O4 Bart Svetla Komora

Jednog sam dana, bilo je to poodavno, naiao na foto grafiju poslednjeg Napoleonovog brata Zeroma (1852. Tada rekoh sebi sa cUenjem koje otada nisam mogao umanjiti: "Vidim oci koje su videle Cara Ponekad sam govorio  toj zacuenosti ali kako se nije cinilo da je iko deli, niti cak razume (ivot je znaci sacinjen od sitnih osamljenosti) zanemario sam je Moje zanimanje za Fotograju krenlo je vie kultim tokom Odlucio sam da me Fotograja zanima proiv lma od kojeg je ipak nisam uspevao Ddvojiti. Ovo pitanje nije poputao. So se Fotograje tice, bio sam obuzet jednom "ontolokom eljom: teo sam po svaku en saznati ta je to ona "po sebi, kojom se bitnom rtom izdvaja iz zajednie slika. Takva je elja htela da kae a u biti ako se izuzmu oce vidnosti koj su proistekl iz tehnike i upotrebe i uprkos njnoj sadanjoj izzetnoj ekspanziji nisam bio siguran da Fotograja postoji, da raspolae sopstvenim "genijem 2

Sta me je moglo voditi? Ve o prvog koraka, koraka razvrstavanja (treba dobro azvrstati, odabrati, ako oemo da soimo izvesni kor-

Noa  foograi 

pus), Fotograja se razoiva. Podee kojima je iza�emo su, naime, ii empirijske (Profesionaci/Amateri), ii reto rike (Pejza� i/Predmeti/Port retil Aktovi), ii pak estetike (ReaizamlUmetnika fotoaja), u svakom suaju izvan predme, bez odnosa sa njegoom suinom koja mo�e biti (ako je ma) jedno Novo Ciji je doazak ona bia; jer, jer, ova bi se rarstavanja moga dobro primeniti na duge, stare, obike predstavjanja. Reko bi se da je Fotograju nemo gue razvrstati Pitao sam se na emu je mogao poivati taj nered Najpre sam naao ovo Ono to Fotograja umno�ava do u besaj bio je samo jednom: ona mhaniki ponavja ono to se vie nkada nee mo ponoviti u �ivot U njoj se dogaaj nikad ne prevaziazi ka neem drgom: ona uvek svodi korpus koji  eba na teo koje vidim ona je kraj nje Pojedinano, neograniena Suajnost, mat i takorei  Tuche, acan, gru p,  Tak vo (takav fotos a ne Fotos), ukratko: . 53-66 Priika, Susret, Stao, u svom neumoom a�avanJu Da bi odredio staost, budizam ke sunya, prana ii Wats  jo boje: tathata, injenica da jeste takvo, da jeste tako, da   jeste to: t o: tat na sanskritu ai to i ebao bi zasiti pokret deteta koje pokazuje neto prstom i ka�e  Ta, Da, To! Svaka fotogaja se uvek naazi na ivici tog gesta; ona ka�e to, to  je to, to je takvo - ai ne ka�e nita drgo edna fotograja ne mo�e biti fiozofski preobra�ena (iskazana), ona je optereena suajnou Ciji je ona agan i proziran omota Poka�ite nekome vae fotograje, on e akoe pokazati svoje "Vidite, ovde, to je moj brat; tu, to sam ja kad sam bio mai itd; Fotograja je uvek samo uzajamni pev "Vidite, "Ge, "Evo; ona azuje rstom na neko  vizavi i ne mo�e izai iz tog Cistog deiikog jezika Zbog toga  se Cinio da koiko je doputeno govoti  nekoj foto graji toiko je neverovao govorti  Fotoaji Kao tava, otograja se zaista nikad ne razikuje od svog referenta (od onog to predstavja), ii se bar ne raz 

 Rolan Bart: SVETLA OO

kuje odmah od njega, ii ne za svakoga (to je siaj sa bio kojom drugom skom koja je optereena odmah i po praviu nainom na koji je predmet oponaan) nije nemo gue uoiti fotoafskog oznaCiteja (profesionaci to i Ci ne), ai to a�i drgi naCin anja ii razmijanja Po priro di, otoaja (eba komotno prhvatiti to opte to na tre nut upuuje samo na neumoo ponavjanje suajnosti) ima neeg tautookog: ua je na njoj, upoo, i uvek, samo ua Reko bi se d Fotograja sa sobom uvek nosi nosi svog referenta i d su oboje zateen u istoj jubavnoj ii �aobnoj neporetnosti usred sveta u pokretu oni su spojeni svakim svojim deom jedno u drgo, kao to je po nekm kaznama osuenk vezan ancma za e, Hi jo sinji onm parovi ma rba (verjem d su to ajkue, po reima Miea) to pi  vaju zajedno, kao da su spojene venm koitusom Foto graja pripada onoj vrsti isnatih predmeta kod kojih je nemogue razdvojiti dva ista a da ih ne unitimo pro zosko stako i pejza�, a zato ne: Dobro i Zo, �eja i njen predmet: dvojnosti koje mo�emo zasiti, ai ne zapaziti (o nisam ao da e se upravo iz te upoosti Referenta da uvek bude t pojaviti sutina koju sam io) Ta fatanost (nema fotograje bez neega ii nekoga) odvodi Fotoaju u neiei nered predmeta  svih predCalvino meta sveta: zato izabrati (fotograsati) takav predmet, Calvin  takav enutak, a ne kakav drgi? Fotografu je nemogue razrstati, jer nema nkakvog povoda d se  oznaCi ovaka ii onaa njena okonost; ona bi, mo, htea da postane  tako vaa, tako siga, o pemenita kao i ak, to bi  joj omoguio da pristupi prist upi dostojanstvu dostojans tvu jezika jezika  Ai, da bi bio a mora biti oake; iene principa oznaavanja, fotograje su akovi koji ne uspevaju dobo, koji se promeu kao eko Ma ta pokazivaa i ma kakav bio njen naCin, fotograja je uve nevidjiva: ona nije ono to se  vidi ratko, referent prianja A to neobino prianjanje znat no ote�ava priagoavanje Fotograji njige koje se njo-

Nota  fotograji 

m av uostalom malorojnij ngoli a nku drugu umtnost ' rtv su t otko. Nk od tih knjiga su thnick da i "vidl fotografskog onacitlja, on moraju da ristu i vlik liin. rug su istorijsk i soiolok; da i romatral gloalan fnomn Fotogra, on su oavn da ristuaju i vik daljin. a som sam ustanovio da mi nijdna od tih knjiga nij govorila uravo  onim fotograjama koj manimaju, koj mi ruaju adovoljstvo ili uunj. ta sam mogao da cinim sa ravilima komoiij fotografskog jaa, ili, na drugom kraju, Fotografj kao orodicnog orda vaki ut kada sam nto citao  Fotograji mislio sam na kakav fotos koji volim i to m j dovodilo do sa r ja sam vido samo rfrnta, ljni rdmt, voljno tlo; ali mi j nki nsnosan glas (glas nauk govorio strogim tonom: "Vrati s Fotograji To t� tu vidi i t� cini da ati ulai u katgriju amatrskih fotografija koj j oradila jdna kia soiologa samo trag drutvnog ro tokola intgraij koji j namnjn da omogn Porodii, i nita drugo itd Mdutim, nisam s rdavao; drugi jdan glas, mnogo jaci, nagonio m j da n rihvatim soioloka tumacnja. Prd nkim fotograjama hto sam da udm rimitivan,  kultur. Tako sam nardovao, n usu ujui s da rojn fotograj svta svodim, niti da n koliko mojih roirim, na svu Fotograju: ukratko, naao sam s u orsokaku i, ako mogu ri, naucno sam i odu t. 3

