Majkl stavili tamo. On misli da to ima neke veze s bankom." "Naš Majk? To mora da je neka loša šala."

"I ne znaš koliko je to ozbiljno! Majkl Artur Haris! Šta ti radiš sjedeći cijele noći pred računarom? Šta je to u Hansenovom računaru? Odgovori mi. Šta si to napravio?" Oči mi se zažariše. "Ništa što te se tiče! Ne zabadaj nos u stvari koje nikada nećeš shvatiti, ti starče zadrtih shvatanja!" "Dakle tako! Ne znam šta ne valja kod ovog klinca, ali znam kako ga urazumiti!" Krenu prema mojoj sobi. Pratio sam ga u stopu iako ga nisam mogao spriječiti. Mama je stigla taman na vrijeme da vidi kako otac iskopčava moj računar. "Ali, Dejvide," reče mama, "nije li to malo preoštro? Treba mu to radi zadaće, zar ne Majk?" "Nemoj ga braniti ovaj put, Marta! Gotovo je! Ovo ide u prizemlje, a sutra zovem kablovsku kompaniju da mu ukinu priključak! Ako treba raditi nešto na računaru, neka ga koristi danju i tamo gdje mogu motriti na njega!" Izašao je noseći moj računar. Zalupio sam vrata i zaključao ih. "Samo se ti mršti! Ništa ti to neće pomoći!" dodao je otac.

Nabacao sam nekoliko jastuka oko vrata sve dok nisam bio siguran da se ništa ne čuje a tada izvadio svoj Starfajer. Posmatrao sam preko očevog ramena ranije i znao broj njegovog računa i pristupnu šifru. Spojio sam se na liniju i prihvatio posla. Za pola sata bio sam gotov. Ušao sam u očev računar. Koristio ga je, kako sam i pretpostavio, da pregleda školske zapise. Dobro. Neće tamo pronaći ništa. Već mjesecima smo znali kako da sređujemo te podatke. Poslao sam poruku na njegov ekran. "Tata," pisalo je, "moraćemo unijeti neke promjene ovdje." Trebalo je nekoliko sekundi da shvati. Ustao sam i provjerio da li su vrata dobro zaključana. Bio sam skoro preplašen kad je ustrčao uz stepenice. Nisam znao da može toliko vikati. "Majkl!!!" Lupao je po vratima. "Otvori! Odmah!" "Ne."

"Ako ne otvoriš ova vrata dok nabrojim do deset, izvaliću ih! Jedan!" "Prije nego što to uradiš‐" "Dva!" "Bolje nazovi svoju banku!" "Tri!" "B320‐5127‐OIR" Bio je to pristupni kod njegovog računa. On zaćuta nekoliko trenutaka. "Mladiću, ne znam šta to pokušavaš uraditi‐" "Ne pokušavam ništa. Već sam to uradio." SF VEKTOR br 8


73

I mama je stigla. "Šta se dešava, Dejvide?" "Umukni, Marta!" Sada je govorio tiho. "Šta si uradio, Majkl?" "Ukinuo te. Obrisao. Pokopao." "Misliš, upao u bančin kompjuter i obrisao moj račun?"

"Ušteđevinu, kreditnu istoriju, penzioni fond takođe." "Oh, bo e..." Mama reče "On je samo ljut, Dejvide. Daj mu vremena da se smiri. Majki, ti nisi zaista to učinio, zar ne?" "Zatim sam ušao u DinaRand," nastavih. "Ukinuo sam tvoje radno mjesto, izbrisao te iz evidencije, ostavio bez penzije. Poništio sam i sve tvoje kreditne kartice, takođe." "On to nije mogao, Dejvide. Ili jeste?" "Majkl!" On udari po vratima. "Dolazim da te zgrabim za tvoj mršavi vrat!" "Sačekaj!" uzvratih. "Kopirao sam sve tvoje fajlove prije nego što sam ih obrisao. Postoji način da ih vratim nazad."

On nastavi lupati po vratima, ali se trudio da govori mirnije. "Odmah mi daj kopije i zaboraviću da se ovo ikada desilo." "Ne mogu. Mislim, smjestio sam ih na različite računare i zaštitio fajlove tako da samo ja mogu da im pristupim." Nastupila je tišina. Ne, ne potpuna tišina. Mama i tata razgovarali su veoma tiho. Naslonio sam uho na vrata ali sam uspio čuti samo kako mama kaže 'zašto ne?' i tatin odgovor 'ali šta ako je on govorio istinu?'" "U redu, Majkl." reče tata na kraju. "Šta želiš?" Ukočio sam se. Ovo me zbunilo. Šta ja želim? Nisam razmišljao toliko unaprijed. Ja, uhvaćen bez programa! Gotovo se nasmijah a tada pokušah da nešto smislim. Mislim, ne postoji ništa što bi mi oni mogli dati a da to ne mogu i sam uzeti. Sam ili uz Rejnovu pomoć. Rejno! Moram stupiti u vezu s njim. Izveo sam cijelu ovu stvar bez njegove pomoći!

Mislio sam da je bolje da moji starci ne znaju za Starfajer. Zato rekoh ocu da je prva stvar koju želim da vrati moj kompjuter. Potrajalo je dugo dok je sišao u prizemlje i donio ga. Zadržao se kod svog računara, naravno, da provjeri jesam li ga zaista obrisao. Bio je zaista ponizan dok mi je vraćao računar. Proveo sam to vrijeme u razmišljanju ali nisam mogao smisliti nikakav zahtjev osim da me ostave na miru i prestanu mi govoriti šta da radim. Bez riječi sam unio računar u sobu, zaključao vrata, logovao se i vratio tati njegov posao. Zatim sam pokušao stupiti u vezu s Džordžom i Rejnom, ali nisam uspio. Ostavio sam im poruke i proveo pola noći igrajući se, samo da bih utvrdio da li će otac još nešto pokušati.

Prva stvar koju sam ujutro uradio bilo je da se ponovo logujem i potražim ih, ali Rejno i Džordž se još uvijek nisu pojavili. Sišao sam, doručkovao u potpunoj tišini i otpratio majku i oca na posao. Zanemario sam školu i proveo dan SF VEKTOR br 8


74

završavajući igru i radeći na nekim programskim trikovima. Imali smo još jedan obrok u potpunoj tišini kad su mama i tata stigli kući. Nakon ručka utvrdio sam da je Rejno bio na Našoj mreži i ostavio poruku gdje ga mogu pronaći.

Konačno sam ga našao na liniji oko osam, i on mi reče da je Džordž iskopčan s mreže, i to vjerovatno trajno. Ispričao sam Rejnu sve o tome kako sam 'obrisao' svog oca, ali on nije bio naročito zainteresovan. Reče da priprema nešto i da se nećemo moći naći kod Badija te večeri. I tako sam i tu veče proveo igrajući se sve dok nisam pošao na spavanje. Budilnik je pokazivao 5:25 kad sam se probudio, ni sam ne znam zašto. A tada sam čuo oca kako gunđa radeći nešto oko šarki na mojim vratima. "Tata! Prestani s tim ili ću te potpuno ukinuti! I ovaj put neće biti bekapa!" "Pokušaj," promrmlja on.

Iskočio sam iz postelje, uključio računar i pokušao se logovati. Nije bilo konekcije. Pokušao sam ponovo. Računar je radio, ali nije bilo izlaza. "Presjekao sam ti kabl u podrumu," reče otac. Zgrabio sam Starfajer i strpao ga pod džemper, ali prije nego što sam stigao do prozora, vrata i moj otac pali su na pod. Mama je bila odmah iza njega. Krenula je prema ormaru i počela pakovati moje čarape i veš u putnu torbu. "Sad si se skroz sjebao!" rekoh ocu. "Nikada ti neću vratiti tvoje fajlove!" On me zgrabi za ruku. "Majkl, postoji nešto što bi trebao vidjeti." Odvuče me do svoje radne sobe i izvadi neko staro papirno smeće iz svog stola. "Ovo su potvrde. To je nešto što starci zadrtih shvatanja kakav sam ja koriste zato što ne vjeruju računarima. Provjerio sam na poslu i u banci. Sve što se uradi pomoću računara mora se verifikovati papirom. Ne možeš promijeniti ništa na više od 24 sata." "Dvadeset četiri sata?" Nasmijao sam se. "Onda nikada nisi siguran. Mogu te brisati svaki dan, sa bilo kog terminala u gradu." "Znam." Mama je ušla u sobu tegleći torbu i brišući oči. "Majki, moraš shvatiti da te mi volimo, i da je ovo za tvoje dobro." Odveli su me do aerodroma i prebacili u privatnu školu pod vođstvom grupe starih gestapovaca. ****** Već sam nekoliko nedelja u Fon Šlager vojnoj akademiji. Rekli su da sam bistar momak iz dobre porodice i da nema nikakvog razloga zbog koga ne bih diplomirao za pet godina. Bio sam stalno umoran a stari kadeti govorili su da sam suviše mekan. Mogao sam otići kad god sam htjeo, naravno. Bilo je samo petsto kilometara divljine do tvrđave Mekkenzi gdje je počinjao put. SF VEKTOR br 8


75

Nekada noću, kad bi se ugasila svjetla, vadio bih svoj Starfajer i prelazio prstima preko tač poda. Bilo je to sve što sam mogao pošto se noću isključivala struja u spavaonicama. Ležao sam u mraku i razmišljao o Lizi, Džordžu, Badijevom lokalu, i svim smiješnim stvarima koje smo radili. Ali uglavnom sam razmišljao o Rejnu i velikim planovima koji su se kuvali u njegovom mozgu. Nisam mogao da dočekam da vidim kako će me izbaviti iz ovoga. Priča je prvi put objavljena u AMAZING a Science Fiction Stories, Vol. 57, Broj 4, Novembar 1983. Preveo MasterYoda

SF VEKTOR br 8


76

Mark Boumen

Kapanje The Drop by Marc Bowman Postoji brojač, vrijeme, iza svega haotičnog, subjektivnog. Jedno ostrvo koje slobodno pluta u praznini. Slobodno da primi ili ne primi bilo koji oblik. Bez brojača koji bi prihvatio, bez podataka za obradu. Postoji registar koji broji otkucaje od kada je prvim podatkom postavljen ali to je samo broj kao i bilo koji drugi, jedinstven ali besmislen u izolaciji.


