ROMANTIZAM Epohama renesanse o baroka zavr[ava se tzv. @sredye doba# kyi/. i evropska kyi/. ulazi u Novu fazu razvoja . Romantizam je stilski pravac koji pri[iruje svoje vidike i ne ti;e se samo zapadne, ve’ i isto;ni kyi/. (po;etkom 19. veka evropske kyi/. odre]ene hri[‘anskom Isto;nom tradicijom pridru/uju se zapadnim kyi/. lingvisti;ki termin slavia ortodoxa uspostavqa se da ozna;i formiraye nacionalnih kyi/. kod Slovena). Otvaraju’i se prema istoku, romantizam postepeno preuzima nasle]e isto;ne tradicije i kyi/. Veliki pisci Evrope me]usobno se povezuju i komuniciraju, ;ime se otvaraju vrata neke vrste kyi/evne globalizacije. Podizayem nacionalne svesti poja;ava se saradya i komunikacija me]u narodima. Re; @romantic# pojavquje se prvi put u engleskom jeziku polovinom 17. veka u zna;eyu @kao stari romani#-(like the old romans)-kao karakteristika vite[kih i pastoralnih romana. Kasnije se izraz @romanti;no# upotrebqava da se yime izrazi posebna emocija, do/ivqej (kao interesantno, [armantno, uzbudqivo)< od kraja 18 veka-kao ;udesno, fantasti;no, sayala;ko, irealno, sve ono [to ima neko dubqe zna;eye, nasuprot realnom i spoqa[yem. Romantizam se javqa krajem 18 i traje sve do 40-tih godina 19 veka. Najpre se, kao predromantizam javio u Nema;koj, a zatim je zahvatio i kyi/. naroda koji su u to vreme stvarali svoju nacionalnu svest. Nikao je kao opozicija klasicizmu-predmetom umetnosti smatrao je svet ;ovekovih ose’aya i nasuprot racionalizmu, isticao iracionalizam, osporavaju’i teze o anti;koj umetnosti kao idealnoj i tra/e’i svoja izvori[ta u usmenom stvarala[tvu vlastitog naroda, ali i stranih, ;esto isto;ya;kih naroda. U Nema;koj, termin @romantizam# prvi put upotrebqava Herder (govori o @istorijskom relativizmu#-istorija nije uvek jasno determinisana, ve’ zavisi od duha vremena i duha naroda), zatim bra’a {legel (i Dantea i {ekspira svrstavaju me]u romanti;are)< u Italiji, ovaj termin upotrebqava Stendal (1816), svrstavaju’i i sebe me]u romanti;are< u Francuskoj novo vreme najavquje Igoov Predgovor Kromvelu i drama Ernani< u Poqskoj romantizam zapo;iye sa Mickijevi;em i yegovim Baladama i romansama< u Rusiji Pu[kinovim Kavkavskim zarobqenikom< u Engleskoj delima {legela i gospo]e de Stal.
1
Na istorijskom planu, vreme nastanka romantizma je doba velikih promena-francuska bur/oaska revolucija (borba za gra]anska prava, istovremena sa Napoleonovim osvajayima kojima se duh slobodya[tva [irio po ;itavoj Evropi), Balkanski ratovi (Srbi i Grci se bore protiv turskog porobqiva;a), Krimski ratovi< Dekabristi;ka revolucija u Rusiji (1825), Julska revolucija (1830) za restauraciju monarhije< u Engleskoj se donose zakoni koji vladara potiskuju u drugi plan. :itav period 19. veka je obele/en velikim ratovima i revolucijama. Osim toga, to je i period idustrijske revolucije (otkri’e parne ma[ine, manufakturnu proizvodyu zameyuju fabrike) i uspona kapitalizma. Otvaraju se putevi ka istoku i tamo[yoj kulturi i civilizaciji, proces kolonizacije Dalekog istoka(u ;emu predya;e Engleska i Francuska). {iri se vidokrug de[avaya i uspostavqaju se nove mogu’nosti ;ove;anstva. Tome doprinose i nove filozofske orijentacije i nov pogled na svet ( pisci enciklopedisti-Ruso u Ispovestima propagira panteizam-verovaye u boga i prirodu i veru u ;ovekovu dobortu< u Dru[tvenom ugovoru isti;e pravo na privatnu svojinu i time u dru[tvenom smislu, nagove[tava romantizam). Op[tequdsko vi]eye sveta prevazilazi se i naglasak se stavqa na nacionalno, kolektivna svest se zameyuje individualnim(npr. kyi/evni motiv nacije-pomera na porodi;ni plan, za razliku od sredyeg veka). Razbijaju se kanoni koje je postavila normativna poetika i uspostavqaju se raznorodne stilske pojave. Za razliku od racionalizma, romantizam nema zacrtana pravila za izgradyu kyi/. dela(slu/i se aluzijama, izostavqayem pojedinih elemenata u zbivayu, uvo]eyem zagonetnosti u fabulu). Romantizam naro;ito neguje kult ose’ajnosti i kult prirode. Predromanti;arski pravac sentimentalizam tako]e je afirmisao ose’ajnost ali je ona bila melahonli;na i idealizovana i zato je trivijalna (Wejn Ostin-Sens and Sensibility-Gordost i predrasude). Ose’ajnost nagla[ena u romantizmu je ose’ajnost nagla[enih strasti, demonskih i jakih (nije crno-bela karakterizacija, ve’ su opisana ;ovekova najtananija ose’aya). Priroda je kod romanti;ara izvor stvarala;ke imagincije, ona prati staye ;ovekove du[e, predmet je subjektivnog do/ivqaja-ona se preobra/ava prema ;ovekovoj duhovnosti< priroda i ;ovek su blisko povezani i otuda te/ya romanti;nih pisaca da se vrate prirodi. Pejza/ je podre]en izicayu emocionalnog do/ivqaja pesnika. Naj;e[‘e je to primorski ili
2
planinski pejza/, ru[evine zamka ili slike na grobqu (tzv. grobqanska poezija-motiv grobqa kao polazna ta;ka za razmi[qaye o neizbe/nosti smrti i prolaznosti ovozemaqskih stvari, ova poezija se nadovezala na melanholi;ne teme sentimentalizma)-Lamartin, {enoa. Neobi;ni, egzoti;ni, pustiyski pejza/ pojavquje se u funkciji izra/avaya pesnikoveusamqenosti. Nagla[avaju preterane ose’ajnosti doprinose i stilske figure-neobi;ne metafore, alegorije, (kod Laze Kosti’a) i simboli. Ponekad (npr. u Pu[kinovom Oyeginu) nailazimo na primere pejza/a grada (koji je vrhunac dostigao u poeziji Volta Vitmena), ali je on uvek dat jao negativan do/ivqaj uz isticaye da je na selu uvek lep[e nego u gradu. Romanti;ni junak je nezadovoqan, out]en i odgurnut. On svuda vidi i zaveru protiv sebe, ose’a se prognan iz dru[tva i zato se okre’e ka svojoj unutra[yosti i ka svojim najintimnijim problemima. On je buntovna i usamqena priroda, a yegov bunt je usmeren protiv poretka(dru[tvenog, institucionalnog, porodi;nog). To je strasna priroda visokog intelekta, mislilac i sayar. Yegova ga ma[ta odvodi u nepoznate dimenzije, u vasionu ili u daleku i izmi[qenu pro[lost, imaginacija je yegovo glavno oru/je protiv stvarnosti. Ovaj kult ma[te u romantizmu je dobio i teorijsko utemeqeye (Kolriw i Vordsvord pisali su o kreativnoj imaginaciji). Romanti;ni junak je svestan da postoje granice qudskog saznaya i zbog toga pati (Geteov Faust). Za razliku od renesanse, qudsko saznaye se shvata kao negativno, a ne kao afirmativno. Junaci u sebi nose svetski bol, oni su sposobni za velika dela i ho’e od sebe da naprave poseban tip junaka-stradalnika (Verter, :ajld Harold, Pe’orin, Kvazimodo). U lirici, takav junak pojavquje se kao lirsko @ja#, kao subjektivni junak. On je neshva’en i nisu mu dovoqne samo re;i da iska/e svoja ose’aya i svoj polo/aj u svetu(otuda muzika kao poseban vid ispoqavaya emocija). On ;ezne za beskona;no[‘u, jer je svestan da postoji ne[to [to je izvan ovozemaqskog, a to je kosmos. Metafizika i kosmogonija dominiraju u pesni[tvu romantizma (Laza Kosti’-putovaye du[e kroz onozemaqsko). Pesnik vi[e nije obi;no bi’e, on se pribli/ava bo/anskom, izuzetan je i @poseduje mo’ tvorca#, zna neke tajne koje nisu dostupne obi;nim qudima ( Yego[-@Ko je ono na visokom brdu#), posrednik je izme]u qudi i Boga. Mada su potpuno zaneseni svojim pesni;kim poimayem sveta i ;oveka, ve’ina romanti;arskih pisaca se donekle distancira od onoga o ;emu pi[e-to se posti/e tzv. @romanti;arskom
3
ironijom#(afirmacija subjektivizma, odnos pisca prema stvarnosti i /eqa da je prevazi]u, da svet posmatraju s vidine i stvore sopstveno vi]eye tog sveta, da bi ga na kraju razorili. O romanti;. ironiji pisao je i {legel, razmatraju’i dela Novalisa. Romanti;ni pesnik se podsmehuje samom sebi i sopstvenoj stvarala;koj nemo’i (L. Kosti’- Spomen na Ruvarca, Bajron-:ajld Harold)- ukr[taju se ozbiqno i sme[no, tragi;no i komi;no, umetni;ko i kriti;ko. Gete je npr. koristio humor, satiru i ironiju da bi se oslobodio vosokoparnog stila koji mu je nametnula opsesija tragi;nim, on se ironi;no odnosio prema sopstvenim delima. Pr. romanti;ne ironije je i Servantesov Don Kihot. I Hajne se u svojoj poeziji kriti;ki odnosi prema samom sebi, koriste’i crni humor, u Limenom dobo[u Gintera Grasa, u delima i raspravama Laze Kosti’a). U jeziku i stilu romanti;. stvarala[tva dogodile su se ogromne promene (npr. u srpskoj kyi/. jedan kyi/. jezik se zameyuje drugim). U Francuskoj se pojavquje ;itava jedna struja koja se buni protiv tzv. @akademizma#, zala/u’i se za inovacije u leksici (za nastanak i uvo]eye novih re;i u kyi/.). Meya se i sintaksa i metri;ki sistem u poeziji-romanti;ari se odri;u klasicisti;ke normativne poetike, zamah daju pesni;koj slobodi i stvaraju nove stilske pojave. Kyi/. romantizma slu/i se aluzijama i nagove[tajima i ne dr/i se strogih pravila niti uzora, u prozi su ;este digresije, slaba kompezaciona povezanost delova (romani nastaju povezivayem novelaQermontov-Junak na[ega doba). Poezija zanemaruje logiku i smisao i pribli/ava se na;elima muzi;kog oblikovaya (zvukovna organizacija stihova uz ;esta ritmi;ka ponavqaya). Ru[e se granice me]u kyi/. /anrovima (me[aju se lirika, epika i drama, i u pogledu forme i u pogledu sadr/aja). U romanti;arskoj epici razvijaju se postupci karakteristi;ni za engleski gotski roman(fabula koja likove dovodi u napregnuta du[evna staya, karakteri abnormalnih ili natprose;nih qudi (Kvazimodo u Igoovom Zvoniku Bogorodi;ine crkve , Pu[konovi likovi). Iz usmene kyi/. nacionalne mitologije i sredyovekovnih legendi romantizam je preuzeo mnoge elemente fantastike(Hofmanove pripovetke, Kolriw, Po, L. Kosti’). Romant. je sklon kontrirayu i hiperbolizaciji pojava i idealizaciji dobra i qubavi, kao i nagla[avaye kobi i udesa. Vode’i stih romantizma je jedanaesterac, ali se javqa i slobodan stih (nema metra, raznovrsna polimetrija (jedne strofe gra]ene su
4
po jedanaestercu, a druge po drugom principu), napu[taju se metri;ki kanoni). Umesto juna;kog epa razvijaju se lirsko-epske poeme (obimna pesma u kojoj se me[aju lirski i epski elementi), pesme u prozi, roman u stihovima (roman sa lirskim digresijama i u stihovnoj formi, Pu[kin Evgenije Oyegin), lirska drama, koja se osloba]a klasicisti;ke teorije o tri dramska jedinstva i te/i stapau sa poemom (odlikuje se lirskim izlivima ose’aya dramskih lica i pribli/ava se melodrami, nije za izvo]eye na pozornici, ve’ samo za ;itaye-Gete, Ruso, {iler, Yego[-Gorski vijenac). Obnavqaju se folklorne forme(balada-objediyuje lirske, epske i dramske elemente, prema Geteu balada treba da ima ne[to tajanstveno, a to proizilazi iz na;ina pripovedaya, a ne iz gra]e. Balada je pruzeta iz [kotske tradicije, ima melodramski zaplet i tu/an kraj-Po, Hajne, Pu[kin, Zmaj< novela-tek u romantizmu dobija definiciju (Gete je defini[e kao pri;u o neobi;nom i neo;ekivanom doga]aju. On nagla[ava neobi;nost i zanimqivost doga]aja, jer in izaziva ;u]eye i pokre’e fantaziju(to mi[qeye zastupao je i po;etkom 20. veka neoklasicizam). Romanti;ari su novelu iskoristili za uno[eye bajovitih elemenata (tzv. @umetni;ka bajka#), vrhunac je dostigla u 19. veku (Pu[kin, Gogoq, :ehov, Stendal)). NEMA:KI ROMANTIZAM Romantizam je, pre svega, obele/en stvarayem pojedina;nih, nacion. kyi/. To se prvenstveno odnsi na nema;ku kyi/. koja je vode’a u ovo doba romantizma i koja je presudno uticala na sve druge nacionalne kyi/. Me]utim, termin @romanti;no# se ne mo/e na nema;ku kyi/. primeniti kao na sve druge evropske kyi/< u Nema;koj ovaj pokret se sastojao iz nekoliko stupyeva razvoja. Najpre, 70-tih godina 18. veka javqa se pokret “Sturm and Drang”, koji je potpuno sli;an onome [to se drugde naziva predromantizam. Pisci iz ovog perioda pripadaju bogatom dru[tvenom sloju, gra]anskoj inteligenciji, i po svom kyi/. stvarayu bili su buntovnici, koji su ustajali protiv normi klasicisti;ke poetike, protiv kanona i ustaqenih formi. Oni su poku[ali da stvore novu umetnost, razli;itu od one prosvetiteqske, racionalisti;ke koja je obele/ila prethodni vek.Poku[ali su i da izgrade novu filozofiju, kkoja ne bi bila ni
5
hri[‘anstvo ni prosve’enost 18 veka. To gledi[te isti;e ;oveka kao neku vrstu bo/anstva, zauzima se za ukupnost ;ovekovih snaga, a ne samo razum niti samo ose’aya-ve’ intuiciju (@neposredno intelektualno saznaye#). Ovakav do/ivqaj u nema;ku kyi/. do[ao je iz ranijih epoha (od prosvetiteqa Voltera i naro;ito od Rusoa, koji je izvr[io najzna;ajniji uticaj na nema;ku kyi/. svoim @panteizmom#verom u prirodu kao u skriven sklad koji pro/ima fizi;ki i duhovni svet [to postoji. Ruso je verovao da je ;ovek, kao prirodno bi’e dobar, a dru[tvo je to koje je lo[e i iskvareno). Nema;ki gra]anski intelektualci nisu verovali u promenu socijalnih prilika (jo[ uvek je vladao feudalizam) i zato su upirali o;i u pojave koje su prostorno i vremenski, daleke, da bi u yima na[li svoje neostvarene ideale. Otuda u yihovim delima motivi iz preistorije, isto;ne, persijske kyi/< i sredyovekovne tradicije. Autoriter anti;ke kulture znatno slabi, pesnici se vi[e okre’u tvorevinama svoje, nacionalne kulture i umetnosti. Cveta nema;ka muzika (Betoven, {ubert, {uman, Veber), filozofija i istorija, nauka i politika. Veliki predstavnik romantizma u filozofiji bio je Herder([kolovan na Kantovoj filozofiji, pobornik ideje da je istorija relativna pojava i da se posmatra samo prema savremenom trenutku, obra;unavaju’i se sa klasicisti;kom teorijom, on je utemeqiva; istorizma u bavqeyu kyi/evno[‘u(interesovao se za tekovine pro[losti u kyi/. i kulturi, zapisivao narodno pesni[tvo i sabirao gra]u iz drugih zemaqa i krajeva). Kao i Gete, on se najvi[e zanimao za Homera, dantea i {ekspira, jer su yihova dela /iva slika i narodnog mentalitera i narodne istorije naroda kome pripadaju). Gete je prvi, pravi pobornik romantizma u kyi/. Mada se u svojim prvim delima pidr/ava klasicisti;kih merila u kyi/. ipak su yegova najve’a dela u potpunosti romanti;arska. Zanesen shvatayem o stvarala[tvu oslobo]enom svih spona i zahteva, Gete utemequje nov tip lirske poezije, koja je prepuna intimnih ose’aya i bogatom metaforikom, subjektivna poezija koja izra/ava na;elo stvarala;ke slobode. Motivi te lirike su> erotika, priroda i svest o polo/aju umetnika u dru[tvu(pesnik genije). Gete je napisao i himni;nu liriku sa mitskim zna;eyima (Prometej, Ganimed), drame (Faust) i romane (Patye mladog Vertera je tipi;an romanti;arski junak (Verter)-gra]anski individualista, buntovnik, ;ija je li;nost simbol te/yi i raspolo/eya mlade generacije. On je junak prenagla[enih strasti i ne/ne prirode,
6
koji se ne snalazi u /ivotu i rastrojen qubavnim jadima, izvr[ava samoubistvo. Fridrih {iler je jo[ jedan predstavnik romantizma(tu se prvenstveno misli na yegovu dramu Razbojnici, nastalu po ugledu na {ekspira, Rusoa, Lesinga i Getea i tragediju Don Karlos, u kojoj je prihvatio elemente klasicisti;ke dramaturgije. Drugi period u razvoju nema;ke romanti;arske kyi/. obele/en je Geteovim dramama Ifigenija na Tauridi, i Torkvato Taso. Prva drama odre]uje anti;ki mit o Ifigeniji (perioda Euripidove tragedije), ali tako da se mitolo[koj gra]i pristupa sasvim slobodno, stavqaju’i u prvi plan psihologizaciju junaka. Radya nije prostorno i vremenski odre]ena. Drama Torkvato Taso je, kao i pretodna, pisana u stihu i ;uva klasicisti;ka tri jedinstva, a obra]uje epozodu iz /ivota Torkvata Tasa. Centralni problem je, me]utim, obra]enpotpuno romanti;arski (sukob izme]u umetnika i dru[tvene sredine). Ovaj petiod Geteovog (a kasnije i {ilerovog i Humboltovog) stvarala[tva obele/en je obnavqayem tradicionalnih anti;kih formi i mitolo[ke tematike. Klasicizzam je tu zapravo samo stilsko obele/je ovih dela, pa se ova epoha naziva Vajmarskom klasikom(prema grau Vajmaru, gde je Gete bio sekretar na dvoru). Pojmovi Klasicizam i klasika nisu sinonimi (prvi je stilisti;ki termin, a drugi je naziv velikog razdobqa nema;ke kulture i kyi/.(tu spadaju i klasi;na filozofija i muzika klasika). U postavkama Vajmarske ideologije, umetni;ka autonomija je znak dostojanstva i snage, ali istovremeno i znak slabosti. Velmarski neoklasicizam je poku[aj da se umetnost oslobodi svoh lokalnih crta i na]e izraz koji ‘e imati univerzalno zna;eye. Gete i {iler su se slo/ili da takav univerzalni kulturni model pru/a anti;ka klasika. Uzornom su smatrali estetsku kulturu gr;ke antike, koja nije bila zatrovana ideologijom feudalizma i raznim politi;kim uvereyima. Nakon perioda Vajmarske klasike, u Nema;koj nastupa period koji bi se mogao nazvati pravim romantizmom. Mada je Nema;ka jo[ uvek imala feudalno ure]eye, francuska bur/oaska revolucija i u yoj je izazvala velike promene koje su se odrazile i na kyi/. Naime, franc. revolucija nau;ila je Nemce da je pro[lo vreme ;vrsto ukoreyenih dru[tvenih slojeva i da u istorijskoj stvarnosti nema apsolutno trajnih ustanova, pa su oblici qudskih /ivota i dru[tvene vlasti samo konvencionalne tvorevine. Obrazovani slojevi postajali su sve uvereniji da se qudske nade i /eqe mogu slobodno razviti samo u
7
idealnoj sferi duha. Veli;a se ummetnost (prete;a shvataya l’art-pour (art), kao beg od svakodnevnih dru[tvenih briga. Neposrednost, fantazija, subjektivna ose’ajnost-osnovne su odllike stvarala[tva ovog perioda. Glavno svojstvo roman. kyi/. sposobnost da nalazi sve nove i nove mogu’nosti izraza i spremnost da se odupre svakom zakonu koji bi je potpuno odredio. Raste broj tzv. slobodnih pisaca, pa i umetnika uop[te. Romantizam ne priznaje teoriju antike kao osnovno autoritativno merilo, nego je potiskuje na nacionalne kyi/. i prou;avaya istorije. To ne zna;i da u romantizmu nema motiva, metafora i drugih elemenata iz anti;ke tradicije, ali su oni naj;e[‘e parodijski upotrebqeni. U borbu za kyi/. autonomiju romanti;ari su se oslayali na filozofiju svojih savremenika ({eling teza o indenti;nosti ;oveka i prirode, ideja da je cela priroda @produhovqena#). Stvaraoci se ;esto intelektualno distanciraju od svojih junaka, unose’i istovremeno svoju subjektivnost u strukturu dela (komentari pisca ili fiktivne publike@romanti;arska ironija# koju je obnovio Tomas Man). Razbijaju se dotada[ye podele na kyi/. /anrove i vrste i nastaju sinkreti;ne(me[ovite) forme u kojima su zastupqeni lirski elementi. Likovi u delima su okarakterisani ;e/yom za prostranstvima i neograni;enom ma[tom< to su mahom umetnici ili pobornici umetnosti, zaneseyaci i buntovnici, obdareni istim onim osobinama koje imaju i yihovi tvorci. Intenzivna ma[ta romanti;ara nije stvorila samo poeziju, ve’ se ogledala i u prou;avayu kulturne istorije i prevodima dela i u prou;avayu kulturne istorije i prevodima dela iz pro[losti mnogih stranih kultura. Pravi romantizam u Nema;koj (zapo;eo je delatnos[‘u Ludovika Tika, pripoveda;a i publiciste(pripovetke sa motivima iz sredyovekovne kyi/< komedija Ma;ak u ;izmama-priroda kao pori[te zagonetnih doga]aja (motiv iz gotske mistike), gde se ukida granica izme]u stvarnosti i fikcije). Hofman je bio klasi;ni pripoveda; nema;kog romantizma-svet yegovih pripovedaka je popri[te tajanstvenih zbivaya, iznena]eya i ;arolija. Svet pun ;udaka, demonskih priroda, sayara. Osnovni stilski postupak Hofmanov je karikatura i groteska (demonska zbivaya sme[tena u gra]ansku svakida[yicu)-trivijalni romantizam sa elementima preuzetim iz engleskih romana strave i u/asas 18 veka. Yegova 8
dela su uticala najvi[e na Balzaka, Gogoqa i E. A. Poa. U domen romanti;. folkloristike spadaju bajke bra’e Grim, koje sadr/e folklorno blago nema;ke usmene kyi/. delom poznate i kod drugih naroda. Jakob Grim se naro;ito interesovao za jezik i usmenu tradiciju jugoslovenskih i drugih slovenskih naroda, o ;emu svedo;e neki yegovi prevodi (npr. Vukove gramatike)i sardya sa Vukom Karawi’em. Po;etak 19. veka u Nema;koj je obele/en usponom bur/oazije i utvr]ivayem yene vlasti u politi;kom i kulturnom /ivotu. Zahvaquju’i razvoju tehnike (od 1825 plinska rasveta, 1827 prvi parobrod, 1835 /eleznica), raste bogatstvo gra]anstva. Te novosti u dru[tvenom /ivotu po;ele su na sebe da privla;e zanimaye obrazovanih slojeva gra]anstva, svakodnevni /ivot postao je zanimqiv. To je uslovilo nastanak kulturne osnove nema;kog romantizma. Iz carstva bajke i fantastike, koje je vladalo u romantizmu, pogled obrazovanog gra]anstva se po;eo okretati svakida[yem /ivotu. U Nema;koj kyi/. toga doba vrlo su ;esti oblici pisma koje izve[tava o dnevnim dru[tvenim zbivayima, putopisa, memoara, autobiografije. Nmeci smatraju da su s Geteom i yegovom epohom postigli vrhunac svog kyi/. stvaraya, pa sad, posle Geteove smrti, treba sa se zabave prakti;nim pitayima dru[tvenog /ivota. U kyi/. dominiraju @zabavni# trivijalni romani, koji su izdava;ima donosili ogromnu zaradu (trgovac-izdava; pruzima ulogu mecena kojima su se koristili romanti;arski pisci)-romani Voltera Skota i pripovetke Va[ingtona Irvinga. Gra]anski pisci tog doba postali su svesni ;iyenice da ne mogu biti obi;ni nastavqa;i nema;kog klasicizma i romantizma, nego da moraju stvoriti nobu kyi/. Kyi/evnost se zato sve vi[e okre’e tekstovima stvarnosti-tzv. gra]anski realizam, koji se u istorijama kyi/. naziva @bidermajerom# (javio se oko 1930 u nauci o kyi/.) On se najvi[e o;itavao u kyi/. stvarayu austrijske carevine, pre svega u be;koj kyi/. toga doba. Austrijsku kulturu stvorila je jaka i dosledno sprovedena protivreformacija, pa je ona u svom ure]eyu sa;uvala jake feudalne i barokne crte (u Austriji se nije pojavio rusoizam i sentimentalizam kao u nema;ko doba genija u epohi Sturm und Drang, Geteov Verter, tamo nije na[ao odjeka). U prestonici, Be;u, naro;ito se negovala muzi;ka umetnost(dela Hajdna, Mocarta, Betovena i {uberta) i pozori[ne predstave (be;ki pu;ki komad i ;arobne bajke, kao parodije anti;ke mitologije i satire na savremena dru[tvena
9
zbivaya). Pored Be;a, veliki kulturni centri bili su Minhen i Berlin, gde su obrazovani krugovi [irili po[tovaye Geteove umetnosti, a i veliki udeo /idovske inteligencije u kulturnom /ivotu podra/avao je kulturni i umetni;ki potencijal ovih gradova. U ovom periodu stvara Hajnrih Hajne, koji je svojim delima nagovestio kraj romantizma u kyi/. Yegova polazna ta;ka jeste romantizam, ali se naporedo sa yim zapa/a intenzivno zanimaye za qudsku stvarnost (Pisma iz Berlina, Nove pesme), uz satiri;an pogled na svet i dru[tvo. Takve nepomirqive suprotnosti u Hajneovom delu povezivale su racionalizam, kao siguran ose’aj za meru i sklad. Krajem 1835 savezni sabor u Francuskoj osudio je kyi/. [kolu koja se obrazovala pod nazivom @Mlada Nema;ka# i doneo odluku da se pisci ove [kole sudski gone (me]u yima je bio i Hajne). Ovi pisci su se borili za ideale naprednog gra]anstva, bavili su se aktuelnom tematikom, izra/avali se neposredno /ele’i da [to ja;e deluju na ;itaoce. Oni su se ugledali naro;ito na francusku kyi/. a od ye preuzimaju i te/yu za slobodnijim odnosom izme]u polova (@emancipacija puti#). Jedna struja pisaca u kyi/. nastavqa tradiciju Voltera Skota, a drug tradiciju istorijskog i severnoameri;kog romana. Od 1840. god. javqaju se zbirke refleksivne poezzije, dru[tveno anga/ovane, tzv. @politi;ka lirika#. ENGLESKI ROMANTIZAM Bujaye lirskog pesni[tva (ta;nije epsko lirskog, jer granice izme]u kyi/. rodova i vrsta naglo presataju) jednistvena je pojava romantizma kojoj nema ravne u celoj kyi/. istoriji. Dotada[yi kyi/. rodovi se pro[iruju i obnavqaju, a stvaraju se i novi-dramska pesma, filozofska poema, epsko-lirska balada, roman u stihovima, pesni;ka idila, umetni;ka bajka, narativna proza(Defo, Svift, {endi). Engleski roman 18 veka pokrenuo je sentimentalisti;ku tradiciju(gotski roman-Ri;ardson, En Redklif), a 19 vek donosi popularnu trivijalnu literaturu (Volter Skot-Ajvaho (istorijski roman pun romanti;arskih zbivaya, Aleksandar Dima_Tri musketara, sestre Bronte< Worw Wliot, Wejn Ostin-gotski romani sa elementima gr;kog qubavnog romana. Iz te tradicije proisteklo je stvvarala[tvo Dikensa i pisaca s kraja 19 veka i po;etka 20 v. Engleski romantizam proisti;e iz tradicije, bilo da se prema yoj odnosi afirmativno ili negacijski (sredyovekovna tradicija-motivi
10
misti;nosti, tajanstvenosti i straha iz kojih je proistekao gotski roman, folklorna tradicija, naro;ito bitna u sredyovekovno vreme (npr. balade i Osijan kao anti;ki uzor). Engleski romanti;arski pesnici ne sa;iyavaju jednu jasno izdvojenu kyi/. grupu kao [to su je uglavnom sa;iyavali romanti;arski pesnici u drugim zemqama Evrope. Oni istupaju ponaosob, kao pravi individualisti od kojih neki imaju i sopstvene, ;esto me]usobno veoma razli;ite teorije poezije. Ipak, svi oni u mayoj ili ve’oj meti, ispoqavaju sve glavne odlike evropskog romantizma i po[to je lirska i lirsko-epska poezija glavni kyi/. rod evropskog romanti;arskog pokreta, oni ujedno predstavqaju i glavne nosioce tog novog talasa u istoriji engleske kyi/. Dru[tvene prilike i politi;ki doga]aji u Engleskoj toga doba doveli su do zna;ajnih promena u duhovnom /ivotu qudi. Spoqnu po;itiku obele/ili su ratovi protiv Napoleona (koji su bili pobedonosni za Englesku, ali iz kojih je ona iza[la znatno oslobo]ena ogromnim izdacima), a u unutra[yoj politici>puni razmah industrijske reolucije, [ireye kapitalizma i sve te/e staye radni;kih masa, prihvataye revolucionarne francuske misli> sloboda , bratstvo i jednakost od strane velikog dela gra]anstva, [to je za posledicu imalo nerede u Irskoj i demonstracije, proteste i pobune radni[tva u Engleskoj . Na takvu dru[tvenu stvarnost svi engleski romanti;ari reagovali su kroz svoju poeziju i to na nekoliko na;ina>ili su razo;arani obuzeti onim romanti;arskim @svetskim bolom#, be/ali iz takve stvarnosti (starija generacija pesnika> Vordsvort, Kolriw, Volter Skot) ili su se smelo suo;ili sa tom stvarno[‘u i na yu reagovali buntom ili ;ak pravim revolucionarnim /arom ru[ilaca postoje’ih institucija isti;u’i i jasan politi;ki program i sliku ;ovekovog budu’eg staya u jednom druga;ijem i lep[em dru[tvenom sistemu (mla]a generacija romanti;ara>Bajron, {eli, Kits). Mnoge starije istorije engleske kyi/. uzimaju datum objavqivaya Vordsvortovih i Kolriwovih @Lirskih balada#(1798) za datum zvani;nog po;etka romantizma u Engleskoj. Me]utim, talas romantizma u engleskoj javqa se mnogo ranije i gotovo je nemogu’e sasvim ta;no utvrditi kada, ali je izvesno da su i neki pesnici pre Vordsvota i Kolriwa u svojim delima pokazivali jasneodlike romantizma< me]u yima vremenski najbli/i i svojim stvarala[tvom najsli;niji romanti;arima nili su Viqem Blejk i Robert
11
Berns. Tako]e, romanti;arski duh u engleskoj poeziji ne zavr[ava se 19 vekom, ve’ duboko zalazi i u 20 vek, ;ak se prime’uje i u poeziji nekih na[ih savremenika. Romanti;arski talas u poeziji, istoriski je zna;ajan ne samo za 19, ve’ i za 20. vek. Po;iye ispoqvayem prezira prema svim utvr]enim i pripisanim pravilima, posebno klasicizma (;iji je glavni predstavnik u Engleskoj bio Aleksandar Poup). Romantiz;arski pesnik kroz Kitsova usta, nagla[ava da @genije poezije ne mo/e sazreti uz pomo’ ose’aya i budnosti unutar samog sebe#. Romanti;arskaantikasicisti;ka revolucija u poeziji o;ituje se i kao antiracionalisti;ka. Nasuprot utvr]enom redu, razumu, smirenosti, sre]enosti, jednostavnosti, krajyoj ;istoti i klasicisti;kom posmatrayu narodne balade kao grube i prema tome nekyi/. Tvorevine, engleski romanti;ari isti;u’i daqi razvoj Rusoovih gledi[ta i sentimentalnih ideja, nagla[avaju prirodnost, qubav prema prirodi (posebno prema divqem pejza/u), veru u prirodnog ;oveka, odu[evqeye za detiyu jednostavnost i neizve[ta;enost, romanti;arski individualizam i nemir, strasna ose’aya, ekstremnost, slobodoumqe, politi;nost(reagovaye na dru[tvenu stvarnost), duh demokratizma i qubav prema narodnim tvorevinama, zaqubqenost u daleko, mo’ ma[te i zanos za natprirodno i misti;no u neobi;nom i ponekad abnormalnom. Za razliku od klasicisti;kog stava da je zadatak poezije (pribli/ene u potpunosti anti;kim uzorima) da se izraze op[te istine o ;oveku, engleski romanti;ari tvrde>@Poezija je jezik ma[te i strasti#, @spontano prelivaye sna/nih ose’aya# u trenutku jakih uzbu]eya kada ma[ta dozvoqava sna/nu aktivnost i kada nastupa nadahnu’e, a pesnikov zadatak je da izrazi ono [to yemu li;no nala/e nadahnu’e ili ma[ta, ukqu;iv[i velike istine o ;oveku i velike vizije ;ovekove budu’nosti, te na taj na;in poezija postaje ne samo izvor svoj nauka i umetnosti, nego i kao ciq uzvi[enih stvari. Viqem Blejk je bio mistik i vizionar, pesnik koji se opire stilskim svrstavayima. To je pesnik nedore;enih aluzija i slo/enih simbola, koji se slu/io starozavetnom mitologijom i mistilkom ideologijom. Svoje poglede na hri[‘ansku yeologiju najboqe je izrazio u proznim delima (@Ven;aye Raja i Pakla#)-pevao qudskoj du[i i poeziji kao najvi[em nivou ;ovekove re;i, i nagove[tava kataklizmu u kojoj ‘e nestati svako zlo> zvani;ni moral, crkva , vladaju’a monarhija, i sve
12
vrste tiranije< Blejk je shva’en i priznat tek u 20 veku, nadrealisti su u yegovoj poeziji na[li jednog od glavnih inicijatora za taj kyi/. pravac. Viqem Vordsvort i Samjuel Kolriw su pravi pesnici romantizma. Bili su prijateqi, zajesno su se 179 god. povukli iz dru[tvenog /ivota i otputovali u jedan jezerski kraj gde nadahnuti prirodom pi[u @Lirske balade#, zbirku pesama. Predgovor zbirci(manifeste povodom svojih dela po;iyu da pi[u tek romanti;ari) napisao je Vordsvort-tu se programski iznosi yegov pogled na svet i shvataye poezije. Po yemu, poezija treba da bude dostupna svakome, zato treba izabrati doga]aje i situacije svakodnevnog /ivota i ispri;ati ih jezikom kakav qudi zaistaupotrebqavaju-preko obi;nog i jednostavnog otkriti ono [to je neobi;no i jedinstveno. Ovo doba pesnika obnavqaju anti;ke forme( balade, elegije, ode) ali u novom duhu Kolriw je bio prvi psihoanaliti;ar-teorijski je razradio pojam ma[te (@Fancy#-primarna ma[ta, koja po;iva samo na reprodukciji nau;enog, @fantasy# sekundarna stvarala;ka ma[ta). Yegova poezija je intuintivna i psiholo[ka. Worw Bajron i Persi {eli su najve’i revolucionarni pesnici Engleske. Drugovali su i putovali po Italiji, bili su politi;ki istomi[qenice, ideolo[ko-politi;ki buntovnici, revolucionari protviv postoje’eg re/ima(borci za slobodu i demokratizaciju). Pisali su ode({elijeve ode oblaku, urni i sl.-svakodnevnim stvarima), koje nisu nastale po anti;kim uzorima. {eli utemequje lirsku dramu (ne tradicionalnu kao Gete), ne postiji dramska radya, nego lirski elementi koji se ostvaruju dijaligom. Napisao je dramu @Oslobo]eni Prometej# (simbol svih pobuyenika i revolucionara), dramu o paganskoj kraqici @Kraqici Mab# (o sukobu paganstva i hri[‘anstva, gde hri[‘anstvo pobe]uje), pesme sa motivima iz provansalske tradicije, koje su bile uzor Bodleru (motivi lepote, qubavi i slobode i bogata versifikacija>sonet, spenserovska strofa) Won Kits je pisao i bavio se promi[qayem poezije(poezija je za yega @ose’aye srca i istina imaginacije#, on protestvuje protiv izve[ta;enosti i ledenosti u poeziji i isiti;e da je estetska su[tina poezije yena lepota i imaginativnost-uticaj Platona). Rano je oboleo od tuberkuloze, pa su mnoge yegove pesme nastale kao odgovor na predose’aj skore smrti(motiv prolaznosti /ivota, ali obra]en bez o;aja i patetike-/ivot je suprotnost onoga [to je trajno(jedina ve;na kategorija je umetnost)). Glavna tema kojom je 13
Kits obuzet u poeziji je svest o sebi, o svetu koji ga okru/uje, o raznim ;ulnim i estetskim u/ivayima (percepcija sveta ostvarena putem ukusa, mirisa, dodira)-ona nam pru/aju utehu u tragi;noj stvarnosti. FRANCUSKI ROMANTIZAM Termin @romanti;no# u Francuskoj j e u[ao u upotrebu tek u posledyoj ;etvrtini 18 veka, kada ga je primenio Ruso. Unesen je u @Re;nik Akademije# 1798. god. s definicijom >@Ka/e se obi’no o mestima, pejza/ima kojima u ma[ti do;aravaju opise iz poema i romana#. Nakon nekoliko godina on po;iye da ozna;ava obrnuto, poeme, romane, umetni;ka dela koja u ma[ti do;aravaju usamqene pejza/e, naro;ita mesta, prisnija prisustva prirode. Ali romantizam svoje pravo zna;eye dobija tek kada se pod uticajem Nema;ke, po;eo suprostavqati pojmu @klasi;no#. Ova dva termina dobijaju svoje zna;eye tek me]usobnim suprostavqayem. No, sve do 1816.god. nijedan Francuz nije sebe nazvao romanti;arem, Stendal je , izgleda prvi koji sebe smatra romanti;arem koji potpuno razvija definiciju ovog pravca u kyi/. To je , po yemu, pravo i zadatak jednog pokoqeya da izrazi novu senzibilnost u jednom novom umetni;kom obliku (Stendal je izra/avao naro;itu privr/enost italijanskom romanti;arskom pokretu). Od tog doba re; romantizam postaje uobi;ajena u Francuskoj. Tako je [iroki tipolo[ki i istorijski termin koji je uvela gospo’a de Stal (pod uticajem nema;ke kyi/. i filozofije, naro;ito bra’e {‘egel), postao bojni pokli; grupe pisaca koja je u yemu na[la izraz svog protivqeya idealima neoklasicizma. Termin romanti;arski i romantizam iako su kasno uvedeni, u svim evropskim zemqama su se razvijali u pribli/no istom smislu i jo[ korisni kao termini za vrstu kyi/. nastalu posle neoklasicizma. Svuda u svetu romantizam je shva’en kao izraz za posebna shvataya o pesni[tvu i o procesima i prirodi pesni;ke uobraziqe, isto shvataye prirode i yene veze sa ;ovekom, i u osnovi isti pesni;ki stil, s upotrebom slikovitosti, simbolike i mita, stil koji se jasno razlikuje od stila neoklasicizma 18.veka. Jo[ na samom po;etku 19. veka u delima {atobrijana i gospo]e de Stal javqaju se neke osobine koje ‘e kasnije nazvati romanti;arskim. Neki kriti;ari te osobine nalaze i kod Rusoa, ali on je zapravo samo popularisao neke stavove koji se mogu tuma;iti
14