Onda sam rkao si da su taj nrd i ta dilma, iskrsli sa ljom da im  Fotograji, orilicno ukaivali na  jdnu vrstu nlagodnosti koju sam uvk doivlavao: iti sujkt raat imu dva jika, ksrsivnog i kri tickog, a u ovom sldnjm imu vi diskura diskur

4 Roan Bar S VETA KOMORA

sa soiologij, smiologij i sihoanali  ali sam, nado voljstvom koj sam na kraju otio i sa jdnima i sa drgi ma, ukaivao na jdinu stvar koja j a mn ila sig a (ma koliko ila naivna: stok otor rma svakom sst mu koji svodi. r, svaki ut kad i mu s malo riglo, osao sam jik koji s ustaljuj i tako klii u svonj i ukor, olako sam ga nautao i traio drugd: ocinjao sam govoriti drugacij. Vi j vrdlo, jdnom a svagda, moj onos u osonost vratiti na drav raum i okuati da s od ,antick navisnosti jasva (Nic naravi huristicki rini Odlucio sam tako da a octak mog istraivanja umm samo nkoliko fotograja, onih a koj sam io siguran da a mee ostoj. B ikakv v a korusom samo nkoliko tla.  tom soru, uglavnom konvniona nom, licnoga i nauk, doao sam na ovu noicnu idju: ar n i tu mogla iti, na ivstan nacin, jdna nova nauka o rdmtu Ivstan Mahesis siguris (a n vi uniersais? Tako sam rihvatio da s ostavim kao osrdnik citav Fotograj okuao ih, olai od nkoliko licnih uunja, formulisati osnovnu, univralnu rtu  koj Fotograj n i ilo 4

Evo m, dakl, samog ao mr fotografskog "nanja. ta moj tlo na  Fotografji aaio sam da jdna fotograja mo iti rdmt !u ostuaka (ili triju mo ija, triju namra ciniti, odnositi, gldati. Fotograf j Operaor Speaor smo svi mi t� ragldamo i tragamo o novinama, knjigama aluima, arhivima, kolkijama fotograja A onaj ili ono t� j fotograsano jst ilj, r frnt, vrsta malog rivinja, eoon t� rai i rd mta, koj ih rado navao Sperum Fotograj, ato t� rko svog orna cuva odnos sa sktaklom i dodaj

Noa  foograi 

ono neto pomalo jezivo to postoji u svakoj fotografiji: povratak umrlog edno od tih iskustava bilo mi je zatvoreno i nije trebalo da se trudim da ga ispitujem nisam fotograf ak ni amater jer sam suvie nestrpljiv za to potrebno m je da odmah vidim to to sam napravio Poai? Zanimljiv ali varav sem kad ga se lati neki veliki fotograf) Mogao sam pretpostaviti da emocija Operatora (pa prema tome i sutina FotograjepoFotografu) ima neke veze sa "malim otvorom (senop) kroz koji on gleda ograniava uokviruje i odreuje perspektivu onom to hoe da "uhvati (zatee) Tehniki Fotograja je na raskr dvaj sasvim razliitih postupaka edan je hemijske prirode delovanje svetlosti na izvesne supstance drugi zike formiranje slike po sredsvom optikog ureaja inilo mi se da Spetato Fotograja u biti proizilazi ako se to moe rei iz hemijskog objavljivanja predmeta (ije zrake primam sa zakanjenjem a da je Operatorova Fotograja suprotno tome vezana za pogled iseen otvorom zatvaraa aere obs lre. Ali  tom zbuenju (ili  toj sutini) nisam mogao govoriti jer ga nikad nisam ni upoznao nisam se mogao pridruiti eti o nih (najbrojnijih) koji obrauju Fotograju poFotografu Raspolagao sam sa samo dva iskustva: is ksvom subjekta koji je gledan i iskustvom subjekta koji gleda 5

Mogue je da sam gledan a da to ne znam ali budui da sam odluio da kao vodia zmem svest mog uzbenja  tome ne mogu govoriti Ali sam esto (suvie esto po mom mijenju) bio fotograsan ajuCi to Dakle im osetim da me objektiv gleda sve se menja nametam s a poziram u trenu sebi pravim neko drugo telo unapred se preobraavam  slik Taj preobraaj je aktivan oseam da

6 Roa art SVET OOR

Fotograja stvara moje telo ili ga umrtvljuje zavisno od njene volje (pouka  toj smrtonosnoj moCi: neki lanovi Pariske komune platili su ivotom svoje zadovoljstvo da Freund poziraju na barikadama: kada su bili pobeeni Tjerova 0 policija ih je prepoznala i gotovo sve postreljala) Pozirajui pred objektivom (hou da kaem: znajui da poziram makar zakratko) ne rizikujem toliko (barem zasad) Nesumnjivo metaforiki moj opstanak zavisi od fotografa Ali ta zavisnost nije samo imaginama (i pravil nije maginarna) zapazio sam je u nekoj zebnji ije je poreklo nejasno: slika  moja slika  sad e nastati: hoe li me roditi kao antipatinu osobu ili kao "dobrog tipa ? Kad bih mogao "ispasti na papiru kao na klasinom platnu obdaren plemenitim izgledom zamiljen pametan itd Ukratko kad bih mogao biti "naslikan (od Ticijana) ili nacrtan (od Kluea) Al i kako bih hteo da to to bude hvaeno bude na duevna tekstura a ne mimika a budui da je Fotograja nedovoljno sptilna izuzev u najveih portretista ne znam kako da unutranjo deljem na kou Odluujem da mi usne "lebde a u oima blag osmeh za koji bih hteo da je "neodrediv ime bih dao da se sa osobinama moje prirode u isti mah ita razgajena svest koj imam za sve vreme fotografskog ceremonijala: pristajem na drutven igru poziram znam to hou da vi to znate ali taj dodatak poruke ne treba niuem kvariti (go vorei istinu: kvadratura kruga) dragocenu sutin moje linosti  ono to sam ja izvan ma kakve slike. Sve u svemu hteo bih da se moja slika nestalna istresena iz hi jade razliitih fotosa zavisno od poloaja starosti uvek podudara s mojim "ja (dubokim kao to se zna); ali treba rei suprotno: a se nikada ne podudara s mojom slikom jer slika je tka nepokretna tvrdoglava (drutvo se zato na nju i oslanja) a "ja sam lagan viestran u pokretu i kao kakav lutak u boci ne stojim na mesu nego se batrgam u njoj ah kad bi mi bar Fotograja mogla dati neutralno anatomsko telo telo koje ne oznaava nita Avaj

Nota  fotogra 

Fotograja me je osudla a ona veruje da n dobro da uvek mam nek gIed moje telo ne nala nkad svoj nult steen nko mu ga ne dje (mod sao mja majka? Jr nje ndferentnost ono st odnos teu ske  takav e samo "objektvn fotos anra "Fotomaton da b od vas uno okrvljenu osobu koju vreba olcja  nego je to Ijubav beskrajna Ijubav). Vdet samog sbe (drugaje nego u ogedalu) Taj je n skoranj na lestvc storje ortret kao slka cre I mnjatura bo je do rnja otografje rlno ogranen a uostalom redodren da oka socjaln  fnansjsk oloaj  u svakom sluaju jedan slkan orret ma kolko bo vran (to je ono to tm da dokaem) nje fotograja. Zanmljvo je da se nje ramljalo  potI (cvlacje) koj donos taj nov n. Hteo bh ednu storju oglda. Jr je otograja nastuanje menesamog kao drugog: nerrodno radvajanje svest od dentteta. Jo anmljvje: p otografje Ijud su ve govorl  vj dvojnka. Gaya\ Heautoskoja se rbluje halucnoge; ona j vekovma 0 bla velka mtska tema. Al danas kao da otskujemo duboko ludlo otograje: ona odsea na svoje mtsko naslee jedno onom laganom nelagodnou koja me obuma dok gledam sebe na komadu ara. Taj otres je u osnov otres svojne. rvo je to reklo na svoj nan: kome rada fotografja subjektu (fotograsanom) l fotografu ar sam eja nje vrsta oajmce od vlasnka trena n se da su bbrojn roces al tu nesguost druva a koje je t asnovano na imat Fotograja je subjekt reobrala u objekt ak ako se mo  ako re u muejsk objekt: da b se snml rv ortret (oko 184 trebalo je subjekt lot dugotrajnom oranju sod staklenog aklona na vrelom suncu  da b se ostalo objektom trebalo je rtret kao r hrurkom Fed, ahvatu; kasnje je mljena narava navana dra gla  ve neka vrsta rotee nevdljve u objektvu koja je r drvala  odravala telo u njegovo relaenju u neo