Prolog ...READWAIT...NOOPERATION...READWAIT...NOOPERATIO N... ...INCOMING DATASET... ...START PROCESSING LOOP...APPLY DOPPLER FILTER... ...STREAM FOURIER TRANSFORM...INVOKE SIGNAL FIT...END LOOP... ...ASSERT READYTOTRANSMIT... ...SENDWAIT...NOOPERATION...SENDWAIT...NOOPERATIO N... Padanje, tečenje, skretanje, osjećaj isčekivanja ali ne i nestrpljenja. Padanje u, kroz, praznina. Svijest o opažanju bez opažanja. Zvuk, dodir, ukus, miris, svjetlo ‐ sve tako različito. Boje izgledaju suvišne. Ima li praznina boju? Rasčlanjivanje podataka. Ukus podataka koje razdvajaju praznine. Rasčlanjivanje i sabijanje prije slanja. Sve elementi stabilni, proces završen. ...TRANSMIT...ASSERT READYTORECEIVE...READWAIT...NOOPERATION... Ostali procesi unutar i izvan zone, lopte, poligona uticaja. Forma, geometrija, anahronizam ili još neotkriveno. Vrijeme je objektivno, mjereno pulsiranjem Čvorišta. Čvorište će nam dati nove podatke u pravo vrijeme; u impulsu, otkucaju, odbrojavanju, zbog viših razloga. Ostala prisutnost, amorfna, asinhrona, neprihvatljiva je kao skup podataka. Pulsiranje Čvorišta upravlja tim entitetima, primitivnim stohastičkim šumom s uobličenim koncentrisanim ostrvima, izdvajajući ih iz sveopšteg haosa. ...READWAIT...INCOMING DATASET... ...CHECKSUM ERROR...ASSERT ERROR FLAG... SF VEKTOR br 8


78

...CONTEXT MESSAGE "Environmental interference. Data corrupted."... ...ASSERT READYTORECEIVE...READWAIT...INCOMING DATASET... ...START PROCESSING LOOP...APPLY DOPPLER FILTER... ...STREAM FOURIER TRANSFORM...INVOKE SIGNAL FIT...END LOOP... ...ASSERT READYTOTRANSMIT... ...SENDWAIT...NOOPERATION...SENDWAIT...NOOPERATIO N... Postoji brojač, vrijeme, iza svega haotičnog, subjektivnog. Jedno ostrvo koje slobodno pluta u praznini. Slobodno da primi ili ne primi bilo koji oblik. Bez brojača koji bi prihvatio, bez podataka za obradu. Postoji registar koji broji otkucaje od kada je prvim podatkom postavljen, ali to je samo broj kao i bilo koji drugi, jedinstven ali besmislen u izolaciji. ...TRANSMIT...ASSERT READYTORECEIVE...READWAIT...NOOPERATION... ...READWAIT...INCOMING DATASET... ...START PROCESSING LOOP...APPLY DOPPLER FILTER... ...STREAM FOURIER TRANSFORM...INVOKE SIGNAL FIT...END LOOP... ...ASSERT READYTOTRANSMIT... ...SENDWAIT...NOOPERATION...SENDWAIT...NOOPERATIO N... Dio prvi ‐ Ukapavanje Osjećam snažno ubrzanje ‐ ili je to usporenje? To je u mom 'stomaku'. Riječi izgledaju nepoznate dok ih uobličavam svojim 'ustima' i 'grlom'. Pretpostavljam da je to moje tijelo, snažno gađenje u stomaku, snažna čežnja u udovima i spektar bolova koji probadaju glavu. Osjećam svaki impuls koji stiže do mog mozga, sa svom njegovom brzinom i hitnjom snijega koji se topi. Na moju retinu pada dovoljno fotona da bih zabilježio sliku svog okruženja ‐ komore, komore za ukapavanje. Sjećanja se javljaju u sporadičnim talasima kako se ukapana droga širi mojim ponovo aktiviranim tijelom. Sjećam se tmurnih faca tehničara MynCorpa što me podsjeti na moja 'energetsko prekoračenje' i 'privremena redundancija' podešavanja. Trebalo je nekoliko dana da prihvatim da ne postoji regularan način da koristim energetske kredite izvan korporacije, bez obzira što mi je ugovor dozvoljavao tu vrstu 'nelojalnosti'. Ukapavanje nije bilo nešto rezervisano za birokrate zamijenjene A.I. modulima, već stvar namijenjena 'inteligenciji'. Nisam pronašao drugi način za energetsku ravnotežu ‐ ukapavanje je zatvoreni sistem, potrošnja energetskih kredita balansirana je energetskim potrebama same komore za ukapavanje. Ležaj u kojme sam bio okačen poče izlaziti iz komore za ukapavanje. Svaki pokret njenog servo mehanizma praćen je bolom moga tijela. Isplovio sam, prvo glavom, iz zida s bezbroj komora među gomilu tehničara i medicinara. Oni SF VEKTOR br 8


79

sa svojim užurbanim prezrivim komešanjem i mekim hitrim hodom, svaki sa svojim vlastitim mišićnim kontrakcijama, tako svrhovitim, pokretima, nervnim kontrolama, energetskim generatiorima i odlagalištima otpada. Njihova aktivnost se ubrzavala i ja postah svjestan laganog skladnog udaranja molekula vazduha u moje bubne opne. "Zaposlenik 366547F, molim vas potvrdite da me čujete." Glas me podsjeti na tehničara koji me pripremao za ukapavanje. "Molim vas, uključite ovaj nano‐medikator u monitor radi spajanja u distribuiranu podsvjesnu računarsku mrežu. Provjerićemo sinhronizaciju vašeg čvorišta prije nego što završimo utapanje." Primjećujem da novi glas traži od mene više od običnog refleksnog pokreta. "Zaposlenik 366547F, molim vas potvrdite da me čujete." Sjetio sam se da zbog pažljive konfiguracije mog grla i jezika mogu koristiti vazduh koji prolazi kroz moja usta da bih komunicirao s osobama u svom okruženju, uključujući i tehničare MynCorpa. "Argubhh!" Izgleda da ih je to zadovoljilo jer bubnjanje po mojim ušima promijeni oblik. "Zaposlenik 366547F, vraćeni ste iz podprocesa a vaš račun uvećaće se za 50.000 megakalorija prije radnog sastanka." Drugi dio ‐ Kocka Tehničari su se dosađivali ili je, mnogo vjerovatnije, vrijeme koje im je dodijeljeno za moj oporavak isteklo. Pomaknuli su se do drugog dijela laboratorije i okupili oko identične komore. Prepušten sam sebi, eksperimentisao sam s kontrolom mišića. Konačno sam odvojio lijevo od desnog, ruke od nogu i lagano krenuo iz centra. Recepcionar me uputio do malog ormarića s mojim ličnim stvarima. Sada, stojeći na malom parkingu, neprekidno trepćem zbog jakog bljeska sunčevih zraka koje se odbijaju od predimenzioniranog znaka MynCorpa na zgradi preko puta. Konačno, moje zjenice sjetile su se kako da se suze pa počeh istraživati okolinu. Nekoliko zaposlenika s ID oznakama tehničara i birokrata presijecali su parking prelazeći iz jedne bezlične staklene zgrade u drugu. Izabrao sam jednu i potražio čekaonicu. Kao što sam i očekivao, bio je tu mali niz terminala odmah pored ulaza. Ako stanem pred neki od njih mogu na samo jedan pokret ruke dobiti sve svoje lične podatke i to projektovane direktno u video korteks. Par sekundi kasnije znaću stanje svog energetskog računa, poruke koje sam u međuvremenu dobio i ovlaštenja koja imam u veličanstvenoj korporacijskoj računarskoj mreži. Nekoliko trenutaka nisam bio u stanju uraditi ispravan pokret rukom pa mi neurone preplaviše odsječci nasumičnih podataka. Konačno sam uspio formirati ispravan lik i rezervisao udobnu kocku u obližnjem MynCorp bloku i SF VEKTOR br 8


80

isporuku seta lijekova za balansiranje endorfina. Tada, sjetivši se da nisam jeo tri godine, naručih isporuku pice u vrijeme kad stignem u sobu. Stojeći u odjeljku za higijenu moje kocke, posmatrao sam svoj odraz u ogledalu. Osim što su se djelići kečapa zadržali su se na mojoj bradi i izvjesnog zelenila, lice je uglavnom bilo moje; Ukapavanje ne zaustavlja samo moždane procese. Nabori iznad vjeđa mojih sivih očiju ‐ jedna bora za svaku od mojih 41 godine ‐ 41 ili 44? Subjektivno, imao sam 41. Kratka crna kosa nije odavala znake ćelavosti. Mediteranski maslinasti ten kompenzovan akademskim životom koji je ostavljao malo vremena za izlaganje suncu, zaključio sam nakon pregleda. Zaista sam se iznenadio što je kosa ostala. Neki ekscentrični ćef, nagađao sam, nije vrijedno trošiti energiju za njeno uklanjanje. Procijenio sam svoje tijelo iz profila i opsovao centar za ukapavanje što nisu ništa uradili na razvoju psihičkih procesa tokom stazisa ‐ još uvijek. Nije loše za trbuh ispunjen tijestom i sirom od soje. Nehotično se smješkajući, vratih se u glavnu zonu kocke i bacih na ležaj. Refleksni niz pokreta i lista hitnih poruka pojavi se u mom umu. Zanemario sam sve osim današnjih, koje su jedine bile značajne. Prva je bila od mog dragog nerazdvojnog (nažalost) brata Džeda. "Hoze, saznao sam da te vade danas." Džed ispuni moje vidno polje, njegovo zdepasto tijelo opovrgavalo je njegovu stalnu kuknjavu zbog energetskog deficita. Samo su crte lica otkrivale naše zajedničko porijeklo. "Audio procesor, braco. Izvan svijeta sam sada, uzimajući 'sok' da bih uhvatio ravnotežu s tobom. Razgovaraćemo uživo u stvarnom svijetu na dan parova. Plivaj slobodan!" Nivo endorfina mi je opao dok me obuzimao osjećaj nepravde. Izabrah drugu poruku da bih se otrgao od toga. "Zaposlenik 366547F, molimo da se javite u ured 474B osam sati od slanja ove poruke." Nikada riječ 'molimo' nije zvučala tako neubjedljivo. Treći dio Padanje u, prema praznini. Plivanje kroz ritmove čvorišta. Otkucavanje vremena, sinhronizacija toka podataka, koordinacija različitih procesa. Čvorišta, uspostavljanje reda od haosa, borba protiv entropije, gospodar vremena svih mreža. Čvorišta, vodovi za podatke, inžinjeri proceduralne složenosti, arbitri integriteta podataka, interfejs korporacijske stvarnosti i korporacijskog svijeta. Skrećući u prazninu, uživajući u slobodnoj plovidbi, stišćem krutu formu neksusa. Struktura nakratko probija moje granice, talasajući se u svom vlastitom ritmu prije nego što zaroni prema površini ili proključa u praznini. Sjećanja, fantazije, odjeci budućeg, zemaljsko, nevjerovatno, nemoguće, stvorenja, ljudi, obično i čudno. I sve traži svoju suprotnost. SF VEKTOR br 8