pre kao nagove[taji romanti;arskih ideja i ose’aya, nego li na neku zaista romanti;. kyi/. francuskog 18. veka. No, postojala je i tada jedna skupina francuskih pisaca koji su napadali neoklasicisti;ku tradiciju, isticali primitivnosti i napadali nauku ose’aju’i nekakvu naklonost prema religiji pa ;ak i prema sujeverju i ;udesnom. Mnogi ti pisci vrlo su sitni, pa ;ak i bezna;ajni, no bez obzira na to, kod yih je ipak postojala ona @iracionoalnost# koja se mo/e uporediti s onom u nema;kom pokretu Sturm und Drang. Taj francuski predromanti;arski pokret privremeno je nazadovao tokom revolucije (1789) koja je podra/avala klasicizam i racionalnost. I tokom Napoleonovog carstva, koje je tako]e imalo svoj zvani;ni klasicizam. Ali, romantizam je cvetao me]u emigrantima(gospo]a de Stal, kao zastupnik nema;kog romantizma, {atobrijan, Rivarol). Be/e’i od ultilitaristi;kog fanatizma, francuska elita se sklaya u razne zemqe Evrope>Englesku, Nema;ku, Skandinaviju, {paniju, pa ;ak i u Rusiju i Ameriku. Yihova emigracija traje dovoqno da bi upoznali inostranstvo, ali ne dovoqno da bi zaboravili Francusku. Yihov kyi/. /ivot u emigaciji, koji nije trajao vi[e od desetak god. jeste kao neki hodnik, prolaz izme]u neoklasicima, koji je nestajao i romantizma, koji se tek ra]ao. {atobrijan pi[e o religiji, do;arava nam svoje unutra[ye bi’e, izla/e shvataye o jednom organskom, simboli;nom shvatayu prirode, on je mitolog i simboli;ar i svet oko sebe do/ivqava srcem, a ne razumom. I drugi pesnici tog perioda pokazuju romanti;arske te/ye svog stvarala[tva>romanti;ki shvataju prirodu(Senankur u Obermanu, u stvarima iz spoqa[yeg sveta, Oberman svuda nalazi analogije koje izazivaju ose’aye nekog sveop[teg poretka. Cve’e, zvuk, miris –sve su to obli;ja neke nevidqive stvari i takvo staye duha, koje mu omogu’ava da vidi vizije nedostupne drugim qudima, Oberman do/ivqava kao prokletstvo). {arl Nodije tako]e ima svom delu romanti;arske teme i ideje, pisao je romanti;arske bajke i pri;e sa fantasti;nim motivima. Osnovne odlike romantizma su> 1)savez s inostranstvom(strane kyi/. uokviruju i poma/u romantizam 2) usamqenost kao prvi stav roman. Pesnika< 3) savez sa svim onim [to je narodno(upu’ivaye na pozori[te i na narodnu poeziju, obra’aye na narod kao na izvor i publiku, narodni /anr romana). Romantizam je duboko izmenio odnose izme]u autora i ;itaoca –tra/io je od jedne kyige mnogo vi[e nego [to se od ye tra/ilo u doba klasicizma< naime, neposredno
15
oop[teye ;itaoca s li;no[‘u autora. Ni;eg sli;nog nije bilo u klasi;noj kyi/. pre Rusoa(prvi put se takac postupak javqa u Novoj Eloizi). Ta familijarnost laskala je autorima, pesnicima, romanopiscima i oni su joj se rado odazivali(Lamartin, Igo, Balzak-bili su za ;itaoce predmet qubavi i mr/ye, predmet /estokih naklonosti, za koje je do tada izgledalo da pripadajupre oblasti ose’ajnih veza nego kyi/. Pojava romantizma podudarila se sa premo’i jednog kyi/. rodaromana. Kyi/evna revolucija koju je izazvao romantizam maye se odrazila na liriku i pozori[te nego na roman. Svi veliki pisci romantizma(Lamartin, Viyi, Igo) pisali su romane, jer je to zahtevao sam polet romanti;arske epohe. Uspeh romantizma je bio potpun samo u dva kyi/. roda> u lirskoj poeziji i romanu. Publika romanti;ara navikla se da od romana tra/i istu vrstu emocije i ;iyenica kao od lirske poezije-da ga shvati i oseti kao li;nu ispovest autora. (taj roman-ispovest o;igledno vodi poreklo od Rusoa). Prevlast subjektivne kyi/. je osnovna odlika romantizma. Lamartin je svoje stvarala[tvo zapo;eo po zijom 18 veka. (Volter) i on tu poeziju nje nikad napustio u potpunosti. Ipak, u yegovim delima (zbirka pesama @Meditacije#, Nove Meditacije#) primetno je tipi;no romanti;arsko shvataye prirode>priroda je kao jezik, kao neko harmoni;no sazvu;je. :itav svemir je sistem simbola i tajnih zna;eya, sistem koji je /iv i ima svoj ritam i zakone. Zadatak pesnika je ne samo da pro;itatu azbuku, ve’ da se sa yom sa/ivi , da je oseti i prati yen ritam. Lamartin je pisao i pesme religiozne sadr/ine (o sledu stupyeva postojaya, o qudskom duhu) pesme u kojima je razmi[qao o samom sebi i pesme sa metafizi;kom sadr/inom (pojam o preobra/avayu svakog atoma i elementa u misao i ose’aye. Alfred de Viyi ne prihvata romanti;arsko shvataye prirode, ali isti;e dualizam ;oveka i prirode, jedno @pesimisti;no titanstvo koje predstavqa stalno opiraye poretku prirode. Priroda je mrtva, nema, pa ;ak i neprijateqska prema ;oveku. Ali taj o[tri dualiza ;oveka suprostavqenog prirodi udru/en je s potpuno romanti;kom simbolikom (@Ni jedan ;ovek nije ni[ta drugo do jedan odraz neke ideje op[teg duha#). Viyijev simbolizam naro;ito je uticao na Bodlera i yegovo @Cve’e zla#. Pisao je balade ( u jednom potpuno novom duhu) i poeziju u kojoj je obra]ivao mitolo[ku gra]u (o Mojsiju i Hristu). Viyin odbija da shvati svet, prirodu i boga onakvima kakvi su-yegov svet je svet bez boga i on je zbog toga
16
;ovek koji je o;ajan i razo;aran, ali je to yegovo o;ajaye izra/eno kroz ‘utqivu filozofiju, a ne kroz bunt. On je idealista koji veruje u ideje, u ono [to je nematerijalno, mislilac i moralista. Viktor Igo je od svih romanti;ara najve’i mitolog i simbolista, prorok jedne nove religije. Kod yega su sa/eta sva romanti;arska uvereya i teme-organska, razvojna priroda, gledi[te o pesni[tvu kao pro[tvu, shvataye da su simbol i mita pesnik;ka oru]a. Kod yega je izrazito mjireye suprotnsti, isticaye grotesknog i zla koje se kona;no gube u skladu svemira, a sve to bilo je jasno jo[ u yegovim ranim esteti;kim teorijama, kao i u predgovoru @Kronvelu#, Igo je redom izlo/io sve mogu’e tvrdye u prilog romanti;arskog shvataya prirode, uzajamne povezanosti ;oveka i prirode i savr[enstva ;oveka. On pi[e o qubavi, prirodi, smrti, religiji, detiystvu, porodici, domovini, slobodi, ima bujnu i neukrotivu ma[tu koja mu slu/i kao neiscrpni izvor slika, simbola, ritmova, re;i. Balzak se obi;no smatra romanti;arem, i on to i nije s obzirom na mnoge vidove svoga dela. Me]utim, izvesno je da se Balzak interesovao za magijsko i okultno i dr/ao se organskog shvataya prirode (pod uticajem savremene biologije), zanimali su ga svi oblici magnetizma i frenologije, sve [to se dr/i stava i jedinstvu prirode. Kao i svi romanti;ari, Balzak je zastupao teoriju o intuiciji, odgovaraju’i je od pojmova instinkta i apstrakcije. Tako]e, bio je vatreni mitolog i simboli;ki je tuma;io sve obrede, kultove i mitove, verske tajne i umetni;ke tvorevine. Mada to ne pokazuju sva yegova dela, Balzak je bio nadahnut jednim posebnim tipom romanti;arske metafizike ili energetike s yenim zakonima o nevidqivim silama, fluidima i td. Mnogi danas mnaye poznati pisci pripadaju romantizmu> Balan[ (zastupao misti;ko shvataye o prirodi i o skladu sfera, pokazuje neku apokalipsu u kojoj ‘e se materija pretvoriti u ;isti duh i u kojoj ‘e nestati /ivotiye, jer yihov /ivot asimilacijom postaje /ivot ;ovekov. Balan[ je mitolog i fantasti;ni filozof prirode, simboli;ar koji je davno pre Malarmea zami[qao jedinsvo ;ula), de Nerval (misti;ki natprirodan francuski romanti;ar, najbli/i je nemcima. Simbolisti su u yemu videli svog prete;u. :itavo yegovo delo svet je mitova i simbola sna, okultnih verovaya i shvataya prirode potpuno pro/ete znameyima i harmonijom). Gledi[te o organskom shvatayu prirode poti;e od ranije, iz novoplatonovstva a do romantizma je do[lo preko }ordana Bruna i
17
drugih autora z prethodnih epoha. Gledi[te o uobraziqi kao stvarala;koj sili i o poeziji kao proro[tvu tako]e imaju dugu istoriju. Simboli;ko, pa ;ak i mitskko shvataye poezije ;esto je u istoriji(npr. u doba baroka, s yegovim shvatayem prirode kao tajnog jezika koji je ;ovek, a naro;ito umetnik sudbinom odre]en da rastuma;i). U izvesnom smislu, romantizam je obnova ne;eg starog, ali na nov na;in, sve stare ideje bile su prenete u termine prihvatqive za qude koji su pro[li kroz doba prosve’enosti. Roamtizam je bio velika moderna kyi/. revolucija. :esto se govorilo o reakcijama protiv romantizma, to je ime davalo pokretima kao [to su> Parnas, realizam, naturalizam, simbolizam, neoklasicizam. Ali, o;igledno je da su ti pokreti pre ra[;layivaye ili transformacija romantizma, yegovo negiraye. RUSKI ROMANTIZAM Po;etak 19.veka u Rusiji je obele/en onim dru[tvenim i politi;kim pokretom koji je u istoriji poznat kao dekabirsti;ki pokret. Dekabristi su, nastavqaju’i borbu koju su zapo;eli prosvetiteqi krajem 18. i u prvoj deceniji 19.veka, primeyuju’i ideje francuske revolucije na Rusiju, najo[trije postavili dva osnovna dru[tvena pitaya-polo/aj seqa[tva, i apsolutizam u Rusiji. Nezadovoqni ruski plemi’i, uglavnom iz redova osiroma[enog plemstva, po;iyu da se grupi[u [o tajnim kru/ocima i dru[tvima(Savez spasa, osnovan 1816< Savez dobrobiti, 1818< Severno dru[tvo, Ju/no dru[tvo). Dekabristi;ke vo]e bili su uglavnom istaknuti dru[tveni i kulturni radnici, pisci i kyi/evni kriti;ari. Idejno-politi;. Idejama dekabrista bili su bliski i najve’i ruski pisci 20-tih god. Gribojedov i Pu[kin. Novi car Nikolaj 1 nemilosrdno se obra;unao sa pobuyenicima –petorica dekabristi;kih vo]a u Petrogradu su javno obe[eni, a blizu dve stotine ;lanova dekabristi;kih tajnih dru[tava prognano je u Sibir. Tako je fizi;ki odstrayen iz dru[tv. /ivota najboqi deo ruske inteligencije 20-tih god. Ali idejna borba progresivnih snaga u Rusiji se nastavila-ona se sada pripremala u studentskim kru/ocima Moskovskog univerziteta, simboli;no udaqenog od cara i petrogradskih ve[ala. Tako je te/i[te idejnog rada u uslovima /andamerijskog pritiska Nikolajeve Rusije, prenela sa politi;kog na filozofski plan. Mlada progresivna inteligencija je odgovor na pitaye o daqem razvitku Rusije po;ela tra/iti na dubqem filozofskom i
18
istorijskom planu. Jedino iz takvog pristupa mogao se formirati pravi idejni otpor carskom samodr/avqu. Romantizam se skoro u svim evropskim dr/avama rasplamsao krajem 18 i po;etkom 19.veka. Svi istori;ari kyi/. se sla/u da je pojava romantizma kao duhovne orijentacije u neposrednoj vezi sa atmosferom koja je zavladala nakon Francuske bur/oaske revolucije (1789). Evropom posle revolucije zavladalo je razo;areye kako u idejno-filozofsku osnovu rwvolucije (tj. u snagu qudskog razuma), tako i u konkretne rezultate koje je doneo revolucionarni prevrat. Nije ostvareno obe’aye enciklopedista da ‘e dru[tvo, oslayaju’i se na razum, mo’i da ostavi idealne odnose koji ‘e se zasnivati na bratstvu i slobodi i jednakosti. Reaguju’i na takvo staye, osetiv[i sopstvenu nemo’ ;ovek je po;eo da se povla;i u sebe. Za dru[tveno anga/ovaye koje nije dalo zadovoqavaju’e rezultate zamena je pronala/ena u poja;anom interesovayu za unutra[yi svet ;oveka kao jedinke. Sve to je imalo za posledicu da razumom odre]eni stari esteti;ki ideali budu zameyeni novim idealima kojima razum nije bio merilo lepote i koji nisu priznavali nikakva unapred fiksirana pravila lepote. Kao kyi/. pravac romantizam se najpre iskazao u Nema;koj(Kantov transcendentalni idealizam, Fihteovo nagla[avaye stvarala;ke mo’i ;ovekove svesti, {elingova teorijada se apsolutno znaye posti/e sjediyavayem uma i prirode). Filozofske postavke Kanta, Fihtea i {elinga postale su filozofski osnov estetike romantizma. Me]utim, kao kyi/. pravac romantizam je imao svoju pripremu u kyi/. kokja se afirmisala u Evropi jo[ pre Francuske revolucije u kyi/evnosti sentimentalizma. Sentimentalisti;ki zaokret od apstaktnog ka kkonkretnom, od op[teg ka pojedina;nom, od uop[tenog ka individualnom i sve to u nagla[enoj senzualnostidoneo je neke kvalitetne promene koje predstavqaju temeqe romantizma. Zbog toga se sentimentalizam ponekad naziva predromatizmom, pa je logi;no [to se u estetiku romantizma ubrajaju rezultati esteti;ke i filozofske misli do kojih su dolazili jo[ Jung, Ruso Herder i drugi. Karakteristi;no je, u tom smislu [to se pesnici romanti;ari u borbi za afirmaciju svog pravca polemi;ki postavqaju ne protiv sentimentalizma, nego kao i sentimentalistiprotiv klasicizma. I romantizam se kao kyi/evni pravac konstitui[e u negaciji klasicisti;ke poetike.
19
Nosioci ruskog romant. smisao i kvalitet novog kyi/. pravca vide u negaciji klasicisti;ke poetike. On prvo tematski ne vezuje za staru rimsku kyi/. kao klasicisti;ka, nego nalazi svoje originalne teme, ne sputava se onim pravilima koja je, polaze’i od starih uzora, kyi/. klasicizma veoma po[tovala i najzad, ona ne poku[ava da poput klasicizma, defini[e poeziju jer polazi od ;iyenice da je @ideal poezije beskkona;an i nedosti/an, a zbog toga je i definisaye poezije nemogu’e i mena svrhe#. Dru[tvena situacija date epohe, epohe bu]eya nacionalne svesti upu’ivala je na to da se izvori za tu tematsku originalnost tra/e u istoriji i jo[ ;e[‘e, u folkloru sopstvenog naroda jer narodna poezija najboqe izra/ava onaj posebni, specifi;ni duh koji karakteri[e svaki narod. Belinski je ovako govorio o romantizmu> To je unutra[yi svet ;ovekove du[e, skriveni /ivot ;ovekova srca. Yegova sfera je ceo unutra[yi /ivot ;ovekov, ono tajanstveno tle du[e odakle poti;u sve neodre]ene te/ye ka boqem i uzvi[enom, nastoje’i da na]u svoje zadovoqeye u idealima koje stvara ma[ta. Ovakvim tvrdyama Belinskog stvorio se osnov da se u ruskoj kyi/. romantizam kao kyi/. pravac poistove’uje sa stayem duha izvan yegove veze sa realnim svetom. Veselovski romantizam krakteri[e, pr svega, sovijalnim pogledom na svetromanti;ari su tematski upu’eni na prirodu, na narod i yegovu pesmu, na idealizovanu narodnu starinuk. Oni su pesnici podviga i ve;ite borbe, te/e slobodi ose’aya, /ude za prostorom, i punom qubavqu. Opsednuti su plemenitim veli;anstvenim prestupnicima od Prometeja do razbojnika. Drugi istori;ari kyi/. ‘e osnovne crte romantizma videti u individualizmu, religioznosti, intuitizmu, iracionalizmu, istorizmu i narodnosti. Me]utim, uz sve napore da se opi[u i sistematizuju osobine romanti;arskog stvaraya i da se da definicija ovog pravca, on i daqe ostaje nedefinisan. Mnogi ;inioci i kriterijumi koji se vezuju neposredno za romanti;arsko stvaraye, karakteristi;ni su isto toliko i za neke druge pravce [to su postojali pre ili su nastajali posle romantizma. Neke od yih se/u do antike, a nalazimo ih i u biblijskim kyigama starohebrejske literature. Otud je nemogu’e obuhvatiti potpunom definicijom bilo koji kyi/. pravac a ne za’i u me]e mnogih drugih yemu srodnih. Romantizam u Rusiji se formirao, afirmisao i dominirao tokom prve polovine 19. veka. Yegova pojava se vezuje za dela Vasilija ? ukovskog koja su nastala 20-tih god. 19.veka. Kao kraj dominacije
20
romant. u ruskoj kyi/. obi;no se smatra smrt Mihaila Qermontova 1841, odnosno pojava Gogoqevog @{iyela# i @Mrtvih du[a#(1842), dela koja su uvodu epohu ruske realisti;ke [kole. Me]utim, to su uslovne i relarivne granice jer se i u okviru romant. kyi/. prve polovine 19. veka mogu zapaziti pojedina dela u kkojima dominitaju elementi potoyeg, realisti;kog kyi/. pravca(npr. u Pu[kinovom Evgeniju Oyeginu i Kapetanovoj k’eri). Mada Rusija u prvoj polovini 19.veka nije do/ivqavala onako duboke socijalne potrese kao recimo, Francuska tokom posledyih decenija 18.veka< niti je filozofska misao bila razvijena kao u nema;koj predromanti;arskoj i romanti;arskoj filozofiji, ipak je i ruska dru[tvena sredina imala ve’ pripremqenu podlogu za nicaye i razvoj romant. kyi/. Na jednoj strani postojalo je nezadovoqstvo druptvenom stvarno[‘u koje je proisticalo iz kriti;kog odnosa prema feudalizmu, a na drugoj, ose’aye prezasi’enosti klasicist. kyi/. izrazom, koje je jo[ u sentimentalizmu kyi/. okrenulo ka unutra[yem svetu ;oveka kao jedinke. U takvoj sredini, koja nije davala naro;ito sna/ne filozofske i idejne podsticaje novom kyi/. pravcu, prvi ruski romanti;ari su se dosta oslayali i na kyi/. iskustvo stranih, evropskih romanti;ara. Vasilij ?ukovski je jedan od prvih pisaca koji se, pokre’u’i proces razvoja ruske kyi/. ka romantizmu koristio i isustvima evropske, naro;ito nema;ke kyi/. Prva yegova dela ponikla su u okriqu ruskog sentimentalizma(lirska pesma Majsko jutro, 1797< istorijska pripovetka Vadim Novgordski, 1803< pripovetka Tri pojasa, 1808, gde idealizuje ;ovekovo povla;eye u porodicu, pripovetka Marijin gaj, 1809, gde se idealizuje sayala[tvo i meditativnost kao odnos prema svetu). Punu kyi/. afirmaciju dostigao je 1802.god.(kada je u ;asopisu Evropski vesnik objavio svoj prepev Elegije, napisane na seoskom grobqu, poznatog engleskog sentimentaliste Tomasa Greja. U tom prepevu mogu se na’i slike koje su nepsredni zametak romanti;arskog socijalnog protesta, zasnovanog na humanisti;kim, progrsivnim idealima ;ove;anstva, pesnikove misli socijalnoj nepravdi motivacja su za pesnikovu setu i melanholiju, a sve to vodi ka misticizmku, ka ideji da je smrt @uto;o[te# koje [titi od svih ovozemaqskih nemira i u isto vreme je o;i[‘eye od qudskih grehova. Prelazak ?ukovskog na pozicije pisca koji stvara u duhu romantizma obi;no se povezuje sa yegovim baladama
21
nastali u periodu od 1808. do 1812. god. Sve one sadr/e romanti;arske elemente>romanti;arski zao[tren konflikt, fantastiku preuzetu iz sredyovekovnih misterija i niz pesni;kih slika, zasnovanih na romanti;arskoj hiperbolizaciji, kao i ritmi;ko uobli;avaye stiha povezano sa zna;eyem pesni;ke slike. Junaci lirike ?ukovskog su nezadovoqni sudbinom i zato tra/e drugi @boqi /ivot#-ti junaci koji su u cvetu mladosti ve’ razo;arani /ivotom u stvari su prete;e Pu[kinovog i Qermontovog suvi[nog ;oveka, out]enog od dru[tva. ?ukovski je pisao i rodoqubivu poeziju, pejza/nu liriku (pojam jedinstva ;oveka i prirode, o/ivqena priroda kao ideal) pesme u kojima je u duhu romantizma afirmisao pesni;ko ose’aye intuiciju, davao misti;ke nagove[taje nekog boqeg sveta i indirektno se opirao bitisayu u svakodnevici. Na veoma interesantan na;in ?ukovski je afirmisao u ruskoj kyi/. romanti;arski subjektivizam. Takav pristup ga je upu’ivao na bavqeye psihologijom, unutra[yim ;ovekovim svetom, a time je i znatno pro[irio izra/ajne mogu’nosti ruske poezije. Afirmisao je novu pesni;ku vrstu, baladu, pro[irio okvire elegije, obogatio pesni;ki jezik, ruski stih i versifikaciju. Konstantin Ba’u[kov je drugi veliki ruski pesnik ;ije delo predstavqa veliki doprinos za konstituisaye romant. u Rusiji. Stvarao je istovremeno kad i ?ukovski, na prelazu 18 u 19 vek. Svoje poglede na kyi/. izneo je u ;lancima Odlomci iz pisama ruskog oficira u Finskoj(1810), Ne[to o pesniku i poeziji (1816), Beseda o utticaju ruske poezije na jezik-ovi radovi su zna;ajni za afirmaciju romanti;arskih shvataya u Rusiji, prvih dveju decenija 19. veka. Ba[‘u[kov isti;e vrednost svake nacionalne kulture i kyi/. jer je u yoj izra/en pravi narodni duh, poezija objediyuje pesnikove potajne misli, /eqe i ma[tu, pa je ona izraz pesnikove du[e, nagla[ava se potreba za neposredno[‘u i iskreno[‘u, kao i za isticayem pesnikove li;nosti, jer je poezija @autobiografija pesnikove du[e#. Pesma @San# odbacuje racionalnosr i zala/e se za snove koji su preduslov ;ovekove sre’e, snovi su na;in da se pobegne iz nezadovoqavaju’e /ivotne stvarnosti. Ba’u[kov afirmi[e tipi;nog lirskog junaka, ;oveka nemirnog duha koji je uvek nezadovoqan svojom sredinom (istorijska elegija @Samrtnik Taso# koja obra]uje lik slavnog pesnika i sadr/i autobiografske podatke, [to je u klasicizmu bilo nezamislivo), nagove[tavaju’i time psiholo[ku karakterizaciju likova kod Pu[kina i Qermontova. U qubavno j lirici
22
Ba’u[kov slika putenu telesnu qubav i lepotu, ona je istovemeno i duhovna i telesna pojava , ne ne[to [to je apstraktno, ve’ konkretno, ovozemaqsko. U Ba’u[kovoj lirici primento je povezivaye sa gr;kom, anti;kom mitologijom (mnogi su ga nazvali neoklasicistom) ali onete nasle]ene elemente ugra]uje novi pesni;ki sistem, koji je po izboru motiva i yihovoj obradi potpuno romanti;arski. U tim sthovima ima i prvih primera ruske borbene romanti;arske poezije, ali oni ipak nisu karakteristi;ni za celokupnu Ba’u[kovqevu poeziju. Borbeno krilo ruskog romant. prokr;i’e sebi put tek u delima pesnika dekabrista i Aleksandra Pu[kina. Esteti;ki pogledi i petika pisaca dekabrista ( Bestu/ev, Riqejev) proisticali su iz yihovog dru[tvenog i politi;kog opredeqeya. Yihova osnovna preokupacija bila je borba protiv feudalizma i apsolutizma. Zbog toga su kyi/. shvatali kao sredstvo za [ireye slobodarskih ideja. Pesnik je shvatan kao borac, on je du/an svojim catrenim stihovima da budi u mladim srcima istinoqubivost i smelost, da pokre’e narode. Dekabristi insistiraju na dru[tvenoj anga/ovanosti poezije na yenom nacionalnom karakteru, savremenosti i nezavisnosti od stranih kyi/. uticaja. Otuda okretaye prema ruskoj istoriji i folkloru, narodnom stvarala[tvu, naro;ito isticaye slobodarskog i patriotskog duha iz narodne poezije i narodne tradicije. Od sredine 20-tih god. 19.veka svoj kyi/. put probija Aleksandar Pu[kin(1799-1837). On je bio otvoren za sve tekovine ruske i svetske kyi/. i tako je uspeo da ostvari prirodnu ravnote/u izme]u razli;itih tokova ruskog romantizma (otvorenost ka evropskoj kyi/. ? ukovskog i nacionalne kyi/. dekabrista). Za razliku od ?ukovskog i Ba’u[kova, koji pre svega nagla[avaju intimnu stranu za razliku od pisaca dekabrista koji svoje teme i motive osvetqavaju prete/no sa politi;kog stanovi[ta, Pu[kin u svojoj poeziji razmatra eti;ka pitaya u nagla[enom psiholo[kom pristupu. U istorijama ruske kyi/. ponekad se o yemu govori kao o inicijatoru tre’eg toka ruskog romantizma, psiholo[ko-eti;kog romantizma. Pu[kin je rusku romanti;arsku poeziju, pre svega, obogatio pesni;ki (melodijsko i zvukovno bogatstvo stiha i plasti;no slikaye likova, situacija i ose’aya). Dao je zna;ajna ostvareya u svim kyi/. rodovima i vrstama, kako u stihu, tako i u prozi. Ali za proces razvoja romant. u Rusiji naro;ito zna;ajno [to je u svojim ju/nim poemama (@Kavkaski zarobqenik#, @Bra’a razbojnici#) afirmisao u ruskoj kyi/evnosti romanti;arsku
23
@bajronisti;ku# poemu . U svojoj posledyoj @ju/noj poemi# @Cigani#, distanciraju’i se od romanti;ar. bajronisti;kog junaka Aleka, Pu[kin zapo;iye ktiti;ko preispitivaye nekih temeqnih romanti;arskih tema i motiva Pu[kin afirmi[e romanti;arskog junaka nezadovoqnog stvarno[‘u koji /udi za slobodom i pati zbog sna/nih strasti i zbog toga je ponosno usamqen. Radya Pu[kinovih poema sme[tena je u egzoti;ne predele Kavkaza i Krima, i svi Pu[kinovi sledbenici su svoje romanti;ne junake @stavqali# upravo u te predele (to je bio yihov @egzoti;ni Istok#). Jezik je pun emocionalnih figura (retorskih pitaya, uzvika, ponavqaya), bogat je epitetima i izrazito metafori;an. U kompoziciji se prime’uju izvesna lirska odstupaya, koja deluju kao posebne, zaokru/ene lirske pesme -fabula se zato odlikuje fragmentarno[‘u. Gogoq je jedan od osniva;a realizma, ali je dao i izvestan doprinos romantizmu, svojim zbirkama pripovedaka iz ukrajinskog folklora (@Posela u seocetu u Dikayke#, @Mirgord#(1835))-dela zasnovana na folklornoj fantastici-naga[eno lirizovana i merafori;na, gra[ena na suprostavqayu jave i sna, na tra/eyu ideala koji se nalaze van banalnosti savremenog /ivota. Fabula i likovi su primer romant. aktuelizacije istorijske pro[losti. Qermontov je pisao lirske pesme(proslavio se pesmom povodom Pu[kinove pogibije @Pesnikova smrt#(1837)), poeme, drame i roman @Junak na[eg doba#. U dru[tvenoj anga/ovanosti i borbenosti koja se nadovezuje na dekabristi;ku poeziju, u nagla[eno psiholo[kom pristupu svojim temama i motivima, realizovanom u filozofski produbqenoj analizi Qermontov je u svojim najlep[im pesmama u poemama @Miciri# i @Demon#(1841) ostvario vrhunske domete u kyi/. romantizma. Svojim dramama (@Maskarada#) dao je zna;ajan doprinos ovom ne ba[ bogatom kyi/. rodu ruskog romantizma. Romanom @Junak na[eg doba#(1840) pokrenuo je razvoj realisti;kog psiholo[kog romana u ruskoj kyi/. U ruskoj romant. kyi/. poezija je mnogo zastupqenija od proze. Proza se uglavnom nadovezivala na sentimentalizam, a u svom razvoju okretala se egzotici kavkaskog podnebqa, idealizovanoj istorijskoj pro[losti, ruskom narodu, a tokom 30-tih god. i nekim negativnim tekovinama razvoja savremenog dru[tva u gradskoj sredini (Gogoq, Qermontov i dr.). U lirici dominira lirska pesma, u elemente klasi;ne elegije unose se elementi klasi;ne pohvalne ode-
24
nagla[eno subjektivizovane ispovesti i sl. (princip me[aya /anrova)klasicisti;ki /anrovi u novim varijantama. Ipak, najzastupqenija je kratka lirska pesma zasnovana na paralelizmu izme]u prirode i ;ovekovih ose’aya. Od pesni;kih formi koje sadr/e i epsku tendenciju neguje se balada i poema(balada ?ukovskog i romanti;arska poema bajronisti;kog tipa, koja vodi ka filozofskoj poemi(@Demon#), poemi o savremenom romanti;arskom junaku (@Kavkaski zarobqenik# i @Cigani#), satiri;noj poemi Pu[kina i pripoveci i realisti;kom romanu u stihovima. GETE –STVARALA{TVO Geteov /ivot je sam po sebi umetni;ko delo. Ro]en je 1747.god. u imu’noj ku’i u Frankfurtu. Otac mu je imao veoma stroge nazore, a majka kao su[tva suprotnost, jo[ od najranijih dana razvijala je kod Getea smisao za poeziju. Pri;aju’i mu pri;e ona ih nije zavr[avala ve’ ih je ostavqala bez kraja, a sinu davala da razmisli do sutra i sam dovr[i pripovedaye. Sedmogodi[yi rat za Getea donosi posebna uzbu]eya u roditeqsku ku’u se sme[ta francuski komandant, grof Toron, veliki qubiteq umetnosti, koji u Frankfurt dovodi pravu francusku pozori[nu trupu. Tako se Geteu jo[ kao 10-godi[yem de;aku ukazala i mogu’nost da gleda klasi;no francusko pozori[te, dramu visokog stila, a tako]e i vesele pozori[ne igre sa pevayem. 1765.Gete sti/e u Lajpcig da bi, po o;evoj /eqi, studirao prava. Ali on tamo burno /ivi , pa fa roditeqi, te[kko obolelog, vra’aju ku’i. Dve godine Gete mora da se oporavqa u roditeqskom domu i u takvoj prisilnoj dokolici u yemu se ra]aju prvi za;eci i yegovih kasnijih zamisli, iz tog perioda i poti;e yegova izreka da je dosada majka svih muza. Po[to se oporavio otac ga [aqe u Strazburg< na univerzitetu Gete saznaje pone[to o anatomiji i hemiji i poha]a predavaya iz botanike. Tu se upoznaje sa Herderom, koji je odmah osetio genijalnost Geteovu i pou;ava ga u pesni[tvu> poeziju treba shvatiti kao najstariji jezik ;ove;anstva koji nam je ostao ssa;uvan u pesni[tvu dalekih naroda, kod Letonaca, Estonaca, Litvanaca, kod Slovena i Islan]ana. Herder govori Geteu i istinskoj umetnosti u Bibliji, kod Homera, {ekspira i Osijana (mitskog pesnika). Pod Herderovim uticajem, Gete po;iye da se interesuje za narodnu poeziju i za nema;ku nacionalnu pro[lost. Na yega je naro;ito
25
uticala qubavna idila sa devojkom Friderikom, koja je svoj odjek na[la u obimnom autobiografskom spisu @Poezija i stvarnost#. Gete je ostavio ovu nesre’nu devojku, zbog ;ega ga je grizla savest i zato on u svojim delima, kroz druge likove, ;esto sebe osu]uje zbog toga. Otac ga, posle zavr[enih studija [aqe u malo mesto Veclar na tzv. carski sud kao praktikanta. Ali pisac se ubrzo vra’a u Frankfurt, gde se sve vi[e posve’uje kyi/.-tu je dovr[io svoju dramu @Gec# i napisao @Vertera#. 1775god. prihvata poziv mladog vajmarskog vojvode i odlazi da bude savetnik jednog kneza, a kasnije i yegov ministar. S prekidima, Gete ‘e tu ostati do kraja /ivota, i u Vajmer dovesti Herdera, a kasnije i {ilera. Tako je ovo malo mesto postalo zna;ajno duhovno steci[te Nema;ke, centar bogatog, kulturnog /ivota. Putovaye u Italiju promenilo je Geteove poglede na umetnost-prou;avao je umetnost u Vatikanskom muzeju i divio se spomenicima anti;ke kulture. U Italiji je Gete na[ao svoj umetni;ki ideal, i po povratku u Vajmar pi[e drame @Ifigenija# (prerada Euripida) i @Torkvato Taso#< u kojima se vra’a anti;koj klasici, kao uzornom kulturnom modelu. Sa poezije, Gete se okre’e prozi, a roman biva zameyen epom. Pod utiskom boravka u Italiji, pi[e @Rimske elegije# i @Venecijanske epigrame#(obnova klasi;nih /anrova), a zatim i ep iz savremenog gra]anskog /ivota @Herman i Doroteja# (gde slavi familiju, svakodnevni rad i mir i daje idili;nu sliku gra]anskog /ivota, stilizuju’i Homerov ep). 1795g. pi[e @bildungz roman#(roman obrazovaya koji prati mene u du[i glavnog junaka, posmatrane kroz kategoriju vremena)-@Godine u;eya Vilhelma Majstora#. Roman sadr/i pri;u o jednom mladi’u gra]anskog porekla koji je obuzet srta[‘u za pozori[tem, prati yegovo sazrevaye i razvoj li;nosti. Ovaj roman ima i elemenata klasicizma i realizma, pa predstavqa sponu izme]u romana prosvetiteqske epohe i kriti;kog realizma 19.veka. @Majster# je sna/no uticao na tradiciju ovog tipa romana u nema;koj kyi/. sve od Tomasa Mana (@:arobni breg#). Od 1794. datira pritajteqska veza i kyi/. saradya izme]u Getea I {ilera. Oni ‘e , u saradyi pisati balade na nema;kom jeziku, zajedno sastaviti polemi;ke epigrame @Ksenije#, raspravqati o literarnim problemima i uzajamno podsticati. Uzornom su, pre svega, smatrali estetsku kulturu gr;ke antike, u kojoj su nalazili izraz sklada i duhovne slobode, qudskog stvarala[tva kokje nije zaneto ideologijom feudalizma i crkvenim dogmatizmom. Pod uticajem
26
{ilera, Gete se po;eo interesovati za nacionalnu pro[lost i za tradicije drugih naroda(islamskih i slovenskih). :oveka je posmatrao kao neku vrstu bo/anstva i vezivao je qudsku duhovnost sa Bogom i prirodom, napravio je sinkreti;ku viziju kulture i ;ove;anstva i tra/io pomireye duhovnosti razuma i strasti u ;ovekovoj prirodi. Najve’a {ilerova zasluga je [to je podstakao Getea da nastavi sa radom na Faustu. Kao kriti;ar, Gete je obuhvatio sve oblasti kyi/. i umetn. stvaraya. Pisao je o anti;koj kyi/. o Danteu, {ekspiru, Volteru. Sudio je o svojim savremenicima, sve do romanti;ara, bio je @polihistor# (mnogoznalac)-lekar, arhitekta, botani;ar, metereolog. Otkrio je vili;nu kost i polemisao sa Yutnom< u na;inu sagledavaya prirodnih pojava /eleo je da vidi onu harmoniju u koju je verovao kao pesnik i mislilac. Verovao je da je Bog u prirodi(kao Spinoza)-panteizam, i tvrdio da je sve u stalnom nastajayu, rasteyu i nestajayu. U evropskoj kyi/. Gete se, uz {ekspira i Dantea, svrstava u @klasike#, jer je u svom delu sa/eo tradiciju predhodnih vremena i otvorio vrata novim stvarala;kim elementima. @Patye mladog Vertera# je prvi Geteov roman, jedno od najkarakteristi;nijih dela epohe romantizma. Yegova umetni;ka vrednost nije u samom zapletu ili u dramati;nosti situacija, fabula je ;ak vrlo jednostavna. Lepota pojedinih scena proizilazi iz yihove ve[te kompozicije. Gete slika sudbinu mladig ;oveka obdarenog jakim ose’ayima, koji se ne snalazi u /ivotu, pa rastrojen qubavnim jadima, ;ini samoubistvo. Verter, prema tome nije samo qubavni roman. Tu su data intimna razmi[qaya junaka i to u obliku pisama (epistolarna forma romana) u kojima su date junakove ispovesti o yegovom do/ivqavayu /ivota, o teskobama yegovog psihi;kog sveta i qubavnoj strasti kja ga potpuno obuzima. Roman po;iva na psiholo[kom osvetqavayu Verterovog lika (psiholo[ka analiza, tipi;na za kyi/. 20.veka), poniraye u svet psihi;kih reakcija. Du[evna raspolo/eya u skladu su sa prirodom, i zato se cela radya romana razvija kao i sama priroda> ona cveta u maju, buja u leto, a sa zimom dolazi katastrofa-pripovedaye je strogo ritmi;ki podeqeno. [to simboli[e saglasje izme]u prirode i umetnosti. ?ivot o kome ma[ta Verter u o[troj je suprotnosti sa stvarno[‘u koja ga okru/uje. On te/i da se u me]uqudskim odnosima uspostavi iskrenost i ose’ajnost i po[to tu te/yu do/ivqava kao neostvarqivu na kraju tragi;no zavr[ava. U Verterovom liku je dat i stav samog
27
pisca, koji je ogor;en nazadnim merilima dru[tva tog vremena i ko;e slobodan razvitak pojedinca. Junakova li;na sudbina podignuta je na nivo socijalnog zna;aja. Verterov simboli;ni lik pro/et je idealima naprednog gra]anstva u borbi protiv feudalnog apsolutizma, ali je i dokaz ideolo[ke nedozrelosti nema;kog gra]anskog dru[tva (Verter je gra]anski individualista ;ija je li;nost simbol te/yi i raspolo/eya mlade generacije). Na pitaye da li se mo/e iskreno /iveti u te[koj, nazadnoj sredini, Gete je u ovom svom romanu odgovorio negativno. Verterov lik ima zajedni;kih karakteristika sa Faustom-oba lika do/ivqavaju neku vrstu ekstaze i posmatraju su[tinu postojaya kao ne[to [to nije vezano za zemaqski /ivot, obojica sayare o mogu’nosti udaqavaya sa zemqe (zemqa kao simbol fizi;ke determisanosti) da bi iskusili neslu’ene mogu’nosti slobode. Faust je najve’e Geteovo dramsko delo. Junak ovog dela stvarno je /iveo, krajem 15 veka i po;etkom 16. Bio je ;udak i skitnica, navodno studirao magiju u Krakovu, tvrdio da je ve[t raznim ;arolijama i da bi mu qudi vi[e verovali, govorio je da ima savez sa ] avolim, pa prema tome i mo’ samog ]avola. U;eni humanisti toga vremena /estoka su napadali ovog samozvanca (sredyovekovno sujeverje sudarilo se tada saprobu]enom /eqom za znayem i otkrivayem prirodnih sila). Legende o qudima koji su [urovali s ] avolom i teorija da u ;oveku postoji ono [to je dobro (Bog) i ono [to je zlo (]avo) starije su od hri[‘anstva. Pri;e o doktoru Georgu Faustusu do/ivele su ogromnu popularnost i postale omiqene u narodu jo[ za Faustovog /ivota 1587god. [tampana je @Istorija dr. Georga Fausta#, gde je Faust prikazan kao seqa;ki sin koji studira medicinu, ali postaje astrolog, matemati;ar i lekar. Sa ]avolom sklapa ugovor na 24 godine i ovaj mu ispuyava sve /eqe, pa i /equ za putovayima. Faust se bavi ;arobya[tvom sve do posledyeg dana /ivota po ugovoru. Pra’en studentima, on je po[ao u neko selo i u suzama se opra[ta od yih. U pono’ se ;uje stahovita buka i zapomagaye iz Faustove sobe. Tek u zoru studenti se usu]uju da provire unutra> zidovi su isprskani krvqu, na podu le/e i[;upane Faustove o;i i zubi, a le[ mu nalaze na ]ubri[tu. Oni ga sahrayuju i objavquju istoriju yegovog /ivota koju je sam zapisao. Tendencija ove kyige svakako je bila u opomeni qudima da se ;uvaju ]avola. U crkvenoj i religioznoj atmosferi 16 veka smatralo se da ;ovek ne treba ni[ta sam da saznaje, ve’ treba da se zadovoqi inim [to je Bog
28
ostavio qudima da saznaju. Ono [to je Faust /eleo da sazna zna;ilo je pobuniti se protiv Boga i zato Faust nije mogao biti prikazan kao simpati;an lik. Gete je na bo/i’nom va[aru u Frankfurtu kao de;ak ;esto gledao ovaj motiv obra]en kao igru za lutke (Marlova obrada Faustanajboqa engleska drama do {ekspira-tu Faust nije neki [arlatan, ve’ profesor koji ho’e vi[e znaya, tra/i pravu nauku, jer je nezadovoqan tada[yim. Baca se na magiju i na vrawbine ne bi li do[ao do istine), Gete je, dakle, jo[ kao de;ak dobio prve ideje za svoju dramu. U kyi/. 18.veka tema o Faustu bila je tako]e veoma popularna, i mnogi su je obradili jo[ pre Getea (Lesing, Miler, Klinger). To veliko interesovaye odgovaralo je duhu tog vremena, koje je obele/eno te/yom za slobodu misli, otporom svim autoritetima, borbom za znaye i za afirmaciju li;nosti. U 18. veku Faus se vi[e ne prikazuje kao gre[nik koji poropada zbog svoje /eqe za saznayem, ve’ se tra/i na;in da se on spase. I posle Getea mnogi su obra]ivali ovu temu (Tomas Man-Faust kao muzi;ari predstavnik nema;kog gra]anstva koje propada, Gogoq, Dostojevski, Ni;e). Gete je Fausta pisao ;itav svoj /ivot, i objavqivao ga je u delovima. Najve’a je zasluga {ilerova [to je Gete do kraja zavr[io svoje delopodsticao ga je na rad i sara]ivao sa izdava;ima. 1808. idat je prvi deo drame. Drugi deo Gete je napisao po nagovoru Ekermana, ;oveka koga je sam Gete pripremao da posle yegove smrti upravqa yegovom kyi/. zaostav[tinom (drugi deo drame sadr/i vi[e anti;kih elemenata). U pri;u o doktoru Faustu, Gete je umetnuo i qubavnu pustolovinu glavnog junaka sa lepom Margaritom. Lik Margarete inspirisan je jednim doga]ajem iz /ivota Nema;ke (sudilo se jednoj zavedenoj devojci, koja je posle poro]aj ubila svoje dete). Za ovaj slu;aj Gete se interesovao kao za odre]eni dru[tveni problem, razmatraju’i [ta je bilo to tako jako da je nesre’nicu moglo odvesti u takav zlo;in i kakvo je to licemerno dru[tvo i la/ni moral u me]uqudskim odnosima. Prvi deo Fausta je nevezano dramska kompozicija (nije dram u tradicionalnom smislu, jer nema podele na ;inove i ima tri prologa)-to je prosto jedan niz scena bez ikakve stilske povezanosti. Fabula se mo/e podeliti na tri tematske celine> -pri;a o tome kako je Faust prodao svoju du[u ]avolu