 Ro/a Bar S VE OMO

kretnost taj dra glave bo je ostolje ka koj je trebalo da ostanem mder moje magnae sutne. Fotoorret je atvoreno olje sla U njemu se ukrtaju etr magnaa sueljavaju se obluju sred objektva ja sam stovremeno onaj kojm se smatram onaj kojm bh hteo da me smatraju onoj kojm me fotograf smatra  onaj kojm se on slu da b okaao svoju umetnost rugm rema udna rabota: restajem da nalkujem seb a bog toga svak ut kad se fotograem (kad se dajem fotografsat) nebno me dote oseanje neauten tnost katkad obmanom (kakve h mogu dat vesn komar) magnao Fotograja (ona koja m je po voi) redstavlja onaj vrIo osetjv trenutak kada ravo govore nsam n subjekt n objekt nego re sbjekt koj osea da ostaje objekt tada dovljavam kroskustvo smrt (stavljanja u agrade): asta ostajem utvara Fotograf to dobro na  sam se la (da l  komercjalnh raloga) te smt u kojoj e me njegov ote balamovat. Ne b blo nta smnje (kad r tome ne bh bo asvna rtva las tron kako je govoro Sad) od fotografovh greva da "un vm: jadnh l amsl: namest me da sedm red mojm etkcama vedu me ("naolju je vlje nego "unutra) nameste da oram sred steenta jer se grua dece gra a mene rmete neku kluu  odmah me (kakvog nenaenja) sednu na nju Reklo b se da se otograf re stravljen mora strano bort kako otografja ne b bla Smrt. Al a koj sam ve objekt ja se ne borm Predoeam da  se  tog loeg sna morat jo grublje robudt jer ja ne nam ta drutvo n od moje fotograje ta u njoj ta (u svakom sluaju ostoj tolko tanja jednog stog lca) al kada otkrjem sebe na reultatu te radnje to t vdm jeste da sam ostao SavSlka to jest Smrt lno drug  rugo  lavaju me mene samog on dvljak od mene ne redmet dre me na mlost  nemlost na rasolaganju uvrenog u kartoteku rremljenog na sve sutlne odvale: jednog dana me je fotograsao vrstan

Noa  foograi 

fotograf i poverovao sam da na toj slici itam bol sko ranjeg pogreba najad me je Fotograja iruila samome sebi ali sam malo kasnije tu istu fotograju naao na kori cama jedne knjiice vetina pravljenja kliea uinila je da mi je od svega ostalo samo grono lice lieno unutranjosti strano i odbojno kao slika koju su autori kjige hteli dati mome jeiku. (Privatni ivot nije nita drugo nego ona prostora i vremena u kojoj nisam slika nisam objekt. Moje je poiiko pravo da budem subjekt koji treba da branim.) U osnovi ono to ciljam u fotografiji na kojoj sam (namisao po kojoj ga gledam) jeste St Smrt je do te Fotograj , udno jedina stvar koju podnosim koju volim na koju sam se navikao dok me fotograu jeste vuk aparata Za mn an Fotografv nije oko (ono m strai) negorst to je u vei sa okidam objektiva sa metalnim klianjem lamela (ako ih aparat jo ima). Te vuke volim gotovo sladostrasno kao da su kod Fotograje upravo oni to  i jedino to  a to se hvata moja lja a koji svojim kratkim kljocanjem ponitavaju samrtniki prostor Poe. Za mene vuk Vremena nije tuan: volim vona idne asovnike satove  a seam se da su u poetku fotografski materijal otkrivale tehnike stilske stolarije i precine mehanike: aparati su u osnovi bili asovnici a gledanje a moda u meni neko veoma star jo uje u fotografskom aparatu ivi vk drveta  Nered koji sam u Fotografiji ustanovio ve na prvom koraku svi postupci i subjeki imeani pronaao sam u fotograjama Spcaor koji jesam i koga imam nameu sada ispitivati. Kao i svako od nas danas fotograje vidim svuda i sveta dolae k meni a da ih ne traim to su samo slike a njihov nain pojavljivanja je svetooe (ili svetoode).

  oa Bar S VETA KOMOA

Meutim meu onima koje su bile odabrane procenjivane potovane sakupljene u albumima ili revijama i koje su tako prole kro lter kultre ustanovio sam da neke iai vaju u meni mala ushinja kao da su one upuivale na neki pritajen centar neko erotsko ili ganutljivo svojstvo skiveno negde u meni (ma koliko se auman inio njegov subjekt) a da me druge nasuprot ine toliko ravnodunim da ih nasilu gledam kako se mnoe kao korov pa ak prema njima oseam neku vrstu odbojnosti ak ra draenosti ima trenutaka kada preirem Fotograju: ta da radim sa starim deblima drvea ena Aea aktovima Pjera Buera viestrukim eksponaama ermena Krila (navodim samo stara imena) tavie akljuio sam da uglavnom nikad nisam voleo v fotografije istoga fotografa: kod Stiglica me oarava (ali do beumlja) samo njegova najponatija fotografija Okrnica aprnog ramvaja Njujork 1893); takva Mejptorpova fotograja me je navela da pomislim da sam otkio moga fotografa ali ne ja ne volim celog Mejpltorpa. Znai nisam mogao dopreti do onog prikladnog pojma kad hoe da se ragovara  istoriji kulturi estetici a koji se naiva stil jednog umetnika. Po sili mojih ulaganja njihovom neredu sluajnosti njihovoj agonetnosti oseao sam da je Foto graja ao ina umetnost isto kao t bi to bila (ako bi neko sebi uvrteo u glavu da je asnuje) nauka  telima koja su eena ili koja se e. Uvidao sam da se tu radi  mehanimima lake subjektivnosti koja se bro prekida im se kae: vo / n vo: ko od as nema svoju unutarnju tabelu ukusa gaenja ravnodunosti Ali odredenije uvek sam eleo da dokau j svoja raspoloenja ne da bih opravdavao jo manje da bih svojom individualnou ispuio pooicu teksta nego obuto da bih napregao da bih ponudio tu individualnost jednoj nauci  subjektu ije mi ime nije vano pod uslovom da ona postigne (a t se jo nije desilo) optost

Noa  foograj 

koa me nt svod nt ntava Zna, treba10 e zatt se  vdet

7  od1Co sam da kao voda moe nove ana1ze zmem nak1onost ko sam oseao rema nekm fotograama. Jer, barem sam  t nak1onost bo sgran Kako e nazvat? Fascnaca? Ne, takva fotograa ko zdvaam  ko volm nema nta od raskonog veza ko ttra red oma  n da se klma glavom; to to ona zazva  men e sama srotnost tost re e to nek ran nemr, raznk, takoe rad, rsak neskazanog koe hoe da se so1 Dak1e nteresom? To e nag1o; a ne oseam otreb da stem svoe zbene za nabraanem razlth raz10ga zbog koh se so1ava zanmane za edn fotograf; moe se: b10 e1et redmet, eza, te10 koe ona red stav1a, b10 vo1et be koe na no reoznaemo l da ono vo1 nas, b10 znenadt onm o vdmo, b10 dvt seh fotografa 1 ga krtkovat, td, a1  nteresovana s 1abava, raznorodna; takva foograa moe zadovo1t neko od nh  slabo me zanteresovat, a ako me neka drga ako zanterese, veoma bh eleo da saznam ono to,  to fotogra, n i  men sto tako n10 m se da e natana re, koa b odred1a (rvremeno) rv1anost ko zvesne ftografe zazva  men re aanra. Takva fotograa m se zbia drga ne Prnc avantre m omoge da ovm Fotogra. brnto: bez avantre nema fotografe Nave Sartra Fotograe  nekm novnama mog da m veoma dobro 'nta ne ka, to est da h gledam bez zazmana egz stenca1nog stava ZnaC da s osobe  fotogra gle dam dobro ogoene na no, a1 bez egzstenca1nog sta na ba kao to s to Vtez  Smrt na Drerovo gravr, a1