81

Kucanje čvorišta postaje snažnije, izazivajući mreškanje na mom licu. Oblik se pojavljuje iz ništavila ‐ hrpa pipaka vijuga prema ničemu. Svaki obuhvata skup dobro napakovanih podataka i plovi prema i u glavni priključak. Novi podaci usmjeravaju se prema produžecima i čvrsto organizovani podaci okončavaju ciklus. Kako čvorište postaje sve jasnije crte ljudskog lica se rastaču ‐ oči se zatvaraju, karakteristike razaraju neviđenom snagom. Otvorene oči otkrivaju područje bola a usne formiraju dvije tihe riječi. "POMOZITE MI." Ponovo sam na svom ležaju, dišem teško i brzo u mraku, kose i kože prekrivene znojem straha. Četvrti dio ‐ Sastanak Ured podkoordinatora Sesila bio je u skladu s ugledom velike korporacije stare više od sto godina. Projektovane iz niza projektora, na jednom zidu nalazile su se slike visoke rezolucije. Različite vanzemaljske rudarske operacije. Na suprotnoj strani nalazio se podkoordinator Sesil lično. Njegovo okruglo lice prikrivalo je crte starog lukavog lisca. "Hoze Sančez, radnik MynCorpa broj 366547F, odjel za vanjzemaljsku eksploataciju, specijalist za vanzemaljsku arheologiju, posebno za vanzemaljsku tehnologiju." Podiže obrve i napravi stanku prije nego što je nastavio. "Veteran tri vanzemaljska poduhvata. Venera, Mars i Io. Pristup nivou pet energetskog budžeta i nivou dva očuvanja. Očuvanje prekinuto nakon pokušaja komercijalne eksploatacije uzoraka iz MynCorpovog vanzemaljskog muzeja od strane njegovog brata Džeda Sančeza." Na tom mjestu njegova gornja usna se podiže, kao da je želi sakriti ispod nosa. "Kako je bilo na ukapavanju?" Razvuče usta u pokušaj osmijeha. Nastojao sam izgledati kao da ga slušam veoma pažljivo, ali i familijarno u isto vrijeme. Izgleda da ništa nije primijetio. "Dobro je za posao. Vrijeme je energija. Dok si ti plovio u ritmu čvorišta, rudarska operacija Viljema Lesila na Tritonu otkrila je još jednu od onakvih vanzemaljskih stvari kakvim se bavi tvoj odjel. Pulsirajuće magnetno polje vrtilo je jedan naš rudarski brod satima u spirali, dok nismo uspjeli aktivirati kompenzacione postupke. Može se posmatrati u dalekom ultraljubičastom području, ovdje je kompozitna slika s našeg L2 interferometarskog teleskopa na Mjesecu." Projektovana slika niče iz poda i stabilizova se u nivou prsa. Iako monohromatska, osjećaj posmatranja naše galaksije s ove udaljenosti bio je veličanstven. Spiralna maglica povezana s centralnom jezgrom intenzivnog sjaja.

SF VEKTOR br 8


82

"Na udaljenosti Neptuna L2 teleskop ima rezoluciju od nekoliko metara. Sudeći po nivou detalja, pretpostavljam da ova slika obuhvata oko 50 metara. Ima li ikakvih promjena?" Kliznuo sam u sigurnu i poznatu ulogu. "Ništa iznad 0,001% između jedne milisekunde i perioda od dvije nedelje s tačnošću od deset na minus petu." Njegove obrve izvodile su ples dok je tumačio ono što smo gledali, kao da i same žele dočarati problem. Na trenutak sam odlutao dok ne zavlada tišina. Bezbrojna pitanja rasla su iza moje naizgled mirne vanjštine, probijala se na svjesni nivo i obuzimala mi misli. Osjećao sam kao da padam prema projektovanoj slici pa se čvršće oslonih na noge. "Radićemo oko toga dok ne prikupiš potrebne materijale." "Okupiću svoj tim." "Od prošlog mjeseca ti si cijeli odjel za vanzemaljsku eksploataciju. Ključna riječ ovdje je eksploatacija i odsustvo iste. Misija za opskrbu kreće sutra i tvoja oprema već je ukrcana." Njegovo lice se umiri dajući znak da je ovaj sastanak potrošio dodijeljenu energetsku kvotu. Peti dio ‐ Prevoz Besposlen, pitao sam se da li je moguće izračunati orbite Zemlje i Marsa na osnovu relativnog vremenskog kašnjenja njihovih vijesti. Danas, gledajući istovremeno vijesti s obe planete, posmatrao sam satove u studiju. Izgledali su savršeno sinhronizovani: bili smo jednako udaljeni i od Zemlje i od Marsa. Pokušao sam izračunati kakva će razlika biti sutra, ali je orbitalna dinamika bila drugačija. S tri ispružena prsta i trzajem zgloba, mlađi korporacijski glavešina promijeni projektovanu sliku. Signali iz moje retine poletiše optičkim živcima i počeše stimulisati vizuelni korteks. Osluškivao sam vlastito pulsiranje jedan beskrajni trenutak, ili dva, a tada izvukoh svoje zabilješke o istraživanju prva tri artefakta. Nekoliko izvanrednih primjeraka opisao je moj tim prije nego što je rasturen i preraspoređen. Uglavnom se radilo o spekulacijama usljed nedostatka empirijskih podataka. Svaki artefakt prvo je primijećen zbog njegovog cikličnog magnetnog polja i mogao se 'vidjeti' samo u nekom uskom području elektromagnetskog spektra ‐ dalekom infracrvenom, mikrotalasnom ili rendgenskom. Svi su ležali ispod površine planete ili satelita ali ni jedan se nije uklapao u geološku naslagu u kojoj se nalazio, pa nije mogao biti geološki datiran. Ono što je najviše frustriralo bio je izostajanje materijalne komponente ‐ nema mase koju bi mogli izmjeriti, nema površine koju bi mogli dodirnuti, mena ničega što bi mogli iskopati.

SF VEKTOR br 8


83

Potrošeno je mnogo energije i vremena ali nisu pronađeni odgovori na neka osnovna pitanja. Da li je svaka očigledno savršena reprezentacija naše galaksije (do najmanjeg detalja koji se mogao mjeriti na bilo kojoj frekvenciji) neka umjetnička forma davno izgubljene vanzemaljske rase ili je to samo alatka nepoznate namjene? Šta drži artefakt na mjestu u svom kamenom ili ledenom kovčegu? Koliko je to staro? Ko je to stvorio? Ili je to bilo neko prirodno čudo? Jedna od najnovijih publikacija spekulisala je da možda čačkamo po originalnoj šemi stvaranja korištenoj prilikom konstruisanja naše galaksije. Po prvi put osjetio sam žaljenje zbog vremena izgubljenog u Ukapavanju. Nikada ne bih dao prednost brojačima kalorija pred ovakvim ciljevima. U jednom pokušaju da istisnem Ukapavanje iz svojih snova, pročitao sam veći broj MynCorp‐ovih vodiča o distribuiranoj polusvjesnoj kompjuerskoj mreži. Uprkos korporacijskoj filozofiji da 'ono što ne poznajemo ne treba ni da utiče na nas', bilo je mnogo javno dostupnih detalja koji su potiskivali moju sliku uravnotežene stvarnosti. Svaki školarac slušao je o Daunovom polju, generisanom dobro poznatim procesom. Nažalost, većina djece propustila je lekcijsku kocku kroz probavni sistem svojih kućnih ljubimaca prije nego što je naučila o odnosu između Daunovog polja i nesigurne vasione. Tokom tronedeljnog putovanja borio sam se da u dugim periodima boravka u svojoj kabini i tokom šetnje unutrašnjošću šatla s tabletom u ruci, povežem neksus s Daunovim poljem. Šatl je bio MynCorp‐ov opskrbni brod tanjirastog oblika. Gornja površina izgledala je uglavnom onako kako biste očekivali. Ravna i uglađena, s grupama antena dugog dometa i nekoliko udubljenja od sudara. Druga strana bila je mnogo manje profinjena ‐ predimenzionirani pogonski motori, cijevi, rezervoari s gorivom i, generalno, utisak sirove snage nadvladavao je estetiku. Prednost za mene u svemu ovome bilo je ubrzanje jednako sili Zemljine teže. Putovanje je zbog toga trajalo duže što mi je davalo dosta vremena za čitanje. Želio sam biti siguran da potpuno razumijem jedinstvenu teoriju polja prije nego što stignem do polovine puta. I, dok se šatl okretao radi usporavanja a nepričvršćeni predmeti u kratkom periodu nulte gravitacije kretali na svoja vlastita istraživanja okoline, posmatrao sam čestice prašine uhvaćene u svjetlosnom zraku i počeo svoje predavanje. "Na najnižem nivou, svemir je nesigurno mjesto. Svaki pokret, svako putovanje, ima svoju svrhovitost. Tumarajući kroz to more svrhovitosti, svekoliki život, donoseći razumne odluke, sabija neodređenost u izvjesnost. Daunovo polje je posrednik koji povezuje to dvoje, život sa univerzumom, slobodnu volju s mogućim. Veznik je Daunova čestica, komunicirajući između posmatračevih odluka i univerzuma i uobličavajući stvarnost." Pauzirao sam da bih napravio nespretan skok do plafona.

SF VEKTOR br 8


84

"Čvorišta su ključ za korporaciono iskorištavanje Daunovog polja kao neograničeno proširivog organskog kompjutera. Kao decenijska, možda i stoljetna zabluda, on egzistira u hibridnom stanju nesvjesnog. Mnoga stvorenja nisu u stanju na svjesnom nivou opaziti Daunovo polje koje su stvorili i uobličili. Postoji ograničena interakcija između podsvjesnog uma i polja, koja utiče na svakodnevni život." "Ali, čvorišta su sposobna da iskoriste polje u budnom stanju i djeluju kao interfejs između fizičkog univerzuma i podsvjesnog domena Daunovog polja. Ukapavanje je njihova zemlja snova i dnevne stvarnosti. Bezličnost praznine probija se i omotava svaki oblik života na planeti. Što je svijest bića šira i razvijenija, veći je efekat na lokalno Daunovo polje, veća je energija Daunovih čestica i veće je područje ostvarenih mogućnosti." Umjesto aplauza mom predavanju, oglasila se brodska sirena dok su motori počinjali svoju dugu borbu usporavanja šatla prema Tritonu. Opružio sam se preko ležaja dok su moji slušaoci otplesali prema plafonu zbog ćefa ponovo uspostavljene gravitacije. Šesti dio Padanje sa, okružen sa čvorištem. Pulsirajuće vitice obavijaju me, ušuškavaju me dok padamo. Sinhronizujući ritam bila čvorista opušta me kao da je Neksus zaključan u njegovoj ćudljivosti. Uživaoci, dužnici, žrtve Ukapavanja, plešu u ritmu, obrađuju ritam. Svako pokoreno vrijeme snova obrađuje podatke u slavu korporacije i kalorijske ravnoteže. Tok podataka nosi me bliže osnovi čvorišta ali ja sam siguran u svojoj udobnoj materici. Kako moj oblik omekšava, površinska otpor protiv praznine se smanjuje i dijelovi informacija prolaze kroz mene. Lice središta je neopisivo, oči su zatvorene i samo čujem glas... "...OSLUŠKUJ PODATKE..." Okrećem zamišljene uši prema tokovima koji prolaze kroz mene: nizovi podataka se učitavaju a rezultati vraćaju, zajedno sa rijetkim i mnogo složenijim proceduralnim definicijama kada novi um pristupi Neksusu i čvorište izvrši preusmjeravanje. Ritam u ritmu u ritmu, melodija praznine. A tada cijeli Neksus izgubi ritam i statički udar rasturi niti čvorišta. Neko nemjerljivo vrijeme bio sam okružen tišinom a tada iz svih dijelova praznine pokuljaše podaci. Svaki um izvještavao je o greški u prenosu i interferenciji okruženja. Čvorište je oštro pulsiralo dok je izvršavalo sve pristigle zahtjeve, a onda se vratilo svom normalnom ritmu, odbrojavanju do beskraja. Dobar broj otkucaja kasnije, kapci čvorišta se otvoriše i ja bacih brz pogled na sobu izgubljenu u lavirintu drugih prostorija. Na sobu s nekom blijedom stvari, sijenkom žene, hrpom vlaknastih veza koje okružuju glavu na ležaju, pulsirajuće