29
-dru[tvena, gra]anska pri;a o Margareti i Faustu, o sudbini devojke koja je posrnula (za;ela pre braka)< -metafizi;ko-egzistencijalni sloj koji govori o te/yi ;oveka za saznayem-tragika ;oveka ;ije su mo’i saznaya ograni;ene, rascep izme]u stremqeya pojedinca i stvarnosti koja ga okru/uje. Faust je posve’en Frederiki, dami sa kojom je Gete bio u qubavnoj vezi i koja je umrla nakon [to ju je ostavio. Doga]aj sa Federikom Getea je podstakao da u liku Margarete razmatra problem izopa;enosti iz dru[tva /ene koja se prepustila svojoj qubavi. @Posveta# drame direktno se odnosi na Frederikk, koja je nazvana @lelujavim obli;jem#. Za @Predigru na pozornici# kao uzor je poslu/ila jedna indijska drama, nedavno pre toga prevedena na nema;ki jezik. Pesnik polazi od pretpostavke da je neko putuju’e pozori[te stiglo u grad. Od dasaka je podignuta pozornica i gledaoci napeto ;ekaju da po;ne predstava (dat je presek dru[tva pozori[ne publike). Na pozornici, me]utim, jo[ ne znaju [ta a prika/u. Direktor zahteva komad koji ‘e pogodovati ukusu publike i koji ‘e biti popularan. Glumac ([aqivo lice) zahteva od pesnika komad koji ‘e mu dati priliku da se istakne. Nasuprot yima nalazi se pesnik koji ka/e da bi voleo da u komad unese pesni;ke momente i da izlo/i svoj unutra[yi do/ivqaj. U @Prologu na nebu # radya se seli u sferu bo/anskog-pesnik nam do;arava svet onakav kakav je zami[qala crkva u sredyem veku. Bog sedi na prestolu, okru/en an]elima (religiozni kontekst)< ]avo nije potpuno negativan lik, on je podre]en bogu i oni se duhovito nadmudruju. Naposletku, Bog prihvata opkladu koju mu nudi ]avo (Bog veruje da ‘e u ;oveku pobediti ono [to je dobro. Nadahnuv[i ;oveka te/yom za ne;im vi[im, on ga bez bojazni prepu[ta isku[eyima). Motiv prolaska kroz razli;ita isku[eya, da bi se na kraju stiglo do pokajaya i opro[taja preuzet je iz starozavetnih tekstova (Kyiga o Jovu). Tragedija se sastoji iz epizoda, uzajamno povezanih kategorijama mesta i vremena-prema dobu dana i prema praznicima i obredima (Uskrs-simboli[e dolazak prole’a, Valpurgina no’-1.maj, paganski praznik, vezuje se za telesna, hedonisti;ka u/ivaya i sve ono [to je suprotno ;istom, duhovnom svetu.). Radya po;iye Faustovom pojavom na sceni-on je nau;nik koji je pro[ao sva podru;ja qudskog znaya i postao pojam najvi[e u;enosti ne na[av[i, me]utim nigde spokojstva. On se ne zadovoqava time
30
da gomila znaya, ve’ /eli neposredno da sazna su[tinu svekolikog bitisaya i yegovog smisla. Faust ka/e da saznaye donosi veliku bol[to vi[e zna, ;ovek shvata koliko, u stvari, malo zna. Kroz istoriju ;ove;anstva, qudi koji su saznavali ne[to novo (npr. Galilej) nisudobili ni[ta dobro, jer su uvek bili neshva]eni. Fausta boli svest o ograni;enosti qudskih saznaya, u razgovoru sa u;enikom Vagnerom on svoju bol podi/e na nivo op[teg (yegova bol nije pojedina;na nego op[ta). Ono [to nije uspeo naukom i razmi[qayem, on /eli da doku;i magijom. On doziva duha sveta(izvor celokupnog svetskog zbivaya), ali nije u stayu da ga shvati i poku[ava da se zadovoqi duhom zemqe (celokupnost pojava dostupnih ;oveku). Ali, ni od yega Faust ne mo/e ni[ta da sazna i pora/enm poku[ava da izvr[i samoubistvo. U tome ga spre;ava zvuk uskr[yih zvona koja u yemu bude se’aya na detiystvo (simbolika Uskrsa-samo pravednik mo/e da vaskrsne, onaj koji se pokajao i kome je opro[teno). Faust izlazi na gradsku kapiju, gde je masa naroda (realisti;na slika gradskog /ivota, nacionalni elementi drame). Seqaci zahvaquju Faustu [to ih je sa ocem le;io od kuge, ali Faust zna da se od te bolesti niko ne mo/e izle;iti i da je to bio samo slu;aj okolnosti. Dok mu se narod zahvaquje s divqeyem, Faust promi[qa svoje mesto u materijalnoj i duhovnoj stvarnosti. Prizor na gradskoj kapiji predstavqa obnovu idili;ne pastoralne kyi/. i uzdizaye telesnog (igra i pesma prazni;no raspolo/enog naroda). Od trenutka susreta Fausta i Mefistofela (koji se pojavquje u obliku crnog psa, a zatim u odelu skolastika), radya se ostvaruje kroz dijalog u kome se nazori dvojice junaka ;as sukobqavaju, ;as pro/imaju. Gete je Mefistofelu dao spoqa[ya obele/ja ]avola, nikla iz sredyovekovnog praznoverja. Ali on nije samo mitski predstavnik zla koji /eli da upotrebi Faustovu du[u. On s Faustom sklapa ugovor obe’avaju’i mu ispuyeye svih ovozemaqskih /eqa i radosti, Faust prihvata opkladu, ali yemu nije stalo do prolaznih u/ivaya-yega ispuyava bezgrani;na te/ya za spoznajom, za otkrivayem novih mogu’nosti qudskog /ivota u stvarnom svetu, on /eli da neposredno do/ivi bol i i sre’u, ono [to je najvi[e i [to je najni/e . Put koji je Mefistofel namenio Faustu treba da obuhvati svet malih i velikih u/ivaya. Ta mala u/ivaya po;iyu u Auerbahovom podrumu i Faust je prema yima potpuno ravnodu[an. Po[to su mu ve[tice napravile eliksir mladosti, on izlazi na ulicu i sre’e Gretu (;ednu, prose;nu
31
devojku iz malogra]anske sredine.) i zaqubquje se u yu (yegova je qubav i telesna i duhovna). Mefistofel podsti;e Fausta na vezu sa Margaretom, a yoj daje poklone(nakit za kojim ona ;ezne). Qudsku lakomost na novac Gete je naslikao u liku sve[tenika koji Gretine darove zadr/ava tobo/e za potrebe crkve. I Mefistofel (suprotno tradicionalnom liku ]avola) kritikuje odre]ene dru[tvene pojave i predvi]a daqa de[avaya u istoriji ;ove;anstva. Kontrast uzvi[ene qubavi Fausta i Grete je pohotna i telesna veza izme]u Marte i Mefistofela. }avo prevari Margaretu(dao joj je otrov da uspava majku) i ona gre[no za;ne ssa Faustom(to se saznaje iz razgovora yenih drugarica na potoku>@kad jede, jede za dvoje#). Greta se stidi svog greha (ali je yen greh relativiziran, kao u Bibliji-da li je ona zaista gre[na, ako je iskreno volela i samo u trenutku slabosti zgre[ila). :ak je i brat Valentino (koga Mefisto ubija na dvoboju) naziva kurvom, jer je ukaqala ;ast sebe i svoje porodice. Kaju’i se, ona se moli pred ikonom @Bolne majke Bogorodice# (gubitak deteta kao ne[to [to yih povezuje). U katedrali, an]eo spaseya i zao duh (simbol gri/e savesti) pose’uju Gretu i ona biva izba;ena iz crkve. Najdubqi moralni pad prikazan je fantasti;nim slikama u @Valpurginoj no’i#, sceni u kojoj se susre’e sve ono [to je nemoralno, ru/no, pagansko, nisko, brutalno (npr. groteskno kolo, preuzeto iz pu;ke mitologije). U posledyoj sceni (@San Valpurgijske no’i#) otvara se pitaye Faustove krivice (on nije kriv za Gretin greh, ali snosi krivicu, jer ga je podstakao stvarala;ki nemir koji ga spasava da ne klone istovremeno je prouzrokovao bezobzirnost i tragi;ku krivicku prema Greti). Zato on dolazi da je spase iz tamnice, ona, me]utim, zna da je yen greh za;e’a i ;edomorstva stra[an i ostaje tamo da dobrovoqno ispa[ta, nema odgovora na pitaye o Gretinom spaseyu, a Faust i Mefistofel kona;no raskidaju ugovor. Faust je apstraktan i nerealan lik, potpuno ocrtan u kontrastima. On dosledno tra/i istinu i pri tome je nagao i strastven, no bez obzira na to on tokom celog dela ima neki glas savesti koji ga stalno upozorava na pravi put, ne da mu da se potpuno preda ] avolu. :ak i kao zavodnik, on je obdaren dobrim i plemenitim osobinama (iz prevelikog nagona, a ne iz nesavesnosti on unesre’uje Martu i yegovo ose’aye odgovornosti tera ga da na kraju svim silama poku[a da je spase). Po ja;ini svojih strasti i /eqa Faust
32
je neka vrsta nad;oveka (nasuprot Vagneru, obi;nom ;oveku uskih pogleda na svet). Mefistofel je tako]e veoma nejasan karakter. On je podre]en bogu (nije yegov neprijateq) i spada u bo/je osobqe. Ima ulogu kriti;ara svega [to je stvoreno i [to tek treba da se stvori, on uvek iznova podsti;e ;ovekov duh koji bi ina;e brzo malaksao. On nije formiran prema tradicionalnom liku ]avola-yegove su opaske pune ironije, duhovitosti i dijalektike. U po;etku on kvari Faustovu du[u, oli;eye je svih ;ovekovih strasti, beskrupulozan inicijator Faustovih gre[nih namera prema Greti, ali kako se radya odvija Mefistofel se sve vi[e izdi/e iznad sredyovekovnog lika ]avola. On postaje simbol hladnog razuma i koji objektivno vidi sve ono [to Faust ne mo/e kao deo jednog prividnog i varqivog sveta. Margareta je najuspeliji lik u Faustu. Ona je tipi;no naivna devojka iz malogra]anske sredine, stidqiva i religiozna. Ose’aye krivice zbog deteta, brata i majke prepli’u se u yenoj du[i sa stravi;nim slikama kazne koja joj sledi. Gete ne prikazuje spoqa[ye doga]aje (umiraye majke, ubistvo deteta) ve’ samo du[evne patye koje u liku Grete dobijaju op[tequdski karakter. Kao i Faust, i ona je tipi;an karakter(u svakoj devojci iam ne[to od margarete, u svakom ;oveku ima ne[to od Fausta). Faust je dramsko delo, ali ne u klasi;nom smislu. U yemu prepoznajemo biblijske motive, uticaj sredyovekovne dramske kyi/. (misteriji), pastoralne kyi/. obrednih motiva, apokrifnih motiva. Delo predstavqa /anrovsku sintezu razli;itih oblika. To je pripovedaye o kosmi;kom zbivayu ;ije je sredi[te ;ovek i kao u sredyovekovnim dramama pesnik nas vodi kroz nebo, zemqu i pakao. Osnovni ton dela je tragi;an, ali ga je Gete ubla/io tako [to u svim odlu;uju’im preokretima drame izbija Faustova vera u svet i [to se scene smeyuju (posle tmurnih scena dolaze vedre, npr. posle Faustovog poku[aja samoubistva dolazi uskr[ya [etya). A pre svega, tu je humor (;iji je nosilac Mefistofel), koji odr/ava ravnote/u izme]u zemqaskog i bo/anskog sveta.. Faust ima i epskih elemenata, ali je ona najvi[e lirska drama, odnosno drama za ;itaye. Geteova lirika
33
Geteova poezija predstavqa prekretnicu u razvoju lirske romanti;arske poezije. U pogledu raznovrsnosti tema i oblika ona skoro da nema premca u istoriji poezije (himne, ode, narodne pesme, soneti, aleksandrinac, elegijski distih, heksametar). Gete je tokom svog /ivota prolazio kroz razli;ite stilske faze, onako kako se meya stil i doba i stil kyi/. (3 perioda-Sturm und Drung, Vajmarska klasika, romantizam u u/em smislu). Po[av[i od rokokoa u svojim raznim mladi’kim godinama, Gete je ubrzo posle toga do[ao do izrazito li;nog izraza u stilu narodne pesme, a zatim i do prvog vrhunca svoje lirike u qubavnim pesmama (@Majska pesma#, @Dobrodo[lica i rastanak#) i u velikim himnama. Te pesme se odlikuju jakim ose’ayima, do/ivqajima koji se razvijaju kroz opise prirode(priroda nije samo dekor, ve’ izra/ava unutra[yi do/ivqaj pesnika), folklorni motivi, slobodan metar-izraz perioda poznatog kao Sturm und Drung. Po prelasku Geteovom u Vajmar (1775) dolazi do smirivaya i pre;i[‘avaya izraza, priprema se klasi;na faza, mada su jo[ uvek vidqivi tragovi prethodnog perioda. Posle 1786. u poeziji je vidqiv prodor klasi;ne poezije (novi duh klasike-anti;ki metri se ispuyavaju novom ;ulnom sadr/inom (qubavna lirika-Rimske elegije, dru[tvena lirika-Venecijanski epigrami-pod utiskom putovaya u Italiju), ode, himne, balade, (posledica poznanstva sa {ilerom). Krajem 18. veka i po;etkom 19. sve vi[e preovla]uju pesme sa filozofskom sadr/inom, opisima prirode i romanti;arskim motivima. Tada po;iye tre’i period Geeteovog stvaraya-okretaye tradiciji Istoka(Persije, pesnik Hafiz iz prve polovine 14.veka) preuzimaye formi (@gazela#) i tradicionalnih metafora iz islamske kyi/. (zbirka @Zapadno-isto;ni divan#, 1815). Ovi periodi Geteovog stvarala[tva nisu razgrani;eni i prepli’u se. @Dobrodo[lica i rastanak# -tema je tipi;no romanti;arska (sastanak i rastanak zaqubqenih), pesma je iz prvog perioda Geteovog rada i predstavqa neku vrstu programske pesme. Piroda je neposredno do/ivqena, aktivni je u;esnik pesnikovog do/ivqaja, a ne prosti dekor. Bogata metaforika, metonimije, deskripcija, personifikacija, elementi gotske mistike(no’). Pesnik se osloba]a kanona(dominira stih folklorne kyi/. (osmerac), ali se javqaju i drugi oblici, oktave bez stroge rime (blisko slobodnom stihu), me[aju se metri;ke sheme i uvodi opkora;eye (nepoklapaye silabi;kih i sintaksi;kih celina).
34
@Majska pesma#-motiv ra]aya prole’a, zvu;ni i vizuelni efekti, veseo ton(kao pesme J.J.Zmaja) i poletno raspolo/eye. @Ko;ija[u Kronosu#, @Ganimed#-od Pindara preuzeta himna kao ky. vrsta (u slavu Bogova i heroja). Kronos je bog vremena, ko;ija[ (simbol prolaznosti)-stare metafore, ali u novom duhu, bilblijski anti;ki motivi (silazak u Doyi svet, slika zagrobnog sveta, vizuelne i taktilne prirode-ogay, led, mo;vara, blato). @Rimske elegije#-pod uticajem Geteovog boravka u Rimu, ovo su qubavne pesme kojima po;iye period Vajmarske klasike. Klasi;na elegija ima melanholi;no setan ton, a Geteove su prepune erotskih elemenata (stare forme u novom duhu). Stih je isti (elegijski distih, [esnaesterac). U 1 elegiji pesnik se obra’a Rimu, centru sveta, i yegovim lepotama, a zatim ga povezuje sa erotskim strastima i svojim qubavnim ose’ayem. U 5 elegiji sinteti[u se umetnost i qubav (erotsko ose’aye je neposredno do/ivqeno). Pesnik @lista# stare autore i qubavni do/ivqaj upore]uje sa umetno[‘u. Erotika se uzdi/e na vi[i umetni;ki motiv(erotski do/ivqaj kao inspiracija umetniku), pro/imaye zvuka, slike i dodira (sisinestezija). {ILER-@RAZBOJNICI# {iler se rodio 1759.god. u jednom neznatnom gradi’u Vitember[ke kne/evine, u siroma[noj pekarskoj porodici. Prisiqen da postane pitomac vojvodne akademije(blizu {tutgarta) vi[e [kole za oficire i dr/avne ;inovnike, u {ileru je sve vreme rasla odbojnost prema okrutnoj stezi te [kole, pa u isto vreme sklonost prema kyi/. i pozori[tu, uto;I[tima duha. :itao je {ekspira, Rusoa, Lesinga, Geteovog @Geca# i @Vertera#. Godine 1780. zavr[io je medicinu i bio naimenovan za vojnog lekara s bednom platom, pa su tako te[ke ]a;ke godine bile zameyene te[kom slu/bom i oskudacijom. Pod takvim uslovima nastale su {ilerove mladi’ke tragedije> @Razbojnici# (1781), @Fijeskova zavera# i @Spletka i qubav#, pravi izdanci perioda Sturm und Drang . Posle prvog izvo]eya Razbojnika, {iler je do/iveo ogroman uspeh kod gledalaca ali mu viterbur[ki vojvoda zabrayuje da pi[e bilo kakva druga dela osim medicinska. Po[to je kri[om napustio teritorije vojvode, svoga pokroviteqa, {iler je u slobodi napisao slede’e dve drame(republikansku tragediju Fijeskova zavera (1783) i posledyu dramu Sturm und Dranga. 35
@Spletka i qubav# u kojoj se naj/e[‘e obra;unava s feudalnim despotizmom me]u svim pozori[nim komadima u razdobqu pre francuske revolucije). Ove tri tagedije pokazuju sa se i u Nema;koj po;ela buditi politi;ka svest, da je po;eo bujati protest protiv politi;kog pritiska. Ali ovaj protest nije u Nema;koj uzeo oblik [irokog politi;kog pokreta, kao u Francuskoj. Podeqenost Nema;ke i odsustvo politi;kog /ivota primorali su Nemce da svoju pa/yu uglavnom usmere na apstraktna nau;na i estetska pitaya. Nemci su slobodu do/ivqavali pre kao ideju nego kao izraz odre]enog dr/avnog poretka. Time se uglavnom razlikuje prosvetiteqski pokret Nema;ke u 18.veku od onog u Francuskoj. Slobodoumne ideje pisaca enciklopedista re[ile su se u Francuskoj revolucijom, a u Nema;koj-velikim filozofskim i umetni;kim delima. Ali pre nego [to je po[ao apstraktno-estetskim pravcem, kojom se odlikuje yegova i Geteova delatnost 90-tih god. {iler je stvorio jo[ jednu drsmu, koja je prelaz od burnog mladi’kog protesta ka objektivnijem, mirnijem umetni;kom gledayu na svet. Ta drama @Don Karlos# je zapravo dramska poema iz [panske istorije, sa politi;kim naglaskom usmerenim na apsolutizam koji tada zaista zastupa Josip 2, naslednik carice Marije Terezije. Za ovu dramu {iler je prihvatio elemente klasicisti;ke dramaturgije i time nagovestio da je razdobqe Sturma pro[lo i da je na pomolu novo shvataye kyi/. kulture. U Vajmaru po;iye zbli/avaye Getea i {ilera, 90-te godine 18.veka poznate kao period @vajmarske klasike#, jer su vreme Geteovog i {ilerovog carstva u Nema;koj. Klasicizam ovih pisaca ustvari je samo jedna od stilskih tendencija-poku[aj da se savremena umetnost u duhu evropskog prosvetiteqstva oslobodi svih lokalnih nijansi u prilog izraza koji ‘e imati univerzalno zna;eye. Getea i {ilera zdru/ilo je uvereye da takav univerzalni kulturni model pru/a anti;ka klasika. Pesni;ki manifest predstavqa {ilerova pesma @Gr;ka bo/anstva#, panorama evropske duhovne istorije, elegija o spoznaji da je u nepovrat oti[lo sretno doba kada su @bogovi jo[ bili poput qudi, a qudi poput bogova#. Gete je u {ileru na[ao istomi[qenika u uvereyu da ‘e bri/no izgra]ena duhovna kultura na svoj na;in nadoknaditi sve ono [to politi;ki nazadna Nema;ka onoga vremena nije mogla pru/iti. Nema;ka nije bila zrela za stvarnu revoluciju, pa je yen doprinos gra]anstvu duhovnog karaktera, u filozofiji i kyi/.(Nemci su u idejama izra/avali ono [to su razvijeniji
36
narodi ostvarivali u praksi). {iler nije stvorio nikakav odre]en politi;ki program, ali je do kraja /ivota ostao pesnik slobode. Glavne {ilerove rasprave iz oblasti filozofije i poetike nastale su nakon temeqnog upoznavaya Kantove filozofijei pripadaju najva/nijim radovima evropske estetike i kyi/. teorije. U sredi[tu razmi[qaya su problemi tragedije, kyi/. rodova, psiholo[ke estetike i op[te antropologije. U raspravqayu o esteti;kim i kyi/.-kriti;kim temama, {iler im daje zna;aj filozofske, logi;ki utemeqene discipline. On izbegava stroge, normativne sudove, pa se u na;inu argumentovaya udaqava od tradicije evropskih poetika. Idealisti;koo polazi[te yegove estetike evidentno je u shvatayu da tragi;ki sukob po;iva na slobodi qudskog duha, koji ne priznaje determinaciju>tragi;ni junak @ne mora# nego @/eli#, pa kao voqeno bi’e sledi pobedu ideje nad prolazno[‘u egzistencije. Nesklad izme]u duha i tela> svojstven je tragi;nom shvatayu /ivota, i ;ovek sve svoje mogu’nosti mo/e razviti samo u oslobo]enom, neutilitarnom stayu duha. {iler naro;ito raspravqa o elegiji, idili i satiri, uvek se zala/u’i za ideju da je kyi/. autonomna tvorevina qudskog duha koja ima svoje posebne zakonitosti i tradicije, pa je neopravdano na yu mehani;ki pimeyivati merila> iskustvene stvarnosti. Pisao je pesme sa aluzijama na gr;ku mitologiju, balade sa motivima iz kulturne istorije i starodrevnih pri;a, ali sa savremenom moralnom poukom. Posledye godine yegovog /ivota obele/ene su nizom velikih dramskih dela koja predstavqaju vrhunac {ilerovog stvarala[tva. To su drameu kojima je autor stvorio uspe[nu sintezu govornih i vizuelnih efekata, re;i i scenske igre, a mahom se bave problemom istorijske li;nosti, s psiholo[kog i dru[tvenog aspekta, a radya je politi;ki nagla[ena. Iz ovog perioda su drame>Marija Stjuart, Devica Orleanska i Vilijem Tel(1804), komad iz [vajcerske pro[losti, koga {vajcarci smatraju nacionalnim delom, a govori o ustani;koj borbi protiv stranih osvaja;a. To je posledye veliko delo Fridriha {ilera. {ilerov evropski uspeh u 19v. temeqio se na recepciji koja nije sasvim adekvatna yegovom delu. Romanti;are drugih zemaqa privla;io je slobodarski patos ranih drama, i posebno, istorijska tematika. Ali slika je op[teno govore’i, iskrivqeno>[ablonska izvo]eya drama i sumyive obrede (npr. u opernim libretima) izazivale su kasnije odbojnost prema autoru koji je sveden na efektnu retoriku i idealisti;ku frazu. Potrebna je primerena recepcija
37
da se otkrije vrednost scensko-kyi/. celine i sli/enost {ilerove problemske dramatike. Razbojnici Kada je {iler ovu svoju dramu prvi put izveo na pozornici, odu[evqeye gledalaca na kraju je bilo toliko da ih je sve zahvatilo ekstati;ko staye op[teg @bratimqeya# i kolektivne katarze-staye kakvo je autor kasnije opisao kao mogu’nost recepcije dramskih dela u svom teoretskom ;lanku. Teatar kao moralna ustanova (1784), zala/u’i se za dramaturgiju u/ivqavaya i identifikacije, za pozori[te koje deluje skoro magijski svojom umetni;kom fascinacijom ali u duhu prosve’enog morala, dakle s obavezom da zastupa na;ela humanosti bez obzira na stvarnu politi;ku praksu. Razbojnici nisu veliko umetni;ko ostvareye, iako je tematika problemski bogata. Jedan od dvojice sinova zadojen novom etikom iskrenosti odlazi u razbojnike uveren da tako mo/e razoriti gnusne dru[tvene konvencije. Li problematika moralne odgovornosti i revolucionarne etike sa svim yenim protivre;nostima –problematika koja od tada stalno zaokupqa evropsku dramu-nije produbqena, potiskuje je [ematska psihologizacija likova. Stilski je delo primer razbuktalog retori;kog patosa, a upravo su takav jezik, kao glas buntovne generacije , prihvatili i izvan pi[;eve domovine. Desetak godina kasnije, Konvent francuske revolucije imenovao je autora Razbojnika po;asnim gra]anom Republike. Svakako je Sturm und Drang, na izmaku, {ilerovom dramom dao najpopularnije dramsko delo pokreta. Junak {ilerove tragedije je Karl Mor, razbojnik. On je ;itao Plutarha i po[to se upoznao sa biografijama velikih qudi (Aleksandra Makedonskog, Hanibala), po;eo je ose’ati odvratnost prema svom nemo’nom veku. On je pobornik slobode (kao Geteov Verter) i snage, neobuzdane slobode koja ne poznaje zakon ni vlast. Ali u temu ima i ne;eg novog, [to ne nalazimo kod drugih romanti;arskih junaka-politi;ku tendenciju, koja uzima prevlast u yegovim te/yama i protestima. Istina, Karl Mor pori;e ceo truli vek, ceo vladaju’i poredak nimalo bla/e od Vertera i Fausta, ali u yegovim dugim monolozima ima i ukazivaya na pozitivan politi;ki ideal. On misli da sa [akom razbojnika mo/e pretvoriti Nema;ku i idealnu republiku. To je jo[ daleko od jednog opredeqenog programa, od jedne sistematske borbe u ime idealnog poretka, Karlove re;i su pre
38
vatreni protest nego zrelo politi;ko rasu]ivaye, ali je ipak nesumyivo da je kod {ilera jasno istaknut zahtev politi;ke slobode. Karl, koji je vodio raznovrstan /ivot, ho/e da se pomiri sa svojim ocem(aluzija na pri;u o @izgubqenom sinu# iz Lukinog jevan]eqa), on mu pi[e dirqivo pismo ali zahvaquju’i spletki Karlovog brata Franca, do pomireya do]e i Karl, prokliyaju’i svet u kome mo/e da se ne primi tako iskreno kajaye, primi predlog svojih drugova da obrazuju razbojni;ku ;etu. On odlazi u @;e[ke [ume# da se qudima sveti pqa;kom i ubistvom. Uto vreme razbojnici, kao qudi izvan dru[tva, koji su objavili rat nnazadnom poretku, bili su omiqeni junaci pesnicima. Gordom individualisti nije bilo mesto u u;vr[‘enom poretku, on je morao da tra/i zanimaye izvan poretka. Razbojni[tvo je bilo najpogodniji oblik delovaya za takvog individualistu (i Bajron, koji je dao najsjajnije tipove ovih buntovnika, od dru[tva otrgnutih individualaca, voleo je da svoje junake prikazuje kao razbojnike). Karl je idealista, yegove su pobede ;iste, on objavquje rat pokvarenom svetu, obe’avaju’i da ‘e biti nemilosrdan. Ali yega ne’e zadovoqiti taj put koji je izabrao u borbi sa tiranijom i qudskom pokvareno[‘u, put razbojni[tva ;esto ‘e ga navoditi da me[a istavno s pogre[nim, da ubija nevine. U yegovoj du[i za;e’e se sudbonosna borba kojoj je koren u nesaglasnosti ideala i stvarnosti, ista ona borba koja je pre yega ubila Vertera. Doga]aji koji su se kasnije javiili u yegovom /ivotu dokazuju da se upravo to dogodilo. Jo[ u samom po;etkuon dolazi u sukob sa svojim drugovima. On, vo]a bande, besan je na zverstva svojih pot;iyenih i tera iz ;ete jednog koji je bacio dete u vatru. Karl ubija i pqa;ka za ideju, on ne ubija svakoga>@ Ovaj rubin skinuo sam s prsta jednog ministra, koga sam ubio kraj nogu yegovog gospodara za vreme lova. Ni od ;ega on je preko no’i postao prvi. Pad yegovog predhodnika pomogao mu je da se digne, sirotiyske suze podigle su ga#. U tragediji je istaknut niz pitaya, ona je protest pun mr/ye protiv birokratskog stale/a, protiv la/qivih, licemernih popova. @Oni lome glavu nad pitayem kako je priroda mogla da stvori Judu, a me]utim, i najboqi od yih prodao bi celu Svetu Trojicu za deset srebryaka#. Karl Mor je /iva i sna/na li;nost, dok on protestuje, iz usta mu kipi bujno negodovaye, on re;ito prikazuje slike ropstva koje vlada u Nema;koj. On je politi;ki buntovni, u tome je yegov zna;aj, time se obja[yava yegov veliki uspeh i uticaj na publiku kad su prikazani
39
Razbojnici 1782 god. u Manhajmu. Ali re;i Karla Mora pretvaraju se u neodre]ene ideale i snove kad on poku[a da se pojavi ulozi propovednika pozitivnih ideala. Istina, on daje tre’inu opqa;kanog na obrazovaye @siroma[nih, ali sposobnih mladih qudi#, ali on shvata da se nije prihvatio pozitivnih sredstava kojima bi mogao d preobrazi dru[tvo, shvata da su razbojni;ke ;ete r]avo oru/je pravde i u tome je yegova tragedija. On svr[ava priznayem svoje nemo’i i yegova gorda zamisao re[ava se samopo/rtvovayem u korist nekog bednika (@Se’am se da sam tu na putu razgovarao sa jednim siromahom> on je nadni;ar i ima 11-oro dece. Obe’ane su hiqade zlatnika onome koji ;venog razbojnika preda /ivog>tome ;oveku mo/e da se pomogne#). {iler i sam ose’a da ne daje odgovor na pitaye kako da se borima s nepravdom u dru[tvu. Nema;ka je bila sazrela za pravu politi;ku borbu s pre/ivelim poretkom. U /ivotu, me]utim, nije bilo heroja kakve je {iler tra/io. Drama sadr/i i druge teme> oceubistvo (Franc otkrije oca da bi nasledio imaye ali kada /ilavi starac pre/ivi, on ga /ivog zakqu;a u grobnicu da tamo umre od gladi. Verni sluga Herman svaku no’ nosi starcu hranu, sve dok ga nije spasao Karl sa svojom ;etom. Kada shvati d je /iv sin za koga je mislio da je yegovom krivicom poginuo (jer je to smislio podmukli Franc), starac umire), romanti;na Amalijna qubav (ona u srcu samo Karla nosi, ali je on ubija da ne bi pogazio svoje ideje i obe’aye koje je dao ;eti da ‘e ve;ito biti yihov vo]a), po/rtvovanost jednog od razbojnika koji se ubio jer nije izvr[io zadatak koji mu je nalo/io vo]a, bezverni Franc, koji ni u posledtim trenucima svog /ivota ne veruje u bo/ju kaznu, ali se ipak moli Bogu u strahu da ‘e mo/da ipak goreti u paklu. Mada su pisani u prozi Razbojnici su prepuni lirskih elemenata (naro;ito u govoru glavnog junaka). Ispo[tovano je samo jedinstvo radye, ali ne i vremena (dve godine) niti mesta (u dvoru, [umi i sl. ). HAJNRIH HAJNE Hajne je biio jevrejskog porekla, zavr[io je prava i u[ao u kyi/. /ivot 1821. svojom zbirkom pesama, a odmah zatim, 1822.god. objavqeno mu je i prvo prozno delo. Pisao je i satiri;ne spise i novelisti;ke fragmente, kao i dve satiri;ne epske pesme ve’eg obima>@Ata Trol#(1843) i @Nema;ka Zimska pri;a#(1844).
40
Za prelazno doba izme]u romantizma i realizma Hajneovo stvarala[tvo predstavqa sveobuhvatan kyi/. svet, kao [to je Geteovo bilo za prethodno kyi/. razdobqe ;iji je kraj Hajne nagovestio. Hajneova polazna ta;ka u kyi/. je romantizam, ali se naporedo sa tim opa/a i pesnikovo zanimaye za slo/enu qudsku stvarnost, suprotno romantizmu. Iz romantizma, kao i iz iskrenog po[tovaya Geteovog dela razvja se kod Hajnea iskreno i bezgrani;no po[tovaye lepote, ali upravo to po[tovaye kod yega razvija sklonost ka satiri;nom pogledu na svet i dru[tvo, tra/e’i yihovu idealnu viziju. Do/ivqavaye takvih nepomirqivih suprotnosti budi u Hajneovom stvarala[tvu racionalizam kokji se u yegovim delima oslikava kao siguran ose’aj za meru i sklad. U stihovima je postigao najve’u popularnost preuzimayem pu;kog pevqivog tona nema;ke narodne pesme, koji je u;io od lirskog pesnika Vilhelma Milera (1794-1827). Hajneove pesme su toliko melodi;ne da su ih ;esto konponovali mnogi kompozitori. Preuzet ton on je obogatio i dao mu originalan oblik [ireyem lirske tematike i dugotrajnim doterivayem teksta. Zabele/eno je da mu je za vreme boravka u Parizu u posete dolazio Karl Marks i tu provodio ;itava popdneva, doteruju’i s Hajneom yegove pesme. Osim lirske poezije, Hajne je pisao i refleksivne pesme, politi;ku, satiri;nu i filozofsku poeziju. O[tra duhovnost i satiri;nost karakteristika su svih yegovih dela> Hajneovo majstorstvo je u tome [to svoje satiri;ne efekte ponekad zna da protegne preko ;itavih stranica kako bi [to ubojitije pogodili ciq. Spajaye suprotnosti naro;ita je osobina u kompoziciji Hajneovih ve’iih proznih dela, na taj na;in prividno suvooparnom izra/avayu, ajtuelnom u to doba, daje jak umetni;ki izraz. Ve’ su mnogi obrazovani Hajneovi savremenici u yegovom delu videli najboqi umetni;ki i idejni izraz svog vremena. Ro]en neposredno posle velike franc. revolucije, Hajne je odjek fracuskih doga]aja u Evropi do/iveo kao nadu u oslobo]eye ;oveka, u slobodu, jednakost i bratstvo. A onda su usledile jo[ dve revolucije, 1830 i 1848, i Hajne je obele/en tim trima revolucijama, po;eo da u svom javnom delovayu uvek gleda qude i pojave u zavisnosti od yihovih odnosa premaprogramima koje su nudile tada[ye revolucionarne snage. On je budno posmatrao dru[tvenopoliti;ka zbivaya u Evropi, prelazak od feudalizma na bur/oaski poredak, u kome je Hajne ve’ nazreo snage koje ‘e po;eti da ga pori;e i ru[e. Svrgavaye feudalizma, dolazak bur/oazije na vlast,
41
razvitak kapitalizma, pojava prvih politi;kih organizacija proleterijata-sve je to uticalo na Hajnea, i kao ;oveka i kao pesnika. Svi pisci toga vremena (Bajron, Lamartin, Pu[kin, Igo, Po, Qermontov) bavili su se pitayima Evrope, zala/u’i se i /ivotom i delom za demokratske i slobodarske ideje. Hajne je prvi me]u yima kome je bila jasna socijalna su[tina budu’eg dru[tvenog preobra/aja i u to vreme jedini mislilac koji je shvatio revolucionarni zna;aj nema;ke klasi;ne filozofije. On je jasno video i precizno nazna;io(npr. u pesmi {leski tka;i) da ‘e tu budu’u revoluciju stvoriti proleterijat, podstaknut idejama nema;ke klasi;ne filozofije. Hajne je bio pesnik nastupaju’eg komunizma< smatrao je da je du/nost poezije da bude svesno i jasno progresivno anga/ovana. Najizrazitije progresivne politi;ke ideje svoga doba izrazio je u svoji ubistvenim satirama u @{leskim tka;ima#, @Kineskom caru#, @:arlsu 1# i satiri;nim spevovima @Ata Trolu# i @Nema;ka Zimska bajka#. Situacije u yegovoj poeziji su precizno ocrtane dru[tvene situacije tada[ye Nema;ke, a likovi su prepoznatqivi, naj;e[‘e i imenovani vladari i drugi tirani, podlaci i drugi slabi’i koji su se na[li na politi;koj sceni Nema;ke. U svojoj qubavnoj poeziji, Hajne je mahom zadr/ao odlike romantizma-to su intimne, poletne i vedre pesme, lake i pevqive (za pesmu @Kad bi ove ru/e male# kod nasi danas misle da je stara srpska gradska pesma), uzor su na[em Zmaju . Hajne je po prirodi bio pronicqiv posmatra;> yegovi putopisi, reporta/e, novinski izve[taji-yegov novinarski, izve[ta;ki rad, i yegova proza, uop[te, svedo;e o silnoj mo’i zapa/aya i izvanrednoj sposobnosgi izve[tavaya. To je vidqivo i u poeziji, u kriti;nom odnosu prema stvarnosti i ironi;nom odnosu prema yoj ( u pesmama politi;ke i satiri;ne sadr/ine). Osnovna osobina Hajnea kao pesnika je da je on melodiozan i koji re;ima slika kao malo ko(npr. slika sutoyeg pejza/a kraj reke Rajne u baladi @Lorelaj#) ali to su tradicionalne osobine, karakteristi;ne i za druge pesnike pre Hajnea. Ono [to yega ;ini posebnim, to je upotreba humora, ironije, cinizma i sarkazma, ;ime je Hajne sru[io ranije lirske konvencije. Ironija je osnovni aktivni, stvarala;ki odnos Hajnea prema svetu i prema sopstvenoj lirskoj kreaciji, to je promarna i najvidqivija oznaka yegovog stvarala[tva. On je ve’ u svojim ranim pesmama tipi;nu romanti;arsku atmosferu nepodno[qive strave ili eufori;nog pateti;nog zanosa @razbijao#
42
jednim obrtom, podme[qivom poentom, intervencijom ironije koja razdvaja ma[tu koja dobija privid stvarnosti od stvarnosti koja preti da se pretvori u ma[tariju. Romanti;ni i poeti;ni iskaz se ironi;nom intervencijom @preseca#, tim zahtevom Hajne reguli[e i sopstveni odnos prema svetu ostvarenom u lirskoj tvorevini(bez po[tovaya i patetike, [alom i podsmehom, Hajne postaje sopostveni kriti;ar). U ranoj lirici, Hajneova ironija je jo[ blaga i ne/na, ali je ve’ tada nervirala kriti;are>@Ironija i [aqivost yegova stila lako izazivaju iritaciju kkoja mo/e biti nepodno[qivija nego i sama dosada#. Zajedno sa yegovim pesni[tvom sazrela je i meyala se @vrsta# ironije kod Hajnea umesto blage duhovitosti i nesta[nih ironi;nih poenti, u prvim pesmama, postepeno se javqa o[tra ironija usmerena na dru[tveno-istorijska staya da bi se naposletku javio ;ak i cinizam. U Hajneovi mpesmama jo[ je uvek i patos i duhovitost i ne/nost, ali sada ve’ jetkost i gor;ina i zlo’udnost je prisutna. On ume da se [ali, i da se podsmeva i da saose’a i da ujeda, i da pati i da se raduje< a tekstovi [to ih pi[e kao bolesnik, nemo’an i prikovan za postequ (a to je trajalo ;itavih osam godina), najboqi su [to ih je ikad naposao. Burni prelazni period po;etka 19 veka koji je razbudio slobodarske nade da bi ih onda suzbio, uskokvitlao je misli i ose’aya svih savremenika tih revolucionarnih verovaya. Suo;enei sa stvarno[‘u pesnici iza[li iz romantizma nisu vi[e mogli da ube]uju sebe kako u svetu postoji samo uzvi[eno i lepo< za pesnike je pro[lo vreme jednobojnog, jednozna;nog, prirodnog i srda;nog. Yihovo shvataye sveta postalo je svestranije, a yihovo izra/avaye vi]enog bogatije. S komplikovanijim /ivotom i umetnost je postala komplikovanija i otuda u to vreme kod Hajnea ima i zanosa i podsmeha, i poleta i gor;ine, [ale i sarkazma, i starog, poeti;nog jezika i novih grubih elemenata unetih u poetski jez, pova]enih iz @jezika trgovine i novina#. I Hajneova ironija nije, dakle, samo metod kojim se pesma spasava od nepodno[qive razne/enosti, iskrenosti i sladuyavosti, nego je ona i delotvorni estetski element poetskog iskaza, kao odgovaraju’i izraz pesni;kog odnosa prema stvarnosti koju pesnik ne mo/e da prihvati. Razume se, i Haneovi intimni li;ni motivi su tako]e na[li svoj prostor i izraz u yegovoj zreloj poeziji. On je, pogotovu pred kraj /ivota, stvarala;ki sna/no izrazio svoje vreme i svoje li;no vreme.