A Seg Oet prezog mNork 1 83

Noa  Joograji 3

 3

ih ja ne uzima m kao realne. Moe se, uostalom, na i slucajeva kada me fotografja ostavlja u takvom stanju nezainteresovanosti da n e ostvarujem cak ni 'postavljanje u

sliku'. £ o!ografja je neodreeno zasnovana na objektu i 'osobe koje u na joj prikazane  zasnovane su na  realnim osoba ma, ali samo zbog  n jihove slinosti sa Ijudskim biima, bez posebne intencionalnosti. O!e_lt1u iedu

dYe obale recepcije, obale znaka i obale slike, a da nikad ne

pristaju ni uz jednu d njih  tj sumrnj pustinji pjai mi se, najednm, taka ftgraja na animira mene a ja nju Znai, naklnst kja je iljuje treba imenati ak: anmac Ft graja sama nije niuem animirana (ne erujem u "ie ftgraje), ali na animira mene, a t je n t ini aanturu 8

Lyotd

11

 tm istraianju Ftgraje, fenmenlgija mi je psudila net d sje namere i nt d sg jezika N, bila je t nedredena, nehajna fenmenlgija, cinina ak, jer je tlik prihatala da iskrii ili izbegne sja naela da bi udlla mjj analizi.  samm petku nisam izlaz, niti sam pkuaa da iziem, iz jedng paradksa: s jedne strane elja da se najzad dredi bit Ftgraje, znai da se zacrta mehanizam jedne eidetske naue Ftgraje, a s druge up seanje da je Ftgraja u biti, ak se tak me rei (kntradikcija termi), sam sluajnst, pjedinanst, aantura: mje ftgraje su uek sudelale, dkraja, u "neem ma kakm: nije li ta teka pstja nja, kju naziam banalnst, ak slabst Ftgrafje? Zatim je mja fenmenlgija pristala da se kmprmituje sa jednm silm  afektm afekt nisam hte reducirati, a pt je afekt nesdi, time je bi ba n emu sam tei, trebal je da reduciram Ftgraju ali da li se me

4  o/a Bart S VETA KOMO

zadati afektina intencinalnst, tenja za bjektm kji je u trenu pret eljm, dbjnu, nstalgijm, eufrijm? Klasina fenmenlgija, na kju sam upzna u mladsti (a druge nije ni bil d tada) nije nikad grila, klik se seam,  elji ili  alsti. Sakak, u Ftgraji sam, na prilin rtdksan nain, dbr przre ita splet bitnsti: materijalne (kje baezuju na zik, hemi jsk i ptik pruaanja Ftgraje) i reginalne (kje su zaisne d, na primer, estetike, istrije, scilgije) ali u trenutku kad bih stiga d biti Ftgraje upte, razdaja sam se umest da sledim put strge ntlgije edne Lgike), zastaja sam, uajui uza se, ka blag, mu elju ili mju alst; predidena bit Ftgraje nije mga, u mm duhu, da se razdji d ,patsa' d kjeg je sainjena e d prg pgleda. Bi sam slian jednm prijatelju kji se krenu Ftgraji zat t mu je mguaala da ftgrae sg sina Ka Spctator, zanima sam se za Ftgraju sam "seanjem hte sam je pr buditi, ne ka pitanje (temu), neg ka ranu: idim, seam, znai zapaam, gledam i mislim. 9

Lista sam neki ilustrani aspis Jedna ftgraja me zaustalja. Nita izuzetn: banalnst (ftgrafska) ustanka u Nikaragi: ulica u rueinama, da jnika u lemima patrliraju; u drugm planu, prlaze dye asne sestre Ta mi se ftgraja siala? Zanimala me? ntrigirala? Ne ba. dnstan, na je pstjala (z a mene) Vrl  brz sam razume da njen pstjanje (njena aantura') pia na suprisustu da elementa bez eze, kji su raznrdni zat t ne pripadaju istme setu (nema ptrebe da se ide d kntrasta): jnici i asne sestre Nasluti sam strukturaln prail (p meri mg lastitg gledanja) i pkua da ga dmah prerim ispitujui druge ftgraje istg reprtera

Nota  fotogra 

Ho aa Koe Vesg): oge s me za savae e s ose  seb st vst dvostva koe sam avo a ao vde maka  k oak z sveg gasa haee oa Bode: "emfata sa gesa  aam votm okoosma) a o se deava egde u pou otkd s moge saza ves?  kog a  gesov?)   a sova vaom koovoz e deea od bem aavom: oko ega odte ae  oaa: zo os baaa a zaaam sva koe ogada zvea oga ea maka a os aav em ta aav?) mao dae eka ea bez sme aea d maam a os vde o  bombadovaom sta ke 0 dvoe dee ed om od h koa otkva ma soma ekomeost h o e zo otesm) Na ka  sadsta osoe a zd ke doh deova a okvem maa mama sad? skvae a? ev sam e am zb gee) eda d k osoe a bedo vdm m okte) a dga se ka ovaa  s kao da eto ob aava  okaze oe avo e fosao m boe  s me dge foogae se eoae mae  dvae ee s dobo kaz dosoasvo  a s ska a  mom 0ma s ose kakvo obeee hova stoodost osae kta: da ema sovos eme be b o "see omao a a Gez

10 oe e avo bo dovoo hvavo da bh okao d meem be m tebo) o a dva eemea e e sssvo temeo o se vst osebog e esovaa koe sam mao za te fotogae _Pv e oevdo a  ma oseg oa koe o sobodo oseam  fk moga zaa moe kte o oe moe b ve  mae szovao ve  mae seo zavso od meost  ase foogafa a oo

en essing: Nkrg, sk prir im, 1

Not  fotogr 

 majka pau nosi arav emu aj aav  .

oe essg Nkrg rodte oku e sog deet 1979.

uvek upuuje na neku klasinu informaciju ustanak, Nikaragva, i svi znaci jednog i drugog siromani borci u civilu, ulice u ruevinama, mrvi, patnje, sunce i teke indijanske oi Hiljade fotograja je napravljeno na tom poju i za njih mogu, zaista, oseati neku vrstu opteg interesovanja, ponekad ganutost ali ija emocija prolazi preko razumnog releja jedne morane i politike kulture To t oseam prema tim fotograjama zavisi od nekog sredn j eg afekta skoro od dresure U francuskom jeziku ne nalazim re koja jednostavno izraava tu vrstu judske zainteresovanosti, ali u latinskom ta re, verujem, postoji: to je stud um t ne znai, bare m ne odmah , "st udija  ne go na prezanje panje prema neem, ukus z nekog vrstu opteg istina revnosnog ali be z posebne estine Stud1 je nain na koji me interesuju oge foograje bilo da ih primam kao politika svedoansta, bio da u njima uivam kao u dobrim istorijskim slikama jer ja kulturno ova konotacija je prisutna u rei studm sudelujem u guama, izgledima, gestovima, dekorima, akcijama Drugi element dolazi da poniti ili istakne) studu Ovoga puta neu J a traii njega poto sam svoju suverenu svest uloio  polje studium nego on sam kree sa scene, kao strela  probada me U latinskom postoji re koja oznaava u ranu, taj ub od taj znk nainjen iljastim predmetom; ta re mi je dobrodola tim pre t upuuje i na ideju interpunkcije i t su fotograje  kojima govoim u stvari kao interpunktirane, ponekad ak prosto pegave od tih osetljivih taaka zapravo, te oznake, te rane su take Taj drugi element koji je tu da remeti stdium nazvau puncum jer puncum je i: ubod, mala rupa, mala lja ma rez  a i bacanje kocke Puncum jedne fotograje je onaj sluaj koji me u njoj bocne ali me i ranjava bode) Poto sam tako u Fotograji razluio dye teme er su fotograje koje volim uglavnom napravljne poput klasine sonate) mogao sam da se uzastopno bavim jednim i drugim