SF VEKTOR br 8


85

cijevi koje ulaze u tijelo do važnih organa i dva mala pauka kako idu gore‐dole po mlitavim udovima stimulišući umrtvljene mišiće. Vazduh u mojoj komori je vruć i vlažan. Brektavo i teško dišući, uključujem klimatizaciju. Ležim u tami i oplakujem nepoznatu. Sedmi dio ‐ Susret Udaljena grmljavina ulaska stalno me podsjeća da između mojih stopala i rijetke Tritonove atmosfere stoji samo nekoliko centimatara legure. Neptun ispunjava vidokrug kao preuveličana plava perla. Visoki cirusni oblaci formiraju bijele trake iznad površine a nekoliko tamnih oluja izgledaju kao mrlje. Triton je brzo rastuća tamna masa u Neptunovoj sjenci dok se bori da zavlada obzorjem. Kako Neptunov sjaj postepeno blijedi, Triton se pokazuje u svoj svojoj slavi. Mjesečevi oblaci pretežno od kristala azota nevidljivi su u sjaju Neptuna ostavljajući crvenkastu površinu izloženom i nebranjenom. Svijetlo ružičaste, okovane ledom, polarne kape predstavljaju najhladnije mjesto u sunčevom sistemu. Okrugla udubljenja i visoki grebeni mjesečeve površine pričaju svoju priču o talasima toplote i unutrašnjoj borbi. Kad sam ušao u izlazni tunel, zastao sam na trenutak i razgledao. Iskopani led formirao je dolinu koja se pružala sve do horizonta. Brojevi koji su igrali na mom vizoru bili su neprimjenjivi na tom stranom svijetu. Jedini stvarni pokazatelj bila je veličina ljudskih mrava koji su upravljali rudarskim botovima duž lijevog zida doline. Dno i desni zid izgledali su beživotno i bezlično. Lijevi zid kupao se u plavoj Neptunovoj svjetlosti, sa zonama tamno ljubičastog i usijanim venama plavo‐bijelog. Blago krckanje trenutno privuče moju pažnju. Po prvi put stupio sam na Tritonovo ledeno tlo. Komadići leda drobili su se pod metalnim đonovima mojih čizama. "... obrati pažnju, koncentriši se na posao koji moraš obaviti i ne zastajkuj da se čudiš apsurdnosti i krhkosti školjke koja te dijeli od sredine paklenije od pakla. Nisi se brinuo o tim stvarima ni kod kuće, iako je atmosfera Zemlje takođe veoma krhka školjka." Žiroskopski motori mog odijela spustiše me stotinjak metara, do dna doline. Prebacujući na klasični pogon, lagano krenuh prema cilju dok su posebni sklopovi održavali moju stabilnost u toj mikro‐gravitaciji. Vizor sam prebacio u infra‐crveno da bih vidio rudare u toj sredini slabog prirodnog svjetla. Senzori u odijelu zapištaše kad sam stigao do epicentra magnetskog polja. Namjestio sam pogonski sistem odijela tako da lebdim trideset metara iznad tla, stotinjak metara od najbližeg zida. Lagano sam se okretao opisujući krug svjetla svoje lampe, od jednog ledenog zida do drugog. 'Vazduh' je bio pun kristalića smrznutog azota, nije se moglo bog zna šta vidjeti. Prebacio sam vizor u ultraljubičasto područje. SF VEKTOR br 8


86

Vazduh oko mene eksplodira u svjetlost stotine milijardi zvijezda. Desetak sekundi bio sam zaslijepljen božanskom vizijom stvaranja. Galaksija me okruživala i prožimala, pružajući se do polovine rastojanja između mene i tla. Spirale su se rastezale prema zidovima doline kao produžeci pojih raširenih ruku. Na mjestima velike koncentracije nisu se vidjele pojedinačne zvijezde već njihovo zbirno blještanje. Dok sam se pomijerao, zvijezde su klizile unutar kacige i nisam ih više mogao vidjeti. Glava mi je bila puna nevidljivih zvijezda. Ali, bilo je dovoljno samo da zabacim glavu i da one isplivaju napolje i eksplodiraju u život. Prošao sam rukom kroz jednu nakupinu. Nije bilo nikakvog otpora, nikakvih sijenki. Signal me opomenu da je spektrometar ugrađen u moje odijelo završio s prikupljanjem podataka. Povratak na normalno i infracrveno ostavi me da lebdim u tami. Bezbroj plavo‐zelenih tačkica se ugasi i na trenutak osjetih kao da padam. Strah ubrzo zamijeni mučna usamljenost i čežnja za nečim neopipljivim. Polako se pribirući, krenuh prema laboratoriji. Osmi dio ‐ Otkrića Četiri artefakta u jednom planetarnom sistemu. Svi očigledno identični, ali svaki u drugom opsegu spektra. Prikaz Mliječnog puta, naše galaksije, u infracrvenom, mikrotalasnom, rendgenskom i sada ultraljubičastom. Rendgenski artefakt na Io bio je najistraženiji. Koristeći ogromnu energiju bili smo u mogućnosti rasčlaniti artefakt do najsitnijih detalja. Pronašli smo i našu vlastitu zvijezdu, Sunce, a postojao je i nagovještaj planeta. Prema relativnom položaju Sunca utvrdili smo da artefakt prikazuje našu galaksiju onakvom kakva je sada, plus‐minus stoljeće ili dva. Posmatranja u idućim decenijama nisu otkrila nikakvu promjenu. Dakle, bilo je moguće da su artefakti uvijek prikazivali izgled naše galaksije kakva je danas. To je, naravno, bila čista spekulacija a za mnoge samo jedna od niza koincidencija. Nekoliko religijskih grupa davalo je artefaktima veliki značaj ‐ "Treći dolazak", "Sudnji dan" ili "Buđenje". I od pape i od dalaj‐lame traženo je da o tome daju svoje mišljenje. Ničemu od toga nisam pridavao poseban značaj ali se većina populacije prihvatila ozbiljnog posla da se izoluje od svijeta koji ih okružuje. Jedino ohrabrenje pronašao sam u drevnom astronomskom aksiomu: Ako neko posmatranje izgleda kao da posmatrača postavlja u izuzetnu i značajnu tačku istorije univerzuma, tada ste vjerovatno propustili neke činjenice. Iz razmišljanja me trgnula dolazeća poruka. "Braco, šta ima?" "Isto, manje‐više, kao i uvijek. Kako da te uključim, Džed?" "Nikako. Još uvijek plivam. Samo sam želio da ti se javim." "Na zadatku sam za korporaciju, napolju na..." "Tritonu, znam. I to je bolje od Ukapavanja!" SF VEKTOR br 8


87

"Vratiću se u prazninu uskoro ako ne uspijem shvatiti ovo vanzemaljsko čudo sledećih par dana." "Hoze, mi smo ekipa, ekipa Sančez! Razmišljao sam o ovome protekle tri godine. Svaki od četiri artefakta je na svojoj specifičnoj frekvenciji. Tačno?" "Tačno." "Ni jedan nije vidljiv ljudskim okom. Tačno?" "Tačno. D ed, ja..." "Sačekaj. Svi se nalaze izvan Zemlje, i duboko su zakopani?" "Tačno." "Bez obzira da li Triton izgubio čvrstoću zbog udarnih talasa i artefakt se oslobodio njegovog polja, ipak se ne bi mogao vidjeti sa Zemlje običnim ljudskim očima?" "Tačno i s velikom sigurnošću." "To je potpuno jasan postupak! Artefakti su skriveni do tačno određenog razdoblja. Nisu mogli biti primijećeni sve dok vrsta ne bude spremna. Mi smo sada spremni!" "Ljudska rasa?" "Tačno. Nema artefakta na Zemlji. Nema optički vidljivog artefakta. Ovo je namijenjeno nama. Tebi, burazeru!" Deveti dio ‐ Perspektive Džed nikada nije sumnjao da su artefakti ustvari vremenske kapsule namijenjene Homo sapiensu, treća planeta, Sunce. Ovaj put uspio je ubaciti crva sumnje, nagristi moja shvatanja očvrsla u dvadesetogodišnjim istraživanjima. Nikada sebi nisam dozvoljavao aroganciju vjerovanja da da bi neka vanzemaljska rasa mogla čovječanstvu ostaviti nešto takvo ‐ nešto što ne treba otvarati do punoljetstva. Izgledalo je kao nepotreban trud prema rasi koja je u stalnom nastojanju da uništi samu sebe. I vjerovanje da sam baš ja taj srećković koji živi u tom istorijskom trenutku. Istorija je bila puna ljudi blago zbunjenih svojim trenutnim otkrićima. Takođe je potpuno izgledalo kao da smo na pragu jednog novog razdoblja i da sam ja možda rodonačelnik stotina generacija sveštenika stvorenih radi svetog zadatka obožavanja artefakta. Džedova humanistička retorika izgledala mi je nemoguća iz jednog nerješivog razloga. Svi artefakti prikazuju Mliječni put onoliko tačno koliko je to vidljivo ljudskom oku. Pretpostavimo, zato, da da je to oko postavljeno u vangalaktički prostor. To oko‐putnik vidjelo bi svijetlu jezgru od starih žutih zvijezda okruženu uvrnutim diskom pojedinačnih, takođe dugovječnih žutih zvijezda druge generacije nuklearne hemije, i mladim spiralnim ograncima plavih snažno izgarajućih zvijezda. Pogled, koji sam iznio s sigurnošću, na komešanje svjetlosti i plamene teksture. Svi objekti koji čine poznatu strukturu spiralne galaksije