43
Stvaraju’i poeziju u kojoj se prepli’u razli;iti tonovi-uzvi[eno s prizemnim, ne/no s podrugqivim-Hajne je oduzeo pravo poeziji da pretenduje samo na lepo i uzvi[eno, on je poeziju upkos zamerkama koje su mu upu’ivane, ipak ogogatio time [to je u yu uveo i novo ose’aye, koje se grani;i sa drsko[‘u i nov re;nik koji je razbio uske granice @poetskog jezika# i otvorio vrata novom, sve/em jezi;kom izrazu. On je poeziju obogatio novom tematikomprvi u Nema;koj uveo je u literaturu proleterijat i realni, goli /ivot i otvorio prostor realizmu, inovirao je poeziju uvode’i ironiju kao konstitutivni lirski elemenat u pesni;ki iskaz i jasno pokazao neophodnost poezije razli;itih tonova, kojom bi se mogla izraziti najrazli;itija staya qudske du[e. Pesnici posle yega nadovezali su se na te niti koje je Hajne ve’ stvorio. On je umro 1856.god< ve’ 1857. pojavila se Bodlerova zbirka Cve’e zla, po;etak jednog druga;ijeg poetskog izraza. Hajneova popularnost po;ela je da bledi tek krajem 19. veka, najvi[e u doba avangarde, kada se za uzora smatrao Henderlin. Zbirka-Sve slobode-sadr/i cikluse pesama od prvih god. Hajneovog srvarala[tva (@Osmeh i suze#) do posledyih yegovih pesama (@Pla; i plamen#). @{to li je ru/an cvet tako bled#-pesma iz prvog perioda Hajneovog stvaraya, qubavna tematika data u tradicionalnim slikama (vizuelnim i taktilnim)> pesma slavuja, izgled cve’a i sunca. Priroda i qubavno ose’aye (ostavqeni qubavnik) me]usobno se prepli’u, ali se unose i novi elementi-ironija (uz miris ru/e pesnik daje sliku @smrdqive strvine#, sun;evom sjaju suprostavqa se @grobni mrak#), kontrasti i oksimoroni. @U sivim oblacima# - slika la]e (simbol ;ovekove sudbine) i uzburkana mora (prepreke na /ivotnom putu)- tradicionalne slike. Okretaye ka paganskoj tradiciji (mnogobo[tvo-bogovi posmatraju la]u koja se jedva kre’e kroz talase). Pesnik je re[io da i sam ignori[e sudbinu i da se prikqu;i @bozima#-ironija i negacija teorije i nepremostivosti jaza izme]u bogova i qudi. @Ove strasti lud karneval#-odlike petrarkisti;ke poezije(mno[tvo simbola, epiteta, bogatstvo stila, motiv prolaznosti i smrti). ?ivot je karneval, a qubav pijanstvo-tradicionalne slike. Kad karneval pro]e i padnu sve maske, i pesnik se zasiti svoje qubavi-ni[ta nije ve;no, pa ni /enska lepota(@?eno, spomeni se da si prah!#).
44
@Leto na odlasku#-tradicionalan motiv prirode, svoje qubavno ose’aye (tuga zbog rastanka) pesnik prenosi na doga]aje u prirodi (smena godi[yih doba i dana i no’i). Dominira /uta boja (simbol zavr[etka leta, ali i bolesti, gor;ine)-@bolan sun;ev zrak#, @/ute kro[ye#, @li[‘e pada na tle#. @Lorelaj#-balada, u kojoj je epski elemenat(naracija) dat samo u nagove[tajima, a preovladavaju lirske slike i tragi;an karakter radye. Nagla[eni zvu;ni i vizuelni efekti(pejza/ u suton na reci Rajni), dominacija /ute boje. Vila Lorelaj pesmom zavodi la]ara i odvla;i ga na dno mora. Iako ima tragi;an element, patos, on je ubla/en blagom duhovito[‘u (specifi;an na;in obrade mito i sirenama i Odiseju). @{leski tka;i#-emotivna poema, tu/balica o bedi radnika, mu;enika (proletarijata). Pesma ima refren, zatvorene je strukture (ista misoa na po;etku i na kraju), data u obliku pretye, kletve, ima revolucionarni , borbeni karakter. Pesnik brani ;oveka i qudsko dostojanstvo i napada ugyetavaye i tiraniju. @Epilog#-pesma napisana pred Hajneovu smrt. Dominira motiv smrti-pesnik ironizuje slavu smrti i uzdi/e /ivot. Sve j boqe od smrti, ;ak i @poqubac kravarice koja miri[e na ]ubre#. Za romanti;are smrt je kona;na, posle ye nema ni;ega-pesnik zauzima cini;an i ironi;an odnos prema smrti, i to stilski izra/ava kontrastom i groteskokm (zadah i smrad strvine, bezube babe koje su nekada bile mlade i sve/e i sl.). :ak je i Ahil tvrdio da je boqe /iveti na ovom svetu, pa makar ni[ta ne imao(iz Bo/anstvene komedije, odnosno Odiseje).
BAJRON-HODO:A{“E :AJLDA HAROLDA Bajron je bio izuzetna li;nost u istoriji engleskog romantizma, najtipi;niji revolucionarni pesnik Engleske. Bio je jedinac [kotskog plemi’a, koji je /iveo raskala[no i iznenada umro jo[ dok je Bajron bio dete. Vaspitavaye temperamentnog Bajrona bilo je prepu[teno ta[toj i nervoznoj majci koja ‘e ga histeri;no odgajati naizmeni;no ga maze’i i rugaju’i mu se zato [to je yegovu izuzetnu lepotu unakazivala jedna nepopravqiva mana> dete je bilo hromo u jednu
45
nogu. Stalna blizina ]udqive majke i kasnije, prosustvo pijane dadiqe koja se nedoli;no pona[ala pred de;akom, kao i svest o tome da ga je priroda do/ivotno unakazila, delovali su negativno na budu’eg pesnika, produbili yegovu emocionalnu nestabilnost i udaqili ga od spoayeg sveta u sebe samog. Postao je egocentri;an sa dubokim ose’ayem ni/e vrednosti, gordi podrugqivac stalno /eqan pa/ye qubavi i divqeya, posebno od /enskog sveta. Rano detiystvo proveo je u {kotskoj /ive’i u nov;anoj oskudici, ali ;im je napunio desetu godinu, kada je nasledio titulu lorda, yegovo materijalno staye znatno se poboq[alo. U 13 godini pre[ao je u Haroj, gde je poha]ao sredyu [kolu, istakao se u ve[tini govorni[tva I prvi put zaqubio se u ro]aku Meri :avort. 1805. upisao se na Univerzitet u Kembriwu, na kkome je postigao stepen magistra. Jo[ za vreme studija [tampao je nekoliko pesmica koje su nadle/ni zaplenili zbog nepristojnih stihova. 1807.pojavquje se prva zbirka pesama @:asovi dokolice#, pro[arana odlomcima koji se odlikuju istinskom qubavqu prema [kotskim pejza/ima. Ona je odmah probudila interesovaye kritike i izazvala velike hvale s jedne strane i o[tre napade s druge, na [ta je Bajron odgovorio jednim novim delom, sna/nim satirom @Engleski bardi i [kotski kriti;ari#, otkriv[i tako ;itaocima do tada nepoznatu stranu svog kyi/. stvaraya> slatke epigrame koji nepogre[ivo i sna/no poga]aju u ciq. U 22-godini nasledio je veliko lordovsko imaye i po;eo /iveti raskala[no, ban;e’i i izazivaju’i javne skandale. ?eqan avantura, s jednim prijateqem kre’e na dvogodi[ye krstareye po Evropi (obi[ao je Portugal, {paniju, Italiju, Maltu, Albaniju i Gr;ku). Kao plod tog putovaya pojavquju se, 1812.g. prva dva pevaya Bajronovog prvog speva, neke vrste stihovanog romana u spenserovskoj strofi @Hodo;a[‘e viteza Harolda#, kao najava jedne do tada nepoznate vrste romanti;arsko-individualisti;kog epa. Bajron postaje glavna kyi/. li;nost Engleske i jedna od glavnih li;nosti evropskog literarnog pokreta koji stvara mit o setno i buntovnom prognaniku, satanskom gre[niku koji se buni protiv svih ustaqenih dru[tvenih normi. Pune ;etiri godine Bajron /ivi obasjan rasko[nom svetlo[‘u literarne slave i basipan qubazno[‘u i naklono[‘u /ena od koji su se mnoge nesre’no zaqubqivale u yega. U to vreme, kao ;lan Parlamenta, uzima u za[titu pobuyene radnike jednog engleskog grada i /estoko napada politiku vladaju’e klase, potvrdiv[i tako i javno da se ne
46
smatra ;lanom aristokratije iz koje je potekao. U vreme tih qubavnih i dru[tvenih trijumfa, Bajron je napisao tri @orijentalne pri;e#(@Waur#, @Abido[ka nevesta#, @Gusar#) kojima je zadovoqio potrebe ;itala;ke publike za takvim romanti;nim pri;ama. On nastavqa da /ivi raskala[no, prelaze’i iz jedne qubavne avanture u drugu, a najozbiqnija od svih bila je yegova incestna veza sa yegovom polusestrom, ‘erkom yegovog oca iz prvog braka, kojoj posve’uje ne/ne stihove svoje @Poslanice#(1816). Time je izazvao pravu buru u javnom myeyu i da bi spre;io provalu negodovaya protiv sebe, o/enio se 1815god. mladom Anom Izabelom Milbank, s kojom je dobio k’er. Ali Bajron se ubrzo vratio raspusnom /ivotu i ban;eyu, pa ga /ena ubrzo ostavqa. Iz tog perioda poti;u @Hebrejske melodije# (zbirka pesama sa biblijskim motivima). Posle Bajronovog razvoda, britanska javnost, koja je Bajrona do skoro slavila, napada ga kao ;udovi[nu li;nost i svuda ga bojkotuje. Ogor;en, on odlazi iz otawbine-proputovao je Holandiju i uputio ka ? enevi, gde je neko vreme boravio sa {elijem, koji ga je upoznao sa delima Getea, ;iji ‘e Faust ostaviti dubok utisak na Bajrona. Zahvaquju’i {eliju, Bajron pi[e uzvi[enu poemu @Prometej# i poemu @{ijonski su/ay#(1816), monolog o op[tequdskoj temi-borbi i patyi radi slobode koja najblistavije sija u tamnici. Skrasiv[i se u Veneciji 1817. Bajron se okru/uje naprednim Italijanima kod kojih u/iva slavu plemenitog i neustra[ivog borca proiv svih vidova nasiqa, me]utim u li;nom /ivotu on i daqe /ivi raspusno otvoriv[i u svome domu takore’i neku vrstu harema. Tu, u Italiji, Bajron pi[e svoja nazrelija dela> dramske monologe @Tasova tu/balica# i Danteovo proro;anstvo, tragediju zasnovanu na bibliskoj pri;i @Kain#, politi;ku satiru @Bronzano doba#, pesmu @Ostrvo# i satiri;ni ep @Don ?uan# (nedovr[en @ep modernog /ivota#, preplavqen romanti;ar. stihovima i filozofskim razmi[qayima< [panska legenda o velikokm zavodniku Don ?uanu je izmeyena tako da on vi[e nije zavodnik nego zavo]eni, on ne napastvuje /ene ve’ one yega. Junak je samo zgodan okvir sa pisac kroz yega izneke neke svoje misli i primedbe na gordost, uobra/enost i ta[tinu slave, na licemerje i konvencionalni moral, na osvaja;ke ratove, a zatim i na kyi/. i filozofiju, na ra;un mu[karaca, /ena i qubavi). Umoran od /ivota u Italiji, od qubavnih avantura slave, poezije i samog sebe, Bajron se sav predaje ideji oslobba]aya Gr;ke od Turaka i odlazi u Gr;ku, da bi u nezdravoj, malari;noj klimi pomogao
47
ustanicima u organizaciji vojske. Tamo se naglo razboleo i umro od groznice u 36godini /ivota 1824.god. Iskreno su ga oplakali i Grci i Englezi. Bajronovi pogledi na funkciju poezije i samog pesnika po;ivaju na shvatayu da je ciq i namena celokupne kyi/evnosti kritika /ivota, ali se ona mora usaglasiti sa zakonima poetske istine i poetske lepote. Yegovo kyi/. delo postalo je, ;im se pojavilo, zna;ajna komponenta evroposke dru[tvene i kyi/. kritike. Nazvan je @pesnikom mita o samom sebi#- u privatnom /ivotu razma/en i hirovit, cinik i sadista prema ve’ini /ena sa kokjima je dolazio u dodir, Bajron se kroz svoja dela pokazao kao buntovnik protiv vladaju’e crkeve i dr/ave i pristalica svih oslobodila;kih pokrera u Evropi, pa je, kao takav, stekao nepodeqene simpatije [irom slobodarskog sveta svoga vremena. Rano je nastao pridev @bajronski# u zna;eyu onoga [to je nalik Bajronu i yegovoj poeziji, ali i yegovom mentalitetu. Vladati se bajronski zna;i prezirati konvencionalni moral koji je redovno licemeran, boriti se protiv svakog vida licemerja, izazivati sudbinu ose’aju’i se obele/enim i predodre]enim za tragi;ne doga]aje. A to su onda obele/iti i na;inom obla;eya, bledim tenom i prozirnoodsutnim pogledom, snalaziti se boqe u dru[tvu egzoti;nih ludaka nego u licemernoj civilizaciji, zauzeti pateti;ni stav, biti hladan pred svetom i pred samim sobom. Bajron i yegovi junaci (a svi oni su varijante jednog tipa kakvim je pesnik sebe zami[qao) tajanstveni su i hrabri, zlovoqni u namrgo]eni, cini;ni i nepoverqivi, neizmerno oholi, ali u du[i jadni. Bajronski je prezirati bli/yega ali se kad treba, za yega /rtvovati, biti neumoqiv osvetnik, ali sposoban da oseti duboku i sna/nu odanost. Bajron je intimno patio od krivice [to se ogre[io o moral, dru[tveni i prirodni, pa je te svoje nedostatke, telesne i duhovne, poku[ao kkompezovati takvim stavom koji ga je stajao i li;ne sre’e, a na kraju i samog /ivota. Bajronovci su i[li toliko daleko da su se obla;ili kao Bajron, putovali kao on, postiili (jer je Bajron gladovao i pio sodu), a neki su ;ak i [epali. Bilo je, me]utim, i autenti;nih sledbenika koji su istinski posedovali ne[to bajronsko (Qermontov i Pu[kin, na koje je Bajron utcao). Hodo;a[‘e :ajlda Harolda zapo;eto je za vreme psenikovog boravka u Albaniji 1809. Zahvaquju’i, prva dva pevaya 24-fodi[yi autor postaje preko no’i slavan, za yega se otimaju svi koji su do ju;e jedva znali da postoji.
48
Spev je pisan u tzv. Spenserovskim strofama, koje imaju devet stihova, sa rasporedim rima abab bcbc c, osam jampskih deseteraca s jednim jampskim dvanaestercem na kraju. Ovom metri;kom [emom poslu/io se Herbert Spenser, autor. @Vilinske kraqice#(1589-1596), veliki renesansni pesnik koga neki nazivaju @engleskim Ariostom#. Ipak, najpopularniji stihovi :ajlda Harolda nisu pisani spenserovskim sthom>to su strofe u kojima se izmeyuju jampski sedmerci i osmerci, a rime su raspore]ene> abab, cdcd. To se prvenstveno odnosi na :ajld Haroldov opro[taj od rodne grude, ironi;ni umetak nazvan @Laku no’#, koga mladi’, otisnuv[i se prvi put u daleki @egzoti;ni svet#, dobacuje svojoj domovini. @Zbogom, Zbogom! Rodni /ali Ve’ s^ otimqu oku mom< Vjetar hu;e, ri;u vali, A galebi grok’u k tom..# Zna;ajna je i strofa kojom po;iye prvo pevaye. Po;iye, naime envokacijom stare Helade, prve postojbine muza, pesnik se ne usu]uje da evocira nekada[yu slavu i veli;inu, posve’eni bre/uqak, svetili[te u Delfima koje je odavno napu[teno i probuditi devet zamorenih muza. Jer ma kako bio zaqubqen u klasi;nu starinu, po sili vrmena i svojoj ‘udi Bajron je romantik, a yegova projekcija stare Helade u novu Gr;ku romanti;na je zabluda, koja je pomalo i tragikomi;na. Ovi stihovi su pisani u jampskom jedanaestercu, stihu stare gr;ke kyi/. Childe nije dete(isto se izgovara, ali se dete pi[e child) nego feudalni ;in. Childe je ustvari [titono[a, perjanik, kandidat za viteza, ali jo[ nije vitez (mada se naziv dela ;esto prevodi sa @Hodo;a[‘e viteza Harolda#). Pitaye je kuda to Bajronov junak hodo;asti i kakvo je to hodo;a[‘e. :ajld Harold ne putuje u mondenska letovali[ta i kupali[ta nego u krajeve koji su iz engleske perspektive i sasvim u stilu romantizma- egzoti;ni. Te/yu za egzotikom dopuyava interes za svet divqaka i primitivaca koje savremena civilizacija (Ruso) nije pokvarila, pa umeju i qubiti i mrzeti, porobqavati i ubijati (takve primitivce Bajron je zaista susreo u Gr;koj, posledyoj destinaciji svog /ivotonog putovaya). :ajld Harold ne putuje kao pobo/ni hodo;asnik koji /eli da izvr[i nekakav zavet, yegovo je putovaye simboli;no hodo;a[‘e tada[ye evropske elitie u potrazi za novom, autenti;nom i nezamagqenom istinom (sli;no 49
Vilhejmu Majsteru Geteovom). Glavni junak, bez iluzija i zasi’en ovim svetom, usamqen, ponosit, smrknut, luta od mesta do mesta po iberskim i levantskim zemqama, uzalud poku[avaju’i da pobegne od sebe samog, dok ga svuda progoni @demon misao i pakao u yegovim grudima#. Jedinu utehu tom razo;aranom skeptiku, tom kasnije poznatom bajronovskom heroju, pru/aju ona mesta na kojima je priroda rasko[nom lepotom okitila pejza/, ili popri[ta na kojima su se nekada odigravale glavne bitke za slobodu. To Haroldovo pute[estvije- u 4500 stihova strastvene retorike, neiscrpnih mogu’nosti rime, izvanrednih opisa prirode, vrlo brzog toka radye, hiperboli;kog jezika, sve;anog tona i povrmenih inverzija-u stavari je samo okvir koji Bajron koristi da bi izneo svoj osnovni misaono-ose’ajni stav>hvalospev borbi protiv tiranije, pohvalu borbi [panskog naroda, simpatije za gr;ki narod koga su porobili Turci, svoje misli o slavi i propasti Rima, svoje osude strahota osvaja;kih ratova jednu vrstu kako su to kriti;ari naglasili @nedefinisanog napredya[tva pro/etog setom zbog prolaznosti svega i nekom tihom tugom [to je doba starog vite[tva nepovratno pro[lo. Uzeto u celini, ovo delo nema jedninstva u strukturi i istinskog pesni;kog /ara, ali ono [to ga i danas ;ini popularnim jeste Bajronov hvalospev borbi protiv tiranije>pohvala borbi [panskog naroda, simpatije za gr;ki narod koji se sprema da zbaci jaram nasiqa, i osude strahota osvaja;kih ratova u svetu. U vitezu Haroldu ;itala;ka publika Engleske videla je samog Bajrona, [to je u stvari bila pesnikova namera>vitez Harold je idealizovan Bajron, onakav Bajron kakav je /eleo da bude. Mlad, izvanredno lepe spoqa[yosti, privla;an za /enski svet koji je potajno govorkao o yegovim romanti;arskim putovayima i razvratnom /ivotu, Bajron je postao ideal blistave dru[tvene elite koja je u/ivala u divqim emocijama i jarkim bojama. Mladala;ki pesimista i na;elni buntovnik :ajld Harold, koji se zasitio banalnih u/itaka i svega drugog tra/i razonodu u stranim zemqama koje nimalo nisu nalik na yegovu domovinu. To je lik veoma popularan u prvoj fazi romantizma, a za Bajrona konstantanm jer su sve yegove pesme i drame u stvari varijacije na ovu osnovnu temu, oboga’enu nekom fatalnom tajnom, nekim fatalnim prestupom koji se ne mo/e okajati(incest) a kompenzovan je postupcima bajronovskih junaka koji, ma koliko u svojoj su[tini bili
50
plemeniti, kr[e dru[tvene okvire i disciplinu na kojoj se temeqi svaka qudska zajednica. Kao [to je lik romati;nog hodo;asnika Haroldovog tipa bio popularan jo[ pre Bajrona, tako su u vreme romantizma bio popularni i krajevi kojima ‘e Harold pro’i-prvenstveno Gr;ka i Levant, ali i {panija sa Portugalijom. Jedino je Albaniju Bajron uveo u svetsku kyi/. Drugo pevaye zavr[ava tu/balicom nad podjarmqenim i porobqenim gr;kim narodom koje steye pod turskim jarmom(Bajron ‘e idealu, odnosno iluziji uskrsle Gr;ke /rtvovati imetak i svoju li;nosg, ;ak i svoj /ivot). ).Tre’e pevaye, koje izlazi naknadno(1816), opisuje Haroldova putovaya kroz Belgiju, obalama Rajne, francuskim i [vajcerskim Alpima. Odu[evqava se Harold brdima, morskim talasima i svodom nebeskim ([to ;ini i Vodsvord, Bjaronov zakleti protivnik kome je Bajron upravo to zamerio). Ali, Bajronov pejza/ ne iscrpquje se u prirodnim opisima>svako mesto koga se doti;e ne slu/i da se prosto opi[u lepote zemaqa kroz koje Harold putuje, ve’ slu/e kao povod za opis subjektivnih junakovih do/ivqaja i za istorijske reminiscencije. Na Iberiskom poluostrvu re; je o [panskom otporu protiv Napoleona i engleskoj intervenciji u korist {panaca, u Belgiji –sudbonosna bitka kod Vaterloa kojom je zape;a’ena Napoleonova sudbina, u {vajcerskoj prolaze’i mestima gde je qudila i patila Julija d^ Etan/, Bajron se se’a Rusoa i yegove Nove Eloize< Albanija je simbol afirmacije jednog nepoznatog naroda koji se bori za svoju popularnost u Evropi. :etvrto pevaye u potpunosti je posve’eno Italiji, a pesnik govori prvenstveno u vlastito ime. I tu je gradski ili seoski pejza/ za;iyen istorijskim uspomenama>slavna pro[lost i neslavna sada[yost Mletaka, mesto kraj padove gde je krajem 14 veka umro i sahrayen Petrarka, Ferara gde je /iveo i patio Taso, u kome Bajron i svi drugo romanti;ari vide tip neshva’enog pesnika-prokletnika, Firenca Danteova otawbina, i Boka;ova postojbina, budu’i da je on u stvari Toskanac i Rim sa svojim znamenitim qudima, od Scipona do Rijenzija, koji je hteo ujediniti Italiju kao saveznu republiku s Rimom kao glavnim gradom. Hodo;a[‘e :ajlda Harolda je sentimentalno istorijski vodi; kroz Zapadnu Evropu i Bliski istok, razlikuju’i se od tipi;nih putopisa lirskom naracijom i istorijskim reminiscencijama. Motiv putovaya je centralni motiv koji nepovezane delove speva dr/i na okupu. Ovaj motiv nalazimo jo[ u Epu o Gilgame[u, Odiseji, Eneidi, vite[kim romanima, ali u :ajldu Haroldu to putovaye nije
51
tradicionalno, ne podrazumeva razne pustolovine, avanture i prepreke na putu, ve’ je to bezciqno putovaye, gde se ne prikazuju sami doga]aji, ve’ glavni junak i yegove emocije. Harold je junak koji u sebi nosi @svetski bol#, on je prognani an]eo, neshva’en od svoje sredine i zato je promoran da luta. U spevu je ostvaren spoj sinhronije i dijahronije, ukinuta je kategorija vremena(istorijski, vanvremenski presek) [to asocira na ideju o pokretqivosti ;ovekove du[e, a ne tela(op[te mesto kasnije, moderne poezije). Bajronov pesni;ki stil nije savr[en. Yegvi stihovi teku glatko, autor je veoma ve[t stihotvorac, ali ba[ ta lako’a kojom izra/ava u stihovima mo/e da se pretvori u manu retori;nosti, jeftinije retori;nosti, povr[nosti i banalnosti, ukratko nemara i aqkavosti. Osim toga, izraz je pateti;an, stihovi ostavqeni u aluzijama i nedore;ni, prepuni elipsa i nezavr[enih sintaksi;kih celina. Me]utim, ove mane u stilu i kompoziciji(fragmentarnost i labava kompozicija) nisu naudile ogromnom uspehu Bajronovog dela, nego su ga, naprotiv, popularizovale. Brojni odlomci, re;enice i uzre;ice rano su prodrle u svakodnevni govor, pa se i danas citiraju. Pa i tajanstvenost Bajronove li;nosti potpuno je op;inila yegove ;itaoce, pa on i danas deluje istom snagom anegdote, skandala kojima su propra’eni mnogi javni istupi pesnika, dobrovoqnog borca za slobodu potla;enih klasa i naroda. Zavidnici su ga proglasili Sotonom, dok se drugima svideo naziv palog an]ela [to je ustvari jedno te isto. Istorija je sudove savremenika svela na pravu meru, daju’i Bajronu mesto me]u najboqim engleskim kyi/. kao [to su {ekspir ili Milton. Ma koliko bili razli;iti, me]u yima je i Bajron, koga je neko [aqivo prozvao lordom literature. @Predgovor :ajldu Haroldu#-pisac se pravda zbog izbora junaka, koji nije uzoran junak(za ugledaye), nego lik od koga se treba distancirati, koji simboli[e bolest savremenog dru[tva i ukazuje na to kako izopa;enost misli i morala mogu biti izvor razo;areya. Po Bajronu, delo ne treba zvati velikim nego @fragmentom# ili @skicom#. VIKTOR IGO-STVARALA{TVO
52
19.vek u kyi/evnom pogledu bio je prelaz od romantizma ka realizmu, au idejnom-prelaz od fantasti;nih snova ka trezvenom socijalnom radu, ka borbi za interese obespravqenih masa. Na spisku pisaca 19.veka Igo zauzima posebno mesto u vreme kada se ;ove;anstvo otreznilo od svih pesni;kih sayarija, on je sam do kraja 19 veka ;uvao ideale romantizma. Rodio se 1802. a umro 1885. godine. Za yegovo ime vezan je intelektualni /ivot skkoro ;itavog jednog veka. Smatraju ga vo]aom romantizma u Francuskoj i on je zaista bio genijalni teoreti;ar i najve’i pesnik [kole koja se upustila u veliku bitku s kali;arima po;etkom 19.veka. Ali on je ostao da gospodari francuskom kyi/. i onda kada je spor izme]u klasicista o romanti;ara ve’ bio gotov. Ne odrekav[i se ni jedne romanti;arske odllike on je nad/iveo Balzaka, koji se smatra ocem savremenog realizma, i uvek se publika pobo/no divila yegovom talentu i odu[evqeno prihvatala svako yegovo novo delo, iz koga su izbijali romanti;arski snovi s po;etka veka, i istovremeno otkucavalo bilo savremenosti. Igo je do kraja sa;uvao qubav romanti;ara za sve [to je izuzetno neobi;no, kao i neobuzdanu te/yu za ve;nim i apsolutnim. Te crte romnati;arske poezije on je umeo na svoj na;in da uskladi sa stvarno[‘u, sa interesovayem za savremene doga]aje. Igo je voleo sve [to je izuzetno i neobi;no, ali ni najneobi;nije tvorevine yegove fantazije ne gube vezu sa stvarno[‘u. Birao je retke sukobe i neobi;ne situacije, ali u yima nije bilo ni;eg neverovatnog, oni su se mogli dogoditi i to je bilo dovoqno. Igo je uvek na granici stvarnosti i fantazje, ali tu granicu nikad ne prekora;uje. Po svojoj su[tini, yegov romantizam je bio realizam-on je u su[tini realista, a romanti;ar po metodu(retke kontraste i ;udne paradokse na koje se u /ivotu nailazi on osvetqava verodostojnim opisima). Igo je umeo da spoji dva pravca u poeziju svoje vrste, kojoj je on istovremeno i tvorac i jedini predstavnik. Romanti;arske metode Igo prenosi i u re[avaye socijalnih pitaya. Yega su zahvatili socijalni i politi;ki problemi veka, ali on u yima nije u;estvovao. U svojim romanima on ne predstavqa specijalno onaj pritisak kome je izlo/ena radni;ka klasa, ili ono zlo koje je sa sobom doneo industrijski poredak. Igo otkriva u/ase ugyetavaya uop[te i bezdan egoizma uop[te i zala/e se za pojam ve;ite neizmeyqive pravde. Socijalno zlo yegovog vremena zanimalo ga je samo kao odraz sveop[teg zla, a ne kao prakti;ni zadatak koji je
53
zahtevao brzo re[eye. On je u ;oveku tra/io pre svega ;oveka, a ne predstavnika ove ili one klase. Pojedina;no ili grupno gubi se kod yega pred ve;nim i op[te;ove;anskim. Igo je romanti;arskoj poeziji dao nov zna;aj. Romanti;ari su be/ali od stvarnosti u svet ;arobnih snova. Igo je zadr/ao te snove, ali ih je stavio u slu/bu stvarnosti. Bio je romanti;ar-realista i romanti;ar-sociolog, umeo je da spoji ve;no sa svakida[yim, apsolutno sa pojedina;nim. Igoov otac bio je oficir republikanske armije, koji od [panskog kraqa dobija ;in generala i poziv da pre]e u {paniju. Tako su prvi pesnikovi utisci vrezani za {paniju i puni sjaja i svetlosti. Istaknuti dru[tveni polo/aj Igoovog oca, parade, ceremonije, posebna arhitektura [panskih gradova, duboko su se urezali u de;ije se’aye. Po;etkom 1812. god. de;ak se s majkom vra’a u Pariz I dospeva u Kor]eov pansion. Budu’i pensik postaje svedok burnih istorijskih doga]aja, pada Pariza i povratka Napoleona. Qubav za kyi/. pojavila se kod Igoa rano>u 15-oj pi[e tragediju u kojoj slavi povratak Luja 18, a 1819. pokre’e ;asopis @Kyi/evni konzervator#. U yegovom li;nom politi;kom gledi[tu spajali su se i odanost demokratskim te/yama i kult monarhije i vera da pesnici svojom vatrenom re;ju mogu zaustaviti raspadaye dr/ave. Ali kada je buknula Julska revolucija, Igo je bez razmi[qaya stao na stranu naroda i opevao yegovu pobedu. Kr[eye narodnih prava ga je nateralo da se odrekne kraqa. Kao poslanik u Ustavotvornoj skup[tini, istupa kao vatreni poritvnik represalija, za[titnik je slobode [tampe, prijateq siromaha. Uskoro je prinu]en da be/i iz zemqe i u izgnanstvu pi[e Malog Napoleona, satru @Kazne# i roman @Jadnici#, plamenu apologiju zlosre’nika). On istupa kao za[titnik svih prestpupnika, pi[e o ;ovekovom pravu na /ivotl, objavquje rat smrtnoj kazni. Kad god ;uje da ;ovekova glava treba da padne na gubili[tu, [aqe u sve krajeve sveta telegrame i molbe uticajnim qudima. On je humanista i u svojoj prakti;noj delatnosti kao i u svome stvarala[tvu. Kada je 870. god. Napoleon 3 pora/en od pruske vojske, Igo se kona;no vratio u svoju osramo’enu domovinu. Tamo se opet prihvatio svoje humanitarne delatnosti-pomagao je rayenicima i raznim dru[tvima koja su imala za ciq da obnove francusku vojnu silu. Posledyih godina /ivota posvetio se kyi/. i dobio priznaye za svoje stvarala[tvo. Umro je 1885.gof. i sav obrazovani svet ga je dostojno oplakao kao @posledyeg predstavnika herojskog pokkoqeya#.