Noa  foograj 

11 Mnoge s fotograe naalost od mom og\edom nertne A ak  me onma koe  mom oma ma nek egzstenc mnoge  men zazva samo ote  ako se moe re uudno ntresovane:  nma nkakvog punctlm: doada m se l ne doada ne robada me: one s obdarene samo stldlmo�q e vrlo roko oe nonaanne ee raznokog neresovana nedosednog ksa vom / ne vo I ke / I don't Studl e to ke reda a ne to ove; on okree oe olvol; o e ona sta vrsa neodreenog neresovana ravnog neodgovoog kakvo mamo rema dma sek aklma ode  kngama za koe msmo da s dobr Preoznat tldm zna nezbeno se sres sa foto grafovm namerama skad se sa nma ohvat h kdt al vek h razme reresat h  seb er e kl ra (od koe zavs stldlm) sorazm zaklen zmed svaraaca  oroaa Stldlm e vrsa vasana (znane  tvos) koe m dozvoava da ronaem Operatora da dovm namere koe ne  anmra negove oske al da h dovm na zvestan nan narag o vol mene Spectatora To e omalo kao da  Fotograf treba da am move Foografa bratme se sa nma al ne ver  sasvm  nh T mov ogedno ca (ome  s mt) da omre Fotogra  drvo (o e orebno?  dobro da Foograa e opasna) doda o fkce koe s oko alb z Fotografa Te nce s: nformsa redstavt enadt oznaC dat e A a Spectator a h reoznaem s ve  mane zadovostva a t laem svo stuu (ko ne nkad moe vane l moa ana)

llam le Pr ma u osk 15

Nota ofotograj 3 

12 Pt je _Ftgraja cista slucajnst i m e biti sam t (uvek je prestavljen  eo)  nasuprt tekst kji, iznenanim ejstvm jene jeine reci, me uCiniti a jena recenia sa eskripije pree na reeksiju  na mah aje ne etalje" kji cine samu grau etnlkg znanja Kaa Viljem Klajn ftgrae Pri maj 959." u Mskvi kazuje mi kak se bace Rusi (t, napkn, ja ne znam) : bem veiki kacket jeng mmka, kravatu rugg, alm zbraenu glavu starie pianu ksu jeng ecaka t Mgu ui j vie u etalje, primetiti a su mngi jui, kje je slka aar, imali uge nkte etngrafsk pitanje kakvi su se nkti nsili  v ili n veme T mi Ftgraja me rei  g blje negli ka p0ret.  Ona mi mguuje a pristupim jenm frananu; sprucuje mi klekiju pjeinacnih pre meta  me plaskati u meni reenm fetiizmu jer pstji jean ja kji vi ucenst kji prema njj sea net ka jubavnu naklnst Na isti nacin vlim izvesne ?igra. fsk e kje me u ivtu nekg pisa, uevljava u �k  nek f tg e te sam e nazvabigrafe .; Ftgrafia Ima Is ns prema striji ka bi grafem prema bigraji. 13

ra a je pri cvek kji je vie pu ftgraju (ak s zue Nip kji ju je napravi) pverva a je t ka  kvr sta perspektiva Ftgraju je mri i j e m .  fantm Sikarstva (MejpJt prestavja struk puke nak kak bi t mga uraiti neki rijentalni skar! na je  njega napravia svjim kpijama i spraanma apsutnu cinsku Referenu ka a je rena 3 Ro/an Bar SVETA KOMORA

iz Platn  slike (thnicki glean, t je istina ali sam elimicn, jer cmera obsclIr skareva je sam jean  uzrka Ftgraje; btn je ma, bil hmijsk tkre). U oj k mog srj, nta ne razlikuje, eieski, ftgraju, ma klik realisticka na ba  slike. Pkrjalizam" je sam preterivanje u nm t Ftgrafja misli 0 sbi. pak (cini mi se), ne ruje Ftgraja umetnst prk Slikarstva neg prek Pzrita Na pcetak Fgrafije uvk se pstavljaju Nieps  Dager (iak j e vaj rug pma 0 uzuira mst rgga) n Dager je, ka se hvati iepsvg zuma, krist na rgu a u Parzu (k rga Republike) jen pzrt panram animranih pkretima i igrm svtsti. Sv u svemu mer obsclIr je u sti mah ala sku sa prspkivm Fgraju i Diramu kj su, sve tri umetns pi a ak mi s Ftgraja cn najbia Pzrit, na je t prek jeng nebicng re ja (ma ga sam ja viim): Smrt. Zna se z prvbitni ns Pzrita i kuta Mrtvih: prvi su se glumi vajali  zajenie igraju ulgu Mrtvih  maskirati se bil je znaciti se ka tel kje je svremen iv i mrv bejena bista ttemskg pzria, cvek naslikang la z kneskg pzrita, minka na bazi princang testa u njskm Kata Kali maska u japanskm N pzritu. Znac isti taj ns nalazim u Ftgraji iva nlik klik se trim a je shvatim (a ta estna a se ivi me biti sam mitsk pbijanj nelagnsi  smti, Ftgraja  je ka prvbitn pzrite, ka iva Sika slikanje ne pkretng i namazang lia p kjim viim mrtve. 14 amiljam (t je sve t mgu a cinim, jer nisam ftgra a je sutinski ptez Operora a zatekne net ili nekga (malim vrm na kameri) a a je taj ptez pt

Noa  foogrj 33

pun onda kada se ostari bez znanja foograsanog subjk ta  1z toga poza otoreno proizilaze se {oograe Cii e prinip (bolje bi bilo rei_alibi) ok (poprilicno drgaciji d 'punctlm zasnia se manje na toe da raumatizuje negoli da izazoe ono t� e bilo ako dobro skieno da ni sam gluma nije za to znao ii ga je bio nesestan Prema tome, to je itaa skaa ,iznenadnja (za mene Sectato ra, one su take ai za Foografa su o isto toiko uspsi'). Pro iznenadenje je iznenadenje rtkog" (rekos referena, narano) jdan j foograf, ka nam s s dij njem, posio ceiri godine traganju da sasai foografsku antoogiju nakaa (coek sa dye glae, na sa ri doje de s rpom, itd: si nasmeni). Drugo iznnadenje je dobro poznao i Slikarsu koje je ceso reprodukoao eki gest uhaen u acki pokrta u kojoj ga normalno oko ne mo zausaii (drugde sam taj gst nazao nlmen isorijske sike) Bonaparta j Ipra doakao Okuene iz afe, njegoa ruka se poaci ako iso, koristei soje renuno djso, Fotograja zausalja neku brzu senu u njenom presudnom trenuku: Apesegi, za reme poara Publiisa, foografie neku enu kako skace sa prozora. Tree iznenadenje je iznenadenje podiga: Ve pola solea Harold D. Edgerton fotograe pad kapi meka, u milioniom deu sekunde" eda da je i porebno da priznam da me taj anr fotografje ne dotice ii da me ne ineresuje isui sam fnomenoog da bih oleo neo drugo t� nij izged po moo mri). ero iznnadnj j ono koj foograf ockuj od thnickih izobicenja isruk ekspoziije anamorfoze namerno korienje nekih graka (dekadriranje, nejasnos, pormeaj perspktia) eiki su se fotogra (Zemen Ki Kertes Viljem Kajn) igrali sa oim ienadenjima a da me nisu uerili cak i ako razu mm suberini domaaj sega togaXti iienadenja: okrie Kertes fotograe prozor jedn mansarde iza pro zoog taka dYe anticke bise gledaju na uliu (olim Kertesa ali ja ne olim humor ni u muzii ni u fotograji);