SF VEKTOR br 8


88

izgledaju kao naše sunce ili njegova braća i sestre. Bilo bi čudno kada bi naša čula radila drugačije ‐ sunce je naš neprekidni velikodušni dobročinitelj. Većina je ubijeđena da su zvijezde očigledan način za opisivanje galaksija, pošto se od njih galaksije uglavnom i sastoje. Mliječni put je, sve u svemu, veliki proizvodni pogon koji koristi zvjezdane peći da sagori vodonik i stvori teže i složenije elemente. Svaka zvijezda radi po vlastitoj proceduri i vraća rezultat u međuzvjezdani miks kada umre. Radi kakvog kraja? Radi stvaranja elemenata potrebnih za planete i život na njima. Može li postojati važnija svrha? Ali šta ako promijenimo naše bestjelesno oko, prepravimo ga tako da vidi jonizujući efekat fokusiranih rendgenskih zraka. Galaksija će postati strano i nepoznato mjesto. Zvijezde će biti zamijenjene homogenim morima vrelog gasa s ugrađenim biserom zvjezdanog diska, neutronske zvijezde i supernove će nestati. Oči će zabljesnuti super masivne crne rupe koje se nalaze duboko u jezgru galaksije. Galaktička materija, obasjana vrelim X‐zracima dok tone prema beskrajno gladnim ustima zvjeri. Sveukupno postojanje galaksije podređeno hranjenju crnih rupa. Vječno prinošenje žrtve radi umirivanja čudovišta. Oko osjetljivo na ultraljubičasto možda bi davalo mnogo normalniju sliku, samo što bi Mliječni put nestao. Dok bi posmatrač u spektru X‐zraka još i prepoznao galaksiju makar i u drugačijem obliku, ultraljubičaste oči ostale bi na bliskom okruženju i ne bi se bavile svrhom galaksije. Zadržimo se na Mliječnom putu kao objektu priče o infracrvenim i mikrotalasnim očima. Oba bi vidjela svijetlu središnju mrlju i nepravilan prsten ruba galaksije. Nažalost, pojavila bi se fundamentalna neslaganja oko uzroka i svrhe tog oblika. Infracrvena stvarnost obuhvatala bi velike nakupine sjajne prašine ugrijane formacijama zvijezda i planeta, u onim dijelovima galaksije gdje još postoji velika aktivnost. Infracrvenim očima mlade zvijezde izgledaju kao energetske ćelije. Prijem njihovog mikrotalasnog kolege podešen je na zračenje elektrona duž silnica magnetnog polja galaksije. Te linije koncentrisane su silinom galaktičke jezgre i uvijaju se eksplozijama gigantskih zvijezda. Zvijezda? Ništa posebno, supernove su izvori mikrotalasne slike. Može li ovo pomoći? Znam da je Džed u pravu ali kako uvjeriti korporaciju da uloži više energije na istraživanje ovakve filozofije? Šatl će koliko sutra krenuti nazad prema Suncu a ja ću razočarati slijedeće stotine generacija artefaktovih sveštenika. Deseti dio ‐ Praznina Padanje, plutanje, kroz zvijezde. Respirator mog odijela i utkucavanje srca zajednički udaraju u moje bubnjiće. Pogled kroz vizor ispunjavaju zvijezde. Nakupine raznih oblika grupišu se dajući veće i složenije strukture. Konačno, spiralne ruke posežu prema zidovima kanjona povijajući se pod težinom svijetlih mladih zvijezda. Sve je to dobro, ali kako sam se našao ovdje? Ne SF VEKTOR br 8


89

sjećam se uvlačenja u svemirsko odijelo i dvostruke provjere svega prije nego što stupim u zračnu komoru. Putovanja kroz pristupni tunel takođe. Tek, sada sam ovdje i plovim iznad loptaste nakupine galaktičkog središta, galaksije oživljene mojom laganom rotacijom. Neobično, ne zahvata me panika. Samo osjećaj simbioze sa sveobuhvatnim događanjima. Bilo mi se usporava a respirator smiruje. Plutam, mlitav, unutar odijela; lagani zvuk pogona u odijelu dokaz je postojanja slabe Tritonove gravitacije. Rotacija mi se usporava. Ne preduzimam ništa. Ne oglašavaju se nikakvi alarmi u mom vizoru. Gledam prema satu i isčekujem sledeću sekundu. Još uvijek čekam dok izbijanje bila prestaje i svi mišići se smiruju. Rotacija se usklađuje s periodom rotacije galaksije od 450 miliona godina. Prizor se počinje zamračivati. Vječnost između dva fotona svjetlosti. Bez vizuelnog oslonca za čula, osjećam kao da padam kroz tamu. Instikt grčenja ali impulsi nervnog sistema pužu beskrajno sporo. Osjećam kako sjećanja i snovi ljubazno kuckaju na vrata moje svijesti. Kucanje postaje sve upornije dok kroz ključaonicu prebirem beskrajni niz poznatih likova i pojmova: junaci u svojim ogrtačima, strašne kreature sa izbuljenim očima, i anđelčići s nasmiješenim nestašnim licima. Svi pomiješani u meni s izobličenim kreaturama iz noćnih mora ‐ nemoguća biologija koja postoji samo da bi stvarala zlo. Obuhvatam sva ta lica samog sebe i uobličavam ih u novo naporom svjesnog i podsvjesnog uma. Nastali oblik nastavlja padati ubrzavajući prema ničemu, prema praznini. Padanje u, kroz, prazninu. Plivanje kroz tišinu ničega. Pravilno talasanje presijeca moj oblik dok plovim prema ničemu. Lelujavi oblici izvijaju se iz moje površine ili valjaju između talasa. Puštam ih da plešu; oni su isto tako dio mene kao što je i razum koji upravlja svime. Zujanje uhvaćene pčele pojavljuje se odnekud. Talasi visoke frekvencije prožimaju prostor do konačnog udara vrhunca. Oblik krivuda na mom putu. Amorfni oblici kao ptice iskaču i bježe iz moje površine. I svaki put nastaju produžeci, ogranci koji posežu za odbjeglim pticama i vraćaju ih nazad, u cjelinu. Predenje se usporava dok svaki impuls ne postane jasno odvojen od drugog. Lepršave forme usporavaju se, kao da nešto isčekuju. Novi zvuk ispunjava ništavilo. U početku kao bučno žuborenje u mom tihom biću. To cviljenje natjera me da načinim ruke i potražim i poklopim uši. Cviljenje postade oštrije a zatim poče pulsirati. Pulsiranje na koje možeš računati, ritam misli, puls života. Čvorište je ispred mene, otvorene oči, zračenje tuge i žaljenja. Kanali informacija gmižu kroz prazninu. Paketi podataka blistaju svjetlošću dok uzmiču nazad i dalje između udaljenog uma i čvorišta. Svaka transakcija dodaje svoje zrno bola uspostavljenoj patnji. Čvorište pulsira svjetlom, šaljući talase prema neksusu. "...POMOZI MI...POMOZI NAM...OSLUŠKUJ PODATKE...IDI JAČE...IDI VIŠE..." SF VEKTOR br 8


90

Moj oblik potiskuje zbunjenost i pulsirajuće svjetlo gasi se u trzaju. A onda to osjećam. 'Smetnje iz okoline', 'Oštećeni podaci'. Udar buke navire kroz prazninu, prigušujući pulsiranje. Ovaj put, zahvatam dijelove buke dok ona slabi; vučem se za njom, upijam je. Pulsiranje pipaljki čvorišta se usporava, grubo redukujući datagrame. Čvorište se gasi ostavljajući prazninu. Odjek praznine jača i počinje se usklađivati. Postaje kaskada ritma, pulsiranja i harmonije. Višestruke ravni produžetaka zastaju a zatim počinju svoj ples mojom površinom, kroz moj oblik. Nagovještaj nekog oblika pojavljuje se na mom putu. U početku kao siloviti kovitlac geometrijskih oblika, zatim se usporava i učvršćava. Oblik je mješavina geometrijskih i organskih likova. Podsjeća me na talase koji se lome o stijenovitu obalu. Složeni ritam se zaustavlja i oblik postaje jasan. Jasan mome umu ali neopisiv čulima ili jezikom. Znam da je uvijek bio ovdje. Star i kad se poredi s našim suncem. Svjestan univerzuma kojim upravlja Daunovim poljem na kvantnom nivou. Tako dubokog uma da Daunove čestice koje stvara prodiru duboko u kosmos, oblikujući stvarnost na univerzalnoj skali, uzrokujući njegovo sve brže širenje pod unutrašnjim pritiskom, poražavajući gravitaciju i udaljenosti. Toliko uklopljen u ništavilo da se čvorištu prikazuje samo kao pozadinski šum. Toliko prilagođen kontroli Daunovog polja da naše misli izgledaju spore kao pomjeranje kontinenata prema svjetlosti. I sada, znam da sam dobrodošao. Znam da sam prvi od moje vrste. Znam da je moje putovanje završeno. Znam da moram izabrati šta dalje, prije nego što napustim prazninu. Znam da mogućnosti nisu isto što i prilike. Znam da sam slobodan da uzmem oblik, da oblikujem. Epilog U sobi izgubljenoj među mnogim sobama nalazi se žena. Leži na podlozi ispunjenoj prekidačima. Vezana je cijevima koje je hrane. Snopovi vlakana muče njen fizički um, paketi podataka muče njen psihički um. Dvije metalne sestre služe i dvore njeno položeno tijelo, člankovite oštre noge probadaju i probavaju. U uglu sobe tiho šištanje prečistača vazduha. Ulazi mršavi čovjek tamne kose. Sivim očima zagleda sobu. Lagano se osmjehuje kao dane želi poremetiti prizor dok ga ne apsorbuje u cjelini. Paukoliki čuvari ženinog tijela zastaju a onda nestaju kao da su svi atomi njihovih metalnih tijela odjednom odlučili da bi bili korisniji na drugom mjestu. Mašine za udržavanje života, cjevasti priključci i vlakna za podatke mrve se kao da su se njihovi protoni istovremeno raspali. Oslobođeni gama zraci odlaze prema nekom udaljenom mjestu. Oči žene podrhtavaju od napora svijesti.

SF VEKTOR br 8


91

Čovjek i žena postepeno nestaju i ostaje samo tanani dah koji ispunjava prazninu u kojoj su živjeli. __________________________________________________________________ Mark Boumen je doktor astrofizike rođen u St. Petersburgu (Rusija), 1961. Danas radi kao istraživač relativističke astrofizike na Univerzitetu u Lidsu, VB. Objavio je više knjiga i članaka u astrofizici i softverskom inžinjeringu. Priča "The Drop" je njegov prvi pokušaj u naučnoj fantastici. Preveo MasterYoda

SF VEKTOR br 8


92

Ramnat Ijer

Zaboravljena buducnost The Forgotten Future by Ramnath R Iyer Virtual reality is an artifical environment that is created with software and presented to the user in such a way that the user suspends belief and accepts it as a real environment. w ww ww w..ssffttiim m..ccoom m

Glava prva jhn3223 nikad nije bio u dilemi da li će najzad uspjeti da pobijedi grandmastera13. grandmaster13 bio je dobar, nije bilo dvojbe ‐ ali postojao je jedan element predvidivosti u njegovim potezima koji će konačno dovesti do njegovog pada.

Provjerivši plan igre po treći put, jhn3223 se odmori koji minut. Često odmaranje i opuštanje bilo je neophodno za uspješno izvršenje planiranog napada. Ustvari, nezaposlenog protivnika treba uvijek motriti s nepovjerenjem, znajući da je to možda zatišje pred buru.

Liježući na veličanstveni ležaj postavljen radi njegove udobnosti, jhn3223 je razmišljao o istorije igre koju je toliko obožavao, ili, u ovom slučaju, svijetu u kome je živio, ogromnoj igri samoj po sebi.