54
Igo je ostavio nizbrisiv trag u svim oblastima kyi/. stvarala[tva-bio je liri;ar-mislilac, romanopisac i napravio je revoluciju u oblasti dramskog stvarala[tva. 1882.god. iza[le su @Ode# , prvi Igoov zbornik stihova koji jo[ uvek nisu bili oslobo]eni klasicisti;kih tradicija,ali su sadr/ali i motive romanti;arske lirike. @Ode# su imale onu hladnu naki’enost i izve[ta;enu pravilnost nasle]enu od klasicizma< ali one su pro/ete religioznim misticizmom (u yemu Igo gleda pre svega estetsku stranu) i sve[‘u o du/nostima pisca (@pisac pre svega treba da bude koristan#), kao i interesovayem za savremena zbivaya(naro;ito za ona koja se ti;u Luja 18). U slede’im zbornicima romanti;ni pogled na svet otkriva se jasnije i potpunije. @Balade# nanose udarac klasicizmu, u yima nema ni traga od klasicisti;ke metrike i logi;nosti. Razumni karakter poezije ustupa mesto pesni;koj fantaziji. Sredyi vek sa svojim sayala;kim ili religioznim raspolo/eyem daje glavne teme pesniku(@gotska mistika#). Novi stih, nove rime, neo;ekivani obrti, fantasti;ni, originalni likovi otkrivaju u Igou genijalnog virtouza, sjajnog versifikatora, ;iji stih ide za uzletom fantazije. Posle Oda I Balada javqaju se @Isto;ni motivi#. Svi romanti;ari su voleli Istok koji im je izgledao kao tajanstveni kraj u kome se odvija onaj ;udnovati /ivot koga nema u stvarnosti oko yih. Isto;ni motivi omogu’ili su pesniku da pro[iri sveru poezije zahvaquju’i novim si/eima i tajanstvenim slikama, davali su mogu’nost boga’eya jezika i novim, neo;ekivanim figurama i pore]eyima, a stvarani su pod uticajem onih humanih motiva koji su u vreme borbe Grka za slobodu zahvatili ;itavu Evropu. To je bilo ose’aye koje je od Bajrona napravilo heroja. U Isto;nim motivima nema realnog istoka. Igoovi Grci su previ[e plemeniti, a Turci previ[e krvolo;ni. Ali u vreme u kom su nastali, ovi stihovi imali su ogroman uspeh zahvaquju’i novini forme, /ivosti slika, originalnim si/eima. Bo je to novi izdanak romanti;arskog duha, yegove te/ye da obgrli sve [to postoji- i ;oveka i prirodu i istoriju. Dok je u Baladama i Isto;nim motivima na[la odraza romanti;arska qubav za nejasno udaqeno i vremenski i prostorno, u slede’im zbirkama pesama Igo otkriva svoje du[evno staye. U yima se odrazila druga crta romanti;ara> yihova te/ya da otkriju svoj unutra[yi svet koji je u yihovim o;ima va/niji od spoqa[yeg, svoju predstavu o stvarnosti oni stavqaju iznad same stvarnosti. @Jeseye li[‘e#(1831), @Pesme sumraka#(1835), @Unutra[yi glasovi#(1837)-to su pravi
55
romanti;ar. Zbornici. Prvi zbornik je pro/et toplim, humanim ose’ayem (ne/na ose’aya majke, de;ja nevinost, /ivotna razo;areya i porodi;ne radosti). Pesme sumraka su obavijene tugom i imaju politi;ku notu uslovqenu Julskom revolucijom(pesnik ne zna kakva ‘e dobra ona doneti i saose’a sa svojim narodom koji je izgubio ;vrstu veru u boqu budu’nost). Pesnik gaji humano ose’aye i qubav prema onima koji pate i koji su nesre’ni. Pored bogata[a koji /ivi i radi novca i ne zna za samilost i plemenite misli, mi ovde nalazimo i lik mlade radnice, koja neumorno radi, ;edna i napa’ena. Pesnik prekorava prvog, i te[i bodri drugu>on joj savetuje da ;uva svoju ;istotu, da bude dobra i vesela i da slu[a samo glas vrline. Pesma @Gr;ko dete# pripada zbirci Isto;ne misli i izra/ava simpatije prema borbi Gr;kog naroda protiv Turaka, za slobodu i nacionalnu nezavisnost. Pesma je ispevana 1828.god. povodom jednog pokoqa koji se tada sesio na gr;kom otoku Hiosu. Isti motiv obra]uje i ;uvena slika @Pokoq na Hiosu# francuskog slikara Delakroa, koja se ;uva u Luvru. U Igoovoj pesmi oslikano je dete koje je slu;ajno ostalo u /ivotu posle pokoqa, i koje vodi razgovor s jednim Tur;inom. Tur;inu je bilo /ao deteta i pita ga da li bi mu mogao ne[to dati, a dete odgovara>@Praha daj mi i olova!# U tim re;ima izra/ena je sva hrabrost gr;kog naroda. Pesma @Besni Dunav# tako]e je inspirisana Istokom i to srpskim narodom. Napisana je 1828.god, kad su srpske zemqe bile razjediyene i pod turskim jarmom, a opisuje sukob Beograda i Zemuna (personifikovani geografski pojmovi) i Dunav koji ih razdvaja svojim tokom. Zemun je ve’i @kavgawija# i uvek prvi nosi krivicu. Dunav je @starina#, otac Beograda i Zemuna. Pesma @Zalasci sunca# pripada zbirci pesama @Jeseye li[‘e#, koja predstavqa Igoov ulazak u @veliku , li;nu, filozofsku i politi;ku poeziju#. Ovo je poema ispevana u slavu prirode, opisuje jedan zalazak sunca i ;ini jednu od [est pesama grupisanih pod naslovom Zalasci sunca. Kroz oblake iskrsavaju @hiqade zlatnih spratova jedne zgrade od oblaka#, @daleko iza svih nebesa# pesniku se privi]a neki neizmerni Vavilon sa svojim stepenicama, mostovima i golemim kulama @kako se beskrajno peye u nebo#. @Prijatequ, re; jo[ jednu# je posledya pesma Jeseyeg li[‘a. Predstavqa @strasnu optu/nicu protiv nasiqa koja su usledila kao odgovor na narodne pokrete i ustanke u pojedinim zemqama tridesetih godina Igo di/e svoj glas protiv nasiqa nad porobqenim
56
narodima Gr;ke, Irske, Portugala, Nema;ke, {panije, Italije, Poqske. Po /estini tona i mr/yi protiv ugyeta;a, pesma nagove[yava zbirku politi;ke poezije @Kazne# koja [iba I /igo[e tla;eye i silnike. Pesma @Olimpova tuga# pripada zbirci Pesme sumraka(obuhvata dru[tveni i ose’ajni deo ;ovekovog /ivota, uspomene iz detiystva, qubav prema majci, ose’aya prema prirodi, simpatije prema siromasima i jadnicima). U ovoj pesmi Igo je opevao jedan qubavni do/ivqaj s glumicom ?ilijet Dru-yih dvoje su posetili prelepu dolinu Bijevor 1835. Dve godine kasnije pesnik je isto mesto posetio ponovo i ta poseta mu je poslu/ila kao povod da ispeva ovu pesmu. U pesmi koja predstavqa neku vrstu filozofske meditacije, prepli’u se melanholi;na se’aya na do/ivqaj s ose’ayem ravnodu[nosti ili promena u prirodi. To je @pateti;na sonata u kojoj jeca najdirqivijim jecajima pesnikovo bolno e’aye na pro[lu qubav. Ona je pesnikova golubica koja ga je napustila< vetar raznosi yegove uspomene< zvezde razgoquju pesnikovu rayenu du[u. @Razmi[qaya#(1856) je zbirka istorije 25 godina pesnikovog /ivota. To je skup misli do kojih je pesnik do[ao posle godina izgnanstva, porodi;nih gubitaka, politi;kih razo;areya. Ova zbirka je vrhunac Igoove lirske poezije i ima dva dela> Nekad i Danas, a granicu me]u yima je tragi;na smrt Igoove k’erke Loepoldine, 1843, koja se prilikom jedne vo/ye ;amcem utopiila sa svojim mu/em u Seni. Pesnik je zbirku nazvao @memoarima jedne du[e#, @sudbinom#, pisanom iz dana u dan u toku 25 godina /ivota. Zato u yoj ima razli;itih pesama>qubavnih, socijalnih, filozofskih, (pitaya /ivota i smrti, pesme pro/ete budisti;kim i drugim filozofsko-religioznim koncepcijama) i pesmama posve’enih pesnikovoj k’eri, gde slika svoj te[ki bol za izgubqenom k’eri, ;itavu dramu svoje /alosti(radost i ne/nost za yenoga /ivota, o;ajaye i revolt izazvani neumitnom sudbinom, melanholiju rezignaciju i umireye koje je donelo vreme). Pesma @K’eri# je posve’ena uspomeni na Leopoldinu i slika porodi;nu idilu>evocira nepovratno minule dane sre’e, kad je Igoova k’i biila 10-godi[ya devoj;ica i bila uvek uz oca. Pesma je ispevana na godi[yicu smrti Leopoldine na onom mestu gde se dogodio tragi;ni slu;aj. @Legenda vekova# je Igoovo epsko remek-delo, epopeja u kojoj pesnik jo[ jednom istupa kao predstavnik rpmanti;arske univerzalnosti, on ho’e da napi[e celu istoriju ;ove;anstva, biraju’i
57
najtipi;nije epohe, da naslika ;ove;anstvo i yegov uzro;noj povezanosti i da istovremeno da celovitost yegovih pojava> u istoriji, legendi, filozofiji, religiji, nauci. Igo je hteo da predstavi razvoj qudskog roda, yegov uspon @od mraka ka idealu, od zemaqskog pakla ka nebeskom raju#. Pesnik evocira glavne etape istorije (biblijska i anti;ka vremena, sredyi vek, renesansa, sve do najnovijih vremena) i stalno stremqeye ;oveka ka progresu. U delu dolaze do punog izra/aja demokratski ideali pesnikovi>mr/ya protiv tla;iteqa, simpatije prema narodu, nepokolebqiva vera u progres. Ovom svojom zbirkom epskog karaktera(mada u yoj ima i lirskih i filozofskih elemenata), Igo je uspeo u jednom /anru u kome su svi yegovi prethosnici do/iveli potpuni neuspeh. Pesme koje sa;iyavaju zbirku Igoove satiri;ne poezije, @Kazne# napisane su u izgnanstvu (1852-53) u dubokom ogor;eyu na dr/avni udar (2.12.1851.) u politiku Luja Bonaparte. One su pune /u;i, jetkost gneva i revolta protiv tiranina i yegovih pomaga;a. Iako je cela zbirka posve’ena pesnikovom li;nom revoltu protiv Bonaparte, ona ima i [iri zna;aj> da bi je spasao od monotonije, pesnik je u yu uneo razne tonove i ritmove poezije, i uspeo je da, umetni;kom obradom, li;nom obra;unu sa svojim neprijateqem da univerzalan karakter i zna;aj. Zato je ona pro[la u sve dru[tvene krugove i donela autoru ime @narodnog# pesnika, ;iji uticaj na narodne mase postaje sve ja;i (i sam Leyin je rado ;itao Igoova dela). Iste osobine kojima se odlikuje Igoova lirika ispoqavaju se i u yegovim romanima (@Zvonar Bogorodi;ine crkve u Parizu#, @Jadnici#). On je romanti;ar zato [to poetizuje stvarnost, voli istorijske si/ee koji mu daju vi[e prostora za idealizaciju i fantaziju. On je realista zato [to se ne odvaja od stvarnosti, uvek te/i da je osvetli, mada je obasjava jakom i fantasti;nom svetlo[‘u. on je socijalni, pa ;ak u tendenciozni pisac, zato [to se bori protiv socijalnih nejednakosti, zauzima se za nesre’nike, napada egoizam eksploatatora. U yegovim romanima su ;udno prepli’u i romantizam i realizam -;ista umestnost i tendencioznost koja bode o;i. I Igoova drama se odlikuje istim osobinama kojim i yegova lirika i romani. God. 1827, kada se pojavio @Kromvel#, smatra se trenutkom objave rata izme]u romantizma i klasicizma. U samoj tragediji nije bilo ni;eg naro;itog. Ali je predgovor Kronvelu postao manifest romanti;arskog pokreta. Malo je ;udno po;etkom 19.veka
58
videti borbu izme]u romati;ara i klasi;ara< pola veka odvaja Kronvela od Boalovqeve Pesni;ke umetnosti. Pa ipak, po;ela je quta i nepomirqiva borba. Klasicisti;ka tradicija je vladala u Francuskoj 18 veka. Volter je bio u;enik Boaloa i Rasina i francuska scena je bila prplavqena tragedijama nastalim po svim propisima Boaloove Poetike. I daqe su se dr/ale stare forme koje nisu mogle da obuhvate nov sadr/aj i niko se nije odlu;ivao da im u;ini kraj sve dok Igo nije objavio odlu;ni rat klasicizmu svojim manifestom. Pojava Kronvela izazvala je ;itavu buru u [tampi. Ono [to je starcima izgledalo ru[eye ;istote i lepote starog pravca uskoro je postalo zastava oko koje su se sakupqali mladi pisci koji su tra/ili nezavisnost dramske kyi/. Igo je hteo u svom Kronvelu tragediju da zameni dramom, da u yoj uvede qude umesto @Lica#, /ivotnu istinu umesto zastarelih tradicija, prelaze od herojskog ka svakida[yem, slobodan stil koji se izliva u sve mogu’e forme-epsku, lirsku, satiri;nu, ozbiqnu i [aqivu, da izbaci stihove koji idu za @efektom#. To su bili zadaci romanti;ar. drame> u predgovoru Kronvelu Igo ukazuje Ii na sredstva kojima bi se mogao ostvariti taj zadatak. Yegov prvi zadatak je zahtev apsolute slobode za dramsko stvarala[tvo. @Nema vi[e pravila i uzora! Nema drugih zakona osim prorodnih koji vladaju celom umetno[‘u, i specijalnih zakona za svako delo, koji proisti;u iz specifi;nosti si/ea. Pesnici moraju za saveznike imati samo prirodu, istinu i li;no nadahnu’e#. Klasicisti nisu dopu[tali sme[no i ru/no u tragediji, pla[e’i se disharmonije, strahuju’i da ne naru[e yenu veli;anstvenost i uzvi[en karakter. Igo je tra/io spajaye raznih elemenata. Sve u drami treba da se odigrava onako kako se to de[ava i u stvarnosti. Doga]aji zavise i od tela i od du[e i zato su oni pred nama sme[ni i komi;ni, a ponekad i jedno i drugo u isti mah. U genijalnim qudima, ma koliko oni bili veliki, uvek /ivi zver koja parodira yihov um. Igo je smatrao da u usta svojih velikih junaka mo/e stavqati takeve re;i od kokjih bi svaki pristalica klasicizma morao da zapu[i u[i. Sa osloba]ayem tragedije od jezi;ke usloveqenosti povezan je i Igoov zahtev o ukidayu tri dramska jedinstva. On smatra da je potrebno zadr/ati samo jedinstvo radye. Jedinstvo vremena i mesta sputavaju pesnika, gledalac zbog yih ve’inu doga]aja mora da ;uje prepri;ane, a sam ih ne mo/e videti, po[to radya tragedije traje samo jedan dan i vezana je samo za jedno mesto. Me]utim, doga]aji o kojima se u yoj govori ;esto su
59
me]usobno razdvojeni ogromnim rastojayima i ;itavim godinama. Igo zahteva da se radya u potpunosti odigrava pred o;ima gledalaca, klasicisti;ki @glasnici# treba sa si]u ssa scene. U staroj gr;koj postojaye jedinstva potpuno je odgovaralo sceni. Yena [irina dozvoqavala je da se obuhvati ;itavo mesto radye, dozvoqavala je preno[eye radye s jednog kraja na drugi, ure]eye savremene scene zahteva ukidaye svega onoga [to sku;ava radyu. Najboqi predstavnici klasicizma ni sami nisu ose’ali sklonost ka o;uvayu tri jedinstva, Kornej je tek posle borbe pristao da ih prizna. Veliki zna;aj imao je i zahtev da se o;uva lokalna boja i duh veremena. Klasicisti;ki pesnici su stvarali logi;ke apstrakcije umesto /ivih qudi, [to su apstrakcije bile okolnosti u kojima su oni delovali, to su vi[e odgovarale racionalisti;kom karakteru klasicisti;ke tragedije. Igo smatra da je neophodno da li;nosti /ive i deluju u konkretnim uslovima, dramska radya mora biti u punom skladu s epohom i mestom. Tako je romantizam i na sceni postizao istorijski duh i ovde je vaskrsavao likove iz pro[losti dr/e’i se istorijske istine. {ekspir je bio naro;ito mo’an i veran saveznik novih principa za razliku od Boaloa i Rasina. U {ekspirovim tagedijama romanti;ari su na[li blistavu ilustraciju svojih ideja. Pokretnost scene, br/e promene mesta radye, yeno intenzivno i slobodno odvijaye, o;uvaye lokalne boje, me[aye herojskog i komi;nog, lepog i ru/nog, pot;iyavaye samo zakonima prirode i psiholo[ka istina- svi ovi zahtevi dramskog stvarala[tva bili su ostvareni u bogatom nasle]u velikog engleskog pesnika. Otkri’e {ekspira, koga klasicisti nisu pi[tali na francusku scenu, progla[avaye engleskog dramskog pisca za u;iteqa-to je jo[ jedna va/na ta;ka Igoovog programa. {ekspir je bog pozori[ta-govorio je Igo. Igoov manifest je pre program realisti;ne nego roman. [kole. I realisti su imali istu devizu>@Vernost prirodi i /ivotu#. Od ove postavke je polazio i Boalo, teoreti;ar klasicisti;kkog pozori[ta. Mo/e se zbog toga u;initi da se klasicisti, romanti;ari i realisiti razilaze samo u pojedinostima, a ne u osnovnom principu. A u stvari izme]u poetskih principa ovih [kola postoje korenite razlike. Boalo je tvrdio da niko nije umeo boqe od anti;kih pisaca da posmatra i opisuje prirodu, zbog toga se podra/avaye prirodi u o;ima klasicista sastojalo u usvajayu Aristotelove poetike. Igo tvrdi da su stvarnost u prirodi i stvarnost u umetnosti-dve razli;ite stvari. Istina, u
60
umetnosti nije apsolutno verna stvarnosti, umetnost ne mo/e dati samu stvar (npr. Sid govori u stihovima, [to uop[te nije prirodno, osim toga, on je {panac, a govori francuski, dok priroda zahteva da on govori svojim jezikom). Dakle, oblast umetnosti i oblast prirode su sasvim razli;ite. Umetnost spaja idealno sa zemaqskim i pozitivnim. Drama je ogledalo u kome se ogleda priroda, to ogledalo treba da zzgu[yava boje, da slabo osveqeye intenzivira do jarkog plamena. Sve [to postoji u svetu, i u istoriji, i u /ivotu, i u ;oveku mo/e da se odrazi u pozori[tu, ali pod dejstvom ;arolije koja se naziva umetnost. Umetnost ima skoro bo/anske ciqeve> da vaskrsava istoriju i stvara poeziju. Pesnik, po Igoovom mi[qeyu, mora da bude svuda prisutan, on se mora ose’ati u ;itavom svom delu. Svaka figura mora biti svedena na svoju najistaknutiju, najkarakteristi;niju crtu< u drami se mora odraziti celokupna individualna su[tina svakkog lika. :ak i vulgarno i trivijalno mora biti istaknuto. Pesnik mora da izbegava sve ono [to je svakida[ye , uobi;ajno, prosto i da uzima ono [to je jarko i karakteristi;no. Tako Igo, poliyu’i s propovedayem realizma, zavr[ava propovedayem izuzetnog i jakog. Romantizam je nakloyen neobi;nom i prikazuje poetizovanu stvarnost. Poezija nije samo podra/avaye prorodipesniku se ostavqa pravo izbora, yegovoj fantaziji se dodequje posebna uloga. Ta sklonost ka neobi;nom ispoqava se i u Igoovom odnosu prema pesni;koj formi. Po yemu, stih je @opti;ka forma misli# - on daje reqednost stvarima koje bi bez yega mogle izgledati neprimetne i vulgarne. Ali romanti;arski duh se naro;ito odrazio na Igoovom u;eyu o grotesknom (sve [to je ;udno nepravilno i fantasti;no). Za groteskno su znali i anti;ki pisci, ali kod yih se ono javqalo stidqivo ili se krilo. U mi[qeyu savremenog ;oveka ono igra veliku ulogu. Ono, s jedne strane, stvara ru/no i u/asno, a s druge, komi;no i potsme[qivo (takva su npr. bi’a iz sredyovekovnih predaya kod Dantea, kao i razne sme[ne prilike). Ako se iz idealnog sveta groteskno spusti u realni, ono stvara neiscrpnu rezervu parodija na ;ove;anstvo. Teorija Igoa o grotesknom postala je osnovni zakon romanti;arskog pozori[ta u Francuskoj, jer se u to vreme @me]u komadima koji su prava kyi/. dela, ne bi mogla navesti ni jedna, najcrya [to se mo/e zamisliti, u kojoj ne bi bilo malo tuge#. Romantizam je kyi/. oslbodio okova i pritiska. Obaraye kyi/. autoriteta preobratilo je mnoge romanti;are u nosioce slobode
61
uop[te>oni su ustali i u borbu protiv sputavaya u dru[tvu i Igo je imao pravo kada je u predgovoru Ernanija nazvao romantizam liberalizmom u kyi/. Igoove drame poslu/ile su kao ilustracija yegovim teorijskim pogledima. Od svih tih drama @Ernani# je izazvao najvi[e buke. Predgovor Kronvelu je bio prava borba na teorijskom planu. Ernani je bio povod za odlu;nu bitku u okvirima pozori[ta. Romantizam je prkosno i odlu;no kretao u pohod. Pu[kinovo stvarala[tvo Pu[kin je prvi ruski pisac svetske veli;ine. Ro]en je 1799. u Moskvi kao potomak ruskih plemi’a (po ocu) i praunuk Etiopqanina Hanibala, koga je kao roba u Carigradu kupio hercegova;ki trgovac Sava Vladisavqevi’ i poklonio caru Petru Velikom (poreklo po majci). Rano je nau;io da ;ita i da govori francuski< u desetoj godini ve’ je ;itao ozbiqne francuske klasi;ne pisce (naro;ito Molijera i Voltera). Kada je 1817. god. zavr[io [kolu i postao ;inovnik u ministarstvu inostranih poslova, ubrzo je postao poznat zbog svojih stihova i epigrama. Me]utim, pristalicama klasi;ne tradicije nije se svideo nov na;in yegovog pevaya, a yegovi epigrami protiv cara i yegove vlasti, koje su prepisivali na sve strane, razbesneli su tada[yeg samodr[ca Rusije Aleksandra 1. Car odlu;uje da progna pesnika, za ;etiri godine boravka na Kavkazu, u Ukrajini i Besarabiji, Pu[kin je napisao niz pesama i nekoliko spevova, inspirisan lepotom ovih krajeva. Zbog jedne parodije u kojoj je ironi;no pisao o religiji, car ga je proterao u jedno od sela yegovog oca, tu je /ive’i usamqen, Pu[kin mnogo radio i stvarao. Tu, na selu, on se u;io ruskom jeziku od seqaka i svoje dadiqe, nadahyivao se narodnim /ivotom i predayem, [to je na[lo odjeka u svim yegovim kasnijim delima. U Petrogradu je u to vreme buknuo ustanak koji su podigli napredni plemi’i, tzv. dekaberisti. Neki od yih bili su Pu[kinovi drugovi, pa i on sam bi u;estvovao u ustanku da nije bio prognan. Novi vladar Nikolaj 1, po[to mu se svidela pesnikova ;estitost i hrabrost, lukavo je poku[ao da iskoristi yegov dar i ugled za svoju apsolutisti;ku vladavinu. Pozvao ga je u prestonicu i sastao se s yim< ubrzo pesnika su po;eli pozivati u visoka moskovska i petrogradska dru[tva i on je svuda u centru pa/ye. Na jednoj zabavi susre’e Nataliju Gona;arovu, i posle du/eg udvaraya, /eni se s yom
62
1831. god. U tom periodu, napisao je tri maye drame (@Don ? uan#, #Mocart i Salijeri#), dva speva i dovr[io je @Evgenija Oyegina#. Po[to se o/enio razma/enom lepoticom, Pu[kin gubi dragoceno vreme prate’i je na balove i prijeme, gde igra poni/avaju’u ulogu mu/a lepotice kojoj se udvara i sam car. Raskala[an /ivot yegove /ene uvaquje ga u dugove i uzima mu svo slobodno vreme. Prvih godina po /enidbi napisao je novelu @Pikova dama#, @Istoriju Puga;ovqeve bune# i roman @Dubrovski# u kojima je opisao borbu seqaka protiv spahija i carske tiranije. Kao pisca, yega zanima sudbina zemqe i naroda, uslovi za yihov napredak u smeru velikih ideja toga vremena. Tu se Pu[kin pokazao kako veliki kriti;ar sada[yosti, dru[tvenih, filozofskih i religioznih prilika u Rusiji. Kao prozaist, Pu[kin ispoqava znake potpunog udaqavaya od romanti;arskih obrazaca, postavqaju’i temeqe ruske klasi;ne realisti;ke proze. Kad se me]u udvara;ima yegove /ene pojavio mladi francuski plemi’ Dantes, Pu[kina obuzima silna qubomora i on uvre]en, suparnika izaziva na dvoboj. U tom sukobu Dantes je smrtno ranio pensika i on u tirdeset osmoj god. umire 1837.godine. Bio je lirski pesnik, epski pesnik (Evgenije Oyegin), dramati;ar (Boris Godunov) i pripoveda; (Kapetanova k’i). Nama je on naro;ito interesantan, jer je napisao 18 pesama inspirisanih na[om narodnom poezijom i na[om istorijom (;uveni ciklus @Pesme zapadnih Slovena#). Roman @Kapetanova k’i# predstavqa vrhunac Pu[kinovog praznog stvarala[tva. Ovo, po obimu malo delo, je zanimqiva me[avina istorijskog romana u anti-romanti;arskoj tradiciji i porodi;ne hronike, koja svoj vrhunac dosti/e u @Ratu i miru# Tolstoja. U romanu, Pu[kin opisuje borbu seqaka i prostog naroda protiv tiranije tada[yih ruskih careva i protiv feudalnog poretka. On daje [iroku sliku narodnih te/yi i seqa;kog sveta zaplete i unose’i se u pitaya qudskog /ivota sa toliko saose’aya kao da je sve to sam video i pre/iveo. Kao i u ve’ini proznih radova, Pu[kin slika pripadnike siroma[nih slojeva ruskog plemstva i obi;ne male qude, insistira se na zanimqivoj fabuli i brzom razvijayu doga]aja u jednoj patrijarhalnoj sredini uskovitlanoj dramati;nim doga]ajima. Iako zbog carske vlasti od koje zavisi on mora da prika/e lik Puga;ova u mra;nim crtama, ipak se ose’a da pisac s velikom qubavqu opisuje i prosti ruski narod koji te/i da postigne boqi /ivot i slobodu i
63
Puga;ova kao predstavnika te borbe. Pored te tendencije, Pu[kin, je u ovom romanu dao umetni;ki odli;no ocrtane li;nosti, po;ev[i od glavnih junaka i yihove qubavi do sasvim epizodnih lica (sluga Saveqi;, {varbin). @Kapetanova k’i# je veliki prethodnik jednog posebnog odnosa prema /ivotu kakav se sre’e u proznim delima Qermontova i Tolstoja. Mali ;ovek skromnih sposobnosti i velikih ose’aya Petar Griyov, patrijarhalna porodi;na zajednica kapetana Mironova, nezaboravni Saveqi;, prekrasna i hrabra Marija Ivanovna kokja se kod carice zala/e za pomilovaye svog dragog-nagovestili su kasnije omiqene junake ruske proze. Pu[kin je prvi stvorio tip pozitivnog i negativnog junaka na primeru odnosa Griyova i {varbina, bez koga se ne mo/e zamisliti sva budu’a prozna kyi/. 19.veka. Na sasvim moderan na;in, Pu[kin je prikazao put ruskog dru[tva kroz istoriju, yegove dileme i [ansu da prona]e sebe i svoj nacionalni karakter. U tome je veliki zna;aj i ovog romana i celokupnog Pu[kinovog stvarala[tva. Iako je za podlogu svog romana uzeo idili;nu i romanti;nu qubav vojnika Griyova i kapetanove k’eri Ma[e, Pu[kin je ovde vi[e realisti;ki nego romanti;arski pisac, jer se bavi i doga]ajima iz savremene istorije Rusije i prikazuje @stvarne# likove iz /ivota ruskog dru[tva. Romanom Kapetanova k’i, on je nagovestio realizam kao nov pravac u ruskoj literaturi. @Evgenije Oyegin# ovim delom koje se pojavilo tirdesetih godina 19.veka, Pu[kin je skoro sve savremenike zbunio, a politi;ke konzervativce, umetni;kom slikom dru[tvenog /ivota Rusije, izazvao da ga javno napadaju. Pu[kin je pisao za ;itaoce svog kulturnog kruga i svog vremena. Savremenici su u yegovim stihovima, lak[e nego mi danas, prepoznavali mnoge teme i motive kojima je Pu[kin pro[irio prividne tematske granice romana. Veliku tematsko-motivsku razgrani;enost omogu’io je u velikoj meri i oblik pesni;kog izraza u romanu-to vi[e nije obi;an roman, ve’ roman u stihovima, a stih u principu, predstavqa sadr/inski najzgusnutiji na;in umetni;kog kyi/. izraza (omogu’ava intenzivnije, raznovrsnije i slo/enije veze me]u motivima, koji se ne moraju kao u prozi prethodno potpuno predstavqati). Tako je Pu[kinov Evgenije Oyegin koncipiran kao roman u stihu koji govori o savremenom /ivotu ruskog dru[tva i zato se ne mo/e svesti samo na nekoliko glavnih tema i motiva. Tu se ne govori o ekonomskom i pravnom polo/aju plemi’a, o
64
obrzovayu i slu/bovayu plemstva, o preokupacijama /ene iz redova plemstva, o plemi’kom domu i imayu u gradu i na spahiluku, o tome ;ime je ispuyen dan ;oveka iz vi[eg dru[tva, o razonodi, bolovima, dvobojima i o saobra’ajnim sredstvima, odnosno komunikacijama-slike petrogradske plemi’ke inteligencije s po;etka 19. veka. U klasi;nim epskim delima, tematsko-motivski sistem se organizuje oko tri elementa> likova, fabule i si/ea. Ako bi se tako pristupalo Pu[kinovom delu, oda se kao osnovna tema u Oyeginu mo/e izdvojiti qubav. Iz te okvirne teme grana se niz drugih> mimoila/eye srodnih qudi, skepticizam, nezadovoqstvo /ivotom, individualistilka otu]enost, naivna idealizacija /ivota, emocionalni i moralni preporod, odnos kyi/. prema /ivotu. Iz si/ejne konkterizacije fabule izdvajaju se jo[ tri zna;ajne tematske celine> tema prestoni;kog /ivota, seoskog i gradskog provincijalskog /ivota (naro;ito u odlomcima iz Oyeginovih putovaya). Sve te teme su ;vrsto upletene u karakterizaciju likova, uzajamne odnose i sudbine glavnih junaka romana. Glavni junaci romana su Evgenije Oyegin i Tatjana Larin. Prema mestu koje zauzima u si/eu, yima se mo/e prikqu;iti lik Vladimira Lenskog. Fabula po;iye slikom Evgenija koji polazi u selo da bi video imaye koje je nasledio od bogatog strica koji je na samrti. Me]utim, pisac u nekoliko digresija upoznaje ;itaoce sa svojim junakom, opisuje i yegov raniji /ivot (socijalni polo/aj, vaspitaye, obrazovaye, na;in /ivota). Oyegin pripada imovinski redovima sredyeg petrogradskog plemstva, iz klasi;nog op[teg obrazovaya dobio je znaye latinskog jezika, ;itao je gr;ke, rimske i savremene pisce, imao je u;iteqe strance-ali je yegovo obrazovaye ipak bilo povr[no i nesistemati;no, ostvarivano bez sticaya radnih navika koje ;oveka nije osposobqavalo ni za kakav ozbiqan rad, nego ga je prpremalo samo za uspeh u praznom salonsko-balskom /ivotu. U opisu yegovog na;ina /ivota Pu[kin usmerava pa/yu na dva elementa> na sliku uobi;ajenog na;ina /ivota i petrogradske plemi’ke mlade/i kojoj pripada Oyegin i na yegove li;ne poku[aje da /ivi druga;ije. Slika uobi;ajenog na;ina /ivota plemi’ke mlade/i razvijena je u opisu aktivnosti od kojih se sastoji Oyeginov dan> bavqeye u radnom kabinetu (gde ni[ta ne radi, ve’ samo ulep[ava kosu, lice, zube, nokte, telo i odelo-satiri;na slika u kojoj se postavqa pitaye intelektualne qudske vrednosti li;nosti koja se
65
toliko posve’uje svom izgledu), ru;ak, vreme provedeno u pozori[tu i bal. Pravi smisao uno[eya u roman svih ovih motiva je /eqa da se efektivnije osvetli bezmerno duhovno siroma[tvo pomodarskog /ivota petrogradskog plemstva. Opis Oyeginovog ru;ka samo dopuyava sliku out]enosti ovog dela ruskog dru[tva od naroda (francuski [ampayac, gqive spremqene na galski na;in, limbur[ki sir, ananas- sve sami specijaliteti, bez i;ega doma’eg ruskog). Evgenije snobovski nipoda[tava rusku pozori[nu umetnost, ve’e interesovaye je pokazivao za izgled novih dama iz lo/a i za pozdrave uva/ene gospode, nego za balet, napu[tao je pozori[te pre zavr[etka predstave, radi presvla;eya za odlazak na bal. U epizodi sa pozori[tem javqa se i glas pisca, koji je iskreno ushi’en pozori[tem, umetno[‘u, posebno vezano[’u za rusko pozori[te. Bal je tako]e opisan sa stanovi[ta pisca- Oyegin je tamo u potpunosti deo ambijenta i besposlenog sveta koji u praznoj vrevi, u erotskim uzbu]eyima provodi vreme u /ivotu koji je potpuno suprotan obi;nom /ivotu radnog sveta u Rusiji. Oyegin, ipak poku[ava da /ivi druga;ije, i to se ogleda u motivima hla]eya prema zadovoqstvima plemi’kog /ivota Petrograda, poku[aju da se bavi kyi/evno[‘u i nau;nim radom. Oyeginovu /equ da pobegne od dosadnog petrogradskog /ivota Pu[kin poredi sa /eqama Bajronovog :ajld Harolda (prezasi’enost /ivotom i razo;aranost u qubav, napu[taye svoje sredine). Ali, Oyegin je samo sli;an Haroldu – yegova @bolest# je proizvod konkretne, ruske dru[tvene sredine, uslova u kojima /ivi i u kojima se formira, a ne posledica izvitoperenog karaktera. Prvo je poku[ao da se bavi kyi/evno[‘u, da pi[e. Me]utim, od toga brzo odustaje jer u svom vaspitayu i obrazovayu nije stekao za to neophodne radne navike i istrajnost. Qude Oyeginove sredine okolnosti, na;in /ivota oneosposobqavaju za bilo kakav ozbiqan rad. On nije neinteligentan, nesnala/qiv ili nesposoban, ve’ ga je takvim na;inilo dru[tvo u kom je /iveo. Pu[kin nagla[ava da nema nikakve sli;nosti izme]u yega i yegovog junaka - distancirayem od Bajronovog umetni;kog postupka, prestavqa zapravo programsku najavu nove koncepcije kyi/evnog lika u romanu Evgenije Oyegin. Ruski kriti;ar Dobroqubov uvrstio je Oyegina u poseban kyi/evni tip ruske literature 19. veka, u tip tzv. @suvi[nih qudi#, zajedno sa Pe;orinom (Qermontov @Junak na[ega doba#) i drugim junacima. @Suvi[an ;ovek# je tip qudi koji ne nalaze mogu’nosti za primenu
66
svojih natprose;nih potencijalnih sposobnosti zato [to im to ne dozvoqavaju ovjektivni uslovi u dru[tvu na koje gledaju kriti;ki. Prema qudima, @suvi[an ;ovek# se odnosi prepotentno. Potceyuje ih i dr/i se nadmeno. U odnosu prema /eni je egoista>u/iva da se igra /enskim srcima, ali ne prihvata obaveze i po pravilu, izbegava bra;nu vezu, pri ;emu je i kukavica. Obrazovaye @suvi[nih qudi# je povr[no, a odnos prema radu je nesistemati;an, nedostaje im upornost. Zbog toga su, iako u svojoj sredini mnogo toga ne prihvataju i negiraju, nesposobni za delotvornu, konstruktivnu akciju, radi otklayaya nedostataka i u ime pozitivnih promena u dru[tvu. Pu[kinov junak se potpuno uklapa u ovaj tip qudi. Dosadili su mu drugovi, balovi, ru;kovi, svakodnevni razgovori. U selu prema susedima se odnosi nadmeno, ne po[tuje /ensku li;nost (neodgovorno se poigrava ose’ayima mlade Olge i Tatjane, negativan odgovor na Tijanino pismo obrazla/e nespremno[‘u da izgubi slobodu i primi obazveze koje name’e brak). Iako prema /ivotu svoje sredine i gradu i selu, zauzima nihilisti;ki stav, nije sposoban da u;ini ni[ta radikalno [to bi promenilo nezadovoqavaju’e staye. Posle razo;areya u Petrogradu, nije istrajao u poku[aju da se bavi kyi/< niti je pokazao neophodnu upornost u poku[aju da do]e do dubqih istina o /ivotu kad se posvetio nauci. Na spahiluku u selu zastao je na prvom poku[aju da unese socijalne reforme i poboq[a /ivot seqaka. Za lik Tatjane Larin Pu[kin je i kod ;itaoca i kod kritike stekao najve’a priznaya. Uz yen lik pisac je dao sliku seoske spahijske sredine, sredine kmetova i spahijske posluge. Sam na;in /ivota spahija me]u kojima Tatjana /ivi, Pu[kin slika nagla[eno satiri;nim motivima. Yihov dru[tveni /ivot svodi se na seoske gozbe sa mnogo jela i buke ili susedske posete na kojima se uzajamno jada, ogovara, pripremaju /enidbe i udaje. To je zaostala i konzervativna sredina, ;iji je deo i Tatjanina porodica (majka, koja se od pomodarke, pretvorila u spahinicu koja upravqa i mu/em i spakilukom, upravqala je i finansijama, seqake je za kaznu slala u vojsku, tukla slu/avke. Sestra Olga, koja je lepu[kasta, jedra i povr[na-pavi je izdanak spahijske provincijalske sredine). Uz spahijsku predstavqena je i demokratska, narodna, seqa;ka sredina kao deo svakodnevice u kojoj se formirala Tayina li;nost. Pu[kin, me]utim, ne insistira na slici socijalnog polo/aja seqaka. Mnogo vi[e je motiva koji govore o zdravom narodnom duhu, verovayima,
67
obi;ajima i shvatayima seqaka. Tatjana je proizvod svoje sredine, ali istovremeno, ona je i lik koji je u osnovi iznad banalnosti provincijskog spahijskog sveta. Prozvod svoje sredine je, pre svega, zato [to je po obrazovayu i vidicima u intelektualnim okvirima u kojima se kretala yena majka i yene susetke (obuzeta je demodiranom sentimentalisti;kom literaturom, i na /ivot gleda kroz prizmu Ri;ardsonovih i Rusoovih dela, ;ita @Sanovnik# da bi rastuma;ila san koji ju je uznemirio). Sa modernom literaturom prvi put se susrela posle pogibije Lenskog, u napu[tenoj Oyeginovoj seoskoj ku’i. Ali, Tatjanu je priroda obdarila i snagom ose’ayauro]eno bogatstvo prirode ju je od najranijeg detiystva izdvajalo, @otu]ivalo# Od spahijske sredine (nije dozvoqavala da se mazi, izbegavala je bu;ne de;je igre, nije se igrala sa lutkama, nikad nije raspravqala o modi, niti je volela /enske ru;ne radove). Sva prirodna i neizve[ta;ena, iskrenih ose’aya, Taya je izrazito bliska prirodi, volela je da do;eka zoru, da gleda dolazak jutra i zalazak sunca< do[la je na ideju da Oyeginu napi[e pismo upravo u trenutku dok je posmatrala mesec, kad o Mesoje]u gata da bi saznala za koga ‘e se udati, opet je u toj slici dominantno mesto zauzeo @hor zvezda# i mesec. Tatjanin portret je neodvojiv od slike prirode, od vasione u kojoj se smeyuju dan i no’, sunce i zvezde-dinamika koja je povezana i sa radyom romana, sa qubavqu Tatjane i Oyegina. Na ro]endanu kad su za trpezom preko puta ye posadili Oyegina, svojom ;istotom, izvorno[‘u i nepsredno[‘u ose’aya Tatjana je me]u svim naslikanim plemi’ima (iz redova gradskog plemstva i spahija) –najbli/a prirodi. Zbog toga najdramati;nija i najdubqa ose’aya i odluke ona do/ivqava pred otvorenim zvezdanim nebom, ili u poqu kraj reke ili u [umi. I u petrogradskom /ivotom-out]enom od prirode, u salonu svoje luksuzne ku’e, ona se enocionalno vezuje za ssvoj @divqi gaj#, mesto gde je sahrayena yena dadiqa. Otkrivaju’i Tatjanine li;ne sklonosti, Pu[kin po;iye od yene stalne zami[qenosti i sklonosti ka sayareyu. Na to se, daqe, nadovezuje qubav prema @stra[nim pri;ama# koje ispuyavaju duge zimske ve;eri i no’i. Tatjana je i sujeverna, i yeno sujeverje je u granicama narodnih verovaya koja su na[la [irokog izraza u ruskom folkloru (veruje u dobre i lo[e predznake, u snove). Ona je s jedne strane, psiholo[ki vezana za folklor, [to je odre]ivalo i yenu svest, a s druge
68