34

Ro/a rt: SVETA KOMO

foograf sam mo aranirai prizor, ali u svu iusrova�ih medija o j , prirodni'· prizor i rporer je Imao dra o Jst sre da ga ulovi: neki emir se skija u sojo jnonJI.   Sva ova iznnaden ja se pokoravaJu pnpu zazova (zbog oga su mi i srana): foogra poput akrobae,   rb da izaziva zakon verovanog ii cak mogueg u kraJnosI on reba da izaziva zakone intersannog f oograja posta-

 je ,iznenadu jua'· cim se vie n   zna zbo� cega j b ila

nimena; kakav motiv i kakvo eresovanJe da seJoo-

grae akt sa konrasvom u ovoru vraa  rednJ do sarog aua u ravi, p na ke ju, enska zadn  �a spr d rusic nog prozora, ja j na goom somaku (otograf1J nagradene na jednom ko kursu za amaere)? U p vo vr  m Fotografja, da bi iznnadila, foografe amento,  a  I  sto koro poznaim obrtom,  ona progaava amm ono fografie. Tako "makar a posoj pavor vrhuna rednosti 15

Budui da je saka fotografja sucajna (a ime cak izan smisla) Foografija moe oznacaai (teii ka opte. m samo staljajui masku. To je rec koju zapra  kos Kaino da bi oznacio ono to Cini jedno lie przodom nkog druva i njgo isorije Taka j port  t Vijma Kezbija koga j foograsao Adon na nJemu e ogoJ na sutina ropsta maska j smisao ukoiko j popuno CI st (kao o je bila u anickom pozoriu !. Veiki su portre sI zbog oga i iki mioozi: Nadar. (ranska buroazJ a) Sander (prednaisicka Nemacka 1 Nem) Aedon (nJu  jorka hgh-css). Maska j,   mduim, ka oblas Foograf1e. Drusvo; cini se, nema povren ja u cist smisao: ono hoe smsao alI .

v

ono h oe i da a j smisao bude okruen mom (kako o kae kibrnetika) koji ga Cini manje otrim. Isto je tako

Not 0 fotograji

35

CaJvino

Maska je smsao lkoko je tl Csa  

R Aeo l am sb} roe b 3

fotograa ii e smisao ne kaem doam sie imrsian rlo ro iokrenta: konmira s esttski a n ido loki. Fotograa Maske e naime doolno kritiki smerena da i nemiraala naisti s 934 enisali San dera r negoa Iia remena nis odgoarala naistikom arhti ras ali s drg stran ona  si diskretna i sie "otmena da i aista asnoala eiasn drtn kritik arm rma ahtima ornita: koa i angaoana naka rinala koristi o iionomi i li sama tina a s i smisao itiki ii moralni enog lia diaia klas a ia  sie rei: Sanero Benik  oline anosti i rtosti nego Sski iritel  trdne i rtalnosti er nikada ean \nik ili sdski iritel n i mgli r itati t nae Kao distana sialni ogld o nno lai kr dn n esttik oi  ini tatm: on e kritiki samo kod onih koi s  skloni kritii a kria e omao ao i Brehto on  io neriatlsi rasolen rema otograi og gorio e nne sla kriti moi ali ni negoo orit nie nikad moglo ti olitii elotorno og negoe stinosti i stetskih kaliteta Ako se ie re Reklame gde smisao mra iti  asan i ragoetan samo og nene mrantine riroe semilogia otograe e nai ograniena na ai   rtat nkoliin ortretita S t s me ri a ostal a gomil rih tograa st a obk o vo da naoi nrno na ramiane a  sam to ak i to riie da de shaeno kao oasno. a ka kraea i est nasigie da nma nikaog smisla rdnii Lajfa odili s Kertes fotograe kada e stigao  Sedinene rae 937 er s negoe slike kazali s "sie goorile naodil s na ramilane sgerisae  edan smisao  drgai i od smisla rei U osnoi Fotgraa e serina ne kada asaa iskrile ili ak igoe nego ka e msaoa

Nota ° foora 3



ed t ku u teu e epovi iuli pki uki eki ovek edi oloje  zid put uli edi teko tbo (Ahambra l Kifod) t t (1854 fotogj e uzbuuje vo jedotvo tl bih �eleo d �ivi T �elj izvie iz dubie ee  koee joj e z toplot podeblj? Mediteki it poliiz? zotlo pototvo? Povueot? Aoiot Pleeitot M t od tog bilo od ee ojih pobud og ftz), �eli d �ivi , no   ou tuitik fotogfij ikd e zdovojv Z ee fotogje pejz� urbih ili eokih) oju biti nastan  e z poetu  �elj d e tuje ko je dobo u ebi zoti ije i oi ik e j  eko eobio etu) i epiijk e tr�i d kupi kuu gledjui ie ekog popekt geije z eketie) o je ftzti izbij iz eke vte vidovitoti koj e ii d e oi ped pe  jedo utopijko veeu li e v zd e z gde od ee og dvotuko ketje koje je Bodle opevo u Pozl na pltoaje i u Preanjem otl Ped ti pejz�i poebe klooti ve e dev ko d  igu d  bio to ili d u to ii A ojd k�e z jiko telo d e drugog et z koje e  toliko iguoti o�e ei d o to ve bili  kv bi zi bil uti pejz izbog po �elji) hemh, t u ei oivljuje Mjku koj ilo e uzeiu je) 

17 N acLtl

.l cen:lrSIt im/era, jer ng oW  lica vr  emena nis odgovrala n cisti  kom a rhetipI rse.

Budue d   tj i izvio otru zovih iteeovj koje u ei bude eke fotogfije ii i e d teb d utovi d stldum ukoliko ije ue

Sadr: k

Nota  fotogra 3

he\'erThbd u

in raran nkim dalm unctlm) ki m rilai ili ranaa ridi dan i rl rairnih fgraa narairni na s ki i s mga naai una  otograa U gnrain gramaici nka rmna  naa ak nm sna ridi sam dan nasaak ak rmn s asi ngacia ini i mfaini lik Fgraa  naa kada mfaiki mna sas n daai  n klai  mfaa  sila khi: nikakg dala nikakg indirka nikakg dsana Unaa Fgraa ima s da i ila analna r  din s kmici r rail lga rrik a si klsk Prdm· ka s  dnm sa fgrama amarima ra da d dnsaan nrn n rnim ddacima;  s  ran dinsa Ran fgra s  na fgra nar na fgraa ni n mia U im slikama nma lllCtla: ka da  r m aaiai  ali n dna fgraa m lai ali n ranii T fgra rr aa s rima ddnm i   s Lisam ih ali ih n amim;  nima nma nikad nidng dala  nkm gl ki rkida m ia: ni m inrs ka  m inrs s n lim ih Drga  narna fgrafia  grafska fgr n kam rska rsk  rmn  gafsk nal Nia ni lik hmgn klik   grafska fgraa T  k naina fgraa  namr i  rana P ilga ki i sn kaia sam dan dragl na   nsi asnana na rdsalan sam dn sari  sksa nikad drgg nmsng rdma ki nala sakria adraa ili aala Dka a contraro fgraCi i lik liin ric na gaCicama M s grlan nih rgana rnsi i grafskg  rsk fgra i ni naa r s inrsm a m kanin