Sve je počelo razvojem virtualne stvarnosti visokog kvaliteta, ili Virtua, kako je to nazvano. Virtuo je bio tehnologija koja je promijenila sve. Prodirala je snagom lavine, zbrisala način života, i uspostavljajući novi poredak. Virtuo je bio prvi od softvera kreiranih da odvoje fizičko tijelo od uma. Rečeno tehničkim terminima, on je preusmjeravao neuronske puteve ljudskog nervnog sistema tako da dozvole alternativne kanale za ulaz i izlaz. S Virtuom, čovjek je ulazio u alternativnu stvarnost, prilagođavajući svijet i život svojim željama. Fizički svijet bio bi zaboravljen barem na neko vrijeme, dok ga grčevi gladi ili bol zbog lošeg položaja tijela ne bi vratio u stvarnost.

Tako je sve to počelo. Dalji događaji slijedili su nemilosrdne zakone ekonomije. Gonjena potražnjom, tehnologija koja je pogonila Virtuo postala je bolja, brža, uglađenija. S druge strane, isključivanje ljudskog tijela postalo je mnogo potpunije ‐ isključivanjem digestivnog i cirkulatornog sistema energetska SF VEKTOR br 8


94

potrošnja tijela svodila se na mikrovate i energiju potrebnu za održavanje mozga. Mozak nije bio ništa više od električnog aparata organskog porijekla. Energiju mu je obezbjeđivala obična baterija koja je upijala elektromagnetske talase iz okruženja i usmjeravala je u mozak.

Mase su bile presretne. Mogle su provoditi mjesece ili godine uz Virtuo bez mučne potrebe vraćanja u stvarni svijet. Stvarni svijet? Virtuo_je_bio_stvarni_svijet. Uz Virtuo, svako je bio sretan. Bio je to novi oblik društva, s istim ljudima u drugačijim inkarnacijama. Od samog početka Virtuo je bio potpuno umrežen. Profesor, frizer, mehaničar ‐ svako je imao isti pristup resursima. Društvo za upravljanje Virtuom, ili DUV, standardizovalo je minimum mogućnosti dostupnih svakom korisniku. Virtuo je afirmisan kao mjesto gdje će svako biti zadovoljan. Postojali su ambicija, ratovi i socijalne razlike, kako pojedinci ne bi umrli od dosade, ali svijet Virtua je u osnovi bio zasnovan na zaslugama i što je pojedinac bio pametniji, veće su mu bile šanse za uspijeh i slavu. Dobar haker mogao je podesiti neke varijable svog paketa i ostvariti ponešto o čemu su ostali mogli samo sanjati.

Tehnologija koja je pogonila Virtuo mijenjala se tokom godina, ali je originalno ime ostalo. Nakon verzije 31 softver je postao samoodrživ i 'savršen do n‐tog stepena' kako je rekao direktor 'Virtuo Inc' prije nego što ga je uključio u virtualni svijet.

Tiho zvono u pozadini vratilo je jhn3223 njegovom planu napada. Da, grandmaster13 je ponekad predvidljiv. Pitam se zašto, pomisli on. Prije nekoliko godina, ni jedan haker ne bi se usudio svjesno izazvati taktičkog genija grandmastera13, poznatog po žestini napada i sposobnosti da pronađe izlaz kada je u škripcu.

Sve to nema veze, pomisli jhn3223. Vrijeme je za rat. Glava druga Gledajući unazad, jhn3223 divio se glatkoći kojom je njegov plan uspio. Porazio je šampiona! Konačno je srušio nepobjedivog grandmastera13.

Imao je običaj da pregleda svaku bitku nakon meča, da identifikuje sopstvenu snagu i slabosti i isto te osobine kod protivnika. jhn3223 pregledao je sve protivnikove poteze, ostavljao napomene uz svaki dobar potez ali i uz one koji nisu bili tako dobri. Odlučujuća bitka tekla je upravo onako kako je predvidio. Gdje je grandmaster13 pogriješio? Neobično, pomisli jhn3223, svuda.

Sada, kada je sve bilo gotovo, jhn3223 konačno je imao dovoljno vremena da pregleda sve mečeve u kojima je učestvovao grandmaster13, i u kojima je uvijek izlazio kao pobjednik. jhn3223 pažljivo je analizirao potez po potez, bitku po bitku... SF VEKTOR br 8


95

***

Nakon mnogo sati žestoke koncentracije, jhn3223 zadovoljno zabaci glavu. Dokazi su bili neporecivi. Promjena se dogodila prije otprilike godinu dana. Prije tog trenutka u vremenu potezi grandmastera13 bili su savršeni, kao pojedinačne note koje se stapaju u veličanstvenu simfoniju. U svakoj od kasnijih partija jhn3223 otkrio je iste tragove predvidljivosti koje je već primijetio. Tragove bota.

***

Bot nije bio nikakva novost. Koncept botova osmišljen je u vremenima koja su nestala iz sjećanja, kad je snaga računarskog softvera postala dovoljna za stvaranje ličnosti kojima je kreator obmanuti druge. Razvojem Virtua na botove se počelo mrko gledati, pošto nisu imali mjesto u društvu stvarnog svijeta. Tako su postepeno zabranjeni i haker koji bi stvorio nekog bio bi za stalno izbačen iz sistema. Nadalje, bot se mogao lako prepoznati po svom neuralnom potpisu.

Ali ne i ovaj, pomisli jhn3223. grandmaster13 bio je zaista vješt: njegov bot imao je potpunu kopiju njegovog vlastitog neuralnog potpisa, pravo umjetničko djelo. Zaista, ovo je uvjerilo jhn3223 da je u prilici razotkriti najveću obmanu dvadeset trećeg vijeka.

S dokazima u rukama, jhn3223 razmišljao je šta da uradi. Ispravno bi bilo da obavijesti DUV, prilažući kao dokaz sve zapise koje je analizirao. Ali u svijetu Virtua svako je tražio svoju priliku a ova je bila suviše dobra da bi je odbacio. Ucjena, pomisli jhn3223.

***

shellk27 nije bila sretna. Ovo je bio nesretni splet okolnosti, nemoguć jer bi Virtuo trebao sprječavati da se tako nešto dogodi. Konačno, pomisli shellk27, to je bila igra ‐ ništa više od igre.

Kao grandmaster13 i jhn3223, shellk27 bila je rođeni haker. Te sposobnosti su joj ostale neiskorištene, voljela se upuštati u sociološke studije pokušavajući shvatiti odnose između ljudi i događaja, društava i razdoblja. Na mnogo načina, ovo područje pružalo joj je mnogo više zadovoljstva. Zahtijevalo je mnogo više mentalnog angažovanja ali i pružalo mnogo više odgovora. Kao učestvovanje u činu stvaranja i ljubavi nasuprot uništavanju i mržnji.

jhn3223 već je bio na svojoj stazi slave i sudbine kad ga je shellk27 srela. Desilo se to u čekaonici aerodroma kada su oboje u hipu prepoznali sposobnosti onog drugog. Naravno, nisu se tom prilikom bolje upoznali ali su se tokom narednih godina povremeno sretali i redovno dopisivali, njegujući snažno prijateljstvo zasnovano na uzajamnom poštovanju.

SF VEKTOR br 8


96

Upravo zbog tog poštovanja jhn3223 je nazvao shellk27 i podijelio s njom tajnu svog otkrića; ona je definitivno bila savršen partner u jednom ovakvom poduhvatu. Virtuo nije bio svijet za pojedince; savez je bio ključni element za precizno odvijanje njegovog plana. A shellk27 ‐ ona nije bila zaista svjesna koliko je talentovana ... Glava treća Kada je shellk27 spustila slušalicu to popodne, postojalo je mnogo stvari o kojima je morala razmisliti. jhn3223 joj je otkrio nešto zagonetno i uzbudljivo. Njene ambicije nisu bile usmjerene prema obilju onako kako su bile kod jhn3223, pa je saslušala plan o ucjenjivanju grandmastera13 ljubazno ali uzdržano. Ono što ju je zaista uzbuđivalo u svemu bilo je što je dobila odgovore na pitanja koja su je već dugo, dugo mučila.

Postojalo je nekoliko stvari koje jhn3223 nije znao o shellk27. Činjenica da je shellk27 bila dobra prijateljica grandmastera13, na primjer. Ustvari, grandmaster13 bio je njen čest gost osim kad je planirao neku novu ratnu strategiju.

Ali, prije godinu dana stvari su se promijenile. U pojavi grandmastera13 bilo je tragova nečega što se događalo duboko u njemu. shellk27 je vjerovatno bila jedina osoba čiji um je obučen da prepozna znakove zabrinutosti i strepnje. Pokušala je nekoliko puta da ga pita, ali svaki put on bi odgovorio vragolastom grimasom.

Postao je hladan i logičan. Njegove posjete su se prorijedile a u tim rijetkim slučajevima kad bi se sreli on nije govorio mnogo. Najčešće samo jedno brzo doviđenja.

Dakle, bio je to bot! To je objašnjavalo zahlađenje njihovih odnosa i zašto je on postao neodređen i dalek. Ona se nasmija u sebi, razmišljajući o svojoj kratkoj ekspertizi natopljenoj iskrama emocija o osobi kreiranoj od kompjuterskog softvera. grandmaster13 imao je u nju povjerenja bez obzira s kakvim problemom bi se suočio. Zašto joj onda nije rekao? I gdje se sada zaista nalazio?

***

jhn3223 počeo je svoje istraživačko putovanje s radošću djeteta u svojoj prvoj avanturi ili izletu. Botovi su, generalno, kontrolisani od strane stvarne ali skrivene osobe. Komunikaciona veza između njih dvoje nedvosmisleno je ukazivala na izvor. Za bota kakav je ovaj stvar je dodatno komplikovala činjenica da je njegova logika morala biti potpuno samostalna ‐ nije postojala komunikaciona veza između grandmastera13 i bota. Drugi način bio je dobro dokumentovan ali i veoma težak. Trebao je pratiti sve aktivnosti bota unazad, hvatajući njegove tragove u Virtuu, sve dok ne stigne do samog početka, do SF VEKTOR br 8


97

trenutka botovog stvaranja. To je bio trenutak u vremenu kada je morala postojati veza između bota i njegovog tvorca, a to je bila jedina slabost koju bi jhn3223 mogao iskoristiti.

Za nekoga ko se nije bakćao socijalnim paradigmama ili društvenim odnosima. grandmaster13 napravio je izuzetno dobar posao s ovim botom. To je bio osnovni razlog zbog koga je jhn3223 tražio pomoć od shellk27 još u početnoj fazi svog plana. Ona je bila sposobna identifikovati obrazac u stilu ponašanja bota, povezati razne znake i formirati most prema prošlosti.

Bilo je samo pitanje vremena kada će se pred njim otvoriti vrata spoznaja. Glava četvrta Prošlo je šest nedelja prije nego što su se jhn3223 i shellk27 sreli na pogodnom i tajnom mjestu. Prilično vremena oduzelo mu je dešifrovanje koda koji je skrivao kovčeg tajni grandmastera13 od radoznalih očiju. Ali sada, kada je konačno završio, bilo je vrijeme da otkrije gdje je stvarno otišao grandmaster13.

"Siguran si da je ovo to mjesto?" upita shellk27 zagledajući mračnu prostoriju s neobičnim spravama razbacanim okolo.