strane- Pu[kinova junakiya je bliska narodnom. Taj yen odnos prema obi;nom ;oveku iz naroda ispoqava se, pre svega, u bliskosti s dadiqom. Kad se zaqubila, ona se ne poverava ni majci ni sestri nego svojoj dadiqi Filipijevnoj. Pismo Oyeginu ona [aqe po dadiqinom unuku, u napu[tenoj Oyeginovoj ku’i veoma spontano uspostavqa kontakt s poslugom, i odnah sti;e povereye kqu;arke Anise koja se u vreme dok je Oyegin boravio na spahiluku uopo[e nije spomiyala. Tatjana je lik /ene koja u sebi nosi sve najboqe nacionalne osobine i koja se formirala u neposrednoj vezi sa izvornom narodnom sredinom. Mladi pesnik Vladimir Lenski je okarakterisan motivima koji govore o yegovoj dru[tvenoj pripadnosti, o obrazovayu, o uvereyima, ose’ayima, karakternim osobinama i qudskoj zrelosti. Lenski je sin mesnog suseda, spahije, [kolovan u Nema;koj na Getigentskom univerzitetu (tako su se [kolovali i mnogi llanovi dekaberisti;ke organizacije u Rusiji (Turgeyev), a koji su napadali meditativnu, misti;nu elegijsku poeziju ?ukovskog. Usvojim filozofsko-idejnim uvereyima Lenski je bio Kantov poklonik i sa Oyeginom vode prpirke o @nauci, o dobru i zlu, o predrasudama, /ivotu i smrti#. To su aktuelna pitaya o kojima se u to vreme raspravqalo u ruskim intelektualnim krugovima. Pod dejstvom {ilera iGetea, Lenski se odu[evqavao poezijom, bio dosta ;udan i stalno govorio u zanosu. On veruje u @srodnu du[u #, u prijateqstvo koje ‘e @svetu sre’u doneti# - sve su to osobine stereotipa romanti;arskog pesnika. Navo]eyem tema kojima se Lenski predaje u svojoj poeziji (qubav, tuga, magla, nesre’ni rastanci, romanti;ne ru/e, seta uvelog /ivota pre punoletstva). Pu[kin ga predstavqa kao romanti;ara meditativne elegi;ne poezije. Oyegin, me]utim zakqu;uje da je mladom pesniku @um u sudu nesiguran# , da je yegova odu[evqensot samo privremena, da je to samo @mladih dana /ar#. Yegov karakter je mek i nesiguran (re[ava da kazni Olgu time [to pre dvoboja ne’e oti’i da je vidi, a onda ipak odlazi i ;ak je spreman da je moli za opro[taj zbog toga [to se na yu naqutio) i ;ak meya i uvereya. Za Oyegina ga je zbli/io kriti;ki odnos prema seoskom spahijskim razgovorima koji su prizemni, primitivni i glupi, ali kad se zaqubio u Olgu, on se sasvim meya i ka/e Oyeginu> @Tu] sam ja vi[em svetu tvome, i doma’i krug dra/i mi je #. Lenski zapravo jo[ ne poznaje sebe, niti poznaje /ivot. Naivan je toliko da nikakvu tajnu ne mo/e da zadr/i za
69
sebe, zaqubio se u povr[nu Olgu, a nije uo;io da bi upravo Tatjana mogla biti yegova @srodna du[a#. Pesnik ;ak ukazuje na podudarnost qudske prirode Tatjane i Lenskog (oboje se odu[evqavaju prirodom, vaspitani su na sli;nim sentimentalisti;kim i romanti;arskim elegi;nim kyi[kim uzorima). Ali oni su i veoma razli;iti-Tatjana je ;vrsto povezana sa ruskim folklorom i narodom, a Lenskog, nema;kog ]aka, spahije smatraju ;ak samo @poluruskim susedom#. Lenski se kao li;nost jo[ uvek nije do kraja iskazao (posle yegove pogibije Pu[kin razmi[qa [ta bi yegov junak, da je ostao /iv, postao> slavan pesnik ili obi;an spahija koji se zadovoqio malom, li;nom qudskom sre’om). U romanu je uo;qivo udvajaye ugla gledaya na pojedine teme (promena ta;ke gledi[ta)- npr. lik Lenskog, osim yegovih postupaka i neposrednih li;nih iskaza, karakteri[u direktni ili posredni iskazi Pu[kina- naratora, Oyegina i spahija- suseda, koji nisu me]usobno podudarni. Dakle, na;inu iskaza u romanu svojstveno je neposredno iskazivaye vi[e stanovi[ta. Lotman u okviru pesnikove re;i razlikuje ti osnovne vrste iskaza> 1) obi;no pripovedaye u neutralnim oblicima iza kojih se ne ose’a narator< 2) govor koji je upu’en sagovorniku, 3) pi[;evo pripovedaye o pi[;evom pripovedayu i specifi;na oyeginska strofa upotrebqena je u funkciji stilskog principa smeyivaya pleanova (kao slo/ena strofi;ka forma, poput soneta, nastala ojediyavayem malih stihovnih celina (aAaA+bb +BB+cCCc+DD) i korespondirayem sli;nih grupa). Logi;no supro-stavqaye teze i antiteze i oslabqena kulminacija na kraju strofe otkriva strukturnu formu ironije (irnonijakao dominantan faktor stilskog jedinstva romana i promene stilskih aspekata. Pu[kin insistira na principu @slobodnog pri;aya#, oslobo]enog od kyi[kog na;ina izra/avaya klasicisti;ke, a naro;ito sentimentalisti;ke i romanti;arske literature 18 i po;etka 19 veka. On se obra;unava sa svim kli[eima koji smetaju da se kyi/evno delo do/ivi kao istinita slika /ivota, ;ime je postignuta objektivnost pripovedaya. U svom romanu Pu[kin razdvaja granice stiha od granice sintagmi, ;ime se ostvaruje intonaciona stilska figura, u klasicisti;kim teorijama kyi/evnosti nazvana @opkora;eye#. Ono je neposredno povezano sa zna;eyskim (semanti;kim) planom strofa (u trenucima velikih emotivnih naboja ili razre[eya). Razli;ite vrste opkora;eya, u spoju sa odgovaraju’om leksikom, omogu’ile su ostvareye spontanosti @slobodnog# pri;aya, svojevrsne razgovorne (kolokvijalne)
70
intonacije. Umetni;ka lepota Oyegina i jeste u tom stalnom varirayu intonacije iskaza na [irokom rasponu skale od [aqivog razgovornog do visoko pateti;nog lirskog tona . U kompozicionom pogledu Evgenije Oyegin je u trenutku nastanka bio potpuno izvan uobi;ajnih okvira. Sam pisac skre’e pa/yu na to da su u roman svesno ugra]ene protivre;nosti, da roman nije napisan prema ;vrstom planu, pa ga je zbog toga mogu’e nazvati @slobodnim romanom# i najzad da je pri;a o sudbini junaka namerno ostala nedovr[ena. Radya je zapostavqena na ra;un karakterizacije likova i opisa dru[tvenog /ivota Rusije-Pu[kin je smatrao da je prevashodni zadatak romana slikaye vremena (@istorijske epohe#). To je [iroko zahva’ena slika /ivota u kojoj se ;ovekov /ivot tretira dao dru[tvena pojava (dru[tvena uslovqenost ;ovekovog karaktera). Kompozicija romana je @otvorena# (mnogi su smatrali da tu nema nikakve sadr/ine jer se roman ni;im ne zavr[ava). Pesnik namerno ostavqa otvoreno pitaye daqeg /ivota i sudbine svog junaka, verovatno aludiraju’i na Oyeginovo okretaye dru[tvenim poblemima i u;estvovaye u dekabristi;kom ustanku 1825.god. Rukopis posledye 10 glave romana Pu[kin je uni[tio, a glavu o Oyeginovom putovayu po Rusiji, u kojoj se junak spremao za mogu’eg borca-dekabristu, objavio je samo u odlomcima, kao dodatak romanu. Pesnik je to verovatno u;inio u strahu od cenzure, od represalija carskog re/ima. Osnovne ta;ke si/ea Evgenija Oyegina su> obja[yeye izme]u Oyegina i Tatjane posle Tatjaninog pisma, dvoboj s Lenskim i obja[yeye izme]u Tatjane i Oyegina posle Oyeginovog pisma. U susretu Ogyena i Tatjane, Pu[kin je doveo u vezu dve po prirodi jake li;nosti. Su;eqavayem svojih junaka on je ostvario susret dveju suprotnih koncepcija /ivota (optimisti;ke i pesimisti;ke) dva tipa qudske li;nosti (jedne, koja je celovita, spontana i samopo/rtvovana i druge, koja je skepti;na i egoisti;na) i susret dve sredine (plemi’ke, spahijske seoske, koja je u neposrednom dodiru sa prirodom, qudski neposredna, spontana i zdrava, ali intelektualno nedovoqno razvijena, pomalo naivna, i plemi’ke gradske, koja je na vi[em stupyu civilizacije, ali je odnaro]ena i dehumanizovana). Tatjana je sayala;ki tip devojke i koja /udi za ne;im izuzetnim u /ivotu (tu yenu uro]enu osobinu pothrayivali su i sentimentalni romani iz lektire na kojoj je vaspitavana). A Oyegin je ;ovek koji je
71
do[ao sa strane, iz velikog greada, neobi;an izagonetan. On se pojavio onda kada je Tayi vreme da do/ivi pravu qubav. Po snazi svoje prirode, po dubini ose’aya i intenziteta unutra[yeg /ivota, Tatjana je iznad svoje sredine. Prirodno je da se takva li;nost emocionalno ve/e za ;oveka koji se tako]e ne uklapa u seosku spahijsku svakodnevicu. Ravnodu[no[‘u prema Lenskom i emocionalnim vezivayem za Oyegina, ona je ispoqila istinsku dubinu svoga bi’a. Jer, iako, po nivou obrazovaya, u svojoj intelektualnoj sku;enosti to nije mogla znati, ona je snagom intuicije u Oyeginu osetila ve’u zrelost li;nosti i snagu karaktera. Ona ;ini herojsko delo-prva ;ini znalajan korak i pi[e pismo Oyeginu. U tom pismu, koje je izraz /ivotnog neiskustva i rezultat obrazovaya na sentimentalisti;koj lektiri, primorana je neizdr/iva Tatjanina /eqa da ostvari svoj san, i da po cenu opasnosti bude ismejana i kao ;ovek uni[tena- izdigne iznad normi pona[aya svoje dru[tvene sredine, i shvataya odnosa izme]u mu[karca i /ene. Oyegin odbija Tatjanu, jer nije spreman da se odrekne svoje slobode i ne /eli da je unesre’i. Ona uop[te mnije razumela kakav je Oyegin, ali malo kasnije kada je Oyegin nakon smrti Lenskog napustio selo, ona je iz yegovih modernih kyiga evropske literature zakqu;ila da je Oyegin porodi;na kopija pomodnog bezose’ajnog Bajronovog junaka :ajlda Harolda. Pu[kin, me]utim, negira takvu pretpostavku, govore’i da je Tatjanino pismo zaista ganulo Oyegina i da je on iskreno bio zabrinut za uspeh tog potencijalnog braka. U svakom slu;aju, Taya je upoznavayem junaka moderne literature zaista krenula ka @bu]eyu# svoga intelektualnog bi’a, ka uspostavqayu ravnote/e izme]u racionalnog i spontanog, emocionalnog shvataya /ivota. Novo Tatjanino ose’aye prema Oyeginu direktno je povezano sa folklorom (san sa simboli;nim folklornim likovima i situacijamamotivi iz narodne svadbene pesme, ali sa novim zna;eyem> gosti su [umske @ne;iste sile# u ]avolskom domu u tajanstvenoj [umi, mlado/eya je zapovednik demonske dru/ine. Tatjanu tamo donosi medved, gospodar [ume, i ona prisustvuje sceni u kojoj Oyegin no/em ubija Lenskog). Ceo san, koji svadbu pretvara u nesre’u uobli;ava se u Tatjanino ose’aye straha od Oyegina kao @zle sile# od koje preti neka tajanstvena opasnost. Tatjanin san nagove[tava i dvoboj Oyegina i Lenskog. Iz odnosa Oyegina prema Lenskom mogu se zapaziti neke pritivre;nosti. Tako, na primer, onaj hladni, cini;ni Oyegin koji ni
72
prema kome nema obzira, ;iji je mra;na i zloban duh zbuyivao i najbli/le prijateqe u odnosu prema Lenskom ispoqava neke sasvim druga;ije osobine- u razgovorima s naivnim idealistom Lenskim Oyegin ne /eli da rasp[i odu[evqeye i /ivotnu radost Lenskog. I Vladimir Lenski je /rtva ruskog /ivota, to je jedna od onih naivnih priroda koji ne mogu da se uklope u pokvarenu i bezumnu sredinu. Pu[kin je karakter Lenskog naslikao sa ne/no[‘u koja se ose’a prema snovima svoje mladosti, prema uspomenama na ono vreme kad je ;ovek pun nade, ;istote i neiskustva. Lenski je posledyi odjek Oyeginove savesti, ideal mladosti koja je pro[la. Pesnik je video da takav ;ovek u Rusiji nema [ta da tra/i, i unio ga je rukom Oyegina koji ga je voleo i ni[ane’i, ;ak nije hteo ni da ga rani. Pu[kin ;itaoca ute[i slikom banalnog /ivota koji bi o;ekivao mladog pesnika. Svojim postupcima Oyegin pru[a [ansu Lenskom da, kao izaziva;, odustane od dvoboja (Oyegin namerno kasni na dvoboj, a onda se pre borbe direktno obra’a Lenskom pritayem> @Da po;nemo$#, [to se mo/e shvatiti kao jo[ jedan poku[aj da @;asno# iza]e iz neprijatne situacije, ukoliko se Lenski predomisli). Ipak, u dvoboju sa Lenskim, Oyegin je bio i motivisan svojim egoizmom, koji u yemu uvek izaziva qutyu na svakog ko naru[i yegov mir (zato je on Lenskom pucao pravo u grudi, a ne, na primer u noge, iako su mu to pravila dozvoqavala). Me]utim, slika mrtvog prijateqa u yemu ipak podsti;e gri/u savestim i on gubi svoj li;ni mir. Sklaya se iz sela, i kre’e na dugi put po Rusiji. Sve to vodi ka preporodu yegove li;nosti. Pogivija Lenskog unosi promene i u Tatjanin /ivot. Izazvav[i odlazak Oyegina i poja;av[i Tatjaninu /equ da shvati svog nesu]enog izabranika, ona i Tatjanu prakti;no podsti;e na intelektualni preporod (;itaye savremene literature u Oyeginovom seoskom kabinetu i zakqu;ci do kojih ona dolazi na osnovu tih saznaya). Taj tragi;ni doga]aj navodi junake da pro[ire svoja iskustva o /ivotu koji pripada svetu izvan yihovih ideala i prokupacija (Oyegin luta po Rusiji, a Taya odlazi u visoka dru[tva Moskve i Petrograda, [to ‘e je na kraju dovesti do braka bez qubavi). Novi susret Tatjane i Oyegina donosi neo;ekivani obrt situacije i rasplet celokupnog romana. Sada je Oyegin zaqubqen u Tatjanu, pi[e joj pismo, ali ga ona odbija na isti na;in kao [to je on yu nekada odbio. Oyegin je na kraju do/iveo pravu, iskrenu qubav prema Tatjani. U toj qubavi vidi se rezultat preporoda i emocionalnog
73
vaskrsnu’a Pu[kinovog junaka, koje je zasnovano na stresu zbog smrti Lenskog i na potpunijim predstavama o /ivotu qudi kokje je stekao na putu po Rusiji. Iz @Odlomka iz Oyeginovog putovaya# uo;qivo je da se na putovayu po Rusiji pesni;ka slika koju daje Pu[kin (npr. pejza/) i saznaya do kojih dolazi Oyegin svode na pribli/avaye realnoj /ivotnoj stvarnosti. Po povratku sa putovaya, Oyegin je postao mnogo ozbiqniji i pa/qiviji prema svojoj okolini i iz te suprotnosti prema onom ranijem Oyeginu vidi se koliko je on u stvari tragi;ni usamqenik koji patim i da mu je Tatjana zaista bila potrebna. Ali ona se tako]e promenila i vi[e nije bila naivna kao ranije od iskustva nesre’ne qubavi, Olgine udaje za mladog plemi’a koji joj je zabrayivao da obilazi grob Lenskog (i ona to prihvata), preko moskovskog /ivota, do udaje bez qubavi i svakodnevice prestoni;kih salona, na tom mu;nom putu Tatjana je stekla /ivotono iskustvo. Taj put nije ulivao povereye prema qudima, i zato ona ne veruje da se Oyegin zaista promenio. Nekada[ya jaka i celovita Tatjana sada je postala podeqena li;nost. Ona voli Oyegina ali po[to yegovo ose’aye smatra prolaznom stra[‘u a ne pravom qubavqu, ne prihvata ga. Dakle, i u Tatjaninu du[u kao nekada u Oyeginovu uselila se skepsa i braga za sopstveni mir koja prelazi u egoziam. Yihova osnovna, romanti;na uvereya u dodiru sa /ivotom pokazala su se neodr/ivima – i jedan i drugi lik se meya pod uticajem negativnog dru[tva u kome se nalaze. U tome je i najve’i zna;aj Pu[kinovog romana-slika dijalektike razvoja ;oveka i dru[tvena uslovqenost (a ne sudbinska predodre]enost) yegove sudbine. Logika /ivota nametnula je Tatjani i Oyeginu niz pogre[nih koraka koji su im uskratili sre’u, iako je ona bila tako blizu. Yihova tragedija mo/e se tretirati i kao sticaj nepovoqnih okolnosti. Jer, da su se vremenski podudarile neke faze razvoja u yihovom /ivotu, moglo je do’i do yihovog zbli/avaya. I takva situacija nije karakteristi;na samo za Tayino i Oyeginovo vreme i zato je yihova tragedija podignuta na jedan vi[i, op[tequdski nivo. Ako se pogleda kyi/evno-istorijskog stanovi[ta, lako se mo/e uo;iti da je Evgenije Oyegin napisan u okviru tipi;nih romanti;arskih prokupacija i principa. U po;etku karakterizacija Oyegina i Tatjane data je kroz rusoovsku koncepciju dobra i zla, odnosno prirode i civilizacije. Pu[kin je obuzet idejom o bekstvu iz civilizacije u potrazi za sre’om i borobom za slobodu ;ovekove li;nosti. Na kraju romana Taya je predstavqena stamenijom, ;vr[‘om i stabilnijom li;no[‘u od
74
Oyegina, ;ime se posredno izdi/e @narodni duh# kao najvredniju kategoriju u /ivotu svake sredine. Otuda i uloga folklora u karakterizaciji junaka i u razvoju si/ea (dadiqa Filipejevna, gataya, Tatjanin san). Sasvim u duhu romanti;arske poetike je i tip glavnih junaka romana- oboje su u sukobu sa svojom sredinom od koje su otu]eni. Oboje /ive u zao[trenom, krajye ekstremnom odnosu prema sopstvenoj sredini u shvatayima koja im u /ivotnoj stvarnosti ne mogu doneti sre’u. Oboje su, i u odu[evqeyu i u razo;areyu, nosioci tipi;ne romanti;arske emocionalnosti. Nagla[eni ironi;an odnos prema pojedinim postupcima, odnosima ili osobinama junaka, kao i prema odre]enim li[eima umetni;kog izra/avaya poznata je osobina jednog dela romanti;arske kyi/. Nagla[eno prisustvo pesnikove re;i, ocena i mi[qeya tako]e predstavqa jedan od elemenata romanti;arskog subjektivizma. Tu je, daqe, fabula u kojoj je glavni pokreta; radye qubav, a si/e je zasnovan na kontrastirayu suprotnih likova (Tatjana-Olga, Oyegin-Lenski, Tatjana-Oyegin). I najzad, upravo su romanti;ari u borbi protiv klasicisti;kog racionalizma i yegove normativne poetike, ustali protiv stroge podvojenosti kyi/. /anrova i bilo kakvih pravila kokja bi sputavala pesnikovu stvarala;k slobodu. Me]utim, to negiraye pravila Pu[kina je odvelo na put sistematskog prevazila/eya svega ostvarenog u dotada[yoj literaturi, pa i rezultata do kojih je dotle do[ao sam, romantizam. To je rezultiralo nekim novim stvarala;kim saznayima i umetni;kim principima. Ironija se kao element romanti;arske @dvoplanske# strukture pesni;ke slike i uobli;ava se u princip objektivne tipizacije. U takvom pristupu out]enosti romanti;. junaka protuma;ena je kao izraz delovaya objektivnih okolnosti dru[tvenog /ivota i dru[tvenog razvoja. Zato su i glavni likov predstavqeni u nastanku i evolutivnom razvoju, a shva’eni su ne kao izuzetne li;nosti, ve’ kao tipi;ni izdanici sredine u kojoj /ive. A jo[ uvek prisutni pesnikov postaje svojevrstan samostalni kyi/. lik koji se @izdvaja# od junaka romana i postaje izraz samo jednog od vi[e stanovi[ta ispoqenih u romanu. Na taj na;ina polaze’i od romanti;arskih okvira, Pu[kin vr[i transformacijunza zna;ajnih elemenata romanti;arske poetike i u Evgeniju Oyeginu zapo;iye konstruisaye jednog novog umetni;kog sistema, koji se u kyi/evnoistorijskoj klasifikaciji obi;no naziva realisti;kim. Me]utim, po[to je pisan u stihu, bio te[ko prevodiv. Pu[kinov roman nije odmah postao dostupan [iroj evropskoj javnosti. Zbog toga, kao i zbog
75
kompleksnosti svoga sadr/aja Oyegin nije u evropskoj kyi/. ostavio onakav utisak kao Balzakova, Stendalova i Dikensova dela (koja su nastala pribli/no istovremeno, 1828-1839 god.). Ali, izvr[io je veliki uticaj na ruski klasi;ni roman (Qermontov, Turgeyev, Tolstoj). Savremeni istori;ari ruske kyi/. smatraju da je Pu[kinov @slobodni roman# koji je spoj epskog zahvata @slike epohe# i lirskog urayaya u ;ovekovu du[u, zapravo zametak one specifi;ne forme ruskog klasi;nog romana koji je tokom 19 veka izbio na ;elo evropske i izvr[io zna;ajan uticaj na celokupnu svetsku kyi/. s kraja 19 i po;. 20 veka. Tako je Pu[kinov Evgenije Oyegin posredno i naknasno zauzeo mesto koje mu pripada i u okviru [ireg, evropskog procesa. Kapetanova k’i To je istorijski roman, za ;iju je osnovu uzet krupan doga]aj iz istorije klasne borbe u Rusiji druge polovine 18.veka., a to je Puga;ovqeva buna (1773-1774). Ovaj doga]aj dao je Pu[kinu mogu’nosti da izrazi svoje gledi[te o problemu uzajamnih odnosa dveju najva/nijih dru[tvenih klasa toga vremena-spahijskog plemstva i podvla[‘enog seqa[tva. Da bi dao veran opis istorijske epohe- /ivota, doga]aja i qudi, Pu[kin je pre svega izu;io arhivski materijal posve’en Puga;ovqevoj buni< zatim je koristio memoare raznih kyi/evnika koji se odnose na datu epohu, i najzad> posetio je ona mesta gde su se odigravali doga]aji u Kapetanovoj k’eri i da na licu mesta pokupi podatke o Puga;ovu od onih lica koja su bila /ivi svedoci epohe koja je Pu[kina zanimala. Pu[kinova nau;noistorijska istra/ivaya, upoznavaye sa literarnim memoarima i razgovori sa neposrednim svedocima istorijskih doga]aja, i poseta mestima gde su se oni odigravali –sve je to osiguralo Pu[kinu onaj realizam koji je on postigaou Kapetanovoj k’eri. Fabula je vezana i izla/e se u ime jednog od glavnih junaka ove pripovetke, Petra Andrejevi;a Griyova. Li;nost pripoveda;a ima veliki zna;aj za razja[yeye gledi[ta sa kog se osvetqavaju istorijski doga]aji opisani u pripoveci. Griyov je sin sibirskog spahije, plemi’a koji je imao 300 podvla[‘enih seqaka. Otac ga je vaspitavao tako da @;uva ;ast iz mladosti# (da bude veran dr/avi, tj. odbije polagaye zakletve Puga;evu< da bude savestan prema slu/bi, da se ne ulaguje i ne uga]a nikome i da ne gleda materijalnu korist, da bude po[ten u li;nim odnosima, da redovno ispla’uje nov;ane dugove i
76
[titi /ensku ;ast< da ;uva li;no dostojanstvo). Griyov ispuyava sve ove zahteve (prema Zurinu, Puga;ovu, Mariji Ivanovnoj). Prikazan je i u svom stavu prema narodu u liku Saveqi;a i Puga;ova. On nije stavqen nasuprot narodu, podvla[‘eni seqacima, kao eksplatator, ugyeta;, spahija. Npr. yegov stav prema slugi Saveqi;u zasnovan je na qubavi i po[tovayu, zbog ;ega mu je ovaj duboko odan. Tako se isto razvijaju odnosi me]u Griyova i Puga;ova (epizoda sa ze;jim ko/uhom govori o ;ove;anskom dr/ayu i pa/yi Griyova prema stayu i sudbini prostog ;oveka iz naroda. Dobrota i humanost Griyova izaziva kod Puga;ova isto ose’aye i me]u yima nastaju pravi qudski odnosi zasnovani na po[tovayu i simpatijama). Ali, humano dr/aye prema narodu ne zna;e i simpatiju prema narodnoj revoluciji. Naprotiv, Griyov je pro/et o[tro negativnim stavom prema nemilosrdnom obra;unu sa plemi’ko-spahijskom klasom- za yega je ustanak @gnusna pobuna# ;iji je ciq uniteye prestola i istrebqeye plemi’kog naroda. Pu[kin zastupa ideju da su najboqe one promene koje proizilae iz poboq[avaya morala, bez ikakvih nasilnih potresa (a to stanovi[te se mo/e objasniti i klasnom pozicijom pripoveda;a). Pu[kin je dobro razumeo socijalne uzroke Puga;ovqevog pokreta i prikazao ih je u konkretnim likovima u;esnika ovog pokreta (gazda drumske kafane, rudarski radnici, obe[eni ustanici). U liku Saveqi;a dat je pozitivan tip @vernog sluge# koji je dirqivo odan svom gospodaru i spreman je za yega ;ak i /ivot dati. On je i moralno odgovoran (yemu su povereni novici, imovina, zdravqe, pa ;ak i vladaye Petra Griyova i on je to povereye potpuno opravdao i zaslu/io). Saveqi; je iz radne narodne sredine izneo sve najboqe osobine i hteo da ih prenese i na svog pitomca. I pored jarma zavisnosti od spahije, on je sa;uvao visoko ose’aye qudskog dostojanstva i plemenitosti. Iznose’i u yegovom dr/ayu ;esto komi;ne crte, koje proizilae iz preterane marqivosti i naivnosti, pisac time ne samo da ne poni/ava yegov lik, nego pridaje svoj yegovoj li;nosti obele/je individualne originalnosti i /ivotne snage. Puga;ov nije opisan samo u pogledu svojih li;nih odnosa prema Griyovu, nego i kao vo]a narodnog ustanka. U yegovom liku koji je izgra]en iz folklornog materjala, najvi[e je istaknut ;isti narodni duh. On je dobar junak, hrabar, okretan i pijano veseo, nosilac narodnog juna[tva i mo’i. U ;asu najve’e iskrenosti, on pred Griyovim otkriva najskrivenije svoje te/ye i ose’aya u alegori;noj formi bajke> @Boqe je /iveti 33 godine ali biti orao i hraniti se
77
/ivom krvqu, nego li /iveti 300 god. i hraniti se strvinom kao gavran#. Po svom vatrenom govoru i crtama karaktera Puga;ov je privi sin ruskog naroda. Isto tako, on je ;inio na narod ogromana utisak svojim postupcima> brzim obra;unavayem sa eksploatatorima i energi;nom za[titom stanovni-[tva od nepravde i nasiqa. Po pri;ayu samog Griyova, Puga;ov se sa naro;itom pa/yom brinuo o u;vr[‘ivayu pravi;nosti i zakonitosti u oblastima pod yegovom vla[‘u. On smesta odlazi sa Griyovim u Belogorsku tvr]avu i osloba]a Mariju Ivanovnu od {vabrinove vlasti i samovoqe. Duboka povezanost Puga;ovqevog pokreta sa potajnim te/yama [irokih narodnih masa pribavila mu je kod yih najvatrenije simpatije. I pored neprijateqskog stava Grinova prema narodnoj revo-luciji, on ne mo/e da sakrije ;iyenicu da Puga;ov za sve svoje uspehe duguje sna/noj porodici koju mu pru/a narod. Ipak, istorijska pripovetka @Kapetanova k’i# pre svega je porodin;na hronika. Zato je Puga;ovqeva buna u yoj opisana samo utoliko ukoliko je bio vezan sa doga]ajima plemi’kog /ivota porodice Griyovih. Prirodno je da je Pu[kin kao pisac @porodi;nih zapisa# posvetio veoma mnogo pa/ye ;isto li;nim odnosima koji su se uspostavqali izme]u Puga;ova i Griyova. Zahvaquju’i yima li;nost Puga;ove se u pripoveci iznosi potpunije i jasnije> on istupa pred nama kao ;ovek, delimi;no otkrivaju’i unutra[yi svet svojih li;nih do/ivqavaya, simpatija, te/yi. Uvek prijateqski karakter yegovog odnosa prema Griyovu otkriva u yemu dirqive crte du[evne meko’e, ;ove;nosti i plemenitnosti. Takav opis vo]e narodne revolucije u Pu[kinovo doba bio je znatan korak unapred i pomogao je da se pravilnije gleda na Puga;ova i yegovo delo. Opisuji’i u liku Saveqi;a i Puga;ova predstavnike ruskog naroda otkrivaju’i u yihovom dr/ayu i karakteru crtu humanosti, plemenitosti i juna[tva. Pu[kin je samom tim ulivao po[tovaye i simpatiju prema samom ruskom narodu. Osim toga, dobri me]usobni odnosi izme]u Griyova sa jedne strane i Saveqi;a i Puga;ova s druge, ukazivali su na to da su takvi odnosi mogu’i i u /ivotu izme]u plemstva i naroda u celini, ali da vladaju’a klasa mora na delu pokazati vi[u kulturu, ste’i povereye i po[tovaye naroda svojim dru[tvenim zaslugama, humano[‘u i prosve’eno[‘u. Ali to ne mo/e posti’i onaj deo plemstva koji se otcepio od naroda, koji /ivi po prestonicama, odaje se neradu, zabavama i lumpovayu, gube’i i moralnu i politi;ku disciplinu.
78
Kapetanova k’i uperena je protiv tog aristokratskog dela plemstva ;ija je ilustracija u pripoveci lik {vabrina gardijskog oficira, koji je preme[ten u Belogorsku tvr]avu zbog ubistva u dvoboju. On ima lepo obrazovaye, razgovor mu je duhovit i zanimqiv, ali u moralnom pogledu on je daleko ispod Griyova. On ;ini niz postupaka koji su nedostojni plemi’a i ;estitog ;oveka> kleveta Mariju Ivanovnu iz ose’aya li;ne osvete, dostavqa roditeqima Griyova vest o rani koju je dobio u dvoboju, poni/ava svoje plemi’ko i qudsko dostojanstvo pred Puga;ovim, trudi se da svojim svedo;eyem na sudu upropasti Griyova. Kao suprotnost ovom nesimpati;nom liku aristokrate, Pu[kin uzdi/e nepoznatu, skromnu porodicu Marinovihm koja ima od povla[‘enih seqaka samo devojku Pala[ku. U yihovom liku opisani su najlep[i predstavnici ;inovni;kog plemstva koje jasno vr[i svoju slu/benu du/nost, ne pretenduje na povla[‘ene polo/aje, ne tu]i se od prostog naroda, nego mu je blisko po svom materijalnom stayu, radnom /itovu i kulturnom nivou. Ivan Kuzmi; je tip skromnog povu;enog junaka koji nije svestan svoje veli;ine i lepote i koji je svojom juna;kom smr’u zadobijenom od ruke Puga;ova dokazao vernost zakletvi i svojoj vojni;koj du/nosti. U li;nosti yegove k’eri Marije Ivanovne daje se isto tako skromno-juna;ki lik ruske devojeke. Kod ye nema nikakvog prenemagaya ni koketerije> ona /ivi za qubav i sva joj predana svojim jakim karakterom za voqenog Griyova zala/e se ;ak i kod same ruske carice. Pripovetka je pro/eta pravim narodnim duhom-pozitivne su samo one li;nosti koje su povezane sa narodim duhom i koje imaju u sebi ne[to od tih odlika> jednostavnost, skromnost, hrabrost, dobrodu[nost i juna[tvo (Mironovi, Saveqi;, Puga;ov i delimi;no Griyov). Pri karakterisayu Katearine 2 najvi[e se ispoqio pripoveda;ev klasi;ni stav. Uzdignuta jena presto pomo’u plemstva, ona je mnogo u;inila za u;vr[‘ivaye yegovih socijalno –politi;kih povlastica. Zato je prirodno da je takav tipi;ani predstavnik plemi’ke ideologije kao [to je Griyov, dao u svom vi]eyu idealizovani lik Kararine 2. Pisac opisuje caricu u privatnim, svakodnevnim okolnostima i odnosima- kao [ti se Griyov prvo upoznaje sa Puga;ovim kao sa slu;ajnim siktnicom za vrme me’ave u stepi, tako se i Marja Ivanovna pre nego [to ju je carica zvani;no primila upoznaje sa yom u jednom vrtu kao sa nepoznatom damom, ;iji su jednostavnost i
79
qubaznost ulivali povereye. Upoznav[i se sa Griyovqevom @stvari# ona izra/ava po[tovaye prema yegovom juna[tvu, ubrzo pokre’e novi sudski postupak i osloba]a Griyova. Na taj na;in Pu[kin humanizuje istorijski lik ruske carice. Pu[kinova lirika Po;etak stvaraya najve’eg ruskog pesnika pada u vreme krupnih istorijskih doga]aja vezanih za ime Napoleona. U tim doga]ajima Rusija je odigrala prvorazrednu ulogu. Napoleonov poraz u Rusiji vodio je potpunom ru[eyu Napoleonove imperije i [irokim narodno oslobodila;kom pokretu [irom Evropr, protiv tu]ih porobqiva;a. U Rusiji je ta epoha izazvala ogroman porast patriotskog odu[evqeya, koje je obuhvatilo sve slojeve dru[tva. U takvoj atmosferi, mladi Pu[kin pi[e tri pesme u kojima radosno proslavqa pobedu otawbine nad neprijateqem- @Uspomene u carskom swlu#, @Napoleon na Elbi#, @Povodom povratka inperatora Pariza#. Prva od ovih oda nastala je stilizacijom pesnika Der/avina, a sastoji se iz ;etiri celine- slika no’i u parku u Carskom selu -se’aye na doba carice Katarine 2, prilikom razgledaya spomenika podignutih u ;ast Katarininih vojskovo]a, -se’aya na borbu protiv Napoleona (uz duboki patriotski patos) i slavqeye cara Aleksandra 1 koji je zemqi doneo spas i blagotvorni mir, -obra’aye dvojici savremenih pesnika ?ukovskom i Der/avinu, od kojih pesnik tra/i podr[ku za svoje nadahnu’e. Po svojoj sadr/ini, ova oda je iskrena, vatrena himna u ;ast pobede Rusije nad Napoleonom. Yen stil pokazuje kako je Pu[kin ovladao pesni;kom ve[tinom, nasle]enom iz prethodne epohe, od Der/avina (slavenizmi koji pesmi daju sve;an ton, upotreba anti;kih mitolo[kih imena, antiteze, uzvici, retorska pitaya, direktno obra’aye neprijatequ, metafore, pore]eya, hiperbole, personifikacije geografskih i istorijskih pojmova). Sa ideolo[kog stanovi[ta ova oda je zanimqiva po tome [to odra/ava prvi stadijum Pu[kinovog dru[tveno - politi;kog razvoja, kad je on bio daleko od kriti;kog stava prema savremenoj stvarnosti. U nizu pesama Pu[kin je izrazio neposrednu radost /ivota, u/ivaya u mladosti, qubavi i prijateqstvu, to su pesme sa anakreontskim motivima (prema starogr;kom pesniku Anakreontu). Takva je npr.
80
pesma>@Grob Anakreonta#, sa scenama iz Anakreontocog /ivota kokje je ovekove;io neki vajar dletom na yegovom grobu. Poruka pesme je da treba u/ivati u svim /ivotnim radostima, u vinu i muzici. Ali jo[ u mladim godinama pesnik je po;eo ose’ati razo;areye svojim bezbri/nim /ivotom i zadovoqstvima kojima se ranije odu[evqeno predavao. Posledice takvog na;ina /ivotabile su brojni porazi i neuspesi, zamor i prezasi’enost. Ti do/ivqaji dali su gra]u za Pu[kinove elegi;ne pesme ranog doba koje se odlikuje istom iskreno[‘u i neposredno[‘u kao i pesme anakreontske. Izvor elegi;nog ose’aya naj;e[‘e je nesre’na qubav (ali pesnik zbog ye ne o;ajava, ve’ uvek u sebi na]e snagu da savlada mu;na raspolo/eya I da se odupre se’ayu bezizlazne tuge (npr. pesma ?eqa iz koje saznajemo da pesnik ne veruje u smireye i sre’u koju ‘e mu doneti zagrobni /ivot, ve’ tra/i zemaqske, realne utehe koje zavise od ;oveka i yegove radne aktivnosti). Mada Pu[kin nije pripadao dekaberistima (revolucionarnooslobodila;ki pokret protiv samodr/avno-kmetskog pokreta) ipak im je ideolo[ki bio blizak. U svom stvarala[tvu istupio je kao vatreni glasono[a dekaberisti;kih ideja i svojim delima mnogo pomogao yihovom [ireyu i u;vr[‘ivayu u dru[tvu. On daje o[tru kritiku dru[tveno-politi;kog pokreta Rusije i poziva u odlu;nu borbu protiv yega. U odi Sloboda Pu[kin se obra’a @gordoj pesnikiyi slobode# (Radi[;evoj, koja je napisala istoimenu odu) i razmi[qaya o neophodnosti povezivaya @mo’nih zakona# i svete slobode radi narodnog dobra, i daje konkretne primere iz francuske i ruske istorije. Obra’a se carevima sa pozivom da se sklone pod @sigurnu za[titu zakona# radi o;uvaya mira i ;vrstine prestola. Cela je oda uperena protiv tirana kkoji su sebe postavili iznad zakona-yima pesnik preti propa[‘u. I vladari i narod moraju da po[tuju zakon (francuski narod izgubio je slobodu zbog nepo[tovaya zakona [to je izazvalo pogubqeye Luja 14 i dolazak na vlast Napoleona, koji je uspostavio monarhiju). Stih @Ustajte pali robovi# ukazuje na slobodarski patos ode uperen na za[titu politi;ke slobode kmetova, od carske samovoqe i spahijske surovosti. Pesma @Selo# (1818) u celini je posve’ena pitayu kmetstva.Pesnik daje sjajan opis te[kog staya seqaka pod pritiskom spahija i izra/ava strasnu /equ da vidi oslobo]eye ruskog naroda od tog poretka. Prvi deo ima idili;an karakter (slika seoske prirode, pesnik izra/ava qubav prema
81
seoskoj samo’i i ti[ini, kao suprotnost @rasko[ gozbama i zabludama# prestonice. Data je slika mirisnih livada , yiva, vrtova i dva jezera na kojima ribari pecaju-vizuelne i zvukovne slike). Drugi deo je satiri;an i u o[troj suprotnosti sa prvim (o[tra kritika i negodovaye protiv kmetskog ropostva izra/eno kroz slike grube samovoqe spahija i bespravan polo/aj seqaka). U zakqu;ku pesnik izra/ava nadu da ‘e se @na carev znak# ukinuti ropstvo. Kritika savremenog dru[tveno-politi;kog poretka Rusije u Pu[kinovom stvarala[tvu ranog petioda obele/ena je u epigramima o pojedinim yegovim predstavnicima (npr. o caru Aleksandru 1 i yegovom ministru, o arhimandritu Fotiju, minstru narodne prosvete i veroispovesti i dr.). Pu[kin demaskira te li;nosti i prikazuje ih kao leye, licemerne I nesposobne u vr[eyu svojih du/nosti, kao prave neprijateqe ruskognaroda. Zbog svojih revolucionarnih pesmama Pu[kin je bio prognan na jug na Kavkaz (1820-1824). U tom periodu na yegovo stvarala[tvo po;iye da se odra/ava uticaj Bajrona (pesme sa motivima iz prirode (npr. opis mora), ali prirode od koje se pesnik dirqivo opra[ta. Pesnik je toliko razo;aran u savremenu stvarnost da nigde ne nalazi ni[ta prijatno. Slika prirode slu/i kao spoqa[yi okvir u koji su sme[teni pesnikovi unutra[yi do/ivqaji, on svoja ose’aya prenosi na prirodu, pa i ona po;iye da /ivi istim tim ose’ayima, dobija subjektivnu boju yegovog raspolo/eya - tipi;no romanti;arska poezija). U daqem stvarayu Pu[kin se postepeno osloba]a od romantizma pri slikayu prirode i unosi sve vi[e realisti;kih opisa u svoje pesme (npr. Jesen daje opis svih godi[yih doba> zima – sankaye, klizaye, zimski praznici, prole’e-ki[a i blato, leto-/ega, pra[ina i komarci, jesen-najlep[e godi[ye doba, koje dobro uti;e na pesnikov organizam. Jezik pesme je tako jednostavan da skoro prelazi u prozu. :itav niz pesama daje pesnikova posmatraya i razmi[qaya o yemu i yegovom radu. Tu se daje tanana psiholo[ka analiza pesnikove prirode i samog procesa pesni;kog stvaraya (npr. pesma Prorok, gde se daje karakterizacija biblijskog proroka, a zapravo se posredno opisuje bi’e pesnika i duhovne sposobnosti kojima on mora biti obdaren radi uspe[nog izvr[eya svog zadatka. Pu[kinov prorok ima dar spoqa[yeg posmatraya razumevaya prirode i sposobnosti prodiraya u yene najdubqe tajne (dar prodornog,
82
uzbudqivog govora i dubokih pre/ivqavaya. Kad ima sve ove sposobnosti pesnik mo/e @re;ju paliti qudska srca#). Od svih ose’aya u Pu[kinovoj lirici naj;e[‘a su qubav i prijateqstvo. Qubav prema /eni ;esto je idealizovana, i kao takva zahvatila je sve pesnikove du[evne snage i izazivala porast stvarala;kog raspolo/eya. Qubav je sila koja prepora]a i uzdi/e (@Na bre/uqcima Gruzije#-[um brdskog potoka budi u pesniku ose’aye qubavi, bez obzira na tugu zbog rastanka od voqene devojke u yegovom raspolo/eyu nema ni;eg tu/nog [to pritiska. Yegova je tuga svetla i on kao da nalazi zadovoqeye i utehu u sopstvenom ose’ayu). Sli;ne su i pesme posve’ene kultu prijateqstva (dirqiva pesma @Kavkaski zatvorenik# -prijateqstvo za pesnika mnogo zna;i i on je naro;ito /alostan [to ga je progonstvo razdvojilo od [kolskih drugova, nada se da ‘e ih uskoro videti). Poemom @Cigani# zavr[ava se Pu[kinov ciklus ju/nih bajronovskih pesama (1824). U poemi se o[tro suprostavqaju gradski /ivot, odvojen od prirode, civilizacija i prvobitan /ivot blizak prirodi. Predstavnik prvog je Aleko, a drugog stari Ciganin. Aleko je u neprijateqstvu sa svojom sredinom, jer ga progaya zakon, pa kritikuje gradski /ivot uop[te. Prezrev[I @zagu[qivost grada# i feudalno-samodr/avni poredak, on odlazi u ciganski logor. Ali to Alekovo spajaye sa Ciganima bilo je samo spoqa[ye, iznutra je on ostao onakav kakav je i bio –predstavnik gradske kulture, egoisti;ne i nasilne. Kad je Zemfira, yegova nova /ena, zavolela drugog, Aleko ih oboje ubija. Tako se tu/no zavr[io poku[aj plemi’a intelektualca da raskine sa svojom klasom, da se odrekne tradicionalnih naslednih navika, da se spoji sa prostim narodom i stvori novi /ivot zasnovan na slobodi i radu. U Alekovoj li;nosti Pu[kin otkriva karakter> Misli, navika i raspolo/eya vladaju’e klase. U poemi nalazimo kritiku socijalnog poretka i plemi’kog dru[tva pi[;evog doba i idealizovanu, romanti;nu sliku prostog, primitivnog naroda, kao nosioca najve’e mudrosti, istine i slobode. Cela pesma ima dramski karakter (mno[tvo epizoda i napeto vo]eye radye), ali obiluje lirskim elementima. Uzajamnim delovayem lirskog, epskog, i dramskog, nastaje neka vrsta sinkreti;nog kyi/. roda (kao [to je Oyegin, roman u stihovima), a to je ve’ jedna od odlika realizma (kao i produbqivaya psiholo[ka analiza likova i prikazivaye qudskih strasti).