4 Roa Bart SVET KOMO

ao b eeo vet 

Char ffo Ahambra (Gaaa) 1854-1856

8

U ovo prostor koi e vrIo esto ara poekad ali alost retko eki "deta e pove Osea da sao egovo prisstvo ea oe itae da e to eda ova fotograa ko gleda oele�ea  oi oia edo vio vredo a "detal   e punctum oo t e ode Nije mogue uspostaviti pravilo vez e izmeu studium i 0 su-pr isustvu i to je sve t se moe rei: asne sestre su se zatekle tu, pr olaze u zadn jem planu, dok je Vesing fotograsao nikar ag vanske vojnike; s take gledita stvaosti (koja je mo�da Opertova), itav niz uzroka i posledica ob janjava prisutvo "de tal ja : Crkva  je veoma prisutna u zeml jama Latinske Amerike, asne sestr e su bolniar ke, putaju ih da se kreu, itd; ali sa take gledita mene S pectator, detalj je dat sluajno i ni zbog ega; slika niuem ni je "komponovna" po neko j k eativnoj logici; fotograja je bez sum je dualna, ali ta dualnost nij pokr eta nikakvog "razvijanja , kao t je to u klasinom disku su Da bih zapazio punctum n ! kakva mi analiza, znai, ne bi bila korisn (nego mo�da, de se, ponekad, seanje): dosta  je da slika bude do voljno velika, da  je ne istraujem (to ne bi sluilo niemu), da je, datu na celoj stani, primim ravno u lice. pUl1ctuma (kad se on tu nae). Radi se

9

Veoa esto punctu  e "detal to est eki posea predet ako davati piere punctua zai a izvesta ai odavati se. Evo ede aerike crake porodice ko e 1926. fotografisao D�es Va der Zi Studu  e asa: zai teresova sa sa sipatio z doar kltroloki razlog

4 Roan Bart SVEL KOMO

za oo t ka�e fotograa er oa govori to e "dora fotograa: oa govori  dostoosti potovaa  poro diosti  kofoiz  sveao olae  apor da se aprede  drtv kako i se agizdalo atritia elaca koliko aiva toliko i dirIiv apor Prizor e ite rese ali e e "ode Oo t e ode e eoia stvar  rei irok poas sestre ili erke -  cio hra itelice  ee a leia skrtee rke kao t to ie eice a poseo njene cpee sa nao ato e dira ta davo dodiraa stvar? Ho da ka�e:  koe  vree oa vraa? a punctu  ei izaziva velik lagoakloost gae skoro Meti punctu e va�ava oral ili doar ks: punctu o�e iti epristo  a V ile Kla e fotograsao dec iz italiaske etvrti  N ork (1954 to e dirIivo dopadlivo ali oo t a poo vidi s loi zi aliaovi. Kertes e 1926 apravio portret ladoga ristaa are sa ooklo ali oo t zapa�a ti dodatko vida koi e kao dar ar punctu  este aria rka osloea a dovratak: kpa ka s eisti oktia Ma koliko evit io punctu ia vie ili ae vir tao sag irea a saga e estQetoiiska a  eda Kertesova fotograa iz 921 koa predstavla iga ia violiist slepog koega vodi eda deko; o oo t vidi "oko koe isli i ie dodae eto fotograi este lica od aiee zele; zo tog ze Iaog pta i dae izvesost da se alazi  Sredo Evropi; opa�a refereta Ovde fotograa zaista sa see adilazi: ie li to edii dokaz ee etosti? Poititi se kao edum e iti vie zak e go sao stvar? prepozao sa celi telo palake kroz koe sa prolazio za oih davih ptovaa po Maarsko i Rii a i do drgo iree plctl ae prstovsko: kada o paradokso iako ostai detal ispava cel fotografi De Makls e fotograsao dia Vorhola:

Nota  Jotograji 43

.�

pee sa nao.

James  de ee Poet poodie, 26

Wiam Kl en Njjok 5 taanka evt

ortre e ivan udui da Endi Vorol skriva lice oe a rukaa Nea nikakvu naeru da inelekualno uai  iru skrivana o e Sulm); er za ene Endi Vorol ne skriva nia dae i da ovoreno ia neove ruke a puncum nie a es neo e o oalo odona aeria i loaiasi nokiu, kani i zaoleni, u isi a 20

zvesni deali i oli da e uodu o o ne ine, onda e o nesunivo zao  i e fooraf naeo u savio Na foorafi Shnohera, gher paner 1961 Vilea lana onsruozna lava linosi i ne ka�e nia, er asno vidi da e o varka ozicie sniana Vonici sa asn sesraa u ozadini oslu�ili su i kao rier da oasni a e za ene punum u e zaisa eleenara) ali kada rus Gilden foorae edne ored drui asnu sesru i ravesie Nu Orlean, 1973 kon ras oiian da ne ka�e: oio saknu), ne osavla na ene nikakav uisak osi ak razdra�enos) nai dea koi e ineresue nie ili ak nie sroo, naeran, a verovano i ne rea da ude akav on se nalazi u olu foorasane svari kao dodaak neize�an i riazan isovreeno on ne ovrdue oavezno uenos foo rafovu on sao ili asno ka�e da se foora  naao ili ak, o oskudnie, da on nie oao da fooraui celinu redea ne foorafie i neov deo kako i eres oao odvoii zelani u od violinise koi ide o neu) Vidovios Foorafova se n zasniva na oe da vidi neo da se nade  A ooovo oonaaui Orfea da se ne osvre na ono  vodi i  i dae!

Prepoznao sam cem eom paane roz oe sam pazo za moh anh puoana po Maarso  Rumln. 46 Roan Bar S VET KOMOR A Kes Bd ioinise Abony Msk 9

1 Jdan dtal zaokla itavo mo itan to  �iva romna mog intrsovana blsak Oznakom neega fotograa ni vi ma kaa o neo   inilo , iza zvalo   mni mali otrs saor, rolazak raznin n marim t  rfrnt za odsmh) Nobina stvar: vrli gst koi s rihvata razih fotograa oskrblnim  dnostavnim suduom) ln  gst listati gldati brzo i nmarno zastaati i �riti) nasrotitan puncum a istakan fotogra ako s to mo� rCi st istovrmn kratko i aktivno nabino kao zvrka Varka rnika a� s "razviti fotogra ali to t hmisko dlovan razvia n mo� s razviti to  bit ran) ono t s n mo� robraziti ngo samo onoviti  oblik stranosti stranog oglda) Ovo ribli�ava Fotogra nk foto gra) haik ozii r  i bln dn haik sm nmog razviti sv  dano bz izazivana �l ili ak mognosti rtorikog izraza U oba slaa bi s moglo trbalo govoriti  voj nepokenos ovzana s dnim dtalm dtonatorom) kslozia ravi dn mal zvz d na okn tksta ii fotogra: ni aik ni Fotograa n navod na "snvan U Ombrdanovom istra�ivan cci na kran zaa�a samo maln kokok koa rolazi dnim glom vlikog soskog trga ako a kod dva dbilna dtta iz dn stanov  N D�rsi fotograsao ih  94 is  an) n vidim ot nihov monstrozn glav i k kavn rof to  o sudla) ono t vidim kao Ombrdanovi rni st dcntrisani dtal  dakov gromni okovratnik a a Danton zavo na rst dvoi  a sam divlak dt  ili maniak odbiam sv ako znan svak kltr astiniram kako bih stkao drgaii ogld