"Da, naravno," reče jhn3223 oštro. Nije postojalo nikakvo mjesto sumnji.

"Hej, ovdje su neki zapisi. Da ih pogledamo!" reče shellk27 iznenađeno.

Na tankom uređaju u njenoj ruci, krupnim debelim slovima bilo je napisano "Za Džona i Sju."

***

Kad je holografska figura završila svoj animirani monolof, shellk27 i jhn3223 nastavili su stajati ispred prostora gdje se on pojavio, čekajući da ih prođe šok. Ta avet bila je gotovo savršena replika grandmastera13, u svakom smislu. A ona im je rekla‐

***

grandmaster13 bio je mrtav! Nezamislivo se desilo i on je stvorio bota da zauzme njegovo mjesto i dovede ih ovdje.

Ljudska rasa je počela izumirati! Svaki pojedinac iz stvarnog svijeta bio je u Virtuu, živeći u snovima a tehnologija koja ih je držala u životu i produžavala njihovo postojanje nije bila savršena ‐ i nikada neće biti. A bez sinova i kćeri koji bi osvijetlili trenutke kad se smrt dođe po svoje, bilo je samo pitanje vremena kada će doći kraj.

"Morate se vratiti u stvarni svijet! Ovaa vrata će vas odvesti tamo. Morate povesti što više drugih i pronaći način da isključite Virtuo." Užurbanost riječi SF VEKTOR br 8


98

grandmastera13 odzvanjala je Džonovim mislima. On pogleda na Sju, nesiguran šta da misli. Stvarni svijet. Postojalo je drugačije mjesto, drugačiji život, mislila je Sju. Sada, nije postojalo ništa osim sjećanja zakopanih u dubinama vremena. Preveo MasterYoda

SF VEKTOR br 8


99

Džin Volf

Neuzvraćena ljubav Unrequited Love by Gene Wolfe „Dve ljubavi imah, od Utehe i Beznađa satkane“

Vilijam Šekspir – Sonet 144.


Zaista nemate razloga da me slušate, i u bilo kom trenutku možete da se okrenete i odete, zaboravite da ste išta čuli. Ja, pak` sve razloge imam da vam ispričam svoju priču. Ako će priznanje mog nevinog greha doneti i mrvu iskupljenja, biće vredno i gubitka vašeg poštovanja. Ja sam, znate, od onih što loše napraviše imajući dobre namere... Put do pakla popločan je postupcima nalik mome... "Moje namere su bile dobre!"... Uskoro, nadam se, velika‐ u krv ogrezla kandža sklopiće se oko njih i povući ih, zajedno sa mnom‐ tamo gde im je i mesto. Moje dobre namere donesoše bol nevinim srcima, bol koji nikada neće prestati. Svake noći, jednom, dvaput, ponekad i tri puta ustanem, obučem se i izađem da vidim jesu li tamo... Nisu, ali bili bi‐ da mogu; nesrećna mala bića cijim patnjama uzrok sam jedino Ja. Da li me razumete? Naravno da ne. Kako bi i mogli? Objasniću vam sve po logičnom redu, počev` od Roberte. *** Roberta je pripadala Robinsonovima, paru čija kuća bejaše kraj moje. Prvi put sam je video jednog Majskog jutra, kako žuri u školu, sa malim lap‐ topom u SF VEKTOR br 8


101

novoj, sjajnoj torbici. Beše slika lepote, nevinosti (opet "ta" rec ) i zdravlja, savršeno dete. I bila je 'bot, naravno... Robinsonovi ili nisu mogli da imaju dece, ili behu nespremni na sve odgovornosti i brige, koje pravo dete donosi. Ne bih trebao, u svakom slučaju ne sada, njih da krivim. Međutim, pitam se zašto se nikada pre toga nisam interesovao za "život" i edukaciju 'botova. I tako sam jednoga dana započeo priču sa njom, pošto smo išli u istom pravcu. Upitah neizbežno, do bola banalno : "Sviđa li ti se škola?" I Roberta odgovori, "O, da! Zabavno je." "Stvarno? O čemu učite?" "Ma, znaš. Imena slova i koje glasove označavaju. Tempere i vodene bojice. Aritmetiku. Da ne pričamo sa nepoznatima." "Ja ti nisam nepoznat," rekoh joj. "Naravno da nisi. Ti živiš pored nas." "Tačno. I neću te nagovarati da ideš sa mnom, ili da radiš bilo šta što ne želiš‐ iako mi prija razgovor sa tobom." "To je dobro!" Nasmešila mi se. "Za mene, barem. Šta dobiješ kada pomešaš crno i belo?" "Sivo, ako misliš na boje. Smeđe, ako misliš na ljude." "Mislim na boje. Plavo i žuto?" "Zeleno." "Koji je kvadratni koren od dvesta pedeset šest?" "Šesnaest." Pogledala me je sa neodoljivim smeškom. "Samo što to nije fer. To nije gradivo za prvi razred." "Tačno. Ali ti ga već znaš i ostatak tvog razreda..." "Ne, samo nas je troje." "...Tek treba to da nauči. Kako onda može da ti bude zabavno?" "Ali, vrlo je zabavno!" "Zaista? Šta ti se od svega najviše sviđa." "Pomaganje. To je kada neko od nas dobije dečaka ili devojčicu koji imaju problema sa učenjem, i onda pokušavamo da im pomognemo." Za trenutak je delovala ozbiljno i pomalo tužno."Gotovo uvek je dečak, pošto ima pet dečaka i dve devojčice, osim nas. Najviše volim kada je devojčica, poput mene. Ponekad znam da sam joj zaista, istinski pomogla. Njoj i Gospođi Mors‐ učiteljici. To je ono što najviše volim." Stigli smo skoro do ulaza u osnovnu školu, pa joj rekoh, "Dobro, nadam se da ćeš dobiti devojcicu danas." Ona mi odvrati, "I ja se nadam! Nadam se da ću je dobiti !" i otrča u školu. SF VEKTOR br 8


102

Nedugo zatim upoznao sam i Džulijanu, i tada sam se i umešao. Ako do tada nisam bio kriv ni za šta (mada mislim da jesam) nakon toga, sam sigurno bio. Video sam je kako prolazi kraj moje kuće dok je išla kod Robinsonovih, sitna devojčica sa tužnim licem i dugim crnim kikama. Video sam je, takođe, i kada se vraćala, i nisam mogao da izdržim. Izađoh, i počeh da hodam kraj nje‐ trudeći se da izgledam kao da sam izašao šetnje radi, i da je razgovor započeo slučajno. "Da li se ti i Roberta igrate?" "Aha." Promrmljala je; neću pominjati mrmljanje ubuduće. Džulijana je jedino tako umela da govori. "Mora da je zabavno." Tužno je klimnula glavom. "Ona mi je najbolja drugarica." "Imaš li puno drugarica?" Odmahnula je glavom. "Ne mogu da se igram sa tobom kao Roberta, ali ja sam njen komšija i voleo bih da ti i ja budem prijatelj." Predstavio sam se. "Ja sam Džulijana ." U to sam već bio poprilično siguran. Nasmešila se. "Moj tata je kuvar. Trebalo bi da se kaže "Šef kuhinje". Ali to je isto. Zato se i zovem Džulijana ("Julianne salad"‐ popularna vrsta salate. prim. prev.). On najviše pravi salate." "Dobri kuvari su jako retki.", rekoh joj. "Mama kaže da mu je i plata dobra." "Kao i njegove salate, sigurno." "Dobiću još jednog drugara." Maleno, tmurno lice kao da se za trenutak razvedri. "Dobiću kucu. Roberta treba da dobije kucu, i ja sam to rekla Mami i Tati, tako da ću i ja da dobijem jednu." " 'Lepota bez taštine, Snaga bez nasilja, Hrabrost bez divljaštva i sve vrline Čoveka, bez greha njegovih' Lord Bajron je to napisao. Mislim da je njegov pas bio bul‐terijer. Znaš li koje rase će biti tvoja kuca, Džulijana?" "Robot. Roberta će dobiti foks terijera, mislim." Za momenat činilo se kao da će se Džulijana čak i nasmešiti. "Moći će da se igraju dok se i nas dve igramo." Zanemeo sam. Ili sam možda nešto i rekao, ali sada se ne sećam. SF VEKTOR br 8


103

Možda sam skrenuo iza prvog ćoška, možda je Džulijana došla do svoje kuće i otišla unutra. Ne sećam se ničega od toga. Znam samo da sam nastavio da hodam, sam,‐ ispunjen gnevom pomešanim sa očajem. Naše ulice, sa svojim pravilnim i blagim skretanjima ‐ vređale su me. Naši savršeni travnjaci, od kojih polovina beše veštačka, vređali su me još više. Mrzeo sam svaku kuću kraj koje bih prolazio; njihovu svežu boju i apsurdnu mešavinu arhitektonskih stilova. U stvari, imao sam jedan dublji, iskreniji razlog što sam se tako osećao. Osećao sam mržnju zato što je samo u jednoj od tih kuća bilo jedva dvoje dece. U većini ih nije bilo uopšte. Kao ni u mojoj. Moja vrsta je stvorila raj, koga sam i sam bio deo. Raj za mašine u kome ljudima, iako su bili dobrodošli, nije bilo mesto. Oko prljavih srednjevekovnih koliba, deca su trčala i vikala, smejala se i plakala, verovatno i dobijala batine kada bi bila preglasna.Bake su im, kraj vatri pričale bajke o hrabrim dečacima ili mudrim devojčicama koje su uspevale da prevare zle patuljke... poput mene.. Bajke koje behu pune života jer su i deca bila ispunjena njime. I smrti takođe, pošto je svako dete moralo da nauči da je smrt senka koja prati život. Eto... opet sam odlutao od priče. *** Čitava nedelja je prošla pre nego što sam video i jednu od devojčica. Koliko god često sam mogao, posmatrao sam ih sa prozora moje terase. Ponekad bi mi mahnule, a kada bi to učinile trudio sam se da se nasmešim i mahnem i ja njima. Roberta je ostala ista, savršena slika dečije lepote. Džulijana je uvek delovala tužno i neraspoloženo. Mada, čini mi se da sam jednom čuo i njen smeh‐ zvuk koji me je uznemiro, pošto je delovao onoliko prirodno‐ koliko je njena drugarica bila ljudsko biće. Obećani kučići su se konačno i pojavili, prvo Robertin. Bio je malen, nestašan i u svim nijansama žute i smeđe boje. Obe devojčice su ga grlile i cmakale, Džulijana stidljivo a Roberta uporno. Džulijana je svoje kuče dobila nedelju ili dve kasnije. Bilo je znatno krupnije i delovalo kao karikatura Dalmatinca, sa pravilno raspoređenim crnim šarama na SF VEKTOR br 8