83
@Bakarni koyanik# je poema o Petru 1, omiqeno junaku Pu[kinovih dela i predmetu stalnih istorijskih istra/ivaya. Ne zatvaraju’i o;i pred nekim tamnim stranama yegove li;nosti i delatnosti. Pu[kin je u osnovi sa simpatijom gledao na evrpoeiziraye Rusije, koje ;ini va/an zadatak istorijske delatnosti Petra 1. U pesmije on prikazan u prilikama mirne izgradye zemqe (izme]u ostalog, opisuje se i osnivaye Petrograda). Drugi lik u poemi je Evgenije, ;ija se tragi;na sudbina obja[yava uzrocima koji poti;u iz socijalno-politi;kog poretka zemqe. Kao i neposredni podstrek za stvaraye poeme poslu/ile su Pu[kinu pesme poqskog pesnika Mickijevi;a, ;iji je zbornik iza[ao 1832. i ubrzo postao poznat Pu[kinu. Ali dok je Mickijevi; dao negativnu ocenu dru[tva i istorijske uloge Petra1, Pu[kin svojim opisom Petrograda kao da se suprostavqa Mickijevi;u, isti;u’ svoj pozitivan stav prema novoj ruskoj prestonici i yenom osniva;u. Petar 1 je prikazan u dva razli;ita istorijska momenta, odvojena jedan od drugog celim vekom (u po;etku Velikog severnog rata, kada je posle osvajaya obala Finskog zaliva Petar 1 zamislio da na u[‘u Neve osnuje novi grad, koji je kansije postao prestonica ruske dr/ave, i sto godina kasnije, u ;asu velike poplave koja je zadesila Petrograd, u novembru 1824.). Osnovni doga]aj u pesmi je pogibija sitnog ;inovnika Evgenija i yegove verenice, vezna za ovu poplavu. Pri;a o osnivayu petrograda slul/i u poemi kao predistorija, kao uvod u glavni deo dela. U uvodu se Petar1 pojavquje kao realno istorijsko lice, a u glavnom delu se pojavquje u liku o/ivele statue, koja predstavqa jaha;a na koyu i prikazuje samog Petra. Takva zamena realne istorijske li;nosti kipom, spomenikom, javqa se i u ranijim Pu[kinovim pesmama (poema Poplava), kao idealizacija lika Petra 1. On je predstavqen kao otelotvoreye jedne odre]ene istorijske ideje (zbli/avaye s Evropom i usvajaye yene kulture). S druge strane, lik sitnog ;inovnika Evgenija ocrtan je kao konkretna li;nost, sa tipi;nim crtama (predstavnik ruskog plemstva). Pu[kin u po;etku daje dugi Evgenijev rodoslov, yegovi nikada bogati preci jo[ od doba Petra 1 po;eli su propadati i bili su protivnici Petrove reformatorske delatnosti. Evgenije ;uva uspomenu na sjajnu pro[lost svojih velikih predaka, ali on je samo skromni potomak osiroma[enog ;uvenog plemi’kog roda. On je nezadovoqan zbog svog dru[tvenomaterijalnog polo/aja @zbog koga je osu]en na te/ak rad#, ose’a neprijateqstvo i ozloje]enost prema bogata[ima, @sre’nim
84
neradnicima# i u tim yegovim mislima nazire se klica socijalnopoliti;kog protesta. U svakom slu;aju pada u o;i yegov kontrast sa Petrom (Petar je vanvremenski, ve;an lik, a Evgenijev lik je sav ukalupqen u uski /ivot radnika). Ali kad ovaj svet @malih qudi#postaje /rtva poplave, Evgenije se prepora]a. Od ;oveka sposobnog da se /ali na postoje’u sudbinu i stihijske nevoqe, on se preobra/ava u gra]anina kkoji te/i da na]e glavni uzrok qudskih nesre’a i ne nalazi ga ni u stihijsim silama prirod, ni u bo/joj kazni, ve’ u samim qudima. On se ne boji za sebe, ve’ za svoju porodicu, buni se protiv poplave kao ko[marnog sna, kao divqeg podsmeha neba prema zemqi. U ;asu nevoqe kad poludi neobuzdana Neva, a bakarni koyanik ostane nad vodom, strada Evgenijeva porodica i on je o;ajan, gubi du[evnu ravnote/i i jasno’u razuma i po;iye bedno /ivotariti kao polulud. Na godi[yicu poplave Evgenije se ponovo na[ao pred Petrovim spomenikom, tada za yega postaje jasna uzro;no-posledi;na veza izme]u delatnosti cara, graditeqa grada i narodne nevoqe. On otvoreno izra/ava svoju stra[nu optu/bu, svoj protest> @Dobro, ;udotvorni graditequ..Da’u ja tebi!#Ali on nema snage sa u;ini ne[to konkretno da se ozbiqnije pobuni protiv samodr/avqa. Evgenije be/i ali kuda bilo da je upavqo stopem za yim je svuda bakarni koyanik sa te[kim topotom kasao. Na taj na;in Evgenijev usamqeni istup protiv samodr/avqa zavr[io se yegovom sopstvenom propa[‘u. Neposredni smisao poeme je u za[titi reformatorske delatnosti Petra 1 u pi[;evoj punoj simpatiji prema delu evroopejizacije Rusije. Evgenijeva propast obja[yava se nerazumevayem istorijskih zakona razvitka Rusije i borbom protiv yih. U liku Evgenija Pu[kin je osu]ivao indicidualisti;ko li usko stanovi[te sa koga je on kritikovao Petrove reforme. Kao protivte/a Evgenijevog ograni;enog dru[tvenog vidokruga, u poemi je istaknuto, u Petrovom liku, slu/eye op[tedr/avni;kim idealima, koji obezbe]uju progresivnost cele zemqe. A ta progresivnost neizbe/no je pra’ena /rtvama, u koje spada i Evgenije. On je /rtva istorije, neminovnog istorijskog procesa koji pred sobom gazi sve li;no i privatno. @Bakarni koyanik# je kombinacija juna;ke pesme (Petrov lik) i realisti;ke pripovetke (Evgenije). Osobenost kompozicije je u u;estvovayu mrtvih stvari u toku doga]aja (Petrov kip, prestonica i Neva ). Petrograd kao da istupa u za[titu Petra, odobravaju’i i yegove dalekovide planove, a Neva, naprotiv kao da se
85
suprostavqa Petrovom delu, i daje povoda za Evgenijev protest. Opisi Petrograda i poplave su potpuno realisti;ni. Poema obiluje zvukovnim izra/ajnostima stiha (npr. opis topota koyanika), asonancama i aliteracijama. Logi;ko, a ne muzi;ko oblikovaye stiha pribli/ava ga razgovorno-proznom obliku. Jezik je sve;an u stihovima o Petru 1, a jednostavan tamo gde se opisuje svakida[yi /ivot (/ivotareye sitnog ;inovnika). Pu[kin je najve’i ruski narodni pesnik-yegova poezija sjedinila je u sebi sve odlike prethodne ruske kyi/. na jedan sasvim nov na;in, i odredila daqi put ruske kyi/. On je osniva; ;isto ruske, narodne nacionalne kyi/. (opisi ruskog /ivota, karaktera, pejza/a i istorijske pro[losti Rusije) i za;etnik realisti;kog pravca u kyi/. Rusku poeziju u;inio je ogledalom dru[tvneog /ivota, po[to ju je ispunio idejno[‘u (borba protiv samodr/avqa, odnos naroda i carske vlasti, pitaye o slobodi li;nosti) i stvarno je izvanredan kyi/evni ruski jezikm za [ta su mu naro;ito priznaye odali Gogoq i Turgeyev, dva najve’a majstora ruske umetni;ke re;i>@Mi samo idemo putem koji je prokr;io Pu[kinov genije#. QERMONTOV-STVARALA{TVO
86
Mihail Qermontov ro]en je 1814< poreklom je iz starninskog ali osiroma[enog plemi’kog roda, ;iji je rodona;elnik, [kotski do[qak, pre[ao u rusku slu/bu po;etkom 17 veka. Qermontova majka, osetqiva, bole[qiva /ena umrla je kad sinu nije bilo ni tri godine. Odnosi izme]u babe i de;jeg oca, zategnuti su jo[ za /ivota maj;inog, posle yene smrti sasvim su se pokvarili. Te porodi;ne sva]e morale su ostaviti traga u mali[anovom karakteru. On je podjednako voleo i oca i babu, ali je morao da me]u yima izigrava sudiju. U de;joj du[i ovo se pretvorilo u te[ku dramu, koja je prinudila mali[ana da se rano povu;e u svet unutra[yih do/ivqaja i u;inila ga zatvorenim. Otac je pristao da ga do punoletstva ostavi kod babe i otputovao na svoje malo imaye. Baba nije /alila sredstva za vaspitaye unuka- mali[an je nau;io nekoliko jezika (nema;ki, francuski, engleski), bavio se muzikom i crtayem. Bri/qivo paze’i i na zdrastveno staye mali[ana, baba ga je nekoliko puta vodila na Kavkaz, na mineralne vode. Naro;ito sna/an trag u yegovoj du[i ostavilo je tre’e putovaye na Kavkaz 1825 g. kada je de;aku bilo oko 11 godina. 1827. sa babom se seli u Moskvu i stupa u plemi’ki pansion pri Moskovskom univerzitetu. Tu se Qermontov upoznao sa svim istaknutim ruskim i stranim pesnicima, me]u kojima se najvi[e odu[evqavao Bajronom i {ilerom, u originalu je ;itao francuske, nema;ke i engleske pisce. Iz tog perioda datiraju i prvi pesni;ki poku[aji Qermontova, koji svedo;e kako su se kod yega rano probudile slobodoqubive te/ye (pesma Portret)< prihvata si/e iz ruske istorije i pi[e poeme otvoreno imitiraju’i Pu[kina (Posledyi sin slobode, Izmail-bej). U jesen 1831. Qermontov do/ivqava te[ku nesre’u> umro je yegov otac, umro je u samo’i< ne videv[i pred smrt voqenog sina. Yegova smrt duboko je delovala na mladi’a. Zbog sukkoba sa jednim profesorom, uskoro napu[ta univerzitet u Moskvi i prelazi u Petrogradski univerzitet. Ali ubrzo odustaje od namere da studira i 1832 god stupa u Petrogradsku gardijsku vojnu akademiju sa dvogodi[yim kursom obuke. To je, me]utim, bila sredina u kojoj mena nikakvog ozbiqnog umnog interesovaya, gde su kyige bile retkost, gde su vladale vojne i plemi’ke predrasude i gde su se iznad svega cenile junkerska hrabrost i fizi;ka snaga. Boje’i se da ga drugovi ne bi ismevali, Qermontov je krio svoja prava umna interesovaya. Ipak, nastavio je da pi[e i za te dve godine stvorio je roman o Puga;ovqevoj buni (@Vadim#) i nastavio
87
da pi[e poemu @Demon#. Kad je zavr[io akademiju postavqen je za zastavnika gardijskog husarskog puka u Carskom selu, blizu Petrograda. Tri prve godine oficirskog /ivota pro[le su u raskala[nom prestoni;kom /ivotu, ali ni rasejani /ivot u visokom dru[tvu, ni vojne parade nisu mogle zadovoqiti pesnika. Zadovoqeye, u/ivaye i odmor on je tra/io u drugoj oblasti, u stvarala[tvu. Tih godina pi[e dela> @Bal pod maskama#, @Bojar Or[a# i dr. U yemu kao da su /ivela dva ;oveka> jedan ohol i potsme[qiv, a drugi prost, ozbiqan, pun napregnutih i mu;nih razmi[qaya o praznini onog /ivota kojim je /iveo. 1835. po[to je dobio odsustvo, Qermontov putuje u zavi;aj na imaye na kom je odrastao, i tamo pred yim ponovo o/ivqavaju od detiystva poznate slike seoskog /ivota. Svoju duboku qubav prema Rusiji i ruskom seqaku izrazio je kasnije u pesmi Otawbina. Slede’e godine vra’a se u Petrograd i za yega je ponovo otpo;eo dvostruki /ivot, gde su se bu;ne zabave i zvanina strana vojne slu/be smeyivale sa stvarala;kim te/yama. 1837. u vezi sa 25-godi[yicom Otawbinskog rata (1812) Qermontov stvara svoju ;uvenu pesmu @Borodino#. Potresen neo;ekivanom smr’u velikog Pu[kina (1837), Qermontov pi[e svoju vatrenu pesmu @Povodom pesnikove smrti#. Vlada je o[tro osudila to delo, pa je Qermontov uhap[en i po carevoj naredbi preme[ten u Ni/egordski koyi;ki puk, koji je boravio na Kavkazu. ZAhvaquju’i babinom zauzimayu, iste godine je preme[ten sa Kavkaza u Novogorod, i tako se prvo progonstvo zavr[ilo povoqno po pesnika. Utiske sa Kavkaza Qermontov je izneo u mnogim svojim kasnijim delima. Ponovo na babino zauzimaye , carskim ukazom pesnij je preme[ten u pre]a[yi husarski puk. U Carsko selo i vratio se u Petrograd. Qermontovo porgonstvo privuklo je na yega op[tu pa/yu. U petrogradskom dr[tvu prognani pesnik odmah postaje ;ovek u modi, junak dana. Ali /ivot u visokom petrogradskom dru[tvu razdra/uje pesnika svojom prazninom i konvencionalno[‘u. U ;asopisima su se u to vreme pojavile yegove pesme Borodino, Misao, Pesnik, Tri palme, Vazdu[na la]a, U te[kom ;asu /ivota. Po;etkom 1840. [tampan je roman Junak na[ega doba i prva pesnikova zbirka pesama, koja je definitivno u;vrstila pesnikovu slavu. Op[tu pa/yu privla;ila je sama pesnikova spoqa[yost-@Qermontov je bio gordog, neusiqenog dr/aya, sredyeg rasta i vanredno gipkihpokreta. Glatka plava kosa koja se lako uvija na obe strane ostavqala je potpuno otvoreno neobi;no veliko ;elo.
88
Velike o;i pune misli nisu u;estvovale u podsme[qivom osmehu, koji je igrao na lepo ocrtanim usnama. U yegovoj pojavi bilo je ne;eg zloslutnog i tragi;nog, nekakva mra;na i zla sila izbijala je iz yegovog crnpurastog lica, iz yegovih velikih nepomi;nih o;iju #(Turgeyev).. U februaru 1840. Qermontov je imao dvoboj sa sinom jednog francuskog poslanika. Na dvoboju se vite[ki poneo i pucao je u vazduh. Postupak o dvoboju ipak je bio pokrenut i pesnika su predali vojnom sudu. Ponovo je osu]en na progonstvo na Kavkaz, odakle mu je slede’e godine dozvoqeno da, za vreme odsustvam otputuje za Petrograd. To je bilo yegovo posledye putovaye u prestonicu. Po povratku na Kavkaz do[ao je u sukob sa majorom Martinovim, Qermontovim drugom iz vojne [kole, praznim i naduvanim kico[em. Martinov je izazvao Qermontova na dvoboj, i pesnik je poginuo 15.jula 1841. Yegova smrt izazvala je iskrenu i duboku /alost u krugovima obrazovanog, progresivnog dela dru[tva. U vreme kada se vr[ilo uni[tavaye dekaberista, Qermontov je imao samo 11god. On nije do/ivqavao onaj dru[tveni polet kojim su obele/ene 20-te godine 19.veka. Yegova kyi/. delatnost pala je u vreme okrutne reakcije vladavine Nikole1. Ali Qermontov se jo[ u ranoj mladosti upoznao sa pogledima i te/yama revolucionarnog plemstva prve ;etvrtine 19.veka. Znaaye nekoliko jezika i marqivo ;itaye uveli su Qermontova u krug zapadnoevropskih pisaca pro/etih oslobodila;kim idejama francuske revolucije. Bio je o;aran Bajronom. Usred gomile gardijskih oficira i praznih kico[a Qermontov se ose’ao usamqenim, visoko dru[tvo odbijalo ga je svojom prazninom i neradom, ali u siti mah uslovi vaspitaya, navike, vezivali su ga sa tim dru[tvom. U /ivotu pesnikovom pojavile su se pritvre;nosti koje je on bolno ose’ao i iz kojih nije video izlaza. Sve je to dovelo do razo;araya, koje je dolazilo do izraza i u yegovom stvarala[tvu. Junaci yegovih dela su usamqeni qudi, mra;no raspoo/eni, gordi, kokji se prezrivo odnose prema okolini. Ali Qermontovo razo;araye ;esto je prelazilo u gnevne proteste protiv ugu[ivaya dru[tvene slobode. Po;ev od pesme @Povodom pesnikove smrti#, sa svajim novim delom Qermontovqev protest je postajao sve odre]eniji i sve ja;i. Pesnik je sve jasnije video svoje neprijateqe, koji su ujedno bili i neprijateqi
89
naroda. U posledyim godinama /ivota Qermontov je sa simpatijom po;eo gledati radne qude, /ivot i do/ivqaje seqa;kih masa. Junak na[ega doba Roman se sastoji od pet posebnih pripovedaka, povezanih u jednu celinu li;no[‘u glavnog junaka-Pe;orina. Sva pi[;eva pa/ya upu’ena je na figuru ovog junaka> daje se detaqan opis Pe;aronskog portreta (pripovetka Maksim Maksimovi;), tri propovetke Tamay, Kyegiya Meri i Fatalista napisane su u obliku dnevnika Pe;orina, koji na taj na;in dobija mogu’nost da pred ;itaocima otkrije svoja do/ivqavaya, razmi[qaya i raspolo/eya. U pripoveci Bela uveden je pripoveda; Maksim Maksimovi;, koji pri;a o jednom slu;aju iz Pe;arinskog /ivota, kao o;evidac i kao ;ovek blizak Pe;orinu u pripoveci Maksim Maksimovi; pisac govori u svoje ime o svom slu;ajnom susretu sa Pe;orinom. Dakle, Pe;orin je centralna figura romana i opisan je potpuno i sa raznih strana. Pisac obdaruje svog junaka privla;nom spoqa[no[‘u i ;itavim nizom sitnih crtica isti;e yegovo aristokratsko poreklo (@mala aristokratska ruka#, @bledo plemenito ;elo#, zaslepquju’e ;isto rubqe koje otkriva navike urednog ;oveka). Ali on nije obi;an predstavnik plemstva, nije aristokrata koji pravi karijeru, koji sigurno napreduje u slu/bi. Pe;orinu je preko 25 godina, a on je jo[ samo zastavnik. Kapetan Maksim Maksimovi; je yegov stare[ina. Jasno je da je Pe;orin u Petrogradu imao nekakvu bu;nu istoriju, niz nekakvih @pustolovina#- on je gardijski oficir, goyen od vlasti i poslat na Kavkaz. Yegova razmi[qaya, razgovori sa dokrorom Vernerom, neustra[ivost i ;vrstina u dvoboju sa Gru[yickom, yegove duhovite dosetke- sve to odaje veliki um, obrazovaye i snagu voqe. Uspesi u slu/bi ne interesuju Pe;orina, radi yih on se ne odri;e svog dostojanstva i aristokratske gordosti, materijalno je bio ozbiqno osiguran i daqem boga’eyu nije te/io, svoju sudbinu nije vezao ni za jednu /enu, iako su ga sve one volele. Pitaye je [ta ho’e ovaj ;udni ;ovek. Pe;orin pri;a Maksimu o svojoj pro[losti-u ranoj mladosti provodio je vreme u svetskim razonodama, ali je na kraju napustio prazno svetsko dru[tvo jer mu je @postalo dosadno#. Nadao se da ‘e ga spasiti dosade, borbe, opasnost i skoro se obradovao preme[tayu na Kavkaz, ali ga ratni;ki /ivot nije dugo zabavqao. Yemu je postalo @dosadnije nego pre#. Bezizlazno razo;areye pr[lo ga je svuda/
90
Pe;orinova sudbina nehotice podse’a na sudbinu Pu[kinovog Evgenija Oyegina. Ali ne treba zaboraviti da Pe;orin pripada docnijem vremenu, kada je dru[tveni /ivot bio jo[ vi[e ugu[en. Qermontov junak, koji je stupio u /ivot 30-tih god. odjednom je upao u zagu[qivu sredinu, stvorenu re/imom Nikolaja 1. Predstavnici naprednog, obrazovanog plemstva postali su sumyivi, razi[li su se po spahilucima-zato Qermontovo delo nije ni moglo biti tako /ivo dru[tveno anga/ovaye kao Pu[kinov Oyegin. S druge strane u samom Pe;orinovom karakteru ima izvesnih crta koje ga razlikuju od Pu[kinovog junaka, Pe;orin je aktivan ;ovek, koji se odlikuje sna/nom voqom. Prinudan nerad ti[ti ga, zadaje mu bol. Yegova do/ivqavaya o[trija su i dubqa nego Oyeginova. Ne nalaze’i za sebe posao koji bi mogao zaneti yegovu burnu prirodu. Pe;orin tra/li avanture, opasnost jake utiske, da bi makar privremeno ugu[io tugu kokja ga je ti[tila. On otima Belu, zadaje patye kyegiyici Meri, Gru[qickog pretvara u svog neprijateqa, ubija ga u dvoboju i unosi pometyu u porodicu krijum;ara. Pe;orin priznaje da su ovi yegovi postupci sitni, ni[tavni, i gorko okrivquje sebe. Mu;e ga unutra[ye protivre;osti, on u sebi ose’a neizmerne snage, priznaje da bi mogao imati @visoki ciq# ali nije napao svoju namenu i zamenio je visoke ciqeve sitnim avanturama nedostijnim ;oveka. Trenutan mir Pe;orin nalaizi usred devi;anske prirode koju strasno voli. Kao posledyeg sredstva on se prihvata dalekog putovaya u Persiju, ne znaju’i za[to (@Mo/da ‘u umreti negde na putu#). Kada razvijen, obrazovan ;ovek nema /ivog posla koji ga interesuje, kada on vodi prinudno prazan /ivot, yegova se pa/ya nehotice prenosi na sopstvene unutra[ye do/ivqaje. Svako svoje ose’aye on prosu]uje, oceyuje, meri, od ;ega se ;ovekova ose’aya prerano hlade i venu. Stalna samoanaliza uz nemaye rada, op[tekorisne delatnosti-to je nenormalno, bolesno staye. Pe;orin sebe ubraja u qude koji pate zbog razdvojenosti li;nosti, u razgovoru sa doktirom Vernerom, pred dvoboj, on ka/e> @Ja odavno ne /ivim srcem, nego glavom. Ja merim, prosu]ujem svoje postupke i strasti sa velikom radoznalo[‘u, ali hladno. U meni su dva ;oveka>jedan /ivi u punom smislu te re;i, drugi misli i prosu]uje ga#. Kre’u’i se u svetskom dru[tvu, Pe;orin je u su[tini usamqen. Na Kavkazu, usred {irine, @bayske# publike on je tako]e tu]. U svoj dnevnik on zapisuje opise @stepskih spahija# koji qude oceyuju perema uniformi i ;inu, /ene nakloyene prema vojnim licima, kico[e raznih vrsta, i td.
91
Pe;orin gordo snosi svoju usamqenost, poveravaju’i svoje misli i do/ivqaje samo svom dnevnik. Bi’e izuzetnog uma i izuzetne voqe, Pe;orin se koristi tim svojim umom i tom svojom voqom na jedan prili;no besmislen i neadekvatan na;in. Tako, recimo, on bez ikakve dubqe svrhe iskqu;ivo radi svoje razonode i razbribrige, zavodi mladu kyegiyicu Meri, mada je prema yoj ina;e ravnodu[an. Istovremeno, s tim, Pe;orin skoro sasvim zapostavqa Veru, jedinu /enu koju istinski voli i koja ga do kraja shvata i razume. On je zapravo tip-suvi[nog ;oveka, jednog zaista energi;nog i sna/nog ;oveka u sukobu sa dru[tvom i samim sobom. Ali, taj sukob se mo/e objasnii ne samo karakterom glavnog junaka, nego i dru[tvom u kome seon kre’e – takvo dru[tvo koje onemogu’ava svakog izuzetnijeg i energi;nijeg ;oveka da adekvatno ispoqi svoje snage i to je navodno, glavni uzrok [to Pe;orin uzaludno rasipa svoju mo’ u zavo]eyima i ubijayima. Pe;orinovi do/ivqaji bili su svojstveni obrazovanoj, naprednoj plemi’koj mayini, koja se otrgla od uskih interesa svoje klase, nezadovoqnoj sveo[[tim zastojem koje je zavladalo u ruskom /ivotu 30-tih i 40-tih godina pro[log veka. Ne nalaze’i sebi mesta i rada u prilikama ruskog /ivota takvi su qudi tro[ili svoje izvanredne snage i sposobnosti na rizi;ne i besciqne avanture. Gordi, usamqeni, mra;no razpolo/eni junaci pojavquju se ba[ u periodima ugu[ivaya zdrave dru[tvene delatnosti. Kad naprednih obrazovnih qudi 30-tih i 40-tih godina 19.veka, koji su u svojoj svesti nosili odjek te/ye najboqih qudi 20-tih god. (dekaberista), nije bilo oslonaca u masama, i oni su bili osu]eni na nerad. Kao i dekabristi, i oni su bili stra[no daleki od naroda. Svaka pripovetka kokja ulazi u sastav romana Junak na[ega doba, predstavqa ne[to zavr[eno, ima svoj predmet. Ali glavni junak je jedan isti i u svim pripovetkama ose’a se jedinstvo zamisli, koje odre]uje ceo tok radye i dovodi do jednog raspleta. Pe;orn sam sebi stvara neprijateqe, zapoveda rizi;ne avanture, samog sebe izla/e smrtnoj opasnosti i dovodi ponekad i druge do propasti ili naru[ava slobodan tok yihovog /ivota, stvara im duboke patye. Tako je bila sa Belom, Meri, Verom, Gru[yickim, krijum;arima. Sva ta besplodna lutaya zavr[avaju se sa/aqeyem i ;ak samo prekorevayima Pe;orina, a odmah iz toga opet se pojavquje dosada, tra/eye novih utisaka,
92
pripremaya za daleka putovaya sve dok slu;ajna smrt na povratku iz Persije nije u;inila kraj potucayu i tuzi nemirnoga junaka. Bilo je takvih qudi oko Pe;orina prema kojima se on prijateqski odnosio – to su kapetan Maksim Maksimovi; i dokrot Verner. Po svom pogledu na svet Verner je veoma odgovarao Pe;orinu. Obojica su bili skeptici, materijalisti i ateisti. Od prve re;i su se odli;no razumeli i odvojili su se od dru[tva optere’enog predrasudama, koje ih je okru/ivalo i brzo su na[li jedan drugog. Yihovo prijateqstvo ipak nije bilo trajno, dvoboj Pe;orina sa Gru[yickim u;inio je kraj. Verner je priznavao neizbe/nost dvoboja, podra/avao Pe;orina, bio yegov svedok, ali ga je pogivija Gru[yickog u/asnula. On je ostavio Pe;orina da sam snosi svu te/inu odgovornosti, on se od yega okrenuo. Raskid prijateqstva s Vernerom jo[ sna/nije isti;e Pe;orinovu usamqenost. Stari kavkaski oficir Maksim Maksimovi; izaziva kod ;itaoca simpatije. Odlu;an je i ;vrst (mada ne pokazuje spoqa[yu hrabrost) ima veliko iskustvo, dobro zna mesne prilike i u slu/bi je neobi;no savestan. On se iskreno vezao za Pe;orina, mada je ovaj otimicom Bele ugrozio yegovu reputaciju u slu/bi. A prema nesre’noj Beli gajio je stari oficir prava o;inska ose’aya. Jednostavni i dobri Maksim stavqen naporedo sa Pe;orinom, koga je /ivot izlomio, jasnije pokazuje slo/enost Pe;orinovog karaktera i u dubinu yegovog razo;araya. Yihovo prijateqstvo moglo je trajati samo dotle dok su /iveli u maloj , usamqenoj tvr]avi. Umni horizont Maksima bio je veoma ograni;en, ceo yegov /ivot, svi interesi svodili su se na slu/bene obaveze i odnose. Kada se sreo sa Maksimom posle dugog rastanka Pe;orin se dr/ao hladno pream svom biv[em prijatequ. Naporedo sa Pe;orinom, obdareni velikim umom i ;vrstim karakterom, postavqen je Gru[yicki, mladi oficir najobi;nijih sposobnosti i skromnog obrazovaya. Ali yemu ta[tina, /eqa da igra ulogu, da se istakne iz gomile smetaju mu da mirno i prosto u/iva u /ivotnim dobrima. On govori mnogo i krityasto, za svaku priliku ima spremqene zbu;ne fraze, u/iva da izaziva efekat nema nikakvu ;vrstinu karakteram u su[tini je slabe voqe i pada pod uticaj okoline . Kad je dobio oficirski ;in, bio je tako uzbu]en da nije mogao sakriti svoje uzbu]eye> @O, epolete, epolete! Va[e zvezdice su zvezde vodiqe. Ja sam sada potpuno sre’an#-[apnuo je on na uho Pe;orinu. Ta[tina upravqa Gri[yickim uvek i svugde. Pritom je i
93
kukavica>@ma[e sabqom, vi;e i juri napred zatvoriv[i o;i#. Prema pi[;evim re;ima, takvi qudi pod starost postaju ili mirne spahije ili pijanice, ponekad i jedno i drugo. La/no razo;araye Gru[yickog, yegove tobo/ye qubavne patye i mlitav karakter o[tro podvla;e zna;aj i dubinu Pe;orinovih do/ivqavaya. Kada je Pe;urin prvi put video divnu Azijatkiyu Belu, pomislio je da qubav prema yoj mo/e da mu donese odzdravqeye od tuge i razo;araya. Bela je bila vatrena i ne/na /ena, sposobna za duboka ose’aya, ponosna i stidqiva. Ali istorija sa Belom ipak je jo[ jednom pokazala Pe;orinu da je uzalud tra/io sre’u u /enskoj qubav. On je prema yoj porpuno ohladneo, a ona se razbolela i umrla. Knegiyica Meri, isto kao i Bela, /rtva je nemirnog Pe;orina. Ova gorda i uzdr/qiva aristokratkiya duboko se odu[evila @pe[adijskim zastavnikom# i re[ila da se ne obazire na predrasude svoje ;uvene rodbine. Ona je prva priznala Pe;orinu svoje ose’aye. Ali u ;asu odlu;nog obja[yeya s kyegiyom, Pe;orin je osetio da je nesposoban bilo kome da preda svoj /ivot i slobodu. ?enidba bi bila @tiho pristani[te# i on odbija Merinu qubav. Uvre]ena u svom ose’ayu iskrena i plemenita, Meri se zatvara u sebe I pati. Qubav prema Veri bila je najdubqa i najdu/a Pe;orinova privr/enost. Zbog svojih lutaya i avantura on je ostavqao Veru, ali joj se ponovo vra’ao. Pe;orin je i ovoj voqenoj /eni naneo mnogo bola.Ali ona ga je ipak volela. Spremna da prinese kao /rtvu voqenom ;oveku i ose’aye sopstvenog dostojanstva i mi[qeye sveta-Vera postaje robiya svog ose’aya, mu;enica qubavi. Rastaju’i se s yom, Pe;orin shvata da je Vera bila jedina /ena kkoja ga je razumela i uvek volela pored svih yegovih nedostataka. Kona;ni razlaz s Verom on do/ivqava kao katastrofu i predaje se o;ajayu i suzama. Nigde se tako jasno ne ispoqava Pe;orinova bezizlazna usamqenost i patye zbog yem koje je krio od drugih ispod svoje obi;ne ;vrstine i hladnokrvnosti. U predgovoru romana Qermontov je napomeuo da je u Pe;orinu portret ne samo jednog ;oveka< to je portret sastavqen od poroka sveg na[eg pokoleya. Pelorin je zapravo samo umetni;ko uop[tavaye-on prikazuje ;itavu grupu uzetu iz plemi’kih vrhova i otkriva uslove koji stvaraju Pe;orine. U tom pogledu Qermontov je u svom romanu po[ao putem realizma-prikazao je savremeno dru[tvo i yegove pretstavnike. Qermontov se zato distancira od svog junaka, ali o;igledno je da on umnogomei simpati[e Pe;orina, time
94
[to mu predaje mnoge privla;ne crte (umnu snagu, jaku voqu za delatno[‘u). Osim toga u mnogim detaqima iz Pe;orinovog dnevnika prepoznaju se do/ivqaji i razmi[qaya samog pisca. Ve’ina kriti;ara smatra da je Pe;orin u stvari protest protiv ustaqenih dru[tvenih odnosa, izazivaye malodu[nog, zapla[enog dru[tva. Ali, on je i vi[e od toga, ;ovek koji nema ;ega da se boji, u yemu postoji tajna svest da on nije onakav kakav sebi izgleda i kakav je samo u sada[yem trenutku, u yemu postoji ja;ina duha i snaga voqe, on ima druga;iji put. Junak na[ega doba potvr]uje da je pisac u svojim posmatrayima iza[ao iz zatvorenog kruga visokog dru[tva. On je saose’ajno opisao qude koji pripadaju demokratskim slojevima ruskog dru[tva. Likovi doktora Vernera i siroma[nog kapetana Maksima Maksimovi;a va/ni su ne samo [to poma/u razumevayu glavnog junaka, nego i zato [to svedo;e o pove’anom pi[;evom interesovayu za demokratski deo dru[tva. Dve tri decenije posle Qermontove smrti pisci –demokrate po;eli su tra/iti puteve ka narodnim masama. Tada se pojavila mogu’nost za dru[tveni rad i tu/ni Pe;orini ustupili su mesto drugim junacima. Proza Qermontova o;arava idealnom ;istotom i jasno’om jezika, tu nema ni jedne re;i koja ote/ava razumevaye teksta, nema ni arhaizama ni stranih re;i, ve’ samo onih koje su u[le u op[tu kyi/. upotrebu. U isti mah, jezik je umetni;ki sjajan i izrazit, slikovito bogat. Gogoq je tvrdio da @jo[ niko nije pisao kod nas takvom pravilnom prekrasnom miomirisnom prozom#, Tolstoj pro;itav[i pripovetku Tamay, uneo ju je u red dela koja su izvr[ila na yega ogroman uticaj. :ehov je rekao>@Ja ne znam lep[eg jezika od Qermonyovog#. Qermontova poezija Qermontov se nije poznavao sa Pukinom, ali je visoko cenio yegove genijalne tvorevine. Kao negodovaye pesnikove prerane smrti Qermontov je o tom doga]aju napisao pesmu koja se u mnogobrojnim prepisima ra[irila po ;itavom Petrogradu. Pesma je iz ruke u ruku i[la pod raznim naslovima. Najrasprostrayeniji je bio naslov @Povodom Pu[kinove smrti#. {esnaest posledyih, naro;ito o[trih stihova pesme bili su napisani ne[to kasnije i rukopis je i[ao po rukama u dvema redakcijama-sa dodatkom i bez yega. U izrazima koji zapayuju dubinom i snagom ose’aya, pesnik daje
95
visoku ocenu Pu[kinu kao genijalnom pesniku, crta odvratni lik yegovog ubice, poziva na sud javnog myeya, prave krivce Pu[kinove smrti, dvorske li;nosti koje su stajale iza Dantesa, Pu[kinovog protivnika u dvoboju. Qermontov isti;e nezavisnost misli kod Pu[kina, koji ni pred kim nije spu[tao svoju @gordu glavu# ukazivao na yegovu usamqenost usred ropski poniznog i laskavog dvorskog otmenog sveta i gorko /ali [to je veliki pesnik stupio u @zavidqivi i zagu[qivi svet# [to je ruku dao @bezbo/nim klevetnicima#. Pisac visoko ceni Pu[kina pesni;ki dar, naziva ga @divnim genijem#, @na[om slavom# i isti;e yegovo duboko poznavaye qudskog srca. Zemqa je odavno oven;ala lovorom svog pesnika, ali su yegovi neprijateqi skinuli s yegovog slavnog ;ela lovorov i staviil venac od trya. Pu[kinov ubica pripadao je grupi francuskih empronata koji su posle julske revolucije 1830, do[li u Rusiju, u lov za sre’om i ;inovima. On je @drsko prezirao zakon i obi;aje tu]e zemqe#, on nije shvatao @na koga je digao ruju#, yegovo @prazno srce# nije uzdrhtalo kada je pripremao udarac. Ali glavni vrhunci smrti genijalnog pesnika je on @halapqiva gomila# koja je okru/ivala presto. To su p[toci carskih qubimaca, koji su bez zasluga i li;ne vrednosti putem ropske poniznosti i laskaya do[li do bogatstva i po;asti. Oni su mrzeli gordog, slobodoqubivog pesnika, gonili su yegov slobodanm divan dar i raspali po/ar qubomore koji se raspaqivao u pesnikovom srcu. Qermontov besno prekorava one koji su bili oslonac reakcije, naziva ih welatima @slobode, genija i slave#, @bezose’ajne neznalice#, @sinove razvrata#. Pred ovim qudima ni[tavnim po svojim li;nim osobinama, ali mogu’im po svome polo/aju, @sve ‘uti# , yih zaklaya i [titi carski sud i zato se ne boje zakona. Qermontovi buntovni stihovi bili su sa simpatijom primqeni ;ak od mnogih konzervantivno nastrojenih ali prosve’enih qudi. Na[ao se pisac koji je podigao mu[ki glas protesta u ;asu dru[tvenog bola, izazvanog nenadoknadivim gubitkom. Prvi put Qermontov je pri[ao temi Borodinske bitke 1830. u pesmi Borodinsko poqe, 1837.god, o jubiliarnoj godi[yici Otawbinskog rata, pesnik joj se ponovo vratio. Prvobitna skica Borodinske bitke pretvorila se sada u ;uvenu pesmu Borodino. Pesma je napisana besprekorno –realisti;kim stilom i nema ni traga od uzvu[enosti, iz romanti;arskih poema (kao u Borodinskom poqu). Borodino je razgovor starog vojnika artiqerca, u;esnika u Borodinskoj bici, sa
96
regrutom. Epski spokojno u siti mah dirqivo-surovo iznosi svoju pri;u stari veteran, prostodu[no grubi @;ika#, kako ga naziva sabesednik. Ni u pripoveda;evom tonu, ni u spisu same bitke nema ni;eg romanti;nog, paradnog. U prvom planu u pesmi je narodna masa, kolektivni junak. Vojnik-veteran stalno govori u mno/ini> Dva dana mi smo se pu[karali.. I umreti smo obe’ali.. Time se isti;e kolektivni duh naroda, koji je pomogao Rusiji da pobedi 1812. god. sna/nog opasnog neprijateqa-Francusku. Nepokolebiva vera u snage ruskog naroda i gordost zbog yegove smelosti odzvayaju u re;ima pripoveda;a. On se sliva sa narodnom masom i samo jednom pomiye sebe @:vrsto sam zabio zrno u top I pomislio>ugosti’u prijateqa!# Yegova pri;a tipizira raspolo/eye svakog pojedina;nog vojnika. To je prost ruski vojnik koji voli svoju otawbinu, hrabar je i odan komandantima, spreman da umre za otawbinu. On se ne boji neprijateqa, jer je siguran u svoje snage, ali ipak odaje du/no po[tovaye neprijateqskim snagama i slikovito opisuje du/no po[tovaye neprijateqskim snagama i slikovito opisuje francusku vojsku (opis uniformi i koya). Sa poqa ove bitke, prema re;ima pripoveda;a, malo ih se vratilo. I zato se on ponosi svojim hrabrim pokoleyem, junacimapatriotama> @Da, bili su qudi u na[e vreme, Sna/no, hrabro pleme> Junaci-ne vi ! Ne pamti uzalud sva Rusija Dan Borodina!# Opis boja dat je spokojnim tonom pripovedaya, vez pobedni;ke grmqavine oru/ja, glasnih uzvika pobednika, bez hvalisavog stava prema neprijatequ. {iroka slika boja, data epski mirno, obiluje mno[tvom detaqa, vizuelnim i ;ulnim slikama (zveket ;elika @let granata# kolutovi dima, krvava tela). Tolstoj je kasnije govorio da je Borodino bila klica epopeje Rat i mit. Duboko ose’aye patriotizma kojim je pro/eta pesma, qubav prema ruskom vojniku, spokojna vera u snagu Rusije-sve to ;ini da se na Borodino gleda kao na pravu himnu ruskom patriotizmu.