4 Ro/an Bar VEL KOMO

Lewis H Hine Deili  ednom pihatilit  Dzesi 24

22

Sudu  e naoo n uve odian puncu to nije nadam se da ne eteujem sa uoteom ovih ei) ada  e svoedono (   ) fotoafisao Savonana de Bau iedu dva mlada a ouena u dea moasa odela jedan od mladih monaa e neoino olo�io uu na Baino edo ta neistoan est ima sve da ad�i mo oled da ude puncu Pa ia to on nie je hteo to ili ne taj olo�a odiam odmah ao luat' uncu su a mene stene u duoa malo moaa) no  mou imenovai ne mo�e me a isa oosi mounost da se imenuje e doa simtom nemia Mejlto je fotoasao Boa Vilsona i ila Glasa Bo Vilson me au stavla ali ne mou da a�em ato to jet gde: je li to old o�a olo�a uu atie? tisa je iguan ali neovatan ne nalai svoj na svoe ime ida je a ia ada u iou onu mene sama oa e a iuen vie tiho udna ontadiija: muna t la td nie udno u tome t se on uos vooj ja snoi javja te osle asa ada je fotoaa daleo od mojih oiju i ada onovo mislim na nu eava se da olje onaem neu fotogaju oje se eam negoli fo toau oju vidim a o da nosdno edane ogeno usmeava jei ana�ujui a u naou oisivana ojem e uve nedoajati ajnji utia: puncu o sam itao fotoaju Van de ea veovao sam da sam ueo oe Iiti ono o me je uudilo: iele na koe vano ouene ine ali je ta fotog aa adila u mni i asnije am shvatio da je avi puncu olia kou ima oo vata e e sumne) ila je to ista oglia ta a taa od uletenog lata) avu sam uve video oo vata jedne osoe i moj oodie a oa j ad j te ooe nestalo ostala atvoena u oodinoj utiji a stai nai a sta mo oa se nie udavala �ivela e ao uedeia od svoe maje i uve mi je ilo teo mislei na tuu nenog o

 Ro r SVELA KOMO

Puntum SU, z ee ee rue rugog og

or

d Sog de B, 1882.

vincijskog �ivota). Shvato sam da se, a koliko trenutan a koliko rezak bio, punctu mo�e prilagoditi odredenoj latentnosti (al i nikada nikakvom ispitivanju) U osnovi - ili na kraju  da bi se dobro videla neka foto graija bolje je dii glavu ili zatvoriti oi. Uslov koji prethodi slici jeste pogled, rekao je Janu Ka Kaa se nasmeio i odgovorio: Stvari se fotograu da bi se poti snue iz duha Moje prie su jedan nain zatvaranja oiju Fotograja treba bit i tih a (ima gromoglasnih fotograja, ja ih ne voim): ovo nije pitanje "diskecije, nego muzike Potpuna subjektivnost se posti�e samo u jednom stanju, jedno naponu tiine (zatvoriti oi znaCi uiniti da slika govori u tiini) Fotograja me dira ako je izvuem iz njenog uobiajenog blabla: "ehia "Rea/nost, "Reportaa, "Uetno itd: ne rei nita, zatvoriti oi, pustiti da se detalj sam izdigne d o uvstene svesti

23

Bob Vi/o e zarava a e og a ae zato  

 Mappehoe: Phi Gass  ob ison

Poslednja stvar  puntu bio on zaokru�en ili ne, to je dodatak to je ono t dodajem fotograji a to e ipa e tu. Oebilnoj deci Luisa H Hajna ne dodajem nita u egenerinosti njihovih proa; k6d to ka�e pre ene stav lja se na moje mesto, ne da mi da govorim; ono t ja doda jem  a t je naravno, ve na sici  jeste okovratnik, zavoj Oa li u bioskopu neto dodajem slici? - Ne verujem; nemam vreena: pred ekranom nisam slobodan da zatvo rim oi; inae, otvaraju i ih ponovo, ne bih naao istu sliku; obavezan sam na stalnu budnost; tuj e gomila drugih osobi na, ali bez obzetoti; otuda moje interesovanje za foto gram Medutim lm ima jednu mo koju Fotograja na prvi pogled nema: ekran (primetio je Bazen) nije kadar, nego zastor; linost koja iz njega izazi nastavja da �ivi: slepo polje neprekidno dupira deimino videnje Ook, pred hi

Noa  foograi 3

adama fotograja, raunaju tu  one koje maju dobar ne oseam nkakvo slepo polje: sve to t se deava unutar kadra potpuno e m zde z tog kadra Kada Fotograju denu kao nepokretnu slk u, to ne zna amo da su lca koa su na noj predstavlena ne mu; to zna da ona ne z laze anestezrana su  prbodena, kao lep rov No, Cm e tu pln stvara se slepo polje (na sluuje se) zbog svoje okrugle ogrlce, sveano obuena cnja e mala za mene, ceo jedan vot zvan njenog portreta; Bob Vlson, o bdaren neodgonetljvm pnmo elm da ga susretnem Evo kralce Vktorje kou e 1863 fotograsao Dord V Vlson; ona je na konju je sap dostojno pokrva njena suknja (to je  storjsko ntereso vae, sd) al pored nje moj pogled prvla po monk u kltu koj dr konja za uzdu to e pnm jer ak  ako ne znam dobro drutven status tog kotlandanna (sluga? utelj ahanja?), dobro vdm negovu funkcju pazt da votnja bude ma ako b se konj odjednom propeo? ta b se dogodlo sa suknjom kraljnom, to jest sa njenm velanstvom? Pn omoguava da vktor janska lnost rlka e da se to kae) fantazmatsk zde z fotograe on ovu fotograju obdaruje slepm polem. Prsustvo (dnamka) tog polja je, veruem, ono t erot sku fotografju razlkue od pornografske Pornograja obno predstavlja poln organ, ona n od njega nepokre tan predmet (fet), okadvan poput boga ko ne zlaz z svog sklonta; za mene nema pn a u poografskoj slc; edva da me ona zabavla (a uz to: brzo ste dosada) Nasuprot tome, erotska fotograa (to e ak  nen uslov) ne prav od polnog organa srednj predmet moe vrlo dobro  da ga ne pokae; ona ovod posmatraa zvan svog okvra, a to e ono t me u toj fotogra o vljuje  t ovluem Pn je tada edna vrsta suptlnog zvan ola, kao da slka prenos elu za onog t dae da se vd ne samo prema "ostatku golotne, ne samo prema fantazmu jednog na nego prema apsolutno savrenost

sd,

-

  ison: aia Vikoia 863

Noa  foogai 

jednog bia, pomeanih due i tela Taj mladi ispruene rke, sa osmehom koji rai iako njegova lepota nije nima 0 akademska i iako je napola ivan otograje, do krajnos ti pomeren prema jedno strani kadra, oli ava jednu vrstu ivahnog erotima otograija me navodi da ralikue grubu elju poograje od lagane, dobre eje erotia; napokon to je moa pitanje sree otogra je adrao mladievu aku (verujem da je to sam Mejplorp) u njeno pravom stepenu otvorenosti njenom intenitetu neusi Ijenos nkoliko mmetara ve ili manje i naslueno eo ne bi vie bilo ponudeno blagonaklono (poograsko teo vrsto, se ne daje, ono se pokauje i u njeu nema nikakve plemeitosti) Fotogra je naao pai tta aio elje

24 dui tako od otograje do otograje istiu govorei sve su, do sada bile javne), nauio sam, moda, kako se kretala moja elja, ali nsam okrio prirodu ios) Foto graje Trebalo je da prstane na to da je oja ela bila nesavreni posren  da subektivnost svedena na nn hedonistki plan ne ogla preponati sveope rebao je da sidem vi e u sbe kako bih pronaao oos Foo graje onu stvar koju vid svako ko glda jdnu otogra ju a koja je u njegovi oia raikuje od svak druge slike Trbao j da obavi svoju palinodiju 

. a  o pao tp oooti o itzitt ioti  

R Iappleoe: Iadic s spruzenom rukom

Nota  otogai 