104

belom krznu i neprirodno velikim očima. Ja bih ga možda i okarakterisao kao karikaturu, ali devojčice su ga obožavale. Robertino kuče se igralo sa njim kao sa loptom, ili bilo kojom drugom neživom stvari. Iskreno sumnjam da je u njemu prepoznavao kopiju svoje vrste. Posmatrajući ih, došao sam na ideju. Ta "ideja" je i razlog ove ispovesti. Prvo sam sačekao priliku da pričam sa obema devojcicama, dok su zajedno. Robertino kuče se provuklo kroz ogradu koja je delila naša dvorišta . Obe devojčice su vrištale i trčale unaokolo... i nisu mogle ništa drugo. Umirio sam ih, obećavši im da ću uhvatiti malenog begunca, što sam i učinio namamivši ga parčićima mesa. Bio je slatka mala kreatura, nevina poput mladunca skoro svake životinjske vrste, i prijateljski umiljat što nije bilo tako često. Odneo sam ga preplašenim devojčicama, upozoravajući ih da paze na njega ubuduće‐ kako ne bi opet pobegao ( besmislena upozorenja, kao što ćete videti), a zatim sam im dao predlog. ... "Jeste li vas dve razmišljale o tome da razmenite kuce, na nekoliko dana? Moj prijatelj i ja smo to uradili (to beše laž) kada sam bio dečak. On je uzeo moje na nedelju dana, a ja njegovo. Obojica smo se mnogo zabavili. I naučili puno, takođe." Roberta upita, "Misliš li da će nam roditelji dozvoliti?" "Ne vidim zašto ne bi, u svakom slučaju nije vam teško da ih pitate." Okrenula se ka Džulijani. "Misliš li da bi mogla da ostaviš Robera kod nas na nedelju dana, a da ti odvedeš Rovera?" Oklevajući, Džulijana klimnu glavom. Tako se desilo upravo ono što sam i planirao. Džulijana, živa devojčica je otišla kući sa Roverom, psom od krvi i mesa. Roberta, devojčica‐ robot, je ostala sa Roberom, crno‐ belom mehaničkom kopijom Dalmatinca. Mislio sam da je tako bolje, i bio apsolutno siguran da su oba psa pronašla nove domove. I apsolutno sam pogrešio. Nekoliko dana kasnije, sreo sam Džulijanu i kraj nje je opet bio Rober. Pomazio sam ga, a on mi je liznuo ruku i mahnuo repom. SF VEKTOR br 8


105

"On je dobar pas," reče Džulijana, ‐ nepotrebno. "Neće vas ujesti." Rekoh joj, "Nisam ni mislio da bi učinio nešto slično, ali čudi me što nisi zadržala Rovera malo duže." "Nisam želela. Više mi se sviđa Rober." "To vidim. Možeš li mi reći zašto?" Slegnula je ramenima i okrenula se. "Ne prlja tepih." Nakon toga pričao sam i sa Robertom, i po prvi put se nisam pretvarao da je u pitanju "slučajan" susret. Igrala se sa Roverom u dvorištu, i prosto sam prišao ogradi i pozvao je rekavši joj da želim da pričam sa njom. Nakon svog onog ranijeg pretvaranja, ovo je bilo vrsta olakšanja. "Roberta, pitaću te neke stvari koje se ne tiču direktno mene. Nadam se da ćeš odgovoriti na pitanja." Klimnula je glavom. "Ali ako ne želiš, razumeću. Ti i Džulijana ste trebale da razmenite pse na nedelju dana, zar ne?" "Da. Da, trebale smo." "Međutim, to se okončalo nakon... koliko? Tri dana?" "Dva." Roberta nije želela da me gleda u oči. "Koja od vas dve je to prekinula, Ti ili Džulijana?" "Obe." Mora da je izgledalo kao da joj ne verujem, pošto je dodala, "Stvarno je bilo tako. Pričale smo na odmoru između časova i obe smo počele da plačemo. Ja‐ ja stvarno ne znam zašto joj se nije dopao Rover." Delovala je kao da će opet zaplakati. Pokušao sam da joj kažem najnežnije što sam mogao "To nije važno." "Rober misli da je pravi pas." U tim rečima krio se beskraj očaja. "Zaista?" "Da! On je... on je stvar, ali misli da je pravi pas." Zatim je otrčala u kuću. Zureći kroz prozor nekoliko dana kasnije, ugledah Dena i Tamaru Robinson‐i Robertu, takođe ‐ kako lutaju po komšiluku sa baterijskim lampama. Izašao sam i pitao ih da li mogu da im pomognem, a oni su mi objasnili da je Rover nestao. "Ili pobegao," rekoh. SF VEKTOR br 8


106

Nisam mudar čovek i ovo svakako nije bila moja sjajna ideja, jednostavno mi se činila logičnom. Vidite, odrastao sam na pričama i filmovima tipa; "Lesi se vraća kući" ili "Vuk Samotnjak" i ostalim... Dobio sam Džulijaninu adresu od Roberte i odvezao se tamo. Pronašao sam Rovera kako mirno leži u žbunju pod prozorom, pretpostavljam Džulijanine sobe. Gospode, oprosti mi! Uzeo sam ga u naručje i vratio "kući". *** Ovo bi trebalo da je kraj moje priče, i voleo bih da jeste... Džulijana i njena majka su sutradan došle kod Robinsonovih po Robera, koga je Roberta zatekla kako je čeka dok se vraćala iz škole. Tokom narednih nedelja, video sam ga dvaput, njegovo sjajno belo krzno sa pravilnim šarama‐ kako strpljivo čeka pred kapijom Robinsonovih. Dvaput, rekoh. Nakon toga ga više nisam video. Džulijana mi je rekla da su ga vezali. __________________________________________________________________ Džin Volf Gene Wolfe (1931) spada u red pisaca Naučne fantastike koji imaju sasvim posebno mesto na literarnoj sceni ‐ uključujući nepripadanje nijednom žanrovskom pravcu osim sopstvenom, visoko poštovanje kolega, čitalaca i kritike (jedan od njih izjavio je da je Volf 'podmuklo dobar pisac', koji uvlači čitaoca u svoju priču a zatim mu priređuje potpuno nepredvidiva iznenađenja). Od 1980. do 1983. godine objavljuje svoje najpoznatije delo‐ četvorodelnu sagu o Severijanu, pripadniku esnafa mučitelja.Serija pod nazivom "Knjiga Novog Sunca" koju čine:"Senka mučitelja", "Kandža pomiritelja", "Mač liktora" i "Citadela autarha"; (1987. godine sledi i nastavak "Urt novog Sunca") je sjajnim zapletima, egzotičnim predelima i zajednicama, spojem visoke tehnologije i magijskog doživljaja sveta, te izbrušenim stilom pripovedanja sa moćnom simbolikom, učinila da ove knjige odmah budu prepoznate kao vrhunci savremene fantastične literature. Ono što je najzanimljivije u njihovoj recepciji SF VEKTOR br 8


107

jeste da su ih, kao deo svog žanra, jednako prisvajali i ljubitelji naučne i epske fantastike. Volf jednako uspešno piše priče i novele koje su sabrane u nekoliko zbirki ("Bibliofil" 1984, "Priče iz starog hotela" 1988, "Ugrožene vrste" 1989, "Zamak dana" i "Mladi Volf" iz 1992, "Čudni putnici" 1999). Ostajući veran svom doživljaju literature koji ne priznaje žanrovske granice, niti posežući za lakim, oveštalim rešenjima iz žanrovske ikonografije, njegova dela ostaju kao upečatljivi primeri briljantno napisanih vizija nesputane mašte koja odbija da se povinuje šablonima. Preveo Kaa

SF VEKTOR br 8


108

Džin Riz

Priče iz kineskog zodijaka ‐ Pas

("Dog" iz "Tales of the Chinese Zodiac" by Jeen Reese) Pošto je bila godina psa, i zato što je Hsien osjećao stalni rast umora u svom prastarom tijelu, sišao je do nedeljne trgovine mesom i kupio sebi tijelo psa lutalice od dvadesetak kila. Operacija je bila veoma jednostavna. Hsienova svijest izdvojena je i smještena u malu sjajnu kutijicu sa dva priključka koji strše sa strane. Priključci su spojeni psu iza vrata. Mala pletena mreža ‐ Hsien je izabrao muževnu svijetlo‐zelenu ‐ štitila je kutiju i pseći vrat. Hsien kroči napolje, na hladni proljetni vazduh, na svoje četiri snažne noge. Odmah je privukao veliku pažnju. Prekrasna žena pogladi ga po glavi i provuče njegovane nokte duž njegovih leđa. Dvije slatke gospođice takođe mu dodirnuše stražnjicu! Prošle su decenije otkad je neka žena, bez obzira koliko ružna, poželjela da dodirne stražnjicu njegovog starog tijela. Nije vidio boje, naravno. I gledao je u koljena umjesto u lica. Osjećao je smrad smeća na ulici, a to je izazivalo mučninu u stomaku. Ali, leđa ga nisu boljela. Imao je i sve zube pa ostavi usta otvorena, s isplaženim jezikom koji se ljuljao. "Da," pomisli Hsien. "Osjećam se dobro. Nikada više neću ovoliko čekati da promijenim tijelo." Malo ga je zbunjivalo, naravno, to što je pas. Bio je to prekrasan primjerak, dobro razvijen ali vitak. Gdje je otišla pseća duša kad je ubačena Hsienova? Možda je to zabrinjavalo sveštenike ili visoke državne činovnike ali ne i njega

SF VEKTOR br 8


109

dok je prolazio kroz noć i ulazio u naredni dan. Čak i kad je njegov doručak od komadića mesa imao slab i neprijatan ukus, kao prekuvana riža. "Psi su prekrasne, odane duše," razmišljao je Hsien, pošto više nije mogao govoriti svojim ustima punim zuba i velikim ružičastim jezikom. I tako je nastavio sledećih dana i noći, do sledeće nedeljne trgovine mesom. Hsienovo staro tijelo još uvijek je počivalo u odjeljku frižidera, mlitavo i pogrbljeno. Očigledno da nikome nije bilo zanimljivo. Mnogo dugih minuta Hsien je proučavao to tijelo, osjećaj krivice nestajao je u sjenci tog ćelavog zatvora koji je tako dugo nosio. Konačno, on pomisli, "Siguran sam da je pseća duša otišla na neko mnogo bolje mjesto od ovog. Da, učinio sam nam obojici veliku uslugu." I, bez osjećaja krivice, izađe iz trgovine mesom da potraži neko mjesto za pišanje. __________________________________________________________________ Illustration by Jenn Reese, Tales of the Chinese Zodiac #3 of 12. Preveo MasterYoda

SF VEKTOR br 8


110

SF VEKTOR broj 8, juli 2008. Urednik broja: SF team Priloge pripremili: Pikax, SuzanKalvin, Svetlost Lutalica, NaraYan, Sal, MasterYoda, Kaa Prevod: Master Yoda, Kaa, Pikax Tehnička priprema: Dan555 Podrška: SF team & SF friend. PDF izdanje: MasterYoda Ovaj fanzin i prilozi u njemu mogu se slobodno dalje distribuirati, ali obavezno naznačite da je SF tim autor i dodajte link ka našem sajtu www.sftim.com. Nije dozvoljena bilo kakva prodaja ovog fanzina niti prisvajanje autorstva.


SF vektor 08

Recommend Documents