97
Smeyivaye jamba od ;etiri stope sa jambom od tri stope, koji se pravilno pojavquje u svakom tre’em i sedmom stihu, daje celoj pesmi karakter slobodnog, neusiqeno-razgovornog jezika. Pripovednost razgovornog jezika poja;ava se i svakkodnevnim, narodnim , yegovim re;nikom. Ne zna se [ta pre odu[evqava u ovoj pesmi > da li genijalno psnikovo prodiraye u duh ruskog naroda ili izvanredna jednostavnost oblika dela. @Nebo i zvezde#-priroda je uvek divna i verna sebi, @zvezde su jajne kao de;ija sre’a#. Qudi pak smatraju da su @kruna sveta# ali oni su osu]eni na zaborav @prolaze kao neznana gomila#. Nesre’e i stradaya su neizbe/ni saputnici ;oveka. Pesnik ka/e da je @nesre’an zbog toga [to je ;ovek#. Pesnik govori o qudima uop[te, van odre]enog vremena, ceo svet, naro;ito qudski rod, izazivaju kod yega ose’aye ili tuge ili prezreya. Qermontovo razo;areye ponekad je prerastalo u ose’aye svetske tuge, kao kod Bajrona, ali yegov izvor je bilo nezadovoqstvo zbog uslova savremenog realnog /ivota. Qermontov nije bio pasivni posmatra; , to je bila aktivna burna priroda. U vreme nastanka ovih pesmama (1830) napisao je i niz pesama koje izra/avaju politi;ki protest i drame koje izobli;avaju kmetstvo. @I dosadno I tu/no#-pesma izra/ava mra;ne misli, pesnik se /ali [to je osu]en na ni[tavna , sitna do/ivqavaya, [to je /ivot-@prazna i glupa [ala#. Patye obdarenog ;oveka, osu]enog na tromo besciqno postojaye date su ovde sa potresnom snagom. U ovim pesmama o nemirnom i razo;aranom ;oveku koji ma[ta o neostvarqivom- o miru i zaboravu, Qermontov jo[ ne daje direktno dru[tvene prilike svoga vremena. Ali ako se pokupe u celinu aluzije koje su razbacane tu i tamo, onda se dobija slika mu;ne praznine u dru[tvenom /ivotu, samovoqe vlasti i prirodnog nerada qudi. @Prvi januar#- pesma pokazuje pesnikovu usamqenost usred svetske gomile koja se veseli, yegov prezir i mr/yu prema onom delu plemstva koji je mislio samo o svojim privilegijama, o karijeri, o bogatstvu. On /eli da pomuti yihovo veseqe i @da mi izaziva;ki baci u lice gvozdeni stih obliven gor;inom i qutyom#. Oko sebe ;uje samo @[apat banalnih otrcanih re;i#, a pred yim promi;u @likovi bezdu[nih qudi-uqudno[‘u stegnute maske#. @Prorok# daje se lik pesnika koji je ostao veran svom pozivu, ;ak i u mra;nim godinama dru[tvenog zastoja. Za Qermontova istinski pesnik je prorok koji izobli;ava poroke i qudsku zlobu, koji ih vodi
98
visokom ciqu. Svest o tome da je u pravu da je proroku moralno zadovoqeye i zvezde yega slu[aju, poigravaju’i radosno zracima. Ima epoha kada qudi ne primaju pouke @qubavi i istine# i kada se besno bacaju kamenicama na svoga proroka koji je primoran da be/i u @pustiyu#. Ali do’i ‘e druga vremena i istina ‘e pobediti. Kao i kod Pu[kina, prorok (pesnik) je pozvan da re;ju ubacuje vatru u qudska srca. Qermontova lirika je bogata po svojoj sadr/ini . Pesnik se bavio pitayima od [irokog dru[tvenog zna;aja, tra/e’i puteve u lep[u budu’nost aktivnog, vanrednog ;oveka. Me]u yegovim pesmama ima mnogo elegija (pro/etih tu/nim raspolo/eyem jer izra/avaju nesklad izme]u ideala i stvarnosti)- ruska stvarnost dovodila je pesnika do tu/nih razmi[qaya i stvorila mu duboke patye. Celo yegovo stvarala[tvo je duboko emocionalno (brojne metafore i pore]eya ne slu/e toliko radi opisivaya, koliko radi izra/avaya raspolo/eya). Otuda i te/ya za muzikalno[‘u stiha, koja je kod Qermontova potpuno ostvarena (upotrebom dvoslo/nih i troslo/nih stopa, jamba, daktila i amfibraha). Bira se stih koji mo/e najboqe da izrazi do/ivqeno raspolo/eye. Qermontovi epiteti zadivquju precizno[‘u i originalno[‘u (@u rosno ve;e#, @drhtave vatre tu/nih sela#), brojne antiteze kao omiqen manir Qermontova (@Rusija – zemqa robova, zemqa gospode#). Yegov jezik je ;isto ruski, oslobo]en od slovenizma, a mitolo[kih motiva, kojih se Pu[kin nije mogao potpuno odre’i, kod Qermontova skoro i da nema. @Otawbina@-jedno od posledyih dela, pro/eto dubokim patriotizmom. Svoju saose’ajnu pa/yu pesnik upravqa na prirodu ro]ene zemqe i rusko selo, /ivot ruskih sela, narodne pesme i igre on ose’a kao ne[to ro]eno. Pesnik ne preva o svojoj Rusiji kao o velikoj imperijalisti;koj sili, nego kao o zemqi naroda, seqaka, i to sa @rado[‘u mnogima nepoznatom#. U poemi @Izmail-bej# Izmailu je dat lik odva/nog borca za slobodu otawbine. Pesnik svog junaka uzima iz ;erkeske sredine i radya se odigrava na Kavkazu, gde su se qudi u to doba borili za slobodu s oru/jem u rukama. Otac je Izmaila kao 14-godi[yeg de;aka poslao u Rusiju da upozna tu]e zakone i prava. Neuredan /ivot u Petrogradu brzo je Izmaila doveo do ohla]eya . Praznina i oholost prestoni;kog /ivota ozljedile su ga, pa on be/i na Kavkaz da se bori za slobodu otawbine. On je @izabranik sudbine#, odva/an i ;vrst, po[tuje svog neprijateqa i izbegava svaku podmuklost i lukastvo.
99
Ali me]u svojim narodom Izmail nije imao oslonac, omrzao ga je vo]a ;erkeskih odreda, yegov brat Roslambek koji ga iz zavisti izdajni;ki ubija iz pu[ke. :erkeski vojnici, iz osvete [to je bio veran tu]oj zemqi ostavqaju Izmaila nesahrayenog @da istruli neslavno#. Izmail je celog /ivota bio usamqen, otu]en od okoline [to je pisac poeme o[tro pre/ivqavao. @Izmail-bej# ima odre]ene crte romanti;ne poeme-pisac prekida pri;aye pitayima i uzvicima upu’enim junaku, ton pri;aya je uzbu]en, povi[en, pi[;eva simpatija neprestano prati junaka. Poema se mo/e nazvati lirsko-epskom (omiqen kyi/. rod romanti;ara). @Demon#-poema nastala kao obrada mita o an]elu koji se, pre nastanka sveta, pobunio protiv boga (@pali an]eo#). On je naveo qude na nepokornost pream bogu, ulio im sumyu u yegovu dobortu i li[io ih bla/enstva. Qudi su bili prognani iz raja. Pesnikov Demon ima dubok um i neukrotivu gordost, on negira postojaye harmonije u svetu, sa prezreyem gleda na nesre’ni qudski rod i nalazi se u neprekidnom neprijateqstvu sa bo/anstvom. On je gord, povu;en u svoja do/ivqavaya. Ali ve;ita usamqenost stvara mu patye i on po;iye da se se’a onog vremena kada je verovao i voleo. On /eli da se zbli/i sa svetom i tra/i pomireye>Susret sa Tamarom u Demonu budi dotad nepoznate do/ivqaje (ona je prosta, neposredna, i nevina i to u yemu budi ose’aya koja je davno izgubi). Demonov poqubac bio je za Tamaru smrtonosan. Ipak, yu an]eo odnosi u raj (@raj se otvorio radi qubavi#), a Demon je ponovo postao ohol, kao i ranije @sam u vasioni, bez nade i qubavi#. Po samoj svojoj prirodi, Demon je osu]en na usamqenost. Yegova gordost je bezgrani;na, on sebe stavqa u centar vasione, on je individualista, zatvoren u samog sebe i zato yegova ma[taya su o qubavi, pokajayu, veri u dobro bile samo @bezumne sayarije#. Nije mogao da pogne svoju gordu glavu, da se odrekne samog sebe i prolije @suzu pokajaya#. :ak i kad je an]eo odveo Tamaru, on je drsko vikao> @Ona je moja!# Spev ima svoje simboli;no zna;eye. Qudi, obdareni umom i te/yom ka slobodi, u zvesnim epohama osu]eni su na izdvojenost od dru[tva, usamqenost, tugu i nerad. Qermontovu i yegovim savremenicima bilo je su]eno da /ive u takvim uslovima. Prinudan nerad dovodi do nezadovoqstva, du[evne hladno’e, do sumye u vrednost /ivota. Odvojen od korisne dru[tvene delatnosti, individualizam. Neizbe/no se javqaju poku[aji da se iza]e iz tako
100
/alosnog staya, i to na;e[‘e u /enskoj qubavi. Ali hladan, zakop;an individualista, koji u sve sumya, nije u stayu da osvoji sre’u ni za samog sebe, a kamo li za svoju izabranicu. Yegov poku[aj kao i Demonov, osu]en je na propast. Qermontov Demon je romanti;an lik. On je mra;an ali veli;anstven lik gordog duha koji pati. Yegove su patye neizmerne> @zlo mu je dojadilo# ali je pomireye s nebom nemogu’e. Svet je za yega @postao gluv i nem# i on je osu]en na ve;ito lutaye. U strasnim Demonovim monolozima o besciqnosti postojaya, o usamqenosti, ;ije se glas samog pisca (u qudskom dru[tvu nema ni istinske sre’e, ni dugove;ne lepote, ve’ samo zlo;ina, ubistva i plitkih strasti). Junak poeme je ;esto samo sredstvo za izra/avaye pi[;evih do/ivqaja. Lirski elementi se prepli’u sa pripoveda;kim. Radya u poemi se (kao u Izmail-beju) odvija u skokovima bez spajaya pojedinih elemenata-pisac se izra/ava samo na va/nim i najefektivnijim doga]ajima. U poemi ima mnogo epitera, metafora i pore]eya, [to svedo;i o uzbu]enosti junakovog govora i pisca koji stoji iza yega. Ponavqaya, nedovr[ene re;enice (isprekidan govor), uzvici, pitaya-jesu karakteristi;ne crte poeme. Iskazi najve’ih predstavnika ruske kyi/. kriti;ara i dru[tvene misli svestrano su ocenili stvatala[tvo Qermontova> i yegov revolucionarno-protestni karakter (Bjeqinski), i yegovu qubav prema narodu (Dobroqubov) i pesimizam ispuyen /e]i za borbom (M.Gorki), i bogatstvo sadr/ine i oblika yegove poezije. EDGARD ALAN
PO _ Stvarala[tvo
Po je najve’i ameri;ki pesnik (po svom ro]eyu i po tome [to ga Amerikanci smatraju svojim), ali i jedan od najve’ih stvaralaca u evropskoj tradiciji ( [kolovao se u Evropi i pripada kyi/. ba[tini evropske kulture). Bez dvojice ameri;kih pisaca kyi/. na[eg vremena bila bi nepojmqiva> to su Po i Volt Vitmen. Od Vitmena poti;u slobodan stih, qubav prema bezumnom, kao i prema dostignu’ima na[eg poslovima pretrpanog doba, ni[ta maye bogat nije ni Poov uticaj, koji je uz to mnogo razli;itiji. Po je bio izuzetna figura i u /ivotu i u stvarala[tvu strastven i divaq, neobja[yiv bilo kakvim kyi/. tradicijama, ve’ jedino prirodnom obdareno[‘u duha kome /ivot uop[te nije uskratio da se do kraja iska/e u svojoj tragi;nosti. Ni jednom umetniku nije odato toliko
101
posmrtnih po;asti kao [to je to slu;aj sa Poom (tri velika Evropqanina> Bodler, Malarme i Valeri, svaki na svoj na;in preuzeo je iz yegovog dela ono [to mu se ;inilo najbli/im, ;ine’i na taj na;in da se Poova umetnost prostre sve do evropske poezije druge polovine 19 veka, pa ;ak i do na[ih dana). Istorija Poovog /ivota predstavqa splet peripetija i tragi;nih nesporazuma. Zato nije ni najmaye ;udno [to je Bodler, u svojoj saose’ajnosti koja je u stvari poistove’ivaye s velikim Amerikancem, napisao yegovu biografiju stvoriv[i od Poa, yegove li;nosti i dela tip @ukletog pesnika#, prete;u samoga Bodlera, Verlena, Remboa, Malarmea. Nesre’a je neumoqivo pratila Poa tokom celog /ivota. Ro]en je u Bostonu 1809 god, kao sin putuju’ih glumaca, alkoholi;ara. U drugoj godini ostao je siro;e, pa je brigu o yemu preuzeo bogati trgovac Won Alan, i yegova supruga Franses koja je ne/no i materinski volela Poa, u ;iju je uspomenu Po uzeo svoje drugo prezime. Me]utim, ve’ u najranijoj mladosti, tim pre [to je Po veoma rano pokazao izvanredne intelektualne sposobnosti, po;eo je da se stvara jaz izme]u budu’eg pesnika i yegovog [krtog i realisti;nog poo;ima. Nakon jednog od sukoba Po odlazi u Boston gde u saradyi sa jednim mladim grafi;arem, i zahvaquju’i maloj u[te]evini, objavquje svoju pesmu Tamerlan i nekoliko mayih pesama(1827). Ostav[i bez novca i sredstava za /ivot, provodi dve godine u armiji, sve do aprila 1829. god. Odnosi sa o;uhom koji odbija da pla’a Poove dugove, postaju sve nepodno[qivije i Po se sve vi[e okre’e mra;nom uticaju kocke i alkohola. Sre’om, yegove literarne ambicije su i daqe velike, pa pored stihova po;iye da pi[e i svoje prve pri;e koje ‘e ga proslaviti. 1833 na konkursu je dobio nagradu od 50 dolara za jednu od svojih prvih pri;a. U to vreme, posle nekoliko qubavnih avantura, zavr[enih neuspesima i neurozama, zaququje seu svoju 13-godi[yu ro]aku Virwiniju Klem, s kojom se prvo o/enio tajno, a zatim i zvani;no 1836. godine. Taj period ispuyen je velikim literarnim radom, tad je napisao svoju ;uvenu novelu Avanture Gordona Pima. 1841. Virwinija oboleva od tuberkuloze , [to Poa baca u novi o;aj, spre;ava ga u obavqayu redakcijskih poslova, i sve vi[e se upu’uje alkoholu kao jedinom izlazu. Agonija yegove Virwinije, koja je u stvari ono dete o kome Po govoriu svojoj mo/da najlep[oj pesmi Anabel Li, trajala je [est godina< umrla je 1847. Po tada ima 38 godina. Ostale su mu samo dve godine /ivotakoje je ispunio neuroti;nim be/ayima od grada do
102
grada, neura;unqivim vezivayima za nekoliko /ena, da bi svoj /ivot zavr[io u delirijumu 1849 godine. Potpuni haos yegovog /ivota odrazio se i na yegovo stvarala[tvoyegova poetska zaostav[tina, iako po obimu skoro neznatna u pore]eyu sa delima ostalih romanti;ara, ostala je posle Poove smrti u velikom neredu> neuroti;an ritam posledyih godina koje je proveo u ;udnim vizijama i alkoholu, spre;io ga je da objedini svoje pesme u jednu definitivnu zbirku. Me]utim, nasuprot toj haoti;nosti koja se odnosi na yegovo sveukupno poetsko stvarala[tvo, stoje pojedina;ne pesme sa svojim savr[enim kompozicijama, ostvarene velikom ve[tinom kakvom je mo/da mogao da bude obdaren samo jedan opsednut i ;udan duh koji je u stvarima i problemima /ivota jurio iz uni[teyau uni[teye. U ;uvenom spisu Filozofija kompozicije, Po analizira nastanak svoje naj;uvenije poeme Gavran, gde je pojam umetnosti kao posledice delovaya razuma, a ne intuicije-prvi put ta;no i jasno izlo/en 1846. (a nastavqa se u simbolizmu i kod Pola Valerija). Nema sumye da je Po dobro poznavao englesku poeziju, verovatno i francusku, pa i nema;ku (Bajron, Kolriw, Hofman), naro;ito na gotsku tradiciju (neobi;ni doga]aji koji izazivaju srah). Poova poetika proistekla je iz prirodne i neuporedive intuicije, ali i iz majstorskog kori[‘eya prethodnih iskustava, koja poti;u jo[ iz daleke pro[losti poezije. Poova velika originalnost je u tome [to nije prihvatio nasle]ene i postoje’e pesni;ke forme, ve’ je s velikom slobodom stvorio vlastite koje su bile pogodne yegovom strasnom temperamentu. Iako je Po skoro istovetno napisao svoje najboqe pri;e i pesme, iako postoje bitne razlike izme]u Poa pripoveda;a i pesnika. U pri;ama Poa pre svega interesuje zaplet i radya, sklonost prema bizarnim utiscima, groteska, ili nasiqe, dok mu je stih polsu/io za iskazivaye najdubqih, tragi;nih ose’aya, za obja[yeye vlastitog unutra[yeg ponora. Iako sve Poove li;nosti nose pe;at yegovih neuroza i izgubqenosti, u pri;ama Po ide pream policijskom, detektivnskom obja[yeyu postupaka svojih junaka, u poeziji on je pesnik idealisti;ke qubavi na na;in kako su to ;inili i Dante i Petrarka. Poov ;lanak o propovetkama Natanijela Hotorna svojevrstan je traktat o pitayu osobina novele-op[irnost dela nije merilo yegove vrednosti, ve’ je od najve’e va/nosti jedinstvo efekta ili utiska koje je to delo proizvelo (a ono mora kod ;itaoca da izazove zadovoqstvo), posebnu pa/yu treba usmeriti na neo;ekivanost
103
(obrt) na kraju pri;e i na jedinstvenu konstrukciju koja se bazira na jednom doga]aju ili liku. Karakter novele mora biti ozbiqan, moralno –pou;an ili psiholo[ki. Tek kasnije (Mark Tven) u novelu ulaze elementi anegdote, kyi/. parodije ili ironije. Poove novele uticale su na pripoveda;e 20 veka, naro;ito na Borhesa (pisao je pripovetke sa fantasti;nim motivima, ali uba;ene u realisti;an ambijent (npr. qudi koji su do/iveli besmrtnost, pa pri;aju o tome)). Na tematskom planu, poezija Poa se malo razlikuje od yegove proze (tema smrti bliskog ;oveka koji umire u mladosti, tema misti;ne smrti (o/ivqavaye umrlih i sahrayivaye /ivih)). Poova motivacija je takva da povezuje misti;no i realno (racionalno obja[yeye misti;nih pojava). Fantastika je potisnuta u drugi plan, ne pru/aju se nikakva re[eya ili obja[yeya o fantasti;nom, ve’ samo realna i racionalna. Po tome i Po nije pravi fantasti;ni pisac (kao npr. ?il Vern- 20 000 miqa pod morem), on nagove[tava trivijalni /anr Science Fiction-a , ali i jedne nove kyi/. tradicije, zasnovan na elementima gotske mistike (sa uzorima iz nema;ke kyi.)-npr. iznenadna smrt, simbolika mraka i zatvorenog prostora, /ivi mrtvaci, stra[ne tajne, krvno prokletstvo. Sve su to elementi trivijalnih gotskih romana (Wejn Ejr, Orkanski visovi). Ko Poa mistika ne postoji sama po sebi, ve’ se obrazla/e realnim ;iyenicama i nau;nim dostignu’ima-po tome se Po mo/e posmatrati kao prete;a realisti;kog metoda u kyi/. Tome u prilog ide i dosledna i jasna psiholo[ka karakterizacija likova, teme staya ;ovekove du[e koja je na granici racionalnog i iracionalnog, motiv ludila (sve su to elementi romana Tolstoja i Dostojevskog, kao i Bodlerove poezije). Anglosaksonska tradicija podrazumeva i prisustvo neke vrste ironije i sarkazma prema svetu, kao i humoristi;ne elemente, pa se oni mestimi;no javqaju i kod Poa. Formalni izgled yegovih novela uslovqen je i Poovom publicisti;kom delatno[‘u-podeqenost u poglavqa koja se zavr[avaju na uzbudqivim mestima, radi pove’aya napetosti i sadr/avaya pa/ye (elementi detektivskih romana, prisutni i u romanima Dostojevskog i Tolstoja). Od trivijalne literature Po je na;inio prava umetni;ka dela. Poove pesni;ke slike kao da su predosetile teoriju francuskih simbolista i yihovo shvataye pesni;kog izraza i jezika kao fenomena muzike koji se opire prevo]eyu ideje . Zbog napasnog ponavqaya nekih slika i tema kao [to su> mrak, ponori, zatvorene prostorije, smrt-Po je tako]e posebno provla;io psihoanaliti;ke kriti;are. Daqe,
104
mnogi su kriti;ari smatrali da je Po moderan i po tome [to je prvi hrabro razotkrio qudsko srce i za[ao u podru;je potisnutih i sramnih poriva o kojima se do tada nije pisalo u kyi/. Po je bio specijalista za podru;ja ;ovekove psihe, za retko i posebno iskuztvo i za yegovu krajnost-ludilo. Taj spoj bitnog i potpuno nebitnog, ili ;ak apsurdnog jedan je od glavnih razloga zbog kojih se Pou dive Borhes i yegovi sledbenici. Yih je moglo povu’i i isticaye hladnog, analiti;kog umetni;kog postupka [to ga Po podjednako rigorozno primeyuje u analizi qubavnih ose’aya kao i u svom pristupu misti;kim temama. Poovo doba bilo je zaokupqeno spiritizmom, hipnozom i parapsiholo[kim fenomenima, pa se mnoge Poove teme mogu protuma;iti i kao izraz verovaya da mnoge duhovne pojave mo/emo nau;no protuma;iti ili, obrnuto, da ne smemo naukom nazivati samo ono [to se temeqi na fiziolo[kim ;iyenicama. I tu, izme]u @stvarnosnog prokaza# i @halucinacije#, izme]u hladnog matemati;kog razuma i zanosne tajne, Po je blizak Borhesu, a donekle i Heseu, Nbokovu i drugima (pripoveda; koji je ili lud il se pravi lud da bi svesno manipulisao ;itaocem). Ceo niz pesni;kih postupaka i motiva ukazuje na to da je u Poovoj poeziji i prozi sve privid, ali istovremeno izaziva neku autenti;nu jezu koja poti;e iz egzistencijalnih, i psiholo[kih izvora. Poseban efekat posti/e se prividnom analiti;kom mirno’om pripoveda;a. Pripoveda; Poovih pri;a naj;e[‘e pri;a o samom sebi i o do/ivqajima koji su primeri svega [to nije mirno i analiti;no> manije, depresije, neuroze, ubila;kih i samoubila;kih poriva. Sprega iracionalnog sadr/aja i (prividno) racionalnog prikazivaya proizvodi prvenstveno moderan utisak koji ukqu;uje ose’aj nesklada i out]enosti. Ta zagonetnost i empati;nost ostavqa i mogu’nost apsurdnog, irnoni;nog tuma;eya sadr/aja pri;a. Po se oprobao u skoro svim /anrovima. Bio je pesnik, kriti;ar, esejista, pisao je filozofske rasprave, pripoveda;ku prozu, a napisao je ;ak i jednu dramu. Kao kriti;ar Po zapayuje moderno[‘u nekih svojih gledi[ta. Yegova postavka o smi[qenom i prora;unatom umetni;kom postupku izdvaja ga iz romanti;arskog konteksta gde se verovalo da poezija dolazi od samog Boga, i ;ini ga prete;om moderne simboli-sti;ke poetike. S druge strane Po je jo[ uvek pravi romantik, zaqubqen u uzvi[enu lepotu, u potrazi za idealnim (poezja kao najsavr[eniji na;in zadovoqavaya /e]i za lepotom). Napadaju’i one koji od poezije o;ekuju moralnu pouku, Po iznosi za
105
svoje vreme vrlo modernu ideju o autonomnosti poezije. Po yemu, pesma mo/e te/iti samo jednom ciqu> lepoti, odnosno istini< ona te/i sferi idealnog i to pomo’u svesno konstruisanih muzi;kih efekata. Poezija nije ciq, ve’ strast, oblik /ivqeya. @Gavran# -centralni motiv pesme je motiv mrtve drage (smrt /ene, odnosno nestanak yene lepote je najtu/niji doga]aj i zato pesnik peva ba[ o tome). Dok lirski subjekat sedi o;ajan u svojoj mra;noj sobi (zatvoren prostor kao simbol sku;enosti i nesre’e), dolazi mu gavran (crni glasnik smrti). Opis sobe-niz realisti;kih pojedinosti (kip bogiye mudrosti Atene, kao povezanost sa anti;kom tradicijom). Pesnik pita pticu (cela se pesma razvija kroz virtuelni dijalog) ho’e li u Raju ponovo sresti dragu, a gavran ponavqa> @Nikad vi[e#. Na po;etku, odnos lirskog subjekta prema gavranu je distanciran, da bi se na kraju s yim potpuno poistovetio. Cela se pesma, u romanti;arskom duhu, razvija kroz kontraste (no’dan) ;ime se poja;avaju misti;ni elementi. O;igledna je i psiholo[ka motivacija junaka (lirskog subjekta) ;ime se proizvodi utisak ne;eg novog, neo;ekivanog, ali bez obja[yeya. Sve je, u duhu romantizma, ostalo nedore;eno, u aluzijama i nagove[tajima. Simbol gavrana nadrasta svoje tradicionalno zna;eye i dobija novosimbol ve;ite, tu/ne uspomene (elementi simbolizma u Poovoj poeziji). Mada ima elegi;an ton, Gavran nije elegija ve’ balada. Sadr/i epski, narativni elemenat (pri;a se o tome kako je draga umrla i kako pesnik to pro/ivqava, radya se razvija kroz dijalog). Gavran nije poema, jer je poema du/a (pripovetka u stihu) i ima razvijeniju fabulu od balade. Balada ima lirskih intoniranu naraciju. Zvuk i melodija kod romanti;arskih pesnika imaju posebnu semanti;ku vrednost. Melodija se ostvaruje oblikom i strukturom stiha (Po koristi sedmerac i osmerac i refren na kraju svake strofe< refren uslovqava rimu (ukrt[tena) [to sve poja;ava melodi;nost pesmesli;no kao kod Laze Kosti’a-Sanra Marija)< prisutne su i razli;ite figure ponavqaya i nabrajaya (asonanca, aliteracija) [to poja;ava fprmulativnost pesme. Gavran je po izboru teme i motiva tipi;no romanti;arska pesma, ali je istovremeno i demistifikacija romanti;arske poezije (realisti;ni elementi). Poova poetika, formulisana kroz ovu pesmu je normativna (kao klasicisti;ka), a ne entuzijasti;ka (kao romanti;arska), [to se pre svega vidi u strogoj, matemati;koj kompoziciji pesme Gavran.
106
@Anabel Li#-pesma inspirisana stvarnom smr’u mlade Virwinije, pesnikove /ene i ro]ake. Lirski subjekat i yegova @deva# /iveli su divno u jednom @kraqevstvu na obali# i mnogo su se voleli (radya je sme[tena u imaginarno vreme i prostor-sli;no bajci, ukinuta je vremenska i prostorna dimenzija, ;ime se aludira na svevremenost). Ali, jednog dana, @sru;io se vetar iz oblaka# i @prelio lepu Anabel Li#, ali @qubav be[e ja;a od qubavi svih drugih#, pa ni smrt ne mo/e pesnika da razdvoji od mrtve drage. U mesecu i zvezdama on vidi voqenu /enu (romanti;arski motivi pome[ani sa nekakvom pritajenom jezom) i provodi no’i kraj svoje drage u grobnici na obali, koju zapquskuju morski talasi. Smena razli;itih stihova (deseterac i sedmerac) i ponavqaye imena Anabel Li poja;avaju muzi;ke efekte pesme. Priroda je stalni pratilac pesnikovih ose’aya (kontrasti> /ivot-smrt, sjaj-tama, no’-dan, sre’atuga), ali bez romanti;arske poetike. Uz nasle]ene elemente romantizma, gotske mistike (mra;an pejza/, kataklizmi;na pojava oluje) nailazimo i na neo;ekivanu kombinaciju romanti;ne strave i misti;nih motiva (sahrayivaye Anabel Li u grobnici na obali mora). @Rukopis prona]en u boci#- ova pripovetka, nastala u po;etku stvaraya tako]e nagove[tava neke od Poovih kqu;nih tema i postupaka. Data je u obliku stranica iz dnevnika koje pripoveda; pi[e na svom fantasti;nom putovayu. Osim uvodnih napomena u kojima dobijamo informacije o brodu i yegovom tovaru kakve bi se mogle na’i u nekom pustolovnom putopisu, pri;a nam pru/a i niz slika koje su usko tematski povezane i koje treba shvatiti kao metafore. Posle neke stra[ne oluje, kada je sunce izgubilo svoju svetlost i nastupila ve;ita no’, pripoveda; dospeva na neki jeziv lete’i brod, ;ija je posada sa;iyena od mnogo staraca koji pri;aju nekim nerazumqivim jezikom. Neka ;udna sila vu;e brod ka jugu, sve do ledenog ju/nog pola, da bi ga tamo upila utroba zemqe. Mada on to nigde jasno ne kazuje, Po nam jasno pokazuje da je re; o ukletom brodu, fantomi;nom brodu mrtvih du[a koje traju na granici ve;nosti, izme]u /ivota i smrti. Pri;a se oslaya na jedan od ustaqenih motiva fantasti;ne kyi/. ali Po tu osnovnu temu meya i ;ini je zanimqivom savremenom ;itaocu. Rukopis prona]en u boci je moderna pri;a zato [to joj autor daje dimenziju opipqive i odbojne strave koja se jedva mo/e opisati. Brod se opisuje kao da je nabubrio poput tela utopqenika-poistove’uje se sa le[om, opisi zastra[uju’ih, neprirodnih pojava, prvenstveno trajnog mraka
107
(@zaogrnu nas ve;ita no’ i gusta tmina#) i svakavih vrtloga i ponora. Te slike delom pripadaju gotskoj tradiciji, ali upu’uju i na mogu’nost simboli;ke ili metafizi;ke interpretacije, jer zra;e neodre]enim i nejasnim zna;eyima. Poov simbolizam nudi slike koje se opiru tuma;eyu i uprkos svojoj ;esto skoro vulgarnoj fizi;koj [okantnosti, ostaju zatvorene u sebe i u jezik kojim su izra/ene, ostaju na neki ;udan na;in apstraktne. Pri;a aludira na postojaye nekakve zagonetnosti, enigmati;nosti, ;udnih i ezoteri;nih veza ([to podse’a na neke Borhesove pripovetke). Mi o;igledno hitamo napred nekoj uzbudqivoj spoznaji- nekoj tajni koja se nikad ne sme otkriti i do koje dopreti zna;i uni[teye. Kombinacija nau;nog i egzoteri;ki-misti;kog ogleda se u tome [to pripoveda; ;udno kretaye ukletog broda poku[ava da obrazlo/i time da brod nosi morska struja , @ako se tim imenom mo/e nazvati plima koja urli;e i zvi/di belinom leda, grmi i hu;i prema jugu brzinom nalik na strmoglav sunovrat vodopada#. Kombinacija iracionalnog sadr/aja i prividno racionalnog prikazivaya proizvodi moderan utisak koji ukqu;uje ose’aj nesklada i out]enosti-putnik sablasnog broda ka/e>@Mi smo zacelo osu]eni da trajno lebdimo na rubu ve;nosti, a da nikad kona;no ne zaronimo u bezdan#. @Ukradeno pismo#- ovu pri;u Po je svrstao u pri;e tzv. racionalizacije, tj. logi;kog zakqu;ivaya, koje predstavqaju prete;e kasnijih detektivskih pri;a. To su pri;e u kojima je zaplet baziran na stati;kom otkrivayu razlikuju se od modernog krimi-romana koji se po pravilu zasniva na nizu, situacija i akcija. Glavni junak Poovih krimi-nalisti;kih pri;a, Arsen Dupin, ima neka obele/ja tipi;nog Poovog junaka> on je ‘udqiv i melanholi;an, ima ekstravagantne navike, i najboqe razmi[qa u zamra;enoj sobi u kojoj usred belog dana gore sve’e. Kod yega dolazi perfekt pariske policije i pri;a o zagonetnom pismu koje je ukradeno iz kraqevskih odaja. Krivac je poznat-to je jedan bezo;an i perfrigan ministar koji se ne’e libiti da zloupotrebi sadr/aj pisma. Ali policija ne mo/e da ga uhapsi dok se pismo ne prona]e, prefekt je prevrnuo celu zgradu u kojoj ministar /ivi, ;ak je gledao i ispod tepiha, u nogarima od stola, pregledao je i dve susedne ku’e i okolno zemqi[te. O[troumni Dupin tra/i od policajaca nov;anu nagradu kako bi mu otkrio gde se pismo nalazi. On zna da se to mo/e saznati samo ako u razmi[qayu preduhitri lopva-logi;no je da ministar nije sakrio pismo na neko tajnovito mesto, jer ‘e ga policija ba[ tamo tra/iti, ve’ ga je stavio
108
negde gde je previ[e o;igledno, jer se na o;igledne stvari obra’a najmaye pa/ye. I zaista je tako i bilo. Jednog jutra Dupin odlazi u ministarovu palatu, po[to se prethodno najavio u sobi je ugledao jednu sasvim bezvrednu i neupadqivu kutiju za posetioce i u yoj nekoliko posetioca i jedno pismo. Pismo je bilo pohabano i umrqano, ali je Dupin odmah shvatio da je to ono pismo kkoje on tra/i, i da ga je ministar namerno u;inio naoko nebitnim i sasvim sporednim (@previ[e upadqivo mesto i pohabano pismo vi[e nego [to bi trebalo#). Sutradan po[to je platio ;oveka da na ulici napravi skandal, Dupin je ponovo oti[ao kod ministra (navodno je ne[to zaboravio), pa kad se ministar nago kroz prozor da vidi kakva je to graja na ulici, Dupin je uzeo ono pismo i podmetnuo drugo, a zatim mirno oti[ao ku’i. Dupin je pismo predao jednoj dami koju je ministar 18 meseci uceyivao, pa sada ona yega dr/i u [aci. On je nastavio da je uceyuje, a po[to ne zna da je pismo kod ye, sprema mu se skora politi;ka propast. A u pismu koje je ostalo kod ministra, Dupin je napisao jedan citat, kako bi mu se osvetio za neku nepravdu od ranije (ina;e, citat je izmi[qen-time je Po stvarao odre]eni stil> uklapaju’i se tobo/e u postoje’u konvenciju, on se ustvari od ye udaqavao). @Filozofija kompozicije#- neka vrsta manifesta o poeziji, kao [to su pisali svi romanti;arski pesnici. U ovom delu (1846) koje spada u Poovu poetiku, prvi put je jasno i ta;no izo/en pojam umetnosti kao posledica delovaya razuma, a ne pukog bo/jeg dara (normativna, a ne entuzijasti;ka poetika). Po nudi detaqan opis smi[qenog pravqeya pesme Gavran, [to u stvari predstavqa recept za sastavqaye poezije bez obzira je li Po ta;no na takav na;in sastavqao Gavrana. Pre nego [to se po;ne sa pisayem, autor mora ve’ imati ta;no razra]en plan po kome ‘e to ;initi. Da bi se napisala, u glavi pesnika mora biti unapred formulisana, da joj se ve’ pre nastanka zna i po;etak i kraj. Najbitnije je efekat (utisak) koji pesma proizvodi, a on se posti/e izborom originalnih, novih tema i posebnih jezi;kih sredstava. Pesma nastaje u svesnom, promi[qenom i racionalnom stayu, a ne u trenutku nadahnu’a, plod je dugog i mukotrpnog sistematskog rada. Da bi dokazao da ni[ta u kompoziciji pesme nije povezano sa intuicijom, da delo mora da se razvija korak po korak do svog kraja, s matemati;kom i krutom precizno[‘u i dosledno[‘u, Po svoje tvrdye ilustruje na svojoj najpoznatijoj pesmi Galeb.
109
Pesma ne sme da bude ni previ[e kratka, ni previ[e duga;ka, ali u svakom slu;aju mora biti jednistvena da bi ostvarila svoj ciq- da bi uzbudilia ;itaoca, a to se mo/e posti’i samo ;itayem u jednom mahu. Izraz, odnosno tema pesme treba da bude vezan za problem lepote, jer je lepota najsna/niji utisak i ostavqa najintenzivniji utisak, ;isto uzdizaye du[e. Lepota se najboqe iskazuje preko ose’aya tuge i zato ton pesme treba da bude melaholi;an. Osim toga, radi /eqenog efekta moraju se upotrebiti posebna pesni;ka sredstva, odnosno postupci (variraye primene refrena, za koji je najboqi d se sastoji iz samo jedne re;i, koja poja;ava zvu;nost pesme-tako gavran stalno ponavqa @Nikad vi[e#. Najmelanholi;nija tema od svih a ujedno i najpoeti;nija je smrt lepe /ene (smrt lepote) i motiv /alo[‘enog qubavnika. Kao u Galebu, pesma morada ima svoj klimaks (tamo je postignut ponavqayem refrena @Nikad vi[e# koji lirskog subjekta dovodi do potpunog bola i klonu’a. Po je prvo napisao zavr[nu strofu pesme, a onda tek prethodne. Versifikacija tako]e mora da bude originalna, moraju postojati razli;ite varijacije metra i strofe. Ritam i metar Gavrana samo po sebi nisu originalni (trohejski ritam i oktametar(osmerac), koji se smeyuje sa heptometrom (sedmercem) i zavr[ava tetrametrom ( u refrenu @Nikad vi[e#), stope (troheji) se sastoje od jednog dugog i jednog kratkog sloga, prvi stih ima osam stopa, drugi sedam, tre’i osam, ;etvrti sedam). Svaki od tih stihova bio je i ranije upotrebqen, ali je Poova originalnost u yihovoj me]usobnoj kombinaciji. Efektu originalnosti doprinosi i rima (ukr[tena) i figure ponavqaya (asonance i aliteracije). Doga]aj u pesmi treba da bude sme[ten u usko ome]en prostor jer se tako usmerava ;itao;eva pa/ya na konkretan, izolovan doga]aj. U Gavranu lirski subjekat sme[ten je u yegovu sobu, simbol uspomene na onu koja ju je pose’ivala. Odugovla;eye ulaska gavrana u sobu ima za ciq da pove’a ;itao;evu radoznalost, a no’ je prikazana olujnom da bi se opravdalo gavranovo tra/eye skloni[ta i da bi se postigao efekat kontrasta (s fizi;kim) spokojstvom unutar sobe. Ptica sle’e na kip Palade tako]e zbog efekta kkontrasta izme]u kamena i perja, a kip Palade (Atene) odabran je najvi[e zato [to je u skladu sa onim [to lirski subjekat ;ita (crne , pra[ne kyige, koje staro znaye skri[e). Kona;an utisak pesme produbquje i kontrast fantasti;nog (gavran ulazi uz lepet i buku) i kontrast
110
fantasti;nog (gavran dostojanstveno sle’e na kip ). Nadaqe, ni qubavniku se gavranovo pona[aye vi[e ne ;ini fantasti;nim. Pesma se zavr[ava naglo i jednostavno. Qudska /udya za mu;eyem, a delimi;no i praznoverje prisiqava qubavnika da postavqa takva pitaya koja mu samo donose bol odgovorom> Nikad vi[e, i on je na kraju potpuno slomqen. Zna;eye pesme nikada ne sme da bude @izba;eno na povr[inu#, ve’ mora ostati negde u @dubini#, u aluzijama i nagove[tajima jer @izvesna tvrdo’a ili golotiya odbija umetni;ko oko. Dubinsko zna;eye Galeba le/i u metafori;kim stihovima> @Iz mog srca kqun svoj vadi, nek ti trag se ovde zbri[e Re;e gavran>Nikad vi[e# Tek na samom kraju pesme shvatamo da je gavran simboli;no zna;eye tu/ne i beskrajne uspomene.
111
